You are on page 1of 249

SAVEZNI ZAVOD ZA STATISTIKU

JUGOSLAVIJA

1945 - 1985
Statistiki prikaz

BEOGRAD
1986.
Redakcija teksta:

D r D uan Miljkovi, Predrag Boovi


D r M iodrag Nikoli, Ljubom ir Vidakovi

Glavni redaktor
D r D uan Miljkovi

Recenzenti:
Spasoje M edenica
D r Z o ran Popov
PREDGOVOR

Povodom etrdeset godina osloboenja Jugoslavije i odravanja XIII kongresa


Saveza komunista Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku izdaje publikaciju Jugoslavija
1945-1985 s ciljem da na osnovu obimne statistike grae da prikaz osnovnih rezultata
i tendencija poslijeratnog razvoja u svim oblastima drutvenog ivota.

Podaci u ovoj publikaciji su rezultati statistikih istraivanja od interesa za cijelu


zemlju koja, na osnovu jedinstvenog program a, obavljaju organizacije statistikog si
stema kao dio drutvenog sistema informisanja (Savezni zavod za statistiku, Savezni
sekretarijat za unutranje poslove, Savezni sekretarijat za pravosue i organizaciju sa
vezne uprave, N arodna banka Jugoslavije, Sluba drutvenog knjigovodstva Jugoslavije,
Savezni biro za poslove zapoljavanja, Savezni zavod za zdravstvenu zatitu, Savez za
jednica penzijskog i invalidskog osiguranja Jugoslavije, Savez zajednica zdravstvenog
osiguranja i zdravstva Jugoslavije).

Jugoslavija 1945-1985 sadri najaktuelnije podatke iz zavrenih statistikih


istraivanja, odnosno podatke kojima se raspolagalo do predaje publikacije u tampu.
Za najvei broj pojava konani podaci su za 1984. godinu, a za 1985. se daju procjene
na osnovu raspoloivih podataka o mjesenim kretanjim a. Eventualne promjene poda
taka za 1985. godinu nee uticati na ocjene izreene o dinamici, strukturi i tendenciji
razvoja odgovarajuih oblasti drutveno-ekonom skog ivota.

Ova knjiga je djelo strunih radnika Saveznog zavoda za statistiku. Odjeljak o


djelatnosti pripadnika Jugoslovenske narodne armije prireen je u Saveznom sekretari
jatu za narodnu odbranu. Dio o nauno-tehnikoj i prosvjetno-kulturnoj saradnji sa
inostranstvom pripremljen je u Saveznom zavodu za m eunarodnu naunu, prosvjet-
no-kultum u i tehniku saradnju, a odjeljak o zatiti ovjekove sredine u Savjetu za
ovjekovu sredinu i prostorno planiranje pri Saveznom izvrnom vijeu.

Tehnika obrada podataka i priprema za tam pu obavljene su u Elektronskom


raunskom centru Saveznog zavoda za statistiku.

D irektor
Beograd, 20.januar 1986. godine Saveznog zavoda za statistiku

dr Dragutin Grupkovi
SADRAJ

1. OSNOVNA OBELEJA DRUTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA


JUGOSLAVIJE U PERIODU 1945 - 1985. GODINE ............................................ 9

2. IZGRADNJA SOCIJALISTIKIH DRUTVENO-EKONOMSKIH ODNOSA


I RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA .................................................................................29

2.1. OSNOVNI OBLICI SA M OU PRA VNO G O R G A N IZ O V A N JA R A D N IH


LJU D I I G R A A N A ............................................................................................. 30
2.1.1. Sam oupravno organizovanje i ostvarivanje sam oupravljanja u
udruenom radu ............................................................................................... 31
2.1.2. Organizovanje i sam oupravljanje u sam oupravnim interesnim
zajednicama ....................................................................................................... 36
2.1.3. Organizovanje i samoupravljanje u mesnim z a je d n ic a m a ............................. 37
2.1.4. Samoupravljanje u drutveno-politikim zajednicama .................................. 39
2.1.5. Zatita sam oupravnih prava i drutvene svojine ............................................ 41

2.2. N EK A OBELEJA D R U TV EN O -EK O N O M SK IH OD NOSA U


U D R U EN O M RAD U ...........................................................................................42
2.2.1. Neki oblici udruivanja rada i sredstava ......................................................... 42
2.2.2. Organizaciona povezanost udruenog rada .................................................... 44
2.2.3. Odnosi u sticanju i raspodeli proizvoda i dohotka udruenog rada . . . 45
2.2.4. Akumulativna i reproduktivna sposobnost organizacija udruenog rada 48

3. RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA I MATERIJALNE OSNOVE DRUTVA 51

3.1. RAST I PRO M EN E ST R U K TU R E STANOVNITVA ................................. 51

3.2. D IN A M IK A I STR U K TU R A ZAPO SLEN IH I N EZAPO SLEN IH


RA D N IK A .............................................................................................................. 57
3.2.1. Obim i kretanje zaposlenosti ............................................................................. 57
3.2.2. Lica koja trae zaposlenje ............................................................................... 60

3.3. DRUTVENO BOGATSTVO I OSNOVNA SREDSTVA ................................62


3.3.1. Veliina i struktura drutvenog bogatstva ........................................ 62
3.3.2. Obim i struktura osnovnih sredstava drutvene privrede ............................. 62
3.4. INV ESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA ...................................................... 66
3.4.1. Obim i dinam ika investicione aktivnosti ............................................ 66
3.4.2. Ekonom ska struktura investicija ......................................................................... 67
3.4.3. Tehnika struktura investicija ...............................................................................69
3.4.4. Investicije drutvenog sektora prema karakteru izgradnje ...........................70
3.4.5. Nain finansiranja investicija u osnovna sredstva drutvenog sektora . . 71

4. RAZVOJ PRIVREDNIH I VANPRIVREDNIH DELATNOSTI ............................. 73

4.1. OBIM , D IN A M IK A I S T R U K T U R A D R U T V E N O G PRO IZV O D A . . 73


4.1.1. Tem po privrednog razvoja .................................................................................... 73
4.1.2. Prom ene u strukturi privrede ...............................................................................75
4.1.3. UkUpna produktivnost drutvenog rada ..........................................................76
4.1.4. Zavisnost jugoslovenske privrede od uvoza .....................................................77
4.1.5. Cene ...............................................................................................................................78
4.1.6. A ktivnost individualnog sektora privrede ....................................................... 79

4.2. U PO T R EB A D R U T V E N O G PR O IZ V O D A .................................................... 81
4.2.1. Osnovni oblici potronje drutvenog proizvoda .............................................81
4.2.2. Zajednika i opta p o t r o n j a .................................................................................. 82

4.3. RAZVO J P R IV R E D N IH D E L A T N O S T I ................................................................85


4.3.1. Industrija .....................................................................................................................85
4.3.2. Poljoprivreda .............................................................................................................90
4.3.3. um arstvo .....................................................................................................................96
4.3.4. V odoprivreda .............................................................................................................98
4.3.5. G raevinarstvo .................................................................................................... 100
4.3.6. Saobraaj ............................................................................................................... 102
4.3.7. U nutranja trgovina ............................................................................................ 107
4.3.8. U gostiteljstvo ....................................................................................................... 109
4.3.9. T urizam .................................................................................................................. 110

4.4. RAZVO J V A N P R IV R E D N IH D E L A T N O S T I .......................... 112


4.4.1. O brazovna delatnost .................................................................. 113
4.4.2. N aunoistraivaka delatnost .......................................................................... 116
4.4.3. K ultura, um etnost, inform ativna delatnost ............................................... 112
4.4.4. Zdravstvena delatnost ....................................................................................... 121
4.4.5. D elatnost drutvene i socijalne zatite ......................................................... 123
4.4.6. D elatnost fizike kulture ................................................................................. 126
4.4.7. D elatnost organa uprave i narodna odbrana ............................ 122
4.4.8. D oprinos Jugoslovenske narodne armije izgradnji zemlje 1945-1985.
godine ................................................................................................................. 122

5. POTRONJA I USLOVI IVOTA STANOVNITVA .......................................... 133

5.1. PO TR O N JA STAN OVN ITVA ..................................................................... I 33


5.1.1. Obim i struktura line potronje ................................................................ I 33

6.
5.1.2. Ishrana stanovnitva
5.1.3. Potronja vanijih industrijskih proizvoda ................................................. J 36
5.1.4. Snabdevenost domainstava trajnim potronim dobrim a ........................ 137

5.2. PRIH O D I STANOVNITVA I LINI DOHOCI 137


5.2.1. Ukupni prihodi i rashodi stanovnitva ......................................................... J37
5.2.2. tednja i krediti stanovnitva ........................................................................ 138
5.2.3. Izvori i namena sredstava domainstava 139
5.2.4. Lini dohoci radnika ........................................................................................ 141
5.2.5. Radno vreme radnika potrebno za kupovinu nekih predmeta line
potronje ......................................................................................................... 142

5.3. USLOVI ZAPOLJAVANJA 143

5.4. USLOVI STANOVANJA ....................................................................................... 145

5.5. SOCIJALNO O SIG U RA N JE ................................................................................ 146


5.5.1. Invalidsko i penzijsko osiguranje ................................................................... 147
5.5.2. Zdravstveno osiguranje .................................................................................. 148
5.6. ZATITA I U N A PR E E N JE OVEKOVE SRED IN E ............................... 149

5.7. DRUTVENA ZATITA G R A A N A I IM O VINE 150

6. SARADNJA JUGOSLAVIJE SA DRUGIM ZEMLJAMA .................................. 153

6.1. EKONOM SKA SARADNJA SA INOSTRANSTVOM 153


6.1.1. Robna razmena .................................................................................................. 153
6.1.2. Nerobni promet sa inostranstvom ................................................................ 159
6.1.3. Tekui platni bilans .......................................................................................... 161
6.1.4. Kreditni odnosi Jugoslavije sa inostranstvom ............................................ 165

6.2. EKONOM SKO-TEHNO LO KA SA RADN JA SA INOSTRANSTVOM 170


6.2.1. Dugorona proizvodna kooperacija .............................................................. 171
6.2.2. Poslovno-tehnika saradnja sa stranim licima ......................................... 172
6.2.3. Pribavljanje i ustupanje materijalnih prava na tehnologiju (licence) . . 172
6.2.4. Ulaganja stranih lica u jugoslovensku privredu ...................................... 173
6.2.5. Ulaganja organizacija udruenog rada u osnivanje preduzea u
inostranstvu .................................................................................................... 174
6.2.6. Investicioni radovi u inostranstvu ................................................................ 175

6.3. N A U N O -TEH N I K A SA RADN JA SA INO STRANSTVOM ............... 176

7. NEKA OBELEJA PRIVREDNOG RAZVOJA SOCIJALISTIKIH


REPUBLIKA I SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH P O K R A JIN A 181
7.1. D IN AM IK A I ST R U K TU R N E PRO M EN E U PRIV RED N O M
RAZVOJU ............................................................................................................. 181

7.2. PROIRENJE M A TERIJA LN E OSNOVE PRIV R ED N O G RAZVOJA 186

7.
7.3. R A Z L IK E U N IV O U PR IV R E D N E R A ZV IJEN O STI IZ M E U
R E PU B L IK A I PO K R A JIN A ......................................................................... 187
7.4. M E R E ZA PO D ST IC A N JE B R EG RAZVO JA PR IV R E D N O
N E D O V O L JN O R A Z V IJE N IH R E PU B L IK A I SAP K O S O V A 192

7.5. A N A L ITI K A D O K U M E N T A C U A O R A ZV O JU SO CIJA LISTIK IH


R E PU B L IK A I SO C IJA L IST I K IH A U T O N O M N IH PO K R A JIN A . 197

8. UPOREDNI PREGLED RAZVOJA JUGOSLAVIJE I NEKIH EVROPSKIH


ZEM ALJA ............................................................................................................................ 219

9. NEKE KARAKTERISTIKE PRIVREDNIH KRETANJA U PERIODU


1981-1985. GODINE ......................................................................................................... 227

9.1. K R E T A N JE PR O IZ V O D N JE I E F IK A SN O ST P R IV R E IV A N JA ... 227


9.2. RA SPO LO IV A SR E D STV A I PL A T N I B ILA N S ....................................... 229
9.3. PO L O A J U D R U E N O G R A D A U R A S PO D E L I ..................................... 231

9.4. P R IM A N JA STA N O V N IT V A I IV O T N I ST A N D A R D ........................ 232

9.5. SRED STV A Z A Z A JE D N I K E I O PT E PO T R E B E ............................... 235

9.6. IN V E S T IC IJE I A K U M U L A C IJA ....................................................................... 236

9.7. T R I T E , C E N E , IN F L A C U A ............................................................................. 238

9.8. N E K E K A R A K T E R IS T IK E F IN A N S IJS K O G ST A N JA PR IV R E D E I
BA N A K A .................................................................................................................. 240

8.
1. OSNOVNA OBELEJA DRUTVENO-EKONOMSKOG
RAZVOJA JUGOSLAVIJE U PERIODU 1945-1985. GODINE

U drutveno-ekonomskom razvoju posle drugog svetskog rata Jugoslavija se iz-


digla iz ratne pustoi i privredne nerazvijenosti i dostigla nivo srednje razvijene indus-
trijsko-agrame zemlje. Ubrzani privredni razvoj, zasnovan na industrijalizaciji, bio je
osnovna karakteristika razvoja. Takav razvoj omoguio je da se ekonomski potencijal
zemlje uvea nekoliko puta. Ostvarene su krupne promene u privrednoj i socijalnoj
strukturi stanovnitva i zaposlenosti. Privreda je danas dobro opremljena savremenim
sredstvima za proizvodnju, a dobrim delom je ovladala i najm odernijom tehnologijom
u gotovo svim sektorima materijalne proizvodnje. Znaajno je povean ivotni standard
celokupnog stanovnitva, povean je obrazovni i kulturni nivo stanovnitva, proiren je
obim i kvalitet zdravstvene zatite, produen je ljudski vek. Postignut je brz razvoj pro
izvodnih snaga zemlje u celini i posebno svih republika i autonom nih pokrajina,
izvrene su krupne promene u drutveno-ekonom skoj strukturi privredno nedovoljno
razvijenih republika i SAP Kosova. U poredo s uspenim m aterijalnim razvojem ostvaren
je radikalni preobraaj jugoslovenskog drutva u smeru izgradnje novih socijalistikih
odnosa. Samoupravljanje je postalo strategijsko opredeljenje radnike klase i nain
ivota u svim oblastima rada i drutvenog ivota. Jugoslavija je smanjila razlike u nivou
razvijenosti u odnosu na razvijene zemlje Evrope, ali je pored toga zadrala isti rang
meu evropskim zemljama po stepenu razvijenosti kao i pre drugog svetskog rata. Zbog
krupnih razlika u razvoju pojedinih delova zemlje, Jugoslavija jo ima neka obeleja
zemlje u razvoju.

Period dinaminog privrednog razvoja. U gotovo elom periodu socijalistike


izgradnje tempo privrednog razvoja bio je srazm em o brz i kontinuiran, sa izuzetkom u
periodu 1980-1985. godine. Prema tem pu razvoja u posleratnom periodu Jugoslavija
pripada grupi zemalja koje su ostvarile najbri privredni rast i najdublje promene u
drutveno-ekonomskoj strukturi. Od 1947. do 1985.godine drutveni proizvod uveanje
7,2 puta, a po stanovniku 4,9 puta. U elom periodu drutveni proizvod poveavao se
proseno godinje za 5,4%. Sada se za neto vie od mesec i po dana proizvede dobara
koliko se 1947. proizvodilo za godinu dana. Poveanje proizvodnje ojaalo je ekonomski
potencijal zemlje i stvorilo uslove za veu zaposlenost, promene u strukturi privrede i
drutva i poveanje ivotnog standarda stanovnitva.

U pojedinim periodima bilo je razlika u dinamici razvoja, koje su izazvale


razliite posledice. Naroito dinamian razvoj ostvarenje u periodu 1953-1965, kada se

9.
drutveni proizvod uveavao proseno godinje za 8, 1%. Industrijska proizvodnja sa
godinjim porastom za preko 12% dala je veliki doprinos razvoju. Porastom linih do
hodaka godinje za 5,3% poboljan je ivotni standard i porasla je kupovna snaga
stanovnitva neophodna za stimulaciju daljeg porasta proizvodnje. Zaduenje u ino
stranstvu bilo je malo, a izvoz je rastao bre od uvoza, tako da je veim delom pokrivao
uvoz. Lini dohoci rasli su sporije od drutvenog proizvoda, pa je kroz raspodelu naro
dnog dohotka, doprinosom poljoprivrede i korienjem stranih sredstava ostvarena
znaajna masa akumulacije. Izgraena je bazina industrija kao m aterijalna osnova za
irenje preraivake industrije. Porast cena od 5,8% godinje ukazuje na stabilnost
privreivanja u tom periodu. M eutim , rast privrede u ovom periodu imao je ekstenzi
van karakter, jer je, uz visoki porast zaposlenosti, ostvaren proseno godinje za 5,9%.

U periodu 1966-1970. godinji rast proizvodnje se smanjuje na 5,8%. Posle toga,


u periodu 1971-1979. nastaje izvesno ubrzanje porasta drutvenog proizvoda, proseno
godinje za 6,2%. U elom periodu 1965-1979. godine prosean godinji porast
drutvenog proizvoda od 6% bio je, m ada usporen u odnosu na period do 1965. godine,
relativno visok po m erilim a koja vae u svetu. M eutim , rast je bio praen krupnim
strukturnim porem eajim a, koji su se ispoljavali u razliitim oblicima. Stalni porast de
ficita trgovinskog bilansa registrovao je ekspanziju svih oblika potronje iznad
drutvenog proizvoda. O padanje dom ae akum ulacije uz visoko uee investicija u
osnovna sredstva u drutvenom proizvodu od preko 30%, najveim delom je uticalo na
poveanje zaduenosti u inostranstvu. Z anem arivanje razvoja proizvodnje sirovina i
energije izazvalo je stalno poveanje uvoza. Sve je vie bila izraena nestabilnost u
privreivanju praena ubrzanom inflacijom. U periodu 1966-1970. inflacija se poveava
proseno godinje za 10%, a u periodu 1971-1979. za oko 18%. Visok obim investicija
u periodu 1971-1979. godine nije iskorien na pravi nain, jer ga nije pratilo poveanje
izvoza u takvom obim u, koje bi olakalo otp latu dugova inostranstvu. Uz sve to
poveavala se nezaposlenost. Ove pojave ukazuju da tekoe, koje su se sa izuzetnom
otrinom ispoljile posle 1979. godine, im aju velikim delom zaetke u prolosti.

Period usporavanja privrednog razvoja uz visoku inflaciju. U 1980. godini dolo


je do izuzetnog usporavanja privrednog razvoja. D rutveni proizvod se u periodu
1980-1985. godine poveavao proseno godinje za sam o 0,6%, to pri godinjem po
rastu stanovnitva od 0,8% predstavlja stagnaciju privrednog razvoja. U ovom periodu
iscrpene su m ogunosti daljeg dinam inog razvoja privrede, koji se zasnivao velikim de
lom na inflatornom finansiranju i velikom zaduivanju u inostranstvu. N a to su uticale
objektivne tekoe, koje prate brz razvoj nedovoljno razvijenih zemalja u koje se ubrajala
i Jugoslavija na poetku socijalistike izgradnje, nepovoljne politike i ekonomske okol
nosti u m eunarodnim odnosim a, kao i subjektivne slabosti. Prelaz sa ekstenzivnog na
intenzivni nain razvoja izazvao je ozbiljne posledice. Tom e je posebno doprinela i vec
dugo godina prisutna autarkina orijentacija u razvoju, poev od odnosa izmeu osno
vnih organizacija udruenog rada,pa do odnosa izmeu drutveno-politikih zajednica i
cele privrede prem a privredam a drugih zem alja i svetskom tritu. Strukturne dispro
porcije, predim enzionirana dom aa potronja u svim oblicima iznad materijalnih
mogunosti i zaostajanje u razvoju socijalistikog sam oupravljanja, ispoljili su se u ne
stabilnim i neuravnoteenim privrednim tokovim a izraenim kroz naglo smanjenje i

10.
stagnaciju proizvodnje, visoku inflaciju, nedovoljan izvoz i pogoranje spoljne likvidnosti
zemlje. U periodu 1980-1985. godine nepovoljne tendencije su izraenije nego u bilo
kojem ranijem periodu. Cene na malo u 1985. bile su vee 9,5 puta nego 1979. godine,
odnosno rasle su proseno godinje za 45%, izrazito su porasle u 1984. za 57% i u 1985.
godini za 76%. Proseni realni lini dohoci po zaposlenom bili su u 1985. za 27% manji
nego 1979. godine, odnosno smanjivali su se proseno godinje za 5,2%. Vrednost izvoza
porasla je 1980. za 32%, i 1981. godine za 22%, ali u sledee dve godine stagnira, a u
1984. raste za 6% a 1985. godine za 7%. Vrednost dolara u odnosu na dom au valutu
vea je 1985. godine 16 puta nego 1979. godine. Investicije u osnovna sredstva bile su
manje 1985. u odnosu na 1979. godinu za 40%, to je pogoralo njihovu strukturu i
smanjilo efikasnost. Produktivnost rada u drutvenom sektoru je u istom periodu opala
za 9%, a pogorani su i ostali kvalitativni faktori privreivanja. U ovako oteanim us-
Iovima industrijska proizvodnja bila je 1985. godine za 19% vea nego 1979, a poljo
privredna za 1%, to je znaajno uticalo, i pored drastinog smanjenja uvoza, da lina
potronja u ovom periodu bude m aterijalno pokrivena i da se smanji samo za 5%, a po
stanovniku za 8%. Porast industrijske proizvodnje u 1984. za 5,6% u odnosu na pret
hodnu godinu, i vrednosti izvoza za 5,8%, smanjivanje deficita trgovinskog bilansa u
1984. oko 6 puta u odnosu na 1979. godinu, kao i pozitivan saldo platnog bilansa od
504 miliona dolara, znaili su izvesna poboljanja, ali zbog sporog i nedoslednog
sprovoenja Dugoronog program a ekonomske stabilizacije, i u 1985. godini nastavile
ranije ispoljene negativne tendencije u drutvenoj reprodukciji. To potvruje da su na
gomilani problemi krupni i dugoroni.

Radikalne promene u strukturi privrede. U brzana industrijalizacija izazvala je


krupne promene u strukturi privrede. Pre svega, porastao je znaaj drutvenog sektora,
koji je postao nosilac novih sam oupravnih socijalistikih odnosa. Uz prosean godinji
porast proizvodnje u elom posleratnom periodu od 6,3%, drutveni sektor privrede
poveao je uee u drutvenom proizvodu od 62% u 1947. na 87% u 1985. godini. S
druge strane, uee individualnog sektora privrede, u kome dom inira poljoprivreda,
iji je tempo razvoja bio znatno sporiji i iznosi proseno godinje 2,7%, smanjeno je od
38% na 13%. Industrija je zauzela dom inantno mesto u ukupnoj proizvodnji, tako da
su znaajno izmenjeni odnosi izmeu industrije i poljoprivrede. Uee industrije u
drutvenom proizvodu poveano je sa 18% u 1947. na 43% u 1985. godini, dok je
uee poljoprivrede opalo sa 39% na 13%. Obim poljoprivredne proizvodnje bio je
1947. godine 2,1 put vei od industrijske, a 1985. odnos se bitno izmenio. Industrijska
proizvodnja bila je 3,2 puta vea od poljoprivredne. Meutim, u politici privrednog
razvoja preovladao je jednostran odnos prema industriji kao jedinom iniocu razvoja,
pa je dolo do zaostajanja drugih privrednih delatnosti i poveanja zavisnosti zemlje od
inostranstva kroz poveani uvoz opreme i sirovina za industriju. Nisko uee poljopri
vredne proizvodnje u formiranju drutvenog proizvoda od svega 13% ne odgovara
raspoloivim prirodnim, proizvodnim i ljudskim potencijalima u ovoj delatnosti. Isto
tako, dinamian razvoj industrije izazvao je pogoranje granske strukture industrije zbog
zaostajanja proizvodnje energije, sirovina, reprodukcionog materijala, i posebno proiz
vodnje za izvoz. Preraivaka industrija poveavala je uee u industrijskoj proizvodnji.
Meutim, unutar ove industrije m ainogradnja sa ueem od 28% u ukupnoj industri

ll.
jskoj proizvodnji nije zauzela m esto koji bi odgovaralo nivou ekonom ske razvijenosti,
pa se odrava visoka zavisnost privrede od uvoza, uz jo nedovoljan izvoz opreme.

Velike promene u socijalno-ekonomskoj strukturi stanovnitva. U brzani privredni


razvoj i prom ene u strukturi privrede izazvali su veliku pokretljivost stanovnitva, koja
se ispoljavala u m asovnom prelasku iz sela u gradove i poveanoj zaposlenosti u ne
poljoprivrednim delatnostim a.

Industrijalizacija je otvorila kanale odliva obilne radne snage iz poljoprivrede


otvaranjem novih radnih m esta. Ovaj transfer bio je pojaan m asovnim kolovanjem i
sricanjem strunog obrazovanja novozaposlenih radnika. Od 1948. do 1981. godine
poljoprivredno stanovnitvo je sm anjeno za 6,3 m iliona, a njegovo uee u ukupnom
stanovnitvu opalo je od 67% na 20% . O ko tri etvrtine onih koji su napustili stalno
mesto boravka u seoskim i m eovirim naseljim a naselilo se u gradove, tako da je naraslo
gradsko u ukupnom stanovnitvu od 21% u 1947. na 47% u 1981.godini. Ovakve pro
mene, koje su izazvale kretanje stanovnitva od nerazvijenih ka razvijenim podrujim a
dovele su i do poveanja kupovne snage i p orasta ivotnog standarda stanovnitva.

Za etrdeset proteklih godina stanovnitvo Jugoslavije uvealo se za 7,7 miliona,


a izm eu prvog posleratnog popisa 1948. i poslednjeg 1981. godine za 6,6 miliona. Preko
65% aktivnog stanovnitva svoju egzistenciju obezbeuje radom u drutvenom sektoru.
Za celu zemlju ostvaren je um ereni porast stanovnitva uz visoki stepen radne
angaovanosti i porast nivoa obrazovanosti. M eutim , u n u tar zemlje postoje znaajne
regionalne razlike. U razvijenijim delovim a proces prirodne reprodukcije stanovnitva
znaajno je porem een deficitom u m laim generacijam a, dok su u nedovoljno razvije
nim podrujim a obrnute tendencije - visok prirodni prirataj i visoko uee dece u
ukupnom stanovnitvu. U koliko se ovakve tendencije ne prom ene u skoroj budunosti,
u razvijenijim delovim a zemlje sve vie e se oseati nedostatak stanovnitva radnog
uzrasta, a poveavae se udeo starog stanovnitva, to e zahtevati sve vea drutvena
sredstva za njegovo izdravanje (penzije, zdravstvena zatita i si.).

U radnom odnosu (u drutvenom i individualnom sektoru) je 1947. bilo 1,2 mi


liona, a 1985. godine 6,5 m iliona radnika ili 5,4 puta vie. Broj radnika u ovom periodu
poveavao se proseno godinje za 140 hiljada, odnosno za 4,6% . Od 1000 stanovnika
radnog uzrasta 1947. godine bilo je u radnom odnosu 124, a 1985. godine 433, odnosno
3,5 puta vie. O vakav porast zaposlenosti, koji je najveim delom ostvaren u nepoljo
privrednim delatnostim a, uz znaajno sm anjenje poljoprivrednog stanovnitva, presudno
je uticao na prom ene u socijalnoj strukturi jugoslovenskog drutva, tj. na jaanje i pre
rastanje radnike klase u osnovnu snagu razvoja zemlje. Radnici su 1953. inili 34%
aktivnog stanovnitva a 1981. godine 65% . M eutim , ovakav porast zaposlenosti ost
varen je u uslovima preteno ekstenzivnog privreivanja. U periodu 1947-1984. porast
drutvenog proizvoda o stv a ren je za 73% zahvaljujui poveanom zapoljavanju, a samo
27% poveanom produktivnou rada.

U pom enutom periodu dogodile su se i krupne prom ene u strukturi zaposlenih.


U industriji je 1985. godini bilo 2,5 m iliona radnika, to je za oko 2,1 milion vie nego
1947. godine, tako da danas uee radnika u industriji ini 40% od ukupno zaposlenih.

12.
Sve je vei broj zaposlenih ena. Uee ena u ukupnom broju zaposlenih povealo se
od 28% u 1947. na 38% u 1985. godini. Prom enam a u obimu zaposlenosti
poboljavala se kvalifikaciona struktura radnika ukljuivanjem m ladih, koji su
zavravali redovne kole ili kolovanjem radnika u toku rada. Uee strunih u ukup
nom broju radnika poveano je od 48% u 1966. na 66% u 1983. godini, tako da je udeo
nekvalifikovanih radnika smanjen sa 52% na 34%.

Sporiji tempo razvoja poljoprivrede nije mogao da zadri na selu velike rezerve
nedovoljno iskoriene radne snage, a brza industrijalizacija uz zapostavljanje razvoja
male privrede (u drutvenom i individualnom sektoru), koja je trebalo da angauje zna
tan broj radnika, nije mogla da zaposli sva lica koja su, pod dejstvom raznih inilaca
elela da se zaposle (bolji uslovi ivota i rada u drutvenom sektoru i gradu nego u po
ljoprivredi i na selu, poveanje porodinog dohotka veim zapoljavanjem ena,
proirena osnova sistema obrazovanja i dr). Zbog toga se stalno poveavao broj lica koja
trae zaposlenje od 45 hiljada u 1952. na 975 hiljada u 1984, a 1985. godine na preko
milion. Razlike u nezaposlenosti po republikam a i pokrajinam a su znatne. Prosean
godinji porast lica koja trae zaposlenje bio je u periodu 1961-1984. godine skoro
dvostruko vei od porasta zaposlenih. U 1984. godini vie od polovine lica koja trae
zaposlenje, odnosno 56%, ine struna lica, a oko 3/4 bila su m laa od 30 godina.
Meu prijavljenima je 1983. godine 289 hiljada lica ili 32% od ukupnog broja imalo
zdravstvenu zatitu, a 1984. godine 32 hiljade ili 3,3% je primalo novanu naknadu.
Mada meu prijavljenima, pored onih koji stvarno ele posao* ima i lica prijavljenih radi
ostvarivanja odreenih prava (zdravstvene zatite, upisa na vanredne studije i si.) i lica
sa sela koja jo uvek privreuju na svom posedu, veliina i struktura skupa lica koja
trae zaposlenje ukazuju da ova pojava sve vie poprim a oblike klasine nezaposlenosti,
ali ne u obimu koji prikazuju podaci o broju lica koja trae zaposlenje. Poveanje ne
zaposlenosti ukazuje da se nedovoljno koristi jedan vaan resurs privrednog razvoja, tj.
kvalifikovana radna snaga, to ima viestruke posledice. M aterijalno je ugroen jedan
deo stanovnitva, a ostavlja se i mali prostor za poveanje produktivnosti rada.

Stalno jaanje i proirenje materijalne osnove udruenog rada. Uspean privredni


razvoj poveao je drutveno bogatstvo zemlje, koje je u 1975. godini (za koju postoji
statistiki obraun) predstavljalo veliinu od oko est godinjih drutvenih proizvoda.
Skoro polovinu tog bogatstva - 45% ine osnovni fondovi u privredi, 20% su stambene
zgrade, 12% potrona dobra u domainstvima, 13% poslovne zalihe, 5% osnovni fon
dovi u vanprivrednim delatnostim a i 5% investicije u toku. U drutvenoj svojini bilo je
68%, a u svojini graana 32% drutvenog bogatstva zemlje.

Najvanije poveanje drutvenog bogatstva ostvareno je jaanjem osnovnih


fondova , jer je znaajan deo drutvenog proizvoda izdvajan za investicije. Visok nivo
investicija, koji se odrao tokom celog posleratnog perioda, jedno je od bitnih obeleja
privrednog razvoja. U periodu 1952-1985. godine udeo investicija u osnovne fondove u
drutvenom proizvodu isnosio je proseno godinje 30%. Ako se ovim investicijama
dodaju i investicije u obrtne fondove, onda je za ukupne investicije odlazilo 40%
drutvenog proizvoda. Sve do 1980. godine investicije su bre rasle od drutvenog pro
izvoda. Na toj osnovi u duem periodu ostvareni su brz porast proizvodnje i krupne
promene u strukturi privrede. Naroito je bila iva investiciona aktivnost u poslednjoj

13.
deceniji razvoja (1971-1980) uz angaovanje znaajnih inostranih sredstava, kada je ost
vareno 45% od ukupnih investicija u periodu 1952-1985. godine. U ovom periodu
zapoet je nov investicioni ciklus na irokom frontu u svim delovima zemlje uz
angaovanje velikih inostranih sredstava. Predim enzionirani razvojni ciljevi nisu bili u
skladu s dom aom akum ulacijom , pa je poveano uee stranih izvora u finansiranju
proirene reprodukcije zbog uvoza opreme i konvertovanja fmansijskih kredita nekih
investitora u dinare, koji su im nedostajali za fm ansiranje investicija. Spoljni dugovi
zemlje u ovom periodu poveani su sa 2,4 m ilijarde dolara u 1970. godini na 18,4 mili
jarde dolara u 1980. godini. Novi kapaciteti oslanjali su se preteno na ogranienu
dom au tranju i uvoz sirovina i reprom aterijala, a nedovoljni izvoz smanjivao je efi
kasnost investicija. Z bog toga su krajem ovog perioda preduzete rigorozne mere sa ci
ljem da se usklade odnosi izm eu raspoloivih dom aih sredstava i investicija. Preduzete
mere su u periodu 1980-1985. dovele do osetnog sm anjenja investicionih aktivnosti.
Svake godine u tom periodu ulaganja su se sm anjivala proseno za 9,1% , tako da je
uee investicija u osnovna sredstva u drutvenom proizvodu sm anjeno na 21% u 1985.
godini. M eutim , sm anjivanjem investicija um anjen je porast proizvodnih kapaciteta i
odloeno neophodno reavanje prom ena u proizvodnoj strukturi privrede.

Sadanji nivo razvijenosti nije sam o rezultat visokih investicionih ulaganja, ve


i njihove relativno povoljne strukture, odnosno pravaca ulaganja. Sve do 1956. godine
najvee uee u strukturi investicija im ala je industrija (oko 60% ). Kasnije njen udeo
opada i 1970. je iznosio 31% , a 1980. godine 38% . Sve vei deo sredstava izdvaja se za
razvoj ostalih privrednih delatnosti i izgradnju objekata drutvenog standarda.
Z naajna sredstva utroena su za stam benu izgradnju (20% u 1985, prem a 12% u 1952.
godini). Ova investiciona ulaganja poslednjih godina ine blizu 3/4 neprivrednih inve
sticija. Investicije u saobraajnice i saobraajne kapacitete inile su proseno, u elom
periodu, desetinu ukupnih investicija (u 1970. godini ak 15%). U deo investicija u ka
pacitete ostalih privrednih delatnosti graevinarstva, trgovine, ugostiteljstva i turizma
porastao je takoe sa 6 % u 1952. na 19% u 1985. godini. Najvei deo investicija do
1965. godine, zbog znatnih ulaganja u kapacitete teke industrije i energetike, bio je
nam enjen podizanju graevinskih objekata - oko 61% . M eutim , ovo uee se smanjilo
na 52% u periodu 1976-1984, dok je uee oprem e poraslo od 28% u periodu
1952-1965. na 40% u periodu 1976-1984. godine.

Izvori sredstava za fm ansiranje investicija menjali su se u zavisnosti od promena


u drutveno-ekonom skom sistemu i nainu fm ansiranja proirene reprodukcije. Do 1952.
godine je osnovni i jedini izvor fm ansiranja investicija bio optedrutveni budet Fede
racije, a posle uvoenja sam oupravljanja uestvuju i radne organizacije sredstvima
sopstvenih fondova. O d 1963. jaa uloga sredstava banaka, naroito posle ukidanja in
vesticionih fondova. Uee sopstvenih sredstava organizacija udruenog rada u ukup
nim sredstvima za fm ansiranje osnovnih sredstava stalno se poveavalo, od 22% u 1952.
na 65% u 1984. godini. Uee bankarskih kredita dostiglo je u 1980. godini 47% , ali
je u 1984. opalo na 33% na ta su uticale mere kreditne politike preduzete radi
usklaivanja obim a investicija s m ogunostim a privrede.

Dom ai izvori za fm ansiranje investicija nisu opredelili obim investicija. Aku-


m ulativna sposobnost privrede im ala je tendenciju smanjenja, dok se na visokom nivou

14.
odrao udeo bruto investicija u osnovne fondove u drutvenom proizvodu. Zbog toga
su domaa sredstva akumulacije dopunjavana inostranim kreditima. Udeo stranih sred
stava u periodu 1952-1984. iznosio je oko 22% od iznosa bruto investicija u osnovne
fondove, s tim stoje ovo uee bilo razliito po periodima. U periodu 1980-1984. godine
udeo stranih sredstava u investicijama u osnovna sredstva smanjen je na 10%.

Visok porast investicija doprineo je jaanju i proirenju m aterijalno-tehnike


osnove udruenog rada. Osnovna sredstva drutvene privrede su krajem 1984, u odnosu
na 1952. godinu, bila vea 10 puta, a poveavala su se proseno godinje za 7,6%. Porast
osnovnih sredstava po delatnostima bio je razliit, zavisno od ciljeva razvojne politike,
to je uticalo i na promenu njihove strukture. Uee osnovnih sredstava industrije
povealo se sa oko 47% u 1952. na 56% u 1984. godini, poljoprivrede s vodoprivredom
od 2,6% na 6,4%, trgovine, ugostiteljstva i turizma od 5% na 10%, dok se uee
osnovnih sredstava saobraaja (bez puteva u javnom saobraaju) smanjilo od 41% na
20%. Uee opreme u ukupnim osnovnim sredstvima stalno se poveavalo od 34% u
1952. na 48% u 1984. godini, to ukazuje da su graeni kapaciteti sa savremenijom
tehnikom i tehnologijom. U nove kapacitete ugraivana je visokomehanizovana i auto-
matizovana oprema, a prilikom rekonstrukcije postojeih kapaciteta zastarela oprema
zamenjivana je savremenijom.

Ove promene odrazile su se na poveanje tehnike opremljenosti rada. Vrednost


osnovnih sredstava po radniku poveana je od 1952. do 1984. godine 2,7 puta, a opreme
3,8 puta. Meutim, poveanjem tehnike opremljenosti rada nije ostvarena
odgovarajua produktivnost rada, koja je u pom enutom periodu poveana za 2,2 puta.
Produktivnost rada u drutvenom sektoru privrede je jo uvek nedovoljna u odnosu na
poveanje nivoa tehnike opremljenosti rada. Do 1960. produktivnost rada je rasla
sporije zbog nedostatka kvalifikovanih kadrova, a posle toga zbog stalnog pritiska sve
veeg broja lica koja trae zaposlenje. O padala je i efikasnost osnovnih sredstava i
opreme. Sa jednim dinarom uloenim u osnovna sredstva 1952. ostvareno je 0,43 dinara
drutvenog proizvoda, a 1984. godine 0,33 dinara (obraunato u stalnim cenama). Opala
je i efikasnost opreme. N a 1 dinar uloen u oprem u ostvareno je 1952. godine 1,26 di
nara drutvenog proizvoda, a 1984. samo 0,70 dinara.

Snaan tempo industrijalizacije. Osnovno obeleje m aterijalnog razvoja u po-


sleratnom periodu je izuzetno brz razvoj industrije, koji je uticao na znaajne strukturne
promene u privredi i drutvu. U 1985. je industrijska proizvodnja bila vea 19 puta u
odnosu na 1947. godinu. Sa prosenim godinjim porastom u ovom periodu za 8,1%,
Jugoslavija spada meu zemlje koje su u dugom periodu ostvarile brz industrijski rast.
Po obimu i strukturi industrijske prozvodnje Jugoslavija se uvrstila meu tzv. novoin-
dustrijalizovane zemlje. Izgradnjom novih kapaciteta poboljan je regionalni raspored
industrije. Industrija je u znaajnom obimu prodrla i u privredno nedovoljno razvijena
podruja zemlje.

Visok porast industrijske proizvodnje bio je praen prom enama u njenoj stru
kturi. Posebno mesto pripalo je proizvodnji sredstava za rad (maine, oprema i si.), koja
se u veem obimu razvila tek posle rata. U poreenju sa 1947. godinom ova proizvodnja
bila je 1985. vea 43 puta. Sada industrija proizvodi mnotvo razliitih maina za po-

15.
trebe jugoslovenske privrede, a mnoge od ovih m aina se i izvoze. U proizvodnji m a
terijala za reprodukciju, koja je 1985. bila 17 puta vea nego 1947. godine, dolo je do
krupnih strukturnih prom ena. Najbre je rasla proizvodnja elika, bakra, m ineralnih
ubriva, a proizvodnja vetakih m asa i vlakana nastala je kao nova industrija. U od
nosu na 1947. porasla je proizvodnja energije - elektrine energije oko 50 puta, uglja 7
puta, dok je proizvodnja nafte i prirodnog gasa neuporedivo vea. Proizvodnja robe za
linu potronju i potrebe dom ainstva poveana je od 1947. do 1985. godine 17 puta.

N epovoljna strana strukturnog razvoja industrije ogleda se u zaostajanju proiz


vodnje sirovina i reprodukcionog m aterijala, zbog ega se industrijska proizvodnja veli
kim delom oslanja na njihov uvoz. Bilo je i prekom em e i nekoordinirane orijentacije na
inostrana znanja i tehnologiju, bez istovrem ene jae orijentacije za izvoz. To je
prouzrokovalo, naroito posle 1974. godine, poveanje deficita trgovinskog i platnog
bilansa i produbljivanje strukturnih porem eaja u jugoslovenskoj privredi. M ada se udeo
industrijskih proizvoda u izvozu poveao od 59% u 1952. na 95% u 1984. godini, nastao
je raskorak izm eu sve dinam inijeg razvoja industrije i relativnog opadanja udela
ukupnog izvoza u drutvenom proizvodu u celini i, posebno, izvoza industrijskih proiz
voda.

Proizvodni kapaciteti, odnosno osnovna sredstva industrije poveana su od


1952. do 1984. godine 12,4 puta. Poveanje kapaciteta praeno je sve uspenijom pri-
m enom dostignua tehnikog progresa. R adna m esta su sve bolje snabdevena m odernom
oprem om . V rednost osnovnih sredstava po radniku poveana je od 1952. do 1984. go
dine 2,7 puta. O prem ljenost radnika pogonskom snagom poveana je za preko dva puta.
Snaga instalisanih pogonskih m aina i m otora po radniku porasla je od 1,7 kW u 1951.
na 5,3 kW u 1983. godini. Potronja elektrine energije po radniku poveana je od 3
hiljade u 1952. na 15,3 hiljada kW h u 1984. godini, to pokazuje da su poveani i
tehnika oprem ljenost rada i stepen iskorienja m aina. O prem a koju je industrija ko
ristila krajem 1982. godine bila je uglavnom nova. Preko 41% orua za rad bilo je staro
do 5 godina, 28% izm eu 6 i 10 godina, a 31% preko 10 godina. A utom atske i po
luautom atske m aine inile su 72% vrednosti opreme.

Razvoj industrije stvorio je irok p rostor za poveanje zaposlenosti. U industriji


je 1947. radilo 382 hiljade radnika, a 1985. godine 2,5 m iliona. Samo 54 od 1000 sta
novnika radnog uzrasta je 1952. radilo u industriji, a 1984. godine 162, odnosno 3 puta
vie. U periodu 1947-1985. godine uz 6,6 puta vei broj industrijskih radnika postignuta
je 19 puta vea proizvodnja, to znai da se 2,9 puta poveala produktivnost rada. I
pored ovakvog poveanja produktivnost rada jugoslovenske industrije zaostaje 2 do 3
puta za produktivnou rada koja se postie u najrazvijenijim zem ljama zapadne Evrope.
Od 1952. do 1980. produktivnost rada se poveavala proseno godinje za 3,9% , a posle
toga njen rast je usporen u 1982. godini je opala za 3% , 1983. za 1%, a 1985. jo za 0,5%
U periodu 1981-1985. godine zbog tih oscilacija nije bilo nikakvog poveanja produk
tivnosti rada u industriji.

Poveanje poljoprivredne proizvodnje uz veliko smanjenje poljoprivrednog


stanovnitva. Poljoprivreda je, u odnosu na industriju im ala relativno skrom nu dinam iku

16.
razvoja. Proizvodnja se poveavala proseno 2,6% godinje u periodu 1947-1985. godine.
I pored sporijeg razvoja, u poljoprivredi su se dogodile krupne promene. A grarnom re
formom bitno su izmenjeni posedovni odnosi. Ojaan je drutveni sektor. Organizacije
agroindustrijskog kompleksa daju danas skoro polovinu ukupne robne poljoprivredne
proizvodnje, mada poseduju samo 17% ukupno obradivih povrina, postale su
znaajan inilac u razvoju poljoprivrede. Kroz raznovrsne oblike proizvodne saradnje
drutvenog sektora sa individualnim proizvoaima odvija se specifian proces
unapreenja poljoprivredne proizvodnje. Poseban napredak postignut je u tehnolokoj
opremljenosti poljoprivrede. Skoro celokupna vuna snaga u 1947. godini bila je stona
zaprega, dok u 1984. godini mehanika snaga ini 85% celokupne vune snage. U po
ljoprivredi je 1984. godine radilo 809 hiljada traktora. Obradiva povrina na 1 traktor
smanjena je od 1485 na samo 12 hektara u 1984, m ada to poveanje broja traktora nije
praeno odgovarajuim poveanjem koliine prikljunih maina. Poveana je primena
savremene agrotehnike, m ada je jo nedovoljna. Na hektar obradive povrine utroeno
je 1949. godine 1,4 kilograma aktivne materije vetakih ubriva, a 1984. godine 99 ki
lograma. U 1949. nije bilo obradivih povrina koje su navodnjavane na savremen
nain, a 1984. navodnjavana je 161 hiljada hektara. Uz sve ove rezultate ivot na selu
je kvalitativno poboljan, pre svega izgradnjom i opremanjem savremenih zgrada za
stanovanje, razvojem seoske infrastrukture i poboljanjem ishrane i odevanja seoskog
stanovnitva.

Dogodile su se znaajne promene i u strukturi poljoprivredne proizvodnje. U


periodu 1947-1985. godine bri je bio rast stoarske nego ratarske proizvodnje.
Stoarska proizvodnja rasla je proseno godinje 3,2% a ratarska 2,3%.

Poveanje ratarske proizvodnje postignuto je iskljuivo poveanjem prinosa po


hektaru. Oranine povrine poveavale su se do 1961. godine i dostigle 7,7 miliona
hektara, a posle toga se smanjuju i u 1985. dostiu iznos iz 1947. godine, oko 7 miliona
hektara. Od toga, bilo je neobraeno 599 hiljada, a u drutvenom sektoru 72 hiljade
hektara, to suava prostor za poveanje proizvodnje. Povrine pod itima manje su
1985. za 17% nego 1947. godine. Penica i kukuruz zauzimaju 60% oraninih
povrina. Proseni prinosi penice po hektaru poveani su od 0,9 tona u 1947. godini
na 3,6 tona u 1985, a kukuruza od 1,7 na 4,2 tone. U 1985. proizvedeno je 4,9 miliona
tona penice. Rekordna proizvodnja od 6,3 miliona tona postignuta je 1974. godine.
Najvea proizvodnja kukuruza od 11,3 miliona tona postignuta je 1984. godine, a 1985.
godine proizvedeno je 9,9 miliona tona kukuruza.

Stoarska proizvodnja je u stalnom porastu zahvaljujui gajenju produktivnijih


rasa stoke, poboljanju ishrane i nainu gajenja. Od 1947. do 1985. proizvodnja mesa
poveana je skoro 5 puta, od toga goveeg 7 puta, ivinskog 12 puta. Posle 1980. godine
rast stoarske proizvodnje je umereniji, jer je opala plateno sposobna tranja
stanovnitva, a na stranim tritima ojaale su protekcionistike mere.

Poljoprivredne organizacije udruenog rada su glavni inilac preobraaja poljo


privrede. One poseduju 1,7 miliona hektara obradive povrine i zapoljavaju preko 200
hiljada radnika. Njihova osnovna sredstva su od 1952. do 1984. godine poveana za oko
26 puta. Drutveni sektor je nosilac agrotehnikog napretka. Individualni sektor, koji

17.
poseduje 83% obradivih povrina, postie za 25% do 50% nie prosene prinose od
drutvenog sektora.

I pored napretka, poljoprivreda u celini zaostaje za drugim delatnostim a. Uzorci


zaostajanja su nedovoljno iskorieni raspoloivi prirodni i ljudski potencijali
(neobraeno zemljite, niski prinosi u individualnom sektoru, starenje aktivnog
stanovnitva i si.), kao i dugotrajan neekonom ski tretm an ove delatnosti motivisan po
trebom ouvanja ivotnog standarda stanovnitva. Poslednjih godina oteano je sna
bdevanje poljoprivrede reprodukcionim m aterijalim a. Povrem eno dolazi do nestaice
nekih poljoprivrednih proizvoda.

Intenzivna graevinska delatnost. Obim na investiciona izgradnja, dinamian


razvoj privrede u elom posleratnom periodu, razvoj gradova i novih prigradskih naselja
i izgradnja velikog broja objekata drutvenog standarda izazvali su veoma dinamian
razvoj graevinske delatnosti sve do 1979. godine. Obim radova u graevinarstvu bio je
1980. vei 4 puta nego 1952. godine, a produktivnost rada 1,7 puta. Posle 1980. godine
graevinska delatnost je u stalnom opadanju. Fiziki obim proizvodnje 1984. godine bio
je manji za 32% prem a 1980. godini, a broj radnika je sm anjen za 5%. Ogranienje in
vesticione potronje glavni je uzrok opadanja graevinske aktivnosti. Od 1953. do 1985.
izgraene su razne vrste objekata: veliki broj brana i nasipa za hidroelektrane, zatim
pruga, m ostova i drugih objekata, od kojih neki predstavljaju dostignua koja se mogu
meriti i sa gradnjom u zem ljam a koje raspolau najsavrem enijom tehnikom . U strukturi
graevinskih radova posle 1965. godine glavno m esto zauzim a izgradnja zgrada u van-
privrednim delatnostim a (najvei deo su stanovi) 42-50% , privrednih zgrada 11-20%,
saobraajnih objekata 10-14%, objekata hidrogradnje 6-8%.

Znaajni rezultati su postignuti u izgradnji stanova. Od 1953. do 1985. godine


izgraeno je 3,5 m iliona stanova, od ega u drutvenoj svojini 1,3 m iliona, a u indivi
dualnoj 2,3 m iliona. U tom periodu zavravano je proseno godinje 41,3 hiljade stanova
u drutvenoj i 69 hiljada u individualnoj svojini. U poslednjih deset godina gradi se
proseno godinje 54 hiljade stanova u drutvenoj, a 89 hiljada u individualnoj svojini.

Pored obim ne delatnosti u zemlji, organizacije udruenog rada postigle su


zapaene rezultate u izvoenju radova u drugim zem ljama, i to u otroj konkurenciji sa
stranim firm am a. Stekle su zapaeni ugled u inostranstvu izgradnjom velikih hidrocen
trala, hidrom elioracionih sistema, puteva, industrijskih hala, hotela i dr. U drugim
zemljama je 1966. godine radilo oko 4500 jugoslovenskih graevinskih radnika, a 1984.
oko 28 hiljada. M eutim , poveana aktivnost u inostranstvu nije mogla da nadoknadi
opadanje obima radova graevinarstva u zemlji.

Velike strukturne promene u saobraaju. U poredo sa brzim porastom proiz


vodnje i ivotnog standarda znaajno je povean obim saobraajnih usluga. U 1985.
prevezeno je 5 puta vie tereta nego 1950. godine i 5,6 puta vie putnika, i to na znatno
duim rastojanjim a. Saobraajni kapaciteti u putnikom saobraaju u ovom periodu
poveani su 6 puta, a u teretnom 4,7 puta. Razvoj kapaciteta po saobraajnim granam a
bio je neravnom eran i nije bio u dovoljnoj meri usklaen sa sve veim potrebam a
privrednog razvoja.

18.
U strukturi saobraaja dolo je do krupnih promena. N ekad najvei elezniki
saobraaj, koji je 1947. godine prevezao 81% putnika i 81% tereta, u 1984. uestvuje u
prevozu putnika samo sa 10%, a u prevozu tereta sa 29% .Istovremeno, poveana je
uloga drumskog saobraaja. Od 17 % prevezenih putnika tokom 1947. godine drum ski
saobraaj je svoj udeo poveao na 89%, a u prevozu tereta od 9% na 55%. Reni
saobraaj je poveao uee u prevozu tereta od 5% na 7%, a pomorski od 5% na 10%.
Dolo je i do ekspanzije vazdunog saobraaja. Pored poveanih prevoznih kapaciteta,
izgraena je mrea modernih aerodrom a koji povezuju skoro sve krajeve zemlje. Sada
u zemlji ima 17 aerodrom a, a vazduni saobraaj poslednjih godina prevozi preko 5 m i
liona putnika. Promena strukture prevoza izazvala je veliku potronju tenih goriva. U
1950. godini potroeno je 85 hiljada tona tenih goriva, a 1984. godine 2,3 miliona tona.
Od toga su 83% utroili pomorski, vazduni i drumski saobraaj. Istovremeno je
smanjena potronja vrstih goriva od 3,2 miliona tona na samo 86 hiljada tona.
eleznica je u 1984. godini utroila 1 milion MW h elektrine energije, to ini 85% od
celokupne potronje ove energije u saobraaju.

Brz razvoj saobraaja ostvaren je znatnim ulaganjima u proirenje i m oderniza


ciju kapaciteta. Od 1952. do 1984. godine osnovna sredstva saobraaja (bez putne
mree) poveana su 5 puta. U 1984. bilo je 9 279 kilom etara eleznikih pruga, od kojih
su 10% dvokolosene. Ukinute su pruge uskog koloseka, koje su 1947. godine inile 24%
eleznike mree. Od ukupne mree 37% pruga je elektrificirano. Izgraena je nova flota
pomorskog saobraaja, ija je nosivost u odnosu na 1952. godinu poveana 15 puta.
Kapaciteti rene flote u istom periodu poveani su samo 2,2 puta. U cevovodnom
saobraaju izgraena je mrea od 3481 kilom etra naftovoda i gasovoda, u emu je
najznaajniji poduhvat bio izgradnja magistralnog naftovoda duine 700 kilometara.
Znatno su poveani kapaciteti organizacija udruenog rada drum skog saobraaja. Od
1947. do 1984. godine broj autobusa je povean od 654 na 11898, a broj teretnih vozila
od 4,6 hiljada na 55 hiljada. Osim toga u organizacijam a udruenog rada, koje nisu re-
gistrovane u delatnosti saobraaja, u 1984. godini bilo je oko 9 hiljada autobusa i blizu
100 hiljada teretnih autom obila. Broj putnikih autom obila u svojini graana u istom
periodu povean je od 6600 na 2 728 000.

Osnovu za tako brz razvoj drum skog saobraaja predstavljali su, pored
tehnikog progresa u svetu, modernizacija i proirenje putne mree. M akadam ski putevi
su 1952. godine inili 65% ukupne duine puteva, a 1984. godine 28%. S druge strane,
savremeni putevi (od asfalta, kocke i betona) poveali su se sa 2,5 hiljada kilometara u
1950. na 65 222 kilometra u 1984. godini. Zapoeta je i izgradnja autoputeva, ija
duina krajem 1984. iznosi 714 kilometara, od ega je skoro polovina izgraena u peri
odu 1981-1984. godine. Ovi rezultati su od posebnog znaaja za ukljuivanje Jugoslavije
u evropski saobraajni sistem.

Poveana uloga unutranje trgovine. Razvoj proizvodnje i orijentacija na


trino-planski sistem privreivanja bili su podstrek za proirenje kapaciteta i aktivnosti
unutranje trgovine. Od 1953. do 1984. godine broj prodavnica u trgovini na malo
poveanje 2,5 puta; od 1965. do 1982. prodajni prostor vei je za 4 miliona, a povrina
prirunih magacina za 1,8 miliona kvadratnih metara. Postignut je ravnomerniji re
gionalni razmetaj kapaciteta. Na jednu prodavnicu je 1965. godine dolazilo 452 sta-

19.
novnika, a 1984. godine 300. U strukturi mree i dalje preovlauju klasine prodavnice,
koje su znatno m odem izovane, ali je njihovo uee u ukupnom prodajnom prostoru
opalo od 85% u 1965. na 59% u 1982. godini, a u strukturi prom eta od 82% na 57%.
S druge strane uee robnih kua i sam ousluga u ukupnom broju prodavnica je 8% , ali
je njihovo uee u prodajnom prostoru 34% i u prom etu na m alo 27%.

U strukturi prom eta trgovine na m alo, u elom posleratnom periodu dom inira
uee prehram benih proizvoda, oko treine. Poveanje industrijske proizvodnje i njenog
asortim ana izazvalo je prom ene u strukturi prom eta. U stalnom je porastu uee
prom eta elektrotehnikih i m etalnih proizvoda, graevinskog m aterijala i tenih goriva,
dok se smanjuje uee tekstilnih proizvoda, koe i obue. U periodu 1980-1985. godine
fiziki obim prom eta na m alo se sm anjio za 15% zbog opadanja kupovne snage
stanovnitva.

Porast kapaciteta u ugostiteljstvu i brz razvoj turistike privrede. Intenzivnija


ulaganja u poveanje ugostiteljskih kapaciteta poinju od 1962. godine, kad su stvorene
vee m aterijalne m ogunosti. Od 1965. do 1984. sm etajni kapaciteti su poveani 2,8
puta. Najvie su poveani kapaciteti hotela, m otela i turistikih naselja 3,4 puta, zatim
privatni kapaciteti za smetaj turista 2,5 puta, dok su kapaciteti radnikih i deijih
odm aralita poveani sam o za 50%. D anas u zemlji im a 1,2 m iliona leaja za smetaj
turista, od toga u objektim a hotelskog tipa 319 hiljada, to ini etvrtinu svih kapaciteta.
K apaciteti za smetaj turista u dom ainstvim a im aju 364 hiljade leaja ili oko 30% od
ukupnih kapaciteta.

Opti privredni razvoj, posebno izgradnja i m odernizacija puteva i proirenje


ugostiteljskih kapaciteta u velikoj meri su doprineli razvoju turizm a, koji postaje
znaajna privredna delatnost i vaan izvor deviznih prihoda. Broj turista je u 1985.godini
bio 9 puta vei nego 1950. godine, a broj noenja 12 puta. U 1985. bilo je 22,1 milion
turista sa 109,2 m iliona noenja, od ega je 47% noenja stranih turista. Registrovani
devizni prihod od inostranog turizm a u 1984. prem auje m ilijardu dolara, a procenjuje
se da e u 1985. godini prihod iznositi 1,3 m ilijarde dolara. O vakav priliv je nedovoljan,
s obzirom na obilje prirodnih lepota u Jugoslaviji i njenu blizinu razvijenim zemljama
Evrope. Prim orska m esta najvie privlae turiste. U njim a je ostvareno oko dve treine
ukupnog turistikog prom eta. U dom aem turizm u je uee prim orskih mesta 1953.
godine iznosilo 29% , a 1985. godine 54% , dok je u stranom turizm u znatno vee, 53%
u 1953, odnosno 88% u 1985. godini. O ko polovine ukupnih noenja turista ostvaruje
se u odm aralitim a, privatnim sobam a i kam povim a. U hotelima i turistikim naseljima
ostvareno je 44% noenja, a od ukupnog broja noenja u ovim objektima 36% se od
nosilo na dom ae turiste.

Pored poveanja dom aeg turistikog prom eta u zemlji, u porastu su putoyanja
jugoslovenskih graana u inostranstvo. U 1979. godini ostvarenje najvei broj odlazaka
Jugoslovena u inostranstvo, oko 22 m iliona, to je 17 puta vie nego 1965. godine. Mere
stabilizacije uticale su da se ovaj broj smanji sa 18,4 miliona u 1981. na 7,5 miliona u
1983. godini.

20 .
Stalni porast spoljno-trgovinske razmene uz poveanje deficita platnog bilansa i
sve vee zaduenosti zemlje u inostranstvu. Razvoj proizvodnje je priprem io proirenje
svih vidova spoljno-trgovinskih odnosa Jugoslavije. Razvojem industrije i poveanjem
asortimana roba konkurentnih na svetskom tritu stvoreni su uslovi za ire i intenzivnije
ukljuivanje u meunarodnu podelu rada. Od 1955. do 1985. godine fiziki obim izvoza
roba je povean 7,7 puta, a uvoza 5,9 puta, dok je u istom periodu drutveni proizvod
povean 5,4 puta. Uee jugoslovenskog u svetskom izvozu povealo se od 0,30% u
1955. na 0.60% u 1983. godini. M ada se ovo uee dupliralo, ono je jo skrom no u
odnosu na stepen privrednog razvoja zemlje.

Proirenje robne razmene sa inostranstvom , odvijalo se uz stalno poveanje de


ficita trgovinskog bilansa. Na to su uticale strukturne neusklaenosti u privredi. Velika
domaa tranja bila je znatnim delom uvozno orijentisana. Rasle su potrebe za uvozom
opreme, line potronje, a brz razvoj preraivake industrije nije pratio odgovarajui
porast domae proizvodnje sirovina i energije, pa je uvoz proizvoda za reprodukciju (si
rovina i energije) bio dom inantan. Uee uvoza reprodukcionog m aterijala u ukupnom
uvozu iznosilo je 1984. godine 82%. Zbivanja na svetskom tritu doprinela su
poveanju deficita trgovinskog bilansa. Porast cena nafte bio je od primarnog znaaja.
Za skoro istu koliinu uvezene nafte 1980. plaeno je m ilijardu dolara vie nego 1979,
a 1981. godine 1,7 milijardi dolara vie nego 1978. Uz to, preorijentacija na tednju nafte
odvijala se sporo. Na drugoj strani bio je nedovoljan izvoz roba. Sve je to uticalo na
pogoranje trgovinskog bilansa posle 1965. tako da je u 1979. godini postignut deficit
od 7,2 milijarde dolara. U narednim godinam a deficit je smanjivan, 1980. na 6 milijardi
dolara, 1981. na 4,8, 1982. na 3,1, 1983. 2,2, a u 1984. godini sveden je na 1,7 milijardi
dolara. Deficit je smanjen delimino poveanim izvozom, ali preteno velikim
ograniavanjem uvoza. Deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom ublaavan je i
delimino pokrivan prilivom deviznih sredstava od nerobnih transakcija (saobraajne i
druge usluge, prihodi od turizma, doznake radnika na privremenom radu u inostranstvu
i dr.). Suficit nerobnih transakcija iznosio je u 1979. svega 49% deficita trgovinskog bi
lansa, a posle 1983. godine, sa smanjivanjem deficita trgovinskog bilansa, bio je ak i
vei od deficita trgovinskog bilansa. To je u izvesnoj meri, pored smanjenog uvoza, uti
calo i na smanjivanje deficita platnog bilansa do 1982. i ostvarivanje suficita u 1983. i
1984. godini, uprkos poveanim kam atam a na inostrane kredite, koje su dostigle
godinji iznos izmeu 2,1 (u 1981. i 1982) i 1,9 milijardi dolara (u 1984. godini).

Poveanje robne razmene sa inostranstvom odvijalo se uz krupne promene u


strukturi izvoza i uvoza. Dinamian razvoj industrijske proizvodnje izazvao je osetan
porast udela industrije u strukturi izvoza, tako da je njeno uee od 69% u 1950.
poveano na 96% u 1984. godini. Istovremeno, smanjeno je uee poljoprivrede i
umarstva sa 31% na 3%. Z natno je izmenjena struktura izvoza prema stepenu obrade
proizvoda. U 1950. godini su neobraeni proizvodi inili 43% izvoza, proizvodi obine
prerade 50%, a proizvodi visoke prerade smo 7%. Ovaj odnos je korenito izmenjen
1984. godine. U izvozu je bilo 71% proizvoda visoke prerade, 23% proizvoda obine
prerade i samo 6% neobraenih proizvoda. Izvoz opreme u 1950. nije postojao, a u
1984. godini oprema ini 18% ukupnog izvoza.

21 .
U strukturi uvoza uee industrijskih proizvoda poraslo je od 85% u 1950. na
94% u 1985. godini, dok je istovrem eno uvoz poljoprivrednih proizvoda opao sa 15%
na 6 %. Prema nameni m aterijal za reprodukciju ini glavni deo uvoza (1950. 73%, 1970.
63% , a 1984. ak 82%). O prem a je sve do 1980. godine inila petinu ukupnog uvoza, a
mere smanjenja uvoza uticale su na sm anjen uvoz opreme, tako da je njeno uee u
ukupnom uvozu opalo u 1984. godini na 14%. Uvoz robe iroke potronje sm anjenje
od 7% u 1950. na 5% u 1984. godini.

U strukturi robne razm ene po zem ljama dogodile su se, takoe, krupne pro
mene. U razvijene zemlje odlazilo je 1952. 94% ukupnog izvoza, a 1984. godine 36%.
Skoro polovina izvoza, 47% , u 1984. odlazi u socijalistike zemlje, a uee izvoza u
zemlje u razvoju povealo se od 4% u 1952. na 16% u 1984. godini. U strukturi uvoza
smanjen je udeo razvijenih zem alja Z apada sa 88% u 1952. na 48% u 1984. godini.
Uee socijalistikih zem alja u uvozu 1984. iznosilo je 33% , a povealo se i uee ze
malja u razvoju od 12% u 1952. na 23% u 1984. godini. Najvei obim robne razmene
u 1984. godini obavljen je sa SSSR-om, SR N em akom , Italijom , Irakom ,
ehoslovakom i SAD.

Velika izdvajanja drutvenog proizvoda za investicije, i stalni porast line,


zajednike i optedrutvene potronje, doveli su do vee potronje u zemlji od obima
dom ae proizvodnje, to je izazvalo stalno poveanje deficita u trgovinskoj razmeni sa
inostranstvom i potrebe za dodatnim sredstvim a iz inostranstva. U posleratnom periodu
samo u osam godina je platni bilans zemlje bio pozitivan. Strukturne neusklaenosti u
razvoju, neusklaenost razvojnih am bicija s raspoloivim sredstvim a podsticana eljom
i nestrpljivou da se to pre savlada istorijska zaostalost zemlje, zatim tekoe u eko
nomskoj razm eni sa inostranstvom izazvane nedovoljnom koliinom proizvoda za izvoz
na probirljiva trita, nestabilni m euvalutam i odnosi i nepovoljna kretanja cena u
spoljnotrgovinskoj razm eni, prouzrokovali su i poveavali platno-bilansne tekoe
zemlje. Posle 1970. godine dolazi do naglog poveanja deficita platnog bilansa koji 1979.
godine dostie iznos od 3,7 m ilijardi dolara. Pojaanim naporim a i odricanjim a posled
njih godina deficit je osetno sm anjen na 464 m iliona dolara u 1982, a u 1983. i 1984.
godini postignuti su i suficiti od 274, odnosno 504 m iliona dolara, i za devet meseci 1985.
godine 388 m iliona dolara. M eutim , zbog sve veih obaveza prem a inostranstvu usled
skoka kam ata i zaostajanja izvoza, platno-bilansne tekoe postale su ograniavajui
faktor neophodnog dinam inog privrednog razvoja zemlje.

Pokrivanje deficita platnog bilansa i nedostatak i neracionalna upotreba


dom ae akum ulacije, zatim povoljni uslovi za dobijanje kredita na m eunarodnom
tritu kapitala uz precenjeni kurs dinara i neefikasno korienje inostranih kredita zbog
nedovoljne povezanosti jugoslovenske privrede, prouzrokovali su porast zaduivanja u
inostranstvu. Krajem 1984. godine Jugoslavija je dugovala 20,2 milijarde dolara. Z natan
deo inostranih sredstava nije iskorien za razvoj proizvodnje za izvoz, ime bi se
otplaivali krediti, niti za investicije koje bi smanjile uvoznu zavisnost zemlje. Zbog toga
su nastale velike tekoe u otplati kredita, posebno zbog poveane cene kredita (kamata
i drugih trokova) i pogoranja drugih uslova otplate. N a otplatu kredita Jugoslavija je
dala 1981. godine 4,3, 1982. 4,2, 1983. 4,6 i 1984. godine 5,2 milijarde dolara. Od ovih
iznosa na kam ate je odlazilo 48% u 1981. i 1982, a 37% u 1983. i 35% u 1984. godini.

22 .
Stepen zaduenosti Jugoslavije, izraen odnosom tekueg deviznog priliva i iznosom
otplate duga, do 1982. godine kretao se u granicam a kreditne sposobnosti zemlje, tj.
izmeu 20% i 25%, ali je u 1983. i 1984. preao kritinu taku od 25% , i poveao se na
32% u 1983. i 34% u 1984. godini, to je iznad mogunosti Jugoslavije da redovno
otplauje dug. Zbog toga su korieni inostrani krediti za refinansiranje duga, to
olakava trenutno teret zaduivanja odlaganjem otplate, ali ne reava prezaduenost.
Isto tako izvreno je reprogramiranje, odnosno odlaganje otplata inostranih dugova u
1983. i 1984. godini u iznosu od preko 3 milijarde dolara, a u 1985. godini 3,8 milijarde
dolara. Odlaganjem otplata je smanjen pritisak na devizne rezerve i ouvana je likvidnost
zemlje u plaanjima sa inostranstvom.

Bitne promene u ivotnim uslovima celokupnog stanovnitva. Postignuti rezultati


u privrednom razvoju i sve vea preraspodela narodnog dohotka u korist line
potronje, bitno su izmenili ivotni standard celokupnog stanovnitva u svim elementima
koji ga sainjavaju: ishrani, odevanju, uslovima stanovanja, snabdevenosti trajnim
potronim dobrima obrazovanju, zadovoljavanju kulturnih i zdravstvenih potreba,
poboljanju uslova rada, zatiti ivotne sredine i si. Stalan porast zaposlenosti i stvaranje
povoljnih uslova za obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zatitu i kulturni razvoj, do
prinosili su poveanju socijalne sigurnosti, koja je vaan element socijalistikih
drutvenih odnosa i drutvenog poloaja oveka. PromenQ i poboljanje ivotnih uslova
stanovnitva, na ta su posebno uticali poveani izdaci za zajedniku potronju, ostvareni
su u svim krajevima zemlje. Ove promene, m ada su bile razliitog intenziteta, smanjile
su nasleene razlike u ivotnim uslovima izmeu razvijenih i nedovoljno razvijenih
podruja. Podsticajne mere jugoslovenske zajednice za razvoj nedovoljno razvijenih de-
lova zemlje znaajno su doprinele smanjenju ovih razlika.

Porast line potronje i kvalitativne promene u njenoj strukturi. Porast zaposle


nosti, praen poveanjem produktivnosti rada uslovio je stalan porast line potronje i
poveanje njenog znaaja u raspodeli drutvenog proizvoda. Od 1952. do 1985. godine
lina potronja realno se poveala 5 puta ili proseno godinje preko 5%. Bri porast
line potronje, naroito posle 1965. godine, doveo je do poveanja njenog uea u
raspodeli drutvenog prozvoda. Pre 1965. godine uee je iznosilo 51% -52% ,a posle
toga se do 1979. povealo na 54%-55%. Posle 1980. godine uee se smanjilo na 50%.
Ako se ovom delu doda i oko 11-13%, odnosno 11% drutvenog proizvoda u 1983. i
1984. godini, koji stanovnitvo troi u obliku zajednike potronje preko drutvenih de
latnosti (obrazovanja, zdravstva, kulture i dr.), onda je za ukupnu potronju
stanovnitva (linu i zajedniku) troeno do 1979. godine 65-68% drutvenog proizvoda,
a u 1983. i 1984. godini 61%.

Pozitivni rezultati u razvoju line potronje i ivotnog standarda narueni su


poslednjih godina zbog usporavanja i stagnacije privredne aktivnosti, velikih obaveza u
otplati dugova inostranstvu i veoma nestabilnih privrednih i trinih kretanja.
Poveane su razlike u materijalnom poloaju stanovnitva, a visoka inflacija i porast
trokova ivota smanjili su kupovnu snagu znatnog dela stanovnitva. Proseni lini
dohoci zaposlenih u drutvenom sektoru koji su opadali pet godina uzastopno, bili su
realno manji za 27% u 1985. u odnosu na 1979. godinu. Trokovi ivota u 1985. su bili

23 .
9 puta vei nego 1979. godine, pa su se pored zaposlenih s niim linim primanjim a, u
nepovoljnom poloaju nali i penzioneri. M eutim , dok su realni lini dohoci po za
poslenom opali u visokom iznosu, ukupna lina potronja je u periodu 1980-1985.
smanjena samo za 5% , a po stanovniku za 8%. Pad kupovne snage stanovnitva
nadoknaen je velikim delom sredstvima tednje, posebno devizne, koja je u velikoj meri
narasla posredstvom kursnih razlika zbog visoke devalvacije domae valute. D inarska
tednja je takode narasla uglavnom zbog visokih kam ata. Prirast tednje u ukupnim
primanjim a stanovnitva 1965. godine je iznosio 10%, a u 1984. godini 21%. Osim pri
rasta tednje, koja se najveim delom pojavila u vidu kursnih razlika i kam ata na
tedne uloge, za linu potronju troio se i deo glavnice tednih uloga, tako da ukupna
lina potronja nije toliko opala koliko realni lini dohoci zaposlenih.

Porast realne line potronje u posleratnom periodu bio je praen kvalitativnim


prom enam a u njenoj strukturi. Smanjeni su izdaci za ishranu u ukupnim rashodim a za
linu potronju od 54% u 1952. na 38% u 1979. godini. Relativnim smanjenjem izdataka
za ishranu osloboena su sredstva za poveanje drugih elem enata potronje, emu je
doprinelo i zadravanje stanarina na niskom nivou. T ako su poveani izdaci za one na-
mene ije je vee uee u strukturi karakteristino za vii nivo ivotnog standarda - za
nametaj i oprem u dom ainstva, prevozna sredstva, za kulturu i razonodu, za higijenu i
si. Na takvu strukturu potronje uticala je i form irana struktura proizvodnje i,
delimino, uvoza potronih dobara. Poboljani su kvalitet i energetska vrednost ishrane,
a posebno seoskog stanovnitva. Uee hleba u ishrani je smanjeno, ali je
nezadovoljavajue uee dula ivotinjskog porekla i pored njihovog poveanja od 15%
u 1952. na 34% u 1984. godini. M eutim , padom realne line potronje posle 1979. go
dine dolo je do izvesnih prom ena u njenoj strukturi. Uee izdataka za ishranu
povealo se sa 38% u 1979. na 40% u 1985. godini i izdataka za ogrev i osvetljenje od
7% na 8%, a sm anjilo se uee izdataka za nam etaj i oprem u dom ainstva od 10%
na 8%, i odeu i obuu od 11% na 10%.

Poveanjem porodinog d ohotka poveani su izdaci za kupovinu trajnih


potronih dobara. Tom e je pogodovala i povoljna kreditna politika. Snabdevenost
dom ainstva trajnim potronim dobrim a pokazuje znaajne rezultate u poboljanju
uslova ivota i ivotnog standarda stanovnitva. Podignut je standard stanovanja,
olakano sprem anje i uvanje hrane, a elektrifikacija dom ainstva podigla je udobnost
stanovanja i, sa irenjem radija i televizije, intenzitet kulturnog ivota. U 1968.
elektrini i plinski tednjak je posedovalo 37% , a 1983. godine 74% , putniki autom obil
je 1968. posedovalo 8% , a 1983. godine 35% dom ainstava. Od 100 dom ainstava
friider je 1968. posedovalo 25, a 1983. 82 dom ainstva, m ainu za pranje rublja 11, a
1983. godine 61 dom ainstvo.

Poboljanje uslova stanovanja. Izgradnjom 3,3 m iliona stanova od 1951. do


1985, zatim rekonstrukcijom jo najm anje milion stanova i modernizacijom velikog broja
stanova uvoenjem elektrinih i vodovodnih instalacija i dogradnjom kupatila, znatno
su pobljani uslovi stanovanja stanovnitva. U periodu 1951-1984. godine prosena
povrina stana poveana je od 41 na 62, a stambeni prostor po stanovniku od 9 na 18
kvadratnih m etara,dok je broj lica po stanu sm anjen sa 4,7 na 3,5. U poredo s
poveanjem stam benog fonda poboljana je i njegova opremljenost instalacijama.

24 .
Elektrinu struju je 1951. imalo 36%, a 1984. godine 96% stanova, u 1961. godini vo
dovodne instalacije imalo je 34%, a 1984. godine 70% stanova, instalacije za centralno
grejanje 5% u 1961, a 1984. godine 15% stanova. Rezultati u stambenoj izgradnji po
stignuti su uz napregnuta ulaganja. Broj stanova izjednaio se sa brojem dom ainstava,
ali je deficit stanova u velikim gradovima jo veliki. Poslednjih godina stam bena iz
gradnja opada, mada ukupna sredstva koja se izdvajaju za stambenu izgradnju i dalje
iznose oko 10% narodnog dohotka.

Poveanje obrazovnog nivoa stanovnitva. Proirenjem mree obrazovnih orga


nizacija i sve veim obuhvatom dece i omladine kolovanjem, znatno je poboljan o bra
zovni nivo stanovnitva. Za razvoj obrazovanja 1970. godine izdvajano je 5% narodnog
dohotka, ali je posle toga dolazilo do smanjenja, tako d a je 1984. izdvojeno 3,5% naro
dnog dohotka. Osnovno obrazovanje danas stiu skoro sva deca uzrasta 7 - 1 4 godina
(prema 71% u 1953), koluje se vie od polovine omladine od 15 do 18 godina, a medu
omladinom od 18 do 27 godina svaki jedanaesti je student.

Obrazovna struktura stanovnitva bitno se izmenila. Udeo stanovnitva bez


kolske spreme se smanjuje. Poetkom pedesetih godina 42% stanovnitva iznad 10 go
dina starosti bilo je bez kolske spreme, a 1981. godine 12%. U tom periodu udeo
stanovnitva sa srednjom spremom povean je sa 7% na 23%, a sa viom i visokom
kolom od 0,6% na 5%. Podizanjem obrazovnog nivoa stanovnitva poboljana je
kvalifikaciona struktura zaposlenih.

Podizanje kulturnog nivoa stanovnitva. Uporedo s podizanjem obrazovnog ni


voa stanovnitva preko odgovarajuih organizacija iz oblasti kulture u svim krajevima
zemlje, izdavanjem knjiga i asopisa, a posebno razvijanjem radija i televizije, postignuti
su znaajni rezultati u podizanju kulturnog nivoa stanovnitva svih naroda i narodnosti.
Naroito je proirena mrea radio-stanica. U 1947. bilo je 13, a 1984. godine 202 ra
diostanice. M rea radio-stanica obezbeuje viestuku pokrivenost cele teritorije Jugos
lavije i prijem program a iz svih delova sveta. U svakoj republici i pokrajini postoje
televizijski centri, koji ine jedinstveni sistem jugoslovenske televizije, tako da programe
moe da prati praktino celokupno stanovnitvo u zemlji. U 1963. na jedan registrovani
televizijski prijemnik bilo 22 domainstva, a 1984. godine 1,5 domainstava. Programi
radio i televizijskih stanica emituju se na jezicima svih naroda i narodnosti Jugoslavije.
Danas u zemlji izlazi 27 dnevnih, 1384 periodinih i 1652 povremena lista, sa tiraom
od 1,4 milijardi primeraka, i 1474 asopisa sa tiraom od oko 32 miliona primeraka. U
poslednjih pet godina izdavano je proseno godinje oko 11 hiljada knjiga (naslova) u
tirau od preko 60 miliona godinje. Brojne biblioteke, radniki i narodni univerziteti i
kultumo-umetnika i kultum o-prosvetna drutva, od kojih mnoga postoje i u manjim
mestima, znaajno su doprineli kulturnom razvoju.

Poboljanje zdravstvenog stanja stanovnitva. Posle rata postignuti su znaajni


rezultati u organizovanju zdravstvene zatite i poboljanju zdravstvenog stanja
stanovnitva. Dinamian privredni razvoj stvorio je materijalne uslove koji su delovali
na poboljanje zdravlja. Poboljani su ishrana i uslovi stanovanja, kao i snabdevanje

25 .
zdravom pijacom vodom. Za potrebe zdravstvene zatite izdvajano je do 1970. godine
4,8% narodnog dohotka, ali su ta izdvajanja smanjena u 1984. na 3,9%.

N a poboljanje zdravlja stanovnitva uticalo je poveanje broja i kapaciteta


zdravstvenih organizacija i njihovo bolje korienje. Broj lekara se u 1983. godini
poveao 6,5 puta u odnosu na 1952, a broj bolnikih postelja 2,3 puta. N a jednog lekara
dolazilo je 1952. godine 2565 stanovnika, a 1983. ovaj broj je opao na 509. Meutim,
raspored lekara nije zadovoljavajui. U univerzitetskim centrim a radi preko 38%, a u
nedovoljno razvijenim podrujim a 25% od ukupnog broja lekara. Razvijanje zdrav
stvene zatite i poboljanje uslova ivota stanovnitva smanjili su obolevanje i smrtnost
stanovnitva, to se odrazilo na produenje prosenog ljudskog veka. U posleratnom
periodu oekivana duina ivota produena je kod m ukaraca za 19, a kod ena za 20
godina, tako da sada iznosi za m ukarce 68, a za ene 73 godine. Smrtnost
stanovnitva je u stalnom opadanju. D ok je odm ah posle rata na svaku hiljadu stanov
nika um iralo 15 lica, u 1984. um iralo je 9,3. N aroito je opala sm rtnost odojadi
pruanjem besplatnih usluga porodiljam a. Od 1000 ivoroene dece 1947. je umiralo
102, a 1984. godine 29 dece. U 1952. godini od 100 poroaja uz strunu pomo je
obavljeno 39, a 1982. godine 90, od toga je 84 poroaja obavljeno u porodilitima.

Sve vee proirivanje prava i sve vie korisnika socijalnog osiguranja. Ustavom
su obezbeena prava radnika na socijalno osiguranje, koje obuhvata razne vidove
zdravstvene zatite i druga prava u sluaju bolesti, sm anjenja ili gubitka radne sposob
nosti, nezaposlenosti i starosti. lanovi porodice osiguranika takoe imaju pravo na
zdravstvenu zatitu i porodinu penziju.

Zdravstvenim osiguranjem obuhvaeni su svi zaposleni, privrem eno nezaposleni


i penzioneri, kao i lanovi njihovih porodica. Ovim vidom osiguranja u 1984. godini bilo
je obuhvaeno 18,7 m iliona lica ili 82% ukupnog stanovnitva (u 1952. bila je
obuhvaena sam o etvrtina stanovnitva). Od 1959. uvedeno je i zdravstveno osiguranje
zem ljoradnika i lanova njihovih porodica, tako da danas celokupno stanovnitvo ima
zdravstvenu zatitu u oblicim a koji su od opteg interesa za celo drutvo, za ouvanje
zdravlja i radne sposobnosti svih graana.

Broj korisnika drugih vidova socijalnog osiguranja stalno je rastao u proteklom


periodu. Od 1952. do 1984. godine broj korisnika prava invalidskog i penzijskog osigu
ranja povean je 5,6 puta. Najvie se poveao broj starosnih penzionera 9,4 puta. U
1984. bilo je 750 hiljada korisnika starosnih, 684 hiljade invalidskih i 541 hiljada
porodinih penzija. N a 1000 aktivnih osiguranika 1952. bilo je 193, a 1984. godine 282
korisnika invalidskog i penzijskog osiguranja. Proseni meseni iznos starosne penzije
prema istom linom dohotku po radniku u 1984. godini iznosio je 69% (u 1965. je bio
74%), invalidskih 50% i porodinih 43% . Penzijsko osiguranje poljoprivrednika uve
deno je u nekim republikam a i pokrajinam a. U 1984. godini u SR Sloveniji bilo je
obuhvaeno 36,4 hiljada poljoprivrednika, u SR M akedoniji 34 hiljade, u SR Hrvatskoj
1,9 hiljada i u SAP Vojvodini 2,7 hiljada.

Ravnomeran razvoj svih socijalistikih republika i socijalistikih autonomnih


pokrajina. U posleratnom razvoju postignut je ubrzani privredni razvoj Jugoslavije i svih

26 .
njenih delova - socijalistikih republika'i socijalistikih autonom nih pokrajina.U periodu
1948-1984. godine drutveni proizvod Jugoslavije poveavao se proseno godinje 5,5%.
Bri tempo razvoja od proeka za celu zemlju ostvarile su SR M akedonija 5,8%, SR
Slovenija 5,8% i SAP Vojvodina 5,6%, a ispod proeka SR Bosna i Hercegovina 5,2%,
SR Crna Gora 5,3% i SR Srbija 5,4%, a od toga SAP Kosovo 5,1% i teritorija SR Srbije
van teritorija SAP 5,3% i SR H rvatska 5,4%. Odluujuu ulogu u ubrzanju privrednog
razvoja imao je brz razvoj industrije u svim republikam a i pokrajinam a (proseno
godinje u periodu 1948-1984. od 11,1% u SR Crnoj Gori do 7,3% u SR Sloveniji).

Brz razvoj industrije izazvao je krupne promene u privrednoj i socijalnoj stru


kturi svih republika i pokrajina. Drutveni sektor postao je nosilac privredne aktivnosti
i samoupravnih drutvenih odnosa. Poveano je uee industrije, a smanjeno uee
poljoprivrede u drutvenom proizvodu. Izvren je m asovan prelazak stanovnitva iz sela
u gradove. Osetno je smanjeno poljoprivredno stanovnitvo u ukupnom stanovnitvu
svake republike i pokrajine. Zaposlenost u nepoljoprivrednim delatnostim a poveana je
u periodu 1952-1984. godine izmeu 3 puta (u SR Sloveniji 3,1, SR Hrvatskoj 3,2) i 5
puta (SAP Kosovo 5,4, SR M akedonija 5,4, SR Crna G ora 5 puta), a u strukturi zapo
slenosti industrijski radnici ine od 30% (u SR Crnoj Gori) do 44% (u SR Sloveniji).

Visok rast investicija u svim krajevima zemlje ojaao je m aterijalnu osnovu za


razvoj svih republika i pokrajina. Osnovna sredstva drutvenog sektora rasla su u Ju
goslaviji proseno godinje u periodu 1952-1983. godine za 7,7%, a bri razvoj od
prosenog imale su nedovoljno razvijene republike i SAP Kosovo. Industrija dom inira
u ukupnim osnovnim sredstvima u svim republikam a. Z natno su smanjene razlike u
stepenu razvijenosti proizvodnih snaga izmeu republika i pokrajina, ali njihovo
korienje i efikasnost nisu dali potpune i oekivane efekte u brem ukupnom i regi
onalnom razvoju zemlje.

U svim republikama i pokrajinam a ostvaren je veliki napredak u poveanju


ivotnog standarda. Poveana je lina potronja, poboljana ishrana, produen ivotni
vek, opala je smrtnost, poboljana zdravstvena zatita stanovnitva, poveana je soci
jalna sigurnost graana kroz razne oblike socijalnog osiguranja, smanjena je nepisme
nost, proireno je srednje i visoko obrazovanje. Postojee razlike u nekim elementima
ivotnog standarda, uslovljene nasleenim razlikam a u razvoju pojedinih delova zemlje,
ublaavane su raznim podsticajnim m erama koje proistiu iz socijalistikog karaktera
jugoslovenskog drutva. Zbog toga su razlike u nivou ivotnog standarda izmeu repu
blika i pokrajina manje nego razlike u nivou privredne razvijenosti.

Stalna briga jugoslovenske zajednice za razvoj nedovoljno razvijenih republika i


SAP Kosova. Za prevazilaenje nasleenog stanja privredne nerazvijenosti pojedinih re
publika i SAP Kosova i spreavanje daljeg produbljavanja razlika izmeu razvijenih i
nedovoljno razvijenih delova zemlje, jugoslovenska zajednica je preduzimala niz podsti-
cajnih mera. Od 1965. godine otpoelo se sa sistemskim m erama koje imaju dugoroni
znaaj, pa je osnovan Fond Federacije za kreditiranje breg razvoja nedovoljno razvi
jenih republika (SR Bosne i Hercegovine, SR Crne Gore i SR Makedonije) i SAP K o
sova. Kroz Fond se obezbeuje stalni priliv sredstava za podsticanje razvoja, koja od

27 .
1971. godine imaju karakter obaveznog zajma. Obim sredstava utvruje se drutvenim
planom za svaki petogodinji period. U periodu 1981-1985. godine izdvajano je u Fond
1,86% drutvenog proizvoda drutvene privrede, a ova sredstva rasporeena su prema
zakonom utvrenim odnosim a i to: SAP Kosovu 42,6% , SR Bosni i Hercegovini 27,9%,
SR M akedoniji 19,6% i SR Crnoj G ori 9,9% .

Pored sredstava Fonda, nedovoljno razvijenim podrujim a obezbeuju se i


druga sredstva iz raznih izvora i pod povoljnijim uslovima (posebna devizna sredstva za
uvoz opreme za objekte koji se finansiraju iz sredstava Fonda, korienjem veeg dela
kredita Svetske banke, usm eravanje inostranih kredita na ova podruja, dopunska
sredstva za fm ansiranje drutvenih delatnosti iz budeta Federacije, i dr.).

U kupna sredstva koja je jugoslovenska zajednica dala za razvoj nedovoljno


razvijenih republika i SAP K osova u periodu 1966-1984. godine iznosila su oko 3%
drutvenog proizvoda drutvene privrede Jugoslavije ostvarenog u tom periodu. Uee
podsticajnih sredstava u drutvenom proizvodu drutvene privrede nedovoljno razvijenih
podruja iznosilo je u SR Bosni i Hercegovini 5,4% , SR Crnoj Gori 14,1%, SR M ake
doniji 8% i SAP K osovu 63,4% . Podsticajne mere uz sredstva i napore radnih ljudi ne
dovoljno razvijenih podruja, bitno su izmenili sliku njihove privredne razvijenosti, koja
nema nieg zajednikog sa onom na poetku socijalistike izgradnje. Postojee razlike
u proizvodnji i potronji po stanovniku posledica su, pre svega, nasleenih razlika iz
prolosti, a zatim strukture privrede, nie efikasnosti investicija i breg prirasta
stanovnitva u nedovoljno razvijenim delovim a zemlje. N asleene regionalne razlike nisu
mogle da budu savladane u relativno kratkom periodu, ali bez podsticajnih mera jugos-
lovenske zajednice sadanje razlike bile bi daleko vee.

28 .
2. IZGRADNJA SOCIJALISTIKIH DRUTVENO-EKONOMSKIH
ODNOSA I RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA

Drutveno ureenje Jugoslavije ima istorijske korene u narodnooslobodilakoj


borbi i socijalistikoj revoluciji. Najnaprednije snage, predvoene Kom unistikom par
tijom Jugoslavije, jo u prvim danima rata zapoele su stvaranje novih drutvenih
odnosa. Najznaajniji dogaaji iz tog perioda su stvaranje narodnooslobodilakih od
bora i Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije - AVNOJ-a, kao najvieg
organa narodne vlasti. Odlukama AVNOJ-a utemeljen je socijalistiki i dravno-pravni
razvitak samoupravne Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.

Posle Prvog zasedanja AVNOJ-a usledila je aktivnost na izgradnji nove revolu


cionarne vlasti. Pored narodnooslobodilakih odbora, otpoelo je stvaranje zemaljskih
antifaistikih vea, kao najviih predstavnikih tela u svim pokrajinam a i oblastima
Jugoslavije.

Obrazovanjem narodnooslobodilakih odbora, zemaljskih antifaistikih vea i


AVNOJ-a, stvorena je vrsta osnova federativnog ureenja nove drave.

Drugo zasedanje AVNOJ-a, odrano u Jajcu 29. i 30. novembra 1943.godine,


postavilo je privremenu ustavnu osnovu nove Jugoslavije. Odlukama II zasedanja pre
kinut je svaki kontinuitet sa starim dravnim poretkom kraljevine Jugoslavije i utvren
pravac daljeg razvoja izgradnje drutveno-ekonom skog i politikog ureenja zemlje.

Na treem zasedanju AVNOJ-a odranom 10. avgusta 1945. godine u Beogradu,


AVNOJ se konstituisao u Privremenu narodnu skuptinu, koja je zasedala u punom sa
stavu neprekidno do 26.avgusta 1945. godine. Privremena narodna skuptina je za
kratko vreme svog rada postavila temelje politikog zakonodavstva i reila najhitnija
pitanja iz oblasti druteno-ekonomskih odnosa. Donela je odluke o agrarnoj reformi i
kolonizaciji, zakonski je regulisala sudstvo i zatitila osnovne revolucionarne tekovine
donoenjem Zakona o krivinim delima protiv naroda i drave.

Neposredno posle oruane pobede revolucije naglaena je uloga nove drave.


Radi ouvanja tekovina narodnooslobodilake borbe i stvaranja drutveno-ekonomske
osnove novog drutva drava je preuzela osnovne funkcije upravljanja drutvenim i pri
vrednim poslovima.

Ustavom FN R Jugoslavije od 1946. godine ozakonjeno je postojanje tri sektora


privrede: dravni, zadruni i privatni. Dravna svojina, odnosno dravni sektor privrede,
bio je najvaniji oslonac daljeg razvoja drutva. Podrutvljenim sredstvima drava je
upravljala preko svojih predstavnika.

Ovakav koncept dravne svojine i administrativno rukovoenje privrednim i


drugim delatnostima dosta brzo su doli u sukob sa socijalistikim razvojem drutva, u

29 .
kome radnika klasa oslobaajui sebe oslobaa i itavo drutvo i prevazilazi svako
posredovanje izmeu proizvoaa,uslova proizvodnje i raspolaganja rezultatim a rada.

R adniko sam oupravljanje, uvedeno u privredu 1950. godine, i irenje sam ou


pravljanja na druge oblasti drutvenog ivota, nailazili su sve vie na prepreke zbog
neadekvatnog ureenja drutveno-ekonom skih odnosa i organizacije vlasti. Usled toga
je bilo nuno da se radikalnim ustavnim prom enam a otvore prostori daljem razvoju sa
m oupravljanja. Donoenjem U stavnog zakona o osnovam a drutvenog i politikog
ureenja i saveznim organim a vlasti 1953. godine,koji je zajedno sa neukinitim delovima
U stava iz 1946.godine inio nov ustavni sistem bitno razliit od starog, nastala je nova
faza drutvenog razvoja.

Ustavnim prom enam a iz 1963.godine na nov nain je definisana sutina


drutvene zajednice: "Federativna N aro d n a Republika Jugoslavija je socijalistika de
m okratska savezna drava suverenih i ravnopravnih naroda". Tom odredbom je po prvi
put u jednom ustavnom dokum entu Jugoslavije istaknut socijalistiki karakter drave.
Skuptina je definisana kao najvii organ vlasti i drutvenog sam oupravljanja i saglasno
tome je ustanovljena njena struktura, tako da u njoj budu zastupljene i izraene sve ob
lasti sam oupravnog organizovanog drutvenog rada.

U stavnim zakonom ukinuti su Prezidijum i Vlada, a politiko-izvrna funkcija


je poverena Saveznom izvrnom veu. Funkcija efa drave poverena je Predsedniku
Republike. Sve skuptine postaju dvodom ne sa veem proizvoaa i
drutveno-politikim veem.

N arednih deset godina drutveno-politiki i ekonom ski razvoj Jugoslavije odvi


jao se na osnovam a sam oupravljanja, koje je prevazilazilo svoj poetni razvoj i poelo
da izrasta u osnovni drutveno-ekonom ski odnos.

T rajnu orijentaciju jugoslovenskog drutva na sam oupravnim osnovam a izrazio


je drugi U stav donet 7. aprila 1963. godine. Osnovna naela ovog Ustava, iji je
najvei deo prenet i u U stav iz 1974. godine, sadrala su bitna opredelenja jugosloven
skog socijalizma zasnovanog na drutvenoj svojini i sam oupravljanju radnih ljudi i
graana. T o su, pre svega, odredbe o poloaju radnike klase i svih radnih ljudi, kao
nosilaca vlasti i upravljanja drutvenim poslovima; o ravnopravnosti naroda i narodnosti
i o bratstvu i jedinstvu, kao osnovu jugoslovenskog federalizma; o nezavisnoj i nesvr
stanoj spoljnoj politici i dr.

Putem ustavnih am andm ana, poev od 1967, a zatim U stavom iz 1974. godine,
sankcionisane su duboke prom ene u razvoju produkcionih odnosa na osnovam a sa
m oupravljanja. D rutveno-ekonom sko ureenje zasniva se na slobodnom udruenom
radu sredstvima za proizvodnju u drutvenoj svojini i na sam oupravnom odluivanju
radnika u proizvodnji i raspodeli drutvenog proizvoda u osnovnim i drugim organiza
cijama drutvenog rada i u drutvenoj reprodukciji u celini.

2.1. OSNOVNI OBLICI SAM O UPRAVNO G ORGANIZOVANJA RADNIH LJUDI


I GRAANA

Jedna od najveih prom ena koje je doneo Ustav SFR J iz 1974.godine je dele
gatski sistem. D otadanji predstavniki sistem je bio prevazien i trebalo je nai nove
puteve koji om oguuju dalje jaanje socijalistike dem okratije i sam oupravljanja. To se
postiglo uvoenjem delegatskog sistema koji om oguuje da se politiki sistem i celo-
kupna politika vlast veu za poloaj i interese radnike klase i svih radnih ljudi.

30 .
Delegatski sistem izrasta iz osnova sam oupravnog sistema, koje ine osnovne
organizacije udruenog rada,mesne zajednice i drutveno-politike organizacije. Radni
ljudi se samoupravno i politiki organizuju u svojim zajednicama rada i u zajednicam a
prema mestu stanovanja, birajui svoje delegacije preko kojih ostvaruju vlast i upravljaju
optim drutvenim poslovima.
Izbor i konstituisanje svih skuptina drutveno-politikih zajednica i svih sa
moupravnih organa (skuptina sam oupravnih interesnih zajednica i mesnih zajednica,
kao i radnikih saveta u organizacijama udruenog rada) vri se delegiranjem.

Radnika klasa, radni ljudi i graani su delegatskim nainom odluivanja o svim


znaajnim pitanjima ukljueni u odluivanje na svim nivoima i u svim sferama
drutvenog ivota.

2.1.1. Samoupravno organizovanje i ostvarivanje samoupravljanja u udruenom radu

Neki zaeci sam oupravljanja pojavili su se jo 1945.godine. Preko radnikih


poverenika obavljana je zatita interesa radnika i pruana pomo unapreenju proiz
vodnje. Sindikalna organizacija je 1946. godine dobila pravo da predlae mere za
poveanje produktivnosti i efikasnosti rada. Svi ovi oblici imali su iskljuivo konsulta-
tivni karakter.

U takvim uslovima je 1949. godine u preduzeima form irano oko 100 eksperi-
metalnih radnikih saveta, a 2.jula 1950. donet je Osnovni zakon o upravljanju privre
dnim preduzeima i viim privrednim udruenjima. Predajom dravnih pred uzea na
upravljanje radnim kolektivima 1950. godine, uinjen je odluujui korak u stvaranju
uslova za slobodan razvoj socijalistikih sam oupravnih drutveno-ekonom skih odnosa.
Sistem dravnog upravljanja drutvenom reprodukcijom , poeo je da ustupa mesto sis
temu radnikog samoupravljanja.

Ustavnim promenama iz 1974. godine i donoenjem Z akona o udruenom radu,


ustavno-pravno je uoblien sistem sam oupravnih drutveno-ekonom skih odnosa. Osno
vne organizacije udruenog rada postale su osnovni oblik udruivanja rada i sredstava.
Radnici su stavljeni u poloaj da odluuju o uslovima i rezultatim a rada. Odnosi
izmeu radnika u materijalnoj proizvodnji i radnika koji svojim radom zadovoljavaju
njihove potrebe u oblasti obrazovanja, kulture, zdravstva i drugih drutvenih delatnosti,
uspostavljaju se neposedno preko sam oupravnih interesnih zajednica, bez posredovanja
drave.

U proteklih etrdeset godina razvoj sam oupravljanja praen je i prom enama


organizacionih oblika i strukture proizvoakih jedinica. Proces organizovanja
udruenog rada, koji je zapoeo donoenjem ustavnih am andm ana, dobio je pun zamah
donoenjem Zakona o udruenom radu, koji je dao konkretna organizaciono-pravna
reenja. Zbog promena uslova i rezultata rada menjali su se i usavravli oblici
udruivanja rada i sredstava.

Prelazak na nove oblike organizovanja obavljen je do kraja 1978. godine. U


1976. godini bilo je konstituisano oko 81 hiljada organizacija i zajednica, a od toga 33%
u privrednim, a 67% u vanprivrednim delatnostima. U odnosu na 1976. u 1980. bilo je
za 34%, a u 1984. godini za 51% vie organizacija i zajednica.

Od 11805 privrednih preduzea u 1974. form irano je 26790 organizacija


udruenog rada u privredi 1976. godine. Od tada se broj organizacija udruenog rada u
privredi stalno poveava, tako da ih je u 1984. godini bilo 34531, odnosno za 29% vie.

31 .
Tabela 2-1. Organizacije - zajednice prema obliku udruivanja
1976 | 1978 | 1982 | 1984

O sn o v n e o rg an izacije u d ru e n o g ra d a 16402 19203 20935 19936


O sn o v n e o rg anizacije k o o p e ra n a ta 266 797 896
O sn o v n e z a d ru n e o rg an izacije 261 296 347
O sn o v n e o rg anizacije u d ru e n o g ra d a za
ko o p e ra c iju s p o ljo p riv re d n ic im a 18 56 67
R a d n e o rg an izacije bez o s n o v n ih o rg an iz a cija 14785 14269 13929 14071
R a d n e o rg an izacije k o o p e ra n a ta bez o sn o v n ih
org an iz a cija 2 7 10
Z e m ljo ra d n i k e z a d ru g e bez o s n o v n ih
org an izacija 431 240 467 533
Z a n a ts k e z a d ru g e bez o s n o v n ih o rg an iz a cija 240 293 425 517
R a d n e org an iz a cije sa o sn o v n im o rg a n iz a c ija m a 3011 3812 4427 4257
R a d n e org an iz a cije k o o p e ra n a ta sa o sn o v n im
o rg an iz a cijam a 25 21
Z e m ljo ra d n i k e z a d ru g e sa o s n o v n im o r g a
nizacijam a 13 86 94
Z a n a ts k e z a d ru g e sa o sn o v n im o rg a n iz a c ija m a 5
O stale z a d ru g e 139 100 126 279

Sloene org an iz a cije u d ru e n o g r a d a 154 286 424 418


Sloene z e m ljo ra d n i k e z a d ru g e - - 2 1

R a d n e z ajed n ice o rg a n iz a c ija u d ru e n o g ra d a 2822 4173 5273 5045


R a d n e z ajed n ice z a d ru g a 14 77 93

U g o v o rn e o rg an iz a cije u d ru e n o g ra d a 23 59 156 225

In te rn e b a n k e i 167 174 205


O sn o v n e b a n k e 322 155 209 181
U d ru e n e b a n k e T 11 11 10
Z ajed n ice o s ig u ra n ja - re o s ig u ra n ja b ez o s n o v n ih
z ajed n ica rizika 117 171 192 4
Z ajednice o s ig u ra n ja - re o s ig u ra n ja sa o sn o v n im
z a je d n ica m a rizika T T T 19
O stale fin an sijsk e o rg an iz a cije 24 94 136 405

U d ru e n ja o rg an iz a cija u d ru e n o g r a d a 317 384 687 698


S a m o u p ra v n e in te resn e z ajed n ice 5647 6837 6289 5989
O sn o v n e zaje d n ice ili je d in ic e s a m o u p ra v n ih
in te resn ih z ajed n ica T t 1238 1157
R a d n e zajednice za vie s a m o u p ra v n ih in te
resnih zaje d n ica t T 681 731

U p e r io d u 1976-1984. g o d in e i z v r e n o j e d o s t a p r o m e n a u o r g a n iz o v a n j u
udruenog rada. N aroito su velike prom ene bile u prve dve godine kada se vrilo
usaglaavanje sa Z akonom o udruenom radu.

Oko 40% od ukupnog broja organizacionih prom ena u privredi se odnosi na


form iranje osnovnih organizacija udruenog rada i radnih zajednica organizacija
udruenog rada. Radne organizacije bez osnovnih organizacija m asovno postaju radne
organizacije sa osnovnim organizacijam a, a radne organizacije sa osnovnim organiza
cijama postaju sloene organizacije udruenog rada. M eutim , u poslednje dve godine
zapaaju se. suprotne tendencije. Raste broj prom ena u kojim a radne organizacije sa
osnovnim organizacijam a postaju radne organizacije bez osnovnih organizacija.

32 .
Posledica ovoga je gaenje osnovnih organizacija i radnih zajednica i njihovo transfor-
misanje u jedinice u sastavu tih novonastalih radnih organizacija. Smanjuje se i broj
sloenih organizacija udruenog rada, koje promenom statusa postaju radne organiza
cije sa osnovnim organizacijama.

Tabela 2-2. Organizacione promene organizacija udruenog rada


1976-1978 | 1979-1980 | 1981-1982 | 1983-1984

U kupno 13770 9403 6048 5721

N astale 8183 4965 2877 1687


O snivanjem 737 509 607 562
O rgan izovanjem 6121 3618 1797 576
U druivanjem 481 246 135 62
Spajanjem 441 188 133 201
Izdvajanjem 403 404 205 286

Prestale 2721 1993 1671 2030


Likvidacijom 262 442 345 283
Voljom udruenih lanica 266 281 264 274
Spajanjem 950 600 530 781
Pripajanjem 687 424 405 603
Podelom 556 246 127 89

Prom ene statu sa 1978 1230 919 929


O O U R postale rad n e
organizacije 678 380 270 227
R adne organizacije
postale O O U R 409 178 172 139
R adne organizacije p o stale
sloene organizacije 98 54 24 7
D ruge p rom ene sta tu sa 793 618 453 556

Prom ena delatnosti 888 1215 581 1075

Ove promene ukazuju da se u privredi stalno vri integrisanje udruenog rada.


Pripajanjem i spajanjem organizacija udruenog rada stvara se nova, jedinstvena orga
nizacija, ime se vri integracija na istom nivou. Od 1976. do 1984. godine na taj nain
su nastale 3082 organizacije udruenog rada (pripajanjem 2119, a spajanjem 963). In
tegracijom se smatra i udruivanje organizacija na viem nivou (u radnu organizaciju i
sloenu organizaciju). Ovakvom integracijom se ostvaruje povezivanje rada i sredstava,
a udrueni subjekti zadravaju pravnu sam ostalnost, i udruuju rad i sredstva radi po
stizanja boljih proizvodnih rezultata. N a ovaj nain je udrueno 493 radnih i sloenih
organizacija.

Od uvoenja sam oupravljanja u privrednim preduzeima 1950. godine do danas


izvreno je vie promena, kako u pogledu organizovanja samih preduzea, tako i u
nainu ostvarivanja sam oupravnih prava radnika. Do ustavnih promena 1974. godine
radnici su ostvarivali sam oupravna prava preko radnikih saveta obrazovanih u
preduzeima. Osnovni samoupravni organ radnika bio je centralni radniki savet. Posle
toga je bitno izmenjen poloaj radnike klase. Radnici ostvaruju sam oupravna prava u
osnovnoj organizaciji udruenog rada, ime je otklonjeno posrednitvo u odluivanju o
uslovima i rezultatima rada. Uvoenjem delegatskog principa u obrazovanju organa
upravljanja i odluivanja radnika u organizacijama udruenog rada, stvorene su
mogunosti da radnici neposredno utiu na donoenje odluka organa upravljanja.

Iz delegatske osnove u osnovnim organizacijama udruenog rada biraju se dele


gati za radnike savete u osnovnim organizacijama udruenog rada, u radnike savete

33 .
radnih organizacija nastalih udruivanjem osnovnih organizacija, kao i delegati za
radnike savete sloenih organizacija udruenog rada.

Tabela 2-3. Organi samoupravljanja i njihovi izvrni organi u organizacijama udruenog rada
I 1952 | 1956 | 1965 | 1976 1 1983

O rg an izacije u k o jim a je o b ra z o v a n rad n i k i savet

O rganizacije 4646 5989 6746 22151 33152


D elegati u ra d n i k im sav etim a 105018 124204 149404 344839 484784
O d toga, u % : ene 12,8 12,9 17,3 26,5 31,2
O m lad in a 11,1 10,5 13,5 11,0
lan o v i izvrnih o rg a n a 41965 37366 49794 103353 138089
O d to g a, u % : ene 10,3 8,9 12,8 23,0 29,2
O m lad in a 7,5 6,8 9,9 9,7

O rg a n iz a c ije u k o jim a fu n k ciju r a d n i k o g sa v eta


v re svi rad n ic i

O rganizacije 4187 5346 1509 8996 7179


R adnici 52276 90193 38483 225739 128681
O d to g a, u % : ene 16,5 23,4 28,3 41,2 44,2
O m la d in a 14,2 22,9 10,9 11,3
lan o v i izvrnih o rg a n a 23757 8327 4000
O d to g a, u % : ene 15,7 18,5 40,4
O m la d in a 8,8 10,6 9,3

U kupan broj organizacija poveao se od 8255 u 1965. na 40331 u 1983. godini.


U 82% organizacija bira se radniki savet, a u ostalih 18% svi radnici vre funkciju
radnikog sa veta. Broj delegata u radnikim sa vetim a poveao se vie od 3 puta u 1983.
u odnosu na 1965. godinu. U 1965. je u organim a sam oupravljanja bilo ukljueno
ukupno oko 188 hiljada, a 1983. godine preko 613 hiljada radnika.

Z astupljenost ena u radnikim savetim a je u stalnom porastu, naroito posle


uvoenja delegatskog sistema. ene su najvie zastupljene u sam oupravnim organima
radnih zajednica koje obavljaju adm inistrativne i struno-tehnike poslove i to sa 51%,
a zatim u organizacijam a udruenog rada bez osnovnih organizacija udruenog rada sa
39%. N ajm anje ena je u radnikim savetim a sloenih organizacija udruenog rada -
18%. Slian je odnos zastupljenosti ena u izvrnim organim a radnikih sa veta. Zas
tupljenost om ladine u radnikim savetim a se kree u intervalu od 11% do 14%, to je
u srazmeri sa njihovim udelom u ukupnom broju zaposlenih radnika.

Tabela 2-4. Delegati u radnikim savetima prema stepenu strunog obrazovanja________________________ ______
O rg a n iz a c ije u k o jim a se O rg an izacije u k o jim a funkciju
o b ra z u je ra d n i k i sav et ra d n i k o g sa v eta vre svi radnici

I960 | 1970 | 1983 I960 | 1970 | 1983

U k u p n o d e le g a ta, u hilj. 156 135 485 51 47 129

S tru k tu r a , u p ro c e n tim a

V isoko stru n o o b ra z o v a n je 4,2 6,0 10,7 2,7 5,8 18,8


Vie s tru n o o b ra z o v a n je T 4,1 10,5 T 2,2 17,9
S rednje s tru n o o b ra z o v a n je 12,0 15,9 24,3 8,4 14,4 28,6
N ie s tru n o o b ra z o v a n je 7,6 6,4 5,0 7,9 8,2 7,2
V iso k o k v a lifik o v a n i rad n ici 15,1 17,2 10,2 9,9 8,1 3,1
K v alifik o v an i rad n ici 40,5 33,7 26,4 40,7 29,3 11,3
P o lu k v a lifik o v a n i radnici 13,4 9,3 6,6 16,6 15,1 4,2
N ek v a lifik o v a n i radnici 7,2 7,4 6,3 13,8 16,9 8,9

34 .
Zastupljenost delegata sa visokim i viim strunim obrazovanjem u radnikim
savetima je u stalnom porastu. U organizacijama u kojima se obrazuje radniki savet sa
visokom i viom strunom spremom 1960. godine je bilo 4,2% od ukupnog broja dele
gata, dok se taj udeo u 1983. godini poveao na 21%. Takoe je poveano uee dele
gata sa srednjom strunom spremom, dok je uee visokokvalifikovanih i kvalifikovanih
radnika u opadanju od 56% u 1960. na 37% u 1983. godini. Sline promene se
zapaaju i u organizacijama u kojima funkciju radnikog sa veta vre svi radnici.

Svaka organizacija udruenog rada svojim aktim a utvruje da li e u organizaciji


postojati inokosni ili kolegijalni poslovodni organ. U najveem broju organizacija
udruenog rada postoji inokosni poslovodni organ. Od ukupno 33152 organizacije
udruenog rada, u kojima je obrazovan radniki savet, samo u 2486, ili u 8% organiza
cija je obrazovan kolegijalni poslovodni organ. Kolegijalni poslovodni organ obrazovan
je najvie u veim organizacijama udruenog rada i to u 58% sloenih organizacija
udruenog rada, a zatim u 19% radnih organizacija sa osnovnim organizacijama
udruenog rada.

Tabela 2-5. Poslovodni organi u organizacijama udruenog rada, 1983.

In o k o sn i p o slo O d toga
vni o rg an i
predsednici k o le
gijalnih p o slo ene o m lad in a
vod n ih o rg an a

O rganizacije u d ru e n o g ra d a u k o jim a se o b raz u je rad n ik i savet

U kupno 33074 5,0 0,6


OOUR 17275 3,9 0,6
R adne organizacije bez O O U R 8380 8,4 0,6
Radne organizacije sa O O U R 3685 2,3 0,7
Sloene organizacije 306 1,0 -
R adne zajednice 3428 4,5 0,7

O rganizacije u d ru en o g rad a u k o jm a funkciju rad n i k o g savela


vre svi radnici

U kupno 7148 10,1 0,8


OOUR 2000 9,1 0,9
R adne organizacije bez O O U R 3939 10,8 0,7
Radne zajednice 1209 6,1 1,0

Broj ena koje obavljaju funkciju inokosnog poslovodnog organa, odnosno


predsednika kolegijalnog poslovodnog organa, je veoma mali i kree se oko 5% od
ukupnog broja. Njihova zastupljenost opada sa veliinom organizacije udruenog rada.
Najmanje je ena na tim funkcijama u sloenim organizacijama udruenog rada, samo
1%, a omladine na ovim funkcijama je jo manje i to ispod 1%.

Kvalifikaciona struktura inokosnih poslovodnih organa, odnosno predsednika


kolegijalnih poslovodnih organa, se znatno izmenila posle ustavnih promena. Sa visokim
i viim strunim obrazovanjem pre 1974. je bilo 58%, a u 1983.godini 86%. U sloenim
organizacijama udruenog rada je preko 98% inokosnih poslovodnih organa i predse
dnika kolegijalnih poslovodnih organa sa visokim ili viim obrazovanjem.

35 .
Tabela 2-6. Kvalifikaciona struktura poslovodnih organa
u % , u k u p n o = 100
S tru n o o b ra z o v a n je ( s tru k tu ra u % )
ukupno v iso k o 1 vie 1 sred n je | VKV | o sta lo

U kupno 40222 59,9 26,4 10,5 2,2 1,0


OOUR 19275 56,7 26,8 12,6 2,8 M
R O bez O O U R 12319 54,5 31,3 10,7 2,3 1,2
R O sa O O U R 3685 75,3 18,3 5,4 0,8 0,2
SOUR 306 89,0 8,8 1,6 0,3 0,3
R a d n e zajednice 4637 73,6 19,5 5,9 0,7 0,3

2.1.2. Organizovanje i samoupravljanje u samoupravnim interesnim zajednicama

Osnivanje sam oupravnih interesnih zajednica u drutvenim delatnostim a


zapoelo je posle ustavnih am andm ana 1971, a u oblasti m aterijalne proizvodnje i
stam beno-kom unalnih delatnosti posle ustavnih prom ena 1974,godine.

Osnivanjem sam oupravnih interesnih zajednica sutinski su izmenjeni odnosi u


raspodeli dela narodnog do h o tk a za zajedniku potronju i jo neke optedrutvene po
trebe. Funkcija dravnih organa u fm ansiranju zajednike potronje preneta je na sam
oupravne interesne zajednice u kojim a radni ljudi i graani-korisnici usluga i radnici u
organizacijam a udruenog rad a drutvenih delatnosti koje vre .usluge - davaoci usluga,
na sam oupravnoj osnovi odluuju o svojim obavezam a i pravim a. N a taj nain su rad
nici stavljeni u poloaj da sam ostalno raspolau delom svog vika rada i da neposredno
odluuju o njegovoj nam eni.

Tabela 2-7. Samoupravne interesne zajednice


1973 | 1975 | 1978 | 1981 | 1982

U kupno 1116 3427 4619 4960 5262

M a te rija ln a p ro iz v o d n ja . 156 447 514 621


S ta m b e n o -k o m u n a ln a d e la tn o s t - 474 757 819 893
D ru tv e n e d e la tn o s ti 1116 2646 3289 3449 3583
O stale d e la tn o s ti - 151 126 178 165

Posle donoenja U stava 1974. godine znatno je povean broj sam oupravnih in
teresnih zajednica. N a to poveanje bitno je uticala U stavom utvrdjena obaveza o
obrazovanju sam oupravnih interesnih zajednica u drutvenim delatnostim a i data
m ogunost da se interesne zajednice osnivaju i u oblastim a m aterijalne proizvodnje i
kom unalnih delatnosti. Broj sam oupravnih interesnih zajednica u oblastim a materijalne
proizvodnje u 1982. bio je 4 puta vei nego 1975.godine.

Najvei broj sam oupravnih interesnih zajednica obrazovan je na teritorijalnom


principu i to za podruje optine (88% od ukupnog broja), a zatim za podruje vie
optina, regionalnu ili gradsku zajednicu optina oko 8% ,za teritoriju republike,odnosno
pokrajine 3% i za odreeni interes 1%.

Broj zaposlenih radnika u radnim zajednicam a strunih slubi sam oupravnih


interesnih zajednica je u stalnom porastu. U 1974. godini bilo je zaposleno 26 hiljada, a
1984. godine 45 hiljada radnika.

36 .
Skuptina samoupravne interesne zajednice.zavisno od karaktera i delatnosti za
koju je osnovana, obrazuje se kao jedinstvena (jednodomna), ili sa dva ili vie vea. U
oblastima gde nisu sasvim jasno definisani i razgranieni korisnici usluga (na primer,
planiranje, zapoljavanje i dr.), obrazuje se jedinstvena skuptina, dok se u ostalim
oblastima, pored vea davalaca usluga, obrazuje jedno ili vie vea korisnika usluga.
Skuptinu samoupravne interesne zajednice ine delegati izabrani iz redova lanova de
legacija osnovnih samoupravnih organizacija i zajednica odnosne delatnosti.

U delegatskim skuptinama sam oupravnih interesnih zajednica bilo je


1982.godine ukupno 184249 delegata. Od ukupnog broja delegata udeo ena u
skuptinama samoupravnih interesnih zajednica bio je 25%, a omladine 10%.

2.1.3. Organizovanje i samoupravljanje u mesnim zajednicama

Obrazovanje mesnih zajednica, kao sam oupravnih zajednica radnih ljudi i


graana na mestu stanovanja, prvi put je instuticionalno ustanovljeno Ustavom SFRJ
iz 1963. godine. Ustavnim prom enama iz 1974. godine uinjen je podsticaj za dalji razvoj
mesnih zajednica. Radi ostvarivanja odreenih zajednikih interesa i potreba, ustanov
ljeno je pravo i dunost radnih ljudi i graana da se sam oupravno organizuju u mesnu
zajednicu u naselju, delu naselja ili u vie povezanih naselja.

Putem izabranih delegacija i delegata u mesnim zajednicama, radni ljudi i


graani neposredno ostvaruju svoja prava i organizovano uestvuju u vrenju funkcija
skuptina drutveno-politikih zajednica i skuptina sam oupravnih interesnih zajednica.

Tabela 2-8. Mesne zajednice i delegati u skuptinama mesnih zajednica

M esne D elegati u s k u p tin a m a m esnih zajednica


zajednice ene o m lad in a
ukupno
u % u %

1970 8586 92725 3,4 8,5


1974 11606 108120 3,3 8,9
1978 12654 235323 9,7 14,0
1980 13103 253547 10,6 13,1
1982 13570 259899 11,3 13,7

Usled izmenjene drutvene uloge mesne zajednice, znatno je povean broj mesnih
zajednica i izmenjena je struktura organa upravljanja i drugih organa u mesnoj zajednici.
Prosean broj delegata u skuptini poveanje posle ustavnih prom ena od 12 na oko 22
delegata. Istovremeno se zapaa i porast udela ena i omladine u ukupnom broju dele
gata u skuptinama mesnih zajednica.

Pitanjima drutvenog standarda radnih ljudi i graana, mesne zajednice


posveuju izuzetnu panju i za zadovoljavanje tih potreba obezbeuju znatna sredstva
putem samodoprinosa, zatim uslugama i udruivanjem sa drugim samoupravnim orga
nizacijama i zajednicama. Prihodi od sam odoprinosa radnih ljudi i graana ine preko
50% ukupnih sredstava mesnih zajednica.

Sve do 1980. godine postojala je stalna tendencija porasta rezultata aktivnosti


mesnih zajednica u svim oblastima drutvenog standarda. Posle toga, aktivnost se
smanjuje, naroito oko dnevnog boravka dece i akih kuhinja, na ta je uticalo sm a
njenje ivotnog standarda stanovnitva.

37 .
Tabela 2-9. Rezultati aktivnosti mesnih zajednica u oblasti drutvenog standarda
1972 | 1976 | 1978 1980 | 1982

O sn o v a n e org an iz a cije za d n ev n i
b o ra v a k dece 106 178 223 214 203
D eca k orisnici 11162 15104 16810 16128 14875
a k e ku h in je 257 358 360 312 229
aci. k orisnici 71504 89693 86280 66089 44997
B iblioteke 278 214 190 216 213
K njige, hilj. 395 429 322 396 434
O d r a n i kursevi za o p ism e n ja v n je 93 331 367 289 254
O p ism en jen o 3003 12435 15562 16145 8138
O d r a n e k u lt.-p ro sv . p rire d b e 13106 22559 33531 37091 36397
P osetioci, hilj. 2825 5785 8748 10707 10651
O d r a n i k ursevi za z d ra v stv e n o
pro sv eiv an je 1218 1788 2839 2777 2360
S luaoci, hilj. 81 127 228 160 141

Mesne zajednice ulau znatna m aterijalna sredstva za izgradnju objekata


drutvenog standarda. O ko dve treine ukupnih novanih sredstava kojim a raspolau
mesne zajednice, troe se za izgradnju i odravanje zgrada za dnevni boravak dece,
kola, fiskulturnih objekata i terena, dom ova kulture, puteva i drugih objekata
drutvenog standarda. U tom pogledu prednjae seoske mesne zajednice, koje tri
etvrtine svojih sredstava upotrebljavaju za investicionu gradnju i odravanje objekata
drutvenog standarda.

Tabela 2-10. Aktivnost mesnih zajednica na izgradnji objekata drutvenog standarda


1972 1976 1978 1980 1982

Z g ra d e za d n e v n i b o r a v a k dece 37 88 106 109 81


P o v r in a z g ra d a , m 2 22854 37531 32967 32125 31473
Ig ra li ta za d ecu 296 436 520 571 548
F is k u ltu rn i o b jek ti i tere n i 540 935 956 1006 939
Z g ra d e za d ru tv e n i iv o t o m la d in e 176 265 254 392 366
P o v rin a z g ra d a , m 2 20171 30876 27369 59949 41623
kole 205 355 375 544 483
D o m o v i k u ltu re 166 226 205 328 268
B iblioteke i ita o n ic e 88 157 144 165 161
Z d ra v stv e n i o b jek ti 127 221 184 274 265
O b je k ti u slu n ih d e la tn o s ti
za s n a b d e v a n je g r a a n a 493 730 575 1117 1198
Iz g ra e n o lo k a ln ih
p u te v a , km 5936 8276 8318 8368 7613
O p ra v lje n o p u te v a , km 26026 34691 30452 28504 27443
Z a s a e n o s ta b a la , hilj 470 825 1054 1166 757
N o v e zelene p o v rin e , h a 168 1461 1585 1693 1927
Izg ra e n o tra fo sta n ic a 1400 1919 2014 2281 2433

Broj izgraenih objekata drutvenog standarda raste do 1980. godine, a zatim


poinje da opada zbog opteg pada standarda stanovnitva. N aroito je znaajna aktiv
nost m esnih zajednica na izgradnji i opravci lokalnih puteva, zatiti ovekove sredine i
izgradnji razvodne elektrine mree i trafo stanica. Ove aktivnosti su izraenije u mesnim
zajednicam a na seoskom podruju.

38.
2.1.4. Samoupravljanje u drutveno-politikim zajednicama

U drutveno-politikom sistemu dolo je do krupnih promena. Skuptina je


postala najvii organ vlasti i drutvenog sam oupravljanja. Struktura skuptina
odraavala je sve oblasti samoupravnog organizovanja.

Tabela 2-11. Sastav Savezne, republikih i pokrajinskih skuptina


1963 | 1965 | 1967 | 1969

SA V EZN A S K U P T IN A
U kupno 670 670 670 620
Savezno vee 190 190 190 -
Privredno vee 120 120 120 120
P ro svetno-kulturno vee 120 120 120 120
Socijalno-zdravstveno vee 120 120 120 120
O rganizaciono-politiko vee 120 120 120
Vee n aroda - - - 140
D rutveno-politiko vee - - - 120

R E P U B L I K E S K U P T IN E
U kupno 2274 2274 2274 2148
R epubliko vee 650 650 650 612
Privredno vee 406 406 406 409
P ro svetno-kulturno vee 406 406 406 394
Socijalno-zdravstveno vee 406 406 406 391
O rganizaciono-politik o vee 406 406 406 331.1/

P O K R A JIN S K A -O B L A S N A S K U P T IN A
U kupno 620 620 620 620
P okrajinsko- o blasno vee 160 160 160 160
Privredno vee 115 115 115 115
P rosv etn o -k u ltu rn o vee 115 115 115 115
Socijalno-zdravstveno vee 115 115 115 115
O rganizaciono-politik o vee 115 115 115 115

i, Za SR Bosnu i H ercegovinu p rik a z a n o je D ru tv e n o - p o litik o vee, za SR C rn u G o ru Vee k o m u n a, a za


SR M akedoniju i SA P V o jvodinu Vee o p lin a.

Tabela 2-12. Delegacije i lanovi delegacija osnovnih samoupravnih organizacija i zajednica, 1982.
O d toga, u %
Delegacije lanovi
delegacije ene o m lad in a

U kupno 70994 767386 28,8 17,2


Delegacije O O U R i rad n ih o rg an izacija 44763 455577 32,7 15,4
Delegacije rad n ih ljudi koji rad e
sredstvim a ra d a u svojini g ra a n a 5557 51845 7,9 9,1
Delegacije rad n ih ljudi koji sam o staln o
obavljaju k u ltu rn u , um etn ik u , n a u n u ,
advokatsku ili d ruge p ro fesio n aln e d ela tn o sti 139 2095 24,8 14,7
Delegacije rad n ih zajednica d rav n ih o rg an a
i drutveno-politikih o rganizacija 3686 39989 35,0 13,3
Delegacije u m esnim zajednicam a 13105 129885 10,4 15,8
Delegacije d rutveno-po litik ih o rg an izacija 2731 87995 21,7 27,0

Ustavom iz 1974.godine ozakonjene su duboke promene u izbornom i


skuptinskom sistemu. Uveden je delegatski sistem. Delegatsku bazu skuptinskog si
stema ine osnovne organizacije udruenog rada i drugi osnovni oblici udruivanja rada,
mesne zajednice i drutveno-politike organizacije. Radni ljudi i graani u ovim orga
nizacijama i zajednicama (organizovani prema radu, mestu stanovanja i politikoj pri-

39.
panosti), preko svojih delegacija i delegata ostvaruju sam oupravna prava u
odgovarajuim veima skuptina drutveno-politikih zajednica (vee udruenog rada,
vee mesnih zajednica, odnosno vee optina u skuptini republike i pokrajine i
drutveno-politiko vee). N a taj nain je uspostavljena direktna veza izmeu radnika i
graana i skuptina drutveno-politikih zajednica, kao najviih organa vlasti i sam ou
pravljanja.
Od ukupnog broja lanova delegacija osnovnih sam oupravnih organizacija i za
jednica izabranih 1982. godine, preko dve treine (ili 67% ) su iz redova delegacija iz
oblasti proizvodnih delatnosti. Z astupljenost ena u delegacijama osnovnih sam ouprav
nih organizacija i zajednica u stalnom je porastu. U 1974. bilo je 22% ena meu iza
branim lanovim a delegacija, a u 1982. godini 29% . Ovakva zastupljenost ena u
delegacijama nije srazm erna njihovom prisustvu u izbornim bazam a, odnosno ukupnom
broju zaposlenih u udruenom radu i ukupnom stanovnitvu. Zastupljenost omladine
takoe je nedovoljna.
Tabela 2-13. Delegati u skuptinama drutveno-politikih zajednica
1974 | 1978 | 1982

S K U P T IN E O P T IN A 49071 50035 50208


Vee u d ru e n o g ra d a 22181 22741 22804
Vee m esnih za je d n ica 13534 13831 13906
D ru lv e n o -p o liti k o vee 13356 13463 13498

S K U P T IN E S O C I J A L I S T I K I H R E P U B L IK A 1440 1480 1431


V ee u d ru e n o g r a d a 665 670 670
Vee o p tin a 380 418 418
D ru tv e n o -p o liti k o vee 395 392 343

S K U P T IN E S O C . A U T O N O M . P O K R A J IN A 435 435 435


V ee u d ru e n o g r a d a 210 210 210
Vee o p tin a 115 115 115
D ru tv e n o -p o liti k o vee 110 110 110

S K U P T IN A S F R J U G O S L A V I J E 308 308 308


Savezno vee 220 220 220
Vee re p u b lik a i p o k ra jin a 88 88 88

Z astupljenost ena m eu izabranim delegatim a u skuptinam a


drutveno-politikih zajednica, m ada je od uvoenja delegatskog sistema u blagom po
rastu, nije adekvatna strukturi izborne baze. N ajnepovoljniji je bio m andatni period
posle izbora 1978. godine, kad je u Skuptini SF R J bilo sam o 2,3% ena, u
republikim skuptinam a 7,7% , a u pokrajinskim 13%. Posle izbora 1982. godine, ene
su najzastupljenije u pokrajinskim skuptinam a 27% , i to u veima udruenog rada
pokrajinskih skuptina 29% .

Zastupljenost om ladine u skuptinam a drutveno-politikih zajednica posle iz


bora 1982. godine je m anja nego to je u delegacijam a osnovnih sam oupravnih orga
nizacija i zajednica. Najvie om ladinaca ima u skuptinam a socijalistikih autonom nih
pokrajina - 12%. Od uvoenja delegatskog sistema 1974. godine zapaa se opadanje
uea om ladine u skuptinam a optina, skuptinam a pokrajina i u Skuptini SFRJ.
Om ladina je u skuptinam a optina bila zastupljena 1974. sa 16%, a 1982.godine sa
12%. Zastupljenost om ladine u Skuptini SFR J je sim bolina, 1974. godine je iznosila
2,9% , 1978. godine 3% , a 1982.godine 2 %.

40 .
2.1.5. Zatita samoupravnih prava i drutvene svojine

Zatitu samoupravnih prava i drutvene svojine ostvaruju radni ljudi i graani


u organizacijama udruenog rada i u drugim sam oupravnim organizacijam a i zajedni
cama, a posebnu drutvenu zatitu vre skuptine drutveno-politikih zajednica,
drutveno-politike organizacije, sudovi, javna tuilatva, drutveni pravobranioci sa
moupravljanja i drugi organi. Ustavnim prom enama iz 1974. godine ustanovljen je
drutveni pravobranilac samoupravljanja kao samostalni organ drutvene zajednice.

Krajem 1983. godine je pored Saveznog, republikih i pokrajinskih, bilo i 354


optinskih i meuoptinskih drutvenih pravobranilaca samoupravljanja, a u njihovim
radnim zajednicama je radilo ukupno 930 radnika.

Zatitu sam oupravnih prava i drutvene svojine drutveni pravobranioci sa


moupravljanja ostvaruju, pre svega, preventivnim delovanjem na koje otpada oko 75%
njihove ukupne aktivnosti.

Tabela 2-14. Povrede samoupravnih prava i drutvene svojine po kojima su preduzimane mere ili pravna sredstva,
1983. godine
P o stu p ak p o k re n u o p rav o b ra n ila c
o sn o v a n za p o d ru je
o p tin e i vie rep u b lik e Savezni d ru tv en i
o p tin a p o k rajin e p rav o b ra n ila c

UK UPN O 85660 2056 213

S am o u p rav n o o rgan izo v an je i ud ru iv an je ra d n ik a 2692 128 25

Sticanje i rasp o d ela d o h o tk a 1607 27

R aspodela linih d o h o d a k a 11623 234 15

K orienje i rasp o d e la sred stav a zajednike p o tro n je 2985 47 -

S tam beni odnosi 14184 372 57

R adni odnosi 33430 578 29

S lobodna razm ena ra d a (o d n o si sa SIZ) 480 21

U druivanje z em ljorad n ik a 58 1

Povrede d rutvene svojine 12883 342 24

O stalo 5718 306 63

Od ukupnog broja povreda, po kojima su drutveni pravobranioci sam oupra


vljanja osnovani za podruje optine ili vie optina preduzimali mere ili pravna sredstva,
najvie je bilo iz oblasti radnih odnosa 39%, zatim iz oblasti stambenih odnosa 16%,
povreda drutvene svojine 15%, itd. Od 2056 povreda, po kojima su republiki i pokra
jinski drutveni pravobranioci samoupravljanja preduzimali mere ili pravna sredstva,
28% je iz radnih odnosa, 18% iz oblasti stambenih odnosa, oko 17% iz oblasti povreda
drutvene svojine, itd.

Od 1980.godine ukupan broj povreda samoupravnih prava i drutvene svojine


je u blagom opadanju.

41 .
U aktivnosti drutvenih pravobranilaca sam oupravljanja, osnovanih za
podruje optine ili vie optina, na zatiti sam oupravnih prava i drutvene svojine
preovlauju upozorenja, predloi i inicijative, na koje otpada oko 75% svih preduzetih
m era i pravnih sredstava. K od drutvenih pravobranilaca sam oupravljanja osnovanih
za teritoriju republike, odnosno autonom ne pokrajine, na upozorenja dolazi oko 64%,
a kod Saveznog drutvenog pravobranioca sam oupravljanja oko 86%.

2.2. NEKA OBELEJA DRUTVENO-EKONOM SKIH ODNO SA U UDRUENOM


RADU

Donoenjem U stava 1974. godine i Z akona o udruenom radu dohodovno po


vezivanje, planiranje zajednikog razvoja i usklaivanje optih, zajednikih i posebnih
interesa organizacija udruenog rada, radnih ljudi i graana putem sam oupravnog spo-
razum evanja i drutvenog dogovaranja, na osnovi udruivanja i slobodne razmene rada,
postaju osnova privrednog sistema zemlje. M eutim , udruivanje sporo prevazilazi
repulike i pokrajinske granice i jo nije poprim ilo vei znaaj za integraciju privrede u
skladu s razvojem proizvodnih snaga.

2.2.1. Neki oblici udruivanja rada i sredstava

U druivanje rada i sredstava u cilju ostvarivanja zajednikog ukupnog prihoda


i dohotka i udruivanje sredstava radi ubrzanja privrednog razvoja jo je uvek skrom
no,ali je u porastu.

Tabela 2-15. Zajedniki ukupan prihod i dohodak organizacija u privredi


1976 | 1980 | 1981 | 1982 | 1983 | 1984

Z ajed n i k i u k u p a n p rih o d
u m il.d in a r a 32,7 456,9 693,1 918,4 1309,5 2175,8
u % o d u k u p n o g p rih o d a 2,8 9,1 9,8 9,8 9,6 9,9

Z a jed n i k i d o h o d a k
u m il.d in a ra 3,2 13,0 25,4 42,2 66,6 131,6
u % o d d o h o tk a 0,9 1,1 1,6 2,1 2,4 2,9

Od 1976. do 1980. godine poveava se uee prihoda organizacija ostvarenih


preko zajednikog ukupnog prihoda, a posle toga dolazi do stagnacije. Uee
zajednikih prihoda u ukupnom prihodu stabilizovalo se izmeu 9% i 10%. Ako se uzme
u obzir da se ostvarivanje zajednikog ukupnog prihoda odvija uglavnom udruivanjem
u okviru radnih organizacija koje u svom sastavu imaju osnovne organizacije
udruenog rada, i da od ukupnog broja radnih organizacija 23% ine radne organizacije
sa osnovnim organizacijam a udruenog rada, poslovanje po osnovu zajednikog ukup
nog prihoda jo uvek se nije razvilo u oekivanoj meri. Poslovanje po osnovu
zajednikog dohotka pokazuje iz godine u godinu blagu tendenciju rasta, ali je jo uvek
m alo razvijeno.

N a drugoj strani, udruivanje sredstava organizacija udruenog rada iz oblasti


privrede po osnovu dugoronih plasm ana osetno se povealo u periodu 1976-1984. go
dine. U ukupnim dugoronim plasm anim a udruena sredstva organizacija udruenog
rada poveala su uee sa 25% u 1976. na 40% u 1984. godini. U strukturi
dugoronih plasm ana najbre se poveavalo uee plasm ana u druge organizacije
udruenog rada od 4% u 1976. na 13% u 1984. godini i u interne banke sa 4% na 8%.
K od ostalih vidova plasm ana nije dolo do osetnijih prom ena. Stagnira i opada i onako

42 .
malo uee plasmana sa zemljoradnicima. Porasli su po iznosu sredstava plasmani pu
tem udruivanja sa bankam a, mada je uee ovih u ukupnim plasmanima sm anjeno sa
11% u 1976. na 8% u 1984. godini. S obzirom da dugoroni plasmani uestvuju u stru
kturi ukupnih sredstava organizacija udruenog rada sa svega 8% do 9% , ovaj oblik
udruivanja sredstava je nedovoljan.

Tabela 2-16. Dugoroni plasmani putem udruivanja


U m ilijard am a d in a ra S tru k tu ra u %
1976 | 1980 | 1984 1976 | 1980 | 1984

D ugoroni plasm ani, u k u p n o 147,7 498,3 1851,2 100,0 100,0 100,0

Od toga: udruena sredstva 37,2 161,3 742,3 25.2 32.4 40.0


U druge organizacije
u druenog rad a 5,9 25,8 244,1 4,0 5,1 13.2
U SIZ m aterijalne p roizv o d n je 6,3 44,6 108,0 4,3 9.0 5.8
Sa ostalim korisnicim a
drutvenih sredstava 1,9 5,9 37,8 1.3 1,2 2.0
Sa zem ljoradnicim a 1,1 3,1 9,7 0,7 0,6 0.5
U interne banke 6,0 26,3 163,9 4,0 5,3 8,0
U b ankam a 16,0 54,8 140,0 10,8 11,0 7,6
O stalo - 1,0 38,8 - 0,2 2,0

Izvor: Sluba dru tv e n o g k n jig o v o d stv a Jugoslavije.

Udruivanje sredstava za investicije u periodu 1977-1984. godine stalno raste.


Uee udruenih sredstava u ukupno obezbeenim sredstvima za investicije povealo
se sa 3% u 1977. na 21% u 1984. godini. Od 25% do 35% ovih sredstava formiralo se
na osnovu zakonskih propisa o obaveznom udruivanju.

Tabela 2-17. Udruena sredstva u obezbeenim sredstvima za investicije


- stan je 30. sep tem b ra

O b ezb e en a U tom e: u d ru en a
sred stv a,
m rd .d in a ra u %
m rd .d in a ra

1977 593,9 19,8 3,3


1980 1184,7 79,0 6,7
1981 1351,1 131,8 9,8
1982 1483,8 174,3 11,7
1983 1663,0 215,2 12,9
1984 2565,5 545,8 21,3

Izvor: Sluba dru tv en o g k n jig o v o d stv a Jugoslavije.

Proces udruivanja rada i sredstava na jedinstvenom jugoslovenskom tritu jo


se ne moe sagledati u dovoljnoj meri na osnovu navedenih pokazatelja. Meutim, po
daci o ostvarenim investicijama u osnovna sredstva ukazuju na visok stepen granske,
republike i pokrajinske zatvorenosti. Od ukupno ostvarenih investicija na podruju
pojedinih republika i autonom nih pokrajina u 1983. godini, oko 99% ulaganja se odno
silo na investitore iz vlastite republike, odnosno pokrajine. Isto tako ni ulaganja iz jedne
delatnosti u drugu nisu visoka. Obino se oko 95% od ukupnih ulaganja jedne delatnosti
odnosi na ulaganja u vlastitu delatnost, a svega oko 5% ulaganja se odnosi na druge
delatnosti.

43.
2.2.2. Organizaciona povezanost udruenog rada

U periodu 1976-1984. godine u radnim organizacijam a se smanjuje uee


osnovnih organizacija udruenog rada razliitih delatnosti, tako da ove postaju sve ho
mogenije u smislu delatnosti koju obavljaju. U istom periodu kod sloenih organizacija
poveava se uee radnih organizacija iz drugih delatnosti, tako da one postaju
udruene organizacije s raznovrsnim delatnostim a, odnosno kom binati.

Teritorijalno povezivanje organizacija udruenog rada je neznatno. Samo 2%


od ukupnog broja osnovnih organizacija udruenog rada je organizovano u organizaci
jam a ije je sedite na podruju druge republike, odnosno pokrajine. M anje od 3%
radnih organizacija udrueno je u sloene organizacije sa seditem u drugim republikam a
i pokrajinam a.

Tabela 2-18. Sastav radnih organizacija prema delatnosti i teritorijalnoj pripadnosti njihovih osnovnih organizacija
O sn o v n e o rg an iz a cije u d ru e n e u rad n e
org an iz a cije
Broj iz d ru g e sa d ru g e
r a d n ih d e la tn o s ti terito rije (S R -S A P )
o r g a n i svega
zacija b ro j | % b ro j | %

1976 2892 15302 4097 26,8 461 3,0


1978 3615 17756 4503 25,4 414 2,3
1980 4285 20674 5144 24,9 411 2,0
1982 4520 21932 5369 24,5 458 2,1
1983 4449 21579 5268 24,4 448 2,1
1984 4377 21234 5122 24,1 479 2,3

Tabela 2-19. Kastav sloenih organizacija prema delatnosti i teritorijalnoj pripadnosti njihovih radnih organizacija
R a d n e o rg an iz a cije u d ru e n e u sloene
B roj o rg an iz a cije
slo en ih iz d ru g e sa d ru g e
o r g a n i svega d e la tn o s ti terito rije (S R -S A P )
zacija
b ro j % broj %

1976 123 887 292 32,9 2 0,2


1978 237 1739 599 34,4 29 1,7
1980 364 2807 989 35,2 66 2,4
1982 415 3374 1170 34,7 84 2,5
1983 417 3490 1233 35,3 89 2,6
1984 419 3607 1281 35,5 102 2,8

N edovoljno razvijene republike i SAP K osovo im aju vee uee osnovnih or


ganizacija udruenih u radne organizacije ije je sedite u drugoj republici, odnosno
pokrajini, nego uee osnovnih organizacija iz drugih republika udruenih u radne or
ganizacije na njihovoj teritoriji. N aroito je velika razlika kod SAP Kosova i SR Crne
G ore. SAP V ojvodina ima takoe znatno uee osnovnih organizacija udruenih u
radne organizacije sa teritorije drugih republika. SR Slovenija i teritorija SR Srbije van
teritorija SAP im aju znatno vee uee osnovnih organizacija sa drugih teritorija u
svojim radnim organizacijam a, nego to je uee njihovih osnovnih organizacija
udruenih u radne organizacije drugih republika, odnosno pokrajina.

44 .
Najvie osnovnih organizacija iz drugih republika i pokrajina imaju radne o r
ganizacije sa teritorije SR Srbije van teritorija SAP i SR Slovenije, a najm anje iz SAP
Kosova i SR Crne Gore. Najmanje osnovnih organizacija udruenih u radne organiza
cije drugih republika ima SR Slovenija, a najvie SR Crna G ora, SAP Vojvodina i SAP
Kosovo. Udruivanje osnovnih organizacija iz SR Slovenije u radne organizacije sa
drugih teritorija je veoma malo (oko 1% od ukupnog broja osnovnih organizacija u
1984), dok je vie osnovnih organizacija sa drugih teritorija udrueno s radnim orga
nizacijama u SR Sloveniji (oko 3%).

Tabela 2-20. Teritorijalna povezanost osnovnih organizacija udruenog rada u radne organizacije
o od u k u p n o g b ro ja
| 1976 | 1980 | 1984

O sn o v n e o rganizacije iz d ru g ih rep u b lik a, p o k rajin a


ud ru en e u rad n e organizacije

SR Bosne i H ercegovine 2.2 0.9 1.3


SR C rne G o re l!b 1.0 0.9
SR H rvatske 2,0 1.7 2.1
SR M akedonije 1,6 1.3 1.3
SR Slovenije 2.8 2,1 2.8
SR Srbije 2.0 1.4 1,5
Teritorije SRS van terito rija SA P 6,2 3.9 4.0
SA P K osova 0,6 0.4 0.3
SAP Vojvodine 1,0 1.1 1.1

O sn o v n e organizacije iz nazn aen e rep u b lik e, p o k rajin e


u d ru en e u rad n e o rg an izacije d ru g ih rep u b lik a, p o k rajin a

SR Bosne i H ercegovine 3,0 1,5 1.7


SR C rne G o re 9,1 5.7 5.8
SR H rvatske 1,8 1,9 2.3
SR M akedonije 3,0 1,8 2.3
SR Slovenije U 0.6 0.9
SR Srbije 1,7 1.2 1,5
T eritorije SR S van terito rija SA P 2,4 2.0 2.2
SAP K osova 6,3 3.0 3.4
SAP Vojvodine 6,9 3,7 3.5

Navedeni podaci o organizaciono-teritorijalnoj povezanosti udruenog rada u


periodu 1976-1984. godine upuuju d a je radna organizacija sa osnovnim organizacijama
zatvorena za osnovne organizacije sa teritorije drugih republika i pokrajina, mada se
poslednjih godina uoava blaga tendencija otvaranja. Kod sloenih organizacija u ovom
periodu nije dolo do veeg udruivanja radnih organizacija sa razliitih teritorija.

2.2.3. Odnosi u sricanju i raspodeli proizvoda i dohotka udruenog rada

Proces jaanja uloge neposrednih proizvoaa u odluivanju o proizvodu svog


rada zapoeo je 1950. godine predajom privrednih preduzea na upravljanje radnicima.
U 1952. godini radnici stiu pravo na raspodelu dela dohotka koji ostaje posle izdvajanja
za drutvenu zajednicu. U 1964. godini ukinuti su drutveni-investicioni fondovi, a ras-
podela dohotka za tekue i investicione potrebe utvrivala se putem okvirnih proporcija.
Ove proporcije su ukinute posle privredne reforme 1965. godine, tako da su radnici stekli
pravo da samostalno odluuju o visini sredstava za proirenje materijalne osnove rada.
Ustavom i Zakonom o udruenom radu predvieno je da radnici neposredno u osnovnoj
organizaciji udruenog rada i u drugim oblicima udruivanja rada i sredstava preko
svojih delegata ovladaju celinom dohodka u sricanju i njegovoj raspodeli.

45 .
Na proporcije u raspodeli drutvenog proizvoda i dohotka udruenog rada u
pojedinim fazama razvoja uticali su razvijenost m aterijalne osnove, obim zajednikih i
optih potreba drutva i politika razvoja. Osnovna karakteristika raspodele je porast
uea udruenog rada u raspodeli drutvenog proizvoda. U 1952. godini udrueni rad
je odluivao sam o o treini svog proizvoda. Posle uvoenja sam oupravljanja m enjaju se
odnosi u raspodeli drutvenog proizvoda izmeu proizvoaa i drutvene zajednice i os
talih korisnika drutvenih sredstava.

T abela 2-21. R aspodela realizovanog drutvenog proizvoda drutvene privrede


- u % , d ru tv e n i p ro iz v o d = 100
D e o p ro iz v o d a za u d ru e n i rad
D eo
za re p ro d u k c iju
p ro iz v o d a za
isti lini zajed n ik e i
U kupno a m o r
svega fo n d o v i o p te
dohoci tizacija
p o tre b e i
u g o v o rn e
obaveze

1962 57,7 32,4 25,3 13,3 12,0 42,3


1963 57,4 32,6 24,8 13,2 11,6 42,6
1964 62,0 32,8 29,2 17,8 11,4 38,0
1965 66,8 35,2 31,6 21,4 10,2 33,2

1966 70,7 38,8 31,9 21,6 10,3 29,3


1967 69,9 40,1 29,8 16,8 13,0 30,1
1968 69,2 41,2 28,0 15,2 12,8 30,8
1969 67,8 41,4 26,4 15,6 10,8 32,2
1970 68,7 40,9 27,8 16,4 11,4 31,3

1971 71,9 40,9 31,0 19,6 11,4 28,1


1972 71,5 40,1 31,4 18,6 12,8 28,5
1973 71,1 39,4 31,7 18,4 13,3 28,9
1974 71,3 37,4 33,9 20,2 13,7 28,7
1975 69,8 39,2 30,6 18,1 12,5 30,2

1976 67,7 39,9 27,8 14,6 13,2 32,3


1977 68,5 40,4 28,1 16,2 11,9 31,5
1978 66,9 39,1 27,8 16,7 11,1 33,1
1979 67,1 38,1 29,0 18,1 10,9 32,9
1980 67,7 35,9 31,8 21,3 10,5 32,3

1981 67,0 35,5 31,5 21,3 10,2 33,0


1982 66,2 33,6 32,6 18,8 13,8 33,8
1983 63,9 29,7 34,2 20,5 13,7 36,1
1984 61,8 27,1 34,7 22,2 12,5 38,2

Udrueni rad ve u 1962. godini odluuje o 58% vrednosti svog proizvoda. Posle
1962. godine udeo se stalno poveava i u periodu izm eu 1970. i 1975. godine iznosi
izmeu 70% i 72% , a u periodu 1976-1981. godine oko 68%. Posle 1981. uee se
smanjuje i u 1984. godini iznosi oko 62% . N a smanjenje uea u realizovanom
drutvenom proizvodu uticalo je, prvenstveno, usporavanje tem pa privrednog rasta, kao
i velika izdvajanja za kam ate na kredite, koje se iskazuju kao ugovorne obaveze.

U okviru dela drutvenog proizvoda kojim su raspolagali neposredni


proizvoai, takoe je dolo do znaajnih prom ena. U poredo sa porastom uea
udruenog rada u raspodeli raslo je i uee linih dohodaka zaposlenih, dok se smanji
valo uee izdvajanja za fondove. Lini dohoci zaposlenih su u strukturi drutvenog
proizvoda drutvenog sektora u 1962. godini uestvovali sa 32% , a posle uee raste i
sve do 1979. godine zadrava se izmeu 38% i 41% . Od 1980. godine uee linih do-

46 .
hodaka se smanjuje, dok se poveavalo uee izdvajanja za reprodukciju, a posebno
izdvajanje u fondove. Izdvajanje za amortizaciju osnovnih sredstava zadralo je stabilno
uee u raspodeli u elom periodu izmeu 10% i 12%, izuzev nekoliko godina kada je
prelazilo 13% realizovanog drutvenog proizvoda drutvene privrede.

Raspodela realizovanog drutvenog proizvoda U skladu sa osnovnim drutvenim


drutvene privrede opredeljenjima dolo je do znaajnih
prom ena u raspodeli dohotka organizacija
udruenog rada. Do porasta uea
udruenog rada u raspodeli dolo je
uglavnom u periodu 1962-1966. godine.
Posle toga su se sve do 1980. godine od
nosi u raspodeli formirali u uslovima vi
soke konjunkture i kretali u pravcu
porasta uea linih dohodaka, sredstava
za zajedniku potronju u organizacijam a
udruenog rada, kao i izdvajanja za opte
drutvene i zajednike potrebe, dok je
uee akumulacije bilo nisko. Poslednjih
godina ponovo opada uee organizacija
udruenog rada u raspodeli dohotka sa
63% u 1980. na 55% u 1984. sa tendencijom daljeg opadanja i u 1985. godini. Uee
izdvajanja za zajednike i opte drutvene potrebe u vidu poreza i doprinosa je smanjeno
sa 27% u 1976. na 20% u 1984. godini, dok se uee ugovornih obaveza, od kojih
najvei iznos ine kamate, povealo u istom periodu od 8% na 19%. Ugovorne obaveze
(kamate, premije osiguranja i si.) dostigle su u 1984. godini iznos koji skoro odgovara
delu dohotka koji udrueni rad u vidu doprinosa i poreza izdvaja za zajednike i opte
potrebe drutvene zajednice.

Tabela 2-22. Raspodela dohotka drutvenog sektora privrede


- u p ro ce n tim a
1976 | 1978 | 1980 | 1982 | 1984

D ohodak 100 100 100 100 100

Za udrueni rad 59,3 61,5 62,7 60,3 55,1


isti lini dohoci 48,2 42,6 38,3 38,6 32,1
Zajednika p o tro n ja u O O U R 6,0 8,4 8,9 6,6 5,6
A kum ulacija 5,1 10,5 15,5 15,1 17,4

Za zajednike i opte
potrebe (doprinosi i porezi) 26,8 26,6 23,8 22,9 20,0
U govorne obaveze 13,9 12,9 13,3 16,8 24,9
Od toga: kam ate 7,7 7,4 8,3 11,0 19,0

Osnovni odnosi u raspodeli dohotka izmeu udruenog rada i korisnika dohotka


izvan materijalne proizvodnje vidno su narueni na tetu organizacija udruenog rada.
Do ovako nepovoljnih kretanja dolo je prvenstveno usled visokih izdvajanja iz dohotka
po osnovu ugovornih obaveza, posebno kam ata na kredite, ije se uee i dalje
poveava u 1985. godini.

Pomeranje odnosa u raspodeli dohotka u korist banaka, a preko banaka u korist


drugih sektora, u prvom redu stanovnitva, dovelo je i do promena u raspodeli dela do
hotka koji ostaje na raspolaganju organizacijama udruenog rada, odnosno istog do
hotka. Smanjilo se uee istih linih dohodaka u istom dohotku sa 80% u 1980. na
oko 58% u 1984. godini. Uee izdvajanja za fond zajednike potronje zaposlenih

47 .
takoe je smanjeno. Izdvajanja za poslovni fond, proirenje m aterijalne osnove rada i
rezerve poveali su uee u 1984. u odnosu na 1976. godinu preko 3 puta, sa 5% u 1976.
na 17% u 1984. godini. Porast izdvajanja za akum ulaciju na raun linih dohodaka i
fonda zajednike potronje u uslovima visokog sm anjenja realnih linih dohodaka i
sm anjenja poslovne aktivnosti, izazvano je posebnim okolnostim a, koje su nastale po-
slednjih godina. Visoke obaveze po dospelim kreditim a i smanjivanje inostranih sred
stava za investicije prim oravaju organizacije da se vie oslanjaju na sopstvene izvore
fm ansiranja i na vea izdvajanja za akum ulaciju.

Uee izdvajanja za finansiranje drutvenih delatnosti i organa uprave u do


hotku udruenog rada u obliku doprinosa i poreza takoe se smanjivalo od 27% u 1976.
na 20% u 1984. godini. R elativno visoka izdvajanja za zajednike potrebe ranijih godina
om oguila su brz razvoj m aterijalne osnove drutvenih delatnosti. Smanjivanjem uea
poslednjih godina ne sam o da su znatno sm anjene m ogunosti za jaane njihove m ate
rijalne osnove i dalji razvoj, ve i za odranje nivoa i kvaliteta usluga koje obavljaju.

2.2.4. Akumulativna i reproduktivna sposobnost organizacija udruenog rada

Sistem sticanja i raspodele do h o tk a i istog dohotka, kao i propisi o amortizaciji


osnovnih sredstava najneposrednije su se odraavali na visinu akumulacije i sredstava
za reprodukciju organizacija udruenog rada, a time i na m ogunosti njihovog razvoja
sopstvenim sredstvim a. A kum ulativna i reproduktivna sposobnost organizacija
udruenog rada bila je u itavom posleratnom periodu niska. Stope akum ulativne i re
produktivne sposobnosti u pojedinim periodim a i godinam a bile su vrlo promenljive.
Od 1970. do 1979. akum ulativnost je opadala. U 1970. godini na 100 dinara korienih
poslovnih sredstava organizacije udruenog rada ostvarile su akum ulaciju 6,5 dinara, u
1978. svega 3,2, a u 1979. godini 3,6 dinara. Posle 1979. godine stopa akum ulativnosti
ponovno raste tako da je 1984. godine na 100 dinara proseno korienih sredstava
ostvareno 5,8 dinara akum ulacije. I pored porasta, stopa akum ulativne sposobnosti
privrede u 1984. je nia nego 1970. godine.

Tabela 2-23. Akumulativa i reproduktivna sposobnost organizacija udruenog rada


- u p ro ce n tim a
S to p a a k u m u la tiv n o s ti 1/ S to p a re p ro d u k tiv n e
sp o so b n o sti2 /
1970 | 1978 | 1982 | 1984 1970 | 1978 | 1982 | 1984

U K UPN O 6,5 3,2 4,6 5,8 12,0 6,0 8,6 9,6


In d u strija 6,4 3,0 4,6 6,1 12,4 6,2 9,2 10,7
P o ljo p riv re d a 3,9 2,0 5,6 5,4 8,1 4,2 8,6 8,0
u m a rstv o 2,8 2,0 4,0 4,9 5,4 4,6 8,5 10,2
V o d o p riv re d a 2,0 2,5 1,8 2,9 5,0 3,6
G ra e v in a rs tv o 15,4 6,9 7,8 8,7 22*8 8,8 12,3 12,4
S a o b ra a j i veze 3,3 1,9 2,9 3,8 11,4 8,7 10,2 11,4
T rg o v in a 9,6 3,5 4,4 5,3 12,4 3,8 5,6 6,2
U g o stite ljstv o i
tu riz am T 2,4 3,1 4,9 T 4.6 6,2 7,9
Z a n a ts tv o 4,1 4,8 6,0 8,3 8,7 6,6 9,7 11,7
K o m u n a ln e d elat. 6,2 2,4 2,1 1,9 12,3 4,8 6,3 6.1

1/ A k u m u lac ija u o d n o s u n a p ro se n o k o ri e n a sre d stv a.


2/ A k u m u lac ija i a m o rtiz a c ija p re m a p ro se n o k o rien im sre d stv im a .

Sline tendencije pokazuje i kretanje reproduktivne sposobnosti privrede. Stopa repro


duktivne sposobnosti opala je sa 12% u 1970. na 6 % u 1978. godini. U narednim godi
nam a poveava se reproduktivna sposobnost privrede, tako d a je u 1984. godini na 100

48 .
dinara proseno angaovanih osnovnih i obrtnih sredstava ostvareno 9,6 dinara sred
stava za reprodukciju (akumulacije i amortizacije).
Razlike u stepenu akumulativne i reproduktivne sposobnosti po pojedinim pri
vrednim oblastima su znatne. Akumulativna sposobnost saobraaja, trgovine, ugosti
teljstva, komunalnih delatnosti i vodoprivrede, a u pojedinim godinam a ak i industrije
graevinarstva i poljoprivrede, bila je nia od proeka itave privrede. Saobraaj i ko
munalne delatnosti u itavom periodu su imali niu stopu akumulacije. S druge strane
saobraaj zbog visokog organskog sastava sredstava ima visoka izdvajanja za am ortiza
ciju i natprosenu stopu reproduktivne sposobnosti. Slino je i u graevinarstvu.
Poveanje stopa akumulativne i reproduktivne sposobnosti posle 1980. godine
dogodilo se u vreme usporavanja privredne aktivnosti gotovo u svim delatnostim a, zbog
osetnih promena u raspodeli istog dohotka. Ekonomska politika zemlje u ovom periodu
bila je usmerena tako da se u to veem obimu obezbede sopstena sredstva za finansi-
ranje investicija. Meutim, i pored poveanih sredstava za reprodukciju znaajan deo
ovih sredstava ne koristi se za investicije, ve se izdvaja za otplatu stranih i domaih
zajmova.
Gubici u tekuem poslovanju organizacija udruenog rada bili su naroito pri
sutni u onim godinama i periodima razvoja kada je dolazilo do opteg usporavanja
tempa privrednog rasta i pogoranja uslova privreivanja. U poslednjih desetak godina
relativno visoki gubici ostvareni su 1976, zatim 1982. i 1983. godine i to pretenim delom
u industriji (oko 75%) i saobraaju preko 6% od ukupno ostvarenih gubitaka u privredi
drutvenog sektora.

Tabela 2-24. Gubici u tekuem poslovanju organizacija udruenog rada


1976 | 1978 | 1980 | 1982 | 1984

G ubici, m rd. din.


Privreda u k u p n o 18,1 14,6 19,4 66,1 132,8
In dustrija 11,7 11,3 14,1 50,2 97,2
S aobraaj 0,9 2,0 6,2 4,4

Uee gu b ita k a u d o h o tk u ,u %
Privreda u k u p n o 5,3 2,4 1,8 3,4 3,0
Industrija 7,5 4,0 2,7 5,9 4,2
Saobraaj 1,5 2,1 3,8 1,3

Uee nepokrivenih g u b itak a


u ukupnim gubicim a, u %
Privreda u k u p n o 85,6 79,5 84,0 64,9 66,3
Industrija 90,6 80,5 85,1 69,3 65,7

U industriji i saobraaju ostvareno je preko 80% svih gubitaka u privredi u poslednjih


desetak godina. Visok obim gubitaka u poslednjim godinama imaju i organizacije
graevinarstva i saobraaja. Iako se uee nepokrivenih gubitaka u ukupnim gubicima
smanjuje posle 1976. godine, jo uvek je preko 60% gubitaka nepokriveno.
Oekuje se da e u 1985. godini doi do osetnog porasta gubitaka iz tekueg
poslovanja. Prema podacima za prvih est meseci gubici iznose oko 6,7% dohotka, to
predstavlja relativno najvee uee posle 1976. godine. Ovakav rast gubitaka nepo
voljno e uticati na visinu akumulacije u ovoj godini.

49 .
3. RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA I MATERIJALNE OSNOVE
DRUTVA

3.1. RAST I PRO M EN E STRUKTURE STANOVNITVA

Raspoloivi prirodni resursi, razvijenost proizvodnih kapaciteta i radni potenci


jal stanovnitva presudni su inioci za drutveni razvoj, uveanje drutvenog bogatstva
i poboljanje uslova ivota. U uslovima brzog privrednog i drutvenog razvoja deavale
su se korenite promene u prostornom rasporedu i strukturi stanovnitva. Za zemlju u
celini u posleratnom periodu, uz odgovarajui dinam ian privredni razvoj, ostvaren je
umereni prirataj stanovnitva i visok
Stanovnitvo Jugoslavije stepen radne angaovanosti uz stalni po
rast nivoa obrazovanosti. Meutim,
nasleene regionalne razlike u stepenu
privredne razvijenosti uticale su na porast
stanovnitva, njegov prostorni raspored i
strukturne karakteristike. U onim delo-
vima zemlje gde je rast stanovnitva bio
visok (SAP Kosovo, SR M akedonija, SR
Bosna i Hercegovina), odrao se nesklad
I
1948
119bl 1971

Poljoprivredno

1981
u ekonomskoj razvijenosti, a ponegde se
ak i produbio, uprkos znaajnim m ateri
jalnim ulaganjima u razvoj.

Porast stanovnitva. U protekle etiri decenije porast stanovnitva bio je ume-


ren, sa trajnom tendencijom blagog opadanja prirodnog prirataja. Samo je u prvim
posleratnim godinama prirodni prirataj stanovnitva bio izrazito visok (oko 15 na 1000
stanovnika), pa su u kratkom periodu nadoknaeni demografski gubici nastali tokom rata

Tabela 3-1. Osnovni pokazatelji o stanovnitvu


1948 |1 1953 | 1961 1 '971 | 1981

Stanovnika, hilj. 15772 16937 18549 20523 22425


G ustina naseljenosti, na kv. km 62 66 73 80 88
Prirodni prirataj na 1000 sta n o v n ik a 14,7 16,0 13,7 9,6 7,5
M ukarci na 1000 ena 926 940 951 965 977
Prosena starost stano v n itv a, g o dina 28,3 28,6 29,7 31,3 33,0
Oekivana duina ivota,!/ godina 51 58 64 68 70

1 V erovatna sta ro st koju e doiveli dete ro en o navedene godine.

i uspostavljen prirodan odnos mukog i enskog stanovnitva, naruen ratnim gubicima.


U 1981. godini u Jugoslaviji je ivelo 6,7 miliona ili 42% stanovnika vie nego u vreme
prvog posleratnog popisa 1948. godine.

51 .
Porast stanovnitva doveo je do poveanja gustine naseljenosti od 62 u 1948, na
88 stanovnika po kvadratnom kilom etru u 1981. godini. Dolo je i do prom ena u sta
rosnoj strukturi stanovnitva. Prosena starost stanovnitva iznosila je 1948. godine 28,
a 1981. porasla je na 33 godine, to je uticalo na produenje ljudskog veka. Od 1948. do
1981. oekivano trajanje ivota poraslo je od 51 na 70 godina, tj. za vie od treine.
Tabela 3-2. Starosna struktura stanovnitva
U d e o u u k u p n o m sta n o v n itv u u %
S ta ro s t s ta n o v n itv a
1948 1961 1971 1981

D o 19 g o d in a 43,5 38,5 36,5 32,7


20 d o 59 g o d in a 47,9 51,5 50,9 54,9
60 i vie g o d in a 8,7 9,9 12,2 12,0
In d ek s s ta re n ja s la n o v n i tv a l/ 20,0 25,7 33,4 36,7

1/ O d n o s b ro ja s ta n o v n ik a s ta r ih 60 i vie g o d in a i sta n o v n i tv a s ta ro g d o 20 g o d in a.

N a poveanje prosene starosti stanovnitva uticalo je smanjivanje prirataja i


opadanje sm rtnosti stalnim unapreivanjem zdravstvene zatite. U razvijenim delovima
zemlje povean je udeo stanovnitva u radnom uzrastu, ali je proces prirodne reproduk
cije stanovnitva znaajno porem een deficitom u m ladim generacijam a i poveanjem
udela starog stanovnitva. U nedovoljno razvijenim delovim a zemlje je udeo dece i om
ladine dom inantan. U koliko se ovakvi trendovi ne prom ene, u skoroj budunosti e
razvijeni delovi sve vie oskudevati u stanovnitvu radnog uzrasta. Zbog poveanog
udela starog stanovnitva bie potrebno sve vie sredstava za njegovu socijalnu i
zdravstvenu zatitu.

Unutranje migracije. U posleratnom periodu unutranje migracije podsticane su


posebno intenzivnom industrijalizacijom , to je dovelo do dezagrarizacije i urbanizacije.

Tabela 3-3. Promene u sastavu stanovnitva


1948 | 1961 | 1971 | 1981.1/

P o ljo p riv re d n o sta n o v n i tv o , hilj. 10606 9198 7844 4277

U d e o p o ljo p riv re d n o g u u k u p n o m
sta n o v n i tv u , % 67,0 50,0 38,0 19,9

N e p o ljo p riv re d n o sta n o v n i tv o , u hilj. 5236 9351 12679 17272

U d e o n e p o ljo p riv re d n o g u u k u p n o m
sta n o v n i tv u , % 33,0 50.0 62,0 80,0
S ta n o v n itv o u g ra d s k im n a seljim a , hilj. 3312 5247 7915 10337
U d e o sta n o v n i tv a u g ra d s k im n a seljim a
u u k u p n o m sta n o v n i tv u , u % 21,0 28,0 39,0 47,0

1/ Bez lica n a p riv re m e n o m r a d u u in o s tra n s tv u i la n o v a p o ro d ic e koji s n jim a b o rav e.

Dolo je do izuzetno visokog opadanja poljoprivrednog stanovnitva kako po


ukupnom broju, tako i po udelu u ukupnom stanovnitvu. D ok je u 1948. godini poJj
privredno stanovnitvo inilo vie od dve treine ukupnog stanovnitva, u 1981. ini
svega petinu. N asuprot tom e porastao je udeo nepoljoprivrednog stanovnitva uz izraziti
porast stanovnitva gradskih naselja. Veliki deo stanovnitva iselio se sa sela u indu
strijske i am inistrativno-politike centre, posebno u najvee gradove. Zbog toga se udeo
stanovnitva u gradskim naseljima poveao od 21% u 1948. na 47% u 1981. godini.

52 .
Tokom vremena poveavao se broj stanovnika koji je menjao m esto stalnog
boravka. U 1948. godini bilo je 3,1 milion, a 1981. godine 9,2 miliona lica koja su pro-
menila mesto stalnog boravka. Od 22,4 miliona stanovnika popisanih 1981. godine, oko
41% se iselio iz mesta roenja. Veina tih preseljenja (79%) izvrena je u granicam a iste
republike, a manje od polovine tog broja, odnosno oko 35% se odselilo u drugo naselje
iste optine. Preseljenja u drugu republiku izvrilo je 1,8 miliona lica ili 19% od svih
migranata. Osnovni smer seoba vodio je od manje razvijenih ka razvijenijim regionima.

Tabela 3-4. Unutranje migracije stanovnitva


1948 | 1961 | 1971 | 1981

Stanovnitvo koje se selilo, hilj. 3089 6882 8236 9184


Udeo u uku p n o m stan o v n itv u , % 19,5 37,1 40,1 41,0

Od ukupno preseljenog sta n o v n itv a selilo se,%


- u drugo naselje iste o p tin e 30,7 35,7 35,0
- u drugu o p tinu iste rep u b lik e 47,9 47,5 43,5
- u drugu republiku 19,2 14,8 19,2

Tokom etrdeset godina stanovnitvo se uvealo prirodnim priratajem za 8,7


miliona. Znatan deo stanovnitva se nalazi na privremenom radu u inostranstvu sa
lanovima porodice, tako da stanovnitvo u zemlji u 1981. godini broji 21,5 miliona lica.
Najvei deo stanovnitva koje se trajno odselilo, ili se privremeno nalazi u inostranstvu,
ini stanovnitvo u radnom uzrastu, to utie da pritisak na zapoljavanje u zemlji bude
manji.

Promene u drutveno-ekonomskoj strukturi stanovnitva. Posleratni razvoj izaz


vao je korenite promene u drutveno-ekonomskoj strukturi stanovnitva. To se pre svega
odraava na promene u strukturi aktivnog stanovnitva.

Tabela 3-5. Aktivnost stanovnitva


1948 | 1961 | 1971.1/ | 1981.1/

A ktivno stanovnitvo, hilj. 7741 8340 8890 9871


udeo u u k u p n o m sta n o v n itv u ,% 49 45 43 44
udeo u sta n ovnitvu sta ro m 15 i vie g o d in a, % 73 65 59 58

Stanovnitvo sa linim p rih o d o m , hilj. 275 684 1241 1870


udeo u uk u p n o m sta n o v n itv u ,% 2 4 6 8

Izdravano stanovnitv o , hilj. 7757 9524 10392 10520


udeo u u kupnom stan o v n itv u , % 49 51 51 47

Izdravanih na 100 aktiv n ih 100 114 117 107

Izdravanih na 100 e ko n o m sk i sam ostalnih^/ 97 106 103 90

>/ Sa radnicim a na priv rem en o m ra d u u in o stran stv u i lan o v im a p o ro d ice koji sa njim a borave.
2/ Aktivni i lica sa linim p rih o d o m .

Aktivno stanovnitvo se povealo od 7,7 u 1948. na 9,9 miliona u 1981. godini.


Meutim, udeo u ukupnom stanovnitvu je za isto vreme opao od 49% na 44%. U 1948.
godini je od sto aktivnih 19 radilo u drutvenom sektoru, a u 1981. godini 65. Veina
aktivnog stanovnitva ukljuena je u socijalistiki samoupravni produkcioni odnos.

Izdravano stanovnitvo i lica sa linim prihodom (uglavnom penzioneri) inili


su 1981. godine 55% ukupnog stanovnitva. Udeo izdravanog stanovnitva smanjio se

53 .
od 49% u 1948. na 47% u 1981. godini, ali se za isto vreme udeo lica sa linim prihodom
poveao od 2% na 8% .

Tabela 3-6. Drutveno-ekonomska struktura aktivnog stanovnitva


1953 | 1961 | 1971 | 1981

A k tiv n o s ta n o v n i tv o , hilj. 7719.1/ 8340 8301.1/ 9359.1/


R ad n ici sa sre d stv im a u d ru tv e n o j sv o jin i, hilj. 2664 3579 4020 6089
% o d u k u p n o ak tiv n ih 34,5 42,9 48,4 65,1
R adnici k o d lica sa s re d stv im a u
svojini g ra a n a , hilj. 210 99 114 128
% od u k u p n o a k tiv n ih 2,7 1,2 1,4 1,4
S a m o sta ln i bez r a d n ik a , hilj. 1912 2190 1980 1481
% o d u k u p n o a k tiv n ih 24,8 26,3 23,9 15,8
S a m o sta ln i sa z a p o sle n im ra d n ic im a , hilj. 57 30 32 57
% od u k u p n o a k tiv n ih 0,7 0,4 0,4 0,6
S ta n o v n itv o koje rad i n a im a n ju ili u rad n ji
la n a svog d o m a in s tv a , hilj. 2797 2442 1879 980
% od u k u p n o a k tiv n ih 36,2 29,3 22,6 10,5

1/ R azlike d o u k u p n o g b ro ja in e lica k o ja ne o b a v lja ju z a n im a n je (tra e p o s a o , n a o d slu e n ju v o jn o g ro k a i si.).

Sm anjuju se i ukupni broj i udeo lica koja rade sredstvim a u svojini graana.
Onih koji rade sam ostalno, nezapoljavajui radnike, bilo je 1953 . godine 1,9 miliona,
ali se taj broj do 1981. sm anjio na 1,5 m ilion, ili od 25% na 6% od ukupno aktivnih.
Stanovnitvo koje radi na im anju ili u radnji lana svog dom ainstva smanjilo se od 36%
na 10% aktivnog stanovnitva.

U poredo sa prom enam a u drutveno-ekonom skoj strukturi nastale su i promene


u profesionalnoj strukturi stanovnitva. Obavljanje proizvodnih zanim anja, osim poljo
privrednih, je u porastu, ali je brim tem pom rastao broj radnika neproizvodnih zani
m anja.

Tabela 3-7. Aktivno stanovnitvo prema zanimanju


u h ilja d am a

1953 | 1961 | 1971.1/ | 1981.1/

U kupno 7849 8340 8302 9359

P o ljo p riv re d n ici i s ro d n i rad n ic i 5325 4731 3820 2518


R u d a ri, in d u strijsk i i sro d n i ra d n ic i 1125 1943 2223 2948
R adnici u trg o v in i 100 226 282 477
R adnici u u slu g a m a 1 353 368 529
O soblje d ru tv e n e z a tite 235 136 148 160
U p ra v n i, a d m in istra tiv n i i sro d n i rad n ic i 364 317 532 891
R u k o v o d e e o so b lje T 94 92 154
S tru n ja ci i u m etnici 224 469 668 922
O sta la z a n im a n ja 475 13 12
R a d n ic i bez z a n im a n ja 72 156 170

>/ Bez a k tiv n o g sta n o v n i tv a n a p riv re m e n o m ra d u u in o stra n s tv u .

A ktivno stanovnitvo je jedan od kljunih pokazatelja radnih potencijala ko


jim drutvo raspolae. T okom posleratnog razvoja zemlje izvrene su velike promene
u rasporedu aktivnog stanovnitva po delatnostim a. Broj aktivnih poljoprivrednika
smanjio se od 5,3 m iliona u 1953, na 2,5 m iliona u 1981. godini. Poljoprivreda je
jedina delatnost koja sada angauje m anje radne snage nego trideset godina ranije,
dok su sve ostale delatnosti poveale broj angaovanih lica. Po ukupnom broju ak
tivnih stanovnika industrija je postala najvea nepoljoprivredna delatnost. Brzi rast
zaposlenosti u neprivrednim delatnostim a odvijao se neravnom erno. Najbre se

54 .
poveavao broj radnika u zdravstvu, zatim u obrazovanju . a najsporije u organim a
drutveno-politikih zajednica.

Tabela 3-8. Aktivno stanovnitvo prema delatnosti


u h ilja d am a

1953 | 1961 | 1971 | 1981

U kupno 7849 8340 8301 9359

Industrija i rudarstvo 625 1138 1575 2210


Poljoprivreda i ribarstv o 5183 4675 3903 2602
um arstvo 58 73 62 64
V odoprivreda 00 00 00 17
G raevinarstvo 206 318 398 689
Saobraj i veze 168 250 323 445
Trgovina 162 226 524 589
U gostiteljstvo i turizam 57 84 (2/) 238
Z anatstvo 436 407 434 310
Stam beno-kom unalne d e latn o sti 29 78 87 111
Finansijske i druge usluge 21 39 00 205
O brazovanje i ku ltu ra 123 212 520 430
Z dravstvo i socijalna zatita 74 143 (4/) 326
D PZ i organizacije 220 182 289 408
Van delatnosti 439 203 129 579
Ostale delatnosti i nep o z n ato 48 312 59 135
Privredne 6924 7249 7306 7275
N eprivredne 438 576 809 1369

1/ O buhvaeno u p o ljop riv red i i rib arstv u . 2/ U k lju en o u trgovini.


3/ U kljueno u DPZ i org an izacijam a. 4/ U k lju en o u o b raz o v a n ju i k u ltu ri.

Promene u obrazovanosti stanovnitva. Ove promene su imale krupne


drutvene i materijalne posledice koje su se odrazile na pojedince, drutvo u celini i
drutveni razvoj. Osmogodinje osnovno obrazovanje, kao obavezno, omoguilo je da
znatan deo stanovnitva pod jednakim uslovima nastavi kolovanje na viim stepenima
obrazovanja.

Tabela 3-9. Strukture stanovnitva po obrazovanju


1953 | 1961 | 1971 | 1981

Stanovnitvo sa zavrenim osm o g o d in jim


obrazovanjem ,hilj. 1087 1069 2548 4103
U deo u stanovnitvu sta ro m 15 i vie
god in a,% 9,2 8,4 17,2 24,4

S tanovnitvo sa zavrenom sred n jo m kolom ,hilj. 346 1365 2575 4323


U deo u stanovnitvu sta ro m 20 i vie
g odina,% 3,5 12,0 19,9 28,8

Stanovnitvo sa zavrenom viom


i visokom kolom ,hilj. 81 197 474 948
Udeo u stanovnitvu sta ro m 28 i vie
god in a,% 1,0 2,0 4,2 7,2

Udeo stanovnitva sa nezavrenom osmogodinjom kolom je u 1981. godini


iznosio 44% stanovnitva starog 15 i vie godina prema 80% neposredno posle rata. U
1^81. godini zavrenu osnovnu osmogodinju kolu ima 24%, zavrenu srednju kolu
vie od 29% stanovnika, a viu i visoku 8,6% stanovnitva. Izrazite promene nastale su

55 .
u porastu enskog stanovnitva u mlaim generacijam a koje su se redovno kolovale, i
to na svim stepenima obrazovanja.

U posleratnom periodu nepismenost je sm anjena, ali nije eliminisana. U 1981.


godini jo je 9,5% stanovnitva starijeg od 10 godina nepismeno, najveim delom u
starijim generacijam a. K od stanovnitva roenog posle rata nepismenost se javlja kao
izuzetak.

Promene u nacionalnom sastavu stanovnitva. Ove promene su najveim delom


posledica prom ena u prirodnom prirataju. Dugogodinje opadanje prirodnog
prirataja kod H rvata, Slovenaca, Srba, M aara i dr., utie da se njihovo uee u
ukupnom stanovnitvu smanjuje. N asuprot tome, visok prirodni prirataj Albanaca,
M uslim ana, M akedonaca i Rom a utie na porast njihovog broja i udela u ukupnom
stanovnitvu.

Tabela 3-10. Stanovnitvo prema nacionalnom sastavu


1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981

Ukupno 15772098 16936573 18549291 20522972 22424711

N a c io n a ln o se izjasnili
C rn o g o rc i 425703 466093 513832 508843 579023
H rv a ti 3784353 3975550 4293809 4526782 4428005
M a k ed o n c i 810126 893247 1045516 1194784 1339729
M u s lim a n il/ 808921 998698 972960 1729932 1999957
Slovenci 1415432 1487100 1589211 1678032 1753554
Srbi 6547117 7065923 7806152 8143246 8140452
A lbanci 750431 754245 914733 1389523 1730364
A ustrijanci2/ 1459 1081 852 1402
B ugari 61140 61708 62624 58627 36185
esi 39015 34517 30331 24820 19625
G rci2/ 2304 2307 1564 1639
Ita lija n i 79575 35874 25615 21791 15132
Jevreji2/ 2307 2110 4811 1383
M a ari 496492 502175 504369 477374 426866
N em ci 55337 70536 20015 12785 8712
Poljaci2/ 4440 3609 3033 3043
R om i 72736 84713 31674 78485 168099
Rum uni 64095 60364 60862 58570 54954
R usi 20069 12426 12305 7427 4463
R usini3/ (37140) (37353) (38619) 24640 23285
S lovaci 83626 84999 86433 83656 80334
T u rc i 97954 259535 182964 127920 101191
U krajinci3/ 13972 12813
V lasi 102953 36728 9463 21990 32063
O stali 19883 7890 3781 21722 17645

N is u se n a c io n a ln o izjasnili
N is u se izjasnili ni o p red e lili p re m a
l.170. U s ta v a S F R J 32774 46698
Izjasnili se k a o Ju g o slo v e n i . - 317124 273077 1219045
Izjasnili se u sm islu
reg io n a ln e p r ip a d n o s ti . 15002 25717
N e p o z n a to 6389 14192 67138 153333

1/ U re z u lta tim a ra n ijih p o p isa isk a z iv an i su p o d razliitim n aziv im a, i to: 1948. g o d in e k a o N eo p red eljen i
m u s lim a n i', 1953. g o d in e k a o 'J u g o s lo v e n i n e o p re d e lje n i', 1961. g o d in e k a o 'M u s lim a n i (etn ik a p rip a d
n o s t) ', a 1971. g o d in e k a o 'M u s l im a n i u sm islu n a r o d n o s ti'. J
2/ U p o p isu 1948. g o d in e, u k lju e n i su u 'O s ta le " . 3/ D o p o p isa 1971. g o d in e, U k ra jin c i su isk azan i z a jed n o
sa R u sin im a .

56 .
3.2. DINAMIKA I STRUKTURA ZA PO SLEN IH I N E Z A PO SL EN IH RADNIKA

3.2.1. Obim i kretanje zaposlenosti

Razvojem privrede i drutvenih delatnosti u posleratnom periodu stvorene su


znaajne mogunosti za aktiviranje radnog potencijala stanovnitva. Broj radnika u
drutvenom sektoru i sektoru individualne svojine (bez individualne poljoprivrede i
vlasnika zanatskih i drugih radnji) poveao se od 1,2 miliona u 1947. na 6,5 miliona u
1985. godini, ili 5,4 puta. Od ukupnog broja radnika 6,5 miliona, ili 98% su radnici u
drutvenom, a 137 hiljada ili 2% su radnici u individualnom sektoru.

Tabela 3-1!. Kretanje zaposlenosti


Stan o v n itv o Z aposleni radnici (godinji p ro ek )
rad n o g u d ru tv e n o m se k to ru
ukupno zenc
u zrasta 1/ svega | ene

S tan o v n itv o i rad n ici, hilj.

1947 9429 1167 337 1132 322


1955 10847 2215 567 2159 538
1965 11972 3662 1105 3583 1064
1975 13537 4758 1625 4667 1586
1980 14443 5798 2063 5681 2019
19852/ 14996 6497 2453 6360 2402

Prosene godinje sto p e rasta , u %

1948-1985 1,2 4,6 5,4 4,6 5,4


1948-1955 1,8 8,3 6,7 8,4 6,6
1956-1965 1,0 5,2 6,9 5,2 7,1
1966-1975 1,3 2,6 3,9 2,7 4,1
1976-1980 1,3 4,0 4,9 4,0 4,9
1981-1985 0,8 2,3 3,5 2,3 3,5

i ' S tanovnitvo rad n o g u zrasta o b u h v a ta m u k o sta n o v n itv o od 15 d o 64 i ensko od 15 d o 59 g o d in a staro sti.


2/Prethodni podaci.

U periodu 1947 - 1985. godine broj radnika se poveavao proseno godinje za


4,6%. Najvei proseni godinji porast od 8,3% ostvarenje u periodu 1947-1955. godine,
a najvei apsolutni porast u periodu 1975-1985. godine iznosio je proseno godinje 174
hiljade radnika.

Broj novozaposlenih radnika je, meutim, vei od prikazanog porasta za broj


zaposlenih na mestima upranjenim usled prirodnog odliva (penzionisanja i smrti rad
nika). Tako je, na primer, zamenom prirodnog odliva u periodu 1955-1984. godine za
posleno 2,7 miliona novih radnika u drutvenom sektoru, to znai d a je u ovom periodu
ukupno zaposleno blizu 7 miliona novih radnika.

Porastom zaposlenosti poveao se broj radnika na 1000 stanovnika radnog


uzrasta od 124 u 1947. na 433 u 1985. godini, odnosno 3,5 puta. U ovom periodu broj
radnika se poveao bre od stanovnitva radnog uzrasta, to znai da su,
zapoljavanjem aktivirane znatne rezerve radne snage nasleene iz predratnog perioda.

Radi sticanja veeg dohotka i usled tekoa u zapoljavanju izazvanih naglim


prelaskom aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u nepoljoprivredne delatnosti, jedan
broj radnika, preteno nekvalifikovanih, odlazio je na privremeni rad u inostranstvo.

57 .
Prem a popisu stanovnitva 1971. godine na privrem enom radu u inostranstvu je bilo oko
670 hiljada radnika. D o 1977. godine taj broj se poveavao. M eutim , posle toga,
stvaranjem veih mogunosti zapoljavanja u zemlji, kao i usled restrikcija u
zapoljavanju u drugim zem ljama, sm anjen je odlazak, a ubrzan povratak radnika.
Prem a rezultatim a popisa stanovnitva 1981. godine u inostranstvu se nalazilo 625 hi
ljada radnika.
Zaposlenost u drutvenom sektoru

istr i j

Osnovne promene u strukturi radnika zaposlenih u drutvenom sektoru. Porastom


zaposlenosti poveavalo se uee radnika drutvenog sektora u aktivnom stanovnitvu,
tako da je rastao stepen podrutvljavanja rada u jugoslovenskom drutvu. Uee rad
nika drutvenog sektora povealo se od jedne petine u 1948. na tri petine u 1981. godini,
to predstavlja jed n u od najveih i najznaajnijih prom ena u strukturi aktivnog
stanovnitva.

Od ukupnog broja radnika u drutvenom sektoru u 1985. godini 83% je bilo


zaposleno u privrednim , a 17% u vanprivrednim delatnostim a. U periodu od 1947. do
1985. godine broj radnika u drutvenom sektoru privrede poveavao se proseno
godinje 4,7% , a u vanprivrednim delatnostim a 4,5% .

N ajvei porast broja radnika ostvaren je u industriji i rudarstvu i iznosi preko


2 m iliona, to ini 41% od ukupnog p orasta broja radnika u pom enutom periodu.

U ukupnom broju radnika uee ena povealo se od 28% u 1947. na 37% u


1984. godini. U pojedinim delatnostim a je uee ena znatno vee od uea
m ukaraca. U oblasti zdravstva i socijalne zatite ene ine tri etvrtine ukupnog broja
radnika, u ugostiteljstvu i turizm u 60% , a u obrazovanju i kulturi 54%. Polovinu od
broja radnika u oblasti finansijskih i drugih usluga i u drutveno-politikim zajednicama
i organizacijam a ine takoe ene.

U drutvenom sektoru je 1983.godine bilo zaposleno 1,2 m iliona radnika do 27


godina starosti, odnosno om ladine, to je za 249 hiljada ili 27% vie nego u 1972. godini.
Usporavanje razvoja, koje je nastupilo poetkom osam desetih godina, dovelo je do
sporijeg porasta zaposlenosti, to se nepovoljno odrazilo i na zapoljavanje mladih. U
1983. u odnosu na 1981. godinu broj zaposlene om ladine je opao za 52 hiljade ili 4% .
Od 1968. do 1984. godine radni odnos je zasnovalo 934 hiljade pripravnika, od toga 20%
sa visokom, 9% sa viom i 71% sa srednjom kolskom spremom. I pored toga uee

58 .
Tabela 3-12. Radnici u drutvenom sektoru po delatnostima
P ro se n a
R adnici - godinji p ro ek . u hilj. S tru k tu ra u % g o d in ja
s to p a ra s ta

1947 1 '9 6 5 | 1985 1947 | 1985 1948-1985

UK UPN O 1132 3583 6360 100 100 4.6

P R IV R E D N E D E L A T N O S T I 930 3009 5280 82.2 83,0 4.7

V A N P R IV R E D N E D E L A T N O S T I 202 574 1080 17,8 17,0 4.5

Industrija i ru d arstv o 382 1375 2524 33.7 39,7 5,1


Poljoprivreda i rib arstv o 51 211 230 4,5 3,6 4,9
um arstvo T 84 67 T 1,1 t
V odoprivreda 10 19 0,3
G raevinarstvo 142 381 581 12,5 9,1 3,8
Saobraaj i veze 159 273 439 14,0 6,9 2.7
T rgovina 112 306 639 9,9 10,0 5,5
U gostiteljstvo i turizam t 98 233 T 3.7 T
Z an atstv o 48 124 185 4,2 2.9 5.0
S tam b e n o -k o m u n a ln a d e la tn o st T 61 124 T 2,0 T
Finansijske i druge usluge 36 87 242 3,2 3.8 5,1
O brazovanje i k u ltu ra 62 249 429 5,5 6,7 5,2
Z dravstvo i socijalna zatita 40 162 373 3,5 5,9 6,1
D rutveno-politike zajednice
i organizacije 100 163 275 8,8 4,3 2,7

omladine u ukupnom broju radnika opada od 23% u 1972. na 19% u 1983.godini.


Takoe je opalo i uee omladinki u ukupnom broju radnika-ena od 28% u 1972. na
22% u 1983. godini.

Obrazovni nivo radnika stalno se poboljavao. Od ukupnog broja radnika 1983.


godine 3,8 miliona ili 63% je imalo zavrenu srednju, viu ili visoku kolu, dok je 1966.
godine laj udeo iznosio 35%. U odnosu na 1966. godinu broj radnika sa srednjom,
viom i visokom kolom bio je vei za 2,8 miliona ili 3,2 puta.

Tabela 3-13. Radnici u drutvenom sektoru prema kblskoj spremi


Broj ra d n ik a ,
hilj. S tru k tu ra u % P ro sen a godinja
sto p a rasla
1966 1983 1966 1983 1967-1983

UK UPN O 3550 6126 100 100 3,3

Bez kole i 1-3 razreda


osnovne kole 195 219 5,5 3,6 0,7
4-7 razreda osnovne kole 1230 735 34,6 12,0 -3,0
O snovna kola 882 1340 24,8 21,9 2,5
kola za kvalifikovane rad n ik e 494 1563 13,9 25,5 7,0
kola za visokokvalifikovane
radnike 118 318 3,3 5,2 6,0
O stale srednje kole 405 1176 11,4 19,2 6,5
Via kola 79 346 2,2 5,6 9,1
V isoka kola 148 430 4,2 7,0 6,5

Osetno je poboljana kvalifikaciona struktura radnika u drutvenom sektoru.


U 1983. godini u ukupnom broju radnika struni radnici, koji obuhvataju radnike sa
visokim, viim i srednjim strunim obrazovanjem, kao i visokokvalifikovane i kvalifiko-
vane radnike, uestvovali su sa 66%, prema 48% u 1966. godini. Kvalifikaciona struk-

59 .
tura radnika u vanprivrednim delatnostim a je znatno povoljnija nego u privrednim. Od
ukupnog broja radnika u vanprivrednim delatnostim a 80% je bilo strunih radnika, a u
privrednim 63%.

Raspored radnika prema stepenu strune spreme predviene za obavljanje


odreenih poslova i radnih zadataka je neto drugaiji. Razlike nastaju zbog toga to
izvestan broj radnika obavlja poslove i zadatke vie sloenosti, a za to nema form alnu
kvalifikaciju i obratno. T ako je, na prim er, 1983. godine poslove i zadatke visoke
strune spreme obavljalo 505 hiljada radnika, a visoko struno obrazovanje imalo je 433
hiljade radnika, to znai da je najm anje 72 hiljade radnika obavljalo poslove za koje
nije imalo visoko struno obrazovanje, dok je najm anje 384 hiljade nekvalifikovanih
radnika obavljalo poslove za koje se zahteva vea struna sprema. Da su svi radnici
odreenog stepena strunog obrazovanja radili na poslovima i radnim zadacima za koje
se traio taj stepen strunosti (na prim er, radnici sa visokim strunim obrazovanjem na
poslovima visoke strune spreme, ili radnici sa obrazovanjem visokokvalifikovanog
radnika na poslovima visokokvalifikovanog radnika, itd.), 1983. godine bi nedostajalo
448 hiljada strunih i 35 hiljada priuenih (polukvalifikovanih) radnika.

Tabela 3-14. Radnici u drutvenom sektoru prema stepenu strunog obrazovanja i stepenu strune spreme
31. decembra 1983.
u h iljad am a
M a n ja k - viak ra d n ik a o d re e n o g
R a d n ic i p re m a s te p e n u ste p e n a o b ra z o v a n ja
s tru n e stru n o g
s p re m e o b ra z o v a n ja ukupno u %

U K UPN O 6126 6126

V iso k o stru n o o b ra z o v a n je 505 433 -72 -14,3


Vie stru n o o b ra z o v a n je 415 349 -66 -15,9
S rednje s tru n o o b ra z o v a n je 1160 1167 + 7 + 0,6
N ie s tru n o o b ra z o v a n je 234 328 + 94 + 40,2
V iso k o k v a lifik o v a n i 553 361 -192 -34,7
K v a lifik o v an i 1833 1715 -118 -6,4
P riueni (p o lu k v a lifik o v a n i) 741 706 -35 -4,7
N e k v a lifik o v a n i 683 1067 + 384 + 56,2

M eutim , svi radnici odreenog stepena strunog obrazovanja ne rade na po


slovima i zadacim a gde se taj stepen trai, to jo vie poveava razlike izmeu
traenog stepena strunosti i stepena obrazovanja koje radnik ima. Ima dosta sluajeva
da, zbog neusklaenosti razvoja obrazovanja sa potrebam a privrede i drutvenih delat
nosti, radnici sa visokim strunim obrazovanjem rade na poslovima nie strunosti i
obratno. U 1976. godini je 25% radnika sa viim strunim obrazovanjem radilo na po
slovima drugih stepena strunosti. Isti je sluaj sa 21% visokokvalifikovanih radnika,
sa 23% kvalifikovanih i sa 23% radnika sa srednjim strunim obrazovanjem. Dve
treine radnika sa niim strunim obrazovanjem i polovina priuenih radnika obavljali
su poslove drugih stepena strunosti.

3.2.2. Lica koja trae zaposlenje

Broj lica koja trae zaposlenje poveavao se u periodu 1952-1985. godine


proseno godinje za 10,3%. N a evidenciji zajednica za zapoljavanje je 1985. godine
bilo 1040000 lica koja trae zaposlenje. Pod dejstvom niza inilaca - boljih uslova
ivota i rada radnika u drutvenom sektoru, tenje enskog stanovnitva da se ukljui
u radni odnos radi poveanja dohotka porodice, odlaska na rad u inostranstvo i dr.,

60 .
pokretanje rezervi radne snage radi zaposlenja bilo je bre od porasta m ogunosti
zapoljavanja u drutvenom sektoru nepoljoprivrednih delatnosti. Zbog toga se stalno
poveavao broj lica koja trae zaposlenje.

Izvori priliva lica koja trae zaposlenje su svi oblici nedovoljno i prividno zapo
slenog i nezaposlenog stanovntva radnog uzrasta (apsolutne i relativne rezerve radne
snage na selu, rezerve u drutvenom sektoru, domaice i dr.), kao i neapsorbovani deo
priliva novih generacija kolovanog kadra i nestrunih lica. Poslednjih godina javljaju
se i povratnici sa rada u inostranstvu kao lica koja trae zaposlenje.

Tabela 3*15. Lica koja trae zaposlenje

P ro c en a t o d u k u p n o g b ro ja Lica k o ja trae zap o slen je


lica k o ja trae zap o slen je
U kupno
(godinji p ro ek ), lica koja na 1000
hilj. stru n ih su bila s ta n o v n ik a na 1000
ena
lica 1/ u rad n o m ra d n o g rad n ik a
o d n o su u zra sta

1952 45 53,3 44,4 71,1 4 26


1955 67 56,1 28,4 68,7 6 30
1965 237 53,3 16,0 59,5 20 65
1975 540 50,7 36,5 40,2 40 114
1980 785 55,4 43,3 31,7 54 135
19852/ 1040 55,7 56,3 27,1 69 160

1/ V isokokvalifikovana, kv alifik o v an a i lica sa visokim , viim i sred n jim stru n im o b raz o v a n jem . 2/Procena.

Broj lica koja trae zaposlenje nije pokazatelj stvarne nezaposlenosti. Zajedni
cama za zapoljavanje prijavljuju se i neka lica radi ostvarivanja odreenih prava
(zdravstvene zatite, upisa na vanredne studije, olakice za izdravanje lana porodice
prilikom plaanja poreza na godinji prihod graana i si.).

Lica koja trae zaposlenje


u hilj.

Na evidenciji se nalazi i veliki broj nestrunih lica sa sela koja ele zaposlenje u ne
poljoprivrednim delatnostima, a koja i dalje mogu da privreuju na svom posedu. Jedan
broj lica koja trae zaposlenje je odbio ponueno zaposlenje.

61 .
Od strukturnih prom ena u broju lica koja trae zaposlenje povoljno je smanjenje
uea lica koja su bila u radnom odnosu od 71% u 1952. na 27% u 1985. godini. N e
povoljno je, m eutim, to se poveava uee m ladih i kolovanih.

3.3. DRUTVENO BOGATSTVO I OSNOVNA SREDSTVA

3.3.1. Veliina i struktura drutvenog bogatstva

M aterijalna osnova predratne Jugoslavije bila je dosta slaba, posebno u sferi


proizvodnje. Tokom rata velikim delom je unitena i razorena i ta slaba m aterijalna os
nova proizvodnje i ivotnog standarda. O bim na investiciona ulaganja u posleratnom
periodu doprinela su znaajnom poveanju drutvenog bogatstva zemlje, to se odrazilo
na irenje proizvodnih potencijala, kao i na poveanje osnovnih fondova vezanih za
drutveni i ivotni standard stanovnitva.

Tabela 3-16. Proizvedeno drutveno bogatstvo Jugoslavije 1


1975 S tru k tu r a u %
u m rd . d in
1953 1975

U kupno 1740,3 100 100


Fiksni fond o v i 1220,7 81,1 70,2
O sn o v n i fo n d o v i 878,8 53,4 50,5
u priv red i 787,2 49,0 45.2
u v a n p riv red i 91,6 4,4 5,3
S ta m b e n e z g ra d e 341,9 27,7 19,7
P oslovne zalihe 232,2 7,6 13,3
Investicije u to k u 84,3 3,1 4,8
T ra jn a p o tro n a d o b r a u d o m a in . 203,1 8,2 11,7

1/ P ro iz v e d e n o d ru tv e n o b o g a ts tv o za 1953. g o d in u d a lo je p re m a p ro c e n a m a p r o f.d r Ive V in sk o g , a za 1975.


g o d in u p rem a p ro c e n a m a S a v e z n o g z a v o d a za sta tis tik u .

Proizvedeno drutveno bogatstvo zemlje, krajem 1975. godine iznosi 1740 mili
jardi dinara (u cenam a 1972. godine), to predstavlja veliinu est puta veu od
drutvenog proizvoda ostvarenog u toj godini. Od ovog iznosa na osnovne fondove u
privredi otpada 45,2% , na osnovne fondove u vanprivredi 5,3% , na stambene zgrade
19,7%, na poslovne zalihe 13,3%, na investicije u toku 4,8% i na potrona dobra u
dom ainstvim a 11,7%.

Od ukupnog proizvedenog drutvenog bogatstva 68% je bilo u drutvenoj svo


jini, a 32% u svojini graana, dok je u 1953. godini drutvena svojina uestvovala sa
51%, a svojina graana sa 49% . U ukupnim osnovnim proizvodnim fondovima u 1975.
godini, drutveni sektor uestvovao je sa 89% , dok je 65% stam benih zgrada bilo u
svojini graana.

3.3.2. Obim i struktura osnovnih sredstava drutvene privrede

U proizvedenom drutvenom bogatstvu zemlje krajem 1975. godine, ukupni os


novni fondovi u privredi uestvovali su sa 45% , u kojim a drutveni sektor privrede
uestvuje sa .89%. U periodu 1952 - 1984. godine sredstva drutvene privrede uveana
su 10 puta ili proseno godinje 7,6%. D inam ika rasta osnovnih fondova, za razliku od
investicija, bila je ravnom em a po periodim a. Proseni godinji porast osnovnih fondova

62 .
drutvene privrede kretao se izmeu 7,4% i 8,5%, izuzev u periodu 1960-1965. kad je
iznosio 9,2% i u periodu 1980-1984. godine 4,4%. Ovako ujednaena dinam ika proizilazi
iz karaktera osnovnih proizvodnih fondova, jer oni predstavljaju kum ulativ aktiviranih
investicija iz dueg vremenskog perioda, tako da godinje oscilacije manje dolaze do
izraaja.
Tabela 3-17. Osnovna sredstva drutvenog sektora privrede1
In d u Poljo- U g o sti
strija i privr. u m a r G ra e S a o T rg o teljstvo Z a n a t O slale
U kupno i vodo stvo v in ar braaj vina i tu ri stvo p riv re d n e
ru d a r
stvo privr. stvo i veze zam d e la tn o sti

Iznosi, m rd .d in . - cene 1972.

1952 97.5 45.4 2,5 1,4 2,3 39,5 3,1 1,7 0,6 1.0
1955 118.9 58,7 3,0 1,6 3.1 44,9 3,7 2,0 0,8 1.1
1960 179,2 96,4 7.4 2.5 4,6 55,2 6,1 3,5 1,4 2,1
1965 278,1 151.5 18,7 3,6 9,0 70,7 11,3 7,0 2,7 3.5
1970 405.5 219.0 30.9 4,9 14.7 87,4 23,0 17,3 3,8 4,5
1975 595,8 325.9 42,5 6,8 23,5 120,0 35,1 29,0 6,4 6,7
1980 848.2 476.3 55,0 8,6 33.9 164,0 50,5 38,5 11,0 10,4
19842 1006,5 564.4 64,8 10,7 39,6 197,3 57,5 45,4 14,0 12,8

Prosene godinje sto p e rasta

1953-1984 7,6 8,2 11,0 6,8 9,6 5,0 9,9 11,2 10,7 8,6
1953-1965 8,4 9.7 16,8 7,5 11.1 4,6 10,5 11,5 12,3 10,1
1956-1965 8,9 10,0 20,1 8,4 11,2 4,7 11,8 13,4 12,9 12,3
1966-1975 7,9 8,0 8,6 6,6 10,1 5,4 12,0 15,3 9.0 6.7
1976-1984 6.0 6,3 4,8 5,2 5,9 5,7 5,6 5,1 9,1 7,5
1981-1984 4,4 4,3 4,2 5,6 3,9 4,8 3,3 4,2 6.2 5,3

i Bez zem ljita, um a i p uleva u jav n o m sa o b ra a ju . 2/Procena.

Najvei porast osnovnih sredstava drutvene privrede, oko 58%, ostvaren je


posle 1970. godine. U periodu 1952-1984. godine najvei porast osnovnih sredstava ost
varen je u ugostiteljstvu i turizmu, proseno godinje 11,2%, zatim u poljoprivredi sa
vodoprivredom 11%, zanatstvu 10,7%, trgovini 9,9%, graevinarstvu 9,6%, itd., a
najnii je u saobraaju 5% i u umarstvu 6,8%.

Ekonomska i tehnika struktura osnovnih sredstava. Razliita dinam ika osnovnih


sredstava po privrednim delatnostim a dovela je i do prom ena u njihovoj ekonomskoj
strukturi. U ukupnim osnovnim sredstvima drutvene privrede industrija ima vodee
mesto. Njeno uee se stalno poveavalo od 47% u 1952. na 56% u 1984. godini. Iza
Osnovna sredstva drutvene privrede industrije drugo mesto pripada
saobraaju. M eutim, uee saobraaja
(bez puteva u javnom saobraaju) stalno
se smanjivalo od 41% u 1952. na 20% u
1984. godini. Pored saobraaja opalo je i
uee umarstva, dok se udeo ostalih pri
vrednih delatnosti poveao. Znaajnije
poveanje ostvarila je poljoprivreda sa vo
doprivredom sa 2,6% u 1952. na 6,4% u
1984. godini, zatim graevinarstvo sa
2,4% na 3,9%, trgovina sa 3,2% na 5,7%
i ugostiteljstvo i turizam sa 1,7% na 4,5%.
1952 10b9 1979 1999 1994
I pored znaajnih pozitivnih
strukturnih promena u osnovnim sredstvima drutvene privrede, neke vitalne industrijske

63 .
grane nisu pratile dinam iku ukupnih ulaganja, kao to su elektroprivreda i proizvodnja
uglja, proizvodnja nekih osnovnih sirovina i poljoprivreda, zbog ega je dolo do dis
proporcije izmeu nastalih potreba i postojeih energetskih i sirovinskih kapaciteta, to
se naroito nepovoljno ispoljilo poslednjih godina.

Tabela 3-18. Struktura osnovnih sredstava drutvenog sektora privrede po delatnostima1


u p ro ce n tim a
1952 | 1960 | 1970 | 1980 | 19842/

U K U PN O 100 100 100 100 100

In d u strija 46,6 53,8 54,0 56,2 56,1


P o ljo p riv re d a i
v o d o p riv re d a 2,6 4,1 7,6 6,5 6,4
u m a rstv o 1,4 1,4 1,2 1,0 1,1
G ra e v in a rs tv o 2,4 2,6 3,6 4,0 3,9
S a o b ra a j 40.5 30,8 21,6 19,3 19,6
T rg o v in a 3,2 3,4 5,7 6,0 5,7
U go stite ljstv o i tu riz am 1,7 1,9 4,3 4,5 4,5
Z a n a ts tv o 0,6 0,8 0,9 1,3 1,4
O stale p riv re d n e d e la tn o s ti 1,0 1,2 U 1,2 1,3

i Bez zem ljita, u m a i p u te v a u ja v n o m s a o b ra a ju . 2/P ro cen a.

Prom ene u tehnikoj strukturi pokazuju pozitivne tendencije sa stalnim


poveanjem uea oprem e u ukupnim osnovnim sredstvima. Udeo opreme u ukupnim
osnovnim sredstvim a poveao se sa 34% u 1952. na 48% u 1984. godini. Ovo
poveanje je posledica sve veih ulaganja u izgradnju kapaciteta ija tehnologija zahteva
vee uee opreme. U nove kapacitete ugraivana je visoko m ehanizovana ili autom a-
tizovana oprem a, a prilikom rekonstrukcije i m odernizacije postojeih kapaciteta oprema
je zam enjivana savrem enijom . Uee oprem e poveano je u svim privrednim oblastima,
a najvie u saobraaju sa 19% u 1952. na 51% u 1984. godini.

Tabela 3-19. Uee opreme u ukupnim osnovnim sredstvima17


- u % , u k u p n a o s n o v n a sred stv a = 100

1952 | 1960 | 1970 | 1980 | 19842/

UK UPN O 33,7 38,4 42,2 48,2 47,9

In d u strija 47,0 45,0 46,3 50,8 50,0


P o ljo p riv re d a i
v o d o p riv re d a 30,8 43.9 38,0 35,0 35,6
u m a rstv o 12,0 10,2 16,2 23,0 24,9
G ra e v in a rs tv o 71,7 76,5 74,1 78,3 77,2
S a o b ra a j 18,9 26,3 39,4 50,5 50,9
T rg o v in a 22,4 30,8 31,5 35,9 35,6
U go stite ljstv o i tu riz am 20,0 26,7 21,3 20,7 20,9
Z a n a ts tv o 43,3 44,5 49,5 53,4 52,8
O stale p riv re d n e d e la tn o s ti 24,0 23,8 34,6 40,6 40,9

i ' Bez zem ljita, u m a i p u te v a u ja v n o m s a o b ra a ju . 2 /P rocena.

Tehnika opremljenost rada i efikasnost osnovnih sredstava. Znaajna investici


ona ulaganja u elom posleratnom periodu doprinela su poveanju tehnike opremlje
nosti rada u privredi u celini, kao i u svim oblastim a i granam a delatnosti. Poveana je
vrednost osnovnih sredstava po zaposlenom u drutvenoj privredi od 74,6 u 1952. na 200
hiljada dinara u 1984. godini (cene 1972), a vrednost opreme od 25,2 na 95,8 hiljada di
nara.
Znaajno poveanje tehnike oprem ljenosti rada ostvareno je u svim delatno
stima. U 1984. vrednost opreme po radniku u industriji bila je vea 2,9 puta nego 1952,

64 .
Tabela 3-20. Osnovna sredstva i oprema po radniku u drutvenom sektoru privrede
- h ilj.d in ., cene 1972. g o d in e

U k u p n o i/ O p re m a
1952 | 1970 | 19842/ 1952 | 1970 | 19842 r

UK UPN O 74,6 130,5 200,0 25,2 55,1 95,8

Industrija 85,3 148,3 229,4 40,1 68,6 114,8


Poljoprivreda i
v o doprivreda 31,4 144,1 273,2 9,7 43,2 97,2
um arstvo 21,3 83,3 164,4 2,6 13,5 40,9
raevinarstvo 11,1 31,0 66,1 7,9 23,0 51,0
S aobraaj 274,6 323,5 448,1 51,9 127,5 228,3
Trgovina 26,6 63,1 86,7 5,9 19,8 30,8
U gostiteljstvo i turizam 33,6 149,6 193,0 6,7 32,0 40,4
Z anatstvo 6,7 63,3 75,9 2,9 31,3 40,1
O stale privredne
d elatnosti 40,5 63,3 86,6 9,7 21,9 35,4

1/ Bez zem ljita, um a i p u tev a u ja v n o m s a o b ra a ju . 2/ P ro cen a.

u poljoprivredi sa vodoprivredom 10 puta, u um arstvu 16 puta, u graevinarstvu 6 puta,


u saobraaju 4 puta, u trgovini 5 puta, u ugostiteljstvu i turizm u 6 puta, u zanatstvu 14
puta i u ostalim privrednim delatnostim a
3,6 puta. Vrednost osnovnih sredstava po radniku u drutvenoj
Meutim, i pored vrlo visokog privredi
porasta tehnike opremljenosti rada, nije hilj. din.

ostvaren i odgovarajui porast produktiv


nosti rada. Nivo produktivnosti rada
drutvene privrede, meren iznosom
drutvenog proizvoda po zaposlenom,
povean je sa 29,9 u 1952. na 66,5 hiljada
dinara u 1984. godini (cene 1972), od
nosno neto preko 2 puta, dok je tehnika
opremljenost rada poveana 2,9 puta.
Takoe je opala efikasnost osnovnih sred
stava i opreme, mereno ostvarenim
drutvenim proizvodom u odnosu na
vrednost osnovnih sredstava, odnosno
opreme, i to naroito posle 1960. godine. N a 1 dinar vrednosti osnovnih sredstava
ostvareno je u 1960. godini 0,48 dinara drutvenog proizvoda, a u 1984. godini 0,33 di
nara (cene 1972), a na 1 dinar vrednosti opreme vrednost drutvenog proizvoda opala
je od 1,25 na 0,70 dinara.

Tabela 3-21. Opremljenost rada i efikasnost sredstava drutvene privrede


1952 | 1960 | 1970 | 1980 | 19845/

Nivo pro d u k tiv n o sti r a d a t/ 29,9 35,5 57,3 69,7 66,5


T ehnika oprem ljenost ra d a 2/ 25,2 30,7 55,1 88,7 95,8
E fikasnost osnovnih
sredstava3/ 0,43 0,48 0,44 0,39 0,33
Efikasnost oprem e4/ 1,26. 1,25 1,03 0,80 0,70

/ D rutveni proizvod (cene 1972) p o zap o slen o m , hilj .din.


2/ V rednost oprem e (cene 1972) p o zap o slen o m , hilj.din.
3/ D rutveni proizvod n a 1 d in ar osno v n ih sred stav a (cene 1972).
4/ D rutveni proizvod na 1 d in ar o p rem e (cene 1972).
5/ Procena.

65 .
O padanje efikasnosti osnovnih sredstava posle 1970. godine imale su sve pri
vredne delatnosti. U industriji je efikasnost opala sa 0,33 u 1970. na 0,29 dinara u 1984.
godini, u graevinarstvu sa 1,43 na 0,65, u saobraaju sa 0,20 na 0,16 dinara, itd.

Tabla 3-22. Efikasnost osnovnih sredstava po oblastima drutvene privrede


1952 | 1970 | 19842/

U K UPN O 0,43 0,44 0,33

In d u strija 0,29 0,33 0,29


P o ljo p riv re d a i v o d o p riv re d a 1,21 0,28 0,28
u m a rstv o 1,61 0,51 0,32
G ra e v in a rs tv o 3,13 1,43 0,65
S a o b ra a j 0,10 0,20 0,16
T rg o v in a 2,38 1,69 1,09
U go stite ljstv o i tu riz am 1,56 0,36 0,22
Z a n a ts tv o 1,09 0,76 0,45
O stale p riv re d n e d e la tn o s ti 1,49 1,25 0,90

1/ D ru tv e n i p ro iz v o d n a 1 d in a r o s n o v n ih s re d s ta v a (cene 1972). 2 /P rocena.

3.4. INVESTICIJE U O SNO VN A SREDSTVA

3.4.1. Obim i dinamika investicione aktivnosti

O snovna karakteristika jugoslovenske razvojne politike u posleratnom periodu


je visok obim investicione aktivnosti. Glavni nosilac ove aktivnosti je drutveni sektor,
ije je uee u ukupnim investicijam a iznosilo preko 85% .

Tabela 3-23. Prosene godinje stope rasta drutvenog proizvoda i investicija u osnovna sredstva

P ro s e n e g o d in je s to p e ra s ta U ee in v esticija u o s n o v n a sred stv a


---------------------------------- 1------------------------- u d ru tv e n o m p ro z v o d u , u %
d ru tv e n i p ro iz v o d | investicije______________________________________

1953-1960 8,9 11,2 31,8


1956-1965 7,3 9,1 31,6
1966-1975 5,8 7,1 30,4
1976-1980 5,6 6,1 36,9
1981-19851/ 0,6 -9,1 24,0

i/Z a 1985. g o d in u p ro c e n a .

D inam ika ukupnih investicija u osnovna sredstva bila je visoka. U periodu do


1980. porast investicija bio je bri od drutvenog proizvoda. N aroito je visok porast
investicija bio u periodu 1953-1965. godine. U periodu 1976-1979. godine dinam ika rasta
investicija bila je neto usporena, a posle 1980. sve do 1985. godine dolo je do opadanja
investicija proseno godinje za 9,1% .

Intenzitet investiranja bio je razliit po periodim a. Od ukupnih bruto investicija


u osnovna sredstva do 1960. bilo je uloeno 10%, a u sledeoj deceniji 25%, tako d a je
za 18 godina razvoja bilo uloeno 35%. M eutim , u sledeih deset godina, tj. od 1971.
do 1980. obim investicija bio je vei nego u prethodnih 18 godina, 45% od ukupnih in
vesticija, tako da je to period najintenzivnije investicione izgradnje. Izgradnja zapoetih
objekata iz ovog perioda uslovila je i relativno visoku investicionu izgradnju u periodu

66 .
1981-1985. I pored znaajnog smanjenja obima investicija u ovom periodu je ostvareno
21% od ukupnih investicija u razdoblju 1952-1985. godine.

Tabela 3-24. Investicije u osnovna sredstva (cene 1972.)


O stv a re n o
Investicije D ru tv en i Uee u investi
u o sn o v n a pro izv o d , d ru tv e cija u
Period sred stv a, u m rd .d in . nom p ro iz o sn o v n a
m rd .d in . v o du, u % sredstva
u p e rio d u . %

1952-1985 2197,5 7447,3 29,5 100


1952-1960 214,1 774,0 27.7 9.7
1961-1970 539,2 1697,2 31.8 24,5
1971-1980 979.3 3035,8 32,3 44.6
1981-19851/ 464,9 1940,3 24.0 21,2

i; Za 1985. god in u p ro cen a.

Jugoslovenska privreda je apsorbovala neuobiajeno veliku masu investicionih


sredstava u elom posleratnom periodu. Na investicije u osnovne i obrtne fondove od
lazilo je vie od dve petine drutvenog proizvoda. Ovako visoka izdvajanja za investicije
nisu mogla da budu ostvarena bez izvesnog dela inostranih sredstava, ije je uee u
ukupnim bruto investicijama u osnovna sredstva u periodu 1952-1984. iznosilo 22%.
Tako relativno visoko uee stranih sredstava stvorilo je potronju iznad mogunosti,
znaajnu zavisnost investicija od uvoza i dovelo do platno-bilansnih tekoa.

Visoka izdvajanja iz drutvenog proizvoda imala su razliite namene i efekte na


privredni razvoj. Proseno svake godine u periodu 1952-1980. godine 9% drutvenog
proizvoda inile su investicije u obrtne fondove u obliku poveanja zaliha (gotovih pro
Bruto investicije u osnovna sredstva izvoda, nedovrene proizvodnje i sirovina).
rd. din.
U nekim periodima investicije u obrtne
fondove dostigle su desetinu godinje
prozvodnje, a u periodu 1981-1985. godine
ak 17% drutvenog proizvoda. T ako ve
liki iznos zaliha je bio veliki teret za pri
vredni razvoj, jer ovaj deo proizvodnje
znai neracionalno zamrzavanje m aterijal
nih sredstava.
Za investicije u osnovna sredstva
odlazilo je preko treine drutvenog pro
izvoda u elom periodu, a u nekim peri
lin-M 1991-79 1971-11 1981-19
odima do 1980. godine i neto manje, ali
ne ispod 30%. Zbog smanjivanja investi-
cija u periodu 1981-1985. znatno je o njihovo uee u drutvenom proizvodu
na svega 24%.

Za neprivredne investicije u osnovne fondove (stambenu izgradnju i ostale ob


jekte zajednike i opte potronje), koje su direktno vezane za poveanje ivotnog stan
darda, odlazilo je 10% drutvenog prozvoda, uz izvesne varijacije po periodima.

3.4.2. Ekonomska struktura investicija

Visoko uee investicija u industriji u ukupnim investicijama u prvim godinam a


posleratnog perioda oznaavalo je industrijalizaciju zemlje i bilo je presudno za stvaranje
uslova za likvidiranje nasleene privredne zaostalosti. Sve do 1956. godine

67 .
karakteristino je visoko uee investicija u industriju sa oko 60%, dok su sve druge
privredne delatnosti uestvovale sa 25% . a vanprivredne delatnosti sa 16%.

Ekonom ska struktura investicija se menjala. Uee industrije u ukupnim in


vesticijama sa 60% u 1952. opalo je na 35% u 1984. godini, a raste uee ostalih pri
vrednih delatnosti, naroito trgovine i ugostiteljstva i turizma. Politika poboljanja
ivotnog standarda zahtevala je poveano uee investcija u objekte drutvenog stan
darda, posebno u stam benu izgradnju, ije je uee od 12% u 1952. godini poveano
na 24% u 1.960. godini, a zatim se ustalilo na oko 20% .

Tabela 3-25. Struktura investicija u osnovne fondove


u p ro ce n tim a , cene 1972.
1952 | 1960 | 1970 | 1975 | 1980 | 1984

UK UPN O 100 100 100 100 100 100

P riv red n e d e la tn o s ti 85,3 67,4 72,6 72,5 74,5 74,2


In d u strija i r u d a rs tv o 60,2 27,8 31,2 39,1 37,5 34,5
P o ljo p riv re d a i rib a rstv o 9,3 13,9 5,5 6,9 6,0 9,7
G ra e v in a rs tv o 1,7 1,4 2,7 2,8 2,8 2,3
S a o b ra a j i veze 10,0 13,1 15,3 11,4 13,9 11,4
T rg o v in a 0,6 2,9 5,2 3,6 3,7 2,3
U g o stite ljstv o i tu riz a m 0,2 1,1 5,3 2,2 2,3 3,2
O sta le p riv re d n e d e la tn o s ti 3,3 7,2 7,4 6,3 8,3 10,8

V a n p riv re d n e d e la tn o s ti 14,7 32,6 27,4 27,5 25,5 25,8


S ta m b e n a iz g ra d n ja 12,2 24,4 21,1 20,8 18,2 20,3
O b ra z o v a n je i k u ltu r a 1,1 3,3 3,4 3,2 3,2 2,4
Z d ra v stv o i s o c ija ln a z a tita 0,9 2,5 1,8 2,7 2,5 2,1
D ru tv e n o -p o liti k e z a je d n ice i o rg a n iz . 0,6 2,4 1,1 0,9 1,6 1,0

Sm anjenje investicija u teku industriju i energetiku, ije je uee u ukupnim


investicijam a industrije do 1956. bilo 85% , uslovljeno je preorijentacijom na ulaganja u
ostale privredne delatnosti radi uspostavljanja skladnijeg odnosa izm eu pojedinih pri
vrednih delatnosti, naroito izm eu industrije i poljoprivrede, kao i na izgradnju kapa
citeta preraivake industrije radi poveanja ivotnog standarda stanovnitva.

Zbog izgradnje velikih kapaciteta u energetici, ekstraktivnoj. industriji, m etalur


giji i baznoj herniji, uee investicija u industriju u ukupnim investicijama se ponovo
poveavalo posle 1970. na 38% u 1980. Posle toga uee je opalo na 34% u 1984. godini
pre svega zbog sm anjenja investicija u izgradnju elektroenergetskih objekata, zatim ula
ganja u crnu m etalurgiju, proizvodnju rude obojenih m etala i proizvodnju baznih he-
mijskih proizvoda. N a drugoj strani, povean je udeo investicija u nekim granam a
preraivake industrije: u m etalopreraivakoj delatnosti, proizvodnji saobraajnih
sredstava, proizvodnji tekstilnih tkanina i prediva i prehram benih proizvoda.

Investicije u saobraaj i veze takoe su znaajne po svom obimu, sa ueem od


10% do 15% u elom periodu. Z n atn a ulaganja u razvoj saobraaja poela su u periodu
posle 1968, tako d a je u 1970. godini uee saobraaja u ukupnim investicijama iznosilo
15%. Poslednjih godina, zbog realnog sm anjenja ukupnih investicija, smanjena su ula
ganja i u ovu delatnost.

Investicije u poljoprivredi, po svom ueu i po dinamici, ispoljavaju dosta


neujednaena kretanja. Najvei porast investicija poljoprivreda je ostvarila u periodu
1953-1960. godine, tako da je u 1959. godini ostvarila i najvee uee u ukupnim in
vesticijama oko 16%. U narednim godinam a njeno uee je opadalo tako da je 1980.

68 .
iiodine iznosilo oko 6%. Poslednjih godina uee investicija u poljoprivredu se
poveava. U 1984. godini iznosi oko 10%.
Ostale privredne delatnosti Struktura investicija
poveavaju uee u ukupnim investici
jama u periodu posle 1956. godine. 1962 1914

Graevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i


turizam, i ostale privredne delatnosti,
uestvuju u ukupnim investicijama u 1952.
godini sa 5,8%, u 1960. sa 12,6%, a u
1984. godini sa 18,6%. Najvei porast
uea u ukupnim investicijama ostvarilo
je ugostiteljstvo i turizam sa 0,2% u 1952.
na 3.2% u 1984. godini, zatim trgovina sa
0,6% na 2,3% i ostale privredne delatnosti
sa 3,3% na 10,8%.
Uee investicija u vanprivredne delatnosti u ukupnim investicijama povealo
se sa 14,7% u 1952. na 26% u 1984. godini. U ovim investicijama najvei deo ine in
vesticije u stambenu izgradnju, ije je uee u ukupnim investicijama poveano sa 12,2%
u 1952. godini na 20,3% u 1984. godini.

3.4.3. Tehnika struktura investicija

U poetnoj fazi privredne izgradnje zemlje, kada je vrena obnova i industrija


lizacija, najvei deo ukupnih ulaganja bio je namenjen podizanju graevinskih objekata,
a manjim delom opremi. U periodu 1952-1965. godine graevinski radovi uestvuju u
ukupnim investicijama sa 61%, oprema sa 28% i ostale investicije sa 11%. Kasnije se
ulagalo prvenstveno u modernizaciju zastarele opreme, a istovremeno je smanjena iz
gradnja vanprivrednih objekata, tako da je u periodu 1966 - 1975. godine smanjeno
uee graevinskih radova na 56%, dok je uee opreme poveano na 39%.

Tabela 3-26. Investicije u osnovna sredstva (cene 1972.)


Iznos, m rd .d in a ra S tru k tu ra u %
1952-1965 | 1966-1975 | 1976-1984 1952-1965 | 1966-1975 | 1976-1984

U K U PN O 457,7 696,5 967,1 100 100 100

Tehnika stru k tu ra
G raevinski radovi 278,0 391,1 505,4 60,7 56,2 52,3
O prem a sa m ontaom 128,4 268,4 384,8 28,1 38,5 39,8
Ostalo 51,2 37,1 76,9 11,2 5,3 7,9

S tru k tu ra po nam eni


Privredne delatnosti 312,3 494,4 719,3 68,2 71,0 74,4
V anprivredne delat. 34,8 45,3 64,1 31,8 29,0 6,6
Stam bena izgradnja 110,5 156,8 183,7 24,2 22,5 19,0

Smanjenje uea graevinskih radova nastavljeno je i u periodu 1976-1984. go


dine. Uee je opalo na 52%, dok je udeo opreme povean na 40%.

Investicije u privredne delatnosti poveavale su uee u ukupnim ulaganjima sa


68% u periodu 1952-1965. na 74% u periodu 1976-1984. godine. To je rezultat relativ
nog opadanja uea investicija u vanprivredne delatnosti i posebno u stambenu izgrad
nju, koja je sa 24% u periodu 1952-1965. opala na 19% u periodu 1976-1984. godine.

69 .
3.4.4. Investicije drutvenog sektora prema karakteru izgradnje

Jedna od karakteristika investicija drutvenog sektora u periodu 1967-1983. go


dine je poveanje uea ulaganja u nove kapacitete, a smanjivanje ulaganja u rekon
strukciju, modernizaciju, zam enu i odravanje postojeih kapaciteta. Uee ulaganja u
nove kapacitete u ukupnim bruto investicijam a drutvenog sektora poveano je sa 38%
u 1967. na 60% u 1983. godini.
Uee ulaganja u rekonstrukciju i m od
Investicije prema karakteru izgradnje ernizaciju postojeih kapaciteta je sm a
njeno sa 44% na 23% i ulaganja za
zam enu i odravanje postojeih kapaciteta
sa 18% na 17%. Ova struktura znaajnije
je izm enjena u 1984. zbog pootrenih
uslova fm ansiranja, pa je relativno opalo
uee ulaganja u nove investicije, a
poveana su ulaganja u rekonstrukcije,
m odernizacije, zam enu i odravanje
postojeih kapaciteta.

Tabela 3-27. Struktura investicija u osnovna sredstva drutvenog sektora prema karakteru izgradnje
u % , u k u p n e investicije = 100
P riv re d a V a n p riv re d a

I n d u s tr ija

p oljo g ra e s a o b ra o d to g a:
Dstala o s ta la
e n e r m e ta - p r i v in a r aj i svega sta m b e n a
ndus- p riv re d a
getika u rg ija vreda stv o veze izg rad n ja
iija

N o v i k a p a c ite ti

1967 38 57 40 27 27 9 25 32 64 84
1975 51 66 73 43 27 16 35 49 70 97
1980 61 79 74 55 48 23 46 56 81 99
1983 60 69 45 58 47 43 48 60 83 98
1984 54 65 33 52 45 25 34 57 75 98

R e k o n s tru k c ija i m o d e rn iz a c ija p o sto je ih k a p a c ite ta

1967 44 33 53 54 45 37 55 47 20 15
1975 33 26 20 43 40 40 48 31 16 3
1980 24 14 21 32 26 34 32 27 10 -
1983 23 43 26 26 22 30 23 7 2
19
1984 27 24 39 23 11 1
27 58 31 27

Z a m e n a i o d r a v a n je n iv o a p o sto je ih k a p a c ite ta

1967 18 10 7 19 28 54 20 21
1975 16 8 7 14 33 44 17 20
1980 15 7 5 13 26 43 22 17
1983 17 12 12 16 27 35 22 17
1984 .9 U 9 17 28 51 27 20

70 .
Najvea ulaganja u nove kapacitete, pored stambene izgradnje, imala je indu
strija, a u okviru industrije energetika, zatim sledi ostala privreda, pa poljoprivreda,
saobraaj i graevinarstvo. Vea ulaganja u rekonstrukcije, modernizaciju, zam enu i
odravanje postojeih kapaciteta u periodu 1967-1984, godine imali su graevinarstvo,
ostala industrija i saobraaj.

Investicije za zamenu unitenog drutvenog bogatstva. Znaajni deo investicija u


nekim godinama odlazio je za zamenu unitenog drutvenog bogatstva brojnim elem en
tarnim nepogodama. Naroito znaajna sredstva su utroena za naknadu teta od ka
tastrofalnih zemljotresa u Skoplju (1963. godine), Bosanskoj krajini (1969. i 1981.
godine), SR Crnoj Gori (1979) i SR Srbiji (1983. godine).

Procene teta od zemljotresa,merene u odnosu na drutveni proizvod Jugoslavije


u odgovarajuoj godini,iznosile su u Skoplju preko 9% , Bosanskoj krajini oko 0,4% , SR
Crnoj Gori 5% i SR Srbiji 1%. Pored zemljotresa jaeg intenziteta bilo je i nekoliko
slabijih (u SR Hrvatskoj, SR Sloveniji i SR Srbiji), koji su priinili znatne materijalne
tete. Pored ovih, svake godine bilo je i drugih elem entarnih nepogoda (poplave,
poari, sue i oluje), koje su priinile znatne tete privredi i stanovnitvu. Ukupna vred
nost teta od elementarnih nepogoda u 1980. godini ini 1,61% narodnog dohotka, u
1981. 1,04%, u 1982. 0,88%, u 1983. 1,57% i u 1984. godini 0,76%.

U strukturi teta od elem entarnih nepogoda do 1983. najvee uee imale su


tete od zemljotresa i poplava. U 1983. i 1984. godini visoko je uee teta od sua, oluja
i grada, a u 1984. bilo je i znatno vee uee teta od poara.

Tabela 3-28. Struktura ukupnih teta od elementarnih nepogoda po uzrocima


- u p ro cen tim a
1980 | 1981 | 1982 | 1983 | 1984

UK UPN O 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Poplave 34,3 19,5 54,9 9,1 8,0


Zem ljotresi 21,8 46,2 13,6 44,1 6,1
Poari 1,4 3,1 1,0 6,0 12,0
Sue 0,0 0,0 2,5 21,2 38,5
Lavine i m eave 0,0 0,3 . 1,4 11,1
Oluja i grad 11,0 3,0 24,2 16,8 20,4
O stale elem entarne nep o g o d e 31,4 27,8 3,8 1,3 3,9

3.4.5. Nain finansiranja investicija u osnovna sredstva drutvenog sektora

Izvori sredstava za fmansiranje investicija menjali su se u pojedinim razdobljima


privrednog razvoja u zavisnosti od prom ena u drutveno-ekonom skom sistemu.

Do 1952. godine osnovni i skoro jedini izvor za fmansiranje investicija bio je


optedrutveni budet Federacije, iz koga je finan'sirana izgradnja najvanijih investi
cionih objekata u zemlji. Njihova izgradnja je finansirana bez obaveze vraanja.

Od 1952. godine, uvoenjem drutvenog sam oupravljanja i novog privrednog


sistema, u fmansiranju investicija pored budeta uestvuju i radne organizacije sred
stvima sopstvenih fondova, a kasnije, poev od ezdesetih godina, ukljuuju se i sredstva
banaka. Od 1963. godine uee bankarskih sredstava u fmansiranju investicija naglo se
poveava kao posledica decentralizacije i prenoenja sredstava investicionih fondova
Federacije i ostalih drutveno-politikih zajednica na upravljanje bankam a. Posle pri
vredne reforme dolo je do dalje decentralizacije i poveanja uea sredstava banaka,

71 .
tako d a je u 1970. godini uee bankarskih kredita u ukupnim sredstvima za investicije
iznosilo oko 43% , sredstva radnih organizacija oko 51% i sredstva bez obaveze
vraanja oko 6% (sredstva drutveno-politikih zajednica, sam oupravnih interesnih za
jednica i dr.).
Tabela 3-29. Izvori sredstava za finansiranje investicija u osnovna sredstva drutvenog sektora
u p ro ce n tim a
1952 | 1960 | 1970 | 1975 | 1980 | 1984

UK UPN O 100 100 100 100 100 100

Iz so p stv e n ih i u d ru e n ih
sre d stav a in v estito ra 22,0 37,4 51,2 53,8 49,8 64,9
Iz k red ita - 1,0 42,7 43,3 46,9 32,5
Iz d ru tv e n ih sre d stav a
bez obaveze v ra a n ja 78,0 61,6 6,1 2,9 3,3 2,6

Struktura osnovnih izvora sredstava za finansiranje investicija m enjala se u za


visnosti od instrum enata ekonom ske politike i od proporcija u raspodeli dohotka za
tekuu potronju i proirenu reprodukciju. Uee sopstvenih i udruenih sredstava or
ganizacija udruenog rada stalno se poveavalo sa 22% u 1952. na 65% u 1984. godini.
Udeo udruenih sredstava u ovom iznosu je mali. Uee bankarskih kredita povealo
se sa 43% u 1970. na 47% u 1980. godini, ali je u 1984. opalo na 33%. N a ovo smanjenje
su uticale i mere kreditne politike u skladu s nastojanjim a da se obim investicija uskladi
sa m aterijalnim m ogunostim a privrede. U skladu sa izm enam a u drutveno-ekonom skom
sistemu, uee drutvenih sredstava bez obaveze vraanja sm anjeno je sa 78% u 1952. na
svega 3% u 1984. godini.

72 .
4. RAZVOJ PRIVREDNIH I VANPRIVREDNIH DELATNOSTI

4.1. OBIM , DINAMIKA I STRUKTURA DRUTVENOG PRO IZV O D A

4.1.1.Tempo privrednog razvoja

Razvoj jugoslovenske privrede u posleratnom periodu karakteriu visok porast


proizvodnje i velike promene u privrednoj strukturi. S ciljem da se u to veoj meri za
dovolje rastue potrebe stanovnitva i izae iz nasleene privredne nerazvijenosti,
uinjeni su ogromni napori u oblasti razvoja m aterijalne proizvodnje. Drutveni proiz
vod u 1985. vei je 7 puta nego u 1947. godini, to znai da se obim ukupne proizvodnje
u posm atranom periodu poveavao proseno godinje za 5,4%. Jugoslavija se sa ovako
visokim tempom privrednog rasta, koji je u pojedinim periodim a posleratnog razvoja bio
meu najveim u svetu, svrstala u srednje razvijene zemlje. Poseban doprinos
poveanju ukupnog obima proizvodnje dao je drutveni sektor privrede, ija je proiz
vodnja u pom enutom razdoblju poveana 10 puta, odnosno proseno godinje za 6,3%.
Doprinos individualnog sektora ukupnom privrednom rastu i stabilnosti privrednih
kretanja, s obzirom na njegovu veliinu i strukturu, takoe je znatan. Proizvodnja u
ovom sektoru u istom periodu porasla je 2,6 puta, tj. poveavala se proseno godinje
za 2,5%.

U pojedinim razdobljima dolazilo je do osetnih prom ena u tempu rasta proiz


vodnje. U prvim posleratnim godinam a, od 1948. do 1952. godine, stopa privrednog
rasta proseno je iznosila svega 2% godinje, usled velikih tekoa koje su tada pratile
izgradnju zemlje. Meutim, upravo u periodu obnove i prvog petogodinjeg plana stvo
rene su, uz visoke napore, osnove za dalji dinam ian privredni rast. Od 1953. do 1965.
godine ostvarena je stopa privrednog rasta od 8,1% proseno godinje. Relativno visoke
stope privrednog rasta ostvarene su i u naredne dve decenije. U periodu 1956-1965. stopa
rasta iznosi 7,4% proseno godinje, a 1966-1975. godine 5,8%. U periodu 1976-1980.
godine takoe je ostvaren visok rast od 5,6%, ali je ipak stopa privrednog rasta bila sve
manja.

Od 1981. do 1985. godine prosean godinji porast drutvenog proizvoda iznosio


je svega 0,6%. U 1980. godini porast iznosi 2,3%, a u narednim godinama porast je
sporiji i 1981. godine iznosi 1,5%, a u 1982. godini 0,5% u odnosu na prethodnu godinu.
U 1983. dolazi ak do pada ukupnog obima proizvodnje za 1,3% u odnosu na 1982.
godinu. Zahvaljujui porastu obima industrijske i poljoprivredne proizvodnje, u 1984.
godini dolazi do oivljavanja tempa rasta, koji je tada iznosio 2%. Ocenjuje se da e se
u 1985. godini drutveni proizvod poveati samo za 0,2%, zbog daljeg opadanja obima
graevinskih radova i pada poljoprivredne proizvodnje za 7,5%.

Brojni inioci su delovali na usporavanje privrednog rasta u ovom periodu. Vi


sok tempo privrednog rasta u prethodnom periodu, ostvarivan je u uslovima

73 .
Tabela 4-1. Rast drutvenog proizvod

D ru tv e n i In d iv i O stale
G o d in a U kupno P o ljo p ri
d u a ln i In d u strija p ro iz v o d n e
s e k to r s e k to r v red a
d e la tn o sti

D ru tv e n i p ro iz v o d , u m rd .d in ., (cene 1972)

1947 54,2 33,8 20,4 9,9 21,2 23,1


1952 59,7 41,5 18,2 12,9 18,2 28,6
1955 81,1 52,1 29,0 18,2 27,0 35,8
1965 164,7 132,5 32,3 56,4 33,2 75.1
1970 217,9 177,7 40,2 73,2 38,7 106,0
1975 289,9 243,2 46,7 107,2 45,2 137,5
1980 380,8 328,7 52,1 148,8 51,0 181,0
19851/ 392,5 340,0 52,5 169,8 52,7 170,0

P ro se n e g o d in je s to p e ra s ta , u %

19 4 8 -1985 5,4 6,3 2,5 7,8 2,4 5,4


1948-1952 2,0 4,3 -2,3 5,4 -2,9 4,4
1953-1965 8,1 9,4 4,5 12,0 4,7 7,7
1956-1965 7,4 9,8 1,1 12,0 2,1 7,7
1966-1975 5,8 6,3 3,8 6,6 3,1 6,2
1976-1980 5,6 6,2 2,2 6,9 2,5 5,8
1976-1985 3,1 3,4 1,2 4,7 1,2 2,1
1981-1985 0,6 0,7 0,1 2,7 0,6 -1,3

1/ P ro c en a .

neravnotee u robnoj razm eni sa inostranstvom , pri em u je obim potronje prevazilazio


obim dom ae proizvodnje. R azlika izm eu proizvodnje i potronje nadoknaivala se
dodatnim sredstvim a iz inostranstva, i to prvenstveno za potrebe finansiranja investicija,

Drutveni proizvod
mlrd. din.

poto dom aa akum ulacija nije bila dovoljna za izuzetno visok nivo investicione
aktivnosti. U cilju stabilizacije razvoja ekonom ska politika, u periodu 1979-1985.
godine, bila je usm erena ka svoenju potronje u okvire vlastitih mogunosti, ka
otklanjanju platno-bilansnih tekoa zemlje i izvravanju obaveza prema inostra
nstvu. Ovakva politika delovala je na usporavanje tem pa privrednog rasta u pos-
lednjem petogodinjem razdoblju.

74.
Na tempo rasta ukupnog drutvenog proizvoda u periodu 1948-1985. godine,
najjai uticaj imao je rast industrijske proizvodnje proseno od 7,8% godinje. U 1985.
drutveni proizvod industrije bio je 17 puta vei od ostvarenog u 1947. godini. Obim
poljoprivredne proizvodnje poveao se u istom razdoblju 2,4 puta. Iako je stopa rasta
u ovoj delatnosti bila znatno umerenija od rasta industrijske proizvodnje i proizvodnje i
usluga u ostalim proizvodnim delatnostim a, porast drutvenog proizvoda poljoprivrede
od 2,4% proseno godinje imao je, s obzirom na karakter poljoprivredne proizvodnje,
poseban znaaj za stabilnost privrednih tokova. I u ostalim privrednim delatnostim a
ostvaren je visok porast proizvodnje i usluga. Prosena stopa rasta saobraaja, trgovine,
graevinarstva, zanatstva i drugih proizvodnih delatnosti u razdoblju 1948-1985. godine
iznosila je 5,4%. Meutim, u poslednjih nekoliko godina, zbog naglog opadanja inves
ticione aktivnosti i usporavanja rasta proizvodnje i potronje, dolo je do opadanja a k
tivnosti graevinarstva i delatnosti prom eta za 1,3% proseno godinje.
Drutveni proizvod po stanovniku pet puta je vei u 1985. nego u 1947. godini.
Prosean godinji porast drutvenog proizvoda po stanovniku u periodu 1948-1985. go
dine iznosio je 4,3% to se, takoe, moe sm atrati visokim tempom rasta.

4.1.2. Promene u strukturi privrede

Dinamian tempo privrednog rasta i visoka investiciona aktivnost izazvali su


krupne promene u strukturi jugoslovenske privrede. G otovo itav posleratni period iz
gradnje karakteriu velika ulaganja u razvoj industrijskih kapaciteta. U 1947. godini
industrijska proizvodnja uestvovala je u form iranju drutvenog proizvoda sa svega
18%, odnosno upola manje od uea poljoprivrede koje je iznosilo 39%. Krajem
ezdesetih godina industrijska proizvodnja dostie nivo poljoprivredne proizvodnje, a
1984. godine industrijska proizvodnja je tri puta vea od poljoprivredne.

Tabela 4-2. Struktura drutvenog proizvoda1


u % , u k u p a n d ru tv en i p ro izv o d = 100
1947 | 1952 | 1960 | 1965 | 1970 | 1975 | 1980 | 1984

P rim arne d elatn o sti 44,6 34,5 30,4 21,7 19,2 16,9 14,5 15,7
P oljoprivreda 39,2 30,4 28,2 20,2 17,8 15,6 13,4 14,5
V odoprivreda 0,5 0,4 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3
um arstvo 4,9 3,7 1,9 1,2 1,1 1,0 0,8 0,9
S ekundarne delatn o sti 37,6 39,5 41,1 47,6 48,0 50,5 53,2 53,5
Industrija 18,3 21,7 28,4 34,2 33,6 37,0 39,1 42,2
G ra ev in arstv o 13,3 12,5 9,3 10,3 11,3 10,3 11,0 7,9
Z an atstv o 6,0 5,3 3,4 3,1 3,1 3,2 3,1 3,4
Tercijarne delatnosti 17,8 26,0 28,5 30,7 32,8 32,6 32,3 30,8
Saobraaj 5,0 6,8 8,2 8,0 8,6 8,6 8,4 8,5
Trgovina i
ugostiteljstvo 12,8 16,7 17,5 19,0 21,1 20,9 20,4 19,0
O stale delatnosti 2,5 2,8 3,7 3,1 3,1 3,5 3,3

I/Prem a ob rau n im a u c en am a 1972. godine.

Promene u strukturi privrede bile su velike, posebno u periodu 1947-1965. go


dine. Posle rata primarne delatnosti (poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda)
uestvovale su sa 45% u drutvenom proizvodu, a u 1984. godini sa svega 16%,
prvenstveno zbog smanjenja udela poljoprivredne proizvodnje od 39% u 1947. na 14%
u 1984. godini. Sekundarne delatnosti (industrija, graevinarstvo i proizvodno za
natstvo) poveale su uee sa 38% u 1947. na 53% u 1984. godini, zahvaljujui, uglav
nom, visokom porastu industrijske proizvodnje. U poslednjih nekoliko godina je zbog

75 .
osetnog smanjenja obima investicionih radova znaajno opalo uee graevinarstva od
11% u 1980. na 7,9% u 1984. godini. U oblasti prom eta i usluga je dolo do porasta
uea u drutvenom proizvodu sa 18% u 1947. na 31% u 1984. godini.

Posle sedamdesetih godina nema osetnih prom ena u odnosim a prim arnih, se
kundarnih i tercijarnih delatnosti. M eutim , unutar privrednih oblasti i grana, usled
tehnolokog razvitka i privrednog i socijalnog razvoja drutva u celini, dolo je do
znaajne diverzifikacije proizvodnje i poboljanja kvaliteta proizvoda.

4.1.3. Ukupna produktivnost drutvenog rada

Zahvaljujui prom enam a u strukturi privrede, visokim ulaganjim a u osnovna


sredstva, razvoju i uvoenju novih tehnologija u svim oblastim a, kao i porastu nivoa
obrazovanosti stanovnitva i strunosti zaposlenih, veoma se brzo poveavala produk
tivnost celokupnog drutvenog rada.

D rutveni proizvod po aktivnom stanovniku obraunat u stalnim cenama, koji


se uzima kao m era ukupne drutvene produktivnosti, poveao se u periodu 1948-1985.
godine 5,4 puta, odnosno proseno 4,5% godinje, tj. neto bre od rasta drutvenog
proizvoda po stanovniku (4,3% ). R ast ukupne drutvene produktivnosti bio je sraz-
m erno visok, ali i neravnom eran u pojedinim periodim a posleratnog razvoja.

Tabela.4-3. Indeksi produktivnosti rada


1985 1952 1965 1975 1980 1985
1947 1947 1955 1965 1975 1980

D ru tv e n i p ro iz v o d
p o s ta n o v n ik u 490 100 183 160 126 99

D ru tv e n i p ro iz v o d p o
a k tiv n o m s ta n o v n ik u 538 108 189 166 124 99
D ru tv e n i p ro iz v o d p o
z a p o sle n o m u d r u tv e n o m
s e k to ru p riv re d e 181 84 152 142 112 92
U in d u striji 334 97 162 144 117 98

Drutveni proizvod po zaposlenom o braunat u stalnim cenam a, koji izraava


nivo produktivnosti rada u drutvenom sektoru privrede, bio je u 1985. vei za 81% nego
1947. godine. Proseni godinji rast produktivnosti rada u drutvenom sektoru u periodu
1948-1985. godine iznosio je svega 1,6%. M eutim , dinam ika po periodim a bila je
razliita. Posle opadanja do 1952. godine, u periodu 1956-1975. produktivnost rada
imala je relativno visok porast. U periodu 1956-1965. rasla je proseno godinje za 4,3%,
a u periodu 1966-1975. za 3,6% . Od 1976. do 1980. porast se osetno smanjuje na 2,3%
proseno godinje, a u periodu 1980-1985. godine opada proseno godinje za 1,7%.

U okviru drutvenog sektora, najvei uticaj na rast produktivnosti imala je in


dustrija. Od 1947. do 1985. godine produktivnost rada u industriji poveala se 3,3 puta.
Posebno visok rast postignut je izm eu 1955. i 1965. godine (oko 62%). Od 1965. do
1975. godine o stv aren je, takoe, visok porast produktivnosti (44%). Posle 1980. godine
i u ovoj delatnosti je dolo do opadanja produktivnosti rada, koja je u 1985. godini bila
za oko 2% m anja nego u 1980. godini.

U individualnom sektoru privrede od 1948. do 1985. godine proizvodnja po ak


tivnom stanovniku poveala se oko pet puta. Razvoj drutvenog sektora i promene u
privrednoj strukturi, kao i vea socijalna i ekonom ska sigurnost zaposlenih u
drutvenom sektoru uticali su na stalan odliv stanovnitva radnog uzrasta iz poljopriv-

76 .
rede u delatnosti drutvenog sektora. Uprkos tome modernizacija poljoprivredne proiz
vodnje omoguila je znaajan rast produktivnosti rada i u ovoj delatnosti.

4.1.4. Zavisnost jugoslovenske privrede od uvoza

Zavisnost jugoslovenske privrede od uvoza odraava se u direktnim i in


direktnim kom ponentama uvoza u proizvodnoj potronji i u pojedinim kategorijama
finalne potronje. Ovi uvozni efekti (direktni-indirektni) utvruju se primenom
meusektorske analize za jugoslovensku privredu. Tabelama o meusobnim odno
sima privrednih delatnosti raspolae se do 1981. godine.

Potrebna koliina reprodukcionog m aterijala za jugoslovensku privredu u


1976. sadrala je 14,5% uvoznog m aterijala, a 1981. godine 13%. Zavisnost od
uvoza ostalih oblika potronje je vea.

Tabela 4-4. Uvozna zavisnost jugoslovenske privrede


u p ro cen tim a
1976 | 1981

R e p ro d u k c io n a p o tro n ja 100 100


D o m aa p ro izv o d n ja 85,5 86,7
D irek tn i uvoz 14,5 13,3
U k u p n a finalna p o tro n ja 100 100
D om a a p ro iz v o d n ja 79,1 80,5
D irek tn i uvoz 7,7 5,7
In d ire k tn i uvoz 13,2 13,8
L ina i zajed n ik a p o tro n ja 100 100
D o m a a p ro izv o d n ja 82,7 83,8
D irek tn i uvoz 4,5 3,2
In d ire k tn i uvoz 12,8 13,0
B ruto investicije 100 100
D o m a a p ro izv o d n ja 71,8 75,4
D irek tn i uvoz 17,2 12,1
In d ire k tn i uvoz 11,0 12,5
Izvoz 100 100
D o m a a p ro izv o d n ja 80,9 80,7
In d ire k tn i uvoz 19,1 19,3

U finalnoj potronji u 1981. godini, koju ine lina, zajednika i opta


potronja i investicije, 21% sadraja je iz uvoza u 1976, a 20% u 1981. godini.
Od toga u 1981. godini 6% su robe inostranog porekla, a 14% predstavlja indi
rektan uvoz, tj. uvozne robe koje omoguavaju da se u zemlji proizvedu robe za
finalnu potronju. Lina i zajednika potronja sadre 84% domae proizvodnje,
3% direktnog uvoza i 13% indirektnog uvoza. Uvozna zavisnost bruto-investicija
je najvea. Investicije sadre 75% domae proizvodnje, 12% direktnog uvoza i 13%
indirektnog uvoza. U izvezenim robam a 1981. godine bilo je 81% domae proiz
vodnje i 19% ugraenog m aterijala iz uvoza.

Po oblastima privrede najveu uvoznu zavisnost ima industrija sa 23 dinara


potrebnog uvoza za 100 dinara finalne proizvodnje, zatim sledi saobraaj sa 15
dinara, graevinarstvo, zanatske usluge i opravke i komunalne delatnosti sa 10,
ugostiteljstvo i turizam 9, poljoprivreda sa 7 dinara, na 100 dinara finalne proiz
vodnje itd.

77 .
4.1.5. Cene

U posleratnom periodu vie puta je korenito menjan sistem cena. Od 1945. do


1951. godine deo cena osnovnih artikala iroke potronje odreivali su dravni organi,
dok se drugi deo form irao na tzv. seljakoj pijaci. Od 1947. godine, pored garantovanog
snabdevanja, izvestan broj proizvoda bio je u slobodnoj prodaji po viim jedinstvenim
cenama. U tom periodu postojale su nie i vie jedinstvene cene, dravne cene, kom er
cijalne cene itd.

Tabela 4-5. Prosene godinje stope rasta cena


- u p ro cen tim a
C en e n a m alo C ene p ro iz v o a a
in d u strijsk ih p o ljo p riv r. in d u strijsk ih p o ljo p riv r.
ukupno uslu g a
p ro iz v o d a p ro iz v o d a p ro iz v o d a p ro iz v o d a

1953-1985 16,2 15,1 18,1 17,8 12,4 18,4


1953-1960 2,6 -0,5 5,5 12,1 0,5 4,5
1961-1970 10,6 9,2 14,0 12,9 5,0 13,8
1971-1980 18,8 18,9 19,4 17,4 15,3 19,8
1981-1985 4 8,6 50,0 46,5 38,6 46,7 46,3

U kidanjem direktivnih planova 1951. i 1952. godine, uporedo s uvoenjem


radnikog sam oupravljanja, radne organizacije su poele da posluju na trinim princi
pima. N a taj nain stvoren je sistem cena, koji e dati peat razvoju za sledeih 12 go
dina. Za taj period karakteristini su dispariteti cena koji su u visokom stepenu
favorizovali veinu industrijskih proizvoda. Visokim cenam a om ogueno je da se, pos
redstvom industrije, akum ulacija koncentrie u drutvene fondove. M eutim , dugo
odravanje takvog odnosa cena im alo je za posledicu usporavanje razvoja poljoprivrede,
saobraaja, pa ak i stam bene privrede. K retanje cena od 1952. do 1964. godine
odraavalo je napetost stvorenu ovakvim disparitetim a. M eram a privredne reforme
ublaeni su dispariteti cena izm eu proizvoda industrije i poljoprivrede. Porast cena do
1970. godine posledica je otklanjanja dispariteta u cilju popravljanja ekonomskog
poloaja nekih delatnosti.

Tabela 4-6. Indeksi cena na malo i trokovi ivota


p re th o d n a g o d in a = 100
P rosene
sto p e
1981 1982 1983 1984 1985
rasta
1981-1985

C en e n a m alo 146 130 139 157 176 48,6


P o ljo p riv re d n i p ro iz v o d i 140 141 142 140 171 46,5
I n d u strijsk i p ro iz v o d i 150 128 139 161 176 50,0
U sluge 129 120 130 143 178 38,6
T ro k o v i iv o ta 141 132 141 153 174 47,3

U periodu 1970-1975. godine tem po rasta cena prevazilazi tem po iz ranijih go


dina. U brzanom rastu cena u zemlji pridruio se snaan uticaj skoka cena nafte i drugih
osnovnih sirovina na svetskom tritu, kao i dalji poremeaji u odnosim a (paritetima)
cena izmeu pojedinih delatnosti. Cene proizvoaa poljoprivrednih proizvoda
poveane su proseno godinje za 19,8%, cene na m alo za 20,2% i trokovi ivota za
19,4%.
Od 1976. do 1980. godine dolazi do usporavanja rasta cena proizvoaa
industrijskih proizvoda i cena na m alo, dok su cene proizvoaa poljoprivrednih

78.
proizvoda i trokovi ivota i dalje rasli u istom tempu. Cene proizvoaa indu
strijskih proizvoda poveane su u ovom periodu proseno godinje za 12,7%, cene
na malo za 17,4%, cene proizvoaa
poljoprivrednih proizvoda 19,6%, a
trokovi ivota za 19,7%. Kretanje cena Prosene godinje stope rasta cena na malo
u ovom periodu zavisilo je od reima
cena, od nadlenosti pojedinih
drutveno-politikih zajednica u pogledu
drutvene kontrole cena i od udela
proizvoda za koje se slobodno formiraju
cene na tritu. Tako je, na primer, u
1977. godini za oko 53% industrijskih
proizvoda postojao reim neposredne
drutvene kontrole cena, a za 47% je
omogueno obrazovanje cena prema us-
lovima trita. Kod cena na malo je
oko 50% proizvoda bilo pod neposred
1993-1189
nom drutvenom kontrolom.
U periodu 1981-1985. godine rast cena je znatno prevaziao sva ranija
poveanja. Cene proizvoaa industrijskih proizvoda rasle su u ovom periodu
proseno godinje 47%, cene na malo za 49%, cene proizvoaa poljoprivrednih
proizvoda za 46%, a trokovi ivota za 47%.

Znatno vii porast cena bio je 1981, 1984. i 1985. nego 1982. i 1983. godine. Za
tako izrazit porast cena u 1981. godini uzroke, pre svega, treba traiti u neusklaenim
odnosima ponude i tranje na domaem tritu, posebno robe iroke potronje. Isto tako
na porast cena u 1981. godini znaajan uticaj su imale uvozne cene i opadanje kursa di
nara. Snaan pritisak na cene u 1981. godini o stvarenje nastojanjim a da se putem viih
cena obezbede sredstva za investicije, za pokrie gubitaka, za otplatu bankarskih kredita
i dr. Cene na malo u 1981. godini bile su pod znatnim uticajem visokog porasta cena
poljoprivrednih proizvoda, a veliko dejstvo imalo je i poveanje osnovnog i posebnih
poreza na promet. Ukidanje ili smanjivanje kompenzacija kod nekih osnovnih preh
rambenih proizvoda (hleb, meso, mleko), od septem bra 1981. godine, takoe je uticalo
na porast m aloprodajnih cena i trokova ivota. Kretanje cena u 1984. godini odvijalo
se u bitno drukijem reimu obrazovanja cena. Do poetka maja cene su bile pod rigo-
roznom kontrolom (zamrznute), a od maja pa do kraja 1984. godine izmenjen je reim
obrazovanja cena, po kome su organizacije udruenog rada mogle da obrazuju cene
prema uslovima trita, tako da je dolo do znatno veeg porasta cena i trokova
ivota u drugom polugou 1984. godine.

Rast cena u 1985. godini bio je znatno bri nego u ranijim godinama. U odnosu
na 1984. godinu cene proizvoaa industrijskih proizvoda vee su za 82%, cene na malo
za 76% i trokovi ivota za 74%.

4.1.6. Aktivnost individualnog sektora privrede

Obim proizvodnje i usluga u individualnom sektoru privrede u periodu


1948-1985. godine rastao je proseno godinje za 2,5% to je bilo sporije od rasta u
drutvenom sektoru, tako da se smanjivalo uee individualnog sektora u ukupnom
drutvenom proizvodu. Pokrenuta je iroka drutvena inicijativa za razvoj male privrede
i poljoprivrede individualnog sektora. Otvorene su i iroke mogunosti udruivanja
linog rada sa sredstvima u svojini graana. To je dovelo do oivljavanja aktivnosti u
individualnom sektoru.

79 .
D om inantno mesto u strukturi individualnog sektora zauzim a poljoprivreda,
ije je uee u ukupnoj proizvodnji ovog sektora 1984. godine iznosilo 75%. Drutveni
proizvod poljoprivrede u periodu 1953-1984. porastao je 2,4 puta, a aktivno
stanovnitvo u poljoprivredi istovrem eno se sm anjilo za gotovo 40% , pa se produktiv
nost rada u poljoprivredi individualnog sektora poveala oko 4,2 puta.

U nepoljoprivrednim delatnostim a individualnog sektora (zanatstvu,


graevinarstvu, ugostiteljstvu, trgovini i prevoznitvu), ije se uee u ukupnom
drutvenom proizvodu zemlje kree oko 3% , proizvodnja je u periodu 1953-1985. godine
rasla proseno godinje za 5,3%.

Tabela 4-7. Neki pokazatelji aktivnosti individualnog sektora privrede


| 1953 | 1965 | 1975 | 1980 | 1984

U ee u d ru tv e n o m p ro iz v o d u , u % 1/
(D ru tv e n i p ro iz v o d S F R J = 100)
U k u p n o in d iv id u a ln i s e k lo r 29,5 21,5 15,2 12,2 12,3
P o ljo p riv re d a 26,5 18,6 11,5 8,7 8,4
O stale d e la tn o s ti 3,0 2,9 3,7 3,5 2,9

S tru k tu r a d ru tv e n o g p ro iz v o d a in d iv id u a ln o g s e k to ra p riv re d e, u % i/
U kupno 100 100 100 100 100
P o ljo p riv re d a 90,0 86,8 75,4 71,6 75,9
G ra e v in a rs tv o 1,8 5,6 9,1 9,2 6,4
S a o b ra a j 0,9 3,0 4,3 3,5
T rg o v in a i u g o stite ljstv o 0,4 2,4 3,0 3,2
Z a n a ts tv o -p ro iz v o d n o 8,2 6,3 10,1 11,9 11,0
R a d n je i ra d n ic i u in d iv id u a ln o m s e k to ru p riv re d e
Z a n a ts tv o
Z a n a ts k e ra d n je , hilj. 155,2 113,1 135,3 130,9 150,6
V lasnici i ra d n ic i, hilj. 218,9 145,6 191,3 204,4 242,3
U g o stite ljstv o
U g o stite ljsk e ra d n je , hilj 3,4 3,3 13,2 15,0 20,9
V lasnici i ra d n ic i, hilj. 3,5 24,6 34,1 47,0
P re v o zn itv o
V lasnici i ra d n ic i, hilj. 30,1 43,2 58,3

1/ P re m a tek u im c e n am a .

Z anatstvo individualnog sektora, koje u 1984. godini uestvuje sa 11% u formi


ranju drutvenog proizvoda individualnog sektora privrede, ostvarilo je u periodu
1953-1985. prosenu stopu rasta proizvodnje od 3,3% godinje. D o 1965. godine za
natstvo je stagniralo, ak i opadalo, a posle toga je dolo do osetnog porasta broja za
poslenih i broja zanatskih radnji, naroito poslednjih godina. M eutim , tek se u 1984.
broj zanatskih radnji pribliio broju radnji iz 1953. godine, dok je broj zaposlenih vei
za preko 20 hiljada.

U ugostiteljskoj delatnosti i trgovini dugo posle rata nije bilo individualnog


sektora. Tek se posle 1965. godine otvaraju privatni ugostiteljski objekti. Broj radnji u
periodu 1968-1984. godine poveao se sa 3300 u 1965. na 20900 u 1984. godini, a broj
zaposlenih (vlasnici i radnici) sa 3500 na 47000. O tvaranje trgovinskih radnji individu
alnog sektora dolo je do izraaja u poslednjih 10 godina. M eutim do znaajnije ak
tivnosti u ovoj delatnosti nije dolo.

Poveava se aktivnost i ostalih delatnosti individualnog sektora privrede. Posle


1965. godine poveava se prevoznika aktivnost. U 1975. bilo je 30100 prevoznika i
radnika, a u 1984. godini 58300. G raevinarstvo je u periodu 1953-1985. ostvarilo vi
soku stopu rasta od 8% proseno godinje, jer je stanovnitvo veliki deo raspoloivih

80 .
sredstava ulagalo u stambenu izgradnju. Naglaenija je aktivnost u pruanju turistikih
usluga, koja sve vie postaje stalni izvor prihoda velikog broja dom ainstava u
turistikim mestima.

4.2. UPOTREBA DRUTVENOG PROIZVODA

4.2.1. Osnovni oblici potronje drutvenog proizvoda

Finalna potronja formirala se pod uticajem sistema raspodele i preraspodele


narodnog dohotka, koja je bila prvenstveno usmerena na reavanje razvojnih problema.
Obim finalne potronje kretao se u gotovo itavom periodu iznad obima domae proiz
vodnje. Razlika izmeu domae proizvodnje i potronje u zemlji nadoknaivana je do
datnim sredstvima iz inostranstva. Na formiranje neravnotee izmeu proizvodnje i
potronje u pojedinim godinama i periodima posleratnog razvoja znaajno su uticale
investicije. Sredstva akumulacije i amortizacije nisu bila dovoljna za finansiranje visoke
investicione aktivnosti, pa se nedostatak sredstava nadoknaivao iz inostranstva. Isto
tako u pojedinim razdobljima, a naroito u periodu do 1956. godine, ograniavani su
drugi vidovi potronje, naroito lina potronja, da bi se omoguila vea ulaganja u
proirenje materijalne osnove rada.

Tabela 4-8. Prosene godinje stope rasta drutvenog proizvoda i osnovnih oblika Finalne potronje
- u %
O p ta i B ru to investicije
D rutveni Lina p o tro n ja zajed n ik a u osn o v n e
p ro zv o d
p o tro n ja fo ndove

1953-1960 8,9 6,9 2,6 11,1


1956-1965 7,4 7,4 4,9 9,1
1966-1975 5.8 5,3 5,9 7,1
1976-1980 5,6 5,0 5,4 6,1
1981-1985 0,6 - 1,2 -3,2 -9,1

Sve do 1980. godine porast investicija u osnovna sredstva bio je iznad porasta
drutvenog proizvoda. Visoko uee bruto investicija u osnovne fondove u
drutvenom proizvodu je osnovna karakteristika posleratnog razvoja. U periodu 1947-
1951. godine bruto investicije u osnovne fondove su uestvovale sa oko 31% u
drutvenom proizvodu, a tako visoko uee od preko 30% zadralo se sve do 1975.
godine. Posebno visoko uee ostvareno je u periodu 1976-1980. godine, kada je izno
silo ak 37%.

Posle 1980. godine, zbog platno-bilansnih tekoa zemlje i potrebe svoenja


potronje u okvire realnih mogunosti, restriktivnim m erama ekonomske politike je
uee investicija u osnovne fondove u drutvenom proizvodu u periodu 1981-1985. go
dine smanjeno na svega 24%.

Porast line potronje stanovnitva bio je priblian tempu rasta finalne proiz
vodnje. Njeno uee u strukturi drutvenog proizvoda posebno je smanjeno u periodu
1981-1985. na 50%, prema 54% koliko je iznosilo u periodu 1966-1980. godine. Sma
njenje uea line potronje nastalo je zbog poveanih obaveza prema inostranstvu i
usporavanja privredne aktivnosti. U formiranju ukupnih sredstava stanovnitva uee
linih dohodaka poslednjih godina je znatno smanjeno, a njihovo realno smanjenje je
daleko vee od line potronje u celini. Meutim, prihodi stanovnitva po osnovu ka

81
ma ta, devizna tednja i prihodi iz inostranstva ublaili su pad ukupnih prihoda
stanovnitva, tako da nije dolo do veeg pada ukupne realne line potronje i njenog
uea u drutvenom proizvodu. Realno smanjene line potronje posebno je pogodilo
penzionere i lica koja svoju egzistenciju vezuju iskljuivo za prihode od rada u
drutvenom sektoru.

Tabela 4-9. Upotreba drutvenog proizvoda


1947- 1952- 1961- 1966- 1976- 1981-
1951 1960 1965 1975 1980 1985

D ru tv e n i p ro iz v o d 100 100 100 100 100 100

L ina p o tro n ja 51,4 52,6 50,2 54,3 53,6 50,0


O p ta i z a je d n ik a p o tr o
n ja (m a terija ln i ra s h o d i) 22,2 13,3 9,0 9,4 9,6 8,2
B ru to investicije u o s n o v n e
fo n d o v e 30,9 30,3 32,2 30,4 36,9 24,0
P rira s t z alih a - 1,2 8,1 11,0 8,9 6,4 19,7
S a ld o izvoza i u v o z a
ro b a i u slu g a -3,4 -2,9 -1,5 -5,4 -7,1 -2,5
R azlike - -1,4 -0,9 2,4 0,6 0,6

O pta i zajednika potronja prikazuju se u upotrebi drutvenog proizvoda samo


jednim delom u obliku m aterijalnih rashoda drutvenih delatnosti, organa
drutveno-politikih zajednica i narodne odbrane. Uee ovih rashoda smanjivalo se u
posleratnom periodu i stabilizovalo na oko 9% . M eutim , ako se ovim sredstvima do
daju i ostali rashodi (lini dohoci sa doprinosim a zaposlenih u pom enutim delatnostim a
i neprivredne investicije i socijalna davanja stanovnitvu) onda je uee zajednike i
opte potronje u drutvenom proizvodu preko 40% .

Skoro u itavom periodu, izuzev u periodu 1947-1951. godine, u strukturi upo


trebe drutvenog proizvoda prisutno je visoko uee prirasta zaliha. Ovo je jedna od
nepovoljnih k a rakteristika upotrebe drutvenog proizvoda, s obzirom da znatan deo
proizvodnje, a time i njenog uvoznog sadraja, zavri na zaliham a. Posebno je visoko
uee prirasta zaliha u periodu 1981-1985. godine, oko 20% , to ini gotovo petinu
godinje finalne proizvodnje. O vako visok deo prirasta proizvodnje koji ostaje na zali
ham a i nain njihovog finansiranja, uglavnom bankarskim kreditim a, im ao je veoma
negativne posledice na kvalitet poslovanja organizacija udruenog rada i reproduktivnu
sposobnost privrede i predstavljao je jedno od arita inflacije.

U elom posleratnom periodu, izuzev u nekoliko godina, uvoz roba i usluga bio
je vei od izvoza. Zbog veeg uvoza od izvoza raspoloiva sredstva za potronju u zemlji
prelazila su obim dom ae proizvodnje. U periodu 1966-1975. dom aa potronja je
premaila proizvodnju za 5,4% , a u periodu 1976-1980. godine za 7,1%. Suficit u nero-
bnim transakcijam a sa inostranstvom nije bio dovoljan da pokrije deficit u robnim
transakcijam a, tako da je iz godine u godinu rastao spoljni dug zemlje po osnovu
tekuih transakcija. Iako su radi sm anjenja spoljnotrgovinskog deficita i ukupnog obima
potronje u poslednjih pet godina preduzete opsene mere, obim potronje bio je vei
od dom ae finalne proizvodnje, odnosno drutvenog proizvoda, u periodu 1981-1985.
godine za 2,5%.

4.2.2. Zajednika i opta potronja

a finansiranje rada i aktivnosti vanprivrednih delatnosti (drutvenih delatnosti,


organa drutveno-politikih zajednica, narodne odbrane, finansijskih i drutvenih orga

82 .
nizacija) odvaja se preko 42% narodnog dohotka, to pri postojeoj produktivnosti rada
predstavlja znaajno optereenje privrede i utie na strukturu upotrebe drutvenog p ro
izvoda. U raspodeli narodnog dohotka raste uee ukupnih izdvajanja za opte i
zajednike potrebe, ali se poslednjih godina smanjuje uee tekuih rashoda vanpri-
vrednih delatnosti. Naime, u osnovnoj raspodeli narodnog dohotka izdaci koje privreda
izdvaja na ime poreza i doprinosa za fmansiranje optih i zajednikih potreba je sm a
njeno. Osetno su poveana izdvajanja po osnovu ugovornih obaveza (uglavnom kam ata)
na kredite sa 8% u 1976. na 13% u 1984. godini.

Tabela 4-10. Struktura rashoda za zajedniku i optu potronju


u p ro ce n tim a
1952 | 1960 | 1970 | 1980 | 1985 1/

Ukupno 100 100 100 100 100


Neto lini dohoci 17,8 22,9 29,6 25,4 21,7
Materijalni rashodi 49,7 30,0 27,2 25,8 29,7
Neprivredne investicije 5,6 22,7 14,2 16,8 15,1
Davanja stanovnitvu 26,9 24,4 28,4 32,0 33,5

i/ Procena.

Uee rashoda za zajedniku i optu potronju u narodnom dohotku u 1952.


godini iznosilo je oko 46%, a u periodu 1960-1980. godine smanjilo se izmeu 38% i
40%, a u poslednjih nekoliko godina uee je poraslo na preko 42%.
U strukturi rashoda za optu i zajedniku potronju dolo je do znaajnih
izmena. Neposredno posle rata se gotovo polovina od ukupih rashoda odnosila na m a
terijalne trokove vanprivrednih delatnosti i narodnu odbranu. Posle 1960. godine
smanjuje se uee ovih izdataka u ukupnim rashodim a i u 1985. godini je iznosilo oko
30%. Socijalna davanja stanovnitvu (penzije, invalidnine, socijalne pomoi, deiji do
daci i si.) u periodu 1952-1985. godine ine izmeu 25% i 33% od ukupnih rashoda.
Uee neto linih dohodaka zaposlenih u vanprivrednim delatnostim a u ukupnim
rashodima je poraslo sa 18% u 1952. na 30% u 1970. godini, a posle se smanjuje i u
1985. godini iznosilo je oko 22%. Z natno je poraslo uee neprivrednih investicija od
6% u 1952. na 15% u 1985. godini.

Uee tekuih rashoda pojedinih vanprivrednih delatnosti u narodnom dohotku


zavisilo je od politike osnovne raspodele narodnog dohotka.

Tabela 4-11. Uee tekuih rashoda vanprivrednih delatnosti u narodnom dohotku1


- u p ro cen tim a
1965 | 1970 | 1980 | 1981 | 1982 [ 1983 | 1984.2/

U kupno 22,7 24,9 23,9 21,9 23,3 21,8 21,0


O brazovanje 4,1 5,0 4,3 3,9 4,3 3,8 3,5
N auka 1.0 1,1 1,2 1,2 1,4 1,3 1,3
K ultura 1,1 1,7 1,3 1,2 1,3 1,2 1,1
Zdravstvena zatita 4.5 4,8 4,4 4,0 4,4 4,1 3,9
Socijalna zatita 0,6 0,9 1,0 0,9 1,1 U 1,0
O rgani drutveno-poli-
likih zajednica 4,4 4,3 4,2 3,9 4,2 3,9 3,9
N a rodna o d b ran a 5,9 5,5 5,6 5,0 4,6 4,4 4,4
U druenja udruenog rad a 0,1 0,2 0,2 0,3 0,3 0,2
B ankarstvo 0,8 1,1 1,4 1,3 1,4 1,4 1,4
O siguranje 0,3 0,4 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3

l/O buhvataju izdatke za line d o h o tk e s d o p rin o sim a , m aterijaln e rash o d e, am o rtizaciju i sredstva za
proirenje m aterijalne o snove rad a.
2/Procena.

83
Smanjenje uea tekuih rashoda vanprivrednih delatnosti sa oko 25% u 1970.
na oko 21% u 1984. godini, im alo je negativne posledice na njihov razvoj, obim i kvalitet
usluga koje pruaju stanovnitvu, kao i na m aterijalni poloaj zaposlenih u tim de-
latnostim a. Sredstva za finansiranje zajednikih i optih potreba preteno se prikupljaju
preko sam oupravnih interesnih zajednica, budeta i fondova drutveno-politikih zajed
nica. Preko sam oupravnih interesnih zajednica poslednjih godina preraspodeljuje se
izmeu 18% i 21% narodnog dohotka.

Tabela 4-12. Sredstva samoupravnih interesnih zajednica drutvenih delatnosti

1| 1967 | 1970 |[ 1975 | 1980 [ 1984

Izn o s, m il.d in a ra

U kupno 14949 25996 94734 291952 968017


Z ajed n ice o b ra z o v a n ja 4244 6840 22096 65926 184536
Z ajed n ic e z d ra v s tv e n o g o s ig u ra n ja 4058 6603 26849 83649 262421
Z ajed n ic e p en z ijsk o g i in v a lid sk o g o s ig u ra n ja 5282 10369 32159 101289 379928
O stale z ajed n ice 1365.1/ 2184.1/ 13630 41088 141132

S tru k tu r a , %

U kupno 100 100 100 100 100


Z ajed n ic e o b ra z o v a n ja 28,4 26,3 23,3 22,6 19,1
Z ajed n ic e z d ra v s tv e n o g o sig u ra n ja 27,1 25,4 28,3 28,6 27,1
Z ajed n ic e p e n z ijsk o g i in v a lid sk o g o sig u ra n ja 35,3 39,9 33,9 34,7 39,2
O sta le z a jednice 9,1 8,4 14,4 14,1 14,6

1/ O b u h v a e n a d e ja z a tita i d o d a ta k n a d e c u i zaje d n ice za z a p o lja v a n je ra d n ik a .

Od ukupnih sredstava sam oupravnih interesnih zajednica pretean deo, gotovo


40% , pripada zajednicam a penzijskog i invalidskog osiguranja, a zatim zajednicama
zdravstvenog osiguranja, oko 28% . Uee rashoda obrazovanja u narodnom dohotku,
kao i uee zajednica obrazovanja u ukupnim sredstvim a sam oupravnih interesnih za
jednica ve vie godina se znatno smanjuje.

Za budetsku potronju izdvaja se oko 13% narodnog dohotka. Glavni izvor


prihoda budeta su porez na prom et, 60% od ukupnih prihoda budeta, zatim carine i
carinske dabine 24% , dok na ostale prihode, porez na dohodak i line dohotke, takse
i si., otpada oko 16%.

G lavne stavke u rashodim a budeta svih drutveno-politikih zajednica su na


rodna odbrana oko 30% , i uprava oko 20% (uee narodne odbrane u budetu Fede
racije u 1984. godini iznosilo je 63% ). Uee rashoda za ove namene je posle 1970.
godine stabilno. Sm anjene su intervencije u privredi, ije je uee opalo sa 24% u 1967.
na 6% u 1984. godini. S druge strane je poraslo uee ostalih budetskih prihoda u
prvom redu nam enjenih sam oupravnim interesnim zajednicam a za pokrivanje rashoda
drutvenih delatnosti i fondova.

R aspodela budetskih sredstava po drutveno-politikim zajednicam a menjala


se u skladu sa prom enam a njihovih funkcija. Najvee prom ene se odnose na budet
Federacije i budete republika i pokrajina. Od ukupnih budetskih sredstava 56% u
1960. i 61% u 1970. godini inio je budet Federacije, a u 1984. godini svega 32%.
Budetska sredstva optina u ukupnim budetskim sredstvima uestvuju izmeu 17% i
20% i ve due vreme uee se nije bitnije m enjalo. Poraslo je uee budeta republika
i pokrajina, kao i rashodi budeta koji se prenose sam oupravnim interesnim zajednicama
i fondovima.

84.
Tabela 4-13. Sredstva budeta drutveno-politikih zajednica
1960 | 1967 | 1970 1 1980 | 1984
'9 7 5 1

Izvori p rih o d a , u m il.d in a ra

U k upno 8941 16780 29951 81209 231215 752621


Porez na p ro m e t 2580 8924 15822 41770 130655 459373
Porez na d o h o d a k i iz linih d o h o d a k a 2333 4410 6052 10971 42824 83042
C arine 353 2413 5690 23450 47794 179612
Ostali 3675 1033 2387 5018 9942 30594

R asp o re e n o d ru tv e n o -p o liti k im zajed n icam a, u m il.d in a ra

U kupno 8866 16780 29951 81209 231215 752621


Federacija 5002 10345 18291 37571 66900 243371
R epublike - - 3464 19531 78869 187767
Pokrajine 1555 2084 532 5440 10555 75965
O ptine 1424 4249 6741 15697 44508 123981
Preneto S IZ i fondov im a 885 102 923 2970 30383 121537

N a m e n a sred stav a, u % od u k u p n ih

U kupno 100 100 100 100 100


U prava 15,3 19,6 17,2 20,3 19,3
N a ro d n a o d b ra n a 28,6 30,7 27,0 27,2 30,4
D rutvene de la tn o sti 18,9 17,7 6,3 5,5 15,8
V anprivredne investicije 3,7 6,3 3,4 3,2 1,3
Intervencije u privredi 24,0 4,7 18,2 7,2 5,8
O stalo 9,5 21,0 27,9 36,6 27,4

4.3. RAZVOJ PRIVREDNIH DELATNOSTI

Snaan posleratni uspon proizvodnje zahvatio je sve privredne delatnosti, ali je


bio neravnomeran. Brzi rast industrijske proizvodnje bio je osnovno obeleje etapnih
ciljeva ekonomske politike, kao i merilo njenog uspeha. Proizvodnja u poljoprivredi i
umarstvu poveala se znatno sporijim tempom, tako da su, pored opteg rasta, nastale
i velike promene u privrednoj strukturi.

Specifini zadaci svake oblasti privrede, kao i nejednaki uslovi za njihov napre
dak, zahtevaju kratak osvrt na rezultate postignute u okviru pojedinih delatnosti.
Nejednak rast proizvodnje, neujednaeno poveanje kapaciteta, razlike u rastu zaposle
nosti, produktivnosti rada i drugim oblejima tehnikog napretka reavajui jedne,
otvarali su druge probleme razvoja. Nesklad u odnosima proizvodnje energije, hrane,
sirovina i maina s jedne, i preraivakih delatnosti s druge strane, predstavlja strukturni
poremeaj, koji oteava prevazilaenje tekoa u kojima se nala jugoslovenska privreda
poetkom osamdesetih godina.

4.3.1. Industrija

Tokom etiri decenije industrija je bila snaan pokreta itavog privrednog raz
voja. Ta snaga je dovela do korenitog preobraaja celokupne drutvene strukture u Ju
goslaviji.

Industrijska proizvodnja se poveala od 1946. do 1985. godine oko trideset puta,


pri poveanju poljoprivredne proizvodnje od oko tri puta i ukupnog drutvenog proiz-

85 .
voda od oko deset puta. Industrija je bila sredite ubrzanog rasta, koji je izmenio nivo
ekonomske razvijenosti zemlje i sastav drutvenog proizvoda. Prem a rezultatim a
obrauna u cenam a 1972. godine, udeo industrije u drutvenom proizvodu 1952. iznosio
je 22% , a u 1984. godini 42% .

Indeksi proizvodnje, zaposlenosti i produktivnosti rada u industriji

1 9 5 2 -1 0 0

Poveanje industrijske proizvodnje je tokom vrem ena teklo u sve sporijem


tempu. U prve dve posleratne decenije tem po godinjeg rasta bio je vei od 10%, a u
kasnijim decenijam a se sm anjio na 7% od 1965. do 1975. i na 4,7% od 1975. do 1985.
godine. Posle 1980. godine o stv a re n je prosean godinji porast od 2,8%.

Tabela 4-14. Indeksi razvoja industrije


1955 1965 1975 1985 1985 1985
1946 1955 1965 1975 1980 1946

Fiziki ob im p ro iz v o d n je 305 309 198 159 115 2955


S re d stv a za rad 806 310 207 171 115 8886
M a te rija l za r e p ro d u k c iju 306 287 187 156 115 2556
P o tro n a ro b a 297 352 200 156 113 2708

C ene in d u strijsk ih p ro iz v o d a 102.1/ 131 294 1212 672 4761.5/


R adnici 135.1/ 182 129 134 115 426.5/
V re d n o st o sn o v n ih s re d s ta v a 129.1/ 258 215 173.2/ 119.2/ 1243.4/
P o tro n ja e le k tro e n e rg ije 167.1/ 333 232 172.2/ 129.3/ 2219.4/
P o tro n ja uv o zn ih siro v in a 120. 1/ 298 245 130.2/ 107.3/ 1132.4/
O p re m ljen o st r a d n ik a 98.1/ 128 166 130.2/ 105.3/ 270.4/
P ro d u k tiv n o s t ra d a 170 153 118 99 334.5/
109.1/

1/1955:1952. 2/1984:1975. 3/1984:1980. 4/1984:1952. 5/1985:1952.

Izmenila se i struktura industrijske proizvodnje. U periodu 1946-1985. godine


najbre je rasla proizvodnja sredstava za rad. Poveanje od blizu 90 puta pokazuje
izuzetan napredak m ainogradnje, ali i injenicu da je njena proizvodnja u predratnom
periodu bila veoma m ala. O ko dvadeset pet puta poveala se proizvodnja m aterijala za
reprodukciju. Najvei i najskuplji objekti posleratne izgradnje podignuti su u ovoj ob
lasti proizvodnje. Pa ipak, bazina industrija je vremenom zaostajala za rastom

86 .
preraivakih grana. Industrija koja proizvodi potronu robu, poveala je proizvodnju
dvadeset sedam puta. U svim ovim sektorima izgraeno je m nogo novih kapaciteta,
uvedena je proizvodnja velikog broja novih proizvoda i osvojeni su novi tehnoloki
postupci. I po obimu, i po strukturi industrijske proizvodnje Jugoslavija se probila
meu tzv. novoindustrijalizovane zemlje, koje su tek posle drugog svetskog rata uspele
da savladaju svoju privrednu zaostalost.

Tabela 4-15. Proizvodnja energije


1946 | 1955 | 1965 | 1975 | 1980 | 19851/

E lektroenergija, m il.kW h 1150 4340 15523 40040 59435 74740


H idroenergija, m il.kW h 478 2610 8985 19317 28161 24000
Term oenergija, m il.kW h 672 1730 6538 20723 31374 46700
N u klearna energija,m il.kW h - - - * - 4040

K am eni ugalj, h ilj.tona 757 1137 1169 598 388 400


M rki ugalj, h ilj.tona 3824 7682 10509 9430 9665 12500
Lignit, hilj.tona 2072 6389 18279 25509 36949 56100
K oks, hilj.tona 21 755 1267 1315 2628 3538
Sirova nafta, h ilj.tona 29 257 2063 3692 4229 4142
Zem ni plin, m il.m 3 8,5 55 330 1554 1820 2348
Derivati nafte, h ilj.tona 64 1050 5342 9956 14286 14308

1/ Procena.

Proizvodnja energije rasla je u vrlo brzom tempu. Od 1946. do 1985. godine


proizvodnja elektroenergije poveana je 65 puta, uglja oko 10 puta, sirove nafte 143
puta, plina 276 puta i naftinih derivata 224 puta. Ipak, Jugoslavija osea veliku potrebu
za veom koliinom energije, to je uslovljeno primenom moderne tehnike u proizvodnji,
prometu i potronji. I u svetu energija postaje faktor od kojeg zavise mogunosti razvoja.
Ocenjuje se da je oko 1980. godine zbog oteanih uslova uvoza nafte i kamenog uglja,
Jugoslavija iz svojih izvora podmirivala priblino 60% svojih energetskih potreba.
itava jugoslovenska privreda jo ne koristi energiju racionalno. U Francuskoj, Velikoj
Britaniji, SR Nemakoj i Italiji po jedinici utroene energije postie se oko dva puta
vei drutveni proizvod nego u Jugoslaviji. Znaaj tednje se posebno nametnuo u po
slednjih nekoliko godina kada je dolo do akutnih nestaica. Od 1980. do 1985. godine
proizvodnja elektroenergije poveana je za 26% , ali su ipak nastajali prekidi u snabde-
vanju strujom. U isto vreme proizvodnja lignita porasla je za 52%, a nije ga bilo do
voljno za ogrev.

Razvojna politika u poslednjoj deceniji posveivala je mnogo panje proizvodnji


materijala za reprodukciju. Poveavala se proizvodnja elika, aluminijuma, baznih
hemikalija, vetakih masa, vatrostalnih m aterijala, rezane grae, papira i dr. ali je sporo
rasla proizvodnja ravnog stakla, metalne ambalae i vetakih ubriva. Od 1975. do
1985. godine opadala je proizvodnja bakra i olova, a u poslednjih pet godina jo i pro
izvodnja cigle. Usvojena politika breg razvoja proizvodnje sirovina nije u svim obla
stima dala eljene rezultate. Neke od velikih promaenih investicija bile su usmerene u
ovu proizvodnju (DIN A, Obrovac, FE N I, fabrike m ediapan ploa i dr.). Uprkos
poveanju proizvodnje u poslednjoj deceniji, proizvodnja vanijih reprodukcionih m a
terijala jo znatno zaostaje za proizvodnjom i potronjom u najrazvijenijim zemljama.
Proizvodnja elika iznosi u Jugoslaviji oko 250 kg po stanovniku, a u razvijenim zem
ljama dva do tri puta vie . Isto je tako manja i proizvodnja osnovnih hemikalija, papira
i dr. Meutim, proizvodnja obojenih metala spada meu visoko razvijene grane, u kojoj,
u novije vreme, brzo poveanje proizvodnje aluminijuma omoguuje rast prerade i iz
voza.

87 .
Tabela 4-16. Proizvodnja materijala za reprodukciju
1946 | 1975 | 1980 | 19851/

S irovo gvoe, hilj. to n a 84 2000 2425 3106


S irovi elik, hilj. to n a 202 2916 3634 4449
V aljani p ro iz .o d elika, hilj. to n a 112 2359 4244 5500
E le ktrolitiki b a k a r, hilj. to n a 13 138 131 130
R a fin ira n o olo v o , hilj. to n a 33 126 102 92
C in k , hilj. to n a 3,3 89 85 82
A lu m inijum ,hilj. to n a 5,7 168 185 304
V aljaoniki p ro iz .o b o je n ih
m eta la , hilj. to n a 0,8 145 258 273
S u m p o rn a kiselina, hilj. to n a 29 935 1186 1420
N a triju m h id ro k sid , hilj. to n a 6,0 97 136 186
N a triju m k a rb o n a t, hilj. to n a 21 147 129 197
V etake m ase, hilj. to n a 0,1 160 438 577
V etaka v lak n a , hilj. to n a - 83 118 163
V etaka u b riv a , hilj. to n a 43 2196 2350 2410
Cigle i b lo k o v i,m il.ko m . 324 3331 4346 3814
C em ent, hilj. to n a 698 7066 9315 9343
R a v n o sta k lo , h ilj.m 3 1734 13476 14426 15428
V a tro sta ln i m a te rijal, hilj. to n a 23 357 510 701
K e ra m ik a za g ra d ., hilj. to n a 2,1 163 318 338
E kseri, hilj. to n a 15 43 35 43
M e ta ln a a m b a la a , hilj. to n a 3 104 121 98
R ezana g ra a , h ilj.m 3 1201 3481 4206 4782
D rv e n ja a i c e lu lo u z a, h ilj.to n a 21 527 606 700
P a p ir, k a rto n i lep e n k a , hilj. to n a 44 754 1176 1350

1/ P ro c en a .

Proizvodnja sredstava za rad brzo se poveavala. Poto je izgraeno vie kapa


citeta u oblasti m ainogradnje, na listi proizvoda su se ve 1955. godine nalazile maine
za industriju, graevinarstvo i poljoprivredu, zatim kam ioni, traktori, elektrini m otori
i dr.

Od 1955. do 1985. godine proizvodnja m aina za industriju poveana je od 24000


na 112000 tona, m aina za graevinarstvo od 8400 na 89000 tona i kam iona od 2450 na
15565 kom ada. Uz sav taj napredak, priblino polovina vrednosti opreme za privredne
investicije uvezena je iz inostranstva. Istovrem eno, izvoz m aina bio je sve do 1980. go
dine i do dva puta m anji od uvoza. Posle 1980. godine razvoj m ainogradnje naiao je
na tekoe. Z bog sm anjenja investicija suzilo se dom ae trite m aina, a poveani izvoz

Tabela 4-17. Proizvodnja sredstava za rad


1946 | 1975 | 1980 J 19851/

M aine za in d u striju ,h ilj. to n a 1,9 40 91 112


M aine za g ra e v in a rstv o , hilj. to n a 0,0 35 71 89
M aine za p o ljo p riv re d u , hilj. to n a 3,9 69 131 191
T ra k to ri, k o m a d a _ 33207 50486 55196
K a m io n i, k o m a d a . 14847 18439 15565
T eretni vagoni, k o m a d a . 3333 2132 2210
R o ta c io n e m aine, M W 8,4 3636 3779 4753
U inski tra n s fo rm a to ri, M V A 3,8 7897 9769 11410

1/ Procena.
nije za sve delove mainogradnje to mogao da nadoknadi. Proizvodnja m aina za in
dustriju je opala, dok se za poljoprivredu poveala. Izvoz sredstava za rad iznosio je oko
17% eelokupnog izvoza u poslednjih nekoliko godina i ne pokazuje posebne tendencije
poveanja.
Tabela 4-18. Proizvodnja robe za iroku potronju
1946 | 1975 | 1980 | 19851

eer, hilj. tona 71 525 758 820


Jestivo ulje, hilj. to n a 21 175 229 234
M aslac, hilj. tona 6,0 9,1 9.4
K onzerve povra, m esa i ribe, hilj. to n a 4,2 202 240 261
K o n d ito rsk i proizv o d i, hilj. to n a 0,1 73 116 109
Pivo, hilj.hl 574 8454 11712 11307
B ezalkoholna pia, hilj.hl 2695 4179 3772
Pam une tkanine, mil. m 2 89 376 386 340
Vunene tkanine, mil. m 2 16 66 92 101
T rik o ta a, hilj. to n a 1,2 5 30 36
K onfekcija rublja, mil. m 2 7,3 118 157 196
K onfekcija odee, mil. m 2 2,1 92 159 187
K ona obua, mil. p ari 3,4 48 70 92
O bua od gum e i p last.m asa, m il.p ari 2,3 23 24 24
Sapun i deterdenti, hilj. to n a 10 180 266 288
M aine za p ran je ru b lja, hilj.kom . - 391 439 487
Friideri i zam rzivai, hilj. kom . - 806 1125 1393
R a d io -a p a rati, hilj. ko m . - 140 125 148
Televizori, hilj. kom . - 425 543 651
A utom obili, hilj. kom . - 180 247 220

1/ P rocena.

Proizvodnja robe za iroku potronju imala je dinam ian rast. Meutim, od


1980. do 1985. godine smanjila se proizvodnja pam unih tkanina, piva, bezalkoholnih
pia, autom obila i dr., dok je proizvodnja jestivog ulja, maslaca, vunenih tkanina, sa
puna i deterdenata samo malo poveana. Znatne koliine ovih proizvoda se izvoze.
Izvoz potrone robe predstavljao je priblino treinu ukupnog izvoza. Posebnu tekou
za rad industrijskih organizacija iz ove oblasti proizvodnje ini visoka uvozna zavisnost.
Naime, za proizvodnju robe za iroku potronju uvoze se velike koliine pam uka, vune,
sirove koe i drugih sirovina.

Broj industrijskih radnika se viestruko poveao. Od oko 300 hiljada, koliko je


radilo u industriji pred rat i neposredno posle rata, broj zaposlenih u industriji dostigao
je 2,5 miliona sredinom 1985. godine. Uz 8,5 puta vei broj industrijskih radnika posti
gnuta je oko 30 puta vea proizvodnja. To znai da se viestruko poveala i produktiv-
nosi rada (oko 3,3 puta). M eutim, po produktivnosti rada industrija Jugoslavije jo dva
do :ri puta zaostaje za produktivnou koja se postie u razvijenijim zemljama zapadne
Evi o\. e. Uporedo sa zastojem u proizvodnji, od 1980. godine usporenje i rast produk
tivnosti, ta vie, produktivnost rada je u industriji 1982. godine opala za 3%, 1983. za
1% a 1985. za jo 0,5%.

Po mnogim obelejima industrija je bila poprite brzog tehnikog napretka. Sve


potpunija mehanizacija, autom atizacija i elektrifikacija proizvodnih procesa dovela je
do dvadeset puta vee potronje elektroenergije po radniku. Vrednost osnovnih sredstava

89 .
po radniku je tri do etiri puta vea 1985. nego to je bila 1946. godine. Te promene
omoguile su pom enuti rast produktivnosti rada.

Tabela 4-19. Prosean broj smena u industriji


1975 | 1980 | 1983

R ad ra d n ik a 1,47 1,47 1.47


Iskorienje m aina 2,24 2,37.1/ 2,33

i P o d a tak za 1978. g o d in u .

Stagnacija proizvodnje posle 1980. godine nije om oguila da se bolje koriste ka


paciteti maina ni da se zapoljava vie radnika u slobodnim smenama. Iskorienje
maina po sm enam a bilo je 1983. godine slabije nego 1978. (koeficijent smena je opao
od 2,37 na 2,33). Istovrem eno, raspored radnika po sm enam a nije se prom enio od 1970.
godine kada je industrija radila proseno u 1,47 sm ena, to je m anje nego 1965. godine
kada je iskorienost sm ena iznosila 1,51.

Tabela 4-20. Potronja deficitarnih sirovina


u hilj. to n a
1980 1984
dom ae | uvozne dom ae | uvozne

U galj za k o k so v a n je 3527 4702


S irova n a fla 4138 11036 4022 9903
R u d a g v oa 2686 1327 5194 811
A lu m in iju m u in g o tim a 120 43 132 17
V aljaoniki p ro iz v o d i o d elik a
u in d u striji p re ra d e m e ta la 1399 197 1503 158
C elu lo z a i d rv en ja a 490 156 542 159
S in te ti k a v lak n a 35 24 50 18
P a m u n a v la k n a 4 100 5 127
V u n en a v lak n a 4 18 5,5 11,6
K auuk . 105 1,3 111
S irova k o a 85 73 86 66

Poveanje industrijske proizvodnje povlai za sobom sve veu potronju siro


vina, pa ekonom ija potronje postaje problem sve vee vanosti zato to se mnogim si
rovinam a jugoslovenska industrija snabdeva iz inostranstva. Jugoslavija ne proizvodi
ugalj za koksovanje, sirove fosfate, kalijum ovo ubrivo, kalaj, rudu hrom a, prirodni
kauuk, pa potrebe u potpunosti podm iruje uvozom. Pored ovog, jugoslovenska proiz
vodnja je nedovoljna da bi se podm irile potrebe za naftom , rudom gvoa i pamukom.
Od 1980. do 1984. godine, poveanjem dom ae proizvodnje smanjena je zavisnost od
uvoza alum inijum a i kauuka. Velika je jo zavisnost preraivake industrije od uvoza
vune, sintetikih vlakana i celuloze, gde postoje uslovi za poveanje dom ae proizvodnje.

4.3.2. Poljoprivreda

U poslednje etiri decenije dinam ian opti privredni razvoj omoguio je da se


veliki napredak ostvari i u poljoprivredi. U periodu 1948-1985. godine poljoprivredna
proizvodnja je po obim u poveana oko tri puta, ili proseno godinje 2,6% . Obim pro
izvodnje 1947-1956. godine bio je na nivou predratnog desetogodinjeg proeka. U tom
periodu se javljaju otre godinje oscilacije etvenih prinosa, kojih je bilo i kasnije ali nisu
vie tako izrazite. Izmeu 1957. i 1966. godine, a naroito posle 1973. poljoprivredna
proizvodnja se razvija bre i stabilnije. U odnosu na 1955. poljoprivredna proizvodnja

90 .
je u 1985. godini vea 2 puta. U poslednjih pet godina, 1981-1985, poljoprivredna pro
izvodnja raste po godinjoj stopi od 0,2%, a na drutvenom sektoru 3,6%, dok na indi
vidualnom opada za 1%. U 1985. velika sua je uticala na smanjenje poljoprivredne
proizvodnje, koja je u odnosu na 1984. godinu bila nia za 7,5%. Poljoprivreda je u
posleratnom periodu ostvarila osetno nii rast od ostale privrede, ali pokazuje znatno
izraeniju stabilnost u svom razvoju. Povoljne rezultate ostvarila je i u periodu posle
1980. godine, ali su se u ovim godinama kumulirali brojni problemi. Poslednjih godina
poljoprivreda se suoava sa tekoama nabavke reprom aterijala, nedovoljno organizo-
vanim tritem poljoprivrednih proizvoda u zemlji i svetskom energetskom krizom.
Usled toga povremeno dolazi do nestaica nekih vanih poljoprivrednih proizvoda, pa
se ti proizvodi kupuju na svetskom tritu.
Tabela 4-21. Kretanje poljoprivredne proizvodnje
Biljna S to n a
P o ljo p ri In d iv i p ro iz v o d n ja p ro iz v o d n ja
D ru tv en i
vreda d u a ln i
se k to r r a ta r g o v e d a r svinjar-
ukupno se k to r ukupno ukupno
stvo stvo stvo

Indeksi p o ljo p riv re d n e p ro iz v o d n je (1 9 5 5 = 100)

1947 75 75 76 82 83 84
1955 100 100 100 100 100 100 100 100
1965 133 419 117 122 135 152 157 164
1975 177 735 142 158 171 225 233 204
1980 196 951 152 169 180 262 261 238
1984 214 1196 158 185 198 283 270 274

P ro sen e go d in je sto p e rasta u %

1948-1984 2,9 2,5 2,6 3,4 3,2 3,2


1956-1984 2,7 8,9 1,6 2,1 2,4 3,7 3,5 3,5
1966-1984 2,6 5,7 1,6 2,2 2,0 3,3 2,9 2,7
1976-1984 2,2 5,5 U 1,7 1,6 2,6 1,6 3,3
1981-1984 2,2 5,9 0,9 2,3 2,5 1,9 0,8 3,5

U posleratnom periodu odigrale su se znaajne prom ene u poljoprivredi i na


selu. Industrijalizacija zemlje uticala je na bre preseljavanje stanovnitva sa sela u grad,
naroito mlaeg narataja, to smanjuje raniju agrarnu prenaseljenost i podstie
tehniki progres.

Ubrzano se smanjuje broj tzv. istih poljoprivrednih gazdinstava, na koja,


prema rezultatima poslednjeg popisa 1981. godine, otpada 28% ukupnog broja po
ljoprivrednih gazdinstava. Poveava se broj starakih gazdinstava, nesposobnih za
privreivanje, kojih ima oko 300 hiljada.

Ulaganja u poljoprivredu doprinela su rastu proizvodnje. Investicije u poljo


privredu, koje se posle 1952. godine poveavaju po prosenoj godinjoj stopi od 6,1%,
omoguavale su uvoenje moderne tehnike i tehnologije u proizvodnju. Meutim,
poveanje produktivnosti rada u poslednjoj deceniji vie je rezultat smanjenja broja
aktivnih poljoprivrednih stanovnika nego bolje tehnike opremljenosti rada.
Poveanje broja traktora od 225 hiljada u 1975. na 809 hiljada u 1984. godini nije
praeno i adekvatnim poveanjem broja prikljunih maina, to nepovoljno deluje na
tehniku opremljenost i efikasnost rada, kao i supstituciju ivog opredmeenim ra
dom. Jo nisu iskoriene velike mogunosti za poveanje prinosa korienjem gen
etskog potencijala sorata i hibrida domae proizvodnje (koristi se izmeu 40% i 50%
tih potencijala) i intenzivnijom upotrebom vetakih ubriva. Sa potronjom od oko

91 .
Tabela 4-22. Osnovni pokazatelji razvoja poljoprivrede
1947 | 1960 | 1970 | 1984
P o ljo p riv re d n o s ta n o v n i tv o u hilj. 10606.1/ 9198.2/ 7844.3/ 4277.4/
u % od u k u p n o g 67 50 38 19
A k tiv n o s ta n o v n itv o u p o ljo p riv re d i u hilj. 5627.1/ 4692.2/ 4208.3/ 2488.4/
V re d n o st p o ljo p riv re d n e p ro iz v o d n je
p o sta n o v n ik u , d in. (cene 1972) 1402.5/ 2372 2613 3365
In d ek s fizikog o b im a p o ljo p riv re d n e
p ro iz v o d n je (1 9 4 7 = 100) 100 167 204 285
N a 100 h a p o ljo p riv re d n e p o v rin e
p o ljo p riv re d n ih sta n o v n ik a 79 61 54 30
d ru tv e n o g p ro iz v o d a p o ljo
p riv re d e, h ilj.din. (cene 1972) 130.5/ 222 263 399
investicija u p o ljo p riv re d u ,
hilj.din. (cene 1972) 11.5/ 34 30 64
v red n o sti p o ljo p riv re d n e p r o
izvodnje, hilj.d in . (cene 1972) 170.5/ 291 345 523
N a 100 h a o b ra d iv e p o v rin e
v une sn a g e tra k to ra , k W 0,9 9,6 21,7 190,6
Izvoz p o ljo p riv re d n ih p ro iz v o d a
u u k u p n o m izvozu, u % 21 19 13 4
U v o z p o ljo p riv re d n ih p ro iz v o d a
u u kupnom uvozu, u % 20 15 7 6

1/1948. 2/1961. 3/1971. 4/1981. 5/1952.

125kg aktivne m aterije po h ektaru oranine povrine Jugoslavija se nalazi na samom


dnu lestvice evropskih zem alja.

Indeksi poljoprivredne proizvodnje

Iako je spoljnotrgovinski prom et poljoprivrednih proizvoda u stalnom i brzom


porastu, uee poljoprivrednih proizvoda u ukupnom uvozu i izvozu stalno se smanjuje.
Stepen pokrivenosti uvoza izvozom hrane u elom periodu znatno je manji nego to je
stepen pokrivenosti ukupnog uvoza zemlje izvozom. Jugoslavija uvozi velike koliine
proizvoda poljoprivrednog porekla koji se ne proizvode u zemlji: kafa, kakao, prirodni
kauuk i dr. M eutim , uvoze se znatne koliine i onih poljoprivrednih proizvoda koji
se proizvode u zemlji. N a primer, u 1984. godini m eu uvezenim proizvodim a nalazi se

92 .
324 hilj.tona soje, 141 hilj. tona uljanih pogaa i same, 127 hilj.tona pam uka, m leka u
prahu 5,5 hilj.tona, pivarskog jema 10 hilj.tona, eera 250 hilj.tona.
Oranine povrine su od 1947. poveavane sve do 1961. godine, kada je dostig
nut maksimum oraninih povrina od 7,7 miliona hektara. Ove povrine se od 1962.
godine stalno smanjuju tako da u 1985. padaju na nivo iz 1947. godine - oko 7 m iliona
hektara. Povrina neobraenih oranica iznosila je 1980. godine ak 790 hiljada hektara.
U poslednjih nekoliko godina ova tendencija se ublaava, tako da je 1985. godine
neobraenih oranica bilo 599 hiljada hektara, a od toga na drutvenom sektoru 72 hi
ljade hektara. Oko 10% neobraenih oranica znaajno suava m ogunost za veu pro
izvodnju u poljoprivredi.

Tabela 4-23. Oranine povrine


| 1947 [ 1955 | 1965 | 1975 | 1980 | 1985

P o v rin a, u hilj. h e k ta ra

Oranice i bate 7030 7530 7611 7321 7153 7046


Zasejane povrine 6280 6860 7050 6711 6351 6436
U gari i n e o braene oran ice 745 670 561 603 790 599

S tru k tu ra zasejanih p o v rin a , u %

Zasejane povrine 100 100 100 100 100 100


ita 83,1 79,8 74,2 70,7 68,1 66,4
Industrijsko bilje 5,3 5,4 5,9 6,4 6,9 8,2
P ovrtno bilje 5,8 7,0 8,3 9,7 10,1 10,0
Stono k rm n o bilje 5,8 7,8 11,6 13,2 14,9 15,4

U strukturi zasejanih povrina dolo je takoe do znaajnih promena. Povrina


pod pojedinim usevima zavisila je, pored ostalog, i od politike cena. Ovo se odraava
na smanjenje uea ita, ije su zasejane povrine smanjene od 83% u 1947. na 66% u
1985. godini, dok je uee industrijskog, povrtnog i stonog krm nog bilja poveano,
to je rezultat preorijentacije proizvoaa ka gajenju intenzivnijih kultura koje
obezbeuju vei dohodak.

Tabela 4-24. Stoni fond


u hilj. g rla - stan je 15. ja n u a ra
1949 1 l 5 | 1965 | 1975 | 1980 | 1985

G oveda u k u p n o 5278 5290 5219 5872 5436 5199


K rave i steone junice 2191 2496 2520 3195 3091 2997
Svinje u k u p n o 4135 4780 6985 7683 7502 8673
K rm ae za prip lo d i nazim ice 722 730 1072 1375 1238 1350
Ovce ukupno 11654 11979 9433 8175 7354 7678
P riplodne ovce 7326 8203 6651 5784 5341 5623
Konji 1050 1242 1109 922 617 438
ivina 19354 24837 31429 54991 63055 70453

Za razvoj stoarstva u posleratnom periodu karakteristine su oscilacije s ten


dencijom stagnacije broja goveda, porasta broja svinja, dinaminog poveanja broja
ivine i opadanja broja ovaca i konja. Broj goveda je u 1985. ak neto nii nego 1949.
godine, broj svinja se vie nego udvostruio, a broj ivine skoro uetvorostruio. N asu
prot tome broj ovaca je u 1985. manji za 33% nego u 1949. godini, a konja za 58%.
Znaajna je i promena u broju priplodnih grla u strukturi stada. Uee krava i steonih

93 .
junica u ukupnom broju goveda je u 1985. iznosilo 58%, u 1949. godini 42% , a ovaca
za priplod u 1985. godini 73% , dok je u 1949. bilo 63%. Broj krm aa za priplod
poveao se u 1985, u odnosu na 1949. godinu, za 87%. Jugoslavija na 100 hektara
obradive povrine ima znatno manje svih vrsta stoke od evropskog proeka.

Tabela 4-25. Proizvodnja biljnih proizvoda


Penica K u k u ru z eern a Sunco
K ro m p ir G ro e ljive
rep a k ret

P ro iz v o d n ja , u hilj. to n a
1947 1660 4210 1200 152 1190 843.1/ 610.1/
1955 2430 3900 1380 102 2270 1150 904
1965 3460 5920 2620 265 2380 1120 399
1975 4404 9389 4213 272 2394 1029 950
1980 5091 9317 5213 302 2440 1574 666
1985 4858 9891 6248 234 2328 952 477
P rin o s p o h a u to n a m a , ( o k o tu , s ta b lu , kg)
1947 0,92 1,73 16,8 1,11 6,5 0 ,6 . 1/ 11. 1/
1955 1,28 1.58 19,8 0,99 8,6 0,7 16
1965 2,05 2,31 32,9 1,67 7,3 0,7 6
1975 2,73 3,97 39,2 1,40 7,5 0,7 13
1980 3,36 4,22 40,7 1,67 8,4 1,2 9
1985 3,61 4,18 41,6 1,78 8,5 0,9 7

1/ 1948. g o d in a.

Penica i kukuruz, dve najvanije kulture, zauzim aju zajedno oko 60%
oraninih povrina. Z a poslednjih deset godina povrina pod penicom konstantno iznosi
oko 1,5 m iliona hektara. D o 1958. godine za proizvodnju penice karakteristine su
znatne oscilacije i niska proizvodnja. O d 1959. kao rezultat primene savremenije agro
tehnike, znatno je poveana proizvodnja hlebnog ita. R ekordna proizvodnja od 6,3
m iliona tona postignuta je 1974. godine.

Proizvodnja penice i kukuruza


. Plan i ca Kukuruz

K ukuruzom je zasejano oko 30% oraninih povrina. D o 1958. godine (izuzev


1957) proizvodnja kukuruza se kretala ispod 5 m iliona tona, potom se poveava da bi
1982. premaila 10 m iliona tona. Najvea proizvodnja kukuruza od 11,3 miliona tona
postignuta je 1984. godine.

94.
Proizvodnja eerne repe, krom pira i groa ta kode je porasla, dok je proiz
vodnja suncokreta opala u poslednjih nekoliko godina. Kod proizvodnje ljiva izraene
su varijacije. U poreenju sa 1947. godinom u 1985. proizvodnja eerne repe vea je 5,2
puta, krompira 2 puta, a groa je za svega 12% vea. Prosena proizvodnja penice po
hektaru poveana je izmeu 1947. i 1985. godine oko 4 puta, kukurza i eerne repe oko
2,5 puta, suncokreta i groa po okotu 1,5 puta, krom pira 1,3, dok je prinos ljiva po
stablu smanjen za 35%. Poveanje prinosa osnovnih kultura biljne proizvodnje nije bilo
dovoljno da se dostigne nivo proizvodnje po jedinici kapaciteta u industrijski i agrarno
razvijenim zemljama Evrope.
Tabela 4-26. Proizvodnja mesa, mleka i jaja
1949 1 1955 | 1975 | 1980 | 1984

M eso, hilj. to n a 283 433 1052 1226 1401


G ovee 55 114 330 344 371
Svinjsko 169 198 390 461 569
ivinsko 25 48 84 277 313
M leko, m il.litara 1650 1861 3688 4352 4576
Jaja, m il.ko m ad a 900 1260 3590 4394 4640

Stoarska proizvodnja, dugorono posm atranp, u stalnom je porastu


zahvaljujui uvoenju produktivnijih rasa stoke, poboljanju ishrane i nainu gajenja.
Od 1947. do 1984. godine proizvodnja mesa poveana je 5 puta. N aroito je poveana
proizvodnja goveeg (skoro 7 puta) i ivinskog mesa (preko 12 puta). Proizvodnja mleka
u 1984. vea je 2,8, a jaja 5,2 puta u odnosu na 1947. godinu. Posle 1980. godine osea
se umereniji rast stoarske proizvodnje kao posledica nesklada izmeu rasta proizvodnje
mesa (prosena godinja stopa 3,2%) i opadanja plateno sposobne tranje, kao i
jaanja protekcionizma na svetskom tritu poljoprivrednih proizvoda.

Tabela 4-27. Primena tehnike i tehnologije u poljoprivredi


1949 | 1955 | 1975 1 1980 | 1984

V una snaga, hilj. kW 4042 4725 10413 15146 22156


% m ehanike 2 10 68 84 85
% stone 98 90 32 16 15
N a 1000 ha o b radive po v rin e
T ra k to ra 0,6 1,15 22,55 41,82 82,02
K o m b a jn a 1/ 0,78.2/ 7,20 5,81 5,69
P o tronja m ineralnih u b riv a
na 1 h e k ta r o bradiv e po v rin e,
kg aktivne m aterije 1,4 6,5 72,0 82,9 99,0
N a vodnjavane povrine, u hilj.ha 97 133 145 161
1/ D rutveni sektor. 2/ 1957. g o d in a.

Primena savremene agrotehnike je osnova za poveanje poljoprivredne proiz


vodnje. Vuna snaga u poljoprivredi poveana je od 4 miliona kW u 1949. na 22,2 mi-
liona kW u 1984. godini. Uee mehanike vune snage u istom periodu poveano je
od 2% na 85%. N a jedan hektar obradive povrine utroeno je pre 35 godina 1,4 kg
aktivne materije mineralnih ubriva, a u 1984.godini ak 99 kg. Obradivih povrina koje
su navodnjavane na savremen nain nije bilo u 1949, a 1984. godine se navodnjava 161
hiljada hektara. Primena savremene agrotehnike, premda belei izuzetan napredak, jo
nije dovoljna. Ne poklanja se dovoljno panje zatiti plitkog, siromanog, kao ni zatiti
suvie vlanog i erozivnog zemljita. Pored toga i nedovoljna upotreba vode, nedostatak
organskih ubriva zbog nedovoljnog broja stoke, kao i nekontrolisana upotreba raznih

95 .
sredstava za zatitu bilja, utiu nepovoljno na intenziviranje proizvodnje i kvalitet pro
izvoda.
Tabela 4-28. Drutveni i individualni sektor poljoprivrede
1954 1980 1985
d ru in d iv i d ru in d iv i d ru indivi
tveni d u a ln i tveni d u a ln i tveni d u aln i

O b ra d iv a p o v rin a , hilj. ha 921 9060 1645 9938 1521 8146


M eh an ik a vuna s n a g a, hilj. kW 562 79 2568 10266 3161.1/ 15629.1/

P ro iz v o d n ja
P enica, h ilj.to n a 143 1240 18?3 3198 1939 2920
K u k u ru z , h ilj.to n a 318 2680 1534 7783 1923 7968
P rira st s to k e , h ilj.to n a 43 823 518 1632 659.1/ 1699.1/
M leko, m il.lita ra 91 1610 355 3997 379.1/ 4197.1/

Proseni p rin o s p o h e k ta ru to n a
Penica 0,93 0,73 4,58 2,90 5,00 3,04
K u k u ru z 1,87 1,17 6,46 3,95 6,38 3,79
1/ 1984. g o d in a

Fond poljoprivrednog zem ljita drutvenog sektora, koji se izmeu 1954. i 1985.
skoro udvostruio, obuhvata 1521 hiljadu ha obradivih povrina (17% ukupnih obradi
vih povrina). Pored proirenja zem ljinog poseda, drutveni sektor je i nosilac
agrotehnikog napretka to je om oguilo poveanje proizvodnje na drutvenom i indi
vidualnom sektoru. U kupna poljoprivredna proizvodnja drutvenog sektora poveana
je od 1954. do 1985. oko 11 puta, dok je u istom periodu proizvodnja individualnog
sektora poveana 1,5 puta. Individualni sektor sa 83% ukupnih obradivih povrina
postie za 25% do 50% nie prinose od drutvenog sektora. D rutveni sektor, i pored
visokih prinosa, po prinosim a nekih osnovnih proizvoda ipak zaostaje za razvijenim
zemaljma.

4.3.3. umarstvo

ume zauzim aju vie od jedne treine ukupne povrine Jugoslavije. Sa zapremi-
nom drvne mase od preko 1,1 m ilijarde m3 Jugoslavija se nalazi m eu prvim zemljama
u Evropi. Pored ekonom skog znaaja, ume sve vie postaju inilac izuzetne vanosti za
ouvanje i unapreenje ivotne sredine. Prem a podacim a poslednjeg popisa umskog
fonda 1979. godine, ukupna povrina um a i um skog zemljita iznosi preko 10,5 miliona
hektara, od toga povrina um a 9,1 m ilion ili 86% , a neobraslo zemljite 1,4 miliona
hektara ili 14%.

Tabela 4-29. Sume prema popisu 1979. godine


D rv n a m asa I G o d in ji p rira st
P o v rin a
h ilj.h a hilj. m 3

U kupno 9121 1133602 29351


Priv re d n e um e 8518 1082196 28094
Z a titn e um e 235 15776 317
um e p o se b n e na m e n e 368 35630 940

Od ukupne povrine pod um om u drutvenoj svojini je 66% , a u vlasnitvu


graana 34%. D rutveno organizovana proizvodnja obuhvata i sve ume u vlasnitvu

96.
graana u SR Sloveniji, tako da je drutveno organizovanom proizvodnjom
obuhvaeno 73% umom obraslih povrina.
Izmeu dva popisa umskog fonda, 1961. i 1979. godine, ukupna povrina
uma je poveana za 432 hiljade hektara ili 5%. drvna masa je vea za 150 miliona m3
ili 15%, a godinji zapreminski prirast drvne mase vei je za preko 8 miliona m3 ili 39%.
Zahvaljujui radovima na vetakom poumljavanju, melioraciji i drugim m erama nege
i uzgoja uma, znatno je smanjena povrina krajnje degradiranih uma (ikara, makija i
lisnikih uma),iji je udeo u ukupnoj umskoj povrini smanjen od 18% u 1961. na 12%
u 1979. godini. U periodu 1961-1979. godine dolo je i do znatnog poveanja povrine i
zapremine drvne mase plantaa i intenzivnih zasada. U 1961. je ukupna povrina
plantanih uma iznosila 25 hiljada hektara sa drvnom masom ispod 1 miliona m3, a
1979. godine povrina plantaa i intenzivnih zasada iznosi preko 63 hiljade hektara, dok
je zapremina drvne mase poveana za vie od est puta.

Tabela 4-30. Poumljavanje 1


- u h e k ta rim a
P ro sen o go d in je p o u m ljen e p o v rin e u p erio d u
1955-1959 | 1960-1969 | 1970-1979 | 1980-1984

U kupno 22225 24753 29655 53796


etinari 9675 11595 20818 42933
Liari 12550 13158 8837 10863

1/ U kljueno i p lan ta n o p o u m ljav an je

Obim radova ostvaren u 1982. godini iznosi oko 57 hiljada hektara, to je m a


ksimum obavljenih radova na poumljavanju u jednoj godini od osloboenja do danas.

U ukupnim umskim povrinama, prema popisu 1961. godine, od 10,3 miliona


hektara, skoro jednu polovinu inile su goleti, degradirane ume i ikare. U posleratnom
periodu ukupno je poumljeno 862 hiljade hektara. Do 1951. godine radovi na
poumljavanju odvijali su se intenzivno, ali usled slabog odravanja i nege uspeh ovih
poumljavanja nije bio zadovoljavajui. Od 1952. do 1972. godine obim radova na
klasinom poumljavanju stalno se smanjivao, ali je uz struniji rad uspeh i kvalitet
izvrenih radova bio bolji. Od 1973. godine obim radova na poum ljavanju stalno raste.

Tabela 4-31. Sea i proizvodnja umskih sortimenata u drutvenim umama


- u h ilja d am a m 3
P ro sen a g o d in ja p ro iz v o d n ja u p e rio d u
1945-1954 || 1955-1964 | 1965-1974 | 1975-1984

B ruto sea 14692 17381 19981


P roizvodnja um skih
so rtim enata 8226 8272 9862 13411
D rvo za m ehanik u
prera d u 3865 3311 4363 7435
T ehniko drvo 1313 1398 1681 984
Celulozno drvo 498 1022 1545 1620
O grevno drvo 2550 2541 2273 3372

Za proteklih 40 godina ukupno je poseeno oko 700 miliona kubnih m etara


drvne mase. Do 1950. godine drvo je bilo jedan od glavnih izvoznih artikala. Od 1950.
nastaje period umerenijih sea, dok od 1955. do 1984. godine obim sea uglavnom raste.
Prosena godinja stopa rasta bruto see u periodu 1955-1964. godine je 2,8%, u periodu
1965-1974. godine 0,5% i u periodu 1975-1984. godine 2,2%.

97 .
U ovom posleratnom periodu ukupno je proizvedeno oko 400 miliona m3
umskih sortim enata. Struktura proizvodnje sortim enata se prilagoavala potrebam a
trita. U strukturi proizvodnje poveava se uee drveta za mehaniku preradu sa 47%
u prvoj (1945-1954) na 55% u poslednjoj posleratnoj deceniji (1975-1984) i celuloznog
drveta sa 6% na 12%, dok se sm anjuje uee tehnikog drveta sa 16% na 7% i ogrev-
nog drveta sa 31% na 25%.
Vee iskoriavanje uma om ogueno je, pored ostalog, proirenjem mree
saobraajnica i njihovom m odernizacijom . U kupna duina um skih saobraajnica 1946.
godine iznosila je oko 13 hiljada kilom etara. N jihova struktura je bila veoma nepovoljna
jer su najvei deo, oko 9,2 hiljade km, inili kolski putevi bez tvrde podloge, 1,2 hiljade
km kamionski putevi i 2,5 hiljade km pruge um skih eleznica. Tokom
etrdesetogodinjeg perioda izvrena je m odernizacija saobraajnica. D uina umskih
saobraajnica je vie nego udvostruena, a struktura bitno izmenjena. U 1979. godini
duina saobraajnica iznosila je 30,2 hiljade km, a od toga putevi sa tvrdom podlogom,
ukljuujui i puteve sa savrem enim kolovozom , ine preko 70% . Razvojem kamionskog
saobraaja umske eleznice su praktino ukinute.

4.3.4. Vodoprivreda

Od 1955. do 1985. godine razvoj vodoprivrede bio je usmeren na zatitu od


tetnog dejstva voda, naroito na zatitu naselja od poplava, zatim na korienje i
ureenje voda, vodotoka i slivova, a u m anjoj meri na zatitu voda od zagaivanja.

Tabela 4-32. Melioracija zemljita


1955 1 1965 | 1975 | 1980 | 1984

B ranjene p o v rin e o d sp o ljn ih


vo d a, hilj. ha. 1268 2 1 1 0 . 1/ 2031 2111 2100
O d v o d n ja v a n e p o v rin e , hilj. h a. 2041 2926.2/ 2634 3561 3035
Sm irene p o v rin e o d n a p a d a
erozije, hilj. ha. 116 259 63 158
N a v o d n ja v a n e p o v rin e , hilj. h a. 97 118 133 143 161

i/ Bez p o d a ta k a za S R S lo v en iju 2/ P o d a c i za 1963. g o d in u .

U cilju odbrane od poplava izvedeni su znaajni radovi, u prvom redu iz


gradnjom odbram benih nasipa i regulacionih graevina na renim tokovim a Dunava,
Tise, D rave, Save, M ure i delim ino M orave. Tim e su zatiene znatne povrine
zemljita od vodene stihije.

Sada se brani od poplava spoljnih voda vie od 2 m iliona hektara zemljita,


ili 8% od ukupne povrine zemlje. N a tim povrinam a titi se oko 1500 naselja, 600
industrijskih objekata, 1600 km eljeznikih pruga, kao i vanijih puteva (preko 9 hi
ljada km). Najznaajniji su sistemi: D unav-T isa-D unav, ureenje sliva Save i M orave,
sistem Ibar-Lepenac i dr. M eutim , sistemi zatite od poplava nisu jo potpuno
izgraeni i obezbeeni. Po ugroenosti povrina od poplava na prvom m estu je SR
H rvatska, gde je od 1974. do 1983. godine proseno godinje bilo poplavljeno 42500
hektara, a zatim SR Bosna i Hercegovina gde je u istom periodu plavljeno 36200
hektara.

Podruje Jugoslavije je veoma ugroeno erozijom, bujicama i suvinim


unutranjim vodam a. Time su esto u opasnosti najkvalitetnija zemljita u glavnim
poljoprivrednim regionima. Poslednjih godina neto se intenzivnije radi na zausta-

98 .
vijanju procesa erozije. Do sada je izgraeno preko 54 hiljade km kanalske mree i
409 crpnih postrojenja ukupnog kapaciteta 1045/m3/s, pomou kojih se odvodnjava
od 2 do 3,5 miliona hektara.

Tabela 4-33. Korienje vode


u mil. m 3
1975 | 1980 | 1984

Za in dustriju i ru d arstv o 1/ 2592.2/ 6841 7174.4


U hidroenergetici 185864.3/ 257258 200072.4
Za navodnjavan je 538 452 593
U dom ainstvim a 357 540 636
Z a ko m u n aln e p o tre b e 23 30 27

l/B espovralnih , o d n o sn o p o n o v o u p o lreb ljen ih i rec irk u lacio n ih koliina vode.


2/ Podaci za 1976. g o d in u . 3/ U k u p n a ele k tro p riv re d a . 4/ P re th o d n i p o daci za 1983. g o d in u .

Sve vei znaaj ima snabdevanje vodom. Najvea koliina se troi u industriji i
rudarstvu. Od 1976. do 1983. godine u industriji je potronja poveana za 4,2 milijarde
kubnih m etara ili 2,7 puta. U domainstvima je od 1975. do 1984. godine potronja
poveana za 78%, a za komunalne potrebe 17%. Poslednjih godina ubrzano se grade ili
modemizuju sistemi za snabdevanje vodom i za odvod upotrebljene vode (kanalizacija),
a u toku je izgradnja vie regionalnih vodovodnih sistema.
Sistemima za navodnjavanje obuhvaena je 161 hiljada hektara poljoprivrednih
povrina. Navodnjavanjem se obuhvata samo 2% obradivih povrina. Od 1955. do 1984.
godine za 66% su poveane navodnjavane povrine.

Tabela 4-34. Otpadne i preiene vode


- u mil. m 3
1975 | 1980 | 1983

O tp a d n e vode iz in d u strije i
ru d arstv a 5855 7876
Od toga: preiene 697 836
O tp a d n e vode iz naselja 653 916 998
O d toga: preiene 34 63 94

Porastom potronje vode poveale su se i koliine isputenih otpadnih voda, koje


ozbiljno ugroavaju istou (kvalitet) vodnih resursa. Pored velikih zagaivaa u oblasti
industrije i rudarstva na zagaivanje voda sve vie utie i poljoprivreda zbog izgradnje
velikih stonih farmi, kao i zbog masovne upotrebe hemijskih sredstava. Osim toga, sve
su ea i zagaivanja nastala kao posledica kvarova na industrijskim objektima, prosi
panja velikih koliina nafte i naftinih derivata, fenola i drugih opasnih otpadnih m ate
rija. Stanje na veini naih vodotoka postalo je kritino. Zagaenost pojedinih deonica
vodotoka poslednjih godina je ak poveana, a proces zagaivanja, ako se nastavi, us
koro e dovesti do potpune degradacije reke Save i njenog pretvaranja u kolektor ot
padnih voda.

Intenzivan privredni razvoj zemlje, urbanizacija prostora, kao i porast


stanovnitva u gradovima i naseljima du renih tokova, jezera i obalnog mora
poveavaju potrebe za kvalitetnom vodom. Voda dolazi ve teko zagaena i na granicu
zemlje. Preti opasnost da vode postanu gotovo neupotrebljive, pa ak tetne i opasne

99.
po zdravlje i ivot ljudi i ivotinja. Mali je broj izgraenih ureaja za preiavanje
zagaenih otpadnih voda. Nem a program a zatite, a za ove potrebe ne izdvajaju se ni
m inim alna fmansijska sredstva.

4.3.5. Graevinarstvo

Posleratni razvoj graevinarstva bio je brz, ali s razliitom dinam ikom po peri
odima. Obim radova u graevinarstvu u 1984. godini, u odnosu na 1952, poveanje 2,9
puta. Najbri rast ostvaren je do 1965, a od 1965. do 1975. godine napredak je bio
sporiji. Posle 1975. godine obim graenja se do 1979. poveava. Od 1980. do 1984. go
dine grajevinska aktivnost je u stalnom opadanju usled sm anjenja investicija.

Tabela 4-35. Razvoj graevinarstva


indeksi 1952 = 100
1955 | 1965 | 1975 | 1980 | 1984

Indeksi
Fiziki ob im p ro iz v o d n je 104 192 290 417 285
R ad n ici 98 148 189 247 236
P r o d u k tiv n o s t ra d a 106 130 153 169 121
O sn o v n a sre d stv a 141 425 1091 1500 1710.1/
C e n a g ra e n ja 125 339 1504 3461 9714

a) D ru tv e n i s e k to r

D ru tv e n i p ro iz v o d (cen e 1972.) 118 209 356 514 365.2/

R ad n ici 98 146 184 238 227


Izg ra e n i s ta n o v i 129 446 558 487 438

b) In d iv id u a ln i s e k to r

D ru tv e n i p ro iz v o d (cen e 1972.) 148 570 1248 1476 1319.2/

Izg ra e n i s ta n o v i 68 311 360 354 365

1/1983. g o d in a . 2 /P re th o d n i p o d a c i

M enjala se stru k tu ra graevinskih radova. Prem a vrednosti zavrenih objekata,


u 1984. godini najvei je udeo zgrada vanprivrednih delatnosti, m eu koje spadaju i
stam bene zgrade. Taj udeo je povean od 16% u 1952, na 43% u 1984. godini.
Povean je jo i udeo geolokih i rudarskih radova, posle dugog zaostajanja u periodu
1955-1975. godine. Vee je uee poljoprivrednih zgrada, a poveavaju se i radovi
odravanja. Istovrem eno, sm anjivalo se uee hidrogradnje, industrijskih i
saobraajnih objekata. K od veine osnovnih vrsta graevinskih objekata dolazilo je to
kom poslednje tri decenije do osetnih skokova i padova u obim u gradnje. Neustaljenost
strukture tranje predstavljala je posebnu prepreku za poveanje proizvodnje, uvoenje
racionalnije tehnike i organizacije rada.

Znaajna aktivnost graevinarstva bila je u izgradnji stanova. U periodu


1953-1984. godine izgradjeno je 3,5 m iliona stanova. Oko 1,3 miliona stanova
izgraena su drutvenim sredstvim a, a 2,3 m iliona sredstvima graana. U pom enutom
periodu graeno je proseno godinje 110 hiljada stanova, od toga u drutvenoj svojini
41 hiljada, a u individualnoj 69 hiljada. N aroito intenzivna stam bena izgradnja je bila
u periodu 1966-1980. godine. D o 1975. graeno je proseno godinje oko 132 hiljade
stanova, a od toga sredstvim a graana izgraeno je 65% od ukupnog broja stanova.
Posebno intenzivna stam bena izgradnja bila je u periodu 1976-1980. godine, kad je

100.
graeno proseno godinje 142 hiljade stanova i to 53 hiljade u drutvenoj i 89 hiljada
u individualnoj svojini. Meutim, u periodu 1981-1984. godine poinje opadanje stam
bene izgradnje. U 1981. izgraeno je 149 hiljada stanova, a 1984. godine 131 hiljada, a
ocenjuje se da e u 1985. godini biti zavreno 126 hiljada stanova. Posebno opada
stambena izgradnja drutvenim sredstvima - od 58 hiljada stanova 1981. na 40 hiljada
1985. godine. Opala je i izgradnja stanova sredstvima graana od 91 hiljade u 1981. na
86 hiljada u 1985. godini.
Tabela 4-36. Zavreni graevinski objekti
U kupno G o d in ji proek
1953-1984 1956-1965 | 1966-1975 | 1976-1980 | 1981-1984

B rane i nasipi, hilj. m 3 131073 1615 4176 6032 10227


Spoljni vodovod, km 27034 489 1137 811 1178
Spoljna kanalizacija, km 9361 201 285 464 495
H idrolehnike m eloracije, ha 350620 9028 5128 1 1720 34944
Putevi jav n o g sa o b ra a ja , km 23615 1321 1244 618 471
eleznike pruge ja v n o g s a o b ra a ja , km trase 2620 136 113 45 20
D alekovodi, km trase 50886 1786 1450 1659 910
N aftovodi, plinovodi i p a ro v o d i, km 10224 206 292 654 477
G eoloko-istrani i ru d arsk i rad o v i, km 6412 98 161 278 448
Industrijske p ro izvodne zgrade, hale, hilj. m 2 36727 821 1201 1830 201 1
Poljoprivredni objekti, hilj. m 2 33885 1054 418 1218 2641
Z grade ugostiteljstva i tu rizm a, hilj. m 2 8139 136 351 302 377
S tam bene zgrade - u k u p n o , hilj. m 2 345682 7670 12733 12722 15067
Od toga: individualni se k to r, hilj. m 2 232202 4750 8886 8082 10576
k o lsk e zgrade, hilj. m 2 11707 388 391 447 328
Z grade za zdravstvenu d e la tn o st, hilj. m 2 5150 147 148 257 235
Zgrade drutv en o -p o litik ih zajednica i
organizacija, hilj. m 2 5064 184 116 228 135

Graevinskih radnika u 1952. bilo je 261 hiljada, a u 1984. godini 592 hiljade
ili 2,2 puta vie. Pri tome, modernizacija graevinarstva putem izmene tehnologije
gradnje i primene moderne opreme veoma je usporila rast broja radnika, naroito u pe
riodu 1955-1967. godine.

N apredovalo je i opremanje graevinskih organizacija mehanizacijom. U 1983.


vrednost opreme u stalnim cenama bila je 17 puta vea nego 1952. godine, dok je
opremljenost po radniku poveana oko sedam puta. U 1984. godini produktivnost rada
je u odnosu na 1952. poveana za 21%.

Poveanje obima radova, m odernizacija i rast produktivnosti rada nisu bili do


voljni da spree brzi rast cena u ovoj oblasti. Cene graenja od 1952. do 1984. godine
poveane su 97 puta, pri emu poslednjih godina rastu bre nego ranije. Prosene
godinje stope rasta cena iznosile su od 1956. do 1965. godine 10%, od 1966. do 1975.
godine 14%, a od 1976. do 1983. godine 21%. U 1984. godini cene graenja poveane
su za 47% u odnosu na prethodnu godinu.

Poveao se udeo individualnog sektora graevinarstva. Dok je od 1952. do 1984.


godine drutveni proizvod u stalnim cenama u drutvenom sektoru povean 4 puta, u
individualnom je povean 13 puta. U drutvenom proizvodu graevinarstva u 1984.
godini individualni sektor uestvuje sa 16%. Sa 23 hiljade zaposlenih radnika, postao je
znaajan ekonomski faktor.

Uspeno se izvode obimni radovi u inostranstvu. U drugim zemljama je 1966.


radilo oko 4500 jugoslovenskih graevinskih radnika, 1975. oko 19000, a 1984. godine
oko 28000. U kupna vrednost izvrenih radova u 1984. godini iznosila je 246 milijardi
dinara (paritet: 1 USA dolar = 124,80 dinara), to iznosi 38% od vrednosti radova koje

101.
je drutveni sektor obavio u zemlji. Najvei deo vrednosti (85% ) ostvaren je u zemljama
u razvoju.
Izgraeni stanovi
hi lj.

Sm anjivanjem privredne aktivnosti graevinarstvo je pogoeno jae nego druge


delatnosti. Od 1980. do 1984. godine obim ukupnih radova u zemlji smanjio se za 42%,
a broj zaposlenih radnika za 15%. O tar pad produktivnosti rada, kao neizbena po
sledica sm anjenog korienja kapaciteta, poveao je ekonom ske tekoe graevinskih
organizacija. Poveana aktivnost na radovim a u inostranstvu nije m ogla da nadoknadi
opadanje obim a radova u zemlji.

4.3.6. Saobraaj

Snaan razvoj privrede i drutvenog i ivotnog standarda graana u posleratnom


periodu bili su osnova za razvoj saobraaja. U takvim uslovima razvoj saobraaja bio
je veoma brz. Od 1950. do 1985. godine povean je prevoz tereta 5 puta a putnika 5,6
puta, pri emu su izvrene i velike prom ene u strukturi prevoza po saobraajnim gra
nama. Veoma brzo rastao je drum ski, a sporije od svih ostalih elezniki prevoz.

eleznika m rea u poslednjih trideset pet godina je sm anjena za vie od 2200


km, to je pre svega posledica ukidanja saobraaja na svim prugam a uskog koloseka,
kao i na slabo korienim prugam a norm alnog koloseka. Istovremeno, poveana je
duina dvokolosenih i elektrificiranih pruga, a stalno se vri rekonstrukcija gornjeg
stroja radi poveanja brzine i dozvoljenog osovinskog optereenja. M eutim , jo vozovi
na m agistralnim pravcim a ne voze brzinam a veim od 120 km na sat.

Za poslednjih trideset pet godina izgraeni su mnogi novi i m odem izovani stari
putevi. U tom periodu poveana je duina puteva sa savremenim kolovozom od 2500
km na 65200 km. Z apoeta je i izgradnja autoputeva ija duina krajem 1984. godine
iznosi 714 km, a od toga je skoro polovina izgraena od 1981. do 1984. godine.

Broj aerodrom a p oveanje od 1950. do 1984. godine od 8 na 17, uz istovremenu


m odernizaciju kapaciteta i oprem ljenost za prihvat velikih i brzih aviona. U istom peri
odu izvrena je i m odernizacija ureaja za kontrolu i veu bezbednost letenja.

102.
Duina renih plovnih puteva poveana je u istom periodu za 20% , pri emu je
duina plovnih kanala vie nego udvostruena .

Tabela 4-37. Razvoj mree saobraajnica


1950 | 1980 | 1984

eleznike pruge, km 11541 9465 9279


D vokolosenc 685 891 893
Elektrificirane 103 3167 3462
D uina puteva. km 71400.1 113673 116602
M agistralni 9367 16537 17050
Regionalni 39966 30582 31299
Lokalni 22067 66554 68253
Pulevi p rem a k v alitetu k o lo v o za, km
A sfalt, beton i k ocka 2452 56322 65222
A utoputovi 386 714
T ucanik 46122 36830 33048
Zem ljani 22826 20521 18332
U nu tran ji plovni p ulevi. km 1771.1/ 2152 2152
Reke 1619 1810 1810
K anali 152 342 342
A erodrom i, broj 8 17 17.
G u s tin a sao b ra a jn ic a
Km pruge na 1000 k m 2 45,1 37,0 36,3
K m puteva na 1000 k m 2 279 444 456
Savrem eni pulevi 10 220 255

i 1954. godina

M eugradski prevoz putnika u javnom saobraaju za poslednjih trideset pet


godina poveao se preko 5,5 puta. K ako se u istom periodu stanovnitvo povealo za
40%, to znai da je svaki stanovnik 1985. u proeku 4 puta ee putovao nego 1950.
godine. Ovaj period karakterie i izuzetno poveanje broja prevezenih putnika javnim
drumskim saobraajem uz istovremeno smanjenje prevoza eleznicom. U 1950. godini
eleznicom je prevezeno 179 miliona putnika, a javnim drumskim saobraajem 30 mili
ona. U 1985. godini eleznicom je prevezeno 122 miliona, a javnim drumskim
saobraajem 1,1 milijarda putnika. U prevozu putnika prvo mesto je preuzeo drumski
saobraaj, koji sada obavlja 89% celokupnog prevoza putnika u javnom saobraaju.

Prevoz tereta poveanje u svim saobraajnim granam a. Od 1950. do 1985. go


dine eleznica je dva puta poveala koliinu prevezenog tereta. Za isto vreme, prevezeni
teret je vei u renom saobraaju oko 7 puta, u pom orskom 12 puta, u drumskom
saobraaju skoro 17 puta, a u vazdunom 57 puta. Ovako neravnom em i razvoj doveo
je do velikih promena u relativnom znaaju pojedinih saobraajnih grana. eleznica je
do 1966. bila na prvom mestu po obimu prevezenog tereta, a od 1967. na prvom mestu
je drumski saobraaj, koji je 1984. godine prevezao preko polovine celokupnog tereta
prevezenog svim granam a saobraaja.

Drumski saobraaj je znatno vei nego to je ovim brojkam a prikazano.


Znaajan deo putnika i tereta radne organizacije prevoze sopstvenim voznim parkom u
vidu prevoza za sopstvene potrebe. Saobraajne organizacije drumskog saobraaja, na
koje se odnose prikazani podaci za 1984. godinu o broju prevezenih putnika i koliini
prevezenog tereta, poseduju 11 898 autobusa, odnosno 41523 teretnih autom obila. U
organizacijama udruenog rada, koje nisu registrovane u delatnosti drum skog
saobraaja, u 1984. godini je bilo oko 9 hiljada autobusa i oko 100 hiljada teretnih au-

103.
Tabela 4-38. Prevoz putnika i teret
1950 1980 19852/

P R E V O Z P U T N IK A
U k u p n o , m il.i/ 217 1058 1195
elezniki s a o b ra a j 179 107 122
P o m o rsk i sa o b ra a j 5,7 7,3 7,9
Reni i jez e rsk i sa o b ra a j 2,0 0,1 0,1
V azduni sa o b ra a j 0,1 4,7 5,4
D ru m sk i sa o b ra a j 30 939 1060
G ra d s k i sa o b ra a j 533 1879 2571
P u tn i k i kilo m e tri, mil. 9182 45358 50372
PREVO Z TER ETA
U k u p n o , hilj. to n a 61719 337230 308340
elezniki sa o b ra a j 46072 84870 88344
P o m o rsk i sa o b ra a j 2571 24782 29760
R eni i jez e rsk i s a o b ra a j 3145 25990 21860
V azduni s a o b ra a j 0,7 32 41
D ru m sk i s a o b ra a j 9930 201556 168335
T o n sk i kilo m e tri, m il. 18498 244990 250478

1/ Bez g ra d s k o g s a o b ra a ja . 2 /P ro c e n a

tom obila. Isto tako, znaajan je i prevoz putnika sopstvenim autom obilim a. U svojini
graana 1984. godine bilo je 2,7 m iliona putnikih autom obila od ukupno registrovanih
2,9 miliona.

Tabela 4-39. Utroak goriva


1950 | 1980 | 1984

U galj, hilj. to n a 3232 213 86


elezniki s a o b ra a j 3084 213 86
P o m o rs k i s a o b ra a j 112 - -
R eni i je z e rsk i sa o b ra a j 36 - -

T e n a g o riv a , hilj. to n a 85 2417 2389


elezniki s a o b ra a j - 170 177
P o m o rs k i s a o b ra a j 41 758 778
R eni i jez e rsk i s a o b ra a j 10 54 47
V azd u n i s a o b ra a j 2 344 340
D ru m sk i s a o b ra a j 30 950 881
G ra d s k i s a o b ra a j 2 118 146
P re to v a r - 23 20

E le k tri n a ene rg ija , hilj. M W h 40 1030 1256


elezniki sa o b ra a j 13 870 1065
G ra d s k i s a o b ra a j 27 102 118
P re to v a r . 33 -40
C e v o v o d n i tra n s p o rt 25 33

Za poslednjih trideset godina radne organizacije u oblasti saobraaja su preko


50 puta poveale devizne prihode. U 1984. godini radne organizacije saobraaja ostvarile
su devizni prihod vei od 1,3 m ilijarde dolara od ega je u pom orskom saobraaju
ostvareno vie od 55%. ak je i eleznica, za razliku od ranijih godina, ostvarila vei
devizni priliv nego odliv, iako je iz svojih deviznih prihoda plaala stranim eleznicama
prevoze za raun dom aih korisnika.

104.
Promena strukture prevoza izmeu saobraajnih grana, poveanje kapaciteta i
modernizacija prevoznih sredstava, imali su za posledicu veliko poveanje potronje
tenih goriva, to je uslovilo da saobraaj u znatno veoj meri postane zavisan od uvoza
nafte. Radne organizacije iz oblasti saobraaja troile su 1950. godine 85 hiljada tona,
a 1984. godine 2,4 miliona tona tenih goriva. Oko 83% tog iznosa utroili su pomorski,
vazduni i drumski saobraaj. Za trideset pet godina smanjila se potronja vrstih goriva
od 3,2 miliona na samo 86 hiljada tona. Glavni potroa vrstih goriva bila je
eleznica, koja je sve vie razvijala dizel i elektrinu vuu. Od ukupne potronje elek-
troenergije u saobraaju eleznica je 1984. godine utroila 85%.
U posleratnom periodu karakteristian je veoma brz porast broja putnikih au
tomobila. Jo 1950. godine bilo je samo 6,5 hiljada, u 1970. 721 hiljada, a 1984. godine
registrovano je 2,7 miliona putnikih autom obila u svojini graana. Brzi rast broja
putnikih autom obila posebno je karakteristian za poslednju deceniju.

Indeksi saobraajnih usluga

i9 5 e -ie e

Od 1950. do 1984. godine putnika mesta u svim granam a saobraaja poveana


su 6 puta, premda veoma razliito po saobraajnim granam a. U eleznikom
saobraaju putnika mesta poveana su za 30%, u pom orskom za 67%, u drumskom
18 puta, vazdunom 32 puta, dok su jedino opala u renom saobraaju za 72%.

Nosivost prevoznih kapaciteta u teretnom saobraaju za poslednjih trideset pet


godina poveana je 4,7 puta, zahvaljujui pre svega zameni starih kapaciteta novim
sredstvima znatno vee nosivosti. Najvei porast je bio u drumskom saobraaju (32
puta), zatim u pomorskom (15 puta), a najmanji u renom i eleznikom (2,2 puta).
Cevovodni saobraaj se izgrauje intenzivnije tek u poslednjoj deceniji. Do sada je
izgraena mrea od 3 481 km naftovoda i gasovoda, pri emu je najznaajniji investicioni
poduhvat bila izgradnja magistralnog jugoslovenskog naftovoda ukupne duine od oko
700 km.

Bezbednost saobraaja najbolje ilustruju podaci o broju lica nastradalih u


saobraajnim udesima. Broj povreenih i poginulih lica prilikom udesa u eleznikom
saobraaju, posle stalnog rasta do sedamdesetih godina, u poslednjih petnaest godina
znatno se smanjuje. U drumskom saobraaju poveanje broj nastradalih lica, ali je u isto
vreme znatno vie povean broj autom obila. U poslednje etiri godine i pored

105 .
Tabela 4-40. Prevozni kapaciteti u putnikom saobraaju
1950 | 1975 | 1980 | 1985

U k u p n o p u tn i k ih m esla. hilj. 278 1048 1393 1681.3/


e le/n ik i sa o b ra a j
V agoni 3819 3780 3468 3767.3/
M esla. hilj. 181 223 217 235.3/
P o m o rsk i sa o b ra a j
B rodovi 62 57 76 60
M esla. hilj. 12 17 20 20
Reni i jezerski sa o b ra a j
B rodovi 17 20 20 23
M esla. hilj. 5,0 1,9 1,9 2,0
V azduni s a o b ra a j
A vioni 13 47 49 48
M esla. hilj. 0,2 4,8 5,5 6,5
D ru m sk i sa o b ra a j
A u lo b u si 933 10041 11624 11635
M esla. hilj. 30 419 511 541
G ra d s k i sa o b ra a j
T ram vaji* 586 586 698 850
T ro lejb u si 32 35 52 167
A u lo b u si 289 3551 5445 7940
M esla - u k u p n o , hilj.2/ 50 382 637 937

i Sa p rik o lic a m a . 2 S e d ita i s ta ja n ja . 3/ 1984. g o d in a .

poveanja broja drum skih m otornih vozila za 22% , broj nastradalih lica u istom periodu
je sm anjen za 13%.

Razvoj potanskog i telefonsko-telegrafskog saobraaja u posleratnom periodu


karakterie zapaeno poveanje obim a usluga i kapaciteta. D o izrazitog usporavanja
rasta dolo je sam o kod pism onosnih poiljki, ali se i ovde vre strukturne promene tako
da stanovnitvo za prenoenje poruka sve vie koristi telefon.

Tabela 4-41. Prevozni kapaciteti teretnog saobraaja


1950 | 1975 | 1980 | 19852/

U k u p n a n o siv o st.
hilj. tona*/ 1591 5764 6954 7563.3/
elezniki s a o b ra a j
V agoni 63112 54806 47483 50992.3/
N o s iv o s t, hilj. to n a 983 1855 1903 2123.3/
P o m o rsk i s a o b ra a j
B rodovi 109 274 290 278
N o s iv o s t, hilj. to n a 276 2872 3756 4017
R eni i jez e rsk i s a o b ra a j
B rodovi 534 760 743 705
N o siv o sl.h ilj. to n a 311 642 686 680
D ru m sk i s a o b ra a j
T e retn i a u to m o b ili i
prik o lic e 7720 36054 51115 52206
N o siv o st, hilj. to n a 21 392 609 656
C e v o v o d n i tra n s p o rt, km
N a fto v o d i . 151 996 996
G asovodi . 973 1693 2485
i' Bez c e v o v o d n o g tra n s p o rta : 2/ Pro c en je n i p o d a c i 3/ 1984. g o d in a

Broj telegrafskih i telefonskih a p ara ta u stalnom je porastu. Dok je 1950.godine


bilo 111 hiljada, u 1984. godini ima 3 m iliona telefonskih aparata. Ipak, jo nije posti-

106.
gnuto da svako domainstvo ima telefon. Na hiljadu stanovnika dolazi oko 130 tele
fonskih aparata, sto je znatno manje nego u razvijenim zemljama zapadne Evrope. Tek
od 1983. godine je vei broj telefonskih aparata od broja registrovanih putnikih a u to
mobila.
Tabela 4-42. Razvoj PTT saobraaja
1950 | 1975 | 1980 | 1984 | 1985

Potanski saobraaj
P ote. 3818 3413 3749 3900
P ism onosne poiljkc.m il. 786 1255 1407 1425 1371
Paketske poiljke, hilj. 7976 9898 11741 12015 12150
Platni prom et.hilj. 25466 94080 120876 154856 157600

Telegrafski saobraaj
Telegrafski a p a ra ti 1156 6909 10996 13542
Telegram i, hilj. 7493 32014 36017 43715 45414

T elefonski saobraaj
M esne telefonske cen trale, broj 2638 2903 2961 3081
M ogui prikljuci,hilj. 113 1047 1866 2883
T elefonski a p a ra ti u u p o treb i.h ilj. III 1300 2133 3031
T elefonski razgov o ri, mil. 270 3365 7470 13511 16080

U poslednjih trideset i pet godina broj pota se neznatno promenio. U 1950. bilo
ih je 3818, a u 1984. godini 3900 pota. M eutim , poveani su kapaciteti pota i mo-
demizovana oprema, tako da je u znatnoj meri smanjeno vreme manipulacije
potanskim poiljkama.

4.3.7. Unutranja trgovina

U prvim posleratnim godinam a nije bilo veih mogunosti za razvoj trgovine.


Skromna proizvodnja i nestaica roba uslovili su neposrednu distribuciju i adm inistra
tivno utvrivanje cena. Prom enam a privrednog sistema zapoetim 1950. i liberalizacijom
robnog prom eta tokom 1951. i 1952. godine ukinuta su adm inistrativna ogranienja u
oblasti robnog prom eta i stvoreni uslovi za aktiviranje uloge trita.

Tabela 4-43. Osnovni pokazatelji razvoja trgovine na malo


1952 | 1975 | 1980 | 19851/

Prodavnice 33303 74770 78835 83480


R adnici, hilj. 110 289 335 368
P rom et, mil. din., u cen am a 1980. 60732 531373 697706 593370
O snovna sredstva, mil. d in ., u ce n am a 1972. 3056 35056 50485 57145.2/
D rutveni p roizvod mil. d in ., u c en am a 1972. 7289 52011 67027 61621
Investicije, mil. din ., u cen am a 1972. 91,1 3354 4436 1959.2/

P rom et po sta n o v n ik u , d in ., u c en am a 1980. 3615 24886 31282 25662


Broj stan o v n ik a na je d n u p ro d av n ic u 504 286 283 277
Indeks pro m e ta, u cen am a 1980. 100 875 1149 977
Indeks cena robe n a m alo 100 808 1800 13500

i/Procena. 2/ 1984 . go dina.

Dinamian razvoj proizvodnje i porast uvoza roba iroke potronje ubrzali su


razvoj trgovine od 1953. do 1980. godine. Broj prodavnica u ovom periodu poveao se
2,4 puta, broj radnika 3 puta, a vrednost osnovnih sredstava preko 16 puta. Fiziki obim
prometa na malo poveao se preko 11 puta.

107.
Od 1981. gdine nastalo je opadanje prom eta roba. Za poslednje etiri godine
fiziki obim prom eta na m alo je opao za 10% ili 2,6% proseno godinje. Ocenjuje se
da e prom et u 1985. godini biti manji za jo 5% N a ovako nepovoljna kretanja robnog
prom eta uticali su usporavanje i stagnacija u privrednom razvoju i opadanje kupovne
moi stanovnitva. Poslednjih godina prem a trgovini su primenjivane i odreene res
triktivne mere, pre svega zam rzavanje m ari, ogranienja investicija i ogranienja u kre
ditnoj politici.
M aloprodajna m rea u poslednje tri decenije brzo je proirivana i modem izo-
vana. Od 1953. do 1984. godine ukupan broj prodavnica se poveao za 49 hiljada ili 2,5
puta. Izgraen je veliki broj prodavnica sa savrem enom oprem om i organizacijom pro
daje, ime je znaajno poboljan kvalitet trgovinskih usluga.

Intenzivan razvoj m aloprodajne mree o stv a ren je u periodu 1966-1980. godine


sa izraenijom dinam ikom u prvoj polovini ovog perioda. Od 1966. do 1980. godine broj
prodavnica se poveao 1,7 puta, prodajni prostor skoro 3 puta i priblino toliko
priruni magacinski prostor. Izgraen je veliki broj savrem enih prodavnica kao to su
samousluge i robne kue. N jihov broj se u ovom periodu poveao vie od 5 puta, a
prodajni prostor skoro 7,5 puta.

Posle 1980. godine razvoj m aloprodajne mree karakterie znaajno usporavanje


dinam ike, ali je i dalje izraena tendencija m odernizacije.

Tabela 4-44. Kapaciteti prodaje u trgovini na malo1


1965 | 1976 | 1980 | 1982

P ro d a v n ic e 4J2993 69227 73635 75571


P ro d a jn i p r o s to r , hilj. m 2 1944 4566 5588 5936
P riru n i m ag a c in , hilj. m 2 929 2189 2534 2764
P ro se a n p ro d a jn i p r o s to r ,
m 2 p o 1 p ro d a v n ic i 45 66 76 79
P ro d a jn i p r o s to r p o 1 s ta n o v n ik u 0,10 0,21 0,25 0,26
Broj s ta n o v n ik a n a 1 p r o d a v n ic u 452 312 303 300

1/ Bez p ro d a v n ic a in d iv id u a ln o g s e k to ra .

Uee klasinih prodavnica u strukturi prodajnog prostora smanjeno je


od 85% u 1965. na 59% u 1982. godini, a u strukturi prom eta od 82% na 57%.
Proirenjem i m odernizacijom trgovinske mree poveana je prosena veliina pro
davnica od 45 m2 u 1965. na 79 m2 u 1982. godini. Broj stanovnika na 1 pro-
davnicu sm anjen je od 452 u 1965. na 300 u 1982.godini, a prosean prodajni
prostor po stanovniku je povean 2,5 puta.

Poveanje ukupnog obim a prom eta praeno je znaajnim prom enam a u


njegovoj strukturi. Z naajno je uee prehram benih proizvoda koje je u itavom
posleratnom periodu iznosilo oko jedne treine. Strukturne prom ene se ogledaju
u tendenciji sm anjenja uea tekstilnih proizvoda, koe i obue, iji se udeo
smanjio od 36% u 1950. na 16% u 1984. godini i znaajnog poveanja uea
elektrotehnikih i m etalnih proizvoda, graevinskog m aterijala i tenih goriva i
maziva.

Od 1953. do 1984. godine najbre se poveavao prom et elektrotehnikih


proizvoda (49 puta), tenih goriva i maziva (preko 25 puta), m etalnih proizvoda
(preko 13 puta), hemijskih proizvoda (10 puta), graevinskog m aterijala (preko 9
puta) i nam etaja (preko 7 puta). Sporije se poveavao prom et proizvoda od
tekstila (5,5 puta), prehram benih proizvoda (skoro 6 puta), koe i gume (4,5 puta)

108.
i duvana (3,4 puta). Prva mesta na rang listi po tempu poveanja prom eta
zauzimaju dobra koja su karakteristina za vii standard.

Razvoj trgovine na malo

1 9 5 5 -1 M

Tabela 4-45. Indeksi fizikog obima prometa na malo po grupama proizvoda


1952= 100
1975 | 1980 | 1984

U K UPN O 692 859 790

Prehram beni proizvodi 501 608 561


D uvanski proizvodi 282 325 337
Tekstilni proizvodi 540 668 550
K oni i gum eni pro izv o d i 408 490 454
Ogrevni m aterijal 144 169 226
M etalni proizvodi 1073 1412 1325
Elektrotehniki proizvodi 4329 5123 4867
Hem ijski proizvodi 705 1003 994
Proizvodi od drv eta 787 886 727
T ena goriva i m aziva 2698 3170 2552
G raevinski m aterijal
(nem etalni) 687 979 942

Pad ivotnog standarda i kupovne moi stanovnitva i povremene nestaice po


jedinih proizvoda uslovili su smanjenje prom eta u poslednje etiri godine. U grupi
prehrambenih proizvoda od 1981. do 1984. godine, izvestan porast prometa zabeleen
je kod mleka i ulja, dok je prom et junog voa i kafe drastino smanjen. Od trajnih
potronih dobara neto vei obim prom eta u 1984, u odnosu na 1980. godinu,
zabeleen je kod friidera, usisivaa praine i graevinskog materijala, dok je promet
ostalih proizvoda znatno opao. Znaajniji porast prometa zabeleen je samo kod
ogrevnog drveta (77%) i uglja (21%).

4.3.8. Ugostiteljstvo

Ugostiteljstvo je od 1952. do 1984. godine povealo obim prometa oko etiri


puta, broj zaposlenih est, a broj leaja oko etrnaest puta. U celini ova grana privrede
razvijala se sporije od proeka itave privrede.

109 .
Veim investicionim ulaganjim a u izgradnju ugostiteljskih i turistikih kapaciteta
posle 1965. godine ubrzan je razvoj ove delatnosti. Od 1953. do 1984. godine broj
ugostiteljskih jedinica je povean 2,3 puta. broj leaja 14 puta, broj radnika 6,4 puta, a
fiziki obim prom eta 3,9 puta.

Tabela 4-46. Razvoj ugostiteljstva


1952 | 1975 | 1980 | 1984

P oslovne jedinice 15422 25714 29340 35361


Broj ra d n ik a 42342 189059 231234 269541
Broj leaja, hilj. 90 937 1061 1235
P ro m e t u c e n am a 1980, m il.d in . 23687 64534 81601 92666
P ro m e t po s ta n o v n ik u , d in ., cene 1980. 1410 3020 3659 4035
O sn o v n a s re d stv a, m il.d in . cene 1972. 1664 28977 38454 45365
D ru tv e n i p ro iz v o d , m il.d in ., cene 1972. 2679 8457 10594 11454
Investicije, d ru tv e n i s e k to r, m il.d in ., cene 1972. 35 1815 2583 2476
In d ek s p ro m e ta , cene 1980. 100 272 344 391
In d ek s cena ug o stite ljsk ih u slu g a 100 2703 6250 20000
In d ek s o sn o v n ih s re d s ta v a , cen e 1972. 100 1741 2311 2586
In d ek s d ru tv e n o g p ro iz v o d a , cene 1972. 100 316 395 431

U strukturi prom eta po vrstam a ugostiteljskih usluga izraena je tendencija


sm anjenja uea pia i hrane, a poveanja uea noenja. U 1965. godini alkoholna
pia i hrana su inili 71% , a noenja 7,5% ukupnog prom eta u ugostiteljstvu. U 1984.
godini alkoholna pia i h rana ine 63% , a noenja 16% ukupnog prom eta.

Tabela 4-47. Kapaciteti za smetaj


________________ b ro j leaja
1955 | 1965 | 1975 | 1980 | 1984

U kupno 90182 444459 937053 1060803 1235014


O sn o v n i k a p a c ite ti 52633 93455 236420 271662 319077
H o te li 45450 63863 169329 197438 232008
T u ris ti k a na selja 11482 40313 48620 62606
D o p u n s k i k a p a c ite ti 37549 356004 700633 789141 915937
O d m a ra li ta 6172 108599 150791 154515 163364
P riv a tn e so b e 17728 144609 288561 309344 364461
K am povi 1255 71364 226981 291452 342330

Od 1956. do 1984. godine izgraeno je oko 800 hiljada leaja (ne raunajui
kampove), i to oko 200 hiljada u hotelskim objektim a. U gostiteljstvo danas raspolae
sa 1,2 m iliona leaja, od ega je 319 hiljada u osnovnim sm etajnim kapacitetim a (hote
lima, turistikim naseljim a, m otelim a, pansionim a), a oko 916 hiljada u dopunskim
sm etajnim kapacitetim a (odm aralitim a, privatnim sobam a, kampovim a).

Od 1965. do 1984. godine ostvaren je znaajan razvoj individualnog sektora


ugostiteljstva. Poetkom ovog perioda uee individualnog sektora u ukupnim kapaci
tetim a ugostiteljstva bilo je neznatno, a uee u ukupnom prom etu iznosilo je oko 4%.
M eutim , u 1984. godini individualni sektor uestvuje sa 13% u ukupnom prom etu
ugostiteljstva.

4.3.9 Turizam

U posleratnom periodu turizam se naglo razvijao i pored oscilacija u nekim go


dinam a. Za poslednjih trideset pet godina ukupan broj turista se poveao 12 puta, a broj
noenja 10 puta. U 1948. godini u ugostiteljskim i drugim objektim a za smetaj turista
registrovano je 1,7 m iliona dolazaka turista, a tri i po decenije kasnije, 1984. godine, 20,4

110.
miliona dolazaka. Broj noenja turista iznosio je 1948. godine 9,4 miliona, a 1984. 97,5
miliona. Procenjuje se da e u 1985. godini biti 109 miliona noenja.

Tabela 4-48. Noenja turista


u h ilja d am a
1950 | 1975 | 1980 | 19851

U k upno 8819 70427 87106 109241


D om aih 8640 38805 50128 58030
Stranih 179 31622 36978 51211
Od toga iz:
N em ake, SR 4.4 12629 16360 19408
A ustrije 6,5 3816 3971 5315
Italije 18,7 2619 2694 4993
Velike Britanije 7,0 2156 2157 4963
ehoslovake 2,1 1863 2073 3852
H olandije 0,9 1773 2050 2885
F rancuske 8.5 1293 1198 1545
SA D 9.7 471 334 598
O stalih zem alja 120,8 5002 6141 7652

l/Procena

Povean je i udeo gostiju iz inostranstva u ukupnom turistikom prometu.


Uee noenja stranih turista u ukupnom broju noenja povealo se sa 4% u 1948. na
43% u 1984. godini, odnosno vie od 10 puta. Registrovani devizni priliv od inostranog
turizma u 1984. godini premauje m ilijardu SAD dolara. Procenjuje se da e devizni
priliv od inostranog turizma u 1985. godini iznositi 1,3 milijarde SAD dolara.
Obim domaeg turistikog prom eta rastao je u elom posleratnom periodu. Sa
neto manje od 9 miliona noenja dom aih turista, koliko je ostvareno 1948, broj
noenja se 1985. godine poveao na 58 miliona. U razvoju domaeg turistikog prometa
sve do 1967. godine javljale su se este i osetne oscilacije koje se posle toga smanjuju.

Sve do 1965. godine relativno mali broj Jugoslovena je putovao u inostranstvo.


Od tada se njihov broj stalno poveava, ali uz este i osetne oscilacije. U 1979. je ost
varen najvei broj odlazaka Jugoslovena u inostranstvo, oko 22 miliona, to je 17 puta
vie nego 1965. godine. Sprovoenjem
mera stabilizacije broj putovanja se Noenja turista
znatno smanjio sa 18,4 miliona 1981, na
15,9 miliona 1982, i 7,5 miliona 1983.
godine. U 1984. godini je ukinut depozit,
ali je broj putovanja u inostranstvo ipak
bio upola manji nego 1979. godine.

Sve do 1980. broj putovanja


naih graana u inostranstvo u
aranmanu turistikih agencija neprek
idno se poveavao i skoro se udvostruio
u odnosu na 1973. godinu. M eutim , od
1980. godine se naglo smanjuje i u 1983.
je najnii, svega 18% od ostvarenog broja putovanja 1973, a 1984. godine 29% u od
nosu na istu godinu.

Promet stranih turista izrazito se poveava tek od 1953. godine. Obim prom eta
meren brojem noenja od tada se poveao skoro 60 puta. Bitna karakteristika inostranog

111.
turistikog prom eta je stalni rast uz neznatne oscilacije koje su se javile 1956, zatim 1974,
1975. (naftna kriza), 1979. (zemljotres u SR Crnoj G ori) i 1982. i 1983. godine.

Relativno je visoko uee turista iz m alog broja zemalja. Turisti iz SR


Nemake, Austrije, Italije, Velike Britanije, ehoslovake, Holandije i Francuske su
1984. godine ostvarili 83% od ukupnog broja noenja stranaca. Iste godine turisti iz
samo dve zemlje - SR Nem ake i Austrije ostvarili su neto manje od polovine tog
prom eta.
Vie od polovine noenja turista ostvaruje se u dopunskim smetajnim kapaci
tetima - odm aralitim a, privatnim sobam a, kam povim a. Iz godine u godinu taj udeo
opada. U 1980. u dopunskim sm etajnim kapacitetim a ostvareno je 54% od ukupnog
broja noenja, a 1984. godine 53% . Poveava se uee prom eta u osnovnim
smetajnim kapacitetim a - hotelim a, turistikim naseljima, pansionim a. Od 1980. do
1984. godine ovo uee je poveano sa 42% na 49% , pri emu se uee dom aih turista
povealo sa 33% na 36% .

U sm erenost ka prim orskim m estim a, gde se ostvaruje vie od dve treine ukup
nog turistikog prom eta, karakteristika je celog posleratnog perioda. To je izraenije kod
inostranog turistikog prom eta nego kod dom aeg. U prim orskim m estim a je 1965. go
dine ostvareno 79% ukupnog broja noenja stranih i 53% noenja dom aih turista. Dve
decenije kasnije, 1984. godine, u ovim m estim a ostvareno je 87% ukupnog broja
noenja stranaca i 54% noenja dom aih turista.

Turistiki prom et je tipina sezonska pojava. Prom et turista, naroito stranih,


dostie vrhunac u julu i avgustu, znaajnije u ju n u i septem bru, dok je u ostalim mese-
cima znatno m anji i prilino ravnom erno rasporeen. U toku jula i avgusta ostvari se
vie od polovine godinjih noenja. Turistiki prom et ostvaren od ju n a do septembra,
obuhvata skoro tri etvrtine godinjeg prom eta. Vrem enska distribucija domaeg
turistikog prom eta je neto ravnom ernija od inostranog. U toku letnje turistike sezone,
odnosno od ju n a do septem bra, dom ai gosti ostvare oko dve treine ukupnog broja
noenja dom aih turista, dok stranci u ovom periodu ostvare preko 80% ukupnog broja
noenja stranih turista. U ostalim mesecima ostvaruje se m anji prom et. Postoji izvesna
tendencija porasta prom eta u zim skim mesecima, ali ona relativno m alo utie na ukupni
godinji prom et. Jedino znaajnije poveanje prom eta bilo je u februaru 1984. godine,
kada su se u Sarajevu odravale XIV zimske olimpijske igre.

4.4. R A Z V O J V A N PR IV R E D N IH D E L A T N O S T I

D elatnosti obrazovanja, kulture, zdravstvene i socijalne zatite stanovnitva


ostvarile su, kao i privreda, viestruko poveanje svojih aktivnosti. Spone koje su us-
lovljavale uporedni napredak privrede i vanprivrednih delatnosti m nogobrojne su i
veoma jake.

Ekspanzija u oblasti obrazovanja om oguila je da se iskoriste radno-stvaralaki


potencijali drutva. M asovni priliv m lade radne snage veim delom ini om ladina koja
je zavrila srednje, vie i visoke kole, a ostatak ine oni koji su proli k T0Z
osmogodinje osnovno kolovanje. Jaanje zdravstvene slube, uz opte poboljanje
ivotnih uslova, pom oglo je da se produi ivotni i radni vek stanovnitva.N auka je po
magala unoenje novih tehnikih dostignua u jugoslovensku privredu. Bez takve
podrke ovih delatnosti, privreda ne bi ostvarila rast opisan na prethodnim stranicama.

M eutim , ogrom ne potrebe za obrazovanjem , kulturom , zdravstvenom i soci


jalnom zatitom izazivale su bri rast vanprivrednih delatnosti od rasta sredstava koja

112.
su mogla da se izdvoje iz proizvodnje. Zbog toga se vodi niz drutvenih rasprava o pi
tanju da li su vanprivredne delatnosti prevazile ogranienja koja postavlja rast proiz
vodnje, ili se koncepcija njihovog razvoja m ora menjati u pravcu ogranienja, uvoenja
novih, i preispitivanja postojeih prava radnih ljudi i graana, kako bi se obim ovih de
latnosti sveo u okvire realnih mogunosti drutva.

4.4.1. Obrazovna delatnost

U proteklih etrdeset godina irenje mree kola bilo je uslovljeno potrebam a


privrede i vanprivrednih delatnosti za obrazovanijim radnicima. Priliv generacija za
kolovanje bio je vei iz godine u godinu. Stvorena je solidna osnova za unapreenje
uslova kolovanja, jer je znatno povean broj kola. Vei broj nastavnika i poboljana
kvalifikaciona struktura prosvetnog kadra takoe su znaajno doprineli unapreenju
uslova kolovanja.
Preko 4,1 milion uenika pohaa danas razliite kole. Osnovno obrazovanje
stiu skoro sva deca uzrasta od 7 do 14 godina, koluje se vie od polovine omladine od
15 do 18 godina, a meu om ladinom od 18 do 27 godina svaki jedanaesti je student.
Obrazovna struktura stanovnitva bitno se izmenila. Udeo stanovnitva bez
kolske spreme u stalnom je padu. Poetkom pedesetih godina bez kolske spreme je bilo
42% stanovnitva iznad 10 godina starosti, a taj udeo se 1981. godine smanjio na 12%.
U istom periodu udeo stanovnitva sa srednjom spremom poveanje sa 7% na 23% , a
sa viom i visokom spremom od 0,6% na 5%.
Za potrebe obrazovanja 1984. godine izdvojeno je 3,5% narodnog dohotka. To
predstavlja znaajno smanjenje u odnosu na 1970. godinu, kad je izdvajano 5% narod
nog dohotka. U 1983. godini je udeo vieg i visokog obrazovanja u ukupnim rashodim a
obrazovanja iznosio 19%, osnovnog 54%, i srednjeg 25%. Poslednjih deset godina
povean je udeo izdvajanja za visoko obrazovanje, a smanjen za osnovne kole.
Osmogodinje obavezno kolovanje uvedeno je kolske 1952/53. godine. Broj
uenika poveavao se do 1963/64. kolske godine, kada je bio dva puta vei nego
1945/46. godine. Od tada pa do kolske 1982/83. godine broj uenika se blago smanjuje,
a posle toga je opet u manjem porastu.

Tabela 4-49. Osnovno obrazovanje1

U enika
kole U enici Zavrili N astav n ici na je d n o g
k o lu n a sta v n ik a
1945/46 10666 1441679 24303 59
1975/76 13442 2856453 315962 130977 22
1980/81 12660 2808575 342980 131728 21
1984/85 12189 2834571 310655.2/ 134557 21

/Bez specijalnih kola i kola za o b razo v an je o d raslih .


2,'Procena.

U 1981. godini je 97% dece od 7 do 14 godina obuhvaeno obaveznim


kolovanjem, dok je 1953. godine bilo svega 71%.

Znatno je povoljnija kvalifikaciona struktura nastavnika. Neposredno posle rata


bilo je mnogo priuenog nastavnog osoblja. Osamdesetih godina nastavni kadar u os
novnim kolama je, po pravilu, sa viom i visokom spremom.

113 .
Do 1950. godine porast broja nastavnika zaostajao je za porastom broja
uenika, pa je kolske 1949/50. godine bilo 74 uenika na jednog nastavnika. Posle toga
se broj nastavnika stalno poveavao, tako d a je kolske 1984/85. godine bio 21 uenik
na jednog nastavnika.
Iz godine u godinu rastao je broj osm ogodinjih kola. kolske 1946/47. bilo je
svega 322, a 1984/85. godine 4792 osm ogodinje kole, to znai da su poboljani uslovi
kolovanja za decu iz naselja iz kojih se ranije dugo putovalo do kole. U 530 specijalnih
kola i specijalnih odeljenja pri redovnim kolam a je 24093 dece ometene u psihikom i
fizikom razvoju kolske 1984/85. godine sticalo osnovno obrazovanje. kole za osnovno
obrazovanje odraslih je 1979/80. pohaalo preko 41 hiljade polaznika, a 1983/84. godine
13 hiljada.

Tabela 4-50. Srednje obrazovanje

Zavrili2/ U en ik a
U en ici i/ N astav n ici3 / n a je d n o g
k o lu
n a sta v n ik a

1945/46 113677 14549 8


1975/76 832850 189033 49200 17
1980/81 1008109 244521 62289 16
1984/85 981816 259277.4/ 62726 16

i/ Bez specijaln ih k o la i k o la za o b ra z o v a n je o d ra s lih .


2/ R ed o v n i i v a n re d n i uenici.
3/ O d 1975/76. b ro j n a s ta v n ik a za re d o v n o , sp e cijaln o i o b ra z o v a n je o d ra s lih .
4/ P ro c en a .

U srednjim kolam a je 1984/85. godine bilo m ilion uenika. Broj redovnih


uenika u ovoj godini je 5,5 puta vei nego u kolskoj 1947/48. Od 1981. godine broj
uenika koji zavravaju srednju kolu vei je od 250 hiljada. Broj nastavnika srednjih
kola od 1955/56. do 1984/85. godine
Upisani studenti poveao se 2,7 puta, dok broj uenika na
bi i j. jednog nastavnika ve due vreme iznosi
16.

Do 1974/75. kolske godine


srednje obrazovanje je sticalo u kolama
za kvalifikovane radnike 35% od ukup
nog broja uenika, u srednjim strunim
kolam a 38% i u gimnazijam a 27%
uenika. Reform i sistema obrazovanja
pristupilo se 1975. godine. Nain
sprovodenja reform e i obrazovni sadraji
nisu jedinstveni u svim republikam a i po
krajinam a.

Vie i visoko obrazovanje jaalo je u elom posleratnom periodu, a naroito se


dam desetih godina. Od 1945/46. do 1980/81. kolske godine broj viih i visokih kola
uveao se 11 puta, a broj studenata 18 puta. U poslednjih nekoliko godina opada broj
studenata, a smanjuje se i m rea visokokolskih institucija. U 1980. bilo je 356 kola, a
u 1984. godini 340. U istom periodu se broj studenata sm anjio sa 411 na 359 hiljada.
Smanjivanje broja studenata je posledica, pored ostalog, pootrene politike upisa na fa
kultete i vie kole.

114.
U Jugoslaviji postoji 19 univerziteta. U 74 grada nalaze se vie i visoke kole,
od toga u 54 grada su samo vie kole, a u 49 gradova su fakulteti i visoke kole.
ezdesetih, a naroito sedamdesetih godina, broj studenata rastao je bre od
broja nastavnog osoblja. U 1959/60. na jednog nastavnika bilo je 12, a 1979/80. godine
19 studenata. U 1984/85. godini, usled smanjenja broja studenata poslednjih godina, na
jednog nastavnika dolazi 14 studenata. Uee studentkinja je prvih godina posle rata
iznosilo 37%, a 1984. godine 45%.

Tabela 4-51. Vie i visoko obrazovanje


S tu d en ti
N astavnici S tu d e n ata
kole i sarad n ici na jed n o g
svega ene
u nastavi n a sta v n ik a

1945/46 33 25339 9371 1248 20


1975/76 296 393801 157443 20925.1' 19
1980/81 356 411175 186855 24237 17
1984/85 340 359175 163007 25882 14

1/ Procena.

Od 1945. do 1984. godine diplom iralo je preko milion studenata, od toga vie
od polovine (564 hiljade) na fakultetima, akadem ijam a i visokim kolama. Struktura
diplomiranih studenata po naunim oblastim a se izmenila. Znatno je smanjeno uee
diplomiranih studenata u oblasti poljoprivredno-um arskih nauka sa 18% u 1950. na 4%
u 1984. godini i medicinskih nauka sa 18% na 9% , a poveano je uee diplom iranih
studenata tehnikih nauka sa 13% na 22% i drutvenih nauka sa 48% na 61%.

Tabela 4-52. Diplomirani studenti na visokim kolama (fakulteti, visoke kole, akademije) prema naunim
oblastima
U kupno N a u n e oblasti
p riro d n o teh n ik e m edicinske p o ljo p riv r. d ru tv en e
svega ene m atem . nauke n au k e u m arsk e n au k e
nauke n au k e
1945 179 70 8 30 61 19 61
1975 22002 8712 1429 5806 2674 1439 10654
1980 31230 13912 1829 6682 3591 1421 17707
1984 30676 13616 1420 6789 3410 1879 17178

U k u p n o 1945-1984 564164 224293 34915 131985 74941 42929 279394

Efikasnost studiranja je slaba. U 1984. godini u roku je diplomiralo 13% re


dovnih studenata, i to na visokim kolama 14%, a na viim kolama 12% studenata.
Prosena duina studiranja je 6,7 godina na fakultetima i visokim kolama i 4,9 godina
na viim kolama.

Od 1962. do 1984. godine m agistriralo je i specijaliziralo 26653 kandidata. U


1962. godini najvie je m agistriralo i specijaliziralo na drutvenim naukam a 35%, zatim
32% na poljoprivredno-umarskim, a najmanje na medicinskim naukam a 6%. Posle 22
godine se taj odnos izmenio. N a medicinskim naukam a magistriralo je i specijaliziralo
20% kandidata, na tehnikim naukam a 27%, dok se znatno smanjuje broj magistara i
specijalista na poljoprivredno-umarskim naukam a, i to na 6%.

Od 1945. do 1984. godine doktoriralo je 14936 kandidata, i to najvie na


drutvenim naukam a - 30%, a najmanje na tehnikim naukam a - 14%.

115.
Pripadnici narodnosti, koji ive u Jugoslaviji, im aju prava na obrazovanje na
m atem jem jeziku. N astava na m atem jem jeziku narodnosti organizovana je za osnovno
i srednje obrazovanje, dok je nastava na albanskom jeziku organizovana i na viem, vi
sokom pa sve do poslediplom skog obrazovanja i doktorata nauka. U kolskoj 1951/52.
godini je postojalo oko 1400 osnovnih kola ili odeljenja pri osnovnim kolama sa na
stavom na jezicima narodnosti u kojim a je bilo blizu 200 hiljada uenika. Od tada se
smanjuje broj uenika svih narodnosti, izuzev albanske, koja belei znaajan porast.

Tabela 4-53. Doktori nauka prema naunim oblastima


U kup no N a u n e o b lasti
p r ir o d n o teh n i k e po ljo p riv .
m ed icin sk e d ru tv e n e
svega ene m ate m . nauke u m a rsk e
nauke nauke
nauke nauke
1945 9 - 1 1 . 6 1
1975 608 130 100 91 178 66 173
1980 861 181 151 162 225 80 243
1984 920 153 153 198 170 113 286
U k u p n o 1945-1984 14936 2991 3053 2127 3119 2202 4435

Z natno je m anji obuhvat u srednjem obrazovanju na jezicima narodnosti (sa


izuzetkom albanske narodnosti), m ada je, za razliku od osnovnog obrazovanja, ovde
prisutan porast kako broja uenika tak o i broja kola. U 1983/84. godini kolovalo se
92540 uenika na jezicim a narodnosti, od toga 87% albanske, 10% m aarske i 3%
uenika svih ostalih narodnosti.

Tabela 4-54. Uenici u kolama sa nastavom na jezicima narodnosti


O s n o v n e k o le S red n je kole
1951/52 | 1975/76 | 1983/84 1951/52 | 1975/76 | 1983/84

U kupno 195038 366809 428623 4401 65222 92540


A lb a n s k a 104833 308956 378868 711 51629 80457
B u g a rsk a 7004 3799 3223 1055 - -
e k a 994 593 589 . 26 105
Ita lija n sk a 7215 1222 1111 533 477 609
M a a rs k a 45572 34943 29566 1644 11112 9272
R um unska 4661 3007 2372 193 318 410
R u s in s k a 1744. 1022 867 - 174 226
S lo v a k a 6014 5994 5194 234 667 828
T u rs k a 17001 7273 6833 31 819 633

4.4.2. Naunoistraivaka delatnost

Opti drutveno-ekonom ski razvoj dao je podsticaj razvoju nauke. U odnosu


na 1970. broj naunoistraivakih organizacija u 1984. godini je skoro udvostruen, broj
istraivaa je preko 4 puta vei, a zavrenih radova je dva puta vie.

U 1984. godini je delovalo 469 naunih organizacija, 118 naunih jedinica u sa


stavu privrednih i vanprivrednih organizacija i 305 nauno-nastavnih institucija u oblasti
visokog obrazovanja. U svim ovim organizacijam a radilo je 28600 istraivaa na oko
19200 projekata.

Kvalifikovanost naunoistraivakog kadra se poboljava. Od 1965. do 1984.


godine udeo doktora i m agistara nauka i specijalista u ukupnom broju zaposlenih u
naunoistraivakim organizacijam a se poveao od 27% na 36% , a smanjio se broj za
poslenih koji ne rade direktno na projektim a. U 1965. su bila etiri zaposlena na jednog
istraivaa, a 1984. godine 2,5.

116.
Naunoistraivaki kadar je najbrojniji u oblasti tehnikih nauka, gde je 1984.
godine bilo zaposleno 49% od ukupnog broja istraivaa i saradnika, a na drugom mestu
su poljoprivredno-umarske i prirodno-matem atike nauke sa ueem od 20%.
Ve ezdesetih godina naune institucije se osam ostaljuju kao radne organizacije
i povezuju sa privredom, pa je i udeo organizacija udruenog rada u prihodim a
naunoistraivakih organizacija povean. U 1984. godini u prihodim a istraivakih
orgaiiizacija je udrueni rad uestvovao sa 61%, a sam oupravne interesne zajednice, sa
26%, od toga zajednice za nauku sa 21%.
Zbog promena u nainu fmansiranja naunoistraivake delatnosti, od
ezdesetih godina je u porastu broj primenjenih i razvojnih istraivanja u odnosu na
fundamentalna. Od ukupnog broja istraivanja u 1984. godini primenjena istraivanja
ine 45%, razvojna 38% i fundam entalna 17%.

Tabela 4-55. Naunoistraivaka i istraivako-razvojna delatnost prema naunim oblastima


Z ap o slen i radnici Z avreni P rih o d od
Broj istra i n a u n o istra -
od toga
o rg a n i ukupno vaki
istrai ivakog
zacija rad o v i
vai rad a ,
m il.din.

1970 463 31789 6975 9789 1369


Priro d n o -m a tem a ti k e n au k e 39 3270 1178 1355 169
Tehnike nauke 227 19103 3549 5516 822
M edicinske n auke 23 2283 312 226 50
Poljoprivredne n au k e 69 4794 879 1354 170
D rutvene n a u k e i/ 105 2339 1057 1338 158

19842/ 892 71471 28603 19180 56928


P riro d n o -m a tem a ti k e n au k e 92 6788 3357 1945 6425
T ehnike n auke 369 33538 13095 12078 32290
M edicinske n au k e 108 11366 3556 1032 4360
Poljoprivredne n a u k e 102 8622 2624 1294 6900
D rutvene n auke 151 6782 3583 1721 2982
H um anistike n a u k e 70 4375 2388 1110 3970

1/ O buhvaene i hu m an isti k e nau k e.


2/ P re th o d n i podaci.

Razvoj naunoistraivake delatnosti zaostaje za visoko razvijenim zemljama,


a i nekim susednim zemljama na priblino istom nivou razvijenosti. U Jugoslaviji na
10000 stanovnika dolazi svega 11 istraivaa, to je dva do tri puta manje nego u vi
sokorazvijenim zemljama i oko dva puta manje nego u nekim susednim zemljama.
Uee naunoistraivake delatnosti u narodnom dohotku opalo je od 1978. do 1984.
godine sa 1,07% na 0,86%, tako da po ulaganjima po stanovniku Jugoslavija zaostaje
za razvijenim zemljama od 15 do 30 puta, a po ulaganjima po istraivau za 4 do 5
puta. Zbog tendencije daljeg opadanja ulaganja zaostaje i za nekim manje razvijenim
zemljama.

4.4.3. Kultura, umetnost, informativna delatnost

Kulturno - umetnika delatnost bila je sastavni deo opteg drutvenog razvitka


zemlje. Preko brojnih organizacija sa raznovrsnom aktivnou postignuti su znaajni
rezultati u podizanju kulturnog nivoa stanovnitva i razvoju nacionalnih kultura.

117.
Od 1950. do 1980. godine broj naunih i strunih biblioteka je udvostruen, dok
je knjini fond povean etiri puta. U 1983. bilo je 1498 naunih i strunih biblioteka,
1972 narodne i 8263 kolske biblioteke. Knjini fond biblioteka se stalno poveavao. U
svim bibliotekam a se nalazi preko 83 m iliona knjiga. U poredo s porastom bibliotekog
fonda raste i broj korisnika biblioteka, i to najvie u narodnim bibliotekam a i u bibli
otekam a visokokolskih organizacija.

Pozorina aktivnost se odvija u profesionalnim , dejim i am aterskim


pozoritim a. U 1945/46. godini bilo je blizu 3 hiljade am aterskih pozorita koja su imala
izuzetno ivu aktivnost - 19 hiljada predstava, dok su 42 profesionalna pozorita izvela
6 hiljada predstava. U 1984/85. glavna aktivnost se odvija u 68 profesionalnih
pozorita, koja su dala preko 11 hiljada predstava pred 3,6 m iliona posetilaca. U 32
deja pozorita dato je 5737 predstava za 1,5 m iliona posetilaca, a u 114 am aterskih
pozorita dato je oko 2700 predstava pred 616 hiljada gledalaca.

Broj bioskopa u 1984. je vei 2,5 puta nego 1945. godine. U 1984. radilo je 1307
bioskopa, koji su prikazali 1368 film ova na preko 530 hiljada predstava, koje je posetilo
blizu 90 m iliona gledalaca. Sa razvojem televizije broj posetilaca opada. U 1984. je broj
posetilaca bio za 31% m anji nego 1960. godine. U 1984. godini snimljena su 33
dugom etrana filma, to je za 11 film ova vie nego u 1980. godini.

N a radnikim i narodnim univerzitetim a i u dom ovim a kulture odvija se, pored


obrazovne i kulturno - prosvetna delatnost, koja obuhvata priredbe, bioskopske i
pozorine predstave, koncerte i izlobe. Poslednjih godina narodni univerziteti preteno
neguju obrazovnu delatnost, dok dom ovi kulture im aju preteno kulturno-prosvetnu
delatnost. D ok je broj polaznika obrazovnih program a opao od 2,4 m iliona u 1947. na
1,3 m iliona u 1981/82. godini, broj posetilaca kulturno- prosvetnih priredbi se poveao
od 1,7 m iliona u 1960/61. na 9,1 m ilion u 1981/82. godini.

Tabela 4-56. Izdavaka delatnost i tampa


K n jig e i b r o u r e L isto v i (n o v in e ) aso p isi

b ro j tira . bro j tira bro j tira


n a s lo v a hilj. hilj. hilj.

1948 3413 30739 306 4315.1/ 232 1723.1/


1980 11301 62099 2865 1088265 1295 201664
1984.2/ 10918 56411 3063 1399107 1474 31881

i/P ro se a n tira p o je d n o m b ro ju .
2 /P re th o d n i p o d a c i.

U 1980/81. godini radilo je 2179 kultum o-um etnikih i kulturno-prosvetnih


drutava sa blizu 9000 dram skih, folklornih, m uzikih, recitatorskih i literarnih sekcija.
U ovim drutvim a radi 183 hiljade aktivnih lanova. A ktivnost drutava najveim delom
ine koncerti narodne m uzike, folklorne priredbe, pozorine predstave, akademije i pro
slave. D rutva su odrala preko 42 hiljade priredbi na kojim a je prisustvovalo oko 21
m ilion posetilaca.

Izdavanje knjiga i broura je do 1980. godine im alo tendenciju stalnog rasta.


Posle toga se sm anjuje, tako da je u 1984. objavljeno 4% naslova m anje nego u 1980.
godini. Broj i tira listova i asopisa je u porastu u odnosu na 1980. godinu.

U periodu 1980-1984. godine najvei broj izdatih knjiga je iz oblasti drutvenih


nauka 32% od ukupnog broja izdatih knjiga, dok knjige iz oblasti knjievnosti ine 20%

118.
i iz oblasti primenjenih nauka 24%. Od ukupnog tiraa 47% ine knjige iz drutvenih
nauka, iz knjievnosti 16%, a iz primenjenih nauka 180/>

Tabela 4-57. Knjige i broure po oblasti dela


Broj dela (n aslo v a) T ira. hilj.
1948 | 1975 | 1984 1948 1 W 5 | 19X4

U kupno 3413 11239 10918 30739 70449 56411

M arksizam -lenjinizam 103 41 744 97


D rutvene nauke 1088 4916 3499 14337 43627 27932
Prirodne n auke 234 317 420 2511 738 1087
P rim enjene n auke 804 1591 1871 5383 5497 5868
U m einost 269 1181 1478 882 3950 5112
L ingvistika,filologija 10 157 199 24 663 953
Kjievnosl 694 2318 2488 4789 12290 11840
G e ografija,biologija,isto rija 67 279 41) 1034 1179 1509
O pta grupa 222 141 227 1648 371 635
Religija 25 236 284 131 1390 1378

Od ukupnog broja naslova 68% knjiga je tam pano na srpskohrvatskom jeziku,


17% na slovenakom, 5% na m akedonskom , 3% na albanskom i 3% na jezicima ostalih
narodnosti. U odnosu na 1980. godinu u porastu je broj knjiga izdatih na m akedonskom
jeziku za 8% i na albanskom jeziku za 7%. Knjige i broure se takoe izdaju na nekoliko
stranih, uglavnom svetskih jezika.

Od prvih posleratnih godina novinsko-izdavaka delatnost se brzo razvijala. Od


1950. do 1980. godine broj listova je uvean 8 puta. U periodu 1980-1984. godine broj
listova se dalje uveava za 9% , a tira za 8%. Dnevno izlazi 27 listova, iji tira pokriva
59% ukupnog tiraa, 1384 periodinih listova sa 32% ukupnog tiraa i 1652 lista koji
izlaze povremeno sa blizu 9% ukupnog tiraa.

Tabela 4-58. Novine (listovi) po jeziku izdanja


N o v in e (listovi) T ira, hilj.
1953 1 '9 7 5 | 1984 1953 | 1975 | 1984

U kupno 457 1939 3063 318264 765026 1399107

S rp sk o h rv a tsk i i h rv atsk o srp sk i 332 1370 2113 248972 640204 1145759


Slovenaki 68 368 537 52009 83457 169881
M akedonski 22 100 175 6470 17231 38348
A lbanski 4 29 32 528 7514 21214
Bugarski 1 3 3 73 67 168
eki i slovaki 5 4 11 769 502 616
I talijanski 4 2 6 1026 1202 1458
M aarski 10 17 40 7615 13953 15436
Rum unski 2 3 7 378 7 882
Rusinski 1 6 5 70 146 902
Turski 2 . 8 50 - 423
O stali jezici 6 37 126 304 743 4020

Najee se kao izdavai listova javljaju organizacije udruenog rada u privre


dnim i vanprivrednim delatnostim a, 46% , zatim novinsko-izdavake organizacije 16%,
organi drutveno-politikih zajednica 9% , itd. Meutim, najtiraniji su listovi koje iz
daju novinsko-izdavake organizacije, 69% ukupnog tiraa i listovi iji je izdava
Socijalistiki savez radnog naroda 22%, dok su O U R u privrednim i vanprivrednim de
latnostima zastupljeni sa 5% ukupnog tiraa.

119.
Najvei broj listova se tam pa na srpskohrvatskom jeziku 69% , na
slovenakom 18%, na m akedonskom 6% i na jezicima narodnosti 5%. Oko 1% listova
tam pa se na stranim jezicima, a na vie jezika izlazi 3% listova.

U 1984. godini je izlazilo 1474 asopisa. Broj asopisa u odnosu na 1975. godinu
povean je za 20%.
U 1984. godini tira asopisa iznosio je oko 32 m iliona prim eraka. asopisi
svojom tem atikom zadiru u najrazliitije oblasti. Drutvene i primenjene nauke
uestvuju sa 55% u produkciji asopisa, a prirodne nauke i knjievnost sa po 7%.

N auni i nauno-populam i asopisi obuhvataju 67% izdatih asopisa, a


asopisi sa kulturno-um etnikom tem atikom 9% . N ajtiraniji su nauni i
nauno-popularni asopisi sa 43% ukupnog tiraa, inform ativni asopisi sa 14% i
asopisi za decu sa 12% ukupnog tiraa.

Najvei broj asopisa se izdaje na srpskohrvatskom jeziku, 69% od ukupnog


broja, na slovenakom 14%, na m akedonskom 4% , na m aarskom 1%, albanskom 1%,
na stranim jezicim a 4% , na vie jezika 4% itd.

R adio - program stie do najudaljenijih krajeva zemlje, preko republikih i


pokrajinskih, regionalnih i lokalnih radio-stanica koje su u 1984. godini emitovale pro
gram preko 860 odailjaa jaine 14087 KW .

Tabela 4-59. Radio


E m isije ra d io - p ro g r a m a ,
a so v a
R a d io R a d io
sta n ic e m u zi k i g o v o rn i p retp latn ici
p r o g ra m p r o g ra m hilj.

1945 10 10360 9565 180


1975 190 191807 109167 3561
1980 191 211442 133630 4242
1984 202 252673 164852 4699

D anas u Jugoslaviji rade 202 radio-stanice koje em ituju program u trajanju od


418 hiljada asova. M uziki program obuhvata 60% ukupnog radio-program a, s tim
to zabavna m uzika ini 54% , n arodna m uzika 36% i ozbiljna 10%. U okviru govornog
program a emisije vesti obuhvataju 16%, zabavne emisije 15%, spoljna i unutranja
politika 12% i privreda 9% em itovanih asova. R adio-program se emituje na jezicima
naroda i narodnosti, dok ''R adio Jugoslavija" em ituje program na 10 stranih jezika.

Tabela 4-60. Televizija


T elev izijsk i p ro g ra m u a so v im a
TV svega in fo r k u llu rn o - o b ra s p o rt o sta lo P re tp la t
ce n tri m ativ n i -u m e tn i . zovni nici,
i z a b av n i hilj.

1960 3 924 197 511 103 113 30


1975 8 12955 4081 4615 1532 1384 1343 2747
1980 8 19420 6830 6850 1480 1950 2309 3735
1984 8 23068 7549 7950 2305 2627 2637 4075

Poetkom ezdesetih godina poinje razvoj televizije, pa slika i r e postaju


najmasovnije sredstvo javnog inform isanja. U 1984. godini iz televizijskih studija emi-
tovano je 23 hiljade asova program a.

120.
Emisije kulturno-um etnikog i zabavnog program a ine 34% od ukupnog emi-
tovanog program a, emisije informativnog program a ine 33%, sportske emisije 11%,
dok obrazovni program ini 10% ukupnog program a.
Broj televizijskih pretplatnika je u stalnom porastu, tako da je 1984. godine
preao 4 miliona. N a 1000 stanovnika bilo je 177 pretplatnika.

4.4.4. Zdravstvena delatnost

Od osloboenja do danas postignuti su znaajni rezultati u organizovanju


zdravstvene zatite i u poboljanju zdravstvenog stanja stanovnitva. N a ostvarene re
zultate uticao je dinamian privredni i drutveni razvoj, stvarajui ekonomske i druge
uslove koji su delovali na oveka i njegovo zdravlje, vrstu bolesti i okolinu. Poveanje
proizvodnje uticalo je i na poboljanje ishrane stanovnitva i uslove stanovanja. Izgrad
njom novih vodovoda i proirenjem postojeih u veim naseljima poboljano je snabde-
vanje stanovnitva zdravom pijaom vodom. Za potrebe zdravstvene zatite
stanovnitva 1970. godine izdvajano je 4,8% narodnog dohotka. Posle toga ovo izdva
janje se smanjuje i u 1984. godini je iznosilo 3,9% narodnog dohotka.

Zdravstvo
Bolasnifika
h ilj. h ilj. postal ja
4 l-i

35-

38-

25-

21 -

15-

II-
5-

I-
1952 1983 1952 1983

Ostvareno je poveanje kapaciteta zdravstvenih organizacija i njihovo bolje


korienje, kao i poveanje broja strunih kadrova. U 1983. godini bilo je 4358 punktova
u slubi opte medicine, u specijalistikoj slubi 2902, u slubi medicine rada 1593, u
slubi predkolske zatite dece 1200, zatite kolske omladine 781, zatite ena 974, os
talim slubama 913 i u stom atolokoj zatiti 3709.
Tabela 4-61. Lekari i stomatolozi
1952 | 1971 | 1975 | 1980 | 1983.1/
Lekari 6364 21902 26264 32850 36872
O pte m edicine 11360 12238 14705 15672
Specijalisti 10544 14026 18145 21200
Stom atolozi 184 3378 4976 6772 8013
S tanovnika na 1 lekara 2607 939 813 675 509

Istraivanja za 1984. nisu zavrena

121.
U bolnicama je u 1983. godini bilo ukupno 127929 postelja ili 5,6 postelja na
1000 stanovnika. Od toga je u optim bolnicam a bilo 63814 postelja, u specijalnim 31726,
u klininim 26906, a u vanklininim stacionarim a 5483.

Tabela 4-62. Neki pokazatelji aktivnosti zdravstvene delatnosti


1 1971 | 1975 | 1980 | 1983

O sn o v n a z d ra v stv e n a z a tita o d raslih

Lekari 5548 6369 6198 7103


S ta n o v n ik a na 1 lek a ra o p te p ra k s e 2417 2257 2423 2205
Posete lek a ru . hilj. 71075 87906 100042 105665
O d loga: u kui o b o lelo g 1967 1964 1497 1578

Z d ra v stv e n a z a tita p re d k o ls k e dece

Deji lekari 1056 1329 1639 1673


Dece na 1 lek a ra 2413 1901 1574 1390
P osete lek a ru . hilj. 7330 10457 12619 13856
O d loga: u kui o b o le lo g 106 160 171 143

P re v en tiv n a a k tiv n o s t, h ilj.p o se la


Posete s a v elo v a litu 2075 2288 1486 1550
P a tro n a n e p o se te 1198 1453 1776 2076

Z d ra v stv e n a z a tita k o lsk e d ece i o m la d in e

L ekari 669 815 1134 1370


D ece na 1 lek a ra 6896 5464 4027 3192
Posete, hilj. 6269 2353 9253 10579
O d toga: u kui o b o lelo g 60 88 73 90

P rev en tiv n e a k tiv n o s ti, h ilj.p o s e ta


Siste m a tsk i p regledi 720 789 885 1059
P a tro n a n e p o se te 2 6 30 27
Posete s a v e to v a litu 193 258 284 285

Z d ra v stv e n a z a tita e n a

L ekari 460 663 848 887


e n a na 1 le k a ra 16871 12343 10130 9894
Posete, hilj.
G in e k o lo k im o r d in a c ija m a 3673 4751 5721 5934
S a v e to v a litim a 1193 1595 1803 1891
S a v e to v a litim a za
k o n tra c e p c iju 818 1001 1052 1118
P a tro n a n e p o se te 759 809 947 1179

U svim zdravstvenim ustanovam a je u 1983. godini radilo 36872 lekara, 8013


stom atologa, 5374 farm aceuta i ostalih zdravstvenih radnika 126485.

O rganizovanim radom zdravstvenih radnika do ezdesetih godina iskorenjene su


neke endem ske bolesti kao to su m alarija, pegavac, trahom i sifilis. Efikasnom vakci-
nacijom suzbijene su do elimenacije i druge zarazne bolesti kao to su deija paraliza,
difterija i dr. C elokupno stanovnitvo je obuhvaeno osnovnom zdravstvenom i pre
ventivnom zatitom , naroito vakcinacijom , tako da su znatno smanjene i ostale zarazne
bolesti. Osetno je sm anjen broj obolelih i um rlih od tuberkuloze, tako da od sedamde
setih godina ova bolest ne predstavlja zdravstveno socijalni problem u zemlji.

U kupni rashodi zdravstvene delatnosti u 1983. godini iznosili su 114,3 milijarde


dinara. Od toga je 68% izdvojeno za stacionarnu zatitu, 33% za am bulantnu, 5% za
preventivnu, 3% za stom atoloku i 2% za ostalu zatitu.

122 .
Brzim razvojem zdravstva u posleratnom periodu smanjio se broj stanovnika na
jednog lekara. U 1952. je na jednog lekara bilo 2607 stanovnika, a u 1983. godini 509.
Ukupan broj medicinskih kadrova bio bi dovoljan da zadovolji potrebe zdravstvene
zatite stanovnitva. M eutim, njihov teritorijalni raspored nije zadovoljavajui. U
univerzitetskim centrima je zaposleno preko 38% kadrova, a u nedovoljno razvijenim
podrujima od ukupnog broja lekara radi samo 25%.

Tabela 4-63. Uzroci smrti


S tru k tu ra u % U m rli na 100 hilj s ta n o v n ik a
1971 1 ' 5 | 1982 1971 | 1975 | 1982

U kupno um rli 100 100 100 870 865 898

Infektivne i p a ra z ita m e bolesti 3,7 1,4 0,8 32 12 7


T uberkuloza 2,0 1,4 0,7 17 12 6
N eoplazm e 11,6 13,4 15,3 101 116 137
Bolesti org an a za disanje 5,8 7,4 5,8 51 64 52
Bolesti srca i k rvnih su d o v a 32,9 41,4 50,2 286 358 451
Nesreni sluajevi 7.6 66.9 7,0 66 60 63
N edovoljno definisane bolesti 27,7 17,0 8,6 241 147 77
Ostali uzroci sm rti 10,7 11,0 11,6 93 95 104

Osnovna zdravstvena zatita odraslih odvija se u am bulantam a opte medicine


i medicine rada. U ovim ustanovam a je 1983. godine radilo 7103 lekara i obavilo 106
miliona pregleda, to znai da jedan lekar obavi oko 52 pregleda dnevno.

N a zatiti predkolske dece uinjen je veliki napredak kako po broju


angaovanih radnika tako i po obimu rada. Smanjena je sm rtnost odojadi od 140 na
1000 ivoroene dece u 1951. na 32 u 1983. godini. I pored toga, smrtnost odojadi je
visoka i spada meu najvie u Evropi na ta utiu velike razlike po republikam a i po
krajinama. U 1983. godini je stopa smrtnosti u SR Sloveniji iznosila 16, u SAP Vojvodini
15, u SR Makedoniji 54, a u SAP Kosovu 72 umrla odojeta na 1000 ivoroenih.

U zdravstvenoj zatiti kolske omladine postignuti su skromniji rezultati u od


nosu na ostale vidove zatite, posebno u nerazvijenim i seoskim podrujima, to se
ogleda u nedovoljnom obuhvatu omladine sistematskim pregledima.

Na zdravstvenoj zatiti ena uinjen je, takoe, veliki napredak, a posebno na


zatiti trudnica. U 1983. godini preko 90% poroaja obavljeno je uz strunu pomo
zdravstvenih radnika, odnosno 84% poroaja je obavljeno u porodilitima. Poveao se
broj poseta u savetovalitima za kontracepciju, osim u SAP Kosovu.

Smrtnost stanovnitva je u stalnom opadanju. U 1952. je od 1000 stanovnika


umiralo 12, a u 1983. godini 7,5. U odnosu na uzroke smrti smanjuje se sm rtnost od
infektivnih bolesti i tuberkuloze, a u porastu je sm rtnost od malignih neoplazmi i kar
diovaskularnih bolesti. Polovina umrlih u 1983. godini je od bolesti srca i krvnih sudova,
a 15% od malignih neoplazmi.

4.4.5. Delatnost drutvene i socijalne zatite

Drutvena zatita dece i omladine se najveim delom ostvaruje u organizacijama


za predkolski vaspitno - obrazovni rad i u domovima uenika i studenata. Ona obuh
vata odreene oblike organizovanog zbrinjavanja, podizanja i vaspitanja dece
predkolskog uzrasta i smetaj uenika i studenata koji se koluju van mesta boravka.

123 .
Dosadanji razvoj ove delatnosti karakterie poveanje broja organizacija i
veu obuhvatnost dece i om ladine. Tom e je posebno doprinelo stvaranje fondova za
neposrednu deiju zatitu. Stabilniji izvori finansiranja omoguili su izgradnju veeg
broja novih objekata, a time i poveanje obuhvata dece i om ladine raznim oblicima
drutvene zatite. M eutim , nivo drutvene zatite u celini i dalje zaostaje za potrebam a
porodice i drutva.
K ao sastavni deo obrazovno - vaspitnog sistema predkolsko vaspitanje i obra
zovanje (deje jasle, vrtii, zabavita) obezbeuje dnevno zbrinjavanje, negu i ishranu
dece uzrasta do 7 godina.

Tabela 4-64. Predkolsko vaspitanje i obrazovanje

D eca P re m a u z ra stu
O rg a n iz a c ije
ukupno
d o 3 g o d in e | p re k o 3 godine

1950 526.1/ 23469.1/ 6651 16818


1975 2436 191427 26942 164485
1980 3430 304735 47608 257127
1985 4153 401049 69892 331157

1/ O b u h v a e n a i o b d a n i ta za k o ls k u d ecu .

M rea predkolskih vaspitno - obrazovnih organizacija se sve vie iri. Od 1946.


do 1985. godine broj tih organizacija povean je 23 puta, a broj dece 42 puta. M ada je
porast znaajan, o buhvat dece je jo nedovoljan. Od ukupnog broja dece uzrasta do 7
godina sam o je 0,7% bilo obuhvaeno 1948, a 1985. godine 15%.

U predkolskim organizacijam a najbrojnija su deca uzrasta 3 - 7 godina. U


okviru te grupe najvie je dece 6 - 7 godina (36% ), to pokazuje da je zbrinjavanje dece
uzrasta do 3 godine jo nedovoljno. Od 400 hiljada dece smetene u ovim organizacijama
u 1985. godini 69% je dece koja u toku dana borave preko 8 asova. Od ukupnog broja
smetenih 81% su deca ija su oba roditelja zaposlena i 15% deca iji je samo jedan ro
ditelj zaposlen. Za decu iz porodica sa m anjim prihodim a drutvena zajednica participira
u trokovim a boravka za 54% dece. U 1985. godini u predkolskim organizacijam a je
bila zaposlena 41 hiljada radnika, a od toga je 20 hiljada vaspitnog osoblja, preko 6 hi
ljada zdravstvenog i oko 2 hiljade adm inistrativnog osoblja.

I pored postignutih rezultata, nivo, obim i m aterijalna osnova drutvene zatite


dece i om ladine ne odgovaraju rastuim potrebam a porodice i drutva.

Tabela 4-65. Domovi uenika i studentski domovi


D o m o v i u e n ik a S tu d e n tsk i d o m o v i

dom ovi | uenici dom ovi | stu d e n ti

1946 556 50615 5.1/ 1620.1/


1950 1110 114625 18 4864
1975 260 42431 60 36621
1980 261 43590 75 44548
1985 236 37767 79 48827

1/ S tu d e n tsk i d o m o v i sa m o u S R Srbiji i S R H rv a ts k o j.

Broj dom ova uenika i uenika koji se nalaze na kolovanju van m esta stano
vanja osetno se sm anjuje, dok se poveava broj studentskih dom ova i smetenih stude

124.
nata. U 1985. godini u 236 dom ova za uenike bilo je smeteno 37767, a u 79 studentskih
domova 48827 korisnika.
Trokove boravka u domovima za 58% korisnika snose roditelji u celini, za 10%
drutvena zajednica, za 27% uestvuju roditelji ispod polovine trokova, dok za 5%
korisnika roditelji uplauju vie od polovine trokova boravka.
Kao poseban oblik drutvene brige o deci, dodatak na decu je novani vid
pomoi porodicama sa manjim primanjima. Uslovi za sricanje prava na dodatak na decu
i visina dodatka regulisani su republikim i pokrajinskim propisima.

Tabela 4-66. Dodatak na decu


D eca n a k o ju Isplaena
K o risn ici,
se p rim a sred stv a,
u hilj.
d o d a ta k ,u hilj. u mil. din.

1948 445 1022 21


1950 474 1018 32
1975 846 1830 3671.1/
1980 832 1864 8823
1984 765 1749 26993

1/ Bez C rn e G o re i S A P K o so v a

Socijalnoj zatiti, koja se preduzima u cilju spreavanja socijalne ugroenosti


dece, omladine i odraslih lica, drutvo poklanja punu panju. Za to se staraju
odgovarajue slube i institucije raznim oblicima pomoi i strunog socijalnog rada.

Tabela 4-67. Socijalna zatita dece, omladine i odraslih


O rg an izacije za O rg an izacije za O rganizacije za
decu i o m la d in u o d ra s la lica p ro fesio n aln u
reh ab ilitaciju
b roj | korisnici b ro j 1 korisnici broj | korisnici

1946 158 6620 18 2860


1950 270 22866 109 7412 7 601
1980 236 21164 139 24707 60 5892
1984 248 19939 158 28872 73 7543

Tokom rata je znatan broj dece ostao bez roditelja. U 1950. godini je bilo 214
organizacija za smetaj i zbrinjavanje dece liene roditeljskog staranja u kojima je bilo
smeteno oko 19000 dece. Od 1953. godine smanjuju se kako broj organizacija tako i
broj dece. U 1984. godini u 51 organizaciji smeteno je preko 4500 tienika.

U 1984. godini bilo je 84 organizacije za zbrinjavanje tee invalidne dece sa 6270


tienika.

Oko 5500 dece ometene u psihikom i fizikom razvoju bilo je smeteno u 6}


organizaciju. U 52 organizacije bilo je smeteno 3607 zaputene dece i omladine.
Najvie korisnika je primljeno po odluci organa starateljstva - 60% i po odluci suda

Kapaciteti organizacija za smetaj i zbrinjavanje odraslih lica su u porastu, U


158 organizacija 1984, godine je bilo smeteno oko 29 hiljada korisnika, prema oko 7
hiljada u prvim posleratnim godinama. Meutim, to je jo nedovoljno s obzirom na
porast broja starih i nezbrinutih lica.

125 .
U porastu je i broj organizacija za profesionalnu rehabilitaciju, koje
obezbeuju struno osposobljavanje i zapoljavanje lica sa sm anjenim radnim sposob
nostima. U 1984. godini u 73 organizacije bilo je preko 7500 lica.

Znatni napori i m aterijalna sredstva ulau se u razvoj centara za socijalni rad,


koji neposredno sprovode socijalnu zatitu, prate i prouavaju pojave i problem e u ob
lasti socijalne zatite. U poslednjih deset godina broj centara i broj zaposlenih u centrim a
povean je skoro tri puta. Od 266 hiljada m aloletnih korisnika usluga ovih slubi, koliko
ih je bilo 1984. godine, najbrojnija je kategorija dece ugroene porodinom situacijom -
56%, zatim dece s porem eajim a u ponaanju - 17%, dece ometene u psihikom razvoju
- 13% i dece om etene u fizikom razvoju - 5% . Od 370 hiljada punoletnih korisnika,
24% su ostareli korisnici, 23% m aterijalno neobezbeeni, 19% fiziki i psihiki ometeni
i 11% sa porem eajim a u ponaanju. Najei oblik zatite je novana pom o, a zatim
ostali oblici, pom o u naturi, starateljstvo i smetaj u organizaciju socijalne zatite.

U 1984. godini od ukupnog broja zaposlenih (14175) u organizacijam a socijalne


zatite 20% su radnici neposredno angaovani na vaspitno - obrazovnom radu i na os
posobljavanju dece i om ladine, 30% zdravstveni radnici a 50% su radnici angaovani
na adm inistrativnim , finansijskim i ostalim poslovim a.

4.4.6. Delatnost fizike kulture

U 13 hiljada sportskih organizacija 1982. godine najm asovnije su zastupljeni


fudbal, streljatvo, lov, ah, rukom et, koarka, kuglanje, sportski ribolov i stoni tenis.
Ove organizacije ine 75% od ukupnog broja organizacija.

Od preko 1,5 m iliona aktivnih lanova u organizacijam a fizike kulture ene su


zastupljene sa 15%, a njihova aktivnost je najizraenija u Savezu za telesno vaspitanje
P artizan 24% i u planinarskim drutvim a 20% . Pionirke i juniorke ine vie od polo
vine aktivnih lanica. Uenici i studenti uestvuju sa 40% , a radnici sa 42% u ukupnom
broju lanova.

Organizacije fizike kulture su u 1982. godini organizovale blizu 120 hiljada


takm ienja, 10 hiljada izleta koliko i javnih asova, sletova i festivala, preko 1500 logo
rovanja i oko hiljadu kroseva i akadem ija.

Tabela 4-68. Fizika kultura


A k tiv n i lan o v i, hilj.

O sn o v n e ukupno ene
o rg a n iz a c ije

1953 7886 642 114


1960 10604 862 163
1971 8708 874 132
1982.1/ 13243 1509 229

>/ O b ra d a re z u lta ta islra iv a n ja (k o je se vri sv a k e d ru g e g o d in e) za 1984. g o d in u je u to k u .

U finansiranju organizacija za fiziku kulturu sam oupravne interesne zajednice


za fiziku kulturu i savezi za fiziku kulturu uestvuju sa 25% , privredne i vanprivredne
organizacije sa 14%, dok same organizacije ostvaruju prihod sopstvenim delatnostim a,
kao i prihod od lanarina, takm ienja i priredbi sa 34%.

Jugoslavija je bila uspean dom ain nekoliko znaajnijih sportskih priredbi (XIV
zimske olimpijade, nekoliko svetskih i evropskih prvenstava, m editeranskih i balkanskih
igara i dr.).

126.
4.4.7. Delatnost organa uprave i narodna odbrana

U organima drutveno-politikih zajednica bilo je u 1984. godini blizu 191 hi


ljada zaposlenih ili 3,1% od ukupnog broja zaposelnih u drutvenom sektoru. U orga
nima uprave radilo je 110 hiljada zaposelnih a od toga u organim a federacije 12,6 hiljada
ili 0,2% od ukupnog broja zaposlenih u drutvenom sektoru.
Za upravu i narodnu odbranu se troilo pre 1980. godine neto vie od 10%
narodnog dohotka, a zatim se uee ovih rashoda smanjivalo i u 1984. iznosilo je 8.3%.
Uee rashoda organa svih drutveno-politikih zajednica u narodnom dohotku sm a
njeno je sa 4,2% u 1980. na 3,9% u 1984. godini. Takoe je u istom periodu smanjeno
uee rashoda za narodnu odbranu sa 5,6% na 4,4%. U rashodima za narodnu od
branu nisu obuhvaena sredstva koja narodna odbrana ostvaruje mimo budeta kao
prihode od sopstvene delatnosti, kao i sredstva drugih drutvenih subjekata, tj. orga
nizacija udruenog rada i drugih organizacija i zajednica, koja se troe za drutvenu
samozatitu i optenarodnu odbranu.

Tabela 4-69. Uee rashoda organa drutveno-politikih zajednica i narodne odbrane u narodnom dohotku
- u procentima
1965 | 1970 | 1975 | 1980 | 1984

UK U PN O 10,3 9,8 10,8 9,8 8,3


O rgani dru tv en o -p o litik ih
zajednica 4,4 4,3 4,5 4,2 3,9
U tom e O rgani federacije 0,62 0,64 0,73 0,74 0,36
N a ro d n a o d b ra n a 5,9 5,5 6,3 5,6 4,4

U periodu usporavanja i stagnacije privredne aktivnosti u poslednjih pet godina


(1980-1984), dolo je do smanjivanja uea zaposlenih u organim a drutveno-politikih
zajednica u odnosu na ukupan broj zaposlenih u drutvenom sektoru, to znai da je
zapoljavanje u ovoj oblasti bilo sporije od zapoljavanja u drutvenom sektoru u celini.
Dolo je i do smanjivanja uea rashoda organa drutveno-politikih zajednica i nar
odne odbrane u ukupnom narodnom dohotku, emu su doprinele i stabilizacione mere
tekue ekonomske politike koje su preduzimane u ovoj oblasti u smislu manjeg
zapoljavanja i vee racionalizacije poslovanja.

4.4.8. Doprinos Jugoslovenske narodne armije izgradnji zemlje 1945-1985. godine

Posle pobedonosnog zavretka etvorogodinjeg oslobodilakog rata i


socijalistike revolucije, Jugoslovenska narodna armija se uporedo sa vlastitom izgrad
njom, borbom protiv ostataka neprijatelja, uvanja tekovina revolucije i mira na grani
cama, najpre angauje u borbi za obnovu ratom razorene zemlje, a zatim u izgradnji
samoupravnog socijalistikog drutva.

Izgradnja i rekonstrukcija puteva. Zajedno sa radnim ljudima i graanima. Ju


goslovenska narodna armija dala je veliki doprinos izgradnji i rekonstrukciji putne
mree. Njene inenjerijske jedinice su uz pomo ostalih pripadnika Armije, izgradile i
rekonstruisale od 1945. do 1985. godine 11038 kilometara puteva. Medu znaajnijim
putevima, pravcima i rejonima na kojima su jedinice JN A bile angaovane u izgradnji,
ili su ih sufmansirale, spadaju, pored ostalih, Jadranska magistrala, Ibarski put, autoput
Beograd-Zagreb i dr.

Inenjerijske jedinice iji je doprinos u gradnji puteva najvei, bile su, posebno
od 1954. godine, veoma dobro opremljene. Inenjerija je imala mehanizaciju na evrop-

127 .
skom nivou, strune kadrove i razraenu tehnologiju graenja, pa je dala znaajan do
prinos izgradnji puteva u zemlji. U periodu 1945-1974. godine Jugoslovenska narodna
armija je izgradila i rekonstruisala 11 hiljada kilom etara puteva. Samo u poslednjih deset
godina, od 1975. do 1985. godine, izgraen je 5661 kilom etar puteva. Godinje je
graeno ili rekonstruisano izmeu 350 i 650 kilom etara puteva, a najvie izgraenih pu
teva je bilo 1985. godine 664 kilom etra.

Izgradnja vodovodne mree. O d 1945. godine su inenjerci i pripadnici drugih


rodova, radei sa om ladinom i graanim a u m estim a irom Jugoslavije, izgradili i re-
konstruisali vie hiljada kilom etara vodovodne mree. Veoma je dugaak spisak mesta
u kojima su vojnici i stareine uestvovali u gradnji vodovodne mree.

Pripadnici Armije gradili su svake godine po vie desetina pa i stotina kilom etara
vodovodne mree, a sam o u periodu 1975-1985. godine je izgraeno 1892 kilometra.

Osim u gradovim a, vojnici i stareine su gradili vodovode u mnogim selima, gde


je voda dovoena sa planina i sa udaljenosti od vie desetina kilom etara.

Izgradnja eleznikih pruga. Inenjerijske jedinice, zajedno sa pripadnicim a os


talih rodova su u periodu 1946-1960. godine uestvovale u izgradnji vie od 700 kilo
m etara eleznikih pruga od 1300 kilom etara ukupno izgraenih pruga u Jugoslaviji u
tom periodu. Pripadnici Arm ije uestvovali su u gradnji pruge .Bosanski amac - Sara
jevo (ukupna duina pruge 242 kilom etra), Biha - K nin (115 km), Banja Luka - Doboj
(97 km), Sabac - Z vom ik (74 km ), K urum lija - Pritina (71 km), Kruevac - Kraljevo
(59 km), Niki - T itograd (56 km ) i Lupoglav - talije u Istri (53 km). Osim toga, A r
mija je uestvovala i u polaganju drugog koloseka na prugam a Beograd - Zagreb i
amac - Sarajevo, kao i na izgradnji 65 kilom etara dugake pruge od Savskog M arofa
preko K um rovca do m esta Im eno na pruzi Zidani M ost - M aribor, U toku posleratne
gradnje eleznikih pruga, inenjerijske jedinice su probile 117 tunela u ukupnoj duini
od 16,5 kilom etara.

Izgradnja mostova. Od 1945 - 1985. godine pripadnici Armije su izgradili i re-


konstruisali 1273 m osta u ukupnoj duini preko 36000 m etara. U poredo sa gradnjom
puteva i eleznikih pruga, inenjerci su gradili uglavnom arm irano-betonske i drvene,
a prem a potrebam a i m etalne m ostove, kao privrem ena reenja za kratkoronu upo
trebu. Svake godine inenjerci su, zavisno od planova i potreba drutveno-politikih
zajednica, u okviru svoje redovne vojno-strune i borbene obuke, gradili po vie desetina
mostova. U periodu 1945 - 1985. godine gradili su u proeku po tridesetak mostova
godinje, a za poslednjih deset godina, izgradili su 312 i rekonstruisali 36 m ostova u
duini od oko 100 kilom etara. Najee su to bili arm irano-betonski i mostovi metalne
konstrukcije.

Sticanje kvalifikacija. Sticanju raznih kvalifikacija vojnika za vreme sluenja


vojnog roka poklanja se izuzetna panja u svim jedinicam a Jugoslovenske narodne ar
mije. U periodu 1945 - 1985. godine vie od rpilion m ladia iz svih krajeva zemlje steklo
je diplome kvalifikovanih radnika raznih struka i specijalnosti, Od 1945- do kraja 1985.
u Armiji je steklo kvalifikacije za rukovaoce inenjerijskih m aina, za tesare i zidare oko
123 hiljade vojnika, za vozae m otornih vozila "Cu i "E" kategorije 520 hiljada, za kuvare
330 hiljada, za pekare 90 hiljada, za saobraajce 20 hiljada i za bolniare 20 hiljada vo
jnika. To predstavlja poseban doprinos Armije privrednom razvoju zemlje, jer svi ti
mladii, od kojih je najvei broj doao na odsluenje vojnog roka bez ikakvih kvalifika
cija, posle odsluenja vojnog roka odlaze u svpje ivotne i radne sredine obogaeni no
vim znanjima i iskustvima za obavljanje raznih zanim anja.

128.
Doprinos vojnih instituta. U Jugoslovenskoj narodnoj armiji radi vie savre-
meno opremljenih instituta, koji svojim dostignuima upotpunjuju i pom au rad srodnih
ustanova u graanstvu. Kroz razvijenu i intenzivnu saradnju sa vanarm ijskim
naunoistraivakim institucijama i fakultetima na razvojnim program im a i na prime-
njenim istraivanjima u svim oblastim a vezanim za problem atiku osvajanja sredstava
naoruanja i vojne opreme, ostvarena je znaajna cirkulacija znanja ime je obogaen
opti nauni potencijal.

Vojnotehniki instituti su tokom etiri decenije dali veliki doprinos razvoju ju-
goslovenske privrede. U poredo sa radom na istraivanju i razvoju naoruanja i vojne
opreme, mnoga reenja i rezultate iz te oblasti su transformisali za civilne potrebe. Pored
svojih redovnih armijskih zadataka, vojnotehniki instituti preuzimaju i odgovarajue
poslove za potrebe privrednih i drugih organizacija.

Vojnotehniki institut kopnene vojske se prema kadrovskim potencijalima i la


boratorijskoj opremi svrstava u najvee naunoistraivake organizacije u zemlji.
Uspeno reavajui probleme savremenih konstrukcija naoruanja i vojne opreme, In
stitut je radio na istraivanju i razvoju najsavremenijih konstrukcionih m aterijala i
vrhunskih svetskih tehnologija za njihovo dobijanje, preradu i ugradnju. Kvalitet i
funkcionalnost tih m aterijala i tehnolokih reenja verifikovani su i na sredstvima
naoruanja i vojne opreme, a domae fabrike su ih iroko uvele u proizvodnju robe za
domae trite i izvoz. Razradom kriterijum a i m etoda za kontrolu kvaliteta svojih
proizvoda za potrebe Armije, znaajno se uticalo na podizanje opteg nivoa kvaliteta
proizvodnje jugoslovenske industrije. Pored toga, Institut je dao znaajan doprinos pri
vrednom razvoju zemlje kroz obavljanje specijalnih radova na hidroenergetskim i in
dustrijskim objektima, kao to su hidroelektrane M ratinje i erdap, elezare Niki i
Zenica, M etalurko-rudarski kom binat Bor i luka Bar. U okviru saradnje sa upravom
za civilnu plovidbu, Institut je izvrio ispitivanja i dao elemente za rekonstrukciju po-
letno-sletnih staza na aerodrom im a T itograd, Cilipi, Beograd, Ti vat, Ljubljana, Ohrid i
M aribor. Znaajan doprinos, takoe, predstavlja sistem elektronskog obezbeenja raz
nih objekata koji je projektovan od dom aih kom ponenata. Zapaeni radovi izvreni su
i na podruju civilne zatite, vodosnabdevanja i preiavanja vode.

Vazduhoplovno-tehniki institut, takoe, najneposrednije sarauje sa privre


dnim i istraivakim organizacijama i institucijam a u graanstvu. Institut je pruao
razne istraivake, struno-tehnike i ostale usluge radnim organizacijama i drugim in
stitucijama u zemlji, saraujui sa njima na reavanju mnogih sloenih tehnikih pro
blema. Ostvarena je saradnja sa preko dvadeset radnih i nauno-istraivakih
organizacija u oblasti m aterijala i tehnologija. Institut je uspeno izvrio suspstituciju za
skoro sva pogonska goriva koja su se ranije uvozila. Danas ne postoji potreba za uvo
zom ulja za vazduhoplovno naoruanje, nekih specijalnih ulja za zatitu naoruanja i
drugih proizvoda za podmazivanje i zatitu tehnikih materijalnih sredstava.

Brodarski institut takoe obavlja niz poslova za potrebe brodogradnje i privrede


izvan Jugoslovenske narodne armije. Za brodograevinsku industriju, odnosno
trgovaku brodogradnju Jugoslavije, svake godine Institut izvri vie ispitivanja raznih
modela brodova, propelera, ili drugih brodskih elemenata.

Hidrografski institut Ratne m ornarice uestvuje u reavanju mnogih zadataka


koji su zainteresovani privreda, u prvom redu pom orska, i naune institucije koje se
bave istraivanjem Jadrana, hidrografskim i okeanskim premerima mora i izradom po
morskih karata. Ovaj institut snabdeva pomorskim kartam a, potrebnim za sigurnost
plovidbe i norm alno odvijanje pom orskog saobraaja, pomorsko-privredne organizacije,

129.
pom orske kole i dr. Pored toga, bavi se i prem eravanjem priobalnog podruja i izradom
odgovarajuih elaborata za potrebe privrede.

Vojnogeografski institut se posebno afirm isao u izradi geodetskih podloga za


projektovanje saobraajnica, naftovoda, geofizikih istraivanja, em atskih karata, pla
nova krupnih razm era, geografskih istraivanja, geografskih karata, i slino. T opo
grafske, geografske, reljefne i druge karte dostupne su radnim i naunim organizacijam a,
ustanovam a i pojedincim a.

Tehniko opremanje i modernizacija. Osnovni ciljevi tehnikog oprem anja i


m odernizacije JN A realizuju se oslanjanjem , pre svega, na sopstvene
istraivako-razvojne i proizvodne m ogunosti zemlje. Oko 90% sredstava i sistema
naoruanja i vojne oprem e, koji se danas proizvode u zemlji, rezultat su vlastitih
istraivanja i razvoja. Istraivako razvojni potencijal se danas sastoji od nekoliko hi
ljada istraivaa u vojnim naunim i istraivako-razvojnim organizacijam a, radnim or
ganizacijam a vojne industrije i drugim istrai vako-razvojnim i proizvodnim
organizacijam a irom Jugoslavije.

Od 1981. godine do danas razvijeno je vie od stotinu novih sredstava i sistema


naoruanja i vojne oprem e i osvojena njihova serijska proizvodnja. M eu njima su vrlo
sloeni i savrem eni sistemi, kao to su: avioni, helikopteri, oklopni transporteri i tenkovi,
raketni sistemi, sloeni elektronski ureaji i drugo. Vie stotina sredstava i sistema
naoruanja i vojne oprem e proizvodi se u organizacijam a udruenog rada, koje su
lanice Zajednice industrije n aoruanja i vojne oprem e Jugoslavije, kao i u drugim or
ganizacijam a udruenog rada, a vie stotina organizacija udruenog rada iz cele zemlje
uestvuju kao kooperanti-isporuioci sirovina, reprom aterijala, delova, sklopova i dr.

V ojnoekonom ska i nauno-tehnika saradnja sa inostranstvom , i pored


sloenih vojnopolitikih i ekonom skih uslova u kojim a se odvija, beleila je stalan
napredak. K arakteriu je povean obim , uee sve veeg broja zemalja (naroito
nesvrstanih i zem alja u razvoju) i sve vea raznovrsnost i kvalitet oblika saradnje.

Pomo JNA prilikom elementarnih nepogoda. U nizu elem entarnih nepogoda,


koje su veom a esto nanosile ogrom ne m aterijalne tete i odnosile ljudske ivote, vojnici
i stareine Jugoslovenske narodne arm ije su bili m eu prvim a koji su pruali pomo
stanovnitvu.

Prilikom katastrofalne poplave, koja je m aja 1965. godine zahvatila 16 optina


regiona Kraljevo, pripadnici Arm ije su bili m eu prvim a na m estu nesree. U borbi sa
vodenom stihijom spasli su 300 ljudskih ivota. U vreme katastrofalnog zemljotresa u
Banja Luci pom o Arm ije ispoljila se u pruanju m edicinske pomoi povreenima.
sm etaju stanovnitva pod atore, obezbeenju hranom i vodom za pie, raiavanju
ruevina, itd. E fikasna i brza pom o pruena je prilikom zem ljotresa koji je pogodio
C rnogorsko prim orje i kontinentalni deo SR Crne G ore 1979. godine. Pruajui pomo
stanovnitvu, inenjerijske i druge jedinice Arm ije dale su 63880 radnih asova u vred-
nosti od blizu 3,2 m iliona dinara. N a podrujim a koja su zahvaena zemljotresom na
K opaoniku i danas rade inenjerijske jedinice JN A . Izgradile su saobraajnice koje su
povezale m noga sela i zaseoke. T renutno grade put koji e asfaltnom trakom povezati
sva m esta izmeu Brusa i Kurumlije.

Ueem u obuzdavaju vatrene stihije pripadnici JN A su u svim delovima zemlje


dali neprocenjiv doprinos spaavanju ljudskih ivota i m aterijalnih dobara. Najsveiji
prim er predstavlja uee blizu 5 hiljada vojnika i stareina u gaenju desetine poara,

130.
koji su u leto 1985.godine zahvatili neke delove priobalnog pojasa i ostrva na Ja d ran
skom moru.

Doprinos stabilizaciji. U naporim a koje itava jugoslovenska zajednica predu-


zima na planu privredne stabilizacije, pripadnici Jugoslovenske narodne armije su pos
tigli rezultate koji ukazuju da je ova optedrutvena akcija najozbiljnije shvaena i da
predstavlja sastavni deo ivota i rada svih vojnikih kolektiva. tednja, racionalno pos
lovanje i druge mere ekonomske stabilizacije sprovode se u Jugoslovenskoj narodnoj
armiji u svim jedinicama i ustanovam a. Optearm ijskim program om tednje utvreni su
zadaci i obaveze svih kom andi jedinica i ustanova za ekonomino troenje sredstava.
Poseban doprinos Armije stabilizaciji su finansijski efekti ostvareni u razvoju
infrastrukture. Od 1981. do 1984. godine vrednost radova na infrastrukturnim objektima
u tekuim cenama iznosila je 6,8 milijardi dinara, a uinjeni trokovi za tu izgradnju iz
nosili su oko 3 milijarde, tako da je zajednici samo u tom periodu uteeno 3,8 milijardi
dinara.
Uz mala ulaganja obezbeuju se znaajne koliine hrane za ishranu pripadnika
JNA. Istovremeno, time se smanjuje pritisak na trite poljoprivrednih proizvoda. Po
ljoprivrednom delatnou se m aksim alno i racionalno koristi slobodno vojno zemljite
(oko 11 hiljada hektara obradivih povrina) koje se preko civilnih organizacija ne moe
obraivati. Pored toga gaji se oko 10 hiljada grla stoke. Godinje se u proeku proizvede
oko 27 hiljada tona itarica, 8 hiljada tona povra za zimnicu, 40 hiljada tona industrij
skog bilja, 40 hiljada tona krm nog bilja, 600 tona sveeg mesa i drugih proizvoda. P ro
izvodnja je namenjena 80% za potrebe Armije, a 20% za potrebe stanovnitva.

Odmor i rekreacija. U itavoj posleratnoj izgradnji JN A je u svom sastavu


imala posebnu organizaciju iji je zadatak da stvara uslove i organizuje odm or pripad
nika JN A i lanova njihovih uih porodica. D anas JN A ima 13 vojnih odm aralita. Radi
boljeg korienja izgraenih kapaciteta, om ogueno je da vojna odm aralita koriste i
graani, pa i stranci u vreme kad su kapaciteti slobodni. Vojna odm aralita sve rashode
pokrivaju sopstvenim prihodim a od prodaje roba i usluga i plaaju sve obaveze prema
drutvenoj zajednici.

131.
5. POTRONJA I USLOVI IVOTA STANOVNITVA

U posleratnom periodu ostvareno je znaajno poboljanje uslova ivota i rada


radnih ljudi i graana. Stalni porast proizvodnje irio je materijalnu osnovu za zado
voljavanje linih i zajednikih potreba. K ao rezultat poveane potronje (line i
zajednike) nastale su krupne kvalitativne promene u svim elementima ivotnog stan
darda: u ishrani.odevanju, stanovanju, obrazovanju, zadovoljavanju kulturnih i
zdravstvenih potreba, poboljanju socijalne sigurnosti i dr.

U raspodeli ostvarenog drutvenog proizvoda lina potronja je uestvovala do


1965. godine sa 51-52%, od 1965. do 1979. sa 54-55%, a od 1980. do 1984. godine
uee se smanjilo na oko 50%. Ako se ovom delu doda i oko 11-13% u periodu do
1979, odnosno 11% drutvenog proizvoda u 1983. i 1984. godini koji stanovnitvo troi
u obliku zajednike potronje (obrazovanje, zdravstvo, kultura i dr.), za ukupnu
potronju stanovnitva (linu i zajedniku) do 1979. godine odlazilo je 65-68%
drutvenog proizvoda, a u 1983. i 1984. godini 61%.

U sredstvima za linu i zajedniku potronju bio je ukljuen jo i deo sredstava


iz inostranstva (deo od podignutih zajmova), kao i sredstva od doznaka radnika na pri
vremenom radu u inostranstvu. Zbog toga je lina i zajednika potronja, u dosta dugom
periodu, bila iznad stvarnih mogunosti. Od 1980. godine poinje znaajnije usporavanje
rasta proizvodnje (drutveni proizvod raste 1% godinje), otplate inostranih kredita su
znatno vee od novodobijenih kredita, a osetno se sm anjuju i doznake radnika na pri
vremenom radu u inostranstvu, pa je sve to uticalo na smanjenje line i zajednike
potronje. Smanjenje line i zajednike po tro ile nam etnulo se kao nunost radi
usklaivanja potronje i realnih m aterijalnih mogunosti.

5.1. POTRONJA STANOVNITVA

5.1.1. Obim i struktura line potronje

Od 1952. do 1984. godine lina potronja se poveala 5 puta, ili proseno


godinje preko 5%, a njeno proseno uee u narodnom dohotku iznosilo je 60%. Po
rast line potronje bio je razliit po periodima. Od 1952. do 1955. godine poveavala
se proseno godinje oko 6% , a u sledeoj deceniji, tj. od 1955. do 1965. godine preko
7%, dok je u periodu 1965 - 1980. proseno godinje poveanje iznosilo 5%. Od 1981.
do 1984. godine lina potronja se svake godine smanjivala za 1% , a njeno uee u
narodnom dohotku opalo je od 61% , koliko je iznosilo u periodu 1955 - 1965. godine,
na 58%.

Realan porast line potronje od 1952. do 1979. godine uslovio je i promene u


njenoj strukturi. Najznaajnija prom ena je smanjenje uea izdataka za ishranu od 54%

133.
u 1952. na 38% u 1979. godini. Sm anjeno je i uee izdataka za odeu i obuu od 19%
na 11 % , i za pie i duvan od 14% na 11%,
a istovrem eno se povealo uee izdataka
Struktura izdataka za linu potronju
karakteristinih za strukturu line
potronje vieg standarda. Povealo se
uee izdataka za saobraaj, u prvom
redu za nabavku i odravanje autom obila
od 2% u 1952. na 12% u 1979. godini, kao
i uee izdataka za nabavku nam etaja i
ostale opreme za dom ainstvo od 5% na
10% i izdataka za obrazovanje, kulturu i
razonodu od 1% na 4% .

M eutim , istovrem eno sa stagna


cijom i padom realne line potronje posle
1980. godine dolo je do izvesnih prom ena
u strukturi line potronje. Povealo se uee izdataka za ishranu od 38% u 1979. na
40% u 1984. godini, uee izdataka za ogrev i osvetljenje od 7% na 8% , a istovremeno
se sm anjilo uee izdataka za nam etaj i oprem u za dom ainstvo od 10% na 9% , za
odeu i obuu od 11% na 10%, itd. Slina tendencija nastavljena je i u 1985. godini.

Tabela 5-1. Struktura line potronje stanovnitva


u p ro ce n tim a
1952 | 1955 | 1965 | 1975 | 1980 1 19851/

U kupno 100 100 100 100 100 100

I s h ra n a 53,7 52,9 42,8 38,0 38,3 40,0


Pie i d u v a n 13,6 11,4 9,3 11,6 10,3 10,1
O dea i obua 18,8 18,4 15,3 11,7 10,9 10,0
N a m e ta j i o p r e m a z a d o m a in s tv o 4,8 5,7 8,0 10,0 9,4 8,2
O grev, osv e tlje n je i
o d r a v a n je s ta n a 6,3 5,6 5,2 6,6 7,5 7,9
H ig ije n a i n e g a z d ra v lja 2,6 2,9 3,5 4,1 3,7 3,6
O b ra z o v a n je , k u ltu r a i r a z o n o d a 0,7 1,0 3,3 3,9 4,1 3,9
S a o b ra a j i P T T u slu g e 1,7 2,4 6,3 10,8 12,2 12,1
L ini p re d m e ti i slin o 2,3 2,3 3,0 3,3 3,6 4,2
N e ra s p o re e n o -4,5 -2,6 + 3,2 - - -

1/ Prvi re z u lta ti za p e rio d ja n u a r -s e p le m b a r .

5.1.2. Ishrana stanovnitva

U posleratnom periodu, kao rezultat porasta dohotka stanovnitva, poveanja


poljoprivredne proizvodnje, poboljanja asortim ana industrijskih proizvoda i izmene so-
cio-ekonom ske strukture stanovnitva, dolo je do znaajnih prom ena u ishrani
stanovnitva. Poboljanje kvaliteta ishrane ogleda se u prvom redu kroz smanjenje
potronje hleba i brana po stanovniku sa 192 kg. u 1952. na 173. kg u 1984. godini, ili
za preko 11 % ,s tim to se potronja kukuruznog brana smanjila za 36 kg, dok se
potronja peninog i raenog brana poveala za 17 kg. U isto vreme poveala se
potronja kvalitetnih proizvoda: mesa, m leka, jaja, voa i groa i dr. Potronja mesa i
ribe poveala se tri puta, tj. sa 18 kg. u 1952. na 56 kg. u 1984. godini. Potronja biljnih
i drugih ulja poveala se vie od 7 puta i iznosi oko 12 litara; mleka za 43 litre, svinjske
masti za blizu 6 kg, jaja za 129 kom ada ili 4 puta, eera za oko 24 kg itd. Od 1980. do
1984. godine sm anjila se potronja sveeg voa, svinjskog mesa, mleka i eera.

134.
Meutim, i pored znaajnog napretka u poboljanju ishrane stanovnitva, kva
litativna struktura ishrane jo uvek ne zadovoljava potrebe uravnoteene ishrane. Jo je
uvek visoka potronja proizvoda od ita, a nedovoljna potronja visokovrednih proiz
voda ivotinjskog porekla, mesa, mleka, mlenih proizvoda i jaja. Uee proizvoda
ivotinjskog porekla povealo se od 15% u 1952. na 34% u 1984. godini.

Tabela 5-2. Potronja nekih prehrambenih proizvoda po stanovniku


_______________ - u kg
1952 | 1955 | 1965 | 1975 | 1980 | 1984

Penino i raeno b ran o 133,1 132,6 158,5 157,5 152,8 149,8


K u k u ru z n o b ran o 58,5 48,8 27,7 22,6 23,0 22,9
K ro m p ir 60,0 60,5 63,3 65,5 61,1 55,4
Pasulj 6,1 9,0 8,8 8,0 7,5 5,7
Svee voe i groe 35,4 57,0 45,2 62,1 66,5 56,3
A grum i 0,1 0,5 3,2 6,5 7,3 2,9
G ovee m eso 4,8 5,9 6,2 14,7 14,1 15,0
Svinjsko m eso 6,7 10,9 14,3 17,8 20,8 22,8
Ovije m eso 2,9 2,9 1,9 2,7 2,8 1,7
ivinsko m eso 2,4 2,5 4,2 9,3 12,8 12,8
Riba 1,2 1,3 1,5 3,0 3,4 3,2
Svinjska m ast 4,9 7,5 7,0 9,7 10,6 11,1
Biljna i d ru g a ulja 1,7 2,1 6,4 10,6 11,4 11,8
M leko, litara 58,0 65,2 68,2 90,1 103,4 101,2
Sir 3,8 4,3 4,8 6,2 6,8 5,9
Jaja, k o m ad a 46 52 78 166 190 175
eer 8,0 10,8 23,8 32,8 36,6 31,8

U izdacima za ishranu smanjeno je uee trokova za hleb i brano od 29% u


1952. na 15% u 1984. godini, a istovremeno se povealo uee izdataka za meso i ribu
od 19% na 26%, za voe od 5% na 7%, za kafu od 0,8% na 3,7% itd. Pored toga,osetno
se povealo uee izdataka za gotove obroke u restoranim a i bolnicama od 3% na 13%.
Struktura energetske vrednosti ishrane Posebno je poboljan kvalitet ishrane na
selu, na to ukazuje i smanjenje uea
potronje vlastitih proizvoda poljoprivred
1BS2 1984
nika (naturalna potronja) u izdacima za
ishranu od 41% u 1952. na 21% u 1984.
godini.
Energetska vrednost ishrane je
poveana u periodu 1952 - 1984. godine.
Broj dula u prosenom dnevnom obroku
po stanovniku se poveao od 11082 na
14788 , to predstavlja poveanje od 33%.
Uee dula ivotinjskog porekla je po
^ Biljnog poroklo E 3 ivotinjskog porokla
raslo od 15% u 1952. na 34% u 1984.
godini, tj. vie nego dvostruko. Pa ipak,
struktura energetske vrednosti ishrane jo ne zadovoljava potrebe pravilne i racionalne
ishrane.
U poljoprivrednim domainstvima se postie najvea energetska vrednost is
hrane, ali je u nepoljoprivrednim domainstvima vee uee dula ivotinjskog porekla.
U 1952. prosena potronja belanevina po dnevnom obroku iznosila je 83
grama, a 1984. godine 102 grama, to se sa stanovita normalne ishrane moe sm atrati
dovoljnim. Meutim, uee belanevina ivotinjskog porekla jo je relativno malo iako
se povealo od 19% u 1952. na 35% u 1984. godini. Najvea potronja belanevina je
u poljoprivrednim domainstvima, a najbolju strukturu imaju nepoljoprivredna
domainstva, kod kojih belanevine ivotinjskog porekla uestvuju sa 51%.

135.
Tabela 5-3. Struktura izdataka za ishranu
- u procentim a
1952 | 1955 I 1965 | 1975 | 1980 | 19841/

U kupno 100 100 100 100 100 100

H leb, b ra n o i p ro iz v o d i ita 28.6 27,9 22,7 16,5 14,6 14,6


Povre 11,7 8,9 9,5 9,0 8.9 9.6
Voe 5,3 4.5 6,0 7,4 7,8 7,1
M eso i riba 19,2 21,1 24,6 24,9 25,5 25,5
M asnoe 8,8 10.0 6,0 4,8 3,6 4,0
M leko i m leni pro iz v o d i 12,8 11,5 10,2 9,4 11,0 10,8
Jaja 2,8 3,0 2,8 3,0 3,4 4,6
eer, m ed, k a k a o i p ro iz v o d i
od eera 5,3 5.9 6,0 7,3 5,8 4,9
K afa 0,8 0,7 1,6 3,9 4,7 3,7
G o to v i ob ro ci u re s to ra n im a i si. 2,5 3,7 8,6 11,6 12,8 12,8
O stali p re h ra m b e n i p ro iz v o d i 2.2 2,7 2,0 2,1 1,9 2,3

i P re th o d n i rez u lta ti.

5.1.3. Potronja vanijih industrijskih proizvoda

Potronja industrijskih proizvoda je u stalnom porastu. Od 1952. do 1984. go


dine potronja elektrine energije po stanovniku poveala se preko 50 puta, potronja
sapuna i sapunskog praka 12 puta, tkanina 4 puta, obue 3,6 puta, kupovina radio-a-
parata 4 puta i bicikala 13 puta.

Tabela 5-4. Potronja vanijih industrijskih proizvoda po stanovniku


1952 | 1955 | 1965 | 1975 | 1980 | 1984

E le k tri n a en e rg ija , kW h 17,3 26,8 148,0 514,9 730,5 874,5


S a p u n i sa p u n sk i p r a a k , kg 1,0 1,5 4,0 8,0 10,8 11,7
T k a n in a , m 2 5,9 9,3 21,4 24,8 26,0 21,0
O b u a , p a ri 0 ,9 1,1 2,3 2,4 3,1
P o su e, kg 0,3 0,3 0,7 0,6 0.5
R a d io -a p a ra tit/, k o m . 2,2 4,9 17,5 19,8 11,0 8,6
T e lev iz o ri*/, kom . . - 10,2 20,5 22,0 14,9
Bicikli i/, ko m . 2,1 3,2 14,1 13,1 28,1 27,5

i i K u p o v in a n a 1000 s ta n o v n ik a .

Poveala se nabavka trajnih potronih dobara koja im aju obeleje vieg stan
darda, kao to su putniki autom obili, televizori, friideri i dr. Od 1965. do 1984. godine

Tabela 5-5. Nabavka vanijih industrijskih proizvoda


1952 | 1955 | 1965 f 1975 | 1980 | 1984

E lektrini te d n ja ci,h ilj.k o m . 201 270 315 500


F riideri, h ilj.kom . 160 861 707 837
P osue, h ilj.to n a 4,5 5,1 13,3 12,3 11,5 16,5
ivae m aine, h ilj.kom . 110 85 85 80
R a d io -a p a ra li, h ilj.kom . 38 87 341 400 235 190
T elevizori, hilj.k o m . . 198 415 470 330
P u tn i k i a u to m o b ili,h ilj.k o m . 38 208 240 230

136.
nabavka putnikih automobila poveala se vie od 6 puta, friidera 5,2 puta, televizora
1,7 puta, elektrinih tednjaka vie od 2 puta. Za poslednjih devet godina (1975-1984)
nabavka putnikih automobila poveala se za 11% i elektrinih tednjaka za 85%. Is
tovremeno, manje je nabavljeno friidera za 3%, televizora za 20%, radio-aparata za
52% i ivaih maina za 6%.

5.1.4. Snabdevenost domainstava trajnim potronim dobrima

Snabdevenost dom ainstava trajnim potronim dobrim a predstavlja jedan od


znaajnih pokazatelja dostignutog nivoa ivotnog standarda. Prem a rezultatim a ankete
o potronji dom ainstava, koja se sprovodi svake pete godine, u 1968. godini od 100
domainstava putniki autom obil je posedovalo 8, a u 1983. 35 dom ainstava; friider
25, a u 1983. godini 82 dom ainstva; m ainu za pranje rublja 11, a u 1983. 61
domainstvo. Snabdevenost dom ainstava i ostalim trajnim potronim dobrim a znatno
se poveala. U 1983. godini od 100 dom ainstava elektrini tednjak posedovalo je 64
domainstva, 10 dom ainstava je imalo plinski tednjak, 20 elektrini i plinski (kombi-
novani) tednjak, televizor cmo-beli 62, a televizor u boji 24, dom ainstva. Ovi podaci
ukazuju na dalje poboljanje snabdevenosti dom ainstava trajnim potronim dobrima,
odnosno na poboljanje uslova ivota i ivotnog standarda stanovnitva.

Tabela 5-6. Snabdevenost domainstava trajnim potronim dobrima


Od 100 do m a in sta v a po sed uju 1968 | 1973 | 1978 | 19831/

Elektrini tednjak 36,9 60,7 60,7 64,1


Plinski tednjak 7,5 9,7
K om binovani elektrini
i plinski ted n jak 12,8 19,9
E lektrine pei 10,8 14,9
F riider 25,1 53,5 70,4 82,3
Televizor crno-beli 28,1 52,1 63,2 61,5
Televizor u boji 8,0 23,6
M ainu za p ran je rublja 10^9 34*9 50,4 60,7
M ainu za p ra n je p o su a 0,6 0,9 1,8
Putniki a u to m o b il 7,9 17,6 29,2 35,3

i/Prvi rezuha ti

5.2. PRIHODI STANOVNITVA I LINI DOHOCI

5.2.1. Ukupni prihodi i rashodi stanovnitva

Ukupne prihode stanovnitva ine isti lini dohoci zaposlenih, primanja po


osnovu socijalnih davanja, ostala transferna prim anja i primanja iz inostranstva, koja
obuhvataju primanja od radnika privremeno zaposlenih u inostranstvu i primanja po
osnovu iseljenikih doznaka.

Od ukupnih prihoda stanovnitva najvei deo ine cisti lini dohoci od rada za
poslenih u drutvenom sektoru privrede, ije je uee u ukupnim prihodim a u 1985. oko
46% prema 29% u 1952. godini. Uee istih linih dohodaka zaposlenih u vanpri-
vrednim delatnostima iznosilo je 11% u 1985. godini, prema 13% 1952. godine. isti
lini dohoci individualnog sektora privrede uestvovali su sa 37% u 1952, ali se njihovo
uee u 1985. godini smanjilo na 15%.

137.
Prem a znaaju u form iranju ukupnih prihoda stanovnitva na drugom mestu su
prim anja po osnovu socijalnih davanja (penzije, invalidnine i si.). M eutim , uee ovih
prim anja se osetno sm anjilo od 19% u 1952. na 15% u 1985. godini.

Prim anja od radnika privrem eno zaposlenih u inostranstvu imaju poslednjih


godina znaajnog udela u form iranju ukupnih prihoda stanovnitva. Njihovo uee u
1985. godini iznosilo je oko 11%.

Tabela 5-7. Struktura prihoda stanovnitva


u p ro ce n tim a
1952 || 1955 1 1 1975 | 1980 | 19851/

U k u p n i p rih o d i 100 100 100 100 100 100

isti lini do h o ci:


U d ru tv e n o m s e k to ru p riv re d e 28,5 26,6 41,8 42.8 42,8 45.7
U in d iv id u a ln o m s e k to ru p riv re d e 36,9 42,3 27,3 17.8 14,0 14.7
U v a n p riv re d n im d e la tn o s tim a 12,7 13,1 14,0 14,1 13,7 10.7

P rim a n ja p o o s n o v u so c ija ln o g
o s ig u ra n ja i so c ija ln e z a tite 19,2 15,4 15,2 14,5 15,5 15,1

P rim a n ja z a p o sle n ih iz
sre d sta v a z a je d n ik e p o tro n je - - - 1,2 3,1 2,1

O s ta la tra n s fe rn a p r im a n ja 1,8 1,7 0,3 0,5 0,9 0,8

P rim a n ja iz in o s tr a n s tv a (n e to ) 2/ 0,9 0,8 1,4 9,1 10,8 10,9

i/P e rio d ja n u a r -s e p te m b a r .
2/D o 1965. o b u h v a e n e iseljen ik e d o z n a k e i p e n zije, a o d 1965. g o d in e d o z n a k e ra d n ik a p riv re m e n o zaposlenih
u in o stra n s tv u .

Od ukupnih rashoda najvei deo sredstava tro e n je za linu potronju. Od 1952.


do 1985. godine uee izdataka za linu potronju u ukupnim rashodim a se smanjilo
od 95% u 1952. na 89% u 1985. godini. S druge strane poveano je uee izdataka za
poreze, takse, sam odoprinose neproizvodne usluge i si., sa 4,8% na 8,3%. Istovremeno,
uee izdavanja za investicije i tednju se povealo sa 1,3% 1952. na 13% 1982, ali je
u 1984. godini sm anjeno na 10,3%.

Tabela 5-8. Struktura rashoda stanovnitva


u p ro ce n tim a

1952 | 1955 1 '9 6 5 | 1975 | 1980 | 19841/

U k u p n i rashodi 100 100 100 100 100 100


L ina p o tro n ja 94,5 94,3 84,1 80,3 80,0 81,7

P orezi, tak se i si. i


n e p ro iz v o d n e usluge 4,2 4,6 5,9 7,6 8,6 8,0
te d n ja i investicije 1,3 1,0 10,0 12,1 11.4 10,3

1/P e rio d ja n u a r-s e p te m b a r.

5.2.2. tednja i krediti stanovnitva

Ulozi na tednju stanovnitva su do septem bra 1985. godine dostigli iznos od


727 milijardi dinara. U 1978. godini oni su porasli u odnosu na prethodnu godinu za oko
39%, u 1979. za 22% , a u 1980. godini za svega 7% . Od tada se rast ubrzava: 1981 -

138.
19%; 198? - 26%; 1983 - 25% a 1985. godine raste ak 99%. Poveane kam ate na di
narske tedne uloge i kursne razlike na devizne depozite glavni su razlog za ovako brzo
nominalno poveanje uloga na tednju.
U strukturi novanih sredstava stanovnitva zapaa se dugorona tendencija
smanjenja gotovog novca kod stanovnitva i to sa 93% u 1952, na 57% u 1965. godini
i na 12% u 1985. godini. S druge strane devizni depoziti graana, koji su bili skoro
beznaajni u periodu do 1970. godine, naglo se poveavaju od 1975, tako da 1980.
uestvuju u ukupnim novanim sredstvima sa 42% , a u 1985. godini dostigli su uee
do 59%.
Tabela 5-9. Struktura sredstava stanovnitva i kredita
u p ro ce n tim a
1952 | 1955 | 1965 | 1975 | 1980 | 1985

Stanje n ovanih sre d stav a 100,0 100,0 100,0 100,0 100.0 100,0
G o to v novac u o p ticaju 92,8 86,1 56,8 30,3 21,1 12,0
Devizni depoziti g ra a n a - - 2,2 26,9 41,9 59,0
Ulozi na tednju 7,2 13,9 38,9 38,1 29,7 20,6

S tanje k red ita 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0


Potroaki krediti 100,0 100,0 70,0 47,8 34,1 11,3
K rediti za sta m b e n u izg rad n ju - - 27,9 48,4 56,9 50,7

Krediti koje je uzelo stanovnitvo dostigli su krajem septem bra 1985. iznos od
562,5 milijardi dinara, a od toga su svega oko 4% kratkoroni, a 96% dugoroni.

Promene u strukturi kredita su znaajne. U periodu do 1970. godine, uee


potroakih kredita bilo je dosta visoko. Od 1970. do 1975. godine, zbog restriktivnih
mera potroaki krediti su smanjeni, a od 1977. se sm anjuju zbog poveanja kam atnih
stopa na koriene kredite. Ova pojava je posebno izraena od 1981. godine. Krediti
stanovnitva za stam benu izgradnju poveavaju uee od 28% u 1965. na 61% u 1972,
a posle toga njihovo uee neznatno opada i u 1985. godini iznosi 51%. Ova pojava je
u vezi s potrebam a breg razvoja stambene izgradnje i poveanog uea sredstava
stanovnitva za te svrhe.

Razlika izmeu stanja novanih sredstva i stanja kredita pokazuje da je u elom


periodu stanovnitvo vie plasiralo svoja sredstva u drutveni sektor nego to je od tog
sektora dobijalo u vidu kredita. Finansiranje drutvenog sektora sredstvima
stanovnitva dosta je visoko u itavom periodu.

Smanjenje line potronje ne pogaa jednako sve slojeve stanovnitva. Smanje


nje realnih linih dohodaka zaposlenih i prim anja penzionera pogaa najvei broj rad
nika i penzionera, a naroito one sa najniim primanjima. S druge strane, sloj
stanovnitva koji je ve ostvario visok nivo ivotnog standarda, koristi mogunost da
sredstvima tednje i visokim kam atam a na tednju sauva ranije dostignuti nivo
ivotnog standarda. Pojava da u isto vreme opada ivotni standard i raste tednja
stanovnitva ukazuje na znaajne razlike u prihodim a izmeu pojedinih slojeva
stanovnitva.

5.2.3. Izvori i namena sredstava domainstava

Raspoloiva sredstva etvorolanih radnikih dom ainstava, koja obuhvataju


primanja iz radnog odnosa, primanja van radnog odnosa, socijalna davanja, kredite,
pozajmice i sredstva iz uteda, poveala su se od 1965. do 1983. godine nom inalno 34

139.
puta. U strukturi raspoloivih sredstava prem a izvorim a, u tom periodu dolo je do
znaajnih prom ena. Poveano je uee prim anja iz radnog odnosa sa 77% na 84% , kao
i uee sredstava iz uteda sa 3% na 8% , ali je sm anjeno uee prihoda van radnog
odnosa sa 3% na 2% , prim anja od socijalnih davanja sa 9% na 2% , i kredita i pozajmica
sa 5% na 3%.
S truktura sredstava po nam eni pokazuje da najvei deo raspoloivih sredstava
etvorolana radnika dom ainstva troe za ishranu. I pored apsolutnog poveanja iz
dataka za ishranu, njihovo uee je u ukupnim izdacim a sm anjeno sa 39% u 1965. na
35% u 1983. godini. Z natno je sm anjeno i uee izdataka za odeu i obuu sa 12% na
8% , dok je uee izdataka za saobraajne i PTT usluge, koji obuhvataju i izdatke za
nabavku i odravanje autom obila, poveano sa 3% na 7% . Uee izdvojenih sredstava
na tednju znatno je poveano sa 6% u 1965. na 10% u 1983. godini.

Tabela 5-10. Izvori i namena raspoloivih vodstava etvorolanlh radnikih domainstava


meseni proek po domainstvu
1965 | 1970 J ws I 1980 | 1983

R a sp o lo iv a sre d s tv a , d in . 854 2151 5633 13724 29063

S tru k tu r a iz v o ra s re d s ta v a , u p ro c e n tim a

U kupno 100 100 100 100 100


Iz r a d n o g o d n o s a 76.7 80,1 83,4 83,7 84,4
V an r a d n o g o d n o s a 3,0 3,1 2.0 U1 1,7
O d so c ija ln o g o s ig u ra n ja 9,3 2,7 2,1 1.9
O sta la p rim a n ja 2,4 1.7 1,2 1.4 1,5
U te d e 3.2 6.5 5.8 7,6 7,9
K re d iti 5,4 5.9 5,5 3,6 2.7

S tr u k tu r a s re d s ta v a p o n a m e n i. u p ro c e n tim a

U kupno 100 100 100 100 100


Ish ra n a 39,3 31,0 30.9 30,2 34,8
Pie i d u v a n 3,9 4*2 4.6 4,0 4 .9
O dea i obua 11,7 9 ,5 9,1 9a 8,1
S ta n o v a n je 13,1 12*2 12^ m m
H ig ijen a i n e g a z d ra v lja 2,0 2,6 2,9 2,7 *5
O b ra z o v a n je , k u ltu r a i r a z o n o d a 5,2 5,7 5,3 5.1 4.8
S a o b ra a j i P T T usluge 3,2 6,8 8,6 7,7 7,0
O stali tro k o v i 15,7 16,8 16,1 19.2 15.2
te d n ja 5,8 11,2 10,2 10,7 10,2

U kupan bruto-prihod seoskih dom ainstava, koji obuhvata novana prim anja i
vrednost utroenih vlastitih proizvoda u dom ainstvu (naturalna potronja), poveao se
od 1965. do 1983. godine nom inalno 45 puta. U strukturi izvora bruto-prihoda
povealo se uee novanih prim anja od rada na gazdinstvu sa 31% u 1965. na 38% u
1983. godini, dok je uee od rada lanova dom ainstva van gazdinstva poveano sa
31% u 1965. na 37% u 1983. godini. Uee naturalne potronje u form iranju bruto
prihoda se sm anjilo sa 31% u 1965. na 22% u 1983. godini.
Uee line potronje u ukupnim bruto-prihodim a iznosilo je u 1983. godini
55%, uee ulaganja u stam bene zgrade povealo se sa 3% u 1965. na 4% u 1983. go
dini, dok se u istom periodu uee za potrebe gazdinstva (nabavke m aterijala za repro
dukciju, usluge, porezi i si.) neznatno sm anjilo sa 22% na 21% . Uee izdataka za
otplatu dugova u 1983. iznosi 2% , dok je u 1965. godini iznosilo 4% , a uee novane
tednje znatno se povealo sa 4% na 18%.

140.
Tabela 5 *11. lavori I nam etu sredstava seoskih domainstava
g odinji p ro e k p o d o m a in stv u
1965 | 1970 | 1975 | 1980 [ 1983

B ruto p rih o d , u d in arim a 9716 18528 56911 155239 435278

S tru k tu ra izvora, b ru to p rih o d = 100

Od rad a na gazdinstvu 30,9 30,0 27,4 32,4 38.3


Od ra d a van gazdinstva 31,4 39,1 45,7 40.9 36.8
R ad u O U R -im a 20,8 24,8 27,3 24,5 22.3
Socijalna p rim a n ja 4,6 5,8 7,3 6,8 5,4
O stalo 6,0 8,4 U ,1 9,6 9.1
O stala no v an a p rim a n ja 7,1 7,7 7,3 4,6 2.7
N a tu ra ln a p o tro in ja 30,7 23,3 19,6 22,1 22,1

S tru k tu ra u p o tre b e b ru to p rih o d a , u p ro ce n tim a

Lina p o to n ja 66,8 58,8 64,1 58,2 55,2


H ra n a i pie 39,6 32,6 34,5 33,7 34,1
O devanje 8,0 6,8 7,0 5.0 4,7
Stanovanje 10,9 8,5 9,1 8,7 7,2
O brazovanje, k u ltu ra i raz o n o d a 2,0 1,9 2,0 1,6 1,4
Ostali izdaci 6,3 8,9 11,4 9,2 7,8
U laganje u stam bene z g rad e 2,8 3,7 5,0 4,6 4,2
Izdaci za gazdinstvo 22,2 21, 1 . 19,7 18,6 20,7
O tp lata dug o v a 4,0 3,0 3,7 2,9 2,2
N ovana tednja 4,3 13,4 7,4 15,7 17,6

5.2.4. Lini dohoci radnika


Od 1952. do 1985. godine ist lini dohodak po radniku stalno se poveavao,
ali sa izrazitim razlikam a u pojedinim periodim a. Do 1964. godine nominalni porast iz
nosio je proseno godinje 12%, tako da se, uz sporiji porast trokova ivota (6%), realni
ist lini dohodak po radniku u ovom periodu poveavao proseno godinje za 5,4%.
U periodu 1965-1980. godine ostvaren je prosean godinji porast nom inalnog istog
linog dohotka po radniku od 20%, a realnog od 3,2% (trokovi ivota su rasli
godinje za 16%). Od 1980. do 1985. godine nom inalni isti lini dohoci rasli su
proseno godinje za 40% , ali je uz znatno vei proseni godinji porast trokova
ivota za 47%, dolo do pada realnih istih linih dohodaka proseno godinje za 5%.
U 1985. godini je, u odnosu na 1980. godinu, realni ist lini dohodak po radniku bio
manji za 22%, u privrednim delatnostim a za 21% , a u vanprivrednim za 26%.

Tabeli S-12. Indeksi realnog istog linog dohotka po radniku


1985 1970 1975 1980 1985
1965 1965 1970 1975 1980

UK UPN O 127 142 107 105 78


Privredne d e latnosti 130 143 108 104 79
V anprivredne delatn o sti 116 137 106 106 74

U periodu 1965-1984. godine porast nom inalnog istog linog dohotka po rad
niku kretao se po delatnostim a proseno godinje od 21% (u zdravstvu i socijalnoj
zatiti) do 24% (u poljoprivredi i ribarstvu). Razlike u porastu izmeu delatnosti, mada
nisu bile velike, izazvale su odreene izmene u visini istog linog dohotka po radniku
u pojedinim delatnostima. U odnosu na prosean ist lini dohodak radnika u

141.
drutvenom sektoru u 1984. godini je povean nivo istog linog dohotka u veini pro
izvodnih delatnosti, a smanjen u svim vanprivrednim delatnostim a.

ist lini dohodak po radniku u 1965. godini bio je u privrednim delatnostim a


nii nego u vanprivrednim za 18%, u 1980. za 15%, dok je u 1984 godini ova razlika
smanjena na 8% i pored breg poboljanja kvalifikacione strukture radnika u vanpri
vrednim nego u privrednim delatnostim a. Osim toga, poslovi istog stepena strunosti
vie su plaeni u privrednim nego u vanprivrednim delatnostim a.

Tabela 5-13. Indeksi nivoa istog linog dohotka po radniku prema stepenu strune spreme potrebne
za obavljanje odreenih poslova u 1983.

U kupno P riv re d n e V a n p ri-


v red n e
d e la tn o s ti
d e la tn o sti

U K UPN O 100 98 108

V isoka s tru n a sp re m a 100 103 97


Via s tru n a sp re m a 100 108 91
S re d n ja s tru n a sp re m a 100 102 95
N ia s tru n a s p re m a 100 103 91
V iso k o k v a lifik o v a n 100 100 95
K v a lifik o v an 100 100 95
Priueni (p o lu k v a lifik o v a n ) 100 101 88
N c k v a lifik o v a n 100 102 84

O bjanjenje zato je ist lini doho d ak po radniku u privrednim delatnostim a za


sve stepene strune sprem e pojedinano vei nego u vanprivrednim delatnostim a, a isto
vremeno za privredu u celini m anji, treba traiti, izm eu ostalog, i u razliitoj kvalifi-
kacionoj strukturi radnika.

Septem bra 1984. godine u 32% organizacija i zajednica raspon izm eu najnieg
i najvieg istog linog d o h o tk a iznosio je od 1:2 do 2,9, u 24% organizacija od 1:3 do
3,9, a u 14% je bio 1:4 ili vei. Veom a visoko uee organizacija kod kojih je raspon
bio od 1 prem a 1,1 do 1,9 (30% od ukupnog broja) javlja se zbog toga to su kao or
ganizacije prikazane i sve jedinice u njihovom sastavu (prodavnice i si.). To potvruju
podaci za trgovinu, gde je u 59% organizacija ovaj raspon bio mali, kao i za ugosti
teljstvo i turizam gde je 39% organizacija bilo sa ovim rasponom .

5.2.5 Radno vreme radnika potrebno za kupovinu nekih predmeta line potronje

Jedan od pokazatelja realne kupovne snage linog dohotka je potrebno vreme


rada za nabavku odreenog proizvoda line potronje. Poslednjih decenija, sve do 1980.
godine, realni ist lini dohodak zaposlenih, odnosno njihova kupovna snaga je bula u
porastu. N a to ukazuje i sm anjenje radnog vrem ena potrebnog za nabavku odreenih
predm eta line potronje. T ako, na prim er, dok je u 1970. godini za nabavku 1 kg hleba
bilo potrebno 18 m inuta rada, u 1979. se potrebno vreme sm anjilo za 28% , za 1 kg mesa
bilo je potrebno 32% , a za 1 litar m leka 13% rada manje. Slino je i sa nabavkom
trajnih potronih dobara. Za nabavku autom obila Z astava 750 1970. godine je bilo
potrebno 2691 asova rada, a u 1979. godini 1.591 asova, ili 41% manje. Za nabavku
televizora u 1979, u odnosu na 1970. godinu, bilo je potrebno 50% asova rada manje,
za nabavku friidera 46% , za nabavku m aine za pranje rublja 53% asova m anje itd.

Poev od 1980. godine, kada su cene na m alo poele naglo da rastu, a realni
isti lini dohoci da se sm anjuju, potrebno radno vreme za nabavku predm eta line

142.
potronje poelo je da se poveava. U 1984. potrebno radno vreme za nabavku 1 kg
hleba se povealo u odnosu na 1979. godinu za 31%, za nabavku 1 kg goveeg mesa za
23%, za 1 kg svinjskog mesa za 45% , a za 1 litar mleka za 46%. I kod ostalih preh
rambenih proizvoda povealo se potrebno radno vreme za njihovu nabavku.
Kod nabavke trajnih potronih dobara je takoe dolo do osetnog poveanja
potrebnog broja asova rada za njihovu kupovinu. Naime, u 1984. godini za nabavku
automobila "Zastava 750" broj potrebnih asova rada poveao se za 28%, za nabavku
maine za pranje rublja za 32%, a za usisiva praine za 22%.

Tabela 5-14. Radno vreme potrebno za kupovinu nekih predmeta line potronje
1979 1984
as. | m in. as. | m in.

. 13
1 kg hleba (penino b ran o tip a 600) 17
I kg pasulja - 54 1 12
1 kg jab u k a - 28 32
1 kg goveeg m esa, bez ko stiju 2 11 2 59
1 kg svinjskog m esa, bez k ostiju 2 40 3 49
1 lit.sveeg m leka - 13 - 19
1 lit. jestivog ulja - 43 1 7
1 kg svinjske m asti 37 1 14
1 kg eera u kristalu - 25 31
1 m uko odelo 65 19 92 56
1 p a r m ukih cipela 18 40 28 54
1 p ar enskih cipela 16 14 23 47
Televizor, crno-beli 196 - 204 36
Televizor, u boji 688 - 767 51
Elektrini tednjak 149 - 150 4
Friider 134 - 137 29
Usisiva praine 32 - 39 13
M aine za p ran je rublja 221 - 292 32
A utom obil 'Z a s ta v a 750' 1 591 - 2 041 41
A utom obil 'Z a s ta v a 101' 2 857 - 3 119 23

5.3. USLOVI ZAPOLJAVANJA

Pravo na rad zagarantovano je Ustavom . Zapoljavanje radnika je uslovljeno i


ogranieno materijalnim mogunostim a i potrebam a u proizvodnim i neproizvodnim
delatnostima. I pored veoma brzog rasta zapoljavanja, koje je bilo bre od poveanja
stanovnitva radnog uzrasta, jedan znaajan deo stanovnitva ostao je bez zaposlenja,
a isto tako veliki deo stanovnitva, naao je zaposlenje van zemlje. Uzrok ovakvom
stanju je, pre svega, brzo naputanje sela i poljoprivrede.

Broj novozaposlenih radnika je visok, ako se uzme u obzir da je ekonomski


jedino prihvatljivo produktivno zapoljavanje. U 1964. godini zaposleno je blizu 300
hiljada radnika i taj nivo se zadrao sve do 1982. godine, kada se znaajno smanjuje zbog
usporavanja privrednog rasta. Porast broja radnika zbog otvaranja novih radnih mesta
je manji i do 1979. se kretao neto iznad 200 hiljada da bi se kasnije smanjivao i u 1984.
godini sveo na 128 hiljada novih radnika. Stalno se poveava broj radnika po osnovu
upranjenih radnih mesta zbog penzionisanja ili smrti. Na tako upranjena radna mesta
1964. je primljeno 84 hiljade, a 1984. godine 162 hiljade radnika. U isto vreme je
prirataj stanovnitva bio znatno manji. Do 1974. godine bio je neto iznad 200 hiljada
stanovnika, a posle ispod toga.

143.
U kupni porast stanovnitva radnog uzrasta u periodu 1979-1984. godine iznosio
je 570.894 stanovnika, a broj novozaposlenih 1.415.900 radnika.

Tabela 5-15. Prirodni prirataj i zapoljavanje stanovnitva


u h ilja d am a
1965 f 1975 | 1980 | 1981 | 1982 | 1983 | 1984
P riro d n i p rira ta j
sta n o v n itv a 238 203 185 168 176 160 163
N o v o z a p o sle n i
radnici 119 332 319 304 255 250 290
N a no v a r a d n a
m esta 48 244 175 165 134 117 128
N a u p ra n je n a
ra d n a m esta 71 88 144 139 121 133 162
L ica ko ja tra e
zap o sle n je 237 540 785 809 862 910 975

I pored breg zapoljavanja stanovnitva od prirodnog prirataja i porasta


stanovnitva radnog uzrasta, broj lica koja trae zaposlenje je u stalnom porastu, a veliki
je i broj radnika koji su nali zaposlenje u inostranstvu.

Socijalni poloaj nezaposlenih lica, koja nem aju nikakvog posla, je teak jer je
m aterijalno obezbeenje nezaposlenih skrom no. M aterijalno obezbeenje nezaposlenih
lica se sastoji iz prava na novanu naknadu, zdravstveno osiguranje, deiji dodatak i dr.
M eutim , m aterijalnim obezbeenjem je obuhvaen veom a mali broj lica, vreme
korienja m aterijalnog obezbeenja je relativno kratko, a vrednost m aterijalnih davanja
je nedovoljna za egzistenciju korisnika i njegove porodice. N ovanu naknadu je 1984.
godine prim alo proseno m eseno 32219 lica, odnosno 3,3% od broja lica koja trae
zaposlenje (u 1983. godini to je iznosilo 3,9% ). Z dravstvenim osiguranjem u 1983. godini
obuhvaeno je 289 hiljada, odnosno 32% lica koja trae zaposlenje. K orisnika dejeg
d odatka je 1984. godine bilo svega 973.

Prem a podacim a sam oupravne interesne zajednice za zapoljljavanje, kojoj se


prijavljuju slobodna rad n a m esta, i pored velikog broja nezaposlenih sva radna mesta
ne m ogu da se popune. Jedan broj prijavljenih slobodnih radnih m esta ostaje stalno
nepopunjen. T o su, pre svega, m esta za koja se trae struni radnici, to ukazuje na
neusklaenost (profesionalnu i teritorijalnu) izm eu strukture prijavljenih potreba za
radnicim a i kvalifikacije lica koja trae zaposlenje. T eko se popunjavaju i radna mesta
sa teim uslovima rada (rudari i si.).

Tabela 5-16. Prijavljene potrebe za radnicima


- m eseni p ro ek

1980 | 1981 | 1982 | 1983 | 1984

B roj prija v lje n ih


p o tre b a za ra d n ic im a 77 899 76 564 71 450 73 191 77 618
Z a sn o v a lo ra d n i o d n o s 46 485 44 416 43 307 44 792 53 726
% p o p u n je n ih ra d n ih m esta 59,7 58,0 60,6 61,2 69,2

D o nem ogunosti da se popune sva upranjena radna m esta, iako je m eu ne


zaposlenim veliki broj kolovanih, dolazi, pre svega, zbog neusklaenog kolovanja ka
drova s potrebam a privrede. Razni kursevi za prekvalifikovanje sam o su nuna i
privrem ena m era da bi se popunjavala i ova radna mesta.

Visoka nezaposlenost u pojedinim republikam a i pokrajinam a m ogla bi se


ublaiti m igracijom nezaposlenih u razvijenije republike. N e postoje detaljni i aurni

144.
podaci o medurepublikim migracijama, uli prema nepotpunim podacima Sam oupravne
interesne zajednice za zapoljavanje pokretljivost nezaposlenih radnika je veoma mala.
Najvea migracija nezaposlenih je iz SR Bosne i Hercegovine u SR Sloveniju.

5.4. USLOVI STANOVANJA

Od 1951. do 1984. godine stambeni fond je uvean za 87%. a njegova povrina


2,9 puta. U protekle trideset dve godine graeni su stanovi ija je povrina bila iznad
proeka prethodnog perioda. Prosena povrina jednog stana 1951. bila je 41,3 m2, a
1984. godine 61,7 m2. Prosena povrina stana na jedno liceje 1951. iznosila 8,7 m2, a
1984. godine 17,9 m2. U jednom sta n u je 1951. ivelo proseno 4,7 lica, a 1984. godine
3,4 lica. Prosena povrina stana u ovom periodu poveana je za 20,4 m2, a prosean
broj lica na jedan stan smanjen je za 1,3 lica. Do ovakvih prom ena, koje ukazuju na
znaajno poveanje standarda stanovanja, dolo je zbog toga to je stambena izgradnja
rasla bre od porasta stanovnitva.
Poboljanje standarda stanovanja postignuto je i boljom opremljenou stanova
instalacijama. U 1951. bilo je elektrificirano 36%, a u 1984. godini 96% stanova.
Znaajno je porasla i opremljenost stanova instalacijama vodovoda i centralnog grejanja.
U 1971. godini je 34% stanova imalo vodovodne instalacije, a u 1984. godini 69%. U
istom periodu su instalacije centralnog grejanja uvedene u jo 11 % stanova, tako da je
1984. godine centralno grejanje imalo 15% stanova. K upatilo je 1971. godine imalo
25%, a u 1984. godini 54% stanova.

Tabela 5-17. Neki pokazatelji uslova stanovanja


1951 1 1961 | 1971 | 1981 | 1984

Stanovi, hilj. 3490 4082 5043 6130 6668


Povrina sta n o v a , hilj.m 2 144241 182732 249932 372241 411545
Prosena po v rin a sta n a , m 2 41,3 44.8 49,6 60,7 61,7
Prosena p o v rin a sta n a
na 1 lice, m 2 8,7 10,0 12,2 17,0 17,9
Lica n a 1 stan 4,7 4,5 4,1 3,6 3,5
U deo sta n o v a s elektrin o m
strujom u u k u p n o m b ro ju
stanova, % 35,7 54,5 87,8 95,7 96,0

U periodu 1971 - 1984. godine uee stanova u gradskim naseljima se


povealo u ukupnom broju stanova sa 42% itia 50%. Prosena povrina stana
poveana je, u odnosu na 1971. godinu, u gradskim naseljima za 10,1 m2, a u ostalim
naseljima za 14,1 m2. Za isto vreme prosena povrina na 1 lice poveana je u gradskim
naseljima za 4,2 m2, a u ostalim naseljima za 5 m2. M eutim, i pored toga to se stam
beni fond znatno poveao, broj lica na 1 stan smanjen je u gradskim naseljima samo za
0,4, a u ostalim naseljima za 1 lice, to je posledica dalje migracije stanovnitva iz seoskih
i meovitih u gradska naselja.

U 1983. godini su stanovi i krediti za stanove dodeljivani u 23 514 organizacija


i zajednica, u kojima je bilo zaposleno 4,2 miliona radnika ili 69% od ukupnog broja
zaposlenih u drutvenom sektoru.

Od ukupnog broja zaposlenih u ovim organizacijama i zajednicama svaki sedmi


radnik podneo je zahtev za dodelu stana, a svaki dvanaesti za dodelu kredita za
stan,tako d a je 1983. godine bilo 921 hiljada podnetih zahteva. Od ukupnog broja pod-
netih zahteva 62% se odnosi na zahteve za dodelu stana, a 38% na zahteve za dodelu
kredita za stan.

145.
Tabela 5-18. Stambeni fond u gradskim 1 ostalim naseljima
1971 1981 1984
g ra d s k a o sta la g ra d s k a o sta la g rad sk a o sta la
n a selja n aselja n aselja naselja naselja n aselja

U d eo s ta n o v a u u k u p n o m
sta m b e n o m fo n d u , u % 42,2 57,8 49,9 50,1 50,3 49,7
P o v rin a s ta n o v a , m il.m 2 107,1 142,8 180,3 196,5 202,6 209,0
P ro se n a p o v rin a s ta n a , m 2 50,3 49,0 59,1 62,5 60,4 63,1
P ro se n a p o v rin a s ta n a
n a 1 lice, m 2 13,8 11,3 18,0 16,3
P ro se n o lica na 1 sta n 3,7 4,4 3,3 3,8
Uee s ta n o v a ,u %
Sa in sta la c ija m a v o d o v o d a 62,8 12,2 89,7 47,2 89,2 49,2
Sa in sta la c ija m a c e n tra ln o g g re ja n ja 10,1 0,4 20,1 8,9 20,2 10,4
Sa k u p a tilo m 49,5 6,3 76,0 27,9 76,3 3,77

U organizacijam a i zajednicam a je 1983. godine reeno 198 hiljada zahteva za


dodelu stana ili kredita za izgradnju stana, to ini 22% ukupno podnetih zahteva. Od
ukupnog broja reenih zahteva 20% je reeno kroz raspodelu stanova, a 80% kroz ras-
podelu kredita za stam benu izgradnju.

Tabela 5-19. Raspodeljeni stanovi prema razlozima za podnoenje zahteva


R a z lo zi za p o d n o e n je z a h te v a
R a s p o d e lje n o n e m a ju s u s ta s ta n u ju s ta n je sta n ne
s ta n o v a sta n n a ri sa r o d i n eh ig i o d g o v a ra
teljim a je n sk i

1978 41239 21456 1555 4465 4795 8968


1983 40651 21860 1401 5044 3972 8337

S tru k tu r a u p r o c e n tim a

1978 I I 100,0 52,0 3,8 10,8 11,6 21,8


1983 1 100,0 1 53,8 3,4 12,4 9,8 20,5

Od ukupnog broja raspodeljenih stanova 54% je dodeljeno radnicim a bez stana,


a 21% radnicim a kojim a stan ne odgovara po veliini. U organizacijam a u kojima je bilo
reenih zahteva od ukupnog broja raspodeljenih stanova 33% je dodeljeno visokokvali-
fikovanim i kvalifikovanim radnicim a, a 16% polukvalifikovanim i nekvalifikovanim
radnicim a, 27% radnicim a sa srednjom i niom sprem om i 24% radnicim a sa visokom
i viom sprem om.

Od ukupno dodeljenih kredita za stam benu izgradnju 43% je dodeljeno visoko


kvalifikovanim i kvalifikovanim radnicim a, 16% polukvalifikovanim i nekvalifikovanim
radnicim a, 22% radnicim a sa srednjom i niom sprem om i 12% radnicim a sa visokom
i viom spremom.

5.5. SOCIJALNO OSIGURANJE

Prava radnika na zdravstvenu zatitu i druga prava za sluaj bolesti, poroaja,


smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, nezaposlenosti i starosti, kao i na druge oblike
socijalnog osiguranja zagarantovana su Ustavom . lanovi porodice radnika takoe

146.
imaju pravo na zdravstvenu zatitu, porodinu penziju i na druga prava po osnovu so
cijalnog osiguranja.

5.5.1 Invalidsko i penzijsko osiguranje.

Invalidsko i penzijsko osiguranje obuhvata radnike i sa njima izjednaena lica.


Od 1952. do 1984. godine broj korisnika prava invalidskog i penzijskog osiguranja
povean je 5,6 puta, a broj aktivnih osiguranika 9 puta. Prema vrsti penzija najvie se
poveao broj korisnika starosnih penzija 9,4 puta, zatim invalidskih 4,9 puta i
porodinih 4,8 puta.
U 1952. godini na 1000 aktivnih osiguranika bilo je 78 korisnika invalidskih
penzija, 44 starosnih i 62 korisnika porodinih penzija. U 1984. godini broj korisnika
penzija se znatno poveao, tako da je na 1000 aktivnih osiguranika bilo 90 korisnika
invalidskih penzija, 96 korisnika starosnih penzija i 71 korisnik porodinih penzija. Na
ovako visok porast korisnika penzija uticao je poveani broj zaposlenih, koji su stekli
pravo na penziju, kao i produavanje ivotnog veka, jer je sve vei broj stanovnitva iz
nad 65 godina starosti. N aroito je porastao broj korisnika invalidskih penzija, koji su
brojano gotovo izjednaeni sa korisnicima starosnih penzija. Na ovakav odnos uglav
nom su uticali povoljni propisi za sticanje invalidske penzije.

Tabela 5-20. Korisnici prava invalidskog i penzijskog osiguranja


| 1952 | 1955 | 1965 | 1975 | 1980 | 1984

K o risn ici prava, hilj.


U ku p n o 349 444 929 1431 1635 1975
Invalidske penzije 140 164 311 454 573 684
S tarosne penzije 80 117 314 499 609 750
P orodine penzije 112 140 224 364 453 541
Telesno oteenje-invalidnine 17 23 80 114 174 229
K o risn ici p rav a na 1000 ak tiv n ih o sig u ra n ik a
U ku p n o 193 179 219 267 257 282
Invalidske penzije 78 66 73 85 90 98
S tarosne penzije 44 47 74 93 96 107
P orodine penzije 62 56 53 68 71 83

Zbog visokog porasta broja korisnika penzija izdvajaju se i znatna sredstva iz


narodnog dohotka. Izdaci za penzijsko i invalidsko osiguranje uestvovali su u narod
nom dohodku 1960. godine sa 3,2%, 1970. sa 7,6%, 1980. sa 8,3%, a 1983. sa 7,5%.
Da bi se zatitio ivotni standard korisnika penzija, nivo penzija je do 1978.
godine usklaivan sa porastom trokova ivota, a od 1979. sa porastom nominalnih
linih dohodaka zaposlenih. Penzije korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osigu
ranja su se od 1975. do 1984. godine poveale 7,5 puta, to je bilo u granicama
poveanja nominalnih linih dohodaka zaposlenih. Invalidske penzije poveale su se 7,5
puta, starosne 7,3 puta, a porodine 7,4 puta.

Odnos penzija prema istim linim dohocima radnika se pogorava. U 1955. i


1965. godini starosna penzija iznosila je 75% istog linog dohotka radnika a 1984. go
dine 70%. Slino je i sa invalidskim penzijama koje su 1955. iznosile 58% istog linog
dohotka radnika, a 1984. godine 50%.

Od 1972. godine poelo je penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika. Os


novane su samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja zemljo
radnika najpre u SR Sloveniji 1972, zatim u SR Makedoniji 1979, u SR Hrvatskoj 1980.

147 .
Tabela 5-21. Proseni meseni iznosi penzija'
1 1952 | 1955 | 1965 1 1975 | 1980 | 1984

P ro se a n iznos p en zija, d in.

U kupno 49,7 61,4 290,8 1665 4361 12596


In v alid sk a penzija 54,0 62,7 241,3 1498 3893 11379
S la ro s n a penzija 62,1 81,6 373,5 2164 5504 15845
P o ro d i n a penzija 35,6 42,9 205,5 1316 3357 9721

ist lini d o h o d a k p o r a d n ik u (m esen i p ro e k ), d in.

U kupno 92 108 501 3060 7368 22810


P riv red n e d e la tn o s ti 86 98 485 2981 7167 22500
V a n p riv re d n e d e la tn o s ti 125 144 594 3444 8428 24440

O d n o s p e n z ija i isto g li n o g d o h o tk a p o r a d n ik u ,
p ro se n i lini d o h o d a k = 100

U kupno 54,0 56,8 58,0 54,4 58,9 55,2


In v alid sk e penzije 58,7 58,0 48,1 48,9 52,8 50,0
S ta ro sn e penzije 6 7,5 75,5 74,5 70,7 74,7 69,5
P o ro d i n e penzije 38,7 39,7 41,0 43,0 45,6 42,6

i. Penzije bez z a titn o g d o d a tk a .

i u SAP Vojvodini 1984. godine. U 1984. godini je ovim osiguranjem bilo obuhvaeno
u SR Sloveniji 36395 zem ljoradnika, u SR M akedoniji 33960, u SR Hrvatskoj 1922 i u
SAP Vojvodini 2730 zem ljoradnika. Zem ljoradnici su relativno kasno ostvarili pravo na
invalidsko i penzijsko osiguranje, i to sam o oni koji su se dobrovoljno odluili na
plaanje doprinosa za ovu vrstu osiguranja, kako to ine radnici u drutvenom sektoru
privrede.

5.5.2 Zdravstveno osiguranje

Z dravstveno osiguranje obuhvata lica u radnom odnosu, privrem eno nezapos


lene i korisnike penzija, kao i lanove njihovih porodica. Zdravstveno osiguranje zem
ljoradnika obuhvata individualne poljoprivrednike i lanove njihovih porodica.
Zdravstveno osiguranje prua pravo na zdravstvenu zatitu i druga prava za sluaj bo
lesti, poroaja, sm anjenja ili gubitaka radne sposobnosti, nezaposlenosti, kao i neka
druga prava. D anas sam o mali deo stanovnitva nije obuhvaen zdravstvenim osigu
ranjem ni po jednom osnovu. M eutim , celokupnom stanovnitvu obezbeujii se vidovi
zdravstvene zatite, koji su od opteg interesa za itavo drutvo, za ouvanje zdravlja i
radne sposobnosti svih graana (potpuna zdravstvena zatita ena u vezi sa m aterin
stvom i dece do 15 godina ivota, zatim otkrivanje, spreavanje i leenje tuberkuloze,
venerinih i drugih bolesti, leenje tekih duevnih bolesti, rano otkrivanje zloudnih
tum ora i eerne bolesti i dr.).

O d 1952. do 1984. godine se broj osiguranih lica po osnovu zdravstvenog osi


guranja radnika poveao 3,9 puta. U isto vreme broj aktivnih osiguranika poveao se,
takoe, 3,9 puta, lica privrem eno van radnog odnosa 11,5 puta, korisnika prava iz pen-
zijskog i invalidskog osiguranja 5,6 puta, a broj ostalih osiguranih lica i porodica 3,6
puta.

.U strukturi zdravstvenog osiguranja dolo je do izvesnih prom ena u periodu


1952-1984. godine. Uee aktivnih osiguranika je uglavnom neizmenjeno i iznosi oko
38%, dok se uee ostalih lica i porodica sm anjilo od 54% u 1952. na 50% u 1984.

148.
Tabela 5-22. Zdravstveno osiguranje radnika
u hiljadama
1952 | 1955 | 1965 | 1975 | 1980 [ 1984

U kupno 4760 6505 11920 15154 18540 18680

A ktivni osiguranici 1809 2479 4235 5359 6369 7001


K orisnici p rav a iz penzijsko-
invalidskog o siguranja 350 444 849 1325 1654 1953
Lica privrem eno van rad n o g
o dnosa i/ 35 47 51 126 243 403
O stala o sig u ran a lica 2566 3535 6785 8344 10274 9323

1/ U kljueni su i lanovi p o ro d ic a o sig u ra n ik a .

godini. Istovremeno uee lica privremeno van radnog odnosa povealo se od 0,7% na
2,1%, a uee korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja od 7% na 10%.

U 1965. godini zdravstvenim osiguranjem bilo je obuhvaeno 7,7 miliona zem


ljoradnika i lanova njihovih porodica, a u 1975. se ovaj broj smanjio na 6,1 milion i u
1984. na 4,6 miliona. N a to je uticalo smanjenje poljoprivrednog stanovnitva. U 1984.
godini je od ukupnog broja zdravstveno osiguranih zem ljoradnika bilo 34% nosilaca
prava zdravstvenog osiguranja, a 64% su lanovi njihovih porodica.

5.6. ZATITA I UNAPREENJE OVEKOVE SREDINE

Razvoj koji je Jugoslavija ostvarila u posleratnom periodu bitno je uticao na


korienje prostora i na kvalitet ovekove sredine. M nogo vie su se koristili prirodni i
energetski izvori, poveavale izgraene a smanjivale poljoprivredne i umske povrine.
U industrijskoj proizvodnji su se razvijale grane koje znatno utiu na prostor, odnosno
ovekovu sredinu i prete da je ugroze, a to su energetika, industrija nafte, metalurgija,
hemijska industrija, itd.

Zatita i unapreenje ovekove sredine je ustavna obaveza i regulisana je bro


jnim propisima. Preko 370 propisa direktno i indirektno regulie ovu materiju. Jugosla
vija je ratifikovala i 28 m eunarodnih konvencija.

Sutina politike zatite ovekove sredine je da obezbedi usklaivanje


drutvenog razvoja sa ouvanjem prirodnih i radom stvorenih vrednosti ovekove sre
dine. Nastoji se da se to postigne odgovarajuim m erama, kao to su: racionalizacija
proizvodnje, prenosa i potronje energije; uvoenje savremenije tehnologije sa boljim
iskoriavanjem sirovina; kontrolisanje i bezbedna primena hemijskih produkata u pro
izvodnji, prom etu i upotrebi; smanjivanje emisije svih tetnih m aterija iz stacionarnih i
pokretnih izvora zagaivanja tla, voda i vazduha, smanjivanjem nivoa buke i vibracija
u naseljima i industrijskim postrojenjima; racionalno korienje poljoprivrednog
zemljita; ubrzanije poumljavanje goleti i degradiranih umskih povrina;
onemoguavanje nekontrolisanog irenja naselja m erama zemljine, lokacione, poreske,
investicione i kreditne politike itd.

Rezultati ovakve politike su evidentni u mnogim podrujima, mada su u celini


prisutni veliki problemi. Znaajni su napori na odbrani od erozija, na zatiti od poplava
i navodnjavanju i odvodnjavanju poljoprivrednih povrina, osvajaju se nove poljopri
vredne povrine i sve strunije, se koriste vetaka ubriva i hemijska sredstva za zatitu
bilja. U svim republikama i pokrajinam a se preduzimaju ozbiljne i raznovrsne mere za
poboljanje stanja umskog fonda regulisanjem bujica i izgradnjom umskih puteva itd.

149.
Pri rudarsko-industrijskoj eksploataciji m ineralnih sirovina uvode se tehnologije
kojima se hvataju' neki od zagaivaa vazduha i voda i ponovo vraaju u proizvodnju.
Ima uspenih primera rekultivacije povrinskih kopova i njihovog privoenja poljopri
vrednoj proizvodnji.

Kvalitet vazduha u gradovim a se popravlja uvoenjem daljinskog grejanja iz


term oelektrana-toplana i gasifikacije, autom atizacijom upravljanja i kontrole
saobraaja, razvojem javnog gradskog saobraaja i prom enom reima kretanja kroz na
selja i uvoenjem novih nezagaujuih tehnologija u proizvodnju. Broj mesta na kojima
se meri kvalitet vazduha (m eteoroloke stanice) poveao se od 72 u 1976. na 104 u 1981.
godini.
Snabdevanje stanovnitva vodom iz javnih vodovoda se udvostruilo. Vodom
iz javnog vodovoda snabdevano je 21% ukupnog stanovnitva 1965, a 42% 1980. go
dine. Znaajni radovi su realizovani na ureenju vodo tokova i reima voda, na odbrani
od poplava i na zatiti od erozije i bujica. Putanje u pogon novih privrednih objekata
je uslovljeno izgradnjom ureaja za preiavanje otpadnih voda. U cilju zatite i
ureenja ovekove sredine u Jadranskom podruju, etiri priobalne republike donele su
ili priprem aju nove zakone o vodam a, o m orskom dobru, o postupanju sa otpadnim
m aterijam a i dr.

Povrina pod zatienom prirodnom batinom je krajem 1983. godine iznosila


oko 3,5% jugoslovenske teritorije. Pri tom e je 1667 zatienih ivotinjskih i 1007 biljnih
vrsta. U spisak svetske batine upisani su nacionalni parkovi Plitvika jezera i D urm itor,
kao i prirodno i kulturno-istorijsko jezgro O hrida i K otora.

Od ukupne povrine gradskih i seoskih naselja 2,3% (prem a stanju 1976. godine)
je pod zatienim kulturnim dobrim a. U spisak svetske batine unete su tri izuzetne
kulturno-istorijske vrednosti: Stari grad D ubrovnika, Stari Ras sa Sopoanim a i isto-
riisko jezgro Splita sa D ioklecijanovom palatom .

D anas se u zatitu i unapreenje sredine ulae oko 2% svih trokova i 1% novih


investicionih ulaganja.

Stvarno stanje ovekove sredine, i pored evidentnih rezultata, belei i pojave


ugroavanja i degradacije. T o je posledica brzog razvoja koji nije uvek uspevao da
kvantitativni rast prati kvalitativnom transform acijom , ponekad nedovoljno celovitog
tretiranja sredine, nedovoljnog sagledavanja m euzavisnosti parcijalnih interesa delova
sredine i celine, pojedinanih i zajednikih interesa, i nedoslednog sprovoenja
predvienih m era za zatitu ovekove sredine.

5.7. DRUTVENA ZA TITA GRA AN A I IM O V IN E

Intenzivan razvoj jugoslovenskog drutva u protekle etiri decenije je uticao


na obim i vrstu drutveno-negativnih ponaanja. D rutvo je preduzim alo sve or-
ganizovanije akcije u cilju onem oguavanja ovih ponaanja, ali ne iskljuivo kroz
represiju, ve obim nijim preventivnim delovanjem i poboljavanjem uslova ivota.
Uspena organizovanost drutvenih snaga u suzbijanju krim inaliteta ogleda se kako
u obimu tako i u strukturi krim inaliteta, u kojoj je sve vee uee lakih dela,
najvie zbog krivinih dela protiv bezbednosti javnog saobraaja.

U 1947. godini je bilo osueno 132340 punoletnih uinilaca krivinih dela,


a u 1984. 113651, ili za 16% manje. N ajm anje osuenih bilo je 1956. godine
91024, a najvie 1955. kada je bilo osueno 139105 lica. U 1953. godini na 1000

150.
stanovnika starijih od 20 godina bilo je osueno 11 punoletnih uinilaca
krivinih dela, a 1981. godine 6.

Tabela 5-23. Osuena punoletna lica prema vrsti krivinih dela


1947 | 1955 | 1965 | 1975 | 1984
O suena lica 132340 139105 113877 115649 113655
K rivina dela protiv:
D ru tv en o g ureenja 10211 882 169 534 295
ivota i tela 16936 30386 28400 22835 15749
S loboda i p rav a oveka i g ra a n a 1166 2883 2931 3399 2260
asti i ugleda 14544 29961 31796 17705 9938
Privrede 47126 17304 7244 9155 13125
Im ovine 25333 30300 22444 26275 33046
O pte sigurnosti i bezbednosti
jav n o g sao b ra a ja 2614 8897 21266 24847
Slubene du n o sti 1730 8629 3893 3958 4821
O stala krivina dela 15294 16146 8103 10522 9574

U periodu 1947-1984. dolo je do izvesnih prom ena u vrstama krivinih dela.


Od ukupnog broja osuenih lica za krivina dela protiv privrede 1984.godine osueno
je 10%, prema 35% koliko je bilo osueno u 1947. godini. Za krivina dela protiv
ivota i tela u 1959. osueno je 33822 lica, prema 15749 lica u 1984. godini, ili 50%
manje. S druge strane poveao se broj krivinih dela protiv bezbednosti javnog
saobraaja. D ok je u 1953. godini za ova krivina dela bilo osueno oko 1500 punolet-
nika, u 1984. se broj osuenih poveao za oko 16 puta, odnosno osueno je 24847 lica.
Porast krivinih dela ove vrste rezultat je poveanog broja m otornih vozila. Broj
krivinih dela protiv imovine stagnira. U 1947. godini za ova dela je bilo osueno 25333
lica, 1956. godine 31113, a 1984 - 33046 uinilaca. M eutim , kod ovih krivinih dela je
veliki broj nepoznatih uinilaca. Tako je u 1984. godini bilo prijavljeno oko 140 hiljada
lica, od kojih je oko 50% ostalo nepoznatih uinilaca. Poslednjih godina gotovo pod
jednako se napada drutvena i privatna imovina. Od ukupnog broja osuenih punolet-
nika za krivina dela protiv imovine 49% je bilo osueno zbog napada na drutvenu i
51 % na privatnu imovinu.
Kod krivinih dela politikog kriminala, tj. dela protiv naroda i drave, odnosno
protiv osnova socijalistikog sam oupravnog drutvenog ureenja i bezbednosti SFRJ,
znatno opada broj osuenih lica od 1947. sa 10.211 na 295 uinilaca u 1984. godini. U
posm atranom periodu za ova krivina dela najm anje je bilo osuenih 1967. godine, svega
92 lica. U 1972. i 1973. godini dolazi do porasta ove vrste krivinih dela i tada je
osueno 700 uinilaca. U poslednjih deset godina (do 1982) najvie je osueno za lake
oblike ove vrste krivinih dela, tj. za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje, raz
dora ili netrpeljivosti i za neprijateljsku propagandu. Meutim, u 1983. i 1984. godini
raste broj osuenih lica za najtee oblike krivinih dela, kao to je kontrarevolucionarno
ugroavanje drutvenog ureenja. Uee broja uinilaca dela politikog kriminala u
ukupnom broju osuenih punoletnika u 1984. godini iznosi svega 0,2%.

Tabela 5-24. Osuena maloletna lica prema vrsti krivinih dela


1947 | 1955 | 1965 | 1975 | 1984

O suena lica 4533 4401 4682 7196 7246


K rivina dela protiv:
D rutvenog ureenja 160 9 . 7 22
ivota i tela 527 637 405 498 296
D ostojanstva, linosti i m o rala 95 121 99
Im ovine 2100 2665 3932 6132 6396
O stala krivina dela 1746 1090 250 438 433

151.
U 1947. godim bilo je osueno 4533 m aloletna uinioca krivinih dela a
1984. za 59% vie ili 7246. Poslednjih godina dolo je do porasta vren ia
krivinih dela od strane m aloletm ka. Dok je 1958. bilo osueno 5266 maloletnih
delinkvenata, 1984. godine broj delinkvenata se poveao na 7246, ili za 37% U
posm atranom periodu dolo je do prom ena u strukturi krivinih dela za kola su
maloletnici bili osuivani. T ako je 1947. za krivina dela protiv imovine bilo
osueno 2100 m aloletm ka, a 1984. godine 6396 m aloletnika, ili 88% od ukuDnoe
broja osuenih u toj godim. K od krivinih dela protiv ivota i tela tendenciia
je obrnuta. D ok je 1947. godine za ova dela bilo osueno 527 m aloletnika ili
11% od ukupnog broja osuenih, u 1984. je za ova dela bilo osueno 296
m aloletnika. odnosno 4% od ukupnog broja osuenih.

152.
6. SARADNJA JUGOSLAVIJE SA DRUGIM ZEMLJAMA

Saradnja Jugoslavije sa drugim zemljama odvija se u raznim vidovima:


politikom, ekonomskom, nauno-tehnikom , prosvetno-kultum om i dr. Saradnja je
ostvarena sa gotovo svim zemljama sveta, kao i sa m eunarodnim i regionalnim orga
nizacijama.
Jugoslavija ima predstavnitva u velikom broju zemalja: u 130 zemalja ima svoje
ambasade, zatim ima 24 generalna konzulata, 13 konzulata, 4 konzularna odeljenja, 2
kultum o-inform ativna centra i 1 misiju. Pored toga ima stalnu misiju pri Organizaciji
ujedinjenih nacija u N jujorku i stalnu delegaciju pri O U N u enevi, stalnu delegaciju u
UNESCO u Parizu, stalnu misiju pri Sa vetu za uzajam nu ekonomsku pomo (SEV) u
Moskvi i stalnu delegaciju pri Organizaciji za ekonom sku saradnju i razvoj (OECD) u
Parizu.
Ekonomska saradnja Jugoslavije sa drugim zemljama, zapoeta odm ah posle
osloboenja zemlje, u stalnom je porastu. Osnova te saradnje je ravnopravnost u eko
nomskim odnosim a koja se zasniva na principima politike nesvrstanosti i izgradnji novih
ekonomskih odnosa u svetu. Ekonom ska saradnja sa inostranstvom se odvija kroz
razliite oblike: robnu razmenu, usluge (saobraaj, turizam , investicione radove i druge
usluge), ekonom sko-tehnoloku saradnju, kreditne odnose i dr.
Nauno-tehnika saradnja sa drugim zemljama razvija se delom u okviru Pro
grama Ujedinjenih nacija za razvoj, a delom kao bilateralna i m ultilateralna saradnja sa
zemljama u razvoju, kao i sa razvijenim zemljama.
Prosvetno-kultum a saradnja sa drugim zemljama odvijala se u saglasnosti sa
trajnim opredeljenjima politike Jugoslavije, koja je otvorena prema svemu to je pro
gresivno.

6.1. EKONOMSKA SARADNJA SA INOSTRANSTVOM

6.1.1. Robna razmena

U posleratnom periodu robna razmena sa inostranstvom je viestruko


poveana. Fiziki obim izvoza roba poveanje u periodu 1955-1984. godine 7,4 puta, a
uvoza 6,1 put. U istom periodu drutveni proizvod se poveao 5,4 puta. Prosean
godinji porast realnog izvoza iznosio je 6,9%, uvoza 6,2%, a drutvenog proizvoda
5,8%. I izvoz i uvoz u ovako dugom periodu bre su rasli od drutvenog proizvoda.
U prvom periodu (1955-1965) rast drutvenog proizvoda i spoljnotrgovinske
razmene je najvei, ali se u sledeim periodima smanjivao, a u poslednjem periodu
(1976-1984) uvoz je ak i opadao.

153.
Bri rast izvoza i uvoza od rasta drutvenog proizvoda u periodu 1955-1984.
godine ukazuje da se jugoslovenska privreda polako uklapa u m eunarodno trite. U
periodu 1955-1965. godine rast izvoza i uvoza je znatno bri od rasta drutvenog proiz
voda: U sledeem periodu 1966-1975. rast izvoza je m anji, a uvoza znatno vei od rasta
drutvenog proizvoda, dok je u periodu 1976-1980. godine rast i izvoza i uvoza bio manji
od rasta drutvenog proizvoda. U periodu 1981-1985. godine izvoz je opet bre rastao
od drutvenog proizvoda, a uvoz je opadao.

Tabela 6-1. Prosene godinje stope rasta drutvenog proizvoda, izvoza i uvoza roba
- u p ro ce n tim a
1955-1984 | 1955-1965 | 1966-1975 | 1976-1980 | 1981-1985

D ru tv e n i p ro iz v o d 5,8 7,9 5,8 5,6 0,6

Izvoz 6,9 11,4 5,4 4,7 2,1


U voz 6,2 10,8 10,0 2,3 -7,9

Uee izvoza i uvoza u drutvenom proizvodu se poveava. Uee izvoza je


1955. godine bilo 5% , uvoza 6% , a u 1984. 20% , odnosno 24% . Poveanje uea izvoza
i uvoza u drutvenom proizvodu pokazuje da je sve vei deo dom ae proizvodnje pred
met m eunarodne razm ene, odnosno, pokazuje sve veu otvorenost jugoslovenske priv
rede prem a svetu. M eutim , to uee je jo m alo u odnosu na veinu evropskih zemalja.

Uee jugoslovenskog u svetskom izvozu i uvozu je, takoe, veoma malo. U


1955. godini uee u svetskom izvozu bilo je 0,30% , a u periodu 1966-1970. poraslo je
na 0,53% . Posle toga uee izvoza se sm anjivalo pa je u periodu 1976-1980. iznosilo
0,44%. Poveanjem izvoza posle 1980. godine, ali i zbog znaajnog sm anjenja svetskog
izvoza, uee Jugoslavije se povealo 1983. godine na 0,60% . Uee uvoza u svetskom
uvozu je bilo 1955. godine 0,48% , a 1983. 0,70% . M ada se uee udvostruilo od 1955.
do 1983. godine, ono je jo uvek skrom no.

Tabela 6-2. Uvoz i izvoz robe


u m ilija rd a m a d in a r a 1

1955 | 1965 | 1975 | 19852/

Izvoz ro b e 32,0 136,2 508,2 1329,2


U v o z ro b e 55,0 160,7 960,5 1520,2
T rg o v in sk i d e ficit -23,0 -24,5 -452,3 -191,0
S tepen p o k riv e n o s ti
uvoza izvozom u % 58,0 84,7 52,9 87,4

1/ R a u n a to p o k u rsu o d 124,80 d in a r a za 1 S A D d o la r.
2/ P re th o d n i p o d a c i.

Izvoz po stanovniku 1955. godine je iznosio 16 dolara, a 1984.godine 457, dok


je uvoz neto vei i 1955. godine je iznosio 21, a 1984. godine 535 dolara. Poveanje iz
nosi preko 25 puta. Sa oko 500 dolara izvoza, odnosno uvoza po stanovniku Jugoslavija
se nalazi na zaelju evropskih zem alja.

R obna razm ena Jugoslavije sa drugim zem ljama jo uvek je nedovoljno raz
vijena, m ada je u odnosu na prve godine posle rata znatno porasla. Nedovoljna razvije
nost jugoslovenske privrede uticala je na njenu nedovoljnu povezanost sa svetskom
privredom. M ada su u izvozu postignuti znaajni rezultati, jo uvek se uglavnom izvozi
ono to je viak ili se ne prodaje na dom aem tritu. M eutim , poslednjih nekoliko
godina ima pojava izvoza po svaku cenu. Izvoze se ak i proizvodi neophodni domaoj
potronji, a sve radi pribavljanja deviza za uvoz robe i otplatu inostranih dugova.

15 4.
U periodu 1955-1985. godine vrednost izvoza se poveala 40, a uvoza 27 puta.

U pom enutom periodu rast izvoza i uvoza bio je veoma promenljiv sa stalnom
tendencijom porasta. Od 1979. godine do danas oscilacije u izvozu i uvozu su mirnije.

Tabela 6-3. Porast vrednosti izvoza i uvoza roba


- u % prema prethodnoj godini
1979 | 1980 | 1981 | 1982 | 1983 | 1984 | 1985

Izvoz 19,9 32,1 21,7 0.3 0.1 5.8 7.0


Uvoz 40,4 7,5 4.6 -8.2 -4.7 1.4 5.0

Visoki deficiti u robnoj razmeni sa inostranstvom u 1979. i 1980. godini, do kojih


je znaajnim delom dolo zbog velikog poveanja cena nafte (iznosi plaeni za naftu u
1979, 1980. i 1981. su se udvostruili), kao i zbog nepovoljnih odnosa uvoznih i izvoznih
cena (u 1979: odnos razmene je pogoran za oko 4% ), nametnuli su potrebu poveanja
izvoza (to se i ostvarilo 1980. godine, izvoz je povean za 32%) i drastinog
ograniavanja uvoza. U 1980. usporava se rast uvoza na 7,5% u odnosu na prethodnu
godinu, a od 1982. godine uvoz poinje da opada.'/. Smanjeni uvoz je delovao na sm a
njenje izvoza to se produilo i 1983. godine. Relativno poboljanje uvoza u 1984. u
odnosu na prethodnu godinu, uticalo je na poboljanje izvoza, koji u 1984. godini
belei porast od 5,8%. U 1985. izvoz se poveao za 7% , a uvoz za 5% u odnosu na 1984.
godinu.

Izvoz i uvoz roba

mrd. d o la r a

U posleratnom periodu uvoz robe je premaivao izvoz. Vrednost uvezene robe


ne pokriva se vrednou izvezene robe. Stepen pokrivenosti uvoza izvozom bio je u pe
riodu 1955 - 1969. godine izmeu 60% i 70% (u 1965. godini ak 85%), a 1970 - 1980.
godine izmeu 50% i 60%. Od 1981. stepen pokrivenosti je iznad 70%, a u 1985. godini
dostigao je 87%. Ovako dobri rezultati u poslednjem periodu postignuti su poveanjem
izvoza, ali jo vie smanjenjem uvoza.

'/ Z bog nove m etodolo g ije o b ra u n a izvoza i u voza u Saveznom zav o d u za sta tistik u n a sta ju razlike izm eu
ovih p o d a ta k a i p o d a ta k a u p latn o m bilan su za 1981, 1982, 1983. i 1984. g odinu.

155.
Deficit trgovinskog bilansa bio je stalni pratilac spoljnotrgovinske razmene, jer
je uvoz stalno bio vei od izvoza roba.2

Tabela 6-4. Deficit trgovinskog bilansa


1979 | 1980 1 1981 | 1982 | 1983 ] 1984

Iznos, m il.d in .i' 901.7 759,6 539,6 352,7 266.1 217.3


Po v a lutnim p o d r u
jim a 100 100 100 100 100 100
K o n v e rtib iln o 90,9 93,1 112,8 124,3 79,9 67.2
K lirin k o 9.1 6,9 - 12,8 -24,3 20.8 32,8

Po g ru p a m a zem alja 100 100 100 100 100 100


Socijalistike zem lje 11,3 6,3 - 12,1 -21,5 -6,5 -51,7
Zem lje u raz v o ju 12,0 18,2 11,4 8,2 3,5 59.0
R azvijene zem lje 76,7 75,5 100,7 129,7 103,0 92,7

1/ O b ra u n a to p o k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in a ra .

Posle 1979. godine deficit je u stalnom opadanju i 1984. iznosi svega 24% od
deficita ostvarenog 1979. godine. Najvei deficit o stv a ren je na konvertibilnom valutnom
podruju 1981. i 1982. godine, ak vie od ukupnog iznosa deficita, jer je na klirinkom
podruju ostvaren suficit. U 1983. i 1984. godini se sm anjuje uee deficita na konver
tibilnom , a poveava deficit na klirinkom podruju.

Po grupam a zem alja najvei deficit je ostvaren u robnoj razmeni sa razvijenim


zem ljama zapada gde je bio vei od ukupnog deficita (1981. za 0,7% , 1982. za 30% i
1983. za 3% ). Sa socijalistikim zem ljam a ostvaruje se od 1981. suficit, a sa zemljama u
razvoju mali deficit (1982. godine suficit), koji je 1984. godine narastao ak na 59%
ukupnog trgovinskog deficita.

Industrija ostvaruje najvei deficit: u 1979 - 88% ukupnog deficita a 1984. godine
83% , poljoprivreda je 1979. godine ostvarila 11% a 1984. godine 17%, dok je ostatak
ostvarilo um arstvo.

Tabela 6-5. Struktura izvoza i uvoza robe


Izv o z U voz
1950 | 1984 1950 | 1984

Po d e la tn o s tim a -u k u p n o 100 100 100 100


In d u strija i ru d a r s tv o 69 95 85 94
P o ljo p riv re d a i u m a rs tv o 31 5 15 6

Po ste p e n u o b ra d e 100 100 100 100


N e o b ra e n i p ro iz v o d i 43 6 31 35
P ro iz v o d i o b in e p re ra d e 50 23 25 20
P ro iz v o d i v isoke p re ra d e 7 71 44 45

P o n a m e n i-u k u p n o 100 100 100 100


M a te rija l za re p ro d u k c iju 70 51 73 82
O p re m a . 18 20 13
R o b a iro k e p o tro n je 30 31 7 5

Poveanje spoljnotrgovinske razm ene u posleratnom periodu pratile su velike


prom ene u strukturi izvoza i uvoza. N aroito su velike prom ene u strukturi izvoza, koji
je uslovljen prom enam a privredne strukture.

2/ O b ra u n a to p o k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in a ra .

156.
Uee industrije u izvozu i uvozu robe se poveava i 1985. godine dostie oko
96%. U izvozu industrijskih proizvoda najvee uee 1984. godine imaju proizvodnja
elektrinih maina i aparata, zatim m ainogradnja, m etalopreraivaka industrija, pro
izvodnja saobraajnih sredstava, hemijska i tekstilna industrija i industrija kone obue
i dr. Najvei uvoz ostvarile su proizvodnja nafte i gasa, proizvodnja hemijskih proizvoda,
mainogradnja, proizvodnja elektrinih maina i aparata i proizvodnja saobraajnih
sredstava i crne metalurgije.
N ajkrupnije strukturne promene izvrene su u izvozu proizvoda prema stepenu
obrade. U 1950. godini izvoeni su preteno neobraeni proizvodi (43%) i proizvodi
obine prerade (50%), dok je izvoz proizvoda visoke prerade bio veoma mali (7%).
Ovakva struktura izvoza odgovarala je tadanjem stepenu razvoja privrede. U 1984.
godini najvie se izvoze proizvodi visoke obrade (71%), zatim proizvodi obine obrade
(23%), a neobraeni proizvodi samo 6%. Struktura uvezene robe po stepenu obrade se
veoma malo promenila. Oko polovine uvoza ine proizvodi visoke prerade.
Struktura izvoza po nameni takoe se menja u pozitivnom smeru. Smanjuje se
uee materijala za reprodukciju od 70% u 1950. na 51% u 1984. godini i neto se
poveava izvoz robe iroke potronje (1950 - 30%, 1980 - 34%, 1984 - 31%). Izvoz
opreme 1950. godine nije postojao, a 1984. iznosi 18% ukupnog izvoza. U strukturi
uvoza materijal za reprodukciju ini glavni deo uvoza kojim se zadovoljavaju potrebe
proizvodnje (pre svega industrije). Uee uvoza materijala za reprodukciju se menjalo.
U 1950. iznosilo je 73%, a 1984. godine 82%, dok se udeo uvoza opreme smanjio od
20% na 13%. Uvoz robe iroke potronje uestvovao je 1950. sa 7% a 1984. godine sa
5%. Poveanje uea m aterijala za reprodukciju ukazuje na poveanje uvozne zavisnosti
jugoslovenske privrede. Smanjenje uvoza, koje je poelo od 1979. godine, vreno je, pre
svega, na raun opreme i robe iroke potronje,ije uee u uvozu opada: opreme od
19% u 1980. na 13% u 1984. godini, a robe iroke potronje od 10% na 5%. Uee
materijala za reprodukciju je poveano od 71% u 1980. na 82% u 1984. godini.

Tabela 6-6. Struktura izvoza i uvoza robe po grupama zemalja


u p ro cen tim a
Izvoz U voz
1975 | 1980 | 1984 1975 | 1980 | 1984

U kupno 100 100 100 100 100 100

Evropa 74,2 76,2 76,9 75,5 73,0 69,7


Zem lje E E Z 22,8 26,4 25,7 41,1 36,4 29,7
Zem lje E F T A 3,8 4,7 5,0 8.7 8,2 6,9
Zem lje istone E vrop e 46,0 44,3 45,6 23,9 29,3 32,2
O stale zemlje 1,6 0.8 0,6 1,8 0,9 0,9
Severna A m erika 8,2 5,1 5,1 6,7 7,9 5,7
Juna A m erika 0,6 0,3 0,3 2,1 2,4 1,4
Azija 9,7 10,1 9,2 10.5 9,8 14,5
A frika 7,1 8,2 8,3 4,4 6,2 7,9
Okeanija 0,2 0,1 0,2 0,8 0,7 0,8

Struktura robne razmene po grupam a zemalja pretrpela je u poslednjih deset


godina izvesne promene. Uee uvoza roba iz socijalistikih zemalja se povealo
od 25% u 1975. na 33% u 1984. godini. Takoe se povealo uee uvoza iz
zemalja u razvoju od 14% na 23%, a smanjilo uee uvoza iz razvijenih zemalja
zapada od 61% na 44%. Struktura izvoza roba je skoro potpuno ista u 1975. i
1984. godini: u socijalistike zemlje se izvozi 47%, u zemlje u razvoju 17%, a u
razvijene zemlje zapada 36%.

157.
Oko tri etvrtine spoljnotrgovinske razm ene Jugoslavija obavlja sa evropskim
zemljama. U zemlje Seveme Am erike izvozi se neto preko 5% , a toliko se i uvozi, dok
se u zemlje Afrike izvozi oko 8% , ali se iz njih uvozi neto ispod toga. Evropsko trite
je podeljeno u nekoliko ekonom skih grupacija sa posebnim reim im a spoljnotrgo vinske
razmene, to stvara jugoslovenskim izvoznicima i uvoznicima posebne probleme.

Blizu polovine izvoza roba odlazi u zemlje istone Evrope (oko 45% ), oko jedna
etvrtina u zemlje Evropske ekonom ske zajednice (EEZ) i oko 5% u zemlje koje pripa
daju grupaciji E vropskog udruenja za slobodnu trgovinu (EFTA). Najvei uvoz robe
je iz zemalja Evropske ekonom ske zajednice sa tendencijom brzog sm anjenja uea od
41% u 1975. na 30% u 1984.godini. U deo uvoza iz zem alja istone Evrope raste od 24%
na 32% , a iz zem alja E F T A opada od 9% na 7% . R askorak, koji je postojao u ueu
izvoza i uvoza po grupacijam a u Evropi, time se smanjuje.

Tabela 6-7. Robna razmena sa vanijim zemljama u 1984. godini


u m rd .d in .
U kupni Izv o z U voz S ald o trg o v in
p ro m et sk o g b ila n sa

SSS R 594,3 349,1 245,2 + 1 0 3 ,9


N e m a k a .S R 308,3 111,4 196,9 -85,5
Italija 237,9 117,5 120,4 -2,9
Ira k 187,8 38,2 149,6 -111,4
e h o slo v a k a 150,7 68,8 81,9 -13,1
SA D 131,3 53,9 77,4 -23,5
N em aka D R 97,6 50,2 4 7,4 + 2,8
P o ljsk a 92,0 48,7 43,3 + 5,4
A u strija 88,2 36,5 51,7 -15,2
F ra n c u s k a 83,6 34,0 49,6 -15,6
L ibija 81,3 25,5 55,8 -30,3
M a a rs k a 72,2 35,8 36,4 -0,6

1/ 1 S A D D o la r = 124,80 d in a r a .

Sa SSSR, SR N em akom i Italijom ostvareno je 41% ukupne robne razmene


(1981. godine 46% ). U navedene tri zemlje izvezeno je 45% od ukupnog izvoza, a od
njih je uvezeno 37% od ukupnog uvoza. Od navedenih 12 zem alja suficit trgovinskog
bilansa ostvaren je sam o sa SSSR, D R N em akom i Poljskom . Sa ostalim zemljama
ostvaren je deficit (najvei sa Irakom , SR N em akom i Libijom).

R azm enu roba sa inostranstvom Jugoslavija je vrila u dosta loim uslovima, jer
su cene izvezene robe po pravilu rasle sporije od cena uvoznih roba.

Tabela 6-8. Indeksi izvoznih i uvoznih cena


1952 = 100

1955 | 1960 | 1965 | 1970 | 1975 [ 1980 | 1984

Izvozne cene 89 93 113 131 249 437 473


U v o z n e cene 97 97 114 131 264 462 537
O d n o s razm en e 92 96 99 100 94 95 88

U svim navedenim godinam a izvozne cene robe su bile nie od uvoznih. Odnos
razmene, izraunat kao odnos indeksa cena uvoza prem a izvozu, stalno je ispod 100
(izuzev 1970. godine), to pokazuje da se putem cena preliva jedan deo drutvenog pro
izvoda u strane zemlje. Poslednjih nekoliko godina situacija se pogoravala.

158.
Izvozne cene u 1983. i 1984. godini opadaju (indeks 98, odnosno 95), a uvozne
cene su u blagom porastu (indeksi 100, odnosno 103). Zbog ovakvih kretanja cena u
1983. i 1984. godini, fiziki obim izvoza je bio vei od vrednosti izvoza, koji je po pravilu
vei, jer sadri i poveanje cena. Tako je u poslednje dve godine, i pored napora da se
to vie izveze (indeks fizikog obima 102 u 1983. i 111 u 1984. godini), ostvarena m anja
vrednost izvezene robe (indeks vrednosti 100, odnosno 106).

Tabela 6-9. Indeks vrednosti, fizikog obima i cena izvoza i uvoza'


p re th o d n a g o d in a = 100
1979 | 1980 | 1981 | 1982 | 1983 | 1984

Izvoz
V rednost 119,9 132,1 121,7 100,4 99,9 105,8
Fiziki obim 104,4 110,7 112,2 93,7 102,3 111,5
C ene 114,9 119,3 108,5 107,2 97,7 95,2

Uvoz
V rednost 140,4 107,5 104,6 91,7 95,3 101,4
Fiziki obim 117,7 89,9 94,8 89,8 95,3 98,3
Cene 119,3 119,6 110,4 102,1 100,0 103,2

1/ O b ra u n a to p rem a vaeim k u rsev im a u o d g o v a ra ju im g o d in am a .

Pad cena izvezenog m aterijala za reprodukciju u 1983. i 1984. godini (indeks


prema prethodnoj godini 97, odnosno 96) je odluujui za smanjenje cena izvoza, jer ovaj
ini preko 50% celokupnog izvoza. I izvozne cene robe iroke potronje opadaju (za 4%,
odnosno 9%), ali imaju manjeg uticaja na cene izvoza zbog manjeg uea u izvozu (oko
30%). Cene izvoza opreme stagniraju. Uvozne cene su stalno rasle, izuzev u 1983. godini,
pa je vrednost uvoza bila vea i pored sm anjenja fizikog obima uvoza, to je uticalo na
zaotravanje platno-bilansne situacije.

6.1.2. Nerobni promet sa inostranstvom

Nerobni prom et sa inostranstvom obuhvata usluge (turizam, saobraaj, investi


cione radove i dr.), zatim doznake radnika, i kam ate, najzad,transfere (iseljenike do
znake, penzije i meudravni pokloni). Zbog m etodolokih prom ena u statistikom
praenju tee je vremensko poreenje nerobnog nego robnog prom eta sa inostranstvom.
Tako je u prihodima od turizma, od 1978. do 1982. godine, prikazivan i deo deviznog
prihoda, koji je, prema proceni N arodne banke Jugoslavije, poticao od privatnog tur
izma. Od 1983, kao i pre 1978. godine,obuhvata se samo prihod od turizma registrovan
u Narodnoj banci, tj. bez procenjenog privatnog turizm a.Taj deo deviznog prihoda sada
se registruje u stavci doznake radnika. U prihodim a od investicionih radova, koji su
obuhvaeni u stavci usluge, od 1982. godine prikazuje se samo dobit, a ranije je prikazi
van bruto-promet.

Nerobni devizni priliv je bio veoma skrom an u prvim godinama posle


osloboenja. U 1955. godini iznosio je svega 212 miliona dolara da bi se 1965. vie nego
udvostruio (482 mil.dolara), 1975. je bio preko 4 milijarde dolara, a 1984. godine 7,2
milijarde dolara. N aroito je veliki porast u periodu 1966-1975. godine, to je posledica
ekspanzije pomenutih oblika usluga na inostranom tritu, ali i poveanja doznaka od
radnika zaposlenih u inostranstvu. Odliv deviza u nerobnom prom etu je znatno manji
od priliva (1955. 43 mil.dolara, 1965. 213, 1975. 1427, a 1984. godine 4884 mil. dolara).,

159.
Odliv u odnosu na priliv deviza iznosio je 1955 - 20% , 1965 - 44% , 1975 - 35%,
a 1984. godine 68% . O vako veliki porast odliva deviza od 1975. do 1984. godine nastao
je zbog porasta plaenih kam ata i isplata sa deviznih rauna graana.

Tabela 6-10. Priliv i odliv deviza iz nerobnog prometa sa inostranstvom


u m il. d in a r a 1
1955 | 1965 | 1975 _ | 1984

Priliv deviza 26432 60154 505440 886330


O dliv deviza 5354 26582 178090 606403
Suficit 21078 33572 327350 279927

Izvor: N a ro d n a b a n k a Ju g o slav ije.


1/ R a u n a lo po k u rsu I S A D d o la r = 124,80 d in a ra .

Osnovna karakteristika nerobnog prom eta jeste da je priliv deviza bio stalno
vei od odliva i time je ostvarivan suficit. Ovo vai i za sve delove nerobnog prom eta
(usluge, doznake radnika i transfere), izuzev za kam ate za kredite i zajmove kod kojih
su isplate bile vee od naplata.

Tabela 6-11. Suficit deviza iz nerobnog prometa sa inostranstvom1


1979 I 1980
I 1981 1982 1983 1984

U m ilija rd a m a d in a ra

Priliv deviza 964,9 1147,5 1416,8 1147,9 888,4 886.3


O dliv deviza 520,1 673,9 911,2 819,7 574,6 606.4
S uficit 444,8 4 73,6 505,4 328,2 313,8 279,9

P ro m e n a p re m a p r e th o d n o j g o d in i, %

P riliv deviza 33,9 18,9 23,5 -9,0 - 22,6 - 0,2


O dliv deviza 53,5 29,6 35,2 - 10,0 -30,0 5,5

1/ O b r a u n a to p o k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in a r a .

Porast suficita ostvarivao se sve do 1981. godine, a od tada se smanjuje.


N aroito veliki pad suficita je 1982. godine, kada je odliv deviza iznosio 71% od priliva.
Najvee opadanje priliva ostvareno je 1982. i 1983, a 1984. je taj pad gotovo zaustavljen.
Odliv deviza je bre rastao od priliva, ali je i bre opadao u 1982. i 1983. godini.

Struktura izvora nerobnih prihoda se m enjala. N ajvanija stavka 1955. godine


su bili m eudravni pokloni, koji su iznosili 2/3 ukupnog priliva nerobnih prihoda. Ovaj
oblik prihoda 1984. godine iznosi svega 8,5% . Prihodi od saobraaja su 1955.
uestvovali sa 22% , a 1984. godine sa 48% u ukupnom nerobnom prilivu deviza.
Uee prihoda od turizm a 1955. godine bilo je veom a skrom no i iznosilo je 11% ukup
nih nerobnih prihoda, a zatim se stalno poveavalo od 22% u 1965. na 32% u 1984.
godini. Ostali prihodi, u kojim a najznaajniji deo predstavljaju investicioni radovi u in-
ostranstvu, ine u 1955. godini oko 35% prihoda, ali se 1984. godine sm anjuju na 22%.
D oznake radnika na privrem enom radu u inostranstvu 1965. godine su imale skrom an
udeo od oko 7% , a posle toga su znaajno rasle tako da 1984. godine uestvuju sa 41%.
Prihodi od naplaenih kam ata su veom a mali. N jihovo uee u ukupnim prihodim a bilo
je 1955 - 0,1% , a 1984. godine 3% .

160.
Najvei rashodi u 1955. godini bili su za saobraajne usluge, a u 1984. godini za
plaene kamate na dugove prema inostranstvu i odliv sa deviznih rauna graana.

Tabela 6-12. Nerobni promet sa inostranstvom'


u m rd. din.
1 '9 5 5 | 1965 | 1975 | 1980 | 1982 | 19X4

P rih o d i

U ku p n o 26,4 60.1 505.4 1147,5 1147,9 886,3

N erobne usluge 8,7 45,6 247,6 567.5 513.2 424,0


Saobraaj 5.8 25.7 106.0 210.9 222.5 193.4
T urizam 0.9 10.1 95,8 205.3.3/ 189J..V 135.3
O stalo 2.0 9.7 45,7 151.3 101,0 95.3

D oznake rad n ik a . 4,0 211,7 505.4 544,1 360,4


K am ate 0,0 1,0 7,7 24,6 34,4 27.0
Transferi 17,7.2/ 9,6.2/ 38,4 49,9 56,2 74.9

R ash o d i

U kupno 5,4 26,6 178,1 673,8 819,8 606,4

N erobne usluge 4,4 19,0 86,7 195,4 171,3 154,9


Saobraaj 2,3 10,4 52,4 105,5 109,4 96,1
Turizam 0,4 2,2 8,2 17,5 13,1 10,7
O stalo 1,7 6,4 26,1 72,4 48,8 48,1

Devizni ra u n i g ra a n a 46,0 313,3 385,9 212,0


K am ate 1,0 7,6 42,1 159,9 255,7 231.4
Transferi 3,2 5,2 6,9 8,1

Izvor: N a ro d n a b a n k a Jugoslavije i Svetska b a n k a .


1/ O b ra u n a to po k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in a ra .
2/ N eto.
3/ O buhvaen i d eo p rih o d a tu ristik e d e la tn o sli d o m a in s ta v a p re m a p ro cen i N a ro d n e b a n k e Ju g o sla
vije.

Rashodi u nerobnom prom etu su pratili kretanja prihoda (opadanje odliva od


1982.) s tom razlikom sto je opadanje odliva za turizam i ostale usluge otpoelo jo 1980,
a odliv sa deviznih rauna graana se smanjio u 1983. i 1984. godini.

6.1.3. Tekui platni bilans

Ekonomske transakcije Jugoslavije sa drugim zemljama (robna razmena, ner


obni prom et i drugi nerobni prihodi i rashodi) izraavaju se tekuim platnim bilansom.
Ako se uz to prikau i stavke o zajmovima, kreditima i deviznim rezervama dobija se
potpuni platni bilans kroz koji se prelamaju osnovni ekonomski odnosi sa inostran
stvom.

Osnovni delovi tekueg platnog bilansa (trgovinski bilans, bilansi usluga, do


znaka radnika, kam ata i tansferi) imaju razliit znaaj za platni bilans. Osnovne karak
teristike ovih delova su: (a) hronini deficit robne razmene (trgovinskog bilansa), koji se
poveavao do 1979. godine, a od tada se smanjuje; (b) raste suficit u bilansu usluga do
1981. godine, a posle toga smanjuje; (c) raste suficit doznaka radnika do 1981. godine,
a posle toga opada; (d) raste deficit kam ata naroito u 1979, 1980. i 1981, kada je ne
gativan saldo kam ata viestruko povean (sa 300 miliona dolara u 1978. na 1710 miliona

161.
dolara u 1981) i (e) blago rastu transferi (privatni, iseljenike doznake, penzije i si. i
meudravni pokloni).
M ada svaki od ovih elem enata ima svog udela u form iranju salda platnog bi-
lansa, odluujui uticaj, svakako, ima trgovinski bilans, jer je po svom obimu najvei.

Od 1948. do 1984. godine u trgovinskim odnosim a sa inostranstvom stalno je


ostvarivan deficit. Deficit trgovinskog bilansa najpre je bio mali i do 1966. godine je iz
nosio do 300 milona dolara. Od 1966. do 1969. godine deficit je iznosio od 350 do 660
miliona dolara, a ve 1970. godine preko m ilijardu dolara. U 1974. trgovinski deficit
dostie iznos od 3715, 1977. godine 4380, 1978. iznosi 4317, a 1979. godine najvii iznos
od 7225 miliona dolara. Posle toga se naglo sm anjuje, tako da 1980. iznosi - 6086, 1981
- 4828, 1982 - 3093, 1983 - 2240 i 1984. godine 1742 m iliona dolara. Deficit trgovinskog
bilansa se u toku 37 godina vie puta sm anjivao, i to zbog razliitih razloga kao to je
smanjenje uvoza hrane, devalvacija dinara i druge mere ekonom ske politike, ali je ve
posle godinu ili dve ponovo rastao. Sm anjenje deficita od 1980. do danas je najdugo
trajnije.

T a b ela 6-13. O snovni a g re g a ti tek u eg p latn o g b ilan sa


u m il. d o la ra

S a ld o P o k riv e n o st
deficita
trg o v in sk o g
tek u e g trg o v in b ila n sa doznaka tr a n bila n sa sufici
p la tn o g skog u slu g a r a d n ik a k a m a ta sferi to m n ero b n ih
b ila n s a b ila n s a tra n sa k cija, u %

1950 + 83 -124 7 -2,6 37,4 33,6


1955 -36 -205 35 . -7,6 142 82,5
1960 -123 269 67 - - 11,8 90 53,9
1965 + 73 -196 213 32 -53 77 137,5
1970 -340 -1194 463 440 -110 61 71,5
1975 -1032 -3625 1289 1327 -275 281 72.3
1976 + 165 -2489 1164 1415 -279 355 106,6
1977 -1532 -43801 1379 1427 -258 303 63,9
1978 -1256 -4317 1329 1714 -300 318 70,9
1979 -3661 -7225 2147 1710 -633 340 49,3
1980 -2291 -6086 2982 1539 -1084 358 63,4
1981 -750 -4828 3339 2042 -1710 380 83,9
1982 -464 -3093 2739 1268 -1773 395 85,0
1983 + 274 -2240 2412 1167 -1532 467 112,2
1984 + 504 -1742 2157 1189 -1638 535 128,7

Izvor: N a r o d n a b a n k a J u g o sla v ije i S v e tsk a b a n k a .

Bilans usluga je stalno pozitivan. D o 1954. godine u prom etu usluga sa


inostranstvom o stv a riv a n je skrom an suficit od oko 10 m ilona dolara da bi se posle toga
ubrzano poveavao i 1973. godine dostigao iznos blizu 2 m ilijarde dolara. M ada suficit
i kasnijih godina raste,poveanje je znatno sporije da bi 1981. godine dostiglo iznos od
3,3 milijarde dolara. Posle 1981. godine suficit bilansa usluga se stalno smanjuje.

Priliv deviza od doznaka radnika bio je u poetku skrom an (32 mil. dolara u
1965. godini), ali je ubrzo dobio vei znaaj. Saldo priliva deviza od doznaka i odliva
sa deviznih rauna graana je dostigao m aksim um 1981. godine, i to kao suficit od 2
m ilijarde dolara. Posle tog se suficit stalno smanjuje.

Plaene kam ate na kredite dostiu poslednjih godina iznos od preko 2 milijarde
dolara, a naplaene kam ate za date kredite drugim zemljama neto preko 200 miliona

162.
dolara. I kod ovog elementa platnog bilansa stalno se ostvarivao deficit, tako da po
slednjih nekoliko godina dostie iznos preko 1,6 milijardi dolara.

Suficit kod transfera (doznake iseljenika, penzije i si., kao i m eudravni pok
loni) je relativno mali (ispod 500 miliona dolara poslednjih godina), ali ima stalnu ten
denciju rasta.

Deficit ostvaren u trgovinskom bilansu i u bilansu kam ata je vei od suficita koji
se ostvaruje u bilansima usluga, doznaka radnika i transfera. Razliku predstavlja deficit
tekueg platnog bilansa, a pokriva se kreditima iz inostranstva.

Stepen pokrivenosti deficita trgovinskog bilansa suficitom nerobnih transakcija


bio je najnii 1979. godine i iznosio je svega 49%. Sledee dve godine se naglo
poveava 1980 - 63%, i 1981 - 84%, jer se u isto vreme smanjuje deficit trgovinskog bi
lansa, poveava suficit u bilansu usluga i u bilansu doznaka radnika. Jedino se i dalje
poveava deficit u bilansu kam ata. Od 1982. godine jedino deficit trgovinskog bilansa
ima pozitivno kretanje, tj. smanjuje se, dok se u ostalim ispoljavaju negativna kretanja:
suficit u bilansu usluga i doznaka se smanjuje, a deficit u bilansu kam ata se blago
poveava. Poveana pokrivenost deficita trgovinskog bilansa suficitom nerobnih tran
sakcija u tim godinama je, pre svega, rezultat brzog smanjenja deficita trgovinskog bi
lansa.

Kao posledica ovakvih kretanja tekui platni bilans u posleratnom periodu po


kazivao je skoro stalnu deficitarnost. Povrem eno se, u pojedinim godinama,pojavljuje
manji suficit, koji se odnosi, po pravilu, na jednu godinu (1954, 1956, 1965, 1972, 1973,
1976, 1983. i 1984). Ostvareni deficit u ostalih 29 godina pokazuje da je potronja u
zemlji (investiciona, lina, opta i zajednika) vea od domae proizvodnje i da se ost
varuje dopunskim sredstvima iz inostranstva.

Saldo tekueg platnog bilansa, trgovinskog bilansa i nerobnih tra n sak cija

m rd. do la r a

Sa dopunskom akumulacijom iz inostranstva Jugoslavija je dobrim delom


ostvarila strategiju breg razvoja i prevazilaenja privredne nerazvijenosti. Bez ovih
sredstava bi put privrednog razvoja bio znatno dui i tei. Dopunska sredstva su
omoguila ubrzano investiranje (ali i poveanu ostalu potronju), koje je bilo iznad
domaih mogunosti.

163.
Tekui deficit platnog bilansa bio je relativno mali sve do 1969. godine kada je
dostizao do 100 m iliona dolara. U 1970. i 1971. godini dolazi do naglog poveanja de
ficita na oko 350 m iliona dolara. Te 1971. godine uvodi se novi reim za uvoz u skladu
sa raspoloivim devizam a, uz obavezu da izvoznici m oraju ustupiti devize N arodnoj
banci, izuzev dela kojim nabavljaju kapitalna dobra u inostranstvu. O tvara se organi-
zovano devizno trite. Ve 1972. i 1973. godine pojavljuje se suficit platnog bilansa. U
1973/74. godini izbila je svetska energetska kriza, pa se 1974. i 1975. godine deficit
platnog bilansa poveava na preko m ilijardu dolara, a ve 1976. godine dolazi ponovo
do suficita.
T ab ela 6-14. T ekui p latn i bilans
^ ________ u m ^- d o la ra
1979 | 1980 | 1981 | 1982 | 1983 | 1984

P rih o d i 14526 18172 22281 19439 17033 17356

Izvoz ro b a 6794 8978 10929 10241 9914 10254


P rih o d i o d u sluga 3771 4547 5425 4112 3513 3398
S a o b ra a j 1405 1690 2002 1783 1455 1500
T u riz a m 1183 1645 1990 1520 947.2/ 1084
O sta lo 1183 1212 1433 809.2/ 1111 764
D o z n a k e ra d n ik a i d r u g o 3393 4050 5100 4360 2900 2888
N a p la e n e k a m a te 188 197 397 276 179 216
T ra n sfe ri 380 400 430 450 527 600

R a sh o d i 18187 20463 23031 19903 16759 16852

U v o z ro b e 14019 15064 15757 13334 12154 11993


R a s h o d i za u sluge 1624 1565 2086 1373 1101 1241
S a o b ra a j 674 845 985 877 660 770
T u riz a m 155 140 137 105 85 86
O sta lo 795 580 964 391.1/ 356 385
D evizni ra u n i g r a a n a 1683 2511 3058 3092 1733 1699
P laene k a m a te 821 1281 2107 2049 1711 1854
T ra n sfe ri 40 42 50 55 60 65
S a ld o tek u e g p la tn o g b ila n s a -3661 -2291 -750 -464 + 274 + 504

Izvor: N a r o d n a b a n k a Ju g o sla v ije .


1/ P ro m e t je sm a n je n z b o g izm e n e u m e to d o lo g iji (k o d s ta v k e In v estic io n i ra d o v i u n e ta je sa m o d o b it,
a ran ije je e v id e n tira n b r u to p ro m e t).
2/ U p e rio d u o d 1978. d o 1982. g o d in e u r a u n a t je i d e o koji je , p re m a p ro c e n i N B J, p o tic a o o d p ri
v a tn o g tu riz m a . U 1983. g o d in i je izm e n je n a m e to d o lo g ija p rik a z iv a n ja p r ih o d a o d tu riz m a i njim e se
p o n o v o o b u h v a ta s a m o p r ih o d o d tu riz m a p re m a z v a n i n o j d e v iz n o j s ta tistic i, a d e o koji je o d tu riz m a
o s tv a rilo s ta n o v n i tv o p rik a z a n je u stav ci d o z n a k e r a d n ik a .

U 1977. godini uvodi se novi sistem kojim se regulie da devize pripadaju


krajnjem izvozniku i uvode se platno-bilansne pozicije republika i pokrajina, ime se re
publike i pokrajine devizno zatvaraju. U voenje platno-bilansnih pozicija republika i
autonom nih pokrajina i zasnivanje njihovih deviznih prava na doznakam a radnika, bitno
je pospeivalo zaduivanje u inostranstvu, to se nije m oglo kom penzirati veim deviznim
prilivom izvoza roba i usluga. T ako se iz godine u godinu produbljivala kriza na sektoru
ekonom skih odnosa sa inostranstvom , koja se zatim irila i na druge oblasti privrede.

Platno-bilansne nevolje zemlje praktino poinju izbijanjem svetske energetske


krize 1973/74. godine. Prom ene u deviznom sistemu 1977. godine su ove nevolje produ
bile, stvarajui uslove za gotovo nekontrolisano zaduivanje u inostranstvu.

D eficit platnog bilansa porastao je 1977. godine na preko 1,5 m ilijardu dolara,
a 1979. dostie 3,7 m ilijardi dolara, jer su probijeni okviri utvreni platno-bilansnim
pozicijama. Od tada se deficit platnog bilansa smanjuje, a 1983. i 1984. godine je ost

164.
varen odreeni suficit. Obaveze po inostranim kreditima su izuzetno visoke, to je za-
htevalo reprogramiranje (odlaganje) obaveza plaanja. U 1983. i 1984. godini je
reprogramirano preko 3 milijarde dolara, a u 1985. 3,8 miliona dolara. Time je smanjen
pritisak na devizne rezerve i ouvana likvidnost zemlje u spoljnim plaanjima.

Kretanje deficita tekueg platnog bilansa od 1979. godine, kada je dostigao


kritinu taku. do danas pokazuje svu teinu borbe za njegovo saniranje. Pokuaj da se
poveanjem izvoza roba smanji deficit nije bio dovoljno efikasan u pootrenim uslovima
spoljnotrgovinske razmene u svetu i uslovima koji su u zemlji regulisali spoljnotrgovinski
promet, pa se pribeglo otrijem smanjenju uvoza roba.

Ovako se m oralo reagovati jer je bilo oigledno da se deficit trgovinskog bilansa


ne moe pokrivati suficitom nerobnih transakcija. Poev od 1980. godine dolazi do
smanjenja deficita platnog bilansa i do smanjenja deficita trgovinskog bilansa. U prve
dve godine (1980. i 1981) dolo je do poboljanja zbog breg rasta izvoza od uvoza roba,
stoje ostvareno preduzetim m erama ograniavanja potronje i dr., a u sledee dve godine
(1982. i 1983) zbog breg opadanja uvoza od izvoza roba kao posledica otrih restrik
tivnih mera, kao i oteanih uslova prodaje na stranim tritima. Suficit platnog bilansa,
koji je ostvaren 1983. godine, od 274 miliona dolara, posle smanjenja deficita i u pre
thodne dve godine, uticao je na izvesno poboljanje ploaja Jugoslavije prema inostra
nstvu. Ostvaren je smanjenjem uvoza robe, to je izazvalo opadanje proizvodnje i
smanjilo izvoz roba. U 1984. godini o stv a ren je suficit tekueg platnog bilansa od 504
miliona dolara, ali uz zaustavljanje pada uvoza, to se pozitivno odrazilo na
oivljavanje privredne aktivnosti i poveanje izvoza roba. I u prvih devet meseci 1985.
godine ostvaren je suficit od 388 miliona dolara. Treba imati u vidu da je ublaavanje
pritiska spoljnih dugova na platni bilans postignuto reprogram iranjem , odnosno odla
ganjem plaanja velikog dela glavnice duga dospelog u tim godinama.

6.1.4. Kreditni odnosi Jugoslavije sa inostranstvom

Radi breg razvoja zemlje, s ciljem da se prevazie privredna nerazvijenost, Ju


goslavija je koristila inostrana sredstva kao dopunsku akumulaciju. U prvim posleratnim
godinama dug inostranstvu je bio relativno mali. Krajem 1965. godine iznosio je 1,2
milijarde dolara, a zatim se poveao na 20,2 milijarde dolara u 1984. godini.

S druge strane, u skladu sa strategijom razvoja, Jugoslavija je davala kredite


inostranstvu kao podrku izvozu dom aih proizvoda na inostrano trite, kao i
izvoenju investicionih radova u inostranstvu. Kreditiranje inostranstva poinje 1957, a
krediti su iznosili 1965. ispod 200, a 1984. godine preko 600 miliona dolara.

Od 1965. do 1984. godine zaduenje Jugoslavije u inostranstvu povealo se 16


puta, a potraivanja od inostranstva 3 puta.

Zaduivanje u inostranstvu

Krajem 1984. godine Jugoslavija je bila duna inostranstvu 20,2 milijarde


dolara.

Znaajnije poveanje zaduivanja u inostranstvu poinje od 1971. godine.


Uzroci visokom tempu zaduivanja bili su, pre svega, relativno povoljni uslovi dobijanja
kredita, politika precenjenog kursa dinara, koji je stimulisao zaduivanje domaih orga
nizacija u inostranstvu, kao i neplansko korienje inostranih kredita kao rezultat ne
dovoljne integrisanosti jugoslovenske privrede.

165.
N a tekoe u platnom bilansu i poveanje zaduenosti znaajno su uticali naftna
kriza i poveanje cena nafte. Koliina uvezene nafte poveala se od 1971. do 1980. go
dine 2,2 puta, a vrednost uvezene nafte u dolarim a je poveana 28 puta. U 1979. godini
za 11,8 m iliona tona uvezene nafte plaeno je 1,7 milijardi dolara, a u 1980. godini za
10,9 miliona tona nafte 2,7 m ilijardi dolara. U ove dve godine (1979. i 1980), ukupan
deficit tekueg platnog bilansa je iznosio 5,9 m ilijardi dolara, od ega je 4,4 milijarde
nastalo zbog poveanih cena nafte.

Uz to je dolo i do kanjenja u donoenju osnovnog dogovora o zaduivanju u


inostranstvu za period 1976-1980, koji je zakljuen tek polovinom 1979. godine. Pored
toga, na poveano zaduivanje u inostranstvu uticao je i preirok front investicija, koji
je nastao zbog nerealnih planova drutvenog razvoja, zatim godinam a veoma visoka
stopa investicija uz veoma nisku stopu dom ae akum ulacije; sporost u izgradnji investi
cionih objekata i produavanje perioda aktivizacije investicija, to je imalo nepovoljnih
posledica na sm anjivanje akum ulativnosti novih kapaciteta i potrebu za dodatnim sred
stvima za investicije. Uz sve to, znatan uticaj na veliko zaduenje u inostranstvu imala
su prava republika i pokrajina u sistemu, zatim njihova nastojanja da obezbede to vie
dodatne akum ulacije za svoj razvoj kao i nesprovoenje propisa o zaduivanju u ino
stranstvu, za koje su bile zaduene narodne banke republika i autonom nih pokrajina i
N arodna banka Jugoslavije.

Dve treine kredita u 1965. godini uzeto je za uvoz roba (opreme, sirovina i re-
produkcionog m aterijala). Posle toga uee robnih kredita stalno opada, tako da se
1984. godine sm anjuje na 39% . Finansijski krediti su u 1965. inili 22% ukupnih kre
dita, a 1984. godine 56% . Uee k ratkoronih kredita je 1965. bilo 11%, a 1984. godine
5%.

Najvei iznos kredita Jugoslavija je zakljuila sa razvijenim zemljama zapada,


izmeu 60% i 75% ukupnih kredita. Od tih kredita oko 60% je iz Engleske, SAD i SR
Nem ake.

Tabela 6-15. Struktura zakljuenih kredita po grupama zemalja


U ee u %
U kupno u
m il.d o la r a m e u n aro d n e raz v ije n e zem lje u isto n o -e v ro p -
o rg an iz a cije zem lje raz v o ju ske zem lje

1977 3589,0 79,2 2,6 18,2


1978 3130,0 86,9 3,3 9,8
1979 5190,0 14,8 75,8 1,9 7,5
1980 7465,6 9,8 75,6 11,6 3,0
1981 5644,3 15,3 65,6 14,1 5,0
1982 4392,3 19,1 60,2 9,4 11,3
1983 5515,5 26,2 65,4 3,2 5,2
1984 3819,8 24,7 66,6 2,6 6,1

Iznos kredita koji su ugovorim a zakljueni s m eunarodnim organizacijam a je


relativno mali. Tek 1983. i 1984. godine taj iznos dostie oko 25% od ukupnog iznosa
kredita. To je poboljalo strukturu kredita, s obzirom da su uslovi finansiranja
m eunarodnih organizacija znatno povoljniji od privatnih kreditora. Pored toga od njih
zavisi i m ogunost dobijanja i drugih inostranih kredita. Krediti zemalja u razvoju su u
stvari krediti zem alja proizvoaa nafte,koji su neto vie korieni 1980. i 1981. godine,
a najvie iz K uvajta, Libije, Iraka i Irana. N ajm anji su krediti iz istonoevropskih zemalja.

Rokovi otplate kredita se m enjaju u zavisnosti od uslova na m eunarodnom


tritu kapitala i od poloaja zemlje koja uzima kredit. U 1980. godini je poelo
pogoravanje rokova otplate. Skraivanjem rokova otplate pogorao se poloaj Jugos

166.
lavije na m eunarodnom finansijskom tritu, jer je 44% ukupnih kredita 1980. godine
bilo sa rokom otplate do godinu dana (1979. godine bilo je svega 16%). Stanje je bilo
jo tee 1981. jer je 47% iznosa kredita bilo sa rokom vraanja od godinu dana. Od 1982.
stanje se znaajnije popravlja, jer se kratkoroni krediti do godinu dana sm anjuju na
17% u 1984. godini. Uee kredita sa rokom vraanja 1 - 2 godine je malo, dok se
uee kredita sa rokom vraanja 2 - 5 godina poveava od 14% u 1980. na 24% u 1984.
godini, a uee sa rokom vraanja 5 - 7 godina od 20% na 43%. Uee kredita sa ro
kom preko 7 godina se smanjuje od 21% na 14%.

Tabela 6-16. Struktura zakljuenih kredita prema rokovima otplate


- u % , u k u p n i kred iti = 100
do 6 6 m eseci 1-2 2-5 5-7 7-10 10
meseci d o 1 god. g o d in a g o d in a g o d in a g o d in a g o d in a

1977 3,5 3,4 12,4 47,8 19,7 15,2


1978 - 5,8 1,1 11,8 31,6 29,1 20,6
1979 - 16,1 - 7,6 17,7 34,6 24,0
1980 28,3 16,1 0,3 14,3 20,1 13,7 7,2
1981 37,8 9,2 1,2 21,7 21,9 3,6 4,6
1982 28,0 7,8 2,4 14,3 33,0 6,4 8,1
1983 19,2 6,8 4,2 23,4 34,5 4,7 7.2
1984 15,3 1,3 2,3 24,1 43,4 6,2 7,4

U periodu 1980-1984. godine zakljueni su ugovori o kreditima s povoljnijim


rokovima otplate sa m eunarodnim finansijskim organizacijam a - Svetskom bankom,
M eunarodnim m onetarnim fondom, Evropskom investicionom bankom, Evropskim
drutvom za fmansiranje nabavke eleznikih vozila, kao i sa zemljama istone Evrope.
Korienjem novih kredita reavani su problemi proizvodnje i otplata prispelih obaveza.

Tabela 6-17. Korienje i otplata kredita


m il.d o lara

K orienje O tp la ta k red ita O d n o s o tp la te


k red ita i korienja
svega glavnica k a m a ta k red ita u %

1970 1147 1023 896 127 89


1975 2474 1586 1249 337 64
1976 2707 1661 1292 369 61
1977 3046 1889 1508 381 62
1978 3479 1989 1534 455 57
1979 4783.1/ 3514 2693 821 73
1980 5147 3830 2549 1281 74
1981 4061 4304 2197 2107 106
1982 2890 4238 2189 2049 147
1983 4448.1/ 4640 2929 1711 104
1984 3289.1/ 5223 3369 1854 159

/ U kljueno refinansiran je (za 1979 - 1 100 mil. d o la ra , za 1983 - I 280, a za 1984. g o d in u 1 750 m iliona d o lara .

Do 1980. godine se poveavao priliv novih kredita i tada je uzet kredit u


najveem iznosu od 5,1 milijarde dolara. Od 1981. godine korienje novih kredita se
smanjuje. S druge strane otplate kredita se stalno poveavaju i 1984.godine iznose 5,2
milijarde dolara. Do 1981. godine otplate kredita su bile manje od priliva novih kredita,
a posle toga vee i to u 1981. za 6% , u 1982. za 47%, u 1983. za 4% , a u 1984. godini
ak za 59%. Otplata glavnice se vri prema planu otplata i 1984. godine je iznos za ot
platu glavnice vei od ukupnog priliva novih kredita. Iznosi za otplatu kamate se brzo
poveavaju. U 1981. i 1982. godini iznos za otplatu kam ata se skoro izjednaio sa izno
som za otplatu glavnice. Zbog stalnog poveanja kamata, uee kamata u ukupnim

167.
o tp la ta m a k red ita u 1981. iz n o s ilo je 4 9 % , u 1982. g o d in i 4 8 % , a z a tim se sm a n jilo na
37% u 1983. i 36% u 1984. g o d in i.

U 1979. godini, izvreno je prvo refm ansiranje srednjoronih obaveza u iznosu


od 1,1 m ilijarde dolara, a zatim 1983. u iznosu 1,3 m ilijarde dolara, 1984. godine 1,7
milijarde dolara i 1985. godine 3,8 m ilijarde dolara. N ovi inostrani krediti, koji slue za
refm ansiranje srednjoronih obaveza, om oguuju da se stvarna otplata kredita odloi za
kasniji period.
Cena inostranih kredita (kam atne stope i drugi trokovi) stalno se poveava od
1979. godine.
Tabela 6-18. Struktura zakljuenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom
u procentima, ukupni krediti = 100

Bez Sa k a m a to m
k a m a te
do 8% | 8 - 10% | p re k o 10%

1977 0,5 53 46 1
1978 - 49 29 22
1979 0,3 44 8 48
1980 0,5 41 39 19
1981 3 25 53 19
1982 6 26 16 52
1983 19 21 31 29
1984 8 23 36 33

U grupi zakljuenih kredita sa kam atnom stopom do 8 % najvie je sa kam at


nom stopom od 7% . U 1977, 1978, 1979. i 1980. godini preko 40% zakljuenih kredita
je sa kam atnom stopom do 8% to se u sledeim godinam a skoro prepolovilo. Uee
kredita sa viim kam atnim stopam a se poveava od 1981. godine. U 1979. i 1982. godini
polovina zakljuenih kredita je bila sa kam atnom stopom od preko 10%. U isto vreme
poveavale su se i prom enljive kam atne stope. Sa fiksnim kam atnim stopama
zakljueni su, po pravilu, robni krediti, a sa prom enljivim kam atnim stopam a finansijski
krediti.

Tabela 6-19. Stepen zaduenosti1


u mil. d o la ra

U kupno N a k o n v e rtib iln o m p o d ru ju


tek u i p riliv o tp la ta zadue tek u i priliv o tp la ta zaue-
d ev iza duga n o st u % deviza duga n o st u %

1970 2829 1024 36 2087 1018 49


1975 7818 1550 20 6121 1466 24
1976 9072 1661 18 7145 1412 20
1977 9608 1889 19 7634 1603 21
1978 10927 1989 18 9021 1776 20
19792/ 13911 3514 25 11681 3000 26
1980 17251 3830 22 13837 3605 26
1981 20841 4304 21 16070 4021 25
1982 17512 4238 24 12576 3929 31
19832/ 14564 4640 32 10221 4381 43
19842/ 15432 5223 34 10966 4913 45

/Stepen za d u e n o sti izraav a se o d n o s o m u k u p n o g tek u eg d ev izn o g p riliv a i izn o sa u k u p n e o tp la te


d u g a .S te p e n za d u e n o sti o d 2 5 % se u zim a k a o g ran ic a k re d itn e sp o s o b n o sti zem lje.
2/ U k lju e n o re fm an sira n je .

168.
Pored kam ata je poveana i m ara, kao dodatni element cene kredita, koja se
kretala u rasponu od 1,75% do 2% (ponekad i preko 2%). Sve ovo je uticalo na visinu
kamate koja dospeva za otplatu.
Zbog razliite dinamike tekueg priliva deviza i otplate duga m enjao se stepen
zaduenosti zemlje. Izuzev u 1970, sve do 1982. godine stepen zaduenosti kretao se u
granicama kreditne sposobnosti zemlje, tj. izmeu 20% i 25% deviznog priliva. U 1983.
i 1984. godini otplata duga bre raste od rasta deviznog priliva, to je povealo stepen
zaduenosti (1983. na 32%, a u 1984. godini na 34%). Kretanje tekueg priliva deviza
i otplata duga sa konvertibilnim devizama imaju istu tendenciju, ali su jo nepovoljnija,
pa je stepen zaduenosti vei (u 1983. 43% , a u 1984. godini 45%).
Stepen zaduenosti

1%^ Ukupno
i 1 K onvart i b i Ino
1---- 1podruCja

Gran i ca
k radi tn e
s p o so b n o s t i

197B 1979 1986 1981 1982 1983 1984

Stepen zaduenosti, izraen u konvertibilnim valutam a, je dostigao visok nivo


u odnosu na mogunosti Jugoslavije da redovno otplauje dug. Korienjem inostranih
kredita za refmansiranje srednjoronih obaveza olakava se teret tekueg zaduenja od
laganjem otplate, ali se time ne smanjuje obim spoljnog duga.

Kreditiranje inostranstva

Krediti koje Jugoslavija daje inostranstvu su relativno mali. Krajem 1984. go


dine stanje da tih kredita je iznosilo 1917 miliona dolara.

Tabela 6-20. K rediti dati inostranstvu


mil. d o lara

K red iti d a li u to k u g odine


Finansij- Slanje
Z a izvoz robe inves
ski i k red ita
ticioni b a n k a r na k raju
ukupno svega o p rem a b ro o stalo radovi usluge ski godine
dovi

1979 420 389 143 108 138 21 1 9 1220


1980 540 502 208 103 191 26 1 11 1526
1981 643 586 283 160 143 28 7 22 1585
1982 650 605 200 253 152 40 5 1718
1983 594 535 139 345 51 57 2 1848
1984 621 528 65 27 1917

169.
Oko 90% datih kredita odnosi se na izvoz robe, 5% do 10% su za investicione
radove, a finansijski krediti su beznaajni. U izvozu roba na kredit najvee uee imaju
krediti za oprem u, a zatim krediti za izvoz brodova, koji su 1982. i 1983. godine bili
vei od kredita za opremu.
Krediti dati inostranstvu su zakljueni pod razliitim uslovima. K am ate su
fiksne. Prosena kam atna stopa se kree izm eu 7% i 8% , prosean rok za vraanje
kredita je 7 godina, a anuiteti po datim kreditim a iznose oko 300 do 400 miliona dolara.

6.2. EKONOM SKO-TEHNOLOKA SARADNJA SA INOSTRANSTVOM

D ostignuti nivo privredne razvijenosti zemlje om oguuje da se ubrza razvoj


viih oblika saradnje sa inostranstvom . Ti oblici saradnje veoma su pogodni za
unapreenje privrede, jer om oguuju direktno korienje stranih sredstava, znanja i is
kustva, bolju organizaciju proizvodnje, uspenije osvajanje stranih trita i dr. Oblici
saradnje sa inostranim partnerim a najee su: dugorona proizvodna kooperacija,
poslovno-tehnika saradnja, zajednika ulaganja u inostranstvu i u dom ae kapacitete,
pribavljanje i ustupanje m aterijalnih prava na tehnologiju, investicioni radovi u inostra
nstvu i u zemlji i dr.

Pom enuti oblici saradnje su u porastu. O ko 700 organizacija udruenog rada


zakljuuje ugovore o ekonom sko-tehnolokoj saradnji sa stranim partnerim a.

Tabela 6-21. Ugovori o ekonomsko-tehnolokoj saradnji organizacija udruenog rada sa inostranim partnerima
1976 | 1978 1 1980 | 19831/

O rg an izacije u d ru e n o g
ra d a ko je su im ale u g o v o r 584 666 729 703
U gov o ri 1845 1884 2247 1992
U g o v o ra p o 1 o rg an iz a ciji
k o o p e ra n a ta 3,2 2,8 3.1 2&
i/N e p o lp u n o b u h v a t. N e d o s ta je o k o 200 u g o v o ra .

Najvei broj ugovora u 1983. godini odnosi se na izvoenje investicionih radova


u inostranstvu (39% ) i dugoronu proizvodnu kooperaciju (21% ), zatim slede ugovori
o pribavljanju m aterijalnih prava na tehnologiju (13% ), o osnivanju sopstvenih
preduzea u inostranstvu (8% ), o poslovno-tehnikoj saradnji sa inostranstvom (6%), o
ulaganju sredstava stranih lica u dom ae organizacije udruenog rada (5% ), o osnivanju
meovitih preduzea u inostranstvu (5% ), o ustupanju izgradnje investicionih objekata
stranom izvoau (2% ) i ustupanje m aterijalnog prava na tehnologiju stranom licu (1%).

Sa razvijenim zapadnim zem ljam a sklapa se godinje preko 1600 ugovora. U


1983. godini, koja po obuhvatu sklopljenih ugovora nije kom pletna (nedostaju podaci
za 200 ugovora), najvie ugovora sklopljeno je sa SR N em akom (652), zatim sa Italijom
(135), sa SAD (127), A ustrijom (91), vajcarskom (86) itd. Sa socijalistikim zemljama
sklapa se godinje neto vie od 200 ugovora, a 1983. godine sklopljeno je najvie sa
ehoslovakom (73), sa D R N em akom (40), Sovjetskim Savezom (38) itd. Sa zemljama
u razvoju broj ugovora se poveava i 1976. godine bilo je 230, a 1983. godine 332 ugo
vora. Najvie ugovora je sklopljeno sa Irakom (95), Libijom (62), Alirom (22) itd.

Od 1992 ugovora, koji su sklopljeni 1983. godine, 369 ili 18% je sklopljeno na
neodreeno vreme, 1115 na vreme do 5 godina, a 508 na vreme due od 5 godina. U
ovim ugovorim a je uestvovalo 3114 partnera, 1203 dom aih i 1911 inostranih.

170.
Sklopljenim ugovorima se ne ograniava izvoz proizvedene robe u druge zemlje
u 1456 ugovora (73%), ograniava se samo u odreene zemlje u 479 ugovora (24%), a
u 57 ugovora (3%) se izvoz u potpunosti ograniava.
Predmet saradnje po ugovorima u 1983. godini je: projektovanje, graevinski
radovi i m ontaa (u 656 ugovora), meusobne isporuke (551), pribavljanje i ustupanje
materijalnih prava na tehnologiju (447), zajedniko istupanje na tritu (188), ulaganje
sredstava za zajedniko poslovanje (176), osposobljavanje kadrova (157), davanje i uzi
manje kredita (48) i ostali predmeti saradnje (389).
Od 1992 ugovora iz 1983. godine 666 ugovora zakljuile su organizacije iz SR
Srbije (532 sa teritorije SRS van teritorija SAP, iz SAP Kosova 6, a iz SAP Vojvodine
128), 546 iz SR Slovenije, 465 iz SR Hrvatske (ovde treba dodati jo oko 200
neobuhvaenih ugovora), 176 je iz SR Bosne i Hercegovine, 124 iz SR M akedonije i 15
ugovora iz SR Crne Gore. Najvei porast broja ugovora ostvaren je u SR Sloveniji od
366 u 1976. na 546 u 1983. godini i u SAP Vojvodini od 52 na 128.

6.2.1. Dugorona proizvodna kooperacija

Ugovorima o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji organizacija udruenog rada


sa stranim licima obezbeuje se zajedniko program iranje razvoja, osvajanje proiz
vodnje, proizvodnja i m eusobna isporuka proizvoda i sastavnih delova proizvoda. Cilj
kooperacije je da se obezbede tehniki, tehnoloki, sirovinski, energetski i ekonomski
optimalna proizvodnja i razm ena proizvoda, kao i primena savremenih tehnikih
dostignua.

Broj ugovora o dugoronoj proizvodnoj saradnji se stalno poveava. U 1976.


godini bilo je 208, 1980. godine 291, a 1983. godine se broj ugovora poveao na 430.

Od 430 ugovora u 1983. godini 308 su iz oblasti industrije (91 za


mainogradnju, 75 za proizvodnju elektrinih m aina i aparata, 44 za proizvodnju
saobraajnih sredstava, 40 za m etalopreraivaku delatnost), 109 su iz oblasti trgovine,
5 iz graevinarstva itd. Oko dve treine ugovora sklopljeno je sa razvijenim zemljama
zapada (136 sa SR Nem akom, 48 sa Italijom , 21 sa Austrijom, 18 sa vajcarskom), 129
ugovora sklopljeno je sa socijalistikim zemljama (41 sa ehoslovakom, 29 sa Poljskom,
22 sa M aarskom ) i 5 sa zemljama u razvoju.

U 257 sklopljenih ugovora izvoz proizvoda se ne ograniava, u 160 se


ograniava samo za odreene zemlje, a u 13 se ograniava potpuno.

Najvei broj ugovora sa stranim partnerim a sklapale su organizacije udruenog


rada iz SR Slovenije (150), zatim iz SR Srbije (132, sa teritorije SRS van teritorija SAP
93, iz SAP Vojvodine 38 i iz SAP Kosova 1), iz SR H rvatske (76), iz SR Makedonije
(34), iz SR Bosne i Hercegovine (33) i iz Crne Gore (5).

Prema predmetu saradnje najvei broj ugovora regulie meusobne isporuke


(406), osposobljavanje kadrova (42), pribavljanje i ustupanje m aterijalnog prava na teh
nologiju (35) i zajedniko istupanje na tritu (33).
Ugovorima o kooperaciji organizacija udruenog rada sa preduzeima iz inos
transtva ostvaruje se oko 10% jugoslovenskog izvoza i oko 8% jugoslovenskog uvoza.
Vie od polovine izvoza ostvarenog u okviru kooperacije predstavljaju sirovine,
poluproizvodi i delovi. Oprema ini manji deo izvoza (izmeu 1% i 13% sa velikim os
cilacijama po godinama), a ostali gotovi proizvodi ine ostatak. Najvee uee u izvozu

171.
1983. godine imaju drum ska m otorna vozila 15%, glinica 14%, aparati za dom ainstvo
5% i dr., a najvee uee u uvozu imaju sirovine, poluproizvodi i delovi za proizvodnju
saobraajnih sredstava 20% , za proizvodnju elektrinih maina 15%, proizvodi

T abela 6-22. M eusobne isporuke ro b a po osnovu k o o p eracije sa inostranstvom


u mil. d in.
1976 | 1978 | 1980 | 1983

I/v o z 7658 9248 24833 63075

U voz 7767 9252 32529 51836

m ainogradnje 8% , proizvodi a p arata za dom ainstvo 7% , m etalopreraivaki proizvodi


6% i dr. Preko 65% roba isporueno je po osnovu kooperacije sa razvijenim zemljama
zapada (SR N em akoj 20% , Francuskoj 12%, SAD 11%, Italiji 10%), a iz razvijenih
zemalja uvezeno je 73% (iz SR Nem ake 27% , iz Francuske 15%, iz Italije 9% , iz
vajcarske 6% , iz SAD 4% ). O ko 33% roba izvezeno je socijalistikim zemljama (SSSR
15%, ehoslovakoj 6% , M aarskoj 5% ), a uvezeno je iz socijalistikih zemalja 25% (iz
ehoslovake 7% , iz SSSR-a 6% , iz M aarske 5% ). M eusobne isporuke roba po
osnovu kooperacije sa zem ljam a u razvoju su m ale - u izvozu 1% a u uvozu 2%.

6.2.2. Poslovno-tehnika saradnja sa stranim licima

Poslovno-tehnika saradnja organizacija udruenog rada i stranih lica obavlja


se u raznim vidovima: u istraivanju i ostvarivanju pronalazaka, tehniko-tehnolokoj
inovaciji, osvajanju proizvodnje na osnovu prava na tehnologiju, istraivanju trita,
proizvodnji radi zajednikog plasm ana, istupanju na stranom tritu i
naunoistraivakom radu. Ovaj oblik saradnje se do 1979. godine poveavao, a posle
toga je poeo da se sm anjuje. U 1976. bilo je 59 ugovora, 1979 - 151, a 1983. godine 113.
U ugovorim a je zastupljeno 260 partnera, 143 dom aih i 117 inostranih.

U 1983. godini najvei broj ugovora o poslovno-tehnkoj saradnji bio je za ob


last industrije (93) i za trgovinu (12). Ovaj vid saradnje obavlja se uglavnom sa razvije
nim zem ljama zapada (97 ugovora, od toga sa SR N em akom 28, sa vajcarskom 16,
sa SAD 15 i Italijom 14). Sa socijalistikim zem ljam a potpisano je svega 9 ugovora, a
sa zemljama u razvoju 7 ugovora.

Organizacije udruenog rada iz SR Slovenije potpisale su najvei broj ugovora


o poslovno-tehnikoj saradnji (78), zatim organizacije iz SR Srbije (teritorija SRS van
teritorija SAP 12, iz SAP Vojvodine 5 i SAP K osova 1), iz SR M akedonije 7, SR
H rvatske 5, SR Crne G ore 3 i SR Bosne i Hercegovine 2 ugovora.

6.2.3. Pribavljanje i ustupanje materijalnih prava na tehnologiju (licence)

Radi korienja najsavrem enijih tehnologija u proizvodnji, organizacije


udruenog rada kupuju u inostranstvu m aterijalna prava na tehnologiju (licencu).
Najvei broj ugovora o kupovini licenci je zakljuen 1978, 1979. i 1980. godine - preko
400 godinje. Kasnije se taj broj sm anjuje, tako da je 1983. godine sklopljeno 292 ugo
vora. U isto vreme je godienje prodato inostranim Firmama po dvadesetak prava na
tehnologiju.

Sa 292 ugovora 1983. godine je kupljeno 314 m aterijalnih prava na tehnologiju.


Najvei broj licenci su za tehnika i tehnoloka znanja i iskustva (106), zatim
proizvodno-tehnika dokum entacija (89), patenti (68), zatieni znaci (28) i ostalo (23).

172.
Od 314 licenci 294 su za industriju (za preradu hemijskih proizvoda 52, proiz
vodnju elektrinih maina i aparata 47. mainogradnju 40, proizvodnju hemijskih proiz
voda 25. m etalopreraivaku delatnost 21, itd.), 10 za trgovinu, 4 su za
naunoistraivaku delatnost, 3 za graevinarstvo, 2 za poljoprivredu i 1 za ugosti
teljstvo.
Tabela 6-23. Ugovori o kupovini i prodaji prava na tehnologiju
1976 | 1977 | 1978 | 1979 | 1980 | 1981 | 1982 | 1983

U govori o k u p o
vini prava 380 377 436 465 433 391 340 292

Ugovori o p ro
daji prava 17 8 11 14 21 27 23 16

Licence su najee kupovane od razvijenih zemalja (291, od toga u SR


Nemakoj 91, u SAD 41, vajcarskoj 30, Italiji 24, vedskoj 21 itd.), zatim od
socijalistikih zemalja (22, od toga u D R Nemakoj 7, SSSR-u 6, ehoslovakoj 5 itd.)
1 najzad od zemalja u razvoju (1 u Angoli).
Najvei broj ugovora o licencama sklopile su organizacije udruenog rada iz SR
Srbije 129 (od toga 99 sa teritorije SR Srbije van teritorija SAP, 28 iz SAP Vojvodine i
2 ugovora iz SAP Kosova), zatim iz SR Hrvatske 70, SR Slovenije 48, SR Makedonije
23, SR Bosne i Hercegovine 21 i iz SR Crne Gore 1 ugovor.

Sa 16 ugovora u 1983. godini prodato je 22 licence i to: znanje i iskustvo 13,


proizvodno-tehnika dokum entacija 4, patenti 3 i ostalo 2. Prodate licence su iz oblasti
industrije 9, trgovine 8, istraivanja u privredi 3 i iz tehnikih nauka 2. Najvie licenci
je prodato zemljama u razvoju (12, od toga samo Indiji 6), zatim razvijenim zemljama
9 (od toga SAD 6) i SSSR 1.

Od 16 ugovora 10 je sklopljeno u SR Sloveniji, 4 u SR Srbiji (3 u SAP Vojvodini


i 1 na teritoriji SRS van teritorija SAP) i po 1 u SR Bosni i Hercegovini i SR Hrvatskoj.

6.2.4. Ulaganja stranih lica u jugoslovensku privredu

Ulaganja stranih lica u jugoslovensku privredu su veoma skromna. Ovaj vid


ekonomsko-tehnike saradnje uveden je 1967. godine. Ulaganjem sredstava stranih lica
ukljuuje se inostrana akumulacija u razvoj privrede, pri emu rizik za uspeh u poslo
vanju snose zajedniki organizacija udruenog rada i strani partner. Kroz ovaj vid su
radnje domae organizacije udruenog rada obezbeuju sredstva za investicije,
savremenu tehnologiju, poboljanje organizacije proizvodnje, poveanje produktivnosti
rada, bolji plasman svojih proizvoda, kao i nabavku deficitarnih sirovina i materijala.

Tabela 6-24. Ulaganja stranih lica u organizacije udruenog rada


1976 | 1980 | 1981 | 1982 | 1983

U govori 118 106 103 106 96

S redstva, mil. din. 14532 25904 24504 37992 40402


D om ai p a rtn e r 11441 19509 17901 23542 24129
Strani p a rtn e r 3091 6395 6603 14450 16273

Godinje se sklapa oko stotinu ugovora. Od 1979. godine, kada je sklopljen


najvei broj ugovora (128), poinje da se smanjuje interes stranih partnera za ovaj vid

173.
saradnje. Uee stranih partnera u finansiranju proizvodnje je malo i u periodu do 1982.
je iznosilo 38%, a 1983. godine 40% zajednikih ulaganja stranih lica i organizacija
udruenog rada. Poveanje uea sredstava stranih partnera je rezultat, pre svega,
poveane vrednosti stranih valuta, a ne veeg stvarnog ulaganja.

Glavnina ugovora o zajednikim ulaganjim a je sklopljena sa razvijenim zapad


nim zemljama. U 1983. godini od 96 ugovora 93 je sa razvijenim zemljama (SR
Nem akom 36, SAD 12, vajcarskom 11), a 3 ugovora su sa zemljama u razvoju (Indija,
Panam a i Ekvador). Najvei interes su strani partneri pokazali za proizvodnju drum skih
vozila u koju su uloili 36% od ukupnih stranih sredstava, zatim za proizvodnju hemi-
kalija (12%), celuloze i papira (8% ) i gume za vozila (6%).

Od uloenih 16,3 m ilijardi dinara stranih sredstava u 1983. godini 82% su


novana sredstva, 11% je oprem a, 6% su prava industrijske svojine i 1% ostala sredstva.

Najvei broj ugovora 1983. godine je zakljuen u SR Sloveniji 33, zatim u SR


Srbiji 30, od toga na teritoriji SRS van teritorije SAP 21 i 9 u SAP Vojvodini), u SR
H rvatskoj i SR Bosni i Hercegovini zakljueno je po 15 ugovora, u SR M akedoniji 2 i
SR Crnoj G ori 1.

U 1985. godini su izmenjeni propisi o ulaganjim a stranih lica, koji daju vee
mogunosti i pogodnosti inostranim partnerim a da ulau sredstva u jugoslovensku pri
vredu.

6.2.5. Ulaganja organizacija udruenog rada u osnivanje preduzea u inostranstvu

Jedan od vidova ekonom sko-tehnoloke saradnje je i ulaganje organizacija


udruenog rada u osnivanje sopstvenih preduzea, banaka, osiguravajuih i
reosiguravajuih organizacija, kao i m eovitih preduzea, banaka i drugih organizacija
u inostranstvu. Od 1976. godine broj sopstvenih preduzea u inostanstvu se stalno
smanjuje (od 245 u 1976. na 154 u 1983. godini), a broj m eovitih preduzea je stalan
(oko 100).

Tabela 6-25. Ulaganja osnovnih organizacija udruenog rada u inostranstvu


| 1976 | 1978 1980 | 1982 | 1983

B roj p red u z e a

S o p stv en a p red u z e a I 245 206 185 156 154


M e o v ita p red u z e a 1 103 100 88 96 94

U lo e n a s re d s tv a , u m il. d in . - s ta n je k ra je m g o d in e

U so p stv e n a p red u z e a 1 675 847 576 876 1446

U m eovita p red u z e a
S redstva u d ru e n o g r a d a I 612 792 978 1536 2566
S tra n a sre d stv a 1 2865 1681 2682 3456 9295

Od ulaganja organizacija udruenog rada u sopstvena preduzea u inostranstvu


u 1983. godini najvei deo se odnosi na trgovinu (61% ), zatim u proizvodnju (19%), in
vesticione radove (16% ) i turizam (4% ). Najvie je uloeno u razvijene zemje (82%):
vajcarsku (18% , od toga u proizvodnju 10%), zatim u SR N em aku (16%, od toga u
trgovinu 14%), u SAD (16% , od toga u trgovinu 14%). U zemlje u razvoju uloeno je
18% a najvie u G abon (14% u investicione radove). U laganja u meovita preduzea su
znatno vea i najvie su orijentisana na bankarske poslove (48%), zatim proizvodnju

174.
(39%) i trgovinu (13%). I kod ovih ulaganja najvie je u razvijene zemlje (73%), a po
sebno u SR Nem aku (42%) i Austriju (11%). Oko 27% uloeno je u m eovita
preduzea u zemljama u razvoju, najvie u Centralnu Afriku Republiku (7% ) i G abon
(6%).
Od ukupno uloenih sredstava u sopstvena preduzea u inostranstvu najvei deo
(81%) su novana sredstva, a svega 17% oprema. Kod meovitih preduzea novana
sredsva iznose 92%, a oprema 8%.
Najvei broj sopstvenih preduzea u inostranstvu su 1983. godine osnovale or
ganizacije udruenog rada iz SR Srbije (56, od toga 3 iz SAP Vojvodine a ostale sa ter
itorije SRS van teritorija SAP), zatim iz SR Slovenije (48), SR H rvatske (26), SR
Makedonije (14) i SR Bosne i Hercegovine (10). Najvie meovitih preduzea u inostra
nstvu osnovale su organizacije udruenog rada iz SR Slovenije (46), SR Srbije (24 od
toga 2 iz SAP Vojvodine, a 22 sa teritorije SRS van teritorija SAP), SR Bosne i Herce
govine (12), SR Hrvatske (11) i SR M akedonije (1).

6.2.6. Investicioni radovi u inostranstvu

Izvoenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje izgradnje investicionih


objekata stranom izvoau u Jugoslaviji predstavljaju znaajniji vid saradnje sa
inostranstvom. Broj ugovora koje su organizacije udruenog rada zakljuile u inostra
nstvu u stalnom je porastu (od 480 ugovora u 1977. na preko 900 u 1983. godini).

Tabela 6-26. Investicioni radovi u inostranstvu i stranih izvoaa u Jugoslaviji


V re d n o st rad o v a ,
Z ak lju en i u g ovori
m il. d in a ra
za rad za rad s tr a O O U R -a stra n ih
O O U R -a u ino- nih izv o aa u in o s izvoaa u
slra n slv u u Jugoslaviji tra n stv u Jugoslaviji

1976 694 21 15667 4592


1978 595 46 15770 4915
1980 925 56 35798 5803
1982 968 49 112026 5617
1983 762.1/ 35 122164 4768

1/ Nije o b uhvaeno o k o 200 u g o v o ra iz SR H rv atsk e.

Od ukupne vrednosti investicionih radova koje su organizacije udruenog rada


1983. godine izvrile u inostranstvu, dve treine su u zemljama u razvoju (u Iraku 33%,
Aliru 12% i u Libiji 10%), oko 18% su u razvijenim zemljama (SR Nemakoj 10%,
Japanu 2%) i 15% su u socijalistikim zemljama (SSSR-u 12%, ehoslovakoj 2% i
DR Nemakoj 1%).

Ustupanje izgradnje dom aih investicionih objekata stranom izvoau iz godine


u godinu se realno smanjuje. Dok je 1976. ostvarena vrednost investicionih radova ju-
goslovenskih izvoaa u inostranstvu bila oko 3 puta vea od vrednosti radova stranih
izvoaa u Jugoslaviji, u 1983. godini je 25 puta vea.

Najvei broj organizacija udruenog rada koje izvode investicione radove u in


ostranstvu su iz SR Hrvatske (oko 450 ugovora u 1983. godini), zatim iz SR Srbije (262
ugovora, od kojih 36 iz SAP Vojvodine, a 226 sa teritorije SRS van teritorija SAP), 130
ugovora je iz SR Slovenije, 75 iz SR Bosne i Hercegovine, 40 iz SR Makedonije i 5 iz
SR Crne Gore. Od 35 ugovora o ustupanju izgradnje investicionih objekata stranom

175.
izvoau 11 je realizovano u SR H rvatskoj, 11 u SR Srbiji (5 na teritoriji SRS van teri
torija SAP, 4 u SAP Vojvodini i 2 u SAP Kosovu), 9 u SR Bosni i Hercegovini i po 3 u
SR M akedoniji i SR Sloveniji.

6.3. NAUNO-TEHNIKA SARADNJA SA INOSTRANSTVOM

Jugoslavija razvija nauno-tehniku saradnju sa 113 zemalja i oslobodilakih


pokreta, a m eudravne sporazum e zakljuila je sa 108 zemalja. Saradnja se sprovodi
na osnovu viegodinjih ili jednogodinjih program a ili posebnih aranm ana.

Nauno-tehnika saradnja sa zemljama u razvoju. Osnovni oblici nauno-tehnike


saradnje sa zemljama u razvoju su: obrazovanje kadrova, upuivanje strunjaka u
dugorone i kratkorone konsultantske misije, studijski boravci i kratkorone specijali
zacije, uee na m eunarodnim kursevim a, sem inarim a i dr.

Saradnja u oblasti obrazovanja kadrova odvija se na vie naina. Od 1955. do


kraja 1984. godine Jugoslavija je odobrila 7900 stipendija graanim a iz zemalja u razvoju
i pripadnicim a oslobodilakih pokreta i prijateljskih partija. Samo u periodu 1977-1984.
godine u zemlji je boravilo preko 2800 stipendista iz 90 zemalja u razvoju i
oslobodilakih pokreta. Stipendisti su pohaali sve nivoe obrazovanja i strunog
usavravanja. N ajzastupljeniji nivo kolovanja su bile redovne studije, i to medicinske i
tehnike nauke i poljoprivreda. Najvei broj stipendista bio je iz afrikih zemalja.

Pored ovih stipendista u Jugoslaviji se u periodu 1977-1984. godine kolovalo


oko 250 graana iz zem alja u razvoju, za koje je Jugoslavija delim ino snosila trokove
kolovanja, a u istom periodu oko 2000 graana iz tih zem alja kolovalo se o troku
stranih partnera. M eutim , najvei broj graana iz zem alja u razvoju kolovao se i bo
ravio u zemlji na sopstveni troak. R auna se da je krajem 1984. godine u zemlji bilo
oko 10 hiljada ovih studenata.

U okviru jugoslovensko-holandske tehnike pom oi zem ljama u razvoju, kao


jedinstvenog prim era saradnje Jugoslavije sa jednom od razvijenih zemalja, od 1973.
godine organizuju se svake godine u Jugoslaviji specijalizovani m eunarodni kursevi (u
proeku 6 do 8 kurseva) iz razliitih oblasti (poljoprivreda, vodoprivreda, ribarstvo,
zdravstvo, graevinarstvo, seizm ologija). U periodu 1973-1984. na ovim kursevima
uestvovalo je 1131 strunjak iz zem alja u razvoju, a sam o u 1984. godini 142
strunjaka.

U periodu 1977-1984. godine u zem ljam a u razvoju su boravila 13452 jugosla


venska strunjaka u m isijam a m eunarodne nauno-tehnike saradnje u trajanju od 2 ili
vie godina. U 1984. godini je u 20 zem alja u razvoju boravilo 1410 jugoslovenskih
strunjaka, od kojih je najvei broj bio angaovan u oblasti zdravstva, a zatim na po
slovima u poljoprivredi, industriji, graevinarstvu, saobraaju, urbanizm u i dr.

U periodu 1977-1984. godine, u zem ljama u razvoju je boravilo 475 jugosloven


skih strunjaka u kratkoronim konsultantskim m isijama u trajanju 1-3 meseca, a samo
u 1984. godini su u 10 zem alja u razvoju boravila 22 konsultanta.

Z naajan interes pokazuju zemlje u razvoju za studijske boravke svojih


strunjaka i funkcionera u Jugoslaviji u trajanju 1-4 nedelje, u cilju upoznavanja sa ju-
goslovenskim iskustvima i dostignuim a u drutveno-ekonom skom razvoju, ili radi
prouavanja nekog posebnog problem a. U periodu 1977-1984. godine boravilo je 940
strunjaka ili funkcionera , u okviru 239 studijskih grupa, a 1984. godine je boravilo 5

176.
grupa sa 64 strunjaka iz 6 zemalja. Najvei broj studijskih poseta realizovali su
strunjaci iz NR Kine i D N R Koreje.
S druge strane u periodu 1977-1984. godine je u okviru 68 studijskih grupa 1970
jugoslovenskih strunjaka boravilo u zemljama u razvoju, i to na kratkoronim speci
jalizacijama i u studijskim posetam a radi prouavanja nekog posebnog problema.

Saradnja u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Jugoslavija sarauje


sa program om Ujedinjenih Nacija za razvoj i specijalizovanim agencijama OU N. U
periodu 1977-1984. godine u Jugoslaviji se na osnovu program a U N radilo na 147 naci
onalnih i regionalnih projekata sa trajanjem od 3 do 5 godina, dok su samo u periodu
1982-1984. godine u realizaciji bila 42 nacinalna i 18 regionalnih projekata, koje je fi-
nansirao Program za razvoj (U N D P). Za potrebe ovih projekata u periodu 1977-1984.
godine angaovano je 45 konsultantskih firmi, u Jugoslaviji je boravilo 817 stranih
strunjaka (u ovaj broj su ukljuene i posete predstavnika UN), a na specijalizaciji u in
ostranstvu su bila 642 jugoslovenska strunjaka. U istom periodu su na m eunarodnim
seminarima, simpozijumima i grupnoj obuci u inostranstvu uestvovala 562 Jugoslovena.

Za potrebe zemalja u razvoju je po program im a U N angaovano 9 jugosloven-


skih radnih organizacija, a ekspertske misije u zemljama u razvoju je obavilo 914 ju-
goslovenskih strunjaka, dok je 198 stipendista U N iz zemalja u razvoju bilo na
specijalizaciji u Jugoslaviji.

Za rad u seditima specijalizovanih agencija U N angaovano je za dui period


112 Jugoslovena.

Savezni zavod za m eunarodnu naunu, prosvetno-kultum u i tehniku saradnju


je u saradnji sa U N u periodu 1977-1984. godine organizovao u Jugoslaviji 50 seminara,
konsultacija i skupova za oko 600 uesnika iz 60 zemalja u razvoju.

Nauno-tehnika saradnja sa razvijenim zemljama i regionalnim organizacijama. Od


28 zemalja ovog podruja bilateralni m eudravni sporazum i o nauno-tehnikoj sarad
nji zakljueni su sa 23 zemlje. Sa ostalih pet zemalja saradnja se odvija u vanprogram-
skim akcijama i manjeg je obima. Sa regionalnim organizacijam a (Organizacijom za
ekonomsku saradnju i razvoj, Evropskom ekonom skom zajednicom, Savetom za uza
jam nu ekonomsku saradnju) postoji est globalnih sporazum a i nekoliko desetina po
pojedinim kompleksnim projektima. T renutno se realizuje 29 m ultilateralnih i 35 bila
teralnih program a. Manji deo saradnje odvija se u vidu "ad hoc" akcija.

U poetku saradnje sa ovim organizacijam a dom inirala je razmena strunjaka


u okviru kratkoronih oblika saradnje. Postepeno se prelazilo na sloenije i raznovrsnije
oblike. Sve vie se insistira na zajednikoj primeni u proizvodnji prethodno dobijenih
rezultata u nauno-tehnikoj saradnji. Bilo je vie desetina sluajeva da se prethodna
nauno-tehnika saradnja nastavlja u proizvodnoj specijalizaciji i kooperaciji.

Saradnja je sve vie usmerena ka onim oblastim a nauke i tehnologije od kojih


se u budunosti oekuju najrevolucionarniji uticaji na razvoj (informaciona tehnologija
i informatika, industrijska robotika, biotehnika, m ikroprocesori, itd.). Dugoroni pro
jekti toliko su brzo zamenjivali kratkorone 'ad hoc' akcije da je sada njihov odnos
65%:35% u korist dugoronih.

Poev od 1981. godine sa socijalistikim zemljama istone Evrope postoje


petogodinji programi sa zajednikim istraivakim projektima. K arakteristika ovih
programa je da se mogu dopunjavati novim temama. Najobim niju dugoronu

177.
suradnju jugoslovenske organizacije i institucije ostvaruju sa partnerim a iz SSR
(125 tema), zatim iz SSSR-a (97), Poljske (97), M aarske (91), D R Nem ake (61)
Bugarske (38) i Rumunije (33).

Sa zapadnoevropskim zemljama predm et saradnje je 466 zajednikih tema, od


nosno projekata, od ega 250 dugoronih i 216 kratkoronih. Saradnja sa zemljama
ovog regiona ima izuzetan znaaj, jer se (sa izuzetkom Grke i Turske) radi o zemljama
na vrlo visokom tehnolokom i naunom nivou.

Tabela 6-27. Bilateralna nauno-tehnika saradnja___________________________


R a z m en a n a u n ik a i Prim ljen i in fo rm a tiv n i
s tru n ja k a m aterijali
Ju g o slo v e n i stra n c i n a u n o -te h n i k e n a u n o -te h n i k i
in fo rm a c ije film ovi

S a ra d n ja sa e v ro p sk im so cijalistik im z em ljam a
1972 560 419 - .
96
1980 262 213 - . 24
1981 312 184 - - 181
1982 971 914 - - 433
1983 1006 994 - - 567
1984 1280 1100 - - 508
S a ra d n ja sa raz v ije n im z a p a d n im zem lja m a
1972 669 400 325 271 97
1980 415 196 748 151 245
1981 615 236 1371 286 435
1982 540 245 1300 170 386
1983 779 300 1287 200 369
1984 783 418 1900 104 459

Od zapadnih prekom orskih zem alja najznaajnija saradnja je sa Sjedinjenim


Amerikim D ravam a, koja se odvija kroz 209 dugoronih zajednikih istraivakih
projekata. Saradnja sa Jap an o m i K anadom se postepeno unapreuje, dok je sa Aus
tralijom i N ovim Z elandom neznatnog obima.

Saradnja sa regionalnim organizacijam a razvijenih zem alja (OECD, EEZ, SEV)


odvija se po dugoronim projektim a i program im a na 378 tema.

Prosvetna i kulturna saradnja sa inostranstvom. Prosvetna i kulturna saradnja


Jugoslavije sa drugim zem ljam a poinje u prvim poratnim godinam a i postupno se raz
vijala i intenzivirala, a najvee dom ete je dostigla u sedam desetim godinam a. Zbog
sloene ekonom ske situacije u zemlji, od 1981. godine dolo je do izvesnog pada u in
tenzitetu saradnje. Saradnju sa inostranstvom u ovim oblastim a Jugoslavija je razvijala
kao znaajan deo svoje spoljno-politike aktivnosti. D o poetka ezdesetih godina ova
delatnost se odvijala preko organa Federacije, a posle toga zapoinje proces decentrali
zacije.

Prosvetnu i kulturnu saradnju sa inostranstvom Jugoslavija je zapoela


upuivanjem kadrova u druge zemlje na kolovanje i usavravanje. U brzo se usposta
vljaju i drugi oblici saradnje ukljuujui i one kojim a se u svetu afirm iu kulturna tradi
cija i nova dostignua naroda Jugoslavije.

Tokom protekle etiri decenije Jugoslavija je ostvarila saradnju ili pojedine vi


dove saradnje sa 109 zemalja. Osim prosvetne i kulturne saradnje, koja se ostvaruje na
bilateralnom planu, znaajan deo veza sa inostranstvom ostvaruje se i kroz delovanje
m eunarodnih organizacija. N ajobim nija saradnja je ostvarena preko UN ESCO-a. Ju
goslavija je bila i dom ain XX I G eneralne konferencije U N ESCO -a 1980. godine.

178.
Prosvetnu i kulturnu saradnju Jugoslavije sa inostranstvom odlikuje velika re
gionalna razgranatost, bogatstvo sadraja i raznolikost oblika. Mladim strunjacim a i
umetnicima omoguava se specijalizacija i dopunsko usavravanje na stranim univerzi
tetima i institutima, dok istovremeno mladi iz celog sveta dolaze na jugoslovenske
univerzitete radi sticanja diploma, m agistarskih i doktorskih zvanja. Jugoslavija raz-
menjuje stipendije sa 30 razvijenih zemalja, dok 80 zemalja u razvoju dobija stipendije
bez reciprociteta.
Radi usavravanja nastave jezika, literature i kulture drugih naroda u kolama
i na univerzitetima, svake godine oko 500 nastavnika i profesora koristi stipendije i
pohaa specijalizovane teajeve u inostranstvu. Istovremeno na univerzitetima u Jugo
slaviji radi stalno oko 100 lektora za 17 stranih jezika. Lektori srpskohrvatskog,
slovenakog i makedonskog jezika, njih 54, radi na univerzitetima 18 zemalja. Pet se
minara za strane slaviste se svakog leta odrava u Jugoslaviji, a u radu seminara
uestvuje oko 500 stranih slavista.

Svih 19 univerziteta, koliko ih danas ima u Jugoslaviji, aktivno se ukljuilo u


meunarodnu saradnju. N a univerzitetima danas studira vie od 10 hiljada stranih
studenata, a najvie ih je iz zemalja u razvoju. Univerziteti imaju bilateralne sporazume
o neposrednoj saradnji sa 156 univerziteta u svetu. Jugoslavija je od 1967. godine
ukljuena u sve aktivnosti vezane za ekvivalenciju diploma.

Saradnja u oblasti kulture obuhvata sve oblasti umetnikog stvaralatva.

Jugoslovenski likovni umetnici stekli su znaajnu afirm aciju u svetu. Savremena


jugoslovenska um etnost prikazivana je na svim velikim likovnim manifestacijama, gde
su pojedini umetnici dobijali velika priznanja. U periodu 1970-1984. godine preko 400
izlobi prikazano je u oko 70 zemalja.

Aktivnost Jugoslavije na prezentiranju svojih dostignua u oblasti likovnih i


primenjenih umetnosti, ostvarivana dobrim delom i na uzajamnoj osnovi, omoguila je
da se u Jugoslaviji prikau dostignua drugih naroda. Oko 50 zemalja imalo je priliku
da predstavi svoje likovno stvaralatvo. Za razvoj saradnje sa inostranstvom u ovoj ob
lasti od znaaja je i rad velikog broja um etnikih kolonija u Jugoslaviji.

Saradnja Jugoslavije sa inostranstvom u oblasti muzike i scenskih umetnosti je


veoma obimna. Za period 1970-1984. godine jugoslovenski muziki i muziko-scenski
ansambli ostvarili su 714 gostovanja u inostranstvu. Pored gostovanja, od znaaja je
uee na brojnim festivalima muzike, teatra, igre i folklora, koji se danas odravaju
irom sveta. S druge strane svake godine preko 100 ansam bala i solista iz raznih krajeva
sveta uestvuje na brojnim festivalima m eunarodnog karaktera, koji se odravaju u
Jugoslaviji.

Film zauzima sve znaajnije mesto u kulturnoj saradnji Jugoslvije sa inostran


stvom. Jugoslovenski film je imao vie uspenih prodora u svet svojim umetnikim
vrednostima, ali nije uspeo da obezbedi iri plasman u redovnoj bioskopskoj mrei dru
gih zemalja. Godinje se naa kinem atografija predstavlja inostranstvu na 10-15 filmskih
manifestacija. Filmska produkcija proseno godinje uestvuje na 50 m eunarodnih
filmskih festivala na kojima je u periodu 1970-1980. godine prikazano 870 filmova. U
najnovije vreme Jugoslavija se svrstava u red znaajnijih i perspektivnijih filmskih nacija,
to je rezultat pojave nove generacije mladih autora koji koriste savremeni filmski jezik
u kreiranju svojih dela. S druge strane u Jugoslaviji su u periodu 1970-1980. godine
odrana etiri filmska festivala m eunarodnog karaktera i prikazano je 2084 filma iz 66
zemalja. Kroz kupoprodajne aranmane, jugoslovenski film je, mada u skromnom
obimu, stigao u bioskopsku mreu velikog broja zemalja. Za period 1970-1980. godine

179.
ostvareno je 1478 prodaja 282 naa igrana filma u 88 zemalja. S druge strane u periodu
1970-1980. godine uvezeno je skoro 2400 filmova iz 52 zemlje. Samo u 1984 godini
uvezeno je 214, a izvezeno preko 250 filmova.

Saradnja sa inostranstvom u oblasti knjienosti i izdavake delatnosti ostvarena


je kroz obilje formi. U protekle etiri decenije u 42 zemlje je objavljeno preko 2500 dela
oko 400 jugoslavenskih autora. D ela jugoslovenske knjievnosti su najvie prevoen* i
objavljivana u SSR (476), zatim u SSSR (450), SR N em akoj (205) i M aarskoj (2061
Jugoslavija spada u red zem alja koje najvie prevode i objavljuju dela inostranih autora
od 500 do 1000 naslova godinje. U ostvarivanju saradnje u oblasti knjienosti
znaajnu ulogu im aju m eunarodni susreti knjievnika koji se redovno odravaju u Ju
goslaviji (O ktobarski susreti pisaca, Struke veeri poezije, Z agrebaki knjievni razno-
vori, Bledski susreti, Sarajevski dani poezije i dr.).

Jugoslavija je o rganizator jednog od najveih sajm ova knjiga u svetu


M eunarodm sajam knjiga u B eogradu, odrava se od 1955. godine Jugoslovenska
izdavaka produkcija se redovno prikazuje na brojnim m eunarodnim sajmovima
knjiga. U periodu 1970-1980. godine izdavai su uestvovali na 125 m eunarodnih
sajm ova knjiga u inostranstvu, m ada je uee po obim u knjiga i naslova, zaajnije opalo
poslednjih godina.

180.
7. NEKA OBELEJA PRIVREDNOG RAZVOJA
SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIKIH
AUTONOMNIH POKRAJINA

U posleratnom razvoju Jugoslavije sve republike i autonom ne pokrajine


postigle su znaajne rezultate u svim oblastim a drutvenog i ekonomskog ivota.
Visok porast drutvenog proizvoda, osnovnih fondova, zaposlenosti, velike struk
turne promene stanovnitva i privrede, porast ivotnog standarda i jaanje sam ou
pravnih socijalistikih odnosa, doprineli su ujednaavanju uslova rada i ivota u
svim krajevima zemlje. Izmenjena je slika njihove privredne razvijenosti, posebno
nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosova. U uslovima vienacionalne zajednice
ovakav razvoj bio je neophodan, jer je uspean i stabilan rast jugoslovenske priv
rede u celini bitan uslov za ostvarivanje ravnopravnosti i jaanje bratstva i jedinstva
svih naroda i narodnosti Jugoslavije.

7.1. DINAMIKA I STRUKTURNE PROMENE U PRIVREDNOM RAZVOJU

U periodu od 1947. do 1984. godine drutveni proizvod Jugoslavije uvean je


7,2 puta, ili proseno godinje 5,5%. Bri razvoj od prosenog za zemlju u celini ostvarile
su SR Slovenija (5,8%), SR M akedonija (5,8% ) i SAP Vojvodina (5,6%), dok su ostale
republike i SAP Kosovo ostvarile sporiji tempo.

Industrija je imala odluujuu ulogu u ubrzanju privrednog razvoja i u prome-


nama privredne i socijalne strukture republika i pokrajina. Drutveni proizvod industrije
povean je 17 puta i sa prosenim godinjim porastom od 7,9% industrija je ostvarila
najbri rast od svih privrednih delatnosti. Bri rast od jugoslovenskog proeka imala je
industrija SR Crne Gore 11,1%, zatim SR M akedonije 9,2%, SR Bosne i Hercegovine
9,0%, SR Srbije 8,2%, u okviru toga teritorija SR Srbije van teritorija SAP 8,6%. In
dustrija je, sa ueem u drutvenom proizvodu izmeu 36% i 47% , postala vodea
privredna delatnost i glavni nosilac razvoja u svim republikam a i pokrajinam a. Rela
tivno visoke stope rasta industrijske proizvodnje znaile su za razvijenije delove zemlje
sticanje industrijske zrelosti, a za nedovoljno razvijene savlaivanje poetne faze indus
trijalizacije.

Porast drutvenog proizvoda nije bio vremenski ravnomeran. Najvei rast ost
varen je u periodu 1956-1965. godine, i to za celu zemlju proseno godinje 7,4%, a
najvii je bio u SR Srbiji 8,1%, od toga u SAP Vojvodini 9,1%, teritoriji SR Srbije van
teritorija SAP 7,7%, u SR Sloveniji i SR Crnoj Gori 7,5%, a najmanji u SR Bosni i
Hercegovini 6,4%. Posle 1965. dolo je do usporavanja rasta drutvenog proizvoda.

181.
Tabela 7-1. Tempo privrednog razvoja
Prosene godinje stope rasla drutvenog
proizvoda 1948-1984, iJ /o
ukupno industrija poljoprivreda

S F R Jugoslavija 5,5 7.9 2,7

SR Bosna i Herceg. 5,2 9,0 2,6


SR C rn a G o ra 5,3 11,1 1.4
SR H rvatska 5,4 7,0 2,7
SR M akedonija 5.8 9,2 2.2
SR Slovenija 5,8 7,3 2,6
SR Srbija 5,4 8,2 2,9
Terit. SR S van teril. S A P 5,3 8.6 2.5
S A P K osovo 5,1 7,9 2,3
S A P Vojvodina 5,6 7,6 3,5

Od 1980. godine privreda Jugoslavije se nala u potpuno izmenjenim uslo-


vima. Strukturne neusklaenosti, poveavane tokom perioda razvoja i visoka za
visnost proizvodnje od uvoza i spoljnog zaduivanja postali su ograniavajui
inioci razvoja. Produbljivanje nesk
lada u tokovim a drutvene rep ro Tempo porasta drutvenog proizvoda 1948-1984.
dukcije praeno je visokom inflacijom
1 2 3 4 5 bt
i usporenim rastom ukupne privredne
aktivnosti. U takvim uslovim a nedo SR Bosna I
Htrcogovlno
voljno razvijene republike ostvarivale SR Crna Gora
su porast proizvodnje vei od SR Hrvatska
prosenog za celu zem lju, m ada je SR hakodonija
taj porast bio razliit. Od 1980. do SR S lovanlja &&&&&&&&&&&&&&&
1984. godine drutveni proizvod Ju SR Srbija
goslavije rastao je proseno godinje
1,0%, a vei porast od prosenog
imale su SR C rna G o ra 4,3% i SR > Vojvodina
Bosna i H ercegovina 1,9% , dok je SFRJ

SR M akedonija im ala isti porast kao i cela zemlja. P orast u SAP Kosovu bio je
manji od proeka za zem lju i iznosio je 0,7% . Bri rast nedovoljno razvijenih
podruja ostvaren je na znatno niem nivou od poeljnog i rezultat je stagniranja
u razvoju privrede cele zemlje. Posebno je nezadovoljavajui razvoj SAP Kosova,
to se ispoljilo u zaostajanju industrijske proizvodnje, stagnaciji poljoprivrede i
slabljenju kvalitativnih faktora razvoja.

Dinam ini privredni razvoj, naroito u prve dve decenije socijalistike izgradnje,
izazvao je krupne strukturne prom ene u razvoju svih republika i pokrajina. Smer ovim
prom enam a dali su brzi rast industrije, osnovnih fondova i zaposlenosti. Apsolutnim i
relativnim sm anjenjem poljoprivrednog stanovnitva razbijena je tradicionalna struktura
privrede, a nedovoljno razvijeni delovi zemlje izvedeni su na put industrijalizacije. I
pored toga to je intenzitet strukturnih prom ena bio razliit, dananja slika razvijenosti
republika i pokrajina bitno je drugaija u poredenju sa onom neposredno posle rata.

Privredni razvoj izazvao je, pre svega, krupne prom ene u broju i strukturi
stanovnitva. Od 1948. do 1984. godine stanovnitvo se u Jugoslaviji povealo za oko
7,2 miliona. Najvei porast ostvaren je u SAP Kosovu, gde se stanovnitvo vie nego
udvostruilo, to je rezultat visokih stopa raanja i sm anjenja sm rtnosti. Sa 24,1
roenih na 1000 stanovnika u periodu 1971-1981. SAP K osovo zauzim a vodee mesto

182.
u Evropi. Iznad prosenog prirataja Jugoslavije od 8,5 na 1000 stanovnika su jo SR
Makedonija sa 14,9, SR Crna G ora 9,6, SR Bosna i Hercegovina 9.4 i SR Slovenija 8,6.

U poredo s porastom izvrene su krupne promene u strukturi stanovnitva.


Uee stanovnitva radnog uzrasta u ukupnom stanovnitvu Jugoslavije povealo se od
60% u 1948. na 64,4% u 1981. godini. U svim republikam a i SAP Vojvodini to uee
je iznad 60%, jedino je u SAP Kosovu oko 53%, zbog visokog uea dece mlade od 15
godina starosti u ukupnom stanovnitvu.

Dinamian razvoj privrede sa znaajnim prom enam a u njenoj strukturi pokre


nuo je u svim republikam a i pokrajinam a prelazak stanovnitva iz sela u gradove i
izazvao poveanu zaposlenost u nepoljoprivrednim delatnostim a. Posledica toga je ose-
tno relativno i apsolutno smanjenje poljoprivrednog u ukupnom stanovnitvu od 67%
u 1948. na 19,9% u 1981. godini ili za 6,3 miliona. Najvee promene u osnovnim
obelejima ekonomske strukture imale su SR Crna G ora, gde se uee poljoprivrednog
stanovnitva smanjilo sa 72% na oko 14%, zatim SAP Kosovo sa 81% na 25%, SR
Makedonija sa 71% na 22% i SR H rvatska sa 62% na 15%. Najvee uee poljo
privrednog stanovnitva u 1981. godini zadralo se na teritoriji SR Srbije van teritorija
SAP 27,6%, a zatim u SAP Kosovu 24,6% i Makedoniji 21,7%.

Ubrzani porast zaposlenosti u nepoljoprivrednim delatnostim a pratio je


promene u strukturi stanovnitva. U 1952. bilo je 1,7 miliona radnika, a 1984.
godine oko 6,4 miliona. Najvee poveanje zaposlenosti ostvareno je u SAP Kosovu
5,4 puta, odnosno sa 38 hiljada na 206 hiljada, zatim u SR Crnoj Gori 5 puta,
odnosno sa 30 hiljada na 150 hiljada. Posledica brzog porasta radnika je
povean stepen zaposlenosti u svim republikam a i pokrajinam a. Broj radnika na
1000 stanovnika radnog uzrasta u Jugoslaviji poveao se od 167 u 1952. na 426
u 1984. godini, odnosno 2,6 puta. Manji stepen zaposlenosti od jugoslovenskog
proeka ostvaren je 1984. godine u SAP Kosovu 223, SR Bosni i Hercegovini 346,
SR Crnoj Gori 391, SR Makedoniji 387 i na teritoriji SR Srbije van teritorija SAP
409 radnika na 1000 stanovnika radnog uzrasta. U svim republikam a i pokrajinam a
uee industrijskih u ukupnom broju radnika je 1984. preko 35%, izuzev u SR
Crnoj Gori 30%, i SAP Kosovu 35%. Najvee uee industrijskih radnika je u
SR Sloveniji 44%. Znatno je poboljana kvalifikaciona struktura radnika. Od
ukupnog broja radnika u Jugoslaviji je 1983. godine bilo oko 66% strunih radnika.
U svim privredno nedovoljno razvijenim podrujim a kvalifikaciona struktura bila
je povoljnija od proeka za zemlju, izuzev u SR Bosni i Hercegovini gde je bilo
oko 65% strunih radnika.

I pored znaajnih rezultata u zapoljavanju, broj lica koja trae zaposlenje je u


porastu. Krajem 1984. godine u Jugoslaviji je bilo 975 hiljada registrovanih lica koja
trae zaposlenje. Obimnim investicijama nisu stvoreni uslovi da se zaposle brojni kadrovi
stvoreni ekstenzivnim razvojem obrazovanja. Problem nezaposlenosti razliito se
odraava po republikama i pokrajinam a. Najvei problemi ispoljavaju se u SAP Kosovu
i SR Makedoniji, gde je 1984. godine broj lica koja trae zaposlenje u odnosu na 1 000
stanovnika radnog uzrasta iznosio 109, odnosno 102. Posle njih dolaze SR Crna Gora
sa 91, SR Bosna i Hercegovina sa 78, teritorija SR Srbije van teritorija SAP 69, SAP
Vojvodina 68, dok su manji problemi u SR Hrvatskoj (sa 38 lica) i SR Sloveniji (sa 12
lica).

Strukturne promene naroito su izraene u proizvodnji. Drutveni sektor, koji


je osnovni nosilac sam oupravnih drutvenih odnosa, uestvovao je u ukupnoj proizvo
dnji 1952. sa 69%, a 1984. godine sa 86%. Uee drutvenog sektora privrede najmanje
je u SA PX osovu 80%, a najvie u SR Sloveniji 90%. Znaajno je izmenjena struktura

183.
drutvenog proizvoda. N astale su bitne prom ene u odnosu industrije i poljoprivrede.
Industrija je u svim republikam a i pokrajinam a postala vodea privredna delatnost i
njeno uee u drutvenom proizvodu Jugoslavije poraslo je od 19% u 1947. na 42% u
1984. godini, dok je uee poljoprivrede u istom periodu sm anjeno od 39% na oko 15%.
N ajm anje uee u drutvenom proizvodu im a industrija u SR Crnoj G ori 36%, SR
H rvatskoj 36% i SAP Vojvodini 39% , a najvee u SR Sloveniji, SR Bosni i Hercegovini
i SR M akedoniji po 47% . Poljoprivreda ima najm anje uee u drutvenom proizvodu
SR Slovenije 1% i SR Crne G ore 12%, a najvee u SAP Vojvodini 26% i SAP Kosovu
2 1 %.

Velike prom ene nastale su u strukturi industrije. Od 1952. do 1984. godine u


Jugoslaviji je poveano uee energetike od 5% na 9% , m ainogradnje od 8% na 28%
i hemijske industrije od oko 3% na 9,5% , a sm anjeno je uee rudarstva od 17% na 6% ,
proizvodnje i prerade tekstila, koe i gume od 19% na 15%, prehram bene industrije i
duvana od 13% na 11% i ostale preraivake industrije od 29% na 16%. Strukturne
prom ene u industriji republika i pokrajina takoe su pratile ove prom ene. Pre svega, u
svim republikam a i pokrajinam a zastupljene su skoro sve industrijske grane. Visoko
uee rudarstva sm anjeno je u 1984. godini u odnosu na 1952. u svim nedovoljno ra
zvijenim delovim a zemlje i to u SAP K osovu od 72% na 25% , u SR Bosni i Hercegovini
od 38% na 11%, u SR M akedoniji od 15% na 4% i u SR Crnoj G ori od 16% na 8%.
S druge strane poveano je uee m ainogradnje u SR Bosni i Hercegovini od 3% na
21% , SR Crnoj G ori od 0,2% na 20% i SR M akedoniji od 1,5% na 14%. U SAP K o
sovu 1952. nije bilo m ainogradnje, dok je 1984. godine uestvovala sa 13%. Takoe
nije bilo hemijske i tekstilne industrije, a njihovo uee u 1984. godini bilo je 7% , od
nosno 19%. SR C rna G o ra nije im ala m etalurgiju i tekstilnu industriju, a 1984. godine
metalurgija je uestvovala sa 20% , a tekstilna industrija sa 10%. SR M akedonija,
takoe, nije im ala m etalurgiju, a 1984. je ta grana uestvovala sa 10% u industrijskoj
proizvodnji.

U svakoj republici i pokrajini stvorena je raznovrsnija privredna struktura. Po


daci o strukturi privrede pokazuju da je svaka republika i pokrajina nastojala da
zaokrui svoju privredu, poev od sirovinske i energetske osnove pa do preraivake
industrije irokog spektra. E kstenzivnim razvojem industrije zapostavljen je razvoj os
talih delatnosti. E kspanzija preraivake industrije doprinela je brem porastu proiz
vodnje i zaposlenosti u svakoj republici i pokrajini, posebno u nedovoljno razvijenim
republikam a i SAP K osovu, ali je poveala strukturne neusklaenosti u celoj privredi i
narastanje deficita platnog bilansa. D olo je do dupliranja i m ultipliciranja kapaciteta
za istu proizvodnju, a izgradnja nekih kapaciteta bila je ispod tehnolokog optim um a.

U svakoj republici i pokrajini, postoje radne organizacije ili osnovne organizacije


udruenog rada u oblasti elektroenergije ( hidro ili term oelektrane), zatim za proizvodnju
gvoda i elika, proizvodnju hem ikalija za poljoprivredu, proizvodnju lekova, proizvo
dnju nam etaja, rashladnih a p ara ta , tekstilnih tkanina i gotovih tekstilnih proizvoda,
proizvodnju kone obue i galanterije, za klanje stoke, drum ski saobraaj, spoljnu trgo
vinu i dr. Proizvodnja hemijskih vlakana i m asa, kao i proizvodnja eera postoji u svim
republikam a izuzev SR Crne G ore, proizvodnja autom obila u 3 republike, od toga u SR
Srbiji na teritoriji van pokrajina i u SAP Vojvodini, itd. N aroito je rairena mrea
radnih ili osnovnih organizacija udruenog rada preraivake industrije. Od 527
optina u Jugoslaviji u 362 se nalaze organizacije koje proizvode gotove tekstilne proiz
vode, u 215 su organizacije koje proizvode nam etaj, u 96 organizacije za klanje stoke,
itd. U 331 optini se nalaze organizacije drum skog saobraaja, a 252 organizacije su
ovlaene da obavljaju spoljnotrgovinski prom et. N astojanja da se kom pletira privredna
struktura republika i pokrajina im ala su negativne posledice na razvoj cele zemlje i njenu
sposobnost da se efikasnije ukljuuje u tokove m eunarodne podele rada.

184.
Postoji visok stepen teritorijalizacije robnog prom eta. Najvei deo roba i usluga
realizuje se na teritoriji republike, odnosno pokrajine gde su proizvedene. Najvii stepen
teritorijalizacije u 1980. godini bio je na teritoriji SR Srbije van teritorija SAP, SR
Hrvatskoj i SR Bosni i Hercegovini po 63% , a najmanji u SAP Vojvodini i SR Crnoj
Gori 53% i 54%. Najvei deo drutvenog bruto proizvoda isporuenog drugim republi
kama je imala SAP Vojvodina 40% , SR Slovenija, SR Crna G ora i SR M akedonija
32-33%. S druge strane, podaci o nabavkam a ukazuju na stepen integrisanosti privrede
odgovarajue republike, odnosno pokrajine sa privredam a drugih republika i pokrajina.
Od ukupnih nabavki za potrebe proizvodnje izrazite su potrebe SR Crne G ore za na
bavkama od drugih republika i pokrajina, koje iznose 77% od bruto drutvenog proiz
voda, SAP Kosova 52%, dok su kod drugih republika i SAP Vojvodine manje, izmeu
37% kod SR M akedonije i 22% kod SR Hrvatske. Potrebe republika i pokrajina za
nabavkama iz uvoza kreu se izmeu 12% i 15% bruto drutvenog proizvoda. Nabavke
SR Crne Gore od drugih republika i pokrajina bile su 2,3 puta vee od isporuka drugim
republikama i pokrajinam a, a SAP Kosova 1,9 puta. M eutim , nabavke SR Slovenije
od drugih republika i pokrajina su bile m anje od isporuka drugim SR i SAP za 28%,
SAP Vojvodine takoe za 28%, dok su kod ostalih republika ove razlike bile manje.

Tabela 7-2. Nabavke i isporuke po republikama i autonomnim pokrajinama u 1976. i 1980. godini
- u % , d ru tv e n i b ru to p ro iz v o d = 100
Isp o ru k e N abavke Saldo

ista d ru g e ista d ru g e m edu- zvoza


izvoz svega
S R ,S A P S R ,S A P S R ,S A P S R ,S A P uvoz repub. uvoza
p ro m e ta

SFR J 1976 62,6 28,5 8,9 101,4 62,6 28,5- 10,3 -1,4
1980 60,6 28,9 10,5 102,1 60,6 28,9 12,6 -2,1

SR B osna i 1976 63,3 28,1 8,6 107,5 63,3 33,6 10,6 -5,5 -2,0
H ercegovina 1980 62,9 27,0 10,1 106,4 62,9 30,9 12,6 -3,9 -2,5

SR C rn a G o ra 1976 58,3 29,1 12,6 131,2 58,3 63,2 9,7 -34,0 f 2,8
1980 54,1 33,6 12,3 145,8 54,1 76,7 15,0 -43,1 -2,7

SR H rv a tsk a 1976 64,8 24,1 11,1 97,0 64,8 21,7 10,5 + 2,4 + 0,6
980 63,8 24,1 12,1 99,3 63,8 22,3 13,2 + 1,8 - 1,1

SR M ak ed o n ija 1976 62,4 29,4 8,2 111,7 62,4 38,9 10,4 -9,5 2,2
1980 60,1 32,0 7,9 108,8 60,1 36,6 12,1 -4,6 -4,2

SR Slovenija 1976 61,3 30,3 8,4 93,5 61,3 22,2 10,0 + 8,1 - 1,6
1980 56,0 32,6 11,4 91,9 56,0 23,7 12,2 + 8,9 -0,8

SR Srbija 1976 61,8 30,7 7,5 103,7 61,8 31,7 10,2 -U -2,6
1980 60,2 30,4 9,4 104,5 60,2 31,9 12,4 -1,4 -3,1

T erit.S R S 1976 65,0 27,1 7,9 108,0 65,0 31,5 11,5 -4,4 -3,6
van terit.S A P 1980 63,2 26,5 10,3 106,6 63,2 31,6 11,8 -5,1 -1.5

SA P K osovo 1976 63,1 27,2 9,7 124,4 63,1 53,2 8,1 -26,0 + 1,6
1980 62,5 27,2 10,3 129,7 62,5 51,5 15,7 -24,3 -5,4

SA P V ojvodina 1976 54,4 39,4 6,2 89,8 54,4 28,0 7,4 + 11,4 - 1,2
1980 53,1 39,7 7,2 95,1 53,1 28,7 13,3 + 11,0 -6,1

Stepen teritorijalizacije robnog prom eta zavisi od strukture privrede. Republike


i pokrajine su razvijale svoje energetske i sirovinske izvore, a zbog dispariteta cena
izmeu sirovinskih i preraivakih grana gradile su kapacitete za preradu sirovina pro
izvedenih na svom podruju, pa je stepen isporuka drugim republikam a i pokrajinam a
bio manji. Znaajan stepen teritorijalizacije postoji u prom etu potronim dobrima.

185.
Pored navedenih, za to postoje i drugi razlozi kao to su razvijanje industrije potronih
dobara oko veih industrijskih centara, nam ena nekih roba najveim delom (naroito
prehram benih) za lokalno trite, nepodesnost nekih proizvoda za dui transport, i si.
Neki od ovih razloga ne mogu se strogo pripisati zatvaranju trita.

7.2. PROIRENJE M ATERIJALNE O SNO VE PRIVREDNOG RAZVOJA

Z naajan porast proizvodnje u svim republikam a i pokrajinam a ostvaren je, pre


svega, velikim ulaganjim a, koja su doprinela jaanju njihovih proizvodnih potencijala.

Tabela 7-3. Investicije i osnovna sredstva


cene 1972. godine
In v esticije u o s n o v n a s re d stv a O s n o v n a sre d stv a d ru tv e n o g
s e k to ra

uee 1983
d ru tv e n ih
m rd . p ro se n a in v esticija u po p ro se n a
d in a r a u g o d in ja d r u tv e n o m m rd . r a d n ik u , g o d in ja
p e rio d u s to p a ra s ta p ro iz v o d u d in . hilj. sto p a rasla
1952-1983 1952-1983 d ru tv e n o g d in a ra 1953-1983
s e k to ra
1952-1983

S F R Ju g o sla v ija 2037,3 6,0 31,0 973,3 197,1 7,7

SR B osna i H erceg. 302,9 4,6 37,0 147,5 193,2 8,2


SR C rn a G o r a 64,6 5,4 56,2 30,2 258,3 12,5
SR H rv a ts k a 498,2 6,6 27,8 248,8 209,6 7,5
SR M a k e d o n ija 138,4 5,8 40,0 56,7 149,8 9,0
SR Slovenija 290,0 5,3 25,4 166,4 259,9 7,1
SR S rbija 743,2 6,7 31,4 323,8 174,8 7,6
T e rit.S R S van
te rit.S A P 488,2 5,6 31,3 203,8 166,8 7,3
SA P K osovo 69,1 9,2 58,1 26,2 181,1 9,3
S A P V o jv o d in a 185,9 10,2 27,1 93,8 193,2 8,0

Visok rast investicija u osnovna sredstva u svim republikam a i pokrajinam a


rezultat je veom a visokih izdvajanja sredstava za investicije iz drutvenog proizvoda i
angaovanja stranih sredstava. U periodu 1952-1983. za investicije u osnovna sredstva
drutvenog sektora angaovano je u celoj zemlji blizu treine drutvenog proizvoda
drutvene privrede, tj. 31% . Z n atn o vee uee im ala su nedovoljno razvijena
podruja: SAP K osovo 58% , SR C rna G o ra 56% , SR M akedonija 40% , SR Bosna i
Hercegovina 37% . O vako veliko uee investicija u drutvenom proizvodu nedovoljno
razvijenih republika i SAP K osova ukazuje da izdvajanja za investicije nisu poticala
samo iz njihove sopstvene proizvodnje, ve je deo akum ulacije usm eravan i iz drugih
republika na osnovu politike podsticanja breg razvoja nedovoljno razvijenih podruja
zemlje. M eutim , velika ulaganja u razvoj nedovoljno razvijenih podruja nisu se
adekvatno odrazila na rezultate proizvodnje i podizanje nivoa njihove privredne raz
vijenosti. Pri tome treba imati u vidu da je, pored slabije efikasnosti privreivanja, na
to uticala i struktura investicija. Z naajna ulaganja u bazine grane industrije, pri
postojeem disparitetu cena imale su male neposredne efekte na poveanje drutvenog
proizvoda. Pored toga do b ar deo investicija bio je za infrastrukturne objekte. Ove in
vesticije m oraju se tretirati kao sastavni deo preduslova za razvoj, pa se ne m ogu striktno
da podvedu pod ekonom ske kategorije.

186.
Velika ulaganja doprinela su jaanju i proirenju m aterijalno-tehnike osnove
proizvodnje u drutvenom sektoru. Osnovna sredstva poveana su u periodu 1952-1983.
godine u celoj zemlji 10 puta, pri emu su se bre od proeka zemlje poveala u SR Crnoj
Gori 37.8 puta, SAP Kosovu 15.4 puta i SR Makedoniji 14,5 puta i SAP Vojvodini 11
puta. U svim republikama i pokrajinam a stvoren je snaan proizvodni potencijal, kao
materijalna osnova daljih ekonomskih i drutvenih promena.
Naroito su poveani industrijski kapaciteti. Uee osnovnih sredstava indu
strije u osnovnim sredstvima privrede drutvenog sektora u Jugoslaviji u 1983. godini je
blizu 57%. Jedino je u SR Hrvatskoj ispod 50%, tj. 48% dok je u SAP Kosovu 69%,
SR Bosni i Hercegovini 66%, SR Sloveniji 60%, teritoriji SR Srbije van teritorija SAP
59%. SR Makedoniji 56%, SR Crnoj Gori 55% itd.

Poveanje kapaciteta u industriji bilo je praeno i njihovom modernizacijom.


U 1982. godini uee autom ata i poluautom atskih maina u oruim a za rad bilo
je u Jugoslaviji 72%. Najvee uee bilo je u SR M akedoniji 81%, SAP Kosovu
. . . . . , lo<-, 75%, SR Crnoj Gori 73%, a najnie u
Tempo rasta investicija u osnovna sredstva 1953-1983. - - - - ------
SR Sloveniji 69%. Preko 41% orua
za rad u Jugoslaviji nisu starija od 5
SR Bosna i godina. Bolja starosna struktura orua
Horeogovino
SR Crn Gora za rad od proeka zemlje je u SAP
SR Hrvatska
Vojvodini, gde 48% orua za rad nisu
SR Hakadonija
starija od pet godina, a zatim na teri
SR SI ovan ija
toriji SR Srbije van teritorija SAP 44%
SR Srbija i u SR Hrvatskoj 44%, a nepovoljnija
je u SAP Kosovu 31%.

Tehnika opremljenost rada u


drutvenom sektoru privrede poveavana
je u svim republikam a i pokrajinam a. U
odnosu na 1952. u 1983. godini bila je vea u Jugoslaviji 2,6 puta, a u svim republikama
i pokrajinam a izmeu 2 i 3 puta (u SR Crnoj G ori 7,5 puta). Nivo osnovnih sredstava
po radniku bio je iznad jugoslovenskog proeka u SR Sloveniji za 32%, u SR Crnoj Gori
za 31% i u SR Hrvatskoj za 6%.

Izgradnja saobraajne infrastrukture spada meu najkrupnija dostignua razvoja


republika i pokrajina. Ostvaren je obim an program izgradnje puteva, posebno savre-
menih puteva. SR Crna G ora je 1952. godine imala samo 10 km. savremenih puteva, a
1984. godine 2227 km. U istom periodu duina ovih puteva poveana je u SR M akedo
niji od 30 na 4191 km, SAP Kosovu od 20 na 1779 km, SR Bosni i Hercegovini od 55
na 9317 km. SAP Vojvodini od 300 na 4708 km, teritoriji SR Srbije van teritorija SAP
od 420 na 14994 km, SR Sloveniji od 652 na 8699 km, u SR Srbiji od 740 na 21478 i SR
Hrvatskoj od 965 na 19310 km.

7.3. RAZLIKE U NIVOU PRIVREDNE RAZVIJENOSTI IZM EU REPUBLIKA I


POKRAJINA

U nivou razvijenosti postoje znaajne razlike izmeu najrazvijenijeg dela zemlje,


SR Slovenije i najnerazvijenijeg, SAP Kosova. Odnos drutvenog proizvoda po stanov
niku izmeu ovih delova zemlje je u 1984. godini 1:7,5.

SR Slovenija je po svim obelejima razvoja stekla punu industrijsku zrelost i


udaljila se po nivou razvijenosti ne samo od jugoslovenskog proeka ve i od razvijenih

187.
delova zemlje, tj. SR H rvatske i SAP Vojvodine. N edovoljno razvijena podruja - SR
Bosna i H ercegovina, SR C rna G ora, SR M akedonija i SAP Kosovo, zbog izuzetne
nerazvijenosti proizvodnih snaga na poetku socijalistike izgradnje, brim porastom
zaposlenosti i osnovnih sredstava nego na razvijenijim podrujim a uspela su da smanje
razlike u razvijenosti proizvodnih snaga prem a razvijenim podrujim a zemlje - SR Slo
veniji, SR H rvatskoj i SAP Vojvodini. U brzani razvoj proizvodnih snaga i krupne pro-
mene u strukturi privrede i stanovnitva imale su uticaj na veliki rast drutvenog
proizvoda, koji se u periodu 1947-1984. godine poveao u SR M akedoniji 8,1 puta, SAP
Kosovu 6,3 puta, SR Crnoj G ori 6,7 puta i SR Bosni i Hercegovini 6,6 puta. M eutim ,
tem po rasta drutvenog proizvoda po stanovniku bio je m anji nego u razvijenijim delo-
vima zemlje - u SAP K osovu 2,6% , SR Bosni i Hercegovini 3,8% , SR Crnoj G ori 3,9%
i SR M akedoniji 4,2% , a u SAP Vojvodini 5% , u SR Sloveniji 5% i SR H rvatskoj 4,9%.
Zbog toga su se uveale razlike u nivou razvijenosti izm eu nedovoljno razvijenih i raz
vijenih delova zemlje, m erene drutvenim proizvodom po stanovniku. T eritorija SR
Srbije van teritorija SAP je, i pored znaajnih uspeha, relativno zaostala ispod proeka
Jugoslavije, na ta ukazuju podaci o osnovnim sredstvim a po radniku i drutvenom
proizvodu po stanovniku.

O dnos drutvenog proizvoda po stanovniku izm eu najrazvijenijeg dela zemlje


SR Slovenije i najnerazvijenijeg SA P K osova u 1984. godini iznosio je 1:7,5. Ovaj odnos,
m eutim , skriva znaajne rezultate postignute u drutveno-ekonom skom razvoju SAP
K osova. U ovoj P okrajini prevaziena je faza izuzetne nerazvijenosti. Prom enjena je
socijalno-ekonom ska stru k tu ra, povean je stepen zaposlenosti, narasli su proizvodni
potencijali, izgraene savrem ene saobraaj nice, stvorena iroka m rea obrazovnih,
zdravstvenih i drugih institucija, to sve predstavlja solidnu bazu za dalji ubrzaniji i
svestraniji napredak pokrajine. Slina je situacija i u drugim nedovoljno razvijenim re
publikam a. Pored ekonom skog, naroito veliki n apredak ostvaren je u socijalnom raz
voju, opadanju sm rtnosti, produenju trajanja ivota, poboljanju zdravstvene zatite,
sm anjivanju nepism enosti, proirenju srednjeg .i visokog obrazovanja i dr. Detaljnija
dokum entacija o elem entim a razvoja republika i pokrajina d a ta je u nastavku ovog
teksta, u kom e se zbog ogranienog prostora, kom entariu sam o vaniji rezultati razvoja.

P orast proizvodnih snaga i ivotnog standarda u svim delovim a zemlje pokazuje


da je u svakoj republici i pokrajini razvoj tekao priblino ravnom em o s tendecijom
ujednaavanja uslova rada i ivota stanovnitva u celoj zemlji. Privredni razvoj svake
republike i pokrajine, uz neprekidni rast proizvodnje, pratili su poveanje zaposlenosti i
osnovnih fondova, kao i znaajne prom ene u privrednoj strukturi, pre svega prom ena
odnosa izm eu poljoprivrednih i nepoljoprivrednih delatnosti uz visok porast uea in
dustrije u ukupnoj proizvodnji, zaposlenosti, osnovnim sredstvim a i dr. Proces industri
jalizacije nem inovno su pratile prom ene u strukturi stanovnitva i stvaranju mogunosti
za ujednaavanje uslova za obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zatitu stanovnitva u
svim delovim a zemlje.

T em po stvaranja m aterijalnih osnova za bri razvoj proizvodnje bio je bri u


nedovoljno razvijenim republikam a i SAP K osovu nego u razvijenim republikam a.

Prosean godinji porast osnpvnih sredstava drutvene privrede u periodu


1953-1983. bio je najbri u SR C rnoj G ori 12,5%, zatim u SAP Kosovu 9,3% u SR
M akedoniji 9% , SR Bosni i Hercegovini 8,2% i u SAP Vojvodini 8% , to je bilo iznad
jugoslovenskog proeka koji je iznosio 7,7% . Uee osnovnih sredstava SR Bosne i
Hercegovine u Jugoslaviji povealo se od 13,2% u 1952. na 15,2% u 1983. godini, SR
Crne G ore od 0,8% na 3,1% , SR M akedonije od 4% na 5,8% , SAP Kosova od 1,7%
na 2,7% i SAP Vojvodine od 8,7% na 9,6% . Uee SR H rvatske, SR Slovenije i ten-

188.
torije SR Srbije van teritorija SAP se smanjilo. Relativno uee razvijenijih republika
se smanjilo kao posledica ravnomemijeg razvoja svih republika i pokrajina.

Tabela 7-4. Uporedni pregled stanja i razvoja proizvodnih snaga i proizvodnje


- u p ro c e n tim a
N iv o p rem a S F R J P ro sen e g o d in je sto p e ra s ta
o sn o v n a ra d n ik a d ru tv e n i
o sn o v n a
sred stv a n a 1000 p ro iz v o d
sre d stav a rad n ici d ru tv e n i
d ru tv e n e sta n o v n ik a p o s ta n o v
d ru tv e n e 1953-1984 p ro iz v o d
p riv red e ra d n o g nik u
priv red e 1948-1984
p o ra d n ik u u z ra sta (cene 1972)
1953-1984
1952 | 1983 1952 | 1984 1947 | 1984

S F R Jugoslavija 100 100 100 100 100 100 7,7 4,1 5,5
SR Bosna i Herceg. 82 98 101 82 86 69 8,2 4,1 5.2
SR C rn a G o ra 46 131 78 91 94 78 12,5 5,2 5,3
SR H rv a tsk a 101 106 114 118 104 126 7,5 3,7 5,4
SR M ak ed o n ija 69 76 74 92 70 66 9,0 5,4 5,8
SR Slovenija 122 132 168 154 163 201 7,1 3,6 5,8
SR Srbija 106 89 82 91 95 90 7,6 4,4 5,4
T erit.S R S van
terit. SA P 112 854 83 96 100 99 7,3 4,5 5,3
SA P K o sovo 89 92 55 52 49 26 9,3 5,4 5,1
SA P V ojvodina 95 93 90 103 100 121 8,0 4,0 5,6

Osnovna sredstva po radniku (pokazatelj koji izraava opremljenost rada)


poveala su se od 1952. do 1983. godine u Jugoslaviji 2,6 puta. Najvei rast ostvaren je
u SR Crnoj Gori 7,5 puta, SR Bosni i Hercegovini 3,2 puta, SR M akedoniji i SR Slo
veniji 2,9 puta, SR Hrvatskoj 2,8 puta, SAP Kosovu i SAP Vojvodini 2,7 puta.
Poveanje ispod jugoslovenskog proeka imala je samo teritorija SR Srbije van teritorija
SAP - 2 puta.

N apori drutva da se razvojem proizvodnih snaga ubrza privredni razvoj u celoj


zemlji dali su rezultate. Postignut je relativno ujednaen porast ukupne proizvodnje u
svim republikam a i pokrajinam a. Stopa rasta drutvenog proizvoda u periodu
1948-1984. godine kretala se izmeu 5,1% i 5,8%. Najnia stopa bila je u SAP Kosovu
5,1% a najvia u SR M akedoniji i SR Sloveniji 5,8%. M eutim , zbog znaajnih razlika
u prirodnom prirataju stanovnitva, tem po privrednog razvoja, meren stopom rasta
drutvenog proizvoda po stanovniku, pokazuje skromnije rezultate naroito u nedo
voljno razvijenim republikam a i SAP Kosovu. Proseni godinji porast drutvenog pro
izvoda po stanovniku u Jugoslaviji u periodu 1947-1984. godine iznosio je 4,4%, to je
za 20% nie od stope rasta ukupnog drutvenog proizvoda. O dstupanja izmeu ukupnog
drutvenog proizvoda i drutvenog proizvoda po stanovniku, kao posledica razlika u
prirodnom prirataju stanovnitva, su veoma razliita po republikam a i pokrajinam a (za
SR Hrvatsku i SAP Vojvodinu razlika iznosi 11%, a za SAP Kosovo 49%).

Zbog razlika u prirastu stanovnitva u duem vremenskom periodu poveane su


razlike u drutvenom proizvodu po stanovniku izmeu razvijenih i nedovoljno razvijenih
delova zemlje. Nivo drutvenog proizvoda po stanovniku za razvijene republike i SAP
Vojvodinu se poveao u odnosu na proek Jugoslavije (za SR Sloveniju od 163 u 1947.
na 201 u 1984. godini, za SR H rvatsku od 104 na 126 i za SAP Vojvodinu od 100 na
121), a smanjio se za nedovoljno razvijene delove zemlje (za SR Bosnu i Hercegovinu
od 86 na 69, za SR Crnu G oru od 94 na 78, za SR M akedoniju od 70 na 66 i SAP K o
sovo od 49 na 26), kao i za teritoriju SR Srbije van teritorija SAP sa 100 na 99.

Drutveni proizvod po stanovniku, iako je jedan od najkompleksnijih pokaza


telja o nivou privredne razvijenosti ne daje potpunu sliku o dostignutom razvoju poje-

189.
dinih republika i pokrajina. Ovaj pokazatelj informie kako su napori privrede ostvareni,
ali ne daje sliku o drugim strukturnim prom enam a u razvoju republika i pokrajina, jer
neujednaeni nivo razvijenosti proizilazi iz razliitih struktura. Pri ocenjivanju postig
nutih rezultata i dostignutog nivoa m ora se im ati u vidu stanje, ali i razlike sa kojima je
svaka republika zapoela posleratni razvoj. Ako se to ne uzme u obzir, preti opasnost
da se podceni ta je svaka republika i pokrajina zasebno postigla, nezavisno od toga
kako su se druge razvijale. Podaci o aktivnom stanovnitvu, zaposlenim radnicim a i os
novnim sredstvima, kao i drugi, pokazuju m anje razlike izm eu nedovoljno razvijenih i
razvijenih delova zemlje, nego to se to zakljuuje sam o na osnovu podataka o
drutvenom proizvodu po stanovniku. Posebno neki pokazatelji otkrivaju

Tabela 7-5. Neki pokazatelji nivoa line potronje, 1983


Ju g o slav ija = 100
R a sp o lo iv a s re d s tv a
p o la n u d o m a in s tv a
ist R a sh o d i P o tro n ja
e tv o ro la n ih se o sk ih lini v a n p ri elek trin e
r a d n i k ih d o m a in dohodak v red n ih energije u
p o ro d ic a s ta v a p o ra d n ik u d e la tn o d o m a in stv u
1984 sti p o p o sta n o v n ik u
s ta n o v n ik u

S F R Ju g o sla v ija 100 100 100 100 100

SR B osna i H erceg. 88 78 93 71 71
SR C rn a G o r a 90 110 81 88 94
SR H rv a ts k a 117 115 108 125 99
SR M a k e d o n ija 80 88 79 68 84
SR Slovenija 122 134 122 197 122
SR S rb ija 95 98 95 89 112
T e rit.S R S van
te rit.S A P 96 90 94 100 116
SA P K osovo 73 61 78 41 56
S A P V o jv o d in a 97 156 102 100 148

tendenciju ublaavanja razlika. U deo poljoprivrednog u ukupnom stanovnitvu u nedo


voljno razvijenim republikam a sada bitnije ne odstupa od jugoslovenskog proeka.
Slino je i sa ueem industrijske proizvodnje u drutvenom proizvodu. Tendencije
sm anjivanja razlika su izraene i u oblasti line potronje i drutvenog standarda
stanovnitva.

U svim delovim a zemlje poveana je lina potronja i poboljana ishrana,


produen je ivotni vek, opala je sm rtnost, poboljana je zdravstvena zatita
stanovnitva, poveana je socijalna sigurnost graana kroz poveano zapoljavanje i
razne oblike socijalnog osiguranja, sm anjena je nepism enost, proireno je srednje i visoko
obrazovanje, itd. M eutim , u svim elem entim a ivotnog standarda postoje manje ili
vee razlike izm eu republika i pokrajina, to je razum ljivo, jer su nasleene razlike bile
velike. Razlike u nekim elem entim a ivotnog standarda su ipak manje nego razlike u
drutvenom proizvodu po stanovniku. D ok je drutveni proizvod po stanovniku u SR
Sloveniji 7,6 puta vei nego u SAP K osovu, razlike su m anje za itav niz bitnih
obeleja line potronje: rashodi vanprivrednih delatnosti po stanovniku su u SR Slo
veniji 4,8 puta vei nego u SAP K osovu, potronja energije 2,2 puta, lini dohoci radnika
1,6 puta, a raspoloiva sredstva po lanu radnikih dom ainstava 1,7 puta.

Razlike koje su postojale u nivou i strukturi line potronje izmeu pojedinih


delova zemlje vidljivo su smanjene. Prevazieno je elem entarno sirom atvo m nogih kra
jeva. Nivo linih dohodaka nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosova se, i pored

190.
velikih razlika u produktivnosti rada, znatno pribliio jugoslovenskom proeku. Razlike
u obimu sredstava za linu potronju radnikih i seoskih dom ainstava i snabdevenosti
domainstava trajnim potronim dobrim a izmeu razvijenijih i nedovoljno razvijenih re
publika i pokrajina znatno su manje od razlika koje postoje u nivou privredne razvijenosti
(drutvenog proizvoda i produktivnosti rada). Nivo raspoloivih sredstava za linu
potronju po lanu domainstva prema jugoslovenskom proeku 1983. godine kod
radnikih domainstava u SAP Kosovu iznosi 73%, a kod seoskih 61 %, u SR Makedoniji
80%, odnosno 88%, u SR Bosni i Hercegovini 88%, odnosno 78% i u SR Crnoj Gori
90%, odnosno 110%. Prema energetskoj vrednosti ishrane nema znaajnijih razlika
izmeu republika i pokrajina, ali je u nedovoljno razvijenim podrujima manje uee
hrane ivotinjskog porekla.

Uslovi stanovanja poboljani su u celoj zemlji. U 1953. godini je svega 40% sta
nova u Jugoslaviji imalo elektrino svetio, a 1984. godine 96%. Najvei napredak posti
gnut je u nedovoljno razvijenim republikam a i SAP Kosovu, gde je 1953. godine manje
od etvrtine stanova imalo elektrino svetio. U 1984. godini samo 3% stanova u SAP
Kosovu nije imalo elektrino svetio, 6% u SR Bosni i Hercegovini, 4% u SR Makedoniji
i 6% u SR Crnoj Gori. Poboljani su uslovi stanovanja. U jednom stanu u Jugoslaviji
stanovalo je 1951. godine 4,7 lica, a 1984. 3,5 lica, u SAP Kosovu 6,8 i 6,6, u SR Bosni
i Hercegovini 5,5 i 3,8 u SR Crnoj Gori 4,8 i 4,1, u SR M akedoniji 5,9 i 4,2, itd.

Uvoenjem obaveznog osmogodinjeg kolovanja obuhvaena su u 1981. godini


skoro sva deca od 7 do 10 godina starosti (u SAP Kosovu 96% ) i 92% dece izmeu 11
i 14 godina starosti (u SR Bosni i Hercegovini 87% , SR M akedoniji 86% i SAP Kosovu
87%). Ovakvim obuhvatom i znaajnim proirenjem mree srednjih, viih i visokih
kola i fakulteta poboljan je obrazovni nivo stanovnitva u svim delovima zemlje.
Smanjeno je uee stanovnitva bez kolske spreme. Vee razlike (u SR Sloveniji 1981.
godine bez kolske spreme bilo je 4% stanovnitva, a u SAP Kosovu 28% ) su zbog
nasleenih razlika u stepenu obrazovanja starijih generacija. Uee lica sa srednjim,
viim i visokim obrazovanjem u ukupnom stanovnitvu iznosilo je 1981. godine u Jugo
slaviji 31%, u SR Bosni i Hercegovini 26% , u SR Crnoj Gori 35%, u SR Makedoniji
26%, u SR Sloveniji 40% , u SR Srbiji 30%, teritoriji SR Srbije van teritorija SAP 32%,
SAP Kosovu 19% i SAP Vojvodini 32%.

Poboljanjem zdravstvene zatite produen je ljudski vek i smanjena


smrtnost u svim delovima zemlje. Srednje trajanje ivota u periodu 1952-1982.
povealo se u Jugoslaviji za mukarce od 57 na 68 godina i za ene od 59 na
74 godine, u SAP Kosovu za mukarce od 49 na 67 i ene od 45 na 71, u SR
Bosni i Hercegovini za mukarce od 53 na 68 i ene od 55 na 74, u SR Makedoniji
za mukarce od 55 na 69 i ene od 55 na 72, itd. M reom zdravstvenih ustanova
pokriveni su svi delovi zemlje. Broj lekara u zemlji u 1983. godini vei je u odnosu
na 1952. 6,8 puta. M ada je broj lekara u SAP Kosovu povean preko 13,6 puta,
u SR Bosni i Hercegovini 13,7 puta, SR M akedoniji 12,6 puta, SR Crnoj Gori
10,3 puta, broj stanovnika na jednog lekara u nedovoljno nerazvijenim
podrujima jo je vei od proeka za Jugoslaviju, gde je u 1983. godini bilo 509
stanovnika na 1 lekara. U SAP Kosovu je bilo 1141 stanovnik na 1 lekara, u
SR Bosni i Hercegovini 697, SR Crnoj Gori 623, i SR Makedoniji 525 (u SR
Sloveniji je bilo 434 stanovnika).

191.
Pom enuti podaci, kao i niz drugih, pokazuju da je posleratni razvoj temeljito
izmenio m aterijalnu bazu, nivo privredne razvijenosti, privrednu i socijalnu strukturu i
ivotni standard stanovnitva svake republike i pokrajine, a naroito nedovoljno razvi
jenih. Svaka od njih znaajno se udaljila od nasleenog stanja. Izmeu nedovoljno raz
vijenih i razvijenih republika i pokrajina sm anjene su razlike u stepenu razvijenosti
proizvodnih snaga, koje predstavljaju uslov daljeg razvoja, kao i u ivotnom standardu
stanovnitva. Ostale su vee razlike m erene drutvenim proizvodom po stanovniku, koje
su rezultat vie inilaca: privredne strukture, dem ografskih specifinosti republika, po
sebno SAP Kosova, produktivnosti rada, efikasnosti privreivanja i poloaja u prim ar
noj raspodeli narodnog dohotka. Postojee razlike u nivou razvijenosti proizvodnih
snaga i proizvodnje i u ivotnom standardu stanovnitva nisu mogle da budu
prevaziene u periodu od etiri decenije, jer su nasleene razlike bile velike, neka
podruja zemlje delila je itava istorijska epoha, a sm anjivanje razlika odvijalo se u us-
lovima nedovoljne razvijenosti zemlje u celini. Pored toga, treba imati u vidu da e stalni
porast nivoa privredne razvijenosti, opteg i kulturnog nivoa obrazovanja poveavati
m obilnost stanovnitva, to e doprineti da se pitanje nedovoljno razvijenih podruja u
zemlji reava ne sam o razvojem proizvodnih snaga i proizvodnje na odreenoj teritoriji,
ve i putem unutranjih m igracija stanovnitva.

7.4. MERE ZA PO D STIC ANJE BREG RAZVOJA PRIVREDNO NEDOVOLJNO


RAZVIJENIH REPUBLIKA I SA P KOSOVA

U dosadanjem razvoju drutvena zajednica je preduzim ala niz podsticajnih


m era kojim a su stvarani m aterijalni i drutveni uslovi za bri razvoj privredno
nedovoljno razvijenih republika i SAP K osova, kao i za sm anjivanje relativnih
razlika u nivou razvijenosti izm eu privredno razvijenih i privredno nedovoljno
razvijenih delova zemlje. O d 1965. go
dine otpoelo se sa sistem skim m eram a Raspodela sredstava Fonda Federacije za razvoj
koje im aju dugoroni znaaj. Z a ost nedovoljno razvijenih republika i Kosova
varenje tog cilja sluila su dva osnovna
instrum enta podsticajne politike: F ond
Federacije za kreditiranje breg razvoja
privredno nedovoljno razvijenih repu
blika i autonom nih pokrajina, i d o
punska sredstva iz budeta Federacije
za fm ansiranje drutvenih i drugih de-
latnosti. Osim toga, preduzim ane su i
druge podsticajne mere, posebno za
ubrzanje razvoja SAP K osova.

Form iranjem F o n d a Federacije


1 9 bb -79 1 071-75 197b-00 1991-04
za kreditiranje razvoja privredno nedo
voljno razvijenih republika i SAP K osova zakonskim propisim a obezbeen je stalni
priliv sredstava za podsticanje breg razvoja privredno nedovoljno razvijenih
podruja, u koja spadaju SR Bosna i Hercegovina, SR Crna G ora, SR M akedonija
i SAP Kosovo.

Obim sredstava Fonda utvruje se drutvenim planom za svaki petogodinji


period kao stalna proporcija u raspodeli drutvenog proizvoda drutvene privrede. U
periodu 1966-1970. godine stopa izdvajanja iznosila je 1,85%, 1971-1975.1,94%, 1976-
1980. 1,97%, dok u tekuem srednjoronom periodu 1981-1985. godine iznosi 1,86%.
Poveanje stope bilo je m otivisano stvaranjem dodatnih sredstava za razvoj SAP K o
sova, kao najm anje razvijenog podruja u zemlji.

192.
U periodu 1966-1970. godine stalna sredstva Fonda form irala su se fiskalnim
putem izdvajanjem sredstava prikupljenih preko kam ata na osnovna sredstva u privredi,
koja su pripadala Federaciji i bila nam enjena za finansiranje investicija. Posle ovog pe
rioda pomenuta sredstva obrazovana su na kreditnoj osnovi putem obaveznog zajma
organizacija udruenog rada. K am ate na ove kredite bile su razliite po periodim a, a
kretale su se izmeu 3% i 4,5%, a rok otplate kredita bio je izmeu 15 i 19 godina. U
periodu 1976-1980. pristupilo se sam oupravnoj transform aciji Fonda. Predvieno je da
se 20% sredstava Fonda ostvari neposrednim udruivanjem rada i sredstava. Meutim,
sredstva Fonda u tom petogoditu ostvarena su u celini preko obaveznog zajma. U pe
riodu 1981-1985. godine predvieno je da se neposrednim udruivanjem rada i sredstava
ostvari 50% sredstava Fonda.
Sredstva Fonda raspodeljivana su pojedinim privredno nedovoljno razvijenim
podrujima prema zakonom utvrenim proporcijam a.

Tabela 7-6. Raspodela sredstava Fonda Federacije za kreditiranje breg razvoja privredno nedovoljno razvijenih
republika i autonomnih pokrajina
______________________________ - u tekuim cen am a
1966-1970 1971- 1975 1976-1980 1981- 1984
m rd. uee m rd . uee m rd . uee m rd . uee
din. % din. % din. % din. %

U ku p n o 8,9 100,0 24,6 100,0 76,9 100,0 200,8 100,0

SR B osna i H erceg. 2,7 30,7 8,0 32,4 23,5 30,6 53,0 26,4
SR C rn a G o ra 1,2 13,1 2,8 11,4 8,3 10,8 18,3 9,1
SR M akedonija 2,3 26,2 5,6 22,9 16,6 21,6 40,7 20,2
SA P K osovo 2,7 30,0 8,2 33,3 28,5 37,0 88,9 44,3

Sredstva Fonda predstavljala su znaajan i stabilan izvor dodatne akumulacije


privredno nedovoljno razvijenih podruja. U periodu 1966-1984. godine sredstva Fonda
uestvovala su sa oko 33% u ukupnim privrednim investicijama u osnovna sredstva
privredno nedovoljno razvijenih podruja, i to u SR Bosni i Hercegovini 18,5%, SR
Crnoj Gori 24%, SR M akedoniji 33% i u SAP Kosovu 95% , gde su bila praktino
glavni izvor finansiranja privrednih investicija.

Tabela 7-7. Udruivanje po osnovu sredstava Fonda u periodu 1981-1984. godine


tekue cene
S red stv a F o n d a za
n erazvijena p o d ru ja
P re d ra u n sk a uee u pred-
Broj s p o ra z u m a
v re d n o st o b jek a ta , ukupno rau n sk o j
m rd .d in . m rd .d in . v rednosti
o b jek a ta , %

U ku p n o 532 272,6 77,8 28,6

SR B osna i H erceg. 149 104,8 17,8 17,1


SR C rn a G o ra 39 15,8 4,3 27,2
SR M akedonija 246 63,1 19,6 31,1
SA P K osovo 98 88,9 36,1 40,6

Novim nainom form iranja sredstava u Fondu preko neposrednog udruivanja


poveana je uloga udruenog rada u razvoju privredno nedovoljno razvijenih podruja.
Izmenama u sistemu podsticanja razvoja u periodu od 1981-1984. godine postignuti su
znaajni rezultati, ali jo uvek ispod oekivanih. Sporost udruivanja rada i sredstava
prouzrokovana je sloenom ekonomskom situacijom - i niskom akum ulativnom

193.
sposobnou privrede, nedovoljnim prisustvom ekonom skih motiva za udruivanjem,
naglaenom teritorijalizacijom akum ulacije, nedovoljnom program skom otvorenou
velikih sistema, kanjenjem u donoenju podsticajnih mera i olakica za udruivanje,
obavezom da se neudrueni deo sredstava autom atski uplati krajem godine u vidu oba
veznog zajm a, i dr.

U kupno su zakljuena 532 sam oupravna sporazum a sa predraunskom


vrednou investicija od 272,7 m ilijardi dinara, od ega na udruena sredstva Fonda o t
pada oko 78 m ilijardi dinara, ili 29% . Od ukupno predvienih sredstava za
udruivanje u iznosu od 198 m ilijardi dinara na raune investitora uplaeno je 51,5 mi
lijardi dinara ili oko 48% od predvienog iznosa za ovaj period. Realizacijom program a
u okviru sporazum a predvieno je otvaranje radnih m esta za oko 76000 lica, i to u SR
Bosni i Hercegovini 28,3 hiljade, SR C rnoj G ori 5,9, SR M akedoniji 18,4 i SAP Kosovu
23,5 hiljada lica.

Od ukupnog broja svih sporazum a 212, ili blizu 40% zakljueno je izmeu or
ganizacija udruenog rada sa privredno nedovoljno razvijenih podruja, a sa
predraunskom vrednou investicija od 63,6 m ilijardi dinara od ega se na udruena
sredstva F onda odnosi 10,8 m ilijardi dinara ili oko 17%. N a sporazum e koji se odnose
na udruivanje organizacija iz vie republika i pokrajina otpada 80 sporazum a ili 15%
od ukupnog broja. P redraunska vrednost investicija je 65,9 milijardi dinara, a uee
udruenih sredstava F onda 18,9 m ilijardi dinara ili 29% .

Od ukupno usm erenih sredstava F onda po zakljuenim sporazum im a, za reali


zaciju novih objekata na osnovu 262 sporazum a utroeno je 62% , za rekonstrukciju i
m odernizaciju prem a 230 sporazum a 33% i za prekoraenja na osnovu 40 sporazum a
oko 5%.

Od ukupnog broja sporazum a 378 program a je u industriji i rudarstvu sa 78%


od ukupno angaovanih sredstava F onda, a 96 program a je u poljoprivredi sa 15%
angaovanih sredstava F onda. Najvie sporazum a odnosi se na program e u
preraivakim delatnostim a (255 sporazum a) i program e poljoprivredno-industrijske
proizvodnje (143 sporazum a). Za obezbeenje sirovina i reprom aterijala zakljueno je
samo 72 sporazum a, sa ueem udruenih sredstava F onda od 25% od predraunske
vrednosti objekata. Dve treine sporazum a, a isto toliko i angaovanih sredstva Fonda,
usm ereno je u razvijenije optine nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosova.

Sa aspekta drutveno-ekonom skih odnosa, 286 sporazum a ili 54% od ukupnog


broja se odnosi na udruivanje na kreditnoj osnovi, a svega 168 sporazum a ili 31% na
dohodovnoj osnovi, dok se preostalih 78 sporazum a, ili 15% odnosi na ostale oblike
povezivanja (m eovito udruivanje, bespovratno ulaganje sredstava i dr.). Meutim,
obrnut je odnos kod angaovanih sredstava F onda. K reditno zasnovani sporazumi ine
39% , na dohodovnoj osnovi 43% i na osnovu ostalih oblika povezivanja 18%
angaovanih sredstava Fonda.

to se tie stanja izgradnje objekata, kod 185 sporazum a (35% od ukupnog


broja) realizacija program a je zavrena, kod 284 sporazum a (ili 53% ) realizacija je u toku
i kod 62 sporazum a (ili 12%) realizacija nije zapoeta. Vei broj ovih sporazuma
zakljuenje krajem 1984. godine.

U poredo sa sredstvim a Fonda, obezbedivana su i sredstva iz budeta Federacije


za razvoj drutvenih delatnosti i drugih slubi u privredno nedovoljno razvijenim repu
blikam a i SAP Kosovu. U periodu 1966-1984. godine obim ovih sredstava, koja su ne
povratna, iznosio je oko 150 m ilijardi dinara (tekue cene). Za period 1966-1970. godine
obim sredstava utvren je u fiksnom iznosu za svaku godinu, a za naredne periode iz-

194.
dvajanjem iz drutvenog proizvoda ukupne privrede, i to za period 1971-1975. godine
po stopi 0,83%, za period 1976-1980. godine 0,93% i za period 1981-1985. 0.79%. Z a
konom utvrene stope izdvajanja poslednjih godina se ne ostvaruju za 20 - 30% /bog
smanjenih mogunosti budeta Federacije.
Tabela 7-8. Sredstva iz budeta Federacije za finansiranje drutvenih delatnosti nedovoljno razvijenih podruja
- u tekuim cen am a
1966-1970 1971- 1975 1976-1980 19X1- 19X4
mil. uee mil. uee mil. uee mil. uee
din. % din. % din. % din.

U kupno 5048 100,0 13017 100,0 39580 100.0 91800 100.0


SR Bosna i Herceg. 2049 40,6 5248 40,3 14182 35,8 27400 29.X
SR C rn a G o ra 575 11,4 1350 10,4 4915 12,4 10200 1 1.1
SR M akedonija 1036 20,5 2408 18,5 6465 16.3 12500 13.6
SA P K osovo 1388 27,5 4011 30,8 14018 35.5 41700 45.5

Posebnim zakonim a odobravana su i druga sredstva za odreene namene. Tako


su iz budeta Federacije obezbeena posebna dopunska sredstva za SR Crnu G oru i SAP
Kosovo u iznosu od 13 milijardi dinara.
U srednjoronom planu 1981-1985. godine donete su i posebne mere za podsti-
canje breg razvoja SAP Kosova, koje su se u osnovi ostvarile.

Tabela 7-9. Sredstva Federacije za razvoj SAP Kosova


- lekue cene, u mil. din.
Plan
1981 1982 1983 1984 1985

Sredstva F o n d a 10487 16232 29418 37242 38397


Po osnovu obaveznog zajm a 8706 14723 25244 26555 19258
Po osnovu ud ru iv an ja 1781 1509 4174 10689 19139
B udet Federacije 7812 11103 14271 20412 29446
D o p u n sk a sredstva 6562 9493 11938 17208 24462
U stupljeni d o p rin o si 1112 1450 1790 2474 3995
O tp lata in o stran ih k red ita 138 160 453 460 899
Obaveze za po k ri e razlik a
u k a m a ta m a za p o d ig n u te
in o stran e kredite - 90 270 90
O stalo 1670 3493 4161 5497 7769
K rediti za tra jn a o b rtn a
sredstva 1250 1250 1250 1250
U stu p an je o d n o sn o o d lag an je
a n u ite ta po k red itim a F o n d a 1328 1750 2353 3661 4899
D evizna k v ota p rek o F o n d a 342 493 558 1086 1620

Pored sredstava Fonda Federacije za kreditiranje breg razvoja privredno nedovoljno


razvijenih republika i SAP Kosova, budetom Federacije obezbeena su dopunska
sredstva, ustupljeni su anuiteti po kreditima Fonda datim u 1980. i 1981. godini,
odloeno je vraanje anuiteta do kraja 1985. godine po kreditima Fonda koji dospevaju
1982, 1983. i 1984. godine, obezbeen je kredit za trajna obrtna sredstva i dr. Pored toga,
za reavanje tekuih ekonomskih problem a donet je niz posebnih mera (carinske
olakice za uvoz opreme i rezervnih delova, oslobaanje od plaanja posebnih dabina,
taksa i otplata anuiteta po kreditima iz sredstava Fonda, obezbeenje deviznih sredstava
za uvozne reprodukcione potrebe elektroprivrede, povrinskog kopa D obro Selo i tek
stilne industrije iz Prizrena i dr.).

Bri razvoj privredno nedovoljno razvijenih podruja podstican je i korienjem


veeg dela kredita Svetske banke, posebno posle 1970. godine. Do 1970. uee ovih

195.
podruja u ukupno odobrenim kreditim a banke iznosilo je 33%. U periodu 1971-1975.
godine poveano je na 52%, a u periodu 1976-1980. godine na 64%. U periodu 1981-
1984. godine privredno nedovoljno razvijenim podrujim a odobreno je 841,5 miliona
dolara ili 51,5% od ukupno odobrenih kredita N arodne banke Jugoslavije, od ega SAP
Kosovu 348 m iliona dolara.

Tabela 7-10. Korienje kredita Svetske banke za razvoj privredno nedovoljno razvijenih podruja
1942-1970 1971- 1975 1976-1980 1981- 1984
mil. uee m il. uee m il. uee mil. uee
d o la ra % d o la ra % d o la ra % d o la ra %

U kupno 158,0 100,0 438,8 100,0 1041,2 100,0 841,5 10,0

SR B osna i H erceg. 90,2 57,1 178,0 40,6 282,6 27,1 245,2 29.1
SR C rn a G o ra 35,8 22,7 76,5 17,4 194,9 18,7 95,5 11,3
S R M a k e d o n ija 24,4 15,4 90,0 20,5 233,0 22,4 153,3 18,3
S A P K o so v o 7,6 4,8 94,3 21,5 330,7 31,8 347.5 41,3

Ako se uzm u u obzir svi pom enuti oblici davanja privredno nedovoljno razvije
nim republikam a i SAP K osovu, drutvena zajednica je preko Federacije dala od 1966.
do 1984. godine oko 549 m ilijardi dinara (tekue cene), ili oko 3% drutvenog proizvoda
drutvene privrede ostvarenog u ovom periodu. U periodu 1981-1984. godine uee
podsticajnih sredstava u drutvenom proizvodu drutvene privrede privredno nedovoljno
razvijenih podruja iznosilo je: u SR Bosni i Hercegovini 5,4% , SR Crnoj Gori 14,1%,
SR M akedoniji 8% i SAP K osovu 63,4% .

Tabela 7-11. Ukupna sredstva Federacije data za razvoj privredno nedovoljno razvijenih republika i pokrajine
Kosovo1
u m il.d in a ra

1966-1970 1971-1975 1976-1980 1981-1984

U kupno 20309 44283 134190 350028

S R B osna i H e rc e g o v in a 6435 13900 38471 91071


S R C rn a G o r a 2856 6314 17387 36791
S R M a k e d o n ija 5884 9175 23636 57693
SA P K osovo 5134 14894 54697 164473

1/ Bez in o stra n ih k re d ita .

Ovi podaci pokazuju izuzetno velike napore jugoslovenske zajednice da podsti-


cajnim m eram a stvara m aterijalne i drutvene uslove za bri razvoj privredno nedovoljno
razvijenih republika i SAP K osova. Ova pom o uz sredstva i ogrom ne napore radnike
klase i radnih ljudi privredno nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosova izmenila je
sliku njihove privredne razvijenosti, koja nem a nieg zajednikog sa onom na poetku
socijalistike izgradnje. Pom enuti, a i obilje nepom enutih podataka, nedvosmisleno po
kazuju da je postignut znaajan uspeh politike jaanja m aterijalne osnove ravnoprav
nosti naroda i narodnosti Jugoslavije i ujednaavanja uslova ivota radnih ljudi. U
odsustvu takve politike sadanje razlike izm eu razvijenih i privredno nedovoljno razvi
jenih podruja u Jugoslaviji bile bi daleko vee.

196.
7.5. ANALITIKA DOKUMENTACIJA O RAZVOJU SOCIJALISTIKIH
REPUBLIKA I SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA

Na narednim stranam a daje se izbor osnovnih pokazatelja kojim se prikazuju


rezultati drutveno-ekonomskog razvoja socijalistikih republika i socijalistikih au to
nomnih pokrajina u posleratnom periodu. U ranijem izloenom prikazu razvoja repu
blika i pokrajina korieni su, zbog ogranienog prostora, samo neki od ovih
pokazatelja. Priloena dokum entacija moe da poslui da se ocene i bolje dokum entuju
zakljuci dati u prikazu. Pored toga, prezentiranjem nekih analitikih veliina poznatih
u ekonomskoj teoriji ima za cilj da prikae obim, karakteristiku pojava i njihov redosled
u sklopu veih celina. Ove pojave u razvoju republika i pokrajina esto nisu tako lako
uoljive meu brojnim podacim a koji prikazuju njihove vrlo razliite karakteristike.

Prezentirana dokum entacija, m eutim, nije dovoljna da prui potpune odgovore


sta je sve uticalo na rezultat, veliinu i kvalitet u razvoju republika i pokrajina. Odgovore
na ovakva pitanja treba potraiti u obimnoj statistikoj dokumentaciji kojom raspolau
statistiki organi u republikam a, pokrajinam a i u Federaciji.

197.
OSNO VNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA
SR SR SR S R Srbija
SR SR
SFRJ B osn a C rn a H rva M akedo S lo ve te rit.S R S SA P
G o ra tska nija nija svega van lerit. SA P V o jv o
H e rcego SA P K o so v o dina
vina

S T A N O V N I T V O

P O V R IN A , u km 2 255084 51129 13812 56538 25713 20251 88361 55968 10887 21506

S T A N O V N I T V O (p re m a terito riji u vrem e p o p isa ). hilj.

1948 15772 2565 377 3757 1153 1392 6528 4137 728 1663
1953 16937 2848 420 3919 1305 1466 6979 4458 808 1713
1961 18549 3278 472 4160 1406 1592 7642 4823 964 1855
1971 20523 3746 530 4426 1647 1727 8447 5250 1244 1953
1981 22425 4124 584 4601 1909 1892 9314 5694 1584 2035
19841/ 22963 4269 607 4641 1991 1921 9531 5767 1719 2045

S ta n o v n ik a n a 1 km 2

1948 62 50 27 67 45 70 74 74 68 76
1981 88 81 42 81 74 93 105 102 146 95

U ee u Ju g o sla v iji, u p ro c e n tim a

P o v rin a 100 20,0 5,4 22,1 10,1 7,9 34,5 21,9 4,2 8,4

S ta n o v n i tv o

1948 100 16,3 2,4 23,8 7,3 8,8 41,4 26,2: 4,6 10,5
1981 100 18,4 2,6 20,5 8,5 8,4 41,5 25,4 7,1 9,1

P ro se n i go d in ji p r ir a ta j s ta n o v n ik a n a 1000 s ta n o v n ik a

1948-1961 12,1 18,8 17,1 7,3 15,2 7,7 12,0i 11,4 20,9 9,4
1961-1971 10,1 13,3 11,5 6,2 15,8 8,1 9,9 8,4 25,3 5,1
1971-1981 8,5 9,4 9,6 3,3 14,9 8,6 9,3 7,6, 24,1 3,8

U ee sta n o v n i tv a ra d n o g u z ra s ta u u k u p n o m s ta n o v n i tv u , u p ro c e n tim a

1948 60,1 54,0 52,5 62,6 54,5 62,2 62,1 63,1 51,2 64,4
1981 64,4 64,9 62,5 64,8 62,7 63,9 64,5; 67,1 52,7 66,4

U ee a k tiv n o g u u k u p n o m s ta n o v n i tv u , u p r o c e n tim a

1953 36,4 47,7 40,8 48,0 48,4 52,4 33,2 45,4


46,3 42,5
1981 44,0 38,7 34,3 45,6 41,8 50,3 45,4 51,8 23,8 l 44,3

U ee p o ljo p riv re d n o g u u k u p n o m s ta n o v n i tv u , u p ro c e n tim a

1948 62,4 70,6 44,1 72,3 72,4 80,9 68,1


67,2 71,8 71,6
19812/ 21,7 9,4 26,4 27,6 24,6 19,9
19,9 17,3 13,5 15,2

U ee a k tiv n o g u sta n o v n i tv u r a d n o g u z ra s ta , u p ro c e n tim a

1953 72,9 76,5 76,3 80,7 62,5 70,1


74,9 72,9 65,7 74,6
78,7 70,4 77,2 45,2 66,7
1981 68,4 59,7 54,9 70,3 66,6

1/ P ro c e n a sta n o v n i tv a sre d in o m g o d in e.
2/ Bez lica n a p riv re m e n o m r a d u i la n o v a p o ro d ic e k o ji s n jim a b o ra v e u in o stra n s tv u .

198.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH POKRAJINA
S R Srbija
SR SR SR SR SR
SFRJ Bosna C rn a H rv a M akedo Slo ve te rii.S R S SA P
i G o ra tska niju nija svega van lerit. SA P V o jv o
H ercego SA P K o so v o dina
vina

Uee aktivnih ena u ak tiv n o m s ta n o v n itv u , u p ro ce n tim a

1953 34,1 32,5 28,8 35,2 27,6 39,1 34,4 37,8 16,0 30,5
1981 38,0 31,5 32,0 40,3 36,2 45,9 38,2 41,9 15,3 35,8

Uee ak tiv n o g p o ljo p riv re d n o g u ak tiv n o m sta n o v n itv u , u p ro ce n tim a

1948 72,7 77,7 77.0 68,7 74,8 53,7 77,1 78.7 83.3 70,9
19813/ 26,6 22,9 14,8 20,9 28,8 12,8 34,0 38,1 23,5 24,7

Uee rad n ik a d ru tv e n o g se k to ra u a k tiv n o m s ta n o v n itv u , u p ro ce n tim a

1953 34,5 33,1 31,3 31,4 53,7 37,7 29,6 22,9 27,3 51,0
1981 65,1 67,0 72,2 70,5 59,3 82,7 58,4 54,3 58,8 71,64/

Izdravanih na 100 aktiv n ih sta n o v n ik a

1948 97 126 150 87 127 76 91 79 179 97


1981 90 122 127 75 109 56 88 68 274 80

O B R A Z O V N I N IV O S T A N O V N I T V A , u % od sta n o v n itv a s ta ro g 10 i vie g o d in a

1953.
Bez kole 42,1 67,2 47,2 30,5 50,7 15,2 43,2 44,5 71,2 28,4
Sa 4 raz re d a
o snovne kole 46,0 26,1 40,9 58,0 40,3 68,2 44,5 43,2 22,8 56,5
Sa o sm ogodinjom
kolom 4,2 2,4 5,7 4,8 3,5 4,5 4,4 4,0 1,9 6,5
Sa srednjom kolom 6,6 4,1 5,3 7,3 3,8 11,2 6,6 7,0 2,3 7,5
Sa viom i visokom
kolom 0,6 0,3 0,5 0,7 0,3 0,8 0,7 0,8 0,1 0,5

19815/
Bez kole 17,3 25,2 17,5 13,5 17,5 3,6 18,7 18,7 27,9 13,4
Sa 4 razred a
o snovne kole 26,8 24,3 24,6 31,9 27,8 22,4 26,2 29,8 17,1 21,2
Sa osm ogodinjom
kolom 24,2 24,2 23,1 19,2 28,1 32,5 24,5 18,8 34,4 31,7
Sa srednjom kolom 25,5 21,7 28,3 28,3 21,2 34,5 24,5 25,1 15,3 27,1
Sa viom i visokom
kolom 5,6 4,3 6,2 6,4 5,1 5,9 5,7 6,4 3,3 5,1

N epism eno sta n ovnitvo , u % o d sta n o v n itv a s ta ro g 10 i vie g o d in a

1948 25,4 44,9 26,4 15,6 40,3 2,4 26,8 27,4 62,5 11,8
1981 9,5 14,5 9,4 5,6 10,9 0,8 10,9 11,1 17,6 5,8

D O M A IN S T V A , hilj.

1948 3627 498 83 960 219 381 1486 916 115 454
1981 6196 1031 143 1424 435 595 2564 1662 229 678

3/ Bez lica na p rivrem en o m ra d u u in o stran stv u i lan o v a p o ro d ic e koji s njim a b o rave.


4/ U kljuena i lica sa linim p rih o d o m .
5/ Podaci se o d n o se na stan o v n itv o sta ro 15 i vie g o dina.

199.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B osn a C rn a H rva M akedo S lo ve te rit.S R S SA P


i G o ra tska nija nija svega van lerit. SA P V o jv o
H e rce go SAP K o so v o dina
vina

iv o ro e n i na 1000 sta n o v n ik a

1947 26,7 35,1 28,9 22,4 35,0 22,4 25,1 23,1 38,5 24,4
1984 16,4 16,9 17,3 14,1 20,0 14,7 16,8 14,0 31,0 12,8

U m rli na 1000 sta n o v n ik a

1947 12,8 12,8 6,9 13,5 13,7 13,5 12,3 11.1 13,0 15.2
1984 9,3 6,3 6,1 11,8 7,3 10,9 9,7 10,1 5,8 11.7

P riro d n i p rira ta j na 1000 s ta n o v n ik a

1947 13,9 22,3 22,0 8,9 21,3 8,9 12,8 12,5 25,5 9,2
1984 7,1 10,6 11,2 2,3 12,7 3,8 7,1 3,9 25,2 1,3

U m rla o d o j a d n a 1000 iv o ro e n ih

1947 102,2 125,6 41,0 112,0 136,1 81,3 107,1 91,2 133,2 129.7
1984 28,9 22,0 22,4 15,8 49,5 15,7 35,1 24,1 63,1 12,0

ZAPOSLENO ST

R A D N IC I, hilj. (g o d in ji p ro e k )

1952 1734 268 30 477 90 266 603 397 38 168


1955 2215 329 49 602 134 331 771 510 43 217
1965 3662 500 74 959 237 520 1372 856 89 426
1975 4758 678 101 1158 337 677 1806 1188 138 481
1984 6355 971 150 1519 488 829 2399 1589 206 603

P ro se n a g o d in ja s to p a ra s ta

1953-1984 4,1 4,1 5,2 3,7 5,4 3,6 4,4 4,5 5,4 4,0
1953-1965 5,9 4,9 7,2 5,5 7,7 5,3 6,5 6,1 6,8 7,4
1966-1975 2,6 3,1 3,2 1,9 3,6 2,7 2,8 3,3 4,5 1,2
1976-1984 3,3 4,1 4,5 3,1 4,2 2,3 3,2 3,3 4,6 2,3

R a d n ik a n a 1000 s ta n o v n ik a

1952 103 86 72 122 70 178 87 90 48 99


1984 277 228 248 327 245 432 252 276 120 295
N iv o , S F R J = 100

1952 100 83 70 118 68 173 84 87 47 96


1984 100 82 90 118 88 156 91 100 43 106

R a d n ik a n a 1000 s ta n o v n ik a r a d n o g u z ra s ta

1952 167 168 131 190 124 281 137 138 92 151
1984 387 665 388 409 223 444
426 346 391 500
N iv o , S F R J = 100

1952 114 74 168 82 83 55 90


100 101 78
1984 156 91 96 52 104
100 81 92 117 91

U ee ena u u k u p n o m b ro ju r a d n ik a , u p ro c e n tim a

1952 24.3 15.7 20.0 27.9 16,7 32,3 23,1 21,7 10,5 29,2
1984 40,8 33,2 45,1 35,1 35,9 21,2 37,6
37,3 33,5 34,9

200.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I

S R Srbija
SR SR SR SR SR

SFRJ Bosna C rn a H rv a M akedo Slo ve le rit.S R S SA P


G o ra tska nija nija svega van leril. SA P V o jv o
H ercego SA P K o so v o dina
vina

S T R U K T U R A R A D N IK A Z A P O S L E N IH U DRUTVEN OM SEK TORU PREM A STEPENU


S T R U N O G O B R A Z O V A N JA ,
stanje krajem godine, u p ro ce n tim a , u k u p n o = 100

V isoko 1966 4,3 3,5 5,1 4,2 4,1 3,4 4,9 5,7 3,5 3,6
1983 7,1 6,5 8,3 7,1 7,8 5,0 7,7 8,3 6,9 6,4
Vie 1966 2,5 2,3 3,6 2,3 2,5 2,0 2,8 2,9 3,3 2,5
1983 5,7 5,5 6,1 5,7 5,4 5,3 6,0 5,9 7,5 5,6
Srednje 1966 12,0 11,0 14,0 11,4 12,7 11,1 12,8 13,6 13,5 10,8
1983 19,0 16,5 20,7 18,9 21,4 18,0 19,9 19,8 24,3 18,9
Nie 1966 9,4 8,7 8,4 9,1 9,7 9,7 9,7 9,4 12,0 9,8
1983 5,4 4,9 5,0 5,1 6,5 4,8 5,7 5,3 6,9 6,3
VKV 1966 5,8 5,6 5,8 5,3 6,6 5,0 6,4 6,7 5,9 5,8
1983 5,9 7,1 6,1 5,0 6,1 2,9 7,0 7,4 7,9 5,5
KV 1966 23,6 23,9 21,1 24,4 21,0 25,2 23,0 23,2 19,9 23,5
1983 28,0 29,1 28,5 28,0 27,1 28,9 27,4 27,9 21,9 28,1
PK V 1966 13,9 13,6 14,2 13,9 15,2 17,2 12,5 12,4 14,2 12,2
1983 11,5 12,7 8,6 10,0 12,7 16,0 10,4 11,1 9,5 8,5
NKV 1966 28,6 31,5 27,9 29,4 28,2 26,4 27,9 26,1 27,7 31,8
1983 17,4 17,7 16,7 20,2 13,0 19,1 15,9 14,3 15,1 20,7

S T R U K T U R A R A D N IK A PO D E L A T N O S T IM A , u p ro ce n tim a

1952
P rivredne de la tn o sti 82,9 87,3 73,3 83,6 80,0 86,1 79,8 79,1 76,3 82,1
In d u strija 32,4 31,7 16,7 32,5 22,2 43,6 30,0 30,2 31,6 29,2
V an p riv red n e d elat. 17,1 12,7 26,7 16,4 20,0 13,9 20,2 20,1 23,7 17,9

1984
P rivredne de la tn o sti 83,3 84,9 81,3 83,9 83,2 84,7 81,9 82,0 75,2 84,1
In d u strija 38,5 41,7 30,0 35,1 38,5 44,0 37,9 38,7 35,0 37,1
V an p riv red n e delat. 16,7 15,1 18,7 16,1 16,8 15,3 18,1 18,0 25,2 15,9

LIC A K O JA T R A E Z A P O S L E N JE , hilj. (godinji p ro e k )

1952 45 4 1 14 6 5 16 10 1 5
1955 67 6 1 19 10 7 24 15 3 7
1965 237 25 4 57 37 9 105 68 16 20
1975 540 87 17 67 90 10 269 171 41 57
1984 975 220 35 114 128 15 462 268 101 93

U E E U U K U P N O M B R O JU L IC A K O JA T R A E Z A P O S L E N JE , u p ro ce n tim a

ena
1952 53,3 50,0 20,0 57,1 50,0 60,0 50,0 50,0 30,0 60,0
1984 55,9 56,4 60,0 61,4 55,5 53,3 54,3 61,6 24,8 65,6

S trunih lica6/

1952 44,4 50,0 30,0 42,8 33,3 40,0 50,0 60,0 10,0 40,0
1984 55,5 61,8 62,9 59,6 44,5 46,7 54,3 55,2 56,4 49,5
Lica koja prvi p u t trae zaposlenje
1952 28,9 50,0 10,0 28,6 16,7 20,0 31,2 30,0 10,0 20,0
1984 70,3 76,4 77,1 50,0 80,5 33,3 70,1 73,1 74,3 55,9

6/ V isokokvalifikovani, kvalifikovani i lica sa visokim , viim i srednjim stru n im o b razo v an jem .

201.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B osn a C rn a H rva M akedo Slo ve te ril.S R S SA P


i G o ra tska nija nija svega van terit. SA P V o jv o
H ercego SA P K o so v o dina
vina

Lica k o ja tra e za p o sle n je n a 1000 s ta n o v n ik a r a d n o g u z ra sta


1952 4 3 4 6 8 5 4 3 2 5
1984 65 78 91 38 102 12 75 69 109 68

L ica k o ja trae z a p o sle n je na 1000 r a d n ik a


1952 26 15 33 29 67 19 27 25 26 30
1984 153 227 233 75 262 18 193 169 490 154

L IC A N A P R IV R E M E N O M R A D U U I N O S T R A N S T V U - s ta n je 31.03. hilj.

1971 672 137 8 225 54 48 199 115 24 61


1981 625 134 10 152 58 42 230 153 29 48

O S N O V N A S R E D S T V A P R IV R E D E D R U T V E N O G S E K T O R A

V R E D N O S T O S N O V N IH S R E D S T A V A , m rd . d in . cene 1972.

1952 97,5 12,9 0,8 26,6 3,9 19,8 33,4 23,2 1,7 8,5
1955 118,9 20,4 1,0 32,9 4,7 24,2 35,7 24,7 1,8 9,2
1965 278,1 41,3 8,4 74,5 14,4 45,8 93,7 59,7 6,2 27,8
1975 595,8 83,5 17,3 154,9 35,3 98,8 206,0 132,7 15,8 57,5
1983 973,3 147,5 30,2 248,8 56,7 166,4 323,8 203,8 26,2 93,8
K o e fic ije n t p o v e a n ja
1983:1952 10,0 11,4 37,8 9,4 14,5 8,4 9,7 8,8 15,4 11,0
P ro se n e g o d in je s to p e ra s ta
1953-1983 7,7 8,2 12,5 7,5 9,0 7,1 7,6 7,3 9,3 8,0

S tru k tu r a o s n o v n ih s re d s ta v a , u % , u k u p n o = 100

1952
In d u s trija i
r u d a rs tv o 46,5 42,8 55,1 46,3 33,7 52,0 46,3 46,3 52,6 45,0
P o ljo p riv re d a sa
v o d o p riv re d o m 2,6 0,4 3,3 3,9 3,4 1,2 3,2 0,8 3.5 9,6
S a o b ra a j i veze 40,6 43,9 7,1 36,5 52,3 39,4 42,7 45,4 40,4 35.6

1983
In d u s trija i
ru d a rs tv o 56,5 66,5 52,2 47,9 56,1 60,0 57,1 58,7 69,2 50,2
P o ljo p riv re d a sa
v o d o p riv re d o m 6,3 3,0 1,4 5,6 12,1 2,7 9,6 3,9 6,4 22,9
S a o b ra a j i veze 19,4 15,3 26,6 24,1 15,1 19,5 17,8 21,0 12,6 12,2

O S N O V N A S R E D S T V A P O R A D N IK U , hilj. d in . cen e 1972.

1952 74,6 60,9 34,3 75,0 51,2 91,0 79,1 83,3 66,5 71,1
1983 197,1 193,2 258,3 209,6 149,8 259,9 174,8 166,8 181,1 193,2
N ivo S F R J = 100

1952 69 122 106 112 89 95


100 82 46 101
1983 106 76 132 89 85 92 98
100 98 131
O P R E M A P O R A D N IK U , hilj. d in . cene 1972
1952 25,2 18,5 13,0 30,8 10,4 28,0 25,6 26,8 23,4 23,1
1983 94,6 87,4 114,6 102,0 70,2 129,0 84,9 81,2 91,5 92,1

202.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH POKRAJINA ________________
S R Srbija
SR SR SR SR SR

SF RJ Bosna C rn a H rv a M akedo Slove te rit.S R S SAP


i G o ra tska nija nija svega van teril. SAP V o jv o
Hercego SA P K o so v o dina
vina

N ivo S F R J = 100
1952 100 73 52 122 41 111 102 106 93 92
1983 100 92 121 108 74 136 90 86 97 97
E F IK A S N O S T O S N O V N IH S R E D S T A V A 7/
1952 0,43 0,51 1,15 0,42 0,56 0,35 0,41 0,41 0,44 0,40
1983 0,33 0,28 0,22 0,33 0,33 0,34 0,37 0,39 0,23 0,37
E F IK A S N O S T O P R EM E ,
1952 1,26 1,67 3,01 1,03 2,78 1,12 1,27 1,28 1,25 1,23
1983 0,70 0,64 0,50 0,68 0,70 0,69 0,76 0,80 0,46 0,77

IN V E S T IC IJE

B R U T O IN V E S T IC IJE U O S N O V N A S R E D S T V A , m rd . din . cene 1972.

1952-1983 2037,3 302,9 64,6 498,2 138,4 290,0 743,2 488,2 69,1 185,9
1952-1965 457,7 64,4 16,5 108,8 37,6 62,2 168,2 123,0 11,6 33,6
1966-1975 626.S> 105,8 19,4 170,3 46,7 101,0 253,3 169,2 23,9 60,2
1976-1983 883,1 132,7 28,7 219,2 54,0 126,8 321,7 196,0 33,7 92,0
K oeficijent poveanja

1983:1952 6,0 4,0 5,1 7,4 5,4 4,9 7,3 5,3 15,3 20,2
Prosene godinje sto p e rasta

1953-1983 6,0 4,6 5,4 6,6 5,8 5,3 6,7 5,6 9,2 10,2
1953-1965 9,4 4,5 7,1 11,2 13,4 7,3 U ,l 9,6 15,8 17,4
1966-1974 5,9 9,2 5,3 5,6 -0,2 9,1 4,9 3,3 7,1 8,6
1975-1983 1,1 0,1 3,1 1,5 0,8 -1,2 2,2 2,3 2,2 2,1

S tru k tu ra b ru to investicija u o sn o v n a sred stv a 1952-1983, u % , u k u p n o = 100, cene 1972.


D rutveni s e k to r 82,6 81,6 91,8 80,8 84,1 83,9 82,5 83,2 81,3 80,9
Individualni s e k to r 17,4 18,4 8,2 19,1 15,9 16,1 17,5 16,8 18,7 19,1
P rivredne investicije 69,4 68,4 77,1 69,3 70,2 69,3 68,9 67,0 71,8 72,7
N ep riv red n e investicije 30,6 31,6 22,9 30,7 29,8 30,7 31,1 33,0 28,2 27,3
In d u strija i
ru d arstv o 35,2 40,0 37,4 29,4 39,2 36,0 35,8 34,6 46,1 35,3
P o ljoprivreda i
v od o p riv re d a 8,2 5,0 3,2 7,8 10,8 5,9 10,5 7,5 11,0 18,2
S aobraaj i veze 12,8 11,3 21,3 15,8 9,0 12,3 11,4 13,2 7,2 8,4

B R U T O IN V E S T IC IJE PO S T A N O V N IK U , d in. cene 1 9 7 2 .- godinji p ro ek


0 1952-1983 3216 2699 3973 3644 2662 5313 2839 3005 1749 3103
0 1952-1965 1804 1464 2579 1894 1927 2820 1613 1864 888 1333
0 1966-1975 2426 2813 3634 3855 2839 5870 3005 3237 1902 3093
0 1976-1983 4975 4018 6139 5976 3601 8564 4388 4385 2096 5705

Uee investicija u o sn o v n a sred stv a u d ru tv e n o m p ro iz v o d u d ru tv e n o g se k to ra , u % , cene 1972.


1952-1983 31,0 37,0 56,2 27,8 40,0 25,4 31,4 31,3 58,1 27,1
1952-1965 35,8 37,4 74,8 30,3 64,4 29,4 36,6 40,1 53,0 25,9
1966-1975 30,0 36,7 49,0 26,5 37,9 24,6 30,8 31,4 57,9 24,7
1976-1983 29,8 37,2 53,8 27,8 32,2 24,3 29,7 27,5 60,0 29; 4

7; D rutveni proizvod p rem a v rednosti o sn o v n ih sred stav a (cene 1972).


*/ D rutveni proizvod prem a v rednosti o p rem e (cena 1972).

203.
O SNO VNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B osn a C rn a H rva M akedo S lo ve le r ii. S R S SA P


i G o ra tska nija nija svega van terit. SA P V o jv o
H ercego SAP Ko so v o din a
vina

P rira s t d ru tv e n o g p ro iz v o d a n a 100 d in a r a p riv re d n ih investicija


1952-1983 22,9 19,1 13,4 23,5 19,0 27,0 24,1 24,6 13,4 26,8
1952-1965 35,7 28,4 15,5 39,6 22,6 42,4 39,0 36,0 27,5 51,1
1966-1975 _ 23,6 18,2 11,8 25,4 20,6 31,8 22,8 22,9 15,3 25,7
1976-1983 12,8 13,2 10,5 11,4 11,5 14,0 13,5 15,0 5,6 13i5
S tru k tu r a b r u to p riv re d n ih in v esticija u o s n o v n a s re d s tv a d ru tv e n o g s e k to ra u p e rio d u 1952-1983, u %
u k u p n o = 100, cene 1972.
In d u strija i
ru d a rs tv o 55,0 62,6 50,1 46,2 59,4 56,2 57,0 57,0 68,3 52.8
P o ljo p riv re d a i
v o d o p riv re d a 7,8 3,7 2,7 6,8 12,6 7,9 IM 6,3 12,4 22,1
S a o b ra a j i veze 18,5 16,4 26,3 23,2 12,7 18,1 16,7 20,1 9,6 11,4

D R U T V EN I P R O IZ V O D

D R U T V E N I P R O IZ V O D , m il. d in c en e 1972.
1947 54245 7505 1203 13568 2756 8066 21147 14240 1221 5686
1955 81087 11456 1554 22737 4288 12392 28661 19403 1658 7600
1965 164658 21208 3227 43686 8520 25636 62381 40912 3323 18147
1975 289893 35532 5261 75410 16207 49422 108061 70776 6372 30913
1984 391836 49726 8070 99215 22211 65814 146800 96843 7687 42270
K o eficijen t p o v e an ja
1984:1947 7,2 6,6 6,7 7,3 8,1 8,2 6,9 6,8 6,3 7,4
P ro sen e g o d in je s to p e r a s ta \
1948-1984 5,5 5,2 5,3 5,4 5,8 5,8 5,4 5,3 5,1 5,6
1948-1955 5,1 5,4 3,3 6,6 5,7 5,5 3,9 4,0 3,9 3.7
1956-1965 7,4 6,4 7,5 6,8 7,1 7,5 8,1 7,7 7,2 9,1
1966-1975 5,8 5,3 5,0 5,6 6,6 6,8 5,6 5,6 6,7 5,5
1976-1984 3,4 3,8 4,9 3,1 3,6 3,7 3,4 3,5 2,1 3,5

U ee u S F R J , u p ro c e n tim a
1947 100 13,8 2,2 25,0 5,1 14,9 39,0 26,3 2,2 10,5
1984 100 12,7 2,1 25,4 5,7 16,8 37,6 24,8 2,0 10,8

S T R U K T U R A D R U T V E N O G P R O IZ V O D A , u % , u k u p n o = 100, cene 1972.

D ru tv e n i s e k to r p riv re d e
1952 69,5 73,3 73,9 70,5 72,4 75,0 64,0 63,5 59,2 66,8
1984 85,9 84,7 88,2 86,2 86,6 90,0 84,0 84,3 79,7 83,9

In d u strija
1952 21,7 7,4 23,6 18,2 34,2 18,0 16,4 20,8 21,8
17,6
1984 42,1 47,2 36,2 36,4 47,5 47,0 41,5 42,8 42,0 38,6

P o ljo p riv re d a
1952 40,1 20,0 37,1 34,3 44,9 43,4
30,4 27,2 38,8 26,8
1984 13,2 16,5 7,4 18,8 15,3 21,4 26,5
14,6 13,6 12,2

D R U T V E N I P R O IZ V O D PO S T A N O V N IK U , d in . cene 1972.
1947 5648 3274 3478 1705 3446
3460 2968 3243 3610 2432
1955 4154 3572 5666 3165 8094 3975 4204 1969 4333
3852
1965 8473 6072 6467 10190 5646 15518 7804 8156 3091 9536
1975 16706 9230 27843 12309 13121 4532 15621
13569 8928 9378
1984 21378 11156 34260 15402 16793 4472 20670
17018 11648 13295

204.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH POKRAJINA ________________
S R Srbija
SR SR SR SR SR
SFRJ Bosna C rn a H rv a M akedo S lo ve t e n t.S R S SA P
i G o ra tska nija nija svega van lerit. SAP V o jv o
H ercego SA P K o so v o dina
vina

K oeficijent poveanja
1947-1984 4,9 3,9 4,1 5,9 4,6 5,7 4,7 4,8 2,6 6,0

Prosene godinje sto p e rasta


1948-1984 4,4 3,8 3,9 4,9 4,2 5,0 4,3 4,3 2,6 5,0
1948-1955 2,4 3,3 1,3 5,8 3,4 4,6 2,5 6,8 1,8 2,9
1956-1965 7,4 4,7 6,1 6,0 5,9 6,7 7,0 6,9 4,6 8.2
1966-1975 4,8 3,9 3,8 5,1 5,1 6,0 4,7 4,9 3,9 5,1
1976-1984 2,6 3,0 3,9 2,7 2,1 2,2 2,5 2,8 -0,2 3.2
D rutveni p roizvod po sta n o v n ik u - !S F R J = 100

1947 100 85,8 93,7 104,3 70,3 163,2 94,6 100,5 49,2 99,6
1984 100 68,4 78,1 125,6 65,6 201,3 90,5 98,7 26,3 121.4

D R U T V E N I P R O IZ V O D PO A K T IV N O M S T A N O V N IK U , d in. cene 1972.

1947 7049 6917 8781 6997 5602 10682 6434 6417 4826 6977
1984 38051 28350 36351 45489 25827 67730 34315 32443 17394 49613
N ivo (S F R J = 100)
1 1947- 100 98,1 124,6 99,3 79,5 151,5 91,3 91,0 68,5 99,0
1984* 100 74,5 95,5 119,5 67,9 177,9 90,2 85,3 45,7 130,4

K oeficijent poveanja
1984:1947 5,398 4,098 4,140 6,501 4,610 6,337 5,333 5,056 3,604 7,111

Prosena godinja sto p a rasta


1948:1984 4,7 3,9 3,9 5,2 4,2 5,1 4,6 4,5 3,5 5,4

D R U T V E N I P R O IZ V O D D R U T V E N O G S E K T O R A PO R A D N IK U , din. cene 1972.

1952 29924 28394 41091 29350 31310 31292 29768 31818 26178 25871
1955 28887 27426 27795 29895 22676 34905 27215 28373 28250 24415
1965 44026 40796 45153 44967 34516 51580 43169 46188 34896 39019
1975 62740 52491 55462 67786 48493 78434 60278 60161 48367 63541
1984 65003 52233 59325 69253 48354 87416 63959 63704 40596 71761
N ivo, S F R J = 100
1952 100 94,9 137,3 98,1 104,6 104,6 99,5 106,3 87,5 86,4
1984 100 80,4 91,3 106,5 74,4 135,1 98.4 98,0 62,4 110,4

K oeficijent poveanja
1952-1984 2,172 1,840 1,444 2,360 1,544 2,806 2,148 2,002 1,551 2,774

Prosena godinja sto p a rasta


1952-1984 2,5 1,9 1,2 2,7 1,4 3,3 2,4 2,2 1,4 3,3

A K U M U L A T IV N A S P O S O B N O S T P R IV R E D E D R U T V E N O G S E K T O R A , u p ro cen tim a
1978 3,2 2,4 1,5 3,6 1,5 4,5 3,1 3,1 1.0 3,8
1984 5,8 4,2 2,8 6,5 3,2 6.3 6,3 6,3 2,6 6,9

R E P R O D U K T IV N A S P O S O B N O S T P R IV R E D E D R U T V E N O G S E K T O R A , u pro cen tim a


1978 6,0 5,9 4,4 6,3 4,4 7,6 5,3 5.2 4,5 6.4
1984 9.6 8,2 7,4 10,2 7,7 10,5 9.9 9,8 7.7 10.4

205.
O SNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B osn a C rn a H rv a M akedo Slo ve te rit.S R S SA P


G o ra tska nija nija svega van teril. SAP V o jv o
H ercego SA P K o so v o dina
vina

INDUSTRIJA
I N D E K S IN D U S T R IJ S K E P R O IZ V O D N J E
1984:1955 945 944 2590 730 1932 769 1148 1255 967 987
P rosene go d in je slo p e ra s la
1948-1984 8,6 9,0 12,5 7,5 10,5 7,7 8,5 9,1 8,4 7,6
1948-1955 9,1 12,6 14,7 9,1 9,4 9,1 7,6 8,7 9,4 5,4
1956-1965 12,0 12,1 21,8 10,9 15,2 9,7 13,5 14,0 * 10,7 12,1
1966-1975 7,1 6,0 5,2 6,4 10,5 7,8 7,3 7,5 9,9 6,5
1976-1984 5,0 5,9 9,0 3,7 6,4 4,2 5,4 5,7 3,5 5,8
I N D E K S I P R O D U K T IV N O S T I R A D A , 1952 = 100
1955 109 126 78 109 94 113 106 109 103 109
1965 185 210 186 187 172 177 191 199 144 185
1975 283 272 233 298 284 285 298 316 214 295
1984 336 308 320 325 353 356 368 401 207 375
P rosene g o d in je s lo p e ra s la
1953-1984 3,9 3,6 3,7 3,8 4,0 4,1 4,2 4,4 2,3 4,2
1953-1965 4,9 5,9 4,9 4,9 4,3 4,5 5,1 5,5 2,8 4,9
1966-1975 4,3 2,6 2,3 4,9 5,1 4,9 4,5 4,7 4,0 4,7
1976-1984 1,9 1,4 3,6 1,0 2,5 2,5 2,4 2,7 -0,3 2,7
R A D N IK A U I N D U S T R IJ I N A 1000 S T A N O V N IK A R A D N O G U Z R A S T A
1952 54,0 53,3 21,3 61,8 27,5 122,0 41,2 41,8 29,9 43,9
1984 161,6 134,8 115,4 176,7 145,0 300,7 144,6 152,0 79,4 167,7
U D E O R A D N IK A U I N D U S T R I J I U U K U P N O Z A P O S L E N IM U P R IV R E D I, u p ro c e n tim a
1952 40,5 36,8 22,3 40,6 28,2 52,8 39,3 39,9 44,8 36,9
1984 47 ,4 50,2 37,2 43,2 47,3 53,9 47,2 47,9 47,5 45,3
O P R E M A P O R A D N IK U U I N D U S T R I J I , u hilj. d in . cene 1972.
1952 40,1 36,0 24,5 40,1 20,7 42,7 43,0 53,6 50,0 41,3
1983 115,6 119,6 154,7 117,9 87,9 145,5 104,4 97,5 139,5 112,6
S N A G A P O G O N S K IH M A IN A I M O T O R A P O R A D N IK U U I N D U S T R IJ I , kW
1951 1,7 1,2 0,6 1,7 0,9 2,2 1,6
1983 5,3 5,5 7,9 4,7 5,3 5,9 5,3 5,0 9*0 4,9
P O T R O N J A E L E K T R I N E E N E R G IJ E P O R A D N IK U U I N D U S T R IJ I , hilj. kW
1952 3,0 2,2 0,4 3,7 1,4 4,2 2,1
1984 15,3 17,3 51,5 11,8 17,6 16,8 13,8 13 J 18,7 12,2

D R U T V E N I P R O IZ V O D P O R A D N IK U U I N D U S T R IJ I , hilj. d in . cene 11972.


1952 23,1 18,5 18,5 24,2 28,0 27,1 21,2 20,6 21,0 22,9
1984 67,3 58,0 65,6 67,8 56,1 83,5 67,0 67,4 45,2 72,8

S T R U K T U R A I N D U S T R IJ S K E P R O I Z V O D N J E P O K O M P L E K S IM A ,u % , D R U T V E N I P R O IZ V O D
IN D U S T R IJ E = 100
1952
E n e rg etik a 5,4 3,4 4,6 5,8 3,2 1,9 12,4
4,8 2,3 6,1
R u d a rs tv o 17,4 37,6 16,4 12,2 15,2 12,0 19,1 22,1 72,4 0,2
M e ta lu rg ija 4,9 8,8 . 1,5 - 10,2 3,1 3,6 7,8 0,8
M a in o g ra d n ja 8,3 3,3 0,2 8,3 1,5 9,6 10,4 12,6 - 8,0
H em ijska 2,7 3,3 2,5 3,0 1,9 3,1 1,8 2,4 - 1,0
T ekstil, k o a i g u m a 19,3 4,2 23,1 10,9 25,5 18,3 20,0 - 18,8
P re h ra m b e n a i
d u v a n s k a in d u strija 13,2 10,5 22,4 9,8 58,0 5,3 17,5 15,7 1,0 25,2
O sta la p re ra iv a k a
in d u strija 28,8 27,4 56,3 36,0 9,1 29,7 23,9 20,3 16,9 33,7

206.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH POKRAJINA
S R Srbija
SR SR SR SR

B osn a C rn a H rv a M akedo Slove le rit.S R S SA P


G o ra tska nija nija van teril. SA P V o jv o -
Hercego-] SA P K o so v o
vina

1984
E nergetika 9,4 11,4 22,4 8,6 8,5 5,2 10,6 11,0 10,4 9,8
R u d a rstv o 6,2 10,7 8,1 3,3 4,0 2,6 8,4 9,2 25,4 2,4
M etalurgija 5,3 9,6 19,5 3,6 9,8 5,1 3,4 4,3 4,4 0,8
M ain o g rad n ja 27,6 21,4 20,0 25,2 13,9 32,2 31,7 36,5 13,3 24,0
H em ijska 9,5 5,5 1,9 13,2 14,6 8,0 9,1 7,9 6,6 12,4
T ekstil, koa i gu m a 15,4 14,0 10,2 16,2 21,5 17,3 13,8 13,0 19,3 14,6
P re h ra m b en a i
d u v a n sk a in d u strija 11,1 9,1 7,4 13,3 15,7 9,5 10,8 7,1 8,6 20,7
O stala p rera iv a k a
industrija 15,5 18,3 10,5 16,6 12,0 20,1 12,2 11,0 12,0 15,3

P R O IZ V O D N JA V A N IJIH I N D U S T R IJ S K IH P R O IZ V O D A
E lektroenergija, hilj. m w h
1947 1453 145 2 378 18 523 387 285 36 66
1984 73008 11806 3167 8059 3742 12848 33386 28319 3975 1092
U galj, hilj. to n a
1947 9291 2703 9 1717 17 2436 2409 2125 198 87
1984 65072 16792 2704 254 3618 6789 34915 27396 7519 -
Sirova n a fta , hilj. to n a
1947 33 - - 25 - 8 -
1984 4044 - - 2853 - 3 1188 1188
Sirovi elik, hilj. to n a
1947 312 100 - - - 195 17 17
1984 4236 1672 257 423 401 841 642 642
V etaka u b riv a , hilj. to n a
1947 69 - - 52 27 - 37 37 - -
1984 2485 151 - 836 - - 1498 527 88 883
R ezana g ra a , hilj. m 3
1947 1941 540 71 510 15 580 225 171 32 22
1984 4648 1786 258 1051 96 1077 382 260 31 90
P a p ir i k a rto n , hilj. to n a
1947 46 - - 15 23 8 8 - -
1984 1331 242 24 283 19 463 300 202 10 88

K O E F IC IJ E N T S M E N A R A D N IK A
1964 1,50 1,62 1,42 1,47 1,35 1,54 1,48 1,47 1,49 1,53
1983 1,47 1,59 1,37 1,45 1,51 1,38 1,48 1,46 1,56 1,51

K O E F IC IJ E N T S M E N A M O T O R A
1964 2,31 2,53 2,33 2,14 2,10 2,37 2,28 2,17 2,42 2,69
1983 2,04 2,10 1,92 1,93 2,30 1,90 2,10 2,11 2,25 2,01

K O R I E N JE K A P A C IT E T A O S T V A R E N O U O D N O S U N A M O G U U P R b iZ V O D N J U . u p ro cen tim a
1978 80 80 74 80 70 83 82 82 84 81
1983 77 79 71 71 72 83 79 78 79 81

O S T V A R E N I A SO V I R A D A M A IN A U O D N O S U N A M O G U E A SO V E , u p ro cen tim a
1978 79 71 80 80 78 81 78 78 76 80
1983 74 71 79 72 70 77 73 73 70 77

PR O S E N O O S T V A R E N I A SO V I R A D A M A IN A
1978 4682 4808 4206 4798 4830 4405 4518 4511 5046 4310
1983 4357 4868 5405 4164 4335 4119 4170 4139 4047 4238

207.
O SNO VNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B osn a C rn a H rva M akedo Slo ve le r il. S R S SA P


i G o ra tska nija nija svega van leril. SA P V o jv o
H e rce go SA P K o so v o dina
vina

S T R U K T U R A O R U A Z A R A D P R E M A S T A R O S T I, sta n je k raje m g o d in e, u % , u k u p n o = 100


1967
S ta ra d o 5 g o d in a 42,9 27,7 46,3 47,2 46,3 43,0 46,4 45,2 50,7 47,5
S ta ra 6-10 g o d in a 23,5 23,6 25,5 21,8 26,8 19,3 25,7 21,7 37,5 31,3
S ta ra p re k o 10 g o d in a 30,0 44,0 19,3 27,5 24,3 34,9 24,6 29,3 11,1 18,2
N e p o z n a to 3,6 4,7 8,9 3,5 2,6 2,8 3,3 3,8 0,7 3,0
1982
S ta ra d o 5 g o d in a 41,3 40,3 39,6 43,5 35,4 36,9 43,9 43,8 31,1 48,2
S ta ra 6-10 g o d in a 27,7 27,3 30,2 24,6 30,0 31,3 27,1 26,1 45,7 23,2
S ta ra p re k o 10 g o d in a 31,0 32,3 30,2 31,9 34,6 31,8 29,0 30,1 23,2 28,6

P O L J O P R IV R E D A

IN D E K S I P O L J O P R IV R E D N E P R O I Z V O D N J E (1 9 5 5 = 100)
1984:1955 214 234 483 207 234 213 258 228 311 295
P ro se n e g o d in je s to p e r a s ta
1951-1984 3,6 4,2 4,6 3,5 4,0 2,6 4,1 3,7 4,4 4,6
1951-1955 9,6 11,4 -0,7 9,4 10,0 2,2 8,6 8,4 6,9 9,5
1956-1965 2,9 1,3 10,5 1,5 2,8 2,0 4,0 3,1 6,4 4,9
1966-1975 2,9 4,3 3,6 2,7 4,9 2,5 3,8 3,7 4,7 3,8
1976-1984 2,2 3,4 2,5 3,6 U 3,5 2,0 1,8 0.6 2,6

P R O I Z V O D N J A V A N IJ I H P O L J O P R IV R E D N I H P R O IZ V O D A , hilj. to n a
P enica
1947 1660 117 7 275 71 40 1150 525 75 550
1984 5595 420 10 1361 268 172 3365 1367 261 1737

K u k u ru z
1947 4210 494 22 858 75 57 2703 1110 170 1423
1984 11293 873 12 2674 89 285 7360 2457 82 4821

eerna rep a
1947 1198 9 . 258 . 931 183 - 748
1984 6792 81 - 1479 88 202 4941 570 47 4324

K ro m p ir
1947 1187 84 11 465 12 356 259 161 10 88
1984 2458 357 37 700 71 415 877 518 44 315

Ja b u k e
1947 1 54 7 103 46 36 3 8
230 18
1984 584 3 97 90 104 245 142 19 83
45
M eso9/
1956 119 21 45 215 128 5 82
462 50 10
1984 321 44 174 667 360 28 280
1368 145 19
M lek o , u m il.lit.
91 337 618 405 59 154
1956 2024 302 55 621
1984 983 154 510 1863 1286 248 329
4576 943 122

9/ P ro iz v o d n ja m esa u zem lji i izvoz ive s to k e p re ra u n a t u m eso.

20 8 .
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH POKRAJINA_______________________
S R Srbija
SR SR SR SR SR
SFRJ Bosna C rn a H rv a M akedo S lo ve t e rii.S K S SA P
i G o ra tska nija nija svega van teril. SA P V ojvo
H ercego SA P K osovo dina
vina

P R O S E N I P R IN O S I V A N IJIH P O L J O P R IV R E D N IH P R O IZ V O D A , to n a p o h e k ta ru
Penica
1947 0,92 0,77 0,71 0,90 0,76 0,84 1.03 0,97 0,94 1.12
1984 3,84 2,85 2,54 4,25 2,35 3,75 4,07 3,36 2,72 5.34
K u k u ru z
1947 1,73 1,22 1,36 1,68 1,37 1,35 1,93 1.53 1,45 2.54
1984 4,84 3,52 1,60 5,32 2,15 4,60 5,00 3.80 1,02 6.48
eerna repa
1947 16,8 15,4 12,0 - 18,4 17,0 19.5
1984 46,8 37,5 49,6 25,2 42,9 47,1 38,2 22.5 49,2
M leko, litara po kravi
1956 1062 728 788 1200 445 1310 980 979 520 1300
1984 1708 1416 1286 1853 1300 2302 1755 1610 1301 3724

ST O A R ST V O

G oveda, hilj. grla 10/


1949 5278 1146 195 1067 409 497 1965 1371 343 251
1985 5199 984 189 914 286 577 2249 1548 404 297
Svinje, hilj. grlato/
1949 4135 299 31 1018 119 433 2236 1150 43 1042
1985 8673 793 30 1963 202 620 5064 2761 64 2239
Ovce, hilj. grla 10/
1949 11654 1840 567 1207 2388 108 5543 4193 710 641
1985 7678 1508 481 717 2315 26 2632 1892 396 345
G oveda n a 100 h e k ta ra o b rad iv e p o v rin e
1949 53 66 126 50 69 70 50 53 104 20
1984 53 62 102 44 43 89 48 58 99 18
Svinje na 100 h e k ta ra o b rad iv e p o v rin e
1949 42 17 20 48 20 61 49 45 12 63
1984 88 50 16 95 30 96 108 103 16 138
Ovce na 100 h e k ta ra o b rad iv e p o v rin e
1949 118 107 368 56 403 16 i 21 162 214 38
1984 78 94 259 35 350 4 56 71 97 21

U E E D R U T V E N O G S E K T O R A U P O L J O P R IV R E D N O J P R O IZ V O D N JI, u p ro cen tim a


U dru tv en o m pro iz v o d u p o ljo p riv red e
1959 12,3 4,9 6,6 9,9 11,8 7,6 16,1 6,0 4,6 35,0
1984 30,2 16,8 20,5 31,5 36,9 42,1 30,2 15,5 24,2 50.5
U proizvodnji penice
1959 19 8 6 23 12 5 21 9 6 34
1984 37 15 13 47 47 23 36 14 12 56
U proizvodnji k u k u ru za
1959 14 4 2 13 10 2 16 7 3 23
1984 19 5 2 24 3 18 19 4 2 27

to/ Stanje 15. ja n u a ra .

209.
O SNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B osn a C rn a H rva M akedo S lo ve le rit.S R S SA P


G o ra tska nija nija svega van leril. SA P V o jv o
H e rcego SA P K o so v o dina
vina

U p ro iz v o d n ji m esa
1959 8 ,2 2,4 0 8 ,8 6,3 3,1 10,4 2,7 0 2 1 ,8
1984 28,0 11,4 4,0 42,3 20,9 52,9 19,9 14,8 7,6 27,9

M E H A N IZ A C IJ A I H E M IZ A C IJ A P O L J O P R IV R E D E
T ra k to ri
1951 6266 425 69 1654 270 259 3589 803 68 2718
198411/ 579990 36598 2197 149959 31443 77713 282080 174961 17047 90072
O b ra d iv a p o v rin a n a 1 t ra k to r, h e k ta ra
1951 1559 3939 2261 1280 2148 2660 1268 3198 4662 613
1984 17 44 85 14 21 8 17 15 24 18
P o tro n ja m in e ra ln ih u b riv a p o h e k ta r u o b ra d iv e p o v rin e a k tiv n e m ate rije, kg
1972 62 27 15 70 35 56 76 42 45 140
1984 99 46 22 115 50 119 117 73 100 194

u m a r s t v o

U M S K I F O N D 1979. g o d in e
P o v rin a , hilj. h e k ta r a 9121 2331 545 2013 906 1013 2313 1781 429 103
D rv n a m a sa , m il. m 3 1133,6 325,3 71,9 238,9 74,3 188,1 235,0 189,9 30,4 14,7
O d to g a: e tin a ra , u % 27,3 33,4 39,0 17,0 9,9 53,8 10,0 9,9 15,2 1,6

P O S E E N A B R U T O M A S A D R V E T A , hilj. m 3
1955 13446 4204 579 4099 525 2177 1862 1247 385 231
1964 17230 5123 965 4361 758 3026 2998 1882 795 321
1974 18157 6179 833 4233 723 2884 3305 2281 363 661
1984 22599 7569 886 5585 1086 3538 3935 2760 421 754

P O U M L J E N E P O V R IN E , hilj. h e k ta r a
1955 - 1984 862,4 173,3 21,9 160,4 116,3 61,0 329,5 229,3 23,8 76,4

G R A E V IN A R S T V O

D R U T V E N I P R O IZ V O D U G R A E V I N A R S T V U , m il. d in . cen e 1972.


1952 7454 2253 286 1475 349 778 2313 2099 61 153
1955 8935 2152 569 1974 445 1272 2524 2088 142 294
1965 16949 2553 477 4409 1075 2421 6014 4507 355 1152
1975 29958 4402 653 7443 1528 5496 10435 7134 916 2385
198411/ 30836 3602 467 8316 1500 5381 11269 7651 756 2863
K o e fic ije n t p o r a s ta
1984 : 1952 414 160 268 564 430 692 487 365 1239 1871
D R U T V E N I P R O IZ V O D P O R A D N IK U U G R A E V I N A R S T V U D R U T V E N O G S E K T O R A , hilj. din.
cene 1972.
1952 32,6 40,4 36,6 27,6 22,0 27,3 34,0 38,9 10,1 14.7
1984 11/ 43,6 29,2 57,9 50,8 23,6 66,9 42,9 42,6 27,8 50.8

V R E D N O S T G R A E V I N S K I H R A D O V A , U E E U S F R J , u p ro c e n tim a
1952 100,0 25,3 4,7 20,3 7,4 12,0 30,2 24,8 2,2 3,4
1984 100,0 14,8 2,6 26,7 5,8 14,8 35,3 21,3 3,4 10,6

u / P re th o d n i rez u lta ti.

210.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH POKRAJINA_______________________
S R Srbija
SR SR SR SR SR
SFRJ Bosna C rna H rv a M akedo S lo ve leril S R S SA P
i G o ra tska nija nija svega van lem. SA P V ojvo
H ercego SA P Kosovo di na
vina

IZ V R E N I A SO V I R A D A . U D R U T V E N O M S E K T O R U , u m ilionim a
1952 394 119 20 80 27 37 111
1984 676 112 28 163 51 57 265 164 36 65
O P R E M A PO R A D N IK U U D R U T V E N O M S E K T O R U , u mil. din.
1952 7,9 5,4 10,6 11,3 8,4 6.4 7,1 6,0 6,3 18,2
1983 48,5 40,6 45,8 54,4 40,9 72,3 43.9 43.9 28.4 51.5
Z A V R E N I G R A E V IN S K I O B JE K T I D R U T V E N O G S E K T O R A O D 1957. D O 1984.
Putevi, km 12/ 19656 3078 1752 4301 2534 1465 6526 3580 903 2042
eleznike pruge, km 3319 809 246 459 259 319 1227 843 136 248
Indu strijsk o -p ro iz v o d n e
zgrade, hilj. m 2 18174 3161 406 3041 1364 4004 6198 3520 957 1721
Industrijske hale
i hangari, hilj. m 2 16533 2159 499 2581 1562 3406 6323 4378 402 1543
Stam bene zgrade, hilj. m 2 107409 14842 2774 23781 8837 14957 42218 31481 1937 8800
kolske zgrade, hilj. m 2 10814 2020 332 2040 1072 1776 3574 2124 536 914

S T A M B E N A I Z G R A D N J A 1953-1984
Z avreno sta n o v a , hilj. 3534 766 82 784 247 312 1343 925 162 275
Od toga: u individualn o j
svojini, hilj. 2211 574 46 482 145 133 831 893 139 169
P roseno godinje
zavrenih s ta n o v a 110431 23932 2568 24498 10532 9750 41962 28304 5073 8584
O d toga: u individualn o j
svojini 69092 17592 1440 15042 4514 4164 25979 16338 4351 5291
Proseno godinje
sagraenih sta n o v a
na 1000 sta n o v n ik a 5,5 6,6 4,9 5,6 6,5 5,7 5,1 5,5 3,9 4,6
Povrina zavrenih
stanova, hilj. m 2 215462 41176 5242 50043 15857 21573 81575 52628 10558 18388
O d toga: u individualn o j
svojini 140796 30541 3155 32700 9768 11816 52817 31102 9253 12462
Prosena povrina
stana, m 2 60,9 53,7 63,9 63,8 64,2 69,1 60,7 56,9 65,2 66.9
O d toga: u individualn o j
svojini 63,7 53,2 68,6 67,8 67,4 88,8 63,6 34,8 66,6 73,7

SA O B R A A J

S A O B R A A JN IC E
eleznike pruge, km
1952 11548 2123 198 2885 711 1293 4338 2196 276 1866
1984 9279 962 226 2702 693 1063 3633 1967 333 1333
Elektrificirane pruge, km
1952 . . .
103 50 53
1984 3462 615 226 908 56 489 1168 923 245
eleznike pruge na 1000 km 2 teritorije
1952 45,1 41,5 14,3 51,0 27,7 63,8 49,1 39,2 25,4 86,8
1984 36,3 18,8 16,4 47,8 27,0 52,5 41,1 35,1 30,6 62,0

*2/ Putevi jav n o g sao b raaja.

211.
O SNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B osn a C rn a H rva M akedo S lo ve le rit.S R S


i G ora tska nija nija svega van leril. SA P
H e rce go SA P K o sov o
vina

Putevi (k a te g o riz o v a n i), km


1952 71400 6195 1865 27381 2203 9830 23926 17590 2195 4141
1984 1116602 20523 3898 28266 10168 14053 39694 28616 4876 6202
S avrem eni p u tev i, km
1952 2452 55 10 965 30 652 740 420 20 300
1984 65222 9317 2227 19310 4191 8699 21478 14991 1779 4708
S avrem eni pu tev i n a 1000 k m 2 te rito rije
1952 9,6 1,1 0,7 17,1 1.2 32,2 8,4 7,5 1,8 13,9
1984 255 182 161 342 163 430 243 268 163 219

P R E V O Z N I K A P A C IT E T I 1984. g o d in e , n o siv o sli hilj. to n a

elezniki sa o b ra a j 13/ 2123 376 42 572 111 356 666 392 53


P o m o rs k i s a o b ra a j 4102 - 897 2826 - 379 - - -
R eni i jez e rsk i
672 _ . 105 . . 567 485 .
sa o b ra a j
D ru m sk i s a o b ra a j 666 143 24 135 75 85 204 129 U

D R U M S K A M O T O R N A V O Z IL A

K o m e rc ija ln a v ozila, u hilj. 14/


1952 21,5 2,6 0,7 5,6 1,6 4,0 7,0 5,1 0,3 1,6
1984 652 78 8,4 207 30 119 210 73 23 114
P u tn i k i a u to m o b ili, hilj.
1952 8,5 0,6 0,2 2,3 0,4 2,5 2,5 2,0 0,1 0,4
1984 2874 360 56 679 235 490 1054 719 64 271

T R G O V IN A N A M A L O

P R O D A V N IC E 1 5 /
1965 42993 5976 1135 11175 3351 5157 16199 10470 1362 4367
1982 75571 11831 2036 17873 7364 5790 30677 19547 4453 6677

S ta n o v n ik a n a je d n u p ro d a v n ic u
1965 452 584 440 384 450 320 493 479 789 436
1982 300 353 291 259 264 329 307 293 367 306

P R O D A J N I P R O S T O R , h ilj. m 2
1965 1944 273 50,6 477 166 262 716 454 47,5 215
1982 5936 147 1429 604 680 2160 1407 254 499
916
P R O D A J N I P R O S T O R P O S T A N O V N IK U , m 2
1965 0,10 0,08 0,10 0,11 0,11 0,16 0,09 0,09 0,04 0,11
0,36 0,23 0,25 0,16 0,24
1982 0,26 0,22 0,25 0,31 0,31
P R O M E T , m rd . d in . cen e 1980.
1952 60,7 8,6 1,3 15,3 4,2 9,2 22,1
94,6 226,5 148,4 16,6 61,6
1984 627,7 87,9 13,2 167,2 38,3
In d e k s fizikog o b im a p ro m e ta
227 231 233 300 214
1984:1965 235 270 237 230 231

13/ O d n o s i se n a p o d ru je T O , a n e n a te rito riju S R , o d n o s n o S A P


14/ U k lju e n i su a u to b u s i, te re tn i a u to m o b ili, sp e cijaln a i v u n a vozila.
15/ D ru tv e n i se k to r bez a p o te k a .

212.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH POKRAJINA ________________
S R Srbija
SR SR SR SR SR
SFRJ B osna C rn a H rv a M a k e d o . Slo ve le rit.S R S SA P
i G o ra tska nija nija svega van teril. SAP V o jv o
H ercego SAP K o so v o dina
vina

P ro m et po s ta n o v n ik u , din. cene 1980.


1952 3615 3077 3091 3920 3292 6151 3201
1984 27336 20465 21654 35957 19091 49152 23675 25662 9509 30111

j O S T IT E L J S T V O i t u r i z a m

PO S L O V N E J E D IN IC E
1955 14525 1887 303 4257 567 2985 4526
1984 35361 6701 914 11746 2163 3815 10022 6031 1138 2853
L E A JI
1955 90182 6102 3198 39444 4191 17451 19796
1984 1235014 35787 136258 800121 67550 79957 115341 101923 5259 8159
P R O M E T , m il. din. cene 1980.
1955 28740 3609 744 9322 1191 5130 8743
1984 92653 11197 3154 35667 4014 13986 24634 17622 1582 5430
P rom et po s ta n o v n ik u , d in . cene 1980.
1955 1637 1201 1668 2329 862 3420 1210
1984 4035 2623 5196 7685 2016 7281 2585 3056 920 2655
Indeks fizikog ob im a p ro m e ta
1984 : 1955 322 310 424 383 337 273 282
N O E N JA T U R IS T A , hilj.
1955 11087 925 478 5106 621 1454 2 502
1984 97537 4400 9147 59465 3300 8095 13129 11239 552 1338
Indeks n o enja tu rista
1984:1955 880 476 1914 1165 531 557 525

O U N A T R G O V IN A

IZ V O Z I U V O Z R O B A , m rd . d in . 16/
1975 1468,7 163,8 26,0 378,5 80,6 281,6 466,5 322,7 30,2 113,6
1984 2776,8 396,6 49,4 649,5 175,1 515,5 945,8 591,4 52,4 302,0

IZ V O Z , m rd. din.
1975 508,2 59,0 10,3 135,7 27.5 94,9 180,7 126,0 14,7 40,1
1984 1279,7 187,6 24,2 297,9 66,4 262,2 440,0 304,7 25,6 109,7
Indeks (1 9 7 5 = 1 0 0 )
1984 252 318 235 220 241 276 243 242 174 274
Uee in dustrijske ro b e u izvozu , u p ro ce n tim a
1975 95 97 98 94 97 95 95 97 100 86
1984 95 97 98 96 94 96 93 95 99 85
Uee izvoza u dru tv e n o m p ro iz v o d u , u p ro ce n tim a
1975 14 13 16 14 13 15 13 14 19 10
1984 20 22 19 18 18 26 18 20 17 15
V rednosl izvoza po s ta n o v n ik u , u hilj. din.
1975 24,8 15,7 19,4 30,7 16,7 54,9 21,4 24,0 11,8 20,5
1984 56,9 45,4 41,3 64,7 34,7 138,4 47,1 53,4 16,1 53,9

Izvoz i uvoz o b ra u n a t po k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in ara .

213.
O SNO VNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B o sn a C rn a H rva M akedo S lo ve le rit.S R S SAP


i G ora tska nija nija svega van terit. SAP V o jv o
H e rcego SA P K o so v o dina
vina

U V O Z , m rd . d in.
1975 960,5 104,8 15,7 242,8 53,1 186,7 285,7 196,7 15,5 73,5
1984 1497,1 209,0 25,2 351,7 108,7 253,3 505,8 286,8 26,8 192,2
In d ek s (1 9 7 5 = 100)
1984 156 199 161 145 205 136 177 146 173 261
U ee p ro iz v o d a za re p ro d u k c iju u u v o z u , u p ro c e n tim a
1975 66 66 62 70 66 63 65 63 66 72
1984 82 83 64 85 87 82 82 76 72 92

IV O T N I U S L O V I S T A N O V N I T V A

R a sp o lo iv a sre d s tv a e tv o ro la n ih r a d n i k ih d o m a in s ta v a p o la n u - S F R J = 100
1966 100 90,3 108,5 98,4 80,8 132,3 1 0 1 ,0
1983 100 87,9 89,6 116,7 79,8 121,5 94,6 96,0 73,4 96.9

R a sp o lo iv a s re d s tv a se o sk ih d o m a in s ta v a p o la n u - S F R J = 100
1965 100 87,0 84,8 118,3 69,8 144,7 1 0 1 ,6 97,0 61,8 146,6
1983 100 78,3 110,5 115,9 87,7 134,0 97,9 89,9 61,2 156,0

IS H R A N A

P ro se n a g o d in ja p o tro n ja v a n ijih p r e h ra m b e n ih p ro iz v o d a p o s ta n o v n ik u

B ra n o , k g i7/
1963 147 132 130 138 179 120 158 161 146 164
1978 138 141 131 119 156 101 151 149 173 139
S v e e p o v r e , k g i8 /

1963 127 123 105 142 90 160 126 142 74 155


1978 139 136 123 135 126 131 148 154 107 163
Svee voe i gro e , k g

1963 48 41 40 37 64 43 55 65 33 62
1978 75 67 60 60 95 64 84 88 57 92

Sv e e m e so , k g

1963 19 16 21 23 14 21 21 22 10 31
1978 46 33 44 55 30 56 49 50 21 66

S v e e m le k o , lit.

1963 80 92 100 101 29 139 62 56 44 94


1978 113 144 168 124 70 126 96 91 97 107

e e r , k g 19/

1963 11 10 9 12 7 18 9 9 6 14
1978 16 17 14 17 13 19 16 15 16 18

E n e rg e ts k a v re d n o st p r o s e n o g d n e v n o g o b r o k a , k ilo d u la

1963 11757 11736 10789 12251 10819 11526 12100 12401 11066 12510
1978 13207 12523 13144 12022 13565 13754 14110 12432 13806
13319

17/ P o tro n ja hleb a, peciva i lesle n in a isk a z a n a u b ra n u (bez k u k u ru z a ).


18/ K ro m p ir, p asulj i o s ta lo svee p o v re.
19/ Bez p o tro n je u s la tk iim a i a lk o h o ln im p iim a.

214.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOMNIH POKRAJINA ________________
S R Srbija
SR SR SR SR SR
SFRJ B osn a C rn a H rv a M akedo Slove le rit.S R S
i G o ra tska nija nija svega van leril. SA P
H ercego SA P K o so v o
vina

Uee k ilodula iv o tin jsk o g p o rek la , u %


1963 22,0 19,4 24,0 27,5 11,3 29,7 21,0 21,0 9,9 32,4
1978 29,1 26,0 31,3 34,6 18,3 33,1 30,2 30,9 16,3 37,9
P rosena dn e v n a p o tro n ja b elanevina, g ram a
1963 82,2 82,0 80,9 83,7 78,5 75,2 85,4 88,1 79,9 85,9
1978 95,4 94,3 98,0 92,0 84,9 90,7 108,9 104,0 93,0 98,7
Uee belanevina iv o tin jsk o g p o rek la , u p ro ce n tim a
1963 28,5 25,6 35,5 33,9 16,6 39,6 26,7 27,2 15,9 37,8
1978 44,2 43,3 48,7 49,5 33,2 49,9 43,3 44,0 30,4 50,5

S N A B D E V E N O S T D O M A IN S T A V A V A N IJIM T R A J N IM P O T R O N IM D O B R IM A ,
u k u p a n broj d o m a in sta v a = 100
1968
E lektrini i plinski
tednjak 36,9 22,2 36,8 39,2 42,0 47,7 37,2 37,4 27,6 40,1
F riider 25,1 7,5 18,4 30,7 27,3 41,2 23,8 26,3 13,0 22,0
T elevizor 28,1 14,5 12,3 31,4 34,2 40,0 27,8 27,4 22,0 30,7
M aina za p ran je ru b lja 10,9 3,4 1,4 14,3 8,2 35,5 5,5 5,9 2,0 5,9
P utniki a u to m o b il 7,9 2,6 4,5 9,3 8,2 18,2 6,1 7,0 3,9 5,0
198320/
Elektrini ted n jak 64,1 71,7 84,0 42,2 82,1 28,9 77,0 79,5 67,0 74,5
Plinski ted n jak 9,7 4,6 6,7 18,6 4,3 10,8 7,7 4,4 1,6 17,1
" ^ E le k tri n i i plinski
* ted n jak - kom b in o v a n i 19,9 9,4 7,7 38,0 6,1 60,1 8,1 5,0 1,5 17,1
F riider 82,3 78,6 85,3 83,6 83,5 88,0 jsn r/ 82,4 60,6 86,1
T elevizor 85,1 77,3 77,0 87,5 86,8 91,2 85,6 84,9 78,0 89,8
M aina za p ran je ru b lja 60,7 47,8 53,2 69,1 50,9 89,7 56,6 55,9 29,2 66,7
Putniki au to m o b il 35,3 26,0 29,1 39,8 39,2 56,1 i[ 31,6 | 33,8 16,0 31,5

S T A N O V A N JE
Stam beni fond
1951
S tan o v a, hilj. 3490 491 85 822 214 368 1450 876 114 460
P rosena p o v rin a
sta n a , m 2 41,3 32,1 32,2 43,2 40,7 42,5 43,7 41,2 46,4 47,7
Prosean broj lica
na 1 sta n 4,7 5,5 4,8 4,4 5,9 4,0 4,7 5,0 6,8 3,7
1984
S tanova, hilj. 6668 1130 149 1492 481 636 2780 1814 259 707
P rosena pov rin a
sta n a , m 2 61,7 55,3 62,5 64,1 68,5 65,3 61,1 57,5 70,3 66,9
P rosean broj lica
n a 1 stan 3,5 3,8 4,1 3,1 4,2 3,1 3,5 3,2 6,6 2,9

O P R E M L JE N O S T S T A M B E N O G F O N D A , u % , u k u p a n broj sta n o v a = 100


1971
Stanovi sa instalacijam a
-elektrinim 88,0 74,7 78,7 91,2 92,5 96,7 89,1 89,6 74,3 92,4
-v odovoda i kanalizacije 34,0 24,1 31,0 39,1 34,2 69,0 27,4 29,9 15,2 25,3
Stanovi s ku p a tilo m 25,1 19,4 24,1 29,5 23,3 43,9 21,1 23,7 10,9 18,1

20/ Prvi rezultati.

215.
OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA I
SOCIJALISTIKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_________
SR SR SR SR SR S R Srbija

SFRJ B osn a C rn a H rva M akedo S lo ve le ril.S R S SA P


G o ra tska nija nija svega van terit. SAP V o jv o
H e rce go SA P K o so v o dina
vina

1984
S ta n o v i sa in sta la c ija m a
-elektrinim 96,0 93.5 93,8 95,9 96,0 98,8 r% 7 rT 96,8 95.1 97,0
-v o d o v o d a i kan a liz ac ije 70,0 62.6 64,7 72,7 68,9 92,4 66,9 66,2 42,7 77.4
S ta n o v i s k u p a tilo m 54,2 48,4 53,0 60,0 51,7 73,3 1 49,7 51,2 26.1 54.4
IS T L I N I D O H O D A K P O R A D N IK U , d in .
1965 501 482 450 524 415 623 469 479 418 459
1984 22810 21153 18368 24702 17982 27762 21718 21543 17853 23366
N iv o , S F R J = 100
1965 100 96,2 89,8 104,6 82,8 124,4 93,6 95,6 83,4 91,6
1984 100 92,7 80,5 108,3 78,8 121,7 95,2 94,4 78,3 102,4

V A N P R IV R E D N E D E L A T N O S T I

N IV O R A S H O D A P O S T A N O V N IK U , S F R J = 100
U kupno
1966 100.21/ 68 83 111 75 180 98. 21/ 108.21/ 49. 97
1983 100.21/ 71 88 125 68 197 89.21/ 100.21/ 41 100
Z a o b ra z o v a n je
19