Aras w Kome vi Da bi obrazovanjew drt koje uli fpunilo svoju sr ono mre esi sv ede ana, Ses Y- profesiontns nn i vetin, 2 fees elt. 1 Nemacon spines (oer of eine Gann tis, do adekeatog ae tater jon san ek, fmemie posh} Isoyos eni ‘Ysa eine se pat "lead "Sproat (ole, ey Soop dio tat we ay ‘oso ee pig exo vain ™ gots auoamang mag sera iva van. U uslovima ubrzaih demograskib, soci i navénotehnolotkih fromena ogromno je porastuo 2nsta) orazovanja dash To wbrazo, ‘anje_doprinosi ekonomskom razvoju sivremenog druita, onara vile Iosora za delowworno uSeice grafanaweelavanjy reais problems ‘oj i Sioj solo} zaednict 1 sedi anaaen potencijl 22 poste je £ modelovanje individualnog eazvoja svakog poeta. Droge reéeno, to mati da obcazovanje odrasih. obezbeduy i pospetoe invetavanje radnin zadataka a posta, obelinje conowaih gran dutnost i redavanje rath problema u porte Iu drt RADIVDE KULIC/MamIR DESPOTONE WWD U ANDRA GO GIL Ove lige", BROGRAD , 2.004 0 O 2, ANDRAGOGIIA KAO NAUKA 2.1, Pojuva i rave} andragogiie 1 aganjo 24 svoj poreom veins daveb + hamanistiihs nauk se obace anc cies. To je st argo. ko {2 isso oraovana «aon os moe aaj anor ‘ajencana (Cato, 18S Svs, 00) ona tek w mista femimagrkdh feats hao osu Hei, Sok, Paton Arte di In skaplctan ob Sivoo pos | mogaonokrazovng 1 aenin xsl Sb tales ina risen ang Ria Seek), °C celia itace poke mania 1 tones, pre segs” Kod Komenskog fo se, save zak jenakos med ener jin eave, aan, Kako ie Savieie (191) 0 eee Adrgopie. Do 19. ska svorn Je man miss foad © anata I peer cbriovein wena‘ xsi dob smal acon Tova itil raj obra oh api | pape Jo nasojna stare andngoge Sao sate disihie Razve nstociomini obliksohraeovnjs oda deter top atc pe sega aj pram rdnhog pet, ind tcjka revit moor Uj iz rr « ubana pod, pore ‘rae aio aninant anv) ovine rar | sca pe ra lig ‘Fotor I8 19, {posto 20. veka w Emop Seva) Amer je nasa sano se poke! chrazvana eden sx Yeoma razpolon oqutom crgaciaconon 1 inttaonanem move est snore ‘manifestacije bile: " 2) ona {bli bmzovaja aah ois asl obvi rnin antopih,relipstih | protean soiacia | organ Zach poh pokran uduzae (ok, eso, Hsbovi pe avn hrseri, seminars) a kj ob coma mnt po cen sma saa uj specie instil &orpninaije 28 obvervane odin ao ko a elne Hoe, javne Hol, Hole 24 dale, bolovt nai, ehh insti, nieces ekstema v Enpeno vane marae 2ee Sead coos el cases enn rains manera ae 8 opera Shall ast ce, at, ey, Dae ome ea, Sater tc See Bad a ice ones! Tw be « Seen lalate ete aia oe SSCS Temes ea ee oe, Sa eee a | ee oan eine cen cn re tech pets’ Speen se sane fa 1 fw ance one pee ih 2 taza iortog oikovana Joh pons ange ‘vaspitnog rada, : 3. fea dee i apa pith pedagotih saz sino anda pine “aa reine ssh adage ho nae (Ova Kasifitacjaravojaandragogie kao nauke implica stanovise sje paksaobrazovanja odash potata i pakse obazovana i vp fanja dece ce da je 1 andragogija proizaila iz pedagopie kao 30 je tostalom pedagogia proizadh te filgnie. Savicevic (1990) madusi, na ‘enovt ih obvmnin Kompaativaniorskistazivana zasupa tz ‘a je praksa obrarovana odes pretodila praks obrazovana dee ia ndragoija sje proizatl i pedagngije vee neravsno od pedagopje 12 Sukoba a2 pedagosjom + pedagotkom pubologiom. Ova dva, djame tealoo suprotna stanovila, Odoosno hipoeze © nastanka | azvju andr ori kaj na pouebo dublih istorjskih | storsko-komparativn Fstaivana @andragopji, Taka istrativanja Su avin petpstava | prvi krak kt njenom potpunom —naulaom »(Hilezofskosociloskom, psioloskom, diakicko-metedickom) utemeleau "Nautoo mine o fenomendobranvana | wSenjedasihrelivno {ie novijeg data. Tek dvadsath goin 19. va uta je prvi zmaajn 5) pokay sstemsizovanj 4 stemattog prominin gs cbrazovanja ‘dealin, Naive, 1814. Tomas Pol Pole, 1968) je objavio soja Ltrs Dastanka | revo skola 22 desl. Razmatajuci ne samo problem i fanka Skla24 orale ve hows druvent fenkeiy on je skOWS0 | wveo U'sisematta oporeby 1 sim tein obazovanje odin. Nepane ave decenje Kase (1833) matt mstayak Aleksandar Kap (prema Krowles, 1990 Savicevic, 1991), je Konsrisoo trmin andragntia s2 ramerom da orn eon, odo disipliag koja proatara examen ‘brazovanja oda. U eumolaskom smish emi andagosia je spo) dre ithe rt imence andr, (genitv andres) So aoa Zovek (vel) 1 lage Te ago (gent agen) s zntener voi (Wodin) So andraggiu della ao nooks © vole, enosno obazovanjoedrasih lu. ‘0d stoje pojeve u Nematkoj tein andragoi je “plovan" kroz postr i sreme srt se ma droge delove ope seta. Savicevie (1991) ravodi je zastupauctrazvojn Koncept brazovanj termin andragogi J Yee 1885. goin korsho profesor Kjevskog univeraiteta Olesicki, fa je poste Oktobarske revoucje EN. Mediaski uspstavio temelje fandiagogie Rosi tazvjjoc sasvim riginalny koncepija nauke 0 ‘asptnj 1 tom okra 4 andragoeie. 1Upevim decenjama XX veka u Nematkoj | Aust Herbarovor zaslugom ptisn, trmin andeagogia ponovo aktualzays Rozentok + Harman, U Englesioj je 1928. godine Robert Pi, inate jedan od ato- a bavenog Ieveiaia brianskog planeta 0 olvazovaijy odrasih B1919, izabran 2a profesra Tearije obrazovant omsih, na univerieta 1 London, Sime je andragogija wedena w ted univerateutih dicing ‘Tridesetih godin XX veka Rozentok dono v Sjdnjene DeZave 5O}e Shvatnje andagogie gde ga dll esploafa Lindeman 1 Hensom i neki 1. smanji wicks zavisnost of mata 2 pomopne afericima da shvate Kako da Krist resure tena, posebuoiskuso drugih a pogotovo mista 3. pomogne odaina da deiisa soe potebe vent ao noposredna svemnoe i ao Kaku i pilot pretpostarke Koj uicu na awe percep poba Meso, 1981, 8.137), »1 ovo, kao i Noulesowo mien, ima jedna Arup unuerasain edoslednost, Ret je, mime, 0 protvretnoet ameda samnousneenost ao ble Karakteristhe odralog doba 4 andragogie kao. pomaganis odraslina da ute. Andagogiashvacema kao pompane odslina de ‘e negicjanlibove samousmerenod kao lo jw ivesnoj me | samous erenom eaeije arepDEe SvareMe Ka puUae pot W-utenst Pod utcajem hrikaKoje je prodokovaa iuzetng Soka rsprava © sndragogji edu anesigkim automa (ide: Davenport & Davenport, 1985) Noakes je odstpio od svoih posemih savova 1 definisoo ant ogi kao ton i model wen (ide: Knowles, 1984, 1990). Gledange na andragogiiu kao na tora ufenja 1 obrazovanja 2aspa Mezioun (1961) alti rong drugi americki autor, Tako Maram razmaca pan andragonije."u pogleijy poweéenom vodesim weorjama ueeaj, "Najpematja “tenia” utenja odin je andragogia. Ona poeiva. na ‘i pretpostavke koje predstaljjyhaakterstite oath tenika.- Ova Je teotjapodasil obrazovanjo odes “nak identi’ koi je reco 68 drugin oblast. obazovanja" (Merriam, 1988, st 189, [Nesaglasnost koja postol oko satisa andagogije dodatao komp- ku 1 praksn da se w eagleskom govornom podria termin andra jt esto korst Lap siaonim 2a obrazovune asi ‘odaosoo Kon Tinsrano obeazovanje. Na ta Einjenion ukazuje Savigevie (1991) 1s pravom je kittuje, Analize Kloda Tut, profesor andegogije na uni Verziteti w Monseaa, kode poksanja date temin andragogije esto ‘erst tao sinonim 2a obrazovaje oda, Dok te aa primer w male rilima UNESKO- sa éetvte konferenje 0 obrazavan odin ‘eéane u Panza 1985. na fancuskor jek Kost ermin andragoia 1 najiem smisi, uw engleskoj veri material, Kot termi kon ‘inuirao obeazovane (Fouche, 1982), Prema njegovom isuazivanja, a universatina u Ral, Svedstoj Poljskoj, Jugosiavj, Krebeku, Dominikanskoj Republic, ‘Tanzaniji 1 Inj, ali i Venecvel, Peru, NemaGho), Holand, termin andagogie ne obubvata sve dimen feeomena obrazovana oath ine mote bit eden ns metodoogije ii izvestn pst. Ove fre define su icve dene iz nematke i jugesiovenske konceptslizace andragosie. Razmarajuci razumevanje andrageie kao tcorjebrazovanje i ttenja Krosova kde" "Da It andeagopja mote posit ko osnova 22 jedinstvens teorja obrzovanja odin asso ‘Ga se vidi. U svakorn slofaje oon idenikuje ne Raakterskeodalih koje zasaduju pan 0 sf bis dato pea ng veto gh wr » pba Sak Patan I las tp 8 peo ee ae Matai bn yontoe seo © Prise ex peruse Om to bmn edn et a tt Trak umpodla se pret mca a pr pa Fbu kino rik pots te ea od puch ttt Ao sda pore» agonal eSonlantin Mam Hs enna | angie? @) Sm sa atin Tee Sage? Terma? Oo Dah mano Hoda at pete cn inh dla pre sa tog input? De Tear tudo pn et tive te Ge mmpeiom te uobesvanjs oda (eto, 18, 22 Morac ais gs nna sat ago ao so ite Mie psec, pe ep neh fein oa ‘lh te Oo in} oop pup cara Sr tans dep oe eyelets fc en [Srpotb co ete edn etesoran nj sa (Sori Gp sel da wake Emet pongny tego sara Mpa ntl dee sgn it ages REG vpn Gu iminin oaoolen Geis ex ge pole od femncooiog hve dt od en Sls REN 2 "Suara nt aloe sel Ge angi autre ‘enc ie i) jen sara eh Ren om "tootte vrazlike svakako produkuju matajan deo razlika wu pein negocio evar (jlo ee Kim vomit Pry oton Sue eagle ute Ste nice ar pnt pcos Bay mst I {Cipro tnde one foes lj ej ‘i ein ato feomena Sore ee eh ‘him noprtn oesiana ime netog sea nage © ‘Sia Sane Gentes | coma shoe pets T pet trot ume sg I copipioe son ees pe Shon Of we putes ame enn eioval mag Taito obey | npiasy rah © ett ag esi {oj eptimietao agli ono ao oak, Kennels eos vir irlvatog pen pod eager foun anal eto nj apes aetnastroktum, ne dozvoljava da ona bude svedens ma metod, mode, ‘cris ‘utenja ih pedagoatu disci, odoosno primens opsth pags faafela ns podruje obrazvanja oarash. Re® je, die, fenomen oj Se u koneeptlno-eoriskom smistu ne mode “pokrt™ ence prime: njenom Cpedagoskom") discipinom jednom teonjom,jedaim malo ‘Senja,Naving auteniénst i autonommotandagosje prize vt ste ‘iaosd, relative autonomnosti i stuktiralne.kompleksnost mje redmettprouéavanja a t je obrazovane }utenje drain usin ae {govim dimenz)jama - ansepoloSkim, filofsi, scjlnim,piboloin, konomskim,organizacioni i didasiko-metdichim 2.2, Andeagogia i njene discipline Ink je andgogi ont kao simon nua disci, Jo8avek nso popiost ratio te deme ako heme acta Bein ota To fev Sarena) es sl wh taj ober, pod mci andagg Korein pga ects, adna podngogi, tna ohana sd he ee tage enelce se hori kam, gin evpitng ijn = Nematic, Pao, Holand. Nas napus so ‘ie upotebva ivr ne engleon ja, nares AD, do sw Kasi 0 novi "neme hos reap se termina sik orasin Termin pedagogical ars nl edge) Hratu Ko 1 v mst Tne ew oon purses tas ain ad pedagogies pv on ate 8 Ss da rob, Ni tein tara ebamvanjs edit nije tee manent es Frevshoino ob date stan ahrcroe apg fase Scraina. alu dovojm} mente tna ove aepors, Sse sa. To, vsvan, poke da ac mdagopi tu ermal Terled iréva sai maine dine oj power ehanvans ‘Sine ofa, Prema z mje bo oa crzovanj oda ie spn stone aniagogie hao tamale nae ciple ae poop fon saglsnost oped yang. Tor pons ene Endragon Nous, lan fo jo wee reeny ode snug hee ‘kina | asks pomeguj oto 6 eo eel genie as Vefine{nake © nat na den” Rowen 98D, ae pk 2 “top predmetu andagogic je rita opraniea, jr ovata samo prob Temata mastave za ors, koja je deo obmizovno-vaspitog rada sa ‘drains. Zanimlivo je tkvo tomagene predmeta andrgagie mie lsamijeno w svremeno} pedagosho-andragosko) Herta Rusk ator Onutkin i E. 1. Opa takode,svode,andagopiu ("a0 deo pedagosi- Je") na proocavanje “specifénh zakonitostusvajana zoanja I ume ‘rash subjelatamastave dlanot" iti da je ona "deo teoije nis tave" (Onuskin, Oparey, 1995, st. 29). Tonle. naarporstranjenije satan predmetaandagogijeu iavrima aa ruskom jezik, jer su Seice Imterpetcijeu kojima nen predmetobubvaa "erie | pratizne prob Teme obvazovanj, nate 1 Vaxptnja ads” odnosno“vasptn, nas lave, obzazovanja | samoobeazovanja ods Ind” (Davidov, 1993, a 36, 1999, st 6). Predimet andrapoije je proutavanje cbrzovana {tena das ‘Sustavanje ufeaja uprednet anragogje mje slufajno, Sayremen ser} alte 9 wen conta pojam andragotke nauke, koji je od veikog ‘2nataa 2a rarumevanjeetne | smn obrazovanj ods tolika re 50 je ufenjeu ospow svakog obrazovans Razvijena paksa i eonja obrzovans odzashib omogusile 30 koa stwisanje rdragoije hao stmostalne mane discipline 1 pov oss fib dsciplina uw nauéaom sistema andagogije. U mae razumevanje predmetne diferenjacije andragopie,njen manta sistem ine sledece Aisepine 1. opta andragogia, koa toma sso, funkiju i cijeve brazo ‘anja casi, problematic formanog, neformalng | informalnog obrs 2ovanjs odalih, koncepijaobrazownih pore, prada wea oral {Waivnosima cbrazoranj | ulens 2-andagofla didatita, Koji proutwva zakonitosi msstve 2 dri, siteme nistve, sari) matave, organizacione oblke 1 metode ‘obrazovanja odes, organiza ispita u nasty; 3 istorja andagogije (opsa 1 naconalna). koja se bavi obrazo- ‘vanjom | vaspitajem ods & pode ‘4 Kompuativaa andragogia, ko uporedno ansisr ssteme obra zovanjaodrastih u svetu sa namerom da uved sizes j rake meda rjima, al je vores i za prooeavane drigih kategorii andragotkih pojava {problema u svetkim relacisms =5. socijaina andragogija, koja protava obrazovanje i vaspitanje obasith sete socneasanote | usanove adanvene ate 6 nding rds, hoje ists obrzovaye | oene srs st stnovita rn trade seine, Kuo Vegan | ivodeye nate intimin ctazovana tvaspans, Hoje u fk pewemanja crash ramrie psiove Irate zadake 1s 7. vj andagogl, oj proves Zlonost ohazovan | vap tana waslovna ami vt bral species bik, mee exeuizacje obazbino-vapinog rah vam 4%, peonota andrgopj, ot ade tore omore i ezrada tale pian vps torn Fai 9. prin andgogtia, koja poutine problem bazar i ‘asp fran za Bet por 10, andngopi sltadnog Yrenens on istradoe specifienas cbzovanjet spians Olth w slobonoc wren 2 skbndon 1. eninggin med hn uve ptt mgut orzo « vopiane edn pemote sesava moss tomate 1 zane 12. matndloge aniagolh irae, jase bev prota jem metas | tents andagdtogitalvae 1 qiboom primcnom ‘Reabivanj pojsiihadrageti problema 13. andapgijateéeg dat, oj ania obravane | vaspt ne stain ont, ako bi see aaj pote sate, 14, pueboe mets, hoe se Kona esnove pur obs ova oink esnovaog bac) oan de) © 15. fain ndagop, oj sta boca ohazovanis xia, 80 w wslovina seen dentogashy Selah amas ‘Chol promens ina pesban mata} Pitan’ sistem andraotkh dscipin v osnov fe eano maja ane andraggije na danajem stepens rzvoa tea | pale obvanove nj ods. $obzio a dinaniaost rake + tone obrizovanj oh imencivna andgodia sseaivanja w svt kod as, real je cdekva jv novinanaposih dicpin, koje Ge obit analiza sade edovojne route feomede cbrazovana ean, ™ 23. Andeagogis i ruge nauke Tako je w osovisvake make da define soje podrute i inese “aa videlo injenice ise util nei vakon” slodevosandragiih pojva 1 process upc andraggi kao ino) sone neake na paivo PromBijnje | idrativanje chrzoma-aspitog. proces. Ovo. naotio Bor toga So danas posni mnogo slobenjasnalira obazovno-agpaih Situaia koje “urims vobxt sve above Homponene. Onda nv2n0 pro jaar vedscipiaran pristup, io 1 tu pos) opisnost dase. nea Sinjenin uporna bez nein svi sxtojnica”. OMe, 1989 108. ‘Vifedsiplinaran postup u iseatvanjeandrgolkh feomena ne dovodi 1 pitanje avonomnostandmgogje kao nauke, vee omogucje da se Slobenaproblemattaobrzovana{vapitanja dash sega itz drogih {spelata = anropoottog.socclotog,petagesog, pibolotkog, kono ‘og 1st Nato) cabov vale eazumetpouebu dao, makar ajdt: Jem oblika, rzmes, odnos andagotie doth nauk 'U svoj provvanjma obravovanja | aspitanj odrasib, andra ogia se manje il wife oslnja na anopotosj, sociology, pedagot 5h. silo, ekonomi, file, alt duge ake = isirij, fl- Zonya, demografijn, Kbemetite, matenatky td Takva orjentcja modi ¢e andragoeit de upepui sola teor}ska promiljanja obrazo- anja 1 vasptanja ods, obezbedi jot vet eau voi samostalno ‘isadivenu andragofihfenomena, Pr tome je neophodno sta da je {ndagouiasinttizvala pio sum naveih enna, kojts pravom + St ralogom mote ponudt drgin, posebno sodnim nakama, kako bi ‘one eelovide + prodbleije peuple lzbavanj slots podagotho- Priboofkh, socio ekonomski demograskih | dugih problema | PRY svn antics obeazovana vpn ods, sndrgogia se priodno olanja oa anropologi 1 ajenaisreivanj,S cbcrom nto 4a je antropologia naire ala ret nauk o Evel, avaka nana oj pretendje dn se bavi “naiuskjom delanotu Eoveka”.G. obra Zovajem 1 vepianjern opens je nt njena sanan i rezalate isabivens. Za andagoiu su earl vad emu inabivanj ped otke antopolose, Koj iiafae star. zivanja. w siemime for Talnog cbriovana, primenjujud meada. opservicije Ka god je 1 moguée, proutavajeci abrazovanje u draitvenom okvira i SkLjutujuelstvowe inptanika “a interpreta podataka” (O00. 1589, Fssir. 36). Sve to je u funk porpunjog reSavana invesnih problema a oblast obrazovanja odasli, pre sega povecanih zahtova za mall ‘urnim i bikuiumim obrazovanjem 8 savremenom svet, li | dopinos boloj organza | funkcionisanju sistema orarovane dais, Misto G. Mialaea dt njedan velki socilog nije zanemasivao vaspitanje i cbrazovanje sikovito Hutte povezanostandragonie sock. loije (Mialaet, 1989. Isto su takotatns | tumatenj de socilouje 20 nauka 0 drifts, 0 procesins funksionisinja i rasvtks deta | imterakcijidrltvenih tnilaca i pojava,nezbedno 2ahvaa oblast obra ~zovanja§ vasptija,odnosno nauka Koje se tom lates bave. U tome i jes suttina veze andragogife | sociologie.« poschno sndapoeife | Sciologije obrarovana Koja raxmata tojte probleme od zoalan te ‘obrazovanje dra: mesto i funkcju Skolskth instiuclis u dra, ‘odnose Hole | “globainog dasa”, ukljuéjac “proutavanje rpanzac. je il sistema Kol se, w cei, brine 24 Holy", odnose lame nates a odrash aden, “efkasnst rain astavnihslova” 4st (vide {i Mialaret, 1989, Abererombi, Hill and Turner, 199). ‘Bez obcira da i je andrapgin velkindsiom i peozaa ie peda: ogi" (Samolovtev, 1979) 8 se priiéao valjnim arguments expo. ava uy andragaiko literati je proizalla iz sukoba #4 podagogijn avigevié, 1991), neospora je njihova medasobna poveranost 1 ‘pusenostjedne na drug, Raziog 2a to prevashodnoaalacimo blskost ajhovog predmeta prontavans (obrzovanje | aéene casts, ods ‘vaspitane mlaih). Medusobea poveranost w situa weospore azn, ‘kot istovremeno ne znabi da su andragogia§ pedagoyje "éva kaja Jednog_spektruma (Knowles, 1980) vee da, sedeei nauind. lose ‘Mialuea (Mialaret, 1985) i Svievica (Savigevic, 1991), peipadajo porodie mauka © Yasin, Andragopla je matin povezana sa psibologiom, kao naukom 0 psihigkom razvitka ovek2. Puiblogi, ednosno jedan bo} ajenth ‘nanih discptina, kao Ko su ravojnn psibologje, pedagska pstolog 48 sociaina psBologin omogucuju andragogit de bole i sesteanie ‘ust zakonitest obrazovanja | ulenjodrsih, Bez poenvenja rere. ‘3 istazivana ovih nanénin discptina wile moguce celovito sapledat sulin obrazovno-raspitnog sade si odrasima, erganizaije nasave 1 tenia, osobenost i raze stilove utene, motiveciont osnovu obraro- ‘anja odrasih i mnoga droga znatajne pitanja i probleme, 36 ‘onomske nae, a postbno ehonoika obaovana, of pring su _mataja za aniragogi. U osovi ove povernost je emp potdeno saz je da cbrzovane,oinasno otazsrane oan pita ten dop- fost “rst nasnaiaog. dobotka poboivajs veliae 1 produkae apa rae sage” (Psachacpouloe, Woodall, 1986), lk so rez cov isrativanja we reek) ekonomsko} List pvatin | esprean danas preovlava shvatane de obrzavanje ode anuj 1 Koi investi, So za psldicu oebe im jofveew povezant sine ob ‘oven asians os kono faklonma | oknznjen [Na povecanst andragoie i fziologle wkazujesuznanje da ucensk bilo “koje vom dob bio, prvensveno jx Zvo bic i fnkcionisane ale ‘ova ompaizma nuino ima posledice na funkcionianje.njetovon Pbk Zivot iu alegovom druStvenom ponaianu” (Mle, 1989, fe. 86). Sioga fiziologin pomate andragogi da bole rizime fk Clonisanje senzomsh organa Sash (vidi sith) probleme zamors. | veh Ki br) drugih oles Gnlaca. T deuge make, kao Ho sv ino, Hlozoia, demogris, Kier retika, matematka 1 sl mogu doprnes a ae sveobabvanije tzu ‘smish obrzovno-vaspitn ad sa dali uBenicima, px soga rel {at jovihiseasivana mogu bid funk enapredivanja ove Korine vane dratvene deltos 7