Renikarhitektonskogprojektovanja(D

E,F)
23.10.2012.|Gradjevinarstvo.rs

U narednih nekoliko tekstova predstaviemo vam "Renik arhitektonskog

projektovanja", autora Slobodana Maldinija, koji moe biti od velike pomo
kako studentima arhitekture, tako i ve svrenim arhitektama. Renik ovog
tipa je tivo kome se svi vraaju. Danas vam prenosimo pojmove iz
arhitektonskogprojektovanjakojipoinjunaslovoD,EiF.
DECENTRALIZAM, DECENTRALIZACIJA Pojam kojim se objanjava stanje il
planska odnosno neplanska namera da se jedna urbana sredina proiri putem
gradnje novij urbanih struktura izvan postojee strukture urbanog centra. D. u
urbanizmu nalazi paralelu u d. u sociolokom smislu, gde se posmatra jedna
zajednicastanovnikaizdvojenoodcentralnoguticajamatice.
Primere decentralizma pronalazimo u urbanizmu XVI veka. Tako je Pariz, krajem
XVIv.bionajveievropskigrad,saoko220.000stanovnika,dabi1637.g.tajbrojbio
skoroudvostruen,sa415.000itelja.Bojazanvladajuihkrugovaodstalnogirenja
i stvaranja suvie velikog grada nevela je Henrija II da izda 1548.g. edikt, kojim je
bilazabranjenaizgradnjaParizavangraninihkamenovaivangradskihkapija.Ta
ediktjeizraavaoograniavajuibornirajuiapsolutizam,nasuprotapsolutizmukoj
je teio ka proirivanju gradova. Taj edikt je bio ukinut 1588.d., ali je ponovo, sa
jaanjemapsolutizma,dolodojootrijihzabranasvakognovoggraenja,akiu
gradu,jerseupoveanjubrojakuaistanovnikagledalaopasnostodpobuna.
Zabrane se ponavljaju u XVIIv., uz propisivanje kazni i konfiskovanje imanja. U
zabrani iz 1638.g. dati su graanstvu ubedljivi razlozi i opravdanje: stvaranje
ravog vazduha i neistoe, stvaraju povod za policijski nered, ubistva i krae
Pored tih opasnosti, graanima se ukazuje i na ugroavanje snabdevanja ivotnim
namirnicamazbognaputanjaziteljaokolnihsela.
Decentralizacija gradova, kakvu je imao antiki Rim, ponovo se razvila i dolazi do
visokogstupnjauarhitektonskovrtarskojkompozicijizavremerenesanseibaroka
Rimska kampanja, sa zatalasanim, ivopisnim pejzaom, privlai bogate slojeve
graanstva da tamo grade vilei letnjikovce, okruene raskono ureenim vrtovima
Tim putem se stvaraju vangradski pojasevi vila i oko drugih italijanskih i francuskih
gradova.
UporedosaprocesomurbanizacijekrajemXVIIipoetkomXVIIIv.nastajeumnogim
evropskim krupnim gradovima raseljavanje stanovnitva iz ueg, poslovnog
gradskog centra, gde se stambene prostorije sve vie pretvaraju u poslovne. Ta
proces je bio izazvan tendencijom za to intenzivnijim iskoriavanjem zemljita
objekata u najuem centru za trgovinu i poslovanje, to predstavlja poetak
razdvajanjastanovanjaodmestarada.Izrazitprimertevrstedecentralizacijebioje
London,uprocesuobrazovanjanjegovoguzegposlovnogcentra,cityja.
NapoetakdecentralizacijeLondonasnanosuuticaliepidemijakuge,1665.ivelik
poar, 1666. g., koji je unitio znatan deo gradskog centra. Hroniar poetka
decentalizacijeLondona,Makoli,ostavionamjeivuslikuopromenamakojejeta
procesizazvaouzivotucentralnogdelagrada:City...sadrzisamojomestagdese
radi i novac gomila. Radi uzivanja i troenja novca ide se nekamo drugde... Drug
engleskiautorgovori,sredinomXVIIIv.,dajebrojzaposlenihmanufakturnihradnika
uLondonuznatnoopaostogatosuseradionicepremestileuokolnasela,pae
dasetobeanjeproizvodnjenastavi.
DECENTRALIZOVANA IZGRADNJA Naziv za urbanistiku koncepciju izgradnje
jednog grada kod kojeg je gradska urbana struktura ravnomerno, istom gustinom
naseljenosti rasporeena unutar povrine tkiva jednog grada. D.g. je grad koji nije
optereenurbanimnasleemnitigradskomprolou,vejepodignutnapraznom
prostoru, sa osnovnim motivom postizanja istovetnog standarda gradskog zivota u
bilo kojo gradskoj zoni. Poznati primer d.g. je projekt Frank Lloyd Wrigtta za grad
Broadacre,iz1932.g.,kojipredstavljadecentralizovangradisvimsvojimsferama.
DECIMALNISISTEM Po Leonu Battisti Albertiu, ro. 1404, poznatom arhitektu
arhitektonskom teoretiaru ranije italijanske renesanse, video je Aristote
nadmonost decimalnog sistema nad svim drugima u tome to je zbir treih
potencijaodprvaetiribrojajednakdrugojpotencijiod10:13+23+33+43=102
odnosno,1+8+27+64=100.Istotakojeizbirodprvaetiribroja:1+2+3+4=
10.Ovopoklapanjeseosnivanazakonupokomejezbirtreihpotencijabrojevaod
1daljejednakkvadratuzbiratihbrojeva.Dakle:13+23+33+43+53=(1+2+3
+4+5)2=225,odnosno,1+8+27+64+125=152=225.Zaovunauanalizu
vanevrednostiod:13do253=105625=(1do25)2=3252.Krajnjebrojkeovih
poslednjihvrednostijesupotencijebroja5:52=25,53=125,54=625,55=3.125
56=15.625.
Naroito je u tehnici ova povezanost stvarno vanija nego mnogostruka deljivost
kakoetokasnijebitipotanjeobjanjeno.Pritometrebajouzetiuobzirdaitav
narodi, koji u svojim merama ne upotrebljavatu dvanaestinski sistem, ne pokazuju
nikakvog razumevanja za ova naa razlaganja. Dok su se u Nemakoj jo u XIX
veku muili tekim dvanaestinskim nizanjem u decimalnom sistemu, istoni su
narodi,skorodosledno,provelidecimalnisistemusvomsistemumera(Japan),iliu
svomsistemumerainovca(Kina).UKinije:1an=10i,1i=10cun,1cun=10
fen.UJapanuje:1aku=10sun,1sun=10bu,1bu=10rin.
DECIMALNO STUPNJEVANJE U SISTEMU PALCA Prednosti decimalnog
stupnjevanja bile su tako jasne da su, jo u vreme sistema palca, itave zemlje il
izvesna zvanja prela na njegovu upotrebu. Tako se je u vajcarskoj delila 1
vajcarska stopa u 10 vajcarskih palaca, a geometri su u Nemakoj delili stopu u
10palacaipalacu10linija.
Umnogimjezemljamahvatimao10stopa.Naroitosekodmerenjapovrinapolja
hvat raunao sa 10 decimalnih stopa. Meutim, u drugim zvanjima zadrano je
dvanaestinskonizanjekojeseupotrebljavaloporeddecimalnognizanjageometara
mernika.Toje,naravno,dovelodostranezbrke.Veliinepalcarazlikovalesuseu
pojedinim zemljama, prema razliitoj razdeobi stope u palce. Pored toga su se
razliita podruja i stope razliito delile prema svrsi, pa je bilo npr. graevinarskih
stopa, radionikih stopa, vojnograevinskih stopa, artiljerijskih stopa
kamenolomskih stopa, a pored toga jo i tvornikih stopa, poljskih stopa, gradskih
stopa itd. Isto tako mnogobrojnei razliite bile su oznake i mere hvata, pa je bilo
poljskih hvati, livadarskih hvati, drvarskih hvati, umskih hvati, hvati hodanja itd
Duina same stope bila je razliita u raznim zemljama, pa su i jedinice na koje se
stopadelilabilerazliite.
DECK IDEJA (engl. platforma, terasa) Ideja koja je nastala kao negacija
organizovanjakomunikacijajednogarh.objektailiurbanogprostoraputemkoridora
D.i.podrazumevaupotrebuirokihpovrinaterasakojemeusobnopovezujudvail
vieprostora.
DEKARTOV (DESCARTES) KOORDINATNI SISTEM (Mat.) Pravolinijski sistem
koordinata u ravni ili u prostoru moe biti kosougli i pravougli (v. Koordinatn
sistem).Koordinatnelinijekojeprolazekrozkoordinatnipoetaksukoordinatneose
Kod pravouglog Dekartovog koordinatnog sistema dve ose koje se nalaze u
osnovnoj ravni nazivaju se apscisnom i ordinatnom osom (najee se oznaavaju
kao xosa i yosa), a trea upravna na osnovnu ravan je kota (zosa). Prema
orijentaciji,trijedarkojiineoveosemoebitileviilidesni.
DEKOMPOZICIJA (l. decompositio) Rastavljanje (ili: rainjenje, rastvaranje)
nekog tela na njegove sastojke,sastavljene delove, ralanjavanje raspadanje
truljenje.
DEKONSTRUKCIJA,ARHITEKTONSKA Pojam dekonstrukcije je razvio francusk
filozofJacquesDerrida,uperiodkasnih1960tihgodina.Bilajetoprimarnofilosofija
literarnogkriticizmaimetoditanjaukojemjetekstvidjenkaobrojneinterpretacije
Procesdekonstruktivizmajenpoeodautienaarhitekturuidizajnkrajem1970tih
U tom kontekstu, dekonstrukcija je zapoela posmatranjem projektovanja kao
procesa argumentacije za reenje problema. Dekonstrukcija istrauje preuzimanje
predstavljenihargumenatainjihovoanaliziranjeusmisluprihvatljivostizaprojekat
tom pogledu, dekonstrukcija je pre svega pristup, a tek onda stil. Ipak
dekonstruktivizam predstavlja stil koji je esto korien da bi predstavio arhitekte
dekonstrukcioniste. Arhitektonski kritiar Charles Jencks povezao je
dekonstruktivizam sa filozofskom praksom postmodernizma. Ipak, postoji razliitos
izmedju ova dva pravca, pre svega, dekonstruktivizam je odbacio mnogobrojne
arhitektonske citate, kao i istoricizam, to nije sluaj sa postmodernizmom. Tako
dekonstrukcijumoemodashvatimouizvesnomsmislukaopsihoanalizuarhitekture
idizajna.Dekonstrukcijajeimalanajvieuticajanaarhitekturuiunutranjidizajn,to
jemoguevidetinaprojektimaFrankGehryja,PeterEisenmana,HiromiFujiiiBen
Kelley. U industrijskom dizajnu, dekonstruktivistike pristupe pronalazimo u ant
dizajnu.Dekonstrukcijupronalazimoiugrafikomdizajnu.
DEKORACIJA(lat. decorare, decoratio, decor ukraavati, ukras franc. decoration
nem.Dekoration)Pojamkojioznaujecelovitoarhitektonskoililikovnoobogaenje
ostvarenokompozicijomdetaljnihelemenata,kojevrifunkcijuukrasaspoljanjostiil
unutranjostipojedinogarh.objektailipojedinogpredmeta.Iakousutinisuprotnih
kvaliteta, d. i konstrukcija esto su u razliitim gradacijama organski povezane
Ukoliko je d. povezana sa sadrajem umetnikog dela, sa konstrukcijom il
strukturom, ona je funkcionalna, a ukoliko nije, ona je formalistika. Na stel
egipatskog faraona zmije iz I dinastije povrina ploe je dekorisana sa tr
stilizovana prikaza, koji predstavljaju likove triju faraonovih simbola, boanskoga
(kobac),zemaljskoga(zmija)isimbolamoi(velikavrata).
Tojed.kojagovorisvojomsimbolikom,umetnost,kojajepreteapisma,ukras,koj
je duboko sadrajan. Oblici ehinusa kod dorskog ili volute kod jonskog stuba
dekorativni su detalji, koji meutim dubokom logikom interpretiraju sukob
optereenja(prenoenogprekoarhitrava)isile,kojanosi(materijalizovaneustubu)
putem umetnike realizacije prikaza elastine deformacije u siluetnoj liniji ehinusa
odnosnoplastinedeformacijeunapetojspiralivolute.

Ralanjena struktura gotske prostorne konstrukcije kontrafora deluje dekorativno

bogatstvomdetalja,profilacijaifijala.Meutim,tajjekonstruktivnisistemproizaao
iz iste statike funkcije kontrafor je u sutini materijalizovana linija statikog
pritiska, pa prema tome oblici gotskog konstruktivnog skeleta sjedinjuju u seb
sintetizovane dekorativne i funkcionalne kvalitete. U savremenoj arh. pod datim
uslovima izvoenje sistema zatitnih ispada, tzv. brisesoleila, predstavlja elemen
funkcionalnog reenja. Istovremeno, raspored navedene konstrukcije na proelju
arh.objektaimarazliitedekorativnekvalitete.

U sutini, pretezni deo dekorativnih elemenata vue svoje poreklo iz razliito

modifikovanih funkcionalnih reenja konstrukcije ili strukture. Stubovi, pilastri
kontrafori, arhitravi, svodovi, krovni venci ili timpanonski trougaoni zavrec
dvostrenog krova u svojoj izvornoj fazi nastajanja predstavljaju elemente
egzaktne,dubokologineifunkcionalnearh.konstrukcije,todokazujuostvarenjaiz
razdoblja klasine faze grke (stub, arhitrav, timpanon), romanske (stub, svod)
gotske(stub,kontrafor,svod)ilisavremene(stub,konzola)arhitekture.
Meutim,kakoutokurazvojaspomenutielementigubeizvornufunkcionalnuulogu
takonjihovidekorativnikvalitetipostajusvevieformalistikiintonirani,topokazuju
ostvarenja iz razvoja kasnorimske (polustubovi, slepe arkade), kasnorenesansne
(polustubovi,pilastri,slepivenci)ilieklektikearh.XIXv.(porticitretiranikaokulise)
Pored spomenutih arh. elemenata primenjuju se radi dekoracije spoljnjosti arh
objekataestoipojediniplastini,reljefniiskulptorskielementi,topokazujuprimer
s podruja arh. Egipta, Mesopotamije, Indije, Kine, pretkonkvistadorske Amerike
kao i primer iz razdoblja romanike, gotike, renesanse, baroka i XIXv. u Evropi, a
poneliputspodrujasavremenearh.

Slikarski elementi, inkrustracija i mozaik, retko se primenjuju kao sredstva za

dekorisanjespoljanjostiuarh.kompoziciji.Dekoracijeovevrstenalazesenapr.u
starohrianskoj i vizantijskoj arh., odnosno u romanskoj i gotskoj arh. na tlu
Venecije i TosKane. Unutranji prostori u arh. objektima esto su obogaen
elementima arh., figualne i ornamentalne d., koji se sastoje iz arhitektonsko
konstruktivnihdetalja, vajarskih i slikarskih radova, tuka, mozaika, drvene oplate
atpeta,sagovaiproizvodaumetnikogzanatstva.
Dekorativni elementi uz konstruktivni sistem, prostornu kompoziciju i obradu
materijala sainjavaju glavnu karakteristiku pojedinih arh. stilova. Ukoliko je u poj
razdobljuteiteath.kompozicijeorijentisaninaizraavanjeelementarnogkorpusa
jasne konstrukcije i istog volumena, tada je dekorativna komponenta potisnuta
(steroegipatska,romanska,savremenaarh.).Nasuprotome,unekimjerazdobljima
bogatstvodekoracijeizbalansiranosasnagomkonstrukcije(klasinafazarim.arh.
gotska arh.), a u drugim dekorativni elementi nadvladavaju (kasna faza rim. arh.
baroknaarh.,arkitekturaeklekticizmaXIXv.).
Delkoracija je karakteristina komponenta kod izrade gotovo svih upotrebnih
predmeta, koje ovek stvara za svoje potrebe, od vremena predistorije pa do
dananjihdana.Kodtogasepojedinimaterijali(metali,kamen,drvo,glina)obrauju
na razliite naine (kovanje, cizeliranje, rezanje, klesanje, bruenje, inkrustracija
rezbarenje, intarzija, modeliranje, slikanje, tkanje, pletenje). Dekoracija je bitan
element u izradi nametaja, haljina, posuda od peene gline, kamena, metala
staklailiporcelanatepredmetaodplemenitihmetala,draguljaislinihmaterija.
DEKORACIJA U ENTERIJERU (nl. decoratio) Ukraavanje nekog predmeta
kienje neke prostorije (veanjem ilima ili goblena po zidovima, nametanje stilsk
izraenognametajaitd.)poz.nametanjepozornicepomoukulisa,pozadineidr.
ukras,uresorden,odlije,poasniznak.
DELATNA SHEMA Ako hoemo da iskaemo, u poetnom stadijumu, sadra
budueg prostora, posluiemo se delatnom shemom, kojom izrazavamo njegovo
eljeno stanje. Pri tome ova shema prikazuje pretpostavljeni sadraj, meusobne
veze,centreokupljanjauposmatranomprostoruipoeljnetransformacije.Potpuno
upoznavanje sa delatnom stranom omoguava postavljanje delatne sheme, to e
dozvoliti da se u dovoljno jasnim granicama predstavi tzv. Plan masa, kojim se
odreuje zahvaeni prostor u sve tri dimenzije ili njegovi odnosi prema
neposrednoj okolini. U planu masa, dakle, ve su utvreni odnosi izmeu delatnih
grupa,zona,kaoinjihovneposrednipoloajusrediniuizvesnomsmislutajplanse
nalazi na granici izmeu delatne i analize forme, jer njegovim dovravanjem nije
moguezaobiiinaingrupisanjabuduegprostora(oblikovanja).
Potosmouprethodnoj,delatnojanalizi,odgovorilinapitanjeta,udrugomdelu
analizi forme, odgovaramo na pitanje kako. Naelno, ovde se obrauju dva
pristupa, to znai da oba nisu uvek ni obavezna u prvom je to strukturalna, a u
drugomistorijskaanalizaforme.
 DELFI TEHNIKA (engl. Delphi Technique)
Nazivzatehnikupredvianjakojasekorist
da bi se predvidele i analizirale okolnost
koje e imati uticaja na urbanizam. Ova
tehnika je znaajna za urbano planiranje
Tehnikasebaziranaotkrivanjebudunost
pomou invencija ili inventivne buduno st
za koju odreeni naunici smatraju da je
mogue da e se desiti, a na osnovu
pokazatelja sveukupnog razvoja
oveanstva. Postoje vie desetina
odrednica koje utiu na dogaaje u
budunosti, koje se sadre u statistikim
istraivanjima istraivanjima Gallupa
razvoj primitivnog vetakog ivota
mogunost regionalne kontrole voda
dobijanje hrane iz plantaa iz mora, utica
droga na inetligenciju oveka, stvaranje
novihljudskihorganaidr.
DEMOKRATSKA ARHITEKTURA Pojam
se vezuje za arhitektonsko urbanistike
koncepte koje su na osnovana Welby
Puginoovih shvatanja razvili Ruskin
WilliamMorris.Pokretdemokratskeumetnostibiojenadahnutidealimautopijskog
socijalizma i namenjen elitnoj potronji uske grupe rafiniranih intelektualaca
Proirenjedomenaestetskognaitavuzajednicuinasvakiinnjenogivotapostaje
idealkojiinspirietrigeneracijeumetnikakojiistraujuzanatskeproizvodneprocese
osporavajuivelikuindividualistikuumetnostrenesansnetradicijeuprilogpovratka
skromnostiikolektivnojinspiraciji.
Istorijskoopredeljenjesluiovdedabiseizraziosudiukazalonatendencijualivie
nijereokonfrontacijiizmeuprolostiisadanjostiveokonfrontacijiizmeudvaju
velikih istorijskih razdoblja, izmeu dvaju svetova i dvaju tipova oveanstva
estetska privlanost i ljudska vrednost nerazmrsivo se preklapaju i stapaju, etiko
opredeljenje ne prethodi estetskom nego se s njim poistoveuje. Graaninu koj
tragazaestetskimdoivljajimaRuskinnameeizbornemoeseimatisvezajedno
a da se sve ne izgubi: neutralnosti istoricizma koji bi eleo da moe okusiti svako
piesuprotstavljaseizgubljenostcentraislabljenjesvakogukusa.
DEMOLIRANJE(fr. dmolir) Ruenje, razvaljivanje, unitavanje, upropaavanje,
obaranjedemolicija.
DENOTACIJA U ARHITEKTURI Denotacija u arhitektonskom smislu oznaava
odreenoznaenje.Naspramdenotacije,konotacijasugeriraoptaznaenja.Jedan
isti arhitektonski element moe da nosi i denotativna i konotativna znaenja, a ova
mogu biti uzajamno kontradiktorna. Uopteno, u meri u kojoj je denotativan u
znaenju, element zavisi od svojih heraldikih osobenosti u meri u kojoj je
konotativan, element zavisi od svojih fizionomskih kvaliteta
Moderna arhitektura teila je da odbaci heraldiko i denotativno u arhitekturi i da
preuveliafizionomskokonotativno.Modernaarhitekturakoristiizrazajniornamenta
odbacujeeksplicitansimbolianornament.
Tako,naprimer,natpiskojisenalazinajednojkui,iskazuje(denotacija)znaenje
te graevine kroz rei kao takav, natpis predstavlja savren heraldiki element
Karakter grafike takvog jednog znaka, meutim, podrazumeva (konotacija)
institucionalnodostojanstvo,dok,veliinagrafikemoedaukazujenakomercijalan
karakter te kue. Poloaj natpisa na fasadi kue moe da nosi i znaenje mesta
ulaskaukuu.
DESIGNCONSULTANCIES(engl.savetnikidizajn)Svojnastanakdugujeperiodu
izmeudvarata,kadajerzvijenanovaformaindustrijskogdizajna,kaonaindase
podignenivovrednosti,stiliznaenjeirokompoljupredmetairokepotronje,koj
nisu do tada korieni u svome punom potencijalu. Neosporan komercijalni uspeh
odreenih proizvoda robe iroke potronje koji su bili redizajnirani novom
generacijompresvegaamerikihindustrijskihdizajnera,biojesvakakopovezansa
idejama brandinga, potroakim zahtevima i zastarelosti konkurentnih proizvoda
Mada su stilistike nijanse predstavnika d.c. razliite, generalna uloga dizajnera
konsultanta nije bila promenjana. Najznaajniji predstavnici d.c. bili su: Walter
Dorwin Teague, Raymond Loewy i Henry Dreyfuss. Savremen d.c. jo uvek ima
svojeznaajnekorisnikekojimapruaekspertizeuposebnimpoljima,gdeinventivn
idobropromiljenidizajnmoedapredstavljarazliitostizmeuuspehaineuspeha
jednognovogproizvoda.
DESIGNMANAGEMENT(engl. menadment dizajna) Pojam d.m. ne predstavlja
znaenje pojma design consultancies. Pojem je pre svega vezan za znaenje
organizacionog mesta dizajna u jednoj korporaciji. Iz tog razloga, pojam se odnos
na upotrebu dizajna unutar strategije jedne privatne ili javne kompanije. Ovako
posmatran, d.m. ukljuuje takve aktivnosti kao to su na primer svesno planiranje
kad e zdruzeni identitet (corporate identity) kompanije biti primenjen, kao
donoenjeodlukaopoetkuivrstireklamnekampanjevezanezaidentitetkomanije
Prve nagrade za d.m. ustanovilo je Kraljevsko drutvo umetnosti (Royal Society o
Arts)1966.g.
DESIGNER MAKER (engl. dizajner proizvoa) Predstavlja pojam koji se
primenjuje na dizajnere koji projektuju ali ujedno i izrauju, makar i delimino
predmetesvogdizajna.D.m.sreemonajeenapoljudizajnanametajaikunih
predmeta. Putem ukljuenja proizvodnje u svoj rad, d.m. sjedinjuju kreativni
produktivniproces,kontroliuiestetskeifunkcionalnekarakteristikesvojihobjekata
tokomcelokupnogprocesaprojektovanjaiproizvodnje.Ovajkonceptpronalazimou
ideologijipokretaartsandcraftsizanatskojtradicijiproizvodnjenametaja.D.m.za
ovakav odnos prema dizajnu su motivisani razliitim faktorima. Neki od njih
proizvode sopstveni nametaj iz namere da ne budu samo projektanticrtai. Drug
izraavaju vie poslovnog duha koji im pomae da komercijalizuju svoje projekte
ukljuujui u njih elemente dobrog zanata. Pojam vremenski najee obuhvata
aktivnosti 1970tih i 1980tih g. i takoe moe da bude razmatran kao deo opteg
pokretacraftspreporodakojisetadadogaaouSADiVelikojBritaniji.
DESTRUKCIJA,ARHITEKTONSKANazivzaunitavanjearhitektonskogiurbanog
nasledja. Destrukcija se vri kao posledica ratnih razaranja, poplava, poara
(London) ili zemljotresa.Urbana destrukcija je najee neplanska gradnja il
neplanskorazaranjestarihgradskihjezgara..
DETALJ,ARHITEKTONSKI(franc.detailpojedinost,sitnica,potankost,nem.Detail)
1. Elementarni deo neke graevine, enterijera ili skolopa. Pojedinanost
posebnost. Deo ili pojedini delovi vee celine. U arh. naziv za osnovni jedinin
elementjednogarh.objekta:njegovekonstrukcije,dekoracije,ilidelahorizontalneil
vertikalnepovrineiliprostora.Detaljpredstavljaielementjednogarh.sklopa,nain
meusobnog vezivanja dva elementa, zatite od vlage (izolacija) ili figure
poploavanja. U istoriji arh. sreemo obilje detalja. Tako, na pr., maniristike
barokne zgrade obiluju gipsanim profilima, prozorskim pragovima, niama
ornamentima, vencima, pilasterima, arhitravima, lukovima i dr. 2. Arhitektonski il
graevinski crte nekog elementa graevine u veoma maloj razmeri, pa sve do
prikazauprirodnojveliini(urazmeri1:1).
DETALJ,KONSTRUKTIVNI(Arh.)Detaljnicrtenekekonstrukcijeiligraevinskog
dela, bitan za samu konstrukciju ili graevinu. Radi se uvek u veoj razmeri od
ostalihcrtea,paesto(zazanatskeradove)iuprirodnojveliini.
DETALJNIPLANOVI(Arh.)Nacrtigraevinskihobjekataizraeniuveojrazmeri
kojisluezaizvoenjeradova.Unjihseucrtavaiupisujesveonotonemoeda
staneuglavniprojekatitimeseondopunjujeiblieobjanjava.
DETALJNI URBANISTIKI PLAN Naziv za urbanistiki plan koji je nastao na
osnovuiizgeneralnogurbanistikogplanaikojipokrivaogranienupovrinujednog
grada (optinu, blok i dr.), koju detaljno odreuje i ureuje. D.u.p. sadri elemente
urbanistikogplanananivouosnovneurbanejediniceito:katastarskiplanparcela
detaljan plan pojedinanih izgraenih objekata, njihovu spratnost, taan plan
saobraajnica, tane pozicije geodetskih i trigonometrijskih kota, a za planiranu
izgradnjupovrina,sadridetaljnepodatkenovoprojektovanihiliplaniranihobjekata
gabarite, spratnost, dispoziciju, saobraajnu strukturu i dr. D.u.p. se radi za
korienjetokomduegvremenskogperiodaipredstavljadokumentkojiobavezuje
svakog i najmanjeg uesnika u procesu urbanizacije i izgradnje i ije nepotovanje
izazivasankcije.
DETALJNO URBANISTIKO PLANIRANJE Cilj detaljnog urbanistikog plana je
da odredi urbanistike elemente za izgradnju i tehniko uredjenje prostora (uslov
uredjenja prostora), koji omoguuju projektovanje, a zatim na osnovu glavnog
projektaiizdavanjegradjevinskedozvole.
Dabiseizradiodetaljniurbanistikiplanpotrebnoje:
1.utvrditi gustinu izgradjenosti stanovanja i radnih mesta za tipove gradnje
prema nameni i reimu gradnje, zajednike sadraje i njihov smetaj, vode
raunaiotomedanekeodnjihgeneralniplanusvakojzonidetaljnogplana
samoprogramira,doknekeitanijesmetanaterenu
2.rasporediti povrine za korisnike zemljita, za javne povrine, javne zelene
povrineiplaniratilokalnumreuulicaipeakihputeva
3.terene namenjene korisnicima razdeliti u estice (parcelisati), te za svaku
esticuodreditiusloveuredjenjaprostora.
Detaljnimurbanistikimplanomdefiniuseelementikojiodredjujuusloveuredjenja
prostoraiizgradnje.Tosu:a)namena,kojamoebitidetaljnoutvrdjena,aliiostat
nedefinisana, slobodna, to treba takodje planom izriito naglasiti b) koeficijen
izgradjenostiikoeficijentiskorienostizemljitazasvakuesticuilizasvakugrupu
istorodnih estica c) regulaciona linija ulice (crta koja deli estice korisnika od
saobraajnogkoridorailiodostalihjavnihpovrina)d)gradjevnskalinija,crtakoja
oznauje poloaj proelja zgrade na ulici, te tako odredjuje udaljenost zgrade od
regulacione linije. Ta udaljenost moe biti od 0,0 m (gradski kompaktni blokovi koj
ineulice)donekolikometara,najeedo5modregulacionelinijee)udaljenos
odmedjasusednihestica(od0,0mzaprislonjenezgradepadopriblino5m)f)
smetaj garae i ekonomskih zgrada (ako ne prelaze visinu prizemlja, mogu bit
smetene uz samu medju prema susednoj estici) g) visina zgrade do venca (za
zgradu s krovom to je gornja ivica krova za ljebom, tj. Ivica slemena krova), tip
krovne konstrukcije, vrsta materijala za pokrivanje, fasada i sl. h) oznaka mesta
ulaza s ulice na esticu i mesta prikljuaka kunih instalacija na gradsku
infrastrukturu.
DETAOVAN Naziv za jedan arhitektonski objekat ili element koji je izdvojen iz
celine,dabivrionaprimersvojukonstruktivnuuloguiliizkompozicionihzahteva.
DETAOVAN INSULOVAN Insulovan, izolovan, ili slobodno stojei, nasupro
angaovanom,kaotojetosastubom.
DETERMINISANI I NEDETERMINISANI SISTEMI Pored prouavanja pojava
pojavanizaistihnijeuvekodreena,vejetoviestvarprocene,tojesamimtim
problemstatistikeuemujestanjemanjeiliviemogue,alineizauvekodreeno
Njihova je odredba stvar ocene, raspodele ili predvianja. Za neke od pojava
nemamo ni osnovne elemente niti pretpostavke njihovih ponaanja, pa su one za
nasnepredvidljive.Zanizpojavanaeznanjeonjimajesasvimpouzdano,znamo
njihoveuzroke,znamoiposledicetihuzrokaionesenaminovnodogaaju.
Sistemiijeponaanjenismoustanjudapredvidimo,nazivamonedeterminisanimil
stohastikim. Nemogunost predvianja dolazi usled nedovoljnog poznavanja
prognoza ponaanja, usled pomanjkanja informacija o njihovom faktikom stanju
Jasna je stvar da jedan sistem za laike moe biti nedeterminisan a za naunike
determinisan. U prvu grupu spadaju svi prirodni sistemi iju strukturu, njihovo
nastojanjeiliponaanjenismoupoznali.
DEZINTEGRACIJA (fr. ds, l. integratio uspostava, obnova) Unitavanje veze,
naruavanje neke celine dezintegracija atoma fiz. razbijanje atoma
dezorganizacija.
DEZURBANIZACIJA Pojam predstavlja suprotnost pojmu urbanizacije
Dezurbanizacija je proces putem kojeg ovek naputa urbanizovano podruje iz
razloganjegoveekolokedegradacije,dehumenizacije,nedostatkauslovazaivot
rad i dr. Dezurbanizacija takoe moe da bude posledica prirodnih katastrofa:
poara, poplava, tajfuna, zemljotresa, rada vulkana i sl. ili posledica rata il
nuklearnih katastrofa. U procesu dezurbanizacije nestajale su itave civilizacije
nakon najezde konkvistadora u Latinskoj Americi (grad Macchu Picchu). Grad
PompejinestaojepodlavomVezuva.Tokomsrednjegvekakugajeunitilamnoge
gradove, a poar iz 1666. godine promenio je izgled Londona. Nakon isputanja
atomske bombe 1944. godine na Hiroimu i Nagasaki, cele oblasti su
dezurbanizovane. U savremenom svetu proces dezurbanizacije je lokalnog
karaktera, nastao kao posledica ekonomskih i socipolitikih uticaja, redje zbog
katastrofa(ernobilisl.).
DIFERENCIJACIJA Je verovatno najei pojavni oblik kompozicije savremenih
arhitektonskih objekata jer je re o veoma sloenim funkcionalnim problemima sa
jako izrazenom razlikom u karakteru pojedinih delova jednog jedinstvenog
projektnog programa. Ovakav karakter sadrzaja se likvno i prostorno neposredno
odrazavanakompozicijureenja,gdeimamobogatstvoiraznolikostelemenatakoj
gradejednuiruarhitektonskuiliurbanistikucelinu.
Primeri modernistikih urbanistikih reenja, kao Le Corbusierov centar u
Chandigarhu i Tangeov predlog za nove strukture grada, ilustruju prisutnost pune
diferencijacije kako po karakteru tako i po fizikim svojstvima (saobraaj u voe
nivoa, podela na funkcionalne zone, pokrenuta plastika i specifina konstruktivna
likovnareenja).
DIFFICULT WHOLE, TEKA CELINA (engl.) Pojam se vezuje za arh. teoriju
Roberta Venturija, koji ga predstavlja: Arhitektura osnovana na kompleksnosti
kontradiktornostineodriesejedinstva.Usutini,jajojpridajemposebnuvanostu
stvaranju celine poto je vrlo teko realizovati tu celinu. Vie cenim postizanje
jedinstva nego postizanje jednostavnosti u umetnosti, ija istina lei u totalitarnosti
Ovo je teko jedinstvo ostvareno ukljuivanjem, dok se lako jedinstvo postie
iskljuivanjem. Iz ovog tekog jedinstva shvaenog kao rezultet jednog procesa
Venturi izvlai razliite modalitete: prilagoenu protivurenost, protivurenost
postavljenu jedna do druge, protivurenost izmeu spoljnje i unutranje forme
zgrade,pregibanjedelovakojiutiujedannadrugogauodnosunacelinu.Razgovor
direktnovodiproblemuambujentaigrada,potozgradaininezavisnujedinicu,ona
je u svakom sluaju istovremeno i fragment jednog veeg jedinstva o kojem treb
voditiraunaprilikomprojektovanja.
DIHOTOMIJA(gr.dihotomia,dihanadva)Podelanadvadela,podelakojasadr
dva lana. Pojava podele arh. i urban. sadraja na dva dela, koji mogu da budu
meusobnosaglasniilidasenalazeusuprotnosti.Primerd.pronalazimouurban
shvatanju starih Etruana, koji su posmatrali i prirodu i grad kao srodne pojave
koje, u srenom sluaju, mogu doi u plodno meudejstvo. ta vie, odreenim
magijskimtehnikama,ritualima,ovosemeudejstvomogloivetakiizazvati.Uarh
smislu, d. pronalazimo kod funkcionalne podele pojedinih arh. objekata koji su
projektovani u centralnoj osovinskoj simetriji na taj nain da su dva krila zgrade
meusobnoizdvojenaisadrerazliite,nespojivefunkcije.
DIJAGONALNOREENJENazivzaonoarhitektonskoreenjekojejezasnovano
na principijelnoj primeni dijagonalnih linija. Dijagonalna reenja rade se esto u
trougaonom ili heksagonalnom rasteru. Karakteristian projektant dijagonalnih
reenjajeI.M.Pei.
DIJAGRAM(gr.diagrajwinnacrtati,diagramma)Figurailigeometrijskicrtecrte
(ili: nacrt, skica) radi objanjenja nekog injeninog stanja, radi oiglednog
predstavljanja izvesnih odnosa, grafiko (ili: crteno) predstavljanje nekog stanja
statistike, razmera itd. presek, prosek, slika rada ili snage, plan muz. note od pe
linija kod gnostiara: dva meusobno ukrtena trougla u kojima je upisano neko
mistinoimeboga,ikojisuimsluilikaoamajlija(Solomonovoslovo).
DIJAGRAMFORME Naziv za dijagramni prikaz jednog arhitektonskog objekta il
urbanistikog sistema putem predstavljanja formi njegovih elemenata koji su
ralanjeni u osnovne oblike i njihovim sistematskim grupisanjem, odnosno
zdruivanjem u urbanistiku celini. D.f. je predstavljen grafikim simbolima koj
predstavljajuznakovneprikazenjihoveforme,unutarcelinekojapodseanastablo
drveta.Studijud.f.daojeChristopherAlexandernaprimerujednogindijanskogsela
gdesuosnovnielementiralanjeninavelikibrojparametara.
DIJAGRAM,GRAFIKI Vrsta grafikog prikaza veliina i medjusobnog odnosa
uticaja razliitih parametara. U statici dijagram smila pokazuje jainu i medjusobn
rasporedsilaujednojkonstrukciji.
DIMENZIJA (l. dimetiri izmeriti, dimensio) Merenje, prostranstvo, pruanje
zamiljene prave linije pomou kojih se prostranstvo nekog tela i njegovih granica
(povrine, linije) ili nekog dela prostora koji predstavljamo kao prazan, mogu
odreivati i meriti. Da bismo to mogli odrediti, potrebne su nam tri dimenzije, tr
pravekojesesekupodpravimuglom:duina,irinaivisina(ilidubina).Teloimatr
dimenzije,onojetrodimenzionalno,povrinadve,alinijajednudimenziju.Poteorij
relativiteta,etvrtadimenzijajevremeup.koordinatnisistem.
DIMENZIJE POVRINE Dimenzija povrine spada u osnovne podatke njenog
odreivanja. Fizika samerljivost izraava se jedinicama duine, irine i visine, dok
seprostormoeodreivatinizpmjedinica.
DIMENZIONI SISTEMI Napomenuemo nekoliko izrazitih sistema, koji su stekl
puno pravo javnosti. U studiji Bauornungslehre (BOL, Berlin, 1943.) Ernst Neufer
daje shemu oveije figure sa 14 modula po 12,5 cm koja istovremeno izraava
njenuproporcionalnupodelu,izraenunabaziispitivanjaA.V.Zeisinga.Prvimeu
autorima koji je ovu podelu, sectio proportionalis po J. Kepleru konsekventno
primenionaoveijufigurubiojeA.V.Zeising,kojijesvekarakteristinedelovetela
izrazio brojevima tzv. Fibonaccijevog niza: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144
233,377,610,987,...zaokrugljujuijedino89na90i610nz613.Ukupnuvisinuod
990 delova u odnosu na sredite tela Zeising razlae na sledei nain
613/377=1,626.
E. Neufert je takoe uspeo da zaokrugljivanjem broja 55 na 56 u Fibonaccijevom
nizubroj987zamenibrojem1000:1000,618,382,236,146,90,56,34,21,13,8
5,3,2,1,1itimeupraktinompogledu,ovajnizpoveesadecimalnimsistemom.
Predloeni raster za oveiju figuru od 14 x 12,5 potrebno je napomenuti
predstavlja takoe i primenu antikog, Polikletovog kanona na Doriforu od sedam
glava, kao i verovatan pokuaj da se stara nemaka stopa sa svojim podelama
integrieumetrikemere,tj.31.3854=31,25=125/4.
Drugi je sistem prokazan u knjizi Le modulor, na nain svojstven Le Corbusieru
(1951.g.). To je ovek od est stopa (setimo se Vitruvija) iji vitalni delovi tela u
mousobnomodnosudajurezultateneprekidnepodele(sectioproportionalis).On
pokazuju osam karakteristinih poloaja ljudske figure u prostoru od sedenja do
stajanjaiodluujuesuvrednostizaodreivanjesvihprostornihjedinica.Odlikaove
studije je u izostavljanju izvorainjenica koje su prethodile Le Moduloru, a nisu
moglebitinepoznatenjegovimautoru.TakojeLeModuloru1945.g.visok175cm
kaoiovekE.NeufertauBOLu,anizzakljuakapodseajunarezultateLeonarda
HambidgeaiGhykae.
U postupku unifikacije veliina prednost ima broj 60 i njegovi delovi. Ova
jeprvenstveno posledica njegove izvanredne deljivosti a potom i velikih mogunost
da se neki od sistema podele na bazi 60 pokae i kao nastavak ve steenih
dugompraksomproverenihveliina,ito60=dvestope,asvkiodnjegovihdelova
7,5 15 22,5 itd. su takoe priblne vrednosti ve osvedoenih mera, kao i one
kojebiseizvelesa+60,tj.67,57582,590150itd.Vrednostod3x60=180
ukljuuje i podelu ljudske figure na 24 dela (180 : 24 = 7,5) sa veliinom ake kao
osnovom.Timejejasnoizraenaantropomorfnostjedinice60.
Meutim u prikazu mnogih karakteristinih projektantskih situacija jedinica
sklopova opet je pojava izvedenih veliina na bazi 60 primeena u radu mnogih
autora. Tako smo i mi, usvajajui korak od 60 cm, doli do tabele preferencijalnih
raspona za stambenu gradnju, a to je bio rezultat utvrivanja i mogunost
unificiranja izvesnih veliina za predviene situacije na bazi internacionalnog
iskustva. Posmatrano linearno ili kao povrinska jedinica, 60 cm prua u
projektovanju, posebno stambene izgradnje, vrste take kontrole osigurava
vrednostikojenisusamodimenzionalneprirode.
DIMENZIONIRATI (l. dimensio) Odmeriti, izmeriti presek, napr. dobro
dimenzionirani zidovi zidovi ija je jaina dobro proraunata dimenzionirano drvo
drvozagrau,graa.
DIMENZIONISANJE ELEMENATA PROSTORA Prilikom arhitektonskog
projektovanja, vri se dimenzionisanje elemenata prostora, i to: konstruktivno
dimenzionisanje, enterijersko dimenzionisanje, saobraajno i konunikaciono
dimenzionisanje, dimenzionisanje po broju korisnika po jedinici povrine
dimenzionisanje po pretpostavljenom broju korisnika u jedinici vremena
dimenzionisanjepouestalostikorienja.
DIMENZIONISANJE PROSTORA Jedan od najznaajnijih elemenata
arhitektonskogprojektovanjajeprocesdimenzionisanjaprostora.Ovimprocesomse
odredjuju veliina i druge karakteristike projektovanog prostora, koje e omoguit
njegovunesmetanufunkciju.Dimenzionisanjeprostoravrisesanekolikoaspekata
prilagodjavanje prostorija broju korisnika, prilagodjavanje dimenzija tipu prostorije
prilagodjavanje dimenzije uestalosti upotrebe prostora, postizanje optimalnih
dimenzijaprostora.
DIMENZIONISANJE, KONSTRUKCIONO (Konst.) Odreivanje veliine preseka
drugih dimenzija neke konstrukcije na osnovu statikog prorauna naprezanja
konstrukcije usled optereenja. Prilikom dimenzionisanja uzimaju se u obzir
najnepovoljnijaoptereenjaiuticaji.
DINAMIKA SVOJSTVA OPAANJA Predmeti oko nas miruju ili se kreu
Meutim, kretanje jednog predmeta primeuje se ili zato to se taj predmet zaista
kreeilizatotouslovisredineukojojsetajpredmetnalazitajprividinestvarnim
Usledovogkretanja,svojstvaikarakteristikeobjektamogudasemenjaju.
DINAMIKIISTATIKISISTEMIPodelasistemanastatikeidinamikemoese
vriti na osnovu dva kriterijuma. Prvi kriterijum polazi od opteg pristupa
materijalnom svetu po kome statikih sistema u tome svetu nema, jer je promena
opteprisutnaumaterijalnomsvetu.Potomkriterijumuustatikesistememoglib
svrstati sasvim uslovno, one sisteme kod kojih su promene u toku vremena a sa
aspekta istraivanja neuoljive. To su uglavnom evolutivne promene i one se
odigravaju lagano, njihov intenzitet je nizak i neprisutan za istraivaa. Ovde b
spadalisamonebiolokiprirodnisistemi.Sviostalisistemisudinamiki.Podrugom
kriterijumu podela sistema ima kibernetsku orijentaciju, naime , statiki sistemi su
oni sistemi kod kojih nema uslova za upravljaku akciju odnosno gde se ne javlja
potrebazaupravljanjem.Sviostalisudinamiki.
DIREKCIONALNE MREE (engl. Directional grid) Naziv za mreni sistem
urbanistikogplaniranjaprilikomkojegserazvojjednoggradavriunutarpostojee
upravne mrene strukture koja je odreena tokovima i pravcima kretanja kroz nju
Direkcionalne mree koristili su: Colin Buchanan, u svojoj studiji o Juznom
Hampshiru(1966.g.),tavie,d.m.sukoristilimnogiprilkomsavremenogurbanog
planiranja, od Doxiadisovog Dynapolisa, pa do futuristikih planova za Washington
DCu2.000.godini.Urbanistikemreesupratilemogunostirazvojaipojedinanih
lokacija.Postojeosnovnitipoviurbanistikihmrea:
1.Centripetalna struktura predstavlja d.m. koja se zrakasto prostire ic njenog
centra ili jezgra. U geometrijskom smislu, ova mreza predstavlja sistem
trouglova, odnosno, heksagona u ijim sreditima se nalaze urbani zentri, a
poijimobodimacirkuliesaobraaj.
2.Direkcionalna struktura predstavlja upravnu mrenu strukturu u kojoj su
saobraajni pravci kretanja postavljeni du primarne pravougaone il
kvadratne mree, unutar koje se nalazi sekundarna mrea sa ravnomerno
rasporeenimurbanimfunkcijama.
3.Mrenastrukturapredstavljapravougaonuilikvadratnumreuunutarkojese
vriurbanoplaniranje,saodreenimrasporedomurbanihfunkcija.
DISPOZICIJA (l. dispositio) Raspored, razmetaj sreivanje, ureivanje
pripremanje plan (napr. za bitku) skica, nacrt (rasprave, lanka, predavanja)
raspolaganje, rukovanje novcem, imanjem med. nastrojenost za izvesne bolesti
sklonost izvesnim bolestima duevno raspoloenje, dobra volja nastrojenost
naroitasposobnostzaneto(napr.muziku,nauku,zloin,krau)dispozicionifond
novac stavljen nekome na raspolaganje u izvesne svrhe, i o kojem se ne mora
polagatiraun(napr.kodraznihministarstava,velikihpreduzeaitd.).
DISPOZICIJA ELEMENATA PROSTORA Prilikom arhitektonskog projektovanja
vrisedispozicijaelemenataprostoraito:dispozicijaelemenatanaosnoviobjekta
dispozicija elemenata na fasadi objekta, ponavljanje elemenata, projektovanje
postavljanje jedinstvenih elemenata, postavljanje ritma dispozicije elemenata
saobraajna dispozicija prostora, konstruktivna dispozicija, funkcionalna dispozicija
vizuelnadispozicija.
DISPOZICIONIODNOSRaspored,medjuodnosdelovajednearhitektonskeceline
kompozicija arhitektnoskih elemenata u odnosu na celinu. Dispoziciju imamo kod
arhitektonskeplastikeiornamentike,kodelemenataarhitektonskekonstrukcijeilije
to dispozicija prostorija unutar jednog arhitektonskog objekta. U enterijeru je
karakteristinadispozicijanametajaujednojprostoriji,auurbanizmusagledavamo
dispoziciju urbanih elemenata (ulica, trgova, blokova) u tkivu jednog grada. U
arhitektonskoj dispoziciji razlikujemo odrednjena pravila, slino pravilima
kompozicije: koncentraciju, grupisanje, gradaciju juksta poziciju, dekomponovanje
simetrinudispoziciju,hijerarhijuelementaidr.
DISPROPORCIJA PROPORCIJA Nasuprot proporciji, naziv za nesklad
nepostojanjekompozicijenitiskladnogodnosaizmendjuarhitektonskihelemenata.
DISPROPORCIJA NASUPROT PROPORCIJI disproporcija predstavlja nesklad
neuskladjenost,neodgovaranjedvailiviearhitektonskihelemenatameusobnoiliu
odnosunacelinu.Disproporcijajesinonimzanesklad,aloukompoziciju,loodnos
dimentizaimasa.Disproporcijupronalazimozloojkompozicijimasajednogobjekta
ili je to disproporcija u pogledu njegove visine. Disproporcija je oduvek bila osnov
neslaganjateoretiaraarhitekture.Medjutim,Disproporcijaponekadmoedabude
osnovna karakteristika nekih objekata. Disproporcija antikih stubova dorskog reda
dovela je do proporcionog kanona vitkih stubova jonskog reda. Disproporcije
crkvenih tornjeva romanikih crkava bila je proporcija tornjeva gotikih katedrala
Danas je teko govoriti o disproporciji u arhitekturi, naroito u svetlu savremenih
teorijaarhitektonskekompozicije.DisproporcijemasamuzejaGuggenheimuBilbau
Frenk O'Gehryja, predstavljaju vrhunac umea arhitektonske kompozicije
sadanjice.
DISTANCA (l. distantia) Odstojanje, razdaljina, razmak drati distancu voj. pr
marevanju: drati propisno rastojanje jahanje na distancu dugo jahanje (kad se
konjnezamenjuje)
DISTANCA,GEOMETRIJSKARazdaljina,rastojanje,razmakizmedjudvetakeu
jednojilivieravniilirazmakizmedjudvetakegeometrijskihlikovailitela.
DISTOPIJA U ARHITEKTURI (gr. dustopiaz) Najgori mogui primer koji je
pronaendabibilaprikazanajednaarh.ideja.
DIVERGENCA, DIVERGENCIJA (lat. divergentio prostiranje putem irenja, franc
divergence, nem. Divergenz) Deo graevine, graevina ili grupa objekata (zidov
nekeprostorije,osnovanekogobjektailiulice)ijisuosnovniarhitektonskielement
postavljeni tako, da se u perspektivi ire, odnosno, razilaze, udaljuju jedan od
drugog (divergiraju). D. ima funkciju stvaranja utiska ravne ili slikovne perspektive
nasuprotkonvergenciji,gdejenaglaenutisakudaljenosti,dubokeperspektive.D.je
prisutnauurbanizmurenesanseibaroka(trgispredcrkveSv.PetrauRimu).
DIVERGENTAN(l.divergens)Razlazan,kojiideurazliitompravcu,kojiserazilazi
divergentne linije linije koje se udaljuju jedna od druge fig. koji odstupa, koji se
razlikuje mat. iji se zbir lanova neogranieno poveava ukoliko se vie lanova
uzimajusupr.konvergentan.
DIZAJN STANOVANJA Obuhvata mnogo ire znaenje od pojma stambenog
prostora. Dizajniranje ovog prostora je oblikovanje veoma sloene raznorodne
strukture u kojoj se ovek svakodnevno kree. D.s. prati proces od programiranja
urb. ili arh. projekata, od izbora pogodnog zemljita, odnosno reljefa okruja
insolacionog principa, grupisanja, socijalnih, ekonomskih, ekolokih i programskih
analizakrozitavproces,svedoizradedetalja.
DIZAJN U PRIMENJENIM UMETNOSTIMA, DESIGN (engl.) 1. Definitivna
kompozicije jednog objekta. Sinonim: projekat, plan, crte. 2. U primenjenim
umetnostima,odnosformeifunkcijeobjekta.
DIZAJN ZA HENDIKEPIRANE (engl. design for disability) Ukljuuje dizajn
proizvodaiovekoveokolinesaosnovnimzadatkomdapomogneonimljudimakoj
su hendikepirani u svakom pogledu da prevaziu svoja fizika ogranienja il
psihike probleme prilikom korienja predmeta svakodnevne upotrebe il
svakodnevnogivotnogprostora.D.h.jepostaopredmetnaroitepanjeodpoetka
1960tih. Pre toga, proizvodnja predmeta i ureenje ivotnog prostora za
hendikepirane bili su prvenstveno predmet medicinskih istraivanja i rada. Ova
medikalizacija, posebno koncentrisana na odreenu vrstu proizvoda (kao na pr.
stolice na tokovima), bila je povezana direktno sa korisnicima, u smislu njihovih
tehnikih pomagala, ali je malo mogla da uini na poboljanju ukupnih drutvenih
inilacaisocijalizacijihendikepiranihosoba.Uperiodu1960tih,amerikiievropsk
dizajneri su prekunuli tradiciju medicinskog pristupa reenju problema
hendikepiranih i preuzeli korake da velikom delu populacije koju ine hendikepiran
budeomoguennormalanivot.Jedanodprvihprimeraovepromenestavabioje
dizajn meunarodnog simbola hendikepiranih, a 1969.g. poseban broj magazina
Design,saurednikomSelwynGoldsmith,biojeposveenproblemud.h.Odtadado
danas, podruje d.h. je naglo razvijeno, a mnogi proizvodi namenjen
hendikepiranimosobamasuznaajnopoboljani.
DIZAJN ZA POTREBE (engl. design for need) Pojam koji je nastao na osnovu
naziva meunarodne konferencije koja je odrana u Royal College of Art, London
aprila 1976.g. Konferencija je bila usredsreena na dizajn u kontekstu lepeze
socijalnihipolitikihproblema,kaotosuproblemivezanizazemljeTreegsveta
prirodne sredine (v. Zeleni dizajn) i problemi dizajna za hendikepirane. Dogaaj je
predstavljao kulminaciju narastanja ineresovanja za ovu materiju, koje je nastalo
1960tihg.ipredstavljaloreakcijuprotivnaraslihpotrebapotroakogdrutva.Sam
pojam d.p. nastao je da bi predstavio ire tendencije u sferi dizajna. Reakcija na
potroako drutvo rezultovala je na dva naina: putem povlaenja u individualno
koje je izraeno u nekim aspektima hippy kulture i savremenom preporodu zanata
(craftsrevival)sjednestraneiputempolitikogorganizovanjaiaktivnosti,ukojojje
podruje interesovanja za d.p. bilo najsnanije. Moemo da primetimo postojanje
utopistikog cilja ovakvog, nekomercijalnog dizajna, koji je okrenut korisnikovim
stvarnimpotrebamaiuporeditigasaodgovarajuimpokretimaXIXv.,posebnoarts
andcraftspokretom.
Nekeinicijativesuprethodilestvaranjud.p.Nakonkrize1927.g.,BuckminsterFuller
jeposvetiosvojivotnainureavanjaproblemaoblikovanja,unameridapobolja
ovekoveefektivneansezaopstanak.Kupole,kojejeFullerprojektovaoiizvodio
po celome svetu od 1952.g., predstavljale su njegove napore da rei probleme
ovekoveivotnesredine,a1963.g.onzapoinjesvojznaajanprojektistraivanja
svetskih i ljudskih resursa: World Resources Inventory, na Univerzitetu Southern
Illinois. Ovaj projekt je prouavao modele distribucije svetskih resursa isto kao
ljudskih resursa u nameri da njihovo korienje uini delotvornijim i efikasnijim
1954.g.RichardNeutrapiesvojuknjiguOpstanakputemdizajna,kojajetakoe
sadravalanekomercijalnu,globalnodizajnerskustrategiju.1971.g.VictorPapanek
je objavio svoju knjigu Dizajn za stvaran svet, koja je prevedena na 21 jezik
postalanajitanijaknjigauoblastidizajna.
DIZAJNIVOTNESREDINEPredstavljanajoptijipojamdizajna,kojiobuhvatasve
njegovepojavnemanifestacijeipodrujakojapokriva.Osnovnapodelad..s.je:1
dizajn prirodne sredine, 2. dizajn ruralne sredina, 3. Industrijski dizajn, 4. dizajn
vizuelnih komunikacija, 5. Urbani dizajn, koji sadri: dizajn fizikih struktura grada
dizajnzatiteidizajnsistema.
DIZAJN, DESIGN, POJAM (engl. design, ital. disegno) Naziv za oblikovanje
predmeta,upotrebnihpredmeta,predmetauprostoruiliprostorapremaodredjenim
funkcionalnim i estetskim zahtevima. Industrijski dizajn je oblikovanje industrijsk
proizvenedihpredmeta,odnosno,onihpredmetaijajeproizvodnjaserijska.Dizajn
je umetniko oblikovanje, ali je to i funkcionalno oblikovanje upotrebnih predmeta
Tomogudabudupredmetisvakodnevneupotrebeilisutotehnikasredstva,popu
automobila,muzikihuredjaja,televizorailinametaja.
Pojamdizajnaveomajetekorazlikovatiodpojmaumetnikogoblikovanja.Tokom
istorije ovekovog razvoja, ovek je oduvek teio da umetniki oblikuje prostor
predmeteokosebe.Saistompanjom,ovekjeoblikovaosvojestanite,predmete
koje je koristio, ali je ukraavao i sebe, nakitom ili odeom. Medjutim, umetniko
oblikovanje predmeta, u smislu svesnog akta, nastalo je mnogo kasnije. Pojam
dizajna tako vezujemo za proizvodnju predmeta u serijama, namenjenim veem
broju potencijalnih korisnika. U savremenom smislu, pojam dizajn se vezuje za niz
razliitih metoda oblikovanja i proizvodnje predmeta ili drugih sredstava likovnog
izraza,kojasunamenjenapostizanjukrajnjegciljapozitivnoglikovnogefektakoj
taj predmet treba da uini na svog korisnika ili posmatraa. Dizajn moe da bude
grafiki dizajn, industrijski dizajn, tehnoloki dizajn, ergonomski dizajn, dizajn
nametaja,upotrebnihpredmeta,slova,dizajnvizuelanihkomunikacijaidr.
DIZORGANIZACIJA, PROSTORNA Naziv za prostor koji nije uredjen ili koji je
uredjennanajgorimoguinain.
DOITYOURSELFARHITEKTURA,ARHITEKTURAURADISAM (engl.) Naziv
za jednu podgranu industrije, primenjen na polje arh. koji oznaava karakteristiku
masovne proizvodnje u arhitekturi, koja, zbog brzine izrade i niske cene
pretpostavlja uee rada budueg korisnika. esto se ovaj pojam izjednauje sa
pojmomrohbausistemagradnje(grubagradnja),ali,namerad.y.a.jedaomogu
takveprojekte,presvegamalihstambenihkua,kojisulakoizvodiviusopstveno
reiji buduih korisnika. D.y.a. je bazirana na principu do it Yourself industriji, koja
proizvodi sve elemente potrebne za samostalnu izgradnju. Korisnik treba samo da
potraziikupideloveuprodavniciidaihsklopiufunkcionalnucelinunasvomplacu
Do it yourself industrija proirila se u Velikoj Britaniji od 1950.g., gde je izrasla u
sistemkojijesadraovieod20.000prodavnicagraevinskogmaterijalaiopreme
da bi se kasnije proirila u SAD kao znaajna industrijska grana. Do 1970. tih g
proirenajeinapoljeenterijera,nakojemigraznaajnuulogu.
DOGRAIVANJE U ARHITEKTURI naziv za gradnju koja se vri neposredno uz
postojei arhitektonski objekat, na nain da se proiruje osnova objekata il
poveavanjegovgabarit.
DOMENA Putevi dele ljudsku okolinu na delove, koji su nam uglavnom dobro
poznati.Takve,kvalitativnodefinisanepovrinesenazivajudomene.Poznated.su
okruene relativno nepoznatim svetom, iji je zamiljeni karakter odreen glavnim
pravcima sever i jug, istok i zapad. Domene su na neki nain mesta, jer su
odreene ogradama ili blizinom, ili slinou svojih sastavnih elemenata. Mnog
teoretiari prostora (Frey, na pr.) ne uvode koncept domene, ve opisuju prostor
iskljuivoterminimaciljevaiputeva.Meutim,razlikaizmeumestaidomenejeste
korisna, jer naa slika okoline sadri oigledno i takve povrine kojima mi ne
pripadamo i koje nemaju funkciju cilja. D. stoga moemo definisati kao zemljite
bez neke odreene strukture, na kome se pojavljuju putevi i mesta kao izraenije
figure.D.imaizvesnuobjedinjavajuufunkciju.Onapopunjavasliku,takodase
dobija jedan koherentan prostor. Kada razmiljamo o svojoj zemlji, ili o Zemlji u
celini, mi pre svega mislimo o deomenama: okeanima, pustinjama, planinama
jezerima,tosveskupasainjavajedankontinuiranimozaik.Teprirodnedomene
se kombinuju sa politikim i ekonomskim domenama, pa sve zajedno sainjavaju
jednukompleksnijusliku.
DOMINANTA Dominanta u arhitekturi daje osnovno obelezje karakteru
arhitektonskekompozicije.Dabisepostiglojedinstvoukompoziciji,premaHowardu
Robertsonu, potrebno je da neka centralna ili pokusna ideja u kompoziciji bude
jasnovidljivaidadominirakoncepcijom.
DOMINANTA, PROSTORNA Pojam dominante u arhitekturi see u daleku
prolost.Prostornedominantepoznvalesuprastarecivilzacije,kojesuihgradilena
razliitenaine.DolmeniiMenhiribilesuprvobitneprostornedominantekojesuljud
postavljaliizrazliitihrazlogaipobuda.StariEgipatjekoristioobeliskedabioznaio
dominiranje nad nekim prostorom. Antika Grka poznaje akropolise, podruja
hramova postavljenih na uzvisinama koje du dominirale grkim gradovima
dravama.StariRimkoristiojeslavolukeistuboveikaodominantepostavljajuiihu
sredite trga. U periodu gotike katedrale postaju iskljuive prostorne dominante
gradova ili ak pojedinih oblasti. Tornjevi katedrala dominirali su celim oblastima
izraavajui nadmo i vladavinu crkve. U savremenoj arhitekturi, prostorne
dominante se koriste da bi se naznaio ili obeleio jedan prostor. Kad je bila
sagradjena,AjfelovakulajepredstavljaladominantuPariza.Dananjedominantesu
najee gradske poslovne etvrti sa oblakoderima i gradskim tornjevima (WTC
NewYorksruen11.septembra2001.).
DOZIIVANJEProirenjenekepostojeezgradedodatkomnovihzidova,imese
dobijajunoveprostorije.Izmeustarihinovihzidovaostavljajuseradnespojniceda
biseomoguilosleganjenovihzidovabezuticajanastare.
DROPOUTDRUTVA(engl.)Nazivzazajednicenastalepodsocijalnoidrutveno
najniimuslovimaivotaistanovanja.Ovezajednicepodiunaseljanadjubritima
u predgradjima, naputenim fabrikama i sl. Naselja karakteriu uopte nisk
higijenskiidrugiusloviivota.
DRUTVENA FUNKCIJA ARHITEKTURE D.f.a. pre svega se moze konstatovat
na istorijskom planu. Ako je po Vitruviju drutvo nastalo kao direktna posledica
otkrovenjavatre,Albertipredlaedrugaijugenezu:imajuiuvidukolikosuzidovi
krovpraktinipieontavienezamenljivi,uveriemosedaeoviposlednjibit
jo efikasniji ako bi u sebi okupljali ljudska bia. Kua je simbol porodice, uslov
njenog istorijskog postojanja identifikuje se s institucijom porodice titei njenu
povezanostisamopostojanje.Dom,vrhunskoostvarenjezakojejevezanoisamo
poreklo istorijskog drutva, nije potvrda egoistike izolovanosti od zajednice: Ako
esazidatinekiizuzetnoelegantnizidilitremsastubovima,pieAlberti,najbolj
graani e te hvaliti i bie zadovoljni tvojim delom kao da su to oni uinili, jer e
shvatitidasitakvimplodomsvojihsredstavadoprineonakoristannainsvomglasu
i sjaju tvoje porodice, tvojih potomaka i potomaka itavog grada. Arhitektura
instrument blagostanja i drutvene ravnotee, a potvrdu humanog ima svak
graevinskipoduhvat.
DRUTVENIPROSTOR
1.Naziv za urbani prostor koji ima funkciju mesta za okupljanje, nasupro
biolokomprostoru,kojipredstavljazelenepovrinejednoggrada.
 2.Odpreizvesnogvremenaisamprostorseprodajeikupuje.Neviezemlja
tle,vedrutveniprostorkaotakav,proizvodkaotakav,tojestutomcilju,sa
timfinalitetom.Prostornijeviesamoravnodunasredina,zbirmestagdese
obrazuje, ostvaruje, raspodeljuje viak vrednosti. On postaje proizvod
drutvenog rada, to jest veoma opti predmet proizvodnje, pa prema tome
stvaranjavikavrednosti.Danas,ceoprostorulaziuproizvodnjukaoproizvod
prekokupovine,prodaje,razmenedelovaprostora.Donedavno,prostorkoj
se moe strogo oznaiti i odrediti, pripadao je jo tom svetom biu: zemlji
Pripadao je vlasniku, ostatku feudalnih vremena. Danas se ta ideologija
odgovarajuapraksarue.
Prizvodnja prostora sama po sebi nije nova. Vladajue grupe su uvek proizvodile
nekiposebanprostor,prostorstarihgradova,sela.Novo,tojesveukupnaipotpuna
proizvodnjadrutvenogprostora.Toogromnoirenjeproizvodneaktivnostivriseu
zavisnostiodonteresaonihkojijeizmiljaju,kojiupravljajunjom,kojiimajukoristiod
nje.Strategijaidemnogodaljeodjednostavnogputanjaprostorauprodaju,deopo
deo.Onanepostizesamotodaprostorueuproizvodnjuvikavrednosticiljjojje
potpunareorganizacijaproizvodnjepodreenecentrimainformacijaiodluivanja.
Urbanizam prikriva tu dinovsku operaciju. On sakriva njene bitne crte, smisao
finalitet. Pod pozitivnom, humanistikom i tehnolokom spoljanjou, on prikriva
kapitalistikustrategiju:uticajnaprostor,borbuprotivopadanjasrednjedobitiitd.
DUALIZAM,ARHITEKTONSKIArhitektonskouenjeodvojstvu,opostojanjudvaju
razliitih,potpunosuprotnihstanja,nainamiljenja,pogledanaaarhitekturu.Tako
na primer, nasuprot materijalnoj arhitekturi, postoji i ona duhovna, koja je
podredjena spiritualnoj sferi. Na ovaj nain, arhitektura je generalno podeljena na
profanu,odnosnosvetovnuisvetu,odnosnoduhovnu,boansku.
DUHOVNIMODULD.m.kaoapstraktanrazmerniknemavezesageometrizmom
ve je sredstvo za unutranje sagledavanje i odreivanje kvalitetnih pojava na
duhovnomekranustvaraoca.Kodindividued.m.funkcionienajedannain,shodno
dometunjenoganimomorfnoglika,akoddrutveneformacijekaoskupnogbiana
poseban nain, a u vezi sa vajanjem njegovog umnog i duhovnog lika. Naziv
duhovni modul koristi srpski arh. Nikola Dobrovi, a on je uzet u nedostatku
pogodnijeg izraza i jo nedovoljno razraene definicije za ovu vrstu unutranje
pokrenutosti stvaralakog duha. Zbog svoje zaviajnosti u dubinama stvaralake
svesti d.m. predstavlja suprotni pol, opreno stanje i svrhu svim dosad poznatim
spoljnofizionomistikim modularnim emama i modularnoj koordinaciji mera
koliina.
Spoljnamodularnapromiljenostnekogarh.objekta,makolikonaunoizvetaena
matematikim sredstvima potkrepljena, predstavlja u stvarineku vrstu likovnog
vodia za fizionomistiko reavanje fasada, pristup problematici spolja. Povrinska
modularna promiljenost osnove statika je pojava, a kubni modularni sistem
unutranje aure rezultuje uobiajene statike konstrukcije i njima odgovaraju
kostur. Spoljni modularni sistemi kao srazmerno lake primenljivi ne dopiru do
epicentra,panidohipocentraprostornogstvaralatva.Oniseskoroiskljuivokreu
po periferiji dogaaja. Duhovni modul, meutim, za razliku od ovog, pokreta je
onogatotektrebadaiznikneniizegaonjeoruezavajanjeprostorneidejepo
nekoj tek unutranjim vidom sagledanoj ideji. Zbog ovog njegovog svojstva, o
duhovnom modulu je mogue govoriti samo na granici stvaralake estetike
odnosno,filozofijeprostora,alineodvojenoodkreacije.
Po svojstvu, d.m. je dinamiki pokreta i usmeriva svakog istinskog delanja u
prostornom stvaralatvu, pogotovo onog za koji se tvrdi da se odvija na granic
filozofije prostora. Imalac d.m., kao neeuklidovskog razmernika, ne moe da bude
prosean inenjer arhitekt, ve samo izvanredno obdarena stvaralaka jedinka sa
velikom izgraenom moi koncentracije. D.m. je instrument pokrenute mudrosti
Predstavlja antiakademski pojam. Deluje iznutra, iz potencijalnog arita
(hipocentra), iz unutranjeg bia svoga imaoca kao stvaralaka opruga koja se
aktivira izazovom nekog prostornog problema. D.m. vodi progresu, ostvarenju
pobornikih dela lienih opasnosti da se ponavljaju i reavaju po nekom ve
unapredspremljenomkalupu.
DVANAESTINSKISISTEM S obzirom na optu upotrebu dvanaestinskog sistema
kod raunanja vremena, kod mera za duine i povrine i kod novanog raunanja
bilojerazumljivonastojanjedaseuvedeistidvanaestinskisistembrojeva.Iakob
se izbegle tekoe u raunanju sa nizovima dvanaestica u decimalnom sistemu
NaroitosenatomradilouEngleskoj.FilozofSpencerjezatusvrhurtvovaovelik
deosvogaimetka.Idanas,kadjeslubenoipraktikiuvedendecimalnisistemkod
mera, tegova i novca, prilikom svake diskusije o standardnim merama javljaju se
predlozizauvoenjebroja12,12cm,odnosno1,20mkaoosnovnihbrojeva.Nek
krugovi arhitekata daju naroitu prednost starim dvanaestinskim merama pri tome
misleveinomnastopuipalackojesu,takorei,povezanesaovejimtelom.
DVOCENTRINAOSNOVA Naziv za osnovu arh. objekta koja sadrzi dva centra
kompozicije osnove. esto su to objekti gugakog gabarita, nasuprot kompaktnim
jednocentrinim zgradama sa jezgrom. Dva centra osnove sadre udvojene
elemente osnove,kao na pr. stepenita, liftove i dr. Naroito je korien mode
projektovanjauperioduneposrednonakonDrugogsvetskograta.
DVODIMENZIONALNA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja nije izvedena
ve je predstavljena samo putem crtea, skice ili arhitektonskog projekta
Ovakva arhitektura esto predstavlja vizije arhitekata o buduim gradovima
objektimaiestojeplodnjihovebeskrajneimaginacije.
DVORINO GRUPISANJE (nem. Gehoeft) Grupisanje funkcionalno razliitih
odeljenja ili odvojenih objekata nekog domainstva okolo sredinjeg zatvorenog
dvorita,premanjihovimfunkcijama:kuazastanovanje,tala,itnica(ambar).Sv
izdvojeniobjektiinezajednikioblikslova"U".Najznaajnijioblicid.g.seoskihkua
nalaze se u Srednjoj Nemakoj i Francuskoj. D.g. moe da ima razliite varijante
grupisanja,kaonapr.:stambenazgradaitalasenalazeunutarjednogobjekta.Na
ulinojstraninajeesenalaziogradasamalimulaznimvratimazastanarepored
velikihvratazaulazkola.
DVOSTRUKO FUNKCIONALAN ELEMENT Pojam se vezuje za arh. teoriju
RobertaVenturija,kojipodnjimpodrazmevaonajarh.elementkojisadridvostruku
funkciju,obziromnapojedinostinjegoveupotrebeikonstrukcije.Viefunkcionalna
zgradausvomekstremnomoblikupostajePonteVecchiouFirenzi,Chenonceauxil
futuristiki projekti Sant Eliae. Svaka graevina sadri unutar celine oprene
razmere kretanja, pored sloenih funkcija. Le Corbusiervov porojekat za Alir
predstavljaistovremenoistambenuzgraduiautoput,aKahnovaulicaelidabude
zgrada.Takoe,jednaprostorijamoeimatimnogofunkcijauistovremeiliurazna
vremena.Kahnvievoligalerijujerjeonausmerenaineusmerena,hodnikisobau
istovreme. Soba sa jednom vie nastajuom nego odreenom namenom, i sa
pokretnim nametajem pre nego sa pokretnim pregradama, omoguava
perceptualnufleksibilnostvienegofizikufleksibilnostidozvoljavavrstinuitrajnos
koji su jo uvek potrebni naoj zgradi. Valjana dvosmislenost tako omoguava
korisnufleksibilnost.
DVOTRAKTNA KOMPOZICIJA (nem. Zweibuendig) Kompozicija unutranjeg
prostora koja se sastoji iz dva trakta niza ili reda soba, postavljenih poduzno sa
jedneidrugestranesredinjeghodnika.
DVOTRAKTNAKUAPredstavljakuukodkojesusobeprojektovanetakodase
nalazeudvaparalelnanizapostavljenaokozajednikogcentralnogkoridora.Prema
nekimautoritetima,jednaodnajranijihdvotrktnihkuakojesusezadraledodanas
je Whitehall, Shrewsbury, Shropshire (157882), mada se za uzor tipa ove kue u
BritanijiuzimaonaodInigoJonesa,QueensHouse,Greenwich(161635),kojaje
bilavelianstvenija,kojapredstavljaneredakengleskiplanizXVIIveka.
EARTH WORK ARCHITECTURE (engl. ) Postoji duga tradicija gradnje
gradjevinanapravljenihodzemlje,blata(v.Adoba,erpi,Pisedeterre).Uperiodu
1960tihnainjenojeviepokuajadaseizgradikuaputemiluvanjabetonaunutar
nasipaodzemljekojeebitiotkopanenakontosebetonstvrdne,kreirajuinata
nainformenalikpeini,kojesenazivajuearthworkarchitecture.
ECOCHIC ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja je inspirisana zen
arhitekturom, koja upotrebljava prirodne materijale, jednostavne forme i posmatra
objekat koji je u konstantnom skladu sa prirodom i prirodnom okolinom. Nariito je
karakteristika za japansku arhitekturu, koja poseduje specifian odnos prema
zelenilu,uvodeigasvevieuenterijer,tosenazivaecochicenterijerom.Takoe
vrtuneposrednojbliziniobjektasesmatraspoljanjmsobom.
ECOTECH Neki posveeni arhitekti pokuavaju da ecotech predstave kao
umetnost, ali njihovi naini izraavanja su esto zatvoreni unutar okvira
modernistikih konvencija. Karakter ecotech arhitekture medju prvima predstavlja
arhitektaThomasHerzog,kojijeodperioda1970tihozbiljanikonsistentanpioniru
kombinovanju racionalistike ekonomije u smislu obraanja prema ekolokim
principima. Profesor na minhenskom Tehnikom Univerzitetu, pobornik
interdisciplinarnog timskog rada u arhitekturi, on se ubraja meu najznaajnije
moderne ekoloke arhitekte. Herzog interpretira tehnologiju kao odgovor na
problemezoniranja,prirodneinfrastrukture,ekonomije,solarneenergijeitermalnih
vrednosti razliitih materijala. On se rukovodi zakonima fizike i promenljivim
uslovima prirode koji sve vie postaju elementom savremene progresivne
arhitekture.NjegovakuauRegensbugu,Nemaka(197779)predstavljavanredno
lep primer spoja ekologije i tehnologije, upotrebom prirodnih materijala, kao to su
drvo i staklo, i korienjem tehnologije za obezbedjenje pasivnog solarnog sistema
zazagrevanjekue.UFrancuskoj,ekotecharhitekturadobijapodstrekuradovima
arhitekata Jourda i Perraudina, kao to je privatna kua u LyonSt. Justu, Lyon
Francuska(1984)iCiteScolaireInternationaledeLyon,Lyon,Francuska(198992)
Jean Nouvel koristi visoku tehnologiju spojenu sa upotrebom ekolokih principa
prirodne insolacije i zagrevanja na projektu Institut du Monde Arabe, Pariz (1981
87), dok u Fondation Cartier, Paris (199194), zgradi smeta unutar vizuelno
transparentne staklene opne, stvarajui neposrednu vezu izmedju spoljanjeg
unutranjegprostora.
EDITING (engl. izdavanje) Specifian pojam koji se koristi u Italiji i paniji da b
oznaio proizvodnju objekata od strane jedne kompanije, bez njenog neposrednog
ueaunjihovojproizvodnji.Drugimreima,onapreuzimairealizujerazvojjednog
proizvoda, marketing i distribuciju, ali podizvoai preuzimaju deo posla od
proizvodnje do lanca prodavnica. Kompanija jezgro esto preuzima sklapanje
pakovanje proizvoda. Ovaj proces najee vre male kompanije koje uzimaju
uea u kratke proizvodne programe i male proizvodne serije objekata niske
tehnologije kao to su nametaj, oprema za nametaj ili osvetljenje. Kao sam
proces,e.imaprednostzbogsvojevelikefleksibilnosti,jerseoslanjanairokkrug
postojeih proizvoaa i radionica, izbegavajui na taj nain investiranje u skupe
proizvodne pogone. Meutim, mana ovakvog proizvodnog procesa je teko
komplikovano kontrolisanje kvaliteta proizvoda svakog pojedinanog podizvoaa
buduidaseonineproizvodenajednommestu.
EFEMERNAARHITEKTURANazivzaprolaznu,razgradivu,arhitekturu.Efemerna
arhitektua je promenljiva i vremenski nepostojana. Nasuprot efemernoj arhitektur
postoji eternalna arhitektura, to je naziv za venu, veitu, neprolaznu, trajnu
arhitekturu.Eternalnuarhitekturupronalazimomeuegipatskimpiramidama,grkim
hramovima, rimskim koloseumima, gotikim katedralama, pa sve do danas. V
Efemernezgrade
EFEMERNEZGRADE(lat.) Zgrade kratkog veka, arh. objekti koji su namerno il
nenamernoprojektovaniiizvedenidabitrajaliujadnomkratkomperiodu.Amerika
stambenaarh.poivanasistemue.z.Osnovnimaterijaligradnjesudrvenimaterijali
aovezgradenijepredvienodatrajuvieodnekolikodesetinagodina.
EGALITARIJANIZAM U ARHITEKTURI Ideja totalne jednakosti u arhitekturi
urbanizmu,kojaseestopoistoveujesaidejomfaistikeilitotalneurbanizacije
Egalitarijanizampretpostavljaapsolutnujednakost,napr.svakoujednojzgradiima
istovetno prostranu sobu, ili kvadratni prostor unutar modularne mreze, koji korist
za sve funkcije. Egalitarijanskaarhitekturaje esto postavljena kao izraziti kontras
prema prirodi i predstavlja strukturu koja, nasuprot prirodnoj, predstavlja statinu
nepromenljivusredinu.
EGOCENTRINIARHITEKTPojamnastaouarhitektonskojkriticidabiodredioil
opisao stavove ili radove pojedinih arhitekata, kao na pr. Waltera Gropiusa. E.a. je
naziv za aarhitektu koji unutar sveukupnog sklopa arhitektonskih okolnosti
dogaaja,prvenstvenoistieipostavljasopstvenulinost.
EGZISTENCIJALNI KLIMAT Predstavlja pojam koji objanjava uslove urbane
sredine koji predodreuju karakteristike i nain ponaanja pojedinca u njoj
Uklapanje ponaanja pojedinca u urbanoj sredini sutinski je povezano sa
postojanjem e.k. o kome urbanisti, pogotovo u periodu progresistikog urbanizma
nisu vodili rauna. Higijensko ureenje i racionalna podela gradskog prostora sam
po sebi nisu u stanju da stanovnicima obezbede oseanje sigurnosti ili slobode
bogatstvo izbora delatnosti, utisak ivosti i element zabave koji su neophodni za
mentalnozdravljeikojiseodraavajunafizikozdravlje.
EGZISTENCIJALNIMINIMUMUARHITEKTURIPojamkojijeuarhitekturuuveden
na Drugom kongresu CIAMa, 1929.g., na kojem je raspravljano na temu e.m.
odnosno, projektovanje mesta stanovanja minimalne veliine i cene. E.m. je kao
pojam vezan za radove Ernst Maya, koji je bio ovlaeni gradski arhitekt u
Frankfurtu i u ije vreme je u Frankfurtu, u periodu 192530.g. podignuto 15.000
masovno proizvedenih stanova, sa ugraenim nametajem i osnovnim ureajima
Ova naselja predstavljala su konvencionalan znak socijalistike arh., koja je
napadanauvremeHitlerakaokulturniboljevizam.
EGZISTENCIJALNI PROSTOR Predstavlja prostor u kojem ovek egzistira
postoji,bivstvuje.Onpredstavljaovekovujasnuistabilnu,nepromenljivupredstavu
njegoveokoline.
EGZOGAMIJA U ARHITEKTURI Naziv za meanje dvaju ili vie arhitektonskih
stilovanajednomobjektu.
EGZOTINA ARHITEKTURA Naziv za arh. koja je po poreklu nastanka
inostrana, tua ili daleka po uobiajenom shvatanju. Tako, na pr., za evropsko
shvatanje,egzotinuarh.predstavljaautentinaarh.tredelaAfrike,DalekogIistoka
Okeanije. Postoje primeri upotrebe elemenata e.a. unutar enterijera ili koncepta
gradnje jednog arh. objekta. Elemente e.a., tako, sreemo kod nadrealistike arh.
simbolistike arh., ali i u arh. elementima doba renesanse i baroka. Najee
istorijskeprimeree.a.pronalazimouvrtnojarhitekturi.
EGZUBERANTNOST (l. exuberanti) Pretrpanost, bombastinost, obilje
prekomernost,prebujnost.
EKLEKTICIZAM, KAO NAIN MILJENJA (gr. eklegw odabiram, eklektikoz
odabiran, koji odabira) Fil. nain miljenja kada neko ne stvara svoj sopstven
sistem,negobiraizdrugihsistemaonotomuizgledatanoizgodno,paondaod
togagradicelinuisistem.
EKO BIO GRADNJA (nem. Oeko baubiologie) Nauna disciplina koja je nastala
nastojanjima graditelja da naine gradjevinu kuu optimalnih karakteristika uz
upotrebu ekoloki i bioloki zdravih gradjevinskih materijala. U eko bio gradnj
gradjevinski materijali su prirodni, razgradivi, ne zagadjuju okolinu. Bio gradnja
podrazumeva upotrebu biolokih, istih materijala za gradnju, sa izuzetnim
ekolokim svojstvima. Ekoloki bioloki materijali za gradnju su: zemlja, drvo
seno, trava, trska, keramiki i opekarski proizvodi i sl. Ekoloki bioloki izvor
energije su: solarna energija, energija vetra, energija razgradjivanja bio mase (bio
gas)idr.
EKO GRADNJA (nem. Oeko bau) Naziv za gradnju ekoloki istu, razgradivu
neagresivnu, gradnju hemijski istim materijalima. Savremena gradnja mora da
zadovoljispecifineekolokeusloveupogleduugradjenogmaterijalaisredstavaza
njihovo vezivanje. Upotreba ekoloki nezdravih materijala dovodi do pojave bio
patogenihprostora.
EKOGRAFIJA(gr.oikozkua,grajwopisujem)Opisivanjekue.
EKOLOGIJA(gr. oikoz kua, logia) Biologija i fiziologija u uem smislu, nauka o
odnosima ivotinja i biljki prema svojoj mrtvoj i ivoj okolini, kao i jednih prema
drugima.Uekologijuspada,naprimer,ishranjivanje,stanovanje,mestostanovanja,
rasprostranjenost, porodini i drutveni ivot, negovanje mladunaca, oploavanje
biljki,simbiotiniodnosiitd.
EKOLOKA ARHITEKTURA Naziv za arhitekturu koja sadri poseban, paljivo
razmatran odnos prema ivotnoj sredini, sadejstvujui zajedno s njom
Ekolokaarhitekturauzimauobzirprirodnezakonitostiizahteveprirodnesredineu
kojoj se nalazi, ne naruavajui je, ve, ukljuujui se u njene prirodne tokove
Primeriekolokearhitekturesu:arhitekturazemlje,solarnaarhitektura,drvenaarh.
dr.Ekolokaarhitekturakoristikonzervacijuenergije,efikasnuinsolaciju,kinuvodu
iprocesrecikliranjaunajveojmoguojmeri.Terminjeskovanuperiodu1970tih.
Bez obzira da li se naziva ekolokom, odrivom ili zelenom arhitekturom
environmentalan senzibilitet koji je evidentan u arhitekturi danas je razliit od
nastojanja koja su nainjena nakon velike svetske krize u periodu ranih 1970tih
iroko polje koje sadri ova nova arhitektura prostire se izvan jednostavnih
dendencija utede energije putem solarnog grejanja individualnih zgrada
internacionalnoj medjuzavisnosti i obnavljanju izvora. Ovaj razvijajui ekoloki stav
zasniva se na sve veoj svesti o unutranjoj tenziji koja postoji izmedju aktivnost
gradnje i neophodnosti da se sauva zemlja od potencijalne ekoloke katastrofe
Pozicioniranakaoviepragmatinaalternativakojasejavilauperiodukasnih1960
tihiranih1970tih,odrivostjeformulisanakaosrednjereenjepostavljenoizmedju
zahtevaonihkojisutrailikompletnozaustavljanjerazvojaunameridasezaustav
dalja environmentalna destrukcija i onih koji su verovali da je mogu neogranien
razvoj,bezbilokakvihlimitakojibiobezbedilisvetskiekolokibalans.
Na konferenciji Svetske komisije Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini 1986, na
sednici kojom je predsedavao predsednik vlade Norveke Gro Harlem Brundtland
donet je koncept odrivosti koji je definisan kao putevi socijalnog, ekonomskog
politikog progresa koji reavaju potrebe sadanjice bez ugroavanja mogunost
buduihgeneracijadareesopstvenepotrebe.Konceptjedobiododatnupodrku
od strane Svetskog Samita kojeg je organizovao Maurice Strong a koji je
sponzorisalaistakomisijaUjedinjenihnacija,akojijeodranuRiodeaneiru1992
Sledile su konferencije o ljudskim pravima u Beu, populaciji i razvoju u Kairu
socijalnom razvoju u kopenhagenu, o enskim pravima u Pekingu i ljudskim
naseljimauIstanbulu,kojesuse,svakazasebe,fokusiralenaspecifinesocijalne
komponenteproirenogmanifestaoivotnojsredini.
Odraavajui univerzalnost pokreta o odrivosti, briga za ivotnu sredinu je imala
centralnuulogunaSvetskojizlobi,Expo92uSevillei.Centralniobjektizlobebila
je bioklimatska sfera, arhitekata Antonio Cano, Pedro Silva i Manuel Alvareza
Centralnu osu izlobe, Avenue of Europe, projektovali su arhitekti Jean Marie
Henning i Nicolas Normier, a koja je sadravala elemente arapskih malqafa,
hvataa vetra, koji su obezbedjivali povoljnu mikroklimu. Vodeni zid dug 400
metaraprojektovalajeamerikagrupaSITE.
Ovajsenzitivitetzaekologijomproizveojezainteresovanostmnogihteoretiarazato
podruje, paralelnu onom koju je opisivao JeanFrancois Lyotard u periodu kasnih
1970tih i ranih 1980tih, kao period poputanja . Medju najpopularnijim
tendencijamaovogntipabilajeprvakojajeobuhvatilatehnologijukaosredstvoza
obezbedjenje reenja za tekuu environmentalnu krizu. Koncept koji je imao
centralnomestouideologijiodrivostibiojeparadoksalnoonajkojijedostigaosvo
ekstrem u hightech arhitekturi Nicholas Grimshawa, projektu nazvanom Eden
project,kojiserealizujeuCornwallu,UK,akojitrebadarepliciraprirodnecikluse
procese.Uovomsmislu,projektpratiprethodneprojekte,kaotojebioBiosphereI
u Arizoni, koji je realizovan 1991 (nakon Biosphere I, Zemlje). Eden project je
porodjena zamisao Tom Smita, koji je takodje kreirao Lost Garden u istoj regij
Cornwalla.Arhitektisupriliovakvimenvironmentalistikimstavovimapostavljanjem
pitanjauvezinainanakojimogurazliitekulturebiljakakaoiljudidasenalazeu
medjusobnomodnosunaistompodruuju.Rezultatinjihovogradabilisuosnovaza
programkojijepredloilaAgenda21,programUjedinjenihNacijazaAkciju,kojaje
rezultovalaizzakljuakakonferencijeuRiju.Uskorosekonsultujubotaniariizcelog
sveta o potencijalu etvi i vrsta biljaka koje treba ukljuiti u program ekoloke
arhitekture.
Vrlobrzorazvijasetendencijakorienjaprirodnihmaterijalazagradnju.Opekaje
odlian materijal u okolnostima odrivosti jer trai relativno malo energije za
proizvodnju u poredjenju sa aluminijumom, staklom ili elikom a ima odline
termike sposobnosti. Upotrebom opeke, arhitekti redukuju potrebu za velikim
sistemima grejanja i hladjenja, to dovodi do razvoja novog arhitektonskog tipa
zasnovanognaupotrebiopeke.
Ekolokaarhitekturaima svoje iroke sledbenike po svetu i vrsto je povezana sa
drugim stilovima, kao to je na primer vernakularna arhitektura. Medju
najznaajnijim protagonistima ekoloke arhitekture, izdvajaju se: Michael Hopkins
Inland Revenue Centre, Nottingham, UK (19924), New Parliamentary Building
london (1989) Future Systems, London Scheme, Zero Emission Programme
(1995)RenzoPiano,J.M.TjibaouCulturalCentre,Noumea,Newcaledonia(1991
7)Short,FordandAssociates,QueensBuilding,DeMontfortUniversity,Leicester
(1993) SITE, Tennessee Aquatorium, Chattanooga project (1993), TIECC
Communications Centre project, Trawsfynydd, Wales (1994) Richard Rogers
MasterplanforMajorca,kodPalma(1994)KenYeang,MBFTower,Penang(1990
93)GaiaAssociates,WaterfallHouse,CountyMeath(198990),EcoHouse,County
Cork (19956) Aspen Design Group, Rocky Mountain Institute, Old Snowmass
Valley, Aspen, Colorado (1984) Center for Regenerative Studies: California State
PolytechnicUniversity,Pomona(1994)idr.
EKOLOKA KUA Kua nastala upotrebom ekoloki zdravih materijala
Savremenetendencijegradnjekuazastanovanjeuznaajnojmeriseoslanjajuna
upotrebu ovih materijala. Savremeni standardi upotrebe materijala u stambeno
izgradnjisvevieukljuujuekolokezahteve.
EKOLOKE KARAKTERISTIKE ARHITEKTONSKOG OBJEKTA Sledee
karakteristike jednog arhitektonskog objekta se smatraju ekolokim
karakteristikama:upotrebaprirodnihmaterijala,uvodjenjeprirodnesredineuobjekt
odnospremazelenilu,odnospremapolucijama,korienjeprirodnihresursa.
EKONOMINOSTGRADNJESTAMBENIHZGRADAVeepotrebezakvalitetnim
stanovanjeminedostataksredstavadaseonezadovolje(posebnokodnas)uinile
su ekoniminost gradjena viestambenih zgrada prvorazrednim drutvenim
strunimproblemom.Ekonominost,svakako,nezavisisamootrokovimagradnje
odravaja stambene zgrade, nego i o upotrebnoj vredosti, korisnosti i mnogim
drugim iniocima. Ako se uzmu u obzir samo trokovi gradjenja viestamben
zgrade,ekonominostzavisioarhitektosnkoprostornimkriterijumimaekonominost
(odnosisenaukupnostzgrade)iouimgradjevinskimkriterijumimaekonominost
(odnosi se preteno na parametre stana). Ta se dva kriterijuma nalaze u
medjusobnojvrstojuzronojvezi.
EKONOMIJAPROSTORA Prouava ekonomske aspekte i karakteristike prostora
uopte ili pojedinanog arh. ili urban. prostora. U arh. smislu, e.p. se sadri u
ekonominostiarhitektonskogplana,kojajeostvarenaputemekonomineupotrebe
konstrukcije i konstruktivnog sistema, graevinskog materijala, ekonomine
organizacijeprostora(funkcionalanpoloajprostorija,komunikacija)ekoniminostu
upotrebi arh. objekta (odravanje, grejanje, izolacija) i dr. U urban. smislu, e.p. se
posmatra sa aspekta kompozicije, tipa izgradnje, saobraajne strukture
komunikacijaidr.
EKONOMSKI KRITERIJUMI GRADNJE Posteoje sledei najznaajniji ekonomsk
kriterijumi gradnje: cena izgradnje, cena lokacije, cena opremanja, trina cena
gotovogobjekta.
EKSPERIMENTALNA ARHITEKTURA (engl. Experimental architecture)
Arhitektura koja ispituje koncepte i granice i posveena je eksperimentisanju sa
formama, materijalima, tehnologijom, konstruktivnom metodologijom, pa ak
socijalnom strukturom. Eksperimentalna arhitektura je bio naslov knjige Peter
Cooka (1971), koja je identifikovala odredjene arhitekte, ukljuujui Friedmana
Goffa, Ottoa, Pricea, Smithsonove, Solerija i Tangea, kao i grupe arhitekata,
kao Archigram, Haus Rucker Co., i Metaboliste, kao one koji su ukljueni u
eksperimentalnuarhitekturu.
EKSPERTIZA(lat.expertusiskusan,vet)Vetaenje.E.umetnikihdelaobavljaju
visokokvalifikovanistrunjaci,profesionalnipoznavaociumetnostikojimajedunos
da ustanove autentinost i vrednost pojedinog umetnikog dela. Svoje sudove
temelje na stilskim karakteristikama vremena postanka umetnikog dela, na
morfolokim detaljima, na karakteristikama umetnikovog rukopisa, sastavu
materijala,rendgenskihsnimanjaidr.
EKSPRESIJA Je i kao naziv i kao zaokupljenost stvaralakog duha suprotna
impresiji. Po svom znaenju, e. je izraz pokrenut iznutra iz bia stvaraoca. Ona je
izraavanje koje kao proces ima svoje polazite u dubinama individualne
oseajnosti. Naravno, takva oseajnost nema nikakve veze sa neurotinim
reagovanjima nervnog sistema, sa neurotinim delima. Kao psiholoki proces
predstavlja suprotan pravac impresivnom primanju spoljanjih pojava, utiscima koj
dostvaraocadopiruneposrednoizspoljnjegsvetaaneizunutranjestvarnosti.
EKSPRESIONISTIKA TEORIJA ARHITEKTURE Teorija koja podrzava arh
stanovite da postoje odreena znaenja sutinski unutar forme koja se prenose
direktno, bez obzira na kontekst. Tako, jedna uglasta, linija koja se istie, nos
unutranjesutinskoznaenjeaktivnostiiovosutinskoznaenjeprirodnoteidase
pridrui ostalim znaenjima kao to su otrina, snaga, hladnoa, blistavost. U ist
mah, zbog suprotnih razloga, tekua horizontalna lnija prirodno ima tendenciju
znaenjapasivnostiiprirodnoteidasepoveesagrupomkojasadrizaokruenje
toplinu,prijatnost,rumeniloinadasvezenstvenost.
EKSPRESIVNO IZRAAVANJE (l. expressio) Izrazit, izraavanje, izrazitost
izraajnost,prikazivanjeslik.pojaavanjeboja,izborboja.
EKSTENZIJA, ARHITEKTONSKA Naziv za pruanje, rasprostiranje, irenje
proirivanje jednog arhitektonskog stila, pokreta, uenja, arhitektonskog tipa
gradjevine ili konstrukcije. U urbanistikom smislu, urbana ekstenzija oznaava
rasprostiranjejednoggradailiurbanogpodruja.
EKSTERIJER Naziv za spoljanji prostor, prostor izvan pokrivenog podruja
jednog arhitektonskog objekta. Nasuprot eksterijeru nalazi se enterijer, koj
predstavljapokrivenprostor.
EKSUBERANCA, ARHITEKTONSKA Naziv za bujnost, veselost, ivos
arhitektonskihoblikanajednomarhitektonskomobjektu.Arhitektonskaeksuberanca
jekarakteristinazaarhitekturuepohebaroka.
EKVILATERALAN (l. aeyuus jednak, isti lateralis boni) Sa jednakim stranama
istostran,ravnostran.
EKVILIBRIJUM, ARHITEKTONSKI Naziv za ravnoteu jedne arhitektonske
kompozicije,ravnoteumotivanafasadi,ravnoteujednogarhitektonskogplana.
ELABORAT Zbir dokumenata (projekti, tehniki opis, geolokogeomehanik
izvetaj, predmet, predraun, ekonomski uporedni rauni itd.) kojim se dokazuje
opravdava jedno reenje, ili se po razradjenom reenju, koje je ve usvojeno
odobravaju krediti i izvode objekti. Prema izloenom, razlikujemo elaborate
pretprojekta, idejnog projekta, investicionog programa, glavnog projekta, licitacion
elaboratikolaudacionielaborat.
ELEKTROGRAFSKA ARHITEKTURA, ELECTROGRAPHIC
ARCHITECTURE(engl.)TerminjeskovaoAmerikanacTomWolfe1969.godineda
biopisaostrukturekojenoseelektrinereklamneznakoveili"skysigns".
ELEKTRONSKA REVOLUCIJA I ARHITEKTURA Znaajna revolucija danas je
tekuaelektronskarevolucija.Uarhitektonskomsmislu,sistemisimbolakojimanas
tako uspeno snabdeva elektronika znaajniji su esto od njenog inenjerskog
sadraja.Najbitnijitehnilokiproblemsakojimsmosuoenijestehumanouklapanje
razvijenih naunih i tehnikih sistema i naih nesavrenih i izrabljenih ljudskih
sistema,tojeproblemvredanpanjenaunihideologaivizionarauarhitekturi.
ELEMENT POVRINE Element je povrina koju zauzima upotrebni predmet u
neposrednom odnosu sa korisnikom. To je veliina koja je proizila iz njihovog
meusobnog odnosa a zavisna je od polozaja korisnika prema upotrebnom
predmetu.Stogasejedanupotrebnipredmetpojavljujebezbrojputaaliurazliitim
elementima.Elementjeupravonajpromenljivijaveliinauprojektovanju.
ELEMENTARIZAM
1.Pojam kojim je oznaavana arhitektura Theo Van Doesburga, ekspresivno
nastalaiznjegovogslikarstva,apstraktna,antinaturalna,bazirananapravim
linijama, primarnim formama i bojama, ravnim panelima i pravougaonicima
Pojam je proiren na savremenu arhitekturu slinih stilskih karakteristika. V
NeoPlasticizam.
2.U intimistikoj i postmodernoj arhitekturi, pojam oznaava arhitektonski stav
razvijanja elemenata teorijske misli i projektantske prakse, karakteristian za
rad Alda Rossija. Rossi stvara svet elementarnih formi koje jesu uzete iz
geometrije,alikrozfilteristorije.UsistemusvojihelementarnihformiRossija
stubimasvojarhetipucilindruzabatidvostrenikrovsvodesenaistotoliko
elementarnuformu,prizmukojugeneriejadnakostranitrougaoprozorRoss
nalazi u kvadratu, formi u kojoj ni jedna od dve dimenzije nema prevagu
sopstvenusamostalnuravnotezuimaksimumjednostavnostikupolauovom
procesu geometrijske identifikacije postaje polusfera ili piramida, a zid
sainjavapregradeiliprstenoveimoedasadriparalelopipedeiliprizmesa
poligonalnim matricama. Elementaristiki kompozicioni metod zasniva se na
atonalnom i neoekivanom sastavljanju ovih arhetipova, sposobnom da ih
ponovo istakne kao forme koje se pomaljaju iz memorije i da na stvaralak
naintumainjihovearhitektonskemogunosti.
ELEMENTARIZAM U ARHITEKTURI Stav u arhitekturi, nastao u najranijim
periodima razvoja arhitekture, koji pretpostavlja upotrebu osnovnih arhitektonskih
sredstava i ostvarenje elementarnih funkcionalnih i drugih potreba jednog
arhitektonskog objekta. Elementarizam zastupa ideju daarhitektura treba da bude
zasnovananaelementarnimgeometrijskimformama,istimijednostavnim,kojee
na najbolji mogui nain izvriti potrebne funkcije. Arhitektonski elementarizam
pronalazimoupraoblicimaarhitekture:atoru,kolibi,iglou,kojizadovoljavajusamo
elementarne ovekove potrebe potrebu prenoita i mesta za obedovanje. U
savremenoj arhitekturi, postoji tendencija povratka arhitektonskom elementarizmu
Moderna i post moderna arhitektura koriste elementarne geometrijske forme
kvadrat,trougaoikrug,dabiizgradilenajsavrenijearhitektonskekompozicije.
ELEMENTI SISTEMA Osnovna obeleja nekog arhitektonskog ili urbanistikog
sistema su: elementi sistema, njihova svojstva i njihova povezanost. Element
sistema su objekti, komponente i delovi sistema. Bez njih nema organizma
sistema, ali oni ne odreuju kvalitetivnu stranu sistema. Kvalitetivna strana se
odreuje aspektom posmatranja istraivanja i struktuiranjem elemenata. Sadrza
sistema su njegovi elementi ali promenom odnosa elemenata menja se karakter
sistema iako se karakter i priroda elemenata nije promenila. Promenom odnosa
kriterijuma elemenata sistema vri se promena i samog sistema. Zbog toga se ist
elementi mogu nai u razliitim sistemima gde u razliitim kompozicijama uvek
dobijajuosobeneatribute.Svakakodavaiiobrnuto,tj.potpunorazliitielementipo
prirodi i sadraju, struktuirani na odreenim principima predstavljae isti sistem u
funkcionalnomsmislu.
Elementi sistema mogu biti: zakoni, procesi, atomi, neuroni, geni, elije, gasovi
brojevi,take,jedinke,gradovi,funkcije,matematikepromenljiveisl.Daklesveono
tonepodleedaljemralanjavanjundeloveiijaunutranjastrukturanijeobjeka
daljegizuavanjaudatomkontekstu.
EMANCIPACIJAFORMENazivzaispoljavanjerazvojajednearhitektonskeforme
njenrazvojinizpromena.PremaSemperu,emancipacijaformetrebadapotekneiz
samogmaterijalaiizsamekorisnostiiliupotrebe.PremaRieglu,raskidsarealnim
je nuan ako forma sadri u sebi izvornu snagu simbola i ako je ovekovo delo
Piramidu,kupu,kojeneteeniemudrugomedosebisamima,moeuinunjihove
sublimacijedapreuzmesvakakulturakaospomenikisimboleuopte.
EMPIRIZAM U ARHITEKTURI Stav u arh. prema kojem je celokupno ovekovo
znanjenapodrijuarh.sadranounjegovomiskustvu,aarh.projektovanjetrebada
budekonaanrezultatiskustvenogdoivljajaprojektanta.Arhitektiempiriarisuon
kojiseusvomraduimiljenjuoslanjajunaiskustvo.Empiriarisutokomistorijearh
do svog znanja dolazili putem ogleda, ne upravljajui se spekulativnim miljenjem
Mnoge egzaktne teorije u arh. predstavljaju empirijske teorije (teorija elastinosti
teorijaloma),gdesurezultatiprvenstvenoproverenilaboratorijskimputem.
O odnosu i uticaju empirijske vetine i znanju u arhitekturi, Otto Wagner ovako
rezonuje: Arhitektove sposobnosti i znanja u arhitekturi se zasnivaju na dva
svojstva, na uroenom smislu (predispoziciji, empiriji) i na promiljenom, odnosno
steenom znanju. Ukoliko ove dve osobine dolaze vie na videlo u nekom
uravnotezenom vidu, utoliko je vea vrednost umetnikog dela koje se proizvod
njihovim posredstvom. Jean Rondelt daje prenost empirizmu u arhitekturi: U
umetnostigraenjaimamnogostvariskojimaseovekmoeupoznatisamoputem
iskustva. Uostalom, empirizam je najdugotrajnije pratio istoriju graenja
Graevinarstvojouvekuogromnojsvojojmasipoivanaklasinim,danekaemo
primitivnim, sredstvima graenja. Na tom planu su sva strahovanja o opasnost
preterane mehanizacije, industrijalizacije i modernizacije uopte, sasvim
neadekvatnastanjastvariistogadeplasirana.
Empirizam je tenja za humanizacijom dogmatikog funkcionalizma protiv koga su
pravoverni funkcionalisti zauzimali protivan stav tvrdei da je on opasna potvrda
tradicionalizma. Empirizam je prirodan stav skandinavskih zemalja koje su dosta
vremenabileposmatraiporeklaipostankasavremenearh.misliuostalimdelovima
Evrope.Onesenisuotpoetkakalileuprevratnikojprocedurinovihnastojanja,al
su ipak bile pod uticajem tih zbivanja. Izraz neoempirizam upotrebio je prvi pu
engl. umetniki kritiar Richards u svom prikazu danske arh. u The Arhitectura
Review,juna1958.g.Utodobapapirnatihprojekata,naporisuvebiliusmerenina
izvoenje to veeg broja savremenih arh. objekata. E. znai dobrim delom: sluit
se vie tuim nego sopstvenim iskustvom. Iskustveno se dolo do saznanja da je
pogreno sputavati matu arhitekata, jer njegovo delanje se ne svodi samo na
mehanistiko ematsko zadovoljavanje postavljenog zadatka. Idui dalje po to
logici,apostupajuiiskustveno,e.sepredstavljakaoonoshvatanjepokomesedo
novih saznanja i pojava iz unutranjeg i spoljenjeg sveta dolazi posmatranjem
zbivanjaitotrezvenijimrasuivanjem.Empirizamjedopunafunkcionalizma,kojiu
arh. predstavlja samo podruje krajnje racionalnih postupaka. Na neku ruku spaja
teoriju i dogmu, imajui u vidu ne samo stvarne ovekove potrebe nego i njegovo
duevnokretanje.Teorijae.zasnivasenaiskustvuanenaopitima.
ArhitektiseveraEvropepristupajusvakomproblemuodsluajadosluaja.Zadojen
drugimpojmovima,pozajmljenimiziskustva,postajutekkaotakviubeenepristalice
slobodnijeg planiranja, originalnijeg naina tehnikog prikazivanja i precizne izrade
pojedinosti. U ovom zadnjem naporu, uspeli su do savrenstva. Kad se radi o
savremenoj arh. na severu Evrope, onda se pored Finske, vedske, Norveke
ocrtavaistvaralakilikDanskeutojzajedniciodnegovanojpostupcimaempirije.
ENERGIJA U ARHITEKTURI Energetski pristup arhitektonskom projektovanju
predstavlja osnovu ekoloke arhitekture. Arhitektura korespondira sa gotovo svim
vrstama energije: solarna energija, toplotna energija, elektromagnetna energija
energija prirodnih inilaca (vetar i sl.), energija zemljine tee i dr.Projektovanje
posebnim odlikama pristupa sunevoj energiji kao proizvod ima solarnu kuu
Ekoloka gradnja koristi ekoloke, prirodne i razgradive materijale (zemlja, opeka
drvo, slama). U odnosu na tip korienja ili postizanja energije, razlikujemo vie
tipova arhitektonskih objekata: Kua zemunica, kua od naboja, kua sojenica
solarnakua,vetrenjaa,energetskakuaidr.
ENGINEERING DESIGN (engl. inenjerski dizajn) Predstavlja pojam koji opisuje
aspekttrodimenzionalnogdizajnakojiseodnosiistonatehnikifunkcionalniaspek
objekta,prenegonanjegoveestetskeiliformalnekarakteristike.
ENTERIJER (l. interior: unutranji, franc. enterieur, engl. interior) Unutranjost,
unutranjosti neke sobe ili graevine supr. eksterijer. Naziv za arhitektonsk
oblikovan i obradjen unutranji prostor jednog arhitekronskog objekta. Enterijer
predstavlja unutranjost jedne kue ili gradjevine uopte. Nasuprot enterijeru
eksterijer predstavlja arhitektonski oblikovan spoljanji prostor. Enterijer je takodje
podruje u okviru arhitekture, koje se bavi oblikovanjem unutranjeg prostora, a
arhitektakojioblikujeunutranjostobjekta,zoveseenterijerista.
ENTERIJER, OSNOVNI ELEMENTI Osnovni elementi enterijera su: konstrukcija
organizacija prostora (dispozicija), podovi, zidovi, tavanice i njihova obrada, otvor
(vrata,prozori),nametaj,grejanje,rasveta.Razumljivojedaovielementi,samiza
sebe, ne ine enterijer kompletnim. Upotpunjuje ih niz predmeta, ne manje
znaajnih, koje moemo nazvati dopunskim elementima: draperije, tepisi, predmet
umetnike izrade (slike, skulpture i sl.), ostali upotrebni ili ukrasni predmeti: ve
muziki instrumenti, svenjaci, preklade za kamin, posudje, pribor za jelo, ogledala
itd.
Istorijskazbivanja,promenedrutvenihuredjenjainainaivota,kontaktisadrugim
civilizacijama(iliponovnaotkriastarih,gotovozaboravljenih),tehnikeinovacijeisl
uticali su da su se konstrukcija, materijali, oblici i dekoracija elemenata enterijera
menjali. Ove promene moemo prouavati upoznavanjem stilskih razdoblja
pojedinano (po nekom sistemu, odn. hronologiji) ili pratei razvoj odabranih
elemenataenterijerakrozduivremenskiperiod.
ENTERIJER, UNUTRANJOST PROSTORIJE (Arh.) Unutranjost prostorije na
umetnikinainobraeneraznimsredstvima:arhitektonskompodelom,slikarskim
vajarskim radovima, odgovarajuim nametajem, zastorima, tepisima, svetiljkama
dr.
ENTERIJERIJSKIRASTER Raster koji se koristi prilikom projektovanja enterijera
nekogarhitektonskogobjekta.V.Raster.
ENTOPIJA Entopija je kovanica Doxiadisa od gr. rei en i topos, a oznaava
mesto,prostorkojijemogu,kojimoerealnodapostoji,aliidasadrioneosobine
zbogijegnedostatkaljudskaiplanerskaimaginacija,beeioddistopije(stvarnog
ali zlog prostora) odlazi u utopiju, prostor dobar i poeljan ali neostvariv, prostor
pukog zavaravanja. Entopija je definisana merom svoje realnosti i merom svojih
kvaliteta u odnosu na zadovoljenje ljudskih potreba. Ona nije sistem koji se moe
izgraditi odmah za danas, ni sistem koji treba graditi za neko sutra, ve verovatno
ishoditerazvojnogprocesakojimupravljaljudskaidrutvenasvest,spremnadase
otvoreno suoi i s problemima i s mogunostima njihovog reavanja. Ovo njeno
mestojeizmedjudobraizlananormativnojlinijivrednosti,izmeutopije(postojeeg
mesta) i nepostojee utopije na liniji stvarnosti. Entopija je, dakle, plod delotvorne
sintezeeljairealnosti.Onajesintezakojamoedapokreneiusmeravarazvojne
procese u prostoru i vremenu, tako da zli prostori naih gradova, postepeno
prerastajuumestapogodnazakompletanovekovivotiaktivnosti,bezobzirana
neke od uoenih procesa (nagla hipertrofija transportnih sistema, populaciona
eksplozija,itd)kojisepojedinimgraditeljimainetolikopreteidaimgotovoparaliu
svestdotemeredapreduzimajukorakesasvimsuprotneodonihkojivodeistinitom
i trajnom reenju, ili da se zavaravaju da e ovakvi procesi prestati ako se na njih
stalno ukazuje prstom, umesto da se trae reenja u okviru njih. Entopija kao
sintezapoeljnogirealnog,ujednojeiokviriosnovnimetodolokikriterijumukome
Doxiadis formira elemente svoje urbanistike i arhitektonske tehnika, elemente, ij
jeznaajikarakterobuhvatanimasovan.
ENTROPIJA (gr. en u, troph pretvaranje, entropia sadrina pretvaranja) Fiz.
funkcija ija veliina slui kao mera za verovatnou danoga stanja tela ili sistema
tela. Entropija tela ili sistema tela jeste kolinik iz zbira poveanja unutranje
energije i spoljanjeg izvrenog rada pri irenju toga tela i apsolutne temperature
Prisvakomprocesuuprirodizbirenergijeostajestalan,alitopretvaranjeenergijeiz
jednog oblika u drugi vri se u pravcu poveanja zbira entropija svih tela koja
uestvuju u procesu. U graninom, zamiljenom, sluaju, za povratni proces, ova
zbir entropija ostaje nepromenjen. U prirodi svi procesi su nepovratni, ireverzibilni
Otuda, pored principa odranja energije, u prirodi vai princip poveanja entropije
Prvi princip je nuan za objanjenje zbivanja u prirodi, ali nije dovoljan. U tu svrhu
dopunjujegadrugiprincip.
ENVIRONMENTAL DESIGN Dizajn koji je okrenut okolini, prirodnom okoliju
okruenju, u smislu zatite prirodnog okruenja. Environmentalisti se okreu
prirodnimmaterijalima:drvetu,zemlji,opeci,tekstiluislinimmaterijalima,odustaju
od upotrebe materijala koji zagauju ivotnu okolinu (plastika, beton, kompozitn
materijali,smoleisl.).
ENVIRONMENTALNA PSIHOLOGIJA (engl. environmental psychology)
Predstavlja prouavanje efekata ivotne sredine i uopte ovekove sredine na
ljudskoponaanje.Potosuprouavanjavezanazaovekakaokorisnikaprostora
njihovirezultatisuznaajnizaradnapoljuarh.idizajna.
ENVIRONMENTALNE STRUKTURE (engl. environment ivotna sredina, okolina)
Naziv za arh. strukture koje za uzor imaju prirodne oblike ivotnog prostora, koje
aktivno korespondiraju sa prirodnom ivotnom sredinom. E.s. uzimaju u obzir sve
prednostialiiogranienjajednesredine:geografske,klimatske,usloveosunanosti
konfiguracijuterena,ekolokeusloveidr.
ERGOLOGIJA (gr. ergon: rad i logos: logos, nauka) Grana etnologije, koja
prouava materijalnu kulturu tzv. primitivnih naroda. Njen je zadatak da prou
funkciju, razvoj, tehniki proces obrade i poreklo orua, oruja, nastamba, nakita
dr.
ERGONOMIJA (gr. ergo nomoz, engl. ergonomics) Predstavlja sistematska
prouavanja karakteristika ljudi kao korisnika predmeta dizajna i njihovog odnosa
prema ivotnoj okolini, sistemima i/ili objektima. Cilj ergonomije je da izbegne
nesklad izmeu primene naune informacije koja se odnosi na ljudska bia na
probleme vezane za dizajn. U SADu, pojam e. je generalno poznat kao ljudsk
faktori.Takoe,pojamseveomabliskovezujezaantropometriju,granuergonomije
kojasebaviprouavanjemdimenzijaljudskogtela,njihovomoblikomisnagom.
ESTETIKA(premagr.aisthtikos:osetni,ulni)Imejednefilozofskediscipline,a
obuhvatninazivzarazliitateorijskaiempirijskaizvoenjakojasuvienominalno
nego stvarno ujedinjena interesom za raznorodne i racionalno mnogoznane
manifestacije estetskog. Definisana najee kao nauka o lepome, odnosno, o
lepome u prirodi i umetnosti ili kao opta teorija umetnikog stvaranja
doivljavanja, e. nema do danas definicije koja bi bila logiki jasna i iscrpna
pregledna i opte prihvatljiva. Razlozi toj racionalnoj neodredljivosti) estetike ne
leesamoudubokojheterogenostimaterijeukojojseestetskopronalaziilistvara
(vizuelni statiki i pokretni oblici i izrazi u likovnim umetnostima, baletu, filmu
tonalniumuzici,jeziniuliteraturi),negoiuprotejskojpolivalentnostisameestetske
vrednosti.
Iako je ta svojevrsna vrednost sadrana u elementima objektivne, materijalne
stvarnosti, ona nuno pretpostavlja i mnogostruku angaovanost subjektivnih
(psihikih) aktivnosti, koje se odvijaju u irokom rasponu od perceptivnih sinteza
preko asocijativnih evokacija, logoidnih (intuitivnih) proziranja, tipizacija
shematizacija noenih i prepletenih itavom skalom emocionalnih uzbuenja
previranja, do potsvesnih rezonancija, u kojima progovaraju najdublji i najiskonskij
ljudski instinkti. Nema razloga sumnjati da je ovek neke zametke estetskog
odnoenja prema kvalitetima svoje okoline (emocionalno reagovanje na odreene
boje, oblike, zvukove, ritam) poneo jo iz svoje animalne prolosti kao intimne
korespondencijeizmeusvojihosnovnihbiolokihfunkcijaisenzitivnihkarakteristika
onihbiaipredmetanakojesutefunkcijebileupuene.Usvakomsluajupojava
estetskograzabiranjaiocenjivanjapripadaprvimpoecimacivilizacijeiideuporedo
s pojavom umetnosti, tj. s nastojanjima oveka da naIni sebi svojstven, u duhu
svojih izraajnooblikovnih naklonosti i u okviru svojih tehnikih mogunosti fiksira
prolazneutiske,neposrednoprimljeneizsvojeokolineiliodraeneipreobraenena
ekranu imaginacije. Iako izazvana senzornim poticajima iz okoline, umetnika
ostvarenjanikadapaniondakasutohteladabudunisubilapukoodraavanje
objektivnihulnihpodataka,prostosnimanjeprirodnihobjekataiprocesa.
I u najdrevnijim civilizacijama karakteristina je za oveka umetnika tenja da
prvenstveno izrazi emocionalni indeks na utiscima, svoj stav prema predmetu
svoju angaovanost individualnog ili socijalnog znaenja. Da bi taj emotivni quid
otelotvorio u odreenoj ulnoj materiji, umetnik se slui svojevrsnim stvaralakim
postupcima oblikovnog prevoenja: intenzifikacije, redukcije, analize
shematizacije, preoblikovanja (stilizacije), eidetzacije, simbolizacije itd. Umetnika
ostvarenja imaju redovno kompleksan karakter u njima se gotovo nikada estetska
vrednostneostvarujesamazasebeiradisebe,negojeredovitoorganskisraslasa
drugim, mimoestetskim vrednostima i znaenjima. Tako na pr. estetske
karakteristikenosekaonekivrednosniplus,vrednostnadvrednoubezbrojn
objekti i oblici prvenstveno namenjeni praktinoj upotrebi, maginim svrahama
religioznom kultu, isticanju linosti i njenog drutvenog poloaja, simbolizacij
plemenskeilinacionalnepripadnosti,evokacijiprolostiitd.
Na intimnu straslost estetskog s drugim modalitetima oblikovanja upozorava
injenica da se u mnogim jezicima re lepo upotrebljava u sinonimnom
promiskuitetuzadobro,etikivaljano,uredno,ispravno,povoljno,korisno,praktik
vredno.Ugr.jeziku(usokratovskoplatonovskomkrugu)javljaseizrazkalokagatia
kalokagathia, kojim se nastoji svesti u nerazluivo pojmovno jedinstvo podruje
estetskihietikihvrednosti.injenicadaestetskavrednstestoimaepifenomenaln
karakter, odnosno da je redovno i intimno organski srasla s vrednostima drugog
smisla i znaenja, imala je vano znaenje za razvoj estetske teorije, jer su se za
karakteristike estetskog (lepoga) esto uzimale razliIte (mimoestetske)
karakteristike nekog kompleksnog objekta kojem je estetsko bilo samo jedan vid
Time se nije samo teorijski zamuivala samosvojna priroda estetskog, nego se
otvorila iroka mogunost da se karakteristika estetskog (lepog) pripie i onim
oblicima,aspektimaielementimakojimajeonausutinistrana,napr.nesenzornim,
logikim.duhovnimstrukturama,odnosnoredu.skladu,jasnoi.kojivladajuu
tvorevinama intelektualne aktivnosti intencionalnoreprezentativnoj sadrini il
tendencijiumetnikogdelaitd.
ETERNALNA ARHITEKTURA Naziv za venu, veitu, neprolaznu, trajnu
arhitekturu. Eternalnu arhitekturu pronalazimo medju egipatskim piramidama
grkim hramovima, rimskim koloseumima, gotikim katedralama, pa sve do danas
Nasuprot eternalnoj arhitekturi, nalazi se efemerna arhitektura, koja je prolazna
razgradiva,promenljiva,vremenskinepostojana.
EUKLIDOVSKI PROSTOR Teorija prostora zasnovana na Euklidovoj geometriji,
koja definie prostor kao beskrajan i homogen i tretira ga kao jednu od osnovnih
dimenzija svemira. E.p. predstavlja ideju mehanike kombinacije jedinica nekog
prostora.
EURITMIJA (gr. eu, ruJmoz ritam) Pravilno i lepo dranje u kretanju,
ravnomernost, skladnost (napr. u plesanju, muzici, pesnitvu itd.) u arhitekturi,
pravilna i lepa srazmernost meu delovima jedne celine uopte med. pravilnos
krvotokailibila.
EVOKACIJA,URBANISTIKA(lat.evocaredozvati,evocatiodozivanje)Nazivza
potseanjeilioivljavanjeuspomenenajednuurbanusredinu,jedangradilinjegov
urbani detalj. Urbanistike evokacije mogu da poteknu iz jezika, oblika (forme)
poloaja ili neke funkcije. Ukoliko je e. potekla na pr. iz jezika, tada se radi o
toponomastici, koja nam prua mnogobrojne razliite podatke u vezu sa jednom
urbanomstrukturom,aliidrugeantropolokepodatke.Nesamodanasobavetava
onekadanjimzanatima,odrutvenimodnosima,negonamveomaivoprikazuje
sveonotodubljekarakteriebivestanovniketegradskeceline.
EVOLUCIONIZAM U ARHITEKTURI Predstavlja shvatanje i prouavanje
arhitekture preko njenih faza razvoja, promena, razdoblja, promena drutvenih
odnosainjihovohuticajanarazvojarhitekture.Evolucionizamuarhitekturiprouava
njebu istoriju i istorijski kontekt drutva, da bi iz njega izvukao zakljuke vezane za
evolutivne,razvojnepromenearhitektonskemisliinainashvatanjaipredstavljanja
arhitekture.Evolucionistipredstavljajuarhitekturuprekonjenihevolutivnihpromena
poput ivog organizma koji se razvija i menja u saglasju sa promenama istorijskih
drutvenih,tehnikihidrugihuslova.
EVROPSKE ZAJEDNIKE MERE Nekada je Francuska, naroito Pariz, bila
sreditenaunogistraivanja.RazumljivojedajeitavaevropskanaukaXVIIIveka
radi lakeg uporeivanja, upotrebljavala francuski sistem mera, kojemu jebila
jedinica francuska stopa. Tako je ve pre francuske revolucije postojalo jedinstvo
mera,barunaunomsvetu.
Aktivnost Francuske u to vreme dokazuje injenica da je ba u Parizu, gde je
takoreibiladomovinanaunogsistemamera,poelajoprefrancuskerevolucije,a
kasnijejeiprovedena,zamenastarihmerastopeipalcasametrikimsistemom.
EXPENDABLE ARCHITECTURE, POTRONA ARHITEKTURA Stav da je
arhitektonskiobjekatpotronodobro,sasvojimogranienimvekomtrajanja,kojese
nakon perioda upotrebe uklanja, odnosno, unitava. Ovakvo shvatanje prisutno je
naroito u stambenoj arhitekturi SAD, gde se stambene kue grade od efemernih
materijala(drvo,gipsploe)inakonodredjenogperiodaupotrebe(napr.20godina)
uklanjaju.
FAKTURA(srednjovek. lat. factura izrada) U likovnim umetnostima izrada, nain
na koji je neko delo izraeno zbir tehnikih pojedinosti, koje su kao celina
karakteristinezametoduipostupakpojedinogumetnika.Uslikarstvusef.oitujeu
voenju etkice, nanoenju slojeva boje i optem metierskom izraavanju, u
vajarstvu u nainu odreivanja pojedinog materijala (glina, kamen, drvo). U arh. f
predstavljakarakteristianizrazspoljanjepovrinenekoggra.materijalailijednog
arh. objekta. Takoe, predstavlja i nain obrade povrine nekog materijal il
arhitektonskogelementafasadeilienterijera(zid,stub,pilester,tavanica,nadvratnik
i dr.). Fakturom se ispoljavaju strukturalna svojstva materijala, njihova postojanost,
vrstina,prefinjenost,toplinaitaktilnost.
FAL ARHITEKTURA Fal je sve ono to izgleda, a to nije, kao to je
falarhitekturapreudoluk,lanaatika,lanavrataililanifront(fasada).
FANCY ARHITEKTURA Naziv za dopadljivu, pomodarsku arhitekturu, koja je
namenjena da bude ugodna za oko, privlana na prvi pogled, glamurozna, sjajna
estobesprekornogstilskogizgleda.
FARSA, ARHITEKTONSKA Arhitektonska ala, lakrdija, svesno i namerno
izrugivanje ili izvrtanje stilskih karakteristika da bi se postigao odredjen efekat na
posmatraa.Arhitektonskafarsajeestoprisutnauarhitekturipostmodernista.
FASADA (franc. facade lice zgrade, po ital. facciata, od lat. fascies izgled, engl.
fasada, nem. Fassade) Frontalni, eoni izgled zgrade, arhitektonski naglaen
Glavna vidna strana neke graevine, prema kojoj je uobliena cela graevina
Fasada po pravilu sadri glavni ulaz u graevinu, a kod crkvene arhitekture
orijentisanajeuvekpremaistojstrani,zaodreenuverskukongregaciju.Popravilu
predstavlja odraz unutranjeg prostora (na pr. kod roman. bazilika, got. katedrala,
renesansnih palata i baroknih dvoraca). Meutim, fasada ne mora uvek da
odraava unutranjost nekog objekta. est je sluaj da je fasada izvedena prema
odreenimprincipima(simetrija,kompozicija)razliitimodonihkojisuprimenjeniu
unutranjostiobjekta(crkvaSv.PetaruRimu).
Obradafasadenemoradaodgovaraobradiuenterijeru.Fasadajeestoznaajnija
i atraktivnija od obrade enterijera (Siena, Orvieto). Takoe, sama fasada ne mora
dimenzijamadaodgovaravolumenugraevineestojef.veaodgraevineizanje
(S. Michele, Lucca), a ree manja (S. Andrea, Mantova). Na fasadi crkve esto se
nalaze zvonici, kule, jedna ili dve. (v. Fasada sa kulom, Fasada sa dve kule). U
crkvenoj ali i profanoj gradnji, fasada sadri osnovne kompozicione elemente
portalni deo, fasadni deo sa prozorima, niz stubova ili pilastera, arkade, erker,
slobodno stepenite, zabat ili vidnu krovnu povrinu. Ukraavanje fasada moe da
bude putem plemenitih materijala, kao na primer kamenog materijala u obliku
inkrustracija, plemenitog maltera, sgraffito, tuko, itd. ili putem bojenja: fresko
slikarstvo.
FASADNI SEGMENT Naziv za element ili segment jedne fasade koji je mogue
izdvojiti iz povrine fasade kao zaseban konstruktivan, stilski ili karakteran elemen
fasade. Postoje sledei tipovi fasadnih elemenata: segment fasade, modularn
fasadnielement,kompozicijafasadnihelemenata,ritamnafasadi.
FASHIONUARHITEKTURI(eng. fashion moda) 1. Pojam se uglavnom odnosi na
pokrete, ree stilove u arhitekturi koji, nakon svog esto iznenadnog nastanka
postanudelimianilioptitrenduarh.F.a.senajeeodnosinaenterijer,reena
arh. graevine. Moda u arh. se pojavljuje putem izrazite upotrebe novih stiliskih
elemenata, materijala, boja, oblika. esto je predmet prikazivanja modnih i drugih
arh. asopisa. 2. Takoe, ponekad se pojam nepravilno koristi da bi se
oznailaarhitekturauslubimode(odevanja),usmislukulisaisl.
FAZAGRADNJE(nem. Bauabschnitt) Odreeni vremenski period za koje vreme
se obavljaju odreeni tehnoloki zaokrueni radovi na nekoj graevini. gotovo sv
graevinski radovi se obavljaju u tehnolokim celinama, odnosno, fazama gradnje
Meutim,naf.g.mogudautiuimeteorolokiuslovi:dolazakzime,kinogperioda
sl. Ovo je veoma znaajno za radove na otvorenom. F.g. bile su poznate jo u
srednjovek. arh., naroito u doba gotike, kad je izgradnja katedrala, vrena po
fazama, trajala i po nekoliko vekova. U ovom sluaju, na f.g. je uticao nedostatak
tehnologije i mehanizacije, jer su svi radovi izvoeni runo, kao i nedostatak
finansijskihsredstava.
FAZARADASkupradnihoperacijaiprocesanaizradijednogobjekta,prikomese
nemenjaradnasnaganipobrojunipokvalifikacijama,nitimaterijalialat.Obinose
operacijeiprocesiponavljajucikliki.
FENESTRACIJA(lat.fenestra,fenestratio,ital.finestra,franc.fenetre)Pojamseu
arhitekturi koristi da bi oznaio postojanje odredjenog niza, reda ili kompozicije
prozora na fasadi jedne gradjevine. Fenestracija predstavlja postavku ili raspored
prozora na fasadi ona moe da bude: simetrina, asimetrina, centralna, bona
lateralna, kombinovana, dvostruka, viestruka, bazilikalna, horizontalna, nadvratna
viespratnaidr.
FENESTRACIJA, KOMPONOVANJE (engl. fenestration) Postavljanje
komponovanjeidisponiranjeprozorananekojgraevini.
FENGSHUIAntikakineskanaukaumetnostharmoninogpostavljanjaobjekata
ili umetnost harmoninih zakonitosti koje su prisutne u specifinim okruenjima
Feng shui je nastao u ranoj ruralnoj Kini, gde su ivoti stanovnika zavisili od
plodnostizemljita,kojejezavisiloodobiljaosunanostiivode.Kakojenarodpoeo
da blie posmatra i prouava uzorke prirodne okoline u kojoj ivi, shvatio je da
idealna harmonija izmeu neba, zemlje i samog oveka zavisi od od povoljnog
postavljanja njegove farme, kue ili panjaka. Zato, kineski narod je koristio feng
shuikojijeukljuivaobalansiranjeYiniYangenergijadapredodredigdeikako
trebadapostavisvojezgradeikakodaformirapejsaukojemivi.Tako,fengshu
jekoriendaunapredipriroduanedajeporemeti.
FIGURA(l.figura):
1.lik, oblik pojava, prilika crte, slika stas, rast kip lik (u ahu i na novcu)
slikanakartamazaigranje,kartasaslikom
2.mat.slika,crte(geometrijski).
3.slik.ovek(zarazlikuodslikemrtveprirodeilibezumnihstvorova)
4.poet.predstavaslikestvorenareima,slikovitizraz,izrazuslici
5.muz. niz tonova koji brzo dolaze jedan za drugim i meusobno povezanih
tonovakojikaoukrasopisujuglavniton,tonskiukras
6.fil.oblikposrednogzakljuivanja(silogizma)
7.hor.pokretiislikekojeizvodeplesai.
FIGURATIVNA ARHITEKTURA (engl. Figurative architecture) Termin koji je
oigledno skovao Paolo Portoghesi u periodu kasnih 1970tih da opie
arhitektonskoprojektovanje1970tih, koje je bilo pod uticajem Gravesa, Rossija
drugih, kod kojeg su nainjeni pokuaji da se ponovo uspostavi nejasno znaenje
tipova pronadjenih u tradicionalnoj arhitekturi, kao na primer, zidova, stubova,
vratnikih otvora, pedimenata i dr., nakon njihovog odbacivanja tokom perioda
modernogpokreta.Figurativnaarhitekturasesmatrazadeopostmodernizma.
FIGURATIVNO,SLIKOVITO(nem.figuriert)1.Graevinskielementkojijeukraen
figurativnomplastikom.2.Zidnipojasilideokojijeukraenkamenimelementimau
formigeometrijskihornamenata.
FIGURATIVNOST (figurativan lat. figura lik) Oznaka za lik. delo, u kojem je
prikazan motiv iz sveta viene stvarnosti. Naziv i pojam nefigurativnost
nefigurativan (franc. nonfiguratif) obuhvata sve vrste apstraktnog likovnog izraaja
Uupotrebisunazivifiguralnost,nefiguralnost(v.Apstraktnaumetnost).
FIZIOGNOMINOST Fiziognominost arh. dela predstavlja tenju za prostornim
izrazom. Pored prirodno funkcionalistikog pravca pojavilo se u shvatanju
funkcionalizmameufunkcionalistimatokomrazmenemisliipitanjefiziognominost
kao rukovodee naelo za izdelavanje oblika. F. kao ukupnost svih karakteristinih
crta arhitektonskog stvaranja postaje odraz unutranjih pojava stvari. Ako je za
ispunjenje zadatka merilo vrednost nekog tipski izdelanog oblika, onda su inioc
nematerijalne, duhovne vrste merodavni za ovu ili onu vrstu stvaranja, to jest za
izazivanjeovogilionogvidaf.Uprvomsluajuovekjepristvaralakomoblikovanju
subjektaudrugompredstavljaobjekt.Navodiseitodasavrenadelanastajuonda
kada se oba principa udrue kao plod odsudnog stvaralakog procesa odnosno
momenta, i kada su oni podjednako prisutni i delatni kod ostvarenja istog objekta
Fiziognominostjepostignutlikovniizrazsamogdela.
FIZIOMETRIJA, ARHITEKTONSKA V. Modul. Naziv za izuavanje metoda
merenjauarhitekturinaosnovuovekovihosnovnihmeraiproporcijaiprimenuovih
meranaarhitektonskoprojektovanje.
FLACHBAU(nem.prizemnagradnja)Nemakipojamzaoblikstambenegradnje
individualnekuesapojedinanimvrtovima.
FLANKIRATIPojamsekoristiuarhitekturidabiopisaouokviravanje,opkoljavanje
ili zaklanjanje jednog objekta ili dela objekta drugim objektima ili delovima objekta
Zidflankirankulamajezidnaijimkrajnjimstranamasenalazekule.
FLEKSIBILANPROSTOR(engl.flexiblespace)Nazivzaarh.prostor,najeeje
tounutranjiprostor,kojimoedamenjasvojoblikupotrebompominihpregrada,
panela,zidovailipromenompolozajaunutranjegmobilijara,uzavisnostiodfunkcije
kojuobavlja.
FLEKSIBILNOST U STAMBENOJ GRADNJI U stambenoj arhitekturi postoje tr
tipa fleksibilnosti: prividna (relativna), nadogradna (apsolutna) i poveana
(obogaena relativna) fleksibilna. Prividna fleksibilnost je ograniena fizikim
prostorom stana, odnosno, ire, kue, pa moe biti unutranja (unutar granica
stana)ispoljanja(obuhvataprostoreizvanosnovnogstana).Spoljanjajeunivou
ili po visini (dve stambene etae). Bitna je karakteristika prividne (relativne)
fleksibinosti da pretpostavlja neizmenjenu primarnu strukturu zgrade (konstruktivn
sistem,instalacijskevertikaleifasade).
Nadogradna(apsolutna)fleksibilnostpretpostavljauzsvojstvoprividnefleksibilnosti
izmenljivost primarne strukture. Moe se nadogradjivati i razgradjivati, te zahteva
tehnologijusklapanjaumestotradicionalnoggraenja.Poveanaprividna(relativna)
fleksibilnost po karakteristikama je slina prividnoj, uz vrlo ograniene mogunost
dogradnjeilirazgradnjeosnovnestrukture.
Za sve oblike izmenljivosti (fleksibilnosti) u stambenoj arhitekturi zajedniko je
odvajanjeprimarneodsekundarnestrukture(pregrade,ugradjeniormari,sanitarije
kuhinjski elementi itd.). to je izdvojenost primarne strukture prema sekundarno
naglaenija, to su mogunosti prilagodjavanja razliitim potrebama korisnika vee
Osnovni princip svih oblika fleksibilnosti u stambenoj arhitekturi sastoji se u
nedefinisanju raspodele ukupnog prostora stana, tj. omoguavanju korisniku da ta
prostorraspodelipremapotrebama.
Nezavisnost sekundarne strukture (paketna ugradnja) od primarne osigurava
nezavisnost i celovitiji razvoj proizvodnje i tehnolokog napretka sekundarne
strukture, a korisniku omoguuje da opremanje stambenog prostora bolje prilagod
materijalnimmogunostimaistrukturnimpromenamauporodici.
FLOWING SPACE, TEKUI PROSTOR (engl.) U arhitektonskom projektovanju
pojam flowing space tekueg prostora, naznaava karakteristiku projektovanog
prostoradabudepovezansaspoljanjimokolnimprostoromiunutranjimsusednim
prostorijama. Pojam flowing space pojavljuje se prvi put u arhitekturi Frank Lloyd
Wrighta, pre svega na njegovim stambenim vilama. Kue projektovane po
principima tekueg prostora karakterie nedostatak vrata, pregrada ili barijera
Prostori se medjusobno prepliu, ulivaju jedan u drugi, kao da teku. Uvodjenje
principa tekueg prostora u arhitekturu uspostavilo je nov odnos prema
projektovanju. Fiksne zidove su zamenile pomine pregrade, vrata su zamenil
otvori, sobe vie nisu izolovane i izdvojene, ve su u sastavu celokupnog tkiva
objekta.
Prema nekim teoretiarima, izvori principa tekueg prostora nalaze se u
tradicionalnojjapanskojkui,aprenelisuihiprviputupotrebiliprotagonistimoderne
arhitekture, kao na pr, Wright, Le Corbusier, M. v.d. Rohe i drugi. Danas je ova
principopteprihvaeniopterairen,aprimenjujeseistotakoiusferiurbanizma.
FORMA (l. forma) Oblik (supr. sadrina) kroj vid lik, izgled, spoljanja strana
kalup, uzor, obrazac, mustra, model ureenje, nain, propis tip. sloene strane
tabaka stegnute u gvozdeni okvir biti (nalaziti se) u formi biti spreman za to, bit
oran sub utrakve forma (l. sub utraque forma) teol. pod oba vida, tj. pod vidom
hlebaivina(priest).
FORMAIDIZAJNUARHITEKTURI(engl. form and design) Pojam se odnosi na
sklop meuzavisnosti arh. dizajna i formalnih karakteristika buduih arh. objekata
odnosno na meuuticaje koji se javljaju izmeu forme i dizajna u arh. Pojam se
estovezujezaarhitekturuLouisaKahna,kojiistraivaomeusobniodnosovedve
karakteristike,zasnivajuinanjemusvojuarhitekturu.
FORMA I SADRAJ U ARHITEKTURI (engl. form and content) Pojam koji se u
arhitekturi koristi da bi bio naglaen sklop odnosa izmeu oblika jednog prostora
injegove funkcije, odnosno unutranjeg sadraja. U smislu forme i sadraja, jedan
objekt moe da ima ekstremne karakteristike: esto je to forma koja je stilsk
predodreena,saprethodnopostavljenimkarakteristikamaoblikagraevineilijeto
arh. objekat koji je nastao na osnovama funkcionalnih i ostalih upotrebnih
karakteristika,kojesukasnijeodredilenjegovuformu.Uprvomsluaju,moedase
radi o formalizmu u arhitekturi, dok je u drugom sluaj prisutan funkcionalizam
Meutim,najeeseradioveomakomplikovanomsklopuodnosaformeisadraja
koji prilikom projektovanja odreuju budue karakteristike objekta, tako da se
najee ne radi ni o formalistikom niti o funkcionalistikom pristupu u
projektovanju.
PremaRobertuVenturiju,arhitekturajeformaisadrina,apstraktnaikonkretna,
njenoznaenjepotiestruktura,teksturaimaterijal.Ovioscilirajuiodnosi,sloeni
protivreni,suizvordvosmislenostiinapetostikojesusvojstvenemedijuarhitekture.
FORMASLEDIFIJASKO(engl.FormFollowsFiasco)Naelokojejeproistekloiz
principa moderne arhitekture Forma sledi funkciju, Sullivana, predstavljeno je u
istoimenojkriticiPeteraBlakeakojujeobjaviousvojojknjizi1960.godina,posvetiv
je trojstvu moderne arhitekture: Le Corbusieru, Miesu van der Roheu i Franku
LloyduWrightu.SamaknjigasteklajepoverenjenaosnovuinjenicedajeBlakebio
jedan od propagatora staroga kreda. Prvi mit koji Blake analizira je mit funkcije
smatrajui da dogmatska primena funkcionalnog principa nije imala dobar ishod
odnosno, da raspolaganje prostorima programiranim za odreene funkcije ne
poboljava opte uslove ivota tih prostora. Sa jedne strane Blake osporava da
formamodernearh.uistinusledifunkciju,nezavisnooddobrihnameraprojektanata
s druge strane konstatuje rtelativnu autonomiju i postojanost arh. vrednosti u
odnosu na korienje prostora. Blakeovi zakljuci su sadrani u istorijskim
konstatacijama.
FORMA SLEDI FUNKCIJU (engl. Form Follows Function) Naziv za princip
moderne arhitekture koji se pripisuje Sullivanu i koji se posvuda smatra prvom
zapovestikatehizisaModerne.Premaovomprincipu,funkcijajednogarhitektonskog
objekta je ta koja utie i odreuje njegovu arhitektonsku formu. Forma je
drugostepena, prilagodljiva i njen oblik samo odrazava funkcionalnu neophodnos
objekta.Ovonaeloiliprincipbilojeosnovafunkcionalizmaumodernojarhitekturi
istovremenopredstavljajuikritikuformalizmaoblikaarhitektonskihobjekata.
FORMALISTIKA ANALIZA PROSTORA Naziv za analizu jednog prostora sa
aspekta prouavanja njegovih oblika, odnosno, formi, kao prostornih pojavnih
karakteristika. O f.a.p. pie Hans Jantzen 1938.g.: Formalistika analiza prostora
koja ispituje prostor, sadran u nekom arhitektonskom umetnikom delu, kao
posebna stilska forma, mora biti dopunjena razmatranjem predstavljenog prostora
kaodimenzijeznaenja,otelovljenoguokvirutogumetnikogdela.
FORMALIZAM (l. forma) 1. preterano polaganje na spoljanju stranu (formu)
pretpostavljanje oblika sadrini i sutini 2. fil. pravac koji polae samo na formu, a
zanemaruje sadrnu i sutinu stvari 3. preteranost u uvanju ustaljenih stvari
bukvalnoshvatanjezakonskihpropisainevoenjaraunaonjihovomciljuinjihovo
sutini.
FORMALIZAM U ARHITEKTURI (lat. formalis koji se odnosi na formu) Davanje
apsolutne i iskljuive vanosti spoljnjem obliku negiranje znaenja sadraja
idejnosti,napr.kodlarpurlartizma(lartpourlart).Neobuzdanasklonostkaform
odvodi u udesne nepoznate nerede (Charles Baudelaire u eseju Poganska
kola. U umetnosti, smer i nain koji koji polaze vaznost samo na oblik. Nasupro
funkcionalizmu, arh. princip, ponekad stil koji arhitektonskoj formi daje prvenstvo u
odnosu na sadraj, odnosno, funkciju objekta. Formalizam predstavlja turu
oblikovtinu po svaku cenu, privid onog to predstavlja, suprotnost pojmu
originalnosti u umetnikom stvaralatvu. Susree se u eklektikoj arh., u
modernistikoj arh., a u apstraktnijem smislu predstavlja traenje apsolutne
arhitektonikebezikakveunapredodreenenamene.
Formalizam moe biti oznaka svih vidova eklekticizma kao proizvoljno odabranih
konvencionalno podravanih ili izmiljenih oblika bez odreene stvaralake svrhe
kao takav predstavlja plod subjektivnog opredeljenja, raspoloenja i namere
projektanta, dajui prednost obliku formi nad sadrajem. U svakom sluaju, f
oznauje arhitektonsko delanje suprotnog znaaja od funkcionalne opravdanosti
korisnosti dela, koja se, za razliku od formalizma, jasno rukovodi svrsishodnost
svakog projektantskog postupka. Za formaliste graevina je objekt rznih zadnjih
namera,amanjesubjekt..
Formalizamjebioznaajnakarakteristikagotovosviharh.stilovatokomistorijearh.
ali je uvek imao izvore ili uzore u funkcionalnim zahtevima ili karakteristikama. F
pronalazimo u ant. gr. arh., unutar aarhitektonskih redova, u rim. arh., gde je
doziveovrhunacsvograzvoja.Uperiodusred.v.,formaarh.objektajeumnogome
zavisila od konstruktivnih znanja graditelja i konstruktivnih karakteristika materijala
koji je korien. U doba renesanse, forma arh. objekata, kao i planovi itavih
gradova, izvoeni su iz estetsko geometrijskih, a ne funkcionalnih zahteva. F.svo
novi procvat dozivljava u periodu baroka, u kojem arh. forma predstavlja rezulta
dekorativnihzahteva,agotovoceliarh.objektipredstavljajuformalistiketvorevine
poput arh. kulisa. U modernoj arh., f. je prisutan u delima mnogih arhitekata, a
periodi f. smatraju se za krizne periode u razvoju moderne arh. O f. mozemo
govoritiuarh.FrankLloydWrighta(GradyGammageMemorialAuditorium,Tempe,
Arizona, 195966., Guggenheim Museum, New York 194359., Marin County Civic
Center, San Rafael, 195964.), Waltera Gropiusa (Bagdadski Univerzitet, 1958.
Bagdadska Moeja), Eero Saarinena i dr. Klasicistiki formalizam u modernoj arh.
predstavljaupotrebuklasicistikihformidabisestvorilamodernaarhitektura,kaona
pr. kod Philipa Johsona (Lincoln Cultural Center, New York City). F. je naroito
prisutan u post modernoj arhitekturi, u radovima Aldo Rosija, Hansa Holleina
ChristianadePortzamparcaidr.
Svoju neobuzdanu primenu f. ima u dugotrajnom eklekticizmu, svoj vrhunac u
dekorativizmu. Ima ga i danas tamo gde eklekticizam postoji jo uvek u raznim
svojimvidovima.Relativnonajuzvienijividf.jeplodiskrenealiizosnovapogrene
zelje za reprezentacijom, za takozvanom umetnou, pri emu se osim
motiva arhitekturalne i sitnoornamentalne plastike slui, u veoj ili manjej meri
saradnjomslikaraivajara.
Zamenjivanje unapred osmiljenog oblika nefunkcionalnim imitacijama
deterministikogprocesaimalojekaorezultatnesamozbrkuiironiju,vepresvega
formalizam, koji je utoliko pokorniji to je nepriznat. Oni urbanisti i arhitekti koj
opovrgavajuformalizamuarh.suestokrutiiproizvoljnikadadoedooblikovanja
vlastitih projekata. Urbanistiprojektanti, poto su se nauili da antiformalistik
potujuarhitektonskuprofesijuidakritikujufizikenastrojenostiurbanizma,esto
su uhvaeni u ovu dilemu. Kada se jednom isplanira proces planiranja i kad se
odrede smernice razvoja. projekti se ispunjavaju hipotetinim zgradama, koje
pokazuju mogue puteve razvoja, koristei moderne oblike onog arhitektonskog
predvodnika koji se dopada mladom strunjaku, bez obzira da li je formalni jezik
ovogpredvodnikarelevantnijizadatiproblemodnekogdrugogformalnogjezika.

Zamenjivanje predstavljanja izraavanjem, kroz prezir prema simbolizmu

ukraavanju,dovelojedoarhitektureukojojjeizrazpostaoekspresionizam.Moda
zahvaljujui siromanim znaenjima koja se mogu dobiti iz apstraktnih oblika
neukraenih funkcionalnih elemenata, karakteristini oblici kasne moderne arh. se
esto prenaglaavaju. Suprotno tome, oni se esto previe povlae u svojo
neposrednojokolini.LouisKahnjejednomprilikompreterivanjenazvaoarhitektovim
oruem za stvaranje ornamenta. Meutim, preuveliavanje znaaja konstrukcije
programa,postalojezamenazaornament.
FORMALIZAM, NAELO FORMALIZMA U arhitekturi, stav, naelo ili u nekim
sluajevima,pokretkodkojegjeosnovnamisaopostavljanjearhitektonskeformeu
prvi plan, ispred sadraja, konstrukcije ili funkcije objekta. Arhitekta formalista
smatra oblik, ukras, ornament ili kompoziciju arhitektonskih oblika za primarnu
najvaniju karakteristiku objekta. Za formaliste, sadraj i funkcija objekta bitni su
samo ukoliko prate formu, oblik objekta. Za njih je oblik opredeljujue naelo
objekta.Sadrajmoradaprtioblikzgradeidamuseprilagoava.
Formalizam u arhitekturi je nastao iz potrebe utvrdjivanja odredjenih arhitektonskih
pravila gradnje, pre svega u pogledu konstrukcije. Pravila konstrukcije u antiko
Grkojdovelasudostrogoformalistikishvaenihoblikagraevine.Izkonstruktivnih
razloga, stvoreni su formalistiki kanoni, stilski redovi: dorski, jonski i korintski
Ovakav stepen shvatanja i obrade forme nastavljen je vekovima kasnije
Primenjivanajeformastubaiarhitrava,luka,svoda,kupoleisl.iovojkonstruktivno
formi je bila podredjena funkcija, odnosno, sadraj objekta. Gotike katedrale su
pratile formalan karakter konstrukcije stubova i prelomljenih lukova, kontrafora
trafora.Vrhunacformalizmauarhitekturisvakakojebioperiodbaroka,kojijeformu
poput ornamenta, doveo do savrenstva. Krajem XIXv. I poetkom XXv., razvo
konstruktivnoh sistema dostie vrhunac, pa shodno tome dolazi do spontanog
odbacivanja klasinih konstruktivnih formi. Nove gradjevine vie nisu optereene
konstruktivnim ogranienjima arhitrava, luka ili svoda i po prvi put je bilo mogue
potpuno odvojiti problem funkcije i sadraja od problema konstruktivne forme
Danas se u arhitektonskoj teoriji na formalizam gleda kao na nedostatak
arhitektonskog dobrog ukusa i stila. Savremene graevine sadraj stavljaju u prv
plan,dokjeformasamosredstvozanjegovurealizacijuidobrofunkcionisanje.
FORMAT (lat. formatus: oblikovan) Veliina, dimenzija slike, tampane knjige,
papira,fotografijeisl.Postojeutvreniformati(norme)slika,anakrajuiknjiga(in
plano,infolio,in4(stepena)in8(stepena),12,16).Najobinijisuformatifotografije
6x9,13x18,18x24cm.
FORMAT, ARHITEKTONSKI Veliina i proporcije komada papira ili drugog
dvodimenzionalnogmedijanakomeumetnikiliarhitektaradi.
FORME, ARHITEKTONSKE, TIPOVI Postoje sledei karakteristini tipov
arhitektonskih formi: otvorene forme, zatvorene forme, geometrijske forme
nepravilneforme,prirodneforme,saeteforme,sublimikrajueforme,irokeforme
razudjeneforme,nadgradjeneforme,prilagodjeneformeidr.
FPLANV.Plan,Plantipoviplana.Nazivzaplanjednegraevinekojijeizradjen
u obliku latinskog slova F, sa centralnim jezgrom i dva kraa trakta koja su
postavljenaupravonajezgro.
FRAGMENT (lat. fragmentum, frangere razbiti) Sauvani ostatak ili ulomak
arhitektonskog, slikarskog ili skulptorskog, keramikog, tekstilnog, knjievnog i dr.
dela.Odlomak,ulomak,elementilideojednogarh.objektailinekognjegovogdela
koji je vidljiv ili neposredno dostupan. Fragment sreemo u oblasti arheologije il
istorije arhitekture, kod arh. objekata koji su uniteni, ali koji su sauvani u
fragmentima, na osnovu kojih je mogue izvriti njihovu rekonstrukciju. F
pronalazimo na podovima rimskih palata u vidu fragmenata mozaika. Takoe
susreemofragmentarneostatkezidneplastikeiliornamentikeant.spomenika.
FRONTALNI (nl. frontalis) 1. anat. eoni, koji se tie ela ili mu pripada (napr.
arterija, kost, reanj i dr.) 2. arh. koji se tie prednje strane ili joj pripada 3. voj.
slica,spreda,sfronta,ufrontufrontalnavatravatraspredafrontalnimarkretanje
(ete,voda)urazvijenomstrojufrontalninapadnapadslica,spreda.
FRONTALNI PRISTUPI Ulazni elementi jednog arh. objekta koji se nalaze na
njegovoj frontalnoj strani, obino u sreditu njegove eone fasade. U urbanizmu
grada,f.p.predstavljajupozicijegradskihvratnica(kapija)saeonestrane,odnosno
ufrontalnojosijednoggradapremaputukojivodiugrad.Uant.rim.urban.,f.p.su
postavljeninamestimaprodoradecumanusakrozgradskizid,sajunestrane.
FUKINSEI (jap.) Predstavlja koncept koji je karakteristika zen dizajna, koj
predstavlja koncept asimetrije. Japansku naklonost ka asimetriji nije lako objasniti
Ona moe da potie od porekla rase iz azijskih uma, gde su prirodne forme
izgradile oseaj za organskom lepotom, ili od fundamentalnog zen verovanja o
posmatranju individualnih stvari kao savrenih same po sebi, bez potrebe za
simetrijom.Kodzendizajna,shodnokonceptufukinsei,asimetrijasekoristidakreira
vitalnu silu u kojoj su suprotnosti postavljene izmedju levog i desnog i, esto
izmedjuvolumenaiforme.Utipinomjapanskomdizajnuvrtailijednekue,okose
ne zaustavlja niti na jednoj dominantnoj taki dizajna, ali se konstantno vraa
gledajuiefekatceline.
FUNDAMENTALIZAM U ARHITEKTURI (engl. fundamentalism) Odnos prema
osnovnim karakteristikama arhitekture koji se pretae u arh. formu. F. zadire u
arhetipske forme, bazirajui na njima stil svog izraza. Najee se kao glavn
protagonista fundamentalizma u arhitekturi predstavlja lik i delo Louisa Kahna
drugihpredstavnikametafizikekolearhitekture.V.Metafizikakolaarhitekture.
FUNKCIJA:
1.Uobinomivotu,funkcijajeizvestanvidmisaonedelatnosti,bilokojevrsteu
ciljuuspenogispunjavanjanekogunapredjasnopostavljenogzadatka.Ona
jetudataapriori.Funkcijagraevinajedaobezbedinajoptimalnijeodvijanje
ivota i rada u njima u skladu sa njihovom namenom. Svi vidovi f. u arh.
meutim, nisu dati a priori. U toku prouavanja graevinskog programa i u
tokureavanjaarhitektonskihproblema,onisetekpronalazeiuoavaju.Tako
sagledane f. postaju aktivna snaga i vid ove ili one stvaralake pobude
znaajnezadonoenjeodlukaizauspenosreivanjeprostora.
2.Veliine u matematici funkcije oznauju relaciju konstantnih i promenljivih
odnosa i vrednosti zavisnih jedni od drugih i utvrenih odgovarajuim
jednainama. Njihov koliinski odnos se menja po izvesnoj meusobno
zavisnosti maksimum vrednosti je onaj stepen jednaine apsolutna mera
kojiarhitektuuodnosupromenljivihikonstantnihvrednostinajvieinteresuje
zakojimonteikaoglavnimciljemkodreavanjapojedinihsvojihzadataka.
3.Funkcija donosi reenje postavljenog zadatka optimalnim zadovoljavanjem
uslova i faktora radi besprekornog odvijanja odreenog ivotnog procesa
vezanog za zgradu. Svrhovitost je, bez sumnje, neophodan podstrek i za
izdelavanje oblika. Ona daje formama izvesnu osobenost s mogunou
njihovepostojanetipizacije.
4.U arhitektonskom smislu, svrha ili namera prostora, jedne graevine, dela
neke graevine, elementa ili detalja, za koje je projektom predvieno da ih
obavlja. Arhitektonski objekti su funkcionalni ako upotpunosti vre namenu
zbogkojesunapravljeni.Ukolikojeoblikiliizgledarhitektonskogobjektatakav
da, zbog estetskih, konstruktivnih i drugih razloga nije mogue vrenje
 njegove pretpostavljene i predviene funkcije, onda esto kaemo da je ta
objekat nefunkcionalan, ili formalistiki projektovan. esto je projektovana
forma stavljena iznad funkcije, pa se radi o formalistikom objektu. Nek
arhitektonskiobjekatiliprostormoedaimadve,paiviefunkcija.Tadajeto
multifunkcionalan(vienamenski)prostoriliobjekt.
Funkcija jednog arhitektonskog objekta odgovara njegovoj svrsi, odnosno, nameri
Jedanarh.objekatjefunkcionalanukolikozadovoljavasvrhuradikojejepodignut
Svrhe objekata mogu da budu razliite stanovanje, rad (ekonomske), kulturne
rekreativne, zdravstvene, saovraajne i dr. Funkcije objekata su odgovarajue
ovekovim zahtevam i potrebama, rastu zajedno sa razvojem tehnologije i nauke
uopteimenjajuse,estoveomabrzo.Pojediniarhitektonskibjektisadreizraene
tehnoloke karakteristike pomou kojih zadovoljavaju veoma sloene komplekse
funkcija.
Tokomistorijeirazvojaarhitektonskihoblika,prikrivanjeunutranjihfunkcijaspoljnim
oblicima je bila uobiajena pojava u predmodernoj arhitekturi. Tako na primer
renesansna palata je imala jednolian poredak prozora kojim su maskirane sobe
sasvim razliitih namena. Na ranim modernim objektima sa oduevljenjem su
korienifabriKiobliciidetaljizaposlovneobjekte,stambenekue,pozorita,itd.U
pretpostavci poslemoderne arhitekture implicitno je bila sadrana injenica da
poteno izraavanje unutranjih funkcija na fasadi ne oznaava i vrlinu ili viu
moralnuvrednostobjekta.Tojebilajednamoralnapreokupacijamodernizmakoja
bi trebalo da bude manje vazna od vizuelnog odnosa spoljanjosti objekata
njegovogarhitektonskogokruzenja.
FUNKCIONALIZAM (lat. functio obavljanje, vrenje, engl. functionalism, ital
razionalismo) Arhitektonski kredo, stav arhitekte ili dizajnera koji smatraju da je
njihova primarna obaveza da vide da graevina ili objekat koje su isprojektovali il
dizajnirali funkcionie dobro. Sve to funkcionalisti ele da postignu na objektu
emocionalno ili estetski, ne sme da utie na prikladnost objekta ili graevine da
ispunisvojusvrhu.
Takoe,funkcionalizamjepojedinanomiljenjeunastojanjimapojediniharhitekata
izahtevizvesnihgraevinskihprogramavezanihneodvojivozatehnolokeprocese
proizvodnje. Kao pravac, f. predstavlja osobeno etiko, organizaciono a time
ekonomsko shvatanje arh. sa posebnim naglaskom krajnje svrhovitosti zgrade u
svim njenim vidovima i izrazima. Sve stilski obraene arhitekture od piramida do
versajskog parka, bile su subjektivno ili objektivno funkcionalne. kola u
istoricistikomstilujekola,bankajebanka,stambeniobjektzgradazastanovanje
Samo sredstva eklektikog graevinarstva imaju ograniene mogunosti. Svojim
logikimpostupcima,dabitoboljeispunilasvojzadatak,tehnikaarh.krisvojpu
funkcionalnomshvatanjuarh.problema.
Funkcionalizam je stvaralaki pravac i metod rada kojim se celokupnost pojedinih
funkcija stapa u jednu smiljenu celovitu funkcionalnost. Predstavlja zajedniko
merilosvrhovitostiizakonitostikompozicijeuodnosunaarh.celinukaostvaralak
prostorni organizam. Za razliku od kubizma, koji je svoj domet imao manje vie
samo u aritmetikoj harmoniji plastinih tela, tj. u osnovnoj arhitektonici, f. ve
izvodilogianorganskiunutranjiskloparhitektonskecelineisvihnjenihdelova.F
jemerilouinkapostignutogiupogleduekonominostiprojekta,gradnje,korisnosti
loginosti,estetinostiidrugihpreimustavakonanezgrade.
Forma prati funkciju je ustaljena fraza moderne arhitekture, koja potie od L
Sullivana. Godina 1920tih, ona je izgledala poput daleke i strane ideje, hladne
zabranjujue danas, mada iroko prihvaena, ova fraza nastavlja da potsea na
modernuarh.postavljenunasuprottradicionalnoj,tojevieodslogana.Formaje
svakako, pratila funkciju jo od perioda stanovnika paleolitskih peina do neolitskih
peinskih stanovnika pratila je funkciju u rimskim utvrenjima i akvaduktima
srednjovekovnimdvorcima,skladitimaihalamaizXVIIIveka,pasvedogigantskih
poslovnihzgradametropolaXXveka.Kritiarif.ponekadsugeriudafunkcionalizam
prestajetamogdearh.poinje.Ovojenepravedno,kakozafunkcionalizam,tako
zaarhitekturu.Istorijatirazvojmisliofunkcionalizmumoemodapratimootkakoje
moderan ovek poeo da razmilja u duhu vremena o sutini arh. ne samo kao o
zanatu,veikaoodrazusvogadoba.
Pod uticajem tehnike arhitekture, f. se razvija na dva toka, na tlu Amerike i u
Evropi, ali iz zajednikog izvora racionalizma. Umetnost poznaje samo jednog
gospodara: potrebu i izopauje se kada slua ud umetnika, pie G. Semper u
svojimspisima.VepreSempera,romantiariklasiarK.F.Schinkel,usvompismu
upuenom 1834.g. bavarskom prestolonasledniku, navodi svoj odgovor na pitanje
ta je ideal arhitekture: Ideal u arhitekturi moe samo onda biti ispunjen u
potpunosti ako jedna graevin kako u celini tako i u svim svojim delovima i sa
duhovnog i sa fizikog stanovita odgovara sasvim svojoj svrsi. Uprkos mnogo
cenjenoj reenici L. Sullivana da oblik sleduje funkciji, treba imati u vidu da je on
najpre zastpao stav za bezornamentalnu arh. a zatim za ornament. Arhitek
Labroustdaje1830.g.,znatnopreSullivanaovakvudefiniciju::Arhitektonskaforma
morabitipodreenafunkciji!,aOttoWagnerpieosutiniisadrajunajnovijearh.
Krajnjetanopoimanjeiispunjavanjesvrhe(donajmanjegdetalja),tojeustvar
funkcionalistikiprincip.Osnovnepretpostavkesvognauka,Wagnerje,meutim,u
praktinom delanju ostvarivao samo relativno, ne odbacujui ulogu ornamenta
izvedenog u duhu secesije. Adolf Loos kao osnovnu postavku svojih misli navod
izmeu ostalog: Tek kada se graevinska statika bude podudarala sa
ekonominou prostora, moi e se govoriti o moderno tedljivom arh. delu
Funkcionaliustiku komponentu svoje arh. Poelzig je oznaio kao prolaznu reima
Sve to je tehniko a time i svaka tehnika forma prolazna je ovek ih sam
bezobzirno razara im prestanu da slue svojoj svrsi. Umetnika forma je vena
beztetenjunijemoguemunititi,aMarcelBreuertvrdi:Stambenumainunisu
mogli nikako da sagrade prvi funkcionalisti poto su bili stvaraociumetnici.
Richards: Funkcionalizmom se oznauje jedna vrsta zidanja koja doputa samo
onekonstrukcijeiformekojereavajufizikezahtevenanajekonominijinain.

Najindividualniji stav protiv funkcionalistikog principa ima Mies van der Rohe
Sullivanovuformulutrebapreinaitiprostortrebaoblikovatitakodabudepraktian
i ekonomian a funkcija e se prilagoditi njemu. Najzad, posle vie godina
uspenog rada, Niemeyer izjavljuje: Moja istraivanja u toku mnogih studija
odnosiesenauproenjeplastineformeipruietaanodgovornafunkcionalne
konstruktivneprobleme.
FUNKCIONALIZAM STANOVANJA Funkcionalizam je nastao pod uticajem
internacionalnog iskustva i ogranienja uslovljenih konstrukcijskim sistemima, te je
njegovaodredjenostzbogtogaibilaugotovosvmelementimanepromenljivaizbog
togaizvanivotna.
Funkcionalistike eme stana temelje se na vrstoj racionalnoj kategorizacij
pojedinanih funkcija stana i njihovih medjusobnih veza. Takva kategorizacija
eventulano pogoduje potrebi trenutka, a nedovoljno je prilagodljiva izmenjenim
potrebama. Napori arhitekata da unutranjim rasporedom prostorija opravdaju
naelnu pogreku stvorili su kod projektanata postupno uverenje da su u stanju
formiratinavikeivota.Touverenjeimalojeipozitivnihposledica:praksapotvrdjuje
da su se pod uticajem struke razvile i izmenile mnoge navike stanovanja, naroito
kadsearhitektonskiorganizovalanavikakojajevebiladrutvenouslovljena.Tise
rezultati, medjutim, ponegde pogreno poistoveuju s pravom da se nametne
projektantskivrednostisistem.Funkcionalistikipoglednaorganizcijuosnovestana
menjaoseutokuvremenaimiljenjasuserazlikovala,aponegdeisuprostavljala.
Tako je, npr., u razbodlju izmedju dva svetska rata bio najizrazitiji stav da svak
prostorustanumorabitiodreensvojomupotrebom,alijeistovremenopostojalo
izraeno htenje za tzv. elastinom kuom. Mies van der Rohe, jedan od
najistaknutijih predstavnika funkcionalzma, ostao je veran tom shvatanju do kraja
poevi od naselja Wiessenhof (1927) pa do stambenih tornjeva na Lake Shoreu
(1951), zalaui se ne samo u stambenim nego i u drugim gradjevinama za
neutralno,viestrukoiskoriavanjeprostora.SlinojeiuLeCorbusierovuDominu
kojijezasnovannafleksibilnostiunutranjeorganizacijezgrade.Dominosetrebalo
graditi od standardnih komponenata koje, sastavljene, doputaju veoma razliito
grupisanjejedinica,dakleirokuizmenljivost.Dananjirazvojelektronike,pomagala
robotaiaparatatemeljitomenjafunkcijupojedinihstambenihprostorija.
FUNKCIONALIZAM, POREKLO V. Formalizam. Nasuprot formalizmu, stav il
pokret u arhitekturi iji je kredo prvenstvo funkcije arhitektonskog objekta nad
njegovom formom. Savremeni arhitektonski objekti oslobodjeni su bilo kakvih
konstruktivnih ogranienja, pa prema tome, njihova forma ne zavisi od zahteva
konstrukcijeobjekta.
Funkcionalizamjenastaoirazvioseuporedosanastankompokretamodernizmau
arhitekturi i kubizma u likovnim umetnostima. Osnovna forma u funkcionalistiko
arhitekturijekubus,osnoveobjekatasupravougaone,jasneijednostavne.Osnovn
cilj dobro projektovanog arhitektonskog objekta je postizanje njegove dobre
funkcionalnosti. Funkcionalnost arhitektonskog objekta moe da bude
funkcionalnost u upotrebi prostora, saobraajna funkcionalnost, konstruktivna
funkcionalnost, ergonomska funkcionalnost, funkcionalnost u upotrebi dobrih
izolacionih materijala, funkcionalnost u insolaciji i provetravanju objekata i dr.
Posebno je znaajna funkcionalnost objekta u odnosu na njegovu namenu, tip
karakter.Tako,naprimer,poslovniobjekatmoradazadovoljiodredjenestandardeu
pogledu funkcije, koji su razliiti od funkcionalnih standarda koji se primenjuju za
objektestambenearhitekture.
Pobornicifunkcionalizmauarhitekturiujednosuarhitektonskiracionalistiinjihovcil
je,nasuprotformalistima,ostvrenjedobrogsadrajaifunkcijeobjekta,bezobzirana
formu.Premanjima,jedanobjekatkojizadovoljavavisokefunkcionalistikezahteve
bie istovremeno visoko kvalitetan u formalnom smislu. Najjednostavnije forme
poput kubusa su, prema njima, likovno oblikovno najkvalitetnije i najprihvatljivije
Predstavnicifunkcionalizmasuujednoinajznaajnijipredstavnicimodernogpokreta
uarhitekturi:LeCorbusier,MiesvanderRrohe,Gropius,Meieridrugi.
FUNKCIONALIZAM, RAZVOJ Pojam funkcije, funkcionalnog i funkcionalizma u
arh.potrebnojeposmatratiizdvaosnovnaaspektairegiuzeg.Uiremsmislu
pod pojmom funkcionalnog obuhvaen je osnovni logiki odnos izmeu stepena
razvoja materijalne kulture i stepena razvoja drutvene svesti s jedne strane, te
odgovarajue konkretizacije arh. prostornih i oblikovnih reenja nastalih pod datim
uslovima s druge strane. U uem smislu, pod pojmom funkcionalizma obuhvaena
jeortodoksnametodaarh.kreiranja,kodkojejeprostorno,konstruktivnoioblikovno
reenje direktan i iskljuiv rezultat odraza konkretnih zahteva koje organizacija
ivotairadaudatomobjektujednoznanopostavlja,tokonanokulminiraukrilatic
LeCorbusiera,dajekuamainazastanovanje.Uonimistorijskimepohama,kad
je arh. zaista noena jakom i iskrenom drutvenom potrebom u materijalnom
psiholokom smislu i kad ona upotpunosti vri svoju funkciju (kad je dakle u
najdubljemsmislufunkcionalna),nastajalesuvelikestilskefazearh.(egipatska,ant
grka, got., reesansna, moderna). Nasuprot tome, kad ta drutvena potreba nije u
arh. dovoljno jasno izraena, kad arh. ne izrasta iz stvarnih potreba kao odraz
drutvene svesti, ona ulazi u fazu dekadencije, ugrozena samovoljom pojedinca il
akademskimablonom(klasicizam,neogotika,secesija).
U doba kolektivnog spontanog graenja, funkcionalizam je jedini uslov koj
graevinska delatnost nastoji zadovoljiti. Preistorijske sojenice ili savremene
nastambe domorodaca na drveu zadovoljavaju najosnovniju funkciju zatite od
nepogodaineprijatelja.Urazdobljimasvesnokoncipiraneizgradnje,umomentukad
graevina izraava idejni profil odreenog kolektiva, pojam funkcionalizma nuno
dobija simboliki smisao. Arh. se u svojim najboljnim ostvarenjima uzdie na ta
naindosimbolasvojefunkcije(egipatskapiramidailibaroknifranc.dvoracsvojim
dimenzijamailiformompodjednakonadilazestvarnepotrebezakojesugraeni).U
XIX veku, dolaskom na vlast graanske klase koja u naletu tenje za afirmacijom
posee za ustaljenim oblicima prolosti, arh. trai reenja u oponaanju rezultata
ranijihrazdoblja.ToseodraavauprimeniistorijskihstilovaieklekticizmaXIXv.uto
dobareprezentativnaarh.nijebilafunkcionalna,jerjeprestaladabudestvarniizraz
drutvaukomejenastala.Nasuprottome,kodizgradnjeutilitarnihobjekata,kojiuto
dobareavajupraktinezadatke,nastajudelakojasustvarniizraznovihdrutvenih
potreba. Kristalna palata u Londonu (185051), Eiffelov toranj i Mainska hala u
Parizu (1889), Dvorana veka u Bresslauu (1913) ili hangar u Orlyju, kraj Pariza
(1916), u primeni novih materija (gvoe, elik, armirani beton, staklo), u nainu
gradnje i izraanoj jasnoi konstrukcije vesnici su novog vremena industrijskog
razvojaukomesupojmovibrzina,ekonominost,praktinostifunkcija,sastavnideo
miljenjainovikriterijumiuvrednovanjuarh.dela.Izsvegatogaproizlazizahtevda
graevinabudeiznadsvegasvrsishodna,odnosno,funkcionalna,natemeljuegaq
njenioblicipoprimajusmisaonovesavremenelepote(funkcionalnojesamoposeb
lepo). Ovako shvatanje f. kao samostalnog estetskog kvaliteta, veoma je bitno za
shvatanjeovogpojma,tojenaroitopotenciranoudrugojitreojdecenijiXXveka.
Prviputsezahtevizaf.javljajuuuemsmislukodamerukogarhitekteL.Sullivana
koji pie arhitektura treba da bude organska, a organsko je ono to nastaje po
zakonu funkcija forma. Pod pritiskom funkcije nastaje forma. U Evropi su u tom
smislupresudnuuloguodigraliDeutscherWerkbund(osnovan1907)tearhitekteA.
G. Perret i P. Behrens (koji je u Hali turbina AEGa 1909.g. stvorio prvi savremeno
oblikovanifabrikiobjekat).OvuidejudaljerazvijaW.Gropius(fabrikaFagus,1911,
paviljonfabrikeDeutz,naizlozniWerkbunda1914).Sledeaetapaurazvojuf.,kako
u teoriji tako i u praksi, obeleava eksperimantalna kola Bauhaus, svojim
prihvatanjemind.standardaisistemaupotrebemontaznihelemenata.
Konanusintezuiteorijskuformulacijuf.daojeLeCorbusier,kojije,preuzevineke
estetskeikonstrukcijskeprincipeind.graenja,revolucionarnozahvatiouprobleme
savremene stambene arh. Osnovne njegova misao je da zgrada za stanovanje
mora odgovarati potrebama i navikama oveka ind. vremena. Polazeri od
shvatanjaarh.prvenstvenokaosocjalnogfaktora,dakleodpotrebedaseomogu
to veem broju ljudi potreban smetaj, Le Corbusier nuno zahvata i problem
urbanizma, tj. nain organizacije ivota u gradu, a s druge strane u proces same
gradnje sa stanovita ekonominosti (prefabrikacija, serijska produkcija, tipsk
standardi itd.). Na taj je nain on pojmu f. dao smisao svrsishodne organizacije
ivotnogprostoraitehnolokogprocesagradnje.Meutim,f.a.oblikujeodrteenitip
slobodnog konstruktivnog skeleta (domino), i slobodnih razdeljenih membrana, te
inventar oblika i karakteristinih reenja, koji su prihvatani od mnogobrojnih
Corbusierovih sledbenika. Sam Corbusier u oblikovanju svojih objekata vremenom
modifikuje stroge funkcionalistike principe, priklonivi se odr. strukturalnom
ekspresionizmu (stambeni blok u Marseilleu, 1952), koji postaje lirski intoniran
(Ronchamp, 1955). Sam Corbusier pie: Gde poinje arhitektura? Ona poinje
tamo gde maina prestaje. Nakon toga unutar f. a. do izraaja dolaze, s jedne
strane tendencije prema slobodnom, prenapetom sibolikom f. (P.L. Nervi, B.
Lubetkin, O. Niemeyer), s druge strane prema strogom funkcionalistikom
formalizmu,kojisenekimelementimaf.a.,kaotosureeytkastiparavaniibrisoleji
sluinaizrazitodekorativannain.
FUNKCIONALNA ARHITEKTURA, PRAVAC Pravac u arhitekturi koji stoji na
principu funkcionalne graevine. Osnovno je pri tom, da se dosledno sprovod
naelo: da svaki deo graevine dobro slui svojoj svrsi i da se funkcionalnos
pojedinih delova mora jasno odraavati kako u unutranjem rasporedu, tako i u
spoljanjemoblikovanju.Novipravacteidadomaksimumaiskoristisvemogunost
novih materijala i konstrukcija, naputajui pri tome ranije oblike izraavanja
Izbegavatakoeromantikuuarhitekturiiiznadsvegaistiesvrhuiracionalnost.U
oblikovanjuodbacujenepotrebnadodavanja,alinikonstrukcijakaobitnapodlogane
sme da bude sama sebi cilj, ve kao sredstvo novog oblikovanja u vezi strukture
svojstava graevinskih materijala. elja za ulepavanjem elemenata ne sme
naruavatinaelofunkcionalnosti(v.Konstruktivizam).
FUNKCIONALNAJEDINICANazivzaosnovnujedinicujednogarh.prostorakojo
je dodeljena odreena funkcija. U makro pogledu, za f.j. jednog grada moemo
smatrati jednu ulicu ili blok. U Makro pogledu, f.j. jednog stambenog objekta
predstavlja jedan stan ili apartman, dok je f.j. jednog stana soba, na pr. spavaa
soba.
FUNKCIONALNA LOKACIJA Osnovne funkcije grada su: rad, stanovanje
rekreacija i saobraaj. Funkcionalni pristupi takoe obuhvataju problem formiranja
prostornestrukturegradapoduticajemfaktoralokacije.Najveajezainteresovanos
zaproblematikulokacijeindustrijeistanovanjaugradu,zatimjesveaktuelnijiutica
saobraaja na rekonstrukciju prostornih struktura, dok se lokacija rekreativnih
funkcijailismatrastrogouslovljenomiliprivremenozanemarujuom.
Lokacijaindustrijepresvegazavisiodkarakteragradskihaktivnosti,funkcijegrada
zatim od modela gradskog razvoja i od naina iskoriavanja gradskog zemljita
Grad moe da bude orijentisan na aktivnosti koje imaju preteno eksterni znaa
(eksterna ekonomija, izvozna privreda, tercijarni grad) ili od aktivnosti koje su
usmerene ka gradu i njegovim stanovnicima (uslune aktivnosti, sporedna
ekonomija).Uzavisiodaktivizacioneorijentacijegrada,zavisi,sjednestrane,mode
gradskograzvoja,asdrugestrane,naineksploatacijezemljita.
Funkcionalna lokacija je veoma angaovana rezidencijalnom lokacijom
Rezidencijalna lokacija obuhvata izbor lokacije za stambeno naselje i izbor
sopstvenelokacijestanovanja.Obaizborapodleuuticajutrigrupefaktora:
1.Ekonomska grupa faktora obuhvata cenu zemljita, stambeni troak
transportnitroak.
2.Ekoloka grupa faktora obuhvata obeleja prirodne sredine lokacije (klima
visina, vetar, insolacija), obeleja stvorene ambijentalne sredine,
karakteristikejedinicesusedstva,naimestambenezajednice.
3.Socijalna grupa faktora obuhvata prostornu stambenu segregaciju il
homogenizaciju, mogunost izbora i izbor na osnovu preferencije javne
sigurnosti,blizineobrazovnih,kulturnih,servisnihinstitucija.
Sledea znaajna funkcija grada je saobraaj. Opta je tendencija porasta
suprotnostiizmeubrzogintergradskogisporogintergradskogsaobraaja.Potrebe
saobraaja za prostorom rastu izvanredno brzo. Prostor koji je namenjen
saobraajuobuhvataulice,prostorezaparkiranje,zaodravanjeiprodajumotornih
vozila,eleznikeprostore,aerodrome,pristanitaidr.
FUNKCIONALNA MREA Prema Lewis Mumfordu, svka urbana struktura
poseduje nevidljivu funkcionalnu mreu koja omoguuje da ta struktura ispravno
funkcionie. F.m. ine razliite funkcionalne forme: industrijske, kulturne, urbane
koje se pojavljuju na razliitim mestima kao odgovor na savremene potrebe. F.m
predstavljajumreze:infrastrukture,komunikacionisistemi,upravnisistemiidr.
FUNKCIONALNA REENJA Naziv za projektantska reenja jednog objekta koja
daju sve elemente za neometano odvijanje neke funkcije, pa ak i poboljavaju
funkcijuobjekta.
FUNKCIONALNATRADICIJA(engl. functional tradition) Termin koji je uveo J.M
Richardsakojiseprvenstvenoodnosionamodelizgradnjepoputodomaeneforme
industrijskih objekata. Kasnije je pojam obuhvatio projektovanje i realizaciju velikih
programamasovnogstanovanja,putemizgradnjekojajeestobilaprefabrikovanog
karaktera.
FUNKCIONALNI SEPARATIZAM Naziv za izdvajanje zasebnih funkcionalnih
strukturaizjedinstvenogkorpusaobjekta.Predstavljazavrnufazufunkcionalizmau
arhitekturi, u kojoj se pojedine, pa i najmanje funkcije medjusobno izdvajaju
dobijaju zaseban prostor. Funkcionalan separaratizam predstavlja programsko
funkcionalno ralanjenje arhitektonskog objekta do i najsitnijeg funkcionalnog
detalja.
FUNKCIONALNI SISTEMI Naziv za sisteme u urbanistikom planiranjeu jednog
grada ili grada uopte koji predstavljaju izdvojene tehnoloke celine i vani su za
normalno obavljanje svih gradskih funkcija. F.s. predstavljaju: sistem za napajanje
elektrinomenergijom,sistemzanapajanjepijaomvodom,sistemgrejanja,sistem
kanalizacije i evakuacije smea, saobraajni sistemi (kolski, kolski miruju
saobraaj,brzesaobraajnice,saobraajnicezasnabdevanje,parkinzi,metroidr)
sistem za grejanje i snabdevanje toplom vodom, gasovod, eleznica, pt
telekomunikacionisistem,tvsistem,sistemmobilnetelefonijeidr.
FUNKCIONALNITRAKT,TIPOLOGIJAPostojesledeitipovifunkcionalnogtrakta
monotrakt, dvotrakt, trotrakt, trakt sa koridorom postavljenim na sredini, trakt sa
koridorom postavljenim sa strane, radijalan trakt, trakt u obliku ah polja, tepih
sistem.

FUNKCIONALNO JEZGRO U modernoj arh. naziv za jezgro jedne zgrade

najee administrativne zgrade izgraene u vidu oblakodera. F.j. nalazi se u
sredituosnoveobjektaisadrimasivnezidovezaukruenje,stemeniteiliftovsko
jezgro, kao i pomone prostorije. F.j. takoe sadri instalacione duktove sa svim
neophodnimipotrebniminstalacijamazgrade.
FUNKCIONALNOODVAJANJEPredstavljaizdvajanjedveilivierazliitihfunkcija
jednog arh. objekta ili urbanistikog plana. F.o. je prisutno na svim nivoima arh.
poev od f.o. unutar enterijera, jedne stambene jedinice, nekoliko jedinica, unutar
sloenog arh. objekta, pa sve do nivoa jedne gradske zone ili celog grada. F.o. je
neophodnodabiseizbeglinegativniuticajiodreenihfunkcija:saobraaj,bunost
zagaenost sredine, poveana cirkulacija i dr. Unutar jednog stana, f.o. se vri na
nivou odvajanja nonog i dnevnog dela, ili kuhinje od dnevnog boravka. U javno
zgradi, odvaja se buni hol od prostora sa glavnim funkcijama, javni od internih
prostora i dr. Unutar gradske strukture, vri se meusobno odvajanje zona:
stambenih,poslovnih,trgovakih,saobraajnih,parkovskihidr.
FUNKCIONALNOST Predstavlja postignut maksimum vrednosti svih funkcijinih
faktorarezultatjeduhovneaktivnostipokrenuteusvrhureavanjajednogzadatka
jednesagledanepojave.Savrenafunkcionalnostjetenjasavremenogneimarana
putupostizanjabesprekornihsavremeniharh.ostvarenja.
Funkcinalnostjesvrhauuemsmislurei.Onaseodnosinaunutarnjuorganizaciju
prostora, raspored i odnos elemenata u skladu sa tehnologijom procesa kojem
objekat sluzi. Funkcionalnost je prvi element upotrebne vrednosti jednog prostora
ona omoguava svrhu. Funkcionalnost je ta koja predodreuje osnovni koncep
jednog arhitektonskog objekta i uobliava primarne elemente sklopa, strukture
oblika, parcijalno i integralno shvaenog. Na taj nain, konstrukcija kao sredstvo
ostvarenja strukture prostora ima poseban vid funkcije u konstrukciji dela
arhitekture.
Mnogi teoretiari i majstori arh. isticali su znaaj i ulogu funkcionalnosti kao
faktorasvrhe i lepote u isto vreme. Tako, na primer, svoj funkcionalizam Guarino
Guarini izrazava milju da materijal ne ulepava graevinu toliko koliko dobar
raspored.Sasvojestrane,PolSouriaudajenetodrugaijuformilacijumeusobnih
zavisnosti funkcionalnosti i lepote: Svaka stvar je savrena u svom rodu kad
odgovara svom cilju. Ne moe biti sukoba izmeu lepog i korisnog. Predmet ima
svojulepotuimjenjegovoblikoitizraznjegovefunkcije.Kaotomoemouoiti
to je jo jedna varijanta, nova parafraza, postavke Louisa Sullivana da funkcija
sredinapredodreujuformu.
Zasluganovogfunkcionalizmamodernearh.nijeunjegovojidejnojiteorijskojpotki
veuivojpraksikojajepreobrazilasvetarhitektureuvoenjemfunkcionalnostina
glavna vrata novih prostora. Nesumnjivo jen da je u tom smislu vrhunsku ulogu
praktiku i simboliku u isto vreme, odigrao Bauhaus, Posle njega je savremen
funkcionalizam izgradio itav jedan sistem obrazaca i normi i, vremenom, postao
samsebidovoljan,klasianidogmatian,atimeiobjektivnokonicadaljegrazvitka
arhitektonskemisli.

U slinoj situaciji se naao i konstruktivizam kada je iz avangardne mladost

zadovoljnozaaouepohusopstvenogakademizma,gubeioseajzanovetokove
savremenogkretanjasveta.Miesovkonstruktivizam,kojipolaziodnegacijeprimata
funkcionalnosti u definisanju prostora i formi kao njihovog likovnog aspekta
potencirajui time dominantnu ulogu i znaaj strukture, odnosi se i prema samom
problemuoblikakaofenomenulepogposebi,moglobisereigotovoravnoduno
Formaposebi,kaeMies,nepostoji,formanijeciljnaegradavesamonjegov
rezultat Do kakvih je sve reperkusija dovela Miesova doktrina moemo se uverit
nekritikom interpretacijom i multiplikacijom strukturalne miesovske arhitekture
fasadnihzavesairomsveta.

Znaajnu jednainu odnosa funkcije i forma, daje Louis Mumford: U arhitektur

proizlazi forma iz funkcije i funkcija iz forme u jednom ritmikom smenjivanju
neophodnostiislobode,konstrukcijeisamoodlunosti,predmeta.Funkcijaiforma
grade dijalektiko jedinstvo. Prema Gropiusu podudarnost tehnike i umetnike
forme predstavlja najvie dostignue. Ali samo prisustvo neke mone volje moe
ovadvaelementadauskladiiujedini.
FUTURE ARCHITECTURE Predstavlja arhitekturu vizionara koji imaju vanu
implikacijuzabudunost.Onaukljuujeinovatoreijibrojradovaideodnulepasve
do radova prema potrebi. Ovi arhitekti predstavljaju svoje ideje na crteima
kolaima i hipotetikim projektima koji nisu izvodljivi uz dananje poznavanje
konstruktivnihmetoda,aliijaerealizacijabitimoguaubudunosti.

Meupredstavnicimafuturearchitecturenalazeseonikojipredstavljajuzemljukao
mrtvu planetu, unitenu od strane industrijalizacije i ekoloke degradacije, ali
nasuprot njima su oni koji predstavljaju arhitekturu budunosti kao tehnoloko
ekolokoudo,kojevodirazvojuoveanstvadonesluenihgranica.Tako,amerik
arhitekta Jeffrey Miles u svom projektu Ozonemaker (1993) demonstrira visok
nivo futuristikog poleta i, bez obzira da li je projekat uopte mogue izvesti
koncentrie se na arhitekturu onakvu kakva e biti u treem milenijum. On je
ekoloki predstavnik leonardovske zelene teorije koja treba da savlada sve
probleme ekolokog zagadjenja. U svom proizvodjau ozona on daje futuristik
sjaj fantazija u vidu satelita koji popravljaju ozonski sloj putem zamene
hlorofluorougljenika, istei atmosferu. Njegov drugi koncept u stilu science fiction
predstavlja Biotecture, po nekim karakteristikama zasnovan na konceptu Wright
ovog Broadacre Cityja, sa idealistikim reenjem centrinog ivljenje na zemlji
poputvizijeSTERNaurbanogcentrakaobiotopa.
Kombinujui ova dva primera, Miles objavljuje da urbani centri treba da budu
produetak integrisane strukture prirode. On sugerie da, prouavanjem eko
sistema i ponaanja biljaka i ivotinja, ljudski rod ima ansu da udje u produktivan
period reverznog inenjerstva. Ova ideja predlae grad kao proizvod totalne
reciklae i kao cevovodu nalik strukturu komponovanu od podzemnih habitata koj
sepruajupocelojzemlji.
Nameraovakvogprojektajedaseoistipovrinazemljeirazvijutehnologijekojee
donetipunudobrobitunutarpodzemnogsveta.
Uperiodu198395,DonnaGoodmandajesvojpredlogplutajueggrada(Floating
City), koji se zasniva na postavci da zemlje koje nemaju prostorne mogunosti
poputJapana,morajuneodlonodaseokrenuprouavanjupodvodnihekosistema
Goodmanova predlae izgradnju ostrva koja plove na vodi postavljena na
vazdunimpontonima.Ostrvasustabilizovanakablovimaisidrimazadnookeana
predstavljaju mini gradove koji sadre samoodrive tehnike i agrikulturne
komponente koje se zasnivaju na energiji mora. Medju ekonomskim i ekolokim
prednostima, kompleks ukljuuje sisteme za ienje dna okeana, za iskopavanje
raznih minerala, uzgajanje akvakultura, sadnju na krovovima da bi se smanjila
polucijaiobezbedilaosenenostgrada.