Sie sind auf Seite 1von 236
NGO Srebrenica Нistorical Project, The Netherlands Stefan Karganovic Ljubisa Simic SREBRENICA: ТНЕ DECONSTRUCTION
NGO Srebrenica Нistorical Project, The Netherlands
Stefan Karganovic
Ljubisa Simic
SREBRENICA:
ТНЕ DECONSTRUCTION
OF А VIRTUAL GENOCIDE
Scholarly advisor
Petr Ahmedovic Iskenderov
BELGRADE
2010
Фонд "Историјски пројекат Сребреница", Холандија Стефан
Фонд "Историјски пројекат Сребреница", Холандија
Стефан Каргановић
Љубиша Симић
СРЕБРЕНИЦА:
ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ
ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Рецензент
Пётр Ахмедович Искендеров
БЕОГРАД
2010
Одговорни уредник Стефан Каргановић Рецензенш: Пётр Ахмедович
Одговорни уредник
Стефан Каргановић
Рецензенш:
Пётр Ахмедович Искендеров
Editor-in-сhiеЈ
Stephen Karganovic
Scholarly advisor:
Petr Ahmedovic Iskenderov
ISREBRENICA:
ШЕ
DECONSTRUCfION OF А vrnTUAL
GЕNОСШЕ
Copyтight ©
2010 Ьу
Srebrenica Historical Project. АН rights reserved. No part of this publication тау Ье reproduced, stored in а
retrieval system, ог transmitted in anу fonn ог Ьу anу means, digital, electronic, mechanical, photocopying,
recording, ог otherwise, ог conveyed via the Intemet ог а Web site without рпог written pennission ofthe
publisher, except in the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews.
Inquiries should Ье addressed to:
Srebrenica Historical Project
srebrenica.historical.project@gmail.com
IСРЕБРЕНИЦА, ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА Copyright © 2010 Ьу
Srebrenica Historical Project. Сва права задржана. ЊIjeдaн део ове пубшпсације се не сме репродуковати,
похрањивати у било каквој бази података, ИЈШ преносити на било какав начlПl, дигитално, елекrpонсЮI,
механички, фотокопирањем, снимањем, ИЈШ на неЮIМ другим средством, нити се сме слати преко
интернета ИШI приказивати на интернет сајту без претходне писмене дозволе издавача, са изузетком
кратких навода у оквиру критичких ЩIанака ИЈШ приказа.
За дозволу контактирати:
ИсторијCЮI пројекат Сребреmща
srebrenica.historical.project@gmail.com
САДРЖАЈ - СОДЕРЖАНИЕ - TABLE OF CONTENTS Рецензија (Пёmр Ахмедовuч
САДРЖАЈ - СОДЕРЖАНИЕ -
TABLE OF CONTENTS
Рецензија (Пёmр Ахмедовuч Искендеров)
7
УВОД (Сшефан Каргановић) - - - -
11
ПРЕДГОВОР (Сшефан Каргановић) -
15
1.
ИМАN ЛИ МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРП­
СКИМ ЖРТВАМА? (Сшефан Каргановић) - -
31
2.
ДЕМИЛИТАРИЗАЦИЈА (Сшефан Каргановић)
51
3.
АНАЛИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ХАШКОГ ТРИБУ-
НАЛА (Љубuша Сuмић) - - - -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
61
4.
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА И ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА ПО МАСОВНИМ
ГРОБНИЦАМА (Љубuша Симић) - - - - - - - - - - - - -
81
5.
ДА ЛИ ЈЕ ПОСТОЈАЛА НАМЕРА У NЛУ 1995 ДА СЕ СВИ
МУСЛИМАНИ ЗАРОБЉЕНИ У СРЕБРЕНИЦЕ И ОКО ЊЕ
ПОГУБЕ? (Сшефан Каргановић) - - - - - - - - - - - - -
89
6.
АНАЛИЗА ГУБИТАКА МУСЛИМАНСКЕ КОЛОНЕ УСЛЕД
МИНСКИХ ПОЉА, БОРБЕНИХ ДЕЈСТАВА И ДРУГИХ
УЗРОКА (Сшефан Каргановић) -
107
7.
БИЛАНС (Сшефан Каргановић)-
119
SREBRENICA: ТНЕ DECONSTRUCTION ОР А VIRTUAL GENO-
СШЕ (English summary) -
131
Прилози
-
-
-
-
-
-
-
141
Пётр Ахмедович Искендеров, старший научный сотрудник Института
Пётр Ахмедович Искендеров,
старший научный сотрудник
Института славяноведения Российской Академии Наук,
кандидат исторических наук
РЕЦЕНЗИЯ:
СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ
ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Этно-гражданская война в Боснии и Герцеговине 1992-1995 годов, без
сомнения, стала самым крупным и трагическим военным конфликтом в
послевоенной Европы -
как по числу погибших, так и по степени
политизированности и масштабам спекуляций и фальсификациЙ. До сих пор
спустя пятнадцать лет после
подписания Дейтонского мирного
соглашения 1995 года -
численности погибших (по разным данным, от 1 ОО тысяч до 200 тысяч
человек), так и об обстоятельствах самых драматических и кровавых
эпизодов. Это, однако, не мешает ведущим мировым геополитическим
игрокам навязывать международному общественному мнению собственные
оценки и сценарии, собственноручно объявлять целые народы правыми и
отсутствуют достоверные сведения как по общей
виноватыми, а главное -
строить на трагедии трех братских народов
бывшей Югославии архитектуру нового мирового порядка, используя в
своих
интересах даже такие призванные
стоять
на
страже мирового
правопорядка институты, как Международный суд ООН и Международный
уголовный трибунал для бывшей Югославии.
Но даже на этом фоне боснийской войны особняком стоит трагедия
населения Сребреницы и расположенных вокруг нее деревень. Накал
пропагандистских войн вокруг нее не столько не спадает, но из года в год
усиливается. Используя голословные заявления политиков, сомнительные
документы и расплывчатые данные полевых исследований, ООН, ОБСЕ,
НАТО, США, Европейский союз, Организация Исламская Конференция и
другие мировые институты власти впервые в послевоенной истории Европы
пытаются объявить один из народов континента ответственным за геноцид,
проводя скандальные параллели с действительной трагедией Холокоста и
8 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
8 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
оскорбляя тем самым память миллионов погибших В ГОДЫ второй мировой
воЙны. Военные операции боснийских сербов в разгар войны представлены
как попытка уничтожить боснийских мусульман как нацию, а массовые
преступления мусульманских отрядов замалчиваются, а то и оправдываются
как самооборона. В июле текущего года в Сребренице намечено тор­
жественно отметить 15-летие событий июля 1995 года. Однако намеча­
ющиеся торжества не только не имеют ничего общего с исторической
правдой, но и преследуют цель создать пропагандистское обеспечение ДЛЯ
ликвидации боснийской Республики Сербской, о которой высшие функци­
онеры в Сараево уже давно отзываются не иначе, как о подлежащем
уничтожению продукта геноцида и «этнических чисток».
года. И
с этой точки зрения появление исследования Стефана Каргановича и
Любиши Симича «СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУ­
ЕЛНОГ ГЕНОЦИДА» представляется исключительно важным и своевре­
менным. Следует полностью согласиться с призывом авторов к тому, что
проблема Сребреницы должна «се посматрати и проучавати као целина», и
«све компоненте те целине морају бити заступљене у оквиру анализе» (стр. 1
в электронном варианте). Между прочим, подобного подхода с самого
Противостоять спекуляциям и клевете непросто. Этого нельзя до­
биться без обнароДования подлинных документов, относящихся к событиям
В Сребренице, без доведения до широкой мировой общественности правды
о предыстории, причинах, сути и последствиях трагедии июля 1995
начала придерживались мировые архитекторы «дейтонской» Боснии и
Герцеговины, рассматривавшие эту бывшую югославскую республику как
полигон для отработки собственных геополитических моделей и как сред­
cTBo воздействия на другие народы и государства - о чем свидетельствует,
в частности, приведенное в исследовании откровенное высказывание вли­
ятельного американского конгрессмена Тома Лантоша, заявившего, что роль
США в создании мусульманской державы в центре Европы должны по до­
стоинству оценить «не само одговорне вође муслиманских држава као што
је Индонезија, већ такође и џихадисти свих могућих фела» (стр. 129). По­
этому следует полностью согласиться с выводом авторов о преобладающем
сегодня в мире «неакадемическом» подходе к проблеме Сребреницы: «При­
мери таквог изразито неакадемског понашања су захтеви за доношење поли­
тичких резолуција којима се догматско тумачење сребреничких догађаја са­
крализује и намеће као једино исправно, упорни покушаји криминализације
јавног испољавања сумње у званичну верзију, и -
најзад -
као посебан
доказ очајања, прибегавање кривичним тужбама у настојању да се скептици
ућуткају, застраше и финансијски упропасте» (стр. 12).
Что же противопоставляют авторы настоящего исследования этому
«неакадемическому» - а лучше сказать, спекулятивному и фальсифициро­
ванному - подходу к трагедии Сребреницы? Прежде всего - научные
выводы из уже собранных различными мировыми институтами (не только
сербскими, но и западноевропейскими и даже американскими) документов
и материалов. При этом проведенный авторами анализ можно условно
Петр Ахмедович Искендеров: РЕЦЕНЗИЯ 9 разделить на две тесно
Петр Ахмедович Искендеров: РЕЦЕНЗИЯ
9
разделить на две тесно взаимосвязанные части. Первая заключается в кри­
тическом осмыслении источников и выводов Гаагского трибунала, каса­
ющихся результатов патологоанатомических и иных исследованиЙ. Как
справедливо отмечается в работе, «тај доказни материјал је једини corpus
delicti злочина у Сребреници иједини аргуменат за тврдњу да је у јулу 1995.
године српска страна извршила геноцид тако што је погубила «8.000 мус­
лиманских мушкараца и дечака». То су уједно и докази који служе као
основа за правни закључак да то дело представља геноцид». (стр. 13)
Исследование, проведенное доктором Любишей Симичем, и в том чи­
сле касающееся анализа проб ДНК, аргументировано опровергает подобные
утверждения как голословные и не имеющие под собой реальной на­
учно-правовой основы. В данном разделе подробно рассмотрены также
снимки, полученные в июле 1995 года со спутников и положенные в основу
обвинительных заключений Международного уголовного трибунала для
бывшей Югославии и Международного суда ООН. Подвергнуты крити­
ческому анализу и печально знаменитые громкие разоблачения, с которыми
выступил В Гаагском трибунале Дражен Ердемовић. «Дражен Ердемовић
ниј е обичан сведок Хашког трибунала, један од десетина. Он је изузетан
зато што истовремено има статус сведока и извршиоца сребреничког зло­
чина, који није један од многих преступа којим се МКТБЈ бави, већ његов
raison d'etre.» - подчеркивается в исследовании. Именно поэтому в «деле
Сребреницы» присутствует беспрецедентно огромное количество подтасо­
вок, фальсификаций и прямых нарушений в следсгвенных деЙствия:х. (стр. 18)
Вторая - и, пожалуй, еще более важная часть работы представлена
фундаментальным исследованием, проведенным доктором Стефаном Карга­
новичем, и посвященным проблеме потерь военной колонны 28 дивизии
мусульманской армии. В ночь с 11 на 12 июля 1995 года она с боями отхо­
дила от Сребреницы в направлении города Тузла и имела в своем составе
определенное число гражданских лиц. Именно ожесточенные бои данной
колонны с подразделениями армии боснийских сербов привели к много­
численным жертвам, которые в дальнейшее легли в основу версии о тысячах
«жертв Сребреницы». «Као последица тих борбених дејстава, а такође и
међусобних обрачуна, колона, за коју се цени да је на почетку бројала око
12.000 до 15.000 људи, претрпела је знатне губитке» - свидетельствуют
авторы исследования. (стр. 13)
Подлинная история боестолкновений военной колонны 28 дивизии с
сербскими силами все последующие годы игнорировалась и тщательно за­
малчивалась мусульманскими властями Сараево и западными средствами
массовой информации. Ведь она не только не вписывается в навязываемую
мировому общественному мнению картину вины боснийских сербов и Бел­
града за так называемый «геноцид Сребреницы», но и способна дезавуи­
ровать эту насквозь лживую конструкцию. Тот факт, что в июле 1995 года в
районе Сребреницы шли ожесточенные бои, объясняет и появление боль­
шого числа жертв, и наличие среди них гражданских лиц, и характер ра­
нений -
которые, по свидетельству Любиши Симича, в основном были
1О СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
получены в боевых, а не в «расстрельных» условиях. Иными словами, эта
история позволяет объяснить все обстоятельства «дела Сребреницы», ЯВИ­
вшегося важнейшим ЭПИЗОДОМ братоубийственной боснийской войны, но не
имевшего никакого отношения к понятию геноцида.
По образному выражению Любиши Симича и Стефана Каргановича,
Гаагский трибунал занимался тем, что ПОДГОНЯЛ собранные факты ПОД «про­
круетово ложе» вереии о геноциде муеульман Сребреницы. (етр. 94) Иееле­
дование СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕ­
НОЦИДА решает прямо противоположную задачу - объективно разо­
браться во всех аспектах трагедии. И решает эту задачу успешно - на высо­
чайшем научном и правовом уровне.
УВОД Без холистичког приступа разговор о Сребреници је
УВОД
Без холистичког приступа разговор о Сребреници је беспредметан и
немогућ. Холистички приступ 1 подразумева да се једна пој ава мора посма­
трати и проучавати као целина. Све компоненте те целине морају бити за­
ступљене у оквиру анализе. У оној мери у којој су одређене компоненте це­
лине лишене тежине и значаја који им припадају, перцепција целине биће
осакаћена и неверодостојна. Начело холистичког сагледавања, као претпо­
ставке процене стварног стања, не важи само у ЧИСТОЈ науци, у медицини,
аНТрОПОЛОГИЈИ, СОЦИОЛОГИЈИ и у другим гранама знања из егзактних или дру­
штвених наука. То важи подједнако и за проучавање и тумачење историј­
ских догађаја.
Тамо где се сагледавање учинка свих чинилаца који су неки догађај
условили систематски избегава влада редукционизам. Сваки редукционизам
је у односу на чињенице - селективан) Уколико сложене појаве свесно и
телеолошки сводимо на само неколико пробраних чинилаца, који иду у при­
лог унапред припремљеном тумачењ у или тези, применом редукционизма
не само да чинимо крупну методолошку грешку, већ и грубо огрешење о
истину.
у расправи око догађаја у Сребреници и око ње, која након деценије и
по не само да не јењава већ - напротив - откривањем нових података доби­
ја већи замах, потреба за одбацивањем редукционизма и усвајањем свеобу­
хватног, холистичког, приступа сада је још јаснија и убедљивија. Ту, запра­
во, и постоје само две супротстављене школе мишљења, без значајних пре­
лазних или компромисних варијаната. Редукционистичка школа, која је до
недавно била у надмоћном положају и која сада полако али сигурно губи те­
рен, залаже се за свођење целокупног догађаја на три дана у јулу 1995. годи­
не.3 Холистичка школа, с друге стране, стоји на становишту да је о та три
дана немогуће водити значај ан разговор без контекстуалног разматрања
свих догађаја и односа између српске и бошњачке заједнице у сребреничком
крају током претходне три године, дакле од 1992. до 1995.
1 Опште начело холизма Аристотел је у Мешафuзuцu (1045аl0) сажео овако: ,Делина
је више од збира својих делова." (1045аl0).
2 Степен тенденциозности, која ту селективност усмерава, разликује се од случаја до
случаја.
Чак и у односу на тако сужену фактографску матрицу, ова школа инсистира на дог­
матском и једнодимензионалном приказу.
3
12 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА Нервоза
12 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Нервоза редукционистичког табора је осетна И, реално гледано, она је
сасвим оправдана. Нове чињенице и научио утемељеније анализе већ посто­
јећих података воде новим тумачењима која уопште не иду у прилог укоре­
њеним тезама. Да би их оправдали, заговорници тих теза захтевају у све ве­
ћој мери подршку различитих политичких и административних структура.
Примери таквог изразито неакадемског понашања су захтеви за доношење
политичких резолуција којима се догматско тумачење сребреничких догађа­
ја сакрализује и намеће као једино исправно,4 упорни покушаји криминали­
зације јавног испољавања сумње у званичну верзију,5 и - најзад - као посе­
бан доказ очајања, прибегавање кривичним тужбама у настојању да се скеп­
тици ућуткају, застраше и финансијски упропасте. 6 Стара изрека, да је исти­
на довољно јака да саму себе одбрани и да јој зато није потребна помоћ апа­
рата државне присиле, овде у потпуности долази до изражаја. Протагонисти
званичне верзије сребреничких догађаја својим поступцима делују као да ни
сами нису сигурни у постојаност своје "истине" нити у могућност да се она
одбрани коришћењем искључиво средстава интелектуалног дискурса.
Основно питање које анализирамо у овој монографији односи се на гу­
битке муслиманске стране у јулу 1995. године као последица напада Војске
Републике Српске на енклаву Сребреница. Ово питање је важно из више
углова. Пре свега зато што се ти губици постављају у смислу кривице срп­
ске стране у ратном сукобу, па чак и кривице у колективном смислу. Под
претпоставком да неки облик кривице у вези са тим губицима постоји,
оправдано је утврдити карактер и размере тих губитака да би и степен кри­
вице могао бити праведно одмерен. Затим, ти губици се не третирају као
обичан ратни догађај, већ се стављају на ниво најгнуснијег злочина који је
познат у међународном праву: геноцида. То је још један разлог што је неоп­
ходно да се димензије тог догађаја, у смислу утврђивања стварних људских
губитака, што је могуће тачније разјасне. Најзад, у свакој ситуацији истина
треба не само да је добродошла већ јој се мора обезбедити и несметан про­
стор да продре у свест људи и да исцелитељски деЛУЈе на све аспекте њихо­
вих односа. Зато је битно да се и у овом случају истина утврди. Ако у
кључним материјалним сегментима званична верзија сребреничких догађаја
није тачна, њено успешно натурање и овековечење имаће ефекат даљег тро­
вања међунационалних односа и међусобног отуђења двеју заједница у Сре­
бреници које немају другог избора - ако им је стало до боље будућности­
осим да живе у миру и слози. Под претпоставком, наравно, да не желе да им
се ужаси недавног рата понове.
4 На пример, резолуција Европског парламента од 15 јуануара 2009, Декларација На­
родне СКУПIIПине Србије од 31 марта 2010
5 О предлогу измене:КЗ БиХ како би се санкционисало "негирање геноцида и холокауста,"
видети
Глас
Америке
(http://wwwl.vоanеws.соmЉоsпian!пеws/а-29-2009-05-06-vоа6-
86197862.html?moddate=2009-05-06), 6 мај, 2009.; посланик у Народној СКУПIIПини Србије,
Ненад Чанак, залаже се за уношење сличне одредбе у КЗ Србије, Блиц, 28 мај, 2007
6 Пример: тужба против швајцарског листа La Nation, HCIIМ, http://www.nspm.rslisti-
па-i -р omiren је-па -ех- yu - prostorimalbetoniranj е-istine- u -sva јcarsko ј .html
13 Стефан Каргановић: УВОД Свеобухватан приступ претпоставља, пре
13
Стефан Каргановић: УВОД
Свеобухватан приступ претпоставља, пре свега, пажљиву анализу свих
расположивих података КОЈИ се односе на питање КОЈе се разматра, а то Је
обим муслиманских губитака који су непосредно проистекли из заузимања
сребреничке енклаве од стране снага БРС у јулу 1995. године.? То је прева с­
ходан задатак ове монографије. У делу који је обрадио др Љубиша Симић
представљена је подробна анализа форензичког материјала који Хашко ту­
жилаштво користи на суђењима која се односе на Сребреницу. Тај доказни
материјал је једини corpus delicti злочина у Сребреници и једини аргумент
за тврдњу да је у јулу 1995. године српска страна извршила геноцид тако
што је погубила ,,8.000 муслиманских мушкараца и дечака". То су, уједно, и
докази КОЈИ служе као основа за правни закључак да то дело представља ге­
ноцид.8 У овом тренутку, то је целокупан материјални доказ сребреничког
злочина. Стога заслужуј е исцрпну анализу, и у поглављу кој е је написао др
Симић он је управо таквој анализи и био подвргнут.
Други део овог питања скоро да је непознат широј јавности. Односи се
на људске губитке колоне 28 дивизије, која се, са одређеним бројем цивила,
у ноћи 11 на 12 јула 1995, преко брдовитог терена из Сребренице почела по­
влачити према Тузли. Током тог повлачења колона је имала бројне борбене
додире са снагама БРС. Као последица тих борбених дејстава, а такође и ме­
ђусобних обрачуна, колона, за коју се цени да је на почетку бројала око
12.000 до 15.000 људи, претрпела је знатне губитке. У односу на муслиманске
губитке у целини, огромни губици ове колоне врло су специфични. По међу­
народном ратном праву, ВОЈна колона представља легитиман циљ, чак и када
се у њеном саставу налазе цивили. Према томе, без обзира на погубљење за­
робљеника на другим местима и неоспорну чињеницу да то представља ратни
злочин, губици везани за колону морају бити издвојени и третирани посеб­
но.9 Они не улазе ни у опсег жртава ратног злочина, а камоли геноцида.
Систематско превиђање колоне као посебне коцкице сребреничког мо­
заика у кризном периоду јула 1995. године, и - подразумева се - избегава­
ње сваке критичке анализе тих губитака, упечатљиво илуструје опасност ко-
7 Постоји школа мишљења која држи да је за утврђивање геноцида у суштини небитан
број жртава и да је непотребно бавити се тим питањем. Потенцирање тог гледишта је план Б
муслиманске стране и њених апологета: није важно да ли је побијено 8.000 или 800, природа
злочина остаје непромењена. Али, ако су бројке толико небитне, и ако је утврђивање фак­
тичког стања толико јалов посао, зашто онда уместо одузимања једне нуле, не бисмо додали
једну нулу и рекли даје у јулу 1995. побијено не 8.000 него 80.000 Муслимана? Материјалних
доказа, у смислу тела и другог форензичког материјала, нема ни за једну, ни за другу, ни за
трећу, цифру па све те тезе подједнако олако можемо заступати. Можда је reductio ad absur-
dum ипак најефикаснији начин раскринкавања једног очигледно апсурдног аргумента да када
се ради о великом злочину број убијених није битан.
8 Поред овог форензичког материјала, постоје и резултати форензичких истраживања ко­
ја су после 2004. године вршrши међународна организација ICMP и Институт за нестала лица
Бих. О томе се говори на посебном месту у овој монографији. За сада је довољно истаћи да ту­
жrшаштво МКТБЈ тај материјал никада није формално предочило ни у једном судском процесу
који се бавио Сребреницом, па самим тим валидност тих доказа још није тестирана пред судом.
9 Дефиницију легитимног циља видети у: Први допунски протокол Женевске конвен­
ције (1977), члан 52.
14 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА ја прети
14 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
ја прети ОД редукционизма и неопходност холистичког приступа. Ако се же­
ли УТВРДИТИ, У правном смислу, стварни број муслиманских жртава Сребре­
нице у јулу 1995. године, па самим тим и димензије злочина који би могао
ући у основу оптужбе за ратни злочин или геноциД, легитимни губици који
су проистекли из борбених дејстава не смеју се мешати са бројем стрељаних
заробљеника. То је елементарно питање, али и питање преко којег се пре­
ћутно прелази, и то тако да се практично искључује могућност да се ради о
једноставном пропусту. У поглављу које је на ову тему написао Стефан Кар­
гановић анализирају се узроци и структура тих легитимних губитака и пру­
жају се процене њиховог вероватног обима. Изјаве преживелих припадника
колоне који су се успешно повукли до Тузле, и који описују успутна борбе­
на дејства и људске губитке, представљају драгоцену историјску грађу која
се овде по први пут објављује.
Холистички приступ сребреничком питању није ограничен на рашчла­
њивање муслиманских губитака у јулу 1995. Он мора да обухвати и све бит­
не елементе ситуациј е на терену у Сребреници и око ње од почетка сукоба у
априлу 1992. до јула 1995. То, у најмању руку, значи осврт на два кључна
момента: неспроведену демилитаризаЦИЈУ муслиманских снага и системат­
ске нападе на српска насеља и њихово разарање на подручју Сребренице
праћено масовним убијањем и прогоном мирног немуслиманског становни­
штва. Ова два момента, у односу на догађаје у јулу 1995, нису невезана нити
се могу посматрати издвојено. Они су део истог мозаика, и представљају је­
динствену моралну и форензичку целину са догађајима у јулу 1995. године.
Зато се у овој монографији тако и третирају.
Постоји посебан разлог зашто ову монографију објављујемо прво на
српском. Вишечасовна "расправа" у вези са усвајањем Декларације о Сре­
године открила је ко­
лико политичка елита Србије мало зна о Сребреници. Уважавајући чињени­
цу да британски парламент и скупштина Србије нису исто, ипак је деловало
поражавајуће да су посланици са обе стране ове дебате у скупштинску салу
ушли толико неспремни и да тако слабо познају питање преко којег се срп­
ском народу приписује најтежи злочин који постоји у међународном праву.
Иако би било много логичније да овај рад прво објавимо на енглеском, ру­
ском, и на другим страним језицима, наш стратешки избор ипак је био да
прво издање буде на српском. Стицање основних појмова о Сребреници нај­
потребније је српској јавности. Када она буде компетентно овладала матери­
јом, лако ће своје ставове преносити другима.
бреници у Народној скупштини Србије у марту 2010.
Сшефан Каргановић
ПРЕДГОВОР Циљ ове монографије није да полемишемо са култом
ПРЕДГОВОР
Циљ ове монографије није да полемишемо са култом Сребренице, l ни­
ти да било шта оспоравамо или поричемо. Циљ нам је, када је реч о Сребре­
ници, да УТВРДИМО бар неке параметре који одговарају стварности. Мора се
скромно рећи "бар неке" мада је сан сваког истраживача да о предмету који
разматра установи све што је могуће. Сребреница је поље бројних наслага
свесно исконструисаних фабрикација и лажи које озбиљно отежавају сваки
напредак према истини. Први корак је зато процес деконтаминације извора
података и свести широке јавности о њима. Највећи део тих контаминира­
них наслага мора се прво очистити, а затим се лажна слика мора бар нај ве­
ћим делом деконструисати. Тек после тога имаћемо реалну могућност да се
посветимо прикупљању података који су заиста веродостојни и који би нам
могли помоћи да изградимо праву слику.
Основни проблем са којим се сваки истраживач Сребренице одмах су­
очава је да су битни подаци који су му потребни или врло тешко или никако
доступни 2 или да су извори доступних података толико затровани перфид­
ним измишљотинама да Је и наЈИСКУСНИЈем посматрачу често врло тешко да
се снађе у том лавиринту противуречности и лажних трагова) Претерана
обазривост, која доводи до аналитичке парализе, не служи ничему; отворе­
ност према мноштву убачених "чињеница" и наизглед заводљивих објашње­
ња, која неизбежно воде у заблуду и аналитички ћорсокак, такође не погоду­
је извођењу поузданих закључака.
1 За уздизање Сребренице на ниво планетарног злочина, видети Дани (Сарајево): "Пр­
љави дил Клајна и Иваниhа", бр. 256, 10 мај 2002.; Сребреница је такође приказана као "пла­
нетарни геноцид" на интернет сајту http://www.bosnjaci.net!prilog.php?pid=16877. 10. септем­
бар 2004; у истом духу, главна муслиманска странка у БиХ, СДА, захтевала је да се финале
светског првенства у фудбалу не игра 11. јула 2010, зато што је то дан сећања на жртве Сре­
бренице: (http://www.frontal.rs/cyrll?page=3&kat=2&vijest=41775).
снимци
2 Архив УН који се односи на Сребреницу закључан је на педесет година, а наводни
из ваздуха, који треба да покажу даје земља у околини места где су жртве биле стре­
љане и закопаване била "узнемиравана" (disturbed, у званичној енглеској терминологији) та­
кође ће бити недоступни неколико деценија.
3
Школски пример је невероватна мешавина могуhих и сасвим апсурдних теза на тему
Сребренице коју пласира извесни Југослав Петрушиh, наводни сарадник и "инсајдер" фран­
цуске обавештајне службе (видети http://www.frontal.rs/cyrll?page=87&kat=14&vijest=34637
&vijest=34637) за које би се тешко могло реhи да им је сврха да се ствари разјасне и коцкице
рационално повежу. Истовремено, имамо некритички сабрану "евиденцију" Хашког трибу­
нала, вишетомни транскрипт најбизарнијих изјава и тврдњи које би, да се ради о озбиљном
суду, имале врло слабе шансе да уђу у званични записник, али које су ипак уграђене у бројне
пресуде МКТБЈ, па су на тај начин у извесном смислу ипак ушле у историју.
16 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА За
16 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
За почетак, са сигурношћу се може констатовати само следеће: зва­
нична верзија о Сребреници је један колосалан блеф.4 Чак и они елементи
тог блефа који су опипљиви, као што су посмртни остаци људских жртава,
лажним приказивањем претворени су у виртуелне доказе зато што не служе
утврђивању стварности него учвршћивању илузије. То доказујемо у два по­
главља кој а су посвећена управо тој теми, дрској злоупотреби форензичких
доказа у квазијуристичке сврхе. Као превара, Сребреница у себи сажима нај­
ефектнија Достигнућа пропагандне уметности двадесетог века. То је мај­
сторски ударац, врхунска дестилација потенцијала пропаганде разрађене на
научној основи да би људе одвела у густу маглу и трајну заблуду.5
Присуство, у тој магли, довољне количине аутентичних елемената не
служи досезању истине, већ још успешнијем деловању дезинформације, јер
доприноси стварању утиска да је илузија веродостојна. Сребреница је један
велики Роршашов цртеж и свако ко га посматра слободан је да у њега учита
онакав смисао КОЈИ Је у складу са његовом претходном индоктринацИЈОМ на
ову тему. То важи за представнике обе крајности у тумачењу сребреничке
приче. Поборници званичне верзије инсистирају на фантомском броју жрта­
ва и на правној квалификацији геноцида, не обазирући се на чињеничку неу­
темеље ност и правну неодрживост - КОЈа се граничи са апсурдом - њихове
тезе. 6 С друге стране, њихови подједнако острашћени и ирационални опо­
ненти најчешће тврде да је апсолутно све што је везано за Сребреницу само
једна велика лаж и да се тамо у јулу 1995. године није догодило ништа зна­
чајно, мимо закона и правила рата.?
4 Професор Херман је погодио право у циљ
када је за Сребреницу рекао да је то "три­
јумф пропаганде на крају двадесетог века".
По професору Херману, Сребреница је "
дећег ђавола, Слободана Милошевића, који омогућава да Србију и босанске Србе подвргавају
несмањеном притиску и да их присиљавају да пужу мање више за сва времена. То је било ре­
5
коначни ударац у демонизацији Срба и во­
мек дело пропаганде и зато што пружа све те политичке користи док истовремено почива на
двоструком мерилу огромних размера: главни преступници НАТО и њихови балкански ЮIИ­
јенти остају некажњени, а за то време проблематичне оптужбе у вези са Сребреницом не сме­
ју се подвргавати критици, и остају истргнуте из контекста и прожете дезинформацијама."
(Приватна кореспонденција са аутором.)
6 Колико је та теза и са правног становишта на стакленим ногама, види се и по овоме.
Хашки трибунал је, у предмету генерала Крстића, морао да исконструише једну смешну ad
hoc антрополошку доктрину, очито примењиву само на босанскохерцеговачке Муслимане (и
то ако резон већа пажљиво анализирамо, искључиво сребреничког краја, који се, наводно, од­
ликује специфичним «патријархалним» карактеристикама) да би пребацивање од стране срп­
ских снага жена, деце и целокупног борбено неспособног дела становништва енклаве на си­
гурно могао да уклопи у своју теорију о геноциду. Поред тога, у оквирима масовног насиља
које се данас рутински у свету упражњава, чак и даје у Сребреници побијено 8.000 у поређе­
њу са људским билансом напада на Ирак или Авганистан, да не наводимо друге примере ци­
љаног разређивања становништва као што је био случај у Гватемали или Источном Тим ору,
то би био злочин врло скромних размера. Зато се злочин у Сребреници, скоро увек када се по­
миње, безразложно контекстуализира као «највећи масакр у Европи после Другог светског
рата,» и томе слично. Свако ко размишља критички мора да постави питање: какве везе гео­
графски и хронолошки параметри имају са правном квалификацијом једног злочина, под
претпоставком да је он по својој суштини заиста геноцид?
7 у првом извештају који је 2002. године Влади Републике Српске био предложен на
тему ових догађаја, а којије високи представник са бесом одбацио, да би нешто касније, 2004.
17 Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР Обема овим причама предстоји
17
Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР
Обема овим причама предстоји сигурна и неславна дискредитација, и
сви који се за једну ОД њих лакомислено опредељују, мораће за то да плате
високу моралну и ИСТОРИЈ СКУ цену.
Емпиријеко истраживање стварних муслиманских губитака и њихова
правилна категоризациј а по много чему представља срж сребреничког пита­
ња. Без леша нема убиства, а геноцида још мање. 8 Када је реч о било каквој
врсти убиства, посмртни остаци убијених представљају први и незаобила­
зни corpus delicti. ОСНОВНО питање, које се увек поставља, ОДНОСИ се на фи­
зичке доказе, и на њихов квалитет и правилно тумачење. Др Симић је упра­
во тако и поступио, отишавши на сам извор тих доказа, обимну форензичку
документацију Хашког тужилаштва, која обухвата око 30.000 страница.
Његова минуциозна анализа форензичког материјала, поткрепљена
бројним прилозима, не оставља места за сумњу да је наша квалификација
званичне сребреничке приче као "колосалног блефа" у потпуности примере­
на. Примедбе, које др Симић износи на рад и резултате форензичких тимова
Хашког трибунала (у овом случају Тужилаштва, да будемо апсолутно пре­
цизни) нису само интригантне, нити сенку сумње бацају само у неким
аспектима, али ипак остављају отворену могућност за рехабилитацију цели­
не. Не, оне су апсолутно фаталне. Оне доводе у питање не само професио­
налност "стручног" особља коме је Трибунал тај задатак поверио, већ и ин­
тегритет, Ьоnа fide, установе која је то особље ангажовала. После овога,
Трибуналу не остаје резервна позиција на коју би се могао часно повући. И
даље стоји да је одређени број људи побијен, то је потпуно тачно, али то је
за извођаче - и наручиоце - ових аљкавих, а врло често и нечасних, «ек­
спертиза» врло мала утеха. Поента није само у очигледној и огромној број­
чаној несразмери између приближне цифре стварно погубљених и потпуно
неутемељене пропагандне цифре наводних жртава коју је Хашки трибунал
усвојио и својим ауторитетом озваничио већ у нечем другом. Ниједна
озбиљна и одговорна правосудна установа никада не би себи дозволила да
пред таквом очигледном ДИСПрОПОРЦИЈОМ ноншалантно зажмури и да, за­
тим, доношење тако крупног закључка као што Ј е геноцид утемељи на по-
године, под претњом, Владу Републике Српске присилио да усвоји други извештај који одра­
жава супротну крајност, али у чињеничком делу има подједнако мало везе са стварним дога­
ђајима које наводно
описује, стоји даје у Сребреници страдало само око 100 Муслимана! Ви­
дети: ."Report About Srebrenica Case", The Center for Documentation of the Government ofRepu-
blic of Srpska and 'Ље Вшеаи ofthe Govemment ofRS for relations with ICТY, Вanја Luka, Repu-
blic of Srpska, 2002 (139 страна), http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf
8 Амерички недељник Newsweek, с разлогом нестрпљив после бучних најава покоља
огромних размера, али без очекиваних материјалних доказа, у новембру 1996. поставља убо­
јито питање: "Геноцид без лешева: за Сребреницу се каже да представља највеhи злочин у
Европи после Другог светског рата. Зашто није било пронађено више лешева?" (Newsweek, 4.
новембар 1996, "Genocide without corpses: Srebrenica was said to Ье Europe's biggest atrocity
since World War 11. So why haven't more bodies been found?") Као што се види из анализе фо­
рензичких података коју је обавио др Љубиша Симиh, оно што није било пронађено, ускоро
после тога је импровизовано.
18 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА датку
18 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
датку који је не само недоказан него ноторно лажан. А управо то је учинио
Међународни кривични трибунал за бившу Југославију.
Да бисмо тај суд морално осудили, није нам чак потребно ни да прибе­
гавамо теоријама политичке завере, да питамо ко га је формирао и ко га фи­
нансира, нити да нагађамо чијим интересима његове непогрешиво пристра­
сне и исконструисане пресуде стварно служе. ДОВОЉНО је да у неким кри­
тичним сегментима истакнемо његове елементарне пропусте, као што то др
Симић смирено и методично ЧИНИ, да би био дисквалификован заједно са
његовим закључцима и «пресудама.»
Што се дуже Сребреница проучава, то постаје све јасније да је званични
наратив возило које би требало да иде на четири точка, али које има највише
један. Међутим, иако је проблем са форензичким доказима - што је за за ма­
терију овакве врсте веома озбиљна ствар - више него довољно да конструк­
цију у целини доведе у питање, то ипак не исцрпљује тему. Заједнички име­
нитељ свих важних елемената сребреничког култа је исти: IШИ потпуни недо­
статак материјалне подлоге, или потпуна неубедљивост онога што се нуди.
Ову констатацију поткрепићемо кратким освртом на три најважнија
сегмента те приче: сведочење Дражена Ердемовића, ДНК доказе и "сателит­
ске" снимке.
1. Ердемовићево сведочење. Дражен Ердемовић није обичан сведок
Хашког трибунала, један од десетина. Он је изузетан зато што истовремено
има статус сведока и извршиоца сребреничког злочина, који није један од
многих преступа којим се МКТБЈ бави, већ његов raison d'etre. Значај који
Тужилаштво придај е Ердемовићу може се оценити по томе да, поред њега,
постоји још неколико директних сведока убијања, особа које су, наводно,
успеле да се спасу са губилишта. 9 Један од таквих, преживелих и замало
стрељаних, сведока је и Мевлудин Орић, рођак (каква коинциденција!) ко­
манданта муслиманских оружаних снага у енклави. Чињеница ј е, међутим,
да ниједан од те три наводно преживеле жртве са губилишта никада није би­
ла удостојена пиједестала на који је смештен Ердемовић. Зар они нису ком­
петентниј и од особе кој а у оквиру нагодбе са Тужилаштвом за себе тврди да
је један од извршилаца, и да је својом руком (мада је то нешто што сада не­
измерно жали) побио најмање 100 људи? Али, Хашки трибунал има вероват­
но свој е резоне, разуму недостижне
1 О
Ердемовић за те злочине ниј е одговарао 11 из једноставног разлога што
је направио нагодбу
са Трибуналом. На тај начин је стекао имунитет, проме-
9 Mike O'Connor: "War Crimes Witness Мау Rejitse {о Testify," New York Times Оп the
Web, 30 мај, 1996.
1() Ердемовиhје сведок-срадник Трибунала. За начин како тај систем функционише, ви­
дети Зборник радова. Делашносш међународног шрибунала за бившу Југославију: садржај,
резулшаши, ефикасносш, Београд 2010, с. 177 (Стефан Каргановиh: "Нагодбе са тужилаштвом
пред МКТБЈ")
1 1 Нити су одговарале његове колеге из јединице, које је он током сведочења у предме­
тима пред Хашким трибуналом више пута именовао и које више од десет година након IIПо је
19 Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР њени идентитет и доживотну
19
Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР
њени идентитет и доживотну апанажу. За узврат за толику попустљивост Су­
да, његоваједина обавеза је да се на сваком суђењу које се ОДНОСИ на Сребре­
ницу ПОЈави као сведок и да издеклаМУЈе СВОЈУ причу о масовном стрељању
муслиманских заробљеника у Пилици, где тврди да је и сам учествовао.
Али, КОД Ердемовића Тужилаштво је имало пошу срећу да је у галери­
ји, ДОК је он сведочио, седео неко ко је приљежно бележио све бизарности и
противуречности исказа сведока-звезде Хашког тужилаштва у предмету Сре­
бреница, исто као што је имало лошу срећу да се др Љубиша Симић заинтере­
совао за његове форензичке доказе па је почео да их проверава. У овом случа­
ју, то је био бугарски новинар и дуговремени сарадник Deutsche Welle, Жер­
минал Чивиков. Те рупе, противуречности и недоследности у Ердемовићевом
исказу Чивиков подробно наводи у својој књизи Крунски сведок,12 и он их та­
мо сецира неумољиво и са хируршком прецизношћу. На чињеницу да је неко­
лико већа Хашког трибунала Ердемовићеву верзију ипак некритички прихва­
тило као веродостојан опис стварних догађаја, после читања Чивиковљеве
критике моћиће се гледати само са неверицом. Чивиковљева критика и фо­
рензичка анализа др Симића укрштају се на месту под називом ПIШице. Без
обзира на реалне физичке могућности под датим околностима, Ердемовић
тврди да су он и његова јединица, 10. диверзантски одред, на стратишту Пи­
лице успели да за свега пет сати погубе око 1.200 заробљеника.
О томе, шта је стварно било пронађено у Пилицама, и да ли се то сла­
же са Ердемовићевим тврдњама пред Трибуналом, кој е ј е он дао под свеча­
ном заклетвом, подробниј е се говори у трећем и четвртом поглављу. Али, с
обзиром на начин и на темпо убијања, како их је описао Ердемовић, Чиви­
ков је израчунао да би за такав посао био потребан скоро читав дан. На кра­
ју, ексхумација масовне гробнице у Пилицама, коју је обавио форензички
тим Тужилаштва, открила је остатке само 137 потенциј алних жртава, од ко­
јих 70 са повезима, што би заиста указивало на заробљенике. То представља
биланс који је далеко испод онога што сведок Ердемовић тврди. Као што
смо оценили на једном другом месту, ,Још једанпут, чланови већа Међуна­
родног кривичног суда за ратне злочине прихватили су без поговора доказе
веома дискутабилног квалитета, али са непосредним утицај ем на правне,
моралне и политичке размере питања Сребренице. Да напоменемо још јед­
ном да је Ердемовић кључни непосредни сведок Тужилаштва и да је навод­
ни учесник инкриминишућих догађаја. Велики део званичне приче о Сре­
бреници зависи директно од његовог кредибилитета." 13
Ердемовиh открио њихов идентитет нико није кривично гонио. Они су најзад приведени у пр­
вих неколико месеци 2010. године, тек након што је књига Жерминала Чивикова објављена у
српском преводу. Ускоро ћемо сазнати да ли ће они за своје злочине заиста бити процесуира­
ни или ће и њихово привођење постати део сребреничког театра. Ако под претњом дуго­
рочних затворских казни они буду дали изјаве које се поклапају са Ердемовиhевом и постану,
као и он, сарадници тужилаштва, биhе јасно да се ради о овоме другом.
12 Жерминал Чивиков, Крунски сведок, Београд, 2009.
1 3 Зборник радова. Делашносш Међународног шрибунала за бившу Југославију: садр­
жај, резулшаши, ефикасносш, Београд, 2010, Предговор, с. 53-54.
20 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА Зашто је
20 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Зашто је за доказивање догађаја у Сребреници толико битна прича рас­
кринканог сведока Ердемовића? Ево зашто. Ако изузмемо тројицу аноним­
них сведока наводних жртава који су волшебно преживели стрељање, и ко­
јима Тужилаштво не приписује превелику тежину па их користи само уз­
гредно и као допуну Ердемовићевом главном сведочењу, и поред врло УПИТ­
них форензичких доказа, Ердемовићева прича једини је расположиви пода­
так из прве руке о ономе што се, наводно ДОГОДИЛО у Сребреници. Према то­
ме, онолико колико вреде Ердемовићев исказ и ти докази, отприлике толико
вреди и званична прича о Сребреници.
2. ДНК докази. Као фактор у сребреничкој причи, ДНК налази појави­
ли су се релативно недавно, и били су најављени са великом помпом.1 4 Овај
правац званичног истраживања одвиј а се под патронатом Међународне ко­
мисије за нестале у бившој Југославији - The International Commission оп
Missing Persons in the former Yugoslavia (IСМР). Званична мисија IСМР, по
верзИЈИ срочеНОЈ за Јавност КОЈа се налази на интернет страници те организа­
ције гласи: "да обезбеди сарадњу држава у проналажењу и идентификовању
лица која су нестала током оружаних сукоба и као последица кршења људ­
ских права".1 5 ICMP се труди да негује званични профил независне и непо­
литичке организације која је посвећена племенитом циљу помагања прежи­
велим сродницима да сазнаЈУ шта се догодило њиховим несталим вољеним
особама, да им идентификациј ом посмртних остатака омогући да пронађу
неку утеху и да их ПрИСТОЈ но сахране.
Али, независност ICMP врло је дискутибилна. Сама организација је
основана 1996. на самиту Г-7 У Лиону, Француска, на ицијативу америчког
председника Клинтона. Списак председавајућих се чита као исечак из Who
is who америчког естаблишмента. Први председник био је бивши државни
секретар Сајрус Ванс, од 1996. до 1997. године. Од 1997. до 2001. на том по­
ложају се налазио сенатор Боб Дол. Тренутни председавајући IСМР је Џејмс
В. Кимси (James У. Kimsey), који важи за великог "филантропа" и који је
био директор интернет предузећа America Online.
Међутим, да ли је брижљиво неговани утисак о независности ICMP
стварност или заправо још једна илузија? Да се ради о овој другој могућно­
сти, могло би се закључити из саопштења за штампу америчког Стејт де­
партмента од 11. маја 2001. године (Прилог Предговор. 1), по коме испада
да председавајућег IСМР поставља нико други већ државни секретар САД:
"Secretary Powell has appointed Jim Kimsey as the new U.S. chairper-
son of the Intemational Commission [ог Missing Persons (IСМР), the
leading organization involved in the identification of remains of people
14 По принципу, тресла се гора, родио се миш, као што се догодило више пута када је
реч о сензационалним откриhима и доказима Хашког трибунала.
those who have disappeared during anned conflict or as а result of human rights violations
15 у оригиналу: ,,[Т]о ensure the cooperation of governments in locating and identifying
"
Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР 21 killed in [есеп! conf1icts in (ће Balkans. Mr. Kimsey is
Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР
21
killed in [есеп! conf1icts in (ће Balkans. Mr. Kimsey is (ће Founding
СЕО and Сhаiпnап Emeritus of America Online, Inc."16
Мада јавна презентација ICMP сугерише да се ради о класичној невла­
ДИНОЈ организаЦИЈИ, са чисто хуманитарним циљевима, на основу овог пода­
тка могло би се у најмању руку покренути питање сукоба интереса. Не само
то, већ изгледа, такође, да ICMP не полаже рачуне никаквом научном или
правосудном телу које би имало било какву везу са његовом званичном ми­
СИЈОМ. Као што истиче амерички политички аналитичар Џорџ Памфри:
"It is а wing of (ће US State Dept.
and publishes ' n'import quoi' (о
serve the propaganda interests of its master. Мanу of their reports аге
so ambiguously worded that even if someone would attempt to verify
their аППОШlсеmепts, it would Ье impossible, because опе is not sure if
they ате speaking of whole corpses or of pieces
of corpses. "17
Памфри додаје да налазе ICMP, као што су, на пример, експертизе
ДНК података, још никада ниједан независни стручни извор није потврдио.
Зато уопште не би било претерано изразити сумњу да ICMP заправо
ниј е неутрална установа, већ да је напротив врло ангажована, и да игра уло­
гу помоћне службе у вођењу балканске политике једне од врло заинтересо­
ваних страних земаља.
Позадина организације под чијим окриљем се врше ДНК анализе по­
смртних остатака сребреничких жртава врло је битна за процену објективно­
сти рада ICMP и - што је нај важније - постигнутих резултата. Обзиром на
акутну несташицу тела која би се могла довести у везу са остацима жртава ге­
ноцида, тврдња коју је лансирао IСМР да су успели да идентификују преко
6.000 сребреничких жртава звучи заиста сензационално. Ако је то проверљи­
во тачно, то онда заговорнике званичне тезе ставља на домак циља, а то Је ем­
пиријски доказ да би број пострадалих стварно могао бити око 8.000.
Али као што је обично случај када се ради о Сребреници, ништа није
онако како на први поглед изгледа. Подаци ICMP су веома непоуздани и,
што Је наЈ ваЖНИЈе, они су у овом тренутку -
сасвим непроверљиви.
На тему ДНК приликом утврђивања чињеница у вези са Сребреницом
до сада никада није било исцрпне и транспарентне расправе пред судом.
ДНК докази били су предочени пред МКТБЈ у предмету Поповић, али - на
затвореној седници. Па чак и то се догодило под оптерећујуће оrpаничава­
јућим условима који тимовима одбране нису допуштали ни временске ни
материјалне могућности да понуђени ДНК материјал свестрано и стручно
испитају. Објашњење за ту тајанственост било је да би увид јавности пред­
стављало "безосећајан" чин, чиме би се наводно повредило достојанство
16 U.S. Department of State, Intemational Infonnation Programs, Press Statement, Мау 11,
2001.
са аутором. Превод: "То је огранак Стејт департманта САД који
безпоговорно објављује пропганду у прилог својим господарима. Многи њихови извештаји на­
писани су двосмислено тако да, чак и када би неко покушао да провери њихове тврдње, то не
1 7 Из личне преписке
би било могуће зато што није јасно да ли се ту говори о целим телима или о деловима тела."
22 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА жртава, и
22 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
жртава, и да би то чак могло нанети велику бол њиховим преживелим
сродницима. Осећања и интереси пој единаца и заједница кој и би - услед
прихватања оваквих доказа - могли бити оптерећени вишедеценијским ка­
знама и љагом геноцида, очигледно, нису играли велику улогу у разматра­
њу судског већа. На сваки захтев приватних лица или заинтересованих ор­
ганизација да се узорци ДНК анализа које је урадио IСМР доставе на увид
ради независне провере, учтиво се даје увек исти одговор: то је немогуће
без писмене сагласности родбине жртава, опет ПОД изговором заштите
"приватности" .
Изгледа, међутим, да та заштита приватности иде предалеко, чак ДО
апсурда, зато што се протеже на само Тужилаштво Хашког трибунала. Има­
мо разлога за основану претпоставку да ни Тужилаштво није прегледало
ДНК доказе које преко њега IСМР судском већу нуди као материјалну пот­
пору за доношење закључка да је у Сребреници заиста почињен геноцид ма­
совних размера. Како другачије протумачити изјаву тужитељице Хилдегард
Ерц-Рецлаф [Hildegard Uertz-Retzlaff], која је у одговору на приговор опту­
женог Караџића да је у погледу доступности ДНК материјалу изложен не­
равноправном третману, изјавила следеће: "ICMP није ни нама доставио
ДНК. Тако да није тачно да су га они дали нама, али не другима".1 8
Пажљиво читање одлуке Караџићевог већа, кој ом се одбрани нагове­
штава могућност да провери релативно мали број узорака (300 од преко
6.000), а што је било брзоплето поздрављено као важан помак у односу на
претходно стање, открива да Је и таЈ мали уступак условљен и да Је у њега
уграђена могућност да одбрана на крају не добије ништа. Јер, пре свега, веће
није одбацило начелни став ICMP да се показивање ДНК анализа може
остварити само уз писмену сагласност родбине. Имплицитно усвајање та­
квог става, којим се одбрана потенцијално лишава могућности да провери
Један од наЈважнИЈИХ елемената доказног матерИЈала КОЈе тужилаштво пре­
дочава против оптуженог, представља прворазредни скандал и озбиљну по­
вреду процесних права оптуженог. Затим, у решењу већа стоји само да је
"ICMP пристао да прибави дозволе од приближно 1.200 сродника који су
дали узорке који се односе на 300 случај ева које ће одабрати оптужени, како
би стручњаци оптуженог могли да обаве неопходну анализу." 19 Шта ако тих
1.200 сродника, или велики број њих, једноставно одбију да потпишу неоп­
ходну дозволу? Ако пођемо од начелног става да њихова дозвола јесте по-
1 8 ICTY, Prosecutor У. KaradZi6, Status conference, 23 јули, 2009, р. 364, 21-23. Мада се
веће у предмету Караџић обавезало да одбрани омогућити проверу 300 ДНК извештаја, оно и
даље уважава начелни став ICMP да је независна провера недопустива без писменог одобре­
ња сваког члана породице који је дао узорак: "NOTING that the ICMP has stated that it cannot
provide its entire database of genetic profiles obtained from blood samples taken from family тет­
bers of missing persons to the Accused without obtaining the consent of each family member who
provided such а sample, and that this process would take significant time in view of the volume of
samples taken", видети ICTY, Prosecutor У. Karad~i6, "Order оп selection of cases for DNA analy-
sis,' 19. март, 2010, с. 2.
19 ICTY, Prosecutor У. KaradZi6, "Order оп selection of cases for DNA analysis," 19. март,
2010,
с.
2
23 Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР требна,20 онда морамо прихватити и
23
Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР
требна,20 онда морамо прихватити и могућност да би могли одбити да је да­
ју. Одбрана би се тада вратила на полазну тачку и наводни "помак" у њену
корист показао би се као оно што стварно јесте - још једна илузија.
Ако у односу на ове доказе, за које се тврди да представљају последњу
реч науке, и Тужилаштво оперише наслепо, шта се онда може рећи за судско
веће, ОД кога се очекује да на основу у суштини невиђених и критички не­
проанализираних доказа ДОНОСИ врло значајне и далекосежне закључке?
Или за одбрану, која је лишена прилике да предочене доказе подвргне
стручној анализи, као и за светску јавност, кој ој ће резултати непроверене
«експертизе» ове хуманитарне невладине организације бити сервирани као
неприкосновена научна истина?
3. Сателитски СНИМЦИ. ДНК подаци нису једини невиђени и непро­
верљив "доказ" Сребренице. У ту категорију спадају и чувени "сателитски
снимци", који су у августу 1995. године БIШИ помињани (али никада стварно
показани) пред Саветом безбедности УН као непобитни високотехнолошки
доказ масовног стрељања и закопавања муслиманских заробљеника. Тај до­
каз, којим је делегат САД Медлин Олбрајт махала у Савету безбедности и
приказала га вербално, као увод у геноцИДну сребреничку причу, мада га ни
том приликом нити каСНИЈе НИЈе уступила на стручни увид никоме, одиграо Је
кључну улогу у стварању утиска да се у Сребреници догодио злочин огром­
них димензија за који су одговорни Срби. Веровање да су из васионе најса­
временијим инструментима све главне фазе тог злочина БIШе праћене постало
Је аксиоматично, тако да, ако Је нешто и остало неразЈашњено, то само могу
бити појединости, али не и суштина и основне димензије догађаја.
Недавно смо, међутим, сазнали да је и тај утисак везан за Сребреницу
био без основа. Извор за такав закључак је беспрекорно ауторитативан и бу­
квално из прве руке исказ бившег главног истражитеља (1996- 2001) Хашког
тужилаштва Жан-Рене Руеза (Jean-Rene Ruez).2 1
Током исцрпне дискусије о раду Тужилаштва на расветљавању окол­
ности масакра у Сребреници, у разговору се неизбежно дотакло и "сателит­
ских доказа" које је Медлин Олбрајт 10. августа 1995. године драматично
предочила Генералној скупштини УН)2 Како се наводи у извештају Хо­
ландског института за ратна истраживања (NIOD Report, 2002), Олбрајтова
је "употребила те слике да Савету безбедности пружи доказе почињених
зверстава и да изврши притисак на Савет безбедности и на Клинтонову вла­
ду да заузму тврђи став
Она је изјавила да оштрији и бољи снимци постоје
2() Што, наравно, уопште није случај зато што суд има (да жели да је користи) потпуну
надлежност над целокупним доказним материјалом који се односи на кривични предмет који
он разматра, као и обавезу да тај материјал у целости стави на располагање оптуженом уколи­
ко ће он бити кориштен против њега.
21 Cultures &
Conflicts, 2007 -
1, број 65, на интернету: http://conflits.revues.orglin-
dex2198.html.
22 Ти снимци, чији прави карактер Руез сада доводи у питање, помињу се као доказ у
пар. 255 и 380 првостепене пресуде у предмету Благојевиh и Јокиh.
24 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА сигурно,
24 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
сигурно, али да они не могу бити показани зато што се техника и технологи­
ја морају заштитити."2З
На питање водитељке интервјуа Изабел Делпла (Isabelle Delpla) о зна-
.
чаЈУ тих знаменитих снимака КОЈИ остављаЈУ утисак "да се масакр могао пра-
тити истовремено док се и догађао", главни истражитељ тужилаштва Руез
коментарише:
"То је добро питање, али израз 'сателитски снимци' мора се изба­
цити из употребе. Званичан назив гласи: 'снимци направљени са
ваздушних извиђачких платформи'. У питању су слике које је на-
правио У2
представе
година. Слика покрива терен у пречнику од 30 kш, и све је ту по­
тенцијално видљиво
у вези са овим морамо оповргнути одређене криве
Авиони У2 представљају технологију из шездесетих
Теоретски, ако имате ту слику ви знате шта
се у тој зони дешава; али, практично говорећи, слику је немогуће
тумачити ако већ унапред не знате шта је то што у њој тражите и
ако не вршите поређења са опсервацијама на терену. "24
Да ли смо правилно схватили главног истражитеља Хашког тужила­
штва? Значи ли то да - супротно од утиска који је био брижљиво негован
свих ових година - те снимке, који фигурирају као критични доказ, уопште
.
.
нису правили сателити са наЈпреЦИЗНИЈОМ савременом технолошком опре-
мом, већ да је босанско ратиште било снимано застарелом шпијунском тех­
нологијом из шездесетих година? Одговор на ово питање веома је битан.
Ако то јесте тачно, скривање "сведоказујућих" снимака за наредних 50 го­
дина ничим није оправдано. Апсурдан званични изговор, да би се њиховим
показивањем могла компромитовати технологија САД за прикупљање опе­
ративних података из ваздуха, сада дефинитивно отпада. Не заборавимо да
је 1960. године, у шпијунском авиону У2, Франсис Гери Пауверс био оборен
изнад Совјетског Савеза. Летелица је пала на територију СССР-а и можемо
претпоставити да су њени капацитети ЈОШ одавно у потпуности познати ру-
23 Извештај НИОД-а, Прилог 2, поглавље 7, пар. 4
24 У оригиналу:
J.-R.R. : C'est ипеЬоппеremarque. Мајвle terme « image sateUite »
est аЬаппјт. L'appellation officielle est « imagerie prise par des
plateformes de reconnaissance aerienne » ; il s'agit d'images d'U2. А се
sujet, il faut briser ип certain nombre de fantasmes. Pour l'imagerie, les
choses sont аla fois compliquees et simples. Les avions U2 sont ипе
technologie des annees 1960. Al'interieur de l'image, qui couvre ипе
zone de 30 km de сбtе,tout est effectivement potentiellement visiЫе.
Оп peut zoomer jusqu'a ип certain stade. Donc, tblюгiquеmепt, toute
personne qui а а disposition cette image sait се qui se passe dans Ја
zone ; mais еп pratique, il est impossiыle de Нге l'image si l'оп пе sait
pas deja се чие l'on cherche et si l'on n'effectue pas des croisements
avec des observations effectuees sur le terrain.
25 Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР ској обавештајној служби. Чему,
25
Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР
ској обавештајној служби. Чему, онда, тајанственост у вези са У2 снимцима,
који би - ако ћемо веровати представницима Хашког трибунала, могли ОТ­
клонити већину преосталих дилема у вези са геноцидом у Сребреници?
Али, постављају се и даља, веома важна питања. Какве су то слике из
ваздуха, представљене као smoking gun, али које није могуће тумачити без
допунских информација са земље,
наводно да би аналитичар могао знати
шта је то што на сликама тражи? Да ли је то слика кој а приказује нешто ре­
лативно јасно и одређено, или је то Роршашов тест, где оно што је битно не
произилази из саме слике, колико је то субјективна перцепција посматрача
онога што се на слици наводно налази?
у продужетку свога излагања, Руез само појачава сумњу у односу на
могућност било какве поуздане анализе тих слика:
"Слика сама по себи никада не садржи неки одређени смисао, па
чак може послужити и као повод за врло озбиљне грешке прили­
ком тумачења."
Да ли се дакле на то своди - поред ДНК - прича о сателитским сним­
цима, најегзотичнијем до сада понуђеном доказу "геноцида" у Сребреници?
Руез открива још један интригантан детаљ, који поткрепљује нашу те­
зу да је званична прича о Сребреници конструкција која почива на одва­
жном блефу, и да ефекат тог блефа зависи од једног кљ учног елемента: од
забране или практичне немогућности провере. Он износи податак који наво­
ди на закључак да у свом чувеном обраћању Генералној скупштини УН (еn
toute Ьоnnе foi, тврди Руез, као савршени џентлмен) Медлин Олбрајт пред
међународном заједницом није рекла целу истину. Она је показала прво У2
слику фудбалског стадиона у Новој Касаби, који је у том тренутку био пре­
пун избеглица, па затим једну другу слику, наводно масовних гробница.
Представа коју је приредила Олбрајтова произвела је неодољиви (и несум­
њиво циљан) утисак да је непосредно после игралишта следећа дестинација
тих људи била гробница. Али, између те две чувене слике, сада нам Руез са
незнатним закашњењем од Једне децеНИЈе то открива, не ПОСТОЈИ заправо ни­
каква ни географска нити узрочнопоследична веза.
Еn toute Ьоnnе foi, зар све ове рупе не доказују да је потребно извршити
темељиту и објективну ревизију целокупне званичне приче о Сребреници?
Наручени геноцид? На управо такав закључак упућује и низ других
околности. Пре свега, основана сумња не само да је сребренички "геноцид"
надуван, не само да је био инсцениран25 већ и да је био политички наручен.
25 Крајем 1994. године била је објављена једна књига под ауторским именом Насера
Ориhа, без посебних књижевних квалитета то је сигурно, али поприлично изнад нивоа неког
обичног полазника полицијске школе: "Сребреница свједочи и оптужује: геноцид над Бошња­
цима у источној Босни (средње Подриње) април 1992. - септембар 1994." Ориhје пророчки
антиципирао догађаје који ће се збити скоро годину дана касније, али кратко време пре пред­
виђеног расплета у лето 1995. године он се из енклаве ипак повукао на сигурно.
26 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА Један ОД
26 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Један ОД убедљивих доказа у прилог те тезе је исказ ратног председни­
ка муслиманске странке СДА у Сребреници, Хакије Мехољића, у вези са
предлогом америчког председника Клинтона Алиј и Изетбеговићу шта би
требало да се ДОГОДИ да би се створили политички И психолошки услови за
америчку интервенцију у прилог муслиманској страни. Мехољић описује
посету Сарајеву делегације из Сребренице, чији је и он био члан, у септем­
бру 1993. и разговор који је вођен са Изетбеговићем том приликом.2 6 Поен­
та је била јасна: требало је импровизовати начин да пет хиљада сребре­
ничких Муслимана буду побијени како би индигнирано јавно мњење извр­
шило снажан притисак на америчку владу да интервенише у Босни. Десет
година касније, Мехољић од свог исказа не само да ни за длаку није одсту­
пио, већ он додаје једну пикантну, типично балканску, појединост:
Алија Изетбеговићје тада 1993. тражио не да се убије, него закоље
5.000 Бошњака у Сребреници. Били смо у сарајевском хотелу "Хо­
лидеј ин" када сам устао и питао га да ли је он луд и ко ће поубија­
ти толики народ. Послије тога чекао се само повољан тренутак да
се умијеша међународна заједница и то је пало на Сребреницу.
Алија Изетбеговић је аминовао да се дозволи геноцид, а Срби су
насјели на нешто што је раније спремано.2 7
у односу на ово последње, Мехољићева мисао је само ехо констатаци­
је у истом духу генерала Моријона.2 8 Али када је реч о режираној предаји
енклаве са намером да се испровоцира српска одмазда, за то ПОСТОЈе Јаки по­
средни докази на основу исказа самих Муслимана, припадника 28. дивизије,
који нису ни помишљали да пруже отпор српским снагама. Неколико при­
мера. Борац 28. дивизије, Ибрахим Мешановић, изјављује да су 11. јула до­
шла два војника и пренела наређење да жене, деца и старији иду у Поточаре,
26 "Дани" (Сарајево), 22 јуни, 1998: MEHOLJIC: Poziv је dosao od predsjednika Izetbego-
vi6a. Mi smo па sastanku Ratnog predsjednistva ор6inе odredi1i de1egaciju koja се i6i u Sarajevo.
Odmah smo imali neke slutnje da 6е se tu rjesavati krupne stvari, jer prvi put iz1azimo iz Srebrenice
i obezbjeduje пат se prevoz s dva he1ikoptera. Kako to daje naтa siguran iz1az aza sve vrijeme, ot-
kako smo postali demi1itarizovana zona, nije пат mog1a d06i nijedna civi1nani vojna de1egacija. Bi-
10 је predvideno da ide i Naser Ori6, a1i оп nije ze1io i6i. Sa Sarajevskog aerodroma su nas transpor-
terima odvez1i pred
'Ho1iday Inn'. Вi10 је to vrijeme odrzavanja Bosnjackog sabora, па kojem se od-
1uciva1o i о onom mirovnom p1anu о podje1i Bosne. Ти nas је primio predsjednik Izetbegovi6 i od-
mah nakon pozdrava pitao: 'Sta vi mis1ite о zaтjeni Srebrenice za Vogos6u?' Neko vrijeme је bi1a
tisina, а onda saт se jajavio i rekao: 'Predsjednice, ako ste nas zva1i па gotovu stvar, onda to niste
treba1i raditi, jer se valja vratiti pred narod i prihvatiti teret te od1uke па nas.'"
DANI: Vi ste, dak1e, odbi1i Izetbegovi6evu ponudu?
MEHOLJIC: Mi smo to odbi1i bez diskusije. Ondaje оп rekao: ' Znate, menije C1inton nudio
u apri1u '93. godine (nakon pada Cerske i Konjevi6 Po1ja, prim.a.) da cetnicke snage udju u Srebre-
nicu, izvrse poko1j pet hi1jada mus1imana i tad се biti vojna intervencija.' N asa de1egacija је bi1a sa-
stav1jena od devet 1judi,jedanje medu naтa Ыо iz Bratunca i na.za1ostjedini оп nije ziv, а svi ostali
iz de1egacije su zivi i to mogu potvrditi.
27 Глас Српске (Бања Лука), 22. април 2010.
28 Тужилац против Милошевиhа, с. 32029.
27 Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР а преостали мушкарци и цивили у
27
Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР
а преостали мушкарци и цивили у пробој.29 То исто потврђују и други му­
слимански борци који су се успешно ДОМОГЛИ Тузле: Идриз Мустафић (сви
мушкарци из његовог села између 13 и 60 година добили су упутство да иду
у Шушњаре, одакле је полазила колона, и где се прикупило око 15.000
љу­
ди)зо, Ахмет Смајловић 31 , Омер Велић ("добили смо наређење ОД наше вла­
де да бежимо кроз шуму према Шушњарима, у правцу Тузле
жене, деца,
остарели и хендикепирани су требали да иду у Поточаре КОД УН, где би би­
ли заштићени и евакуисани")32, да поменемо само неколико ОД МНОГИХ)З
Особље холандског батаљона УН кој е се у том тренутку (11. јула
1995.) задесило у Сребреници оценило је овакав поступак према сопственој
неЈачи краЈње неповољно:
у време када су се избеглице кретале из Сребренице према Пото­
чарима, особље холандског батаљона забезекнула је чињеница да
су млади мушкарци препуштали жене, децу и остареле судбини.
Они су то сматрали кукавичким чином.3 4
Такво понашање наоружаних сребреничких мушкараца утолико више
зачуђује када се у обзир узму топографске одлике терена, које браниоцима у
овом случају дајујасну предност.3 5 Овај необични сплет околности, од сеан­
се сребреничке делегације са Изетбеговићем у Сарајеву 1993. године, када
су сазнали за понуду америчког председника, па до неприродног понашања
муслиманске војске у енклави у тренуцима када су је Срби напали,36 веро-
29 EDS архивска ознака 00464633.
3[) EDS архивска ознака 00464638.
31 EDS архивска ознака 00464647.
32 EDS архивска ознака 00464650.
33 Слични искази се налазе и у следећим изјавама: Дервишагић Ахмет 00464614; Дозић
Ахмет 00464615; Габељић Есад 00464617; Гутић Сабахудин 00464618. Околности које овде
изазивају чуђење су непомишљање наоружаних мушкараца да покушају да одбране себе и
своје породице, и њихова спремност да покорно прихвате упутства од "наше владе" да се из­
вуку а да нејач оставе на милост или немилост противнику, што је у нескладу са природним
људским импулсима у таквим ситуацијама.
34 Report Based оп the Debriefing оп Srebrenica [Assen], 6.11., 4. октобар 1995., EDS ар­
хивска ознака 00349980. Извештај припремио о. Ван дер Винд, бригадни генерал холандске
војске. У оригиналу: "At the time of the movement of refugees from Srebrenica to Potocari
Dutchbat personnel were struck Ьу the fact that young, male inhabitants left the women Ichildren! el-
derly to their fate. This was considered to Ье cowardly." EDS архивска ознака 00349980.
35 Такво је мишљење мајора Рајта [Wright] из посматрачке мисије
УН које он наводи у
свом извештају Postscript to Srebrenica, под датумом 26. јула 1995, пар. 5 (EDS архивска озна­
ка R0050422). Мајор Рајт нападачке српске снаге процењује на око 1.500 са неколико тенкова,
а АБиХ у енклави на око 4.000, што је - у комбинацији са теренским предностима - требало
да омогући сасвим успешну одбрану.
36 У Дебрифингу холандског батаљона подвлачи се чињеница да је холандска команда
још 6 јула обавестила команду снага АБиХ у Сребреници, у случају да снаге ВРС прекораче
демаркациону линију енклаве, да ће им "оружје ускладиштено у Сребреници бити стављено
на располагање." Холанђани констатују да, касније, "када је та ситуација заиста настала,
АБиХ није искористила ту могућност." Report Based оп the Debriefing оп Srebrenica [Assen],
3.9.,4. октобар 1995, EDS архивска ознака 00349936.
28 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА ватно би
28 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
ватно би се могао обј аснити уз помоћ више различитих хипотеза. Али, кој а
је ОД њих најлогичнија и најсвеобухватнија?
Постоји, и у веома је блиској вези са изложеним фактима, још једна
чудна ОКОЛНОСТ, која је саставни део сребреничке енигме. Наиме, да се за
тренутак вратимо на Жан Рене-Руеза, дугогодишњег главног истражитеља
Хашког тужилаштва. Тела пострељаних се још нису пропис но ни охладила,
нити Је ико имао тачних података о томе шта се стварно ДОГОДИО на терену,
а Руез је већ добио упутство да лети за Тузлу и да отвори званичну истрагу о
незапамћеном сребреничком геноциду.
Каква би хипотеза могла најбоље да објасни следећу хронологију дога­
ђаја?
20.
јули 1995: истражитељ Руез стиже у Тузлу да отвори истрагу.3 7
24.
јули, 1995: Тим Бучер [Tim Butcher] у лондонском Daily Tele-
graph-y објављује текст ПОД насловом "Српска зверства недоказа­
Ha".3 S То је интервју са Хенри Виландом [Henry Wie1and], Комеса­
ром УН за људска права који је претходних пет дана провео у Ту­
зли разговарајући са великим бројем ОД око 20.000 избеглица из
Сребренице који су се ту стекли, и чији налаз Бучер преноси овако:
"После пет дана проведених у испитивањима, у вези са наводним
кршењем људских права у време пада Сребренице главни истражи­
тељ Уједињених Нација није пронашао ни једног сведока из прве
руке који би могао да потврди да је присуствовао неком зверству."
25. јули 1995; Међународни кривични трибунал за бившу Југосла­
вију, који је пет дана пре тога Руеза послао у Тузлу да истражи чи­
њенице у вези са евентуалном кривицом, објављује оптужнице
против Радована Караџића и Ратка Младића за геноцид, злочине
против човечности и друге ратне злочине.39
Значи ли ово да је Руезу од приспећа у Тузлу, 20. јула, за само неколи­
ко дана пошло за руком да обави детаљну истрагу околности везаних за
Сребреницу и да Тужилаштву МКТБЈ поднесе свој извештај, са свим мате­
ријалом који га поткрепљује, на основу чега је већ 25. јула Трибунал имао
довољно доказа да Караџића и Младића оптужи за геноцид у Сребреници?
То је питање на које немамо одговор. Мада је могуће да је Виланд разгова­
рао са погрешним особама и да зато није био правилно обавештен, чињени­
ца ипак стоји да су Виландова перцепција догађаја и став Трибунала у Хагу,
којега је са лица места обавештавао истражитељ Руез, били дијаметрално
супротни. Да ли су се Руезови и Виландови путеви у том критичном перио­
ду икада укрстили у Тузли, и да ли су они имали прилику да размене подат-
37 Интервју са Жан Рене Руезом, Le Point, број 1862,26.
мај, 2008.
38 Tim Butcher, "Serb Atrocities in Srebrenica ате Unproven", The Daily Telegraph, 24 јули,
1995.
39 Ibid., Le Point, број 1862, 26.
мај, 2008.
29 Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР ке и увиде у ситуаЦИЈУ КОЈУ су
29
Стефан Каргановић: ПРЕДГОВОР
ке и увиде у ситуаЦИЈУ КОЈУ су ДОIШIИ да истраже на лицу места, сваки за
своју установу? Ни на то питање ми немамо одговора.
Нема никаквих сазнања о томе ДО каквих је доказа у том кратком ИН­
тервалу могао доћи Руез, па ни да ли су ОНИ ДОВОЉНО оптужујући да оправ­
дају драстичну ОПТУЖНИЦУ Хашког тужилаштва против Караџића и Млади­
ћа, и то већ 25.
ћим мировним
онемогућено, зато што му је због те оптужнице претила опасност ОД хапше­
јула. Узгред, тим потезом учешће др Караџића на предстоје­
преговорима испред српске стране у БиХ било је практично
ња на страНОЈ терИТОрИЈИ.
Да рекапитулирамо неке основне чињенице.
Изетбеговић 1993. године сребреничким званичницима преноси КЛИН­
тонову сугестију да ће интервенција уследити ако 5.000 становника Сребре­
нице буде масакрирано; из заштићене и "демилитаризоване" енклаве током
две године врше се неуморно на оближња српска насеља оружане провока­
ције које кад-тад морају изазвати реакцију; без обзира на то што у енклави
постоје наоружане војне формације снаге једне дивизије АБиХ, у јулу 1995.
не предузимају се никакве мере да се нападачима БРС пружи отпор,40 а му­
слиманској војсци издаје се наређење да уместо борбе иде у пробој, што је
Једна од наЈсложеНИЈИХ и наЈрискаНТНИЈИХ ВОЈНИХ операЦИЈа; жене и деца
концентришу се у Поточарима, готово као мамац српским снагама да из
освете изврше покољ; командант Унпрофора, генерал Моријон, хладно кон­
статује да је у Сребреници "Младић ушетао у клопку"; истрага Хашког три­
бунала, са геноцидним наговештај има, отвара се само неколико дана после
догађаја и знатно пре него што су подаци о његовом обиму и карактеру мо­
гли бити познати; пре него што је истрага могла да крене са мртве тачке,
против главних актера на СрПСКОЈ страни наЈаВЉУЈУ се оптужнице за наЈтеже
злочине; међутим, представник друге значајне заинтересоване организације
на терену, УН, у исто време тврди да није пронашао никога ко је присуство­
вао извршењу злочина
Могуће су разне хипотезе, али вероватно само један општи закључак:
овај сплет околности у највећој мери је неуобичајен и, без потребе прибега­
вања теОрИЈама завере, он Је сасвим довољан да изазове разумну сумњу да
званична прича о Сребреници - није цела прича.
Сшефан Каргановић
4() Ову посве необичну чињеницу лаконски је уочило и претресно веће у предмету Кр­
стиh: "Неоспорно је да енклава није брањена на начин који би се очекивао." Тужилац против
Крстиhа, првостепена пресуда, пар. 35.
1. ИМАЈУ ЛИ МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? Ако
1. ИМАЈУ ЛИ МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ
СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
Ако ће се о Сребреници разговарати поштено, ово је питање над пита­
њима. Али то је без икакве сумње и табу питање, на чије се постављање гле­
да са потпуним неодобравањем. Само одважни се и усуђују да га поставе)
То питање мора бити потиснуто и сузбијено по сваку цену и - где ГОД је то
могуће - једноставно забрањено.2 Промотери пропагандне верзије сребре­
ничких догађаја имају јаке разлоге за тако одбојан став, зато што се овде не
ради о обичном питању. То је потенцијални детонатор, са ДОВОЉНО разорног
дејства да читаву званичну причу о Сребреници неславно уруши.
Разлог за то врло је једноставан. Ако се призна да је примордијални
злочин Сребренице погром српског становништва за прве три године рата,
онда се слика из корена мења. Тада би постао много природнији један други
закључак: да је злочин, који је 1995. био извршен над симболичним винов­
ницима тог првобитног злочина - освета, поравнање рачуна. Међутим, та­
кав закључак Је све друго осим матеРИЈал из КОЈег се гради страдалнички
мит о геноциду.
Утирачи пута у некажњени злочин. Једно од најкобнијих обележја
грађанског рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године било је
пристрасна улога коју је у њему одиграо страни фактор. Тај фактор овде мо·
жемо дефинисати у нај ширем смислу као међународне установе (у првом
реду, УН); неколико утицајних држава које су себе самозвано прогласиле за
"међународну заједницу" као и структуре које су формиране под њиховим
патронатом, наводно у циљу помагања да се реши криза; међународни меди­
Ј и, КОЈ и су деловали као трансмисиони каиши за симплистичку ратну пропа­
ганду и као информациони филтар који је онемогућавао свестрано обаве-
1 Чак и они колебали би се да то учине у присуству Хариса Силајџиhа, за кога то пред­
ставља дегутантан пример «релативизације жртава.»
2 Једна невладина организација је 19 априла, 2010, поднела тужбу, у Швајцарској, про­
тив швајцарског листа La Nation, за наводно "негирање" једностране приче да се у Сребрени­
ци 1995. догодио "геноцид". У Србији, војвођански политичар Ненад Чанак залаже се за до­
ношење закона којим би се "санкционисало порицање геноцида" (Блиц, 28 мај, 2007),
док
су
У
Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине бошњачки посланици већ поднели предлог
за формално увођење таквог деликта у казнени законик, али га због противљење српских по­
сланика не могу да усвоје.
32 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА штавање
32 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
штавање јавности о сложеним узроцима и току сукоба;3 најзад, разне "не­
владине организаЦИЈе" и Јавне установе западних земаља КОЈе су наВИЈачки
обликовале мишљење јавности о сукобу и његовим учесницима. У место да
сукобљеним странама у Босни и Херцеговини понуди услуге поштених и не­
пристрасних посредника и стварних миротвораца, страни фактор је, у цели­
ни,једну страну лицемерно осуђивао и деградирао, докје превиђао или пре­
ћутно правдао злочине друге.
Неоснованост таквог приступа структура, које су се током рата у Бо­
сни и Херцеговини прогласиле за "међународну заједницу", приметио је ге­
нерал Сатиш Намбијар (Satish Nambiar),
који је на почетку сукоба у Сараје­
ву командовао снагама У нпрофора:
"Portraying the Serbs as evil and everybody else as good was по! опЈу
СОШltеr-рrоduсtivе but also dishonest. According to ту experience, а11
sides were guilty but опЈу the Serbs would admit that they were по ап­
gels, while the others would insist that they were. With 28.000 forces
under те and with constant contacts with UNHCR and the Internati-
опа! Red Cross officials, we did по! witness апу genocide beyond kil-
lings and massacres оп а11 sides that ате typical of such conflict condi-
tions"4
Генерал Намбијар био је само први у низу војних команданата Унпро­
фора који је, на основу својих искустава на терену, склопио објективну сли­
ку о сукобу и о актерима сукоба. У том низу, многи су, као генерали Мај кл
Роуз (Michael Rose), Луис Макензи (Lewis MacKenzie), па и сам Филип Мо­
ријон (Philippe Morillon), ступали на дужност под видним утицајем прете­
жио антисрпске медијске и политичке кампање, која је обележавала предигру
и цео период трајања ратног сукоба, да би се затим - ПОД неумољивим ути­
ском еМПИРИЈСКИХ чињеница и искуствено стечених сазнања - постепено уда­
љавали ОД таквог становишта. То је вероватно био главни разлог што су ИХ
ЊИХОВИ политички шефови, као неподобне, једног за другим смењивали.
Генерал Филип Моријон, који је био командант снага Унпрофора у
критичном периоду 1993. године, када је у Сребреници успостављена за­
штићена зона,типичан је пример за ову врсту амбивалентности. 5 Он је врло
добро познавао прави карактер Насера Орића, муслиманског команданта у
Сребреници, и није имао никаквих илузија у погледу Орићевог потенцијала
да почини наЈГНУСНИЈа зверства:
3 Видети, Brock, Peter, Dateline Yugoslavia: 'Ље Partisan Press, Foreign Policy, Number
93, Winter 1993-94, с. 152-172. Новинар и аутор Питер Брокје описао механизам медијске не­
професионалсности и обмане још док је сукоб трајао.
4 Наведено у сведочењу генерала Моријона, Тужилац против Милошевића, 12. фебруар
2004, с 32042, редови 11-18.
5 Вреди напоменути да је својом театралном медијском представом у Сребреници у
пролеће 1993. Моријон био главни покретач политичког процеса који је у априлу 1993. годи­
не окончао резолуцијом Савета безбедности којом је Сребреница била проглашена заштиће­
ном зоном.
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 33 "1
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ
ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
33
"1 think you will find this in other testimony, not just mine. Naser Oric
was а warlord who reigned Ьу tепоr in his атеа and over the population
itself. 1 think that he realised that those were the rules of this hопifiс
war, that he could по! allow himselfto take prisoners. According (о ту
recollection, ће didn't even look for an excuse. It was simply а state-
ment: Опе can't Ье bothered with prisoners."6
"1 wasn 't surprised when the Serbs
took те to а village to show те the
evacuation of the bodies of the inhabitauts that had Ьееп throwu into а
hole, а village close (о Bratunac. And this made те understaud the de-
gree (о which this infernal situation ofblood aud vengeauce
led (о
а situation when 1 personally feared that the worst would happen ifthe
Serbs of Bosnia managed to enter the enclaves and Srebrenica."7
По мишљењу генерала Моријона, чију компетентност у односу на ову
тему не ДОВОДИМО у сумњу, зверства КОЈа су починиле муслиманске снаге из
Сребренице под командом Насера Орића била су управо онај фактор који је
- барем на регионалном нивоу - покренуо циклус неутољиве мржње што је
у ЈУЛУ 1995. године кулминирало покољем муслиманских заробљеника:
"1 feared that the Serbs, the Јоса! Serbs, the Serbs of Bratunac, these
militiamen, they wanted (о take their revenge for everything that they
attributed (о Naser Oric. It wasn't just Naser Oric that they wauted
take their revenge оп, they wauted (о avenge their dead оп Ortho-
dox Christmas. They were in this hellish circle of revenge. It was more
than revenge that animated them all. Not опЈу the теп. The women,
the entire population was imbued with this
[1]! was рше hatred
[S]uch hatred caunot Ье worse than it is towards neighbours aud brot-
hers."8
На питање судије Робинсона, да ли сматра да је масакр муслиманских
заробљеника у јулу 1995.
претходних година Насер
Србима, Моријон је одговорио:
уследио као непосредна реакција на све што је
Орић са свој им следбеницима из енклаве чинио
"Yes, Your Honour. 1 ат convinced ofthat. This doesn't теan to par-
don or diminish the responsibility of the реорЈе who committed that
crime, but 1 ат convinced of that, yes."9
Моријон је током истог сведочења пред Хашким трибуналом потврдио
и одговор који је раније дао члану француског парламента, Пјеру Бранеу
(Рiепе Braue) на питање како је у јулу 1995. године дошло до масакра у Сре­
бреници:
6
7
Ibid., с. 31966, редови 5-10.
Ibid., с. 31966, редови 12-19.
8 Ibid., с. 31975, редови 8-18.
9 Ibid., с. 31975, редови 22-25.
34 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА "Accumulated
34 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
"Accumulated hatred. There were heads that rolled. There were tenible
massacres committed Ьу the forces ofNaser Oric in а11 the SUПОШldiпg
villages. And when 1 went (о Bratunac а! the time when 1 intervened, 1
[еЈ! that."10
Моријон је даље навео да му је у личном контакту Орић признавао да
убиј а Србе 11, са образложењем да су то "правила игре и да у овој врсти ге­
рилског ратовања нема заробљеника."12
Упитан може ли ПОТВРДИТИ став из параграфа 3 изјаве коју је дао Ме­
ђународном трибуналу у Хагу, где је рекао да му се "чинило да је он [Орић]
извршавао политичка наређења која је добијао из Председништва",13 Мори­
јон је то учинио без колебања:
"Yes
Naser Oric obeyed. Не was head ofa band. Не was waging gu-
erilla war in the enclave, but he himself considered himself (о Ье а
combatant in the service of the Presidency."14
Сада треба појаснити какво је то "Председништво" чија су упутства­
по сазнањима генерала Мориј она - Насер Орић и муслиманске снаге у Сре­
бреници спроводили на терену на начин који Моријон описује. То је сара­
јевска "влада" Алије Изетбеговића, која је у том периоду уживала међуна­
родно признање без обзира на крваве руке њених представника на терену.
Са том "владом" генерал Мориј он је по функциј и свога положај а званично
општио и са том "владом" фактори кој и су се прогласили за међународну
заједницу током рата у БиХ одржавали су односе који су најчешће били ср­
дачни, али никада мање него коректни.
Техника герилског ратовања. Ако је потребан језиви пример стила
"герилског ратовања" којим су се служили Насер Орић и његове снаге то­
ком напада кој е су из Сребренице вршили на околна српска насеља, ово ће
свакако бити довољно.
у тексту који је 16. априла, 1994. године, објавио Washington Post, до­
писник из БиХ, Џон Помфрет (Јоћп Pomfret) преноси утиске са сеансе са ло­
калним сребреничким "господаром рата," Насером Орићем:
"Nasir Oric's war trophies don't liпе the wall ofhis comfortable apart-
теп! - опе ofthe few with electricity in this besieged Muslim enclave
stuck in the forbidding mОШltаiпs of eastem Bosnia. They're оп а vide-
ocassette (аре: burned Serb houses and headless Serb теп, their bodies
crumpled in а pathetic
ћеар."
Ibid.,
с. 32031, редови 23-25
и с. 32032.
1()
ред 1.
Ibid., с. 32044, редови 5-9.
11
12
Ibid., с. 32044, редови 17-20.
13
14
Ibid., s. 32044, редови 23-24.
Ibid., с. 32045, редови 1-4.
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 35 "We
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ
ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
35
"We had to use cold weapons that night," Oric explains as scenes of
dead теп sliced Ьу knives [о11 over his 21-inch Sony. "This is the hou-
se of а Serb named Ratso," ће offers as the сатега cuts to а bumed-out
ruin. "Не killed two of ту mеп, so we torched it. Tough luck."15
Приликом ове посете Орићу Помфрета је пратио ДОПИСНИК канадског
дневника Toronto Star, Бил Шилер (Bill Schi11er), који у свом извешrају жи­
вописно ДОПУЊУЈе утиске америчког колеге:
"Oric is а fearsome mап, and proud of it.
1 те! him in January, 1994, in his own home in Serb-surrounded Sre-
brenica.
Оп а cold and snowy night, 1 sat in his living гоот watching а shoc-
king video version ofwhat might have Ьееп called Nasir Oric's Grea-
test Нits.
Тћеге were buming houses, dead bodies, severed heads, and people
f1eeing.
Oric grinned throughout, admiring his handiwork.
"We
ambushed them,"
ће said when а пшnЬег of dead Serbs appeared
оп the screen.
The пех! sequence of dead bodies had Ьееп done in Ьу explosives:
"We lаШlсhеd those guys to the тооп," ће boasted.
When footage of а bu11et-marked ghost town appeared without anу vi-
sible bodies, Oric hastened to announce: "We killed 114 Serbs there."
Later there were celebrations, with singers with wobbly voices сћап­
ting his praises."16
Клима имунитета која подстиче на злочин. Ако су представници
"међународне заједнице", као што се види из ових фрагментарних података,
били савршено обавештени не само о природи сукоба него чак и о активно­
стима водећих актера, имају ли они убедљив одговор на следеће питање: за­
што - противно изричито преузетим обавезама - у заштићеној зони Сре­
бреница нису спровели споразум о демилитаризацији? Ово питање има су­
штински карактер а не само формални. Када су снагама којима је на челу
био Насер Орић оставили оружје, они су знали да им на тај начин омогућа­
вају даље вођење рата са демилитаризованог подручја и да им остављају мо­
гућност за даље чињење зверстава. Они зато сносе одговорност и за део тих
последица. Навиј ачки ставови у прилог муслиманској страни створили су
психолошку и политичку климу недодирљивости. Постојање те климе у ве­
ликој мери обј ашњава гнусне злочине кој има се Насер Орић дичио пред
страним новинарима, без видљивог страха да би за то икада могао бити по­
зван на одговорност.
15 Јоhn Pomfret, Washington Post, 12. фебруар 1994.
16 ВШ Schiller, Toronto Star, 16. јули 1995.
36 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
36 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Пристрасан став међународних фактора који су се умешали у рат у Бо­
сни и Херцеговини, како војних и политичких структура на терену, тако и
оних удаљенијих који су из позадине дириговали трагичним догађајима и
медијски манипулисали перцепцијом сукоба, имао је, према томе, једну вр­
ло важну димензију, кој а се очитуј е у хвалисањ у Насера Орића. Створила се
клима имунитета и недодирљивости, КОЈа Је штитила починиоце ратних зло­
чина уколико су припадали муслиманским формацијама. Постојање те кли­
ме деловало је као подстицај за чињење нових злочина и објашњава пркосни
презир Насера Орића према нормама међународног ратног и хуманитарног
права. За свакога, ко зна да чита, то је јасан подтекст Орићеве бахате изјаве
даје, по његовом виђењу, то рат где "нема заробљеника". Без лоше намере,
и уважавајући чињеницу да та изјава потиче из периода од пре јула 1995. го­
дине, ипак се природно поставља питање: да ли укидање уобичајених прави­
ла рата важи само за заробљене Србе, или би у ратном вихору могло имати и
ширу примену?
Напади из заштићене зоне. Учесталост и озбиљност тих напада из на­
водно ,,демилитаризоване" зоне Сребреница илуструје следећи докуменат
муслиманске стране.
"Одјељењу за морал" команде п. корпуса, дана 30. јуна 1995. годи­
не, заступник команданта 28, дивизије, мајор Бећиревић, под бро­
јем 04-114/95, упутио је «Оперативни извјешгај, Помоћ бораца
Сребренице и Жепе Армији БиХ.» У овом извештају, где је посеб­
но наглашено да је "за интерно информисање", стоји:
,,1. Борци 28. дивизије КоВ лоциране у енклавама Сребреница и
Жепа, иако опсј еднути великим проблемима везаним за исхрану и
обавезу чувања 1/0 слободне територије коју држе, одлучили су да
дају што већи допринос А Р БиХ У борби са агресором, те су у ту
сврху појачале своју дјелатност у дубини ПЗТ од стране агресора.
Приликом извиђања ПЗТ ИДГ 28. дивизије КоВ сусреле су се у ви­
ше наврата са агресорским ИДГ и тих прилика отварале ватру, У
овом извиђачком периоду постигнути су слиједећи резултати:
-
ликвидирано је 13 четника
-
заплијењена су 2 ПМ М-72
-
заплијењено је 8 АП
-
заплиј ењена су 2 пиштоља
-
рањено Је више десетина четника
Наши губици у овим б/д били су 2 погинула и 3 рањена борца.
2. У циљу спријечавања непријатељских снага да са подручја око
Сребренице и Жепе не упућују додатне снаге на Сарајевско рати­
ш т е, изведене су двије диверзије у близини СРебренице и то:
23.06.1995. године у мјесту Осмаче и 23.06.1995. године у мјесту
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 37
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
37
Бијело Стијење код Копривна и те прилике постигнути су слиједе­
ћи резултати:
ликвидирано је 7 четника
заплијењен је 1 ПМ М72
заплијењен је 1 пиштољ
уништено је у потпуности путничко возило "Комби."
На нашој страни нисмо имали никаквих губитака.
3. у циљу одвраћања непријатељских снага од Сарајевског рати­
шта и њихово развлачење према Сребреници и Жепи дана 26. 06.
1995. године изведено је више успјешних диверзија у дубини РЗТ
под аroесорском контролом од 20-40 km на подручју општина Хан
Пијесак и Власеница на слиједећим локалитетима:
а) Насеље Вишњица и утврђење Бајте
Ь) Рејон Црне Ријеке (споменик код раскршћа)
с) Рејон Црне Ријеке (Бојчино Брдо)
d) Објекат Врани камен
у свим овим локалитетима успјешно је извршена диверзија искљу­
чиво на неПРИЈатељску живу силу и при том су постигнути СЛИЈеде­
ћи резултати:
Ликвидирано је по нашим проценама више од 40 четника, мада
располажено неПрОВЈереним подацима РИ да је агресор претрпио
губитке од 71 војника.
-
Заробљен је 1 непријатељски војник
-
Заплијењено је 6 АР
-
Заплиј ењене су 2 радио-станице
-
Заплијењен је 1 карабин
-
Заплијењено је око 5000 метака
-
Заплијењено је више десетина ситне и крупне стоке
у
насељу Вишњица дошло се до већих количина муниције али због
преморености бораца није се могло више изнијети, али је иста уну­
штена, као и сви важнији објекти КОЈе агресор може користити у
ратне сврхе."
Како стоји у заплењеном муслиманском документу, ти напади из за­
штићене и "демилитаризоване" зоне били су изведени у јуну 1995. године,
дакле непосредно пред операЦИЈУ српских снага КОЈа Је завршена заузима­
њем Сребренице и Жепе. У де брифингу холандског батаљона изричито се
помињ у оружани напади из енклаве баш у овом периоду .17 Поред тога IIfГO
сведоче о дешавањима на терену, наведени подаци упечатљиво приказУЈУ и
17 Пар. 2.46, Report based оп the Debriefing оп Srebrenica [Assen, 4. октобар 1995.], ар­
хивски број МКТБЈ, 00349314.
38 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
38 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
околности ПОД којима се у јулу 1995. истрошило стрпљење српске стране.
Професионални или пријатељски однос? Неједнакост у третману
локалних зараћених страна одражавала се на више нивоа. Такав ОДНОС био
Је, пре свега, Једна ОД природних последица ПОЈедностављених и карикату­
ралних улога коју је пропаганда ОД почетка сукоба доделила локалним про­
тагонистима. То је условљавало не само невидљивост српских жртава него и
убеђење Насера Орића да, без страха ОД полагања рачуна, може слободно да
врши злочине и да се њима хвали. То је такође условило и одсуство сваке
симетрије у реаговању међународне заједнице када би, на пример, нека ОД
локалних зараћених страна прибегла мери заробљавања војника Унпрофора
и држала их као СВОЈе таоце, а српска страна НИЈе Једина КОЈа Је то чинила.
Српска страна то јесте учинила у мају 1995. године, када је, због грана­
тирања Сарајева, НАТО - авијација бомбардовала српске положаје. Тај по­
ступак је изазвао кризу широких размера у односима са међународном за­
једницом. Унпрофор и НАТО упутили су оштре претње, са наговештајима
тешких одмазди ако таоци одмах не буду пуштени, и то не само руковод­
ству Републике Српске већ и Савезној Републици Југославији. Споразум ко­
јим су таоци најзад били ослобођени био је закључен у јуну 1995. године,
али и даље у атмосфери велике напетости.
За разлику од овог примера, инцидент који је трајао од 27. до 31. јануа­
ра 1995. године, када су снаге АБиХ из зоне под заштитом УН у Сребреници
заробиле и држале као таоце 99 припадника холандског батаљона, прошао је
скоро незапажено.18
У вези са овим инцидентом настала је преписка између Унпрофора,
конкретно холандског бригадира Ридерштата [Ridderstadt], и одговорних
званичника на муслиманској страни, Насером Орићем и Расимом Делићем,
у настојању да се пронађе решење. Поруке генерала Ридерштата не само да
пружају јасне доказе да су структуре Уједињених Нација добро знале да за­
штићена зона Сребренице није била демилитаризована, већ указују и на не­
што више од тога.
Што се прве тачке тиче, у писму које је упутио Орићу 1. фебруара
1995. године, Ридерштат каже (Прилог 1.1):
"Морам рећи да се предмет енклаве непрестано налази на првом
месту међу мојим приоритетима. Ми смо потпуно свесни да деми­
литаризација подручја није била спроведена."19
У писму упућеном Расиму Делићу, начелнику главног штаба мусли­
манске Армије БиХ, Ридерпrгат му се обраћа овако (Прилог 1.2):
18 Непосредан повод за заробљавање Холанђана билаје забрана војних власти АБиХ из
Сребренице холандском батаљону да патролира у такозавном ,Ј)андера троуглу" у енклави.
Када су Холанђани одлучили да игноришу наређење својих штиhеника и да наставе са патро­
лирањем, муслиманске снаге су их заробиле. Пар.2.40, Report based оп the Debriefing оп Sre-
brenica [Assen, 4. октобар 1995.], архивски број МКТБЈ, 00349314.
19 Докуменат МКТБЈ, EDS архивска ознака 01837510.
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 39
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
39
"Вама је јасна позадина. Савет безбедности УН
Сребреницу је про­
гласио за безбедну зону резолуцијом 819 од 16. априла 1993. Спро­
вођење инициј ативе УН да сребреничку енклаву претвори у 'без­
бедно подручје' је онемогућено. Тачке «Споразума за демилитари­
зацију Сребренице» од 8. маја 1993. никада нису биле испошгова­
не ни ОД једне ОД зараћених страна. Војне активности и прекршај и
споразума о обустави ватре ОД стране Бре споља, а АБиХ изнутра,
настављају се без престанка, у пркос споразуму о обустави непри­
јатељстава кој и је на снази. У нпрофор се непрестано подвргава
ограничењима у кретању, претњама, застрашивању пуцањем у не­
посредној близини, и нападима. ЦИВИЛНО становништво унутар ен­
клаве изложено је великим патњама. Од како је био потписан спо­
разум о демилитаризацији 8. маја 1993. обе стране су упорно одби­
јале да сарађују са снагама Унпрофора, упркос најбољим напорима
које је Унпрофор улагао."20
Из поруке холандског генерала тешко је закључити које снаге су заро­
биле његове војнике као таоце, и ко је у конкретном случају прекршио нор­
му, муслиманска војска или БРС. Карактеристично је да чак и када нема
сумње да кривицу за груби прекршај сносе искључиво муслиманске снаге,
она мора бити релативизована набрај ањем замерки и српској страни. Из не­
ког необјашњивог разлога холандски командант - иза кога стоје ауторитет
Уједињених нација и војна снага НАТО-а - устеже се да се Делићу обраћа
императивним тоном. Уместо тога, Ридерштат Делића смерно моли да осло­
боди његове војнике, а у случају да се његовој молби не удовољи, као санк­
ЦИЈУ за недолично понашање њихове ВОЈске муслиманским властима не пре­
ти НАТО бомбардовањем, већ само лошим публицитетом, који би могао на­
шкодити њиховом угледу у Холандији:
"Не постоји никакво оправдање за овакав поступак војника који се
налазе под вашом непосредном командом. Апелујем на вас да из­
дате неопходна упутства да моји војници без одлагања буду осло­
бођени. Ја припремам саопштење за штампу и сигуран сам да ће
извештај о овом неприхватљивом поступку ускоро бити објављен у
Холандиј и. Холандски народ ј е врло осетљив на овакве ствари и
објављивање те вести неће ни најмање користити угледу БиХ."
Ова парадигматична преписка сугерише неколико закључака.
Прво, снаге УН и њихови највиши органи, овде конкретно генерал Ри­
дерштат, били су потпуно свесни чињенице да, упркос споразуму из априла
1993, муслиманска војска у Сребреници и даље постоји и да у војном устрој­
ству АБиХ фигурира као 8.
оперативна група,21 а да поводом тога - што је
2() Докуменат МКТБЈ, EDS архивска ознака 01837512
21
То је јасно из порука када се оне читају у целини. Видети у Прилогу.
40 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА по
40 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
по пуноважним споразумима потпуно неприхватљиво - они нису предузели
ништа.
Друго, они нису предузели никакве мере ни да се ДО краја испоштује
споразум о демилитаризацији. На тај начин, они мародерским нападима му­
слиманских формација нису изложили само околно српско становништво,
већ су допринели стављању у положај талаца и снага УН у Сребреници. То
управо и јесте предмет писма Делићу, где му се Ридерштат жали да су снаге
ПОД командом Орића из «демилитаризоване» Сребренице извршиле заро­
бљавање деведесетдеветорице припадника холандског батаљона и ОД Дели­
ћа тражи наређење да се они ослободе.
Треће, без обзира на несумњиве напетости, запрепашћује веома личан
и пријатељски тон писама генерала Ридерштата упућених Орићу и Делићу,
посебно Орићу, што се с обзиром на повод и околности те преписке граничи
са апсурдом.22
Зато се поставља још једно логично питање: ако се код незаконитог за­
робљавања сопствених трупа, где је имао несумњиву обавезу да их енер­
гично заштити, овај генерал Унпрофора муслиманској страни обраћа тако
млако, шта би се онда од његове војне јединице, или од снага УН у целини,
могло реално очекивати када су биле у питању њихове обавезе према други­
ма, конкретно да на подручју Сребренице и у околини заштите српско ста­
новништво?
Дубљи узроци погрома. Цифрама се ни приближно не могу дочарати
менталитет и главни узроци нечовечног понашања са обе стране у беспо­
штедном сукобу који је харао сребреничким подручјем, што је иначе бру­
тални рат у БиХ на том делу издвај ало по свирепости. Згражавање генерала
Моријона, изражено приликом његовог сведочења у предмету Милошевић у
Хагу, његова збуњеност пред појавом паклене и свеопште узајамне мржње
која је била захватила скоро све припаднике обе главне заједнице и која их
је гонила да почине нечувена дивљаштва, несхватљиво је in abstracto и ван
историјског контекста. За разумевање позадине ових односа од велике је ко­
ристи недавно објављена књига Ибрана Мустафића, једног од водећих уче­
сника догађаја о којима је овде реч.2 3
Пред рат Мустафић је био изабран за посланика главне муслиманске
странке, СДА, и он је одиграо важну улогу у организовању те странке на
подручју Сребренице. Све време сукоба Мустафић је провео у Сребреници
на разним страначким и политичким функцијама. Зато је његово сведочан-
22 Не мање апсурдна је Ридерппатова "претња" Делиhу тамо где каже да је почео да
пише саопштење за штампу, што имплицира да ни после четири дана од тог догађаја заробља­
вање снага УН од стране сребреничких Муслимана још није било познато јавности. Шта је
могло бити разлог за толику дискретност? У склопу пристрасне политике коју је међународни
фактор водио, укључујуhи и саме медије, она је потпуно разумљива. Јавно приказивање тако
агресивног и незахвалног понашања "жртава" према заппитницима и спасиоцима, катастро­
фално би се одразило на пропагандну конструкцију сукоба.
23 Ибран Мустафиh: Планирани хаос [Сарајево, 2008].
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 41
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
41
СТВО, како у СВОЈСТВУ посматрача тако и у СВОЈСТВУ непосредног учесника у
најважнијим догађајима, ОД непроцењивог значаја.
Мустафићеви искази третирају не само догађаје током рата већ и њи­
хову позадину, и ТО добрим делом кроз одгој самога аутора у крилу једне
локалне муслиманске породице. Навешћемо избор оних делова Мустафиће­
ве књиге који су битни да би се боље схватили затвореност заједнице којој
је он припадао и њена одбојност према Другом, којом су њени припадници
били задојени:
Страна 11: Велича се усташка формациј а из Другог светског рата
"Црна легија" и аутор каже да је његов деда био припадник уста­
шке војске. Он оправдава савез Муслимана са хрватским У сташама
током Другог светског рата у борби против Срба и наводи песму
коју је научио од своје бабе: "Ој Хрвату пола брата мога, а Србине
јеби оца свога." Из даљег текста види се да су Муслимани у БиХ
имали два паралелна васпитнообразовна система, један кућни где
су учени ИСТОрИЈ и од СВОЈ их родитеља, а други званични, школски,
по чему се види да су многи Муслимани у предратној Југославији
били опседнути нетрпељивошћу према Србима у БиХ
Стране 12, 13: Описује се однос Муслимана према Србима, при­
страсност муслиманских учитеља у третману деце муслиманске на­
ционалности и омаловажавање Срба.
Страна 15: Хвали се усташки покрет, којије током Другог светског
рата колаборирао са силама Осовине. Следи текст из којег се види
да су Муслимани у БиХ чак и за време постојања Југославије ма­
штали о независној Босни са границом на Дрини.
Страна 25: Оштра критика мешовитих бракова Срба и Муслимана
у БиХ.
Страна 26: Величају се Муслимани из Санџака, подручја са број­
ним муслиманским становништвом на териториј и Србиј е, зато што
се не мешају са Србима и мрзе их више од бх. Муслимана.
Страна 49: Аутор тврди да ће многи Муслимани бити спремни да
се примире само када им граница буде на Дрини: "
и са ове вре­
менске дистанце мислим да, ако Муслимани (сада већ Бошњаци)
не буду изашли на Дрину и не буду, по потреби, спремни рушити
све постојеће, биће нам дуготрајно неизвјестан опстанак на овим
просторима."
Страна 76: Аутор наводи како је у марту 1991. године био одржан
састанак за извршење кадровских промена у ПОЛИЦИЈ СКОЈ станици
Сребреница где је дошло до оштрог неслагања између Момчила
Мандића и њега, који се противио постављању Србина на место ко­
мандира полиције. Мустафић је током те препирке запретио Манди­
ћу и рекао му је да он чак не сме ни ући у Сребреницу док Муста-
42 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА фића не
42 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
фића не пита, иначе му нико неће гарантовати безбедност. [N ota
Ьепе: све ово дешава се пре званичног почетка рата.]
Страна 129: Описује се сукоб између Мустафића и Изетбеговића
око референдума за независност БиХ 1992. године и наводи се Му­
стафићев говор где он, између осталог, каже: "Ја НОВИ Пазар [глав­
ни град српске регије Санџак, видети с. 29 и Мустафићеве разлоге за
похвалу тамошњим Муслиманима] и Истанбул волим хиљаду пута
више него Дрвар и Босанско Грахово. Дакле, ИНТИМНО, ја волим
БиХ, али ми је најдраже 43,7% БиХ [према званичној статистици,
процентуално учешће Муслимана у укупном становништву БиХ]."
Страна 136: Ибран Мустафић наводи како га је позвао Хамед Сали­
ховић у станицу полиције Сребреница да му саопшти следеће: ,,до­
био сам депешу из станице полиције 3ворник у којој пише да се на
простору Сапне догодила пљачка једне кафане из које су отуђени
покер апарати и аутомобил џип кабриолет, а да је у пљачки директ­
но учествовао Насер Орић." [Nota Ьепе: Орић је током сукоба ко­
мандовао муслиманским јединицама у Сребреници, а оваЈ инци­
дент се догодио пре званичног почетка рата.]
Страна 153: Описује се један дан у Скупштини БиХ У Сарајеву, где
је Мустафић био посланик, када је заједно са муслиманским поли­
тичаром Абдулахом Коњицијом затекао једну групу београдских
новинарки, које су чекале исход седнице у једној од соба Скупшти­
не БиХ. Коњиција је зграбио једну од њих и бацио је низ степенице
са првог спрата.
Страна 178: Мустафић описује успехе муслиманске војске из Сре­
бренице 1992. године у нападима на околну српску територију и
проширењу ПОДРУЧЈа под њеном контролом.
Када су се почетком деведесетих година законске структуре у БиХ
урушиле и када је у пролеће 1992. године настао период дефинитивног рас­
пада те бивше југословенске републике, у недостатку спољашњих оквира и
кочница овакав менталитет изазвао је насиље, и завршио се - злочином. То
је постало јасно већ у априлу 1992, када је у оружаној муслиманској заседи
убијен Горан Зекић, српски посланик у парламенту БиХ из сребреничког
краја. Огромна већина локалног српског становништва одлично је схватила
поруку из тог догађаја и ускоро затим, у страху, напустила град. У Сребре­
ници их је остало нешто мање од 50. У околним селима мештани су почели
да држе страже и да посвећују већу пажњу својој безбедности пошто им је
постало јасно којим се правцем догађаји крећу. Многима је још увек у жи­
вом сећањ у било понашање суседа за време Другог светског рата, када су
као припадници марионетске војске «Независне државе Хрватске» локалне
Србе терорисали и масовно убиј али. О том савезу локалних становника из
претходног рата, и о свом кућном одгоју У духу дивљења према усташким
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 43
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
43
злочинцима из тог периода, Ибран Мустафић говори врло отворено на с. 11
СВОЈе књиге.
На основу исказа Ибрана Мустафића као очевица и "инсајдера" сре­
бреничких догађаја у периоду ратног сукоба у БиХ, јасно произилази да је
сребреничка зона ПОД контролом муслиманских снага у последњем рату
служила као полигон за непрекидне и бесомучне нападе на околне терито­
рије где су се налазила села насељена Србима. У светлу Мустафићевог кази­
вања, било би тешко већини тих операција приписати искључиво или чак
претежно вој нички значај; њихова главна сврха били су пљачка и чишћење
терена насељеног Србима. То се постизало комбинацијом застрашивања, па­
љењем и разарањем тих насења и масовним убијањем и протеривањем њи­
хових житеља.2 4
Примери зверстава која су чинили припадници муслиманских снага
нижу се на страницама Мустафићеве књиге. Мустафић у Планираном хаосу
наводи како му је командант 28.
дивизије Насер Орић испричао како је убио
сребреничког судију Слободана Илића. Орић је Илићу најпре, тврди Муста­
фић, извадио оба ока, па га је затим заклао. Хашки трибунал је, подсетимо,
Орића осудио на само две година затвора због ратних злочина почињених
на подручју Сребренице, да би му затим у жалбеном поступку чак и ту бе­
значаЈНУ казну укинуо.
На страницама Мустафићеве књиге налази се такође и сведочанство о
убиству Слободана Зекића и његове мајке Загорке. Према Мустафићевим
сазнањима, њихје убио локални Муслиман Емир Халиловић, тако што имје
ударцима кундаком пиштоља смрскао главе. Халиловића је Мустафић озна­
чио и као убицу једног старијег Србина, чије име не наводи, а који је био
смештен у сребреничку болницу. Са убиством тешко оболелих Крсте и Ве­
линке Димитровски, Мустафић повезује сребреничког Муслимана Ејуба Го­
лића.
Ибран Мустафић сведочи, такође, да су јединице бошњачке Армије
БиХ из наводно демилитаризоване зоне, која је била под заштитом Уједиње­
них нација, систематски упадале на територију под контролом Војске Репу­
блике Српске и да су тамо вршиле нападе на српске цивиле и војнике. Осим
тога, сугерише да је пад Сребренице последица "издаје" бошњачког поли­
тичког и војног врха. У вези с тим вредна је пажње Мустафићева тврдња на
с. 388 његове књиге:
"Занимљиво, после мог изласка из ропства [Мустафић је био заро­
бљен након уласка српских снага у Сребреницу у јулу 1995.], Али­
јина [Изетбеговић-председник муслиманске владе у Сарајеву] тај­
на полиција АИД једино што ми је, преко тадашњег директора, су-
2 4 Наравно, те операције су имале и војничку мисију: да што више српских снага одву­
ку са других и критичнијих ратишта. Тај циљ, међутим, било је могуће постиhи и коришhе­
њем легитимних војничких средстава, без масакрирања цивила и иништавања њихових бора­
вишта.
44 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА герисала
44 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
герисала да не отварам питање које се зове Сребреница јер ће ме
ликвидирати."
Мустафићева књига садржи низ релевантних сведочанстава која оста­
вљају снажан утисак даје сребреничка испостава муслиманске власти из Са­
рајева - упркос њеном званичном представљању пред међународном јавно­
шћу ПОД маском мултиетничке и мултукултурне Босне, па чак и "европских
вредности" - заправо била легло најпримитивнијег опскурантизма, који је
по свом склопу и спољашњим појавама био много ближи средњем веку него
европској цивилизацији двадесетог столећа.
Страна 187: Група српских војника била је заробљена и ликвидира­
на у месту Залазје. Мустафић даје списак имена настрадалих, па
потом коментарише: "Далеко од тога да сам жалио, напротив, весе­
лио сам се сваком погинулом четнику
" Мустафић затим додаје:
"
оваЈ случаЈ ме Је тотално заголицао, Јер сам таЈ гест сматрао ло­
шим потезом и да НИЈе у складу са ратним правилима, али сам исто
тако сматрао да ће нам се такви потези дугорочно обити о главу,"
из чега се да докучити вероватна свирепост овог покоља.
Страна 187: "Сазнао сам у Тузли да је и Кемо са Пала носио по
Сребреници неку одсјечену главу и плашио људе. По тим сазнањи­
ма сам видјео да главно коло у Сребреници воде људи од којих се
свашта може очекивати."
Страна 213: Напад на српско село Чумавиће. "После дугог убјеђи­
вања, постројили смо жене и дјецу. Већ смо са убјеђивањем почели
да губимо жив це, тако да је Хајро из строја извео једну малу дје­
војчицу од мајке и запретио да ће је заклати, ако не прихвате улти­
матум о предаЈИ наоружања."
Претња је на крају деловала убедњиво.
Страна 214: Описује се напад Орићеве војске на српско село Сије­
мово, пљачка села и убиство старца Милоша Зекића, становника
Сијемова који је остао у селу.
Страна 214-215: Мустафић описује поновни напад на српско село
Чумавиће. Даље се говори о подели плена између Насера Орића и
хоџе Алије Јусића, који је био главни магационер, а касније се у
тексту говори о свирепом третману заробљених Чумављана.
Страна 217: Напад на Гниону, Виогор и Ораховицу у циљу успо­
стављања и повезивања слободних територија Сребренице: "У
Гнионој никога нисмо убили, а у Ораховцу је у кућама изгорело
око 30 људи, углавном стараца, док су неки ликвидирани на брута­
лан начин."
Страна 218-219: Цело поглавље Мустафићеве књиге насловљено је
"Избеглице, пљачке, убиства" и добар је приказ језивог стања у
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 45
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
45
Сребреници ПОД муслиманском управом. Следећи цитат ОДНОСИ се
на неке појединце и на њихова злодела: "Након напада на [српско
село - ПРИМ. аутора] Јежестицу, Кемо је у торби ДОНИО одсјечену
главу и плашио народ по Сребреници. Плашио је и болничко осо­
бље. Не знам тачно, али се прича и да је умијешан и у ликвидацију
Бате из Сребренице и његове мајке. Цвилили су, кажу, као гује."
Страна 229: Описује се заузимање планинских подручја око Сре­
бренице ОД стране војске Насера Орића и славље у Сребреници по­
ВОДОМ тог догађаја.
Страна 231: Заузимање и пљачкање РУДНИЧКОГ насеља Сасе, неда­
леко ОД Сребренице, где је био порушен православни манастир из
14. века.2 5
Страна 243: Аутор описује напад Насера Орића и његове војске на
Кравице на православни Божић, 6 јануара, 1993. (пре успоставља­
ња демилитаризоване зоне).
Страна 261: Аутор описује напад Насера Орића и његове војске на
српска насеља Језеро и Скелане (пре успостављања демилитаризо­
ване зоне).
Страна 269: Описује се иживљавање над мртвим телом југословен­
ског официра: "Када сам отишао до Сребренице да видим стање у
граду, убијеног југословенског официра су натоварили на неки
шпедитер и возали по Сребреници, не би ли додатно дали неки мо-
"
рал ВОЈСЦИ
Страна 288: Наводи се дијалог између Ибрана Мустафића и Насера
Орића, где Орић прича о гнусном убиству над Србином које је по­
чинио. Жртва се зове Слободан Илић из 3 алазј а. Прво му је Орић
бајонетом пробадао очи, а потом га је убио.
Страна 289: Опис масакра који су починили орићевци над заробље­
ницима Залазја.
Страна 291: На овој страници почиње поглавље "Ликвидације у
Сребреници." Аутор говори о ликвидацији неколико Срба који су
остали у Сребреници или су их припадници Орићеве вој ске довели
као заробљенике.
Страна 295: Описује се продаја наоружања људима из Сребренице,
иако је то тада било демилитаризована зона.
Страна 315: Мустафић описује како су се на српској ТВ "Срна" по­
јавиле две девојке Муслиманке које су пред камерама тврдиле да
25 Муслиманска џамија, која се налазила на двадесетак метара од манастира, на несре­
ћу такође је порушена када су српске снаге повратиле ову територију. То је жалостан пример
више опаког циклуса насиља и одмазде.
46 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА су их у
46 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
су их у Сребреници силовали припадници сребреничке муслиман­
ске мафије, као и два момка Муслимана који су испричали да су
побегли ОД сребреничког терора.
Страна 366: Мустафић даје пример систематске праксе муслиман­
ских снага: излазак из демилитаризоване зоне и прављење заседа
за српску војску на путном правцу између Братунца и Скелана, да
би, како каже аутор "изазвали зло". ИСТО то на путу између Мили­
ћа и Подравања.
Страна 369: Мустафић описује напад муслиманских снага из Сре­
бренице на српско сели Вишњица 26
јуна, 1995. Ово поглавље је
веома битно јер говори о припремању и извођењу намерног напада
на српско село из сребреничке заштићене зоне.
Рат који није био вођен по европским стандардима. У атмосфери
мржње и примитивних средњовековних страсти, поготово под руковод­
cTBoM
садисте и похлепног мафијаша какав је био "бригадир" Насер Орић, и
појам вођења рата убрзо се морао сасвим дегенерисати, до те мере да је из­
губио сваку препознатљиву везу са војничким операцијама у конвенционал­
ном смислу те речи. У следили су мародерски напади на оближња српска се­
ла 26 на ширем подручју Сребренице и суседних општина. Њихова искључи­
ва сврха било је убијање и пљачка. У овим походима, као што се опажа у из­
вештају Холандског ратног института NIOD убиство без окрутности било је
привилегија малобројних)? Већина су побијени зверски, што је њиховим
преживелим рођацима и суседима остало у живом сећању када је у јулу
1995. године - нажалост - дошао тренутак за обрачун.
Напад који је био извршен на српско село Бјеловац 14. децембра 1992.
године (Прилог 1.3), када је било побијено 68 мештана, илуструје не само
беспоштедност тих похода већ и методичност у припреми зверстава и вође­
њу уредне документације о њима која превазилази оно што би се на Балкану
обично очекивало. Документа из штаба муслиманске војске која се налазе у
прилогу одсликавају етапу планирања напада на Бјеловац и неколико сусед­
них села и заселака, а затим се у извештаЈУ о резултатима "аКЦИЈе" хладно
наводе две ствари које по својим импликацијама леде крв у жилама: (1) око
50 заробљеника било је "ликвидирано", израз који би се оправдано могао
протумачити као шифра за смакнуће 28 и (2) након што је село било заузето,
муслиманске снаге су "заробиле" и са собом одвеле две жене и троје деце.
26 Последице тих напада драматично су фотографски забележене у монографији коау­
тора ове књиге, др Љубише Симиhа: Сшрадање срйске Сребренице, 1992 -1995 (фошограф­
ски йушойис кроз земљу јада и чемера), Београд, 2010.
27 "Многи ови напади су по својој природи били крвави. На пример, жртвама су били
пререзани гркљани, били су нападнути вилама или запаљени." Извештај NIOD-a, 1 део, погла­
вље 10: "Сребреница под опсадом".
28 Поново би се могло поставити начелно питање: да ли се иста правила рата односе на
третман заробљеника са обе стране?
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 47
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
47
Појам "заробљавања" жена и деце током вођења војних операција
углавном је непознат у европском ратовању новијег доба, бар не оне врсте
која се уклапа у норме општепризнатих обичаја и конвенција. Чак и повр­
шан преглед муслиманских докумената који су везани за напад на Бјеловац
и суседна села показује недостатак једног врло битног елемента, чије прису­
ство чини разлику између простог мародерства и легитимне војне операци­
Је: ту нема ни помена о ВОЈНИМ циљевима, нити има покушаЈа да се операци­
ја стави у контекст неког ширег стратегијског плана. Остаје неодољив ути­
сак да је чињеница да су Бјеловац и суседна села били насељени Србима био
сасвим довољан разлог да буду нападнути и уништени, а житељи побијени.
Током 1992. и 199З. године најмање З9 српских села и локација у ши­
рем рејону Сребренице нападнуто је и опустошено, а становништво у њима
било побијено и протерано, што потврђују ИЗЈаве преживелих дате надле­
жним органима МУП-а Републике Српске:
1. село Бљечева [две изјаве]
2. заседа на путу Сребреница - Сасе [четири изј аве]
з. село Чумавићи [13 изјава]
4.
5.
6.
7.
село Виогор [четири изјаве]
село Сјемово [две изјаве]
село Осредак [једна изјава]
село Ораховица [три изјаве]
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
село Међе [16 изјава]
заседа на путу Сребреница -Скелани [једна изјава]
убиство Симић Војислава [једна изјава]
заседа у месту Жутица [пет изјава]
заседа у Коњевић Пољу [четири изјаве]
заседа у Бакрачима [три изјаве]
село Опарци [седам изјава]
село Црквине [две изјаве]
село Рупово Брдо [осам изјава]
село Ратковци [15 изјава]
село Лозница [седам изјава]
село Брежани [осам изјава]
село Крњићи [шест изјава]
село Загони [шест изјава]
село Залазје [2З изјаве]
2З. село Магашићи [седам изјава]
24. село Станатовци [три изјаве]
25. село Јежестица [четири изјаве]
26. село Горњи Садићи [5 изјава]
27. село Горња Каменица [4 изјаве]
28. село Силовање [две изјаве]
29. напад на Барке [четири изј аве]
зо. село Подравање [10 изјава]
48 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА 31. село
48 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
31. село Рогосија [три изјаве]
32. село Факовићи [три изјаве]
33. село Каменица [62 изјаве]
34. село Бјеловци [19 изјава]
35. село Кравица [три изјаве]
36. напад на Скелане [16 изјава]
37. село Калабаче [једна изјава]
38. село Гниона [седам изјава]
39. село Метаљка [три изјаве]
Овај подугачак списак, и ИЗЈаве КОЈе га прате, не оставља простора за
сумњ у да се ту радило
о нападима широког обима и систематског карактера,
дакле "widespread and sysfematic," да се изразимо терминологијом коју Ме­
ђународни кривични суд за бившу Југославију рутински користи у оптужни­
цама и пресудама које се односе на Србе. После сваког ОД тих напада и пара­
лелног чишћења српског становништва, зона ПОД контролом муслиманске
вој ске ПОД командом Насера Орића непрекидно се увећавала. На свом вр­
хунцу, у пролеће 1993. године, ценило се да се сребреничка зона распрости­
ре на око 500 квадратних километара 29 што је најзад Војску Републику Срп­
ске убедило у неопходност да хитно предузме одговарајуће противмере.
Значајно је да су Унпрофор, војни контингент УН у Босни и Херцеговини, и
његови претпостављени у политичком ланцу који је водио у Савет безбедно­
сти УН у Њујорку, на дешавања на терену Сребренице почели да реагују тек
када је у марту и априлу 1993. успех српске противофанзиве претио да сре­
бреничку муслиманску војску скрши 3О . Али све до тада, они су остајали не­
ми док је та војска, несметано и без приговора од истих високих инстанци,
српска насеља брисала са лица земље и беспоштедно таманила њихове мир­
не житеље.
Та реакција УН, предузета под изговором хитне хуманитарне потребе,
уствари није била ништа друго осим политичка операција спасавања војног
полигона муслиманске војске, у дубини српске територије, од наступања
српске армије. Али онаје ипак значајна и на једном другом нивоу. Можда са
неким политичким оградама, али на тај начин су УН ипак начелно признале
обавезу да током ратног сукоба у БиХ учине све што је било могуће да би
заштитиле угрожено цивилно становништво. То признање догодило се када
су Уједињене нације управо такав мотив истакле као разлог за своју интер­
венцију у априлу 1993. године, наводно осмишљену да осигура безбедност
угроженог муслиманског становништва Сребренице. Али, ако таква обавеза
начелно постоји, она се не може, бар не отворено и јавно, ограничити на
29 По ИзвеIlПају NIOD-a, «На крају је од првобитних 9.390 становника Срба у подручју
Сребренице остало само њих 860, и то углавном у четири села, Скелани, Црвица, Петрица и
Лијешће
Срби из подручја Братунца углавном су били потиснути У сам град Братунац." Из­
вештај NIOD-a, 1 део, поглавље 10.
З[) ОВО јасно произилази и из Извештаја о Сребреници генералног секретара УН 1998.
године, пар. 115.
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА? 49
ИМАЈУ ЈП1 МУСЛИМАНСКЕ ЖРТВЕ ИКАКВЕ ВЕЗЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?
49
пружање заштите особама само једне националности. Она је по својој при­
роди, и у складу са мисијом УН, универзална и протеже се како на Мусли­
мане, тако и на Србе, и на остале угрожене људе.
Изјава генералног секретара Уједињених нација у којој је објаснио ка­
ко он схвата параметре мисије Унпрофора у Сребреници, ОД момента када је
1993. била успостављена заштићена зона, покреће низ занимљивих питања.
"Да се заштите цивилна становништва успостављених безбедних
подручја ОД оружаних напада и ОД других облика непријатељстава,
присуством војних снага и, ако би то било потребно, применом ва­
здушне силе, у складу са уговореном процедуром. "31
Остављајући по страни питање моралних параметара интервенције
УН, вреди обратити пажњу на то како се њени правни параметри артикули­
шу у овом енигматичном и недовољно прокоментарисаном излагању гене­
ралног секретара. На каква би се то "цивилна становништва", у множини,
ова директива могла односити, ако не обухвата и српске цивиле на подручју
Сребренице и ако се не подразумева, барем формално, да би концепт зашти­
ћене зоне, без етничке или конфесионалне дискриминациј е, требало да се
односи и на њих, као и на сваку угрожену особу, без разлике, уколико би се
она налазила на том подручју?
Ако настале обавезе анализирамо пажљиво и у склопу догађај а из ко­
јих су те обавезе изникле, видећемо да је у услову да се мора спровести де­
милитаризација муслиманске стране такав закључак имплицитан. Ако је му­
слиманској страни требало одузети оружје, разлог је да би у противном то
оружје могло бити (као што је до тада било) злоупотребљавано за вођење
кампање масовног убијања и терора против српског становништва у окол­
ним насељима. Дакле, наоружана муслиманска страна представљала је прет­
њу коју је демилитаризацијом требало отклонити, а та претња била је упере­
на против околног српског живља. Не само из садржаја споразума којим је
била успостављена заштићена демилитаризована зона, већ и на основу оп­
ште познатих околности на терену, било је јасно да је српска страна имала
крупан разлог када је захтевала демилитаризацију. То је било у циљу зашти­
те свога становништва у околини Сребренице. Прихватање тог услова од
стране међународне заједнице, оличене у снагама УН, чак и без изричите из­
јаве у том смислу, било је једнако њеном преузимању обавезе да се у Сре­
бреници заштити не само муслиманско, већ и околно српско становништво.
Сшефан Каргановић
31 У оригиналу: "То protect the civilian populations ofthe designated safe areas against ау­
med attacks and other hostile acts, through the presence of its troops and, ifnecessary, through the
application of air power, in accordance with agreed procedure."[ U.N. Security Council, "Report of
the Secretary-General Pursuant to Resolution 844 (1993)," S/1994/555, Мау 9, 1994, р. 5.].
11. ДЕМИЛИТАРИЗАЦИЈА Неспровођење демилитаризације сребреничке
11. ДЕМИЛИТАРИЗАЦИЈА
Неспровођење демилитаризације сребреничке енклаве у директној је
вези са вршењем злочина против немуслимана сребреничког краја. То је
истовремено и Једно ОД кључних питања са КОЈИМ Је повезана одговорност
већине главних актера, у првом реду такозване међународне заједнице у ли­
ку Уједињених нација. Одговорност УН У вези са неспровођењем демилита­
ризације заштићене зоне Сребреница треба посебно нагласити. Она проис­
тиче из два формална уговора о демилитаризацији закључена у априлу и у
мају 1993. године, где су Уједињене нације назначене као уговорна страна.
Пропуст да се процес демилитаризације муслиманских оружаних снага у
сребреничкој енклави спроведе створио је главни материјални услов који је
тим снагама омогућио да наставе са борбеним дејствима против окружујуће
територије под контролом Републике Српске и да се припремају за предви­
ђена интегрисана борбена дејства на ширем плану, у саставу даљих ратних
операција АБиХ.
Уговори о демилитаризацији. Питање демилитаризације енклаве би­
ло Ј е регулисано У два уговора, КОЈ а се по суштини мало разЛИКУЈУ.
УН је том приликом лично засту­
пао командант Унпрофора, генерал Моријон (Morillon).
У релевантном делу уговора о демилитаризацији од 17. априла, 1993.
године, а то је тачка 4. стоји: «Демилитаризација Сребренице биће изведена
у року од 72 сата од пристизања јединице Унпрофора у Сребреницу (11 :00
часова, 18. априла 1993, а уколико стигну касније, то ће се променити). Све
наоружање, мунициј а, мине, експлозив и борбена опрема у Сребреници (са
изузетком лекова) биће предато Унпрофору под надзором тројице официра
са обе стране, док ће контролу обављати Унпрофор. Са изузетком Унпрофо­
Први уговор (Прилог 2.1) био је потписан међу зараћеним странама и
у присуству представника Унпрофора 17. априла, 1993. године; други уго·
вор, који се поред Сребренице односио и на демилитаризацију енклаве Же­
па, био је склопљен 8. маја, 1993. године.
ра, након завршетка процеса демилитаризаЦИЈе, наоружаних ПОЈединаца или
јединица више неће бити у граду. Одговорност за процес демилитаризације
лежи на У нпрофору».
Између осталог, ова одредба је значајна зато што по њој УН, преко
својих оружаних снага, на себе изричито примају одговорност за спровође­
ње процеса демилитаризаЦИЈе.
Начин на који су снаге УН испуниле ту обавезу види се из извештаја
генералног секретара о догађајима у Сребреници од 1998. године:
52 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА ,,61. Око 170
52 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
,,61. Око 170 војника Унпрофора, )Тлавном из канадског конгинген­
та, били су распоређени на подручју Сребренице 18. априла, чиме је
тамо по први пут било остварено значајно присуство Унпрофора.
Канадске снаге су затим кренуле у надзиравање демилитаризације
града Сребренице, мада не и подручја које га окружује. Халиловић
је изјавио да је издао наређење Бошњацима у Сребреници да не пре­
дају употребљиво оружје или муницију. Сходно томе, Бошњаци су
предали око 300 комада оружја, ОД чега је велики број био неупотре­
бљив; они су такође предали неколико комада тешког наоружања, за
шта нису имали значајне количине муниције. Велика количина ла­
ког наоружања била је премештена ван територије града."1
Већ ОД самог почетка постало је јасно да је "демилитаризација" зашти­
ћене зоне била једна игра, а не обавеза коју је муслиманска страна имала на­
меру искрено да испоштује. Да ни УН нису имале озбиљну намеру да на то­
ме инсистрирају, примећује се већ из следећег параграфа у извештају гене­
ралног секретара:
,,62. Секретаријат је обавестио команданта снага 2 , с обзиром на
ставове неколико чланова Савета 3 , да процес демилитаризациј е
Сребренице не треба да се спроводи претерано ревносно и да то
ИСКЉУЧУЈе, на пример, претрагу за ОРУЖЈем од врата до врата."
Потпуну неозбиљност овог процеса крунише саопштење за штампу ко­
је је, у пркос чињеницама са терена, 21. априла 1993. објавио Унпрофор:
"Демилитаризација Сребренице успешна."4
Следећи споразум о демилитаризацији (Прилог 2.2) био је потписан 8.
маја, 1993. године, и он се својим дејством, поред Сребренице, протеже и на
оближњу енклаву Жепа. Тамо се одређује (тачка 3) да ће се све "војне или
паравојне јединице морати или повући из демилитаризоване зоне или преда­
ти наоружање"; да ће "Унпрофор
свој надзор" (тачка 4); положај Унпрофора се дефинише тако да ће он "кон­
ставити предато оружје и муницију под
тролисати демилитаризовану зону како би се омогућило спровођење овог
споразума и јединице Унпрофора које ће бити довољно снажне да контроли­
шу демилитаризовано подручје биће присутне у демилитаризованој зони
док се уговорне стране не договоре другачије" (тачка 5); даље, нико, "изу­
зев припадника Унпрофора, неће имати право да поседује било какво
оружј е, муницију или експлозив. Оружј е, мунициј а и експлозив у њиховом
поседовању одузеће им Унпрофор. Борбеним лицима неће бити дозвољен
улазак у демилитаризовану зону" (тачка 5); најзад, "на почетку процеса де-
1 Видети:
http://daccess-dds-nу.un.оrg/dосIUNDОС/GЕNIN99/348176IIМGIN9934876.pdf?OpenElement
2 Мисли се на команданта канадског контингента, који је захтевао подршку да спрово­
де демилитаризацију у пркос некооперативном ставу муслиманске стране.
3 Односи се на Савет безбедности УН.
4 Извештај генералног секретара, Ibid., пар. 62.
53 ДВМИЛИТАРИЗАIЏПА милитаризације цивилна полиција УН
53
ДВМИЛИТАРИЗАIЏПА
милитаризације цивилна полиција УН надгледаће одржавање реда и закона
у демилитаризованој зони" (тачка 7).
Садржај уговорених обавеза. Овај други уговор, постигнут на инси­
стирање српске стране, незадовољне услед практичног фијаска претходно
потписаног уговора ОД 17. априла, када је официрима УН на терену из Њу­
јорка било саветовано да не иду предалеко у настој ањима да пронађу и за­
плене муслиманско наоружање у Сребреници, садржи неколико занимљи­
вих елемената.
Пре свега, "војним или паравојним" јединицама у енклави даје се из­
бор, или да предају оружје снагама УН или да се сасвим повуку из енклаве.
Дакле овим споразумом најављује се О (нула) толеранција за постојање било
каквих војних формација у Сребреници, са изузетком припадника снага УН
Затим, снагама УН се препушта "контрола" демилитаризоване зоне "како
би се омогућило спровођење овог споразума", а то значи и одредбе о деми­
литаризацији. У складу са тим, након прикупљања оружја, снаге УН наору­
жаним лицима надаље неће дозвољавати улаз у зону. Најзад, "цивилна по­
лиција УН" преузима надзор над одржавањем реда и закона у демилитари­
зованој зони. Т о имплицитно значи да ће УН бити одговорне за безбедност
свих грађана у зони и да неће допустити да се унутар зоне организују, нити
да се одатле изводе, борбена дејства која би била противна начелима реда и
закона. Логично је да се ово протумачи као забрана да се у заштићеној зони
Сребренице врши било какво планирање или извођење напада чији би циљ
или последица било убиј ање неборбених лица по околним насељима.
Треба посебно нагласити да се проширење овог споразума у односу на
претходни односи на прецизније дефинисање надзорне улоге и на додатне
ингеренције које су пренете на снаге УН ради успешне реализације поста­
вљених задатака. Лично присуство команданта снага УН у Сарајеву, генера­
ла Моријона, наглашава озбиљност овог споразума и подвлачи обавезујући
карактер одговорности које су стране том приликом преузеле на себе.
Суштинску тачност ових закључака потврдио је и сам генерал Мори­
јон када је сведочио пред Међународним кривичним трибуналом за бившу
Југославију у предмету Слободана Милошевића, 12. фебруара, 2004. годи­
не: "Споразум је предвиђао да сви они који нису били спремни да положе
оружје морају да напусте енклаву
"5
Холандске оружане снаге, чији је батаљон у име УН од канадског по­
четком 1994. године преузео надзор над сребреничком енклавом, свој ман­
дат су схватале на сличан начин:
«Најважнија тачка овог споразума била је демилитаризација енклава
Сребренице и Жепе. Циљ је био IШИ да се све војне или паравојне
формације повуку из деМIШитаризоване зоне, или да предају све сво-
5 Страна 32045, редови 22-24.
54 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА је
54 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
је оружје, муницију, мине и експлозив Унпрофору. Од тада, Унпро­
фор је имао право да заплени оружје и муницију У поседу ЦИВIша».6
На другом месту, задатак холандских, ОДНОСНО УН снага, између оста­
лог, дефинише се овако: «Да разоружа АБиХ.»7
Последице неуспеха демилитаРllзације. Како је процес «демилита­
ризациј е» текао ВИДИ се из низа извештај а команде АБиХ у Сребреници (у
првој фази сукоба ПОД називом 8. оперативна група, а ОД 24. октобра, 1994,
28. дивизија АБиХ) својим претпостављенима у Тузли и у Сарајеву, и обрат­
но. На пример, врло је индикативан извештај штаба оружаних снага Сребре­
нице актом број 35/93 од 28. 07. 1993. команди II корпуса у Тузли. Ту се ви­
ша команда извештава да у јулу 1993, дакле већ ПОД условима успостављене
заштићене и «демилитаризоване» зоне, у оквиру Оперативне групе у Сре­
бреници постоје:
«Бригада Поточари са три батаљона, бригада Сућеска са три бата­
љона, бригада Крагљивода са три батаљона
и пет самосталних
батаљона и самосталне јединице родова и служби.»
Поставља се питање: како је постојање таквих врло озбиљних и про­
писно организованих војних формација могло измаћи пажњи контингента
УН кој и је био размештен у безбедној зони, и то управо са задатком да оне­
могући да се нешто слично догоди?
Услови споразума били су јасни и почивали су на бази quid pro quo:
муслиманска страна пристаЈе на демилитаризаЦИЈУ и одустаЈе од даљих на­
пада на српска насеља у окружењу и од убијања српског становништва у
њима, а српска страна се, за узврат, обавезује да ће прекинути своја офан­
зивна дејства према енклави. 8 Када једна страна престане да поштује дого­
ворено, то и другу страну ослобађа обавезе да се придржава оних тачака ко­
је се на њу односе. 9
Изгледа да су се степен организованости и борбене приправности иле­
галних муслиманских снага у заштићеној енклави непрестано повећавали.
6 Report based оп the Debriefing оп Srebrenica [Rapporteur О. van der Wind, brigadier gen-
eral], 4
октобар 1995, пар. 2.20, с. 8
7
Ibid.,
пар. 2.23, с. 9
8 Према процени генералног секретара УН у пар. 59 ИзвеIIПаја из 1998. године, није
било сумње да се у априлу 1993, када је постизањем споразума о демилитаризацији српско на­
ступање заустављено, "Унпрофор се суочавао са стварношhу да су Срби били војнички У пот­
пуно надмоћном положају око Сребренице, и да су град и његово становништво били угроже-
"
ни
9 То произилази недвосмислено из одредаба Првог допунског протокола Женевске кон­
венције (1977), члан 60, Демилитаризоване зоне: "Уколико једна од страна у сукобу матери­
јално прекрши тачке 3 или 6, друга страна ће бити ослобођена од својих обавеза у склопу спо­
разума којим се зони додељује демилитаризовани статус. У том случају, зона тај статус губи
" Тачке 3 и 6 одређују услове који се морају испунити да би статус демилитаризоване зоне
могао бити признат, са заIIПИТОМ која из тога проистиче. За текст конвенције, видети:
http://www.icrc.orgIIHL.NSF!FULLl470?OpenDocument
ДВМИЛИТАРИЗАIЏПА 55 То илуструје акт број 03-2/94 који је 8. фебруара,
ДВМИЛИТАРИЗАIЏПА
55
То илуструје акт број 03-2/94
који је 8. фебруара, 1994. године Оппrгински
секретариј ат народне одбране Сребреница упутио Окружном секретариј ату
одбране у Тузли, дакле у седиште II корпуса Армије БиХ. У том допису под­
носи се извештаЈ о стању распоређеног људства, возила и стоке у јануару
1994. године:
- у оружаним снагама (Армија и МУП) ангажовано је 5.271 ВОЈНИ
обвезник;
- у радну обавезу је распоређен 1.221 војни обвезник;
- у Цивилну заштиту је распоређено 939 војних обвезника;
- За потребе Оружаних снага ангажовано је 28 моторних возила и
174 коња (товарна грла);
- Неангажованих (нераспоређених) је 3.247 војних обвезника, а
међу тим број ем су и рањеници и инвалиди.
Команда 8 оперативне групе (о.г.) Сребреница 12. фебруара, 1994.
упутила је команди II корпуса у Тузли табеларни "Преглед попуне и губита­
ка у људству јединица 8 о.г. са стањем на дан 15. 02. 1994. године".1 0
Из овога акта се ВИДИ да су јединице 8 о.г. Сребреница биле попуњене
са 98.8 процената, или да је од формацијом предвиђених 5.193 припадника
било мобилисано 5.133 људи.
Команда II корпуса упутила је команди 8. о.г. Сребреница наређење
број 02/2-356-1 дана 12. фебруара 1994. године, под називом: «План актив­
ности и мјере на унапређењу борбене готовости, Наређење».
у преамбули Наређења стоји: "На основу реферисања Команди о. Г.-а
о стању борбене готовости и плана Команде II корпуса о отклањању уоче­
них недостатака по елментима борбене готовости II корпуса, а у циљу поди­
зања и јачања укупне борбене готовости II корпуса, наређујем:
-
1. Што прије завршити преформирање јединица
-
6. Све јединице ће доставити приједлог о унапређењу старјеши-
на
-
10. Преко окружног и општинског секретаријата вршити попуну
јединица до пуне РФ
и
-
Сагледати стање и приступити борбеном извјештавању по најно­
вијем наређењу СВК."
О јачини 28. дивизије (Прилог 2.3) говори се и у једном документу ко­
ји је хронолошки врло близак паду енклаве. То је извештај за јуни 1995. о
стању попуњености војних јединица у енклави Сребреница, који је локална
команда, под датумом од 5. јула 1995. године, упутила Министарству одбра­
не у Сарајеву. Бројно стање дивизије у том извештају се наводи као 5.037
људи.!!
10 Акт команде 8. о.г. Сребреница, акт 42/94 од 12.02.1994. године.
11 Архивска ознака EDS, оригинални докуменат: lD15-1416; енглески превод:
1D26-0!2!.
56 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
56 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Постављају се опет логична питања: о каквом преформирању или по­
пуњености јединица, и о каквом би борбеном извештавању, овде смело бити
речи, када у том периоду и на том подручју уопште нису биле дозвољене
вој не формациј е било какве врсте, осим оних кој е су припадале УН? Нај ма­
ње су, мимо УН, биле дозвољене војне формације оне врсте које су биле
опремљене за извођење борбених деј става. Као да је желео да нагласи фарсу
"демилитаризације," командант муслиманских снага у Сребреници Насер
Орић, актом број 130-29-25/94 од 04.06.1994. године извештава команду II
корпуса (Орган за попуну и персоналне послове) о следећем: "У вези Ваше
Наредбе стр. пов. број 03/96-53 од 14.03.1994. године, достављамо Вам по­
датке о попуни јединица о. г. Подаци су приказани по образцу ПР-1 са
свим ПРОМЈенама."
Попуњеност 8. о.г. по овом извештају је следећа: официра 429, подо­
фицира 562 и војника 4.535, што је укупно 5.526 припадника 8. о.г. Сребре­
ница на дан 04.06.1994. године.
С обзиром на професионалну формацијску организованост муслиман­
ских јединица у Сребреници, могло би се са сигурношћу рећи да оне нису
биле предодређене да ту буду као пасивни и ненаоружани посматрачи. Од
тих војних снага не само да у априлу и мају 1993. године није било захтева­
но - као што су постигнути споразуми предвиђали - да свој е наоружање
предаду Уједињеним нацијама, већ су оне, разним каналима, биле стално
опскрбљиване новим залихама војне опреме)2
Исти командант, Насер Орић, 3 новембра 1994. године упутио је на­
челнику штаба Армије БиХ, генералу Хаџихасановићу, извештај под бројем
011130-204, где стоји:
"Веза Ваш акт број: 02-111347-1
у вези Вашег акта број 02-111347-1 од 1 новембра, 1994. године
обавештавамо вас да и ми интензивно радимо на припреми пред­
стојеће операције. Раније смо вам доставили нашу замисао изврше­
ња задатка
могућностима престој ећег задатка овластио сам и одлучио сам да
вам поново упутим Суљић Касима који ће вас усмено и детаљно
Ради потпуније реализације и упознавања са нашим
упознати са нашим могућностима и намјерама."
Какве је "задатке" могла да планира једна војна јединица која формал­
но НИЈе имала право ни да ПОСТОЈИ, а ЈОШ мање да располаже матерИЈалним
средствима за извршавање војних задатака?13 Против кога су ти "задаци"
12 У вези са тајном операцијом снабдевања муслиманских снага у Сребреници, видети:
Intelligence and the War in Bosnia 1992-1995, Cees Wiebes, Lit Verlag, 2003, с. 161.
1 3 За приказ неких од тих борбених операција које су снаге 28. дивизије изводиле из
"демилитаризоване" заштићене зоне Сребреница, погледати докуменат: "Команда 2. Корйуса
АБuX Генералшшабу АБи}{, Сарајево, Уйрава безбједносши: Пад Сребренице (радна верзија)"
ICTY, архивска ознака EDS 01854533. У том документу, између осталога стоји: "Из команде
2. корпуса и из генералштаба дошлаје наредба да се диверзантским акцијама привуче пажња
57 ДВМИЛИТАРИЗАIЏПА били усмерени, ДОК су снаге УН, које су по
57
ДВМИЛИТАРИЗАIЏПА
били усмерени, ДОК су снаге УН, које су по споразуму требале да врше КОН­
тролу над теРИТОРИЈОМ енклаве и да гараНТУЈУ њену демилитаризаЦИЈУ, мо­
жда гледале у неком другом правцу?
Знање Унпрофора. Можда су снаге Уједињених нација учтиво гледа­
ле у другом правцу ДОК су се догађале ствари које су биле у нескладу са њи­
ХОВОМ мисијом У Сребреници. Али како сазнајемо из дебрифинга холанд­
ског батаљона ОД 4. октобра, 1995,
чији је аутор генерал Ван дер ВИНД, то
уопште не значи да оне нису знале шта се ту дешава. То значи само да оне
ништа нису предузимале у вези са ТИМ.
у холандском дебрифингу нема дилеме и прецизно се дефинише "вој­
ни задатак" контингента УН: "ЦИЉ присуства УН био је да снаге босанских
Срба одврати од напада на енклаву, док је АБиХ имала да поштује демили­
таризовани статус енклаве."14
Сазнајемо да је "особље холандског батаљона у овом погледу имало
један проблем -
уколико би за време вршења патролних дужности наишли
на војнике АБиХ или цивиле под оружјем - они нису имали дозволу да ко­
ристе силу како би те особе разоружали, нити им је било допуштено да ула­
зе у куће без дозволе укућана."15
Као последица таквог толерантног става, "снаге АБиХ-а проводиле су
систематске операције из енклаве, да би се затим повукле на територију под
заштитом УН"16 Што се тиче српских снага, које су енклаву држале у окру­
жењ у, "у саставу тих ј единица налазили су се нај већим делом избегли бо­
сански Срби, који су пре тога живели у енклави".1 7 То је, несумњиво, пред­
стављало једну врло запаљиву околност, као што се и показало у јулу 1995.
"Оперативна дејства војске босанских Срба око енклаве", наставља се у ис­
казу холандског дебрифинга, "била су усмерена на одржавање постојећег
стања и на пружање заштите босанско-српском становништву изван енклаве
од офанзива које је АБиХ изводила из енклаве."18
Српска страна није скривала своје незадовољство том ситуацијом:
"БР С је непрестано оптуживала холандски батаљон да не предузима ништа
да се спрече војна дејства АБиХ која су била извођена из енклаве. Међутим,
с обзиром на своје бројно стање, холандски батаљон уопште није имао сред­
става да таква дејства онемогући, осим што је настојао да локално руковод­
ство АБиХ убеди да од њих одустане." 19
непријатеља на тај начин да се изврши извиђање непријатеља по дубини, како би се помогла
акција деблокаде Сарајева."
14 Дебрифинг, пар. 2.30, с. 11.
1 5 Ibid.,
пар. 2.38,
с. 13.
16 Ibid.,
пар. 2.34,
с. 12-13.
17 Ibid.,
пар. 2.35,
с. 13.
18 Ibid.
19 Ibid., пар. 2.43,
с. 14.
58 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА Српске
58 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Српске реакциј е на овакво провокативно понашање муслиманске стра­
не постајале су све оштрије: "Крајем априла [1995.] - као одговор на непре­
стане испаде АБиХ - Бре је предузела екстреман корак тако што је енклаву
херметички изоловала, што ј е довело ДО прекида у њеном снабдевањ у. "20 Је­
дан ОД тих инцидената, када је током испада из енклаве било убиј ено седам
Срба, изазвао је "жестоку реакцију" са српске стране.2 1
Оно што је било познато холандским војним властима на терену у Сре­
бреници, није било тајна ни за политичко РУКОВОДСТВО Уједињених нација у
Њујорку. У извештају о ситуацији у БиХ, који је објавио 30 маја, 1995. годи­
не, генерални секретар Је о тим стварима дипломатским али ДОВОЉНО Јасним
језиком рекао следеће:
"Тће party defending а safe area must comply with certain obligations
ifit is to achieve the primary objective ofthe safe area regime, that is,
the protection of the civi1ian population. Unprovoked attacks 1aunched
from safe areas are inconsistent with the whole concept.
In recent months, [Bosnian] government forces have considerably 1ll-
creased their military activity in and аrОШld most safe areas, and тапу
of them, including Sarajevo, Tuzla and ВЉас, have Ьееп incorporated
into the broader mi1itaгy campaigns ofthe govemment side
The Go-
vemment also maintains а substantial пшnЬеr of troops in Srebrenica
ип this case, а violation of а demilitarization agreement), Gorazde and
Zepa
"22
Последице неспроведене демилитаризације. После неколико месеци
погрома околних српских насеља и убијања и протеривања немуслиманског
становништва, који су били организовани и спровођени током 1992. године
из сребреничке енклаве, а што је психолошки кулминирало нападом и поко­
љем у Кравици и оближњим селима на Божић 1993. године, Војска Републи­
ке Српске предузела је успешну противофанзиву. Поред стратегиј ске опа­
сности која је претила од наглог ширење енклаве, ситуација на коју је ВРС
реаговала представљала је и прворазредну хуманитарну катастрофу са
аспекта локалног српског становништва. Холандски институт за ратна ис­
траживања [NIOD] то стање описује овако:
2() Ibid.
21
Ibid.,
пар. 2.46,
с. 15
22
Bosnia-Herzegovina герог! о! the secretary-general pursuant {о security council resoluti-
ons 982 (1995) and 987 (1995), 30 мај 1995. године, пар. 36-38. У превоДу: "Она страна која
брани заштиhену зону мора да испоштује одређене обавезе да би основни циљ, ради којег је
заштиhена зона успостављена, могао бити постигнут, а то је заштита цивилног становништва.
Неизазвани напади из заштиhених зона неускладиви су са тим општим циљем. Задњих месе­
ци, снаге [босанске] владе знатно су повеhале војну активност у и око заштиhених зона и мно­
ге од њих, укључујуhи Сарајево, Тузлу и Бихаh, обухваhене су у оквирима ширих војних опе­
рација које влада води
Влада такође држи значајне војне снаге у Сребреници (што је у овом
случају прекршај споразума о демилитаризацији) "
59 ДВМИЛИТАРИЗАIЏПА "Остатак 1992. године Срби су у овом региону
59
ДВМИЛИТАРИЗАIЏПА
"Остатак 1992. године Срби су у овом региону провели у дефанзи­
ви. Муслимански борци из Сребренице напали су укупно 79 срп­
ских места у подручјима Сребренице и Братунца. Понашали су се
по устаљеном образцу. Прво су Срби били истерани из етнички ме­
шаних градова. Онда су били нападнути српски засеоци окружени
муслиманским градовима и на крају су била прегажена преостала
српска насеља. Становништво је убијено, њихови ДОМОВИ похара­
ни, спаљени или дигнути У ваздух. Постојала је тежња да се напади
изводе на српске националне празнике (као што су Ђурђевдан, Ви­
довдан, Петровдан и Божић), вероватно зато што се тада очекивало
најмање отпора. Али то је истовремено доприносило растућој огор­
чености међу Србима. Многи ти напади су по својој природи били
крвави. На пример, жртвама су пререзани гркљани, били су напа­
дани са вилама или запаљени. Процењује се да је у овим нападима
побијено или усмрћено између 1,000 и 1,200 Срба, док је њих око
3,000 рањено. На крају од првобитних 9.390 становника Срба у
подручју Сребренице остало је само њих 860, и то углавном у чети­
ри села Скелани, Црвица, Петрица и Лијешће. Српски покушај и да
бране друга села нису имали успеха. Срби из подручја Братунца
углавном су били потиснути у сам град Братунац. "23
Иако је Генерални секретар УН у свом извештају оценио да је у марту
и априлу 1993. године српска против офанзива практично довела до вој­
ничког краха муслиманских снага из сребреничке енклаве, српска страна је
комбинацијом притисака и обећања ипак била принуђена на пристанак да
обустави успешно напредовање својих снага и прихватила је политичко ре­
шење у облику споразума о демилитаризацији. Испоставило се, међутим, да
је потписивање тог споразума са муслиманске стране било само тактички
потез да се избегне предстој ећи пораз, а не одраз искрене намере да се стање
у сребреничком крају заиста стабилизује. Напади и провокације из зоне, ко­
ју су сада штитиле Уједињене нације, продужили су се, а муслиманска вој­
ска у зони организовала се и обучавала за учешће у операцијама много ши­
рег обима у склопу стратегијских намера АБиХ. Све то изазвало је неизбе­
жан расплет, који је попримио облик одлучне и врло успешне српске офан­
зиве у јулу 1995. године, чији контекст и узроке приказује Холандски инсти­
тут за ратна истраживања:
"
[Сребреничка] енклава је у све већој мери за АБиХ почела да
игра улогу 'заштићеног подручја', одакле је АБиХ могла да задаје
ударе циљевима који су - углавном - били цивилни. Те операције
су вероватно допринеле чињеници да је крајем јуна БРС стала на
становиште да се то више не може трпети, након чега су одлучили
да интервенишу. Кратко време затим, БРС је донела одлуку да ен-
23 NIOD Report, Paтt 1: 'Ље Yugoslav Problem and the Role ofthe West, 1991-1994; Chap-
ter 10: Srebrenica under siege.
60 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА клаву
60 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
клаву заузме. У вези с тим, [илегални] 'црни летови' ДО Тузле и не­
прекидно снабдевање АБиХ у источним енклавама можда су до­
принели коначној одлуци да се енклава нападне. У светлу свега на­
веденог, није изненађујуће да су се Младић и други босански Срби
на ово стање непрекидно жалили, али те жалбе су обично остај але
без
"24
Сшефан Каргановић
24 Srebrenica -
А
Safe Area? Appendix 11. -
Intelligence and the war in Bosnia 1992 -
1995: 'Ље role of the intelligence and security services, Chapter 4, Secret anns supplies and other
covert actions.
III. АНАЛИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА
III. АНАЛИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА
ТУЖИЛАШТВА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА
Анализа форензичког материјала има за циљ да допринесе расветљава­
њ у истине о Сребреници, као и да нас уведе у методе рада и функционисања
Хашког трибунала. Очигледно је да су се последњих 15
година појавили
многи, нај блаже речено контрадикторни ставови по неким основним и врло
осетљивим стварима када Је у питању оваЈ матерИЈал као и целокупан рад
Хашког трибунала.
Опет, посматрано са стране, стиче се утисак да је на питања која се од­
најмање одговора. Чак и
носе на људске губитке везане за Сребреницу дато
у случајевима када имамо одговоре, они су често неубедљиви, противу­
речни И, што је важно истаћи, врло често косе се са ДО сада познатим на­
учним сазнањима из различитих области која су требала да буду примењена
на расветљавању сребреничких догађаја.
Ми нећемо превише улазити у политичку, правну, или моралну поза­
дину догађаја у Сребреници, иако је она незаобилазна и од велике важности
јер употпуњује слику о догађајима 1992-1995. Покушаћемо да на један све·
обухватан начин и кроз чињеницама проткан пут дођемо до одговора који
недостају да би се ово, слободно можемо рећи, питање од виталног значаја
за све који деле ово парче земље, звано Република Српска, решило на најбо­
љи начин. Да би се тако нешто догодило, свака анализа, па и ова, мора бити
у целости транспарентна. То значи да пред широку јавност морају бити из­
нете све сумње и недоумице, и сва релевантна документација, како би се о
њима могло расправљати на што темеЉИТИЈОЈ основи.
Таква анализа не само да даје нову слику о догађајима у Сребреници и
периоду 1992-1995. него указује да нисмо још прешли ни половину пута ка
утврђивању истине. Иако је пут до утврђивања чињеница, бар кадаје Балкан
у питању, дуг и мукотрпан, период КОЈИ Је иза нас и КОЈИ НИЈе тако кратак, а
то је 15 година након последњих дешавања у Сребреници, није понудио пре­
више одговора. Штавише, могло би се рећи да су се појавила и многа нова
питања. Све ово јасно указује на то да некима није стало да се утврде чиње­
нице јер би то уздрмало њихове почетне положај е и њихово виђење догађаја
у Сребреници.
За протагонисте једне или друге крајности то је потпуно неприхватљи­
во јер ремети досадашње устаљено мишљење базирано углавном на негира­
њу туђих а истицању својих патњи. Одсуство слуха и емпатије, како за своје
жртве, тако и за жртве на другој страни, довело нас је у позицију да ни 15
62 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА година
62 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
година након рата немамо ЈаСНИЈУ слику о дешавањима током троипогоди­
шње ратне стихиј е. С друге стране, петнаестогодишњи период након рата
дао је времена да се из неутралног угла, а кроз призму базирану на чињени­
цама, компетентно говори о многим аспектима догађаја и допринесе расве­
тљавању истине. Нажалост, број оних који су савесно и одговорно радили
свој посао на нивоу је статистичке грешке. Као по обичају, а како другачије
на Балкану, на лажи и претеривања једне стране, уследио би идентичан од­
говор квазиистраживача друге стране. У мору међусобних оптужби, углав­
ном заснованих на пропагандном материј алу, истина се изгубила.
Страни стручњаци и њихов modus operandi. Можда бисмо ми већ
поприлично одмакли са мртве тачке да је интервенција Запада била умере­
нија или бар конструктивнија. Спровођење политике сопствених циљева и
интереса одложило је или, боље рећи, успорило процес имплементације ми­
ра, суживота и помирења. Нажалост, такве тенденције нису биле препознате
на време, и не само да нису биле препознате као нешто рђаво и погрешно
него су прихваћене као могућност да се уз помоћ ауторитативног и јаког
страног «пријатеља» зада снажан ударац нашем, чешће фиктивном него
стварном Домаћем непријатељу.
Неке одговоре како функционише Запад добићемо и кроз нашу анали­
зу, јер су нам оставили драгоцен траг свога рада и професионалности који
ћемо предочити читалачкој публици. Колико је важан овај материјал говори
податак да су на темељима ових доказа појединци пред Хашким трибуналом
добили вишедеценијске казне, а да при томе нико није озбиљно анализирао
детаље везане за садржај извештаја истражитеља и форензичких стручњака
Трибунала.
Претпостављамо да је поверење у њихову објективност било велико,
тако да се није ни помишљало на то да би њихове тезе могле да се оспоре.
Да је заиста тако, говори податак да су стручњаци Трибунала имали
потпуну слободу и независност у раду, јер Домаћим стручњацима из те обла­
сти није био дозвољен приступ ни на једној од преко 20 масовних гробница
пронађених и анализираних у Подрињском региону. С обзиром на то да нико
осим стручњака Трибунала није могао присуствовати ексхумацијама цело­
купна одговорност за резултате пала је на њихова плећа. С др)Те стране, има­
јући у виду земље из којих су долазили и развој догађаја у последњих петна­
ест година, многи су склони мишљењ у да остављање толике слободе и неза­
висности пружа могућност за низ пропуста у раду и манипулација подацима.
То се посебно наметнуло као озбиљно питање након објављивања књи­
ге Крунски сведок б)Тарског писца и новинара Жерминала Чивикова, који је
неколико година пратио рад Трибунала и који је кроз сведочење Дражена Ер­
демовића, као једног од учесника догађаја у Сребреници у јулу 1995. године,
изнео многе пропусте у раду Хашког трибунала и њихову тенденциозну на­
меру да се чињенице о КОЈима ЈОШ не знамо довољно превише не истраЖУЈУ
јер би открића могла бити у супротности са намерама и задацима Суда.
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 63
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 63
Јасно, судови не би требало да постоје да би спроводили нечије намере
и извршавали задатке, него да би утврђивали чињенице и долазили ДО исти­
не. То јесте тачно за велики број судова у свету, али свако правило има и
СВОЈе изузетке.
Да би се на бољи начин разумела проблематика и да се не би направи­
ли пропусти који би нанели више штете него користи, покушаћемо да подат­
ке анализирамо из више углова, и то не само податке као такве него и начин
како су презентовани и интерпретирани, као и начин на КОЈ и су искориште­
ни као база за пресуде оптужених пред Хашким трибуналом. Такав приступ
даће нам много више информација, јер ће нам омогућити да један комплек­
сан материјал анализирамо и подробно објаснимо на примерима.
Као што смо претходно навели, предмет ове анализе су резултати и за­
кључци стручњака Хашког трибунала базираних на анализи судско-меди­
цинских извештај а сачињених у периоду 1996. до 2002. године на неколико
локалитета у региону Подриња, где је откопано и обрађено на стотине људ­
ских остатака за које се претпоставља да припадају сребреничким жртвама.
Обдукциони налази рађени су на жртвама из више од 20 масовних
гробница смештених на 13 локалитета: Глогова, Козлук, Коњевић Поље, Хо­
џићи цеста, Нова Касаба, Пилица, Равнице, Зелени Јадар, Лажете, Церска,
Липље, Дам (Брана) и Чанчари цеста.
Насумични закључци. Пре него што започнемо нашу анализу, било
би корисно да се упознамо са мишљењем стручњака Хашког трибунала о
форензичким доказима. Његово мишљење одражава став и однос Трибунала
по овом питањ у, и зато га треба истаћи на самом почетку.
Наиме, на питање одбране да ли би било целисходно покушати тачно
установити колико је Бошњака погинуло у борбеним дејствима, војни
стручњак Тужилаштва Хашког трибунала Ричард Батлер [Richard Butler], на
суђењу Пойовић и други, одговорио је следеће: "То би било релевантно само
у случају да су судско-медицински докази из масовних гробница у складу са
повредама које су настале током борби. Судско-медицински докази, колико
је мени познато, показују супротно, да то нису повреде настале током бор­
бених дејстава."1 Ипак, мало даље, под унакрсним испитивањем одбране,
Батлер је признао да би било разборито претпоставити да је "
између 1.000
и 2.000 Бошњака могло страдати у борбеним дејствима")
Очигледно, Батлер покушава да нам предочи нови, само њему разуман
начин анализе аутопсијских извештај а, на основу којег метак пронађен у не­
ком делу тела доказује да је особа стрељана а не да је погинула током борбе­
них деЈстава.
Сваком разумном човеку и без медицинског образовања јасно је да та­
кве закључке није могуће поуздано извести, те да су они тенденциозни и да
немаЈУ никакво упориште када Је наука у питању, а при томе се косе и са ло-
1 ПОЙО6uћ е! al, Транскрипт, 23. јануар 2008, с. 20250.
2 ПОЙО6uћ е! al,
Транскрипт, 23. јануар 2008, с. 20251, редови 6-8.
64 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА ГИКОМ.
64 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
ГИКОМ. Батлер није једини стручњак Трибунала који је за потребе суда био
спреман да сведочи на овакав начин и да убеђује јавност у нешто што је са­
мо њему и судијама јасно. Слични стручњаци дефиловали су хашком позор­
ницом кад ГОД је било потребе да се потврде унапред утврђене чињенице.
Непрофесионалност «врхунских професионалаца». Да не би било
недоумице, треба поновити да ниједан стручњак, независно ОД његове репу­
тације, не може на основу само пронађеног метка и/или повреде у било ком
делу тела, које је при томе у поодмаклој фази распадања или је пронађен са­
мо скелет, са сигурношћу УТВРДИТИ да ли се ради о стрељању илије повреда
настала током борбених дејстава.
Сличном логиком као Батлер водило се веће у предмету против гене­
рала Крстића, с тим што треба додати да су закључци које можемо пронаћи
у пресуди генералу Крстићу, а који се односе на форензичке извештај е, на
којима и почива добар део пресуде, поприлично прилагођени, интерпрети­
рани и усвојени онако како их је предочило Тужилаштво, без критичке ана­
лизе, што ће рећи, онако како су Тужилаштву одговарали.
У критици пресуде Крсићу навешћемо таксативно елементарне пропу­
сте, а затим детаљније објаснити сваку ставку појединачно.
1. Прећутно је прихваћено да један форензички извештај значи једно
тело. То није тачно. Јер, знатан број извештај а садржи само неколи­
ко костију, на основу којих се не могу извући никакви закључци,
посебно када се ради о костима шаке или стопала на кој има нема
никаквих видљивих повреда (прилог 3.4).
2. Укупан број тела на којима су пронађени повез преко очију и/или
лигатуре на рукама према нашој анализи је 442. У пресуди генера­
лу Крстићу појављују се два броја. Један се односи само на број
пронађених повеза на очима (448), други само на лигатуре (423).3
Импликација у тексту пресуде је да се ради о две посебне групе. Ка­
да збројите те две цифре, добијете 871, што је далеко више од
стварног броја (442) жртава пронађених у стању које сугерише
стрељање. Неки су имали само повезе, неки само лигатуре, неки и
једно и друго. Дакле, између ове две категорије било је преклапања.
Међутим, у пресуди нигде не пише да постоје значај на преклапања,
те да су на значајном броју тела пронађени и повез преко очију и
лигатуре на рукама. Циљ Тужилаштва је вероватно било да се зна­
чајно повећа број потенцијално стрељаних особа, чиме би и утисак
на судије био већи. Да је циљ постигнут, говори висина казне коју
је добио генерал Крстић.
3 Првостепена пресуда генералу Крстиhу, параграф 75. У пресуди стоји: «Истражите­
љи су открили најмање 448 повеза за очи на телима или уз тела приликом ексхумација извр­
шених на десет одвојених места. Најмање 423 лигатуре пронађене су приликом ексхумација
на 13 различитих места.»
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 65 3. У
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 65
3. У пресуди се нигде не помиње категорија извештај а који се односе
на тела у којима су пронађени трагови гелера или фрагменти мине,
чије присуство би несумњиво говорило против тезе да су све жртве
пронађене у масовним гробницама стрењане и самоувереног нага­
ђања стручњака Батлера на ту тему (прилог 3.2).
4. Намерно или случајно, остало је неразјашњено питање повреда и
извештаЈ а у КОЈима се као закључак наводе повреде КОЈе су нанете
мецима велике брзине (high velocity bullet injuries), што на основу
тежине и опсежности описаних повреда, као и трагова на костима,
више говори у прилог дејства «праге»4 или другог сличног оружја
које се обично не користи за стрељање заробљеника (прилог 3.1).
5. Није наведено присуство извештаја који описују комплетна тела са
присутном мањом или већом количином меких ткива без икаквих
видљивих повреда нанетих ватреним ОРУЖЈ ем или неким другим
оруђем. То би могло навести на закључак да је известан број људи у
енклави током времена умро природном смрћу или на неки други
начин који искључује стрељање (прилог 3.13).
6. у пресуди се наводи да је до тада, по тврдњама форензичара, откри­
вено најмање 2.028 тела. 5 Наш материјал, који обухвата још две ма­
совне гробнице откопане након пресуде генералу Крстићу, показао
је да тамо има око 1.920 тела.
7. Веће у пресуди Крстићу закључује да у додатних 18
гробница има
нешто више од 2000 тела која још нису откопана. 6 Те масовне гроб­
нице ни после девет година нису откопане, иако су стручњаци Ту­
жилаштва "проценили" да у њима има 2.571 тело стрељаних Бо­
шњака,7 а да укупан број тела "детектован" [на енглеском, detectedJ
у масовним гробницама износи 4.805.8 Од тада, прошло је скоро
Једна децеНИЈа, али у пркос накнадном прекопавању терена од ових
4.805 тела нема ни трага, што сугерише да је та процена била насу­
мична и професионално неутемељена.
Ништа бољи став веће није заузело ни у другим предметима вођеним
пред Хашким трибуналом. Узмимо сада закључке из пресуде Благојевићу.
Поред низа пропуста који су заједнички и који су већ поменути у претход­
ним параграфима, изнећемо још неке.
4 Прага: М53/59. прагаје самоходни двоцевни противавионски топ. Иако је њена глав­
на намена била борба против ниско летеhих авиона и хеликоптера, током рата у БиХ углав­
ном је била употребљавана против живе силе и лако утврђених објеката.
5 Првостепена пресуда генералу Крстиhу, параграф 80.
6
Првостепена пресуда генералу Крстиhу, параграф 80
7
Првостепена пресуда генералу Крстиhу, фуснота 166.
8
Ibid.
66 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА 1. За
66 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
1. За Пилицу (Брањево фарма) наводи се да су у масовној гробници
пронађена 132 тела, ОД којих 82
чан. Пронађено је 115 тела, ОД
са лигатурама. 9 Тај податак није та­
којих 70 са лигатурама.
2. За масовне гробнице Глогова 1 и Глогова 2, наводе да има 317 тела.
По нашој анализи, то није тачно, јер тамо има 275 тела, и то не само
у масовним гробницама Глогова 1 и 2 него у свим масовним гроб­
ницама откопаним у том месту укупно, а то су Глогова 1, Глогова 2,
Глогова 3, Глогова 4, Глогова 5 и Глогова 6. Простом математиком
речено, у свих шест масовних гробница има укупно 275 тела, ДОК у
пресуди Благојевићу стоји да само у две масовне гробнице у месту
Глогова има 317 тела.1О
3. За масовне гробнице Хоџићи цеста у неким параграфима помињу да
по њиховим проценама има 219 тела. Тамо је пронађено 156 тела) 1
Хашки трибунала се овом проблематиком бавио не само на основу из­
вештаја које су сачинили стручњаци Тужилаштва на терену него и извође­
њем сведока који су учествовали у догађајима у јулу 1995, боље рећиједног
сведока - Дражена Ердемовића, који се појављивао као кључни сведок Ту­
жилаштва у неколико различитих процеса. Место где се укршта наша анали­
за и Ердемовићево сведочење је село Пилица, смештено четрдесетак кило­
метара северно од Сребренице. То је једно од места где су, по Ердемовиће­
вом сведочењу, стрељани заробњеници у јулу 1995. године. У својој књизи
Крунски сведок,12 Жерминал Чивиков у потпуности оповргава сведочење
Дражена Ердемовића да је са седам других припадника своје јединице за ма­
ње од пет сати могао стрељати између 1.000 и 1.200 особа.
Имајући у виду да су, по Ердемовићу, заробљеници били везани и да
су аутобуси којима су довожени били удањени од места погубљења између
100 и 200 метара (удаљеност је у једном исказу који је дао Ердемовић била
1 ОО метара, а други пут је навео да су аутобуси од места погубљења били
удаљени 200 метара) и да су заробљеници били стрељани у групама од по
1 О, Чивиков сматра да би таквим темпом, простом математиком за сваку
групу било на располагању по два и по минута на располагању за извршење
злочина. 13 Ако узмемо у обзир дате околности, те изј аву Ердемовића да су у
9 Првостепена пресуда Благојевиhу и Јокиhу, параграфи 312 и 352.
1() Првостепена пресуда Благојевиhу и Јокиhу, параграфи 312 и 352.
11 Првостепена пресуда Благојевиhу и Јокиhу, параграфи 312 и 352.
12 Жерминал Чивиков: Крунски сведок, Београд, 2009, с. 75 и 76.
13 Поређења ради, треба погледати пар. 763 првостепене пресуде у предмету Благоје­
виh и Јокиh. Тамо се описује стрељање заробљеника у школи Грбавци, код Ораховца. На с.
219 те пресуде пише да је тамо стрељано 1.000 лица, што је мање од 1.200, за које Ердемовиh
тврди да су стрељани у Пилицама, и што је Трибунал на основу његовог исказа усвојио као
веродостојну чињеницу. Чудна ствар је следеhе. У пар. 763 код Благојевиhа стоји да је стре­
љање групе од 1.000 код Ораховца почело 14. јула после подне, трајало цело вече, и затим це­
лу ноћ, све до 05:00 ујутру следеhег дана, 15. јула. Поставља се логично питање: како је - по
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 67
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 67
оквиру пет сати џелати имали времена да се одморе, ПИЈу, малтретираЈУ за­
робљенике, натерају их да прво одложе личне карте и испразне џепове, па
их тек онда одведу на место погубљења, а затим и провере да ли су све осо­
бе устрељане, јасно је колико оваква прича делује неуверљиво и колико је
нереално да се такав акт са сваком групом могао обавити у интервалу ОД два
и по минута. Међутим, то никада ниједног судију није навело да посумња у
истинитост Ердемовићевог сведочења, ма колико оно невероватно звучало.
Веће чак никада ниј е осетило ни потребу да позове друге учеснике злочина
у Пилици, а камоли да Тужилаштво подигне ОПТУЖНИЦУ против њих, мада је
то била његова обавеза с обзиром на димензије злочина за који је Ердемовић
тврдио да је био почињен.1 4
Да Ердемовић претерује, или можда уопште не говори истину, потвр­
ђује и анализа масовне гробнице у Пилици. Због тога смо се осврнули на Ер­
демовићево сведочење. У Пилици је пронађено 115 тела, од тог броја са ли­
гатурама и/или повезом преко очију је било 70. То је још увек 15 пута мање
од броја који је навео Ердемовић. Чак ни то није било довољно да се доведе
у питање кредибилитет овог "крунског" сведока или да се пред лице правде
изведу остали починиоци злочина у Пилици, како би се њихови искази упо­
редили са Ердемовићевим сведочењем.
Још увек је мистерија како је суд могао да без провере прихвати ова­
кве противречности. Из наведеног произилази да једна тврдња сигурно није
тачна. Или Ердемовић не говори истину када каже да је са још седам члано­
ва јединице погубио 1.200 људи, или су налази форензичара у Пилици убе­
дљиво нетачни, јер су на том месту пронађени остаци 115 особа. Судијама
Хашког трибунала чак ни таква недоследност и разлика у подацима нија би­
ла довољан основ за покретање додатне истраге или за Довођење осталих
починитеља овог злочина у судницу како би се решило ово значајно питање.
Прећутно је прихваћено и једно и друго без додатних објашњења и искори­
шћено за доношење драконских казни у предметима који су вођени пред Ха­
шким трибуналом.
у пресуди генералу Крстићу веће покушава да ту противречност убла­
жи тако што наводи да су посмрти остаци из Пилице делимично пренети у
масовне гробнице Чанчарска цеста 12. Међутим, ни то није превише убе­
дљиво, јер у масовној гробници Чанчарска цеста 12, на основу наше анали-
Ердемовићу - могло да се стреља 1.200 људи за само пет сати, докје на другом месту требало
три пута више времена да се стреља 1.000?
14 На суђењу Поповићу и другима (2007), судија Arијус је упитао Ердемовића за имена
других припадника Десетог диверзантског одреда који су са њиме стрељали заробљенике у Пи­
лици. Ердемовић (који је сам Хрват) навео је следећа имена и њихову етничку припадност:
Марко Бошкић (Хрват), Франц Кос (Словенац), Властимир Голијан (Србин), Брано Гојковић
(Србин), Станко Савановић (Србин), Александар Цветковић (Србин) и Зоран Гороња (Србин).
Значајно је подвући да против ових лица, која су преко Ердемовићевих сведочења у пет хашких
предмета током последњих десетак година властима била позната као потенцијално осумњиче­
ни за тежак ратни злочин нико раније није водио истрагу нити је било покушаја привођења све
до објављивања књиге Жерминала Чивикова, Крунски сведок, крајем 2009. године.
68 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА зе, има 90
68 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
зе, има 90 тела, што са Пилицом дај е укупно 205 тела, а то је опет шест пута
мање од број ке коју наводи Ердемовић.
Истине ради, треба поменути да у пресуди генералу Крстићу веће не
негира даје постојала могућност даје један број људи погинуо током борбе­
них дејстава, али ипак наводи да је огромна већина била стрељана.1 5
Како Хашки суд тумачи форензичке податке. Да су форензички из­
вештаји далеко компликованији него што се то на први поглед чини, убеди­
ће нас један детаљ, који ДО данас нико није изнео, нити се њиме бавио. Тај
детаљ може да нам помогне да мало боље разумемо дешавања у Сребреници
и да, кроз анализу, извучемо још неке закључке. Наиме, током прегледа ма­
теријала у неким масовним гробницама појављују се извештај и у којима је
као закључак о узроку смрти наведена повреда метком велике брзине или,
на енглеском: high velocity bullet injury. Такви извештаји односе се на неко­
лико масовних гробница и њихов број није занемарљив. Повреде на телу ко­
је су описане под називом burst-out, настале као последица дејства пројекти­
ла велике брзине, биле су опсежне и у већини случај ева смртоносне. Прво
питање које се поставља је: зашто веће никада није расправљало о овим из­
вештајима нити је покушало да дође до закључака која је врста оружја могла
нанети тако разорне повреде? Да ли су пушчана зрна могла да проузрокују
такав вид деструкције ткива?
Прави разлог зашто је ово питање важно ј е могућност да би се покуша­
ло одредити врсту оружја која може да изазове оваква опсежна оштећења.
Специфичност повреда нанетих прој ектилима велике брзине огледа се
у следећем. Када пројектили, који се крећу брже од 900 mJs 16 погоде тело,
пречника, него
сам пројектил, и то узрокује знатно већа оштећења ткива. С друге стране,
пројектили који се крећу великим брзинама преносе на ткиво велику коли­
чину кинетичке енергије, што додатно оштећује ткиво или, уколико је у пи­
тању кост, настају повреде које се на енглеском именују као burst-out injuri-
око пројектила ствара се лажан простор који је знатно већег
es, или - преведено на српски - повреде КОЈе доводе до распрскавања кости
на велики број ситних фрагмената.
Из примера (ПРIШог 3.1) може се на основу описаних повреда закључи­
ти да је вероватноћа настанка оваквих повреда дејством уобичајеног аутомат­
ског IШи полуаутоматског ОРУЖЈа врло мала и да су описане повреде на ко­
стима (burst-out injures) могле бити нанете пројектилима из «праге», чији је
пројектIШ већег калибра и има брзину довољну да наведене повреде нанесе.
Као пример имамо повреде лобање или неког дела тела по принципу
распрскавања кости (burst-out injuries) на десетине малих фрагмената. Такве
повреде су изазивале дефекат на лобањи дијаметра често преко 1 О сантиме­
тара, или када Је метак погодио грудни кош, при чему Је поломио лопатицу
15 Првостепена пресуда генералу Крстићу, пар. 77.
16 За научну обраду овог питања, видети:
http://www.kешahn.соm!јfklsсiеntifiс_tорiсs/wоund_ballisticsffiow _а_ high-speed.htrnl
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 69 на
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 69
на десетине ситних фрагмената и уз ТО поломио шест суседних ребара (при­
лог 3.1). Намеће се питање: која врста оружја може да изазове толике повре­
де? Један ОД одговора је: противавионски топ М53/59, или оружје познатије
ПОД називом «прага». Као прво, почетна брзина метка КОД овог оружја је
1000 mJs, друго, величина метка КОД «праге» указује на то да се огромна ко­
личина енеРГИЈ е предаЈ е телу у моменту импакта, што значи да су, СХОДНО
томе, и повреде изражеНИЈе.
у односу на «прагу» пројектили из оружја који су, по наводима сведо­
ка,17 била коришћена за стрељање имају неупоредиво мању брзину.
Рецимо, брзина пројектила испаљених из свима познате и међу вели­
ким бројем војника омиљене пушке АК47, познатије као «калашњиков», је
700 mls;18 или када је у питању аутомат М92, брзина испаљеног зрна је 645
m/s;19 код аутоматске пушке М70, брзина испаљеног зрна је 720 mls;20 код
пушкомитраљеза М72Бl брзина испаљеног зрна 745 mls.2 1 Такође треба по­
менути и познати «шкорпион», чији пројектил има брзину само 320 mls.2 2
Данас нема много радова где се проучава дејство «праге» по цивилним
циљевима. Неспорно је да је «прага» наменски била замишљена за употребу
као противавионско оружје. Међутим, у рату у Хрватској и БиХ, обилато је
била коришћена и против цивилних циљева. Ову тезу су у својим изјавама
потврдили и припадници 28. дивизије армије БиХ који су У јулу 1995. годи­
не били у колони која се повлачила ка Тузли. Они наводе да је до погибије
великих размера у њиховим редовима доIШIО управо зато што са више места
на оближњим брдима дејствовала «прага» која је проузроковала велике гу­
битке у људству Армије БиХ.2 3
Да још једном појаснимо: као прво, пушчана зрна која су коришћена у
погубљењима по балистичким параметрима сврставају се у метке велике бр­
зине, али то није довољно да би се дошло до наведених повреда. Друго,
обим повреда указује на то да је енергија која је пренета на тело током им­
пакта огромна и далеко већа од оне коју би могло да пренесе уобичајено
аутоматско или полуаутоматско ОРУЖЈ е
17 На пример, сведок Салиховиh Беhир (изјава архивирана у МКТБЈ под бројем
00464530) тврди да је преживео стрељање и каже да је приликом стрељања било кориштено
аутоматско и полуаутоматско оружје.
18 http://www.wikipedia.org/sr-еllА-47
19 http://www .zastava-anns .rs
2() Ibid.
21 Ibid.
22 http://www.wikipedia.org/wiki/Scorpion_gun
23 Карактеристичан у вези са овим је исказ Алиh Мевлида, 00371771, који наводи да је
колона 28. дивизије била гађана "артиљеријом" и из "противавионских топова". Коришhење
те врсте оруђа против колоне помињу и Механовиh Хашмир, 00371774 (помиње још и ватру
из минобацача) и Халиловиh Суљо, 01008121. Сви сведоци су преживели борци 28. дивизије
који су се средином јула 1995. успешно са колоном пробили из Сребренице до Тузле, после
чега су дали изјаве.
70 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА Наше
70 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Наше наводе су у више наврата потврдили припадници 28. дивизије Ар­
мије БиХ која се
рекли да су током пробоја ка Тузли претрпели огромне губитке, и то баш ОД
ватре из «праге», која је на неколико тачака са српских положаја учествовала
у сукобима са вој ницима Армиј е БиХ током њиховог повлачења. Брзина про­
кретала ка Тузли. Наиме, они су у више независних изјава
јектила које испаљује «прага» је, као што смо рекли 1.000 mJs,24 што је ви­
ше него ДОВОЉНО да се изазову описане повреде, а при томе треба поменути
да са калибром ОД 30 mm и наведеном брзином овакви пројектили предају
велику количину кинетичке енергије телу, те доводе ДО обимних И тешких
повреда које су у високом степену смртоносне.2 5
Ако одбацимо могућност да су заробљеници стрељани «прагом», једи­
ни закључак који нам преостаје, а који је у складу са бројним изјавама пре­
живелих припадника 28. дивизије АБиХ, јесте да су повреде, описане у за­
кључцима форензичара Хашког трибунала могле настати само као последи­
ца борбених деј става.2 6
Изгледа невероватно да Суд није ни постављао питање, како је дошло
до тако разорних повреда какве се у форензичким извештај има Тужилаштва
описују као burst-out injuries. Њима ту ништа није било нелогично, нити је
подстицало њихову интелектуалну радозналост.
Да су материјал детаљније проанализирали, уочили би да се наведене
повреде не појављују у свим извештај има, што би био сигнал да се запитају
зашто су ти извештај и другачији. С друге стране, ако су такве повреде уоби­
чаЈене када се деЈСТВУЈе из аутоматског и полуаутоматског ОРУЖЈа, зашто ни­
су описане у великој већини извештаја?
За њих ти извештаји, којих има око 150, и који стрше по својим за­
кључцима и описаним повредама, нису представљали основ за покретање
нових питања.
Не само да суд није покретао нова питања која би помогла расветљава­
њу истине и указала на праву природу страдања једног броја војника током
борбених дејстава него их је широкој светској јавности кроз изречене пресу­
де нетачно представио као форензичке извештаје који се односе на заробље­
нике погубљене током јула 1995. године.
Да су сребреничким жртвама у јулу 1995. године неоправдано придо­
дати и они кој и су погинули током борбених деј става, сведочи и друга врста
извештаЈ а, у КОЈима се Јасно и недвосмислено као узрок смрти наводи повре­
да нанета шрапнелом (прилог 3.2), односно делом гранате, мине или делом
неког другог пројектила који није метак. То је у складу и са изјавама поједи-
24 http://yumodelclub.tripod.com/vehicals/m5359_twin_30mm_self.htm
25 Ibid.
26 Трибунал, у принципу, не негира чињеницу да је муслиманска колона у повлачењу
била мета артиљеријских дејстава са српске стране. Видети пар. 546 првостепене пресуде у
предмету Крстић: "
вре је предузела артиљеријски напад на колону бошњачких
мушкараца
који су марширали према Тузли ускоро након што је сазнала за њу". Међутим, у својим раз­
матрањима, веће тој чињеници не придаје одговарајући значај нити покушава да је повеже са
форензичким резултатима.
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 71 них
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 71
них учесника ратних дејстава на бошњачкој страни. Они сведоче да је један
број људи настрадао ОД дејства артиљерије, као и током повлачења 28. диви­
зије Армије БиХ.
Такву могућност теоретски не искључује ни Хашки трибунал, који у
пресуди генералу Крстићу потврђује да је постојала "могућност" да је изве­
стан број људи погинуо током борбених дејстава. 2 ? На тој једној реченици
завршила су се сва њихова виђења о страдалим током борбених деј става. До
данас нико није обраћао више пажње на то. Штавише, суд се није ни освртао
на такве извештаЈ е, а о спровођењу детаљније анализе нико није ни поми­
шљао.
Чињенице - у Прокрустов кревет. Стиче се утисак да се на волше­
бан начин покушало, брзо и без задржавања, прећи преко овако важних чи­
њеница, које доста тога мењају у погледу на Сребреницу. У већини случај е­
ва Хашки трибунал се увек исто понашао када би се суочио са тешко обори­
вим доказима или чињеницама које се не могу уклопити у његове тезе. Он
би, наиме, пропустио сваку могућност да доведе стручњаке из те области
или сведоке који би поткрепили такве доказе или сумње, пуштајући - уме­
сто тога - да се важан материј ал изгуби у мору других података и да се на
тај начин умањи његов значај. Насупрот томе, Суд није пропустио да доведе
разне сведоке, као што је поменути Ердемовић, када је требало потврдити,
како се чини, унапред задате закључке.
Поред извештаја форензичких стручњака Хашког трибунала, у прилог
нашој тези да су значајни губици морали настати дејством артиљерије, гово­
ре и број не изј аве Бошњака.
Навешћемо кратак списак изјава које недвосмислено указују на то да
је одређени број људи страдао од артиљеријског или другог оружја које ис­
кључује стрељање. Детаљи о повлачењу 28. дивизије који сведоче о нашим
закљ учцима налазе се у другом делу књиге.
Хасановић, Сеад 03021142-43
Гранатирање у подручју Каменице
Јусуфовић, Азим #93, 00464628
Гранатирање у подручју Каменице
Мухић, Азем #97, 00464635
Гранатирање у подручју Каменице
Синановић, Сабрија #106, 00464646
Гранатирање у пределу Баљковице
Башић, Адем #67, 00464604
Гранатирање у близини Каменице
27 Првостепена пресуда Крстиhу, пар. 77.
72 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
72 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Јашаревић, Фехим 00464628
12. јул - српске снаге отвориле ватру на колону са свих страна, проце­
њује да је око 5.000 побијено.
Јусуфовић, Азмир 00464629
12. јул - напад на колону КОД Каменице, око 300
мртвих и 100 рање­
них.
Махмутовић, Харис 00464630
ТОКОМ повлачења колоне, на месту које је сведоку било непознато, би­
ла је постављена заседа где је око 1 ОО цивила страдало, а многи су ра­
њени.
Мехмедовић, Адил 00464631
12. јул - на цести Каменица - Побуђе колона гранатирана са околних
брда: многи су били убијени или рањени. Путем ка Снагову, наишли
на много мртвих. У Перунику видео преко 200 мртвих.
Хасановић, Адмир 00464621
11. јул - четници гранатирали колону, 20 мртвих, 40 рањених
Хасановић, Хасан 00464621
11. јул - колона гранатирана
Хасановић, Бејз 00464622
11. јул - заседа у шуми КОД Кравице, много погинулих и рањених
Хоџић, Џанан 00464624
11. јул - колона наишла на минско поље у Јаглићима где је 5 цивила
погинуло, 1О рањено.
Хоџић, Незир 00464624
11. јул - колона стално гранатирана, видео много мртвих у Сребрени­
ци, Коњевић Пољу, Церској и Каменици.
Хоџић, Зухра 00464625
11.
13.
јул - колона наишла на заседу код Буљима: око 200 мртвих.
јул - заседа код Велике Главе. Много мртвих. Липаљ код Баљко­
вице, најмање 50 мртвих
Бегановић, РаГllб 00464609
11. јул -
тежак артиљеријски напад у трајању од 45 минута, много мр­
твих.
26. јул - пролазећи кроз долину (према путу Коњевић Поље-Капдрми­
ца) где је била прва заседа на коју је колона наИIШIа, видео око 2.500
лешева КОЈ и су се распадали.
Ћосић, Мухарем 00464612
11.
јул -
заседа у Јадру, 500-600 убијених.
14.
јул - у заседи у Баљковици, око 150 људи убијено.
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 73
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 73
ГУТllћ, СабаХУДIIН 00464618
11. јул - КОД брда Буковик четници гранатирали колону и побили мно­
ге,
гађали топовима калибра 82 и 120mm.
ОРllћ, ФадllЛ 00464653
12. јул - КОД Буљима колона гранатирана артиљеријом.
МУХllћ, Азем 00464635
12. јул - колона непрестано гранатирана све ДО Каменице.
МураТОВllћ, СаКllб 00464637
11. јул - четници гранатирали колону и људи пред њим губили животе.
Мустафllћ, Идриз 00464638
11. јул - КОД Буљима, четници гранатирали колону (људи побијени
пред очима сведока).
12. јул - четници опет гранатирали и сведок видео убијене и рањене
људе.
РIIЏllћ, Рамо 00464640
јул - на цести Буљим-Нова Касаба, колона нападнута из правца
Кравице, Забрђа и околних брда
700 људи побијено.
11.
на делу ОД Каменице ДО Касабе око
СаЛIIХОВllћ, СефеДIIН 00464642
11. или 12 јул - приликом преласка пута близу Коњевић Поља, колона
гранатирана и побијено најмање 500-600 људи. Од 12 до 15 људи по­
биј ено ОД гранатирања КОД села Јаглићи.
СаНЏllћ, Бајро 00464643
12. јул - КОД Побуђа чуло се пуцање, затим гранатирање колоне
исто вече према Касаби артиљеријски напад ОД чега су многи погину­
ли и рањени
исто на платоу КОД Касабе, после гранатирања оставље­
но много мртвих и рањених.
СlIнаНОВllћ, СаБРllја 00464647
Четници гранатирали КОД Баљковице: око 1 ОО мртвих и 1 ОО рањених
СмајЛОВllћ, Ахмет 00464647
11. јул - колона нападнута КОД Коњевић Поља и много људи изгинуло
СУЉllћ, МеВЛУДIIН 00464649
12. јул - заседа код Коњевић Поља, процењује да је око 400 до 500
људи побијено.
УДОВIIЧllћ, ЕДIIН 00464649
Гранатирани и пуцано на колону целим током повлачења
"Четници
су нас гранатирали без престанка".
Изјаве других сведока такође сведоче о бројним губицима током по­
влачења колоне.
74 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
74 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Османовић Рамо 00512683, Рамић Садо 01008163, Зукановић Бего
00371759, АдеМОВllћ Шевал 01008095, Алић Мелвид 00371771, Авдић Ен­
вер 00371746, Хакић Нермин 01185308, Халиловић Осман 00818527, Ха­
лиловић Суљо 01008121, Хасановић Сеад 03021141, Хусић Рамиз
00813498, Кадрић Мидхат 00371768, Механовић Хашмир 00371774, Ме­
мишевић Нуриф 00396028, Муминовић БехудинО0464352, Муминовић
Сејдалија 00371757, Муратовић Кадрија 01185372, Мустафић Хусејн
00401647, Османовић Назиф 01008158, Орић Мевлудин 00464519, Авдић
Неџад 00464521, Ахметовић Неџад 03053077.
у комбинацији са овим изјавама припадника 28. дивизије Армије БиХ,
форензички извештај и у којима се као узрок смрти помиње шрапнел добија­
ЈУ ЈОШ више на значаЈУ·
Једино још Хашки трибунал има недоумицу око наведених доказа и
тешко се одлучуј е такве могућности чак и да помене, а камоли да их озбиљ­
но уважи и уз задовољавајуће објашњење уклопи у своје пресуде. То даје
крила и добром делу бошњачког становништва у БиХ да следе пут Трибуна­
ла и да такве могућности негирају, вероватно у уверењу да ће ПОД плаштом
лажног «правосуђа» истина бити угушена.
Друге реметилачке чињенице. Треба поменути такође и извештаје
који се односе на комплетна тела, са мањом или већом количином присут­
них меких ткива (прилог 3.13), где нису пронађени никакви трагови повре­
ђивања, али за која се може претпоставити да припадају једном броју људи
који су умрли природном смрћу у енклави. Наравно, није потребно наглаша­
вати да је Суд пропустио прилику да овакве извештај е помене, као и мо­
гућност да на тај начин подвуче чињеницу да све мртве особе нису биле
стрељане. Суд је имао бар професионалну обавезу да постави питање: како
су се у масовним гробницама нашла комплетна тела, без икаквих повреда и
без утврђеног узрока смрти? У овом конкретном случају, из њиховог угла
вероватно је изгледало најпаметније не отварати Пандорину кутију.
Пажњу треба посветити и телима откопаним у примарним гробницама
1996. године, где су пронађене само кости без меких ткива (прилог 3.3).
у науци је познато да је за потпуно распадање меких ткива потребно
између четири и осам година,28 па је стога јасно да није могло доћи до пот­
пуног распадања меких ткива под датим околностима за годину дана. Т о на­
води на закључак да су неки остаци нађени и описани у масовним гробница­
ма као жртве догађаја у Сребреници јула 1995. године морали припадати
особама које су страдале током рата знатно пре критичног периода у јулу
1995. и да не могу бити сврстани у категорију сребреничких жртава из 1995.
године. Било би превише очекивати од Трибунала да уочи тако суптилне
разлике када нису били способни да уоче ни много очигледније доказе.
28 Експертизна медицина, проф. др Душан Ј. Дуњиh и сарадници, стр. 53.
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 75 Да
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 75
Да циљ оправдава свако средство када је Хашки суд у питању, показа­
ће следећи примери, који се односе на интерпретацију броја жртава у форен­
зичким извештај има, а који на чудан начин, прећутно, поистовећују један
извештај са једним телом. Као што смо раније поменули, један извештај не
значи једно тело. Врло често извештај и садрже свега по неколико костију и
у преко 90 процената по нашим истраживањима, и по закључцима самих фо­
рензичара Хашког тужилаштва, узрок смрти није утврђен, па самим тим ни­
је могуће ни извући валидне закључке. 29 Понекад извештаји садрже само
једну кост или само фрагмент кости (прилог 3.4).
Ово на неки начин објашњењава како је могуће манипулисати бројем
жртава. Прећутно се прихвата да један извештај значи једно тело, с обзиром
на то да се нигде експлицитно не наводи другачије. Овакав приступ је ство­
рио лажну слику, како у Домаћој, тако и у светској јавности, о броју тела ко­
ја је ексхумирао Хашки трибунал, који и поред његове здушне намере да бу­
де што већи, ипак, петнаест година после догађаја, није прешао цифру од
2.000 од свих узрока. ЗО
Освртом на нашу анализу појединачних гробница, као и контролну ана­
лизу која се односила на бутне кости, стиче се реалан увид, како о броју изве­
штаја у којима се помиње само неколико косгију, тако и о броју бутних костију
на основу којих се може утврдити тачан број тела у масовним гробницама.3 1
Да манипулација жртвама може бити још безобзирнија, говори и пре­
суда генералу Крстићу,З2 у којој се наводи да у других 18 гробница које тада
нису биле откопане по њиховим проценама има преко 2.000 тела.
Како је могуће да се "процењује" број жртава у гробницама које још
нису ни откопане и да се тако олако даЈУ неутемељене "процене" - уместо
утврђених чињеница, као што једној озбиљној правној установи доликује -
а које су допринеле висини казне генералу Крстићу? Како да протумачимо
чињеницу да Трибунал никада после тога није откопао наведене гробнице,
иако је до сада имао десет година да то учини? Штавише, ми не знамо ни ло­
кације тих гробница. Све ово наводи на само један закључак, да је Хашки
трибунал започео са лицитациј ом жртава још пре десетак година, а данас та­
кав вид реторике оставио је у наслеђе својим протагонистима у БиХ, као и
сателитским организацијама у региону, које под плаштом борбе за људска
права лицитирају жртвама. Они на тај начин учествују у дестабилизацији
односа међу заједницама и удаљавају нас од истине, и од могућности трај­
ног помирења у региону.
29 Видети одељак «Комплетни подацю, у четвртом поглављу, «Интерпретација и при­
каз резултата по масовним гробницама."
3() Та цифра, наравно, не одражава број погубљених, него само мртвих. Рашчлањавање
по узроцима смрти доносимо у поглављу, «Интерпретација и приказ резултата по масовним
гробницама."
31 Поглавње IV: «Интерпретација и приказ резултата по масовним гробницама"
32 Првостепена пресуда Крстиhу, параграф 80.
76 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА Пропусти
76 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Пропусти у појединачним форензичких извештај има. Посебно се
треба осврнути на анализу пој единачних извештај а. Т о ће боље ОД било чега
ДО сада објаснити начин функционисања Трибунала, као и нашу тезу да су
закључци били изведени пре било какве анализе и да су такве анализе биле
прављене само да би потврдиле закључке кој и су одговарали и подржавали
прећутну али јасну политику Трибунала. Јасно, то обесмишљава и закључке
и само ПОСТОЈање такве ИНСТИТУЦИЈе.
Можда се најбоља илустрација практичног рада Трибунала огледа у
извештајима који се односе на ексхумацију у Пилици 1996. године.
Да би се објаснио степен пропуста, морамо дати неке смернице које се
односе на те извештаЈе.
Прво, ради се о остацима пронађеним у примарној гробници у Пилици
1996. год.
Друго, на скелету је присутна већа или мања количина меких ткива.
Треће, никакве повреде на телима нису пронађене, било од метка, тупе
силе или на неки други начин.
Четврто, нису пронађени остаци метка или други метални фрагменти
на телу или у близини тела.
Пето, на остацима нису пронађене лигатуре, као ни повези преко очију.
Из овога јасно следи да узрок смрти није могао бити утврђен, што су
форензичари и потврдили у својим извештајима.
Међутим када је требало да се изјасне о начину на који је смрт настала
(manner оЈ death) они су закључили да се ради о убиству (homicide) (прилози
3.5,3.6,3.7 и 3.8).
Простим језиком речено, без икаквих трагова повређивања, без ика­
квих материјалних доказа и без утврђеног узрока смрти извукли су произво­
љан закључак да се ради о убиству, и такав закључак ставили у свој изве­
штаЈ·
Једино форензичарима Хашког трибунала није потребан материјални
доказ за утврђивање начина смрти.
Није познато зашто је Хашки трибунал уопште трошио новац на, како
чити из њихових извештаја - а приори знали и број
се чини, непотребна истраживања на терену када су - што се може закљу­
жртава, и узрок и начин
смрти, и низ других параметара.
Да ствар буде уочљивија побринуо се неко ко је имао мало више про­
фесионалне савести, па је неколико месеци касниј е исправљао такве изве­
штај е и на место кој е се односи на начин смрти дописао једини могући одго­
вор, а то Је да, ако не знамо узрок смрти, не можемо говорити ни о начину на
који је особа страдала: да ли је била убијена или је с обзиром на оскудност
доказа, умрла природном смрћу, извршила самоубиство, или је по среди не­
што ДРУГО (прилози 3.7 и 3.8).
Озбиљан суд би након оваквог скандала суспендовао своје истражите­
ље и одбацио би њихове закључке као неутемељене и неосноване, а посао
би поверио људима са мало више интегритета и савести.
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 77
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 77
Очигледно, хашки суд не само да их није суспендовао него је своје те­
зе веће градио управо на оваквим извештај има, а у неким процесима овакви
или слични закљ учци имали су имликациј е и на висину казне, што би за сва­
ки озбиљан суд било неприхватљиво.
Када је Трибунал у питању, то није ништа необично. Штавише, све су
то "дозвољена" средства да се стигне ДО циља и нико нема право, само зато
што на телу нису пронађени никакви материјални докази или повреде, нити
је утврђен узрок смрти, да оспори тезу да се ради о погубљењу.
Овде треба истаћи две ствари.
Прво, у својој ОСИОНОСТИ, ОНИ нису ни помишљали да ће некоме пасги на
памет да проверава њихов рад, а ЈОШ мање да га подвргне СТРУЧИОЈ критици.
Друго, да би привидно поткрепили унапред претпостављене чињенице
и донете закључке, простор за објективност и стручни приступ морао је би­
ти максимално сужен. Ту опет долазимо до још једне кључне ствари, поме­
нуте на почетку нашег излагања, а то Је одсуство независних стручњака то­
ком откопавања и рада на масовним гробницама.
Овде се најбоље види колика би била корист да је таква могућност по­
стојала, и верујемо да бисмо данас били далеко ближе истини. У најмању
руку, имали бисмо коректне извештаје и реалнију слику.
На крају се поставља питање: како после оваквих извештај а ико може
да има поверење у институцију каква је Хашки трибунал, када су они на
основу оваквих извештаја, и без критичког осврта, изрицали људима дра­
конске казне, а да се при томе нису упуштали у анализу темеља на КОЈима су
њихове пресуде почивале?
Ноторне нелогичности. Да се ради о произвољном доношењу закљу­
чака кој и у значај ном проценту нису базирани на чињеницама, види се на
много различитих примера који појединачно употпуњују слику о раду Ха­
шког трибунала.
у мору дефектних извештај а неки се ипак истичу по својој нелогично­
сти. У једном таквом извештају форензичари Трибунала су марамицу прона­
ђену у џепу окарактерисали као могућу лигатуру, што би, простим језиком
речено, указивало на то да је та особа стрељана (прилог 3.9).
Прво, ради се о марамици.
или дуге траке од
тканине које су могле бити обмотане неколико пута око ручних зглобова и
Друго, та марамица је пронађена у џепу.
Треће, као лигатуре су углавном кориштена жица
завезане.
Посебно је интересантно даје марамица пронађена у џепу, што нам го­
вори да, ако се радило о лигатури, онда су ВОЈНИЦИ КОЈИ су учествовали у
стрељању страдалом прво морали везати руке , па онда, након егзеКУЦИЈе,
скинути марамицу и ставити је у џеп од панталона стрељане особе.
Јасно, да такав поступак након стрељања тешко је замислити, а још те­
же је докучити како је онај који је тако нешто написао могао доћи до таквог
закључка.
78 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА Ни ту
78 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
Ни ту није крај произвољним закључцима патолога Трибунала и раз­
личитим неутемељеним претпоставкама. Вероватно им нико није објаснио
да се наука базира на чињеницама и чврстим доказима, а не на претпостав­
кама и да Је извлачење закључака ипак посао суда, а не ЊИХОВ.
у једном примеру (прилог 3.10) повреда колена се третира као могући
узрок смрти, па се наводи да такве повреде, уколико се медицински не збри­
иу, неизоставно доводе ДО губитка крви, ОДНОСНО ДО смртног иехода.
у другом случају (прилог 3.11) првобитно утврђени узрок смрти који
је по њима настао због повреде потколенице, неколико месеци касниј е је
прецртан. Накнадно је дописано, као и у МНОГИМ другим извештај има који
воде порекло из масовних гробница Пилица, да ниј е могуће УТВРДИТИ узрок
смрти након такве повреде, што је тачно, јер без других повреда, изолована
повреда потколенице не може бити ваљан разлог за такав закључак.
у трећем случају (прилог 3.12) форензичари су пронашли потпуно ске­
летизоване остатке ноге, без повреда на костима. Иако нису пронаIШIИ ни­
Једну повреду, то их НИЈе спречило да хипотетички закључе да Је метак про­
нађен у близини можда оштетио мека ткива којих нажалост нема због про­
цеса распадања.
То што нема меких ткива и повреда на пронађеним костима, за њих
није препрека да се изнесе претпоставка да је неко убијен, јер они имају све
што им је потребно за такав закључак, а то је, у овом конкретном случају,
машта и добра воља истраживача, јер им је било познато да какав год изве­
штај био, подршка суда неће изостати.
Уосталом, и Хашки трибунал је још увек нова институција и можда са
мање искусним кадровима, који још нису дошли у фазу да своје закључке
базирају на чињеницама и материјалним доказима. А и зашто би, кад боље
резултате постижу када своје закључке базирају на претпоставкама.
По томе су познати у очима релевантних стручњака кој и још од самог
оснивања прате рад Трибунала. Надајмо се да ће их и историја једног дана
памтити по томе.
Сасвим је друго питање да ли стручњаци судске медицине, било где у
свету, имају могућност да самовољно износе своје опсервације и закључке
који нису базирани на чињеницама. Јасно је да њихов посао треба да буде
опис стања које су затекли током откопавања масовних гробница, а не из­
влачење хипотетичких закључака. Такве закључке, посебно ако задиру у
правни домен, може да донесе једино суд, али не и форензички стручњак на
терену. Њега је суд ангажовао да предочи чињеничко стање, а изношењем
свога става он се у оваквим ситуаЦИЈама понаша непримерено и чини велику
штету правном процесу. Уколико је суд такво непримерено понашање из не­
ког разлога толерисао, то само говори лоше о њему.
Свакако да у ситуацијама када се марамица у џепу третира као лигату­
ра, када се без иједне пронађене повреде утврђује узрок смрти, када се из­
влаче разни закључци о повредама меких ткива, а тих ткива нема због про­
цеса труљења, или о потенцијалном смртном исходу услед крварења због
повреде колена, потколенице или стопала КОЈИ се ЈОШ увек у медицини не
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 79
АнАлИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАшког ТРИБУНАЛА 79
третираЈУ као витални делови тела, тешко Је одупрети се утиску да су неке
ИНСТИТУЦИЈ е преко СВОЈ их стручњака на терену производиле закључке какви
су им у том тренутку били потребни.
Таквих хипотетичких закључака има више него ДОВОЉНО да би се мо­
гло говорити о неКОЈ омашци или случаЈ НОСТИ.
Они који су се у последњој деценији бавили радом суда нису нимало
изненађени оваквим извештај има. Штавише, много тога указује да велики
део њихових доказа СТОЈИ на стакленим темељима, за КОЈе Је довољан и пове­
тарац да би се урушили. Не ради се само о форензичким извештај има. И
други доказни материјали на које се позива Хашки СУД, када се анализирају
и рашчлане добију потпуно другу конотацију и смисао.
Кључно питање које изискује неизбежан одговор и око кога се воде
бројне дебате јесте број сребреничких жртава. Став који, чини се, датира
пре критичног периода у јулу 1995.33 односи се на очекивање да ће у Сре­
бреници бити неколико хиљада стрељаних Муслимана. У неким својим пре­
судама, и Трибунал изводи управо такве закључке.3 4 За озбиљан суд то би
значило да за такве тврдње постоје материјални докази. Пошто су у овом
случају форензички докази једини corpus delicti, нормално је очекивати да
ће суд своје закључке у пресудама потврдили пронађеним бројем тела у ма­
совним гробницама. То значи да би имали право да очекујемо да су форен­
зичари Трибунала у масовним гробницама заиста пронашли између 7.000 и
8.000 тела.
Истина је сасвим другачија. Наиме, они имају 3.658 извештаја и пре­
ћутно се подразумева да је један извештај једнако што и једно тело. По на­
шој анализи, то није тачно. Велики број извештаја садржи само по неколико
КОСТИЈУ, врло често кости шаке или стопала на КОЈима нема никаквих повре­
да и где, у око 90 процената таквих извештаја, ни форензичари Трибунала
нису утврдили узрок смрти. За потпуну слику о броју тела у масовним гроб­
ницама било је потребно пребројати бутне кости.3 5
Број тела по тој анализи је 1.923. То је скоро дупло мање од броја изве­
штаја Трибунала - 3.658) и четири пута мање од броја којим се већ 15 годи­
на манипулише - 8.000).
На крају треба поменути да је Хашки трибунал правио необичну се­
лекцију при избору патолога. Значајан број њих био је из Америке и Турске,
33 Хакија Мехољиh, шеф полиције у сребреничкој енклави током рата и члан делегаци­
је из Сребренице која је на позив Алије Изетбеговиhа 1993. године ИIШIа на саветовање у Са­
рајево, открио је недавно да је Изетбеговиh делегацији изјавио да му је тадашњи амерички
председник Клинтон рекао даје политички услов за америчку интервенцију - покољ најмање
5.000 сребреничких Муслимана, Срна, 24. април 2010. Такође, видетиДанu (Сарајево), 22. ју­
ни 1998. Исти податак наводи се у Report ofthe Secretary-General Pursuant to General Assembly
Resolution 53/35, November 1, 1999, параграф 115. У извештају генералног секретара се напо­
миње да је Изетбеговиh накнадно порицао истинитост изјаве коју му Мехољиh приписује.
3 4 По првостепеној пресуди генералу Крстиhу, стоји прилично неодређено да је у догађа­
јима везаним за Сребреницу јула 1995. године страдало ,,7.000 до 8.000 мушкараца", пар. 487.
35 У поглављу «Интерпретација и приказ резултата по масовним гробницама,>, доноси
се анализа за сваку гроб ницу појединачно.
80 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА а
80 СРЕБРЕНИЦА: ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ ВИРТУЕЛНОГ ГЕНОЦИДА
а највеће пропусте на које у нашој анализи указујемо правили су управо па­
толози из Турске. То је посебно значајно ако знамо да српским или незави­
сним стучњацима није био омогућен приступ.
На који начин је Трибунал вршио избор стручњака још не знамо, али
постоје јаке индиције да су били тендециозни чак и у том сегменту.
Многи ће се питати како је могуће да једна земља као што је Русија,
која је, када је реч о медицини, далеко испред Турске или других земаља
Европе, није била заступљена на овом послу. Јер можда није имала стручња­
ке одговарајућег калибра који су га могли савесно радити? Свакако да је
имала и има. Једина разлика је у томе што руски стручњаци можда не разу­
меју језик Хашког трибунала, као што га ни ми који се бавимо овом пробле­
матиком много пута нисмо разумели.
Љубuша Симић
IV. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА И ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА ПО МАСОВНИМ ГРОБНИЦАМА Да би
IV. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА И ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА
ПО МАСОВНИМ ГРОБНИЦАМА
Да би резултати нашег рада били у што већој мери транспарентни, ми
смо за сваку масовну гробницу, ОДНОСНО локалитет на коме се налазе гробни­
це, припремили по један графички приказ који садржај тих гробница веродо­
стојно приказује. Сваки извештај класификован је на основу садржаја у једну
ОД девет група, што се јасно уочава на графиконима. ИСТИ поступак приме­
њен је за свих 13 локалитета на којима су пронађене масовне гробнице.
Тих девет група су:
Прва, тела са метком у горњој и у доњој половини тела;
Друга, тела са метком у горњој половини тела;
Трећа, тела са метком у доњој половини тела;
Четврта, тела која поред метка садрже и металне фрагменте различи­
тог порекла;
Пета, тела која садрже само металне фрагменте различитог порекла;
Шеста, представља само различите делове тела, односно случајеве где
није пронађено цело тело, него само по неколико костију, понекад само јед­
на кост;
Седма, некомплетна тела, односно извештај и у којима је углавном
описана горња или доња половина тела или само лобања;
Осма, комплетна тела, али без утврђеног узрока смрти; и
Девета, тела са повезом преко очију и/или лигатурама на рукама.
Последњи графикон садржи пет група и представља сумацију наше
анализе, јер су резултати из свих масовних гробница преточени у овај гра­
фикон, односно пет категорија које он садржи. Те сумарне категорије уз да­
та објашњења пружају потпунију слику о сребреничким жртвама и начину
на КОЈ и су страдале.
Глогова
у овом месту пронађено је неколико масовних гробница од којих неке
садрже остатке од 2-3 тела, друге број е знатно већи број остатака.
Скоро све масовне гробнице откопане су током септембра и октобра
1999. године са изузетком масовне гробнице означене као Глогова 1, која је
откопана у мају 20