JUGOSLAVIJA 1939 1941 g.

( od pada vlade M.Stojadinovia do propasti drave 1941.)

sadraj : - formiranje vlade Dragie Cvetkovia /// - sporazum Cvetkovi
Maek ///
/// - formiranje Banovine Hrvatske /// - 27. mart 1941. & aprilski rat
1941. ///
- februara 1939 g. oformljena je nova vlada sa Duanom Cvetkoviem
kao premijerom. On je bio minorna politika figura u politikom ivotu
Jugoslavije. Bio je radikal iz Nia i ministar za socijalnu politiku u vladi
Milana Stojadinovia.
- D. Cvetkovi se zalagao za sporazum sa Hrvatima to je i objavio u
Deklaraciji, u kojoj je naglaeno da je sporazum sa Hrvatima predstvalja
vladinu poltiku. Ovim inom je otvoren put pregovorima na relaciji
Cvetkovi Maek.
- podrku reavanju hrvatskog pitanja davali su i Britanci. Oni su smatrali da
je reavanje ovog pitanja od krucijalnog znaaja za unutranju stabilnost
Jugoslavije a stabilna Jugoslavija je bila u interesu Britanije koja je titila
svoje inetrese u Podunavlju i na Mediteranu.
- glavni predstavnik Hrvata bio je Maek. Njegov predlog je bio federalnog
tipa, odnosno formiranje 7 federalnih jedinica. Maek je podrku traio i u
inostranstvu ali ministar spoljnih poslova Italije,grof ano, predloio mu je
da Hrvatska istupi iz Jugoslavije te da formira uniju sa Italijom; Maek je ovo
odbio i nije vie raunao na italijansku pomo.
- aprila 1939 g. odrana su 3 sastanka na relaciji Cvetkovi-Maek; hrvatski
pokret je bio monolitan za razliku od vlade te su Hrvati dominirali nad
razjedinjenim srpskim politikim fronotom.
- sporazum Cetkovi Maek je zakljuen 26. avgusta 1939. a predviao je :
1) formiranje Banovine Hrvatske koja bi se sastojala od Savske i Primorske
banovine, sa srezovima Dubrovnik, id, Ilok, Derventa, Gradaac, Brko,
Travnik i Fojnica.
nap : definitivni obim banovine nije bio utvren ve e se granice kasnije
utvrditi
kompetencije hrv.ban. zakonodavna vlast je pripadala kralju i hrvatskom
Saboru, bana je postavljao kralj a odgovarao je i kralju i Saboru. Pod
nadlenost Hrv.ban. dolazila je i socijalna politika, unutranja uprava,
pravda, prosveta, trgovina, industrija i poljoprivreda.
2) formiranje zajednike vlade koja bi sporazum(o formiranju hrv.ban.)
sprovela u delo
-sporazum C.M. je pravno utvren na osnovu lana 116. Oktroisanog(ili
Septembarskog) ustava. A ovim sporazum je konano prihvaen
federalizam u Jugoslaviji (a ne vie centralizam, kao to je do tada bio
sluaj) - im je postignut ovaj sporazum, parlament Jugoslavije je rasputen
i treablo je odrati nove izbore te formirati parlament koji bi ratifikovao ovaj
sporazum, ali novi izbori nisu odrani te ni sporazum nije stupio na snagu
- reakcije : protivnici sporazuma CM bili su DS (Lj.Davidovia), NRS (Ace
Stanojevia) smatrajui da su Srbi doiveli poraz. Dragoljub Jovanovi iz
Zemljoradnike levice je bio pristalica sporazuma. SLS (Antona Koroeca) je
odmah traila formiranje osebne slovenake banovine a i ef JMO (Dafer
Kulenovi) je traio da BiH bude formirana kao posebna 4 autonomna
jedinica. I Srbi su onda poeli da trae formiranje svoje autonomne oblasti
ali na tom polju se nije daleko odmaklo.
- nakon martovskog pua 1941 g., Maek je pregovarao sa Duanom
Simoviem oko ulaska u puistiku vladu zalaui se da se sporazum
Cvetkovi-Maek potuje i da se ne ratuje sa Nemakom. Pored toga je
traio i smenu ministra vojske i mornarice Bogoljuba Jevtia, kao i proirenje
kompetencija Hrvatske banovine. (I tek tada je voa HSS pristao da doe u
Beograd i u novoj vladi preuzme dunost podredsednika).
- situacija uoi II Svetskog rata 1938 g. Nemaka je anektirala
Austriju (anlus) te je tako Jugoslavija za svog severnog suseda dobila
Nemaku. 1939 g. Italija je okupirala Albaniju a u periodu nov.1940 mart
1941 g. Trojnom paktu pristupaju i Rumunija, Bugarska i Maarska. Oktobra
1940 g. Italija napada Grku. Imajuu ovo u vidu moe se rei da se
Jugoslavije nala u nezavidnom poloaju za samo 3 godine. Okruena
faistiko-nacistikim zemljama i njihovim saveznicama, Jugoslavija se nala
ugroena te je morala da menja svoju spoljnu politiku. Na Francusku, posle
njenog sloma 1940g. nije vie mogla da rauna dok oslanjanje na Britaniju
nije donosilo njenu konkretnu pomo.
- juna i jula 1940 g. Jugoslavija je priznala SSSR, uinivi to kao poslednja
evrop. zemlja
- za uticaj u Jugoslaviji borbu su vodile Nemaka i Britanija. Prva da bi
Jugoslavija prila Trojnom paktu a druga da bi formirala Balkanski front
(Jug.,Turska i Grka), odsnosno da Jugoslavija ue u rat na strani Britanije. -
motivi Nemake, o prikljuenju Jug. Trojnom paktu, bili su ekonomski i vojni
(Hitlerov nerealan strah od srpske vojske)
- 14.feb. 1941. na sastanku u Berhtesgadenu, Hitler je traio od premijera
da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. 20. marta u Beogradu, jug. vlada i
knez Pavle odluuju da se pristupi Trojnom paktu. 25 marta u Beu(u dvorcu
Belverde), premijer Dragia Svetkovi i Aleksandar Cincar-Markovi
potpisuju Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Protkol je
sadravao tri tajne note, koje nisu smele biti objavljene za jug. javnost da
ostale lanice Pakta ne bi se bunile zbog ustupaka Jugoslaviji.
Tri tajne note : 1) Nemci se obavezuju da e Jugoslavija dobiti Solun
2) Nemci potuju suverenitet i teritorijalni integritet Jugosalvije a da bi trupe
sila Osovine prele preko teritorije Jugosalvije moraju da trae saglasnost
YU.
3) Nemaka i Italija nee od Jugoslavije traiti vojnu pomo
- 27. MART 1941. -
- Ogoreni pristupanjem Trojnom paktu i podrani od Britanaca, generali
Duan Simovi i Borivoje Mirkovi su izvrili dravni udar (pu) te smenili
vladu Cvetkovi-Maek. Na mesto premijera je doao Duan Simovi,
podpredsednici su bili Vlatko Maek i S.Jovanovi, min.spolj.poslova Sran
Budisavljevi, min.unut.posl. Momilo Nii, min.finansija Bogoljub Jevti,
min.pota i telegrafa Milan Grol,...
- Ova nova vlada je sastavljena u Glavnom generaltabu. Vlada je proglasila
kralja Petra II punoletnim te je proitana navodna kraljeva Proklamacija
kojom Petar II daje mandat D.Simoviu za sastav nove vlade. Proklamaciju
je, u stvari, proitao neki puistiki oficir koji je imao slian glas kao Petar II
dok Petar II nije imao nikakav utica na dogaaje te je sve prihvatio kao ve
svren in.
- Puisti su kneza Pavla zarobili i na granici YU-Grka predali ga Britancima
koji ga odvode u Keniju gde knez Pavle provodi ceo II Svetski rat.
- reakcije iz sveta : Britanci i Amerikanci su pozdravili pu dok se Hitler
oseao izdanim te je odluio da vojno slomi Jugoslaviju a kao glavne krivce
osudi Srbe.
- vlada Duana Simovia je bila izuzetno nesposobna i slaba tako da su neki
puisti pomiljali da je zbace. Slovenci u vladi su nudili Nemcima da
Slovenija istupi iz YU ako im ovi garantuju teritorijalni integritet. Ova njihova
reakcija svedoi o neverici slovenakih ministara u vladi da YU moe vojno
da se odbrani.
Niti jedan ministar nije JAVNO traio istupanje YU iz Trojnog pakta ali bilo je
takvih zahteva na sednicama vlade. Simovi je uveravao Nemce i Italijane
da je pu unutranje pitanje YU. Ali sve je bilo uzalud,Hitler je doneo odluku
i krivce za izdaju je oznaio Srbe.
- nemaka Vrhovna komanda je izradila Direktivu 25 za napad na YU
( poznatiju kao Hitlerov plan 25 protiv Jugoslavije).
- po Hitlerovom nareenju, ministra propagande Jozef Gebels je naredio
tampi da optuuje Srbe (npr. Srbi su progonili manjine, ugenjetavali Hrvate
i ostale, ...)
- Za neprijatelja je proglaena iskljuivo srpska vojska i Srbi dok se od
Hrvata oekivala podrka (Musolini je ve 28.marta primio Pavelia i obeao
mu priznanje NDH), kao i od drugih naroda Jugoslavije koje su Srbi
ugnjetavali.
- o napadu na YU, Hitler je obavestio Italiju, Maarsku i Bugarsku jer je
oekivao njihovu pomo
- operacija Marita je predviala : napad sa juga : osvajanje grke Trakije i
Soluna; napad sa istoka : prodor iz pravca Sofije ka Niu i Beogradu; napad
sa severa : iz pravca Graca i Klagenfurta; napad sa zapada : Italijani
napdajau iz Istre.
- napad na SSSR (operacija Barbarosa) je odloen za etiri/pet nedelja.

- aprilski rat 6. 17. april -

- Nemci su obavestili Italijane 5.aprila da e napad na Grku i junu Yu
otpoeti sutra 6.aprila u zoru. Grka i Jugoslavija su napad ekale totalno
usamljene i bez saveznika ako se izuzme 50 000 britanskih vojnika na
severu Grke.
- Jugoslavija je bila slabo naoruana a i ono to je imala bilo je zastarelo; bilo
je oko milion modrnih puaka, 20 000 mitraljeza, 50 000 pitolja, 7 500 artiljeriskog orua,
samo 481 avion, 110 tenkova od kojih je 60 bilo zastarelo. Zalihe benzina su bile nedovoljne
(samo oko 2-3 meseca). Mobilizacija nije uspeno sprovedena jer se taktiziralo zbog straha da
opta mobilizacija ne bude Nemcima povod za rat; te je tako mobilizacija aktivirana tek
3.aprila to je obezbedilo samo 600 000 vojnika.
- sile Osovine su brojale 870 000 dobro naoruanih vojnika (52 nemake,
italijanske i maarske divizije) i 2236 aviona.

- prodor na teritoriju YU je izvren iz dva pravca :

1) iz reona Klagenfurta i Graca & 2) iz Bugarske (iz pravca
Sofije)
- 10. aprila Nemci ulaze u Zagreb te je proglaena NDH a proglaenje je
izvrio penzionisani pukovnik Slavko Kvaternik dok je Paveli stigao 15.
aprila
- 12. aprila nemaka 12 armija, pod komandom Vilhelma fon Lista, je
nadirui iz Bugarske probila jugositoni fornt kojim je komandovao Milan
Nedi; te je tako presekla vezu izmeu Grke i YU.
- komandant nemakih vazduhoplovnih snaga bio je general Aleksandar Ler
i on je naredio bombardovanje Beograda 6.aprila, iako je uoi rata bio
proglaen za otvoreni grad. - 13. aprila Nemci ulaze u
Beograd
- Italijani su zarobili skoro celu yu flotu u Boki Kotorskoj
- u noi izmeu 10. i 11. aprila, maarski general Horti nareuje napada na
YU pod izgovorom povratak otetih teritorija 1918. te Maari do 16. aprila
zauzimaju Baku, Baranju, Meumurje i Prekomurje
- Bugari su, shodno ve ranije postignutom sporazumom sa Nemcima, 19. i
20. aprila preli yu granicu i preuzeli yu teritorije koje su Nemci osvojili (tj.
Nemci su Bugarima predali te teritorije).
- kolaps koji je zahvatio YU odrazio se i na vladu. Ona se povlaila ka
Sarajevu i Nikiu a usput je odravala sednice. 13. aprila vlada je objavila
rat Bugarskoj i Nemakoj, potom je imenovala generala Danila Kalafatovia
za naelnika Generaltaba. Kada je vlada stigla u Niki odlueno je da se
kralj, dvor, vlada, generali i efovi stranaka (ukupno oko 200 ljudi) evakuiu
iz zemlje. 14. aprila, po savetu patrijarha Gavrila Doia, Petar II je odleteo
u Grku a vlada sutradan 15. aprila.
Simovi je za pregovore sa Nemcima odredio D.Kalafatovia jer je
smatrao da kao organizator pua to ne moe da uini. Sporazum o primirju,
odnosno bezuslovna kapitulacija zemlje, je potisan 17.aprila 1941. u
Beogradu u zgradi ehoslovakog poslanstva. Potpisnik sa nemake strane
bio je general Maksimilijan fon Vajks dok su Jugoslaviju predstavlajli
Aleksandar Cincar-Markovi i general Radivoje Jankovi.
- u aprilskom ratu je zarobljeno 375 000 vojnika, mahom Srba, i veina njih je odvedena u logore

- YU teritoriju podelilo je 5 zemalja :

Zapadna Makedonija i deo Kosova pripali Albaniji. Juna Srbija, ostatak

Makedonije i Kosova pripali Bugarskoj. Maarska uzela Baku, Baranju,
Meumurje i Prekomurje.
Slovenija podeljena izmeu Italije i Nemake. NDH je obuhvatala Hrvatsku i
deo BiH. Srbija se nala pod direktnom nemakom upravom u
predbalkanskoratovskim granicama
ali sa Banatom. Crna Gora je pripojena Italji. Ostrva i deo Dalmacije je
pripao Italiji.