socijalna

grafika
izmeu propagande
i likovnog izraza
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 1 |

Muzej u pokretu putujuE izlobE

iz zbirki Muzeja savremene umetnosti, Beograd

socijalna
grafika
izmeu
propagande
i likovnoG
IZRAZA
| 2 SOCIJALNA GRAFIKA |

Prvoslav Pivo KARAMATIJEVI,

List iz mape Zemlja: Spremni, 1938 (detalj)
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 3 |

SOCIJALNA GRAFIKA
IZMEU PROPAGANDE
I LIKOVNOG IZRAZA

OPTE ISTORIJSKE PRILIKE I IDEOLOGIJA

MEURATNE SOCIJALNE UMETNOSTI
Drutveno-politiki ivot Kraljevine Jugoslavije tokom dvadesetih i poetkom tridesetih godina 20.
veka obeleila je teka socijalna i privredna situacija. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929),
promenila je naziv u Kraljevina Jugoslavija (19291941), a dravna teritorija je podeljena na devet obla-
sti banovina. Sukobi u svetu, irenje faizma, nacionalizma i borba protiv vladajueg politikog si-
stema izazvali su reakciju svih ugroenih slojeva drutva u Kraljevini Jugoslaviji. Drava se suoavala
sa velikim ekonomskim tekoama koje su narastale sa posledicama svetske ekonomske krize, a oseali
su se i snano nacionalno vrenje i otpor prema vladajuem reimu. Sveopte socijalno nezadovoljstvo
dovelo je do formiranja opozicije, u vidu organizovanih socijalnih grupa koje su se suprostavile centrali-
stiko-unitaristikom sistemu vladavine i ugroavanju graanskih prava i sloboda. Formiran je Narodni
front koji je okupio pripadnike radnike i seljake klase, lanove Komunistike partije i levo orijentisanu
drutvenu inteligenciju. U okviru Narodnog fronta stvoreno je saveznitvo najirih socijalnih grupa i
postignuto jedinstvo demokratskih snaga koje e ubudue organizovano delovati u razliitim sferama
drutva, pa i u umetnosti.

U takvim politikim i drutvenim okolnostima, a posebno pod uticajem Oktobarske revolucije (1917),
umetnici su postali aktivisti, glasnogovornici ili oruje za propagiranje drutveno-politikih ideja leve,
marksistike, antifaistike, socijalistike ili prokomunistike orijentacije. Osnovno opredeljenje tada-
njih umetnika bilo je stavljanje umetnike prakse u slubu revolucionarnog stvaranja novog socijali-
stikog drutva. Nova umetnost umetnost angaovanog realizma ili socijalna umetnost, dobie jak
podsticaj posle Harkovskog kongresa (1930) na kojem je socijalistiki realizam ozvanien kao ideologija
kulture i umetnosti u meunarodnom radnikom pokretu. Meutim, harkovske ideje umetnici leviari
su razliito prihvatali to je dovelo i do idejnih konfrotacija meu njima, od kojih je svakako najznaaj-
niji sukob na levici.

U okviru granica Kraljevine Jugoslavije, a pod uticajima koji su dolazili iz Evrope i sveta, stvorena je bor-
bena atmosfera unutar umetnikih krugova u kojima se javila potreba za umetnikim izrazom kao kri-
tikim ili antagonistikim iskazom, nekada vie, nekada manje radikalnim, prema oblicima estetizma
i idejama lart pour lart u umetnosti etvrte decenije 20. veka. Tenje za ostvarivanjem ideje o spajanju
| 4 SOCIJALNA GRAFIKA |

umetnosti, revolucije i kritikog iskaza umetnika kroz umetniko delo, stvorile su potrebu za socijalnim
sadrajima u umetnosti. Ideologiju novih drutvenih i politikih promena bilo je mogue itati i u pro-
imanju umetnikog dela i konteksta, kao i kroz naine na koji drutvene promene utiu na promenu
znaka, odnosno sadraja umetnikog dela. Tenje prema kritikom iskazu uslovile su i promene samog
jezika socijalne umetnosti kao reakciju na drutvene, politike i ekonomske nunosti.

NOVI JEZIK UMETNOSTI

Promena jezika umetnosti bila je uslovljena promenom ciljne grupe drutvenih slojeva kojima se
obraala. Tada to vie nije bilo graansko drutvo ve populus, nii drutveni stale koji je bio pritisnut
socijalnim i egizstencijalnim problemima. Meutim, velike promene u ideologiji i ikonografiji socijalne
umetnosti ovog perioda ipak nisu uspele da izbegnu odreena ogranienja. Socijalna umetnost nije
uspela da nae novu formu za svoju temu, tako da je prihvatila likovni jezik graanske umetnosti kojoj
se otro suprotstavljala. Ipak, blagi preokret u stilskom izrazu i formi, najoigledniji je u grafikoj pro-
dukciji tog vremena kada je grafika revitalizovana kao umetniki medij.

Svojim medijskim i tehnolokim statusom ali i drutvenim i teorijskim identitetom, grafika predstavlja
osnovnu umetniku formu socijalne umetnosti. Ovaj umetniki pravac je, izmeu ostalog, i reakcija
na likovni estetizam pariskih aka i larpurlartistiku umetnost etvrte decenije koja se manifestovala
kroz isto slikarstvo ekspresionizma, intimizma i poetskog realizma. Jeftin materijal i izrada, sposob-
nost umnoavanja u velikim serijama i lakoa prenoenja, pretvorila je grafiku u najznaajnije orue
angaovane umetnosti. Puno ispoljavanje ona e ostvariti kroz jednostavnost svojih sredstava i mo-
gunost ire popularizacije. Zahvaljujui tehnici lakog i brzog umnoavanja velikog broja primeraka,
grafika postaje jedna vrsta masovnog medija pri emu grafiki list naputa svojstvo produkta plemenitog
zanata, teei da postane medij multiplikacije, kako bi odgovorio zahtevima za demokratizacijom i so-
cijalizacijom umetnosti u ideoloki polarizovanom drutvu.1

Grafiki list je, sa porukom koju prenosi, postao dostupan i prihvaen u najiroj publici pa su svi levi-
arski asopisi imali likovne priloge-grafike, to im je davalo originalan i upeatljiv izgled. Vremenom je
dostignut i vii tehniko-zanatski nivo i likovni kvalitet grafike. Drvorez i linorez su, svojom jednostav-
nou, redukcionizmom svedenim na crno-belo, bez tonskih preliva, dubinske i prostorne dimenzije,
postali glavne izraajne tehnike socijalne grafike. Bakropis kao tehnika, bio je odbaen zbog njegove
sloenosti i tonskih preliva, koji su mu davali istorijski i vanvremenski ton. Nastalo delo je tako postalo
odraz stvarnosti i posledica slobodne stvaralake volje i reakcije umetnika na socijalne prilike koje ga
okruuju, a lepota dela ogledala se u konkretnosti sprovoenja odreene drutvene ili politike ideje.

Borbeni program je tako najbolje mogao da se ostvari u grafici,

1 Videti vie u: Jea Denegri, Grafika izmeu ple-
menitog zanata i tehnologija (ne)ogranienog umno-
avanja u katalogu izlobe Jedan vek grafike, Gale-
rija SANU, Beograd, novembar-decembar 2003, 11.
s obzirom na jednostavnost njenih sredstava, na tehniku mo-
gunost njenog umnoavanja i sposobnost agitacionog obraanja
masama.
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 5 |

NAGOVETAJI SOCIJALNIH TENDECIJA U GRAFICI

U pokuaju sistematizacije socijalnih tendencija u grafici 20. veka, neophodno je pomenuti i neke po-
jave koje predstavljaju prve nagovetaje stvaranja kompleksa socijalne grafike meuratnog perioda na
tlu tadanje Kraljevine Jugoslavije. Nakon Prvog svetskog rata, umetnici su sve manje imali potrebu da
njihovo umetniko delo podrazumeva samo svedenost na vrednost sopstvene plastike strukture i jezi-
ka, ve da kroz umetniko delo izraze svoj stav prema odreenim drutvenim pojavama koje ih okru-
uju. Umetnik je tako postao angaovani uesnik istorijskih prilika, a doivljavajui sebe kao socijalno
bie, on je pokazao potrebu da reaguje-kritikuje, ime se borio
za sopstvene umetnike i politike ciljeve i bolji socijalni status.
Takve tendencije pojavile su se jo u prvim posleratnim godi-
nama kada grafika prati opti smer ekspresionizma, koji kao da
je bio u dilemi izmeu formalnog i sadrajnog, plastinog i psi-
holokog. Prvi reprezentativni primeri socijalnih tendencija u
meuratnoj grafici na jugoslovenskim prostorima mogu se pri-
metiti ve na hrvatskim Proljetnjim salonima, odranim 1920,
1921. i 1923. godine, i to u delima Marijana Trepea i mapi Vilka
Gecana Ropstvo na Siciliji (1921).

Socijalne tendecije prepoznaju se i na izlobama Mihe Malea,

Arpada Balaa, Vena Pilona, France i Tone Kralja i njihovih isto-
miljenika, koji su 1922. godine osnovali Klub mladih. U njiho-
vim delima prepoznaje se ekspresionizam socijalne inspiracije i
diskretna religioznost ednog ivota alpskih seljaka. Socijalna Vilko GECAN, Ropstvo na Siciliji, 1921.
tematika prisutna je i u delima predstavljenim na Izlobi esto-
rice grafiara (1926), u kojima se osealo znaajnije poklanjanje panje umetnika smislu i karakteru
umetnike poruke. Na toj izlobi vidan je bio i pomak prema pitanjima funkcije umetnosti i likovnog
sadraja koji kao ni sam umetnik, nisu mogli ostati izvan sfere socijalne borbe, poto je smisao i sutina
umetnosti u neprekidnoj i organskoj vezi sa istorijom drutvenih odnosa.

Grafike navedenih umetnika bile su u slubi odreenog moralnog i drutvenog stava, to se ogledalo i u
njihovim motivima koji na jedinstven nain spajaju socijalno i religiozno. Pri tom, ova dela prenosila su i
moralne poruke, izraene dinamizmom krupne, najee cilindrine skulptoralne forme, koja nije domi-
nantna ve je podreena poruci. U ovim delima ispoljeni su modernizam jezika i univerzalizam poruke,
ali i sauvan lokalni ton kao etnografska karakteristika koja predstavlja vanu osobinu ekspresionizma.

Tokom meuratnog perioda, doi e do oslobaanja od velikih moralizatorskih poruka i sudbinskih dilema,
to je omoguilo novi pomak prema istoj socijalnoj umetnosti. Prvi konkretni primeri socijalne grafike pre-
poznaju se u grafikim mapama u kojima je mogue kontinuirano pratiti naraciju-temu, kojoj je sama mapa
posveena, ali i cilj koji se ogleda u predstavljanju veoma vanog segmenta socijalne umetnosti poruke.
| 6 SOCIJALNA GRAFIKA |

2 Pavle Bihalji je njegovu izlobu iz 1930. godine nazvao po-
etkom novog realizma u srpskoj umetnosti, Videti vie u: Pavle
Bihalji, Povodom slikarske izlobe A. G. Balaa, Nova litera-
tura, Beograd, januar 1930.
3 Nai umetnici su njegove radove mogli videti na samostalnoj
izlobi odranoj u Zagrebu, 1934. godine, a o njemu su pisali i
savremenici tog doba kao to je poznati grafiar Ljubo Babi.
Videti u: Ljubo Babi, Masereel, Knjievnik, Zagreb, 1930, god
III, br. 2.
Takvi primeri su mape: Crni biseri (1923) Romana Pe-
trovia i Petra Tijeia, Metro (1926) Sergeja Glumca,
mape Rad (1926), Dani nedelje (1929) i Album Endre
Ady (1930) Arpada Balaa2 u kojem prepoznajemo ko-
struktivni ekspresionizam linih preispitivanja i dile-
ma. Izuzetna originalnost iitava se i u metaforikim li-
tografijama Ivana Tabakovia: Tua (192526) i Litogra-
fija IV (1925), surovo konstatovane drutvene injenice
u delima Krste Hegeduia: Nacek Celenca iz Gabajeve
grede (1926), Radnici i Lazari (1927), kao i bespotedna i
sarkastina kritika crkvenog klera i demaskiranje njego-
vog morala u delima Vilima Svenjaka kao to su Pari-
ske reminiscence i Popovi (1933). Navedena dela su neka
vrsta uvoda u kompleks socijalne grafike koji e punu
afirmaciju zadobiti na Prvoj grafikoj izlobi, odranoj
1934. godine u Beogradu.

Vee interesovanje za poloaj pojedinca u drutvu i bor-

ba za pravedniji drutveni poredak, podstaklo je veliki
broj umetnika da prihvati ideje socijalne umetnosti. Or-
ganizovano delovanje oko zajednikih sociopolitikih i
umetnikih ideja dovelo je do formiranja vrstih umet-
nikih punktova u grupama Zemlja (192935), ivot
(193441), Gruda (1935) i Salon Nezavisnih (1936). Po-
red politikih zbivanja u svetu koja su uticala na njihovo
stvaralatvo, pripadnici ovih grupa su svoju umetnost
stvarali pod uticajima i idejama realizovanim u delima
nemakih ekspresionista: Georga Grosa, Kete Kolvitc,
Ota Diksa i belgijskog umetnika Fransa Mazerela.3

Sergej GLUMAC, Metro, 1926. UTICAJ HARKOVSKE KONFERENCIJE I

SUKOBA NA KNJIEVNOJ LEVICI
Istorijski dogaaji kao to su Oktobarska revolucija i irenje ideja komunizma, imali su znaajan uticaj
na stvaranje nove drutveno-politike klime meu jugoslovenskim narodima. Posledica tih promena
svakako je pojava umetnosti izrazito levih politikih stavova, naroito posle Druge meunarodne konfe-
rencije proleterskih i revolucionarnih pisaca (MORP), 1930. godine u Harkovu, na kojoj je socijalistiki
realizam ozvanien kao ideologija kulture i umetnosti internacionalnog radnikog pokreta. U sutini,
harkovska konferencija je bila vie politika nego umetnika manifestacija na kojoj je istaknuta uloga
literature i umetnosti u organizovanoj borbi radnike klase.
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 7 |

Nakon konferencije, meunarodna mrea i organizacija revolucio-

narnih pisaca i umetnika poela je ekspanziju irom Evrope. Njene
ideje bile su otro suprostavljene svakom subjektivizmu i individual-
nom shvatanju i pogledu na umetnost, u korist jedinstvenog kolek-
tivnog stava, to su prihvatili i akteri umetnosti unutar jugosloven-
skog umetnikog prostora.4

irenju harkovskih ideja na jugoslovenskom prostoru, znatno je

doprinela i ekspanzija socijalne literature to je dobilo oblike or-
ganizovanog pokreta oko koga se okupljao veliki broj pobornika
i simpatizera, koji su se konstituisali u pokret levo orijentisanih
intelektualnih snaga. Ciljevi takvog organizovanja bili su osloba-
anje literature od uticaja idealistike estetike i larpurlartizma, ali
i propagiranje naunog materijalizma i marksistike estetike. Ho-
mogenost i masovnost leviarskog pokreta, podstaknuta je propa-
gandnom delatnou levo orijentisanih asopisa, poput Stoera,
Knjievnika, Literature, Izraza i drugih oko kojih su se okupljali
mladi knjievnici i umetnici. Zalaui se za socijalizaciju umetno-
sti, oni su proklamovali tezu da novu umetnost treba da stvaraju
novi ljudi, i da umetnost moe da se spase nedostatka ivotnog Krsto HEGEDUI, Podravski motivi, 1933.
rezona samo ako se prikloni, ako uzima i crpe snagu iz ivota kome
je masa u tom tekom istorijskom vremenu najvie okrenuta.5

Meutim, umetnici leviari su razliito prihvatali i tumaili harkovske ideje to je dovelo i do idejnih
konfrontacija meu njima. Kako bi smo mogli shvatiti brojne kontroverze vezane za kretanja u umetnosti
uopte, potrebno je ukazati i na znaaj tih rasprava i sukoba u procesu razvoja leve kulture i svih njenih
drutvenih i politikih pokazatelja. Jedna od najznaajnijih kulturnih polemika koja je ostavila dubok trag
u socijalnoj umetnosti toga perioda, svakako je bio sukob na knjievnoj levici u kojem je centralna figura
bio Miroslav Krlea. Sukob je poeo napadom
na nadrealiste, a svoj vrhunac je dostigao lan- 4 Pod pojmom jugoslovenski umetniki prostor nastoje se obuhvatiti sva zbi-
vanja u jednom tada savim odreenom, kulturnom i politikom ambijentu.
kom Quo vadis Krlea?, u asopisu Kultura Vie o tome u: Jea Denegri, n.d., 12.
koji je bio reakcija na predgovor Miroslava Kr- 5 Vasilije Kalezi, Pokret socijalne literature, Beograd 1975, 7089.
lee za Podravske motive (1933) Krste Hegedu-
6 Krlea je u spornom predgovoru napisao: Titrajui se frazama dijalekti-
ia. U pomenutom predgovoru Krlea odba- kog materijalizma, pod maskom fiktivnog artistikog ljeviarstva misticira se
cuje harkovsku liniju i zalae se za socijalnu javnost... Kao to je pojam romantinog kia, opasan po pravu, nepatvore-
nu i iskrenu umjetnost, koja nije i ne moe da bude drugo nego iskreno,
umetnost u kojoj kvalitet i individualnost nee dokumentarno biljeenje istinskih emocija. Kod umjetnikoga je stvaranje
biti ugueni zbog politikih ideja i socijalne sposobnost doivljavanja, vrlo esto uvjetovana neusporedivo vie karakterom
umjetnika, njegovim estetskim teorijama, pogledima na svijet ili drutvenim ili
vrednosti motiva,6 za ta su se zalagali i tada religioznim nazorima, vie o tome u: B. Herman, Quo vadis Krlea? Kul-
osporavani nadrealisti. tura, Zagreb 1933.
| 8 SOCIJALNA GRAFIKA |

Ovaj sukob uticao je i na polarizaciju unutar korpusa socijalne umetnosti pri emu su formirane dve
umetnike struje. S jedne strane bili su umetnici iz grupe Zemlja koji su bez obzira na meusobna raz-
mimoilaenja nastala oko prihvatanja harkovskih ideja, podravali Krleine stavove, i s druge strane,
pripadnici grupe ivot, u kojoj su harkovske ideje veinom prihvaene to e se kasnije konkretno i
ispoljiti u Kujaievom Manifestu.

KOLEKTIVNO DELOVANJE UMETNIKA

Grupa Zemlja
Velika drutvena i politika previranja i sukobi u svetu i Kraljevini Jugoslaviji tokom dvadesetih i tridesetih
godina 20. veka, odrazili su se i na kulturni poredak drave na ovim prostorima to se manifestovalo u sve
oiglednijoj orijentaciji drutva prema levici i njenoj politikoj ideologiji. Drutveno-politike prilike u ta-
danjoj Hrvatskoj bile su odreene politikim programom Stjepana Radia o osnivanju radniko-seljake
vlade. Nakon njegovog ubistva 1928. godine, nastupila je parlamentarna kriza, proglaena je diktatura, zemlja
podeljena na banovine, a zbog produbljavanja socijalnih razlika otean je poloaj seljaka i radnike klase.

Pod uticajem navedenih istorijskih okolnosti, na zagrebakoj umetnikoj sceni, pojavila se grupa Zemlja.
Na konstitutivnoj skuptini, 25. februara 1929. godine, u ateljeu Draga Iblera, donet je pravilnik i izabrani
su upravni i revizioni odbori koje su inili osnivai grupe: Drago Ibler, Antun Augustini, Krsto Hege-
dui, Kamilo Ruika, Frano Krini, Oton Postrunik i Omer Mujadi. Nekoliko meseci kasnije, donet
je i program koji se sastojao od dve baze ideoloke i radne. Ideoloka je definisala cilj i svrhu grupe,
podsticala imperative nezavisnog likovnog izraza, borbu protiv larpurlartizma, stranih umetnikih izraza
i diletantizma, dok je radna podrazumevala popularizaciju umetnosti kroz izlobe, predavanja i tampu,
intenzivni kontakt s inostranstvom i rad s intelektualnim grupama koje su slino ideoloki orijentisane.
Zasnovana na tom programu, umetnost grupe Zemlja odraavala je jedinstvo dokumentarne i izraajno-
umetnike funkcije dela. Njihova ideja je bila da se priblie svakodnevnom ivotu i predstave drutvenu
stvarnost, najee kroz tehnike neposrednog izraza, kao to su grafika i crte. U poetku ostvarivanja svog
programa, grupa Zemlja je naila na veliki otpor ne samo establimenta ve i desnice. Bila je kritikovana,
ak i ismejavana, ali je njena popularnost u narodu sve vie rasla. Dokaz tome,
7 Ovaj predgovor kao neka vrsta doku- bile su njene izlobe sa rekordnim posetama, to je izazvalo jo vei otpor i na
menta marksistike estetike koji, atici-
pirajui stavove u kulturi mnogo ireg
kraju dovelo do spreavanja njenog rada.
opsega nego to je lokalni, predstavlja
napad na liniju harkovskog i moskov-Ipak, bez obzira na veliku popularnost, ideje Komunistike partije i Harkov-
skog kongresa koji su Zemljai zvani-
ske konferencije dovele su do nesporazuma i neslaganja unutar grupe, jer ih
no zastupali do njegovog objavljivanja.
najvei deo lanova nije prihvatio. Otpor prema tim idejama doveo je do is-
poljavanja antiharkovskog stava to je najoiglednije prezentovao Krlea u ve pomenutom predgovoru
Podravskim motivima (1933) Krste Hegeduia.7 lanovi Zemlje su harkovske ideje smatrali nametnu-
tom dogmom Staljinovog glasnogovornika generala Andreja danova, jer su, po njima, bila u suprotno-
sti sa svakim pravim stvaralatvom pa i socijalnim angamanom na podruju umetnosti.
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 9 |

Grupa ivot
U drutveno-politikim okolnostima slinih onima u Hrvatskoj, na srpskoj umetnikoj sceni formirana
je grupa ivot. Uprkos tome to je bila mnogo heterogenija, iako bez vrste organizacione forme kakvu je
imala Zemlja (koja joj je bila podstrek i uzor jer se prva pojavila), grupa ivot je odigrala znaajniju ulogu
u razvoju socijalne umetnosti u Srbiji izmeu dva rata, a njene aktivnosti i zadaci podudarili su se sa gotovo
svim socijalnim tendencijama u umetnosti jugoslovenskog umetnikog prostora u pomenutom periodu.

Hotel Moskva u Beogradu bio je stecite leviara, naprednih intelektualaca, knjievnika i omladine u pe-
riodu od 1929. do 1932. godine. Neto kasnije otvorena je i kafana Gusarski brod koja je postala borbeni
tab moderne, angaovane umetnosti, mesto gde su se okupljali umetnici socijalne orjentacije i vodili raz-
govore o tekom poloaju umetnika u tadanjem drutvu. S ciljem da se pobolja postojee stanje, kako
u umetnosti tako i u drutvu, umetnici su zakljuili da je neophodno osnovati grupu koja e biti nosilac
nove borbene umetnosti ija bi tematika bila vezana za svakodnevni ivot i razumljiva velikom broju ljudi.

Grupa ivot osnovana je 1934. godine, a prvi lanovi bili su: ore Andrejevi-Kun, Mirko Kujai, Vla-
deta Piperski, Dragan Baja Berakovi, ure Teodorovi, Josip Bepo Benkovi, Radojica ivanovi Noe,
Vinko Grdan, Nikola Martinoski, Lazar Lienoski, Stevan Bodnarov, Prvoslav Pivo Karamatijevi i dr.
Grupa nije donela idejno-organizacioni program, poto se zahtevalo da se sav rad obavlja u ilegalnosti.
Iako su se pojedini umetnici i tada i kasnije pozivali na Zemljin program,
8 Kujai je svoj Manifest objavio povo-
Kujaiev Manifest (1932)8 sadravao je mnoge ideje i zahteve za koje su se dom samostalne izlobe 1932. godine
lanovi grupe zalagali pa je shodno tome prihvaen kao osnovna platforma i u predgovoru mape Ribari (1934). U
njemu je obrazloio svoje stavove o soci-
programa, a autor kao jedan od vodeih ideologa grupe.
jalnoj umetnosti koji ine temelj koncep-
ta grupe ivot i socijalnih tendencija u
Osnivanje grupe ivot usko je vezano za irenje ideja Komunistike partije meuratnoj srpskoj umetnosti.

i Harkovske konferencije. Partija je prihvatila harkovske teze i insistirala na 9 Lazar Trifunovi, Srpsko slikarstvo
1900-1950, Nolit, Beograd, 1973, 245.
praenju savremenih umetnikih pokreta, to je podrazumevalo socijalistiki
realizam, kako bi kroz umetnost bila ostvarena borba za prava radnike klase. Ona nije odreivala zadatke
kako treba slikati, ali je smatrala da likovna sredstva kojima se umetnik slui moraju biti u slubi sadraja.
Ove ideje grupa ivot je usvojila kao svoj program i mnogo im je doslednije prilazila u odnosu na Zemlju. U
grupi ivot nije bilo razmimoilaanja po tom pitanju, to e i Mirko Kujai istai u svom Manifestu. Dok su
lanovi grupe Zemlja uglavnom ili za Krleom i zastupali tezu da socijalnu tematiku treba da prati i visoko
kvalitetna umetnika obrada, to je u osnovi podrazumevalo borbu protiv diletantizma, isto kao i borbu pro-
tiv larpurlartizma, grupa ivot je, nejedinstvena u gleditima, bila blia dogmatskom radikalizmu, koji nije
video mogunost nikakve sinteze izmeu umetnosti i revolucije.9 Zbog toga, njeno delovanje je u pogledu
politikih aktivnosti proizlazilo iz harkovske linije po kojoj se umetnik u svom stvaralatvu mora podrediti
obavezama i potrebama politike propagande. Socijalna umetnost je, prema ovim zahtevima, morala da
bude propagirana i diktirana zahtevima aktuelnog politikog trenutka i klasne borbe, bez obzira na predis-
pozicije umetnika. Ipak, to nije bilo principijelno pravilo pa je ta dogma esto odbacivana poto e jedan
deo umetnika iz grupe ivot, realizovati osobena umetnika ostvarenja prema zakonitostima likovne forme.
| 10 SOCIJALNA GRAFIKA |

10 Svedoenja Mirka Kujaia i ur- Predstavnici ivota prihvatili su realizam u punom smislu, za razliku od likov-
a Teodorovia, vidi u knjizi: Vjekoslav
etkovi, Socijalna umetnost u Srbiji
ne forme koju je Zemlja preuzela od Brojgela i Boa, o emu su posvedoili
izmeu dva rata, Akademija umenosti ure Teodorovi i Mirko Kujai: I kod nas je bilo naslanjanja na nemake
u Novom Sadu, Novi Sad, 1991, 108. ekspresioniste ali smo uvek teili ka neem bliem nego to je Brojgelova for-
11 Neposredno pred otvaranje izlobe, ma, to je vezano za na ivot. Nama je vie odgovarao francuski ekspresioni-
Krsto Hegedui je dobio telegram u
kojem ga Ibler, Kauzlari, Svenjak, zam Sutina nego nemaki, koji se razlikuju. Blii su nam bili Deren, Vlamenk,
Tompa i Plani pozivaju da ne otvara Matis, Carinik, Delakroa, Domije od Grosa, Bekmana i Diksa.10
izlobu, to je verovatno posledica ko-
lebljivosti meu lanovima koji su ostali
u Zagrebu, s obzirom na pritiske koji Odbacivi hedonistiku umetnost koja je stvar imunih putem kolektivnog
su postali sve vei. Vie o tome: Josip
delovanja, socijalna umetnost e postati oruje u borbi za bolji poloaj i soci-
Depolo, Zemlja 19291935, Nadreali-
zam. Postnadrealizam. Socijalna umet- jalna prava, poto svaki umetnik stoji na taki gledita izvesne socijalne gru-
nost. Umetnost NOR-a. Socijalistiki pacije, prema njenoj ulozi i njenim interesima u drutvu. Iza autorove linosti
realizam 19291950, Muzej savreme-
ne umetnosti, Beograd 1969, 44. sada stoji kolektiv, a duh kolektivnog u likovnoj umetnosti mogue je ostvariti
jedino ako se itavo udruenje likovnih umetnika, kao odgovarajui idejni po-
kret masa, okupi u borbi pred zajednikim ciljem. Voeni tom idejom, nakon stvaranja grupe ivot, njeni
lanovi su preuzeli Udruenje likovnih umetnika a zatim stvorili masovnu umetniku organizaciju Salon
Nezavisnih (1936), koja e prevazii okvir Beograda i Srbije. Salon je okupio umetnike iz cele tadanje Ju-
goslavije u celinu levih snaga i stvorio relativno kompaktan front koji e delovati do samog rata, ali i kasnije
pod drugim uslovima. Socijalna umetnost u Srbiji bila je veinom prihvaena u narodnim masama, ali i
meu intelektualcima i leviarski orjentisanim graanima. Organizovanim delovanjem, kroz Univerzitet
i povezivanjem sa radnikom klasom, angaovani umetnici su omoguili da se umetnost priblii irokim
masama i da direktnije utie na razvoj socijalne svesti kod posmatraa. Na isti nain e i grupa ivot kom-
pleksno manifestovati poglede na probleme svoga vremena u kojima je bilo jasno da nova umetnost ne
moe biti neutralna i pasivna sebe radi, ve da mora da predstavlja sredstvo u borbi za drutvene promene.

SARADNJA MEU SOCIJALNIM POKRETIMA

Razmimoilaenja u stavovima izmeu grupa Zemlja i ivot osnovni su razlozi zato nikada nisu zna-
ajnije saraivale, a jedan od uzroka neslaganja meu njima proistekao je iz sukoba miljenja i naina
shvatanja forme i stila. Meutim, saradnja i kontakt meu pripadnicima socijalnih pokreta u Srbiji i
Hrvatskoj ostvarena je kroz druge angamane, kao to je okupljanje levo orjentisanih intelektualaca
oko asopisa Danas (Marko Risti, Milan Bogdanovi, Petar Dobrovi, Bora Prodanovi, Aleksandar
Vuo, Duan Mati i dr), koji e na elu sa Miroslavom Krleom odigrati znaajnu ulogu u povezivanju
socijalnih pokreta u Srbiji i Hrvatskoj.

Hrvatski umetnici su saradnju razvijali i kroz uestvovanje na beogradskim izlobama. Najznaajnije

predstavljanje beogradskoj publici bilo je na sedmoj izlobi Zemlje, koja je otvorena 24. februara 1935.
godine u Paviljonu Cvijeta Zuzori u Beogradu. Ogranizaciju same izlobe pratila je velika tenzija emu
su doprinele nesuglasice unutar same grupe oko toga da li treba otvoriti izlobu ili ne.11 S druge strane,
pojedini kritiari opteprihvaene larpurlartistike orjentacije, napisali su nekoliko izuzetno negativnih
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 11 |

kritika u kojima su autorima radova zamerili nepostojanje originalnosti, stvaranje plagijata Grosove
umetnike vizije, i osporavali ih kao predstavnike socijalne umetnosti.12 Bez obzira na napetu situaciju,
pritiske policije i reakcije pod kojima se odvijala, izloba je doivela veliki uspeh koji je podstakao kriti-
are oba smera, levog i desnog, da potpunije i kompleksnije ponu da razmilju o socijalnoj umetnosti.
Umetnost grupe Zemlja beogradska kritika primila je pozitivnije i blagonaklonije od zagrebake, iako
je i ona bila podeljena na desniare koji su je otro kritikovali i leviare koji su je podravali, uz blagu
osudu to u potpunosti nisu prihvatili ideje Harkovskog kongresa.

Od eminentnih srpskih kritiara, pravu vrednost Zemlje obrazloio je Rastko Petrovi, koji je istakao da
je kljuno pitanje aktivnosti Zemlje neposredan kontakt prisan odnos sa ljudima iz svoje sredine.
Umetnost grupe se, napisao je Petrovi, kree izmeu budunosti i prolosti, izmeu naprednog stava i
ideja s jedne strane, i likovne forme za koju se ona opredelila s druge. U takvoj formi Petrovi je video
njenu konzervativnost jer su odstupili od savremenog izraza, ostavivi savremena likovna iskustva,
da bi se tako slepo zalepili za flamansku umetnost Brojgela i Boa.13 Petrovi je
najbolje osetio duh Zemljaa istaknuvi s jedne strane njihovu angaovanost, poto 12 Vie u: S. Vinaver, Izloba
su prvi koji su svojom vrstom voljom zakoraili u savremene mase ispred svih Zemlje, Ideje, 9. III 1935; S.
Vinaver, Izloba S. Aralice,
umetnikih grupa, i s druge strane, umetniki plan kojim je okrenuta u traganju za Pravda, 22. III 1935; R. Drai-
umetnikim izrazom prolosti a ne savremenosti.14 Tokom trajanja izlobe Vilim nac, Socijalno u slikarstvu,
Pravda, 27, 28, 29, 1934.
Svenjak i Krsto Hegedui odrali su brojna predavanja o socijalnoj grafici i soci-
13 N. J. (Rastko Petrovi),
jalnoj umetnosti u Hrvatskoj. Izloba Zemlje, Politika, 3.
mart 1935.
Danas je jasno da su izmeu grupa ivot i Zemlja postojale sutinske razlike ali da 14 Josip Depolo, n. d., 3649.
su im, posmatrano u celini, ideje bile sline. Kada su se u aprilu 1935. godine, posle
izlobe Zemlje u Beogradu, konano podudarila shvatanja hrvatske i srpske javnosti i njihove kritike,
zabranjen je rad grupe Zemlja.

PRVA GRAFIKA IZLOBA I NJEN ZNAAJ

Tenja prema sve iroj popularizaciji grafike, kao vodee likovne discipline socijalne umetnosti, inici-
rana je i organizovanjem velikog broja grafikih izlobi. One su, inae, kljune za sagledavanje korpusa
jugoslovenske socijalne umetnosti i razvoja grafikog medija u umetnosti prve polovine 20. veka. Uko-
liko se sagledaju opusi pojedinih umetnika moe se konstatovati da postoje veoma znaajne produkcije
u oblasti socijalne grafike i pre prve velike smotre Prve grafike izlobe 1934. godine. Najznaajniji
primeri iz tog perioda su svakako dela Radojice ivanovia Noa, Pavla Vasia, Mihaila S. Petrova, Jata-
gan mala Arpada Balaa iz 1933. godine, Stvarnost u stvarnosti Piva Karamatijevia iz iste godine, Ribari
Mirka Kujaia iz 1934. godine... Ove grafike ine jedinstvo sa mapama umetnika socijalnih tendencija
drugih regiona kao to su Metro (1928) i Beton (1930) Sergeja Glumca, Podravski motivi (1933) Krste
Hegeduia, Predgrae (1933) Maksima Sedeja, Ljudi sa Sene (1934) Marijana Detonija, Linorezi (1934)
Otona Postrunika... Ipak, moe se rei da je socijalna grafika na jugoslovenskom prostoru vrhunac
ekspanzije doivela na otvaranju Prve grafike izlobe u Beogradu, 5. februara 1934. godine.
| 12 SOCIJALNA GRAFIKA |

Izlobi su prethodile velike pripreme kako bi joj prisu-

stvovao to vei broj izlagaa. Pomagalo se onima koji
nisu dovoljno poznavali tehniku rezanja, a na instruk-
torskom planu posebno su radili Ljuba Ivanovi, Mi-
hailo S. Petrov, ore Andrejevi-Kun i Ivo eremet.
Osnovni cilj bio je da to vei broj umetnika obrauje
socijalne teme i da se postigne to bolji likovni i teh-
niki nivo. Kao tehnika, na izlobi je preovlaivao
drvorez, koji je svojom jednostavnou omoguavao
da se ostvare nove tenje socijalnog karaktera. Tako
su nastali izuzetni opusi inspirisani tekom stranom
ljudskog ivota, prkosom i otporom.

Na izlobi su posebno bile zapaene grafike Mirka

Kujaia iz mape Ribari, nastale nakon umetnikovog
sedmomesenog boravka na jadranskim ostvima.
Mirko KUJAI, Ribari, 1934.
Posle ogorenja ispoljenih u svom Manifestu, saop-
tenih pred ogromnom publikom na svojoj izlobi
1932. godine, Kujai se otisnuo na viki arhipelag da ivi sa radnikom klasom i ribarima kako bi osetio
taj nain ivota. Na osnovu prikupljenog materijala iz ribarskog ivota crtea, skica i krokija raenih
u tuu, olovkom i bojom Kujai je napravio mapu od 21 drvolinoreza, koju je zamislio kao roman u
slikama, u stilu belgijskog umetnika Mazerela. Ribari sadre i uvod koji je znaajan po tome to odraava
ideje koje je Kujai ve izneo u svom Manifestu. Uz svaku grafiku u ovoj mapi nalazi se tekst iste veliine
koji opisuje teak ribarski ivot, opasnost njihovog posla, naporan rad pod najteim okolnostima, a to se
poredi sa raskonim ivotom imunog gradskog sveta. Bio je to primer objektivnog gledanja na ljude u
vrtlogu ivotne borbe u kojem nije bilo nimalo poze ili morbidnosti, ve ista crno-bela objektivnost. Zato
se sa sigurnou moe rei da je Kujaiev Manifest najdoslednije projektovan u Ribarima u kojima je pri-
kazao borbu za poeziju napretka, za zdravog, znojavog oveka, protiv tradicije; protiv iste umetnosti za
novu umetnost koja e kroz istu elju i buntovnu paletu da pronesu ivot u rad, za rad budunosti.15

Kao najzastupljeniji grafiar na izlobi i jedan od vodeih ideologa socijalne umetnosti u Srbiji, na ijim
se Manifestu temelje socijalne tendencije u meuratnoj umetnosti, Kujai je posebno istakao grafiku kao
najadekvatnije izraajno sredstvo te umetnosti. Komentariui znaaj ovog medija, napisao je: Grafika se
po svojim jasnim i odreenim sredstvima izraavanja pokazala kao efikasni umetniki jezik i bila prihva-
ena od socijalnih umetnika, te je uzimajui na sebe ulogu borca stala u prvi plan savremene umetnosti.
Prostota, simultanost, jasnoa, jednostavnost, skraenost postupka, brzina i
15 Mirko Kujai, Moj manifest,
Mala revija, aak, 1/1932, 4, 5658.
snaga utiska, irina razmnoavanja, neposrednost, savremenost, autentinost
16 K. M. Savremena grafika, NIN,
i u neku ruku urnalistika umetnosti pristupana najirim slojevima ini da je
br.6, Beograd, 13. IV 1935. grafika u ovom momentu umetnost progresivne drutvene klase.16
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 13 |

Pored Kujaia, koji je bio pionir socijalnih ideja u naoj umetnosti, izu- 17 Vie o tome u: Jelena Mileti,
Mapa Krvavo zlato, ora Andrejevia
zetnu panju publike i kritike na izlobi privukli su i radovi ora An-
Kuna, Zbornik Narodnog muzeja,
drejevia-Kuna, za koga se moe rei da je svojim delovanjem postao naj- 17/2, Beograd 2004, 473.
poznatiji socijalno angaovani umetnik u Srbiji. Grafike poput Kosmajske 18 Jovan Popovi, Mapa Krvavo zlato,
ulice, Harmonikaa i Prosijaka, koje su prikazane na Prvoj grafikoj izlobi, tampana u Starom Beeju 1937.
predstavljaju prave primere socijalne umetnosti. Meutim, mnogo znaaj- 19 Jerko Denegri, Srpska grafika
1900-1950, u: Jugoslovenska grafika
niji stvaralaki momenat u Kunovom opusu je rad na mapi Krvavo zlato u 1900-1950, Muzej savremene umet-
periodu od 1934. do 1937. godine.17 Mesec dana provedenih u borskom nosti, Beograd, decembar 1977- fe-
bruar 1978, 46.
rudniku, inspirisali su umetnika da kroz listove grafike mape predstavi
mukotrpan rad i bedan ivot borskih rudara.

Krvavo zlato (1937) je mapa koncipirana u stilu romana, poto su u to vreme grafike teme razraivane
i ilustrovane kao vrsta tiva. Mapa se sastojala od 28 drvoreza, a tekst predgovora je u borbenom duhu
napisao Jovan Popovi.18 Njome je ispisana pria o tekom ivotu proleterizovanog seljaka kojeg zemlja
zatrovana otrovima i opustoena uraganskim ve-
trovima ne moe da hrani. Takav seljak je prinuen
da radi kao rudar u oknu, mranom i otrovnom, za
malu nadnicu, u ambijentu u kome se odigrava pra-
va ljudska drama. Kun se saiveo sa rudarima i pro-
uavao njihov ivot pa je mapu Krvavo zlato uradio
kao dramu u nastavcima, potresnu i apokaliptinu
sliku o ivotu, borbi i stradanju, a istovremeno otpo-
ru i elementarnoj snazi radnika-rudara.

Ovi grafiki listovi postali su paradigma socijalne

umetnosti ne samo u tematskom i idejnom ve i
jezikom i plastikom smislu. Njih karakterie kraj-
nja saetost izraajnih sredstava, siromatvo forme
dolazi do granice namernog neestetizma, a veziva-
nje za uzor u Mazarelu u obliku slikanih romana
nije bilo pitanje potpadanja pod jedan isto umet-
niki uticaj, nego je to vid njegove svesne deperso-
nalizacije u cilju to delotvornijeg izvrenja jedne
u osnovi ideoloke funkcije umetnikog jezika.19
Mapa je odmah nakon izlaska iz tampe zabranje-
na i zaplenjena, osim malog broja primeraka koje je
prethodno rasturila organizovana omladina Beogra-
da. Mapa Krvavo zlato i Kujaievi Ribari postale su
amblematski primeri socijalne umetnosti u Srbiji. ore ANDREJEVI KUN, Krvavo zlato, 1936.
| 14 SOCIJALNA GRAFIKA |

Prva grafika izloba bila je veoma uspena i od izuzetnog znaaja za promociju socijalne umetnosti u
Srbiji u kojoj e daleko izraeniji biti duh protesta i otpora, nego izgradnja novog umetnikog izraza.
Mihailo S. Petrov e tim povodom napisati: veina izloenih dela najoiglednijom uverljivou poka-
zuje daleko teu i neposredniju vezu izmeu umetnikih tenji i ivotne stvarnosti, nego li je to do ove
izlobe postignuto i ispoljeno na ostalim poljima likovne oblasti u nas.20 Znaaj ove izlobe je, izmeu
ostalog, i u tome to su napredni umetnici, po prvi put, pokuali da sloenoj i do kraja eksploatisa-
noj tehnici ulja suprotstave grafiki medij. Takoe, ova izloba je pobornicima pomenutog umetnikog
pravca omoguila da, u okviru novih tehnikih mogunosti, suprotstave larpurlartistima svoje sredine
dela inspirisana naprednim shvatanjima kako uloge umetnosti, tako i aktuelnih problema drutva.21
Kritika je pored izuzetnih likovnih dostignua uoila i nedostatke izlobe (u tehnikom pogledu, na
primer), ali je njena najvea vrednost to to su mnogi umetnici ostvarili solidna grafika reenja, ime
su otvorene nove mogunosti i vidovi komplementarnog izraavanja.

DRUGE IZLOBE SOCIJALNE GRAFIKE, BOJKOT

I STVARANJE SALONA NEZAVISNIH (1936)
Neposredno posle prve trebalo je da bude odrana i Druga grafika izloba u Paviljonu Cvijeta Zuzori.
Meutim, Paviljon je prekrio prvobitni ugovor o ceni prostora za izlaganje i toliko je podigao da veliki
broj lanova Udruenja likovnih umetnika nije mogao da je prihvati, to je dovelo do bojkota izlobe. Tri-
deset umetnika je nakon toga uputilo svoje primedbe vezane za materijalni status ali i programske aktiv-
nosti Udruenju prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzori 22 u iju odbranu je odmah stala grupa afirmisanih
umetnika pripadnika larpurlartistike orijentacije.23 Od bojkotaa su se ogradili i pripadnici grupe
Oblik, pa bi se stvaranje grupe Dvanaestorica, pristalica izrazito larpurlartistikog slikarstva, moglo do-
nekle posmatrati i kao potreba za suprotstavljanjem bojkotaima, teoriji i praksi socijalne umetnosti.24

20 Mihailo S. Petrov, Prva grafika izloba
beogradskih slikara, Pravda, 16.februar
1934.
21 Radijica ivanovi Noe, Napredna umet-
nost, Naa Stvarnost 12, Beograd, 1926.
22 Primedbe su se odnosile na monopol i uslo-
ve iznajmljivanja Paviljona, honorara i naina
iriranja dela za izlobe, koje je to udruenje
realizovalo unutar svog programa. Dovedena je
i u pitanje kompetentnost ljudi koji pripremaju
izlobe za inostranstvo, odnosno izbor onih iji
radovi idu pred iri i onih koji uestvuju nepo-
sredno, po pozivu.
23 Toma Rosandi, Borivoje Stevanovi, Lju-
bomir Ivanovi, Ivan Radovi, Vasa Pomoriac,
ivorad Nastasijevi, Petar Lubarda, Sreten
Stojanovi, Zora Petrovi, Milo Golubovi.
24 Miodrag B. Proti, Srpsko slikarstvo XX
veka, II, Nolit, Beograd 1970. 342.
Udruenje Cvijeta Zuzori, prihvatilo je da ispuni samo neke zahteve
Rezolucije tridesetorice zbog ega je u ULU-u dolo do podvajanja.
Smenjena je uprava Udruenja, Sreten Stojanovi, tadanji predsednik
je podneo ostavku, na njegovo mesto doao je Vinko Grdan a sekre-
tar je postao Mirko Kujai. Meutim, ni bojkotai nisu bili sloni.
lanovi grupe ivot (Kun, Berakovi i Kujai), koji su bili i inicijatori
ovog bojkota, uporno su nastojali da se svi njihovi zahtevi usvoje, pa
su odustali od izlobe jer nisu bili zadovoljni rezultatima zapoete ak-
cije koja se svela samo na materijalni poloaj umetnika. Oni su teili
da se akcija usmeri na ciljeve od ireg drutveno-politikog znaaja
oko kojih bi se okupio vei broj eminentnih umetnika.
Ovaj sukob razreen je odravanjem dve odvojene izlobe IX je-
senje izlobe u Paviljonu 8. novembra i bojkotake 27. novembra
1936. godine na Tehnikom fakultetu, iju su salu dobili besplatno,
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 15 |

25 Odluku da se izloba ipak odri potpisali dok su ulaznice prodavane u pola cene.25 Meutim, na boj-
su: I. eremet, M. Tomi, D. Vlaji, S. Bodna-
kotakoj izlobi nisu uestvovali svi lanovi grupe ivot jer
rov, S. Luki, D. Jovanovi.
je dolo do unutranjeg rascepa. Grupa umetnika tzv. reali-
26 Pored lanova grupe ivot, sa Salonom
Nezavisnih su saraivali i Bora Baruh, Ivo sta Kujai, Kun, Berakovi javno je odbila da uestvuje
eremet, Duan Vlaji, Anton Huter, Vera na izlobi suprotstavljajui se krugu umetnika u kojem su bili
ohadi, ana Luki, Mihailo Tomi, Vojo
Dimitrijevi, Mihailo S. Petrov, Pavle Vasi... eremet, Tomi, Vlaji, Bodnarov, Luki. Realisti su, naime,
smatrali da ovom akcijom treba obuhvatiti sve umetnike i
sva socijalna pitanja. Otvorena usred meusobnih rasprava, ova izloba predstavlja prvu, moe se rei
spontanu, izlobu nezavisnih umetnika, kako e se uskoro protagonisti bojkotake izlobe nazvati.
Kao rezultat pomenutih dogaaja nastao je Salon Nezavisnih koji e se kao grupa pojaviti sledee, 1937.
godine, na svojoj prvoj izlobi u Inenjerskom domu. Na ovoj izlobi uestvovali su i svi lanovi grupe
ivot, koji su se kroz dobro organizovanu propagandu preko sindikata, napredne omladine i enskog
pokreta veoma angaovali kako bi poseta izlobi bila to vea. U daljem razvoju socijalne umetnosti
Salon Nezavisnih je imao zapaeno mesto, to se
videlo na izlobama 1938. godine, na Pravnom
fakultetu, i 1939. godine, u Sokolskom domu.
Bez obzira na heterogenost u stilu i opredeljenju,
krug umetnika oko Salona Nezavisnih naglo se
proirio, kako umetnicima koji su slikali socija-
nu tematiku, tako i jo vie onima koji to nisu.
Ovi poslednji su u Salonu videli mogunost da
izraze svoje nezadovoljstvo zvaninom umetni-
kom, izlagakom politikom.26 Posle XIII jesenje
izlobe i poslednjeg sastanaka grupe ivot odra-
nog 1940. godine, pojaan je policijski teror pro-
tiv komunista i naprednih intelektualaca, pa su
i neki lanovi grupe uhapeni, tako da vie nisu
postojali nikakvi uslovi za kolektivno delovanje.

Nakon sukoba, rasprava i bojkota, u Paviljonu

Cvijeta Zuzori ipak je otvorena Druga jugoslo-
venska grafika izloba 14. februara 1937. godi-
ne ali je bila manje karakteristina po socijalnoj
tematici, poto veina predstavnika socijalne
umetnosti iz Beograda nije izlagala. Ipak, na toj
izlobi su svoje radove inspirisane socijalnom te-
matikom predstavili Arpad Bala, Sergej Glumac,
Vilko Gecan, Nikola Martinoski, Drago Vidmar,
France Miheli, Ivan Radovi, Maksim Sedej i dr. Maksim SEDEJ, Bog u Trbovlju, 1936.
| 16 SOCIJALNA GRAFIKA |

Razmimoilaenje u stavovima i nesuglasice meu

organizovanim umetnikim grupama, prinudili su
najkonzervativnije meu njima Udruenje prija-
telja umetnosti, koje je diktiralo i utvrivalo propise i
podravalo izlagaku politiku Paviljona Cvijeta Zuzo-
ri da promeni svoj stav. injenica da su socijalne
tendencije bile dominantno prisutne jo od Prve gra-
fike izlobe i da su predstavljale napredna stremlje-
nja u umetnosti tog perioda, primoralo je Udruenje
prijatelja umetnosti da uvai i potvrdi umetnike ideje
pokreta na elu sa Salonom Nezavisnih.

Kao rezulatat novonastalih promena na umetnikoj

sceni u Paviljonu Cvijeta Zuzori je 27. februara 1938.
godine otvorena Trea grafika izloba umetnika Kra-
ljevine Jugoslavije. Pozivu za uee odazvao se veliki
broj umetnika iz cele Kraljevine Jugoslavije to je jo
vie doprinelo popularizaciji grafikog medija kod
publike. Skoro svi tadanji listovi su isticali znaaj
grafike, uz napomenu da ni jedna likovna umet-
nost nema te mogunosti da na malom i skuenom
prostoru, oskudnim sredstvima, predstavi prirodu i
oveka, i njihove odnose, iskljuivo donosei uravno-
Prvoslav Pivo KARAMATIJEVI, Svi na posao!
teene razmere izmeu belog nitavila, belog ieki-
vanja i crne, ljudskom energijom oploene stvarnosti. Grafika je prava narodna umetnost, grana umet-
nosti koja je imala najveu rasprostranjenost u narodu i tokom vekova.27 Znaaj Tree grafike izlobe
bio je u njenoj kompleksnosti i masovnosti, jer je okupila veliki broj umetnika sa jugoslovenskog pro-
stora28 i predstavila primenjenu grafiku i crte koji je, takoe, bio znaajan medij socijalne umetnosti.

Period za vreme i posle izlobe obeleila je pojava izuzetnih grafikih ostvarenja poput mape Graevina
Bratislava Stojanovia, nastale tokom 1938/39. godine i mape Zemlja Prvoslava Pive Karamatijevia iz
1938. godine, inspirisane turobnim ivotom siromanih ljudi iz Sandaka. Potrebno je istai i Karama-
tijeviev znaaj za celokupni opus grafike umetnosti i irenje ideja socijalnog pokreta uopte. U svom
stvaralatvu umetnik se posvetio galeriji likova planinskih tipova ljudi koje je stvarao likovno isto i
pojednostavljeno, uz korienje blago primitizovane likovne forme, sa ciljem ostvarivanja novih socijal-
nih tendencija. Svakako treba spomenuti da je 1933. godine (pre mape Zemlja), uradio i znaajnu mapu
crtea sa socijalnom tematikom Stvarnost u stvarnosti. Godinu dana nakon izlaska Karamatijevieve
mape Zemlja, nastala je originalna mapa drvoreza Tamne varijacije (1939) Antuna Zupe, koji je brojge-
lovskom karakterizacijom prikazao ivot siromanih slojeva drutva.
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 17 |

Pomenute izlobe veoma su znaajne za afirmaciju grafike tehnike, posebno socijalne grafike, kao vo-
deeg medija socijalne umetnosti. One su utemeljile grafiku umetnost u beogradskoj sredini, koja do
tada nije bila dovoljno zainteresovana za tu vrstu likovnog izraza jer je prvenstveno bila okrenuta slikar-
stvu, to je i bio jedan od razloga zakasnelog razvoja grafike umetnosti kod nas. Nakon uspeno realizo-
vanih grafikih izlobi u Beogradu, koje su doivele sjajan uspeh kod publike i likovne kritike, znaajno
je poraslo interesovanje za jugoslovensku grafiku u inostranstvu. Rezultat toga bila je i meunarodna
afirmacija naih grafiara na izlobama u Brnu i Kopenhagenu tokom 1938. godine.

Suoena sa drutveno-istorijskim okolnostima u kojima je nastala, u periodu izmeu dva svetska rata,
socijalna umetnost je predstavljala neku vrstu inteligentnog oruja u drutveno-politikoj borbi za gra-
anska prava i intelektualne slobode na tlu Kraljevine Jugoslavije. Rezimirajui navedene okolnosti pod
kojima se socijalna umetnost kod nas razvijala, kao i ogroman grafiki opus koji je detaljno rekonstru-
isan, dolazi se do zakljuka da je ekspanzija socijalne umetnosti u nas poela upravo u mediju grafike,
koja je preuzela vodeu ulogu meu likovnim disciplinama. Dostupna najiroj publici zbog tehnike
lakog i brzog umnoavanja velikog broja primeraka, grafika je postala nosilac odreene socijalne po-
ruke i sredstvo za propagiranje politikih ideja zbog ega je postala vodei medij socijalne umetnosti,
umetnosti u NOR-u, pa i u vreme socijalistikog realizma. Protagonisti tih tendencija bile su, uglavnom,
iste linosti samo se socio-politika problematika umetnosti vremenom promenila. Dok je umetnika
produkcija meuratnog perioda bila izraz potrebe za odravanjem progresivne duhovne aktivnosti,
socijalistiki realizam kao ideologija inaugurisana je od strane vlasti i njene kuluturne politike. Vlast je
insistirala na tome da umetnost mora da bude proleterska po sadraju, nacionalna po formi i ideoloki
ista u cilju. Meutim, socijalistiki realizam, koji je bio ideoloki koncipiran kao umetnost koja treba
da govori o oveku i njegovoj veliini i snazi, u praksi je odbacio oveka-umetnika, ukidanjem slobode
njegovog doivljaja i izraza i stavljanjem umetnosti u funkciju dnevne politike. Umetnost je tako postala
sredstvo propagande jednog politikog sistema i prestala da bude sama po sebi cilj i lini umetniki izraz
kao kritiki iskaz.

Miela Blanua

27 Vidi u: Vjekoslav etkovi, n.d., 122.

28 Bio je primetan izostanak hrvatskih umet-
nika iz grupe Zemlja i vodeih linosti srpske
socijalne umetnosti, Mirka Kujaia i ora
Andrejevia-Kuna koji su tada bili izvan zemlje.
| 18 SOCIJALNA GRAFIKA |

Sergej GLUMAC, Metro VII, oko 1928.

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 19 |

Krsto HEGEDUI, Nacek Celenca Iz Gabajeve grede, 1926.

| 20 SOCIJALNA GRAFIKA |

Prvoslav Pivo KARAMATIJEVI, Goni ih drue bore!

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 21 |

Mirko KUJAI, Ribari I, 1934.

| 22 SOCIJALNA GRAFIKA |

ore ANDREJEVI KUN, Sobe za prenoite (Ulica), oko 1933.

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 23 |

Nikolaj PIRNAT, Linorez Ribeli slavi, 1944.

| 24 SOCIJALNA GRAFIKA |

ore ANDREJEVI KUN, Krvavo zlato, 3, 1934.

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 25 |

Marijan DETONI, Mapa Ljudi sa Sene, 1934.

| 26 SOCIJALNA GRAFIKA |

Tone KRALJ, Svadba, 1934.

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 27 |

Vilim SVENJAK, Pariske reminiscence, 1933.

| 28 SOCIJALNA GRAFIKA |

Oton POSTRUNIK, Linorez (Mapa 16 Linoreza), 1934.

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 29 |

Antun ZUPA, Iz mape Tamne varijacije Cilindri, 1939.

| 30 SOCIJALNA GRAFIKA |

Bratislav STOJANOVI, Iz zbirke Graevina Ciglari I, 1939.

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 31 |

Arpad BALA, Album Endre Ady, 1930.

| 32 SOCIJALNA GRAFIKA |

Maksim SEDEJ, Predgrae V, 1933.

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 33 |

Mirko KUJAI, Kod sudije

| 34 SOCIJALNA GRAFIKA |

Edo MURTI / Zlatko PRICA, Mapa Jama (I. G. Kovai)

| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 35 |

Mihailo PETROV, 27. mart 1941 Bolje grob nego rob, 1945.
| 36 SOCIJALNA GRAFIKA |

Katalog

ore Andrejevi-Kun Arpad bala Iz mape Ropstvo na Siciliji:

(19041964) (18871981) Konkurenti, 1921.
litografija, 3535
ene s pukama List iz mape Jatagan mala, 1934. inv.br. 844/13
drvorez, 18,514,7 (128,8) linorez, 29,537 (25,830,5)
inv.br. 490 inv.br. 1283
Sergije glumac
Sobe za prenoite (Ulica), Kopanje, 1934. (19031964)
oko 1933. linorez, 34,542 (25,830)
drvorez, 2016 (11,59,5) inv.br. 1284 Metro VII, oko 1928.
inv.br. 495 drvorez, 31,528 (2822,5)
Berba, 1934. inv.br. 92
Krvavo zlato, 1, 1934. linorez, 34,542,2 (24,730)
drvorez, 2315 (13,511) inv.br. 1285 Metro VIII, oko 1928.
inv.br. 496 drvorez, 31,528 (2822,3)
Album Endre Ady, 1930. inv.br. 93
Krvavo zlato, 3, 1934. listovi 1, 3, 6, 8
drvorez, 2315 (1311) litografija, svi listovi 3140 Metro X, oko 1928.
inv.br. 498 inv.br. 1286 drvorez, 31,528 (28,222,2)
inv.br. 95
Krvavo zlato, 8, 1934.
drvorez, 2315 (13,511) Marijan detoni Metro xii, oko 1928.
inv.br. 503 (19051981) drvorez, 31,528 (2822,5)
inv.br. 97
Krvavo zlato, 10, 1935. Mapa Ljudi sa Sene, 1934.
drvorez, 2315,5 (13,511) listovi: 1, 14, 15, 17
inv.br. 505 linorez, svi listovi 3025,5 Krsto hegedui
inv.br. 509 (19011975)
Krvavo zlato, 11, 1935.
drvorez, 2315 (13,511) Nacek celenca Iz Gabajeve
inv.br. 1903 Vilko gecan Grede, 1926.
(18941973) bakropis, 5037 (30,526,5)
Krvavo zlato, 12, 1934. inv.br. 477
drvorez, 22,515 (13,511) Iz mape Ropstvo na Siciliji:
inv.br. 1904 Na sicilijanskoj cesti, 1921. Radnici, 1926.
litografija, 3535 bakropis, 31,325,5 (2017,5)
inv.br. 844/6 inv.br. 480
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 37 |

Prvoslav pivo Tone kralj Kod sudije

karamatijevi (19001975) linorez, 2315,3 (1311)
(19121963) inv.br. 1907
Seoska svadba, 1934.
List iz mape Zemlja: drvorez, 59,547,2
Spremni, 1938. (otisak nepravilnog oblika) Predrag pea
linorez, 2821 (16,314,5) inv.br. 311 milosavljevi
inv.br. 218 (19081987)
Pust, 1932.
List iz mape Zemlja: eteljke bakropis, 6249,5 (5038,5) Tua, 1931.
linorez, 2821 (16,814,5) inv.br. 686 linorez, 26,537,5 (23,231,5)
inv.br. 219 inv.br. 345
Svadba, 1934.
List iz mape Zemlja: Obed bakropis, 58,548 (49,738,5) Bahanal, 1931.
linorez, 2821 (16,714,7) inv.br. 688 linorez, 24,533 (2130)
inv.br. 535 inv.br. 346

List iz mape Zemlja: Sovra Mirko kujai

linorez, 2821 (16,714,5)
inv.br.1908
Goni ih drue bore
tampani linorez,
1318,2 (11,714)
inv.br. 318
Svi na posao
tampani linorez,
18,2x13 (14,310,5)
inv.br. 319
(19011987) Edo murti (19212005) /
zlatko prica (19162003)
Ribari i, 1934.
drvorez, 2634 (2127,2) Mapa Jama (I. G. Kovai)
inv.br. 223 III173/2071
Ribari ii, 1934.
drvorez, 2634 (21,526,5) Karlo napravnik
inv.br. 224 (19091957)
Ribari Ulica, 1931.
linorez, 2634 (2126,5) litografija, 66,150,2 (46,535,2)
inv.br. 549 inv.br. 1270

Ribari (korice mape)

drvorez, 26,534
inv.br. 549/a
| 38 SOCIJALNA GRAFIKA |

Mihailo s. Petrov Maksim sedej Iz zbirke Graevina

(19021983) (19091974) Betoniranje i, 1940.
linorez, 43,333,2 (23,116,5)
Pralja, 1930. Predgrae iv, 1933. inv.br. 1306
drvorez, 2919 (13,510,5) Linorez, 29,828 (23,821,5)
inv.br. 8 inv.br. 587 Majstor Brka, 1939.
linorez, 42,832,8 (19,214,3)
27. Mart 1941. Bolje grob Predgrae v, 1933. inv.br. 1288
nego rob, 1945. linorez, 29,828 (23,821,5)
ofset, 69,549,5 inv.br. 588 Iz zbirke Graevina
inv.br. 1223 Ciglari i, 1939.
Predgrae vi, 1933. linorez, 4333 (17,713,4)
linorez, 29,828 (2321,5) inv.br. 1302
Nikolaj pirnat inv.br. 589
(19031948)
Predgrae vii, 1933. Vilim svenjak
Linorez Noni juri linorez, 29,828 (2321,5) (19061993)
linorez, 2533,3 (17,523,8) inv.br. 590
inv.br. 564 Pariske reminiscence, 1933.
Bog u Trbovlju vii, 1936. linorez, 48,536,5 (4432,8)
Linorez Ribeli slavi, 1944. linorez, 2216 (1613) inv.br. 412
linorez, 24,517,5 (16,310) inv.br. 602
inv.br. 567 Intima, 1934.
Bog u Trbovlju xii, 1936. linorez, 53,543,5 (40,531,5)
linorez, 2216 (1613) inv.br. 413
Oton postrunik inv.br. 607
(19001978) Bogdan uput
(19141914)
Linorezi (mapa 16 Linoreza), Bratislav stojanovi
1934. (19121996) Istovar, 1934.
Listovi 2, 7, 11 linorez, 1712 (13,29,2)
linorez, 4432 Iz zbirke Graevina inv.br. 626
inv.br. 1070 Betorinanje II, 1940.
linorez, 45,535 (27,535) Bager
inv.br. 1307 linorez, 13,519,2 (10,817,2)
inv.br. 1276
| IZMEU PROPAGANDE I LIKOVNOG IZRAZA 39 |

Ivan tabakovi Radojica

(18981977) ivanovi noe
(19031944)
Litografija iv, 1925.
litografija, 64,847,8 Kompozicija (linorez)
inv.br.1241 linorez, 18,513,2 (1412)
inv.br. 510
Tua, 192526.
litografija, 4234 (2123)
inv.br. 1242

Antun zupa
(18971969)

Iz mape Tamne varijacije

Cilindri, 1939.
drvorez, 29,523 (14,313,8)
inv.br. 1281/ 13

Iz mape Tamne varijacije

Malograani, 1939.
drvorez, 29,523
inv.br. 1281/ 10

Iz mape Tamne varijacije

Mornari u gradu, 1939.
drvorez, 29,523 (13,213,2)
inv.br. 1281/ 6

Iz mape Tamne varijacije

Strajkai, 1939. Napomena:
drvorez, 29,523 (13,313,3) Svi navedeni radovi vlasnitvo su
inv.br. 1281/ 1 Muzeja savremene umetnosti u
Beogradu.
Dimenzije radova date su u
centimetrima, prvo visina pa irina
| 40 SOCIJALNA GRAFIKA |

SOCIJALNA GRAFIKA
IZMEU PROPAGANDE
I LIKOVNOG IZRAZA
Muzej u pokretu putujuE izlobE
iz zbirki Muzeja savremene umetnosti, Beograd

Izdava:
Muzej savremene umetnosti
Ue 10, Blok 15, 11070 Novi Beograd
tel/fax: 011 3676 288
e-mail: msub@msub.org.rs
www.msub.org.rs
Za izdavaa:
Branislava Anelkovi-Dimitrijevi, direktor
Kustos izlobe i urednik kataloga:
Miela Blanua, vii kustos
Konzervacija:
Atelje za konzervaciju i restauraciju MSU
Biljana ipeti, konzervator
Ana Vuji i Ivana Marii, saradnici
Nina Dimi, spoljni saradnik CIP -
Nikola Meandija, spoljni saradnik ,

Oprema izlobe: 069.51:76(497.11)(083.824)

76:32.019.5(497.1)19(083.824)
Tehnika sluba MSU
SOCIJALNA grafika : izmeu propagande i
Fotografije: likovnog izraza : muzej u pokretu - putujue
izlobe iz zbirki Muzeja savremene umetnosti,
Saa Relji Beograd / [[autor teksta] i urednik kataloga
Miela Blanua ; fotografije Saa Relji]. -
Grafiko oblikovanje: Beograd : Muzej savremene umetnosti, 2011
Andrej Dolinka (Beograd : Publikum). - 40 str. :
reprodukcije ; 21 cm
tampa: Publikum, Beograd, 2011.
Tira 600. - Str. 3-17: Socijalna grafika :
izmeu propagande i likovnog izraza / Miela
Muzej savremene umetnosti, Beograd Blanua. - Napomene i bibliografske reference
uz tekst.
Tira: 600 primeraka
ISBN 978-86-7101-281-2
ISBN 978-86-7101-281-2 1. , , 1972- [] []
2. ()
a) () -
-
b) - - 20 -
Na naslovnoj strani kataloga: c) - - 20
ore ANDREJEVI KUN, Krvavo zlato, 3, 1934. (detalj) COBISS.SR-ID 183174156
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD