AxisVM13 Uputstvo

Uputstvo
Program za analizu i dimenzionisanje konstrukcija
Inter-CAD Kft. 2016

2
Autorska prava 1991-2010 Inter-CAD Kft, Maarska. Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe da se reprodukuje,
arhivira na sistem za podatke ili distribuira u bilo kom obliku i na bilo koji elektronski i mehaniki nain,
fotokopiranjem, snimanjem ili drugaije, u bilo koje svrhe.
Zatitni znak AxisVM je registrovani zatitni znak Inter-CAD Kft.

Svi ostali zatitni znakovi su u posedu njihovih vlasnika.
Inter-CAD Kft. nije udruen sa INTERCAD PTY. Ltd, Australija.
Ogranienja Sadraj prikazan u ovoj publikaciji ima samo ilustrativnu i obrazovnu svrhu i ne moe da bude jedina osnova za
reavanje bilo kog inenjerskog problema u projektovanju. I pored nastojanja da se obezbedi tanost podataka u
ovom tekstu Inter-CAD Kft. ne moe da prihvati obavezu i odgovornost prema bilo kom pojedincu ili organizaciji za
direktnu ili indirektnu tetu nastalu korienjem bilo koje informacije u ovoj publikaciji.
Promene Inter-CAD Kft. zadrava pravo na promene i poboljanja ovog proizvoda u cilju dorade. Ova publikacija daje opis
karakteristika proizvoda u vreme nastanka publikacije i ne moe da bude prikaz aktuelnog stanja proizvoda u
buduem periodu.
Verzija Ovo je prevedena internacionala verzija proizvoda koja moda nije usklaena sa odgovarajuim standardima u zemlji
primene i distribuira se samo u ovom obliku.
Ograniena garancija Inter-CAD Kft. ne daje neposrednu ili posrednu garanciju, ukljuujui i svaku posrednu pojedinanu garanciju koja
proistie iz primene ovog materijala. Inter-CAD Kft. ne moe na bilo koji nain da bude odgovoran za posebnu,
posrednu, sluajnu ili namernu tetu povezanu sa ili nastalu zbog posedovanja i korienja ovog materijala. Inter-
CAD Kft. prihvata samo odgovornost koja bez obzira na okolnosti nastanka nee biti vea od cene kotanja ovog
materijala.
Tehnika podrka U vezi sa problemima instaliranja i korienja AxisVM potrebno je da se proui ovo Uputstvo, gde se nalaze
i servisi odgovori na veinu pitanja. U sluaju potrebe moe da se kontaktira distributer softvera.
Prevod, struna Prof. dr Duan Kovaevi, dipl.in.gra.

redakcija i prelom arko Janji, dipl.in.gra, Konstrukt-CAD d.o.o. Novi Sad, e-mail: office@konstrukt-cad.com
Vladimir ivaljevi, Mast.in.gra.
Izdava hiCAD, d.o.o. Novi Sad, Pukinova 17, e-mail: hicad@sbb.rs

Users Manual v13 Release 5 3
SADRAJ
1. NOVOSTI U VERZIJI 13 ........................................................................................................................................................ 8
2. KAKO SE KORISTI AXISVM ....................................................................................................................................... 11
2.1. Hardverski zahtevi ......................................................................................................................................................................... 11
2.2. Instalacija....................................................................................................................................................................................... 12
2.3. Rad u programu AxisVM 13 ........................................................................................................................................................... 14
2.4. AxisVM grafiko radno okruenje .................................................................................................................................................. 14
2.5. Rukovanje kurzorom, tastaturom i miem .................................................................................................................................... 16
2.6. Tastaturne preice ......................................................................................................................................................................... 17
2.7. Brzi meni........................................................................................................................................................................................ 21
2.8. Dijalog boksovi .............................................................................................................................................................................. 21
2.9. Tabele ............................................................................................................................................................................................ 22
2.10. Izrada dokumentacie ................................................................................................................................................................... 27
2.10.1. Traka alatki i ikona izvetaja ................................................................................................................................................. 29
2.10.2. Izvetaj .................................................................................................................................................................................. 29
2.10.3 Ureivanje ............................................................................................................................................................................. 31
2.10.4. Crtei..................................................................................................................................................................................... 36
2.10.5. Galerija slika ......................................................................................................................................................................... 37
2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crtea.......................................................................................................................................... 37
2.10.7. Obrada teksta ....................................................................................................................................................................... 37
2.11. Nivoi (spratovi) ............................................................................................................................................................................ 38
2.12. Obrada lejera ............................................................................................................................................................................... 38
2.13. Baza crtea .................................................................................................................................................................................. 39
2.14. Snimanje u Bazu crtea................................................................................................................................................................ 39
2.15. Izvoz tekueg pogleda kao 3D PDF .............................................................................................................................................. 39
2.16. Meni ikona ................................................................................................................................................................................... 39
2.16.1. Selektovanje ......................................................................................................................................................................... 40
2.16.2 Meni ikona za uveanje / smanjenje (zoom) ......................................................................................................................... 42
2.16.3. Pogledi .................................................................................................................................................................................. 43
2.16.4. Prikaz modela ....................................................................................................................................................................... 44
2.16.5. ifriranje (kodiranje) boja ..................................................................................................................................................... 47
2.16.6. Geometrijske transformacije objekata ................................................................................................................................. 49
2.16.7. Ravni rada ............................................................................................................................................................................. 52
2.16.8. Strukturalna mrea ............................................................................................................................................................... 53
2.16.9. Voice ................................................................................................................................................................................... 55
2.16.10. Alati za geometriju .............................................................................................................................................................. 56
2.16.11. Kotne linije, simboli i oznake .............................................................................................................................................. 56
2.16.12. Ureivanje pozadinskih lejera ............................................................................................................................................ 65
2.16.13. Preimenovanje/renumerisanje ........................................................................................................................................... 66
2.16.14. Sklopovi .............................................................................................................................................................................. 67
2.16.15. Preseci ................................................................................................................................................................................ 68
2.16.16. Virtualne grede ................................................................................................................................................................... 72
2.16.17. Nalaenje ............................................................................................................................................................................ 72
2.16.18. Mogunosti prikazivanja ..................................................................................................................................................... 73
2.16.19. Postavke ............................................................................................................................................................................. 76
2.16.20. Informacije o modelu ......................................................................................................................................................... 78
2.17. Brz prekidai ................................................................................................................................................................................ 79
2.18. Informacioni paneli ..................................................................................................................................................................... 80
2.18.1. Panel koordinata................................................................................................................................................................... 80
2.18.2. Info panel .............................................................................................................................................................................. 80
2.18.3 ifriranje (kodiranje) boja ...................................................................................................................................................... 80
2.18.4. Panel skale boja .................................................................................................................................................................... 80
2.18.5. Panel podeavanja perspektive ............................................................................................................................................ 82
3. GLAVNI MENI ................................................................................................................................................................... 83
3.1. Fajl ................................................................................................................................................................................................. 83
3.1.1. Novi model ............................................................................................................................................................................. 83
3.1.2. Uitavanje ............................................................................................................................................................................... 84
3.1.3. Snimanje ................................................................................................................................................................................. 84
3.1.4. Snimanje kao .......................................................................................................................................................................... 84
4
3.1.5. Izvoz Export.......................................................................................................................................................................... 84
3.1.6. Uvoz Import ......................................................................................................................................................................... 85
3.1.7. Tekla structures AxisVM veza TI modul ............................................................................................................................ 87
3.1.8. Zaglavlje strane ....................................................................................................................................................................... 89
3.1.9. Podeavanje tampe ............................................................................................................................................................... 90
3.1.10. tampanje ............................................................................................................................................................................. 90
3.1.11. tampanje iz fajla .................................................................................................................................................................. 92
3.1.12. Baza modela ......................................................................................................................................................................... 92
3.1.13. Baza materijala ..................................................................................................................................................................... 93
3.1.14. Baza poprenih preseka ........................................................................................................................................................ 96
3.1.15. Izlaz ..................................................................................................................................................................................... 103
3.2. Ureivanje ................................................................................................................................................................................... 104
3.2.1. Ponitavanje ......................................................................................................................................................................... 104
3.2.2. Ponavljanje ponitenog ........................................................................................................................................................ 104
3.2.3. Selektuj sve ........................................................................................................................................................................... 104
3.2.4. Obnovi prethodnu selekciju .................................................................................................................................................. 104
3.2.5. Kopiranje .............................................................................................................................................................................. 104
3.2.6. Ubacivanje ............................................................................................................................................................................ 105
3.2.7. Opcije kopiranja / ubacivanja ............................................................................................................................................... 105
3.2.8. Brisanje ................................................................................................................................................................................. 106
3.2.9. Pregled tabela ....................................................................................................................................................................... 107
3.2.10. Izrada dokumentacije ......................................................................................................................................................... 107
3.2.11. Snimanje crtea i tebela rezultata analize .......................................................................................................................... 107
3.2.12. Izvetaj o teini ................................................................................................................................................................... 107
3.2.13. Spajanje delova strukture ................................................................................................................................................... 107
3.2.14. Razdvajanje delova strukture ............................................................................................................................................. 108
3.2.15. Konvertovanje povrinskih optereenja raspodeljenih na gredama .................................................................................. 108
3.2.16. Konvertovanje greda u povrinski model ........................................................................................................................... 108
3.2.17. Kreiranje povrinskog modela za vornu vezu .................................................................................................................... 108
3.2.18. Konvertovanje optereenja selektovanih panela optereenja u individualna optereenja ............................................... 108
3.2.19. Konvertovanje automatskih referenci ................................................................................................................................ 109
3.3. Podeavanja ................................................................................................................................................................................ 109
3.3.1. Mogunosti prikazivanja ....................................................................................................................................................... 109
3.3.2. Opcije.................................................................................................................................................................................... 109
3.3.3. Obrada lejera ........................................................................................................................................................................ 110
3.3.4. Nivoi (spratovi) ..................................................................................................................................................................... 111
3.3.5. Voice ................................................................................................................................................................................... 112
3.3.6. Strukturalna mrea ............................................................................................................................................................... 112
3.3.7. Standardi .............................................................................................................................................................................. 113
3.3.8. Jedinice i formati .................................................................................................................................................................. 113
3.3.9. Gravitacija ............................................................................................................................................................................. 114
3.3.10. Redukcija krutosti ............................................................................................................................................................... 114
3.3.11. Osnovna podeavanja ......................................................................................................................................................... 115
3.3.12. Tastaturne preice .............................................................................................................................................................. 121
3.3.13. Jezik programa .................................................................................................................................................................... 123
3.3.14. Jezik dokumentacije............................................................................................................................................................ 123
3.3.15. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju ................................................................................................................. 123
3.3.16. Dijalog boksovi na podrazumevanu poziciju ....................................................................................................................... 123
3.4. Pogledi ......................................................................................................................................................................................... 124
3.5. Prozori i paneli ............................................................................................................................................................................. 125
3.5.1. Editor karakteristika i entiteta .............................................................................................................................................. 125
3.5.2. Inormacioni paneli ................................................................................................................................................................ 126
3.5.3. Slika pozadine ....................................................................................................................................................................... 126
3.5.4. Podela prozora po horizontali .............................................................................................................................................. 127
3.5.5. Podela prozora po vertikali ................................................................................................................................................... 127
3.5.6. Zatvaranje prozora i panela .................................................................................................................................................. 127
3.5.7. Promena veliine fonta oznake ............................................................................................................................................ 128
3.5.8. Baza crtea............................................................................................................................................................................ 128
3.5.9. Snimanje u bazu crtea ......................................................................................................................................................... 129
3.6. Pomo.......................................................................................................................................................................................... 129
3.6.1. Sadraj .................................................................................................................................................................................. 129
3.6.2. AxisVM na internetu ............................................................................................................................................................. 130
3.6.3. AxisVM dopuna programa .................................................................................................................................................... 130
3.6.4. O programu .......................................................................................................................................................................... 130
3.6.5. Informacije o verziji .............................................................................................................................................................. 130
3.7. Tabela ikona ................................................................................................................................................................................ 130
3.7.1. Kreiranje 3D PDF ................................................................................................................................................................... 131
4. PREPROCESOR ................................................................................................................................................................ 133
4.1. Geometrija .................................................................................................................................................................................. 133
4.2. Ureivanje modela ...................................................................................................................................................................... 134
4.2.1. Rad u vie prozora ................................................................................................................................................................ 134
4.3. Koordinatni sistemi ..................................................................................................................................................................... 135
4.3.1. Pravougli koordinatni sistem ................................................................................................................................................ 135
4.3.2. Polarne koordinate ............................................................................................................................................................... 135
4.4. Panel koordinata ......................................................................................................................................................................... 136
4.5. Raster .......................................................................................................................................................................................... 136
4.6. Korak kurzora .............................................................................................................................................................................. 136
4.7. Alati za ureivanje ....................................................................................................................................................................... 136
4.7.1. Identifikacija kurzora ............................................................................................................................................................ 136
4.7.2. Numeriko unoenje koordinata .......................................................................................................................................... 137
4.7.3. Merenje odstojanja .............................................................................................................................................................. 137
4.7.4. Vezano kretanje kurzora ....................................................................................................................................................... 138
4.7.5. Zakljuavanje koordinata ...................................................................................................................................................... 139
4.7.6. Automatsko presecanje ........................................................................................................................................................ 139
4.8. Alati za geometrijsko modeliranje ............................................................................................................................................... 139
4.8.1. vor (taka)........................................................................................................................................................................... 139
4.8.2. Linija ..................................................................................................................................................................................... 140
4.8.3. Kruni luk .............................................................................................................................................................................. 141
4.8.4. Horizontalna podela ............................................................................................................................................................. 141
4.8.5. Vertikalna podela.................................................................................................................................................................. 141
4.8.6. evorougaona/trougaona podela ........................................................................................................................................ 142
4.8.7. Podela linija .......................................................................................................................................................................... 142
4.8.8. Taka preseka ....................................................................................................................................................................... 143
4.8.9. Uklanjanje vora ................................................................................................................................................................... 143
4.8.10. Uklanjanje srednjih vorova ............................................................................................................................................... 143
4.8.11. Transverzala........................................................................................................................................................................ 143
4.8.12. Presek modela sa ravni ....................................................................................................................................................... 143
4.8.13. Presek modela sa ravni i brisanje polovine preseenog dela.............................................................................................. 144
4.8.14. Presek oblasti ..................................................................................................................................................................... 144
4.8.15. Provera geometrije ............................................................................................................................................................. 144
4.8.16. Povrina .............................................................................................................................................................................. 145
4.8.17. Modifikacija, transformacija ............................................................................................................................................... 145
4.8.18. Brisanje ............................................................................................................................................................................... 146
4.9. Konani elementi ......................................................................................................................................................................... 146
4.9.1. Materijal ............................................................................................................................................................................... 147
4.9.2. Popreni presek .................................................................................................................................................................... 148
4.9.3. Direktno crtanje elemenata .................................................................................................................................................. 148
4.9.4. Direktno crtanje oslonaca ..................................................................................................................................................... 149
4.9.5. Oblast ................................................................................................................................................................................... 150
4.9.6. Otvor..................................................................................................................................................................................... 153
4.9.7. Operacije sa oblasima ........................................................................................................................................................... 153
4.9.8. Linijski elementi .................................................................................................................................................................... 154
4.9.9. Povrinski elementi............................................................................................................................................................... 160
4.9.10. Takasti oslonac (oslonac vora) ........................................................................................................................................ 162
4.9.11. Linijski oslonac .................................................................................................................................................................... 165
4.9.12. Povrinski oslonac ............................................................................................................................................................... 166
4.9.13. Ivini zglob .......................................................................................................................................................................... 167
4.9.14. Kruti elementi ..................................................................................................................................................................... 167
4.9.15. Dijafragma .......................................................................................................................................................................... 168
4.9.16. Opruga ................................................................................................................................................................................ 168
6
4.9.17. Kontaktni element .............................................................................................................................................................. 169
4.9.18. Veza element ...................................................................................................................................................................... 170
4.9.19. Stepeni slobode vorova modela........................................................................................................................................ 172
4.9.20. Reference ........................................................................................................................................................................... 174
4.9.21. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela ................................................................................... 177
4.9.22. Modifikacija ........................................................................................................................................................................ 179
4.9.23. Brisanje ............................................................................................................................................................................... 179
4.10. Optereenja ............................................................................................................................................................................... 180
4.10.1. Sluajevi optereenja, grupe optereenja .......................................................................................................................... 180
4.10.2. Kombinacije optereenja .................................................................................................................................................... 183
4.10.3. Optereenja u vorovima modela ...................................................................................................................................... 185
4.10.4. Koncentrisano optereenje na gredi .................................................................................................................................. 186
4.10.5. Koncentrisano optereenje na oblasti ili panelu optereenja ............................................................................................ 186
4.10.6. Raspodeljeno linijsko optereenje na greda/rebro elementima ........................................................................................ 187
4.10.7. Optereenje po ivici ............................................................................................................................................................ 188
4.10.8. Linijsko optereenje na oblasti / panelu optereenja ......................................................................................................... 189
4.10.9. Povrinsko optereenje ...................................................................................................................................................... 190
4.10.10. Povrinsko optereenje na oblasti / panelu optereenja ................................................................................................. 191
4.10.11. Povrinsko optereenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata ................................................................................... 194
4.10.12. Paneli optereenja ............................................................................................................................................................ 195
4.10.13. Optereenje od snega SWG modul ................................................................................................................................ 197
4.10.14. Optereenje od vetra SWG modul ................................................................................................................................. 201
4.10.15. Optereenje od fluida ....................................................................................................................................................... 205
4.10.16. Sopstvena teina ............................................................................................................................................................... 205
4.10.17. Promena u duini (greka izrade elementa) ..................................................................................................................... 205
4.10.18. Zatezanje/pritisak ............................................................................................................................................................. 206
4.10.19. Temperaturno optereenje na linijskom elementu .......................................................................................................... 206
4.10.20. Temperaturno optereenje na povrinskom elementu .................................................................................................... 207
4.10.21. Pomeranje oslonca ........................................................................................................................................................... 207
4.10.22. Uticajna linija .................................................................................................................................................................... 208
4.10.23. Seizmiko optereenje SE1 modul ................................................................................................................................. 209
4.10.24. Pushover optereenja SE2 modul .................................................................................................................................. 214
4.10.25. Globalna imperfekcija ....................................................................................................................................................... 216
4.10.26. Prethodno naprezanje PS1 modul ................................................................................................................................. 217
4.10.27. Pokretna optereenja ....................................................................................................................................................... 222
4.10.28. Dinamika optereenja (time-history analiza) DYN modul ............................................................................................ 225
4.10.29. Mase u vorovima ............................................................................................................................................................ 227
4.10.30. Modifikacija ...................................................................................................................................................................... 228
4.10.31. Brisanje ............................................................................................................................................................................. 228
4.11. Mrea konanih elemenata (MKE) ............................................................................................................................................ 228
4.11.1. Generisanje mree konanih elemenata ............................................................................................................................ 228
4.11.2. Proguavanje mree .......................................................................................................................................................... 230
4.11.3. Provera konanih elemenata .............................................................................................................................................. 231
5. ANALIZA ......................................................................................................................................................................... 232
5.1. Statika analiza ............................................................................................................................................................................ 233
5.2. Analiza slobodnih vibracija .......................................................................................................................................................... 236
5.3. Dinamika analiza ........................................................................................................................................................................ 237
5.4. Analiza stabilnosti........................................................................................................................................................................ 239
5.5. Konani elementi ......................................................................................................................................................................... 240
5.6. Algoritam postupka analize ......................................................................................................................................................... 242
5.7. Poruke o grekama ...................................................................................................................................................................... 243
6. POSTPROCESOR ............................................................................................................................................................. 244
6.1. Statika analiza ............................................................................................................................................................................ 244
6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti....................................................................................................................................... 247
6.1.2. Animacija .............................................................................................................................................................................. 248
6.1.3. Prikaz dijagrama ................................................................................................................................................................... 248
6.1.4. Krive kapaciteta pushover analize ........................................................................................................................................ 250
6.1.5. Tabelarni prikaz rezultata ..................................................................................................................................................... 253
6.1.6. Pomeranja ............................................................................................................................................................................ 254
6.1.7. Sile u presecima tap/greda elemenata ............................................................................................................................... 255
6.1.8. Sile u presecima rebro elemenata ........................................................................................................................................ 257
6.1.9. Sile u presecima virtualne grede .......................................................................................................................................... 258
6.1.10. Sile u presecima povrinskih konanih elemenata ............................................................................................................. 259
6.1.11. Sile u oslonakim elementima ............................................................................................................................................ 261
6.1.12. Unutranje sile veza (linija-linija) i ivini zglob elemenata .................................................................................................. 261
6.1.13. Deformacije u presecima tap, greda, rebro elemenata .................................................................................................... 262
6.1.14. Deformacije u povrinsim elementima ............................................................................................................................... 262
6.1.15. Naponi u presecima tap/greda/rebro elemenata ............................................................................................................. 263
6.1.16. Naponi u povrinskim elementima ..................................................................................................................................... 264
6.1.17. Uticajne linije ...................................................................................................................................................................... 265
6.1.18. Neuravnoteena optereenja ............................................................................................................................................. 266
6.2. Analiza stabilnosti........................................................................................................................................................................ 266
6.3. Analiza slobodnih vibracija .......................................................................................................................................................... 266
6.4. Dinamika analiza ........................................................................................................................................................................ 267
6.5. Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata......................................................................................................................... 267
6.5.1. Armatura povrinskih elemenata RC1 modul .................................................................................................................... 267
6.5.2. Usvojena amatura ................................................................................................................................................................ 270
6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje) ................................................................................................................ 273
6.5.4. Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub) ...................................................................................................... 276
6.5.5. Nelinearna analiza armiranobetonskih greda i stub elemenata ........................................................................................... 278
6.5.6. Nelinearna analiza pomeranja AB poa ................................................................................................................................ 278
6.5.7. Prsline ................................................................................................................................................................................... 279
6.5.8. Proraun na smicanje ploa i ljuski ....................................................................................................................................... 280
6.5.9. Armatura stuba RC2 modul ............................................................................................................................................... 280
6.5.10. Proraun armature greda RC2 modul .............................................................................................................................. 285
6.5.11. Analiza proboja ploa RC3 modul .................................................................................................................................... 291
6.5.12. Dimenzionisanje temelja RC4 modul ............................................................................................................................... 296
6.6. Dimenzionisanje elemenata elinih konstrukcija SD1 modul ................................................................................................. 305
6.6.1. Dimenzionisanje elinih konstrukcija prema Evrokodu 3 SD1 modul .............................................................................. 305
6.6.2. Proraun veza zavrtnjevima SD2 modul ............................................................................................................................ 313
6.7. Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija TD1 modul ................................................................................................. 316
7. AXISVM VIEWER I VIEWER EXPERT ................................................................................................................................ 324
8. AXISVM PROGRAMIRANJE COM MODUL .................................................................................................................... 326
9. KREIRANJE MODELA KORAK PO KORAK ..................................................................................................................... 328
9.1. Model reetke u ravni ................................................................................................................................................................. 328
9.2. Model rama u ravni ..................................................................................................................................................................... 329
9.3. Model ploe................................................................................................................................................................................. 330
9.4. Model membrane........................................................................................................................................................................ 332
9.5. Analiza spektra odgovora ............................................................................................................................................................ 334
10. PRIMERI ........................................................................................................................................................................ 336
10.1. Linearna statika analiza elinog okvira u ravni ....................................................................................................................... 336
10.2. Geometrijski nelinearna statika analiza elinog okvira u ravni .............................................................................................. 336
10.3. Analiza stabilnosti elinog okvira u ravni ................................................................................................................................. 337
10.4. Analiza slobodnih vibracija elinog okvira u ravni po teoriji prvog reda .................................................................................. 338
10.5. Analiza slobodnih vibracija elinog okvira u ravni po teoriji drugog reda................................................................................ 338
10.6. Linearna statika analiza armiranobetonske konzole ................................................................................................................ 339
10.7. Linearna statika analiza slobodno oslonjene armiranobetonske ploe ................................................................................... 339
10.8. Linearna statika analiza ukljetene armiranobetonske ploe .................................................................................................. 340
11. LITERATURA ................................................................................................................................................................. 342
8
1. Novosti u verziji 13
Opte
Efikasnije hardverske metode ubrzanja grafike za bru rotaciju i uveanje. 3.3.11 Osnovna podeavanja / Boje
Nove metode rotiranja modela (rotiranje oko centra graninog boksa 2.16.2 Traka ikona Uveanje
elemenata vidljivih na ekranu, rotiranje oko izabrane take), mogunost
odabira simbola centra rotacije.
Komprimovani AXS model fajl. 3.3.11 Osnovna podeavanja / Sigurnost
Prosena komprimovana veliina iznosi oko 10% originalne. podataka
Editor tastaturnih preica. 3.3.12 Tastaturne preice
Proirene mogunosti odabira boja i debljine olovke za konture 3D objekata, 3.3.11 Osnovna podeavanja / Grafiki
elinih i drvenih elemenata. simboli
Velike ikone, mogunost skaliranja dijalog prozora za monitore sa velikom 3.3.11 Osnovna podeavanja / Dijalog
gustinom pikesla. prozori
Bri nain uveanja / smanjenja veliine fonta oznaka. 3.5.7 Promena veliine oznake fonta
Filter karakteristika trake alatki i ikona u meniju Selekcija prikazuje poprene 2.16.1 Selekcija
preseke abecednim redom.
Nove kategorije u okviru Logikih sklopova. Logiki sklopovi mogu biti 2.16.14 Slopovi
sainjeni iz optimizacionih grupa elinih ili drvenih konstrukcijas, grupa 4.9.5 Oblast
eksentriciteta (videti Oblasti promenljive visine i oblasti sa ekscentricitetom u 6.6.1.1 Optimizacija elinog poprenog
poglavlju Elementi) i du selektovanih linija. preseka
6.7.1 Optimizacija drvenog poprenog
preseka TD9 modul
Oznaka i naziv materijala korienih u modelu mogu biti podeeni na nain da 4.9.1 Materijal
se pojavljuju kao zadebljani u meniju Tabele.
Nekorieni materijali i reference mogu biti izbrisani u meniju Tabele. 4.9.1 Materijal
4.9.20 Reference
PS1: Geometrija kabela za prednaprezanje moe biti uvezena iz Clipboara. 4.10.26 Prednaprezanje - PS1 module
Ureivanje
Nova mogunost zadravanja pogleda nepromenjenog tokom naredbi Poniti. 3.3.11 Osnovna podeavanja / Ureivanje
Novi debelozidni popreni preseci (sa zadebljanim noicama, trapezoidni, 3.1.14.1 Editor poprenih preseka
pravougaonik sa zakrivljenim ivicama).
Odreivanje dimenzija prenia i duine krunog luka za poprene preseke. 3.1.14.1 Editor poprenih preseka
Lejeri mogu biti zakljuani da bi se spreilo njihovo ureivanje. 3.3.3 Obrada lejera
Unapreena funkcija preseka linija dozvoljava selekciju elemenata koje treba 4.8.8 Taka preseka
presei.
Mogunost prikazivanja stubova i zidova samo susednih spratova. 3.3.4 Nivoi (spratovi)
Podrazumevana (osnovna) visina stuba ili zida je podeena prema visini nivoa
u toku crtanja na nivou.
Spratovi se mogu preimenovati. 3.3.4 Nivoi (spratovi)
Ponovno uvoenje IFC fajla otvara dijalog za pregled promena (novi, 3.1.6 Uvoz - import
modifikovani ili izbrisani objekti).
Zidovi mogu biti nacrtani direktno du postojeih linija ili linija na pozadinskom 4.9.3 Direktno crtanje elemenata
lejeru jednostavnim klikom na linije.
Novi REV modul za uvoz modela iz Autodesk Revit 2015 ili 2016 u AxisVM i 3.1.6 Uvoz - Import
konvertovanje u strukturalni model.
Elementi
Parametarske orebrene ploe. 4.9.5.4 Parametarske orebrene ploe
Oblasti promenljive visine i oblasti sa ekscentricitetom. Grupe ekscentriciteta 4.9.5 Oblast
poravnati sa gornjom ili donjim stranom oblasti.
Kodiranje boja za eksentricitet oblasti, grupe ekscentriciteta, povrinske 2.16.5 Kodiranje (ifriranje) boja
oslonce.
Modeliranje XLAM (Unakrsno lepljenih) drvenih panela (XLM). 4.9.5.5 XLAM oblast
Virtualne grede i trake za svoenje povrinskih sila oblasti na rezultate greda. 2.16.16 Virtuelne grede
Lista poprenih preseka moe biti poreana prema vrednosti parametara 4.9.2 Popreni presek
poprenih preseka.
Dijalog unosa u biblioteku.
Optereenja
Referentno vorno optereenje na gredama i rebrima. 4.10.4 Koncentrovana optereenja na gredi
Automatski generisani sluajevi optereenja snega i vetra mogu biti 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe
konvertovani na regularnee (i sklone ureivanju) sluajeve optereenja. optereenja
Optereenja od snega: Funkcija selektovanja ivica krova sa snegom koji visi. 4.10.13 Optereenje od snega SWG modul
Optereenja od vetra: Efekti isturenih krovova (pritisak na donjoj strani 4.10.14 Optereenjeod vetra SWG modul
ispusta).
Unapreeni panel optereenja raspodeljuje vorna, linijska i povrinska 4.10.5 vorno optereenje na oblasti ili panelu
optereenja na elemente ispod panela optereenja, transfer optereenja optereenja
moe biti ogranien na selektovane elemente. 4.10.8 Linijsko optereenje na oblasti / panelu
optereenja
4.10.9 Povrinsko optereenje
4.10.12 Paneli optereenja
Konverzija optereenja raspodeljenog sa panela optereenja na individualna 4.10.12 Paneli otereenja
optereenja.
Kodiranje boja intenziteta povrinskog optereenja. 2.16.5 Kodiranje (ifriranje) boja
Ako su spektri razliiti u X i Y pravcima, razliiti qdX i qdY mogu biti definisani. 4.10.23 Seizmika optereenja SE1 modul
Analiza
Plastino pnaanje je praeno upotrebom diskretizovanog preseka umesto 3.1.13 Biblioteka materijala
Iljuinovog modela.
Nelinearna analiza moe da uzme u obzir armaturu i u povrinskim i u linijskim 5.1 Statika analiza
elementima (gredama/stubovima). Pushover analiza moe da uzme u obzir
armaturu i u povrinskim i u linijskim elementima (gredama/stubovima).
Rezultati
Moe biti selektovana ravan koriena za prikazivanje dijagrama aksijalne sile 2.16.19.3 Crte
i momenta torzije grede / rebra (lokalna x-z ili lokalna x-y ravan).
Dijalog opcija prikaza tabele automatski iskljuuje komponente rezultata od 6.1.5 Tabele rezultata
pronalaenja ekstrema ako su njihove respektivne kolone sakrivene.
10
Proraun
Nova alatka za definisanje stvarne armature u linijskim elementima za prijem 6.5.3 Parametri armiranja grede
jednoosnog savijanja (greda) bez ulaenja u proraun grede. (jednoosno savijanje)
Nova alatka za definisanje usvojene armature u linijskim elementima za 6.5.4 Usvojena armatura za prijem
prijem jednoosnog savijanja (stub) bez ulaenja u proraun stuba. dvoosnog savijanja (stub)
Mogue je ureivanje i provera usvojene armature grede. 6.5.10.3 Provera usvojene armature
grede
Parametri armiranja grede i stvarna armatura mogu biti definisani bez 6.5.3 Parametri armiranja grede
prorauna grede, stvarna armatura moe biti uzeta u obzir u nelinearnoj
analizi.
Provera armiranobetonskog stuba rauna efikasnost. 6.5.9 Armatura stuba RC2 modul
Tabela parametara armature oblasti.
Renumerisanje/preimenovanje elinih i drvenih proraunskih elemenata. 2.16.13 Preimenovanje/renumerisanje
Dimenzionisanje elinih konstrukcija, izvijanje savijanjem: Razliite metode 6.6.1 Dimenzionisanje elinih
definisanja duine izvijanja: Koeficijent izvijanja, duina izvijanja, auto konstrucija prema Evrokodu 3 SD1
(automatski proraun duine izvijanja za dvostruko simetrine poprene modul
preseke).
Dimenzionisanje elinih konstrukcija, bono-torziono izvijanje: Uslovi bonog
oslanjanja mogu biti pregledani i kontrolisani za automatski proraun Mcr.
Modul prorauna temelja doputa ukljuivanje/iskljuivanje i promenu 6.5.12 Dimenzionisanje temelja RC4
provera koje se sprovode pri proraunu. modul
Proraun napona za XLAM panele (XLM).
Dimenzionisanje drvenih konstrukcija. 6.7 Dimenzionisanje drvenih konstrukcija
TD1 modul
Optimizacija drvenih poprenih preseka (TD9). 6.7.1 Optimizacija drvenih poprenih
preseka TD9 modul
Izvetaj
Prikaz vie strana. 2.10.2 Izvetaj
Logo kompanije moe biti ubaen u zaglavlje izvetaja i postavljen na 3.3.11 Osnovna podeavanja / Izvetaj
naslovnu stranu.
Nonlinear, dynamic, vibration and buckling results in report templates. 2.10.3.2 Ureivanje template fajl
Nova mogunost u meniju Tabele za prikaz naziva poprenog preseka umesto
(ili pored) oznake poprenog preseka.
2. Kako se koristi AxisVM

Dobrodoli u AxisVM!
AxisVM je program za statiku analizu, analizu slobodnih vibracija, analizu stabilnosti konstrukcija i dinamiku
analizu zasnovan na metodi konanih elemenata. Razvijen za potrebe graevinskih konstruktera AxisVM prua
velike mogunosti modeliranja konstrukcija uz primenu intuitivnog grafikog korisnikog interfejsa.
Preprocesor Za geometrijsko modeliranje na raspolaganju su razliiti alati za definisanje geometrije modela (take, linije i
povri), alati za generisanje i proguavanje mree konanih elemenata, alati za definisanje karakteristika
konanih elemenata (materijal i popreni presek), alati za definisanje optereenja, alati za uvoz/izvoz CAD
geometrije u DXF formatu fajla kao i veza sa Graphisoftovim ArchiCAD softverom za arhitektonsko
projektovanje a u cilju direktnog kreiranja podloga za definisanje modela preko IFC standarda. U svakoj fazi
kreiranja modela mogua je grafika verifikacija aktuelnog stanja. Na raspolaganju je poniti/ponovi (undo/redo)
mogunost kao i on-line uputstvo.
Analiza Statika analiza, analiza slobodnih vibracija, analiza stabilnosti i dinamika analiza.
Postprocesor Postoje razliite mogunosti prikaza rezultata analize. U pitanju su dijagrami deformisanog i nedeformisanog
oblika modela, dijagrami uticaja, izolinije i izopovrine uticaja, animacija deformisanog oblika modela i razliiti
tabelarni prikazi. Mogunosti vizuelizacije u AxisVM doprinose olakanoj interpretaciji rezultata analize a
postojanje alata za numeriku obradu priprema rezultate analize za dalje proraune.
Projektna Dokumentacija je sastavni deo analize pri emu grafiki korisniki interfejs olakava postupak i doprinosi
dokumentacija visokom nivou kvaliteta izlaznog dokumenta. AxisVM omoguava tampanje dokumenata koji sadre tekst i
dijagrame koji prikazuju model konstrukcije i rezultate analize. Pored toga AxisVM omoguava izvoz teksta i
grafike u razliitim formatima fajlova (DXF, BMP, WMF, EMF, AVI, TXT, HTML, DBF).
2.1. Hardverski zahtevi

U tabeli koja sledi navodi se minimalna/preporuena raunarska konfiguracija (hardverski resursi i sistemsko
okruenje) koja omoguava normalan/komforan rad AxisVM-a.
Preporuena 8 GB RAM
konfiguracija 50 GB slobodnog prostora na hard disku
DVD ureaj
17 monitor u boji (ili vei), rezolucije najmanje 1280x1024
Dvojezgarni ili viejezgarni procesor preko 2GHz
Windows7 / Windows8 operativni sistem
Mi ili neki slian ureaj
Windows kompatibilan laser ili injekt tampa
Minimalna 2 GB RAM
kofiguracija 10 GB slobodnog prostora na hard disku
DVD ureaj
15 monitor u boji (ili vei), rezolucije najmanje 1024x768
Mi
Windows XP SP3
Podrani Windows 10, Windows 8, Windows 7, Windows Vista, Windows XP/ SP3
operativni Windows Server 2008, Windows Server 2003/SP1
sistemi Both 32 and 64 bit operating systems are supported.
Korienje vee koliine memorije je veoma vano jer se time proces analize znaajno ubrzava.
Pristup
Nativna 64-bitna verzija AxisVM 13 se pokree jedino na 64-bitnim operativnim sistemima. Ona ima direkti
memoriji 64-
pristup fizikoj memoriji tako da nikakva dalja podeavanja nisu neophodna.
bitne i 32-bitne 32-bitna verzija AxisVM 13 se pokree i na 32-bitnim i na 64-bitnim operativnim sistemima. Ona ima drektan
verzije pristup nioj 2 GB fizikoj memoriji.
12
2.2. Instalacija
Zatita programa Program je zatien hardverskim kljuem. Dostupna su dva tipa hardverskog kljua: parallel port (LPT)
kljuevi i USB kljuevi.
Hardverski klju treba prikljuiti tek nakon zavrene instalacije programa da ne bi dolo do nepravilne
instalacije drajvera za hardverske kljueve.
Drajveri koji su za pojedinane raunare e biti automatski instalirani. U sluaju nemogunosti automatskog
instaliranja drajvera instalacija se moe pokrenuti i sa DVD-a.
Pokrenuti Startup program i odabrati Reinstall driver .
Standardni kljuevi Prvo instalirati program a zatim prikljuiti hardverski klju na raunar.
Mreni kljuevi Ukoliko korisnik poseduje mrenu verziju programa potrebno je da se instalira mreni klju. U veini sluajeva
AxisVM i klju se nalaze na razliitim raunarima ali da bi klju bio dostupan preko mree, Sentinel driver
mora biti instaliran na oba raunara.
Verzija 13 AxisVM programa se dobija uz USB Sentinel Super Pro hardverski klju.
1. Ubaciti AxisVM DVD u DVD-ROM ureaj na AxisVM serveru i startovti
[DVD Drive]: \ Startup.exe. Odabrati Reinstall driver. Ovaj tip mrenog kljua zahteva najmanje 7.1
verziju drajvera. DVD sadri 7.6.6 verziju drajvera.
2. Prikljuiti hardverski klju na paralelni ili USB port na jednom od raunara. Raunar na koji se instalira
klju postaje AxisVM server.
Da bi AxisVM funkcionisao na bilo kom raunaru u mrei, na serveru mora biti pokrenut i raditi SuperPro
Server. Ako on prestane sa radom prestaju i svi pokrenuti AxisVM programi na drugim raunarima.
Da bi AxisVM funkcionisao na bilo kom raunaru u mrei na serveru mora biti startovan NSRVGX. Ako
NSRVGX prestane sa radom prestaju i svi pokrenuti AxisVM programi na drugim raunarima.
Instalacija AxisVM radi pod operativnim sistemima Windows 2000 / XP / Vista / Windows 7 / Windows 8.
Ubaciti AxisVM DVD u DVD drive. Startup program e se automatski startovati ako je ukljuena opcija
Autoplay. Ako opcija Autoplay nije ukljuena potrebno je kliknuti na Start dugme, odabrati Run.... Pokrenuti
Startup.exe program sa AxisVM DVD-a. Odabrati AxisVM 13 Setup i pratiti instrukcije.
Ako se instalacija ne pokrene ili se pojavi sledea poruka na ekranu: AUTOEXEC.NT - The system file is not
suitable for running MS-DOS and Microsoft Windows applications,
verovatno nedostaje neki od Windows sistemskih fajlova.
Instalacija pod Windows Vista / Windows 7 / Windows 8 operativnim sistemom:
Za instalaciju pod ovim sistemom su potrebni najnoviji Sentinel drajveri. Drajveri se mogu preuzeti
sa sledee web adrese: www.axisvm.eu / Support- Service Pack for AxisVM 13
Nakon instalacije programa kliknuti desnim klikom mia na ikonicu programa AxisVM
Sa Quick Menu odabrati Properties
Odabrati Compatibility jeziak na dijalog prozoru koji se pojavio i kliknuti na Run as administrator.
Podrazumevana pozicija programa i uglednih primera se nalazi na disku C: raunara i to u:

C:\Program Files\AxisVM13
i
C:\Program Files\AxisVM13\Examples
direktorijumima. Korisnik prilikom instalacije programa moe odabrati i neku drugu putanju. Instalacioni
program formira AxisVM programsku grupu sa ikonom AxisVM.
Startovanje AxisVM Program se startuje dvoklikom na ikonu AxisVM ili klikom na Start ProgramsAxisVM direktorijum i
klikom na AxisVM10 ikonu.
Nakon startovanja prikazuje se iskaui prozor (Pogledati... 3.6.4 O programu) a zatim poetni ekran
programa u kojem se moe odabrati uitavanje prethodnog ili odabrati rad na novom modelu.
Prikazivanje poetnog iskaueg prozora se moe i iskljuiti. Za ukljuivanje ove opcije treba kliknuti na
Podeavanja\Osnovna podeavanja\Sigurnost podataka dijalog i odabrati Prikazati poetni ekran prilikom
pokretanja programa.
Nadogradnja Preporuka je da se prilikom instalacije novih verzija odabere neki drugi direktorijum kako bi prethodne verzije
uvek bile dostupne.
Konverzija modela Modeli analizirani u prethodnim verzijama se automatski prepoznaju i konvertuju u aktuelnu. Prilikom
iz starijih verzija snimanja fajla podrazumevani format odnosno verzija je ona koja je poslednja koriena. Fajlovi se mogu
programa snimati i u prethodnim verzijama programa, ali tada se gube sve informacije o modelu koje su specifine za
aktuelnu verziju.
Faze analize Glavni koraci u analizi modela programom AxisVM su:
Kreiranje modela (Preprocesor)

Analiza
Statika analiza Analiza vibracija Dinamika analiza Analiza stabilnosti (izvijanja)
(linearna/nelinearna) (teorija I reda ili II reda) (linearna/nelinearna)

Analiza rezultata (Postprocesor)
Kapacitet Ogranienja veliine modela su praktino odreena veliinom slobodnog prostora na hard disku raunara.
programa Ogranienja AxisVM su sledea:
Profesionalna verzija
Entitet Maksimalan broj
vorovi neogranien
Tipovi materijala neogranien
Elementi tap neogranien
greda neogranien
rebro neogranien
membrana neogranien
ploa neogranien
ljuska neogranien
oslonac neogranien
kontaktni element neogranien
dijafragma neogranien
opruga neogranien
kruto telo neogranien
element veze neogranien
Sluajevi optereenja neogranien
Kombinacije optereenja neogranien
Svojstveni oblici neogranien
Mala poslovna verzija
Entitet Maksimalan broj
vorovi neogranien
Tipovi materijala neogranien
Elementi samo tapovi 500
14
tap+greda+rebro * 250
rebro na ivici povrinskih elemenata 1500
bilo koja kombinacija membrana, ploa ili ljuski 2000
oslonac neogranien
kontaktni element neogranien
dijafragma neogranien
opruga neogranien
kruto telo neogranien
element veze neogranien
Sluajevi optereenja neogranien
Kombinacije optereenja neogranien
Svojstveni oblici 99
* Ako u konstrukciji ima greda i/ili rebro elemenata
2.3. Rad u programu AxisVM 13

Korak-po-korak primeri su dati u Poglavlju 9.
Videti primer 1 Poglavlja 10 sa emom unosa korak-po-korak u 9.2. Model rama u ravni.
Formiranje modela u programu AxisVM obavlja se u tri glavna koraka:

Geometrija Prvi je formiranje geometrije konstrukcije (u 2D ili 3D).
Geometrija se moe zadavati u programu AxisVM ili uvesti iz nekog CAD programa. Takoe, elementi
(stubovi, grede, zidovi, ploe) se mogu unositi i direktno.
Elementi Drugi korak je definisanje elemenata konstrukcije. Ako se prvo odabere unoenje geometrije, mora se zadati
materijal i karakteristike svakog elementa kao i zadati podela elementa na segmente i definisati konturni uslovi
i/ili oslonci.
Optereenja Trei korak je definisanje optereenja koja deluju na konstrukciju.
Krajnji rezultat je MKE model konstrukcije.

Kada je definisan model pristupa se analizi.
U Poglavlju 9 prikazani su primeri uraeni korak-po-korak:
1. Reetka u ravni
2. Ravanska ramovska konstrukcija
3. Ploa
4. Konzola zadata kao povrinski element
5. Seizmika analiza metodom spektra odgovora.
Potpuno razumevanje ovih jednostavnih modela omoguava kasnije lako formulisanje sloenijih modela.
Preporuuje se barem jedno iitavanje ovog Uputstva prilikom istraivanja funkcija programa AxisVM.
U Poglavlju 1 nalaze se redom navedene nove funkcije programa.
Poglavlje 2 sadri opte informacije o programu AxisVM. U ostalim poglavljima data su objanjenja
mogunosti pre- i postprocesora, tj. strukture menija programa. Preporuuje se korienje ovog Uputstva uz
korienje programa AxisVM.
2.4. AxisVM grafiko radno okruenje

U ovom poglavlju opisuje se grafiko radno okruenje AxisVM. Poznavanje ovog dela programa bitno doprinosi
poveanju efikasnosti korienja programa u celini pa je poeljno da se instrukcije koje slede paljivo proitaju.
AxisVM ekran Nakon startovanja programa AxisVM pojavljuje se ekran slian prikazanom na slici:
Naziv modela i lokacija Gornji niz menija
Panel skale boja
Info panel
Pokretni meni ikona
Ureivanje
karakteristika
Radna
povrina
Koordinatni
Panel perspektive
panel
Tekua informacija Kontekst

senzitivna informacija Pomoni panel Brzi prekidai
Kratak opis delova AxisVM ekrana:

Radna povrina Povrina ekrana za kreiranje modela.
Grafiki kurzor Kurzor slui za crtanje, pozicioniranje, selektovanje entiteta, aktiviranje stavki u menijima i dijalog boksovima.
Oblik pointera (pokazivaa) se menja u zavisnosti od aktivnosti koja se obavlja.
Gornji niz menija Svaka stavka gornjeg niza menija ima svoju padajuu listu. Postavljanjem kurzora koji dobija izgled pointera na
gornji meni i klikom na levi taster mia na odreenu stavku pojavljuje se pripadajui podmeni.
Aktivna ikona Aktivna ikona (pritisnuto dugme) oznaava aktivnost koja je u toku.
Meni ikona Ikone predstavljaju radni alat u grafikom okruenju. Ti alati su dostupni pri bilo kojoj fazi rada u programu.
Meni ikona i paneli se mogu prevlaiti i moe se menjati njihova pozicija na ekranu.
Panel koordinata U koordinatnom panelu date su koordinate koje definiu poloaj grafikog kurzora. Unoenjem numerikih
vrednosti zadaje se novi poloaj kurzora.
Panel skale boja U panelu sa legendom boja (pojavljuje se samo u fazi postprocesiranja) definie se nain prikazivanja rezultata
analize.
Info panel Info panel daje prikaz statusa modela i rezultata analize.
Poruka u vezi sa Na dnu ekrana je linija sa porukama i objanjenjima koja se odnose na trenutnu aktivnost tj. aktuelno stanje (tzv.
aktuelnim stanjem kontekst senzitivne poruke).
Izborna lista Izborna lista daje mogunost lake promene odreenih karakteristika selektovanih elemenata konstrukcije i/ili
optereenja.
Pomoni panel Pomoni panel se pojavljuje pri promeni geometrije elemenata u zavisnosti od tipa elemenata koji se pomeraju
(taka, prava linija, luk) Pogledati... 4.8.17 Modifikacija, transformacija.
Brzi prekidai U donjem desnom uglu se nalaze brzi prekidai pomou kojih se moe direktno pristupiti odreenim
prekidaima (sklopovi, linije i ravni preseka, simboli, numerisanje, radne ravni itd.).
Model AxisVM koristi metodu konanih elemenata za numeriko modeliranje ponaanja realne konstrukcije za razliita
dejstva.
Svakom modelu se dodeljuje naziv koji se koristi prilikom snimanja modela. Mogu se dodeliti samo nazivi fajlova
koje podrava Windows. Model sadri sve podatke koji su korieni u programu AxisVM. Podaci o modelu su
snimljeni u dva fajla: ulazni podaci se nalaze u nazivfajla.axs a rezultati analize u nazivfajla.axe fajlu.
AxisVM proverava da li fajlovi *.AXS and *.AXE pripadaju istom modelu.
16
2.5. Rukovanje kurzorom, tastaturom i miem

Grafiki kurzor Pri pomeranju mia grafiki kurzor prati kretanje po ekranu. Za odabir entiteta, ikonica ili stavki iz menija
kurzor treba da se nadnese na njima i klikne levim dugmetom mia. Oblik kurzora se menja u zavisnosti od
aktivnosti koja se obavlja (Pogledati... 4.7.1. Identifikacija kurzora) i moe imati jedan od sledeih oblika:
Krst: Pointer (Info mod): Krst (zoom mod):
Dok je kurzor u Pointer (info modu) prilikom odabira nekog entiteta prikazuju se informacije o entitetu u
privremenom iskauem prozoru (tekst polju).
U zavisnosti od menija u kojem se nalazi kurzor prikazuju se karakteristike sledeih entiteta:

Aktivna ikona: Tekst polje:
Geometrija Koordinate vora, duina linije
Elementi Konani element, referenca, stepen slobode, oslonac
Optereenja Optereenje elementa, masa u voru
Mrea Parametri mree konanih elemenata
Statika Pomeranja, sile u presecima, naponi, koliina armature, ordinate uticajnih linija
Stabilnost Ordinate oblika izvijanja...
Analiza vibracija Ordinate tona slobodnih vibracija
Dinamika Pomeranja, brzina, ubrzanje, sile u presecima, naponi
AB konstrukcije Karakteristini parametri armature
eline Vrednosti otpora i iskorienosti elika
konstrukcije
Drvene Faktori iskorienosti i vrednosti otpora
konstrukcije
Tastatura Za pomeranje kurzora se moe koristiti i tastatura:
[][][][], Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni.
[Ctrl] + Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni sa korakom koji je zadat opcijama iz menija "Podeavanja".
[][][][],
[Shift]+ Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni po liniji pod uglom n , zadato ili +n90.
[][][][],
[Home] [End] Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan.
[Ctrl]+ Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan veliinom koraka (povean/smanjen) zadat opcijama iz menija
[Home], [End] "Podeavanja".
[Esc] ili Prekidanje komandi i/ili povratak na nivo menija vie.

desno dugme
[Enter], [Space], Komandni tasteri. Pogodni za izbor elemenata menija, za izvravanje funkcija, izbora funkcija, izbora
levo dugme elemenata ili pri izboru informacija.
[Alt] Prebacivanje "fokusa" sa povrine za crtanje na oblast menija.
[Tab] Prebacivanje fokusa sa menija na meni.
[+] [-] Brzo uveanje/smanjenje i pan (pomeranje). Parametri zumiranja (uveanja/smanjenja) i pana su definisani
trenutnom pozicijom kurzora i parametrima uveenja/smanjenja definisanim u Podeavanja/Postavke/. Centar
uveanja/smanjenja je uvek aktuelna pozicija kurzora.
[Insert] Postavlja relativni koordinatni poetak na aktuelnu poziciju kurzora.

ili [Alt]+[Shift]
toki Kotrljanje napred za uveanje.

Kotrljanje unazad za smanjenje.
Pritisak na toki i pomeranje mia pomera grafiki deo ekrana.
Centar uveanja/smanjenja je aktuelna pozicija kurzora.
Tastaturne preice Tastaturne preice za pristup esto korienim komandama.

Pogledati2.6. Tastaturne preice
desno dugme Ukljuuje brzi meni. Pogledati... 2.7. Brzi meni
2.6. Tastaturne preice

Tastaturne preice mogu biti dodeljene uobiajenim operacijama, prekidaima na traci alatki i ikona, stavkama menija. U nastavku su
data podrazumevana (osnovna) podeavanja softvera AxisVM13. Glavne preice prekidaa na traci alatki zavies od konteksta u kom se
one upotrebljavaju, tj. ista preica moe da vri razliite zadatke u razliitim tabovima (Geometrija, Elementi, Optereenja, itd.).
Opte komande
Uitavanje .................................................................................................... Ctrl+O
Snimanje ...................................................................................................... Ctrl+S
tampanje ................................................................................................... Ctrl+P
Poniti (Undo) .............................................................................................. Alt+BkSp
Ponovi poniteno (Redo) ............................................................................. Shift+Alt+BkSp
Rad sa lejerima ............................................................................................ F11
Nivo (sprat) .................................................................................................. F7
Pregled tabela ............................................................................................. F12
Izrada dokumentacije ...................................................................... ............ F10
Galerija ............................................................................................ ............ F6
Snimanje slika u Galeriju ................................................................. ............ F9
Brisanje ............................................................................................ ............Del
Postavljanje relativnog koordinatnog poetka ................................. ............ Ins
Prethodni sluaj otereenja ............................................................. ............ Ctrl+PgUp
Naredni sluaj optereenja .............................................................. ............ Ctrl+PgDn
Meni ikona
Selektovanje ................................................................................................ S
Kodiranje (ifriranje) boja ............................................................................. Shift+C
Translacija / Kopiranje ................................................................................. Shift+T
Rotacija ........................................................................................................ Shift+R
Ogledalo (simetrija) ..................................................................................... Shift+M
Skaliranje ..................................................................................................... Shift+S
Kotne linije ................................................................................................... Ctrl+Alt+D
Ureivanje pozadinskih lejera ...................................................................... Ctrl+Alt+E
Sklop ............................................................................................................ Shift+P
Linjie preseka .............................................................................................. Shift+Ctrl+X
Nalaenje ..................................................................................................... F3
Mogunosti prikazivanja .............................................................................. Ctrl+Y
Informacije o modelu ................................................................................... Shift+I
Pogled
Uveanje ................................................................................................ Ctrl+
Smanjenje .............................................................................................. Shift+Ctrl+
Prikazivanje modela u maksimalnoj razmeri ......................................... Ctrl+W
Pan (pomeranje) .................................................................................... Ctrl+M
Rotacija .................................................................................................. Ctrl+R
Pogled spreda ........................................................................................ Ctrl+1
Pogled sa strane .................................................................................... Ctrl+3
Pogled odozgo ....................................................................................... Ctrl+2
Perspektiva ............................................................................................ Ctrl+4
iani model .......................................................................................... Alt+F5
Prikaz sa skrivenim ivicama .................................................................. Alt+F6
Renderovani model ............................................................................... Alt+F7
Tekstura ................................................................................................. Alt+F8
18
Voice
Strukturalna mrea ................................................................................ Shift+G
Upravno ................................................................................................. Alt+V
Paralelno ............................................................................................... Alt+P
Sredina ugla .......................................................................................... Alt+B
Taka podele ......................................................................................... Alt+M
Taka preseka dve linije ........................................................................ Alt+I
Traka alatki i ikona
[Geometrija] ................................................................................................. Shift+F1
[Elementi] ..................................................................................................... Shift+F2
[Optereenja] ............................................................................................... Shift+F3
[Mrea konanih elemenata] ....................................................................... Shift+F4
[Statika analiza] ......................................................................................... Shift+F5
[Analiza stabilnosti] ...................................................................................... Shift+F6
[Analiza slobodnih viracija] .......................................................................... Shift+F7
[Dinamika analiza] ..................................................................................... Shift+F8
[Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata] ........................................ Shift+F9
[Dimenzionisanje elemenata elinih konstrukcija] ..................................... Shift+F10
[Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija] ...................................... Shift+F11
Geometrija
vor ....................................................................................................... N
Linija ...................................................................................................... L
Poligon ................................................................................................... P
Pravougaonik ......................................................................................... R
Kruni luk ............................................................................................... A
Kruni luk definisan preko tri take ........................................................ B
Horizontalna podela ............................................................................... H
Podela linija ........................................................................................... D
Taka preseka ....................................................................................... I
Elementi
Materijal ................................................................................................. Shift+Ctrl+M
Popreni presek ..................................................................................... Shift+Ctrl+C
Direktno crtanje elemenata .................................................................... F4
Direktno crtanje oslonaca ...................................................................... F5
Oblast .................................................................................................... D
Otvor ...................................................................................................... H
Linijski elementi ..................................................................................... L
Takasti oslonac .................................................................................... T
Linijski oslonac....................................................................................... U
Element veze izmeu dva vora ............................................................ I
Element veze izmeu dve linije ............................................................. J
Optereenja
Sluajevi optereenja i grupe optereenja ............................................. L
Kombinacije optereenja ....................................................................... C
Optereenja u vorovima modela .......................................................... N
vorna optereenja na gredi ................................................................. B
vorno optereenje na oblasti ............................................................... A
Raspodeljeno optereenje du linijskih elemenata ................................ J
Raspodeljena optereenja na ivici povrine .......................................... E
Linijsko optereenje na oblasti .............................................................. I
Raspodeljeno povrinsko optereenje ................................................... H
Raspodeljeno optereenje na oblasti ..................................................... D
Povrinsko optereenje raspodeljeno preko
tapova/greda/rebara ............................................................................. K
Panel optereenja .................................................................................. P
Optereenja od snega ........................................................................... O
Optereenje od vetra ............................................................................. W
Optereenja od fluida ............................................................................ F
Sopstvena teina ................................................................................... G
Definisanje pokretnog optereenja po liniji ............................................ T
Mrea konanih elemenata
Generisanje mree konanih elemenata nad oblasti ............................. G
Statika analiza
Linearna statika analiza ....................................................................... L
Nelinearna statika analiza .................................................................... N
Parametri prikazivanja rezultata ............................................................ D
Min, Max vrednosti ................................................................................ Ctrl+X
Animacija ............................................................................................... A
Analiza stabilnosti
Analiza stabilnosti .................................................................................. L
Animacija ............................................................................................... A
Analiza slobodnih viracija
Analiza slobodnih viracija ...................................................................... L
Animacija ............................................................................................... A
Dinamika analiza
Dinamika analiza ................................................................................. L
Animacija ............................................................................................... A
Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata
Parametri armiranja ............................................................................... P
Stvarna armatura ................................................................................... T
Animacija ............................................................................................... A
Proraun armature stuba ....................................................................... C
Proraun armature grede ...................................................................... B
Analiza proboja ploe ............................................................................ U
Proraun temeljne stope ........................................................................ F
Proraun temeljne trake ........................................................................ I
Dimenzionisanje elemenata elinih konstrukcija
Parametri prorauna .............................................................................. P
Proraun spoja (veze) ........................................................................... J
Proraun spoja (veze) ........................................................................... K
Optimizacija elinog poprenog preseka ............................................. O
Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija
Parametri prorauna .............................................................................. P
Animacija ............................................................................................... A
Meni
Fajl
Uitavanje .............................................................................................. Ctrl+O
Snimanje ................................................................................................ Ctrl+S
tampanje ............................................................................................. Ctrl+P
Izlaz ....................................................................................................... Ctrl+Q
Ureivanje
Poniti (Undo) ........................................................................................ Alt+BkSp
Ponovi poniteno (Redo) ....................................................................... Shift+Alt+BkSp
Selektovanje svega ............................................................................... Num *
Kopiranje ............................................................................................... Ctrl+C
Ubaci ..................................................................................................... Ctrl+V
Brisanje .................................................................................................. Del
Pregled tabela ....................................................................................... F12
Izrada dokumentacije ............................................................................ F10
Galerija .................................................................................................. F6
Snimanje slika u Galeriju ....................................................................... F9
Teine .................................................................................................... F8
Piano sisma ........................................................................................... Ctrl+Alt+P
Spajanje delova strukture ...................................................................... Shift+A
Razdvajanje delova strukture ................................................................ Shift+B
Obrnuti lokalni koordinatni sistem .......................................................... Ctrl+E
20
Podeavanja
Simboli ................................................................................................... Ctrl+Y
Prekidai ................................................................................................ Ctrl+D
Obrada lejera ......................................................................................... F11
Nivoi (spratovi) ....................................................................................... F7
Podeavanje voica .............................................................................. Ctrl+G
Strukturalna mrea ................................................................................ Shift+G
Tastaturne preice ................................................................................. Ctrl+K
Podeavanja
Fontovi ............................................................................................. Shift+Alt+F
Analiza ............................................................................................. Shift+Alt+B
Pogledi
Pogled spreda ....................................................................................... Ctrl+1
Pogled odozgo ....................................................................................... Ctrl+2
Pogled sa strane .................................................................................... Ctrl+3
Perspektiva ............................................................................................ Ctrl+4
Jedan sprat iznad .................................................................................. PgUp
Jedan sprat ispod .................................................................................. PgDn
Uveanje ................................................................................................ Ctrl+
Smanjenje .............................................................................................. Shift+Ctrl+
Prikazivanje modela u maksimalnoj razmeri ......................................... Ctrl+W
Pan (pomeranje) .................................................................................... Ctrl+M
Rotacija .................................................................................................. Ctrl+R
iani model .......................................................................................... Alt+F5
Prikaz sa skrivenim ivicama ................................................................... Alt+F6
Renderovani model ............................................................................... Alt+F7
Tekstura ................................................................................................. Alt+F8
Prozori i paneli
Editor karakteristika eniteta ................................................................... Shift+Alt+P
Status .................................................................................................... Shift+Alt+I
Kodiranje (ifriranje) boja ....................................................................... Shift+Alt+C
Koordinate ............................................................................................. Shift+Alt+K
Legenda boja ......................................................................................... Shift+Alt+L
Uitavanje slike pozadine ...................................................................... Ctrl+B
Podela prozora po horizontali ................................................................ Shift+H
Podela prozora po vertikali .................................................................... Shift+V
Zatvaranje prozora i panela ................................................................... Ctrl+F4
Smanjenje veliine fonta oznake ........................................................... Ctrl+Alt+I
Uveanje veliine fonta oznake ............................................................. Ctrl+Alt+O
Galerija .................................................................................................. F6
Snimanje u Galeriju ............................................................................... F9
Pomo
Sadraj .................................................................................................. F1
Brzi prekidai
Automatsko presecanje .............................................................................. Ctrl+I
Ukljuiti/iskljuiti prikaz mree konanih elemenata ................................... M
Prikaz samo selektovanih elemenata ......................................................... Ctrl+F
Ukljuiti/iskljuiti prikaz optereenja ........................................................... Ctrl+L
Mogunosti prikaza rezultata
Nijedan ........................................................................................................ Ctrl+F5
Dijagram ...................................................................................................... Ctrl+F6
Izolinije ......................................................................................................... Ctrl+F7
Izopovrine 2D ............................................................................................ Ctrl+F8
Linija preseka .............................................................................................. Ctrl+F9
Izopovrine 3D ............................................................................................ Ctrl+F10
Dijagram + prosene vrednosti ................................................................... Ctrl+F11
Lista komponenti rezultata .......................................................................... Q
Koordinate
X .................................................................................................................. X
Y .................................................................................................................. Y
Z .................................................................................................................. Z
L ................................................................................................................... Shift+Ctrl+L
R .................................................................................................................. Shift+Ctrl+R
A .................................................................................................................. Shift+Ctrl+A
H .................................................................................................................. Shift+Ctrl+H
B .................................................................................................................. Shift+Ctrl+B
Privremena ravan rada ................................................................................ Shift+Ctrl+W
Zakljuati X[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+X
Zakljuati Y[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+Y
Zakljuati Z[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+Z
Zakljuati L[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+L
Zakljuati r[m] : ............................................................................................ Ctrl+Alt+R
Zakljuati a[] : ............................................................................................. Ctrl+Alt+A
Zakljuati h[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+H
Zakljuati b[] : ............................................................................................. Ctrl+Alt+B
Relativne / globalne koordinate ................................................................... Shift+D
Relativne / globalne polarne koordinate ...................................................... Shift+E
Komande tokia mia
Pomeranje nagore Uveanje

Pomeranje nadole Smanjenje
Toki nadole + pomeranje Pan (polako)
Toki nadole + Alt + pomeranje Rotacija
Toki nadole + Ctrl + pomeranje Pan (brzo)
2.7. Brzi meni

desno dugme Ako je pointer na radnoj povrini klikom na desni taster poziva se brzi meni. Struktura brzog menija zavisi
od izabrane funkcije tj. konteksta.
Selekcija Geometrija / Elementi / Optereenja Rezultati
2.8. Dijalog boksovi

Po izboru neke funkcije na ekranu se obino pojavljuje dijalog boks. Ti dijalog boksovi se mogu koristiti kao
bilo koji drugi Windows dijalog boksovi.
Promena fonta dijalog boksa se moe izvriti u Podeavanja\Osnovna podeavanja\Fontovi i klikom na oznaku
primera fonta u Dijalog boksovima.
Pozicija svih dijalog boksova na ekranu se moe menjati. Program snima i prilikom narednog pokretanja
prikazuje poslednju poziciju dijalog boksova na ekranu.
22
2.9. Tabele
AxisVM koristi tabele za prikaz i unos razliitih numerikih podataka. Rukovanje tabelama obavlja se na isti nain,
nezavisno od njihovog sadraja. Pregled tabela aktivira se klikom na odgovarajuu ikonu u gornjem redu ili
[F12] pritiskom na funkcijski taster [F12].
Traeni podaci biraju se u razgranatom prikazu na levoj strani dijalog boksa. Tabele sadre parametre modela,
rezultate analize i razne biblioteke (baze) podataka. Grananje liste zavisi od aktuelne aktivnosti (unos podataka ili
pregled rezultata).
U tabelama se prikazuju podaci samo selektovanih entiteta (ako ih ima) ili aktivnih (na primer, prikazanih)
sklopova.
Razgranati prikaz na levoj strani daje prikaz podataka o elemenatima/optereenjima, tabelu rezultata i bazu
podataka po hijerarhijskom poretku i moe se koristiti i za tabelarni prikaz modela.
Dodavanje
novog reda Kopiranje Ubacivanje tampanje
Editor poprenih
preseka Brisanje Kolone Puna irina
Baza profila Dodavanje u izvetaj
Korienje tabela Tabela moe da sadri vie redova i/ili kolona koje mogu biti prikazane istovremeno. Kretanje i selektovanje u
tabeli se moe izvesti pomou tastature i/ili mia na sledei nain:
[][][][] Kurzorskim tasterima fokus se premeta sa elije na eliju horizontalno i vertikalno (po redovima i kolonama).
levo dugme Klikom na eliju mogue je menjati parametre.
[Home] Fokus se premeta na prvu eliju reda.
[End] Fokus se premeta na poslednju eliju reda.
[Ctrl]+[Home] Premeta fokus na prvu eliju prvog reda.
[Ctrl]+[End] Premeta fokus na poslednju eliju poslednjeg reda.
[Page Up] Prikazuje prethodnu stranu tabele.
[Page Down] Prikazuje narednu stranu tabele.
[Ctrl]+ [] Prikazuje narednu (desnu) stranu tabele (kod tabela sa veim brojem kolona koje ne mogu da se vide u celini).
[Ctrl]+ [] Prikazuje prethodnu (levu) stranu tabele (kod tabela sa veim brojem kolona koje ne mogu da se vide u celini).
[Enter] Zavretak unoenja podataka u eliju i premetanje na sledeu desnu eliju ili prvu eliju sledeeg reda.
[Esc] Prekid unosa podataka u eliju. Prethodni sadraj elije ostaje nepromenjen.
desno dugme
[Shift] elija se selektuje kombinacijom [Shift]+[kurzorski taster] ili pomeranjem mia uz stalno pritisnuto levo dugme.
Red i kolona se selektuju klikom na odgovarajue zaglavlje reda ili kolone. Tabela se selektuje klikom na gornje
levo polje. elijama selektovane kolone moe da se zada zajednika vrednost. (Pogledati... Zadavanje zajednike
vrednosti).
Fajl
Pregled baze Iz Baze materijala i profila program u tabele uitava razliite materijale ili profile. Mogue je i snimanje trenutnog
sadraja tabele u Bazu.
, [Ctrl]+ [L]
Uvoz DBase U tabelu uitava DBase fajl: "naziv.dbf". Program proverava vrednosti polja DBase fajla i daje poruku o greki
fajlova ako format nije kompatibilan sa AxisVM.
Snimanje u Tabelu snima u "naziv.dbf" fajl. DBase nazive polja program formira na osnovu naziva kolona. Polja su
DBase fajl tekstualnog tipa.
Snimanje u HTML Tabelu snima u fajl "naziv.htm". Ovako izvezen (eksportovan) fajl moe da se uita u Microsoft Word ili u
fajl aplikaciju za pregled Internet stranica (web browser). Mogue je, pri tome, da se neka podeavanja kolona ne
prenesu u HTML fajl.
Snimanje u TXT Tabelu snima u tekstualni fajl "naziv.txt" (ASCII) koji moe da se pregleda i najjednostavnijim programima za
fajl obradu teksta (Notepad, na primer).
Snimanje u RTF Tabelu snima u RTF fajl naziv.rtf koristei template fajl koji se nalazi u programu AxisVM. Ovakav fajl moe
fajl da se uita u Microsoft Word ili neku drugu aplikaciju koja moe da uita ovaj format. Pogledati... 2.10.2 Izvetaj
Nova tabela Formiranje nove tabele profila koju program smeta u fajl naziv.sec. Ovako formiranu tabelu program uva u Bazi
profila profila.
U tabelu se moe snimiti bilo koji oblik poprenog preseka. Tip profila odreuje poziciju u tabeli u Bazi profila.
Karakteristike Karakteristike korisniki definisane tabele se mogu menjati (naziv tabele, oblik poprenog preseka itd.).
tabele profila
Brisanje tabele Korisniki definisana tabela se moe i brisati.
profila
tampanje tampa sadraj tabele sa svim informcijama na odabranom tampau ili u fajl sa odabranim zaglavljem i unesenim
[Ctrl]+ [P] komenatrima.
Izlaz Izlaz iz tabele isto kao i pomou Odustani dugmeta (eventualne izmene se ne snimaju).
[Alt]+ [F4]
24
Ureivanje
Novi red Dodavanje novog reda podataka u tabelu. Popunjavanje elija se obavlja odreenim redosledom (sa leva na
desno).
[Ctrl]+[Insert]
Brisanje redova Brisanje selektovanih redova. Takoe, dostupno je i preko iskaueg menija.
[Ctrl]+[Del]
Brisanje tekstura Omogueno je samo ako su zadati materijali elemenata. Brie teksturu
selektovanih materijala. Dostupno je i preko iskaueg menija.
Izbor tabele Selektuje celu tabelu. Istu funkciju izvrava i klik na gornju levu eliju.
[Ctrl]+ [A]
Grafiko Startuje grafiki Editor poprenih preseka u kojem moe da se konstruie novi proizvoljni popreni presek.
konstruisanje
novog poprenog
preseka
[Ctrl]+[G]
Modifikacija Startuje Editor poprenih preseka zbog modifikacije postojeeg proizvoljnog poprenog preseka.
proizvoljnog
poprenog
preseka
[Ctrl]+[M]
Automatsko Ako je ukljuena ova funkcija, promenom parametara u tabeli automatski se izvrava ponovni proraun parametara
auriranje oblika geometrije i poprenog preseka.
poprenih
preseka
Brisanje Nekorieni popreni preseci se briu iz tabele.
neupotrebljenih
poprenih
preseka
Kopiranje Kopira selektovane elije u clipboard kao tabelu. Funkcija je dostupna i preko iskaueg menija.
[Ctrl]+ [C]
Ubacivanje Ubacivanje kopiranih elija tabele iz clipboarda, tj. zamena postojeeg sadraja elija. Kopiranje je mogue samo
ako sadraj elija koji se kopira po formatu odgovara elijama u koje se kopira.
Ako je za aktuelnu tabelu dozvoljeno dodavanje redova podaci iz clipboarda mogu da se dodaju na kraj tabele, bez
zamene postojeeg sadraja.
[Ctrl]+ [V]
Zadavanje Zadaje zajedniku vrednost selektovanim elijama kolone. Primer: u tabeli koordinata vorova moe da se zada
zajednike ista "Z" koordinata za sve vorove modela tako da, na primer, model bude potpuno ravan (u jednoj ravni).
vrednosti Komanda se moe zadati i preko menija Pregled tabela / Ureivanje / Zadavanje zajednike vrednosti.
Ova funkcija je dostupna i preko iskaueg menija
Skok Skae (prelazi) na zadati red tabele.
[F5]
Format
Tokom kreiranja
modela
Ukljuivanje/ Vidljivost odreenih kolona u tabeli se moe birati (de)selektovanjem prekidaa ispred kolona.
iskljuivanje U tabeli e biti onaj nain prikaza koji je podeen u Podeavanja/Jedinice i formati dijalog prozoru. (Pogledati...
kolona (Format 3.3.8 Jedinice i formati).
kolona) Sadraj elije je najee numerika vrednost. Kada se unose realni brojevi, mogu da se koriste samo sledei
znaci:
+-01234567890E
[Ctrl]+ [Alt]+ i decimalni znak definisan u Start / Settings / Control Panel / Regional Settings / Number / Decimal symbol.
[F] Ako nije mogu unos negativnog broja, deaktiviran je taster sa znakom "-", a ako se trai celobrojna vrednost,
deaktiviran je taster sa znakom "." i oznaka "E" za eksponencijalni format.
Obnavljanje Postavlja podrazumevni format za tabele (vidljivost kolona i decimalni prikaz).
podrazumevanog
formata
[Ctrl]+ [D]
Poredak Redosled prikaza sluajeva optereenja se takoe moe menjati.
sluajeva Pogledati... 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe otereenja
optereenja...
Dodatni popreni Nakon podele ili zadavanja mree konanih elemenata greda ili rebro elemenata promenljivog poprenog preseka
preseci AxisVM kreira dodatne poprene preseke (meupreseke) u svim takama podele elementa. Njihov prikaz na kraju
liste poprenih preseka se ukljuuje/iskljuuje u meniju Format.
Prikaz Nakon izvrenja komande Brisanje neupotrebljenih poprenih preseka na listi ostaju samo podebljani preseci
upotrebljenih
poprenih
preseka
podebljano
Ako je ukljuena komanda Brisanje neupotrebljenih poprenih preseka u tabeli e ostati samo podebljani preseci.
Pri pregledu rezultata prorauna u meniju Format i paleti alatki se prikazuju nove funkcije.
Tokom
pregleda
rezultata
Mogunosti Podeavanje prikaza ekstremnih vrednosti, odnosno rezultata analize.
prikaza Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
rezultata
[Ctrl]+[R]
Rezultati Prikaz rezultata se moe ukljuiti ili iskljuiti.
ukljuivanje/
iskljuivanje
[Ctrl]+[T]
26
Ekstremi Prikaz ekstremnih vrednosti se moe ukljuiti ili iskljuiti.
ukljuivanje/
iskljuivanje
[Ctrl]+[E]
Filteri Filteri omoguavaju odabir elemenata za
prikaz u tabeli.
[CTRL]+[Q]
Izvetaj
Tekui Izbor odgovarajueg izvetaja za dodavanje tabela. Pogledati... 2.10. Izrada dokumentacije
izvetaj
Dodavanje Dodaje tekuu tabelu izabranom izvetaju. Ako selektovana lista razgranatog prikaza ima podliste (na
tabele u primer, Model ili Optereenja) bie dodate sve tabele liste. Ako su prikazane samo ekstremne vrednosti,
izvetaj sve tabele podliste prikazae samo ekstremne vrednosti. Pogledati... 2.10. Izrada dokumentacije
[F9]
Kreiranje Startuje AxisVM modul za izradu dokumentacije.
izvetaja
[F10]
Pomo
Pomo za Daje informacije o tabelama.

aktuelnu
tabelu
Kako se Daje informacije o mogunostima operacija u tabelama.

koristi
pregled
tabela
U redu Izlazak iz pregleda tabela i snimanje promena.

Odustani Izlazak iz pregleda tabela bez snimanja promena.
U tabelama sa rezultatima se takoe prikazuju i ekstremi (mimimalne i maksimalne vrednosti) ako je
ukljuena opcija u dijalogu Prikaz rezultata. Podrazumevani je prikaz i pojedinanih i ekstremnih
vrednosti.
2.10. Izrada dokumentacie
[F10] Alat za kreiranje izvetaja omoguuje izradu kompletne projektne dokumentacije koristei tabele, crtee i slike
kreirane u AxisVM-u, kao i korisniki definisane tekstualne blokove. Izvetaj se nalazi unutar fajla modela
(*.axs) i mogue je njegovo tampanje ili snimanje u Rich Text Format (RTF) formatu koji je mogue otvoriti i
eventualno obraditi u nekim drugim tekstualnim programima (na primer, u Microsoft Word programu).
Tabele izvezene iz alata za pregled tabela automatski se usklauju sa eventualnim promenama modela istog
projekta.
Struktura izvetaja je prikazana u razgranatom obliku u levom delu prozora. Pojedinani elementi nekog izvetaja
prikazani su u desnom delu prozora.
Tabele U izvetaju koji sadri tabele moe da se ukljui/iskljui prikazivanje naziva tabela, komentara, napomena i
zaglavlja kolona.
Tekst Ako je u levom delu prozora selektovana tekstualna stavka izvetaja u desnom delu pojavljuje se tekst. Klik na
Ureivanje teksta omoguava modifikaciju postojeeg tekstualnog dela izvetaja.
Slika, crte Ako je u levom delu prozora selektovana slika ili crte izvetaja u desnom delu pojavljuje se cela slika, kojoj
moe da se podesi veliina, poravnanje i pratei tekst.
28
Baza crtea Klikom na ikonicu Baza crtea otvara se novi prozor u kojem je mogue pretraivanje snimljenih crtea i odabrane
ubaciti u tekui izvetaj. Za razliku od slika u Galeriji na ovim crteima su mogue izmene zahvaljujui
informacijama koje su snimljene u njima. Na ovaj nain svi snimljeni crtei se automatski obnavljaju prilikom
bilo kakve izmene modela (proraunske, geometrijske, itd. izmene).
Pogledati... 3.5.8 Baza crtea, 3.5.9 Snimanje u bazu crtea
Galerija Klikom na ikonicu Galerija otvara se prozor u kojem je mogu pregled snimljenih slika (BMP, JPG, WMF, EMF
formata) koje se nalaze u direktorijumu Images_nazivmodela i dodavanje odabranih u tekui izvetaj. Ovaj
direktorijum se kreira automatski pri dodavanju slika u Galeriju kao poddirektorijum izabranog direktorijuma za
model.
Pogledati... 2.10.5 Galerija slika
Podeavanja
Klikom na Podeavanja... mogua je izmena naslova, veliine, ravnanja, boja, rotacija ili skaliranje slike.
U glavnom meniju klikom na Ureivanje\ Snimanje crtea i tabela rezultata analize mogue je snimanje
trenutnog crtea na ekranu ili tabele rezultata u modulu za dimenzionisanje.
Pogledati... 3.2.11 Snimanje crtea i tabela rezultata analize
Klikom na ikonicu menija Galerija/Dodavanje slike u izvetaj mogue je ubaciti jednu ili vie odabranih slika
klikom na strelicu ili prevlaenjem.
Pri tampi izvetaja alat Izrada dokumentacije automatski pravi sadraj tekueg izvetaja i ubacuje ga na poetak
dokumenta. Izvetaj se kreira prema naslovima poglavlja u izvetaju tako da i tekstualni blokovi i naslovi slika
mogu biti u sadraju ako su ima zadati naslovi i formatirani kao naslovi u tekst editoru.
2.10.1. Traka alatki i ikona izvetaja
Kreiranje novog izvetaja.

Pogledati... 2.10.2 Izvetaj
Formiranje novog izvetaja na osnovu template fajla
Videti... 2.10.3.1. Izvetaji na osnovu template fajlova
Kreiraanje izvetaja na osnovu nekoliko opcija filtera.
Pogledati... 2.10.3.3. Izvetaj na osnovu filtera
Ubacivanje direktorijum ispod tekueg direktorijuma ili ispod tekue stavke liste.
Pogledati... 2.10.3 Ureivanje
Ubacivanje formatiranog bloka teksta ispod selektovane stavke izvetaja.
[Ctrl]+[T]
Dodavanje oznake prelaska na novu stranu ispod selektovane stavke izvetaja.
[Ctrl]+[Alt]+[B]
Filter selekcije.
Brisanje selektovanog izvetaja ili stavke izvetaja.
[Del], Ctrl]+[Del]
Pregled izgleda izvetaja pre tampanja.
[Ctrl]+[R]
Izvoz tekueg izvetaja u RTF formatu.
[Ctrl]+[W]
tampanje izvetaja
[Ctrl]+[P]
Ponitavanje
[Ctrl]+[Z]
Ponavljanje ponitenog
[Shift]+[Ctrl]+[Z]
2.10.2. Izvetaj
Novi izvetaj Kreiranje novog izvetaja sa nazivom od maksimalno 32 karaktera.
Brisanje Brie tekui izvetaj tj. izvetaj koji sadri selektovanu stavku. Slike iz Galerije sadrane u ovom izvetaju se ne
kompletnog briu.
izvetaja
30
[Del],
Ctrl]+[Del]
Preimenovanje Kreira novi naziv tekueg izvetaja.
Snimanje u Izvetaj se izvozi kao ASCII tekstualni fajl koji ne sadri crtee ili slike.
TXT formatu
Izvoz u RTF Snima izvetaj kao naziv_izvestaja.rtf prema datom ablonu. Ako se RTF fajl snima van direktorijuma fajla modela
sve fajlovi slika u izvetaju se kopiraju u automatski kreiran poddirektorijum Images_nazivmodela. To je
neophodno jer u RTF dokumentu nisu slike ve samo veze sa fajlovima slika.
Ako se RTF verzija izvetaja prenosi na drugi raunar obavezno je prenoenje i odgovarajueg Images_nazivmodela
poddirektorijuma.
Izvoze (eksportuju) se svi atributi teksta osim boje.
Tabele se izvoze kao RTF tabele. Nazivi tabela se formatizuju prema tzv. Heading3 stilu. U Insert / Index and Tables
ili Insert / Reference / Index and Tables odabrati Table Of Contents i u podeavanjima Formats u From template i
Show levels podesiti na bar 3.
RTF Opcije AxisVM snima izvetaje u RTF formatu koristei ablon
(podrazumevani ablon se nalazi u direktorijumu programa
i ima naziv Template.rtf). Naravno, mogu se kreirati i
koristiti i drugi abloni sa izabranom naslovnom stranicom
i definisanim zaglavljima i podnojima. Preporuuje se
paljivo itanje ablona pre izmena i snimanja. Format
crtea u RTF fajlu se moe podesiti kao:
Ugraeni WMF: Crtei su ugraeni u fajl. Ova opcija znaajno unapreuje prenosivost fajla ali to moe
poveati veliinu fajla.
Veza ka BMP, JPG: Ova opcija omoguava da sami RTF fajlovi budu male veliine zbog toga to
se slike uvaju u posebnom direktorijumu, ali da bi se slike prikazivale poddirektorijum
Images_nazivmodela mora biti snimljen u istom direktorijumu u kojem se nalazi i RTF fajl.
Linije izmeu polja u tabeli se takoe mogu ukljuiti ili iskljuiti u prikazu.
Pregled Prikazuje se izgled izvetaja za tampanje. Moe da se podesi uveanje od 10% do 500%, kao i prikaz cele strane ili
izvetaja cele irine strane. Pomou tastera [Home], [PgUp], [PgDown] i [End] se pregleda prva, naredna, prethodna i
poslednja strana izvetaja.
[F3]
tampanje Podeavanje parametara tampanja i tampanje izvetaja sprovodi se istim opcijama kao i tampanje tabela.
[Ctrl]+[P]
Izlaz Prekid izrade dokumentacije.
2.10.3 Ureivanje
Neke opcije u ovom meniju dostupne su i iz menija koji se dobija klikom desnog tastera mia iji je pointer na
nekoj stavki izvetaja.
Ponitavanje Ponitava poslednju komandu.
Ponavljanje Izvrava ponitenu komandu.
ablon izvetaja Pogledati... 2.10.3.1 Izvetaji na osnovu ablon fajlova
Ubacivanje Dodaje novi direktorijum u listu sa desne strane ispod tekue stavke. Ime tekueg direktorijuma se pojavljuje
direktorijuma na desnoj strani ispod ikone direktorijuma.
Broj nivoa grananja u izvetaju sa desne strane se moe podesiti unutar menija podeavanje nivoa grananja i
moe iznositi od 1 do 7.
Ubacivnje teksta u Startuje se modul za obradu teksta i kreira blok teksta kao deo izvetaja. Ovaj blok teksta se pozicionira posle
izvetaj stavke izvetaja selektovane pre starta modula za obradu teksta.
[Ctrl]+[T]
Prekid stranice Prelazak na novu stranu izvetaja iza selektovane stavke.
[Ctrl]+[Alt]+[B]
Promena redosleda Premetanje tj. promena redosleda stavki izvetaja.
u izvetaju
Premetanje u/ Premetanje / kopiranje selektovane stavke iz jednog u drugi izvetaj.

Kopiranje u
Filter selekcije Odreuje koji je tip stavki iz izvetaja mogue selektovati (izvetaj, tabelu, crte, sliku, tekst, novu stranicu,
direktorijum).
Automatsko Po ukljuivanju ove opcije i selektovanja direktorijuma sve pripadajue stavke e automatski biti selektovane.
selektovanje
podstavki
Deselektovanje Deselektuje sve stavke dokumentacije.
svega
Selektovanje svih Selektuje sve stavke tekueg izvetaja.
stavki tekueg
izvetaja
Brisanje Brisanje selektovane stavke izvetaja (teksta, slike, oznake za novu stranu). Ako je selektovana stavka liste
izvetaj, brie se taj izvetaj.
32
[Del], Ctrl]+[Del]
Brisanje svih stavki Brisanje svih stavki izvetaja (teksta, slika, oznaka za novu stranu), ali ne i brisanje samog izvetaja.
izvetaja
2.10.3.1. Izvetaji na osnovu ablon fajlova
abloni za izvetaj mogu da se koriste za generisanje izvetaja na osnovu unapred odreenih filtera i podeavanja.
Generisani izvetaji se sastoje od crtea i tabela. abloni mogu biti sauvani kao fajlovi i ponovo upotrebljeni za
generisanje izvetaja za druge modele.
Opseg ukljuenih elemenata, podataka o modelu i rezultata se moe podesiti pomou filtera.
Klikom na ikonu se otvara dijaog ablona. Ako je
trenutni izvetaj generisan iz ablona, uitava se
ablon. Ako tekui izvetaj nije zasnovan na
ablonu, pojavljuje se novi osnovni (default)
ablon.
Ako je otvoren dijalog, u gornjem delu (videti
dole) je lista predefinsanih (siva pozadina)
ablona, a u donjem selu (na beloj pozadini) je
lista ablona definisanih od strane korisnika.
Klikom na stavku sa liste se uitava ablon.
ablonu si izlistani prema njihovim imenima koji
su specifirani u editoru ablona (Videti...
2.10.3.2 Ureivanje ablona). abloni su
sauvani u i uitavaju se iz foldera:
c:\ Users \ [user name] \ AppData \ Roaming \
AxisVM \ [version number] \ Templates.
Ponovna izrada Ako je model proiren i ako bi izvetaj trebao da se aurira (na primer, izvreno je dimenzionisanje elinog
izvetaja elementa), kliknuti na Rebuild prekida.
Svaka stavka izvetaja uvezena od strane korisnika e biti uklonjena.
Ovaj prekida otvara ili zatvara donji deo dijaloga sa lisom ablona.
Ikone na traci alatki i ikona imaju sledee funkcije.
Ureivanje ablona
Filteri i pogledi u sadraju korieni na crteima mogu da se urede. Videti... 2.10.3.2 Ureivanje ablona
Snimiti ovaj ablon u fajlu
Tekui ablon moe biti snimljen u fajlu i biti ponovno upotrebljen u drugom modelu. abloni izvetaja imaju *.rep
ekstenziju i snimaju se u direktorijum opisan iznad.
Kreiranje novog izvetaja
Kreiranje novog izvetaja na osnovu tekueg ablona.
2.10.3.2. Ureivanje ablona
Zadatak kreiranja ablona izvetaja je sloen. Koraci ovog procesa su izlistani levo. Kikom na ove stavke
moemo urediti mogunosti i ostala podeavanja. Polje za ureivanje ispod liste dozvoljava unos imena
ablona. Administratorski dijalog ablona izlistava ablone prema njihovim imenima.
Elementi
Prvi korak je selektovanje tipova elemenata koji e biti ukljueni u izvetaj i biranje klasifikacije elemenata.
Ako je selektovano Konstruktivni tipovi elemenata, elementi e biti klasifikovani prema njihovom tipu
konanog elementa. Ako je selektovano Arhitektonski tipovi elemenata, elementi e biti klasifikovani prema
njihovom arhitektonskom tipu (odreenim iz geometrije elementa).
Podaci o elementu mogu biti selektovani nezavisno za izvetaj.
Sledei koraci e prikazati tabele i crtee na osnovu ove selekcije.
Podgrupe
Drugi korak je podeavanje podgrupa za elemente uljuene u izvetaju. Kompletan pod-izvetaj e biti kreiran
za svaku podgrupu.
Ako je opcija Selektovani elementi aktivna, samo elementi selektovani pre otvaranja Izrade dokumentacije e
biti ukljueni u izvetaj.
Ako je opcija Podgrupe logikih sklopova aktivna, podgrupe mogu biti kreirane od oblasti iste debljine,
konstruktivnih elementa istog poprenog preseka ili od spratova (samo e selektovani spratovi biti ukljueni u
izvetaj).
34
Ako je odabrano Izvetaj oblasti jedna po jedna, svaka oblast zasebno e biti ukljuena u izvetaj. Unutranji
domeni (domeni kompletno unutar drugih domena) e biti ukljueni u izvetaj zajedno sa spoljanjim domenom
ak i u ovom sluaju.
Ako je Kompletan model selktovano, podgrupe mogu biti kreirane takoe iz korisniki definisanih sklopova.
Crtei podataka
modela
Ako je odabran Pregled, pogled na model e biti ubaen na poetku izvetaja. Kliknuti Selektovati pogled... da
bi izabrali poled iz biblioteke crtea.
Odaberite Crtei modela ako elite da ukljuite automatski kreirane dijagrame optereenja i rezultata. Kliknuti
Selektovati pogled... da bi izabrali pogled iz biblioteke crtea.
Generisani dijagrami e naslediti sva podeavanja selektovanog crtea (taka pogleda, status grafikih simbola,
nabrajanje, oznaavanje, itd.) sa minimalnim prilagoavanjima. Ako nije selektovan nijedan crte (npr. Baza
crtea je prazna), crtei e pratiti tekui pogled u aktivnom prozoru.
Ako je dijagram prikazan samo na odreenom delu konstrukcije, pogled je uvean tako da prikae crte u
maksimalnoj razmeri. Taka pogleda i status grafikih simbola e ostati nepromenjen.
Dijagrami
optereenja
Ako je odabrano Dodati dijagrame optereenja za sledee sluajeve optereenja, selektovati sluajeve
optereenja da biste dodali njihove dijagrame otereenja u izvetaj. Dijagrami optereenja e biti generisani iz
pogleda podeenog u Crtei modela u prethodnom koraku.
Tabele podataka
modela
Selektovati tabele podataka modela za dodavanje u izvetaj. Moete podesiti vidljive kolone za finije
podeavanje sadraja izvetaja.
Pod Elementi ete pronai samo one elemente koje ste selektovali u prvom koraku.
Pod Optereenja moete da selektujete sluajeve optereenja da biste dodali tabele podataka optereenja u
izvetaj.
Sluajevi i
kombinacije
optereenja za
prikaz rezultata
AxisVM nudi veliku kolinu rezultata. Vano je odluiti koje sluajeve optereenja, kombinacije, anvelope ili
kritine kombinacije treba dodati u izvetaj pomeranja, unutranjih sila, napona, parametara armiranja,
proraunske provere elinih i drvenih konstrukija.
36
Dijagrami rezultata
i tabele
Poslednji korak je selektovanje nekih od moguih tabela rezultata i kontrolisanje vidljivosti njihovih kolona.
Takoe je mogue generisanje dijagrama rezultata. Kliknuti u Crtei kolonu u redu rezultata. Moete izabrati
nain crtanja za komponentu rezultata iz liste iako ne izaberete opciju (sakrivajui respektivnu kolonu).
Dijagrami rezultata e biti generisani iz pogleda podeenog u Crtei modela i bie ubaeni ispred tabele.
2.10.3.3. Izvetaj na osnovu filtera
Kreiranje izvetaja iz opcija filtera je raniji metod koji je manje podloan kofiguracijama i njegov sadraj se ne aurira,
ali moe bti korien u jednostavnim sluajevima. Selektovati elemente i tipove optereenja, sluajeve optereenja i
komponente rezultata iz filera sa leve strane da biste kontrolisali kompoziciju izvetaja. Rezultujui izvetaj se
pojavljuje sa desne strane. Njegove pojedinane stavke mogu i ne moraju biti odabrane. Samo e odabrane stavke biti
ukljuene u generisani izvetaj.
2.10.4. Crtei
Dodavanje crtea u Dodaje odabrani crte(e) iz Baze crtea u tekui izvetaj. Pozicija na koju e biti ubaena stavka u izvetaj
izvetaj
odreena je selektovanom stavkom u listi izvetaja. Isto se moe postii i pomou dugmeta u meniju Baza
crtea.
Format crtea u Pogledati... 2.10.2 Izvetaj
RTF fajlu...
2.10.5. Galerija slika
Dodavanje slika u Dodavanje selektovanih slika u tekui izvetaj.

izvetaj
Kopiranje slika u Kopiranje slika (.BMP, .JPG) i Windows Metafajlova (.WMF, .EMF) u direktorijum Images_nazivmodela.
Galeriju
Brsanjei slika iz Brisanje selektovanih slika iz Galerije. Fajlovi se trajno briu.

Galerije
Brisanje Brisanje slika koje se neupotrebljavaju u izvetajima.

neupotrebljenih
slika
Sortiranje po Sortiranje slika Galerije po nazivu fajla /po tipu fajla (.BMP, .EMF, .JPG, .WMF) ili po datumu nastanka.
nazivu /tipu
fajla/datumu
Obrnuti redosled Ako je ova opcija aktivirana redosled sortiranja je opadajui. Inae je redosled sortiranja rastui.
2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crtea
Razliite opcije mogu da se bre aktiviraju pomou sledeih ikona:
Brisanje selektovanih slika ili crtea iz Galerije/Baze crtea.
Dodavanje selektovanih slika/crtea u tekui izvetaj.

Mesto na koje e biti ubaeni je odreeno selektovanom stavkom u listi izvetaja.
Kopiranje selektovanih slika u Galeriju. Ova funkcija nije dostupna u Bazi crtea.
2.10.7. Obrada teksta
Aktiviranje opcije Ubacivanje teksta u izvetaj omoguava kreiranje blokova teksta korienjem jednostavnog
tekst editora slinog Windows WordPad procesoru.
Fajl
Uitati Uitava tekst u RTF formatu u AxisVM editor teksta. Ako je fajl kreiran nekim drugim tekst procesorom
[Ctrl]+[O] mogui su problemi sa kompatibilnou formata (atributi teksta, tabele, Unicode karakteri, formati pasusa i sl.)
to za posledicu ima pojavu RTF kontrolnih kodova umesto predvienog teksta.
38
Snimiti Snima tekst u RTF formatu.
[Ctrl]+[S]
Izai Kraj obrade teksta.
Ureivanje
Poniti / Ponovi Ponitava / ponavlja poslednju komandu.
[Alt]+[BkSp] /
[Shift]+[Alt]+
[BkSp]
Iseanje Premeta selektovani blok teksta u clipboard.
[Ctrl]+[X]
Kopiranje Kopira selektovani blok teksta u clipboard.
[Ctrl]+[C]
Ubacivanje Dodaje sadraj clipboarda na tekuu poziciju tekst kurzora.
[Ctrl]+[V]
Pretraga Pronalazi neki tekst u dokumentu poevi od bilo koje pozicije. Moe da se zada traenje samo cele rei i
[Ctrl]+[F] razlikovanje malih i velikih slova.
Pronai sledee U sluaju pronalaenja teksta dalja pretraga nastavlja se ovom funkcijom.
[F3]
Selektovanje svega Selektovanje celog teksta.
[Ctrl]+[A]
Karakter
Podebljano Primenjuje se format "podebljano" na selektovani tekst.

[Ctrl]+[B]
Kurziv Primenjuje se format "kurziv" na selektovani tekst.

[Ctrl]+[I]
Podvueno Primenjuje se format "podvueno" na selektovani tekst.

[Ctrl]+[U]
Boja Zadaje se boja selektovanog teksta.

[Ctrl]+[Alt ]+[C]
Paragraf
Levo ravnanje Poravnava selektovani pasus uz levu marginu.

[Ctrl]+[L]
Centrino Centrira selektovani pasus u odnosu na margine.

[Ctrl]+[E]
Desno ravnanje Poravnava selektovani pasus uz desnu marginu.

[Ctrl]+[R]
Simbol paragrafa Dodaje simbol paragrafa u prvi red selektovanog pasusa.

[Ctrl]+[Alt]+[U]
2.11. Nivoi (spratovi)

Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)
2.12. Obrada lejera

Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera
2.13. Baza crtea

Pogledati... 3.5.8 Baza crtea
2.14. Snimanje u Bazu crtea

Pogledati... Error! Reference source not found. Error! Reference source not found.
2.15. Izvoz tekueg pogleda kao 3D PDF

Snima tekui pogled kao 3D PDF fajl.
Rezultat je PDF fajl koji sadri 3D pogled. Adobe Acrobat Reader podrava uveanje, smanjenje i rotaciju modela
od aurirane 8.1 verzije.
2.16. Meni ikona
Selektovanje
Alati za uveanje/smanjenje
Pogledi
Prikaz modela
Kodiranje boja
Transformacija
Ravni rada
Strukturalna mrea
Voice
Alati za geometriju
Kotiranje/obeleavanje
Ureivanje pozadinskih lejera
Preimenovanje / prenumeracija
Sklopovi
Preseci
Virtualna greda
Nalaenje
Podeavanje prikaza simbola na
ekranu
Podeavanja
Informacije o modelu
40
Prevlaenje palete Paleta ikona sa leve strane se moe prevui i postaviti na neku drugu poziciju na ekranu.
ikona i iskaue
palete Prevlaenje palete ikona
Postavljanjem kurzora mia nad paletom ikona menja se njegov oblik (na pomeranje-pan). Ako izvuete paletu
ikona iz radne povrine na njen gornji ili donji deo, paleta postaje horizontalna. Ako je prevuete na levu ili
desnu stranu, paleta postaje vertikalna.
Ako je paleta ikona horizontalna, moete je postaviti na vrhu ili dnu. Moete promeniti poziciju i redosled
zakaeih traki alatki prevlaenjem. U editoru poprenih preseka i dijalozima za armaturu grede i stuba, paleta
ikona ne moe biti zakaena. Zatvaranjem pomerene palete program vraa sve na podrazumevanu poziciju.
Prevlaenje iskaue palete ikonica

Iskaue palete ikonica se, takoe, mogu posebno prevlaiti i postavljati na bilo koju poziciju na ekranu.
Njihovo zatvaranje ili prevlaenje nazad na paletu ikona vraa njihov originalni poloaj. Iskaue ikone mogu
biti zakaene na vrhu ili dnu.
Podrazumevana pozicija palete se moe postaviti preko Podeavanja\Paneli u podrazumevanu poziciju.
2.16.1. Selektovanje
Aktivira modul za selektovanje i prikazuje odgovarajui dijalog boks.
Dodavanje selektovanom
Oduzimanje od selektovanog
Inverzno Filteri
selektovanom Metod selektovanja
Presene linije
Selektuj sve
Prethodni Kruni prsten
izbor
Deo kruga
Poligon
Sklopovi
Kosi pravougaonik
Pravougaonik
Ovaj dijalog boks koristi se za selektovanje grupe entiteta (vorovi (take), linije, konani elementi
i optereenja) na koje se zatim primenjuje neka operacija. Ako je aktiviran prekida Sklopovi (videti
detaljnije u 2.16.14 Sklopovi) selektovanje se odnosi samo na aktivne sklopove.
Mogue je slobodno menjanje pogleda (projekcije na razliite ravni ili perspektiva) zbog
jednostavnijeg i efikasnijeg selektovanja pojedinih entiteta. Selektovani entiteti prikazani su bojom
magenta (ljubiastom).
Selektovanje se zavrava ako se pritiskom na dugme U redu izae iz dijaloga.
Metoda selekcije preko okvira za selekciju:
- prevlaenjem okvira sa leva na desno selektuju se samo elementi koji se nalaze potpuno unutar okvira
- prevlaenjem sa desna na levo selektuju se svi elementi obuhvaeni okvirom.
Dodavanje Dodaje trenutno selektovane entitete grupi ve izabranih.
Oduzimanje od Oduzima trenutno selektovane entitete iz grupe ve izabranih.

selektovanog
Inverzija Invertuje status trenutno selektovanog entiteta.
Primena na sve Primenjuje tekui kriterijum selektovanja (dodavanje, oduzimanje ili invertovanje) na sve elemente
koji su definisani u filteru.
Vraanje Obnavlja selektovanje prethodno selektovana grupe entiteta.
prethodnog stanja
Selektovanje Odabir elemenata odabranog sklopa.

sklopova
Filter Filterom se definiu kriterijumi za selektovanje entiteta istih osobina. (tapovi iste duine, istog
preseka i materijala, povri sa istim referencama, debljinama, itd.).
Metod selektovanja Omoguava selektovanje entiteta okvirom razliitog oblika (pravougaonik, kosi pravougaonik,
poligon, deo kruga ili deo krunog prstena), to je ilustrovano sledeim primerima:
Tip okvira: Rezultat selektovanja:

Pravougaonik
Nagnuti
pravougaonik
Poligon
Deo krunice
Deo krunog
prstena
Presene linije
U redu Kraj selektovanja. Entiteti ostaju selektovani.

42
Odustani Prekid selektovanja. Nijedan entitet nije selektovan.
Ako se neki entitet ne vidi od drugog nije mogue selektovanje klikom na taster ve se mora
promeniti pogled (projekcija u nekoj drugoj ravni ili perspektiva).
Selektovani vorovi su u kvadratiu boje magenta. Ponekad je potrebno ponovo odabrati vorove i
tada se pojavljuju u kvadratiu plave boje.
Selektovanje se takoe moe obaviti bez korienja trake za selektovanje.
Dodavanje entiteta ve selektovanim: [Shift]+klik na levi taster
Oduzimanje od ve selektovanih: [Ctrl]+klik na levi taster
Dvostruko selektovanje: [Alt]+klik na levi taster
2.16.2 Meni ikona za uveanje / smanjenje (zoom)
U ovom meniju su ikone alata za uveanje, smanjenje, translaciju, rotaciju, prethodni pogled i pogled
ponovo.
Uveanje Prikazuje uveano oblast koja je definisana dvema takama (dva

suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen uveanja
dat je odnosom veliine zoom-oblasti i cele radne povrine. Ovo je
zapravo poveanje razmere crtea.
Smanjenje Prikazuje smanjeno oblast koja je definisana dvema takama (dva

suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen smanjenja
dat je odnosom veliine zoom-oblasti i cele radne povrine. Radi se
zapravo o smanjenju razmere crtea.
Slika celog Automatski podeava razmeru crtea tako da je model prikazan u celini.
modela
Pomeranje Pomera crte modela da bi se videli entiteti koji nisu bili vidljivi zbog aktuelne razmere. Maksimalno pomeranje
(pan) odgovara dimenziji prozora. Nova pozicija radne povrine moe da se zada i usmerenim vektorom, dvema takama,
koje se definiu klikom na levi taster .
Brzo prevlaenje:
Moete koristiti centralno dugme mia za prevlaenje crtea modela u bilo kom trenutku (bez ikone Pan).
1. Klik na ikonicu Pomeranje.
2. Prevlaenje crtea modela na novu poziciju.

Ovaj oblik kurzora oznaava da je omogueno pomeranje crtea modela.
Rotacija Klikom na ovu ikonicu omoguava se rotiranje objekta i pojavljuje se sledea paleta ikona na donjem delu ekrana
pomou koje biramo nain rotacije:
Metode rotacije:
Slobodno rotiranje oko horizontalne ose ekrana i globalne Z ose.
Rotacija oko globalne Z ose.
Rotacija oko vertikalne ose ekrana.
Rotacija oko horizontalne ose ekrana.
Rotacija oko ose upravne na ravan ekrana.
Rotacija oko graninog okvira elemenata na ekranu.
Rotacija oko selekovane take. Kliknuti na taku za njeno korienje kao centra rotacije.
Kotrolie prikaz simbola centra rotacije.

Ovaj oblik kurzora oznaava da je omoguena rotacija modela.
Prethodni / - Prethodni pogled. Vraa prethodni pogled ili stanje pre zadavanja perspektive. Maksimalan
naredni pogled broj vraanja je 50.
- Naredni pogled. Daje sledei pogled, nakon operacije Prethodni pogled.
2.16.3. Pogledi
Projekcija na X-Z ravan (pogled spreda).
Projekcija na X-Y ravan (pogled od gore).
Projekcija na Y-Z ravan (pogled sa strane).
Perspektiva X-Z pogled

Aksonometrija
Perspektiva X-Y pogled
Rotacija oko upravne ose
Z-Y pogled
Rotacija oko vertikalne ose
Rotacija oko horizontalne ose
Rotacija (aktivira
paletu ikona rotacije)
Odstojanje take posmatranja Brisanje tekue perspektive

Nova perspektiva Lista perspektiva
Podeavanje pogleda perspektive. Odgovarajui pogled se moe podesiti rotacijom modela oko tri ose i zadavanjem
odstojanja take posmatranja. Preciznost podeavanja ugla rotacije iznosi do 0,1 stepen. Omogueno je i
dodeljivanje imena pogleda i njihovo snimanje. Klikom na odgovarajuu ikonicu sa desne strane mogue je brisanje
tekueg pogleda perspektive.
Udaljenost Udaljenost take posmatranja je rastojanje izmeu take posmatranja i centra bloka modela.
take
posmatranja
Rotacija Nakon klika na ovu ikonicu pojavljuje se paleta ikona opisana ranije
u Uveenje/smanjene (Zoom) Rotacija.
Tri projekcije i Prikazuje tri pogleda (projekcije na svaku koordinatnu ravan) i perspektivu modela. Pogled se bira
perspektiva klikom mia na odgovarajui meni ikonu.
44
2.16.4. Prikaz modela
iani model:
Prikazane su samo ose linijskih elemenata i srednje take povrinskih elemenata.
Skrivene linije:
Prikazan je iani model bez skrivenih ivica.
Renderovani model:
Linijski elementi prikazani su izabranim poprenim presecima, a povrine sopstvenom
debljinom. Boja elemenata odgovara boji dodeljenoj izabranom materijalu.
Koliko e elementi biti providni moe se podesiti u
Pogledi / Podeavanja renderovanja... Geometrija
odreuje tip elementa. Vertikalne linije se smatraju
stubovima, horizontalne gredama dok se horizontalne
oblati smatraju spratovima a vertikalne zidovima.
Neprovidno Providno
Oblici U progrmu su dostupna dva oblika renderovanja:
renderovanja ematski model
Ukljuivanjem Prikai kablove za prethodno napreznje prikazuje se realnija slika prethodno napregnutih greda.
Ovde se moe podesiti i boja kablova.
Arhitektonski model
Daje gotovo realnu sliku izgleda modela. Mogue je ukljuivanje/ iskljuivanje prikaza ivica modela.
Renderovanje veza pomou zavrtnjeva u detaljima ukljuuje detaljno renderovanje usvojene veze pomou
zavrtnjeva.
ematski model Arhitektonski model

Tekstura. Renderovani model prikazuje teksturu dodeljenih materijala. Tekstura materijala
se moe podesiti klikom na polje Tekstura u tabeli materijala ili u Bazi materijala odabirom
odreene teksture iz bogate biblioteke tekstura. Ako se selektuje vie materijala za dodelu
teksture svima se dodeljuje ista.
46
Razgranata struktura sa leve strane i horizontalna lista iznad slika tekstura prikazuje tip materijala (cigla, beton,
metal, kamen, drvo, itd.). Poslednji tip (slobodan izbor) slui za korisniki definisane teksture. Teksture
materijala se prikazuju kao male slike sa desne strane a izabrana u levom delu prozora uokvirena debljim crnim
ramom.
Iskaui meni Desnim klikom na teksturu pojavljuje se iskaui meni sa sledeim
opcijama:
Bez teksture
Dodavanje ili brisanje korisniki definisane teksture
Podeavanje rotiranja
Bez teksture Brisanje teksture tekueg materijala.

Dodavanje 24-bitne slike (JPG or BMP) mogu se konvertovati u teksture sledeih rezolucija: 64 x 64, 128 x 128 i 256 x
korisniki 256 piksela. Ako slike nisu pravougaonog oblika prilikom kreiranja teksture e biti konvertovane u pravougaoni.
definisane teksture
Brisanje korisniki Iz Baze tekstura se mogu brisati samo korisniki definisane, dok se teksture definisane u programu ne mogu
definisane teksture izbrisati.
Podeavanje Grafiki prikaz tekstura elemenata je prikazan u odnosu na njihov lokalni koordinatni sistem. To ponekad moe
rotiranja dati neeljene rezultate (na primer izgled zidova od cigle moe biti rotiran) tako da rotacijom teksture moemo
postii eljeni efekat. Podrazumevano podeavanje tekstura je da nisu rotirane. Mogua su dva naina rotiranja
Rotiranje na levo i Rotiranje na desno za ugao od 90. Rotiranje je naznaeno u tabeli sa < ili > znakom koji
se pojavljuje na kraju naziva teksture.
2.16.5. ifriranje (kodiranje) boja
ifriranje boja pomae da se sagledaju osobine elemenata. Razliito ifriranje boja oe biti podeeno za renderovan i
iani nain prikaza.
Tip ifriranja boja moe biti izabran iz padajue liste.
Program automatski asocira razliite boje sa razliitim osobinama, ali boje mogu biti promenjene.
Linijski Oblasti
elementi
Povrinski Povrinska
oslonci optereenja
Tip ifriranja Podrazumevani Koristi podrazumevane boje.

boja
Tip Tip konanog elementa (tap, greda, rebro za linijske elemente, ljuska, ploa, membrana
za oblasti i povrinske elemente) odreuje boju elementa.
Arhitektonski tip Arhitektosnki tip (stub, greda i ostalo za linijske elemente, ploa, zid, krov za oblasti)
odreuje boju elementa.
Materijal Boje elemenata su dodeljene prema materijalu.
Debljina Boje elemenata su dodeljene prema debljini oblasti.
Popreni presek Boje elemenata su dodeljene prema poprenom preseku linijskog elementa.
Krutost Boje elemenata su dodeljene prema krutosti povrinskog oslonca.
Ekscentricitet Boje elemenata su dodeljene prema ekscentricitetu rebra ili oblasti.
Grupe ekscentriciteta Boje elemenata su dodeljene prema grupama ekscentriciteta.

Oslobaanje krajeva Boje elemenata su dodeljene prema oslobaanju krajeva greda.
Vrednost optereenja Boje povrinskog optereenja su dodeljene prema intenzitetu optereenja.
48
Povrine gde se poligoni optereenja preklapaju su obojene prema zbiru individualnih
optereenja.
Ujednaeni Ujednaena boja za sve elmente.
Podeavanje
boja
Za promenu boje kliknuti na bilo koju eliju boje.
Prekidai na traci alatki menjaju vie od jedne elije.
Podrazumevano
Vraa na podrazumevane (osnovne) vrednosti (podrazumevanu boju tipa elementa, podrazumevanu boju
materijala).
Gradijent boja
Uneti poetnu i krajnju boju gradijenta tako to ete
prevui krajnje take luka preko kruga nijansi /
saturacije na eljenu poziiju. Program uzima
neophodan broj boja izmeu krajnjih taki.
Koristiti traku sa desne strane za podeavanje svetline
selektovane krajnje take.
Krai luk povezuje boje sa najmanjim moguim
promenama nijanse. Dui luk ide oko kruga nijansi
drugim (duim) putem.
Proizvoljne boje
Program selektuje proizvoljne boje, ali vodi rauna da boje nisu isuvie bliske.
Podesiti uobiajenu boju
Pritiskom na Shift dugme pre klika moete selektovati opseg elija boje. Selektovane elije boje se
pojavljuju sa debelom crnom spoljnom linijom. Ova alatka omoguava dodeljivanje iste boje selektovanim
elijama.
Boje rendera i ianog prikaza se zasebno podeavaju, ali se mogu sinhronizovati. Desnim klikom mia na listu boja
pojavljuje se meni. Selektovati Primeniti boje dodeljene renderovanom prikazu (ianom prikazu) da biste importovali
boje podeene prema drugom nainu prikazivanja.
Tekue ifriranje boja je prikazano kao zaseban
prozor informacija.
Moete ukljuiti i iskljuiti ovaj prozor iz glavnog
menija (Prozor / ifriranje boja).
Osvei Pogledi su automatski aurirani nakon promena.

automatski
Osvei sve Primenjuje promene na sve poglede. Ukoliko nije izabrano, samo se aktivni pogled menja.
2.16.6. Geometrijske transformacije objekata
2.16.6.1. Translacija
Translacija Ova opcija omoguava viestruko kopiranje ili

pomera selektovane geometrijske entitete ili
optereenja translatorno. Potrebno je zadati
vektor translacije pomou lokalnih koordinata
(dX, dY, dZ), kao i broj kopija (N).
Naini translacije Inkrementalno pravi N kopija selektovanih entiteta

na zadatom rastojanju dX, dY, dZ.
Raspodeljeno na pravi N kopija selektovanih
entiteta raspodeljenih na zadatom rastojanju dX,
dY, dZ (rastojanje entiteta iznosi dX/N, dY/N,
dZ/N).
Po duini: pravi kopije selektovanih entiteta na
jednakom rastojanju d u pravcu vektora translacije.
Broj kopija zavisi od toga koliko ih moe stati na
duini definisanoj vektorom translacije dX, dY, dZ.
Uzastopno: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta na razliitim definisanim

rastojanjima (svako rastojanje se definie posebno pomou dX, dY, dZ koordinata).
Pomeranje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomou dX, dY, dZ koordinata.
Linije koje presecaju selektovane entitete koji se pomeraju ostaju vezane u vorovima. Vezane linije
menjaju samo poloaj vora u kome su vezani dok su ostali na istoj poziciji.
Odvajanje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomou dX, dY, dZ koordinata.
vorovi linija koje presecaju selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.
Nijedan: vorovi se ne povezuju linijama.

Dvostruko selektovani: Ako se dri pritisnuta [Alt] tipka na tastaturi mogue je ponovo odabrati
odreene vorove. Samo ponovo odabrani vorovi e biti spojeni linijama.
Svi: Svi vorovi koji se kopiraju e biti spojeni.
Prekidai
Opcije kopiranja Kopiranje elemenata: Omoguava i kopiranje konanih elemenata dodeljenih geometrijskim
entitetima.
Kopiranje optereenja: Omoguava i kopiranje optereenja dodeljenih geometrijskim entitetima.
Optereenja se mogu kopirati i posebno, bez konanih elemenata.
Kopiranje masa u vorovima: Omoguava i kopiranje masa u vorovima dodeljenih geometrijskim entitetima.
Kopiranje kotnih simbola: Kotne linije e se kopirati samo ako su selektovani vorovi kojima su
dodeljene.
Sa voicama Pomera i sve definisane voice (korisno prilikom pomeranja itavog modela).
Sa DXF lejerom Sa ukljuenom ovom opcijom izvrie se i transformacija uvezenih DXF lejera.
50
Samo vidljivi lejeri Ukljuivanjem ove opcije transformisae se samo vidljivi lejeri na ekranu.
Koraci translacije: Translacija se sastoji od sledeih koraka:
1. Klik na ikonicu Translacija
2. Selektovanje entiteta ili optereenja
3. Klikom na U redu dugme u prozoru za selekciju (ili Odustani za prekid komande odabira entiteta za
translaciju)
4. Selektovanje eljenih opcija operacija i komandi u prozoru za translaciju
5. Klik na U redu dugme
6. Definisanje vektora translacije poetnom i krajnjom takom
Koraci translacije mogu biti i u sledeem poretku : 2-3-1-4-5-6.
Ako u modelu postoji vie istih elemenata koji se ponavljaju preporuuje se prvo definisanje tih elemenata
(ukljuujui definisanje konanih elemenata, uslova oslanjanja ili konturnih uslova, optereenja, kotni
linija..) a zatim kopiranje na pozicije gde jo treba da se nalaze u modelu. Na ovaj nain se skrauje vreme
izrade modela.
Za definisanje vektora translacije moe se koristiti i postojea taka na modelu.
Ako se menja sluaj optereenja tokom operacija translacije selektovana optereenja se mogu kopirati ili
premestiti u neki drugi sluaj optereenja.
2.16.6.2. Rotacija
Rotacija Ova opcija omoguava viestruko kopiranje ili

pomeranje selektovanih geometrijskih entiteta
ili optereenja rotiranjem. U X-Y, X-Z ili Y-Z
pogledima osa rotacije je normalna na ravan
pogleda dok u je u perspektivi osa rotacije uvek
Z osa.
Mogue je definisati razliite naine rotacije. Koje

parametre emo moi definisati zavisi od izabranog
naina rotacije: ugao rotacije , broj kopija (N) i
dodatna visina translacije h du ose rotacije (svaka
kopija e biti pomerena po visini za ovo rastojanje).
Nakon odabira geometrijskog entiteta i definisanja
naina i opcija rotacije, klikom na taku centra rotacije
(OX, OY, OZ), poetnu taku luka rotacije i
iscrtavanja ugla rotacije izvrava se zadata naredba.
Naini rotacije Inkrementalno: pravi N kopija selektovanih entiteta po zadatom uglu rotacije.
Podeljeno na: pravi N kopija selektovanih entiteta po uglu rotacije/na N inkremenata.
Za ugao: pravi kopije selektovanih entiteta raspodeljene po definisanom uglu rotacije. Broj kopija zavisi od
veliine definisanog ugla rotacije i veliine luka rotacije.
Uzastopno: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta sa mogunou definisanja razliitog ugla
rotacije za svaku kopiju.
Pomeranje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. Linije koje presecaju selektovane entitete
koji se pomeraju ostaju vezane u vorovima. Vezane linije menjaju samo poloaj vora u kome su vezani dok
su ostali na istim pozicijama.
Odvajanje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. vorovi linija koje presecaju selektovane
entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.
vorovi za Pogledati... 2.16.6.1 Translacija
povezivanje
Prekidai Pogledati... 2.16.6.1 Translacija
U pogledu perspektiva, centralna taka, poetna i krajnja taka mogu se zadati samo preko postojeih vorova
ili nekih drugih 3D entiteta (na primer, vor na postojeoj liniji) a ugao rotacije je odreen preko globalnih X i
Y koordinata.
2.16.6.3. Ogledalo simetrija
Ogledalo Ova opcija pravi kopije ili pomera selektovane

geometrijske entitete u ogledalu. Potrebno je
definisati dve take ravni simetrije koja je uvek
paralelna globalnoj osi upravnoj na ravan tekueg
pogleda.
Naini izvrenja Kopiranje: kopira selektovane entitete preko zadate

komande ogledalo ravni u ogledalu.
Viestruko: pravi vie uzastopnih kopija
selektovanih entiteta oko razliitih ravni kao u
ogledalu.
Pomeranje pomera selektovane entitete u odnosu na
ravan ogledala. Linije koje presecaju selektovane
entitete koji se pomeraju ostaju vezane u vorovima.
Vezane linije menjaju samo poloaj vora u kome
su vezani dok ostali ostaju gde su i bili.
Odvajanje: pomera selektovane entitete u odnosu na
ravan ogledala. vorovi linija koje presecaju
selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne
pomeraju se.
Ogedalo x ose linijskog elementa: ova opcija
kontrolie da li e orijentacija x ose kopija
elemenata biti invertovane ili ne.

povezivanje
U pogledu perspektiva, Ogledalo je mogue samo u ravni paralelnoj globalnoj Z osi.
2.16.6.4. Skaliranje
Skaliranje Pravi viestruke kopije, ili pomera selektovane geometrijske entitete skaliranjem u odnosu na zadati centar.
Potrebno je definisati centar skaliranja i poetnu i krajnju taku referentnog vektora.
Naini skaliranja: Inkrementalno: pravi N skaliranih kopija selektovanih

entiteta ponavljajui skaliranje N puta.
Podeljeno na: raspodeljuje N skaliranih kopija
selektovanih entiteta izmeu originalnog i skaliranog
poloaja.
Uzastopno: pravi jednu za drugom razliito skalirane
kopije selektovanih entiteta.
Promena veliine: Izvrava promenu veliine
selektovanih entiteta.

povezivanje
52
2.16.7. Ravni rada
Ravni rada (korisniki definisan koordinatni sistem) olakavaju crtanje u kosim ravnima. Na primer, prozor u
ravni krova. Kosa ravan krova se moe definisati kao pomona ravan i u njoj zatim crtati u dve dimenzije. U
ravnima rada visinska koordinata je rastojanje du ose upravne na ravan.
Sve funkcije za crtanje i ureivanje su dostupne i u ravnima rada.
Ako se koristi vie prozora na ekranu u svakom je mogue podesiti drugu ravan rada.
Globalne X-Y, Ove ravni rada su paralelne sa globalnim
X-Z, koordinatnim ravnima tako da se definiu samo
i Y-Z pomou jedne koordinate. Njihova primena je
ravni rada korisna, recimo, pri crtanju spratova zgrade.
Opte ravni rada Ove ravni rada se definiu takom u prostoru

(poetkom) i dva vektora koji odreuju lokalne x i y
ose.
Pametne ravni Ove ravni rada prate lokalne koordinatne sisteme
rada konanih elemenata: reetka, greda, rebro ili oblasti.
Poetak je prva taka elementa a lokalne x i y ose su
paralelene lokalnim osama elementa.
Promenom lokalnog koordinatnog sistema
konanog elementa menja se i pomona ravan
rada. Brisanjem konanog elementa brie se i
pomona ravan rada.
Klikom na padajui meni pomonih ravni rada iz liste
se bira eljena i postavlja za tekuu. Izbor pomonih
ravni je mogu i preko glavnog menija Pogledi/Ravni
rada ili klikom na ikonicu Ravni rada u meniju ikona.
Opcije prikaza Ravni rada se mogu prikazati u globalnom koordinatnom sistemu ili u sopstvenom lokalnom. ekiranjem opcije
Ne prikazivati elemente koji se ne nalaze u ravni rada prikazuju se samo elementi koji se nalaze u tekuoj ravni,
a opcijom Prikaz elemenata van ravni rada sivom bojom elementi se prikazuju na ekranu u sivoj boji.
Promena Odabirom neke od ravni rada prikazuju se njeni parametri koje je mogue ureivati i nakon klika na U redu
parametara potvrditi zadate izmene parametara.
pomonih ravni
Brisanje Brie korisniki definisane ravni rada.
Preuzimanje>> Omoguava grafiko definisanje parametara ravni rada.
2.16.8. Strukturalna mrea
Dve opcije su dostupne: strukturalna mrea ili proizoljne mrene linije.

Strukturalne mree su skup linija u boji u ravni, date duine i oznake koje
pomau u procesu pravljenja modela. Ovi setovi mrenih linija mogu biti
paralelni globalnim X-Y, X-Z ili Y-Z ravnima, ravnima rada ili nivoima
Strukturalne (spratovima).
mree Strukturalne mree su prikazane na razgranatom prikazu, organizovanom
prema ravni mree.
Prikaz strukturalnih mrea

Ukljuuje / iskljuuje prikaz strukturalnih mrea u modelu.
Ako je iskljuen, sve mree nestaju.
Ako je ukljuen, sve mree koje ispunjavaju sledea dva kriterijuma su
prikazane: 1) mrea je izabrana 2) pravilo povezano sa mreom
dozvoljava prikaz mree. Mrea dodeljena ravnima rada i nivoima
(spratovima) mogu da se same sakriju ako njihova ravan rada ili nivo
(sprat) nije aktivan.
Osvei sve
Aurira strukturalne mree za sve poglede.
Da biste definisali strukturalnu mreu, podesite koordinatni poetak X0, Y0 ili Z0, a potom unesite vrednosti relativnog
razmaka X, Y ili Z. Na primer, sa X0 = 0 unoenjem 4*3.5; 2*5; 7.5 u polje X mrene linije e se pojaviti na
sledeim X poziijama: 3.50; 7.00; 10.50; 14.00; 19.00; 24.00; 31.50.
Strukturalna mrea moe da se zarotira za proizvoljan ugao .
Duina linija je odreena minimalnim i maksimalnim koordinatnim pozicijama mrenih linija u drugom pravcu, tako
da je oblik mree uvek pravougaoni.
Nova
strukturalna
mrea
Ravan mree Za mree paralelne globalnoj ravni, X0, Y0 ili Z0 distance izmeu ravni mree i
globalne ravni mogu biti podeene.
Ako model sadri nivoe, svakom nivou moe biti dodeljena strukturalna mrea
Mrea moe biti povezana sa svim nivoima selektovanjem Na svim nivoima iz
padajue liste. Ako je mrea povezana sa odreenim nivoom (npr. Sprat 1) i ako
je Prikazati samo ako je nivo aktivan odabrano, mrea ostaje sakrivena sve dok se
Mrea nivoa
Sprat 1 ne aktivira.
Strukturalne mree mogu biti dodeljene ravnima rada (ako ravni rada postoje u
modelu). Ako je Prikazati samo ako je ravan rada aktivna odabrano, mrea ostaje
sakrivena sve dok se ravan rada ne aktivira.
Mrea ravni rada
54
Naziv Naziv strukturalne mree.
Boja Kliknuti na prekida da biste promenili boju mrenih linija.
X0/Y0/Z0[m] Koordinatni poetak strukturalne mree relativan globalnom koordinatnom poetku.
Koordinatni poetak moe biti uzet klikom na prekida Preuzmi koordinatni poetak i klikom bilo gde na modelu.
Aktiviranjem ili deaktiviranjem X, Y, Z polja iznad prekidaa, korisnik moe da kontrolie koje e koordinate preuzeti.
[] Ugao rotacije oko koordinatnog poetka strukturalne mree.
Kreirati Mogu biti definisani razmaci u okviru mree, prefiksi,

strukturalnu oznake, pravci.
mreu Oznake strukturalne mree prema padajuoj listi Oznake
mogu biti redni brojevi (1, 2, 3, ...) ili slova (A, B, C, ...).
Poetna vrednost definie prvu oznaku. Uobiajeni prefiks
moe biti podeen za kreiranjeoznaka poput 1A, 1B, 1C, ...
ili F1, F2, F3. Redosled mrenih linija moe biti podeen
selektovanjem jedne od ikona (sleva nadesno, zdesna
nalevo u X pravcu i s dna ka vrhu i s vrha ka dnu u Y
pravcu).
Redosled kreiranja vertikalnih linija mree.
Redosled kreiranja horizontalnih linija mree.
Oznake mogu biti pozicionirane na poetnoj, krajnjoj ili na obe pozicije.
e[m] Preporueno je zadavanje vrednosti produetka linije mree razliite od nule, da

bi oznake ispale iz okvira pravougaonika linija mree.
Izmeniti Naziv, oznake, pozicije, boja mree mogu biti izmenjeni. Ako je odabrano Kreirati strukturalnu mreu, cela mrea e
strukturalu biti ponovo kreirana sa novim parametrima. U ovom sluaju sve proizvoljne linije mree povezane sa mreom (videti
mreu ispod) e biti uklonjene.
Brisanje Selektovana strukturalna mrea e biti izbrisana.

strukturalne Pritiskom na Ctrl ili Shift tokom klikanja miem se mogu selektovati vie od jedne mree.
mree
Proizvoljne linije mree mogu takoe biti definisane klikom na poetnu i krajnju taku. Karakteristike linije mree
(pozicija oznake, produetak, prefiks, oznake, boja) mogu biti podeene na pomonom panelu.
Proizvoljne Proizvoljne linije mree moraju biti asocirane sa strukturalnom mreom i mogu biti ukljuene / isljuene zajedno sa
linije mree tom mreom. Ponovno kreiranje mree sa novim parametrima brie sve asocirajue proizvoljne linije mree.
2.16.9. Voice
Voice su korisne pri geometrijskom unosu modela. Definisanjem voica olakavamo rad jer moemo
definisati mesta preseka elemenata sa drugim elementima, rastojanja izmeu elemenata, itd. Kurzor
prepoznaje voice.
Pogledati... 4.7 Alati za ureivanje
Voice su prikazane na ekranu plavom isprekidanom linijom.
Prikaz voica moe biti ukljuen ili iskljuen preko menija
Podeavanja/Mogunosti prikazivanja/ Prekidai (ili odgovarajue
ikonice).
Postavljanje vertikalne voice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje horizontalne voice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje para vertikalne i horizontalne voice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje voice pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje para ortogonalnih voica pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.
U perspektivi se vide sve voice ali moe da se postavi samo kosa. Pozicija voica se moe menjati
prevlaenjem miem na novu poziciju na ekranu, a briu se prevlaenjem van vidljivog dela ekrana.
Voice se mogu postaviti i preko zadavanja koordinata, numeriki. Klik na voicu ili biranje stavke menija
Podeavanja/Podeavanje voica poziva dijalog za podeavanje voica:
voica
b
a
a: ugao projekcije voice u ravni X-Y i X ose.

b: ugao voice i njene projekcije na X-Y ravan.
Prikaz Ukljuuje / iskljuuje prikaz voica.
Osveavanje svega Ukoliko je izabrano, promene e biti apliciranena sve poglede. U suprotnom e biti prikazane samo u aktivnom
pogledu.
56
2.16.10. Alati za geometriju
Ikonice Alata za geometriju dozvoljavaju fiksiranje pravca ctranja linija.
Upravno Paralelno
Bazna linija
Bazna linija
Upotreba funkcije: posle klika na ikonu upravno ili paralelno selektuje se linija koja e biti referentna ili se
zadaju dve take koje definiu pravac. Posle definisanja referentnog pravca u sledeoj operaciji crtanja, kurzor
se kree ili samo normalno ili samo paralelno tom pravcu.
Upotreba funkcije: posle klika na ikonu Upravno na ravan selektuje
se oblast koja e biti referentna ravan tako da e se kurzor kretati
Upravno na ravan upravno na tu ravan. Ravan se moe definisati i klikom na tri take.
Upotreba prethodno navedenih ikona olakava definisanje geometrije posebno kod zadavanja ravni preseka.
Zapoeti crtanje linije a zatim definisati poetnu i krajnju taku
druge linije ija e sredinja taka odrediti pravac zapoete linije.
Linija prema sredinjoj taki
Zapoeti crtanje linije a zatim kliknuti na dva kraka koja odreuju
ugao i pravac polovine tog ugla e odraditi pravac zapoete linije.
Podela ugla
Zapoeti crtanje take ili linije a zatim kliknuti na ikonicu i nakon
toga obeleiti dve linije ili njihove poetne i krajnje take. Taka ili
Presena taka poetna taka linije e biti kreirana na mestu zamiljenog preseka u
nastavku obeleenih linija koje mogu biti i lunog oblika (ne moraju
biti samo prave linije). U sluaju krivih linija moe biti vie
presenih taaka i one e biti obeleene kruiima tako da se eljena
taka mora selektovati.
Zapoeti crtanje take ili linije i kliknuti na ikonicu a zatim odabrati
dve take. Definisati odnos podele (prema odnosu duina ili
Taka podele rastojanju) u novootvorenom panelu. Kreira se taka ili poetna
taka linije.
Funkcije ikonica Presena taka i Taka podele se mogu podesiti
ovom komandnom ikonicom. Opcije podeavanja su: kreiranje
Podeavanje opcija nove take ili pomeranje relativnog poetka postojee take na novo
mesto.
2.16.11. Kotne linije, simboli i oznake
Ova grupa funkcija omoguava pridruivanje modelu: ortogonalnih i poravnatih kotnih linija na 3D modelu,
kao i ugao, duinu luka, poluprenik luka, oznaka za nivo i nagib i oznaka i vrednosti rezultata. Klik na ikonicu
poziva panel sa alatima za definisanje kotnih linija. Klik na levu donju ikonu poziva dijalog za zadavanje
parametara kotnih linija.
Prevlaenjem miem moe da se menja poloaj kotnih linija i oznaka. Ako je kotna linija pridruena modelu
njen poloaj i veliina se automatski usklauje sa promenom geometrije modela.
2.16.11.1. Ortogonalne kotne linije
Ortogonalne kotne linije ili nizovi kotnih linija paralelni X, Y i Z osama globalnog koordinatnog sistema mogu
da se pridrue modelu na sledei nain:
1. Klikom se odredi poetna i krajnja taka duine koja se kotira ili se klikne na liniju koja se kotira.
2. Pomeri se mi na eljenu poziciju kotne linije u odnosu na entitet koji se kotira (izuzetak: ako segment nije
paralelan nijednoj osi sistema i ako je prikazana perspektiva modela odreuje se dX, dY ili dZ pravac).
3. Levim klikom se odredi konani poloaj kotne linije.

Nizovi kotnih linija definiu se klikom na take ili na linije odgovarajuim redosledom. Odreivanje eljene
pozicije niza kotnih linija isto je kao i kod pojedinane kotne linije. Niz kotnih linija selektuje se klikom na bilo
koju liniju niza uz pritisnut taster [Shift]. Tada niz kotnih linija moe da se pomera na novu poziciju. Pre
promene poloaja jedne linije niza potrebno je selektovati liniju pravougaonim okvirom za selektovanje i
promeniti joj poloaj. Ta kotna linija vie nije deo niza linija i tretira se kao pojedinana.
Niz kotnih linija moe da se definie i
pomou automatskih kotnih linija. Ako je
Automatska kotna izabrana ova funkcija selektuje se samo
linija krajnja taka niza pod pretpostavkom da
meutake nisu generisane generatorom
mree. Sve meulinije generiu se
automatski.
Primer automatske kotne linije

Pridruene kotne linije uvek se pomeraju zajedno sa modelom i menjaju se ako se odgovarajue dimenzije
modela promene.
Podeavanje ortogonalnih i poravnatih kotnih linija
Kotne oznake Moe da se bira 9 razliitih simbola za krajeve kotne linije.

Boje Mogu je izbor boje kotne linije za svaku posebno. Boja zavisi od tekueg lejera u kojem su smetene kotne
linije, oznake krajeva kotnih linija i tekst, ali mogue ih je menjati.
Veliine Mogu da se zadaju veliine elemenata kotne linije.
Tip kotne i Definie se tip i debljina kotne i pomone linije. Bira se neki predefinisani tip ili se preuzima iz tekueg lejera.
pomone linije Pomone linije mogu da se iskljue.
Orijentacija oznaka Ovde se podeava orijentacija i poloaj kote (uvek horizontalano, uvek vertikalano, automatski, poravnato u
odnosu na kotnu liniju), na unutranju ili spoljanu stranu kotne linije.
Koristiti Vraanje podrazumevanih (poetnih) vrednosti svih parametara.
podrazumevano
58
Primeniti font na Primena istog fonta na sve simbole kota.
sve simbole
Snimiti kao Snimanje tekuih vrednosti svih parametara kao podrazumevanih.
podrazumevano
podeavanje
Primeni na sve Tekue podeavanje moe da se primeni na sve kotne linije zbog jednoobraznog izgleda.
kotne linije
Lejeri Selektovanje, definisanje i podeavanje lejera u kojem su smetene kotne linije. Ako ne postoji nijedan lejer
posle definisanja jedne kotne linije lejer se kreira automatski.
Parametri teksta
Tekst kote kotne linije moe da se prikae na razliite naine.

Kota kotne linije Kota kotne linije moe da bude sa tzv. prefiksom i sufiksom. Klik na dugme Jedinice i formati i dugme ispod
poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.
Prikaz jedinica Prikazuje jedinice mere kote.
mere
Jedinice i formati... Trenutna podeavanja mogu se menjati klikom na dugme Jedinice i formati.
Prefiks Prefiks je teskst pre kote na kotnoj liniji i moe da se zada:
automatski dX, dY, dZ, dL u zavisnosti od pravca,
automatski DX, DY, DZ, DL u zavisnosti od pravca i
od strane korisnika (ova opcija zahteva unoenje prefiksa od strane korisnika).
Sufiks Sufiks se zadaje kao tekst koji sledi posle kote na kotnoj liniji.
2.16.11.2. Poravnate kotne linije
Zadaju se poravnate kotne linije ili nizovi kotnih linija na modelu.
Ravan kotnih linija u odnosu na X-osu
Ravan kotnih linija u odnosu na Y-osu
Ravan kotnih linija u odnosu na Z-osu

Postupak definisanja je isti kao i kod ortogonalnih kotnih linija.
Pogledati...2.16.11.2 Poravnate kotne linije
Ravan poravnate kotne linije odreuje se automatski, osim ako segment nije paralelan nijednoj osi sistema i
ako je prikazana perspektiva modela. Ravan kose kotne linije tada je odreena X, Y ili Z osom i segmentom
poravnate kotne linije.
Podeavanja poravnate kotne linije slina su podeavanjima ortogonalne. (Pogledati... 2.16.11.1 Ortogonalne
kotne linije). Automatski prefiks je uvek dL ili DL.
Primer za pridruenu ortogonalnu i poravnatu kotnu liniju:
Pre i posle opcije skaliranja
2.16.11.3. Kotiranje uglova
Kota ugla zadaje na sledei nain:
1. Klikom se odredi poetna i krajnja taka ili linija prvog kraka ugla koji se kotira.
2. Klikom se odredi poetna i krajnja taka ili linija drugog kraka ugla koji se kotira.
3. Poloaj i radijus kotne linije ugla odreeni su pomeranjem
mia (kotira se ugao, suplementni ili komplementni ugao).
4. Klik odreuje konanu poziciju kotne linije ugla.
Klik na dugme Jedinice i formati i dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.
60
2.16.11.4. Duina krunog luka
Ovom komandom se kreira kotna linija duine krunog luka.

Za duinu (obim) punog kruga kliknuti na krug i miem postaviti kotnu liniju na eljeno mesto.
Za dodeljivanje kotne linije krunom luku, kliknuti na luk i postaviti kotu na eljeno mesto. Ukoliko se eli
odrediti duina dela krunog luka potrebno je kliknuti na na poetnu i krajnju taku duine luka koje treba
kotirati a zatim na bilo koju taku izmeu njih i prevui miem kotnu liniju na eljeno mesto.
2.16.11.5. Radijus luka (kruga)
Pomou ove komande se kreira dimenzija radijusa krunog luka odnosno kruga.
Da bi se dodelio simbol kliknuti na bilo koju taku luka (kruga) i prevui simbol na eljeno mesto.
2.16.11.6. Oznake nivoa i nagiba
Pomou ovih ikona kreiraju se oznake nivoa i visine entiteta modela. Klik na dugme Jedinice i formati i dugme
ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.
Pogledati... 3.3.8 Jedinice i formati
Oznaka nivoa kreira se u pogledu odozgo (pogled u pravcu gravitacionog ubrzanja) klikom na eljenu taku.
(Promene u vezi gravitacije se mogu menjati u Podeavanja / Gravitacija dijalogu).
Pogledati... 3.3.9 Gravitacija
Oznaka nivoa kreira se u pogledu spreda, sa strane ili u perspektivi na sledei nain:
1. Klik na taku koja se kotira;

2. Pomeranje mia u pravcu oznake nivoa i klik za definisanje konanog
poloaja oznake.
Podeavanje parametara oznaka nivoa i visine.

Nivo Podeavanja oznake nivoa (veliina, tip, format ispisa).

Visina Podeavanja oznake visine (veliina, tip, format ispisa).
2.16.11.7. Tekst polja
Kreira i pridruuje tekst polje (moe biti i vie

redova teksta) s podacima o modelu. Unutar
jednog tekst polja sva formatiranja teksta su ista.
Tekst polje se kreira na sledei nain:
1. Aktivira se tekst polje dugme i unese se tekst u liniju panela.

2. Klikom se odredi taka na koju se odnosi tekst.
3. Pomeranjem i klikom se odredi konana pozicija tekst polja.

Podeavanja parametara tekst polja
62
Boje Podeavanje boje teksta, okvira i pomone linije. Boja moe da se preuzme i iz lejera.
Tekst boks Podeavanje okvira pomone linije, providnosti, poravnanja i odstojanja d pomone linije od take
(pokazivaa).
Font Podeavanje oblika, tipa i veliine ispisa teksta.
Mogu se uitati i menjati podrazumevna podeavanja i takva primeniti na tekst boksove ili fontove svih tekst
polja ili samo odreenih.
Aktivni linkovi U tekst polja se mogu dodati i aktivni linkovi do bilo koje spoljanje informacije o modelu na primer do nekog
fajla ili internet adrese (na primer, www.axisvm.eu) tako da klikom na tekst polje pokree aplikacija
pridruena datom fajlu ili linku. Za izmenu ovakvog teksta potrebno je prvo drati pritisnut taster [Shift] a
zatim kliknuti na tekst polje.
Pozivanje fajla Link za pozivanje fajla se sastoji od karaktera -> i imena fajla. Na primer:
->C:\Naziv_Modela\Izvetaji\Detalji.doc
Ukoliko nije navedena puna putanja do fajla AxisVM otvara direktorijum gde se nalazi snimljen trenutni model,
tako da ako se model nalazi u C:\ Naziv_Modela moe se uneti samo:
-> \Izvetaji\Detalji.doc
Klik na tekst polje pokree aplikaciju koja je dodeljena datom tipu fajla. Na ovaj nain moemo ubaciti slike,
filmove, zvuke, Excel tabele ili neki drugi dokument u model.
URL Podrani protokoli i formati:
http://..., ftp://..., https://..., file://..., www. ...
Klik na teks polje pokree podrazumevani internet pretraiva u kome se otvara internet stranica ili
fajl. Ako u tekst polju postoji vie linkova, otvara se samo prvi.
2.16.11.8. Polja sa vrednostima rezultata i podacima o objektu
Informacije o Karakteristike elementa ili optereenja pojavljuju se u tekst polju u zavisnosti od trenutno izabrane trake menija
modelu (Geometrija, Elementi ili Optereenja). Podeavanja tekst polja o informacijama se mogu podesiti u sledeem
dijalogu:
Vrednosti rezultata Kada pointer mia doe u zonu vora, meuvora, centra povri, itd. prikazuju se u malom boksu vrednosti
rezultata koje mogu automatski da uu i u tekst polje. Postupak je slian postupku kreiranja obinog tekst polja.
Polje sa vrednostima rezultata neke veliine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...) vidi se samo ako je u meniju
izabrano prikazivanje rezultata iste veliine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...). Na primer tekstualno polje
sa vrednostima My se prikazuje samo ako je My izabran za trenutni prikaz rezultata.
Opcije polja sa vrednostima rezultata se mogu podesiti u sledeem dijalogu:
Ovaj sluaj optereenja

Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo za sluaj optereenja za koji je kreiran.
Svi sluajevi optereenja
Polje sa vrednostima rezultata prikazuje vrednost koja se odnosi na tekui sluaj optereenja. Promenom
sluaja optereenja menjaju se i vrednosti polja.
Ova komponenta rezultata
Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo ako je izabrano prikazivanje odgovarajue komponente rezultata.
Sve komponente rezultata
Polje sa vrednostima rezultata vidi se bez obzira na prikazivanje komponente odgovarajueg rezultata.
64
Mogunosti prikaza u polju sa rezultatima:

Element: U polju je redni broj i vrsta elementa.
Komponenta: U polju je naziv komponente rezultata.
Sluaj: U polju je naziv sluaja optereenja, kombinacije ili opis kritine kombinacije
optereenja.
Jedinica: U polju je merna jedinica.
Ispod dugmeta Koristi podrazumevano postoje tri prekidaa koja pomau pri definisanju polja teksta:
Primeni font na sve tekst boksove
Nakon klika na dugme U redu menjaju se samo fontovi u svim tekst poljima.
Snimiti kao podrazumevano podeavanje
Pojavljuje se novo tekst polje sa tekuim podeavanjima kao podrazumevanim.
Primeni parametre na sve tekst boksove
Nakon klika na dugme U redu parametri svih tekst polja se postavljaju na tekue.
Obrada lejera Omoguuje kreiranje novih ili izmenu postojeih lejera.
Ova funkcija se moe pozvati i preko Podeavanja\Obrada lejera.
[F11]
2.16.11.9. Oznake izolinija
Postavlja seriju oznaka na izolinije na sledei nain.

1. Klik na ikonicu Oznake izolinija
2. Uneti dve take koje definiu deo linije
3. Oznake se postavljaju na mestu preseka segmenta i izolinije.
Automatsko oznaavanje izolinija mogu biti aktivirane u legendi boja. Pogldati... 2.18.4. Panel skale boja
2.16.11.10. Kotne linije za temelje
Podeava karakteristike kotnih linija za temelje.

Podeavanja su ista kao za normalne kotne linije.
2.16.12. Ureivanje pozadinskih lejera
Ovaj editor dozvoljava uvoenje promena u uvezene DXF i PDF lejere i dodavanje novih oblika.
Pozadinski lejeri sadre samo podatke o geometriji i nemaju nikakvu ulogu u konstrukciji.
Rad sa lejerima
Otvara Rad sa lejerima. Videti... 3.3.3 Rad sa lejerima
Selektovanje Izabrai lejer za ureivanje sa padajueg razgranatog prikaza.
lejera Da biste kreirali novi lejer, otvorite Rad sa lejerima, kreirajte novi lejer i kliknite U redu. Potom moete selektovati
novi lejer.
Drugi nain za selektovanje lejera je da kliknete ovaj prekida pored padajueg razgranatog prikaza, potom kliknuti
na oblik. Lejer povezan sa tim oblikom e biti selektovan.
Selekcija
Za aktiviranje selekcije oblika, kiknuti na ovaj prekida.
Kliknuti na spoljanju liniju oblika ili prevui okvir oko oblika i kliknuti na
spoljanju liniju oblika, potom podesiti karakteristike u dijalogu Ureivanje
karakteristika oblika.
Za upotrebu funkcija specijalne selekcije, izabrati sledei prekida na traci
alatki i i ikona (Specijalni naini selekcije).
Desnim klikom na objekat lejera prikazuje se iskaui meni. Izolovati lejer
zbog ureivanja zakljuaava sve ostale lejere i dozvoljava ureivanje
preostalog lejera. Brisanje lejera dozvoljava brisanje preostalog lejera.
66
Specijalni naini selekcije
Klikom a ovaj prekida prazuje se paleta sa opcijama za selekciju. Videti... 2.16.1 Selekcija
Kliknuti U redu ako je selekcija zavrena i klknuti na na bilo koji selektovani oblik da biste podesili karakteristike
oblika.
Karakterisitke preuzimanja
Klikom na ovaj prekida se aktivira koanda preuzimanja. Klikom na oblik preuzimaju se sve karakteristike tog oblika
(tj. naknadne funkcije crtanja e koristiti ove karakteristike).
Konvertovanje selektovanih oblika u linije AxisVM-a
Nakon klika na ovaj prekida pojavljuje se traka sa alatkama za selekciju. Kliknuti U redu ako je selekcija zavrena.
Svi selektovani oblici e biti kopirani kao regularne linije AxisVM-a.
Brisanje oblika Za brisanje oblika prvo ih selektovati, zatim pritisnuti prekida Delete na tastaturi.
Boja olovke Boja olovke se koristi za crtanje spoljanje linije oblika, kao i za ispunu unutranjosti ispunjenih oblika.
Postoje tri naina za definisanje tekue boje olovke.
Podesiti boju lejera kao boju olovke.
Izabrati boju iz dijaloga.
Preuzeti boju olovke postojeeg oblika klikom na njega.
Tip linije Dve padajue liste sa desne strane pokazuju slobodne tipove linija (gore) i debljine linija (dole). Selektovati eljene
Debljina linije vrednosti.
Ova podeavanja nemaju uticaj na ispunjene oblike, s obzirom na to da oni nemaju spoljanju liniju.
Preuzeti tip linije ili debljinu linije postojeeg oblika.
Traka alatki za crtanje linija i oblika bez ispune.
Traka alatki za crtanje oblika sa ispunom.
2.16.13. Preimenovanje/renumerisanje
vorovi, tapovi, grede, rebra i oblasti

modela se mogu prenumerisati i
preimenovati (njihova numeracija
podrazumevano prati redosled kreiranja-
unosa).
Za preimenovanje i prenumeraciju vorova
ili elemenata prvo ih selektovati a zatim
kliknuti na ikonicu na Paleti ikona sa leve
strane.
Lista sa leve strane prikazuje broj selektovanih vorova i elemenata. Odabrati koje elite preimenovati /
prenumerisati.
Poeti od Zadati poetni broj. Selektovani elementi e biti prenumerisani u poretku odreenom u zavisnosti od njihovog
poloaja. Prenumeracija moe uticati na elemente koji nisu selektovani kao dva vora ili elementi ne mogu imati
istu numeraciju.
Naziv U oznaci naziva broj je oznaen sa podvuenom crtom (_). Na primer: ako je poetni broj 1 i polje Naziv sadri
oznaku T_, nazivi selektovanih elemenata e biti T1, T2, T3, Ako je selektovan samo jedan element nije
neophodno uneti _ u Nazivu. Inae, mora biti uneto zato to elementi moraju imati razliite nazive.
Ako je polje Naziv prazno, naziv e biti sam broj elementa.
Vratiti Ako je ukljueno Vratiti originalne brojeve klikom na dugme U redu prikazuje se originalna, odnosno poetna
originalne numeracija i briu se dodeljeni nazivi. U listi sa leve strane mora se selektovati tip elementa.
brojeve
Za ukljuivanje/iskljuivanje prikaza brojeva/naziva elemenata otvoriti dijalog Mogunosti prikazivanja
(pogledati u... 2.16.18 Mogunosti prikazivanja) ili koristiti brze prekidae (pogledati u... 2.17 Brzi prekidai)
2.16.14. Sklopovi
Sklop je posebno izabrana grupa konstrukcionih elemenata. Rad sa

sklopovima olakava pre- i post-procesiranje.
AxisVM omoguava prikazivanje jednog ili vie sklopova istovremeno.
To su tzv. aktivni sklopovi. Ako je aktiviran prekida Sklopovi sve
komande e se odnositi samo na entitete aktivnog sklopa. Naziv aktivnog
sklopa prikazano je u info panelu. Ako je vie sklopova aktivno pojavljuje
se natpis "n sklopova", pri emu je "n" broj aktivnih sklopova.
Postoje dva tipa sklopova: korisniki definisani i logiki sklopovi.
Korisniki definisane sklopove kreira korisnik selektovanjem eljenih
elemenata. Logike sklopove kreira program automatski sortirajui
elemente u kategorije po razliitim kriterijumima (materijal, popreni
presek, debljina, vrsta elementa, spratnost, itd.).
Odreeni kreirani sklop se moe prikazati klikom na njegov naziv iz liste
sklopova ili preko brzog menija u donjem desnom uglu ekrana
aktiviranjem ikonice Sklopovi.
Veliina razgranatog prikaza se moe podesiti klikom na broj sa desne
strane panela.
Novi Kreira korisniki definisan sklop (izborom entiteta modela).

Svakom novom sklopu se mora dodeliti naziv a zatim odabrati entiteti modela koji e da ine sklop (ako je potrebno
koristei i dijalog boks Selektovanje).
Modifikacija Modifikacija selektovanog korisniki definisanog sklopa. Kada se pojavi meni za selektovanje, entiteti modela koji
su u sklopu prikazani su kao selektovani pa su mogue izmene.
Brisanje Brie korisniki definisane sklopove iz liste. Ovom komandom ne briu se entiteti modela koji su inili sklop.
Ukoliko su selektovane tabele rezultata segmenata preseka, izlistani e biti samo segmenti preseka unutar aktivnih
sklopova.
Logike Kreira novi sklop pomou logikih operacija (unija, razlika,
operacije sa presek) korisniki definisanih sklopova modela. Dvostrukim
sklopovima klikom iz liste sklopova biraju se oni na koji se primenjuje
operacija. Za odabir celokupnog modela koristi se simbol %.
Na primer: % - Stubovi, kreira sklop koji sadri ceo model bez
sklopa Stubovi.
Klikom na dugme Kreirati uz navoenje naziva definie se
ovako nastali sklop. Ako se u nazivu sklopa upotrebljavaju
znaci operacija kao to su: +, -, i, naziv se stavlja izmeu
znakova navoda (). Na primer: sprat+12,00.
Kreiranje Kreiranjem direktorijuma olakava se sortiranje korisniki definisanih sklopova. Sklopovi se mogu prebacivati i
novih preurediti prevlaenjem na novu poziciju. Korienjem tastera [Ctrl] i [Shift] mogua je viestruka selekcija na
direktorijuma uobiajen nain.
Ukljuivanje/iskljuivanje direktorijuma, ukljuuju/iskljuuju se i sklopovi u njima.
68
Logiki
sklopovi
Ovom ikonicom se kreiraju logiki sklopovi.

Arhitektonski objekti su definisani njihovom geometrijom. Verikalni konani elementi greda, rebro i tap se smatraju
stubovima a horizontlni gredama. Oblasti u horizontalnoj ravni su ploe a u vertikalnoj zidovi. Ako se kreiraju nivoi
(spratovi) mogue je i kreiranje sklopova po nivoima.
Sklopovi kreirani iz optimizacionih grupa drvenih i elinih konstrukcija ine promenu poprenog preseka
optimizacione grupe lakom.
Za grupe ekscenticiteta pogledati 4.9.5. Oblast
Ukoliko model sadri strukturalne mree, mogue je definisati logike sklopove na osnovu linija strukturalne mree.
Ovi sklopovi sadre elemente unutar ravni dobijene prevlaenjem linije mree upravno na ravan mree. Linijski
elementi i oblasti su ukljueni samo ako svi njihovi vorovi upadaju unutar ravni. Tolerancija ravni moe biti
personalizovana za svaku liniju mree. Mogue je selektovajne vie linija mree (Ctrl+klik ili Shift+klik na naziv linije
mree) i podeavanje zajednike vrednosti.
Prekidai za Prekidai za prikaz funkcioniu na sledei nain:
prikaz Sve Ukljuuje ili iskljuuje prikaz svih sklopova sa liste.
Sklopovi Ako je prekida ukljuen, prikazuju se samo sklopovi koji su ukljueni u listi.
Ako je prekida iskljuen prikazuje se ceo model.
Logiki sklopovi Ukljuuje/iskljuuje prikaz logikih sklopova.
Prilikom rada sa sklopovima podrazumevani je prikaz samo aktivnih sklopova u tabelama.
Automatsko osveavanje
Ako se ukljui, sklopovi se automatski ponovo iscrtavaju. Ako je iskljuen, ekran se osveava samo nakon klika
na dugme U redu.
Osveavanje svega
Ako je ukljuen, sklopovi e se prikazati u svim prozorima ako se radi u vie prozora. Ako je iskljuen, sklopovi
se osveavaju samo u aktivnom prozoru.
Prikaz neaktivnih sklopova sivom bojom
Ako je ukljuena ova opcija pored prikaza aktivnih sklopova prikazuje se i ceo model kao iani sivom bojom radi
lakeg pregleda poloaja sklopova u modelu.
2.16.15. Preseci
Linije, ravni i segmenti preseka koriste se za prikazivanje rezultata prorauna (pomeranja, sila, napona itd.) kod
povrinskih konstrukcija (ploa, membrana, ljuski).
Ako su tap, rebro ili greda unutar aktivne ravni preseka a komponente rezultata postoje i na tim elementima
prikazuje se i taj dijagram sa rezultatatima.
Rezultati segmenata preseka mogu biti izlistani u Tabelama.
Pogledati... 6.1.5.1. Tabele rezultata segmenata preseka
Ovaj dijalog boks se koristi na slian nain kao i dijalog boks Sklopovi.
Linije, ravni i segmenti preseka mogu da se ukljue/iskljue i klikom na brzi prekida Preseci.
Ako je prikaz rezultata postavljen na Preseke prikazuju se samo dijagrami linija, ravni i segmenata preseka.
Da bi se smanjila sloenost prikaza rezultata, pojedinani preseci se mogu podesiti tako da se prikazuju samo za
odreene sluajeve optereenja i /ili za odreene komponente rezultata. Preseci se automatski sortiraju u tri grupe
odnosno direktorijume u zavisnosti da li su linije, ravni ili segmenti.
Prebacivanje iz jedne u drugu grupu prevlaenjem nije omogueno.
Ukoliko su selektovane tabele rezultata segmenata preseka, izlistani e biti samo segmenti preseka unutar
aktivnih sklopova.
Grupa segmenti
preseka
Kreiranje grupe segmenti preseka omoguava laki prikaz vie preseka istovremeno.
Klikom na Nova grupa segmenta preseka iz liste, dodeljivanjem naziva grupe (naziv) i zadavanjem proizvoljnog
broja segmenata kreiramo grupu. Pritiskom na [Esc] zavrava se definisanje grupe. Poslednjem unetom segmentu
pod brojem (xx) u definisanom direktorijumu dodeljuje se naziv_xx.
Novi Kreiranje direktorijuma omoguava lake sortiranje preseka unutar iste grupe jer je omogueno prevlaenje na
direktorijum novo mesto u grupi. Korienjem tastera [Ctrl] i [Shift] mogua je viestruka selekcija na uobiajen nain.
Ukljuivanjem/iskljuivanjem prikaza direktorijuma menja se i prikaz preseka.
Novi segment Segment se definie pomou dve take na oblasti ili na vie oblasti u istoj ravni.
preseka Podeavanjem prekidaa bira se nain prikaza dijagrama rezultata. irina oblasti segmenta leve i desne strane moe
se birati pojedinano.
70
Uobiajen prikaz dijagrama je upravno na ravan elementa ali ukljuivanjem opcije Prikai dijagram u ravni
elementa dijagram se rotira. U dijalogu Mogunosti prikaza, ovaj nain prikaza dijagrama (u ravni elementa) moe
se ukljuiti/iskljuiti za sve segmente preseka.
Prikaz vrednosti rezultata
Prikaz osrednjenih vrednosti rezultata
Rezutanta objedinjena nad segmentom

Segment preseka deli domen na dva dela. Za izraunavanje jedan od njih je uklonjen. Uklonjeni deo je selektovan
na nain da je lokalna osa normalna na segment preseka (osa y je oznaena utom bojom na slici) usmerena ka
spolja od preostalog dela. Strelice su prikazane na strani uklonjenog dela. One prikazuju sile i momenat koji deluju
na preostalom delu od strane uklonjenog dela. Pravac segmenta preseka je prikazan strelicama du konture ravni
preseka. Segment preseka je usmeren od prve do druge take odabrane prilikom njegovog definisanja. Sledeca
slika prikazuje pozitivne pravce komponenti rezultante.
Rezultanta objedinjena nad segmentom je prikazana samo za segmenat preseka paralelan sa lokalnom x ili y
osom.
Ako je selektovano Anvelope ili Kritina, komponente rezultante su prikazane samo u Min i Max obliku.
Vrednosti triju koponenti rezultante nisu odgovarajue jedna drugoj.
Nova ravan Definie se klikom na dugme Nova ravan preseka i zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju dve take (ako
preseka je u pitanju pogled na neku ravan) ili tri take (ako je u pitanju perspektiva) koje definiu ravan preseka. Ravan
preseka oznaena je pravougaonikom isprekidanim linijama. Mogue je ukljuiti/iskljuiti prikazivanje ravni
preseka.
Ravni preseka su korisne na primer ako se ele prikazati samo rezultati du neke linije kroz ceo model odnosno
konstrukciju.
Nova linija Definie se klikom na dugme Nova linija preseka i zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju rubovi koji
preseka definiu liniju preseka. Linija preseka ne mora da bude kontinualna.
Aktivni preseci su samo oni koji su ukljueni na listi.

Korienje prekidaa Osveavanje svega, Automatsko osveavanje i dugmadi Novi, Modifikacija, Brisanje koriste
se slino kao u dijalogu Sklopovi.
Pravac presene linije nije u vezi sa prikazanim komponentama rezultata.
72
2.16.16. Virtualne grede
Virtualne grede se koristi za prikaz rezultata

oblasti i pripadajuih rebara na nain kao to se
to prikazuje na gredama. Nakon prrauna
povrinskih sila program kreira konaan broj
preseka normalnih na pravac virtualne grede i
redukuje presene sile na centar gravitacije
preseka.
Virtualne trake su kao virtualne grede, ali se
preseci ne proteu do ivica oblasti (ograniene
su fiksiranom irinom trake sa leve i sa desne
strane, L i R).
Ako aktivni sklopovi sadre oblasti sa
virtualnim gredama i komponenta rezultata je
selektovana iz Unutranjih sila virtualnih greda
(6.1.9 Unutranje sile virtualnih greda)
dijagram e biti prikazan du centralne linije
virtualne grede.
Ako su virtualna greda i odgovarajue oblasti
ukljuene i ako su selektovani odgovarajui
rezultati sila, bie prikazane redukovane sile na
osu virtualne grede.
Tabela rezultata virtualne grede moe biti
prikazana u Tabelama.
Videti... 6.1.5.1 Tebele rezultata segmenata
preseka
Nova virtualna Uneti naziv i selektovati oblasti gde bi trebalo da se nalazi virtualna greda. Osa virtualne grede nije nuno kontinualna
greda linija. Podrazumeva se da je paralelna sa najduom stranom graninog boksa selektovanih domena u globalnom
prostoru. Osa virtualne grede (lokalni x) i lokalni z pravac mogu biti podeeni proizvoljno selektovanjem referentnog
vektora. Videti... 4.9.20 Reference.
Nova virtualna Uneti naziv, zatim poetnu i krajnju taku trake. Ove take odreuju osu virtualne grede. Ako su dve take na
traka razliitim oblastima, oblasti moraju biti u istoj ravni. L i R vrednosti irine trake su automatski podeene na 0.5 m,
ali mogu biti promenjene.
Stavke ne mogu biti prebaene u grupu drugaijeg tipa.
Kreiranje novih Kreiranje novih direktorijuma nudi nain sortiranja virtualnih greda. Virtualne grde mogu biti preureene
direktorijuma prevlaenjem na novu poziciju u okviru svog tipa grupe. Ukljuivanjem/iskljuivanjem direktorijuma ukljuuju
se/iskljuuju se sve virtualne grede u okviru direktorijuma. [Ctrl] i [Shift] doputaju viestruku selekciju na uobiajen
nain.
2.16.17. Nalaenje
Nalazi entitet modela datog rednog broja, a kurzor se locira na dati entitet.
Ako je ukljuen prekida Selektovati element traeni entitet e biti obeleen (prikazan ljubiastom
bojom).
2.16.18. Mogunosti prikazivanja
Simboli Omoguuje/onemoguuje prikaz simbola.

Grafiki simboli Mrea
Prikaz unutranjih linija mree konanih elemenata.
Ako je iskljueno pojavljuju se samo spoljanje linije elemenata.
vor
Prikazivanje vorova (mali crni kvadrati).
Centar povrine
Prikazivanje centra (take za izbor-selekciju) povrinskih konanih elemenata.
Boje: ploa=crvena, membrana=plava, ljuska=zelena
Centar krunice
Prikazivanje centra krunice u obliku krstia.
Oblast
Oblast je obeleena okvirnom linijom unutar konture.
Boja okvirne linije definie tip konstrukcije i ista je kao povrina koju odeuje:
ploa = crvena, membrana = plava, ljuska = zelena
Takasti oslonac
Prikazuje takaste oslonce.
Takasti oslonac je prikazan debelom linijom.
Boje: pomeranja=uta, rotacija= narandasta.
Linijski oslonac
Prikazuje linijske oslonce.
Prikazan je kao debela linija u pravcu oslanjanja.
Boje: pomeranja=uta, rotacija= narandasta.
Povrinski oslonac
Prikazuje povrinske oslonce.
Prikazani su kao svetlo braon mrea.
Temelj
Temelji projektovani u tabu Projktovanje armiranobetonskih konstrukcija se pojvaljuju sa
njihovim proraunatim ili specificiranim oblikom i veliinom.
Kotne linije
Omoguava prikaz kotnih linija temelja.
Elementi veze
Prikazuje veza elemente.
vor-vor veza elementi su prikazni punim zelenim linijama sa strelicom koja pokazuje pravac
veza elementa.
74
Linija-linija veza elementi su prikazani punim zelenim linijama sa strelicama koje pokazuju
pravac veze i isprekidanim zelenim linijama na krajnjim takama linija i svakom drugom izmeu
dve krajnje veza-linije.
Kruto telo
Prikazuje kruto telo konane elemente debelom crnom linijom.
Dijafragma
Prikazuje dijafragma konane elemente sivim isprekidanim linijama.
Referenca
Prikaz referenci.
Prikaz: crveni vektor, krst ili trougao.
Oblik poprenog preseka
Prikazuje oblik poprenog preseka tap/greda/rebro konanog elementa.
Popreni preseci koje je definisao korisnik prikazuju se kao pravougaonici koji opasuju presek.
Oslobaanje krajeva elemenata
Prikazuje oslobaanje krajeva elemenata i ivine zglobove elemenata.
Oslobaanje krajeva elemenata:
Plavi krug: zglob / kotrljajue leite
Plavi krug + krst: polukruti zglob
Crveni krug: sferni zglob
Pun plavi krug: plastini zglob
Ivini zglobovi:
Kruii na ivicama elemenata.
Elementi konstrukcije
Prikazuje elemente konstrukcije.
Prikazuje narandaste linije du elementa i broja elementa.
Parametri armiranja
Kod povrinskih nosaa prikazuje parametre armiranja.
Oblast armiranja
Prikazuje armaturu neke oblasti isprekidanim braon linijama.
Prikazana je gornja i donja armatura u x i y pravcu.
Masa
Prikaz koncentrisanih masa u vorovima.
Oznaavanje: dva crvena koncentrina kruga.
Centar mase sprata
Prikazuje centar mase svakog sprata. AxisVM konvertuje optereenja, koja su uzeta u obzir pri
seizmikom proraunu u mase, proraunava ih i postavlja na izraunato mesto. Centar mase
prikazan je crnim simbolom +s u crnom krugu i oznakom Gmi gde je i oznaka sprata.
Centar krutosti sprata
Centar krutosti se odreuje u zavisnosti od poprenog preseka i broja zidova sprata metodom koja se
koristi kod prorauna krutosti tankih zavarenih poprenih preseka.
Prikazuje se centar krutosti spratova. AxisVM centar krutosti nalaenjem poprenih preseka
zidova koristei metodu kao i za proraun tankih zavarenih profila. Centar je prikazam crvenim
simbolom +s sa oznakom Si, gde je i oznaka nivoa.
Konture elemenata u 3D
Prikazuje model sa ianom 3D konturom elemenata.
Lokalni Prikazuje ose lokalnih koordinatnih sistema konanih elemenata.

sistemi
Lokalni koordinatni sistem Lokalni koordinatni sistem povrinskog elementa

linijskog elementa
Optereenja Prikaz simbola optereenja se moe podesiti za svaki tip
posebno (koncentrisana, raspodeljena linijska,
raspodeljena povrinska, temperaturna, sopstvena teina,
pokretna optereenja i ostala (promena duine elementa,
prethodno naprezanje, pritisak, itd.)).
Za prikaz povrinskih optereenja raspodeljenih na linijske
elemente (videti sliku desno) ukljuiti Raspodela
optereenja.
Za prikaz raspodeljenih povrinskih optereenja na grede
ukljuiti Raspodeljena optereenja na grede.
Raspodeljena Prikaz raspodeljenih optereenja na grede.

optereenja na grede
Faze poloaja Ako je ukljuena ova opcija svi poloaji pokretnog optereenja su prikazani sivom bojom. Ako je
pokretniog optereenja iskljuena ova opcija prikazuje se samo tekui poloaj pokretnog optereenja u zavisnosti od sluaja.
Automatsko Ako je ukljuen ovaj prekida, svaka izmena e dovesti do ponovog iscrtavanja u aktivnom panelu.
osveavanje
Osveavanje svega Izmene dovode do osveavanja svih panela u radu sa vie prozora.
Snimiti kao Snima trenutna podeavanja prikaza simbola kao podrazumevana.
podrazumevano
Oznake
Numerisanje
Prikazuje redne brojeve vorova, Ukljuivanjem Numerisati konane elemente za

konanih elemenata, materijala, profila, linijske elemente gde je izvrena podela, prikazuje
referenci. numeraciju mree KE.
76
Numerisanje konanih Ukljuivanjem ovog prekidaa zamenjuje brojeve elemenata na dijagramima sa brojevima konanih
elemenata elemenata. Tabele takoe prikazuju rezultate na konanom elementu, a ne na celom konstrukcijskom
elemenu. Pogledati... 3.2.13. Spajanje delova strukture, 3.2.14. Razdvajanje delova strukture
Oznake na linijama u (Ne)Oznaavanje Oznaka na linijama prikazanim u pravcu osa ukljuuje/iskljuuje oznake na linijama
pravcu osa prikazanim u pravcu njihovih osa (prikazane kao take).
Centar gravitacije Ako su definisani seizmiki spratovi, njihov
sprata centar gravitacije moe biti prikazan crnim
krugom na crnom krstu, sa oznakom
Gm<ideks sprata>
Karakteristike Ispisivanje naziva i parametara materijala, profila, duina ili debljina elemenata, intenziteta optereenja i
masa. Ukoliko je ukljueno bie prikazane i Jedinice mera.
Usvojena armatura Omoguuje nezavisno oznaavanje za gornju i donju armaturu u x i y pravcu i postavlja nain oznaavanja.
Prekidai
.
Informacioni paneli Panel kordinata Pogledati... 2.18.1. Panel

koordinata
Info panel Pogledati... 2.18.2. Info panel
ifriranje boja Pogledati... 2.18.3 ifriranje
(kodiranje) boja.
Panel skale boja Pogledati... 2.18.4. Panel
skale boja
Prikaz Prikaz sklopova i voica se moe ukljuiti ili iskljuiti.

Sklopovi Omoguava/onemoguava prikaz sklopova.
Voice Omoguava/onemoguava prikaz voica.
Strukturalna mrea Omoguava/onemoguava prikaz strukturalne mree.
DXF/PDFlejeri Omoguava/onemoguava prikaz pozadinskih lejera.
Arhitektonski lejeri Omoguava/onemoguava prikaz uvezenih arhitektonskih objekata.
AxsVM lejeri Omoguava/onemoguava prikaz lejera definisanih u AxisVM-u.
2.16.19. Postavke
Podeavanja rastera, kurzora, parametara ureivanja, crtanja i izbora propisa za proraun.
2.16.19.1. Raster i kurzor
Raster Raster se sastoji od mree taaka ili linija i olakava

pozicioniranje kurzora. U zavisnosti od izbora, mrea
moe biti:
Takasta mrea ose su prikazane utim krstiima a
take mree sivom bojom;
Mrea linija ose su prikazane utom a rasteri sivom
linijom.
Prikaz
Ukljuivanje/iskljuivanje prikazivanja mree.
X, Y, Z
Podeavanje koraka mree u sva tri pravca.
Tip
Izbor takaste ili linijske mree.
Korak kurzora Podeava duinu koraka pomeranja kurzora prilikom upravljanja tastaturom.
Parametri koraka kurzora se mogu podesiti na sledei nain:

Vezano kretanje mia
Ograniava kretanje pointera mia, korakom kretanja kurzora pomou dole navedenih
parametara
X, Y, Z
Pritiskom na kurzorske tastere, kurzor se pomera za podeen X, Y, Z korak u izabranom
pravcu.
Ctrl + x
Poveanje/smanjenje koraka kurzora za faktor "x". Ovo omoguava proizvoljnu preciznost
crtanja. Korak kurzora ne vai ako se kurzor pozicionira na liniju.
Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veliine DX.
Korak kurzora se ignorie ukoliko je njegov poloaj na liniji koja nije paralelna globalnim koordinatnim
osama i tada se kurzor kree du linije.
Ukoliko je tolerancija ureivanja vea od koraka kurzora pratie se nevidljiva mrea definisana tolerancijom
ureivanja.
Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veliine DX.
Pogledati... 4.7.4 Vezano kretanje kurzora
Ako je raster mree i korak kurzora podeen na istu vrednost pri postavljanju, vorovi e biti na takama
mree rastera.
2.16.19.2. Ureivanje
Ugao vezanog Kretanje kurzora moe biti slobodno i vezano.

kretanja Pritiskom na tipku [Shift] pri pomeranju kurzora
odreuje se pravac vezanog kretanja kuzora. Pri tome je
vezano kretanje zasnovano na dva tipa ugla (za ostale
naine vezanog kretnja kurzora Pogledati... 4.7.4
Vezano kretanje kurzora).
Automatski Automatski se izvrava niz funkcija ureivanja u zavisnosti od ukljuenih prekidaa.

Presecanje :
Ukoliko je Automatsko presecanje aktvno (ukljuuje se u meniju Podeavanja/Servis/Ureivanje/
Automatski/Presecanje ) na preseku dve ukrtene linije automatski se generie vor, a broj linija se poveava na
etiri. Ako su povrinski elementi preseeni linijama nastae novi sa karakteristikama nasleenim od prvobitnih
povrinskih konanih elemenata.
Upravljanje sklopovima :
Ukoliko je automatsko upravljanje sklopovima ukljueno tada su pri prikazivanju sklopova novostvoreni entiteti
automatski prikljueni u sve aktivne sklopove.
Osveavanje :
Postavlja automatsko osveavanje ekrana.
78
Tolerancija Dve take na rastojanju koje je jednako ili manje od zadate tolerancije bie spojene, pri operaciji Provera mree.
Toleancija se koristi i u kontroli duina tapova i debljine povrina.
Identifikacija Element ispod kurzora se identifikuje ako je rastojanje do kurzora manje od

kurzora podesivog rastojanja identifikacije kurzora. Jedinica mere identifikacije
rastojanja kurzora je piksel.
Ako je vie elemenata unutar ovog rastojanja tolerancije, identifikuje se onaj koji je najblii kurzoru.
Pogledati... 4.7.1. Identigikacija kurzora
Tolerancija u ravni Take oblasti i povrina moraju biti u ravni. Svako odstupanje vorova van ravni vie od zadate vrednosti
tolerancije dovodi do njihovog brisanja. Tolerancija u ravni se moe definisati na dva naina:
Relativno [] u promilima najvee dimenzije poligona elementa;

Apsolutno [m] zadata vrednost.
Polarne koordinate Cilindrine ili sferne.
Pogledati... 4.3.2. Plarne koordinate
2.16.19.3. Crtanje
Multiplikator Podeavanje veliine prikaza simbola optereenja.

prikaza simbola Podeavanja se mogu izvriti ako je omoguen prekida
optereenja Simboli/Grafiki simboli/Optereenja. Ove vrednosti
veliine prikaza ne utiu na vrednosti optereenja.
Sila
Prikaz veliine prikaza simbola za optereenja
koncentrisnim silama.
Moment
Prikaz veliine prikaza simbola za optereenja
koncentrisanim momentima.
Linijsko / povrinsko optereenje
Prikaz veliine prikaza simbola za linijska/ povrinska
optereenja.
Granini ugao Nee se prikazati zajedniki rub dva ili vie susednih povrinskih elemenata ukoliko je ugao izmeu njihovih
konturne linije normala manji od ovde usvojene vrednosti.
Prikazan rub
Neprikazan rub
Faktor poveenja Podeava se faktor poveanja/smanjenja (zoom faktor) tasterima [+] ili [-].
i smanjenja
Prikaz dijagrama Do verzije 12, dijagrami aksijalne sile i momenata torzije su uvek bili crtani u lokalnoj x-z ravni. Od verzije 13
aksijalne sile i mogu biti podeeni i u ravni y-z.
momenata torzije
2.16.20. Informacije o modelu
Prikazuje glavne parametre modela.

Klikom na dugme Parametri analize prikazuju se odreeni parametri poslednje analize modela (koliina
memorije koritena za proraun, vreme prorauna, itd.). Informacije o analizi modela su dostupne samo ako je
model proraunat u verziji 10 programa AxisVM.
2.17. Brz prekidai

Brzi prekidai omoguuju trenutno ukljuivanje/iskljuivanje simbola
na ekranu kao i upotrebu onih alata koji se esto koriste pri ureivanju
modela. Ikonice se nalaze u donjem delu grafikog ekrana.
Automatsko presecanje
Vezano kretanje pointera
Nivoi (spratovi)
Sklopovi
Prikaz sklopova selektovanih elemenata
Prikaz samo selektovanih elemenata
Ravni rada
Preseci
Prikaz mree konanih elemenata
Prikaz simbola optereenja
Prikaz simbola i oznaka
Prikaz lokalnog sistema

80
Numeracija
Pozadinski lejer
Detekcija pozadinskog lejera
Neka od ovih podeavanja dostupna su i preko ikona Podeavanja, odnosno Postavke.
2.18. Informacioni paneli

Informacioni paneli se nalaze na prostoru za crtanje. Poloaj panela nije fiksiran - mogue je pomeranje po
radnoj povrini korienjem .
2.18.1. Panel koordinata
Pogledati... 4.4. Panel koordinata
2.18.2. Info panel
Prikazuje informacije kao to su: aktivni sklop (sklopovi), tekui pogled, vrsta analize,
propis (standard) po kojem je izvrena analiza, tekui sluaj i kombinacija optereenja,
greka reenja, tekua komponenta rezultata.
Za objanjenje parametara E(U), E(P), E(W), E(EQ) pogledati 5. Analiza i 5.1 Statika
analiza
Ako je aktivno vie od jednog sklopa prikazuje se lista aktivnih sklopova oznaavajui da broj duine liste
sklopova ne prelazi granine vrednosti. Ova granina vrednost se moe podesiti desnim klikom na Informacioni
prozor i klikom na ikonicu menija Podeavanja.
2.18.3 ifriranje (kodiranje) boja
Ovaj info panel se pojavljuje nakon aktiviranja kodiranja boja (videti... 2.16.5. ifriranje
(kodiranje) boja) osim ako je iskljuen u Meniju panela (videti... 3.5.2 Informacioni paneli)
Tip ifriranja je prikazan u okviru crne naslovne linije.
2.18.4. Panel skale boja
Panel skale Prikazuje legendu sa skalom boja koja ide uz prikaz rezultata prorauna (izolinije i izopovrine). Klik u unutranjost
boja prozora sa skalama boja poziva dijalog boks za podeavanje skale boja.
Broj boja u legendi (maksimalno 29) moe da se podeava promenom veliine panela sa skalom boja.
Podeavanje Moete podesiti detalje skale boja u
panela skale podeavanjima. Da biste otvorili ovaj dijalog,
boja samo kliknite na skalu boja.
Granice Naini podeavanja granica intervala:

Min/max modela
Postavljanje donje i gornje granice intervala modela. Meuvrednosti se dobijaju interpolacijom.
Min/max sklopova
Postavljanje donje i gornje granice intervala aktivnih sklopova. Meuvrednosti se dobijaju interpolacijom.
Apsolutni max modela
Izmeu donje i gornje granice date veliine modela interpolacijom se odreuju meuvrednosti boja. Za gornju
i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najvea veliina modela.
Apsolutni max sklopova
Izmeu donje i gornje granice date veliine aktivnih sklopova interpolacijom se odreuju meuvrednosti boja.
Za gornju i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najvea veliina aktivnih sklopova.
Korisnika postavka
Klik na element liste omoguava ureivanje vrednosti dodeljene boji u skali. Pri tome mogu da se koriste i
kurzorski tasteri. Poto se pritisne U redu vrednosti nivoa treba da monotono opadaju na dole.
Automatska interpolcija
Ako je ukljuena Automatska interpolacija tada se pri upisu neke nove vrednosti sve vrednosti boja
obnavljaju. Ukoliko je izmenjena gornja ili donja vrednost meuvrednosti se dobijaju linearnom interpolacijom.
Ukoliko se zada neka meuvrednost, program e primeniti bilinearnu interpolaciju, vrednosti e se linearno
menjati izmeu gornje i nove vrednosti, odnosno izmeu nove i donje vrednosti i intervali mogu da se razlikuju.
Po vrednosti koraka
Vrednosti boja su odreene veliinom koraka . Pri upisu nove vrednosti ostale se preraunavaju za veliinu
definisanog korak. Prelaskom na drugi nain skala kree od najnie vrednosti koristei poslednju vrednost
koraka.
Numerike vrednosti skale boja mogu da se zapiu pomou dugmeta Snimi kao... i da se koriste naknadno.
rafiranje rafura vrednosti van definisanih se moe podesiti da bude Neprovidna ili Providna.
vrednosti van
zadatog
opsega
Standardne vrednosti intervala se mogu podesiti i direktno iz brzog menija panela Skala boja, koji moemo pozvati
klikom u oblast panela desnim tasterom mia.
Proraun
Pri prikazu vrednosti armature klikom na Definisanje i Proraun pojavljuje se
panel u kome je mogue u odnosu na prenik armature i rastojanje izmeu ipki
dobiti broj komada ipki armature.
82
Prilikom prikaza eme stvarne koliine armature AxisVM ne dodeljuje boju
numerikim vrednostima, ve samo ako se izabere drugaiji raspored i
veliina ipki. Mogue je izabrati da se prikazuju sve eme armiranja ili samo
one u okviru aktivnih (vidljivih) sklopova.
2.18.5. Panel podeavanja perspektive
Pogledati... 2.16.3. Pogledi

3. Glavni meni
3.1. Fajl
Stavke menija su detaljnije opisane u nastavku.
3.1.1. Novi model
Kreiranje novog modela konstrukcije. Ako tekui model nije snimljen pre poetka kreiranja novog, pojavljuje
se prozor sa pitanjem da li se eli snimiti tekui model.
U dijalog boksu se unosi naziv modela, bira standard po kojem e se vriti analiza, biraju jedinice mera, unosi
zaglavlje projektne dokumentacije i bira postavka poetnog ekrana (pogled od gore, pogled spreda ili
perspektiva).
84
3.1.2. Uitavanje
Uitava postojei model u AxisVM. Ako tekui model nije snimljen, pre poetka uitavanja pojavljuje se
[Ctrl]+ [O] prozor sa pitanjem da li se eli snimiti tekui model.
Pojavljuje se standardni dijalog u koji se unosi naziv i lokacija postojeeg fajla.
AxisVM ulazne podatke o modelu snima u fajl sa ekstenzijom .AXS a rezultati su snimljeni u fajlu sa
ekstenzijom .AXE. Oba fajla sadre jedinstveni identifikator koji se dodeljuje pri svakom snimanju tako
da je lako proveriti da li obe ekstenzije pripadaju istom modelu.
3.1.3. Snimanje
Snimanje modela pod nazivom ispisanim na gornem delu AxisVM ekrana. Ako model nije snimljen
[Ctrl]+ [S] automatski, pojavlje se Snimi kao... dijalog gde je potrebno dodeliti naziv fajlu. Komandu Snimi
kao... je korisno koristiti ako se ele izvriti izmene na modelu ali i sauvati originalni model.
Ako je aktivirana mogunost Kreiraj rezervnu kopiju u Podeavanja/Osnovna podeavanja/
Sigurnost podataka/Automatsko snimanje kreirae se kopija postojeeg fajla aktuelnog modela.
3.1.4. Snimanje kao
Menja naziv modela i snima podatke aktuelnog modela pod novim nazivom. Ova komanda koristi se pri
zadavanju naziva modelu ili pri promeni modela, a sa ciljem da se zadri fajl sa originalnom verzijom.
Konvertovanje Model formiran u starijim verzijama programa AxisVM konvertovae se automatski pri prvom uitavanju u
modela noviju verziju AxisVM.
Komanda Fajl / Snimanje kao / Format fajla, omoguava snimanje modela u prethodnim verzijama
programa AxisVM.
3.1.5. Izvoz Export
DXF fajl Geometriju (linije, vorovi) aktuelnog modela zapisuje u fajl formata DXF, nazivfajla.DXF za moguu
upotrebu u CAD programima. Geometrijske mere e biti ouvane.
Po izboru ove stavke menija pojavljuje se Izvoz DXF dijalog boks gde mogu da se podese i jedinice mera
modela u izvezenom fajlu.
Za DXF izlazni fajl dostupna su tri razliita formata:
- AutoCAD 2000 DXF fajl
- AutoCAD R12 DXF fajl
- AutoCAD reinforcement design fajl.
Tekla Structures fajl Dostupna su dva formata fajlova:
Tekla (TS) Structures ASCII fajl (*.asc)
Snima geometriju modela u format fajla koji prepoznaje program Tekla Structures. Fajl sadri koordinate
vorova i i j-krajeva, karakteristike poprenih preseka i referentne take tapnih ili grednih elemenata.
Tekla (TS) DSTV fajl (*.stp)
Snima podatke tapnih ili grednih elemenata (krajnje take, materijale, poprene preseke, reference) kao
standardni DSTV fajl. Ovaj format fajla podrava vie CAD softvera koji se koriste za eline konstrukcije.
BoCad fajl Snima geometriju modela u fajl format koji moe da se uita u BoCAD program. Fajl sadri koordinate vorova
tapova, karakteristike poprenih preseka i referentnu taku za definiciju poloaja tapa odnosno grede u
prostoru.
StatikPlan fajl Za program StatikPlan, AxisVM izvozi DXF file ukljuujui i konture armirane ploe sa raunskom armaturom
prikazanom preko izolinija i legendu sa rezultatima.
PianoCA fajl Generie *.pia interfejs fajl za program PianoCA. Sadri podatke, oslonce, optereenja i rezultate prorauna
odabranog grednog elementa.
IFC 2x, 2x2, 2x3 fajl Izvozi IFC fajl opisujui arhitektonski model (zidovi, ploe, stubovi, grede). IFC fajl se moe uvesti u
ArchiCAD, AutoDesk ADT, Revit, Nemetscheck Allplan, Tekla-Xsteel i druge arhitektonsko-graevinske
programe.
CADWork fajl Kreira DXF fajl koji se moe koristiti u CADWork softveru za izradu detalja armature.
Izvoze se samo selektovane oblasti.
Kako CADWork radi u 2D okruenju, selektovane oblasti moraju biti u istoj ravni.
Svaka oblast u DXF fajlu se pretvara u lokalni X-Y koordinatni sistem, a Z koordinata predstavlja raunski
dobijenu koliinu armature.
SDNF 2.0, 3.0 fajl Snima model u SDNF (Steel Detailing Neutral Format) fajl koji mogu oitati programi za detalje elika
(Advance Steel, SDS/2, Tekla Structures, PDMS).
AxisVM Viewer Snima model u formatu programa AxisVM Viewer (*.axv).
Videti7. AxisVM Viewer i ViewerExpert
AXS fajl Mogu je izvoz sledeih grupa elemenata:
cele konstrukcije, prikazanih sklopova ili
selektovanih elemenata.
Za odabir opcija izvoza slinim kao
opcijama u Kopiraj (videti 3.2.7 Opcije
kopiranja / ubacivanja) kliknuti na dugme
Podeavanja u dijalogu Izvoz.
Izvoz izabranih Izvozi samo izabrane entitete u fajl nekog formata.

elemenata
Jedinice koordinata Ovde se moe podesiti u kojim e jedinicama biti izveene koordinate.
Podrazumevana jedinica je metar [m].
3.1.6. Uvoz Import
AutoCAD Uvozi mreu geometrijskih entiteta iz

*.dxf DXF fajla AutoCAD-a u AxisVM. Lejeri
uveenog fajla su uitani u modul za
obradu lejera (Pogledati... 3.3.3 Obrada
lejera).
Lejeri se mogu ponovo uitati ukoliko
doe do izmene uveenog fajla to e
korisnik i biti upitan prikazanim dijagom
u programu.
Selektovanje ove komande menija poziva
dijalog boks Uvoz DXF.
Ukoliko se uitaju elipse sa aktivnom
podelom mree konanih elemenata,
konvertovae se u poligonalne linije,
dok u suprotnom ostaju kao elipse.
Parametri Jedinice
Zadaju se duinske jedinice koritene u uveenom DXF fajlu.
Maksimalno odstupanje od elipse [m]:
Uvozom DXF fajla sa aktivnom mreom konanih elemenata elipse se konvertuju u poligone iji broj zavisi od
vrednosti strele e.
86
Tolerancija pri proveri geometrije

Pri uvozu DXF fajla kao aktivne mree, AxisVM spaja bliske vorove ako je njihovo rastojanje manje ili jednako od
zadate veliine.
Koordinata novog vora je srednja vrednost rastojanja koordinata vorova koji se spajaju.
Zadatu veliinu tolerancije je potrebno postaviti relativno u zavisnosti od dimenzija modela.
Tip uvezenog Uveeni DXF fajl je mogue postaviti kao pozadinski lejer ili kao aktivna mrea.
crtea
Aktivna mrea (vorovi i linije)
Uveenaa geometrija se smatra kao da je kreirana pomou komandi u programu AxisVM.
DXF lejeri se mogu koristiti za kreiranje sklopova.
Pozadinski lejer
Uveenaa geometrija se postavlja kao pozadinski (neaktivni) lejer. Na ovaj nain se pozadinski entiteti mogu koristiti
kao reference za novokreirane.
Naini uvoza Mogue je odabrati dodavanje nove geometrije na postojeu ili prepisivanje nove preko postojee.
Postavljanje Mogue je odabrati ravni DXF lejera (X-Y, X-Z, ili Y-Z).
Pritiskom na dugme Postavljanje, DXF crte se locira na proizvoljno mesto koordinatnog sistema.
IFC 2.0, 2x i Uvozi objekte iz arhitektonskih modela
2x2, 2x3 snimljenih kao IFC fajl. Uveeni objekti mogu
*.ifc fajl biti prikazani kao 3D pozadinski lejeri ili mogu
biti konvertovani kao izvorni model, dodavanjem
materijala, poprenih preseka itd. Postojei
arhitektonski modeli se uvek prepisuju novim.
Arhitektonski modeli mogu biti uveeni iz
sledeih programa: ArchiCAD, AutoDesk
Architectural Desktop, Revit Structure, Revit
Building Nemetscheck Allplan, Bocad i Xsteel.
Uvoenjem IFC fajlova dobija se statiki model (ako je dostupan) ili se arhitektonski objekti prepisuju ili dodaju
postojeim informacijama u AxisVM modelu.
Statiki Iz IFC verzije 2x3 mogue je izvesti detalje statikog modela (vorove, oblik, oslonce, optereenja, kombinacije
model optereenja). Opcija Statiki model je dostupna samo ako fajl sadri odgovarajue informacije. Ako je opisan samo
arhitektonski model (stubovi, grede, zidovi, ploe, krov) automatski se moe kreirati statiki model u AxisVM nakon
uvoza fajla.
Arhitektonski Ova opcija moe prepisati ili dodati informacije o arhitektonskom modelu u AxisVM model. AxisVM moe da oita
model stubove, grede, zidove, ploe i krovove.
Videti 4.9.21 Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela
Kada se izveze fajl modela iz ADT (Architectural Desktop) potrebno je iskljuiti automatsko ukrtanje zidova pre
kreiranja IFC fajla.
AxisVM *.axs Uvozi model iz jednog AxisVM fajla i pridruuje ga tekuem AxisVM fajlu.
Tokom pripajanja tekuem fajlu automatski se primenjuje komanda Provera geometrije (Pogledati...4.8.15 Provera
geometrije). Ako se karakteristike pripajanog i tekueg elementa razlikuju, zadravaju se karakteristike tekueg.
Grupe i kombinacije optereenja, ako postoje, pripajaju se tekuem modelu kao nove grupe i/ili kombinacije. Ako
oba modela sadre isti sluaj optereenja dolazi do spajanja definisanih opetereenja.
Sklopovi linija/ravni preseka istog naziva se spajaju, a ako su razliitog dodaju se postojeem.
Prilikom uvoza AxisVM fajla pojavljuje se sledei dijalog:
Klikom na dugme Postavljanje omoguava se postavljanje uveenog modela na proizvoljnu poziciju na ekranu.
Stereo Oitava trougaonu mreu konanih elemenata koja opisuje povrine modela iz STL formata (binarnog ili tekst) fajla.
Lithography Viestruki vorovi i nepravilna trougaona mrea se filtriraju (izbacuju) iz modela.
*.stl fajl
Bocad Otvara fajl kreiran u softveru za eline konstrukcije Bocad (*.sc1) i uvozi geometriju i poprene preseke grednih
interface elemenata. Takoe, mogu je i uvoz fajla kao pozadinskog lejera.
*.sc1 fajl
Glaser -isb Uvozi *.geo fajl iz Glaser -isb cad- opisujui gredne i povrinske modele.
cad-
*.geo fajl
SDNF fajl Uvozi SDNF fajl koji sadri podatke iz softvera za detalje elinih konstrukcija.
(Steel
Detailing
Neutral
Format)
3.1.7. Tekla structures AxisVM veza TI modul
Veza meu ovim softverima je omoguena preko COM servera u programu AxisVM. Da bi ova veza
funkcionisala COM server se mora registrovati u operativnom sistemu (u Registry bazi) a zatim se softver Tekla
Structures mora "obavestiti" da je instaliran COM server.
AxisVM setup automatski obavlja gore navedene operacije prijavljivanja COM severa i postavku u Registry
bazu a ako program Tekla Structures nije instaliran na raunaru drugi deo instalacije veze meu programima se
ne moe izvriti. Zbog toga se nakon instalacije Tekla Structures programa mora ponoviti instalacija pomou dva
batch fajla iz AxisVM programskog direktorijuma:
!REGISTER_AXISVM.BAT
!REGISTER_TEKLA.BAT
Ako veza meu programima ne funkcionie iz nekog razloga, preporuuje se ponavljanje postupka.
Povezivanje Nakon uspene registracije model napravljen u programu Tekla Structures moe se prebaciti u AxisVM na
sledei nain: klikom u meniju Analiza na Analiza i dimenzionisanje modela... a zatim klikom na dugme
Karakteristike i postavljanjem procesora za analizu na AxisVM AD Engine.
88
Ako se AxisVM AD Engine ne pojavi u padajuem meniju, registracija nije uspela i mora se ponoviti postupak
instalacije veze programa.
Nakon odabira procesa analize prelazi se na dijalog Analiza i dimenzionisanje modela i klikom na Pokreni pokree
se prenos modela u AxisVM. Status procesa prenosa prikazuje se na ekranu i ako je uspeno izvren klikom na
U redu model se otvara u programu AxisVM.
Model u programu AxisVM:

U AxisVM se konvertuju i optereenja i sluajevi optereenja kreirani u programu Tekla Structures.
3.1.8. Zaglavlje strane
Moe da se definie proizvoljni tekst zaglavlja, u dva reda, koji e se pojaviti na svakoj stranici tampanog
dokumenta, kao i proizvoljni komentar.
90
3.1.9. Podeavanje tampe
Omoguuje podeavanje parametara tampaa.

To je standardan Windows panel ija jezika podeavanja odgovaraju jeziku instaliranom na operativnom
sistemu.
3.1.10. tampanje
Omoguava tampanje modela zavisno od trenutnih podeavanja ekrana. Dozvoljava se podeavanje tampaa i
[Ctrl]+ izgleda stranice.
[P]
Izbor
izlaznog Informacije o Podeavanje tampaa
tampanje ureaja trenutnom tampau
crtea
Izlaz na (izbor izlaznog ureaja)

Mogu je izlaz direktno na tampa/ploter ili u grafiki fajl (DXF, BMP ili Windows Metafile [WMF/EMF]
format).
tampa
Izbor tipa i parametara tampaa.
U sluaju tampanje u fajl tampae se u fajl sa ekstenzijom: naziv.prn.
Zadaje se broj primeraka. Dugme Podeavanje poziva standardni Windows dijalog boks za podeavanje tampaa.
Razmera
Podeavanje razmere crtea. Razmera ne moe da se zada na perspektive, renderovane prikaze i vizuelizacije kao
i sluaju izvoza u Windows Metafile.
Margine (tampa/DXF)
Podeavanje margina. Na proveri tampe mogua je promena veliine margina pomou mia.
Veliina bitmap slike (BMP, JPG)
Mogue je zadati meru bitmapa u pixelima, inima, mm ili cm, odnosno rezoluciju bitmapa u dpi (broj taaka po
inu).
Provera tampe
Ako je ukljuen prekida Pregled u malom prozoru je prikazan izgled tampanog dokumenta. Kurzor se u ovom
prozoru pretvara u aku i pomeranjem mia uz pritisnut levi taster crte moe da se pomera, ali samo u sluaju
izlaza na tampa. Ovo pomeranje utie samo na tampanu sliku.
Zaglavlje stranice
Podeavanje datuma, primedbi i numeracije stranica koje se prikazuju na svakoj stranici odtampanog dokumenta.
Ako je iskljuen prekida za numeraciju stranica prikazuje se prazna stranica u koju se mogu upisati proizvoljni
brojevi stranica.
Orijentacija
Izbor vertikalnog ili horizontalnog poloaja lista papira za tampanje.
Podeavanje boja
Mogu je izbor tampe u boji, u sivim nijansama ili crno-belo. Na crno-belom tampau konvertovanje u sivu
skalu obavlja drajver tampaa. U sluaju izbora sivih nijansi konverziju izvrava program. Preporuuje se proba
zbog postizanja odgovarajueg kvaliteta tampe. Kod crno-bele tampe svi entiteti na crteu e biti u crnoj boji.
Format papira
Izbor formata hartije za tampanje.
Promena fontova
Izbor tipa i veliine fontova koji se koriste.
Debljine pera (linija na crteu)
Podeavanje debljine pera (u mm ili inima) pri tampanju.
Debele linije: za oslonce i krute elemente;
Srednje debele linije: za izolinije i linije preseka;
Tanke linije: za ostale delove crtea.
Prozori koji se tampaju

Mogu je izbor tampe sadraja samo aktivnog ili svih prozora ako se radi u vie prozora.
tampanje u fajl U sluaju ovog izbora formira se print fajl naziv.prn koji moe da se tampa naknadno.
Ako postoji print fajl naziv.prn pri tampanju u fajl sa istim nazivom, pojavi se dijalog boks sa prekidaima:
zamena i dopuna postojeeg fajla.
tampanje u fajl moe da se podesi i u standardnom Kontrolnom panelu Windowsa pod stavkom tampai, ako
se za port tampaa izabere File. Tada nije mogua dopuna postojeeg print fajla novim fajlom istog naziva.
tampanje Mogu je izbor tampe opsega strana tabele (sve/parne/neparne/aktuelne/ /selektovane) ili oblasti.
tabela
Na primer: ako se u polje upie:1,3,7-10,20-18 tampae se stranice tabele:1, 3, 7, 8, 9, 10, 20, 19 i 18.
92
3.1.11. tampanje iz fajla
Kreirani fajl moe se tampati preko sledeeg panela.
U okviru ovog dijalog boksa mogua je i tampa vie print fajlova sa izborom redosleda miem ili kurzorskim
tasterima.
3.1.12. Baza modela
Komandom Fajl/Baza modela omogueni su pregled, informacije o modelu i manipulacija fajlovima modela.
Fajlovi modela kreiranih programom AxisVM oznaeni su simbolom . Ako postoji i fajl sa rezultatima
analize oznaen je istim simbolom ali sa plavim trouglom u donjem desnom uglu .
Aktuelni disk Aktuelni direktorijum
Prikaz modela
Novi direktorijum
Formiranje novog direktorijuma u postojeem.
Kopiranje/premetanje
Kopiranje izabranih fajlova iz startnog u odredini direktorijum. Moe se zahtevati i kopiranje fajlova sa
rezultatima.
Preimenovanje
Preimenovanje selektovanih fajlova.
Brisanje
Brisanje izabranih fajlova. Mogue je izabrati brisanje obe datoteke modela ili samo brisanje fajla sa
rezultatima.
Uitavanje
Uitavanje fajla sa ulaznim podacima nekog modela.
Prikaz modela
Prikaz aktuelnog ianog modela u pogledu od gore, sa strane ili perspektivi, sa osnovnim informacijama o
modelu.
Zatvori
Izlaz iz dijalog boksa Baze modela.
3.1.13. Baza materijala
AxisVM sadri bazu definisanih konstrukcionih materijala i omoguava da se zada niz karakteristika materijala
za korienje u numerikoj analizi. Svaki niz karakteristika istog materijala ima razliiti naziv (na primer:
MB30, MB40...).
94
Baza materijala se moe otvoriti i pregledati i pomou ikonice Pregled tabela i selektovanjem Baze/Baza
materijala. (Pogledati...4.9.8 Linijski elementi, 4.9.21 Geerisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD
modela).
Pogledati detaljniji opis pregleda tabela u poglavlju 2.9.
Karakteristike Ova baza sadri karakteristike materijala iz konstrukterske prakse na osnovu standarda Evrokod, DIN-1045,
materijala DIN-1045-1, NEN, SIA-162, MSz i STAS. Korisnik moe ove podatke da menja i dopunjava po potrebi.
Materijali iz ove baze mogu da se upotrebe u bilo kojem modelu.
Promene u bazi materijala ne utiu na prethodno kreirane modele sa modifikovanim materijalima.
Pri unosu novog materijala pojavljuje se sledei dijalog boks:
Definisanje novog Definisanjem novog materijala pojavljuje se dijalog boks sa mogunou definisanja ili menjanja svih
materijala karakteristika materijala. Polja sadre karakteristike materijala koje se mogu menjati nezavisno od propisa koji
su izabrani za analizu.
[Ctrl+Ins], Ako su naziv novog i postojeeg materijala isti novom materijalu se automatski dodeljuje naziv_indeks. Ako
Promena materijalu nije dodeljena tekstura, klikom na kvadarat sa desne strane otvara se Baza materijala i omoguava
karakteristika izbor teksture.
materijala Pogledati...2.16.4 Prikaz modela
Karakteristike U bazi se nalaze sledee karakteristike materijala :

materijala
- Tip materijala: elik, beton, drvo, aluminijum, i drugi
- Nacionalni propis, standard o materijalu
- Naziv materijala
- Boja materijala za prikaz na ekranu
- Boja konture za prikaz na ekranu i
- Tekstura
Parametri analize Mogue je definisanje materijala kao izotropnog ili ortotropnog.
Opti parametri:
Ex Young-ov modul elastinosti u lokalnom x-pravcu
Ey Young-ov modul elastinosti u lokalnom y-pravcu
Poisson-ov koeficijent
T Koeficijent termike dilatacije
Zapreminska masa
U sluaju drvenih materijala:
je zapreminska masa grae pri vlanosti od 12%, a modul elestinosti E je zasnovan na rezultatima
ispitivanja savijanjem. Vremenski efekti nisu uzeti u obzir.
Parametri Karakteristike parametara dimenzionisanja zavise od vrste materijala i izabranog nacionalnog propisa.
dimenzionisanja
fy Granica razvlaenja
EC,
DIN 1045-1, fu vrstoa na zatezanje
SIA 26x, elik
f y* Granica razvlaenja (40mm <t< 100mm)
Italijanski
fu* vrstoa na zatezanje (40mm <t< 100mm)
fy Granica razvlaenja
d
f yt vrstoa na zatezanje
NEN elik *
fyd Granica razvlaenja (40mm <t< 100mm)
f yt* Granica razvlaenja (40mm <t< 100mm)
fck Karakteristina vrednost pritisne vrstoe (cilindar starosti 28

dana)
EC, c Parcijalni koeficijent sigurnosti
Italijanski beton
cc Koeficijent umanjenja pritisne vrstoe
t Koeficijent teenja

dana)
fck , cube Karakteristina vrednost pritisne vrstoe kocke
DIN 1045-1 beton c Parcijalni koeficijent sigurnosti
Koeficijent umanjenja pritisne vrstoe

dana)
SIA 26x beton c Parcijalni koeficijent sigurnosti
f ck Karakteristina vrednost pritisne vrstoe (cilindar starosti 28

NEN beton dana)
Koeficijent teenja
fm, k Karakteristina vrstoa na savijanje

ft ,0 , k Karakteristina vrstoa na zatezanje paralelno sa
vlaknima
ft ,90, k Karakteristina vrstoa na zatezanje upravno na vlakna
EC drvo
fc,0 , k Karakteristina vrstoa na pritisak paralelno sa vlaknima
fc90, k , y Karakteristina vrstoa na pritisak upravno na vlakna (y)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo
fc90, k , y fc90, k , z fc90, k )
96
fc90, k , z Karakteristina vrstoa na pritisak upravno na vlakna (z)

fc90, k , y fc90, k , z fc90, k )
fv , k , y Karakteristina vrstoa na cepanje (y)
fc90, k , y fc90, k , z fc90, k )
fv , k , z Karakteristina vrstoa na cepanje (z)
f v ,k , y f v ,k , z f v ,k )
E0,mean Glavni Youngov modul elastinosti paralelan vlaknima (x)
E90,mean Glavni Youngov modul elastinosti upravan na vlakna (y)
E 0.05 5% moduo elastinosti paralelan vlaknima (x)
Gmean Glavni moduo smicanja
M Parcijalni koeficijent za materijal
s Eksponent zavisnosti od veliine (za LVL materijale)
3.1.14. Baza poprenih preseka
AxisVM sadri bazu elinih profila i betonskih poprenih preseka i dozvoljava kreiranje novih preseka koji
se mogu snimiti i nadalje koristiti u razliitim modelima. Baza sadri preseka raznih proizvoaa irom sveta.
Za opis Pregleda tabela videti... 2.9 Tabele.
Funkcija - Poniti - se ne moe primeniti nakon modifikacija baze podataka.

Kreiranje nove baze Nova tabela profila moe da se kreira pomou komande Fajl/Nova baza u Pregledu tabela. Potrebno je da se
zada naziv fajla, naziv tabele profila i tip profila. Fajlovi tipa *.sec bie smeteni u glavnom AxisVM
direktorijumu.
Svakom novom porenom preseku se zadaje naziv i definiu sledee karakteristike:
Naziv
Nain izrade Valjani, zavareni, hladno-oblikovani, drugo.
Oblik I (H, W), U, L, puni cevni, kruni, pravougaoni, C, Z, S, J, T, kutijasti, korisniki definisan.
Karakteristike Prilikom kreiranja novog poprenog preseka u tabeli potrebno je popuniti sva polja.
poprenih preseka
Ax Povrina poprenog preseka
A1(*) Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q y)
A2(*) Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q z)
r1, r2, r3 Radijusi ugaonih avova
Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)
Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)
Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)
Iyz Centrifugalni moment inercije
I1 Glavni moment inercije (max)
I2 Glavni moment inercije (min)
I Torzioni moment inercije (za dimenzionisanje elinih profila)
W1, el,t Otporni moment, gornji = I1 / e2_max
W1, el,b Otporni moment, gornji = I1 / e2_min
W2,el,t Otporni moment, gornji = I2 / e1_max
W2,el,b Otporni moment, gornji = I2 / e1_min
W1,pl Otporni moment plastinosti
W2,pl Otporni moment plastinosti
i1(*) Poluprenik inercije oko y lokalne ose
i2(*) Poluprenik inercije oko z lokalne ose
b Dimenzija u lokalnom y pravcu (irina)
h Dimenzija u lokalnom z pravcu (visina)
yG Pozicija teita u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji opasuje
presek
zG Pozicija teita u pravcu lokalne z ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji opasuje
presek
ys,zs Poloaj centra smiue povrine u lokalnom y i z pravcu u odnosu na centar mase
S.p. Take proraunskih napona
elini popreni Baza poprenih preseka sadri sledee tipove poprenih preseka:
preseci
Hladno valjane I grede sa ravnim flanama Hladno valjane I grede sa flanama ija
debljina se smanjuje ka krajevima
Hladno valjani T oblici Hladno valjani ugaonici
Hladno valjani U oblici sa ravnim flanama Hladno valjani U oblici sa flanama ija
debljina se smanjuje ka krajevima
Hladno profilisane cevi Hladno profilisani i valjani kutijasti

profili (RHS)
Hladno profilisani J oblici Hladno profilisani ugaonici

98
Hladno profilisani U oblici Hladno profilisani C oblici
Hladno profilisani Z oblici Hladno profilisani S oblici
Hladno profilisani C oblici (LINDAB) Hladno profilisani Z oblici (LINDAB)

Betonski popreni U bazi podataka se nalaze najee upotrebljavani popreni preseci od preseka 20x20cm do 80x80cm, sa
preseci koracima od 2cm i 5cm.
3.1.14. 1.Ureiva poprenih preseka
Ureiva poprenih preseka omoguava konstruisanje tankozidnih i punih preseka. Komponente preseka mogu
da budu pravougaonog, krunog, prstenastog i poligonalnog oblika, kao i elementi iz baze koji se dodaju preseku
koji se konstruie. Za definisane komponente program odreuje karakteristike poprenog preseka i glavne ose.
Komponente profila mogu da se pomeraju, kopiraju, rotiraju i simetrino kopiraju.
Pritiskom na dugme U redu izlazi se iz Ureivaa poprenih preseka uz snimanje poprenog preseka pod zadatim
nazivom.
Ureiva poprenik preseka se moe pokrenuti i sa glavne trake menija preko dijaloga za linijske elemente.
Pogledati... 4.9.8 Linijski elementi
Ureiva se moe koristiti i prilikom definisanja preseka modela uveenih preko IFC formata iz arhitektonskog
modela. Pogledati....4.9.21 Geerisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD modela
Korienje Pogledati... 2.5 Rukovanje kurzorom, tastaturom i miem
tastature i mia
Traka alatki Najvanije funkcije dostupne su i preko trake alatki.
tampa popreni presek. Pogledati... 3.1.10 tampanje
Dodaje sliku poprenog preseka u Bazu crtea.
Pogledati...3.2.11 Snimanje crtea i tabela rezutata analize
Ponitava poslednju operaciju.
Ponavlja poniteno.
Kopira sliku poprenog preseka u clipboard.
Baza poprenih Uitava popreni preseka iz baze poprenih preseka.

preseka
Uvoz iz DXF fajla Konture tankozidnih zavarenih poprenih preseka mogu da se uvezu i iz DXF fajlova.
Take napona Izbor taaka (maksimalno 8) u kojima se raunaju naponi. Podrazumeva se da je teite preseka jedna taka tako
da postoji ukupno 9 taaka. Ove take pomeraju se zajedno sa presekom.
Naponi se izraunavaju samo za definisane take. Ako take nisu definisane od strane korisnika program
automatski rauna napon samo za centralnu taku (u teitu).
Meni ikona Funkcije za ureivanje su dostupne preko menija ikona sa leve strane aktivnog prozora. Funkcije su iste kao i u
glavnom meniju ikona.
Pogledati...2.16 Meni ikona
Tankozidi
zavareni profili
Karakteristike poprenog preseka
Centralna taka Moe se izabrati centralna taka za svaku komponentu poprenog preseka pomou koje se moe ureivati poloaj
komponenti u okviru celokupnog poprenog preseka.
Standardni oblici se mogu zadavati i parametarski. Moraju se definisati sledei parametri:
Nain izrade Dostupna su tri naina (vueni, zavareni, hladno oblikovani).
Dimenzije Vrednosti zavise od naina izrade (visina, irina, debljina, radijus ava, prenik, itd.).
Rotacija Omoguava zadavanje ugla rotacije reseka . Podrazumevana vrednost je 0.
100
I profili Definisani su visinom, irinom i
debljinom noice i rebra i radijusom
ugaonog ava.
Sloeni I profili
Asimetrini I Definisani su visinom, debljinom noice

profili i rebra i dimenzijama gornje i donje
noice.
Pljosnati profili Definisani su irinom (b), debljinom (v)

i uglom (), uz uslov da je b>v.
Cevasti profili Definisani su spoljnim prenikom (d) i debljinom zida (v). Osa profila predstavlja konturu zatvorene oblasti
prikazane isprekidanom linijom.
Drugi oblici Definisani su visinom, irinom, debljinom i u sluaju vuenih ili zavarenih uglom krivine ili ava.
Dvostruki profili Osnovni oblici dvostrukih poprenih preseka se mogu zadati parametarski (irina, visina, debljina rebra i noica)
ili uitati iz baze profila.
Posebni parametri dvostrukih profila:
rastojanje profila: a
orijentacija : jedan ka drugom ili leima (u sluaju 2U profila)
Poligonalni oblici Definisanje poligonalnih profila.
Pre definisanja poloaja potrebno je izabrati
poloaj centralne linije elementa:
1. sa leve strane elementa

2. kroz centar
3. sa desne strane
R parametar : radijus krivine (vuenja ili
ava).
Luni oblici Definiu se prenikom, centralnim uglom i

debljinom.
Promena debljine Debljina zida tankonzidnih profila se moe menjati za svaki

zida posebno. Debljine zidova parametarski definisanih oblika se
menjaju preko parametara.
Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje. Po izlasku iz panela bie izbrisane i take
napona.
Take napona Brisanje izabranih taki napona.
Taka napona u teitu poprenog preseka se ne moe izbrisati.
Opcije Podeavanje dimenzija mree, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uveavanje ili smanjivanje.
Puni profili
Pravougaoni Definisanje pravougaonika irinom (b), visinom (h) i uglom ().
Kruni, polukruni Definiu se prenikom i uglom .

102
I oblici Definisanje "I" poprenog preseka parametrima a1, a2, a3, b1, b2, b3 i . Neki
parametri (a1, a3) i (b1, b3) mogu da imaju nultu vrednost, pa se dobijaju "T", "U" i
"L" preseci.
Poligonalni Zadavanje poprenog preseka poligonalnog oblika. Konstruisanje poligona se zavrava pritiskom na tipku
(Enter) ili pritiskom na desno dugme ili zatvaranjem poligona.
Ubacivanje glavne Ubacivanje nove centralne take na konturu poprenog preseka. Oblik poprenog preseka se moe menjati
(centralne) take pomeranjem centralne take miem.
Puni Pritisnuto dugme omoguava definisanje poprenog preseka a pritisnuto dugme Oupljeni definisanje otvora u
preseku.
Oupljeni Aktiviranjem ovog prekidaa u puni popreni presek bilo kog oblika se moe uneti otvor pravougaonog, krunog
i poligonalnog oblika.
Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje.

Brisanjem komponenti briu se i take napona.
Poligon Brisanje izabranih komponenti.
Take napona Brisanje izabranih taki napona.
Taka napona u teitu poprenog preseka se ne moe izbrisati.
Opcije Podeavanje dimenzija mree, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uveavanje ili smanjivanje.
Karakteristike Program proraunva sledee karakteristike poprenog preseka:
prorauna
AxisVM integracijom izraunava Ax, Iy, Iz, Iyz, a metodom konanih elemenata Ay, Az, Ix, I,
y, z, yz, 1, 2, A1, A2
Ako se popreni presek sastoji iz dva ili vie nezavisnih elemenata sledee karakteristike preseka se ne
proraunavaju: Ay, Az, y, z, yz, 1, 2, A1, A2 .
Ax Povrina poprenog preseka
Ay Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q y)
Az Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q z)
Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)
Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)
Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)
Iyz Centrifugalni moment inercije
I1(*) Glavni moment inercije (max)
I2(*) Glavni moment inercije (min)
Ugao izmeu prve glavne lokalne ose i y lokalne ose
I Torzioni moment inercije (za dimenzionisanje elinih profila)
y Faktor smicanja u lokalnom y pravcu
z Faktor smicanja u lokalnom z pravcu
yz Faktor smicanja za lokalna ukrtanja yz pravaca
1 Faktor smicanja za glavni lokalni prvi pravac
2 Faktor smicanja za glavni lokalni drugi pravac
A1(*) Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q y)
A2(*) Smiua povrina poprenog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q z)
W1, el,t(*) Otporni moment, gornji = I1 / e2_max (videti dijagram ispod)
W1, el,b(*) Otporni moment, gornji = I1 / e2_min
W2,el,t(*) Otporni moment, gornji = I2 / e1_max
W2,el,b(*) Otporni moment, gornji = I2 / e1_min
W1,pl(*) Otporni moment plastinosti
W2,pl(*) Otporni moment plastinosti
i1 Poluprenik inercije oko y lokalne ose
i2 Poluprenik inercije oko z lokalne ose
yG Pozicija teita u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji opasuje presek
zG Pozicija teita u pravcu lokalne z ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji opasuje presek
ys, zs Poloaj centra smiue povrine u lokalnom y i z pravcu u odnosu na centar mase
Po Spoljanji obim (konture punog preseka)
Pi Unutranji obim (otvora)
(*) Ako su prva i druga glavna osa lokalne ose y i z, vrednosti sa (*) oznaavaju da se radi o y i z osi.
Glavni momenti 2
Ix Iy Ix Iy
inercije I1 I xy

2
2 2
2
Iy Iz Iy Iz
I2 I yz

2
2 2
2n xy
tg(2 n )
nx n y
90 90 , relativno u odnosu na lokalnu y

osu poprenog preseka.
Proraun otpornog I1 I1
momenta W1,el , gornji W1,el ,donji
elestinosti e2 _ max e2 _ min
I2 I2
W2,el , gornji W2,el ,donji
e1 _ max e1 _ min
Smicanje Gredni elementi se raunaju ne uzimajui u obzir deformacije od smicanja ak i ako su popreni preseci zadati
sa nekom vrednosti povrine smicanja.
Za rebro elemente povrine smicanja se uzimaju pri proraunu i moraju biti unete sa pozitivnom vrednosti
veom od nule ( A y 0 i A z 0 ).
Pri dimenzionisanju elinih konstrukcija povrina smicanja se uzima u obzir prema izabranom nacionalnom
propisu a ne prema unetim vrednostima.
= faktor smicanja
Ax Ax
gde je: Ay Az
y z
3.1.15. Izlaz
[Ctrl]+ Q] Izlazi iz programa

104
3.2. Ureivanje
3.2.1. Ponitavanje
Alt+BkSp
Ponitava poslednju operaciju tj. vraa stanje pre poslednje komande. Broj ponitavanja (maks. 99) moe da se
definie iz menija:
Podeavanja/Osnovna podeavanja/Sigurnost podataka/Ponitavanje.
3.2.2. Ponavljanje ponitenog
Shift+Alt+BkSp
Ponavlja ponitenu operaciju odnosno ponitava komandu Ponitavanje.
3.2.3. Selektuj sve
Pogledati... 2.16.1 Selektovajne

Num*
3.2.4. Obnovi prethodnu selekciju
Pogledati... 2.16.1 Selektovanje
3.2.5. Kopiranje
Kopiranje sadraja aktivnog prozora u clipboard. Ako nita nije selektovano kopiraju se aktivni sklopovi, ako
[Ctrl]+ [C] su ukljueni. Ako nita nije selektovano (a nema aktivnih sklopova) kopira se ceo model.
Ova funkcija kopira crte trenutnog ekrana u clipboard kao i u prethodnim verzijama programa ali se ne moe
prekinuti odnosno ne moe se prekinuti operacija.
3.2.6. Ubacivanje
Iz clipboarda kopira elemente u AxisVM. Za opcije ubacivanja pogledati sledee poglavlje: Opcije kopiranja
[Ctrl]+ [V] / ubacivanja.
3.2.7. Opcije kopiranja / ubacivanja
Opcije kopiranja Selektovani elementi (i korisniki definisani sklopovi koji ih sadre) kao i njima pridrueni oslonci, optereenja,
kotne linije ili armatura se uvek kopiraju u clipboard.
Za odabir elemenata koji e biti kopirani u
otvorenom panelu izvriti podeavanja:
Selektovani oslonci/ Selektovana
optereenja/ Selektovane kotne linije/
Selektovane oblasti armiranja. U panelu
se biraju opcije kopiranja svih ili
pripadajuih sluajeva optereenja,
kombinacija optereenja, grupa
optereenja kao i ukljuivanje opcije
kopiranja aktivnog ekrana kao crtea.
Opcije ubacivanja Sluajevi optereenja:

Ubacivanje sluajeva optereenja se moe
podesiti sledeim opcijama:
Ubaci kao novi sluaj optereenja:
sluajevi optereenja iz clipboarda se
ubacuju kao novi. Ako je ukljuena opcija
Spajanje sluajeve optereenja istog
naziva u postojee e biti dodati iz
clipboarda sluajevi istog naziva. Ako se
kopiranja i ubacivanja obavljaju unutar
istog modela preporuuje se da ova opcija
bude ukljuena radi izbegavanja kreiranja
nepotrebnog broja sluajeva optereenja.
Spajanje optereenja iz svih sluajeva u tekue. Ukljuena ova opcija pripaja optereenja iz svih sluajeva
optereenja iz clipboard-a u tekui sluaj optereenja modela.
Sklopovi:
U clipboard se kopiraju i korisniki definisani sklopovi selektovanih elemenata. Prva opcija ubacuje elemente
sklopova u sve sklopove modela, a druga ubacuje sklopove kakvi su bili u kopiranom modelu.
Postavke ubacivanja
Omoguava izbor tri pozicije za ubacivanje iz clipboarda.
Ubacivanje u originalnu poziciju: ubaeni elementi e se nalaziti na istim koordinatama kao i u izvornom
modelu.
106
Postavljanje u odnosu na relativni poetak/ Postavljanje u odnosu na krajnju taku strukture: Ako je ukljuena
neka od ovih opcija postavljanje ubaenih elemenata se definie klikom levog dugmeta mia. U prvom sluaju
pozicija je relativni poetak izvornog modela a u drugom automatski detektovana krajnja taka kopirane
strukture.
3.2.8. Brisanje
Brisanje izabranih entiteta. Ukoliko nema izabranih entiteta otvara se panel za izbor, a zatim i dijalog boks za
brisanje.
[Del]
Omoguava brisanje selektovanih geometrijskih entiteta.
Postupak:
1. Odabrati geometrijske entitete koji se briu. Selektuju se ili pomou panela za izbor ili dranjem tipke
[Shift] i odabira entiteta levim klikom mia.
2. Nakon selekcije pritisnuti tipku [Del]. Ako entiteti nisu selektovani prethodno pojavljuje se panel za
selekciju i tada se mogu odabrati entiteti. Pogledati... Error! Reference source not found. Error!
Reference source not found..
3. Omoguiti prekidae entiteta koji se briu.
4. Pritiskom na dugme U redu zavrava se postupak i zatvara dijalog.
Prekidai u dijalogu su aktivni ili ne u zavisnosti od trenutne selekcije entiteta (geometrija, elementi,
optereenja...).
Geometrija Omoguava selekciju geometrijskih entiteta za brisanje. Briu se i pripadajui konani elementi i optereenja
selektovanih geometrijskih entiteta.
Elementi Omoguava selekciju konanih elemenata za brisanje. Brisanje konanih elemenata ne brie geometrijske
entitete ali se briu pripadajua optereenja.
Reference Omoguava selekciju referenci za brisanje. Briu se i svi elementi i optereenja koji koriste selektovane
reference.
Mrea Omoguava brisanje mree podele oblasti.
AB konstrukcije Omoguava brisanje parametara armiranja pridruenog selektovanim elementima. Parametri dimenzionisanja
temelja se takoe briu.
Projektni parametri Omoguava brisanje parametara dimenzionisanja elinih/ drvenih konstrukcija pridruenih selektovanim
entitetima.
Kote Brie kotne linije, tekst boksove, itd. selektovanih entiteta.
3.2.9. Pregled tabela
Pogledati... 2.9 Tabele

[F12]
3.2.10. Izrada dokumentacije
Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije

[F10]
3.2.11. Snimanje crtea i tebela rezultata analize
AxisVM omoguava snimanja: glavnog prozora, dijagrama pomeranja i unutranjih sila, rezultate
dimenzionisanja elinih konstrukcija, prorauna armature i dijagrame stubova i greda, itd. U sluaju rada u
Dodavanje crtea u vie prozora mogue je snimanje svih ili samo aktivnog prozora.
Galeriju [F9]
Za snimanje dijagrama moe posluiti i Baza crtea. Dok Galerija sadri slike, Baza crtea sadri crtee koji
se ponovo iscrtavaju u zavisnosti od promene modela.
Pogledati... 2.13 Baza crtea
Koji format fajla Bitmap format (.BMP, .JPG) snima slike veliine u pixelima i to u *.JPG formatu, manje veliine fajla i
koristiti? neznatnog gubitka kvaliteta ili *.BMP, bez gubitka kvaliteta slike ali rezultat je vea veliina fajla.
Windows metafajlovi (.WMF, .EMF) sadre seriju podataka o crteu tako da bez obzira na promenu veliine
kvalitet tampe ostaje isti. U renderovanom ili prikazu sa skrivenim ivicama ovaj format moe da snimi samo
bitmapu tako da se ne moe odrati uvek isti kvalitet tampe i preporuuje se direktna tampa ovih prikaza
crtea.
Crtei se automatski snimaju u poddirektorijum Images_nazivmodela direktorijuma gde se nalazi model. Ove
slike crtea se mogu ubaciti u izvetaj. Ne treba menjati naziv poddirektorijuma kao ni premetati ga na neko
drugo mesto.
3.2.12. Izvetaj o teini
Teina celokupnog modela, selektovanih elemenata ili detalja se moe pregledati tabelarno po materijalima,
[F8] poprenim presecima ili tipu povrine modela.
3.2.13. Spajanje delova strukture
Spaja susedne elemente u jedan linijski dok ne naie na taku prekida. Taka prekida je definisana promenom
Shift+A lokalne x ili z ose, materijala, poprenog preseka ili ekscentriciteta, uslova oslobaanja krajeva ili graninih
oblasti elementa. Linijski elementi moraju biti na istoj liniji ili luku (misli se na geometriju).
108
3.2.14. Razdvajanje delova strukture
Razdvaja linijske elemente kreirane prethodnom komandom.

Shift+B
3.2.15. Konvertovanje povrinskih optereenja raspodeljenih na gredama
Konvertuje selektovana povrinska optereenja raspodeljena na grede u pojedinana raspodeljena optereenja

na gredama.
3.2.16. Konvertovanje greda u povrinski model
Selektovane grede mogu biti konvertovane u

povrinski model. Povrinski model se sastoji od
ljuska elemenata kreiranih i povezanih prema
duini grede i poprenom preseku. Podeavanja za
konverziju poprenog preseka i grednih lukova u
poligone mogu biti podeena u dijalogu parametara.
Konvertovanje Ako je selektovano Konvertovanje optereenja,

optereenja optereenja greda mogu biti konvertovana u
optereenja ljuski. Da bi postigao ovo, korisnik
mora da naznai poziciju optereenja u okviru
poprenog preseka. Bilo koja od devet taaka
graninog pravougaonika poprenog preseka moe
biti selektovana, ali razumno je izabrati taku koja
se zapravo nalazi na preseku. Pozicije mogu biti
podeene jedna po jedna ili u jednom koraku za sva
optereenja.
Selektovati linijski element sa liste i selektovati
optereenje koje treba da se konvertuje. Vrednosti
optereenja takoe mogu biti promenjena, ako je to
neophodno. Ako su sva optereenja konvertovana,
moete zatvoriti dijalog.
3.2.17. Kreiranje povrinskog modela za vornu vezu
Delovi greda koji su povezani sa selektovanim

vorovima pogu biti konvertovani u povrinski
model. Parametri su isti kao gore navedeni, s tim da
duina konverzije moe biti podeena. Povrinski
model je povezan sa ostatkom grede preko krutih
tela.
Konvertovanje optereenja funkcionie na isti
nain kao to je navedeno gore.
3.2.18. Konvertovanje optereenja selektovanih panela optereenja u individualna optereenja
Optereenja generisana algoritmom raspodela od optereenja sa panela optereenja mogu biti konvertovana u
individualna optereenja. Nakon konverzije, optereenja mogu biti modifikovana ili izbrisana, ali ne mogu biti
aurirana sa panela optereenja.
3.2.19. Konvertovanje automatskih referenci
Ova komanda menija konvertuje automatski kreiranje reference linijskih ili povrinskih elemenata u referentne
vektore.
3.3. Podeavanja
3.3.1. Mogunosti prikazivanja
Simboli Pogledati... 2.16.18 Mogunosti prikazivanja

[Ctrl]+ [Y]
Oznake Pogledati... 2.16.18 Mogunosti prikazivanja
[Ctrl]+ [L]
Prekidai Pogledati... 2.16.18 Mogunosti prikazivanja
[Ctrl]+ [D]
3.3.2. Opcije
Pogledati... 2.16.19 Postavke

110
3.3.3. Obrada lejera
[F11]
Modul za obradu lejera omoguava rukovanje AxisVM, uvezenim DXF i ArchiCAD lejerima. Moe da se
uveze samo jedan ArchiCAD lejer a vie DXF lejera. Ako nije definisan nijedan AxisVM lejer AxisVM
automatski kreira novi lejer sa nazivom Dimenzije.
Na levoj strani dijaloga ovog modula nalazi se prikaz postojeih lejera u obliku razgranate liste. Ako se
selektuje pojedinani DXF lejer u poljima na desnoj mogu da se menjaju parametri (naziv, boja, tip, debljina).
Ako se selektuje glavna grana DXF lejera mogu da se menjaju parametri svih DXF lejera istovremeno.
Parametri AxisVM lejera ne mogu da se menjaju.
Primena na sve: pritisak na dugme oznaava da zadati parametri vae za sve DXF lejere.
Vidljivost lejera ili DXF fajla moe da se podesi klikom na simbol "sijalica" pored naziva lejera.
Novi AxisVM lejer Kreiranje novog AxisVM lejera sa zadavanjem naziva, boje, tipa linije i veliine.
Brisanje Brisanje lejera ili grupe selektovanjem i pritiskom na tipku [Del].
Brisanje praznih Brie sve AxisVM lejere koji ne sadre entitete.
AxisVM lejera
Brisanje praznih Brie sve uveene DXF lejere koji ne sadre entitete.
DXF lejera
3.3.4. Nivoi (spratovi)
[Ctrl]+[R]
Olakavaju pregled i ureivanje modela. Mogu se definisati pre unosa modela ili naknadno, na postojeoj
konstrukciji.
Nivo je pomona ravan paralelna globalnoj X-Y ravni na zadatoj koordinati Z. Ako su nivoi uljueni kretanje
miem je uvek projekcija na ravan, ak i ako su elementi na razliitim Z koordinatama.
Lista nivoa je sortirana po rastuoj Z koordinati automatski zadatih naziva nivoa.
Elementi koji imaju Z koordinatu veu ili jednaku koordinati nekog nivoa ali manju od sledeeg se smatraju
elementima tog nivoa. Tako da, na primer, ako stub ili zid prolazi kroz vie nivoa a definisan je kao jedan
element prikazuju se samo na najniem nivou i preporuka je da se izvri presecanje elemenata na svakom nivou
da bi se prikazali na svim ostalim kroz koje prolaze.
Novi kreirani elementi se automatski pridruuju pripadajuim nivoima.
Nivoi su logiki sklopovi modela kreirani za potrebe lakeg ureivanja tako da ne utiu na rezultate
analize.
Ako je potrebno uzeti u obzir efekte torzije u seizmikoj analizi nivoi se moraju posebno definisati u
dijalogu seizmikih parametara.
Rad sa nivoima se obavlja preko sledeeg dijaloga.
Iskljuivanje Ako je ukljueno ovo dugme nivoi se ne prikazuju.

nivoa Prikazuje se samo cela konstrukcija kao jedan
aktivni sklop. Nivoi se, naravno, mogu brisati ili
dodavati i na ovakvom prikazu modela.
Prikaz tekueg Ako je ukljueno ovo dugme i izabran aktivni nivo

nivoa dobija se prikaz na ekranu. Aktivni nivo se moe
izabrati radio dugmetom ispred naziva.
Lista izbora je nezavisna od prikaza tako da se moe
izabrati vie nivoa. Kombinacijom tastera
[CTRL]+klik mia dodaju se pojedinani elementi
sa liste selekciji, a kombinacijom [SHIFT]+klik
mia, oblast. Brisanjem se uklanjaju selektovani
nivoi ali ne i aktivni nivo.
Samo jedan nivo moe biti aktivan, ali je mogu prikaz i susednih nivoa (nivoa iznad ili ispod). Ureivanje
se odnosi samo na aktivni nivo.
112
Preuzimanje Klikom na ovu ikonicu prelazi se na aktivni prozor modela i omoguava odabir take za Z koordinatu. Funkcija
se zavrava klikom na praznu oblast i Z koordinata se dodaje listi nivoa.
Unos novog nivoa Unosom Z koordinate u polje za ureivanje i klikom na dugme [+] dodaje novi nivo na listu.
Pretraga Ako postoji viespratna konstrukcija sa ploama mogue je pronai i dodati Z koordinatu horizontalnih
povrina listi nivoa jednim klikom. Nepotrebne nivoe je mogue naknadno izbrisati iz liste
Nije mogua izmena pozicije nivoa. Potrebno je izbrisati nivo i definisati novi.
Brisanje Brie selektovane nivoe a preostali se preimenuju i novopripadajui elementi se dodaju automatski.
Brisanje nivoa ne brie elemente konstrukcije.

Prikaz nivoa ispod Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo ispod aktivnog.
aktivnog
Prikaz nivoa iznad Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo iznad aktivnog.
aktivnog
Za prikaz vie nivoa u dijalogu Sklopovi u logikim sklopovima ukljuiti nivoe koje elite prikazati. Odabir
novog aktivnog nivoa prevazilazi podeavanja sklopova.
Numerisanje nivoa Kontrola numeracije se vri pomou ovih dugmadi. Ako je levo dugme pritisnuto (Numerisanje nivoa od dole)
najnii sprat se smatra kao nivo terena a ostali se numeriu pozitivnim vrednostima, a ako je drugo pritisnuto
(Dodeljeno numerisanje spratova) najblii nultom nivou se smatra nivoom terena. Nivoima ispod dodaju se
negativni, a iznad pozitivni brojevi.
3.3.5. Voice
Voice
[CTRL]+[G] Pogledati... 2.16.9 Voice
3.3.6. Strukturalna mrea
Strukturalna mrea
[Shift+G] Videti... 2.16.8. Strukturalna mrea
3.3.7. Standardi
Ovde se odreuje standard (propis) po kojem e se izvravati operacije

zavisne od izabranog.
Prelaskom na drugi standard od tekueg, menja se nain izbora
merodavne kombinacije optereenja, pa se briu parametri grupa
optereenja, ali ne i koeficijenti sigurnosti. Briu se i parametri
seizmike analize i sluajevi seizmikih optereenja.
Poto su karakteristike materijala i parametri armiranja u razliitim
standardima razliito definisani, preporuuje se, pri prelasku na drugi
standard, provera tih vrednosti.
Ako je ukljuen prekida Postaviti podeavanja za podrazumevana novi
model se kreira sa trenutnim standardom-propisom.
3.3.8. Jedinice i formati
Ovde se podeavaju jedinica mera ( SI jedinice i/ili Imperijalne) i format njihovog ispisa (broj decimalnih mesta
ili eksponencijalni format). Sopstvene kombinacije podeavanja sa zadatim nazivom mogu da se snime i
naknadno uitaju.
114
3.3.9. Gravitacija
Ovde se zadaje pravac dejstva gravitacije i konstanta ubrzanja.

Podrazumevana vrednost pravca je "-Z" (gravitacija deluje u
negativnom smeru Z-ose), a konstante: 9,810 m/s2.
3.3.10. Redukcija krutosti
Seizmika analita zasnovana na analizi sprektra

odgovora prema Evrokodu dozvoljava
korienje faktora redukcije krutosti (k)
zasnovanom na arhitektonskim tipovima
elemenata (stubovi, grede, zidovi, ploe, drugi
elementi).
Podeavanje faktora redukcije krutosti samo
po sebi ne menja rezultate statike i
dinamike analize.
Analiza slobodnih vibracija dozvoljava korisnku da primeni redukovanu krutost. Ako izaberete redukovane krutost i
ako zasnujete analizu sprektra odgovora na rezultatima analize slobodnih vibracija izraunatih sa redukovanom
krutou, linearna analiza e automatski biti uraena sa redukovanom krutou (za sve sluajeve optereenja).
Za povrinske elemente faktor k redukuje krutost elementa. Za linijske elemente mogu biti podeeni posebni faktori
za redukciju povrine poprenog preseka (kA) i povrine momenta inercije (kI).
Faktori mogu biti vei od 1, ali e se u tom sluaju pojaviti poruka upozorenja.
Ukljuivanjem Podesiti tekue podeavanja kao podrezumevana ini da AxisVM skladiti vrednosti i podeava ih
za nove modele.
Vrednosti redukcije krutosti mogu biti oznaene i mogu da se pojavljuju u tabelarnom prikazu oblasti.
3.3.11. Osnovna podeavanja
Sigurnost
podataka
Spisak poslednje Omoguava zadavanje veliine liste poslednje otvorenih fajlova AxisVM modela na kraju menija Fajl, kao i
uitanih fajlova podeavanje da li pri pokretanju programa otvara poslednji fajl modela ili ne. Poetni iskaui prozor
(Pogledati... 2.2 Instalacija) se pojavljuje pri startovanju programa ukoliko je ukljuena opcija Prikai poetni
iskaui prozor pri pokretanju.
Snimanje Da bi se sauvali podaci potrebno je ukljuiti opciju Automatsko snimanje u zadatom intervalu (1-99 minuta)
jer je tada u sluaju nepropisnog prestanka rada programa iz bilo kojih razloga mogue obnoviti fajl ponovnim
pokretanjem programa i uitavanja fajla iz privremenog snimljenog kao $nazivmodela.avm iz direktorijuma za
privremeno snimanje fajlova (podrazumevani direktorijum privremenih fajlova se nalazi u C: \ Documents and
Settings\ username\ Local Setting \ Temp). Ovo ne znai da pri izlasku iz programa model ne treba snimiti.
Kreiranje sigurnosne kopije
Ako je aktivirana ova opcija AxisVM e kreirati sigurnosnu kopiju fajla sa ulaznim podacima aktuelnog modela
kao nazivmodela.~AX.
Snimanje rezultata
Aktiviranom ovom opcijom snimaju se i rezultati prorauna (naponi, anvelope, kritine kombinacije, rezultati
dimenzionisanja,....) prilikom snimanja fajla modela.
Ponitavanje Ovde se zadaje maksimalan broj ponitavanja poslednje izvrene operacije (do 99).
116
Ponitavanje Aktiviranje opcije Grupno ponitavanje omoguava da se ponite efekti kompleksnih operacija u jednom
grupe koraku. Podaci ponitavanja se mogu upisivati na hard disk (daje veu mogunost broja ponitavanja i
ponavljanja ponitenog) ili u memoriju raunara (bri rad ali manji broj ponavljanja).
Mreni period Ovde se zadaje period neaktivnosti mrenog hardverskog kljua na AxisVM serveru, posle ega se iskljuuje
neaktivnosti (time- AxisVM na datom raunaru (radnoj stanici).
out)
Boje
Mogu je izbor boja pozadine glavnog prozora programa (crna, tamnosiva, svetlosiva ili bela). Boje ostalih
entiteta bie usklaene sa izabranom bojom pozadine.
Fontovi
U ovom panelu podeava se tip i veliina fonta za oznake (slova i brojevi) koje se pojavljuju na ekranu i u
informacionim panelima i dijalog boksovima. Klik na informaciono polje poziva novi dijalog boks za
podeavanje fonta.
Podrazumevana podeavanja se uvek mogu vratiti pritiskom na dugme sa desne strane.
Ureivanje
Ugao zatvaranja Podeavanje ugla zatvaranja kruga. Pun krug se iscrtava ukoliko je centralni ugao manji od ove vrednosti ili
kruga blizu 360 za vrednost manju od ove.
Projekcija linije na Prikaz linije projekcije se moe ukljuiti ili iskljuiti. Ova linija prikazuje rastojanje kurzora do trenutne ravni
ravan rada rada.
Ukljuivanje logikih sklopova prilikom uitavanja modela iz prethodnih verzija programa.
Ako je ukljueno prilikom uitavanja modela iz starijih verzija programa kreiraju se logiki sklopovi.
Automatsko postavljanje kurzora na dijalog prozor.
Ako je ukljuena ova opcija kurzor se automatski postavlja iznad U redu dugmeta dijalog prozora.
Elementi skrivene mree se mogu selektovati
Ako je iskljuen prikaz mree konanih elemenata ovo polje omoguava da li e skriveni vorovi / linije /
povrine biti selektovani ili ne. Ovaj prekida, takoe, omoguava izbor da li e vorovi i elementi biti
prikazani u tabelama ili ne.
Brisanje nepotrebnih konturnih linija nakon automatskog presecanja oblasti
Proverava da li su konturne linije automatski obrisane nakon presecanja oblasti. Ako je iskljuena ova
funkcija, konturne linije postaju unutranje linije unije oblasti.
Generisanje mree
konanih
elemenata
Rad sa mreom Izbor naina kreiranja mree konanih elemenata.

konanih Automatsko uklanjanje i generisanje mree KE (konanih elemenata)
elemenata Bilo kakva izmena nad oblasti brie mreu konanih elemenata. Nakon pokretanja modula za analizu izbrisana
mrea se ponovo kreira u odnosu na parametre oblasti.
Ouvati mreu izmenjivom
Mree KE se mogu runo ureivati.
Nain podele Podjednaka veliina mree KE
mree KE Mrea se kreira prema korisniki definisanoj veliini elemenata bez obzira na oblik oblasti (minimalan broj
konanih elemenata).
118
Promenljiva veliina mree KE
Uzima u obzir oblik konture oblasti i prilagoava veliinu mree (proguuje mreu) na mestima gde je to
potrebno.
Podrazumevana Ova vrednost je podrazumevana prilikom podeavanja vrednosti veliine mree konanih elemenata.
veliina elemenata
mree
Traka sa alatkama
Prikaz trake Ako je ukljuena opcija Proirenje horizontalne trake ikonice se prikazuju u redu a linije podele oznaavaju
razliite grupe funkcija.
Ako je ukljuena opcija Iskaua traka sa alatkama razliite grupe funkcija se prikazuju jednom ikonom a
klikom na strelicu u uglu iskae traka sa funkcijama te grupe.
Pozicija palete Pozicija palete menija moe biti:
menija Relativno
Na zadatom rastojanju (vertikalnom - dx i horizontalnom - dy) u pikselima od funkcije.
Postavljanje na poslednju poziciju na ekranu
Prikazuje paletu na istoj poziciji kao i prethodni put.
Prikaz
Dijagram Postavljanje naina prikaza dijagrama momenata.

momenata
Rezolucija krunog Kruni lukovi (krunice) su prikazani poligonalnim linijama i rezolucija prikaza se moe menjati. Prikaz utie
luka samo na izgled na ekranu odnosno crteu ali ne i na preciznost analize.
Nain grafikog Klasini stil prikaza se preporuuje na ekranima slabije rezolucije a AxisVM10 stil na veim rezolucijama
prikaza (prikazuje tanje linije, automatski ispunjava oblasti rafurom, daje pregledan prikaz povrinskih optereenja,
itd...).
Prekidai Ukljuiti 3D iani prikaz modela prilikom crtanja elemenata
Prilikom crtanja prikazuje 3D konturu objekata ak i ako nije ukljuen renderovani prikaz (Videti 4.9.3
Direkno crtanje elemenata).
Prikaz linijskih optereenja na svim povezanim elementima
Ako je ukljuen prikaz sklopova, prikazuje se samo optereenje pripadajueg elementa u sklopu
(Videti 2.16.14 Sklopovi) a ova opcija omoguava prikaz optereenja i ako nije dodeljeno elementu
aktivnog sklopa. Na primer zid i dve ploe gde je optereenje zadato po ivici jedne ploe a ukljuen je prikaz
sklopa koji sadri zid i drugu plou. Ako je ova opcija iskljuena u aktivnom sklopu koji sadri zid i drugu
plou optereenje nee biti prikazano.
Ova opcija je korisna pri proveri lokalnih komponenti optereenja.
Analiza
U zavisnosti od veliine fizike i virtualne memorije na poetku analize AxisVM deli sistem jednaina na delove
u blokove memorije i time poveava brzinu analize ali kao rezultat moe znatno usporiti rad drugih aplikacija
na raunaru.
Ovom opcijom se podeava veliina memorije koja se dodeljuje programu AxisVM pri analizi modela.
Omoguiti Ova opcija omoguava poveanje koliine memorije pri analizi ukoliko je na raunaru instalirano vie od 4 GB
proireni pristup memorije. Ako je ova opcija nedostupna znai da veliina Page fajla nije zakljuana. Pogledati detaljnije u...
memoriji (AWE) 2.1 Hardverski zahtevi
Korienje Opcija Koristiti vie jezgara/procesora omoguava analizu modela programa AxisVM na vie jezgara/procesora
jednog/vie raunara. Preporuuje se korienje procesora na HT-Hyperthread ili DualCore tehnologiji.
jezgara procesora Ovim se viestruko poveava brzina prorauna koja zavisi i od veliine modela i dostupne memorije raunara.
Linearna analiza se moe poveati i do 1.5 put, a analiza vibracija i do 4 puta.
Direktorijum za Definie direktorijum za privremeno snimanje fajlova tokom analize.

privremeno Odabrati bilo koju od sledeih opcija: Direktorijum fajlova modela, Privremeni direktorijum lokalnog sistema,
snimanje fajlova u Korisniki definisan
toku analize Kreiranje log fajla analize
Ukljuivanjem ove opcije tehniki podaci analize modela se snimaju u tekstualni nazivmodela_msg.txt.
Zvuna poruka Ako je aktivirana ova opcija zvune poruke e se reprodukovati nakon zavretka analize ili u sluaju neke
tokom analize greke. Zvuna kartica i zvunici moraju biti prikljueni na raunar.
120
Izvetaj
Jezik U zavisnosti od konfiguracije programa moe se birati neki od sledeih jezika: engleski, nemaki, francuski,
dokumentacije italijanski, panski, nemaki, holandski, maarski, ruski, portugalski, rumunski i srpski jezik.
Prikaz tabela Ukljuenom opcijom Dozvoljenoi vie kolona, uzane tabele izvetaja se tampaju u vie kolona jedna do druge
tako da se moe smanjiti koliina papira tampe. Mogue je definisati i Minimalni broj redova po koloni tako
da se moe izbei prelazak kolona na drugu stranicu kod kratkih kolona.
Bafer tampaa U sluaju da izvetaj sadri mnogo slika i crtea mogue je da se zauzme velika koliina memorije i tako stvore
problemi pri tampi pa se preporuuje podeavanje bafera tampaa na hard disku.
tampati numeraciju stranica i ako je iskljueno zaglavlje strana
Ukljuivanje ove opcije omoguava tampanje numeracije stranica i ako su iskljuena zaglavlja u dijalogu za
tampu.
Automatski prevod naziva ako je promenjen jezik dokumentacije
Ukljuivanjem ove opcije AxisVM automatski prevodi nazive stavki pri promeni jezika izvetaja.
Auriranje
Pretraga dopune AxisVM redovno proverava dostupnost dopuna programa na internetu. Uestalost provere se moe podesiti
programa klikom na radio dugme na jednu od etiri ponuene opcije. Ukoliko se ukljui opcija Nikada pretraga se moe
pokrenuti od strane korisnika klikom na AxisVM auriranje sa interneta. Prikazuje se i datum poslednje provere.
Ukoliko je konekcija preko proxi servera potrebno je podesiti podeavanja proxy-a klikom na Podeavanja
proxy-a.
AxisVM auriranje Klikom na ovo dugme pokree se AxisVM arobnjak
sa interneta internet dopune koji vodi korisnika kroz ceo postupak
preuzimanja i instaliranja dopune programa.
3.3.12. Tastaturne preice
Tastaturne preice dodeljene stavkama menija, prekidaima trake alatki mogu biti promenjene (prilagoene).
Ureivanje
Razgranati prikaz sa leve strane prikazuje dostupne grupe komandi. Kliknui na komandu na listi sa desne strane, zatim
pritisnuti eljenu preicu. Backspace brie dodeljivanje.
Ako je eljena preica ve u upotrebi, upozorenje Preice u sukobu se prikazuje.
Poruka prikazuje komandu koju preica koisti.
Ako je odabrano Izabrati drugu preicu, preica
moe biti selektovana sa liste slobodnih
(nedodeljenih) preica.
Ako je ova opcija ostavljena praznom, klikom na
prekida Modifikuj brie se prethodna dodela i
preici se dodeljuje data komanda.
122
Preice dodeljene prekidaima na traci alatki u razliitim tabovima (Geometrija, Elementi, itd.) nisu u sukobu.
Tako da iste preice mogu biti dodeljene komandama u razliitim tabovima. Aktivirane e biti preice samo u
tekuem tabu.
Snima trenutnu konfiguraciju preica u *.axsc fajl.
Uitava prethodno sauvanu konfiuraciju preica iz *.axsc fajla.

Prema podrazumevanim opcijama preice se skladite u C:\Users\UserName\AppData\Roaming\AxisVM\13\Shortcuts
direktorijum. Podrazumevana konfiguracija preica AxisVM 12 verzije moe biti uitana iz AxisVM12Default.axsc.
Slino, za AxisVM 13 je AxisVM13Default.axsc.
Vraa konfiguraciju preica na podrazumevane opcije.
Prekida koji nazive prekidaa u opisu preice prikazuje na engleskom ili nemakom.
Lista preica
Tab Lista preica prikazuje listu slobodnih preica. Ona moe biti Lista komandi ili Lista preica (prva je poreana
prema grupama komandi, a druga prema preicama).
Za celu listu za podrazumevanu konfiguraciju videti 2.6 Tastaturne preice.
3.3.13. Jezik programa
Ukoliko je i DM modul instaliran u programu,

mogue je izabrati jezik programa (menija i dijaloga).
3.3.14. Jezik dokumentacije
Ukoliko je i DM modul inastaliran u programu, mogue je izabrati jezik dokumentacije (nazivi crtea, slika,
tabela i izvetaja).
3.3.15. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju
Pomereni meni ikona se vraa na poetnu poziciju na levoj strani ekrana. Sve iskaue trake alatki pomerene
na neku poziciju na ekranu se vraaju u Traku ikona alatki.
3.3.16. Dijalog boksovi na podrazumevanu poziciju
AxisVM pamti poslednju poziciju dijaloga i tamo ih prikazuje. Ako je otkriven bilo koji problem na sistemima sa
vie monitora, podeavanje dijalog boksova na podrazumevanu poziciju moe da ga rei.
124
3.4. Pogledi
Pogled spreda [Ctrl]+ [1] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Pogled od gore [Ctrl]+ [2] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Pogled sa strane [Ctrl]+ [3] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Perspektiva [Ctrl]+[4] Pogledati... 2.16.3 Pogledi

Podeavanje perspektive Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Ravni rada Pogledati... 2.16.7 Ravni rada
Jedan sprat iznad / Jedan sprat ispod

Ako je aktivirana opcija prikaza spratova, ovo je najbri nain da se ravan rada pomera sa jednog na drugi sprat
Uveanje [Ctrl + /],[+] Pogledati... 2.16.2 Meni za uveanje / smanjenje (zoom)
Smanjenje [Ctrl + Shift + /],[-] Pogledati... 2.16.2 Meni za uveanje / smanjenje (zoom)
Cela slika [Ctrl]+ [W] Pogledati... 2.16.2 Meni za uveanje / smanjenje (zoom)
Translacija Pogledati... 2.16.2 Meni za uveanje / smanjenje (zoom)
Rotacija Pogledati... 2.16.2 Meni za uveanje / smanjenje (zoom)
Prethodni pogled [Ctrl]+[ ] Pogledati... 2.16.2 Meni za uveanje / smanjenje (zoom)
Naredni pogled [Ctrl]+[ ] Pogledati... 2.16.2 Meni za uveanje / smanjenje (zoom)
iani model Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela

Skrivene ivice Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Renderovani model Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Tekstura Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Oblici Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
renderovanja...
iani popreni Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
presek
Stvarni popreni Prikaz stvarnih oblika poprenih preseka u renderovanom modelu.
presek
iani model Ako je ukljuena ova opcija za vreme prevlaenja modela prikazuje iani model.
prilikom
prevlaenja
Bez oznaka Ukljuivanjem ove opcije ne prikazuju se oznake za vreme prevlaenja modela.
prilikom
prevlaenja
3.5. Prozori i paneli
3.5.1. Editor karakteristika i entiteta
Prua najbri nain izmene karakteristika selektovanih entiteta (vorova, elemenata i optereenja). Vrednosti
tabela rezultata i dimenzionisanja se ne mogu menjati.
U nekim poljima su omoguene i matematike operacije kao to su:
(, ), SIN, COS, TAN, EXP, LN, LOG10, LOG2, SINH, COSH, TANH, ARCSIN, ARCCOS, ARCTAN, ARCSINH,
ARCCOSH, ARCTANH, INT, ROUND, FRAC, SQR, SQRT, ABS, SGN.
Nakoliko preica:
++8 dodaje 8 trenutnoj vrednosti
--8 oduzima 8 od trenutnoj vrednesti
Negativne vrednosti brojeva moraju biti u zagradama.
Znak # menja trenutnu vrednost (na primer, #/3 deli vrednost sa 3). Prilikom unosa vrednosti kordinata vorova,
vrednosti optereenja, debljine povrina mogu se odnositi na globalne X,Y,Z ili na relativne x,y,z koordinate .
Promenljive Fx, Fy, Fz, Mx, My, Mz optereenja u vorovima se odnose na vrednosti sila ili momenata, a
raspodeljenih optereenja na grednim elementim px1, py1, pz1, m1, px2, py2, pz2, m2 na vrednosti
optereenja. Nazivi promenljivih se ne mogu menjati.
Primer 1: Ako elite promeniti X vrednosti u Y pravcu raspodeljenog optereenja vetra uneti vrednosti px1
u polje pY1 a px2 u polje pY2, a zatim uneti vrednost 0 (nula) u polja pX1 i pX2.
Primer 2: Za skaliranje cele konstrukcije u X pravcu za 200%, prvo selektovati sve vorove a zatim kliknuti na
poetnu liniju i uneti X*2 kao X.
Iskljuen/ukljuen znak pitanja (ne)prikazuje uputstva.
126
Karakteristike su prikazane u listi razgranate strukture. Klik na simbole
[+] ili [] ispred naziva proiruje ili skuplja listu.
Ako se dugme (...) prikae, karakteristike se mogu menjati u posebnom
dijalogu.
Ako se pojavi dugme (>>) u nastavku, mogue je preuzeti
karakteristike drugih elemenata klikom.
Editor se moe koristiti i za selektovanje i filtriranje elemenata istih
karakteristika.
Filtriranje Selektovanje karakteristika i klikom na dugme Poveana selekcija preko trenutno izabranih vrednosti mogue
je odabrati elemente sa istim karakteristikama.
Primer: Promena nekog poprenog preseka cele konstrukcije.
Selektovanjem karakteristika poprenog preseka rebro elemenata mogu je odabir svih rebro elemenata istih
karakteristika poprenog preseka i promene istih.
3.5.2. Inormacioni paneli
Ukljuivanje/iskljuivanje prikazivanja panela: Info, Koordinate i Skala boja. Pogledati... 2.18 Informacioni
paneli
3.5.3. Slika pozadine
Mogue je odabrati sliku za pozadinu AxisVM prozora. Klikom na Uitavanje slike pozadine... ili kombinacija
tastera [Ctrl+B] dijalog za pregled fajlova na raunaru, Ponovo uitati sliku pozadine, prikazuje slike najee
korienih slika. U radu u vie prozora svaki moe imati drugaiju pozadinu.
Slika pozadine se moe ukljuiti/iskljuiti klikom na Prikaz ili kombinacijom tastera [Ctrl+Alt+B].
Snimanje slike pozadine snima sliku. Ako se odnos veliine slike i ekrana razlikuju komanda Menjanje slike
pozadine, menja odnosno, podeava sliku. Komanda Uklanjanje slike pozadine uklanja sliku sa aktivnog
ekrana.
U AXS fajl se snimaju i slike pozadine.
3.5.4. Podela prozora po horizontali
Deli radnu povrinu na dva dela po horizontali. Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se podese
nezavisno.
Pomou ikone u gornjem desnom uglu veliina aktivnog prozora menja se na Windows standardni
nain.
3.5.5. Podela prozora po vertikali
Deli radnu povrinu na dva dela po vertikali. Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se podese nezavisno.
Pomou ikone u gornjem desnom uglu veliina aktivnog prozora menja se na Windows standardni nain. U
svakom prozoru se mogu podesiti razliiti sluajevi optereenja, ali samo pri prikazu rezultata.
3.5.6. Zatvaranje prozora i panela
Zatvara aktivni prozor.

128
3.5.7. Promena veliine fonta oznake
Smanjiti / Ove dve stavke menija slue za promenu veliine fonta svih oznaka na dijagramima.
poveati
veliinu fonta
oznake
3.5.8. Baza crtea
Baza crtea sadri crtee snimljene u programu. Crtei nisu snimljeni kao slike ve sadre i informacije o izboru
pogleda, sklopova i da li je rad bio u jednom ili vie prozora tako da je mogua i izmena prikaza crtea. Ubacivanje
crtea u projektnu dokumentaciju olakava rad sa izvetajima jer se svaka promena modela odraava i promenom
crtea i promenom pripadajuih tabela.
Baza crtea moe da sadri dijagrame pomeranja, sila i napona linijskih elemanata, dijagrame dimenzionisanja
elika i zavrtnjeva, analizu proboja ploa, i proveru potrebne koliine armature stubova i greda.
Klikom na strelicu sa strane ikonice mogue je iz liste snimljenih odabrati
prikaz eljenog crtea.
Klikom na ikonicu Baza crtea pojavljuje se sledei dijalog na ekranu.
U dijalogu je omogueno pregledanje i manipulisanje crteima.

Brie crte iz Baze.
Uitava crte u aktivni prozor u radu sa vie prozora.
Uitava crte u aktivni prozor.
Obnavljanje komponenti rezultata

Ukljuivanjem ove opcije crte se uitava sa prikazom komponenti rezultata i prelazi na jeziak odgovarajue
analize. (Statika, Vibracije, itd.).
Ako nije ukljuena ova opcija uitava se samo crte.
U redu Snima promene i uitava crte.
Odustani Ne snima izmene na crteu.
3.5.8.1. Izvoz crtea u 3D PDF fajl PDF modul
Stavke baze crtea mogu biti eksportovane kao

viestrani 3D PDF fajl. Za pregled interaktivnih 3D
slika koristiti Adobe Acrobat Reader (auriranu 8.1
ili kasniju verziju).
Stavke u bazi selektovane na razgranatom prikazu
sa leve strane mogu biti premetene u PDF listu
klikom na desnu strelicu. Leva strelica uklanja
selektovane stavke sa PDF liste. Svaka stavka baze
e biti renderovana na posebnoj strani u PDF-u,
pratei pri tome redosled PDF liste. Stavke na PDF
listi mogu biti preraspodeljene korienjem strelica
za gore i dole. I 2D i 3D pogledi mogu biti
eksportovani. 2D crtei e se pojaviti kao regularne
slike, 3D pogledi mogu da se rotiraju, uveavaju i
smanjuju korienjem Acrobat Reader-a.
Opcije teksta Veliina teksta i njegova pojava mogu bii kontrolisani u grupi Opcije teksta.
Opcije strane Veliina i orijentacija strana PDF dokumenta mogu biti podeeni u grupi Opcije strane.
Opcije 3D Ponekad crte prikazuje sve ivice pomalo mutno. Tako da izvoz ivica moe biti ukljuen / iskljen.
izvoza
3.5.9. Snimanje u bazu crtea
Klikom na ovo dugme omoguava se snimanje jednog ili vie crtea u Bazu crtea.
Ako tekui crte ve postoji u Bazi crtea pojavljuje se oznaka Pronaen u Bazi crtea na dijalogu i mogue je
prepisati crte preko postojeeg ili ga snimiti pod drugim nazivom. Dugme Viestruki crtei prikazuje
uobiajene opcije i omoguuje njihov odabir. AxisVM sve kombinacije (na primer svi selektovani rezultati u
svim sluajevima optereenja) i snima ih u Bazu crtea sa trenutnim podeavanjima izgleda i prikazom.
3.6. Pomo
U Sadraju su date informacije za upotrebu programa.
Postoji i tzv. "kontekst senzitivna informacija", koja
se aktivira tasterom [F1]. Tada se u posebnom
prozoru prikazuje deo uputstva koji se odnosi na
trenutnu aktivnost.
3.6.1. Sadraj
Otvara i omoguava pristup sadraju uputstva.

[F1]
130
3.6.2. AxisVM na internetu
Odlazak na AxisVM internet adresu korienjem podrazumevanog veb pretraivaa (http://www.axisvm.eu)
3.6.3. AxisVM dopuna programa
Pokree araobnjak za dopunu tj. Auriranje programa preko interneta. Pogledati... 3.3.11 Osnovna
podeavanja
3.6.4. O programu
Prikazuje informaciju o broju verzije, o

aktuelnoj konfiguraciji programa, o
serijskom broju kljua i o eventualnom
vremenskom ogranienju.
Dostupni moduli su prikazani crnom, a ostali
sivom bojom.
3.6.5. Informacije o verziji
Prikazuje informacije o poslednjoj aktuelnoj verziji i pregled ispravki i dopuna u odnosu na prethodnu.
3.7. Tabela ikona
Pogledati... 3.1.1 Novi model
Pogledati... 3.1.2 Uitavanje

[Ctrl]+[O]
Pogledati... 3.1.3 Snimanje
[Ctrl]+[S]
Pogledati... 3.1.10 tampanje
[Ctrl]+[P]
Pogledati... 3.2.1 Ponitavanje
Ctrl]+[Z]
Pogledati... 3.2.2 Ponavljanje ponitenog
[Shift]+[Ctrl]+[Z]
[F11]
Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)
[F7]
[F12]
Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije
[F10]
Pogledati u... 3.5.8 Baza crtea
Pogledati u... 3.5.9 Snimanje u bazu crtea
3.7.1. Kreiranje 3D PDF
Odabirom Zadri U3D, posredni U3D fajl moe biti zadran za kasniju upotrebu. Izvoz ivica moe biti kontrolisan
preko opcije odabira Izvoz ivica. Za vie informacija videti poglavlje 3.5.8.1 Izvoz crtea u 3D PDF fajl PDF modul.
132
Ova stranica je namerno ostavljena prazna.

4. Preprocesor
Preprocesor omoguava kreiranje i modifikaciju modela korienjem naprednih "Visual Modeling"
mogunosti AxisVM-a. U ovom poglavlju dat je pregled alata za modeliranje (crtanje modela, generisanje
mree konanih elemenata i definisanje sluajeva/kombinacija optereenja).
4.1. Geometrija
Alati za geometrijsko modeliranje omoguavaju interaktivno i grafiko definisanje 3D geometrije modela.
Geometrija modela definisana je vorovima, linijama izmeu vorova i povrinama (tro- i etvorougaonim).
Na osnovu geometrije se definiu konani elementi.
U sluaju konstrukcija kao to su ploe, membrane ili ljuske, mrea e sadrati trouglove i/ili etvorouglove
koji predstavljaju tzv. srednju povr elemenata.
Automatski generisana mrea trouglova Automatski generisana mrea etvorouglova
U sluaju linijskih konstrukcija (okviri i reetke) mrea linija oznaava ose tapova, a vorovi su take spoja
tapova modela.
134
4.2. Ureivanje modela
Naziv modela i lokacija Gornji niz menija
Iskaui meni ikona
Info panel
Panel perspektive
Pokretni meni ikona
Panel skale boja
Centar rotacije
Radna
povrina
Editor karakteristika elemenata
Pomoni panel
Koordinatni
panel
Tekua informacija Kontekst

senzitivna informacija Brzi prekidai
Pri startovanju programa AxisVM, na ekranu se prikazuje radna povrina sa grafikim korisnikim interfejsom,
tj. ureivanje geometrije.
U gornjem redu ikona mogu da se aktiviraju alati za definisanje geometrije modela (Detaljnije u... 3.5.4 Podela
prozora po horizontali).
U koloni ikona sa leve strane podeava se prikazivanje modela i parametri radnog okruenja tj. ureivanja
geometrije (Detaljnije u 3.5.5 Podela prozora po vertikali).
4.2.1. Rad u vie prozora
Kod kompleksnih modela korisno je imati vie razliitih pogleda istovremeno na ekranu. AxisVM omoguava
podelu radne povrine po horizontali i vertikali. Tako nastali prozori mogu nezavisno da se konfiguriu.
Podela po Deli na dva jednaka aktivni prozor po horizontali. Gornji prozor postaje aktivni.
horizontali
Pogledati... 3.5.4 Podela prozora po horizontali
Podela po vertikali Deli na dva jednaka aktivni prozor po vertikali. Prozor sa leve strane postaje aktivni.
Pogledati... 3.5.4 Podela prozora po vertikali
Zatvaranje prozora Ako se koristi vie prozora za rad, zatvara aktivni.
Prethodni prozor u kome je raeno postaje aktivni.
Tokom komandi ureivanja mogue je izvriti promenu pogleda.
U perspektivi su neke od komandi ureivanja onemoguene ili ograniene.
4.3. Koordinatni sistemi

AxisVM koristi razliite koordinatne sisteme za definisanje modela. Pri tome se u globalnom koordinatnom
sistemu (X-osa, Y-osa i Z-osa) opisuje geometija modela u celini, a u lokalnim koordinatnim sistemima (x-osa,
y-osa i z-osa) definicija pojedinanih konanih elemenata.
Mogua je primena pravouglog, cilindrinog i sfernog koordinatnog sistema.
Pogledati... 4.3.2 Polarne koordinate
4.3.1. Pravougli koordinatni sistem
Osnovni AxisVM koristi pravougli desno orijentisan prostorni

koordinatni sistem koordninatni sistem (vai tzv. pravilo desne ruke za
definisanje pozitivnih smerova osa i rotacija oko osa)
Globalni i relativni Novi model koristi pogled selektovan u dijalogu Novi model (Pogledati... 3.1.1 Novi model).
poetak Poetak koordinatnog sistema je prikazan plavim znakom X poetno lociranim u donjem levom uglu ekrana.
AxisVM razlikuje globalne (X, Y i Z) i relativne (dX, dY i dZ) koordinate. Poetak relativnog koordinatnog
sistema se moe postaviti bilo gde na ekranu (koristei kombinaciju tastera [Alt]+[Shift] ili pomou tastera
[Insert])
U zavisnosti od tekuih podeavanja Panel koordinata prikazuje globalne ili relativne koordinate.
Pomeranja vorova modela i oblici tonova oscilovanja se prikazuju u globalnom koordinatnom sistemu.
U X-Y i Y-Z pogledu trea osa usmerena je normalno na ravan pogleda i prema korisniku. Operacija
kopiranja ili premetanja entiteta sa pozitivnim/negativnim inkrementom u pravcu tree ose
"pribliava"/"udaljava" entitet od korisnika.
Pogledati... 4.9.20 Reference
4.3.2. Polarne koordinate
Pored pravouglog Dekartovog mogua je upotreba i polarnog (cilindrinog i sfernog) koordinatnog sistema.
Ukljuivanje ili cilindrinog ili sfernog sistema obavlja se prekidaem u panelu
Podeavanja/Postavke/Ureivanje/Polarne koordinate.
U panelu koordinata bie prikazana tri parametra:
Cilindrini koordinatni sistem
h: udaljenost take od ravni projekcije do take glavne ose cilindra (upravno na ravan projekcije)
orijentisana od ekrana
r: udaljenost projekcije take u ravni projekcije od glavne ose
a: ugao izmeu prave koja spaja projekciju take i koordinatni poetak i horizontale
Sferni koordinatni sistem
r: radijus sfere; udaljenost take centra sfere
a: ugao izmeu prave koja spaja projekciju take i koordinatni poetak i horizontale
b: ugao izmeu prave koja spaja taku i koordinatni poetak i projekcije te prave na ravan projekcije (tj.
ravan radne povrine ekana)
Cilindrini koordinatni sistem Sferni koordinatni sistem

136
4.4. Panel koordinata
Prikazuje trenutnu apsolutnu i relativnu poziciju kurzora u globalnom koordinatnom sistemu (pravougli na
levoj strani i cilindrini/sferni na desnoj strani panela). Preko dugmeta "d" mogu je prelazak sa prikaza
apsolutnih na prikaz relativnih koordinata.
Pozitivne vrednosti ugla :
Prikaz relativnih ili apsolutnih koordinata moe da se koristi u kombinaciji sa vezanim kretanjem kurzora.
Pogledati... 3.3.12 Tastaturne preice
U polja se mogu unositi i matematike operacije (na primer: 12.927+23.439, cos(45), sin(60)).
4.5. Raster
Pogledati... 2.16.19.1 Raster i kurzor
4.6. Korak kurzora

Pogledati... 2.16.19.1 Raster i kurzor
4.7. Alati za ureivanje

Olakavaju rad pomou nekoliko sledeih funkcija. Pogledati... 2.16.19.2 Ureivanje
4.7.1. Identifikacija kurzora
Ovde se definie (u pikselima)

veliina zone identifikacije
kurzorom.
Pri pomeranju kurzor e promeniti oblik ako se priblii nekom entitetu na rastojanje koje je definisano zonom
identifikacije kurzora.
Promena oblika zavisi od tipa entiteta i ukazuje na mogunost selektovanja datog entiteta. Kurzor moe da ima
sledee oblike:
vor
Srednja taka
Oslonac
Ivini zglob
Optereenje nezavisno od mree

konanih elemenata
Teite poligona sila
Centar luka
Luk
Tangenta
Reference
Linija
Povrina
Presena taka
Upravna (normalna) taka
Voica
Oblast
Krut element
Kotna linija
U sluaju Preuzmi funkcije
Tekst polje, oznake
Armirana oblast
4.7.2. Numeriko unoenje koordinata
U postupku definisanja geometrije modela koordinate vorova mogu da se zadaju direktnim upisivanjem u
odgovarajua polja panela koordinata, na dva naina:
1. pritiskom na odgovarajui taster na tastaturi sa slovom koordinate,
2. klikom levim dugmetom u dato polje, a zatim i unoenjem vrednosti.
Ako se prikazuju relativne koordinate (aktivirano dugme "d") tada zadata koordinata definie novi lokalni
koordinatni poetak.
U polja se mogu unositi i matematike operacije (na primer: 12.927+23.439, cos(45), sin(60)).
Lokalni koordinatni poetak moe da se pomeri u proizvoljnu taku. Poetna i krajnja taka linije moe da se
definie iz dva koordinatna poetka, na primer.
Za unos linije odreene duine i nagiba kliknuti na relativni poetak (pomou [Alt]+[Shift] ili [Insert]),
uneti vrednost ugla d a[] i duinu u d r[m] u polje i pritisnuti Enter [].
4.7.3. Merenje odstojanja
Odstojanje taaka ili duina linije moe da se izmeri ako se relativni koordinatni poetak postavi u jednu od
taaka, a kurzor na drugu. U panelu koordinata "dL" je odstojanje. Na slian nain moe da se definie poloaj
take, unoenjem veliine ugla "d" i odstojanja "dr" u odgovarajua polja.
138
4.7.4. Vezano kretanje kurzora
Vezano kretanje kurzora se moe podesiti preko dijaloga

Podeavanja/Postavke/Ureivanje. Ovde se zadaje vrednost uglova
"" i "" vezanog kretanja:
Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kree po liniji iz lokalnog koordinatnog poetka pod uglom n, gde
"n" zavisi od pozicije kurzora.
Korisniki definisan Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kree po liniji iz lokalnog koordinatnog poetka pod uglom ili
ugao +n90, gde "n" zavisi od pozicije kurzora.
i se mogu podesiti u Podeavanja / Postavke / Ureivanje/ Granini ugao.
Kod vezanog kretanja lokalni koordinatni poetak moe da bude apsolutni (nijedno "d" dugme u koordinatnom
panelu nije aktivirano) ili relativni (aktivirano je bar jedno "d" dugme u koordinatnom panelu).
i korisniko se ne moe koristiti u perspektivi.
Ako je kurzor na liniji pritiskom na taster [Shift] postie se kretanje
kurzora samo po liniji. Ova funkcija je dostupna i u pogledu
perspektiva.
Ako je kurzor na taki (presena taka, vor, srednja taka)

pritiskom na taster [Shift] inicira se kretanje kurzora po liniji koja
spaja tu taku i poetak relativnog koordinatnog sistema.
Ako je kurzor identifikuje oblast ili povrinu elementa pritiskon na taster [Shift] postie se kretanje kurzora
u ravni elementa.
vor
Presena taka
Upravno
Srednja taka
Alati za geometriju
Ikonice Alati za geometriju omoguavaju fiksiranje (zakljuavanje) pravca kretanja.

Pogledati... 2.16.10 Alati za geometriju
4.7.5. Zakljuavanje koordinata
Moete zakljuati vrednost koordinate, dozvoljavajui bolje pozicioniranje. Zakljuana koordinata se nee menjati
prilikom pomeranja kurzora. Zakljuavanje se moe postii korienjem [Ctrl+Alt] + [X], [Y], [Z], [L], [R], [A], [B], [H]
respektivno.
Crni pravougaonik preko polja za unos koordinate pokazuje da je koordiata zakljuana. Da biste odustali od
zakljuavanja koordinata, pritinite istu kombinaciju prekidaa koju ste koristili da biste je zakljuali.
Zamrznuta X koordinata Zamrznut ugao Zamrznut poluprenik
4.7.6. Automatsko presecanje
U taki preseka linija generie se vor, a linije se dele na etiri dela. Na liniji preseka povrine se dele, a
novonastale povrine nasleuju karakteristike originalnih. Automatsko presecanje se podeava u
Podeavanja/Postavke/Ureivanje/Automatsko presecanje.
Pogledati... 2.16.19.2 Ureivanje
4.8. Alati za geometrijsko modeliranje
Slue za kreiranje nove ili ureivanje postojee geometrije.

Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogunost automatskog rukovanja sklopovima
(Podeavanja/Postavke/Ureivanje/Automatski/Rukovanje sklopovima) svi novonastali konani elementi
bie dodati sklopovima.
4.8.1. vor (taka)
Postavljanje novog ili modifikovanje postojeeg vora.
Postavljanje novog vora moe da se postigne na sledee naine:

1. Pritiskom na taster [Space] ili klikom na levo dugme mia na trenutnom poloaju kurzora (postavljanje
vora u perspektivi mogue je samo na posebnim lokacijama).
2. Numerikim zadavanjem koordinata u koordinatnom panelu, a zatim pritiskom na tastere [Space] ili [Enter]
(funkcionie u svim pogledima).
vor moe da se postavi na liniju i na povrinu. Klikom na liniju unosi se vor i linija se deli ako je automatsko
presecanje (Podeavanja/ Postavke / Ureivanje/ Automatski/ Presecanje) aktivno, inae se kreira slobodni
vor.
Pri proveri geometrije vorovi koji su na rastojanju manjem od zadate tolerancije (Podeavanja/
Postavke/ Ureivanje/ Tolerancija) bie spojeni.
140
Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogunost automatskog rukovanja sklopovima (Podeavanja/
Postavke/ Ureivanje/ Automatski/ Rukovanje sklopovima) svi novonastali geometrijski entiteti bie
dodati sklopovima.
4.8.2. Linija
Alat omoguava crtanje linija ili nekih jednostavnijih oblika.
Klik na strelicu u donjem desnom uglu ove ikone poziva podmeni ikona
za izbor tipa linije:
Linija Crta jednu ili vie nezavisnih pravih linija koje su definisane poetnim i krajnjim vorom. vorovi se zadaju
grafiki ili numeriki (u panelu koordinata). Crtanje linija primenom ovog alata prekida se pritiskom na taster
[Esc] ili klikom na desno dugme mia.
U perspektivi podrazumevana vrednost ravni za crtanje linija je Z=0. Za crtanje u perspektivi u razliitim ravnima
mogu se koristiti pomone ravni.
Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Poligonalna linija Crta niz spojenih pravih linija pri emu je krajnji vor prethodne linije u nizu istovremeno i poetni vor naredne
linije.
Prekid crtanja polilinije se moe izvriti na sledee naine:

1. Pritiskom na taster [Esc]
2. Dvostruki pritisak na tadter [Esc] prekida crtanje polilinije
3. Klik na desno dugme , odabir: Brzi meni/ Odustani
4. Klik na levo dugme ako je pointer na poslednjem voru niza linija.
Pravougaonik Crta pravougaonik koji je zadat naspramnim uglovima, sa stranicama paralelnim koordinatnim osama.
Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog ugla pravougaonika funkcija se prekida. U perspektivi nije mogue
crtanje pravougaonika.
Nagnuti Crta pravougaonik koji je zadat stranicama pod uglom u odnosu na koordinatne ose.
pravougaonik
Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog ugla kosog pravougaonika funkcija se prekida. U perspektivi je
mogue crtanje nagnutog pravougaonika samo preko postojeih taki (vorova).
Aproksimacija U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definie unosom centralne take i 2 take
luka poligonom poligona.
pomou centra i
dve take
Aproksimacija U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definie unosom tri take krunog luka.
luka poligonom
pomou tri take
4.8.3. Kruni luk
Crta kruni luk ili krug. Kruni lukovi i krugovi e biti prikazani u zavisnosti od podeavanja rezolucije preko
Podeavanja/Karakteristike/Prikaz.
Prekid komande je pritiskom na tipku [Esc].
Kruni luk se definie centralnom, poetnom i krajnjom takom.
Druga taka
Trea taka Kruni luk
Prva taka
(centar)
Kruni luk se definie preko tri take. U perspektivi je mogue crtanje krunog luka na ovaj nain.
Druga taka
Trea taka
Kruni luk
Prva taka
Krajnja taka
4.8.4. Horizontalna podela
Operacija uvodi horizontalnu podeonu liniju u model na poziciju grafikog kurzora. Ova linija je paralelna sa
X-Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekueg pogleda. Generiu se vorovi na preseku podeone linije i
postojeih linija..
4.8.5. Vertikalna podela
Operacija uvodi vertikalnu podeonu liniju u model na poziciju grafikog kurzora. Ova linija je paralelna sa X-
Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekueg pogleda. Generiu se vorovi na preseku podeone linije i
postojeih linija.
142
4.8.6. evorougaona/trougaona podela
Ovi alati omoguavaju podelu etvorougaone ili trougaone oblasti generisanjem etvorougaone, trougaone ili
kombinovane mree. Ova komanda slui za kreiranje makro mree pre generisanja mree konanih elemenata.
Ako je gustina mree zadovoljavajua moe se direktno koristiti kao mrea konanih elemenata.
etvorougao na Ovom operacijom se etvorougaona 3D oblast (nije nuno da bude ravna
etvorouglove ili oiviena linijama) deli mreom na N1xN2 etvorougaonih segmenata.
Operaciji prethodi grafiko selektovanje etiri temena oblasti i
definisanje broja segmenata (N11) u 1-2 pravcu i (N21) u 2-3 pravcu.
etvorougana oblast i mrea su prikazani sivim linijama.

Ako je mrea deformisana (unutranji uglovi segmenta su manji od 30 ili vei od 150) sive linije su
isprekidane.
Ako oblik etvorougaonika nije doputen (konkavni, na primer) isprekidane linije su crvene.
etvorougao na Ova operacija je slina operaciji "etvorougao na etvorouglove" samo
trouglove jo svaki etvorougaoni segment deli na dva trougaona segmenta po
kraoj dijagonali.
etvorougana oblast i mrea su prikazani sivim linijama.
Ako je mrea deformisana (unutranji uglovi segmenta su manji od 15
ili vei od 165) sive linije su isprekidane.
Ako oblik etvorougaonika nije doputen (tri kolinearne take, na primer) isprekidane linije su crvene.
Trougao na Ovom operacijom se trougaona oblast deli mreom na etvorougane
etvorouglove segmente u pravcu 1-2.
Operaciji prethodi grafiko selektovanje tri temena oblasti i definisanje
broja segmenata (N1) u pravcu 1-2.
Oblast i mrea su prikazani sivim linijama. Ako je mrea deformisana (unutranji uglovi etvorougaonih
segmenta manji od 30 ili vei od 150, a unutranji uglovi trougaonih segmenta manji od 15 ili vei od 165)
sive linije su isprekidane. Ako oblik etvorougaonika nije doputen (tri kolinearne take, na primer) isprekidane
linije su crvene.
Trougao na Ova operacija je slina prethodnoj samo to se jo svaki etvorougao
trouglove deli na dva trougla dijagonale paralelne pravcu 1-2.
Isto kao i u kod trougao na etvorouglove.
4.8.7. Podela linija
Ova operacija formira nove vorove tako to deli liniju na vie segmenata. Na raspolaganju su sledee
mogunosti:
Po odnosu:
Deli liniju na dva segmenta u odnosu a:1, pri emu je parametar "a"
(0a1) odnos odstojanja poetnog vora i formirane take i duine
linije. Odnos a=0,5 deli liniju na dve jednake.
Po duini:
Deli liniju na dva segmenta, pri emu je parametar "d" odstojanje
poetnog vora i formirane take.
Na N jednakih delova:
Liniju deli na "n" zadatih jednakih segmenata.
Ravnomerno po duini:
Liniju deli na "n" jednakih segmenata duine "d".
Pre podele Nakon podele

Ako se dele konani elementi, novi preuzimaju karakteristike i optereenja originalnih elemenata.
Operacija podele ivinih linija povrina za posledicu ima brisanje povrina.
4.8.8. Taka preseka
Deli selektovane linije tako to formira vor u njihovom preseku.

Ako su linijama dodeljeni konani elementi dele se i oni i preuzimaju karakteristike i optereenja originalnih
Ova komanda se koristi ako opcija u Podeavanja/Postavke/Ureivanje/Automatski/Presecanje nije bila
ukljuena za vreme kreiranja geometrijskih entiteta.
4.8.9. Uklanjanje vora
Brie selektovani vor preseka linija. Omoguava kreiranje mimoilaznih linija (elemenata).
vorovi preseka linija se mogu ukloniti samo ako se linije mogu spojiti i postoji jednak broj linija koje se
presecaju.
4.8.10. Uklanjanje srednjih vorova
Uklanja nepotrebne vorove na linijama. vorovi sa dveju povezanih linija se mogu ukloniti ako linije mogu biti
spojene (udruene u jednu).
4.8.11. Transverzala
Spaja dve linije du njihove transverzale.
4.8.12. Presek modela sa ravni
Nakon definisanja presene ravni modela, dodaje linije i take preseka. Ravan deli: oblasti, grede i rebro
elemente.
144
4.8.13. Presek modela sa ravni i brisanje polovine preseenog dela
Slina funkcija kao i prethodna ali omoguava selektovanje polovine preseenog modela i uklanja sve elemente
unutar te oblasti.
4.8.14. Presek oblasti
Kreira presenu liniju oblasti ili presenu taku

oblasti i linije. Nakon klika na rekida, selektovati
oblasti za kreiranje njihovog preseka ili
selektovati oblast i liniju za kreiranje njihovog
preseka.
4.8.15. Provera geometrije
Ova funkcija selektuje vorove (samo ako je ukljueno

Selektovati samo vorove) ili uklanja viak vorova i linija u
okviru zadate tolerancije, popravlja konture oblasti tako to
delove konture postavlja u istu ravan i ispravlja greke
krunih lukova ako nije isti radijus luka u poetnoj i krajnjoj
taki. Mogue je i definisati maksimalnu toleranciju
(rastojanje) za spajanje taaka. Podrazumevana vrednost je
L=0.001 [m].
Ako je ukljuen prekida Selektovati samo vorove, vorovi blii od Tolerancije e biti selektovani ali e model
ostati nepromenjen. Ako nije ukljuena ova opcija, vorovi blii od zadate tolerancije e biti obrisani i kreirae
se novi vor sa uproseenim koordinatama. Linije spojene u vorovima e biti zamenjene jednom linijom
spojenom u novom voru. Komanda prikazuje i izvetaj o broju spojenih vorova/linija. Ako je ukljueno
Prikazati listu izbrisanih vorova prikazuje se lista izbrisanih vorova sa numeracijom pre brisanja. Ako je
ukljueno Selektovanje nepovezanih taaka ili linija prikazuje se upozorenje ako postoje nezavisne linije ili
vorovi koji nisu povezani sa ostatkom konstrukcije.
pre provere geometrije nakon provere geometrije

Selektovanje nepovezanih taaka ili linija:
Ako je aktiviran ovaj prekida, program daje poruku o postojanju nepovezanih (nezavisnih) entiteta.
Sluaj prikazan na slici dole je primer kada provera geometrije
ne funkcionie. Da bi se ovo izbeglo potrebno je aktivirati
automatsko presecanje u Podeavanja/ Postavke/
Ureivanje/ Automatski/ Presecanje.
4.8.16. Povrina
Ova operacija pronalazi sve trouglove ili ravne konveksne etvorouglove selektovanog dela mree nastale u
postupku modeliranja i prikazuje izvetaj o njihovom broju. Ovako detektovane povrine su samo geometrijski
entiteti, a ne konani elementi (konanim elementima se definiu materijal i popreni presek).
AxisVM tretira kao ravne, one etvorouglove kod kojih je odstojanje etvrtog ugla od ravni koju odreuju
ostala tri manja od parametra Tolerancija.
4.8.17. Modifikacija, transformacija
Modifikacija poloaja vora/linije/povrine obavlja se na sledei nain:

1. Kurzor se pozicionira na vor/liniju/centralnu taku povrine.
2. Uz pritisnuto levo dugme vor/linija/povrina se pomeri na novu poziciju.
3. Upiu se nove koordinate u panelu koordinata.
Ako je selektovano vie vorova i/ili linija modifikacijom se menja pozicija svih vorova/ linija.
Brza modifikacija: Klikom na selektovanu taku ili vie njih otvara prozor Pregled tabela gde se mogu zadati
nove koordinate.
Pomeranje selektovanih vorova u istoj ravni: Ako su vorovi unutar iste globalne ravni selektovani vorovi
se mogu lako pomerati na sledei nain:
1. Klik na bilo koji selektovani vor.
2. Selektovati celu kolonu koordinate koja se treba menjati.
3. Pomou Ureivanje/Postavljanje zajednike vrednosti zadati vrednost zajednike koordinate.
Korienje palete U zavisnosti od naina prevlaenja pojavljuje se drugaija paleta ikona na ekranu. Pozicija palete se moe
ikona zadati preko Podeavanja/Osnovna podeavanja/Traka sa alatkama. Pogledati 3.3.11 Osnovna
podeavanja
Prevlaenje
vorova
Izbor naina prevlaenja:

1. Prevlaenje vora sa svim konektovanim linijama.
2. Prevlaenje vora sa selektovanom konektovanom linijom.
3. Prevlaenje vora sa translacijom konektovane linije.
4. Prevlaenje vora produavanjem/skraivanjem konektovanih krunih lukova.
5. Odvajanje od originala kopiranjem vora.
Poslednja dva dugmeta definiu ponaanje konektovanih krunih lukova.
1. Centralni ugao ostaje konstantan.
2. Novi luk se definie prevuenom takom i poetnom i krajnjom takom krunog luka.
Unos koordinata vora: Klikom na vor ili vie njih otvara se dijalog tabele gde se mogu menjati
koordinate.
Prevlaenje linija

1. Prevlaenje linija paralelno originalnoj poziciji.
2. Prekid linije na zadatom mestu dodavanjem vora i njegovo prevlaenje.
3. Kreiranje krunog luka.
4. Odvajanje kopiranjem originalne linije.
5. Prevlaenje odseka paralelno originalnoj poziciji
6. Zamenom prave linije krunim lukom definisanim dvema tangentama na krajnje vorove.
Poslednja dva dugmeta alata videti u Prevlaenje vorova.
146
Prevlaenje krunih
lukova

1. Prevlaenje krunog luka paralelno originalnog poziciji.
2. Ispravljanje krunog luka.
3. Promena poluprenika krunog luka.
4. Poveanje/smanjenje krunog luka.
5. Odvajanje kopiranjem originalnog.
Poslednja dva dugmeta alata videti u Prevlaenje vorova.
Transformacija Pogledati... 2.16.6 Geometrijske transformacije objekata
objekata
4.8.18. Brisanje
[Del] Pogledati u... 3.2.8 Brisanje
4.9. Konani elementi

U ovom meniju se nalaze alati za definisanje konanih elemenata i njihovih karakteristika.
U zavisnosti od tipa konanog elementa zadaju se sledee karakteristike:

Karakteristike
konanih Konani element Materijal Popreni presek Referenca Krutost Povrina
elemenata
tap o
Greda o
Rebro o
Membrana
Ploa
Ljuska
Oslonac
Kruto telo
Opruga o
Kontaktni
element
Veza element
Ivini zglob

o: nije obavezno zadavanje karakteristike
Nekim elementima (opruga i kontaktni element) moe da se zada nelinearno elastino ponaanje, to e biti
uzeto u obzir samo pri nelinearnoj analizi. U linearnoj analizi e za oprugu biti uzeta inicijalna krutost, a za
kontaktni element aktivno ili neaktivno stanje u zavisnosti od inicijalnog stanja elementa.
4.9.1. Materijal
Definisanje
materijala
Mogue je definisanje, snimanje i uitavanje karakteristika materijala iz Baze materijala. Brisanjem materijala
iz baze briu se i konani elementi kojima su ti materijali dodeljeni.
Baza materijala Baza materijala sadri karakteristike graevinskih materijala prema: Evrokod, DIN, NEN, i SIA standardima.
[Shift+Ctrl+M]
Brisanjem materijala iz baze briu se i konani elementi kojima su ti materijali dodeljeni.
Karakteristike U zavisnosti od tipa konanog elementa potrebno je definisati sledee karakteristike materijala:
materijala
Konani element E
tap
Greda
Rebro
Membrana
Ploa
Ljuska
Oslonac
Kruto telo
Dijafragma
Opruga
Kontaktni element
Element veze
Prikaz i promena karakteristika materijala su prikazani u ... Pogledati... 3.1.13 Baza materijala
U programu AxisVM se svi materijali smatraju linearno elastinim (Hukov zakon) i kao izotropni ili ortotropni
(za greda, rebro, membrana, ploa i ljuska elemente).
Neki elementi mogu imati nelinearno elastine materijale (tap) i krutosti (oslonac, kontaktni, veza i opruga
elementi) koji e biti uzeti u obzir samo pri nelinearnoj analizi.
U linearnoj analizi za vrednosti krutosti uzima se poetna krutost nelinearnih elemenata.
148
4.9.2. Popreni presek
Baza poprenih
preseka
Mogue je definisanje, snimanje i uitavanje karakteristika poprenih preseka iz baze profila. Za konane
elemente tapa, grede i rebra mora da se zada popreni presek. Karakteristike poprenog preseka se zadaju u
odnosu na lokalni koordinatni sistem.
Za karakteristike poprenog preseka Pogledati... 3.1.14 Baza poprenih preseka
Brisanje karakteristika poprenog preseka briu se i konani elementi kojima je presek dodeljen ali ne i
geometrijske linije.
Prilikom unosa moraju se definisati sve vrednosti karakteristika.
Popreni presek je definisan koordinatnim sistemom tap, greda i/ili rebro elemenata.
4.9.3. Direktno crtanje elemenata
Gornja paleta
ikona
Polja karakteristika
elemenata
Donja paleta ikona
Nakon klika na ikonu za direktno crtanje elemenata pojavljuje se panel za odabir elemenata i dodeljivanje karakteristika.
Pomou ovog panela mogu se direktno crtati stubovi, grede, zidovi, ploe i otvori u elementima. Karakteristike
elemenata se mogu prethodno zadati i menjati bilo kada u toku crtanja.
Gornja paleta ikona pokazuje tip elementa koji se crta kao i njegovu orijentaciju (za stubove i zidove). Polja
karakteristika se mogu menjati kao i u Ureivau karakteristika poprenog preseka.
Donja paleta ikona pokazuje metod crtanja koji je dostupan za odabrani element (segment, poligon, polilinija,
pravougaonik, itd.)
Klik na konturu domena pre crtanja otvora postavlja crte u ravan oblasti.
Tipovi
Stub (u globalnom z pravcu)
elemenata
Greda (u prostoru horizontalni pravac)
Greda (u prostoru proizvoljni pravac)

Zid (uvek vertikalni, konstantne visine, na primer: normala i gornje/donje ivice su paralelne globalnoj X-
Y ravni)
Domen (oblast) ploe (paralelna globalnoj X-Y ravni)
Povrinski domen (oblast) Ljuska (prostorni)
Otvor
Pravac
crtanja Stub (na gore / na dole)
elemenata
Zid (na gore / na dole)
Geometrija
Pojedinani element grede ili zida
elemenata
Polilinija greda ili zidova
Luna greda definisana centrom, poetnom i krajnjom takom luka
Luna greda definisana pomou tri take
Poligonalna luna greda ili zid
Zidovi u pravougaonom obliku
Zidovi u pravougaonom obliku pod odreenim uglom
4.9.4. Direktno crtanje oslonaca
Ova funkcija dozvoljava direktno crtanje takastih i linijskih oslonaca sa

predefinisanim karakteristikama.
Takasti oslonac
Linijski oslonac, jedna linija
Linijski oslonac, poligonalna linija
Linijski oslonac, pravougaonik
Linijski oslonac, kosi pravougaonik
Linijski oslonac, poligonalna linija definisana pomou cenralne take i dve take
Linijski oslonac, kruni luk definisan pomou centralne take i dve take
Linijski oslonac, kruni luk definisan pomou tri take
Linijski oslonac na ivicama domena
150
4.9.5. Oblast
Oblast je ravanski element konstrukcije sloene geometije opisana zatvorenim poligonom linija i/ili krunih
lukova. U oblasti se mogu nalaziti otvori, unutranje linije i take.
Poligoni vorova, otvora i unutranjih linija moraju biti u ravni oblasti.
Oblast se define sledeim parametrima:
Tip elementa (membrana, ploa, ljuska)
Materijal
Debljina
Lokalni koordinatni sistem
Sledei parametri se mogu dodeliti poligonu, ivicama otvora, unutranjim linijama i takama oblasti:
Takasti, linijski i povrinski oslonac
Rebro konani element
Raspodeljeno optereenje
Stalno optereenje
Temperaturna optereenja
Stepeni slobode vorova (DOF)
Oblast je prikazana konturnom linijom sa unutrnje strane
poligona oblasti bojom koja odgovara tipu elementa (plava za
membranu, crvena za plou i zelena za ljuska element).
Oblasti se mogu definisati za tavanice, zidove ili bilo koji drugi sloeni povrinski element konstrukcije.
Podela mreom konanih elemenata se moe automatski generisati nad oblastima. Pogledati... 4.11.1.2 Mrea
nad oblastima
Za modelovanje elemenata konstrukcije moe se koristiti i vie oblasti.
II oblast
Jedna oblast I oblast
III oblast
4.9.5.1. Definisanje normalne oblasti
Tip Postoje razliite vrste oblasti (membrana, ploa,

ljuska) u zavisnosti od konanih elemenata
upotrebljenih za njihovo modeliranje. Za tumaenje
znaenja ovih tipova videti... 4.9.9 Povrinski
elementi.
Selektujte linije na konturi nad kojom elite da
definiete oblasti. Ako selektujete vie linija ili linije
iz razliitih ravni, AxisVM e pronai ravni i konture
poligona. Program e primeniti parametre koje ste
uneli u panel dijaloga.
Materijal Selektujte materijal sa liste materijala koje ste
upotrebili u modelu ili izaberite jedan iz baze
materijala.
Debljina, Za definisanje oblasti konstantne debljine i
ekscentricitet ekscentriciteta neophodno je uneti samo dve
vrednosti.
Oblasti koje nemaju konstantnu debljinu i
ekscentricitet mogu biti definisane klikom na
prekida pored polja za ureivanje.
k,torzija Ako je u pitanju zidana konstrukcija, mogue je podesiti redukovanu smiuu nosivost.
k,smicanje k,smicanje faktor mora biti izmeu 0.1 i 1, tj. smiua nosivost zidanog zida moe biti 10%-100% u poreenju sa
elastinim, izotropnim matrijalom.
Ako je u pitanju beton, mogue je podesiti redukovanu smiuu nosivost armiranobetonskog zida.
k,smicanje faktor mora biti izmeu 0.1 i 1, tj. smiua nosivost armiranobetonskog zida moe biti 10%-100% u
poreenju sa elastinim, izotropnim matrijalom.
Ako je u pitanju beton, mogue je podesiti redukovanu torzionu nosivost armiranobetonske ploe.
k,torzija faktor mora biti izmeu 0.1 i 1, tj. smiua nosivost armiranobetonske ploe moe biti 10%-100% u
poreenju sa elastinim, izotropnim matrijalom.
U sluaju Konstantna debljina, debljina oblasti h mora biti uneta.
Za Promenljiva debljina u jednom pravcu oblasti uneti h1, h2 i

kliknuti na prekida, zatim kliknuti na dve referentne take debljine.
Debljina oblasti e se linearno menjati izmeu referentnih taaka,
tako da je debljina h1 prve, a h2 debljina oblasti druge take.
Za Promenljiva debljina u dva pravca oblasti uneti h1, h2, h3 i

kliknuti na prekida, zatim kliknuti na tri referentne take debljine.
Debljina oblasti e se linearno menjati izmeu referentnih taaka,
tako da je debljina h1 prve, h2 druge i h3 debljina oblasti tree take.
Tri referentne take ne mogu leati na istoj liniji.
Ako se debljina oblasti smanji na nulu na nekim mestima, pojave se obavetenje.

Ako je nagib debljine preko 5%, proraun armature povrinskih elemenata postaje nedostupan.
Ekscentricitet Podeavanje ekscentriciteta je opciono. Biranjem Konstantni ekscentricitet sa liste ili podeavanjem e = 0, srednja
ravan ploe e biti ista kao ravan skeletne konstrukcije. Ostale opcije su:
152
Konstantni ekscentricitet: Srednja ravan oblasti dobija razmak od e u
lokalnom z pravcu.
Ekscentricitet u jednom pravcu: Uneti e1 i e2, kliknuti na prekida, zatim

kliknuti na dve referentne take ekscentriciteta. Ekscentricitet srednje ravni e
se linearno menjati izmeu referentnih taaka, tako da je ekscentricitet e1
prve, a e2 ekscentricitet srednje ravni druge take.
Ekscentricitet u dva pravca: Uneti e1, e2, e3 i kliknuti na prekida, zatim

kliknuti na tri referentne take ekscentriciteta. Ekscentricitet srednje oblasti
e se linearno menjati izmeu referentnih taaka, tako da je ekscentricitet e1
prve, e2 druge i e3 ekscentricitet srednje ravni tree take.
Poravnato sa vrhom / dnom ekscentricitet je korisna opcija kada se radi o

oblastima promenljive debljine ili oblastima koji su povezani sa elementima
razliitih debljina. U ovim modovima se ekscentricitet rauna automatski.
Oblasti promenljive debljine e imati nulti ekscentricitet u njihovim najtanjim
takama osim ako se nalaze u okviru grupe ekscentriciteta (videti ispod).
Oblasti poravnate sa vrhom imaju njihovu gornju ravan paralelnu sa
lokalnom x-y ravni. Oblasti poravnate sa dnom imaju njihovu donju ravan
paralelnu sa lokalnom x-y ravni.
Ako je selektovano vie oblasti i opcija Grupa ekscentriciteta je aktivirana, ekscentriciteti domena e biti podeeni
tako da gornja i donja ravan budu poravnate. Promenom debljine bilo koje oblasti u okviru grupe e ekscentriciteti
ostalih oblasti u grupi biti aurirani da bi se poravnjanje gornjih i donjih ravni odralo.
Prekida Preuzmi slui za preuzimanje debljine i ekscentriciteta sa druge oblasti. Kako su preuzete i referentne take,
promena debljine e pratiti ravan definasnu od strane oblasti.
Ekscentriciteti i grupe ekscentriciteta mogu da poslue kao osnova za ifriranje boja (videti... 2.18.3 ifriranje
(kodiranje) boja), a grupe ekscentriciteta mogu biti prikazane kao sklopovi (videti... 2.16.14 Sklopovi).
Boja Oblasti mogu imati svoje sopstvene boje ispune i spoljanje linije koje se koriste u renderovanom prikazu modela.
Podrazumevane vrednosti su uzete iz boja materijala. Ako je primenjeno ifriranje (kodiranje) boja, boja oblasti je
odreena ifriranje boja kako u ianom, tako i u renderovanom prikazu.
Videti... 2.16.5 ifriranje (kodiranje) boja
Modifikovanje Selektovati oblast (klikom na konturnu liniju oblasti) koju elite da modifikujete i nainite promene u prikazanom
oblasti dijalogu.
Brisanje oblasti Pritisnite [Del] prekida, selektujte oblasti (klikom na konturnu liniju oblasti) koju elite da izbriete i kliknite U redu
u prikazanom dijalogu.
4.9.5.2. Parametarske orebrene ploe
Pored osnovnih parametara oblasti, mogu biti specifirani sledei parametri:

Tip rebra
Donje rebro Gornje rebro Proizvoljan

ekscentricitet
Koordinatni Rebra prate mreu linija u lokalnim x i y pravcima.
poetak mree Koordinatni poetak ove mree moe biti unet numeriki
rebara ili preuzet iz modela.
Rebra u x / y Rebra koja se proteu u x i y pravcima ima sledee geometrijske parametre: h je visina rebra, b jeirina rebra, d je
pravcu rastojanje izmeu rebara, exc je ekscentricitet (ako je selektovan proizvoljan ekscentricitet).
Maksimalna vrednost ekscentriciteta rebra = (debljina ploe + h)/2
Proraun AxisVM rauna vrednosti ekvivalentne ortotropne krutosti za materijalnu matricu krutosti modeliranjem orebrene
oblasti dvodimenzionalnom normalnom oblau. Metod konvertuje geometrijsku ortotropiju u materijalnu
ortotropiju. Ovo je proces homogenizacije tako da njegova efektivnost zavisi od odnosa karakteristine veliine
reprezentativnog elementa i dimenzija oblasti.
Rastojanje izmeu rebara mora biti mnogo manje od dimenzija oblasti.
Materijalna krutost jednog ljuskastog konanog lementa moe biti opisana sledeim sistemom jednaina:
{} {0 } 45
{ }=[ T ]{ } ; { } = [ 44 ]{ }
{} {} 45 55
gde
11 12 16 11 12 16 11 12 16
= [12 22 26 ] ; = [12 22 26 ] ; = [12 22 26 ]
16 26 66 16 26 66 16 26 66
matrice mogu biti izvedene iz matrica krutosti 6x6 Hooke-ovog modela za ortotropne materijale. predstavlja
materijalni odnos izmeu normalnih sila i savijanja. Kako je statiki sistem orebrene ploe u srednjoj ravni
oblasti, ova matrica e imati elemente razliite od nule, meutim, neki od efekata ovih komponenti na
pomeranja su ignorisani pretpostavljajui da normalne sile nemaju ekscentricitet. Druge vrednosti krutosti su
proraunate iz jednaina ravnotee apliciranih na reprezentativni element i iz kompatibilnosti napona
smicanja na kontaktnim povrinama ploe i mree rebara.
Jo jedna posledica homogenizacije je da e vrhunci krutosti na mestima preseka rebara biti zaobljeni tako da e
oblast sa jednakom krutosti biti osetljivija na lokalna optereenja.
Parametarski orebrene ploe obezbeuju pouzdane rezultate za raspodeljena optereenja. Velika koncentrovana
optereenja mogu da prouzrukuju znaajnu netanost.
Kreiranje Ovaj metod nije primenljiv u nelinearnoj analizi. Da biste dobili propisne rezultate nelinearne analize, moraju biti
stvarnih rebara kreirana rebra. Ova opcija dozvoljava automatsko generisanje rebro elemenata prema parametrima.
4.9.6. Otvor
U oblasti je mogue definisati otvore. Otvori moraju biti unutar oblasti i njene ravni.
Selektovati (zatvoreni) poligon ivica otvora koji treba

definisati. Mogua je promena oblika otvora i
premetanje na neku drugu oblast. Ukoliko spoljanja
linija nije u ravni oblasti, otvr nee biti kreiran. Otvori
se mogu pomerati sa jedne oblasti na drugu i moe se
menjati njihov oblik.
Otvori su prikazani konturnom linijom boje oblasti u
kojoj se nalaze.
4.9.7. Operacije sa oblasima
Konture oblasti se mogu menjati, odsecati i spajati (kreirati unija vie oblasti).
Promena konture 1. Klik na Promena konture oblasti ikonicu palete ikona.
oblasti 2. Selektovati oblast. Kontura oblasti e biti selektovana.
3. Promeniti selekciju za modifikaciju konture oblasti i pritisnuti dugme U redu u paleti za selekciju.
154
Pre promene konture Nakon promene konture

Karakteristike oblasti (materijal, debljina, lokalni sistem) ostaju nepromenjeni ali se postojea mrea
konanih elemenata brie.
Optereenja se automatski briu ukoliko se ukloni povrina na kojoj se nalaze.
Spajanje oblasti Spajanje oblasti-unija se moe kreirati od susednih oblasti na sledei nain:
1. Klik na ikonicu palete Unija oblasti.
2. Selektovati oblasti i kliknuti na dugme U redu palete za selekciju.
3. Ako oblasti imaju razliite karakteristike (debljinu, vrstu materijala ili lokalni sistem) potrebno je kliknuti
na jednu od oblasti ije e karakteristike preuzeti unija oblasti.
Pre unije oblasti Nakon unije oblasti

Razdvajanje Razdvajanje oblasti du postojee linije se moe izvriti sledeim postupkom:
oblasti 1. Klik na ikonicu palete ikona Razdvajanje oblasti.
2. Selektovati oblast koja se treba razdvojiti.
3. Selektovati liniju po kojoj se razdvaja i kliknuti na dugme U redu palete za selekciju.
Pre razdvajanja Nakon razdvajanja
4.9.8. Linijski elementi
Linijski konani elementi se definiu i modifikuju u uobiajenom dijalogu. Nakon odabira tipa konanog elementa
tap/greda/rebro, unose se parametri za definisanje.
Linijski elementi konstrukcije nisu konani elementi ve samo elementi konstrukcije. Podelom na mreu konanih
elemenata greda ili rebro elemenata postaju konani elementi. Postojei linijski elementi se mogu sjediniti u jedan
ako im geometrija i karakteristike to dozvoljavaju. (Ureivanje/ Spajanje elemenata konstrukcije). Strukturni
elementi se mogu i razdvojiti. Ureivanje/Razdvajanje elemenata konstrukcije. Pogledati... 3.2.13 Spajanje delova
strukture, 3.2.14 Razdvajanje delova strukture.
tap
Baza materijala
Editor poprenih preseka
Baza profila
tap je prav linijski konani elemenat sa dva vora, konstantnog

poprenog preseka po duini. vor tapa ima tri translaciona
stepena slobode.
tapovi su povezani sfernim zglobovima.
Konstantna aksijalna sila Nx je jedina sila u poprenim presecima tapa i konstantna je du elementa.
Poetni i krajnji vor tapa oznaavaju se kao "i" i "j". Lokalna x-osa usmerena je od "i" ka "j", to moe da se
promeni u Lokalna x orijentacija.
Definisanje Selektovanim linijama dodeljuju se karakteristike materijala i poprenog preseka, ime se definie tap.
Definisanje Materijal i oblik poprenog preseka se mogu izabrati iz liste Baze materijala/poprenih preseka.
materijala i
poprenog
preseka
Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala tapa, pri emu moe da se definie novi materijal.
Klik na ikonu Baza poprenih preseka poziva panel za definisanje poprenog preseka tapa.
Pokree Ureivanje poprenih preseka. Novodefinisani popreni preseci se automatski ubacuju u listu Baze poprenih
preseka.
tapovi su na ekranu prikazani crvenim linijama.
Klasa Ako su izabrani Evrokod propisi i izabran materijal drvo, ovde se moe zadati klasa.
drvene Pogledati 6.7 Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija TD1 modul
grae
Lokalna x Lokalna x-osa se moe usmeriti od "i" ka "j" voru ili obratno.
orijentacija i j : lokalna x osa je usmerena od vora sa manjom vrednosti numeracije ka voru sa veom.
j i : lokalna x osa je usmerena od vora sa veom vrednosti numeracije ka voru sa manjom.
Postavljanjem ovog parametra na automatsko, program odreuje orijentaciju u odnosu na koordinate krajnje take.
Orijentacija se moe u svakom trenutku postaviti u drugom smeru kombinacijom tastera [Ctrl+E] ili u dijalog prozoru
editora karakteristika elemenata.
Popreni Samo povrina poprenog preseka Ax je parametar koji ulazi u proraun krutosti poprenog preseka (tapovi imaju
presek samo aksijalnu krutost).
Lokalna z Referentna taka se zadaje u cilju definisanja orijentacije.
referenca
156
Ovo omoguuje korektan prikaz poprenog preseka na ekranu. Program definie reference ako je izabrano automatsko
definisanje Pogledati... 4.9.20 Reference.
Referentni Popreni presek se moe rotirati oko svoje ose pomou referentnog ugla. Ako je element paralelan sa globalnim Z
ugao pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim sluajevima ugao je relativan u odnosu na globalnu
Z osu.
Nelinearni U sluaju nelinearne analize moe da se definie aktivno stanje krutosti na pritisak ili na zatezanje, kao i granina sila
parametri (najvea sila koju tap moe da primi). Podrazumeva se da je ponaanje tapova nelinearno elastino.
Nelinearni parametri imaju uticaja samo u nelinearnoj analizi.
U linearnoj analizi uzima se u obzir inicijalna elastina krutost tapova, bez obzira na zadate nelinearne
parametre.
Greda Moe se koristiti za modelovanje ramovskih
konstrukcija.
Greda je prav, linijski konani elemenat sa dva vora,
konstantnog poprenog preseka i koristi se za
modeliranje okvirnih konstrukcija. vor grede ima
tri translaciona i tri rotaciona stepena slobode. Grede
mogu da budu povezane na razliite naine (zglobno,
polukruto i kruto).
Tri sile (aksijalna Nx i dve transverzalne Vy i Vz) i tri
momenta (torzioni Mx i dva fleksiona My i Mz) su u
svakom poprenom preseku konanog elementa
grede.
Aksijalna sila, transverzalna sila i torzioni moment su konstantni, a fleksioni momenti linearno promenljivi po duini
grede.
Pomeranja i sile u preseku raunaju se najmanje u desetinama raspona grede.
Poetni i krajnji vor grede oznaavaju se kao "i"
Referentna
i "j". Lokalna x-osa usmerena je od "i" ka "j", to taka
moe da se promeni.
Materijal, Slino kao i kod tap konanih elemenata.

popreni
presek, lokalna
x orijentacija
Automatska Referentni vektor generie program. Opisano u poglavlju 4.9.20 Reference.
referenca
Orijentacija lokalne x-ose odreuje se automatski u skladu sa numeracijom vorova, to moe da se promeni.
Referentni Popreni presek se moe rotirati oko svoje ose pomou referentnog ugla. Ako je element paralelan sa globalnim Z
ugao pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim sluajevima ugao je relativan u odnosu na
globalnu Z osu.
Gredni elementi su prikazani plavom linijom.
Oslobaanje Za oba kraja grede mogu da se definiu uslovi oslanjanja, tj. oslobaanja veze kraja grede (u lokalnom koordinatnom
krajeva grede sistemu) i odgovarajueg vora modela. Broj i vrsta oslobaanja krajeva grede odgovara stepenima slobode (est za
svaki kraj grede). Podrazumeva se da sve veze i sve sile na krajevima grede postoje, ako se ne zada oslobaanje. U
panelu Oslobaanje krajeva prekidaima se zadaje tip veze izmeu kraja grede i vora modela. Simboli u panelu
imaju sledee znaenje.
Oslobaanje kraja Oslobaanje kraja

poetnog vora krajnjeg vora
Kruta veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na vor modela
Zglobna veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) ne prenosi se na vor modela
Polukruta veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na vor modela
delimino, u zavisnosti od krutosti veze
Plastina veza - maksimalna vrednost momenta je izraunata iz karakteristika materijala i poprenog preseka
elementa
Tabela ispod prikazuje upotrebu oslobanja krajeva za neke uobiajene sluajeve:
Oslobaanje kraja elementa Simbol

Zglob u x-y ravni.
Ne prenosi Mz momenat.
Zglob u x-z ravni.
Ne prenosi My momenat.
Zglob u x-y i x-z ravni.
Ne prenosi Mz i My momente.
Zglob u x-y i x-z ravni i slobodna rotacija oko lokalne x ose (sferni zglob).
Ne prenosi Mx, My, i Mz momente.
Slobodna translacija du lokalne y ose.

Ne prenosi Vy transverzalnu silu.
Slobodna translacija du lokalne z ose.
Ne prenosi Vz transverzalnu silu.
Doputene su sve kombinacije oslobaanja krajeva grede osim onih koji ine da greda postane kruto telo
u prostoru.
Na primer, nije doputeno oslobaanje torzionog stepena slobode na oba kraja grede (kod 000111), ve samo
na jednom kraju tj.:
Primer: "i" kraj "j" kraj
Polukrute Ako je veza kraja grede polukruta, potrebno je zadati vrednost krutosti veze (rotacione krutosti u x-y i x-z ravni
(rotaciono lokalnog koordinatnog sistema grede).
popustljive) veze Dijagramom zavisnosti M- (moment-relativna rotacija) modelira se ponaanje veze preko rotacione opruge
koja moe da ima linearno ili nelinearno ponaanje. Nelinearno ponaanje uzima se u obzir samo u nelinearnoj
analizi, dok se u linearnoj usvaja inicijalna rotaciona krutost veze.
158
Veza: Model: Dijagram moment-relativna rotacija
Na primer, za eline okvirne konstrukcije detalji primene dati su u Evrokodu 3, aneks J.

Granini moment Kod ukljetenih ili polukrutih veza moe da se zada vrednost graninog momenta (maksimalnog momenta koji
kraj grede moe da primi).
Granini moment se koristi samo u nelinearnoj analizi.
Plastini zglob Postaviti radio dugme na plastini zglob. Prikazuje se granini moment ali ga nije mogue ureivati (menjati).
Ako su selektovani elementi razliitog materijala ne prikazuje se vrednost graninog momenta ali e zglob biti
definisan odgovarajuim momentom.
Nakon zavrene nelinearne analize i prikaza dijagram unutranjih sila greda zglobovi koji su uli u stanje
plastinosti se prikazuju crvenom bojom. Numerisani su redosledom ulaska u stanje plastinosti. Ako zglob
nije obeleen crvenom bojom znai da jo nije dostigao vrednost graninog momenta.
Samo elinim elementima konstrukcija je mogue definisati plastini zglob.
Ako je zadato oslobaanje za bilo koji stepen slobode kraj grede se na ekranu prikazuje sa plavim kruiem
(ako je zadata krutost veze pojavljuje se plavi krsti), a crvenim kruiem ako je u pitanju sferni zglob.
Plastini zglobovi su prikazani ispunjenim crvenim krugom.
Definisane grede su prikazane tamno plavim linijama.
Rebro Rebro se kao konani element koristi ili samostalno
ili u spoju sa nekim povrinskim konanim
elementom (membrana, ploa, ljuska, centrino ili
ekscentrino). Karakteristike odgovarajueg
povrinskog elementa koriste se definisanje
orijentacije rebra u prostoru (tj. za definisanje lokalne
x-z ravni).
Za razliku od grede kod rebra se uzima u obzir uticaj
smiue krutosti na ukupnu krutost. Za definisanje
orijentacije rebra u 3D prostoru koristi se referentna
taka ili referentni vektor.
Rebro je prav izoparametarski konani elemenat sa tri
vora, konstantnog poprenog preseka, sa kvadratnim
interpolacionim funkcijama. vor rebra ima tri
translaciona i tri rotaciona stepena slobode.
Tri sile (aksijalna Nx i dve transverzalne Vy i Vz) i tri
momenta (torzioni Mx i dva fleksiona My i Mz)
pojavljuju se u svakom poprenom preseku konanog
elementa grede. Pretpostavlja se linearna promena sila
po duini rebra.
Definisanje Dodeljuju se sledei parametri:

Materijal, popreni Slino kao i kod tap konanih elemenata.
presek, lokalna x
orijentacija
Materijal Rebro konani elementi mogu biti razliitog materijala od materijala povrine za koju su vezani.
Popreni presek Popreni presek rebro elemen(a)ta se u proraunu uzima u obzir kao na prikazanoj slici ispod:
Automatska Referentni vektor generie program. Opisano u poglavlju Reference.
referenca Referentna taka
Referenca Samostalno rebro konani element:
Lokalni koordinatni sistem rebra definie se na sledei nain: osa
elementa odreuje lokalnu x-osu, lokalna z-osa je definisana
referentnom takom ili referentnim vektorom, a lokalna y-osa se
definie na osnovu pravila desne ruke.
Rebro konani element povezano sa povrinskim elementom:

Lokalni koordinatni sistem rebra definie se na sledei nain: osa elementa odreuje lokalnu x-osu, lokalna z-
osa je paralelna lokalnoj z-osi povrinskog elementa, a lokalna y-osa je paralelna ravni povrinskog elementa
sa smerom definisanim po pravilu desne ruke.
Ako je rebro izmeu dva povrinska elementa koji su spojeni pod uglom lokalni koordinatni sistem rebra
definie se na sledei nain: lokalna z-osa je paralelna simetrali ugla izmeu normala na ravan povrinskih
elemenata. Ako je u pitanju spoj dva ili vie povrinskih elementa i ako se selektuje jedan ili dva, pri definisanju
rebra se koristi automatska referenca.
Karakteristike poprenog preseka rebra zadaju se u lokalnom koordinatnom sistemu.
Referentna taka
Referentni ugao Popreni presek se moe rotirati oko svoje ose pomou referentnog ugla. Ako je element paralelan sa globalnim
Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim sluajevima ugao je relativan u odnosu na
globalnu Z osu.
Oslobaanje Definie se na isti nain kao i kod grednih elemenata. Podrazumevano je da su oba kraja kruto vezana.
krajeva
Ekscentricitet Ekscentricitet moe da se zada samo ako je rebro na ivici jednog ili dva povrinska elementa. Ako je spojeno
vie povrinskih elemenata selektovanjem jednog ili dva, moe da se zada ekscentricitet rebra.
Ekscentricitet rebra je odstojanje od teita njegovog poprenog preseka do srednje ravni povrinskog elementa
i uzima se kao pozitivan ako je u smeru lokalne z-ose rebra.
Postoje etiri naina definisanja ekscentriciteta. Greda dole, greda gore, rebro u sredini ili korisniki definisan
ekscentricitet.
Donje rebro Gornje rebro Rebro u srednjoj ravni Proizvoljan ekscentricitet

U prva tri sluaja stvarni ekscentricitet se proraunava u zavisnosti od poprenog preseka rebra i debljine ploe.
Ako je rebro element od betona razlikuju se donji i gornji poloaj tako da se menja i prikaz slike u zavisnosti
od materijala. Ako se promeni popreni presek rebra ili debljina ploe, ekscentricitet se automatski preraunava.
Ako je rebro element od elika ili drveta vezan za ljuska element i definisan kao rebro gore ili dole omoguava
se definisanje aksijalne krutosti veze elemenata.
U sluaju veze armirana ploa rebro, popreni presek rebra mora sadrati debljinu ploe. U drugim
sluajevima (eline, dvene konstrukcije) popreni presek je dodat gornjoj ili donjoj ravni ploe.
Zbog ekscentrine veze rebra sa ploom modifikuje fleksionu krutost rebra prema izrazu:
I *y I y A exc2
Zbog ekscentrine veze ljuske i rebra javlja se aksijalna sila i u rebru i u ljusci.
160
Rebra su na ekranu prikazana plavim linijama.
Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je ukljuen prekida ispred
vrednosti mogu se menjati karakteristike elemenata ukljuene prekidaem. Ako se zada neka vrednost u polje,
dodeljuje se svim selektovanim elementima.
Preuzimanje>> Karakteristike nekog elementa se mogu preuzeti od nekog drugog elementa i dodeliti selektovanom. Klikom
na Preuzimanje dugme zatvara se dijalog i omoguava odabir elementa ije se karakteristike trebaju preuzeti i
dodeliti selektovanom.
Kopiraju se samo karakteristike koji su omoguene ukljuenim prekidaima.
4.9.9. Povrinski elementi
Povrinski konani elementi koriste se za modelovanje zidova, ploa i ljuski. U pitanju su trougaoni element
sa est i etvorougaoni element sa osam/devet vorova (svi izoparametarski, ravni i konstantne debljine).
Preporuuje se da debljina elemenata koji se modeliraju ne prelazi 1/10 njihove najmanje dimenzije
(tanke ploe i ljuske) i da ugibi (w) ne prelaze 1/5 (20%) debljine (mala pomeranja).
Ne preporuuje se primena povrinskih konanih elemenata kod kojih je odnos due i krae stranice vei od 5,
kao i elemenata kod kojih je odnos due dimenzije i debljine vei od 100.
U nekim sluajevima, kada se primenom ravnih konanih elemenata modeliraju zakrivljene povri ili ivice,
mogu da se oekuju greke diskretizacije.
Referentna Referentna
taka taka
Membrana
Izbor tipa povrinskog

elementa
Grafiko zadavanje Zadavanje referance za

referenci lokalnu x osu
Zadavanje referance
za lokalnu z osu
Ovaj konani element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su optereeni u svojoj ravni, bez
efekata savijanja.
Membrana moe da bude optereena samo u svojoj ravni.
AxisVM koristi Serendipity konane elemente sa osam vorova,
ravno stanje napona (zz = xz = yz = 0, xz = yz = 0, zz 0) ili
ravno stanje deformacija (zz = xz = yz = 0, xz = yz = 0, zz 0), za membrana elemente.
Sile u preseku membrane su nx, ny, nxy a definiu se i glavni uticaji n1, n2 i ugao n.
Promena sila u presecima membrane usvaja se kao linearna.
Pri definisanju membrane zadaje se:
1. Ravno stanje napona ili ravno stanje deformacija
2. Materijal
3. Debljina
4. Referenca (taka/vektor/osa/ravan) za lokalnu x osu
5. Referenca (taka/vektor) za lokalnu z osu
Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala membrane, pri emu moe da se definie
novi materijal.
Automatska referenca:
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definiu referencom, videti detaljnije u... 4.9.20 Reference ili se definiu
automatski.
Srednje take membrana na ekranu su date plavom bojom.
Ploa
Ovaj konani element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su optereeni na savijanje, bez
efekata naprezanja u svojoj ravni.
Za modeliranje ploa AxisVM koristi Heterosis element sa osam/devet vorova, formulisan prema Mindlin-
Reissner-ovoj teoriji (uzima u obzir uticaj smicanja).
Ovaj element je pogodan za modeliranje kako debelih tako i tankih ploa.
Ploa moe da bude optereena samo upravno na svoju ravan.
Sile u preseku ploe su momenti mx, my, mxy, transverzalne sile vx, vy, a definiu se i glavni uticaji m1, m2,
ugao n i rezultanta transverzalne sile qR.
Promena sila u presecima ploe usvaja se kao linearna.
Pri definisanju ploa zadaje se:
1. Materijal
2. Debljina
novi materijal.
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definiu referencom, videti detaljnije u... 4.9.20 Reference
Srednje take ploa na ekranu su date crvenom bojom.
162
Ljuska
Ovaj konani element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su optereeni na savijanje i u
svojoj ravni i dobija se spajanjem ploe i membrane. Pri tome su uticaji membrane i ploe nezavisni (teorija I
reda).
Ljuska je element koji moe da bude optereen u svojoj ravni i upravno na svoju ravan.
Sile u preseku ljuske su nx, ny, nxy (membranske komponente), mx, my, mxy, vx, vy (komponente savijanja) a
definiu se i glavni uticaji n1, n2 i ugao n (membranske komponente) i m1, m2, ugao n i rezultanta
transverzalne sile vSz (komponente savijanja).
Pri definisanju ljuske zadaje se:
1. Materijal
2. Debljina
novi materijal.
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definiu referencom, videti detaljnije u... 4.9.20 Reference ili se
automatski definiu.
Srednje take konanih elemenata ljuski na ekranu su date zelenom bojom.
Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je ukljuen prekida
ispred vrednosti mogu se menjati ili preuzeti karakteristike elemenata ukljuene prekidaem. Ako se zada neka
vrednost u polje, dodeljuje se svim selektovanim elementima.
Preuzimanje>> Pogledati... Preuzimanje, opisano u... 4.9.8 Linijski elementi
4.9.10. Takasti oslonac (oslonac vora)
Oslonac u voru se koristi za modeliranje oslanjanja vorova (taaka) konstrukcije. To je, u optem sluaju,
elastian element sa reakcijom oslonca kao unutranjom silom. Svi vorovi modela mogu da imaju oslonac
osim srednjih vorova ivica povrinskih konanih elemenata. Reference slue za odreivanje x-ose i z-ose
elementa, pri emu je x-osa usmerena od referentne take do oslonjenog vora.
Moe da se zada translatorna i rotaciona krutost oslonca za osu oslanjanja.
Mogue je i zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti na jedno
od tri dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i ukljuiti prekida i ako je neophodno zadati
vrednost u polju.
Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+10 [kN/m], ili [kNm/rad].

Oslonci su na ekranu prikazani utom bojom (translacioni) i narandastom (rotacioni, tj. ukljetenja).
Oslanjanje moe da se zada u pravcu:
- osa globalnog koordinatnog sistema - osa lokalnog koordinatnog sistema
greda/rebro elemenata
- reference - osa lokalnog koordinatnog sistema ivice
povrinskog konanog elementa.
Globalni pravac Oslonaki elemenat zadaje se u globalnom koordinatnom sistemu
selektovanjem vorova koji su oslonjeni na isti nain i definisanjem
translacione (RX, RY, RZ) i rotacione krutosti (RXX, RYY, RZZ)
oslonakih elemenata.
Za vor je mogue definisati samo jedan globalni oslonac. Za srednje vorove ivica povrinskih elemenata
nije mogue definisanje oslonaca.
Referentni pravac Oslonaki elemenat se zadaje u referentnom pravcu selektovanjem vorova koji su oslonjeni na isti nain i
definisanjem njihove translacione (Rx) i rotacione krutosti (Rxx).
Smer referentnog vektora definie se preko vora oslonakog
elementa i referentne take ili referentnog vektora na sledei nain:
Referentna taka Referentni vektor
Svi oslonaki elementi su orijentisani ka referentnoj Svi oslonaki elementi su paralelni

taki referentnom vektoru
164
Lokalni pravac Oslonaki elemenat se zadaje u pravcu osa lokalnog
koordinatnog sistema linijskog konanog elementa
selektovanjem vorova elemenata koji su oslonjeni na isti
nain, definisanjem oslonakih elemenata istog tipa i njihove
translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz).
Lokalni pravac Oslonaki elemenat zadaje se u pravcu osa lokalnog

ivinog elementa koordinatnog sistema ivice povrinskog konanog elementa
selektovanjem vorova elemenata koji su oslonjeni na isti
nain, definisanjem oslonakih elemenata istog tipa, a zatim i
njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy,
Rzz).
Ako je ivini element sa jednim povrinskim elementom tada je:

x - osa u pravcu ivice
y - osa orijentisana prema unutranjosti povrinskog elementa u njegovoj ravni
z - osa paralelna lokalnoj z-osi povrinskog elementa
Ako su dve povrine spojene ivinim elementom, lokalna z-osa polovi ugao izmeu povrina a y-osa odreena
je pravilom desne ruke.
Ako je ivica sa vie povrinskih elemenata lokalni koordinatni sistem ivice se odreuje posle selektovanja
jednog ili dva povrinska elementa.
Nelinearno Moe da se zada nelinearno ponaanje oslonakog elementa u smislu: krutost samo na pritisak (veoma mala
ponaanje krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i granina sila oslonca (ista
krutost na pritisak i na zatezanje).
Nelinearno ponaanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U sluaju linearne analize (Linearna
statika, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonaki elementi se uzimaju sa
svojom inicijalnom krutou.
Takasti osloni se na ekranu prikazuju braon bojom (RX, RY, RZ) i narandastom (RXX, RYY, RZZ) u tri upravna
pravca.
Proraun krutosti
oslonca Baza materijala
Ureivanje poprenih
preseka
Ukljetenje ili zglob,

gore
Baza profila
poprenih preseka
Ukljetenje ili zglob,
dole
Klik na dugme Proraun poziva panel za proraun krutosti oslonca koji zamenjuje stub datih karakteristika
(materijal, popreni presek, itd.).
Ovi parametri stuba iznad odnosno ispod oslonca se mogu koristiti pri analizi na proboj ploe (naroito u
sluaju meuspratnih ploa). U renderovanom prikazu modela stubovi i zidovi korieni za modeliranje
oslonaca se takoe prikazuju i mogua je njihova identifikacija kurzorom.
Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je ukljuen prekida ispred
vrednosti mogu se menjati ili preuzeti karakteristike elemenata ukljuene prekidaem. Ako se zada neka
vrednost u polje dodeljuje se svim selektovanim elementima.
Preuzimanje>> Pogledati... Preuzimanje, opisano u... 4.9.8 Linijski element
4.9.11. Linijski oslonac
Linijski oslonac se koristi za modeliranje oslanjanja linija konstrukcije. Omoguava elastino oslanjanje
(Winkler-ovog tipa) grede, rebra ili ivice povrinskog elementa, sa reakcijama oslonca kao unutranjim silama.
Moe da se zada translatorna i/ili rotaciona (torziona) krutost oslonca za ose oslanjanja.
Mogue je i zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti na jedno
od tri dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i ukljuiti prekida i ako je neophodno zadati
vrednost u polju.
Oslanjanje moe da bude zadato u pravcu:
- osa globalnog koordinatnog sistema,
- osa lokalnog koordinatnog sistema grede/rebra
- osa lokalnog koordinatnog sistema ivice povrinskog konanog elementa.
Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+07 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].
Globalni pravac Oslonaki element moe da bude zadat u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema. Posle selektovanja linija
koje su oslonjene na isti nain definiu se oslonaki elementi istog tipa, a zatim i njihove translacione (RX, RY,
RZ) i rotacione krutosti (RXX, RYY, RZZ).
Lokalni pravac Linijski oslonaki element (ponaa se kao elestini oslonac) se zadaje u pravcu osa lokalnog koordinatnog
sistema linijskog konanog elementa selektovanjem vorova koji su oslonjeni na isti nain definisanjem
oslonakih elemenati istog tipa, a zatim i njihove translacione (R x, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz).
Greda/ rebro linijski oslonci moraju biti podeljeni na najmanje etiri elementa.
Pored toga trebalo bi da je zadovoljen sledei uslov:
4E I 4Ex I y
min 4 x z ,
1
L lk 4 , gde je L duina greda/rebro elementa.
2 ky kz

AxisVM prikazuje upozorenje ako ovaj uslov nije zadovoljen i postavlja vrednost koeficijenta krutosti
oslonca na nulu, pa je potrebno da se uvede nova podela na segmente manje duine.
Podela elemenata je neophodna jer su unutranje sile linearno interpolirane izmeu vrednosti na krajevima
elementa tako da guom podelom dobijamo tanije rezultate.
166
Lokalni pravac ivice Oslonaki elemenat moe da bude zadat u pravcu osa lokalnog koordinatnog sistema ivice povrinskog
konanog elementa. Posle selektovanja vorova elemenata koji su oslonjeni na isti nain definiu se oslonaki
elementi istog tipa, a zatim i njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz).
Ako je ivica sa jednom povrinskim elementom tada je:
x - osa u pravcu ivice
y - osa orijentisana prema unutranjosti povrinskog elementa u njegovoj ravni
z - osa paralelna lokalnoj z-osi povrinskog elementa
Ako su dve povrine spojene ivinim elementom, Referentna taka
lokalna z-osa polovi ugao izmeu povrina a y-osa
je odreena pravilom desne ruke.
Ako je ivica sa vie povrinskih elemenata, lokalni
koordinatni sistem ivice se odreuje nakon
selektovanja jednog ili dva povrinska elementa.
statika, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonaki elementi se uzimaju sa svojom
inicijalnom krutou.
Linijski oslonci se na ekranu prikazuju braon bojom (RX, RY, RZ) i narandastom (RXX, RYY, RZZ) u tri upravna
pravca.
Proraun krutosti
oslonca
Klik na dugme Proraun poziva panel za proraun krutosti oslonca koji zamenjuje zid datih karakteristika
(materijal, popreni presek, itd.).
4.9.12. Povrinski oslonac
Povrinski oslonac Povrinski oslonac se koristi za modeliranje uslova oslanjanja povrina konstrukcije. Omoguava elastino
oslanjanje povrine (Winkler-ovog tipa). Moe da se zada translatorna krutost oslonca za lokalne ose elementa.
Karakteristike oslanjanja su konstantne po povrini oslonca i iste su za pritisak i za zatezanje.
Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+04 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].
statika, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonaki elementi se uzimaju sa svojom
inicijalnom krutou.
Prikazani su na ekranu narandastom kvadratnom mreom.
4.9.13. Ivini zglob
Ivini zglob se moe definisati izmeu ivica oblasti ili izmeu rebro elementa i ivice oblasti. Selektovati ivicu
i oblast. Krutost zgloba moe se definisati u lokalnom sistemu ivice selektovane oblasti.
4.9.14. Kruti elementi
Kruto telo konani element se koristi za modeliranje istih pomeranja nekih elemenata modela u odnosu na
druge. Mogu se koristiti samo u linearnoj statikoj analizi.
Ovaj element se definie selektovanjem linija koje povezuju vorove. Linije sa zajednikim vorovima
predstavljaju isto kruto telo. Nema ogranienja po pitanju broja vorova u elementu.
vorovi krutog tela mogu da budu samo slobodni (dozvoljene translacija i rotacija u svim pravcima).
Modeliranje veze membrana-greda Modeliranje ekscentrine veze tapova:
Definisanje Posle selektovanja linija koje pripadaju istom krutom telu definie se kruto telo konani element.
Kruta tela mogu da se spajaju (ako se selektuju linije koje spajaju vorove razliitih krutih tela) i razdvajaju
(ako se selektovanim linijama izbriu atributi krutog tela).
Konani element ne moe imati sve svoje linije pridruene istom krutom telu.
Za analizu tonova oscilovanja moe se definisati taka u centru mase konstrukcije a zatim se moe
konektovati (povezati) kruto telo konanim elementom za konstrukciju i zadati vrednost mase u taki.
168
Kruta tela se na ekranu predstavljena debelom crnom linijom.
4.9.15. Dijafragma
Korienje dijafragme znatno pojednostavljuje model. Dijafragme su specijalni kruti konani elementi gde
relativna pozicija taaka elementa ostaje konstantna u globalnoj ravni. Korienjem dijafragmi znaajno se
smanjuje trajanje prorauna. To moe biti prednost pri analizi tonova oscilovanja velikih modela. Dijafragme
predstavljaju ploe, totalno krute u svojoj ravni.
Definisanje Selektovati linije kojima e se definisati dijafragma. Svaki set povezanih (zatvorenih) linija e definisati
dijafragmu.
Dijafragme su prikazane kao tanke sive linije, odnosno sivo obojene oblasti.
Posle definisanja dijafragme mora se postaviti ravan rada.
Relativna pozicija taaka elementa e ostati konstantna u toj
ravni. Na primer, za krutu plou u ravni X-Y odabrati XY.
Ako elite promeniti dijafragma i odabere linija koja
povezuje dve dijafragme, te dve dijafragme e se spojiti u
jednu. Odabir vie grupa linija koje nisu meusobno
povezane e razdvojiti dijafragmu na delove.
4.9.16. Opruga
Opruga je element koji povezuje dve take

modela. U lokalnom koordinatnom sistemu
elementa zadaju se translacione (Kx, Ky, Kz) i
rotacione (Kxx, Kyy, Kzz) krutosti.
Element moe da ima nelinearne
karakteristike.
Oslonac se moe definisati u sledeim pravcima:
Globalni
Na osnovu geometrije
Na osnovu reference
Uz element relativan
Uz vor relativan
Definisanje Opruga se definie selektovanjem vorova modela koji e biti povezani na isti nain definisanjem opruga istog tipa,
a zatim njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz). Moe da se zada nelinearno ponaanje
elementa preko granine sile (ista krutost na pritisak i na zatezanje) za svaku komponentu sile u opruzi.
Granina sila se uzima u obzir samo prilikom nelinearne statike

analize inae se ignorie.
statika, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) u proraunu se uzima inicijalna krutost (koja
je konstantna za vreme trajanja analize).
4.9.17. Kontaktni element
Kontaktni elemenat se koristi za modeliranje

kontakta dve take modela.
Element ima dva stanja:
aktivno, kada ima veliku vrednost
krutosti (simulacija uspostavljanja
kontakta) i
neaktivno, kada ima malu vrednost
krutosti (simulacija kada nije postignut
kontakt).
S obzirom na veoma malu (ali ne i nultu) krutost
u neaktivnom stanju, kontakt omoguava samo
priblino modeliranje fenomena.
Kontaktni element moe da bude aktivan za
pritisak ili za zatezanje. Na slici dole prikazan je
tipini dijagram sila-pomeranje kontaktnog
elementa aktivnog na zatezanje i na pritisak:
Zbog nelinearnog ponaanja kontaktnog elementa (promenu stanja prati velika promena krutosti) mogu da se jave
ozbiljne tekoe u obezbeivanju konvergencije nelinearnog reenja.
Ustanovljavanje veliine krutosti u aktivnom stanju nije jednostavno, pa bi trebalo koristiti mogunost automatskog
podeavanja krutosti u aktivnom stanju, ime se smanjuje mogunost pojave divergencije reenja.
Selektovati dva vora.
Definisanje lokalne x orijentacije je kao i kod grednih elemenata.
Aktivno stanje: na zatezanje (veza nekim spojnim sredstvom, na primer) ili na pritisak (kontakt dve ploe, na primer).
Orijentacija (lokalni x pravac): od vora "i" ka voru "j" i obratno.
Aktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E+8 kN/m.
Neaktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E-2 kN/m.
Poetni razmak: Podrazumevana vrednost je 0 (nula), a obino je neka pozitivna vrednost. Moe da se definie i na
osnovu geometrije modela. Sve dok se inicijalni razmak ne postane nulti, kontakt je u neaktivnom stanju.
Automatska adaptacija aktivne krutosti:
Ako je ovaj prekida ukljuen program koriguje aktivnu krutost u cilju obezbeenja konvergencije i tanosti reenja.
U tom sluaju se zadaju parametri tzv. "probijanja". Ako je iskljuen, vrednosti ispod se ne uzimaju pri proraunu.
Minimum: Zadaje se minimalna doputena vrednost probijanja kontaktnog uslova. Podrazumevana vrednost je 1.0E-
05.
Maksimum: Zadaje se maksimalna doputena vrednost probijanja kontaktnog uslova. Podrazumevana vrednost je
1.0E-05.
Multiplikator adaptacije krutosti: Ukoliko je probijanje manje od minimalno doputenog, aktivna krutost kontakta
se smanjuje multiplikatorom adaptacije krutosti. Ako je probijanje u granicama doputenog nema adaptacije krutosti.
Ako je probijanje vee od maksimalno doputenog, aktivna krutost kontakta se poveava multiplikatorom adaptacije
krutosti. Podrazumevana vrednost je 100. Vrednost faktora krutosti se uzima kao: 1/100, 1/10, 1, 10, ili 100.
170
U linearnoj analizi kontaktni elemenat se tretira kao opruga sa krutou koja odgovara inicijalnom razmaku.
Ako razmak postoji krutost je nula, inae je krutost jednaka aktivnoj krutosti.
4.9.18. Veza element
Veza konani Pomou ovog elementa modelira se veza izmeu dva vora ili dve linije preko interfejsa (veza za prenos sile i
elementi pomeranja). Poloaj mesta spoja unutar elementa veze odreuje se pri definisanju elementa, pri emu je se jedan
vor/linija smatra referencom. Element veze ima est komponenti krutosti, koje mogu da imaju i nelinearno
ponaanje, i zadaju se u lokalnom koodinatnom sistemu veze.
vor-vor veza element
Povezuje dva vora. Komponente krutosti zadaju se u globalnom koordinatnom sistemu. Ako je vrednost
komponente nula, odgovarajue sila ili moment se ne prenosi sa vora na vor. Poloaj mesta spoja u vezi moe
da bude izmeu 0 i 1 relativno u odnosu na referentni vor (selektovan od strane korisnika). Ako je lokacija
mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom voru, a ako je =1 na suprotnom. Za bilo koju vrednost
izmeu 0 i 1 referentna taka se nalazi izmeu dva vora.
Primena: veza rigla-ronjaa, neki tipovi veza rotiljnih konstrukcija, itd.

Primer: Veza rigla-ronjaa (Pogledati SteelFrame.axs u direktorijumu Examples)
Neka je z-osa lokalnog sistema paralelna Z-osi globalnog sistema. Popreni presek rigle je IPE400 profil i nalazi
se u X-Z ravni, a ronjae I200 profil. Sa ronjae na riglu prenose se sve sile osim momenata.
Element veze spaja teine ose nosaa i pripada obema ravnima nosaa. Duina elementa veze je rastojanje
izmeu teinih osa nosaa tj. 30cm (40/2 + 20/2). Selektuje se vor rigle kao referentni vor elementa veze.
Obino je poloaj mesta spoja na kontaktu dva nosaa, to je ovde na 20cm od referentnog vora (tj. od teine
ose rigle), pa je odstojanje mesta spoja 20/30=0.666. Usvaja se da element veze prenosi translatorna, ali ne i
rotaciona pomeranja na spoju rigle i ronjae, pa se zadaje 1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.
Ako su ronjae oslonjene samo preko veza elemenata potrebno je zadati vrednost KYY=0.001 ili slinu malu
vrednost radi eliminacije rotacije elementa oko uzdune ose.
Nelinearno Granina nosivost elementa za svaku komponentu se zadaje ako se modelira nelinearno ponaanje na uobiajeni
ponaanje nain.
Linija-linija veza element
Modelira vezu dva elementa rebra ili dve ivice povrinskog

elementa. Element ima est vorova. Komponente krutosti
zadate su u lokalnom koordinatnom sistemu veze. Lokalna x-osa
paralelna je referentnoj liniji, a lokalna z-osa orijentisana je ka
drugoj liniji veze u ravni veze i upravna je na x-osu.
Ako je vrednost komponente nula, odgovarajue sila ili moment se ne prenosi sa vora na vor. Poloaj mesta
spoja u vezi moe da bude izmeu 0 i 1 relativno u odnosu na referentni vor (selektovan od strane korisnika).
Ako je lokacija mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom voru (poetni vor strelice), a ako je =1 na
suprotnom (krajnji vor strelice). Za bilo koju vrednost izmeu 0 i 1 referentna taka se nalazi izmeu dva
vora.
Primena: veza tavanica-zid; delimino spregnutih i spregnutih elemenata konstrukcija od razliitih materijala;
polukruta veza rebra i tavanice, modeliranje greda koje su jedna iznad druge, itd.
Primer: Veza zid-ploa.

Neka je Z-osa vertikalna, zid u Y-Z ravni, a ploa
debljine 15cm paralelna X-Y ravni. Zid i ploa su
modelirani konanim elementom "ljuska".
Modelirati spoj da prenosi sve sile osim momenata.
Zid dodiruje donju povrinu ploe. Element veze pripada ravni zida i spaja liniju preseka srednje ravni zida i
donje povrine ploe i liniju preseka srednje ravni ploe i srednje ravni zida (vidi sliku iznad). Rastojanje tih
linija je d=7.5cm.
Selektuju se vorovi linije na zidu kao referentni. Mesto veze je u liniji spoja elemenata i njegovo odstojanje
od referentnih vorova je 0. Usvaja se da element veze prenosi translatorna, ali ne i rotaciona pomeranja, pa se
zadaje 1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.
Nelinearno Granina nosivost elementa se moe zadati za svaku komponentu krutosti razliite od 0.
ponaanje
Elementi veze izmeu linija mogu da se koriste za modeliranje veza oblasti:
172
1. Definisati oblasti (Pogledati... 4.9.5 Oblast) and i
linijama se spoje odgovarajui suprotni vorovi
oblasti (broj vorova na ivici oblasti trebalo bi da je
isti).
2. Selektovati pravougaonik izmeu oblasti i kliknuti na

dugme U redu palete za selekciju.
3. Selektovati referentnu liniju veza elementa i kliknuti

ponovo na dugme U redu palete za selekciju.
4. Zadati krutost elementa veze i poloaj mesta veze.

Podrazumevani poloaj je u srednjoj taki elementa
veze. Veza element(i) su kreirani.
5. Sada se moe generisati mrea konanih elemenata.

Pogledati... 4.11.1.2 Mrea nad oblastima
6. Veza elementi su podeljeni prema mrei konanih

elemenata.
4.9.19. Stepeni slobode vorova modela
Stepeni slobode su mogua pomeranja vorova modela u pravcima osa globalnog koordinatnog sistema.
vor modela ima est stepeni slobode: tri translaciona (eX, eY, eZ) i tri rotaciona (X, Y, Z). Podrazumeva se
da su svi vorovi modela imaju slobodna pomeranja.
Jednaine ravnotee formiraju se samo u pravcima slobodnih pomeranja.
Moe da se zada bilo koja kombinacija stepeni slobode za svaki vor modela, ali su u AxisVM-u unapred
definisane kombinacije karakteristine za tipine modele u graevinskom konstrukterstvu.
Unapred definisane strukture su:
Reetka u ravni / Prostorna reetka / Ram u ravni/ Rotilj / Membrana / Ploa
Definisanje Klik na odgovarajue dugme u panelu aktivira/deaktivira
dati stepen slobode vora modela, ako je aktiviran
prekida za taj stepen slobode.
Postoje dve mogunosti definisanja stanja.
Zamena postojeeg koda
Novi kod stepena slobode postaje aktuelan, a postojei
se brie.
Unija novog i postojeeg koda
Izvodi se operacija unije novog i postojeeg koda.
Ova opcija je korisna pri definisanju uslova simetrije.
Ako se slobodno pomeranje oznai 0, a spreeno
1, tada su primeri za uniju kodova:
Primer unije eX eY eZ X Y Z
kodova postojei kod: 0 1 0 1 0 1
novi kod: 0 0 0 1 1 1
rezultujui kod: 0 1 0 1 1 1
Za svaki vor moe da se definie estocifreni kod koji odreuje stepen slobode (e X, eY, eZ, X, Y,
Z) u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.
Podrazumevani kod za vor modela je 000000 (sva pomeranja su mogua).
Optereenja koja deluju u pravcu nepomerljivosti vora se ne uzimaju pri proraunu. U Pregledu tabela se
prikazuju kao neuravnoteena optereenja.
vorovi iji su stepeni slobode sa kodom razliitim od 000000 na ekranu su prikazani u
svetloplavoj boji (cyan).
U tabeli su dati stepeni sloboda vorova za unapred definisane modele, pri emu su oznake za
slobodnu translaciju i za rotaciju u pravcu date ose.
1 2 3 4 5 6
eX eY eZ X Y Z
Kod stepena slobode Slobodna Kod stepena slobode Slobodna

pomeranja vora pomeranja vora
Reetka
Reetka u X-Y ravni Reetka u X-Z ravni
kod: 001111 kod: 010111
Reetka u Y-Z ravni Prostorna reetka

kod: 100111 kod: 000111
Ramovske ravanske konstrukcije

Okvir u ravni Okvir u ravni
X-Y X-Z
kod: 001110 kod: 010101
Okvir u ravni
Y-Z
kod: 100011
Rotiljne konstrukcije
Rotilj u ravni X-Y Rotilj u ravni X-Z
kod: 110001 kod: 101010
Rotilj u ravni Y-Z

kod: 011100
Membrane
Membrana u ravni X-Y Membrana u ravni X-
kod: 001111 Z
kod: 010111
Membrana u ravni Y-Z

kod: 100111
174
Ploe
Ploa u ravni Ploa u ravni
X-Y X-Z
kod: 110001 kod: 101010
Ploa u ravni
Y-Z
kod: 011100
Simetrija
Ravan simetrije Ravan simetrije
X-Y X-Z
kod: 001110 kod: 010101
Ravan simetrije
Y-Z
kod: 100011
Preuzimanje>> Broj stepeni slobode vora se moe preuzeti od nekog drugog vora i dodeliti selektovanom.
4.9.20. Reference
Za definisanje referenci mogu da se koriste take, vektori ili ose i ravni. Reference odreuju orijentaciju
lokalnog koordinatnog sistema konanog elementa u prostoru zbog definisanja parametara poprenog preseka
(Ax, Ay, Az, Ix, Iy, Iz, Iyz i I) i interpretiranja rezultata analize (sile u preseku Nx, Vy, Vz, Mx, My i Mz za grede i
qx, qy, mx, my i mxy za ploe i nx, ny, nxy za membrane, itd.).
Brza modifikacija: Klik na simbol reference poziva tabelu referenci. Referentni vektor i osa se zadaju pomou
dve, a referentna ravan pomou tri take. Reference su date kao normalizovani vektori. Referentne take su
zadate koordinatama, a referentne ravni vektorom normale. Po izlasku iz tabele program normira referentne
vektore u odnosu na vrednost 1.
Ose lokalnih koordinatnih sistema se na ekranu prikazuju u bojama:
x-osa crveno, y-osa uto i z-osa zeleno
Mogu da se koriste sledee reference:
Automatske Automatska referenca za tapove i grede:
reference Ukoliko je osa tapa/grede paralelelna globalnoj Z-osi, tada e referentni vektor imati pravac globalne X-ose.
U svim ostalim sluajevima referentni vektor je u pravcu globalne Z-ose.
Za krune lukove: ukoliko je ravan krunog luka paralelna globalnoj X-Y ravni automatska referenca je upravna
na nju i prikazuje +Z pravac. Ako je kruni luk u drugoj ravni, referentni vektor je u ravni krunog luka pravca
od centralne take krunog luka.
Automatska referenca za rebra:
Ako je rebro samostalni element, reference su kao kod tapa/grede.
Ako je rebro vezano za povrinski element, referentni vektor je paralelan simetrali ugla izmeu lokalne z-ose
(normale) povrinskih elmenata koji su spojeni u rebru.
Automatska referenca uz povrinske elemente:
Referentni vektor:
Za lokalnu x-osu e biti paralelan globalnoj X-osi ako je ravan povri paralelna X-Y ravni. U svim ostalim
sluajevima referentni vektor e biti paralelan presenoj liniji ravni povri i X-Y ravni.
Za lokalnu z-osu e biti usmeren ka poetku globalnog koordinatnog sistema ako je ravan povri paralelna Z-
osi. U svim ostalim sluajevima referentni vektor e biti paralelan globalnoj Z-osi.
Meni Ureivanje / Konvertovanje automatskih referenci konvertuje automatske reference u referentne vektore.
Referentna taka Slui za definiciju orijentacije (lokalnog koordinatnog sistema) greda, rebara, oslonaca i opruga, tj. za
definisanje pozitivnog pravca lokalnih x-osa i z-osa povrinskih elemenata.
Referentna taka se definie u globalnom koordinatnom sistemu.
Referentna taka se na ekranu prikazuje malim crvenim simbolom "+".
Grede, rebra i opruge:
Referentna taka i lokalna x-osa definiu x-z ravan lokalnog koordinatnog sistema. Smerovi y-ose i z-ose
odreuju se na osnovu pravila desne ruke.
Referentna taka Referentna taka
Povrinski elementi:
Lokalna pozitivna z-osa povrinskog elementa e biti usmerena ka referentnoj taki i upravna na ravan
povrinskog elementa. Kada je x-osa definisana smer y-ose odreuje se na osnovu pravila desne ruke.
Referentna taka Referentna taka
U sluaju povrinskih elemenata referentna taka se nalazi u ravni elementa.
Referentna taka
Oslonci:
U sluaju oslonakih elemenata referentna taka se koristi za definisanje lokalne x-ose.
Referentna taka
Referentni vektor Slui za definiciju orijentacije lokalnih x-osa opruga, oslonaca i povrinskih elemenata kao i lokalne z-ose
greda, rebro i opruga elemenata.
Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.

Povrinski elementi:
Lokalna x-osa povrinskog elementa e biti paralelna referentnom vektoru (koji je paralelan ravni povrinskog
elementa).
Referentnim vektorom se moe definisati i orijentacija lokalne z-ose.
176
Oslonci:
U sluaju oslonakih elemenata referentni vektor se koristi za definisanje lokalne x-ose.
Grede, rebra i opruge:

Referentni vektor i lokalna x-osa definiu lokalnu x-z ravan. Smerovi lokalne y-ose i z-ose odreuju se na
osnovu pravila desne ruke.
Referentni vektor
Referentne ose Slui za definiciju orijentacije lokalnih x-osa povrinskih elemenata koje su usmerene prema referentnoj osi.
Referentna osa ne sme da sadri srednju taku elementa.
Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.

Referentna ravan Slui za definiciju orijentacije lokalnih x-osa povrinskih elemenata koje su paralelne liniji preseka ravni
elementa i referentne ravni. Referentna ravan ne sme da bude paralelna ravni elementa.
Referentna ravan je na ekranu prikazana kao crveni trougao.
Referentni ugao Zadavanjem referentnog ugla lako se moe izvesti rotacija poprenog preseka tap/greda/rebro elementa.
Zadatim uglom se elementi odnosno njihov lokalni koordinatni sistem mogu rotirati oko podune ose. Ako je
element paralelan globalnoj Z osi ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim sluajevima ugao
je relativan u odnosu na globalnu Z osu.
4.9.21. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela
Pokree operaciju konverzije arhitektonskog modela

prethodno uvezenog preko IFC fajla (kao
pozadinskog lejera). Videti ... 3.1.6 Uvoz-Import
Prikaz Odabir arhitektonskih nivoa i tipova elemenata za prikaz.

AxisVM koristi ugraeni filter za unapreenu selekciju.
Klik na dugme Generisanje AxisVM modela ili Brisanje objekata poziva panel sa filterom karakteristika kojim
se zadaju granice dimenzija konstrukcionih elemenata (grede, stubovi, zidovi, tavanice) koji e biti selektovani.
Klik na dugme levo dole u ovom panelu omoguava da svi elementi budu selektovani.
Ukoliko je ukljueno Samo objekti bez statikog modela selektuju se samo elementi koji nisu definisani kao
konstruktivni.
Brisanje objekata Klikom na ovu funkciju se briu selektovani arhitektonski objekti.
Brisanje arhitektonskih objekata koji sadre statiki model na briu dodeljeni statiki model.
Generisanje Selektovani elementi pozadinskog lejera ulaze u AxisVM model. Stubovi i grede su predstavljeni osama, a ploe,
statike eme zidovi, tavanice i krovovi svojim srednjim ravnima. Take i linije postaju deo AxisVM modela nezavisne od
pozadinskog arhitektonskog lejera.
Sklopovi se automatski kreiraju za nivoe i tipove elemenata arhitektonskog modela i pridruuju im se elementi
kreirani u AxisVM (statikom) modelu.
Zglobna veza zida se moe modelovati pomou ivinih zglobova tokom kreiranja statike eme iz arhitektonskog
modela.
Selektovanim ArchiCAD objektima mogu se zadati karakteristike noseih elemenata na sledei nain:
178
Meuspratna Meuspratna konstrukcija moe da se konvertuje u
konstrukcija elemente ploe ili ljuske. Zadaje se materijal i debljina
meuspratne konstrukcije. U sluaju vieslojnih
meuspratnih konstrukcija, kao objekti e se u listi
Uitavanje iz Baze pojaviti slojevi i debljine. Mogu da se selektuju slojevi
materijala
koji e se generisati u modelu, a mogua je i promena
debljine sloja.
Zid Zid moe da se konvertuje u elemente ploe ili ljuske.

Zadaje se materijal i debljina zida. U sluaju vieslojnih
zidova, kao objekti e se u listi pojaviti slojevi i
debljine. Mogu da se selektuju slojevi koji ulaze u
model, a mogua je i promena debljine noseeg sloja,
ukupne debljine ili zadavanje nove vrednosti.
Mogue je zadavanje oslonca na donjoj ivici zida

ukljuivanjem prekidaa.
Prekida Konverzija zidova u oslonce omoguava proraun krutosti linijskog oslonca koji zamenjuje zid datih
karakteristika (materijal, debljina) i lociran je na gornjoj ivici zida. Krutost se proraunava u zavisnosti od uslova
oslobaanja na gornjoj i donjoj ivici zida.
Stub Stubovi se konvertuju u gredne konane elemente.
Zadaje se materijal i popreni presek. Ako je aktivno
automatsko konvertovanje popreni presek se definie
na osnovu geometrijskih karakteristika ArchiCAD
objekata.
Mogue je zadavanje oslonca na donjem kraju stuba.
Ureivanje
poprenih preseka
Baza profila
Prekida Konverzija stubova u oslonce omoguava proraun krutosti oslonca koji zamenjuje stub datih
karakteristika (materijal, popreni presek i uslovi oslanjanja) i lociran je u gornjem voru stuba.
Greda Grede se konvertuju u greda ili rebro konane elemente.
Zadaje se materijal i popreni presek. Ako je aktivno
automatsko konvertovanje, popreni presek se definie
na osnovu geometrijskih karakteristika ArchiCAD
objekata.
Krov Krov se konvertuje u elemente ljuske. Zadaje se

materijal i debljina. U sluaju vieslojnih krovova, kao
objekti e se u listi pojaviti slojevi i debljine. Mogu da
se selektuju slojevi koji ulaze u model, a mogua je i
promena debljine sloja.
4.9.22. Modifikacija
Modifikacija definisanih selektovanih elementa je mogua na sledei nain:

1. Uz pritisnuti taster [Shift] selektuju se elementi za modifikaciju. Za selektovanje moe da se koristi i
dijalog za selektovanje.
2. Klik na ikonu Elementi poziva dijalog za Definisanje/Modifikaciju elemenata.
3. Aktiviranje prekidaa Modifikacija omoguava promene samo eljenih parametara.
4. Modifikacija eljenog parametra u polju za unos.
5. Izlazak iz panela za Definisanje/Modifikaciju pritiskom na dugme U redu izlazi se iz panela.
U sutini, modifikacija je postupak slian definisanju elementa, ali doputa da se promene neki parametri,
bez ponovnog zadavanja ostalih. Mogue je i ukljuiti prekida za definisanje elemenata i tada se sve
karakteristike selektovanih elemenata, linija ili povrina mogu modifikovati.
Brza modifikacija Ako je aktuelna stavka Geometrija ili Elementi u gornjem redu ikona, klik na konani elemenat ili oblast poziva
panel za Definisanje/Modifikaciju. Selektovanje vie elemenata omoguava modifikaciju parametara tih
elemenata. Klik na vor omomoguava zadavanje stepeni slobode.
Modifikacija karakteristika se moe izvriti i preko Ureivaa karakteristika.
Pogledati... 3.5.1 Editor karakteristika i eniteta
4.9.23. Brisanje
[Del] Pogledati... 3.2.8 Brisanje

180
4.10. Optereenja
Ovde se definiu optereenja za statiku, dinamiku i analizu stabilnosti i koncentrisane mase za analizu
slobodnih vibracija.
4.10.1. Sluajevi optereenja, grupe optereenja
Sluaj optereenja U ovom panelu se uvodi novi i modifikuje/brie postojei sluaj optereenja. Kreirana optereenja se dodaju u
tekui sluaj optereenja. U profesionalnoj verziji je mogue definisanje neogranienog broja sluajeva
optereenja, a u standardnoj verziji broj je ogranien na max 99 sluajeva optereenja.
Od razliitih postojeih sluajeva moe da se definie grupa optereenja.
Novi sluaj U listi se prikazuje novo polje, u kojem se zadaje naziv novog sluaja optereenja. Tipovi sluajeva optereenja:
optereenja
1. Statiko optereenje
Ovaj sluaj optereenja moe da se zada u sluaju statike analize, analize slobodnih vibracija i analize
stabilnosti (izvijanja). U analizi slobodnih vibracija, sile mogu da se konvertuju u mase.
Sluaj optereenja moe da se ukljui u grupu optereenja. Kada se formuliu merodavne kombinacije
opterereenja sluaj optereenja e uestvovati sa parametrima date grupe optereenja.
Merodavna kombinacija optereenja moe da se formulie samo na osnovu rezultata linearne statike
analize.
2. Uticajna linija
U ovom sluaju optereenja zadaju se odgovarajua relativna pomeranja poprenih preseka linijskih
elemenata. Kao rezultat se dobijaju uticajne linije za odgovarajuu komponentu sile.
Kada je izabran tip optereenja Uticajna linija moe da se zada samo relativno pomeranje preseka
tapa/grede kao dejstvo, odnosno uticajna linija.
3. Seizmiko optereenje
Zadaju se parametri za formulisanje seizmikog optereenja. Na osnovu rezultata analize slobodnih
vibracija AxisVM generie k+2 nova sluaja optereenja: "k" prvih oblika slobodnih vibracija+dva sluaja
koja odgovaraju "+" i "-" smeru uticaja.
Pogledati... 4.10.27 Pokretna optereenja.
Selektovanjem seizmikog optereenja u Paleti ikona se prikazuje kao jedina mogua ikona - Seizmike
karakteristike.
4. Pushover optereenje
Kada se selektuje pushover sluaj optereenja mogue je zadati parametre za generisanje raspodele
optereenja koje se moe koristiti pri pushover analizi. Da bi se kreirao pushover sluaj optereenja mora
se prvo izvriti analiza vibracija. Na osnovu odreenog oblika izvijanja AxisVM generie koncentrisane sile
u svakom voru modela. Inicijalno se generiu etiri sluaja optereenja. Oni predstavljaju uniformnu (U)
i modalnu (M) raspodelu u pravcima svake od osa (podrazumevano u X i Y pravcu). Opcija uniformne
raspodele optereenja generie koncentrisane sile proporcionalno masama dodeljenim svakom voru
modela. Modalna raspodela optereenja koristi teine u svakom voru u zavisnosti od oblika oscilovanja za
generisanje raspodele koncentrisanih optereenja.
U oba sluaja suma generisanih sila iznosi 1 kN u istom horizontalnom pravcu.
Pogledati 4.10.25 Globalna imperfekcija
Prilikom odabira pushover sluaja optereenja jedina dostupna ikonana paleti e biti Pushover parametri.
5. Prethodno naprezanje
Ako je podran proraun prethodnog naprezanja u izabranom standardu prorauna moe se napraviti sluaj
optereenja prethodno naprezanje. Ovi sluajevi optereenja se uvek nalaze u grupi optereenja
prethodno naprezanje. Nakon definisanja sluaja optereenja sa nazivom, pojavljuju se dva sluaja
optereenja (naziv-TI i i naziv-T0); naziv-T0 sluaj sadri ekvivalentno optereenje izraunato za
kraj procesa prethodnog naprezanja i trenutne gubitke, a sluaj naziv-TI sadri vrednosti ekvivalentnog
optereenja usled vremenskih gubitaka. Bilo koji od ova dva sluaja se moe uzeti za definisanje
prethodnog naprezanja. Posle definisanja samo e optereenja naziv-T0 biti sraunata statikom analizom
i na osnovu njih e biti izraunata optereenja naziv-TI.
Pogledati 4.10.26 Prethodno naprezanje PS 1 modul
Postavljanjem za aktivni sluaj optereenja Prethodno naprezanje u Paleti ikona postaje dostupna samo
ikonica Prethodno naprezanje.
6. Pokretno optereenje
U ovom sluaju optereenja se mogu definisati samo pokretna (linijska i povrinska) optereenja. Pri
definisanju pokretnog optereenja pojavljuje se novi sluaj optereenja. Broj sluajeva pokretnog
optereenja jednak je broju koraka definisanih u dijalogu definisanje pokretnog optereenja.
Njihovi nazivi se generiu automatski kao MOV_XX. Kako su svi sluajevi u istoj grupi, najnepovoljniji
poloaj se moe proveriti prikazom rezultata kritine kombinacije optereenja. Ovi automatski napravljeni
sluajevi optereenja se mogu samo zajedno prebacivati i to samo u drugu grupu pokretnog optereenja.
Ako je definisano vie od jednog pokretnog optereenja u okviru jednog sluaja optereenja, broj koraka (i
generisanih sluajeva optereenja) bie jednak maksimalnom broju navedenih koraka u svim sluajevima
pokretnog optereenja. Ako je maksimalni broj koraka k a drugo pokretno optereenje ima i koraka (i < k)
, tada e to optereenje ostati na kraju linije putanje u koracima i+1,i+2,.....,k.
Pogledati... 4.10.27 Pokretna optereenja
Postavljanjem za aktivni sluaj optereenja u Paleti ikona postaje dostupna samo ikonica Pokretno
optereenje.
7. Dinamiko optereenje
Sluaj optereenja Dinamiko optereenje je dostupno samo ako je u AxisVM ugraen DYN modul. Nakon
definisanja sluaja optereenja i selektovanja u paleti Optereenja pojavljuje se dijalog u kome je mogue
definisati dinamika optereenja i ubrzanje vorova konstrukcije.
Pogledati... 4.10.28 Dinamiko optereenje (time-history analiza) DYN modul
Dinamiki sluaj optereenja se iskljuije iz grupa i kombinacija optereenja. Dinamika optereenja se
uzimaju u obzir samo prilikom Dinamike analize.
Koeficijenti U modulu za dimenzionisanje drvenih konstrukcija se zahteva informacija o duini trajanja optereenja.
trajanja Koeficijenti se definiu u zavisnosti od duine trajanja optereenja (Trajno: > 10 godina; Dugotrajno: 6 meseci
optereenja 10 godina; Srednjerono: 1 sedmica6 meseci; Kratkotrajno: < 1 sedmice; Trenutno; Nedefinisano).
Kopiranje Kreira se kopija postojeeg sluaja optereenja, pri emu se zadaje novi naziv i multiplikator (moe da bude i
negativan) ovog sluaja optereenja.
Selektovana optereenja se mogu kopirati ili premetati u druge sluajeve optereenja promenom sluaja
optereenja prilikom procesa kopiranja ili premetanja.
Brisanje Brie izabrane sluajeve optereenja.
182
Selektuje se grupa optereenja u koju se ukljuuje sluaj optereenja iz padajue
liste. Svaka grupa i svaki sluaj optereenja moe da se vidi u prikazu stabla
optereenja. Kretanje kroz listu se moe izvriti i pomou tastera strelica kore/dole
na tastaturi.
Naziv selektovanog sluaja optereenja se prikazuje u Info panelu a optereenja
koja se definiu ulaze u tekui sluaj optereenja.
Grupe optereenja Selektuje se grupa optereenja u koju se ukljuuje sluaj optereenja iz padajue liste. Svaka grupa i svaki
sluaj optereenja moe da se vidi u prikazu razgranate liste optereenja. Sluajevi optereenja mogu miem
da se premetaju izmeu grupa optereenja.
Grupe optereenja slue za kreiranje kritinih (merodavnih) kombinacija optereenja.
Nova grupa Pri definisanju nove grupe optereenja potrebno je zadati naziv, tip (stalno, povremeno, izuzetno) i
odgovarajue koeficijente (sigurnosti, dinamiki, itd.) prema izabranim propisima. Definisanje vie grupa istog
naziva nije mogue. Zatim mogu da se odrede sluajevi koji ulaze u datu grupu optereenja.
Pogledati... 4.10.2 Kombinacije optereenja
U zavisnosti od izabranih propisa mogue je kreiranje sledeih grupa optereenja:
1. Trajna
To su: sopstvena teina, druga stalna optereenja na konstrukciji...
Svi sluajevi optereenja u kombinacijama optereenja
Svi sluajevi optereenja iz grupe se uzimaju u obzir u svim kombinacijama sa gornjim (nepovoljno
dejstvo) ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.
Samo najnepovoljniji sluaj optereenja
Samo najnepovoljniji sluaj optereenja se uzima iz grupe optereenja sa gornjim (nepovoljno dejstvo)
ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.
2. Povremena
To su: ljudska navala, optereenje vetrom, optereenje snegom, optereenje od krana...
Istovremeno sa optereenjima iz grupe optereenja Izuzetna
Ako je ukljueno sluaj(evi) optereenja iz ove grupe e se nai zajedno u kritinim kombinacijma sa
sluajem optereenja iz grupe Izuzetna optereenja
Istovremeni sluajevi optereenja
Bilo koji broj sluajeva optereenjaa iz grupe se moe istovremeno nai u kombinacijama optereenja.
Meusobno iskljuivi sluajevi optereenja
U kritinim kombinacijma optereenja istovremeno se nemoe nai vie od jednog iz ove grupe
optereenja.
3. Izuzetna
To su: zemljotres, sleganje oslonaca, eksplozija, sudar... Samo jedno optereenje iz grupe se moe nai u
jednoj kombinaciji optereenja. Sluaj optereenja mora imati koeficijent istovremenosti 0 .
4. Seizmika (Evrokod, SIA 26x, DIN 1045-1, STAS i Italijanski propisi)

Samo jedno optereenje iz grupe se moe nai u jednoj kombinaciji optereenja. Sluaj optereenja mora
imati koeficijent istovremenosti 0 .
5. Prethodno naprezanje (ako za tekui propis postoji ova opcija)

Ova grupa se tretira kao trajna grupa optereenja i moe da sadri samo optereenja od prethodnog
naprezanja. Sluajevi istog prethodnog naprezanja (naziv-T0 i naziv-TI) se meusobno iskljuuju u
kombinacijama optereenja.
6. Pokretna
U ovoj grupi se nalaze automatski kreirani sluajevi pokretnih optereenja za pokretna optereenja.
Tipovi optereenja Optereenja koja mogu da se zadaju za pojedine konane elemente su:
Optereenje Element
Koncentrisano vor, greda
Linijsko (raspodeljeno) greda, rebro, ploa, membrana, ljuska
Ivino (raspodeljeno) ploa, membrana, ljuska
Sopstvena teina tap, greda, rebro, ploa, membrana, ljuska
Temperatura tap, greda, rebro, ploa, membrana, ljuska
Promena duine tap, greda
Pritisak/zatezanje tap, greda
Pomeranje oslonaca oslonac
Optereenje fluidom ploa, ljuska
Seizmiko vor
Uticajna linija tap, greda
Prethodno naprezanje greda, rebro
Pokretno greda, rebro, ploa, ljuska
4.10.2. Kombinacije optereenja
Od sluajeva optereenja moe da se kreira kombinacija optereenja. Pri definisanju kombinacije, za svaki sluaj
optereenja zadaje se koeficijent uea sluaja u kombinaciji, odnosno, koeficijenti sigurnosti. Rezultati
kombinacije optereenja dobijaju se kao linearna kombinacija rezultata sluajeva optereenja korigovanih
koeficijentom za taj sluaj. Ako koeficijent ima nultu vrednost odgovarajui sluaj nije u kombinaciji.
Dodaje tabelu kombinacije optereenja u tekui izvetaj.
Proraunavaa sve kritine (merodavne) kombinacije sluajeva optereenja i ubacuje ih u tabelu kombinacija
optereenja.
184
Kombinacije mogu da se formiraju posle sprovedene linearne statike analize, kada se u postprocesoru
raunaju uticaji kombinacija.
U sluaju nelinearne statike analize AxisVM prvo generie kombinaciju optereenja a zatim sprovodi
analizu koja je ovde mogua samo za jednu kombinaciju optereenja.
Formiranje Program automatski kreira sve mogue kombinacije u zavisnosti od parametara grupa optereenja i jednaina po
merodavne kojima se raunaju po tekuim propisima.
kombinacije Iz generisanih merodavnih kombinacija izdvajaju se maksimalne i minimalne vrednosti uticaja, kao merodavne
vrednosti.
Unutranje sile Stalna i povremena optereenja:
(Evrokod)
GSN (granino
Gi G ki Qj Q kj
Qi 0i Q ki
i j
stanje nosivosti)
Izuzetna optereenja:
G ki Ad 1 j Qkj
ij
2i Qki
Seizmika optereenja:
Evrokod, SIA i DIN G ki AEd 2i Qki
STAS G ki I AEk 2i Qki
Pomeranja Retka optereenja::
(Evrokod)
GSU (granino
G ki Qkj
i j
0i Qki
stanje
upotrebljivosti)
esta optereenja:
G ki 1 j Qkj
ij
2i Qki
Kvazistalna optereenja:
Gki
2i Qki STAS: G kj 0.6 I AEk
2i Qki
Nain formiranja merodavne kombinacije za unutranje sile i pomeranja bira se automatski.
Nain formiranja merodavne kombinacije za pomeranja zavisi od tipa konstrukcije koja se modelira. Ako je u
meniju Podeavanja/Standardi izabran Evrokod, formule za merodavne kombinacije su date u dijalog boksu.
Seizmika optereenja:
Evrokod, SIA i DIN G ki AEd 2i Qki
STAS G ki I AEk 2i Qki
Italijanski propisi Kombinacije seizmikih optereenja sa ostalim tipovima optereenja:

GK I E ji QKi
i

Gde su: I koeficijent znaaja
E seizmiko optereenje
GK karakteristina vrednost trajnog optereenja
QKi karakteristina vrednost promenljivog optereenja
ji 2i (GSN) koeficijent kombinacija za kvazistalno Q i
0i (GSN) koeficijent kombinacija za retko Q i
4.10.3. Optereenja u vorovima modela
Sila/moment u voru modela zadaje

se komponentama u pravcu osa
globalnog koordinatnog sistema (FX,
FY, FZ, MX, MY, MZ).
Pri zadavanju optereenja u ve
optereenom voru moe da se bira
da li se optereenja sabiraju ili novo
optereenje brie postojee.
Znaci optereenja definisani su smerom osa globalnog koordinatnog sistema.

Modifikacija Optereenje je mogue selektovati, pomerati, kopirati ili modifikovati nezavisno od vora u kome deluje.
optereenja
Modifikacija 1. Selektovati optereenja koja treba pomeriti.
pozicije 2. Kliknuti levim dugmetom na bilo koje optereenje.
3. Pomeriti optereenja na novu poziciju.
4. Kliknuti levim dugmetom ili na neki od komandnih tastera (Enter ili Space) na tastaturi.
Modifikacija 1. Selektovati optereenje.
vrednosti 2. Kliknuti na ikonicu Optereenje u vorovima na Paleti ikona.
intenziteta 3. Promeniti vrednosti.
Optereenja u vorovima se mogu nalaziti na gred, rebro ili oblast elementima.
Znak vrednosti optereenja se rauna pomou pravila desne ruke.
Ukoliko vor nema stepen slobode u nekom pravcu, data komponenta optereenja se ne uzima u obzir u
analizi.
Sila u voru na ekranu se prikazuje utom strelicom, a moment dvostrukom zelenom strelicom.
186
4.10.4. Koncentrisano optereenje na gredi
Koncentrisana sila/moment na greda

konanom elementu zadaje se
komponentama u pravcu osa globalnog
koordinatnog sistema (FX, FY, FZ, MX,
MY, MZ).
Pri zadavanju optereenja u ve
optereenom voru moe da se bira da li
se optereenja sabiraju ili novo
optereenje brie postojee.
Koncentrisana optereenja je mogue
selektovati, pomerati, kopirati ili
modifikovati nezavisno od grede.
Modifikacija vrednosti je kao i u sluaju
kod optereenja u vorovima
konstrukcije.
Znaci optereenja definisani su smerom osa lokalnog ili globalnog koordinatnog sistema.
Koncentrisane sile na ekranu se prikazuju utom strelicom, a momenti dvostrukom zelenom strelicom.
4.10.5. Koncentrisano optereenje na oblasti ili panelu optereenja
Aplicira vorno (koncentrisano) optereenje na lokaciju kurzora ako je nad oblasti ili panelom optereenja. Moete
takoe uneti lokaciju optereenja prema koordinatama. Postavite optereenja levim klikom mia ili pritiskom na bilo
koji od prekidaa komandi.
Videti... 4.7.2 Numeriko unoenje koordinata
Pravac optereenja moe biti:
Globalni (u odnosu na globalni koordinatni sistem)
Lokalni (u odnosu na lokalni koordinatni sistem (elementa))
Referentni (u odnosu na referencu)
Modifikovanje Moete modifikovati lokaciju i vrednost (intenzitet) optereenja:

vornog
optereenja
nad oblasti
Modifikovanje 1. Selektujte optereejne kurzorom (simbol optereenja se pojavljuje pored kurzora).
pozicije 2. Drite levi prekida mia pritisnutim.
3. Pomerite mi ili unesite relativne koordinate da biste pomerili optereenje na novu lokaciju.
4. Pustite levi prekida mia da biste podesili optereenje na njegovu novu lokaciju.
Modifikovanje 1. Selektujte optereenje kurzorom.
vrednosti 2. Kliknite levim klikom mia.
3. Unesite novu vrednost optereenja u dijalog.
4. Kliknite na prekida Modifikacija da biste aplicirali promene i zatvorili panel.
Vrednost optereenja moe takoe biti promenjena u Tabelama.
Modifikacija mree konanih elemenata oblasti ostavlja koncentrisana optereenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.6. Raspodeljeno linijsko optereenje na greda/rebro elementima
Klikom na ovu ikonicu omoguava se

definisanje ravnomerno ili linearno
raspodeljenog optereenja (sila i
momenata) na selektovane
greda/rebro konane elemente. U
okviru istog sluaja optereenja
mogue je definisati vie
raspodeljenih optereenja.
Linijska optereenja je mogue
selektovati, modifikovati, pomerati, i
kopirati nezavisno od grede ili rebra
na koje deluju. Modifikacija
optereenja je ista kao i u sluaju
optereenja koja deluju u vorovima
elemenata.
Potrebno je zadati poloaj, tip i
intenzitet optereenja u globalnom ili
lokalnom koordinatnom sistemu.
Optereenja u lokalnom koordinatnom Optereenja u globalnom

sistemu koordinatnom sistemu
Definiu se sledei parametri:

Tip
segment trapez trougao
Pravac: lokalni ili globalni koordinatni sistem
Nain delovanja: du elementa, projekcija
Poloaj: (zadato)
po odnosu (0 x1 < x2 1) ili
po duini (0 x1 < x2 L) gde je L duina grede/rebro elementa
Poetna pozicija: x1 u odnosu na vor i
Poetna vrednost: px1, py1, pz1, mTOR1
Krajnja pozicija: x2 u odnosu na vor i
188
Krajnja vrednost: px2, py2, pz2, mTOR2
Ako se optereenje zadaje u globalnom sistemu po projekciji intenzitet je psin(), gde je "" ugao izmeu
pravca optereenja i x-ose grede.
Za rebro elemente raspodeljeno optereenje se moe zadati samo celom duinom elementa.
4.10.7. Optereenje po ivici
Ivino optereenje konstantnog intenziteta

zadaje se za celu duinu ivice povrinskog
konanog elementa i definie se u
lokalnom i u globalnom koordinatnom
sistemu.
Ako je vie od dva konana elementa
vezano za ivicu ili imaju razliite lokalne
koordinatne sisteme potrebno je odabrati
ivicu i element pri definisanju lokalnog
optereenja. Optereenje e biti definisano
u lokalnom sistemu selektovanog
elementa.
Element Optereenje u lokalnim pravcima (u Optereenje u globalnim pravcima (u

lokalnom koordinatnom sistemu) globalnom koordinatnom sistemu)
x - -
Membrana
y - -
z - -
Ploa
x X
Ljuska
y Y
z Z
Kod elemenata ljuski mogu da se zadaju projekcije optereenja u globalnim pravcima. Tada na ivicu povrine
deluje optereenje pcos(), gde je "" ugao izmeu pravca optereenja i normale povrine.
4.10.8. Linijsko optereenje na oblasti / panelu optereenja
Aplicira ravnomerno ili lirnearno raspodeljeno linijsko optereenje nad oblasti ili panelom optereenja.
Pravac optereenja moe biti projekcija u odnosu na globalni koordinatni sistem, globalni du elementa, u odnosu na
ivicu i u odnosu na povrinu. mx je uvek torzioni momenat (oko linije apliciranja optereenja). Podesite komponente
optereenja i metod postavljanja optereenja, potom nacrtajte optereenje (ili kliknite na linije) da biste ga postavili.
Linijsko
optereenje
izmeu dve
take
Linijsko
optereenje
du
poligonalne
linije
Linijsko optereenje du pravougaonika
Linijsko optereenje du rotiranog pravougaonika
Linijsko optereenje du krunog luka definisanog pomou centralne take i dve take
Linijsko optereenje du krunog luka definisanog pomou tri take
Linijsko optereenje du poligonalnog luka definisanog pomou centralne take i dve take
Linijsko optereenje du poligonalnog luka definisanog pomou tri take
Linijsko optereenje du kompleksnog poligona. Kompleksni poligoni mogu da sadre krune lukove.
190
Tokom definisanja kompleksnog poligona, paleta ikona se pojavljuje sa nekoliko geometrijskih funkcija. Ove funkcije
su: crtanje linije, crtanje linije kao tangente na kruni luk, crtanje krunog luka pomou centralne take, crtanje
krunog luka pomou srednje take, crtanje krunog luka pomou tangente prethodnog segmenta poligona, crtanje
krunog luka pomou date tangente, preuzimanje postojee linije.
Raspodeljeno linijsko optereenje na postojeoj liniji ili krunom luku.
Kliknuti bilo koju liniju ili kruni luk na granicama ili unutar oblasti da biste aplicirali prethodno definisano
optereenje. Ovaj tip optereenja je asocioni.
Pomeranjem granice ili unutranjih linija, pomera se i optereenje. Brisanjem linija se brie i optereenje.
Linijsko optereenje prema selekciji.
Slino prethodnoj funkciji, s tim da e optereenje biti aplicirano na selektovane linije.
Moete da modifikujete lokaciju i vrednost (intenzitet) i bilo koju najviu taku poligonalnog linijskog optereenja.
Modifikovanje 1. Selektujte optereenje kurzorom.
lokacije 2. Drite levi prekida mia pritisnutim.
3. Pomerite mi ili unesite relativne koordinate da biste pomerili optereenje na novu lokaciju.
4. Pustite levi prekida mia da biste podesili optereenje na njegovu novu lokaciju.
Modifikovanje 1. Pomerite kurzor iznad najvie take optereenja (simbol najvie take optereenja se pojavljuje pored kurzora).
oblika 2. Kliknite levi prekida mia.
3. Prevucite najviu taku optereenja na njegovu novu poziciju nakon klika na levi prekida mia.
4. Kliknite levi prekida mia.
Modifikovanje 1. Selektujte optereenje kurzorom (simbol optereenja se pojavljuje pored kurzora).
vrednosti 2. Kliknite levim klikom mia.
3. Unesite novu vrednost optereenja u dijalog.
4. Kliknite na prekida Modifikacija da biste aplicirali promene i zatvorili panel.
Vrednost otereenja takoe moe biti promenjena u Tabelama.
Brisanje Selektujte optereenja koja elite da obriete i pritisnite Delete.
Modifikacija mree konanih elemenata oblasti ostavlja linijska optereenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.9. Povrinsko optereenje
Intenzitet optereenja raspodeljenog po

povrinskom elementu je konstantna vrednost.
U dijalogu je mogue definisati optereenja na
povrini ili oblasti.
Promena mree konanih elemenata ne utie
na povrinska optereenja.
Element Optereenje u lokalnim pravcima (u lokalnom Optereenje u globalnim pravcima(u

koordinatnom sistemu) globalnom koordinatnom sistemu)
x - -
Membrana
y - -
z - -
Ploa
x X
y Y
Ljuska
z Z
4.10.10. Povrinsko optereenje na oblasti / panelu optereenja
Aplicira povrinsko optereenje nad oblasti ili panelom optereenja, nezavisno od mree konanih elemenata.
Tip elementa oblasti odreuje tip optereenja i pravac optereenja, kako u daljem tekstu sledi.
U sluaju membrane, optereenje mora biti u ravni oblasti. U sluaju ploe, optereenje mora biti upravno na ravan
oblasti. U sluaju ljuske, blo koji pravac optereenja je prihvaljiv. Paneli optereenja prihvataju bilo koji pravac
optereenja, ali ukoliko oni prenose optereenja na membranu ili plou, vae ogranienja navedena gore.
Optereenje moe biti globalno optereenje na povrini, projekcija globalnog otereenja ili lokalno optereenje i
komponente e biti interpretirane prema tome.
Moete selektovati izmeu konstantnih ili linearnih intenziteta i podesiti da se optereenje ukida iznad otvora ili da
se raspodeljuje na ivice otvore.
Prva ikona predstavlja opciju gde se optereenja iznad otvora ne apliciraju na konstrukciju. Druga ikona predstavlja
opciju gde je optereenje iznad otvora raspodeljeno na ivicu otvora.
Optereenja se
ukidaju /
dozvoljavaju
iznad otvora
Konstantno
optereenje Koraci definisanja ptereenja u sluaju konstantnog optereenja:
192
1. Uneti komponente optereenja (px, py, pz).

2. Uneti dve dijagonalne krajnje take pravougaonika
Pravougaono klikom ili putem unoenja koordinata.
povrinsko (Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z
optereenje ravnima)

2. Uneti tri ugla pravougaonika klikom ili putem
Nakrivljeno unoenja koordinata.
pravougaono (Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z
povrinsko ravnima)
optereenje

2. Uneti temena poligona klikom ili putem unoenja koordinata. U ovom polju za slova pritisnuti Enter jo jednom
Poligonalno nakon specificiranja poslednje pozicije. Ako unesete poligon klikom na oblast, zatvorite poligon ponovnim klikom
optereenje na prvo teme ili duplim klikom na poslednje teme. Umesto levog prekidaa mia, moete takoe koristiti Space ili
Enter prekida za unos temena poligona.
Optereenje u obliku diska definisano pomou centralne take i dve take.
Optereenje u obliku diska definisano pomou tri take.
Optereenje u obliku regularnog poligona definisano pomou centralne take i tri take.
Optereenje u obliku regularnog poligona definisano pomou tri take.
Optereenje u obliku kompleksnog poliona.
2. Kliknuti na oblast.
Raspodeljeno Optereenje e biti raspodeljeno preko oblasti. Oblik ovog tipa optereenja e automatski da prati bilo koju promenu
optereenje u geometriji oblasti. U okviru jednog sluaja optereenja moete naneti samo jedno optereenje ovog tipa na oblast.
oblasti Nova definicija raspodeljenog optereenja oblasti se uvek prepisuje preko prethodne.
Linearno
optereenje Koraci definisanja ptereenja u sluaju linearnog optereenja:
Ravan intenziteta optereenja moe biti specificirana pomou vrednosti intenziteta optereenja (p1, p2, p3) u tri take
[(1), (2), (3)] u ravni domena. Ove take su referentne take intenziteta optereenja. Ako elite da koristite iste
referentne take i vrednosti za mnoga optereenja razliitog oblika i pozicije, moete da zakljuate referentne take i
vrednosti klikom na prekida Zakljuaj. Optereenja se apliciraju unoenjem povrine.
Definii referentne take vrednosti optereenja
Zakljuaj/otkljuaj referentne take vrednosti
1. Uneti komponente optereenja (p1, p2, p3).

2. Uneti dve dijagonalne krajnje take pravougaonika klikom ili putem unoenja koordinata. (Ova funkcija je dostupna
Pravougaono samo u X-Y, Y-Z i X-Z ravnima)
povrinsko 3. Uneti tri referentne take klikom ili putem unoenja koordinata.
optereenje
2. Uneti tri ugla pravougaonika klikom ili putem unoenja koordinata.
Nakrivljeno 3. Uneti tri referentne take klikom ili putem unoenja koordinata.
pravougaono
povrinsko
optereenje
2. Uneti temena poligona klikom ili putem unoenja koordinata. U ovom polju za slova pritisnuti Enter jo jednom
Poligonalno nakon specificiranja poslednje pozicije. Ako unesete poligon klikom na oblast, zatvorite poligon ponovnim klikom
optereenje na prvo teme ili duplim klikom na poslednje teme. Umesto levog prekidaa mia, moete takoe koristiti Space ili
Enter prekida za unos temena poligona.
3. Uneti tri referentne take klikom ili putem unoenja koordinata.
Optereenje u obliku diska definisano pomou centralne take i dve take.
Optereenje u obliku diska definisano pomou tri take.
Optereenje u obliku regularnog poligona definisano pomou centralne take i tri take.
Optereenje u obliku regularnog poligona definisano pomou tri take.
Optereenje u obliku kompleksnog poliona.
1. Uneti vrednosti optereenja na referentnim takama (p1, p2, p3).
2. Kliknuti na oblast.
Raspodeljeno 3. Uneti tri referentne take klikom ili putem unoenja koordinata.
optereenje Optereenje e biti raspodeljeno preko oblasti. Oblik ovog tipa optereenja e automatski da prati bilo koju promenu
oblasti u geometriji oblasti. U okviru jednog sluaja optereenja moete naneti samo jedno optereenje ovog tipa na oblast.
Nova definicija raspodeljenog optereenja oblasti se uvek prepisuje preko prethodne.
Modifikovanje Pozicija, oblik i intenzitet povrinskog optereenja nezavisnog od mree konanih elemenata mogu biti promenjeni.
povrinskog
optereenja
Modifikovanje 1. Postavite mia iznad konture optereenja (kurzor e identifikovati optereenje).
pozicije 2. Pritisnite levi prekida mia i pomerite mia.
3. Pronaite novu poziciju optereenja pomeranjem mia ili unoenjem koordinata.
4. Spustite optereenje klikom na levi prekida mia ili pritisnite Space li Enter prekida.
Modifikovanje 1. Pomerite kurzor iznad temena poligona optereenja (kurzor e identifikovati teme poligona optereenja kao oak).
oblika 2. Pritisnite levi prekida mia i pomerite mia.
3. Pronaite novu poziciju temena pomeranjem mia ili unoenjem koordinata.
4. Postavite teme klikom na levi prekida mia ili pritisnite Space li Enter prekida. Oblik optereenja e se promeniti.
Modifikovanje 1. Postavite mia iznad konture optereenja (kurzor e identifikovati optereenje).
intenziteta 2. Kliknite levim klikom mia. Paneli povrinskog optereenja e se pojaviti.
3. Promenite vrednosti intenziteta optereenja.
4. Kliknite na prekida Modifikacija da biste potvrdili promene.
Na ovaj nain moe biti selektovano i modifikovano vie optereenja.
194
Intenzitet i oblik povrinskog optereenja takoe moe biti promenjen u Tabelama promenom prikladne vrednosti u
tabeli optereenja.
Brisanje Selektujte optereenja koja elite da obriete i pritisnite [Del].
Modifikacija mree konanih elemenata oblasti ostavlja linijska optereenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.11. Povrinsko optereenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata
Homogena povrinska optereenja se mogu raspodeliti preko linijskih elemenata (reetki, greda i rebara).
Optereenje preko reetki e biti konvertovano u optereenje u krajnjim takama reetke.
1. Kliknuti na ikonu i odabrati oblast raspodele optereenja u dijalogu.
Automatski - raspodeljuje optereenje preko elemenata ispod
optereenja. Optereenje e se raspodeliti na svaki novi tap, gredu ili
rebro koji se budu definisali ispod oblasti delovanja optereenja.
Samo na selektovane elemente - raspodeljuje optereenje samo preko

izabranih elemenata. Izabrati linije koristei paletu za selektovanje.
Izabrana raspodela se ne menja ako se doda odnosno definie nova greda
ili rebro ispod oblasti delovanja optereenja.
2. Definisati poligon optereenja na isti nain kao i za konstantno ili linearno promenljivo raspodeljeno
optereenje na oblasti.
Smer optereenja moe biti globalno na povrini, globalna projekcija ili lokalno. Lokalni pravac je definisan
prema automatskoj referentnoj taki (vektoru, ravni) za oblasti. Pogledati... 4.9.20 Reference. Uneti vrednosti
intenziteta optereenja u polja (pX, pY, pZ).
Poligon optereenja moe biti pravougaonog oblika, iskoeni
pravougaonik ili bilo koji zatvoren poligon. etvrti nain na
alatki ikona je da se klikne na linije zatvorenog greda/rebro
poligona. Ovim nainom se optereenje pridruuje elementima.
Pomeranjem elemenata ili njihovih taaka pomera se i poligon
optereenja.
Iz menija komandom Ureivanje / Konvertovanje povrinskog optereenja raspodeljenih preko greda mogue
je konvertovati ovako kreirano optereenje na pojedinano optereenje na gredama.
4.10.12. Paneli optereenja
Da bi optereenje od snega i vetra moglo biti definisano, neophodno je definisati prvo panele optereenja na
konstrukciji. Paneli optereenja su povine preko kojih se prenosi optereenje i koje se koriste da se apliciraju
optereenja od snega i vetra. Jedina funkcija panela optereenja jeste da raspodeli optereenje preko oblasti, greda i
rebara ispod panela. Mogue je selektovati nosee elemente (grede, rebra) ili nosee oblasti i na taj nain kontrolisati
transfer optereenja.
Da biste definisali panele optereenja, morate da nacrtate oblike preko elemenata ili selektujete oblasti ili selektujete
spoljanje linije nekoliko regiona u ravni. Izaberite funkciju tako to ete selektovati alat iz trake alatki i ikona.
Alati za oblike
Pravougaonik.
Nagnut pravougaonik.
Sektor ili pun krug definisan pomou centralne take i dve take.
Sektor ili pun krug definisan pomou tri take.
Sektor ili regularan poligon definisan pomou centralne take i dve take.
Sektor ili regularan poligon definisan pomou tri take.
Kompleksni poligon.
Specijalni alati
za selektovanje
Klikom na oblast kreira se panel optereenja nad oblasti.
Kreiranje panela optereenja za selektovane oblasti.
Ova funkcija kreira panele optereenja na osnovu linija prseka. Spoljanje linije panela optereenja su odreene
spoljanjim linijama koplanarnog podseta selektovanih linija
Naini
distribucije
optereenja
Izaberite ovu opciju da biste raspodelili optereenje na sve oblasti, rebra i grede ispod panela.
Optereenje je raspodeljeno na sve oblasti i selektovana rebra i grede.

Optereenja na panelima optereenja mogu biti raspodeljena preko selektovanih vorova takoe.
Optereenja mogu biti rasopdeljena preko vorova i greda ili rebara van ravni panela optereenja ako je njihova
projekcija na panel optereenja unutar spoljanje linije panela optereenja. U ovom sluaju, optereenja su
raspodeljena preko projektovanih segmenata, ali e delovati u poziciji elementa.
Optereenje je raspodeljeno na selektovane oblastii selektovana rebra i grede.
Izaberite ovu opciju da biste raspodelili otereenje na oblasti, rebra i grede u aktivnim sklopovima ispod panela
optereenja.
Optereenja iz selektovanog panela optereenja mogu biti konvertovana u individualna optereenja. Videti... 3.2.18
Konvertovanje optereenja selektovanih panela optereenja u individualna optereenja.
Selektovane grede / rebra / oblasti mogu biti van ravni panela optereenja.
Ako je selektovano vie oblasti i ako se njihove spoljanje linije projektovane na ravan panela optereenja
preklapaju, optereenja e biti prebaena samo na oblast najbliu panelu optereenja.
196
Koncentrisana optereenja na stubovima prebaena od raspodelenog optereenja na panelu optereenja
Metod Raspodela koncetrovanih optereenja modelira panel optereenja kao krutu plou oslonjenu pomou tri opruge na
distribucije svakoj taki raspodele optereenja. Tri opruge imaju istu krutost obrnuto proporcionalnu kvadratu rastojanja od take
optereenja delovanja.
Optereenja raspodeljena preko linija su konvertovana u niz takastih optereenja a takasta optereenja su
raspodeljena na nain opisan gore. Povrinska optereenja su raspodeljena uz pomo metoda iz 4.10.11 Povrinsko
optereenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata.
Definisanje Takasta, linijska i povrinska optereenja mogu biti postavljena na panele optereenja na isti nain kao na oblasti.
optereenja Primer:
Izaberite tab Optereenja i alatku Raspodeljena optereenja nad oblasti.
Unesite vrednost komponenti optereenja i izaberite Raspodeljeno optereenje nad oblasti iz palete.
Kliknite bilo koji broj oblasti ili panela optereena. Optereenje e biti aplicirano na nih.
4.10.13. Optereenje od snega SWG modul
Standardi Optereenje od snega je automatski generisano programom prema propisima razliitih nacionalnih standarda i
njihovih primenljivih aneksa. Standardi u programu za koje je dostupno generisanje optereenja od snega su navedeni
ispod. Nacionalni standardi koji su posluili kao osnova za proraun za navedene standarde u programu su takoe
navedeni.
Euvrokod opte EN 1991-1-3:2003 (EC 1-3)
Eurocode 1 Dejstva na konstrukcije
Deo 1-3 Opta dejstva Dejstva snega
EC nemaki EN 1991-1-3:2003
DIN EN 1991-1-3/NA Decembar 2010
EC italijanski EN 1991-1-3:2003
UNI EN 1991-1-3/NA Jul 2007
EC holandski EN 1991-1-3:2003
NEN EN 1991-1-3/NB Novembar 2007
EC maarski EN 1991-1-3:2003
MSZ EN 1991-1-3:2016/NA Septembar 2016
EC rumunski CR 1-1-3/2012
u skladu sa SR EN 1991-1-3
EC eki EN 1991-1-3:2003
CSN EN 1991-1-3/NA Jul 2012
EC slovaki EN 1991-1-3:2003
STN EN 1991-1-3/NA Decembar 2004
EC poljski EN 1991-1-3:2003
PN EN 1991-1-3/NA Septembar 2005
EC danski EN 1991-1-3:2003
DS/EN 1991-1-3 DK NA Oktobar 2015
EC austrijski EN 1991-1-3:2003
NORM B 1991-1-3 Septembar 2013
EC vajcarski SIA261:2003 Dejstva na konstrukcije
SIA261/1:2003 Dodatne odredbe
Pretpostavke i Primenljivost algoritma u programu je ograniena primenljivou specifikacija u standardima na kojima je ovaj
ogranienja zasnovan. U daljem tekstu su data ova ogranienja.
primene
Evrokod opte Algoritam generie dejstva snega na krovovima zgrada. Nije preporueno generisanje
dejstva snega na drugim tipovima konstrukcija, kao to su mostovi.
Algoritam je primenljiv na razliite geometrije krovova. Uzima u obzir efekat ispupenja i
udubljenja na nagomilavanje snega u sluaju prorauna efekta snega na krovne panele uz
ispupenje ili udubljenje. Ne uzima u obzir efekat lokalnog nagomilavanja snega na udaljenim
(tj. nesusednim) krovnim panelima, stoga, nije preporulivo za kompleksne geometrije
krovova gde se oekuje da takvi efekti imaju znatan uticaj na karakteristike dejstva snega.
Treba imati na umu da ni EC 1-3 nije specifirao proraun dejstva snega za potonje sluajeve.
Nadmorska visina zgrade bi trebalo da bude manja od 1500 m.
Udar nega kada pada sa vieg krova nije uzet u obzir. Dejstvo snega je uvek klasifikovano
kao statiko dejstvo.
Optereenje od leda nije razmatrano.
Bono optereenje snega nije uzeto u obzir.
Izuzetni smetovi snega prema Aneksu B nisu razmatrani.
Izuzetna optereenja snega nisu razmatrana.
Pretpostavljeno je da klizanje snega sa krova nije spreeno.
Lokalno nagomilavanje snega u blizini vie konstrukcije radi i manje projekcije na krov su
uzete u obzir.
Sneni prepusti preko ivice krova nisu razmatrani.
Optereenje snega na snegobrane nije razmatrano.
Detalji Logika prorauna dejstva snega je objanjena ispod.
prorauna
198
Evrokod opte - Preporuene vrednosti su pretpostavljene za sve koeficijente osim ako korisnik nije specifirao
drugaije. Nije pretpostavljena ni jedna preporuka iz Nacionalnih aneksa.
- Koeficijenti za vrednost kombinacije, uestalu vrednost i kvazi-stalnu vrednost dejstva snega
su uzeti prema Tabeli 4.1 iz EC 1-3.
- Karakteristina vrednost optereenja snega na zemlji treba da bude specificirana od starne
korisnika.
- Optereenje snega na krovu je proraunato koristei Jednainu (5.1) u EC 1-3.
- Koeficijent izloenosti je zasnovan na topografiji selektovanoj od strane korisnika. Vrednosti
Ce koje odgovaraju svakom od tipova topografije su uzeti iz Tabele 5.1 u EC 1-3.
- Za termiki koeficijent je uzeta vrednost 1.0 kao podrazumevana i treba da bude modifikovana
od strane korisnika ako je primena drugaije vrednosti opravdana
- Koeficijent oblika optereenja snega za krovove koji se sastoje od ravnih panela je proraunat
prema Sekciji 5.3.1 5.3.4 u EC 1-3.
- Koeficijenti oblika optereenja snega za sluaj optereenja bez nanosa su zasnovani na 1 iz
Tabele 5.2 u EC 1-3. Svaki panel ima svoju vrednost 1 koja je proraunata uzimajui u obzir
nagib panela.
- Koeficijenti oblika opereenja snega za sluaj optereenja sa nanosom su zasnovani na 2 iz
Tabele 5.2. 2 koeficijenti za udubljenja su proraunati prema Slici 5.4 u EC 1-3 uzimajui u
obzir nagibe spajajuih krovnih panela u pravcu duvanja vetra datog sluaja optereenja sa
nanosom (primer: horizontalno udubljenje A u pravcu X rezultuje nenagomilavanje snega
kada vetar duva u X pravcu jer su nagibi spajajuih krovnih panela u X pravcu 0). Kada nema
udubljenja na krovu, razmatrani su rasporedi optereenja nanosa na Slici 5.3 u EC 1-3.
- Koeficijenti oblika optereenja snega za cilindrine krovove su proraunati prema 5.3.5. u EC
1-3. Da bi se postigla dovoljna tanost u obliku optereenja, preporueno je da se cilindrini
krov aproksimira sa bar 20 ravnih segmenata.
- Efekat viih delova konstrukcije i prepreka na krovu su razmatrani prema 5.3.6 i 6.2 u EC 1-
3. Njihov uticaj je uzet u obzir sa u sluaju optereenja sa nanosom. Pretpostavlja se da se
sneni nanos formira ako zid ili prepreka nisu paralelni sa pravcem duvanja vetra.
Upotreba Naredni pasusi objanjavaju upotrebu modula za automatsko generisanje optereenja od snega.
Da biste aplicirali optereenja od snega, kliknite na prekida Sluajevi optereenja / grupe
optereenja i definiite optereenje od snega klikom na prekida za sluaj optereenja od
snega. Grupa optereenja od snega e biti automatski kreirana. Grupa izuzetnog
optereenja od snega je takoe kreirana ako je ona u datom standardu dostupna.
Privremeni sluaj optereenja od snega je automatski kreiran u grupi optereenja od
snega. Nako to su definisani parametri optereenja od snega, taj sluaj optereenja se
zamenjuje sa generisanim sluajevima optereenja od snega. Algoritam barata i sa
sluajevima sa i bez snenog nanosa. Pravci duvanja vetra X+, X-, Y+, Y- i pravci
45+n*90 (gde je n = 0, 1, 2, 3) su uzeti u obzir. Za detalje i konvencije naziva videti...
4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe optereenja.
Da biste podesili parametre optereenja od snega, selektujte jedno od optereenja od snega
kao tekui sluaj optereenja. To ukljuuje ikonu optereenja od snega u tabu
Optereenja.
Ako ranije nisu bili kreirani paneli optereenja, nacrtajte panele optereenja prema 4.10.12 Paneli optereenja.
Da biste uneli parametre optereenja od snega kliknite na ikonu optereenja od snega u tabu Optereenja.
Dijalog za podeavanje parametara optereenja od snega dozvoljava da izaberete panele optereenja za krov pod
nagibom (ili ravan krov) ili za cilindrian krov.
Paramteri Panelima optereenja mogu biti dodeljeni dva tipa krova.
optereenja od Kliknite na ikonu i selektujte panele optereenja koji
snega pripadaju krovu.
Krov pod nagibom (ili ravan krov)
Cilidrini krov
Parametri optereenja od snega:

Nadmorska visina A [m]
Karakteristino optereenje od snega na zemlji zavisi od
kimatskog regiona i nadmorske visine mesta. Via nadmorska
visina odgovara veem intenzitetu optereenja. Program
proraunava intenzitet optereenja od snega iz parametara.
Koeficijent izloenosti Ce
U sluaju specijalnih okolnosti koeficijent izloenosti razliit
od 1.0 moe biti podeen u zavisnosti od topografije
(izloenost vetru, normalna, zaklonjena i dr.).
Proizvoljna vrednost Ce moe takoe biti podeena. U ovom
sluaju program pita za potvrdu, potom koristi proizvoljnu
vrednost pri proraunu intenziteta optereenja od snega i
intenziteta izuzetnog optereenja od snega.
Termiki koeficijent Ct
Termiki koeficijent Ct moe biti podeen na vrednost razliitu od 1.0 samo ako je inenjer sproveo proraun toplotne
provodljivosti za krov (oslobaanje toplote moe prouzrokovati topljenje). U ovom sluaju program pita za potvrdu,
potom koristi proizvljnu vrednost.
Koeficijent za izuzetna optereenja od snega Cesl
U dravama gde standardi zahtevaju proveru izuzetnog optereenja od snega, intenzitet izuzetnog optereenja od
snega je proraunat mnoenjem normalnog intenziteta sa Cesl. Proizvoljne vrednosti mogu takoe biti unete. U ovom
sluaju program pita za potvrdu, potom koristi proizvljnu vrednost.
Zona
U dravama gde karakteristino optereenje od snega zavisi od geografske lokacije, nacionalni aneks deli dravu u
zone. Selektovana zona utie na karakteristino optereenje od snega.
Koeficijent kategorije vanosti objekta
Koeficijent kategorije vanosti objekta moe biti unet u zavisnosti od klasifikacije objekta ako je tako zahtevano
standardom. Nestandardne vrednosti mogu takoe biti koriene nakon potvrde.
Karakteristina vrednost optereenja snega na tlu
AxisVM proraunava sk i sAD vrednosti iz parametara navedenih gore. Ovi parametri mogu biti prepisani proizvoljnim
intenzitetom, ali u ovom sluaju promena parametara nee vie uticati na vrednost optereenja.
AxisVM proraunava koeficijente oblika optereenja snega za krovove koji se granie i koji su blizu viih konstukcija
ili koji imau parapet koji se ponaa kao prepreka. Oe uzti u obzir efekat prepusta snega perko ivice krova.
Parametri se odnose na ivice, tako da razliite ivice krova mogu imati razliite parametre.
Selektovanje graninih ivica zida
Za definisanje ivica krova gde se nalaze zidovi, uneti hw, , b1 parametre, potom kliknuti na ovu ikonu
da biste selektovati linije respektivno.
Selektovanje ivica parapeta
Za definisanje parapeta uneti hp parametar, potom kliknuti na drugu ikonu da biste selektovali linije.
Ivice krova sa snegom koji visi preko ivice

Kliknuti na ikonu da biste selektovali ivice krova sa snegom koji visi preko ivice.
Brisanje
Karakteristike ivice mogu biti obrisane klikom na ikonu za brisanje i selektovanjem ivica.
200
Visina graninog zida m
hw visina graninog zida u odnosu na nivo krova.
Ugao krova iznad graninog zida
je ugao krova iznad graninog zida. On odreuje koliinu snega koja
pada sa vieg krova.
irina vie konstrukcije
b1 je irina vie konstrukcije merena upravno na zid.
Visina parapeta
hp je visina parapeta ili neke druge prepreke u odnosu na nivo krova.
4.10.14. Optereenje od vetra SWG modul
Standardi Optereenje od vetra je automatski generisano programom prema propisima razliitih nacionalnih standarda i njihovih
primenljivih aneksa. Standardi u programu za koje je dostupno generisanje optereenja od vetra su navedeni ispod.
Nacionalni standardi koji su posluili kao osnova za proraun za navedene standarde u programu su takoe navedeni.
Euvrokod opte EN 1991-1-3:2003 (EC 1-3)

Eurocode 1 Dejstva na konstrukcije
Deo 1-4 Opta dejstva Dejstva vetra
EC nemaki EC 1991-1-4:2005
DIN EN 1991-1-4/NA Decembar 2010
NTC italijanski EC 1991-1-4:2005
UNI EN 1991-1-4/NA Jul 2007
EC holandski EC 1991-1-4:2005
NEN EN 1991-1-4/NB Novembar 2007
EC maarski EC 1991-1-4:2003
MSZ EN 1991-1-4/NA Januar 2016
EC rumunski CR 1-1-4/2012
u skladu sa SR EN 1991-1-4
EC eki EC 1991-1-4:2005
CSN EN 1991-1-4/NA Jul 2013
EC slovaki EC 1991-1-4:2005
STN EN 1991-1-4/NA Jul 2013
EC belgijski EC 1991-1-4:2005
NBN EN 1991-1-4/ANB Decembar 2010
EC poljski EC 1991-1-4:2005
PN EN 1991-1-4/NA Oktobar 2008
EC danski EC 1991-1-4:2005
DS/EN 1991-1-4 DK NA Jul 2015
EC austrijski EN 1991-1-4:2005
NORM B 1991-1-4 Maj 2013
EC vajcarski SIA261:2003 Dejstva na konstrukcije
SIA261/1:2003 Dodatne odredbe
Pretpostavke i Primenljivost algoritma u programu je ograniena primenljivou specifikacija u standardima na kojima je ovaj
ogranienja zasnovan. U daljem tekstu su data ova ogranienja.
primene
Evrokod opte Algoritam je primenljiv samo za zgrade pravougaone u osnovi; unutranji prazan prostor
okruen zatvorenom linijom zidova i pokriven krovom.
Obuhvaeni su sledei tipovi krovova: ravni, na jednu vodu, na dve vode, na vie vode,
zakrivljeni.
Zgrade visine < 200 m.
Zgrade raspona < 200 m.
Efekti vetra su proraunati za celokupnu noseu konstrukciju, stoga je pretpostavljeno da je
optereenja povr najmanje 10 m2.
Zanemaren je uticaj trenja vetra.
Zanemaren je uticaj okolnih konstrukcija i prepreka.
Pretpostavlja se da zgrada nema dominantno lice.
Konstrukcijski faktor cscd je uzet kao 1.0 (odgovarajue granice primenljivosti su date u 6.2
(1) u EC 1-4)
Zanemaren je uticaj snega i leda na optereenje od vetra.
Detalji Logika prorauna dejstva vetra je objanjena ispod.
prorauna
202
Evrokod opte - Preporuene vrednosti su pretpostavljene za sve koeficijente osim ako korisnik nije specifirao
drugaije. Nije pretpostavljena ni jedna preporuka iz Nacionalnih aneksa.
- Osnovna brzina vetra je proraunata prema Jednaini (4.1) u 4.2 (2) u EC 1-4.
- Hrapavost terena je proraunata prema Jednaini (4.4) u 4.3.2 (1) u EC 1-4.
- Orografija terena je uzeta u obzir faktorom orografije co, ali proraun za dobijanje co treba da
obavi korisnik.
- Srednja brzina vetra je proraunata prema Jednaini (4.3) u 4.3.1 (1) u EC 1-4.
- Intenzitet turbulencije vetra je proraunat prema Jednaini (4.7) u 4.4 (1) u EC 1-4.
- Referentna visina je proraunata prema 7.2.2 (1) u EC 1-4.
- Najvei pritisak brzine je proraunat prema Jednaini (4.8) u 4.5 (1) u EC 1-4.
- Koeficijenti pritiska za zidove su proraunati prema 7.2.2 (2) u EC 1-4. Kao konzervativna
pretpostavka, manjak korelacije izmeu pritisaka vetra na strani u pravcu duvanja vetra i na
zavetrenoj strani nije uzeta u obzir.
- Koeficijenti spoljanjeg pritiska za krovove su proraunati prema 7.2.3 7.2.6 i 7.2.8 u EC 1-
4.
- Koeficijenti unutranjeg pritiska su proraunati na osnovu vrednosti (odreenog pomou
Jednaine (7.3) u EC 1-4 i specificiranim od strane korisnika) koristei Sliku 7.13 u EC 1-4.
Ako korisnik odlui da ne definie , razmaztaju se dva sluaja sa cpi = +0.2 i cpi = -0.3 prema
7.2.9 (6) NAPOMENA 2 u EC 1-4.
- Torzioni efekti su proraunati prema 7.1.2 u EC 1-4.
- Pritisak na donjoj strani isturenih okova krova je razmatran prema EC 1-4 7.2.1 koristei
pritisak sa direktno povezanih zidova.
Upotreba Naredni pasusi objanjavaju upotrebu modula za automatsko generisanje optereenja od vetra.
Da biste aplicirali optereenja od vetra prema Evrokodu, kliknite na prekida Sluajevi

optereenja / grupe optereenja i definiite optereenje od vetra klikom na prekida za
sluaj optereenja od vetra. Grupa optereenja od snega e biti automatski kreirana. Kao
prvi korak, reiran je privremen sluaj optereenja od vetra u okviru gupe optereenja od
vetra i njegov naziv moe biti opdeen. Nakon definisanja panela optereenja i
podeavanja parametara optereenja od vetra, program zamenjuje privremen sluaj
optereenja sa neophodnim sluajevima optereenja od vetra. Za detalje i konvencije
naziva videti... 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe optereenja.
Da biste specificirali parametre optereenja od vetra selektujte sluaj optereenja od vetra. On osobaa ikonu
optereenja od vetra u tabu Optereenja. Ako nisu krerani paneli optereenja, nacrtajte panele optereenja za zidove
i krovove prema 4.10.12 Paneli optereenja. Kliknite na ikonu da biste otvorili dijalog za podeavanje parametara
optereenja od vetra.
Parametri
optereenja od
vetra Podesite parametre i kliknite na Sleketovanje panela optereenja zidova i krova da biste aplicirali optereenja.
Nadmorska visina
Nadmorska visina je jedan od faktora koji utie na osnovnu brzinu vetra u nekoliko drava. Ako vb0 zavisi od A, vb0
je automatski proraunato.
Koeficijent kategorije vanosti objekta
Koeficijent kategorije vanosti objekta moe biti unet u zavisnosti od klasifikacije objekta ako je tako zahtevano
standardom. Nestandardne vrednosti mogu takoe biti koriene nakon potvrde.
Zona
U dravama gde karakteristino optereenje od vetra zavisi od geografske lokacije, nacionalni aneks deli dravu u
zone. Selektovana zona automatski definie osnovnu brzinu vetra.
Osnovna brzina vetra vb0 [m/s]
vbo je automatski proraunata iz parametara navedenih gore. Ova vrednost moe biti zamenjena proizvoljnom
vrednou.
Sezonski faktor cseason
Standard moe dozvoliti smanjenje dejstva vetra preko cseason faktora za privremene konstrukcije. On uzima u obzir
da se proraunata brzina vetra ne pojavljuje za vreme ivotnog veka konstrukcije. Stvarna vrednost je ostavljena na
procenu i odgovornost projektanta.
Faktor orografije co
co faktor uzima u obzir efekat orografije (brda, itd.) na brzinu vetra. Standard daje preporuke kada i kako koristiti ovaj
faktor.
Kategorija terena
Selektujte kategoriju terena iz padajue liste. Svaka kategorija odgovara podrujima navedenim ispod:
0 More ili obalno podruje izloeno otvorenom moru.
I Jezera ili ravniarska i horizontalna povrina sa zanemarljivom vegetacijom i bez prepreka.
II Povrina sa niskom vegetacijom kao to je trava i izolovanim preprekama (drvee, zgrade), koje su udaljene
za najmanje 20 visina prepreke.
III Povrina sa redovnom prekrivenou vegetacijom ili zgradama, ili, pak, izolovanim preprekama koje su
udaljene za najvie 20 visina prepreke (kao to su sela, prigradski tereni, neprekidna uma).
IV Povrina na kojoj je najmanje 15% povrine prekriveno zgradama ija prosena visina prelazi 15 m.
204
Ako su tereni drugaiji u razliitim pravcima, izabrati Razliiti u
razliitim pravcima i podesiti kategorije terena za svaki pravac
duvanja vetra zasebno.
Odabirom opcije Faktori proizvoljnog pravca omoguava etiri cdir faktora pravaca koji uzimaju u obzir dominantan
pravac duvanja vetra na datoj lokaciji, tako da brzina vetra nije ista u svim pravcima.
Podrazumevana vrednost faktora je 1.0 u svim pravcima.
Geometrija krova
Selektujte ikonu koja koja opisuje geometriju krova koja najbolje opisuje geometriju konstrukcije. Dostupni tipovi
su: ravan, na jednu vodu, na dve vode, na etiri vode i zakrivljeni krov.
Ravan Na 1 vodu Na 2 vode Na 4 vode Zakrivljen
Ivica krova ili ravan krov

Ako je dfinisan ravan krov, ivica krova ima znaajan efekat na intenzitet optereenja od vetra. etiri opcije su
dostupne: otra streha (bez parametara), parapetni zid (uneti visinu parapeta), zaobljena streha (uneti radijus
zakrivljenja), mansardna streha (uneti ugao nagiba).
Torzioni efekat
Evrokod zahteva proveru torzionih vetrova za konstrukcije osetljive na torziju. Ako je ova opcija odabrana, dodatni
sluajevi optereenja e biti kreirani za torzione vetrove.
Proraun unutranjeg pritiska
Dve opcije su dostupne za odreivanje unutranjeg pritiska. Privi metod je aproksimativni. On aplicira kritini pritisak
i optereenja od sisanja preporuena Evrokodom u razliitim sluajevima optereenja. Druga opcija zahteva unoenje
faktora zasnovanog na distribuciji otvora u razliitim pravcima i prema tome proraunava unutranji pritisak. Gde
je =0 program koristi aproksimativni metod u tom pravcu.
Prozvoljni nivo terena
Najnia taka panela optereenja selektovaih za generisanje optereenja od vetra je pretpostavljena da bude na nivou
tla prema podrazumevanim opcijama. Opcija proizvoljnog nivoa terena dozvoljava korisniku da specificira
proizvoljnu visinu te take. Ovo omoguava korisniku sprovoenje naprednih analiza kao to je razmatranje
optreenja od vetra samo za krov zgrade.
Selektovanje zidnih i krovnih panela optereenja
Nakon klika na ovaj prekida, selektovati panele optereenja koji predstavljaju zidove i krovove konstrukcije. Paneli
optereenja su automatski identifikovani kao zidovi ili krovovi prema njihovoj geometriji.
Nakon klika prekidaa U redu, optereenja od vetra su automatski generisana za selektovane panele optereenja.
Podaci o optereenju od vetra
Nakon to su optereenja vetra generisana, svi podaci u vezi sa njihovim proraunom su dostupni u Tabelama pod
Optereenja/Parametri optereenja od vetra i Parametri sluaja optereenja od vetra.
Parametri optereenja od vetra rezimira vrednosti koje nisu specifine za sluaj optereenja. Podrazumevana
podeavanja optereenja od vetra nas navode na optereenja od vetra nezavisna od smera, tako da su parametri za sva
etiri pravca isti. Ako korisnik definie kategorije terena u zavisnosti od pravca i/ili faktore proizvoljnog pravca, ove
vrednosi postaju razliite u svakom od pravaca.
Parametri sluaja optereenja od vetra rezimira parametre specifine za svaki sluaj optereenja od vetra. Ovi
parametri su grupisani prema generisanim zonama na selektovanim panelima optereenja. Broj nakon oznake zone
upuuje na injenicu da postoji vie od jednog tipa zone u modelu u selektovanom sluaju optereenja. Zone zida (A-
E) su podeljene na dve povrine za visoke zgrade. 1uvek odgovara donjoj, a 2 gornjoj povrini zidova. Viestruke
krovne zone istog tipa su dostupne za krovove na jednu vodu (F) i na dve vode (F-I).
4.10.15. Optereenje od fluida
Omoguava definisanje optereenja pritiska

karakteristinog za fluide na selektovanim ploa
ili ljuska elementima. Stvarna vrednost
optereenja je proraunata iz vrednosti
sraunatih u uglovima elemenata.
Optereenja fluidom definisana sa istim
karakteristikama se tretiraju kao jedno
optereenje, tako da ako je isto optereenje
kreirano na vie elemenata klikom na konturu
bilo kog elementa selektuju se sva optereenja
nad njima pa je time i olakana i izmena
parametara.
Za promenu optereenja samo nad odreenim

elementima koristiti parcijalno selektovanje, na
primer koristiti okvir za selekciju oko
elemenata.
4.10.16. Sopstvena teina
Sopstvena teina elemenata (kojima su dodeljeni materijali) modela automatski se proraunava na osnovu
povrine poprenog preseka, zapreminske mase materijala i gravitacionog ubrzanja g i duine ili povrine
elementa. Ovo podeljeno optereenje deluje u pravcu vektora gravitacionog ubrzanja.
Prikaz na ekranu je isprekidanom linijom du linijskih elemenata ili kontrura oblasti/povrina i oznakom G
svetlo plave boje, ako je ukljuen prikaz oznaka optereenja.
4.10.17. Promena u duini (greka izrade elementa)
Za elemente greda moe da se definie optereenje

uzrokovano promenom (ili grekom) duine dL. U pitanju
je sila koja je potrebna da greda koja je dua ili kraa
(dL>0 tj. dL<0) promeni duinu do potrebnog razmaka
odgovarajuih vorova modela.
Definie se vrednost dL [m].

Ovo optereenje ima isto dejstvo kao i temperaturno optereenje dT dL L ;
gde je - temperaturni koeficijent linearnog irenja materijala [1/C].
206
4.10.18. Zatezanje/pritisak
Za elemente tapova i greda moe da se definie inicijalna

aksijalna sila pritiska ili zatezanja (P>0 tj. P<0). Ovo
optereenje ima isto dejstvo kao i temperaturno
optereenje dT P E A .

4.10.19. Temperaturno optereenje na linijskom elementu
Temperaturni uticaj se definie za selektovane

linijske konane elemente (tap, greda ili rebro),
zadavanjem parametara koji zavise od tipa
linijskog elementa:
tap Tref - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)

T - predpostavljena temperatura u analizi
dT= T - Tref je temperaturna promena (ako je dT>0 tap se zagreva) koja se uzima u analizi.
Greda/Rebro Tref: - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)
T1: - temperatura gornjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)
T2: - temperatura donjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)
=
dT =T - Tref je temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi;
T je temperatura u teitu poprenog preseka.
yG
U lokalnom y pravcu: T T2 (T1 T2 )
Hy
zG
U lokalnom z pravcu: T T2 (T1 T2 )
Hz
Gde su,
yG, zG, i Hy, Hz karakteristike poprenog preseka.
=
Pozitivna vrednost dT oznaava porast temperature grede.
dT#=T1 - T2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.

4.10.20. Temperaturno optereenje na povrinskom elementu
Temperaturni uticaj se definie za selektovane povrinske

konane elemente zadavanjem parametara koji zavise od tipa
povrinskog elementa.
Tref: - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)
T1: - temperatura gornjeg vlakna elementa (u smeru +z ose
lokalnog sistema)
T2: - temperatura donjeg vlakna elementa (u smeru -z ose
lokalnog sistema)
=
dT =T - Tref je ravnomerna temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi;
- T je temperatura u teitu poprenog preseka.
dT#=T1 - T2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.
Referentna taka
T1
T2
=
Pri proraun membrana elemenata se uzima samo dT , a ploa samo dT# .
4.10.21. Pomeranje oslonca
Za oslonake elemente se moe zadati

translaciona: e [m] i rotaciona: [rad]
komponenta pomeranja.
AxisVM priblino reava problem
nanoenjem sile Posl. u pravcu oslonakog
elementa i tako forsirano izaziva pomeranje
oslonaca e.
Posl . K osl . e
Gde je Kosl. odgovarajua krutost oslonca.
208
Od odnosa krutosti oslonca i krutosti modela zavisi odnos
dela sile Posl koji se prenosi na oslonac i na konstrukciju, a
time i greka u reenju. Zbog toga je kod relativno malih
krutosti oslonca obavezna provera rezultata analize modela
za ovo dejstvo. Preporuka je da odnos krutosti oslonaca bude
minimalno 103 puta vea od krutosti konstrukcije iznad.
Pomeranje oslonca je pozitivno ako je u smeru lokalne ose
oslonakog elementa.
4.10.22. Uticajna linija
Ako se zada relativno pomeranje susednih poprenih

preseka tapa ili grede dobijaju se uticajne linije
komponenti sila u preseku. Relativna pomeranja e
zadaju se kao +1 ili -1.
Uticajna linija moe da se zada samo za sluaj optereenja tog tipa.

Pogledati... 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe optereenja
tap Za izabrane tapove modela reetke moe da se zada relativno pomeranje ex kao +1 ili 1.
Greda Za izabrane grede modela moe da se zada relativno pomeranje ex / ey / ez / x / y / z

kao +1 ili 1.
4.10.23. Seizmiko optereenje SE1 modul
Seizmiko optereenje se rauna po metodi spektra odgovora. Ova metoda zahteva prethodno izraunat broj
nepriguenih slobodnih tonova oscilovanja sa pripadajuim vrednostima frekvencija.
Na osnovu rezultata analize slobodnih vibracija AxisVM generie ekvivalentna horizontalna optereenja, a na
osnovu linearne statike analize modela za ova optereenja dobijaju se uticaji za svaki oblik. Nain
superpozicija ovih uticaja zavisi od primenjenih propisa.
Seizmika analiza u AxisVM-u se moe izvriti prema sledeim implementiranim propisima:
Propisi Evrokod 8 (EN 1998-1:2004)
vajcarski propisi (SIA 261:2003)
Nemaki propisi (DIN 4149:2005-04)
Italijanski propisi (OPCM 3274) ...
Program izvrava samo analize opisane u nastavku teksta (ovo Uputstvo opisuje analizu po Evrokod8 standardu;
za proraune po ostalim standardima pogledati u literaturi). Ostale sline analize po drugim propisima moraju
biti izvrene od strane korisnika. AxisVM moe da prorauna dodatne torzione momente sluajnih
ekscentriciteta masa i proveri osetljivost spratova na uticaje drugog reda.
4.10.23.1. Seizmiki proraun prema Evrokodu 8
Koraci kreiranja seizmikog optereenja i

podeavanja parametara metode spektra
odgovora:
1. Proraun prvih n tonova oscilovanja i
frekvencija.
U Pregledu tabela proveriti ekvivalentne
seizmike koeficijente u X,Y i Z pravcima.
Rezultati tonova oscilovanja e biti prikazani
samo ako je selektovan jeziak Tonovi
oscilovanja.
Ova analiza se sprovodi u tabu Analiza slobodnih
vibracia (5.2).
Svaki standard zahteva da oblici oscilovanja moraju da predstavljaju odreeni odnos ukupne mase. Na primer, u
Evrokodu 8 zahteva se 0.9 (suma koeficijenata mora iznositi najmanje 90% u svakom pravcu) i svaki ton
oscilovanja koji ima koeficijent vei od 5% u bilo kojem pravcu mora biti ukljuen.
210
Pojedinani tonovi oscilovanja se mogu ukljuiti ili
iskljuiti. Tonovi oscilovanja koji su iskljueni nee biti
uzeti u obzir pri proraunu seizmikog optereenja.
Nakon desnog klika na neku eliju Aktivne kolone
prikazuje se iskaui meni. Odabirom Ukljuiti/iskljuiti
tonove oscilovanja prikazuje se dijalog boks (na slici
desno).
Tonovi oscilovanja ispod praga korisniki definisanih
vrednosti se mogu iskljuiti. Mogue je podesiti
automatsku primenu ovog filtera zasnovanog na X, Y i
Z nakon svake analize vibracija.
2. Kreiranje novog seizmikog sluaja optereenja.

Program e kreirati vie sluajeva optereenja:
3. Postavke seizmikih parametara

Klikom na ovo dugme se moe podesiti kriva spektra odgovora i ostali parametri.
Faktor ponaanja
Faktor vanosti
Referentna vrednost
ubrzanja tla
Faktor ponaanja za
pomeranje
Klasa tla
Editor specijalnih
funkcija
Projektni parametri
spektra odgovora
Zatvaranjem dijaloga kreiraju se sledei sluajevi optereenja:

Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa 01X, 02X, ....nX, 01Y, 02Y, ....nY, 01Z, 02Z, ....nZ. Oni su seizmike
sile u X, Y ili Z pravcu a broj ispred oznaava ton oscilovanja.
Sluajevi optereenja iji naziv zavrava sa 01tX, 02tX, ....ntX, 01tY, 02tY, ....ntY.
Oni su dodatne sile torzije usled seizmikih uticaja u X ili Y pravcu.
Metoda spektra odgovora
Sd(T) (za linearnu analizu)
Program koristi dva razliita spektra za horizontalne i vertikalne seizmike uticaje.
Spektralna kriva se moe kreirati na dva naina
1. Korisniki definisana spektralna kriva.
2. Parametarski definisana spektralna kriva zasnovana na Evrokodu 8
EC8 EN1998-1 (4.2.4.)
Parametarski definisana spektralna kriva za horizontalne seizmike uticaje:
2 T 2.5 2
0 T < TB : Sd (T ) ag S

3 TB q 3
2.5
TB T < TC : Sd (T ) ag S
q
2.5 TC
TC T < TD : Sd (T ) ag S ag
q T
2.5 TC TD
TD T : Sd (T ) ag S ag
q T 2
gde su S , TB, TC, TD, definisani u EC8 EN 1998-1(Tabela 3.2,3.3.)

Podrazumevane vrednosti ovih parametara zavise od klase tla i tipa spektralne krive.
Tip spektra 1
Klasa sloja tla S TB TC TD
[s] [s] [s]
A 1,0 0,15 0,4 2,0
B 1,2 0,15 0,5 2,0
C 1,15 0,20 0,6 2,0
D 1,35 0,20 0,8 2,0
E 1,40 0,15 0,5 2,0
Tip spektra 2
Klasa sloja tla S TB TC TD
[s] [s] [s]
A 1,0 0,05 0,25 1,2
B 1,35 0,05 0,25 1,2
C 1,50 0,10 0,25 1,2
D 1,80 0,10 0,30 1,2
E 1,60 0,05 0,25 1,2
Gore navedeni parametri se mogu menjati prilikom definisanja parametarske spektralne krive.
ag : projektovano ubrzanje tla
: donja granica za projektovanu horizontalnu spektralnu krivu (preporuena vrednost je 0.2).
q : koeficijent ponaanja za horizontalne seizmike uticaje. Zavisi od tipa i materijala konstrukcije. Koeficijent
povezuje rezultate linearne analize i nelinearno (elasto-plastino) ponaanje konstrukcije.
212
Parametarski definisana spektralna kriva za vertikalne seizmike uticaje:

EC8 EN 1998-1 (3.2.2.5.)
Vertikalna spektralna kriva se izraunava iz horizontalne, ali je
ag i q zamenjeno sa agv i qv.
Podrazumevane vrednosti S, TB, TC, TD su:
Tip 1
avg/ag S TB TC TD
[s] [s] [s]
0,90 1,0 0,05 0,15 1,0
Tip 2
avg/ag S TB TC TD
[s] [s] [s]
0,45 1,0 0,05 0,15 1,0
agv : vertikalno projektovano ubrzanje tla

qv : koeficijent ponaanja za vertikalne seizmike uticaje
Torzioni uticaji (opciono) EC8 EN 1998-1
(4.3.3.3.3.)
AxisVM rauna dodatne torzione sile oko vertikalne
ose usled sluajnih ekscentriciteta masa za svaki sprat i
ton oscilovanja koristei maksimalne X i Y veliine
spratova:
M tXi FXi ( 0.05 H Yi )
M tYi FYi ( 0.05 H Xi )
gde su:
FXi i FYi horizontalne sile koje pripadaju tonu
oscilovnja i-tog sprata usled seizmikih uticaja u X ili
Y pravcu. Momenti torzije e u proraunu biti uzeti sa
oba (+ i ) predznaka ali uvek istog na svim spratovima.
Seizmike sile su
Pkr SD (Tr ) mk kr
Gde su:
kr ordinata oblika oscilovanja redukovana prema sopstvenom seizmikom koeficijentu
k: indeks stepena slobode
r: indeks tona oscilovanja
Analiza
Seizmiki uticaji su analizirni u globalnom X i Y pravcu (horizontlni)
i opciono u globalnom Z pravcu (vertikalni).
Seizmiki uticaji u X i Y pravcu se smatraju koegzistentnim i statiki nezavisnim uticajima.
Kombinacije spektra odgovora u jednom pravcu, EC8 EN 1998-1-2 (3.3.3.2.)
Maksimalne vrednosti sila i pomeranja se mogu izraunati preko dve razliite metode:
SRSS metoda CQC metoda
(Square Root of Sum of Squares): (Complete Quadratic Combination):
(Kvadratni koren sume kvadrata): (Kompletna kvadratna kombinacija):
E Ei2 E Ei rij E j
i i j
gde je E vrednost komponente pomeranja ili sile u odreenoj taki.
Kombinacija prostornih komponenti
Rvrednost rezultante maksimalnih pomeranja ili sila se moe izraunati preko koegzistentnih uticaja u X, Y i Z
pravcu preko dve razliite metode:
1. Osrednjenost kvadrata:
E 2
EX 2
EY EZ2
2. Kombinacija sa 30%:
EX ""0.3EY ""0.3EZ

E max 0.3EX "" EY ""0.3EZ
0.3E ""0.3E "" E
X Y Z
gde su:
EX, EY, EZ maksimalne vrednosti nezavisnih seizmikih uticaja u X, Y i Z pravcu.
Proraun pomeranja
Pomeranja usled nelinearnog ponaanja se raunaju na sledei nain:
Es qd E
gde je:
qd: koeficijent ponaanja za pomeranja
E : maksimalno pomeranja dobijeno linearnom analizom
Uglavnom je qd=q.
Provera osetljivosti na seizmika dejstva II reda EC8 EN 1998-1 (4.4.2.2.)
Nakon seizmike analize AxisVM proverava osetljivost na seizmika dejstva II reda svakog sprata. Koeficijent
osetljivosti je izraunat preko seizmikih uticaja u X ili Y pravcu:
Program pronalazi delove zidova na nivou sprata i odreuje centar smicanja (S) koristei metod prorauna za
tankozide poprene preseke. Konvertuje optereenja sluaja optereenja, koriena za analizu vibracija, u mase a
zatim pronalazi centar mase svakog sprata (Gm). Proraunava ukupnu masu spratova (M) i inerciju u centru mase
oko osa u Z pravcu (Imz). Rezultati se mogu pregledati u tabeli Seizmika osetljivost spratova.
Ova tabela se prikazuje meu rezultatima samo ako je selektovan jeziak Statika.
214
Seizmiki parametri , kriva spektra odgovora i metode kombinacija se mogu podesiti u dijalogu.
Nain Na treem jeziku se moe odabrati nain kombinovanja.
kombinovanja
Kombinacije modalnih odgovora

Mogue je izabrati da program odabere metodu kombinacije modalne analize ukljuivanjem na Automatski radio
dugme. Ako je Tj / Ti < 0.9 za sve oblike oscilovanja (na primer, modalna analiza se moe smatrati nezavisnom)
program bira SRSS metodu. U ostalim sluajevima bie odabrana CQC metoda.
Kombinacije komponenti seizmikog dejstva
Mogue je odabrati kvadratnu formulu ili metodu 30%.
4.10.24. Pushover optereenja SE2 modul
generisana prema regulacijama Evrokoda 8 (EN 1998-1:2004) prema podrazumevanim podeavanjima. Generisanje
optereenja koristi frekvencije nepriguenih slobodnih vibracija i odgovarajuih oblika oscilovanja modela, stoga
Pushover optereenja mogu biti generisana jedino ako je sprovedena analiza slobodnih vibracija.
optereenja su
Koraci U daljem tekstu je dat opis kako kreirati pushover sluajeve optereenja i podesiti njihove karakteristike pre
generisanja sprovoenja nelinearne statike analize.
pushover
optereenja
1. Proraunati oblike oscilovanja i frekvencije
Kada sprovodite analizu slobodnih vibracija, budite sigurni da koristite opciju konvertovanja optereenja u mase uz
odgovarajui sluaj optreenja ukoliko postoje optereenja koja su definisana da se tretiraju kao statika. Proverite
tabelu u Faktori modalnih masa u Tabelama. Rezultati analize slobodnih vibracija e se pojaviti samo ako je aktivan
tab Vibracije.
Iako u Evrokodu 8 ne postji zahtev za minimalnom vrednou koeficijenta seizmike ekvivalencije, strogo je
preporuljivo da se sprovede standardna pushover analiza samo na konstrukcije koje imaju oigledno dominantne
oblike oscilovanja u svakom od horizontalnih pravaca. Koeficijenti za svaki oblik oscilovanja su navedeni u tabeli
Faktori modalnih masa (videti iznad). Za razliku od seizmikih optereenja, standardno generisanje pushover
optereenja koristi jedan oblik oscilovanja za svaki sluaj optereenja, stoga suma koeficijenata seizmike
ekvivalencije nije od vanosti. Prema tome, nema potrebe za proraunom velikog broja oblika oscilovanja ako su
dominantne forme meu prvih nekoliko.
2. Kreirati novi sluaj pushover optereenja
Pushover sluajevi optereenja mogu biti kreirani, preimenovani i izbrisani u dijalog panelu Sluajevi optereenja i
grupe optereenja. Poetna konfiguracija od etiri slaja optereenja je kreirana klikom na prekida Pushover
optereenje.
3. Podeavanje parametara pushover optereenja

Nakon kreiranja sluajeva optereenja, parametri optereenja mogu biti podeeni klikom na prekida Pushover
analiza na traci alatki i ikona taba Optereenja.
216
Parametri za generisanje optereenja se podeavaju u
gornjem delu panela, dok se spratni nivoi koji se
koriste za proraun meuspratnih pomeranja
specificiraju u donjem delu panela. (Prethodno
definisani podaci o spratovima su takoe dostupni i
ovde).
Generisanje optereenja za odreeni pravac moe biti
onemogueno korienjem polja za potvrdu na vrhu
prozora. Ovo je korisno u sluaju kada je model
dvodimenzionalan. Za svaki pravac je potrebno prvo
sleketovati tip analize slobodnih vibracija i dodeljeni
sluaj optereenja. Polja za potvrdu ispod ukljuuju ili
iskljuuju ravnomerno ili modalno generisanje
optereenja. Opcija ravnomerne distribucije
optereenja generie sile u vorovima proporcionalne
masama dodeljene svakom voru u modelu. Opcija
modalne distribucije optereenja koristi oblik
oscilovanja optereen masama u svakom voru za
generisanje raspodele sila u vorovima. U oba sluaja
suma generisanih sila iznosi 1 kN u istom
horizontalnom pravcu.
Ako je potrebno generisati modalna optereenja, mogue je ponititi dominantni oblik oscilovanja korien za
generisanje optereenja. Vano je naglasiti da je ova opcija samo za napredne korisnike i da Evrokod 8 zahteva
upotrebu dominantnog oblika oscilovanja za analizu. Broj u zagradi pored svakog oblika oscilovanja ukazuje na
odgovarajui koeficijent seizmike ekvivalencije.
Pushover optereenja se generiu tek nakon zatvaranja dijalog panela. Neporebni sluaevi optereenje su tada takoe
uklonjeni.
Takoe je mogue obuhvatiti efekte sluajnih ekscentriciteta i rezultantu torzionih momenata. AxisVM proraunava
sistem sila ekvivalentan torzionim momentima za svaki sprat. Suma dodeljenih pushover optereenja e jo uvek biti
1 kN, ali e rezultanta sile imai ekscentricitet to e prouzrokovati torziju.
4. Pokretanje Nelinearne Statike Analize
Nakon definisanja optereenja za pushover sluajeve optereenja, pushover analiza treba da se pokrene korienjem
prekidaa Nelinearna Statika Analiza ispod taba Statika analiza glavnog prozora. Podeavanje kontrile reenja na
Pushover dozvoljava korisniku da definie parametarski i konstantni sluaj ptereenja. Parametarski sluaj
optereenja je tipino pushover sluaj optereenja, meutim, AxisVM dozvoljava korisnicima da i ostale sluajeve
opetreenja definiu kao parametarske. Konstantni sluaj optereenja predstavlja gravitaciona optereenja u veini
sluajeva. Ostala podeavanja ovog dijalog panela su objanjena u poglavlju 6.1 Statia analiza.
Kontrolni vor bi trebalo da bude jedan od vorova na vrhu konstrukcije. Vano je podesiti pravac analize saglasno
pravcu parametarskog sluaja optereenja. Stabilnost analize moe biti poveana u znaajnoj meri poveanjem broja
inkremenata. Praenje geometrijske nelinearnosti je preporueno za pushover analaize. Analiza se pokree klikom na
prekida U redu.
Generisanje kriva kapaciteta i srodnih rezultata je objanjeno u poglavlju 6.1.4 Krive kapaciteta pushover analize.
4.10.25. Globalna imperfekcija

Nakon selektovanja sluaja optereenja Imperfekcija, gornja ikona za optereenje imperfekcije postaje osposobljena.
Nakon podeavanja parametara imperfekcije, globalna imperfekcija je aplicirana na konstrukciju (prikaz njene
amplitude je uvean da bi bila vidljivija).
Sluajevi optereenja imperfekcije mogu da doprinesu kombinacijama optereenja koje se koriste za izvoenje
analize sa geometrijskom nelinearnou. vorovi e biti pomereni sa njihovih originalnih poloaja i ostala optereenja
u kombinaciji e biti aplicirana na deforminasu konstrukciju.
Parametri Globalna imperfekcija zahteva sledee parametre.
Pravac Definie pravac pomeranja. Moe da deluje
zanoenja u globalnom X ili Y pravcu
pod Proizvoljnim uglom merenim od globalne X ose.
Nivo osnove To je Z0 nivo gde zaopinje zanoenje. Dve opcije su dostupne:
Podesiti ga na Najniu taku u modelu.
Podesiti ga na proizvoljan nivo Z0.
Visina Visina konstrukcije se meri od nivoa osnove Z0. Dostupne opije su:
konstrukcije od Podesiti je na najviu taku u modelu.
nivoa osnove Podesiti je na proizvoljnu vrednost h.
Nagib Nagib je proraunat preko sledee formule = 0hm, gde je:
2 2
h faktor redukcije h = i h 1,
([]) 3
1
m faktor redukcije m = 0.5(1 + ) gde je m broj stubova po nivou.

4.10.26. Prethodno naprezanje PS1 modul
Kablovi se mogu dodati kontinualnom odabiru greda ili rebro elemenata. Nakon definisanja karakteristika
kabla i procesa prethodnog naprezanja AxisVM rauna trenutne gubitke i ekvivalentno optereenje na kraju
procesa prethodnog naprezanja (sluaj optereenja naziv-T0). Nakon zavrene statike analize izraunava
vremenske gubitke i ekvivalentno optereenje usled njih iz rezultata kvazi-trajnih kombinacija (sluaj
optereenja naziv-T1). Trajektorija kablova se moe generisati korakom koji zadaje korisnik.
Kablovi za prethodno Prvi jeziak u panelu slui za definisanje parametara kabla i njegove geometrije.
naprezanje
Ikone na vertikalnoj paleti pored liste kablova su:

Dodavanje novog prethodno napregnutog kabla. Koristei paletu pored dijagrama moemo definisati
geometriju novog kabla.
Geometrijske transformacije kabla
218
Kablovi oznaeni u razgranatom prikazu levo mogu se pomerati translatorno ili kao u ogledalu. Mogu se i
samo kopirati ili pomerati. Kopirani kablovi preuzimaju proces i parametre prethodnog naprezanja kopiranog
kabla.
Brisanje kabla. Brie oznaeni kabel.
Parametri oznaenog kabla se prikazuju pored liste kablova. Vrednosti parametara se mogu menjati.
Ep Moduo elastinosti elinog kabla.
Ap Povrina poprenog preseka kabla.
fpk Karakteristina vrstoa elinog kabla na zatezanje.
Koeficijent trenja izmeu kabla i cevi.
k Sluajno ugaono pomeranje (obrtanje) unutranjih kablova po jedinici duine. Pokazuje
preciznost izrade. Obino je 0,005 < k < 0,01.
Rmin Minimalni radijus krivine. Ako je radijus krivine manji od zadatog minimalnog, kabel se
prikazuje crvenom bojom.
Za crtanje geometrije kabla kliknuti na ikonu na vertikalnoj paleti pored crtea i uneti poetnu taku. AxisVM
odreuje putanju kroz tu taku kao kubnu krivu radi smanjenja krivine. Za svaku taku trajektorije moe se
uneti ugao tangente na krivu unosom ugla (gledajui od gore) i ugla (gledajui sa strane) u datu tabelu.
Vrednosti unosa su izmeu -180 i 180. Poetne vrednosti su 0 (automatski zadate). Prevlaenjem miem
se moe menjati poloaj taaka na neku novu poziciju.
2D crtanje kabla. Take trase kablova mogu se definisati klikom na dijagramu ili unoenjem koordinata.
Dupli klik ili desno dugme mia/Izvri je za definisanje krajnje take kabla. Pozicija kabla unutar preseka
elementa se definie samo za prvu taku. Ostale take e biti u lokalnoj x-z ravni koja sadri prvu taku.
Koraci crtanja kabla u 2D:
Koraci u cratnju 1. Oznaiti poziciju na poprenom preseku elementa gde e se postaviti prva taka trase kabla.
kablova za U odgovarajuem pogledu postaviti kabel na poziciju u poprenom preseku. Pozicija kabla se moe
prednaprezanje u 2D postaviti i pri vrhu ili dnu poprenog preseka u zavisnosti od debljine zatitnog sloja betona.
prikazu Pozicija kabla u slobodnoj taki
Pozicija kabla u neutralnoj osi
Pozicija kabla na vrhu preseka
Pozicija kabla na dnu preseka
2. Pratei prvu poziciju take kabla mogu se postaviti ostale, po podunoj osi elementa.
3D crtanje kabla. Pozicija kabla unutar poprenog preseka se mora definisati u svakoj taki. Zavretak unosa
geometrije se obavlja klikom na desno dugme mia/Izvri .
Koraci crtanja kabla u 3D:
1. Oznaiti poziciju na elementu gde e se postaviti prva taka trase kabla.

2. U odgovarajuem pogledu poprenog preseka postaviti kabel na odgovarajuu poziciju.
Za definisanje ostalih taaka ponoviti opisane korake.

Dodavanje nove poetne take. Kliknuti na ikonicu za dodavanje nove take putanje kabla. U sluaju vie
kablova, ova funkcija je dostupna samo za aktivni (izabrani) kabel.
Brisanje poetnih taki. Klikom na ovu ikonicu briemo selektovanu taku. Posle brisanja jo jedne take
putanje brie se cela geometrija kabla. U sluaju vie kablova ova funkcija je dostupna samo za aktivni
kabel.
Tabela taaka Karakteristika taaka koje odreuju geometriju
geometrije kabla kabla mogu se menjati u tabeli. Koristei paletu sa
strane tabele moe se dodati nova taka ili izbrisati
postojea.
Dodavanje nove take Kopiranje podataka o kablu na Clipboard
Brisanje selektovanih linija Ubacivanje podataka o kablu sa Clipboarda

Postavke. Podeavanje pomone mree i kursora podunog i poprenog dijagrama se mogu podesiti pomou
ove komande. Pogledati 2.16.19.1 Raster i kurzor
Proces prethodnog Drugi jeziak u paleti slui za definisanje procesa prethodnog naprezanja zadavanjem redosleda odreenih
naprezanja operacija.
Mogue operacije i parametri:

Prethodno naprezanje sa leve/desne/obe strane
Sila kao deo karakteristine vrednosti relaksacije elika
Relaksacija kabla sa leve/desne/obe strane (fpk ).
Kotva sa leve/desne/obe strane Ucrtane kotve sprave za ukotvljavanje
Brie poslednju operaciju sa liste.
Beton Trei jeziak u slui za proveru karakteristika betona. ecs() oznaava napone
koji se javljaju usled skupljanja betona tokom vremena i mogue je zadati
vrednost u .
Rezultati Ako su parametri, geometrija i proces prethodnog naprezanja svih kablova zadovoljavajui, kreira se i etvrti
jeziak na panelu i u njemu se prikazuju dijagrami rezultata prethodnog naprezanja. Ako se selektuje jedan
kabel sa liste levo, prikazuju se dva dijagrama. Prvi je dijagram stvarnog prethodnog naprezanja kabla (fp
/fpk) i ekvivalentne sile prethodnog naprezanja (F), a ako ih je vie selektovano dijagram prikazuje rezultantu
ekvivalentnog optereenja selektovanih kablova za prethodno naprezanje.
220
Trenutni gubici
1. Gubici usled trenja kablova i zatitne cevi na x poziciji merenoj od take ukotvljavanja duinom kabla
za prethodno naprezanje se raunaju kao:
(x ) max (1 e( kx) )
,
gde su:
max Maksimalni napon u kablu
Suma apsolutnih ugaonih pomeranja na duini x.
2. Gubici usled trenutnih deformacija betona se raunaju kao:
j c
Pel Ap Ep
Ecm
,
gde su:
c Odstupanja napona u teitu poprenog preseka
j = (n1) / 2n, de je n broj naponskih koraka
Ecm Sekantni moduo elastinosti betona
3. Gubici ukotvljavanja usled uklinjavanja kotvi.
Trajni gubici u kablu
Trajni gubici sile usled skupljanja i teenja betona i relaksacije kabla se rauna kao
Ep
csEp 0,8 pr c,QP
Ecm ,
Pc sr A p c sr A p
Ep A p
) 1 0,8
A 2
1 (1 c zcp
Ecm Ac Ic
gde su:
c+s+r gubici u kablu usled gore navedenih efekata
Ecm sekantni moduo elestinosti betona
pr trajni apsolutni gubitak u kablu usled relaksacije kablova
u sluaju 2. relaksacione klase :
pr max 0,661000e9,1 5000,75(1 ) 105 ,
u sluaju 3. relaksacione klase:

pr max 1,98 1000 e8 500 0,75(1 ) 10 5
gde je 1000 = 2,5% gubitak usled relaksacije na prosenoj temperaturi od 20C posle
1000 asova nakon prethodnog naprezanja.
konana vrednost koeficijenta teenja
c,QP napon prijanjanja izmeu betona i kablova usled sopstvene teine i poetne sile prethodnog
naprezanja i drugih relevantnih kvazi-stalnih dejstava
Ap ukupna povrina poprenog preseka kablova
Ac povrina poprenog preseka betona
Ic moment inercije betonskog preseka
zcp rastojanje izmeu teita betonskog preseka i kablova
Tabela trase kablova Poslednji jeziak slui za kreiranje tabele trase kablova za selektovane prethodno napregnute kablove
zadatim inkrementom i opcionim pomakom poetka. Tabela se sastoji od lokalnih y i z koordinata
selektovanih kablova u izraunatom poloaju x.
Definisana poetna taka je uvek prikazana u tabeli trase kablova.
Glavna traka alatki Glavna traka alatki sadri dva dugmeta.
Kopira crte aktivnog jezika u Clipboard kao Windows metafajl. Na ovaj nain se dijagram moe ubaciti
u neku drugu aplikaciju (na primer, Word).
Kopiranje dijagrama
Ctrl+C
tampa izvetaj o prethodnom naprezanju koristei dijagrame i tabele. Mogu se selektovati kablovi i stavke
izvetaja kao i pozicija crtea (poloeno ili uspravno) i postaviti razmera (Postavke tampanja crtea).
tampanje
Ctrl+P
Popreni preseci se mogu selektovati za tampanje dijagrama poprenih preseka.
Meni Do sledeih funkcija se moe doi i preko menija:

Fajl
tampanje Videti Glavna traka alatki / tampanje

Ureivanje
Poniti/Ponovi Ponitva efekte prethodne komande./ Izvrava ponitenu komandu.

poniteno
222
Kopiranje dijagrama Pogledati Glavna traka alatki / Kopirnje dijagrama

Geometrijske Pogledati Prethodno napregnuti kablovi / Geometrijske transformacije prethodno napregnutih kablova
transformacije
prethodno
napregnutih kablova
Spajanje konektovanih Ako je vie od jedne grede ili rebra selektovano i ako sadre konektovane kablove ova funkcija ih spaja.
kablova Takoe, spajanje funkcionie i na jednom elementu.
Prozor
Koordinate Ureivanje podunih i poprenih dijgrama je olakano ako se koristi panel koordinata.
Prikaz ovog panela se moe ukljuiti i iskljuiti.
Informacije Na dijagramima informacioni panel se pojavljuje prikazujui specifine informacije o dijagramima. Prikaz
ovog panela se moe ukljuiti i iskljuiti.
4.10.27. Pokretna optereenja
Omoguava modelovanje pokretnog optereenja konstantnog intenziteta kao to je prelazak vozila preko mosta
ili kretanje krana po kranskoj stazi.
Da bi se definisalo pokretno optereenje, mora biti prethodno kreiran sluaj optereenja Pokretno optereenje.
Ovaj sluaj optereenja se moe kreirati preko jezika palete Optereenja, klikom
na Sluajevi optereenja, Grupe optereenja. Pogledati 4.10.1 Sluajevi optereenja, grupe optereenja.
Ikonica pokretno optereenje e biti dostupna samo ako je tekui sluaj optereenja pokretno optereenje.
Nakon definisanja optereenja automatski e se generisati novi sluajevi optereenja u zavisnosti od broja
navedenih koraka pokretnog optereenja. Automatski kreirani sluajevi optereenja se ne mogu brisati ili
pomerati pojedinano u neku drugu grupu. Poveanjem broja koraka optereenja, poveae se i broj sluajeva
odgovarajueg optereenja a smanjenjem broja koraka neki sluajevi optereenja e ostati neiskorieni. Ti
sluajevi e biti izbrisani tek pri snimanju datoteke modela.
Simboli pokretnog optereenja mogu biti prikazani na dva naina. Prva opcija je za crtanje samo tekue faze.
Druga opcija je za crtanje (prikaz) drugih faza u sivoj boji.
4.10.27.1. Pokretna optereenja po linijskim elementima
Pokretno optereenje na linijskim elementima predstavlja model pokretnog optereenja po odreenoj putanji u
N koraka.
Model optereenja moe da sadri bilo koju kombinaciju koncentrisanog i raspodeljenog optereenja.
Pojedinana optereenja u modelu mogu biti lokalna ili globalna i mogu se zadati njihova pozicija i intenzitet.
Na ovaj nain moe se zadati vertikalno optereenje od krana kao i horizontalne sile koje deluju na nosa krana
istovremeno.
Nova optereenja na putanji se mogu kreirati klikom na ikonicu + i popunjavanjem odgovarajuih polja u
tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisanje optereenja ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice, brie
se red.
eme optereenja mogu biti snimljene pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo uitane u model.
Nakon definisanja optereenja potrebno je uneti putanju po kojoj se ono kree. Mogua putanja kretanja je
samo po kontinualnom nizu greda ili rebara. Nakon odabira elemenata definie se poetna i krajnja taka
putanje optereenja. Ove take moraju biti vorovi konstrukcije na toj putanji.
Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje u kojem se moe definisati i vrednost N - broj koraka
optereenja rasporeenih po putanji.
Lokalni z pravac optereenja uvek odgovara lokalnom z pravcu elementa po kojem se kree.
Produenje, skraenje ili prekid linijskog elementa na putanji optereenja automatski e preraunati faze
optereenja.
U prvoj fazi optereenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) e biti postavljeno na poetnu taku. U
poslednjoj fazi, na krajnu taku e biti postavljeno optereenje sa najveom koordinatom (poslednje u nizu).
Nain kretanja
krana
U prvoj fazi optereenje sa najveom koordinatom (poslednje u nizu) e biti postavljeno na poetnu taku. U
poslednoj fazi na krajnu taku e biti postavljeno optereenje sa najmanjom koordinatom (prvo u nizu).
Nain kretanja po
mostu
Jedan smer: Optereenje se kree od poetne do krajnje take u N koraka.
Kruna putanja: Optereenje se kree od poetne do krajnje take i nazad u 2N koraka.

224
4.10.27.2. Pokretna optereenja na oblasti
Ovaj tip optereenja je pogodan za definisanje optereenja od vozila. Model optereenja se sastoji od
koncentrisanih ili pravougaonih optereenih povrina u paru koje predstavljaju tokove na osovini; u predstavlja
irinu vozila, dok a i b oznaavaju pravougaone dimenzije toka (povrinu koja se uzima za optereenje od
toka). Osovinsko optereenje F e biti ravnomerno raspodeljeno na dva toka. Modeli optereenja mogu biti
snimljeni pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo uitani.
Prekidai tip optereenja i pravci sa leve strane odreuju karakteristike svih optereenja unetih u tabelu.
Nova optereenja na putanji se mogu kreirati klikom na ikonicu + i popunjavanjem odgovarajuih polja u
tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisanje optereenja ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice, brie
se selektovani red.
Posle definisanja optereenja potrebno je uneti putanju po kojoj se kree koja mora biti kontinualna polilinija
koja prolazi kroz oblast.
Putanja ne mora biti u istoj ravni i moe da prelazi otvore u oblasti ili prazne prostore izmeu oblasti. Poetna
i krajnja taka putanje su prva i poslednja taka polilinije.
Svaka faza pokretnog optereenja po povrini sadri samo ono optereenje koje zaista pripada povrini po kojoj
se kree. Lokalni z pravac optereenja je isti kao i lokalni z pravac oblasti po kojoj se kree.
U sluaju da je putanja optereenja na ivici dve ili vie oblasti u razliitim ravnima u obzir e biti uzete samo
oblasti aktivnih sklopova. Lokalni z pravac e se odrediti nalaenjem povri sa najmanjim uglom izmeu
lokalnog z i globalnog Z pravca.
Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje ukojem se moe definisati i vrednost N - broj koraka
optereenja rasporeenih po putanji.
Promena geometrije oblasti dovodi do automatskog ponovnog prorauna faza optereenja.
U prvoj fazi optereenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) e biti postavljeno na poetnu taku. U
poslednjoj fazi, na krajnu taku e biti postavljeno optereenje sa najveom koordinatom (poslednje u nizu).
Nain kretanja
krana
U prvoj fazi optereenje sa najveom koordinatom (poslednje u nizu) e biti postavljeno na poetnu taku. U
poslednoj fazi, na krajnu taku e biti postavljeno optereenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu).
Nain kretanja po
mostu
Jedan smer: Optereenje se kree od poetne do krajnje take u N koraka.
Kruna putanja: Optereenje se kree od poetne do krajnje take i nazad u 2N koraka.

4.10.28. Dinamika optereenja (time-history analiza) DYN modul
Dinamika optereenja u vorovima i funkcije ubrzanja se mogu definisati za time-history analizu.

Funkcije ubrzanja se mogu koristiti za seizmiku analizu. U tom sluaju, preporuljivo je objediniti odgovarajue
seizmike akcelerograme i dodeliti te funkcije oslonakim vorovima za analizu uticaja zemljotresa. Ova metoda
prua tanije rezultate nego metoda spektra odgovora i moe se primeniti ak i ako su u modelu definisani i
nelinearni elementi (nelinearni oslonci, tapovi samo na zatezanje, itd.). Njena mana je ta, to se ne moe
kombinovati automatski sa ostalim tipovima optereenja.
Za definisanje optereenja u vorovima ili funkcije ubrzanja aktuelni sluaj optereenja mora biti dinamiki
sluaj optereenja. Pogledati Error! Reference source not found. Error! Reference source not found..
Definisanje
funkcije
Dinamika optereenja i funkcije su definisane pomou funkcija koje opisuju parametar u toku vremena.
Ureivanje funkcija je omogueno iz dijaloga definisanja dinamikog optereenja.
Funkcije se moraju zadati u paru vrednosti u tabeli. Ikonica plus znaka dodaje novi red, a ikonica Brisati brie
selektovane redove. Funkcije se iscrtavaju automatski i mogu se tampati, kao i ponovo koristiti. Da bi se mogle
ponovo koristiti potrebno ih je snimiti u bazu funkcija. Snimljene funkcije se mogu ponovo uitati, ureivati i
snimiti pod drugim nazivom. Funkcije se snimaju u posebne *.dfn fajlove u dfn direktorijumu u glavnom
direktorijumu programa.
Tabela funkcija ureivanja

Dodavanje novog reda u tabeli.
Brie selektovani red iz tabele.
Kopira selektovane elije u clipboard.
Ubacuje sadraj iz clipboard-a u tabelu.
Ureivanje formula.
Funkcija optereenja f(t) se moe zadati kao formula. Dostupne
su sledee operacije i funkcije: +, , * , /, (, ), sin, cos, tan, exp,
ln, log10, log2, sinh, cosh, tanh, arcsin, arccos, arctan, arcsinh,
arccosh, arctanh, int, round, frac, sqr, sqrt, abs, sgn, random.
random(t) bira nasumino broj izmeu 0 i 1.
Maina koja rotira oko Y ose ima funkciju dinamikog
optereenja sa sledeim X i Z komponentama:
fx(t) =a* cos(t+) and fz(t) =a* sin(t+)
Kako su funkcije predstavljene kao niz vrednosti sa korakom t
i Tmax , mora se zadati ukupno vreme.
226
Dijagrami i funkcije izvetaja
tampa dijagrame i tabele.
Kopira dijagrame i tabele u clipboard.
Pokree Kreator izvetaja.
Snima dijagrame u Galeriju. Pogledati u... 2.10.5 Galerija slika
Prethodno snimljena funkcija u bazu se moe uitati selektovanjem njenog naziva iz padajue liste.
Menja naziv tekue funkcije.
Snima tekuu funkciju u bazu.
Uitava funkciju iz baze.
Poetna taka funkcije mora biti postavljena na t=0. Ova vrednost se ne moe menjati ili brisati.
Ako je optereenje zadato samo za T > 0 , vrednost funkcije izmeu 0 i T mora biti nula.
Dinamiko Za definisanje dinamikog optereenja u
optereenje u vorovima potrebno je selektovati vorove i
vorovima zadati parametre u dijalogu.
Za svaku komponentu mogue je zadati
intenzitet i dinamiku funkciju optereenja
opisujui vremensku nezavisnost koeficijenta
optereenja.
Da bi se koristila postojea funkcija iz baze
kliknuti na prvu ikonicu sa strane pored
padajueg menija. Za izmenu funkcije kliknuti
na drugu ikonicu.
Pravci delovanja optereenja mogu biti
globalni X, Y i Z pravci ili se mogu definisati
odabirom reference i u tom sluaju postoji
samo jedna komponenta sile i momenta.
Mogue je definisati konstantno (vremenski nezavisno) optereenje selektovanjem <Statiko> iz padajueg

menija Funkcija dinamikog optereenja.
Stvarna vrednost komponente optereenja u trenutku t bie izraunata kao Fi (t ) Fi f (t ) , na primer, intenzitet
optereenja je pomnoen koeficijentom vremenski zavisnog optereenja.
Ako se dinamiko optereenje definie u osloncu sa ve postojeim dinamikim optereenjem, ono e biti
prepisano.
Ureivanje, Dinamika optereenja se mogu ureivati ili brisati na isti nain kao i statika optereenja.
brisanje
Dinamika optereenja su prikazana isprekidanim utim strelicama.

Dinamiko Funkcija ubrzanja se moe dodeliti u bilo kom
ubrzanje takastom osloncu modela. Za svaku komponentu
oslonaca moe se dodeliti intenzitet ubrzanja i funkcija
dinamikog optereenja opisujui vremensku
zavisnost koeficijenta optereenja.
Stvarna vrednost ubrzanja u vremenu t e biti
izraunata kao
ai (t ) ai f (t ) ,
Na primer, ubrzanje je pomnoeno vremenski
zavisnim koeficijentom optereenja.
Ubrzanje deluje u donjoj zoni oslonca. Ubrzanje oslonakog vora moe biti razliito jer zavisi od krutosti
oslonca.
Ako se definie ubrzanje za oslonac sa postojeim optereenjem ubrzanja, ono e biti prepisano.
Ako u voru postoji vie oslonaca, ubrzanje e delovati na sve oslonce.
Dinamiko Ubrzanje vorova se moe dodeliti za bilo
ubrzanje vorova koji vor modela. Za svaku komponentu
moe se dodeliti intenzitet ubrzanja i funkcija
dinamikog optereenja opisujui
vremensku-zavisnost koeficijenta
optereenja. Stvarna vrednost ubrzanja u
vremenu t e biti izraunata kao
ai (t ) ai f (t )
Na primer, ubrzanje je pomnoeno
vremenski zavisnim koeficijentom
optereenja.
Ako se definie ubrzanje za oslonac sa postojeim optereenjem ubrzanja, ono e biti prepisano.
Za definisanje ubrzanja tla za seizmiku analizu mora se definisati ubrzanje takastog oslonca.
Ureivanje, Dinamika ubrzanja se mogu ureivati ili brisati na isti nain kao i statika optereenja.
brisanje
Dinamiko ubrzanje je prikazano kao krunica i uta strelica.
4.10.29. Mase u vorovima
U analizi slobodnih vibracija koriste se mase koncentrisane

u vorovima modela, zadate komponentama u globalnom
sistemu (MX, MY, MZ,).
U analizi slobodnih tonova oscilovanja po teoriji II reda
optereenja koja su posledica postojanja koncentrisanih
masa uzimaju se u obzir kao i mase koje odgovaraju
zadatom optereenju..
Ako mase imaju istu vrednost u svim pravcima
ukljuivanjem prekidaa Primeniti istu masu u svim
pravcima dovoljno je definisati jednu vrednost mase.
U dinamikoj analizi mase i ubrzanja u vorovima uestvuju
u dinamikim optereenjima i uzrokuju pojavu pomeranja i
sila u modelu.
Na ekranu se prikazuju kao dva tamno crvena koncentrina kruga.

228
4.10.30. Modifikacija
Modifikacija Za modifikaciju optereenja:

1. Drati pritisnuti dirku [Shift] na tastaturi i selektovati optereenje koja treba modifikovati (ili
optereene elemente). Mogua je selekcija i preko dijaloga za selekciju, ...
2. Na paleti kliknuti na ikonicu tipa optereenja.
3. Ukljuiti prekidae pored vrednosti koje treba izmeniti.
4. Definisati nove vrednosti.
5. Zatvoriti dijalog klikom na dugme U redu.
Direktan nain Ako je aktivan jeziak Optereenja, kliknuti na konani element ije pripadajue optereenje treba
modifikacije modifikovati. Ako na element deluje vie optereenja selektuje se samo jedno i to najblie poziciji kurzora.
Ako se selektuje vie konanih elemenata izvrie modifikacija svih optereenja klikom na jedno od njih. Ako
se klikne na neselektovani element dijalog selekcije se zatvara i omoguava se modifikacija optereenja na koje
je kliknuto.
U sutini, modifikacija je postupak slian definisanju optereenja ali doputa da se promene neki
parametri optereenja, bez ponovnog zadavanja ostalih, kao i da se ne zada optereenje za elemente koji
su bili neoptereeni. Ako je aktiviran prekida Definisanje, modifikacija se odnosi na sve selektovane
elemente, linije ili povrine. Ako su selektovani elementi sa optereenjima razliitim od tipa optereenja
koji se modifikuje ona ostaju nepromenjena.
4.10.31. Brisanje
[Del] Pogledati... 3.2.8 Brisanje
4.11. Mrea konanih elemenata (MKE)
Klik na jeziak palete menija omoguava kreiranje, funkcije proguenja i proveru oblika mree konanih
elemenata linijskih elemenata i oblasti.
4.11.1. Generisanje mree konanih elemenata
Automatska provera i detekcija preklapajuih linija i nedostajuih presenih taaka tokom generisanja MKE
smanjuje pojavu greke geometrije modela.
Zahvaljujui podrci za procesore sa vie jezgara ugraenoj u AxisVM, potrebno vreme za generisanje MKE
se moe znatno smanjiti (na raunarima koji poseduju vie jezgara i/ili procesora).
4.11.1.1. Mrea linijskih konanih elemenata
U analizi konanih elemenata koriste se linearni elementi konstantnog poprenog preseka tako da se elementi
oblika krunog luka kao i oni sa promenljivim poprenim presekom moraju podeliti. Tanost reenja zavisi od
gustine podele mree linijskih konanih elemenata.
Mrea liniskih konanih elemenata se moe ukloniti ili promeniti kao i mrea oblasti. Uklanjanjem mree se
ne briu optereenja i karakteristike linijskih elemenata.
Mrea se moe definisati i za linijske elemente konstantnog poprenog preseka, to je naroito korisno prilikom
nelinearne analize gde je potrebno podeliti linijske elemente radi postizanja vee tanosti reenja.
Parametri za Mrea se moe kreirati prema razliitim kriterijumima:
generisanje mree
linijskih konanih
elemenata
Maksimalna razlika u odnosu na kruni luk: Rastojanje ne sme prei zadatu vrednost.
Maksimalna duina elementa: Duina konanog elementa ne sme prei zadatu vrednost.
Podela na N jednakih delova: Linijski element se deli na N delova.
Po uglu: Centralni ugao konanog elementa krunog luka ne sme prei zadatu vrednost.
4.11.1.2. Mrea nad oblastima
Nad selektovanoj oblasti je mogue generisati

trougaonu mreu konanih elemenata definisanjem
veliine duine ivice elementa mree. Prilikom
generisanja mree uzimaju se u obzir svi otvori,
unutranje linije i take u oblasti. Mree mogu i da
prate vrednosti optereenja iznad odreenog
intenziteta i da se prilagoavaju u odnosu na njih.
Veliina Mogue je definisati prosenu veliinu konanog
elementa mree elementa. Generisana mrea moe da sadri elemente
vee i manje veliine od definisane vrednosti.
Mrea Mree e pratiti oznaena optereenja ako intenzitet
prilagoena optereenja prevazie definisanu vrednost.
optereenjima Optereenja u vorovima e kreirati mreu vorova, a
linijska optereenja mreu linija.
Nain podele Ujednaena veliina mree

konture Granine linije oblasti i unutranje linije e biti podeljene u zavisnosti od veliine mree da bi se odrala
zadata vrednost veliine elemenata mree.
Promenljiva veliina mree
Promenljiva mrea prati geometriju oblasti i proguuje se smanjivanjem veliine elemenata gde god je to
potrebno.
Ako je ukljueno Generisanje mree samo u oblastima gde je nema mrea se nee generisati nad oblastima gde
je to ve izvreno.
Ako je ukljueno Proraun preseka oblasti, preseci oblasti su automatski izraunati pre kreiranja mree.
Proraun preseka oblasti: Ako oblast preseca neka druga oblast i ako je ukljuena ova opcija, presek oblasti se
proraunava pre kreiranja mree konanih elemenata i mrea sadrati i presene linije.
Napredak procesa generisanja mree se moe pratiti u prikazanom prozoru i prekinuti u svakom trenutku pomou
dugmeta Odbaci.
Generator mree koristi samo krajnje take greda konanih elemenata koje se nalaze u ravni oblasti i
zanemaruje njihove pripadajue podele mree. Rebro konani elementi su pripojeni sa svojom
linijskom podelom mree zato to se mogu definisati i na ivicama povrine.
Ako je nad oblasti ve kreirana etvorougaona ili trougaona mrea, genarator ih ne menja ve ih samo
pripaja novoj mrei.
230
Pre generisanja mree Trougaona mrea etvorougaona mrea sa

trouglovima
Ako je preko postojee mree generisana nova mrea (razliite veliine elemenata od postojee), nova mrea
e zameniti postojeu.
4.11.2. Proguavanje mree
Ovom funkcijom moe da se progusti mrea povrinskih konanih elemenata. Novonastali konani elementi
nasleuju osobine postojeih elemenata (materijal, popreni presek/debljina, reference, itd.).
Potrebno je ponovo zadati stepene slobode vorova posle proguivanja, obzirom na to da se definisanje
stepena slobode vorova ne obavlja automatski.
Mogunosti proguivanja:
Ravnomerno Omoguava ravnomerno proguenje selektovane mree na veliinu zadate maksimalne duine stranice
povrinskog elementa proguene mree.
Pre proguivanja Nakon proguivanja

Podelom Omoguava proguenje
elemenata na selektovane mree podelom
jednake delove elemenata kao na prikazanim
slikama ispod.
etvorougaoni element Trougaoni element
Pre Posle
Oko vorova Proguivanje mree obavlja se samo u zoni selektovanih vorova (stubovi, oslonci i sl.), podelom elemenata
spojenih u selektovanim vorovima, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).
Pre Posle
Uz ivice Proguivanje mree obavlja se samo u zoni selektovanih ivica (zidovi, linijski oslonci, optereenja i sl.),
podelom elemenata spojenih selektovanim ivicama, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).
Pre Posle
4.11.3. Provera konanih elemenata
Program proverava minimalni ugao povrinskih konanih elemenata ().

Trougaoni konani element je deformisan ako je 15.
etvorougaoni konani element je deformisan ako je 30.
232
5. Analiza
AxisVM je program za linearnu i nelinearnu statiku analizu, linearnu i nelinearnu dinamiku analizu, analizu
vibracija i analizu stabilnosti konstrukcija prema konceptu metode konanih elemenata (MKE). Instrukcije u
ovom Uputstvu sa date sa pretpostavkom da korisnik ima osnovno predznanje o metodi konanih elemenata i
iskustvo u modelovanju konstrukcija. U ovom Uputstvu su date osnovne informacije o MKE, a vie se nalazi
u publikacijama datim u spisku literature. Uslov za kompetentno korienje AxisVM je poznavanje sutine
primene MKE kao sofisticiranog alata koji pomae kreativni inenjerski pristup u analizi konstrukcija. Treba
biti svestan toga da je program samo alat, a ne zamena za inenjersko prosuivanje.
Bez obzira na tip, svaka analiza se sastoji iz sledeih koraka:

1) Optimizacija modela
2) Provera ulaznih podataka (verifikacija modela)
3) Proraun modela (analiza)
4) Prikaz rezultata prorauna
Vremena trajanja pojedinih faza analize mogu da se dobiju pritiskom na dugme Detalji.
Podaci poslednje analize modela se snimaju u fajl modela i mogu se uvek pogledati preko dijaloga Informacije
o modelu. Pogledati... 2.16.20 Informacije o modelu
Optimizacija Optimizacija smanjuje irinu polutrake sistema matrica krutosti iterativnom prenumeracijom vorova. Premene
modela zauzetosti memorije su prikazane u realnom vremenu. Trajanje procesa optimizacije i konana zauzetost
memorije zavise od veliine sistemske i dostupne memorije.
Sistem jednaina se efikasnije moe reiti ako ceo sistem jednaina stane u fiziku memoriju raunara.
Ako ne stane ceo sistem jednaina, ali stanu vei blokovi, vreme optimizacije e biti umereno.
Ako najvei blokovi sistema ne staju u memoriju osnovne (neophodne) funkcije hard diska mogu znaajno
da uspore proces celokupne analize.
Verifikacija modela Naredni korak je verifikcija modela odnosno verifikacija ulaznih podataka. U sluaju postojanja greke
pojavljuje se upozorenje-poruka sa opisom greke. U zavisnosti od vrste greke (kritine, formalne, itd.)
proraun e se zaustaviti ili e korisnik doneti odluku da li se proraun nastavlja ili prekida.
Proraun AxisVM prikazuje tok prorauna preko dva indikatora. Gornji prikazuje napredak aktuelnog koraka prorauna,
a donji napredak prorauna u celini.
Jednaine ravnotee u pravcu nepomerljivih stepeni slobode se iskljuuju iz sistema jednaina, tako da bi dobili
reakcije oslonaca moraju se modelovati uslovi oslanjanja pomou elemenata oslonaca.
Simetrini i pozitivno-definitni sistemi jednaina reavaju se primenom Cholesky metode. Problem svojstvenih
vrednosti reava se primenom tzv. "iteracije na podprostorima".
Greka reenja Greka reenja se rauna preko reenja sluaja optereenja sa poznatim rezultatima. To je dobra procena reda
veliine greki rezultata pomeranja za druge sluajeve optereenja.
Veliina greke prikazana je u info panelu kao E(Eq).
Ako je ova vrednost vea od 1E-06 tada je pouzdanost reenja diskutabilna. Greka istog reda veliine oekuje
se i u sraunatim vrednostima pomeranja.
Prikaz rezultata Post-procesor programa AxisVM rezultate prorauna prikazuje grafiki u obliku razliitih dijagrama ili
prorauna tabelarno.
U narednim poglavljima bie prikazana podeavanja parametara za svaku metodu prorauna.
5.1. Statika analiza

Statiko optereenje je ono koje ne izaziva inercijalne sile (ili ija eventualna promena u vremenu moe da se
zanemari).
Linearna Izvrava se linearna statika analiza. Pojam linearna (geometijski i materijalno linearna) znai da su odgovor
statika analiza konstrukcije (pomeranje, sila u preseku) i spoljni uticaji linearno povezani.
U linearnoj statikoj analizi proraun se izvrava za svaki sluaj optereenja. Pretpostavka o geometrijski
linearnom ponaanju usvaja da su pomeranja konstrukcije toliko mala da mogu da se zanemare u uslovima
ravnotea sila. Pretpostavka o materijalno linearnom ponaanju usvaja da je materijal idealno elastian (vai
Hookeov zakon).
Materijali povrinskih elemenata mogu biti ortotropni.
Videti opis upotrebe kontaktnih elemenata i opruga (glava Error! Reference source not found. ovog uputstva)
u linearnoj statikoj analizi.
Nelinearna Izvrava se nelinearna statika analiza. Pojam nelinearna znai da su odgovor konstrukcije (pomeranje, sila u
statika analiza preseku) i spoljni uticaji nelinearno povezani.
AxisVM omoguava primenu elemenata sa nelinearnim ponaanjem (kontaktni element, veza ili nelinearna
opruga i oslonac), kao i uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti tap, greda, rebro i ljuska elemenata.
U dijalog boksu u razgranatom prikazu sluajeva optereenja, selektovati sluajeve ili kombinacije optereenja
za koje e se izvriti nelinearna analiza. Progres analize se prikazuje u dijalogu (slika ispod).
234
Kontrola reenja
Mogu se zadati sledei parametri inkrementalnog reenja:
Sila
Ako je ukljuen ovaj prekida nelinearno reenje se kontolie preko inkrementalnog prirasta optereenja.
Pomeranje
Ako je ukljuen ovaj prekida, nelinearno reenje se kontolie preko inkrementalnog prirasta pomeranja
zadatog vora i stepena slobode.
Pushover
Pushover kontrola je specijalni oblik kontrole pomeranja koji dozvoljava upotrebu konstantnog sluaja
optereenja dok se vrednosti drugih parametarskih sluajeva optereenja inkrementalno poveavaju. Ovo
je veoma bitno pri pushover analizi radi pravilnog modelovanja P- efekata.
Nakon odabira pushover kontrole gornji deo dijaloga se menja za podeavanje padajuih polja za
parametarske i konstantne sluajeve optereenja. Videti u 4.10.23 Seizmiko optereenje SE1 modul za
detalje definisanja i preporuenih podeavanja za analizu.
Multiplikator optereenja
Multiplikator optereenja se moe koristiti za poveanje optereenja (zadatim inkrementom sila)
selektovanog sluaja ili kombinacije optereenja za nelinearnu analizu.
Broj inkremenata
Broj inkremenata se moe definisati na dva naina:
1. Jednaki inkrementi. Definisati broj inkremenata. Podrazumevana vrednost je 10. Kod izraenog
nelinearnog ponaanja potreban je vei broj inkremenata za postizanje konvergencije reenja.
2. Inkrementalna funkcija. Optereenja nemaju linearni prirast vrednosti ve prate definisanu funkciju.
Pomou inkrementalne funkcije moe se smanjiti broj inkremenata na delu linearnog ponaanja
konstrukcije, a poveati na delu gde se konstrukcija ponaa nelinearno.
Inkrementalna funkcija mora biti monotona (optereenja se ne mogu smanjivati).
Kriterijumi konvergencije
Kriterijumima konvergencije definie se veliina prihvatljive greke reenja na kraju inkrementa kao uslov
za prelazak na sledei inkrement ili uslov za kraj prorauna. Ovi kriterijumi znaajno utiu na tanost
inkrementalno-iterativnog reenja zbog stalne akumulacije greke u nelinearnoj analizi. Norma vektora
neuravnoteenog optereenja i/ili norma vektora "zaostalih" pomeranja u iteraciji se smanjuju (tee nultoj
vrednosti) ako je u pitanju konvergentni postupak.
Maximalan broj iteracija
Bira se u skladu sa stepenom nelinearnosti modela i zadatim parametrima inkrementalnog reenja.
Podrazumevani broj je 20. Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim maksimalnim brojem
iteracija proraun se prekida sa porukom o greki.
Pomeranje/sila/rad kriterijum konvergencije
Za praenje konvergencije reenja mogu da se primene kriterijumi po pomeranjima, silama ili radu sila
(bar jedan kriterijum). Ako se izabere samo kriterijum postizanja konvergencije po pomeranjima mogue
je da ne bude zadovoljen kriterijum po silama i obrnuto. Zato se kriterijum postizanja konvergencije
izraen preko rada sila pokazao kao najpogodniji za veinu nelinearnih problema. Podrazumevane
vrednosti kriterijuma konvergencije su: 1E-03 za pomeranje, 1E-03 za silu i 1E-06 za rad.
Po zavretku procesa iteracije u Info panelu se prikazuju relativne greke reenja:
E(U): relativna greka kovergencije po pomeranjima
E(P): relativna greka kovergencije po silama
E(W): relativna greka kovergencije po radu
Korienje armature pri proraunu

Prilikom analize armiranih ploa pri proraunu je mogue uzeti u obzir i raunsku ili stvarnu koliinu
armature ploe.
Pomeranja i unutranje sile armiranih ploa se raunaju preko moment-krivina dijagarama armiranih
poprenih preseka ploe. Ovi rezultati prikazuju stvarne ugibe i sile u ploi.
Uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti
Ravnotea je uspostavljena u odnosu na deformisane linijske elemente. Modeliranje geometrijske
nelinearnosti mogue je samo za tapne, greda, rebro ili ljuska konane elemente. Ako u konstrukciji
nema nelinearnih konanih elementata (kontaktni, opruga, oslonac i/ili veza elementi) ovo polje je
automatski obeleeno. Ukoliko u modelu ima pomenutih nelinearnih elemenata mogue je oznaiti ovo
polje da bi geometrijska nelinearnost bila uzeta u obzir i za gore pomenute elemente (tap, greda, rebro i
ljuska).
U cilju postizanja zadovoljavajue tanosti reenja potrebno je da se gredni (svi linijski) elementi
konstrukcije modeliraju sa najmanje etiri konana elementa.
Odaberi samo poslednji inkrement
Pomou ove opcije fajl sa rezultatima inkrementalne nelinearne analize sa mnogo inkremenata (sila ili
pomeranja), a interesuje nas samo poslednji inkrement, moe se znaajno smanjiti jer se nee sauvati
rezultati prethodnih inkremenata.
Ovaj prekida treba iskljuiti ukoliko se ele pratiti sila - pomeranje ili neki drugi (nelinearni) odgovori
konstrukcije.
AxisVM koristi poznati Newton-Raphson-ov postupak za iterativno poboljanje reenja u okviru inkrementa.
Varijante primene ovog postupka razlikuju se samo po pitanju korekcije tangentne matrice krutosti sistema.
Sledei primer prikazuje mogue ponaanje sistema (opruga elementa) sa jednim stepenom slobode sa
kontrolom inkrementalnog prirasta sile:
Nelinearno elestina opruga Mogue karakteristike sila - pomeranje
Ako je n=1 (podrazumevana vrednost), tada se Ako se zada n > max broj iteracija, tada se krutost
krutost koriguje u svakoj iteraciji (klasinim ili koriguje samo u prvoj iteraciji inkrementa (modifikovani
standardnim Newton-Raphson postupkom). Newton-Raphson postupak).
236
Ako je 1<n<max broj iteracija krutost se koriguje
"n" puta u svakom inkrementu (varijanta
modifikovanog Newnton-Raphson postupka). Na
slici je prikazan iterativni postupak za sluaj n=2.
U sluaju sistema "stiffening" tipa (ee nego za sisteme "softening" tipa) u nelinearnoj analizi mogu da
se pojave numerike potekoe u vidu divergencije reenja ukoliko je n>1. Ovo se deava u sluajevima
kada se krutost ne koriguje u momentu promene statusa kontaktnog elementa (iz neaktivnog u aktivno ili
obnuto) ve u proizvoljnom trenutku, samo na osnovu zadate vrednosti "n".
"Softening" sistemi za koje je karakteristian tzv. "snap-trough" fenomen ne mogu pouzdano da se analiziraju
na osnovu kontrole inkrementalnog prirasta optereenja, ve preko kontrole inkrementalnog prirasta pomeranja
(kontrola pomeranja).
Kontrola Slika desno prikazuje reenje koje je kontrolisano inkrementalnim
pomeranja poveanjem optereenja. Reenje ne moe da se dobije jer dolazi do
divergencije u petom inkrementu. Ovde bi morala da se primeni
kontrola inkrementalnog prirasta pomeranja.
5.2. Analiza slobodnih vibracija

Mogue je odrediti traeni broj najniih svojsvenih frekvencija i vektora slobodnih nepriguenih vibracija.
AxisVM proverava da li je odreen potreban broj svojstvenih vrednosti.
Matrica masa modela je dijagonalne strukture i sadri samo komponte translatornog pomeranja masa.
Primenjeni postupak nalazi traeni broj najniih pozitivnih i realnih svojstvenih vrednosti i nije pogodan za
odreivanje svojstvenih vrednosti koje su jednake 0 (nula) ili bliske nuli.
Kontrola reenja
Mogu da se zadaju sledei parametri:
Teorija I reda
Pri reavanju problema slobodnih vibracija ne uzima se u obzir uticaj normalnih sila u tap/greda
konanim elementima na krutost sistema.
Teorija II reda
Pri reavanju problema slobodnih vibracija uzima se u obzir uticaj normalnih sila u tap/greda konanim
elementima na krutost sistema (zatezanje poveava, a pritisak smanjuje krutost). Ovi efekti imaju uticaj
na slobodne vibracije strukture.
Sluaj optereenja
Bira se sluaj optereenja koja se zatim konvertuju u mase. Ako je selektovana analiza po teoriji II reda,
rezultati linearne (I reda) statike analize koji prethode analizi tonova oscilovanja, se takoe uzimaju u
obzir pri proraunu.
Broj tonova oscilovanja
Zadaje se broj traenih najniih fekvencija odnosno, tonova oscilovanja. Podrazumevana vrednost je 6,
a maksimum je 99. Ne moe da se zahteva vrednost koja je vea od broja stepeni sloboda pomeranja
masa konstrukcije.
Konverzija optereenja u mase
Mogua je konverzija gravitacionog optereenja u mase koje se dalje koriste u proraunu.
Samo mase
Moe da se analizira model samo sa masama, bez optereenja, pri emu je u proraunu mogue
uzimanje u obzir masa elemenata.
Ukljuiti komponente masa
Samo ukljueni prekidai ispred komponenti masa odreuju koje e biti uzete u obzir prilikom analize.
Ovo je korisna opcija kada se trae tonovi oscilovanja samo u odreenim pravcima.
Tip matrice masa
Dijagonalna: manja matrica masa ali je bez centrifugalnih inercija;
Konzistentna (gusta) (samo ako je poravnata): kompletna matrica masa sa centrifugalnim inercijama.
Dijafragma
Prilikom startovanja analize tonova oscilovanja sa ukljuenom opcijom Konvertovanje ploa u
dijafragme, sve horizontalne ploe e biti privremeno zamenjene dijafragmama.
Vreme trajanja analize se znaajno smanjuje ako model sadri samo ploe i stubove. Ako su u analizi
ukljueni i zidovi konstrukcije, broj jednaina se smanjuje ali se poveava irina traka matrica, tako da
ako nema dijafragmi vreme prorauna se moe poveati.
Kriterijumima konvergencije definie se veliina prihvatljive greke reenja jedne fekvencije kao uslov
za prelazak na proraun sledee ili uslov za kraj prorauna. Ovi kriterijumi znaajno utiu na tanost
reenja zbog stalne akumulacije greke. Zbog prethodno navedenog veoma je bitno pravilno definisati
toleranciju konvergencije.
Maximalan broj iteracija
Bira se u skladu sa specifinostima modela i brojem traenih frekvencija. Podrazumevani broj je 20.
Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim maksimalnim brojem iteracija proraun se prekida
sa porukom o greki.
Konvergencija sopstvene vrednosti
Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvene vrednosti (frekvencije). Podrazumevana
vrednost je 1.0E-10.
Konvergencija sopstvenog vektora
Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvenog vektora (oblika). Podrazumevana vrednost je 1.0E-
5.
Podrazumevano program koristi dijagonalnu matricu masa. Obzirom na to da AxisVM koristi model sa
matricom koncentrisanih masa, za postizanje dovoljne tanosti prorauna potrebno je da se svaki
konstrukcioni element modelira veim brojem konanih elemenata (proguenjem mree). Dovoljna
tanost moe da se postigne ako svakom polutalasu odgovara najmanje etiri konana elementa (u
sluaju povrina u oba pravca). Greda konani elementi bi trebalo da se dele na najmanje osam
elemenata.
Svojstveni oblici su normalizovani matricom masa i to prema izrazu:
U T M U 1
gde je: {U} - vektor oblika, a [M] - matrica koncentrisanih masa.
5.3. Dinamika analiza

Dinamika analiza odreuje vremenski zavisna pomeranja i sile usled dinamikih optereenja ili ubrzanja vorova.
Dinamika analiza se moe primeniti na linearnim i nelinearnim modelima.
238
Sluajevi Statiki sluaj optereenja ili kombinacija

optereenja Selektovati statiki sluaj optereenja ili kombinaciju za primenu u toku analize. Selektovati Nijedan
za primenu samo dinamikog sluaja optereenja.
Dinamiki sluaj optereenja ili kombinacija
Selektovati dinamiki sluaj optereenja ili kombinaciju.
Kontrola Analiza se moe izvriti u jednakim inkrementina ili prema korisniki definisanoj vremenski inkrementalnoj
reenja funkciji. Predefinisane funkcije se mogu uitati ili se moe kreirati nova funkcija pomou ureivaa funkcija.
Ako je selektovana opcija Jednaki inkrementi potrebno je definisati dva parametra: Vremenski inkrement i Ukupno
vreme. Pri analizi se koriste vrednosti Vremenskog inkrementa kao inkrementa izmeu koraka vremena a Ukupno
vreme definie ukupno vreme analize.
Zbog razumne veliine fajla rezultata dodate su opcije snimanja rezultata: oznaavanjem Snimiti sve korake svi
rezultati se snimaju, a Snimiti u pravilnim intervalima snima rezultate samo u odreenim vremenskim koordinatama
tako da se smanjuje veliina fajla.
Rayleigh damping konstante (a, b)
Damping matrica je definisana preko damping konstanti prema sledeim formulama:
M u Cu K u P(t )
C aM bK
Ako je ukljueno Uzeti u obzir optereenja i mase vorova dodaje se jo jedna matrica u M koja predstavlja
optereenja i mase u vorovima.
Mase u Mase u vorovima e biti uzete u obzir kao u nelinearnoj statikoj analizi.
vorovima
Nelinearnost Pratiti nelinearno ponaanje materijala
Ako su definisani nelinearni elementi (na primer, samo zategnuti tapovi) ovde je mogue aktivirati ili
deaktivirati nelinearno ponaanje.
Za linijske elemente uzeta je u obzir i geometrijska nelinearnost
Ako je ukljuena ova opcija optereenja e biti primenjena na deformisanoj konstrukciji u svakom
koraku.
Kriterijum Potrebno je podesiti kriterijum konvergencije i u proraun e biti uzet kao i kod nelinearne statike analize.
konvergencije
Metoda reenja Linearna ili nelinearna ravnotea jednaina je reena Newmark-beta metodom. Ako je t vremenski inkrement, u
t+t se dobija:
K U t t C U t t M U

t t P(t ) ,
gde je C damping matrica, M je matrica masa a K je matrica krutosti.

U t t U t t U t
2
t2

(1 2 ) U 2 U
t

t t

U t t U t t (1 ) U t U t t .
AxisVM koristi vrednosti = 1/4, = 1/2.

Diferencijaln jednaina kretanja je reena preko konstante osrednjenog ubrzanja. Ova korak po korak integracija je
bezuslovno stabilna i njena tanost je sasvim zadovoljavajua.
AxisVM pretpostavlja da nema dinamikih uticaja u trenutku t=0. Vremenski ogranieno optereenje se javlja u
trenutku t>0.
C je izraunato preko Rayleigh damping konstanti:
C a M b K
Gde bi a i b trebale biti izraunate iz damped opsega frekvencije (izmeu i i j) i damping odnosa prema
sledeoj slici:
2i j
a
i j
2
b
i j
5.4. Analiza stabilnosti

Mogue je odrediti traeni broj najniih vrednosti
kritinog optereenja i odgovarajuih svojstvenih
oblika izvijanja.
AxisVM proverava da li je dostignut potreban broj
svojstvenih vrednosti. Izraunava se vrednost kritine
sile n cr cr ;gde je cr najmanja sopstvena
vrednost odgovarajueg svojstvenog vektora oblika
izvijanja.
Proverava se da li je izraunata vrednost i najnia
(Sturm-ovim nizom).
Vrednost cr 0 oznaava da je kritino optereenje
suprotnog smera u odnosu na zadato i da je parametar
effectiv
cr cr .
Primenjeni postupak nalazi traeni broj najniih

pozitivnih i realnih vrednosti faktora kritinog
optereenja i nije pogodan za odreivanje faktora
ije su vrednosti jednake ili bliske nuli.
Kontrola reenja
Mogu da se zadaju sledei parametri:
240
Sluaj optereenja
Ovde se bira sluaj optereenja za koji e biti odreen parametar kritinog optereenja.
Broj oblika izvijanja
Zadaje se broj traenih najniih faktora kritinog optereenja. Podrazumevana vrednost je 6, a maximalan
broj je 99. Ne moe da se zahteva vrednost koja je vea od broja stepeni slobode modela. Samo najmanja
kritina sila je bitna u inenjerskom smislu.
Pogledati... 5.2 Analiza slobodnih vibracija / Kriterijumi konvergencije
Izvijanje Izvijanje greda/rebro elemenata se podrazumeva kao izvijanje u ravni (izvijanje savijanjem), to znai da se
greda/rebro deformiu u ravni i popreni preseci se ne uvijaju (nema torzionih deformacija).
elemenata U analizi stabilnosti za poprene preseke greda treba da se zadaju glavni momenti inercije I 1 i I2.
Preporuuje se modeliranje greda podelom na najmanje etiri konana elementa, u cilju postizanja dovoljne
tanosti prorauna.
Izvijanje tapova Program AxisVM ne razmatra izvijanje tapova ve je potrebno runo izraunati kritinu silu tapa ili ih
modelirati pomou grednih konanih elemenata izdeljenih na etiri dela.
Preporuuje se modeliranje reetki primenom grednih konanih elemenata sa odgovarajuim konturnim
uslovima, jer AxisVM ne moe da odredi kritino optereenje "istih" reetki, sastavljenih samo od prostih
tapova.
5.5. Konani elementi

Svi konani elementi mogu da se koriste u linearnoj i nelinearnoj statikoj analizi, analizi slobodnih vibracija,
analizi stabilnosti i dinamikoj analizi. Treba zapaziti da nemaju svi elementi geometrijsku krutost.
tap Greda Rebro
etvorougaona membrana, ploa ili Trougaona membrana, ploa ili ljuska

ljuska
Opruga Kontaktni element Oslonac

(prikazana je samo jedna (aktivan za pritisak ili za (prikazana je samo jedna
komponenta) zatezanje) komponenta)
Komponente pomeranja konanih elemenata u lokalnom koordinatnom sistemu kao i pravci u kojima imaju
krutost tabelarno su saeti u sledeoj tabeli:
Konani ex ey ez x y z
element u v w
tap *
2 vora, linearni izoparametarski element

Greda * * * * * *
Euler-Navier-Bernoulli-jev tip elementa, 2 vora, kubni Hermitian

element
Rebro * * * * * *
Timoshenkov tip elementa, 3 vora, kvadratni izoparametarski

element
Membrana * *
Serendipiti element, 8 vorova, kvadratni izoparametarski element

Konani ex ey ez x y z
element u v w
Ploa * * *
Hughesov element, 9 vorova, heterozis izoparametarski element
Ljuska * * * * *
Ravan ljuskast elemenat, integrie konani element membrane i

ploe
Oslonac
* * * * * *
(prikazane su samo
dve komponente)
Opruga * * * * * * (prikazane su samo

dve komponente)
Kontaktni *
element
Kruto telo
Element veze * * * * * *
(prikazane su samo
dve komponente za
vezu vor-vor)
gde su:
u, v, w -pomeranja u pravcima lokalnih x, y, z osa.
x, y, z -rotacije oko lokalnih x, y, z osa.
* -oznaava da element ima krutost u zadatom pravcu.
Sile u presecima Uticaji koji se mogu odrediti u lokalnim koordinatnim sistemima konanih elemenata
su:
Konani element Sile u presecima
tap Nx
242
Greda Nx Vy Vz Tx My Mz
Rebro Nx Vy Vz Tx My Mz
Membrana nx ny nxy
Ploa mx my mxy vxz vyz
Ljuska nx ny nxy mx my mxy vxz vyz
Opruga Nx Ny Nz Mx My Mz
Kontaktni element Nx
Oslonac Nx Ny Nz Mx My Mz
Kruto telo
Veza - Nx Ny Nz Mx My Mz
(vor-vor)
Veza L-L nx ny nz mx my mz
(linija-linija)
5.6. Algoritam postupka analize

1. Definisanje geometrije, karakteristika materijala, poprenih preseka, uslova oslanjanja i optereenja
konstrukcije.
2. Odreivanje toka prenoenja optereenja.
3. Odreivanje lokalnih diskontinuiteta (ukruenja, vorni limovi, otvori).
4. Izbor tipa konanih elemenata pomou kojih se najbolje modelira ponaanje konstrukcije, ime se
karakteristike konstrukcionih elemenata svode u ose konanih elemenata
5. Izbor oblika i veliine konanih elemenata, u skladu sa zahtevanim stepenom tanosti i hardverskim
resursima koji su na raspolaganju.
6. Formulisanje modela:
a.) modeliranje geometrije
b.) modeliranje karakteristika materijala i poprenih preseka
c.) modeliranje topologije elemenata
d.) modeliranje uslova oslanjanja
e.) modeliranje optereenja (statiko) i rasporeda masa (analiza slobodnih vibracija, spektar odgovora
konstrukcije).
7. Kontrola ulaznih podataka (tanost, kompatibilnost).
8. Proraun.
9. Izbor karakteristinih rezultata.
10. Provera rezultata na osnovu sledeih kriterijuma:
a.) tanost i konvergencija reenja
b.) kompatibilnost rezultata sa uslovima definisanim u 6d
c.) za nestandardne probleme potrebna je analiza primenom druge metode i/ili drugog softvera, u cilju
inenjerskog vrednovanja rezultata.
11. Eventualno ponovljena analiza sa modifikovanim modelom ukoliko u 10a.) nije zadovoljen neki
kriterijum.
12. Procena karakteristinih rezultata u formi tabela i dijagrama (animacija ponaanja modela). Donoenje
zakljuaka o ponaanju konstrukcije; sa aspekta nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti.
Modelovanje Prilikom modelovanja konstrukcija potrebno je usvojiti mnogo pretpostavki i treba ih imati u vidu prilikom
pregleda rezultata analize.
Metoda konanih elemenata obezbeuje priblino reenje za povrinske modele. Da bi se postiglo tanije
reenje potrebno je koristiti mreu konanih elemenata odgovarajue gustine. Prilikom kreiranja mree
konanih elemenata potrebno je uzeti u obzir oekivane preraspodele napona, geometriju i materijale modela,
oslonce i optereenja koja deluju na konstrukciju.
Pozicija vorova i linija mree (nazvana topologija mree konanih elemenata) zavisi od geometrijskih
diskontinuiteta (nepravilne konture, linijski oslonci) i diskontinuiteta optereenja (koncentrisana optereenja,
skokovitih promena vrednosti linijskog optereenja).
U takama koncentracije napona (otri uglovi) potrebno je progustiti mreu. Da bi se izbegla pojava
singulariteta usled koncentrisanog dejstva preporuuje se njegova raspodela na malu povrinu oko take
delovanja.
Konture krunih lukova se mogu predstaviti preko polilinija. Ako se zada veoma mali otklon luka prilikom
aproksimacije za rezultat se dobijaju ekstremno male duine stranica poligona. Gustom mreom kreiranom na
ovakvim konturama moe se prouzrokovati prevelika veliina jednaina reavanja sistema i prevazilaenje
kapaciteta raunara.
Uopteno, ako je mrea konanih elemenata dovoljno gusta dobijaju je taniji rezultati, ali potrebno je pronai
odgovarajui odnos veliine konanih elemenata da bi se u relativno kratkom vremeskom periodu dobili
rezultati i da ne bi dolo do prevazilaenja kapaciteta raunara.
5.7. Poruke o grekama

Poruke koje su posledica greaka u postupku modeliranja i analize su:
Matrica krutosti nije pozitivno-definitna
Determinanta matrice krutosti je nula ili negativna, verovatno usled greke u modeliranju.
Singularna Jakobijeva matrica
Jakobijeva matrica jednog konanog elementa je singularna (verovatno zbog nedoputeno izobliene
geometrije).
Prevelika promena oblika
Element ima suvie veliku promenu oblika u tekuem inkrementu.
Preveliki inkrement rotacije
Elemenat je u aktuelnom inkrementu imao rotaciju veu od 90 (/4rad). Potrebno je poveati broj
inkremenata optereenja.
Neodgovarajua komponenta pomeranja
Izabrana kontrolna komponenta pomeranja je u pravcu stepena slobode za koji je spreeno pomeranje.
Konvergencija nije postignuta
Broj iteracija je suvie mali.
Premnogo sopstvenih vrednosti
Rang matrice masa je manji nego traen broj sopstvenih vrednosti (frekvencija ili izvijanja).
Nema konvergirane sopstvene vrednosti
Ni za jednu svojstvenu vrednost nisu ispunjeni uslovi konvergencije.
Ovo nije najmanja sopstvena vrednost (xx)
Od sraunate svojstvene vrednosti postoji (xx) broj manjih.
Elementi su previe deformisani
Geometrija konanog elementa je previe deformisana i da bi se ouvala tanost rezultata potrebno je
modifikovati mreu konanih elemenata radi izbegavanja velike deformacije geometrije elemenata.
Prevelika deformacija elementa
Tokom nelinearne analize element ima velike deformacije u tekuem inkrementu (optereenja ili
pomeranja). Potrebno je poveeti broj inkremenata.
Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija
Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija (Pogledati... Statika analiza /Nelinearna statika
analiza/Parametri greke reenja). Potrebno je poveati broj iteracija. Model moe da ne konvergira
odgovarajuem intenzitetu optereenja pa je u skladu sa tim i potrebno promeniti parametre kontrole
greke.
Divergencija u aktuelnoj iteraciji
U procesu iteracije je detektovana divergencija (ili zbog velikih inkremenata ili zbog slabog kriterijuma
konvergencije
Nema komponetne krutosti u voru... u pravcu...
Postoji poetni singularitet matrice krutosti sistema, pa je potrebno proveriti stepene slobode i uslove
oslanjanja.
244
6. Postprocesor
Statika Pregled rezultata statike analize. (6.1)
Slobodne vibracije Pregled rezultata slobodnih vibracija. (6.2)
Izvijanje Pregled rezultata analize izvijanja. (6.3)
Dimenzionisanje armirano Pregled rezultata dimenzionisanja armirano betonskih konstrukcija. (6.5)
betonskih konstrukcija
Dimenzionisanje elinih Pregled rezultata dimenzionisanja elinih konstrukcija. (6.6)
konstrukcija
Dimenzionisanje drvenih Pregled rezultata dimenzionisanja drvenih konstrukcija. (6.7)
konstrukcija
6.1. Statika analiza

U okviru modula Statika omoguen je prikaz i interpretacija rezultata linearne i nelinearne statike analize.
Prikaz rezultata
nelinearne analize dijagramima
Podeavanje Izbor rezultata za Razmera

prikazivanja prikazivanje Animacija
prikaza
rezultata
Tip prikaza
Nelinearna Nalaenje
analiza Sluaj optereenja, kombinacija min-max
optereenja, anvelopa ili
Linearna merodavna kombinacija
analiza optereenja za prikazivanje
Linearna statika Pogledati... 5.1 Statika analiza

analiza
Nelinearna Pogledati... 5.1 Statika analiza
statika analiza
Podeavanje Ovde se odreuje nain prikazivanja rezultata analize. Pri tome se bira sluaj optereenja, kombinacija optereenja
prikaza rezultata i merodavna kombinacija optereenja.
U dijalogu podeavanja parametara prikaza se nalaze sledee opcije:
Tip analize U zavisnosti od sprovedene analize mogue je izabrati prikaz rezultata linearne, nelinearne analize ili dinamike
analize. Za svaki tip analize se dalje moe definisati prikaz:
Sluaj
Prikaz rezultata za neki sluaju ili neku kombinaciju optereenja.
Anvelopa
Prikaz anvelope rezultata izabranih optereenja i/ili kombinacija optereenja sa nalaenjem minimalne i/ili
maksimalne vrednosti rezultata.
Merodavno (kritino)
Nalaenje i prikaz merodavne(kritine) kombinacije optereenja prema definisanim grupama optereenja.
Pronai sve Podrazumevano je ova opcija iskljuena. AxisVM uzima u obzir kombinacije rezultata ekstrema za svaku
kombinacije sa komponentu rezultata, meutim u nekim sluajevima mogue je da je merodavna kombinacija ona koja nema
jednakim ekstrema.
maksimalnim U tim sluajevim je potrebno ukljuiti ovu opciju i tada AxisVM kreira sve mogue kombinacije i proverava
vrednostima ih prema izabranim propisima po kojoj se analiza sprovodi. S obzirom na to da broj svih kombinacija moe biti
rezulta ekstremno veliki ova opcija se preporuuje samo ako su veliina modela i broj sluajeva optereenja mali.
Metode Ako je Pravilo kritine kombinacije podeeno na Automatski, AxisVM

kombinacija odereuje merodavnu kombinaciju u zavisnosti od rezultata komponenti
i to ili prema GSN (granino stanje nosivosti) ili GSU (granino stanje
upotrebljivosti).
Ako je Pravilo kritine kombinacije podeeno na Prilagoeno
Min/Max/Min+Max, u listi optereenja i kombinacija e biti dostupne
sve metode kombinacija bez obzira na trenutnu komponentu rezultata.
U sluaju propisa metod GSU (granino stanje upotrebljivosti) je
mogue odbrati za kreiranje kombinacija po Evrokodu, DIN 1045-1,
SIA 262 i drugim standardima baziranim na Evrokodu.
Prikaz vrednosti U prikazu anvelope ili merodavne kombinacije optereenja moe da se zada:
Min+Max
Prikaz minimalnih i maksimalnih vrednosti trenutne komponente rezultata.
Min
Prikaz samo minimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.
Max
Prikaz samo maksimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.
Prikaz oblika Nedeformisani
Model se prikazuje u nedeformisanom obliku.
Deformisani
Model se prikazuje u deformisanom obliku.
Tip prikaza Dijagram
Prikaz trenutne komponente rezultata dijagramom u boji a prikaz numerikih vrednosti e biti data ako je
prekida podeen na Prikaz vrednosti ukljuen.
Dijagram+prosene vrednosti
Ovaj tip je omoguen samo prilikom prikaza sila linijskih oslonaca. Ako je selektovan ovaj tip prikaza
dijagramu linijskih oslonaca je dodat prikaz i oznaka prosenih vrednosti. Uproseavanje je samo kod
kontinualnih oslonaca (kontinualni znai da imaju iste krutosti i male vrednosti uglova izmeu njih).
Presek
Vrednosti izabrane komponente rezultata za unapred definisani presek ili ravan preseka prikazuju se
dijagramima sa ili bez numerikih vrednosti.
Izolinija (linija konture)
246
Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izolinijama (spajaju take sa vrednou rezultata u
nekom intervalu), sa ili bez numerikih vrednosti. Prikaz se definie legendom boja
Izopovrina 2D ili 3D
Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izopovrinama (koje spajaju take sa vrednou
rezultata u nekom intervalu), sa ili bez numerikih vrednosti. Prikaz se definie legendom boja.
Pogledati... 2.18.4 Panel skale boja
Nijedan
Iskljuuje se grafiko prikazivanje komponenti rezultata.
Preseci Definiu se tzv. aktivni preseci (linija, ravni i segmenata) - preseci za koje se prikazuju rezultati. Ako postoji
presek zadat presenom ravni, moe da se prikazuje i kontura ravni preseka.
Pogledati... 2.16.15 Preseci
Komponenta Izbor komponente rezultata koja se prikazuje.
Razmera Razmera prikaza rezultata. Podrazumevana vrednost je 1 i tada je najvea ordinata 50 piksela na ekranu.
Ispis numerikih vorovi
vrednosti ... Prikazuju se numerike vrednosti komponente rezultata uz vorove.
Linije
Prikazuju se numerike vrednosti komponente rezultata uz linijske konane elemente (i meuvrednosti).
Sve povrine
Prikazuju se samo maksimalne apsolutne vrednosti rezultata za povrinske konane elemente (maksimalna
vrednost jedne od devet vrednosti vorova izraunatih na svakom povrinskom konanom elementu), a vor
kojem odgovara ta vrednost obeleava se crnim kruiem.
Samo ekstremi
Prikazuju se ekstemne numerike vrednosti komponenti rezultata uz vorove, linije i povrine.
my komponenta momenta Rz komponenta sile u osloncu

Klikom na dugme Ostala podeavanja... prikazuje se panel sa sledeim opcijama:
Parametri Nema
zaobljenosti Vrednosti uticaja u povrinskim elementima izraunate u vorovima nisu uproseene.
prikaza rezultata Selektivno
Vrednosti uticaja u povrinskim elementima izraunate u vorovima su selektivno uproseene u zavisnosti od
lokalnog koordinatnog sistema, uslova oslanjanja i optereenja elemenata koja su vezana u vorovima
Sve povrine
Sve vrednosti uticaja u povrinskim elementima izraunate u vorovima su uproseene.
Intenzitet Prikaz promene komponente uticaja u povrinskim elementima bojom ispunjene konture.
referentne Pogledati... 6.1.10 Sile u presecima povrinskih konanih elemenata
vrednosti
Izbor sluaja Sa padajue liste moe da se izabere za prikaz:
optereenja Sluaj, kombinacija optereenja
K-ti inkrement u sluaju nelinearne analize
Prikaz anvelope
Merodavna (kritina) kombinacija
Izbor
komponente
rezultata
Na padajuoj listi se bira komponenta rezultata analize za prikaz:

Pomeranja (eX, eY, eZ fX, fY, fZ,eR, fR)
Uticaji u greda/rebro elementima (Nx, Vy, Vz, Tx, My, Mz)
Naponi u greda/rebro elementima (Smin, Smax,Tymean, Tzmean)
Uticaji u povrinskim elementima (nx, ny, mx, my, mxy, vxz, vyz, vSz, n1, n2, an, m1, m2, m, nxD, nyD,
mxD, myD)
Naponi u povrinskim elementima (Sxx, Syy, Sxy, Sxz, Syz, Svm, S1, S2)
Reakcije oslonca u voru (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Reakcije linijskog oslonca (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Reakcije povrinskog oslonca (Rx, Ry, Rz)
Uticaji u elementu opruge (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Uticaj u kontaktnom elementu (Nx)
Tip prikaza Sa liste se bira tip prikaza komponente rezultata:
Ako su izabrane kombinacije, merodavne kombinacije ili envelope, Min i Max,
nije mogu prikaz izolinijama i izopovrinama 2D.
Razmera
Podeavanje razmere prikaza na ekranu.
6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti
Program nalazi minimalne i maksimalne vrednosti izabrane

komponente rezultata analize, na svim mestima u modelu. Ako se
radi sa sklopovima pretraga se ograniava samo na aktivne sklopove.
AxisVM pronalazi i oznaava minimalne i maksimalne vrednosti.
Ako je ukljuen prikaz sklopova, samo za aktivne se utvruju

ekstremne vrednosti.
248
6.1.2. Animacija
Snimi kao AVI video fajl
Kontrolna dugmad Podeavanje parametara

Brzina
Mogu je prikaz animirane sekvence promene uticaja. Kadrovi sekvence se dobijaju linearnom interpolacijom
izmeu inicijalnog i stanja maksimalne vrednosti.
Animacija Jedna sekvenca
Prikazivanje animirane sekvence samo jedanput.
Ponavljanje
Neprekidno ponavljanje animirane sekvence.
Generisanje Broj kadrova

kadrova Moe da se zada broj kadrova animacije izmeu 3 i 99. Vei broj kadrova doprinosi da animacija bude glatka
ali i sporija.
Renderovana animacija
Svaki kadar animacije je renderovan prikaz.
Bojenje po kadrovima
Svaki kadar animacije prikazuje izolinije/izopovrine uz promenu boja izmeu minimalne i maksimalne
vrednosti, a u skladu sa skalom boja.
Video fajl Mogue je kreirati video fajl kao naziv.avi.
Parametri video fajla se snimaju klikom na dugme Snimi.
Moe da se podesi trajanje jednog kadra animacije. Krae trajanje ima za posledicu vei broj kadrova. Uobiajen
broj kadrova u sekundi je 30, pa bi trebalo podesiti trajanje kadra oko 30ms.
6.1.3. Prikaz dijagrama
Ovaj dijalog prikazuje dijagrame nelinearnih ili dinamikih rezultata analize. Istovremeno se mogu prikazati dva
dijagrama. Svaki dijagram prikazuje komponentu rezultata na X i Y osi dijagrama. Povezane take predstavljaju
uzastopne parove vrednosti. Oitane koordinate se mogu menjati prevlaenjem isprekidanih linija ili crne oznake
na dnu trake. Take dijagrama se mogu prikazati tabelarno i izvesti u Excel preko clipboard-a.
U sluaju dinamike analize donja traka prikazuje vreme umesto broja inkremenata.
Traka alatki
Kopira selektovane elije u clipboard

Ako je vidljiva tabela selektovane elije se kopiraju u clipboard.
tampanje crtea
tampa dijagram (i tabelu ako je prikazana)
Kopiraj u clipboard
Kopira dijagram u clipboard.
250
Dodavanje crtea u Bazu crtea
Snima crte u Bazu crtea tako da se moe koristiti kasnije pri kreiranju izvetaja.
Parmetri prikaza dijagrama
Mogu je odabir komponenti koje e biti prikazane.
Akone odabrana komponenta rezultata klikom na dugme vor
omoguava se odabir vora oitavanja vrednosti rezultata.
Dijagram x1-y1 je oznaen debljom plavom bojom i sa
oznakama na levoj i donjoj osi.
Dijagram x2-y2 je oznaen debljom crvenom bojom i sa
oznakama na desnoj i gornjoj osi.
Nakon ukljuivanja prekidaa Prikaz markera, take sa
podacima se oznaavaju sa malim pravougaonicima.
Tabela
Ukljuuje/iskljuuje tabelarni prikaz numerikih vrednosti.
Jednak opseg na dve X-ose
Ako je izabrana ista X-komponenta za dve horizontalne ose, njihov opseg se moe postaviti na iste vrednosti.
Jednak opseg na dve Y-ose
Ako je izabrana ista Y-komponenta za dve horizontalne ose, njihov opseg se moe postaviti na iste vrednosti.
Uklapanje u prikazu u X-pravcu
Postavlja opseg u horizontalnom pravcu izmeu minimalnih i maksimalnih X vrednosti.
Uklapanje u prikazu u Y-pravcu
Postavlja opseg u vertikalnom pravcu izmeu minimalnih i maksimalnih Y vrednosti.
Kontrola intervala
Ukljuuje/iskljuuje zelene trouglove kontrole intervala na dnu trake. Njihovim prevlaenjem pomera se prikazani
opseg inkremenata ili vremena.
6.1.4. Krive kapaciteta pushover analize
Ovaj dijalog je aktivan jedino ako su dostupni rezultati pushover analize i pomae korisniku da odredi krivu kapaciteta
i traeno pomeranje u zavisnosti od karakteristika pomeranja tla.
Padajui meni u gornjem delu dijaloga dozvoljava korisniku da selektuje sluaj optereenja koji e biti analiziran.
Rezultati su zasnovani na spektru odgovora ubrzranje-pomeranje sa karakteristikama specificiranim na levoj strani
dijaloga. Ove karakteristike spektra odgovora su identine onima koje su koriene za seizmia optereenja (Videti...
4.10.23. Seizmiko optereenje). Glavni reultati prorauna su prikazani i na donjoj levoj strani dijaloga i ispod samih
dijagrama.
Podrazumevani dijalog prikazuje krive kapaciteta i za Sistem sa vie stepeni slobode (MDOF) i za ekvivalentni Sistem
sa jednim stepenom slobode (SDOF).
Nebesko plava kriva je kriva kapaciteta ekvivalentnog sistema sa jednim stepenom slobode (SDOF). Ona ima isti
oblik kao i tamno plava kriva za sistem sa vie stepeni slobode (MDOF). Njene take su rezultat podele odgovarajuih
vrednosti sila i pomeranja MDOF krive sa .
Obino je krajnja taka obe krive kapaciteta taka koja odgovara maksimumu pomeranja (podeljenog sa za SDOF
krivu) podeenog od strane korisnika na poetku nelinearne statike analize.
Rezultujua kriva na slici ispod prikazuje da je konstrukcija sposobna za jo vea pomeranja, s obzirom na to da se
osnovna smiua sila (vertikalna osa) poveava sa poveanjem pomeranja. Maksimalna vrednost smiue sile moe
biti odreena samo pokretanjem jo jedne analize ograniene na vea pomeranja i proverom da li je kriva dostigla
maksimum posle kog je osnovna slia smicanja poela da opada. Ako je tako, onda je maksimalna vrednost maksimum
krive. Ako maksimum nije dostignut, pomeranje treba da bude poveano jo vie ako je potrebno.
Traka alatki i
ikona
tampanje crtea
tampa tekzi dijagram.
Kopiranje na clipboard
Kopira tekui dijagram na Clipboard.
Dodavanje crtea u Galeriju
Snima tekui dijagram u Galeriju da bi kasnije bio dostupan za izvetaje.
Tabela
Ukljuuje/iskljuuje tabelarne numerike vrednosti.
Dodavanje u Biblioteku Crtea
Snima tekui dijagram u Biblioteku Crtea da bi kasnije bio dostupan za izvetaje.
Seizmiki parametri
Prikazuje tabelu sa apsolutnim i relativnim vrednostima spratnih pomeranja i drugim parametrima.
6.1.4.1. Krive kapciteta prema Evrokodu 8
Svi rezultati su zasnovani na N2 metodu (videti 11.32) preporueom u Dodatku B Evrokoda 8. Bilinearna veza sila-
pomeranje za SDOF sistem (zelena kriva) je proraunata uzimajui silu na traenom pomeranju (d*t ) kao silu koja
odgovara sili teenja (F*y ) i definiui pomeranje na granici teenja (d*y ) koristei ekvivalentan princip energije
deformacije.
Vertikalna crvena linija oznaava 150% traenog pomeranja (dt) prema Evrokodu 8 (4.3.3.4.2.3). Obino ako je
kapacitet deformacije konstrukcije iznad ovog nivoa (stil linije je crta-taka), ona zadovoljava zahteve kapaciteta
deformacije, u suprotnom (linija je kontinualna) ona ne zadovoljava ove zahteve.
6.1.4.2. Spektar odgovora ubrzanje-pomeranje (ADRS)
Spektar odgovora ubrzanje-pomeranje (ADRS) se prikazuje prebacivanjem na ADRS tab u dijalogu. I elastini
(isprekidana uta linija) i neelastini (uta linija) ADRS spektar, SDOF (plava linija) i ekvivalentna bilinearna kriva
kapaciteta (zelena linija) su prikazani ovde.
Posebna linija naglaava svojstveni period koji odgovara elastinom ponaanju konstrukcije. Presek kapaciteta i
zahteva koji odgovaraju traenom pomeranju je obeleen sa crvenim kruiem. Ljubiasta isprekidana linija prikazuje
elastinu aproksimaciju zasnovanu na poetnoj krutosti bilinearne krive kapaciteta.
252
Rezultati Promenljive oznaene sa zvezdicom (*) predstavljaju ponaanje SDOF sistema, dok druge odgovaraju MDOF
sistemu.
Faktor transformacije za izraunavanje SDOF karakteristika.
m* Masa ekvivalentnog SDOF sistema.
Fy* Osnovna sila smicanja na dm* pomeranju ekvivalentnog SDOF sistema i sila teenja elastino-savrene
plastine veze sila-pomeranje.
dm* Glavno pomeranje idealizovane bilinearne veze sila-pomeranje (ne nuno glavno pomeranje SDOF sistema
usled iterativne procedure N2 metoda).
dy* Pomeranje na granici teenja idealizovane bilinearne veze sia-pomeranje.
T* Svojstveni period ekvivalentnog SDOF sistema.
det* Traeno pomeranje ekvivalentnog SDOF sistema sa periodom T* i neogranienim elastinim ponaanjem.
d t* Traeno pomeranje ekvivalentnog SDOF sistema uzimajui u obzir neelastino ponaanje. Ono predstavlja
kraj zelene bilinearne krive kapaciteta.
dt Traeno pomeranje MDOF sistema uzimajui u obzir neelastino ponaanje.
6.1.4.3. Dift (pomeranje)
U tab Drift (pomeranje) su prikazani dijagrami apsolutnih

i relativnih pomeranja spratova (meuspratno pomeranje).
Dijagram apsolutnih pomeranja prikazuje horizontalno
pomeranje centra gravitacije spratova u odnosu na tlo.
Dijagram relativinih pomeranja prikazuje meuspratna
pomeranja izraena kao procenat visine sprata. Potonji
dijagram pomae da se proveri da li konstrukcija
zadovoljava kriterijume graninog pomeranja prema
Evrokodu 8.
Klikom na prekida Seizmiki parametri na traci alatki i
ikona mogu biti prikazane numerike vrednosti u tabeli
zajedno sa seizmikim parametrima spratova.
6.1.5. Tabelarni prikaz rezultata
Tabelarni prikaz omoguava pregled numerikih vrednosti komponenti rezultata analize. Prikazuju se samo
rezultati selektovanih elemenata modela i aktivnih sklopova. Pomou filtera parametara moe da se napravi izbor
delova modela iji rezultati se prikazuju.
Rezultati mogu da se prebace i u druge aplikacije pomou clipboarda.
Prikaz rezultata Pozivanjem dijaloga Pregled Tabela mogue je podesiti detaljni prikaz i/ili
[Ctrl]+[R] ekstreme kao i selektovati komponente za koje se ele prikazati rezultati. Dijalog
se moe pozvati i kasnije preko Format / Mogunosti prikaza rezultata.
Rezultati Iskljuivanjem prekidaa uklanjaju se detaljni rezultati ostavljajui

samo ekstreme kao jedini sadraj tabele.
Ekstremi Iskljuivanjem ove opcije uklanjaja se saeti prikaz ekstrema na

kraju tabele.
Nalaenje Mogu da se definiu komponente za koje se trae ekstremne vrednosti. Pored minimuma i maksimuma u tabeli se
ekstremnih pojavljuju i odgovarajue vrednosti za druge komponente.
vrednosti Ako je ekstremna vrednost komponente naena na vie mesta u modelu pojavie se simbol "*", a u koloni Detalji
bie prikazan prvi poloaj pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
Kada se prikazuju rezultati merodavne kombinacije pored minimalnih i maksimalnih vrednosti u tabeli su
sluajevi optereenja koji uestvuju u merodavnoj kombinaciji sa sledeim oznakama:
[ ... ] stalna optereenja.
{ ... } povremena (incidentna) optereenja.
( ... ) izuzetna optereenja.
Filteri Pogledati... 2.9 Tabele

parametara
tampanje Pogledati... 3.1.10 tampanje

[Ctrl]+[P]
254
6.1.5.1. Tabele rezultata segmenata preseka
Ako su u modelu definisani segmenti preseka, pojavie se tabele rezultata

segmenata preseka pod takom REZULTATI.
Ove tabele daju listu vrednosti komponenti rezultata zajedno sa aktivnim
(prikazanim) segmentom preseka. Unutranje take rezultata segmenata
e biti kreirane gde ravan segmenta see ivice konanog elementa.
6.1.6. Pomeranja
vor Za svaki vor moe da se prikae est komponenti pomeranja (tri translacije
i tri rotacije) u globalnom koordinatnom sistemu, kao i rezultanta translacije
(eR) i rezultanta rotacije (R).
Prikaz pomeranja konzole (model sa membranskim konanim elementima):

Dijagram sa vrednostima pomeranja vorova Presek sa vrednostima pomeranja
Izolinije Izopovrine 2D
Greda Za svaki gredni element prikazuju se ugibi u vorovima i u meupresecima u odnosu na globalni i lokalni
koordinatni sistem. Prikaz pomeranja vorova i ostalih taaka modela dat je u odnosu na globalni, a prikaz
pomeranja u poprenim presecima grede (dijagrami se dobijaju klikom na liniju grede) u odnosu na lokalni
koordinatni sistem.
Mogu je istovremeni prikaz rezultata za vie greda ako su:
a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti
Pogledati... 2.16.19.3 Crtanje / Ugao konturne linije
b) isti smerovi lokalne x ose
c) elementi istih materijala.
Snimanje u Galeriju Snimanje u Samo anvelope

bazu crtea
tampanje Svi rezultati
Kopiranje na Clipboard Sluaj ili Stvarna pomeranja
kombinacija
tampanje optereenja Pomeranja u odnosu na krajnje take
Mogu je prikaz rezultata bilo kog sluaja ili kombinacije optereenja, kao i anvelopa. Prikazivanje anvelopa moe
da se ukljui i iskljui.
Snimanje Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crtea i odatle uvesti u izvetaj. Nakon promene i ponovo izraunatih dijagrama
dijagrama u modela menja se, odnosno, ponovo se ispisuju vrednosti u odgovarajuim tabelama u Bazi kao i izvetaj.
Bazu crtea
Tabela rezultata Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.1.7. Sile u presecima tap/greda elemenata
tap Za tapove reetki aksijalna sila (Nx) je jedina sila u preseku.

Pozitivna normalna sila je sila zatezanja, a negativna sila pritiska.
Ako se prikazuju Anvelope i rezultati Merodavnih kombinacija mogu istovremeno da se prikau i minimalne i
maksimalne vrednosti rezultata.
Prikaz uticaja u reetkastom nosau moe da bude:
Nx dijagram Nx min/max anvelopa
256
Greda Tri sile (aksijalna Nx i transverzalne Vy i Vz) i tri momenta

(torzioni Tx, i dva fleksiona My i Mz) pojavljuju se u presecima
grednih konanih elemenata.
Sile u presecima grede daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici iznad.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani greda.
Prikaz uticaja u okvirnom nosau moe da bude:
Nx dijagram Vz dijagram
My dijagram My min/max anvelopa
Klik na gredni element poziva prozor za prikaz dijagrama est komponenti sila u presecima.
Mogu je istovremeni prikaz rezultata za vie greda ako su:
a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti
pogledati... 2.16.19.3 Crtanje / Ugao konturne linije
b) isti smerovi lokalne x ose
c) elementi istih materijala.
Mogu je izbor prikazivanja rezultata bilo kog sluaja ili kombinacije optereenja, kao i anvelopa. Mogu je i
prikaz anvelopa uticaja.
Snimanje Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crtea i odatle uvesti u izvetaj. Nakon promene i ponovo izraunatih
dijagrama u dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajuim tabelama u Bazi kao i izvetaj.
Bazu crtea
Tabela rezultata Mogu da se definiu komponente za koje se trae ekstremne vrednosti. Pored minimuma i maksimuma u tabeli
se pojavljuju i odgovarajue vrednosti za druge komponente.
Ako je ekstremna vrednost komponente naena na vie mesta u modelu pojavie se simbol "*", a u koloni
Detalji bie prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.1.8. Sile u presecima rebro elemenata
Tri sile (aksijalna Nx i transverzalne Vy i Vz) i tri momenta (torzioni Tx, i dva
fleksiona My i Mz) pojavljuju se u presecima konanog elementa rebra.
Rebro moe biti samostalni element (nevezan za povrinski element) ili
vezan za povrinski element.
Sile u presecima rebra daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici iznad.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani rebra. Ako je rebro ekscentino vezano za ljusku
pojavljuje se normalna sila i u ljusci i u rebru.
Prikaz uticaja u elementima rebra moe da bude (ploa sa rebro elementima na ivicama):
Tx dijagram (torzioni moment) My min/max anvelopa
258
6.1.9. Sile u presecima virtualne grede
Proraun Nakon definisanja virtualnih gread (videti... 2.16.16. Virtualne grede), program proraunava centar gravitacije u
svakom preseku da bi odredio centralnu liniju, na kojoj je uzet konaan broj preseka, u zavisnosti od geometrije,
vezanih elemenata i gustine mree konanih elemenata. U svakom preseku presene sile su redukovane na presek
centralne linije i ravni preseka. Nakon ove procedure, rezultati virtualne grede su prikazani preko centralne linije.
Komponente Tri ortogonalne unutranje sile, jedna aksijalna i dve smiue sile (Nx, Vy, Vz)
unutranjih sila i tri unutranja momenta, jedan torzioni i dva savojna (Tx, My, Mz) su
proraunati na srednjem poprenom preseku svakog elementa.
Unutranje sile se odnose na lokalni koordinatni sistem, i konvencija
pozitivnog znaka je data na slici. Dijagrami momenata su nacrtani sa
zategnute strane grednog elementa.
Tabele Rezultati su dati u svim presecima, sa globalnim koordinatama centra gravitacije.

rezultata
6.1.10. Sile u presecima povrinskih konanih elemenata
Uticaji Sile u presecima i pozitivni smerovi sila za povrinske konane elemente dati su u sledeoj tabeli:
Povrinski elementi
Membrana nx Ploa mx
ny my
nxy mxy
vxz
vyz
Ljuska nx
ny
nxy
mx
my
mxy
vxz
vyz
Naini prikazivanja uticaja u ploi su:
Dijagram Presek sa prikazom vrednosti
Izolinija Izopovrina 2D
Indexi "x" i "y" za momente ploa oznaavaju pravce odgovarajuih normalnih napona, a ne pravce ose
rotacije.
Tako je mx moment savijanja oko lokalne y-ose, a usled napona x.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani ploa/ljuski. Znak na gornjoj strani elementa (odreena
smerom lokalne z ose) je uvek pozitivan; na suprotnoj strani je negativan.
Promena U "normalnim okolnostima" priblino reenje dobijeno primenom metode konanih elemenata konvergira ka
intenziteta tanom, ako se povea broj konanih elemenata proguavanjem mree. Tanost reenja zavisi od broja, oblika
i tipa konanih elemenata modela, od optereenja i konturnih uslova i od mnogih drugih parametara.
Od korisnika programa se oekuje da proceni koji parametri i kako utiu na tanost reenja, gde pomae
mogunost prikazivanja promene intenziteta, u smislu identifikacije zona mree modela gde tanost nije na
potrebnom nivou. Kriterijum identifikacije zone sa malom tanou zasniva se na relativno velikoj promeni
intenziteta rezultata, pa je opravdano proguavanje mree. Veliina prihvatljive promena intenziteta zavisi od
niza okolnosti i razliita je za razliite probleme koji se modeliraju.
Dozvoljene vrednosti promene vrednosti intenziteta se odreuju iskustveno.
260
Glavne sile Sraunavaju se glavne sile u presecima n1, n2, n, m1, m2, m kao i rezultujua
transverzalna sila vSz. Konvencija je sledee:
m1 m2 , n1 n 2
90 90 (u odnosu na lokalnu x-osu)
Ljuska
Membrana Ploa
2
nx n y nx n y
n1 n1 nxy

2 -
2 2
2
nx n y nx n y
n2 n2 nxy

2 -
2 2
2n xy
tg(2 n )
n nx ny
-
2
mx my mx my
m1 - m1 mxy

2
2 2
2
mx my mx my
m2 - m2 mxy

2
2 2
2mxy
tg(2m )
m -
mx my
2 2
vSz v xz v yz
vSz -
Za membrane sa ravnim stanjem deformacija vrednost nz 0 se ne odreuje.
Vrednosti uticaja prikazuju se dijagramima, izolinijama ili izopovrinama.
Glavni pravci (n, m) prikazuju se samo ako je dijagram izabran za nain prikaza.
Boja i duina linija koje odgovaraju ovim pravcima na ekranu zavisi od odgovarajueg glavnog uticaja.
Linija u pravcu glavnog vektora ija vrednost je negativna ima na krajevima dve poprene linije.
Negativni glavni uticaj

Uticaji od Za povrinske elemente nxv, nyv, mxv, myv, uticaji od (dimenzionisanja) armiranja su izraunati prema sledeim
armiranja pravilima:
nxv nx nxy , nyv ny nxy
mxv mx mxy , myv my mxy
Vrednosti uticaja od armiranja prikazuju se dijagramima, linijama preseka, izolinijama ili izopovrinama.
6.1.11. Sile u oslonakim elementima
Ove sile mogu da se prikau u obliku dijagrama (kada su komponente

prikazane kao vektori) ili u bojama.
Rezultujue sile ReR, RR se raunaju na sledei nain:
ReR Rex
2
Rey
2
Rez
2
RR R2x R2y R2z
Naini prikazivanja uticaja u osloncima (ramovske i ploaste konstrukcije) su:

Ryy moment u osloncu ReR rezultujua sila u osloncu
Ry sila u ivinom osloncu ReR rezultujua sila u ivinom osloncu
Tabela Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata

rezultata
Dijagram + Prilikom prikaza uticaja linijskih oslonaca
prosene postaje dostupan specijalni sluaj prikaza
vrednosti (Dijagram+prosena vrednost). Ako je
selektovan ovaj prikaz pored dijagrama
uticaja u linijskom osloncu prikazuju se i
uproseene vrednosti.
6.1.12. Unutranje sile veza (linija-linija) i ivini zglob elemenata
Uticaji AxisVM odreuje nx, ny, nz sile i mx, my, mz momente za veza elemente i ivine zglobove. Ako bilo koja
komponenta krutosti ima vrednost nula, odgovarajua komponenta rezultata ima vrednost nula i nije prikazana
ni u kombinaciji komponenti ni u tabeli rezultata.
262
6.1.13. Deformacije u presecima tap, greda, rebro elemenata
Rezultati deformacija su dostupni samo u sluaju materijalno nelinearne analize.
Komponente deformacije
exx Aksijalna deformacija u x pravcu
exy Smiua deformacjia u lokalnoj xy ravni
exz Smiua deformacjia u lokalnoj xz ravni
eyz Torziona deformacija u lokalnom x pravcu
kyy Krivina u lokalnoj xy ravni
kzz Krivina u lokalnoj xz ravni
Sledee komponente deformacije su dostupne za linijske elmente:
Komponente deformacije tap Greda Rebro

exx exx exx exx
kyy kyy kyy
kzz kzz kzz
eyz eyz eyz
exy exy
exz exz
6.1.14. Deformacije u povrinsim elementima
Rezultati deformacija su dostupni samo u sluaju materijalno nelinearne analize.
Komponente deformacije
exx Aksijalna deformacija u x pravcu
eyy Aksijalna deformacija u y pravcu
exy Smiua deformacjia u lokalnoj xy ravni
kxx Krivina u lokalnoj xz ravni
kyy Krivina u lokalnoj xy ravni
kxy Distorziona krivina
exz Smiua deformacjia u lokalnoj xz ravni
eyz Smiua deformacjia u lokalnoj yz ravni
eSz Rezultanta deformacije smicanja normalna na ravan elementa
Sledee komponente deformacije su dostupne za povrinske elmente:
Komponente deformacije Membrana Ploa Ljuska

exx exx exx
eyy eyy eyy
exy exy exy
kxx kxx kxx
kyy kyy kyy
kxy kxy kxy
exz exz exz
eyz eyz eyz
eSz eSz eSz
6.1.15. Naponi u presecima tap/greda/rebro elemenata
Mogunosti prikazivanja napona u presecima linijskih konanih elemenata iste su kao i u sluaju sila u
presecima.
tap U poprenim presecima tapova reetki naponi se raunaju prema izrazu Sx=Nx/Ax.
Pozitivan je napon zatezanja.
Greda/rebro U poprenim presecima tapova reetki naponi se raunaju prema izrazu:
N M y I z M zI yz M zI y M y I yz
Sx ,i x 2
zi 2
yi
Ax I y I z I yz I y I z I yz
gde su yi , zi odstojanja taaka u kojima se rauna napon i teita poprenog preseka. Pozitivan je napon
zatezanja.
Rezultantni smiui napon se rauna preko smiuih i torzionih (Saint-Venant) bez obzira na napon smicanja
savijanjem.
Za pune poprene preseke je: Vi Vy2,i Vz2,i ,

gde su komponente smiuih napona:
Vy y V z M
Vy ,i z x zi

A x y
A x y i Ix y
i i
Vy y V z
z
Mx
Vz,i
A x z z y i
i A x z i Ix i
y i z su funkcije napona smicanja u y i z pravcu, a je funkcija savijanja.
Za tankozide poprene preseke je:
Vy y V z Mx
z
Mx
Vi
A x s s mi I t i ,
i A x s i Ix i x
gde su poslednja dva izraza smiui napon savijanja izveden preko protoka smicanja u zatvorenim i otvorenim
poddelovima, mi je rastojanje teita preseka do segmenta, ti je debljina zida segmenta, a 2, y i z vrednosti
centralne linije.
Von Mises napon je definisan kao: So,i Sx2,i 3Vi2
Ako se popreni presek sastoji iz dva ili vie posebnih delova ne raunaju se V i i So,i .
Glavni naponi smicanja su: V y , prosek V y Ay , Vz , prosek Vz Az ,
Ako je Ay, Az = 0 tada je Ay=Az=Ax.
Naponi greda Sminmax, Vminmax, Sominmax su minimalne/maksimalne vrednosti unutar poprenog preseka i
prikazani su kao uticaji u presecima.
Klik na gredu/rebro poziva prozor za prikaz dijagrama S min, Smax, Vy,pr i Vz,pr u meupresecima du raspona.
Prevlaenjem plave llinije pomou mia pozicija izraunavanja napona se moe menjati. Aksonometrijski
dijagrami u sredini i tabela sa strane prikazuju raspodelu napona unutar preseka u izabranim takama.
Za prikaz vie elementa u jednom dijagramu potrebno ih je selektovati pre klika na izbor prikaza. Kontinualne
grede/rebra elementi se mogu prikazati u jednom dijagramu ako su ispunjeni uslovi opisani u odeljku 6.1.7 Sile
u presecima tap/greda elemenata
264
Mogu je izbor prikaza rezultata bilo kog sluaja ili kombinacije optereenja, kao i anvelopa. Prikazivanje
anvelopa moe da se ukljui i iskljui kao i da se podesi pozicija prikaza rezultata.
Snimanje Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crtea i odatle uvesti u izvetaj. Nakon promene i ponovo izraunatih
dijagrama u Bazu dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajuim tabelama u Bazi kao i izvetaj.
crtea
Mogu se definisati komponente za koje se trae ekstremne vrednosti. Pored minimuma i maksimuma u
tabeli se pojavljuju i odgovarajue vrednosti za druge komponente.
Ako je ekstremna vrednost komponente naena na vie mesta u modelu pojavie se simbol "*", a u koloni
Detalji bie prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
6.1.16. Naponi u povrinskim elementima
Sraunavaju se komponente napona u svakom voru u gornjoj, srednjoj i donjoj zoni elementa:
Komponenta Membrana Ploa Ljuska
n 6 nx 6
sxx sxx x sxx 2
mx sxx 2 mx
t t t t
ny 6 ny 6
syy syy syy 2
my syy my
t t t t2
nxy 6 nxy 6
sxy sxy sxy mxy sxy mxy
t t2 t t2
3v xz 3v
sxz sxz sxz xz
2t 2t
3v yz 3v yz
syz syz syz
2t 2t
U sluaju membrana sa ravnim stanjem deformacija szz 0 , izraunava se iz izraza szz (sxx syy )
Indexi "x" i "y" za momente oznaavaju pravce odgovarajuih napona, a ne pravce ose rotacije, tako da je
mx moment oko lokalne y ose a my oko lokalne x ose.
Von Mises naponi Von Mises naponi se raunaju kao:
so 0.5 [(sxx syy ) 2 (syy szz ) 2 (szz sxx ) 2 ] 3 (sxy
2
syz
2
szx
2
)
Vrednosti napona mogu da se prikau dijagramima, u presecima, izolinijama i izopovrinama..
Tabele rezultata Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.1.17. Uticajne linije
Mogu da se prikau uticajne linije koje odgovaraju jedininim silama P X, PY, i PZ, koje deluju u pozitivnom pravcu
osa globalnog koordinatnog sistema.
Ordinate uticajne linije su vrednosti uticaja u poprenim presecima u kojima deluje jedinina sila.
tap Klik na neki presek reetke poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajue tapove.
Uticajne linije za aksijalnu (normalnu) silu tapa reetke:
Jedinina sile u pravcu Z Uticajna linija za tap (gornji pojas)
Uticajna linija tapa ispune Uticajna linija za tap (donji pojas)
Greda Klik na neki presek okvira poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajue elemente.
Uticajne linije za sile u presecima okvira:
Jedinina sila u pravcu Z-ose Uticajna linija za Nx
Uticajna linija za Vz Uticajna linija za My

266
6.1.18. Neuravnoteena optereenja
Za svaki sluaj optereenja sraunavaju se komponente rezultante spoljanjeg optereenja u odnosu na

koordinatni poetak i za ose X, Y, Z globalnog koordinatnog sistema (i rotacija oko osa, XX,YY i ZZ).
Neuravnoteena optereenja se pojavljuju u tabeli za svaki sluaj optereenja. Ovo se obino deava kada je
spoljanje optereenje aplicirano u pravcu stepena slobode sa spreenim pomeranjem.
Preporuuje se provera neuravnoteenih optereenja posle svake izvrene analize.
6.2. Analiza stabilnosti
Prikazuje rezultate analize stabilnosti modela (izabrane svojstvene oblike gubitka stabilnosti i parametre
kritinog optereenja ).
U informacionom panelu su sledei podaci: Stabilnost ramovske konstrukcije:
ncr: parametar kritinog optereenja
Greka relativna greka svojstvene vrednosti
Iteracija broj iteracija za postizanje konvergencije
AxisVM tretira rezultate analize stabilnosti kao posebne sluajve optereenja.
6.3. Analiza slobodnih vibracija
Prikazuje rezultate analize slobodnih vibracija (izabrane svojstvene oblike tj. tonove i svojstvene vrednosti).
Svojstveni oblici su normirani po masama.
Prikazivanje tonova slobodnih vibracija:
Okvir, prvi ton vibracija Okvir, drugi ton vibracija
Ploa, drugi ton vibracija Ploa, esti ton vibracija
U informacionom panelu su prikazani sledei podaci:

f frekvencija [Hz]
kruna frekvencija [rad/s]
T period vibracija [s]
Ev svojstvena vrednost
Greka relativna greka reenja
Iteracija broj iteracija za postizanje konvergencije
AxisVM tretira rezultate analize slobodnih vibracija kao posebne sluaje optereenja.
Tabele rezultata Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.4. Dinamika analiza
Prikaz rezultata dinamike analize.

Dostupna su podeavanja i prikazi rezultata kao i kod prikaza rezultata statie analize. Pogledati 6.1.5 Tabelarni
prikaz rezultata
6.5. Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata
6.5.1. Armatura povrinskih elemenata RC1 modul
Propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

(standardi)
DIN: DIN 1045-1:2001-07
SIA: SIA 262:2003
Proraun armiranobetonskih povrinskih konstrukcija sprovodi se prema Evrokod 2 standardu. Proraun
armature membrana, ploa i ljuski zasniva se se na tzv. III naponskom uslovu. Pravci armiranja su pravci lokalne
x-ose i y-ose ose membrane, ploe ili ljuske. Momenti i odgovarajue normalne sile za dimenzionisanje odreuju
se na osnovu koncepta "optimalno armiranje u vezanim pravcima".
Ako je koliina armature manja od minimalno propisane usvaja se minimalno propisana koliina armature.
268
Oznake mxD, myD,

komponeti nxD, nyD: proraunske sile u preseku
rezultata axb: sraunata povrina armature donje zone u x-pravcu
ayb: sraunata povrina armature donje zone u y-pravcu
axt: sraunata povrina armature gornje zone u x-pravcu
ayt: sraunata povrina armature gornje zone u y-pravcu
xb: aktuelna (usvojena) povrina armature donje zone u x-pravcu
yb: aktuelna (usvojena) povrina armature donje zone u y-pravcu
xt: aktuelna (usvojena) povrina armature gornje zone u x-pravcu
yt: aktuelna (usvojena) povrina armature gornje zone u y-pravcu
xbaxb: razlika povrina armature donje zone u x-pravcu
ybayb: razlika povrina armature donje zone u y-pravcu
xtaxt: razlika povrina armature gornje zone u x-pravcu
ytayt: razlika povrina armature donje zone u x-pravcu
vRd,c: otpornost na smicanje (proboj)
vSzvRd,c: razlika izmeu rezultantne smiue sile upravne na povrinu i otpornosti na smicanje
wk(b) irina prslina u teitu armature donje zone
wk(t) irina prslina u teitu armature gornje zone
wk2(b) irina prslina donje zone ploe
wk2(t) irina prslina gornje zone ploe
wR(b) pravac prslina donje zone ploe
wR(t) pravac prslina gornje zone ploe
Parametri U proraunu armature povrinskih elemenata parametri koji se definiu za konane elemente su:
armiranja
Materijali Beton, elik

Debljina h je ukupna debljina elementa uzeta u proraunu
Nepovoljni Dodata opcija u sluaju prorauna po Evrokod2
ekscentricitet standardu.
Dodatni ekscentricitet e uvek biti dodat stvarnoj
vrednosti (izraunatoj iz normalnih sila i
momenata) da bi se poveala apsolutna vrednost
ekscentriciteta.
Debljina xdonje, ydonje, xgornje, ygornje debljina (< h / 2)

zatitnog sloja
Zatitni sloj je odstojanje izmeu teita gornje/donje armature i gornje/ donje povrine elementa.
6.5.1.1. Proraun prema Evrokodu 2
Ploa Ako su mx, my, mxy sile u preseku uticaji za dimenzionisanje su:
m2 0
- optimum momenta je: m my
m1 min ! x
mx mxy
Da Ne
mxf mx mxy mxf 0

2
f mxy
f
my my mxy my my
mx
my mxy
Da Ne
2
mxy
mxa mx mxy mxa mx
my
mya my mxy mya 0
Rezultati AxisVM sraunava potrebne koliine zategnute i/ili pritisnute armature (za dvostruko armirane preseke).
Membrana Dimenzioniu se samo membrane sa ravnim stanjem napona.
270
Ako su sile u preseku memebrane nx, ny, nxy, normalne sile za dimenzionisanje su:
n2 0
- optimum normalne sile je: n nx
n1 min ! y
nx nxy
Da Ne
nx nx nxy nx 0
2
nxy
ny ny nxy ny ny
nx
Rezultati AxisVM sraunava potrebne koliine zategnute ili pritisnute armature. Pritisnuta armatura se sraunava u
zonama gde je normalna sila za dimenzionisanje vea od granine nosivosti betona.
Ljuska Ukoliko su u nekom preseku ljuske uticaji nx, ny, nxy, mx, my, i mxy normalne sile i momenti za dimenzionisanje
odreuju se na osnovu rezervnog optimuma normalne sile tj. rezervnog optimuma momenta, kao to je opisano
kod ploa i membrana.
AxisVM sraunava potrebne koliine zategnute i pritisnute armature.
Rezultati Kao rezultati se dobijaju sledee vrednosti: axb, axt, ayb, ayt
Ukupna armatura u x-pravcu: Ax = axb+axt
Ukupna armatura u y-pravcu: Ay =ayb+ayt
Ukupna koliina potrebne armature iznosi Ax + Ay.
Poruka o greki Presek ne moe da se armira se javlja ako je:
Ax 0,04A c , ili Ay 0,04A c
gde je Ac povrina poprenog preseka betona.
Tabele rezultata Oznake u tabeli:
(-) pritisnuta armatura
??? popreni presek u datom pravcu ne moe da se armira
6.5.2. Usvojena amatura
Usvojena Armatura se usvaja na osnovu raunski potrebne armature.

armatura Usvojena armatura se uzima u obzir pri nelinearnoj analizi pomeranja ploa.
Armatura se moe usvojiti na dva naina:

1.) selektovati povrinske elemente ili oblasti a zatim kliknuti dugme na paleti za definisanje armature
2.) kliknuti na dugme bez prethodno izvrene selekcije, definisati parametre armature a zatim nacrtati mreu
nezavisnih armiranih oblasti.
Pregled Usvojenu armaturu modela je mogue pregledati preko prikaza Pregled armature u delu Izvetaj teina, Tabele
armature rezultata. U tabeli je dat prikaz ukupne mase i duine armature po prenicima, kao i ukupne armirane betonske
povrine i zapremine.
6.5.2.1. Armatura povrinskih elemenata i oblasti
Parametri Prvi tab prikazuje parametre zahtevane standardom

za proraun prslina.
Stvarni zatitni sloj betona i primarni pravci mogu
biti razliiti od onih korienih za odreivanje
zahtevane koliine armature (pogledati... 6.5.1
Armatura povrinskih elemenata RC1 modul)
Min. debljina Minimalna debljina ne oznaava minimalnu debljinu povrinskog elementa, ve minimalnu debljinu h kao parametara
armiranja povrinskih elemenata.
Armiranje Stvarno zadata armatura povrinskog elementa moe da se vidi na razgranatoj listi na levoj strani panela.
Selektovanjem armature omoguava se ureivanje parametara na desnoj strani panela. Promenom vrednosti u poljima
auriraju se i podaci u listi.
Zatitni sloj je odstojanje izmeu teita armature i

povrine elementa.
272
Dodavanje i Usvojena armatura je prikazana u razgranatoj listi sa leve strane. Selektovanjem armature sa liste omoguava se
brisanje promena njenih parametara sa desne strane u prozoru. Na primer, selektovanjem lokacije (Pravac/Gornja armatura)
mogue dodati armaturu na postojeu.
Pomou dugmeta Brisanje (ili [Del] tipke) mogue je obrisati, a pomou Dodaj (ili [INS] tipke) dodati armaturu grupi.
Ako je selektovana grana sa leve strane, operacije se o dnose na celu granu liste.
Prikazuje paletu selekcije i omoguava selektovanje postojeih oblasti. Trenutna koliina armature se usvaja nakon
zavrene selekcije.
Opcija za crtanje pravougaonih oblasti armiranja.
Opcija za crtanje nagnutio pravougaonih oblasti armiranja.
Opcija za crtanje poligonalnih oblasti armiranja.
Opcija za prihvatanje usvojene armature oblasti klikom na oblast.
Usvajanje armature se prihvata samo ako je oblast armiranja nad povrinskim elementom ili oblasti.
6.5.2.2 Armiranje nezavisno od mree konanih elemanata
Za definisanje armature na nekoj oblasti, postaviti parametre armiranja a zatim nacrtati pravougaonu ili
poligonalnu oblast koju treba armirati.
Ako nisu selektovane povrine ili oblasti klikom na dugme panela prikazuje se sledei dijalog prozor.
Armatura se moe obrisati ili dodavati na nain opisanim gore.

Dijalog prozor se moe redukovati na paletu. Klikom na ikonicu trougla u gornjem desnom uglu smanjuje ili
poveava dijalog. Koliina usvojene armature je prikazana preko simbola tako to je armatura u y pravcu
ispisana du vertikalne linije, a armatura u x pravcu, du horizontalne (slika ispod).
Konture armiranih oblasti se identifikuju kurzorom, a zatim klikom se omoguavaju izmene. SHIFT + klik
kombinacija je za selektovanje vie armiranih oblasti, a zatim klik na jednu od njih omoguava promene svih
oblasti.
Armirane oblasti su prikazane na ekranu kao konture sainjene od
isprekidanih (takastih) braon linija. Simboli oznaavaju koliine gornje i
donje usvojene armature u x i y pravcu. Centralna taka je spojena sa dva
vektora poligona oblasti kontinualnim braon linijama
Prilikom modifikacije postojee oblasti armiranja dostupne su dve opcije:

Nova koliina armature se prepisuje preko postojee.
Prepii
Nova koliina armature se dodaje postojeoj.
Dodaj
6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)
Parametri armiranja grede i usvojena armatura mogu biti dodeljeni betonskim rebro i greda elementima bez
sprovoenja prorauna i provere armature grede. Parametri prorauna armiranja grede mogu biti razliiti za svaki
konani element. Za selektovanje samo dela konstruktivnog elementa, pogledati sledeu opciju: Settings / Preferences
/ Editing / Enable selection of finite elements on lines.
Dijalog parametara armiranja grede je pogodan za definisanje parametara armiranja za jednoosno savijanje. Ovo
moe biti uraeno i za vertikalne elemente.
Proraun armature grede (odreivanje zahtevane koliine armature i njena provera, videti... 6.5.10. Proraun
armature greda RC2 modul) koristi ove parametre.
Popreni
presek
Lista sadri sve poprene preseke greda u selekciji. Geometrijski parametri slektovane stavke sa lite e biti prikazani
i mogu se urediti. Promene nee voditi opnovnom proraunu sila, tako da dimenzije poprenog preseka ne bi trebalo
menjati, osima ako je zaista neophodno.
274
Klasa betona takoe moe biti prepisana. Klasa konstrukcije i maksimalno zrno agregata (Dmax) moraju biti uneti.
Nakon promene dimenzija poprenog preseka, preporuljivo je promeniti usvojeni popreni presek elementa i
ponovo izraunati model.
Klase sredine, Klase sredine i zatitni slojevi betona moraju biti specificirani na sve etiri strane gerde (+z, -y,
zatitni slojevi +y, -z).
betona Zatitni sloj betona je najmanja udaljenost izmeu uzengija i spoljanje povrine betona.
Minimalna zahtevana vrednost zatitnog sloja proraunata prema standardu prema klasama
sredine i drugim parametrima je prikazana plavom bojom na kraju svakog reda. Odabirom
Apliciraj minimalni zatitni sloj e cv polja za ureivanje biti podeena na proraunatu vrednost.
Klikom na link simbol sa desne strane klasa sredine e ista klasa sredine biti podeena na svim
stranama.
Parameri Parametri uzengija su sa leve, a parametri podune armature sa desne strane. Uzengija je prikazana zelenom, poduna
armiranja armatura u uglovima crvenom, a ostala poduna armatura plavom bojom, njihov prenik na vrhu / dnu (t, b) moe
biti podeen odvojeno. Odabirom Koristi ovu podunu armaturu i uzengije kao podrazumevanu podeava
podrazumevanu vrednost klase elika na vrednost podeenu u dijalogu.
Sledei parametri se koriste samo u proraunu armature grede. Program raspodeljuje uzengije i podunu
armaturu prema ovim parametrima pre provere proraunate armature.
Razmak uzengija e uvek biti vrednost podeena kao Jedinica razmaka uzengija.
Maksimalni broj primenjenih ema armature ograniava broj razlitih distribucija ipki armature primenjenih du
grede (broj distribucije na vrhu i dnu moe biti podeen zasebno).
Parametri
Ovi parameri su neophodni za proraun i proveru armature grede.

Proraun Armatura grede moe biti proraunata za savijanje u jednom pravcu. Tako da greda moe biti proraunata ili za Vz-
unutranjih sila My ili za Vy-Mz sile.
Odabirom Redukcija smiuih sila kod oslonaca dozvoljava primenu metoda redukcije smiuih sila prema trenutno
vaeem standardu.
Ugao pritisnute Evrokod 2 dozvoljava odreivanje ugla pritisnute dijagonale betona . Prema 6.2.3 (2) 1 ctg 2.5. U sluaju
dijagonale pravog ugla dijagonale (otar ugao prslina), prsline presecaju samo nekoliko uzengija, te beton prihvata vie napona
betona smicanja. U sluaju otrog ugla dijagonale (prav ugao prslina), prsline presecaju mnogo uzengija, te smiua armatura
prihvata vie napona smicanja.
U metodi proizvoljan ugao reetke (druga opcija), ugao dijagonale je optimizovan za minimum smiue armature.
Ako momenti savijanja i torzije nisu zanearljivi, standardni metod treba da biti selektovan (prva opcija), gde je ugao
dijagonale fiksiran na 45.
Prsline Odabirom Poveanje armature prema graninoj irini prsina mogu biti unete doputene irine prslina. U ovom
sluaju, program poveava gornju / donju armaturu (odravajui odnos As 0.04Ac) da bi smanjio irinu prsline ispod
specificirane vrednosti. Da bi se sprovela analiza prslina, mora biti specificirana duina trajanja optereenja. Videti...
6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje).
Ako je selektovana opcija Uzeti u obzir vrstou betona na zatezanje, nee biti sproveden proraun prslina u takama
gde je napon zatezanja manji od vrstoe betona na zatezanje.
Trajanje kt je faktor koji zavisi od duine trajanja optereenja.
optereenja Za kratkotrajna optereenja kt = 0.6, za dugotrajna optereenja kt = 0.8.
Provera Program proverava doputeni ugib prema kriterijumima postavljenim za grede i konzole. L predstavlja duinu grede.
doputenog Ova provera e biti sprovedena samo ako su podeeni klasa betona i popreni presek.
ugiba
Za koeficijente seizmikih sila videti 4.10.23. Seizmiko optereenje SE1 modul.
Usvajanje Armatura moe biti dodeljena selektovanim

armature za konanim elementima. Nelinearna analiza
jednoosno moe uzeti u obzir ovu konstantnu armaturu
savijanje kada se rauna ugib.
(greda) Potreban broj ugaonih ipki na gornjoj i
donjoj strani grede je uvek tu, njihov prenik
moe da se promeni. Broj i prenik dodatnih
ipki na gornjoj i donjoj strani moe biti
specificiran. ipke su automatski
rasporeene.
Preuzimanje Klikom na Preuzimanje omogueno je preuzimanje proraunskih parametara armiranja grede definisanih za drugu
gredu.
Prikaz usvojene Nakon to su elementu dodeljeni njegovi parametri i armatura i prikaz poprenog preseka je ukljuen (Display options
amature / Symbols / Graphics symbols / Cross-section shape, Videti... 2.16.18. Mogunosti prikazivanja), usvojena armatura
se takoe moe videti u modelu.
Ako je mrea konanih elemenata dodeljena modelu (videti... 4.11.1.1. Mrea linijskih konanih elemenata), svaki
konani element moe imati razliitu usvojenu armaturu (Ukljuiti Settings / Preferences / Editing / Enable selection
of finite elements on lines). Ako je onemoguena mrea linijskih konanih elemenata, tri poprena preseka su
prikazana, jedan na poetku, jedan u sredini, jedan na kraju elementa. U sluaju usvajanja konstantne armature, samo
je jedan presek prikazan.
276
Tokom definisanja parametara armiranja grede, mogue je promeniti popreni presek. Ako popreni presek dodeljen
linijskom elementu nije identian poprenom preseku specificiranom u dijalogu parametara armiranja grede,
modifikovani popreni presek je prikazan isprekidanom crvenom linijom u modelu.
6.5.4. Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub)
Parametri armature za prijem dvoosnog savijanja mogu biti specificirani u dijalogu ispod.
Svaki konani element moe da ima razliite parametre armiranja. (Ukljuiti Settings / Preferences / Editing / Enable
selection of finite elements on lines). Provera stuba na osnovu usvojene armature moe biti sprovedena kasnije
(videti... 6.5.9. Armatura stuba RC2 modul).
Ovaj tip armiranja se koristi za armiranobetonske elemente podvrgnute dvoosnom savijanju. Moe biti dodeljen
i horizontalnim elementima, iako bi u ovom sluaju upotreba parametara armiranja grede (videti... 6.5.3.
Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)) bila praktinija.
Snima tekui crte u Biblioteku Crtea.
Definie novu armaturu.
Uitava novi popreni presek ili armaturu.
Samo popreni preseci sa grafikim podacima mogu biti uitani.

Snima armaturu pod nazivom za dalju upotrebu.
Lista postojee armature stuba. Moete ih sortirati i obrisati obeleene redove.

Definisanje Sledee ikone su dostupne u meniju Definisanje armature:
armature
Parametri Doputa vam da specificirate parametre za proraun
dijagrama interakcije optereenje-momentna nosivost.
Odreeni nepovoljni inkrementi ekscentriciteta
zasnovani na parametrima izvijanja su prikazani u
tabeli za proveru unutranjih sila.
To moe biti kontrolisano ako su inrementi
ekscentriciteta propisani standardom aplicirani u
odreenom pravcu ili ne. U odabranim smerovima yy i
zz mogu biti specificirani koeficijeni duine izvijanja.
(yy u x-z ravni i zz u x-y ravni). Takoe je mogue
promeniti visinu stuba korienu u prraunu duine
izvijanja.
Odabrati Ukljeten u z (ili y) pravcu ako je celokupna
konstrukcija ukruena u datim pravcima respektivno.
Moete videti koeficijent seizmikih sila u 4.10.23.
Seizmiko optereenje SE1 modul.
Armaturne ipe
Na Generie ipku armature sa specificiranim prenikom na lokaciju kurzora.
poziciju/prema Ako je kurzor u uglu ili na konturnoj liniji, armatura e biti generisana uzimajui u obzir zatitni sloj.
zatitnom sloju
Prema Ubacuje ravnomerno N+1 novih ipki izmeu dve selektovane take.
razmaku
Na krunom Ubacuje ravnomerno N+1 novih ipki izmeu selektovane poetne take i krajnje take krunog luka.
luku
Prenik Doputa vam da definiete ili modifikujete prenik ipke

Za modifikovanje, selektovati ipke i potom uneti prenik ili selekovati vrednost sa liste.
Zatitni sloj Doputa vam da definiete ili modifikujete zatitni sloj.
U ovom sluaju, zatitni sloj betona je rastojanj od spoljanje povrine do ipke!

Modifikovanje geometrije ipki:
1. Pomeriti kurzor preko centra ipke.
2. Upotrebiti levi prekida (drati ga pritisnutim) da biste pomerili ipku na njenu
novu lokaciju, ili numeriki unesite njene nove koordinate u panel koordinata.
Broj podele koji definie broj ipki kao N+1.
Kreira nove ipke tako to kopira postojee translacijom.
Kreira nove ipke tako to kopira postojee rotacijom.
Kreira nove ipke tako to uradi simetriju postojeih.
Prikaz usvojene Nakon to je usvojena armatura i nakon to su njeni parametri dodeljeni elementu i prikaz poprenog preseka je
armature ukljuen (Display options / Symbols / Graphics symbols / Cross-section shape, videti... 2.16.18. Mogunosti
278
prikazivanja), usvojena armatura takoe moe da se vidi u poledu modela. Videti takoe 6.5.3. Parametri armiranja
grede (jednoosno savijanje).
6.5.5. Nelinearna analiza armiranobetonskih greda i stub elemenata
U sluaju nelinearne analizeusvojene armature, parametri betonskih konstrukcija i nelinearno ponaanje elika/betona
moe biti uzeto u obzir (videti... 5.1. Statika analiza) za sledee standarde:
Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004
SIA: SIA 262:2003
Unutranje sile kompatibilne sa deforacijama su proraunate numerikom integracijom napona vlakana u Gausovim
takama integracije zasnovanom na normalnim deformacijama i krivinama y i z. Betonski popreni presek je
podeljen na vlakna u obliku trougla; elinoj armaturi su dodeljena nezavisna vlakna krunog oblika. Naponi u
vlaknima su proraunati na osnovu deformacija u centru vlakna i na osnovu nelinearnog modela betona/elika. Da bi
se izbegli problemi konvergencije, materijalni model betona je promenjen na strani zatezanja. Razlika izmeu
materijalnih modela u Evrokod i SIA standardima je samo u rednostima vrsoa, graninih deformacija; oblik
materijalnog modela je identian.
Svrha razmatranja usvojene armature u nelinearnoj statikoj analizi je taniji proraun ugiba linijskih
armiranobetonskih elemenata verifikacijom u graninim stanjma upotrebljivosti uzimajui u obzir materijalno
nelinearno i strukturalno ponaanje. Verifikacija armiranobetonskih elemenata u graninim stanjima nosivosti
koristei model integracije vlakana nije preporuljiva. Takoe je vano istai da trenutni model ne moe biti
upotrebljen u pushover analizi da bi se u obzir uzelo nelinearno ponaanje armiranobetonskih elemenata umesto
plastinih zglobova (videti... 4.10.23. Seizmiko optereenje SE1 modul) zato to predstavljeni materijalni modeli
ne razmatraju ciklinu degradaciju nosivosti / krutosti beona i elika, izvijanje armaturnih ipki, itd.
Nakon zavretka nelinearne analize sa usvojenom armaturom, mogu se pojaviti sledee poruke greaka:
1. ,,Inkrement X, Greda Y: Normalna sila prekorauje otpornost na zatezanje/pritisak
2. ,,Inkrement X, Greda Y: Moment savijanja prekorauje otpornost na savijanje
3. ,,Inkrement X, Greda Y: Poduna armatura za prijem zatezanja je nedovoljna
6.5.6. Nelinearna analiza pomeranja AB poa
U linearnoj analizi pomeranja ploe se raunaju prema teoriji elastinosti. Ponaanje AB ploa je nelinearno,
pre svega, zbog pojave prslina. Ovde se, u nelinearnoj analizi pomeranja AB ploa uzima se u obzir pojava
prslina i uticaj usvojene armature na pad i poveanje krutosti.
Nelinearna analiza sprovodi se iterativnim postupkom korienjem dijagrama moment-krivina za AB presek,
pri emu se nosivost zategnutog betona ne zanemaruje.
Ovaj postupak je zastupljen u Evrokod, DIN 1045-1 (Nemakim), SIA-262 (vajcaskim), NEN (Holandskim),
MSz (Maarskim) i STAS (Rumunskim) standardima.
Algoritam postupka nelinearne analize pomeranja obuhvata sledee faze:
1.) linearna analiza ploe
2.) odreivanje potrebne koliine armature
3.) usvajanje armature
4.) nelinearna analiza ploe.
Pre startovanja nelinearne analize potrebno je ukljuiti prekida Usvojena povrina armature .
Pomeranja ploe:
linearna (elastina) analiza nelinearna analiza
6.5.7. Prsline
Nacionalni propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

(standardi) DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
Po usvajanju armature AxisVM moe da rauna irine i pravce prslina na
elementima membrana, ploa i ljuski.
Pravci armiranja su pravci x-ose i y-ose lokalnog koordinatnog sistema
membrana, ploa i ljuski.
Program prikazuje prsline u bojama iscrtavajui sliku prslina modela sa
uglovima pravca prslina.
Podeavanje parametara se moe pogledati u prethodnom poglavlju.

Rezultati U tabeli rezultata pored uticaja, dobijaju se i sledei podaci:
Aax, Aay usvojena armatura u x i y pravcu
wk irina prsline u osi armature
wk2 irina prsline na ivici betonskog elementa
xs2 odstojanje neutralne ose od krajnjeg vlakna pritisnutog betona
s2 napon u armaturi
wR ugao pravca prsline u odnosu na lokalnu x-osu
nx, ny, nxy, mx, my, mxy sile i momenti u povrinskom elementu.
Ako je napon u armaturi vei od dozvoljenog (f yd)
pojavljuje se poruka upozorenja.
Proraun irine prslina se sprovodi prema usvojenoj
koliini armature povrinskog elementa.
wk = sr,max(sm - cm), gde je sr,max maksimalno rastojanje prslina,

sm je dilatacija ipke armature, cm je dilatacija betona izmeu prslina

2 (1+ , )
, 2
sm - cm = 0.6

sr,max = 3.4 c + 0.425 k1k2
,
gde su
prosean prenik ipke,
c zatitni sloj betona do podun armature
k1 koeficijent kojim se uzimaju u obzir svojstva prijanjanja betona i armature,
k2 koeficijent kojim se uzima u obzir dijagram dilatacija,
kt koeficijent koji zavisi od trajanja optereenja
za kratkotrajna optereenja kt = 0.6
za dugotrajna (stalna) optereenja kt = 0.4
,eff = As/Ac,eff je odnos efektivne armature.

Ako su glatke ipke koriene ili razmak rebrastih ipki prevazilazi 5 (c+ ), onda je
2
280
sr,max = 1.3 (h x2).
Program uzima u obzir injenicu da prsline nisu upravne na bilo koji pravac armiranja i proraunava njen ugao u
odnosu na x osu.
6.5.8. Proraun na smicanje ploa i ljuski

SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)
AxisVM rauna otpornost na smicanje armiranih ploa ili ljuska elemenata bez armature na smicanje, normalnu
silu smicanja i razliku izmeu njih.
2 2
vSz v xz v yz je rezultujua sila smicanja, gde su vxz i vyz komponente sile smicanja u ravnima ije su
normale u lokalnom x i y pravcu.
arctan( v yz / v xz ) je ugao normale na ravan ukojoj deluje sila smicanja qRz .
d (dx dy ) / 2 je prosena efektivna visina.
l x cos4 y sin 4 odnos armiranja upravno na ravan delovanja sile qRz .

x i y su odnosi armature sraunati iz zategnute armature u x i y pravcu armiranja.
Proraun na smicanje se sprovodi prema usvojenoj koliini armature povrinskog elementa.
Sila smicanja se rauna kao

VRd, c CRd, c k (100 l fck)1 / 3 k1 cp d (vmin k1 cp) d , gde su
CRd,c 0.18 / c , k 1 (200/ d) 2.0 , k1 0.15
N Ed 3/ 2 1/ 2
cp 0.2 fcd , v min 0.035 k fck
Ac
NEd -je normalna sila u ljusci upravna na ravan u kojoj deluje qRz.
NEd je pozitivna za pritisak, a negativna za zatezanje.
Odnos armiranja je l 0.02 .
VRdc sila otpora na smicanje je razlika izmeu stvarne sile smicanja i sile otpora na smicanje
(vSzVRdc) i moe se prikazati preko izolinija i izopovrina.
6.5.9. Armatura stuba RC2 modul
Proraun armature stubova u programu AxisVM sprovodi se po sledeim standardima:
Nacionalni Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

propisi
SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)
Armatura Usvojena amatura se unosi na nain opisan u 6.5.4 Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub)
Provera stuba Konstruisanje dijagrama interakcije u zavisnosti od karakteristika preseka i parametara armature i odreivnje
ekscentrinih inkremenata sila selektovanih stubova (ili bilo koju Nx, Mya, Mza, Myf, Mzf vrednost) u zavisnosti od
parametara izvijanja i izabranog standarda.
Raunaju se Nxd, Myd, Mzd sile pomou ekscentrinih inkremenata i proverava se da li se ove take nalaze unutar
dijagrama interakcije.
Prikaz dijagrama se moe podesiti u prozoru Podeavanja prikaza.
Mogua podeavnja prikaza interakcionih
dijagrama.
Prikaz
Nain prikazivanja bira se aktiviranjem razliitih
dugmadi u grupi Nain prikaza, to ima isti efekat
kao i izbor naina prikazivanja iz padajue liste.
Moe da se izabere veliina aksijalne sile za
konstruisanje dijagrama interakcije (N-M 3D
povr).
U grupi Oznake moe da se ukljui/iskljui
prikazivanje numerikih vrednosti, grafikih
simbola za uticaje u N-My-Mz prostoru i parametara
poprenog preseka.
(plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar povrine dijagrama interakcije i

x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan povrine dijagrama interakcije.
Normalne sile su uvek prikazane u ovim takama.
N-M povrina Prikaz Nx-My-Mz 3D dijagrama interakcije.
N-M dijagram Prikaz Nx-My ili Nx-Mz dijagrama interakcije.

282
Ovaj nain prikazivanja moe da se koristi za simetrine poprene preseke. Mogu da se prikau numerike vrednosti
proraunskih uticaja aktiviranjem prekidaa Prikaz vrednosti.
Vrednosti proraunskih uticaja prikazuju se sledeim simbolima:
(plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar povrine dijagrama interakcije i
x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan povrine dijagrama interakcije.
N-Mz Prikazuje Mx-My interakcione dijagrame za zadatu vrednosti sile N.
dijagram
Granine krive
ekscentricitet
a optereenja
M yRi M zRi
Prikazuju se krive graninih ekscentriciteta ili .
Ni Ni
(plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar krive graninih ekscentriciteta i
x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan krive graninih ekscentriciteta.
Uticaji AxisVM u tabeli prikazuje maksimalne normalne sile i momente u poetnom i krajnjem voru svakog konanog
elementa stuba kao i razliite ekscentrine vrednosti.
Dodatni prikaz otpornih momenata MyHmin, MyHmax, MzHmin, MzHmax za zadatu silu Nx je takoe omoguen.
284
Na N-MR dijagramima interakcije i na krivama graninih ekscentriciteta

optereenja take predstavljaju definisana optereenja.
U tabelu je mogue uneti i korisniki definisane vrednosti sile i momenta. Te
take e biti prikazane u N-MR dijagramima interakcije i u krivama graninih
ekscentriciteta optereenja. Znak sila i momenata se utvruje prema slici desno.
ipke prenika manjeg od 1/12 razmaka uzengija, ne uzimaju se u obzir pri
pritisku.
M d N d ed
Moment u pravcu savijanja se rauna kao
e ee ei e2
gde je Nd normalna sila u stubu, a d , standardni ekscentricitet u datom pravcu savijanja.
e0 = MI/Nd poetni ekscentricitet izraunat iz uticaja I reda sila i momenata.
Ako se momenti na gornjem i donjem kraju stuba razlikuju, utvruje se zamenjujui poetni ekscentricitet :
0.6ea 0.4eb
ee max i ea eb ,
0.4ea
gde su ea i eb poetni ekscentriciteti na krajevima stuba.
ei : inkrement usled netanosti (imperfekcije)
l
ei h 0 0
2 , gde je l0 duina izvijanja.
2
h
l i 2 / 3 h 1 , gde je l duina elementa.
e2 : inkrement ekscentrinosti uticaja II reda.
1 l 02 1 fyd
e2 K r K
r 2 , gde je r Es 0.45 d ,
N , N Ed
K r min u, ; 1.0
N u N bal
,

K max 1 ef ; 1.0
fck
0.35
200 150 (fck u N/mm2)
d , (h / 2) i s
, gde je is poluprenik inercije ipki armature.
Program sraunava momente:
Mdy = Nd*( eez(eiz+e2z))
Mdz = Nd*( eey (eiy+e2y))
Na gornjem i donjem kraju stuba:
Mdy = Nd*( e0azeiz)
Mdz = -Nd*( e0ayeiy)
Mdy = Nd*(e0bzeiz)
Mdz = -Nd*(e0byeiy)
e0ay , e0az, i e0by , e0bz su poetni ekscentriciteti na gornjem i donjem kraju stuba.
AxisVM proverava da li su vrednosti optereenja (Mdy, Mdz, Nd) unutar oblasti N-M interakcionog dijagrama
i ako samo jedna od prethodno navedenih situacija nije zadovoljena stub tog poprenog preseka i usvojene
armature otkazuje.
Proraun se izvrava sa sledeim pretpostavkama:
, dijagrami:
6.5.10. Proraun armature greda RC2 modul
Nacionalni Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

propisi DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
(standardi) SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)
Grede su konstruktivni elementi sa jednom dimenzijom (duina) znatno veom od dimenzija poprenog
preseka, dominantno optereeni na savijanje i smicanje, sa zanemarljivo malom ili nultom normalnom silom.
Modul za proraun armature greda moe da se koristi za elemente modelirane konanim elementima grede i rebra,
pravougaonog i "T" poprenog preseka konstantnog po duini, optereene u ravni simetrije poprenog preseka.
Sraunata poduna armatura u gornjoj i donjoj zoni je od elika istog kvaliteta, a uzengije mogu da su od druge
vrste elika.
Parametri Proraun greda (proraun zahtevane koliine armature, postavljanje uzengija i podunih ipki armature i provera
armiranja grede armirane grede) koristi parametre unete u dijalogu Parametri armiranja grede (pogledati... 6.5.3 Parametri
armiranja grede (jednoosno savijanje))
Promenljivi Promena transverzalne sile du elementa promenljivog poprenog

popreni presek preseka se uzima u obzir pri proraunu.
Gde se ne menja znak momenta moe se primeniti jednostavno
pravilo: ako se visina preseka menja isto kao i momenat du
elementa vrednost transverzalne sile raste, u suprotnom sluaju
opada.
Transverzalana sila se modifikuje za V 2 A s f yd sin , gde je A s povrina zategnute armature, a je ugao

izmeu krajnje ivice elementa i teine linije. Pretpostavlja se da je poduna armatura paralelna sa podunom
ivicom elementa.
AxisVM omoguava proraun armature greda kako je to opisano u narednom poglavlju. Sve ostali prorauni
(u skladu sa drugim standardima) preputaju se korisniku.
Modul za proraun armature greda ne analizira efekte van ravni savijanja, efekte kompleksnih stanja
unutranjih sila, bonog torzionog izvijanja greda, koncentraciju napona pritiska na mestu delovanja
koncentrisanih sila, i nije pogodan za dimenzionisanje kratkih elemenata.
6.5.10.1. Algoritam prorauna armature greda
Proraun se sprovodi u dva koraka:

1. Proraun podune armature a momente oko y ili z ose (My ili Mz).
Proraun 2. Odreivanje razmaka vertikalnih uzengija uzimajui u obzir smiue sile oko y ili z ose (Vy ili Vz) i momenta
armature uvrtanja (Tx).
grede
Aksijalna sila nije uzeta u obzir. Ako aksijalna sil ne moe biti zanemarena, upotreba modula za proraun stubova je
preporuljiva.
Savijanje i smicanje/uvrtanje se analiziraju zasebno, ali je poduna zateua armatura uzeta u obzir pri odreivanju
kapaciteta smicanja.
Poveanje zatezanja u podunim ipkama usled pojave parslina od smicanja je uzeto u obzir promenom momenta.
Naredni dijagrami mogu biti prikazani u tabu Proraun: Proraun momenta (MyEd), proraunata gornja/donja armatura
(As), proraunska sila smicanja (Vz), razmak uzengija (sw), proraunski moment torzije (Tx), torziona armatura na
bonim stranama (ASL).
286
Poduna Poduna armatura za prijem savijanja je prikazana plavom, pritisnuta armatura crvenom, minimalna zahtevana
armatura za armatura prema standardu sivom bojom.
prijem
savijanja
Razmak Maksimalni dozvoljeni razmak armature je prikazan crnom, proraunat razmak plavom i minimalni zahtevani razmak
uzengija prema standardu sivom bojom.
Poduna Poduna armatura za prijem torzije je prikazana ljubiastom bojom.

armatura za
prijem torzije

Podeavanje AxisVM identifikuje sve mogue tipove oslanjanja (stubove, zidove, grede, vorne oslonce) automastki, ali njihova
veliine irina moe biti modifikovana. Kliknuti na oslonac da bi donji dijalog bio prikazan.
oslanjanja
Odabirom Auto se podeavaju detektovane vrednosti irina. Da biste podesili Stvarnu irinu i Teoretsku redukciju
irine manuelno, ostavite polje Auto praznim. To vam omoguava da specificirate a1 i a2 segmente na stranama
oslonca koji e biti zanemareni u proraunu. Unutranje sile su linearno interpolirane unutar segmenata.
Odabirom Redukcija smiue sile se aktivira metod za redukovanje sile smicanja iznad oslonca opisan u standardu.
Polje Omogueno ostaviti prazno da bi ste ignorisali oslanjanje u proraunu.
Parametri Videti... 6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)
grede
Prikaz rezultata Prikaz dijagrama i oznaka u svakom tabu moe biti prozvoljno ureen.
6.5.10.2. Provera proraunate armature grede
Nakon klika na tab Proraunata armatura grede, sledei dijagrami mogu biti prikazani: Anvelopa armature (As), bona
armatura za prihvatanje torzije (ASL), prsline (wk), razmak uzengija (sw), momentna otpornost (MyRd), maksimalna
smiua sila (VzRd), torziona otpornost (TzRd), efikasnost momenta savijanja (MyEd/MyRd), smiua efikasnost
(VzEd/VzRd), torziona efikasnost (TzEd/TzRd), relativni ugib (eZ,rel), apsolutni ugib (ez,abs).
Granino stanje nosivosti (GSN)

Savijanje Otporni momenat savijanja MRd je odreen iz zahtevane (prraunate) armature. Ova verzija ne uzima u obzir normalnu
silu. Ako je normalna sila znaajna, preporuljivo je koristiti modul za proraun armature stuba. Efikasnost momenta
savijanja (MEd/MRd) je takoe prikazana na dijagramu.
Smicanje Program proraunava otpornost na smicanje i smiuu efikasnost iz usvojenih parametara i distribucije uzengija
odreujui smiuu otpornost bez smiue armature (VRd,c), maksimalnu smiuu silu ogranienu betonskim
pritisnutim dijagonalama (VRd, max) i maksimalnu smiuu silu ogranienu nosivou smiue armature pri teenju.
Smiua efikasnost (VEd/VRd) je takoe prikazana na dijagramu.
Smicanje i Program proraunava otpornost na smicanje i torziju i efikasnost smicanja i torzije iz usvojenih parametara i
torzija distribucije uzengija odreujui smiuu otpornost bez smiue / torzione armature (VRd,c i TRd,c), maksimalnu smiuu
silu / torzioni momenat ogranienu betonskim pritisnutim dijagonalama (VRd, max i TRd,max) i maksimalnu smiuu silu
ogranienu nosivou smiue armature pri teenju.
,
Veliina povrine uzengije koje su uzete u obzir za torziju je: Asw,T = Asw,
, +

gde je Asw ukupna povrina uzengija, VEd,i = z je smiua sila od torzije, VEd je proraunska sila smicanja.
2
Granino stanje upotrebljivosti (GSU)

Analiza prslina Nakon klika na ta Provera, AxisVM odreuje emu gornje i donje armature iz koliina gornje i donje armature koje
su proraunate iz selektovanog sluaja optereenja ili kombinacije i prema minimalnom razmaku ipki
specificiranom u standadu.
Ako zahtevane ipke ne mogu da stanu u jedan red, uvode se novi redovi ipki. Jedan red se sastoji od najmanje dve
ipke.
U sluaju T preseka, ipke e biti postavljene u flai samo ako ne staju u rebro. ipke u flani mogu da formiraju
samo jedan red i njihov broj ne moe da pree polovinu ukupnog broja ipki.
Ako je selektovana anvelopa, prsline su proraunate iz svih GSU kombinacija koje su ukljuene u anvelopu. Ako u
anvelopu nije ukljuena nijedna GSU kombinacija, koriste se sve GSN kombinacije.
Karakteristike poprenog preseka i prslina su proraunate sa armaturom rasporeenom prema gornjoj emi. Ako je
odabrana GSU kombinacija, prsline su proraunate prema emi ipki odreenoj iz zahtevane armature GSU
kombinacije. Vrednost veliine prslina moe biti vea od vrednosti proranate sa ipkama iz kritinih rezutata
anvelope.
288
Prsline Ako je Parametri / Poveanje armature prema graninoj irini prslina bilo odabrano prilikom definisanja parametara
armiranja grede, AxisVM e poveati broj ipki na zategnuoj strani sve dok proraunata irina prsline ne padne ispod
granice, s tim da ukupna povrina armature ne prelazi 4% (As 0.04 Ac).
Ugib Ugib je proraunat koristei aproksimacije, ostajui na strani sigurnosti.
Program proraunava faktore distribucije na mestima maksimalnog momenta u polju i na teoretskim ivicama oslonca
i pretpostavlja da je ovaj faktor konstantan 1) izmeu ivica oslonca i nulte momentne take i 2) izmeu nultih
momentnih taaka u polju.
Apsolutni ugib odreen linearnom analizom je korigovan koristei vrednosti sleganja oslonaca.
1
Aproksimirani ugib u nekoj taki grede je e = eI (1 ) + eII , gde je faktor distibucije, = 1 - ( )2 .
2
eI je aproksimirani ugib neispucale armirane grede: eI = e0 II/Ib
eII je aproksimirani ubig ispucale armirane grede: eII = e0 III/Ib
e0 je korigovani ugib koji uzima u obzir efektivni modul elastinosti betona i pomeranja oslonca e0 = elin Ecm/Ec,eff.
Prikaz rezultata Kliknuti na ovu ikonu da biste podesili dijagrame i
oznake dijagrama za prikaz.
Tabela provere Dva reda podataka su prikazana za svaku selekciju, jedan za gornju armaturu i jedan za donju.
(GSN) Svaki red sadri GSN unutranje sile i vrednosti razliitih sredinjih komponenti rezultata.
Krai pregled je takoe dostupan prikazujui vrednost samo u nekim bitnim presecima.
ema ipki amature prikazuje broj ipki u produecima flane (izvan rebra) u [uglastim zagradama]. ipke u rebru su
prikazane red po red spolja ka unutra (zaobljene zagrade).
Tabela provere Sline tabele su generisane za GSU vrednosti unutranjih sila, irina prslina i vrednosti ugiba.
(GSU) Gornja prslina je proraunata iz (max) momenta koji uzrokuje zatezanje u gornjem delu. Donja prslina je proraunata
iz (min) momenta koji uzrokuje zatezanje u donjem delu. Ako se ne javlja zatezanje na nekoj od strana (max je
negativna ili je min pozitivna), prorauni se sprovode sa nultim momentom. U ovom sluaju tabela prikazuje nulu i
prikazuje stvarnu vrednost momenta u zagradama).
Unutranje sile koje se javljaju u ove dve tabele su razliite samo ako je armatura bila proraunata za anvelopu
ili za kritinu kombinaciju. Ako je selektovan jedan sluaj optereenja ili jedna kombinacija optereenja,
unutranje sile e biti iste.
6.5.10.3. Provera usvojene armature grede
Promena U tabu Usvojena armatura grede mogue je promeniti usvojenu armaturu dodeljenu konanim elementima.
usvojene Selektovati konane elmente ili ukloniti selekciju klikom ili prevlaenjem mia. Za dodavanje elmenata selekciji
armature pritisnuti Shift tokom radnje. Prenici ugaonih ipki i ostalih podunih ipki su podeeni meu parametrima armiranja
grede grede. Polja za ureivanje dozvoljavaju promenu broja gornjih i donjih ipki u selektovanim elementima. Prekidai
i + umanjuju/poveavaju ove brojeve.
Dijagram usvojene armature je ispunjen nebesko plavom bojom, armatura As proraunata iz tekueg sluaja ili
kombinacije optereenja se moe videti iza nje kao crveni dijagram ipunjen rozom bojom.
Selektovati sve (Ctrl+A)
Selektuje sve konane elemente grede.
Primeniti proraunatu armaturu
Podeava usvojenu armaturu prema vrednostima As proarunatim za tekui sluaj ili kombinaciju ptereenja za celu
gredu.
Provera Program prikazuje selektovane rezultate na isti nain kao u pretodnom tabu, ali za usvojenu armaturu. Tabele su iste,
usvojene ali prikazuju rezultate za usvojenu armaturu.
armature
Prikaz rezultata Kliknuti na ovu ikonu da biste podesili dijagrame i

oznake dijagrama za prikaz.
Specijalne kontrole za tab Usvojena armatura grede:
Margine. Podesite levu i desnu marginu dijagrama kao
procenat ukupne irine. Na ovaj nain moete ostaviti
mesta za informacioni prozor.
Verikalna veliina dijagrama rezultata. Podeava
vertikalnu veliinu dijagrama izmeu 100% i 300%. Ova
vrednost moe takoe biti promenjena u prozoru
dijagrama rotiranjem tokia mia.
Oznake, kvalitet materijala i koeficijenti sigurnosti

fcd projektna vrednost vrstoe pri pritisku betona
fctd projektna vrednost vrstoe pri zatezanju betona
= 0.85; faktor koji uzima u obzir trajnost optereenja i ostale nepovoljne uticaje koji su uslovljeni
delovanjem optereenja
290
c = 1.5; koeficijent sigurnosti betona

fyd projektna vrednost granice teenja elika
su granica teenja armature
Es (=200 kN/mm2); Young-ov modul elastinosti armature
s = 1.15; koeficijent sigurnosti elika
Armatura za Ovaj proraun zasniva se na vrednostima smiue/torzione otpornosti:

prijem smiuih
sila i torzije
VRd,c Smiua otpornost poprenog preseka bez armature za prijem sila smicanja.
VRd,max Najvea smiua sila koja moe da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih
tapova.
VRd,s Smiua otpornost poprenog preseka sa armaturom za prijem sila smicanja.
TRd,c Torziona otpornost poprenog preseka bez armature za prijem sila smicanja.
TRd,max Najvei moment torzije koji moe da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih
tapova.
AxisVM proraunava armaturu za prijem smicanja i torzije pod pretpostavkom da je nagib prslina pod uglom od
45. Proverava se odnos izmeu kapaciteta loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih tapova i usvojenih
vrednosti:
VEd TEd
1 ,
VRd,max TRd,max
gde je
cw bw z 1 fcd
VRd,max
cot tan
i
TRd,max 2 cw fcd A k t ef,i sin cos
Ako presek zadovoljava proverava se da li je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i momenata torzije
prema sledeoj formuli:
VEd T
Ed 1 ,
VRd,c TRd,c
gde je
VRd,c CRd,ck 100 l fck 3 k1 cp bw d
1

i
TRd,c 2 fctdt ef,i A k
Ako je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i momenata torzije,

Asl fyd TEd cot ,
uk 2Ak
pa je
TEduk
A sl .
2 A k fyd tan
Razmak uzengija se rauna preko sledeih formula:
A sw
VRd,s z fywd cot i VRd,s VEd VEd,i .
s
A sw
s z fywd cot
VEd VEd,i
Korienjem metode sa promenljivim nagibom tapova moe se znaajno smanjiti koliina armature za prijem
smicanja ako pritisnuti beton ima dodatnu otpornost, na primer:
VEd TEd
1
VRd,max TRd,max
Promenom ugla prslina, pritisnuti beton preuzima na sebe vie optereenja dok armatura dobija manje. Stvarna
uteda zavisi od pravila dimenzionisanja.
Ako korisnik odabere metode reetke sa promenljivim nagibom tapova, AxisVM odreuje pravac ugla prslina
izmeu 21,8 (ctg=2,5) i 45 (ctg=1) pre prorauna potrebne armature tako da eksploatacija pritisnutih ipki
betona dostigne svoj maksimum (najvie 100%). Ugao prslina se poveava u malim koracima do postizanja
potrebnog odnosa:
VEd TEd
1
VRd,max TRd,max
Popreni presek je neodgovarajui ako je merodavna smiua sila vea od smiue sile koju mogu da prime
pritisnuti betonski tapovi, na primer:
VEd TEd
1
VRd,max TRd,max
Pravila za dimenzionisanje primenjena u proraunu:
U osnovi jednaine 9.2.2 (9.5N) ; w,min 0.08 f ck / f yk i jednaine 9.2.2 (9.4N); w A sw / sbw tako da
je kolinik armature za prijem sile smicanja smax 1 A sw / w ,min bw .
9.2.2 (9.6N) potvruje da je: smax 2 0,75d .
Poduna AxisVM proraunava podunu armaturu
armatura grede prema dijagramima na slici desno:
U armaturi napon dostie graninu vrednost. Visina pritisnute zone betona nee biti vea od

x0 d cu c1 .
s1 cu
Ako se proraunom dobije vea visina od x0, dodaje se pritisnuta armatura, pri emu ukupna povrina armature
ne sme da pree 4% povrine poprenog preseka betona.
Za svaki sluaj optereenja i poprenog preseka program sraunava koliinu gornje i donje armature i veliinu
pomeranja dijagrama momenta.
Sila u podunoj armaturi je vea od vrednosti M/z zbog postojanja kosih prslina, to se uzima u obzir, u raznim
nacionalnim propisima, pomeranjem dijagrama momenta.
Selektuje se minimalna (Mmin0) i maksimalna (Mmax0) vrednost u dijagramu momenta i odgovarajue
koliine zategnute i pritisnute armature. Na dijagramu armiranja je zategnuta armatura oznaena plavom,
pritisnuta armatura crvenom, a propisima definisana minimalna koliina zategnute armature sivom bojom.
Pritisnuta armatura je neophodna ak i ako je merodavna zategnuta armatura, jer se pri izboru prenika
pritisnute armature i razmaka uzengija uzima u obzir zahtev da je minimalni prenik 1/12 razmaka uzengija.
6.5.11. Analiza proboja ploa RC3 modul
Oblast koja se rauna na proboj ploe zavisi od poprenog preseka stuba i efektivne debljine ploe. Ivice ploe
i otvori uzimaju se u proraun samo ako su na daljini manjoj od estostruke efektivne debljine ploe. Ako je
poreni presek stuba konkavan, u proraunu se uzima konveksan presek.
Analiza se moe izvriti prema sledeim propisima:
DIN: DIN 1045-1:2001-07
292
Nakon klika na ikonicu za analizu na
paleti bira se stub ili oslonac sa
proraunatom krutosti dobijenom iz
karakteristika stuba. (Ako je rebro
element povezan sa stubom i nalazi se u
ravni ploe, analiza se nee moi izvriti).
Mogue je zadati sledee karakteristike:
Materijali
Beton, armatura Za proraun se zadaju marka betona i tip armature. Ovi parametri su preuzeti iz stvarnog modela ali se mogu
menjati.
Ukupna debljina Program preuzima debljinu ploe iz modela ali se ona moe menjati u podeavanjima, naravno, parametar po
ploe (h) armaturi mora biti iskljuen. U informacionom prozoru minimalna debljina peurkaste ploe je oznaena sa
H1. Sa H2 je oznaena minimalna debljina ploe bez armature za prijem smiuih sila na proboj ploe.
Karakteristike
Ugao smicanja Ugao izmeu ploe i armature za prijem smiuih sila (45-90).
armature
Radijalni razmak Radijalni razmak armature je razlika izmeu prenika dve susedne ipke armature. Dugme U redu nije aktivno
ipki sve dok se ne zadovolje osnovni kriterijumi za dimenzionisanje:
MSZ: t 0.85h 1 ctg ; EC2: Sr 0.75 d ; DIN: sw 0.75 d
Rastojanje do Rastojanje od prve ipke armature do konveksne ivice stuba.
prvog kruga
armature
koeficijent M Ed u1
(Evrokod 2 i DIN) Izraunat po Evrokodu 1 k
VEd W1
Evrokod DIN
Priblina vrednost u
Unutranji stub 1,15 1,05
zavisnosti od poloaja
stuba u konstrukciji* Ivini stub 1,4
Ugaoni stub 1,5
Korisniki definisano Korisniki definisana vrednost
* Za konstrukcije gde bona stabilnost ne zavisi od rada rama koji se sastoji od ploe i stubova i gde se susedni
rasponi ne razlikuju vie od 25%.
Uzeti u obzir i Ako je ukljuena ova opcija uzima se u obzir reakcija tla unutar kruga armature pri proraunu sile proboja. Ovaj
reakciju tla pri efekat se poveava prenikom i moe smanjiti veliinu potrebne povrine koja se armira. Njene vrednosti po
proraunu... krugu armature su u listi u dijalog boksu rezultata na proboj ploa.
Koeficijente seizmikih sila moete videti u 4.10.23 Seizmiko optereenje SE1 modul
Uitavanje... Uitava snimljene parametre probijanja ploa.
Nakon unosa svih parametara prikazuje se kontrola opsega proboja sa potrebni broj ipki armature je prikazan
u u informacionom prozoru.
AxisVM rauna efektivne delove kontrolnog obima na osnovu ivica ploe i otvora. Kontinualne linije pokazuju
da je potrebna armatura protiv proboja ploe. AxisVM pokazuje efektivnu koliinu potrebne armature za svaku
prikazanu liniju. Informacioni prozor pokazuje koliinu armature potrebne za osiguranje protiv proboja. Pri
proraunu kritinog obima pretpostavljeno je da razmak ipki armature ne prelazi veliinu 2d, ali ispunjenje
ovog uslova se ne proverava. Ako ovaj uslov nije ispunjen, korisnik bi trebao da usvoji manji razmak izmeu
ipki ili da doda potrebnu armaturu.
Prvo je izraunat i dat prikaz rezultata kritine oblasti proboja (prikazani su u Rezultati analize na proboj
dijalogu). Zatim, usvaja se potrebna koliina armature za definisane krugove armature u dijalogu parametara.
Kritina oblast je oznaena crvenom bojom a kruna armatura crnom. Isprekidane linije prikazuju oblast gde
je rastojanje od stuba (oslonca) est puta efektivne debljine ploe (6d p).
Tanka plava linija oznaava oblast gde nije potrebna armatura za osiguranje od proboja ploe. Ovo je takoe i
spoljna linija glave peurke koja se moe projektovati debljine 2H i biti bez armature za osiguranje od proboja.
Debela plava linija pokazuje oblast gde kritina sila proboja prevazilazi otpornost na pritisak betona, pa se
ploa usvojene debljine ne moe pravilno armirati. Ovo je spoljna linija glave peurke debljine H1 sa
potrebnom armaturom protiv proboja. Podebljavanjem ploe, usvajanjem vee marke betona ili veeg
poprenog preseka stuba moe se poveati otpornost ploe protiv proboja.
Snima crte u Bazu crtea.
Uitava snimljene podatke analize na proboj ploe.
Snima podatke pod zadatim nazivom. Podaci se mogu ponovo uitati pomou ikonice Uitavanje... koja se
nalazi u dijalogu Parametri proboja.
Dijalog Parametri proboja.
Poveava granice ivica ploe tako da se ceo popreni presek stuba nalazi unutar granica.
Uveava dijagram tako da stane u aktivni prozor.
Koristi se lokalni koordinatni sistem stuba.
Koriste se globalne koordinate.

294
Ukljuuje/iskljuuje prikaz krugova armature.
6.5.11.1. Analiza poboja ploa prema Evrokodu 2
Potrebna armatura protiv proboja ploa je izraunata na osnovu sledeih pravila:

Spoj stub-ploa ne otkazuje ako je smiui napon manji ili jednak projektovanoj vrednosti otpora na proboj
smicanjem du kontrolnog obima i projektovana vrednost otpora na probijanje smicanjem ploe sa armaturom
protiv proboja amicanjem:
v Ed v Rd,max i v Ed v Rd,cs
vEd je projektovana vrednost smiueg napona
vRd,max je projektovana vrednost maksimalne otpornosti na proboj smicanjem du kontrolnog obima
vRd,cs je projektovana vrednost otpornosti na probijanje smicanjem ploe sa armaturom protiv proboja
smicanjem
VEd
v Ed ,
ui d
gde je ui duina kontrolnog obima, a d je srednja efektivna debljina ploe.
je koeficijent koji oznaava dodatne napone usled ekscentrinih sila:
M Ed ui
1 k
VEd W1
Evrokod pretpostavlja da je kritini presek na rastojanju 2d od ivice poprenog preseka stuba. Duina kritinog
prenika i statiki moment je izraunat uzimajui u obzir ivice ploe i otvore stvarne geometrije.
Projektovana vrednost otpornosti na proboj spoja bez armature protiv proboja iznosi:
v Rd,c CRd,ck 100 1 fck 1 / 3 k1 cp ( min k1 cp)
Ako je vEd vRd, c , tada se potrebna armatura protiv proboja odreuje du kritinog obima
d A sw fywd ,ef
v Rd,cs 0,75 v Rd,c 1,5 sin i v Ed v Rd,cs
sr u1 d
Armatura za svaki obim i prenik gde nije potrebna armatura protiv proboja je izraunata na osnovu formule:
VEd
v Ed v Rd,c
ui d
Info panel Pod izabranim propisima prikazuju se sledee karakteristike elemenata i
materijala.
h: debljina ploe
d: efektivna debljina ploe
ugao izmeu ploe i armature protiv proboja
sr: rastojanje izmeu krune armature
H1: minimalna potrebna debljina ploe sa armaturom protiv proboja
H2: minimalna potrebna debljina ploe bez armature protiv proboja
NEd: projektna vrednost sile proboja
M Edx, M Edz projektna vrednost momenta
*: izraunati koeficijent ekscentriciteta
u0: kontrolni obim na obimu stuba
u1: kritini kontrolni obim na rastojanju 2d
vEd0: smiui napon du obima u0
vEd: smiui napon du obima u1
vRdmax: maksimalni smiui napon
vRdc: smiui napon bez armature protiv proboja
vEd/vRdmax : iskorienost na kritinom kontrolnom obimu
vEd0/vRdmax : iskorienost na obimu u0
vEd/vRdc : iskorienost (zatezanje u betonu)
r1: rastojanje izmeu prve ipke armature i konveksne ivice stuba
fywdeff: napon u armaturi protiv proboja
Asw: povrina armature protiv proboja na kritinom kontrolnom obimu
Nsr: broj krugova armature protiv proboja
296
6.5.12. Dimenzionisanje temelja RC4 modul
6.5.12.1. Dimenzionisanje temeljnih stopa
AxisVM moe da odredi neophodnu veliinu i armaturu pravougaonih temeljnih stopa (sa ili bez podnoja stuba) i
moe proveriti temelj na klizanje i probijanje prema Evrokodu 7 i maarskim standardima. Odreuje i sleganje
temelja, takoe.
Veliina Veliina temeljne stope moe biti uneta ili je sam AxisVM moe izraunati. Ako je AxisVM proraunava, maksimalna
temeljne stope vrednost mora biti specificirana.
Korienjem profila tla i unutranjih sila, ovaj modul odreuje neophodnu veliinu temelja iterativnim procesom.
Potom proraunava efektivnu povrinu temelja za sluajeve i kombinacije optereenja, proraunske sile, momente i
otpornosti, odreuje sleganje (za sluajeve optereenja i kombinacije [GSU] Graninog stanja upotrebljivosti),
efikasnost i smiuu armaturu ako je neophodna. Modul takoe proverava stabilnost temelja.
Strane stepenika ne smeju biti vee od strana temelja, respektivno.
Koorinatni sistem korien u proraunu temelja je koorinatni sistem oslonca. Meutim, ekscentriciteti su
proraunati u odnosu na centar temelja.
Parametri Kliknite na ikonu Proraun temelja i selektujte jedan ili vie vornih oslonaca sa vertikalnim stubom ili stubom pod
prorauna uglom. (Ako su oslonci ve selektovani, na prvi klik e biti prikazan dijalog).
temelja Parametri prorauna moraju biti specificirani u dijalogu.
Temelj U tabu Temelj selektujte tip temelja (prosta ploa / stepenasti / sa zakoenim stranama) i podesite parametre geometrije
i koeficijent trenja izmeu temelja i mravnog betona.
Simetrija temelja
Kvadratni temelj
b je duina stranice,
stub je koncentrisan,
vrednost ili gornja granica b mora biti uneta.
Pravougaoni temelj
bx i by su stranice,
stub je centrian,
vrednosti ili gornje granice bx i by moraju biti unete
Jednostruko ekscentrian pravougaoni temelj
stub je ekscentrian u x pravcu, centrian u y pravcu,
x1 i x2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja,
vrednosti ili gornje granice x1, x2 i by moraju biti unete.
Jednostruko ekscentrian pravougaoni temelj
stub je ekscentrian u y pravcu, centrian u x pravcu,
y1 i y2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja,
vrednosti ili gornje granice y1, y2 i bx moraju biti unete.
Dvostruko ekscentrian pravougaoni temelj
stub je ekscentrian u oba pravca,
x1 i x2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja u x pravcu,
y1 i y2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja u y pravcu,
vrednosti ili gornje granice x1, x2, y1, y2 moraju biti unete.
Ukoliko je prekida za zakljuavanje pored polja za ureivanje u donjem poloaju (zakljuano), uneta
vrednost je data (proverena je). Ukoliko je prekida za zakljuavanje u gornjem poloaju (otkljuano),
uneta vrednost predstavlja gornju granicu (odreena je programom). Ukoliko je ukljuena Provera, sve
vrednosti e biti zakljuane i ne mogu biti otkljuane sve dok se Provera ne iskljui.
Za stepenaste temelje i temelje sa nagnutim stranama:
dx1 i dx2 su rastojanja ivice stepenika ili gornje baze zarubljene piramide do ose stuba u x pravcu. dy1 i dy2 su rastojanja
ivice stepenika ili gornje baze zarubljene piramide do ose stuba u y pravcu. Ove vrednosti su uvek date.
Parametri temelja:
Beton materijal temelja
t dubina temeljenja (rastojanje od dna baze temelja u nultog nivoa)
h2 visina stepenika (visina stepenika ili zarubljene piramide)
h1 debljina baze temelja
hb debljina mravog betona
cvk koeficijent trenja izmeu temelja i mravog betona.
Moete videti koeficijent seizmikih sila u 4.10.23. Seizmiko optereenje SE1 modul.
Ispod polja za ureivanje su prikazani temelj i stub u pogledu odozgo. Date veliine su nacrtane
kontinualnom linijom, gornje granice isprekidanom linijom. Sile se pojvljuju kao crveni krstovi
postavljeni u skladu sa njihovim ekscentricitetima. Ovaj dijagram je samo za potrebe orijentacije
jer su stvarni ekscentriciteti proraunati uzimajui u obzir sopstvenu teinu temelja i nasipa koji
smanjuju ekscentricitet.
Ako je prekida Prikai sve sile oslonca u donjem poloaju, pogled je skaliran da bi se prikazali svi krstovi sila. Ako
je prekida u gornjem poloaju, prikazani su samo krstovi unutar granica pravougla baze temelja. Ove sile deluju na
gornjoj strani temelja i ne uzimaju u obzir teinu nasipa, temelja i mravog betona.
Armatura U tabu Armatura moe biti aktiviran proraun armature.
Klasa elika za armiranje, cT i cB gornji i donji zatitni slojevi betona mogu biti uneti (tj. najmanje rastojanje izmeu
povrine ugraene armature i spoljanje povrine betona). Gornja dva reda pod Prenik i Pravac predstavljaju gornje
ipke (prvi red je spoljanji, drugi red je unutranji), donja dva reda predstavljaju donje ipke (trei red je unutranji,
etvrti red je spoljanji). Prema tome je i data stvarna ema u lokalnom x-z pogledu.
Prorauni armature za probijanje mogu biti aktivirani samo u sluaju prostih temelja.
Za parametre videti... 6.5.11. Analiza proboja ploa RC3 modul
298
Tlo U tabu Tlo moete specificirati profil tla i karakteristike nasipa. Profili tla mogu biti sauvani pod nekim imenom i
mogu biti ponovo uitani.
Karakteristike selektovanog sloja su prikazane u grupbox-u Tlo. Karakteristike nasipa su prikazane u groupbox-u
Nasip.
Karakteristike slojeva tla mogu biti promenjene. Ove promene mogu biti aplicirane klikom na prekida Modifikuj sloj.
Naziv sloja i opis mogu biti modifikovani. Boja sloja moe biti promenjena klikom na malo pravougaonik u boji
pored naziva. Ikona biblioteke tla je postavljena pored pravougaonika u boji. Klikom na ovo dugme se prikazuje se
biblioteka tla sa ve definisanim karakteristikama slojeva.
uva profil tla pod nekim nazivom. Na ovaj nain moete da ponovo uitate profil tla za druge temelje u
modelu.
Ako je odabrano Snimi kopiju u biblioteku profila tla, profil tla je takoe sauvan u biblioteku. Na ovaj
nain moete da ponovo uitate profil tla u razliitim modelima.
Otvara biblioteku profila tla.
Brie selektovani profil tla.
Slojevi tla imaju sledee karakteristike:

Tip tla Krupnozrno, krupnozrno pod vodom ili sitnozrno
Debljina Debljina sloja
Gornja povrina Pozicija gornje povrine u odnosu na nivo tla
[kg/m3] gustina
[] Unutranji ugao trenja
t [] Ugao trenja izmeu tla i betona
E0 [N/mm2] Young-ov modul tla
[] Posaonov koeficijent tla
c [kN/m2] Kohezija (samo za sitnozrna tla)
Baza podataka Klikom na ikonu Baza podataka tla prikazuju se dve tabele.
tla Nakon odabira tla i klikom na prekida OK (ili duplim klikom
na tip tla) karakteristike selektovanog tla se kopiraju u
groupbox Tlo ili Nasip.
Funkcije dostupne na traci alatki i ikona Tlo su: Dodaj novi sloj tla, Pomeri gore,
Pomeri dole, Brisanje.
Dodaj novi sloj tla Dodaje novi sloj tla sa karakteristika i debljinom sloja podeenim u gruopbox-u.
Novi sloj se uvek dodaje na dnu profila tla.
Pomeri gore Pomera selektovan sloj tla na gore unutar profila tla.
Pomeri dole Pomera selektovan sloj tla na dole unutar profila tla.
Brisanje Brie selektovan sloj tla iz profila tla.
Modifikovanje Naziv, boja, opis i fizike karakteristike selektovaog sloja mogu biti ureene. Kliknite na ovaj prekida da biste
sloja tla aplicirali promene na selektovanom sloju.
Nedrenirano Pod nedreniranom optereenju ne postoji proomena zapremine, budui da voda ne moe da odtee. Tlo je potpuno
optereenje zasieno, smiua nosivost je konstantna vrednost koja se moe odrediti eksperimentalno. U ovom sluaju, korisnik
mora da unese cuk smiuu nosivost.
Pasivni pritisak Ako je ova opcija ukljuena, otpornost na klizanje se poveava uzimajui u obzir pasivni pritisak tla. Aktivni pritisak
tla tla poveava horizontalne sile. Ovi efekti su uglavnom zanemareni da bismo bili na strani sigurnosti. Aktiviranje ove
opcije zahteva posebnu panju.
m,EP je faktor mobilizacije pasivnog pritiska tla.
Provere Zahtevane provere i dozvoljene maksimalne efikasnosti mogu biti selektovane u tabu Provere.
Ako je aktivirano Evaulacija sleganja, program proverava da li je sleganje vee od granice specificirane ovde, ali ne
poveava veliinu temelja.
300
Provera dozvoljava podeavanje dozvoljenog maksimalnog odnosa ekscentriciteta da bi se osiguralo da e tlo biti pritisnuto
Stabilnost ispod temelja, da bi se izbeglo preturanje.
Nosivost Veliina temelja se poveava sve dok efikasnost za slom u tlu ne padne ispod dozvoljenog maksimuma:

R, = R,,min
,
Upozorenja i greke: Ako vea dimenzija temelja prelazi 10 puta debljinu, pojavljuje se upozorenje.
Provera na Modul odreuje da li je proraunski napon prouzrokovan horizontalnom silom ispod otpornosti na klizanje izmeu
klizanje 1) tla i mravog betona, 2) mravog betona i temelja proraunatog prema efektivnoj povrini. Ed Rd i Ed2 Rd2.
Analiza Ako tlo ima vie slojeva, program proraunava efikasnost iz napona na vrhu sloja tla i nosivosti pretpostavljajui da
vieslojnog tla se napon iri pod uglom od 45. Veliina temelja se poveava sve dok efikasnost za slom tla ne padne ispod granice.
= + 2( - D) i = + 2( - D) =

,, = + ( - )

Stabilnost AxisVM proraunava momenat dejstava oko osa preturanja, sumira stabilizujue i destabilizujue momente, potom
proverava sledee:

= | | ,

Provera Veliina temeljne stope se poveava sve dok faktor ekscentriciteta (ecc) proraunat iz ekscentriciteta kombinacije
ekscentriciteta optereenja ne padne ispod dozvoljene granice: ecc ecc,lim.
ecc = 0.5 znai da pravougaonik koji ograniava krivu granice ekscentriciteta ima dimenzije bx/2 i by/2, gde su bx i by
dimenzije temelja.
Faktor ekscentriciteta se proraunava prema Tip granice ekscentriciteta:
Linearni (diamant) Drugog stepena (elipsa) Osa rotacije (pravougaonik)
| | | |
= | | + | | 2
2 = max ( ; )

= ( ) + ( )

Armatura Ako su specificirani pozicija i prenik ipke, modul odreuje neophodnu koliinu gornje i donje armature i x i y
ploe osnove pravcima prema dijagramu koji sledi.
temelja Zahtevani minimum armature je uvek uzet u obzir.
Neophodan razmak ipki armature je odreen prema preniku ipki.

Upozorenja i greke:
Program alje upozorenje ako je neophodna pritisnuta armatura ili ako je proraunata koliina vea od maksimalno
dozvoljen (As > 0.04Ac).
Proraun Evrokod 7 doputa razliite pristupe proraunu (DA). Ovo su odreene kombinacije parcijalnih faktora dejstava,
prema karakteristika materijala i otpornosti. Grupe parcijalnih faktora apliciranih na dejstva se oznaavaju sa A1 i A2, grupe
Evrokodu 7 aplicirane na karakteristike materijala se oznaavaju sa M1, M2, grupe aplicirane na otpornosti se oznaavaju sa R1,
R2, R3. (Videti EN 1997-1:2004, Aneks A) Svaki pristup proraunu kombinuje ove grupe parcijalnih faktora.
Pristup proraunu Kombinacija Dejstvo Karakteristika Otpornost
materijala
DA1 Kombinacija 1 GSN A1 M1 R1
Kombinacija 2 GSU A2 M2 R1
DA2 GSN A1 M1 R2
DA3 GSU A2 M2 R3
Program proverava A1+M1+R1 (DA1 / 1) i A1+M1+R2 (DA 2) za kritine GSN kombinacije, A2+M2+R1 (DA1 /
2) i A2+M2+R3 (DA3) za kritine GSU kombinacije.
Za svaku kritinu kombinaciju su proraunata dva rezultata.
Ako je proraun sproveden za kombinaciju optereenja definisanu od strane korisnika, podesiti ovu kombinaciju na
GSN ili GSU, inae bi temelj mogao biti predimenzionisan.
Nosivost je qRd = s B N i b 0.5 + sq q Nq iq bq + sc c Nc ic bc
Provera klizanja proraunava da li temelj ispunjava sledei kritireijum izmeu temelja i mravog betona i izmeu
mravog betona i tla: Hd Rd + Rp,d
gde je Hd proraunska vrednost horizontalne sile, Rd je proraunska vrednost otpornosti na smicanje, Rp,d je pasivna
otpornost tla na strani temelja.
Proraunska otpornost na smicanje se dobija iz formule Rd = Vd tand, gde je Vd proraunska vrednost vertikalnog
tan
dejstva, d je proraunski ugao trenja: d = arctan( ), gde je ugao trenja na povrini kontakta, je parcijalni

faktor smiue otpornosti, propisan proraunskim pristupom.
Provera Modul proverava otpornost temelja na smicanje (Rd,max), po obimu stuba i odreuje neophodnu koliinu smiue
probijanja armature.
Proraun smanjuje silu probijanja za vrednost reakcije tla na efektivnoj povrini (i u okviru kritine linije proboja).
Provera proboja je prola ako je Ed Rd
, ,
Bez smiue armature Rd,max = min { }, sa smiuom armaturom Rd,max = min { }.
, ,
Upozorenja i greke:
Ako je Ed Rd,c, nije potrebna smiua armatura.
Ako je Rd,max > Ed > Rd,c, potrebna je smiua armatura.
Ako je Ed > Rd,max, doi e do sloma ploe temelja usled probijanja. Debljina ploe bi trebala biti povea.
Ako je projektovan stepenasti temelj ili temelj sa zakoenim stranama, veliina pedestala je odreena proverom
zahteva probijanja, tako da efikasnost za probijanje nije proraunata.
Predvianje AxisVM proraunava elastino sleganje prouzrokovano dodatnim naponima u slojevima tla.
sleganja Optereenja prouzrukuju sledei napon na dubini z ispod centra centrino optereenog pravougaonog temelja (prema
temelja Boussinesq-Steinbrenner-u):
40 (2 + 2 )2() (2 + 2 )
z = {arctang [ (2 + 2 )()()2
] + }
2 2 + 2 (2 + 2 )
gde su rastojanja izmeu karakteristine taake i centralne ose 0.37B i 0.37L.
a i b su dimenzije etiri dela optereenog pravougaonika prema sledeoj tabeli:
a b
I. (0.5-0.37) L (0.5-0.37) B
II. (0.5+0.37) L (0.5-0.37) B
III. (0.5+0.37) L (0.5+0.37) B
IV. (0.5-0.37) L (0.5+0.37) B
Ako je a<b, vrednosti su zamenjene.
0 je napon u tlu u ravni osnove temelja prouzrokovan optereenjima (ukljuujui sopstvenu teinu temelja i nasipa
od koje se oduzima teina uklonjenog tla iznad ravni osnove),
i R = 2 + 2 + 2 .
Ovaj proraun napona vai u sluaju homogenog poluprostora. U sluaju slojeva tla, mora biti proraunata debljina
efektivnog sloja tla:
0 2/5
hhi = hi ( )
0
gde su
hhi efektivna debljina sloja tla i
302
hi debljina sloja tla i
Es0 Young-ov modul osnovnog sloja
Esi Young-ov modul sloja tla i
0 je gustina osnovnog sloja
i je gustina sloja tla i
AxisVM rastavlja slojeve tla definisane od strane korisnika na podslojeve debljine 10 cm i proraunava napon usled
teine tla i napon prouzrokovan optereenjem u donjem podsloju. Promena u debljini podsloja je proraunata prema
sledeim izrazima:
+
hi = hi ; ai = 1
2
ai je prosean napon prouzrokovan optereenjem u podsloju i

i-1 je prosean napon prouzrokovan optereenjem na vrhu podsloja i
i je prosean napon prouzrokovan optereenjem na dnu podsloja i
Esi:Young-ov modul podsloja i
Predvieno sleganje na datoj dubini je proraunato kao zbir promena u debljinama podslojeva za podslojeve iznad
nivoa:
sm =
=
AxisVM proraunava graninu dubinu, gde je = 0.1 (tj. dodatni napon prouzrokovan padom optereenja ispod
10% napona usled sopstvene teine tla).
Ako ovaj uslov nije ispunjen na dnu strukture slojeva, procena sleganja je uraena na osnovu sleganja u ovoj taki i
proraunat je odnos napona (>0.1).
Ako je napon prouzrokovan optereenjem u ravni osnove temelja manji od napona usled originalnih slojeva tla,
sleganje nije proraunato.
AxisVM proraunava sleganje za sve sluajeve optereenja i GSU kombinacije. Funkcije napona i sleganja su
prikazane za selektovani sluaj optereenja. Funkcija sleganja s(z) predstavlja ukupno sleganje slojeva iznad z.
Rezultati Projektovani temelj e biti prikazan u pogledu odozgo sa slojevima tla, krugovima od probijanja i automatski
postavljenim kotnim linijama. 3D model moe biti uvean i smanjen, pomeran i rotiran, ba kao i glavni model.
Ako je aktiviran prikaz sleganja (videti Parametri
prikazivanja) debeo plavi dijagram prikazuje ukupan
napon u tlu u odnosu na dubinu. Tanki dijagrami
prikazuju napon usled optereenja i sopstvene teine tla.
Prvi opada, drugi je raste sa dubinom. Horizontalne linije
prikazuju podslojeve. Sivi dijagram sa druge strane ose
je funkcija sleganja.
Sleganje prikazano u panelu informacija je vrednost
funkcije sleganja na graninoj dubini (gde je napon usled
optereenja 10% napona usled sopstvene teine tla).
Ako ovaj uslov nije ispunjen na dnu strukture slojeva,
procena sleganja je uraena na osnovu sleganja u ovoj
taki i odnos napona (>0.1) je proraunat.
Ako su naponi usled optereenja na dnu strukture slojeva jo uvek vei od 10% napona usled sopstvene teine tla,
granina dubina ne moe biti odreena jer je dalja struktura tla nepoznata.
U ovom sluaju panel informacija prikazuje vrednost funkcije sleganja na dnu strukture slojeva kao >vrednost.
Da bi se procena poboljala, informacije o daljim slojevima tla moraju biti dodate.
Unutranje sile Ova tabela prikazuje sile selektovanih oslonaca i najvanije rezultate, ukljuujui proraunatu geometriju.
u temelju Budui da su sile u osloncu proraunate u lokalnom sistemu oslonca, x i y pravci su lokalni x i y pravci oslonca. Ako
su oslonci u globalnom pravcu, ovi su globalni X i Y pravci.
Rx, Ry, Rz, Rxx, oslonake sile

Ryy, Rzz
qEd proraunski pritisak nosivosti
qRd proraunska nosivost
qEd/qRd faktor iskorienosti tla
Axb donja armatura u lokalnom x pravcu (ako je proraunata)
ayb donja armatura u lokalnom y pravcu (ako je proraunata)
axt gornja armatura u lokalnom x pravcu (ako je proraunata)
ayt gornja armatura u lokalnom y pravcu (ako je proraunata)
Ed/Rd efikasnost zasnovana na relativnom pomeranju temelja u odnosu na mravi beton
Ed2/Rd2 efikasnost zasnovana na relativnom pomeranju mravog betona u odnosu na tlo
Ed/Rd efikasnost zasnovana na probijanju (za proste temelje u obliku ploe)
Sleganje predvieno sleganje temelja
bx, by veliina osnove ploe temelja u x i y pravcima
dx*, dy* veliina pedestala (stepenka ili zarubljene piramide) u x i y pravcima
ex*, ey* ekscentricitet centra gravitacije pedestala u x i y pravcima
304
Detaljne Prikazuje podatke u tabeli Unutranje sile u temelju i sledee rezultate:
unutranje sile
Pristup projektovanju Pristup projektovanju proraunatih rezultata

cx, cy veliine u x i y pravcima efektivnog pravougla
ex, ey ekscentricitet dejstva u x i y pravcima
ipke xb raspored ipki u donjoj zoni u x pravcu (ako je proraunat)
ipke yb raspored ipki u donjoj zoni u y pravcu (ako je proraunat)
ipke xt raspored ipki u gornjoj zoni u x pravcu (ako je proraunat)
ipke yt raspored ipki u gornjoj zoni u y pravcu (ako je proraunat)
Ed proraunski napon smicanja izmeu temelja i mravog betona
Rd proraunska otpornost na smicanje izmeu temelja i mravog betona
Ed2 proraunski napon smicanja izmeu tla i mravog betona
Rd2 proraunska otpornost na smicanje izmeu tla i mravog betona
VRdc minimalna proraunska otpornost na smicanje bez armature za prihvatanje sila probijanja
maksimalna proraunska otpornost na smicanje bez armature za prihvatanje sila
Vrdmax probijanja
proraunska otpornost na smicanje sa armaturom za prihvatanje sila probijanja
VRdcs duina kritine linije
u1 smiua armatura du linije probijanja
Asw
Odnos napona odnos napona prouzrokovanih optereenjem i napona usled sopstvene teine tla (ako je
granina dubina ispod dna strukture slojeva, njegova vrednost je odreena u toj taki i
vea je od 0.1, inae je tano 0.1)
Granina dubina dubina na kojoj je odnos napona 0.1 (ako je granina dubina vea od dna strukture slojeva,
? je prikazan)
Kopira podatke na Clipboard
tampa podatke na Clipboard
Snima crte u Biblioteku crtea
Parametri prikazivanja
Ukljuuje i iskljuuje simbole na crteu.
6.5.12.2. Dimenzionisanje temeljnih traka
AxisVM moe da odredi neophodnu veliinu i

armaturu temeljnih traka (sa ili bez pedestala), i
proveri temelj na klizanje i probijanje prema
Evrokodu 7 i maarskim standardima. Takoe,
odreuje sleganjem temelja.
Proraun trakastog temelja je slian proraunu
temeljne stope. Parametri koji opisuju geometriju
sekcije trake moraju biti uneti.
6.6. Dimenzionisanje elemenata elinih konstrukcija SD1 modul
6.6.1. Dimenzionisanje elinih konstrukcija prema Evrokodu 3 SD1 modul
EVROKOD 3 Modul za dimenzionisanje elinih konstrukcija moe da se primeni za sledee oblike poprenih preseka:
Valjani I profili T profili
Zavareni I profili Puni pravougaoni profili
Kutijasti profili Puni kruni profili
Cevasti profili Proizvoljni oblici, mogue je da se ne
Simetrini u odnosu na jednu osu I profili proraunaju se sve vrednosti.
Ovim modulom se mogu dimenzionisati pored elemenata poprenih preseka klase 4, jednostruko i dvostruko
simetrini I oblici, pravougaoni i kutijasti oblici poprenih preseka. Efektivne karakteristike preseka se
izraunavaju u sluaju jednakopodeljenog pritiska i savijanja. Ove karakteristike se mogu nai u Pregledu
tabela pod Dimenzionisanje elika, u tabeli Projektovana otpornost ili u iskauem prozoru nakon klika na
element:
Aeff : efektivna povrina poprenog preseka pod jednakoraspodeljenim pritiskom
eN,y : pomeranje neutralne ose z kada je popreni presek podvrgnut jednakoraspodeljenim pritiskom (bie nula,
ako je presek simetrian u odnosu na y osu). Negativno pomeranje uzrokuje negativni moment
My N e N , y stvarnog poprenog preseka.
Weff,min: modul elastinosti preseka (odgovarajueg vlakna sa maksimalnim elastinim naponom) efektivnog
poprenog preseka samo pod momentom oko relativne ose.
Weff,(+),min odnosi se na preseke gde je moment pozitivan, dok se
Weff,(-),min odnosi se na preseke gde je moment negativan.
Vano je znati da su ove karakteristike preseka izraunate kada su peseci u klasi 4. Mogue je da se desi i da
nema napona usled izvijanja, ali e karakteristike i dalje biti dostupne u Pregledu tabela.
Smatra se da su popreni preseci bez slabljenja (otvora) i bez limova debljih od 40mm.
Popreni preseci treba da su konstantni ili da se suavaju.
306
Takoe se pretpostavlja da je optereenje profila simetrinih u odnosu na jednu osu dejstva, u ravni simetrije
(ravni savijanja). Za opte oblike bez ravni simetrije samo se proveravaju normalna sila-moment savijanja-
smicanje (N-M-V) i normalna sila pritiska-moment savijanja-izvijanje uticaji.
AxisVM e izvriti samo proveru nosivosti koja je opisana u dalje u nastavku ovog teksta. Sve ostale,
standardima propisane provere (uticaj torzije, veze, bone sile, itd.) korisnik treba da posebno prorauna.
Glavne ose proizvoljnih profila treba da se poklapaju sa lokalnim y i z osama.
Klase poprenih Program identifikuje klasu poprenog preseka prema EN 1993-1-1, tabela 5.2, pretpostavljajui istovremeno
preseka samo pritisak i savijanje.
Provere Normalna sila-Savijanje-Smicanje [N-M-V] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)
Pritisak-Savijanje-Izvijanje (u ravni savijanja ili torziono) [N-M-Buckl.]
(EN 1993-1-1, 6.3.3)
Normalna sila-Savijanje-Bono torziono izvijanje [N-M-LTBuckl.] (EN 1993-1-1, 6.3.3)
Smicanje /y [Vy] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Smicanje /z [Vz] (EN 1993-1-1, 6.2.6,
Smicanje rebra-Savijanje-Normalna sila [Vw-M-N] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)
Otpornosti Plastina aksijalna otpornost [Npl,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.4)
Efektivna otpornost (pod dejstvom jednakopodeljenog pritiska) [N,eff,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.4)
Plastina smiua otpornost /y-osa [Vpl,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Plastina smiua otpornost /z-osa [Vpl,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Otpornost rebra na izboavanje [Vb,Rd] (EN 1993-1-5, 5.2-3)
Elastina fleksiona otpornost /yy [Mel,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)

Elastina fleksiona otpornost /zz [Mel,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Plastina fleksiona otpornost /yy [Mpl,y, Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Plastina fleksiona otpornost /zz [Mpl,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Otporni moment za efektivni popreni presek pod dejstvom savijanja oko y ose [Mpl,y, Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.5)
Otporni moment za efektivni popreni presek pod dejstvom savijanja oko z ose [Mpl,z,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.5)
Minimalna otpornost na izvijanje (u ravni ili torziona) [Nb,Rd] (EN 1993-1-1, 6.3.1)
Otpornost na bono torziono izvijanje [Mb,Rd] (EN 1993-1-1, 6.3.2, ENV 1993-1-1,
Dodatak F1.2)
Ove informacije su date programom kao pomoni rezultati. Provere se sprovode primenom tzv. formula
interakcije. Standard daje objanjenje elemenata formula i definie oblast primene.
U sledeim izrazima,
N Rk f y A , M y , Rk f yWy i M z , Rk f yWz ,
je W y W pl , y i Wz W pl , z za klasu 1. ili 2. poprenih preseka,
W y Wel , y i Wz Wel , z za klasu 3. poprenih preseka i
W y Weff , y i W z Weff , z za klasu 4. poprenih preseka.
Normalna sila- Element moe biti zategnut ili pritisnut. Provera se sprovodi prema EN 1993-1-1, 6.2.1 (7).
Savijanje-Smicanje N Ed M y , Ed M y , Ed M z , Ed
1
N Rk M y , Rk M z , Rk
M0 M0 M0
M y , Ed N Ed e N , y : moe biti razliit od nule samo kada je popreni presek u klasi 4. i kada je originalni
popreni presek asimetrian u odnosu na y osu.
Velika sila smicanja
Ako je sila smicanja vea od 50% granine sile, njeni efekti se uzimaju u obzir kako je opisano ispod.
Za preseke klase 1. i 2. dozvoljene su izmene graninog momenta prema EN 1993-1-1, 6.2.8.
Za preseke klase 3. i 4. naponi su izraunati i primenjena je opta i konzervativna formula iz EN 1993-1-1,
6.2.1 (5). Ovako se izraunava za sledee poprene preseke: I, T, C, kutijaste i cevi. Za ostale tipove poprenih
preseka (L oblici, pravougaoni i kruni puni profili, kao i korisniki definisani profili) efekti velike sile
smicanja, korisnik mora posebno proraunati.
Provera granine plastinosti
Za I, cevaste i kutijaste poprene preseke u klasi 1. i 2., provera otpornosti se sprovodi prema EN 1993-1-1
6.2.10. Dozvoljene su izmene za efekte od obe smiue sile i aksijalnu silu graninog momenta. Pored provere
otpornosti samo aksijalne i samo smiue sile, moraju biti zadovoljeni sledei kriterijumi:
M y , Ed
1
M N , y , Rd
M z , Ed
1
M N , z , Rd
gde su MN,y,Rd, MN,z,Rd : redukovani granini moment na osnovu efekata smiue i aksijalne sile (EN 1993-1-1
6.2.8. i 6.2.9.1).
Za cevaste preseke redukovani moment se izraunava na sledei nain:
2
n1,7 N Ed V Ed
M N , y, Rd 1,04 (1 ) gde je n i 2 1
(1 ) 0,7 N pl , Rd V pl , z , Rd

2
n1,7 N Ed V Ed
M N , z , Rd 1,04 (1 ) gde je n i 2 1
(1 ) 0,7 N pl , Rd V pl , y, Rd

Za dvoosno savijanje trebalo bi da je zadovoljen sledei kriterijum po EN 1993-1-1 6.2.9.1. (6) :

M y, Ed M z , Ed
1
M N , y , Rd M N , z , Rd
Pritisak-Savijanje- Provera je zasnovana na EN 1993-1-1, 6.3.3 (6.61) i (6.62):
Izvijanje N Ed M y , Ed M y , Ed M z , Ed
k yy k yz 1
y
M1 M1 M1
( LT 1,0 )
308
N Ed M y , Ed M y , Ed M z , Ed
k zy k zz 1
z
M1 M1 M1
M y , Ed N Ed e N , y : moe biti razliit od nule samo kada je popreni presek u klasi 4 i kada je originalni
Normalna sila- Prilikom odreivanja otpornosti na bono torziono izvijanje pretpostavlja se da je popreni presek konstantan i
Savijanje- Bono simetrian u odnosu na lokalnu z osu. Takoe, pretpostavljeno je i da optereenje deluje u ravni simetrije, to je
torziono izvijanje ravan savijanja. Vrednost k (ENV 1993-1-1, F1.2) je uzeta jednaka vrednosti Kz (koeficijent duine izvijanja).
"Slaba" osa bi trebalo da je lokalna z-osa.
Provera je zasnovana na obliku jednaina (6.61) i (6.62) iz EN 1993-1-1, 6.3.3 :
k yy k yz 1
y LT
M1 M1 M1
k zy k zz 1
z LT
M1 M1 M1
M y , Ed N Ed e N , y : moe biti razliit od nule samo kada je popreni presek u klasi 4 i kada je originalni
LT je izraunato prema EN 1993-1-1 6.3.2.2 ili 6.3.2.3.
Odreivanje koeficijenata interakcije k yy , k yz , k zy i k zz je prema EN 1993-1-1, Dodatak B Metoda (postupak)
2 (Tabela B.1 i B.2).
Koeficijenti ekvivalentnog raspodeljenog momenta Cmy , Cmz , CmLT su prikazani u listi Tabele B.3.
Za aksijalnu silu zatezanja provera se izvrava preko efektivnih momenata prema ENV 1993-1-1, 5.5.3.
Smicanje /y Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6.
Vy , Ed
1
Vc, y , Rd
Smicanje /z Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6.

V z , Ed
1
min (Vc, z , Rd , Vb, Rd )
Vb,Rd=Vbw,Rd : Otpornost je izraunata sa sadejstvom rebra ali ne i noica (flani).
Proraunski Za dimenzionisanje prema EC3 u panelu Projektni parametri elementima konstrukcije zadaju se vrednosti
parametri sledeih parametara:
Klasifikacija moe biti automatska ili se moe eksplicitno zadati.
elini strukturni Strukturni elementi mogu da sadre vie konanih elemenata tipa greda/rebro. Program proverava uslove koje
elementi moraju da zadovolje konani elementi da bi pripadali strukturnom elementu: da su na istoj pravoj liniji, da su
od istog materijala, sa istim poprenim presekom i sa istim lokalnim koordinatnim sistemom.
Program nudi dva naina za definisanje strukturnih elemenata:
elini strukturni elementi nisu isto to i elementi strukture (Pogledati... 3.2.13 Spajanje delova strukture).
Bilo koji vor seta selekcije gde je konektovan drugi konani
element postaje krajnja taka strukturnog elementa unutar
seta selekcije konanih elemenata.
Konani elementi seta selekcije postaju samo jedan strukturni

element bez obzira to mogu da postoje i drugi konani
elementi koji su konektovani sa njegovim vorovima.
Koeficijente seizmikih sila moete videti u 4.10.23 Seizmiko optereenje SE1 modul
Izvijanje Ky, Kz: su parametri duine izvijanja u pravcu y-ose i z-ose.
(fleksiono) Ako je oslanjanje kontinualno i spreava izvijanje oko date ose, dati parametar duine izvijanja ima nultu
vrednost. Ako postoje meuoslonci, dati parametar duine izvijanja uzima se kao odnos duine izvijanja
(izmeu meuoslonaca) i duine elementa.
Bono torziono K: je parametar koji je mera speenosti vitoperenja. Njegova vrednost mora biti izmeu 0.5 i 1:
izvijanje - ako vitoperenje nije spreeno onda je vrednost 1.0.
- ako je spreeno na oba kraja onda je vrednost 0.5.
- ako je spreeno samo na jednom kraju onda je vrednost 0.7.
Pogledati detaljnije u : Dodatak F1 u ENV 1993-1-1.
C1, C2, C3: su parametri koji zavise od odnosa krajnjih momenata, od parametra Kz i od tipa optereenja. C1 se
rauna automatski. Kada spoljanje optereenje deluje na konstrukciju a mesto delovanja se ne poklapa sa
centrom smicanja poprenog preseka, moe se zadati za C2 prema ENV 1993-1-1, Tabeli F1.2. U sluaju
jednostruko simetrinih preseka, moe se zadati i vrednost C3 prema ENV 1993-1-1, Tabela F1.2.
Za: je z koordinata napadne take optereenja u odnosu na teite preseka sa znakom prema ENV 1993-1-1,
Slika F1.1. Pozicija teita preseka i gornje ili donje ivice preseka se moe birati preko radio dugmadi.
310
Izboavanje rebra Za preseke sa rebrima, rebro moe biti ukrueno ili ne:
usled smicanja Bez ukruenja: pretpostavka je da nema poprenih ukruenja du elementa,
Sa poprenim ukruenjima: poprena ukruenja su postavljena na meusobnom rastojanju "a" du elementa.
U svakom sluaju program pretpostavlja da postoje poprena ukruenja na krajevima elemenata konstrukcije
(na primer, u zonama oslonaca).
Dijagrami Klik na neki element konstrukcije poziva panel sa dijagramima provere nosivosti.
6.6.1.1. Optimizacija elinog poprenog preseka SD9 modul
Modul SD9 zahteva modul SD1.

Optimizacija poprenih preseka elinih konstrukcija ini projektovanje prethodno definisanih elinih elemenata
efikasnijim finijim izborom dimenzija poprenog preseka i redukovanjem sopstvene teine.
Optimizacija proverava projektovane elemente za iste unutranje sile ignoriui promene krutosti usled promena
dimenzija. U odreenim konstrukcijama ponovni proraun modela moe pokazati znaajne promene u oblicima
unutranjih sila. U ovim sluajevima nekoliko uzastopnih optimizacija moe pronai efektivniju konstrukciju.
Optimizacija koristi parametre prorauna elinih konstrukcija prethodno dodeljenim proraunskim elementima.
Tipovi poprenih preseka podesni za optimizaciju su: I, asimetrini I, pravougaoni, T, C, 2U oblici i cevi. Promenljivi
popreni preseci ne mogu biti optimizovani.
Optimizacione kreiranje optimizacionih grupa iz postojeih elinih elemenata. Svaki element optimizacione grupe mora da ima isti
grupe popreni presek i optimizacija e dodeliti iste poprene preseke elementima grupe. Stvarna optimizacija se moe
Prvi korak u pokrenuti iz drugog taba (Optimizacija).
optimizaciji je
Lista optimizacionih grupa (videti na levoj strani taba Proraunske grupe optimizacije) prikazuje uobiajeni popreni
presek i broj proraunskih elemenata unutar grupe (<n>). Selektujte grupu i podesite parametre optimizacije na
desnoj strani (videti ispod).
Cilj Cilj optimizacije moe biti (1) minimalna teina, (2) minimalna visina ili (3) minimalna irina.
optimizacije Ovo definie funkciju cilja. Proces e traiti popreni presek sa efikasnou < 1 za sve elemente grupe i najblie svrsi.
Ovakav popreni presek se naziva optimizovan popreni presek. Cilj se postie zasebno za svaku grupu.
Maksimum efikasnosti takoe moe biti podeen. Ograniavanje efikasnosti moe pomoi kada se optimizuju statiki
neodreene konstrukcije gde promene poprenih preseka mogu da prouzrukuju velike promene u unutranjim silama.
Provere Mogue je ignorisati odreene provere tokom procesa optimizacije. Sve provere nosivosti se uvek odvijaju, ali
optimizacije provere za izvijanje usled savijanja, bono torziono izvijanje i izvijanje rebra moe biti deaktivirano.
Tipovi Postoje dva naina da se definie opseg poprenih preseka koji se proveravaju. Optimizacija iz prethodno definisanih
optimizacije oblika radi na odreenom broju poprenih preseka, dok Parametrijska optimizacija pronalazi optimalan oblik unutar
opsega razliitih parametara geometrije.
Optimizacija iz Ovaj metod pronalazi optimalan popreni presek iz datog broja predefinisanih oblika. Kandidati mogu biti selektovani
prethodno iz poprenih preseka modela ili iz baze poprenih preseka. Kandidati moraju imati isti tip poprenog preseka kao i
definisanih originalni popreni presek grupe.
oblika Opseg kandidata moe biti redukovan podeavanjem Ogranienja. Samo popreni preseci koji se nalaze izmeu
granica za visinu i irinu e biti korieni kao kandidati (ostali preseci e biti prikazani sivoj bojom).
Ako grupa sadri vie od jednog proraunskog elementa, svi elementi e biti provereni. Elementi se proveravaju
celom duinom. Nee svi kandidati biti provereni. Program analizira samo one koji su neophodni za pronalaenje
globalnog optimuma.
Parametrijska Ovaj metod pronalazi optimalan popreni presek unutar opsega razliitih parametara geometrije.
optimizacija Poznati su mnogi razliiti algoritmi pronalaenja i korieni su uspeno za optimizovanje ramovskih konstrukcija.
Usled nelinearnosti problema i velikog broja lokalnih optimuma, teko je pronai globalni optimum istom
matematikom. Jo je tee ako optimizacija treba da sprovede ne samo provere nosivosti, ve i analizu stabilnosti.
AxisVM koristi takozvani Particle Swarm Optimization (PSO), stohastini kompjuterizovani metod za pronalaenje
optimuma. To je algoritam razvijen tokom 1990-ih godina.
PSO proces se pokree za odreeni broj iteracija i zbog njegove stohastike prirode moe da pronae nekoliko
lokalnih optimuma. Broj iteracija je odreen programom pokuavajui da balansira vreme rada i najbolje mogue
mapiranje prostora. Takoe, ako algoritam ne pronae promene u rezultatu posle dueg perioda, on predpostavlja da
je to globalni optimum i prestaje sa radom. U viejezgarnom modu je prostor pretrage podeljen meu jezgrima.
Algoritam procenjuje neophodan broj iteracija i selektuje metod optimizacije. On moe biti ili prosta linearna potraga
ili PSO optimizacija. Odluka je zasnovana na sledeim parametrima: (1) veliina prostora pronalaenja, (2) veliina
koraka iteracije, (3) broj fiksnih parametara, (4) cilj optimizacije, (5) jedno- ili viejezgarni mod (videti Podeavanja
/ Osnovna podeavanja / Analiza), (6) opseg greda uzetih u obzir (sve ili x% najefikasnijih greda). Redukovanje broja
greda uzetih u obzir ini proraun brim, ali mu smanjuje preciznost. Ovo je korisno ako se grupe optimizacije sastoje
od vie elemenata sa razliitom efikasnou i ako efikasnost potie od provere to se takoe sprovodi u optimizaciji.
U sluaju PSO optimizacije, korisnik moe da podesi proizvoljan
Broj iteracija, odabirom Proizvoljno.
Proraun moe da zapone paralelan proces potrage koristei sva jezgra procesora, prolazei kroz prostor pretrage
bre. Tipini grafik za proces optimizacije izgleda ovako:
312
Plava linija prikazuje opadanje raznolikosti populacije u obrnutoj razmeri, ispunjeni grafik prikazuje podesnu
vrednost u procentima poetne (to manja, to bolja). Ako se podesna vrednost ne menja kroz mnogo iteracija i
raznolikost populacije je mala, moemo da prihvatimo trenutni rezultat prelaskom na optimizaciju naredne grupe
pritiskanjem Esc da bismo prekinuli optimizaciju.
Prei na sledeu grupu. Zaustavlja optimizaciju tekue grupe i prelazi na sledeu. Trenutni status se smatra
rezultatom.
Prekida optimizaciju. Prekida celu optimizaciju. Tekui status svake od grupa se smatra rezultatom. Isto kao i
pritiskom Esc prekidaa.
Prednost i mana ovog prorauna je njegova stohastika priroda. Pokretanje optimizacije vie puta za jedan isti problem
moe da vodi malo drugaijim rezultatima. Ova tendencija je izraenija u velikim prostorima pretrage. Za male
prostore pretrage kao to su cevi unutar uskog opsega se sprovodi linearna pretraga (analiziranje svih kandidata za
pronalaenje najboljeg).
Podeavanje Parametri ogranienja i inkrementi poprenog preseka
ogranienja mogu biti definisani. Klikom na ikonu katanca
zakljuava se parametar na njegovu originalnu vrednost.
Da biste podesili bilo koji parametar na eljenu vrednost,
podesite donju i gornju granicu na istu vrednost.
Algoritam pokuava da pronae popreni presek koji je
to blii maksimalnoj efikasnosti i koji je najblii cilju
optimizacije.
Preveliki intervali i/ili mali inkrementi ine prostor pretrage isuvie velikim i kao rezultat poveano je vreme
prorauna i/ili konvergencija uspori. Tako da je bitno da se opsezi podese oko procenjenog optimuma.
Ako grupa optimizacije sadri vie proraunskih elemenata, ukupna efikasnost e biti najvea efikasnost elemenata.
Stoga nije preporueno postaviti elemente duina i unutranjih sila koje se mnogo razlikuju u istu grupu optimizacije.
Optimizacija Nakon podeavanja parametara idite u tab Optimizacija da biste pokrenuli optimizaciju selektovanog sluaja
optereenja, kombinacije, anvelope ili kritine kombinacije.
Tabela prikazuje grupu parametara i rezultate optimizacije (teinu po jedinici duine, redukciju teine, irinu ili
visinu). Kolona Opt. moe biti koriena za kontrolu izbora grupe za optimizaciju.
Ako je optimizacija zasnovana na prethodno definisanim oblicima, moe biti otvorena padajua lista sa svim
proverenim i korisnim poprenim presecima sortiranim prema efikasnosti od najboljeg do najloijeg.
Kolona Zameni kontrolie koji popreni preseci e se zameniti. Klikom na prekida Zameni poprene preseke ete
zapravo zameniti poprene presek u selektovanoj grupi.
Optimizacija poprenog preseka moe biti vremenski zahtevan zadatak, u zavisnosti od opsega kandidata i
veliine grupa, tako da u sluaju velikog prostora pretrage (na primer, parametarska optimizacija) preporueno
je da se ne odabere sporiji AutoMcr metod za proraun bone stabilnosti.
6.6.2. Proraun veza zavrtnjevima SD2 modul
U AxisVM-u moe da se odredi veza moment-krivina, moment nosivosti i poetna krutost veze zavrtnjima po
Evrokodu 3 (Deo 1.8 Proraun vorova).
Tip veze Mogu da se raunaju sledee veze:

1. veza stub-greda;
2. veza greda-greda.
Pretpostavke:
- Popreni preseci grede i stuba su valjani i zavareni "I" profili.
- Spojna ploa grede nalee na noicu stuba.
- Ugao veze grede je izmeu 30.
- Popreni preseci su 1,2, ili 3. klase.
- Normalna sila grede mora da bude manja od 0.05* Npl,Rd
Program proverava da li su zadovoljeni navedeni uslovi.
Algoritam Selektuje se greda i jedan od njenih vorova (moe da se selektuje vie greda ako su materijal i presek istih
prorauna karakteristika)
Klikom na ikonu Proraun vorova poziva se modul za proraun vorova i pojavi se sledei dijalog:
Definisanje parametara se izvodi u tri koraka.

Ojaanja Mogu da se postave horizontalni i dijagonalni limovi za ojaanje kao i limovi za poveanje debljine rebra zbog
poveanja nosivosti veze.
Horizontalna ojaanja
314
Dijagonalna ojaanja
Ploe za pojaanje debljine rebra
t1: poveanje debljine rebra preseka stuba

t2: poveanje debljine rebra preseka grede
Smiua Program sraunava smiuu povrinu rebra sa eventualnim ojaanjima. Ako je rebro oslabljeno otvorom u zoni
povrina rebra spoja potrebno je smanjiti vrednost smiue povrine u skladu sa veliinom otvora u rebru.
Zavrna ploa
Parametri za dimenzionisanje su:

- debljina lima
- materijal
- debljina avova
- irina zavrne ploe (a)
- visina zavrne ploe (c)
- rastojanje izmeu gornje ivice noice i gornje ivice zavrne ploe (b)
- zavrtnji u produetku zavrne ploe.
Mogu da se dodaju i redovi zavrtnjeva u zategnutom delu zavrne ploe.

Zavrtnjevi
Modul pozicionira zavrtnjeve istog tipa u dve kolone simetrino u odnosu na rebro preseka grede. Parametri za
dimenzionisanje su: veliina, materijal, broj redova, d - rastojanje kolona zavrtnjeva.
U sluaju automatskog izbora poloaja redovi zavrtnjeva su na istom odstojanju i proverava se potrebno
minimalno odstojanje izmeu zavrtnjeva i ivica zavrne ploe. Ako se iskljui opcija Koristiti podrazumevanu
poziciju zavrtnjevi mogu da se rasporede i drugaije.
Javlja se poruka o greki ako nije zadovoljen uslov minimalnog odstojanja.
Minimalna odstojanja prema EC3:
1. Izmeu zavrtnjeva: 2,2 d
2. Od ivice zavrne ploe 1,2 d
3. U pravcu upravnom na silu 1,2 d
Rezultati Klikom na stavku Rezultati proraunava se veza moment-krivina, moment nosivosti (MrD) i poetna nosivost
veze (Sj,init).
Prikazuje se upozorenje ako je moment nosivosti manji od potrebnog. Proraun uzima u obzir istovremeno
dejstvo momenta, normalne i smiue sile, to za posledicu ima razliite momente nosivosti (M rD) iste veze
za razliite sluajeve (ili kombinacije) optereenja. Zbog toga AxisVM proverava MrD i MsD za sve sluajeve
optereenja.
Paleta ikona
316
Uitava parametre veze.
Snimaju se parametri veze zbog eventualnog kasnijeg korienja za druge veze.
tampanje prikazanog dijagrama. Pogledati... Error! Reference source not found. Error! Reference source
not found..
Kopira dijagram u Clipboard
Snima dijagram u Galeriju
Tabela rezultata sadri:

- broj vora,
- redni broj grede,
- redni broj sluaja ili kombinacije optereenja,
- proraunski moment (MsD),
- moment nosivosti (MrD) i
- pregled rezultata i meurezultata prorauna.
6.7. Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija TD1 modul

EVROKOD 5 Modul za dimenzionisanje drvenih grednih konstrukcija se moe primeniti za sledee materijale i poprene
(EN 1995-1- preseke drveta:
1:2004)
a) Pravougaone, za masivno drvo, lepljeno lamelirano drvo (Leplam) i za lamelirane ploe od rezane grae -
furnir ploe (LVL-Laminated veener lumber)
b) Krune, za masivno drvo
Masivno drvo (meko drvo, tvrdo drvo) Leplam LVL

Karakteristike Baza materijala sadri karakteristike materijala od masivnog, Leplam i LVL drveta prema vaeem EN
materijala standardu. (Masivno drvo: EN338, Leplam: EN 1194)
Karakteristina vrstoa Oznaka
vrstoa na savijanje fm,k
vrstoa na zatezanje paralelno vlaknima ft,0,k
vrstoa na zatezanje upravno na vlakna ft,90,k
vrstoa na pritisak paralelno vlaknima fc,0,k
vrstoa na pritisak upravno na vlakna fc,90,k

vrstoa na smicanje upravno na vlakna u y pravcu* fv,k,y
vrstoa na smicanje upravno na vlakna u y pravcu * fv,k,z
*U sluaju punog i Leplam drveta fv,k,z= fv,k,y= fv,k
Moduli elastinosti Oznaka

Srednja vrednost paralelna vlaknima E0,srednje
Srednja vrednost upravna na vlakna E90,srednje
5% vrednost modula paralelna vlaknima E0,05
Srednja vrednost modula smicanja Gsrednje
Gustina Oznaka
Karakteristina vrednost gustine k
Srednja vrednost gustine srednje
Parcijalni koeficijent Oznaka

Parcijalni koeficijent materijala sM
Klase drveta Drveni elementi moraju posedovati klasu upotrebljivosti. Klasa upotrebljivosti se moe podesiti u dijalogu za
definisanje greda.
Klase upotrebljivosti (EN 1995-1-1, 2.3.1.3):
Klasa upotrebljivosti 1 gde prosena koliina vlage u veini mekih drva ne prelazi 12%. To odgovara
temperaturi od 20C i relativnoj vlanosti okolnog vazduha koja prelazi 65% samo par sedmica godinje.
Klasa upotrebljivosti 2 gde prosena koliina vlage u veini mekih drva ne prelazi 20%. To odgovara
temperaturi od 20C i relativnoj vlanosti okolnog vazduha koja prelazi 85% samo par sedmica godinje.
Klasa upotrebljivosti 3 gde prosena koliina vlage u veini mekih drva prelazi 20%.
vrstoa i ostale karakteristike materijala drveta zavise od klase upotrebljivosti.
Komponente Vrednosti vrstoe se raunaju preko karakteristinih vrednosti vrstoe pomou sledeih formula:
vrstoe U sluaju ft,90,d , fc,0,d , fc,90,d , fv,d (Punih, Leplam, LVL drvenih elemenata):
k f
fd mod k
M
U sluaju fm,d (Punih, Leplam, LVL drvenih elemenata):
k k f
fd mod h k
M
U sluaju ft,0,d (Punih i Leplam drvenih elemenata):
k k f
fd mod h k
M
U sluaju ft,0,d (LVL drvenih elemenata):
k k f
fd mod l k gde su,
M
kmod koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)
kh koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)
kl koeficijent duine za LFG drvo (EN 1995-1-1, 3.4)
fk karakteristina vrstoa
M parcijalni koeficijent materijala (EN 1995-1-1, Tabela 2.3)
Koeficijent kh Vrednosti karakteristine vrstoe fm,k i ft,0,k se odreuju za referentnu visinu grede. U sluaju punog i Leplam
drveta ako je visina (h) poprenog preseka manja od referentne vrednosti, projektna vrstoa se mnoi sledeim
koeficijentom.
150 0,2
Puno drvo: kh min ;1,3 (ako je k 700 kg/m3)
h
600 0,1
Leplam: kh min ;1,1
h
U sluaju LVL drvenih elemenata ako visina (h) poprenog preseka nije jednaka referentnoj vrednosti, projektna
vrstoa se mnoi sledeim koeficijentom.
300 s
LVL: kh min ;1,2 (gde je s veliina dejstva eksponenta)
h
h je visina poprenog preseka u mm.
Referentne visine su:
- puno drvo: 150 mm
- Leplam: 600 mm
- LVL: 300 mm
Koeficijent kl Vrednost ft,0,k karakteristine vrstoe LVL drvenih elemenata odreena je za referentnu duinu grede. Ako je
duina grede (l) razliita od referentne duine, projektna vrstoa se mnoi sledeim koeficijentom:
s
3000 2
kl min ;1,1 (gde je s veliina dejstva eksponenta)
l

318
l je duina grede u mm.
Referentna duina iznosi: 3000 mm
Moduli za analizu Tip analize Moduo (GSU) Moduo (GSN)

Esrednje E srednje
Prvog reda, Esrednje. fin E srednje. fin
linearno elastino (1 k def ) (1 2 k def )
Gsrednje Gsrednje
Gsrednje. fin Gsrednje. fin
(1 k def ) (1 2 k def )
E srednje Esrednje
Drugog reda, Ed Ed
linearno elastino M M
Gsrednje Gsrednje
Gd Gd
M M
Frekvencija Esrednje , Gsrednje Esrednje , Gsrednje
U konzervativnom nainu prorauna je korieno 2 = 1,0.
Pretpostavke za U gredama ne postoje otvori i druga slaba mesta.
dimenzionisanje Popreni presek je konstantan (pravougaoni, kruni) ili se linearno menja po visini du grede (trapezoidna
greda).
Vlakna su paralelna sa x osom grede.
U sluaju trapezoidne grede vlakna su paralelna jednoj podunoj ivici.
Dominantna ravan savijanja grede je x-z ravan grede (moment oko y ose).
Iy I z
U sluaju Leplam, lamele su paralelne sa y osom poprenog preseka.
U sluaju LFG, lamele su paralelne sa z osom poprenog preseka.
Provere Normalna sila-Savijanje [N-M] (EN 1995-1-1, 6.2.3, 6.2.4)

Sila pritiska-Savijanje-Izvijanje (u ravni) [N-M-Izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.2)
Normalna sila-Savijanje-Bono torz. izvijanje [N-M-BT izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.3)
Smicanje /y -Torzija /x [Vy-Tx] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)
Smicanje /z -Torzija /x [Vz-Tx] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)
Moment /y (napona zatezanja upravan na vlakna) [My] (EN 1995-1-1, 6.4.3)
Izraunati rel,y -Koeficijent relativne vitkosti (y) /u z-x ravni grede/
parametri rel,z Koefijijent relativne vitkosti (z) /u y-x ravni grede/
kc,y - Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
kc,z Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
kcrit - Koeficijent bonog torzionog izvijanja (EN 1995-1-1, 6.3.3)
kh - Koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)
kmod -Koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)
AxisVM izvrava samo navedene provere. Sve ostale provere navedene u standardu za dimenzionisanje
kao to su oslonci, veze, itd. je ostavljeno da prorauna korisnik.
Normalna sila- Normalna sila moe biti sila zatezanja ili pritiska.
Savijanje Zatezanje i moment (EN 1995-1-1, 6.2.3)
t ,0, d m, y , d m, z, d
km 1
ft ,0, d fm, y , d fm, z, d
t ,0, d m, y , d m, z, d
km 1
ft ,0, d fm, y , d fm, z, d
Pritisak i moment (EN 1995-1-1, 6.2.4)

2
c,0, d m, y , d m, z, d
km 1
fc,0, d fm, y , d fm, z, d

2
c,0, d
km m, y , d m, z, d 1
fc,0, d fm, y , d fm, z, d

gde su,
km = 0,7 u sluaju pravougaonog poprenog preseka
km = 1,0 u svim ostalim sluajevima.
Sila pritiska- (EN 1995-1-1, 6.3.2)
Moment-Izvijanje c,0, d m, y , d m, z, d
km 1
kc, y fc,0, d fm, y , d fm, z, d
c,0, d m, y , d m, z, d
km 1
kc, z fc,0, d fm, y , d fm, z, d
gde su,
kc,y -Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
kc,z - Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
U sluaju sile zatezanja fc,0,d je zamenjeno sa ft,0,d , i kc,y = kc,z = 1,0
Normalna sila- Za bono torziono izvijanje proveriti pretpostavke u programu da se greda savija u z-x ravni (oko y ose). Ako
Savijanje- postoji vie istovremenih Mz momenata na gredi i napon pritiska od Mz dostigne 3% od fc,0,d prikazuje se poruka
BT izvijanje upozorenja.
Samo savijanje (EN 1995-1-1, 6.3.3)
m, d
1
kcrit fm, d
Sila pritiska i moment (EN 1995-1-1, 6.3.3)
2
m, d c, d
1
kcrit fm, d kc, z fc,0, d

Sila zatezanja i moment
U sluaju malih zatezanja i savijanja gde se moe pojaviti bono u Evrokodu 5 ne postoji pravilo za taj sluaj.
Koristi se sledea konzervativna provera.
mt, d Md Nd
1 i mt, d 0
kcrit fm, d Wy A
gde je,
kcrit - koeficijent bonog torzionog izvijanja prema sledeoj tabeli:
rel,m 0,75 kkrit = 1,0
0,75 < rel,m 1,4 kkrit =1,56-0,75 rel,m
rel,m 0,75 k krit 1 / 2rel , m
Smicanje -Torzija U Evrokodu 5 ne postoji pravilo za istovremeno dejstvo sile smicanja i momenta torzije.
U tom sluaju program koristi formule interakcije prema vajcarskim standardima SIA 265:2003.
Smicanje(y) i torzija
2
tor , d v, y ,d
1
kshape fv , d fv , d

Smicanje(z) i torzija
320
2
tor , d v , z, d
1 gde je,
kshape fv , d fv , d

koblika koeficijent oblika poprenog preseka, i to za:
- kruni oblik poprenog preseka: koblika= 1,2
- pravougaoni oblik poprenog preseka: k oblika min 1 0,15 h / b; 2,0
Parametri za Za dimenzionisanje zasnovano na Evrokod 5 standardu potrebno je definisati sledee parametre i dodeliti ih
dimenzionisanje elementima konstrukcije:
Pravac vlakana Postavka prava vlakana u sluaju trapezoidne grede. Pravac vlakana moe biti paralelan sa gornjom ili sa
donjom ivicom. Gornja ivica lei u +z pravcu poprenog preseka.
Parametri
stabilnosti
Izvijanje Ky, Kz: koeficijent duine izvijanja oko y i z ose, respektivno.
l ef, y l ef, z
Ky ; Kz
l l
gde je,
l duina elementa i
lef,y i lef,z duina izvijanja elementa oko y i z ose.
(lef,y je duina izvijanja u x-z ravni elementa)
(lef,z je duina izvijanja u x-y ravni elementa)
Bono torziono KLT: koeficijent bonog torzionog izvijanja oko z ose.
izvijanje l ef
K LT
l
gde je,
l duina elementa i
lef duina bonog torzionog izvijanja elementa oko z ose.
Kada optereenje ne deluje u centru mase, program modifikuje duinu bonog torzionog izvijanja na sledei
nain:
- ako optereenje deluje na pritisnutu ivicu elementa lef se poveava za 2h
- ako optereenje deluje na zategnutu ivicu elementa lef se amanjuje za 0,5h
Informaciona vrednost koeficijenta KLT .
(Neke od ovih vrednosti se mogu pronai u EN 1995-1-1, Tabela 6.1)
Uslovi bonog oslanjanja (u
Tip optereenja My raspodela momenta x-y ravni)
(neposredno optereenje) izmeu bonih oslonaca
pz
0,9
Fz
0,8
Fz Fz
0,96

pz
0,42
Fz
0,64
Uslovi bonog oslanjanja (u

Tip optereenja My raspodela momenta x-y ravni)
(posredno optereenje) izmeu bonih oslonaca
M M 1,0
M M 0,76
M M=0 0,53
M M 0,37
M M 0,36
Tip optereenja Uslovi bonog oslanjanja (u

(konzola) My raspodela momenta x-y ravni)
pz
0,5
Fz 0,8
Elementi Dimenzionisanje se izvrava na elementima konstrukcije koji se sastoje od jednog ili vie konanih elemenata
(grede i/ili rebra). Grupa konanih elemenata moe postati element za dimenzionisanje samo ako konani
elementi iz grupe zadovoljavaju zahtevane provere programa: da se nalaze na istoj pravoj liniji ili luku, da su
od istog materijala, poprenog preseka i da im je vezan lokalni koordinatni sistem.
Programom se mogu dimenzionisati elementi na dva naina opisana u nastavku:
322
Bilo koji vor selektovanog seta konanih elemenata gde
je povezan drugi konani element e postati krajnji vor
elementa konstrukcije unutar selektovnog seta konanih
elemenata.
Konani elementi u selektovanom setu postaju samo jedan

element za dimenzionisanje bez obzira na ostale konane
elemente povezane u njegovim vorovima.
Dijagrami rezultata Klikom na dimenzionisani element program prikazuje dijagrame svih odgovarajuih provera.
Ureivanje Dodavanje u
izvetaja Galeriju izvetaja Sluaj optereenja /
kombinacija
tampanje
Broj elementa
6.7.1. Optimizacija drvenog poprenog preseka TD9 modul
TD9 modul zahteva TD1 modul.

Optimizacija drvenog poprenog preseka ini projektovanje prethodno definisanih i projektovanih drvenih
konstrukcija efikasnijim finim podeavanjem dimenija poprenog preseka i redukovanjem sopstvene teine.
Optimizacija proverava projektovaneelemente na iste unutranje sile ignoriui promene krutosti usled promene
dimenzija. U odreenim sluajevima rekalkulacije modela mogue su znaajne promene u ablonu unutranjih sila.
U ovim sluajevima nekoliko uzastopnih optimizacija mogu pronai najefikasniju konstrukciju.
Optimizacija koristi parametre prorauna prethodno dodeljene projektovanim elementima.
Tpovi poprenog preseka pogodni za optimizaciju su: pravougaoni, zakrivljeni pravougaonici i kruni oblici.
Promenljivi popreni preseci nemogu biti optimizovani.
Za detalje optimizacija pogledati... 6.6.1.1. Optimizacija elinog poprenog preseka

324
7. AxisVM Viewer i Viewer Expert

AxisVM Viewer Sa internet adrese www.axisvm.eu mogue je besplatno
preuzeti program. AxisVM Viewer je besplatna verzija
programa za pregled AxisVM modela, bez mogunosti
bilo kakvih promena na modelu. Takoe, nije mogue ni
tampanje crtea, tabela kao ni izvetaja.
Ovaj program slui samo za prikaz modela i rezultata u
okruenjima koja nemaju instaliran AxisVM.
Snimanjem fajla u AxisVM Viewer (*.AXV) fajl format (Videti u......Fajl/Izvoz) spreava se eventualna
zloupotreba fajla modela jer e u tom formatu biti mogu samo pregled informacija o modelu (ulazni podaci o
geometriji, materijalima, profilima, optereenjima...) i rezultata analize i dimenzionisanja. Verzije programa
koje se mogu nai na tritu ne mogu da itaju AXV format fajlova ali zato Viewer moe. Ovaj format garantuje
zatitu Vaeg rada.
AxisVM Viewer Vlasnici AxisVM legalne verzije programa AxisVM imaju mogunost kupovine Viewer Expert verzije koja
Expert dozvoljava tampanje dijagrama, tabela i izvetaja ili postavljanje privremenih kotnih linija i opisa pomou
tekst box funkcije. Ipak, ne dozvoljava se snimanje bilo kakvih promena na fajlu.

326
8. AxisVM programiranje COM modul

AxisVM AxisVM kao i mnoge druge Windows aplikacije podrava Microsoft COM tehnologiju programiranja i veze
COM server sa drugim programima. U Windows bazu registra se ubacuju klase COM servera i omoguava se veza programa
AxisVM sa ostalim programima.
Bilo koji program zatim ita informacije o fajlu odnosno objektu i poziva funkcije programa AxisVM preko
interfejsa omoguenog COM serverom. Program koji podrava COM tehnologiju moe da poziva AxisVM,
kreira model, izvri proraun i dobije rezultate preko AxisVM COM servera. Ovo je najbolji nain za:
kreiranje i analizu parametarskih modela,
pronalaenje reenja pomou iteretivnih metoda ili
pravljene dodatnih modula za program.
DLL moduli snimljeni u Plugins direktorijumu AxisVM-a su automatski dodati u Plugins meni kreirajui
poddirektorijumsku strukturu u Plugins direktorijumu. Specifikacije i primeri programiranja preko aplikacije
AxisVM COM server, mogu se preuzeti sa interneta i nalaze se na AxisVM sajtu www.axisvm.eu.

328
9. Kreiranje modela Korak po korak
9.1. Model reetke u ravni

Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Z.
Postaviti X-Z pogled.
Nacrtati geometriju reetke.
Poligonalna
linija
Konani elementi
1.) Definisati konane elemente tapova reetke.
tap

Selektovati linije koje e imati iste poprene preseke i materijale za definisanje tap konanih elemenata.
2.) Definisati (uitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).
Baza
(na primer: elik FE 430)
materijala
3.) Selektovti (kreirati) poprene preseke elemenata iz baze profila (preko editora profila).
Baza profila (na primer: 76x7.0)

4.) Definisati oslonce.
Takasti
oslonac
Preko globalnih
koordinata
Preko referenci
Selektovati vorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.

5.) Definisati stepene slobode vorova.
Stepeni slobode
vorova
Selektovati sve vorove reetke. U listi izabrati stavku Reetka u X-Z ravni.
Optereenja
1.) Definisati sluajeve i kombinacije optereenja.
Sluaj optereenja i
grupa optereenja
Kombinacija
optereenja
2.) Zadati optereenja (u vorovima, termika, greka (promena) duine, sopstvena teina).
vorovi

Reetka

Reetka

Reetka

Reetka

3.) Selektovati elemente reetke koji imaju isto optereenje.
Statika Startovati linearnu statiku analizu.
9.2. Model rama u ravni

Geometrija
Nacrtati geometriju.
Poligonalna
linija
Konani elementi
1.) Definisati greda konane elemente.
Greda

Selektovati linije koje e imati iste poprene preseke i materijale za definisanje greda konanih elemenata.
2.) Definisati (uitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).
Baza
(na primer: elik FE 430)
materijala
3.) Selektovati (kreirati) poprene preseke elemenata iz baze profila (preko ureivanja profila).
Baza profila (na primer: I 240)

Takasti oslonac

Preko globalnih koordinata
Relativno u odnosu na greda element
Preko lokalnih koordinata
Oslonac
330
Selektovati vorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.

5. Definisati stepene slobode vorova.
Stepeni slobode
vorova
Selektovati sve vorove rama. U listi izabrati stavku Ram u X-Z ravni.
Optereenja
1) Definisati sluajeve i kombinacije optereenja.
Sluaj optereenja i
grupa optereenja
Kombinacija
optereenja
2.) Zadati optereenja (u vorovima, raspodeljena, termika, greka (promena) duine, sopstvena teina).
vorovi

Greda

Greda

Greda

Greda

Greda

Greda

3.) Selektovati greda elemente koji imaju isto optereenje.
9.3. Model ploe

Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Y.
Postaviti X-Y pogled.
Nacrtati mreu elemenata.

etvorougaona
na etvorouglove
n1-2=7
n2-3=5
Konani elementi
1.) Definisati oblast.
Ploa Materijal Debljina elementa


Takasti
oslonci
Linijski
oslonac
Relativno u
odnosu na ivicu
Globalno
Za definisanje oslonakih elemenata, prvo selektovati povrinske elemente a zatim oslonake ivice.
Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu povrinskog
elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan povrine.
Stepeni slobode
vorova
Selektovati sve vorove. U listi izabrati stavku Ploa u X-Y ravni.
Optereenja
Sluaj optereenja i
grupa optereenja
Kombinacija
optereenja
2.) Zadati optereenja (u vorovima, linijsko, po povrini, sopstvena teina).
vorovi

Ploa

Ploa

Ploa

Ploa

3.) Selektovati oblast sa istim optereenjem.
Pravac raspodeljenog optereenja je upravan na ravan povrine a znak je isti kao i znak lokalne z ose ploe (na
primer: pz=-10.00 kN/m2).
332
Konani elementi
1.) Generisanje mree konanih elemenata
-selektovati oblast
-zadati prosenu veliinu konanih elemenata (na primer: 0,5 m)

Stepeni slobode
vorova
Selektovati sve vorove. U listi izabrati stavku Ploa u X-Y ravni.
9.4. Model membrane

Geometrija
Nacrtati mreu elemenata.
Podela na
pravougaonike
Elementi
1.) Definisati elemente membrane.
Povrinski
elementi
Membrana
Za definisanje membrana elemenata selektovati etvorougaone/trougaone povrine koje imaju iste materijale,
pravce lokalnih osa i debljinu.
2.) Definisati karakteristike materijala (na primer: selektovanjem iz baze materijala)
Baza
(Beton C20/25)
materijala
3.) Definisati debljinu ( na primer: 200 mm)
4.) Program automatski generie lokalni koordinatni sistem konanih elemenata.
nx, ny, nxy unutranje sile odgovaraju x,y pravcima
5.) Definisati oslonake elemente.

Takasti
oslonac
Linijski
oslonac
Relativno u odnosu na ivicu
Globalno
Mogue je definisati i povrinske oslonce (Winkler-ov tip elastinog oslanjanja).
Za definisanje oslonakih elemenata, prvo selektovati povrinske elemente a zatim oslonake ivice.
Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu povrinskog
elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan povrine.
Stepeni slobode
vorova
Selektovati sve vorove. U listi izabrati stavku Membrana u X-Z ravni.
Optereenja
Sluaj optereenja i
grupa optereenja
Kombinacije
optereenja
2.) Zadati optereenja (u vorovima, linijsko, po povrini, sopstvena teina).
vorovi

Membrana

Membrana

Membrana

334
Membrana

Selektovati oblast sa istim optereenjem.
Pravac raspodeljenog optereenja je definisan lokalnim x-y pravcem membrane
(na primer: py=-10.00 kN/m2).
9.5. Analiza spektra odgovora

Geometrija
Pogledati... 9.1.- 9.4. eme ulaznih podataka.
Konani elementi
Pogledati... 9.1.- 9.4. eme ulaznih podataka.
Optereenja/1
1.) Definisati optereenja.
Optereenja

2.) Zadavanje svih gravitacionih optereenja koja se uzimaju u obzir kao masa pri analizi vibracija koja se startuje
posle statike analize.
Analiza/1
1.) Startovati analizu vibracija. Najee je potrebno izraunati 3 tona oscilovanja za ravanske a 9 tonova za
prostorne konstrukcije.
Gravitaciono optereenje opisano u taki: Optereenja/1, uzeti u obzir u proraunu ukljuivanjem prekidaa
Konvertovanje optereenja u mase.
Optereenja/2
1.) Definisati sluaj optereenja: seizmika.
Optereenje

2.) Definisati parametre seizmikih optereenja.
Seizmika

Analiza/2
1.) Startovati linearnu statiku analizu.

2.) Prilikom generisanja seizmikog sluaja optereenja, kreiraju se dva tipa optereenja. Jedno + sa pozitivnim
znakom vrednosti, a drugo - sa negativnim znakom vrednosti. Indeksima 01, 02, , n oznaavaju se rezultati
(pomeranja i sile) za pojedine tonove slobodnih vibracija. Ovi sluajevi optereenja mogu da se koriste i
prilikom kreiranja kritinih kombinacija optereenja.
Pogledati... 4.10.23 Seizmiko optereenje SE1 modul
M y( ) M y( )
M yanvelope
336
10. Primeri
10.1. Linearna statika analiza elinog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-ST-I.axs
Geometrija:
Materijal: elik
Profil: I 240
Optereenja:
Rezultati: AK-ST-I.axe
Komponenta Analitiki AxisVM
1.sl.opt. e(XC) [mm] 17.51 17.51
M y( A ) [kNm] -20.52 -20.52

2.sl.opt. e(XC) [mm] 7.91 7.91
M y( A ) [kNm] 63.09 63.09
10.2. Geometrijski nelinearna statika analiza elinog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-ST-II.axs
Geometrija:
Materijal: elik
Profil: I 240
Optereenja:
Rezultati AK-ST-II.axe
Komponenta Preko funkcija AxisVM
stabilnosti
1.sl.opt. e(XC) [mm] 20.72 20.58
M (A )
[kNm] -23.47 -23.41
y
2.sl.opt. e(XC) [mm] 9.26 9.22
M y( A ) [kNm] 66.13 66.25
Kontrola Ravnotea se proverava na deformisanom modelu.
10.3. Analiza stabilnosti elinog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-KI.axs
Geometrija i optereenja:
Materijal: elik
Profil: I 240
Rezultati AK-KI.axe
Oblik izvijanja:
Parametar Cosmos/M AxisVM

kritinog
optereenja
ncr 6.632 6.633
338
10.4. Analiza slobodnih vibracija elinog okvira u ravni po teoriji prvog reda
Ulazni podaci AK-RZ-I.axs
Geometrija:
Materijal: elik
Profil: I 240
Rezultati AK-RZ-I.axe
Frekvencija [Hz]
Ton vibracija Cosmos/M AxisVM
1 6.957 6.957
2 27.353 27.353
3 44.692 44.692
4 48.094 48.094
5 95.714 95.714
6 118.544 118.544
10.5. Analiza slobodnih vibracija elinog okvira u ravni po teoriji drugog reda
Ulazni podaci AK-RZ-II.axs
Geometrija i optereenja:
Materijal: elik
Profil: I 240
Rezultati AK-RZ-II.axe
Frekvencija [Hz]
Ton vibracija Cosmos/M AxisVM
1 0.514 0.514
2 11.427 11.426
3 12.768 12.766
4 17.146 17.145
5 27.112 27.109
6 39.461 39.456
10.6. Linearna statika analiza armiranobetonske konzole

Ulazni podaci VT1-ST-I.axs
E=880 kN/cm2
=0
t=0.10 m
p=100 kN/m
Mrea: 4x16
Rezultati VT1-ST-I.axe
(sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja)
ez( B) [mm] 15.09 15.09
n(xA ) [kN/m] 1800.00 1799.86
10.7. Linearna statika analiza slobodno oslonjene armiranobetonske ploe

Ulazni podaci VL1-ST-I.axs
E=880 kN/cm2
=0
t=0.15 m
p=50 kN/m2
Mrea: 8x8
Rezultati
(sa ne uzimanjem u obzir (sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja) uticaja smicanja)
ez( A ) [mm] 51.46 51.46
mx( A ) [kNm/m] 46.11 46.31
Analiza
konvergencije
Podele mrea:
340
10.8. Linearna statika analiza ukljetene armiranobetonske ploe

Ulazni podaci VL2-ST-I.axs
E=880 kN/cm2
=0
t=0.15 m
p=50 kN/m2
Mrea: 16x16
Rezultati VL2-ST-I.axe
(sa ne uzimanjem u obzir (sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja) uticaja smicanja)
e(zA ) [mm] 16.00 16.18
m(A )
[kNm/m] 22.01 22.15
x
m(B)
[kNm/m] 64.43 63.25
x
q(B)
[kN/m] 111.61 109.35
x
Analiza
konvergencije
Podele mrea:

342
11. Literatura
1. Bathe, K. J., Wilson, E. L., Numerical Methods in Finite Element Analysis, Prentice Hall, New Jersey, 1976
2. Bojtr I., Vrs G., A vgeselem-mdszer alkalmazsa lemez- s hjszerkezetekre, Mszaki Knyvkiad, Budapest, 1986
3. Chen, W. F., Lui, E. M., Structural Stability, Elsevier Science Publishing Co., Inc., New York, 1987
4. Hughes, T. J. R., The Finite Element Method, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1987
5. Owen D. R. J., Hinton E., Finite Elements in Plasticity, Pineridge Press Limited, Swansea, 1980
6. Popper Gy., Csizms F., Numerikus mdszerek mrnkknek, Akadmiai Kiad Typotex, Budapest, 1993
7. Przemieniecki, J. S., Theory of Matrix Structural Analysis, McGraw Hill Book Co., New York, 1968
8. Weaver Jr., W., Johnston, P. R., Finite Elements for Structural Analysis, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey,
1984
9. Dr. Szalai Klmn, Vasbetonszerkezetek, vasbeton-szilrdsgtan, Tanknyvkiad, Budapest, 1990. 1998
10. Dr. Kollr Lszl: Vasbeton-szilrdsgtan, Megyetemi Kiad, 1995
11. Dr. Kollr Lszl: Vasbetonszerkezetek I., Vasbeton-szilrdsgtan az Eurocode 2 szerint, Megyetemi Kiad, 1997
12. Dr. Blcskei E., Dr. Dulcska E.: Statikusok knyve, Mszaki Knyvkiad, 1974
13. Dr. Dulcska Endre: Kisokos, Segdlet tartszerkezetek tervezshez, BME ptszmrnki Kar, 1993
14. Porteous, J., Kermani, A., Structural Timber Design to Eurocode 5, Blackwell Publishing, 2007
15. Dulcska Endre, Jo Attila, Kollr Lszl: Tartszerkezetek tervezse fldrengsi hatsokra, Akadmiai Kiad, 2008
16. Pilkey, W. D., Analysis and Design of Elastic Beams - Computational methods, John Wiley & sons, Inc., 2002
17. Navrtil, J., Prestressed Concrete Structures, Akademick Nakladatelstv Cerm, 2006
18. Szepeshzi Rbert: Geotechnikai tervezs (Tervezs Eurocode 7 s a kapcsold eurpai geotechnikai szabvnyok alapjn),
Business Media Magyarorszg Kft., 2008
19. Gyrgyi Jzsef: Dinamika, Megyetemi Kiad, 2003
20. Bojtr Imre, Gspr Zsolt: Vgeselemmdszer ptmrnkknek, Terc Kft., 2003
21. Eurocode 2, EN 1992-1-1:2004
22. Eurocode 3, EN 1993-1-1:2005
23. Eurocode 3, EN 1993-1-3:2006
24. Eurocode 3, EN 1993-1-5:2006
25. Eurocode 5, EN 1995-1-1:2004
26. Eurocode 8, EN 1998-1-1:2004
27. Paz,M., Leigh, W., Structural Dynamics - Theory and Computation, Fifth Edition, Springer, 2004
28. Chopra, A. K., Dynamics of Structures - Theory and Applications to Earthquake Engineering, Third Edition, Pearson
Prentice Hill, 2007
29. Biggs, J. M., Introduction to Structural Dynamics, McGraw-Hill, 1964
30. Weaver, W., Jr., P. R. Johnston, Structural Dynamics by Finite Elements, Prentice-Hall, 1987
31. Bathe, K. J., Finite Element Procedures, Prentice-Hall, 1996
32. www.axisvm.eu; Manual 10, Inter-CAD kft, 2010
33. Dr Duan Kovaevi, arko Janji, AxisVM10 Uputstvo, hiCAD doo, 2009

AxisVM13 Uputstvo

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

AxisVM13 Uputstvo

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Uputstvo

Program za analizu i dimenzionisanje konstrukcija

Inter-CAD Kft. 2016

Zatitni znak AxisVM je registrovani zatitni znak Inter-CAD Kft.

Prevod, struna Prof. dr Duan Kovaevi, dipl.in.gra.

Izdava hiCAD, d.o.o. Novi Sad, Pukinova 17, e-mail: hicad@sbb.rs

2. Kako se koristi AxisVM

2.1. Hardverski zahtevi

Podrazumevana pozicija programa i uglednih primera se nalazi na disku C: raunara i to u:

2.3. Rad u programu AxisVM 13

Formiranje modela u programu AxisVM obavlja se u tri glavna koraka:

Optereenja Trei korak je definisanje optereenja koja deluju na konstrukciju.

Krajnji rezultat je MKE model konstrukcije.

2.4. AxisVM grafiko radno okruenje

Naziv modela i lokacija Gornji niz menija

Panel skale boja

Tekua informacija Kontekst

Kratak opis delova AxisVM ekrana:

2.5. Rukovanje kurzorom, tastaturom i miem

Krst: Pointer (Info mod): Krst (zoom mod):

U zavisnosti od menija u kojem se nalazi kurzor prikazuju se karakteristike sledeih entiteta:

Tastatura Za pomeranje kurzora se moe koristiti i tastatura:

[][][][], Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni.

[Home] [End] Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan.

[Esc] ili Prekidanje komandi i/ili povratak na nivo menija vie.

[Alt] Prebacivanje "fokusa" sa povrine za crtanje na oblast menija.

[Tab] Prebacivanje fokusa sa menija na meni.

[Insert] Postavlja relativni koordinatni poetak na aktuelnu poziciju kurzora.

toki Kotrljanje napred za uveanje.

Tastaturne preice Tastaturne preice za pristup esto korienim komandama.

desno dugme Ukljuuje brzi meni. Pogledati... 2.7. Brzi meni

2.6. Tastaturne preice

Komande tokia mia

Pomeranje nagore Uveanje

2.7. Brzi meni

2.8. Dijalog boksovi

Baza profila Dodavanje u izvetaj

Pomo za Daje informacije o tabelama.

Kako se Daje informacije o mogunostima operacija u tabelama.

U redu Izlazak iz pregleda tabela i snimanje promena.

2.10. Izrada dokumentacie

Kreiranje novog izvetaja.

Novi izvetaj Kreiranje novog izvetaja sa nazivom od maksimalno 32 karaktera.

Premetanje u/ Premetanje / kopiranje selektovane stavke iz jednog u drugi izvetaj.

2.10.3.1. Izvetaji na osnovu ablon fajlova

2.10.3.2. Ureivanje ablona

2.10.3.3. Izvetaj na osnovu filtera

Dodavanje slika u Dodavanje selektovanih slika u tekui izvetaj.

Brsanjei slika iz Brisanje selektovanih slika iz Galerije. Fajlovi se trajno briu.

Brisanje Brisanje slika koje se neupotrebljavaju u izvetajima.

2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crtea

Razliite opcije mogu da se bre aktiviraju pomou sledeih ikona:

Brisanje selektovanih slika ili crtea iz Galerije/Baze crtea.

Dodavanje selektovanih slika/crtea u tekui izvetaj.

2.10.7. Obrada teksta

Podebljano Primenjuje se format "podebljano" na selektovani tekst.

Kurziv Primenjuje se format "kurziv" na selektovani tekst.

Podvueno Primenjuje se format "podvueno" na selektovani tekst.

Boja Zadaje se boja selektovanog teksta.

Levo ravnanje Poravnava selektovani pasus uz levu marginu.

Centrino Centrira selektovani pasus u odnosu na margine.

Desno ravnanje Poravnava selektovani pasus uz desnu marginu.

Simbol paragrafa Dodaje simbol paragrafa u prvi red selektovanog pasusa.

2.11. Nivoi (spratovi)