Etnomuzikologija 1/Muzicki folklor 1

Primer 1. Lu lu lu lu luke (folklor za decu). Folklor za decu se deli na uspavanke i pesme uz igru
sa detetom. Ova pesma ima funkciju uspavanke i izvodi se na jednostavan melodijsko-ritmiki
motiv karakteristian za deiji foklor. Pesma pripada ritmikom sistemu distributiv, 2/4 takt.
Melodijska linija je veoma jednostavna, dijatonska, malog ambitusa; stil izvoenja je silabian.

Primer 2. Lutko moja luice (folklor za decu). Ova pesma ima funkciju uspavanke i izvodi se na
jednostavan melodijsko-ritmiki model karakteristian za deiji foklor. Pesma pripada ritmikom
sistemu distributiv, 2/4 takt. Melodijska linija je dijatonska i ima silabian stil izvoenja.

Primer 3. Strina rodo (deiji folklor): Deji folklor se deli na brojalice, pesme uz igru i pesme o
raznim ivotinjama koje su drage detetu. Strina rodo ima jednostavnu melodijsku liniju, silabina
je. Izvodi se u distributivnom ritmikom sistemu. Dijatonske je strukture. To je pesma koju deca
sama stvaraju i pevaju.

Primer 4. Ovaj kae: 'ajde, 'ajde (folklor za decu). Re je o pesmi uz igru sa prstima deteta, koja
se javlja, ne samo kod Srba u Vojvodini i Srbiji ve i kod drugih nacionalnih zajednica Vojvodine
(npr. Rumuna, Maara, Slovaka), sa identinom funkcijom i preteno sa slinom tematikom.
Ovakve pesme se mogu pevati na jednostavan melodijsko-ritmiki model, ili se deklamuju, kao u
sluaju ovog primera.

Primer 5. Levo, desno (folklor za decu): Pesma se peva uz igu sa detetom, najverovatnije kada
dete ui da hoda, da napravi prve korake. Melodijska linija se oblikuje na jednostavan
melodijsko-ritmiki motiv. Stil izvoenja je preteno silabian, dok se refrena, na samom kraju
pesme, deklamuje.

Primer 6. Dobro jutro gazda (koledarska); 7. Ja sam mali Jaa (koledarska uz kazivanje); 8. Ja
sam mala Kata (koledarska); 9. Ja sam mala Jela (koledarska); 10. Ja sam mali Iva (koledarska):
Sve ove pesme se izvode u Vojvodini, u okviru zimskog ciklusa, odnosno koledarskog ophoda.
Ove pesme se nazivaju korinake pesme; kazivaica koja je otpevala ove korinake
pesme je iz Banata, okolina Kikinde. Deca idu od kue do kue, obino uoi Boia ili prvi dan
Boia, i pevaju ili deklamuju ove pesmice, te ih domaini daruju slatkiima, novcem itd. Neke
od njih imaju aljivu tematiku.

Primer 11. Bearino, moja fina lolo (bearac). Bearac je jedna od najomiljenijih srpskih,
bunjevakih, okakih i hrvatskih pesama u dvostihu u tradicionanoj muzici Vojvodine. To je
najkraa srpska pesma, kao to je kazao Mladen Leskovac, jer ona moe da ima svega 2 ili 4
stiha, ali moe biti i najdua pesma zavisno od inspiracije i improvizacije izvoaa na licu mesta.
Bearac se peva u okviru svadbe, krtenja, ispraaja u vojsku, gotovo svuda gde je slavlje.
Bearac je pesma u deseterakom dvostihu: X (4+6), ree, osmerakom VIII (4 + 4). Svaki stih
se ponavlja, i gotovo uvek je prisutna parna rima. Stihovi bearca se pevaju uglavnom na jedan
ustaljen muziki model, obino vokalno-instrumentalno. Nekad je gajda svirao i pevao bearac,
a danas se on izvodi uz pratnju tamburaa, harmonikaa ili nekog drugog sastava.

Primer 12. Naa snajka ko ikona lepa: podvikivanje uz kazivanje. Podvikivanje se izvodilo u
okviru svadbe. ene su podvikivale pred odlazak na venanje.

Primer 13. Da smo znali gosti (svatovska): sveana pesma kojom su doekivani gosti. Stil
izvoenja je blago melizmatian. Struktura je dijatonska. Kadenca na drugom stupnju.
Melodija se odvija u ritmikom sistemu distributiv.

Primer 14. Iza pri dvor (svatovska na bas), svadbena pesma. Izvodila se u odreenom
trenutku u toku svadbe, tj. prilikom doekivanja gostiju. Izvodi se novim stilom pevanja:
dvoglasno pevanje na bas. Stil pevanja je homofoni: prvi glas vodi melodijsku liniju, dok
drugi obino prati u paralelnim tercama (povremeno se mogu javiti i drugi intervali). U
kadenci melostiha odnosno melo strofe javlja se sazvuk .5

Primer 15. Naa doda Boga moli (dodolska): Pripada kalendarskim pesmama. Uglavnom se
izvodi na jedan ustaljen glas ili muziki model. Veina dodolskih pesama ima funkciju refrena
na osnovu kog vidimo kojem folklornom predelu pripadaju. Izvodi se sa ciljem da se prizove
kia. Dodola je mlada devojka koja igra u sredini kruga, a ostale devojke koje ine krug igraju
oko nje. Melodija je preteno jednostavna, silabina, dvodel; stih VIII; VI.

Primer 16. Vitlajeme, slavni grade (vertepska): Pesma se izvodi oko Boia. U ovom ophodu
uestvovalo je 4 ucesnika u ulozi careva: Gapar, Baltazar, Melhior i Irod, sa sabljama u
pojasu, a jos dvojica - dve gube (obani) bi nosili darove. Tonalna melodija je velikog
ambitusa, koja je najverovatnije prihvaena iz zapadne muzike kulture.

Primer 17. Todore: tradicionalna arhaina igra, melodija za igru iz Bake. Spada u najstarije
melodije za igru u Vojvodini. Ritmiki sistem je distributiv. Melodija je malog ambitusa.

Primer 18. Logovac (svatovska igra): Melodija za igru Logovac, zabelezena od kazivaa koji
je svirao bra odnosno basprim. Ova melodija se u Bakoj izvodila u okviru svadbenog
ceremonijala gde mukarac (u sredini) igra sa dve devojke, sa strane. Melodija se izvodi u
distributivnom ritickom sistemu, takt je 2/4.

Primer 19. Slui cara Senjaninu Iva (epsko-lirska pesma, fragment): Epska pesma koja se
oblikuje na jedan ustaljen glas, poznat pod imenom guslarski glas. Veina epsko-lirskih
pesama izvodi se u X; 4+6. U toku izvoenja ponekad se javljaju i pojedini dodatni slogovi:
ej, aj, oj. U baladama uglavnom nema refrena, najvaniji je tekst, a melodija samo prati.
Izvodi se silabino, odnosno ponekad malo melizmatino.

Primer 20. instrument Citra: Citra je jedan od najomiljenijih instrumenata kod Maara u
Vojvodini. To je kordofoni instrument koji se esto javlja kao pratei tradicionalni muziki
intrument muske, zenske ili mesovite grupe pevaa. Grupama pevaa uz pratnju citre
prikljuuje se uba koji ima funkciju da markira ritam. Kod Maara je najpre bila
zastupljena dijatonska citra, a kasnije i hromatska. Prema stimovanju, dijatonska citra je
podudarna sa miksolidijskim modusom. Otud veliki broj tradicionalnih maarskih pesama
koje se zasnivaju na miksolodijskom modusu. U melodiji se osea punktirani ritam kao jedna
fundamentalna odlika maarskog folklora. Zavrna kadenca na prvom stupnju. Ovde se
izvodi splet melodija, odnosno splet obrada melodija.

Primer 21. Sevdalinka uz pratnju saza: Saz je kordofon gradski instrument tipa laute. To je
ljubavna gradska pesma karakteristina za muslimanski ivalj. Melodijska linija je razvijena,
bogata ornamentima, sa karakteristinim intervalom prekomerne sekunde, orijentalnog je
kolorita. Izvodi se u parlando rubato ritmiom sistemu. Stil pevanja je melizmatian.
Primer 22. argija: seoski kordofoni instrument tipa laute. i pripada seoskoj praksi u BiH.
Melodijska linija je jednostavna. Dijatonske strukture, arhaina. Ritmiki sistem je
distributiv.

Primer 23. 2 zurle i tapan: Iz BiH. Tipino je sviranje napolju, jer zurle ne mogu da sviraju
tiho. Duvaki intrument sa dva udarna jezika. U ovom primeru prisutne vea i manja zurla iz
pratnju tapana. Melodijska linija je razvijena. Melodija je bogata ornamentima.

Primer 24. Taragot: Duvaki instrument tipa klarineta koji je napravio Joef unda. Tipian
intrument za maarsko stanovnitvo, ali su poetkom 20 veka Rumuni iz Banata prihvatili
ovaj instrument i tako je postao sastavni deo muzike banatskih i erdeljskih Rumuna. Na
instrumentu se svira virtuozna rumunska melodija smiljena za ovaj instrument kako bi se
prikazala vetina, tehnika i dupli stakato. Ritmiki sistem je distributiv 2/4 furiozan tempo.

Primer 25. Saksofon: Re je o alt saksofonu in Es koji svira melodijsku liniju uglavnom u
orkestru (u zanr narodne muzike dolazi iz sfere zabavne i vojne muzike), a u ovom sluaju
svira instrumentalnu virtuoznu rumunsku melodiju iz Banata. Izvodi se u furioznom tempu,
ovde je primer takta 2/4, koji pripada distributivnom ritmikom sistemu. Melodija je
dijatonska mada u pojedinim delovima moemo uoiti hromatski pasa, to nam govori da je
melodija novijeg datuma koju su izmislili sami izvoai kako bi pokazali virtuoznost i
mogunosti instrumenta. Saksofon je fabriki instrument sa jednim jezikom. Pored Rumuna
sviraju ga i Vlasi, a javlja se i kod drugih nacionalnosti.

Primer 26. Cimbalo: Kordofoni instrument iz porodice citri. Rumunska melodija, tema sa
varijacijama. Cimbalo svira picikato izuzetno teko. Koncertantno cimbalo oko 127 ica
5 oktava. Mogu se izvoditi komplikovane melodije. 1. deo melodije se izvodi u ritmikom
sistemu rubato, a drugi deo u ritmikom sistemu distributiv. Karakteristian instrument za
Maare, Rumune, Slovake, Rumune iz Moldavije u Ukrajini. Postoji mali cimbal u Sloveniji
oprekelj. Cimbala ima na svim kontinentima, a razlikuju se kako po obliku, tako i po broju
ica i po zvuku.

Primer 27. Tubalica: tubalica na umetniki nain Georgija Zamfira na panovoj fruli. Jedan
od najveih umetnika na panovoj fruli. Panova frula duvaki instrument, koji pripada
sviralama sa bridom labijalne svirale. Mali ambitus melodije. Ponavljae jednog tona
rektotorno. Prefinjena dinamika. Prisutno je puno improvizacija.
Primer 28. Riblja rljut: Pseudo instrument na kojima nadareni svirai mogu da odsviraju
melodiju kao na pravom instrumentu, ali ne virtuozne. Melodiju prati rumunski narodni
orkestar sa cimbalom.

Primer 29. Drombulja: Etnomuzikolog iz Vijetnama svira na drombuljama kotski mar.

Drombulja je instrument koji se nalazi na prelazu izmeu idiofonih i aerofonih instrumenata.
Napravljena je od metala u obliku potkovice, a na sredini ima 1 jeziak koji vibrira prilikom
trljanja. Stavlja se u usta i jezik se povlai u usta i onda se jeziak okida rukom pri emu on
vibrira. Tvorci drombulja su kovai. Smatra se da je dola iz Azije, pa je preko ostalih
zemalja, Italije i Austrije, izmeu ostalih, dola i do Srbije.

Primer 30. 2 Slame: Duvaki instrument od sezonskog materijala. 6 rupica, 1 jeziak koji se
isee. Melodija je jednostavna. Ovde je u pitanju tradicionalna melodija iz Rumunije.
Dijatonske strukture. Bogata ornamentima. Ritmiki sistem je distributiv 2/4.

Primer 31. Bearac uz gajde (troglasne): Re je o bearcu koji peva Rada Maksimovi iz
Srbobrana uz pratnju troglasnih gajdi. Troglasne gajde su karakteristine za tradicionalnu
muziku Srba starosedelaca u Vojvodini. Troglasne gajde omoguavaju, sa obzirom na to da
imaju i laktau, tj. jo jedan manji meh, da svira istovremeni i PEVA to je nemogue na
dvoglasnim gajdama. Pored toga to izvoa moe da peva i svira melodijsku liniju na
troglasnim gajdama imamo jo jedan poseban harmonsko- ritmiki element, a to je ostinato.
To znai da dok svira melodijsku liniju on je istovremeno obogauje sazvukom kvarte, dok se
u toku sviranja istovremeno uje bordun dve oktave nii u odnosu na osnovni ton gajdenice.

Primer 32. Gajde (dvoglasne): instrument koji pripada grupi duvakih instrumenata sa
jednostrukim udarnim jezikom tipa klarineta. Imamo dve vrste ovih gajdi koje se javljaju u
tradicionalnoj muzici Srbije, tzv. Makedonsko-srpska varijanta, kojih ima i u Makedoniji,
Bugarskoj, Rumuniji i vlaske - severoistocna Srbija. Poto gajda na dvoglasnim gajdama
mora stalno da uduvava vazduh u gajde, on moe samo da svira, ali ne i da peva. Melodijska
linija nije razvijena. Raspon melodije je seksta. Melodija ima puno ornamenata. Ovo je
primer rumunskih gajdi koje imaju dosta zajedniih elemenata sa vlakim gajdama.

Primer 33. Bandura (Ukrajina): Na ovom kordofonom instrumentu 3 devojke sviraju i pevaju,
dakle ovde je u pitanju vok-instr. primer. Poreklo ovog vodi od arhainog instrumenta kobza.
Ima 56 ica. Svaka se svira, trza pomou plastike. Uglavnom se na ovom instrumentu izvode
melodije varoke tradicije i izvodjaci su pretezno devojke.

Primer 34. Dijatonska harmonika: sviranje na dijatonskoj harmonici, karakteristino za

muziku Slovaka. Ovaj primer svirale i pevale ene, Slovakinje iz Aradaca kod Zrenjanina.
Vokalno instrumentalni primer u kojem harmonika prati pesmu. Pratnja je jednostavna.
Pevaju unisono. Melodija je jednostavna. Rimiki sistem je distributiv 2/4

Primer 35. Tambura (Bisernica): Instrument je bisernica ne kojem se izvodi Veliko bako
kolo. Re je o najmanjem instrumentu tamburakog sastava koji uglavnom svira melodijsku
liniju. Ima 5 ica. Prve dve su udvojene i tim je e2, za njima slede ice sa timovima h1, fis1,
cis1. Bisernica zvui za oktavu nie nego to je napisano. Melodija se izvodi u distributivnom
ritmkom sistemu. Melodija je dijatonska, struktura je razvijena.

Primer 36. Frula/svirala: Na fruli/svirali se izvodi Paorsko kolo. Frula pripada grupi svirala
labijalnih sa bridom. Brid ivica nema pisak. Melodijska linija je dijatonska. Izvodi se u
taktu 2/4. Izvodi se u distributivnom ritmikom sistemu i ovo kolo se esto izvodilo na
seoskim igrama irom Banata.

Primer 37. Klarinet: 7/16 aksak ritam 3+2+2, daktiloidni oblik. Dijatonska struktura.
Rumunska melodija, za rumunsku igru parovnau banatsku igru briu. Klarinet je in B.

Primer 38. Dvojnice: Instrument koji se najee pravi od jednog komada drveta. Sastoji se
od dve cevi i obino se melodijska linija svira na levoj strani a na desnoj je bordun gde moe i
ne mora biti jedna rupica. Dvojnice pripadaju labijalnim sviralama sa bridom, u ovom sluaju
to su stare arhaine dvojnice, dok noviji tip dvojnica sa jedne strane ima 4 rupe a sa druge 3 i
na njima se svira u paralelnim tercama. Kako frulu tako i dvojnice smatramo pastirskim
tradicionalnim instrumentima.

Primer 39. Diplice od zove: Uglavnom se svira signalna melodija. Arhaine struture.
Netemperovana. Melodija je malog ambitusa. Bogata ornamentika. Na jednoj strani se svira
melodijska linija, a na drugoj bordun.
Primer 40. Diple sa meinom: pastirski instrument. Mogu da budu sa kutlom i bez kutla,
jednostruke, dvostruke. Karakteristine su za Crnu Goru. Ima ih i u BiH, HR. Ritmiki sistem
je distributiv. Melodija je arhaine strukture. Srbi starosedeoci Vojvodine ih ne sviraju,nego
samo Srbi doseljeni sa podrucja Hrvatske i BiH.

Primer 41. Epska pesma uz gusle: gusle su kordofoni instrument tipa lutnje sa jednom icom.
Karakteristian instrument za crnogorsu tradiciju, i gotovo se uvek izvode epske pesme.
Melodijska linija je malog ambitusa. Gotovo sve pesme se izvode na jedan ustaljen glas
odnosno melodijski tip poznat pod imenom guslarski glas.

Primer 42. Koncertantna muzika frula: moderna frula koja poseduje mnoge mogunosti.
Moe da se timuje uz orkestar. Ritmiki sistem je aksak 7/16, anapestoidni oblik: 2+2+3.
Re je o rumunskoj melodiji anparale, iz Dobrudze koju izvodi Bora Dugi.