You are on page 1of 378

ISSN br.

0354-8651

List Saveza energeti~ara


Broj 3-4 / Godina XVI / Mart 2014.
UDC 620.9
ekonomija ekologija
XXX Meunarodno savetovanje

energija

ekonomija

ekologija

Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine,


Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog
planiranja,
Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja,
Ministarstva privrede,
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede,
PKS, JP EPS, NIS, JP EMS, JP Srbijagas

SAVEZ ENERGETIARA
Adresa: 11000 Beograd, Knez Mihailova 33
Telefon: + 381 11 2183 315, Faks + 381 11 2639 368
E-mail:savezenergeticara@eunet.rs
www.savezenergeticara.org.rs

ZBORNIK RADOVA
Zlatibor, 25.03. - 28.03.2014
energija
ekonomija ekologija
Energija/Ekonomija/Ekologija ZDAVA^KI SAVET Prof.dr Branko Kova~evi},
dekan ETF Beograd
Prof. dr Zorana Mihajlovi}, Prof.dr Milorad Milovan~evi},
Broj 3-4, mart 2014. ministar energetike, dekan Ma{inski fakultet
razvoja i za{tite `ivotne u Beogradu
sredine Prof.dr Dejan Filipovi}, dekan
Osniva~ i izdava~
Savez energeti~ara Prof. dr Tomislav Jovanovi}, Geografskog fakulteta
ministar prosvete, nauke i Prof.dr [}epan Miljani}, dekan
tehnolo{kog razvoja Fakulteta za fizi~ku hemiju
Predsednik SE dr Milan Ba~evi}, ministar Prof.dr Rade Dobroslova~ki,
Prof. dr Nikola Rajakovi} prirodnih resursa, rudarstva i dekan Fakulteta tehni~kih
prostornog planiranja nauka u NS
Prof. dr Dragan Glamo~i}, Prof.dr Ivan Obradovi}, dekan
Sekretar SE ministar poljoprivrede, {um-
Nada Negovanovi} Rudarsko-geolo{kog fakulteta
arstva i vodoprivrede u Beogradu
Prof.dr Aleksandar Gaji}, Prof.dr Miroslav Babi}, dekan
Glavni i odgovorni urednik dr`avni sekretar Fakultet in`enjerskih nauka
Prof. dr Nenad \aji} Prof. dr Slobodan Stupar, u Kragujevcu
pomo}nik ministra Prof.dr Jeroslav @ivani}, de-
Du{an Mraki}, dr`avni sekretar kan Tehni~ki fakultet u ^a~ku
Adresa Redakcije
Savez energeti~ara Dejan Popovi}, dr`avni Prof.dr Milun Babi}, Fakultet
11000 Beograd sekretar in`enjerskih nauka u
Knez Mihailova 33 Prof.dr Mirko Komatina, Kragujevcu
tel. 011/2183-315 Ma{inski fakultet u Beogradu Slobodan Babi}, Rudnap
faks 011/2639-368 dr Kiril Krav~enko, gen.dir. Group
NIS ad Dr Vladimir @ivanovi}, SE
E-mail:savezenergeticara@EUnet.rs
Aleksandar Obradovi},
www.savezenergeticara.org.rs v.d. gen.dir. JP EPS REDAKCIONI ODBOR
@eljko Serti}, predsednik PKS
Kompjuterski prelom EKOMARK Ljubo Ma}i}, dir. Agencije za Prof.dr Ozren Oci}
Dragoslav Je{i} energetiku Srbije Slobodan Petrovi}, sekretar
dr Aca Markovi}, predsednik Odbora za energetiku PKS
NO JP EPS Radi{a Kosti}, dir.
[tampa
Akademska izdanja, Aleksej Belov, dir. Bloka Elektroistok-izgradnja
Beograd Energetika NIS dr Tomislav Simovi}, dir.
Du{an Bajatovi}, dir. Montinvest ad
JP Srbijagas Milorad Markovi}, predsednik
Godi{nja pretplata Nikola Petrovi}, gen.dir. HK Minel
- 8.000,00 dinara JP EMS Milan Lon~arevi}, NIS a. d.
- za inostranstvo 16.000,00 ^edomir Pono}ko, dir. Mijodrag ^itakovi}, dir.
TENT, d.o.o. Drinsko-Limske HE
dinara
Dragan Jovanovi}, dir. Prof.dr Petar \uki}, TMF
TE-KO Kostolac, d.o.o.
Dragan Nedeljkovi}, novinar
Teku}i ra~un SE Tomislav Basta, v.d. dir. JP
Transnafta Dr Branislava Lepoti}, dir.
broj 355-1006850-61 JP Transnafta
Vladan Milo{evi}, v.d. dir.
JP PEU Jelena Vujovi}, dir.za odose s
javno{}u EPS
Goran Stojilkovi}, zam.gen.dir.
za petrohemijske poslove NIS Roman Muli}, SE
Ri{at Islamov, dir. Bloka Sekula Krstaji}, novinar
Istra`ivanje i proizvodnja NIS Bo`ica Sandi}, JP EPS
Viktor Slavin, dir. Bloka Simo Bobi}, PK Beograda
Prerada NIS Nikola Petrovi}, dir. Energetika
Goran Kne`evi}, dir. HE Kragujevac
\erdap, d.o.o. Ru`ica Vranjkovi}, novinar
Zoran Rajovi}, dir. EDB, d.o.o. Jelica Putnikovi}, novinar
Milorad Gr~i}, dir.
RB Kolubara d.o.o.
Sr|an Kru`evi}, dir.
Elektrovojvodina, d.o.o.
Sr|an \urovi}, dir.
Elektrosrbija, d.o.o.
dr Miroslav Malobabi}, dir.
JP Srbijagas
Aleksandar Vlaj~i}, v.d. dir.
Obnovljivi izvori EPS
Igor Novakovi}, v.d. dir.
Jugoistok d.o.o
Sanja Tucakovi}, dir.
Centar, d.o.o.
Aleksandar Pribi}, dir.
JKP Novosadska toplana
Zoran Ivan~evi}, dir.
Panonske TE-TO
dr Svetislav Bulatovi}, dir.
EFT Group
dr Nenad Popovi},
ABS Holding
dr Dragan Kova~evi}, dir.
Elektrotehni~ki institut
Radovi su recenzirani uz Nikola Tesla
tehni~ku obradu. Prof.dr Sanja Vrane{, dir.
Nijedan deo ove publikacije Instituta Mihajlo Pupin
ne mo`e biti reprodukovan, dr Bojan Radak, v.d. dir.
presnimavan ili preno{en bez Instituta za nuklearne nauke
prethodne saglasnosti Izdava~a. Vin~a
energija
ekonomija ekologija
ORGANIZACIONO - PROGRAMSKI
ODBOR
Predsednik: Prof.dr Milun Babi, Mainski fakultet u Kragujevcu
Sekretar: Nada Negovanovi, sekretar Saveza energetiara

lanovi:
Dr Matthias Jochem, Hitachi, Nemaka
Prof.dr Milo Nedeljkovi, Mainski fakultet Beograd
Prof.dr Adriana Sida Manea, Politehnica-Universitety of Temisoara,
Romania
dr Ivan Souek, Ph. D., Prague Institute of Chemical Technology,
Czech Republic
Prof.dr Aleksandar Gaji, dravni sekretar
Prof.dr Slobodan Stupar, pomonik ministra
mr Milan Stojsavljevi, Institut za elektroprivredu i energetiku,Hrvatska
Prof.dr Dean Ivanovi, Mainski fakultet Podgorica
Prof.dr epan Miljani, dekan Fakulteta za fiziku hemiju
Prof.dr Zdravko N. Milovanovi, Mainski fakultet Banja Luka
Prof.dr Valentino Stojkovski, Mainski fakultet Skopje
dr Ognjen Kuljaa, Brodarski institut, Hrvatska
Prof.dr Predrag Popovski, Mainski fakultet Skopje
Prof.dr Aleksandar Nospal, Mainski fakultet Skopje
dr Igor Krmar, Elektrotehniki fakultet Banja Luka
Prof.dr Rade Bioanin, Univerzitet Aperion Banja Luka
dr Tatjana Luppova, Rusija
dr. D. Seibt, Vattenfall - Nemaka
Prof.dr Nikolaj Ostrovski, Ukrajina
Prof. Daniela Marasova,CSc.Technical university of Kosice Faculty
of Mining, Ecology
Prof.dr Dejan Filipovi, dekan Geografskog fakulteta
Prof.dr Neven Dui, Strojarsko-brodarski fakultet, Hrvatska
Prof.dr Jeroslav ivani, dekan Tehnikog fakulteta u aku
Prof.dr Miroslav Babi, dekan Mainskog fakulteta u Kragujevcu
Prof.dr Slobodan Vukosavi, Elektrotehniki fakultet Beograd
Prof.dr Branko Kovaevi, dekan ETF u Beogradu
Prof.dr Milan Medarevi, dekan umarskog fakulteta u Beogradu
Prof.dr Mirko Komatina, Mainski fakultet u Beogradu
Ljubo Mai, predsednik Agencije za energetiku Srbije
Prof.dr Ozren Oci, Faculty of International Engineering Management
dr Milo Banjac, Mainski fakultet Beograd
mr Duan Kalember, Brodarski Institut, Hrvatska
dr Tomislav Simovi, direktor Montinvest AD
Dr Miodrag Arsi, IMS Beograd
Prof.dr eljko Despotovi, IMP
dr Miroslav N.Malobabi, izvrni direktor JP Srbijagas
Simo Bobi, Privredna komora Beograda
Prof.dr Nenad aji, glavni i odgovorni urednik asopisa ENERGIJA
Prof.dr Vladimir ivanovi, Savez energetiara
energija
ekonomija ekologija

Sadr`aj
[007] D. Filipovi}, V. [e}erov
Metodolo{ki okvir planiranja i projektovanja vetroparka u op{tini
Negotin
[014] Plav{i}, M. Paunovi}, G. Stankovi}
Strate{ko planiranje kao faktor upravljanja obnovljivim izvorima
energije Timo~ke krajine
[021] S. L. Mili}, N. M. Tomasovi}
Tretman vetroelektrana u simulacionim modelima analize rada
elektroenergetskog sistema
[027] Stefan Pavlovi}, I. [kokljev
Monte Karlo metoda u planiranju novih proizvodnih kapaciteta u
uslovima otvorenog tr`i{ta
[035] S. ]ur~i}, S. Vu~i}evi}
Raspolo`ivi energetski potencijali od drvne i biljne biomase sa
ome|enog dela planine Rudnik
[043] V. [u{ter{i~, M. Babi}, S. Savi}, D. Gordi}
Mogu}nost uvo|enja trigeneracije u doma}instvu
[048] A. S. Jankovi}, D. Popovi} Milovanovi}, V. Mili}
Primena Q-V modalne analize u ispitivanju stabilnosti napona
elektroenergetskog sistema
[056] N. Mu~alica, T. Papi}, K. Kasa{-La`eti}, D. Herceg , D. Anti}, M. Pr{a
Gubici usled struja indukovanim u ~eli~nim cevima zakopanim
ispod dalekovoda
[061] K. Kasa{-La`eti}, N. \uri}, N. Mu~alica, M. Pr{a
Odre|ivanje frekvencijski zavisne strujne raspodele u trofaznom
sistemu sastavljenom od U sabirnica
[068] S. Spremi}, D. Obradovi}
Regulacija napona pasivnih i aktivnih niskonaponskih distribu-
tivnih mre`a
[075] Ili}, I. Radovanovi}, @. Vra~evi}, Z. Cveji}
Preuzimanje napajanja kotla u sinhronizovanom radu turbo i elek-
tronapojnih pumpi
[083] M. ]alasan, V. Radulovi}, T. Dlaba~, D. Kova~
Matemati~ki modeli olovnih akumulatora - pregled i odre|ivanje
parametara
[089] @. Despotovi}
Kontrola vibracionog pra`njenja prihvatnih levkova na postrojen-
jima elektrostati~kih izdvaja~a
[100] D. Ristivojevi}, S. Vukovi}, S. Damnjanovi}
Merenje nultih i me|ufaznih kapacitivnosti kablova i vazdu{nih
vodova
energija
ekonomija ekologija
[105] S. Kostic
Metodologija za utvr|ivanje dozvoljenih tro{kova i regulisanih
cena elektri~ne energije
[111] D. Gli{i}, V. Ne{i}, V. Vu~urevi}, B. Nikoli}
Modernizacija DCS sistema na TS 110/35 kV - Vranje 1
[116] S. N.Vukosavi}, @. V. Despotovi}, N. Popov, N. Lepojevi}
Visokofrekventna distribuirana multirezonantna topologija ener-
getskog pretvara~a za napajanje elektrostati~kih filtara
[124] M. Obradovi}, D. Jovanovi}
Automatizacija nadzemnih vodova 10 i 35 kV na konzumu
Elektrodistribucije Beograd
[130] Nenad Radoji~i}
Mre`na organizacija kao alternativi pristup dezagregaciji
delatnosti (autsorsingu) u privrednim dru{tvima JP EPS
[136] I.O`egovi}, M. @ivoti}
Specifi~nosti kotla sa sagorevanjem u cirkulacionom fluidizova-
nom sloju
[143] S. Tatalovi}, D. Salamon
Analiza temeljnog uzemljiva~a vetroagregata u razli~itim uslo-
vima tla
[151] P. \uki}
Srbija pred izazovima nove energetske strategije: u kontekstu
globalne energetske politike
[160] M. Milojevi}, I. Nikoli}, N. Radmilovi}, V. Petkovski, T. Jovanovi}
Prikaz biblioteke funkcija stanja vode razvijene za primenu u
modeliranju termodinami~kih procesa termobloka
[166] M. Staki}, I. Vukovi}, I. Radovanovi}
Modernizacija i automatizacija sistema za nadzor i upravljanje
bunarima i pe{~anim filterima u pogonu hemijske pripreme vode
termoelektrane Nikola Tesla B
[173] N. Krajnovi}, N. Radmilovi}, M. Milojevi}, V. Petkovski, A. Latinovi}
Model ispariva~a parnog kotla razvijen za simulator termobloka
[178] M. Stanojevi}, V. Stevanovi}, M. Baji}, N. Karli~i}
Uticajni faktori na rad sistema pneumatskog transporta pepela na
primeru postrojenja u TENT-B
[185] V. Stevanovi}, M. Jovanovi}
Za{tita od termohidrauli~nog udara na Termoelektrani Nikloa
Tesla B
[192] Z. Stojanovi}, M. Baji}, I. Gavri}
Smanjenje koli~ine zaprljanih otpadnih voda pre pre~i{}avanja na
TENT B
[203] Mili}, A. Ili}
Prilog regulaciji lo`enja na TENT B1
[210] R. Cveji}
Modernizacija i usagla{avanje rada termoenergetskih postrojenja
u TE Kostolac sa zahtevima za{tite `ivotne sredine
[218] G. Tomi}, V. Kova~evi}
Preventivno odr`avanje va`nih rotacionih ure|aja bloka kontinu-
alnim pra}enjem trenda vibracionog stanja u TENT-u
[225] D. Filimonovi}, I. Risti}, B. Radoj~i}, B. Milenkovi}
Adaptacija merenja protoka u ciklusu napojna voda - sve`a para
na termo bloku
[233] G. Rajkovi}, M. Mili{i}, S. Ili}, V. Nikoli}, D. ]iri}
Uticaj odr`avanja na brzinu vra}anja investicionih sredstava
[238] @. \urovi}, G. Kva{~ev, A. Ili}, P. Tatomirovi}
Analiza uticaja pripreme lo`i{ta u re`imu promene referentne
elektri~ne snage termoenergetskih blokova - TENT B1
[246] Z. N. Milovanovi}, D. Kne`evi}, A. Mila{inovi}, J. [kundri}, S.
Dumonji}-Milovanovi}
Tehni~ko-tehnolo{ko rje{enje kondenzacione termoelektrane
Ugljevik III instalisane snage 2x300 MW
energija
ekonomija ekologija
[256] D. [ari}, @. Gagi}, I. Vukosavljevi}, B. Kuzminac, K. Duvnjak
Idejni projekat sistema za razmenu upravlja~kih signala izme|u
razli~itih DCS-ova
[261] P. Tatomirovi}, I. Jovanovi}, N. Turni}, P. Vasi}
Detekcija odbacivanja optere}enja termo-energetskih blokova
[269] A. Latinovi}, V. [im{i}, P. Vasi}, P. Tatomirovi}, N. Krajnovi}
Raspodela toplotne energije u kotlovskom postrojenju
termoelektrane i procena zaprljanosti grejnih povr{ina
[276] A. Latinovi}, B. Buha, Z. Bo`ovi}, Lj. Mihailovi}, S. Bezmarevi}, Z.
Kara}, N. Samard`i}, N. Obradovi}, M. \ur|evi}
Rad termoblokova TE Nikola Tesla - A, Obrenovac u sistemu
sekundarne regulacije u~estanosti i snage razmene i uticaj na
parametre rada parnog kotla
[283] S. Kova~evi}, Z. Mi}evi}
Radovi na rekonstrukciji kotlovskog postrojenja Bloka 2 TE
Kostolac B
[291] M. Stankovi}, B. Papi}, Lj. Jovanovi}, V. Ne{i}, D. Gli{i}, N. Radmilo-
vi}, M. Roganovi}, @. Gagi}
Sistem za redundantno merenje broja obrtaja u sistemima turbin-
ske regulacije u termoagregatima
[298] A. Aleksi}, D. Gordi}, M. Babi}
Analiza isplativosti primene toplotne pumpe u proizvodnom pre-
duze}u srednje veli~ine
[304] B. Stojanovi} , Lj. Rudi}-Miki}, S. Govedarica
Depozicja sumpornih jedinjenja u Ugljeviku
[309] T. Ma~ki}, D. ]ati}, Z. Milovanovi}
Analiza stabla otkaza proto~nog parnog kotla TE Ugljevik
[315] M. M. Josijevi}, M. Mila{inovi}, V. [u{ter{i~, D. Gordi}, M. Babi}
Communal Wastewater Biogas Energy Potential in Kragujevac
[320] A. Stojanovi}
PD TENT i razvoj energetski efikasnog pona{anja u~enika
srednjih {kola u lokalnoj zajednici - mogu}i primeri dobre prakse
dru{tveno odgovornog poslovanja
[326] M. Roganovi}, A. Car, V. Ne{i}, \. ^ovi}, M. Stankovi}, M. @ivanovi}
Merenje jednosmerne struje i napona niza solarnih panela u foto-
naponskim elektranama
[331] S. R. Pavlovi}, V. P. Stefanovi}, M. V. Man~i}
Optical Analysis of a Solar Paraboloidal Dish Thermal Concentra-
tor Using Monte Carlo Ray - Tracing Method
[339] M. Komar~evi}, M. @ivojinovi}, M. Tadi} - Markovi}
Konceptualne osnove i formativni okvir za{tite kriti~ne
infrastrukture
[347] Lj. Pejanovi}, D. Kolev, C. @ivanovi}
Strate{ke dileme na planu za{tite kriti~ne nacionalne
infrastrukture
[353] V. Ko~ovi}, I. Radosavljevi}, A. Aleksi}, D.Andri}, S. Tasi}, M. Babi}
Razvoj i upotreba tzv. {kolskog solarnog kolektora za
unapre|enje edukacije u oblasti ekologije i energetske
efikasnosti
[359] @. Despotovi}
Impulsno kontrolisani energetski pretvara~ za elektrootporno
`arenje masivnih metalnih delova
[365] M. [tefanco, D. Ko{i~anov, F. Vranay, P. Grendel
Design and Assessment of Technical Building Equipment in
terms of Renewable Resources
[372] V. Rajs, V. Milosavljevi}, @. Mihajlovi}, G. Tatic, M. @ivanov
Merenje koncentracije pra{ine i automatska dezinsekcija vazduha
u prostoriji
www.savezenergeticara.rs

Dejan FILIPOVI, Velimir EEROV


Unverzitet u Beogradu Geografski fakultet, Beograd

UDC: 621.311.24.001/.004 (497.11)

Metodoloki okvir planiranja i projektovanja


vetroparka u optini Negotin

SAETAK
Planiranje vetroparkova i projektovanje vetrogeneratora u ovom trenutku predstavlja granu en-
ergetike koja se najbre razvija u naoj zemlji kada su u pitanju obnovljivi izvori energije. Prilikom
izgradnje vetroparkova potrebno je voditi rauna o tri osnovne grupe srodnih inioca: energetsko-
ekonomski, tehniko-tehnoloki, prostorno-ekolokim iniocima. U radu je dat prikaz metodolokog
pristupa u planiranju i projektovanju vetroparkova. Prema zakonskoj regulativi princip hijerarhi-
je se mora potovati i predstavlja jedan od bitnih preduslova kako bi se procedura sprovodila na
odgovarajui nain. Primer planiranja izgradnje vetroparka u optini Negotin predstavlja primer
dobre prakse gde su ispotovani svi planski dokumenti i projektna dokumentacija kako bi se obez-
bedile potrebne saglasnosti i dozvole za postavljanje i rad vetroparka.
Kljune rei: planiranje, projektovanje, vetroparkovi, hijerarhija, dobra praksa

METHODOLOGICAL FRAMEWORK FOR THE PLANNING AND DESIGN OF WIND


FARM IN THE MUNICIPALITY OF NEGOTIN

ABSTRACT
Planning of wind farms and wind turbine design is now the fastest growing branch of the en-
ergy industry in the country, when it comes to renewable energy. During the construction of wind
farms it is necessary to take into account the three main groups of related factors: energy-economic,
technical- technological and spatial-environmental factors. This paper presents a methodological
approach to the planning and design of wind farms. According to the legislation, the principle of
hierarchy must be respected, and is one of the essential preconditions to implement the appropriate
procedure. The planning of a wind farm construction in the municipality of Negotin is an example of
a good practice where all planning and projects documents are considered, in order to provide the
necessary approvals and permits for the establishment and operation of the wind farm.
Key words: planning, design, wind farms, hierarchy, good practice

UVOD bije u poveanju udela obnovljivih izvora energije u


ukupnom energetskom bilansu je neminovna.
P laniranje vetroparkova i projektovanje vetrogen-
eratora u ovom trenutku predstavlja granu energe-
tike koja se najbre razvija u naoj zemlji kada su u
Prilikom izgradnje vetroparkova potrebno je voditi
rauna o tri osnovne grupe srodnih inioca. Prvu
pitanju obnovljivi izvori energije. Ekspanzija vetroen- grupu predstavljaju energetsko-ekonomski inioci,
ergetike je evidentna kako u pogledu tehnologije tako drugu tehniko-tehnoloki inioci dok se trea grupa
i u pogledu porasta broja instalisanih vetroelektrana moe nazvati prostorno-ekolokim iniocima. U radu
u svetu. Politike podrke, donoenje odgovarajuih e teite biti stavljeno na treu grupu inioca gde se
propisa, meunarodnih ugovora, protokola i konven- pod prostorno-ekolokim iniocima podrazumevaju
cija su svakako tome doprineli. Obaveza i potreba Sr- mogunosti za izgradnju vetroparka u odnosu na uslove

7
www.savezenergeticara.rs

koji postoje u prostoru: odgovarajue dokumente manje ugroavanje ivotne sredine, vea mogunost
prostornog ureenja koji postoje na nekom podruju angaovanja domaeg kapitala, podsticaj razvoju
(prostorni i urbanistiki planovi) i zahteve zatite malih preduzea u oblasti tehnologija vezanih za
ivotne sredine (ouvanja elemenata ivotne sredine, obnovljive izvore energije, rast zapoljavanja.
biljnog i ivotinjskog sveta i dr).. Strategija energetike predvia izgradnju 1.112 W
Pored drugih vidova korienja obnovljivih izvora kapaciteta za proizvodnju elektrine energije iz
energije, Srbija ima interes i znaajne potencijale za obnovljivih izvora energije do 2020. godine, odnosno
proizvodnju elektrine energije korienjem energije 1.413 W do 2015.godine.
vetra, odnosno izgradnjom vetroelektrana. Srbija
je potpisnica sporazuma o energetskoj zajednici
Jugoistone Evrope (Energy Community South
East Europe Treaty - ECSEE). Ovim ugovorom naa
drava se obavezala da usvoji Direktivu 2001/77/EC
promovisanju proizvodnje elektrine energije iz
obnovljivih izvora energije (EC Directive on Electricity
Production from Renewable Energy Sources) i da
definie skup ciljeva u pogledu obnovljivih izvora
energije. Usaglaavajui nae zakonodavstvo
evropskom, Srbija je pristupila Meunarodnoj
agenciji za obnovljive izvore energije (International
Renewable Energy Agency - IRENA).
U radu je dat prikaz metodolokog pristupa u
planiranju i projektovanju vetroparkova. Naime,
prema zakonskoj regulativi princip hijerarhije se mora
potovati i predstavlja jedan od bitnih preduslova
kako bi se procedura sprovodila na odgovarajui
nain. Primer planiranja izgradnje vetroparka u
optini Negotin predstavlja primer dobre prakse
gde su ispotovani svi planski dokumenti (Prostorni
plan Republike Srbije, Regionalni prostorni plan
Timoke krajine, Prostorni plan optine Negotin, Plan
detaljne regulacije za farmu vetrogeneratora ''Nikine
vode'' u Plavni) i projektna dokumentacija (Idejni i
glavni projekat vetroparka, Studija procene uticaja
na ivotnu sredinu, Studija opravdanosti i dr) kako
bi se obezbedile potrebne saglasnosti i dozvole za
postavljanje i rad vetroparka. Izvod iz Prostornog plana Republike Srbije

PLANSKA DOKUMENTACIJA NA U oblasti obnovljivih izvora predvia se izgradnja


REPUBLIKOM I REGIONALNOM NIVOU objekata obnovljivih izvora energije za distribuiranu
proizvodnju elektrine energije, i to: toplane i
Prostornim planom Republike Srbije od 2010. kogenerativna postrojenja na biomasu, komunalni i
do 2020. godine utvrene su dugorone osnove industrijski otpad, vetroeletrane, solarne elektrane i
organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora male hidroelektrane.
Republike Srbije u cilju usaglaavanja ekonomskog i Sektorski ciljevi Nacionalne strategije odrivog
socijalnog razvoja sa prirodnim, ekolokim i kulturnim razvoja za obnovljive izvore energije su: intenzi-
potencijalima i ogranienjima na njenoj teritoriji. viranje istraivanja potencijala obnovljivih izvora
PPRS je definisao planska naela i kriterijume zatite energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansir-
i unapreenja ivotne sredine kao i osnove korienja anja, odreivanje tehnologija za koje je opravdano
i zatite prirodnih i stvorenih dobara. uvoenje podsticajnih mera i komparativna analiza
Strateki prioriteti razvoja energetike koji se moguih podsticajnih mehanizama, poveanje obima
tiu obnovljivih izvora energije u Strategiji razvoja korienja obnovljivih izvora energije, kao i obrazo-
energetike usaglaeni su sa osnovnim ciljem vanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja mas-
Prostornog plana RS u pogledu poveanja uea ovnijeg korienja obnovljivih izvora energije.
obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom Energetski potencijal obnovljivih izvora u Re-
bilansu Republike Srbije. Proizvodnja energije e publici Srbiji iznosi vie od 4,3 Mtoe godinje, to
se usmeravati ka korienju lokalno raspoloivih iznosi oko 25% godinje potronje primarne energije.
obnovljivih izvora energije. Time e se postii Dosadanja istraivanja ukazuju da potencijal en-

8
www.savezenergeticara.rs

ergije vetra iznosi priblino 0,19 Mtoe godinje. Na


osnovu analize, potencijal u Republici omoguava
izgradnju vie od 1.300 MW vetrogeneratorskih ka-
paciteta, ako bi se koristile zone sa srednjom brzi-
nom vetra veom od 5 m/s. Procena potencijala vetra
bazirana je na dugogodinjim podacima postojeih
hidrometeorolokih stanica koje vre merenja na visi-
ni od 10m, dok je za uvid u pravo stanje potrebno da
se vre jednogodinja merenja na visinama od 30 do
50 metara.
Na podruju Timoke krajine vee korienje ob-
novljivih izvora energije mogue je ostvariti putem
malih hidroelektrana (MHE), suneve i geotermalne
energije, biomase i energije vetra. Na osnovu merenja
potencijala vetra predviena je gradnja farme
vetroelektrana snage 45 W na podruju sela Plavna
u okolini Negotina.
U pogledu kvaliteta ivotne sredine, Negotin je
svrstan u podruja ugroene ivotne sredine dok je
Prahovo u kategoriji podruja zagaene i degradirane
ivotne sredine sa negativnim uticajima na oveka,
biljni i ivotinjski svet i kvalitet ivota. Za ove
kategorije date su smernice za definisanje reenja i
opredeljenja kojima se spreava dalja degradacija
i umanjuju efekti ograniavanja razvoja. Potrebno
je sanirati i revitalizovati degradirane i ugroene
ekosisteme i sanirati posledice zagaenja, u cilju
stvaranja kvalitetnije ivotne sredine.
U postupku izrade Planova konsultovan je
niz studijskih dokumenata, projekata i rezultata
istraivanja na nivou Republike i regiona, koji se
odnose na oblast korienja obnovljivih izvora
Izvod iz Regionalnog prostornog plana Timoke krajine energije: Studija energetskog potencijala Srbije za

Izvod iz Atlasa energetskog potencijala sunca i vetra Srbije

9
www.savezenergeticara.rs

korienje energije sunevog zraenja i vetra (Institut koja je jedan od lidera u korienju obnovljivih izvora
za multidisciplinarna istraivanja, Beograd 2004), energije u Portugaliji.
Atlas energetskog potencijala sunca i vetra Srbije
2005-2008 (Institut za multidisciplinarna istraivanja PLANSKA DOKUMENTACIJA NA
Beograd, 2008.), Projekat SEEWIND South East LOKALNOM NIVOU
Europe Wind Energy Exploitation (Eksploatacija
energije vetra u jugoistonoj Evropi) i dr. U koncepciji razvoja energetske infrastrukture,
prostorni plan optine je posebnu panju posvetio
Raspoloiv potencijal energije vetra (prema intenziviranju korienja obnovljivih izvora energije,
rezultatima studije Instituta za multidisciplinarna kao resursa velikog potencijala u optini Negotin,
istraivanja) u odreenim delovima Srbije je zahvaljujui dominantnim i estim vetrovima, velikom
veoma pogodan za proizvodnju elektrine energije. broju sunanih dana u godini i znaajnom umskom
Najpovoljnije lokacije za izgradnju vetroeletrana su resursu. Stavljajui u prvi plan iskorienje potencijala
u koavskom regionu, nekim planinskim oblastima, vetra, PPO pretpostavlja da bi se njegovim punim
kao i centralnom delu Srbije Pomoravlje i Timoka korienjem u potpunosti zadovoljile energetske
krajina. potrebe domainstava i drugih korisnika na podruju
Polovinom decembra 2012.godine predstavljen optine i smanjila njena energetska zavisnost, a na
je Nacionalni akcioni plan za korienje obnovljivih drugoj strani umanjile tetne posledice na ivotnu
izvora energije do 2020.godine, kojim je planirano da, sredinu, izazvane prekomernom upotrebom fosilnih
u skladu sa obavezama Republike Srbije proisteklih goriva.
iz Law on Ratification of the Treaty establishing Optom koncepcijom razvoja optine Negotin,
the Energy Community for SEE Countries, udeo prema prirodnim, ekonomskim, socijalnim i
obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potronji ekolokim karakteristikama podruja, definisane su
energije 2020.godine iznosi 27%. Time se drava etiri makrozone u kojima se odreuje budui razvoj i
jasno opredelila za politiku iste i odrive energije. prostorno ureenje optine. U brdsko-planinskoj zoni,
U tom kontekstu, optina Negotin je pristupila koja se prostire u zapadnom delu optine i obuhvata
donoenju Odluke o izradi Plana detaljne regulacije za obronke planine Deli Jovan, potencijalno se mogu
vetropark Nikine vode u Plavni. Za ovu investiciju koristiti mogunosti za izgradnju vetrogeneratora
zainteresovana je portugalska firma VAT Energija

Izvod iz plana detaljne regulacije vetroparka Nikine


Izvod iz Prostornog plana optine Negotin vode

10
www.savezenergeticara.rs

radi prirodnih i klimatskih pogodnosti a valorizacija sadraja u funkciji vetrogeneratora, u obuhvatu se ne


ovog prostora se moe postii i kroz aktivnosti planira izgradnja drugih objekata i sadraja.
turistikog povezivanja sa Porekom rekom i Donjim Parcele na kojima se predvia izgradnja stubova
Milanovcem. vetrogeneratora su parcele poljoprivrednog zemljita
Podruje atara Plavne, zajedno sa zapadnim (kultura livada i panjaka) i Planom se, u skladu sa
delovima atara naselja Popovica i Sikole, oznaen je kao Zakonom o planiranju i izgradnji, zadrava ova name-
jedno od podruja istranh polja mineralnih sirovina na. Graevinsko zemljite u granici Plana predstavlja
i energetskih izvora (pored delova atara Duanovca, postojee zemljite obuhvaenog dela dravnog puta
Vidrovca, Dupljana), na osnovu dosadanjih DP Ib-22, kao i planirana povrina za kompleks TS
aktivnosti koje su u ovim podrujima obavljane u cilju 35/110kV.
verifikovanja potencijala za korienje. Plan detaljne regulacije za izgradnju ureaja za
Na osnovu ove identifikacije definisano je kao korienje snage vetra u cilju proizvodnje energije
planska koncepcija, izmeu ostalog, i stvaranje (farma vetrogeneratora) ''Nikine vode'' u Plavni
uslova tj. omoguavanje projektovanja i izgradnje optina Negotin je usvojen 2013.godine (''Sl. List
vetrogenratorskih kompleksa na podrujima u optine Negotin'', br.10/2013) ime je potvrena
kojima su prepoznati prirodni i klimatski potencijali, usklaenost izabrane lokacije sa planskom dokumen-
a u prioritetna planska reenja, ostvariva u prvom tacijom.
planskom periodu uvrteni su i projekti realizacije
vetroparkova i objekata za korienje biomase. TEHNIKA DOKUMENTACIJA VETROPARKA
Izradi Plana detaljne regulacije pristupilo se na
Tehniko-tehnoloka celina farme vetrogeneratora
osnovu pokrenute inicijative preduzea ''Vat energija'',
sastoji se, u najoptijem, od pojedinanih stubova ve-
na osnovu koje je potpisan Ugovor o poslovnoj
trogeneratora u kojima se energija vetra u turbinama
saradnji izmeu Optine Negotin i ovog preduzea i
konvertuje u elektrinu energiju, a odatle podzemnom
donete Odluke o pristupanju izradi Plana (u skladu sa
sabirnom elektroenergetskom mreom naponskog
Informacijom o lokaciji). Odluka o pristupanju izradi
nivoa 35 kV distribuira do centralne transformatorske
Plana doneta je na sednici Skuptine optine Negotin
(''Slubeni list optine Negotin'', br. 24/2011). Planom stanice TS 35/110kV ''Nikine vode'' (radni naziv) u
su definisana osnovna reenja, smernice i propozicije kojoj se struja transformie iz srednjeg (35 kV) u vi-
ureenja, razvoja i zatite predmetnog podruja, soki napon (110 kV), kako bi se dalje plasirala u elek-
korienja osnovnih resursa i vrednosti koji se na troenergetski prenosni sistem. Od ove trafo-stanice
njemu nalaze, inei jedinstven kompleks u irem predvia se izgradnja visokonaponskog nadzemnog
regionalnom okruenju. voda DV110kV koji proizvedenu elektrinu energiju
treba da plasira u sistem, prikljuenjem na postojeu
Plan detaljne regulacije radi se u cilju stvaranja visokonaponsku mreu.
planskih, pravnih i tehnikih pretpostavki za izgradnju
infrastrukturnog kompleksa za proizvodnju elektrine U cilju realizacije investicije predmetne vetro-
energije iz energije vetra (farma vetrogeneratora), elektrane i sticanja prava investitora na izgradnju i
ukupne instalisane snage 45 MW. Cilj izrade Plana je obavljanje proizvodnje elektrine energije uraen je
definisanje koncepcije ureenja, organizacije i zatite Tehniki elaborat vetroelektrane ''Nikine vode''.
prostora u obuhvatu, u skladu sa planiranim sadrajima Elaborat je uraen na osnovu podataka investitora o
i karakteristikama podruja. ukupno instalisanom kapacitetu farme vetrogenera-
tora ''Nikine vode'' od 45 MW, sa pretpostavljenom
Plan detaljne regulacije za farmu vetrogeneratora faznou gradnje (3x15 MW), na osnovu opredeljene
''Nikine vode'' u Plavni je planski dokument kojim lokacije za koju postoje potrebni podaci o izvrenim
su se uskladile planske postavke sa postojeim i merenjima. Kao osnov je posluila Studija Negotin
planiranim stanjem na terenu, zatim sa potrebama Wind Farm Energy Yield Estimate and Site Assess-
korisnika na ovom prostoru, a posebno sa razvojnim ment1, koja je za cilj imala dizajniranje farme vetro-
opredeljenjima lokalnog nivoa. Ovim planskim do- generatora, odnosno predlog layout-a,i ocenu godinje
kumentom definisani su uslovi za izgradnju objekata produktivnosti projekta na osnovu karakterizacije
na podruju urbanistikog plana, shodno smernicama reima vetra na lokaciji i detaljne analize topografskih
i kriterijumima predvienih tim planom i planovima karakteristika terena.
vieg nivoa.
Elaboratom je ocenjen vrlo povoljnim poloaj
Planom detaljne regulacije se zadrava postojea lokacije sa stanovita iskorienja potencijala vetra,
pretena namena zemljita u obuhvatu poljoprivred- imajui u vidu - sa jedne strane topografske karak-
no i umsko zemljite, u okviru koga se predvia teristike terena, a sa druge, sprovedena merenja na
izgradnja planiranih sadraja infrastrukturnog kom- anemometarskom stubu na lokaciji (SERV615) na
pleksa: pojedinanih stubova vetrogeneratora, mree
podzemnih elektroenergetskih sabirnih vodova napon-
skog nivoa 35 kV, trafostanice TS 35/110 kV i drugih
prateih objekata u funkciji vetroelektrane. Izuzev 1
Wind Energy Unit, 335.11.ECPE_b

11
www.savezenergeticara.rs

Tehnoloka organi-
zacija kompleksa farme
vetrogeneratora odree-
na je njenom optom
tehniko-tehnolokom
koncepcijom, karakteri-
stikama lokacije, kao i
specifinim tehnolokim
fazama fazom izgradn-
je i fazom eksploatacije.
Tehnoloku organizaciju
kompleksa ine elemen-
ti/sadraji za proizvod-
nju i plasman elektrine
Izvod iz Prostornog plana optine Negotin energije (vetrogeneratori,
sabirni elektroenergetski
visinama od 30 i 60 m, u periodu od 12 meseci. Ova vodovi, trafo-stanica), kao i elementi/sadraji u funk-
merenja su pokazala sledee vrednosti parametara za ciji izgradnje, eksploatacije i odravanja kompleksa
6 meseci (jun-decembar): (transportni i pristupni putevi, skladitenje opreme i
materijala, upravljanje sistemom i dr.). Za potrebe ovog
- Prosena brzina vetra od 6,2 m/s, odnosno 6,7
Vetroparka predvieno je 18 vetrogeneratora sledeih ka-
m/s rakteristika:
- Maksimalna izmerena brzina vetra je 21,9 m/s, Tip VENSYS 109 nazivnih karakteristika:
odnosno 22,7 m/s
- Nominalna snaga Pn: 2.5MW
- Uestalost prema Weilbullovoj raspodeli sa para- - Nazivna brzina vetra: 10,1m/s
metrom razmere A= 7 m/s, odnosno 6 m/s i para- - Radna temperatura: -200C do +400C
metrom oblika k= 2,51, odnosno 2,55 - Napon generatora Ung: 690VAC
- Preteni pravac vetra je WNW (rua brzine i - Transformacija: 620V/35000V
energije vetra) - Konvertor: frekventni pretvara
- Intenzitet turbulencije je 12,1%, odnosno 9,8% - Kontrolni sistem: mikroprocesorski ureaj
- Gustina snage vetra je 213 W/m, odnosno 274 Moe se oekivati da e vetropark Nikine Vode
W/m. imati vrlo dobru proizvodnju elektrine energije. Na
osnovu raunskih analiza pri analizi tri tipa vetrotur-
- Procenjena klasa vetrova na osnovu navedenih
bina, procenjena je oekivana bruto proizvodnja u
parametara je 2.
granicama od 92.385 do 126.307 MWh godinje. Tu
Za potrebe izrade tehnike dokumentacije uraeni energiju e preko transformatorske stanice 35/110 kV
su, izmeu ostalog, sledei Idejni projekti koj su Nikine vode plasirati u energetski sistem Srbije.
posluili kao osnova za izradu elaborata i studija: Obraunsko merenje energije je locirano u transfor-
1. Idejni projekat vetrogeneratora VG1 matorskoj stanici Nikine vode u trafo polju 110 kV.
VG18, Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne
2. Idejni projekat kablovske mree 35kV, uzem- sredine je u okviru svojih nadlenosti i u skladu sa
ljenja i optikog kabliranja vetrogeneratora Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu do-
VG1 VG18, nelo Reenje kojim se utvruje potreba izrade Studije
3. Idejni projekat prikljunog razvodnog i odreuje obim i sadraj Studije o proceni uticaja
postrojenja (PRP) 110kV i TS 35/110kV Ve- na ivotnu sredinu projekta Vetropark Nikine
tropark Nikine vode, Vode u K.O. Plavna, na teritoriji optine Negotin. U
4. Projekat uklapanja energetskog objekta za procesu izrade Studije koriena je projektna i druga
proizvodnju elektrine energije - Vetropark dokumentacija kao i uslovi nadlenih relevantnih ins-
Nikine vode instalisane snage 45MVA u titucija koji su pribavljeni u redovnom postupku.
prenosni sistem. Posebna panja u izradi Studije posveena je ana-
Prema tehniko-tehnolokom reenju farme vetro- lizi stanja ivotne sredine na lokaciji na kojoj se pla-
generatora, a u skladu sa karakteristikama lokacije, nira izgradnja vetroparka Nikine vode i njenom
u predmetnom obuhvatu je opredeljeno postavljanje irem okruenju. Po prirodi funkcionisanja, vetroe-
ukupno 18 vetrogeneratora tipa VENSYS 109 HH95, lektrana moe implicirati odreene negativne uticaje
sertifikovane IEC class IIA u skladu sa meunarodnim u ivotnoj sredini, kako u fazi izgradnje (uticaji pri-
standardom IEC 61400-1 nazivne snage 2,5 MW, vremenog karaktera), tako i u fazi njegove eksploa-
visine stuba 95m i prenika rotora 109m (duina kraka tacije. Najdominantniji negativni uticaji mogui su
elise 54,5m). u odnosu na leteu faunu, odnosno na ornitofaunu i

12
www.savezenergeticara.rs

hiropterofaunu. U tom kontekstu je, u analizi stanja,


za potrebe preventivne zatite letee faune, izvrena
detaljna opservacija ornitofaune i hiropterofaune. Za
potrebe izrade Studije procene uticaja na ivotnu sre-
dinu uraena je studija Procena stanja flore i vege-
tacije i faune dnevnih leptira, ptica i slepih mieva
na prostoru predvienom za izgradnju vetroparka
Nikine vode kod Negotina. Istraivanjem koje je
sprovedeno za potrebe ove Studije procene uticaja na
ivotnu sredinu utvreno je da su na samoj lokaciji ve-
troparka i u neposrednoj okolini prisutni predstavnici
21 vrste dnevnih leptira, 61 vrsta ptica i najmanje 10
vrsta slepih mieva.
Rezimirajui uticaje planiranog projekta na pri-
rodu i ivotnu sredinu konstatovano je da su oni pri-
hvatljivi i da e biti minimizirani primenom navede-
nih mera zatite koje su definisane u okviru Studije i
sprovoenjem odgovarajueg programa praenja stan-
ja (monitoringom) na predmetnoj lokaciji.

LITERATURA
1. Prostorni plan Republike Srbije od 2010. do 2020.
godine (''Slubeni glasnik RS, br.88/10'')
2. Atlas energetskog potencijala sunca i vetra Sr-
bije 2005-2008, Institut za multidisciplinarna
istraivanja, Beograd 2008.god
3. Regionalni prostorni plan Timoke krajine
(''Slubeni glasnik RS, br.51/11'')
4. Prostorni plan optine Negotin (''Slubeni list
optine Negotin, br.16/2011'')
5. Plan detaljne regulacije za farmu vetrogeneratora
''Nikine vode'' u Plavni, u optini Negotin (''Slubeni
list optine Negotin, br.10/2013'')
6. Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sred-
inu Plana detaljne regulacije za farmu vetrogenera-
tora ''Nikine vode'' u Plavni u optini Negotin, Uni-
verzitet u Beogradu Geografski fakultet, Beograd
2013.god
7. Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu projekta
''Vetropark Nikine Vode'' u K.O. Plavna, Univerzitet
u Beogradu Geografski fakultet, preduzee ''Pro-
jektura'', Beograd 2013.god
8. Studija Procena stanja flore i vegetacije i faune
dnevnih leptira, ptica i slepih mieva na prostoru
predvienom za izgradnju vetroparka Nikine
vode kod Negotina, preduzee MM Consulting,
Beograd 2013.god

13
www.savezenergeticara.rs

Anelija PLAVI, Milica PAUNOVI


Faculty of Management Zajecar
Goran STANKOVI
Police Department Bor

UDC: 620.9 : 662.754 (497.11)

Strateko planiranje kao faktor upravljanja


obnovljivim izvorima energije Timoke krajine

ABSTRACT
Renewable energy sources, or more precisely the process of their management, is a very impor-
tant isssue for all developing countries.Managing natural resources which includes renewable energy
sources starts with the process of strategic planning. This is the first phase which defines the objec-
tives and tasks as well as the means and ways of their achievement. Renewable energy sources will be
the principal pillar of Serbian energetic independence in the future. On the other hand, the Timocka
Krajina region is characterised by the use of non-renewable sources in energy production. In relation
to the currently available renewable sources in this area, hydroenergy is the only significantly used
renewable energy source. This paper shows the current state of renewable energy sources and the
possibilities for their future use bearing in mind the Regional Development Strategy for the region of
Timocka krajina for the period 2011 2015.
Key words: Renewable energy sources, strategic planning, the Timocka Krajina region.

STRATEGIC PLANNING AS A MANAGEMENT FACTOR OF RENEWABLE ENERGY


SOURCES IN TIMOCKA KRAJINA

APSTRAKT
Obnovljivi izvori energije, odnosno upravljanje ovim resursima, predstavlja veoma vano pitanje
u svim razvijenim zemljama. Upravljanje prirodnim resursima, samim tim, i obnovljivim izvorima
energije, zapoinje strategijskim planiranjem. To je prva faza u kojoj se utvruju ciljevi i zadaci, sred-
stva i metode za njihovo ostvarenje. Obnovljivi izvori energije predstavljaju glavni oslonac energetske
samostalnosti Srbije u budunosti. Sa druge strane, u Timokoj krajini preovlauje korienje neob-
novljivih izvora za proizvodnju energije. U odnosu na trenutno dostupne obnovljive resurse na ovom
podruju, hidroenergija je jedini znaajno korieni obnovljivi izvor energije. U radu je prikazano
stanje obnovljivih izvora energije, kao i mogunosti za njihovu veu upotrebu uz osvrt na Regionalnu
strategiju razvoja Timoke krajine za period 2011-2015. godine.
Kljune rei: obnovljivi izvori energije, stategijsko planiranje, Timoka krajina.

UVOD Na podruju Timoke krajine ne postoji sistematsko


praenje energetskih bilansa i potreba, pa samim
P rioritet svetskog razvoja danas je zatita ener-
getske ponude po prihvatljivim cenama, ali u cilju
odravanja i rasta ivotnog standarda. U isto vreme
tim ni planovi razvoja energetike. Obnovljivi izvori
se statistiki ne prate, mada je korienje ogrevnog
drveta znaajno zastupljeno u irokoj potronji. Pos-
negativni efekti upotrebe energije na ivotnu sredinu, toje znaajni potencijali geotermalne energije, energi-
posebno fosilnih goriva, moraju biti smanjeni. Zbog je vetra, energija (drvne) biomase i energija iz mini
toga svet iz godine u godinu redifinie energetske hidroelektrana. Potencijali solarne energije, takoe,
politike i fokusira se na kreiranje konkuretnog ener- postoje, ali je ta eksploatacija vezana za velike poetne
getskog trita, kroz upotrebu obnovljivih izvora en- trokove, tako da je ekonomska isplativost vezana za
ergije. [1] dalju budunost.

14
www.savezenergeticara.rs

Prirodni uslovi podruja Timoke krajine ne Da ustanovi strateke ciljeve koji e definisati
omoguavaju zadovoljenje sopstvenih potreba u pot- pravce razvoja lokalne samouprave kako bi se
punosti sa svim energentima, jer ne postoje raspoloivi ostvarila utvrena misija;
potencijali svih energetskih izvora. I pored toga na Da utvrdi projekte (inicijative) koji e biti spro-
podruju Timoke Krajine postoje znaajni kapaciteti vedeni kako bi se ostvarili strateki ciljevi;
za proizvodnju energije. Za proizvodnju elektrine en- Da definie inioce koji su neophodni za ost-
ergije to su hidroelektrane erdap 1 i erdap 2, varivanje predvienih rezultata. To su inioci
najvei proizvoa hidroelektrine energije u zemlji. koji moraju da postoje kako bi se ostvarili ciljevi
[2] u svakoj od oblasti u kojima se realizuje strateki
plan;
1. CILJEVI STRATEKOG PLANIRANJA
Da ustanovi indikatore (inioce) uspenosti koji
Strateki plan grada, odnosno optine obezbe- e biti korieni, kako bi se merilo napredovanje
uje pravce razvoja optine od srednjeronog ka ka ostvarenju zacrtanih ciljeva ili uspeh u ostva-
dugoronom okviru. U perspektivi, oekuje se da gra- renju inilaca neophodnih za uspeh.
dovi i optine ponu da koriste strateki plan razvoja Da predvidi i obezbedi vrstu vezu stratekog
kao krovni dokument koji e im omoguiti da na planiranja sa budetom jedinice lokalne samou-
osnovu njega pripremaju i godinji proces planiranja, prave odnosno sa planiranim prihodima i rashodi-
odnosno da pripremaju programske budete za tekuu ma pravnih lica iji je osniva optina a koja se
godinu i naredne dve fiskalne godine. [3] ne finansiraju ili u budunosti ne bi trebalo da se
Ciljevi stratekog planiranja su: dominantno finansiraju iz budeta (javna komu-
Da uoblii izjave o misiji i viziji, kao i vrednosti nalna preduzea).
kojima e stremiti optina u narednom planskom Strateki plan e obezbediti osnov za upravljanje
periodu; razvojem kroz srednjoroni ka dugoronom periodu.
U isto vreme, strateki plan e
biti instrument koji e voditi
razvoj i biti inoviran jednom
godinje, kako bi se osiguralo da
budu uzete u obzir sve najvanije
promene do kojih dolazi u socijal-
nom i ekonomskom okruenju.
Sa druge strane, ciljevi
odrivog razvoja energetskog
sektora su:
znaajno poboljanje ener-
getske efikasnosti u cilju sman-
jenja potronje energije, samim
tim smanjenja uvozne zavisnosti
i smanjenja negativnog uticaja
sektora energetike na ivotnu
Slika 1. - Sistem upravljanja procesom stratekog planiranja [3] sredinu,

Slika 2. - Projekcija izgradnje kapaciteta za proizvodnju elektrine energije korienjem OIE

15
www.savezenergeticara.rs

poveanja konkurentnosti industrije i poveanja ustanova, preduzetnika...) koji koriste energiju


standarda graana, koja potie iz obnovljivih izvora.
sigurnost i stabilnost snabdevanja, ostvarivan- Mere i aktivnosti:
je ekonomski isplative proizvodnje dovoljnih 1. Uspostavljanje podsticajnog okruenja za proiz-
koliina energije usklaene sa EU standardima, vodnju i korienje energije koja potie iz obnovljivih
na nain i u koliinama koje e pratiti dinamian izvora:
ekonomski rast,
Izraditi potrebne studije i analize o korienju po-
podsticanje korienja obnovljivih izvora en- tencijala konkretnih obnovljivih izvora energije
ergije, u Timokoj krajini.
usklaivanje nacionalnih propisa iz oblasti Uspostaviti mehanizme za savetovanje i koordi-
prirodnih resursa, upravljanja otpadom, upravl- naciju.
janje kvalitetom vazduha sa propisima EU,
Predloiti poboljanja koja e smanjiti adminis-
usvajanje i primenu meunarodnih ugovora trativne zahteve u procesu implementacije ob-
koji se odnose na zagaenje vazduha, klimatske novljivih izvora energije.
promene i oteenje ozonskog omotaa,
2. Jaanje kapaciteta u oblasti proizvodnje i
podsticanje racionalnog korienja prirodnih korienja energije koja potie iz obnovljivih izvora:
resursa, smanjenje emisije zagaujuih materija u
Izraditi program za podizanje nivoa svesti i
vazduh, smanjenje nastajanja i vee iskorienje
jaanje kapaciteta (obuavanje strunjaka...).
otpada,
Sprovesti aktivnosti programa za podizanje
smanjenje rizika od zagaenja vazduha i oteenja
ozonskog omotaa, nivoa svesti i jaanje kapaciteta (obuavanje
strunjaka...).
reavanje problema postupanja sa otpadom u en-
ergetici, Podrka osnivanju trening centara za korienje
energije iz obnovljivih izvora
obrazovanje i razvijanje javne svesti i unapreenje
pristupa javnosti informacijama o ivotnoj sre- Podrka obuavanju strunjaka za korienje
dini u energetici. [4] OIE
3. Tehnika priprema za pilot investicije u proiz-
2. REGIONALNI PLAN RAZVOJA vodnju i korienje energije koja potie iz obnovljivih
TIMOKE KRAJINE izvora:
Identifikovati odgovarajua tehnika reenja.
Pravci razvoja:
1. geotermalna energija, Odabrati odgovarajue objekte, zemljita,
2. bio energija, zgrade.
3. solarna energija, Pomoi u pripremi tehnike dokumentacije za
4. energija vetra, izabrana reenja.
5. hidroenergija.
Cilj: Poveati udeo energije proizvedene iz lokal- 3. ENERGETIKA ZASNOVANA NA
nih obnovljivih izvora u Timokoj krajini, dok su in- OBNOVLJIVIM IZVORIMA ENERGIJE
dikatori: Regionalna strategija razvoja Timoke krajine
Udeo energije koja potie od obnovljivih izvora definie glavni cilj kao: Jaanje regionalne ekonomije
u ukupnoj potronji
energije.
Broj radnih mesta u
vezi sa proizvodn-
jom i distribucijom
energije koja potie
iz obnovljivih iz-
vora.
Prihodi od prodaje
energije koja potie
iz obnovljivih iz-
vora u vezi sa
proizvodnjom i dis-
tribucijom
Broj subjekata
( d o m a i n s t a v a , Tabela 1. - Stateki razvojni prioroteti

16
www.savezenergeticara.rs

Timoke krajine donoenje prihoda i radnih mesta tenih goriva za potrebe saobraaja i poljoprivrede)
u region. Ostvarenje glavnog cilja planirano je kroz vrsta goriva, kao to je ugalj, se najvie koriste u Ti-
sledee prioritetne oblasti razvoja: [5] mokoj krajini. Najvei potroai (75%) su industrija
Strateki razvojni prioriteti: hemijskih proizvoda Prahovo i Rudarskotopioniarski
poljoprivreda i prerada hrane, kompleks u Boru.
energetika zasnovana na obnovljivim izvori- U odnosu na trenutno dostupne obnovljive resurse
ma energije, u Timokoj krajini, hidroenergija je jedini znaajno
korieni obnovljivi izvor energije. Hidroelektrane
turizam, erdap 1 i erdap 2 (ukupne instalisane snage 1026
eksploatacija i prerada mineralnih sirovina MW i 270 MW), su najvei proizvoai hidroelektri-
U Timokoj krajini preovlauje korienje neob- ne energije u Srbiji. Godine 2007. ove hidroelektra-
novljivih izvora za proizvodnju energije. Na osnovu ne su proizvele 17% od ukupne elektrine energije,
parcijalnih elektroenergetskih bilansa (bez potronje odnosno 67% hidro-elektrine energije proizvedene u

Tabela 2. - SWOT analiza


PREDNOSTI SLABOSTI

- dobra geografska pozicija, - nedostatak saobraajne i komunalne


infrastrukture,
- reformski procesi zapoeti u najveem - disparitet cena energije i energenata,
broju sektora, - sistem obrazovanja ne ukljuuje teme
kao to su energetska efikasnost i
- porast svesti o potrebi planiranja obnovljivi izvori energije,
odrivog razvoja na lokalnom nivou, - nedostatak standarda za obnovljive i
alternativne izvore energije,
- znaajan hidronergetski potencijal, - nepostojanje jasno definisane obaveze
operatera prenosnog, odnosno
- nekoliko izvora termomineralnih voda distributivnog sistema da prioritetno
u regionu, (kod Bora, Zajeara, prikljuuju proizvoae koji koriste
Sokobanje i Knjaevca, razliitih OIE na mreu i da obnovljivoj energiji
koliina i temperature), daju prvenstvo u dispeiranju,
- nedostatak znatnog broja standarda opreme i
- potencijal za eventualni izvor biomase postupaka za eksploataciju OEI,
iz poljoprivredne i umarske - nedovoljan broj propisa za
proizvodnje - najvei proizvoa projektovanje, izradu, kontrolu i
drvnog peleta u Srbiji se nalazi u montau ureaja koji koriste OEI,
Boljevcu - nedovoljan broj akreditovanih atestnih
laboratorija za postrojenja koja
koriste OIE
ANSE PRETNJE

- integracija u EU, - siromatvo, zaduenost i usporen


privredni razvoj,
- ukljuivanje u fondove EU,
- mogue odsustvo politike volje
- uvoenje normi i standarda EU kojima za sprovoenje zakonskih reformi,
se obezbeuje kvalitet ivotne sredine,
- nedovoljna informisanost javnosti i
- unapreenje energetske efikasnosti, nedovoljno razvijena javna svest,

- smanjenje saobraajne intenzivnosti - nedostatak investicija za izgradnju


infrastrukture

17
www.savezenergeticara.rs

Srbiji. Ukupan potencijal Timoke krajine za postav- se izgrade vetrogeneratori ukupne instalirane snage
ljanje malih hidroelektrana varira izmeu 5 i 20 MW oko 100 MW u optini Boljevac. Jedna od ispitanih
po optini, to je, osim u Zapadnoj Srbiji, najvei po- lokacija na kojima su vrena merenja je planina Po-
tencijal u celoj Srbiji. padija na teritoriji optine Negotin, sa raspoloivim
Hidroenergetski potencijal nije u potpunosti kapacitetom od oko 45 MW. Meutim, potencijalnim
prouen, ali je znaajan, njegova upotreba je jeftina proizvoaima i distributerima energije koja potie
i ne proizvodi direktan otpad. Prema Katastru malih od obnovljivih izvora nedostaje podsticajno okruen-
hidroelektrana u Srbiji, 70 lokacija je identifikovano je analize, studije izvodljivosti, ekspertize, admi-
u Timokoj krajini. Osim toga, u Timokoj krajini po- nistrativna i upravljaka podrka. Takoe, prethodna
stoji znaajan potencijal za korienje drugih oblika ispitivanja kapaciteta i infrastrukture na primer, teh-
obnovljivih izvora energije: nika opremljenost, objekti, lokacije ... jo uvek nije
Geotermalna energija geotermalne vode u re- spremna. U Regionalnoj strategiji razvoja je identifi-
gionu se uglavnom koriste u banjama za kupatila, kovano pet pravaca razvoja, od kojih su prioriteti prve
dok druge primene, kao to su, na primer korienje kategorije: geotermalna energija i energija biomase a
geotermalne energije putem toplotne pumpe za potre- prioriteti druge kategorije su: solarna energija, energi-
be grejanja, nisu u irokoj upotrebi. Postoji nekoliko ja vetra i hidroenergija. [5]Oekivane koristi od ener-
izvora termomineralnih voda u regionu, kod Bora, getike na bazi obnovljivih resursa su:
Zajeara, Sokobanje i Knjaevca, razliitih koliina i 1. ekoloki istija proizvodnja energije;
temperature. 2. stvaranje novih radnih mesta u proizvodnji en-
Energija biomase korienje bioenergije je bilo ergije na bazi obnovljivih izvora energije; snano
sporadino u poslednjih nekoliko godina, iako se si- jaanje ruralnog razvoja, usled dobijanja dodat-
tuacija menja u velikim poljoprivrednim oblastima u nih prihoda poljoprivrednika prilikom proizvod-
Vojvodini. U Timokoj krajini ne postoji organizova- nje i plasmana elektrine energije;
no korienje energije biomase, iako postoji veliki po- 3. davanje doprinosa lokalnoj i regionalnoj sprem-
tencijal za eventualni izvor biomase iz poljoprivredne nosti u vanrednim situacijama kroz energetsku
i umarske proizvodnje. Najvei proizvoa drvnog nezavisnost mikro kombinovani toplotni i
peleta u Srbiji se nalazi u Boljevcu, sa proizvodnjom elektrini ureaji koji rade na biogas donose
peleta u iznosu od oko 1.200 tona meseno. Takoe, deliminu nezavisnost od centralizovanih
esto se koristi ogrevno drvo za grejanje kua. ureaja za grejanje i elektrinu energiju;
Solarna energija u regionu jo uvek nema iz- 4. poveanje tehnikog znanja u zajednicama
graenih solarnih parkova, kao ni u radijusu od 150 razvoj znanja i vetina i usluga [5]
km. Prosena suneva energija (mereno na horizon- Na osnovu svega reenog, prozilaze sledee pred-
talnom nivou), na dnevnom nivou iznosi 1,4-1,5 kWh/ nosti, slabosti, kao i anse i opasnosti, to je i praka-
m2 tokom cele godine.
zano kroz SWOT analizu.
Energija vetra nema instaliranih vetrogenera-
tora u radijusu od 150 km. U regionu postoji poten- 4. FARMA VETROGENERATORA
cijal za instaliranje vetrogeneratora. Prosena energi- POPADIJA NEGOTIN
ja vetra u regionu, mereno na nadmorskoj visini od
150m, kree se od 150 do 375 kWh/m2 zimi i oko Izvrena su sledea merenja od 9. avgusta 2007. do
75 kWh/m2 tokom leta, to aproksimativno odgova- 8. avgusta 2008:
ra prosenoj godinjoj brzini vetra od oko 6 m/s zimi - Brzina vetra anemometrima koji su postavljeni
i prosenoj godinjoj brzini vetra oko 4 m/s u letn- na stubovima u 10.30h na 49,5 metra iznad nivoa
jem periodu. Postoje aktivnosti stranih investitora da zemlje

Grafikon 1. - Brzina vetra i weibull distribucija Grafikon 2. - Kriva trajanja brzine vetra

18
www.savezenergeticara.rs

- Pravac vetra uz pomo vetrokaza Potrebno je ukupno investirati u farmu Popadija


- Temperatura 61,875,000 , prema sledeoj analizi trokova (tabela
Mesto odrednica je NEGOTIN, KORNJET. 4).
Lokacija je izmeu 44 1822,4severne geografske Stopa povraaja za 25 godina i otplata (po tarifi 9,5
irine i 22 1435,9 istone geografske irine na nad- euro centi po kilovatu) su sledee:
morskoj visini od 448m. Stopa povraaja: 20,3%
Srednja brzina vetra u periodu od jedne godine Broj godina za otplatu: 7
na visini od 50m iznad povrine zemlje je 5,77m/s.
Izraunato je da brzina vetra na 80m iznad povrine Investicioni trokovi: 1.425 evra po kilovatu
iznosi 6,10m/s. Procenjena U-vrednost je 302 W/m2. Rezultati merenja: Lokacija: brdo Kornjet, pored
Prosena temperatura je 7,2C. Popadije planinska oblast na severozapadu Nego-
Brzina vetra po jedinici vremena se u 60,7% pokla- tina, oko 25km od puta za Beograd na severu. Ova
pa sa intervalima proizvodnih turbina (4-25m/s), a predloena lokacija smatra se potencijalno najboljom
merenja su vrena na 50m iznad nivoa zemlje. oblasti u Srbiji od Dunava do Deli Jovana kada je u
pitanju izgradnja vetrenjaa na dui rok. Merenja:
Preovlaujui smer vetra je zapad - severozapad srednja brzina vetra u periodu od jedne godine na 50m
(vise od 34,5%) pri emu je srednja brzina vetra oko iznad zemlje je 5.77m/s. Izraunato je da je brzina ve-
7,8m/s. Jaina turbulencija na 50m iznad zemlje je is- tra na 80m iznad povrine zemlje 6,10m/s (realne br-
pod klase IEC-C turbine. zine izmerene na 50m iznad zemlje raunate su na 80m
PREDLOG gde se obino gradi vetrenjaa odnosno njen generator
Farmu vetrogeneratora Popadija inile bi 15 jedi- ili glavni prikljuci). Procenjena U-vrednost je 302W/
nica snage 15x3MW; m2. Srednja temperatura je 7,2C. Oko 60,7% brzine
Ona spaja istok Srbije gde je razvodna mrea od vetra po jedinici vremena na 50m iznad povrine zem-
110kV a u blizini su i 2 velika izvora; lje je u okviru intervala proizvodnih turbina (4-25m/s).
Preovlaujui smer vetra je zapad severozapad (u
Podstanica Bor 2 400/110kV. Ova podstanica ima
potencijal od 300+150MVA; Hidroelektrana erdap vie od 34,5%) pri emu je srednja brzina vetra oko
2, ija je snaga 10x27MW. 7,8m/s. Strujna mrea: 400kV u blizini. Prikljuak je
mogu preko stubne transformatorske stanice koja je
Osnovni podaci o predloenoj farmi vetrogenera- u blizini. U sluaju da se za ovaj prikljuak ne dobije
tora (tabela 3). dozvola, u planu je izgradnja nove linije od 110kV

Tabela 3. -
Nazivna snaga (kW po jedinici mere) 3,000
Turbine na vetar (broj) 15
Ukupna snaga (MW) 45
Ekvivalentni sati (koliko sati godinje) 2,505
Proizvodnja energije (gigavat sati godinje) 112.7
Prodajna cena energije (euro centi po kilovat satu) 9.0
Prihod od prodaje energije ( godinje) 10,146,708
Investicije (koliko po kilovatu) 1,375
Kamatna stopa (%) 8.5%
Finansijska konstrukcija (minimum kapitala / imovine u %) 18%

Tabela 4. - erdap 2 Mosna. Izvetaj o


stanju ivotne sredine: lokacija je
%
izvan parkova prirode, spomenika
Ukupni trokovi turbine 50,241,944 81.2 i slinih mesta. Treba napraviti
Graevinski radovi 3,150,256 5.1 procenu uticaja na ivotnu sred-
Elektrine instalacije 1,321,747 2.1 inu pri emu posebnu panju treba
Analize i inenjering 354,152 0.6 obratiti na: ptice selice (obino su
Podstanica 2,199,970 3.6 blizu reke Dunav, ali ne na obali),
Transmisiona linija 2,422,379 3.9 uticaj na faunu tokom izgradnje i
Ostalo 898,596 1.5 montiranja, uticaj na vegetaciju,
naroito u toku izgradnje (novi
Trokovi razvoja 1,285,955 2.1 putevi, praina, otpadni materjali,
Ukupno ulaganje u materijal 61,875,000 100 deponije goriva), uticaj na vodu,

19
www.savezenergeticara.rs

buka u toku izgradnje i montae, uticaj na okolinu u bi znatne prednosti, poev od ekoloki istije proiz-
toku izgradnje i montae. vodnje energije pa do otvaranja novih radnih mesta i
Tehnika pitanja: treba izgraditi pristupne puteve, jaanja regionalnog razvoja.
14 mostova treba ojaati, dovodi za struju su previe
nisko postavljeni iznad puteva, luku u Mosni treba LITERATURA
izgraditi (dodatni trokovi!). Pravni okvir: zakone tre-
ba u potpunosti prouiti, potrebni su domai pravni [1] Mihajlovi - Milovanovi, Z.; Obnovljivi izvori
eksperti. Potrebna je dalja analiza i optimalizacija energije, Megatrend univerzitet, 2010 god.
po pitanju izbora turbina, kapaciteta, njihove izgrad- [2] Profil Timoke krajine, Regionalna agencija za
nje itd. Predlog je da se instalira 15 turbina - svaka razvoj Istone Srbije
kapaciteta od 3 MW, to je ukupno 45MW. Prelimi- [3] Pavlovi-Kriani, T., ovljanski R.; Prirunik za
narna procena pokazuje da su investicioni trokovi od strategijsko planiranje i upravljanje lokalnim raz-
1375/kW - 1425/kW. Uz prodajnu cenu od 9 euro vojem u Republici Srbiji, Novi Sad 2010. god.
centi po kilovat satu (trenutna tarifa u Srbiji je 9,2
centa po kilovat satu), povraaj od investicija kree se [4] http://www.merz.gov.rs/cir/dokumenti/nacrt-
od 18-20%, uz period otplate od 7 godina, pri emu je strategije-razvoja-energetike-republike-srbije-za-
koeficijent duga preko 1,4. [6] period-do-2025-godine-sa
[5]http://www.investkladovo.com/resources/bro-
ZAKLJUAK sure/Regionalna_strategija_razvoja_Timocke_
Obnovljivi izvori energije predstavlju energetsku krajine_31052011_SER.pdf
budunost Srbije. Njihova iskorienost na podruju [6]http://www.raris.org/investiraj/index.php/inves-
Timoke krajine je gotovo zanemarljiva, iako ima ticioni-potencijali/investicije-iz-energetike/81-
realnih mogunosti za njihovu znatno iru upotrebu. energetika/92-izgradnja-farme-vetrogeneratora-
ira primena obnovljivih izvora energije omoguila popadija#o-optini

20
www.savezenergeticara.rs

Slobodan L. Mili, Nikola M. Tomasovi


Energoprojekt Entel

UDC: 621.311.24.001

Tretman vetroelektrana u simulacionim modelima


analize rada elektroenergetskog sistema

SAETAK
Tretman obnovljivih izvora u modelima za analizu rada elektroenergetskog sistema, zbog prirode
(stohastike) primarnog energetskog potencijala, tretiran je samo sa stanovita proizvodnje energije.
Ovakav pristup pretpostavlja da se sistem ne moe osloniti na snagu vetra a time ove objekte liava
jednog od znaajnih elemenata vrednovanja. Dok je takav pristup opravdan za pojedinane vetro-
elektrane, ta opravdanost se ne moe, unapred, pretpostaviti i za sluajeve veeg broja vetroelektrana
i sa veim ueem u proizvodnji energije. U radu su analizirani podaci o brzinama vetra na jednoj
lokaciji u duem vremenskom periodu sa ciljem da se sagleda postoji li korelacija sa oekivanim stan-
jima elektroenergetskog sistema koja bi omoguila kvantifikovanje proizvodnje i snage u periodima
merodavnim za dimenzionisanje sistema.
Kljune rei: Vetroelektrana, simulacija, obnovljivi izvori.

WIND POWER INCORPORATION IN SIMULATION MODELS OF POWER SYSTEMS

ABSTRACT
The integration of renewable energy sources into modeling power generation systems, because of
the variations that are noticed due to the stochastic nature of the primary energy resources, is imple-
mented by the aspect only of the electric energy generation. In this approach it is considered that the
power system cannot rely on the power of the wind. In that respect, the possibility to evaluate their
capacities is not assumed. As far as this methodology comprises wind farms with neglect of their ca-
pacity influence could be acceptable. Such approach cannot be appropriate in the cases with certain
number of wind farms participating in energy generation with greater impact. In the report, data con-
cerning the wind speed in a specific location for a long-term period were collected and analysed. The
purpose of this analysis is to examine if a correlation with expected power system conditions exists. If
such exists, that would enable to quantify the energy and power generation in an applicable timeframe
for evaluating the growth of the power systems.
Key words: Wind power, simulation, renewable.

1. UVOD inu i potreba da se razvoj energetskog sektora uskladi


sa principima ouvanja ivotne sredine (odrivi raz-
P roizvodni deo elektroenergetskog sistema Srbije
zasniva se na korienju sopstvenih primarnih en-
ergenata, u prvom redu uglja (lignit) i raspoloivog
voj), donete su odluke na dravnom nivou (Zakon o
energetici) i potpisani meudravni dokumenti (Ugo-
vor o energetskoj zajednici) koji upuuju i obavezuju
hidropotencijala. Prema aktuelnim sagledavanjima ovi na intenzivnije korienje obnovljivih izvora energije.
potencijali obezbeuju proizvodnju postojeih i novih U tom pravcu potencijalni investitori su ve ugovorili,
objekata iji se ulazak u pogon oekuje do 2030. go- a projektanti realizovali znaajan deo projektne doku-
dine u punom tehnolokom veku trajanja. mentacije, posebno one koja se odnosi na korienje
Sagledavanjem negativnog uticaja postojee teh- energije vetra. I sama Elektroprivreda je finansirala
nologije proizvodnje energije iz uglja na ivotnu sred- izradu analiza i studija koja obrauju odreenu prob-

21
www.savezenergeticara.rs

lematiku koja se oekuje nakon realizacije vetroelek- Ukljuivanje u ovaj sistem proizvodnje i
trana. Ovaj lanak pretenduje da uini odreen pomak snage obnovljivih izvora, analize se u znaajnoj
u tumaenju i razreenju problematike uklapanja ve- meri uslonjavaju. To uslonjavanje je posledica
troelektrana u energetski sistem i njihovom adekvat- znaajne fluktuacije primarnog energenta (vetar),
nijem vrednovanju. ali i raspoloivosti tehnologije (turbina, generatora,
opreme i sl.). Poseban problem u tom smislu predstav-
2. OSNOVNE METODOLOKE POSTAVKE lja injenica da se ovim energentom ne moe upravljati
i da je, u znaajnom periodu vremena, neraspoloiv.
Za potrebe analize elektroenergetskih prilika i ocenu
stanja proizvodnog dela elektroenergetskog sistema, 3. AKTUELNO STANJE ISKORIENJA
bilansiranje potronje i proizvodnje elektrine energi- ENERGIJE VETRA U EVROPI
je vri se pomou matematikog modela za simulaciju
proizvodnje elektrana [1]. Ovaj model korien je za Pored problematike koju unosi u sistem vetar se
ispitivanje energetskih efekata izgradnje novih elek- ve danas,u znaajnoj meri koristi za proizvodnju
trana, proveru i izbor osnovnih energetskih param- elektrine energije u svetu. U tom smislu u Evropi
etara projektovanih hidroelektrana i termoelektrana, prednjae Nemaka i panija. Dok je nemaki sistem
utvrivanje naina rada postojeih i buduih proiz- dominantno termo sistem, panski sistem raspolae i
vodnih kapaciteta itd.. znaajnim hidro kapacitetima. U tabeli 1 prikazano je
U modelu se prognozirani dijagram trajanja aktuelno stanje (2013.) realizovanih vetrogeneratora u
optereenja sistema deli na konstantni i varijabilni Evropi [European statistics, ENTSOE].
deo, to predstavlja osnovu metode konstantne i vari- Proseno vreme angaovanja iskorienja maksi-
jabilne energije [2]. Korienje metode konstantne malne snage vetrogeneratora u Evropi, u 2012. godini
i varijabilne energije za analizu prilika u elektroen- iznosilo je 1800 sati godinje ili oko 21 %. Pri tome
ergetskom sistemu u proteklom periodu bilo je us- postoje znaajne razlike po podrujima (dravama).
lovljeno, pored ostalog, osnovnim karakteristikama Najvee vreme angaovanja bilo je u Irskoj (2874
proizvodnih mogunosti elektrana. Prilikom analize sata), zatim u Danskoj (2468) pa Portugaliji (2210)
stvarnih prilika u proizovodnom delu sistema poka- i paniji (2127). Znaajno manje vreme angaovanja
zalo se neophodnim razdvajanje dela kapaciteta elek- maksimalne snage bilo je u Nemakoj (1630 sati) i
trana ije konstantno korienje diktiraju tehnoloki Velikoj Britaniji (1455). Oigledno, i pored niske
ili prirodni uslovi proizvodnje energije, od dela koji vrednosti vremena iskorienja maksimalne snage,
se moe koristiti po potrebi u zavisnosti od varijacija skoro sve zemlje Evrope su ipak prile aktiviranju po-
optereenja sistema. Prvi deo se javlja kao posledi- tencijala vetra. To je ve dovoljan pokazatelj da se i u
ca postojanja tehnikih minimuma termoelektrana, Srbiji iskorienju vetra prie na adekvatan nain.
biolokog i plovidbenog minimuma hidroelektrana,
kao i zahteva za maksimalnim korienjem voda u 4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE
hidroelektranama pri protocima bliskim instalisanom PROIZVODNJE VETROELEKTRANA
kada se ne raspolae sa praznim prostorom u akumu-
lacionom bazenu. Drugi deo proizvodnih mogunosti Fluktuacija primarnog energenta i malo vreme
elektrana karakterie sposobnost prilagoavanja rada iskorienja snage su osnovne karakteristike vetro-
izvora promenljivim zahtevima konzuma i sainjava generatora. Pored toga, u tehnolokom smislu postoji
osnovu fleksibilnog rada celog sistema. problematika regulacije aktivne snage i regulacije
napona. U okviru ovog rada bie obuhvaena prob-
Prednosti opisanog metodolokog prilaza dola- lematika fluktuacije snage i raspoloivost osnovnog
zile su do izraaja u analizama rada sistema sa veim energenta. Iz podataka prikazanih u prethodnoj taki
brojem elektrana razliitih tehnikih karakteristika uoavaju se niske vrednosti vremena iskorienja mak-
i proizvodnih mogunosti. Metoda je omoguila, s simalne snage. Pored toga, namenska merenja brzina
jedne strane, prenoenje osnovnih podataka o uslo- vetra na vie lokacija u Srbiji ukazuju na znaajan broj
vima rada sistema iz dnevnih dijagrama optereenja, a dana bez vetra odnosno sa brzinama ispod minimalne
s druge strane, pogodan opis proizvodnih mogunosti
(4 m/s). To ukazuje na problematiku bilansiranja
elektrana (posebno mogunosti fleksibilnog tj. vari-
snage vetrogeneratora, odnosno vrednovanja te snage.
jabilnog rada). Na taj nain je bio omoguen jednosta-
Dosadanja praksa da se vetroelektrane bilansiraju
van, i u tolerantnim granicama greke - imajui u vidu
samo po energiji u znaajnoj meri umanjuje njihove
stepen neodreenosti polaznih podloga - pouzdan tret-
ekonomske pokazatelje. Opravdanost takvog pristupa
man rada elektrana koji je sluio za ocenu oekivanog
analizirana je na bazi namenskih merenja na tri bliske
rada sistema u budunosti.
lokacije u Srbiji. Merenja su vrena na visinama post-
Kljune faktore koji su od uticaja na ocenu sigurn- avljanja turbina i u razliitim vremenskim uslovima u
osti rada sistema predstavljaju: trajanju od 3 godine maksimalno. Broj dana sa brzi-
- neizvesnost proizvodnje hidroelektrana, nama vetra manjim od minimalno potrebne (4 m/s), u
- neraspoloivost termoenergetskih blokova. kritinim zimskim mesecima, prikazan je u tabeli 2.

22
www.savezenergeticara.rs

Tabela 1. - Realizovana snaga i proizvodnja vetrogeneratora u Evropi


Instalirana snaga 2012 Proizvedena energija Instalirana snaga 2013
Zemlja
(MW) * 2012 (GWh) ** (MW) *
Austrija 1.377 2.386 1.684
Belorusija 3 - 3
Belgija 1.375 2.879 1.651
Bugarska 674 1218 681
eska 260 416 269
Danska 4.162 10.270 4.772
Estonija 269 448 280
Farska Ostrva 2 - 7
Finska 288 493 448
Francuska 7.623 14.931 8.254
FYROM** 0 - 0
Grka 1.749 3.161 1.865
Holandija 2.391 5.000 2.693
Hrvatska 180 327 302
Irska 1.749 5.026 2.037
Island 0 - 1.800
Italija 8.118 13.335 8.551
Kipar 147 184 147
Letonija 60 113 62
Linhentajn 0 - 0
Litvanija 263 537 279
Luksemburg 58 77 58
Maarska 329 742 329
Malta 0 0
Nemaka 30.989 50.518 33.730
Norveka 703 1555 768
Poljska 2.496 4.382 3.390
Portugalija 4.529 10.011 4.724
Rumunija 1.905 2.744 2.599
Rusija 15 - 15
Slovaka 3 6 3
Slovenija 0 - 2
panija 22.784 48.472 22.959
Srbija 0 - 0
vajcarska 50 72 60
vedska 3.582 7.160 4.470
Turska 2312 - 2.956
Ukrajina 276 - 371
Velika Britanija 8.649 12.581 10.531
Ukupno Evropa 109.370 199.044 122.750

Oigledno postoji znaajan i veoma razliit broj U sluaju intenzivnije realizacije vetroelektra-
dana bez vetra tj. bez mogunosti generisanja. Iz tih na na razliitim lokacijama i na veoj meusobnoj
razloga moe se zakljuiti da je opravdan postojei udaljenosti efekat jednovremenosti bie manje izraen
princip bilansiranja samo sa energiji. Treba, meutim,
imati u vidu da se prethodna analiza odnosi samo na tri ali se moe oekivati da efekat komplementarnosti
godine. Za zakljuak po ovom pitanju bilo bi potrebno bude znaajnije povean.
raspolagati podacima za dui period (naprimer 30 go- Intenzitet i uestalost pojave vetra tokom godine
dina i vie). Takvi, namenski mereni, podaci ne pos-
toje. U nedostatku istih mogli bi posluiti podaci sa takoe je bitna karakteristika svake lokacije. Na bazi
hidrometeorolokih stanica (na visini 10 m) ali ni do merenja za jedan od lokaliteta u periodu od 3 godine
njih nismo uspeli da doemo. Konaan stav po pitanju razmotrena je raspodela brzina vetra tokom godine i
bilansiranja snage mogue je doneti tek nakon razma- prikazana na slici 1. Uoava se relativno stabilna ra-
tranja dueg vremenskog perioda. Sama injenica da
postojei princip egzistira ukazuje na njegovu realnost spodela po sezonama. Preciznije, uoava se smanjenje
ali ga je neophodno proveriti na konkretnim lokaci- vetrovitosti tokom letnjih meseci a poveanje tokom
jama. zime i jeseni.

23
www.savezenergeticara.rs

Tabela 2. Dani bez vetra


Lokacija Lokacija 1
Godina 2010. 2011. 2012. 2013.

Januar - 14 7 8
Februar - 16 13 12
Decembar 8 13 6
Lokacija 2
Januar - - 2 2
Februar - - 9 3
Decembar - 5 2 0
Lokacija 3
Januar 13 16 8 11
Februar 7 15 14 11
Decembar 9 6 10 -

manjih promena proizvod-


nje tokom godine, posebno
u zimskim mesecima.

5. SIMULACIJA
RADA SISTEMA
SA VETROELEKTRA-
NOM
Simulacioni model o
kome je ovde re bazira
se na podeli dijagrama
optereenja na konstantni
i varijabilni deo. Obzirom
na karakteristike proiz-
vodnje vetrogeneratora, i
pod pretpostavkom da je
Slika 1. - Raspodela brzina vetra tokom tri godine relativne vrednosti godinji raspored proiz-
vodnje definisan na neki
nain, pojavljuje se pitanje
adekvatne alokacije en-
ergije u dijagram trajanja
optereenja.
Energija vetra se ne
moe akumulirati i mora
se proizvoditi sve vreme sa
raspoloivom snagom. U
tom smislu ona nema kara-
kter varijabilne energije.
Njena snaga je, meutim,
promenljiva tokom vre-
mena, i to znaajno, te ne
moe imati ni karakter
konstantne energije. Pored
Slika 2. - Raspodela brzina vetra tokom 2011. godine relativne vrednosti toga, trajanje proizvodnje
nije izvesno i ne moe se smatrati da e biti jednako
Analiza za jednu drugu lokaciju a za istu godinu
ili due od vremenske jedinice u kojoj se vri bilansir-
(2011.) dala je znaajnije odstupanje rasporeda tokom anje (dan, sedmica, mesec). Ni po ovom osnovu ta en-
godine od prethodno iskazanog, to je vidljivo na slici ergija nema karakter konstantne. Postavlja se pitanje
2. I ova analiza upuuje na znaaj realizacije vetro- kako na adekvatan nain ukljuiti proizvodnju vetro-
elektrana na razliitim lokacijama to bi dovelo do elektrana u simulacione modele.

24
www.savezenergeticara.rs

U modelima koji se baziraju na metodi konstantne tala nepromenjena a angaovana varijabilna snaga se
i varijabilne energije proizvodnja elektrana se definie poveala za dPv. Smanjena je slobodna, neangaovana
sa tri veliine: snaga elektrana. I ovde se radi o sluaju bilansa kada
Ukupnom energijom, Wu, je isti kritian po energiji a ne i po snazi.
Maksimalnom snagom, Pmax, i Sa stanovita bilansa ovo je realnija pretpostavka
Konstantnom energijom, Wk. i ako vetar ne ispunjava osnovnu pretpostavku vari-
Ostale veliine su definisane relacijama: jabilnosti, akumuliranje energije. Ovde se sutinski
radi o komplementarnosti varijabilne proizvodnje i
Pk = Wk/T (1)
snage koja se ostvaruje uglavnom u hidroelektranama
Pv = Pmax Pk (2) i nekontrolisane vetroproizvodnje. Bez slobodne snage
u sistemu vetroproizvodnja ne moe imati efekte po
Wv = Wu Wk (3)
snazi tj. ne moe dovesti do smanjenja angaovane
Tretmanom vetroproizvodnje kao konstantne en- snage termokapaciteta.
ergije (Wu1=Wu+dW, Pmax1=Pmax i Wk1=Wk+dW) Obzirom na navedene karakteristike vetroproiz-
implicitno bi se poveala i konstantna snaga elektrana vodnje njeno angaovanje u sistemu, u cilju sman-
za vrednost: jenja trokova goriva, i posebno, u cilju smanjenja
dPk= dW/T (4) emisije gasova koji negativno deluju na okolinu, treba
da se odvija prema konkretnoj raspoloivosti primar-
gde je:
nog energenta. To podrazumeva da se vetroelektrane
dPk prirataj konstantne snage, angauju punom raspoloivom snagom svo vreme pos-
dW - proizvodnja vetroelektrane, tojanja uslova za stabilan rad a da drugi, fleksibilniji,
T - trajanje razmatrane vremenske jedinice. izvori obezbeuju balansnu snagu, rezervu i sl.. U
Ovo bi dovelo i do smanjenja varijabilne snage tom smislu, u sistemu EPS-a, njihovo angaovanje bi
elektrana prema relaciji usledilo nakon tehnikog minimuma termoelektrana
i konstantne proizvodnje hidroelektrana. Sva ostala
Pv=Pmax Pk (5) proizvodnja bi se, u redovnom radu, prilagoavala
jer se maksimalna snaga nije promenila. vetroelektranama. Kako je proizvodnja vetroelektrana
neupravljiva u potpunosti i veoma promenljiva (od
Ukoliko je u sistemu angaovana celokupna vari- makimuma do nule) u kratkom vremenskom periodu,
jabilna snaga elektrana (Pv), ovakvim tretmanom ve- ne moe se raunati sa njenom snagom u trenutcima
troproizvodnje ne ostvaruju se efekti po snazi jer se maksimalnih potreba sistema. Odatle proizilazi i
maksimalna snaga (Pmax) nije promenila. konkretan prilaz bilansiranju ove energije. Ono se iz-
Ako nije angaovana varijabilna snaga u pot- vodi najpre bilansiranjem potreba sistema i konkretnih
punosti, tj. ako postoji slobodna snaga u sistemu, proizvodnih mogunosti vetra. To se odvija na dijag-
smanjuje se potrebna snaga termoelektrana za dPk ramu optereenja sistema (najbolje dnevnom). Nakon
jer je za toliko poveana konstantna snaga elektrana. toga se formira dijagram trajanja optereenja koji je
Smanjenje varijabilne snage za isti iznos nije uticalo osnova za dalje bilansiranje sa klasinim proizvodnim
na angaovanu varijabilnu snagu ve je umanjilo slo- kapacitetima.
bodnu snagu elektrana. Ovo je sluaj bilansa kada je
isti kritian po energiji a ne i po snazi. U tim uslovima 6. TROKOVI PROIZVODNJE VETRO-
svako poveanje energije omoguava korienje dela ELEKTRANA
slobodne snage elektrana.
Malo vreme rada i znaajne investicione vred-
Ako se vetroproizvodnja tretira kao varijabilna nosti, pored ostalih specifinosti, uslovljavaju visoke
energija (Wu1=Wu+dW, Pmax1=Pmax i Wk1=Wk) specifine trokove proizvodnje vetroelektrana. U cilju
konstantna i maksimalna snaga ostaju nepromenjene stimulacije korienja obnovljivih izvora, zakonom o
a time varijabilna. Promena se odnosi na varijabilnu energetici, definisane su obaveze preuzimanja energije
energiju (Wv1=Wuk1Wk1=Wu+dWWk=Wv+dW) iz ovih objekata, a prateim aktima i posebne, Fid-in
u iznosu proizvodnje vetrogeneratora. tarife. U cilju sagledavanja finansijskih efekata real-
U bilansu, situacija je slina prethodnoj. Ukoliko izacije vetroelektrana prikazan je jedan od moguih
je u sistemu angaovana celokupna varijabilna snaga postupaka odreivanja specifinih trokova proizvod-
elektrana (Pv), ovakvim tretmanom vetroproizvodnje nje. U literaturi se pominje kao LCoE (Levelised Cost
iz istih razloga kao prethodno, ne ostvaruju se efekti of Electricity) [3], [4] metoda ili postupak.
po snazi. U okviru ove metode koristi se pojam ekonom-
Ukoliko nije angaovana varijabilna snaga u pot- ske cene projekta, koja je definisana kao odnos neto
punosti, tj. ako postoji slobodna snaga u sistemu, sadanjih vrednosti zbira investcija i fiksnih i opera-
smanjuje se potrebna snaga termoelektrana za dPv tivnih trokova u toku radnog veka elektrane, i proiz-
(dPv=dW/Tvh) koje je vee od dPk jer je Tvh znaajno vedene elektrine energije u istom periodu, svedenih
manje od T. Ovo iz razloga jer je konstantna snaga os- na poetnu godinu ulaganja. Realizacijom ove cene

25
www.savezenergeticara.rs

LCoE angaovanja, u smislu


ekonomske isplativosti,
180
za razmatrane specifine
160 investicije (1000 do 1800
140 E/kW) kreu se od 1920
do 2770 sati godinje. Ovi
120
podaci, i ako opteg kara-
LCoE (E/MW

100
ktera, predstavljaju pouz-
80 dan inicijalni kriterijum u
60
procesu izuavanja i pro-
jektovanja vetroelektrana.
40

20 7. ZAKLJUAK
0
1500 1700 1900 2100 2300 2500 2700 2900 3100 3300 3500 U radu je prikazana
Vreme angaovanja maksimalne snage (h/god.) analiza merenih poda-
1300 E/kW 1500 E/kW 1000 E/kW 1800 E/kW Feed in tarifa taka o brzinama vetra
Slika 3. - Ekonomska cena (LCoE) elektrine energije u zavisnosti od vremena na razliitim lokacijama
angaovanja tokom zimskih meseci i
ukazano na problematiku
na tritu bili bi pokriveni svi izdaci i ostvaren prinos pojave duih vremenskih intervala bez vetra (v<4
na uloena sredstva u visini diskontne stope sa kojom m/s) to onemoguava bilansiranje snage u periodi-
je izraunata sadanja vrednost svih izdataka i proiz- ma maksimalnih optereenja. Takoe, razmotrena je
vodnje elektrane. Metoda LCoE, se sve ee sree raspodela brzina vetra tokom godine to je ukazalo
kao kriterijum za ocenu konkurentnosti pojedinih pro- na specifi nosti svake lokacije i nedovoljan fond
jekata u proizvodnji elektrine energije. raspoloivih podataka za konano zakljuivanje. Obe
prethodne konstatacije upuuju na neophodnost anali-
LCoE se izraunava na sledei nain:
za u znatno duem vremenskom periodu.
NSV ( I k  Tk ) Tretman vetroproizvodnje u simulacionim modeli-
LCoE = (6)
NSV (Wk ) ma (podela dijagrama na konstantni i varijabilni deo)
gde je ukazuje da je adekvatniji pristup sa lociranjem proiz-
vodnje u varijabilni deo dijagrama (bez poveanja
n
I k  Tk
NSV ( Ik + Tk ) = , k = 1, 2, ... n , (7) snage). Ostaje, meutim, kao realniji pristup bilan-
k 1 (1  i ) siranja energije i snage na dijagramu optereenja
k

sistema pa nakon toga formiranju dijagrama trajanja


neto sadanja vrednost zbira investicija Ik i trokova
optereenja i plasmanom proizvodnje klasinih elek-
Tk u n godina, a
trana.
n
Wk
NSV (Wk) = k , k = 1, 2, ... n
(8) Analiza i proraun krivih trokova vetroelektrana u
k 1 (1  i ) funkciji specifinih investicija i vremena angaovanja
neto sadnja vrednost proizvedene elektrine en- maksimalne snage (ili faktora optereenja) ukazuje na
ergije. granice isplativosti realizacije vetroelektrana.
Naizgled jednostavan, ovaj kriterijum ipak krije REFERENCE
nekoliko ozbiljnih problema, od ijeg kvalitetnog
reavanja zavisi objektivnost i pouzdanost izvedenih [1] Metodologija za odreivanje energetsko-ekonm-
zakljuaka. U prvom redu to je pitanje proizvodnje skih opravdanosti i redosleda izgradnje novih
vetroelektrane u toku radnog veka (20 i vie godina). elektrana u okviru ZEP-a - Eneroprojekt, 1978.
Drugi problem proizilazi iz stepena pouzdanosti ispo- [2] Mogua proizvodnja hidroelektrana u Srbiji, Ener-
ruke elektrine energije koji se razlikuje (manji je ili goprojekt, 1993.
zahtevniji) od onog kod klasinih elektrana (napr. za [3] Flexible Generation Backing- up Renewables,
trokove balansne energije, ili kapaciteta za podrku). Report of Eurelectric Renewables Plan (RESAP),
U cilju ilustracije dat je proraun LCoE za jednu Eurelectric. Brussels, 2011.
vetroelektranu. Pri tome je pretpostavljena stalna [4] Solar Photovoltaic Competing in the Energy
proizvodnja tokom ivotnog veka od 25 godina, i bez Sector, EPIA, septembar 2011.
dodatnih trokova za obezbeenje balansne snage i sl..
Primer se odnosi na snagu vetroelektrane od 100 MW,
period gradnje 3 godine i stopu aktuelizacije od 8 %.
Prema aktuelnoj ceni energije iz vetroelektra-
na od 92 E/MWh granina (minimalna) vremena

26
www.savezenergeticara.rs

Stefan PAVLOVI, Ivan KOKLJEV


Elektrotehniki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd

UDC: 620.92 : 339.13

Monte Karlo metoda u planiranju


novih proizvodnih kapaciteta
u uslovima otvorenog trita
SAETAK
Rad predlae probabilistiki pristup kod donoenja odluka o isplativosti investicija u proizvodne
kapacitete u uslovima slobodnog trita. Akcenat je stavljen na Monte Karlo metodu, kao pristupu
koji uzima u obzir stohastike karakteristike liberalizovanog trita. Konkretno, analizira se upotreba
Monte Karlo metode pri odluci o investiranju u tri tehnologije za proizvodnju elektrine energije koje
pokrivaju bazni deo dijagrama optereenja. To su termoelektrana na ugalj sa superkritinim kotlom
(SCPC), termoelektrana na gas sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom (CCGT) i nuklearna ter-
moelektrana sa reaktorom koji koristi vodu pod pritiskom kao rashladni medijum (PWR). Menjajui
scenario analize, sa promenljivim stopama povraaja kapitala, sa i bez regulatorne politike smanjenja
emisije CO2, pokazuje se i diskutuje kako se razliite tehnologije ponaaju sa aspekta isplativosti.
Kljune rei: neizvesnosti/nepredvidljivosti, Monte Karlo metoda, investicija u proizvodne ka-
pacitete.
MONTE CARLO METHOD IN THE FREE MARKET NEW PRODUCTION CAPACITY
PLANNING
ABSTRACT
This paper deals with the use of probabilistic approaches for making qualities of return on invest-
ment in production capacity in the free market. The focus is placed on the Monte Carlo method as
an approach that takes into account the stochastic features of the liberalized market. Specifically, it
analyzes the use of Monte Carlo method in the decision to invest in three technologies to produce elec-
tricity to cover the base of the load diagram. These are coal power plants with supercritical boilers
(SCPC), gas fired power plants with a combined gas-steam cycle (CCGT) and nuclear power plant
with a reactor that uses pressurized water as a cooling medium (PWR). Changing scenario analysis,
with varying rates of return, with or without regulatory policy to reduce CO2 emissions is shown and
discussed how the different technologies behave from the aspect of profitability.
Key words: uncertainty / volatility, Monte Carlo method, investments in power plants.

1. UVOD za proizvodnju, transport i snabdevanje elektrinom


energijom. U takvoj organizaciji izgradnja novih ob-
S talnim poveanjem potranje za elektrinom en-
ergijom javlja se potreba za izgradnjom novih i
unapreenjem postojeih objekata unutar elektroen-
jekata se oslanjala na dugorone ugovore koji su osig-
uravali konstantan priliv finansijskih sredstava i za-
garantovanu opravdanost ulaganja. Isplativost svakog
ergetskog sistema. Projekti izgradnje novih proizvod- projekta nije se gledala kroz njegovu uspenost nego
nih jedinica predstavljaju veliki zahtev, kako zbog kroz njegov uticaj na ve postojea postrojenja unutar
tehnike sloenosti tako i zbog potrebnih velikih fi- vertikalno integrisane organizacije.
nansijskih sredstava. Pre liberalizacije trita veina Liberalizacijom trita elektrine energije pojavila
elektroenergetskih sistema bilo je organizovano kao se potreba za strukturnom reorganizacijom vertika-
vertikalno integrisano preduzee koje je bilo zadueno lno integrisanog preduzea. Uvoenjem trinih us-

27
www.savezenergeticara.rs

lova i komercijalnog poslovanja u sektore proizvod- 2. PROBABILISTIKI PRISTUP U


nje, prenosa, distribucije i prodaje elektrine energije ANALIZI ISPLATIVOSTI INVESTICIJE U
omoguava se samostalno i ekonomino poslovanje, PROIZVODNE KAPACITETE
ostvarujui dobit, a ne gubitke. Liberalizacijom, dolazi
do pojave dodatnog kriterijuma vrednovanja projekta Najsveobuhvatniji pristup koji uzima u obzir
koji uz kriterijum pouzdanosti razmatra i ekonomsku irok spektar neizvesnosti je da se koristi procena
isplativost odreenog projekta. Ekonomska isplativost verovatnoe. Monte Karlo simulacija i srodne teh-
projekta u sutini razmatra kolike su mogunosti ge- nike su sposobne da odgovore na mnoga ogranienja
nerisanja dobiti potencijalno izgraenog postrojenja analize osetljivosti. Monte Karlo simulacija se sastoji
u opisivanju modela dodeljivanjem funkcija gustine
u njegovom ivotnom ciklusu. Ulaganje u izgradnju
raspodele verovatnoe ulaznim stohastikim vari-
novih proizvodnih kapaciteta najvie je osetljivo na
jablama i simuliranjem funkcije gustine raspodele
ovu razliku.
verovatnoe izlaza modela ponavljajui iteracije sim-
Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta je ulacije.
dugoroan projekat koji u periodu od 3-8 godina tek
Monte Karlo simulacija izraunava izlaze iz mod-
poinje da radi sa punim kapacitetom, sa ivotnim
ela kao funkcije vie stohastikih ulaznih parametara
vekom od 20 do 60 godina. Kako bi se opravdala ve- gde je svaki izraen preko svoje funkcije gustine
lika ulaganja potrebno je napraviti analizu ekonomske raspodele verovatnoe. Takve raspodele mogu da
isplativosti koja mora gledati i do 20 godina unapred. imaju razne funkcijske forme koje pruaju mnogo
Uticaj trita promenio je nain dugoronog planiran- bogatiji opis moguih izlaza modela nego mali broj
ja i uveo mnoge nepoznanice u samo planiranje. diskretnih-najverovatnijih vrednosti koje se koriste
Na otvorenim i likvidnim tritima nemogue je u analizi osetljivosti. Monte Karlo simulacija obino
predvideti tanu cenu elektrine energije unapred za podrazumeva sledee korake:
dui vremenski period. Primeen je trend kretanja Definisanje modela sa svojim ulazima i izlazi-
cena zavisno od sezonskih doba i vremenskih us- ma
lova, ali on moe odrediti priblian interval u kojem Statistiki opis kljunih ulaznih veliina preko
se oekuje kretanje cena. Svi proizvodni kapaciteti funkcija gustine raspodele verovatnoe
koriste odreeno gorivo ija se energija pretvara Identifikacija i statistiki opis svih odnosa izmeu
u elektrinu energiju. Cene energenata se takoe kljunih ulaznih veliina
odreuju na tritu i zavise od trenutne ponude i Izvoenje viestrukih iteracija gde se pretpostav-
potranje. U sluaju velikog nedostatka nekog ener- ljene vrednosti ulaznih veliina dobijaju iz svojih
genta njegova cena viestruko raste. Poveanje cene funkcija raspodele verovatnoe
energenta raste i cena proizvodnje elektrine energije. Opis izlaznih veliina iz modela preko raspodele
Kao primer moemo navesti elektranu koja kao gorivo verovatnoe
koristi prirodan gas. Ako cena gasa na tritu poraste, Konkretno, Monte Karlo metoda u analizi ispla-
a taj porast nije propraen porastom cene na tritu tivosti omoguava da se simulira uticaj neizvesnos-
elektrine energije vlasniku elektrane nije isplativo ti na trokove i tehnike parametre za dobijanje
koristiti njegovu elektranu. Takve iznenadne situacije verovatnoe procene rizika i prihoda razliitih teh-
na tritu su mogue i teko ih je modelirati prilikom nologija za proizvodnju elektrine energije. Analiza
izrade dugoronih planova. Dodatnu nesigurnost isplativosti investicije zahteva definisanje modela sa
mogu uneti i odreene regulative. Poveanjem brige svim bitnim ulaznim deterministikim i stohastikim
za ivotnu sredinu i uticajem oveka na nju uvedeni parametrima. Ulazni parametri mogu biti: cena pri-
su dodatni trokovi za postrojenja koja isputaju CO2 marnih energenata, trina cena elektrine energije,
u atmosferu. Poslednjih godina osnovano je i trite investicioni trokovi, period izgradnje, trokovi ek-
na kome je mogue kupiti dodatne dozvole za emisiju sploatacije, ivotni vek elektrane... Stohastiki ulazni
CO2 ili prodati postojee. parametri se predstavljaju preko svojih funkcija gus-
Izradom matematikih modela realnog sistema tine raspodele verovatnoe. Kao izlazna promenljiva,
pokuavaju se predvideti nepoznanice koje utiu zavisna od ulaznih, najee se uzima neto sadanja
na dugorono planiranje i smanjiti njihov uticaj na vrednost investcije (NPV) kao ekonomska odrednica
konani ishod projekta. Izlazni rezultati modela su isplativosti investicije.
namenjeni osobama odgovornim za projekat kako bi Korelacija izmeu razliitih stohastikih ulaznih
odluili o njegovoj izgradnji. S obzirom na komplek- veliina moe se takoe uzeti u obzir. Simultanim
snost samog energetskog sistema i teke predvidlji- variranjem stohastiih ulaznih promenljivih koje svoje
vosti nepoznanica razvijeni su razliiti modeli i naini vrednosti uzimaju iz funkcije raspodele verovatnoe i
reavanja ove problematike. Odluka o izboru modela izraunavanje NPV investicije za svaku kombinaciju
ili simulacijske tehnike zavisi od samih karakteristika ulaznih veliina dobija se raspodela verovatnoe NPV.
sistema i eljenih ulaznih odnosno izlaznih param- Na slici 1 je prikazan postupak Monte Karlo simulaci-
etara. je u proceni isplativosti investicije.

28
www.savezenergeticara.rs

Razmotriemo primer u kome investitor eli da


ulae u tehnologiju za proizvodnju elektrine energije
koja pokriva bazni deo dijagrama optereenja. Pred
investitorom su tri opcije:
termoelektrana na ugalj sa superkritinim kot-
lom (SCPC),
termoelektrana sa kombinovanim gasno-parnim
ciklusom (CCGT) i
nuklearna termoelektrana sa reaktorom sa vo-
dom pod pritiskom (PWR).

Slika 2. - Hronoloki dijagram dnevnog optereenja


Slika 1. - Postupak Monte Karlo simulacije u proceni
isplativosti investicije u proizvodne tehnologije
Na slici 2 je prikazan dnevni dijagram optereenja
Raspodela verovatnoe NPV dobijena iz postup- koji je podeljen po tipu optereenja na bazni, promen-
ka Monte Karlo simulacije nudi investitoru mnogo ljivi i vrni deo. Investitora interesuje bazni deo di-
bogatiji analitiki okvir za procenu ulaganja u proiz- jagrama optereenja i generatorske jedinice koje ga
vodne kapacitete u uslovima otvorenog trita od bilo pokrivaju tzv. Base load units. Tri tipa tehnologija
kakve optimizacije. Pre svega, metoda je adaptabil- za proizvodnju elektrine energije gore pomenute
na na promene okolnosti koje donosi svakodnevna, predstavljaju osnovne konvencionalne jedinice za
viegodinja praksa, dok se kod optimizacije sve un- pokrivanje baznog optereenja. Zbog razliitih in-
apred mora predvideti, to je u dugoronom planiranju vesticionih trokova, trokova eksploatacije, fiksnih
skoro nemogue (promena tehnologije, zakona i sl.). i varijabilnih, trokova goriva i stepena emisije CO2
Nauci o ekonomiji trebalo je vie od veka da shvati svaka tehnologija sa sobom nosi razliite rizike prof-
vanost uticaja promena u vremenu. U dananjim us- itabilnosti. Ako uz to dodamo i nepredvidljivost/ neiz-
lovima, u iznuenoj deregulaciji elektroenergetskog vesnost cena na tritu bilo elektrine energije bilo
sistema, inenjerima je ostavljeno mnogo manje vre- goriva ili dozvola za emisiju CO2, donoenje ispravne
mena. odluke za investitora je veoma teko.
Relevantni podaci o kandidat elektranam dati su u
3. MODEL ANALIZE ISPLATIVOSTI IN- tabeli 1.
VESTICIJE U PROIZVODNE KAPACITETE Ekonomski vek eksploatacije elektrana je 30 godi-
U nastavku, bie izloen model ekonomsko-finan- na. Na kraju tog perioda pretpostavlja se da je ostatna
sijske analize plana izgradnje i eksploatacije novog vrednost elektrana tipa SCPC i CCGT tano jednaka
proizvodnog kapaciteta u deregulisanom okruenju i troku koji je potreban za demontau postrojenja i res-
trinim uslovima koji se sprovodi od strane investi- tauraciju zemljita to rezultuje u nultu neto rezidualnu
tora. Analizom e biti obuhvaeni relevantni aspekti i vrednost. Kod nuklearne elektrane pretpostavlja se da
rizici vezani za neizvesnost planiranja novih proizvod- je na kraju perioda eksploatacije potrebno uloiti 15%
nih kapaciteta u trinom okruenju, u svrhu donoenja od poetnih investicionih trokova da bi se izvrila
odluke o izboru i isplativosti projekta za izgradnju demontaa i restauracija zemljita.
nove elektrane. U ovoj analizi bie koriena metoda Model analize isplativosti jeste stohastiki model
Monte Karlo za ekonomsku i finansijsku ocenu inves- ije ponaanje odreuju ulazne stohastike veliine
ticija. kao to su: cena elektrine energije na tritu, cena

29
www.savezenergeticara.rs

Tabela 1. - Podaci o kandidat elektranama elektrine energije. Cene elektrine energi-


P
Parametri Jedinice PWR SCPC C
CCGT je na tritu modeluju se preko tri cenovna
Tehniki parametri bloka: vrnog, srednjeg i baznog. Kolike su
Insttalisana snaga
[MW] 600 600 600 te cene zavisie od prosene cene elektrine
elektrane energije koja je stohastika veliina u mod-
Maksiimalna snaga nan elu. U zavisnosti od odnosa marginalne cene
[MW] 540 540 588
praagu elektrane i cena na tritu odreuje se godinja proiz-
Makssimalni godinjji
vodnja elektrane, odnosno da li e i koliko
fakttor kapaciteta [%] 90 85 87
elek
ktrane CFmax
elektrana proizvoditi za vreme baznog, sred-
[tCO2/MW
W njeg ili vrnog perioda tokom godine. Na
Utroak
U CO2 0 0.9 0.3 osnovu godinje proizvodnje odreuje se
h]
Speciifina potronjaa prihod i ekspoatacioni troak elektrane kao
10.97 i profit na kraju svake godine. Na kraju, um-
topllote pri 100% Wh]
[GJ/MW 9.073 77.385
2
optereenju
o esto uobiajenog ekvivalenta, uniformnog
Parametrri trokova novanog faktora sadanje vrednosti (PWF),
Speccifini trokovii
[mil./M
MW] 2.4 1.4 00.715
neto sadanja vrednost (NPV) je taj sumator
investicije
i novanih ekvivalenata iz razliitih perioda
Varijjabilni godinjii vremena ivotnog veka projekta, poto niz
trokovi pogona i [/MWhh] 0.36 3.28 1.8 anuiteta nije nuno uniforman. NPV e nam
o
odravanja posluiti za kasnije poreenje investicionih
Fik
ksni godinji
opcija, odnosno, kandidat elektrana. itav
trokovi pogona i [mil./go
od.] 30.6 12 66.084
o
odravanja proces se ponavlja za veliki broj iteracija ( u
Trok kovi energenataa [/GJ]] 1.31 2.45 66.64 naem sluaju deset hiljada iteracija), nara-
Standaardno odstupan nje vno, sa drugim setom vrednosti stohastikih
[%] 0.5 2 10 ulaznih veliina koje generie generator
trokova energenataa
Finansijski parametri sluajnih brojeva. Na kraju izvrene simu-
Po
orez na dobit [%] 20 lacije raspolaemo velikim brojem izlaza
Infflatorna stopa [%] 2 iz modela, tj. ekvivalentnom sadanjom
Realnaa stopa povraaaja
[%] 5;7 vrednosti investicije (NPV). Na osnovu ve-
kapitala likog broja uzoraka NPV, vrimo statistiku
Regulatorrna politika obradu podataka koju na kraju prikazujemo
Cena prava
p na emisijju u vidu tablice karakteristinih statistikih
[/tCO22] 20
CO2 veliina i/ili preko grafike prezentacije koja
Standaardno odstupan
nje
nam daje raspodelu verovatnoe izlazne
cene prava
p na emisijju [%] 15
CO2 varijable, NPV. Slika 3 ilustruje prethodno
Prih
hodi opisan proces izvoenja simulacije nad
Cen na elektrine modelom analize isplativosti ulaganja u
[/MWh
h] 61 prozvodne kapacitete.
energije
Standaardno odstupan nje
cen
ne elektrine [%] 5 4. REZULTATI MONTE KARLO
energije SIMULACIJE
Na narednim slikama bie prikazane gustine
goriva i cena prava na emisiju CO2. Ulazne promen- raspodele verovatnoe i kumulativne raspodele
ljive ije se vrednosti ne mogu unapred predvideti verovatnoe sadanje vrednosti (NPV) tri alterna-
predstavljaju sluajne promenljive koje su okarakteri- tivne investicije koje razmatra investitor, u uslovima
sane preko svojih funkcija gustine raspodele, u ovom slobodnog trita. Svi grafikoni i tabele su rezultat
sluaju preko normalne (Gausove) raspodele. Da bi pokretanja Monte Karlo simulacija u programu MS
izvrili simulaciju potreban nam je generator sluajnih Excel. Svaka simulacija se sastoji od 10000 iteracija.
brojeva koje e na adekvatan nain stvarati uzorke Kako su sve stohastike veliine u modelu pred-
ulaznih stohastikih veliina. Na osnovu uzorka cene stavljene preko funkcija normalne raspodele, funkcije
goriva i cene prava na emisiju CO2 odreuje se mar- gustine raspodele NPV za sve tri tehnologije dobijene
ginalni troak proizvodnje 1MWh elektrine energije. iz Monte Karlo simulacije lie na normalnu raspodelu.
Na osnovu marginalnog troka proizvodnje odreuje To se moe potvrditi iz faktora zaobljenosti i iskriv-
se konkurentnost elektrane na tritu elektrine en- ljenosti ije su vrednosti blizu nuli.
ergije. Trinu cenu odreuje elektrana koja je pos- Osnovni scenario, sa realnom stopom povraaja
lednja angaovana za pokrivanje datog optereenja. kapitala od 5%, prikazan je na slici 4. Prva konstant-
Kako se optereenje menja u vremenu tako se menja acija je da je termoelektrana na ugalj sa superkritinim
i struktura angaovanih elektrana tj. menja se i cena kotlom (SCPC) najneisplativija investicija, sa nega-

30
www.savezenergeticara.rs

Slika 3. - Ilustrativan prikaz Monte Karlo simulacije

tivnom srednjom vrednou NPV od -100.79 miliona va najvee anse da ostvari velike gubitke (preko 200
evra. U 83% sluajeva SCPC elektrana je neprofitabil- miliona evra) ima SCPC elektrana to pokazuje levi
na, sa najveom verovatnoom od 15.5% da ostvari rep funkcije gustine raspodele NPV. Termoelek-
gubitak od 62 miliona evra. Takoe, od svih alternati- trana na gas sa kombinovanim ciklusom (CCGT) i


a) b)

Slika 4. - Grafici gustine raspodele (a) i kumulativne raspodele (b) verovatnoe NPV za osnovni scenario sa
5% realnom stopom povraaja kapitala

a) b)

Slika 5. - Grafici gustine raspodele (a) i kumulativne raspodele (b) verovatnoe NPV za osnovni scenario sa
7% realnom stopom povraaja kapitala

31
www.savezenergeticara.rs

Tabela 2. - Statistike vrednosti osnovnog scenaria za realne stope povraaja U primeru sa realnom
kapitala 5% i 7% stopom povraaja kapitala
od 7%, prikazanom na
MONTEKARLOSTATISTIKEVREDNOSTI
slici 5, sve tri tehnologije
REALNASTOPAPOVRAAJAKAPITALA 5% 7% imaju negativnu srednju
TIPELEKTRANE SCPC CCGT PWR SCPC CCGT PWR
BROJSIMULACIJA
vrednost od kojih se izd-
10000 10000 10000 10000 10000 10000
srednjavrednost 100.79 63.66 100.45 227.32 23.94 159.94 vaja SCPC tehnologija
CENTRALNATENDENCIJA medijana 90.54 43.98 100.33 219.07 41.00 160.85 sa najveom. SCPC i
standardnagreka 1.07 1.63 1.26 0.88 1.33 1.04 PWR tehnologija su na-
standardnadevijacija 107.39 162.62 126.32 87.78 132.86 103.73
maksimalnavrednost 412.98 675.46 569.21 118.03 539.79 232.08
jneisplativije jer posluju
minimalnavrednost 601.92 407.94 360.14 633.62 432.85 571.10 sa gubitkom u preko 90%
RASPROSTIRANJEVREDNOSTI
interval 1014.90 1083.41 929.36 751.64 972.64 803.17 sluajeva (99% za SCPC
kvantil.25 169.14 59.96 16.11 282.89 125.66 229.93 i 93% za PWR) dok je
kvantil.75 26.02 172.24 186.84 165.91 66.14 90.69
iskrivljenost 0.37 0.50 0.04 0.39 0.52 0.02
gubitak kod CCGT teh-
OBLIKRASPODELE
zaobljenost 0.37 0.13 0.04 0.31 0.03 0.04 nologije manji, u 60%
gubitak(%) 83.02 40.44 21.36 99.64 60.01 93.52 sluajeva. Moe se uoiti
godinjiprofit 60.17 40.10 127.63 60.38 39.92 127.69 da je gustina raspodele

a) b)

Slika 6. - Grafici gustine raspodele (a) i kumulativne raspodele (b) verovatnoe NPV za scenario bez cene
emisije CO2 sa 5% realnom stopom povraaja kapitala

a) b)

Slika 7. - Grafici gustine raspodele (a) i kumulativne raspodele (b) verovatnoe NPV za scenario bez cene
emisije CO2 sa 7% realnom stopom povraaja kapitala

nuklearna elektrana (PWR) su manje rizine sa pozi- NPV za CCGT tehnologiju znatno ira od ostale dve
tivnim srednjim vrednostima od 64 i 100 miliona to ukazuje na to da je investicija u CCGT elektranu
evra, respektivno. Najisplativija investicija predstav- neto rizinija. Kao to je prikazano u tabeli 10, stan-
lja nuklearna elektrana sa ostvarenim profitom u 78% dardna devijacija NPV za CCGT je zaista vea nego
sluajeva. Desni rep gustine raspodele pokazuje da kod SCPC i PWR. Najvei potencijal da ostvari veliki
najvee anse da ostvari veliki profit (preko 300 mil- profit ima CCGT elektrana dok najvei potencijal da
iona evra) ima CCGT elektrana. ostvari veliki gubitak ima SCPC elektrana.

32
www.savezenergeticara.rs

Tabela 3. - Statistike vrednosti scenaria bez cene emisija CO2 za realne stope oko 450 miliona evra.
povraaja kapitala 5% i 7% Sledi CCGT elektrana
sa gubitkom u 9.5%
MONTEKARLOSTATISTIKEVREDNOSTI
sluajeva i PWR elek-
REALNASTOPAPOVRAAJAKAPITALA 5% 7%
trana sa gubitkom u
TIPELEKTRANE SCPC CCGT PWR SCPC CCGT PWR
BROJSIMULACIJA 10000 10000 10000 10000 10000 10000 21% sluajeva. Desni
srednjavrednost 444.87 246.70 102.81 221.47 127.89 158.80 rep gustine raspodele
CENTRALNATENDENCIJA medijana
standardnagreka
445.32
1.21
246.07
1.79
101.40
1.28
221.54
1.00
127.51
1.49
159.14
1.04
NPV pokazuje da
standardnadevijacija 121.12 179.39 127.96 100.42 149.03 103.66 SCPC elektrana ima
maksimalnavrednost 931.07 996.87 604.87 619.72 824.01 261.88 najvee anse da ost-
minimalnavrednost 8.51 258.86 372.02 158.92 277.42 561.04
RASPROSTIRANJEVREDNOSTI
interval 922.56 1255.73 976.90 778.65 1101.42 822.93
vari veliki profit (preko
kvantil.25 361.15 120.63 15.16 154.30 20.11 228.60 600 miliona evra). Levi
kvantil.75 527.41 372.55 188.73 289.85 235.73 88.30 rep gustine raspodele
iskrivljenost 0.00 0.04 0.03 0.01 0.02 0.03
OBLIKRASPODELE
zaobljenost 0.07 0.42 0.03 0.07 0.50 0.02
NPV pokazuje da
gubitak(%) 0.00 9.50 21.22 1.32 21.17 93.55 nuklearna elektrana
godinjiprofit 104.59 55.00 127.83 104.61 54.88 127.80 ima najvee anse da




a) Gustina raspodele verovatnoe NPV za tip SCPC b) Gustina raspodele verovatnoe NPV za tip CCGT

c) Gustina raspodele verovatnoe NPV za tip PWR

Slika 8. - Grafici gustine raspodele verovatnoe NPV za tehnologije tipa SCPC, CCGT, PWR, sa realnim sto-
pama povraaja kapitala 4%, 6% i 7%

Interesantan je sluaj u kome ne postoji cena pra- ostvari veliki gubitak. Oigledno da je u ovom sluaju
va na emisiju CO2. U narednom delu vrimo analizu najbolja opcija za investiranje termoelektrana na ugalj
takvog scenarija. sa superkritinim kotlom.
U primeru sa realnom stopom povraaja kapitala U primeru sa realnom stopom povraaja kapitala
od 5% prikazanim na slici 6, sve tri tehnologije imaju od 7% prikazanim na slici 7, SCPC i CCGT imaju
pozitivne srednje vrednosti ali se izdvaja SCPC elek- pozitivnu srednju vrednost dok PWR ima negativnu.
trana sa najveom srednjom vrednosti. Tehnologija Nuklearna elektrana u 93% sluajeva posluje sa gu-
tipa SCPC u 100% sluajeva ima pozitivan NPV, sa bitkom i ima najvee anse da ostvari velike gubitke.
najveom verovatnoom (od 13%) da ostvari profit od Kod CCGT elektrane poveao se procenat negativnog

33
www.savezenergeticara.rs

poslovanja za 10%, i sada iznosi 21%. Termoelektrana da bi investitor i voa projekta to bolje predvideli i
na ugalj ostaje najbolja opcija za ulaganje, jer u 98% izbegli budue probleme.
sluajeva ostvaruje pozitivan bilans na kraju ekonom- Cilj ovog rada je da objasni i na primeru pokae
skog ivotnog veka. Desni rep gustine raspodele mogunosti Monte Karlo metode u proceni isplati-
pokazuje da podjednake anse za ostvarivanje velike vosti proizvodnih kapaciteta. Numeriko modeliranje
dobiti imaju i CCGT i SCPC elektrana. kakva je i sama Monte Karlo metoda savremena je
Monte Karlo simulacija, u ovome radu, koristila je metoda analize rizika koja daje lako merljive i upor-
dve realne stope povraaja kapitala (5% i 7%). Rela- edive podatke, budui da svaki rizik pretvara u funkc-
tivna privlanost sve tri tehnologije za proizvodnju iju raspodele verovatnoe moguih ishoda. Rezultat
elektrine energije veoma zavisi od anticipirane stope analize je grafik koji predstavlja egzaktnu informaciju
povraaja kapitala. Na narednim slikama prikazana je o rizinosti projekta. Cilj je dati donosiocu odluke
analiza osetljivosti gustine raspodele NPV za sva tri preciznu informaciju sadranu u gustini raspodele
tipa elektrana, za realne stope povraaja kapitala 4%, verovatnoe kriterijumske varijable. U naem sluaju
6% i 8%. to je neto sadanja vrednost (NPV) investicije. Ovaj
Analiza osetljivosti je sprovedena za osnovni sce- pristup je suprotan tradicionalnim metodama kod kojih
nario. Slika 8 pokazuju da su tehnologije za proizvod- se odluka donosi na temelju pojedinane procene,
nju elektrine energije manje ili vie zavisne od stope kao to je srednji-pesimistini-optimistini sluaj.
povraaja kapitala. Konkretno, kod nuklearne elek- Treba napomenuti da je subjektivna procena jo uvek
trane i termoelektrane na ugalj, koje karakteriu veliki prisutna pri dodeljivanju funkcija gustine verovatnoe
poetni investicioni trokovi, gustina raspodele NPV ulaznim varijablama to predstavlja najosetljiviji deo
krucijalno zavisi od izbora stope povraaja kapitala modela.
dok kod termoelektrane na gas sa kombinovanim cik- Doneti ispravnu odluku da li investirati ili ne in-
lusom to je manje izraeno jer njih karakteriu manji vestirati i u koju tehnologiju je isto toliko teko za
poetni investicioni trokovi . reavanje i sa alternativnim metodama. Zakljuak je
Na kraju, analizirajui rezultate Monte Karlo simu- da se ovaj problem moe efikasno reiti adekvatnom
lacije investitor moe doi do odreenih zakljuaka. U upotrebom metode Monte Karlo.
osnovnom scenariu sa niom stopom povraaja kapi-
tala nuklearna elektrana ima najvee izglede da ostvari 6. LITERATURA
pozitivan bilans na kraju svog ekonomskog ivotnog
veka. To se moe zakljuiti iz osobine da nuklearne [1] I. kokljev, Planiranje elektroenergetskih sistema,
elektrane imaju male i stabilne trokove goriva i ne Taurus publik, Beograd, 2000, dopunjeno izdan-
emituju CO2 zbog ega su imune na neizvesnosti je, na http://ees.etf.bg.ac.rs/predmet.php?Id=16,
oko klimatske politike. S druge strane poveavanjem 2014.
oekivane dobiti smanjuje se verovatnoa da e [2] M. alovi, A. Sari, P. Stefanov, Eksploatacija
nuklearna elektrana pozitivno poslovati poto je elektroenergetskih sistema u uslovima slobodnog
nuklearna tehnologija kapitalno intezivna, to je trita, aak, 2005.
sluaj i sa termoelektranom na ugalj. Termoelektrana [3] F. Roques, W. Nuttall, D. Newbery, Using proba-
na ugalj ima najbolje izglede za investiranje samo u bilistic analysis to value power generation invest-
uslovima kada ne postoji regulativa smanjenja emisije ments under uncertainty, 2006.
CO2. Stie se utisak da se termoelektrana na gas sa [4] International Energy Agency, Nuclear Energy
kombinovanim ciklusom najbolje prilagoava da- Agency, Projected costs of generating electricity,
tim uslovima poslovanja. To je zbog toga to taj tip 2010 Edition.
tehnologije karakterie manji investicioni troak kao
i manji stepen emisije CO2 nego kod temoelektrane [5] International atomic energy agency, Expansion
na ugalj. Vea cena kao i vea neizvesnost cene gasa planning for electrical generating system- a guide-
rezultuje u poveanju rizika profitabilnog ulaganja u book, , Vienna 1984.
termoelektrane na gas sa kombinovanim ciklusom. [6] S. Pavlovi, Master rad Monte Karlo metoda u
planiranju elektroenergetskih sistema, Beograd
5. ZAKLJUAK 2013.
[7] M. Merkle, P. Vasi, Verovatnoa i statistika sa pri-
Liberalizacija trita elektrine energije nije uve-
menama i primerima, II izdanje. Beograd 1998.
la samo nove rizike i neizvesnosti, nego je takoe
pojaala ekonomski uticaj takvih rizika na isplati- [8] S. Vukadinivi, J. Popovi, Metoda Monte Karlo,
vost investicije u elektroenergetske objekte. Pro- Beograd 1995.
jekat izgradnje proizvodnog kapaciteta predstavlja [9] D. Vlaisavljevi, I. kokljev, Model vrednovanja
sloen poduhvat tokom koga je zainteresovana strana investicionog projekta u planiranju nove ter-
izloena brojnim rizicima od kojih su neki dovoljno moelektrane u deregulisanom, trinom okruenju,
znaajni da mogu upropastiti projekat. Analiza ispla- XXIX Meunarodno savetovanje Energetika
tivosti koja uzima u obzir uticaj tih rizika je potrebna 2013., Zlatibor, 26-29. mart 2013., pp.209-216.

34
www.savezenergeticara.rs

UDC: 620.9





,

.
.

.
.
: , , .

AVAILABLE ENERGY POTENTIAL THAN WOOD AND PLANT BIOMASS BOUNDED


PART OF RUDNIK MOUNTAIN

ABSTRACT
The use of wood and plant biomass as a renewable energy in recent years is a practical and reliable
way to obtain energy in most EU countries. Numerous scientific and practical researches are focused
precisely on the possibility of using different types of wood and plant biomass as a potential fuel. In
this work the rasoploivi energy potential of wood and plant biomass with Bounded of Mount Rudnik.
A well-planned supply chain drvnomi plant biomass with adequate preparation technology can sig-
nificantly affect the cost of energy produced from biomass .
Key words: wood and plant biomass, energy potential, mountain Rudnik.

1.0 (
, ).

. ( 1.)

- -
, , -
,
. . -
,
, .
( -
) ( 2 2).


. - -
, ,
( . 2 2).
, .)

35
www.savezenergeticara.rs

( ) 2.0
120

(
).
. ,
20

. ,
. -
(. ).
( )
. -
10 :
15 t/ha . 11.250 ha -
30 W
,
cc 30.000 . -

, ( ),
; , , , - ,
, , ,
, - -
( , .),
,
. ,
- -
,
-

.
,
. ,
:
. -

/ . ,
, . -

, ( -
. ),
- -
,

. - .
-
5-30%, -
:
50% . -
-

. ,
. , - (
. -

.
,
, -
, -
. ),

36
www.savezenergeticara.rs

- - , ,
, .)
- -
3.1
,

-
( -
), 2,8 m3,
114,035 3 .
-
y 1,87 m3 -
.
, 56,621 m3 .
( ) -
27,525 m3 52,3% -
.
1,7 m3,
61,414 m3. (
) 24,566 3
40%. ,
52,091 m3.
10%,
7%
.
,

75%,

80%, ( -
,
-
1. - [1] ).

) ) ) )
2. - ) : ), ) ). [2]

50%, 43%, -
7% .


, (
3. - [1] -
)
1. ( 1.
3.0 ).


[2] 2.,
,

( ),
(, ), 2.

37
www.savezenergeticara.rs

2. -




3.
m
1.,


2 3.,



, (
MWh/god.)
4.
3.2

(


, , -
.)


2. - ) : ), ) ). [2] : ,
1 -

0.07*8[5] (m3)
(h)

40% (m3)

0.43*[5] (m3)
[2]
[1]

0.50*[5] (m3)
0.8*[3] (m3)
+

52,3%

[3+4] (m3)
0,75*[1]
(m3)
(m3)

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

100% 27852 24772,5 22109,4 18579,38 17687,52 36266,9 18133,45 15594,77 2538,683
. 46.5% 11720 11520 10280,7 8640 8224,56 16864,56 8432,28 7251,759 1180,519
23.3% 7102 5770,8 5151,6 4328,1 4121,28 8449,38 4224,69 3633,237 591,4566
8.5% 2108 2106 1879,2 1579,5 1503,36 3082,86 1541,43 1325,628 215,8002
9.1% 2911 2254,5 2012,4 1690,875 1609,92 3300,795 1650,398 1419,341 231,0557
7.1% 2468 1758,6 1569,6 1318,95 1255,68 2574,63 1287,315 1107,09 180,2241
5.5% 1548 1362,6 1215,9 1021,95 972,72 1994,67 997,335 857,709 139,6269
1: [1] - (52,3% ), [2] -
(40% ), [3] -
(0,75*[2]), [4] -
(0.8*[3]), [5] -
([3+4]), [6] - (0.50*[5]), [7] -
(0.43*[6]), [8] - (0.07*[5]).

2 -
(MJ/kg) m (kg/m3)
0% 0%
0% 30% 50% 0% 30% 50%
18,82 11,87 7,77 17,00 680 798 1117 580
18,36 11,80 11,50 19 650 750 980 425
15 10 5 17,00 250 300 400 300

38
www.savezenergeticara.rs

3 - (3%). 5.
30% 1.

.
m (MJ/kg) (kg/m3)
12 750 5.,
-
12 700
2 3., -
10 400
, ( MWh/god.) 6.
4 -

. 42161,4 39350,64 18738,4 100250,4
21123,45 19715,22 9388,2 50226,87
7707,15 7193,34 3425,4 18325,89
8251,988 7701,855 3667,55 19621,39
6436,575 6007,47 2860,7 15304,74
4986,675 4654,23 2216,3 11857,2
90667,24 84622,75 40296,55 215586,5

5 -

0.07*8[6] (m3)
(h)

0.43*[6] (m3)
[3]
[2]

0.50*[6] (m3)
0.8*[3] (m3)
+

[1] (m3)

[4+5] (m3)
(m3)

0,75*[2]
(m3)
(m3)


[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]
100% 27852 114035 1926,75 1719,62 1445,063 1375,696 2820,759 1410,38 1212,926 197,4531
. 46.5% 11720 52982 896 799,61 672 639,688 1311,688 655,844 564,0257 91,81816
23.3% 7102 26514 448,84 400,68 336,63 320,544 657,174 328,587 282,5851 46,00218
8.5% 2108 9656 163,8 146,16 122,85 116,928 239,778 119,889 103,1044 16,78446
9.1% 2911 10394 175,35 156,52 131,5125 125,216 256,7285 128,3643 110,3932 17,971
7.1% 2468 8107 136,78 122,08 102,585 97,664 200,249 100,1245 86,107 14,01743
5.5% 1548 6382 105,98 94,57 79,485 75,656 155,141 77,5705 66,7107 10,85987
5: [1 ]- ( (m )), [2] - 3

, [3] - -
, [4] - ,
(0,75*[2]), [5] -
(0.8*[3]), [6] - , ,
([4+5]), [7] - (0.50*[6]), [8] -
(0.43*[6]), [9] - (0.07*[6]).

6 -

. 3279,22 3060,605 1457,431 7797,256
1642,935 1533,406 730,1933 3906,534
599,445 559,482 266,42 1425,347
641,8213 599,0332 285,2539 1526,108
500,6225 467,2477 222,4989 1190,369
387,8525 361,9957 172,3789 922,2271
7051,896 6581,77 3134,176 16767,84

., 3.3 (
. , ,
, .)
[10],
10 %, 7%, .

39
www.savezenergeticara.rs

7 -

[1] +
(h)

(MWh/god)

(MWh/god)
(/god)

(M/god)
[3]
(m3)

(m3)

[2]

[4]

[5]

[6]

[7]
100% 2830 14150 566000 42450000 509400000 11791,67 141500
. 46.5% 1315,95 6579,75 263190 19739250 236871000 5483,125 65797,5
23.3% 659,39 3296,95 131878 9890850 118690200 2747,45833 32969,5
8.5% 240,56 1202,8 48112 3608400 43300800 1002,33333 12028,0
9.1% 257,53 1287,65 51506 3862950 46355400 1073,04167 12876,5
7.1% 200,92 1004,6 40184 3013800 36165600 837,166667 10046,0
5.5% 155,65 778,25 31130 2334750 28017000 648,541667 7782,5
7: [1 ]-
(h), [2] , [3] - , [4] -
, [5] - , [6] -
, [7] - .


1,8% , 2,0%
2,4%
. .
( 4.) 73.485 ha ( MWh/god)
45.653 ha 9.
6,2% 2.830 ha
3.5
.
.

200 m3/h, .
5,0 m3/h. : , -
7.
. (, , ).

3.4 50 65% -
, ( 10).


(MWh/god) 11.

. 3.6
(, )

, (
MWh/god.), 8. ( [3, 9,],

8 -

50 509,333 150 50,833 100 51,67 911,83
111,111 1116,67 33,33 113,89 222,22 116,67 1713,89

9 -
a
62,5 275 87,5 30 35 10 500
60 140 76 32 48 26 382
60 150 80 50 60 30 430

40
www.savezenergeticara.rs

10. -
. m,
m
( m3)
1. 2000m3 : - 1000m3'
- 20% - m 80% (,
2 - 10% )
- 20% - 20%
- 50%
2. 6000 m3 -
- 90% - 90% 3000m3, (,
- 10% m
10% )
3. - - 500m3
- 70% (. ,
30% )
4. 6000 m3 - 3000m3
( 100%
)

11 -
. . . . .
( m3) (MWh/god)
1000 2500 2333,33 833,33 5666,67
3000 7500 7000 2500 17000
500 1250 1166,67 416,67 2833,33
11250 10500 3750 25500

12 -

4190,67 48300 21186,67 3220 38453,33 3696 119046,7
10610,83 82875 18558,33 3697,5 56241,67 5765,83 177749,2
50,566 1239,33 5759,72 55,61 814,31 71,5 7991,04
67,46 1791,11 12061,11 130 2188,33 151,67 16389,68
m 1901,25 14300 15383,33 346,67 7610,42 6429,583 45971,25
3223,33 47966,67 21583,33 1950 48500 24350 147573,3
85,067 110 73,33 27,5 522,5 18,33 836,73
781,625 11916,67 19716,67 866,67 7420,83 1462,5 42164,96
373,267 4583,33 2554,44 244,44 1723,33 256,67 9735,49

13 - :

(MWh/god) [3], -
(1/4) 29761,7 .
(1/4) 4443,7 100%. ,
(1/4) 1997,8
(1/4) 4097,5 13.
(1/4) 11492,8
147573,3 4. 0
836,7
42164,9

,
9735,5

( , ,
, , -
(MWh/god)
12. ,

41
www.savezenergeticara.rs

,
,
[1] ., ., .,
, - .:
-

. , ,
, 2010.
MWh/god. [2] : - : -
: , ,
2011.
-
215586,5 MWh/god. [3] .: -
-
- -
( .
, ,
[4]
.) 16767,84 MWh/god. .
- (, [5] 2006,
, , .
.), 153291 MWh/god. [6] a: , ,
- 2005.
[7] :
3757,89 MWh/god.
- 2009.
25500 MWh/god. [8] ,
- , .
(, ) 252103,9 2013.
MWh/god. [9] (2002),
,
:

: ,
,
( 611-113).
[10] , . :
( 42013),
, ; ,1,
, , 2000. (. 1-8)
2011-2014. [11] .: ,
, , 1993.
(1-265).

42
www.savezenergeticara.rs

Vanja UTERI, Milun BABI, Slobodan SAVI, Duan GORDI


Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inenjerskih nauka, Kragujevac

UDC:620.97 : 697

Mogunost uvoenja trigeneracije


u domainstvu

REZIME
Trigeneracija predstavlja istovremenu proizvodnju toplotne, rashladne i elektrine energije. Sistem
koji obezbeuje ovakvu proizvodnju sastoji se od kogeneracijskog postrojenja koje proizvodi elektrinu
i toplotnu energiju i toplotom pogonjenog ilera koji se koristi za proizvodnju rashladne energije.
Trigeneracijski sistemi nalaze svoju primenu gde god postoji potranja za grejanjem, hlaenjem i
elektrinom energijom. To znai da je oblast primene vrlo iroka, poevi od malih stambenih, do
velikih komercijalnih, poslovnih i drugih objekata (sportski objekti, zabavni centri, bolnice, kole,
aerodromi, hoteli i sl.). Trigeneracija se moe koristiti i u prehrambenoj industriji gde esto postoji
istovremena potreba za grejanjem i hlaenjem kao i elektrinom energijom.
U radu je dat proraun za ugradnju mini trigeneracionog postrojenja, kao i tehno-ekonomska
analiza, koja je uraena u softverskom paketu RETScreen, u objekat u kome se grejanje vri pomou
konvencionalnih izvora energije i elektrine energije. Ova analiza je uraena radi smanjenja potronje
i utede elektrine energije, kao i sagledavanja mogunosti zagrevanja i hlaenja celokupnog
prostora.
Kljune rei: kogeneracija, trigeneracija, smanjenje potronje energije
POSSIBILITY OF TRIGENERATION IMPLEMENTATION IN HOUSEHOLD
ABSTRACT
Trigeneration is the simultaneous production of heating, cooling and electricity. The system which
ensures this production is made up of a cogeneration plant which produces electricity and heat, and
that heat- driven chiller is used to produce cooling energy. Trigeneration systems find applications
wherever there is a demand for heating, cooling and electricity. This means that the area of applica-
tion is very broad, ranging from small residential to large commercial, business and other facilities
(sports facilities, entertainment centers, hospitals, schools, airports, hotels, etc.). Trigeneration can
be used in the food industry where there is often a simultaneous need for heating and cooling as well
as electricity.
This paper presents a calculation for the installation of mini trigeneration plant, as well as techno-
economic analysis in the house in which the heating is done with conventional sources of energy
and electricity. Calculation was performed in the software package RETScreen. This analysis was
performed in order to reduce consumption and energy savings, as well as examine the possibility of
heating and cooling of the entire room.
Keywords: cogeneration, trigeneration, reducing energy consumption

1. UVOD svih zemalja u svetu. Sve je tee prevazii ekonomske


i ekoloke probleme vezane za centralizovanu proiz-

S talni porast potreba za elektrinom energijom,


kao i energijom potrebnom za grejanje i hlaenje
vodnju elektrine energije.
Kogeneracija je proizvodnja (generisanje) dva
zgrada i efikasnost sistema, problemi su koji se tiu korisna oblika energije iz jednog izvora primarne en-

43
www.savezenergeticara.rs

ergije (mehanika ili toplotna energija), pri emu se hlaenjem i elektrinom energijom. To znai da je
mehanika energija koristi kao pogon generatora za oblast primene vrlo iroka, poevi od malih stambenih
proizvodnju elektrine energije, ili za pogon neke i poslovnih objekata, do velikih objekata (sportski
objekti, zabavni centri, bolnice, kole i sl.). Trigen-
druge energetske maine (motora, kompresora, pumpe
eracijska postrojenja nala su svoju primenu naroito
ili ventilatora), dok se toplotna energija moe koristiti u zemljama sa toplijom klimom, gde su zime blage i
direktno za neki proces ili indirektno za proizvodnju kratke, a leta veoma topla, pa je izraena potreba za
pare, vrele (tople) vode ili toplog vazduha. rashlaivanjem stambenih i radnih prostora. [2]
Postrojenja za kogeneraciju koja se projektuju i in- Trigeneracioni sistemi mogu da rade u nekoliko
staliraju u domainstvima kako u urbanoj tako i u seo- razliitih konfiguracija. Najei i najfleksibilniji
skoj sredini mogu u potpunosti da zadovolje potrebe za sistem je decentralizovana trigeneracija. U ovom
sluaju toplotna i rashladna energija se generiu i ko-
toplotnom i elektrinom energijom tog domainstva,
riste lokalno, dok se elektrina energija koristi loka-
a da pri tome stepen iskorienja energenta (prirodni lno ili napaja elektromreu. Glavna prednost ove kon-
gas) bude 90% i vie. Kako su produkti sagorevanja figuracije je u tome to toplotu za grejanje i hlaenje
prirodnog gasa ekoloki prihvatljivi to tehnoloki pro- nije potebno transportovati, to utie na smanjenje
ces kogeneracije zadovoljava sve ekoloke standarde trokova investicije i gubitaka energije pri distribuciji.
koji vae u Evropi. Mali i mikro trigeneracioni sistemi imaju upravo de-
centralizovanu konfiguraciju.
Uz to, energija koja se generie u postrojenju za ko-
U centralizovanim kogeneracijskim sistemima sa
generaciju je jevtinija, pa je celo postrojenje ekonom- decentralizovanim hlaenjem, toplota i elektrina en-
ski isplativo, naroito uz subvencije u odnosu na cenu ergija se generiu centralno i vri se njihova distribucija
elektrine energije proizvedene ekoloki istim teh- do krajnjih korisnika, dok decentralizovani toplotom
nologijama, a koje daje drava. pogonjeni ileri obezbeuju lokalno hlaenje.
Trigeneracija (eng. trigeneration Combined U centralizovanim trigeneracijskim sistemima,
Heat, Cooling and Power production, CHCP) pred- toplotna, rashladna i elektrina energija se generiu
centralno, odakle se vri distribucija do krajnjih ko-
stavlja istovremenu proizvodnju toplote, elektrine
risnika. Ovakva konfiguracija poveava efikasnost
i energije hladjenja. Omoguava podizanje stepena grejanja, hlaenja i proizvodnje elektrine energije,
iskorienja energije primarnog izvora, a to mogu biti ali istovremeno zahteva i velika ulaganja. Mree za
hemijska energija, fosilno gorivo ili solarna energija. daljinsko grejanje i hlaenje moraju biti instalisane
Trigeneracijom se proizvode tri upotebljiva oblika en- kako bi se izvrila distribucija toplotne i rashladne en-
ergije sagorevanjem fosilnog goriva, prirodnog gasa ergije do krajnjih korisnika.
ili nafte (dizela). [1]
3. MOGUNOST UGRADNJE
MINI TRIGENERACIONOG POSTROJENJA
2. KONFIGURACIJE TRIGENERACIONIH
SISTEMA Pri analizi posmatranog objekta, u kome se
grejanje vri pomou konvencionalnih izvora energije
Trigeneracioni sistemi nalaze svoju primenu (prizemlje), a sprat se dogreva pomou grejalica koje
gde god postoji istovremena potreba za grejanjem, troe elektrinu energiju, prvo se pristupilo istraivanju

Slika 1. - Vertikalni preseci prizemlja i sprata posmatranog objekta

44
www.savezenergeticara.rs

Slika 2. - Proraun ukupnih toplotnih gubitaka

Slika 3. - Predloena ema razvoda grejanja za posmatrani objekat

45
www.savezenergeticara.rs

mogunosti ugradnje mini trigeneracionog postrojenja, proraunom. Na slici 3. prikazana je predloena ema
zatim je uraen proraun toplotnih gubitaka razvoda grejanja za posmatrani objekat. Potrebna
posmatranog objekta, a nakon toga izvrena je i tehno- rashladna mo za izuavani stambeni objekat dobijena
ekonomska analiza za dati objekat. Ova analiza je proraunom iznosi 8,2 kW pri spoljanjoj tempera-
uraena radi smanjenja potronje i utede elektrine turi 30 C. Usvojeno je da se prostorija hladi za 4C,
energije, kao i sagledavanja mogunosti zagrevanja odnosno da se sa 30 C snizi temperatura prostorije
celokupnog prostora. Objekat se sastoji se iz dve na 26 C.
etae. Prva etaa ima povrinu 72,30 m2 (prizemlje)
i druga 72,30 m2 (sprat) (slika 1). Predvieno je da 4. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA
trigeneraciono postrojenje radi sve do spoljanje tem-
perature od -20 C. RETScreen je vodei svetski softver za podrku pri
donoenju odluka u oblasti iste energije. Ovaj softver
Da bi se obezbedila dovoljna koliina energije se razvija i odrava pod pokroviteljstvom vlade drave
za grejanje, projektovanje se vri za najnepovoljnije Kanade, preko Naunog instituta za istraivanje prirod-
uslove, tj. pri najveim gubicima toplote. Gubici top- nih resursa Kanade CanmetENERGY, a podrku mu
lote zavise od spoljanjih meteorolokih i klimatskih prua meunarodna mrea strunjaka iz oblasti indus-
uslova kao i od same konstrukcije objekta. Proraun trije, kao i vladinih i akademskih institucija i dostupan
ukupnih toplotnih gubitaka je uradjen u softverskom je irokoj populaciji potpuno besplatno, kao deo ka-
paketu Excel Microsoft 2007 (slika 2). nadskog programa kojim se prepoznaje potreba pre-
Toplotno optereenje za odabir mini trigenera- duzimanja naprednog i integrisanog pristupa reavanju
cionog postrojenja je Q=13,8kW koje je dobijeno raznovrsnih problema. To je svetski priznat i afirmis-
an paket koji omoguava
razvijanje projekata iste
energije. Razvojni pro-
ces softvera ovoga tipa
predstavlja pravi primer
uspene meunarodne
saradnje. [3]
Ovaj softverski paket
omoguava inenjerima,
arhitektama kao i finan-
sijskim strunjacima da
utvrde finansijsku ispla-
tivost projekta iz oblasti
obnovljive energije, en-
ergijske efikasnosti, ko-
generacije ili trigeneraci-
je. Sam softver se sastoji
Slika 4. - Karakteristike optereenja od sedam radnih listova
koje korisnik tokom rada
popunjava. [4]
Na slici 4. dat je dijag-
ram potronje elektrine,
toplotne i energije za
hlaenje za posmatrani ob-
jekat, a dobijen u softver-
skom paketu RetScreen.
Sa dijagrama se vidi da
su najvei zahtevi za
energijom usmereni ka
elektrinoj energiji u let-
njim mesecima, kao i za
toplotnom energijom u
zimskim mesecima.
Nakon prorauna
pristupilo se finansijskoj
analizi i proraunu perioda
otplate za dato postrojen-
je. Istraivanjem trita
Slika 4. - Karakteristike optereenja dolo se do sledeih cena:

46
www.savezenergeticara.rs

Cena kotla Ecopower 4.7 - 23.500 , [5] Na ovom primeru se moe videti da sistem trigen-
Cena ilera oko - 1.000 , eracije energetski nije isplativiji od postojeeg sistema
Potrebne cevi za povezivanje sa prikljukom na koji je standardan u veini porodinih kua. Svakako
gas - 500 , za ovaj sistem povoljnije bi bilo da je cena struje to
Cena potrebnih radijatora oko - 900 , via, a gasa to nia, to i jesu neka predvianja na
Trokovi kotlarnice oko - 1.500 , osnovu analiza trita ovih energenata.
Trokovi ugradnje ilera i kotla oko - 1.500 ,
Ukupni poetni trokovi - oko 28 900 . 6. ZAHVALNICA
Na osnovu svega prethodno navedenog moe se
zakljuiti da se ovo mini trigeneraciono postrojenje Ovaj rad je nastao kao rezultat istraivanja na pro-
trenutno ne isplati zbog niske cene elektrine energije jektu Istraivanje kogeneracionih potencijala u ko-
koja trenutno iznosi 5,35 c/kWh (slika 5). Da bi se munalnim i industrijskim energanama Republike Sr-
postrojenje za trigeneraciju u porodinoj kui isplatilo bije i mogunosti za revitalizaciju postojeih i gradnju
potrebno je da cena elektrine energije bude to via, novih kogeneracionih postrojenja (III 42013) koje je
a cena gasa to nia. Ujedno, postrojenje nije isplativo finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
ni u poreenju sa trenutnim mesenim trokovima razvoja, Republike Srbije.
domainstva koji postoje samo za elektrinu energiju
u letnjim mesecima (meseno oko 700 ), a u zimskim 7. LITERATURA
mesecima za energente (drva i ugalj - oko 400 ). [1] Sretenovi A., ivkovi B: Primena sistema tri-
Slika 5. - Grafik isplativosti projekta generacije i analiza prednosti u odnosu na konven-
Konkretna isplativost sistema trigeneracije za sada cionalni sistem klimatizacije raunskog centra,
se moe oekivati samo u veim objektima kao to 40 kongres Klimatizacija, grejanje i hladjenje,
su velike hale, bolnice i preduzea, koja imaju veliku Beograd, 2006
potronju elektrine energije i energenata za grejenje i
[2] ivkovi D., Mili D., Mani M.: Moderne teh-
hlaenje, a samim tim jedan o benefita je i smanjenje
nologije za male i mikro trigeneracione sisteme,
emisije tetnih gasova u atmosferu. Poetna ulaganja
42 kongres Klimatizacija, grejanje i hladjenje,
su neto vea, ali se tokom kraeg vremenskog pe-
rioda investicija moe isplatiti. Beograd, 2009
[3] www.retscreen.net/ang/g_combine.php (pristu-
5. ZAKLJUAK pljeno 12.01.2014)
[4] Vulovi A., Jovanovi N., Savi S., Gordi D.,
Za investitore u Srbiji primena sistema trigen- uteri V.: Uvoenje sistema trigeneracije u
eracije pri trenutnom odnosu cena prirodnog gasa
cilju utede energije, Traktori i pogonske maine,
i elektrine energije nije povoljna, to nije sluaj u
Vol 17, No 4, str. 102-110, 2012
mnogim zemljama u Evropi i svetu. [6] Pri analizi
mogunosti ugradnje trigeneracionog postrojenja u [5] www.grejanje.com/strana.php?pID=89 (pristu-
objekat najpre je neophodno uraditi tehno-ekonomsku pljeno 12.01.2014)
analizu, prvenstveno uzevi u obzir potronju i cene [6] Mesarovi M., alovi M.: Potencijal kogen-
prirodnog gasa i elektrine energije kako bi se odre- eracije toplotne i elektrine energije u Srbiji, Ter-
dila isplativost investiranja. motehnika, XVIII, 2, str. 197-209, 2011

47
www.savezenergeticara.rs

, ,

UDC: 621.317.38.001

ea Q-V oae aae


a ao aoa
eeoeeeo ea



.
V-P Q-V .
.
,
.

. .
, V-P Q-V .
.
Q-V
.
, V-Q Q-V
.
*
. :
. V-Q
. .

Q-V . Q-V

.
: , V-Q , Q-V
, .

Q-V MODAL ANALYSIS APPLICATION FOR VOLTAGE STABILITY INVESTIGATION


IN POWER SYSTEM

ABSTRACT
Using conventional power flow calculation in the past, power system industry depended on comput-
er programs for static voltage analysis. Stability can be determined calculating V-P and Q-V curves on
certain busbars. Using conventional models, those curves can be generated by big number of power
flow calculations. Those procedures are autonomous, time demanding and they cannot give quickly in-
formation useful for power system voltage stability. Those procedures are directed to certain busbars,
thus the power system stability can be created by straining each busbar. This can show unrealistic or
wrong picture of power system stability. Also, selected busbar should be adopted carefully for V-P and
Q-V analysis. Because of that it may be required lot of curves in order to give us completely informa-
tion. It should be aware that Q-V curve cannot be completely generated due to power flow divagation
caused by another point in the system. In order to do static analysis, it can be used to approaches, V-Q

48
www.savezenergeticara.rs

sensitivity analysis and Q-V modal analysis. Those approaches have advantages show us information
voltage stability taking whole power system and they can clearly identify areas which have potential
problems. Modal analysis approach has additional advantage: gave us information connected with
nature of instability mechanism. Good reason of using V-Q sensitivity analysis is that it gives us good
introduction to modal analysis. Paper is divided in two parts. In the first part authors gave the theo-
retical approach of voltage stability using Q-V modal analysis. In the second part it is exposed results
from Q-V modal analysis which is calculated on Serbian transmission system model.
Key words: static voltage stability, V-Q sensitivity analysis, Q-V modal analysis, transmission
system.



[1]

,
:
(1)
.
.

 (2)

, (x0,V0),
.
x =
V =
I =
YN =

. V-Q


(2)
. :
(3)
( ) 

,
P =
.
Q =

=
. V =

[2-7] Jacobian

. .
[8-13]. Jacobian (3)

Newton-Raphson
[5-8]. ,
.
(1),
.
:


(4)

.

49
www.savezenergeticara.rs

Pd = JRJacobian
(6). :
Qd =
(8)
Vd =
d = ,
Jacobian = JR
(3) = JR
11, 12, 21 22
=
Jacobian.
JR
P
JR
Q. , P
,

, QR
Q V. .

Q-V . QR .
P , Arnoldi.

(8) :
Q V . (9)
,
(3), P = 0  (7) :
(5) (10)

 (6)

JR Jacobian (11)
. (5)

i i- i
(7) i- JR.

i
V-Q Jacobian. i i
i- V-Q i- Q-V .
i. , 1 = (10)
. V-Q :
(5).
V-Q (12)
Q-V .
V-Q v = V
,
. , q = Q
.

, (7) (12)
V-Q 1
. . (12)
.
V-Q , i- :
(13)

. i > 0 i-
i-
Q-V . i
< 0 i- i-

.

50
www.savezenergeticara.rs


i /
.
i i- :
. i, .
i- .
i = 0, i- .
,

. .
V-Q
JR
. (11) Q=ek, ek .
k- .
. :
.


ik k- ik.
V-Q k-
.
.
(14)


(14) V-Q
.
.
Q-V

.


YN ( ).
, Jacobian
JR . 400 kV, 220 kV 110 kV
JR
. -
JR
. .

. .
,
. cos = 0,95.

:
,
,
.
MW :
)

. ,
. ) ,

) .

.
, , ,
V-P Q-V
.

51
www.savezenergeticara.rs

,
. 1.
.
o , 1
. 4. 1
4.
(cos = 0,95). 1
.
2.
.

.
7000 MW . 110 kV 3 ,
. 1, 1,
, 7650 MW. 1 2, ,
. 2 220 kV

, . 8008 MW.
.
,
. , ,

- .

V-P Q-V
, .
Jacobian ,
, V-P Q-V
.
. 1 V-P
1. - Jacobian 110 kV ,

. 2), 2) 2)
Q-V .

1 26,997 16,152 1,468

2 58,789 50,71 26,205
.
3 63,613 55,310 29,257
3 110 kV
-
4 , ,
64,309 62,344 46,253
,
5 69,204 64,309 46,382
, , .
6 69,638 66,357 48,403
Q-V
7 80,128 69,638 62,657
. 2)
8 89,365 80,128 64,267

9 90,662 80,386 67,568
110 kV
10 95,602 87,642 69,589
.

2. - 1



0,104 110 kV 3 2795,9 . 1/M1 1,328
0,104 110 kV . 2 826,7 . 2/M2 1,328
2 0,071 220 kV . 511,0 2 0,540
1 0,066 110 kV . 1 427,9 1 0,540
0,048 220 kV 383,5 1 0,460
0,035 220 kV 1 2 364,3 2 0,460
0,025 110 kV . 2 354,1 4 0,444
0,020 110 kV 340,4 3 0,442

52
www.savezenergeticara.rs

1,00

0,90

0,80

0,70


0,60

0,50
6900,00 7150,00 7400,00 7650,00 7900,00 8150,00
x-: MW
110 kV

1. - V-P
3. - , 110 kV




[kV] [kV] [kV]
[MW] [Mvar] [MW] [Mvar] [MW] [Mvar]
95,74 50,39 16,56 85,28 55,07 18,02 67,82 57,64 18,95
106,19 16,56 5,44 101.9 18,10 5,95 97,99 18,95 6,23
101,74 43,77 14,39 96,69 47,83 15,72 92,16 50,07 16,46
99,33 18,14 5,96 96,71 19,82 6,51 94,98 20,75 6,82
100,87 14,25 4,68 97,08 15,57 5,12 94,37 16,30 5,36

Q-V .
Q-V

Q-V .V-Q

2. - Q-V

53
www.savezenergeticara.rs

2. - Q-V

2. - Q-V

, .


[1] IEEE/CIGRE Joint Task Force on Stability Terms
and Definitions: Definition and Classification of
,
Power System Stability, IEEE Transactions on
.
Power Systems, Vol. 19, No. 2, May 2004.

V-P Q-V , Q-V [2] J. Machowski, J. Bialek, J. Bumby:Power System
Dynamics: Stability and Control, Wiley; 2nd edi-
. tion, December 3, 2008
[3] K.R. Padiyar: Power System Dynamics, Stability
Q-V and Control, 2nd edition, BS Publication, Hyder-
. bad, 2011.
[4] P.W. Sauer, M.A. Pai: Power System Dynam-
7000 MW, 7650 MW ics and Stability, Prentice-Hall, Inc., New Jersy,
8008 MW. 7650 MW 1998.
[5] P. Kundur: Power System Stability and Control,
. McGraw-Hill, Inc., New York, 1994.
o , [6] C.W. Taylor: Power System Voltage Stability,
McGraw-Hill, Inc., New York, 1994.
8000 MW.Q-V [7] . :
, II, , , 2008.
, . .

54
www.savezenergeticara.rs

[8] B. Gao, G.K. Morison, and P. Kundur: Volt- gram for the Study of the Dynamin Behaviour
age Stability Evaluation Using Modal Analysis, of Electrical Power Systems, IEEE Trans., Vol.
IEEE Trans., Vol. PWRS-7, No. 4, pp. 1529- PWRS-4, pp. 129-138, 1989.
1542, November 1992.
[12] N. Flatabo, R. Ognedal, and T. Carlsen: Volt-
[9] G.K. Morison, B. Gao, and P. Kundur: Voltage age Stability Condition in a Power Transmission
Stability Analysis Using Static and Dynamic Ap- System Calculated by Sensitivity Methods, IEEE
proaches, Paper 92SM590-0 PWRS, Presented
at the IEEE PES Summer Meeting, July 12-16, Trans., Vol. PWRS-5, No. 4, pp. 1286-1293, No-
1992, Seattle, Washingon. vember 1990.
[10] K. Walve: Modelling of Power System Compo- [13] C. Lemaitre, J.P. Paul, J.M. Paul, J.M. Tesseron,
nents at Severe Disturbancesd, CIGRE Paper: Y. Harmand, and Y.S. Zhao: An Indicator of the
38-18, 1986. Risk of Voltage Profile Instability for Real-Time
[11] M. Stubbe, A Bihain, J. Deuse, and J.C. Control Applications, IEEE Summer Beeting
Baader:STAG A New Unified Software Pro- 1989, Paper 89SM713-9 PWRS.

55
www.savezenergeticara.rs

Nikola Mualica, Tomislav Papi


Elektrovojvodina, Novi Sad, R. Srbija
Karolina Kasa-Laeti, Dejana Herceg , Danka Anti, Miroslav Pra
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, R. Srbija

UDC: 621.315.23.004

Gubici usled struja indukovanim u elinim


cevima zakopanim ispod dalekovoda
SAETAK
Provodne cevi za transport tenosti i gasova su esto zakopane u zemlji, u blizini dalekovoda. Vre-
menski promenljivo magnetsko polje, prouzrokovano strujama u dalekovodnim sistemima, indukuje
u cevima struju, izazivajui zagrevanje zidova cevi. To zagrevanje je od izuzet-nog interesa, posebno
kada se cevima prenose zapaljive supstance.
Da bi se odredio stepen tog zagrevanja, u ovom radu je izuavan realan problem. Pre svega je
odreeno da najizrazitije toplotne efekte u zidu cevi prouzrokuje dalekovod naponskog nivoa 400kV.
U zemlji ispod realnog dalekovoda je pretpostavljeno postojanje realne pocinkovane eline cevi. Za
nominalne jaine struja u provodnicima dalekovoda, izraunato je magnetsko polje, a zatim i gustine
struja indukovanih u zidu cevi.
Svi prorauni su izvreni numeriki, koristei COMSOL Multiphysics 3.5a raunarski prog-ramski
paket za najnepovoljniji poloaj cevi i najmanju visinu provodnika dalekovoda od zemlje, za osam
razliitih frekvencija, do 450Hz. Rezultati prorauna, raspodela magnetskog polja, raspodela struja
indukovanih u zidu cevi i frekvencijski zavisne podune snage toplotnih gubitaka su, u ovom radu,
prikazani grafiki.
Svi rezultati prorauna pokazuju da su, za ispitivani dalekovodni sistem, jaine struja induko-vanih
u zidu cevi, a time i zagrevanje cevi, zanemarljive, ak i u sluaju kada su cevi ekstremno blizu daleko-
vodnom sistemu, to, prema vaeim standardima, ne moe da se desi u praksi.
Kljune rei: Vremenski promenljivo magnetsko polje, struje indukovane u zidu cevi, gubici usled
idukovanih struja.

EDDY CURRENT LOSSES INSIDE STEEL PIPES BURIED UNDER HIGH VOLTAGE
OVERHEAD POWER TRANSMISSION SYSTEM

ABSTRACT
Conductive pipes for liquids or gas transportation are frequently burried in the ground, in vicinity
of a high voltage, overhead three-phase power delivery system. Time varying magnetic field, caused
by the electric power transmission system, induces currents in the pipes, producing heating inside the
pipes walls. This heating is of crucial importance especially when the pipe system is transporting
some inflammable materials.
For the heating determination, a real problem was investigated. First of all it was determined that
the most emphasized heating effect produces 400kV voltage level power transmission system. Buried
under a real high voltage overhead system, real zinc coated steel pipe was supposed. At the nominal
currents in the systems conductors, external magnetic field was calculated, together with currents
induced inside the pipes wall.
All calculations were performed numerically, applying COMSOL Multiphysics 3.5a program, for
the worst pipe position and minimal height of power delivery conductors from the ground, at eight dif-
ferent frequencies, up to 450 Hz. The calculation results, magnetic field distribution, induced current
distribution and frequency dependent heating losses power, are given graphically.

56
www.savezenergeticara.rs

All calculated results show that, for investigated type of power delivery system, currents induced
in the pipes walls are negligible, even in the case when the pipe is extremely closed to the power de-
livery system, which, according to valid standards, cannot happen in practice.
Key words: Time varying magnetic field, current induced in pipes wall, eddy current losses.

1. UVOD
Metalne, provodne cevi za transport tenosti ili
gasova se esto postavljaju u unapred odreene ko-
ridore, na povri zemlje, iznad zemlje ili zakopane u
zemlji, na dubini propisanoj odgovarajuim standardi-
ma. U svim tim situacijama moe da se desi da se ti
koridori pribliavaju ili ukrtaju sa dalekovodima svih
naponskih nivoa. Vremenski promenljivo magnetsko
polje, prouzrokovano vremenski promenljivim stru-
jama u provodnicima dalekovodnih sistema, indukuje
struje u zidovi-ma cevi. Kao i sve druge struje, i ove
struje su praene Dulovim gubicima i zagrevanjem
cevi, to moe da dovede i do nesree, ako se cevima
prenose zapaljivi materijali, a temperatura usled indu-
kovanih struja pree kritine vrednosti.
Zbog toga je veoma znaajno dobro poznavanje
uticaja nekog elektrinog sistema na susedne sisteme,
koji sadre elektrino provodne elemente.
Vremenski promenljivo elektromagnetsko polje Slika 1. - Geometrija prouavanog problema
nekih sistema za prenos i distribuciju elektrine en-
ergije i indukovane struje koje magnetsko polje prouz- je i da najvee magnetsko polje, na mestu provodne
rokuje, ve su bili istraivani i prikazani u [1] i [2], cevi, stvara fazni stav 0-4-8, pa je proraun raen za
dok je njihov uticaj na oblinje provodne cevi prika- taj raspored faza.
zan u [3]. Svi prorauni u ovom radu e biti izvreni
Pre nego to se pristupi odreivanju vektora mag- numeriki, korienjem programskog paketa COM-
netske indukcije i raspodele indukovanih stru-ja, SOL Multiphysics CLS 3.5a [4].
potrebno je sagledati koji naponski nivo dalekovoda
ima najvei uticaj na stvaranje indukovanih struja u 2. TEORIJSKA OSNOVA RADA
zemlji, u neposrednoj blizini dalekovoda. Nominalne
jaine struja u provodnicima daleko-voda, koje prouz- Predpostavljajui da su sve jaine struja u pro-
rokuju magnetsko polje, odreene su snagama trans- vodnicima trofaznog dalekovodnog sistema pros-
formatora na krajevima daleko-voda. Uzimajui u toperiodine i da je ceo sistem koji se posmatra
obzir i minimalne standardizovane visine provodnika linearan, u postupku raunanja moe da se koristi
iznad zemlje, zakljueno je da najkritinije situacije kompleksna notacija. U realnom sluaju elina cev
mogu da nastupe na dalekovodnom sistemu, napon- nije linearan materijal, ali, zbog malih vred-nosti vek-
skog nivoa 400kV. Na tom naponskom nivou je mag- tora magnetske indukcije i njenim zidovima, moe da
netsko polje na povrini zemlje najvee, prouzrokujui se linearizuje. Linearizacija e biti uraena tako to e
najvee indu-kovane elektromotorne sile i najvee se uzeti da je relativna permeabilnost elika mnogo
intenzitete struja, indukovanih u svim provodnim el- vea od 1, ali nezavisna od intenziteta kompleksnog
ementima u blizini dalekovoda, ukljuujui i zidove vektora magnetske indukcije.
provodnih cevi. Proraun poinje definisanjem i reavanjem dobro
Da bi se odredio uticaj dalekovoda na provodne poznate parcijalne diferencijalne jednaine u kom-
cevi, posmatran je realan problem standardne pocink- pleksnom domenu, ije reenje je magnetski vektor
ovane eline cevi, zakopane ispod dalekovoda. potencijal [5], [6],
Geometrija problema je prikazana na Slici 1. & & &
Svi prorauni e biti uraeni za najnepovoljniji ' A  jZPV A P J . (1)
poloaj cevi u odnosu na dalekovod, prikazan na Sl.
1, kada je cev zakopana u zemlju, paralelno sa pro- U izabranom, Dekartovom koordinatnom sistemu,
vodnicima dalekovoda, tano ispod srednjeg provod- prikazanom na Sl. 1, postavljenom tako da vektor gus-
nika, na dubini d=1m. Osim geometrije, ustanovljeno tine struje u provodnicima ima samo z komponentu, i

57
www.savezenergeticara.rs

magnetski vektor potencijal ima samo z komponentu, posebno ne tano ispod dalekovoda, paralelno pro-
pa gornja diferencijalna jednaina moe da se zapie u vodnicima sistema. Bez obzira na to, u radu je razma-
skalarnom obliku, tran sistem prikazan na Slici 1, da bi se osiguralo da
vee vrednosti snage toplotnih, Dulovih gubitaka, ne
w2 Az w2 Az mogu da nastupe u praksi.
  j ZPV A z P J z . (2)
wx 2 wy 2 U svim proraunima je usvojeno da u provod-
nicima dalekovoda postoji kompleksna struja, modula
Z komponenta kompleksnog magnetskog vektor jaine, |I|=430A, odreena na osnovu nominalne priv-
potencijala definie z komponentu kompleksne jaine idne snage prikljuenog transforma-tora, S=300MVA.
indukovanog elektrinog polja, Problem je reavan uz pretpostavku da je trofazni
sistem dalekovoda simetrian, istih modula jaina
E indz ( x, y )  jZ A z ( x , y ) (3) struja u sva tri provodnika, sa faznim pomeraje izmeu
njih od 120.
iz komponentu kompleksnog vektora gustine stru- U obavljenim istraivanjima je posmatrano neko-
je, liko razliitih poloaja cevi u odnosu na elek-trini
J z ( x, y ) V E indz ( x, y ) . sistem, ali su, u ovom radu, prikazani samo rezultati
(4) za najnepovoljniji meusobni poloaj.
Osim gornjih, relevantnih vrednosti, celokupni
Poduna snaga Dulovih gubitaka u zidu cevi je prorauni su uzeli u obzir i sledee podatke. Faz-ni
definisana po kilometru duine cevi i rauna se kao stav elektrinog sistema je bio (0-4-8), najmanje ras-
integral po poprenom preseku zida cevi, Sppzc, tojanje izmeu najblieg provodnika i povri cevi je
J z x, y
2
8,5m, specifina otpornost zemlje je 50m, a relativ-
Pc
Sppzc
V
. (5) na permeabilnost eline cevi je, uz pomenutu linear-
izaciju, definisana vrednou, r=4000.
Da bi problem bio sagledan i ire, kada su u pro-
vodnicima prisutni i vii harmonici struje, koji se
3. MODEL prenose i na magnetsko polje i struje indukovane u
Kao to je reeno u uvodu, u ovom radu e proraun zidovima cevi, svi prorauni su uraeni za 8 izabranih
biti izveden za realan problem. Ispod dale-kovoda na- frekvencija, 0,01Hz, 16,667Hz, 50Hz, 100Hz, 150Hz,
ponskog nivoa 400kV, karakteristika definisanim u 250Hz, 350Hz i 450Hz.
[7], na dubini 1m ispod povrine zemlje, zakopana je
pocinkovana elina cev, prenika =1020mm (40) i 4. REZULTATI PRORAUNA
debljine zida 8,2mm, kao to je prikazano na Sl. 1. Kao primeri raspodele intenziteta vektora mag-
Svi prorauni su obavljeni za najmanju visinu netske indukcije du y ose, za sluaj cevi zakopa-ne
faznih provodnika dalekovoda, koju dozvoljavaju u zemlju, kao to je prikazano na Sl. 1, prikazani su
standardi Republike Srbije, 7,5m (+40C do -5C plus za frekvenciju 50Hz (Sl. 2a) i za frekvenciju 450Hz
teina leda na provodnicima). (Sl. 2b). Dijagrami su crtani direktno u programskom
Pri raunanju relevantnih veliina, potrebno je paketu COMSOL Multiphysics 3.5a.
napomenuti da, prema srpskom standardu SRPS Dijagram prikazan na Sl. 2a) ima oekivan oblik.
N.CO.105:1987, provodna cev ne moe da bude post- Zbog relativno niske frekvencije i manjem uticaju
avljena blizu visokonaponskog dalekovodnog sistema, indukovanih struja na raspodelu intenziteta vektora

a) b)
Slika 2. - Raspodela intenziteta vektora magnetske indukcije du y ose, na 50Hz, Sl. 2a) i na 450Hz, Sl. 2b)

58
www.savezenergeticara.rs

a) b)
Slika 3. - Raspodela intenziteta vektora gustine indukovane struje du y ose, na 50Hz, Sl. 2a) i na 450Hz, Sl. 2b)

magnetske indukcije po poprenom pre-seku cevi, in- Kao to je reeno u uvodu, deo elektrine en-
tenzitet vektora magnetske indukcije je praktino isti ergije koja se prenosi dalekovodom, se indukova-
u svim takama zida cevi. Na Sl. 2a) moe da se uoi nim elektrinim poljem i strujama indukovanim u
da je intenzitet vektora magnetske indukcije malo vei zidu cevi, pretvara u toplotnu energiju u zidu ce-vi.
na delu cevi bliem povrini zemlje, y = -1m, u odnosu Uzimajui u obzir ukupnu energiju koja se prenosi
na udaljeniji deo cevi, y = -2m. U unutranjosti cevi je dalekovodom, deo energije koji se pretvori u toplotu
vektor magnetske indukcije zanemarljivo mali, poto je zanemarljivo mali. Meutim, zbog te toplotne en-
feromagnetska cev deluje kao magnetski oklop. ergije, temperatura zida cevi moe da na-raste preko
Oblik raspodele intenziteta vektora magnetske in- neke kritine vrednosti. Ovo je posebno znaajno ako
dukcije u zemlji i u zakopanoj cevi, na 450Hz, prika- se cevima prenosi zapaljiva ili eksplozivna supstanca,
zan na Sl. 2b), se znaajno razlikuje od prethodnog kada pri poveanju temperature zida cevi moe da
sluaja. Via frekvencija prouzrokuje vee induko- doe do poara ili eksplozije.
vane elektromotorne sile i vee indukovane struje, Zbog toga je posebno znaajno poznavanje podune
koje sada primetno utiu i na raspodelu magnetskog snage Dulovih gubitaka, definisane u (5). Kao to je
polja. Intenzitet vektora magnetske indukcije je sada reeno u teorijskom delu rada, ta snaga se izraava u
izrazito vei na delu cevi blie povrini zemlje, u W/km duine cevi, a zavisnost te podune snage od
odnosu na udaljeniji deo. Struje indukovane u delo- frekvencije je prikazana u Tabeli 1 i na Sl. 4.
vima cevi blie povri zemlje prouzrokuju svoje mag- Na industrijskoj frekvenciji, f=50Hz, poduna sna-
netsko polje, koje znaajno smanjuje magnetsko polje ga Dulovih gubitaka u zidu cevi, po kilomet-ru dui-
u udaljenijim delovi-ma zida cevi. Magnetsko polje ne cevi, iznosi,
unutar cevi je opet zanemarljivo malo, a neto vei
intenziteti u od-nosu na prethodni sluaj, nastupaju i u PD 50Hz = 50,629 W/km,
zemlji iznad cevi, od y = 0m do y = -1m.
Kao to je poznato i prethodno napomenuto, vre- a na frekvenciji f=450Hz je ta snaga,
menski promenljivo magnetsko polje, prouzro-kova- PD 450Hz = 128,914 W/km.
no vremenski promenljivim strujama u provodnicima
dalekovoda, indukuje elektromotornu si-lu i time Prema gore prikazanim podacima o podunoj snazi
prouzrokuje i struje indukovane u zidovima cevi. Dulovih gubitaka u zidu cevi, oigledno je da je ta
Kao i za sluaj intenziteta vektora magnetske in- snaga nedovoljna da bi prouzrokovala znaajnije za-
dukcije, u ovom radu su, kao primeri, prikazani di- grevanje zida cevi i fluida, koji se prenosi ovom cevi.
jagrami intenziteta vektora gustine struje, indukovane Ovakav zakljuak je dodatno potvren injenicom da
u zidovima eline cevi. Dijagrami raspo-dele inten- se deo te toplote odvodi u zemlju, ako je cev zakopana
ziteta vektora gustine indukovanih struja, du y ose, direktno u zemlji, odnosno, odvodi se konvencijom,
su prikazani na Sl. 3, za 50Hz (Sl. 3a) i za 450Hz (Sl. ako je cev postav-ljena u odreeni koridor i nema di-
3b). rektnog kontakta sa okolnom zemljom.

Tabela 1. - Zavisnost podune snage Dulovih gubitaka u zidu cevi od frekvencije


f [Hz] 0,01 16,667 50 100 150 250 350 450
P'D[W/km] 0,00 16,57 50,63 84,23 103,20 119,77 124,80 128, 91

59
www.savezenergeticara.rs

toji potreba da se cevovodni sistem ukrsti


sa dalekovodom, to ukrtanje izvede tako
da se, na mestu ukrtanja, cevovod postavi
normalno na pravac provodnika daleko-
voda. U tom sluaju su struje indukovane
u zidu cevi minimalne, pa je najmanje i za-
grevanje cevi.
Ceo problem je uspeno reavan
korienjem programskog paketa COM-
SOL Multiphysics 3.5a. Pri tome je korien
njegov modul AC/DC Modul, zajedno sa
katalogom elektrinih i magnetskih osobina
materijala koji se sreu u ovom problemu.

Slika 4. - Zavisnost podune snage Dulovih gubitaka u zidu ZAHVALNICA


cevi od frekvencije
Rad predstavlja deo istraivanja na pro-
5. ZAKLJUAK jektu broj TR32055, finansiranim od strane Ministar-
stva za nauku i tehnoloki razvoj Srbije, 2011-2014.
Pre svih prorauna, je bilo potrebno definisati na-
jnepovoljniju moguu situaciju, to se tie na-pon- 6. LITERATURA
skog nivoa dalekovoda. Odreivanjem magnetskog
[1] Pra, M., Mualica, N., Kasa-Laeti, K., Deter-
polja prouzrokovanog nominalnim jainama struja u
mination of electromagnetic field in a three-phase
provodnicima visokonaponskog trofaznog dalekovo-
system with three single core power electric cables
da, na povri zemlje, ustanovljeno je da je magnetsko
110kV, Proc. of the IEEE region 8 EUROCON
polje na povri zemlje najveeg intenziteta ispod 2009 Conference, Saint-Petersburg, Russia.
dalekovoda napona 400kV.
[2] Pra, M., Kasa-Laeti, K., Mualica, N., Skin
Posle toga je, za taj, najnepovoljniji sluaj, effect and proximity effect in a real, high voltage
odreeno magnetsko polje na mestu eline cevi za- double three-phase system, Proc. of the IEEE re-
kopane u zemlji i odreeni su intenziteti vektora gus- gion 8 EUROCON 2011 Conference, Lisbon, Por-
tina struja indukovanih u zidovima cevi. Pri to-me su tugal.
prouavani razliiti meusobni poloaji cevi i daleko-
[3] Mualica N., Pra M., Kasa-Laeti K., Herceg
voda i razliiti fazni stavovi, a u ovom radu su prika-
D.: Impact of HV Cable System on Neighboring
zani rezultati u najnepovoljnijem sluaju. Osim toga,
Conductive Pipes, 16th International Symposium
svi prorauni su izvreni za 8 razliitih frekvencija,
on Power Electronics Ee 2011, Novi Sad, Ser-
do devetog harmonika osnovne frekvencije, da bi se
bia, October 26th 28th, 2011. Paper No T6-1.3
proraunima obuhvatio i sluaj kada struje u provod-
pp 1-4.
nicima dalekovoda sadre znaajne procente viih
harmonika. [4] COMSOL MULTIPHYSICS, CLS 3.5a documen-
tation 2008.
Rezultati prorauna su bili oekivani. ak i u na-
jnepovoljnijem istraivanom sluaju, koji, pre-ma [5] Popovi, B. D., Elektromagnetika, Graevinska
vaeim standardima, ne moe da nastupi u praksi, knjiga, Beograd, 2000.
snaga Dulovih gubitaka u zidu cevi nije do-voljna da [6] M. Stojakovi, Matematika analiza 2, 2. izdanje,
izazove znaajno zagrevanje zida cevi, ni supstance Novi Sad, 2007.
koje se cevovodom prenose. [7] Geri Lj., api P.: Razvodna postrojenja Zbir-
Bez obzira na to, vaei standard Republike Sr- ka zadataka, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet
bije, SRPS N.C0.105:1987, definie da se, ako pos- tehnikih nauka, Novi Sad, Novi Sad, 2006.

60
www.savezenergeticara.rs

Karolina KASA-LAETI, Nikola URI


Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, R. Srbija
Nikola MUALICA, Miroslav PRA

UDC: 621.316/.317

Odreivanje frekvencijski zavisne strujne


raspodele u trofaznom sistemu sastavljenom od
U sabirnica
SAETAK
U distribuciji elektrine energije, kao i u elektromotornim pogonima veih snaga, esto se koriste
U sabirnice, obino kao trofazni sistemi. Zbog toga je odreivanje strujne raspodele za struje os-
novne industrijske frekvencije, u prisustvu viih harmonika, znaajno i za projektovanje i za korienje
takvih sistema. U svim proraunima prikazanim u ovom radu, analizirana su dva mogua poloaja
nekih od standardizovanih sabirnica, za dva mogua fazna stava i za sedam razliitih frekvencija, do
2500Hz (pedeseti harmonik osnovne frekvencije).
Unutar svakog od U provodnika su prisutni povrinski efekat i efekat blizine, koji prouzrokuju
poveanje podune otpornosti provodnika i toplotne gubitke u njima. Ceo proraun strujne raspodele
je uraen da bi se nala najbolja kombinacija provodnika sa strujom, na svim frekvencijama, odnosno,
poloaj provodnika sa najmanjim razlikama intenziteta vektora gustine struje po poprenom preseku
provodnika.
Neki od dobijenih rezltata su u radu prikazani grafiki na dva mogua naina. Odreene su take mak-
simalnih i minimalnih intenziteta vektora gustine struje, veoma vane za konstrukciju U sabirnica.
Svi prorauni su izvreni numeriki, koristei COMSOL raunarski programski paketa na pojed-
nostavljenom modelu oba provodnika.
Kljune rei: U sabirnice, elektromagnetsko polje, strujna raspodela, kritine take poprenog
preseka
DETERMINATION OF FREQUENCY DEPENDENT CURRENT DISTRIBUTION IN A
THREE-PHASE, U SHAPED BUSBAR SYSTEM

ABSTRACT
In electric distribution systems and in some power electromechanical converters U shaped bus-
bars, made of aluminum or copper, are frequently applied, usually as a three-phase system. For that
reason determination of current distribution for basic industrial frequency and in presence of higher
harmonics is very important for designing and application of such systems. In all calculations pre-
sented in this paper, two mutual positions of some standardized busbars and two phase arrangements
were analyzed at seven different frequencies, up to 2500Hz (50th harmonic of basic frequency).
Inside each U shaped conductor the skin effect and proximity effect are present, increasing con-
ductors resistances per unit length and heating losses. The entire current distribution determination
was carried out in order to find the best combination of current carrying conductors, at all frequen-
cies, i.e. the conductors position with minimal differences of current density vector magnitude across
a conductors cross-section.
Some of the obtained results in the paper were presented graphically in two possible ways. The
points of maximal and minimal current density vector magnitudes were noticed and these results are
very important for the U shaped busbars construction.
All calculations were carried out numerically, applying COMSOL computer program package on
two-dimensional model of all explored conductors combinations.
Key words: U shaped busbars, electromagnetic field, current distribution, cross-sections critical
points

61
www.savezenergeticara.rs

1. UVOD meusobnog poloaja, od frekvencije, ali i od faznog


stava kompleksnih jaina struja u provodnicima, to je
U elektrotehnikoj praksi je dobro poznato da je
vremenski promenljiva struja u vrstim pro-
vodnicima potisnuta ka povrini provodnika ili ka
posebno znaajno kod trofaznih sistema.
Zbog indukovanih struja pri povrinskom efektu i
efektu blizine, intenzitet vektora gustine struje moe
ivicama i rubovima provodnika, u zavisnosti od oblika
znaajno da se menja po poprenom preseku pro-
njihovog poprenog preseka. Pojava neravnomerne
vodnika i po modulu i po fazi, izaziva-jui vee ili
raspodele struje po poprenom preseku provodnika
manje dodatne Dulove gubitke. Ti gubici mogu da se
se naziva povrinski efekat, a posledice povrinskog
smanje izborom tipa sabirnica, njihovim meusobnim
efekta su poveanje podune otpornosti provodnika,
poloajem i rasporedom faza u njima.
to dovodi i do poveanja Dulovih gubitaka i, samim
tim, i do poveanja temperature provodnika. U zavis- Posle istraivanja ponaanja usamljene U sa-
nosti od dimenzija i oblika poprenog preseka provod- birnice [1] i dve spregnute U sabirnice [2], u cilju
nika, povrinski efekat moe da bude znaajan ve na konstrukcije trofaznog sistema sa minimalnim gubici-
industrijskim frekvencijama, a njegova izrazitost raste ma, u ovom istraivanju e problem biti reavan za
sa porastom frekvencije. etiri standardizovane U sabirnice, ije su dimen-
zije prikazane u Tabeli 1, za sedam razliitih frekven-
Povrinski efekat je izrazitiji kod bakarnog pro-
cija i za sve kombinacije faznih stavova u trofaznom
vodnika u odnosu na aluminijumski, iste povrine
sistemu. U svim tim sluajevima e biti odreena stru-
poprenog preseka, zbog vee specifine provodnosti
jna raspodela po njihovim poprenim presecima, bie
bakra. Ta pojava je jo izrazitija kod sabirnica veih
uoene take najviih vrednosti intenziteta vektora
poprenih preseka.
gustine struje i na osnovu toga e biti izabrana kombi-
Kada se u blizini jednog provodnika sa vremen- nacija sa najmanjim Dulovim gubicima.
ski promenljivom strujom nae jedan ili vie provod-
Zbog ogranienog prostora, u ovom radu e, kao
nika sa vremenski promenljivim strujama, vremenski
primer, biti prikazano ponaanje samo jedne stan-
promenljivo magnetsko polje svakog od provodnika
dardne U sabirnice, za dva poloaja prikazana na
izaziva pojavu elektromagnetske indukcije i indu-
Slici 1, na dve frekvencije i sa dva razliita rasporeda
kovane struje u svim provodnicima sistema. Induko-
faza u faznim provodnicima trofaznog sistema.
vane struje se superponiraju sa postojeim strujama
u provodnicima, izazivajui dodatnu neravnomernu 2. TEORIJSKA OSNOVA RADA
raspodelu struje po poprenom preseku provodnika i
ta pojava se naziva efekat blizine. Kao i u sluaju Kako se radi o linearnom sistemu, sa
povrinskog efekta, i efekat blizine izaziva poveanje prostoperiodinom strujom u sabirnicama, problem
otpornosti provodnika i dodatne termike gubitke u moe da se definie i reava u kompleksnom domenu.
njima, a njegova izrazitost takoe zavisi od oblika i Oblik poprenog preseka sabirnica ukazuje da je za
dimenzija poprenih preseka provodnika, od njihovog reavanje problema najpovoljniji Dekartov pravougli

a) b)

Slika 1. - Razliiti poloaji tri U sabirnice a) vertikalan poloaj, b) horizontalan poloaj sabirnica

Slika 2. - Razliiti poloaji tri U sabirnice sa izabranim Dekartovim koordinatnim sistemom

62
www.savezenergeticara.rs

koordinatni sistem, sa z osom normalnom na popreni jama u provodnicima, mogu da budu u protivfazi, a u
presek sabirnica, kao to je, za oba poloaja sabirnica, optem sluaju mogu sa strujama u provodnicima da
prikazano na Slici 2. zaklapaju bilo koji fazni ugao. Pri tome je raspodela
Pri tako izabranom koordinatnom sistemu, ceo struje po poprenom preseku provodnika vie ili manje
problem je dvodimenzionalan. Vektor gustine struje u uniformna. to su oba efekta izrazitija i kada se njiho-
svim sabirnicama ima samo z komponentu, koja zavisi vi efekti sabiraju, strujna raspodela je neujednaenija,
od x i od z koordinate. Isti sluaj je i sa kompleksnim sa poveanim Dulovim gubicima. S druge strane, to
magnetskim vektor potencijalom, je strujna raspodela po poprenom preseku provod-
nika uniformnija, Dulovi gubici su manji i to je situ-
& & acija koju teimo da postignemo i elimo da opiemo
A( x, y ) iz Az ( x, y ) , (1)
u ovom radu.
koji je reenje kompleksne parcijalne diferencijal- 3. MODEL
ne jednaine [3], [4], Da bi mogao da se odredi onaj poloaj U sabir-
& & & nica u trofaznom sistemu, pri kome je poduna snaga
' A  jZPV A  P J i . (2) Dulovih gubitaka najmanja, odreene su raspodele
struja po poprenom preseku etiri standardizovane
U Dekartovom koordinatnom sistemu ova sabirnice, ije su dimenzije, prema oznakama na Slici
jednaina prelazi u skalarni oblik, 1, prikazane u Tabeli 1 [5].
Ceo problem je reavan numeriki, pomou pro-
w 2 Az w 2 Az (3)
  jZPV Az  P J iz . gramskog paketa COMSOL Multiphysics 3.5a [6].
wx 2 wy 2 Svi oblici i poloaji su modelovani u AC/DC mod-
& bi se dobilo& partikularno reenje gornje difer-
Da ulu, koristei podgrupu 2D Quasi-static, Magnetic-
encijalne jednaine, moraju da se postave granini us- Perpendicular Induction Currents, Vector Potential
lovi. Imajui u vidu da u prikazanom dvodimenzion- u kompleksnom domenu. Popreni presek sabirnica
alnom problemu intenzitet vektora elektromagnetskog je prikazan u x-y ravni, to znai da se ravan mod-
polja opada sa rastojanjem od sistema, logino je da elovanja poklapa sa poprenim presekom sabirnica,
se, kao granini uslov, usvoji da je magnetski vektor okruenih vazduhom, sa strujama normalnim na tu
potencijal jednak nuli van oblasti zamiljenog kvadra- ravan.
ta stranica a, ija je vrednost mnogo vea od linearnih U modelovanim primerima je uzeto, da su efek-
dimenzija poprenog preseka sistema. tivne vrednosti jaina struja u sva tri fazna provod-
Tako odreen kompleksni magnetski vektor poten- nika, If = 1A, meu sobom, fazno pomereni za 120.
cijal odreuje vektor jaine indukovanog elektrinog Specifine provodnosti svih sabirnica, aluminijum-
polja, skih, odnosno bakarnih, su preuzete iz kataloga pro-
gramskog paketa COMSOL Multiphysics 3.5a [6]
& & i njihove vrednosti su iznosile, Al = 3.77107 S/m i
E ind  jZ A . (4)
Cu = 5.99107 S/m.
Oigledno je da i vektor jaine indukovanog Kao to je prethodno reeno, da bi se dolo do par-
elektrinog polja ima samo z komponentu, koja zavisi tikularnog reenja parcijalne diferencijalne jednaine
od koordinata x i y, (3), izabrano je da je na granici domena koji se pos-
matra, u takama kvadrata stranice a=1m, intenzitet
E indz ( x, y )  jZ A z ( x , y ) . (5) magnetskog vektor potencijala zanemarljivo mali. Tu
mogunost nudi korieni programski paket kao mag-
netic insulation condition. Na ostalim razdvojnim
Vektor jaine indukovanog elektrinog polja deluje
povrima, izmeu sabirnica i okolnog vazduha, mag-
silom na slobodna naelektrisanja, pokree ih i formira
netski vektor potencijal je kontinualna funkcija koor-
indukovanu struju vektora gustine,
dinata.
J indz V E indz ( x, y )  jZV A z ( x, y ) , (6) Da bi se odredila strujna raspodela u svim pro-
vodnicima trofaznog sistema, formirana je adaptivna
odnosno, u provodniku postoji struja ukupne gus-
tine, Tabela 1. - Dimenzije nekih standardizovanih U
sabirnica
J ukz ( x, y ) J iz  J indz ( x, y ) . (7) h b s a a1 S
[mm] [mm] [mm] [mm] [mm] [mm2]
Indukovane struje nastaju usled istovremenog de- 60 30 4 100 130 448
lovanja i povrinskog efekta (usled samoindukcije) i 100 37,5 8 140 200 1272
efekta blizine (usled meusobne indukcije izmeu dva 140 52,5 11 180 280 2453
provodnika). Te struje mogu da budu u fazi sa stru- 200 75 14 240 400 4508

63
www.savezenergeticara.rs

Kao to je prethodno reeno, ceo proraun je pon-


ovljen za sve standardizovane sabirnice, bakarne i alu-
minijumske, na svim izabranim frekvencijama i za sve
fazne stavove.
U ovom radu e, kao primer rezultata prorauna,
biti prikazana strujna raspodela po poprenom preseku
aluminjumske sabirnice 14052,511 mm (hbs),
za dva poloaja sabirnica, uz horizontalno rasto-
janje izmeu provodnika a = 180 mm i a1 = 280 mm
(vidi Sliku 1). Rezultati e biti prikazani za samo dve
frekvencije, f=50Hz i f=450Hz i za dva fazna stava
(8) i (9).
Jedan od moguih naina prikazivanje strujne
raspodele po poprenom preseku sabirnica trofaz-
Slika 3. - Deo modelovanog domena, sa generisanom nog sistema je prikazan na Slici 4, za oba poloaja
adaptivnom mreom sabirnica, na 450Hz. Dijagrami su dobijeni du linije
mrea, prikazana na Slici 3. Kao to moe da se uoi y= 0,2 mm, to znai praktino kroz sredinu sabirni-
na Slici 3, mrea je gua unutar provodnika i u nep- ca.
osrednoj blizini provodnika, a rea dalje od sistema. Analizirajui gornje slike lako mogu da se donesu
Nakon to se odredi magnetski vektor potencijal u dva znaajna zakljuka. Prvo, strujna raspodela po
svim vornim takama mree, prema proceduri prika- poprenom preseku provodnika nije ravnomerna, ve
zanoj u teorijskim osnovama rada, odreuje se strujna su prepoznatljivi i povrinski efekat i efekat blizine.
raspodela po poprenom preseku svih provodnika i Pored toga, uporeivanjem Slike 4a) i Slike 4b), evi-
uporeuju se rezultati prorauna. dentno je i da strujna raspodela praktino ne zavisi od
faznog stava struja u provodnicima sistema slike su
4. REZULTATI PRORAUNA praktino iste.
Oekivano, posebno zbog relativno visoke frek-
Poto je problem linearan, kompleksne vrednosti vencije (deveti harmonik osnovne frekvencije), oba
vektora gustine struje u svakoj od sabirnica mogu da efekta su izrazita. Povrinski efekat je najizrazitiji u
budu izabrane proizvoljno. U ovom radu je izabrano srednjem provodniku sistema, pri emu je oblik krivih
da kompleksne efektivne vrednosti jaine struje, u sa- na oba dijagrama tipian za vie frekvencije. Efekat
birnicama 1, 2 i 3 budu, blizine je uoljiv najvie na provodnicima sa strane,
2S 2S
j
j j0
I3 1e A . (8) u kojima je intenzitet vektora gustine struje vei na
I1 1e A , I2 1e A ,
3 3
povrima blie sredi-njem provodniku.
Ovakav fazni stav, oznaen kao (-120, 0, 120), Slian oblik krivih se dobija i na ostalim frekven-
je predstavljao prvi raunati model, dok je drugi cijama, pri emu su, ponovo oekivano, i povrinski
raspored faza, korien posle prvog i oznaen kao (0, efekat i efekat blizine manje izraziti na niim frekven-
-120, 120), bio, cijama.
2S 2S
j
j0
j
(9) Programski paket COMSOL Multiphysics 3.5a
I1 1e A , I2 1e 3
A , I3 1e 3
A.
omoguava nekoliko razliitih naina grafikog pri-

a) b)

Slika 4. - Strujna raspodela u tri sabirnice vertikalnog trofaznog sistema, na 450Hz, za fazni stav (8), a) i
fazni stav (9), b)

64
www.savezenergeticara.rs

a) b)

Slika 5. - Raspodela struje u sabirnicama vertikalnog trofaznog sistema, na 50Hz, za fazni stav (8), a) i fazni
stav (9), b)

a) b)

Slika 6. - Raspodela struje u sabirnicama vertikalnog trofaznog sistema, na 450Hz, za fazni stav (8), a) i
fazni stav (9), b)

kazivanja strujne raspodele. Verovatno najpogodnije i vrednosti se pojavljuju oko sredine duih stranica
vizuelno najjednostavnije je prikazivanje razliitih in- U sabirnica sa strane. I ovakvim prikazom moe
tenziteta vektora gustine struje pomou razliitih boja, da se vidi da fazni stav praktino ne utie na strujnu
a u sluaju prikazivanja slika u crno-beloj tehnici, raspodelu po poprenom preseku sabirnica.
pomou takozvanih konturnih linija. Konturne linije Na Slici 6 se uoava vrlo slina raspodela struje kao
su linije koje povezuju iste vrednosti intenziteta vek- na prethodnoj slici, ali sa dosta izrazitijim povrinskim
tora gustine struje i njihova gustina je vizuelna mera efektom i efektom blizine, zbog vie frekvencije.
neravnomerne raspodele struje po poprenom preseku Takoe, moe da se vidi da su take u kojima je inten-
provodnika. U nastavku ovog rada e strujna raspo- zitet vektora gustine struje maksimalan, pri frekven-
dela po poprenom preseku trofaznog sistema, za ne- ciji 450 Hz, na istom mestu kao i na 50Hz, dok su se
koliko razliitih primera, biti prikazana na taj nain, take minimuma pomerile, i nalaze se ak na drugim
na Slici 5 do Slike 8. provodnicima u odnosu na situaciju na 50Hz. No, to
Posmatrajui gornju sliku, moe da se uoi da nije neoekivano obzirom da, zbog relativno visoke
najvea gustina linija, to znai i najvee vred-nosti frekvencije, postoji veliki broj taaka sa veoma malim
intenziteta vektora gustine struje nastupaju, u oba vrednostima intenziteta vektora gustine struje.
sluaja, u srednjem provodniku, a malo ma-nje vred- Analizirajui strujnu raspodelu u drugom, hori-
nosti su u uglovima provodnika sa strane. Minimalne zontalnom poloaju sabirnica, prikazanom na Slici 7

a) b)

Slika 7. - Raspodela struje u sabirnicama horizontalnog trofaznog sistema, na 50Hz, za fazni stav (8) a) i
fazni stav (9) b)

a) b)

Slika 8. - Raspodela struje u sabirnicama horizontalnog trofaznog sistema na 450Hz, za fazni stav (8) a) i
fazni stav (9) b)

65
www.savezenergeticara.rs

take u tom sluaju uopte nisu karakteristine.


U sluaju usamljene U sabirnice je intenzitet
vektora gustine struje neki lokalni maksimum imao
u taki F [1]. Ponovo, zahvaljujui efektu blizine, taj
lokalni maksimum u trofaznom sistemu ne postoji; ta
vie, u toj taki moe da se pojavi minimum, kao to
Slika 9. - Karakteristine take poprenog preseka je prikazano na Slici 5 i na Slici 7.
U sabirnice Minimalne i maksimalne vrednosti intenziteta vek-
tora gustine struje, kao i njihovi odnosi za primer U
i Slici 8, moe da se primeti vea simetrija u odnosu sabirnice 14052,511mm, prikazan slikama od 5 do
na y-z ravan, nego to je to bio sluaj u prethodnom, 8, prikazani su u Tabeli 2.
vertikalnom, poloaju sabirnica. Uporeujui maksimalne i minimalne vrednosti
Osim toga, moe da se uoi da je promena faznog intenziteta vektora gustine struje za U sabirnicu
stava uinila da strujne raspodele u levoj i desnoj 14052,511mm, uoava se da je ista situacija i sa
sabirnici zamene mesta, a isto se desilo i sa kraim ostalim standardnim U sabirnicama koje su posma-
stranicama srednje sabirnice. Naravno, na ovaj nain trane u ovom sluaju, tako da se moe zakljuiti da
su se pomerile i take maksimalnih i minimalnih vred- strujna raspodela unutar sabirnica mnogo vie zavisi
nosti intenziteta vektora gustine struje. od faznog stava pri niim, nego pri viim frekvenci-
Strujna raspodela slina prethodnoj, ali sa znatno jama.
izrazitijim povrinskim efektom i efektom blizine, Konano, posmatrajui odnos maksimalnih i
ponavlja se i na 450Hz, ukljuujui tu i iste promene minimalnih intenziteta vektora gustine struje, prika-
strujne raspodele i taaka maksimuma i minimuma, zan u poslednjem redu Tabele 2, moe da se zakljui
pri promeni faznog stava. da je , za 50Hz, taj odnos najmanji za vertikalan
Za konanu odluku u kom poloaju sabirnica je poloaj sabirnica, pri faznom stavu (9), to znai da
strujna raspodela najravnomernija, potrebno je ana- je, u tom sluaju i neravnomernost raspodele struje po
lizirati take u kojima nastupaju maksimalni i mini- poprenom preseku sabirnica najmanja. To istovreme-
malni intenzitet vektora gustine struje. Zbog toga je, no znai i da su u tom poloaju sabirnica, uz fazni stav
na Slici 9, prikazan popreni presek U sabirnice, sa (9), Dulovi gubici u sistemu najmanji.
oznaenim karakteristinim takama. Na osnovu podataka iz Tabele 2 se vidi i da su
Kao to je moglo da se oekuje, maksimalne vred- Dulovi gubici istog poloaja sabirnica, uz fazni stav
nosti intenziteta vektora gustine struje, za oba poloaja (8) tek neto vei, a da su ti gubici dosta vei za hori-
sabirnica, su nastupile u takama A i A. U sluaju zontalni poloaj sabirnica, za oba fazna stava.
vertikalnog poloaja sabirnica je maksimalan inten-
zitet vektora gustine struje bio vei kod faznog stava 5. ZAKLJUAK
(9), nego kod faznog stava (8). U horizontalnom
poloaju sabirnica fazni stav jaina struja u sabirni- Izraunavanje intenziteta vektora gustine struje,
cama nije uticao na maksimalnu vrednost intenziteta prikazano u ovom radu, je pokazalo da maksimalne
vektora gustine struje. vrednosti nastupaju uvek blizu uglova U sabirnica
U [1] je bila analizirana strujna raspodela po i te vrednosti opadaju bre ili sporije sa udaljavan-
poprenom preseku usamljene U sabirnice, pri emu jem od uglova. Minimalne vrednosti, pri znaajnijim,
je neravnomerna raspodela struje bila posledica samo niim frekvencijama, nastupaju oko sredine due
povrinskog efekta. U tom sluaju su velike vrednosti stranice sabirnice.
intenziteta vektora gustine struje nastupile i u takama U radu je, kao kriterijum optimizacije, odnosno,
C, C, B i B. Meutim, kao posledica prisustva i efekta najmanjih Dulovih gubitaka u sistemu, usvojen na-
blizine, to nije sluaj u trofaznom sistemu. Navedene jmanji odnos maksimalnog i minimalnog intenziteta

Vertikalno Vertikalno Horizontalno Horizontalno


50Hz 450Hz 50Hz 450Hz
Fazni Fazni Fazni Fazni Fazni Fazni Fazni Fazni
stav (8) stav (9) stav (8) stav (9) stav (8) stav (9) stav (8) stav (9)
Jmin 29,7909 29,6996 0,9584 0,0181 30,3455 30,3456 0,1822 0,1021
Jmax 139,5367 122,7882 56,8186 56,3359 203,1067 203,1069 96,8541 96,8547
Jmax/Jmin 4,6839 4,1343 59,2824 3120,93 6,6931 6,6931 531,680 948,292
Tabela 2. - Minimalni i maksimalni intenziteti vektora gustine struje, kao i njihovi odnosi

66
www.savezenergeticara.rs

vektora gustine struje, a mogao bi da bude i samo mak-


simalna vrednost intenziteta vektora gustine struje.
U konkretnom prikazanom primeru, oba kriteri-
juma zadovoljava vertikalan poloaj sabirnica, uz
fazni stav (9), (0, -120, 120), emu je vrlo blizu
i isti poloaj sabirnica pri faznom stavu (8), dok je
horizontalan poloaj sabirnica, po tim kriterijumi-
ma, znatno loiji.
Na osnovu rezultata ovog rada, pored toga, moe
da se zakljui i da programski paket COMSOL Mul-
tiphysics 3.5a predstavlja moan alat za reavanje
konkretnih problema primenjene elektromagnetike.

ZAHVALNICA
Rad predstavlja deo istraivanja na projektu broj
TR32055, finansiranim od strane Ministarstva za na-
uku i tehnoloki razvoj Srbije, 2011-2014.

6. LITERATURA
[1] Pra M., Kasa-Laeti K.: Frequency Depen-
dent Current Distribution and Impedance in a U
Shaped Busbar, Acta Electrotehnica, Proceed-
ings of the 2nd International Conference on modern
Power Systems MPS 2008, Cluj-Napoca, Romania,
November, 12-14, 2008, pp 404-407.
[2] Pra M., Kasa-Laeti K.: Proximity effect aga-
inst skin effect in two coupled U-Shaped Busbars,
Simpozijum INFOTEH Jahorina, Jahorina, BiH,
2009, Jahorina, March, 18-20, 2009.
[3] B. D. Popovi, Elektromagnetika, 2. izdanje, Grad-
jevinska knjiga, Beograd, 1986.
[4] M. Stojakovi, Matematika analiza 2 drugi deo,
2. izdanje, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad,
Novi Sad, 2007.
[5] Lj. Geri, Razvodna postrojenja Zbirka zadata-
ka, 2. izdanje, Fakultet Tehnikih Nauka novi Sad,
Novi Sad, 2006.
[6] COMSOL MULTIPHYSICS, CLS 3.5a documen-
tation 2008.

67
www.savezenergeticara.rs

Sinia SPREMI, Duan OBRADOVI


EPS-P.D. Elektrovojvodina

UDC: 621.316.004

Regulacija napona pasivnih i aktivnih


niskonaponskih distributivnih mrea

SAETAK
U veini distributivnih mrea se regulacija napona vri regulacionom sklopkom pod optereenjem
na transformatorima visoki napon/srednji napon ime se samo delimino mogu otkloniti padovi napo-
na i obezebediti veliina napona u relativno uskom opsegu bez znaajne nesimetrije. Velike promene
veliine napona i nesimetrija su posebno izraeni u niskonaponskoj mrei. Kako bi se izbegla vea
ulaganja u otklanjanje problema u niskonaponskim pasivnim mreama bez proizvodnje elektrine
energije, ali i aktivnim mreama sa distribuiranom proizvodnjom u poslednje vreme je razvijen vei
broj razliitih tehniko-tehnolokih reenja za regulaciju napona u niskonaponskim distributivnim
mreama. Ova reenja obuhvataju dva reenja transformator srednji/niski napon sa vie poloaja
(otcepa) sa regulacijom napona pod optereenjem, transformator niski/niski napon (NN/NN) sa vie
poloaja (otcepa) sa regulacijom napona pod optereenjem, transformator niski/niski napon sa pro-
menljivom induktivnou, NN/NN kaskada upravljana kontakterima, tri reenja NN/NN pojaala sa
energetskom elektronikom i reenje korienjem Skotovih transformatora. Dat je prikaz i opis reenja
za regulaciju napona u niskonaponskim mreama sa osnovnim karakteristikama i mogunostima pri-
mene. Navedene su prednosti i nedostaci svakog od reenja.
Kljune rei Regulacija Napon Niskonaponski Distributivna Aktivna Pasivna Mrea
Transformator.

1. UVOD prenosnog odnosa (besteretni menja). SN distribu-


tivna mrea koja se napaja sa jednog transformatora je
O snovna regulacija napona u distributivnim
mreama pod optereenjem se sprovodi
korienjem transformatora visoki napon/sred-
najee raznolika sa SN izvodima znaajno razliitih
karakteristika (duina, preseka, materijala, veliine
i promena optereenja,...) tako da je i na samoj SN
nji napon sa regulacionom sklopkom kojom se pod mrei automatskom regulacijom napona nemogue
optereenjem menja napon na sekundarnoj strani obezbediti kretanje veliine napona u relativno malim
transformatora promenom broja navojaka primara, granicama. Zbog prethodno navedenog, nepostojanja
tj. prenosnog odnosa. Ovaj nain regulacije napona regulacije napona na transformatorima SN/NN i razno-
vri promenu veliine napona i na srednjenaponskoj likosti NN izvoda promene veliine napona na NN iz-
(u daljem tekstu: SN) i na niskonaponskoj (u daljem vodima su posebno izraene. Kako bi se u NN vodovi-
tekstu: NN) mrei. Korienjem prorauna, praenja ma pasivnih NN mrea izbegle velike promene veliine
veliina napona u dubini SN distributivne mree napona, esto preniske i nesimetrine veliine napona
uvaavajui dnevne i sezonske promene optereenja za ije bi otklanjanje trebalo investirati u SN vodove
i fizike promene u distributivnoj mrei odreuju se i nove distributivne trafostanice SN/NN u poslednje
parametri automatske regulacije napona transformato- vreme su se pojavila razliita tehniko-tehnoloka
ra sa mogunou promene napona pod optereenjem, reenja kojima se prevazilaze problemi preniskog ili
a kod distributivnih transformatora SN/NN odreuje previsokog napona, a u nekim sluajevima i kratkotra-
optimalan poloaj regulacione sklopke gde se bez jnih propada napona ili kratkotrajne pojave previsokih
optereenja vri promena broja navojaka primara, tj. napona. Neka od razvijenih reenja su pogodna i za

68
www.savezenergeticara.rs

aktivne niskonaponske mree sa distribuiranom proiz- 2.1. Transformator SN/NN sa regulacijom napo-
vodnjom. Ovde e se razmotriti nekoliko razliitih na sa regulacionom sklopkom pod optereenjem na
tehniko tehnolokih reenja koja obuhvataju: SN strani
- transformator SN/NN sa regulacijom napona sa Ovo tehniko reenje [1] obuhvata transformator
regulacionom sklopkom pod optereenjem na SN SN/NN sa regulacionom sklopkom pod optereenjem
strani, na SN strani u sudu transformatora koja se nalazi
- transformator SN/NN sa regulacijom napona pod iznad aktivnog dela (Slika 1). Prekidanje se vri u
optereenjem na NN strani sa vie niskonapon- vakuumskim komorama ime nema prljanja ulja sa
skih izvoda, garei i esticama i oneienja ulja gasovima usled
- transformator NN/NN sa veim brojem niskona- elektrinog pranjenja. Upravljaki ormari sa au-
ponskih prikljuaka, tomatskim regulatorom napona je deo transforma-
- transformator NN/NN sa regulacijom napona tora.
promenljivom induktivnou, Osnovne karakteristike su maksimalan korak regu-
- transformatorska NN/NN kaskada upravljana lacije od 600 V na SN, rade se za primarni napon do
kontakterima, 24 kV, primarna stuja do 30 A (snage do 800 kVA), do
- transformatorsko NN/NN pojaalo upravljano ti- 9 radnih poloaja, 700000 odrada regulacione sklopke
ristorski, bez odravanja.
- transformatorsko NN/NN kaskadno pojaalo Bitniji nedostaci: mogunost regulisanja napona
upravljano tiristorski, samo na poetku niskonaponske mree; nema uprav-
- transformatorsko NN/NN pojaalo (invertor sa ljivost promene poloaja po fazama bez mogunosti
meukolom), da se smanji nesimetrija napona koja dodue na
Prikazane su osnovne karakteristike, bitniji nedo- sekundaru transformatora i nije toliko izraena; pri-
staci svakog od tehniih reenja i mogue podruje mena ovog reenja u postojeoj mrei je povezana sa
primene. zamenom postojeeg transformatora; nemogunost
znaajnijeg poveanja napona na sekundaru trans-
2. PRIKAZ TEHNIKIH REENJA formatora onemoguava znaajnije poveanje na-
pona na udaljenim i optereenijim NN izvodima;
Sva tehnika reenja regulacije napona aktivnih i kod distribuirane proizvodnje koja se nalazi na veoj
pasivnih distributivnih NN mrea tee tome da se do- udaljenosti od transformatora mogue velike oscilaci-
bije relativno stabilan i simetrian napon, tj. da kva- je napona zavisno od ukljuenosti distribuirane proiz-
litet elektrine energije isporuene potroau bude u vodnje na niskonaponski vod.
skladu sa standardima i propisima bez obzira gde se
on nalazi. Ovo je veoma vano isporuiocima elek- 2.2. Transformator SN/NN sa regulacijom napo-
trine energije zbog izbegavanja plaanja penala po- na pod optereenjem na NN strani sa vie niskona-
troaima. Pored toga neka mogu, u manjoj ili veoj ponskih izvoda
meri, reavati probleme promena napona zbog kori- Ovo tehniko reenje [2] obuhvata transformator
enja distibuirane proizvodnje elektrine energije. SN/NN sa regulacijom pod optereenjem na NN stra-

Slika 1. Prikaz transformatora SN/NN sa regulacionom sklopkom

69
www.savezenergeticara.rs

Slika 2 - Prikaz transformatora SN/NN sa regulacijom na NN strani


ni transformatora koja se nalazi ugraena u ormanu sa
vanjske strane transformatora (Slika 2). Prekidanje se
vri kontakterima van suda transformatora uz pomo
tiristorskog prekidaa.
upravljaki
Osnovne karakteristike su maksimalan korak regu- ormari
lacije od 2x2,5 % na NN, rade se za primarni napon U1 U2
do 21 kV, snaga do 630 kVA), 5 radnih poloaja.
Bitniji nedostaci: mogunost regulisanja napona
samo na poetku niskonaponske mree; nema uprav-
ljivost promene poloaja po fazama bez mogunosti
da se smanji nesimetrija napona koja dodue na
sekundaru transformatora i nije toliko izraena; pri-
mena ovog reenja u postojeoj mrei je povezana sa Slika 2 - Prikaz tranSlika 3 - Prikaz transformatora
NN/NN sa veim brojem niskonaponskih prikljuaka
zamenom postojeeg transformatora; nemogunost
znaajnijeg poveanja napona na sekundaru trans-
formatora onemoguava znaajnije poveanje na- Bitniji nedostaci: nema (nije predviena) uprav-
pona na udaljenim i optereenijim NN izvodima; ljivost promene poloaja po fazama bez mogunosti
kod distribuirane proizvodnje koja se nalazi na veoj da se smanji nesimetrija napona; dimenzionisanje
udaljenosti od transformatora mogue velike oscilaci- obe NN strane transformatora za nominalni napon
je napona zavisno od ukljuenosti distribuirane proiz- i nominalnu struju; ne reavaju se poveani gubici
vodnje na niskonaponski vod. povezani sa velikim padovima napona usled duine i
optereenja voda.
2.3. Transformator NN/NN sa veim brojem ni-
skonaponskih prikljuaka 2.4. Transformator NN/NN sa regulacijom napo-
Ovo tehniko reenje [3] obuhvata transformator na promenljivom induktivnou
NN/NN sa veim brojem niskonaponskih prikljuaka Ovo tehniko reenje [4, 5] obuhvata transfor-
sa regulacionih izvoda sa sekundarnog namot-
mator NN/NN sa regulacijom napona promenljivom
aja koji su povezani preko kontaktera u posebnom
upravljakom ormanu koji vri prebacivanje sa jed- induktivnou (Slika 4). Regulisanje se vri prom-
nog izvoda na drugi i time promenu prenosnog odno- enom jednosmerne struje u drugom kalemu to utie
sa (Slika 3). Predvieno za ugradnju u niskonaponski na promenu magnetnog polja.
vod. Osnovne karakteristike su poveanje napo-
Osnovne karakteristike su regulacija od 10 % ili na do 10 % ili 20 % zavisno od modela (tipa) za
vie (korak regulacije i broj poloaja prema zahtevu), simetrino optereenja i -7 % ili +28 % maksimalno
naponski nivo 0,4 kV ili po zahtevu, snaga do 100 za nesimetrino optereenja zavisno od modela (tipa),
kVA po zahtevu do 1000 kVA. dinamiki odgovor 200 ms, harmonika distorzija 1-5

70
www.savezenergeticara.rs

Slika 4 Prikaz transformatora sa regulacijom napona promenljivom induktivnou


%, bez pokretnih delova, snaga do 112 kVA, deluje na korienjem kontaktera za upravljanjem otcepima
smanjenje neismetrije napona. transformatorske kaskade (Slika 5). Ugradnja u NN
Bitniji nedostaci: ne reavaju se poveani gubici u vod (ili na sekundar transformatora SN/NN)
NN vodu povezani sa velikim padovima napona usled Osnovne karakteristike su mogunost promene na-
duine i optereenja voda. pona od 25 % (ili vie kod nesimetrine raspodele u
+ ili -), dinamiki odgovor 300 - 500 ms, snaga do 300
2.5. Transformatorska NN/NN kaskada upravlja- kVA, deluje na smanjenje neismetrije napona.
na kontakterima
Bitniji nedostaci: ne reavaju se poveani gubici u
Ovo tehniko reenje [6] obuhvata transfor- NN vodu povezani sa velikim padovima napona usled
matorsku kaskadu NN/NN sa regulacijom napona duine i optereenja voda.

Slika 5 Prikaz transformatorske kaskade upravljane kontakterima

Slika 6 Prikaz transformatorskog NN/NN pojaala upravljanog tiristorski

71
www.savezenergeticara.rs

2.6. Transformatorsko NN/NN pojaalo upravlja- transformatora mogue velike oscilacije napona za-
no tiristorski visno od ukljuenosti distribuirane proizvodnje na ni-
Ovo tehniko reenje [7] je transformatorsko NN/ skonaponski vod.
NN pojaalo upravljano tiristorski (Slika 6) za mono- 2.8. Transformatorsko NN/NN pojaalo (invertor
fazne sekundarne mree sa dve faze sa regulacijom
sa meukolom)
pojedinanih faza. Postoji i tehniko reenje za tro-
faznu mreu [8]. Ugradnja u NN vod (ili na sekundar Ovo tehniko reenje [10] je transformatorsko NN/
transformatora SN/NN). Projektovan za ugradnju u NN pojaalo (invertor sa meukolom) (Slika 8) za tro-
blizini potroaa. fazne sekundarne mree. Ugradnja u NN vod (ili na
Osnovne karakteristike su mogunost poveanja sekundar transformatora SN/NN). Razvijeno za os-
ili smanjenja napona na izlazu od -25 % do +30 %, etljive potroae.
deluje na smanjenje neismetrije napona. Osnovne karakteristike su mogunost kontinualne
Bitniji nedostaci: ne reavaju se poveani gubici u promene napona na izlazu od 10 % (i vee uz vreme
NN vodu povezani sa velikim padovima napona usled korekcije), korekcija propada napona od 30 % i 40 %
duine i optereenja voda. za pola periode (poetna korekcija za <250 s), svaka
2.7. Transformatorsko NN/NN kaskadno pojaalo faza pojedinano upravljana tako da ima mogunost
upravljano tiristorski otklanjanja nesimetrije napona, snaga od 150 kVA do
2400 kVA, deluje na smanjenje neismetrije napona.
Ovo tehniko reenje [9] je transformatorsko NN/ Ugradnja u NN vod ili kod potroaa.
NN kaskadno pojaalo upravljano tiristorski (Slika 7)
za trofazne sekundarne mree. Ugradnja u NN vod (ili Bitniji nedostaci: ne reavaju se poveani gubici u
na sekundar transformatora SN/NN). NN vodu povezani sa velikim padovima napona usled
Osnovne karakteristike su mogunost promene na- duine i optereenja voda; relativno mali opseg regu-
pona na izlazu od 6 %, snaga do 1000 kVA, deluje na lacije koji ne moe znaajnije poveati napon kod NN
smanjenje neismetrije napona. vodova sa velikim padovima napona.
Bitniji nedostaci: ne reavaju se poveani gubici u 2.9. Uravnoteenje napona korienjem Skotovih
NN vodu povezani sa velikim padovima napona usled transformatora
duine i optereenja voda; relativno mali opseg regu-
lacije koji ne moe znaajnije poveati napon kod NN Ovo tehniko reenje [11] e biti prikazano iako
vodova sa velikim padovima napona; kod distribuirane nije primenjeno u praksi. Provereno je eksperimen-
proizvodnje koja se nalazi na veoj udaljenosti od talno sa zadovoljavajuim rezultatima (Slika 9).

Slika 7 Prikaz transformatorskog NN/NN kaskadnog pojaala upravljanog tiristorski

72
www.savezenergeticara.rs

Slika 8 Prikaz transformatorskog NN/NN pojaala (invertor sa meukolom)

Slika 9 Prikaz tehnikog reenja uravnoteenja napona korienjem Skotovih transformatora

3. ZAKLJUAK 4. LITERATURA
Primenjena tehnika reenja imaju svoje pred- [1] Dokument proizvoaa: GRIDCON_Transform-
nosti i mane. Zavisno od konfiguracije niskonaponske er_EN.pdf
aktivne ili pasivne mree mogui korisnik treba da [2] Dokument proizvoaa: fit-former-reg-adaptable-
sagleda potrebe te da odabere tehniko reenje koje distribution-transformer.pdf
mu tehno-ekonomski najbolje odgovara. ak iako je
kvalitet elektrine energije u zadovoljavajuim okviri- [3] V. Kulpinski, Distribucija elektrine energije na
ma potroai mogu da odaberu neko od reenja uko- vee daljine u niskonaponskim (NN) mreama,
liko ele bolji kvalitet ili imaju osetljive ureaje. VI savetovanje o elektrodistributivnim mreama
Srbije sa regionalnim ueem, Vrnjaka Banja
Korienjem nekog od ovde prikazanih reenja se
2008.
moe odloiti ili potpuno izbei potreba znaajnijeg
ulaganja u cilju reavanja problema kvaliteta elektrine [4] Dokument proizvoaa: Model_overview_
energije. MVB_05.09.11_ENG.pdf
Prenizak napon u NN mrei je uglavnom povezan [5] A. Berger, M. Hennig, C. Krner, Voltage control
sa dugakim NN vodovima i/ili velikim optereenjem in smart distribution grids overview and prac-
to povlai velike gubitke elektrine energije koje tical experience of available solutions, CIRED
prikazana reenja ne mogu otkloniti. 22nd International Conference on Electricity Dis-
Dobra strana svih reenja je to se ureaji mogu tribution, Stockholm, 10-13 June 2013, Paper
lako ugraditi, ali i demontirati tako da se po otklanjan- 0188
ju problema na jednom mestu mogu preneti na drugo [6] Dokument proizvoaa: netzregler_2011_engl.
mesto. pdf

73
www.savezenergeticara.rs

[7] F. da C. Saraivo F., S.X. Duarte, R. Tufaniuk,


M.Ap. Pelegrini, J.C. Cebrian, Portable voltage
regulator for low voltage networks, CIRED 21st
International Conference on Electricity Distribu-
tion, Frankfurt, 6-9 June 2011, Paper 1259
[8] R. Tufaniuk, D.R. Fagundes, M.Ap. Pelegrini,
J.C. Cebrian, D.V. Kondo, F. da C. Saraivo F.,
S.X. Duarte, T.P. de Souza, Portable regulator:
An industrial solution for voltage regulation at
LV networks, CIRED 22st International Confer-
ence on Electricity Distribution, Stockholm, 10-
13 June 2013, Paper 0831
[9] Dokument proizvoaa: LVRSys-Prospekt_LVR-
Sys_gb.pdf
[10] Dokument proizvoaa: 2UCD070000E015
PCS100 AVC Technical Catalogue.pdf
[11] Y. Li, P.A. Crossley, Voltage balancing in low
voltage networks using Scott transformers,
CIRED 22nd International Conference on Elec-
tricity Distribution, Stockholm, 10-13 June 2013,
Paper 0246

74
www.savezenergeticara.rs

, , ,
T T, O,

UDC: 621.181.1/.2.004.17

e a a



Siemens SPPA-T3000 1
2012 . ,
, .
.


.
, .
,
.

.
: , , .

ABSTRACT
During implementation of new control system Siemens SPPA-T3000, during overhaul of the
unit TENT B1 in 2012, is invested a lot of effort to get higher level of automation of plant than old
system (which was very high). Special attention was given to the critical moments especially during
movement and stop of the unit. Without a doubt the most critical moment in the work of unit is when
the boilers feed water supply goes from turbine water pump to electrical water pumps and opposite
direction taking account stringent safety requirements and regulatory functions block. Given that on
the old system this operation was fully manual , the same automation is a major step forward. By auto-
mating these operations , the changeover of boilers feed water supply is much more stable regarding
the pumps pressure and the flow rate of feed water to the boiler. These operations on the old system
are largely depended of the skill and experience of the operators, now is implemented in control logic
and has now become a common simple.
Key words: turbine feed water pump, electrical water pumps, boiles feed water supply


.
2012
1
, Sulzer
, ,
Siemens SPPA T3000.
,
o .
.

75
www.savezenergeticara.rs

.

.
.

.
.
. 1,


.
Siemens SPPA T3000 e
.

, ,
. (564 t/h)
.

60% ,
. 360 MW.
7 MW.
1 665 W. CCM Sulzer (),
2000 t/h . Ganz ().

.
.

. .
22 MW (
. 9,7 bar 342).
,
1000 1100 t/h
, 110 bar-a
300 MW.

1. -

76
www.savezenergeticara.rs

2. -

2
.
2 , .

.
,
, 30 s
.
.

.

. (>440) .
. 3 ,

. .
Q/H
. ,
3
.
.
500 t/h 17 s, .
.
. .

3. - Q/H

77
www.savezenergeticara.rs

.


(DECONTIK) .
,

.
45 /min .
.



.
.
10 bar





.
,
.
.

,
. ,
. ,
.
.
. ,

.

.
.
,
,
.
4. .

.

.

4. - DECONTIK -u

78
www.savezenergeticara.rs



.
.

1208 t/h.


. .


.
5 5
.
5 1530 t/h.
. .
860 t/h 1200 t/h.
.
1,5 min
1100 t/h.
.



.
( )
( ). ,


860 t/h. .

.
.

5. -

79
www.savezenergeticara.rs

6. -

2500 /.
Q/H . .


. 6 .
.
.

.
.
.
. .
780 t/h 1400
t/h.
( ) .
Q/H
.
.

(SPPA T3000)

.
,

.

. ,

80
www.savezenergeticara.rs

7. -

8. -

.
.
, ,
. , .


. 100 t/h,
, .
.
1,5 bar ,
, .


. :
,

. .
7
.
. 1,5 bar

81
www.savezenergeticara.rs

,
2000 o/min.

.

Q/H

.

.
8

, .


.




.


.

.

,
.


.


[1]

82
www.savezenergeticara.rs

Martin ALASAN, Vladan RADULOVI


Elektrotehniki fakultet Podgorica, Univerzitet Crne Gore
Tatijana DLABA, Drako KOVA
Fakultet za pomorstvo Kotor, Univerzitet Crne Gore

UDC: 621.355.001.573

Matematiki modeli olovnih akumulatora


pregled i odreivanje parametara
REZIME
U ovom radu je dat pregled matematikih modela olovnih akumulatora. Navedeni modeli uzimaju
u obzir kapacitet akumulatora, unutranje otpornosti, uticaj temperature i druge uticajne parametre.
Isto tako, u radu su dati i Matlab kodovi za odreivanje parametara Theveninovog ekvivalentnog kola
akumulatora drugog i treeg reda, kao i njihovi odgovarajui Matlab-Simulink modeli. Za konkretan
akumulator, pri radu u reimu pranjenja, odreeni su njegovi parametric. Simulacija pranjenja
akumulatora (predstavljenog preko Theveninovog modela drugog i treeg reda) takoe je prikazana
u radu.
Kljune rijei: olovni akumulatori, matematiki modeli, odreivanje parametara, Matlab kod,
Simulink model.

THE MATHEMATICAL MODELS OF BATTERIES REVIEW AND PARAMETERES


DETERMINATION

ABSTRACT
A review of the mathematical models of a lead-acid battery is presented in this paper. The models
take into account battery storage capacity, internal resistance, environmental temperature and other
influencing parameters. Also, the Matlab code for computing the parameters of Thevenins equivalent
circuit third and second order model of battery is presented. The Matlab Simulink model of this equiv-
alent battery circuit model is presented, too. For a concrete battery, in discharging mode of operation,
the unknown parameters are obtained. The simulation of the battery discharge operation (represented
by the third and second third and second - order Thevenin Battery Model) is, also, presented in the
paper.
Key words: lead-acid battery, mathematical models, parameters determination, Matlab code, Sim-
ulink model.

1. UVOD mulatora (izraen u Ah). Kapacitet akumulatora zavisi


od povrine i broja akumulatorskih ploa, koncen-
E lektrini akumulatori su sekundarni hemijski izvori
elektrine energije, koji pri punjenju elektrinu
energiju pretvaraju u hemijsku a pri pranjenju hemi-
tracije elektrolita, temperature, struje pranjenja i vre-
mena trajanja pranjenja. Sa druge strane, unutranji
otpor akumulatora zavisi od dimenzija ploa, njiho-
jsku energiju pretvaraju u elektrinu i postaju izvori vog meusobnog rastojanja, koncentracije elektrolita,
elektrine energije jednosmjerne struje [1, 4]. elektrinog otpora samih ploa i materijala koji se nal-
Najvanije elektrine karakteristike akumulatora su azi izmeu njih.
vrijednost njihovog kapaciteta i vrijednost unutranjeg U odnosu na konstrukciju, svi akumulatori se
otpora. Koliina naelektrisanja koju potpuno napun- mogu podijeliti na jednostavne i sloene akumulatore.
jeni akumulator moe da preda pri pranjenju, do doz- Jednostavni akumulatori imaju samo dvije ploe
voljene granice pranjenja, naziva se kapacitet aku- jednu pozitivnu i jednu negativnu, pa im je i kapacitet

83
www.savezenergeticara.rs

pozitivna radu [7] dat je opti,


elektroda pozitivna elektroda generalni metod za
+ odreivanje param-
+
etara matematikog
Theveninovog mod-
Sud Sud ela akumulatora,
i odreeni Matlab
kodovi. Meutim,
u pomenutom radu
- - nije diskutovano
negativna negativna elektroda poreenje simula-
elektroda cionih odziva pri-
likom pranjenja
Figure 1. Production of primary energy in Serbia akumulatora, ako se
isti predstavi preko
mali. Da bi se poveao kapacitet, a da se ne bi mnogo razliitih modela. Zbog toga e, u ovom radu biti data
poveale dimenzije akumulatora, uzima se vie pozi- dva Matlab koda koji slue za odreivanje parametara
tivnih i negativnih ploa koje se poreaju naizmjenino odreenih matematikih modela akumulatora, kao i
jedna pored druge (Slika 1). Na ovaj nain se dobijaju poreenje simulacionog procesa pranjenja akumula-
sloene konfiguracije akumulatora [4]. tora konstantnom strujom, u sluaju kada se akumula-
Slika 1. - Jednostavna i sloena konfiguracija akumu- tori predstave tim modelima.
latora Ovaj rad je organizovan na sljedei nain. U pr-
U praksi, najveu primjenu ima olovni akumula- vom dijelu rada dat je pregled matematikih modela
tor [3]. Najvanija elektrina karakteristika olovnih olovnih akumulatora. Nakon toga, dati su Matlab
akumulatora jeste mala vrijednost unutranjeg otpora. kodovi za odreivanje parametara dvodimenzionog i
Poto je unutranji otpor veoma mali veoma je opasno trodimenzionog Theveninovog modela akumulatora.
napraviti kratki spoj izmedu elektroda. Struja kratkog Na kraju, prikazani su simulacioni rezultati procesa
spoja e izazvati veliko zagrijavanje ploa te e prouz- pranjenja akumulatora predstavljenih preko dvodi-
rokovati oteenje koje moe sam akumulator ones- menzionog i trodimenzionog Theveninovog modela
posobiti za dalji rad. Prema tome, loa strana olovnih akumulatora.
akumulatora jeste osjetljivost na vrijednost struje pri
punjenju i pranjenju, jer se time izaziva krivljenje i 2. PREGLED MATEMATIKIH MODELA
kvarenje ploa. AKUMULATORA
U literaturi se moe nai veliki broj radova koji
se bave ispitivanjem olovnih akumulatora, njegovom U literaturi se mogu nai razliiti matematiki
primjenom, nainima modelovanja i slino [5-10]. Je- modeli akumulatora [1, 5-10]. Neki od tih modela su
dan od rijetkih radova u kome je dat pregled odreenih dati u nastavku.
matematikih modela akumulatora je [1]. U radu [1] A) Prosti model akumulatora
dat je pregled nekih modela akumulatora, bez de-
taljnog objanjenja njihovih karakteristika. Takoe, Najprostiji model akumulatora je prikazan na sli-
u pomenutom radu nije obraen ni jedan nain za ci 2a. Ovaj model se sastoji od idealnog naponskog
odreivanje parametara bilo kojeg matematikog izvora, koji predstavlja napon praznog hoda (E0), i
modela akumulatora. Cilj ovoga rada jeste da se ekvivalentne unutranje otpornosti (Ri). Izlazni napon
navedu matematiki modeli akumulatora koji se je oznaen sa V0.
najvie koriste u
literaturi. Takoe,
cilj je da se prikau R0 iRO(t)
neki naini za
odreivanje param- Ri I0 R i(t)
etara matematikog C0
modela akumu-
latora, kako bi se E0
V0
E0
V0
sami modeli mo-
gli koristiti u brojne
inenjerske svrhe. S
tim u vezi, posebno a) b)
je znaajan rad [7]. U
Slika 2. - a) Prosti model akumulatora, b) Theveninov model akumulatora

84
www.savezenergeticara.rs

Napon E0 se moe odrediti iz mjerenja u praznom napunjen akumulator), dok koeficijent k predstavlja
hodu akumulatora, dok se unutranja otpornost moe koeficijent pranjenja akumulatora i proraunava se
odrediti preko mjerenja pri odreenom optereenju. na osnovu podataka koje daje proizvoa [1].
Iako se ovaj model intenzivno koristi, on ne uzima u
obzir promjenu parametara akumulatora pri promjeni C) Theveninov model akumulatora
radnih uslova [1]. esto korieni model za predstavljanje akumula-
Strujna jednaina pri punjenju i pranjenju akumu- tora jeste i Theveninov model [1, 6-7] (Slika 2b). Ovaj
latora je model se sastoji od idealnog naponskog izvora (napon
praznog hoda - (E0), unutranje otpornosti R, kapaci-
r E0 # V0 (1)
r I0 . tivnosti C0 i prekonaponske otpornosti R0. Kapaci-
Ri tivnost C0 predstavlja kapacitivnost paralelnih obloga
akumulatora, dok R0 predstavlja nelinearnu otpornost
B) Modifikovani prosti model
koju ine kontaktne otpornosti kod obloga akumula-
Jean Paul Cun je predloio modifikovani prosti tora.
model akumulatora, koji, za razliku od modela sa Strujna jednaina Theveninovog modela baterije
slike 2a, podrazumijeva da je unutranja otpornost ba- je
terije promjenjiva [5]. Naime, po njegovom modelu, diR 0 t
unutranja otpornost se moe predstaviti kao R0C0  iR 0 i t . (3)
dt
Ri
R0
, (2) Glavna mana Theveninovog modela je u tome to
Sk on podrazumijeva da svi parametri imaju konstantne
gdje vrijednost parametra S varira izmeu vrijed- vrijednosti. Poboljani Theveninov model predstavlja
nosti 0 (potpuno ispranjen akumulator) i 1 (potpuno linearni model baterije (LMB), predstavljen na Slici
3 [1]. Ovaj model ukljuuje vei broj
R3 R2 otpornosti, kao i vei broj konden-
zatora od klasinog Theveninovog
modela baterije. Meutim, ni ovaj
model ne uzima u obzir uticaj temep-
C3 C2 C1 R1 erature.
D) Otporniki Theveninov model
Rp V0 baterije
Cb Otporniki Theveninov model
baterije je veoma slian klasinom
E0 Theveninovom modelu baterije, s
tim to se kod njega pretpostavlja da
su elektrode napravljene od poroznog
materijala, da se otpornost elektrolita
Slika 3. - Linearni model baterije (LMB) ne mijenja tokom pranjenja, da je
struja pranjenja konstantna (Slika
Rc Ic 4a) [1].
Ovaj model podrazumijeva da
Rd
postoje dvije vrste elektrine otpor-
Id
nosti baterija jedna pri punjenju,
E0 V0 a druga pri pranjenju. Diode koje
se koriste u ovom modelu nemaju
fiziku interpretaciju ve samo slue
a) za odgovarajue ukljuivanje otpor-
Rc nosti pri punjenju i pranjenju aku-
Rb mulatora. Za razliku od prethodnih
modela, u ovom modelu se ne uzima
Rd
Vp
u obzir kapacitivnost ploa, pa se
E0 V0 samim tim zanemaruje efekat kapaci-
C tivnih struja koji se moe pojaviti pri
prelaznim procesima.
b)
Naponske jednaine pri punjenju i
Slika 4. - a) Otporniki Theveninov model baterije, b) Modifikovani pranjenju akumulatora, respektivno,
otporniki Theveninov model baterije su sljedee

85
www.savezenergeticara.rs

E0 Rc I c  U D  V0 , meperature u/oko akumulatora. Generalno, dinamiki


(4) model akumulatora se sastoji iz dva dijela: glavni i
V0 Rd I d  U D  E0 .
parazitni dio. Glavni dio ini n paralelno vezanih RC
E) Modifikovani otporniki Theveninov model kola, koji opisuju samu unutranjost akumulatora.
baterije Parazitni dio opisuje efekte spoljanjeg elektrinog
kola na stanje akumulatora.
Modifikovani otporniki Theveninov model bateri- Za modelovanje akumulatora potrebno je odrediti
je prikazan je na slici 4b [3]. Ovaj model, za razliku od vei broj konstanti iz nekoliko radnih stanja akumu-
otpornikog Theveninovog modela baterije ukljuuje latora. Pri konstantnoj struji pranjenja, zavisnost ka-
u obzir kapacitivne efekte unutar samog akumulatora. pacitivnosti od temperature se moe predstaviti preko
Dinamika jednaina pranjenja i punjenja akumu- sljedee formule [1, 10]:
latora je data sljedeim diferencijalnim jednainama H
T
respektivno, K c C0* 1 
T f
dV p Vp E0 V p  V0 C I ,T G
, (6)
   , I
dt Rd C Rd C CRb 1  K c  1 *
(5) I
dV p Vp E V p  V0
  0  . gdje je I* referentna struja, I struja, Kc, i su kon-
dt Rc C Rc C CRb
stante, C0* je referentna kapacitivnost, f je referentna
F) Dinamiki model akumulatora temperature (npr. -40C).
Parazitni dio dinamikog modela akumulatora
Dinamiki model akumulatora ukljuuje i efekte se modeluje preko izuzetno nelinearnih zavisnosti
spoljanjeg elektrinog kola na karakteristike akumu- izlazne struje i napona. U [1] se moe nai sljedei
latora [9, 10]. Tu se prije svega misli na uticaj temper- oblik ove nelinearne jednaine:
ature (a), izlazne struje (I0), izlaznog napona (V0), te-
meperature elektrolita () kao i vrijednosti pranjenja Vp

T
 Ap 1


(Q). Generalni blok dijagram dinamikog modela Vp 0 Tf


(7)
Ip Vp Gp0 e ,
akumulatora prikazan je na Slici 5. N-dimenzioni blok
dijagram dinamikog modela baterije prikazan je na gdje su Gp0 i Ap konstante.
Slici 6. U literaturi se najee koristi dinamiki mod-
el treeg reda [7].
Kod dinamikog modela, unutranje otpornosti i 3. ODREIVANJE PARAMETARA
kapacitivnosti su funkcije vrijednosti pranjenja i te- AKUMULATORA
Odreivanje vrijednosti parametara akumulatora
je izuzetno komplikovano, jer se svaki matematiki
parametri
model akumulatora predstavlja preko veeg broja
parametara.
I0 V 0 Od svih modela, u literature se najee koriste
DINAMIKI
Q Theveninovi modeli akumulatora. Jedan generalni
a MODEL
AKUMULATORA metod za odreivanje parametara akumulatora, pred-
stavljenog preko Theveninovog modela, prikazan
je u [7]. Ovaj model zahtijeva podatke o naponu na
Slika 5. - Dinamiki model akumulatora krajevima akumulatora, optereenog konstantnom
strujom (vei broj izmjerenih po-
R1 RN dataka je bolji), kao i vrijednost
napona u sluaju neopterenog
akumulatora (tzv. praznog hoda),
RN kao i vrijednost otpornosti (tzv.
C1 CN poetne otpornosti) koja se moe
Ip dobiti kao odnos razlike napona,
prije prikljuenja na optereenje i
E nakon prikljuenja na optereenje,
Vp Ip(Vp) i struje optereenja. U istom radu
dat je Matlab kod za odreivanje
parametara Theveninovog modela
akumulatora treeg reda.
U ovom radu, na osnovu razvi-
Slika 6. - n-dimenzioni blok dijagram dinamikog modela baterije jenog Matlab koda za odreivanje

86
www.savezenergeticara.rs

parametara Theveninovog mod-


ela treeg reda [7], razvijen je
i Matlab kod za odreivanje
parametara Theveninovog mod-
ela drugog reda akumulatora.
Listing kodovi za odreivanje
parametara ovih modela akumu-
latora datu su u Prilogu 1.
Parametri v(i), i=16 (ili
do 4) su vrijednosti izmjerenog
napona u 6 (4) trenutaka, E je
napon praznog hoda, a R0 je
poetna otpornost.
U ovom radu, u cilju vali-
dacije modela za odreivanje
parametara baterije, napravljen
je Simulink model akumulatora,
baziran na Theveninovom mod-
elu (Slika 7).
Iz rada [7], uzete su sljedee
Prilog 1. - vrijednosti podataka:
napon praznog hoda
E=6.117;
poetna otpornost
R0=0.0656;
struja pranjenja I=1A;
perioda uzimanja odbi-
raka T=8.83,
v=[6.0120 6.0015
5.9954 5.9913 5.9882
5.9857].
Primjenom navedenog
postupka za odreivanje param-
etara trodimenzionog modela
dobijene su sljedee vrijednosti:
III red: R1=0.0187 , C1=79.7
Slika 7. - Theveninov model treeg i drugog reda akumulatora, prikazan u F, R2=0.026 , C2=358.9 F,
programu Matlab-Simulink R3=0.0365 , C3=1684.2 F;
II red: R1=0.026 ,
6.08 C1=358.8999 F, R2=0.0187 ,
C2=79.6999 F.
6.06
Na slici 8. prikazana je simu-
lacija procesa pranjenja akumu-
Model II-og reda latora konstantnom strujom (Up-
6.04 Model III-eg reda otreba Simulink modela sa slike
Napon [V]

Uzete tacke 7. Sa ove slike se jasno vidi veo-


ma dobro poklapanje rezultata
6.02 simulacije (procesa pranjenja)
Theveninovog modela akumula-
tora drugog i treeg reda, kao i
6 uzetih taaka promjene napona.

4. ZAKLJUAK
5.98
0 10 20 30 40 50 60
U ovom radu dat je pregled
Vrijeme [s]
matematikih modela olovnih
Slika 8. - Simulacija pranjenja akumulatora akumulatora. Posebno navedene

87
www.savezenergeticara.rs

su neke od njihovih osnovnih karakteristika, kao i Battery monitoring, MGE UPS Systems, Greno-
najvanije naponsko/strujne jednaine. Takoe, panja ble, France, [Online]. Available: http://www-
je posveena i odreivanju parametara matematikih merlin-gerin.eunet.fr/news/techpap/tp02us.ht
modela akumulatora, na osnovu izmjerenih vrijednos-
ti. U radu su dati i odgovarajui Matlab kodovi koji [6] R. Carter, A. Cruden, P.J. Hall, A.S. Zaher, An
se lako mogu iskoristiti u brojne inenjerske svrhe. Improved LeadAcid Battery Pack Model for
Takoe, prikazani su i Simulink modeli odreenih
matematikih modela akumulatora. Use in Power Simulations of Electric Vehicles,
U buduem radu potrebno je analizirati odreivanje IEEE Transactions on Energy Conversion, Vol.
parametara dinamikih modela akumulatora i izvriti 27, No. 1, March 2012, pp. 21-28
odgovarajue poreenje sa statikim modelima.
[7] T. Hu, B. Zanchi, J. Zhao, Simple Analytical
Method for Determining Parameters of Discharg-
LITERATURA ing Batteries, IEEE Transactions on Energy
Conversion, Vol. 26, No. 3, September 2011, pp.
[1] F.M. Gonzlez-Longatt, Circuit Based Battery
Models: A Review, 2do Congreso Iberoameri- 787-798
cano de Estudiantes de Ingeniera Elctrica (II [8] S.Barsali, M. Ceraolo Dynamical Models of
CIBELEC), 2006, pp. 1-5.
Lead-Acid Batteries: Implementation Issues,
[2] S.K. Aditya, D. Das, Battery energy storage for IEEE Transactions on Energy Conversion, Vol.
load frequency control of an interconnected pow-
17, No. 1, March 2002, pp. 16-23
er system, Electric Power Systems Research,
Vol. 58, 2001, pp.179185 [9] T. Kim, W. Qiao, A Hybrid Battery Model Capa-
[3] Z.M. Salameh, M.A. Casacca, W.A. Lynch, A ble of Capturing Dynamic Circuit Characteristics
Mathematical Model for Lead-Acid Batteries, and Nonlinear Capacity Effects, IEEE Transac-
IEEE Transactions on Energy Conversion, Vol. tions on Energy Conversion, Vol. 26, No. 4, De-
7, No. 1, March 1992, pp. 93-98
cember 2011, pp. 1172-1180
[4] Sajtovi: http://sr.wikipedia.org/wiki/Akumulator
http://hr.wikipedia.org/wiki/Akumulator [10] M. Ceraolo, New Dynamical Models of Lead
http://bas.elitesecurity.org/baterije.html Acid Batteries, IEEE Transactions on Power
[5] J.P. Cun, J.N. Fiorina, M. Fraisse, H. Mabouxx, Systems, Vol. 15, No. 4, November 2000, pp.
The Experience of a UPS Company in Advanced 1184-1190

88
www.savezenergeticara.rs

eljko DESPOTOVI
Institut Mihajlo Pupin, Beograd, Srbija

UDC: 621.31 : 621.317.38

Kontrola vibracionog pranjenja


prihvatnih levkova na postrojenjima
elektrostatikih izdvajaa
REZIME
Amplitudsko-frekventnom kontrolom je mogue obezbediti optimalno podeavanje rada sistema
vibracionog pranjenja prihvatnih levkova na postrojenjima elektrostatikih izdvajaa. Na ovaj nain
se znaajno moe poboljati proces pneumatskog ili hidraulikog transporta pepela iz postrojenja.
U ovom istraivanju je predloeno jedno mogue tehniko reenje pranjenja prihvatnih levkova,
korienjem energetske elektronike, odnosno tehnike kontrole energetskih pretvaraa baziranih na
IGBT prekidaima. U radu je dat jedan osvrt i na klasine tiristorske pogone kojima je jedino mogue
postii amplitudsku kontrolu vibracionog pranjenja, dok se tranzistorskim obezbeuju amplitudska i
frekventna kontrola. U radu je predloeni IGBT pretvara koji omoguava generisanje kratkotrajnih
strujnih impulsa vibracionih aktuatora (pobuivaa) , koji se koriste u pogonu pranjenja i rad u rezo-
nantnom reimu, ime je znaajno smanjena potronja elektrine energije. Takoe, ovim regulisanim
vibracionim pogonom je mogue obezbediti spreavanje lepljenja pepela u prihvatnim levkovima,
kao i spreavanje zaepljenja njihovih izlaza. U radu su predstavljeni eksperimentalni rezultati dobi-
jeni na laboratorijskom prototipu, kao i merenje koja su potvrdila poveanje intenziteta vibracionog
pranjenja.

THE CONTROL OF VIBRATORY DISCHARGE OF COLLECTING HOPPER IN ELEC-


TROSTATIC PRECIPITATORS PLANTS

ABSTRACT
With amplitude-frequency control is possible to provide an optimal adjustment of the vibratory dis-
charge of collecting hoppers on electrostatic precipitators (ESP) plants. In this way can significantly
improve the process of the pneumatic or hydraulic transport of ashes from plants. In this study is pro-
posed a possible technical solution to the discharge of collecting hoppers, using power electronics,
and control techniques of IGBT power converter. This paper gives an overview on the classical thyris-
tor drives which can only be achieve amplitude control of vibrating discharge, while the transistor
converter provides amplitude and frequency control. In this paper is proposed IGBT converter, which
enables the generation of short current electrical pulses of vibration actuators (exciter), who used for
discharging, and working in resonant regime. In this way, is significantly reduced of power consump-
tion. In addition, with these regulated vibratory drive is possible to provide ant caking of ash in col-
lecting hopper of ESP. The paper presents experimental results obtained on a laboratory prototype, as
well as measurements have confirmed an increase in the intensity of the vibrating discharge

1. UVOD koje se prihvataju i kod nas zahtevaju granine vred-


nosti emisije (GVE) manje od 50mg/m3. Spreavanje
I zdvajanjem estica ugljene praine i pepela se
znaajno smanjuje negativni uticaj otpadnih materi-
rasipanja estica ugljene praine i leteeg pepela iz
dimnjaka pomenutih postrojenja, odnosno njihova
ja, koje nastaju kao produkt sagorevanja u kotlovskim kolekcija se ostvaruje elektrostatikim izdvajaima
postrojenjima termoelektrana i toplana. Svetske norme (ESI). Odvajanje svih pomenutih tipova vrstih produ-

89
www.savezenergeticara.rs

kata se ostvaruje jakim elektrostatikim poljem koje Periodinim otresanjem nataloenog materijala sa
se formira u talonoj komori. U talonoj komori nal- talonih i emisionih elektroda ostvaruje se njegovo
aze se dve vrste elektroda: talone i emisione izmeu nagomilavanje u PL, kao to je prikazano na Slici 2.
kojih se dovode visoki jednosmerni naponi 40-100kV. Kada se izvri otresanje elektroda, izdvojeni pepeo
Potrebne struje za efikasno elektrostatiko izdvajan- se privremeno se skladiti, pre odlaganja na deponiju
je su reda veliine 1A. Ureaji za generisanje ovih ili se ponovo koristi u procesu. Izdvojeni pepeo je
napona su bazirani na konvencionalnim tiristorskim potrebno to pre ukloniti da bi se izbeglo otvrdnjavan-
pretvaraima sa antiparalelnom vezom tiristora, a u je i kompaktiranje, koje bi moglo a dovede do tekoa
novije vreme se radi intenzivno na razvoju visoko- za njegovo dalje uklanjanje. Sami PL-i su obino di-
naponske visokofrekventne (VNVF) ekoloke opreme menzionisani sa nagibom bonih strana od 40-70
koja se bazira na visokofrekventnim tranzistorskim (tipino 60) da bi se dozvolilo pepelu da slobodno
pretvaraima. Ovim pretvaraima je mogue postii tee od vrha do dna levka pre samoga pranjenja. Iz
veoma velike efikasnosti izdvajanja estica leteeg PL, izdvojene estice se kontinualno odvode razliitim
pepela, do 99,9%. Pored VN napajanja, veoma bitan tipovima sistema za evakuaciju i transport pepela. U
deo postrojenja ESI je i sistem za otresanje talonih zavisnosti od toga kojim fluidom se vri transport
i emisionih elektroda na kojima su izdvojene estice razlikuju se pneumatski transport kada se transport
pepela i ai. Naroito je bitno uskladiti rad sistema vri gasom, najee komprimovanim vazduhom i
za VN izdvajanje sa sistemom za otresanje. ak i hidrauliki transport, kada se transport vri tenim
pri usklaivanju ovih sistema proces izdvajanja nije fluidom, najee vodom[2-3]. Principski ovi tipovi
zavren.Veoma bitne tehnoloke operacije na ESI transporta su prikazani na Slici 3.
postrojenjima su evakuacija i transport izdvojenog
pepela do bager stanice, odnosno do deponije. U meavinama fluida i vrstih estica manjih od 0.1
mm, vrste estice su ravnomerno rasporeene u struji
Tipina distribucija pepela u jednom termo-en-
fluida, a u lebdeem stanju ih dre turbulentne pul-
ergetskom postrojenju je data na Slici 1. Priblino
sacije u struji fluida. Ovakve meavine se klasifikuju
10-15% od ukupne koliine pepela koji nastaje u
kao homogene meavine. Reoloki gledano (prema
procesu sagorevanja u kotlu TE se izdvoji u prih-
vatnim bunkerima samog kotla. Na izlazu kotla, iz zakonu promene tangencijalnog napona i deformacija)
bunkera ekonomajzera se izdvoji 5-10% pepela. U ovakve meavine se ponaaju kao plastino-viskozne
sistemu za zagrevanje vazduha se izdvoji 2-5%. Pep- materije, pa se esto klasifikuju i kao strukturni fluidi
eo iz ekonomajzera i pregrejaa vazduha predstavlja (strukturne tenosti i strukturni gasovi) [2].
lebdei pepeo i on iznosi oko 20% celokupne vrednos- Veoma est sluaj na ESI postrojenjima TE je da
ti pepela. Ostatak pepela kroz dimni gas prolazi kroz doe do zaepljenja PL. Na primer kada se gomila
elektrodni sistem ESI, tako da se najvei deo pepela materijala uvodi u levak, materijal moe da zaepi
75-80%, izdvaja u prihvatnim levkovima (PL) koji izlazni otvor i na taj nain moe da sprei protok ma-
su postavljeni neposredno ispod VN talonih komora terijala. Daljim otresanjem i punjenjem PL moe doi
ESI. Veoma mali deo pepela, mnogo manji od 1%, se do njegovog prepunjavanja, a u najgorem sluaju do
nataloi na samom dnu izlaznog dimnjaka. povraaja pepela u VN meuelektrodni sistem. Ovim

Slika 1. - Distribucija pepela na jednom termoenergetskom postrojenju sa ESI

90
www.savezenergeticara.rs

materijala u odnosu na sluaj kada nema


vibracija, odnosno kada materijal slobodno
istie pod dejstvom gravitacije. Takoe je
pokazano da je intenzitet pranjenja zavisan
od amplitude vibracione brzine suda. Mana
ovog naina pranjenja je to horizontalne
vibracije bonih suda dovode do tzv. inver-
znog levka (tzv. inverted funnel pattern)
koji moe dovesti nakon dueg rada, do
smanjenja intenziteta pranjenja.
Pored horizontalnih vibracija, mogue
reenje pranjenja prihvatnih sudova je
njihovo podvrgavanje vertikalnim vibraci-
jama, kao to prikazuje Slika 4. U radu [3]
Slika 2. - Prikaz sistema otresanja i izdvajanja pepela u prihvat- je dato jedno istraivanje uticaja vertikalnih
nim levkovima ESI postrojenja vibracija na protok materijala u vibracion-
se moe postii sasvim suprotan efekat od efekta om levku, koje se u potpunosti oslanja na rezultate
elektrostatikog izdvajanja, to moe dovesti do istraivanja date u radu [6].
poveanja izlazne emisije estica, u odnosu propisane U sluaju levka koji vibrira sa malim pomerajima
referentne vrednosti, na izlazu ESI postrojenja. Drugi z = Zm sin t (Zm -amplituda vibracija i - kruna
efekat koji se moe javiti u VN sistemu elektroda su uestanost vibracija), mogu nastati nekoliko razliitih
sekundarni proboji i efekti povratne korone. oblika proticanja rasutog materijala zavisno od rela-
Spreavanje zaepljenja PL i izvlaenje pepela u tivne amplitude ubrzanja vibracija = Zm 2 / g ,
kombinaciji sa prethodno opisanim nainima trans- gde su g gravitaciono ubrzanje (g=10m/s) i f = /2
porta se znaajno moe potpomoi jednostavnim linearna uestanost vibracija. Za >1, dolazi do stru-
udarcima u zidove PL. Ovo je krajnje primitivan nain janja elija rasutog materijala neposredno uz zidove
koji ne mora uvek da ima pozitivan efekat. Alterna- suda, koja su posledica kretanja estica materijala
tivni nain za reavanje ovog problema je korienje na dole du vertikale zida levka i na gore u okviru
vibracionih aktuatora koji se postavljaju po obodu PL preostalog dela levka. Stojei talasi uestanosti koja
kao to je prikazano na Slici 3. je jednaka prinudne uestanosti vibracija, se pojav-
ljuju na slobodnoj povrini levka za 3.5 > >2.2, dok
2. FENOMENOLOGIJA PRANJENJA se talasi uestanosti jednake forsirane uestanosti
PRIHVATNIH LEVKOVA ESI javljaju za >5.5. Susedne oblasti estica u levku e
U radovima koji tretiraju fenomenologiju vibra- oscilovati sa faznim pomerajem, popularno nazvani
cionog pranjenja se govori o horizontalnim i ver- zavojni talasi (kink wave), za >3.5 sa kontra rot-
tikalnim vibracijama transportnih sudova iz kojih se acijom podrani u vorovima svakog talasa. U radu
izvlae sitnozrni i rasuti materijali (levkovi, bunkeri, [7] ovaj fenomen je opisan detaljno.
kontejneri i sl.). Efekat vertikalnih vibracija na protok materijala
U radovima [3-5] je pokazano da horizontalne vi- kod bunkera klinastog oblika i bunkera sa ravnim
bracije suda, u kojem je nagomilan rasuti materijal, dnom je prezentiran u radovima [8-9]. Ovo istraivanje
znaajno dovode do intenziteta pranjenja rasutog je fokusirano na pojavu strujanja elija rasutog ma-

Slika 3. - Principski prikazi transporta pepela u postrojenju ESI, (a) hidrauliki transport, (b) pneumatski
transport

91
www.savezenergeticara.rs

Tanije, geff = g [1 sin t], kada materijal os-


taje iza zidova levka, geff = 0, kada je materijal u prel-
etu i geff = b, kada ustvari sloj materijala upravo udara
u zidove levka. Ubrzanje b predstavlja ubrzanje koje
deluje na sloj materijala pri sudaru i ono je priblino
jednako razlici izmeu brzine bacanja pri udaru i slo-
bodne brzine pada sloja estica upravo pri prethod-
nom udaru, podeljenoj sa trajanjem periode udara.
U studiji [9] je pretpostavljeno da je intenzitet
pranjenja funkcija trenutne vrednosti efektivne
Slika 4. - Efekat vertikalnih vibracija i efektivnog ubr- gravitacije koja deluje na estice u sloju. U ovom
zanja na pranjenje levka modelu Suzuki i ostali, daju sugestiju za izraunavanje
trenutne vrednosti intenziteta pranjenja iz levka preko
relacije:
terijala neposredno uz nagnute ivice zidova bunkera.
5/ 2
Takoe u ovom istraivanju je pokazano da inten- W | const U b g eff Dh (4)
zitet pranjenja raste sa vibracionom uestanou pri
fiksnom nivou vibracionog ubrzanja, a da pri veim
Suzuki i ostali, su takoe ustanovili da nasipna
vrednostima ubrzanja intenzitet pranjenja znaajno
opada. gustina b zavisi od relativnog ubrzanja , i to tako da
ona raste kada je primenjena vertikalna vibracija[9].
Protok iz vertikalno oscilatornih levkova sa malim
irinama izlaznog otvora i nagibnih uglova zidova Na osnovu prethodno reenog sledi da je primen-
su prouavani u [10]. U ovim istraivanju je poka- jena pobudna uestanost oscilovanja vibracionog
zano da relativna amplituda ubrzanja i ugao nagiba levka, koja dovodi do efikasnog pranjenja rasutog,
zida levka (meren u odnosu na centralnu osu lev- uslovljena nasipnom gustinom. Za lagane i i elastino
ka), znaajno utiu na to kako se estice sabijaju ili rasute materijale (nasipna gustina manja od 500kg/m3)
mehaniki zaepljuju izlaz levka. se preporuuju relativno niske uestanosti vibracija
(750-1500 osc/min, odnosno 12.5-25Hz). Za materi-
U odsustvu vibracija, maseno pranjenje iz levka,
jale vee nasipne gustine (>500 kg/m3) preporuljive
W, je proporcionalno nasipnoj gustini rasutog materi-
uestanosti vibracija su reda veliine 1500-3000 osc/
jala neposredno na izlazu levka, b, kvadratnom kore-
nu ubrzanja gravitacije koja deluje na rasuti materijal, min, odnosno 25-50Hz. Neki dozirni ureaji (malih
g i hidraulikom preniku izlaznog otvora levka Dh dimenzija) su dimenzionisani da transportuju, odnos-
stepena 5/2: no izvlae materijal ak pri 6000 osc/min (100Hz).
Ipak, vrlo esto drugi faktori kao to su temperatura,
W | const U b g Dh 5 / 2 (1) vlanost i ostali, mogu drastino promeniti teoretske
parametre dimenzionisanja vibracionog izvlaenja.
Za predikciju intenziteta pranjenja pod uticajem
3. ELEKTROMAGNETNI AKTUATORI
vertikalnih vibracija u [9] je predloen prost model
PRIHVATNIH LEVKOVA
koji uzima u obzir dejstvo tzv. efektivne gravitacije
koja deluje na sloj rasutog materijala tokom oscilator- Elektromagnetni vibracioni aktuatori (EVA)
nog ciklusa. Poto levak osciluje, efektivna gravitacija obezbeuju jednostavnu i efikasnu kontrolu masenog
sloja materijala u levku u odnosu na njegove zidove protoka rasutih materijala. Ovi pogoni su jednostavne
geff, e se menjati u toku oscilatornog ciklusa kao: konstrukcije, kompaktni, robusni i pouzdani. Ovi
pogoni su bazirani na malim linearnim pomerajima
g eff g [1  * sin Zt ] , * d 1 (2) aktivnog dela aktuatora koji se naslanja na vibracioni
sud iz kojeg se materijal izvlai. Odsustvo prenos-
Ako je relativna amplituda ubrzanja > 1, sloj ma- nih mehanizama i rotacionih delova ine ih veoma
terijala naputa zid levka u toku jednog dela oscilator- ekonominim.
nog ciklusa i uspostavlja kontakt sa zidovima levka Na Slici 5 je prikazan elektromehaniki sistem vi-
neto kasnije. Jednainu su originalno izveli Suzuki bracionog levka. Vibracioni levak se pobuuje sa tri
i ostali[8-9], takoe ukljuujui empirijski izvedenu elektromagnetna aktuatora EVA 1-3. Sam levak je
jednainu za nasipnu gustinu materijala u funkciji od elastino oslonjen na noseu konstrukciju. U ovaj le-
relativne amplitude ubrzanja vibracija : vak se doprema izdvojeni pepeo iz talonih komora
posredstvom otresanja talonih i emisionih elektroda.
g [1  * sin Zt ] Vibracioni aktuatori se montiraju na bonim stranama
(3) pri dnu levka, u trougaonom rasporedu. Na ovaj nain
g eff 0
 celokupna mehanika konstrukcija postaje oscilatorni
yb sistem sa dve mase: jedna koju ini vibracioni levak

92
www.savezenergeticara.rs

ispunjen sa izdvojenim pepelom ija je vrednost M i samom elektromagnetnom aktuatoru, se kroz njegove
druga koju ini pokretni delovi aktuatora EVA 1-3, elastine opruge prenosi na zidove vibracionog levka
ija je ukupna masa 3m. Aktuatori su postavljeni pod (koa).
meusobnim uglom od 1200, tako da je rezultantna
horizontalna komponenta pobudne sile Fh =0, dok 4. ENERGETSKI PRETVARAI ZA
je rezultantna vertikalna komponenta pobudne sile KONTROLISANO VIBRACIONO
PRANJENJE PRIHVATNIH LEVKOVA
Fi razliita od nule, kao to pokazuje Slika 5 (a).
Na Slici 5(b) je prikazana najee koriena kon- Podesnom kontrolom pobudne sile vibracionih ak-
strukcija EVA. Kod ove konstrukcije armatura se nal- tuatora, mogue je obezbediti podeavanje amplitude
azi na aktivnoj strani, dok se pobudni namotaj (induk- vertikalnih vibracija levka i shodno tome efektivnu
tor) nalazi na reaktivnoj strani i elastino je odvojen od vrednost gravitacionog ubrzanja geff rasutog materijala
aktivnog dela. Detaljan matematiki model ovakvog koja je data relacijom (5). Drugim reima na ovaj nain
aktuatora je dat u referenci [11]. Na slici 5(c) je prika- je mogue postii intenzitet vibracionog pranjenja
zan ekvivalentni elektromehaniki model. pepela iz prihvatnog levka ESI. Na ovaj nain prihvatni
Pobuda namotaja elektromagneta EVA se konven- levak postaje potpuno kontrolabilan mehaniki osci-
lator. Za veinu vibracionih pogona ovog tipa opsezi
cionalno ostvaruje iz izvora mrenog naizmeninog
zahtevanih amplituda vibracija se kreu u opsegu
napona i polutalasnog tiristorskog ili ak diodnog
0.1g - 10g i u opsegu uestanosti 20Hz- 150Hz [12].
ispravljaa. U toku svake poluperiode, kada se ima
maksimum struje, dolazi do privlaenja armature, Primena ovakvih vibracionih levkova u kombi-
dok pri maloj struji armatura ima povratni hod , koji naciji sa energetskim pretvaraima obezbeuje jako
nastaje kao posledica rasteretnih sila u elastinim veliku fleksibilnost pranjenja PL. Kao standardni
pretvaraki elementi snage za pobudu EVA se koriste
oprugama aktuatora. Stoga je vibraciona uestanost
polutalasni i punotalasni tiristorski pretvarai, koji su
jednaka mrenoj uestanosti. Ukoliko se koriste obe
prikazani na Slici 6. Njihova upotreba podrazumeva
poluperiode (bez ispravljanja) vibraciona uestanost podeavanje tzv. vibracione irine vibracionog suda
je jednaka dvostrukoj vrednosti mrene uestanosti. (dvostruka vrednost amplitude oscilacija), odnosno
Ovi reaktivni vibracioni aktuatori mogu raditi i amplitude vibracionog ubrzanja, posredstvom fazne
sa prekidnom pulsacionom jednosmernom strujom. kontrole odnosno kontrole faznog ugla . Osnovne
Mehanika sila F, koja je posledica pulsirajue struje topologije ovih pretvaraa sa odgovarajuim talasnim
i koja je dobijena elektromehanikom konverzijom u oblicima struje i napona EVA su opisani u [13].

Slika 5. - Elektromehaniki sistem za vibracionu pobudu prihvatnog levka. (a) mehanika konstrukcija vibracionog
levka, (b) konstrukcija elektromagnetnog vibracionog aktuatora (c) elektromehaniki model vibracionog aktuatora

93
www.savezenergeticara.rs

Primena tiristorske fazne kontrole u vibracionom Iz ovih razloga se namee realizacija pretvarakog
pranjenju podrazumeva kontinualno podeavanje am- dela za pobudu EVA u prekidakoj, tranzistorskoj to-
plitude vibracija ali ne i njene uestanosti. Uestanost pologiji sa kojima je pored podeavanja amplitude
vibracija je fiksna to je posledica fiksne uestanosti mogue postii i podeavanje uestanosti vibracija.
mree. Ustvari mogue je primenom polutalasnog Unipolarni ili bipolarni strujni pobudni talas EVA
tiristorskog ispravljaa postii diskretan spektar je mogue realizovati primenom odgovarajuih to-
uestanosti vibracija 50Hz (60Hz) tj. 3000(3600) oc/ pologija koje su prikazane na Slici 7.
min, 25Hz(30Hz) tj.1500(1800) osc/min, 12.5Hz(15Hz) Topolgija koja se sastoji od dva prekidaa i dve
tj.1000(1200) osc/min,...itd., zavisno od trenutka ge- povratne diode ini osnovu unidirekcionog pretvaraa,
nerisanja impulsa u pobudnom kolu gejta tiristora. odnosno asimetrinog polumosta koji je prikazan na
Ovaj sluaj je prikazan na Slikama 6(a),(b).Upotrebom Slici 7(a). Zahtevani sinusni talasni (polutalasni) oblik
antiparalelne veze tiristora je mogue postii jedino struje EVA je mogue realizovati ovim topologijama
uestanost 100Hz(120Hz) tj. vibracije 6000(7200) osc/ ako se primeni strujna regulacija bazirana na visokof-
min, kao to prikazuju Slike 6(c),(d). rekventnoj regulaciji i praenju sinusnog referentnog
Ozbiljan problem nastaje kada usled velikog talasa podesivog trajanja, amplitude i uestanosti. Na
broja vibracionih ciklusa doe do promene krutos- ovaj nain je mogue nezavisno podeavati amplitudu i
ti elastinih elemenata EVA, odnosno do promene uestanost elektromagnetne pobudne sile EVA, a shod-
njegove rezonantne uestanosti. Treba naglasiti da no tome i intenzitet i amplitudu vibracija pogonjenog
u realnom sluaju da su dejstvu vibracionih ciklusa optereenja (vibracioni ko, dozator, vibracioni trans-
najvie izloene upravo opruge EVA. Tako naprimer, porter i sl.)
ako EVA efektivno dnevno radi 8h sa 3000osc/min, Prekidaki VF pretvara sa sinusnom referencom
tada je broj ciklusa optereenje-rastereenje, njegovih struje opisan u [11], uprkos brojnim prednostima ima
elastinih opruga oko 1.5 miliona dnevno. Ovo vodi jedan ozbiljan problem koji je posledica VF prekidanja,
ka znaajnoj degradaciji elastinih elemenata i shod- a koje uslovljava znaajne prekidake gubitke. Usled
no tome smanjenju njihove krutosti. Kao posledica VF rada postaju znaajni i gubici u magnetnom kolu
ovoga dolazi do smanjenja rezonantne uestanosti i na i namotaju EVA. Ovo znaajno redukuje efikasnost
taj nain do smanjenja amplitude vibracija pokretnog celokupnog vibracionog pogona i vrlo se esto deava
dela EVA, a zatim i do smanjenja amplitude vibracija da pomenuti gubici prevazilaze snagu koja je potrebna
vibracionog suda iz kojeg se izvlai rasuti materijal. za odravanje rezonantnog reima u sistemu pretvara-
Na ovaj nain celokupni vibracioni sistem nee raditi EVA- vibracioni ko. Ovaj nedostatak je mogue
efikasno. U cilju efikasnog rada na novoj rezonantnoj prevazii korienjem programirane strujne kontrole
uestanosti bie neophodno podeavati uestanost vi- i generisanjem trougaonog sinusnog polutalasa struje
bracija odnosno uestanosti pobudne struje EVA. EVA

Slika 6. - Tiristorski pretvarai kao regulatori pranjenja prihvatnih levaka ESI. (a) unidirekcioni tiristorski kontroler, (b)
talasni oblici pri polutalasnoj kontroli, (c) bidirekcioni tiristorski kontroler, (d) talasni oblici pri punotalasnoj kontroli

94
www.savezenergeticara.rs

programirana strujna kontrola.


Principski dijagram i nain re-
alizacije ove kontrole su detalj-
no objanjeni u referenci [13] i
odnose sa na linearni horizontal-
ni vibracioni transporter, ali se
zbog sline prirode vibracionog
optereenja mogu primeniti i u
regulaciji vertikalnih vibracija
koje se generiu na prihvatnim
levkovima postrojenja ESI.

5. PROTOTIP
KONTROLERA ZA
VIBRACIONO
PRANJENJE PRIHVAT-
NIH LEVKOVA ESI
Praktino realizovan IGBT
Slika 7. - Prekidake topologije pretvaraa za pobudu EVA; (a) asimetrini pretvara za kontrolu vibra-
polumost, (b) simetrini polumost, (c) puni most cionog pranjenja prihvatnih
levkova na ESI postrojenju, sa
Trougaonom pobudnim strujnim talasom EVA ni pripadajuim kontrolnim kolom strujne kontrole EVA
na koji nain se ne naruava reim rada vibracionog i amplitudske kontrole vibracija prihvatnih levkova je
sistema u odnosu na sluajeve sa sinusnim pobudnim prikazan blok dijagramom na Slici 8. Pretvara je re-
polutalasom struje EVA baziranim na tiristorskim i VF alizovan u laboratorijskim uslovima i iskorien je za
tranzistorskim pretvaraima [11], [13], obzirom da je dobijanje eksperimentalnih rezultata i merenja vibra-
za mehaniki sistem bitan integral kvadrata struje u cionog protoka pepela dobijenog u privatnim levko-
vremenskom intervalu dok se generie strujni impuls. vima.
Strategija strujne kontrole se bazira ustvari na kontroli IGBT pretvara se sastoji od dva energetska
intenziteta strujnog impulsa Ai = i 2 dt koji direk- pretvaraa. Jedan je ulazni AC/DC sa korekcijom
tno utie na amplitudu vibracija. Obzirom da je EVA faktora snage (PFC), dok je drugi u sutini DC/DC
dominantno induktivno optereenje primenjuje se sa pulsirajuom izlaznom strujom i on se koristi za

Slika 8. - Blok dijagram vibracione kontrole prihvatnog levka sa IGBT prekidaima

95
www.savezenergeticara.rs

pobudu induktivnog namotaja EVA. Ulazni pretvara prototipu IGBT pretvaraa i elastino oslonjenog
je kontrolisani ispravlja sa dva boost pretvaraa vibracionog koa ispunjenog silikatnim pepelom sa
i induktivnosti na AC strani. Ovaj pretvara ima postrojenja ESI.
niz prednosti u odnosu na konvencionalni boost Eksperimentalni rezultati su dobijeni za vibracione
PFC pretvara (diodni ispravlja-prekida-dioda- pobuivae razliitih rezonantnih uestanosti (40Hz-
induktivnost u DC meukolu) i detaljno je opisan u 100Hz). Rezonantna uestanost aktuatora je ustvari
[14-15]. Napon DC meukola je pri nominalnom radna uestanost vibracionog sistema. Odnos izlazne
reimu rada ovog pretvaraa u oko 400VDC. amplitude oscilacija vibracionog koa i amplitude os-
Izlazni IGBT pretvara je realizovan asimetrinim cilacija pokretnog dela aktuatora su u recipronom
tranzistorskim polumostom integrisanim u hibrid- odnosu sa vrednostima njihovih masa. Masa vibra-
ni modul (1), koji se sastoji od dva IGBT tranzis- cionog koa zajedno sa silikatnim pepeplom je iznosi-
tora Q1 , Q2 u jednoj dijagonali mosta i dve povratne la oko 2500 kg. Gustina posmatranog silikatnog pepe-
diode D1,D2 u suprotnoj dijagonali. Pobudno kolo la je iznosila oko 1000kg/m3. Rezonantna uestanost
(2) IGBT prekidaa se sastoji od dva nezavisna ka- vibracionog koa kada je on ispunjen u potpunosti sa
nala, jedan za pobudu gornjeg tranzistora (prema na- pepelom je iznosila oko 10Hz. Vibracioni ko je pod-
ponu DC meukola 400V) i donjeg tranzistora prema vrgavan vertikalnim vibracijama pod dejstvom tri vi-
energetskoj masi. Pobuda gornjeg tranzistora je re- braciona aktuatora i pripadajueg IGBT pretvaraa sa
alizovana lebdeim (floating) kolom koje podno- strujnom kontrolom EVA i amplitudsko-frekventnom
si 1200V napon i otporno je na otre naponske ivice kontrolom vibracija.
( dv / dt ). Kontrolno kolo (3), ukljuujui strujnu i
Na Slici 9 su prikazani eksperimentalni rezultati
vibracionu kontrolu PL, je bazirano na industrijskom
amplitudske kontrole ubrzanja vibracionog koa, i to
DSP kontroleru. U njemu su primenjeni algoritmi stru-
za dva sluaja: kada je zadata vrednost amplitude ubr-
jne kontrole EVA, ali i praenje rezonantne uestanosti
zanja iznosila Amref 1 = 2 g , kao to pokazuju snimci
mehanikog dela sistema, amplitudska i frekventna kon-
na Slikama 9(a) i 9(b) i Amref 2 = 0.5 g kao to poka-
trola vibracija, kao i niz implementiranih statusa i alarma
ime je omoguen napredan rad za korisnika. DSP kon- zuju snimci na Slikama 9(c) i 9(d). Signal ubrzanja je
troler kao i sva merna kola su galvanski izolovana op- dobijen na izlazu transmitera ubrzanja, odnosno na-
tokaplerima (4) od energetskog dela IGBT pretvaraa. kon filtriranja izvornog signala. Inae je izvorni signal
Trenutna vrednost struje EVA se meri strujnim senzo- zbog postojanja niza vibracionih modova mehanikog
rom LEM (5). Pranjenje elektrolita u DC meukolu je sistema bogat viim harmonicima od kojih je domi-
obezbeeno sa otpornikom Rb i tranzistorom Q3 koji nantan i ujedno koristan onaj koji ima uestanost
je kontrolisan naponskim monitorom(6) sa ugraenim 40Hz.
histerezisom. Naponski monitor osmatra napon DC Pored signala ubrzanja na osciloskopskim snim-
meukola Vs i poredi ga sa zadatim pragom Vtrip i na cima je prikazan i relativni pomeraj r [mm] izmeu
osnovu poreenja ukljuuje tranzistor Q3 . Prekostru- pokretnog dela EVA i vibracionog koa, za oba sluaja.
jna zatita i zatita od preoptereenja su realizovane U oba sluaja je ostvaren rezonantni reim EVA to
u kolu strujne zatite (7). Primenjen je interventni se vidi na osciloskopskim snimcima poto su trenutci
sistem zatite. Pod normalnim uslovima, struja EVA je kada se generiu strujni impulsi EVA u sinhronizaciji
programirana kontrolerom. U sluaju direktnog krat- sa prolaskom relativnog pomeraja kroz nultu vred-
kog spoja postaje aktivno kolo prekostrujne zatite. U nost. U tim trenutcima je maksimalna brzina pokret-
sluaju preoptereenja i na osnovu merenja intenziteta nog dela aktuatora, a to znai da je potrebno dodati
strujnog impulsa Ai = i 2 dt preoptereenja aktivira malo energije mehanikom sistemu da bi se on odrao
se kolo za zatitu od preoptereenja. Merenje izlaznog u stanju intenzivnog oscilovanja. Drugim reima tada
pomeraja pokretnog dela (pokretne kotve) EVA i de- se samo savlauju mehaniki gubici. Pri ovim uslo-
tekcija njegovih prolazaka kroz ravnoteni poloaj je vima su ostvareni koeficijenti reima IGBT prekidaa
ostvareno bezkontaktnim induktivnim senzorom (8), Q1 i Q2 od 1=10% (za sluaj kada je Amref 1 = 2 g ),
radnog opsega pomeraja 10mm i frekventnog opsega odnosno 2=5% (za sluaj kada je Amref 2 = 0.5 g ).
0-1kHz. Signal sa ovog senzora je posredstvom elek- Perioda pobudnih impulsa je iznosila 25ms (pobudna
tronskog transmitera (9) normalizovan na standardni uestanost 40Hz). Na osciloskopskim snimcima datim
industrijski naponski opseg 0-10V. Vibraciono ubrzan- na Slikama 9(b) i 9(d) su prikazani talasni oblici struje
je prihvatnog levka se meri induktivnim LVDT sen- i napona EVA pri prethodno razmatranim uslovima.
zorom ubrzanja (10), tipa B12/500 HBM , za opseg Na Slici 10 su prikazani eksperimentalni rezultati
ubrzanja 0 10g , frekventnog opsega 0 200Hz . frekventne kontrole EVA i njen uticaj na izlaznu am-
Signal sa ovog senzora je posredstvom transmitera (11) plitudu ubrzanja vibracionog koa.
normalizovan na industrijski naponski opseg 0-10V.
Na Slici 11(a) su prikazani talasni oblici vibra-
6. EKSPERIMENTALNI REZULTATI cionog ubrzanja posmatranog koa i struje EVA, i
to za sluaj kada uestanost pobudne struje EVA tj.
U ovom poglavlju e biti predstavljeni neki eks- f p = 100 Hz odstupa od njegove mehanike rezo-
perimentalni rezultati dobijeni na laboratorijskom nantne uestanosti f r = 100.4 Hz . Pri ovim uslovima

96
www.savezenergeticara.rs

njenoj trenutnoj vrednosti stru-


je, je odrana amplituda ubr-
zanja kao u prethodnom sluaju.
Maksimalna trenutna vrednost
trougaone struje EVA je smanje-
na na 6A ali je smanjeno i njeno
trajanje na 3ms. Iz ovih talasnih
oblika se upravo vidi povoljnost
praenja i odravanja rezonant-
nog reima EVA.
Obzirom da su elastini el-
ementi EVA jako napregnuti
tokom rada esto dolazi do
njihove degradacije i sman-
jenja njihove krutosti. Ovim
dolazi do smanjenja rezonantne
uestanosti, odnosno do opadan-
ja amplitude relativnog pomer-
aja r [mm], a samim tim i
do smanjenja amplitude vibra-
cionog ubrzanja i naruavanja
efikasnog reima celokupnog
mehanikog sistema. Kompen-
zovanje uticaja starenja i
degradacije opruga je mogue
Slika 9. - Kontrola amplitude ubrzanja vibracionog koa;rezonantna postii frekventnom kontrolom
uestanost mehanikog sistema 10Hz,rezonantna uestanost aktuatora IGBT pretvaraa za pobudu
fp =40Hz; osciloskopski snimci filtriranog signala ubrzanja vibracionog EVA slino kao u prethodnom
koa (CH1), relativnog pomeraja pokretnog dela EVA(CH2), struje i napo- sluaju.
na EVA pri (a), (b)-koeficijentu radnog reima 1=10%, (c),(d)-koeficijentu
radnog reima 2 =5%. Na Slici 11 su dati eksperi-
mentalni rezultati koji pokazuju
uticaj uestanosti oscilacija i relativne amplitude ubr-
je uspostavljena amplituda ubrzanja od 1g . Maksi- zanja vibracionog koa na relativni intenzitet pranjenja
malna vrednost trougaone struje EVA je iznosila oko W / W (odnos brzine pranjenja oscilujueg koa- W
0
7A, dok je njeno trajanje iznosilo 4ms. i intenziteta pranjenja- W0 , kada on miruje). Vibra-
Na Slici 11(b) su prikazani isti talasni oblici kao cioni ko je punjen silikatnim pepelom dobijenim sa
u prethodnom sluaju ali pri uspostavljenom i trajno jednog tipinog postrojenja ESI.
odranom rezonantnom reimu, odnosno pri jednako- Ispitivan je uticaj vibracija koa u opsegu
sti pobudne i mehanike rezonantne uestanosti. Pri uestanosti 40Hz-100Hz i u opsegu relativnih ubrzanja
promeni pobudne uestanosti, odnosu postignutom 0-2g. Za razne uestanosti vibracija koa su korieni
mehanikom rezonantnom reimu EVA i pri sma- odgovarajui aktuatori. Amplitudska i frekventna
kontrola aktuatora su ostva-
rene iz predstavljenog IGBT
pretvaraa sa programiranom
strujnom kontrolom EVA,
odnosno amplitudskom i
frekventnom kontrolom
pobudne struje.
Sa Slike 11 se uoava da
za uestanost oscilovanja vi-
bracionog koa 40Hz i 50Hz
nema efekta poveanja rela-
tivnog intenziteta pranjenja.
ak naprotiv sa poveanjem
Slika 10. - Frekventna kontrola EVA i njen uticaj na odravanje amplitude amplitude ubrzanja inten-
vibracija; (a)-pobudna uestanost struje EVA(100Hz) razliita od mehanike zitet pranjenja se smanjuje.
rezonantne uestanosti EVA (100.4Hz), (b)-uspostavljen rezonantni reim EVA Za uestanost oscilovanja od
(pobudna uestanost struje i mehanika rezonantna uestanost EVA jednake). 60Hz, skoro da uticaja i nema.

97
www.savezenergeticara.rs

Pored poveanja intenziteta vibracionog


pranjenja uticaj kontrolisanih vibracija se ogleda i
u spreavanju lepljenja rasutog materijala po obodu
na zidovima prihvatnog levka kao i na spreavanju
zaepljenja i smanjenog protoka na izlazu levka,
ime se dodatno utie na efikasnost izvlaenja pepe-
la bilo da se radi o pneumatskom ili hidraulikom
sistemu transporta pepela sa postrojenja ESI.

ZAHVALNICA
Rezultati dobijeni u ovom istraivanju su ost-
vareni na Projektu Tehnolokog Razvoja TR33022
Integrisani sistemi za uklanjanje tetnih sastojaka
Slika 11. - Eksperimentalno dobijene zavisnosti rela- dima i razvoj tehnologija za realizaciju termoelek-
tivnog intenziteta pranjenja vibracionog koa od rela- trana i energana bez aerozagaenja, koje finansira
tivne amplitude ubrzanja, sa uestanosti vibracija kao
parametrom Ministarstvo Prosvete i Nauke Republike Srbije u
periodu 2011-2014.
Za vee uestanosti oscilacija 80Hz i 100Hz, uticaj
postaje izraen, naroito pri uestanosti 100Hz, kada je LITERATURA
mogue postii poveanje intenziteta pranjenja za oko
12%. Takoe, ovom uticaju na intenzitet pranjenja, [1] U.Chowdhury, K.D.Yadav, L.D.Sahoo, Dael-
treba dodati i dodatno povoljno dejstvo vibracija EVA ing With ESP Ash Evacuation Problems-Ex-
na vibracioni ko, koje se ogleda u spreavanju nalepa periances at Dadri&Talcher Kanhina. LINK:
pepela po bonim zidovima levka kao i spreavanje http://indianpowerstations.org/Presentations%20
zaepljenja izlaznog otvora levka, tako da je ukupni Made%20at%20IPS-2012/Day-2%20at%20
uticaj na celokupno izvlaenje pepela iz levka, bilo PMI,NTPC,%20NOIDA,UP/Aurbindo%20Hall/
da se radi o pneumatskom ili hidraulinom sistemu, Session-12%20Challenges%20of%20Struc-
veoma znaajan. tures,%20Handling%20&%20Storage/Paper%20
3%20ESP%20Ash%20Evacuation.pdf
7. ZAKLJUAK [2] D.Kneevi, Odlaganje industrijskog otpada,
LINK:http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/
U radu je predstavljeno jedno mogue reenje VI%20semestar/Odlaganje%20industrijskog%20
prototipa IGBT pretvaraa za pobudu vibracionih ak- otpada/Predavanja/1.%20Uvod.pdf
tuatora koji se koriste kao sredstvo za kontrolisano [3] http://www.scribd.com/doc/123138704/Pneumats-
pranjenje prihvatnih levkova na postrojenjima ESI. ki-transport
Vibracioni aktuatori sa tiristorskom faznom kontro-
lom obezbeuju amplitudsku kontrolu vibracionog [4] M. L. Hunt, R. C. Weathers, A. T. Lee, C. E. Bren-
pranjenja, ali ih nije mogue koristiti u frekvent- nen, and C. R. Wassgren, Effects of horizontal
noj kontroli obzirom da su oni sinhronisani na na- vibration on hopper flows of granular materials,
pojnu mreu koja je fiksne uestanosti. Tranzistorski Physics of Fluids , Vol.11,No.68 , 1999.
pretvaraima je obezbeena kako amplitudska tako [5] A.R. Reed, C.H. Duffell, A review of hopper dis-
i frekventna kontrola vibracionog pranjenja PL-a. charge aids, Bulk Solids Handling, Vol. 3, No.1,
Pri ovome je mogue postii optimalno upravljanje 1983, pp.149156.
obzirom na uestanost oscilacija i postizanje relativne [6] C.R.Wassgren, M.L.Hunt, P.J.Freese, J.Palamara
amplitude vibracionog ubrzanja. Uticaj frekventne and C.E.Brennen, Effect of vertical vibration on
kontrole je posebno znaajan sa stanovita energetske hopper flows of granular material, Physics of Flu-
efikasnosti, obzirom da je mogue uspostaviti i odrati ids, Vol.14, No.10, pp.3439-3448, October 2002.
rezonantni reim vibracionog aktuatora, u kojem se [7] C. R. Wassgren, C. E. Brennen, and M. L. Hunt,
ima relativno mala potronja s obzirom na ostvareni Vertical vibration of a deep bed of granular mate-
pomeraj. Takoe je ovim nainom kontrole mogue rial in a container, Journal of Applied Mechan-
kompenzovati uticaj starenja i degradacije elastinih ics, Vol.63, 1996, pp.712-719
elemenata, obzirom da su oni izloeni intenzivnim vi-
bracijama u duem vremenskom periodu. Eksperimen- [8] H. Takahashi, A. Suzuki, and T. Tanaka, Behav-
talno je ustanovljeno da se uestanosti vibracija koa, ior of a particle bed in the field of vibration. I.
u kome se nalazi pepeo dobijen sa jednog tipinog ESI Analysis of particle motion in a vibrating vessel,
postrojenja, koje imaju efekat na poveanje vibracion- Powder Technology, Vol.2, No.65, 1968.
og pranjenja u odreenom procentu, kreu u opsegu [9] A. Suzuki, H. Takahashi, and T. Tanaka, Behavior
60Hz-100Hz. Pri ovome mogue je postii 12% bolji of a particle bed in the field of vibration. II. Flow
protok rasutog materijala pri uestanosti 100Hz. of particles through slits in the bottom of a vi-

98
www.savezenergeticara.rs

brating vessel, Powder Technology, Vol.2, No.72,


1968.
[10] K. Lindemann and P. Dimon, Two-dimensional
granular flow in a vibrated small-angle funnel,
Physics Revue, Phys. Rev. E Stat Phys Plasmas
Fluids Related Interdisciplinary Topics, 2000
Oct, 62(4 Pt B), pp.5420-5431.
[11] Z.Despotovic and Z.Stojiljkovic, Power Con-
verter Control Circuits for Two-Mass Vibratory
Conveying System with Electromagnetic Drive:
Simulations and Experimental Results, IEEE
Transations on Industrial Electronics, Vol.54, Is-
sue I, February 2007, pp.453-466.
[12] M.A. Parameswaran and S.Ganapahy, Vibra-
tory Conveying-Analysis and Design: A Review,
Mechanism and Machine Theory, Vol.14, No. 2,
pp. 89-97, April 1979.
[13] . V. Despotovi , A. I. Ribi, V.Sinik , Power
Current Control of a Resonant Vibratory Con-
veyor Having Electromagnetic Drive, Journal of
Power Electronics, Vol.12, No4, July 2012.
[14] R.Martinez and P.N.Enjeti, A High Performance
Single Phase Rectifier with Input Power Fac-
tor Correction, IEEE Trans. Power Electron. ,
Vol.11, No.2, pp.311-317, Mar. 1996.
[15] A. Ferrari de Souza and I. Barbi, A New ZVS-
PWM Unity Power Factor Rectifier with Re-
duced Conduction Losses, IEEE Trans. Power
Electron. , Vol.10, No.6, pp.746-752,

99
www.savezenergeticara.rs

, ,

UDC: 601.315.24



, , .
,
, ,
, .
,
,
.
, , .
: , , ,

MEASUREMENT OF ZERO AND INTERMEDIATE CAPACITANCE CABLES


AND AIR DUCTS

ABSTRACT
The problem of measuring capacitive current in the process of setting ground fault protection,
especially in the isolated network, assumes a very important role. The manufacturer cable catalogues
mention the value of the drive capacitance of cables and overhead lines, and usually contain no in-
formation about the zero capacitance, which of key significance for checking the value of the ground
fault current. Using measurement methods that will be discussed in this paper, the value of zero ca-
pacitance, as well as the capacitance value between the phases, can be established, and thus the scale
of the ground fault current can be determined.
The application is up to date, and applicable to isolated as well as the networks grounded through
an impedance
Keywords: capacitance, cable, zero, intermediate

1.0. ,



,
,
,
.
.
, ,
() ,
, , ,
, , , ,
, . .

100
www.savezenergeticara.rs

, .

,
. ,
.
2.0. tg ,
,
, -
, ,
( )
.
, 3
35/6kV , 8VA,
. Yd
.

, 46
. ,
.
Cpog = C0 + 3 Cmf (1)
,
: .
Cpog 1 1
U 1
C0 ako je Z ;Z ; > C
I ZC ZZ 2SfZ
Cmf
I

2SfU

1. -
, :

IH
CH
Cmf Cmf 3Cmf 2SfU

IL
3Cmf CL
2SfU


3Cmf f
Cmf
I HL
2. - C HL 
- 2ZfU

101
www.savezenergeticara.rs

CHL

R CHL

T CH CL

CH CL

3. -

C HL I CHL IHL
I

CH CL U ~ CH CL
U ~ IH
mA

mA 6. - -
(CL)

4. - CH = 2 x 10-9F = 2nF

CL = 5 x 10-9F = 5nF
CHL = 4 x 10-9F = 4nF
C HL I

(R,S,T).

CH CL
IL ~ U 3.0.


7
mA
ICR,
CR.
1 U I CR
5. - Z CR ; > CR 
ZC R I CR 2SfU
(CL)

CS i CT ,
35/6 kV 8VA, , Yd ,
: Cmf

102
www.savezenergeticara.rs

. ( )
S T CS C m RT
i CT .
CS i CT.
R S T
Cmf C m RS C m ST
R C mf S C mf T
CR CS CT
CS CT
U ~
CR
U ~ mA
IC R
9. -
mA


7. - (CR)
(3 5) * 10-9F/km = > (3 5) * nF/km,

6kV- EpN,
, (300350)nF/km.
, :
Ic = 3Ufcl [A]
. .
je
Uf [V]
R S T [Hz]
c [nF/km]
l , [km]
Cekv :
~ I 1
I C | U l l > A@ 
7
1
e I C | U l l > A@
350
mA
je
Ul [V]
8. -
l , [km]
(Cekv)

,
1 I ,
Z ekv Cekv 
ZCekv 2SfU , ,

I I I .
Cekv | 3C C 
2SfU 2SfU * 3 6SfU

.
, ao je
,
. ,

103
www.savezenergeticara.rs

,
.


.

4.0.



.
,
.

,
.

,
, .


.



.

5.0.
[1] ., ., .:

, , 2005.
[2] ees.etf.bg.ac.rs/predmet.php?Id=31

[3] .:
,

104
www.savezenergeticara.rs

Suzana KOSTIC
Electrical Engineering Institute Nikola Tesla, Belgrade, Serbia

UDC: 621.317.31.003

The Methodology for Determining Allowable


Costs and Regulated Prices of Electricity
ABSTRACT
A methodology for determining allowable costs are based on price control mechanism of electricity
by the method of regulation cost plus , which determines the maximum amount of revenues in the
regulatory period, and the price of electricity which provides coverage of eligible costs and return on
investment. This price provides short-term and long-term security of supply (sustainable development
system). In Serbia, the process of (de)regulation in the electricity market, started in January 2013.
year. Also, the regulated prices for electricity are determined using the cost plus .
Keywords: price controls, the method of cost plus, the maximum allowed revenue, regulated
electricity prices, (de)regulation of the electricity market.

METODOLOGIJA ZA UTVRIVANJE DOZVOLJENIH TROKOVA I REGULISANIH


CENA ELEKTRINE ENERGIJE

SAETAK
Metodologija za utvrivanje dozvoljenih trokova se bazira na mehanizmu kontrole cene elektrine
energije primenom metode regulacije trokovi plus, kojom se odreuje maksimalna visina prihoda u
regulatornom periodu, odnosno cena elektrine energije kojom se obezbeuje pokrivanje opravdanih
trokova poslovanja i prinos na investicije. Takva cena obezbeuje kratkoronu i dugoronu sigurnost
snabdevanja (odrivi razvoj sistema). U Srbiji, proces (de)regulacije na tritu elektrine energije,
zapoeo je u januaru 2013. godine. Takoe, regulisane cene za elektrinu energiju se odreuju meto-
dom trokovi plus.
Kljune rei: kontrola cena, metoda trokovi plus, maksimalno odobreni prihod, regulisane cene
elektrine energije, (de)regulacija trita elektrine energije.

1. UVOD Prelazak na trino privreivanje dovodi do


znaajnog porasta cena energije, to je dovelo do racio-
P oetkom 1990-tih zapoinje i liberalizacija trita
elektrine energije prvo u SAD-u, a zatim su taj
proces sledele i zemlje EU, kao i druge razvijene
nalnijeg korienja energije i smanjenja energetske
intenzivnosti u industrijskom sektoru. Na smanjenje
energetske intenzivnosti utie, kako poveanje ener-
drave [1]. Zemlje u tranziciji su prvo zapoele pro- getske efikasnosti, tako i strukturne promene u sektoru
ces restrukturisanja elektroprivrednih preduzea i reg- industrije, na nain da se sve vie smanjuje udeo teke
ulaciju cena elektrine energije, a zatim i privatizaciju industrije na raun poveanja uea preraivake in-
pojedinih restrukturisanih preduzea. Proces restruk- dustrije. Jedan od osnovnih temelja efikasnosti trine
turisanja jedinstvenog elektroprivrednog preduzea ekonomije u zemljama u kojima investira Evropska
se realizuje razdvajanjem po vertikali, posmatrajui banka za obnovu i razvoj (EBRD) jeste odriv en-
smer od proizvodnje energije do snabdevanja krajnjih ergetski sektor [2] i [3]. Za ostvarenje najvanijih
potroaa. ciljeva definisani su bazni principi koje su propisali

105
www.savezenergeticara.rs

i podrali: Svetska banka (WB)1, Organizacija za na smanjenje industrijske proizvodnje u ener-


ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Meunarodna getski intenzivnim granama (eliane, proiz-
agencija za energetiku (IEA)2, Evropska unija (EU), vodnja aluminijuma i teka industrija). Uslovi
Azijska banka za razvoj (ABD)3, kao i regionalna i liberalnog trita upuuju potroae na tednju
nacionalna regulaciona tela (regulatori). Jedan od os- energije i poveanje energetske efikasnosti,
novnih temelja efikasnosti trine ekonomije u zeml- bilo unapreenjem rada postojeih postrojenja,
jama u kojima investira Evropska banka za obnovu i bilo nabavkom novih i energetski efikasnijih
razvoj (EBRD) jeste odriv energetski sektor. Za ost- tehnologija. Tu priliku dodatno imaju zemlje u
varenje najvanijih ciljeva definisani su bazni principi tranziciji koje tek obnavljaju svoju desetkovanu
koje su propisali i podrali: Svetska banka (WB)4, Or- industriju u prvim godinama tranzicije.
ganizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)5, Kada je re o metodologijama koje se primen-
Meunarodna agencija za energetiku (IEA)6, Evrop- juju za obraun regulisanih cena elektrine energije,
ska unija (EU), Azijska banka za razvoj (ABD)7, kao dve najzastupljenije na svetskom nivou su Cost plus i
i regionalna i nacionalna regulaciona tela (regulatori). Priced-based regulation (PBR), [1] i [3]. Zbog jednos-
Od deset navedenih baznih principa [4] za efikasnost tavnosti metode Cost plus, ona je primenjena u veini
reformi elektroenergetskog sektora, ovde se navode tranzicionih zemalja. Takoe, pomenuta metoda se
samo oni koji su relevantni za odreivanje cena primenjuje i u naoj zemlji u formi obrauna maksi-
elektrine energije: malno odobrenog prihoda, [5], [6], [7] i [8].
1) Komercijalizacija i korporatizacija elektro-
2. METODOLOGIJA ZA UTVRIVANJE
energetskog sektora. Pre privatizacije ener- REGULISANIH CENA ELEKTRINE
getskog sektora treba restrukturisati energetska ENERGIJE
preduzea po odgovarajuim celinama. Takoe,
potrebno je propisati i proceniti trokove proiz- Iako postoji veliki broj razliitih regulatornih
vodnje i usluga po restukturisanim celinama, pa reima, svi oni se mogu svesti na dve osnovne metod-
na osnovu toga utvrditi i propisati regulisane ologije za utvrivanje regulisanih cena elektrine en-
cene energije, kako ukupne, tako i po sastavnim ergije koje imaju najiru primenu na globalnom nivou,
komponentama trokova. [1] i [3]:
2) Podeavanje cena i tarifa na osnovu principa 1) Cost plus odnosno Cost of Service regulation
povraaja trokova i poveanja efikasnosti elek- (COSR) metoda odreivanja dozvoljenih
troenergetskog sektora. Da bi se stvorio odriv (priznatih) trokova (Cost plus) odnosno kompo-
energetski sektor mora biti obezbeen povraaj nenti maksimalno odobrenog prihoda (Revenue
nastalih trokova, bez obzira ko je vlasnik elek- requirement), na osnovu registrovaih trokova
troprivrednih preduzea (drava ili privatni sek- za period poslednje(ih) godine(a) ukljuujui i
tor). Poto je ovaj sektor kapitalno intenzivan, povraaj uloenih sredstava;
tarife treba da budu tako podeene da se obez- 2) Performance-based regulation (PBR) ili regu-
bedi povraaj trokova ulaganja, trokova amor- lacija zasnovana na proceni performansi koja
tizacije i operativnih trokova. se alternativno naziva i RPI-X (skraenica od
Price-cap regulation) i
3) Promocija i podrka tednji energije i poveanju
energetske efikasnosti. Prevelika potronja en- Za primenu bilo koje od navedenih metodologi-
ergije kroz energetski intenzivne tehnologije ja najvaniji je postupak za odreivanje povraaja
i procese najvie je izraena u tranzicionim uloenog kapitala, pa se i to pitanje ovde posebno
razmatra.
zemljama pogotovu ako su one bogate ener-
gentima kao to su to zemlje CIS-a8. Uvoenje Prethodno navedene regulatorne strukture za
ekonomskih cena energije najvie je uticalo definisanje cena u energetskom sektoru imaju tri
zajednika koraka:
1) prevoenje trokova u doputene trokove (mak-
simalno odobreni prihod), zatim
1
World Bank (WB).
2
International Energy Agency (IEA). 2) preraunavanje doputenih trokova (maksi-
3
Asian Development Bank (ABD). malno odobrenog prihoda) u tarife i regulisane
4
World Bank (WB). cene, kao i
5
Organisation for Economic Co-operation and Development 3) promena tarifa nakon odreenog vremenskog
(OECD). perioda koji je unapred definisan.
6
International Energy Agency (IEA).
7
Asian Development Bank (ADB). Dobro dizajnirana metodologija transformisanja
8
CIS je skraenica od engleskih rei: Commonwealth of Inde- tipinih (dozvoljenih, doputenih) trokova u regu-
pendent States i obuhvata zemlje biveg Sovjetskog Saveza lisane cene je proces koji obuhvata pet koraka:
koju ine: Sovjetske republike (izuzev Baltikih drava):
Rusija, Belorusija, Ukrajina, Armenija, Azerbejdan, Jer- 1) odreivanje maksimalno odobrenog prihoda
menija, Kazahstan, Kirgizija, Moldavija, Tadikistan, Turk- (revenue requirement) odnosno doputenih
menistan i Uzbekistan. trokova (cost plus);

106
www.savezenergeticara.rs

2) definisanje funkcionalnih trokova tj. preduzea kapitalnoj strukturi preduzea tj. na relativnoj propor-
rasporeuju poznate i merljive trokove na ciji sopstvenog i pozajmljenog kapitala u preduzeu.
glavne funkcionalne celine: proizvodnja, pre- Stopu povraaja (WACC) treba pomnoiti sa neto
nos, distribucija, prodaja na malo i sl.; vrednou osnovnih sredstava uveanu za neto obrtna
3) klasifikacija trokova na fiksne i varijabilne kom- sredstva (RB) i tako dobiti povraaj na uloeni kapital
ponente, kao i specifine potroake trokove (return on capital ROC).
(kao to su trokovi brojila); U skladu sa napred izloenim komponentama doz-
4) alokacija trokova izmeu unapred definisanih voljenih ukupnih godinjih trokova (trokovi plus)
potroakih klasa: industrija, domainstva i ko- ili alternativno maksimalno odobrenog prihoda (odo-
mercijalni potroai; breni prihodi), formula za izraunavanje regulisane
5) utvrivanje mera i tarifa korienjem razliitih cene za elektrinu energiju data je u sledeem izrazu,
determinanti rauna, regulisane cene se [1]:
izraunavaju za svaku potroaku klasu.
TC = O + M + A + T + D + WACC RB (1)
Uobiajeno je da se ukupni godinji trokovi
dekomponuju na dva dela: gde su:
- varijabilni i fiksni trokovi, ili TC, skraenica od total cost ukupni doputeni
- direktni i indirektni trokovi. godinji trokovi;
Prva klasifikacija i odgovarajua kvantifikacija is- O, skraenica od operate operativni trokovi,
tih je korisna kada treba odrediti marginalne trokove trokovi nabavke primarnih energenata (ugalj, gas i
proizvodnje, odnosno minimalnu cenu energije, npr. u nafta) i trokovi za zaposlene;
nonim satima kada vae cene po nioj tarifi. M, skraenica od maintenance trokovi
Druga klasifikacija je pogodna za odreivanje tekueg odravanja;
cena za razliite kategorije potroaa: industrija, A, skraenica od administation administra-
domainstva i komericijalni potroai. tivni trokovi,
U nastavku e biti predstavljene samo najpoznati- T, skraenica od tax porezi;
ja metodologija: Cost plus (sa njenom varijantom D, skraenica od depreciation trokovi amor-
COSR). tizacije;
WACC, skraenica od weighted average cost of
2.1. Metodologija Cost plus odnosno Revenue capital stopa povraaja predstavlja prosene pon-
requirement derisane trokove kapitala; i
Maksimalno odobreni prihod tzv. Revenue require- RB, skraenica od rate base neto vrednost os-
ment [1] predstavlja sumu dozvoljenih operativnih novnih sredstava uveana za neto obrtna sredstva.
izdataka i dozvoljenih kaptalnih izdataka. Ovaj me- Jedna od varijanti ove metodologije jeste i tradi-
tod, pored pokria operativnih trokova obezbeuje i cionalni ameriki regulatorni pristup Cost of Service
povraaj na neotpisanu vrednost kapitalne investici- regulation (COSR) koji spaja metod Revenue re-
je, pa se ova metoda zbog toga naziva i Cost plus tj. quirement sa metodom Cost of Service u kome su
trokovi plus. regulisane cene zasnovane na istorijskim trokovima
Operativni izdaci se odnose na one koji su neo- uveanim za poznate i merljive promene, i jo za
phodni da bi obezbedili neprekidnost u pruanju us- povraaj na neto vrednost sredstava preduzea.
luga i/ili proizvodnji proizvoda tj. trokovi koji nas- Stopa povraaja predstavlja ponderisane prosene
taju u vezi sa direktnim radom kada sistem proizvodi trokove kapitala (WACC) i zasnovana je na trokovima
i isporuuje energiju. Oni obuhvataju: operativne i duga (kamata koja se plaa na pozajmljeni kapital) i
trokove tekueg odravanja (O&M), administrativne fer povraaju na sopstveni kapital preduzea (ROE10).
trokove (A), trokove svih taksi (T) i trokove amor- Proces utvrivanja regulacionih mera i tarifa zahteva
tizacije (D). da se prvo utvrde trokovi regulisanih preduzea (gas-
Kapitalni (godinji) izdaci ukljuuju povraaj na ovoda, preduzea za proizvodnju elektrine energije,
neotpisanu vrednost osnovnih srestava (RB) uveanu preduzea za prenos elektrine energije ili preduzea
za neto obrtna sredstva9 koja predstavljaju viak obrtne za distribuciju elektrine energije) koji nastaju kao
imovine nad kratkoronim obavezama (tj. iznos novca posledica obavljanja uobiajenih poslovnih aktivnos-
neophodan za svakodnevno funkcionisanje preduzea ti. Ovi trokovi ukljuuju:
u smislu plaanja rauna). - zarade radnika,
Stopa povraaja predstavlja prosene ponderisane - trokove goriva (samo kod preduzea za proiz-
trokove kapitala preduzea (WACC) i bazira se na vodnju elektrine energije),

9
Na engleskom: Working Capital (WC). 10
Return on equity (ROE).

107
www.savezenergeticara.rs

- operativne i trokove tekueg odravanja, 3. PRINCIPI REGULACIJE CENA


- neto obrtna sredstva (gotovinska sredstva koja ELEKTRINE ENERGIJE U SRBIJI
su preduzeu neophodna za svakodnevne izdatke
tzv. working capital), Regulacija cena, odnosno tarifni sistem, predstav-
- trokove taksi i lja mono sredstvo koje moe znaajno da utie na
- fer povraaj na neto vrednost sredstava obim i nain korienja energije, ukljuujui tednju
preduzea. i poveanje energetske efikasnosti. Osnovni princip
na kome se zasnivaju tarifni sistemi jeste da kupci
Jednom izmereni trokovi regulisanih preduzea, elektrine energije ili korisnici prenosnog i distribu-
alociraju se izmeu razliitih kategorija potroaa: in- tivnog sistema, isporuenu energiju i/ili pruenu us-
dustrija, domainstva i komericijalni potroai. Zatim lugu plaaju proporcionalno trokovima koji nastaju
se za svaku od ovih grupa utvruju razliite strukturne u sistemu (zavisno od mesta prikljuenja na sistem,
norme koje su zasnovane na razliitim cenovnim prin- koliine i naina potronje elektrine energije).
cipima tzv. tarifiranje. Poetni princip regulacije cena je da elektroener-
2.2. Kako odrediti stopu povraaja na kapital? getsko preduzee treba da ima, svake godine, odreeni
nivo prihoda (tzv. maksimalno odobreni prihod
Za primenu bilo koje od dve napred navedene met- MOP), kojim se obezbeuje pokrivanje opravdanih
odologije je vaan postupak za odreivanje povraaja racionalnih trokova (operativni trokovi i amortizaci-
uloenog investicionog kapitala, pa se to pitanje ovde ja) i odgovarajui prihod na regulisana sredstva (prof-
posebno razmatra. it) u cilju investiranja i dugoronog obezbeivanja
Stopa povraaja predstavlja ponderisane prosene dovoljno energije kupcima. To vai za sve delatnosti
trokove kapitala (WACC) i zasnovana je na procentu- u sistemu: proizvodnju i nabavku energije, prenos,
alnoj kapitalnoj strukturi duga i sopstvenog kapitala, distribuciju i javno snabdevanje. Za obavljanje ener-
getskih delatnosti, ova preduzea ne treba da imaju
kao i na trokovima duga (kamata koja se plaa na po-
druge prihode osim prihode od kupaca energije i ener-
zajmljeni kapital) i fer povraaju na sopstveni kapital
getskih usluga. Ako su raspoloivim regulisanim sred-
preduzea (ROE). stvima ostvarili dodatne (ostale) prihode, za toliko se
Stopa povraaja na sopstveni kapital preduzea umanjuje MOP, tj. trokovi koji se prenose na kupce
(ROE) se u razvijenim zemljama utvruje na jedan od elektrine energije, [5].
sledea tri naina: Diskontovani novani tok (DCF)11, U sledeem koraku, tarifnim sistemom se utvruje
Model kapitalnih ulaganja (CAPM)12, [1] i Risk Pre- kako e odobreni prihod najpravinije da se raspodeli
mium Model (RPM). na kupce energije i usluga, po kategorijama (ukljuujui
Meutim, tekoe kod utvrivanja ROE na jedan naponske nivoe) i grupama, kao i po tarifnim elemen-
od prethodno tri navedena naina u zemljama u tran- tima (energija, snaga, naknada za merno mesto).
ziciji se javlja iz sledeih razloga: nedostatak finansij- Energetske i neenergetske delatnosti koje se obav-
skih podataka i nerazvijeno trite kapitala. ljaju u istom energetskom subjektu, moraju biti razd-
U ovim sluajevima reenje jeste korienje in- vojene (slika 1) po pravilima utvrenim Zakonom.
ternacionalnih podataka za procenu povraaja, pore- Ovo razdvajanje se vri u cilju izbegavanja preli-
dei sline regulatorne reime u smislu tipa regulacije vanja trokova, ukljuujui i prelivanja trokova na
(PBR, Cost plus ili njihove varijante). Ako se regula- kupce energije, do koga bi moglo doi ukoliko ener-
tor obavee da specificiranu WACC izvede na osnovu getsko preduzee obavlja i neenergetske delatnosti.
internacionalnih podataka za prvih nekoliko godina Nije dozvoljeno meusobno subvencionisanje subje-
kata koji se bave delatnostima ije su cene regulisane
novog reima, kao to je sluaj u Moldaviji, njeno od-
i drugih delatnosti.
stupanje od ostvarene WACC nee biti problematino.
Bilo kakva razlika izmeu specificirane i ostvarene to se tie trokova u sistemu, oni mogu biti fiksni
vrednosti WACC-a odrazie se u privatizacionim pri- i varijabilni. Fiksni trokovi su oni koji uvek postoje
hodima (koji su vii ako je internacionalno izvedena u sistemu nezavisno od koliine isporuene energije,
WACC precenjena i nii ukoliko je WACC potcenjena) kao to su: trokovi kapitala, zarada, vei deo trokova
odravanja, pojedina davanja dravi itd. Za razliku od
[3]. Kada se nakon nekoliko godina cene revidiraju,
njih, varijabilni trokovi zavise od koliine isporuene
pretpostavka je da e u tranzicionim zemljama posto-
energije, kao to su gorivo, manji deo trokova odra-
jati dovoljno finansijskih informacija da bi se mogla vanja, pojedina davanja dravi itd. Zbog toga je ko-
izvriti adekvatna procena stope povraaja na sopstve- rektno da kupci plaaju fiksne (obraunska snaga, rsd/
ni kapital (ROE), a time i na ukupni kapital. kW) i varijabilne trokove (energija, rsd/kWh) poseb-
no. Trea komponenta trokova koja je na raunima
kupaca, tzv. naknada za merno mesto, jesu alocirani
11
Discount Cash Flow Model (DCF). trokovi javnog snabdevaa koji snabdeva kupce na
12
Capital Asset Pricing Model (CAPM). malo koji direktno zavise od broja potroaa (nabavka

108
www.savezenergeticara.rs

industriji), osim iroke


potronje, deo trokova
se alocira na reaktivnu
energiju. Na slici 2 su
prikazani svi prethod-
no navedeni elementi
trokova i raspodele pri-
hoda.
Primenom jednostav-
nog tarifnog sistema
Slika 1. - Razdvajanje energetskih delatnosti i regulacija cena [5] koji je baziran na tzv.
prostoj kilovatnoj tarifi
(kWh), ukupni trokovi
bi se alocirali samo na
ovaj tarifni element i ta-
rifa za energiju bi u pro-
seku adekvatno porasla,
da bi se energetskom
preduzeu obezbedio
isti potreban i opravdan
prihod. Meutim, to bi
dovelo do nepravine
preraspodele trokova
izmeu kupaca, u smislu
da bi kupci sa ravno-
mernom potronjom ne-
opravdano plaali iznad
realnih trokova, dok bi
oni sa neravnomernom
potronjom energije istu
plaali ispod realnih
trokova.
Trokovi obezbeenja
Slika 2. - Struktura i alokacija trokova elektrine energije [5] energije su vei to je
potronja neravnomer-
nija i to je taka prikljuenja na niem na-
ponskom nivou, pa se ova dva faktora mo-
raju uzeti u obzir pri odreivanju pravine
cene.
Takoe, bitno je rei da ne postoji ta-
rifni sistem koji moe efikasno da zatiti
siromane kupce, jer njime nije mogue
izvriti selekciju izmeu siromanih ku-
paca i onih koji to nisu.
Tarifni sistemi moraju biti kompleksni
da bi mogli odgovoriti fundamentalnom
zahtevu socijalne pravednosti i podsticanja
racionalne potronje, i to tim pre ukoliko
postoje izraene neracionalnosti, kao to je
sluaj u naoj zemlji.
Usled liberalizacije energetskih trita,
dolazi do ukidanja regulisanih cena za
energiju i ostaju regulisane samo cene
korienja prenosnog i distributivnog
sistema. Tarifne opcije koje kupcima na
Slika 3. - Regulacija cena elektrine energije za javno snabde- tritu nude snabdevai energijom, veoma
vanje posle 1.10.2012. [5] su razliite i zavisne od mogunosti koje
pruaju nova, tzv. pametna brojila.
i prodaja energije, zakljuivanje ugovora, fakturisanje, U skladu sa Zakonom, Vlada treba da odredi jav-
naplata i dr.). Kod kupaca kod kojih se meri snaga (u nog snabdevaa (jednog ili vie), koji e snabdevati

109
www.savezenergeticara.rs

kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje. Javni restrukturisanih preduzea. Kada je re o metodologi-
snabdevai e nabavljati elektrinu energiju na bilate- jama koje se primenjuju za obraun regulisanih cena
ralnom ili organizovanom tritu (berza), to znai da elektrine energije, dve najzastupljenije na svetskom
cena za tu nabavku nee biti regulisana. nivou su Cost plus i Priced-based regulation (PBR).
Zakonom je utvreno da e se regulisane cene en- Zbog jednostavnosti metode Cost plus, ona je primen-
ergije postepeno ukidati i kupci izlaziti na trite: jena u veini tranzicionih zemalja. Takoe, pomenuta
metoda primenjuje se i u naoj zemlji u formi obrauna
- 1. januara 2013. godine pravo na regulisane cene maksimalno odobrenog prihoda.
su izgubili kupci prikljueni na prenosnu mreu
(veliki kupci); zatim e to pravo izgubiti LITERATURA
- 1. januara 2014. godine svi ostali kupci, osim ma-
lih kupaca i domainstava koji e [1] Lesser PhD Jonaton A. and Giaccho PhD Leon-
ardo R. (2007), Fundamentals of Energy Regula-
- 1. januara 2015. godine stei pravo (ali bez oba-
tion, Public utilities Reports, Inc. Vienna, Virginia,
veze) da biraju snabdevaa.
pp. 333.
Trajno e ostati regulisane cene pristupa mreama
[2] EBRD (2001), Transition report, Energy in transi-
za prenos i distribuciju elektrine energije i odreene tion, London, EBRD.
usluge javnog snabdevanja.
[3] Kennedy David (2003), Power sector regulatory
Agencija za energetiku Republike Srbije je, u ok- reform in transition economies: Progres and les-
viru Zakona o energetici, donela sledee tri metod- sons learned, EBRD.
ologije:
[4] Moffat P. and Haralampieva V. (2008), Core prin-
1) Metodologiju za odreivanje cena pristupa ciples for effective power sector reform, EBRD.
sistemu za prenos elektrine energije, [6]
[5] Uslovi za promene u regulaciji cena elektrine
2) Metodologiju za odreivanje cena pristupa energije za javno snabdevanje (septembar 2012),
sistemu za distribuciju elektrine energije, [7] i AERS, Beograd.
3) Metodologiju za odreivanje cena elektrine en- [6] Metodologija za odreivanje cena pristupa sistemu
ergije za javno snabdevanje, [8]. za prenos elektrine energije, Slubeni glasnik RS,
Metodologija se bazira na mehanizmu kontrole broj 93/12 od 26.09.2012.g.
cena pristupa sistemu za prenos (sistemu za dis- [7] Metodologija za odreivanje cena pristupa siste-
tribuciju elektrine energije i za javno snabdevanje) mu za distribuciju elektrine energije, Slubeni
primenom metode regulacije trokovi plus, kojom glasnik RS, broj 105/12 od 31.10.2012.g.
se operatoru prenosnog sistema (operatoru distribu- [8] Metodologija za odreivanje cene elektrine ener-
tivnog sistema i javnom snabdevau) odreuje maksi- gije za javno snabdevanje, Slubeni glasnik RS,
malna visina prihoda13 za regulatorni period14, odnos- broj 52 /13 od 12.06.2013.g.
no cena elektrine energije kojom se obezbeuje:
pokrivanje opravdanih trokova poslovanja15, kao i
odgovarajui prinos na angaovana sredstva i inves-
ticije kojima se obezbeuje kratkorona i dugorona
sigurnost snabdevanja (odrivi razvoj sistema); pod-
sticanje ekonomske i energetske efikasnosti; jednaki
poloaj za sve korisnike sistema (nediskriminacija)
i spreavanje meusobnog subvencionisanja izmeu
pojedinih delatnosti.

4. ZAKLJUAK
Zemlje u tranziciji su prvo zapoele proces restruk-
turisanja elektroprivrednih preduzea i regulaciju cena
elektrine energije, a zatim i privatizaciju pojedinih

13
Tzv. maksimalno odobreni prihod.
14
Vremenski period u trajanju od jedne kalendarske godine.
15
Opravdanost trokova se ocenjuje prema prirodi konkretnog
troka, uporednom analizom trokova operatora prenosnog
sistema (distributivnog sistema ili javnih snabdevaa) zasno-
vanom na podacima o trokovima u prethodnom periodu i
trokovima drugih operatora prenosnog sistema (distributivnog
sistema ili javnih snabdevaa) u okruenju (benchmarking).

110
www.savezenergeticara.rs

Dragana GLII, Vladimir NEI, Veljko VUUREVI


Institut Mihajlo Pupin
Bratislav NIKOLI
Jugoistok

UDC: 621.314 : 621.317.7

Modernizacija DCS sistema


na TS 110/35 kV Vranje 1
REZIME
Radom je opisano tehniko reenje modernizacije DCS sistema transformatorske stanice 110/35
kV TS Vranje 1. Prethodna instalacija sistema datira iz 2006. godine i uraena je tehnologijom UI
modula s poetka 80tih godina prolog veka. Za centralnu procesorsku upravljaku jedinicu koriena
je Atlas Max SST daljinska stanica. Modernizacijom su zadrani postojei UI moduli, dok je zbog
potreba ostvarivanja komunikacije po najmodernijim industrijskim mrenim protokolima Atlas Max
SST zamenjen sa Atlas Max-RTL SST CPUom.
Kljune rei: DCS (Distributed Control System); SCADA (Supervisory Control And Data Acqui-
sition); NDC (Nacioanlni dispeerski centar); RDC (regionalni dispeerski centar) ;PDC (Podruni
regionalni centar); DDC (Distributivni dispeerski centar) ;UI (ulazno/izlazni); IED (Intelligent Elec-
tronic Device); PLC (Programmable Logical Conntroler); CPU (Central Processing Unit); Atlas Max
SST; Atlas Max-RTL; Atlas Max-RTL SST

ABSTRACT
The work described technical solution modernization DCS system substation 110/35 kV SS Vranje
1 Previous installation system dates back in 2006. year and made the UI module technology from the
early 80s of the last century. For the CPU control unit was used Atlas Max SST remote station. Mod-
ernization has retained the existing IO modules, while the need for establishing communication by
modern industrial network protocols Atlas Max SST replaced with Atlas Max SST-RTL CPUom.
Keywords: DCS, SCADA, SS (power substation), IO, CPU, PLC, Atlas Max-RTL, Atlas Max
SST, Atlas Max-RTL SST

1. UVOD 27. 05. 2008., a mogu se videti i na internet stranici


JP EMS kroz dokument Pravila o radu prenosnog
Z akonom o energetici predviaju se pravila o radu
prenosnog sistema elektrine energije i ureuje
se odnos JP EMS i korisnika prenosnog sistema. Od-
sistema (http://www.ems.rs/media/uploads/Pravila-
o-radu-prenosnog-sistema-ver-1.0-Sluzbeni-glasnik2.
nos JP EMS i korisnika prenosnog sistema zakonom pdf). U navedenom dokumentu pod takom 6.5.1.2.
utvruje: navode se naini realizacije upravljanja elektroener-
getskim sistemom od strane JP EMS. Predvieno je da
Planiranje razvoja prenosnog sistema,
Tehnike uslovi za prikljuenje na prenosni se na nivou Nacionalnog dispeerskog centra (NDC)
sistem, upravlja prenosnom mreom 400 kV i 220 kV, te in-
Pristup prenosnom sistemu, terkonektivnim dalekovodima 110 kV, a da se u okviru
Rad elektroenergetskog sistema, regionalnih dispeerskih centara upravlja prenosnom
Eksploatacija, mreom 110 kV, izuzev, kao to je ve navedeno, in-
Odravanje, terkonektivnih dalekovoda 110 kV.
Merenje elektrine energije. Transformatorska stanica TS Vranje 1 tipa 110/35
Pravila o radu prenosnog sistema objavljena su u kV po novoj uredbi, kao to je ve napomenuto, pripa-
Slubenom glasniku Republike Srbije broj 55, od da regionalnom dispeerskom centru RDC Kruevac.

111
www.savezenergeticara.rs

1 modula brojakih ulaza sa ukupnim


kapacitetom od 4 brojaka ulaza (519
modul).
Kao to se vidi sa slike svi podaci sa
TS Vranje 1 direktno su prosleivani ka
postrojenju TS Ni 2 Atlas IEC protokolom
u okviru koga se nalazi koncentrator za dalju
distribuciju informacija izmeu dispeerskih
centara. Komandovanje je vreno iz NDC
Beograd putem protokola IEC 60870-5-101
ka postrojenju TS Ni 2, a potom Atlas IEC
protokolom ka TS Vranje 1.
Regionalni dispeerski centri, RDC
Kruevac i DDC Jugoistok Ni, su infor-
macije sa postrojenja TS Vranje 1 primali
preko objekta TS Ni 2 IMP SCADA-SCA-
DA vezom.
Podruni dispeerski centar PDC Vranje
je putem IEC 60870-5-104 protokola preko
objekta DDC Jugoistok iz Nia dobijao in-
formacije iz TS Vranje 1. Na ovaj nain bile
su pokrivene potrebe lokalnih tako i nacio-
nalnih dispeerskih centara za podacima sa
TS Vranje 1.

3. PROJEKTNI ZAHTEVI
Kao to je ve navedeno regulativom se
podrazumevalo da regionalni dispeerski
centar preuzme upravljanje nad prenosnom
mreom transformatorskih stanica 110/x
kV. S tim u vezi bilo je neophodno uraditi
Slika 1. - Mapa RDC Kruevac sledee:
Pre donoenja uredbe, a i posle sve do izvrene rekon- 1. Obezbediti direktnu vezu izmeu PDC Vranje i
strukcije DCS sistema, objekat je bio pod nadzorom TS Vranje 1,
Nacionalnog dispeerskog centra JP EMS. U okviru 2. Zadrati postojeu razmenu podatka sa postrojen-
slike 1 prikazana je mapa pogona Kruevac kome jem TS Ni 2,
pripada transformatorska stanica TS Vranje 1 110/35 3. Omoguiti komandovanje iz PDC Vranje, a uki-
kV. nuti komandovanje od strane NDC Beograd,
2. DCS SISTEM PRE MODERNIZACIJE 4. Ukinuti IMP SCADA-SCADA vezu izmeu TS
Ni 2 i DDC Jugoistok Ni radi obezbeivanja
Na slici 2 prikazano je zateeno stanje pre rekon- koegzistentnosti podataka,
strukcije DCS sistema za daljinski nadzor i uprav- 5. Omoguiti u budunosti podrku za dalja
ljanje. Na slici su naznaeni dispeerski centri koji proirenja sistema, kao to je uvoenje mikro-
uestvuju u prikupljanju podataka sa TS Vranje 1, kao procesorskih zatita i IED ureaja.
i tipovi konekcija izmeu pojedinih SCADA sistema. U nastavku teksta objanjena su mogua reenja za
Stari DCS sistem u okviru TS Vranje 1 se sastojao svaki zahtev, kao i razlozi zbog kojih su neka reenja
od daljinske stanice Atlas Max SST i pripadajuih UI povuena kao neadekvatna.
modula. Ukupni kapacitet sistema za daljinski nadzor
i upravljanje iznosi: 4. DCS SISTEM POSLE MODERNIZACIJE
12 modula digitalnih ulaza sa ukupnim kapacite-
U eri brzih komunikacija neminovno je pojav-
tom od 384 digitalnih ulaza (517 modul),
ljivanje novih industrijskih protokola kod kojih se
2 modula analognih merenja sa ukupnim kapac- uticaj poveanja ukupnog broja podataka za prenos
itetom od 32 analogna ulaza (516 modul), kompenzuje brim telekomunikacionim vezama.
3 modula dvostrukih dvostepenih komandnih Primer jednog takvog protokola je i IEC 60870-5-104
izlaza sa ukupnim kapacitetom od 24 komande koji koristi TCP/IP protokol za prenos podataka. Izbor
(515 modul), TCP/IP protokola nije sluajan jer garantuje sigurnu

112
www.savezenergeticara.rs

Slika 2. - Dijagram DCS sistema pre rekonstrukcije

konekciju kroz Ethernet izmeu strana u komunikaci- ganizacije SCADA softvera u samom dispeerskom
ji, a ime se izbegava mogunost gubitka poruka sa centru nije bilo mogue implementirati IEC 60870-5-
podacima i samim tim i neregularan rad sistema za 101 pa se odustalo od ovog reenja.
upravljanje prenosnom mreom. Treba napomenuti da Analizom i praenjem trendova u modernim
IEC 60870-5-104 predstavlja mreni pandam protoko-
DCS sistemima ekspertski tim IMP Automatika
lu IEC 60870-5-101, a koji je s druge strane namenjen
za komunikaciju po serijskoj liniji (RS-232/485/422). zakljuio je da e se budui industrijski protokoli os-
lanjati na mrene prenosne puteve i TCP/IP protokol
Ve prilikom ispunjenja prvog zahteva nailo se na
(IEC 60870-5-104, Modbus TCP, IEC 61850 itd.).
problem da stare stanice tipa Atlas Max SST nemaju
podrku za TCP/IP protokol pa samim tim nije posto- Kao rezultat se tada javila potreba za modernizaci-
jala mogunost implementacije IEC 60870-5-104 pro- jom postojeeg sistemskog softvera novim s ciljem
tokola na ovom tipu stanica. Logian izbor bi bio IEC ostvarivanja podrke protokolima koji koriste TCP/IP
60870-5-101 kao serijski protokol koga podravaju protokol za razmenu podataka. Nova daljinska stanica
daljinske stanice Atlas Max SST, a putem kojeg bi Atlas Max-RTL na Linux platformi je bila odlian iz-
PDC Vranje mogao da uspostavi komunikaciju sa bor sistemske platforme za sve novopostavljene za-
transformatorskom stanicom. Ipak zbog specifine or- datke.

113
www.savezenergeticara.rs

Slika 2. - Dijagram DCS sistema pre rekonstrukcije

Meutim, istovremeno nije moglo da se zanemari samo centralne procesorske jedinice korisnik dobije
da u okviru elektroenergetskog sistema ima ne tako modernu daljinsku stanicu koja je spremna ne samo da
mali broj transformatorskih stanica u kojima se kao podri mrene protokole, nego i PLC funkciju kao i da
sistem za automatsko upravljanje i nadzor koristi i spremno odgovori na peti zahtev, proirenja i modern-
dalje daljinska stanica Atlas Max SST. Uzimajui u izacije transformatorskih stanica mikroprocesorskim
obzir injenicu da pojedine distribucije raspolau zatitama po IEC 61850 protokolu. Nova stanica Atlas
sa skromnim sredstvima za rekonstrukciju ovakvih Max-RTL sa podrkom za UI module Atlas Max SST
sistema uvidelo se da modernizacijom postojee Atlas
daljinske stanice postaje sada Atlas Max-RTL SST
Max SST daljinske stanice se moe odgovoriti i na
ovakve probleme komitenata. Naime, u okviru Atlas daljinska stanica. Zamenom centralnih procesorskih
Max-RTL daljinskih stanica dodata je podrka za UI jedinica zadrani su UI moduli, tako da je uz mini-
module daljinske stanice Atlas Max SST. Ovaj korak malne napore i ulaganja osposobljena nova daljinska
nije samo doprineo proirenju broja funkcija koje je stanica koja sada moe da podri IEC 60870-5-104
do tada podravala daljinska stanica Atlas Max-RTL, protokol i ostvari komunikaciju ka PDC Vranje SCA-
ve i mogunost da bez mnogo ulaganja, tj. zamenom DA softverom.

114
www.savezenergeticara.rs

Sledei korak je bila zamena Atlas IEC protokola va moe se primeniti koncept kontinuirane parcijalne
izmeu TS Vranje 1 i postrojenja TS Ni 2 protoko- modernizacije sistema. Ovaj koncept obezbeuje
lom IEC 60870-5-101. Iako daljinska stanica Atlas praenje najmodernijih trendova modernizacije DCSa
Max-RTL SST podrava Atlas IEC protokol, ona ga uz minimalne trokove i neprestan kontinuirani rad
najee koristi prilikom razmene podataka izmeu postrojenja. Tako, zamenom samo centralne proce-
softvera za projektovanje PLC funkcija i same stanice. sorske jedinice novi sistem za daljinsko upravljanje i
U najveem broju sluajeva, osim ako projektom nije nadzor biva proiren novim skupom protokola ime se
drugaije dogovoreno, Atlas Max-RTL SST po seri- otvaraju vrata za proirenje i unapreenje postojeeg
jskoj vezi ka SCADAi komunicira putem IEC 60870- DCSa. Ovo moemo nazvati prvom fazom modern-
5-101 protokola. Radi uniformisanja sistema i ovde se
izacije.
prelo na navedeni protokol. Istovremeno je ukinuta
IMP SCADA-SCADA veza izmeu objekta TS Ni 2 Druga faza modernizacije nastae kao posledica da
i DDC Jugoistok Ni jer PDC Vranje sada direktnom ne zastareva samo centralna procesorska jedinica ve i
vezom preuzima podatake sa TS Vranje 1 putem pro- UI moduli daljinske stanice Atlas Max SSTa. U okviru
tokola IEC 60870-5-104. druge faze, distribucija moe da odlui da postojee
U sledeoj iteraciji ukinute su komande od strane module zameni novim, modernijim modulima koje
objekta TS Ni 2 ka TS Vranje 1, a komandovanje je podrava Atlas Max-RTL daljinska stanica, ili da
prebaeno na SCADAu u PDC Vranje. Stanja sig- ubacivanjem mikroprocesorskih zatita jednostavno
nalizacija i vrednosti merenja i dalje se prosleuju ukloni potrebu za UI modulima. U tom sluaju daljin-
ka objektu TS Ni 2 i dalje ka regionalnim i nacio- ska stanica Atlas Max-RTL SST postaje hijerarhijski
nalnim dispeerskim centrima, RDC Kruevac i NDC koncentrator protokola ija je namena da razmenjuje
Beograd. podatke izmeu SCADA u dispeerskim centrima
Uz sve ovo treba dodati podatak da je itava re- sa jedne strane i mikroprocesorskih zatita sa druge
konstrukcija DCSa, zamena centralne procesorske je- strane.
dinice i konfigurisanje nove uz kompletnu proceduru Koji od navedenih scenarija u drugoj fazi e biti
testiranja svih signla, merenja i komandi zavrena odabran zavisi od planova i sredstava koji su vezani
za jedno popodne je dodatan plus na izbor reenja. za upravljanje prenosnom mreom u budunosti. U
Postignut je minimalan utroak angaovane radne okviru ovog rada predstavljeno je jedno jednostavno i
snage i minimalno iskljuenje potroaa, to takoe materijalno prihvatljivo reenje za distributivne centre
nije zanemariv podatak.
koji zbog postojeih regulativa moraju da izvre re-
Na slici 3 prikazano je novo stanje u komunika- konstrukciju sistema upravljanja u okviru prve faze.
cionim vezama u okviru modernizovanog DCSa.
Slika 3. - Blok dijagram DCSa posle rekonstrukcije 6. LITERATURA
5. ZAKLJUAK 1. http://www.ems.rs/media/uploads/Pravila-o-radu-
prenosnog-sistema-ver-1.0-Sluzbeni-glasnik2.pdf
Transformatorske stanice u okviru elektroener-
getskog sistema Srbije koje jo uvek za daljinsko uprav- 2. Telecontrol equipment and systems, part 5-104:
ljanje i nadzor koriste daljinske stanice tipa Atlas Max Transmission protocols Network access for IEC
SST i starije najverovatnije e se u skoroj budunosti 60870-5-101 using standard transport profiles, Cen-
susresti sa problemima modernizacije opisanih u na- tral Secretariat: rue de Stassart 35, B 1050 Brus-
vedenom tekstu. U zavisnosti od raspoloivih sredsta- sels, November 2007

115
www.savezenergeticara.rs

Slobodan N.VUKOSAVI, Nikola POPOV, Nikola LEPOJEVI


Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu
eljko V. DESPOTOVI
Institut Mihajlo Pupin- Beograd

UDC: 621.314.5 : 621.311.22.004

Visokofrekventna distribuirana multirezonantna


topologija energetskog pretvaraa za napajanje
elektrostatikih filtara
REZIME
Napajanje elektrostatikih filtara (ESF) znaajno utie na efikasnost izdvajanja leteeg pepela iz
dimnih gasova na postrojenjima termoelektrana (TE). Standardno napajanje ESF se bazira na tiristor-
skim pretvaraima. Ovi sistemi imaju visok stepen pouzdanosti, ali i odreena ogranienja u pogledu
precizne naponske regulacije i efikasnosti izdvajanja. Energetska efikasnost i efikasnost izdvajanja
se znaajno mogu poveati korienjem visokonaponskih visokofrekventnih (VNVF) napajanja. Sada
se standardno koriste VNVF jedinice koje u sebi imaju implementirane tehnike PWM modulacije ili
rezonantna link kola izmeu pretvaraa i VNVF transformatora. Jedan sasvim drugi pristup koji je
baziran na distribuiranoj multirezonantnoj topologiji obezbeuje znaajno smanjenje komutacionih
gubitaka i stres izolacije ali i smanjenje katalitikih efekata brzo promenljivog elektromagnetnog pol-
ja koje dovodi do ubrzanog dielektrinog starenja VNVF transformatora. Multirezonantna topologija
obezbeuje komutaciju IGBT energetskih prekidaa pri nultoj struji (tzv. zero current switching - ZCS).
Naponska i strujna kontrola obezbeuju programiranu kontrolu broja proboja u minuti. U radu je
opisano napajanje AR70/1000 (70kV/1000mA) bazirano na multirezonantnoj topologiji, simulacioni i
eksperimentalni rezultati dobijeni tokom intenzivnog razvoja na termo-energetskim postrojenjima.

HIGH FREQUENCU DISTRIBUITED MULTIRESONANT TOPOLOGY OF POWER CON-


VERTER FOR SUPPLYING ELECTROSTATIC PRECIPITATORS

ABSTRACT
Power of electrostatic precipitators (ESP) significantly affects on the efficiency of fly ash extrac-
tion from the flue gas of thermal power plants (TPP). The conventional power of ESP is based on SCR
thyristor converters. These systems have a high degree of reliability, but certain restrictions in terms of
the precise voltage regulation and efficiency of precipitations. Energy efficiency and precipitation effi-
ciency can be significantly increased by using high-voltage high-frequency (HVHF) power supply. It is
commonly used HVHF units in themselves have implemented techniques of PWM modulation or reso-
nant link circuits between the IGBT full-bridge and HVHF transformer. An quite a different approach
that is based on a distributed multiresonant topology provides significant reduction in switching losses
and stress of isolation, reduction of the catalytic effects that causes of rapid dielectric aging of HVHF
transformers. Multiresonant topology provides commutation of IGBT power switches at zero current
(i.e. zero current switching - ZCS). Voltage and current control provides programmed control of the
number of sparks in minutes. In the paper is describes in detail the power AR70/1000 (70kV/1000mA)
based on multiresonant topology, as well as the simulation results and experimental results obtained
during the intensive development and testing on TPP.

1. UVOD (TE). Ova oprema obezbeuje efikasno i ekonomino


izdvajanje velikih koliina leteeg pepela i ai. Up-
E lektrostatiki filtri (ESF) se iroko koriste u mnogim
industrijama. Jedna od tipinih primena je u sk-
lopu ekoloke opreme na kotlovima termoelektrana
ravljanje ESF je tradicionalno bazirano na 50Hz, VN
setovima transformator/ispravlja (T/I), koji su kon-

116
www.savezenergeticara.rs

trolisani podeavaima napona, baziranim na anti- U poslednjih nekoliko godina su postale inter-
paralelnoj vezi tiristora [1-4]. Promenom faznog ugla, esantne rezonantne topologije [11-15], [17], koje su
obezbeena je kontrola primarnog napona i primarne bazirane na fenomenima serijske rezonance- serial
struje VN transformatora, a kao posledica ovoga i resonant circuit (SRC) ili paralelne rezonance - paral-
kontinualna promena napona na sekundarnoj strani lel resonant circuit (PRC) koje su prikazane na Slici
VN transformatora, odnosno VN diodnog ispravljaa. 1.
Na ovaj nain se dobija kontrolisani izvor jednos- Obe topologije sadre sledee funkcionalne blok-
mernog (DC) napona, tipinog opsega 0-100kV. ESF ove: trofazni diodni mreni ispravlja, IGBT puni
napajani iz VN T/R jedinica imaju jako veliki stepen most, VNVF transformator, VF diodni ispravlja i
pouzdanosti, ali relativno malu efikasnost izdvajanja. LrCr rezonantno spreno kolo izmeu IGBT mosta
Ovo uslovljava veu efektivnu povrinu, a time i masu i primara VNVF transformatora. Razlika izmeu ove
elektrodnog sistema. Iz ovoga proistie i velika cena dve topologije je upravo u ovoj rezonantnoj sprezi.
samog sistema.
Serijsko (redno) rezonantno kolo je dato na Slici 1(a),
Efikasnost izdvajanja se znaajno moe uveati dok je paralelno rezonantno kolo je dato na Slici 1(b).
korienjem hibridnih napajanja. U ovom sluaju Topologije prikazane na Slici 1, obezbeuju
se koriste strujno kontrolisani VF IGBT pretvara promenu kontrolu primarnog napona VNVF trans-
u kombinaciji sa standardnim VN transformatorom formatora, promenom pobudne uestanosti tran-
podizaem napona uestanosti 50Hz. Struja u ovom zistora u mostu, tako da je impedansa rezonantnog
sluaju ima odreenu talasnost koja je relativno mala, kola promenljiva. Ulazni napon je na ovaj nain
ali je njena uestanost relativno velika i kree se u podeljen na dve impedanse: impedansu rezonantnog
opsegu 500Hz-1500Hz [5-9]. kola i primarnu impedansu VNVF transformatora.
Korienjem VF napajanja (5-10kHz) baziranog na Poto SRC funkcionie kao razdelnik napona izmeu
topologiji punog mosta sa VNVF transformatorom[10- ulaza i optereenja, njegovo DC pojaanje je uvek
11], ispravljeni impulsi na izlazu diodnog ispravljaa manje od jedan. Kada je optereenje malo (imped-
e biti razmaknuti za nekoliko desetina mikrosekundi ansa optereenja je mnogo vea u odnosu na imped-
(tipino 50s). U ovom sluaju, usled konane ka- ansu rezonantnog kola), postoji problem regulacije
pacitivnosti ploa, odnosno elektroda ESF, DC napon izlaznog napona jer se u tom sluaju zahteva veoma
na njima e biti veoma male talasnosti, bez znaajnih velika uestanost. Ova uestanost je vea to je manje
pikova i propada. Kao posledica ovoga, mogua je optereenje. ak i pri nominalnom optereenju, da
veoma precizna kontrola napona na elektrodama ESF bi se dobio na izlazu stabilan VN, je potrebno imati
i to u svakom trenutku veoma blisko probojnom na- iroki opseg kontrole uestanosti .
ponu. Ipak ova prednost je skopana sa znaajnim Usled distribuirane konfiguracije VN namotaja
prekidakim gubicima. transformatora i shodno tome postojanja distribuirane

Slika 1. - Rezonantni VNVF energetski pretvarai za napajanje ESF; (a) sa serijskim rezonantnim kolom, (b)
sa paralelnim rezonantnim kolom

117
www.savezenergeticara.rs

Slika 2. - Distribuirana multi rezonantna topologija za napajanje ESF


kapacitivnosti u ovom namotaju [15-17], topologija mutacije prekidaa u mostu pri nultoj struji, tzv. zero
na Slici 1(b) moe biti realizovana samo sa jednim el- current switching (ZCS). Na ovaj nain gubici usled
ementom u sprenom kolu, odnosno sa induktivnou prekidanja su znaajno redukovani ali i niz drugih
Lr . U ovom sluaju topologija sa Slike 1(b) moe biti efekata koji su povezani sa katalitikom degradacijom
predstavljena sa multi rezonantnom topologijom koja transformatora i dielektrinim starenjem njegove izo-
je prikazana na Slici 2. lacije [18].
U nastavku e biti detaljnije opisana konfiguracija i Na izlazu VNVF ispravljaa se kroz VN izola-
rad ove topologije, koja predstavlja u osnovi sutinski tor napajaju elektrode ESF. Elektrode ESF se u prvoj
deo ureaja AR70/1000. aproksimaciji mogu modelirati sa paralelnom ve-
zom visoke omske otpornosti - RESF i kapacitivnosti
2. OPIS I ANALIZA RADA DISTRIBUIRANE izmeu talonih i emisionih elektroda CESF .
MULTIREZONANTNE TOPOLOGIJE Detaljni prikaz prethodno opisane multirezonantne
U VNVF topologiji na Slici 2 su dominantne dve topologije je dat ekvivalentnom emom na Slici 3. Za
distribuirane parazitne kapacitivnosti C1 i C2 , na analizu date topologije formirano je simulaciono kolo,
primarnoj odnosno sekundarnoj strani VNVF trans- koje se pobuuje iz izvora sa pravougaonim PWM
formatora, respektivno. Ove kapacitivnosti zajedno impulsima sa mogunou podeavanja prekidake
sa odgovarajuim induktivnostima L1 + Ls i L2 , ali uestanosti f SW , u opsegu 2-10 kHz i podeavanje
i sa ekvivalentnom kapacitivnosti Cs kondenzatora irine impulsa, odnosno koeficijenta radnog reima d
u sklopu zatitnih RC lanova u VNVF ispravljau, (duty-cycle) u opsegu 0-100%.
formiraju jedno sloeno multirezonantno kolo. Dis- VNVF transformator na ekvivalentnoj emi na
tribuirana multi rezonantna topologija omoguava ko- Slici 3 je predstavljen sa nekoliko elemenata: otpor-

Slika 3. - Ekvivalentno kolo za analizu i simulaciju multirezonantne topologije

118
www.savezenergeticara.rs

nost i induktivnost rasipanja primarnog i sekundarnog


namotaja R , L i R , L , respektivno, induktivnost
magneenja Lm , ekvivalentna otpornost Rm gubitaka
u feritnom jezgru transformatora. Pored ovih eleme-
nata u modelu VNVF transformatora figurie i idealni
transformator prenosnog odnosa N1 : N 2 , gde su N1
i N 2 brojevi namotaja primara i sekundara respektiv-
no.
Ulazno rezonantno kolo, koga ine ulazna
prigunica Ld i parazitna kapacitivnost primarnog
namotaja C1 , znaajno utiu na rad IGBT pretvaraa.
Takoe i na sekundarnoj strani pored parazitne Slika 4. - Simulacioni rezultati za kolo multirezonat-
kapacitivnosti sekundarnog namotaja, na rad multir- ne topologije , pri otvorenim izlaznim krajevima na
optereenju; =25%, VESF=60kV
ezonantnog kola imaju uticaj i kondenzatori Cs koji
su paralelno vezani diodama u VNVF ispravljau.
Optereenje VNVF izvora su nelinearna otpornost
ESF-a RESF kao i kapacitivnost CESF izmeu talonih
i emisionih elektroda.

3. SIMULACIONI REZULTATI
U ovom poglavlju je prikazan deo simulacionih
rezultata koje je bilo potrebno sprovesti u fazi pro-
jektovanja ove topologije, a pre finalne realizacije i
izrade ureaja. U simulaciji su posmatrane veliine
od interesa za projektovanje VNVF napojne jedinice
ESF: izlazna struja IGBT pretvaraa- I L , izlazni na-
Slika 5. - Simulacioni rezultati za kolo multirezonatne
d
pon IGBT pretvaraa- VPWM i izlazni jednosmerni VN
koji se dovodi na elektrode ESF- VESF . Simulirana topologije , pri kratko spojenim izlaznim krajevima na
su sledee stanja na elektrodnom sistemu: prazan hod optereenju; =12.5%, VESF=30kV
(mirni reim bez preskoka), kratak spoj i rad pri nomi-
nalnoj vrednosti otpornosti optereenja RESF 68k
. Pretpostavljena je kapacitivnost CESF 30nF , to VESF = 60kV , dok je amplitude ulazne struje iznosila
je veoma blisko realnoj kapacitivnosti elektrodnog I mL = 20A.
d

sistema ESF. Amplituda izlaznog pravougaonog Simulacioni snimci na Slici 5 su dobijeni za koefici-
napona IGBT pretvaraa je podeena na VS =540V. jent radnog reima (duty cycle) = 12.5%. Pod ovim
Podaci koji su uneti u simulaciju a odnose se na VNVF uslovima izlazni napon VNVF napajanja je iznosio
transformator su prikazani u Tabeli I. VESF = 30kV , dok je amplituda ulazne struje iznosila
I mL = 10A.
Tabela I- Oosnovni podaci za VNVF transformator
d

Na Slici 6 su dobijeni simulacioni rezultati za sluaj


Prenosni odnos VNVF 1:120 kratkog spoja na optereenju ( RESF = 0 ). Prikazani
transformatora
Primarni napon 600V
Sekundarni napon 70kV
Uestanost 2-10kHz
Napon kratkog spoja 10%
Struja primara 170A
Struja sekundara 1.3A

Na Slici 4 su dati simulacioni rezultati za sluaj


otvorene veze na VN krajevima, odnosno za veoma
veliku vrednost otpornosti RESF ( RESF ). U ovom
sluaju, kao optereenje postoji jedino kondenzator
CESF =20nF.
Simulacioni snimci na Slici 4 su dobijeni za koe- Slika 6. - Simulacioni rezultati za kolo multirezonatne
ficijent radnog reima (duty cycle) d = 25% . Pod ovim topologije , pri kratko spojenim izlaznim krajevima na
uslovima izlazni napon VNVF napajanja je iznosio optereenju; =15%, VESF=60kV

119
www.savezenergeticara.rs

Na Slici 7 su prikazani simulacioni rezultati za


sluaj nominalnog optereenja. Pod ovim uslovima
su dobijene sledee vrednosti: amplituda ulazne struje
I mL = 150 A ( I effL = 130A), srednja vrednost izlazne
struje I ESF = 1A i srednja vrednost izlaznog napona
d d

VESF = 70kV.
5. PRAKTINA REALIZACIJA VNVF
NAPAJANJA AR70/1000
U energetskom ormanu VNVF jedinica nalaze
se prikljune kleme (redne stezaljke) iji je raspored
i nain njihovog povezivanja dat na Slici 8. Izgled
VNVF napajanja i geometrijske dimenzije su dati na
Slika 7. - Simulacioni rezultati za kolo multirezonat- Slikama 9 i 10.
ne topologije , pri nominalnom reimu optereenja;
RESF=68k; VESF=70kV, IESF=1A, =15% Dovod napajanja L1-L3, PEN 3x400V, 50Hz se
ostvaruje kablom PPOO-Y 4x120mm, preko rednih
su primarna struja (struja ulazne prigunice) i primarni stezaljki X3.1, X3.2, X3.3 i X3.4. Energetski deo en-
napon VN transformatora. Za vrednost koeficijenta ergetskog ormana je potpuno galvanski odvojen od
reima rada = SC = 15%. Pod ovim uslovima je do- ostatka sistema u kome su zastupljeni komandni i
bijena ulazna vrednost struje transformatora je iznosila upravljaki signali:
I mL = 45A.
d
- relejni izlazi,
- digitalni ulazi i izlazi,
- daljinske komande,
- analogni ulazi,
- komunikacioni signali sa SCADA sist-
emom, i veza sa tastaturom.
U nastavku teksta bie detaljno opisane
fukcije pojedinih blokova VNVF jedinice
AR70/1000.
Relejni izlazi
Upravljako kolo poseduje ukupno 3
relejna izlaza, +MainCont i MainCont
(J2_OUT.5 i J2_OUT.6), Aux_Cont1_1 i
Aux_Cont1_2 (J4_OUT.7 i J4_OUT.8) kao
i Aux_Cont2_1 i Aux_Cont2_2 (J5_AUX.1
i J5_AUX.2). Oni se, redom koriste za
ukljuenje glavnog kontaktora (K1) preko
relea D1, ukljuenje ventilatora rebara
transformatorskog suda preko relea D4 i za
ukljuenje ventilatora energetskog ormana
preko relea D3. Releji su tipa RT114024, na-
pona pulne 24 VDC, nominalne struje 12
A.
Digitalni ulazi i izlazi
Na PLC kartici ima ukupno 9 digitalnih
ulaza, tipa NPN. Oznake su im: START (J1_
IN.1), STOP (J1_IN.2), Hydro_status (J1_
IN.3), micro_door (J1_IN.4), K1 (J1_IN.5),
Safety_key (J1_IN.6), DROK (J1_IN.7),
aux_TTLIN1 (J5_AUX.3) i aux_TTLIN2
(J5_AUX.4). Koriste se, redom za sledee
funkcije: itanje stanja tastera START,
itanje stanja tastera STOP, itanje statusa
Slika 8. - Blok ema VNVF napajanja sa eksternim priklju- higrostata postavljenog unutar energetskog
cima ormana, itanje stanja mikroprekidaa post-

120
www.savezenergeticara.rs

avljenog na vrata energetskog ormana, itanje stanja


glavnog kontaktora K1, itanje stanja (poloaja)
sigurnosno-mehanikog sistema rastavljaa, itanje
stanja ispravnosti invertora DS2000, nadzor stanja
napona napajanja (rele asimetrije faza, prenapona i
podnapona) i itanje stanja kljua za izbor lokalne ili
daljinske komande.
Na PLC kartici postoji ukupno 5 digitalnih izlaza,
ije su oznake redom: RESET (J2_OUT.1), REFEN
(J2_OUT.2), DREN (J2_OUT.3), aux_TTLOUT1
(J5_AUX.5) i aux_TTLOUT2 (J5_AUX.6). Koriste se
redom za sledee funkcije: resetovanje digitalne kar-
tice invertora DS2000, sinhronizaciju otresanja, akti-
vaciju (enable) invertora DS2000, rezerva i ukljuenje
grejaa energetskog ormana preko relea D8.
Ulazi za daljinske komande
Postoje dve daljinske komande koje su postav-
ljene na ureaje, REMOTE_ON i REMOTE_STOP.
Komande su relejnog tipa i u energetski orman su
prikljuene na kleme X1.4 i X1.6.
Analogni ulazi Slika 10. - Geometrijske dimenzije VNVF napajanja
Analogni ulazi PLC kartice slue za merenje rad- AR70/1000 (gore) i izgled VNVF diodnog ispravljaa
nih parametara ureaja. Prikljuci PLC kartice na koje (dole)
se dovode analogni signali redom: HIGH_DC_I (J3_ za merenje struje jednosmernog meukola invertora
ADC.2), HIGH_DC_U (J3_ADC.3), NTC_ULJE (J3_ DS2000.
ADC.4), NTC_FERRIT (J3_ADC.5), NTC_AMB_
KUT (J3_ADC.6) i NTC_BAKAR (J3_ADC.7). Ovi Komunikacija sa SCADA sistemom
analogni ulazi se koriste redom za: merenje struje na Komunikacija sa SCADA sistemom izvedena je
visokom naponu, merenje napona na strani visokog preko MODBUS protokola. Signali se uvode kroz
napona, merenje temperature ulja transformatora, uvodnicu No.7 na rednu stezaljku X1.15 X1.17
merenje temperature hladnjaka invertora DS2000,
(MODBUS A X1.15, MODBUS B X1.16 i irm
merenje temperature ambijenta energetskog ormana i
X1.17). Ovaj komunikacioni port je tipa RS485-
half duplex mod, naponske izolacije 5kV i izveden je
telekomunikacionim irmovanim kablom.
Veza sa operatorskim terminalom
Preko ove veze (konektor P7 tipa DB25, sa donje
strane ormana) se ostvaruje komunikacija sa runim
operatorskim panelom koji je dostupan rukovaocu za
zadavanje parametara, itanje svih relevantnih statusa
i greaka.

6. EKSPERIMENTALNI REZULTATI
U ovom poglavlju su predstavljeni eksperimen-
talni rezultati dobijeni tokom verifikacije i testiranja
VNVF napojne jedinice AR70/1000 za napajanje ESF
, bazirane na distribuiranoj multirezonantnoj topologi-
ji. Testiranje i verifikacija su obavljeni u tri reima:
prazan hod (bez optereenja), kratak spoj i reim pri
nominalnom optereenju.
Uslovi pod kojima su vreni eksperimenti: ulazna
prigunica u primarnom kolu VNVF transformatora
Ld = 60mH , radna uestanost IGBT rezonantnog
pretvaraa f SW = 10 kHz, napon jednosmernog (DC)
Slika 9. - Izgled VNVF napajanja AR70/1000 meukola Vs = 540Vdc .

121
www.savezenergeticara.rs

Slika 11. - Osciloskopski snimci izlaznog napona Slika 13. - Osciloskopski snimci izlaznog napona
(CH1) i struje (CH2) IGBT pretvaraa; izlazni na- (CH1) i struje (CH2) IGBT pretvaraa; izlaz VNVF
pon VNVF jedinice AR70/1000 (CH3), UESF=30kV. jedinice AR70/1000 kratko spojen.; duty cycle =
irina naponskih impulsa 10s. 15%

Slika 12. - Osciloskopski snimci izlaznog napona Slika 14. - Osciloskopski snimci izlaznog napona
(CH1) i struje (CH2) IGBT pretvaraa; izlazni na- (CH1) i struje (CH2) IGBT pretvaraa; izlazni napon
pon VNVF jedinice AR70/1000 (CH3), UESF=60kV. VNVF jedinice AR70/1000, UESF=70kV, izlazna stru-
irina naponskih impulsa 50s. ja IESF=1000mA.

Na Slici 11 su prikazani osciloskopski snimci Na Slici 14 su dati osciloskopski snimci struje i


izlazne struje i napona IGBT pretvaraa u reimu napona IGBT pretvaraa u nominalnom reimu pri
praznog hoda. U ovom reimu izlazni napon VNVF koeficijentu reima rada =100%. irina naponskih
jedinice AR70 je iznosio 30kV. Pod ovim uslovima impulsa je iznosila oko 55s. Pri ovim uslovima na-
maksimalna ulazna struja primara VNVF transforma- pon na ESF je iznosio 70kV, dok je struja ESF iznosila
tora je iznosila 15A. 1000mA.
Na Slici 12 su dati snimci istih talasnih oblika, ali
za sluaj kada je izlazni napon VNVF jedinice AR70 7. ZAKLJUAK
iznosio 60kV, dok je maksimalna vrednost struje pri- U radu je predstavljeno jedno tehniko reenje
mara VNVF transformatora pri ovim uslovima iznosi- VNVF energetskog IGBT pretvaraa za napajanje
la 20A. ESF na termoelektranama. Reenje je bazirano na
Na Slici 13 su dati osciloskopski snimci struje i distribuiranoj multirezonantnoj topologiji, koja kao
napona IGBT pretvaraa u reimu kratkog spoja, pri elemente sprenog rezonantnog kola koristi parazitne
koeficijentu reima rada =15%. irina naponskih im- kapacitivnosti VNVF transformatora. U radu su pred-
pulsa u ovom reimu je iznosila 10s. stavljeni simulacioni rezultati koji su bili bitna osnova

122
www.savezenergeticara.rs

pri projektovanju pretvaraa. Pored ovoga u radu je janje elektrostatikih izdvajaa estica iz dimnih
dat krai prikaz osnovnih funkcija razvijene VNVF gasova na termoelektranama, TEHNIKA-Elek-
jedinice , kao i dispozicija prikljuaka preko kojih se trotehnika, Vol.64, No4, pp. 597-605, 2011. LINK:
vri povezivanje sa perifernim ureajima. Kao potvrda http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0040-
simulacionih rezultata prikazani su eksperimentalni
21761104597V
rezultati dobijeni tokom eksperimentalne verifikacije
i testiranja na konkretnom postrojenju ESF. [9] S.Vukosavic, Z.Despotovic, N.Popov,Retrofit
Power Supply of Electrostatic Precipitators on
ZAHVALNICA Thermal Power Plant-Morava, PROCEED-
Rezultati dobijeni u ovom istraivanju su ostvareni INGS of the XVI International Symposium of
na Projektu Tehnolokog Razvoja TR33022 Inte- the Power Electronics, N.Sad 26-28.X.2011, Vol.
grisani sistemi za uklanjanje tetnih sastojaka dima T1-1.9, pp. 1-5.
i razvoj tehnologija za realizaciju termoelektrana i [10] P. Ranstad, C. Mauritzson, M. Kirsten, and R.
energana bez aerozagaenja, koje finansira Mini- Ridgeway,On experiences of the application of
starstvo Prosvete i Nauke Republike Srbije u periodu
2011-2014. high-frequency power converters for ESP ener-
gization, International Conference on Electro-
LITERATURA static Precipitation ICESP 2004.
[1] N.V.P.R Durga Prasad, T.Lakshminaray, J.R.K [11] Sanbao Zheng and Darisuz Czarkowski, High-
Narasimham, T.M.Verman and C.S.R Kirshnam Voltage High-Power Resonant Converter For
Raju, Automatic Control and Management of Electrostatic Precipitator, in APEC Conf. Re-
Electrostatic Precipitator, IEEE Trans. on Indus- cord 2003.vol. 2, pp. 1100-1104.
try Applications, Vol.35, No.3, May/June 1999, [12] J. Liu, Sheng, J. Shi, Z. Zhang, X. He, LCC Res-
pp.561-567.
onant Converter Operating under Discontinuous
[2] K. Parker, Electrical operation of electrostatic Resonant Current Mode in High Voltage, High
precipitators, The Institution of Electrical Engi-
Power and High Frequency Applications, in Ap-
neers, London, 2003.
plied Power Electronics Conference APEC2009,
[3] Laurentiu M. Dumitran, Pierre Atten, Didier
pp. 1482-1486.
Blanchard, and Petru Notingher, Drift Veloc-
ity of Fine Particles Estimated From Fractional [13] R. L. Streigerwald, A Comparison of Half-
Efficiency Measurements in a Laboratory-Scaled Bridge Resonant Converter Topologies in IEEE
Electrostatic Precipitator IEEE Trans. on In- Trans. on PE, vol 3, no. 2, April 1988, pp. 174-
dustry Applications, vol. 38, no. 3, pp. 852-857, 182
May/June 2002
[14] .Despotovi, S.Vukosavi, D.Arnautovi,
[4] P.Boyle, G.Paradiso, P.Thelen, Performance
Improvements From Use of Low Ripple I. Stevanovi Visokofrekventno napa-
Three- Phases Power Supply for Electrostatic janje i njegov uticaj na kvalitet rada ESI,
Precipitator, Proceedings of American Pow- ELEKTROPRIVREDA,Vol.4, pp.132-143, Dec.
er Conference-Vol.61-1, Illinois Institute of 2008 (in serbian).
Technologys,Feb.1999., Chicago , USA. [15] H.Huang, Designing an LLC Resonant Half-
[5] Norbert Grass, 150kV/300kW High Voltage Bridge Power Converter, http://focus.ti.com/
Supply with IGBT Inverter for Large Industrial asia/download/Topic_3_Huang_28pages.pdf
Electrostatic Precipitator, Industry Applications
Conference, 2007, 42nd IAS Annual Meeting of [16] John C. Fothergill, Philip W. Devine, and Paul W.
the 2007, pp. 808-811. Lefley, A Novel Prototype Design for a Trans-
[6] Norbert Grass, Werner Hartmann, Michael former for High Voltage, High Frequency, High
Klckner, Application Of Different Types Of Power Use, in IEEE Trans. on Power Delivery,
High-Voltage Supplies On Industrial Electrostat- vol. 16, no. 1, January 2001. pp. 89-98.
ic Precipitators, IEEE Trans. on Industry Appli- [17] .Despotovi, S.Vukosavi, Razvoj prototipa
cations, vol. 40, no. 6, pp. 1513-1520, Nov/Dec
2004. visokonaponskog visokofrekventnog transforma-
tora za napajanje elektrostatikih izdvajaa,
[7] N. Grass, Fuzzy logic-optimizing IGBT inverter
for electrostatic precipitators, IEEE-IAS Annu- ELEKTROPRIVREDA, Godina:LXIII Vol.2,
al. Meeting, vol. 4, Phoenix, AZ, Oct. 47, 1999, pp.107-116, Septembar 2010 (in serbian).
pp. 24572462. [18] H.A.Pohl, Dielectrophoresis. Cambridge: Cam-
[8] S.Vukosavi, .Despotovi ,Retrofitno napa- bridge University Press, 1978.

123
www.savezenergeticara.rs

Milan OBRADOVI, Dragana JOVANOVI


PD Elektrodistribucija-Beograd, Beograd

UDC: 621.315.1 : 621.316.9 (497.11)

Automatizacija nadzemnih vodova 10 i 35 kV


na konzumu Elektrodistribucije Beograd

SAETAK
U radu je predstavljen koncept automatizacije srednjenaponske distributivne mree (SNDM) u
okviru PD Elektrodistribucija-Beograd. Automatizacija obuhvata ugradnju inteligentnih linijskih
prekidaa (riklozera) 10 kV i 35 kV, kao i njihovu integraciju u sistem Centra Daljinskog Upravljanja
EDB (CU EDB), putem koga se upravlja ovim ureajima. Komunikacija je realizovana radio-siste-
mom u okviru telekomunikacionog sistema PD EDB.
U potpunosti je primenjeno integrisano reenje zatite i upravljanja u okviru ovih ureaja, kao
jedno od najsavremenijih reenja koja se koriste u praksi u svetu na srednjenaponskom nivou.

AUTOMATIZATION OF OVER HEAD LINES 10 I 35 KV IN ELECTRIC UTILITY


OF BELGRADE

ABSTRACT
This paper presents a concept of automatization of medium voltage electric power distribution
networks. Automation includes installation of intelligent line breakers (reclosers) 10 i 35 kV and their
implementation into the remote control system of Electric utility of Belgrade. Communication between
IEDs is realized through radio system within telecommunication system in EDB.
Protection and operation of the underlaying device are totally applied, as one of the most sofisti-
cated solution known in the world.
Key words: recloser, SCADA, IED, automatization

UVOD minimalno angaovanje ljudi i raspoloivih vozila. Na


taj nain moe se doi do znaajnog smanjenja tra-
D aljinski nadzor i upravljanje srednjenaponskom
distributivnom mreom doiveo je veliku ek-
spanziju u poslednjoj deceniji. Poveanje potronje,
janja vremena prekida i gubitaka usled neisporuene
elektrine energije.
zahtevi za veom pouzdanou isporuke elektrine Takoe, ovi ureaji se mogu iskoristiti i za rekon-
energije u uslovima deregulacije trita elektrine en- figuraciju mree i restauraciju napajanja u upetljanim
ergije, veliki napredak u tehnologiji proizvodnje rask- srednjenaponskim mreama gde se promenom uk-
lopnih aparata, kao i smanjena cena infrastrukture, lopnih stanja odgovarajue rasklopne opreme moe
stavljaju u prvi plan automatizaciju srednjenaponske izvriti promena konfiguracije mree. Ova funkcija
distributivne mree (SNDM). dolazi do izraaja, pre svega, u gradskim kablovskim
mreama.
Osnovni zadatak ureaja za daljinsko upravljanje
i nadzor rasklopnom opremom u srednjenaponskim KONCEPCIJA UGRADNJE INTELIGENT-
distributivnim mreama je da se u sluaju kvara na ne- NIH LINIJSKIH PREKIDAA (RIKLOZERA)
kom nepristupanom terenu (pre svega kod dugakih
i vrlo razgranatih izvoda) izvri brza i pouzdana loka- Razvojem tehnologije u poslednje dve decenije
lizacija i iskljuenje deonice u kvaru. Lokalizaciju otvorila se mogunost efikasnog daljinskog nadzora
i iskljuenje deonice u kvaru potrebno je izvriti uz i upravljanja pojedinim elektroenergetskim objektima

124
www.savezenergeticara.rs

u okviru SNDM, pri emu su centralno mesto u okviru (opcija) na raspolaganju, ime se postie da se vie
10 kV SNDM zauzeli inteligentni linijski prekidai, deonica izvoda tokom procesa rekonfiguracije moe
ugraeni na stubovima nadzemne SNDM ili SN blok- prebacivati na razliite pravce napajanja.
ovi tipa RMU u distributivnim transformatorskim S obzirom da 35 kV SNDM mrea nije toliko
stanicama 10/0.42 kV (MBTS, u objektima, zidane, sloena, uvoenje daljinski upravljivih rasklopnih
limeke i sl.), koji poseduju daljinske stanice aparata vri se po principu grananja i prebaciv-
(RTU). Prema usvojenoj koncepciji upravljan- anja. Takoe, mogue je, u sluaju kada izvorna
ja SNDM mreom u PD EDB, u sluaju kvarova, stransformatorska stanica 110/35 kV nije daljinski
pomou automatizovanih elemenata, integrisanih u upravljiva, na samom 35 kV izvodu ugraditi daljinski
SCADA sistem, oni se daleko bre lociraju i otklan- upravljiv rasklopni aparat ili u vodnim poljima trans-
jaju, pri emu se velikom broju kupaca obezbeuje fomatorskih stanica 35/10 kV, u kojima nisu prvo-
napajanje uz minimalan prekid u isporuci elektrine bitno ugraeni prekidai, ugraditi inteligentni linijski
energije. prekida.
U okviru usvojene koncepcije 10 kV SNDM mree U I fazi realzacije radio-sistema za daljinski nad-
na prigradskom podruju mogue je razlikovati neko- zor i upravljanje inteligentnim linijskim prekidaima
liko optimalnih mesta ugradnje inteligentnih linijskih predvieno je da se primenjuju svi gore navedeni prin-
prekidaa (riklozera): cipi ugradnje. Prva dva linijska inteligentna prekidaa
- na poetku izvoda (tzv. mod F), (ILP) 35 kV ugraena su u vodnim poljima 35 kV
- na polovini izvoda (tzv. mod R), u TS 35/10 kV Boljevci, budui da nisu postojali
- na stalnoj granici (tzv. mod S), prekidai u osnovnoj konfiguraciji transformatorske
- na poetku ogranka (tzv. mod B). stanice. Prilikom havarijskih stanja prouzrokovanih
U skladu sa navedenim mogunostima ugradnje kvarovima na poveznim vodovima 35 kV, javljali su
inteligentnih linijskih prekidaa, pri pojavi kvara, se problemi prilkom lociranja kvarova, to je dovodilo
iskljuuje se deonica pogoena kvarom, tako da ne do produenja trajanja otklanjanja kvara, a time i do
dolazi do preskoka zatite i ispada napojnog trans- duih perioda bez isporuke elektrine energije. S obzi-
formatora (u sluaju kad je kvar pre polovine deon- rom da je dolazilo do uestalih prekida u snabdevan-
ice) ili se spreava da doe do ispada celog izvoda (u ju potroaa najvieg prioriteta (reni bunari na obali
sluaju kad je kvar u drugoj polovini izvoda). Save), neophodno je bilo reiti prblem u najkraem
roku tako to bi se izvrilo prebacivanje napajanja na
Primer dat na slici 1. ilustruje prilino visok stepen alternativni vod.
automatizacije u distributivnoj mrei, tako to je du
izvoda ugraen optimalan broj inteligentnih linijskih REALIZACIJA SISTEMA
prekidaa, koji omoguavaju proirenje upravljanja RADIO-DALJINSKOG NADZORA
na kljunim takama du izvoda. Ovim se postie I UPRAVLJANJA
napredak u performansama 10 kV SNDM mree,
posebno kada je sloena mrea u pitanju, jer ona u Koncepcija sistema radio-daljinskog nadzora i up-
tom sluaju ima vie upravljivih rasklopnih aparata ravljanja realizovana je kao posledica specifinosti

Slika 1. -

125
www.savezenergeticara.rs

situacije u PD Elektrodistribucija-Beograd koja se - Linijski rastavljai montirani u transformators-


moe opisati sledeim injenicama: kim stanicama tipa kula,
- U uem gradskom jezgru veliki broj potroaa - Sve vrste prekidaa (malouljni, vakuumski),
skoncentrisan je na malom prostoru, tako da su - SF6 rastavljai montirani na stubovima ili trans-
dui prekidi u napajanju praktino nedopustivi; formatorskim stanicama tipa kula,
- Sistem daljinskog upravljanja je takav da pokri-
va kompletnu teritoriju konzuma, to je oblast - Inteligentni linijski prekidai (riklozeri) i RMU
iji je prenik vei od 100 km, i u kojoj postoje koji se ponaaju kao inteligentni rasklopni
ravniarski i brdski predeli; ureaji,
- Prenos radio-signala u pojedenim delovima je - Detektori prolaska struje kvara itd.
otean zbog postojanja blokova visokih objeka-
ta; STRUKTURA REENJA
RADIO-DALJINSKOG NADZORA
- Zahtev je da se kompletnim sistemom upravlja iz I UPRAVLJANJA
jednog Centra upravljanja (CU EDB), pa se sve
radio komunikacije moraju obavljati preko radio Sistem za nadzor i upravljanje sa velikim brojem
ureaja i antena postavljenih na objektu Slavija, udaljenih stanica (vie od 500), iako mogu, nije
gde je smeten CU EDB; pouzdan ukoliko se formira u jednom nivou, poto
- Zbog znaaja sistema daljinskog upravljanja, kanjenje signala sa udaljenih krajnjih stanica moe
neophodno je da se u CU EDB i koncentrators- biti dosta veliko. Sloeni zahtevi PD EDB i veliki broj
kim podsistemima (NM CCU i PDR) primeni du- ugraenih daljinskih stanica uslovljavaju formiranje
alna arhitektura ime se obezbeuje da u sluaju sistema za nadzor i upravljanje u vie nivoa. Sistem sa
otkaza nekog od kljunih elemenata, rezervni dva nivoa, prema izvrenim analizama, u potpunosti
sistem odmah moe preuzeti njegovu ulogu; moe odgovoriti datim zahtevima (broj RTU i broj
- RTU u uem gradskom jezgru su postavljeni na signala koje je potrebno preneti).
specifinim i ponekad teko pristupanim mes- Prvi nivo sistema obuhvata veze Centar upravl-
tima (pasai, podrumski delovi objekata, tuneli i janja EDB Koncentratorski sistemi. Na ovom nivou
sl.), tako da bi trebalo raunati sa oteanim uslo- rade dva potpuno nezavisna podsistema: podsistem
vima za izvoenje i uspostavljanje radio komu- A, koji obuhvata koncentatorske centre smetene na
nikacija; lokacijama Rudo, Avala i Kosmaj, i podsistem B, koji
- Sa pozicija na kojima su postavljeni riklozeri i obuhvata koncentratorske centre Zemun i Obrenovac.
RMU, potrebno je prenositi ne samo digitalne in- Drugi nivo sistema daljinskog nadzora i upravljanja
formacije o razliitim stanjima i statusima, ve (nivo RTU) povezuje se u voritima PSR podsistema.
i analogne informacije o izmerenim strujama, Ovaj nivo obuhvata pet nezavisnih podsistema (Net-
naponima, aktivnim, reaktivnim i prividnim sna- Man podsistemi), to predstavlja optimalno reenje.
gama; Za ove podsisteme, zbog vanosti pouzdanosti u ko-
- Potrebno je u potpunosti integrisati sistem radio- munikaciji, predviena je dualnost u radu NetMan
daljinskog upravljanja srednjenaponskim dis- koncentratora podataka. Svaki NetMan podsistem
tributivnim mreama sa SCADA sistemom u CU pokriva odreeno geografsko podruje i obezbeuje
EDB; koncentrisanje podataka sa velikog broja RTU-a. Prob-
- Omoguiti dalje irenje sistema kroz automa- lemi koji se mogu javiti na nivou RTU-a su oteani
tizaciju i uvoenje jo elemenata za upravljanje uslovi uspostavljanja radio komunikacije zbog nji-
razliitim rasklopnom opremom u sistem daljin- hovih lokacija i prisustva visokih objekata (postojeih
skog nadzora i upravljanja. i onih koji se mogu izgraditi u budunosti). Zbog toga
Sistem daljinskog nadzora i upravljanja sredn- je pokrivanje sa samo jedne repetitorske take veo-
jenaponskom distributivnom mreom zasnovan je ma teko ili gotovo nemogue. Zato je neophodno da
na digitalnim radio komunikacijama, a u skladu sa svaki RTU moe da, pored svoje osnovne funkcije
tehnikim specifikacijama PD EDB. Sistem ima ot- (prikupljanje podataka), obavlja i funkciju ripitovanja
vorenu strukturu koja omoguava ukljuivanje i drugih signala. Komunikacija u ovim podsistemima pokree
telekomunikacionih puteva za povezivanje udaljenih se dogaajem, to omoguava da se promene detek-
krajnjih stanica (RTU Remote Terminal Unit). Nje- tovane u RTU trenutno prosleuju do NetMan kon-
gova koncepcija odabrana je na taj nain da u skladu centratora podataka. Na ovaj nain redukuje se radio
sa tehnikim specifikacijama PD EDB omogui inte- sobraaj, a takoe i znaajno skrauje vreme prikupl-
graciju u sistem daljinskog nadzora i upravljanja vie janja podataka sa RTU-ova.
od 1000 RTU u narednom periodu. U sistem se mogu Koncentratori podataka sa pripadajuim antenskim
uvesti: sistemima postavljeni su na sledeim lokacijama:
- Linijski rastavljai na stubovima, - Soliter Rudo 1, Beograd,

126
www.savezenergeticara.rs

Slika 2. -
- Avalski toranj, Avala, DALJINSKA KOMANDA, SIGNALIZACIJA
- Antenski stub Telekom, Kosmaj, I MERENJE
Za potrebe daljinskog nadzora i upravljanja el-
- Soliter, Prvomajska 56, Zemun, ementima SNDM mree, od/do CU EDB predloeni
- Antenski stub RP Mladost, Obrenovac. radio-sistem obezbeuje prenos:

Slika 3. -

127
www.savezenergeticara.rs

daljinska signalizacija koncentratorima podataka po protokolu koji podrava


- signalizacija poloaja svih rasklopnih ureaja, komunikaciju pokrenutu dogaajem. Predvieno je
- signalizacija stanja zatita, delovanja zatita i da se komunikacija izmeu radio modema (RNO501)
opreme, kontrolnih jedinica rasklopnih elemenata koje se
- signalizacija stanja aparata.daljinska komanda uvode u sistem radio-daljinskog upravljanja obavlja
prema protokolu DNP3.
- komande ukljuenja i iskljuenja svih rasklopnih
elemenata sa pogonom, Na viem hijerarhijskom nivou u sistemu daljin-
skog upravljanja (SDU) u PD EDB realizovana je
- komande ukljuenja i iskljuenja zatita, veza SCADA aplikacije i PDR radio mree. Dualni
- komande ukljuenja i iskljuenja lokalne automa- serveri u centru upravljanja podravaju DNP3 pro-
tike, tokol sa prvim niim hijerarhijskim nivoom. ZA ovu
- komande kvitiranja delovanja zatita i opomena. vezu master jedinicu predstavlja SCADA, a slave je-
daljinska merenja dinica su modemi Master PDR u okvirzu PDR dis-
- analogna merenja: struje, naponi, aktivne i reak- tributivne mree.
tivne snage, struje kvara, napon baterije Nii hijerarhijski nivo SDU predstavljaju daljinske
stanice (RTU). Elementi ovih stanica su radio mode-
NADZOR RADA NAD mi RNO i kontrolne jedinice (IED). Njihova komu-
TELEKOMUNIKACIONIM DELOM nikacija se ostvaruje putem DNP3 protokola. U ovom
sluaju master jedinicu predstavlja RNO, a slave je-
Na posebnom serveru u CU EDB instaliran je dinicu IED. Sve daljinske stanice i repetitori su deo
software RND100 data logger, zasnovan na web distribuiranih NetMan sistema, koji preko PDR radio
tehnologiji. Sistem prikuplja parametre distribuirane distributivne mree komuniciraju sa centralnom jed-
radio PDR mree, upozorava korisnika o ekscesnim inicom (SCADA).
pojavama i vri arhiviranje dobijenih podataka. Pored
trenutnog uvida u najbitnije parametre ovog sistema, OPREMA
omoguena su razna parametriranja i pregledi ve
snimljenih sistemskih parametara , kao i tampanje Za realizaciju radio-sistema za daljinski nadzor i
eljenih izvetaja. upravljanje SNDM mreom na konzume PD EDB ko-
Prikupljanje podataka vri se preko serijske RS232 risti se oprema vedskog proizvoaa RADIUS. Za re-
komunikacione veze sa master PDR radio-jedinice. Ar- alizaciju radio-veza izmeu koncentratorskih sistema
hiviranje podataka vri se na sistemu relacionih baza (Rudo, Avala, Kosmaj, Zemun i Obrenovac) i krajnjih
MySQL. Prezentacija oitanih parametara sistema radio-ureaja koristi se NetMAn centralna jedinica
vri se putem standardnog web browser-a. (NM-CCU) i integrisani digitalni radio-ureaj RNO
501 v2.
Osnovne funkcije koje sistem omoguava su:
- konfiguracija RND100 data logger (definiu se IZBOR FREKVENCIJE
PDR master jedinice),
- konekcija na RND100 data logger bazu poda- Dodela frekvencija vri se prema Planu namene
taka, radio-frekvencijskih opsega (Slubeni glasnik RS,
broj 112/04). Republika agencija za telekomunikaci-
- definisanje korisnika razliitih nivoa pristupa je (RATEL) za potrebe realizacije sistema za radio-
(prioriteta), daljinsko upravljanje i nadzor rasklopnom opremom u
- postavljanje pozadinske mape i definisanje njenih SNDM mrei PD Elektrodistribucija-Beograd, dodeli-
koordinata, la je sledee frekvencijske parove:
- unos konfiguracije master i slave radija i definisan- - 441.300/451.300 MHz
je alarmnih pragova, - 441.875/451.875 MHz
- vizuelna i zvuna upozorenja po nastalim alarm- - 441.950/451.950 MHz
nim dogaajima,
- 442.075/452.075 MHz.
- pregled informacija i tampanje izvetaja.
Za potrebe veza izmeu koncentratorskih sistema
KOMUNIKACIJA SCADA PDR i CU EDB koriste se prve dve frekvencije od
I RNO IED predloenih (f1 i f2). Frekvencija f1 koristi se za veze
CU EDB RUDO, RUDO AVALA, RUDO KO-
Komunikacija izmeu CU EDB (SCADA sistema) SMAJ, a frekvencija f2 za veze CU EDB ZEMUN i
i koncentratora podataka (PDR podsistemi) obavlja se ZEMUN OBRENOVAC. Ostale frekvencije koriste
prema protokolu DNPR ili IEC 6070-5-101. Krajnji se za veze izmeu koncentratosrkih sistema i daljin-
ureaji u okviru NetMan podsistema komuniciraju sa skih stanica.

128
www.savezenergeticara.rs

UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG
ZRAENJA PREDAJNIKA RADIO-UREAJA
Digitalne telekomunikacione mree za prenos po-
dataka rade u frekventnom opsegu 430 MHz do 470
MHz. Snaga napajanja antena kree se u granicama
od 0,1 do 5 W. Jaina elektrinog polja na nekom
rastojanju od predajnika moe se izraunati prema
sledeem obrascu:

30 Pa GT
E
d
gde je:
E intezitet elektrinog polja,
Pa snaga napjanja antene,
GT dobitak predajne antene,
D rastojanje od predajnika.
S obzirom da se radi o malim efektivnim snagama
zraenja predajnika, to znai da ljudi i ureaji ne mogu
biti ugroeni radom predajnika radio-ureaja.

ZAKLJUAK
PD Elektrodistribucija-Beograd obezbedila je sve
potrebne preduslove na nastavak i uspostavljanje pot-
pune automatizacije SNDM mree, posebno kada je
u pitanju mrea 35 kV. Potrebno je prevoenje u I
kategoriju upravljanja u SDU EDB preostalih trans-
formatorskih stanica 35/10 kV, kao i zamena svih
linijskih sklopka-rastavljaa savremenim inteligent-
nim linijskim prekidaima (riklozerima). U okviru tih
aktivnosti, realizovae se i poseban radio-sistem za
daljinski nadzor i upravljanje nad 35 kV ILP, ime e
se konceptualno zaokruiti komunikacioni podsistem
SDU EDB. Uvoenje u eksploataciju ILP, kao novog
elementa mree, pokrenulo je automatizaciju i real-
izaciju davno usvojene koncepcije upravljanja SNDM
mreom, koji u okviru najsavremenijih tehniko-
informacionih reenje predstavlja znaajan iskorak ka
realizaciji reenja pametnih mrea (Smart grids).

129
www.savezenergeticara.rs

UDC:656.5 : 65.012.26



()



.

,
,
.
: , , , ,
.

ABSTRACT
This paper discusses the esperiences of downsizing strategy by the orientation of the core busi-
ness, and possible ways to improve the efficiency of the constricted organization of EPS. Upgrading
of the basic structure model by process and project teams is presented as a way to alleviate difficulties
and improve the effective functioning of the constricted organization. Developing of strategic partner-
ships through the appropriate forms of network organization is proposed as an alternative approach
to disaggregation of activities of these companies, who could provide a more rational use of developed
technical, organizational and human resources and improve the conditions for economic growth and
stability at the local and regional level.
Key words: downsizing, corporatisation, strategic partnership, network organization, knowledge
management.

ee oe, ee ee ooe
oee oaa oje ooa, oj

2003. ,

eoj e oaaj aj eee
eo.

, , , .

( 30 2006. ,
).
- .
eo oee eee oe
aoaaje ooaa (aoo a- ,
) oaaea oo, a oee .

130
www.savezenergeticara.rs

:


,
, ,
,
- 20021. , ,
- , ,
,
.
,

, .
,
,
. ,
2009. ,
,
.
,
(
)
. ,
(),
. .
( ,
) , ,
,
, , ,
, ,
.
,
- ,
-
2005. , . ,
.

,
-
,
, . ,
,

,
-.
(, , , ,
, ), ,


,
(
, ,
). .

- 2010.
1
, (2002), . 61-66.

131
www.savezenergeticara.rs

,
2.
, ,

.
, ,

. .
, ,

- ,

: 2013. .

, 1980- ,
,
-.

- 3.

. ,

.
,
, ,
.
,
. , ,


,
.


, ,
.

,
.
, ;
: ,
;





, .
. -
, ,
.
, .



2
, (2009), , ,
2010. , . 367. ,
,
,
,
3
Miles R., Snow C., (1992) Causes of Failure in Network
Organizations, California Management Review, Summer
. (http:www.unioviedo.es).

132
www.savezenergeticara.rs


. ,
, ,
,
,
, .

,


. ,
. .
,
,
,
. ,
.

, ,
.
, ,
. ,
(, , ,
) .
, ,

,
4.
.
, :
,
(. ,
, ,
,
). .
-,
,

.
:
- ,

, ,
.
,
, ,
,

, .
() . ,



, 4
, ,
. 124/2012. , . 9,
,
. ,
, , ,
, !

133
www.savezenergeticara.rs

.
, ,
,
, ,

, ,
.

.

,

,

. , ,
. -,
,
, 5.
.

,
, ,

,
. -
, ()
122.
, ,

,
. . ,
-
.



.
-,
.
.

,
. ,

. ,

. ,
: ,


,
.
,
.
, .


,
5
: Miles R., Snow C, (1992), .64.

134
www.savezenergeticara.rs

. (http:// www.tfzr.rs/jemc).
13. Mao, A, (2011) Meae
eee, T, eoa.
(
14. Mc Kinley, W, Zhao, J, Rust, K.G, (2000), A so-
) ,
ciocognitive interpretation of organizational do-
wnsizing, The Academy of Management Review,
. , 2000, vol. 25.No 1, (http://www.uv.es).
,
15. Miles, R.and Snow, C (1995), The New Network
. , Firm: a Spherical Structure Built on a Human In-
, - vestment Philosophy, ( : http://
management-class.com).
, 16. Miles R., Snow C., (1992) Causes of Failure in
Network Organizations, California Management
, Review, Summer (http://www.unioviedo.es).
17. Mintzberg H. (1979), The Structuring of Organi-
. zations, Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
18. eo, M, (2011) Oaaoo
oaae, ea a aa eao
1. Arthur D Little, (2009), Eooo aea, eoa.
- 1. 19. , , (2003)
( ). , ,
2. Bhattacharyya, S, Chatterjee, L, (2005), Organi- . 44, . 158, . 45-79 (http://www.doiser-
zational Dowsizing: From Concepts to Practices, bia.nb.rs)
Vikalpa, Indian Institute of Management, Ahmeda- 20. eo, M, Mao, A, Oaao
bad, India (http://vikalpa.com/pdf/articles). aj ao ao eo ooaa
3. , , , oaje a Eoe je:
, (2011), : - e E-a, oeeja...
... 21. aeja aoja eeee ee
4. Daft, R.L, Organization Theory & Design, je o 2015, (http://www.mem.gov.rs).
(2013), 11-e, South-Western, Mason OH US / 22. Freeman, S J (1999). The Gestalt of Organiza-
Cengage Learning. tional Downsizing: Downsizing Strategies as
5. , (2002), Packages of Change, Human Relations, 52(12),
- 1505-1541 (http://link.springer.com).
(
).
6. Eo oe j, (2010), o o
E oe - Eeea, eoa, (http://
www.emins.org).
7. Ekbia, H, Kling. R, (2005) Network Organiza-
tions: Symmetric Cooperation or Multivalent
Negotiation?, The Information Society, 21(3),
(http://eprints.rclis.org/13073).
8. ao o eee, e a
ee je, .84/2004.
9. ao o eee, e a
ee je, .57/2011.
10. ,
, . 124/2012.
11. , (2009),
2010. . (
)
12. Magzan, M. (2012), Mental models for leader-
ship effectiveness: Building future different than
the past, Journal of Engineering Management
and Competitiveness, Vol.2, No.2, . 57-63.

135
www.savezenergeticara.rs

Ivan OEGOVI, Miodrag IVOTI


Energoprojekt ENTEL, Beograd

UDC: 621 181 1

Specifinosti kotla sa sagorevanjem


u cirkulacionom fluidizovanom sloju

SAETAK
U radu je dat prikaz kotla sa sagorevanjem u cirkulacionom fluidizovanom sloju koji moe da sa-
goreva lignit niske toplotne moi.
Tokom ispitivanja leita uglja Kolubarskog basena, dolo se do zakljuka da e se buduom ek-
sploatacijom dobijati sve vee koliine lignita koji ima niu toplotnu mo i iri opseg promena ka-
rakteristika u odnosu na onaj koji se trenutno eksploatie. Zbog svojih osobina, lignit niske toplotne
moi ne moe se koristiti kao osnovno gorivo u postojeim termoenergetskim postrojenjima. Postojee
domae rezerve lignita treba iskoristiti potpuno i na efikasan nain. To je dovelo do potrebe da se kao
najpogodnija za sagorevanje ugljeva niske toplotne moi razmatra tehnologija sagorevanja u cirkula-
cionom fluidizovanom sloju (CFS).
Imajui u vidu da ova tehnologija nije do sada primenjivana u Elektroprivredi Srbije, neophodno
ju je razmotriti kao budui pravac razvoja i sagledati sve prednosti i mane ovakvog kotlovskog po-
strojenja.
Kljune rei: sagorevanje, cirkulacioni fluidizovani sloj, CFS, kotao.

ABSTRACT
This document presents boiler with combustion in circulating fluidized bed. This type of bolier can
burn lignite of low calorific value.
During the analyzing of coal in Kolubara basin, it was concluded that during future exploitation,
amount of coal with lower calorific value and a broader range of parameters change, in relation to the
one that is currently being exploited, will increase. Because of their properties, lignite of low calorific
value cant be used as the primary fuel in existing power plants. Existing domestic coal reserves sho-
uld be utilized fully and effectively. This has led to the need to consider the technology of combustion
in circulating fluidized bed (CFB) as the most suitable for burning coal of low calorific value.
Since this technology has not been applied in the Power Industry of Serbia , it is necessary to con-
sider as the future direction of development and consider all the pros and cons of such a boiler plant.
Keywords : combustion , circulating fluidized bed , CFS , boiler.

UVOD nain, dovelo je do potrebe da se kao najpogodnija


za sagorevanje ugljeva niske toplotne moi razmatra
U laskom u nova otkopna polja Kolubarskog ba-
sena dobijae se lignit sa niom toplotnom moi.
Lignit niske toplotne moi, ne moe se u raspoloivim
tehnologija sagorevanja u cirkulacionom fluidizo-
vanom sloju (CFS). Dodatni razlog koji je doveo do
koliinama koristiti u postojeim termoenergetskim razmatranja primene ove tehnologije u proizvodnji
postrojenjima, niti postrojenjima ija je izgradnja elektrine energije je da u odnosu na sagorevanje ug-
planirana na lokacijama koje e se snabdevati ugljem lja u spraenom stanju, koje se trenutno primenjuje u
iz Kolubarskog basena. Opredeljenje da postojee Srbiji, sagorevanje u CFS ima nii nivo emisija tetnih
domae rezerve lignita treba iskoristiti na efikasan gasova (sumpor dioksid, azotni oksidi).

136
www.savezenergeticara.rs

Kako ova tehnologija nije do sada primenjivana u U tehno - ekonomskoj analizi izbora snage i lokaci-
Elektroprivredi Srbije, uraena je Prethodna studija je koriena su dva kriterijuma koja se inae koriste
opravdanosti sa Generalnim projektom Izgradnja kod analize opravdanosti nekog ulaganja. To su:
termoenergetskog postrojenja za sagorevanje kolu- Neto sadanja vrednost (NSV) ;
barskog lignita niske toplotne moi u kotlu sa CFS u Interna stopa rentabilnosti (ISR).
okviru kojeg je izvren izbor snage i lokacije novog
termoenergetskog postrojenja. Predmet ovog rada, Prilikom poreenja vie varijanti prednost se daje
koji je proistekao iz Generalnog projekta je opis rada i onoj koja ima veu NSV, odnosno ISR. Za dalje analize
prikaz specifinih sistema kotla sa cirkulacionim flui- usvojena je varijanta bloka od 400MW, na lokaciji TE
dizovanim slojem, kao prvog ove vrste u okviru siste- Kolubare B, koji bi mogao da preuzme dugorono
ma Elektroprivrede Srbije. snabdevanje Lazarevca toplotnom energijom.

SIROVINSKA BAZA PRIKAZ BLOKA

U okviru analize sirovinske baze razmotren je iz- Blok snage 400 MW sa cirkulacionim fluidizo-
vetaj pod nazivom Analiza otkopavanja niskokvali- vanim slojem je kondenzacioni blok, sa dva neregu-
tetnih partija uglja i dat je prikaz moguih koliina za lisana oduzimanja pare za potrebe grejanja, hlaen vo-
isporuku. Pomenuti dokument obradila je firma Vat- dom iz zatvorenog sistema sa rashladnim tornjevima,
tenfall Europe Mining AG u konzorcijumu sa Rudar- koji treba da bude angaovan u baznom delu dijagra-
sko-geolokim fakultetom Univerziteta u Beogradu, i ma optereenja u okviru elektroenergetskog sistema
na osnovu dobijenih rezultata u nastavku su prikazani Srbije (EES). Kao osnovno gorivo, blok e koristiti
bitni zakljuci: kolubarski lignit niske toplotne moi. Kao pomono
gorivo za start i podrku vatre kod niskih optereenja,
a) Obraiva je izvrio proraun masa i kvaliteta za
ugalj sa donjom toplotnom moi izmeu 3500 i koristie se teno gorivo mazut. U okviru elektrane
6365 kJ/kg. Ovaj ugalj je tokom dalje realizacije predviena je i pomona kotlarnica koja e snabdevati
Projekta razmatran kao niskokvalitetni ugalj; blok pomonom parom.
b) Dugorona isporuka uglja niske toplotne moi U sklopu nove elektrane, predvieno je postrojen-
moe se oekivati u periodu posle 2020. go- je za hemijsku pripremu dodatne, demineralizovane
dine, a znaajnije koliine (iznad 6 miliona tona vode za nadoknadu gubitaka u krunom toku voda
godinje) posle 2032. godine; para. Postrojenje e se snabdevati sirovom vodom iz
c) Istraivanja su vrena za period do 2045. go- postojeeg vodosnabdevanja, lociranog na reci Kol-
dine. ubari.
Pepeo e se iz bloka sa CFS prikupljati u silosni
IZBOR SNAGE I LOKACIJE kompleks. Iz silosnog kompleksa pepeo e se trans-
Prilikom rada na projektu, prvo je izvren izbor portovati do korisnika kamionskim transportom ili
snage postrojenja, a zatim je za odabranu snagu, eleznicom, a neisporuene koliine pepela e se
izabrana optimalna lokacija novog TE postrojenja. transportovati na deponiju sistemom hidraulikog
Snaga novog postrojenja definisana je raspoloivim transporta.
koliinama uglja niske toplotne moi U cilju izbora Dispoziciono reenje bloka od 400 MW sa CFS
optimalne snage novog TE postrojenja, analizirano prati dispoziciju i orijentaciju blokova projektovanih
je pet varijanti izgradnje postrojenja razliitih snaga: za TE Kolubara B (4x350 MW). Predmetni blok
300 MW, 350 MW, 400 MW, 450 MW i 400 MW (2 se nalazi u istonom delu objekta TE Kolubara B.
bloka 100MW + 300MW). Glavni pogonski objekat (GPO), sa mainskom salom,
Nakon izvenog izbora optimalne snage termoen- bunkerskim traktom, kotlarnicom, i elektrofiltarskim
ergetskog postrojenja, usledio je izbor mikrolokacije postrojenjem bie smeten u centralnom delu lokacije
na kojoj e biti smeteno ovo postrojenje. Pri izboru i pruae se pravcem sever-jug. Sa severno-istone
lokacije, razmatrano je vie razliitih varijanti, koje se strane u odnosu na GPO, uz ogradu, bie smeteni
meusobno razlikuju u pogledu snabdevanja ugljem i rashladni tornjevi.
u pogledu deponovanja pepela i ljake. Tom prilikom,
razmatrane su tri lokacije budueg termoenergetskog KOTLOVSKO POSTROJENJE
postrojenja, i to: Opis rada kotla sa CFS
Lokacija TE Kolubara A;
Lokacija TE Kolubara B; Pod kotlovskim postrojenjem u irem smislu
Lokacija na obodu rudnika odreena granicom podrazumeva se kotao sa pripadajuom opremom i
istrano-geolokih polja Radljevo-Jug i Polje pomonim sistemima i ureajima koji omoguavaju
F, neposredno uz mesto predvieno za poetak normalno funkcionisanje kotla od ulaza goriva do
izmetanja korita reke Kolubare i spajanja korita isputanja dimnih gasova i ulaza napojne vode do
reke Petan. izlaza svee i meupregrejane pare.

137
www.savezenergeticara.rs

Kod kotlova sa cirkulacionim fluidizovanim loite, dok dimni gas naputa ciklone kroz otvore na
slojem, osnovni sistemi koji su prisutni i kod kotlova njihovoj gornjoj strani i preko horizontalnog kanala
sa sagorevanjem ugljenog praha u letu su: ulazi u konvektivni kanal, opstrujava konvektivne gre-
sistem za doziranje osnovnog goriva, jne povrine, prolazi kroz elektrofiltre u kojima se vri
sistem za snabdevanje vazduhom za sagoreva- otpraivanje i ulazi u dimnjak. Strujanje dimnog gasa
nje, kroz konvektivni kanal, kanal dimnog gasa, elektro-
sistem dimnog gasa, filtar i dimnjak obezbeuju ventilatori dimnog gasa.
sistem za otpepeljivanje, Sagorevanje u loitu odvija se na relativno niskoj
sistem startnog goriva, i regulisanoj temperaturi (od 850 do 900 C), koja
a sistemi specifini za kotlove sa CFS: obezbeuje redukciju emisije SO2 do niskog nivoa,
loite sa ekranskim povrinama isparivaa, zadovoljavajui i najstroije meunarodne norme
konvektivni kanal sa grejnim povrinama, emisije. Najvei deo sumpor-dioksida, nastalog u pro-
izmenjiva toplote sa fluidizovanim slojem, cesu sagorevanja, vezuje se krenjakom, tako da se u
separator vrstih estica, procesu sagorevanja inventar loita sastoji od pepela,
povratna grana iz separatora vrstih estica sa sulfata, vika kalcinisanog krenjaka i gorivih materi-
zaptivnim sifonom, ja. Prosena veliina estica materijala sloja kree se
sistem za doziranje krenjaka, u rasponu od 100 do 300 m.
sistem za doziranje inertnog materijala. Pri sagorevanju u cirkulacionom fluidizovanom
Sagorevanje goriva, kod kotlova sa cirkulacionim sloju, u loitu postoji velika razlika u brzini gasova
fluidizovanim slojem, odvija se u vertikalnoj komori i vrstih estica, poznata kao brzina klizanja. Zbog
za sagorevanje, odnosno u loitu, gde se odvija i flu- toga je vreme zadravanja gorivih estica u zoni sa-
idizacija goriva. Za razliku od kotlova sa sagorevan- gorevanja dugo (20 do 30 min). Ovo dugo vreme za-
jem ugljenog praha u letu, kod kotlova sa fluidizo- dravanja estica goriva, kombinovano sa efikasnom
vanim slojem, osnovno gorivo predstavlja manji deo razmenom toplote i mase i velikom stopom recirku-
ukupnog vrstog materijala u loitu, dok su prisutni lacije vrstog materijala loita, obezbeuje visoku
i tzv. inertni materijal i sorbent sumpora. Najvei deo efikasnost sagorevanja.
vrstog materijala u loitu predstavlja inertni materi- Vazduh za sagorevanje se uvodi u dva nivoa. Jed-
jal, najee pepeo nastao sagorevanjem osnovnog nim delom uvodi se kroz dno loita, preko reetke sa
goriva ili pesak odreene granulacije. Inertni materijal mlaznicama, kao vazduh za fluidizaciju vrstog mate-
u loitu ima ulogu da svojim toplotnim kapacitetom rijala. Ovaj vazduh istovremeno predstavlja i primarni
obezbedi stabilne uslove sagorevanja pri relativno vazduh za sagorevanje, i ini obino 40 do 50% ukup-
malim koliinama goriva. Fino samleveni krenjak nog vazduha za sagorevanje. Fluidizacija se ostvaruje
ima ulogu sorbenta koji vezuje sumpor-dioksid nastao uduvavanjem vazduha kroz materijal sloja koji se na-
sagorevanjem sumpora iz goriva. Koliina krenjaka lazi na reetci. Ostatak vazduha uvodi se kao sekun-
zavisi od sadraja gorivog sumpora u gorivu, hemi- darni na nekoliko visinskih nivoa loita kroz otvore
jskog sastava krenjaka i zahtevane granine vrednos- u zidovima loita. Sagorevanje se odvija, dakle, u
ti emisije sumpor-dioksida. dve zone: primarnoj, redukcionoj zoni u donjem delu
vrsti materijal u loitu, poznat i kao inventar loita, i gornjoj, oksidacionoj zoni, u kojoj se sago-
loita, zagreva se startnim gorionicima do tempera- revanje odvija uz viak vazduha potreban za potpuno
ture paljenja osnovnog goriva. Istovremeno, u loite sagorevanje. Na taj nain, obezbeuje se redukovana
se uvodi deo vazduha za sagorevanje preko reetke atmosfera u niim delovima loita, sagorevanje na
sa mlaznicama smetenim na dnu loita, ime se in- vie nivoa, odravanje stabilnih temperature ( 850
ventar loita dovodi u fluidizovano stanje. Osnovno C) sagorevanja u itavom loitu, bez formirajna
gorivo potrebne granulacije, dobijeno drobljenjem, vee koliine azotnih oskida (NOx).
a ne mlevenjem, uvodi se u loite nakon dostizanja Proces sagorevanja u cirkulacionom fluidizova-
njegove temperature paljenja, ime zapoinje i proces nom sloju, dakle, karakterie se:
sagorevanja. Nakon toga u fluidizovanju inventara Spoljanjom recirkulacijom (putanju ine loite-
loita uestvuje i dimni gas. Kada su brzine vazduha ciklon-povratni kanal-zaptivni sifon-loite);
za fluidizaciju velike (5-6 m/s), inventar loita se do- Unutranjom recirkulacijom materijala u sluaju
vodi u stanje cirkulacije. Ceo prostor loita ispunjen izmenjivaa toplote sa fluidizovanim slojem in-
je visokokoncentrovanom meavinom vrstih estica tegrisanog u loite;
i gasova, ija se gustina smanjuje prema vrhu loita. Velikom razlikom brzina gasova i vrstih estica
Dimni gas odnosi sa sobom znaajan deo vrstih u loitu;
estica, odnosno inventara izvan loita. Intenzivnim meanjem vrstih estica i gasova u
vrste estice iznete iz loita izdvajaju se u cik- celom prostoru loita;
lonskim separatorima koji su smeteni na izlazu iz Odlinom razmenom toplote i mase;
loita, klize niz zid separatora, padaju u povratnu Ravnomernom temperaturom du celog sistema
granu, i, preko zaptivnog sifona, vraaju se nazad u za sagorevanje;

138
www.savezenergeticara.rs

Spreavanjem formiranja NOx zbog niske tem- Ekranisanom loitu,


perature i sagorevanja na vie nivoa; Konvektivnom kanalu gde su smetene konvek-
Smanjenjem emisije SO2 zbog uvoenja krenjaka tivne grejne povrine (pregreja, meupregreja i
u loite; zagreja napojne vode - ekonomajzer),
Niska emisija CO i CXHY zbog turbulentnih us- Izmenjivau toplote sa fluidizovanim slojem u koji
lova i dugog vremena zadravanja estica goriva se isporuuje regulisana koliina vrelog vrstog
u zoni sagorevanja; materijala iz ciklonskih separator. Ovaj vreli ma-
Visokom efikasnou sagorevanja. terijal opstrujava cevni snop i ekranisane zidove
Tipine karakteristike kotlova sa cirkulacionim zagrejaa. Obino sadri isparivaku povrinu,
fluidizovanim slojem su: pregrejaku povrinu i/ili meupregrejaku
Kompaktnost konstrukcije; povrinu.
Veliki akumulacioni toplotni kapacitet (ozid i Sistem voda para moe biti podeljen na etiri
konstrukcija, vrsti materijal); dela, koji su povezani poveznim cevovodima. Svi
Superiorna fleksibilnost u pogledu vrste i kvali- delovi pod pritiskom opremljeni su neophodnim odz-
teta goriva (zbog velikog toplotnog kapaciteta i rakama i drenanim linijama.
intenzivnog meanja goriva i vazduha);
Stabilan pogon i dobra pogonska fleksibilnost Ekonomajzer
zbog dobrog prenosa toplote. Napojna voda uvodi se u ekonomajzer koji je
lociran u konvektivnom kanalu. Ekonomajzer je su-
Sistem za generisanje pare
protnosmerni izmenjiva toplote. Njegova povrina se
U kotlovima sa cirkulacionim fluidizovanim slojem od naslaga pepela isti parnim duvaima gara. Voda
toplota za proizvodnju pare oslobaa se u: se u ekonomajzeru zagreva do odreene temperature.

Pregreja/meupregrejai
pare

Zidni pregreja

Ekonomajzer

Separator

Spusni kanal i izmenjiva toplote

Slika 1. - Opis osnovnih sistema kotla sa CFS

139
www.savezenergeticara.rs

Nakon izlaza iz izlaznog kolektora ekonomajzera, razmene toplote promenom koliine vrstog
voda se do kotlovskog bubnja vodi kroz ovesne cevi. materijala koji struji kroz izmenjiva, odnosno
Primarna funkcija ovesnih cevi je noenje snopova direktno u loite (by-pass izmenjivaa).
pregrejaa i meupregrejaa pare koji su locirani u Nakon izlaska iz poslednjeg pregrejaa, para se
konvektivnom gasnom kanalu. vodi ka turbini visokog pritiska (TVP).
Ispariva Meupregrejai
Iz kotlovskog bubnja, radni fluid se prirodnom Nakon izlaska iz turbine visokog pritiska, para se
cirkulacijom, spusnim i distribucionim cevima vodi vraa u kotao na ponovno pregrevanje koje se vri u
do isparivakih povrina. Isparivake povrine pred- meupregrejaima. Meupregreja je podeljen u dve
stavljaju zidove ekranisanog loita i povratne grane. sekcije koje su locirane u konvektivnom gasnom ka-
Zidovi povratne grane i donjeg dela loita su zatieni nalu. Prvi stupanj meupregrejaa je podeljen na dva
kako bi se smanjli uticaji erozije i visoke tempera- dela, locirana sa obe strane pregrejaa pare I.
ture.
Nakon to voda pone da isparava, dvofazna Sistem dopreme uglja niske toplotne moi
meavina se podiznim cevima ponovo vodi u bubanj. Osnovno gorivo potrebne granulacije dobija se
U bubnju se tada vri odvajanje pare i vode. Bubanj drobljenjem. Tako pripremljen ugalj se od drobilinog
radi na principu ciklonskog separatora pare. Dvofazna postrojenja, transportnim mostom doprema do est
meavina se preko ulaznih prikljuaka uvodi u ciklon kotlovskih bunkera za ugalj. Kotlovski bunkeri su
tangencijalno. Tu se pod dejstvom centrifugalne sile, locirani u bunkerskom traktu na prednjem zidu loita.
vri separacija pare od vode. Para struji navie, dok Iz bunkera, ugalj se transportuje do loita pomou
voda otie po omotau bubnja i uvodi se u vodeni pros- lananih transportera, opremljenih ureajem za kon-
tor. Nakon separatora, para se vodi ka pregrejaima trolu zapreminskog protoka. Koliina goriva koja se
pare. doprema u loite, kontrolie se promenom brzine
Pregrejai pare transporta pomou frekventnih pretvaraa. Ugalj se u
loite uniformno rasporeuje pomou kanala za ugalj.
Para kroz pregrejae prolazi na sledei nain:
Sekundarni vazduh obezbeuje nadpritisak, kako bi se
Zidovi separatora. U separatorima se estice izbegla pojava usisavanja plamena u sistemu dopreme
izdvajaju iz dimnog gasa. Zidovi separatora su uglja.
membranski, sainjeni od cevi i predstavljaju
deo sistema pregrejaa pare; Sistem dopreme krenjaka
Prelazni kanal. Prelaznim kanalima se dimni Zadatak sistema za dopremu krenjaka je da dove-
gas vodi od separatora do konvektivnog gasnog de krenjak do niih delova loita. Uvoenje kren-
kanala. Zidovi prelaznih kanala su takoe mem- jaka u proces sagorevanja se vri kako bi se smanjila
branski, sainjeni od cevi koje predstavljaju deo emisija oksida sumpora. Krenjak se zajedno sa ugl-
sistema pregrejaa pare; jem doprema u loite.
Konvektivni kavez ini gornji deo konvektivnog
gasnog kanala. Kavez formira prostor za kon- Sistem inertnog materijala
vektivne pregrejae i meupregrejae pare; Za inicijalno startovanje bloka potreban je inertan
Konvektivni pregreja pare I je suprotnosmerni materijal kao to je pesak odgovarajue granulacije ili
izmejniva toplote, lociran u konvektivnom ka- pepeo koji nastaje kao produkt sagorevanja u ovom
vezu; postrojenju a skladiten u silosima. U sluaju kolu-
Ubrizgavanje I (temperatura u pregrejaima barskog lignita, koji e se sagorevati u novom bloku,
kontrolie se ubrizgavanjem vode u povezne ce- zbog visokog sadraja pepela, osim inicijalnog pun-
vovode pregrejaa); jenja, nije potrebno dodavati pesak u loite. Odreena
Boni zidni pregreja II je ozraeni pregreja, lo- koliina dobijenog pepela e se skladititi u silosima,
ciran unutar loita; odakle e se po potrebi koristiti za start ili tokom rada
bloka. Inertni materijal e se pneumatskim transpor-
Ubrizgavanje II;
tom dopremati od silosa do loita.
Boni zidni pregreja III je ozraeni pregreja,
lociran unutar loita; Sistem za odvoenje pepela
Poslednji stupanj pregrejaa - pregreja pare IV Prema mestu izuzimanja pepeo se deli u etiri
izveden je kao izmenjiva toplote sa fluidizo- grupe:
vanim slojem. Na taj nain obezbeuje optimal-
Pepeo sa dna loita (eng. bottom ash);
nu regulaciju snage kotla i temperature sagore-
vanja u loitu. Kada se promene karakteristike Letei pepeo iz levkova elektrofiltra;
goriva ili ak promeni gorivo u potpunosti, ovaj Letei pepeo iz levkova konvektivnog dela
izmenjiva omoguava jednostavno podeavanje kotla;

140
www.savezenergeticara.rs

Letei pepeo iz levkova ispod rotacionog Sistem dimnog gasa


zagrejaa vazduha. Zadatak sistema dimnog gasa je da sprovede dimni
Sve koliine leteeg pepela se prikupljaju i trans- gas van kotla. Rad kotla zasnovan je, kao i kod kot-
portuju dalje do odgovarajuih silosa. lova sa sagorevanjem u letu, na principu uravnoteene
promaje. Za izvlaenje dimnih gasova iz loita
Sistem izdvajanja pepela sa dna loita
koristie se ventilatori dimnog gasa. Kanali dimnog
Zadaci sistema za izdvajanje pepela sa dna loita gasa poinju nakon izlaska iz zone ekonomajzera.
su: Gasovi se kanalima vode ka rotacionom zagrejau
Odravanje optimalnog kvaliteta i kvantiteta in- vazduha (RZV). Ispod RZV-a nalaze se levkovi za
ertnog materijala u loitu; pepeo. Nakon RZV-a, dimni gasovi se vode ka elek-
Izdvajanje vika krupnih estica iz sloja inertnog trofilterima, a posle elektrofiltera po toku gasova post-
materijala; avljeni su ventilatori dimnog gasa i dimnjak.
Hlaenje pepela izdvojenog sa dna loita do Pad temperature i pritiska dimnog gasa meri se u
temperature odgovarajue za dalji transport i sistemu kako bi se pokazali uslovi rada kotla i utvrdila
skladitenje. potreba za duvaima gara. Na slian nain vrie se i
Pepeo sa dna loita se izdvaja kroz gravitacione analiza dimnog gasa u pogledu kiseonika, ugljen-diok-
sipke. Svaki kanal ukljuuje kompenzator, zasun sa sida, azotnih oksida i sumpor-dioksida, i na taj nain
pneumatskim pogonom i vazduni top u sluaju blo- se pokazuje efikasnost procesa sagorevanja i mogue
kade u kanalu. Pepeo se kroz gravitacione sipke uvodi greke pri radu, u pogledu emisija. Kiseonik se dri na
u pune transportere u kojima se vri hlaenje pepela oko 3% kako bi se obezbedilo pogodno sagorevanje i
vodom. Ohlaeni pepeo se iz punih transportera pre- ispunili zahtevi za emisijama tetnih gasova. U ovom
sipa na lanane transportere. Lanani transporteri vre postrojenju koliine sumpor-dioksid i estica mogue
transport pepela do drobilica odakle se pepeo trans- je kontrolisati u potrebnim granicama, a u skladu sa
portuje do skladinih silosa za kotlovski pepeo. lokalnim zakonima.
Sistem leteeg pepela Principi smanjenja emisije
Letei pepeo se izdvaja u levkovima ispod Emisija azotnih oksida - NOx
ekonomajzera (ispod konvektivnog gasnog kanala), S obzirom na nisku temperaturu sagorevanja
ispod rotacionog zagrejaa vazduha i ispod elektrofilt- formiranje NO oksidacijom molekularnog kiseonika u
ara. Pepeo se prihvata u pneumatske posude, odakle vazduhu je beznaajno. Formiranje NOX s obzirom na
se vazduhom pod pritiskom transportuje do silosa za azot u gorivu, smanjeno je sagorevanjem u vie nivoa.
elektrofiltarski pepeo. Sagorevanje pri redukovanim uslovima, u donjem
Sistem za snabdevanje vazduhom delu loita, dovodi do formiranja molekularnog azota
N2, umesto NOX, to se deava u uslovima oksidacion-
Vazduh e se u kotao sa cirkulacionim fluidizo- og sagorevanja. Dodavanjem amonijaka u separator,
vanim slojem dopremati kroz 2 toka: moe biti ostvaren jo nii nivo emisije NOX.
Tok primarnog vazduha; Emisija oksida sumpora - SO2
Tok sekundarnog vazduh. Kotlovi sa cirkulacionim fluidizovanim slojem
Koliina vazduha koja se uvodi u loite podeava (CFS) su pogodni za ostvarivanje propisanih zahteva
se proporcionalno koliini goriva. Na taj nain u za emisije sumpornih oksida - SO2. Dodavanjem
loitu se odrava koeficijent vika vazduha neopho- krenjaka u sloj, moe se ostvariti visok stepen ap-
dan za sagorevanje. sorbcije sumpora. Apsorpcija sumpora je najefikasnija
pri temperaturi sloja od 850 C.
Primarni vazduh
Hemijska reakcija:
Primarni vazduh se iz atmosfere usisava preko
Kalcinisanje (kaljenje) krenjaka:
ventilatora primarnog vazduha.
Toplota + CaCO3 = CaO + CO2
Sekundarni vazduh Sulfatacija:
Sekundarni vazduh se takoe dovodi iz atmosfere, CaO + SO2 + 1/2O2 = CaSO4 + toplota
pomou ventilatora sekundarnog vazduha. Sekundar- Emisije sagorivih materija
ni vazduh se doprema u loite na nekoliko razliitih Emisije ugljen monoksida CO, kao i ugljovodon-
nivoa. ika CXHZ su minimizovane zahvaljujui, turbulentnom
Pre ulaska u loite, i primarni i sekundarni vazduh meanju u sloju i meanja u ciklonu i dugom vremenu
se zagrevaju u rotacionom zagrejau vazduha i, ako je boravka uglja u loitu. Tokom rada, oekuje se da
neophodno, u parnom zagrejau vazduha. emisija CO bude ispod 100 mg/Nm3.

141
www.savezenergeticara.rs

Sistem duvaa gara ureajima neophodnim za ispravno funkcionisanje


Prevelika koliina naslaga pepela na povrinama kotlovskog postrojenja u celini, kao i za ekonomian
za razmenu toplote smanjuje efikasnost kotla. Sistem i pouzdan rad.
parnih duvaa gara se koristi za periodino uklanjanje Tu opremu, pored ostalog, ine:
naslaga pepela sa grejnih povrina. Duvai gara su
postavljeni na bonim zidovima konvektivne sekcije, Sistem za uzimanje uzoraka obezbeuje kontinu-
i locirani izmeu cevnih zmija. Meupregrejana para, alno merenje parametara vode i pare i na taj nain
koja se oduzima nakon by-passa meupregrejaa I, kotao odravao u stabilnom radu;
koristi se kao para u parnim duvaima gara. Razlika u Fina armatura kotla;
pritisku i temperaturi dimnog gasa ukazuju na potrebu Gruba armatura.
za duvaem gara.
Startni sistem ZAKLJUAK
Startni sistem kotla sastoji se od osam nezavisno Imajui u vidu da je uraena Prethodna studija
voenih gorionika sa pripadajuim kanalima vazduha, opravdanosti pokazala da je opravdano investiranje
ureajima za potpalu, ventilima, ureajima za nadzor u termoenergetsko postrojenje sa kotlom sa cirkula-
plamena i ostalom potrebnom opremom. Kao startno
cionim fluidizovanim slojem, neophodno je nastaviti
gorivo predvieno je da se koristi teko lo ulje (ma-
zut). dalji rad u ovoj oblasti izradom Idejnih projekata
Startni sistem slui za inicijalno zagrevanje kom- ovakvih postrojenja, pre svega u okviru Elektroprivrede
pletnog loita zajedno sa materijalom u sloju, sve do Srbije.
temperature sagorevanja uglja. Kada temperatura u
loitu dostigne temepraturu paljenja uglja, smanjuje LITERATURA
se protok mazuta za startne gorionike, dok se ne stabi-
lizuje snabdevanje vrstim gorivom. 1. Ponuda firme Foster Wheeler Budgetary Propos-
U sluaju hladnog starta, vazduh za sagorevanje se al: CFB boiler plant, 2012.
zagreva do 60 C, dok temperatura mazuta treba da se 2. Everett B. Woodruff, Herbert B. Lammers, Thomas
odrava na 120 C. F. Lammers: Steam Plant Operation eighth edi-
Toplotna izolacija tion, 2005.
3. Simeon N. Oka: Fluidized Bed Combustion,
U cilju smanjenja toplotnih gubitaka usled zraenja
i zatite osoblja, sva oprema ija temperatura spoljan- 2004.
je povrine prelazi 50 C. bie toplotno izolovana. 4. Venlinen I., Psik R.: 460 MWe Supercritical
Toplotna izolacija kotla e najveim delom biti iz- CFB Boiler Design for Lagisza Power Plant, Pow-
vedena od slojeva mineralne vune odgovarajue de- er-Gen Europe, 2004.
bljine i prekrivena pocinkovanim ili aluminijumskim
limom. 5. Zhen Fan, Archie Roberson, Steve Goidich: 800
MWe Circulating Fluidizes Bed Boiler with 1300
Ostala pomona oprema kotla F Supercrtical Steam, 33rd International Techni-
Pored navedene opreme i sistema, kotlovi su op- cal Conference on Coal Utilization and Fuel Sys-
remljeni i svom potrebnom pomonom opremom i tems Clearwater, Floridam,USA, June 1-8, 2008.

142
www.savezenergeticara.rs

Sima TATALOVI
GSS - Global Substation Solutions, Beograd, Srbija
Dragutin SALAMON
Univerzitet u Beogradu, Elektrotehniki fakultet, Srbija

UDC: 621.311.24:621.548.001

Analiza temeljnog uzemljivaa vetroagregata


u razliitim uslovima tla
SAETAK
Od svih obnovljivih izvora energije, najvei trend izgradnje u Srbiji i regionu u poslednjih neko-
liko godina imaju vetroelektrane. Vetroagregati su usamljeni, vrlo visoki objekti i kao takvi izloeni
su direktnim atmsoferskim pranjenjima. Efikasnost gromobranske zatite postie se specijalnim
konstruktivnim reenjima uz neophodan, veoma kvalitetan, uzemljivaki sistem. Osnovna kompo-
nenta uzemljivakog sistema vetroagregata jeste temeljni uzemljiva. U radu su analizirani projek-
tantski kriterijumi dimenzionisanja uzemljivaa vetroagregata u skladu sa propisima i preporukama
proizvoaa. Postizanje kriterijuma postavljenih od strane proizvoaa opreme u najveem broju
sluajeva nije problematino u uslovima dobro provodnog tla. U uslovima loe provodnog tla kada je
teko postii eljenu vrednost otpornosti rasprostiranja uzemjivaa potrebno je imati drugaiji pristup
proraunima. Sve proraune potrebno je raditi to je mogue tanije, sa to verodostojnijim mod-
elima radi donoenja ispravnih zakljuaka i dobijanja optimalnog reenja. U radu je prikazana met-
odologija modelovanja eline strukture temelja kao elementa uzemljivakog sistema vetroagregata i
naini izraunavanja otpornosti rasprostiranja temeljnog uzemljivaa primenom priblinih metoda i
primenom raunara. Izvrena je analiza za koje vrednosti specifine otpornosti tla temeljni uzemljiva
zadovoljava postavljene kriterijume bez dodatnih komponenti uzemljivaa.
Kljune rei: temeljni uzemljiva; vetroagregat; armatura temelja.

THE ANALYSIS OF FOUNDATION EARTHING SYSTEM OF WIND TURBINES UNDER


DIFFERENT SOIL CONDITIONS

ABSTRACT
In recent years the wind farms have the biggest building trend of all renewable energy sources in
Serbia and the region. Because of their open-air locations and very high construction heights, wind
turbines are often struck by lightning. Effective lightning protection is achieved by using specially
designed constructive elements beside high quality earthing system. The foundation earth electrode is
the main component of the earthing system of wind turbine. This paper describes design criteria pro-
posed by standards and manufacturers recommendations. Achieving the criteria set by the standards
in the case of low resistivity soil is not a major issue. In case of high resistivity soil, when it is difficult
to achieve the desired resistance value, it is necessary to have different approach to the calculations.
All calculations must be done as accurately as possible, with the plausible models in order to make
the right conclusions and to obtain the optimal design solution. This paper presents a methodology for
modeling the steel structure of foundation as an element of the grounding system of wind turbine. The
approximate methods and methods using computer modeling to calculate the earthing resistance of
foundation earth electrode are proposed. The values of the specific resistance of soil for which founda-
tion earth electrode meets the criteria without additional earthing components are analyzed.
Key words: foundation earthing system; wind turbine; reinforcement bars.

143
www.savezenergeticara.rs

1. UVOD ispuniti po pitanju uzemljivakog sistema. Ti zahtevi


se najee svode na potrebnu vrednost otpornosti
U zemljenje i gromobranska zatita vetroagregata
predstavlja jedan od vanih elemenata pri pro-
jektovanju, izgradnji i eksploataciji vetro parkova.
rasprostiranja uzemljivaa pojedinanog vetroagre-
gata koju je potrebno verifikovati merenjem. Vred-
nost ciljne otpornosti rasprostiranja pojedinanih ve-
Vetroturbine su robusni elementi, znaajnih dimen- troagregata kree se u opsegu od 8 do 10 nezavisno
zija, koji se u najveem broju sluajeva mogu tretirati od uslova tla na lokaciji vetroagregata.
kao usamljeni visoki objekti. Kao takvi, veoma esto Sam uzemljivaki sistem jednog vetroagregata u
su izloeni direktnim atmosferskim pranjenjima u principu moe sadrati elemente kao to su temeljni
pojedine elemente vetroagregata - lopatice, gondolu uzemljiva, jedan ili vie prstenastih uzemljvaa
ili stub. Efikasna gromobranska zatita je jedan od oko temelja, vertikalne sonde i horizontalni zrakasti
najsloenijih zadataka sa kojim se susreu proizvoai uzemljiva. Temeljni uzemljiva predstavlja znaajnu
vetroagregata. Efikasnost gromobranske zatite samih komponentu uzemljivakog sistema koju standardi ne
vetrogeneratora postie se specijalnim konstruktivnim tretiraju posebno. U radu su predstavljene razliite me-
reenjima, ali je neophodan i kvalitetan, uzemljivaki tode za modelovanje i proraun temeljnog uzemljivaa
sistem. Zahtevi standarda i proizvoaa opreme i analizirani aspekti primene temeljnog uzemljivaa
pri projektovanju sistema uzemljenja moraju se za- za razliite uslove tla.
dovoljiti nezavisno od uslova rada. Karakteristike
uzemljivakog sistema zavise od veeg broja faktora 2. TEMELJNI UZEMLJIVA
koji se moraju uzeti u obzir pri dimenzionisanju. Naj-
dominantniji faktor je specifina otpornost tla, koja se Temeljni uzemljiva predstavlja osnovnu kom-
ponentu uzemljivakog sistema vetroagregata. To je
moe menjati samo lokalno.
sloen sistem koga u principu ine:
Internacionalni standardi i preporuke [1,2,3] jo
elina armatura temelja koju ine ankerni
uvek nisu na adekvatan nain standardizovali sisteme kavez, radijalna armatura i povezna vertikalna
gromobranske zatite i uzemljivake sisteme ve- armatura,
troagregata. Razlog tome je to vetroparkovi mogu armaturni ko vertikalnih ipova,
biti locirani na razliitim terenima, sa razliitim kara- namenski poloen provodnik uzemljivaa od
kteristikama tla i sa razliitim meteorolokim param- trake ili ueta po obodu temeljne stope po ar-
etrima. maturi.
Kao kriterijum pri dimenzionisanju sistema uzem- Primena vertikalnih ipova za fundiranje temelja
ljenja vetroagregata mogu se koristiti zahtevi u pogledu zavisi od geotehnikih uslova tla. U uslovima ka-
minimalno potrebne duine provodnika uzemljivaa menitog tla gde su dobri geotehniki uslovi mogue
[1] i zahtevu prema kome vrednost otpornosti gromo- je postii stabilnost konstrukcije primenom plitkog
branskog uzemljenja treba da je manja od 10 [2]. fundiranja na temeljnoj ploi bez primene ipova. U
Pored ovih zahteva i svaki proizvoa opreme za ve- radu su analizirana tri modela temelja prikazana na
troagregate zahteva odreene uslove koje je potrebno slici 1.

Slika 1. - Modeli temelja vetroagregata

144
www.savezenergeticara.rs

Modeli temelja sa slike 1 odgovaraju sledeim


sluajevima:
a) temelj stuba vetroagregata snage 2,3 MW bez
ipova,
b) temelj stuba vetroagregata snage 3 MW bez
ipova,
c) temelj stuba vetroagregata snage 3 MW sa
buenim ipovima (48 ipova).

3. MODELOVANJE TEMELJNOG
UZEMLJIVAA
Pri modelovanju temeljnog uzemljivaa polazi se
od njegove geometrijske predstave. Temelj se sastoji od
temeljne stope krunog ili oblika pravilnog mnogoug-
la koji se moe predstaviti ploom i vertikalne osnove Slika 2. -Model polusfernog uzemljivaa
krunog, etvrtastog ili poligonalnog oblika koja se
moe predstaviti cilindrom ili kvadrom. Zbog svog ije se dimenzije odreuju na osnovu ekvivalencije
karakteristinog oblika, poto su sve prostorne dimen- zapremina. Ovaj model uzemljivaa je vrlo pogodan za
zije priblino istog reda veliine, temeljni uzemljiva brze pribline procene, a uticaj betona se obuhvata na
se u prvoj predstavi moe modelovati ekvivalentnim veoma jednostavan nain. Na slici 2 je prikazan model
zapreminskim uzemljivaem polusfernog oblika. polusfernog uzemljivaa sa sfernom ljuskom kojom
Neto sloeniji model podrazumeva dvokomponentni se obuhvata uticaj betona. elina armatura modelo-
uzemljiva koga ine ploasti uzemljiva temeljne vana je ekvivalentnom polusferom zapremine Varm ,
stope i uzemljiva u obliku kaveza koga ine vertika- beton polusfernom ljuskom zapremine Vbet . Ukupna
lne ipke armature osnove temelja. zapremina polusfernog uzemljivaa je V = Varm + Vbet
Temeljni uzemljiva moe se modelovati kao i jednaka je stvarnoj zapremini temelja.
sistem koncentrinih prstenova koji prate oblik i di- Otpornost rasprostiranja polusfernog uzemljivaa
menzije temelja. Unutranjost prstenova ini mrea uz uvaavanje uticaja betona moe se odrediti kao
provodnika kojom se modeluju horizontalne arma-
turne ipke. Vertikalni ipovi zbog svog oblika mogu Utla r1 Ubet
Rtem 1   1 (3.1)
se modelovati kao sistem vertikalnih sondi, pri emu 2S r1 r2 Utla
se armaturni ko jednog armiranobetonskog buenog
ipa moe predstaviti kao ekvivalentni tapni provod- U sluaju kada se uticaj betona ne razmatra, ot-
nik. pornost rasprostiranja zapreminskog polusfernog
Uticaj betona na karakteristike temeljnog uzemljivaa moe se odrediti kao
uzemljivaa ogleda se na dva naina. Prvi je da be- Utla
ton obezbeuje efikasnu zatitu od korozije i dobar Rtem ,bb (3.2)
2S r2
kontakt metalnih delova sa okolnim tlom. Drugi je
uticaj betona na vrednost otpornosti rasprostiranja U cilju utvrivanja kvantitativnog uticaja be-
uzemljivaa i taj uticaj je relativno mali zbog lokal- tona, izvreni su prorauni otpornosti rasprostiran-
nog karaktera betonskog omotaa. Specifina otpor- ja uzemljivaa primenom (3.1) i (3.2) za temeljni
nost betona zavisi od sadraja vlage i prema [3] kree uzemljiva prikazan na slici 1.a. Zapremina temelja
se u opsegu od 30 do 90 m. Poto se struja odvodi vetroagregata iznosi 370 m3, debljina sloja beto-
sa uzemljivaa radijalno u zemlju, dominatno sa per- na varirana je za vrednosti 10, 40 i 100 cm, na os-
ifernih elemenata armature temelja, uticaj betona se novu kojih su izraunate vrednosti r1 = 5.611 m i
ogleda u postojanju prelaznog sloja betona odreene r2 = 5.511 m (5.211 m i 4.611 m respektivno). Za
debljine na putu struje pri odvoenju u geoloku specifinu otpornost betona usvojena je vrednosti od
zemlju. Prisustvo betona moe redukovati otpornost rbet = 80 m. Za razliite vrednosti specifine otpor-
rasprostiranja uzemljivaa u sluaju kada okolno tlo nosti tla, izvren je proraun faktora uticaja betona kb
ima znaajno veu specifinu otpornost u odnosu na koji je definisan kao
beton. Kada je tlo bolje provodno od betona, beton
predstavlja dodatni prelazni otpor odvoenju struje i Rtem
kb (3.3)
prisustvo betona poveava otpornost rasprostiranja u
Rtem,bb
odnosu na sluaj kada beton ne bi postojao.
Zavisnost promene faktora uticaja kb od vrednosti
3.1 Zapreminski polusferni uzemljiva specifine otpornosti tla prikazana je na slici 3.
Temelj vetroagregata se moe predstaviti ekviva- Na osnovu analize promene koeficijenta uticaja be-
lentnim zapreminskim polusfernim uzemljivaem tona u funkciji specifine otpornosti tla prikazane na

145
www.savezenergeticara.rs

u sloju betona izmeu vertikalne armature


postolja (oko ankernog kaveza) i tla i sloja
betona izmeu donje radijalne armature u
stopi temelja i tla koja odgovara debljini
tamponskog sloja koji je reda (10-30) cm. Za
pribline proraune moe se usvojiti debljina
uticajnog sloja betona od reda (30-40) cm.
3.2 Dvokomponentni uzemljiva
Temeljni uzemljiva vetroagregata moe
se modelovati i kao sistem dva galvanski
povezana konstruktivna elementa:
ploasti uzemljiva dimenzija te-
meljne stope, otpora Rpl ,
Slika 3. -Zavisnost faktora uticaja kb za razliite vrednosti sistem vertikalnih sondi kojima se
specifine otpornosti tla modeluje armatura vertikalne osnove
temelja, otpora Rver.
slici 3 moe se izvesti izraz za izraunavanje faktora Model dvokomponentnog uzemljivaa prikazan je
uticaja betona: na slici 5.
k Utla  Ubet Otpornost rasprostiranja temeljnog ploastog
kb exp  (3.4) uzemljivaa moe se prema [5] proceniti kao
U tla
3V
arm
gde su: 0.44 U (3.5)
R pl
tla specifina otpornost tla, S
bet specifina otpornost betona, gde su
Varm zapremina eline armature prema slici 2, specifina otpornost tla u koju je postavljen te-
koja iznosi melj vetroagregata,
S povrina stope temelja stuba vetroagregata.
2 3
Varm r2 S Procena otpornosti rasprostiranja vertikalnih sondi
3 temelja moe se izviti na sledei nain. U [6] je opisa-
k koeficijent oblika. na metoda prorauna temeljnog uzemljivaa koga
Vrednost koeficijenta oblika k moe se odred- ini sistem povezanih vertikalnih amraturnih ipki u
iti primenom metode najmanjih kvadrata tako da se temelju. Temeljni uzemljva se modeluje kao sistem
postigne optimalno fitovanje krive stvarne promene verikalnih elektroda u betonu (concrete-encased elec-
koeficijenta kb. Odreivanje koeficijenta oblika k trodes) pravilno rasporeenih u temena pravilnog po-
izvreno je za parametre polusfernog uzemljivaa V = ligona.
370 m3, r1 = 5.611 m , r2 = 5.211 m , bet = 80 m Otpornost rasprostiranja vertikalne armature te-
i rezultati su prikazani na slici 4. Plavom bojom na meljnog uzemljivaa moe se prema [6] odrediti kao
slici oznaena je stvarna kriva promene
faktora kb dobijena primenom izraza(3.3)
za razliite vrednosti specifine otpornost
tla, a crvenom bojim aproksimirana kriva
dobijena primenom (3.4). Vrednost koe-
ficijenta k iznosi 0.404.
Dakle, moe se zakljuiti da je uticaj
betona na vrednost otpornosti rasprosti-
ranja uzemljivaa dominantnan kada je
tlo bolje provodno od samog betona. Za
uslove loe provodnog tla, usled prisus-
tva betona dobre provodnosti, dolazi do
smanjenja otpornosti rasprostiranja od
reda (5-20)%, pri emu vei procenti
odgovaraju veoj debljini sloja betona
koji se uvaava. U realnim uslovima,
uticaj betona pri odvoenju struje kvara Slika 4. -Stvarna i aproksimirana kriva promene faktora uticaja
sa eline armature u zemlju ogleda se betona k
b

146
www.savezenergeticara.rs

Rver R pl
Rtem km km R par (3.7)
Rver  R pl
Ekvivalentna otpornost raspros-
tiranja temeljnog uzemljivaa moe
se odrediti kao paralelna veza dve
komponente temeljnog uzemljivaa
Rpar uz uvaavanje meusobno uticaja
ovih komponenti preko koeficijenta
km. Vrednost km je empirijska i moe
se proceniti tako da budu zadovoljeni
Slika 5. -Model dvokomponentnog uzemljivaa sledei uslovi:

R pl
1 G 2L
Uc  U ln 1   U ln (3.6) R par  Rtem  min Rver , R pl

2S L (3.8)
z z
1  km
gde su:
Postavljeni uslovi predstavljaju zapravo injenicu
t specifina otpornost tla, da je ekvivalenta otpornost rasprostiranja temeljnog
c specifina otpornost betona, uzemljivaa manja od otpornosti rasprostiranja
L duina vertikalne sonde (armaturne ipke) is-
pojedinanih komponenata, a vea od vrednosti koja
pod nivoa zemlje,
odgovara otpornosti paralelne veze komponenata
debljina sloja betona izmeu ipki i zemlje,
uzemljivaa.
z srednje geometrijsko rastojanje ipki prema ta-
beli 1. Koeficijent meusobnog uticaja vertikalnih ipki
Ekvivalentna otpornost rasprostiranja temeljnog na armaturu temelja km moe se izraunati kao usred-
uzemljivaa koga ine ploasti uzemljiva i vertikalna njena vrednost opsega koji zadovoljava navedene us-
armatura osnove temelja moe se dati u obliku: love (3.8)

Tabela 1. - Odreivanje srednjeg geometrijskog rastojanja vertikalnih ipki armature temelja


Broj vertikalnih Rastojanje susednih Srednje geometrijsko
Raspored sondi
sondi N sondi s (m) rastojanje sondi z (m)*

2 s 2 R z rs

3 s 3R z 3
r s2

4 s a z 4
2 r s3

6 s R z 6
6 r s5

8 s 0.765 R z 8
52 r s 7

a
8 s z 8
23 r s 7
2

*veliina r predstavlja poluprenik jedne armaturne ipke

147
www.savezenergeticara.rs

min ^ Rver , R pl `  R par Otpornost rasprostiranja betonskog cilindra


Rtem prenika Dbet u tlu moe se odrediti kao
2 (3.9)
Rtem Utla 8L (3.12)
km Rbet , segm ln  1
R par 2S L Dbet
3.3 Trokomponentni model U sluaju kada postoji N vertikalnih sondi koje se
uvaavaju u proraunu, ekvivalentna otpornost raspro-
Procena otpornosti rasprostiranja vertikalnih ipova stiranja vertikalnih sondi temelja iznosi
temelja moe se izvriti na sledei nain. Armatura
F 8L
vertikalnog ipa modeluje se ekvivalentnim tapnim Rver , ip Ubet ln  1  U
provodnikom pri emu se uticaj sloja betona izmeu 2S LN d
provodnika i okolnog tla uvaava preko prorauna (3.13)
prelaznog otpora sloja betona, prema principima 8L 8L
 Ubet ln  1  Utla ln  1
izloenim u [3]. Meusobni uticaj blisko postavljenih Dbet D bet
sondi moe se odrediti uvoenjem korekcionih fak-
tora prema [7] i tabeli 2. Ekvivalentna otpornost rasprostiranja temeljnog
uzemljivaa koga ine ploasti uzemljiva, vertikalna
Tabela 2. - Korekcioni faktor meusobnog uticaja armatura osnove temelja i vertikalni ipovi iznosi
vertikalnih sondi
Broj vertikalnih sondi Korekcioni faktor F Rtem km R par
2 1.16
(3.14)
3 1.29 Rver R pl Rver , ip
km
4 1.36 Rver R pl  Rver Rver , ip  Rver , ip R pl
8 1.68
12 1.8 Primenjujui isti princip kao kod dvokomponent-
16 1.92 nog uzemljivaa i na osnovu (3.9) moe se pisati
20 2.00 min ^ Rver , R pl , Rver , ip `  R par
24 2.16 Rtem (3.15)
2
Vrednosti u tabeli vae za sluaj sondi koje su na Armaturni ko vertikalnog betonskog ipa sastoji
meusobnom rastojanju koje je jednako duini sondi. se od vie paralelnih, meusobno povezanih ipki koje
Tada se moe uvaiti takav pristup da se od ukupnog se modeluju kao jedan ekvivalentan vertikalni provod-
broja sondi uvae samo one koje su na meusobnom nik prenika d koji se prema [8] odreuje kao
rastojanju priblino jednakom duini sonde.
d
Otpornost rasprostiranja jedne vertikalne sonde d DN N (3.16)
duine L i prenika d postavljene u tlo specifine ot- D
pornosti tla moe se odrediti kao gde odgovarajue veliine odgovaraju oznakama
na slici 6.
Utla 8 L
Rson ln  1 (3.10)
2S L d

Otpornost rasprostiranja vertikalnog ipa temelja


vetroagregata moe se odrediti kao redna veza otpor-
nosti cilindra prenika Dbet direktno poloenog u tlo
specifine otpornosti tla i otpornosti unutranjeg seg-
menta cilindra koji sadri vertikalnu sondu.
Otpornost rasprostiranja vertikalne sonde zalivene
u betonu specifine otpornosti bet unutar cilindra
spoljanjeg prenika Dbet prema [3] iznosi Slika 6. - Ekvivalentni provodnik armaturnog koa
betonskog ipa
1 8L
Rson ,bet Ubet ln  1 
2S L d 3.4 Raunarski model
(3.11)
Analiza temeljnog uzemljivaa primenom
8L
 Ubet ln  1 raunarske metode podrazumeva modelovanje ar-
d mature temelja kao sistema galvanski povezanih

148
www.savezenergeticara.rs

tako da prati oblik temelja. Unutranja ar-


matura modelovana je mreom provodnika
unutar svakog prstena. Dimenzije okaca
mree odgovaraju veliini stranice svakog
mnogougla (prstena). Na slici 7.a prika-
zan je model temelja bez ipova, a na slici
7b sa ipovima. Broj stranica mnogougla
prstenova iznosi 10. U cilju utvrivanja
potrebnog nivoa modelovanja provod-
nika eline armature (ukupne zapremine
modelovanih provodnika Varm) izvrena je
analiza uticaja otpornosti rasprostiranja
uzemljivaa u odnosu na ukupnu duinu
provodnika koji su modelovani.
Dobijena zavisnost otpornosti raspro-
Slika 7. - Model temeljnog uzemljivaa za proraun pomou
stiranja temeljnog uzemljivaa od zapr-
raunara
emine armature modelovane preko sistema
provodnika prikazanog na slici 7.a prika-
zana je na slici 8. Analiza je sprovedena
za temelj ija je dispozicija prikazana na
slici 1a.
Na osnovu analize zavisnosti otpor-
nosti rasprostiranja temeljnog uzemljivaa
od zapremine armature koja se modeluje,
zakljuuje se da se uslonjavanjem modela
vrednost otpornosti rasprostiranja asimp-
totski pribliava tanoj vrednosti. Realan
odnos zapremine eline amrature i uku-
pne zapremine temelja iznosi oko (1-1.5)
%. Prema slici 8 moe se zakljuiti da se
dovoljno tano elina armatura u temelju
Slika 8. - Zavisnost otpornosti rasprostiranja temeljnog
uzemljivaa od zapremine armature moe modelovati sa 0.15% u odnosu na
ukupnu zapreminu temelja to je u skladu
provodnika od elika, odgovarajueg poprenog pre- sa rezultatima prikazanim u [9]. Na analiziranom
seka. Otpornost rasprostiranja uzemljivaa odreuje primeru, za ukupnu zapreminu od V=370 m , potrebno
3

se na osnovu definisanja matrice sopstvenih i je modelovati Varm,mod=0.555 m . Za armaturne ipke


3

meusobnih otpornosti svih provodnika i primenom prenika Dipke= 30 mm potrebno je ukupno modelom
metode takastog (punktualnog) potencijala. Temeljni obuhvatiti sledeu duinu svih provodnika
uzemljiva, za proraun pomou raunara, modeluje
se kao sistem koncentrinih poligonalnih prstenova 4Varm,mod
Larm,mod 785.56 m
postavljenih du oboda temelja na razliitim dubinama 2
DipkeS

Slika 8. - Zavisnost otpornosti rasprostiranja temeljnog uzemljivaa od zapremine armature


Vrednost otpora rasprostiranja ()
Model 1- Slika 1.a Model 2- Slika 1.b Model 3- Slika 1.c
Metoda Metoda Metoda Metoda Metoda Metoda Metoda Metoda Metoda
(m) 3 2 1 3 2 1 3 2 1
100 2.428 2.345 3.011 2.004 2.109 2.469 1.142 1.190 /
300 7.280 8.518 8.684 6.012 6.252 7.171 3.426 4.709 /
500 12.117 14.265 14.357 10.110 10.393 11.873 5.709 7.769 /
750 18.215 21.981 21.448 15.093 15.569 17.750 8.565 11.594 /
1000 24.281 28.943 28.539 20.043 20.745 23.627 11.419 15.418 /
1500 36.380 43.157 42.721 30.103 31.097 35.381 17.129 23.068 /
2000 48.562 57.371 56.904 40.095 41.449 47.136 22.839 30.717 /

149
www.savezenergeticara.rs

4. UPOREDNI REZULTATI PRIMENE Na osnovu uporednih rezultata prorauna za


RAZLIITIH METODA raliite uslove tla, moe se zakljuiti da se kriteri-
jumi u pogledu zahtevanih otpornosti rasprostiranja
Izvreni su prorauni otpornosti rasprostiranja te- uzemljivaa, u uslovima dobro provodnog tla ( < 300
meljnih uzemljivaa vetroagregata ije su dispozicije
m), mogu postii primenom temeljnog uzemljivaa
prikazane na slici 1. Prorauni su izvreni primenom
bez polaganja dodatnih spoljanjih elemenata
raunara (metoda 3), primenom dvo i tro- komponent-
nog modela uzemljivaa (metoda 2) i primenom me- uzemljivaa. Meutim, pri odvoenju znaajnih struja
tode zapreminskog polusfernog uzemljivaa (metoda atmosferskih pranjenja sa temeljnog uzemljivaa u
1). Rezultati prorauna su prikazani su u tabeli 3. zemlju, usled znaajne osloboene toplote, moe doi
Tabela 3. - Rezultati prorauna primenom razliitih do isparavanja vlage i oteenja betona. Primenom
metoda jednog ili vie prstenastih uzemljivaa, postavljenih u
zemlji, koncentrino u odnosu na temelj, znaajno se
5. ZAKLJUAK strujno rastereuju provodnici eline armature temel-
ja i vri kontrola raspodele potencijala u okolini stuba
Temeljni uzemljiva vetroagregata koga ine vetroagregata pa se primena prstenastih uzemljivaa
elementi eline armature temelja i namenski uvek primenjuje u praksi.
poloen uzemljiva du stope temelja je vaan ele-
ment uzemljivakog sistema vetroagregata. U radu 6. LITERATURA
su prikazane razliite metodologije modelovanja i
prorauna otpornosti rasprostiranja ovog uzemljivaa. [1] IEC 61400-24, Wind turbines - Part 24: Lightning
Uporednom analizom pokazano je da se rezultati protection, 2010.
priblinih metoda dobro poklapaju sa rezultatima
[2] IEC 62305-3, Protection against lightning Part
dobijenim modelovanjem temeljnog uzemljivaa
3: Physical damage to structures and life hazard,
pomou raunara. Prednost korienja raunarskog
modela jeste mogunost modelovanja svih elemente 2010.
uzemljivakog sistema vetroagregata, temeljnog [3] IEEE Std 80, IEEE Guide for Safety in AC Sub-
uzemljivaa, prstenastih uzemljivaa, vertikalnih station Grounding, 2000.
sondi i horizontalnih uzemljivaa uz uvaavanje [4] B. Notaro, V. Petrovi, M. Ili, A. orevi, B.
meusobnog uticaja. Rezultati prorauna su potvrdili Kolundija, M. Dragovi, Zbirka ispitnih pitanja i
validnost modelovanja eline armature svih eleme- zadataka iz elektromagnetike, Akademska misao,
nata temelja kao sistema povezanih provodnika koga Beograd, 2008.
ine koncentrini prstenovi koji prate oblik temelja
i mree provodnika unutar prstenova. Analizom je [4] Tehnika prepruka EPS br. 5, Primena temeljnih
pokazano da se modelovanjem duine provodnika uzemljvaa i mera izjednaenja potencijala u ob-
koja odgovara 0.15% zapremine temelja (to je de- jektima i transformatorskim stanicama, III izdan-
setina svih elemenata armaturne konstrukcije) postie je, 1997.
zadovoljavajua tanost. Uvaavanje uticaja betona [6] BS 7430, Code of practice for Earthing, 1998.
moe se obuhvatiti primenom izvedene emprijske rel- [7] IEEE Std 142, Recommended Practice for
acije za faktor uticaja betona. Grounding of Industrial and Commercial Power
Primenom temeljnog uzemljivaa, kao sistema Systems, 2007.
povezanih provodnika od elika unutar betonskog [8] Predrag D. Rani, Nenad N. Cvetkovi, Pillar
oklopa, postiu se znaajne prednosti: poboljan kon-
star-shaped grounding system, Przegld elektro-
takt sa okolnim tlom i efikasna zatita provodnika od
techniczny (Electrical Review), ISSN 0033-2097,
korozije. Analizom uticaja pristustva betona na vred-
nost otpornosti rasprostiranja uzemljivaa utvreno je R. 86 NR, 2010.
da beton moe poveati otpornost rasprostiranja i do [9] V. Brandenbursky, A. Farber V. Korj, A. Braun-
50% za uslove dobro provodnog tla, ali i redukovati shtein, Ground resistance calculation for small
vrednost otpornosti za red veliine (10-15)% u uslo- concrete foundations, Electric Power Systems
vima ljunkovitog i kamenitog tla. Research, Vol. 81, (2011.), 408-413.

150
www.savezenergeticara.rs

Petar UKI
Tehnoloko-metalurki fakultet, Univerzitet u Beograd

UDC: 620.9 (497.(1)

Srbija pred izazovima nove energetske strategije:


u kontekstu globalne energetske politike*

SAETAK
Da li je Srbiji potrebna nova energetska politika? Odgovor na to pitanje jednostavno proistie iz
injenice da dosadanji razvoj energetike pokazao kao problematian i neodriv. ta vie, kao da su
cela privreda i drutvo pod pritiskom neodrivih tokova u energetici, kako u ekonomskom tako i u
ekolokom i socijalnom pogledu. Energetski sektor Srbije, uskoro e biti i zvanino, pred kardinalnim
promenama koje zahtevaju eksterni uslovi i unutranje okolnosti.
Pred svetom u celini ne nasluuju se brza i izvesna ekonomska poboljanja. Ekonomija je pod
neprekidnim udarima sve slabije tranje, nedovoljnih investicija, fiskalnih tekoa i visoke nezapos-
lenosti. Veoma su slabi izgledi za trajan i visok rast. To se odnosi naroito na najrazvijenije zemlje i
regione, a pre svega na Evropu. Slaba je uteha da se vodee azijske ekonomije (izuzimajui Japan) jo
uvek relativno dobro dre u pogledu rasta i razvoja. Cena njihovog dinaminog rasta moe biti veoma
visoka, globalno gledajui, kako u ekolokom smislu, tako i u pogledu odrivosti i kvaliteta tamonjih
trendova rasta. Nacrt strategije razvoja energetike Srbije do 2025. sa izgledima do 2030. godine, vie
nego pouzdano pokazuje da su strateka opredeljenja odreena ne samo eljama i porivima modern-
izacije, ve i objektivnim stanjem svetske i domae ekonomije.
Krizno stanje privrede reflektuje se na energetiku u punom smislu rei. Energetska trita, en-
ergetska efikasnost i intenzivno traganje za novim tehnolokim reenjima ubrzano menjaju socio-
ekonomsku i ekoloku sliku energetske budunosti sveta. Sigurno je samo to da nema trajnih i jedin-
stvenih reenja.
Srbija danas nije u prilici mnogo da bira u pogledu temeljnih stratekih poteza u energetici. Nacrt
strategije doao je kao rezultat objektivno teke situacije u pogledu investicija, tako da su trina ute-
meljenost, sigurnost snabdevanja i restrukturiranje energetike, u izvesnoj meri prioritetni u odnosu na
modernizaciju i ekoloke ciljeve. To ni u mom sluaju ne znai da je strategija nepotrebna. Energetska
politika, kao rezultat temeljnih opredeljenja iz strategije, bie izloena tekim izazovima. U svakom
sluaju bolje je da ona kako-tako bude definisana, nego da je nepredvidiva, ili da je nema.
Kljune rei: nova energetska politika, strategija razvoja energetike, ekonomija, odrivost, fiska-
lna kriza, energetska bezbednost, energetske trita, stabilnost i rast energetskog sektora.
SERBIA IN FRONT OF THE CHALLENGES OF THE NEW ENERGY STRATEGY:
IN THE CONTEXT OF GLOBAL ENERGY POLICY**
ABSTRACT
Does Serbia need new energy policy? The answer to this question simply comes from the fact that
former development of energy sector has shown itself as problematic and unsustainable. Furthermore,

*
Ovaj rad raen je u okviru projekta Modeliranje razvoja i integracije Srbije u svetske tokove u svetlu ekonomskih,
drutvenih i politikih gibanja, evidencioni broj 179038, koji finansira Ministarstvo prosvete nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije
**
This paper has been drafted under the project The Modelling of Development and Integration of Serbia into World Trends
in the Light of Economic, Social and Political Stirrings, record No. 179038, financed by the Ministry of Education, Sci-
ence and Technological Development of the Republic of Serbia

151
www.savezenergeticara.rs

it is as if the entire economy and society were under the pressure of unsustainable trends in the energy
sector, both from ecological and social point of view. The Serbian energy sector will soon officially
stand before substantial changes required by external conditions and internal circumstances.
Fast and certain economic improvements are not standing before the world in whole. Economics
is under continuous impacts of ever decreasing demand, insufficient investments, fiscal difficulties and
high unemployment rate. The perspectives for permanent and high growth are very weak. It especially
regards the most developed countries and regions, and above all Europe. The fact that the leading
Asian economies (excluding Japan) are still in a relatively good position with respect to growth and
development is not of much consolation. From the global point of view, the price of their dynamic
growth can be very high, both in ecological sense and with respect to sustainability and quality of
the growth trends there. The draft of the Serbian energy sector development strategy by 2025, with
the perspectives by 2030, shows more than reliably that strategic preferences are defined not only by
wishes and impetuses of modernisation, but also by an objective state of international and domestic
economics.
The state of crisis in economy is reflected in the energy sector in its full sense. Energy markets, en-
ergy efficiency and intensive search for new technological solutions rapidly change social-economic
and ecological picture of the world energy future. The only thing certain is that there are no permanent
and unique solutions.
Serbia today is not in the position to choose much regarding the foundational strategic moves in
the energy sector. The draft strategy came as a result of objectively difficult situation with respect to
investments, so the market foundation, safety of supply and restructuring of energy sector are to some
extent a priority comparing to modernisation and ecological objectives. That does not mean in any
way that the strategy is unnecessary. The energy policy, as a result of basic strategic preferences, will
be exposed to new hard challenges. Anyway, it is better for it to be defined in some way, than to be
unpredictable, or non-existent.
Key words: new energy policy, energy sector development strategy, economics, sustainability, fis-
cal crisis, energy safety, energy markets, stability and growth of energy sector

1. ENERGHETIKA - GLOBALNA KRIZA I tima, u kolopletu brojnih razvojnih protivrenosti


STRATEKI IZAZOVI (Elgar Edward, 2011).
Potronja energije u svetu ve od 1870. do 1970.
G lad za energijom, izraz koji se sve vie koristi
na globalnom politikom planu upotrebljen je, od
strane potpisnika ovog teksta, ve pre osamnaest go-
godine poveana je 32 puta, pri emu je prosena go-
dinja stopa rasta u celom periodu bila ak 3,5% pri
rastu globalne populacije od 1,35%. Ako se izuzmu
dina (uki 1996; 29)1. Mada je izgledalo da e se st- periodi svetskih ratova i velike ekonomske krize, pro-
vari veoma brzo i radikalno menjati u pravcu prelaska sena stopa rasta potronje energije bila je ak 4,5%
na nova istija i efikasnija reenja, odnosno ka us- (aji 2011). To je moralo dovesti do drastine de-
postavljanju drugaije, odrive strukture proizvodnje gradacije ivotne sredine i iscrpljivanja neobnovljivih
i potronje energije, iskustvo pokazuje da se ta glad resursa, kao i drugih nepovoljnih posledica po klimu
ne smanjuje. Potranja za energijom i energentnima i uslove ivota na zemlji. Dananje potrebe za energi-
i dalje raste daleko brim tempom od rasta globalne jom i dalje vrtoglavo rastu, ali i zahtevi za istijom,
populacije, a u veem delu sveta (mngoljudne i efikasnijom i u veoj meri obnovljivom energijom.
brzorastue ekonomije) i bre od rasta BDP, to znai Najvei deo sveta planira da proizvodi i troi vie
da se potronja energije po stanovniku poveava, kao i energije, ali istovremeno da unapreuje energetsku
da svet u celini postaje manje enertgetski efikasan. Sve efikasnost.
se to deava bez obzira na predstave o uinku globalne Trenutno potrebe za energijom rastu daleko bre
krize i restrukturiranja, kao i sniavanje tempa rasta nego to se oporavlja svetska ekonomija. Da bi glo-
globalne populacije. ta vie, u savremenog literaturi balna privreda dobila neophodno ubrzanje, kao da je
se pominjei sve vea e za energijom i energen- neophodno da najpre energetika vrati konkurentskim
liberalnim naelima i modelu sve slobodnije utakmice.
Ekologizacija je dobra stvar koja ima visoku direktnu
1
uki. M. P., Glad za energijom, ume br. 32, 22. april 1996, i indirektnu cenu. Kriza uzima danak i u sektoru ener-
str. 29 getskog razvoja.

152
www.savezenergeticara.rs

Za to vreme Srbija pred je primenom nove Strate- rentnosti nacionalne energetike, odnosno njene eko-
gije razvoja energetike do 2025. godine sa izgledima nomije u celini (uki 2013, str. 56)
do 20302 (u daljem tekstu Startegija) i pred usvajan- Sa takvim pretpostavkama usvojena je Strategija
jem inoviranog Zakona o energetici. Sve to odvija se od strane Vlade Republike Srbije, koja je nakon tog
pod pritiskom dvostukih iskuenja: usvajanja faktiki odmah potom faktiki postala Vla-
- sa jedne strane Srbija je pod teretom injenice da u ostavci, pa se svim izazovima koji stoje pred
(bolje rei ocene) po kojoj ... Evropski parlament realizacijom pomenute strategije pridruuje i ovaj naj-
nije zadovoljan tempom razvoja obnovljivih izvora noviji politiki rizik - da neka nova struktrura vlasti
energije u Srbiji,, naroito imajui u vidu obavezu moda zakljui da je vreme da se stvari u energetici
zemlje da do 2010. obezbedi ak 27% udela obnovlji- opet ponu strateki preispitivati i tretirati po do-
ve nergije u svojim bilansima3; bro poznatom principu prioriteta nae ocene stvari.
- sa druge, Srbija jednostavno mora, relativno brzo, Interesantno je da je javnu raspravu o Strategiji (de-
ekonomski efikasno i na socijalno prihvatljiv nain da setak skupova i sesija irom Srbije od VIII-X 2013.)
obezbedi kontinuitet u snabdevanju elektrine i drugih pratio neuobiajeno mali broj novinara. Nakon svega
vidova finalne energije za graane i privredu, kao i da mogla bi se postaviti pitanje: kako e nam onda izgle-
liberalizuje/demonopolizuje za sada prilino nerazvi- dati stvarna ekonomsko-energetska budunost, ako o
jeno i plitko trite elektrine energije. najbitnijoj strategiji za ovaj period (prema izjavama
elnika vlade koja ju je donosila i koja je funkcionisa-
2. FAKTORI SUPROTSTAVLJENOG DEJ- la od 2012-2014) ne uspevamo da poklonimo ni deo
STVA - SRBIJA U NAZADOVANJU? one drutvene panje, koju inae svesrdno poklanja-
Svet se sve vie otro polarizuje na zemlje koje su mo dnevno-politikim dogaanjima i personalnim po-
suficitarne energentima i na one koje veliki deo svojih litikim odnosima?
energetskih potreba podmiruju uvozum. Alternativna U Srbiji je, ve pre godinu dana faktiki otvoreno
reenja se trae pre svega u oblasti novih tehnologija, trite elektrine energije4. Meutim, do kraja 2013.
kao i u metodama tednje i vie energetske efikasnosti. u otvorenom trinom reimu bilo je svega 9,5 -10%
Pred naletima koncepta obnovljive i zelene energe- trita elektrine energije. Pri tome u formalno libe-
tike, klasina energetika se ne predaje. Neto bri rast ralizovanom tritu visokog napona Elektroprivreda
zemalja u razvoju potencira bive i nove probleme u Srbije izgubila samo 3% svojih kupaca. Meutim,
vezi sa energijom, globalnom emisijom ugljendioksi- krajem 3013. usvojena Uredbu o energetski zati-
da i klimatskim promenama. Tzv. brzorastue i naj- enom kupcu. Uslovi za sticanje prava na umanjenje
mnogoljudnije ekonomije ini se, nisu spremne da mesenih rauna za elektrinu energiju, prirodni gas i
rtvuju visoke stope rasta zarad optih i dugoronih toplotnu energiju (zato ba samo za njih?) menjaju se
(katkad i maglovitih) ekolokih ciljeva. u skladu sa promenom socijalnog senzibiliteta. Dugo-
Meutim, oni sve vie dobijaju vrlo konkretna ob- vanja za isporuenu energiju, prema ustaljenoj praksi
lija. Nedavno objavljena studija Hidrometereolokog preutno podrazumevaju reprogramiranje i faktiki
zavoda Srbije pokazuju da naoj zemlji predstoji period otpis dela duga.
ubrzanja klimatskih promena koje utiu na povean- Perspektive trinog restrukturiranja i repozicioni-
je temperature, to e dovesti do promena raspodele ranja energetike u Srbiji, nisu u skladu sa predizbor-
padavina, tako da emo imati periode ekstremnih sua nim ambijentom koji u Srbiji vlada dok nastaje ovaj
i poplava(Beta 22.01.2014). To nedvosmisleno znai rad. Moda nije loe prisetiti se kako je pre dve godi-
da e ekstremni suni periodi i poplave uzrokovati, ne ne, za vreme prethodne predizborne kampanje kruilo
samo ogromne ekonomske trokove, ve i sve vee primamljivo, ali neostavarljivo politiko obeanje o
oscilacije za energetskim potrebama i posebne pret- tome kako e, ako na izborima pobede odreene po-
postavke za odravanje energetskih bilansa, pa i nove litike snage graani u Srbiji opet dobiti priliku da
izazove po energetsku bezbednost. dva asa sredinom dana koriste elektrinu energiju po
Konano, energetika je i na udaru drutvenih pro- povlaenim (za sada iskljuivo nonim) cenama.
mena koje se odnose na prilagoavanje aktuelnoj kri- Da li je trini princip i u kojoj meri ostavrljiv, bar u
zi. Pravo na energiju, sve vea uloga drave u podmi- daljoj perspektivi?
rivanju energetskih potreba pod pritiskom socijalnih
mera, tzv.karata i drugih instrumenata, nikako ne idu 3. PROTIVRENA GIBANJA NA
na ruku tritu energije niti decentralizaciji i konku- GLOBALNOJ SCENI
3.1. Nasleena i nova struktura i obnovljivost -
pritisci i otpori
2
Izvor: http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id
=45678. Autor ovog rada uestvovao kao jedan od eksperata na
izradi predloga Strategije, ali ovaj tekst je autorski, pa i razum- Forsiranje obnovljive energije, uz cenovnu diskri-
ljivo, ponegde kritiki u odnosu na Strategiju i okolnosti koje su minaciju konvencionalne, i ogromne podsticaje za
pratile njenu izradu, usvajanje i primenu.
3
Evropski parlament slinu ocenu izrekao je nedavno, povodom
usvajanja Strategija razvoja energetike Srbije do 2025. sa izgled-
ima do 2030. godine (Iz Danasa. 22/I 2014) 4
(http://www.energoportal.info/ (pristup 8. 10. 2013.)

153
www.savezenergeticara.rs

-toliko verovatnu energetsku budunost govore da je


sigurno to da nema izolovanog energetskog ostrva
ni sada ni u budunosti, kao i da se intenziviraju inter-
akcije u korienju razliitih energenata, trita, cena
i tehnologija irom sveta (aji 2011, str 22; uki
3013, str. 47-54).
Pre etiri decenije uee prirodnog gasa u struk-
turi svetske potronje iznosilo je samo 10% a danas
ono iznosi preko 21%. Potronja elektrine energije
u svetu rasla je duplo bre nego potronja ukupne fi-
nalne energije. U periodu od 1950. do 1990. u vreme
najbreg do sada rasta potronje i proizvodnje finalne
energije porasla je 4,2 puta, a elektrine energije ak
8,7 puta (aji 2011, str. 11). Ta izvesnost intenzivnije
Izvor: Energy Roadmap 2050.)
tranje emlektrine energije vai faktiki bez prestan-
Slika 1. - Struktura proizvedene energije u svetu 2008. ka decenijama, upravo zahvaljujui promeni vodeih
zamalja ekonomskog rasta i potrebama zemalja u ra-
zelenu energiju, po miljenju velikog dela trinih zvoju. Jo pre drastinog uinka globalne ekonomske
uesnika i eksperata, sve vie gui energetska trita krize na tranju energije, u svetu je 2008. proizvedeno
i smanjuje konkurentnost pojedinih regiona kao to je ukupno 12.369 miliona tona ekvivalent nafte (mtoe).
evropski, u odnosu na svetsku energetiku. Podvalai Najvei edeo ostavaren je sagorevanjem uglja (28%)
se da je previe nacionalnih ciljeva a premalo evrop- zatim od nafte (32%) i prirodnog gasa (21%). Nukle-
ske saradnje, te da se prevelikim podravanjem ob- arna postrojenja daju su 6%, dok se svega 13% ener-
novljivih izvora u EU stvara neproduktivnost i ometa gije dobija iz obnovljivih izvora, u koje je uraunata
celokupno elektroenergetsko trite, jer se smanjuju i hidroenergija (slika 1.). Svaki od pomenutih energe-
profiti kompanija, a time i njihove mogunosti da in- nata doivljavao je svoju evoluciju i zenit. Oekuje se
vestiraju u nove elektrane i mree Obradovi 2013, takav scenario i za obnovljive izvore, samo uz veliki
str. 60,61). zaostatak.
Druga interesantna i gotovo neoekivana vest je
gaenje mnogih elektrana na gas pre svega zbog nje- 3.2. Klimatske promene i energetska efikasnost
gove cene. Mnoge nacije nastoje da izbegnu gasnu Uvek valja imati u vidu izvesnu nepredvidivost,
zavisnost, bar kada je u pitanju proizvodnja elektrine koja proistie iz dinamike tehnolokih promena, kao
energije.5 A pre samo dve do tri decenije restrukturi- i diktat novih mera, politika i strategija sueljavanja
ranje globalne energetike ilo je brzim koracima, pre sa klimatskim promenama, pri emu ne treba zane-
svega ka veem korienju gasa, smanjivanju udela mariti ni geopolitike faktore. Tzv mali energetski
uglja, istijoj energetici i poveanu udela obnovljivih ratovi podrazumevaju stalne promene ponaanja ve-
izvora. Izgledalo je da e sve to se u energetici dea- likih globalnih aktera na tritu energije. To proistie
va biti povoljno po ivotnu sredinu, pa i klimu i pri- iz razlika u regionalnim energetskim i geopolitikim
rodu uopte. Ekonomski faktor, pojdnostavljeno pred- strategijama. SAD trenutno zahvaljujui, izmeu osta-
stavljen kao promena relacija ponude i tranje, nije log, tehnologiji korienja gasnih kriljaca odravaju
sagledavan dovoljno precizno, ukoliko je to uopte izrazito nisku unutranju cenu gasa. Daleko od wv-
mogue, s obzirom da zavisi prvenstveno od globalne ropske ili japanske. Tako smanjuju potronju (prlja-
konjukture i tehnolokih promena. vog) uglja, kojim inae obiluju. Energetika asnovanu
Meutim, kolaps energetike, koji su mnogi pred- na uglju preostaje velikom energetski siromanijeg
viali nije se desio. Mada je tu i tamo, i nakon one u- sveta, (izmeu ostalog i Srbiji) s obzirom na, za njih
vene energetske krize i naftnih okova iz sedamdesetih preskupi prirodni gas. Ova tendencija danas govori da
XX veka, u meuvremenu dolazilo do kriznih trenu- e regionalna trita gasa napredovati u smislu meu-
taka na nervoznim tritima nafte i gasa, novi ve- zavisnosti i fleksibilnosti, ali i da e rasti uzajamnost
liki okovi u energetici su izbegnuti. Faktori takvog trita gasa, uglja, pa i nuklearne energije6.
scenarija obrazloeni su u radu sa ovog skupa ve pre Energetska efikasnost je sledei najvei izazov za
dve godine (uki, 2012a; str. 18). Kljune zasluge svetsku energetiku. To je parametar koji moe neo-
za to imali su faktori liberalizacija trita energije, bo- granieno da raste, odnosno da na bazi ekonomskih,
lje informacije o stanju tehnologije i rezervi, iroka organizacionih i tehnolokih promena. Tako, napri-
primena strategija energetske bezbednosti i sigurnosti mer Kina planira da do 2015. godine smanji za 16%
snabdevanja... Sadanje analize i projekcije za koliko

6
International Energy Agency, World Energy Outlook 2012, p.
5
Saoptenje, Eurelectric Italija, Sluaj Ukraine, Kine 2-3

154
www.savezenergeticara.rs

Izvor: Energy Rodmap 2050.


Slika 2. - Struktura korienja goriva za proizvodnju elektrine energije EU u 1990. i u 2009.

energetski intenzitet (upotrebljenu energiju po jedinici punio itav scenario do 2050. ne bi uspeo da sauva
ostvarene vrednosti BDP) SAD usvajaju nove ekonom- vie od jedne treine obezbeenih i sada poznatih re-
sko-energetske standarde, a Evropska unija se, veoma zervi neobnovljivih mineralnih goriva.
optimistino, obavezala da do 2020. godine podigne
energetsku efikasnost za 20%, Japan je obeao da e 3.3. Evropski izazov
do 2030. godine smanjiti potronju ukupne elektrine Evropsko temeljno usmerenje je ka smanjenju ude-
u odnosu na aktuelnu potronju energije za 10%. Sve la neobnovljivih energenata, poveanje udela gasa i
to bi trebalo da na izvestan nain da kompenzuje ra- obnovljivih izvora, kao i poboljanju tehnologija u
zoaravajue uinke u ostvarivanju energetske efikas- cilju smanjenja tetne emisije, naroito CO2 i snanoj
nosti u svetu tokom prve decenije XXI veka. Uprkos promociji energetske efikasnosti. Pri svemu je vie
planovima da se energetska efikasnost ostvaruje pre nego uticajan faktor liberalizacija trita i ekonomije
svega u graevinarstvu i stanovanju (porast od etiri energije.
petine) kao i u industriji, ak do jedne polovine, jo
Njena ukupna potronja energije EU u 2009. izno-
ostaju velike neizvesnosti i nepoznanice da li se i kako
sila je 1703 mtoe, to je inilo neto vie od jedne sed-
to moe zaista i ostvariti.7
mine svetske potronje. Energetska uvozna zavisnost
Vodei scenario Meunarodne agencije za ener- nafte je 83,5%, gasa 64,2%8. Otuda i ambiciozna pla-
getiku (IEA) predstavlja kombinaciju uklanjanja pre- novi modernizacije, podizanja efikasnosti, restrukturi-
preka za energetsku efikasnost, kao i velike investicije ranja i dekarbonizacije. Mnotvo planova odnosi se na
u ostvarivanje energetske bezbednosti, ekonomskog promene koje se tiu strukture i odrivosti energetike
rasta i ekolokih ciljeva. Po njemu bi rast tranje glo- (slika 2). Za devetnaest godina ugalj, kao najpopular-
balne primarne energije bio intenzivan do 2035. god- nije gorivo za proizvodnu elektrine energije smanjio
ine. Pri tome bi tranja nafte bila maksimalna 2020. je udeo u ukupnoj strukturi goriva sa 39% ak na 26%,
godine i iznosila bi oko 13 miliona ten dnevno manje to govori o gaenju mnogih termoelektrana na ugalj
nego 2035 godine, to bi obezbedilo redukciju odgo- i promociji gasa, ije se uee u proizvodnji elektri-
varajuu proizvodnje u Rusiji i drugim najveim iz- ne energije podiglo sa 9%, ak na 23%. Uee nafte
voznicima. Tokovi neravnomernog ekonomskog rasta u proizvodnji elektrine energije sa 9% smanjilo se
velikih svetskih ekonomija do 2035. godine uslovie na simbolinih 3%, ali se udeo obnovljivih izvora po-
da e verovatno najvee svetske privrede biti Indija, veao sa 12% na 18%, to bi se moglo smatrati pri-
Kina, SAD i Evropa, ali e se 2035. ostvarivati emisi- lino visokim u svetskim razmerama. Imjui te in-
ja CO2 koja bi dugorono podigla prosenu tempera- jenice u vidu, kao i orijentaciju Srbije ka lanstvu u
turu zemlje za 3 0C.
EU moglo bi se rei da je strateki oslonac energetike
Postoji naravno, optimistiniji ali dakako skuplji Srbije na uglju, orijentacija koja e biti pred velikim
scenario, koji IEA navodi kao verodostojan za zadra- izazovima.
vanje rasta temperature do maksimalnih 2 0C. U tom
4. ENERGETIKA ZASNOVANA NA UGLJU -
sluaju energetska efikasnost i brzi razvoj tehnologija
SVET I SRBIJA
bi omoguile bukvalno zarobljavanje etiri petine
emitovanog ugljendioksida u okviru proizvodnih ka- Tranja za ugljem na svetskom planu prema proce-
paciteta. Tu treba dodati da ak i takav dinamian raz- nama IEA jedva primetno se smanjuje i sve do 2019.
voj tehnologija za obnovljivu energetike, kao i onih za njen proseni godinji rast iznosie 2,3%. U vreme-
istiju i tedljivu klasinu energiju, koji bi upot-
8
Izvor. European Commision (2011), Energy Roadmap 2050,
http://ec.europa.eu/energy/observatory/countries/doc/key_fig-
7
Ibidem, p. 5 ures.pdf

155
www.savezenergeticara.rs

Istini za volju, treba rei da se era uglja se


pribliava kraju. Taj kraj je za sada neizvestan ali je
sigurno da e ekonomske prilike biti presudne. Nai-
me, pored destimulativnih instutucionalnih i tzv. nad-
nacionalnih reenja kao to je Uredba EU o gaenju
elektrana sa velikim loitima sve vie e se u pro-
metu posebnim nametima (ugljeninim ili ekolokim
taksama) optereivati finalna cena kilovata dobijenih
iz uglja. Meutim, poznato je da su ostale pretposta-
vke proizvodnje(tzv nacionalni i regionalni jedinini
trokovi) razliiti, pa je mogue ostvariti pojedine po-
zitivne raunice i na dobrom starom uglju, uz mere
potrebne modernizacije i zatite. Tite e pokazati
Slika 5. - Potronja primarne energije po energen-
ko i na koji nain moe da parira enegetskim politika-
tima u Srbiji za 2010. godinu
ma i strategijama, na regionalnom i optem planu.
nu globalne recesije od 2007. do 2012. rasla je ak za 4.1. Trite elektrine energije: moda kljuni
3,4% godinje, daleko iznad rasta globalnog BDP. Pri izazov za energetsku efikasnost
tome polovina svetske tranje uglja je kineska. Rast
kineske tranje u proteklom periodu svetske krize sve Efekti tek zapoete deregulacija trita elektros-
do 2011. iznosio je ak 9,4%. U narednom periodu, nabdevanja nee se osetiti bar jo nekoliko godina. To
kineska orijentacija ka obnovljivim izvorima smanjie je rezultat rasprave o tritu elektrine energije u or-
neto njenu tranju za ugljem ali samo u smislu niih ganizaciji Balkan magazina i EPS-a10. Sve to sa jedne
stopa rasta dok one rekodrne preuzimaju Indija i dru- strane to znai devastaciju postojeih kapaciteta, a sa
ge tehnoloki manje napredne ekonomije. Ekoloka druge slabije anse za budunost. Uporedivi podaci
regulativa podstie SAD ka veoj proizvodnji gasa za 2010. godinu govore da je tadanja cena elektrine
iz kriljaca a orijentacija EU ka dugoronom pro- energije u Srbiji po kWh bila najnia u regionu (u-
gonu uglja, i preorijentaciji ka zelenoj i obnovljivoj ki 2011). U tekoama oko likvidnosti i nenaplae-
energiji je vie nego poznata. nih potraivanja koje su izbile na videlo poetkom
2013. godine, verovatno je bilo i dnevne politike,
Ali i ugalj se ne predaje. U narednom periodu te- ali ne treba izgubiti iz vida da je, uprkos finansijskim
hnologije istijeg i efikasnijeg sagorevanja uglja bie tekoama i objektivnom zaaranom krugu potra-
veoma visoko vrednovane i podsticane, bez obzira na ivanja i nelikvidnosti, tokom jeseni 2013. iz EPS-a
instrumente globalne i regionalne energetske politike i kompanija koje se bave komunalnim grejanjem jav-
da se prljava energija uini skupljom. Najnovije ter- nosti porueno da je za predstojeu zimu obezbeeno
moelektrane na ugalj podrazumevaju i mogunosti dovoljno energije. (uki 2013)
novih tehnologija sagorevanja uglja u prahu, odno-
Proizvodnja energije iz domaih izvora i ustaljeni
sno korienje tzv. pulverizovaniog uglja9 a tom pri-
uvoz pojedinih energenata nekako zadovoljavaju do-
likom se podie efikasnost iskorienja i smanjuje
mau tranju. Domainstva su najvei potroai pri-
tetna emisija. Osim toga, odavno je poznat, iako jo
marne energije a industrija je kao potroa na drugom
uvek nedovoljno razraen i nekomercijalan postupak
mestu, saobraaj je trei. Neenergetska potronja obu-
skladitenja ugljendioksida u zemlju, na ta se polau
hvata ak 8,3% ukupne finalne energije to znai da su
velike nade u budunosti. Ako ugalj do daljnjeg ostaje
tehniki gubici, kao i nerasporeeni utroak, ukupno
najkomercijalniji i najdostupniji, pa i najvie korien
optereuju ionako neefikasan energetski sistem i eko-
energent u svetu, onda je prilino izvesno da bi zemlje
nomiju u celini. Finalna energija u Srbiji najvie se
u razvoju (meu koje definitivno spada i Srbija) jo
troi u sektoru domainstava (32%) dok je na drugom
dugi period morale da raunaju na njega, ma kakve
mestu industrija sa 24% a zatim saobraaj sa 23,1%.
energetske politike i strategije da se usvoje na global-
nom nivou. Ugalj ini vie od 50% aktuelne potronje
energenata u Srbiji, a ak preko 99% rezervi njenih 10
Od 1. januara 2014. godine trite elektrine energije u Srbiji je
mineralnih energetskih izvora. Smanjivanje tog udela otvoreno za privredu. Jo oko 4.000 kupaca elektrine energije,
je izvesno, ali verovatno e tei mnogo sporije nego koji troe oko 23 % ukupno potroene elektrine energije u Srbiji
to se to nekome ini ili izgleda kao mogue. bira snabdevaa, od poetka 2014, a od 1. januara 2015. godine
svi kupci strujebirae snabdevaa. Snabdevai e, ipak, morati
da tu svoju robu, prebace do kupaca preko Elektroprivrede Sr-
bije, preko operatora distributivnog sistema, koje sada pozna-
jemo kao distribucije. Restrukturiranje Elektroprivrede Srbije
9
Re je o dobijanju metanola od uglja tzv pulverizacijom koja faktiki nije ni zapoeto. Tim pitanjima se bavio okrugli sto U
podrazumeva dobijanje sintetikog gasa (syngas) i likefijaciju susret tritu elektrine energije 22. oktobra 2013. Poruke sa
pod pritiskom pare, takod ada se sjedinjavanjem tog produkta skupa bile su prilino zabrinjavajue sa ekspertske strane, kao i
sa vodonikom dobija methanol, koji se dalje moe meati sa naf- veine novih registrovanih snabdevaa, ali i dosta obeavajue
tom, ili koristiti za dobijanje elektrine energoije. od strane dravnih energetskih kompanija, posebno EPS-a.

156
www.savezenergeticara.rs

nili prilino ambiciozni ciljevi, naroi-


to oni koji se tiu EU o tzv. redukciji
3x 20 do 2020. godine. Ekonomski
investicioni potencijali, i prostor za ak-
ciju na najirem planu veoma su ogra-
nieni, a izgledi za ostvarenje ciljeva
naglog podizanja uea obnovljivih
izvora primarne energije na 20% do
2020. deluju preambiciozno. Ali, vredi
saekati.
Sigurno da e Srbija morati da
uspostavi konkurentske trine osnove
svog energetskog sistema u cilju nje-
gove ekonomske odrivosti. Ona nije
Izvor: Nacrt strategije razvoja energetike RS do 2025, sa izgledima do 2030 meu najveim potroaima energije
per capita u Evropi (slika 6). Meutim,
Slika 6. - Uporedive veliine potronje energije po stanovniku za prema energetskom intenzitetu, koji je
2010. za svet i Srbiju
reciprona mera energetske efikasno-
Razume se da je najvei udeo u finalnoj energiji koja sti, ona je danas druga zemlja regiona, a ispred nje
se troi u domainstvima elektrina energija kao njen je samo BIH. U odnosu na zemlje OECD ekonomska
najkvalitetniji oblik. To je posledica loeg naslea i aktivnost u Srbiji je za 46% energetski intenzivnija,
slabe energetske politike koja nije uspela da smanji re- Potronja primarne energije po stanovniku u Srbiji 1,6
lativni udeo energije stanovnitva, delom zbog dispa- puta je vea nego u Evropskoj uniji (slika 7). Najvei
riteta cena i neekonomskih trokova, a delom usled izazov i raspoloivi prostor za promene oigledno lei
gubitaka koji su najvie prisutni u distribuciji i preno- u podizanju energetske efikasnosti.
su elektrine energije. Odmah na sledeoj stratekoj poziciji su obnovljivi
izvori Ukupni tehniki raspoloiv potencijal obnovlji-
4.2. Izazovi odrivosti i energetska efikasnost
vih izvora u Srbiji je oko 5,65 miliona ten godinje.
U Strategiji se posebno podvlai odrivost kao Meutim, tehniki iskoristiv potencijal je procenjen na
jedan od najveih izazova energetskog razvoja. oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godinje. Od
Sueljavanje sa najveim tekuim problemima kao to te vrednosti, 63% pripada biomasi, 14% neiskorie-
su stalnost, sigurnost snabdevanja, ekonomska efikas- nom hidroenergetskom potencijalu, 14% sunevoj
nost i trite energije, uklapa se u koncept deregulacije energiji, 5% energiji vetra i 4% do sada otkrivenim
i liberalizacije trinih tokova, ali na takav nain koji resursima geotermalne energije (Strategija 2013).
podstie strukturne promene, dinamian razvoj teh- Gotovo sve dosadanje vesti o investicijama u
nologije, ekoloke standarde i socijalnu prihvatljivost nove, monije, kapacitete obnovljive energije u Sr-
(Strategija 2013: str. 4-5). Skup tih ciljeva je u velikoj biji su uglavnom najave11, Fid in tarife kao podsticaji
meri iskuenje samo po sebi, jer pomenuti ciljevi e- u vidu garantovanih cena za zelene kilovate su se
sto, na krai rok, deluju konfliktno. menjale, odmah u startu, to nije dobro, to je izazvalo
Nije ba jasno kako e se energetika EU tako brzo jake negativne reakcije zelenih energetskih investi-
restrukturirati u pravcu dekarbonizacije, da bi se ispu- tora u Srbiji. Meutim, Srbija se obavezala da e do
2020. udeo finalne energije iz obno-
vljivih izvora da povea ak na 27%.
On trenutno iznosi jedva preko 20%
zahvaljujui uglavnom masovnoj upo-
trebi ogrevnog drveta za grejanje, kao

1
Belgijska kompanija Elektravinds planira
izgradnju solarnog parka, snage 10 megavata,.
U junom Banatu, u okolini Alibunara, gradi se
vetropark veliine 50 megavata. U Iniji, u toku
je izgradnja postrojenja za preradu biomase, Na
Vrkoj uki kod Zajeara postavljen je kamen-
temeljac za prvi vetro-park u Srbiji. Sredinom
2013. saopteno je da od 173 domaih i stranih
potencijalnih investitora, koji su podneli uku-
pno 1.464 prijava za 317 lokacija za izgradnju
mini-hidroelektrana komisija Ministarstva je
odabralo 91 investitora (65 su domai), kojima
Slika 7. - Energetski intenzitet Srbije i relevantnih privreda (potronja e za gradnju biti ponueno 213 lokacija za ka-
ten potrebna za proizvodnju vrednosti 1000 BDP) pacitete obnovljive energije.

157
www.savezenergeticara.rs

i relativno veem udelu hidroenergije u proizvodnji neizbenih pretpostavki za odrivost itavog procesa.
elektrine energije (oko 28%). Direktiva o velikim lo- Ta pretpostavka je, bar iz trenutne perspektive posma-
itima, odnosi se na obavezu gaenja do 2017. god- trano, najtee ostvarljiva.
ine ukoliko ne ispune ekoloke standarde. Ekoloki
standradi bie ogroman teret za energeski i ekonomski LITERATURA
razvoj srbije u budunosti.
1. Vodi za uee javnosti u oblastima energetike
5. POLITIKE I DRUGE PRETPOSTAVKE i klimatskih promena: Kod donoenja odluka, nji-
hovog sprovoenja i nadzora nad sprovoenjem:
Nita mnaji izazov ne predstavlja tzv. politika
neizvesnost. Ona je postala je kljuni faktor za sva- 2. Brki Mia (2014) iveti od ljubavi, Peanik.
ko objanjanje sporih reformi i slabe konkurentnosti. net, 12.02.2014
Da li je se tu stvari bar za nijansu popravlja. Sudei
po novinarskim analizama Zakon o energetici men- 3. Capros P., Mantzos L., Tasios N., De Vita A. Kou-
jao se bre od godinjih doba(Brki, 2014). Naima, varitakis N. (2009), EU energy trends to 2030
onaj aktuelni, usvojen je u julu 2011. godine, ali se na update 2009, European Commission Directorate-
podzakonske akte ekalo se 16 meseci mada je rok General for Energy in collaboration with Climate
za njihovo donoenje bio etiri meseca. Krajem 2012. Action DG and Mobility and Transport DG., Luk-
izmenjen je po hitnoj proceduri, ponajvie radi stimu- semburg
lacije obnovljive energije. Tada je naprimer rok za
izgradnju vetroparkova smanjen sa tri na dve godine. 4. aji Nenad (2011) Energetika Srbije - jue, danas,
sutra, Akademija inenjerskih nauka, Beograd
Prethodno su investitori koji su najavili spremnost
da u vetroparkove uloe milijardu evra. Meutim, 5. uki M. Petar (2011) Odrivi razvoj utopija ili
nisu bili konsultovani o tome da li je uopte mogue ansa za Srbiju, Tehnoloko-metalurki fakultet,
izgraditi, prikljuiti, testirati, dobiti upotrebnu doz- Univerzitet u Beogradu, Beograd
volu i energetsku licencu za jednu elektranu (od, na
primer, 150 megavata) za dve godine. Krajem 2013. 6. uki M. Petar, (2013) Strateko pozicioniranje
godine objavljen je nacrt novog Zakona o energetici, a energetike Srbije izmeu krize i evropskih ener-
javna rasprava o njemu okonana je 1. februara 2014. getskih standarda, XXIX meunarodno saveto-
Meutim, novi Zakon o energetici saekae ne samo vanje Energetika 2013, Zlatibor 26. III - 29. III
kraj izbora, ve i po pravilu mukotrpno i dugo formiran- 2013, zbornik radova, asopis Energetika, br. 1-2.
je nove Vlade, a zatim i odreenu zgodu da se nae za 2013, str. 47-54
na dnevnom redu Parlamenta, ako u meuvremenu ne
iskrsnu neke druge okolnosti i raunice, bilo iz ener- 7. uki Petar, Pavlovski Mile (1999), Ekologija i
getskog sektora ili iz politikih prilika. drutvo, IV deo Energetika i ekologija, Ekocentar,
Beograd
Usvajanje i formalna primena Strategije (kroz
tzv. starteko uklapanje projekata u akcione planove) 8. uki, M. Petar, (2011a) Koncept odrive ener-
po sebi nee doneti znaajan boljitak energetskoj getike u Srbiji; izmeu reformi i ekonomske kri-
budunosti, ako se ne promeni praksa i energetska ze, Energetika 2011, Zlatibor 23-25. III 2011,
politika. ta vie, moglo bi se rei i da je u uslovima meunarodno savetovanje u organizaciji Saveza
nultog ili jedininog rasta BDP besmisleno govoriti o energetiara Srbije, asopis Energetika, br. 1, go-
znaajnim investicijama , pa i o restrukturiranju i mod- dina XIII, mart 2011, str. 16 -23
ernizaciji energetskog sektora. Meutim, sam kvalitet-
an i odriv rast BDP od oko 3% u proseku, mogao 9. uki, M. Petar,. (2013a) Energetika Srbije -
bi da nase desi samo u uslovima promene globalnih pred izazovima krize, reformi i novih strategija,
ekonomskih pretpostavki. Efikasnija i odriva ener- monografija radova Svet i Srbija - dimenzije
getika, kao i istija Srbija, ukljuena u evropske tok- razvoja i integracija (ur. Sneana Grk), Institut
ove nove energetske politike, nee moi da se ostvari drutvenih nauka, Beograd i igoja
lako i brzo. Ekonomske mere su prioritetne, ali samo
uz doslednu primenu prava i delovanje pravosua, pri 10. uki. M. Petar, (1996), Glad za energijom,
emu nema neplaenog rauna. asopis ume br. 32, 22. april 1996, str. 29
Razume se da se neophodan daleko kvalitetniji 11. European Commision (2011) Energy Roadmap
rad vaspitno-obrazovnoog sistema, pre svega kroz 2050
irenja informacijai disperziju znanja, kao i ener-
getske kulture i svesti o odrivoj energetici i njenom 12. G. S. Bauer and A. McDonald Editors: Green-
ekonomsko-ekolokom znaaju. Demokratino, wood Christopher, Hohler Alice, Liebreich Micha-
strauno utemeljeno, participativno i transparentno el, Sonntag-OBrien Virginia, Usher Eric Global
donoenje kljunih odluka koje se tiu energetskog Trends in Sustainable Energy Investment, (2007)
razvoja na nacionalnom i lokalnom nivou, jedna je UNEP and New Energz Finance Ltd,

158
www.savezenergeticara.rs

13. http://www.cesid.org/images/1342512230_
Vodic%20za%20ucesce%20javnosti%20u%20
oblastima%20energetike%20i%20klimatskih%20
promena.pdf
14. Ibon Galarraga Mikel Gonzlez-Eguino, Anil
Markandya, Elgar Edward, Edited by, (2011.)
Handbook of Sustainable Energy, Cheltenham,
UK , Northampton, MA, USA, Masachusets
15. International Energy Agency (2012), World Ener-
gy Outlook 2012. Paris France, www.iea.org
16. Obradovi Dragan, (2013)Svetski energetski to-
kovi - Tesan guber za konvencionalne elektrane,
asopis kWh, septembar 2013, str. 60-61.
17. Obradovi Dragan, (2014) Ugalj izmeu ekolo-
gije i stvarnosti, asopis kWh, januar 2014, str.
52-53.
18. Radojevi Darinka (red) (2009), Strategija odri-
vog razvoja - Naa odriva budunost, izd. Mi-
nistarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike
Srbije, i Kabinet potpredsednika Vlade za evrop-
ske integracije
19. Ruckelshaus William, (1989) Toward a sustaina-
ble world. Scientific American 261, No. 3:166-
74. Selected Papers from an I IASA Workshop
20. Strategija razvojka energetike Republike Srbi-
je do 2025. sa izgledima do 2030. godine, http://
www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.
php?id=45678
21. Summers Dave, (2012) A Look at Shells Future
Energy Predictions, The Free Oilprice.com En-
ergy Intelligence Report

159
www.savezenergeticara.rs

, , ,
,

UDC:621.221 : 536.06



. ,
.
. .
, ,
.

, .
,
, .
, . ,
.
: , , , , .

OVERVIEW OF THE WATER STATE FUNCTION LIBRARY DEVELOPED FOR USE


IN MOELING OF THERMODYNAMIC PROCESSES IN TERMAL POWER UNITS

ABSTRACT
The functions of the state of water in liquid and gaseous form are indispensable element of any
complex model of the thermodynamic processes in steam boiler and turbine. There are a number of
restrictions and requirements that implementation of these functions should satisfy. Calculations that
are used must be sufficiently reliable and accurate . Direct and inverse functions must be consistent.
In addition, the calculations have to be done in an optimal way, on platforms provided for process
modeling .
This paper provides an overview of the restrictive demands that arise when modeling in general
and in the use of these library functions, and ways to meet them. Overview of the specific realisation of
a two-dimensional interpolation of real functions used for the sates of the water, with the emphasis on
optimal code is given. Overview of implemented functions, their analysis and interpretation of results
are also given. Paper is concluded with anticipated developement and possible future contributions
to the field in question.
Keywords: thermodynamics, modeling, thermal units, turbine, boiler.

1. , , ,
, ,
,
.
,
,
. ,

160
www.savezenergeticara.rs

e 2.
.

e

, .

. , .
,
,
, ,
.
,

. .
,
,
IAPWS (International Association for the Properties of
Water and Steam).
. , .

.
.
-,
, ,
. ,
,

. .

1. -

161
www.savezenergeticara.rs

. ,
(p,t) ((p1,t1) (p1,t2)
(p2,t2) (p2,t1)), .
. 1
p-t . .

. -
. , . , ,
(p,t) , , .
. /

, . ,
. ,
.
.
,
. ( 182 ).

. , 3.
,

. 1 ,
- 0.1 250
( SA SB). 1 600
S1S2 . 2
S3S4, .
(P,T) , , .
SA SB. , .
(, ) ,
.
.
, ,
4,8 kJ/kg do 3705,6 kJ/kg.
.

, .

2.

162
www.savezenergeticara.rs

, , 4.

.

,
, , ,
, . (
). ,
. ,
2 0.1 250
1 600 .
, 3
, . .
,
.
, ,
.
. , 0,25
, () 1012,1 ( )
. .

: ,
inverzna_entalpija(P,entalpija(P,T))=T .

.


.


,
. ,
:
. inverzna_gustina(gustina(P,T),T)=P

,
. ,

. .

3.

163
www.savezenergeticara.rs

5. 9

:
, isp=isparavanje(p,1)
.
isp :
isp.p - p (
, , )
. , , isp.t - p
/, isp.r - p
, , , isp.rv - p
. isp.rp - p
isp.hv - p
, , isp.hp - p
, , isp.cv - -
, p
. isp.cp - -
p
,
. ,
. ,
rv,
( ). , :
:
isp=isparavanje(rv,4)
1
2 4
3 ,
4 .
5
6 , (1bar, 100C)
8 .

4.

164
www.savezenergeticara.rs

. .

,
.
,
, .
. ,

. .
.
. ,
, , ,
.
, ,
.
.


0,1
Matlab,
220 . ,
FBD_package_works

ATLAS
. MAX/RTL . ,

.
.
6.
.

, 7.

/. [1] ,
- , ,
.
. [2] . , . , . ,

, [3] C.Kittel, H.Kroemer, Thermal Physics S.R Fur-
phy and Company, New York 1980
, -
[4] , ,
.
,
4 ,
, , ,
, 2005.
[5] P. K. Nag Powerplantengineering Tata McGraw-
. Hill 2002.
[6] IAPWS: Guideline on the Tabular Taylor Series
Expansion (TTSE) Method for Thermodynamic
, -, Properties of Steam Applied available at the IAP-
WS website http://www.iapws.org (2003).

165
www.savezenergeticara.rs

, ,
,,

UDC: 621.311.22 : 621.317.7







- 2010.
,
.

.
,
,
.
a
, a a .
: , , ,

ODERNIZATION AND AUTOMATIZATION OF WATER WELLS AND SAND FILTERS


MONITORING AND CONTROL SYSTEM AT THE CHEMICAL WATER TREATMENT
PLANT WITHIN THERMAL POWER PLANT NIKOLA TESLA B

ABSTRACT
The project related to the modernization and automatization of the water wells and sand filters
monitoring and control system at Chemical Water Treatment Plant within TENT B was implemented
back in 2010 so as to improve the quality of filtered water, preserve water wells and stabilize the qual-
ity of well water. The previous monitoring and control system dated from the beginning of Thermal
Power Plant operation; it jeopardized a reliable water supply of TPP blocks due to its obsolescence
and inefficiency.
The entire armature, pipelines as well as the existing measurement and control equipment are
replaced with implementation ofthis project. This project also designed a new valid control logic and
visualization of the water wells and sand filters operation process.
The purpose of this study is to present the achieved results related to the operation of wells and sand
filters, as well as improvement of the monitoring and control system upon having been automated.
Keywords: modernization, automatization, water wells, sand filters

,





,


.

166
www.savezenergeticara.rs


. ,
(
.
) (
, ).
, ,
, . .
. .
() ,
(PVC) ,
.
. ,
,

- . .
( )
, .

1.2

.
, , ,
, , 50 ,
,
, .
,
,
. .

. 50m3/h,
25 , 400 mm. -
.


450 m3. .
.
-.
KSB.
To
, ,
, .
. .
.
.
:

. .

1.

.
1.1

,
,
.
.

167
www.savezenergeticara.rs



,
,
5003 .
.

. je

, .
,
. 1.4


. ,


,
.

. :

-
1 - 5
-
1 6 - 10 2.
-

-



.

, - ,
800 -1000 .
,
. ,
.
-
500-600

. . ,

1.3
, ,



, .

.
:

. - ( )
-
- .

1,5
100 -120 3 .
,
, 9 10,
, .

, .
. ,

168
www.savezenergeticara.rs

-
, -
( -
, . )
- ( )
-
, -
(Fe2+) (Mn2+) 1.5
,
,
.
. - -
.
(Fe2+)
-
(). ,




.
.


Crenthrix () Callionela

() (5% HCl )
. ( 2,5 % )
( pH-7) .
0.1 0.3 /

o Fe(HCO3)2
,
.
2 / . ,

: .

1. -
/ ( q = l/s/m)

169
www.savezenergeticara.rs





er- . 2.
lift.
.

-
,
.
.
.
1

. ,

2.

.


2.1 .
()


, , , .

,
. ,
,
,
. .

2. -

170
www.savezenergeticara.rs

3. -

,
Wireless
,

.


, (
5)
.


( 2 )


( ,
, ,
)
.

2.2 -
( ,

,
.)

( ,
,
)

171
www.savezenergeticara.rs

,

,


.


.
, ,

, ,


.
3.
,
a

.

. 4.

1. Mainoprojekt Kopring GLAVNI PROJEKAT
ADAPTACIJE MRU NA POSTROJENJIMA
. HPV I HPK TENT B
2. Geoaqua ehniki izvetaj regeneracije bunara
na izvoritu TENT B Beograd 2008god.
3. Radno uputstvo za rukovaoce HPV i HPK na
. TENT B

172
www.savezenergeticara.rs

, ,
,


, ,

UDC:621.18.001


,
.
, .
, ,
.

, .
,
.
- , .
, . ,
.
: , , , , .

MODEL OF STEAM BOILER EVAPORATOR DEVELOPED FOR THERMAL POWER


UNIT SIMULATOR

ABSTRACT
Evaporator is one of the key devices in thermal block, so when modeling the system as a whole,
special attention should be paid to this part. Also, some of the most complex thermodynamic processes
in the boiler are carried out in the evaporator. These processes are fast, they involve high and highly
variable thermal powers, and can easily change their nature in terms of operating point and dominant
effects.
This paper provides an overview of the basic features of processes that occur in the steam boiler
evaporator and requirements that model should meet. Basic theoretical assumptions derived from
the laws of conservation of energy and matter, and the thermodynamic characteristics of the mod-
eled system are shown. Algorithmic approach and software implementation of physical- mathematical
model developed to operate in real time are given. At the end of the paper, results and their analysis
are presented. The conclusion indicates the efficacy of models, as well as further opportunities in use
and development.
Keywords: evaporator, thermodynamics, modeling, thermal units, boiler.

1. .
:

.

,
,
, , ,

173
www.savezenergeticara.rs

:
. S - ,
Sp -
, ,
, Sv -
c ,
. Ev -
,
. Ep -
,
t - .
.
, .
.
, .
, , S
. , .

/ . ,
,

S = HpFp HvFv + (mv1Hv1 mv0Hv0) / t +
. , (mp1Hp1 mp0Hp0) / t
,
:
, Hp - ,
. , Fp -
, ,
. Hv - ,
, Fv - ,
, mv1 -
, t ,
mv0 -
. , t ,
Hv1 -
t ,
Hv0 -
t ,
.
mp1 -
2. t ,
mp0 -
t ,
. Hp1 -
t ,
, Hp0 -
. t ,
, ,
. . ,
,
.
.
, 200 Fv Fp = mv1 mv0 + mp1 mp0
, 350
.
,
.

,
S = Sp Sv + Ev / t + Ep / t :

174
www.savezenergeticara.rs

Pp [bar]
Fp
P [bar]
X
Pp [0..1]
Tp Sp Fp [T/h]
L
Fv [T/h]
Tisp S Tisp
[C]
Sv E [kJ]
M [kg]
L [%]
2
.
Pv ,
Tv
(
). ,
Fv
,
1. - , .
a
,
Sv = S L / H ,
Sp = S (H L) / H = S (1 L / H) = S Sv .
,
L , .
H .
.
, .

, /
, 4
( 1). . ,

3.
.


. Matlab
,
FBD_pack- .
age_works
ATLAS MAX/RTL .

: .
Tp
[C] . ,
Ful
[T/h] .
Fs [T/h]
V [m3] ,
Q .
[MW]
Kf ,
[(T/h)/bar] , , .
Kp [bar/kg]
Tf_F [s]
Tf_dM [s] (
: ).
T / ,
[C] .

175
www.savezenergeticara.rs



( )


( )


,


( )

2.

176
www.savezenergeticara.rs






-
-

. ,
-

-



.
,

-
3.

3
.
. (
5.
) .
[1] ,
, ,
. .
, [2] Maurizio Cumo, Antonio Naviglio, Thermal
hidraulic design of components of steam genera-
. , tion plants CRC Press 1990.
. ,
, [3] C.Kittel, H.Kroemer, Thermal Physics S.R Fur-
. phy and Company, New York 1980.
[4] , ,
4. ,
, ,
2005.

[5] P. K. Nag Powerplantengineering Tata McGraw-

Hill 2002.
.
,
/
.


.

,
.

,
.

,
.
,
,

177
www.savezenergeticara.rs

STANOJEVI M., STEVANOVI V., KARLII N.


Mainski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
BAJI M.
Privredno drutvo Termoelektrane Nikola Tesla d.o.o. Obrenovac

UDC: 621.182.42 : 621.311.22

Uticajni faktori na rad sistema pneumatskog


transporta pepela na primeru postrojenja
u TENT-B
SAETAK
Na blokovima B1 i B2 u TENT-B uveden je novi sistem transporta ljake i pepela (koji se izdvaja
u elektrofiltru, kanalu dimnih gasova i rotacionom zagrejau vazduha). Transport se vri do silosa
udaljenih oko 700 m. Za pneumatski transport pepela jedan blok ima 2 transportne linije kapaciteta od
po 129 t/h. Pri radu blokova sa ugljem loijeg kvaliteta, nie toplotne moi i veim sadrajem pepela,
poveava se koliina pepela koju treba transportovati, tako da povremeno dolazi do pojave zaguenja,
odnosno pojave taloenja pepela u transportnim cevovodima. Pored toga, dolazi i do abrazivnog de-
lovanja pepela, to dovodi do oteenja cevovoda i armature.
U radu su analizirane karakteristike pepela i uglja koje imaju znaajan uticaj na funkcionisanje
sistema pneumatskog transporta. Pored osnovnih karakteristika pepela, kao to su nasipna gustina
i stvarna gustina, poroznost nasutog sloja, granulometrijski sastav i hemijski sastav (oksidni sastav,
sadraj kvarca i sadraj amorfne faze), razmatrane su i karakteristike fluidizacije pepela (brzine fluid-
izacije) i permeabilnost pepela, koje su od posebnog znaaja za odvijanje pneumatskog transporta.
Na osnovu nekoliko serija ispitivanja uzoraka pepela (iz procesa sagorevanja u kotlovima TENT-B)
obavljenih u Laboratoriji za procesnu tehniku na Mainskom fakultetu u Beogradu i laboratoriji FC
Lafarge u Beoinu, utvreno je da je pepeo promenljiv po krupnoi i fiziko-hemijskom sastavu, to se
odrazilo i na karakteristike fluidizacije. Prema podacima ispitivanja uraena je klasifikacija pepela
na osnovu koje se mogu dobiti odreene smernice vezane za odvijanje pneumatskog transporta.
FACTORS OF IMPORTANT INFLUENCE ON OPERATION OF THE PNEUMATIC
TRANSPORT SYSTEM OF ASH - EXAMPLE IN THERMAL POWER PLANT TENT-B
ABSTRACT
The new transport system for slurry and ash (which separates in electrostatic precipitator, flue gas
channel and rotary air heater) was introduced on the blocks B1 and B2 in TENT-B. Slurry and ash are
transported to silos over distance of approximately 700 m. Ash pneumatic conveying system consists
of 2 transport lines with capacity of 129 t/h each. Burning lower quality coal, with lower heating
value and higher ash content, results in increased quantity of ash to be transported, which leads to
occasional congestions and ash deposition in the transport pipelines. Furthermore, this leads to the
abrasive effect of ash and damaging of pipelines and armatures.
This paper analyzes ash and coal characteristics which have a significant impact on pneumatic
transport system operation. Besides basic characteristics of ash, as bulk and particle density, porosity,
particle size distribution and chemical composition (oxide composition, content of quartz and content
of amorphous phase), other characteristics that are of particular importance for pneumatic transport
operation were taken into consideration, as fluidization characteristics of ash (fluidization velocity)
and ash permeability.
Based on several series of ash samples examinations (from the combustion process in TENT B
boilers), carried out in Laboratory for Process Engineering Faculty of Mechanical Engineering in
Belgrade, and Lafarge Cement Laboratory in Beoin, it was found that the ash had variable size and
physicochemical composition, which reflected on the fluidization characteristics. According to the
examinations, a classification of fly ash which can provide some guidance related to the performance
of pneumatic conveying was made.

178
www.savezenergeticara.rs

UVOD permeabilnost pepela, koje su od posebnog znaaja za


odvijanje pneumatskog transporta.
N a blokovima B1 i B2 Termoelektrane Nikola
Tesla B (TENT B) uveden je novi sistem trans-
porta ljake i pepela (koji se izdvaja u elektrofiltru, ka-
Ispitivani su uzorci iz kanala dimnih gasova (KDG),
zagrejaa vazduha (LUV), elektrofiltra (EF), kao i
meavine pepela iz ureaja za pneumatski transport. U
nalu dimnih gasova i rotacionom zagrejau vazduha).
periodu oktobar 2011 septembar 2012. pripremljeno
Transport se vri do silosa udaljenih oko 700 m.
je pet serija uzoraka pepela.
Novi sistem otpepeljavanja u delu pneumatskog
U tabeli 1 su dati podaci o kvalitetu uglja koji se
transporta pepela do silosa pepela se sastoji od pneu-
sagoreva u TENT-B i koliinama pepela i ljake.
matskog transporta pepela od sabirnika pepela dimnih
gasova i sabirnika pepela rotacionih zagrejaa vazduha Za sve uzorke odreena je nasipna (zapreminska)
do sabirnika pepela ispod elektrofiltara i pneumatskog gustina i nasipna gustina u zbijenom stanju. Nasipna
transporta pepela od elektrofiltara do dva silosa za gustina odmah po nasipanju sloja oznaena je sa UH 0
skladitenje pepela. (kg/m3). Nasipna gustina u zbijenom stanju odreena
je posle protresanja sloja u trajanju od 30 sekundi
Izgraene su etiri nezavisne transportne linije (oznaena sa UH 0 ,30 ) i posle protresanja sloja u trajanju
pepela (istih dimenzija) kapaciteta od po 129 t/h, za od 60 sekundi (oznaena sa UH 0 ,60 ).
svaki blok po dve. Ukupna duina svih horizontalnih,
kosih, vertikalnih deonica i kolena iznosi oko 717 m, Za odreivanje nasipne gustine i nasipne gustine u
broj ciklusa za jednu transportnu liniju je 9, a koliina zbijenom stanju koriena je staklena cilindrina po-
pepela u jednom ciklusu je maksimalno 14,4 t. suda zapremine 1 dm3 i odgovarajui ureaj za zbi-
janje (slika 1).
Pri radu blokova sa ugljem loijeg kvaliteta, nie
toplotne moi i veim sadrajem pepela, poveava se Poroznost sloja u rastresitom i zbijenom stanju
koliina pepela koju treba transportovati, tako da pov- odreena je na osnovu podataka o nasipnoj i stvarnoj
remeno dolazi do pojave zaguenja, odnosno pojave gustini pepela:
taloenja pepela u transportnim cevovodima. Pored UH
H0 1 0
toga, dolazi i do abrazivnog delovanja pepela, to do- Us ,
vodi do oteenja cevovoda i armature.
gde su:
MATERIJALI I METODE UH 0 , kg/m3, nasipna gustina pepela u rastresitom
stanju
Ispitivanja karakteristika pepela su obavljena U s , kg/m3, stvarna gustina pepela, i
u Laboratoriji za procesnu tehniku na Mainskom
fakultetu u Beogradu i u laboratoriji FC Lafarge u UH ,60
H 0,60 1  0

Beoinu. Us
Laboratorijska ispitivanja fiziko-hemijskih kara- gde je:
kteristika pepela obuhvatila su odreivanje nasipne UH 0 ,60 , kg/m3, nasipna gustina pepela u zbijenom
gustine u rastresitom stanju, nasipne gustine u zbi-
stanju.
jenom stanju, granulometrijskog sastava, srednjeg
prenika zrna, fizike gustine, poroznosti sloja u ras- Za odreivanje granulometrijskog sastava pepela
tresitom stanju, poroznosti sloja u zbijenom stanju i korien je komplet od vie laboratorijskih sita sa
hemijskog sastava (oksidni sastav, sadraj kvarca i veliinom otvora od 600, 400, 315, 200, 125 i 75 m.
sadraj amorfne faze). Pored toga, razmatrane su i Za svaku frakciju odreen je maseni udeo u kom-
karakteristike fluidizacije pepela (brzine fluidizacije) i pletnom materijalu:
Tabela 1. - Koliina pepela i ljake iz jednog bloka prema podacima iz Glavnog projekta sistema za transport
i deponovanje pepela i ljake (april 1980.)
Jedinica Garantovano Loije
gorivo gorivo
Donja toplotna mo uglja kJ/kg 6698 5861
Potronja uglja t/h 875 1000
Sadraj pepela u uglju % 20 24
Koliina pepeo + ljaka t/h 175 240
Udeo ljake % 7 7
Koliina ljake t/h 12,25 16,8
Koliina pepela t/h 162,75 223,2
Udeo pepela izdvojenog u kotlarnici % 7,44 7,44
Koliina pepela u kotlarnici t/h 13,02 17,856
Koliina pepela ispod EF-a t/h 149,73 205,34

179
www.savezenergeticara.rs

a) b)
Slika 1. - Aparatura za odreivanje a) nasipne (zapreminske) gustine; b) nasipne gustine u zbijenom stanju

Fi Fi zavisnost pada pritiska kroz sloj pepela od brzine flu-


ai 100 100 , % , idizacije, druga kritina brzina fluidizacije i permea-

n
QF Fi
i 0 bilnost pepela. Instalacija za ispitivanje fluidizacije
gde su: pepela prikazana je na slikama 2 i 3.
Fi , g, masa frakcije, Osnovni delovi instalacije za ispitivanja fluidizaci-
QF=Fi , g, ukupna masa svih frakcija. je pepela su:
1. Kolona od pleksiglasa (D = 142 mm, HC = 1750
Na osnovu podataka o granulometrijskom sas- mm) za fluidizaciju pepela sa filtrom na vrhu,
tavu uzoraka pepela odreeni su srednji prenici 2. Porozna pregrada,
pojedinanih uzoraka po serijama. Srednji prenik 3. Komora za umirenje struje vazduha,
pojedine frakcije odreen je kao aritmetika sredina 4. Rotaciona klipna duvaljka.
dimenzija otvora gornjeg i donjeg sita te frakcije. Di- 5. Sistem cevi za dovod vazduha,
menzija otvora gornjeg sita i-te frakcije oznaena je 6. Prigunica (dp = 11,7 mm) montirana u pravo-
sa di+1, a donjeg sita sa di. pa je prema tome srednji linijskom delu cevi (Dp = 52,3 mm, Lp = 3 m), za
prenik i-te frakcije dsr, i: odreivanje protoka vazduha za fluidizaciju,
di 1  di 7. Odgovarajui ventili za regulaciju protoka
d sr ,i , m, vazduha.
2
Srednji prenik za kompletan
ispitivani uzorak odreen je na os-
novu sledeeg izraza:

d
n
i 0 sr ,i ai
d sr , m,

n
i
a
0 i
gde je:
H

ai - maseni udeo frakcije


uzraen u %.
Za preporuku ili analizu
postojeeg sistema pneumatskog
transporta pepela, potrebno je
razmotriti i njegova aeraciona m
f
svojstva. Laboratorijskim ispiti-
vanjima odreena su sledea aer-
aciona svojstva uzoraka pepela:
prva kritina brzina fluidizacije, Slika 2. - ema instalacije za ispitivanja fluidizacije pepela

180
www.savezenergeticara.rs

odreen je svoenjem ukupnog


pada pritiska (ps) kroz sloj pepela
na jedinicu izmerene visine. Brzi-
na strujanja vazduha definisana je
u odnosu na ceo popreni presek
cevi.
Kod svih ispitivanja fluidizacija
pepela je paljivo praena i vizuel-
no. Praeni su sledei fenomeni:
- formiranje kanala kroz sloj
pepela pri prostrujavanju vazduha,
- pojava barbotiranja na vrhu
sloja materijala,
- prva kritina brzina fluidizaci-
je ( w1* ), koja je kasnije odreena i
grafiki,
- raslojavanje estica u sloju (u
sluaju fluidizacije pepela nejed-
nolike krupnoe i heterogenog
Slika 3. - Instalacija koriena za ispitivanje fluidizacionih karakteristika fi ziko-hemijskog sastava),
nasutog sloja uzorka pepela - poetak vertikalnog pneu-
matskog transport, odnosno
Na prikazanoj instalaciji vreno je merenje sledeih iznoenja najsitnijih estica iz sloja.
veliina: Svi ovi parametri nisu jednoznano odreeni zbog
pK1 - nadpritisak vazduha ispod porozne pregrade uzoraka pepela koji su heterogeni i po krupnoi i po
(pomou U-cevi sa vodom), fi ziko-hemijskom sastavu. Kod veeg broja uzoraka
pK2 - nadpritisak vazduha iznad sloja pepela javljala se tendencija formiranja kanala pri brzinama
(pomou U-cevi sa vodom), oko prve kritine. Pri prostrujavanju brzinom koja
H - visina sloja pepela u cevi (pomou metra), odgovara prvoj kritinoj brzini fluidizacije za sitnije
pp - pad pritiska kroz prigunicu (pomou kosog i/ili lake estice su se grupisale na povrini sloja.
manometra sa alkoholom; ugao nagiba je Taj deo sloja je imao sve karakteristike poetka flu-
bio izmeu 10 i 40 - u zavisnosti od pro- idizacije pri promenljivoj poroznosti. U donjem delu
toka vazduha), sloja ostaju nataloene krupnije estice koje se pri tim
pmp - nadpritisak vazduha ispred prigunice brzinama jo ne fl uidizuju, tj. ostaju u podruju fl u-
(pomou U-cevi sa ivom ili vodom u zavis- idizacije pri stalnoj poroznosti. Na slikama 4 i 5 je
nosti od protoka vazduha), dat je prikaz fluidizacije pepela nejednake krupnoe i
tp - temperatura vazduha ispred prigunice heterogenog fi ziko hemijskog sastava.
(pomou termometra), Permeabilnost je odreena za uslove strujanja
pa - atmosferski pritisak (pomou barometra), vazduha kroz sloj pepela pre dostizanja prve kritine
to - temperatura vazduha u prostoriji (pomou brzine fluidizacije, prema izrazu:
termometra).
Ispitivanje aeracionih svojsta-
va obavljeno je na ukupno 17
uzoraka. Ispitivanja fluidizacije
pepela raena su sa razliitim vi-
sinama nasipanja. U koloni (cevi)
za fluidizaciju (slika 4) sloj ma-
terijala uzorka pepela postavlja se
na poroznu pregradu kroz koju se
proputa vazduh. Za sve uzorke
odreene su zavisnosti jedininog
pada pritiska (ps/H) i ukupnog
pada pritiska (ps) kroz sloj pepela
od brzine fluidizacije (wf). Me-
renja su vrena u smeru poveanja Slika 4. - Prikaz fluidizacije pepela nejednolike krupnoe i heterogenog
brzine vazduha, a zatim u smeru fiziko-hemijskog sastava: a) nasuti sloj pepela pre fluidizacije; b) sit-
smanjenja brzine vazduha kroz niji deo pepela (1) se fluidizuje, krupniji deo pepela (2) je nepokretan; c)
sloj. Jedinini pad pritiska (ps/H) postignuta potpuna fluidizacija

181
www.savezenergeticara.rs

Geldart-ov dijagram. Na slici 6 prikazani su


svi ispitivani uzorci pepela u Geldart-ovom
dijagramu.
Na osnovu poloaja taaka za odreeni
materijal u Geldartovom dijagramu mogu se
dobiti smernice za izbor vrste pneumatskoh
transporta. Linije na dijagramu predstavl-
jaju granice izmeu oblasti (A, B, C i D) za
odreene oblike pneumatskog transporta: A
(zgusnuti fluidizovani transport), B (otean
zgusnuti transport), C (transport zgusnutih
prakastih materijala) i D (epasti transport
pri malim brzinama). Simbolima su pred-
stavljeni parovi vrednosti gustina i srednjih
prenika estica pepela odreeni na osnovu
a) b) ispitivanja uzoraka pepela svih pet serija.
Slika 5. - Fluidizovanje heterogenog materijala: a) materijal je Uoava se da vei deo uzoraka pripa-
delimino fluidizovan; b) materijal je potpuno fluidizovan da oblasti B, a manji oblasti A. Oblasti A
odgovara zgusnuti fluidizovani transport, a
wH oblasti B otean zgusnuti transport materijala. Prahovi
PE , m2/(Pas),, m2/(Pas),
'ps koji spadaju u grupu A pokazuju svojstvo uguenog
Ho irenja pri poetnoj fluidizaciji i rani poetak bubrenja
gde su: (stvaranja mehurova), dok kod prahova u grupi B st-
varanje mehurova nastaje pri poetnoj fluidizaciji.
w ,m/s, - brzina vazduha kroz sloj pepela,
Prva kritina brzina fluidizacije karakterie
wf
wH poetak fluidizacije kada je vrednost pada pritiska
Ho kroz sloj svedena na jedinicu visine sloja maksimalna.
gde je wf brzina vazduha svedena na popreni pre- Od tog momenta dolazi do porasta visine sloja kao i
sek kolone, deliminog smanjenja pada pritiska svedenog na je-
'ps , Pa/m, - jedinini pad pritiska u podruju flu- dinicu visine sloja. Prva kritina brzina fluidizacije
je od znaaja za procenu potrebnog protoka vazduha
H o idizacije pri konstantnoj poroznosti. radi ostvarivanja teljivosti vrstog materija. Pri
brzinama manjim od prve kritine brzine fluidizacije
REZULTATI materijal je u sloju koji se ne moe transportovati ni
pomou pneumatskog korita (ljeba). Materijal se
Program ispitivanja obuhvatio je ukupno 64 uzorka moe transportovati pri brzinama koje su iznad prve
pepela. Rezultati dobijeni laboratorijskim ispitivanji- kritine brzine. Tako za transport materijala pomou
ma prikazani su u tabelama 2 i 3. pneumatskog ljeba (korita) potrebne brzine su oko
1,5 puta vee od prve kritine brzine.
DISKUSIJA
Na osnovu nekoliko serija ispitivan-
ja uzoraka pepela (iz procesa sagore-
vanja u kotlovima TENT-B) obavljenih
u Laboratoriji za procesnu tehniku na
Mainskom fakultetu u Beogradu i labo-
ratoriji FC Lafarge u Beoinu, utvreno
je da je pepeo promenljiv po krupnoi i
fiziko-hemijskom sastavu, to se odra-
zilo i na karakteristike fluidizacije.
vrsti materijali u spraenom ob-
liku, prema ponaanju pri fluidizaciji
gasom, mogu da se svrstaju u etri
prepoznatljive grupe /1/. Klasifikacija
se vri se na osnovu gustine i srednjeg
prenika. Dijagram u kome se prika-
zuje navedena klasifikacija prakastih
materijala je u literaturi poznat kao
Slika 6. - Geldart-ov dijagram za ispitivane uzorke pepela

182
www.savezenergeticara.rs

Tabela 2. - Rezultati laboratorijskih ispitivanja za sve uzorke


Naziv Oznaka Jedinica Brojna vrednost
Nasipna (zapreminska) gustina UH kg/m3 559 1097
0
(za 56% uzoraka 600 700)
Nasipna gustina u zbijenom stanju UH kg/m3 629 1240
0 ,30

Nasipna gustina u zbijenom stanju UH kg/m3 636 1242


0 ,60

Stvarna (fizika) gustina Us kg/m3 1500 2490


(za 50% uzoraka 1700 1900)
Srednji prenik d sr m 95 290
(za 56% uzoraka 100 200)
Poroznost nasutog sloja H0 - 0,56 0,67
Poroznost nasutog sloja za uzorke H0 - 0,61 0,65
KDG pepela
Poroznost nasutog sloja za uzorke EF H0 - 0,56 0,60
pepela (za 40 % uzoraka)
Poroznost sloja u zbijenom stanju H 0,60 - 0,49 0,61
Prva kritina brzina fluidizacije w1* cm/s 1,36 3,85
Druga kritina brzina fluidizacije w2* cm/s 10 15 puta vea od w1*
Permeabilnost PE m2/(Pas) 3,5510-6 6,0510-5

Druga kritina brzina fluidizacije predstavlja brzinu Za vreme ispitivanja temperatura vazduha se
pri kojoj sloj materijala moe da se transportuje navie zanemarljivo malo menjala. Prema tome, brzina flu-
u vidu fluidizovanog sloja. Kod odreivanja druge idizacije bila je zavisna samo od pritiska i to obrnuto
proporcionalno. Meutim, maksimalna vrednost pada
kritine brzine u toku ispitivanja vizuelno je praena pritiska kroz sloj za vreme merenja je bila oko 200
pojava kad estice poinju da naputaju sloj kreui se mmH2O, to znai da je maksimalna razlika brzina na
vertikalno navie. Prema podacima merenja uoeno je dnu i vrhu sloja materijala oko 2 %.
da se ova pojava dogaa pri brzinama koje su 10 do 15 Permeabilnost je parametar koji pokazuje pro-
puta vee od prve kritine brzine fluidizacije. pustljivost odnosno lakou prostrujavanja sloja sit-

Tabela 3. - Rezultati hemijskih analiza za sve uzorke


Naziv Oznaka Jedinica Brojna vrednost
Kvarc - % 10 70
Amorfna faza - % 18 70
Gubitak arenjem G % 1,54 5,27
Silicijum dioksid SiO2 % 52,3 65,5
Aluminijum oksid Al2O3 % 18,6 26,9
Gvoe(III) oksid Fe2O3 % 4,6 6,5
Kalcijum oksid CaO % 2,7 7,3
Magnezijum oksid MgO % 1,3 2,6
Fosfor(V) oksid P2O5 % 0,04 0,067
Sumpor trioksid SO3 % 0,15 0,51
Kalijum oksid K2O % 1,15 1,56
Natrijum oksid Na2O % 0,07 0,276
Titanijum dioksid TiO2 % 0,649 0,852
Hrom(III) oksid Cr2O3 % 0,037 0,049
Mangan(III) oksid Mn2O3 % 0,056 0,108
Cink oksid ZnO % 0,001 0,01
Stroncijum oksid SrO % 0,019 0,041

183
www.savezenergeticara.rs

nozrnastog vrstog materijala, a od znaaja je za izbor trofilterski pepeo, dok zapreminska gustina (od 570
vrste pneumatskog transporta. Vrednost permeabil- do 1024 kg/m3) i stvarna gustina (od 1590 do 2400
nosti je jedan od bitnih parametara kod izbora vrste kg/m3) variraju u irim granicama. Ovo se moe pov-
pneumatskog transporta odreenog materijala. Per- ezati sa promenljivim sastavom uglja (tj. poveanim
meabilnost pepela odreena je za uslove strujanja sadrajem i promenama u hemijskom sastavu pepe-
vazduha kroz sloj pepela pre dostizanja prve kritine la), finoom mlevenja uglja (i promenama u sadraju
brzine fluidizacije. nesagorelog u pepelu).
Postoje preporuke da se za materijale koji imaju Daljinski pneumatski transport samo EF pepela,
PE = 10-5 1,210-4 m2/(Pas) primenjuje letei pneu- ije su dimenzije estica manje (srednji prenik oko
matski transport (transport niske koncentracije vrste 100 m) se prema Geldart-ovom dijagramu moe
faze do 15 kg vrste faze/ kg vazduha), koji se odvija odvijati kao zgusnuti fluidizovani transport (oblast A
pri velikim brzinama vazduha ( > 12 m/s) uz znaajan na dijagramu), to eliminie pojavu oteanog zgusnu-
utroak energije za transport. Za nie vrednosti per- tog transporta (oblast B na dijagramu)
meabilnosti, preporuuje se nesuspendovani (zgus- Iskustvo iz pogona sistema za pneumatski trans-
nuti) pneumatski transport (sa koncentracijama vrste port na TENT B je pokazalo i da transport kotlovskog
faze veim od 20 kg/kg, i brzinama veim od 3 m/s). pepela utie na poveane abrazije cevovoda i pratee
Prema dobijenim vrednostima za permeabilnost, armature. Na osnovu obavljenih ispitivanja i analize
moe se konstatovati da je ova vrsta pepela vie uoenih poremeaja u funkcionisanju utvreno je da
pogodna za nesuspendovani (zgusnuti) vid pneu- na pojavu pojaane abrazije izraen uticaj ima tzv.
matskog transporta. kotlovski pepeo (pepeo koji se izdvaja u kanalu dim-
nih gasova). Koliina pepela koja se izdvoji ispod ka-
ZAKLJUAK nala dimnog gasa je u pojedinim periodima znaajno
velika (kod upotrebe uglja sa sadrajem pepela preko
Za projektovanje pneumatskog transporta pepela 20 %) i u njoj esto ima mnogo peska koji je izuzetno
potrebno je imati sve neophodne podatke o njegovim teko transportovati pneumatskim putem. Pored pes-
svojstvima i koliinama. Na osnovu toga se pouzdano ka, mogu se nalaziti i mnogo krupnije estice pepela,
mogu odrediti minimalne brzine transporta, potrebni vrlo abrazivne, kao i neto nesagorelog uglja.
radni uslovi, prenici cevi i radne karakteristike kom-
presora za dati kapacitet i predvienu duinu trans- LITERATURA
porta.
Pepeo koji nastaje u procesu sagorevanja u TENT-B 1. Elaborat sa predlogom mera za poveanje pouz-
je promenljiv i po krupnoi i po fiziko-hemijskom danosti u radu novog sistema otpepeljivanja na
sastavu, to dovodi do odreenih pojava pri fluidizaci- blokovima B1 i B2 u TENT D.O.O., Obrenovac,
ji i veoma je znaajno za analizu rezultata kod ispiti- Mainski fakultet, Beograd, maj 2013.
vanja fluidizacije i definisanja uslova transporta pneu- 2. ai, M.: Transport fluida i vrstih materijala ce-
matskim ljebom i cevnog pneumatskog transporta. vima. Nauna knjiga, Beograd, 1990.
Za preporuku izbora vrste pneumatskog trans- 3. Mills, D., Pneumatic Conveying Design Guide, El-
porta za odreeni sitnozrnasti materijal, potrebno je u sevier Butterworth-Heinemann, Oxford, 2004.
razmatranje ukljuiti kako fiziko-hemijske karakter- 4. Stanojevi, M., Radi, D., Jovovi, A.: The influ-
istike, tako i aeraciona svojstva. ence of variable operating conditions on the design
Mainski fakultet Beograd u saradnji sa FC La- and exploitation pneumatic transport systems in
farge Beoin uradio je ispitivanja ukupno 64 uzorka. thermal power plants, Brazilian Journal of Chemi-
Za 10 uzoraka KDG i etiri uzorka LUV pepela, ispi- cal Engineering, Brazilian Society of Chemical
tivanja su pokazala da je ovaj pepeo vee krupnoe Engineering, Sao Paulo, Brazil, Vol. 25, No. 04,
(srednji prenik od 190 do 290 m) u odnosu na elek- 2008.

184
www.savezenergeticara.rs

Vladimir STEVANOVI
Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet
Milorad JOVANOVI
PD Termoelektrane Nikola Tesla d.o.o., Obrenovac

UDC: 621.311.22 : 621.316.9

Zatita od termohidraulikog udara na


termoelektrani Nikloa Tesla B
APSTRAKT
Pri ispadu parnog bloka na termoelektrani moe doi do termohidraulikog udara u usisnom cevo-
vodu napojne pumpe i u samoj napojnoj pumpi usled intenzivne kondenzacije pare na pothlaenoj
tenosti. Tokom ovog prelaznog procesa pritisak u napojnom rezervoaru opada, to dovodi do adija-
batskog kljuanja vrele vode u napojnoj pumpi i njenom usisnom cevovodu. Prisustvo pare u sistemu
napojne pumpe omoguava pojavu termohidraulikog udara izazvanog intenzivnom kondenzacijom
pare, naroito ako je visinska razlika izmeu napojnog rezervoara i napojne pumpe velika. Termo-
hidrauliki udar stvara velike impulse pritiska, koji mogu prouzrokovati udese usled loma opreme u
okviru sistema napojne pumpe. Do sada su predloene razliite metode za prevenciju termohidrau-
likog udara. Praksa iz pogona termoelektrana je pokazala da neke od ovih metoda nisu efikasne, dok
druge zahtevaju primenu sloenijih sigurnosnih sistema smanjene pouzdanosti. U radu je analizirana
pojava termohidraulikog udara na parnom bloku B1 termoelektrane Nikola Tesla B snage 650
MWe. Prikazani su nedostaci do sada predlaganih ili primenjenih metoda zatite od termohidrau-
likog udara. Predloen je i analiziran novi metod zatite sa ciljem poveanja sigurnosti pogona
termoelektrane. Predloeni model je zasnovan na primeni prekretnog ureaja sa promenljivim bro-
jem obrtaja za okretanje glavne napojne pumpe, predpumpe i pomone turbine koja pogoni glavnu
napojnu i predpumpu. Prekretni ureaj radi sa veim brojem obrtaja u periodu neposredno nakon
ispada napojne pumpe, to omoguava recirkulaciju vode iz napojnog rezervoara, kroz predpumpu i
glavnu napojnu pumpu i nazad u napojni rezervoar. Ovaj protok omoguava efikasno hlaenje sistema
napojne vode, to spreava pojavu kljuanja vode i nastanak termohidraulikog udara. Nakon ovog
poetnog perioda, broj obrtaja prekretnog ureaja se smanjuje na manju vrednost od 45 obr/min koja
se primenjuje za hlaenje u duem periodu i spreavanje krivljenja vratila u napojnoj pumpi i po-
monoj turbini. Prikazani su rezultati kompjuterskih simulacija prelaznih termohidraulikih procesa
u sistemu napojne pumpe pri ispadu pumpe. Analizirani su sluajevi sa i bez primene predloenog
metoda zatite. Odreeni su uslovi sigurnog pogona parnog bloka nakon ispada napojne pumpe, kao
i neophodne rekonstrukcije i unapreenja postojeeg sistema koji do toga dovode.

PREVENTION OF THE CONDENSATION INDUCED WATER HAMMER AT


THE THERMAL POWER PLANT NIKOLA TESLA B

ABSTRACT
Feedwater pumps and its suction lines in thermal power plants are prone to the condensation in-
duced water hammers (CIWH) after steam turbine trips. During this transient event the pressure in the
feedwater tank decreases, which leads to the feedwater flashing in the feedwater pump and its suction
line. The existence of steam in the feedwater system enables the occurrence of CIWH, especially if the
difference between the main feedwater pump and the feedwater tank elevations is high. CIWH leads to
the generation of great pressure pulses, which can lead to accidents with breaks of equipment within
the feedwater pump system. Various methods have been proposed for the prevention of CIWH. The op-
erational practice from the power plants has shown that some of these methods are not efficient, while
the others require application of more complex safety systems with questionable reliability. In the pre-

185
www.savezenergeticara.rs

sented paper the phenomenon of CIWH is analysed for the case of the lignite-fired 650 MWe Unit B1 of
the Thermal Power Plant Nikola Tesla B in Obrenovac. The drawbacks of the previously proposed
methods for the CIWH prevention are stated. The new method for the CIWH prevention is proposed
and analysed with the aim of improving the power plants safety. The proposed method is based on the
application of the variable speed turning gear for the revolving of the main feedwater pump, booster
pump and the auxiliary steam turbine, which is the prime mover for the main and booster feedwater
pumps. The turning gear operates at the higher speed in the period subsequently after the feedwater
pump trip, which enables the water flow from the feedwater tank, through the booster and main feed-
water pumps and back towards the feedwater tank. This flow leads to the efficient pump system cool-
ing that prevents the water flashing and the occurrence of CIWH. After this initial period the turning
gear speed is reduced to the presently applied lower speed of 45 rpm for the long-run cooling of the
system and prevention of shaft distortion in the pumps and the auxiliary steam turbine. Presented are
the results of the computer simulations of the thermal-hydraulic transients in the main feedwater pump
system during the pump trip. Cases with and without the application of the proposed safety measure
are analysed. The conditions of the safe operation of the power plant after the main feedwater pump
trip are determined together with the necessary plant retrofits and design improvements.

1. UVOD vode ka kotlu u normalnom pogonu se obezbeuje


turbonapojnom pumpom koja se pokree pomonom
D irektni kontakt pare i pothlaene tenosti
moe dovesti do intenzivne kondenzacije i
termohidraulikog udara. Tokom ove pojave, usled
parnom turbinom. Sistem turbonapojne pumpe sa na-
pojnim rezervoarom je prikazan na slici 1. Napojna
voda se iz napojnog rezervoara RL0B1 kroz vertika-
intenzivne kondenzacije, dolazi do opadanja pritiska lni usisni cevovod RL1 transportuje do buster pumpe,
u prostoru ispunjenim parom i do ubrzavanja stuba a zatim se cevovodom RL10 transportuje do glavne
tenosti ka parnom prostoru. Stub tenosti nakon kon- turbonapojne pumpe RL1D1. Potisnim cevovodom
denzacije pare moe udariti o armaturu, zatvoreni kraj turbonapojne pumpe RL11 napojna voda se transpor-
cevi, zid posude pod pritiskom i slino, to dovodi do tuje ka zagrejaima visokog pritiska i ka kotlu. Na
velikog impulsnog porasta pritiska, sa mogunou potisnom cevovodu RL11 se nalazi nepovratna klap-
oteenja opreme i ugroavanja bezbednosti pogon- na RL11S1. Pogon turbonapojne pumpe obezbeuje
skog osoblja i okoline. Iskustva iz prakse i laboratiri- pomona parna turbina. Od usisnog cevovoda i tur-
jski eksperimenti pokazuju da pri termohidraulikom bonapojne pumpe ka napojnom rezervoaru vode
udaru mogu nastati impulsi pritiska od preko stotinu odzrane linije RT15 i RT17, kao i pomone linije za
bara u dvofaznim sistemima pod pritiskom koji su u obezbeenje minimalnog protoka kroz pumpu RL12
poetnom stanju bili na pritisku bliskom atmosfer- i RL13, koje se ka napojnom rezervoaru nastavljaju
skom [1,2,3,4]. sledstveno kao linije RL14 i RL16. Ventili RL12S1 i
U ovom radu se prikazuje pojava termohidraulikog RL13S1 se otvaraju nakon zaustavljanja (ispada) na-
udara do koje je dolazilo na bloku B1 termoelektrane pojne pumpe u cilju obezbeenja minimalnog protoka
Nikola Tesla B u usisnom cevovodu napojne pum- i hlaenja pumpe. Visinska razlika izmeu napojnog
pe i u samoj napojnoj pumpi. Prikazane su potenci- rezervoara i napojne pumpe je priblino 50 m.
jalne mere zatite od termohidraulikog udara koje Ukoliko se ne preduzmu odgovarajue mere zatite
su razmatrane u tehnikoj praksi, kao i mera koja je na blokovima B1 i B2 TENT B javljaju se intenzivni
primenjena na bloku B1. U cilju poveanja sigurnosti
termohidrauliki udari nakon ispada bloka i turbo-
sistema zatite predlae se novo reenje sa primenom
napojne pumpe. Do termohidraulikog udara dolazi
savremenog prekretnog stroja za okretanje turbo-
usled prelaznog procesa u turbopostrojenju koji je
napojne pumpe nakon ispada bloka. U kraem minut-
uslovljen opadanjem pritiska u napojnom rezervoaru,
nom periodu,odmah nakon ispada bloka, prekretni
usisnom cevovodu napojne pumpe i samoj pumpi na-
stroj bi okretao turbonapojnu pumpu na poveanom
kon ispada. Naime, nakon ispada bloka zatvaraju se
broju obrtaja, to bi obezbedilo cirkulaciju napojne
stop ventili ispred turbina visokog i srednjeg pritiska
vode u zatvorenom krugu od napojnog rezervoara,
i na taj nain se zaustavlja protok pare kroz stupnjeve
kroz usisni cevovod i napojnu pumpu nazad do na-
turbine i kroz linije oduzimanja kojima se greje linija
pojnog rezervoara. Na taj nain bi se ostvarilo efikas-
no hlaenje sistema turbonapojne pumpe, spreilo bi kondenzata i voda u napojnom rezervoaru. Protok
se isparavanje vode do koga je dolazilo nakon ispada kondenzata iz kondenzatora turbine niskog pritiska ka
bloka i spreila bi se pojava termohidraulikog udara. napojnom rezervoaru se i dalje odrava, ali tempera-
tura kondenzata opada, s obzirom da je prestalo nje-
2. TERMOHIDRAULIKI UDAR govo zagrevanje u zagrejaima kondenzata parom iz
NA BLOKOVIMA TENT B turbinskih oduzimanja. Uticanje hladnijeg kondenzata
dovodi do opadanja pritiska u napojnom rezervoaru,
Na blokovima B1 i B2 Termoelektrane Nikola kao to je prikazano izmerenim vrednostima na slici
Tesla B (TENT B) u Obrenovcu protok napojne 2. Napojni rezervoar je ispunjen zasienom vodom

186
www.savezenergeticara.rs

i parom, tako da snienje temperature napojne vode struji navie ka napojnom rezervoaru usled dejstva
dovodi do kondenzacije pare i opadanja pritiska. Ovo sile potiska u dvofaznoj meavini vode i pare. Para
opadanje pritiska dovodi do kljuanja zagrejane vode pri suprotnosmernom strujanju ka napojnom rezer-
koja ispunjava usisni cevovod napojne pumpe i samu voaru delimino sa sobom povlai i vodu dejstvom
pumpu, kao to je prikazano na slici 3. Protok kroz
glavnu napojnu pumpu je zaustavljen, a nepovratni
10
ventil na potisu napojne pumpe je zatvoren da ne bi 9
dolo do povratnog strujanja iz cevnog sistema kot- 8
la na visokom pritisku u napojni rezervoar na niem 7

Pritisak (bar)
pritisku. Nakon desetak minuta od ispada pumpe, 6
ohlaena voda iz napojnog rezervoara dolazi u dodir 5
sa parom u usisnom cevovodu i napojnoj pumpi, para 4
se brzo kondenzuje, opada pritisak u turbonapojnoj 3
pumpi i usisnom cevovodu pumpe, tako da se vodeni 2
stub iz napojnog rezervoara ubrzava ka pumpi i dola- 1
zi do vodenog udara. S obzirom na mehanizam koji 0
dovodi do udara, naziva se hidrauliki udar izazavan 0 500 1000 1500
intenzivnom kondenzacijom pare ili termohidrauliki Vreme (s)
udar.
Slika 2. - Promena pritiska u napojnom rezervoaru
Izvrena je kompjuterska simulacija pojave pri ispadu bloka TENT B dana 07.11.2006. god. (sa
termohidraulikog udara u sistemu napojne pumpe delovanjem sigurnosno-zatitnog sistema).
TENT B. Dobijeni rezultati prikazuju dinamiku odvi-
janja procesa i dati su na slikama 4, 5 i 6. Para koja
Para iz
nastaje u usisnom cevovodu i napojnoj pumpi pri is- turbine -
padu bloka i opadanju pritiska u napojnom rezervoaru, ZAUSTAVLJENA
Kondenzat Kondenzat
iz ZVP - iz ZNP
RC24 RM48
ZAUSTAVLJEN
RH53

Rezervoar
napojne vode ka kotlu -
ZAUSTAVLJENO
RL0B1
219,1x10

219,1x10

Buster pumpa -
ISKLJUENA

Glavna
napojna pumpa -
ISKLJUENA
RL14
RL16
88,9x3,6

88,9x3,6

457x10

Slika 3. - Kljuanje zagrejane vode u napojnoj pumpi


RL1

i usisnom cevovodu pumpe nakon ispada bloka.


OD
MNP2
2
RL12S1

RT17S1 OD
MNP1 Polovina visine cevi
1
RL13S1

RT15S1
RL11S2

KA 0
KOTLU
RL11S3

Brzina (m/s)

-1
RT15

RL11S1 RL11
508x40

-2
RL13
RL12
RT17

-3
Uticanje u cev
Termohidrauliki
-4 udar
RL1D1
-5
RL10 0 100 200 300 400 500 600
406,4x16
Vreme (s)

Slika 1. - Turbonapojna pumpa sa usisnim i potisnim Slika 4. - Brzina dvofazne meavine na ulazu i na
cevovodom, pomona parna turbina i napojni rezer- polovini visine usisnog cevovoda napojne pumpe (bez
voar na blokovima B1 i B2 TENT B. delovanja sigurnosno-zatitnog sistema).

187
www.savezenergeticara.rs

250 0.1
0.08
Termohidrauliki udar
200 0.06
0.04
Pritisak (bar)

Stepen suvoe
150 Poetak kljuanja
0.02
0
100
-0.02
-0.04
50
-0.06
-0.08
0
0 100 200 300 400 500 600 -0.1
Vreme (s) 0 100 200 300 400 500 600
Vreme (s)
Slika 5. - Promena pritiska u napojnoj pumpi nakon
ispada sa pojavom termohidraulikog udara. Slika 6. - Promena stepena suvoe u napojnoj pumpi
pri pojavi termohidraulikog udara.
meufaznog trenja na razdelnim povrinama pare i
vode, tako da dolazi do intenzivnog izbacivanja dvo- 3. MERE ZATITE OD
fazne meavine iz usisnog cevovoda napojne pumpe u TERMOHIDRAULIKOG UDARA
napojni rezervoar, drugim reima, dvofazna meavina Metoda predloena za spreavanje termohidra-
kao gejzir istie iz usisnog cevovoda u napojni rezer- ulikog udara, prikazana na slici 7, sastoji se od
voar). Promena brzine dvofazne meavine na ulazu odzrane linije iji je zadatak da paru koja bi nastala
u usisni cevovod napojne pumpe i na polovini visine nakon ispada pumpe sprovede u napojni rezervoar [5].
cevovoda je prikazana na slici 4. Oko 150 s od ispada Meutim, ovaj nain se nije pokazao efikasnim jer se
pumpe, do koga je dolo u 0 s, dvofazna meavina ne formiraju dovoljne uzgonske sile za uspostavljanje
struji iz usisnog cevovoda pumpe ka napojnom rezer- efikasnog strujanja pare sa potisa napojne pumpe ka
voaru. Oko 340 s nakon ispada napojne pumpe dolazi napojnom rezervoaru. Drugo reenje, prikazano na
do naglog smanjenja brzine ka napojnom rezervoaru i slici 8, podrazumeva ugradnju cirkulacione pumpe
nakon toga nastaje period naizmeninog izbacivanja koja bi se ukljuila nakon ispada napojne pumpe, a
dvofazne meavine u napojni rezervoar iz usisnog njenim radom bi se obezbedila cirkulacija napojne
cevovoda napojne pumpe i usisavanja hladnije vode vode iz napojnog rezervoara i hlaenje pumpe [5].
iz napojnog rezervoara u usisni cevovod. Za to vreme Ovo reenje nije praktino i iziskuje znatne trokove
horizontalna linija usisnog cevovoda i napojna pumpa za ugradnju cirkulacione pumpe i njen pogon. Tree
su veim delom ispunjeni parom. Pri ovim uslovima reenje, prikazano na slici 9, predloeno je i primenje-
ohlaena napojna voda koja utie iz napojnog rezer- no poetkom devedesetih godina na TENT B [6]. Pri-
voara u vertikalni usisni cevovod turbonapojne pumpe menom ovog reenja obezbeuje se stalan protok kroz
dolazi u dodir sa parom i nastaju uslovi za intenzivnu turbonapojnu pumpu putem otvaranja rasteretne linije
kondenzaciju pare. Para se kondenzuje na pothlaenoj ka atmosferskom ekspanderu, to dovodi do hlaenja
vodi, prostor koji je zauzimala para preuzima voda, pumpe i spreava kljuanje vode u sistemu napojne
tako da se stub vode ubrzava ka napojnoj pumpi i zat- pumpe.
vorenom nepovratnom ventilu na potisu pumpe, udara
o kolo pumpe i zatvoreni kraj cevovoda i dolazi do Para iz
intenzivnog hidraulikog udara. Ovoj pojavi pogoduje turbine
i velika visinska razlika izmeu napojnog rezervoara Kondenzat Kondenzat
i napojne pumpe od 50 m. Na slici 4 trenutak udara je iz ZVP iz ZNP
prikazan naglim promenama brzine u 550 s. Promena
pritiska na mestu napojne pumpe je prikazana na slici Rezervoar
5. Vidi se da usled termohidraulikog udara pritisak napojne vode
Motorni
u napojnoj pumpi impulsno raste do preko 200 bara. ventil
Ova promena pritiska razarajue deluje na strukturu
cevovoda i napojne pumpe. Na slici 6 je prikazana Buster ka kotlu
promena stepena suvoe u turbonapojnoj pumpi u pumpa
Glavna
sluajevima bez primene zatite od termohidraulikog
udara. Stepen suvoe x je odreen kao x = (h h ' ) r
napojna
pumpa
gde je h entalpija fluida, h je entalpija zasiene vode,
a r je latentna toplota isparavanja. Poveanje stepena Slika 7. - Spreavanje termohidraulikog udara u
sistemu napojne pumpe pomou rasteretne linije za
suvoe u turbonapojnoj pumpi iznad nule oko 340 s isticanje pare sa potisa pumpe ka napojnom rezer-
pokazuje da dolazi do kljuanja. voaru.

188
www.savezenergeticara.rs

Para iz 0.1
turbine
0.08
Kondenzat Kondenzat Bez
iz ZVP 0.06
iz ZNP delovanja
0.04 zatite
Termohidrauliki udar

Stepen suvoe
0.02
Pomona Rezervoar 0
napojne vode Sa delovanjem zatite
cirkulaciona
-0.02
pumpa
-0.04
-0.06
Buster ka kotlu
pumpa -0.08
Glavna -0.1
napojna 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800
pumpa Vreme (s)

Slika 8. - Razliite metode za spreavanje Slika 10. - Promena stepena suvoe u turbonapojnoj
termohidraulikog udara u sistemu napojne pumpe: pumpi sa i bez delovanja zatite od termohidraulikog
pomona cirkulaciona pumpa omoguava hlaenje udara
usisnog cevovoda i napojne pumpe
200
Efekti mera zatite od termohidraulikog udara 190
nakon ispada turbonapojne pumpe, koji se postiu 180 Temperatura saturacije
u napojnoj pumpi
hlaenjem turbonapojne pumpe putem isputanja vode 170
Temperatura (oC)

is sistema turbonapojne pumpe ka atmosferskom ek- 160


spanderu, prikazani su na slikama 10 i 11. Na slici 10 150
Potis napojne
pumpe
je prikazana promena stepena suvoe u turbonapojnoj 140 Napojni
rezervoar
pumpi u sluaju bez delovanja sistema zatite, kada 130

dolazi do termohidraulikog udara, kao i u sluaju 120

kada deluje sistem zatite. Vidi se da u sluaju delo- 110

vanja sistema zatite ne dolazi do kljuanja vode u tur- 100


0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800
bonapojnoj pumpi, pa samim tim ni do stvaranja uslo-
Vreme (s)
va za pojavu termohidraulikog udara. Odgovarajue
promene temperatura vode u napojnom rezervoaru Slika 11. - Promena temperatura u sistemu napojne
i na potisu turbonapojne pumpe, kao i temperature pumpe nakon njenog ispada
saturacije u napojnoj pumpi su prikazane na slici 11.
opadanja temperature saturacije prati i temperatura
Vidi se da usled opadanja pritiska u napojnom rezer-
vode u napojnoj pumpi tako da ne dolazi do njenog
voaru (to je prikazano na slici 2), dolazi do smanjenja
kljuanja.
temperature vode u napojnom rezervoaru i tempera-
ture saturacije u napojnoj pumpi. Meutim, hlaenje
4. ZATITA OD TERMOHIDRAULIKOG
sistema turbonapojne pumpe obezbeuje da trend
UDARA U NAPOJNOJ PUMPI PRIMENOM
PREKRETNOG STROJA SA POVEANOM
Para iz BRZINOM OBRTANJA
turbine
Kondenzat Kondenzat U ovom radu je prikazano novo, savremeno reenje
iz ZVP iz ZNP zatite od termohidraulikog udara, koje je zasnova-
no na ugradnji pogonskog ureaja prekretnog stroja
koji obezbeuje dovoljan pritisak na potisu napojne
Rezervoar pumpe za uspostavljanje potrebnog protoka vode
napojne vode kroz napojnu pumpu za njeno hlaenje nakon ispada
Motorni
Atmosferski ventil [7]. Novi pogonski ureaji sa regulacijom broja obr-
ekspander taja prekretnog stroja, kakvi se danas mogu nabaviti
Buster ka kotlu na tritu, mogu obezbediti rad sa dva broja obrtaja
pumpa [8]. Manji broj obrtaja prekretnog stroja iznosi od 45
Glavna do 50 obrtaja u minuti i on obezbeuje ravnomerno
napojna
pumpa hlaenje rotora i statora u pomonoj turbini, napojnoj
i buster pumpi u asovnom periodu nakon zaustav-
Slika 9. - Razliite metode za spreavanje ljanja, odnosno ispada bloka. Vei broj obrtaja bi
termohidraulikog udara u sistemu napojne pumpe:
princip reenja primenjenog na TENT B sa isticanjem obezbedio potrebno hlaenje napojne i buster pumpe
vode ka atmosferskom ekspanderu u kraem periodu neposredno nakon ispada. Broj obr-

189
www.savezenergeticara.rs

200
13.0 Saturacije
180

11.0 160
Ulaz u buster i
napojnu pumpu 140
Vode

Temperatura ( C)
9.0
Pritisak (bar)

120

o
7.0 100

80
5.0
Napojni 60
rezervoar
3.0 40

20
1.0
0
0 500 1000 1500 2000
0 500 1000 1500 2000
Vreme (s)
Vreme (s)
Slika 12. - Promena pritiska u napojnom rezervoaru i
na usisu buster i napojne pumpe nakon ispada bloka Slika 14. - Temperature vode i saturacije na usisu tur-
na TENT-u B. bonapojne pumpe.

140 200

120 180

160
100
140
Temperatura ( C)

80 120
o
Protok (kg/s)

60 100

80
40
60 Spoj RL10 i RL15
20
40
Spoj napojne pumpe i
Ulaz u buster pumpu RL17
0 20
Ulaz u napojnu pumpu
-20 0
0 20 40 60 80 100
0 500 1000 1500 2000
Vreme (s)
Vreme (s)

Slika 13. - Protok na usisu buster i napojne pumpe. Slika 15. - Promene temperature u liniji RL10 izmeu
buster i napojne pumpe na spoju sa odzranom lini-
taja prekretnog stroja, koji je potreban da obezbedi jom RL15 i temperature u napojnoj pumpi na spoju
dovoljan protok napojne vode kroz napojnu i buster sa RL17.
pumpu, odreen je termohidraulikim simulacijama i
analizama prelaznih reima pri ispadu turbonapojne Promene termohidraulikih parametara u sistemu
pumpe. turbonapojne pumpe nakon ispada bloka, pri br-
Strujanje je simulirano u okviru usisnog cevovoda zini obrtanja prekretnog stroja i vratila turbonapojne
napojne pumpe RL1, buster pumpe, spojnog cevo- pumpe od 250 obr/min, prikazane su na slikama od
voda RL 10, turbonapojne pumpe, potisnih cevovoda 12 do 15. Na slici 12 su prikazane promene pritiska u
minimalnog protoka RL12 i RL 13 (koji se nastavl- napojnom rezervoaru i na usisu buster i turbonapojne
jaju linijama RL14 i RL 16 do napojnog rezervoara) i pumpe. Razlika pritiska od usisa pumpi do napojnog
odzranih linija RL 15 i RL 17 (videti sliku 1). Granice rezervoara je praktino hidrostatika promena pritis-
proraunskog domena su spoj cevovoda RL1, RL14, ka u usisnom cevovude pumpe RL1, koja se blago
RL16 , RT15 i RT 17 sa napojnim rezervoarom. poveava sa vremenom zbog snienja temperature
i sledstvenog poveanja gustine vode u napojnom
U poetnom trenutku usisni cevovod napojne pum- rezervoaru. Na slici 13 je prikazano uspostavljanje
pe RL1, buster pumpa, spojni cevovod RL10 i napoj- protoka kroz buster i turbonapojnu pumpu i linije
na pumpa su ispunjeni vodom ija je temperatura jed- minuimalnog protoka ka napojnom rezervoaru, koji
naka temperaturi vode u napojnom rezervoaru 174 oC se nakon 1500 s ustaljuje na vrednosti od priblino 60
(to je temperatura saturacije za pretpostavljeni priti- kg/s. Ovaj protoka obezbeuje efikasno hlaenje, tako
sak u napojnom rezervoaru 8,8 bar). U linijama RL12, da je temperatura vode na usisu turbonapojne pumpe
RL14, RL13, RL16, RT 15 i RT 17 se nalazi hladna ne dostie temperaturu saturacije (slika 14). Najmanja
voda temperature 40 oC. Nepovratna klapna RL11S1 razlika ove dve temperature je 14 oC i dostie se u
na potisu napojne pumpe je zatvorena. U poetnom 150 s. U ostalom periodu prelaznog reima razlika je
trenutku ventili RL12S1, RL13S1, RT15S1 i RT17S1 vea i nakon 1500 s se ustaljuje na preko 40 oC. Pro-
se otvaraju, a napojna pumpa se pogoni prekretnim tok kroz odzrane linije RL15 i RL17 se ne uspostav-
strojem. lja, meutim, ne dolazi ni do znaajnijeg povratnog

190
www.savezenergeticara.rs

strujanja iz ovih linija u liniju RL10 i turbonapojnu REFERENCE


pumpu. Do manjeg uticanja iz odzranih linija RL15
1. Liu, W. S., Hanna, B., Zaltsgendler, E.: Advances in
i RL17 u RL10 i pumpu dolazi neposredno nakon ot- Modelling of Condensation Phenomena, Proceed-
varanja pregradnih ventila na ovim linijama u periodu ings of the Annual Meeting of the Nuclear Society,
do 10 s, to dovodi do odreenog snienja tempera- Toronto, Canada, 1997.
ture na spoju sa ovim odzranim linijama. Oekivana 2. Kirsner, W.: Waterhammer, HPAC Heating/Piping/
maksimalno mogua snienja temperature na spoju sa Air/Conditioning, January 1999 (1999), pp. 113-
RL15 i RL17 su prikazana na slici 15. 122.
3. Nedeljkovi, S., Stevanovi, V., Ili, M., Studovi,
5. ZAKLJUAK M.: Modelling of the intensive condensation with
Predloeno je i analizirano novo, savremeno reenje water hammer, Proc. of 29. HVAC Congress, Bel-
zatite turbonapojne pumpe, pripadajue armature i grade, Serbia, 1998. (in Serbian)
usisnog i potisnog cevovoda od termohidraulikog 4. Cranfield, R.R.: Studied of Power Station Feed
Pump Loss of Suction Pressure Incidents, Journal
udara pri ispadu turbonapojne pumpe na parnim blok-
of Fluids Engineering, Transactions of the ASME,
ovima TENT B. Novo reenje je zasnovano na ugrad-
110 (1988), pp. 453-461.
nji opreme prekretnog stroja koja omoguava rad
5. Sulzer Brothers Limited, Suction Effects on Feed-
prekretnog stroja sa dve brzine obrtanja, tako da se pri
pump Performance: A Literature Survey, EPRI Re-
veoj brzini uspostavlja dovoljan protok napojne vode port CS-4204, 1985.
kroz napojnu pumpu za njeno hlaenje nakon ispada.
6. Jovanovi, M., Joci, Lj., Instalacija i postupak
Vei broj obrtaja bi se koristio u kraem periodu nep- za spreavanje hidraulikog udara u postrojenju
osredno nakon ispada. Manji broj obrtaja prekretnog pumpe za napajanje vodom generatora pare, Pat-
stroja bi kao i do sada obezbedio ravnomerno hlaenje ent br. 47840, Zavod za intelektualnu svojinu, Be-
rotora i statora u pomonoj turbini, turbonapojnoj i ograd, 1996.
buster pumpi u asovnom periodu nakon zaustavl- 7. Stevanovi, V. Maslovari, B. Prica, S. Savi, B.,
janja, odnosno ispada bloka. Na osnovu sprovedenih Analize spreavanja termohidraulikih udara u sis-
numerikih simulacija i analiza prelaznih procesa u temu voda-para na blokovima TENT B, Studija,
sistemu napojne pumpe nakon njenog ispada, odreen Mainski fakultet, Beograd, 2012.
je potreban broja obrtaja prekretnog stroja, odnosno 8. Helical spring turning gear upgrade by electronic
turbonapojne i buster pumpe, koji obezbeuje dovol- controlled RT-type, ALSTOM, www.service.pow-
jan protok za hlaenje sistema napojne pumpe. er.alstom.com

191
www.savezenergeticara.rs

Zoran STOJANOVI, Milo BAJI


PD Termoelektrane Nikola Tesla,Obrenovac
Irena GAVRI
Energoprojekt-Hidroinenjering, Beograd

UDC:621.311.22 : 628.3

Smanjenje koliine zaprljanih otpadnih voda


pre preiavanja na TENT B

SAETAK
Termoelektrana Nikola Tesla B (TENT B) se sastoji od dva istovetna bloka B1 i B2 projektne
nominalne snage bruto od 620 MW po bloku. Blokovi rade u kondenzacionom reimu, a za hlaenje
kondenzatora turbopostrojenja i ostalih ureaja se koristi voda iz reke Save. Za odvijanje tehnolokog
procesa proizvodnje elektrine energije iz uglja koristi se velika koliina vode i to kao rashladni
fluid, radni i tehnoloki fluid, transportni fluid, za protivpoarne potrebe, za potrebe pranja delova
pogona itd..Kao rezultat upotrebe navedenih voda, javlja se velika koliina otpadnih voda. Prilikom
pranjenja ureaja i postrojenja ista voda dolazi u dodir za zaprljanim vodama, ime se znaajno
poveava koliina otpadnih voda, koju treba tretirati u postrojenjima za preiavanje. Cilj ovog
projekta je izdvajanje nezaprljanih voda pre meanja sa zaprljanim otpadnim vodama ili pre dodira
sa zaprljanim povrinama. Za potrebe prikupljanja i odvajanja iste rashladne vode predvieno je
njeno odvoenje u dva rezervoara rashladne vode zapremine po 25m3 koji e biti smeteni na koti
-8m u mainskoj sali sa pumpama za evakuaciju vode do prekidnih komora. Za potrebe prikupljanja
i odvajanja demineralizovane vode iz mainske sale i kotlarnice predvieni su po jedan rezervoar po
bloku zapremine 75 m3 na koti - 8m u mainskoj sali sa pumpama za transport do novog rezervoara
kod HPV-a zapremine 1000 m3 . Predvieni su i hladnjaci na liniji potisa pumpi, tako da je maksi-
malna temperatura vode, pre uvoenja u linije preiavanja vode u HPV-u 50C. Cilj projekta je da
se sprei bacanje ve pripremljene demineralizovane vode i njeno ponovno vraanje u sistem voda-
para uz prethodni delimini tretman u postrojenju hemijske pripreme vode (HPV), kao i eliminisanje
kontaminacije ivotne sredine isputanjem ove vode u reku Savu.
Kljune rei:otpadna voda, demineralizovana voda, ista voda, zaprljana voda .

REDUCING DIRTY WASTE WATER QUANTITY BEFORE PURIFICATION AT TENT B

ABSTRACT
Thermal power plant Nikola Tesla B (TENT B) consists of two equal units B1 and B2 with de-
signed capacity of gross 620 MW each. Units operate in condensing mode and water from the River
Sava is used as a cooling medium. For the performance of the technological process of production of
electricity from coal, a large amount of water is used as cooling medium, working and technological
fluid, fluid for transportation, for fire protection purposes, for washing of the plant parts, etc. As a
result of the use of the above mentioned water, there is a large amount of waste water. During devices
and plants discharging clean water comes into contact with contaminated water, which significantly
increases the amount of waste water that should be treated in the water treatment plant. The aim of this
project is to extract clean water before mixing with contaminated waste water or before contact with
contaminated surfaces. For the purposes of collection and separation of clean cooling water, its dis-
tribution into two cooling water tanks with volume of 25m3 each is foreseen, and they will be located
at a level -8m in the machine hall with pumps for water evacuation to the interrupt chambers. For the
purposes of collection and separation of demineralized water from machine hall and boiler rooms,
one tank per unit with capacity of 75 m3 at a level-8m is foreseen in the machine hall with pumps for
water evacuation to the new tank close to the water treatment plant (WTP) with capacity of 1000

192
www.savezenergeticara.rs

m3. Coolers in the line of discharge pump are foreseen as well, so that the maximum temperature of
the water, before the introduction into the line of water purification in the WTP is 50 C. The aim of
the project is to prevent throwing already prepared demineralized water and its return into the steam-
water cycle with prior partial treatment in the WTP, as well as elimination of environment contamina-
tion by discharging water into the River Sava.
Key words: waste water, demineralized water, clean water, dirty water.

1. UVOD potrebnih koliina i mogunosti sistema za priku-


pljanje, transport i deponovanje pepela i ljake.
Z a odvijanje procesa proizvodnje elektrine en-
ergije iz uglja, neophodno je obezbediti dovoljnu
koliinu vode, koja se u elektrani koristi kao radni fluid
Vode koje se moraju tretirati pre isputanja u
ivotnu sredinu. Za ove vode izvren je izbor
reenja postrojenja za njihov tretman.
u procesu proizvodnje elektrine energije, kao trans-
portni fluid, kao rashladni medijum, za protivpoarne 2. IZVORI NASTANKA, KOLIINA I
svrhe, za razna pranja u okviru elektrane, kao i za san- KVALITET OTPADNIH KONDENZATA
itarne potrebe zaposlenih. Tokom tehnolokih procesa
koji se odvijaju u elektrani, kao i za druge pomone Kao osnovna mesta nastajanja otpadnih voda u
potrebe, korienjem vode dolazi do njenog zagaenja, krugu elektrane su:
tako da se kao rezultat javljaju velike koliine na razne Kotlarnica; Mainska sala; Sistem tenog goriva;
naine kontaminiranih otpadnih voda. Skladite ulja i maziva; Pomona kotlarnica; Bazeni
Takoe, kao posledica padavina i spiranja ter- tehnoloke vode sistema pepela i ljake; Hemijska
ena u okviru termoelektrane, dolazi do pojave znat- priprema vode; Sistem rashladne vode; Deponija pepe-
ne koliine zagaenih voda koje se takoe moraju la i ljake; Sistem dopreme uglja; Budui sistem za
preistiti pre isputanja u reku Savu. odsumporavanje dimnih gasova; Radionice i garae;
Uzimajui u obzir vanu injenicu da se uz obalu Sanitarni vorovi u krugu elektrane i u Radnikom
reke Save, nizvodno od obe termoelektrane, nalaze naselju i Atmosferske vode sa zagaenih otvorenih
objekti za vodosnabdevanje okolnih naselja i samog povrina (platoa, puteva, parkinga).
Beograda kao najveeg potroaa, a u skladu sa kriter- Za punjenje sistema voda-para i dopunjavanje gu-
ijumima zatite ivotne sredine (kako domaim tako bitka vode na blokovima TENT-B koristi se demi voda
i svetskim), potrebno je da se u okviru TE sprovedu iz rezervoara demi vode 3x1500 m3, koji su smeteni
mere za smanjenje uoenih tetnih uticaja otpadnih pored HPV (hemijska priprema vode). Demi voda se
voda na povrinske i podzemne vode. proizvodi u postrojenjima HPV iz bunarske vode. Ka-
Prilikom korienja vode za procesne potrebe ter- pacitet linija za proizvodnju demi vode je 3x100 m3/h.
moelektrane dolazi do njenog zagaivanja raznim ot- Proizvedena demi voda se skladiti u rezervoare demi
padnim materijama i hemikalijama, ili do zagrevanja vode, a iz njih se pumpama 3x200 m3/h transportuje
i na taj nain do promene njenih fiziko-hemijskih do rezervoara dodatne demi vode na blokovima B1 i
karakteristika. Otpadne vode koje ovako nastaju, bilo B2 koji su zapremine od po 200m3. Ukupna godinja
kontinualno ili povremeno, prikupljaju se i evakuiu potronja demi vode na TENT-B iznosi 210.000
preko nekoliko sistema (odvodni kolektori rashladne 280.000 m3/god.
vode, atmosferska kanalizacija, fekalna kanalizacija) Najvea potronja demi vode je tokom kretanji-
ili preko sistema za transport pepela i ljake na de- ma blokova iz godinjih remonta i ona se kree oko
poniju pepela. 10.000m3 po jednom bloku.
U toku je realizacija donacije EU za izradu Potronja demi vode u toku pripreme blokova iz
postrojenja za preiavanje otpadnih voda na TENT remonta, pri punjenju kotla zbog hladne probe je:
B. Oekuje se poetak rada ovog postrojenja sredinom - jedno punjenje rezervoara demi vode ~ 200m3
2015.godine. - jedno punjenje napojnog rezervoara ~ 500m3
Prema podacima iz Studije Bilansiranje otpadnih - punjenje kondenzatora za ispitivanje zaptivnosti
voda TE i TE-TO Nikola Tesla A i B, Knjiga 2: ~ 800m3
TE Nikola Tesla B, a imajui u vidu koliine voda i - punjenje kotla za hladnu probu kotla ~ 600m3
usvojene kriterijume u pogledu zahteva za kvalitetom - punjenje rezervoara sistema Noria ~ 40m3
vode koja se moe isputati u recipijent, definisane su Posle hladne probe voda iz kotla se baca u reku
sledee kategorije voda: Savu preko startnog rezervoara.U toku pripreme
Vode koje se mogu isputati u ivotnu sredinu parametara pare za startovanje bloka vri se ispiranje
bez tretmana. sistema kotla cirkulacijom kroz kotao sa 300-600t/h,
Vode koje se dalje mogu koristiti u okviru TE. zagrejanom demi vodom, sa deliminim bacan-
Definisanje ovih voda izvreno je na osnovu jem vode 100-300 m3/h. Za ispiranje sistema u ovoj

193
www.savezenergeticara.rs

fazi baci se od 3.000-5.000m3 demi vode, to zavisi 4. PRIKUPLJANJE OTPADNIH


od duine zastoja bloka i obima radova na cevnom KONDENZATA
sistemu koji su obavljeni u remontu, tj.zaprljanosti
sistema.Pored gubitaka demi vode u kretanju bloka iz 4.1. Merodavni kvalitet i koliina otpadnih kon-
remonta, kao i u svakom kretanju bloka, pojavljuje se denzata
viak vode u sistemu (zbog zagrevanja) koja se preko Tokom manjih poremeaja u radu blokova, dolazi
startnog ureaja baca u Savu. Viak vode se javlja i do raznih prelivanja ili pranjenja posuda sa demi vo-
zbog korianja pomone pare za grejanje vode i ost- dom. Takav kondenzat je praktino ist sa jako malom
varenje vakuuma u kondenzatorima. Pomona para sa promenom kvaliteta i tu je potreban veoma mali ste-
bloka koristi i za grejanje objekta, odmrzavanje vago- pen ponovne obrade i vraanje zahtevanog kvaliteta
na, zagrevanje vazduha (parni zagrejai vazduha), taj demi vode. Ovakav kondenzat je tretiran amonijakom
kondenzat se ne vraa u sistem (ve se baca u Savu) (do 0,5 mg/l) i hidrazinom (do 0,15 mg/l) i najee je
sve dok se ne postigne zadovoljavajui kvalitet vode termiki optereen.
da se moe vraati u sistem.
Meutim, kod zastoja duih od nekoliko dana, a
U toku normalnog rada blokova imamo stalne gu- pogotovu posle viemesnog zastoja blokova zbog
bitke demi vode koja se baca , kao to je voda od
remontnih radova i zamena delova cevnog sistema,
uzoraka za hemijsku analizu, zaptivanja pumpi i ar-
hladnih proba i dr., problem otpadnog kondenzata
mature, odvodnjavanja cevovoda pomone pare, i dr
je sloenije prirode, jer je optereen, pored sredstava
Procenjuje se da TENT-B baci na godinjem za kondicioniranje, raznim mehanikim neistoama,
nivou oko 30% potronje demi vode kao otpadni produkatima korozije, oksidima metala, suspendova-
kondenzat, a koji se preiavanjem moe ponovo nim materijama i eventualno uljem.
vratiti u sistem, to iznosi 60.000-110.000m3/god.
Najvea potronja demi vode je u kretanjima blo-
3. CILJEVI PROJEKTA kova iz godinjih remonta i tada je i najgori kvalitet
otpadnih kondenzata, to se i smatra merodavnim
Za napajanje kotlova TENT B, kao radni fluid ko- kvalitetom otpadnog kondenzata za dimenzionisanje
risti se demineralizovana voda. Da bi se ispotovali opreme. U tabeli 4.1-1. dat je merodavni kvalitet otpa-
zahtevi proizvoaa opreme u pogledu kvaliteta vode, dnih kondenzata.
i spreilo taloenje u cevnom sistemu kotla, voda koja
se dodaje u sistem mora da zadovolji propisani kvalitet 4.2. Novoprojektovano reenje prikupljanja i
(tabela 3-1). odvoenja otpadnih kondenzata
Cilj projekta je da se sprei bacanje ve priprem- Na svakom bloku e na koti -8m u mainskoj sali,
ljene demineralizovane vode i njeno ponovno u slobodnom prostoru betonskog kanala za dovod ra-
vraanje u sistem voda-para uz prethodni delimini shladnih cevovoda do kondenzatora, biti postavljen
tretman u postrojenju za hemijsku pripremu vode novi rezervoar otpadne demi vode zapremine 75 m3 .
(HPV), kao i spreavanje zagaenja ivotne sre- Iz rezervoara e se voda transportovati pomou dve
dine isputanjem ove vode u reku Savu. Predmet centrifugalne pumpe kapaciteta po 100 m3/h do no-
ovog projekta je i razdvajanje istih tehnikih voda vog rezervoara otpadnog kondenzata kod HPV-a.
koje se mogu isputati u recipijent od onih koje se Hlaenje otpadne demi vode e se vriti preko dva
moraju preiavati. hladnjaka toplotne snage po 6978 kW. Rashladni fluid
Tabela 3-1. - Kvalitet demineralizovane vode
Parametar Jedinica Zahtevani kvalitet demi vode
Rastvoreni kiseonik mg/dm3 <0.005
Elektroprovodljivost S/cm <0.2
Ukupna tvrdoa vode mgCaCO3/dm3 0
Rastvorni SiO2 mg/dm3 <0.02
Suspendovane materije mg/dm3 0
Utroak kalijum-permanganata mg/dm3 <3
Gvoe (Fe) mg/dm3 <0.02
Bakar (Cu) mg/dm3 <0.005
+
NH4 mg/dm3 <0.5
+
K mg/dm3 <0.01
Na+ mg/dm3 <0.01
-
Cl mg/dm3 <0.01
Sadraj hidrazina (N2H4) mg/dm3 <0.15
Sadraj masti i ulja mg/dm3 <0.1

194
www.savezenergeticara.rs

Tabela 4.1-1. - Kvalitet otpadnih kondenzata


Kvalitet otpadnog kondenzata
Parametar Jedinica
u fazi kretanja iz remonta

Temperatura C 110
Rastvoreni kiseonik mg/dm3 -

pH 9,71
Elektroprovodljivost S/cm 50
Ukupna tvrdoa vode mgCaCO3/dm3 6.22 (0.35dH)
Rastvorni SiO2 mg/dm3 1
Suspendovane materije mg/dm3 100
Utroak kalijum-permanganata mg/dm3 0.6
Alkalitet mgHCO3-/dm3 24.4
Gvoe (Fe) mg/dm3 0.6
Bakar (Cu) mg/dm3 0.10
NH4+ mg/dm3 <0.01
Li+ mg/dm3 0.17
K+ mg/dm3 0.07
Na+ mg/dm3 4
Ca++ mg/dm3 2.05
Mg++ mg/dm3 0.08
F- mg/dm3 0.17
Cl - mg/dm3 4.5
NO3- mg/dm3 0.1
PO43- mg/dm3 1.3
SO42- mg/dm3 6.10
Sadraj hidrazina (N2H4) mg/dm3 0.15
Sadraj masti i ulja mg/dm3 0.23

e se uzimati iz dovodnog cevovoda rashladne vode pritvara kada voda dostigne temperaturu od 40 C i
VC1 i transportovati kroz hladnjake pumpom kapa- potpuno e zatvoriti kada temperatura demi vode do-
citeta 520 m3/h. Pumpa za hlaenje e se automatski stigne 50 C. Pumpa e ostati u radu, a protok vode e
ukljuivati kada su u radu pumpe za transport otpadne se obezbediti linijom minimalnog protoka, koja vodu
demi vode.Nakon hlaenja rashladna voda se usme- vraa nazad u rezervoar. Pri smanjenju temperature
rava preko starog dela RU 50 cevovoda u preki- vode ispod 50C, regulacioni ventil VRTK e ponovo
dnu komoru. Dispozicija opreme je prikazana na slici ui u zahvat i propustiti vodu prema rezervoaru kod
4.2-1. Rezervoari otpadne demi vode blokova B1 i
B2 e biti meusobno povezani cevovodom DN 200
sa pripadajuom armaturom, tako da e u sluaju ma-
ksimalnog dotoka demi vode na jednom bloku, prijem
i evakuaciju otpadnog kondenzata prema HPV-u biti
ostvarena paralelnim radom oba rezervoara. U ova-
kvom sluaju velikog dotoka demi vode bie u radu
sve etiri pumpe otpadne demi vode i transportovae
se oko 400 m3/h. Uklanjanje krupnih neistoa e se
vriti u hvataima neistoa, koji e biti ugraeni na
potisnom cevovodu transportnih pumpi. Transport
otpadne demi vode do rezervoara otpadnog konden-
zata kod HPV-a. e se obavljati preko dva nezavisna
cevovoda DN 200.
Temperatura otpadnog kondenzata, koji se tran-
sportuje u rezervoar otpadnog kondenzata kod HPV-a
ne sme da bude vea od 50 C.Nain regulisanja tem-
perature otpadnog kondenzata i regulacija nivoa u
rezervoaru otpadne demi vode su prikazani na slici
4.2-2. Regulacioni ventil VRTK za regulaciju proto-
ka otpadne demi vode kroz hladnjake, e poeti da Slika 4.2-1. -

195
www.savezenergeticara.rs

Slika 4.2-2. - ematski prikaz hlaenja otpadne demi vode

HPV-a. Regulacija nivoa u rezervoaru otpadne vode Veze cevovoda RU 50 i RU 1 sa prekidnim ko-
e se vriti pomou regulacionog ventila VDK, koj morama e biti uklonjene. Povezivanje cevovoda RG
e biti ugraen na novoj vezi linije RG 16 sa rezer- 16 sa rezervoarom otpadnog kondenzata e se obaviti
voarom otpadne demi vode. Ventil VDK e potpuno preko regulacionog ventila VDK , a sadanja veza sa
zatvoriti pri dostizanju vrlo visok nivo u rezervoaru prekidnim komorama e se modifikovati. Bie ostva-
i time spreiti prelivanje vode u drenanu jamu. Tran- rena preko sifona, tako da e u sluaju zatvaranja
sportne pumpe otpadne demi vode e se iskljuiti pri ventila VDK, otpadna demi voda odlaziti u prekidnu
dostizanju nizak nivou rezervoaru, a moi e pono- komoru.
vo da startuju tek kada se dostigne nizak regulacioni 4.3. Novoprojektovano reenje prikupljanja i
nivo. odvoenja otpadne rashladne vode
Otpadna demi voda iz ureaja i cevovoda u
U cilju spreavanja meanja iste rashladne vode sa
mainskoj sali oba bloka e se na koti -5m usmeravatii
zaprljanim vodama predviena je na oba bloka insta-
u novi cevovod 250mm, kojim se kondenzat uvodi u lacija za prikupljanje iste savske vode i transport do
rezervoar otpadne demi vode. Prema osnovnom pro-
jektnom reenju, drenae svih ovih ureaja i cevovoda
odvode kondenzat na kotu -5m, isputaju ga u beton-
ske kanale, koji odvode, sada ve zaprljan kondenzat
do drenanih jama, a odatle pumpama transportuje do
prekidnih komora. Novo reenje predvia preusmer-
avanje svih navedenih drenanih cevi na koti -5m u
cevovod 250mm. Osim cevovoda 250mm u rezer-
voar otpadne demi vode e se uvoditi:
- RU 50 - pranjenje Napojnog rezervoara,
- RU 1 pranjenje i preliv rezervoara VL0B1, 
- RG 16 pranjenje Startnog ureaja kotla. Slika 4.3-1. - Kontrola isticanja vode

196
www.savezenergeticara.rs

Za transport otpadne vode


na liniju za preiavanje
predviene su dve pumpe,
svaka kapaciteta 100
m3/h, sa frekventnim regu-
latorom.
U sluaju, kada su blok-
ovi u fazi kretanja iz remon-
ta, predvia se povremeno
istovremeni rad obe linije
za tretman otpadnog kon-
denzata, tako da je dovod na
linije ze preiavnje 2x100
m3/h. U ostalim sluajevima
rada postrojenja, kada je
mnogo manji dotok vode,
radie samo jedna linija za
preiavanje, tj jedna linija
je radna, a druga rezervna.
Na osnovu analiza
kvaliteta otpadnih konden-
Slika 4.3-2. - Prikaz nove instalacije prikupljanja savske vode zata, i uporeivanjem sa
zahtevanim kvalitetom de-
prelivnih komora (slika 4.3-2.). Predviena je ugradn- mineralizovane vode, otpadni kondenzat je zaprljan,
ja na svakom bloku po jednog rezervoara savske vode, eventualno, uljima, malim koncentracijama miner-
zapremine 25 m na koti -8m, u slobodnom prostoru
3 alnih materija, kao i oksidima metala - mehanikim
kanala za smetaj cevovoda za dovod rashladne vode neistoama. Iz tih razloga, na liniji preiavanja
do kondenzatora. Rezervoari e biti opremljeni sa predvieno je sledee:
po dve centrifugalne pumpe, kapaciteta 25 m3/h, za Dva uljna hvataa u kome se nalazi materijal koji
transport savske vode, do prekidnih komora.Takoe uljne estice vee za sebe. Efikasnost je 98%,a
e rezervoari biti meusobno povezani cevovodom kapacitet svakog zadovoljava 100 m3/h.
DN 150 mm sa pregradnom armaturom. U sluaju po- Dva mehanika filtera - Ecofilt Microfilter - svaki
jave vee koliine otpadne rashladne vode na jednom kapaciteta po 100 m3/h.
bloku, bie mogue koristiti oba rezervoara i sve etiri Na izlazu iz postrojenja predviena su dva meraa
transportne pumpe i na taj nain spreiti meanje ot- protoka.
padni rashladnih voda sa prljavim otpadnim vodama.
U vreme zastoja bloka, pranjenje VC cevovoda u ka- Ostale neistoe iz kondenzata (mineralne soli)
nalu na koti -8m e se vriti u novu drenanu jamu, odstranie se na postojeem postrojenju za deminer-
koje e biti izraene u neposrednoj blizini novih rezer- alizaciju, s obzirom da je predvieno da se kondenzat
voara. Voda e se transportovati pumpom do prekid- nakon prolaska kroz gore pomenute filtere transportuje
nih komora. Glavni magistralni vod DN 250, bie tra- na postojee linije demineralizaciju u HPV. Garanto-
siran du ivice kanala i ulazie u rezervoar savske vani kvalitet vode na izlazu iz postrojenja je zahtevani
vode zapremine 25m3. Gotovo sve prikljune take kvalitet vode koja moe da se transportuje na liniju
imae air gap zbog kontrole teenja fluida, a u poje- demineralizacije.
dinim sluajevima gde nema mogunosti levak e biti Za smetaj opreme za preiavanje otpad-
ugraen na magistralnom vodu (Slika 4.3-1). nih kondenzata (pumpe za transport vode na liniju
preiavanja, dva uljna hvataa, dva mehanika fil-
5. PRIHVAT I PREIAVANJE tra i neophodna merna oprema) predvien je objekat
OTPADNOG KONDENZATA pored postojee zgrade HPV-a. U zgradi je predvien
dovod tehnike vode iz zgrade HPV, neophodne za
5.1. Rezervoar otpadnog kondenzata kod HPV i pranje filtera, kao i odvod otpadnih voda od pranja u
oprema za preiavanje postojeu neutralizacionu jamu.
Rezervoar kod objekta HPV je projektovan kao 5.2. Garantovane vrednosti
nadzemni elini rezervoar zapremine 1000 m3. Di-
menzionisanje rezervoara je izvreno na osnovu na- Postrojenje je dimenzionisano tako da preiava
jgoreg scenarija dotoka otpadnih voda, u sluaju kre- otpadne kondenzate iz glavnog pogonskog ob-
tanja bloka iz remonta, kada se za 12 h ispusti 3000 jekta, prethodno ohlaene na temperatiru od 40C.
m.3 vode. Tehnoloki postupak garantuje kvalitet vode na izlazu

197
www.savezenergeticara.rs

iz postrojenja za preiavanje (kvalitet vode koja generaciju jonoizmenjivakih smola unutar pomenutih
moe da se transportuje na liniju demineralizacije): filtera.
1. Koncentracija ulja <0,1 mg/l Neophodno je napomenuti da je re o projektu ija
2. Koncentracija suspendovanih materija < 2 mg/l realizacija predstavalja imperativ u pogledu potovanja
aktuelne zakonske regulative vezane za zatitu ivotne
5.3. Prednost predvienog procesa preia- sredine, a sa posebnim naglaskom na zatitu voda, te
vanja su s toga drutveni efekti realizacije osnovni benefit
Ovakva koncepcija tretmana otpadnih kondenzata koji se postie njegovom realizacijom.
smatra se najopravdanijom i proistekla je iz sledeeg: S obzirom da e sredstva za realizaciju projek-
1. Iz projekata preiavanja otpadnih kondenzata ta predstavljati EPS-ov ulog u realizaciji projekta
na drugim termoelektranama, gde je predvieno Izgradnja postrojenja za preiavanje otpadnih voda
vraanje kondenzata na liniju demineralizacije, na TENT B, veim delom finansiran donacijom EU
2. Iz injenice da postojee tri linije za deminer- iz programa IPA 2011.,jasno je da projekat nee ima-
alizaciju imaju dovoljno rezerve u kapacitetu ti nikakvih problema u pogledu likvidnosti, kako u
da mogu da prihvate i otpadne kondenzate, pa periodu realizacije, tako i u periodu eksploatacije, s
i iz tih razloga je i izgradnja etvrte linije sa obzirom da utede na ime naknade za zagaenje voda i
jonskom izmenom za uklanjanje zaostalih ras- utede u trokovima hemikalija i el. energije viestruko
tvorenih soli bila suvina (to bi bio uslov da se prevazilaze godinje eksploatacione trokove.
preiena voda transportuju direktno u rezer-
voare demi vode). 6. GRAFIKA DOKUMENTACIJA
Ukupna procenjena godinja koliina otpadnih Priloeni su sledei crtei iz postojee tehnike do-
kondenzata koja e se preiavati na postrojenju za kumentacije:
preiavanje je oko 100.000 m3 (postrojenje e ra- 1. Dispozicija opreme prikupljanje otpadnog kon-
diti oko 1.000 h/godinje), to ini oko 1/3 ukupne denzata u mainskoj sali blokova (KFG)
godinja potronja demi vode na TENT B. U toku rada
ovog postrojenja nee biti potrebe za radom postojee 2. Dispozicija opreme prikupljanje otpadne rash-
procesne linije u hemijskoj pripremi vode, do linije za ladne vode u mainskoj sali blokova(KFG)
demineralizaciju, to e proizvesti utedu u potronji 3. Dispozicija objekata za tretman otpadnog kon-
elektrine energije , tj. 1000 h/god nee raditi sledea denzata (EGP-Hidroinenjering)
postojea oprema: 4. Tehnoloka ema tretmana otpadnog kondenzata
- Minimum dve pumpe za crpljenje sirove vode iz (EGP-Hidroinenjering)
bunara,
- Deferizator i filter kapaciteta 100 m3/h, tj,. du- 7. LITERATURA
valjke za uduvavanje vazduha za deferizaciju, 1. Glavni projekat adaptacije sistema otpadnih voda iz
duvaljke za pranje filtera i pumpe za pranje fil- GPO TE Nikola Tesla B - PRO-TENT i KFG
tera,
( mainsko-tehnoloki projekat),
- Pumpe kapaciteta 100 m3/h za transport vode iz
2. Idejni projekat i studija opravdanosti preiavanja
bazena filtrirane vode na liniju demineralizacije.
otpadnog kondenzata na TENT B Energoprojekt-
Takoe, preieni otpadni kondenzat je daleko Hidroinenjering,
boljeg kvaliteta nego sirova bunarska voda, u pogledu
3. Pogonska uputstva za mainistu kotlovskog
mineralnih materija, tako da e se prolaskom ovakve
vode dobrog kvaliteta produiti vremenski period rada postrojenja na TENT B,
slabo i jako kiselog katjonskog filtera, jako i slabo ba- 4. Pogonska uputstva za mainistu turbinskog
znog anjonskog filtera i meanog filtera izmeu dve postrojenja na TENT B,
regeneracije. To za posledicu ima smanjenje godinje 5. eme voda-para; rashladna voda; ema odzraivanja
potronje hemikalija (HCl i NaOH) potrebnih za re- i odvodnjavanja, ema startni ureaj kotla

198
www.savezenergeticara.rs

199
www.savezenergeticara.rs

200
www.savezenergeticara.rs

201
www.savezenergeticara.rs

202
www.savezenergeticara.rs

UDC: 621.311.2.004


.

. -
.

, . -
,
, , . -

.
-
.
, . -
1 .
,

IMPROVEMENT OF THE COMBUSTION REGULATION ON UNIT TENT B1 BOILER

ABSTRACT
regulation of combustion in terms of thermic load of the boiler is one of the most important systems
in every thermal power unit. Benefits of effective coal feeder regulation are even distribution of coal
on mills, better combustion, and better mill capacity utilization.
In previous control systems, distribution of coal on the mills was manual, and it was up to an op-
erator how the distribution is performed. Due to lignite variations in quality and structure, it was hard
task to adjust coal flow quantity on all mills evenly. Any irregularity in coal flow through the feeder
such as partial jamming was obstructing amount of fuel delivered to the furnace for required thermal
load. New control system provide possibility to automatically compensate for this irregularities and
keep fuel energy delivered to boiler at required level.
In this study is described technical solution for even coal distribution on all operating mills, and
maximal utilization of mill capacity. Results from the unit operation with characteristic diagrams are
shown, where it can be noticed how new logic is providing many benefits. This solution is implemented
in TPP Nikola Tesla unit B1, in Obrenovac.

1.



,
.

203
www.savezenergeticara.rs


, ,
. .
,
. 2.
1800 1, 620
W, , ,
N400.42 . .
50 %,
,
1 , :
- - 10 %.
, ,
- -

- - .


.
,
(5000 9000 /g), (
. ,
).


,
, 180 .
-

.
1 2012
, 180 ,

. ,

1 6
180 .
7 , 700 -
900 . 140
,
.
. 160 -180
.
, .
,
.
.
:

.
1.


,


. .
,

180 ,
. ,

.
,

204
www.savezenergeticara.rs


. ,
2. ,
() .

, .


160 :
165 .
160
. ,
, .
.
,
.
.

, ()
.

1.

25000 , , . ,
. ,
40 %
3. ,
90%.

.

,

1. -

205
www.savezenergeticara.rs



X1
BIAS 1 1




X2
BIAS 2 2



X3
1 BIAS 3 3
2
3
PID
4

X4
5 BIAS 4 4
6
7

X5
BIAS 5 5



BIAS 6 6 X6


X7
BIAS 7 7

2. -
7 ( )
,
,
7 , . .
7
. ,
, , ,
.
. , ,


().
.
, 2 3 , .
8. 1,
,
(BIAS)
, .
,
. .

. ,
. .
, ,
. ,

2000 ,
, ,
, .
,
.

206
www.savezenergeticara.rs

(BIAS-)
. ,
BIAS-
,
160
,
.
.
5 %,




,
.
.

,
. 160 .

,
. .
,
,
.
160
, 4.
2
,
.
.
, .

, .
160 .

.
. .

3. -

207
www.savezenergeticara.rs

.
(
, -),

. .
170

. 3 180,
.
3 180.
(
) .
. 4
, - .
4,
-
. ( ).


50.
-.
,
. .
.
, ,

. .
-
,
.
.

. :
-
, . ,
160 180,

-

4. - -

208
www.savezenergeticara.rs

. -
,
-
160, -
. ,
.
,
5%. .

. 1, 2
160,
.
,

. 5 .
2
. 520 W,
,
(
) .
( , .
). ,
5% ( ). .
2 ,
.
.
160
.
.
,
5. 2
1 .
01.09 01.12.2013
1 500
1, ( 250 000 )
(
: ). 2
- 670 , 1
142 . 1
-
.

5. -

209
www.savezenergeticara.rs

Zoran, VUKOVI, Rosica CVEJI


PD TE-KO TE Kostolac, Kostolac, Srbija

UDC: 621.311.22 : 504.06

Modernizacija i usaglaavanje rada


termoenergetskih postrojenja u TE Kostolac
sa zahtevima zatite ivotne sredine
REZIME
Jedan od najvanijih segmenata Zakona o zatiti ivotne sredine odnosi se na mere smanjivanja
emisija zagaujuih materija na samom izvoru zagaenja. Poznato je da su termoenergetika postrojen-
ja najvei emiter tetnih gasova koji su proizvod tehnolokog procesa proizvodnje elektrine energije
iz uglja. Usaglaavanjem lokalne regulative sa regulativom Evropske Unije, ovoj se delatnosti nalae
kompleksan, celovit i sveobuhvatan pristup zatiti ivotne sredine.
Termoenergetska postrojenja u Kostolcu ine termoelektrane Kostolac A (100+210MW) i Ko-
stolac B (2x348,5 MW) koje za proizvodnju elektrine energije koriste ugalj sa povrinskog kopa
Drmno. Pored proizvodnje elektrine energije, ove termoelektrane proizvode i toplotnu energiju
za grejanje Poarevca, Kostolca i okolnih naselja. Vodei rauna o prirodi i svom okruenju, sledei
proklamovane norme EU, posebno regulativu u oblasti zatite ivotne sredine, zavreno je ili zapoeto
niz prioritetnih aktivnosti i projekata koji znaajno unapreuju zatitu ivotne sredine kao to je: mo-
dermizacija elektrofilterskih postrojenja, izgradnja novog postrojenja za odsumporavanje dimnih
gasova, modernizaciju sistema transporta i odlaganja pepela i ljake, kao i uvoenje kontinualnog
monitoringa emisije tetnih materija.
U radu e biti predstavljeni ekoloki aspekti rada termoemergetskih postrojenja u Kostolcu. Pred-
stavljeno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova i analizirani ekoloki aspekti rada termoen-
ergetskih postrojenja pre i posle ugradnje ovog postrojenja. Prikazani su projekti modernizacije
elektrofiltera, kao i njihov uticaj na smanjenje emisije prakastih materija kao i modernizacija
sistema za transporta pepela i ljake i njihov uticaj na smanjenja eolske erozije pepela i zagaenja
podzemnih voda.
Kljune rei: zatita ivotne sredine, modernizacija, elektrofilter, odsumporavanje dimnih gasova
transport pepela i ljake

MODERNIZATION AND HARMONIZATION WORKING THERMAL POWER PLANTS


IN TE KOSTOLAC WITH THE REQUIREMENTS ENVIRONMENTAL PROTECTION

ABSTRACT
One of the most important segments of the Law on Environmental Protection includes measures to
reduce emissions of pollutants at the source of pollution. It is known that the thermals power plants
have the greatest negative impact on the environment, as a emitter of harmful gas that are the product
of the technological process of electricity energy from coal. Harmonization of local legislation with
EU regulations, this activity requires a complex, holistic and comprehensive approach to environmen-
tal protection.
Thermal power plants in Kostolac make the thermal power plants Kostolac A (100 + 210MW)
and Kostolac B (2x348, 5 MW) of electricity energy using coal with open mine Drmno. In ad-
dition to electricity production, these power plants produce power and heat for heating Pozarevac,
Kostolac and surrounding villages. Taking into account the nature and their environment, the follow-
ing proclaimed the EU norms, in particular regulations concerning environmental protection, has

210
www.savezenergeticara.rs

been completed or initiated a number of priority activities and projects which significantly improve
environmental protection such as: modernization electrostatic precipitator, the construction of a new
plant for flue gas desulphurization, modernization of the transport and disposal of ash and slag, and
the introduction of continuous monitoring of emissions.
The paper will be presented to the ecological aspects of termal power plant in Kostolac. Launch of
the plant flue gas desulphurization and analyzed environmental aspects of thermal power plant before
and after installation of the plant. The present modernization projects electrostatic precipitators and
their inflience on the reduction of particulate matter as well as, modernization of the ash and slag
transport and their influence on reducing wind erosion of ash and water pollution.
Keywords: environmental protection, modernization, electrostatic precipitators, flue gas desul-
phurizatio, transport of ash and bottom ash.

1. UVOD svog rada, blok A1 je izgubio svoju efikasnost ne


samo u pogledu rada elektrofiltera nego i rada itavog
P roces harmonizacije domaeg zakonodavstva u
oblasti zatite ivotne sredine sa zahtevima EU i
implementacija Kjoto protokola, jedan je od kljunih
bloka. To se odrazilo i na stepen otpraivanja elektro-
filtera koji se kretao od 90-98% i koji se zbog do-
trajalosti opreme iz godine u godinu smanjivao. Zbog
elemenata programske politike i zakona EU u oblasti toga je 2007. godine izvrena revitalizacija bloka A1,
zatite ivotne sredine. Svesni znaaja i neophodnosti ime je za petnaest godina produen njegov radni vek.
temeljnog praenja i sprovoenja proklamovane poli- to se tie bloka A2, njegov stepen otpraivanja kretao
tike Evropske unije (EU) i itave meunarodne za- se od 94,46-98,46% to je daleko ispod projektovane
jednice u borbi za ouvanje ivotne sredine, usaglaeni vrednosti 99,45% i direktno je uticalo na poveanje
su nacionalni propisi sa regulativom EU. Obaveza emisije estica iz dimnjaka. Razlozi ovakvog stanja su
JP Elektroprivrede Srbije je da uskladi rad svojih bili esti ispadi elektrofiltera.
postrojenja sa odredbama paketa zakona o zatiti
ivotne sredine. Svojevremeno ugraena oprema za smanjenje
zagaenja u TE Kostolac B i pored toga to je novi-
Kao emiter tetnih gasova, koji su proizvod jeg datuma od 1987 do 1991 godine, ne zadovoljava
tehnolokog procesa proizvodnje elektrine energije iz sadanje zakonske zahteve. Zahtevi koji se danas post-
uglja termoenergetika postrojenja imaju najvei nega- avljaju na ekoloke performanse (zatita ivotne sre-
tivan uticaj na ivotnu sredinu. Najizraeniji problem dine) mnogo su stroija od onih iz vremena izgradnje
u zatiti ivotne sredine odnosi se na ugroavanje termoelektrane. U tom periodu, nisu postojali zakonski
kvaliteta vazduha. Sagorevanjem uglja odigravaju se propisi o ogranienju emisije na nivou republike, tako
dva procesa sagorevanja: sagorevanje organske ma- da na ovim objektima nisu preduzete mere za sman-
terije i transformacija neorganske materije. Pri tome se jenje emisije sumpornih i azotnih oksida u atmosferu.
obrazuju: gasovi, vrste letee estice, pepeo i ljaka. Kao jedine mere za zatitu kvaliteta vazduha, primen-
Ugalj niskog kvaliteta, poput naeg, sadri visok jeni su elektrofilteri, visoki dimnjaci, kao i povezivan-
sadraj pepela (2030%), tako da radom termoelektra je dva bloka na jedan dimnjak. Na taj nain se uticalo
nastaju ogromne koliine pepela i ljake koje mogu da na poboljanje uslova disperzije zagaujuih materija
sadre i odreene koliine toksinih i tetnih kompo- u atmosferu, a kvalitet vazduha u okolini ouvan je u
nenti. Dimni gasovi iz termoelektrana, pored osnovnih zakonom dozvoljenim granicama.
sastojaka CO2, SO2, NOx, CO i estice pepela, sadre
i znatan broj jedinjenja tetnih po ivotnu sredinu. Vodei rauna o prirodi i svom okruenju, sledei
Ova jedinjenja menjaju stanje atmosfere i oznaeni su proklamovane norme EU, posebno regulativu u
kao polutanti. Prva uoena tetna dejstva na ivotnu oblasti zatite ivotne sredine, zavreno je ili zapoeto
sredinu bila su od jedinjenja SO2 i NOx. Poveane niz prioritetnih aktivnosti i projekata koji znaajno
koncentracije CO2 u vazduhu utiu na dugorone kli- unapreuju zatitu ivotne sredine kao to je: mod-
matske promene (efekat staklene bate). ermizacija elektrofilterskih postrojenja, izgradnja no-
vog postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova,
Termoelektrane Koatolac sa svoja etiri bloka, modernizaciju sistema transporta i odlaganja pepela
predstavljaju znaajan izvor zagaenja ivotne sre- i ljake, kao i uvoenje kontinualnog monitoringa
dine. TE Kostolac A jedna je od najstarijih naih emisije tetnih materija.
termoelektrana, ujedno to je prva termoelektrana u
Srbiji koja je koristila ugljeni prah za sagorevanje. Od 2. POSTROJENJE ZA ODSUMPORAVANJE
vie jedinica koje su podignute na ovoj lokaciji danas DIMNIH GASOVA
su u pogonu samo dve i to: blok A1 snage 100MW
puten u rad 1967 godine i blok A2 snage 210MW, U vreme izgradnje termoenergetskih postrojenja
puten u pogon 1980 godine. S obzirom na duinu u Kostolcu, nisu postojali zakonski propisi koji su

211
www.savezenergeticara.rs

Slika 1. - Dijagram toka procesa odsumporavanja dimnih gasova

predviali mere smanjenja emisija sumpornih oksida. odsumporavanje dimnog gasa


Zbog toga postojee emisije sumpor dioksida u dim- uguenje suspenzije gipsa
nim gasovima viestruko premauju maksimalne doz- transport suspenzije gipsa ili osuenog gipsa na
voljene vrednosti definisane kako u domaoj, tako i u odlagalite
regulativi Evropske Unije. Izmerene vrednosti emisija Prikaz toka procesa odsumporavanja dimnih gaso-
sumpor dioksida kreu se u opsegu 5000-7000 mg/ va dat je dijagramom toka na Slici 1.
m3, sa specifinim emisijama od 30 kg/MWh. U cilju Nakon prolaska kroz elektrofilter (ije su granine
sagledavanja moguih reenja odsumporavanja dim- vrednosti 50 mg/m3), ventilatore dimnog gasa i buster
nog gasa u termoelektranama uraena je studija, ko- ventilatore, struja dimnog gasa iz svakog od blokova
jom su predloena tehnika reenja smanjenja emisija termoelektrane ulazi u apsorber i to neposredno iznad
SOx iz postojeih termoelektrana i dat preliminarni nivoa tene faze u reakcionom bazenu. Nakon ulaska
predlog redosleda uvoenja odsumporavanja po elek- u bazen, struja dimnog gasa kree se u smeru na gore,
tranama, kao i dinamika realizacije i neophodna in- ka vrhu absorbera, pri emu dolazi u kontakt sa fin-
vesticiona sredstva. Na osnovu izvrenog pregleda, im kapljicama recirkulacione suspenzije koje apsor-
kao optimalan postupak je odabran vlaan postupak buju SO2 iz dimnog gasa. Preien dimni gas nakon
odsumporavanja dimnog gasa (ODG), sa korienjem toga prolazi kroz dvostepeni eliminator kapljica koji
krenjaka za potrebe apsorpcije SO2, pri emu se kao iz istog uklanja kapljice suspenzije i vode, a potom
finalni nusproizvod procesa apsorpcije dobija gips se kroz dimni kanal na vrhu apsorbera usmerava u
komercijalnog kvaliteta. Istovremeno, prema kri- novoizgraeni dimnjak i isputa u atmosferu.
terijumu minimalnih ulaganja u odnosu na ostvareno Cilj sistema odsumporavanja dimnih gasova je
smanjenje emisije sumpornih oksida, TE Kostolac smanjenje emisija SO2 za vie od 94%, postiui na taj
B je izabrana kao prva
9000
termoelektrana na kojoj 8000
je planirana izgradnja 7000
ovakvog postrojenja. 6000
Postrojenje za odsu- 5000 Pre ODG
4000 Posle ODG
mporavanje dimnih gas-
3000
ova sastoji se iz sledeih
2000
osnovnih tehnolokih 1000
faza: 0
doprema i skla- Emisija SO2 Temperatura Koncentracija Koncentracija Koncentracija
ditenje krenjaka iz TE-KO B dimnog gasa estica u SO2 u HCl
dimnom gasu dimnom gasu
priprema i do-
prema suspenzije Slika 2. - Grafiki prikaz karakteristike dimnih gasova na ulazu i izlazu postrojenja
krenjaka za ODG

212
www.savezenergeticara.rs

Tabela 1. - Uporedna procena smanjenja koliina zagaujuih materija iz dimnih gasova kad postrojenje za
odsumporavanje dimnih gasova bude u radu
SO2 NOx Suspendovane HCl i HF CO2 CO
estice
Smanjenje od Bez promene Smanjenje od Smanjenje od Poveanje od Bez
94,03% 70% 90% do 96% 1,6% do 1,7% promene

nain da izlazne koncentracije SO2 budu nie od 400 pendovanih estica usled difuznih izvora iz sistema
mg/m3 (6% O2, suv gas) i to pri punom optereenju transporta, istovara, skladitenja i manipulacije dro-
bloka i pri sagorevanju uglja najloijeg oekivanog bljenog krenjaka. U sluaju da se ne pronae kupac
kvaliteta. Karakteristike dimnih gasova na ulazu i za proizvedenu gipsanu masu sa sadrajem vlage do
izlazu iz postrojenja prikazane su na Slici 2. 10%, odlaganje gipsa e se vriti u formi suspenzije
Osnovni cilj izgradnje postrojenje za vlano sa 50% vlage. Gips e se transportovati na deponiju
odsumporavanje dimnog gasa je da kontrolie i (povrinski kop Drmno) sistemom cevovoda. Usled
drastino smanji koliinu SO2 koja se emituje u at- tiksotropnog svojstva gipsa, nakon kraeg perioda
mosferu. Stoga e osnovni doprinos projekta kvalitetu suspenzija ovrava i formira se kora na povrini te
vazduha nesumnjivo biti pozitivan i za rezultat e se stoga ne oekuje znaajna emisija suspendovanih
imati poboljanje kvaliteta vazduha u pogledu kon- estica sa deponije.
centracije sumpornih oksida, to za posledicu ima
itav niz pozitivnih efekata po ivotnu sredinu kroz 3. MODERNIZACIJA I USAGLAAVANJE
smanjenu mogunost nastajanja kiselih atmosferskih RADA ELEKTROFILTERSKIH
taloga. Proces vlanog odsumporavanja dimnih gaso- POSTROJENJA SA ZAHTEVIMA ZATITE
va ostvarie pozitivan uticaj i kroz smanjenje koliine IVOTNE SREDINE
emitovanih vrstih estica i kiselih gasovitih kom- U toku procesa sagorevanja uglja oslobaa se znat-
ponenata (HCl i HF). U cilju prikaza pozitivnih efeka- na koliina dimnog gasa koji predstavlja smeu gasova
ta rada postrojenja za ODG u Tabeli 1 dat je uporedni (sumpordioksida, azotnih oksida, ugljenmonoksida,
pregled smanjenja koncentracija zagaujuih materija fluorida i hlorida) ija koncentracija zavisi od kara-
u dimnom gasu, na izlasku iz absorbera. kteristika samog goriva. Osim gasovite komponente,
Negativan uticaj na kvalitet ambijentalnog dimni gas sadri i vrste estice koje su product nepot-
vazduha bie ostvaren u vidu poveane emisije sus- punog sagorevanja goriva (a) i prisustva mineralnih

(1) - nosea konstrukcija,


(2) - leita elektrofiltera,
(3) - kuite (komora) elektrofiltera,
(4) - levkovi za pepeo,
(5) - oveenja talonih elektroda
kuita visokog napona,
(6) - talona elektroda,
(7) - emisiona elektroda,
(8) - oveenjeemisionih elektroda,
(9) - ovesni ram emisionih elektroda,
(10) - otresai emisionih elektroda,
(11) - otresai talonih elektroda,
(12) - pogon talonih elektroda,
(13) - pogon emisionih elektraoda,
(14) - stepenita,
(15) - elementi za sprovoenje,
(16) - difuzor, (17) - konfuzor,
(18) - nosea konstrukcija seta
ispravljaa visokog napona,
(19) - ispravljai visokog napona,
(20) - kuite visokog napona,
(21) - ovesni izolator,
(22) - regulator revizionog otvora,
(23) - revizioni otvor,
(24) -termika izolacija

Slika 3. - Elektrofiltersko postrojenje ugraeno na blokovima A1 i A2

213
www.savezenergeticara.rs
transformatorsko/ispravljakom (T/I) jedinicom. Celo
komponenti u gorivu (pepeo). Preiavanje dimnih elektrofiltersko postrojenje sadri ukupno 12 napojnih
gasova i dovoenje koncentracije tetnih materija na jedinica. Komandovanje sistemom elektrofiltera vri
dozvoljeni nivo, vri se u elektrofilterima (slika 3). se sa napojno-upravljakih ormana, PLC-a i sa cen-
Analizom stanja elektrofilterskih postrojenja u tralno upravljakog sistema elektrane.
TE Kostolac, koja se nalaze u pogonu 20 i vie Svaka elektrofilterska jedinica ukljuuje novo
godina, utvreno je da su njihove performanse u kuiste izraeno od elinih limova i sastoji se od
odnosu na projektne vrednosti znaajno pogorane. podnih, zidnih i plafonskih nosaa, obloge i spregova
Usaglaavanje rada elektrofiltera sa vaeim zakon- za ukruenje. Kompletno kuiste je oslonjeno, preko
skim normativima o graninim vrednostima emisije, odgovarajuih leajeva, na noseu elinu konstrukci-
koji za postojea loita toplotne snage preko 300MW ju. Kuiste je sa gornje strane zatvoreno toplim i hlad-
na ugalj, propisuju GVE (granina vrednost emisije) nim krovom gde su smeteni izolatori i transformator-
za prakaste materije od 50mg/m, svedeno na suv gas, ske jedinice. Ispod svake jedinice elektrofiltera nalazi
0C, 1013mbar i 6% O2 (Sl. Glasnik RS 30/97 i Direk- se 24 levaka za sakupljanje pepela.
tiva 2001/80/EC), zahteva njihuvu rekonstrukciju i Unutranja oprema elektrofiltera se sastoji od
modrnizaciju. U cilju snienja emisije estica na nivo talonih i emisionih elektroda sa odgovarajucim el-
ispod 50 mg/m3, izvrene su rekonstrukcije postojeih ementima za veanje i ureaja za otresanje elektroda.
elektrofilterskih postrojenja u TE Kostolac na blok- Za ravnomernu distribuciju gasova po preseku elek-
ovima A1 i A2 i na bloku B2. trofiltera predvieni su perforirani limovi smeteni u
Ranija ispitivanja rada elektrofilterskih postroje- ulaznoj i izlaznoj haubi (difuzoru/konfuzoru). Elek-
nja pokazala su da se koncentracije estica u dimnom trofilter je takode opremljen pomonom opremom, kao
gasu bloka B2 iza elektrofiltera kreu oko 200 mg/m3 sto je: dizalica na krovu, vrata, platforme, stepenita i
(na osnovu podataka kontinualnih merenja obavljanih ograde za lak pristup svim mestima u toku nadzora i
nakon rekonstrukcije kotla bloka B2), ali sa povreme- odravanja postrojenja. Sa spoljnje strane elektrofilt-
nim prekoraenjima ak i do 700 mg/m3, dok se za arsko postrojenje je termicki izolovano.
blok B1 kreu u opsegu 150-250 mg/m3. Zbog toga je
planirano da se sprovede rekonstrukciju postojeeg 4. MODERNIZACIJA POSTROJENJA
elektrofiltarskog postrojenja na bloku B2, tako da za- ZA TRANSPORT I DEPONOVANJE PEPELA
dovolji vaee zakonske normative. To je zahtevalo I LJAKE
potpunu demontau postojeeg i izgradnju novog
Najvei ekoloki problem u jednoj termoelektrani
elektrofilterskog postrojenja uz optimalno iskorienje
na ugalj je, kako deponovati velike koliine pepela i
raspoloivog, ogranienog, prostora. Novo elektrofil-
ljake koje se stvaraju u procesu proizvodnje elektrine
tersko postrojenje sastoji se od dve istovetne i neza-
energije, odnosno procesu sagorevanja uglja. S obzirom
visne jedinice, svaka sa po dve paralelne struje dim-
da je instalisana snaga termoenergetskih postrojenja
nog gasa i etiri zone u nizu (slika 4). Prva i druga u Kostolcu skoro 1000 MW za njenu proizvodnju se
zona napaja se sa po dve visokofrekventne (VF) jed- troi oko 9 miliona tona uglja. U Tabeli 2 prikazane su
inice dok se trea i etvrta zona napajaju sa po jednom

Slika 4. - Podela sistema elektrofiltera na posebne sekcije

214
www.savezenergeticara.rs

Tabela 2. - Karakteristike lignita


g sa PK Drmno prikuplja se i doprema do sabirnih silosa za pepeo
Karakteristike uglja odgovarajuim sistemom za pneumatski transport
Sadraj vlage (%) 38,50 (unutranji sistem za pepeo). Stari sistem izdvajanja
ljake je rekonstruisan i dograen tako to se transport
Sadraj pepela (%) 27,50
ljake vri hidrauliki do postrojenja za odvodnja-
Sadraj sumpora ukupno (%) 1,10 vanje lociranog na sislosu za ljaku, odakle se vlana
Ugljenik 21,50 ljaka skladitit u posebnom silosu za ljaku, a preliv
Vodonik 2,10 iz procesa odvodnjavanja se gravitacijski transportuje
Sadraj isparljivih materija (%) 13,40 do bazena u bager stanici. Silosi (slika 5) za ljaku
Sadraj sagorivih materija (%) 34,00 kapaciteta 2x500m3 su u sklopu istog kompleksa sa
Donja toplitna vrednost kJ /kg 7 600 silosima za pepeo kapaciteta 2x3000m3 (unutranji
sistem za ljaku).
karakteristike ugalj sa povrinskog kopa Drmno, koji Transport pepela i ljake od silosnog kompleksa
se koristi za sagorevanje u kostilakim termoelek- do deponije je hidrauliki, u vidu guste hidromeavine
tranama. U Tabeli 3 data je produkcija pepela i ljake pepela i ljake masene koncentracije 42 48% vrstog,
iz TE Kostolac A. to obezbeuje racionalnu potronju vode (spoljanji
sistem transporta).
Godinja produkcija pepela iljake iz svih blokova
TE Kostolac je oko 2 miliona tona, za ta je neophod- Sistem hidrotransporta iz TE Kostolac B sastoji
no obezbediti dovoljno prostora za odlaganje i de- se od pet linija (Slika 6) preko kojih se vri odlaganje
ponovanje. Zbog toga je potrebno primeniti adekvatnu pepela i ljake u novu deponiju na PK irikovac.
tenologiju odlaganja pepela i ljake. Transport pepela i ljake iz TE Kostolac A vrite
se preko tri linije (cevovoda) od kojih jedan slii za
4.1 Postrojenja za transport i deponovanje pe- povratnu vodu sa deponije u termoelektranu
pela i ljake Na deponiji postoji sistem razvodnih cevovoda,
Stari sistem za prikupljanje, pripremu i hidrauliki a voda koja se na deponiji izdvaja iz hidromeavine
transport pepela i ljake u TE Kostolac A sastojao se se putem pumpi vraa u tehnoloki proces pripreme
od dva skoro ista sistema, za svaki blok pojedinano. hidromeavine, ime je znatno smanjena potronja
Starom tehnologijom usijana ljaka je gravitaci- vode.
jski padala u odljakiva sa vodom gde se hladi. Iz
4.2 Deponovanje pepela i ljake
odljakivaa se mehaniki izvlai grabuljastim trans-
porterom i spiranjem vodom dovodi u kanale obloene Deponovanje pepela i ljake u vidu guste
bazaltom, koji ljaku dalje gravitacijski transportuje u hidromeavine u otkopani prostor povrinskog kopa
bazen bager pumpi. Otpepeljavanje se vrilo tako to se prvi put primenjuje na objektima u okviru EPS-a.
se iz kanala dimnih gasova, preko elektrofiltera izd- Ureenje podloge deponije je isprojektovano i izve-
vaja pepeo i sakuplja u levkovima ispod elektrofiltera. deno po zahtevima svih evropskih i domaih stan-
Pepeo se tu mea sa vodom i stvara se hidromeavina darda zatite ivotne sredine. Ukupna povrina de-
odnosa voda-pepeo 10:1, a potom bazaltnim kanalima ponije pepela i ljake iznosie oko 130 ha na kojoj
transportuje u bazen bager pumpi, odakle se pumpama e se omoguiti odlaganje oko 1 500 000 tona pepela
potiskuje kroz transportne cevi do deponije pepela i godinje, a ime e se zadovoljiti potrebe rada ter-
ljake. Predviena modernizacija ovog sistema moelektrana Kostolac. Izgled nove deponije pepela
podrazumeva izradu noavog sistema transporta pepe- i ljake prikazan je na slici 7.
lai ljake metodom guste hidromeavine (odnosa vo- Da bi se obezbedila stabilnosti podloge budue de-
da-pepeo 1:1). ponije pepela i ljake uraeno je odvodnjavanje vode
Novi sistem za transport i deponovanje pepela i iz jamskog hodnika bive jame irikovac, u iju
ljake TE Kostolac B izraen 2010 god. sastoji se svrhu je ureen: drenani tepih i kanali sa ugraenim
od sledee etiri osnovne celine: unutranjeg sistema perforiranim cevima i granulatom, crpna stanica i
za pepeo i ljaku, kompleksa silosa, spoljanjeg glavni vodosabirnik. Vode prikupljene podzemnom
sistema transporta i deponije pepela i ljake. Suv pep- drenaom odvode se gravitacijski do crpne stanice
eo, koji se izdvaja pri radu blokova termoelektrane, podzemne vode odakle se dubinskom pumpom i po-

Tabela 3. - Produkcija pepela i ljake iz TE Kostolac A


Potronja sadraj pepela i produkcija pepela produkcija produkcija
uglja ljake u uglju i ljake pepela ljake
t/h % t/h t/h t/h
TE Kostolac A1 156,39 27,50 43,00 40,85 2,15
TE Kostolac A2 278,00 27,50 76,40 68,80 7,60

215
www.savezenergeticara.rs

Slika 5. - Izgled kompleksa silosa za skladitenje pepela i ljake

sistem podzemnih voda od voda koje se oslobaaju


iz hidromeavine kao i atmosferske vode koje padnu
direkno u telo deponije.
Prilikom ureenja podloge i deponije kao i pri-
likom izrade svih prateih objekata, posebna panje
je posveena zatiti podzemnih voda. U cilju praenja
kvaliteta podzemnih voda ispod kote dna ugraene
folije ugraeni su pijezometri kako bi se vrilo redov-
no uzorkovanje vode za laboratorijske analize.
Pored uticaja na zagaivanje vode, deponije
predstavljaju povrinski izvor zagaivanja vazduha
Slika 6. - Izgled cevnog sistema za transport pepela i esticama pepela. Zbog nepovoljnih fiziko-hemijskih
ljake od termoelektrane do nove deponije karateristika pepela i postojeeg naina odlaganja
pepela, na otvorenim deponijama, pri suvom i ve-
tisnim cevovodom odvodi u glavni vodosabirnik , a trovitom vremenu dolazi do eolske erozije pepela. U
potom odvodnim cevovodom u reku Mlavu. skladu sa postojeom tehnologijom transporta i odla-
ganja pepela, u cilju spreavanja eolske erozije pepela
U skladu sa zakonskom regulativom koja se odnosi sa deponija, primenjuju se odgovarajui mere zatite
na zatitu ivotne sredine ugraena je vodonepropus- ivotne sredine.
na membrana (bentonitska folija i HDPE geomem- Novom tehnologijom transporta i deponovanja
brana) ime je obezbeeno odvajanje deponije od ot- pepela i ljake u vidu guste hidromeavine (odnos
kopanog prostora. Istovremeno je razvdojen drenani vrste i tene faze 1:1) dovodi do kompaktnosti de-
ponovanja mase koja ima
ujednaen granulometri-
jski sastav, to omoguuje
dobru hidrauliku zbi-
jenost, pa ne dolazi do
sedimentacije pepela i
ljake. Zbog izuzetne zbi-
jenosti odloene mase do-
bija se homogena sredina,
ime je viestruko sman-
jena mogunost izdvajan-
ja sitnih estica pepela u
vazdunu sredinu, tako da
se moe konstatovati da
je potencijalno zagaenje
vazduha svedeno na mini-
mum. Odvajanjem pepela
od ljake u termoelektrani,
postigla se bolja homog-
Slika 7. - Izgled nove deponije pepela i ljake enost i smanjeno razve-

216
www.savezenergeticara.rs

javanje a samim tim i aero zagaenje. Zasaivanjem eolske erozije pepela, omoguiti i smanjenje zagaenja
vetro-zatitnih pojaseva po obodu deponije smanjie podzemnih voda. U cilju to manjeg naruavanja am-
se eolsko zagaenje. bijentalne i ivotne sredine kao i maksimalnog sman-
jenja zagaenja voda i vazduha u okruenju deponije,
5. ZAKLJUAK pristupilo se reevanju ovog problema na najsavre-
Jedan od najvanijih segmenata Zakona o zatiti meniji i najkorisniji nain, korienjem postojeeg
ivotne sredine odnosi se na mere smanjivanja emisija iskopanog prostora povrinskog kopa irikovac za
zagaujuih materija na samom izvoru zagaenja. potrebe odlagalita pepela ime se stvaraju uslovi za
Najvei problemi u oblasti zatite ivotne sredine prestanak deponovanja pepela i ljake na staroj de-
prouzrokovani su zagaenjem vazduha iji je kvalitet poniji srednjeg kostolakog ostrva, to za posledicu
uslovljen je emisijama SO2, NOx, CO, prakastih ma- ima smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu.
terija, koje potiu iz termoenergetskih postrojenja
(upotreba lignita i loe otpraivanje). Zbog toga je LITERATURA
najvei broj projekata realizovanih u oblasti zatite
ivotne direktno usmereni na kontrolu i smanjenje 1. ***, Directive 2001/80/EC on the limitation of
zagaenja vazduha. Vodei rauna o prirodi i svom emissions of certain pollutants into the air from
okruenju, sledei proklamovane norme EU, posebno Large Combustion Plants, October 2001
regulativu u oblasti zatite ivotne sredine, zavreno 2. Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu
je ili zapoeto niz prioritetnih aktivnosti i projekata i rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl.
koji znaajno unapreuju zatitu ivotne sredine. glasnik RS,br. 30/97).
Modernizacija elektrofilterskih postrojenja u TE
3. European Comission - Reference document on Best
Kostolac A, koja se nalazi u samom gradu, emisi-
ja prakastih materija je smanjena za 54%, ime je Available Techniques for Large Combustion Plants,
zagaenje potpuno dovedeno na nivo evropskih stan- jul 2006
darda od 50 mg/m3. Pored toga, zavrena je rekon- 5. ***, Izvetaj o ispitivanju stepena otpraivanja elek-
strukcija elektrofilterskog postrojenja u TE Kostolac trofiltera i emisije tetnih materija u TE Kostolacu
B2 ime je i njegov rad usklaen sa zahtevima leg- 2004. godini, Rudarski institut, Zavod za termoteh-
islative EU za smanjenje emisija prakastih materija. niku, ventilaciju i zatitu sredine, Beograd, 2005.
Radi dovoenja koncentracije emisije sumpornih ok-
6. ***, Pravci optimalnog smanjenja emisije sum-
sida na nivo od 400 mg/m3, u skladu sa odredbama
Direktive 2001/80/EC, u TE Kostolac B planirana pornih oksida iz termoelektrana Elektroprivrede
je izgradnja novog postrojenje za odsumporavanje Srbije, Energoprojekt-ENTEL, Beograd, 2006.
dimnih gasova. 7. ***, Idejni projekt Odsumporavanje dim-
Modermizacije i uvoenja nove tehnologije trans- nih gasova TE Kostolac B, Energoprojekt-
porta i odlaganja pepela koja je zavrena u TE Kostolac ENTEL,Beograd,2007.
B i poinje u TE Kostolac A, e pored smanjenja 8. www.eps.co.yu/ekologija

217
www.savezenergeticara.rs

Goran TOMI, Vukain KOVAEVI


PD TENT

UDC: 621.311.22.004

Preventivno odravanje vanih rotacionih ureaja


bloka kontinualnim praenjem trenda
vibracionog stanja u TENT-u
SAETAK
U radu je dat kratak osvrt na opte pojmove odravanje i vibracije. Dati su parametri i
karakteristike vibracija koje se mere, kao I uredjaji sa kojim se ta merenja vre. Ukazano je na ulogu
i znaaj planskih jutarnjih periodinih merenja vibracija, kao i merenja vibracija po pozivu, u okviru
PD TENT. Objanjen je nain izvravanja poslova u okviru ovih metoda kao i razlike izmedju istih.
Prikazani su plan periodinih jutarnjih merenja, i faze izvravanja tog plana. Detaljno su objanjeni
problemi koji mogu biti dijagnostikovani praenjem trenda vibracija, a samim tim i opravdanost
ovakve vrste merenja, koja se ogleda u spreavananju potencijalnih havarnih situacija. Uz rad su
priloeni formulari koji se koriste prilikom merenja.

ABSTRACT
This study contains brief introduction to terms maintenance and vibrations. Also, we have
explained parameters and characteristics of measured vibrations and introduced the devices that
are used to perform aforementioned measurements. The role and the importance of planned, morn-
ing measurements has been pointed out, as well as the significance of measurement of vibrations per
call. Scope of activities for each method, as well as key differences among them, are presented, too.
Furthermore, the plan of periodic measurements (that are) performed during morning and the phases
in the execution of activities have been clarified. We have, also, explained in more detail, problems
that could be diagnosed (detected) by means of monitoring vibrations trend and therefore necessity of
this kind of measurement and its importance in preventing possible failures. It is of vital importance to
emphasize once again that these activities are performed throughout all thermal power plants that are
part of public enterprise Nikola Tesla. In additon, this study also contains forms that are in regular
use when the measurements are performed.

1. UVOD tivno odravanje je skup aktivnosti neophodno za


spreavanje ispada (otkaza) tehnikog sistema.
P od pojmom odravanje se podrazumeva
odravanje tehnikih sistema. Odravanje
tehnikih sistema je skup svih postupaka iji je zadatak
Tehnologija preventivnog odravanja obuhvata ak-
tivnosti:
omoguavanje i osiguravanje ispravnog rada sistema 1. Periodini pregledi
odnosno odgovarajuih karakteristika tehnike i preventivni pregledi sistema u celini ili nje-
ekonomske efikasnosti.
govih delova
Osnovne metode odravanja su: ienje i antikorozivna zatita
Korektivno odravanje podmazivanja
Preventivno odravanje
2. Utvrivanje i otklanjanje slabih taaka tehnikog
Odravanje prema stanju
Upravljanje mainama sistema
Pod pojmom preventivno odravanje se 3. Kontrolni pregledi
podrazumeva periodiko odravanje. Preven- 4. Tehnika dijagnostika stanja sistema

218
www.savezenergeticara.rs

5. Planske popravke kodnevno kao meru dobrog ili loeg rada neke maine
mali ili uredjaja. Da bi dolo do pojave vibracije mora pos-
srednji (inspekcijski pregled sistema) tojati spoljanje ili unutranje delovanje na sklop tj
veliki (generalni, tj. remont sistema) potrebno mu je dovesti energiju u vidu poremeajne
Proces preventivnog odravanja se sastoji od dva tj uzbudne sile.
osnovna potprocesa: 2.1 Parametri vibracija
preventivno-operativno odravanje (POO) i
Svaka taka tela koja vri oscilatorno kretanje ima u
preventivno-investiciono odravanje (PIO)
svakom trenutku , u odnosu na neki referentni poloaj,
Kontrolni pregledi izvesnu vrednost za pomeranje, brzinu i ubrzanje vi-
Tehnika dijagnostika nieg nivoa bracije. Za sinusoidalne signale postoji matematika
Otklanjanje otkaza pojedinih delova sistema povezanost ovih parametara, a u funkciji frekvencije
Male opravke i vremena. Svako vibraciono kretanje take moe se
Periodini pregledi prikazati obrtnim vektorom. Vektori pomaka, brzine
Traenje i otklanjanje slabih taaka tehnikog i ubrzanja koji imaju istu ugaonu brzinu tj frekvenciju
sistema medjusobno su povezani na sledei nain: Vektor br-
Prednosti preventivnog odravanja su: zine ide 90 ispred vektora pomeranja, a vektor ubr-
Mogunost spreavanja ispada iz rada tehnikog zanja 90 ispred vektora brzine. U ISO sistemu za ove
sistema pravovremenim delovanjem u cilju ot- tri veliine koriste se sledee jedinice:
klanjanja uoenog ili mogueg uzroka ispada Pomak: m; mm; m
sistema Brzina: m/s; mm/s
Poveani stepen pouzdanosti i raspoloivosti Ubrzanje m/s2
tehnikog sistema
Pomak se najee koristi pri balansiranju, jer se
Poveani stepen sigurnosti tehnikog sistema
relativno veliki pomeraji obino deavaju na frekven-
ime je sigurnost pogonskog osoblja znatno via
ciji obrtanja, dok se za odredjivanje stanja u kom se
Smanjenje nivoa oteenja delova tehnikog
sistema nalazi maina koristi efektivna vrednost brzine vi-
Mogunost planiranja akcija odravanja bracije, zbog toga to je direktno povezana sa ener-
Nii trokovi odravanja getskim sadrajem, pa samim tim i sa destruktivnim
Vii kvalitet proizvodnje mogunostima vibracija.
Nedostaci preventivnog odravanja, posebno sa 2.2 Karakteristike vibracija
aspekta odravanja rotacione opreme:
Karakteristike vibracija su::
Nemogunost spreavanja ispada sistema , jer se
akcijama odravanja ne mogu u potpunosti pred- Amplituda
videti i spreiti svi, ili gotovo svi, uzroci ispada Frekvencija
Nemogunost predvianja trenutka otkaza Fazni ugao
tehnikog sistema Amplituda vibracije je veliina periodinog
S ekonomskog (trokovnog) aspekta relativno dinamikog kretanja. Izraava se u tehnikim jedini-
nepovoljno zbog: cama merene veliine. Postoji nekoliko naina meren-
zamene delova koje su u ispravnom stanju i ja tj izraavanja amplitude , odnosno njene veliine.
mogli su pouzdano jo dugo da funkcioniu Kvantificiranje nivoa vibracije prikazano je na slici 1.
zamene fluida i komponenata koji imaju jo Vrednost od vrha do vrha je korisna veliina kada
znatan vek upotrebe je pomak vibracije kritian za razmatranje mak-
zamena delova sistema koji mogu otkazati simalnog naprezanja.
izmedju planiranih radnji odravanja
oteenja ispravnih delova prilikom montae Vrna vrednost je posebno korisna za prikazivan-
ili nepravilnom montaom je nivoa kratkotrajnih potresa.
nepotrebnih trokova radne snage
gubitaka proizvodnje zbog planskih zastoja za Srednja vrednost Xsr= 1/T T0  uzima u obzir vre-
sprovoenje radnji preventivnog odravanja mensku istoriju talasa, ali je od ogranienog
koje, moda, i nisu bile potrebne (obzirom na praktinog interesa jer nema direktne veze ni sa
mehaniko i proizvodno ponaanje tehnikog jednom fizikom veliinom. Xsr= 0,637* Xpk
sistema)
Efektivna (RMS) vrednost Xrms= 1