1.

Nastanak filma braa Limijer, Melijes i njihovi filmovi

Limijer

Pioniri filma braa Ogist i Luj Limijer demonstrirali su u Parizu prvi put pokretne slike.

Edisonov kinetoskop, takozvanim bioskop za jednog gledaoca, braa Limijer odluili su

da ga usavre.

-Brzo pokretanje s jedne sliice na drugu.

-spreavanje prevelikog zatezanja filmske trake

-zatamnjenje izmeu 2 slike sinhronizovano sa kretanjem trake

Kinematograf je osmiljen da ista maina moe da se koristi kao kamera, kopirka i

projektor. Prednosti kinematografa je njegova prenosivost.- prve snimatelje koji su
putovali irom sveta i beleili aktuelne dogaaje.

Oni su izmislili prvi sistem za snimanje i reprodukciju pokretnih slika i filmsku industriju.

Prva filmska projekcija 1895. dec 28 u Parizu Izlazak radnika iz fabrike.

Ulazak voza stanicu, Hranjenje bebe, polivani poliva, brod naputa luku, ruenje zida.

Sve je snimljeno s jedne pozicije kamere i u jednom kadru.

Kao pioniri fotografije u boji. Njihov autohroni proces, predstavljao je prekrivanje

specijalne fotografske ploice sa malim zrncima krompirovog skroba bojenog u zeleno,
crveno i plavo i onda nanoenje tankog sloja emulzije. Ploica je bila sastavljena od sitnih
takica prekrivenih bojom. Te takice bile su isuvie sitne da bi ih ljudsko oko videlo i tako
su odavale utisak izmeanih boja. Do 1930 ovo je bio najpopularniji nain bojenja
fotografija.

Melijer

Maioniar. Nakon ogledane prve projekcije Limijerovih filmova bio spreman da otkupi
aparat jer je video mogunsti koji bi se mogli iskoristiti za njegovih maioniarnih
predstava. Ne uspeva da otkupi aparat od njih, zato kupuje filmski projekcioni aparatod
engleskog pronnalazaa Roberta Pola uz pomo jednog mehaniara pretvara ga u dobru
filmsku kameru.

1896 prikazuje filmove (komini skeeri, maioniarski trikovi).

U poetku filmovi su pravili prie od nekoliko odvojenih kadrova a zatim spajajui po

nekoliko kadrova u jednu priu polako postaju autori.

Melijer je bio pionir raznih ehnikih snimanja (letee glave, ene koje nestaju, slepi
mievi). Najujenivji film Putovanje na mesec pleni matom i humorom.

Otac narativnog filma, francuski iluzionista. Producent, reditelj, scenarista, scenograf,

snimatelj i glumac.
 Sluajno otkrio efekat zaustavljenog kadra. Reiraoukupno 531 film. Prvi koristio tehnike
pretopanja viestruke expozicije, specijalne svetlosne efekte.

Filmovi : ovek gumene glave, pepeljuga, Benvenuto elini,put na mesec.

2. Dejvid Grifit, njegovi filmovi i njihov znaaj za

razvitak filma
Ameriki filmski reditelj i producent, uneo revoluciju u filmove dramskog anra i
osnovao savremenu tehniku ovog umetnikog oblika.

Pie za kompaniju Biograf preko 400 filmova.

(Znaaj :krupni plan, promena planova, odravanje neizvesnosti, ritmika priroda

montae, vetako svetlo, zatamnjenje, vizuelne metafore, montaa atrakcija. Ovim
inovacijama film dobija status umetnosti.)

Griffit izumio: krupni plan, paralelnu montau, rez sa metaforinim znaenjem,

reminiscenciju, ubrzavanje akcije kraenjem kadrova, realistiniju glumu, promenu
svetla u scenama dana i noi i ekpresivno koritenje svjetla, uglove kamere, reiju
dubine kadra.

Dolazi do ideje krupnog plana da bi bolje oslikao emociju. To je radio na dva

naina: kamera putuje i rezom. Rez je osnovno sredstvo filmskog jezika. Kroz
monau se definiu: Filmski prostor, Filmsko vreme, Filmska gluma, Filmski ritam.
Grifi t je esto koristio Iris blendu (krug koji se suava-iri). Prvi put primenjuje
Paralelnu montau.

Dva najbitnija filma su mu Raanje jedne nacije i Netrpeljivost.

1913. Judita iz Betulije 1915. Raanje jedne nacije 1916. Netrpeljivost 1919.
Slomljeni cvetovi 1920. Dole na istoku 1925. Zar ivot nije lep 1930.
Abraham Linkon 1931. Borba

U Raanju jedne nacije prikazuje se agonija juga da bi jedna nacija mogla da se

rodi, graanski rat 1861. zbog ukidanja ropstva. Prikazan je ivot dve porodice
(sever - jug) u obnovi posle rata, kroz retroaktivno vraenje u prolost. Zato vreme
masovne borbe su bile fenomenalno odraene.

Za Netrpeljivost prvi put u kinematografiji predstavio vie usporednih pria u jednom

koje su podeljene na etiri vremenska razdoblja, od babilonske ere do moderne
Amerike 1914. Glavni lajtmotiv svih pria je ljudska netrpeljivost koja je glavni
neprijatelj ljubavi. (U filmu kroz etiri vremenski nezavisne prie govori o nasilju: pad
Vavilona u VI veku p.n.e, Hristovo raspee, Vartolomejska no XVI vek, savremena pria o
radniku koji je nevino optuen.) Radnja se odvija kao etiri paralelne prie koje se polako
ubrzavaju. Grifi tove teme su vene: borbe(harc) izmeu dobra i zla. Dobio je Oskara za
ivotno delo, a potom umire potpuno zaboravljen 1948.

Film koji govori o verskoj, nacionalnoj i socijalnoj nesnoljivosti kroz povijest

ljudskog roda (Babilon, Judeja, Bartolomejska no, suvremeni velegrad).

3. Nemaki ekspresionizam, autori i filmovi

Sama re ekspresija znai izraajnost. Poeo je u Nemakoj, u godinama posle
prvog svetskog rata.

Osnovne karakteristike Ekspresionizma su:

- Prikazivanje ovekovog duevnog stanja spoljnim izraajnim sredstvima.

Nemaki Ekpresionizam se zasniva na stanjima iz podsvesti, strahu, ljubavi, mrnji.

- Uticaj teatra na film. Maks Rajndhard pozorini reditelj koji predaje fi lmsku
reiju.

- Ide se u susret avangardnoj umetnosti.

KARL MAJER

Pisao je scenarija sa sledee filmove: Raskoljnikov, Orlakove ruke, Umorna

smrt, Doktor Mabuze kockar, Metropolis, Nibelunzi, Nosferatu - simfonija
uasa

FRIC LANG

1917. Indijski nadgrobni spomenik. 1919. Pauci. Godine 1921. snima svoj prvi
ekspresionistiki film Umorna smrt pod uticajem Grifi tove Netrpeljivosti.
1922. Doktor Mabuze kockar, tu pria o tadanjem nemakom drutvu u krizi.
1924. snima film Nibelunzi, po nemakom epu (romantina saga), a 1926. film
Metropolis, inspirisan Njujorkom. Slede filmovi ena na mes- svemoni um
gospodari ljudima i njihovom sveu. M iz 1930 - prvi njegov zvuni fi lm,
Testament doktora Mabuzea iz 1933. Ima slobodu stvaranja pa snima socijalne
drame: Zakon lina, Samo jednom se ivi, Ti i ja.

FRIDRIH MURNAU

Izmeu 1919. i 1922. snima filmove: Satana, Janusova glava, Zamak straha,
Deak u plavom. 1922. Nosferatu - simfonija uasa, kultni horor fi lm
(varijanta Drakule); 1923. Poslednji ovek kamerpil film; 1925 Faust. U
Americi 1929. godine snima remek delo Zora, po scenariju Karla Majera. U tom
filmu kamera po prvi put putuje slobodno kroz prostor. Do tragine smrti 1931.
snima jo: etiri avola, Hleb na svagdanji, prostor. Do tragine smrti 1931.
snima jo: etiri avola, Hleb na svagdanji, po scenariju Karla Majera.

Robert Wiene - Kabinet doktora Kaligarija

esto se kae, da ovaj film otvara stil ekspresionizma u Nemakoj, dok su drugi
kritiari miljenja, da je ovaj film prvi, a i zadnji film ekspresionistikog stila.

Scena se deava u jednom gradiuna severi Nemake.Dr Kaligari je arobni s

svojim Cezarom. Nou dok rad spava dr preko njega vri svoja zvejstva.

Osnovna figura filma je Poremeena linost tj Dvojnost, koju svi mi imamo u

naem karakteru (dobo i zlo) tj. linost direktora duevne bolnice, Caligari, koji
je i lud. A Cezar simbolizira nesigurnost, haos i svet bez reda.

Smatra se jednim od prvih horor filmova. Wiene je sledee godini napravio svoj
drugi film Genuine (1920), ali taj film nije bilo uspean. Jedan od njegovih kasnijih
filmova, Orlac Hnde(1924) bio jo jednom dosta uspean.

4. Sovjetski nemi film, autori i filmovi

Istorija sovjetskog filma poinje 1914. Prva na svetu dravna filmska kola
osnovana je u Moskvi.

Film je za sovjetske politiari bio idealna umetnost masa. Sovjetski film dvdesetih
i tridesetih godin prolog vek krkteriu jk ideolok usmerenost; relizm;
postepeno formirnje jedinstvenog umetnikog metod socijlistikog relizm;
formirnje dokumentrnog nr (Dzig Vertov), eksperimentisnje s novim
sredstvim izrvnj - rzvoj filmskog jezik, monte (GYLEKEZS);
formirnje nuke o filmu i nstnk prvih fundmentlnih rdov iz teorije film.

Lev Kuleov (1899-1970 Izuvo je zkone kompozicije koje rzlikuju film od

pozorit, njene specifinosti, koje bi dokzle d je film posebn umetnost.
Projekt inenjer Prjt Kuleov je primenio montu i to je bilo istinsko
otkrie z kinemtogrf. Kuleov je rukovodio snimnjim filmskih hronik z
vreme Grnskog rt 1918-20. uven je njegov komedij Neobine
pustolovine mister Vest u zemlji boljevik, li i film fntstike Zrk smrti
(Lu smerti, 1925).
Vsevold Pudovkin (1893-1953) Vrtivi se s front poeo je d poh Drvnu
filmsku kolu gde se okuo ko scenrist, glumc i sistent reditelj u filmovim
Kuleov. Godine 1925. ko reditelj snimivi hovsku groznicu. Njve
dostignu Pudovkin su uprvo njegovi filmovi iz druge polovine dvdesetih
godin: Mti, Krj Snkt-Peterburg i Potomk Dingis-Kn, koji su
obrzovli filmsku trilogiju o revolucionrnim promenm s poetk XX vek. Od
ostlih utor Pudovkin rzlikuje individulistiki prikz junk, pljiv rd s
glumcim i detljn kompozicij kdr.
Sergej Ejzentejn (1898-1948) U oblsti film istrivo je mogunosti filmskog
jezik otkrio je nove mogunosti monte, ritm, krupnog pln, rkurs, koje je
objvio 1923. godine u svom stvrlkom mnifestu Mont trkcij,
primenio u seriji istorijsko-revolucionrnih filmov: trjk (1925), Oklopnj
Potemkin (Bronenosec Potemkin, 1925), Oktobr (1927), Generln linij
(1929)
Oklopnj Potemkin, ikon sovjetskog nemog film, ujedno je i prvi sovjetski
dobitnik Oskr, li i prvi, uslovno reeno, sovjetski film u boji Ejzentejn je
lino, etkicom, n filmskoj trci obojio u crveno zstvu koju pobunjeni mornri
pobdju n svom brodu.
1925 istiniti dogaaj je opisao i govori o pobunu mornara na brodu za vreme rata
ime je kasnije zapoela Ruska revolucija.
Radnja : Crnim morem plovi brod Potempkin u kojem su mornari nezadovoljni
stanjem- narednici ih tuku, vreme je lo, servira im se pokvarena hrana. Kada par
mornara odlui da odbije pokvarenu supu, narednici odlie da ih streljaju kako bi ih
discipliovali. Alitada mornar Vakulenuk die pobunu i baci narednuiku u more, ali
ga ubiju. Brod ue u luku Odesiu, ali ih saekaju i napadnu carski vojnici.
Revolucija se proiri zemljom ali bezuspeno.
Dzig Vertov (1896-1954) jedn je od rodonelnik i prvih teoretir
dokumentrnog film. Prvi je primenio metodu skrivene kmere.Od 1920. godine
rdio je ko reditelj dokumentrist i inicijtor filmskog urnl Kinoprvd.
ovek s kino-prtom (1929), poslednji nemi film Vertov, predstvlj klsiku
svetske dokumentristike.
Boris Brnet (19021965) Kuleov g je primio u svoju klsu. Filmsku krijeru
poeo je ko glumc 1927. je debitovo ko reditelj filmom Devojk s kutijom
,gde je lirski i suptilnom ironijom prikzn tmosfer NEP-.
Aleksndr Dovenko (1894-1956) je bio nstvnik. u Hrkov 1923. godine
njvie je rdio ko slikr i ilustrtor knjig i sopis, 1926 odlzi u Odesu gde
se obuv z filmskog stvroc. Svremen tem revolucije i ptriotizm odlikuje
stvrltvo Dovenk - filmove Arsenl (1929), Zemlj (1930), Ivn (1932),
Aerogrd (1935), ors (1939), od kojih je svkko njegov njznjniji film
Zemlj izuzetn po tnosti kojom je oslikn ivot seljk i po jini
umetnikih otkri.

5. arli aplin i njegovi filmovi

Njegov glavni lik bio je "Skitnica", lutalica otmjenog dranja i dentlmenskog
ponaanja. Lik nosi uski kaput, prevelike hlae i cipele, polucilindar , bambusov
tap, a zatitni znak su mu potkresani brkovi.

Fenomenalno koristi mimike, gestove.

U njegovo vreme u Ameriku ne knjievne , pozorine predstave oekuju od filma ,

nego zabavno - za razliku od evropske publike .

Stapanje vica i tragike je jedna od umetnikih tajni arlija aplina. U filmu Zlatna
groznica gledalac vidi oveka kome preti smrt od gladi ali i pored toga ima emu
da se smeje. aplin je u svemu uspevao da zadri ljudsku icu i to je jedna od
velikih tajni njegovog uspeha.

O desno rame (1918.), Dokoliar (1923.) i dugometrani klasik Malian (1921.)

Pariankom (1923.). Taj film su slijedili klasici Zlatna groznica (1925.)

Cirkus (1928.)
Nakon dolaska zvunog filma, snimio je Svjetla velegrada (1931.), kao i Moderna
vremena (1936.) pre nego to je preao na zvuk. Bili su to nemi filmovi u kojima su
se pojavili i zvuni efekti. Svetla velegrada je bio savrena ravnotea komedije i
osjeajnosti.

Svetlosti velegrada dugo je snimljeno (etiri godine) i kada je zavrio, nemi

filmovi su izala iz mode. Ipak je ovaj film najuspeniji i na ovom filmu je i najvie
ponosan. Jedino u poslednjoj sceni nisam glumio.

Ideje za njegove filmove je razvijao u hodu, to je rezultirao sa bezbrojponavljanja

scena.

Njegovi zvuni filmovi snimljeni u Hollywoodu bili su Veliki

diktator (1940.), Gospodin Verdoux (1947.) i Svetla pozornice (1952.).

Gospodin Verdoux (1947.)kapitalizam. Njegov sljedei film snimljen u

Europi, Kralj u New Yorku (1957.)

6. Bunjuelov filmski nadrealizam

Salvador Dali, Luis Bunuel - Andalziai kutya

Nadrealizam.

Bunjuel i Dali su snimali prie o sopstvenim snovima. Bunjuel : oblak koji preseca
Mesec -seenja oka iletom, Dali : kako mrave izlaze iz dlana.Ove vizije su
pretvorili u film. Nadrealizam, kao umetniki pravac, dao je umetnicima priliku da
izraze svet svoje mate, esto na veoma bizaran nain.

Bunjuel : Da dokaem ljudima da ovo nije najbolji od svih moguih svetova

Bunjuelov stilski manir je nadrealistiki, llogika san, okantni prizori, morbidni

humor,apsurdne situacije

Bunjuelovi filmovi su izazivali veoma snane reakcije, jo ee od nadrealistikih

slika i skulptura. Zbog toga su odreeni Bunjuelovi filmovi zabranjeni.

Velikani nadrealizma : pisac Andre Breton, slikar Salvador Dali i reitelj Luis
Bunuel.