ITALO KALVINO REC I MISAO

KNJIGA 481

S italijanskog prevele

KOSMIKOMIKE ANA SRBINOVIC

ELIZABET VASILJEVIE

CIP - Karanornaaqaj a y ny6nr.maqujrE

Hapogua 6lr6lnorera Cp6uje, Eeorpat

850-32

KAJIBI4HO, Il'rato
Kosmikomike / Italo Kalvino ; [s italijanskog prevele
Ana Srbinovi6, Elizabet Vasiljevidl. Beograd : Rad, i998 lneo-
grad : Zuhra). - 158. str. i 2l cm. - (Red i misao ; knj. 484)
Prevod dela: Le Cosmicomiche / Italo Calvino. - Autor o ovoi
knjizi: str. 157 ;O autoru i ovom prevodu: str. 16l.
rsBN 86-09-00555-0
ZDAVAEKO PREDUZECE ..RAD"
BEOGRAD ID=62463'156
 IZVORNIK
Italo Calvino
Le Cosmicomiche
O1993 by Palomar S.r.l.
Arnoldo Mondadori Editore S.p.A., Milano
Originalni naslovi prevedenih prida
La distanza della Luna
Sul far del giorno
Un segno nello spazio
Tutto in un punto
Senza colori
Giochi senza fine
Lo zio acquatico
Quanto scommettiamo
I Dinosauri
La forma dello spazio
Gli anni-luce
La spirale
MESEC SE UDALJAVAI
Nekada davno, prema ser Diordiu H. Darvinu, Me-
je bio veoma blizu Zemlje. Malo-pomalo, plime i
sec
oseke su ga odgurnule daleko: plime i oseke koje on,
Mesec, izaziva u zemaljskimvodarpa i usled kojih Zem-
lja polako gubi energiju.
To mi je dobro poznato! - uzviknu stari gJ*Mfq - vi
se toga ne mozete sedati, ali ja
se seiam. Stalno nam
je visio nad glavom, taj Mesec, neizmerno velik: za
vreme u5tapa - nodi behu bistre poput dana, okupane
svetlo5du boje maslaca * dinilo se da 6e nas zgnjedi-
ti;za vreme mladog meseca kotrljao se nebom kao
crni kiSobran no5en vetrom; a izmedu mladog i pu-
nog meseca rogovi bi mu pali tako nisko da smo ne-
prekidno strepeli da 6e se zabiti u vrh kakvog grebe-
na i tu ostati usidren. Ali, ditav mehanizam njegovih
faza odvijao se sasvim drugadije nego danas: zato sto
su udaljenosti od Sunca bile drugadije, i orbite, i na-
gib - ne se6am se vi5e d,ega; najzad, po5to su Zemlja
i Mesec bili tako priljubljeni, eklipse su bile veoma
deste: nemojte ni sumnjati da ove dve be5tije nisu na-
lazile nadinada jedna drugoj neprestano prave senku.
Orbita? Eliptidna, razume se, eliptidna: ovde, iz-
nad na5ih glava, bila je spljo5tena a tamo je stremila
u daljinu. Kada se Mesec spuStao, nastupale su plime
dirivao, bio pokriven korom od oStre krljuSti. Lidio je
na stomak ribe a i mirisao je, koliko se ja se6am, ako
ne ba5 na ribu ono tek ne5to blaZe, na dimljenog loso-
sa.
A. u stvari, jedva da smo ga i sa vrha merdevina,
balansirajuii na poslednjoj predki, mogli dodirnuti
rukom. Rastojanje nam je bilo dobro poznato (tada
joS nismo znali da se udaljava); jedino na Sta je treba-
lo obratiti paZnju bilo je kako se uhvatiti. Birao sam
krljuSt koja mi je delovala stabilno (svi smo se redom
penjali, u grupama od po petoro ili Sestoro), dvrsto
bih se hvatao prvo jednom a onda drugom rukom i is-
tog trenutka bih osetio kako mi merdevine i damac iz-
midu ispod nogu dok me kretanje Meseca otima od
Zemljine privladne sile. Da, Mesec je imao snagu da
te otrgne, to je postajalo jasno tek u trenutku prelaska:
valjalo je baciti se naglo uvis, napraviti neku vrstu
salta, dvrsto se uhvatiti za krlju5t i zamahnuti nogama
kako bi se pri padu na Mesedevo tlo dodekao na no-
ge. Onima naZemljt to je izgledalo kao da visi5 s gla-
vom nadole, dok si ti u stvari bio u onom normalnom
poloZaju, s tim 5to bi te ako digne5 pogled dekalo
iznenadenje, jer bi iznad svoje glave ugledao svetlu-
cavi morski pla5t, a na njemu damac i naopadke okre-
nute drugare kako se nji5u kao grozd na dokotu.
Onaj koji je ispoljavaa izuzetan talenat za te sko-
kove bio je moj rodak gluvonja. U dodiru sa Mesede-
vim tlom (uvek je prvi skakao s merdevina) njegove
koidate ruke iznenada su postajale gipke i sigurne.
Odmah su pronalazile mesto gde 6e se uhvatiti, Stavi-
5e, izgledalo je kao da se on samo pritiskom dlanova
drh za koru satelita. Jednom mi se dak udinilo da mu
Mesec, dok je pruZao ruke, hrli u susret.
On je isto tako ve5to i silazio naZemlju,Sto je bio
daleko teZi poduhvat koji se za sve ostale sastojao od
skoka uvis, Sto je mogu6e viSe, podignutih ruku (gle-
i niko ih nije mogao obuzdati. Bilo je noii kada je pun
Mesec bio straSno nisko a plima :tra5no visoka te je
za dlaku faliro da se Mesec okupa u moru; recimo: sa-
mo nekoliko metara. Da li smo ikada poku5ali da se
popnemo? Kako da ne! Bilo je dovoljno priii mu
damcem, osloniti na njega merdevine i popeti se.
Mesto gde je Mesec bio najbliZi ZemIji nalazilo se
na oudini. nadomak Cinkanih hddi. Isli smo onim
malim plutanim damcima na vesla, okruglim i plit-
kim, koji su se tada koristili. Uvek nas je bilo mnogo:
ja, kapetan Vhd Vhd, njegova Zena, moj rodak gluvo-
nja, a ponekad i mala Xlthlx, koja tada nije mogla
imati viie od dvanaest godina. Voda je tih noii bila
kao ogledalo, srebrila se poput Live, a ribe u njoj, lju-
bidaste, ne uspevajudi da se odupru privladnoj snazi
Meseca, isplivavale su na povriinu, a sa njima i ho-
botnice i meduze boje Safrana. Vazduhorn su nepre-
kidno proletale maju5ne Zivotinje - ra(i1i,lignje, a ta-
kode i siiu5ne providne alge i grandice korala - koje
su se odvajale od mora i zavr5avale na Mesecu, vise-
ii sa te krednjadke tavanice, ili su pak ostajale da leb-
de u vazduhu u svetlucavim rojevima koje smo raste-
rivali ma5uii listovima banane.
Radili smo ovako: u damcu smo nosili merdevine,
jedan ih je drLao, drugi bi se penjao na vrh, a treii se
za to vreme trudio da dovesla do ispod samog Mese-
ca; zbog toga je bilo poZeljno da nas bude Sto vi5e
(naveo sam vam samo one glavne). Kada bi se damac
pribliZio Mesecu, onaj na vrhu merdevina bi uplaSe-
no povikao: - Stoj! Stoj! Udari6u glavom! - uvek
smo imali taj utisak kada bi nam se onako ogroman
nadneo nad glavom, onako hrapav s o5trim izbodina-
ma i krecavim i razjapljenim ponorima. Danas je
moZda drugadije ali tada je Mesec, ili bolje redeno
njegov donji deo, trbuh Meseca, sve u svemu onaj
deo koji je bio toliko blizuZemlji da ju je gotovo do-
kako je sneti na Zemlju. Radili smo ovako: sadrZaj
svake ka5ike bacao se uvis pri demu smo kaSiku drZa-
li obema rukama koristeii je kao katapult. Kajmak je
leteo i, ako bi zamah bio dovoljno jak, zavrSavao ras-
pljeskan na tavanici, odnosno morskoj povrSini. Kada
bi jednom tu dospeo, ostajao je da pluta i ondaje vei
bilo lako izvu(i ga na damac. I u ovom bacanju moj
rodak gluvonja bio je izuzetno ve5t. Imao je preciznu
ruku i oStro oko. Samo jednim hicem uspevao je da
nacilja vedro koje smo mi u damcu pruZali ka njemu.
Meni se medutim dogadalo da omanem. SadrZaj ka5i-
ke ne bi uspeo da pobedi privladnu snagu Meseca te
bi zavr5io u mom oku.
Ali, mogao bih do sudnjeg dana da vam pridam o
poduhvatima u kojima je moj rodak briljirao. Taj po-
sao cedenja Mesedevog mleka iz krlju5ti bio je za nje-
ga dedija igra; ponekad je umesto ka5ike pod koru za-
vladio golu ruku, ponekad samo prst. Nije i5ao redom
vei je birao udaljena mesta skaku6u6i od jednog do
drugog, kao da je hteo da se na5ali s Mesecom, da ga
iznenadi ili, jednostavno, da ga zagolica. A tamo gde
bi on zavukao prste, mleko je Sikljalo kao iz kozijeg
vimena. Tako da nama nije ostajalo ni5ta drugo nego
da idemo za njim i ka5ikom skupljamo kaSu koju je
on sad odavde sad odande istiskivao; ali sve je to bi-
lo idi mi - dodi mi, jer je gluvonjin plan kretanja bio
daleko od svake logidne pretpostavke. Na primer, bi-
lo je mesta koje je dodirivao tek iz puke Zelje; proce-
pe izmedu krlju5ti, gole i neZne nabore Mesedevog te-
la. Ponekad moj rodak nije istiskivao ka5u prstima
ruke vei - uz pomo6 jedne dobro sradunate kretnje u
nizu svojih skokova - palcem na nozi (na Mesec se
penjao bos), i dinilo se da mu je to bio vrhunac zaba-
ve, sudedi po ciktaju koji bi proizvela njegova resica
i po dipanju koje bi nakon toga usledilo.
dano sa Meseca, jer gledano saZemlje to je pre lidilo
na skok na glavu, ili na sunovrat.r dubinu, s rukama
koje vise), sve u svemu poput skoka sa Zemlje samo
5to sada nismo imali merdevine ier na Mesecu niie bi-
lo nidega o Sta bismo ih mogii osloniti. Medutim,
umesto da se baci podignutih ruku, moj rodak bi se
saginjao prema Mesedevoj povr5ini s glavom nadole,
kao da se sprema za salto, i podinjao da skakuie osla-
njajudi se o ruke. Nama je iz damca izgledalo kao da
stoji uspravno u vazduhu i pridrZava ogromnu Mese-
devu kuglu koja poskakuje pod udarcima njegovih
dlanova, sve dok nam njegove noge ne bi do5le na do-
hvat, i u tom trenu bismo ga Sdepali i povukli dole u
camac.
Sada iete me pitati kog smo davola traLlli na Me-
secu; evo, objasniiu vam. ISli smo da sakupljamo
mleko, opremljeni velikom ka5ikom i vedrom. Mese-
devo mleko je bilo veoma gusto, kao kajmak, i nasta-
jalo je u procepima izmedu krlju5ti usled vrenja ra-
znih tela i tvari zemaljskog porekla Sto su doletale sa
polja i iz Suma i laguna koje je satelit nadletao. Sasto-
jalo se uglavnom od biljnih sokova, punoglavaca, bi-
tumena, le6e, pdelinjeg meda, kristala skroba, jesetri-
ne ikre, budi, cvetnog praha, Lelatinoznih tvari, cn'a,
smole, bibera, mineralnih soli, sagorljivih matenja.
Bilo je dovoljno zavu1ika5iku izmedu krljuSti koje su
prekrivale korasto tlo Meseca i izvuCije punu ovog
dragocenog buikuriSa. Ne u predi5ienom stanju, ra-
zume se; bilo je puno otpadaka; u toku vrenja (s ob-
zkom da je Mesec prolazio kroz polja vrelog vazdu-
ha iznad pustinja) nisu se sva tela rastvarala; neka od
njih bi tu jednostavno ostajala zabodena: nokti i hr-
skavice, ekseri, morski konjici, koStice i peteljke,
krhotin.' posuda, udice, katkad i pokoji de5alj. Stoga
je nakon sakupljanja ovu ka5u trebalo prodistiti, pro-
pustiti kroz cediljku. Ali problem nije bio u tome ve6
 zama, lebdeCi iznad mora. Isprva se upla5i, zaplaka, a
Mesedevo tlo nije bilo ravnomerno prekriveno lju-
onda se nasmeja i pode da se igra hvatajuii u letu ra-
skama vei su tu i tamo pucala ogcljena prostranstva
diie i ribice, neke je dak stavljala u usta i grickala ih.
nepravilnog oblika od bezbojne kl.izave gline' Gluvo-
A mi smo je veslajuii pratili: Mesec je grabio svojom
niu su te mekane povr5ine mamile da skade na na1-
putanjom vukuii za sobom po nebu taj veo od morske
eiraniie moguie nadine ili da leti poput ptice, kao da
faune i ditavjedan plaSt dugadkih ukovrdZanih algi, i
ie Zelbo daielim svoiim bi6em uroni u tu Mesedevu
devojdicu koja je lelujala usred svega toga. Imala je
taSu. Poito se tako skaduii postepeno udaljavao, na-
kon izvesnog vremena nestao bi nam s vidika' Na
Xlthlx dve tanudne kikice koie kao da su same za se-
be letele, stremeii ka Meselu; u meduvremenu se
Mesecu je bilo predela koje nikada nismo imali razlo-
dZilitala, mlatarala nogama po vazduhu pokuSavajuii
ga niti Z-etie Oa lstraZujemo a moj rodak.je baS tamo
ji da se odupre toj sili, a darape su joj - sandale je izgu-
6dlazio; sam pak sebi uvrteo u glavu da svi ti sko-
bila u letu - klizile s nogu i visile nadole privudene
kovi i izmotavania koje je pred nama izvodio nisu bi-
predigra za ne5to tajan- Zemljinom teZom. Mi koji smo se zatekli na merde-
li niSta drugo do priprema,
-da vinama poku5avali smo da je dohvatimo.
stveno 5to Je imaio se dogodi u tim skrivenim
To Sto joj je palo na pamet da jede lebdeie Zivoti-
zonama.
dudno neko raspoloZenje obuzimalo nas je u tim
njice pokazalo se kao veoma mudro; Sto ie vi5e dobi-
jala na teLini, Xlthlx je bila sve bliZe Zemtji; Staviie,
noiima na pudini, nadomak Cinkanih hridi; veselo, poSto je od svih tih lelujavih tela njeno imalo najveiu
ali bremenito nekom neizvesno56u, kao da smo u gla-
masu, mekuSci, alge i plankton lepili su se za nju, te
vi umesto mozga imali ribu koja pluta privudena Me- je devddica ubrzo bila prekrivena si6u5nim silicijum-
secom. I plovifibismo tako, uz svirku i pesmu' 11aP9-
skrm ljuSturama, hitinskim i korniadinim oklopima i
tanova i.ena je svirala harfu; imala je duge ruke koje vlatima morske trave. I Sto se viie zapetljavaia u to
su se u tim nodima srebrile kao jegulje, i senovite i ta-
klupko, to se sve vi5e oslobadala Mesedevog uticaja,
ianstvene pazuhe poput morskih jeZeva; a zvuk harfe
sve dok nije dodirnula povr5inu vode i bu6nula u nju.
tio 1. tako sladahi prodoran, tako sladak i prodoran Doveslali smo do nje i izvukli je na damac: njeno
da se gotovo nije mogao podneti,lg sm.o bili prinude-
telo jo5 nije bilo izgubilo privladnu snagu pa smo se
ni Oa ispuStumo Oug. iauke, ne toliko da bismo prati-
debelo namudili dok smo sa nje slju5tili sve ono Sto se
li muziku ve6 da bismo za5titili u5i' bilo prilepilo. NeZni korali su joj se svijali oko glave
Na morsku povr5inu iztanjale su providne medu-
a na svaki zamah deilja iz njene kose plju5tala je kiia
ze, neznalflo bi zatreperile a onda se bacale ka Mese-
iniuna irad,iia; odi su joj bile zape(a1ene ljuSturama
cu, talasaju6i se. Maia Xlthlx se zabavljala hvataju6i
lgpara priljubljenim uz kapke; sipini pipci su joj se
ih u vazduhu, mada to nije bilo nimalo lako' Jednom
zgrabi jednu ,od obavijali oko ruku i vrata, a njena haljinica kao da je
ftiliko*, dok je prui-aIi rudice da bila izatkana od algi i sundera. Odistili smo je koliko
njih, poskodilaje te se i ona naSla u vazduhu' A po5to
smo mogli; a ona je posle sedmicama nastavila da sa
i,J Uiti mr5avicl, nedostajala joj je taman koja unca
sebe skida ljuskice i Skoljke; medutim, koLa joj je za-
uiS. au bi je teLa, savladav5i Mesedevu privladnu sna-
uvek ostala prekrivena najsitnijim dijatomejama, te
gu, vratila"naZe,mlju i tako je letela zajedno s medu-

10 11
se onome ko bi je ovla5 pogledao dinilo da je posuta
mladeZima.
I tako je taj prostor izmedu Zemlje i Meseca bio
popriSte stalnih sukoba ove dve sile koje su se nepre-
stano nadmetale. Kaza1u joS i ovo: telo koje bi se sa
satelita spustilo na Zemlju bilo je jo5 neko vreme pod
snaZnim uticajem Mesedeve sile i opiralo se privlad-
noj snazi na5ega sveta. Cak je i meni, iako sam vei
bio odrastao i pozamaian, posle svakog boravka na
Mesecu bilo te5ko da se priviknem na zemaljsko go-
re i dole, te su moji drugari bili prinudeni da me dvr-
sto drZe za ruke kako bi me zadrlal| vise6i o meni
kao grozd, u damcu koji se ljuljao, dok sam ja s gla-
vom nadole i dalje nogama stremio ka nebu.
-DrLi se! DrZ'se dvrsto za nasl - vikali su mi, i
pokatkad bi se desilo da se ja u tom kome5anju uhva-
tim za dojku gospode Vhd Vhd, a njene su dojke bi-
le okrugle i dvrste, i taj dodir je bio prijatan i ulivao
je sigurnost, njegova privladnost je bila ista ili dak i
veia od privladnosti Meseca, a posebno onda kada
bih u tom padu naglavadke drugom rukom uspeo da
je uhvatim za bedra, i tako bih se ponovo na5ao u
ovom svetu, strmoglavio bih se u dno damca, a kape-
tan Vhd Vhd bi me polio kofom vode kako bi me po-
vratio u Zivot.
To je bio podetak pride o mojoj zaljubljenosti u ka-
petanovu Zenu i mojim patnjama. Jer, nije bilo te5ko
prozreti kome su zapravo bili upudeni gospodini zna-
dajni pogledi: dok su se ve5te ruke mog rodaka hva-
tale za satelit ja sam je pomno posmatrao i u njenom
pogledu ditao misli podstaknute tom bliskoS6u tzme-
du gluvonje i Meseca, a kada bi on kretao u svoje ta-
janstvene pohode po Mesecu postajala bi vidno uzne-
mirena, vrtela se kao da je na iglama, i nije vi5e bilo
nikakve sumnje: gospoda Vhd Vhd je bila ljubomor-
na na Mesec a ja na moga rodaka. Imala je odi poput
t2
dijamanata, ta gospoda Vhd Vhd; plamteie su prko-
sne kada je gledala Mesec, kao da je htela da kaZe: ,,E
neiel ,ea imati!" a ja sam oseiao da za mene tu nema
mesta.
Onaj koji je od svega toga najmanje razumeo bio
Je upravo gluvonja. Kada smo mu pomagali da side,
vuku6i ga - kao Sto sam ve6 objasnio - za noge! go-
spoda Vhd Vhd je gubila svaku meru, svim silama se
trudila da ga baS ona prihvati u narudje, grleii ga svo-
jim dugim srebrnkastim rukama, meni se srce stezalo
(onda kada sam se ja zanju hvatao telo joj je bilo po-
datno i meko ali nije se podmetalo kao kada je bio u
pitanju moj rodak), dok je on pak bio ravnodu5an, jo5
uvek opijen darima Meseca.
Posmatrao sam kapetana pitajuii se da li i on pri-
me6uje pona5anje svoje Zene; medutim, njegovo lice
nagriZeno solju i izbrazdano smolastim borama nije
nikada menjalo izraz. Po5to se gluvonja uvek posled-
nji odvajao od Meseca, njegov silazak je bio znak da
damci mogu da se spreme za pokret. Tada je Vhd
Vhd jednim neobidno neZnim pokretom sa dna dam-
ca podizao harfu i pruZao je svojoj Zeni. Ona bi je
uzela i podinjala da prebira po njenim strunama. Od
gluvonje je ni5ta nije moglo toliko udaljiti kao zvuk
harfe. Ja bih podeo da pevam onu setnu pesmu koja
ide ovako: ,,Svaka svetlucava riba pliva na povriini,
na povr5ini, a svaka tamna riba pliva u dubini, u du-
bini..." i svi bi mi se, osim mog rodaka, pridruZili.
Svakog meseca, dim bi se satelit udaljio, gluvonja
se vraiao u svoju izolovanost u kojoj nije bilo mesta
za stvari sa ovoga sveta; tek bi ga pribliZavanje punog
Meseca ponovo budilo. Toga puta ja sam se potrudio
da ne budem u grupi koja se penjala kako bih ostao u
damcu sa kapetanovom Zenom. Kad ono, tek Sto se
moj rodak pope na merdevine, gospoda Vhd Vhd
izjavi: - Bogami, odoh i ja danas tamo gorel
t3
 Nikada se ranije nije desilo da se kapetanova Zena
popne na Mesec. Ali Vhd Vhd se :rije usprotivio, Sta-
viSe, gotovo je podiZe na merdevine uzvikujuii: - E
pa idi! - i svi tada podesmo da joj pomaZemo, a ja
sam je pridrZavao otpozadi i ose6ao sam pod rukama
njeno oblo i meko telo, i gurao sam je upiruii o nju
dlanove i lice, a kada osetih kako uplivava u Mesede-
vu sferu obuze me odaj zbog tog prekinutog dodira, te
podoh da se bacim za njom uzviknuv5i: - Odoh i ja
gore da malo pripomognem!
Ali dodeka me hladan tuS. - Ti ostajeS ovde, jer
ieS i ovde imati Sta da radi5 - naredi mi kapetan Vhd
Vhd ne podiZuii glas.
U tom trenu sve je najzad bilo jasno. Ipak, ja sam
jo5 uvek bio u nedoumici, dak ni danas nisam sasvim
siguran da li je moje tumadenje bilo ispravno. Sasvim
je izvesno daje kapetanova Zena ve6 duZe vreme po-
tajno Zelela da se tamo gore nade sama sa mojim ro-
dakom (ili barem: da ne dopusti da on tamo bude sam
s Mesecom), ali verovatno da je njen plan imao dale-
ko ambiciozniji cilj koji je mogao da se ostvari samo
u dogovoru sa gluvonjom: da se tamo gore zajedno
sakriju i ostanu na Mesecu ditavih mesec dana. Me-
dutim, nije iskljudeno da moj rodak, onako gluv ka-
kav je bio, nije uop5te razumeo to sto je ona pokuia-
la da mu objasni, ili, jo5 gore, da mu nije ni padalo na
pamet da je upravo on predmet gospodinih Zelja. A
kapetan? Jedvaje dodekao da se oslobodi Zene, jer tek
Sto je ona tamo gore dospela, on se istog dasa odade
svojim porocima i potonu u razvral tada shvatismo
zaSto nije ni5ta udinio da je zadrLi. Nego, da on nije
moZda od samog podetka znao da se Mesedeva orbi-
ta polako Siri?
Niko od nas to nije mogao ni da pretpostavi. Glu-
vonja, moZda jedino gluvonja: onaj primitivni nadin
na koji je on poimao stvari omogudio mu je da predo-
I4
seti daje te noii kucnuo das da se zauvek oprosti od
Meseca. Zbog toga se i zavukao u one samo njemu
poznate skrovite predele i pojavio se tek onda kadaje
trebalo da se vrati u damac. Kapetanova Zena ie ne-
prekidno bila u potrazi za njim: videli smo je falo
Sparta ljuspavom ravnicom, uzdul i popreko, a onda
je odjednom zastala gledajuii u nas koji smo ostali u
d.amcu, kao da je htela da nas pita da li smo ga I'ide-
ll.
U svakom sludaju, ne5to se neobidno deSavalo te
no6i. Povr5ina mora, umesto da bude napeta, gotovo
izvijena prema nebu, kao uvek kada je bio pun Me-
sec, sada je bila opuitena, mlitava, kao da Mesedeva
magnetna sila gubi svoju moi. Cak ni svetlost nije bi-
la ista kao ranije pri punom Mesecu, a i noina tama je
postala mnogo gu56a. Mora da su i na5i drugari, tamo
gore, shvatili 5ta se de5ava, jer su nas odozgo upla5e-
no gledali. A onda se iz njihovih i na5ih usta istovre-
meno prolomi krik: - Mesec se udaljava!
Ove redi su joS odzvanjale kada se na Mesecu po-
javi moj rodak, tr&Ci. Nije izgledao upla5en a joS ma-
nje iznenaden: poloZi ruke na tlo, praveii kao i obid-
no onaj svoj poznati salto, ali ovoga puta, nakon 5to
se bacio u vazduh, ostade tako da lebdi, kao Sto se
onomad dogodilo maloj Xlthlx, lepr5ao je neko vre-
me izmedu Meseca tZerrije, a onda se okrete nagla-
vadke i, uz snaLne zamahe ruku, kao plivad koji se
bori protiv struje, zapliva neuobidajeno sporo prema
naSoj planeti.
Ostali mornari koji su bili na Mesecu baci5e se
brZe-bolje zanjim. Niko nije ni razmi5ljao o tome da
prebaci Mesedevo mleko u damce, niti ih je kapetan
zbog toga korio. Ionako su ve6 i suvi5e dekali, rasto-
janje je sada bilo neuporedivo ve6e; ma koliko su se
trudili da opona5aju let ili plivanje mog rodaka, osta-
jali su da lebde posred neba, praiakajuii se u vazdu-
15
hu. - Zbijte se! Glupaci! Zbijte se! - zaurla kapetan.
Na njegovu zapovest mornari poku5a5e da se grupiSu,
da dobiju u masi te da zajednidkim snagama dospeju
do Zemljine privladne zone: sve dok se ki5a tela uz
zagl}5uju6i tresak ne srudi u more.
Camci su sada veslali prema njima da ih pokupe.
- eekajtel Nema gospod^el
- pouit utt. Kapitanova
Lenaje takode poku5ala da skodi alije ostala da lebdi
na svega nekoliko metara od Meseca, mlitavo ma5u6i
po vazduhu svojim dugim srebrnkastim rukama.
Uzverah se na merdevine i, uzaludno poku5avajuii da
joj doturim neki oslonac, pruZao sam joj harfu. - Ne-
ie uspeti! Treba otiii po njul - i spremih se na skok
vitlaju6i harfom. Cinilo se da ogroman Mesedev ko-
lut iZnad mene nije vi5e onaj is*ti, toliko se bio sma-
njio, moglo bi se dak re6i da se sve viSe i viSe skup-
ljao, kao da ga je moj pogled gurao u daljinu, a
oslobodeno nebo otvaralo se kao ambis na diiem su se
dnu gomilale zvezde dok se noi na mene o6ru5avala
beskrajnom prazninom, preplavljujuii me zebnjom i
omamljeno56u.
- Strah me je! - pomislih - Strah me je da se ba-
cim! Kukavica sam!" i u tom se trenutku bacih. Ra-
spomamljeno sam plivao po nebu pruZajuii harfu
prema njoj; medutim, umesto da mi pode u susret,
ona se okretala oko sebe pokazujuii mi das bezizra-
Zajno lice a das leda.
- Spojimo se! - uzviknuh, i vei sam bio pored nje
i hvatao je oko struka i preplitao svoje udove sa nje-
nima. -Spojimo se i padnimo zajedno! - i usredsredih
svu svoju snagu da se Sto dvr56e pripijem uz nju, i sva
moja dula kako bi u potpunosti uZivao u nadem zagr-
ljaju. U ditavoj toj zbrci izgubio sam iz vida nesto ve-
oma vaZno: da, uspeo sam da je izbavim iz tog stanja
lebdenja ali smo sada, umesto prema Zemlji, padali
prema Mesecu. Da li sam to zaista prevideo? Ili je
16
upra\ro to od samog podetka i bila moja namera? Ni-
sam jo5 destito ni sabrao misli a ve6 mi se iz grla pro-
lamalo: - Ja iu ostati s tobom ditavih *.t.Jdoni: -
StaviSe: - Na tebil - vikao sam, potpuno u transu: - Ja
na tebi ditavih mesec dana! - i u tom trenutku oad na
lv{esedevo Ilo razbi naS zagrljaj bacajuii nas, m-ene na
jednu a nju na drugu stranu, medu te hladne ljuspave
krljuSti.
Podigoh pogled kao 5to sam to uvek dinio kada bih
dodrnuo Mesedevo tlo, ubeden da 6u iznad sebe po-
nor,o ugledati ono na5e more kao beskrajnu tavaniiu,
i videh ga, videh ga i ovog puta, ali avaj, kako je sa-
mo bilo daleko i majuSno i sputano obalama, hridima
i rtovima, i kako su siiu5ni bili damci, i neprepoznat-
ljiva lica mojih drugara, i slabaSni njihovi kricil Ne-
daleko od mene zadu se neki zvuk: gospoda Vhd Vhd
je prona5la svoju harfu i sada ju je milovala slaZuii
tonove ujedan tuZni akord kojije lidio najecaj.
I otpode jedan dugi mesec. Mesec je lenjo kruZio
oko Zemlje. Na globusu koji je visio iznad nas nismo
viSe videli onu poznatu obalu ve6 su se pred na5im
odima smenjivali okeani duboki kao ambiii, i pusrare
od skamenjene lave, i kontinenti prekriveni ledom, i
Sume koje su vrvele od reptila, i kamene zidine pla-
ninskih venaca presedene oStricama vrletnih reka, i
modvarni gradovi, i nekropole od sedre, i carstva od
gline i blata. Daljina je svaku stvar bojila istom bo-
jom: neobidne perspektive dinile su neobidnom svaku
poj avu; krda slonov a i jata skakavaca koj a su raitrka-
na ili zbijena jezdilaravnicama izgledala su nam isto-
\'etna.
Trebalo je da budem sre6an; ba5 kao u mojim sno-
vima bio sam sam sa njom, bliskost s Mesecom na
kojoj sam toliko puta zavideo mom rodaku, kao i bli-
zina gospode Vhd Vhd, bili su sada iskljudivo moja
pnvilegija, ditav jedan mesec Mesedevih dana i noii
n
bio je pred nama, kora satelita hranila nas je svojim
mlekom onog dobro poznatog kis':lkastog ukusa; naS
pogled se dizao u visinu, ka svetu u kojem smo rode-
ni i koji smo konadno sagledali u ditavoj njegovoj ra-
znovrsnosti istraZujudi predele koje nijedan Zemlja-
nin nikada nije video, ili se pak usmeravao ka
zvezdama iznad Meseca, velikim kao svetlede voike
sazrele na povijenim granama neba, i sve je to uveli-
ko premaSivalo i moje najsmelije snove a u stvari, a u
stvari, a u stvari, bilo je to izgnanstvo.
Nisam mislio ni na Sta drugo osim na Zemlju. Sa-
mo je Zemlja dinila da svako od nas bude upravo ono
Sto jeste a ne neko drugi; ovde gore, silom odvojen od
Zemlje,ja kao da vi5e nisam bio onaj isti, niti je ona
za mene bila ona ista. Jedva sam dekao da se vratim
naZemlju, i sve vreme sam strepeo da sam je zauvek
izgubio. Ispunjenje mog ljubavnog sna trajalo je sa-
mo onaj tren u kojem smo se spojili lebdeii izmedu
Zemlje i Meseca; liSena svoje zemaljske podloge,
moja zaljubljenost sada nije znalani za Sta drugo os-
tm za razdtru6u nostalgiju za onim Sto nam je nedo-
stajalo: mesto, okruZenje, pro5lost, budu6nost.
To je bilo ono Sto sam ja oseiao. A ona? Kad god
sam o tome razmiSljao razdirale su me sumnje. Jer,
ako je i ona mislila samo naZemlju to je mogao biti
dobar znak, znakda smo se konadno razumeli, ali je
isto tako moglo znaditr da je sve bilo uzaludno, da je
gluvonja joS uvek bio jedini predmet njene Zudnje.
Medutim, sve moje pretpostavke bile su pogre5ne.
Nikada nije podizala pogled prema staroj planeti, tu-
marala je bleda po tim pustarama mrmljajuii Zalopoj-
ke i milujudi harfu, kao da se sasvim prepustila tom
svom privremenom (nadao sam se) bivstvovanju na
Mesecu. Da li je to bio znak da sam odneo pobedu
nad svojim rivalom? Ne; izgubio sam; poraz je bio
konadan. Jer, ona je napokon shvatila da je ljubav
18
mog rodaka bila upuiena samo Mesecu, i jedino Sto
.1e sada Zeleia bilo je da postane Mesec. da se stopi s
predmetom te vanljudske ljubavi.
Po5to je Mesec napokon prevalio svoju putanju.
mr se ponovo obresmo iznad Cinkanih hridi. Kad ih
prepoznadoh obuze me uZas: dak ih ni u svojim naj-
crnjim slutnjama nisam video tako majuSne i daleke.
\Ioji dru,eari su ponovo plovili po toj bari koju smo
nazir.'ali morem, ali ovoga puta bez merdevina jer im
one vi5e nidemu ne bi mogle posluZiti; medutim, iz
damaca se podiZe ditava Suma dugadkih kopalja; sva-
koje drZao pojedno, sa harpunom ili kukom na vrhu,
verovatno u nadi da 6e jo5 ovaj put uspeti da iz-srebu
makar malo Mesedevog kajmaka a moZda i da ie na-
ma bednicima nekako pomoii. Ali ubrzo sr.'ima posta-
de jasno da ne postoji motka koja bi bila dovoljno du-
gadka da dosegne do Meseca; i popadaSe, smeino
kratke, obeshrabrene, na morsku povrSinu, gde osta-
do(e da plutaju; i u toj gunguli nekoliko damaca izgu-
br ravnoteZu i prevrnu se. Ali upravo tada posadajed-
ro_s od damaca pode da diZe jednu mnogo duZu
notku. vukuii je po morskoj povr5ini: mora da je bi-
ia napravljena od bambusa, od velikog broja bambu-
.ovih stabljika nastavljenih jedna na drugu, i trebalo
,u Je dizati polako s obzirom da je bila veoma tanka i
:sled gibanja se mogla slcmiti, azatoje bilo potreb-
ro mnogo snage i ve5tine jerje taj vertikalni teret pre-
:ro da prevrne damac.
I tako: bilo je jasno da ie vrh ove motke dosegnu-
:i do Meseca i zaista, videsmo kako ga dotide i upire
se o to ljuskasto tlo, kako se na trenutak na qega
rslanja, gotovo ga gura, i to snaZno upiranje odbaci
rotku unazad, a onda je opet vrati te ona udari o isto
-rno mesto sa kojeg je odskodila, da bi se zatim pono-
. o udaljila. I tu ga prepoznadoh, Stavi5e, oboje smo
_:3 prepoznali - i ja i gospoda - prepoznali smo mog
19
rodaka, to je mogao biti samo on i niko drugi, on ko- Zemljom, kad najednom, trska se prelomi u hiljadu
ji izvodi svoju poslednju igru s l,{esecom, jedan od komada i ja padoh u more izmedu damaca.
njegovih Stoseva: Mesec na vrhu motke, kao da njime Bio je to sladak povratak, ponovni susret sa rod-
Zonglira. I primetismo da njegovo majstorstvo ne teZi nom Zemljom, ali moje su misli bile tuZne jer sam za-
nikakvom cilju, nikakvom praktidnom rezultatu; Sta- uvek izgubio nju i uzaludno je traied nisam skidao
pogled sa Meseca, sada vei zauvek nedostiZnog. Naj-
viSe, moglo se redi da on Mesec gura od sebe, da ti-
zad je ugledah. Bila je tamo gde sam je i ostar.io, le-
me samo potpomaZe njegovo udaljavanje, da Zeli da
lala je na obali, upravo tu iznad na5ih glava; i iutala
ga isprati do njegove najudaljenije orbite. To je i lidi-
je. Bila je iste boje kao Mesec; u rukama je driala
1o na njega: na njega koji nrje bio u stanju da poZeli
harfu i lagano prebirala po njenim strunama. Jasno su
bilo Sta Sto ne bi bilo u skladu s prirodom Meseca, se ocrta',,ale grudi, ruke, bokovi, jo5 uvek je takvu
njegovom putanjom i njegovom sudbinom, pa ako je pamtim i jo5 uvek je, i sada kada je Mesec postao sa-
Mesec sada odludio da se udalji od njega, neka mu mo jedan pljosnati i daleki kruZii, uporno pogledom
bude, on ie uZivati u toj udaljenosti kao Sto je do sa- tralim dim se na nebu ukaZe i najtanji Mesedev srp, i
da uZivao u njegovoj blizini. 5to on viSe raste sve vi5e umi5ljam da je vidim, nju ili
A 5ta je na to mogla da udini gospoda Vhd Vhd? neki deo nje, ali niSta drugo osim nje, na stotinu, na
U tom trenutku napokon je dokazala da njena ljubav hiljadu razliditih nadina, nju koja Mesec dini Mese-
prema gluvonji nije bila samo frivolni hir vei kona- com i koja za vreme svakog punog Meseca nagoni
dan izbor. Ako je sada moj rodak voleo taj daleki Me- pse da ditavu no6 tuZno zavijaju a i mene s njima.
sec, onda ie i ona ostati daleka, na tom istom Mese-
cu. Naslutio sam to videv5i da ne prilazi bambusu ve6
da samo okre6e harfu prema Zemlli koja je bila viso-
ko na nebu, prebirajuii po njenim strunama. KaZem
da sam je video, a u stvari sam tek krajidkom oka
uhvatio njen lik, jer onoga trena kada je motka dota-
kla Mesedevu koru ja sam dipio da je se dodepam, i
sada sam se penjao hitro poput zmije, hvatajuii se za
dvorove bambusa, verao sam se pomaZudi se i ruka-
ma i nogama, lagan u tom razredenom vazduhu kao
da me je kakva prirodna sila naprosto vukla da se vra-
tim na Zemlju, vei sam i zaboravio razlog koji me je
odveo gore, ili sam ga moZda vi5e nego ikada bio sve-
stan, i njega i njegovog nesreinog ishoda, i ve6 sam,
penjudi se uz tu lelujavu motku, dospeo do one tadke
kada vi5e nisam morao da ulaZem nikakav napor ne-
go samo da se pustim i naglavadke skliznem privuden

2l
 KAKO JE NASTAO DAN
Planete sunievog sistema, objainjava Di. P. Kvi-
per, poiele su da se konsoliduju u tmini, saiimanjem
jedne teine i bezobliine kosmiike magline. Sve je bilo
hladno i mraino. Tek kasnije, Sunce je poielo da se
zguinjava sve dok se nije svelo na sadainjtt veliiinu, i
u tom pregnutu temperatura se podiie, podiie se za vi-
ie hiljada stepeni i poie da isijava zrake u svemir.
Be5e mrkli mrak- potvrdi stari Wfq - ja tada joS
bejah dete, jedva da se idega se6am. Svi smo bili ta-
mo, kao i obidno, tata i
mama, baka Bb'b, nekoliko
rodaka koji su nam doili u posetu, gospodin Hnw, on-
aj koji je kasnije postao konj, i mi najmladi. U magli-
nama, dini mi se da sam to vei nekoliko puta pome-
nuo, bili smo Sto bi se reklo izvaljeni, 5taviSe
spljo5teni, sasvim nepomidni, prepu5taju6i se tom
kruZenju onako kako je nadolazilo. Nije ba5 da se le-
Zalo napolju, razumete?, na povr5ini magline; ne: tu
je bilo odvei hladno; bili smo ispod, kao zaogrnuti
nekim slojem tedne i zrnaste materije. Nadin da se
izraduna vreme nije postojao; svaki put kada bi poku-
Sali da izbrojimo krugove magline izbijale bi darke,
buduii da su nam u tom mraku nedostajale reference,
i sve bi se zavr5ilo op5tom svadom. Tako da smo ra-
dije pu5tali vekove da teku kao da su minutil nije nam
bilo druge nego da dekamo, trudeii se da ostanemo
pokriveni koliko je to mogu6e, da dremamo, da se
svaki das dovikujemo kako bismo bili sieurni da smo
sr i na broju; i - naravno - da se desemo; ter. sr e ie to
lepo i krasno. ali usled onog besomudnog vrtlogi de-
stica neprekidno nas je mudio nesnosan svrab. -
Sta smo dekali, to niko nije umeo da kaZe: narav-
no. baka Bb'b se joi uvek seiala onih r-remena kada
.1e materija bila ravnomerno rasporedena u prostoru, a
i toplota i svetlost; uz sva ona preterivanja koja oba-
vezno prate pride baka i deka, vremena su ipak na ne-
ki nadin bila bolja, ili barem drugadija; nama, medu-
tim, nije preostajalo ni5ta drugo nego-da dekamo da ta
beskrajna noi napokon prode.
U svemu tome najbolje se snalazila moja sestra
G'd(w)n, i to zbog svog introvertnog karakiera: bila
je s_rameZljiva i volela je mrak. G'd(w)n je za svoja
prebivaliSta birala pomalo zabita mesta, nl ivici mi-
gline: i promatrala bi tu tmuSu, i pretakala male sla-
pove pra5ine, i pridala sama sa sobom, a povremeno
bi je obuzeo kikot koji be5e popur malih siapova pra-
:il:, pevuSila je, i prepuStalaie - bilo dale spiva-
:
]a ili bdila - snovima. Nisu to bili snovi poput ni5ih
usred tog mraka sanjali smo iskljudivo mrik, jer nam
-
ni5ta drugo nije padalo na pamet; ona je sanjaia su-
-
deii po onome Sto smo mogli da zakljudimo na osno-
\ u n;enog mrmljanja jedan hiljadu puta dublji
-
:uak, i raznovrsniji, i barirrnastiji.
\'Ioj otac je prvi primetio da se ne5to menia. Iz
:remeZa me prenu njegov uzvik:
-PaLnja! Ovde se napipaval
\laterija magline ispod nas, od tednog stanja u ko-
i3l je oduvek bila, sada je podinjala da ie zgu5njava.
.Istinaje da se moja majka ve6 nekoliko Jati vrpo_
--ia. jadikujuii: - Uf, ne znam kako da se namestiml
- !\e u svemu, sudeii po njenim redima, primetila je
::<u promenu na mestu gde je leLala: pra$ina viSe nj-
': :ila ona ista, meka, elastidna, ravnomerno rasDore-
 sasvim drugadije, to govorim iz istinoljublja a ne za-
dena, da se po njoj moglo do mile.volje valjati
ne
dug, u.e se tI sada stvralo nesto nalik na to 5to je red o mom bratu; uvek je bio pomalo trom,
"ii*r:"j"Zl ih u"valu, a posebno 1uTo.gg.t je ona ima- to da, ali ne na metalan nadin, vei vi5e na koloidan;
joj .t?.9.u stoga se, joS kao veoma mlad, oZenio iednom alsom.
ia obidaj"da ditavom t"?inorn nalele' I dinilo
"O"Ufj.it:.
jednom od onih prvih. i otada mu sJ izgubio ivaki
i; irp"d oseia mnoitvo zrnaca ili zadebtjanja ili Silj-
ile.it":i suje, iako moZda zarobljeni.na dubini od tra-e.)
Kako bilo, izgledada su svi ne5to osetili; osim me-
n.tltt stotinui. kilom"tura, sada bockali kroz sve nate
ne. Verovatno sam bio rastrojen . Zad,uh- ne seiam se
;l;;i't fine pra5ine. Nismo se ba5 desto obazirali
za jednu preosetljivu da li u snu ili vei budan - uzvik na5es oca: Ovde se
;.il.;b; moie malt<e: sirotica,ni tako -
napipava! - izrazbez zna(enja (bududi da pre toga ni-
;;;; k"" ito i" onu, ne vi5e mladu' nadin ta-
za Zivce'
bio najuputniji Sta nikada nrje bilo ni od dega napipano, u to nemoj-
O"ltf.g bitisanja nije baS
joS te ni sumnjati), ali koji dobi svoje znadenje u istom
Na sve to se naoov ezao L moJ brat Rwzfs' tada
zaduv5i ga' trenu u kojem bi izgovoren, tojest pode da ozna(ava
klinja, koga sam u odredenom trenutku'
Sta ia znarirt, kako treska, kopa, sve
u svemu' kako se
9;eiqj koji smo sticali, pomalo otuZan, poput one
mi je odgo- blatnjave smese koja je klizila ispod nas, pljosnata, i
l"tit.i.. "oiiao: - Ma, 5ta to iadi5? - a on
od koje smo, dinilo nam se, odskakali. I ia iada rekoh.
vorio: - Igram se. prekornim glasom:
- Igrai se? A sa dim? - Eh. bako!
- Sa nedim, - rede.prvi put' Neito sa dime se mo- Cesto sam se kasnije pitao zaSto je moja prva rea-
Shvatate? To be5e
kcrja bila da se naljutim na baku. Baka Bb,b, drZeii
gfo"igtuti nikada ranij! nui postojllo' Pa kako onda
se starinskih obidaja, desto se pona5ala krajnje ne-
7u-i!tiut" da smo se mogli igrati? Zar s onom kaSom umesno: i dalje je verovala da je materija u ravnomer-
;;;r;tt" materije? Jafa swar: to bi Ako verovatno bilo
se Rwzfs noj ekspanziji i, na primer, da je smeie dovoljno pro-
zabavno samo mo.1oj sestri G'd(w)n'
novo: a ka- suti gde god vam se prohte, kako bi se raspr5ilo i
intao, Uio ie to znat da je pronaSao ne5to
preterivanjem' da je iidezlo u daljini. A to da je proces kondenzaCije vei
t'"li. t. piiealo. sa uobidaienim srgurno odavno zapodeo, to jest, da se prljav5tina do te mere
oronasao oblutak' Nije to bio oblutak' alt 1e
uvladila u destice da je bilo gotovo nemogu6e otarasi-
bio komadii ne5to dvr5de materije' ili - rectmo -
ma-
toga iide, uvek bio krajnje tr je se, nikako joj nije ulazilo u glavu. Stoga sam ja
nie easovite. On ie, Sto se ta.1_ novi izraz ,,napipava se!" tajanstveno povezao
,li"it*". !,aviS!. priiao je najrazliditije. pnde' kako sa
je do5lo doba,u koJem se poJa- reko.m omaSkom koja se mogla potkrasti mojoj baki,
bimu naspelo, a kada te mi se stoga i oteo onaj uzvik.
uio nitt, ti su svi ^Eto'
prieili samo o niklu i ni o dem dru-
je to nikl' igrao sam se ni- Na to ie baka Bb'b: - Sta.le? Da nisi pronaiao
nt*. on iziavi: - bio
nrofnu?
ir"*:-- t6og e.gu mu oitade nadimak tvrde
"Niklovani
da je to ime Ta krofna je bila jedan mali elipsoid od galaktidke
R*rit". (A n"e ka-o Sto neki danas
mogav5.i' ::ratenje koji je baka ko zna gde iskopala tolom prvih
O"Ui" ,"ti, Sto se kasnije pretvorio u n-ikl' ne
stvari stoje sosmidkih kataklizmi i otada ga je stalno nosila sa so-
onako trom, da p."u-id" mineralnu fazu;
")A
 trenutKu' u - Polako, polako. Neka se niko ne udaljava - rede
bom, da bi na njemu sedela' U odredenom moj otac. - G'd(w)n! Gde si? A blizanci?-Neka kaZe
a baka je mg-
i"i--ULtttu'"oi noii, krofna se zagtibila' je ko je video biizance!
; ;;iltil da sam'je sakrio' Ako 6ete pravo' tadno
Niko ne odgovori. - Ajme meni, izgubili su se! -
je krajnje be-
;; ;;;l; tu krofnu oduvek mrzeo, bila
ali ono naj-
povika naSa majka. Blizanci su jo5 uvek bili suvi5e
r"Ufil.. u neskladu s na5om maglinom'
i
je je
mali da bi mogli da nam podalju bilo kakvu poruku:
;i5" Jto mi se moglo zameriti bilo da nisam do- stoga su se lako gubili i neprekidno se nad njima mo-
;;i";;"to
"'&l duva"o, kao sto je to baka namislila' ralo bditi. - Idem da ih potraZim! - rekoh.
uvek ophodio.s
-"J otac, koji se prema baki od pri-
- Da, idi, mili Qfwfql - rekoie tata i mama, a on-
velikim poStouaniem, nije mogao da se trzdrZi da, odmah se pokajavSi: - Ali, ako se udaljiS, i ti ieS
nesto
;;;.;l lra stusajte, mama, ovde se dogada
pa krofnal
se izgubiti! Ostani ovdel Pa dobro, idi, ali javljaj se:
krainie neverovatno, a vi, sada' krofna
-*lin, zviZdi I
r.toh ja da meni nema sna! - oglasi se mo- Podeh da hodam kroz taj mrak, kroz taj mulj od
sa situacijom' , kondenzovane magline, ne prestajuii da zviZdim. Ka-
iu .nutnu' i ona iasvim u neskladu
'-'r-ilo't.-t"8t jedno stra5no: - Uahl Puj! Sahl.- i Zem: da hodam, Sto je, zapravo, bio nadin kretanja po
desilo: plju- povriini, do pre samo nekoliko minuta nezamisliv, a
shvatismo da se gospodinu Hnwu ne5to
sve u Sesnaest' sada toliko znad.ajan da se mora pomenuti, iako je ot-
'- ie i iska5ljavaoHnwt
vao
Hnw] DrZ'te se! por materije bio tako mali da, ukoliko niste bili ve-
-'C"6;il; zaustiGospodine
moj otac, i- u toj tmu5i bez i oma oprezni, umesto da ostanete na povrSini propa-
Kud se denuste? -
ga naptpaqo.l Jali biste ukoso ili okomito kroz niu. sve dok vas ne
tradka svetla pode nam za rukom da
i;;mo;a iovrSinu magline,takose svakim bi povratio dah' ri sasvim prekrila. Ali u kojem god praucu iSao i na
'P;bzfitta na taj gornji stoj ]<9ji dasom xojoj _eod visini, izgledi da iu pronadi svoju braiu bi-
.r su jednako loii: ko ie znati gde su se zavukli, ta
sve vi5e sturdniauao i postajao klizav' :r ojica.
stvarl - poku5avao je
- Fuj I Prosto te zatrpavi,-ta je red o U jednom trenu posrnuh; kao da su mi - reklo bi
aa nam saop5ti gotpodin Hnw koji' kada .e danas - podmetnuli nogii. Bilo mi je to prvi put da
rl"Zu go"otu, tilku-du nije bj9 posebno nadaren' - :adnem, nisam ni znao kako izgleda to ,,pasti", ali je
p^0"S, p-aOaS, i proguta tei Puj ! -.pljuvao je-
^- --rS uvek sve bilo mekano te se nisam ugruvao.
N;;;a j. uiju ti"otda: da se kroz maglinu' sada' - Ne-
Moja majka' s in- :oj da tabana5 ovde - rede jedan glasl- Qfwfq, ne
utotit o se ire pazi, moglo propasti' j11o Zelim. To je bio glas moje sestre G'd(w)n.
prva koja
t*[i"* t""istvenim iraji<ama, jeste
be5e
Ii svi na broju? Gde - Za*o? Sta ima tu?
rit"",tf.. Te povika: - Deco:
- Napravila sam neke stvari od nedega... - rede.
ste?
rani- Dosta dugo mi je trebalo da shvatim, napifavajuii, da
Bili smo, istina, pomaio rastresenl'i. i1 dok smo -e moja sestra, premeiudi po tom nedem Sto je lidilo
jr-' ;#;;"k";;;';"
"--- -
-
", pazili da
nravilll
,,hiirn sada *::i9:1,'"P::Y;
ne pogubimo,
se na to uoo5te nismo
uo1
:ia blato, podigla jedno brdaice iski6eno vr5cima,
no -'brubima i kupolama.
mislili.
2',7
26

- Ali Sta si to napravila?
G'd(w)n ie uvek davala odgovore bez giave i re-
pa: - Ne5to Sto je spolja, a ono unutra mu je unutra'
Cin. cin cin...
Nastavih da hodam lomataju6i se. Naleteh dak i na
neizbeZnog gospodina Hnwa, koji je ponovo zavr5io
u kondenzovanoj materiji, naglavadke. - Ali pobogu,
gospodine Hnw! Da li je moguie da niste u stanju da
se odrZite na nogama? - i opet sam morao da mu po-
maZem da se uspentra. ovoga puta gurajuii ga odoz-
do, jer sam i sim bio skroz zatrPan.
Gospodin Hnw, ka5ljucajuii, Smrduii i kijajuii (u
to doba vladao je neduveni mraz), izbi na povr5inu
upravo tamo gde je sedela baka Bb'b. Baka polete u
vazduh i istog dasa se razneZi: - Unudiiil Vratili su se
unudiiil
je gospodin Hnwl - Na-
- Ma ne, mama, vidite, to
stade op5ta zbrka.
- A unudiii?
- Ovde sul - uzviknuh - a tu je i krofnal
Blizanci mora da su vei odavno napravili neku vr-
stu tajnog skloni5ta, u testu magline, i zapravo su oni
bili ti koji su tamo dole sakrili krofnu, da bi se s njom
igrali. Sve dok je materija bila tedna mogli su, lebde-
ii slobodno u njoj, da pomoiu krofne izvode dak i
salto mortale, ali sada su se naili zatodeni u nekoj vr-
sti penu5avog kajmaka: krofna je postala gn3ecava. a
sve oko njih podeloje da se zgu5njava.
- Uhvatite se za krofnul - poku5ah da im objasnim
- da bih mogao da vas izvudem, glupani! - Vukao
sam, vukao, i napokon, pre nego Sto i primeti5e, ve6
su se valjuSkali po povriini kojuje sada prekrivao ne-
kakav skoreni sloj nalik belancetu. Krofna, medutim,
dim je izronila istog trena se raspala. Tek da se zna
kakva su se sve duda de5avala tih dana; pa sad ti to
objasni baki Bb'b.
28
Upravo tada, kao da nisu mogli odabrati pogodni-
trenutak, rodaci se polako digo5e rekav5i: - Eh, r.ec
1i
je kasno, ko zna
Sta rade na5a deca, malo se vei bri-
nemo, drago nam je Sto smo vas videli, ali biie ipak
bolje da sada krenemo.
Ne moZe se reii da nisu bili u pravu: naorotiv. bi-
io je krajnje vreme da se zabrinui odjure kuii; ali ti
rodaci, moZda zato 5to su stanovali u bestragiji, bili
su uvek pomalo spetljani. Sasvim je verovatno da su
sr e dotle sedeli kao na iglama a nisu se usudivali da
kaZu.
Moj otac tada rede: - Ako hoiete da idete ja ne6u
Ja vas zadtl,avam; ali dobro razmislite da li ie moZda
rolje da sadekate da se situacija malo razbistii. jer ka-
ko sada stvari stoje sasvim je neizvesno Sta vam se
sve moZe sruditi na glavu -. Sve u svemu, veoma raz-
:onte redi.
A oni ie na to: - Ne, ne, hvala na brizi, baS smo se
-epo napridali, ali sada viSe neiemo da vam smetamo
- i ostale slidne besmislice. Istini za volju, ni nama
:rje ba5 sve bilo jasno, ali oni su bili pravi pravcati to-
:ovi.
Tadnije redeno bilo ih je troje:jedna tetka i dvoji-
:a teda, svo troje duguljasti i gotovo identidni; nikada
:rismo bili sigurni ko je bio diji muZ ili brat, niti u ko-
-3m su tadno srodstvu bili sa nama: u to doba mnoge
su stvari ostajale maglovite.
I podeSe da odlazejedan pojedan, ti rodaci, svako
-l razliditom pravcu, put crnog neba, i svaki das, Zele-
:i valjda da odrZe kontakt, ogla5avali su se: - O! O! -
Uvek su takvi bili: sasvim dezorsanizovani.
Tek Sto su otiSli a ono njihovo: - O! O! - ve6 je
Jopiralo ? velike udaljenosti, iako nisu mogli daleko
.-rdmaii. Cak su se duli i neki njihovi uzvici koje ni-
smo ba5 najbolje razumeli: - Gle, ovde je prainsr. -
Gle, ovde nema putal - Sto onda ne dodei ovamo? -
A gde si ti? - Ma preskodil - A Sta da preskodiry, pa-
mJtnjakoviiu! - Gle, ovuda se ide natragl - Sve u
svemu ni5ta nam nije bilo jasno, osim da su se izme-
du nas i tih rodaka u ovom dasu otvarale bezmerne
daliine.
Inajzadtetka, kojaje poslednja krenula, izrede ne-
Sto smisleno: - A ja sada ostadoh sama na vrhu ove
ovde stvari koja se odvojila...
A glasovi dvojice teda, vei se gubeii u daljini, po-
navljali su: - Glupado... Glupado." Glupado...
Zurili smo u taj mrak iz kojeg su dopirali glasovi,
kad se iznenada dogodi promena: jedina velika pro-
mena kojoj sam imao dast da prisustvujem i u porede-
nju s kojom je sve ostalo niStavno' Dakle: to neSto Sto
iapo& na ttorizontu, ta vibracija koja nije lidila na
one koje smo u to doba nazivali zvukovima, niti na
one kojima je odgovarao rzraz,,naptpava sel", niti na
bilo koje druge; neka vrsta vrenja. nesumnjivo veoma
dalekog, ali koje je u isto vreme i pribliZavalo ono Sto
ie bilo Llizu: dakle: u iednom trenu ditav taj mrak bio
je mrak u poredenju sa nedim drugiry. Sto nije bio
-rruk,
a to b;e5e sveilost. eim su se stekli uslovi za te-
meljniju analizu, ispostavilo se da postoje: kao prvo,
ono tamno nebo, svakida5nje, koje je, medutim, pola-
ko prestajalo da bude takvo; kao drugo, ona povr5ina
na kojoj imo stajali, sva dZombasta i skorena, preq-
uena nekakuim bljuzgavim ledom, da ti muka pripad-
ne, koji se topio neverovatnom brzinom, budu6i da je
tempeiatura iz petnih Zila rasla; i, kao tre6e, ono Sto
6emo kasnij e nazvatr izvorom svetlosti, to jest, jedna
masa koja je podinjala da se Zari, razdvojena od nas
nepreglednlrn-praznim prostorom, i koja je, izgleda'
isprobavala sve boje, jednu po jednq, treperavo se
pielivajuii. A onda jo5: tamo, usred neba, izmedu nas
i te uZarene mase, ona svetlucava i neZna ostrvca ko-
ja su lebdela u tom prostoru sa sve na5im rodacima i
drugim narodom pretvorenim u daleke senke koje su
ispuitale neke zvuke nalik cidanju.
Dakle, dogodilo se ono glavno: srce magline, zgr-
dir'Si se, stvorilo je toplotu i svetlost, te smo sada ima-
li Sunce. Sve ostalo se okretalo oko njega, razdvoji-
r'5i se u nekoliko gromada, Merkur, Venera, Zemlja,I
one ostale, tamo u daljini, dakle, sve ono Sto se tu za-
teklo. A povrh svega, zavladalaje nesnosna vruiina.
A mi, Sirom otvorenih usta, propinju6i se na prste,
osim gospodina Hnwa koji je iz opreznosti ostao de-
n'orono5ke. A moja baka: umire od smeha. Rekao
sam ja: baka Bb'b je pripadala epohi difuzne svetlo-
sti, i tokom ditavog ovog mradnog doba neprekidno
se pona5ala kao da ie se svakoga dasa sve vratiti na
staro. Sada joj se dinilo da je do5lo njenih pet minuta;
isprva je ielela da deluje nezainteresovano, kao neko
ko nije nimalo iznenaden razvojem dogadaja; a onda,
budu6i da nismo obradali paZnju na nju, podelaje da
se smeje i da nas proziva: - Glupaci... Glupanderi...
To baS nije bilo sasvim fer; pogotovu Sto je pa-
mienje nije vi5e tako dobro sluZilo. Moj otac, iako ni
on sam nije bog zna(ta shvatio, oprezno joj rede: -
\{ama, znam Sta ho6ete da kaZete, ali biie da je ovo,
zaista, ne5to sasvim drugo... - I pokazujuii na tlo: -
Gledajte dole! - uzviknu.
Spustismo pogled. ZemLja na kojoj smo stajali joS
ur.ek je bila nalik Zelatinoznoj masi, prozirna, medu-
tim, svakim dasom postajala je sve dvr56a i zagasiti-
ja, podev5i od centra gde se zgu5njavalo naSto nalik
na Zumance; ali na5i pogledi su joS uvek uspevali da
prodru kroz nju, buduii da je bila obasjana ovim
prvim Suncem. A u sredi5tu te prozirne lopte ugleda-
smo jednu senku koja kao da je plivala ili pak lebde-
Ia. Na5a majka tada rede:
- K6eri moia!
 Svi prepoznadosmo G'd(w)n: uplaSena tom Sun- hu naSi rodaci, okretale su se zaZarene kugle koie su
devom buktinjom, onako otudena kakva je bila, pro- zr sobom vukle dugadke tirkizne i zlatne brade. popur
pala V,roz Zemljino telo koje se zguSnjavalo, te je
je repova komete.
sada pokuSavala da kroz utrobu planete sebi prokopa Ponovo zavlada mrak. Vei smo mislili da se sve
put, i lidila je na zlatnu ili srebrnu leptiricu, svaki put lno Sto je trebalo da se dogodi ved dogodilo, i - Sa-
kada bi pro5la kroz osvetljene i prozirne zone, ili je Ja je zaista kraj - rede baka - verujte nama stanjima.
pak nestajala u mradnim predelima koji su se svakim - \Iedutim, Zemlja je samo obrnula jedan od onih
dasom sve vi5e Sirili. .r ojih krugova. Bila je to noi. Sve je tek podinjalo.
- G'd(w)n! G'd(w)n! - vikali smo i bacali se na
zemlju poku5avajuii da i mi u njoj izdubimo neki
prolaz, kako bi do nje doprli. Ali Zemljina povrSina je
sve vi5e lidila na kakvu Supljikavu koru, te moj brat
Rwzfs koji je uspeo da u jedan procep uvude glavu
zamalo ne ostade pridavljen.
Potom nam nestade sa vidika: ditav sredi5nji deo
planete bio se potpuno udvrstio. Moja sestra je ostala
iamo unutra i otada ni5ta nisam duo o njoj, da li je
ostala zarobljena u dubini ili je naila spas na drugoj
strani, sve dok je nisam sreo, mnogo kasnije, u Kan-
beri, 1912. godine, udatu za izvesnog Salivena, pen-
zionisanog Leleznidara, toliko promenjenu da sam je
jedva prepoznao.
Digosmo se. Gospodin Hnw i baka su stajali is-
pred nas, pladuii, obavijeni plavim i zlatnim plame-
novima.
- Rwzfsl Za5to si zapaho baku? - pode ve6 da gr-
di naS otac, ali okrenuv5i se prema mom bratu vide da
i uz njega liZu plamenovi. I sam moj otac, moja maj-
ka, a takode i ja, svi smo bili u plamenu. To jest: ne
baS u plamenu, bili smo kao uronjeni u kakvu iskrida-
vu Sumu, plamidci su se dizali visoko iznad povr5ine
planete, vazduh je uZareno titrao i mi smo kroz njega
irdali, i lebdeli smo, i leteli, obuzeti nekom sasvim
novom razdragano56u.
Sundevi zraci su spaljivali omotade planeta, nadi-
njene od helijuma i vodonika: na nebu, tamo gde be-

JL
 ZNAK U KOSMOSU
Suncu, smeitenom u spoliainjoi zoni Mleinog puta,
potrebno je pribliino 200 miliona godina da obide oko
srediita Galaksiie.
Tadno, toliko je vremena potrebno, ni minut manje
- reie QJwfq - ja sam onomad u prolazu ucrtao znak
u jednoj tadki kosmosa, upravo zato da bih mogao da
ga nadem dvesta miliona godina kasnije, kada bude-
mo tuda pro5li u sledeiem krugu. Kakav znak? To je
te5ko objasniti jer kada se kaZe znak vi odmah pomi-
slite na ne5to Sto se razlikuje od nedeg drugog, a tada,
medutim, nije bilo nidega Sto bi se moglo razlikovati
od bilo dega; vi odmah pomislite na znak koji je ucr-
tan nekom alatkom ili pak rukama, i dok se alatke ili
ruke potom sklanjaju znak ostaje, ali u to doba alatke
jo5 nisu postojale, a nisu ni ruke, ni zubi, niti nosevi,
niti sve one stvari Sto su se kasnije pojavile, i to mno-
go mnogo kasnije. A kada je u pitanju oblik znaka, vi
6ete nesumnjivo re6i da ni to nije problem jer, koji
god oblik da ima, jedan znak ie uvek biti znak, to jest,
biie razlidit ili pak isti kao drugi znakovi: opet ste
brzopleti, jer ja u to doba nisam imao primere na ko-
je bih mogao da se ugledam, te vam ne mogu re6i da
li sam ga nadinio slidnim ili razliditim, nisu postojale
stvari koje bi se mogle opona5ati, a za liniju, bilo pra-
vu ili krivu, jo5 uvek niko nije bio duo, a takode ni za
.A
tadku, niti za ispupdenje ili udubljenje. Imao sam na-
meru da ucrtam znak, to da, zapravo, imao sam name-
ru da proizvedem za znak bilo Sta Sto mi padne na pa-
met da ucrtam, te bududi da sam, upravo u toj tadki
prostora a ne u nekoj drugoj, ucrtao ne5to namerava-
ju6i da ucrtam znak, ispostavilo se da sam taj znakza-
ista i ucrtao.
Kako bilo, s obzirom da je to bio prvi znak ucrtan
u kosmosu, ili barem u opsegu Mlednog puta, moram
reii da je sasvim dobro ispao. Vidljiv? Naravno, ba5
ste pametni, a ko je uop5te u to doba imao odi da bi
,ea mogao videti? NiSta do tada nije bilo videno ni od
dega, u to moZete biti sasvim sigurni. A da je bez dalj-
njeg bio prepoznatljiv, to da: zato Sto su sve ostale
tadke u prostoru bile iste i neprepoznatljive, dok je
pak ova sadrZala znak.
I tako, poSto su planete nastavile da kruZe, a i Sun-
dev sistem takode, ubrzo sam znak ostavio za sobom,
u daljini nepreglednog prostora. I ved sam goreo od
nestrpljenja da ga ponovo sretnem, i razmiSljao sam
da li iu ga prepoznati i koliko iu mu se obradovati, u
toj bezlidnoj ravnici, kada se nakon sto hiljada svetlo-
snih godina, tokom kojih neiu nabasati ni na Sta pre-
poznatljivo, nakon nekoliko stotina vekova, nekoliko
hiljada milenijuma, ponovo budem obreo ovde i, gle
duda, spazio njega, na onom istom mestu, onakvog
kakvog sam ga i ostavio, golog i bosog, ali sa onim -
kaZimo - jedinstvenim pedatom koji sam mu utisnuo.
Lagano se Mledni put okretao oko sebe, sa svojim
pla5tom od sazveZda i planeta i oblaka, a sa svim tim
i Sunce, pri samom obodu. U toj velikoj vrte5ki samo
je znak bio nepomidan, u nekoj tamo tadki, skrajnut
od bilo koje orbite (da bih ga ucrtao, morao sam ma-
Io da se nagnem preko ivice Galaksije, kako bih ga
za5titio i spredio da ga kruZenje svih tih svetova za-
hvati), u nekoj tamo tadki koja vi5e nije bila neka, bu-
?5
duii da je bila jedina tadkaza koju se sa sigurnoSiu
moglo reii da je bila tu gde je bila, i spram koje su se
sada mogle odrediti i druge tadke.
Mislio sam na njega i danju i no6u; Stavi5e, nisam
ni o dem drugom mislio; ili pak, bio je to prvi put da
sam imao o demu da mislim; ili joS bolje, o nedemu
uopite misliti nikada do tada nije bilo mogu6e, prvo
zato Sto je nedostajalo ono o demu bi se mislilo,
go Sto nisu postojali znakovi pomoiu kojih bi se mo-
glo misliti, ali bududi da je sada postojao znak, to je
omoguiavalo da onaj koji misli, misli na znak, zapra-
vo na onaj tamo znak, u smislu da je taj znak bio stvar
o kojoj se moglo misliti a takode i znak onoga o de-
mu se mislilo to jest sebe samog.
Dakle, stvari su stajale ovako: znak je sluZio da
oznadi jednu tadku, ali je istovremeno oznadavao da
tu postoji neki znak, Stoje bilojoS vaZnijejerje tada-
ka bilo mnogo dok je znak bio samo taj jedan, a isto-
vremeno, taj znak je bio i moj znak, znak mene, bu-
duii da je bio jedini znak koji sam ikada ucrtao i da
sam ja bio jedini koji je ikada ucrtao ikakav znak. Bio
je kao ime, ime te tadke, a takode i moje ime kojim
sam oznadio tu tadku, zapravo, bilo je to jedino raspo-
loZivo ime za sve ono sto je pretendovalo na ime.
Putujuii obodom Galaksije na5 svet je plovio s
one strane bezmerno dalekih prostora, a znakje bio
tamo gde sam ga ostavio da oznadava onu tadku, a
istovremeno je oznadavao i mene, nosio sam ga u se-
bi, proZimao me je, potpuno me posedovao, ispreda-
vao se izmedu mene i svega onoga sa dim sam mogao
da stupim u odnos. Dok sam dekao da ga ponovo sret-
nem, mogao sam da poku5am da iz njega izvedem ne-
ke druge znakove i kombinacije znakova, serije jed-
nakih znakova i kontrapozicije razliditih znakova. Ali
proSlo je desetine i desetine hiljada milenijuma od
trenutka kada sam ga ucrtao (zapravo: od onih neko-
iko sekundi kada sam ga ugradio u trajno kletanje
\Ilednog puta) i ba5 sada kada sam imao potrebu da
ia se prisetim do najsitnijih detalja (i najmanja nesi-
Surnost vezana za njegov izgled dovodilaje u pitanje
:r entualne razlike u odnosu na druge moguie znako-
'' e I shvatih da, uprkos tome 5to sam ga pamtio u naj-
rrubljim crtama, 5to sam se seiao njegovih glavnih
a dru- rarakteristika, neSto mi je ipak izmicalo, jednom re-
-'1u. kad god bih poku5ao da ga raSdlanim na sastavne
i:love nisam nikako mogao da se prisetim da ti je od-
ros izmedu jednog i drugog dela bio ovakav ili ona-
\r\'. Morao mi je biti pred odima kako bih ga prouda-
'.
ao. uporedivao, ali on je, nasuprot, bio daleko, joS
:r ek nisam znao koliko daleko, jer sam ga upravo za-
:.'r i ucrtao da bih saznao koliko mi je vremena potreb-
:.o da ga ponovo sretnem, i sve dok ga ponovo ne
>retnem neiu to saznati. Sada mi, medutim, nije viSe
:r1o toliko vaZno zaSto sam ga ucrtao vei kakvim sam
:e nadinio, te sam podeo da poteZem raznoraznepret-
:ostavke i da gradim teorije po kojima jedan odrede-
:r znak mora da postoji na jedan odredeni nadin, ili
.im metodom eliminacije poku5avao da odbacim sve
: Dove manje verovatnih znakova kako bih doSao do
rrog pravog, ali svi ti zamiSljeni znakovi nezadrlivo
.'.r dileli jer nije bilo onog pruog znaka sa kojim sam
:rosao da ih uporedim. U tom upinjanju (dok se Ga-
.Jis4a i dalje besano valju5kala po svojoj postelji od
:reke praznine, kao dajuje spopao svrab od svih tih
)\ etova i atoma koji su se Zarili i isijavali zrake) shva-
::h da mi je sada vei i5dilelo i ono maglovito seianje
:a moj znak, i uspevao sam jedino da zamislim fra-
:mente znakova koji su se preklapali, tojest znakove
rnutar znaka, a svaka promena tih znakova unutar
znaka dinila je da znak postane neki sasvim drugi
z:rak, ukratko redeno, sasvim sam zaboravio kako ie
-zsledao moj znak i nije bilo Sanse da se toga setim.
JI
 Da li sam pao u odaj? Ne, zaboravnost je bila ne-
prijatna, ali ne i nepopravljiva. Kako god, znao sam
da me moj znak tamo deka i da nikud ne6e pobeii.
Sti6i iu do tog mesta, ponovo iu se s njim sresti i mo-
iu iu da nastavim tok svojih misli. Odoka gledano,
morali smo vei preii polovinu naie galaktidke revo-
lucije: trebalo je imati samo malo strpljenja, druga
oolovina nekako uvek brZe prode. Sada nisam smeo
ba mislim ni na Sta drugo oiim na iinjenicu da znak
postoji i da iu ga ponovo sresti.
Dan za danom, ve6 sam morao biti blizu. Cepteo
sam od nestrpljenja jer sam svakog dasa mogao nale-
teti na znak. Jel' ovde, ne, joi malo, brojaiu do sto...
A ako ga vi5e nema? Ako sam ga vei proSao? Ni5ta.
Moj znak je ostao ko zna gde, iza mene, sasvim zaba-
den u odnosu na orbitu naSeg sistema. Praveii prora-
dune smetnuo sam s uma oscilacije koje su. posebno
u to doba, uticale na gravitacione sile nebeskih tela
nagoneii ih da iscrtavaju nepravilne i reckave orbite
poput cvetova dalije. Upinjao sam se nekoliko stotina
milenijuma da obnovim svoju radunicu: pokaza se da
naSa putanja ne dodiruje tu tadku svake galaktidke go-
dine vei svake treie, to jest svakih Sesto miliona Sun-
devih godina. A ko je dekao dvesta miliona godina
moZe da sadeka i Sesto; i ja sadekah; put je bio dug ali
nisam morao da idem pe5ice; na hrbatu Galaksije jez-
dio sam kroz svetlosne godine, po planetarnim i zvez-
danim orbitama, kao u sedlu konja pod dijim kopita-
ma sevaju varnice; moj je zanos svakim trenom sve
vi5e rastao: dinilo mi se da se bliZi das kada iu osvo-
jiti ono jedino 5to mi je bilo vaZno: znak i carstvo i
ime...
Obidoh drugi krug, zarim tre(i. Stigoh. Iz grla mi
se ote krik. U jednoj tadki koja je bezuslovno morala
biti ona tadka, umesto mog znaka nalazila se jedna
bezoblidna Zvrljotina, jedna kosmidka oderotina, ra-
38
::apljena i iskrzana. Sve sam izgubio: i znak, i tadku,
. -.no 5to je dinilo da ja - pripadajuii tom znaku u toj
:.:kr - budem ja. Kosmos, bez znaka, ponovo be5e
::mo ambis bez podetka i kraja, ispunjen prazninom,
, jr ratan, u kojem se sve - ukljudujuii i mene
- gubi-
, - r I neka se niko ne usudi da mi kaZe da su, kada je
-:: o oznadavanju jedne tadke, moj znak i potez ko-
.-:r Je on bio pre5kraban vr5ili isti posao: taj potez je
:- r neeacija znaka, dakle nije oznadavao, to jest nije
, :Zio da razludi jednu tadku od onih prethodnih ili
: -:onjih tadaka.)
Obuze me nespokoj te sam se mnoge svetlosne go-
--:3 \'ucarao kao bez svesti. Kada najzad digoh po-
: :i tu meduvremenu se u naSem svetu poiavio vid.
'-=
::cma tome i Zivot). kada digoh pogled ugledah ra-
=.- ono Sto nisam ni sanjao da 6u videti. Ugledah ga,
- -i. ali ne onaj, vei neki slidan njemu, znak koji je
-,=: sumnje bio kopija mog znaka, iako se vei na prvi
- : :d videlo da to nije moj znak, buduii zdepast i
-:r:rapan i smesno pretenciozan, jedna rdava imita-
- ,_ : ,rnogo Sto sam ja Leleo da oznadim onim znakom
-.. - sam neizrecivu distotu tek sada - usled tog kon-
...1o- sa mnom? Ni5ta mi pametno nije padalo na
-:::i. uspeo da prizovem u seianje. Ko se to tako
-:-:.:t. Napokon, jedan milenijumski lanac indukcija
:, :ie me do reSenja: u jednom planetarnom sistemu
--,: r3 _ealaktidka revolucija prethodila naSoj, obita-
:- r: izvesni Kgwgk (ime se saznalo naknadno. u
. :::snijoj epohi imena), inadZijski tip, izjedan zavi-
.:-. ioji je u jednom od svojih vandalskih nastupa
::=ivabao moj znak a potom je s neukusnom izve-
.:::roiiu poku5ao da ucrta ovaj drugi.
3:1o je jasno da taj znak nije ni5ta oznadavao osim
,..-:.i skovu nameru da opona5a moj znak, te o nekom
-:'-::divanju nije moglo biti ni govora. Ali u tom tre-
----:.'r. Zelja da ne priznam poraz bila je jada od sve-

ga: odmah poZurih da ucrtam novi znak u kosmosu,
jedan pravi znak koji ie naterati K3wgka da pukne od
zavisti. Pro5lo je bezmalo Sesto miliona godina otka-
ko nisam poku5ao da ucrtam nijedan znak: napregnuh
sve snage. Ali sada su stvari drugadije stajale jer je
svet, kao 5to sam vam ve6 nagovestio, polako podi-
njao da dobija konture, teje svaka stvar podela da se
zaodeva nekim oblikom, a verovalo se da tadaSnji
oblici imaju pred sobom blistavu budu6nost (Sto me-
dutim nije bilo tadno: uzmite, na primer - da pome-
nem jednu relativno skora5nju pojavu - dinosauruse),
dakle, u tom mom novom znaku bio je primetan uti-
caj tada5njeg poimanja stvari, nazovimo to stilom, taj
poseban nadin na koji je svaka stvar imala zadatak da
postoji na izvestan nadin. Moram reii da sam njime
bio vi5e nego zadovoljan, nisam vi5e Zalio za onim
preSkrabanim znakom, jer mi se ovaj dinio neupore-
divo lepiim.
Ali vei u toku te iste galaktidke godine podesmo
da shvatamo da su do tog trenutka oblici na5ega sve-
ta bili privremeni i da ie se, jedan po jedan, postepe-
no menjati. I s tim saznanjem pojavi se i netrpeljivost
prema tim starim formama, do te mere da nismo mo-
gli da podnesemo ni seianje na njih. A mene pode da
mori jedna misao: ostavio sam onaj znak u kosmosu,
onaj znak koji mi je izgledao tako lep i originalan i u
skladu sa svojom namenom, a koji mi se u se6anju sa-
da ukazivao kao neumesno pretenciozan, kao znak
jednog nadasve zastarelog nadina poimanja znakova i
mog slepog poverenja u jedan poredak stvari od ko-
jeg je trebalo na vreme da se distanciram. Ukratko re-
deno, stideo sam se tog znaka mimo kojeg ie vekovi-
ma jezditi svetovi i koji ie rzvrgavati ruglu i sebe i
mene i naS provizorni nadin poimanja. Kad god bih
ga se setio (a stalno sam ga se seiao) oblilo bi me
crvenilo koje bi trajalo i po nekoliko geolodkih era:
40
'.*.ro bi sakrio svoj stid propadao sam u kratere vul_
:.;r.r. rruien kajanjem zabijao zube u ,eledere ito su
:::iirir ali kontinente. progonila me je misao da ie
l:',r ek. prethodeii me u kruZeniu oko Mlednoe puta.
:::ti znak pre nego Sto uspem da ga izbriie-f du i.
:.:. poSto je bio nitkov, ismejati i, u Zelji da mi napa_
,.. - sti. naSkrabati bezbroj neumesnih karikatura mog
--:ka u svakom io5ku cirkumgalaktidke sfere.
\Iedutim, ovoga puta mi je-komplikovani astrolo-
.r* Jasovnik bio naklonjen. Kgwgliovo saveZde nije
::,.ilo pored znaka, dok se nai Sundev sistem obreo
-':1o upravo na kraju prvog
kruga, i to tako biizu da
):11 uspeo u potpunosti da ga izbrisem.
Dakle, u ovom trenutku nije bilo nijednog mog
::eka u kosmosu. Mogao sam da ucrtam neki-drueil
.': sada sam vei znao da znakovi pored ostalog svl_
:,-:e i o onome ko ih je ucrtao, i da u toku jedie ga_
-.,,tidke godine ukusi i ideje mogu sto puta da ," pio_
:.--:re, i da nadin doZivljavanja onoga Sto je nastalo
::: zavisi od onoga ito dolazi posle, jednbm redjJU,
--hoi
::tbo;avao
--"*"-l sam se da 6e mi ono Sto sada smatram
::isjsnim znakom kroz dvesta ili trista godina biti
- i\ ratno. Medutim, dok sam ga oplakivao-. onaj prvi
::ak. koji je Kgwgk tako vandalski uni5tio, posiub
i"
-:lun na proticanje vremena, poput nedega sto ie ro_
:3ro pre podetka svakog -blilia i Sto je moralo u sebi
:-,1srti ono ne5to Sto ie nadZiveti sve oblike, to
iest di_
..-enicu da je znak i niita drugo.
Da ucrtavam znakove koji ne bi bili taj znak, nije
:: r'iSe zanimalo; a tog znaka se vei milijardama go_
:lna nisam sedao. I tako, ne mogav5i da ucrtavam
:rave znakove ali ipak Leleli da na neki nadin pako_
-.:im Kgwgku, podeh da ostavljam laZne znakove u
-iosmosu, zteze, tadke, fleke, Zvrljotine koje su samo
-<od neznalice poput Kgwgka mogie proii kao znako_
',i. Pa ipak, on ih je uporno uni5tavao (u ita
bih se
41
uverio tokom narednih krugova), s takvim Zarom da
nisam mogao da se nadudim odakle mu toliko energi-
je. (Ja sam sada te laZne znakove naprosto sejao po
kosmosu, kako bih video dokle seZe njegova glupost.)
I tako, posmatraju6i te Skabotine kojima su moji
znakovi bivali poniSteni, krug za krugom (galaktidke
revolucije su mi ve6 lidile na lenju i dosadnu plovid-
bu, bez cilja i i5dekivanja), shvatih slede6e: protica-
njem galaktidkih godina te Skrabotine su sve vi5e ble-
dele, a ispod njih se pomaljalo ono Sto sam ja ucrtao
u toj tadki, moj - kao 5to rekoh - laZni znak. To otkri-
6e me uop5te nije sneveselilo, naprotiv, probudilo je
u meni novu nadu. Ako su Kgwgkove Skrabotine ne-
stajale, onda je i ona prva kojom je preZvrljao moj
znak, tamo u onoj tadki, morala vee, izbledeti, a moj
je znak ve6 odavno morao povratiti svoj nekada5nji
izgled!
To i5dekivanje unese napetost u moje dane. Galak-
sija se okretala kao kajgana u uZarenom tiganju, bila
je istovremeno i vreli tiganj i zIa(ana kajgana; a ja
sam zajedno s njom goreo od nestrpljenja.
Ali, kako su galaktidke godine proticale, kosmos
vi5e nije bio ono jednolidno prostranstvo, pusto i do-
sadno. Ideja da se znakovima obeleZe tadke kuda se
prolazilo, kako smo to dinili ja i Kgwgk, javila se
mnogima, razasutim po milijardama planeta drugih
sundevih sistema, i svaki das bih nabasao na to ne5to,
ili na par, ili dak na tuce, bile su to jednostavne dvo-
dimenzionalne vijugave linije, ili pak stamene pojave
u tri dimenzije (na primer poliedri), ili dak neke stva-
ri napravljene s puno paLnje, u detiri dimenzije i svim
onim 5to uz to ide. Kako bilo, napokon sam stigao do
tadke u kojoj je bio moj znak, L tu sam zatekao pet
znakova, na istom tom mestu. Ali svoj nisam umeo da
prepoznam. To je, ne ovo je, ma hajde, ovaj deluje su-
vi5e moderno, mada me ne bi zadudilo i da ie naista-
42
riji. ovde ne prepoznajem svoju ruku, ma gde bi me-
ni palo na pamet da tako neSto napravim... A Galaksi-
ja je u meduvremenu jurila kosmosom i za sobom se-
jala stare i nove znakove a ja svoj nisam mogao da
nadem.
Ne6u preterati ako vam kaZem da su naredne gala-
ktidke godine bile najgore koje sam ikada proZiveo.
\astavio sam da tragam, a u kosmosu su se znakovi
somilali, u svim svetovima ko god je imao Sansu nije
propu5tao da na neki nadin ostavi svoj trag u kosmo-
su. a i na5 svet takode, kud god bih pogledao, bio je
svakim danom sve zatrpaniji, tako da se dinilo da se
svet i kosmos jedan u drugom ogledaju, i jedan i dru-
ei gusto nadidkani hijeroglifima i ideogramima od
kojih je svaki istovremeno mogao i biti i ne biti znak:
krednjadka naslaga na bazaltu, vetrom podignuta kre-
sta na nanosu peska u pustinji, poloZaj okaca na pa-
'rnovom perju (malo-pomalo Zivot medu znakovima
doprineo je da se pod znakove podvedu i onih milion
stvari koje su ranije samo postojale ne oznadavajudi
:ri5ta drugo do sopstveno postojanje, pretvorio ih je u
znakove njih samih i pridruZio serijama znakova ko-
_'e su ucrtavali oni koji su imali svesnu nameru da ucr-
:a.;u znak), plameni jezici naspram Skriljaste stene, de-
rLnsto dvadeset sedmi Lleb - pomalo kos - useden u
\encu na zabatu nekog n^*uzoleja, sekvenca linija na
i'ideu u toku magnetne oluje (serije znakova su se
lmnoZavale serijama znakova koji oznadavaju zna-
kove, znakove ponovljene bezbroj puta stalno iste i
uvek na neki nadin razlld,itejer se jednom planski na-
,'injenom znaku pripajao znak koji se tu sludajno za-
tekao), lo5e od5tampana noZica slova K koja se u jed-
ltom primerku vedernjih novina sudeljava sa
oresavijenim vi5kom hartije, jedno od osamsto hilja-
.la olju5tenih mesta na zidu premazanom katranom na
rednom od dokova Melburna, krivulja neke statistike,
+J
^a
trag kodenja na asfaltu, jedan hromozom... Svaki das
bih se lecnuo: To jel i nekoliko desaka bih proveo u
ubedenju da sam prona5ao svoj znak, na zemlji ili u
kosmosu bilo je svejedno jer se putem znakova bio
uspostavio izvesni kontinuitet bez jasnih granica.
U univerzumu nisu vi5e postojali sadrZaj i ono 5to
ga sadrZava, vei samo jedno uopSteno mnoStvo nago-
milanih i sraslih znakova koje je obuhvatalo ditavu
zapreminu kosmosa, bilo je to jedno beskrajno Sare-
nilo, gusto, ditava jedna mreZa isprepletanih linija i
kuka i reljefa i useka, univerzum je bio i5kraban u
svim pravcima, po svim dimenzijama. ViSe nije bilo
nadina da se odredi polazna tadka: Galaksija je nasta-
vila da kruZi ali meni vi5e nije polazilo za rukom da
izbrojim njene krugove, svaka tadka mogla je biti ona
podetna, svaki znak pridodat mno5tvu drugih znako-
va mogao je biti onaj moj, ali ni5ta ne bi vredelo i da
sam to otkrio, jer vi5e nije bilo nikakve sumnje da ne-
zavisno od znakova kosmos ne postoji i da verovatno
nikada nije ni postojao.
44
SVE U JEDNOJ TAEKI
Raiunskim radrjama koje je zapoieo Edt'in p. Habt
t koje se odnose na brzinu udaljavanja galaksija, nto-
tute je precizno utvrditi trenutak u kome je iitava rna-
:erija univerzLona bila koncentrisana u sanlo jednoj
:aiki, pre nego ito je poiela da se iiri Lt prostor. Ta
.relikq eksp!ozija" (big bangt od koje je univer:um
'iastao dogodila se po svemu sudeti pre oko I5 ili 20
,,rilijardi goclina.
Naravno da smo svi bili tamo - reie stari ef".fq -
. gde bismo drugde? Nikome joS uvek nije padalo na
:f,met da bi kosmos uopite mogao postojati. A i vre-
:re. takode: sta mislite da bismo s njim i mogli diniti,
) \'remenom, onako skvrdeni kao iniuni?
Rekao sam ,,skvrdeni kao iniuni" tek da uDotre-
rrm neku literarnu sliku: a u stvari, tamo nije bilo
::ostora dak ni da se skvriite. Svaka tadka svakoga
-j nas podudarala se sa svakom tadkom svakog dru-
;rg u jednoj jedinoj tadki koja je bila ra u kojoj smo
::,i sr.'i. Sve u svemu, nismo dak jedno drugom ni
,:retali, osim kada je red o karakteru, jer kada nema
: rr oljno prostora, a medu nogama vam se vrzma ne-
r,r tako antipatidan kao, na primer, gospodin pber
:rer. to onda moZe da bude veoma neprijatno.
Koliko nas je bilo? Eh, to nikada nisam mogao dak
:-- pribiiZno da ustanovim. Ukoliko smo hteli da se
:::brojimo bilo je neophodno da se makar maldice
udaijimo jedno od drugog, a mi smo kao 5to znate svi
prebrvali u toj istoj tadki. Suprotn r od onoga Sto mo-
iete da pomrslite, to nisu bile okolnosti koje podstidu
druZeljubivost; znam, na primer. da se u nekim dru-
gim epohama susedi medusobno poseiuju; medutim
tada, poSto je svako svakom bio sused, nismo jedno
drugom govorili dak ni dobar dan ni laku no6.
Na kraju se svako druZio samo sa veoma uskim
krugom poznanika. Oni kojih se ja seiam bili su pre
svega gospoda Ph(i)Nk, njen prijatelj De XuaeauX,
jedna porodica emigranata, izvesni Z'zuot'i, i gospo-
din Pber Pber koga sam vei pomenuo. Bila je tu dak
i distadica - ,,glavna i odgovorna za odrlavanje", ka-
ko smo je zvali - jedna jedina na ditav univerzum, s
obzirom da je prostor bio skuden. Istini za volju, ni-
5ta po ceo dan nije radila, nije dak ni brisala pra5inu -
u jednu tadku nije moglo da stane ni zrnce praSine - i
provodila je vreme ogovarajuii i jadikuju6i unaoko-
lo.
Ako se uzmu u obzir samo ovi koje sam vam na-
brojao bilo nas je ve6 previSe; tome jo5 treba dodati i
sav onaj krS kojije tu stajao naguran: sav onaj mate-
rijal od kojeg ie kasnije nastati univerzum, tako de-
montiran i nabacan da je naprosto bilo nemogu6e ra-
zlikovati ono Sto ie naknadno postati deo astronomije
(kao maglina Andromeda) od onoga 5to je bilo predo-
dredeno za geografiju (na primer Vozgi) ili za hemi-
ju (kao izvesni izotopi berilijuma). Da zlo bude gore,
stalno smo se saplitali o nameStaj porodice Z'zu, polj-
ske krevete, duSeke, kolevke; trZ'zuovi, ako bi vam
paLnja samo malo popustila, pod izgovorom da su ve-
lika porodica, ponaSali su se kao da su sami na svetu:
hteli su dak i da razapnu uZe preko tadke kako bi
prostrli veS.
Ali ni ostali baS nisu bili
bezgre5ni prema Z'zu-
ovima, podevii od definicije ,,emigranti", zasnovanoj
na pretpostavci da su oni, zarazllku od nas ostalih ko_
ji bili od davnina, dolli mnogo kasniie. Uoo-
smo tu
nije bilo sporno da je to posve n.olnovani predri-
Ste
suda, s obzirom da nije postojalo nijedno p.e niledno
posle niti jedno negde odakle se moglo emigrirati, ali
bilo je onih koji su tvrdili daje pojam,,emigiant,,mo-
gao biti shvaien u distom znadenju, to jest nezavisno
od vremena i prostora.
Sto se mentaliteta tide, kaZimo da ie bio uskosrud.
u to doba, nekako sitnidarski. Krivica sredine u lojoj
smo se formirali. Taj mentalitet se zadrlao negde du-
boko u svakome od nas, pazite Sta vam kaZem: i dan
danas se ponekad ispolji, ako se kojim sludajem dvo-
je od nas sretnu - na autobuskoi stanici. u 6ioskoou.
na nekom medunarodnom kongiesu zubara i podnu
-
da se priseiaju starih vremena. Nakon pozdrava -
katkad neko prepozna mene, katkad sam ja taj koji
prepozna nekoga - odmah kreie zapitkivanje o ovo_
me ili onome (iako se svako se6a samo ponekog od
onihkojih se seiaju drugi). i tako opet izbiju na v-ide-
1o nekada5nje zadevice, surevnjivosli, klevetanja. Sve
dok neko ne pomene gospodu ph(i)Nk - svi raigovo-
ri obavezno tu zavr5avaju - i tada odjednom svJpod-
losti nestaju kao rukom odnesene, a nas istos dasa
preplavi neka blaZena i plemenita ganutost. Gospodu
Ph(i)Nk, jedinu koju nik- od nas niie zaboravio i za
kojom svi patimo. Gde li je sada? Vei odavno sam
prestao da je traZim: gospodu Ph(i)Nk, njene grudi,
rjene bokove, njen narandZasti penjoar, vi5e nikada
re6emo sresti, niti u ovom galaktidkom sistemu niti u
:ilo kojem drugom.
Da se razumemo, ona teorija da ie univerzum, na-
ion Sto je dostigao krajnju razredenost, podeti pono-
'.o da se zgu5njava, i da iemo zato moraii ponovo da
.edimo u gngj istoj tadki kako bismo nakon toga jo5
-:dnom podeli sve iz podetka, nikada
mi nije ziuiala
preterano ubedljivo. Pa ipak, mnogi od nas su ozbilj-
no na to radrrnali, neprekidno su pravili planove za taj
trenutak kada 6e se ponovo tamo zate1i. Proilog me-
seca, udem u kafe, tu, na 6o5ku, j Sta mislite koga vi-
dim? Gospodina Pbera Pbera. - Sta ima novo? Otkud
ti ovde? - Saznajem da ima predstavniStvo za pred-
mete od plastike, u Paviji. Ostao je isti, s onim srebr-
nim zubom i hozentregerima sa cvetnim dezenom. -
Kada se budemo vratili tamo - tiho mi kaZe - treba
dobro da pripazimo da ovoga puta izvesni ne udu
unutra... Jesmo li se razumeli: oni Z'zuovi...
PoZeleh da mu kaZem da sam ga vei duo kako to
isto govori i drugima, koji bi mu na to odgovarali: ,,
razumeli smo se... gospodine Pber Pber."
Kako ne bih i ja duvao u istu tikvu, brZe-bolje upi-
tah:- A gospoda Ph(i)Nk, mislite li da iemo je naii?
- Ah, da... Naravno... - rede on, pocrvenev5i.
Nada da iemo se vratiti u onu tadku nije bila ni5ta
drugo do nada da iemo se ponovo sresti sa gospodom
Ph(i)Nk. (To je bio sludaj i sa mnom koji u tu pridu
uopSte nisam verovao). I u tom kafeu, kao i uvek, po-
desmo da razmenjujemo uspomene na nju, razneZeni,
dak je i moja netrpeljivost prema gospodinu Pberu
Pberu bledela pred naletom tog sedanja.
Velika tajna gospode Ph(i)Nk bila je ta Sto ona ni-
kada nije izazivala ljubomoru medu nama. Niti ogo-
varanja. Da je i5la u krevet sa svojim prijateljem go-
spodinom De XuaeauXom, to je svima bilo poznato.
Ali u jednoj tadki, ako i postoji krevet, on zauzima ce-
lu tadku, dakle nije re( o odlaska u krevet ve( u pre-
bivanju u njemu, jer ko god se nalazi u tadki taj se
automatski nalazi i u krevetu. Prema tome. ona je
istovremeno bila u krevetu i sa svima nama. Da je ko-
jim sludajem bila drugadiia, ko zna kakvi bi se sve
tradevi iz toga izrodili. Sto se pak ogovaranja tide,
prednjadilaje distadica, ali ni ostali nisu bili od raski-
48
da. O Z'zuovinta, za promenu, slulali smo straSne
stvari: otac ierke braia sestre maika tetke. samo ie se-
lala unaokolo podle insinuaiije. Sa gospodo-
Ph(i)Nk je medutim bilo drugadije: sreia koju mi je
ona pruZala bila je istovremeno takva da sam se ja
tadkolik gnezdio u njoj, i takva da sam Stitio nju ta8-
koliku u sebi, bila je to porodna konremplac4a lato
uzmemo u obzir promiskuitet tadkolike konvergenci-
je svih ostalih ka njoj) a istovremeno i nevina (s ob-
zrom na njenu tadkoliku neprobojnost). Sve u sve-
mu, Sta sam viSe mogao da poZelim?
A sve to, koliko je vaZilo za mene, I'aZilo je i za
sve ostale. A ona: sadrZavala ie i bila sadrZana sa is-
tom rado56u, i primala nas je i volela i nastanjivala
si'e podjednako.
Toliko smo se dobro oseiali tako na eomili. toliko
dobro da je naprosto moralo da se dogoli ne5to sen-
zacionalno. BeSe dovoljno da ona u jednom trenu iz-
govori: - Momci, kad bih imala samo malo prostora
tako bih vam rado napravila taljatele! - I u istom tom
;asu svi pomislismo na prostor koji 6e zauzeti njene
cble ruke kreiuii se napred-nazad s oklagijom po te-
.tu. njene grudi koje se nadnose nad gomilicu bra5na
: jaja Sto se preliva preko Siroke daske dok njene ru-
ie mese mese, bele i umazane uliem sve do iZnad la-
iata; pomislismo na prosror kojiie zauzeti bra5no, i
lfio za pravljenje bra5na, i polja za gajenje Lita, i pla-
iine sa kojih se sliva voda i navodnjava polja, i pa-
i^r_1aci za junad koja ie dati meso za sos; na prostor
ioji ie biti potreban da Sunce isija svoje zraki i po-
logne Zitu da sazri; na prostor potreban da se iz obla-
sa zr,ezdanog gasa Sunce zgusne i zaLal.i; na svu onu
solidinu zvezda i galaksija i galaktidkih skupina koje
-<ruZe kroz prostor i koje ie omoguiiti postojanje sva-
i: ealaksije svake magline svakog sunca svake plane-
::. i u tom istom trenu dok smo na njega mislili taj
prostor se nezaustavljivo radao, u istom tom trenu
lo[j. gospoda Ph(i)Nk izgovarah redi: - "'taljatele'
hei. inomcit - tadka koja je sadrZala nju i sve nas po-
deia je zrakasto da se Siri u daljine koje se mere svet-
iotni- godinama i svetlosnim vekovima i svetlosnim
*iti.1*O"u*u milenijuma, te mi zavr5ismo razbacani u
sva detiri ugla univ-erzuma (gospodin Pber Pber dak u
Fuuili;, a oiu t" rasplinu u ne znam koju vrstu svetlo-
sno-ioplotne ona, gospoda Ph(i)Nk, ona ko-
"n"tgije, be5e
ia usrea tog na5e-g-skudenog sveta.sitnidarskog
sposobna zi plemlnit gest: i to prvi. .'Momci, kakve
iu vam taljatele napraviti!", jedan istinski gest sve-
pioZimajude ljubavi, zadevSi u istom trenu pojam
itotto.u, ali i iam prostor, i vreme, i sve.op5tumilijar-
qlqui-
iaciju, i gravitiraju3i univerzum, omogu6iv5i
Oe mitUiOi sunica, i planeta. i Zitnih polja, i
gospg-
A" ifrttlNt, razasutih^po kontinentima planeta, koje
i plemenitim brainja-
mese ivolim uljem umazanim
ui*.utuinu, I niu od tog trena Zauvek izgubljenu' i
nas koji je oplakujemo.
50
SVET BEZ BOJA
Pre nego lto je nastala njena atmosfera i njeni oke-
-';ni. Zemlja je po svoj prilici izgledala kao jedna siva
.opta koja se u svemiru okrete oko svoje ose. Kao ito
:anas izgleda Mesec: tamo gde ne postoji zaitita od
:tlrraljubiiastih zraka koje Sunce isijava, boje bivaju
ittiitene; zbog toga stene na Meseievoj povriini nisu
'i:nobojne kao one na Zemlji, vet su mrtvaiki i jedno-
:irto sive. To ito Zemlja ima iareno lice, treba do zo-
:'.'.ali atmosferi kojafiltrira ovu smrtonosnu
svetlost.
Pomalo monotono - ponrdi Qfwfq - ali umirujuie.
?:evaljivao sam hiljade i hiljade milja, uZasnom brzi-
:rm. i sve je oko mene bilo sivo i uvek samo sivo.
\takvih o5trih kontrasta: disto bela boja, ako je i po-
.::iala, bila je u srediStu Sunca i u nju se nije smelo
:- pogledati; sasvim crna nije bila ni noina tama, s
-:zirom na veliki broj zvezda koje su se uvek jasno
:taznavale. Preda mnom su pucali horizonti na koji-
:-: su sejedva nazirali planinski venci, sivi, izrasli iz
,-'. ih kamenitih ravnica; i mada sam proputovao
::oge kontinente, nikada nisam naiSao ni na jednu
-:.iujer su okeani ijezerai reke leZali ko zna gde is-
:'- : Zemljine povr5ine.
Susreti su u to doba bili veoma retki: bilo nas ie ta-
r- malo! Opstati pod ultraljubidastim zracima nije
: - - rimalo lak poduhvat. Stavi5e, nedostatak atmo-
,:::: oseiao se na razne nadine; uzmite na primer me-
51

teore: plju5tali su sa svih strana jer nije bilo stratoste-
re o koju sada udaraju kao o kakar krov t tu se raspa-
daju na najsitnije komadiie. A onda, ona ti5ina: al'
,*o ," nauitulii Bez vazduha koji vibrira svi smo bi-
li gluvi i nemi. A temperatura? Nije. bilo nidega una-
ok"olo sto br zadri'avalo Sundevu toplotu: noiu smo se
kodili od hladno6e. Na svu sreiu, Zemljinu koru su
iznutra grejali svi oni rastopljeni metali zbijeni u
utrobi ptlun"t"; no6i su bile kratke (kao uostalom i da-
ni: Zemlja se brZe okretala oko sebe);ja sam spavao
u zagrljiju sa jednom veoma toplom stenom; suva
trtaOioea toia me je okruZivala bila je prijatna' Jed-
nom redju, Sto t. k1im" tide, moram da priznam da
meni lidno nije preterano smetala'
Vei vam i-e iisno da je od svih neophodnih stvari
koje su nu. n"dottajalaodsustvo boja bilo najmanji
orobl"rn' dak i da smo znali da postoje, verovatno bi-
je
imo ih uvrstili u suvi5an luksuz. Jedina nevolja bila
u tome Sto smo morali dobro da napregnemo odi uko-
liko smo nekoga ili nesto Zeleli da pronademo jer' s
obrito* da je ive bilo tako jednolidno i bezbojno' ni-
je postojao oUtit toii bi se jasno razlikovao od onoga
Sto 1" Uiio iza ili oko njega. Na
jedvite jade smo raza-
znivali dak i ono Sto s; kretalo: kotrljanje komada
."t"o.u, ili zmijoliko otvaranje seizmidkih provalija'
ili Strcanje komadi6a lave.
Toga dana sam trdao po amfiteatru od poroznih
stena ialik na sunder, ispresecanom lukovima iza
u
ko-
iih su se na horizontu otvarali drugi lukovi: sve sve-
mu, bio je to jedan reljefni pejzai' ukojem su nijanse
konkavnih senki naru5avale jednolidnost njegovog
nepreglednog sivila. I izmedu stubova tih bezbojnih
lukovi videi ne5to nalik na bezbojnu varnicu kako
hitro trdi, nestaje, i ponovo se pojavljuje nedaleko
odatle: dva spojena bljeska koja su iskrsavala a potom
52
raglo nestajala;nisam joi ni slutio Sta je to a ve6 sam
zaljubljeno tr(,ao za Aylinim odima.
Uputih se ka pe5danoj pustinji: hodao sam propa-
Jajuii izmedu dina koje su uvek na neki nadin bile ra-
zlidite a ipak gotovo identidne. U zavisnosti od mesta
odakle se gledalo, njihove kreste su lidile na obrise
:zvaljenih tela. Tamo kao da se uoblidavala ruka savi-
'ena preko neZnih grudi, sa dlanom na kojem podiva
,.braz: a ovde kao da je virilo dedije stopalo s tanu-
irim palcem. Dok sam tako posmatrao sve te mogu-
-'e i nemogu6e oblike, prode dobar minut pre nego Sto
snvatih da se pred mojim odima ne nalazi pe5dani na-
:os ve6 predmet mojih Zudnji.
Lelala je bezbojna, svladana snom, na bezbojnom
::sku. Sedoh pored nje. To je bilo doba - tek sada
zrarn - kada je ultraljubidasta era na naSoj planeti bi-
-, na izdisaju; jedan od nadina postojanja koji se bli-
r:o svome kraju prikazivao se u punom sjaju svoje le-
:,rte. Nikada ni5ta ovako lepo nije trdalo ovom
:-anetom kao ovo biie koje mi je bilo pred odima.
A1,l otvori odi. Ugleda me. Mislim da me nije od-
::.:h razaznala - kao sto se to malopre i meni dogodi-
: - od ostalih delova ovog pe5danog sveta; zatim u
::ri prepoznade ono nepoznato biie koje ju je vija-
: i silno se upla5i. Ali zatim odigledno postade sve-
,:: da smo od iste materije i trepnu stildljivo a u isti
:,=r i veselo, na Sta se meni od srede ote iedan nemi
,,-..1-
- - rA-.
Podesmo da razgovaramo, naravno pokretima.
:sak. Nije pesak - rekoh, pokazuju6i prvo unaokolo
-
-
. :rda na nas dvoje.
Dade mi znak da je razumela.
- Stena. Nije stena - rekoh, tek da bih nastavio da
:-r', rlam tu temu. Bilo je to doba kada nismo raspola-
:' ' r'elikim brojem pojmova: opisati na primer ono
,.: sno bili nas dvoje, ono Sto nam je bilo zajednid-
ko i ono u demu smo se razlikovali nije bio nimalo lak
poduhvat.
- Ja. Ti ne ja - poku5ah da objasnim pokretima'
Sa tim se nije sloZila.
- Da. Ti kao ja, ali ne baS -jeispravih se'
Donekle sam je ubedio, ali i dalje bila sumnjida-
va.
- ti, zajedno, trdi, trdi - pokuSah da kaZem.
Ja,
PrsnuusmehipobeZe.
Trdali smo po obroncima vulkana. Pramenovi
Ayline kose i plameni jez\dci koji su se dizali izkta-
tera preplitali su se u podnevnom sivilu trepere6i is-
tim bledilom.
- Vatra. Kosa - rekoh joj. - Vatra jednako kosa.
einilo se da sam je ubedio.
- NUe li lepo? - upitah.
- Lepo - odgovori.
Sunce j e vei aj uii za sobom bledu-
zalazilo ostavlj
njav trag. Njegovi zraci su pod kosim uglom padali
naiednu stenovitu padinu dinedi da zagasito kamenje
tu i tamo zasvetluca.
- Kamenje tamo nimalo isto. Nije li lepo? - rekoh.
- Ne - odgovori i skrenu Pogled.
- Kamenje tamo, nije li lepo? - bio sam uporan
pokazujuii na svetlucavo sivo kamenje'
- Ne. - Odbijala je da Pogleda.
- Tebi, ja, kamenje tamo! - ponudih joj.
Ne, kamenje ovde! - odgovori Ayl, i zahvati
- :', e ono Sto je pretilo da naru5i ovu savrSenu vizuelnu
pregr5t onog zagasitog. Ali ja sam ve6 bio otrdao.
Vratih se s naramkom svetlucavog kamenja koje
sam sakupio, ali jedva je naterah da ga uzme'
- Lepol - pokuSavao sam da je ubedim'
- Xet - bunila se, ali onda ga pogleda; daleko od
odsjaja sundevih zraka, to kamenje je bilo zagasito
kao i sve drugo; i tek tada rede: - LePol
54
Palaje noi, prva koju nisam proveo u zagrljaju sa
stenom, i moZda mi se baS zbog toga udinila okrutno
i,ratkom. Ako je svetlost svakog trenutka teitla da iz-
bri(e Ayl, da me natera da posumnjam u njeno posto-
ran1e, tama mi je ulivala sigurnost da je ona zista tu.
pored mene.
Ponovo dode dan da u sivo oboji Zemiju; moj po-
gled je lutao ali je nije nalazio.Ispustih nemu5ti krik:
-.{r'll Za5to si pobegla? - ali ona je bila tu ispred me-
r:. i takode me je traZila kao Sto sam i ja traZio nju,
re nalazeii me, te nemo kriknu: - Qfwfq! Gde si? -
dok se na5e odi nisu ponovo privikle na tu magli-
'r'e
-'rstu svetlost i u njoj razaznale konture obrve, lakta,
roka.
Tada sam poZeleo da Ayl obaspem poklonima, ali
-'rnilo mi se da ni5ta nije dostojno nje. Tragao sam za
s.' im onim Sto bi na neki nadin odudaralo odjednolid-
:: povrSine ovoga sveta, za svim onim Stoje bilo obe-
-:Zno kakvom Sarom ili pegom. Ali ubrzo shvatih da
.no Ayl i ja imali razlidite ukuse, ako ne i sasvim su-
::otne: ja sam traZio jedan drugadiji svet izvan ove
:-imorne patine koja je zarobljavala sve stvari i nije
:l1 mogao promaii nijedan znak, nijedan nagove5taj
:r on postoji (i zaista, ne5to je podinjalo da se menja:
,'i:rilo se da je ta bezbojnost na nekim mestima proia-
:,na slaba5nom svetlo5du koja se prelivala); medu-
:-n. Ayl je bila sreini stanovnik ti5ine koja vlada ta-
:o _ede ne postoji ni jedna jedina vibracija; za nju je
:-utalnost predstavlj alo nepodno5lj iv nesklad ; za nju
:
-: tek tamo gde je sivilo ugasilo i najmanju Zelju da
:rde i5ta drugo do sivilo, tek je tamo podinjala lepo-
_J-
Kako smo uopSte mogli da se razumemo? Nijedna
::i'ar na ovome svetu, onakva kakvu su je nase odi vi-
::le. nije bila dovoljna daizrazi ono Sto smo oseiali
jedno za drugo, ali dok sam ja deznuo da iz svega
unaokolo izvudem dotad nepoznate vibracije, ona je
sve stvari lelela da svede na bezbojno nalidje njihove
prave suStine.
Iznenada, jedan meteorit prelete preko neba; nje-
gov tedni zaineni omotad je na trenutak posluZio kao
filter sundevim zracima, te ovaj svet iznenada obasja
svetlost kakvu nikada pre toga nismo videli. U pod-
noZju narandZastih litica otvarali su se modrocrveni
ambisi a moje ljubidaste ruke pokazivale su na plam-
te1i zeleni meteor, dok je misao za koju jo5 nisu po-
stojale redi pokuSavala da se uoblidi na mojim usna-
ma:
- Ovo za tebe! Od mene ovo za tebe da, da, ovo je
lepo!
I dok sam to uzvikivao, okretao sam se oko sebe,
nestrpljiv da vidim kakvim 6e svetlom u ovom sveop-
Stem preobraienju da zablista Ayl: ali je ne videh, kao
da je u tom iznenadnom proboju bezbojnog omotada
ipak na5la nadina da se sakrije i neopaZeno zavude
medu pukotine tog mozaika.
- Ay1! Ne boj se, AyMzadi i pogledajI
Ali meteorit se ve6 bio udaljio od Sunca i Zemlju
je ponovo okovalo ono staro sivilo koje je u mojim
zasenjenim odima izgledalo jo5 sivlje, i jednolidno, i
sumorno, a Ayl vi5e nije bila tu.
Doista je i5dezla. TraLio sam je ni sam ne znam
koliko dana i noii. Bilo je to doba kada je svet ispro-
bavao oblike kojima 6e se kasnije zaodenuti. Isproba-
vao ih je u materijalu koji je imao na raspolaganju i
koji ba5 nije bio najpogodniji buduii da tada jo5 ni5ta
nije bilo konadno. Drveie od lave boje dima pruZalo
je svoje dvornovate grane sa kojihje visilo tanu5no li-
Sie od Skriljca. Leptirovi od pepela koji su nadletali
glinena polja lepr5ali su iznad kristalnih krasuljaka.
Ayl je mogla biti bezbojna senka koja se ljulja na jed-
noj grani bezbojne Sume ili se saginje da ispod sivih
Zbunova ubere sive pedurke. Stotinu puta poverovah
da samje ugledao i isto toliko puta da samje ponovo
izgubio. OstavivSi za sobom sumorne goleti stigoh do
nastanjenih predela. U to doba, sluteii promene koje
ie se tek dogoditi, nevidljivi neimari uoblidavali su
prevremena oblidja jedne moguie daleke buduinosti.
Prodoh krozjednu nura5ku metropolu sazdanu od ka-
menih kula; projezdih planinom , toiu su bili usede-
ni otvori poput isposnidkih ielija; stigoh do luke koja
se nadnosila nad more od blata: udoh u iednu baStu u
fgjoj su se iz pe5danih leja u nebo dizafi visoki men-
nrl.
Sivi kamen menhira bio je proSaran jedva vidlji-
vim sivim Sarama. Zaustavih se. Usred tog parka
igrala se Ayl sa svojim prijateljicama. Bacale su u
vazduh loptu od kvarca i poku5avale daje uhvate pre
nego Sto padne na zemlju.
Jedan suviSe jak zamah donese loptu u moje ruke
i ja je zgrabih. Ayline prijateljice se razleteSe da je na-
du; a ja, kada videh da je ona ostala sama, bacih lop-
tu u vazduh i ponovo je uhvatih. Ayl pritrda; krijuii
se, nastavio sam da bacam uvis loptu od kvarca odvo-
deii Ayl sve dalje i dalje. Najzad se pokazah; ona me
izgrdi: zatim se nasmeja; i tako nastavismo da se igra-
mo prolazeii kroz nepoznate predele.
U to doba slojevi planete su te5kom mukom poku-
Savali da uspostave ravnoteZu pod udarima zemljotre-
sa. Svaki das bi po neki udar uzdrmao tlo pa su se iz-
medu Ayl i mene otvarali bezdani preko kojih smo mi
i dalje jedno drugom dobacivali loptu od kvarca. Ele-
menti koji behu zarobljeni u srcu Zemlje nalazili su
kroz te ponore put do slobode, i gledali smo kako se
iz njih das pomaljaju kameni vrhovi planinskih vena-
ca, das isparavaju fluidni oblaci, das izbijaju kljudali
mlazevi.
 Ne prekidajuii igru primetih kako se jedan penu-
Savi sloj gasa Siri povr5inom Zemlje, kao kakva niska
magla 5to se lagano diZe. Malopre nam je bila do dla-
naka, a sada je ve6 doprla do kolena, zatim do stru-
ka... Videh kako u Aylinim odima raste nesigurnost i
strah; nisam Zeleo da je uznemirim i zato sam nasta-
vio na5u igru kao da se ni5ta ne de5ava, ali sam i sam
bio veoma zabrinut.
Bilo je to ne5to sasvim novo, do tada nevideno: je-
dan ogroman fluidni mehur nadimao se oko Zemlje
obuhvatajuii je sa svih strana; pretio je da nas prekri-
je od glave do pete, i to sa ko zna kakvim ishodom.
Hitnuo sam loptu prema Ayl prebacujuii je preko
pukotine koja se otvarala u zemlji, ali ispostavilo se
da je hitac bio neobja5njivo kratak, mnogo kraii nego
5to sam naumio, te lopta pade u procep, ba5 tako:
odjednom je postala veoma tedka, u stvari ne: zapra-
vo se provalija stravidno pro5irila, te je Ayl sada bila
daleko, stra5no daleko, s druge strane jednog tednog i
ustalasanog prostranstva koje se otvorilo izmedu nas
i penuSalo udaraju6i o stenovitu obalu, a ja sam se
propinjao sa te obale viduii: - Ayll Ayl! - i moj je
glas, u stvari zvuk, upravo zvuk moga glasa, odje-
knuo tako snaZno kako nisam ni u snu mogao da za-
mislim; ali, i pored toga, Sum talasa ga je nadjadao.
Sve u svemu: zavladao je potpuni haos.
Rukama pokrih zagluhnute uSi i u tom trenu ose-
tih potrebu da zapu5im i nos i usta kako ne bih udisao
tu prodornu me5avinu kiseonika i azota koja me je
okruZivala, alijadi od svega bioje nagon da pokrijem
odi jer mi se dinilo da ie mi iskoditi iz glave.
Tedna masa koja se prostirala ispred mojih nogu
odjednom dobi neku novu boju koja me zaslepi, i ja
ispustih jedan neartikulisani krik koji 6e kasnije po-
primiti sasvim precizno znalenje'. - Ayl! More je pla-
vo!
Velika promena na koju se odavno dekalo najzad
se zbila. Na Zemlji su sada postojali vazduh i r.'oda. I
nad tim plavim tek rodenim morem zalazlloje Sunce,
koje se takode obojilo, i to nekom sasvim drugadijom
i daleko intenzivnijom bojom. Ja sam oseiao potrebu
da i dalje ispu5tam sulude krike, tipa: - Kako je crve-
no Sunce. Avl! Avll Kako ie crveno!
Pala je noe . Citie i mrak bio drugaciji. Trdao sam
traZed Ayl, ispu5tajuii zvuke bez glave i repa kako
blhizrazio ono Sto sam video: -Zvezde su Zutel Avll
Ayl!
Ne nadoh je ni te no6i, ni svih onih dana i no6i Sto
su usledili. A oko mene svet se razmetao novim. stal-
no drugadijim bojama, ruZidasti oblaci su se zguSnja-
vali u ljubidaste kumuluse koji su odapinjali zla(ane
munje; posle dugotrajnih oluja duge su se Sepurile u
dosad nevidenim bojama, u svim mogu6im kombina-
cijama. Ve6 je i hlorofil najavljivao svoj dolazak: ma-
hovine i paprati su se zelenele u dolinama pored na-
bujalih reka. Toje napokon bila scenografija dostojna
Ayline lepote; ali, nje nije bilo! Abez nje ditava ta 5a-
rolika rasko5 dinila mi se uzaludna, badena u vetar.
Lutao sam Zemljom, gledao stvari koje sam po-
znavao kao sive, svaki put ponovo zapanjen otkri6em
da je vatra crvena, led beo, nebo plavo, zemlja mrka,
da su rubini boje rubina, topazi boje topaza a boje
smaragda smaragdi. A Ayl? Ma koliko ma5tao, nika-
ko nisam mogao da zamislim u kakvim ie mi se bo-
jama ona ukazati.
Ponovo sam prona5ao ba5tu s menhirima koja se
sada zelenela od drve6a i trave. U fontanama su pli-
vale crvene i Zute i plave ribice. Ayline prijateljice su
joS uvek skakutale po livadama dobacuju6i jedna dru-
goj loptu koja se prelivala u duginim bojama: boZe,
kako su se promenile! Jedna je bila plava bele koZe,
druga crna maslinaste puti, tre6a smedokosa ru21(,a-
stih obraza, detvrta rida, posuta bezbrojnim zanosnim
pegicama.
- A Ayl? - uzviknuh, - A Ayl? Gde je? Kakva je?
Za5to nije s vama?
Usne njenih prijateljica behu crvene, zubi beli a je-
zici i desni ruZidasti. RuZidaste su im bile i grudi. A
odi akvamarin plave, crne kao najtamnija vi5nja, le-
Snik smede i vinsko crvene.
- Pa... Ayl... - odgovarale su - nema je viSe... ne
znamo... - i nastavljale igru.
Ja sam poku5avao da zamislim Aylinu kosu i koZu
u svim mogu6im bojama, ali to mi nije polazilo za ru-
kom i nije bilo kutka na Zemljr u koji nisam zavirio
ffaLe1i je.
"Ako nije ovde gore - pomislih - znadi da je do-
le!" i dim naide prvi zemljotres bacih se u jednu pu-
kotinu, dole, duboko u utrobu Zemlje.
- Ayl! Ayl! - dozivao sam u mraku - Ayl! Dodi da
vidi5 kako je napolju lepo!
Ostavsi bez glasa, uiutah. I u tom trenutku odgo-
vori mi Aylin glas, priguSen i tih. - Pssst. Ovde sam.
Za5to toliko vide5? Sta hode5?
Bio je mrkli mrak. - Ayll Izadi sa mnoml Kad bi
samo znala: napolju...
- Ne svida mi se napolju.
- Ali ti, onda...
- Onda je bilo onda. Sada je drugadije. Do5ao je
sav taj haos.
Slagah: - Ma ne, bila je to samo trenutna prome-
na svetlosti. Kao onda kada je pro5ao meteorit! Sada
je gotovo ! Sve je opet kao pre. Dodi, ne boj se. - Ako
izade, razmi5ljao sam, nakon prvih trenutaka zbunje-
nosti navi6i 6e se na boje, bi6e sredna i shvati6e da
sam lagao za njeno dobro.
- Stvarno?
-Za\to bih izmi5ljao? Dodi, dopusti da te izvedem
napolje.
- Ne. Ti podi napred. Ja iu te pratiti.
ja jedva dekam da te vidim.
- Ali
- Videie5 me samo onakvu kakvu ja Zelim da me
vidiS. Idi napred i ne okreii se.
Teluridki potresi otvarali su nam put. Slojevi stena
su se lepezasto raslojavali i mi smo se provladili kroz
te meduprostore.Iza svojih leda duo sam Aylin laga-
ni korak. Jo5 jedan zemljotres i bidemo napolju.
Trdao sam po stepenastim plodama od bazalta i grani-
ta koje su se listale kao stranice knjige: i vei se u dnu
cepala stena kroz koju iemo izaii napolje, r,ei se
kroz taj otvor nazirala zelena i suncem okupana kora
Zemlje, ved je svetlost traLlla svoj put kroz tamu ka-
ko bi nam po5la u susret. I evo: najzad 6u videti kako
blistaju boje na Aylinom licu... Okrenuh se da je po-
gledam.
Zafuh krik moje voljene koja se povladila natrag u
mrak; moje odi, joS uvek zaslepljene onom svetloS6u,
ne razaznaie niSta, a onda tutnjava zemljotresa zaglu-
5i svaki zvuk ijedna kamena ploda se iznenada podi-
Ze. r'ertikalna, i razdvoii nas.
- Ayl I Gde si? Poku5aj da predeS na ovu stranu, br-
zo,pre nego Sto se stena zauvekudvrstil - i trdao sam
duZ tog zidatraLeei prolaz, ali glatka i siva povr5ina
bila je kompaktna, bez ijednog otvora.
Na tom mestu formirao se jedan ogroman planin-
ski masiv. Dok sam ja bio izbaden napolje, na otvore-
no, Ayl je ostala iza te kamene plode, zarobljena u
utrobi Zemlje.
- Ayl! Gde si, Ayl? Zaito nisi sa ove strane? - i lu-
tao sam pogledom po predelu koji se prostirao preda
mnom. I iznenada, te livade boje graika na kojima su
cvetali prvi skerletni makovi, ta jarkoZuta polja koja
su brazdala crvenkaste breZulike Sto su se stepenasto
6l
spu5tali prema moru svetlucavom od tirkiznih odbije- TGRE BEZ GRANICA
saka, sve mi se udini tako bljutavo, tako banalno, ta-
ko laZno, tal(o u suprotnosti s Aylinom lidno56u, s
Aylinim svetom, s Aylinom predstavom o lepoti, te
shvatih da njeno mesto nikada ne bi moglo biti sa ove
strane. I s bolom i strahom spoznah da sam ja ostao
sa ov- strone, da viSe nikada neiu moiu da pobegnem
od ovih zlaianih i srebrnkastih odsjaja, ouih o6laka
koji se iz plavog prelivaju u ruZidasto, ovih zelenih li-
stiia koji svake jeseni Zute, i da je Aylin savrSeni svet
Ako se galaksije udaljuju, razredenost univer.uma
zauvek izgubljen, do te mere izgubljen da viSe nisam
mogao ni da ga zamislim, i nije ostalo viSe niSta 5to biva kompenzirana forntiranjem novih galaksija sa-
bi, makar iz daleka, moglo na njega da me podseti, ni- stavljenih od materije koja se stvara ex novo. Kako bi
Sta osim ove hladne plode od sivog kamena. srednja gustino univerzuma ostala nepromenjena, do-
voljno je da se svakih 250 miliona godina stt,ori jedan
atom vodonika na 40 kubnih santimetara prostora u
ekspanziji. (Ova teorija, prozvana ,,veino stanje" u
suprotnosti je sa pretpostavkom da je univerzum na-
stao u jednom trenu, kao posledica velike eksplozije).

Bio sam dete a vei sam to primeiivao - reie

Arufq - Atome vodonika sam poznavao svaki pona-
osob, te kada bi iznikao neki novi, to nije moglo da
mi promakne. U doba mog detinjstva u ditavom uni-
verzumu nije bilo nideg drugog s dim bi se moglo
igrati osim atoma vodonika, i mi smo se neprekidno
igrali, ja i jo5 jedan dedak mojih godina po imenu
Pfwfp.
Kako smo se igrali? Odmah iete duti. Buduii da je
prostor bio zakrivljen mi smo duZ njegove krivulje
bacali atome, kao da su bilijarske kugle, i ko bi viSe
dobacio njegov je atom pobedivao. Pre nego sto bi-
smo hitnuli atom trebalo je dobro proceniti zamah,
putanju, umeti iskoristiti magnetna i gravitaciona po-
lja, u suprotnom loptica bi zavriavala izvan piste i
ispadala iz igre.

OJ
 Pravila behu ona uobidajena:jednim atomom mo-
gao si pogoditi neki drugi atom loji ti pripada i od-
gurnuti ga, ili odstraniti iz igre protivnikov atom.
Trebalo je naravno voditi raduna da udarci ne budu
suviSe jaki jer se od sudara dva atoma vodonika, tikl
lako mogao obrazovati atom deuterijuma, ili dak he-
lijuma, a to su bili izgubljeni atomi, neupotrebljivi za
igru: osim toga, ukoliko je jedan od ta dva pripadao
tvom protivniku morao si dak i da mu ga nadoknadi5.
Znate vel, kako izgleda krivulja prostora: loptica
se vrti vrti i u odredenom trenutku sklizne niz krivu-
lju. otkotrlja se i vi5e je nikad ne uhvati5. I zato, kako
je igra odmicala, broj atoma u igri se neprekidno
smanjivao, te prvi od nas dvojice koji bi ostao bez
njih gubio bi partiju.
Kad gle, ba5 u odsudnom momentu pode5e da ni-
du novi atomi. Izmedu novog i rabljenog atoma po-
stojala je bitna razlika: novi behu glatki, sjajni. \'eoma
sveZi, vlaZni kao rosa. Postavismo nova prar,ila: da
jedan nov vredi kao tri stara;da novi dim izniknu mo-
raju biti pravedno raspodeljeni izmedu nas dvojice.
I tako naSoj igri nije bilo kraja, a nije mogla ni da
nam dosadi. jer svaki put kada bi prispeli novi atomi
dinilo nam se daje i igra nova i da namje to tek prva
part{a.
Ali, kako je vreme odmicalo, drLi-prLi, igra je po-
stepeno smalaksavala. Novih atoma je ponestalo: iz-
gubljeni atomi vi5e nisu imali zamenu, naSi hici su
postali slabi, kolebljivi, od straha da ne izgubimo i
ono malo loptica koje su ostale u igri, u tom glatkom
i goletnom prostoru.
Cak se i Pfwfp promenio: bio je rastrojen, bazao je
unaokolo, izgubio bi se kada bi na njega do5ao red da
baca, ja bih ga dozivao a on nije odgovarao. pojavio
bi se tek nakon pola sata.
- Hej, ti baca5, Sta ti je, ne igra5 viSe?
- Naravno da igram, baS si daveZ, evo bacam.
- Dobro, ako opet ode5 poni5tavamo partijul
- Uf, zanovetaS zato 5to gubi5.
To je bilo tadno: ja sam ostao bez atoma dok je
Pfwfp, ne zna se kako, uvek imao poneki u rezervi.
Ako ne izniknu novi atomi koje bismo mogli da po-
delimo, nije bilo nikakve nade da 6u ikada nadokna-
diti razliku.
iim se Pfwfp ponovo udaljio, ja na prstima kre-
nuh za njim. Dok je joS bio u mojoj blizini izgledalo
je kao da besciljno luta unaokolo, zviZduiuii: ali dim
zamaknu iza io5ka stade da kaska kroz orostor u ve-
oma konkretnom pravcu, kao neko ko u glavi ima sa-
svim razraden plan. A kakav je bio taj plan - ta pre-
vara, kao 5to 6ete ubrzo duti - neiu vam ni dasak kriti:
Pfwfp je znao sva mesta gde su se obrazovali novi
atomi i svaki das je tamo odlazio i sakupljao ih, samo
ito bi iznikli, a potom bi ih sakrivao. Zato je uvek
rmao dovoljno atoma za igrur.
Ali pre nego 5to bi ih uneo u igru, taj patoloSki
prevarant bi ih udesio da lide na stare, Smirglajuii op-
nu elektrona sve dok se ne bi izltzala i izgubila sjaj,
kako bih ja pomislio da se radi o nekom njegovom
starom atomu, sludajno pronadenom u dZepu.
To nije bilo sve: na brzinu sam izbrojao atome u
r,sri i shvatio da oni dine samo mali deo od svih onih
koje je on krao i sakrivao. Da njje moZda pravio skla-
di5te vodonika? Zbog dega? Sta je imao na umu?
Obuze me sumnja: Pfwfp je Leleo dastvori jedan uni-
verzum samo za sebe, nov novcijat.
Od tog trenutka bio sam kao na iglama: morao sam
da mu vratim milo za drago. Mogao sam, recimo, da
ga imitiram: sad kada sam znao mesta, mogao sam da
odem tamo nekoliko dasaka pre njega i prisvojim tek
:odene atome, pre nego Sto on uspe da ih ugrabi! Ali,
rilo bi to suviSe jednostavno. Zeleo sam da mu sme-
stim klopku dostojnu njegove zloie. Kao prvo. podeh
da fabrikujem laZne atome: kada j: on kretao u svoje
izdajnidke pohode, ja sam u svom tajnom skloniStu
muljao i premeravao i kalemio sav onaj materijal koji
bi mi se naSao pri ruci. Istini za volju taj materijal be-
5e veoma oskudan: fotoelektronske radijacije, strugo-
tine magnetnih polja, poneki zagubljeni neutrino; ali
nakon dugotrajnog gnjedenja i lepljenja pljuvadkom
uspelo mi je da napravim ono Sto sam namislio. Da-
kle, stvorih neke takoreii destice koje nije trebalo dva-
put pogledati pa da ti odmah bude jasno da nisu od vo-
donika niti od bilo kojeg drugog elementa dostojno-e
pomena, ali nekome kao Pfwfp koji ie ih brZe-bolje
zgrabiti i kri5om strpati u dZep mogle su izgledati kao
da su od pravog i ganc novog vodonika.
I tako, pre nego Sto je on i5ta posumnjao, krenuh
da pre njega obidem njegovu trasu. Dobro sam za-
pamtio sva mesta.
Univerzum je svuda bio krivudav ali postojale su
oblasti u kojima je to bio vi5e nego drugde: kojekakve
udubine ili suZenja ili niSe, gde se prostor uvrtao sam
oko sebe. I baS u tim ni5ama, uz umilno zveckanie.
svakih dvesta pedeset miliona godina, radao se. poput
bisera u Skoljki ostrige, po jedan svetlucavi arom vo-
donika. Obi5ao bih sva ta mesta, pokupio atome i na
njihovo mesto stavljao one laZne. Pfwfp nije niSta pri-
me6ivao: grabeZljiv, pohlepan, trpao je u dZepove to
smeie, dok sam ja gomilao sva ona blaga koja je uni-
verzum gajio u svojim nedrima.
U naSim igrama sre6a se okrenu: sada sam ja bio
taj koji je uvek imao nove atome, dok su Pfwfpovi re-
dom omaSivali. Tri puta je probao da baci i sva tri pu-
ta atom bi se rasprsnuo u sitne komadi6e. Tada Pfwfp
poku5a da nade izgovor kojim bi prekinuo partrju.
- Hajde - podbadao sam ga - ako ne baciS, parti-
JaJe moJa.
A on ie na to: - Ovo ne vaZi, kad se atom oSteti ta
partija se ne raduna, podinje se iz podetka. - Bilo je to
pravilo koje je tog trenutka izmislio.
Aja sam ga saletao, cupkao sam oko njega, naska-
kivao mu na ramena i pevao:
- Letiletiletileti
lopta tvoja neka leti
ako lopta ako lopta ti ne leti
poleteie moje dve.
- Dosta - rede Pfwfp - menjajmo igru.
- YaLir. - sloZih se ja. - Hajde da bacamo galaksi-
je!
- Galaksije? - Pfwfp se najednom sav ozari. -U
redul Ali ti... ti nemaS galaksiju!
- Imam.
- Imam i ja!
- Onda hajde! Da vidimo ko 6e dalje da dobaci!
I hitnuh u kosmos sve one nove atome koje sam
bio sakrio. Isprvaje izgledalo da 6e se raspr5iti, a on-
da se zgusnuSe kao u kakav prozirni obiak, i taj oblak
je postajao sve veii, sve ve6i, a unutar njega su se
stvarale uZarene mase koje su se vrtele, vrtele, i u jed-
nom trenu pretvorile u spiralu nikada videnih sazvei.-
da koja se iskridavo vinu i pojuri, pojuri. a ja sam
drle1i je zarep trdao za njom. Ali, sada vi5e nisam ja
bio taj koji je bacao galaksiju, ve6 je galaksija bacala
mene, tako okadenog o njen rep; bolje redeno, nije vi-
5e postojalo ni gore ni dole ve6 samo prostor koji se
Sirio i u njemu galaksija koja se takode Sirila, i ja ta-
mo okaden, kreveljedi se na Pfwfpa koji je ve6 bio
udaljen ko zna koliko hiljada svetlosnih godina.
Pfwfp je na moj prvi potez poZurio da izvadi sav
svoj plen i da ga hitne uvis jednim leZernim pokre-
tom, poput nekoga ko nimalo ne sumnja da ie se na
nebu istog trena vijugavo rascvetati bezmerne galak-
67
 VODENI DEKA
Prvi kiimenjaci koji su u karbonu napustili svoj ii-
vot u vodi da bi iiveli na kopnu vodili su poreklo od ko-
itanih riba plutaia iija su peraja mogla da se izokre-
nu pod trbuh i koriste na kopnu kao noge.
Ve6 je bilo jasno da je vodena era zavrSena - pri-
setao se stari Qfwfq - biloje sve vi5e onih koji su od-
ludili da naprave taj krupan korak, nije bilo porodice
koja tamo, na kopnu, nije imala nekoga od najbliZih,
svi su pridali neverovatne pride o onome Sto ih je de-
kalo na dvrstom tlu i pozivali rodake da im se pridru-
Ze. Mlade ribe ve6 niko viSe nije mogao da zadrLi,
Sljapkale su perajama po muljevitim obalama da vide
mogu li ova preuzeti ulogu nogu, kao Sto je to uspelo
onim najdarovitijim. Medutim, upravo u tom razdob-
lju rasle su i razlike medu nama: bilo je porodica ko-
je su vei generacijama Livele na kopnu i diji su se
mladi razmetali manirima koji ni izdaleka vi5e nisu li-
dili na pona5anje vodozemaca, vei moZda pre gmiza-
vaca; a bilo je onih koji su i dalje Ziveli kao ribe, Sta-
vi5e, postali su ribe u mnogo veioj meri nego Sto je to
ranije bio obidaj.
NaSa porodica, moram reii, sa babama i dedama
na delu, gacala je po plaZi u punom sastavu, kao da
nikada nismo ni znali za drugo. Da nije bilo joguna-
stog dede N'ba N'ge, svaki kontakt sa vodenim sve-
tom vei bi odavno bio izgubljen.
Da, imali smo jednog deda-ujaka ribu, da budem
precizniji, po odevoj majci, mojoj baki, poreklom od
roda kelakantusa iz devona (onih slatkovodnih: koji
su, opet, u rodu s onim drugima - ali ne bih da raspre-
dam o stepenima srodstva, ionako niko nikada ne mo-
Ze da ih pohvata). Elem, taj deka je Ziveo u nekim gli-
bavim pliiacima, medu korenjem protokonifera, u
onom rukavcu lagune gde su rodeni svi na5i preci. Ni-
kada nije mrdao odatle: bez obzira na godiSnje doba,
trebalo je samo da dopremo do najraskvaSenijih na-
slaga rastinja, dok ne osetimo kako propadamo u mu-
ljevito tlo, da bismo ispod, na samo nekoliko pedalja
od kraja obale, ugledali stub mehuriia koje je on klo-
koiudi izbacivao, kao Sto, uostalom, dine sve vreme-
Sne jedinke, ili obladii od blata izriven njegovom 5i-
ljatom njuSkom koja je stalno ne5to deprkala, viSe iz
navike nego u potrazi za nedim odredenim.
- Deda N'ba N'ga! Do5li smo da Vas posetimo!
Jeste li nam se nadali? - uzvikivali smo pijuskajuii
nogama i repom po vodi ne bismo li tako piivukli nje-
govu paZnju. - Doneli smo Vam novih insekata koji
Zive kod nas! Deda N'ba N'ga! Jeste li ikada videli
ovako velike Zohare? Probaite da li vam se svidaru...
- S tim svojim smrdljivim Zoharima moZete obri-
sati te odvratne bradavice sto ih imate po sebi! - De-
da je uvek odgovarao ovakvim, ili dak jo5 neotesani-
jim redima: redovno nas je tako dodekivao, ali se mi
nismo mnogo obazirali jer smo znali da bi se na kra-
ju uvek odobrovoljio, zadovoljno prihvatio darove, i
podeo da razgovara na uljudniji nadin.
- Kakve sad bradavice, deda N'ba N'ga? Kada ste
uop5te videli ijednu bradavicu na nama?
Ta prida o bradavicama be5e predrasuda starih ri-
ba: navodno su nama, usled Zivota na suvom, po dita-
vom telu izbijale silne bradavice koje su ispu5tale ne-
kakvu sluzavu tvar; Sto je, dakako, bilo tadno, ali
samo za Zabe krastade, koje nisu imale nikakve veze
sa nama; nanrotiv, na5a koZa bila je glatka i skliska,
kakvu nijedna riba nikada nije imala; i deda je to vr-
Io dobro znao, medutim, nije se libio da u svoje pride
utka sve mogude klevete i predrasude uz koje je odra-
stao.
Dedu smo pose6ivali, svi zajedno, jednom godi-
Snje. Bila je to, izmedu ostalog, prilika da se i mi po-
novo okupimo, buduii ra5trkani po ditavom kontinen-
tu, da razmenimo novosti i jestive insekte, te da
prozborimo o starim nerazre5enim porodidnim poslo-
vima.
Deda je udestvovao dak i kada smo raspravljali o
pitanjima koja su od njega udaljena kilometrima su-
vog kopna, kao na primer o podeli ataft za lov na vi-
linske konjice, daju6i zapravojednima ili drugima, u
skladu sa svojim merilima koja su i dalje bila vodena.
-Zat tine zna5 daje onaj ko lovi na dnu uvek u pred-
nosti u odnosu na onoga ko lovi na povr5ini? Pa Sta si
onda tol'ko zapeo?
- Ali, deda, vidite, ne radi se o povr5ini ili dnu: ja
sam u podnoZju brda, a on na sredini obronka... Brda,
razumete, deda, brda...
A on 6e: - U podnoZju hridi, zna se, rakovi su uvek
najbolji. - Nije bilo nadina da ga privolimo da prihva-
ti moguinost postojanja i neke drugadije stvarnosti od
njegove.
I pored toga, njegov sud je i dalje znatno uticao na
nas: na kraju bismo ga molili za savet u vezi sa nedim
Sto uop5te nije razumeo, iako smo znali da bi mogao
debelo da oma5i. MoZda je njegov autoritet i poticao
upravo od dinjenice da on sam predstavlja ostatak
pro5losti, da koristi neke staromodne izraze, kao: -
Deder, spusti malo peraja, blago meni! - dije znaEe-
nje dak nismo vide dobro ni razumeli.
72
ZaisIa je teSko re6i koliko smo puta dosad pokuSa-
li da ga povedemo sa sobom na kopno, i od toga joS
uvek nismo odustali; naprotiv. moram priznati da po
tom pitanju nikada nije prestalo utrkivanje izmedu ra-
zliditih ogranaka porodice, jer onaj ko bude uspeo da
dovede deku u svoju kuiu biie, da tako kaZem, u svo-
jevrsnoj prednosti u odnosu na ditavu svojtu. No, bi-
lo je to beskorisno utrkivanje, jer dedi ne beSe ni na
kraj pameti da napusti lagunu.
- Deda, kad biste samo znali koliko nam je Zao 5to
Vas ostavljamo uvek samog, u Va5im godinama, ta-
ko, usred te vlage... Ne5to nam je, eto, palo na pa-
met... - zapodinjali bismo.
- Znao sam da iete se jednom prizvati pameti -
prekinuo bi deda - do sada ste se vei zadovoljili i na-
iljapkali po suvom do mile volje, kucnuo je das da se
vratite i da Zivite kao sva normalna biia. Ovde ima
vode za sve, a Sto se hrane tide, sezona crva nije nika-
da bila ovako dobra. MoZete se lepo sad odmah baci-
ti u vodu pa da zavr5imo s tim jednom za svagda.
- Ma ne, deda N'ba N'ga, Sta je Vama? Mi smo
hteli da Vas povedemo sa sobom, da ostanete s nama
na nekom lepom poljandetu... Videiete kako je tamo
divno, iskopaiemo Vam jednu vlaZnu, hladovitu ja-
micu: Vi iete se obrtati i okretati kako vam drago, is-
to kao i ovde; moZete dak poku5ati da proletate oko-
lo, ne6e biti teSko, videiete. Uzgred budi redeno,
Vaiim godinama vi5e odgovara kopnena klima. Da-
kle, deda N'ba N'ga, nemojte viSe da Vas molimo:je
I' idete?
- Nel - odsedno bi odgovorio deda i, zagnjuriv5i
nos u vodu, nestao iz na5eg vidokruga.
- Ama zaSto ne6ete, deda, zaito ste protiv toga, ne
razumemo, Vi, tako Sirokih pogleda, a s takvim pre-
drasudama...
t3
 Uz jedan frktaj na samoj povr5ini vode, pre no Sto
bi se jo5 uvek ve5tim zamahom repa sunovratio u du-
binu, do nas je stizao poslednji dedin odgovor: -
Trbuhom po blatu pliva onaj ko ima buve u krlju5ti-
mal - Sto je trebalo da bude njegov starovremski na-
din izralavanja (neSto kao ona naSa nova, i mnogo
kraia poslovila: ,,ieSe se onaj koga svrbi"), pri deriu
je on uporno koristio red ,,blato" kad god bismo mi
kazali..kopno".
A taman nekako u to doba ja se zaljubih. Citave
sam dane provodio vijajuii se sa Lll; okretnije od nje
nije bilo; iz zaleta bi se popela na paprat, koja je tada
bila visoka kao drve6e, sve do samog vrha, vrhovi bi
se povijali gotovo do zemlje a ona bi zatim skodila
dole i nastavila da trdi;ja sam je pratio, kreduii se tro-
mije i nezgrapnije. Zalazili smo u unutra5njost kopna
gde niko nikada nije ostavio nikakvog traga na suvom
i korastom tlu; ponekad bih se zaustavio prestra5en
Sto sam se toliko udaljio od prostrane ravnice laguna.
Ali, ni5ta nije izgledalo tako daleko od Zivota u vodi
kao ona, Lll: pustinje od peska i kamena, nepregled-
ne poljane, Sumski destari, stenoviti masivi, kvarcne
planine, to je bio njen svet: svet koji je izgledao kao
stvoren da ga istraZuju baS njene bademaste odi i da
njime hitro gaze baS njeni treperavi koraci. Gledajuii
njenu glatku koZu, neko bi pomislio da krlju5ti i lju-
ske nikada nisu ni postojale.
Pomalo sam se ustrudavao od Llline rodbine: bele
tojedna od onih porodica koje su se nastanile na kop-
nu tako davno da su na kraju ubedile sebe da su tu
oduvek; jedna od onih porodica kod kojih su se vei i
jaja polagala na suvom, zalti(ena otpornom ljuskom;
i gledajuii njeno treperavo skakutanje, njene munje-
vite pokrete, bilo je odigledno da je Lll rodena upra-
vo takva kakva je, iz jednog od onih jaja toplih od pe-
ska i sunca, preskodiv5i u jednom mahu plutajuiu i
74
viseiu fazu punoglavca, kojajejoS uvek bila nezaobi-
lazna u na5im manje razvijenim porodicama.
Dode i vreme da Lll upozna moje: a buduii da je
najstariji i najuticajniji dlan porodice bio deda N'ba
N'ga, nije bilo ni govora da mu ne odem u posetu i ne
predstavim svoju verenicu. Ali, svaki put kad bi se
ukazala prilika za posetu, j a sam j e odlagao. ispunj en
oseianjem nelagodnosti: znajuii uz kakve je predra-
sude odgajana, jo5 uvek se nisam usudivao da kaZem
Llli da mi je deda, u stvari, najobidnija riba.
Jednoga dana krenuli smo na jedan od onih gnje-
cavih rtova koji okruZuju lagunu, gde tlo viSe nije sa-
dinjeno od peska koliko od isprepletanog korenja i
trulog rastinja. I Lll mi tu predloZi jedan od svojih
uobidajenih izazova ili dokaza hrabrosti: - Qfwfq,
dokle moZe5 da odrZava5 ravnoteZu? Da vidimo ko ie
da trdi sto bliZe samoj liniji vodel - i vinu se napred,
skakuiuii kao da je na dvrstom tlu, mada s neznatnim
oklevanjem.
Ovoga puta oseiao sam da se ne6u samo nadmeta-
ti s njom, ve6 da iu je i pobediti, jer su na mokrom
moje noge bolje hvatale. - I po samoj liniji ako ho6e5l
- uzviknuh - amole i s one strane!
- Ne pridaj glupostil - na to ie ona. - Kako moZe
da se trdi s one strane? Pa tamo je voda!
MoZda je bio povoljan trenutak da pomenem de-
du. - I 5ta s tim? -rekoh. - Neko trdi s one. a neko s
ove strane.
- E vala baS pridad koje5ta!
- Pridam da moj deda N'ba N'ga Zivi u vodi kao
mi na kopnu, i nikada nije iza5ao napolje!
- NUe nego! BaS bih volela da upoznam tog tvog
N'ba N'gu!
Nije ni zavr5ila redenicu kad zamu6ena povr5ina
lagune stade da kljuda od mehuri6a, blago se zakovit-
15
la poput vLraiz kojeg izroni jedna nju5ka prekrivena
bodlj ikavim krlj uStima.
- 5ta je bilo? - rede deda, pi-
Dobro, de:ja sam taj,
ljeii Lll okruglim,bezizraialnim odima nalik kame-
u zaroni. Nikada ga nisam video da se tako okretno
nju, podiZudi i spu5taju6i Skrge s obe strane gorosta-
snog vrata. Nikada mi deda nije izgledao toliko
drugadiji od nas: pravo pravcato dudoviSte!
- Deda, ako dopu5tate, ovo... hteo bih... imam za-
dovoljstvo da Vas upoznam... moja buduia nevesta
Lll - i pokazah svoju verenicu koja se, ko zna za(to,
uspravila na zadnje noge, zauzimaju6i jednu od svo-
jih najzanosnijih poza, a sasvim sigurno i jednu od
najmrskijih tom starom neotesanku.
- I tako ste, gospodice, mic po mic, do5li da mal-
ko okvasite rep? - ispali deda dosetku koja je u nje-
govo doba moZda i bila odraz kavaljerstva, ali je na-
ma zvudala ni manje ni vi5e nego nepristojno.
Pogledah Lll, uveren da iu videti kako se okreie i
beii uz sablaZnjeno cidanje. Ali, zaboravio sam na
njeno vaspitanje kojejuje naudilo da nehajno prelazi
preko svakog prostakluka iz svoje okoline. - Cujte,
one biljdice tamo - na to ie ona odsutno, pokazujuii
izvesne dZinovske sitine koje su rasle usred lagune -
recite mi, a gde se zavr5ava njihovo korenje?
Jedno od onih pitanja koja se postavljaju tek da
razgovor ne bi zamro; moZete misliti koliko je ona
marila za sitine! Medutim, izgleda da je deda jedva
dodekao da na5iroko i nadugadko raspreda o korenju
plutajuieg drveia i o tome kako se tamo moZe pliva-
ti, Stavi5e: upravo su tamo, ispod njih, bila najbolja
mesta zalov.
Nikad kraja. Ja sam duvao, poku5avao da ga pre-
kinem. Ali, gle, molim te, Sta tabezobraznica, u stva-
ri, radi? Nije valjda da ga podstide na pridu? - Aha,
Vi znadi lovite u plutaju6em korenju? BaS zanimlji-
vo!
76
Hteo sam propadnem u zemlju od stida.
A on ie: - Nego Sta: crvi koje tamo ulovim prava
su poslastica, prste da poliZetel - I ne daseii ni dasa,
izvija i baca; Stavi5e, bio je to skok uvis: izlete iz vo-
de koliko je dug, sa Sarenim krlju5tima, raskriljujuii
bodljikave lepeze svojih peraja; a onda, po5to u vaz-
duhu opisa jedan lep polukrug, stmoglavi se u vodu i
hitro nestade, okreiu6i srpasti rep poput kakvog vrj-
ka.
Videv5i to, prida koju sam spremio kako bi se, u
dedinom odsustvu, na brzinu opravdao pred Lll:
.,...2na5, treba ga razumeti, s tom svojom fiks idejom
da Zivi kao riba, na kraju je zaista podeo da lidi na ri-
bu..." zamre mi u grlu. Ni ja s/m nikada nisam bio
svestan do koje je mere brat moje bake bio riba. Us-
peo sam da izgovorim samo: - Lll, kasno je, idemo...
- a deda je vei izronio drLeC,i u svojim deljustima po-
put ajkule venac od crva i blatnjavih algi.
Kada smo se najzad oprostili, gotovo da nisam
mogao da poverujem; no, kaskajudi iutke iza Lll, po
glavi mi se motalo kako ie me ona sada zasuti svojim
primedbama, to jest, kako me ono najgore tek deka. I
evo, Lll se, ne stajuii, okreie prema meni, i: - Vidis,
vidiS, ba5 je simpatidan taj tvoj deda! - kaZe. Samo to,
i ni5ta viSe. Ne bi mi bilo prvi put da se goloruk zate-
knem pred njenom ironijom; ali sam se na ovu Salji-
vu opasku doslovce sledio te mi je u trenutku bilo
draie daje viSe nikada ne vidim nego da se ponovo
vratim na tu temu.
Medutim, nastavili smo da se vidamo, da svuda
idemo zajedno, a dogadaj u laguni vi5e nismo pomi-
njali. Ja sam i dalje bio u nedoumici: i te kako sam se
namudio da sebe ubedim da je sve zaboravila; s vre-
mena na vreme obuzimala bi me sumnja da ona, u
stvari, ni5ta ne pominje kako bi me potom, pred svo-
jima, mogla poniziti na neki spektakularan nadin, ili -
Sto je za mene bila joi gora pretpcstavka - da se sa-
mo iz pukog saZaljenja trudi da prida o nedem dru-
gom. Sve dok jednog lepog jutra, kao grom iz vedra
neba, ne rede: - Nego duj, zN me nikada viSe neieS
voditi kod svog dede?
Jedva dujnim glasom upitah: - ...5a1i5 se?
Ma kakvi: bila je ozbiljna, jedva je dekala da po-
novo proiaska sa starim N'ba N'gom. Ni5ta mi vi5e
nije bilo jasno.
Ovoga puta poseta laguni trajala je duZe. Sve tro-
je smo se ispruZili na jednom delu obale koja se str-
mo spu5tala u more: deda malo viSe u vodi, ali ni mi
nismo zaostajali, te da nas je neko gledao izdaleka, ta-
ko pruZene jedno do drugog, ne bi umeo da kaZe ko
je tu kopneni, a ko vodeni stvor.
Riba je udarila u jednu od svojih starih ploda: nad-
moinost vodenog disajnog sistema naspram onog
vazdu5nog, uz neizbeino opanjkavanje. ,,Sad ie Lll
da skodi i da mu vrati istom meroml" pomislio sam.
Medutim, izgleda da je toga dana Lll koristila drugu
taktiku: s paZnjom je udestvovala u razgovoru, brane-
6i na5e gledi5te, ali istovremeno uvaZavaju6i bez ima-
lo Sale i gledi5te starog N'ba N'ge.
Nastala kopna, po dedinom mi5ljenju, ogranidena
su pojava: nestaie kao Sto su se i pojavila, ili ie, u
svakom sludaju, biti podloZna neprestanim promena-
ma: vulkanima, glederima, zemljotresima, nabiranji-
ma, promenama klime i vegetacije. A na5 Zivot, usred
svega toga, moraie da se suodava sa stalnim preobra-
Lajima u toku kojih 6e nestati ditave populacije, i pre-
Live1e samo onaj ko bude voljan da u tolikoj meri
promeni osnove vlastitog postojanja da 6e razlozi
zbog kojih je bilo lepo Ziveti biti u potpunosti pore-
meieni i zaboravljeni.
t8
Buduinost koja se u svakom pogledu kosila s op-
timizmom u kom smo mi, deca Zalova, bili odgajani:
i koju samja odbacivao uz sablaZnjeno negodovanje.
Zameneje pravi, Livi dokaz koji pobija te argumena-
te bila Lll: u njoj sam video savrieni, konadni oblik,
stvoren osvajanjem novonastalog kopna, skup novih,
neogranidenih moguinosti koje su se otvarale. Kako
je dedi uop5te moglo da padne na pamet da pobija
Lllinu otelotvorenu stvarnost? Izgarao sam u plame-
nu polemidke strasti, i dinilo mi se da je moja prijate-
ljica sada vei preterano strpljiva i puna obzira prema
naSem protivniku u ovom razgovoru.
Svakako, i za mene samog - sviknutog da iz dedi-
nih usta dujem samo gundanje i grdnje - ovo njegovo
razlolno izlaganje zvudaloje kao novina, premda za-
dinjeno prepotopskim i visokoparnim izrazima, po-
vremeno dak i sme5no zbog svog nagla5enog zapeva-
juieg ritma. Iznenadenje je bilo i sluSati ga kako
merodavno i potanko iznosi dokaze - premda sasvim
spolja5njeg karaktera - o poznavanju kontinentalnog
Kopna.
Lll je, medutim, poku5avala da ga svojim pitanji-
ma navede da Sto viSe prida o Zivotu pod vodom: na-
ravno, tu je dedino pripovedanje namah postajalo
zgusnutije, na trenutke dak dirljivo. U poredenju sa
neizvesnostima na zemlji i u vazduhu, lagune i mora
i okeani predstavljali su sigurnu budu6nost. Tamo 6e
promene biti neznatne, prostor i zallhe neogranideni,
temperatura uvek ujednadena, jednom redju, Livot &
se oduvati na svom dosada5njem stupnju razvoja, u
svojim potpunim i savr5enim oblicima, bez preobra-
Laja lli dodataka sumnjivog ishoda i svako ie mo6i
joi bolje da upozna svoju prirodu, da dopre do su5ti-
ne sopstva i svih stvari. Deda je pridao o buduinosti
vodenog sveta bez ulep5avanja ili iluzija, nije dak
krio ni to da ie se suoditi sa veoma ozbiljnim proble-
mima (pre svega, sa zabrinjavaju6im poveianjem sa-
liniteta); no. sve su to bili problerd koji nikako neie
poremetiti vrednosti i odnose u koje on veruje.
- Ali, deda, mi sada galopiramo nepreglednim do-
linama i planinamal - uzviknuh u svoje, a ponajvi5e
u Lllino ime, dok je ona, na moje dudenje, 6utala.
- De, de, punoglavde, dim krodiS u vodu, eto tebe
kod ku6e! - prekori me deda onim poznatim tonom
koji je obidno koristio kada nam se obraiao.
- Zar ne mislite, deko, da bi sada, dak i kad bismo
hteli da naudimo da di5emo pod vodom, bilo preka-
sno? - upita Lll, mrtva ozbiljna, a ja nisam znao da li
da budem polaskan Sto je mog starog rodaka nazvala
dekom, ili zbunjen jer se odredena pitanja (barem
sam ja tako mislio) ne postavljaju.
- Ako si zc, srce - na to 6e stara riba - odmah iu
te nauditi!
Lll prasnu u neobidan smeh i najzad se dade u trk,
takvom brzinom da nisam mogao da je pratim.
TraLio sam je po dolinama i brdima i na kraju sti-
gao na vrhjednog bazaltnog grebena koji se uzdizao
nad okolnim predelom od pustinja i Suma okruZenim
vodom. Lll je bila tamo. Time Sto je paZljivo saslu5a-
la N'ba N'gu, a potom svojim bekstvom i skrivanjem
na tako udaljenom mestu, nesumnjivo je htela da mi
porudi - sad mi je jasno! - da se treba drZati na5eg
sveta s onom istom Zestinom s kojom se stara riba
drlala svoga.
- Ja sam za ovo ovde kao Sto je deda za ono tamo
- uzviknuh, zaplifu(i blago jezikom, potom se ispra-
vih: - Nas dvoje, zajedno! - jer moram priznati da
sam se bez nje ose6ao prilidno nesigurnim.
A 5ta mi je Lll na to odgovorila? I dan-danas pocr-
venim kad se setim, iako je proteklo toliko geoloSkih
doba, Rekla je: - De, de, punoglavde, nije sve u tome!
- i nisam znao da li ie opona5ala dedu, kako bi nam
80
se obojici narugala, ili je zaista usvojila ponaianje
onog matorog zanovetala prema svom unuku, i prva i
druga pretpostavka behu jednako poraZavajuie, jer su
obe znadile da me smatra za nekog polutana, nekoga
ko nije ni tamo ni ovamo.
Jesam li je izgubio? Obuzet sumnjom, iznova se
bacih na osvajanje. Stadoh da redam junaStvo za ju-
naStvom: u lovu na leteie insekte, u skoku, u kopanju
podzemnih jazbina, u borbi sa najsnaZnijim medu na-
Sima. Bio sam ponosan na sebe, ali, avaj, svaki put
kad bih udinio ne5to hrabro, nje nije bilo da me vidi:
stalno je izbivala, niko nije znao gde se krije.
Napokon shvatih: odlazila je u lagunu gde ju je de-
da udio da pliva pod vodom. Ugledah ih kako zajed-
no izranjaju na povr5inu: hitali su jednakom brzinom,
reklo bi se da su brat i sestra.
- ZnaE - rede ona veselo, spaziv5i me - noge od-
lidno mogu da posluZe kao perajal
- Svaka dast: zamisli samo kakav krupan korak
napred - nisam mogao da se suzdrZim da ne kaZem,
zajedljivo.
Zanju je to bila samo igra, znao sam. Ali, igra ko-
ja se meni uop5te nije dopadala. Morao sam da je
podsetim na stvarnost, na bududnost kojaje bila pred
nama.
Jednoga dana sadekao sam je u Sumi visoke papra-
ti, koja se nadnosila nad vodom.
- Lll, moram ne5to da ti kal,em - rekoh dim je
ugledah - dovoljno si se zabavljala. Pred nama su
mnogo vaLnlje stvari. Otkrio sam prolaz u planin-
skom lancu: odande se prostire nepregledna kamena
dolina iz koje se voda tek nedavno povukla. Bi6emo
prvi, naselidemo prostore bez granica, mi i na5a deca.
- More jebez granica - rede Lll.
81
)
 - Prestani da ponavlja5 bulaZnjenja onog izlapelog
starkelje. Svet pripada onome ko irna noge, a ne riba-
ma, to zna5 r sama,
- Znam da je on neko ko je neko - rede Lll.
-Aja?
-Niko od onih koji imaju noge nije neko kao on.
- tvoja porodica?
A
- Posvadala sam se. Nikada nisu ni5ta razumeli.
- Jesi li poludela! Pa ne moZe se tek tako vratiti
unazadl Kako to zami5lja5?
- Ja mogu.
- I Sta 6eS da radiS, sama sa jednim starkeljom ri-
bom?
- Uda6u se za njega. S njim 6u ponovo postati ri-
ba. I doneti na svet nove ribe. Zbogom.
I veru6i se poslednji put u onom svom stilu, stiZe
do vrhajednog visokog lista paprati, nagnu se ka la-
suni i baci se u vodu. Zattm izroni, ali niie bila sama:
inaZan srpasti rep deda N'ba N'ge pojavi se na povr-
Sini tik kraj njenog, pa zajedno zaplovi5e kroz vodu.
BeSe to teZak udarac za mene. Ali, na kraju kraje-
va, 5ta da se radi? Nastavio sam svojim putem, u vrt-
logu promena sveta, menjaju6i se i sam. Povremeno
bih u mno5tvu oblika Zivih biia sreo nekoga ko je
,.bio neko" vi5e no Sto sam to ja: nekoga ko je najav-
ljivao buduinost, kljuna5a koji doji novorodende izle-
glo iz jajeta, usukanu Zirafu medu joS uvek niskim ra-
stinjem; ili svedoka jedne bespovratne pro5losti,
dinosaurusa koji je dodekao podetak kenozoika, ili -
krokodila -jedne pro5losti kojaje na5la nadina da se
onako nepomidna saduva kroz vekove. Svi su oni
imali ne5to, znam,sto ih je na neki nadin dinilo bolji-
ma od mene, uzvi5enima, a Sto je mene, u poredenju
s njima, dinilo prosednim. Pa ipak, nikad se ne bih
menjao ni sa kim od njih.
82
HAJDE DA SE KLADIMO
Logika kibernetike, primenjena na istoriju univer-
zuma, na putu je da dokaie neminovnost nastanka ga-
laksija, Sunievog sistema, Zemlje, telijskog iivota.
Prema kibernetici, univerzum se uobliiava iitavim ni-
zom pozitivnih i negativnih ,,retroakcija" , najpre zbog
gravitacione sile koja zguinjava vodoniine mase u pri-
mitivni oblak, a potom zbog nuklearne i centrifugalne
sile koje teie da se s njom uravnote/,e. Od trenutka ka-
da se taj proces pokrene, on jednostavno ne moie a da
ne prati logiku tih lanianih ,,retroakcija" .
Da, ali to se u podetku nije znalo
- objasni Urfq
- to jest, moglo je da se predvidi, ali onako, po ose-
iaju, nabadaju6i. Ne6u da se hvalim, ali ja sam se od
samog podetka kladio da ie univerzum postojati, i po-
godio sam, a i po pitanju njegovog izgleda dobio sam
mnoge opklade sa Dekanom (k)yK.
Kada smo podeli da se kladimo joS nije postojalo
niSta dime bi moglo da se predvidi niSta, osim ne5to
malo destica koje su kruZile, elektrona razbacanih ta-
mo-amo pa kako im bude, i protona gore-dole, svaka
va5ka oba5ka. Jajednostavno ne znam tadno Sta ose-
iam, kao da ie se vreme promeniti (i zaista, malo je
zahladnelo) i kaZem: - Da se kladimo da je danas red
na atome?
A Dekan (k)yK: - Ma 'ajde molim te: kakvi ato-
mi! Kladim se da nije, u Sta god ho6e5.
83
 A ja: - Kladio bi se i u ix?
A Dekan: - Ix dignuto na nl
Ne beSe ni zavr5io redenicu, a vei se oko svakog
protona vrtloZasto okretao njegov elektron, zuje6i. U
kosmosu se upravo zgu5njavao ogroman vodonidni
oblak. - Jesi li video? Pun atoma!
- Nije nego, piii, jaki mi atomi! - gundao je (k)yK,
jer je imao rdavu naviku da odmah podne da prigova-
ra umesto da prizna kako je izgubio opkladu.
Dekan i ja smo se neprestano kladili jer nismo
imali preda posla, a i zato Sto je jedini dokaz mog po-
stojanja bila dinjenica da se kladim sa njim, kao 5to je
jedini dokaz njegovog postojanja bila dinjenica da se
kladi sa mnom. Kladili smo se da li 6e se odredeni do-
gadaji odigrati ili ne6e; izborje bio praktidno neogra-
niden, budu6i da se do tog trenutka nije odigralo ap-
solutno nista. Ali, kako nije bilo dak ni nadina da se
zamisli kakav bi uop5te mogao biti neki dogadaj,
oznadavali smo ga na ustaljeni nadin: dogadaj A, do-
gadaj B, dogadaj C, i tako redom, tek da bismo ih ra-
zlikovali. Tojest: budu6i da tada nisu postojale azbu-
ke ili neki drugi nizovi ustaljenih znakova, prvo smo
se kladili kakav bi uopSte mogao da bude jedan niz
znakova, a onda smo te mogu6e znakove spajali sa
mogu6im dogadajima kako bismo dovoljno precizno
oznadili dogadanja o kojima ama ba5 ni5ta nismo zna-
ti.
Nismo znali ni Sta je ulog u opkladama jer nije bi-
lo nidega Sto bi moglo da bude ulog, te smo stoga
igrali na red, pamtedi koliko je ko dobio opklada, da
bismo to kasnije sabrali, Sve te radnje bile su izuzet-
no te5ke, budu6i da tada nisu postojali brojevi, nije
dak postojao ni pojam broja da bismo podeli da broji-
mo, s obzirom da se nije moglo odvojiti niSta od ni-
dega,
84
Situacija se, medutim, postepeno menjala od kada
su u Pragalaksiji podele da se zgu5njavaju Prazvezde,
i meni odmah sinu na Sta 6e sve to iza1i, s tom tem-
peraturom koja je neprestano rasla, pa rekoh: Sad -
ie se zapaliti.
- Glupostil - na to 6e Dekan.
- Da se kladimo? - spremno 6u ja.
- U Sta god hoie5 - istrda se on, kad ono pafl mrak
se namah rasprsnu od mnoStva usijanih lopti koje su
se Sirile.
- Eh, nije valjda da si mislio na ovo kada si rekao
da 6e se zapaliti... - podinjao bi (k)yK, na svoj uobi-
dajen nadin, prebacuju6i teZiSte na redi.
Ja sam onda na5ao svoj nadin da ga uiutkam: - A
je l'? Pa dobro, a na Sta si ti mislio?
On je 6utao: buduii krajnje nemaStovit, nije nika-
ko uspevao da zamisli da bi neka red, po5to ve6 dobi-
je jedno znadenje, mogla da ima i neko drugo.
Dekan (k)yK je na duZe staze bio prilidno dosadan
lik, bez trunke visprenosti, nikad nije imao Sta da is-
prida. Dodu5e, ni ja ne bih mogao da ispridam mno-
go, buduii da se dinjenice dostojne da budu preprida-
ne joS nisu dogodile, ili se barem tako nama dinilo.
Preostalo je jedino da nagadamo, StaviSe: da nagada-
mo o moguinosti nagadanja. Dakle, u tom nagadanju
o nagadanju ja sam prednjadio u maitovitosti u odno-
su na Dekana, a to je istovremeno bilo i dobro i loie,
jer sam iz tog razloga ulazio u smelije opklade, tako
da se moZe reii da smo obojica imali podjednake iz-
glede da pobedimo.
Ja sam obidno i5ao na mogu6nost da se neki odre-
deni dogadaj dogodi, dok se Dekan bezmalo uvek
kladio u suprotno. (k)yK je imao statidan osedaj za
stvarnost, ako mogu tako da se izrazim, buduii da iz-
medu statidnog i dinamidnog tada nije postojalarazli-
85
ka koja postoji sada,ili smo barem morali dobro da se
napregnemo kako bismo tu razliku uodili.
Zvezde su se, na primer, pove6avale, a ja pitam: - U takvim sludajevima (k)yK bi stao grohotom da
-
Koliko? Trudio sam se da prognozu prenesem na
brojeve jer u tom sludaju nije mogao mnogo da prigo-
vara.
U to doba postojala su samo dva broja: broj e i
griko pi. Dekan raduna onako odoka i odgovara: -
Raste za e dignuto na r.
Svaka dast pametnjakovi6u! To su svi znali' Me-
dutim, ja sam odavno shvatio da stvari nisu baS tako
jednostavne. - Da se kladimo da 6e se u jednom odre-
denom trenutku zaustaviti.
- Da se kladimo. A kada bi to trebalo da se zausta-
vi?
Aja, il' sve il'niSta, ispaljujem svoje grikopi.Ibi
sve. Dekan se prenerazi.
Od tog trenutka podeli smo da se kladimo po prin-
cipu broja e i grikog pi.
- Griko pi! -uzviknuo bi Dekan usred mraka po-
Skropljenog bljescima. Medutim, dode red na e.
Zanasje to bila razonoda, razume se;jer od dobi-
ti ne bismo imali nikakve koristi. Kad podeSe da na-
staju elementi, reSismo da uloge vrednujemo atomi-
ma najredih elemenata, i tu grdno pogreiih. Bilo mi
jejasno daje tehnicijum najredi od svih i stadoh da se
kladim u tehnicijum, i da dobijam, i da inkasiram: na-
gomilao sam znatan kapital u tehnicijumu. Nisam
predvideo da je to nestabilan element, pa je sve nesta-
lo u zradenjima: i tako se ponovo nadoh na podetku.
Naravno, i meni se de5avalo da pogreSno proce-
nim, ali onda bih ponovo poveo i stvorio sebi prostor
za pokoju smelu prognozu.
Sad 6e daizleti izotop bizmutal
- -brle bolje bih
izgovorio, gledaju6i tek nastale elemente kako pra-
skaju iz lonca jedne,,supernove". - Da se kladimol
86
Nije nego: bio je to atom polonijuma, zdrav kao
dren.
se smeje, tako podrugljivo kao da je bogzna koliko
bio zasluZan za svoje pobede, a u stvari mu je samo
i5ao na ruku odve6 smeo potez s moje strane. Medu-
tim, Sto je viSe vreme prolazilo to sam ja viSe proni-
cao u mehanizam, i nakon nekoliko uloga naslepo,
napravio bih siguran proradun svojih prognoza za
svaku novu pojavu. Redovno se de5avalo da ja pre
njega shvatim pravilo prema kojem se jedna galaksi-
ja ukotvljuje ni manje ni viSe nego baS na toliko i to-
liko miliona svetlosnih godina od neke druge. Ubrzo
je postalo toliko lako da mi vi5e nije pridinjavalo ni-
kakvo zadovoljstvo.
I tako sam poku5avao da iz podataka kojima ra-
spolaZem izvedem neke druge podatke, a iz tih opet
neke druge, sve dok ne bih do5ao do mogu6nosti ko-
je naizgled nisu imale nikakvog dodira sa onim o de-
mu smo razgovarali. I tresnuo bih ih tek tako, bez
mnogo pride.
Na primer, taman smo pravili prognozu uvijenosti
galaktidkih spirala, kad meni iznenada izlete: - Nego,
duj ovo, (k)yK, Sta misli5 da li ie Asirci napasti Me-
sopotamiju?
Ostao je potpuno zateden. - Kako...Sta? Kada?
Izradunah na brzinu i ispalih neki datum k'o iz pu-
5ke, naravno, ne u godinama i vekovima, jer se tada
vremenske merne jedinice nisu mogle vrednovati ta-
kvim velidinama, a da bismo uop5te naznadili neki
odredeni datum morali smo da pribegavamo tako za-
petljanim formulama da bi njihovo ispisivanje ispuni-
lo ditavu Skolsku tablu.
- A kako se zna...?
87
 Brzo, (k)yK, hoie li je napasti ili ne? Ja kaZem
- nove opklade, odmiduii svaki put korak dalje u lancu
da ho6e; ti da neie. Jel' vaLl2 Hajde, ne gnjavi toli-
ko.
uvek smo se nalazili u praznini bez kraja i gra-
JoS
nica, mestimidno pro5aranoj ponekim pramenom vo-
donika oko vrtloga prvih sazveLda. Ptiznajem da je
bilo potrebno pribeii veoma sloZenim izvodenjima
kako bi se predvidele mesopotamijske ravnice koje se
crne od ljudi i konja i strela i truba, ali buduii da ni-
smo imali preda posla, to uopSte nije bilo neizvodlji-
vo.
Medutim, u tim sludajevima Dekan je uvek i5ao na
poricanje, i to ne stoga Sto je mislio da Asirci neie
uspeti u svom poduhvatu, ve6jednostavno zato Stoje
iskljudivao bilo kakvu moguinost da 6e ikada posto-
jati Asirci i MesopotamilatZemlja i ljudski rod.
Razume se, ove opklade su bile dugorodnije; za
razliku od nekih sludajeva kada je ishod bio poznat
odmah. - Vidi5 li ono Sunce, tamo, koje se formira sa
elipsama koje kruZe oko njega? Brzo, pre nego Sto se
formiraju planete, kaZi koliko ie rastojanje biti izme-
du orbita...
Samo 5to smo to izustili, kad evo, u roku od osam
ili devet, Sta pridam? u roku od Sest ili sedam stotina
miliona godina, planete podinju da se okredu, svaka u
svojoj orbiti, ni uZoj ni Siroj od redenog.
Mnogo veie zadovoljstvo pridinjavale su mi op-
klade koje smo morali da drZimo u glavi milijardama
godina, ne zaboravljajuii za5to i u Sta smo se kladili,
a u isto vreme pamte6i kojim opkladama najpre istide
rok, pa broj (be5e nastupilo doba celih brojeva, i toje
donekle zapetljavalo sve) opklada koje sam dobio ja i
koje je dobio on, iznos dobijenog uloga (moja pred-
nost je neprestano rasla: Dekan je bio u dugovima do
gu5e). A povrh svega toga, morao sam da smiSljam
88
dedukcije.
- Sluiaj ovo, osmog februara 1926,u mestu San-
tij..., provincija Verdeli, u ulici Garibaldi broj 18, je
I' me prati5?, gospodica Duzepina Pensoti, stara dva-
deset dve godine, iz\aziiz kuie popodne u detvrt do
Sest: da li ie skrenuti desno ili levo?
- Hmmm... - mislio se (k)yK.
- Hajde, brzo. Jakalem desno -. I kroz praSinaste
magline izbrazdane orbitama sazveLda vei sam video
kako se sa ulica Santij. .. diie vedernja izmaglica, ka-
ko se pali bledunjavi fenjer, koji jedva da iscrtava li-
niju plodnika na snegu, i na trenutak osvetljava tana-
nu senku Duzepine Pensoti dok zamide iza ugla posle
Tro5arine, i nestaje.
Mogao sam mirne du5e da prestanem da se kladim
u to Sta 6e se dogoditi nebeskim telima i da dekam da
postepeno, kako su se moje prognoze obistinjavale,
stavljam u dZep dobijene uloge svog suparnika, Ali,
strast za kockom me je mamila da na kraju, na osno-
i u svih moguiih dogadaja, prognoziram neprekidne
sledove dogadaja koji iz njih proizilaze, sve do onih
najbeznadajnijih i
najneizvesnijih. Podeo sam da
uklapam prognoze o najneposrednijim i lako izradun-
ljir.im dinjenicama i one do kojih se dolazi izuzetno
sloZenim operacijama. - Vidi5 kako se zguSnjavaju
planete: kaZi mi brzo na kojoj ie od njih nastari atmo-
sfera: na Merkuru? Veneri? ZemljlT Marsu? Hajde
r ei jednom, odludi se; a onda, kad si ve6 u radnji,
izradunaj mi indeks demografskog rasta na Indijskom
:oluostrvu zavreme engleske dominacije? Sta se mi-
sliS roliko? BrZe malo.
Otkrio sam prolaz, prozor u nepoznato, iza kog su
s: dogadaji mnoZili u gustim rojevima, trebalo je sa-
:o da ih zahvatim odatle i zavitlam u lice svom su-
:arniku koji nikada nije ni pomi5ljao da tako ne5to
89
postoji. Jednom kada mi je gotovo mahinalno do5lo
da tresnem pitanje: - Arsenal - Real Madrid, u polu-
finalu, Arsenal igra na domaiem terenu, ko dobija? -
u trenutku sam shvatio da sam s ovim 5to je izgleda-
lo kao kamara sludajno nabacanih redi dotakao nepre-
suSne zalihe novih kombinacija medu znakovima koji
6e posluZiti kompaktnoj, maglovitoj i jednoobraznoj
stvarnosti da zamaskira svoju jednolidnost, a moZda
ta bezglava jurnjava u susret budu6nosti, jurnjava ko-
ju sam ja prvi predvideo i prorekao, nije vodila - kroz
prostor I vreme - nriemu drugom osim drobljenju i
iastakanju na ovakve alternative, sve do potpunog ra-
zlaganji u jednu geometriju nevidljivih trouglova i
skokova poput putanje lopte izmedu belih linija tere-
na koje sirnja poku5avao da zamislim iscrtane na dnu
svetle6eg vrtloga planetarnog sistema, odgonetajuii
pri tom brojeve na grudima i ledima no6nih igrada,
neprepoznatljivih sa tolike daljine.
-Ve6
sam se bacio na ovo novo podrudje moguieg,
stavljajudi na kocku sve svoje dotadadnje dobitke' Ko
je mogao da me zaustavi? Dekanova uobidajena zbu-
nlenu n"uetica samo me je joS viSe podsticala na ri-
,ik. Kudu sam primetio da sam uleteo u zamku, bilo
je prekasno. Ostalo mi je jo5 jedno zadovoljstvo -
buogu puta prilidno mr5avo - da budem prvi koji je to
prirnetio: (ti)Vf izgleda nije bio svestan da se kolo
ire6e preokrenulo u njegovu korist, alija sam brojao
njegove napade smeha, ranije sporadidne a sada sve
de56e i de56e...
Qfwfq, jesi li video da faraon Amenhotep IV
ni-
-
je imao mu5ku decu? Ja sam Pobedio!
" crja, kojoj smo se, skrasiv5i se na ovoj planeti, obratili
- Qfwfq, jesi li video da Pompej nije uspeo, sa Ce-
zarom? Lepo sam ja rekao!
Pa ipak,ja sam se dosledno drZao svojih proradu-
na, nisam prenebregao ni jednu jedinu komponentu'
90
Cak i da sam morao da podnem sve ispodetka, opet
bih se kladio na isti nadin.
- Qfwfq, za vladavine cara Justinijana, iz Kine je
u Konstantinopolj uvezena svilena buba a ne barut...
Ili samja tu neSto pobrkao?
- Ma ne, ne, ti si pobedio, pobedio si...
Naravno, zaneo sam se prognozama neuhvatljivih,
neopipljivih dogadaja, ni sam ne znam koliko sam ih
predvideo, i sada viSe nisam mogao nazad, nisam mo-
gao da ispravim gre5ke. Uostalom, kako da ih ispra-
vim? na osnovu dega?
- Dakle, na kraju svojih lllusions perdues Balzak
ipak ne dopu5ta da Lisjen de Ribempre izvrSi samo-
ubistvo - saop5tio bi Dekan likuju6im glasi6em kojim
je podeo da govori u poslednje vreme - nego ovoga
spasava Karlos Erera, alijas Votren, zna5? onaj koji se
vei pojavljujeu PSre Goriot... Da vidimo, Qfwfq, ka-
ko sada stojimo?
Moja prednost se smanjivala. Stavio sam svoje do-
bitke na sigurno, konvertovane u dvrstu valutu, ujed-
nu Svajcarsku banku; ali sam neprekidno bio prinu-
den da podiZem velike sume kako bih pokrivao
gubitke. Nije da sam stalno gubio. Joi uvek sam znao
da dobijem poneku opkladu, moZda i veliku, ali su se
uloge zamenile; kada sam pobedivao, nisam vi5e bio
uveren da to nije bilo sludajno, i da ved slede6i put
ne6u doZiveti novo opovrgavanje svojih proraduna.
S obzirom na to dokle smo stigli, bila nam je po-
trebna biblioteka sa referentnim delima. oretolate na
strudne dasopise. da i ne pominjem radunare z-a potre-
be naSeg preradunavanja: sve nam je to, kao Sto zna-
te. stavila na raspolaganje jedna IstraZivadka Fonda-
kako bi potpomogla na5e studije. Naravno, opklade
tl,euriraju kao sasvim bezazlena igra medu nama i ni-
io i ne sumnia da se tu obr6u tako velike cifue. Zva-
91
nidno smo preZivljavali sa naSom mesednom zaradom blidna smesa dogadaja bez odredi5ta, koja opkoljava
koju smo dobijali kao istraZivadi Centra za Elektron- potapa gazi svako rasudivanje.
ske Prognoze, a (k)yK je jo5 pride primao nadoknadu - Jesi li duo, Qfwfq? Danas su zavr5ne kvote na
na osnovu titule Dekana koju je, s onim istim stavom Vol Stritu palezaL%o,a.naza6%ot. Agle ovo, onabes-
da ne mrdne ni malim prstom, uspeo da dobije od Fa- pravno podignuta zgrada u ulici Kasija ima dvanaest
kulteta. (Njegova osobita naklonost prema stagnaciji a ne devet spratova! Nearko IV pobeduje na Lon5anu
pogor5avala se iz dana u dana, tako da se ovde pred- zadve duZine. Kako sada stojimo, a, Qfwfq?
stavio kao paralitidar, u invalidskim kolicima). Ta ti-
tula Dekana, uzgred redeno, nema blage veze sa go-
dinama i iskustvom, jer da ima ja bih na nju imao
pravo gotovo isto koliko i on, samo 5to meni do toga
nije stalo.
Tako smo do5li do ove situacije. Sa galerije svog
malog zdanja, sede6i u invalidskim kolicima, dok mu
se noge ne vide od gomile novina koje su jutarnjom
poStom stigle iz ditavog sveta, Dekan (k)yK vide tako
da se duje na drugoj strani univerzitetskog grada:
- Qfwfq, danas nije potpisan atomski ugovorjeiz-
medu Turske i Japana, niti su podeli pregovori, I'
vidiS? Qfwfq, Zenoubica iz Termini Imerezea osuden
je na tri godine, ba5 k'o Sto sam rekao - a ne na doZi-
votnul
I razmetljivo ma5e stranicama dnevnih listova,
crno-belim kao kosmos kada su podele da se formira-
ju galaksije, i bremenitim - kao nekada kosmos - izo-
lovanim desticama, okruZenim prazninom, liSenim u
svojoj su5tini i odrediSta i smisla. A ja razmiSljam ka-
koje nekada bilo lepo trasirati, kroz tu prazninu. pra-
ve i parabole, uoditi pravu tadku, presek izmedu pro-
stora i vremena gde 6e Skljocnuti dogadaj, nepobitan
u prasku svoje blje5tavosti; dok se danas dogadaji
odvijaju u neprekidnom nizu, teku kao mlaz cementa,
u redu jedan preko drugog, medusobno zaglavljeni,
razdvojeni crnim, neprikladnim naslovima, ditljivim
na vi5e nadina, ali su5tinski neditljvim, jedna bezo-

92
 DINOSAURUSI
Do dana danainjeg nisu poznati uzroci naglog izu-
miranja dinosaurusa koji su nastali i razvijali se tokom
trijasa i jure, i gotovo 150 miliona godina bili nepriko-
snoveni gospodari svih kontinenata. Moida nisu mogli
da se prilagode velikim promenama klime i vegetacije
koje su se zbile u doba krede. Do kraja tog perioda svi
su vet bili mrtvi.
Svi osim mene - naglasi Qfrfq - jer i ja sam neko
vreme bio dinosaurus: kaZimo nekih oedesetak mili-
ona godina; i ne kajem se zbog toga:-biti dinosaurus
u to doba znadilo je biti na pravoj strani, ako ni5ta
drugo svi su te po5tovali.
Potom su se okolnosti izmenile, nema potrebe da
vam detaljiSem, sustigole nas sva moguia zla, porazi,
greSke, sumnje, izdaje, pomori. Na zemlji su se razvi-
jale nove vrste koje nam nisu bile naklonjene. Gruva-
li su na nas sa svih strana, ni5ta im nije valjalo. Sada
pridaju da su draZ odumiranja i Zudnja za smriu bili u
karakteru nas Dinosaurusa joS od samog podetka. Ne
znam: ja tako ne5to nikada nisam osetio; a ako drugi
i jesu to je bilo samo zato Sto su vei slutili da nam ne-
ma spasa.
Radije bih da se ne priseiam tog doba velike po5a-
sti. Nisam verovao da 6u izvu(i Zivu glavu. U veliku
seobu koja me je spasila krenuh preko jednog groblja
kostiju, gde je samo poneka perjanica, ili poneki rog,
94
ili oklop, ili
deli6 koZe prekriven krljuStima svedodio
o nekada5njem sjaju Zivih bi6a. A po tim ostacima sa-
da su vrSljali kljunovi, deljusti, kandZe, besnele oluje
novih gospodara planete. Kad viSe nisam video trago-
ve ni Zivih ni mrtvih zaustavih se.
Na tim goletnim visoravnima proveo sam dugi niz
godina. PreZiveo sam zasede, epidemije, glad, zimu:
ali bio sam sam. Da tamo gore ostanem zauvek, to ni-
sam mogao. Odludih da sidem.
Svet se u meduvremenu promenio: nisam vi5e
prepoznavao ni planine ni reke ni biljke. Prvi put ka-
da ugledah livabiia sakrih se; bio je to dopor Novih,
koji behu mali ali Lllavi.
- Hej, ti! - Videli su me, a ja ostadoh zapanjen tim
prisnim nadinom obradanja. Dadoh se u trk; potrdaSe
za mnom. Bio sam navikao da ve6 milenijumima iza-
zivam uZas u drugima i da se i sam uZasnem videvii
kako reaguju na uZas koji sam izazvao. Sada, medu-
tim, ni5ta: - Hej, til - PribliZavali su mi se mrtvi hlad-
ni, nisu bili ratobo_rni ali ni upla5eni.
- Zaito trdi5? Sta ti je? - Samo su hteli da im po-
kaZem put koji vodi do tamo nekog mesta. Promr-
mljah da nisam odavde. - Sta ti bi da beZi5? - upita
jedan. - Kao da si video... Dinosaurusal - ostali se
nasmeja5e. Ali u tom smehu po prvi put osetih trunku
zebnje. Smejali su se pomalo kiselo. Tada se jedan od
njih uozbilji i rede: - To da nisi rekao dak ni u 5ali. Ne
zna5 ti 5ta su...
Dakle, strah od Dinosaurusa se preneo i na Nove,
iako moZda ve6 generacijama nisu imali priliku da ih
vide, te nisu mogli znati kako izgledaju. Nastavih da
hodam, oprezno, ali sada ve6 nestrpljiv da ponovim
eksperiment. Na jednom izvoru pila je vodu jedna
Zenka Novih; bila je sama. Pridoh veoma polako, is-
pruZih vrat i podeh da pijem, tu odmah pored nje; sa-
mo sam dekao kad 6e uZasnuto vrisnuti i potrdati ko-
95
liko je noge nose. Evo, sad ie podeti da vide. dotrda-
ie Novi u ogromnim kolidinama i pojuri6e me... U
trenutku sam se vei pokajao Sto sam to udinio; ako
Zelim da spasem svoju koZu moraiu odmah da je ra-
skomadam: dakle, sve iznova...
Zenka se okrenu, progovori: - Kako je sveZal -
Pode ljubazno da razgovara koriste6i prigodne fraze,
kao 5to se razgovara sa strancima, da me zapitkuje da
li dolazim izdaleka i da li me je putem pratila ki5a ili
sunce. Ja nisam mogao ni da zamislim da se tako uop-
Ste moZe razgovaruti sa ne-Dinosaurusima, te sam i
dalje bio na oprezu i gotovo nem.
- Ja uvek ovde dolazim da pijem - rede ona - kod
Dinosaurusa...
Trgnuh se, iskoladih odi.
- Da, da, tako ga zovemo, Dinosaurusov izvor, jo5
od davnina. Pridaju da se nekada davno ovde bio sa-
krio neki Dinosaurus, jedan od poslednjih, i ko god bi
doSao da pije on bi ga napao i raskomadao, majko mi-
la!
PoZeleh da me zemlja proguta. ,,Sada 6e shvatiti
ko sam" - pomislih. ,,Sada 6e me bolje pogledati i
prepoznaie me!" I kao onaj ko izbegava tude pogle-
de oborih odi i podvih rep kao da Zelim da ga sakri-
jem. Toliko sam bio napet da kad me ona, onako na-
sme5ena, pozdravi i pode svojim putem, osetih umor
kao posle kakve borbe, poput onih iz vremena kada
su se koristile kandZe i zubi. Shvatih da nisam bio u
stanju dak ni da joj otpozdravim.
Stigoh do obale reke, gde su Novi imali svoje pe-
6ine i Ziveli od pecanja. Kako bi napravili rukavac u
kojem ie sporija voda zadrLavati ribe, gradili su ma-
lu branu od granja. Cim me ugleda5e, podigo5e glavu
i prekinu5e posao: gledali su me, gledali jedni u dru-
ge, kao da su zbunjeni, ne progovaraju6i. ,,Kucnuoje
das" - pomislih - ,,ne ostaje mi ni5ta drugo nego da
96
5to skuplje prodam svoju koZu", i pripremih se za
skok.
Sreiom, zaustavih se na vreme. Ti ribari nisu ima-
li ni5ta protiv mene: videv5i me onako snaZnog Zele-
li su da me zamole da ostanem kod njih, da im pomo-
gnem pri no5enju drva.
- Ovo je bezbedno mesto - nagovarali su me, pri-
metiv5i da se kolebam. - Dinosauruse jo5 od vreme-
na naSih dukundedova ovde niko nije video...
Nikome nije ni palo na pamet ko bih ja mogao bi-
ti. Ostao sam. Klima je bila dobra, hrana ne baS po
mome ukusu ali sasvim pristojna, a posao ne pretera-
no teZak, s obzirom da sam bio veoma snaZan. Nade-
nuli su mi nadimak: ,,RuZni", zato Sto sam bio razli-
dit, ni zbog deg drugog. Ti Novi, ne znam kako ih ono
beste vi zvali, pantoteri ili tako nekako, izgledali su
pomalo nezgrapno, i iz njih je kasnije proiza5lo sve
ono Sto se moZe podvesti pod tu vrstu, a ve6 u to do-
ba izmedu jednog i drugog primerka postojao je ditav
spektar svih mogudih slidnosti i razlika, tako da sam
ja, iako bejah sasvim razli(it, na kraju sebe morao da
ubedim da sve u svemu i nisam baS preterano odska-
kao.
S tom idejom dodu5e nisam u potpunosti uspeo da
se srodim: stalno sam se oseiao kao Dinosaurus okru-
Zen neprijateljima, i svako vede, kada bi zapodeli s
pridama o Dinosaurusima, prenoSenim s kolena na
koleno, povukao bih se u mrak, veoma uznemiren.
Bile su to stravidne pride. Slu5aoci, bledi, kojima
bi se svaki das iz usta oteo preplaSeni uzvik, netremi-
ce su piljili u onoga koje pripovedao, a njegov bi pak
glas odavao ne manje uzbudenje. Ubrzo shvatih da su
te pride svima dobro poznate (iako je njihov spisak
bio poprilidno dugadak) ali su svaki put iznova uliva-
le strah. Dinosaurusi su u njima bili prikazani kao du-
doviSta i opisani na takav nadin da ih je bilo nemogu-
9',7
 a njihov jedini cilj je izgleda bio da na-
ie prepoznati,
ude Novima, kao da su Novi joS od samog podetka bi-
li najvaZniji stanovnici Zemlje, a mi nismo imali dru-
ga posla nego da ih vijamo od jutra do mraka. Sto se
mene tide, kada god sam razmi5ljao o nama Dinosa-
urusima u se6anje bi mi se vratio onaj beskraj an nrz
nedaia, agonija, stradanja; pride koje su Novi o nama
pripovedali bile su tako daleko od mog iskustva da su
me ostav!ale posve ravnodu5nim, kao da su govorile
o nekim dalekim, nepoznatim bi6ima. Pa ipak, dok
sam ih slu5ao, podinjao sam da shvatam da nikada ni-
sam razmi5ljao o tome kako smo mi mogli izgledati
drugima, i da su pored mnogih izmi5ljotina te pride, u
nekim pojedinostima i s obzirom na njihovu tadku
gledi5ta, ipak pogadale su5tinu. U mojoj glavi su se
nlihove pride o uZasima koje smo mi sejali preklapa-
le sa se6anjem na pretrpljene uZase: a Sto sam vi5e
shvatao koliko smo straha posejali, toliko sam vi5e
strepeo.
Ispripovedali bi svako po jednu pridu, redom, a
onda bi se odjednom zgledali: - A Sta ie RuZni da
nam isprida? Zar ti ne zna5 nijednu pridu? Zar u tvo-
joj porodici nije bilo dogodov5tina sa Dinosaurusi-
ma?
- Ma jeste, ali... - promrmljao bih - pro5lo je to-
liko vremena... eh, kad biste samo znali.'.
U tim trenucima u pomo6 bi mi priskodila Papra-
tov Cvet, Lenka sa izvora. - Ma ostavite ga na miru...
on je do5ljak, nije se jo5 privikao, lo5e govori na5 je-
zik...
Napokon bi promenili temu, a ja bih odahnuo'
Izmedu Papratovog Cveta i mene vremenom se
uspostavilo neko poverenje. Ni5ta suvi5e intimno: ni-
kada se nisam usudio da je dodirnem. Ali vodili smo
duge razgovore. To jest, ona je bila ta koja mi je pri-
da6 o svom Zivotu; a ja,iz straha da se ne odam, uvek
98
sam se drZao opltih tema. Papratov Cvet mi je prida-
la i svoje snove: - No6as sam videlajednog dZinov-
sko-e Dinosaurusa, jezovitog, kome je iz nozdrva ku-
ljao plamen. Pri5ao mi je, Sdepao me za yrat,
odvukao, hteo je da me pojede Zivu. Bio je to jedan
neopisivo stravidan san, ali ja se, zamisli, nisam ni-
malo upla5ila, Stavi5e, kako da ti kaZem, dopalo mi
se. ..
Taj san mi je pomogao da shvatim mnoge stvari a
pre svegajednu: daje Papratov Cvetjedva dekala da
na nju neko nasrne. Bio je to pogodan momenat da je
zagrlim. Ali Dinosaurus iz njihove maSte bio je pot-
puno drugadiji od Dinosaurusa kakav bejah ja. i ta mi-
sao me udini joS razliditijim i srameZljivijim. Kako
bilo, propustih priliku. Potom se brat Papratovog
Cveta vratio iz sezone ribarenja u ravnici, podeo je da
je nadgleda, te se naSi razgovori prorediSe.
Taj njen brat,Zan, bio je sumnjidav od prvog tre-
nutka kad me je ugledao. - Ko je on? Odakle dolazi?
- raspitivao se upirudi u mene prstom.
- To je RuZni, do5ljak koji nosi drva - rekoie mu.
- Zaito? Sta je tu dudno?
- To bih ja njega Leleo da priupitam - rede Zan,
mri_teii se. - Hej ti, Sto si tako dudan?
Sta sam mogao da odgovorim? - Ja? Ne znam...
- Jer ti, ako bi tebe pitali, nisi dudan, zar ne'! - i
nasmeja se. Na tome se zavr5i, ali ni ubudu6e se ni-
sam mogao nadati nidem dobrom.
Taj Zanje bio jedan od najdrdnijih tipova u selu.
Proputovaoje celi svet i pona5ao se kao da zna mno-
go viSe od drugih. Kada bi mu do uSiju doprle one pri-
de o Dinosaurusima pona5ao se netrpeljivo. - Bajke -
rekao je jednom - sve same bajke. Voleo bih da vas
vidim kada bi se pojavio pravi Dinosaurus.
- Odavno ve6 ne postoje... - umeSa se jedan nbar.
99
 - Ma nemoj... - procedi Zan -jeste li ba5 sigurni
da tamo negde ne luta joS poneko krdo... Kada prebi-
vamo u ravnici uvek postavimo nekoga da dur,a stra-
Zu, i danju i noiu. Ali mi tamo imamo poverenja jed-
ni u druge, ne primamo one koje ne poznajemo... - i
znadajno pogleda u mene.
Ovo se nekako moralo prekratiti: bilo je bolje od-
mah preii na stvar. Koraknuh prema njemu. - Sta ti
imai protiv mene? - upitah.
- Imam protiv svakoga za koga ne znamo ko je i
odakle dolazi, apolaLe pravo da jede s nama i da se
udvara na5im sestrama...
Jedan od ribara stade u moju odbranu: - RuZni za-
raduje zaLivot: vredan je i daje sve od sebe...
- Da nosi drva na ledima to ume, ne poridem - bio
je uporan Zan - ali u trenutku opasnosti, kada bude-
mo morali da se branimo noktima i zubima, ko nam
garantuje da 6e se pona5ati kako valja?
Upusti5e se u Zivu raspravu. Najdudnije od svega
bilo je to da nikome nije ni palo na pamet da bih ja
moZda mogao biti Dinosaurus; moja krivica beSe is-
kljudivo u tome Sto sam Drugadiji, Stranac, dakle Ne-
ko u koga se ne moZete pouzdati; a sporno pitanje
glasilo je da li bi moje prisustvo predstavljalo opa-
snost u sludaju nekog eventualnog povratka Dinosa-
urusa.
- Voleo bih da ga vidim u borbi, sa tom gu5ter-
skom nju5kom... - nastavljao je da me izazivaZan, s
prezrivim izrazom.
Naglo mu pridoh i unesoh mu se u lice. - MoZeS
odmah da me vidiS, ukoliko ne pobegne5.
To nije odekivao. Pogleda oko sebe. Ostali napra-
vi5e krug. Nije bilo druge nego da se uhvatimo u ko-
Stac.
Nasrnuh, izbegoh njegov ujed izviv5i vrat, a onda
i, dok dlanom o dlan, nadoh
ga klepih, bacih na leda
100
se nad njim. BeSe to pogre5an potez: kao da to nisam
znao. kao da tolike Dinosauruse nisam video da tako
umiru, napadnuti noktima i zubima po grudima i sto-
maku, r,erujuii da su neprijatelja prikovali za zemlju.
Ali, rep sam joS uvek umeo da koristim, za odrLava-
nje ravnoteZe; nisam smeo da dopustim da me obori;
upinjao sam se, ali sam osedao da mi snaga istide...
Tada neko iz publike povika: - Napred, Dinosa-
uruse ! - I u istom dasu kada spoznah da su me razot-
krili ponovo postadoh onaj nekada5nji: pa iakoje vei
sve bilo izgubljeno vredelo je joi jednom u njima iza-
zvati onaj stari strah. I udarih Zana jednom, dvaput,
triout...
Rastavi5e nas. - Zan, rekosmo ti: RuZni ima mi5i-
ie. Nema Sale sa RuZniml - i smejali su se i destitali
mi, tapSaii me po ledima. A ja, koji u trenutku pove-
rovah da sam razotkriven, nisam mogao da dodem k
sebi; tek sam kasnije shvatio da je ono.,Dinosauruse"
bio ubidajeni povik kojim su bodrili protivnika u bor-
bi, neito poput onog: ,,Navali, jadi si!", a izmedu
ostalog nije se baS najbolje razumelo da li su to vika-
li meni iliZanu.
Od to-ea dana svi su me po5tovali. eak me je rZan
podrZavao, stalno mi je bio zapetama kako mu ne bi
promakla nijedna prilika u kojoj bi ponovo mogla da
dode do izraZaja moja snaga. Moram reii da su se i
njihovi uobidajeni razgovori o Dinosaurusima done-
kle izmenili, kao Sto to obidno biva kada vam dosadi
da na stvari gledate uvek na isti nadin i kada moda re-
5i da promeni kurs. Sada, ukoliko su Zeleli da kritiku-
ju ne5to u selu, govorili su da se izvesne stvari Dino-
saurusima sigurno ne bi desile, da Dinosaurusi u
mnogo demu mogu posluZiti kao primer, da se pona-
Sanju Dinosaurusa u ovoj ili onoj situaciji (na primer
u privatnom Zivotu) ni5ta ne moZe prigovoriti, i tako
dalje. Ukratko redeno, izgledalo je da se odnekud po-
101
 su i stala pokraj prozora. Trudila sam se da privudem
malja neko posthumno divljenje prema tim Dinosa-
njegovu paZnju, dak sam se i naklonila, ali on kao da
urusima o kojima niko ni5ta pobliZe nije znao.
me nije ni primetio, nije me udostojio ni pogleda...
Meni jednom prilikom naprosto izlete: - Ne prete-
Taj san mi dade novi kljud za razumeyanje du5er'-
rujmo: kako vi to, na kraju krajeva, zami5ljate jednog
nog stanja Papratovog Cveta: ona je moju stidljivost
Dinosaurusa?
tumadila kao oholost i prezir. Sada, kad o tome bolje
Povika5e uglas: - euti, Sta ti zna5 kad ih nikada ni-
razmislim, shvatam da je bilo dovoljno jo5 samo ne-
si video?
ko vreme istrajati u takvom ponaSanju, drZati se nad-
MoZda je to bio pravi momenat da se otkriju kar-
meno po strani, pa da je bespovratno osvojim. Medu-
te. - Naravno da sam ih video - uzviknuh - a ako Ze-
tim, to saznanje me tako ganu da se bacih pred njene
lite mogu dak i da vam ih oPi5em!
noge sa suzama u odima, povikavSi: - Ne, ne, Papra-
Nisu mi poverovali; mislili su da ih vudem za nos.
tov Cvete, nije onako kako ti misliS, ti si bolja od svih
Sto se mene tide, taj njihov novi pristup Dinosaurusi-
Dinosaurusa, sto puta bolja, oseiam se toliko manje
ma bio je gotovo isto toliko neprihvatljiv kao i onaj
prethodni. Jer - osim tuge koju sam oseiao zbog vrednim od tebe...
-okrutne Papratov Cvet se ukruti, koraknu unazad. - Ma Sta
sudbine koja je zadesila moju vrstu - ja sam
pridaS? - To nije bilo ono Sto je odekivala; uzvrpolji-
Zivot Dinosaurusa poznavao u duSu, znao sam do ko-
je je mere kod nas preovladavao jedai uskogrudi la se i bilojoj je neugodno. Suvi5e sam kasno to shva-
tio; brZe-bolje se pribrah ali je medu nama atmosfera
mentalitet, pun predrasuda, nesposoban da se prilago-
otada postala nategnuta.
di novim okolnostima. A sada sam morao da slu5am
Nisam imao vremena da o tome podrobnije razmi-
kako oni uzdrLu u nebesa tu na5u palanadku sredinu,
slim jer su me omeli dogadaji koji su odmah potom
tako nazadnu, tako - kaZimo i to - dosadnu! Zar su
usledili. Zadlhane glasono5e dojuri5e u selo. -Yra1a-
baS oni morali da mi namedu nekakvo strahopoStova-
ju se Dinosaurusil - Bilo je prime6eno krdo nekih ne-
nje prema mojoj vrsti koje ja nikada ranije nisam ose-
poznatih dudoviSta kako pobesnelo tutnji kroz ravni-
tirol-Ali, kad bolje razmislim, to se i dalo odekivati:
cu. Ako nastavi tim tempom sutra u zoru pregazile
naime, u demu su se ti Novi toliko razlikovali od Di-
selo. Dat je znak za uzbunu.
nosaurusa iz onih lepih vremena? U5uSkani u svom
MoZete zamisliti kako sam se ose6ao kad sam to
selu sa svojim branama i ribnjacima, postali su umi-
iuo: moja vrsta nije izumrla, mogu ponovo da budem
Sljeni, bahati... De5avalo mi se da prema njima osetim
s mojom bra6om, da se vratim onom nekada5njem Zi-
istu onu netrpeljivost koju sam nekada ose6ao preqa
votulAli taj nekadaSnji Zivot, kako sam ga ja pamtio,
svojoj vrsti, i Sto sam ih vi5e slu5ao kako se dive Di-
nije bio ni5ta drugo do nepregledan niz poraza, bek-
nosaurusima, to sam se sve vi5e gnu5ao kako Dinosa-
stava, opasnosti; povratak njemu bio bi moZda samo
urusa tako i njih.
privremeni produZetak te agonije, vra6anje na jedan
-Znal, no6as sam usnila da jedan Dinosaurus tre- stupanj koji sam smatrao prevazidenim. Sada sam vei
ba da prode pored moje ku6e - rede mi Papratov Cvet
stekao, ovde u selu, neki novi spokoj i bilo mi je iao
- jedan velidanstveni Dinosaurus, jedan princ ili kralj da ga izgubim.
Dinosaurusa. Ja sam se doterala, ukrasila trakom ko-

t02 r03
 Cak i Novi kao da su bili tazapetr izmedu dva
opredna oseianja. S jedne strane bilaje to panika, a s
druge Zelja da trijumfuju nad starim neprijateljem' de-
mu se pridruZila i slutnja da ukoliko su Dinosaurusi
ipak opstali i sada kreiu u ponovno osvajanje to je
mogao biti znak da ih niko ne moZe zaustaviti i da je
njihova pobeda, ma koliko bila okrutna, moZda dak i
najbolje reSenje za sve njih. Novi su dakle u isto vre-
me Zeleli da se brane, pobegnu, uniSte neprijatelja,
budu pobedeni; i ta neodludnost oditovala se u haosu
koji je vladao u njihovim pripremama za odbranu.
- Stanite! - uzviknu Zan. - Postoji samo jedan
medu nama koji je u stanju da preuzme komandul
Onaj najjadi od svih nas, RuZnil
- Tako je! RuZni treba da komandujel - povika5e
ostali uglas. - Da, da, ho6emo da nam RuZni koman-
dujel - i pridoSe da duju moje naredbe.
- Ali ne, zar hodete da ja, jedan stranac, nisam ja
zasluZio,.. - branio sam se. Nije bilo Sanse da ih ube-
dim.
Sta sam mogao da udinim? Te no6i nisam ni oka
sklopio. Zov krvi nalagao mi je da dezertiram i pri-
druZim se svojoj braii; nasuprot tome, lojalnost pre-
ma Novima koji su me primili i prihvatili i verovali
mi zahtevala je od mene da se stavim na njihovu stra-
nu; da stvar bude gora, dobro sam znao da ni Dinosa-
urusi ni Novi ne zasluZuju da se zbog njih pomeri ni
prst. Ukoliko su Dinosaurusi poku5avali da nasiljem i
pokoljima opet uspostave svoju vlast, to je bio znak
da ih iskustvo nidemu nije podudilo, da su opstali sa-
mo greSkom. A Sto se Novih tide, bilo je jasno da su,
prepustiv5i komandu meni, po5li linijom manjeg ot-
pora: svalili su svu odgovornost najednog stranca ko-
ji bi s jedne strane mogao postati njihovog spasilac a
s druge, u sludaju poraza, Zrtveni jarac koji bi poslu-
Lio daodobrovolji neprijatelja, ili pak izdajnik koji bi
104
urudiv5i ih neprijatelju ostvario njihov potajni san da
ih pokore Dinosaurusi. Kako bilo, nisam hteo da du-
jem ni za jedne ni za druge; neka se slobodno poko-
lju!; bilo mi je sasvim svejedno. Morao sam Sto pre
da uteknem, da ih ostavim da se krdkaju u sopstve-
nom sosu, da najzad raskrstim s tom prastarom pri-
dom.
Te iste no6i, puzeii kroz mrak, napustih selo. Prvo
5to mi pade na pamet bilo je da se Sto viSe udaljim od
popri5ta borbe, da se vratim svojim tajnim skloni5ti-
ma; ali radoznalost be5ejada: Zeleo sam ponovo da se
sretnem sa svojom braiom, da vidim ko 6e pobediti.
Sakrih se na vrhu stenovitog grebena koji se dizao
nad rednim rukavcem i tu sadekah zoru.
Zajedno sa suncem, na horizontu se pojavi5e figu-
re. Galopirale su ka selu. JoS pre nego 5to sam uspeo
da ih razaznam, shvatio sam da Dinosaurusov korak
nikada ne bi mogao biti do te mere li5en ljupkosti.
Kad ih prepoznadoh nisam znao dali da se smejem ili
da propadnem u zemlju od stida. Bili su to nosorozi,
krdo nosoroga, jedno od onih prvih, debeli, nezgrap-
ni, sirovi, sa kvrgama od roZaste tvari, ali u suitini be-
zopasni, obuzeti iskljudivo br5ienjem travdica: eto
koga su zamenili sa drevnim Carevima Zemljel
Krdo nosoroga dojuri uz zaglu5ujudi topot, zausta-
vi se da oderupa nekoliko grmova, nastavi da galopi-
ra ka horizontu, ni ne osvrnuv5i se na ribarsko nase-
lje.
Trkom se vratih u selo. - Pogre5ili ste! To nisu bi-
li Dinosaurusi! - obznanih. - To su bili nosorozi! Sa-
da su oti5li! Nema viSe opasnostil - I dodadoh, kako
bi opravdao svoju nodnu Setnju: - Ja sam iza5ao na-
polje da proveriml Da izvidim situaciju i dojavim
r am!
105
 - Mi moZda nismo shvatili da to nisu Dinosaurusi
- rede Zanbezbojnim glasom - ali smo zato shvatili
da ti nisi heroj - i okrete mi leda.
Naravno, bili su razodaranti u Dinosauruse i u me-
ne. Sada su se njihove pride o Dinosaurusima pretvo-
rile u po5alice u kojima su ta stra5na dudoviSta bila
prikazana kao komidna. Mene, medutim. nije vi5e
vredala njihova zajedljivost. Tek sam sada razumeo
onu plemenitost duha koja je zasluZna za naSu odluku
da nestanemo s lica zemlje radije nego da obitavamo
u jednom svetu u kojem za nas vi5e nije bilo mesta. A
to 5to sam ja opstao bilo je samo zato da bi se jedan
Dinosaurus i dalje oseiao takvim, medu svim tim po-
lusvetom koji je otrcanim vicevima prikrivao strah
kojeg nikako nije uspevao da se oslobodi. A 5ta se
drugo od Novih i moglo odekivati nego da krenu pu-
tem koji se kolebao izmedu poruge i straha?
Papratov Cvet mi otkri svoje novo raspoloZenje is-
pridavSi mi svoj san: - Bio jednom jedan Dinosaurus,
sme5an, zelen zelencat, i svi su mu se rugali, vukli ga
zarep. Tada sam mu ja pri5la, za5titila ga, odvela ga
odatle, mazila ga i pazlla.I shvatila sam da je, onako
sme5an, bio najtuZniji od svih stvorenja, i da je iznje-
govih Zutih i crvenih odiju tekla ditava reka suza.
Sta h me obuze, na te redi? Otpor da se poistove-
tim sa likom iz sna, odbijanje da prihvatim jedno ose-
6anje koje se po svemu sude6i premetnulo u saZalje-
nje, netrpeljivost prema samoj pomisli da sada oni
hoie sebi da pripi5u onu dinosaurusku plemenitost?
Preplavi me talas oholosti, pogledah je s visine i do-
bacih prezrivo: - Za5to me vedito zamarai tim svojim
detinjastim snovima? Umed samo gluposti da sanjaS!
Papratov Cvet briznu u plad. Ja se udaljih slegnu-
vSi ramenima.
106
Ovaj dogadaj se odvio na brani; nismo bili sami;
ribari nisu mogli duti naS razgovor ali su primetili moj
bes i njene suze.
Zan je morao da se umeSa. - Sta misliS ko si ti -
rede strogo - pa da moZe5 tako da se pona5a5 prema
mojoj sestri?
Zaustavih se i ne odgovorih. Ako je hteo da se bi-
je, ja sam bio spreman. Ali moda u selu se u posled-
nje vreme promenila: sve se okretalo na Salu. Izprav-
ca grupe ribara zadu se podvriskivanje u falsetu: -
Hajmo, hajde, Dinosauruse! - Dobro sam znao taj 5a-
ljivi povik koji je nedavno u5ao u upotrebu i koji je
znadio: ,,Spusti malo loptu, ne preteruj", i tome slid-
no. Ali u meni se ne5to pokrenu.
- Da, to i jesam, ako ba5 hoiete da znate - viknuh
- Dinosaurus, baS tako! Ako nikada niste videli Dino-
saurusa, evo, sada imate prilikul
Zaoi se grohotan smeh.
- Ja sam jude video jednog - rede jedan starac -
iza5ao je iz snega -. Oko njega odmah zavladatajac.
Starac se upravo vratio sa planine gdeje neko vre-
me boravio. Sundevi zraci otopili su jedan stari gleder
i na videlo je iskrsao skelet Dinosaurusa.
Glas se raSiri selom. - Idemo da vidimo Dinosa-
urusa! - Svi potrda5e put planine, i ja zajedno sa nji-
ma.
Pre5av5i jedno morensko tlo, podupana debla,
modvaru i groblje ptidijih kostiju, stigosmo do jedne
doline u obliku zaliva. Prozirni veo od li5ajeva zele-
neo se na stenju oslobodenom ledenih okova. U sre-
dini, opruZen kao da spava, s vratom koji je izgledao
jo5 duZi usled razmaka medu pr5ljenovima, sa repom
koji je zmijasto vijugao, lel.ao je skelet dZinovskog
Dinosaurusa. Grudni ko5 mu je bio izvijen poput je-
dra a kada bi vetar udario u glatke plodice rebara di-
nilo se da u njemu jo5 uvek pulsira neko nevidljivo
t07
srce. Lobanja je bila neprirodno izokrenuta, a usta
otvorena kao da se na njima zaledio samrtni krik.
Novi strda5e dole, veselo grakiuii: aii, nalavSi se
naspram lobanje uzdrhtaSe od pogleda tih praznih od-
nih duplji; i ostado5e udaljeni nekoliko koraka, bez
redi; potom se okrenu5e i nastavi5e sa svojim glupa-
vim kreveljenjem. Bilo je dovoljno da jedan od njih
pogledom prede od skeleta do mene, dok sam stajao i
posmatrao ga, pa da mu bude jasno da smo istovetni.
AIi niko to ne udini. Te kosti, ti zubi, ti snaZni udovi,
govorili su jednim sada vei nerazumljivim jezikom,
nikome niSta nisu saop5tavali, osim tog neuhvatljivog
imena koje nije bilo povezano ni sa kakvim prepo-
znatljivim iskustvom.
Ja sam nastavio da gledam skelet, Oca, Brata, mog
dvojnika, Sebe Samog;prepoznavao sam svoje kosti'
svoje crte urezane u kamenu, sve ono Sto smo bili i
Sto vi5e nismo, naiu plemenitost, naSe grehe, na5u
propast,
Sada 6e ti ostaci posluZiti nekim novim rasejanim
osvajadima planete da oznade jednu prelaznu etapu,
pridruZi6e se sudbini imena,,Dinosaurus" koje 6e po-
stati samo prazan zvuk liSen smisla. Nisam to smeo
da dopustim. Sve ono Sto je bilo povezano sa pravom
prirodom Dinosaurusa moralo je da ostane prekrive-
no velom tajne. I u toku no6i, dok su Novi spavali oko
skeleta, prenesoh i sahranih, pr5ljen po prSljen, svog
Mrtvog.
Ujutru, kad su se Novi probudili, od skeleta vi5e
nije bilo ni traga. Ali njih to nije previ5e uzbudilo. Bi-
la je to samo jo5 jedna tajna koja se pridruZila mno-
Stvu drugih tajni vezanih za Dinosauruse. Ubrzo su ga
zaboravili.
Ali pojava skeleta ostavila je traga, bududi da je
predstava o Dinosaurusima u svima njima i dalje bila
povezana s nedim sto je imalo tuZan kraj, a u pridama
108
koje su sada pripovedali preovladavaloje saosedanje,
tuga zbog naSe zle sudbine. Ja sa tim njihovim saZa-
ljenjem nisam znao Sta da radim. SaZaljenje zbog de-
ga? Ako je ikada ijedna vrsta imala tako zokruZenu i
bogatu evoluciju, tako dugotrajnu i srednu vladavinu,
to smo bili mi. NaSe izumiranje bilo je_samo velidan-
stveni epilog, dostojan na5e pro5losti. Sta su od toga
uop5te mogle da razumeju te budale? Svaki put kada
bih duo kako boleiivo govore o Dinosaurusima, imao
sam Zelju da ih zafrkavam, da im pridam izmi5ljene i
neverovatne pride. Ionako istinu o Dinosaurusima vi-
5e niko nikada nede saznati, bila je to tajna koju iu
odneti u grob.
Neko nomadsko pleme stiZe u selo. Medu njima je
bila i jedna Zenka. Videv5i je, uzdrhtah. Ako me odi
nisu varale, njoj u venama nije tekla samo krv Novih:
bila je meleskinja, meleskinja sa Dinosaurusom. Da li
je znala? Verovatno ne, sude6i po njenoj leZernosti.
MoZda ne jedan od roditelja, ali njen deda ili pradeda
ili dukundeda morao je biti Dinosaurus, a obeleZja i
drZanje naSe rase kod nje behu bezobrazno izazovnt,
svima vei neprepoznatljivi, ukljudujuii i nju samu.
BeSe to ljupko i veselo stvorenje; oko nje se odmah
sjati gomila udvarada. a najuporniji i najzaljubljentji
od svih bio je Zan.
Podinjalo je leto. Mladarija je na reci priredila
svetkovinu. - Hajde sa namal -pozvameZan, koji je
nakon mnogih svada poku5avao da obnovi na5e prija-
teljstvo; potom nastavi da lebdi pored Meleskinje.
Pridoh Papratovom Cvetu. MoZda je ovo bio mo-
menat da se pomirimo, da pronademo zajednidki je-
zik. - Sta si noias sanjala? - upitah, poku5av5i daza-
podenem razgovor.
Ostade oborene glave. - Videla sam jednog ranje-
nog Dinosaurusa koji se previjao u agoniji. Pognuo je
svoju plemenitu i neZnu glavu, i patio je, patio... Ja
109
 sam ga gledala, nisam mogla da odvratim pogled od
njcga, i najednom sam shvatila da oseiam neko prita-
jeno zadovoljstvo Sto on toliko pati...
Usne Papratovog Cveta pakosno se izvi5e, 5to ni-
kada pre nisam primetio kod nje. Zeleo sam samo da
je ubedim da ja nemam nikakve veze sa tom njenom
morbidnom igrorn oprednih oseianja: ja sam bio on-
aj koji uZiva u Zivotu, potomak jednog privilegova-
nog roda, Stadoh da poskakujem oko nje i maSuii re-
pom isprskah je vodom iz reke.
: Prida5 samo neke tuZne pride! - rekoh frivolno'
: Dosta je bilo, dodi da igramo!
Nije me razumela. Namritila se.
: Ako ne bude5 igrala sa mnom, igraiu sa nekom
drugoml : uzviknuh. Uhvatih Meleskinju za Sapu,
odnev5i je ispred nosa Zanu, koji ju je isprva gledao
kako sc udaljava ni5ta ne shvatajuii, toliko je bio bla-
Zen u svojoj zaljubljenosti, a onda se narogu5i, obuzet
liubomorom, Suvi5e kasno: ia i Meleskinia smo vei
6udnuli u rcku i plivali t-o ku drugoj obali, da bismo
se sakili u Zbunje.
MoZda sam samo Zeleo da Papratovom Cvetu po-
kalcm ko gam, da opovrgnem njenu pogre5nu pred-
stavu o meni, A rnoguie je i da me je podstakao onaj
stari gnev prema Zanu, Lelja da mu po svaku cenu
dam do znania da ne prihvatam prijateljstvo koje mi
je on uporno nudio. Ali, najpre 6e biti da su mi one ta-
ko bliske no i pored svega neobidne Meleskinjine
obline probudile Zelju za jednim prirodnim odnosom,
ncposrcdnim, li5enim primisli, li5enim uspomena.
Nomadski karavan je trebalo u svitanje da nastavi
put, Meleskinja pristade da provede no6 u destaru.
Volcli smo sc sve do zore.
Ovo su bile samo prolazne epizode jednog posve
jednolidnog Zivota, siroma5nog dogadajima. Pustio
sam da dut4ja padne na istinu o meni i eri naie vlada-
r10
vine. O Dinosaurusima gotovo da se viSe ntje ni go-
vorilo; moZda niko viSe nije ni verovao da su uop5te
postojali. Cak je i Papratov Cvet prestala da ih sanja.
Kada mi ona isprida: - Sanjala sam da u jednoj pe-
6ini Zivi jedini preZiveli primerak neke vrste dijeg se
imena vi5e niko nije se6ao, i ja sam otiSla da ga to pi-
tam, bio je mrak, znala sam da je tu, a nisam mogla
da ga vidim, i dobro sam znala ko je i kakav je ali ne
bih umela da ga opiSem, i nije mi bilo jasno da li to
on odgovara na moja pitanja ili ja na njegova... - to
je za mene bio znak da je izmedu nas napokon pro-
cvetala ljubav, za Eim sam Zudeo joS otkako sam se
prvi put zaustavio kod izvora, joi uvek ne znajuii da
li mi je sudeno da preZivim.
Otada sam naudio mnogo toga, a pre svega na ko-
ji nadin Dinosaurusi pobeduju. Isprva sam verovao da
je to Sto smo izumrli bilo neka vrsta dostojanstvenog
mirenja s porazom; sada znam da Dinosaurusi Sto vi-
5e izumiru utoliko se vi5e Siri njihova moi, i to diljem
mnogo nepreglednijih Suma od onih Sto prekrivaju
kontinente: u spletu misli onih koji ostaju. Iz mradnih
dubina nastanjenih strahovima i sumnjama jo5 uvek
nesvesnih pokoljenja, oni i dalje izvijaju svoje vrato-
ve, zamahuju svojim kandZama, a kada i poslednji
tradak njihovog lika nestane, njihovo ie ime i dalje
prema5ivati sva znadenja, ovekoveduju6i njihovo pri-
sustvo u odnosima izmedu Zivih biia. Sada, po5to im
je dak i ime zatrto, dodekali su da se stope sa nemu-
Stim i anonimnim kalupima misli, u kojima stide for-
mu i su5tinu ono o demu razmi5ljaju Novi, i oni koji
6e doii posle Novih, i oni koji 6e do6i joS kasnije, po-
sle svih njih.
Pogledah oko sebe: ovo selo u koje sam stigao kao
stranac sada sam uistinu mogao nazvati svojim, kao
Sto sam i Papratov Cvet mogao nazvati svojom: na
nadin na koji to moZe pojmiti jedan Dinosaurus. I za-
111
to, jednim nemu5tim pozdravom oprostih se od Pa-
pratovog Cveta, napustih selo, odoh zauvek.
Putem sam posmatrao drveie, reke i planine, i ni-
sam vi5e razlikovao one iz vremena Dinosaurusa od
onih koji su nastali kasnije. Oko nekih Spilja utabori-
Ii su se nomadi. Izdaleka prepoznadoh Meleskinju,
joS uvek zavodljivu, tek neznatno ugojenu. Kako me
ne bi primetila, sakrio sam se u SipraZje i kri5om je
posmatrao. Zanlomje iSao njen sindii gegajudi se na
jo5 uvek nesigurnim noZicama. Koliko dugo ve6 ni-
sam video jednog malog Dinosaurusa, tako savrSe-
nog, tako prepunog svoje dinosauruske sultine, i tako
nesvesnog onoga Sto ime Dinosaurus znadi?
Sadekah ga na proplanku da bih ga posmatrao ka-
ko se igra, trEi za leptirom, udara Si5arkom o kamen
da bi istresao semenke. Pridoh. To je zaista bio moj
sin.
Pogleda me radoznalo. - Ko si ti? - upita.
- Niko - odgovorih. - ti, zna5 li ko si ti?
A
- Gle sad! To svi znaju:ja sam Novi! - rede.
Bilo je to upravo ono Sto sam mislio da iu duti. Po-
milovah ga po glavi, rekoh mu - Dobar si ti dedko -
i odoh.
Proputovah brda i doline. Stigoh dojedne stanice,
sedoh u voz, umeSah se u gomilu.
I12
OBLIK KOSMOSA
Jednaiine gravitacionog polja koje dovode u odnos
savijanje kosmosa i raspodelu materije vet postaju sa-
stavni de o zdravorazumsko g razmiilj anja.
Niko od vas ne zna Sta znadi padati u prazno kao
5to sam ja padao. U najboljem sludaju, zavas padati
znadi sunovratiti se sa dvadesetog sprata nekog obla-
kodera, ili iz aviona koji se pokvario u letu: strmogla-
vite se, mlatarate malo po vazduhu, utom, eto, stiZe i
zemlja, a onda propisno zveknete. Ja vam, medutim,
govorim o vremenu kad dole nije bilo nikakve zemlje
niti bilo dega dvrstog, dak ni nekog nebeskog tela na
horizontu, kadrog da te privude u svoju orbitu. Pada-
lo se onako, neodredeno, u beskraj. Propadao sam u
prazno sve do krajnje zamislive granice propadanja, a
kad bih jednom stigao do nje shvatio bih da ta krajnja
granica mora biti joi mnogo, ali zaista mnogo niZe,
straSno daleko, te sam nastavljao da padam ne bih li
je dostigao. Buduii da nije bilo nikakvih orijentira,
nisam uop5te znao da li je moj pad vrtoglav ili spor.
Kad malo bolje razmislim, nije bilo ni dokaza da zai-
sta padam: moZda sam sve vreme nepomidno stajao
na istom mestu, ili sam se penjao; s obzirom da nije
postojalo ni iznad ni ispod ovo su bila tek nazovipita-
nja te je stoga valjalo da i dalje mislim kako padam,
5to se nekako samo od sebe i nametalo.
t13
 Elem, pod pretpostavkom da smo padali, svi smo
padali istom brzinom i imali isto ubrzanje; u stvari,
svi smo se nalazili manje-viSe u istoj visini, ja, Ursu-
la H'x, Porudnik Fenimore. Nisam skidao pogled sa
Ursule H'x jer je bila mnogo lepaza gledanje, adrLa-
la se krajnje neusiljeno i opuSteno dok je padala: na-
dao sam se da 6u uspeti da katkad uhvatim njen po-
gled, ali dok je padala, Ursula H'x je sve vreme bila
zaokupljena turpijanjem i lickanjem noktiju ili de5lja-
njem svoje duge, ravne kose i nikada nije podizala
pogled prema meni. A, moram priznati, ni prema Po-
rudniku Fenimoreu, iako je on preduzimao sve ne bi
li privukao njenu paZnju.
Jedanput sam ga iznenadio - mislio je da ga ne
gledam - dok je davao znake Ursuli H'x: prvo je rit-
midki spajao i razdvajao ispruZene kaZiprste, zatim je
rukom pravio kruZne pokrete, a ondaje pokazivao na-
dole. Sve u svemu, izgledada je ciljao na nekakav do-
govor s njom, na sastanak, moZda, ne5to kasnije, na
neko mesto, tamo dole, gde ie se sastati. Corava po-
sla, znao sam ja dobro: medu nama nije moglo doii
do bilo kakvog susreta jer su nam putanje bile para-
lelne te je rastojanje izmedu nas uvek ostajalo isto'
Ali, sama dinjenica da je Porudniku Fenimoreu tako
ne5to uopSte palo na pamet - i da je nastojao da isto
to padne napamet i Ursuli H'x - bila je dovoljna da
me izvede iz takta', iako ga ona id nije zNezivala, Sta-
viSe, blago je napuiila usne i trubnula, Sto je bilo upu-
6eno - dinilo mi se da nema sumnje - baS njemu. (Ur-
sula H'x je padala okreiudi se lenjo oko sebe, kao da
se prevr6e u krevetu, i te5ko je bilo re6i da li se neka
njena kretnja odnosi ba5 na ovoga a ne na onoga ili se
to ona samo zabavlja za svoj radun, kao i uvek).
Naravno, i moj jedini san be5e da se nadem sa Ur-
sulom H'x, ali po5to je putanja mog pada bila apso-
lutno paralelna sa putanjom kojom se kretala ona,
Lt4
smatrao sam da je neumesno pokazivati do te mere
neostvarljivu Zelju. Dodu5e, ako baS ho6emo da bude-
mo optimisti, uvek je postojala mogudnost da, nastav-
ljajuii na5e dve paralele u beskraj, dode trenutak ka-
da ie se one dodirnuti. Ta mogudnost beie dovoljna
da mi ulije kakvu-takvu nadu, StaviSe: da me drZi u
stalnom uzbudenju. Ruku na srce, toliko sam sanjao o
tom susretu naiih paralela, do najsitnijih detalja, da je
on bezmalo postao deo mog iskustva, kao da sam ga
ve6 doZiveo. Sve 6e se dogoditi u trenu, jednostavno
i prirodno: nakon Sto smo toliko vremena putovali
odvojeno, liSeni moguinosti da se i za pedalj pribliZi-
mo jedno drugom, nakon Sto sam je toliko vremena
doZivljavao kao tudinku, zatodenicu svog paralelnog
putovanja, evo kako se, najzad, postojani kosmos, ne-
dodirljiv kakav je uvek bio, polako zateLe, a istovre-
meno i omek5ava, zgu5njava se praznina, ali nekako
iz nutrine nas samih a ne izvana, i pribliZava mene i
Ursulu H'x (ve6 mi je bilo je dovoljno samo da zaZ-
murim pa da je vidim kako prilazi, prepoznajem to
njeno drZanje iako je drugadije od svih ranijih, njoj
svojstvenih dri.anja: opu5tenih ruku, priljubljenih uz
bokove, uvrie zglobove kao da se proteZe a u isto
vreme nagove5tava melkoljenje, Sto je takode bio
svojevrstan, bezmalo zmijski nadin istezanja) i evo
kako nevidljiva linija kojom sam se kretao ja i linija
kojom se kretala ona postajujedna linija, koju zauzi-
ma neka me5avina nje i mene, gde je ono 5to je kod
nje bilo meko i tajnovito primilo, Stavi5e, obuhvatilo
i gotovo bih rekao usisalo ono Sto je kod mene u pri-
lidnoj napetosti stiglo donde, pate6i Sto je usamljeno i
odvojeno i sparu5eno.
I najlep5im snovima moZe se dogoditi da se najed-
nom prometnu u ko5mar pa je tako i meni sada palo
na pamet da bi tadka u kojoj 6e se sresti na5e dve pa-
ralele mogla biti tadka u kojoj ie se sresti sve posto-
115
jeie paralele u svemiru, Sto znadi da do susreta ne6e
doii samo izmedu mene i Ursule H'x vei i - avaj. nu-
ske li perspektive! - Porudnika Fenimorea. Istog tre-
nutka kada Ursula H'x bude prestala da mi bude tuda.
jedan tudinac sa svojim ufitiljenim crnim brdiiima
naei Ce se tu da beznadeLno deli na5u prisnost: i sama
pomisao na tako sto bila je dovoljna da me baci u naj-
stra5nij a srceparaju6a prividenj a izazv ana lj ubomo-
rom: duo sam kako se krik, koji nam se zbog naSeg
susreta - mog i njenog - oteo iz grla, stapa u grdevi-
to radosno jednoglasje, kad eto gde se iz njega - sle-
dio sam se na tu slutnjul - izdvaja njen razdiruii krik
dok biva silovana - kako sam u svojoj kivnoj pristra-
snosti zamiSljao - otpozadi, a u isto vreme i Porudni-
kov prostadki trijumfalni urlik, a moglo se desiti - i
ovde je moja ljubomora dostizala delirijumski vrhu-
nac - da ti njihovi krici - njeni i njegovi - ne budu bai
tako razliditi i neskladni, moglo se dogoditi da i oni
dosegnu jednoglasje, da se sjedine u jednom zajed-
nidkom kriku, ni manje ni vi5e nego kriku zadovolj-
stva, tako razliditom od neobuzdanog i odajnidkog
krika koji bi se otrgao s mojih usana.
Nastavio sam da padam u tom neprestanom sme-
njivanju nadanja i zebnji, ne prestajuii, medutim, da
pomno motrim prostor oko sebe da ne5to sludajno ne
bi najavilo neku aktuelnu ili buduiu promenu na5eg
stanja. U nekoliko navrata uspeo sam da nazrem po-
neki univerzum, ali bio je daleko i jedva da se onako
siiuSan i video, prilidno skrajnut udesno ili ulevo; tek
Sto bih uspeo da razaznam izvestan broj galaksija kao
svetlucave tadkice skupljene u gomile jedna iznad
druge, koje kruZe uz jedva dujno brujanje, a vei bi sve
nestalo kao Sto se i pojavilo, nagore ili ustranu, ostav-
ljajudi me u neodumici da nije sve to moZda bila sa-
mo trenutna zaslepljenost vida.
116
- Tamo ! Pogledaj I Eno ga univerzum ! Pogledaj ta-
mo! Eno ga! - dovikivao sam Ursuli H'x pokazujuii
u tom pravcu, ali je ona, jezrka stisnutog medu zubi-
ma, bila zaokupljena milovanjem glatke i sjajne koZe
svojih nogu, tragajul,i za retkim i bezmalo nevidlji-
vim suvi5nim dladicama koje ie iSdupati o5trim trza-
jem noktiju u obliku pincete, i jedini znak da je shva-
tila moju poruku mogao je biti nadin na koji je
protezalajednu nogu uvis, kao u nameri da za svoju
metodidnu inspekciju - reklo bi se - iskoristi ono ma-
lo Skiljave svetlosti koja je dopirala sa tog dalekog
zvezdanog svoda.
Izli5no je re6i koliko bi prezira Porudnik Fenimo-
re pokazivao u takvim sludajevima prema onome Sto
sam ja mogao da otkrijem: slegnuo bi ramenima -
zbog dega bi mu poskodile epolete, lenta i ordenje ko-
jima je bio jalovo iskiden - i okrenuo se na suprotnu
stranu, smejuljedi se podrugljivo. Osim, naravno, u
sludaju kada bi on bio taj koji (ubeden da ja gledam
na drugu stranu), u poku5aju da zagolica Ursulinu ra-
doznalost (a tada je bio red na mene da se slatko na-
smejem, gledaju6i kako se ona na sve to prevrie i
izvodi svojevrsne akrobacije u vazduhu, okreiu6i mu
zadnjicu: ne baS previ5e udtivo, nema zbora, ali ipak
do te mere daroban pizor da sam i s/m, nakon 5to me
je beskrajno uveselilo to uniZavanje mog suparnika,
bio zateden shvativ5i da mu na tome zavidim kao na
privilegiji), pokazuje neku nepostojanu tadku negde u
prostoru, viduii na sav glas: - Tamol Tamo! Univer-
zum! Ovoliki! Video sam ga! Eno ga univerzuml
Ne kaZem da je lagao: takve izjave, koliko ja
znam, mogle su biti kako istinite tako i laZne. To da
smo mi s vremena na vreme prolazili na velikoj uda-
ljenosti od nekog univerzuma (ili da je neki univer-
zum prolazio na velikoj udaljenosti od nas) bilo je do-
kazano, ali nije bilo jasno da li su to brojni
II7
univerzumi rasuti u prostoru ili je to stalno jedan te
isti univerzum na koji smo neprestano nailazili kruZe-
ii po nekoj tajanstvenoj putanji, ili, u stvari, nije bilo
nikakvog univerzuma, a ono Sto smo mislili da vidi-
mo bilo je samo prividenje nekog univerzuma koji je
nekada moZda postojao i dija je slika nastavila da se
odbija od zidova prostora poput talasa kakvog odje-
ka. A moZda su univerzumi uvek bili tamo, zgusnuti
oko nas, i nisu ni sanjali da se kre6u, a ni mi se nismo
kretali, i sve je bilo nepomidno zauvek, bezvremeno,
pod okriljem mraka istadkanog sporadidnim munjevi-
tim bljeskovima kada bi ne5to ili neko na trenutak us-
peo da se odlepi od te utrnule odsutnosti vremena i da
pokaZe kako izgleda pokret.
Sve su to bile pretpostavke jednako dostojne raz-
matranja, od kojih su, medutim, mene zanimale samo
one u vezi sa na5im padanjem i odgovorom na pitanje
da li 6u uspeti da dodirnem Ursulu H'x. O tome, u su-
Stini, niko ni5ta nije znao. Pa za5to se onda onaj nadu-
venko od Fenimorea povremeno drZao tako nadme-
no, kao da 6e puii od samopouzdanja? Otkrio je
najbolji nadin da me razbesni: treba samo da se pre-
tvara kako izmedu njega i Ursule joS od ranije posto-
ji izvesna prisnost. U nekom trenutku Ursula je odlu-
dila da pada klateii S, skupljenih kolena,
preme5taju6i tezi5te tela das na jednu das na drugu
stranu, kao da se ljulja u cikcak, zamahuju6i svaki put
sve viSe: i sve to ne bi li razbila dosadu tog neprekid-
nog padanja. Porudnik bi tada i sam podeo da se lju-
lja, nastoje6i da uhvati njen ritam, kao da prati istu
nevidljivu pistu, Stavi5e, kao da igra u taktu iste mu-
zike koju mogu da duju samo njih dvoje, dak se pre-
tvarao t dazvlldu1e njenu melodiju, trude6i se, samo
on, da sve to predstavi kao neki pre6utni dogovor,
aluziju na stare zajednidke nestadluke. Sve je to bilo
disto pretvaranje, mislite da nisam znao, ali dovoljno
118
je bilo samo da pomislim na moguinost da se susret
izmedu Ursule H'x i Porudnika Fenimorea vei dogo-
dio. ko zna pre koliko vremena, na samom podetku
njihovih putanja, i ta pomisao bi me bolno razjedala,
kao kakva nepravda podinjena na moju 5tetu. Medu-
tim, ako su Ursula i Porudnik neko vreme zauzimali
istu tadku kosmosa, razmiSljao sam, to je bio znak da
su se njihove linije udaljile jedna od druge i da se ve-
rovatno sve vi5e udaljavaju. A u tom sporom, ali ne-
prestanom udaljavanju od Porudnika, niSta lakSe nego
da se Ursula pribliZi meni; dakle, Porudnik bai i nije
imao previSe razloga da se ponosi svojim minulim
prisnostima: buduinost se sme5ila meni.
Razmi5ljanje koje me je dovelo do ovakvog za-
kljudka nije bilo dovoljno da otkloni moje najskrive-
nije nemire: moguinost da je Ursula H'x u nekom
trenutku vei srela Porudnika predstavljala je, sama po
sebi, nepravdu koja, ako mi je i bila naneta, nije vi5e
mogla da se ispravi. Moram dodati da su pro5lost i
bududnost za mene bili neodredeni pojmovi koje ni-
sam umeo da razlikujem: moje se6anje nije sezalo da-
lje od beskonadne sada5njosti naSeg paralelnog pada,
a ono Sto se moZda odigralo ranije, s obzirom da se
nr.1e moglo pamtiti, pripadalo je jednom istom imagi-
narnom svetu budu6nosti, i sa tom buduino56u se
preplitalo. Zalo sam mogao da pretpostavim i ovo:
ako su jednom dve paralele zaista krenule iz iste tad-
ke. onda je postojala moguinost da su to baS one dve
iinije koje smo pratili ja i Ursula H'x (u tom sludaju
upravo je nostalgija za jednom izgubljenom istor,'et-
noSiu pothranjivala moju Zudnju da je sretnem); me-
dutim, odbijao sam da poverujem u tu pretpostavku,
ter to bi podrazumevalo na5e progresivno udaljava-
r_1e.a moZda i njeno usidravanje u zagrljaju Porudni-
ka Fenimorea, medu Siritima na njegovim rukavima,
,li pre svega zato Sto nisam umeo drugadije da isko-
119
radim iz sadaSnjosti osim da zamislim neku drugadrju
sadaSnjost, dok sve ostalo nije bilo vaZno.
MoZda je u tome leLaLa tajna: toliko se poistoveti-
te sa vlastitim stanjem pada da na kraju uspete da
shvatite da putanja kojom ste padali nije uop5te ona-
kva kakva izgleda, vei sasvim drugadija, odnosno,
uspete da promenite tu putanju na jedini nadin na ko-
ji je mogla da se promeni, to jest, pomaZuii joj da po-
novo postane onakva kakva je zaista oduvek i bila.
Ipak, do takvog razmi5ljanja nisam doiao usredsredu-
ju6i se na samog sebe, ve6 zaljubljeno posmatrajuii
Ursulu H'x, kako je bila lepa dak i otpozadi, i prime-
6uju6i, u trenutku kada smo prolazili pored nekog ve-
oma udaljenog zvezdanog roja, njeno izvijanje leda i
neSto poput vrckanja zadnjice, ali nije to bilo toiiko
vrckanje same zadnjice koliko neko spolja5nje pro-
klizavanje kojeje izgledalo kao da se tare o zadnjicu
i izaziva njenu reakclju za koju se nipo5to ne moZe
re6i da je neprijatna. Taj letimidan utisak bio mi je do-
voljan da situaciju sagledam u sasvim novom svetlu:
ako je bilo tadno da se prostor ispunjen nedim razli-
kuje od praznog prostora jer materija rzaziva savija-
nje lh zatezanje koje primorava sve u njemu sadrZane
Iinije da se zateLu ili savijaju, onda je linija koju je
svalo od nas sledio bila prava samo na nadin na koji
jedna prava moZe biti prava, odnosno deformiSuii se
onoliko koliko samo prisustvo materije deformiSe
proziran sklad op5te praznine, odnosno potpuno se
ivuajuii oko ove valju5ke ili praziluka ili dvoruge Sto
predstavlja univerzum usred kosmosa.
Ursula je uvek bila moj orijentir i, zaista, njeno
kretanje nalik premetanju moglo me je nagnati na po-
misao da se u tom na5em padu mi zapravo uvr6emo
ili odvriemo u svojevrsnoj spirali koja se malo suZa-
va, malo Siri. Medutim, Ursula se premetala - kad bo-
lje pogledamo - krivudajuii sad u jednom, sad u dru-
r20
gom pravcu , zna(i da je Sara koju smo iscrtavali bila
zamrSenija. Univerzum, dakle, nije trebalo posmatra-
ti kao nezgrapnu izraslinu posadenu tu poput kakve
repe, r,ei kao jednu uglastu, Siljastu figuru na kojoj su
svakom udubljenju ili ispupdenju ili stranici odgova-
rale Supljine i kupice i nazubljenja kosmosa i linija
koje smo mi prevaljivali. To je, medutim, jo5 uvek bi-
la Sematska slika, kao da imamo posla s dvrstim te-
lom glatkih stranica, proZimanjem poliedara, agrega-
tom kristala; kosmos u kojem smo se kretali bio je
zapravo sav nazubljen i Supljikav, sa Siljcima i vr5ci-
ma koji su se zrakasto pruZali sa svih strana, sa kupo-
lama i balustradama i peristilima, sa biforama i trifo-
rama i rozetama, i dok se nama dinilo da se
pravolinijski sunovra6ujemo nadole mi smo, u stvari,
klizili po obodu nevidljivih karniza i frizova, kao
mravi koji u nameri da prevale ditav grad ne slede
utabane staze po ulidnim plodnicima ve6 one dui. zi-
dova i tavanica i ramova i lustera. Kada danas kaZe-
mo grad znadi da u glavi jo5 uvek imamo predstavu
kako-tako uobidajenih figura, pravih uglova i sime-
tridnih proporcija, medutim, ne bismo nikako smeli
da zaboravimo kako se prostor raskriljuje oko svakog
treSnjevog drveta i svakog lista na svakoj grani koja
se njiSe na vetru, i oko svakog zareza na nazubljenom
obodu svakog lista, dak se oblikuje i prema svakoj Zi-
lici lista, i prema mreLi Lilica s unutra5nje strane lista
i prema ubodima kojima ga sundeve strele u svakom
trenutku re5etaju, sve to otisnuto kao negativ na sme-
si praznine, tako da ne postoji ni5ta Sto tu ne ostavlja
svoj trag, svaki mogu6i;:ag svih moguiih stvari, za-
jedno sa svakom promenom tih tragova u svakom tre-
nutku, te tako bubuljica Sto raste na kalifovom nosu
ili mehuri6 sapunice Sto se spu5ta na grudi pralje me-
njaju opSti oblik kosmosa u svim njegovim dimenzi-
lama.
t21
 Bilo nii je doi'oljno da shvatirn da je kosmos s:rz-
dan na taj nadin pa da istom primetim kako se ttt Lt-si-
baju neke mekane i primamljive udubine popLrt vise-
iih mreZa u kojin-ra bih se ja mogao naii sjedinjen sa
Ursulom H'x i gde bisrno se zajedno mogli ljulju5ka-
ti. grickajuii se uzajamno uzduZ i popreko. I zaista,
svojstva kosmosa bila su takva da je jedna palalela
polazila s jedne, a druga s druge strane. ja bih se. na
primer, srudio u neku vijugavu duplju dok bi Ursulr"t
H'x usisao klin koji je bio povezan sa tom istom dr"rp-
ljom i tako bismo na kraju zavriili valjaju6i se zajedno
po sagu od algi ua svojevrsnom subkosmidkom os-
trvu, prepliiu6i se u svim mogu6im pozama i preme-
tima, sve dok u jednom trenu naSe dve prave ne bi po-
noVo vaspostavile svoje staro, uvek isto rastojanje i
nastavile svaka za svoj radun kao da se niSta nije do-
godilo.
Struktura kosmosa bila je porozna i dZombava.
puna pukotina i duna. Budno motreii, mogao sam da
opazim Porudnika Fenimorea kada bi ga njegova pu-
tanja naneia u neki tesni i vijugavi kanjon; tad bih se
nadedio na r,rh neke izbodine i u pravom trenutku se
bacao na njega, ciljajuii da mu se svom svojorn teZi-
nom srudim pravo na moZdane priljenove. Dno ta-
kvih ponora bilo je stenovito poput korita kakvog
presuSenog potoka, i Porudnik Fenimore bi, strovali-
v5i se k'o klada, ostao da leZi glave priklje5tene izme-
du dva kamenita vrha koja su Strdala iz zemlje. i ja
bih mu vei nabijao koleno u stomak a on bi za to vre-
me meni gnjedio prste o bodlje kaktusa - iii o jeZeva
leda - (u svakom sludaju, o neke od onih bodlji koje
odgovaraj u izvesnim o5trim kontrakcij ama ko smo s a)
kako bi me spredio da se domognem pi5tolja koji sam
mu jednim udarcem noge izbio iz Sake. Ne znam ka-
ko sam se samo trenutak kasnije naSao gde leZim ni-
dice, glave zabijene u zagu5ljive zrnaste slojeve koji-
t22
rrra se kosmos prepuSta, mre5kajuii se poput peskal
pljunuh. o5amuien i zaslepljen; Fenimore je uspeo da
se dodepa svog piStoija;jedno tane mi zazviida pored
uva, skrenuto s putanje jednim naglim proSirenjem
praznine koje se dizalo u obliku termitnjaka. Utom se
ja i'ei nadoh na njemu, s rukama pravo oko vrata ka-
ko bih ga zadavio, ali moje ruke samo pljesnuie jed-
na o dru-eu ,.pljesl": naSi putevr ponovo postaSe para-
lelni a ja i Porudnik Fenimore smo padali, drZeii ono
uobidajeno rastojanje, razmetljivo okreiuii Ieda je-
dan drugom, kao dvojica koji se pretvaraju da se ni-
kada nisu ni videli ni sreli.
One linije koje su ipak mogle da se smatraju jed-
nodimenzionalnim pravama, u su5tini su lidile na re-
dove kosog pisma ispisane na beloj stranici perom
koje pomera redi i delove redenica iz jednog reda u
drugi. sa umetnutim bele5kama i unakrsnim odredni-
cama, lureCi da okonda izlaganje zasnovano na na-
knadnim i nikad zadovoljavajuiim aproksimacijama.
i tako smo se jurili, ja i Porudnik Fenimore, skrivaju-
ii se iza okaca na slovima,,1", posebno na slovima ,,i"
u reii ..paralele". da bismo pucali i zaklanjali se od
n-ietaka i pretvarali da smo mrtvi, gde sam ja dekao da
prode Fenimore da bih ga sapleo, uhvatio za noge i
vukao tako da bradom udara o podnoZja slova,.v" i
..u" i ..m" i ,.n" koja, onako ukoso ispisana i sva jed-
naka, postaju rupe na plodniku 5to se skakutavo sme-
njuju jedna za drugom, na primer, v rzrazu, jednodi-
menzionalni univerzum", ostavljajud ga da leZi k'o
proitac na nekoj tadki izmrcvarenoj od brisanja, oda-
kle bih se potom pridigao umrljan zgruSanim masti-
lom i potrdao prema Ursuli H'x koja je htela da se
pravr pametna, zavladeei se u petlje slova ,,f' Sto se
sve viSe tanje dok na kraju ne postanu poput kondiia,
ali ja je hvatam za kosu i pripijam je uz jedno .,d" ili
..t" poput ovih Sto ih sada ovako u Zurbi ispisujem, to-
r23
liko isko5enih da bi se na njih moglo izvaliti, potom SVETLOSNE GODINE
kopamo za sebe jednu udubinu dole u ,,d", u ,d" iz
,,dole", podzemnu jazbinu koja po Zelji moZe da se
prilagodi na5im dimenzijama ili da postane jo5 svede-
nija i bezmalo nevidljiva ili da se izvrne u horizontal-
ni poloZaj kako bi nam bilo udobnije dok leZimo. Pri
demu se, naravno, sami redovi pre nego nizovi slova
i redi, mogu sasvim lepo odmotavati u svoju crnu nit
i zatezati u prave neprekidne paralelne linije koje ne
predstavljaju ni5ta drugo do sebe same u svom nepre- Sto je jedna galaksija dalje od nas, to se ona brLe
kidnom nizanju bez moguinosti da se ikada sretnu udaljava. Galaksija koja bi se nalaziLa na l0 milijardi
kao Sto se u na5em neprekidnom padu nikada nedemo st'etlosnih godina od nas, udaljavala bi se istom brzi-
sresti ja, Ursula H'x, Porudnik Fenimore, svi drugi. nom kao i svetlost, 300 hiljada kilometara tr sekttndi.
\edavno otkriveni ,,kvazari" mopli bi vet biti sasv-im
bli:u tog praga.

Jedne nodi, kao i obidno, osmatrao sam nebo tele-

skopom. Primetih da iz galaksije udaljene sto miliona
sr.etlosnih godina Strdi jedan transparent. Pisalo je:
VIDEO SAM TE. Na brzinu se oreradunah: da bi
svetlost galaksije stigla do mene bilo je potrebno sto
miliona godina, a buduii da su tamo gore gledali ono
ito se de5avalo ovde sa zakaSnjenjem od sto miliona
svetlosnih godina, trenutak kada su me videli morao
te biti star dvesta miliona godina.
Joi pre nego Sto sam proverio u notesu 5ta sam ra-
dio toga dana, obuzela me je neka ledena slutnja: baS
pre dvesta miliona godina, ni dan ranije ni dan kasni-
re. dogodilo mi se neSto Sto sam uvek nastojao da sa-
krijem. Nadao sam se da ie taj dogadaj vremenom bi-
:i sasvim zaboravljen; on se jasno kosio - barem se
:ako meni dinilo - sa mojim uobidajenim pona5anjem
:re i posle tog datuma: te da je, stoga, iko ikada po-
iu5ao da se ponovo vrati na tu pridu, ja bih mirne du-
ie mogao da ga opovrgnem. i ne samo zato sto bi bi-
-r nemogu6e da pribavi dokaze, ve( i zaLo 5to je
t25
 uslovlj en tolikim nepredvidenim s luda.1 no stt-
do g adaj
mi- piemda se zaista dogodio - bio tako malo vero-
vatan da sam i ja sfm mogao mirne duie da ga sma-
tram neistinitim. Medutim, eto ti sad, neko me je sa
nekog udaljenog nebeskog tela video i ta prida najed-
nom ponovo oZivljava.
Naravno, bio sam u stanju da objasnim sve ono Sto
se dogodilo, i kako je to uopSte moglo da se dogodi,
te da ivoj postupak udinim ako ne sasvim opravdanim
onda barem razumljivijim. Odmah pomislih da i ja
odgovorim transparentom, koristeii neku odbrambe-
nu-formulu tao eer,qlrE DA vAM OBJASNIM ili
BAS BIH VOLEO DA VAS VIDIM NA MOM ME-
STU, medutim, to ne bi bilo dovoljno a ditava prida
bila bi predugadka za jedan saZeti natpis koji bi bio
ditljiv si toliki razdaljine. A pre svega, morao sam da
uodi- raduna da ne napravim pogre5an korak, odno-
sno da svojim izriditim priznanjem joS viSe ne ista-
knem ono sto je VIDEO SAM TE zasad samo nago-
veitavalo. Sve u svemu. pre nego Sto se upustim u
davanje bilo kakvog iskaza, morao bih da saznam Sta
su tadno videli iz gbtatsile a Sta nisu: i stoga mi nije
preostajalo ni5ta drugo nego da_to_i pitam-transparen-
iom tipa: ALI, JESI-LI VIDEO BAS SVE ILI TEK
i'oNrsror tii nn vtDIMo JE L' covoRls ISTI-
xu: Stn SAM RADIo?, a onda sadekam da prode
vreme koje je potrebno da tamo vide moj natipis kao
i isto tohfto vremena da ja vidim njihov odgovor i da
blagovremeno pristupim potrebnim ispravkama' Sve
bi io potrajalo joS dvesta miliona godina, dak i koji
milion godina vi5e, ier dok su slike odlazile i dolazi-
le brzin*om svetlosti,galaksije su se neprestano medu-
sobno udaljavale te tako ni ono sazveLde sad ve6 nije
viSe bilo timo gde sam ga video nego malo dalje, a
slika mog transparenta morala je da ga juri' Sve u
svemu, be5e to spor sistem koji bi me primorao da po-
t26
novo. nakon vi5e od detiristo miliona godina od tre-
nutka kada su se desili, razmatram dogadaje koje sam
Zeleo da izbri5em iz se6anja u Sto kraiem vremen-
skom neriodu.
einito mi se da je od svega toga bilo najboije da se
pravim lud, da Sto vi5e umanjirn vaZnost onoga Sto su
eventualno mogli da saznaju. Stoga poZurih da na
r,idnom mestu istaknem transparent na koiem sam
jednostavno napisao: PA STA? Ako su oni ii galaksi-
je mislili da ie me tim svojim VIDEO SAM TE do-
r,esti u Skripac, moja smirenost 6e ih zbuniti, te 6e se
uveriti da je sasvim izli5no zadri.avati se na toj epizo-
di. Ako, pak, nisu raspolagali s mnogo elemenata na
moj radun, jedan neodredenizraz kao PA STA? poslu-
Ziie kao oprezno ispipavanje teZine koju treba prida-
ti njihovoj tvrdnji VIDEO SAM TE. S obzirom na ra-
stojanje koje nas je razdvajalo (galaksija je vei digla
sidro sa svog keja od pre sto miliona svetlosnih godi-
na i otplovila milion vekova dalje u tminu), moZda
neie biti ba5 najjasnije da je moje PA STA? u sn'ari
odgovor na njihovo VIDEO SAM TE od pre dvesta
miliona svetlosnih godina, ali nisam smatrao za shod-
no da u transparent unesem izriditije odrednice, jer
ako je nakon tri miliona vekova sedanje na taj dan po-
malo izbledelo, nisam Zeleo da baS ja budem taj koji
ce ga osveZiti.
Na kraju krajeva, nije trebalo previSe da me brine
niSljenje koje su na osnovu te jedne jedine situacrje
nogli da steknu o meni. Dogadaji iz mog Zivota, oni
.ioji su se od tog dana jedan za drugim smenjivali to-
\om narednih godina i vekova i milenijuma, govorili
.u - barem veiina njih - meni u prilog; dakle, treba-
-r je samo da pustim dinjenice da govore, Ako su sa
.rv udaljenog nebeskog tela videli Sta sam radio jed-
.--.rs odredenog dana pre dvesta miliona svetlosnih
_...dina, r,ideie me i sutra, i prekosutra, i nakosutra, i
t27

narednog dana, i malo-pomalo promeniie uegativno
mi5ljenje koje su mogli da steknu o meni sudeii ishi-
treno nl osnovu jedne usamljene epizode' StaviSe, bi-
la je dovoljna i pomisao na broj godina koje su.vei
protekle od onog VIDEO SAM TE da me uvere da je
iaj lo5 utisak vei odavno izbrisan i najverovatnrje za-
menjen pozitivnim, u svakom sludaju, utiskom koji
mnogo viSe odgovara stvarnosti. Medutim. ta raci-
onalna izvesnost nije bila dovoljna da bih odahnuo:
sve dok ne budem dobio dokaz o promeni miSljenja u
moju korist, pritiska6e me neprijatno ose6anje da sam
bio zateden ulednoj neprilidnoj situaciji i poistoveden
sa njom. prosto Prikovan zanju'
Re6i iete da nisam uop5te morao da se obazirem
na to 5ta su o meni mislili nepoznati stanovnici tamo
nekog zabadenog sazveLda. U stvari, mene nije brinu-
lo mi5ljenje koje je kruZilo na ovom ili onom nebe-
skom telu, vei-sumnja u mogudnost da 6e posledice
toga 5to su me videli jednostavno biti nesagledive'
Ofo te galaksije bilo je i mnogo drugih, neke od njih
u predniku manjem od sto miliona svetlosnih godina,
sa posmatradima budnog oka: stanovnici drugih nebe^-
skit tela nesumnjivo su proditali transparent VIDEO
SAM TE i pre nego Sto sam ja uspeo da ga vidim, a
to ie se istb potom dogoditi i u sve udaljenijim sa-
zveidima. Premda niko nije mogao sa sigurnoSiu da
zna na koju se odredenu situaciju odnosilo ono VI-
DEO SAM TE, takva neodredenost nikako mi ne6e
i6i u prilog. Naprotiv, budu6i da su ljudi vazda spre-
mni da poleruju u najgore pretpostavke, ono Sto je
moelo zlista biti videno na razdaljini od sto miliona
sveilosnih godina, bilo je na kraju krajeva prava sitni-
ca u odnosi na to Sto se negde drugde moglo zamisli-
ti kao ono Sto je bilo videno. LoS utisak koji sam moZ-
da ostavio u toku one trenutne nepromiSljenosti od
pre dva miliona vekova sada se uve6avao i umnoZa-
128
vao, prelamajuii se kroz sve galaksrje univerzuma, a
ja pri tom nisam mogao da ga poreknem a da ne po-
gor5am situaciju, jer, ne znajul do kakvih su ekstre-
mnih klevetnidkih zakljudaka mogli doii oni koji me
nisu neposredno videli, nisam imao predstavu gde da
podnem a gde da prekinem svoje poricanje.
U takvom stanju, i dalje sam svake noii osmatrao
teleskopom. I, posle dve noii primetih da su i u jed-
noj galaksiji udaljenoj sto miliona godina i jedan
svetlosni dan istakli transparent VIDEO SAM TE.
Nije bilo sumnje da su i oni mislili na isti dogadaj:
ono Sto sam uvek nastojao da sakrijem, sada je otkri-
veno, s tim nije bilo upoznato samo jedno nebesko te-
lo ve6, evo, joS jedno, sme5teno na sasvim drugom
kraju kosmosa. I jod mnoga druga: narednih no6i na-
stavio sam da otkrivam nove transparente VIDEO
SAM TE koji su stalno iskrsavali iz novih sazvelda.
Preradunavajudi svetlosne godine pokazalo se da su
svi videli upravo taj dogadaj. Na svako VIDEO SAM
TE odgovarao sam transparentima obojenim prezri-
vom ravnodu5no56u, kao A, JE L'? DRAGO MI JE ili
BAS SAM SE POTRESAO, Ali i NEKOM bEZMAIO
provokativnom drsko5iu, kao MA STA MI NAPRI-
CA, ili UJA, TAJ SAM!, drle1i se, ipak, sve vreme
dostojanstveno.
i ma koliko me je logika dinjenica uveravala da na
:udu6nost mogu da gledam sa razumnim optimiz-
rom, zbog podudaranja svih tih VIDEO SAM TE
i:oji su se odnosili na samo jedan jedini trenutak iz
:og Zivota, neosporno sludajnog podudaranja nasta-
-,-rgusled posebnih uslova meduzvezdane vidljivosti
':dini izuzetak: nebesko telo na kojem se, opet u ve-
z: sa istim datumom. pojavio transparent NE VIDI
SE AMA BAS NISTA), bio sam kao na iglama.
Bilo je to kao da se slika onoga Sto sam udinio to-
:' dana projektuje, u kosmosu koji je sadrZavao sve
r29
te galaksije, na unutra5nju stranu jedne sfere koja se
nefrestanb Siri brzinom svetlosti: posmatradi nebe-
skih tela koji su malo-pomalo ulazili u njen radijus bi-
li su u moguinosti da vide ono Sto se dogodilo. Pri
tom bi se moglo re6i da se i svaki od tih posmatraca
ponaosob nalazio u srediStu jedne sfere.koja se i-sa-
ma 5irila brzinom svetlosti, projektujuii natpise VI-
DEO SAM TE svuda oko sebe. U isto vreme' sva ta
nebeska tela bila su sastavni deo galaksija Sto su se
medusobno udaljavale kroz kosmos brzinom koja je
srazmerna rastojanju, i pre nego Sto je svaki posma-
trad koji bi dao znak da je dobio neku poruku, mogao
da primi slede6u, on se vei udaljavao br-zinom koja
je
pri-tom neprestano rasla. U jednom odredenom tre-
nutku najudaljenije galaksije koje su me videle (ili
koje su uiOete transparent VIDEO SAM TE iz neke
nama bliZe galaksij-e, ili transparent VIDEO SAM
ONO VIDE6 SnM TE iz neke malo udaljenije) stiii
ie do granice od deset milijardi svetlosnih- godina na-
kon dJga 6e se, kada prekonje predu, udaljavati brzi-
nom od 300.000 kilometara u sekundi, odnosno brZe
od svetlosti, i nikakva slika vi5e neie moii da ih su-
stigne. Postojao je, dakle, rizik da zadrLe svoje pri-
u.Jmeno pogre5no mi5ljenje o meni, koje ie od tog
trenutka postati konadno, nepopravljivo, nepobitno,. i
stoga, nineki nadin, tadno, odnosno u skladu sa isti-
nnm
Dakle, bilo je neophodno da se nesporazum Sto
pre raziasni. A da bih ga razjasnio' mogao sam se na-
dati samo iednom: daiu me, nakon tog dogadaja' vi-
deli i u nekim drugim situacijama, kada sam se poka-
zao u sasvim drugadijem svetlu, odnosno u onom
pravom - u to nisim sumnjao - u kakvom bi trebalo
iu *" pamte. Tokom poslednjih dvesta miliona godi-
na, takvih prilika je bilo na pretek, a meni 6e biti do-
uoSnu sambiednijedina, jasna kao dan, kako ne bih
130
pravio zbrku. Eto, na primer, setio sam se jednog da-
na kada sam zaista bio ono Sto jesam, odnosno ba5
onakav kakvim sam Zeleo da me drugi vide. To je bi-
lo - izradunah na brzinu - tadno pre sto miliona godi-
na. Dakle, iz galaksije udaljene sto miliona svetlosnih
godina upravo su me sada gledali u toj, za moj ugled
tako laskavoj situaciji, i njihovo se mi5ljenje o meni
nesumnjivo upravo menjalo, ispravljajuii odnosno
pobijajuii onaj prvi letimidni utisak. Upravo sada, ili
uskoro: jer je rastojanje izmedu nas sada moralo biti
najmanje sto jedan milion svetlosnih godina a ne viSe
sto; kako bilo da bilo, trebalo je samo da sadekam da
prode isti broj godina kako bi svetlost odande stigla
dovde (tadan datum dolaska izradunao sam odas po-
sla, imajuiu u vidu i,,Hablovu konstantu"), pa da sa-
znam njihovu reakciju.
Ko je uspeo da me vidi u trenutku -r sasvim sigur-
no 6e me videti i u trenutku y, a buduii da je moja sli-
ka u trenutku y bila mnogo uverljivija od one u tre-
nutku x - Stavi5e, rekao bih: upedatljivija, od onih
koje se jednom vide i viSe nikada ne zaboravljaju -
znadi da iu po 1' biti i zapamien, dok ie ono Sto je vi-
deno u trenutku x biti smesta zaboravljeno, izbrisano,
poito najpre bude samo na kratko prizvano u se6anje,
moZda kao opro5tajno pozdravljanje ili opaska: zami-
.lite samo, nekome kao 5to je y moZe se dogoditi da
bude viden kao x pa da drugi pomisle da je zaista kao
-. dok je sasvim jasno da je on nesumnjivo kao y.
Bezmalo su me radovale kolidine onih VIDEO
S \M TE koji su nicali na sve strane, jerje to bio znak
ja se nalazim pod budnom prismotrom te da im, sto-
:a. neie promaii moj najsvetliji dan. On 6e imati -
rdnosno: vei ima, mimo mog znanja - mnogo veii
,.d.1ek od onoga - ogranidenog na jedan odredeni pro-
.:or. a povrh toga, moram pnznati, nadasve periferan
- koji samja tada u svojoj skromnosti odekivao.
1al
lJl
 Trebalo je, zatrm, imati u vidu i ona nebeska tela
sa kojih - uiled nepaZnje ili loieg poloZaja - nisu vi-
deli mene vei samb transparent VIDEO SAM TE iz
susedstva, ali su takode istakli svoje transparente s
natpisima IZGLEDA DA SU TE VIDELI, ili:
OOeNpe SU TE VIDELI, SAMO DA ZNAS I lose-
iao sam kako iz tih redi izbija das radoznalost, das
sarkazam); i tamo su sve odi bile uperene u mene. jer
ba5 zato Sto su propustili jednu priliku, neie dopusti-
ti da im promakne sledeia, i imajuii o trenutku x sa-
mo posrednu i hipotetidnu vest biie jo5 spremniji da
jedinu pravu realnost vezanu za mene'
- Tako y6ekao
prihvate
se odjek trenutka y prostirati kroz vreme i
prostor, sti6i ie do najudaljenijih i !fjpr11n galaks.Ua'
i one 6e uma6i svakoj naknadnoj slici, hitajudi trista
hiljada kilometara na svetlosni sat i nose6i onu ve6
konadnu sliku o meni, izvan vremena i kosmosa, ko-
ja je postala istina Sto u svojoj sferi,neogranidenog
ptdenim sadrZi sve ostale sfere polovidnih i oprednih
istina.
Stotinak miliona vekova, na kraju krajeva, nisu
vednost, medutim, meni se dinilo da im nema kraja'
Najzad stiZe noi koju sam dekao: teleskop je Ye9 19-
ko vreme bio usmeren prema onoj prvoj galaksiji.
Prislanjam desno oko na okular, Zmureii, sasvim po-
lako podiZem kapak, evo, savr5eno, uhvatio sam celo
sazuZde, u sredini stoji jedan transparent, ne vidi se
dobro, bolje da izo5trim fokus..' PiSe: TRA-LA-LA-
LA. Samo-to:TRA-LA-LA-LA' U trenutku kada sam
izrazio samu su5tinu svoje lidnosti s oditom jasnoiom
i nedvosmislenom otvoreno5du, u trenutku kada sam
ponudio kljud za tumadenje svih postupaka iz mog
pro5log i budu6eg Livota i za dono5enje sveobuhvat-
irog i nepristrasnog suda, onaj ko je imao ne samo
mogu6nost ve6 i moralnu obavezu da posmatra Sta ja
radi-m, i da to upamti, Sta je video? jedno veliko niSta,
t32
nije primetio niSta, nije uodio ni5ta posebno. Otkri6e
da je dobar deo mog ugleda bio prepu5ten na milost i
nemilost nekog tipa koji uliva tako malo poverenja,
nadisto me je porazilo. Dokaz o tome ko sam ja, do-
kaz koji sam zbog mnogih povoljnih propratnih okol-
nosti mogao smatrati neponovljivim, proiao je tek ta-
ko, neopaZen, uludo straien, nepovratno izgubljen za
ditavu jednu oblast univerzuma, samo zato 5to je taj
gospodin sebi dao pravo na svojih pet minuta odsut-
nosti, rasejanosti, slobodno recimo i neodgovornosti.
blenuii uvis poput kakve bene, moZda obuzet raspo-
mamljenom razdraganoSiu onih koji popiju da5icu vi-
5e, i nije naiao ni5ta pametnije da napi5e na svom
ffansparentu nego neke besmislene znake, moZda is-
prazni motivdii koji je zviZdukao, zaboravljajuii na
svoju duZnost: TRA-LA-LA-LA.
Kakvu-takvu utehu pruLala mi je samo jedna mi-
sao: da ie posmatradi u drugim galaksijama biti mar-
ljiviji. Nikada kao u tom trenutku nisam bio tako za-
dovoljan velikim brojem gledalaca koje je imala ona
stara mrska epizoda, a koji 6e sada biti spremni dauz-
mu u razmatranje nove aspekte te situacije. Vraiao
sam se teleskopu, svake no6i. Posle nekoliko noii po-
javila sejedna galaksija na pravom rastojanju, u svoj
svojoj blistavosti. Imala je i transparent. Na njemu je
pisalo: IMAS VUNENU MAJICU.
Sa suzama u odima bacih se na iznalalenje bilo
kakvog obja5njenja. MoZda su tamo, tokom svih ovih
_eodina, do te mere usavrSili teleskope da se sada za-
b avlj aj u po smatrajuii najbeznadaj nij e detalj e, maj icu
koju nosim, da li je od vune ili pamuka, a sve ostalo
ih uopite ne zanima, niti im je stalo. I od ditave moje
akcije, moje - mogu slobodno re6i - Sirokogrude i ve-
likoduine akcije, nisu zapamtili nijedan drugi ele-
ment osim moje vunene majice, fantastidne majice,
t33
 nema sta, moZda bi mi u nekom drugom trenutku bi-
lo drago 5to su je uodili, ali ne tada, ne tada.
U svakom sludaju, dekalo me je joS toliko drugih
svedodenja: prirodnoje da od svih njih neko i zakaLe:
nisam bio jedan od onih koji zbog takve sitnice gube
prisebnost. I zaista, nqzad sam iz jedne malo daije
galaksije dobio dokaz da je neko sasl'im lepo video
kako sam se ponaSao i stoga s ushiienjem dao pravu,
odnosno zadovoljavajuiu ocenu. Eto, na svom tran-
sparentu je napisao: ONAJ TIP JE ZAISTA SJAJAN.
Sladio sam se time s neizmernim zadovoljstvom- za-
dovoljstvom koje je, ne zaboravite, samo potvrdivalo
moja odekivanja, odnosno moju uverenost da 6e mi
biti odato priznanje za moje prave zasluge -, kad mo-
ju paZnju privude red ONAJ TIP. Sto li su me zvali
ONAJ TIP, ako su me ve6 videli, makar to bilo samo
u onoj nepovoljnoj prilici, no, svejedno, zar im ip,ak
nisam morao biti dobro poznat? JoS vi5e izo5trih fo-
kus teleskopa i na dnu transparenta otkrih jedan red
ispisan nesto sitnijim slovima: KO LI JE TO? KO CE
GA ZNAII. MoZete li zamisliti ve6u nesreiu? Oni
koji su raspolagali.svim elementima neophodnim za
stvarno razumevanje moje su5tine, nisu me prepozna-
li. Uop5te nisu povezali tu hvale vrednu epizodu sa
onom sramnom, koja se dogodila pre dvesta miliona
godina, dakle, i dalje 6e mi pripisivati tu sramnu epi-
iodu, a ovu ne6e, ova 6e ostati samo jedna bezlidna,
anonimna zgoda koja nije postala deo nidije pride.
Moj prvi nagon be5e da podnem da maiem tran-
soarenlom: ALI TO SAM JA! Odustao sam: demu?
tb Ui viOeti za vi5e od sto miliona godina, a sa pret-
hodnih trista i ne5to koje su proSle od trenutka ir, pri-
blizili bismo se broju od pola milijarde godina; da bih
bio siguran da ie me shvatiti, morao bih da ulazim u
detalje, da se ponovo vra6am na onu staru pridu, to
jest upravo ono Sto sam najviSe Zeleo da izbegnem'
i
I
t34
I
t
Sada vei vi5e nisam bio toliko siguran u sebe.
Strepeo sam da mi ni iz ostalih galaksija ne6e stiii ni-
Sta bolje vesti. Oni koji su me videli, videli su me de-
limidno, fragmentarno, odsutno, ili su tek donekle
shvatili Sta se dogada, ne razumevaju6i suitinu, ne
analizirajuii one elemente moje lidnosti koji su se iz
sludaja u sludaj sve vi5e isticali.
Samo jedan transparent govorio je ono Sto sam za-
ista odekivao: NEGO, DA ZNAS DA SI ZAISTA
SJAJAN! PoZurih da potraZim u svojoj beleZnici ka-
kve su reakcije bile u toj galaksiji u trenutku x.I za-
mislite sludajnosti, to su bili ba5 oni kod kojih se po-
javio transparent NE VIDI SE AMA BAS NISTA.
Odigledno da su me u tom podrudju univerzuma naj-
vi5e uvaZavali, nema zbora, evo napokon razloga da
se razveselim, medutim, nisam oseiao nikakvo zado-
voljstvo. Buduii da ovi moji oboZavatelji nisu bili
medu onima koji su prethodno mogli da steknu po-
,ere5no mi5ljenje o meni, primetih da me za njih uop-
ite nije briga. Oni nisu mogli da mi pruZe dokaz da je
trenutak 1' porekao i izbrisao trenutak x, i moja muka
se nastavljala, oteiana svojom dugotrajno56u i dinje-
nicom da nisam znao da li ie njeni uzroci sada ili ika-
da biti otklonjeni.
Naravno, trenutak x i trenutak y bili su, za posma-
trade rasute po univerzumu, samo dva od bezbroj mo-
guiih uodljivih trenutaka, i zaista, u sazveZdima sme-
itenim nanajrazli(itijim rastojanjima svake noii su se
lojavljivali transparenti koji su se odnosili na druge
:pizode, transparenti na kojima je pisalo SAMO NA-
PRED TAKO DOBAR SI. JOS UVEK SI TAMO.
P.\ZI STARADIS, LEPO SAM JA REKAO. Zasva-
ii od njih mogao sam da napravim proradun, toliko
!\'etlosnih godina odavde do tamo, toliko svetlosnih
_:odina odande dovde, i da saznam na koji se tadno
:ogadaj odnose: svi postupci u mom Zivotu, svaki put
135
 kada sam gurnuo prst u nos' svaki put kada sam us-
peo da isk-oeim iz tramvaja u pokretu, sve je to jo5
uvek putovalo od jedne do druge galaksije' sve se to
uzimalo u razmatranje, davali su se komentari, izno-
sila mi5ljenja. Komentari i mi5ljenja nisu uvek bili
umesni: natpis C, C, C odnosio se na dogadaj kada
sam tre6inuivoje plate dao u dobrotvorne svrhe; nat-
ois OVOGA PUTA SI MI SE DOPAO na onaj doga-
baj kada sam u vozu zaboravio rukopis rada koji me
ie koStao mnogo godina truda i istraZivanja; moje
iluuno uvodno predavanje na Univerzitetu u-Getinge-
nu bilo je prokomentarisano natpisom: CUVAJ SE
PROMAJE.
U izvesnom smislu, mogao sam da budem miran:
ni5ta od onoga 5to sam radio' dobro ili loSe, nije p-ot-
puno i5dezavalo. Jedan odjek bi se uvek spasao, 5ta-
vi5e: nekoliko odjeka koji su se menjali od jednog.do
drugog kraja univerzrrma, u onoj sferi.koja se Sirila i
stvarala druge sfere, ali te vesti su bile nepovezane,
neuskladene, nebitne, iz njih se nije videla vezaizme-
da mojih postupaka i neki nov postupal. nU.t mogao
da objasni ili da ispravi onaj drugi,. tako da su oni
ostali naslagani jedni na druge, u pozitivnom ili nega-
tivnom svet-lu, liao u nekom beskrajno dugadkom po-
linomu koji prosto nije mogu6e svesti na jednostavni-
ji izraz.
I Sta sam mogao da radim u takvoj situaciji? Bilo
ie besmisleno dise i dalje bavim pro5lo56u; do sada
ie i51o kako ie i5lo; morao sam da se potrudim da ubu-
du6e ide bolje. Bilo je vaZno da se u svemu onome Sto
radim jasno-vidi Sta je su5tina, na Sta se-stavlja akce-
nat, Sti je neophodno primetiti. a Sta ne. Nabavio sam
ogroman transparent sa znakom koji pokazuje p.fa-
vic, jedan od 6nih sa stisnutom pesnicom i ispruZe-
nim laZiprstom. Kad bih se spremio na neki poduhvat
na koii sim Zeleo da skrenem paZnju, trebalo
je samo
; r31
136
da podignem taj transparent, vode6i raduna da prst
bude uperen na najvaZniji detalj radnje. Za one :.re-
nutke kada sam Zeleo da prodem neopaZen, napravio
sam drugi transparent, s rukom koja je pruZala palac
u suprotnom pravcu od onog gde sam se ja nalazio,
tako da skrenem paZnju na ne5to drugo.
Bilo je dovoljno da te transparente nosim sa so-
bom kud god da krenem i da podiZem jedan ili drugi,
u zavisnosti od prilike. Bila je to, dakako, dugorodna
operacija: posmatradi udaljeni stotinak hiljada svetlo-
snih milenijuma videie ovo Sto ja sada radim sa zaka-
Snjenjem od stotinjak hiljada milenijuma, a ja 6u sa
zaka5njenjem od jo5 stotinjak hiljada milenijuma pro-
ditati njihove reakcije. Ali, to zakaSnjenje bilo je ne-
tzbelno; postoj ao je, naZalost, j o5 j edan problem koj i
nisam predvideo: Sta da radim kad primetim da sam
podigao pogre5an transparent?
Na primer, u jednom trenutku bio sam uveren da
sam na pragu poduhvata koji 6e mi doneti ugled i do-
stojanstvo; poZurio sam da istaknem transparent sa
kaZiprstom uperenim u sebe; ali sam se baS u tom tre-
nutku straSno obrukao. napravio neoprostivu glupost
i pokazao svu bedu ljudskog roda, da prosto propad-
nete u zemlju od sramote. Ali, igra je ve6 bila zavr5e-
:ra: ta slika sa transparentom koji pokazuje moj podu-
:rvat brodila je vasionom, vi5e niko nije mogao da je
zaustavi, proZdiralaje svetlosne godine, prostirala se
-*roz galakslje, izazivala u milionima nastupaju6ih
'. ekova komentare i smeh i mre5kanje noseva, koji ie
.: iz bezdana milenijuma vratiti do mene i obavezati
:re na joS nezgrapnija pravdanja, na nespretne poku-
iaje ispravke...
Drugi putje, pak, trebalo da se suodim sajednom
::prijatnom situacijom, jednim od onih dogadaja u
-:'' otu koje smo prinudeni da preturimo preko glave,
::ajuii unapred da, kako god bilo, nema nadina da se
izvudemo neokaljani. Za5titih se odmah transparen- hovo ubrzanje pri uzmicanju: tako 6e jedna po jedna
tom sa palcem koji je pokazivaou lYProtnom smeru
1 nestati s poslednjeg horizonta od deset milijardi svet-
oOoft. U toj nadawe oietljivoj i Skakljivoj situaciji ne- losnih godina iza kojeg se ne moZe videti nijedan vid-
odekivano sam pruZio dokaz prisutnosti duha, urav- ljivi predmet i sa sobom poneti sada vei neopozivo
noi"Z"nosti, udtivosti, odre5itosti u odludivanju Sto miSljenje.
ntf.o - a ponajmanje ja sfm - nikada nije ni pomislio
I razmiSljajuii o tom njihovom sudu koji vi5e ne-
da postoji u meni: najednom- sam se rastpao rlznlcom
6u mo6i da promenim, najednom osetih svojevrsno
olak5anje, kao da iu mir pronadi tek onog trenutka
vrlina koje su pretpostavljale dugotrajno sazrevanJe
jednog karakteia; ittansput.nti: t-a to vreme odvra- kada vi5e ne bude nidega da se doda ili oduzme tom
'6ao pSglede posmatrada sneeuei ih na jednu saksiju proizvoljnom beleZenju nesporazuma, i dinilo mi se
da galaksije koje su se postepeno pretvarale u kraj re-
s boZurima u nePosrednoj blizini'
pa svetlosnog ztaka odmaklog izvan sfere tmine, no-
Ovakvi sludajevi koje sam isprva smatrao rzvzecl-
se sa sobom jedinu moguiu istinu o meni, i jedva sam
ma i plodovima neiskustva' de5avali su mt se sve
ce-
dekao da jedna po jedna sve krenu tim putem.
le". it"t utno bih shvatio da iu biti prinuden da po-
tuZ". ono Sto nisam Zeleo da se vidi' a da sakrijempre
ono Sto sam pokazao: nije bilo nadina da stignem
rfite i da upozorim da ne treba obraiati paZnju na

-
transparent.
Poku5ao sam da napravim i treii transparent: NE
VALI koji bih podizao kada Zelim da oporrgnem 9n-
ai-piettroOni, ali ta slika 6e se u svakoj galaksiji
vide-
potte koju bi trebalo da ispravi, jednom re-
ii tet one
tir. st.,u ie vei bila udinjena i tu nije bilo pomoii
o"i* Ou ioS .lednom naprauim t-qO4f g9.t99e' pri de-
mu bi trinsparent NE YAZI ONO NE VAZI, u nasto-
da se to ispravi, bio jednako beskoristan'
'ianiu
hastavio tu- du Ziviml5dekujuii davno pro5li tre-
nutat iuOu ie iz galaksija stiii komentari na nove epi-
-ode
koje su ,u riene bile prepune neugodnih i nepn;
fi8nin tt.nutaka, i kada iu ia modi da uzvratim Saljuii
im svoje odgovore, koje sam ve6 proudavao' razvrsta-
; ;.;;" ditim sludaieviml.. za ro weme, galaksije
to,i toiin sam se najvi5e iskompromitovao ve6 su
pievaliiuale pragove hituarOi svetlosnih godina ta-
iuo*'Uttinoio d'u 6e moje poruke, kako bi ih stigle'
*"*ti da grabe vasionom Evrsto se hvataju6i za n1i'
138
 SPIRALA
Za vetinu mekuiaca vidliiva organska forma nema
veliku vainost u Zivotu pripadnika iedne vrste, budtrti
da se oni medusobno ne mogu videti ili imaju samo ne-
jasnu predstavu o drugim iedinkama !..tYry okruienju'
"To
ne'iskljuiuie mogicnost da iare iivih boja i oblici
koji nami izgledaiu-kao neito najlepie na svetu (ito je '
ni primer, sluiai s mnogim ikoljkama gastropoda) po-
stije nezavisno-od bito kakvog odnosa s vidliivoilu'
I sve ono Sto se odjednom moglo misliti, ne pomoiu
Hoiete dakalete kao ja, kada sam bio priljubljen
uz onu hdd - upita qfwfq - sa talasima koji se diZu i
sou5taiu, a ia nepomidan. tesno pripijen' usisavam
ono Stir je mbglo da se usisa i sve vreme samo o tome
razmi5ljam? Ako biste hteli da znate neSto viSe o tom
ure-en"u, ja vam ne mogu bogzna- Sta reii' Oblik ni-
sam imao] odnosno, nisam znao da ga imam, odno-
ino, nitu- znao dase bilo kakav oblik uop5te T9Z" I
imati. Rastao sam na sve strane pomalo' kako bi mi
doilo; ako je to ono Sto nazivate zrakastom simetri-
iom. to rnudi da sam imao zrakastu simetriju, ali, isti-
'ni za voliu, na to nikada nisam obratio paLnju' Za*o
bih morab da rastem vi5e na jednu nego na drugu stra-
nuf Niturn imao ni odi ni glavu niti bilo koji drugi
deo tela koji bi se razlikovao od bilo kog drugog' Sa-
daLeleda me ubede daje od ona dva otvora koja sam
imao jedan predstavljao usta a drugi anus, i da sam
t40
'n'ei tada imao svoju bilateralnu simetriju, ni manje ni
viSe nego kao troreZnjaci i svi vi ostali, ali u mom se-
ianju se ta dva otvora uop5te ne razlikuju, unosio sam
i izbacivao stvari tamo gde bi mi palo na pamet, unu-
tra ili napolje, bilo je svejedno, razlike i prenemaga-
nja su doSli mnogo kasnije. S vremena na vreme bi
me uhvatile bubice, Sto jest, jest; na primer, da se po-
de5em ispod pazuha, ili da prekrstim noge, a jednom
dak i da pustim brkove u obliku detke. Ove redi kori-
stim zbog vas, da biste me bolje shvatili: mnoge po-
jedinosti tada nisam mogao da predvidim: imao sam
ielije, gotovo identidne, koje su jednako obavljale isti
posao, zategni-opusti. Ali, s obzirom da nisam imao
oblik, oseiao sam u sebi sve moguie oblike i sve po-
krete i grimase i moguinosti ispuStanja zvukova, dak
i onih nedolidnih. Sve u svemu, moje misli nisu ima-
le granica, to i nisu bile misli jer nisam imao mozak u
kojem bih ih smi5ljao i svaka je ielija mislila za sebe
slika koje nam ni u kom obliku nisu bile na raspola-
ganju, vei jednostavno na onaj neodredeni nadin na
koji sam oseiao da sam tamo, Sto nije iskljudivalo ni-
jedan nadin na koji sam oseiao da sam tamo na neki
drugi nadin.
To moje tadaSnje stanje bilo je bogato i slobodno i
zadovoljno, sasvim suprotno od onoga Sto biste vi
mo-eli da pretpostavite. Bio sam neZenja (ondainji si-
stem reprodukcije nije zahtevao dak ni privremena
sparivanja), zdrav, bez velikih prohteva. Kada je do-
vek mlad, pred sobom ima ditavu evolucrju i svaka
vrata su mu otvorena, a u isto vreme moZe da uZiva i
u tome Sto je tamo na hridi, kao meso mekuSca, pljo-
snato i vlaZno i blaZeno. Ako se to uporedi s ograni-
ienjima koja su doSla kasnije, ako se samo pomisli da
posedovanje jednog oblika iskljuduje druge oblike, na
ono trange-frange bez nepredvidljivosti, pri demu do-
t41
dete do toga da se ose6ate kao u zatvoru, e pa onda
mogu reii da je to zaista bio sladak Zivot'
I{utuuno, iiveo sam povudeno, to je tadno, nema
ni govora da bi se to moglo porediti s druStvenim Zi-
uoio* kakav se danas vodi; dak priznajem i da sam -
pomalo zbog godina, a p91alo. zbog uticaj.a okoline -
blo, Ou kaZe-rno, narcisoidan; jednom redju, bio sam
tamo i sve vreme se posmatrao, video sam sve svoje
vrline i sve svoje mane i dopadao se samom sebi, 5to
zbog jednih Sto zbog drugih; dodu5e, nisam imao sa
treba. uzeti u obzir'
- iu se uporedujem, to takode
3i*E
lU, ipak, nisam-bio toliko zaostao da ne znam da
osim mene postoji i ne5to drugo: ona hrid za koju sam
bio priljubtien, rizume se, a i-voda koja me je u tala-
rGi ripf:,iskivala, ali isto tako i neke druge stvari'
tro6u re3i, svet. Voda je bila veoma pouzdan i preci-
zan izvor informacija: donosila mi
je jestive materue
koie sam ia usisavab ditavom svojom povr5inom, a t
*nog. druge koje nisu bile jestive ali koje su mi po-
rnugit" da itvorim predstavu o onome Sto me je okru-
Zivilo. Princip je bio slededi: stizao je talas i ja sam
r., n" odlepljirjuii se od hridi, maldice pridizao' do-
arS. i"Ouu'piimetno, bilo je dovoljno da samo malo
oiuUuui- pritisak i - plafl voda bi me.odozdo zaplju-
snula, prepuna materija i oseiaja i nadtaiala' 4 ti .n3.
ataZili, t nii.nu nikada nisi bio nadisto: ponekad. bi
goliianje i dolazilo ti je da- uo.""l od smeha'
pon.f.u? jezu. peckanje, svrab, tako da je postojalo
"i.ti"
6.iUto: mogudnosti zi zabavu i emocije' Ali' nemoj-
ie misliti disam ja bio pasivan i da sam-otvorenih us-
ta prihvatao sve ono Sto je stizalo: posle nekog'rre-
mena stekao sam iskustvo i naudio da veoma brzo
ocenim kakva mi vrsta robe stiZe, kao i da odludim
kako treba da se pona5am da bih iz toga izvukao Sto
u"eu fotitt ili izbegao one neprijatne posledice' Sva
mudrost je bila u igtl miSiea u kojoj su udestvovale
1 Aa
sve ielije koje sam imao, odnosno u tome da se opu-
stim u pravom trenutku: i mogao sam da biram, da
odbijem, privudem, pa dak i da ispljunem.
I tako saznadoh da postoje t drugi, element koji me
je okruZivao vrveoje od njihovih tragova, drugi,tako
neprijateljski razliditi od mene ili meni odvratno slid-
ni. Sada iete joS pomisliti da sam bio dZangrizalo, Sto
nije tadno; naravno, svako je i dalje gledao svoja po-
sla, ali prisustvo tlh drugih me je hrabrilo, otkrivalo
mi da je prostor oko mene nastanjen, oslobadalo me
sumnje da predstavljam uznemirujuii izuzetak, sum-
nje da je samo meni sudeno da postojim, kao da sam
uklet.
Apostojale sui druge. Vodaje prenosila neku po-
sebnu vibraciju, ne5to kao gili-gi1i, dobro se se6am
kada sam to prvi put primetio, ho6u reii: ne prvi put,
seiam se kada sam primetio da sam to primeiivao
kao ne5to Sto mi je oduvek bilo poznato. Po5to sam
otkrio da postoje, obuze me silna radoznalost ne toli-
ko da ih vidim, niti da one mene vide - s obzirom da,
pod jedan, nismo imali odi, a, pod dva, polovi jo5
uvek nisu bili izdiferencirani: svaka jedinka bila je
identidna onoj drugoj i gledajuii nekog drugog ili ne-
ku drugu osetio bih isto zadovoljstvo kao da gledam
samog sebe - vei radoznalost da saznam da li bi se iz-
medu mene i njih neSto dogodilo. Podeo sam da izga-
ram, ali ne od Zelje da udinim neSto posebno, Sto nije
doiazilo u obzir, znajudi da nije postojalo ni5ta poseb-
:ro 5to bi moglo da se udini, a jo5 manje ne5to Sto ni-
te bilo posebno, vei da na neki nadin na tu vibraciju
cdgovorim nekom odgovaraju6om vibracijom, ili,
rolje redi: nekom svojom lidnom vibracijom. jer tu je
sr akako postojalo neito Sto nije bilo isto kao kod te
lruge, to jest, vi biste sada mogli da mi pridate pride
hormonima, ali za mene je to bilo ne5to predivno.
r43
 mi5ljam kako izgleda, Sto bi bilo vrlo banalno i pro-
Sve u svemu, jedna od njih je, pljil pljis pijis'.iz-
stadki s moje strane, vei da zami5ljam u sta bi se ona,
bacivala svoja jajaSca, a ja sam ih, pljus pljus pljus'
kojaje sada bila bez oblika, pretvorila kada bi popri-
oplodavao: we-je to odlazilo dole u more, izme5ano'
mila jedan od bezbrojnih moguiih oblika, ostaju6i pri
;;;k- vodu ugrejanu suncem; nisam vam rekao da tome uvek ona ista. Odnosno, nisam baS zami5ljao
rurn ju ,unc" otJdub, mladilo je more i zagrevalo ste-
oblike koje bi ona mogla poprimiti ved sam zamiSljao
nu.
onu posebnu vrednost koju bi ona, poprimajuii ih,
Jedna od njih, rekao sam. Jer, od svih tih Zenskih
podarila tim oblicima.
poruka kojimi me je more zasipalo, u.podetku poput
bili Jednom redju, dobro samje poznavao. I nisam bio
;;d;ii;i;ile dorbe diji su svi iastojci za mene
razliku siguran u nju. Povremeno su me obuzimale sumnje,
i"Onufo dobri i po kojbj sam rovao ne praveii
'*.i" strepnje, ludila. Nisam to javno pokazivao, vi dobro
odjednom sam shvatio Sta je to Sto naj-
"ii*., mom ukusu, ukusu koji m1' da se razu- znate kakav sam, ali ispod te bezizraLajne maske
vi5e odgovara
smenjivale su se pretpostavke koje dak ni sada ne mo-
m".no,lo tog trenutka nije bio poznat' Sve u svemu' da priznam. ViSe puta sam posumnjao da me vara,
ili;^t;; r"tiiugen. Ili, bolje redeno: podeo sam da -eu
da poruke ne Salje samo meni ve6 i drugima, viSe pu-
o..ooinui.t, di izdvajam 2nakove te jedne od zna-e ta sam poverovao da sam jednu od tih poruka i ulo-
-[oi" o"ii, drugih, 5tavi5e. iekao sam ih'
[o"'" te znakor
pode5 da prepoznajem' traZio sam ih' Stavi- vio, ili da sam u jednoj, upuienoj meni, otkrio tradak
tu- neistine. Bio sam ljubomoran, to sada mogu da ka-
sam dru-
5.:;; znakove t<o.je iam dekao odgovaraoja.sam bio Zem, ljubomoran, ali ne toliko Sto nisam imao pove-
si; inutouima koji su bili moji; Stavi5e'
koje samja renja u nju koliko zato Sto sam bio nesiguran u sebe:
i.j t"ii itt:. \zazivio,te njene lnakgve
n3
ja ko mi je garantovao da je ona zaista shvatila ko sam
od*ou*u,j drugim, mojim znakovima' ito ie reii
ia? Stavi5e: da je zaista shvatila da ja postojim? Ta ve-
t"tit U[ ,"riubfien'u nju a ona u mene' Sta viSe traZi- za. koja se medu nama dvoma odvijala preko morske
ti od Zivota? vode - jedna ispunjena i kompletna veza, Sta sam vi-
Sada su se obidaji promenili i vama verovatno
rz-
zalju- ie mogao da poZelim? - bila je za mene apsolutno lid-
nf.J^ da neko tek tako moZe da se
".pointljivo
a da pre toga nije s njom izlazio'lpak' la. \'eza izmedu dve jedinstvene i razlidite lidnosti; a
Ei
za nju? Ko mi je garantovao da ono Sto je naSla u me-
onog nedega Sto je bilo samo nJeno I nl-
" ""t,itimd,
posredstvom
vode i Sto ri ne moZe da nade i u nekom drugom, ili u nekoj dru-
;ii;;i5., 5to je oitajalo-u rastvoru morske primao sam to- _roj dvojici ili trojici ili desetorici ili stotini njih kao
su mi talasi siavljali na raspolaganje'
vi to ne moZete ni i:o sam ja? Ko je mogao da tvrdi da to njeno preda-
iitu torieinu informacija o'njofda '. anje na5oj vezi
nije bilo beslovesno, bez trunke sve-
Ju iu.itfit": ali ne povr5inskih i uopStenih informa-
tek kolektivna raskala5nost, po principu ko Sta
;U;k;j;a;"as dobijamo dok gledamo' miri5emo' do- ':r.
Airuiemo ili slu5amb glas. ve- onih su5tinskrh infor- -:r ati?
;.ri;; kojima jJ kasnije moja ma5ta mogla Da te sumnje nisu odgovarale istini potvrdivale su
i nadrigadko da radi'-Mogao sam da je zami- .rj smerne i pritajene vibracije,
povremeno proZete i
".lii'"r." ,:,meZljivo5iu koja je jo5 uvek bila prisutna u na5oj
lf:". tu minuciloznom preciznoSdu, i to ne baS daza-
144 145
komunikaciji; ali 5ta ako su upravo stidljivost i nei- pravio; ali, dok sam je pravio, nisam to dinio zato da
,kurtuo doveli do toga da ona ne pokloni dovoljno bi mi kasnije koristila, vei naprotiv, kao kada neko-
ne- me dode da ne5to uzvikne, Sto bi mirne du5e mogao i
oaZnie moiim osobinama a to iskoriste drugi da se
di'oje? A ona' srotica' po- da ne udini, ali ipak udini, kao kada neko kaZe ,,ehl"
ooazino ui'uku izmedu nas
da sam to i dalje ja, ne prave6i razliku izmedu ili ,,ahl", tako sam i ja pravio Skoljku - tek da bih se
"i*je
jednog i drugog, te se u naSe najintimnije igre umeSa iskazao. I u to iskazivanje uloZio sam sve misli koje
sam duvao za onu tamo, sav bes koji je u meni izazi-
ditava gomila nePoznatih?'..
Tad"a sam podeo da izludujem krednjadku rvat'
Ze- vala, neZnost s kojom sam o njoj razmi5ljao, Zelju da
udinim ne5to Sto ie na nedvosmislen nadin postojim zanju, da budem ono Sto jesam i da ona bu-
leo sam da
de ono 5to jeste, i ljubav prema samom sebi koju sam
obeleZiti moje prisustvo i Stititi tu moju individualnost
prenosio na ljubav prema njoj, sve ono 5to je moglo
od neodredene nepostojanosti svega. o.stalog' .Nema
svrne da sada gomilam iedi poku5avajuii da objasnim
da bude redeno samo preko ove ljuiture u obliku
Skoljke uvijene u spiralu.
kakvu je novinu predstavljala ova moJa namera' Jer
i.Z i oitu ptuu t.d koiu sam izrekao na podetku kazu- Krednjadka tvar koju sam izludivao polako je, u
pravilnim intervalima, dobijala boju, i tako su se stva-
ie vi5e neeo Sto vebu uiiniti. Zeleo sam da ucinirn ne-
'Sio,
a utiirajuii u obzir da nikada nisam niSta udinio rale predivne pruge koje su presecale spiralu, i ta
je Skoljka je bila neSto sasvim razlidito od mene, ali u is-
nitioomistio da se ne5to uop5te moZe udiniti, to vei
veliki dogadaj. I tako podeh da pra- to vreme i onaj istinski deo mene, objainjenje onoga
,u*b po sebi bio
je pamel, a to je bila 5to sam ja u stvari bio, moj portret prenesen u jedan
ui- piuu stvar koja mi pala na
je po- ritmidki sistem volumena i pruga i boja i dvrste tvari,
Skolji<a. Polaze6i od oboda mesnatog pla5ta koji
a i njen portret prenesen u isti taj sistem, ali takode i
krivio moje telo, preko odredenih Zlezda podeo sam
njen istinski portret, nje onakve kakva je zaista bila,
da izbacujem izludlvine i one su se slagale u krug'
sve
koji je jer je u isto vreme i ona sebi pravila Skoljku poput ove
dok se niiam zaogrnuo dvrstim Sarenim Stitom
soolia bio hrapav, a iznutra gladak i sjajan' Naravno' moje i ja sam, ne znajuC| oponaSao to sto je dinila
ona a onaje, ne znajuii, opona5ala ono to Sto sam di-
n'ii.'Uito nadina da proverim kakav je oblik imalo to
nio ja, i svi drugi su oponaSali sve druge i pravili se-
Sto sam pravio: bio sam tamo, Siu6uren na hridi'
6ut-
liin' i tto*, i samo sam ludio' Nastavio sam dak i onda bi takve istovetne Skoljke, tako da bismo opet bili na
podetku da nije bilo nepobitne dinjenice da je najlak-
iuOu -i je Skoljka pokrila ditavo telo; tako zapodeh
se re6i ,,istovetan", ali ako bolje pogleda5, otkride5
J*gi f.tug, jednom^redju, pravio.sam ikoljku, jednu rezbroj malih razliditosti koje bi kasnije mogle posta-
oa Snin iiuviianiir, u o6t*ri spirale za koju vi mislite
da ie veoma t-e5ka za pravtjenje. a u stvari, dovoljno
je :i nepojmljivo velike.
Dakle, mogu redi da se moja Skoljka stvarala sama
Uili upotun, i strpljivb, bez prekida, izbacivati stalno
istu iiludevinu, i tako se uvija krug za kugom' -.d sebe, pri demu se ja nisam preterano trudio da ona
Po5to ie vei stvorena, ova Skoljka je postala neop- -zsleda ovako a ne onako, 5to ne zna(i da sam ja za
!\ e to vreme bio rasejan, prazne glave; Stavi5e, potpu-
trodno potrebno i nezamenljivo mesto stanovanja'
moja od^brambena tvrdava, zlo bi bilo da nisam na-
je :--r sam se predavao tom dinu izludivanja ne dopu5ta-

t46 ,,41
iu6i da mi i5ta i na trenutak odvude paZnju' ne razml-
ttluluei ni o demu drugom, Sto 6e reii: misleii stalno
ni neito drugo jer o Skoljki nisam umeo da razmr-
Sliam. kao StJuostalom niiam umeo da razmi5ljam ni
o"demu drugom, ved pridruZuju6i tom nastojanju da
napravim Stotitu nastojanje da razmi5ljam o tome da
udinim ne5to, odnosno 6ito Sta, odnosno sve ono 5to ie
kasniie moii da se udini. Tako da taj posao nije dak bio
ni monoton jer se intenzitet misli koli ga je pratio -era-
nao u bezbroj razliditih misli, od kojih se svaka grana-
la u bezbroj iazliditih postupaka i svaki od njih 1e mo-
gao da posluZi da se udini nebrojeno.mnogo stvan' a
Iprovod^enie u delo svake od tih stvari sadrZavaio se u
dinu stvaranja ove Skoljke, krug za krugom"'
II
(I tako se sada, nakon pet stotina miliona godina
osvirtem oko sebe i iznad te hridi vidim ielezniiki na-
sip i voz koii prolazi s grupom mlad.ih Holandanki na
piororu i ibdnim usam,lienim,putnikom u poslednjem
'kupeu,
t<ojt tita dvoieziino izdanie Herodota,.i ne.staie
u tunelu iznad koieg prolazi put za teretru saooracal sa
reklamnom tablom- ,,Posetite UAR" na koioj su nasli-
kane piramide, a jedna trokolica za sladoled pokttiava
da pietekne kamion pun prtmeraka.iednog toma enci-
klopediie, od slova-,,R.ha do ,,StijL", ali zatim koii i
,rieo i, u kolonu jer ie vidliivost na putu smoniena
zbog oblaka piela koje su doletele iz koinica smeSte-
nih"na obliiniem potiu odakle uzlete matica vo.deti za
sobom iitav roi u smeru suprotnom od smera dlma lo-
komotive koii izbija s druge stane tunela, tako da se
viie niita ni vidi od tog oblaka piela i dima lokomoti-
ve osim jednog seljaki koji na nekoliko metara odatle
motikoi okopava-zemliu i, ne primetuiuti, otkopava i
ponovo zakopava delit motike iz neolita, sliine niego'
'voj,
u povrtiiaku koii okruiuje astronomsku opsenta'
148
toriju s teleskopima uperenim u nebo i na iiiem pragu
sedi iuvareva kter i iita horoskop u jednom nedelini-
ku koji na naslovnoj strani donosi sliku glavne iunaki-
nje iz filma,,Kleopatra", sve to vidim i nisam nimalo
iznenaden jer pravljenje ikolike obuhvata i pravljenje
meda u satu i ugalj i teleskope i Kleopatrino carsfvo i
filmove o Kleopatri i piramide i crtei znakova zodija'
ka haldejskih astrologa i ratove i carsfva o koiima go-
vori Herodot i reii koje je napisao Herodot i dela na-
pisana na svim jelicima ukljuiuju1i i Spinozina deLa
na holqndskom i kratku beleiku od ietrnaest redova o
Spinozinom iivotu i delu u tomu ,,Rh-Stijl" enciklope'
dije u kamionu kojeg je kamionet za sladoled ipak pre-
tekao i tako, iini mi se da sam, praveti ikoljku, radio
i sve drugo.
Osvrtem se oko sebe i koga traiim? Uvek je ona ta
koju zaljubljeno traiim vet pet stotina miliona godina,
i vidim na plaii jednu kupaiicu iz Holandije kojoj iu-
var plaIe sa zlatnim laniitem oko vrata pokazuje, da
bi je uplaiio, oblak piela na nebu, prepoznaiem ie, to
je ona, prepoznajem je po jedinstvenom naiinu na ko-
ji podii.e rame gotovo dodirujuti obraz, bezmalo da
sam siguran, itaviie, rekao bih apsolutno siguran sa-
mo da nije izvesne sliinosti koju nalazim i u kteri iu-
rara astronomske opservatorije i u fotografiii glumice
naiminkane kao Kleopatra, ili moida u Kleopatri,
onakvoj kakva je zaista bila, zbog onog delita prave
Kleopatre, koji iivi, kaiu, u svakoj predstavi Kleopa-
tre, ili u matici koja leti na ielu roja, zbog nepokoleb-
ljivog poleta s kojim nastupa, ili u ieni s istrgnute stra-
nice iasopisa zalepljene na plastiinom vetrobranu
trokolice za sladoled, koja na sebi ima isti kupati ko-
stim kao kupaiica na plaii koja sada sluia sa tranzi-
stora glas jedne iene ito peva, onaj isti glas koji sa
svoga radija sluia kamiondZija sa enciklopedijama, i
onaj isti za koji sam ja gotovo siguran da sam ga slu'
t49
iao svih ovih pet stotina miliona godina, ona je sigur-
no ta koju iujem kako peva i iiji lik tral.im svuda uno-
okolo a ne vidim niita osim galebova koji klize po
povriini mora odakle dopire svetlucanie iata intttna i
na trenutak sam ubeden da je prepoznajem u iednoi
ienki galeba a samo trenutak kasnije obuzima tne sutn'
nja da je ona, u stvari, intun, medutim, mogla bi isto
tako da bude bilo koja kraljica ili robinja koiu pominie
Herodot ili koja se samo podraqumeva na stranicarna
knjige ostavljene da saiuva mesto iitaocu koii je iza-
iao u hodnik voza da zapodene razgovor s tttristkinja'
ma iz Holandije, ili sa nekom od turistkinja iz Holan-
dije, i mogoo bih reti da sam u svaku od njih
zaljubljen, a u isto vreme sam sasvim siguran da sam
sve ovo vreme zaljubljen samo i iedino u nju.
I ito viie izgaram od ljubavi prema svakoj od njih,
sve teie se odluiujem da im kaiem: ,,To sam ja!" pla-
ieti se da ne pogreiim i ioi viie se plaieti da ona ne
pogreli, da me ne zameni s nekim drugim, s nekim dru-
gim koji bi, s obzirom na ono ito ona zna o meni, zai-
sta i mogao biti zamenjen sa mnom, na primer, iuvar
pla/e s laniitem, ili direktor astronomske opservatori-
je, ili galeb, ili muijak intuna, ili iitalac Herodota, ili
sam Herodot, ili motociklista sladolediiia koii ie siiao
na plaiu prainjavom stazom izmedu indiiskih smokava
i sada je okruien turistkiniama iz Holandiie u kupatim
kostimima, ili Spinoza, ili kamiondiiia koji u s,-om ka'
mionu nosi kratku beleiku o Spinozinom iivotu i delu u
dve hiljade primeraka, ili jedan od trutova koii u ago-
niji izdiie na dnu koinice nakon ito je izvriio iin pro-
duietka vrste.)
m neSto da se vidi ili nema. Ja od svega toga nisam imao
To ne dovodi u sumnju dinjenicu da je ta Skoljka
pre svega bila Skoljka, i to jedinstvenog oblika koji
nije mogao biti drugadiji jer upravo je oblik bio to Sto
150
sam joj dao, onaj jedini za koji sam znao i koji sam
Zeleo da joj dam. Po5to je Skoljka imala oblik, prome-
nio se i oblik sveta, jer sadaje obuhvatao oblik sveta
kakav je bio bez Skoljke zajedno s oblikom Skoljke.
I to je imalo velikih posledica: talasaste vibracije
su, udarajuii o tela, izmamljivale iz njih posebne efe-
kte, pre svega boju, odnosno ono Sto sam ja koristio
za pravljenje pruga i 5to je vibriralo na neki drugadiji
nadin od svega ostalog, a tu je bila i dinjenica da je-
dan volumen stupa u poseban volumenski odnos sa
drugim volumenima, i sve su to bile pojave kojih ja
nisam mogao biti svestan, a koje su ipak postojale.
I tako je Skoljka bila kadra da stvara vidljive slike
Skoljki koje su - prema onome 5to se o tome zna - ve-
oma slidne samoj Skoljki, jedina razlikaje u tome Sto
je Skoljka ovde, dok se one uoblidavaju na drugoj
strani, po moguistvu na mreZnjadi. Slika je, dakle,
podrazumevalamrelnjadu koja opet, sa svoje strane.
podrazumeva jedan sloZeni sistem koji se zove mo-
zak. To jest, dok sam stvarao Skoljku, ja sam stvarao
i sliku - i to ne samo jednu vei bezbroj, jer se samo
jednom Skoljkom moZe stvoriti onoliko slika Skoljki
koliko se Zeli - ali to su bile samo potencijalne slike,
jer da bi se stvorila slika, potrebno je i sve ostalo, kao
Sto sam to malodas rekao: mozak sa odgovarajudim
odnim ganglijama, i odni nerv koji prenosi spolja5nje
vibracije i koji se na drugom kraju zavrSava nedim Sto
je napravljeno upravo zato dabi videlo Sta postoji na-
polju, a to bi bilo oko. Danas je sme5no i pomisliti da
neko ko ved ima mozak iznjega pruZa jedan nerv kao
naslepo badenu udicu, i da pri tome, sve dok mu ne
izniknu odi, ne mole znati da li napolju uop5te ima
ni5ta tako da sam bio najmanje pozvan da o tome go-
vorim; ali imao sam svoje mi5ljenje, vaLnoje bilo po-
deti s vidljivim slikama, a odi ie ve6 do6i kasnije, sa-
151
me od sebe. Dakle, usredsredio sam se na to da spo-
ljainji deo mene (kao i unutra5nji koji je uslovljavao
onaj-spolja5nji) izazove sliku, Stavi5e' onu sliku koja
6e liasnije biti nazvana lepom slikom (u poredenju s
drugim slikama koje se ocenjuju kao manje lepe, ruZ-
niikave ili tako ruZne da vam pripadne muka)'
Uzmimo jedno telo kome polazi za rukom da na
jedinstven i prepoznatljiv nadin Salje i odbija svetlo-
ine vibracije. Sta ono dini s tim vibracijama? - pitao
sam se. -Zadene ih za uvo? Ne, istovari ih na prvog
koii se tu zadesi. A kako 6e taj reagovati na vibracije
koie ne moZe da koristi i koje, dob!:ene na takav na-
din, mogu dak i da mu zasmetaju? Hoie li zabiti gla-
vu u peJak? Ne, istegnude je u tom lmery sve dok tad-
ka koja je najviSe izloLena optidkim vibracijama ne
-douoiino
pottun. osetljiva darazulje napravu kako bi
u njima uZivala primajudi ih u obliku slika' Jednom
redju, ja sam vezu izmedu oka i mozga video kao je-
dan tunel probijen spolja, snagom onoga 5to je bilo
spremno da postane slika, a ne iznutra, Zeljom da se
ugrabi neka, bilo kakva slika'
I bio sam u pravu: i dan-danas sam siguran da j-e
taj projekat - u glavnim crtama - bio ispravan'.Ali
mbja gieSka je bila Sto sam verovao da 6e vid pripa-
sti nama, odnosno meni i njoj. Gradio sam jednu har-
monidnu i raznobojnu sliku samog sebe kako bih mo-
gao da udem u njeno vidno polj9, z-ayzmem njego.v
iredi5nji deo, da ie tu ukotvim kako bi ona neprekid-
no mogla da uZiva u meni, u snovima i u se6anju i u
mislima, a ne samo dok me gleda. Oseiao sam da i
ona u isto vreme zradi svoju sliku koja je bila tako
savrSena da se nametala mojim tromim, maglom oba-
vijenim dulima, razvijaju6i u meni unutra5nje vidno
poSe gde 6e ona konadno zablistati u punom sjaju
svoje lepote.
t52
I tako smo zahvaljujudi na5em trudu postali savr-
5eni predmeti jednog dula koje joS uvek nije bio do-
voljno odredeno i koje 6e tek kasnije postati savr5eno
upravo zbog savr5enosti svog predmeta, koji smo u
stvari bili mi. KaZem vid, kaZem odi; ali jedno sam
prevideo: odi koje su se napokon otvorile da nas vide
nisu bile na5e vei tude.
Bezoblidna, bezbojna biia, vre6e pune creva skle-
pane zbrda-zdola, nastanila su ditav prostor oko nas,
uopSte ne razmi5ljajuii o tome Sta sa sobom da urade,
kako da se izraze i predstave u postojanom i konad-
nom obliku koji 6e obogatiti vidne mogu6nosti onoga
ko ih gleda. Odlaze, dolaze, malo tonu, malo izranja-
ju, u tom prostoru izmedu vazduha i vode i hridi, lu-
taju rasejani, koprcaju se', a za to vreme mi, ja i ona i
svi oni koji su se toliko trudili da izmame oblik iz sa-
mih sebe, ostadosmo ovde da u crnom mraku mudi-
mo svoju muku. Zahvaljujuei nama taj nesre6no
odredeni prostor konadno postaje vidno polje: a ko iz
toga izvladi korist? Ovi uljezi koji nikada ranije nisu
ni razmi5ljali o moguinosti da bi ne5to uop5te i mogli
videti (er onako ruZni kakvi su bili, time zasigurno
ni5ta ne bi dobili), oni koji su najmanje marili za ob-
lik. Dok smo se mi znojili obavljajuii najgori deo po-
sla, odnosno trudili se da omoguiimo postojanje ne-
dega 5to se moglo gledati, oni su sedeli skr5tenih ruku
i radili samo na tome da svoje lenje receptivne orga-
ne u zadetku prilagode onome Sto im se nudilo, odno-
sno na5im likovima. I neka mi samo ne pridaju o to-
me da je i njihov posao bio mukotrpan'. rz te sluzave
kaie koja je ispunjavala njihove glave svaSta se mo-
glo izroditi, a iznedriti napravu osetljivu na svetlost i
nije neka velika mudrost. Medutim, usavrSiti je, e tu
bih voleo da vas vidim! Kako biste to izveli da nema
vidljivih predmeta za gledanje, ho6u reii upadljivih,
153
hoiu reii takvih koji se nameiu pogledu? Jednom re- druge, i tako dalje, moje odluke da napravim Skoijku,
dju, dokopa5e se odiju na na5 radun. i tako dalje. Jednom redju, predvideo sam zaista sve.
I tako vid, nai vid, kome smo se potaino nadali. I u dnu svakog tog oka prebivao sam ja, odnosno,
postade vid onih drugih koji su nas gteahi. Obrni- neki drugi oblik mene, jedna od mojih slika koja se
okreni, velika revolucija se odigrala: odjednom, svu- sretala s njenom slikom, s njenom najvernijom sli-
da oko nas podeSe da se otvaraju odi i roZnjade i du- kom, u onom nadsvetu koji se otvara prolaze6i kroz
lice i zenice: nabrekle i isprane odi hobotnica i sipa, Zitku sferu duLica, tamu zenica, ogledala mrelnlada,
zadudene i pihtijaste odi orada i barbuna, ispupdeni i u naiem pravom elementu koji se prostire bez obala i
viseie odi rakova i jastoga, naduvene i plodaste odi Dez gtamca.
muva i rffava. Prolazi jedna foka, crna i sjajna, Zmir-
kajudi svojim odima, siiu5nim poput glave diode. Je-
dan puZ pruZa svoje loptaste odi sme5tene na vrhu du-
gadkih antena. Bezizralajne odi jednog galeba
nadziru povr5inu vode. Iza stakla maske, namrstene
odi podvodnog ribolovca istraZuju morsko dno. Iza
sodiva dvogleda, odi jednog kapetana duge plovidbe
i, iza crnih naodara, odi jedne kupadice usmeravaju
poglede ka mojoj Skoljki a onda ih ukrstaju, zaborav-
ljajuii me. Uokvirene naodarima za dalekovidost, da-
lekovide odijednog zoologa, koje ose6am na sebi, po-
ku5avaju da me uhvate okom Rolifleksa. U tbm
trenutku pored mene prolazijato siiu5nih, tek rode-
nih in6una, tako maju5nih da mi se dini da na svakoj
od tih belih ribica ima mesta tek za crnu tadkicu oka,
i izgleda kao da je na hiljade odiju popur praha rasu-
to po moru.
Sve ove odi bile su moje. Ja sam im omoguiio da
postoje; ja sam odigrao presudnu ulogu; ja sam ih
snabdeo sirovinom, slikom. S odima ie do5lo i sve
ostalo, dakle sve ono Sto su drugi. zahviljuiuei odima,
pgstaH, u svom odgovaraju6em obliku i funkciji. kao
i kolidina stvari koje su, zahvaljuju6i odima, uspeli da
urade, u svom odgovaraju6em obliku i funkciji, jeste
rezultat onoga Sto sam udinio ja. I nije bez razloga sve
ovo dinilo sastavni deo moga postojanja na toj hridi,
mojih odnosa u kojima su udestvovali oni drugi i one

154
 AUTOR O OVOJ KNJIZI

Prvo izdanje Kosmikomika pojavilo se u novembru

1965. godine u izdavadkoj kudi Einaudi iz Torina. U
trenutku kad je knjiga izaila, Kalvino je pripremio os-
novni tekst intervjua koji je potom, uz maie izmene, ob-
javljen u nekoliko razliditih novina.
Za predstavijanje ovog izdanja Kosmikomika donosi-
mo najznadajnija pitanja i odgovore iz to9 intervjua:
odgovor na tre6e pitanje preuzet je iz teksta Kalvino ob'
jainjava svoj kosmos, iz pera Alfreda Barberisa, objav-
ljenog u listu Il Dorno,22. decembra 1965. godine.

Kosrnikomike: molete li nam pre svega objasniti na-

slov?
- i
Kombinuju6i dva prideva kosmiiko komiino u
samo jednoj redi poku5ao sam da spojim razne stvari ko-
je mi leZe na srcu. Element kosmiiko zamene ne nosi to-
liko u sebi ,,svemirsku" aktuelnost koliko poku5aj da
ponovo uspostavim odnos sa nedim mnogo drevnijim. U
primitivnom doveku i u ljudima iz klasidne starine ose-
iaj za kosmidko bio je ne5to najprirodnije; dok je nama,
medutim, da bismo se suodili sa suvi5e velikim stvari-
ma, potreban nekakav zaklon, filter, i to je funkcija fto-
miinog.

Znai) li to da izraz..komike" treba shvatiti u duhu

antidke klasifikacije stilova?
- Ne verujem, ja sam, jednostavno, imao na umu
,,komike" iz nemog filma, a pre svega comics ili pridice

t57
u slikama u kojima se jedan simbolidan lik nalazi uvek
u drugadijim situacijama koje ipak prate zajednidku
Semu: odnosno, mislim da neke moZda nepre"'azidene
-Mogao
primere stilizacije, formalne preciznostil. bih
jo5 dodati da sam zadovoljan Sto se u Italiji, nekako u is-
to vreme kad je iza5la i moja knjiga, pojavio i komidni
strip ,,Prepotopko", tj. zbirka komidnih doZivljaja
jednog ,,preistorijskog" lika po imenu Prepotopko koga
je stvorio DZoni Hart. Ne bih imao niSta protiv kad bih
znao da su ditaoci jedne knjige istovremeno i ditaoci one
druge, i da ih porede.
Kada je u vama rodena ideja o prvim pridama iz ser-
ije Kosmikomika?
PiSem ih ve6 nekoliko godina. A podelo je ovako:
uSlo mi je u naviku da beleZim slike koje su mi padale
na pamet ditajudi neku knjigu iz, na primer, kosmogoni-
je, odnosno polaze(,i od nedega Sto nije ni blizu onom
meni ubodajenom mehanizmu razmi5ljanja. Bilo mi je
dovoljno da to zabelelim i ve6, sam imao izvestan broj
podetaka, razloga za odmotavanje klupka. Nije mi pre-
ostajalo ni5ta drugo nego da ih razradim.
Te5ko je odrediti tadno vreme nastanka neke pride:
postoji trenutak u kojem ustanovim podetak, 5to moZe
biti ranije nego Sto razradim sve ostalo. A onda, jednom,
kad je prida zavr5ena, moZe se dogoditi da primetim da
to nije to, da je, u stvari trebalo, da napiSem neSto dru-
go, i onda je piSem ponovo. Ili podnem da posmatram
pridu iz nekog drugog ugla, i onda poZelim da je pre-
radim, recimo, iznutra, brojne sitne ispravke koje je
naizgled ne menjaju ali, u suStini, dine od nje sasvim
novu pridu. Na primer, jedna od prvih prida koje sam
napisao u ovoj seriji, Znak u svemiru: od kad sam je
Iru r*ikoma stoje pre svega Leopardi, comics kao sto
je Popaj, zatim Semjuel Beket, Dordano Bruno, Luis Kerol,
Matino slikarstvo, a u nekim sludajevima Landolfi, Imanuel
Kant, Borhes, Granvilove gravire" (I. Calvino, Le Cosmi-
-t
comiche, ,,Il caffe"', XII,4, novembar 1964, str 40).
158
pro5le godine objavio u dasopisu Kafe pa do danas, kad
izlazi kao deo zbirke, nisam prestao da radim na njoj.
Ipak, to je prida s kojom sam od prvog trenutka bio i viSe
nego zadovoljan. U tolikoj meri da sam rnnogo puta,
poito sam je napisao, pokuSao da je oponaSam, da na isti
nadin napravim i druge. Ali, bilo je teSko.
Uopiteno se veruje da je za pisca oponaSanje samog
sebe, ponavljanje, najlakSa stvar na svetu, znak lenjosti.
Medutim, sasvim je suprotno. Ponavljanje je najbolji
sistem da se dobro razume ono 5to je uradeno, a do toga
se moZe doii samo uz pomo6 aproksimacija i eliminaci-
ja. A dobro poznavanje onoga Sto je uradeno jedini je
nadin da zaista shvatimo Sta ho6emo da uradimo. U
stvari, uspeo sam da napiSem samo jednu pridu koja za
mene predstavlja pomak u odnosu na Znak u svemiru, a
to je Spirala, koja kazuje misli jednog mekuSca dok mu
raste Skoljka. I ona je pro5la kroz razlidite verzije;
5taviSe, rekao bih da ona jo5 nije zavriena. Smatram je
krajnjom tadkom onoga Sto sam Zeleo da napravim sa
Kosmikomikama, ali i polaznom, jer upravo odatle tre-
ba da nastavim sa svojim radom.
O Kosmikomikama se govori kao o vrsti nove naudne
fantastike. Da li je to tadno?
Nije, dini mi se da su naudnofantastidne pride gra-
dene potpuno drugadijim metodom nego moje. Postoji
neito Sto su ve6 primetili razni kritidari, da se scl-
encefiction bavi budu6no5iu dok svaka od mojih prida
izgleda kao da oponaSa neki ,,mit o postanku". Ali nije
samo to: razlidit je odnos izmedu naudnih podataka i fik-
cUe. (.. ) Ukratko, hteo bih da se posluZim naudnim po-
datkom kao inicijalnom kapislom kako bih izaiao iz
ustaljenih okvira imaginacije, pa moZda dak i Ziveo ovu
svakodnevicu u granicama znatno daljim od onih koje
nam postavlja naSe iskustvo: s druge strane, medutim,
dini mi se da naudna fantastika nastoji da pribliZi ono 5to
je daleko, ono Sto je telko zamisliti, da nastoji da tome
da neku realnu dimenziju ili da ga u svakom sludaju
159
uvede Lr horizont imaginacije koji vei postoji kao deo
jedne prihvaiene nar,ike. Ne znam; moZda greiirn; ali, Ll
tom sludaju morali bi da budu precizniji, da mi navedu
ime ovog ili onog autora, naslov ove ili one naudnofan-
tastidne pride, pa da se onda napravi poredenje sa Kos-
nikonikanta. da se vidi gde je slidnost a gde razlika.
Jedno je, medutim, sigurno: inspiraciju za ove pride
traZili ste u astronomiji, kosmogoniji, u teoliji relativite-
ta, u teoriji evolucije. Odakle potide to zanimlnje za
nauku?
- Sto se tide prida, kao Sto sam ve6 rekao, tu se radi
o inicijalnim kapislama za koje mislim da mogu ek-
splodirati bilo kog Stiva koje nagoni duh da zakoradi
iz
izvan onoga Sto je opipljivo, izvan antropomorfne pride.
Dosad su se moji eksperimenti odvijali samo u nekoliko
pravaca, s obzirom da su bili vezani za Stivo koje sam
sludajno u tom trenutku ditao, ali pretpostavljam da bi
isti metod funkcionisao i s drugim tekstovima - Sta ja
znam - iz kr,antne fizike ili genetike ili ne-eukiidske
geometrije. Redju, do5ao bi u obzir bilo koji strogo
teorijski tekst, dak i iz oblasti matematike ili filosofije,
mada u vezi sa tim moram napomenuti da ne volim da
biram svoja Stiva samo da bih ,,traLio inspiraciju". Ne:ja
ditam iz radoznalosti, u talasima - kao Sto se to deSava
svima koji se ne bave nikakvim usko strudnim studija-
ma, ali isto tako i, verujem, strudnjacima koji ditaju
nestrudnu literaturu - te desto skadem s jedne teme na
drugu. Aii, dok traje taj talas, na primer, astronomije.
ditam knjige iz astronomije zato Sto me astronomija za-
nima, a ne zato Sto mislim da se njome posluZim u pri-
dama koje 6u napisati. Pride dolaze same za sebe, slede
putanju unutralnjeg traganja na kojoj se moZe ukazati
prilika i za spoljne podsticaje.
Iz ovogaSto kaZete dini mi se da ne vidite jasnu raz-
liku izmedu ove faze vaSeg rada i onih prethodnih. Sta
160
je to Sto, po vaSem mi5ljenju, vezuje Kosrnikorni.ke sa
ostalim va5im knjigama?
N4islim da ove pride nastavljaju fantastiku mojih ro-
mana. I ovo-qa puta plimetio sam da mi narodito IeZe
pride u kojima je nepostoje6e stavljeno nasuprot onome
ito postoji, praznina ili razredenost nasuprot puno6i ili
gustlni, nalidje nasuprot licu. Nije uop5te sludajno 5to je
moje iskustvo sa fantastikom dostiglo svoj vrhunac u
Nepostojeiem vitezu, jednoj od mojih meni najdraZih
knjiga. Ali. s te apstraktne, geometrijske, densitometri-
jske tadke gledi5ta mogu se ditati i moje prve ratne pride,
koje su pre dvadeset godina izgledale kao barjaktari ne-
orealizma, od kojih je najznadajnija Poslednji je gavran;
i upravo je to bio nadin na koji sam hteo da se ditaju neke
pride koje sam napisao pre desetak godina, na primer,
Avantura jednog kratkovidog. Ukratko, koliko god mi
menjali, ono Sto piSemo uvek je isto: a to, narodito kada
se kasnije otkrije, prula izuzetno zadovoljstvo.
O AUTORU I OVOM PREVODU
Italo Kalvino (Italo Calvino, Sanremo 1923 - Sijena
1985) jedan je od najve6ih italijanskih pisaca dvadese-
tog veka, publicista i dugogodiSnji savetnik u nekoliko
izdavadkih kuia u Italiji.
Njegove teme i pripovedadki putevi su bogati i ra-
znovrsni: od ratnih seianja do jedne lucidne i nadasve
prefinjene savremene etike koja se izraLava preko apo-
logija, das grotesknih, das naudno-fantastidnih ili proZe-
tih gorkom ironijom o po5astima sawemenog druStva. U
isto vreme, njegova razmi5ljanja o razlozima za pisanje
okrenula su se gradenju vrsnih pripovedadkih mehaniza-
ma, kadrih daizraze prirodu sloZenog ,,ume6a" pisanja,
pri demu koristi jedan od najdistijih i najelegantnijih sti-
lova savremene italijanske proze,
i61
 Sme5taju6i svoje ,,kosmikomidne pride" u naudno- SADRZAJ
fantastidni okvir, Kalvino je moZda Zeleo da dovekovoj
duSi i njenim osnovnim i suitinskim, pa dak i onim naj-
banalnij im, unutra5nj im zbivanj ima d/ obeleZj e traj nosti
(kroz sva vremena i pre vremena) i univerzalnosti.
Glavna dela: Prepolovljeni vikont (1952), Baron na
drvetu (1957, srpski prevod u izdanju Rada,1969), Ne-
postojeti vitez(1959, srpski prevod u pripremi u izdanju
Rada), Kosmikomike (1965), Nevidljivi gradovi (1972),
Zamak ukritenih sudbina (1973, srpski prevod u izdanju
Rada,1997), Ako jedne zimske noti neki putnik (1979), Mesec se udaljava! f
Palomar ( 1983), Markovaldo (1963)...
Kako je nastao dan 22
Prevod Kosmikomika u ovom izdanju: ,,Mesec se
udaljava!", ,,Svet bez boja", ,,Spirala" (prevele A. Srbi- Znaku kosmosu 34

novi6 i E. Vasiljevi6) ,,Kako je nastao dan", ,,Znak u ko- Sve ujednoj tadki . . 45

smosu", ,,Sve u jednoj tadki", ,,Igrebez granice", ,,Dino- Svet bez boja. . . 5l
saurusi" (prevelaAna Srbinovi6) ,,Vodeni deka", ,,Hajde Igre bez granica 63
da se kladimo", ,,Oblik kosmosa", ,,Svetlosne godine" Vodeni deka . . 70
(prevela Elizabet Vasiljevi6). Hajde da se kladimo 83
Dinosaurusi. 94
Oblikkosmosa.... ll3
Svetlosne godine t25
Spirala. 140

Autor o ovoj knjizi 157

O autoru i ovom prevodu 161

r62 r63
 Italo Kalvino
KOSMIKOMIKE
*
Glavni urednik
JOVICA AEIN

Korektor
MIROSLAVA STOJKOVIE
{3

Nacrt za korice
JANKO KRAJSEK
Realizacija
ALJOSA LAZOVTC
*
I. P. RAD, d. d.
Beograd, Dedanska 12
t(

Zaizdavada
ZORAN VU.IC
,.
Priprema teksta
Grafidki studio RAD
i(
Stampa
ZUHRA, Beograd