1

2


18. 19.

2014

3
4


2013. , ,
,
18. 19. ,

.

,
2014. ,
,
;
;
; ,
;
, ,
, , .
,
, , , ,
.,
,

.
, ,
,

, , .

5
6


1.

,
1763/64. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
,
XVIII . . . . . . . . . . . 30
,
( XVIII XIX ).
- . . . 43

2.

, .
(1834) . . 63
, XIX :
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
, 184849. . . . . . . . . . . . . 75
, - XIX
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

3.

,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
, 1718.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

7
4.

. , . . . . 143
,
18721873. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

5.

,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
,
. . . . . . . . . 187
,
. . . . . . . 196
,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

9
10
 Prof. dr Franc ausberger

ISTORIJSKI DOGAAJI OKO AUSTRIJSKE VOJNE

KRAJINE U GODINAMA 1763/64.

Turski ratovi
Veliki turski rat (16831899) zapoeo je s drugom opsadom Bea 1683.
godine. Trupe cara Leopolda I pobedile su tursku vojsku velikog vezira Kara
Mustafe 12. septembra 1683. godine u bici kod Kalenberga. Sada je cilj rata bio
da se trajno zaustavi irenje Turaka, koji su ve tri veka iz pravca jugoistoka sve
vie prodirali u kljune evropske teritorije, i da se to je mogue vie potisnu
u pravcu njihove zemlje. U daljem toku rata i Venecija i Rusija prikljuile su
se borbi protiv Turaka. Glavno poprite rata bila je Maarska, koju su Turci na
kraju izgubili. Nakon pobede princa Eugena Savojskog 11. septembra 1697.
godine u bici kod Sente (danas Senta u AP Vojvodini) nad sultanom Mustafom
II, turska elja za ponovnom zapadnom ekspanzijom bila je uguena. Sada su
sve strane pokazale da su spremne na mir.
Karlovaki mir (dananji Sremski Karlovci u Vojvodini) sklopljen je
26. januara 1699. godine. Sremski Karlovci su odabrani zato to su se nalazili
izmeu habzburkog Petrovaradina i turskog Beograda na neutralnom terenu.
Sa Karlovakim mirom okonan je Veliki turski rat izmeu Turskog carstva
s jedne strane i Svetog rimskog carstva, Poljske, Republike Venecije, Papske
drave, kao i Rusije s druge strane. Posle Karlovakog mira Tursko carstvo bilo
je primorano da, izmeu ostalog, celu Maarsku, ukljuujui Transilvaniju
(ali bez Temivarskog Banata), kao i veliki deo Hrvatske (dananju Slavoniju)
ustupi Austriji.
Sklapanje mira predstavlja prekretnicu u evropskoj istoriji: nikada
ranije nijedan carigradski sultan nije poloio oruje pred nemuslimanskom
vlau. Karlovaki mir postavio je temelj nove velike sile Austrije i predstavljao
je poetak epohe vojnog pada Turskog carstva.
Turci su, dodue, pokuavali ponovo da osvoje izgubljene teritorije, ali
ih je u bici kod Petrovaradina 5. avgusta 1716. godine pobedio princ Eugen
Savojski. On je nakon toga osvojio i Temivarsku tvravu u Banatu. S predajom
Temivara okonane su 164 godine turske vladavine nad Banatom, koji je
do kraja Prvog svetskog rata ostao u sastavu Habzburke monarhije. Nakon
kapitulacije Beograda 1718. godine, Poarevakim mirom potvrena je pobeda:
11
Austrija je dobila Banat, zapadni deo Vlake, severni deo Srbije sa Beogradom
i delove severne Bosne.
Turci su nakon dve decenije mira u jeku Rusko-austrijsko-turskog rata
(17361739), u prolee 1738. godine ponovo prodrli preko Dunava, spalili 28
sela du june granice Banata i tako unitili vei deo nemakih naselja.
Dana 18. septembra 1739. godine Austrija i Turska sklopile su Beogradski
mir. Pritom je Austrija veinu teritorija steenih Poarevakim mirom ponovo
izgubila i ustupila Turcima. Preostao je Temivarski Banat, dok su Mala Vlaka,
kao i severna Srbija sa Beogradom i granini pojas u severnoj Bosni izgubljeni.
Godine 1739. na habzburkoj graninoj teritoriji naseljeno je oko 30.000
Srba koji su kao seljaci vojnici obezbeivali granicu. Vojna sluba im je pruila
dobrodole mogunosti za napredovanje.

Carica Marija Terezija

U daljem toku istorije, meutim, Rat za austrijsko naslee (17401748)
i Sedmogodinji rat (17561763) pod caricom Marijom Terezijom najpre su
spreili nov veliki talas naseljavanja. Marija Terezija je nakon smrti oca Karla
VI 1740. godine preuzela tron.
Ona je svoju panju usmerila pre svega na unutranje reforme. Njene
dalekosene mere postale su poznate pod nazivom Terezijanska dravna
reforma. Teite njene reformske politike predstavljalo je nastojanje da se
prevaziene i rasparane staleke institucije zamene jednim centralnim,
apsolutistiki upravljanim dravnim aparatom.
Vanu ulogu igrala je obrazovna politika. Marija Terezija regulisala je
kolstvo tako to je uvela opte kolske obaveze. U seoskim oblastima ureene
su jednorazredne osnovne kole za decu od este do dvanaeste godine. Do smrti
Marije Terezije postojalo je ve 500 takvih osnovnih kola. U gradovima su
ureene osnovne kole sa tri razreda. Uitelji su svoje obrazovanje sticali u
pedagokim kolama. Visoke kole su sada prele u nadlenost drave.
Habzburka politika u jugoistonoj Evropi u vreme terezijanskih i
jozefinskih reformi sa administrativnim i socijalnim reformama pokrenula je
evropeizaciju tog prostora.
U ekonomsku politiku Marije Terezije spadao je i podsticaj kolonizacije
maarskih teritorija obeznaroenih u toku turskih ratova. Ciljevi su bili
viestruki: s jedne strane, trebalo je novoosvojene teritorije obezbediti od
Turskog carstva. S druge strane, u pitanju je bilo i to da se naseljavanjem

12
nemakih kolonista spree nemiri u Maarskoj. Kolonisti su vrbovani iz gusto
naseljenih regiona monarhije.

Seobe vaba
Teritorije kraljevine: Maarska, Slavonija, Baka i Banat, koje su
opustoene usled ratovanja s Turcima, organizovano su naseljavane prevashodno
Nemcima sa zapada Svetog rimskog carstva a od strane Habzburke monarhije
u 18. veku. Ta seoba nazvana je seobama vaba, iako je taj naziv bio prikladan
samo za manji deo kolonista.
Ukupno se belee tri velike i dve male seobe vaba:
Prva velika seoba vaba (17221726),
Prva mala seoba vaba (17361738),
Druga mala seoba vaba (17441762),
Druga velika seoba vaba (17621773),
Trea velika seoba vaba (17811787).
Car Leopold I i njegovi naslednici Jozef I, Karl VI, Marija Terezija i Jozef
II nameravali su da od retko naseljenih i opustoenih predela Panonije stvore
plodan i zatien hrianski ivotni prostor.
Od 1692. do 1786. godine u tom regionu, u kom su prevashodno iveli
Rumuni i Srbi, nastanilo se oko 150.000 ljudi. U periodu 17001778. odnos
Rumuna i Srba prema Nemcima iznosio je 5:1. Banat i Baka bili su omiljeni
ciljni regioni dravne kolonizacije, oni su primili pre svega talase kolonista u toku
tri velike seobe vaba, tako da je u junoj Maarskoj broj Nemaca u narednom
periodu dostigao otprilike broj Srba i Rumuna. Polovina podunavskih kolonista
bila je seoskog porekla, a mnogi su bili i zanatlije. Ostatak su inili nekadanji
nemaki vojnici koji su posle 1763. godine ovde naseljeni. Zaetaka kolonizacije
Nemaca bilo je u Slavoniji i Sremu, pre svega u srezovima i gradovima.
Zemljite koje su kolonisti u Banatu preuzeli bilo je isueno movarno
tlo koje je vekovima bilo zaputeno, zaraslo i prekriveno iprajem. Uporna i
vredna nova radna snaga sa sobom je donela iskustvo u poljoprivredi i zanatstvu
uz pomo kog je dala znaajan doprinos kultivisanju zemlje.
To je, meutim, bio dug i mukotrpan put. U movarnim predelima
esto prisutna barska groznica, kolera i sa istoka pristigla kuga (17381739)
dovele su do naglog porasta stope smrtnosti. Od 80.000 nemakih kolonista tog
vremena oko 25.000 podleglo je tim bolestima, dakle gotovo svaka trea osoba.

13
 Druga mala seoba vaba (17441762)
Rat za austrijsko naslee (17401748) i Sedmogodinji rat (17561763)
u prvi mah spreili su Mariju Tereziju da se pozabavi temom velikih kolonizacija
podruja na granici prema Turskom carstvu.
Prvo je u okviru Druge male seobe vaba (17441762) oko 5.000 kolonista
nastanjeno pre svega u ve postojeim naseljima, ali time su samo popunjene
praznine koje su za sobom ostavili turski rat i kuga 1738. godine. Prvo su samo
Rumuni i Srbi iz izgubljene Male Vlake i severne Srbije nastanjeni u razorena
nemaka sela u novopalanakom srezu koji je ostao pod carskom vlau.
Godine 1745. u junom Banatu ureena je nova Banatska vojna krajina
sa srezovima Karansebe, Orova, Nova Palanka i Panevo. Rumuni, Srbi i
katoliki Bugari (Kraovani) podeljeni su u pet eta. Oni su dobili dosta zemlje
i, pre svega, bili su osloboeni javnih dabina. U njihove obaveze spadalo je
obezbeivanje granice, suzbijanje razbojnitava i zatita rudnika.
Pored Vlaha i Bugara u Banat je dolo jo oko 2.500 nemakih kolonista.
Godine 1754. u Banatu je ivelo oko 25.000 Nemaca. Izmeu 1711. i 1750.
godine osnovano je oko 800 naselja sa nemakim kolonistima.

Druga velika seoba vaba (17631772)

Druga velika seoba vaba dogodila se pod caricom Marijom Terezijom
od Austrije izmeu 1763. i 1772. godine i nazvana je terezijanskom seobom
vaba. Sa njom je oko 50.000 novih kolonista pristiglo u delom novoizgraenu
zemlju.
Carska dvorska komora u Beu elela je da naseli oko 90 zaputenih
panjaka u severnobanatskoj pustari koji su, meutim, 1763. godine jo bili pod
zakupom stoarskog trgovakog drutva. Stoari su na zakupljenim panjacima
drali ogromna stada (preko 50.000 ivotinja) i svim silama sabotirali su
naseljavanje panjaka seljacima i zanatlijama. Izvravanje naloga Marije
Terezije da se za novopristigle koloniste na panjacima pustare izgrade nova
sela u poetku je esto ometano. Od 1766. godine omogueno je da se panjaci
u banatskoj pustari i Bakoj naseljavaju u veem obimu.
Dana 25. februara 1763. godine Marija Terezija izdala je takozvani Patent
o kolonizaciji, prema kom su, pre svega, iz vojske otputeni oficiri, podoficiri i
invalidi iz Sedmogodinjeg rata naseljeni u Banatu u vojnoj krajini na Dunavu
radi jaanja nemakog stanovnitva. Patent je kolonistima obezbeivao est
godina osloboenja od poreza, besplatnu drvenu grau i ogrevno drvo, 24
14
jutara obradive zemlje, est jutara livada, est jutara panjaka i jutro okunice, a
zanatlijama deset godina osloboenja od poreza. Uz besplatan transport odrasli
su za ishranu po danu i osobi dobijali est krajcara, a deca dve krajcare. Za
izgradnju kua odobren je predujam, a kasnije su ak dobijali kue izgraene o
troku drave.
Kolonisti su prvo pristizali iz vapske, a zatim i iz Lotringije i Zara,
Luksemburga, predela oko reke Mozel i planine Ajfel, iz Izborne Falake,
Hesena i prednje Falake, Tirola i tajerske.

Vojna krajina
Vojna krajina je od 16. do 19. veka obuhvatala granino podruje
habzburke Maarske prema Turskom carstvu. Ona je obuhvatala Hrvatsku
vojnu krajinu i od 17. i 18. veka Slavonsku vojnu krajinu, kao i Banatsku vojnu
krajinu i Transilvanijsku vojnu krajinu. U doba najvee ekspanzije od 1764. do
1851. godine krajina je obuhvatala teritoriju od 50.000 kvadratnih kilometara
i sa do 17 pukova (koja su se sastojala od po etiri bataljona) konstantno imala
oko 17.000 vojnika.
etiri sektora vojne krajine podeljeno je na generalate i pripadajue
graniarske peadijske pukove. Oni su morali da se bore i izvan svog graninog
regiona.
ajkaki bataljon osnovan je pre 250 godina.
ajkai bili su pripadnici rene flotile u ije zadatke je spadalo i
nadgledanje luka na granici prema Turskom carstvu.
Godine 1763, dakle tano pre 250 godina, kada je formiran veliki
broj novih graniarskih pukova radi zatite granice prema Turskom carstvu,
izvrena je reorganizacija ajkake flotile i osnovan je takozvani ajkaki
bataljon za odbranu granice na Dunavu. On je sluio i za obezbeenje renih
granica u Slavoniji i Sremu od krijumarenja i prodiranja kuge i 1763. godine
premeten je u predeo izmeu Dunava i Tise kod mesta Titel (Vojvodina). Bio
je pod komandom pukovnika Matijasa Matezena i u poetku je obuhvatao 431
vojnika u tri ete. Bataljon je bio podreen dotinom vrhovnom komandantu
vojne krajine. Godine 1764. snaga bataljona poveana je na etiri ete. ajkaki
bataljon bio je opremljen lakim veslakim i jedriliarskim topovskim brodovima,
slobodnim kraljevskim ratnim brodovima, koji su raspolagali sa jednim
tekim i nekoliko lakih topova. Brodski tip ajka bio je mnogo pogodniji za
plovidbu na Dunavu i njenim plovnim pritokama nego veliki brodovi dunavske

15
flotile sa 40 do 64 topova, koji bi se s vremenom svi nasukali. Najznaajnije
uporite ajkakog bataljona bila je tvrava Komarom u Maarskoj, gde su
ajke graene i oteeni brodovi popravljani.

ANEKS:

Peadijski graniarski pukovi

Hrvatska vojna krajina (15381878):

Karlovaka krajina
I. Liki puk (od 1769: br. 60)
II. Otoki puk (br. 61)
III. Ogulinski puk (br. 62)
IV. Slunjski (br. 63)
Varadinska krajina
V. Krievaki puk (br. 64)
VI. urevaki puk (br. 65)
Banska krajina
X. Prvi banski puk (Glina) (br. 69)
XI. Drugi banski puk (Petrinja) (br. 70)
Slavonska vojna krajina (17021878):
VII. Brodski puk (Slavonski Brod) (br. 66)
VIII. Gradiki puk (Nova Gradika) (br. 67)
IX. Petrovaradinski puk (br. 68)
Banatska vojna krajina (17421872):
XII. Nemako-banatski puk (= peadijski graniarski puk br. 12) (br. 71)
XIII. Vlako-ilirski puk (= peadijski graniarski puk br. 13) (br. 72)
Transilvanijska vojna krajina (17641851)
XIV. Prvi seklerski puk (br. 73)
XV. Drugi seklerski puk (br. 74)
XVI. Prvi vlaki puk (br. 75)
XVII. Drugi vlaki puk (br. 76)

16
Konjiki pukovi

Banski kozaki puk

Banatska graniarska kozaka divizija
Karlovaki graniarski kozaki puk
Hrvatsko-slavonski graniarski kozaki puk
Slavonski graniarski kozaki puk
Sremski graniarski kozaki puk
Varadinski graniarski kozaki puk

17
 .

. , ,

.

,
,
.
,
,
,
, ,
,
.

1,
.
,
, 1741. 2,
1747.
,
- (17361739). 1764.
,
3. ,

, 1768.
4.

1. : , ,
, 4, 1961, . 258 ( . , , 1961);
, , ,
4, 1976, . 4556; -, , Die Slavonische und Banater Militargrenze,
-, 2010.
2. , (
), , 1941, . 72.
3. Ibidem.
4. Ibidem, . 77.
18

.

1768. . 35 ,

, 12
5.

,
,
.
,
6.
,
7. -
,
1773.
.
.
1769. 1773.
50 . 1773.
35 31 ,
. 1. 1774.
8. 1774.
,
- , 1783. 12
, 999. 1791.
119 63.007 10.
1805. - 72.628
11.

150.591 , 72.628 -
, 64.498 - , 5.790

5. Ibidem, . 78.
6. . , , 1961, . 262264.
7. ... ; , ,
, 50 , ,
... , , , .
, , , 1981, . 197198.
8. . , , , 1939, . 98100 ( . ,
)
9. . , . ., . 82.
10. . , , . 8286.
11. Ibidem, . 97.
19
 3.675 12. ,

. 1816. 192.892
, 100.799 78.890
- ,
13. , 1835.
241.110 ,
118.102 , 106.694 - ,
.14
1798. 1835.
115.303, 3.034 .
91,6%,
2,4%. 1806. ,
15.

.
,
,

. ,
. 1785. ,
- 137
16 1784. ,
.
45.475 , 1.068
. 1813. 1816.
, 55.513, 36.033 17.
:
1816. 1835.
91.207 (46,7%) 110.938 (46%)
14.523 (7,5%) 21.678 (9%)
83.109 (42,8%) 96.788 (40,1%)
2.849 (1,4%) 3.739 (1,5%)
1.114 (0,5%) 7.766 (3,2%)18

12. Ibidem.
13. Ibidem, . 123.
14. Ibidem, . 127.
15. , Statistik der Militargrenze..., Wien, 1817, . 172; .
, ; , Magyar orszagnaks..., , 1839, . 66.
16. , , , , 1979, . 521.
17. . , , . 122.
18. Ibidem, . 123, 127.
20
 , . 1787.
452.300 , 80% .
1819. 1836.
508.720 562.579
130.650 227.383
3.860 7.788
2.950 5.547
1.130 4.02919

17 32.922 (21,8%) 1805.

, 39.189 (22,3%) 1815. .
.
25. 1775. 199
. 1788.
.
1789. 7.143
67 . 1790.

. 1810.
267 , 1811. 252.
, ,
.
45.475 1813. , 1.066 .

,
1815. 20.
, ,
, , , 96
.

1805. , 20.995
- 18.729
. :
164 - 113 ,
- , 126 -
, 302 - 183
, , , 304 -
21.

19. al magyar orszagnak...Pesten, . 482496, 545551.

20. . , , . 121122.
21. Ibidem, . 97
21
 , ,
,

.
1778.
,
22.

178723. 1807.
.
1787. Sistemalverordung (
) ,
,
. ,
,
.
, ,
.
,
.


. ,
,
,
.
, .
, , .
, .
,
, , ,
.

.
1800,
Regulierungs und Sistemal Verordung,

.

.

.

22. . , . . . 86.
23. , Ibidem, . 97103.
22
 ,
24.
, 1778.
.

. ,
,
.

V, III, I ,
Constitutio criminalis,
. , II ,
.

, . ,
, .
,
.

,
,
. ,
, ,
,
,
. .

, 25.
, ,
, ,
,
,
. :
, ,
,
,
26.
,
, ,
, ,
, , ,
24. Ibidem, . 102.
25. Ibidem, . 8696, .
26. Ibidem, . 73; , , , 1983, . 3852.
23
 ,

27.
.
1787.
2.789 21 . ,
-
3.378 .
, , ,
. ,
.
, , ,
28.

.
, ,
, ,
(), ,
.
.
, 1786.
. , ,
, ,
, , 29.
,
, .
1807.
().
.
.

,
, . , ,
, ,
.
, 18.
. 1807.
. ,
.
, ,
.
27. Ibidem.
28. Ibidem.
29. Ibidem, . 91.
24

. ,
.
.
, , ,
,
.
, ,
.
.
.
, . ,
, , .
,
,
.
, .

1807,
. ,
,
: , ,
.

, 1897.
,
. , , ,
.

. -
24 (18 ),
, , .
34 , 30.
,
,
. ,
, .

.

. 31
. :
30. Ibidem, . 122123.
31. Ibidem, . 124. . ,
, , 16, 1973, . 386387.
25
 , ,
, .

: ,
. , ,
, .

. 1807.
.
,
.
(
). ,
. ,
,
.

, ,
,
32.
,
, , , .
:
, , ,
. ,
. ,
,
. ,

.
. ,
.

17 , 16. ,
, .
12
. , ,
18 ,
. .
15 .
, 12
40 33.

32. . , . . . 125.
33. Ibidem, . 143.
26
 1800.
.
, .
, . ,
, .
34.
1807.
.
, ,
,
,
, ,
,
,
,
20 ,
, ,
,
e.
,
.
, 12
.
, , .
,
,
. , ,
.
,
, .
1807.
: , .

.

(). ,
, , ,

.

. ,
.

34. Ibidem, . 102.
27
 , ,
, ,
, ,
.
,
,
25,5 .

,
, .
, 34 .

. ,
.
, ,
12 ,
15 .
, 1807. , 20 .
, ,
,
35.
,
( )36:

1 2 3 1 2 3 - -
32 26 20 32 26 20 3 40
- 32 19 18 26 20 14 3 40
.
1800.
52 .
, ,
.

, , , ,

( ).
24 ,
.
,
, ,

35. Ibidem, . 143.

36. Ibidem, . 147.
28
 ,
.
. -
,
, .

,
,
, ,
,
37.
, ,
,
, 19.
,
.

, .

1778. , 1810. -
, .
, ,

.

.
19. , 1829. ,
,
38.


, ,
,
.


.
,
, .

37. 1837.
, , ,
1837, , . 63100.
38. . , . , , ,
1976, . 72.
29
 Mr Milivoj Belin

IDENTITETSKE I IDEOLOKE PRETPOSTAVKE U

FUNKCIONISANJU VOJNE GRANICE U BANATU U XVIII
VEKU

Saetak: U radu se analiziraju identitetske i ideoloke osnove za

odravanje sistema u Vojnoj granici u Banatu. Pristup u radu je redukovan na
srpsku etniku komponentu u granici. Srpska etnija rasprostranjena du vojne
granice sa Osmanskim carstvom u Banatskoj vojnoj granici imala je poseban
status i njenim pripadnicima je bio garantovan privilegovan status od strane
centralnih dravnih organa, a pre svega od vladara koji je bio kljuni kohezioni
faktor, ali i primarna institucija vlasti u Monarhiji. Poloaj srpskih graniara,
kao vanih odbrambenih inilaca, bio je determinisan dvema koordinatama:
dravom, koju je reprezentovao vladar i koja je imala intencije da kreira lojalnog
podanika, kao i crkvenom organizacijom, koja je elela da stvori vernika prema
vlastitim projekcijama. Oba ova elementa fundamentalno su uticala na idejne
i identitetske pretpostavke u funkcionisanju Vojne granice u Banatu u XVIII
veku.
Kljune rei: Banatska vojna granica, XVIII vek, Habzburka monarhija,
identiteti, militari

Habzburka monarhija je bila sloena zajednica istorijskih pokrajina

nejednakih geografskih, verskih, mentalitetskih, etnikih, drutvenih i
ekonomskih karakteristika. Srbi se u Ugarsku naseljavaju na njenim junim
obodima, decenijama ranije, a posebno intenzivno nakon pada despotovine
1459. Ugarski vladari su rado naseljavali Srbe kao odbrambeni bedem od
osmanskih napada, zbog ega u to vreme savremenici te prostore nazivaju
Rackom zemljom. Nakon Mohake bitke (1526) i posebno pada Banata (1551)
prostori dananje Vojvodine bili su uglavnom opusteli usled pustoenja
osmanskih i hrianskih vojski koja su bila vrlo frekventna. Ratovanjima u
vreme Velikog bekog rata (16831699), kao i u vreme austrijsko-osmanskih
ratova 17161718. i 17371739, ti prostori se integriu u sastav Habzbuke
monarhije i tada zapoinje kolonizacija junih oblasti.1
Osamnaestovekovno drutvo austrijske carevine bilo je vrsto socijalno
struktuirano i jasno hijerarhizovano, a zasnivalo se na dvema suprotstavljenim
grupama privilegovanom plemstvu i crkvenom kleru i depriviranim masama
naroda, koje nisu imale bilo kakav politiki i drutveni znaaj. U tom smislu,
navedena staleka struktura austrijskog drutva bila je nasleena iz prolih
vremena. U XVIII veku status Srba u Monarhiji nije bio jednak i prevashodno
je zavisio od prostora koje su naselili, iako je daleko najvei broj njih pripadao
1. Istorija srpskog naroda, knj. III-1, III-2, IV-1, Beogard, 1994; Duan J. Popovi, Vojna
granica, u: Vojvodina II, Novi Sad, 2008, str. 321327.
30
etvrtom staleu, lienom bilo kakvih politikih prava. Srpska naselja
rasprostranjena du vojne granice sa Osmanskim carstvom imala su specijalno
ustrojstvo i njihovim stanovnicima je bio garantovan privilegovan status od
strane centralnih dravnih organa, a pre svega od vladara, koji je bio kljuni
integrativni i kohezioni faktor, ali i primarna institucija vlasti u Monarhiji.2
Kada je opasnost od osmanskih upada na habzburku teritoriju u Potisju
i Pomoriju prestala i granice monarhije pomerene ka jugu, demilitarizovane
su Potiska i Pomorika vojna granica 1751. godine, ali kako se Austrija i dalje
graniila sa Osmanskim carstvom, pojavila se potreba za formiranjem novog
graninog, odbrambenog bedema. Kada se nakon austrijsko-osmanskog rata
17371739. Beogradskim mirom (1739) granica dveju imperija ustalila na
Dunavu, javila se potreba za formiranjem nove vojne granice Banatske.
Ona je osnovana 1764. i imala je irok teritorijalni opseg od preko 67 milja, a
teritorijalno je bila podeljena i organizovana u dva puka: nemako-banatski i
vlako-ilirski.3 Njeno politiko i socijalno ustrojstvo, za razliku od preostalog
feudalnog dela ugarskih zemalja, bilo je neka vrsta graniarskog corpus
separatuma, izuzetog iz organa dravno-pravnog ureenja staleke monarhije.
Pripadnici pravoslavne vere i srpske etnije koji su uivali ovaj status najee
su nazivani krajinicima, hajducima ili militarima, a najee samo graniarima.
Uzroci za konstituisanje graniarsko-odbrambenog sistema bili su uslovljeni
koliko vojnim, toliko i politikim, etnikim i ekonomskim faktorima. Pitanje
odbrane zemlje za austrijske vladare vekovima je bilo centralno egzistencijalno
pitanje za monarhiju i samu habzburku dinastiju. Sistem regularne vojske bio
je po bezbednosne interese monarhije veoma rizian i nedelotvoran, najpre
jer je slobodnih ljudi bilo malo, a takvi vojnici bili bi skupi i nepouzdani,
posebno ako su poticali iz ugarskih redova. Svako ratno iscrpljivanje skupo
je kotalo Austriju, ali i nametalo pitanje finansiranja stajae vojske, koja bi
se usled nezadovoljstva mogla okrenuti protiv vladara. Zbog toga je stvaranje
efikasne, jeftine i lojalne vojske bilo stavljeno u kontekst srpskog naseljavanja
junih habzburkih teritorija.4 Ovakvom politikom Bekog dvora trajnije
je reavano pitanje naseljavanja opustelih oblasti, razbijala se etnika
kompaktnost rebelijanski raspoloenih Maara, Habzburzi su dobijali lojalan i
vojno obuen elemenat prema Osmanskom carstvu, ime je i reavano pitanje
odbrane granica, ali i unutranjeg poretka koji su relativno esto naruavali
ugarski stalei svojim emancipatorskim pokretima. U takvoj konstelaciji Srbi
su dobijali linu slobodu, bili su priznati kao kolektivitet i imali su znatno
vea prava nego to bi, s obzirom na to da u etnikom smislu nisu predstavljali
znaajan udeo u stanovnitvu Monarhije, pod drugim okolnostima imali.
Voeni svim navedenim racionalnim interesima, nekoliko habzburkih careva
izdavalo je privilegione diplome Srbima nastanjenim na teritorijama vojnih
granica, a meu najznaajnijim je bila Statuta Valachorum, koju je Ferdinand
2. Robert A. Kann, A history of the Habsburg Empire 1526-1918, Berkeley, 1980; P. Rokai, Z.
ere, T. Pal, A. Kasa, Istorija Maara, Beograd, 2002, str. 368369.
3. P. Rokai, Z. ere, T. Pal, A. Kasa, Istorija Maara, Beograd, 2002, str. 335.
4. Duan J. Popovi, Vojna granica, u: Vojvodina II, str. 270.
31
II izdao u Regensburgu oktobra 1630. I dok su ranije privilegije imale
karakter zatitnih diploma, Statuta Valachorum bio je razraen dokument
koji je pravno, sveobuhvatno definisao i regulisao poloaj Srba graniara de
iure u Varadinskom i de facto u Karlovakom generalatu.5 Nekoliko vladara
je potvrivalo navedeni dokument, ali je on najznaajnije dopune doiveo
1737. kada nastaju Valachorum comunitas, kojim su Srbi na ovim prostorima
dobili specijalno ureenje, koje je odgovaralo njihovim tradicijama i vojnikom
pozivu na granici.6
Tokom modernog doba, posebno u vreme apsolutne monarhije, postojala
je permanentna napetost izmeu centralnih dravnih vlasti i feudalaca, koji su
traili da se celokupno stanovnitvo prebeglo iz Osmanske carevine inkorporira
u habzburki feudalni sistem Provincijal. Ovaj problem je postao posebno
akutan nakon Velike seobe Srba 1690. kada se deo prebeglih Srba naselio i na
feudalnoj zemlji. Uprkos injenici da je, prema pravnim regulativama, odnos
kmeta i feudalca bio definisan tzv. urbarima (feudalnim ili dravnim), zbog
eksploatacije i tlaenja seljakog stanovnitva, poloaj Srba u Provincijalu bio je
veoma nepovoljan zbog ega se razlikovao od poloaja Srba u vojnoj granici.7
Poloaj pojedinca, srpskog graniara bio je dominantno determinisan
dvema koordinatama dravom, koju je reprezentovao vladar i koja je imala
intenciju da kreira lojalnog podanika, i crkvenom organizacijom, koja je elela
da stvori vernika prema svojim merilima, kriterijumima i prema vlastitim
projekcijama. U kulturi i poimanju XVIII veka, i vie nego u kasnijim periodima,
oseanje identitetske povezanosti i lojalnosti spadali su u socijalno determinisane
i strogo normirane vrline, koje je drutvo apsolutne (i prosveene) monarhije
kroz vaspitanje i obrazovanje kreiralo, negovalo i podsticalo. Petrifikovani
patrijarhalni socijalni obrazac, patrimonijalni model vlasti, kao i staleki sistem
Habzburke monarhije, svoju su fundamentalnu potporu imali u strogom
normiranju javnih i privatnih vrlina koje su konstituisale percepciju sveta,
ali i ponaanje podanika, kao i ispunjavanje dunosti svakoga od njih. Otuda
su ljubav prema veri, manifestovana putem odanosti crkvenoj organizaciji
(Karlovaka mitropolija) i habzburkoj domovini u najirem smislu, svedenoj
na personalizovanu predstavu idealizovanog vladara predstavljali dva ugaona
kamena i najizrazitije manifestativne oblike lojalnosti i politike identiteta
graniara u XVIII veku. Uz ove dve determinante postojala je i trea terra
patria, odnosno zemlja oeva, tj. vezanost za prostor Banata, mesto gde su
pokopane kosti predaka, koje su, prema verovanju onovremenog oveka, imale
veliku simboliku, protektivnu mo. Navedeni trojni identitetski kod banatskih

5. U periodu XVIII veka Srbi su jo uvek predstavljali versku i etniku, narodnosnu grupu.
Riard Denkins, Etnicitet u novom kljuu, Beograd, 2001; Filip Putinja, oslin Stref-Fenar,
Teorije o etnicitetu, Beograd, 1997.
6. Vojin Dabi, Knezovi u Vojnoj krajini u Hrvatskoj i Slavoniji do polovine XVIII veka,
Zbornik o Srbima u Hrvatskoj, 6, Beograd, 2007, str. 2026; D. Mikavica, V. Gavrilovi, G. Vasin,
Znamenita dokumenta za istoriju srpskog naroda 15381918, Novi Sad, 2007, str. 1013.
7. Marko Popovi, Miroslav Timotijevi, Milan Ristovi, Istorija privatnog ivota u Srba, Beograd,
2011, str. 188190.
32
graniara, pripadnika srpske etnije, vrsto omeen religijom i crkvenom
organizacijom, mudrim carem zatitnikom, garantom Privilegija, koji brine
o svojim podanicima i braniteljima, kao i prostorom predaka vezivao je
pojedinca lojalnou koja je bila primarna, a u kojoj je graniar nalazio utoite
i sigurnost za sebe, svoju porodicu, imanje, zakone i vlastitu slobodu, merenu
kriterijumima oveka doba prosveenosti.8
Takoe, ovaj vid lojalnosti i identitetskog samoodreenja imao je i snana
sakrosanktna svojstva jer je domovina putem carske linosti obogotvoravana,
dok je crkva preko svojih svetaca i muenika sebi pridavala veoma sline
svetake karakteristike, zbog ega dolazi i do snanog emocionalnog
povezivanja sa pojmom domovine, za koju su upravo graniari morali da
rtvuju svoje ivote. Vojni obveznici u Banatskoj granici9, kao i u drugim
militarizovanim oblastima Habzburke monarhije, borei su se i umirui za
svog vladara rtvovali su sebe pro domino (za vladara), ime su iskazivali svoju
lojalnost zemlji, veri, caru, vladarskom domu i naposletku samoj domovini.10
Upravo zbog toga je onovremena smrt za domovinu, za koju se umiralo kao
iskaz lojalnosti i pokornosti linosti vladara, a ne radi vrenja graanske
dunosti kao kasnije, kada je prevladala svest o javnom interesu res publica,
dakle, rtvovanje za vladara smatrano je uzvienim i velianstvenim inom
inspirisanim hrianskim vrlinama. Tim pre ako su sa druge strane bili vojnici
Osmanskog carstva, preteno islamske veroispovesti. Ideja i princip vladarskog,
odnosno dinastikog patriotizma, iji su militari bili ratnika emanacija,
generisani iz samog centra vlasti u Monarhiji, sistematski su usmeravali
oseanja ljubavi i privrenosti podanika prema caru i habzburkoj dinastiji.
Komplementarnu empiriju primenjivala je i pravoslavna crkva u Monarhiji
ona konstituie svoj svetiteljski panteon sa ciljem molitve za spas roda i
oteestva, podrazumevajui pod tim pravoslavno stanovnitvo i austrijsku
carevinu pod ezlom Habzburga. Pravoslavna crkva je u cilju sprovoenja
svoje ideoloke agende ustanovljavala kultove preminulih predstavnika verske
i svetovne vlasti, uvajui njihove moti u svojim hramovima irom vojne
granice (i ne samo u njoj), ime je propagirala i podsticala ideju sakralizacije
zemlje, odnosno prostora. Tako su se preko kultova svetitelja, muenika za
veru, ali i vladara srpskih srednjovekovnih i habzburkih, njihovih relikvija i
svetih mesta gde se one uvaju (crkava i manastira) uprostoravala i utvrivala
najvanija uporita kolektivnog identiteta Srba graniara. Njihovo ratovanje i
mueniko stradanje, posebno ako je od osmanske, nevernike ruke za istinske
hrianske vrline i jedinu pravu veru, po uzorima iz ranohrianskog
perioda, u pravoslavnoj crkvi je interpretirano kao najvii religijski ideal, ali i
in patriotizma i lojalnosti vladarskom domu, koji otvara vrata spasenju due

8. Vladimir Simi, Za ljubav otadbine. Patriote i patriotizmi u srpskoj kulturi XVIII veka u
Habzburkoj monarhiji, Novi Sad, 2012, str. 1319; Vil i Arijel Djurant, Doba Voltera, Beograd,
2004.
9. Duan Popovi, Srbi u Vojvodini, II, Novi Sad, 1959, str. 134157.
10. E. Kantorowicz, The Kings Two Bodies, Princeton, 1957, str. 234.
33
nakon smrti.11 Dokazivanjem i iskazivanjem lojalnosti na bojnom polju, kao
vida potvrde identitetskog i vrednosnog (ideolokog) koda graniara, njihovi
podvizi su monumentalizovani i heroizovani od strane pravoslavne crkve, koja
je propagirajui najuzvienije etike vrline, ali i religijske obrasce, podsticala
na rtvu za veru, domovinu, Habzburki dom i vladaoca lino. Tako su u vreme
bune Pere Segedinca Srbi graniari svoj izvetaj zavravali reima da e u
vjernosti cesarskog velianstva i ivjeti i umrjeti.12 Istoriar Duan J. Popovi
pisao je da se feudalna organizacija u vojnoj granici bazirala na vernosti, a
vojna na vernosti i disciplini. U svojim molbama i predstavkama sami graniari
su isticali kako su uvek sluili i kako e u redu militarskom, pa zakletvi, verno
i pravo svagdar, mi i potomci nai, do poslednje kapi krvi nae sluiti na svako
mesto, gde zapovest bude.13
Ideoloke pretpostavke ovakvih narativa bile su oslonjene na snaan
antiosmanski resantiman koji je vukao korene iz poznog srednjeg veka, od
kada je vekovima konstruisana slika o Osmanskom carstvu kao svojevrsnoj
Imperiji zla i o imaginarnom Turinu kao prototipu drugosti, koja ne govori samo
o nasleu prolih vremena ve se putem te nadgraene predstave ak i kada je
ta vrsta opasnosti prola, smiljeno i sistematski stvarala slika o hrianskoj
i habzburkoj nadmoi, vrlinama i navodnoj moralnoj i civilizacijskoj
superiornosti. Reju, slika stranog Turina optereena negativnim stereotipima,
hiperbolama, metaforama, kao i irenje straha, bili su i u XVIII veku
fundamentalni konstitutivni elementi kreiranja i unutranje homogenizacije
ire habzburkog, ali i ue heroizovanog graniarskog identiteta.14 U tom
kontekstu borba hriana predvoenih habzburkim vladarima, protiv
Osmanskog carstva interpretirana je kao borba dobra i zla, u kojoj su verski
propovednici osmanska osvajanja percipirali kao kaznu boju zbog verskih
prestupa hrianskog stanovnitva, ime je vetim emotivnim manipulacijama
snaen autoritet habzburkih vladara, ali i motivacija i poslunost njihovih
podanika. Tako su Osmanlije u diskurzivnoj empiriji dinastike propagande
Habzburga, postale vekovni, nezamenjivi drugi, najbolji raison detre, i
kljuni cilj i misija austrijske vladarske kue, a vojnici, graniari neustraivi
sprovodioci ove tzv. hrianske i civilizacijske promisli carskog dvora u Beu,
koji e hrianstvo, ali i Srbe same osloboditi turskog jarma.15
Odanost caru i dvoru, kao deo identiteta i ideolokog korpusa
vrednosti obveznika iz vojne granice, bila je komplementarna sa predstavom
oinskog i pastirskog lika karlovakih mitropolita, kao verskih lidera i
predvodnika pravoslavne crkve u Monarhiji. O podeljenom autoritetu i snanoj
lojalnosti linosti crkvenih poglavara svedoe brojni istorijski izvori, ali i

11. Srpski svetitelji u slikarstvu pravoslavnih naroda, Novi Sad, 2007.

12. Duan J. Popovi, Vojna granica, u: Vojvodina II, str. 321.
13. Isto, str. 321.
14. Marko uica, Percepcija Osmanskog carstva u Srbiji, u: Imaginarni Turin, ur. Boidar
Jezernik, Beograd, 2010, str. 285.
15. Alaida Asman, Duga senka prolosti, Beograd, 2011.
34
likovne predstave. Lojalistika ideoloko-identitetska dihotomija je vizuelno
iskazivana najeim postavljanjem ikoninih portreta karlovakih mitropolita
neposredno kraj idealizovanih portreta habzburkih vladara. Sem dvojne
lojalnosti, ovakve piktoralne predstave su imale svrhu da prikau ideju sloge
izmeu drave i crkve, kao i jasan hijerarhijski i subordinacijsko-pokroviteljski
odnos habzburkih vladara prema pravoslavnim crkvenim poglavarima, a
time i njihovoj pravoslavno-graniarskoj pastvi.16 Na taj nain, iskazivanjem
lojalnosti dvoru, pravoslavni mitropoliti su osiguravali garancije za ouvanje
verskog i etnikog identiteta svojih podanika, dok je za njih upravo crkva
sredstvo za vlastito kolektivno identitetsko samopotvrivanje. Neretko su i
sami mitropoliti u svojim poslanicama poduavali vernike odanosti i vernosti
austrijskom dvoru, istovremeno traei istu vrstu lojalnosti i za crkvu i njen
kler.17 Tako je mitropolit Pavle Nenadovi u svojoj poslanici iz 1753. svojim
vernicima poruio: i nemojte gubiti vernu slubu slavnog naroda naeg i
toliko krvoprolitije, ne tedei svoja imanja i ivote za korist presvetlog doma
austrijskog i njihovih carskih velianstava... Pet godina kasnije u svom pismu
Nenadovi opisuje pobedu graniara nad Prusima i navodi kako je ta pobeda
darovana dvoru od boga i da bi i Srbi trebalo da budu zahvalni i da se mole da
carsko oruje odnese jo mnogo pobeda nad neprijateljima. U poslanici kojom je
objavljivao kolika je carska milost prema Srbima, jer su se u ratu posvedoili
(Sedmogodinji rat protiv Pruske) kao odani vojnici, Pavle Nenadovi pie da bi
tu vernost potvrdili i manifestovali odanost dvoru, trebalo bi svi graniari da se
prihvate oruja i pridrue svojim sinovima, brai, prijateljima, i da na taj nain
dokau vernost domovini, a donosei pobedu nad neprijateljem i mir i korist
dvoru. Zato vas dragi sinovi, nastavljao je mitropolit Nenadovi, oinski i
arhipastirski poduavamo, savetujemo i uimo da kao to i do sada za njihovo
velianstvo niste tedeli svoje ivote i imanja, to ne radite ni sada, nego kada
vas pozovu odano i verno i sretno u rat odete, bez razmiljanja sumnje i straha.
Ovde jedan drugom budite odani i verni i ovde moete poginuti biti ranjeni ili
dopasti ropstva, jer se sve ovo deava u ratu, i sve se ovo dogaa, a jedanput i
umreti treba, a umiru i oni koji ive u miru, a oni koji umru u borbi (za dvor i
domovinu prim. M. B.) od crkve su i Boga blagosloveni.18
Takoe, mitropolit Pavle Nenadovi je svoju pastvu poduavao da se
uvaju toga da im neko u glavu ne usadi loe stvari, i da onu slobodu za koju su
nai pradedovi prolili premnogo krvi ne izgubite, mislei na Privilegije dobijene
od Bekog dvora. Budite tvrdi i snani, savetovao ih je, a koga zapadne da ide
na front neka ide radosno, a za njihov ivot i pobedu molie se u svim naim
crkvama i manastirima. Na temeljima graniarske vernosti caru, mitropolit im
je obeavao milost, dobar poloaj i zatitu od ugroavanja, u poslanici od aprila
1764.19 Slino tome, u poslanici koju je poslao pred uskrnje praznike, aprila
16. Vladimir Simi, nav. delo, str. 165204.
17. Nenad Ninkovi, Pastirske poslanice mitropolita Pavla Nenadovia, u: Vojvoanski prostor
u kontekstu evropske istorije, Novi Sad, 2012, str. 190191.
18. Arhiv SANU, 12176-a, Cirkulari Karlovake arhiepiskopije.
19. Arhiv SANU, 12176-a, Cirkulari Karlovake arhiepiskopije.
35
1765. poruio je svojoj pastvi da budu verni i odani visokom carskom dvoru do
poslednje kapi krvi, da se povinuju uvek carskim vlastima i da odanou uivaju
zemaljska blaga i zaslue veni ivot. Dok im u obraanju sledee, 1766. godine
direktno poruuje: tako i vsemilostiveji deravnim carem naim i cesaru i
cesarici kralju i kraljici i vesi avgustejej familiji carskoj vovsjakoje vremja
verni bodri i neutrudni i do poslednje kaple krove i postojani.20
Pitanje identitetskog samoodreenja u prednacionalno doba apsolutne
monarhije bilo je veoma kompleksno, posebno u etniki i religijski raznolikom
drutvu kakvo je bilo austrijsko, u kome je podanik mogao da bira izmeu
vernosti dravi i regionu, uem prostoru iz koga je poticao. U XVIII veku lokalni
i dravni identitet bili su komplementarni, kao emanacija ideolokih narativa
o maloj i velikoj domovini. Oseaj pripadnosti graniari su imali prema caru,
austrijskoj domovini, ali i prema sopstvenom selu, rodnom kraju, banatskom
prostoru. Tek e reforme Josifa II pokuati da unifikuju carevinu darivanjem
jedinstvenog identitetsko-ideolokog modela u pokuaju homogenizacije, ali i
nacionalizacije Monarhije, to e izazvati nove podele i socijalno-hijerarhijsku
prekompoziciju, karakteristinu za devetnaestovekovna graanska drutva,
utemeljena prevashodno na nacionalnoj legitimnosti. Do kraja XVIII i poetkom
XIX veka staleko i predmoderno drutveno ureenje jo je bilo stabilno, a
sama drava u nacionalnom smislu neutralna i nezainteresovana. U takvim
okolnostima koje su institucionalno uglavnom pretrajavale sve do revolucije
1848/49. pravno je bio regulisan samo poloaj Hrvata, Srba i erdeljskih Sasa.
Hrvati i Sasi smatrani su stalekim narodima i imali su svoje teritorijalno
omeene jedinice. S druge strane, Srbi su imali iroku crkveno-kolsku
autonomiju sa mitropolitom, koji je do sedamdesetih godina XVIII veka imao
ingerencije i nad svetovnim licima.21 Srpska tenja za vlastitom teritorijalnom
jedinicom, koja je osnov misli i narativa o Vojvodini u XIX veku, bila je u
ranijem periodu delimino kompenzirana egzistiranjem Vojne granice u kojoj
su Srbi kao vojni obveznici ostvarivali svoja individualna i kolektivna prava.
Navedena prava Srbima su za vojniku slubu bila garantovana od cara lino, a
deo srpskih privilegija u vojnoj krajini bio je simboliki uvan do 1824. u staroj
severinskoj crkvici u posebnom okovanom sanduku. Kao odgovor na ovu vrstu
protektorata i zatite od ukljuivanja u ugarski feudalni sistem predstavnici
Srba su izgovarali rei svoje lojalnosti na latinskom: Obeavamo vernost,
boriemo se svi, spremni da damo ivot i krv, da umremo za vernost, za rimskog
cara i Sveto rimsko carstvo. Na to je car odgovarao: ivite u miru i budite mi
verni.22 Naposletku, vernost vladaru i carskom domu bili su coditio sine qua non
u funkcionisanju i korienju individualnih i kolektivnih prava garantovanih
Privilegijama ime je nuno bila determinisana sveukupnost politikog
poloaja, ali i ponaanja Srba graniara. S egzistiranjem Vojne krajine u Banatu
beki Dvor je reavao pitanje zatite junih granica, ali i problem popune
20. Isto.
21. P. Rokai, Z. ere, T. Pal, A. Kasa, Istorija Maara, str. 378379; Slavko Gavrilovi, Srbi u
Habzburkoj monarhiji, Novi Sad, 1994, str. 2027.
22. Vladimir Simi, nav. delo, str. 371.
36
graniarskih vojnih jedinica. S druge strane, ugarski stalei su negodovali
jer je s formiranjem vojne granice Banat izuzet iz njihovih institucionalno-
stalekih nadlenosti, kao i iz regionalnih, upravnih i sudskih organa unutar
civilnog upanijskog ustrojstva. S istiskivanjem ugarskog plemstva i faktikim
oduzimanjem znaajne vojne sile rebelijanski orijentisani ugarski stalei
gubili su moan argument u sukobima sa dvorom, koji je bezuslovno mogao
da rauna na graniarski vojniki sloj.23 Identitetske i ideoloke pretpostavke
u funkcionisanju vojne granice, kao i tenja za ouvanjem privilegija, koje
je car za vernu vojnu slubu dodeljivao Srbima i mitropolitu kao njihovom
duhovnom i faktikom svetovnom predvodniku bile su razlog zbog kojih su
militari neizostavno ulazili u sukob prilikom svake pobune ugarskih stalea
protiv habzburkog vladara.
Od XVI do XVIII u Habzburkoj monarhiji se meu ostalima stvaraju
pretpostavke za konstituisanje slovenskog ili ilirskog protonacionalnog
identiteta. Dela dubrovakih humanista uz obilato korienje legendi i
mitologije o velikim ratnim podvizima stvarala su osnovu za kasnije uspenu
politiko-ideoloku propagandu graniara. Nije tu bila re o modernoj naciji,
kao politikom konstruktu XIX veka, jo manje o postojeoj konfesionalnoj
zajednici, ve prevashodno o pokuajima konstituisanja imaginarnog slovenskog
diskurzivnog kolektiviteta i identiteta. U XVII veku viziji imaginarnog slovenstva
na balkanskim i junosrednjoevropskim prostorima pridodat je i jezik kao jedan
od osnova za prepoznavanje i identitetsko razlikovanje u odnosu na druge.
Oseanje zajednikog identiteta iji je temelj bio manje-vie jedinstveni
slovenski jezik podsticano je u knjievnosti. Jedno od najvanijih dela nastalih
u tu svrhu bie i Kraljevstvo Slovena Dubrovanina Mavra Orbina, koje je njegov
autor namenio, kako kae, slovenskoj naciji kao znak i svedoanstvo veliine
njenih predaka i kao svetli primer njihovog junatva.24 Ovo je bio tek zaetak
ireg talasa patriotskih dela koja su imala zadatak da ire oseaj slovenskog
identiteta u Habzburkoj monarhiji, ali i da slave ratnike vrline Slovena, koji
su uglavnom bili pripadnici militarskog stalea, koji je, prema Orbinu, ratovao
u Evropi, Aziji i Africi. Homogenizacija i pridavanje jedinstvenog ideoloko-
identitetskog obrasca za sve Slovene/Ilire jeste imaginativna karakterologija
u kojoj dominantno mesto zauzima virtus militaris u najrazliitijim pojavnim
oblicima. Najei etimoloki argument ticao se teze da se sam slovenski
etnonim (ime) izvodio iz rei slava, to je u medijavalnom vrednosnom
sistemu moglo da oznaava samo jednu vrstu proslavljanja, onu ratniku
koju su Sloveni sticali kroz istoriju svojim junakim delima. Ovom vrstom
imaginacije ili izmiljanja tradicije trebalo je slati poruku njihovim potomcima
i opravdati njihovu funkcionalizaciju i zadravanje u dominantnom poloaju
carevih vojnika.25 U tom kontekstu Srbi, a posebno graniari, u vrednosnom
sistemu Habzburke dinastije smatrani su za lino vladarsko naslee, batinu

23. P. Rokai, Z. ere, T. Pal, A. Kasa, nav. delo, str. 335338.

24. Mavro Orbin, Kraljevstvo Slovena, Zrenjanin, 2006.
25. Erik Hobsbaum, Terens Rejnder, Izmiljanje tradicije, Beograd, 2011.
37
 patrimonium Domus Austriacae ili carske sinove, prevashodno zbog toga to su
njihova prava, determinisana Privilegijama, data po principu plemena/naroda
(les origines), a ne teritorije.
Delo pretee kritike istoriografije u Srba, Jovana Rajia, Istorija raznih
slovenskih narodov, najpae Bolgar, Horvatov i Serbov, objavljeno u Beu 1794.
godine, takoe je kao i Orbinovo, proslavljalo virtus militaris, kao kljunu
karakteristiku Slovena/Ilira.26 Korice navedene knjige, koje je radio Jakov
Orfelin, pokazuju junake vrline Slovena i Srba preko zarubljene piramide sa
ije se leve i desne strane nalaze figure slovenskih ratnika jednog oslonjenog
na piramidu sa lukom i strelom, dok je drugi na suprotnoj strani, drei u
jednoj ruci koplje, a drugom pokazujui centralni natpis uklesan na piramidi
rodu i obestvu. Upravo je navedeni natpis bio sukus identitetskog i ideolokog
koda banatskih graniara dva temeljna oblika lojalnosti, svom pravoslavnom
etnosu i habzburkoj/austrijskoj domovini/zajednici. Habzburka patriotska
oseanja, kao i kompatibilna ljubav prema rodu, opisani kroz dela slavnih
istorijskih linosti i dogaajnih mitologema, trebalo je da postanu primeri na
koje je potomstvo moralo da se ugleda i da ih podraava. Za razliku od Kraljevstva
Slovena, drugi centralni segment uobliavanja ideolokog versko-politikog
programa srpsko-graniarske egzistencije bila su knjievno-propagandna dela
u slubi Karlovake mitropolije. Jedno od najparadigmatinijih u tom smislu je
bilo, nikad odtampano, delo Pavla Ritera Vitezovia Serbia illustrata libri octo
(Objanjenje Srbije u osam knjiga) posveeno dostojanstvenicima pravoslavne
crkve i srpskom narodu, koji je trebalo da vidi vlastitu slavnu prolost, koja bi
trebalo da ga ohrabri za dalju borbu za asni krst, da izbaci tiranina (misli na
Osmanlije prim. M. B.) iz svoje krvlju zasiene domovine, pa da obnovi svoje
rtvenike i ognjita u slavu boju i svoju, kako je napisao Vitezovi.27 Jaanju
i homogenizovanju etnikog, verskog, ali i ire habzburkog identiteta Srba,
graniara pre svih, trebalo je da slue i druge sakralne i profane knjige.
Militantnost kao najpoeljnija karakteristika junoslovenskog etnosa u
Habzburkoj monarhiji, predstavljana i knjievno i u umetnikim delima kao
viteki ideal, bila je temeljna ideoloka pretpostavka i najpoeljniji slovenski,
kasnije srpski etiki ideal sluenja caru i habzburkoj domovini. Sama knjiga
Mavra Orbina, kao vaan ugaoni kamen u navedenim ideolokim tenjama
Bekog dvora, bila je veoma iva i prisutna u srpskoj sredini, a posle prvog usledilo
je i drugo izdanje ove edukativne i pragmatine publikacije, tampano u Sankt
Peterburgu 1722. i ubrzo uvezeno za potrebe slovenskih italaca u Austriji, a
pre svega za korienje u kolama i pravoslavnim crkvama. O velikim ratnikim
podvizima srpskih graniara pisali su u svojim izvetajima i zapovednici carske
vojske od Badenskog i Veteranija do Hercoga od Hildburghauzena, koji ih
je nazivao vanrednim ratnikim materijalom i blagom carske kue koje se
ne moe ni kupiti ni zlatom platiti. U svojim izvetajima je slavio ratniki

26. Sima irkovi, Rajieva Istorija i poeci moderne srpske istoriografije, u: O istoriografiji i
metodologiji, Beograd, 2007, str. 6370.
27. Vjekoslav Klai, ivot i djela Pavla Rittera Vitezovia, Zagreb, 1914, str. 274275.
38
duh, izdrljivost, spremnost na patnju ovih roenih vojnika koji su odani
Habzburkoj monarhiji ne iz straha, ve iz mrnje prema Osmanlijama, a jo vie
iz ljubavi prema domovini, kako je pisao. Ovi ratnici, prema Hildburghauzenu,
nikada ne prebegavaju neprijatelju, ine dobar tit protiv dezertiranja drugih
trupa, a uz sve navedeno i malo kotaju, zavravao je u racionalnom duhu svoj
izvetaj austrijski komandant.28 Nesumnjivo da je ovo bila njegova procena na
temelju linog uvida i iskustva ratovanja s graniarima, ali i pokuaj njihove
konstrukcije identiteta, kako bi se i Be ali i oni sami uverili u ono to je bio
zajedniki interes obe strane. I drugi velikodostojnici Monarhije i hroniari
pisali su u istom duhu o graniarima, a Fridrih Vilhelm fon Taube nazivao ih
je ivim zidom protiv Turaka, pa je granica zbog toga smatrana svojevrsnom
riznicom austrijske kue. Prema sauvanim zapisima Bartentajna, elnika
Ilirske dvorske deputacije, militari nisu mnogo zahtevali iz carske kase (budeta),
u ratno doba sami su se regrutovali, nosili su jeftine uniforme i opremu, bili su
pouzdani i dezertiranje im je bilo strano, predstavljali su tit protiv dezertiranja
drugih, izdrljiviji su i efikasniji u borbama od ostalih trupa.29 I ovaj poverljivi
izvetaj, koji nije sluio u identitetske ili ideoloke svrhe, bio je per se dobar
primer da su sve navedene pretpostavke za konstrukciju identiteta Banatske
vojne granice i ideoloko usmeravanje graniara bili u velikoj meri zasnovani na
tanim i u empiriji proverljivim podacima i racionalnim dravnim i dinastikim
interesima. Sem svega navedenog, interes dvora bio je zadovoljen i time to
su nelojalni ugarski stalei fiziki bili odvojeni od osmanske vojske i dravne
teritorije, sa kojom su bili skloni da paktiraju u vreme pobuna. Ova injenica
je u velikoj meri doprinosila nezavisnosti i snaenju apsolutistike vlasti
habzburkih careva i slabljenju ugarskih feudalaca. Naravno, i samim Srbima
graniarima ovakav martiroloko-heroizatorski identitet jeste odgovarao jer ih
je inio u izvesnom smislu politikim faktorom, budui da bi bez uloge koju im
je Beki dvor namenio pali pod vlast ugarskih stalea koji su ih smatrali zlim
gostima i golim orujem dvorske politike. Svakako da bi se granici, iako ne u
apsolutnom znaenju, moglo pripisati i ouvanje etnikog, jezikog i religijskog
identiteta Srba u ugarskim delovima Habzburke monarhije jer su uz druga
ostvarena prava u lancu komande zadravali i svoj narodni jezik kao osnov
identitetskog samoodranja.30
U toku postojanja austrijskih granica njihova teritorija i vojno-
administrativno ureenje esto su menjani, da bi se svi korieni propisi
normirali i kodifikovali 1754. u akt pod nazivom Prava Vojne granice, koji je
najpre vaio za Karlovaki i Varadinski generalat, da bi se kasnije njegova
jurisdikcija proirila i na prostor Banatske vojne granice. Ovaj pravni
galimatijas akata razliite i nejednake vanosti vaio je do 1787. godine, kada
je donet Kantonregulament, kojim je granica ureena po kantonalnom principu.
Naravno, kako je ona bila svojevrsni logor ili tamnica, kako ju je odredio Drago

28. Duan J. Popovi, Vojna granica, u: Vojvodina II, str. 271.

29. Isto, str. 271.
30. Isto, str. 272.
39
Roksandi, za nju se podrazumevalo vaenje deset Bojih zapovesti, beki
ratni propisi (Kriegsartikel), carski edikti, uredbe, dok je za graanske parnice
bilo merodavno civilno austrijsko pravo.31 Do konane kodifikacije i unifikacije
svih vojnih propisa na prostoru Monarhije dolo je 1807, kada se izdvojio Osnovni
graniarski zakon, koji je trebalo da sveobuhvatno pravno regulie i uredi ivot
graniara. Sam austrijski car Franc I, koji je izdavao ovaj pravni akt, naim
vjernim i hrabrim vojenim-graniarom, u preambuli, obrazloenju i motivaciji
za donoenje ovog zakona je naveo gotovost, hrabrost, postojanstvo i vjernost
s kojom vojni-graniari sebe u svakoj prilici naej orunoj slubi posvetili
jesu....32 Takoe, 7. maja 1850. Beki dvor je doneo izmenjen i dopunjen
Osnovni graniarski zakon, koji je ureivao granicu do kraja njenog postojanja,
ime je njena uprava bila u potpunosti odvojena od uprave u Provincijalu
potinjena neposredno Ministarstvu rata u Beu. Najmanje administrativno-
teritorijalne jedinice u granici bile su mesne optine. Jedna ili vie optina
inile su kompaniju, dok je 12 kompanija sainjavalo regimentu (puk). Na elu
mesne optine nalazio se naelnik i optinski odbor, koje je optina sama birala.
Vladar (habzburki car) imao je vrhovnu komandu nad graniarima i pravo
da postavlja sve njihove oficire. Generalna komanda je predstavljala vrhovnu
vojnu, upravnu i sudsku vlast obaveznu da sprovodi vladarske naredbe, koje su
im upuivane preko Ministarstva rata.33
S obzirom na to da je s vremenom slabila mo Osmanskog carstva, koje je
zapadalo u sve dublju ekonomsku, drutvenu, vojnu, politiku i dravnu krizu,
banatski graniari su u XVIII i XIX veku uestvovali i u svim drugim ratovima
koje je Austrija vodila, pre svega jer su bili najjeftinije i vojniki najefektivnije
trupe. Banatski militari su ratovali: protiv Prusa u Ratu za austrijsko naslee
(17401748), u Sedmogodinjem ratu (17561763), u Ratu za bavarsko naslee
(17781779), protiv Osmanskog carstva 17871791, u revolucionarnim
ratovima protiv Francuske, tj. Napoleona 17921815, i protiv Pruske 1866.
godine. Sami militari su u svojim predstavkama dvoru neretko isticali kako
su uvek lojalno i verno sluili u redu militarskom, po zakletvi, verno i pravo,
svagdar mi i potomci nai, do poslednje kapi krvi nae sluiti na svako mesto,
gde zapovest bude.34 U drugoj polovini XIX veka, kada je sasvim oslabila
svaka pretnja od Osmanlija i posebno nakon austro-ugarske 1867. i hrvatsko-
ugarske nagodbe 1868. godine, granica je razvojaena Zakonskim lankom
27, koji je doneo Ugarski sabor, ime je Banatska vojna krajina i prestala da
postoji 1873. godine.35 Mnogo pre njenog formalnog ukidanja gotovo sve idejne
i identitetske pretpostavke u velikoj meri bile su delegitimisane, prestavi
da budu inilac unutranje kohezije i homogenizacije graniarskog stalea.
31. Drago Roksandi, Vojna Hrvatska: La Croatie Militaire. Krajiko drutvo u Francuskom carstvu
(18091813), I, Zagreb, 1988, str. 182.
32. D. Mikavica, V. Gavrilovi, G. Vasin, nav. delo, str. 160201.
33. Jovan Savkovi, Pregled postanka, razvitka i razvojaenja Vojne granice (od XVI veka do 1873.),
Novi Sad, 1964, str. 8287.
34. Duan J. Popovi, Vojna granica, u: Vojvodina II, str. 321.
35. Istorija srpskog naroda, knj. V-2, Beograd, 1994, str. 194202.
40
Promenjene istorijske okolnosti, nestanak osmanske opasnosti, modernizacija
naina ratovanja u tehnikom i strategijskom smislu ishodovali su realan
gubitak interesovanja za opstanak Vojne granice u Banatu, a time i potrebu za
ouvanjem identitetskog i ideolokog okvira kao nunih pretpostavki za njeno
egzistiranje. Druga polovina XIX veka, kao vreme konstituisanja evropskih
nacija i uzleta nacionalistikih ideologija, nije bila naklonjena nadnacionalnim
i multikonfesionalnim imperijama i granici kao pretpostavci za njeno istorijsko
ouvanje.

BIBLIOGRAFIJA

Izvori:
Arhiv SANU, 12176-a, Cirkulari Karlovake arhiepiskopije
Mavro Orbin, Kraljevstvo Slovena, Zrenjanin, 2006.
D. Mikavica, V. Gavrilovi, G. Vasin, Znamenita dokumenta za istoriju
srpskog naroda 15381918, Novi Sad, 2007.

Literatura:
Istorija srpskog naroda, knj. III-1, III-2, IV-1, V-2, Beogard, 1994.
Duan J. Popovi, Vojna granica, u: Vojvodina II, Novi Sad, 2008.
Robert A. Kann, A history of the Habsburg Empire 1526-1918, Berkeley,
1980.
P. Rokai, Z. ere, T. Pal, A. Kasa, Istorija Maara, Beograd, 2002.
Riard Denkins, Etnicitet u novom kljuu, Beograd, 2001.
Filip Putinja, oslin Stref-Fenar, Teorije o etnicitetu, Beograd, 1997.
Drago Roksandi, Vojna Hrvatska: La Croatie Militaire. Krajiko drutvo u
Francuskom carstvu (18091813), I, Zagreb, 1988.
Marko Popovi, Miroslav Timotijevi, Milan Ristovi, Istorija privatnog
ivota u Srba, Beograd, 2011.
Vladimir Simi, Za ljubav otadbine. Patriote i patriotizmi u srpskoj kulturi
XVIII veka u Habzburkoj monarhiji, Novi Sad, 2012.
Duan Popovi, Srbi u Vojvodini, II, Novi Sad, 1959.
E. Kantorowicz, The Kings Two Bodies, Princeton, 1957.
Srpski svetitelji u slikarstvu pravoslavnih naroda, Novi Sad, 2007.
Marko uica, Percepcija Osmanskog carstva u Srbiji, u: Imaginarni
Turin, ur. Boidar Jezernik, Beograd, 2010.

41
Alaida Asman, Duga senka prolosti, Beograd, 2011.
Nenad Ninkovi, Pastirske poslanice mitropolita Pavla Nenadovia, u:
Vojvoanski prostor u kontekstu evropske istorije, Novi Sad, 2012.
Slavko Gavrilovi, Srbi u Habzburkoj monarhiji, Novi Sad, 1994.
Erik Hobsbaum, Terens Rejnder, Izmiljanje tradicije, Beograd, 2011.
Jovan Savkovi, Pregled postanka, razvitka i razvojaenja Vojne granice
(od XVI veka do 1873), Novi Sad, 1964.
Vojin Dabi, Knezovi u Vojnoj krajini u Hrvatskoj i Slavoniji do polovine
XVIII veka, Zbornik o Srbima u Hrvatskoj, 6, Beograd, 2007.
Vjekoslav Klai, ivot i djela Pavla Rittera Vitezovia, Zagreb, 1914.
Sima irkovi, Rajieva Istorija i poeci moderne srpske istoriografije,
u: O istoriografiji i metodologiji, Beograd, 2007.
Vil i Arijel Djurant, Doba Voltera, Beograd, 2004.

42
 Prof. dr Momir Samardi

GRANIARSKI IDENTITETI NA PRELOMU VEKOVA

(KRAJ 18 POETAK 19. VEKA)
O ISTORIJSKIM OKVIRIMA POETAKA NACIONALNO-
INTEGRATIVNIH PROCESA U BANATSKOJ VOJNOJ
GRANICI

Saetak: Rad je utemeljen na tezi da je, polazei od predmodernih

identiteta etnikog i verskog kao najdominantnijih, ali i specifinog
drutvenoekonomskog statusa viedecenijska dinamizacija drutvenih
i politikih procesa krajem 18. i poetkom 19. veka, posebno ideja, a tokom
decenije Prvog srpskog ustanka i svest o postojanju ratom nastale teritorije
naseljene stanovnitvom sa kojim je postojala nesumnjiva vieslojna identitetska
bliskost, vodila ka homogenizaciji graniarskih zajednica i, dugorono
posmatrano, predstavljala zaetke oblikovanja novog viedimenzionalnog
politikog identiteta nacionalnog identiteta, i u okvirima Banatske vojne
granice.
Kljune rei: identitet nacionalni identitet Banatska vojna granica

Vojnokrajiki sistem uvek je pre svega bio izraz ljudske neslobode,

podreenosti oveka sistemu, institucionalnog obeoveenja, a vrednovano
modernizacijskim kriterijumima (...) bio je to izrazito represivan i regresivan
sistem sa unutranjom varvarizacijom i civilizacijskom marginalizacijom
vojnokrajikog prostora kao cenom plaenom za ulogu branilaca hrianstva.1
Polazei od navedenih socijalno-institucionalnih determinanti, vodei hrvatski
(jugoslovenski) istraiva vojnograniarskog sistema Drago Roksandi istie da
je vojnu granicu, kao militarizovano patrijarhalno drutvo, ali i kao drutvo
duboko poremeenih tradicionalnih patrijarhalnih odnosa zbog njegove
ekstremne militarizacije, neophodno posmatrati kao posebnost proisteklu
iz specifinosti ureenja habzburke kompozitne drave, odnosno etnike,
jezike i verske strukture stanovnitva, te razlika u istorijskom nasleu, stepenu
privrednog razvoja, drutvenog ureenja itd.2
Iz pomenutih strukturalnih specifinosti proizlazile su i specifinosti
viestrukih graniarskih identiteta. Kolektivni identitet, predstava o drutvenoj
pripadnosti, prevashodno je zasnovan na zajednikoj svesti i kolektivnom
pamenju, kao delu drutvenointegrativnog usmenog ili pismenog znanja
koji oblikuje sliku prolosti grupe, odnosno viziji prolosti koju pojedinci

1. Drago Roksandi, Dijalog o povijesti Vojne krajine u Hrvatskoj, predgovor u: Karl Kaser,
Slobodan seljak i vojnik. Tom I: Rana krajika drutva (15451754), Zagreb, 1997, 10.
2. Isti, Vojna Hrvatska: La Croatie Militaire. Krajiko drutvo u Francuskom Carstvu (18091813),
Zagreb, 1988, 11, 99.
43
na razliit, ali ipak slian nain, tumae, menjaju i saobraavaju samovienju
sebe i vlastite grupe, oblikujui istovremeno individualna seanja njenih
pripadnika saglasno mrei obiaja, vrednosti i ideala.3 Ostavljajui po strani
rodni identitet kao samopodrazumevajuu vrstu identiteta, za predmoderne
epohe, uopteno posmatrano, posebno su znaajni lokalni, odnosno regionalni
identiteti, drutveno-ekonomski (klasni), te verski i etniki.4 esto tesno
meusobno povezani, shvaeni kao dinamina celina gde razliiti elementi
meusobno deluju komplementarno ili konfliktno,5 oni predstavljaju relacione
kategorije, odnosno proizvod su interakcije meuzavisnih drutvenih grupa i
kolektivnih identiteta, te se njihove simbolike granice konstruiu nasuprot
etnikih, verskih, klasnih razlika onog drugog, suprotstavljenog nama.6
Sa druge strane, dinamini politiki, privredni i drutveni procesi evropske i
svetske istorije u poslednjim decenijama 18. i poetkom 19. veka simboliki
objedinjeni pojmom Dvojna revolucija (britanska industrijska i francuska
politika revolucija)7 uslovili su nastanak novog oblika viedimenzionalnog
kolektivnog identiteta nacionalnog, koji se oslanja na elemente postojeih
kolektivnih identiteta, inei sloeni konstrukt sainjen od vie uzajamno
povezanih komponenti.8
Polazei od evropskog revolucionarnog konteksta, kao i od teza razliitih
istoriara i teoretiara drutvenog razvoja da u doba velikih promena, drave
i drutva moraju da se suoe sa spoljanjim pritiskom polazei od postojeeg
sistema institucionalnih i drutvenih odnosa,9 neophodno je ukazati da
je razdoblje 17801815. prelazno i prelomno kako u istoriji Habzburke
monarhije koja putem reformi i modernizacije pokuava da pronae svoje
mesto u okviru novog svetskog kapitalistikog sistema u ekspanziji10 tako i
u istoriji ostatka evropskog jugoistoka. Sutinski segment modernizacijskih
3. Jan Asman, Kultura pamenja. Pismo, seanje i politiki identitet u ranim visokim kulturama,
Beograd, 2011, 134137; Todor Kulji, Kolektivno pamenje, u: Aljoa Mimica, Marija
Bogdanovi (prir.), Socioloki renik, Beograd, 2007, 243; Isti, Kultura seanja. Teorijska objanjenja
upotrebe prolosti, Beograd, 2006, 9; Olga Manojlovi Pintar, Istorijska svest i kolektivni
identiteti, u: Olga Manojlovi Pintar (ur.), Istorija i seanje. Studije istorijske svesti, Beograd,
2006, 10; , - , u: (.),
: , , 2013, 129.
4. Antoni D. Smit, Nacionalni identitet, Beograd, 2010, 1321.
5. an-Klod Ruano-Borbalan, Izgradnja identiteta, u: Katrin Halpern, an-Klod Ruano-
Borbalan (ur.), Identitet(i). Pojedinac, grupa, drutvo, Beograd, 2009, 9.
6. . , , , : ( ) , u: .
(.), nav. delo, 711.
7. Eric J. Hobsbawm, Doba revolucije. Evropa 17891848, Zagreb, 1987, 21.
8. A. D. Smit, nav. delo, 40.
9. Daniel Chirot, Social Change in the Modern Era, San Diego New York Chicago, 1986, 36;
Gale Stokes, The Social Origins of East European Politics, u: Daniel Chirot (ed.), The Origins
of Backwardness in Eastern Europe. Economics and Politics from the Middle Ages Until the Early
Twentieth Century, Berkeley Los Angeles Oxford, 1989, 212.
10. Ivn T. Berend, Gyrgy Rnki, Evropska periferija i industrijalizacija 17801914, Zagreb,
1996, 2349; David F. Good, The Economic Rise of the Habsburg Empire 1750-1914, Berkeley Los
Angeles London, 1984, 1137.
44
procesa predstavljalo je formiranje novog, politikog, identiteta, ali formiranje
izvan definicija utvrenih od strane onovremenih francuskih prosvetiteljskih
filozofa koji su naciju definisali kao zajednicu ljudi koji se pokoravaju istim
zakonima i institucijama u granicama odreene teritorije, tj. definicija koje su
inile osnovu pri formiranju nacionalnih identiteta u zapadnoj Evropi.11 Upravo
nasuprot ovakvom razvoju na evropskom Zapadu, ali uslovljeno turbulentnim
politikim i drutvenim promenama, na srednjoevropsko-balkanskom
prostoru nazire se oblikovanje specifine forme nacionalnog identiteta koji
poiva na osnovnim elementima identiteta predmodernih etnikih zajednica
kolektivnom vlastitom imenu, mitu o zajednikim precima, zajednikim
istorijskim seanjima, jednom ili vie diferencirajuih elemenata narodne
kulture, povezanosti s odreenom domovinom, oseaju solidarnosti kod
velikog dela populacije istovremeno se zasnivajui i na verskim merilima
diferencijacije.12 Izuzetan znaaj imalo je upravo proimanje etnikog i verskog
identiteta, jer oba proistiu iz slinih kulturnih merila klasifikacije, esto se
preklapaju i uzajamno jaaju, te mogu da mobiliu velike zajednice.13
Polazei od navedenog viedimenzionalnog istorijskog konteksta, kao i
istorinosti, fleksibilnosti i vieslojnosti identiteta, i to ne samo predmodernih
ve i identiteta uopte, kada govorimo o formiranju novog kolektivnog identiteta
meu etnikim zajednicama Srba, pa i u okvirima vojne granice na prostoru
dananje Vojvodine, nesumnjivo je da poslednje decenije 18. veka i prve decenije
19. veka imaju specifian znaaj. Upravo unutar zajednice ugarskih Srba,
zahvaljujui posrednikoj ulozi u trgovini izmeu Balkana i Srednje Evrope
i, sledstveno, postepenom jaanju srpskog graanskog sloja u pograninim
podrujima june Ugarske,14 dolazi do izdvajanja sloja etnike inteligencije
koji radi na aktivaciji pasivnih etnikih zajednica, sa ciljem oblikovanja novog
identiteta oko narodne kulture, istorije i mitologije, ali i vere.15 Re je o poetku
nacionalnointegracijskih procesa meu etnikim zajednicama Srba, odnosno
o poetku viedecenijskog procesa konstrukcije nacionalnog identiteta, sa
dinamikom karakteristinom za manjinske zajednice u Monarhiji.16 Ideja o
izdvajanju Banata kao autonomne teritorijalne jedinice, izneta na Temivarskom
saboru 1790,17 a praena nizom zahteva koje Milorad Ekmei naziva prvim
11. A. D. Smit, nav. delo, 22.
12. Isto, 2930.
13. Isto, 21.
14. Traian Stoianovich, Conquering Balkan Orthodox Merchant, The Journal of Economic
History, Vol. 20, 2, (1960), 263267; , , u: ,
II, , 2008, 190205.
15. A. D. Smit, nav. delo, 2628.
16. Miroslav Hroch, Drutveni preduvjeti nacionalnih preporoda u Europi. Komparativna
analiza drutvenog sastava patriotskih grupa malih europskih nacija, Zagreb, 2006, 5355; Horst
Haselsteiner, O pojmu nacionalizma i njegovim strukturama u Jugoistonoj Europi u 19. i
poetkom 20. stoljea, u: H. Haselsteiner, Ogledi o modernizaciji u Srednjoj Europi, Zagreb, 1997,
313315; , 17901918, 1, , 1989, 1017.
17. , (17901792),
, 2005, 117118.
45
nacionalnim programom vojvoanskih Srba, kao i srpskog naroda uopte,18
bila je tek najkarakteristiniji pokazatelj poetaka ovih procesa u okvirima
srpske etnike zajednice krajem 18. veka, a od posebnog znaaja bila je upravo
uloga obrazovanih ugarskih Srba u dugoronom definisanju ciljeva socijalnog
bunta u Smederevskom sandaku 1804. kao zaetku borbe koja e rezultirati
stvaranjem nacionalne drave, zatim u organizaciji ustanike drave,19 ali i,
nasuprot prvobitnim eljama ustanika, u okretanju Rusiji pod uticajem vrhova
crkvene jerarhije Karlovake mitropolije.20
Polazei od stava da individua 18. veka ima kompleksan identitet koji
se sastoji iz vie razliitih slojeva (...) koji objedinjeni formiraju predmoderni
mentalitet doba i definicije predmodernog patriotizma kao oseaja lojalnosti
prema otadbini koji se ispoljava u razliitim idejama, institucijama i
linostima, Vladimir Simi istie da su u Habzburkoj monarhiji, pa, samim
tim, i meu pripadnicima srpske etnike zajednice, ljubav prema veri ili
otadbini u najirem smislu, kao i lojalnost vladaru i reformama koje je on
sprovodio za dobrobit svojih podanika, predstavljali manifestacione oblike
patriotskih shvatanja oveka tog doba.21 Identitetski obrasci socijalno i
vrednosno normirani pomenutom ljubavlju prema veri ili otadbini upravo
ukazuju na znaaj proimanja etnikog i verskog identiteta, koji se preklapaju
i uzajamno jaaju, a sutinski su definisani versko-politikim programom
Karlovake mitropolije kojim je otadbina izjednaavana sa pravoslavnom
verom i zajednicom koja ju je negovala, a granice geopolitiki shvaene
otadbine ograniene su idejom velikog srpskog naroda, odnosno svih onih
koji su mogli da se sporazumeju tim jezikom.22 Upravo Karlovaka mitropolija
predstavljala je integrativni faktor uobliavanja verskog i etnikog identiteta
srpske zajednice u Habzburkoj monarhiji.23
Pored etnikog i verskog, kao segmenata vieslojnog predmodernog
identiteta etnike zajednice Srba, za razumevanje specifinosti krajikog
18. M. , , 60. U kasnijim interpretacijama zahteve Temivarskog
sabora Ekmei naziva samo prvom srpskom nacionalnom doktrinom (. ,
. 14921992, , 2007, 115)
19. , , u: .
, , (XVXIX ), ,
1993, 158164; , XIX , , 2008, 2126; 7375, 79;
, , , 1984, 100108; . ,
, 128136.
20. ,
, ,
, IV (1914), 9095; M. ,
, , 1926, 131; .
, , , 1974, 2021.
21. , . XVIII
, , 2012, 1517.
22. Isto, 5870.
23. , , u: , ,
, ,
, 2011, 178.
46
identiteta od posebnog znaaja je bilo pitanje odnosa prema vladaru, odnosno
dinastiji Habzburg. Dinastiki patriotizam, kao vezivna materija koja je
spajala razliite delove politike nacije i drutva,24 imao je vano mesto u
predmodernom politikom diskursu monarhistike Evrope, u Habzburkoj
monarhiji kao kompozitnoj dravi bio je kljuna integracijska spona, do
posebnog izraaja dolazei upravo u okvirima vojne granice, kao vojne
institucije sui generis,25 odnosno posebne odbrambene i upravne oblasti
podreene Dvorskom ratnom savetu u Beu, tj. samom vladaru. Krajinici
su bili neposredni podanici apsolutistike drave u kojoj se, prema miljenju
Drage Roksandia, obezlienost gospodara pretvorila u ideologiju o vernoj
carskoj slubi, dok je njihov specifian odnos prema vladaru bio ukorenjen
(...) u iluziji o meusobnoj zavisnosti, koja je posredovana ideologijom
privilegijalnosti, odnosno posebnim poloajem graniara kao slobodnih
seljaka i vojnika u okvirima zasebne teritorije, poloajem koji je isticao njihov
razliit drutveni poloaj u odnosu na seljake Provincijala, ali i nesumnjive
psiholoke i kulturne razlike koje definiu identitet graniara kao ratnika.26
Meutim, upravo ovim razlikama Roksandi pripisuje injenicu da su graniari
svoj podaniki poloaj i slubu caru pretpostavljali slubi plemiima uprkos
podatku da su sve brojnije obaveze koje je u drugoj polovini 18. i poetkom
19. veka apsolutistika drava nametala graniarima bile vee od kmetovskih
obaveza u Provincijalu.27
Pored toga, pomenuti pojam slobodan seljak i vojnik, kojim vodei
austrijski istraiva vojne granice Karl Kazer pokuava da determinie sutinu
poloaja graniara, odnosno ukazuje na to da su te dve komponente bile
dva nepromenjiva pola u ivotu krajinika, a istodobno osnov na kojemu se
temeljila struktura krajikog drutva,28 upuuje na specifian drutveno-
ekonomski identitet stanovnika vojne granice. Prema Kazerovom miljenju,
unutar vojnograninog sistema, pomenuti socijalni status, model slobodan
seljak i vojnik, pokazao je veliku integrativnu snagu inae ideja vojne granice
ne bi uspela da bude ostvarena a proces stapanja doveo je do vrlo homogenog,
seljakog drutva bez znaajne drutvene stratifikacije,29 dok su graniarski
oficiri, svetenstvo, trgovci i zanatlije u regimentama ili vojnim komunitetima
inili malobrojni gornji sloj, koji je, delujui u okvirima drutva trajne
agrarne krize, bio vrlo ogranien u svojim razvojnim mogunostima.30 Na
kraju, u kontekstu vieslojnosti predmodernih identiteta, specifian krajiki
drutveno-ekonomski identitet bio je praenom vezanou za prostor i zemlju
u kojoj se nalaze kosti predaka, definisan svojim lokalnim poreklom.
24. . , nav. delo, 105.
25. . , . (15301746), , 2000, 3.
26. D. Roksandi, Vojna Hrvatska, 1415, 235.
27. Isto, 12.
28. Karl Kaser, Slobodan seljak i vojnik, I, 17.
29. Isti, Slobodan seljak i vojnik. Tom II: Povojaeno drutvo (17541881), Zagreb, 1997, 187; .
. , nav. delo, 265.
30. D. Roksandi, Vojna Hrvatska, 14, 74.
47
 * * *

Na poetku razdoblja ratova, koje za austrijsku vojsku poinje

1788, vieslojnost identiteta etnike zajednice krajikih Srba u okvirima
vojnograninog sistema na prostoru dananje Vojvodine dakle, na prostoru
Slavonske i Banatske vojne granice podrazumevala je iri, etniki i verski, te
ui, specifino krajiki identitetski kod, povezan sa socioekonomskim poloajem
i odnosom prema vladaru, te lokalnim poreklom. Vie od etvrt veka ratovanja
graniarskih regimenti irom evropskog kontinenta, kao i znaajne socijalne
i geopolitike promene u neposrednom okruenju austrijsko-osmanski rat
17881791, francuski revolucionarni i napoleonovski ratovi (17921815),
te Prvi srpski ustanak (18041813) nisu mogli da ne utiu na psiholoke,
kulturne, i politike promene u krajikom drutvenom biu,31 odnosno na
nain na koji je na prostoru vojne granice u dananjoj Vojvodini zapoeo proces
integracije prednacionalnih identiteta.
Ova inicijalna faza procesa nacionalne integracije, odnosno
konstrukcije nacionalnog identiteta, odvijala se razliitom dinamikom meu
srpskim etnikim zajednicama u Habzburkoj monarhiji. Vojna granica
obino se oznaava kao prostor na kojem je proces nacionalne integracije
tekao sporije,32 usled autarkinosti graniarskog drutva, odnosno specifine
drutvene strukture, ija je jedna od znaajnih karakteristika manji broj
obrazovanih koji se smatraju jednim od neophodnih preduslova za poetnu fazu
nacionalnih pokreta,33 iako bi se moglo rei da je, posmatrano iz ugla procesa
konstrukcije nacionalnog identiteta, isuvie otra Ekmeieva konstatacija
da e graniari, zahvaljujui specifinom socijalnom poloaju vlasnika nad
zemljom decenijama ostati verni podanici koji se ne zanimaju za politiku,
te da u nedostatku boljeg socijalnog vodstva, sem svetenika i oficira, to nisu
mogli ni da su hteli.34 Ipak, iako sutinski odraavaju nauno relevantniji
stav istoriografije socijalistike Jugoslavije o socijalnoj dimenziji u korenima
drutvenih pokreta koji e evolucijom postati dominantno nacionalni nasuprot
na primordijalnom, organicistikom konceptu utemeljenih teza o venoj naciji,
te, sledstveno, nacionalnim ustancima protiv Osmanlija od ustanka u Banatu
1594. do Prvog srpskog ustanka35 Ekmeieva teza o vernom podanitvu
nije suprotstavljena pretpostavljenom znaaju koji viestruko turbulentne

31. Isto, 14.

32. K. Kaser, Slobodan seljak i vojnik, II, 183184.
33. M. Hroch, nav. delo, 4647.
34. . , , 1, 64.
35. , 18041914, ,
1995, 1143; . , ,
, , 7 (1954), 1315. Naune preciznosti radi, vano
je ipak napomenuti da se i u posleratnoj istoriografiji govori o nacionalnoemancipatorskom
karakteru seljakih pokreta na poetku 19. veka, dakle i ovde je imanentna teza o postojanju
nacionalnog identiteta kao konstante, ali je, ukazujui na socijalne aspekte drutvenih pokreta,
uinjen prvi korak ka prevazilaenju primordijalnog koncepta, iako, reklo bi se, jedini korak.
48
decenije kraja 18. i poetka 19. veka imaju za homogenizaciju graniarskih
srpskih etnikih zajednica, u irem kontekstu iji sutinski deo predstavlja
formiranje teritorijalne celine nezavisne od osmanske vlasti u neposrednom
susedstvu, juno od Save i Dunava.
Usmeravajui panju na Banatsku vojnu granicu, odnosno demografski
okvir istorijskih procesa, znaajno je naglasiti da je, saglasno jednoj od
dominantnih identitetskih determinanti habzburke kompozitne drave u
prouavanom razdoblju, austrijska statistika polazila od verske strukture
stanovnitva, te zabeleila da je u okvirima Nemako-banatske regimente (bez
Paneva), koja obuhvata najvei deo vojnograniarskog prostora Banatske
vojne granice danas u okvirima Vojvodine, poetkom 19. veka ivelo 64.644
stanovnika,36 od kojih je najmanje 53.450 bilo pravoslavnih (82,68%), veinom
pripadnika srpske etnike zajednice, dok je rumunska etnika zajednica
veinski nastanjivala prostor Vlako-ilirske regimente.37 O procentualnom

36. J. A. Demian, Statistische beschreibung der Militr-Grnze, II, Wien, 1807, 305, 412426.
37. Prema popisu iz 1802, od neto vie od 840.000 stanovnika vojne granice, u okvirima
Banatske vojne granice ivelo je 144.038 u Nemako-banatskoj regimenti 64.644,
Vlako-ilirskoj regimenti 70.080, te u vojnim komunitetima 9.314 (Panevo 5.712,
Bela Crkva 3.602). Iako prilino precizno ukazuje na versku strukturu stanovnitva
Vlako-ilirske regimente (pravoslavaca 68.789, katolika 967, neznatan broj pripadnika
ostalih verskih zajednica) ije veinsko pravoslavno stanovnitvo ini rumunska
etnika zajednica, austrijski statistiar J. A. Demijan, pretpostavljamo svesno, u vreme
Prvog srpskog ustanka i opreza koji obeleava politiku dvora prema Srbima u junoj
Ugarskoj, izbegava navoenje preciznih podataka o Nemako-banatskoj regimenti,
napominjui tek da je veina stanovnitva u celokupnoj Banatskoj vojnoj granici
pravoslavne veroispovesti, dok veina katolika ivi u okvirima Nemako-banatske
regimente. Kod Demijana neobjavljene podatke o broju pravoslavnih u okvirima
Nemako-banatske regimente (53.450) donosi Sreta Pecinjiki ( ,
XII - 1801.
, , 15 (1977), 143150). Pecinjiki istie
da su ovo podaci bez sela Jabuka i Glogonj, podrazumevajui da se u njima takoe
nalazi bar deo pravoslavnog stanovnitva. Meutim, Demijan Jabuku i Glogonj, kao
i Francfeld i Karlsdorf, navodi kao sela naseljena iskljuivo nemakim, a Antalfalvu,
Janofalvu i Debeljau kao sela naseljena iskljuivo maarskim stanovnitvom. (J. A.
Demian, nav. delo, 309312) Prema navodima Duana J. Popovia, u jabuci su od 1783.
iveli samo Nemci, dok je Glogonj bio mesto naseljeno meovitim stanovnitvom, ali je
1788. spaljeno, a stanovnitvo pobijeno. ( . ,
. , , 1955, 105, 115) Zbir
41 sela koje navodi Pecinjiki i sedam sela koje pominje Demijan daje zbir od 48 sela,
koliko je prema popisu 18021803. bilo na prostoru Nemako-banatske regimente.
Vano je, ipak, napomenuti da su statistiki podaci o Vojnoj granici prikupljani 1801.
i 1802, dok su 18021803. kolonizovani Nemci i Maari u Karlsdorf, Antalfalvu
i Janofalvu, te samim tim, bar jedan njihov deo nije obuhvaen u okviru popisana
64.644 stanovnika Nemako-banatske regimente.
Pored toga, Antal Hegedi i Katarina obankovi (Demografska i agrarna statistika Vojvodine
17671867, Novi Sad, 1991, 111), pozivajui se na Demijanovu statistiku, navode da je, prema
popisu iz 1802, u okvirima vojne granice ivelo 841.295 stanovnika. Meutim, usled razlika
49
znaaju pravoslavnog stanovnitva na prostoru Nemako-banatske regimente
svedoi i popis pravoslavnih kua, prema kojem je 1793. na prostoru regimente,
bez Paneva, evidentirano 6.186 kua naseljenih stanovnitvom pravoslavne
veroispovesti,38 dok je, zahvaljujui migracionim procesima unutar Monarhije
i doseljavanju sa teritorije Osmanskog carstva,39 koji su smanjivali negativne
posledice znaajnih ljudskih gubitaka krajike vojske u ratu protiv Francuske,
navedeni broj osam godina kasnije uvean na 6.668 kua.40
Poetak razdoblja ratova (17881815) bio je upravo posebno
turbulentan za prostor junog Banata. Prvu fazu austrijsko-osmanskog rata
17881791, koji je ponovo aktuelizovao Istono pitanje, obeleilo je zajedniko
ratovanje osmanskih Srba i graniarskih vojnih formacija,41 dok se u literaturi
pominju desetine hiljada izbeglica iz pograninih oblasti Osmanskog carstva,
pre svega Smederevskog sandaka okolina Beograda, pa kasnije i ostali delovi
koji su sukcesivno, zavisno od razvoja ratnih operacija, prelazili na austrijsku
stranu i smestili se po Banatu i Sremu,42 da bi u razdoblju avgustoktobar
izmeu brojeva za pojedine delove vojne granice navedenih u Demijanovom statistikom
pregledu i delu pomenutih autora, ovde se ograniavamo na okvirno navoenje od 840.000. U
istoriografiji je uobiajeno preuzimanje statistikih podataka koje donosi Demijan, te to ini i
autor do danas jedine monografije o Banatskoj vojnoj granici Feliks Mileker (
17641873, , 1995, 7). Sa druge strane, kao primer nenaunog
korienja kvantitativnih podataka mogue je navesti Duana J. Popovia koji navodi da je
1797. od ukupnog broja Srba koji su tada iveli u Austriji, u granicama ire Maarske bilo u
vojnoj granici 322.885, pri emu je ovo zapravo broj stanovnika delova vojne granice (Slavonske
i Banatske vojne granice i ajkakog bataljona) uopte, a nikako samo Srba. Istovremeno,
navodi da je na prostoru nepostojeeg Srpsko-banatskog puka 1797. ivelo 47.391 Srba, dok mu
podaci za Nemako-banatski i, takoe nepostojei, Vlako-banatski puk nisu poznati. ( .
, . 1790. 1861,
, 1963, 7)
38. , XVIII
XIX (17921801), , 4344 (1991), 9899.
39. . . , , na vie mesta; . ,
, 144150.
40. . , , 144150. U popisu iz 1801.
koji donosi Pecinjiki pojavljuje se selo Stara Bora, sa 49 pravoslavnih kua i 171 stanovnikom
pravoslavne veroispovesti, koje se ne pojavljuje u popisu iz 1793. jer njeno ponovno naseljavanje
poinje 1794. (. . , , 97) U godinama posle 1793. znatno se poveao
priliv pravoslavnog stanovnitva u vojnu granicu ( ,
XVIII XIX ,
, 36 (1963), 164168), ali 18021803. zabeleeno je i doseljavanje nemakog i maarskog
stanovnitva. Demijan navodi da je 1803, posle kolonizacije Nemaca u Karlsdorf i Maara u
Antalfalvu i Janofalvu, na prostoru Nemako-banatske regimente, bez Paneva, bilo ukupno
8.364 kue. (J. A. Demian, nav. delo, 312). Polazei od pretpostavke da se u mirnodopskom
razdoblju 18011803. broj pravoslavnih kua verovatno nije uveao u meri koja bi ozbiljnije
dovela u pitanje statistiko poreenje korienjem podataka iz 1801, odnosno 1803, mogue je
zakljuiti da je u okviru Nemako-banatske regimente 1803. bilo 80% (79,72%) kua nastanjenih
pravoslavnim stanovnitvom.
41. , , , 1930, 1451; Isti,
17911794, , 1927, 322;
42. Isti, , 5166; Isti,
17881790, , CXXXVIII (1930), 164204. Portin pristanak na ostanak
50
1789. osmanska vojska osvojila i opljakala najvei deo Banatske vojne granice,
ukljuujui Panevo i Belu Crkvu, koji su spaljeni, uz ogromne gubitke kako
vojske, tako i civilnog stanovnitva.43 O ogromnim gubicima koje su graniarske
regimente podnele u ovom ratu najreitije govori podatak da je sa prostora
celokupne vojne granice, prostora koji je naseljavalo oko 800.000 stanovnika,44
u prvi rat protiv revolucionarne Francuske 1792. bilo mogue krenuti samo sa
13.000 graniara.45
Ostavljajui opustoeni Banat, banatske graniarske regimente
krenule su 1792. na Rajnu, ratujui tokom sledee decenije protiv francuske
revolucionarne vojske na irokom prostoru od Nizozemske i nemakih
dravica do vajcarske, junog Tirola i Apeninskog poluostrva.46 Uprkos
stalnim demografskim poremeajima usled neprestanog ratovanja, vojna
granica je prirodnim priratajem i kolonizacijom uspevala da obezbedi vojne
kontingente za austrijsku vojsku inei njen velik deo,47 a banatske jedinice
provodile su godinu za godinom u ratnim kampanjama i uestvovale u bitkama
na svim znaajnijim bojitima. U brojnim porazima koje su koalicije evropskih
monarhija trpele u ratovima protiv Francuske, i graniarske regimente trpele
su znaajne gubitke, posebno usled neprilagoenosti novom kantonalnom
ureenju kojim su uklopljene u okvire ostalih formacija austrijske vojske.48 Na
taj nain, problemi i krize sa kojima se Habzburka monarhija suoavala i koji
su ukazivali i na ire drutvene protivrenosti unutar same monarhije, uticali su
i na stabilnost krajikog drutva. Na osnovu prouavanja graniarskog drutva
izbeglica u Austriji postao je deo Svitovskog mirovnog ugovora 1791. (l. 8).
43. . , nav. delo, 6567; . , , 8798. Prema podacima koje
donosi Vaniek na osnovu izvetaja od 15. septembra 1790, sa prostora Nemako-banatske
regimente odvedeno je u ropstvo, ubijeno, od bolesti umrlo ili pobeglo i u granicu se nije vratila
13.331 osoba, odnosno gotovo etvrtina stanovnitva, dok su podaci za Vlako-ilirsku regimentu
bili jo porazniji (22.919). (Fr. Vanicek, Specialgeschichte der Militrgrenze, III, Wien, 1875, 472; .
, nav. delo, 6567) Prema jednom savremenom izvetaju, na prostoru Vrake eparhije
(Provincijal i vojna granica) spaljeno je 68 crkava i 52 kole, zarobljeno 12.397, a ubijeno 556
civila. ( ,
(17901810), , 26 (1982),
180)
44. Prema podacima iz 1798, u Vojnoj granici bilo je 797.988 stanovnika. (A. Hegedi,
K. obankovi, nav. delo, 111 prema Carl B. Hietzinger, Statistik der Militrgrnze der
sterreichischen Kaisertums, I, Wien, 1820)
45. D. Roksandi, Vojna Hrvatska, 182.
46. F. Vaniek, nav. delo, 555; . , nav. delo, 6869. O ueu graniara u ratovima
protiv Francuske prvi je, i to vrlo detaljno, u Letopisu Matice srpske pisao major Stanislav
umarski, i sam uesnik u pomenutim ratovima. ( .
17921801, , 34 (1845), 14
(1846); . 18001801,
, 1 (1847); . i i
1805, , 2 (1847))
47. Za rat 1799. od 823.850 stanovnika Vojne granice 101.692 bili su mukarci u dobi za vojnu
slubu. Za novi rat protiv Francuske mobilisano je 56.664, to je inilo jednu estinu austrijske
vojske. (D. Roksandi, Vojna Hrvatska, 182)
48. D. Roksandi, Vojna Hrvatska, 129130.
51
u hrvatskom delu vojne granice Drago Roksandi doao je do zakljuka da je
dubina krize sa kojom se suoilo krajiko drutvo posle poraza 1809. sutinski
zadiralo u jedan od temelja samosvojnog identiteta graniara veru u smisaonost
slube caru.49 Sa druge strane, vojni porazi i demografski gubici bili su praeni
sve teim privrednim poloajem graniarskih porodica. Posle osmanskog
pustoenja Banata 1788, kontinuirano ratovanje onemoguavalo je privredni
razvoj ionako autarkine privrede zasnovane na principu samodovoljnosti, koje
je u ratnim uslovima bilo praeno dodatnom oskudicom koja nije mogla da
mimoie ni zatvoreni privredni sistem graniarske kune zadruge.50 Upravo
usled jaanje unutranjih protivrenosti u samoj Monarhiji, u irem kontekstu
drutvenih promena na evropskom kontinentu, kraj 18. i poetak 19. veka
obeleili su razliiti vidovi ispoljavanja socijalnog nezadovoljstva, za koje se
tek delom moe pretpostaviti da su imali i neke konkretnije idejne korene i u
upoznavanju pripadnika graniarskih regimenti sa sistemom vrednosti koji je
nadahnjivao francusku revolucionarnu vojsku.51
Za pripadnike srpske etnike zajednice u Habzburkoj monarhiji od
posebnog znaaja bio je pokret osmanskih Srba u Smederevskom sandaku.
Piui o deceniji koja je prethodila Prvom srpskom ustanku, istoriar Slavko
Gavrilovi istie da je Srbijance i vojvoanske Srbe povezivala zajednika
tradicija i vera te trgovina stokom,52 odnosno da je re o ljudima istog
jezika, tradicije, vere, ije je ekonomsko stanje bilo vrlo slino.53 iroj svesti
o identitetskoj povezanosti doprinosili su nesumnjivo i turbulentni dogaaji
od vremena poslednjeg rata Monarhije i Osmanskog carstva koji su dovodili do
estih pokreta stanovnitva sa jedne i druge strane granice i, na kraju, mirovnim
ugovorom predvienog ostanka izbeglica u Sremu i Banatu, ali i zajednika
borba u okviru ratnih formacija austrijske vojske. Stoga, ne zanemarujui znaaj
ekonomskih faktora, u aktuelnom istorijskom kontekstu, u kojem ne govorimo
o postojanju nacionalne drave, odnosno jedinstvene teritorijalne celine,
vano je istai znaaj politike komponente koja se javlja na prelomu vekova
i koja, posle prvih uspeha ustanika, ve 1804. definie i artikulie dugorone
politike, odnosno teritorijalne ciljeve, te ima sutinski znaaj jer e kroz borbu
za njeno ostvarenje za stvaranje i proirenje nacionalne drave biti kovan
novi viedimenzionalni identitet nacionalni, kao izraz nove vrste politikog
legitimiteta utemeljenog na suverenitetu naroda. Poto je posle ulaska nacija
u istoriju, kao dugorono neposredno ugroena, Habzburka monarhija
postala jedan od najsnanijih zastupnika ouvanja osmanske vlasti na Balkanu,
te samim tim protivnik nacionalnih pokreta balkanskih hriana koji bi se

49. Isto, 15.

50. Isto, 7475.
51. ,
18. 19. , , , 3 (1952),
520; . , nav. delo, 4245; . ,
XIX , 1960, 2122; Isti, , 1416.
52. . , , 1314.
53. Isti, , 45.
52
prelili preko njenih granica,54 prostor vojne granice uz granice ustanike Srbije
postao je oblast posebnog interesovanja Habzburga. U Banatskoj vojnoj granici
posebna panja obraana je na pripadnike Nemako-banatske i Vlako-ilirske
regimente, te trgovce na prostoru vojnih komuniteta, posebno Paneva koje je
imalo izuzetan strateki poloaj zbog blizine Beograda.55
Objavljeni su brojni izvetaji konfidenata upueni u Be sa prostora
Banatske vojne granice koji potenciraju, i esto predimenzioniraju, naklonost
pripadnika pomenutih regimenti prema ustanicima, ukazuju na veze, pa i
planove graniara i ustanika da ustanak preliju preko Dunava, na prostor
Banata.56 Posle okretanja ustanika Rusiji, i ulaska Rusije u rat sa Osmanskim
carstvom 1806, tokom zime 1806 i prve polovine 1807, pravoslavno stanovnitvo
u Monarhiji, a posebno Srbi u vojnoj granici u Banatu i Sremu, bili su u sreditu
panje Bekog dvora i policije. I to ne bez razloga. Veze ustanika i graniara
nesumnjivo su postojale. O tome svedoi i ustaniki memoar od 27. avgusta
1807. ruskom caru u kojem navode da imaju nameru da se u dogovoru sa
Srbima u Banatu i Sremu oslobode turskog i nemakog jarma,57 kao i Ticanova
buna u Sremu 1807, te Kruika buna 1808. u Banatu.
Ne ulazei u detaljnije izlaganje pobune od 13. juna 1808. u banatskom
graniarskom mestu Kruici,58 nesumnjive su odreene veze izmeu pokretaa
bune i ustanikih voa sa druge strane Dunava, jer je ideja o buni, kako
poznati istorijski izvori pokazuju, roena ve 1806, prilikom boravka u Srbiji
jednog od kasnijih voa, biveg frajkorskog kapetana Marijana Jovanovia, i
podrazumevala je ustanak Srba i Rumuna u Banatu, ustanak koji je trebalo da
pone u Banatskoj vojnoj granici. Socijalnoekonomski poloaj i verska pripadnost
bili su odluujue identitetske determinante koje su upuivali pripadnike dve
etnike zajednice na saradnju. Voe pobune pored Jovanovia, bivi frajkorski
natporunik Pivu umanku, komandant mesne graniarske postaje u Kruici
Toma Skipee, te mladi pravoslavni svetenik Dimitrije Georgijevi raunali su
da e im se, upravo polazei od socijalno motivisanog nezadovoljstva, pridruiti
graniari i seljaci u Provincijalu, a kao poziv za ustanak posluila je tobonja
proklamacija srpskog vojvode Petra Dobrnjca upuena banatskom svetenstvu.
Meutim, pokazalo se da su oekivanja zaverenika bila neosnovana, iako je
54. H. Haselsteiner, Osnove istone politike Habsburke monarhije izmeu kontinuiteta i
promjene, u: H. Haselsteiner, Ogledi o modernizaciji u Srednjoj Europi, 149152.
55. . , , 7279. Kako naglaava Slavko Gavrilovi, bilo je u
tom pogledu i patriotskih oseanja, ali je mogunost zarade bila skoro uvek u prvom planu, pa
su isti trgovci, posebno oni iz Paneva, snabdevali i ustanike i beogradsku osmansku posadu. (.
, , 49)
56. , 8899, 121154; , , ,
2004, 936; . , . 1808.
, , 8 (1973), 100111. Jedan poverenik koji je
proputovao Banat od Temivara prema Zemunu zabeleio je u izvetaju da je svuda (...) naiao
na revolucionarni zanos.
57. . , , 92.
58. Kruica je selo u okvirima teritorije Vlako-ilirske regimente, ali nedaleko od linije
razdvajanja dveju banatskih regimenti.
53
u narodu bilo latentnog nezadovoljstva prema vojnoj slubi i spahijama, kao
i simpatija prema ustanikoj Srbiji. Nade zaverenika u graniarske oficire
pokazale su se iluzorne, kao i oekivanja o masovnom ukljuenju Rumuna
u ustanak. Posle neuspeha u Kruici, a zatim zbog krize srpskog ustanka, u
Banatu je dolo do trajnijeg smirivanja situacije.59
Sa druge strane, nasuprot a posteriori tumaenjima karakteristinim za
razdoblje posle Prvog svetskog rata, koje su u pokrete graniara, pa i stanovnika
Provincijala, uitavale snana nacionalna oseanja,60 naune interpretacije
pokreta stanovnitva na prostoru Habzburke monarhije u vreme Prvog
srpskog ustanka, ostvarene u okvirima istoriografije socijalistike Jugoslavije
u drugoj polovini 20. veka, osporavaju ovakve teze i nauno utemeljeno
ukazuju na neophodnost opreznijeg pristupa istraivanju. Paradigmatian
primer predstavljaju pripadnici graniarskih regimenti koji su napustili svoje
jedinice i preli u ustaniku Srbiju. Meu njima, bilo ih je raznih narodnosti,
raznih zanimanja i jo razliitijih namera i karaktera, to pokazuje da nisu svi
iz idealnih patriotskih pobuda prelazili u Srbiju, kao to se moe pogreno
zakljuiti iz starije literature.61 iroko heuristiki utemeljivi svoje radove,
Slavko Gavrilovi zakljuio je da su motivi koji su podsticali graniare na
bekstvo u Srbiju najee bili osloboenje od vojne slube i discipline, odnosno
nastojanje da se izbegne regrutacija i odlazak na evropska ratita.62 Pored toga,
kao uzrok su bili prisutni i sukobi unutar kunih zadruga, dugovi ili krivina
dela... Napominjui da je bila re o mnoini prebega i dezertera koji su stalno
ili tamo i amo, Gavrilovi istie da su se graniari i vojni dezerteri, suoeni sa
tekim materijalnim stanjem i uslovima ivota u ustanikoj Srbiji, mnogo ee
vraali u Monarhiju od seljaka iz Provincijala.63 Opadanje revolucionarnog
oduevljenja meu graniarima, i to u, ini se, znaajnijoj meri nego meu
preanima prebeglim iz Provincijala, sutinski svedoi o niskom nivou,
odnosno nepostojanju, nacionalne svesti o ijem jasnom prisustvu meu

59. . , , 154162; Isti,

1808, , , 7 (1954), 187195; Isti,
1808 , ,
, 12 (1956), 7687; . . , , 3, 4851. Arhivsku
grau iz bekih arhiva o Kruikoj buni objavio je pre Drugog svetskog rata Aleksa Ivi u:
. V 1808, 1939.
60. , , u: . ,
, 1924, 4146; , , ,
u: . , 4764. Stanoje Stanojevi pisao je: Odmah od prvoga dana
ustanka poeli su k njima da prelaze i mnogi Srbi koji su bili voljni da svoju ljubav prema narodu
i slobodi zasvedoe svojom krvlju i svojim ivotom. Mnogi mladi Srbi iz Srema, Bake i Banata,
osobito Graniari, prelazili su od samog poetka ustanka u Srbiju i borili se tu hrabro i predano
za slobodu i ivot nove srpske drave. (. , nav. delo, 44)
61. . ,
, , , 7 (1954), 107.
62. Prema izvetajima komandanata graniarskih regimenti, postalo je uobiajeno da prilikom
pokreta graniarskih regimenti na ratite nekolicina graniara pobegne u Srbiju, ali se posle
odreenog vremena vrati kuama.
63. . , , 254273.
54
irokim slojevima stanovnitva e biti mogue govoriti tek jedan vek kasnije,64
kada kroz kombinaciju procesa vernakularne mobilizacije i birokratske
inkorporacije, da upotrebimo analitike kategorije Entonija Smita,65 bude
zavren proces izgradnje srpskog nacionalnog identiteta, kako unutar srpske
novovekovne drave, tako i meu zajednicama u njenom okruenju. Sutinski
socijalno motivisani, pokreti stanovnitva unutar vojne granice na prelomu
vekova predstavljali su tek okvir unutar kojeg poinje formiranje novog
viedimenzionalnog identiteta oko narodne kulture, vere, istorije i mitologije,
dok za politiko delovanje granica jo nije bila spremna.66

* * *

Iako je graniarsko drutvo, usled specifinosti drutvene strukture,

bilo sutinski konzervativno, unutranje protivrenosti Habzburke monarhije,
te etvrt veka ratovanja irom Evrope u kojem sudeluju graniarske regimente,
uticali su na viestruko uslovljene psiholoke, kulturne i politike promene
u krajikom drutvenom biu, na koje ukazuje i koje potencira Roksandi.67
U okvirima ovih promena koje utiu i na pripadnike etnike zajednice Srba,
polazei od predmodernih identiteta etnikog i verskog kao najdominantnijih,
ali i specifinog socijalnog statusa viedecenijska dinamizacija drutvenih i
politikih procesa na prelomu vekova, posebno ideja, a tokom decenije ustanka
i svest o postojanju ratom nastale teritorije naseljene stanovnitvom sa kojim je
postojala nesumnjiva vieslojna identitetska bliskost, vodila je ka homogenizaciji
i graniarskih zajednica i, dugorono posmatrano, predstavlja zaetke
oblikovanja novog viedimenzionalnog politikog identiteta nacionalnog
identiteta, i u okvirima Banatske vojne granice. Ipak, imajui u vidu injenicu
da su se nacionalnointegracijski procesi u okvirima Vojne granice odvijali
sporije nego u Provincijalu usled specifine drutvene strukture i socijalno-
ekonomskih uslova, ali i ne zanemarujui sutinsku sloenost i vieslojnost
novog identiteta, ne iznenauje snano prisustvo socijalno motivisanih pokreta,
jer su upravo oni, i sa njima povezani novi oblici politikog legitimiteta,
odnosno suverenitet naroda, predstavljali mobilizacijski okvir unutar kojeg je
vremenom razvijan novi kolektivni identitet meu irim slojevima stanovnitva.
Austrijsko-osmanski rat 17881791, francuski revolucionarni i napoleonovski
ratovi (17921815), Prvi srpski ustanak (18041813), te znaajne socijalne i
geopolitike promene u neposrednom okruenju, predstavljali su istorijski
okvir poetaka nacionalnointegracijskih procesa u Banatskoj vojnoj granici (i
ire, naravno), odluujue utiui i na unutranju dinamiku krajikog drutva,
kako na prelomu vekova, tako i u decenijama koje su dolazile.

64. . , , 1, 1017.
65. A. D. Smit, nav. delo, 90110.
66. . , , 46.
67. D. Roksandi, Vojna Hrvatska, 14.
55
 BIBLIOGRAFIJA

1. Asman, Jan, Kultura pamenja. Pismo, seanje i politiki identitet u ranim

visokim kulturama, Beograd, 2011.
2. Berend, Ivn T., Gyrgy Rnki, Evropska periferija i industrijalizacija
17801914, Zagreb, 1996.
3. Chirot, Daniel, Social Change in the Modern Era, San Diego New York
Chicago, 1986.
4. , ., . (15301746),
, 2000.
5. Demian, J. A., Statistische beschreibung der Militr-Grnze, II, Wien,
1807.
6. , M.,
, , 1926.
7. , ,
18041914, , 1995.
8. Good, David F., The Economic Rise of the Habsburg Empire 1750-1914,
Berkeley Los Angeles London, 1984.
9. , , 17901918, 1, , 1989.
10. , , .
14921992, , 2007.
11. , ,
(17901792), , 2005.
12. , ,
(17901810),
, 26 (1982).
13. , ,
1808, , , 7 (1954).
14. , ,
, ,
, 7 (1954).
15. , ,
, , , 7 (1954).
16. , ,
1808 , , ,
12 (1956).
17. , ,
XIX , 1960.
18. , , .
1808. , , 8
(1973).
56
19. , , ,
, 1974.
20. , ,
, u: . , ,
(XVXIX ), , 1993.
21. Haselsteiner, Horst, Ogledi o modernizaciji u Srednjoj Europi, Zagreb,
1997.
22. Hegedi, Antal, Katarina obankovi, Demografska i agrarna statistika
Vojvodine 17671867, Novi Sad, 1991.
23. Hobsbawm, Eric J., Doba revolucije. Evropa 17891848, Zagreb, 1987.
24. Hroch, Miroslav, Drutveni preduvjeti nacionalnih preporoda u Europi.
Komparativna analiza drutvenog sastava patriotskih grupa malih
europskih nacija, Zagreb, 2006.
25. , , .
V 1808, 1939.
26. , , , , 1984.
27. Kaser, Karl, Slobodan seljak i vojnik. III: Povojaeno drutvo (1754
1881), Zagreb, 1997.
28. , ,
18. 19. ,
, , 3 (1952).
29. Kulji, Todor, Kolektivno pamenje, u: Aljoa Mimica, Marija
Bogdanovi (prir.), Socioloki renik, Beograd, 2007.
30. Kulji, Todor, Kultura seanja. Teorijska objanjenja upotrebe prolosti,
Beograd, 2006.
31. , , XIX , , 2008.
32. Manojlovi Pintar, Olga, Istorijska svest i kolektivni identiteti, u:
Olga Manojlovi Pintar (ur.), Istorija i seanje. Studije istorijske svesti,
Beograd, 2006.
33. , , 17641873,
, 1995.
34. , ,
XVIII XIX (17921801),
, 4344 (1991).
35. , ,
XVIII XIX ,
, 36 (1963).
36. , , XII
- 1801. ,
, 15 (1977).
37. , ., .
, , 1955.
57
38. , ., . 1790.
1861, , 1963.
39. , ,
17911794, , 1927.
40. , , , , 1930.
41. , ,
17881790, , CXXXVIII (1930).
42. , , - , u:
(.), : ,
, 2013.
43. Ruano-Borbalan, an-Klod, Izgradnja identiteta, u: Katrin Halpern,
an-Klod Ruano-Borbalan (ur.), Identitet(i). Pojedinac, grupa, drutvo,
Beograd, 2009.
44. , , , , :
( ) , u: . (.), :
, , 2013.
45. Roksandi, Drago, Vojna Hrvatska: La Croatie Militaire. Krajiko drutvo
u Francuskom Carstvu (18091813), Zagreb, 1988.
46. Roksandi, Drago, Dijalog o povijesti Vojne krajine u Hrvatskoj, predgovor
u: Karl Kaser, Slobodan seljak i vojnik. Tom I: Rana krajika drutva
(15451754), Zagreb, 1997.
47. , ,
, ,
, IV (1914).
48. , , .
XVIII , , 2012.
49. Smit, Antoni D., Nacionalni identitet, Beograd, 2010.
50. , , , u: , II,
, 2008.
51. , , , u:
. , , 1924.
52. Stoianovich, Traian, Conquering Balkan Orthodox Merchant, The
Journal of Economic History, Vol. 20, 2, (1960).
53. Stokes, Gale, The Social Origins of East European Politics, u: Daniel
Chirot (ed.), The Origins of Backwardness in Eastern Europe. Economics
and Politics from the Middle Ages Until the Early Twentieth Century,
Berkeley Los Angeles Oxford, 1989.
54. , , ,
, u: . , , 1924.
55. , , .
17921801,
, 34 (1845), 14 (1846);
58
56. , , .
18001801,
, 1 (1847);
57. , , . i
i 1805, , 2 (1847).
58. , , , u: ,
, ,
, , 2011.
59. , , , , 2004.
60. Vanicek, Fr., Specialgeschichte der Militrgrenze, III, Wien, 1875.

59
60


61
62


(1834)

Auguste Frdric Louis Viesse de Marmont, (1774

1852),
.

1809. . , ,
.

, .
, -
,
.
1834. ,
22. , ,
, , ,
.

Voyage du Marchal Duc de Raguse en Hongrie, en Transylvanie, dans la Russie
mridionale, en Crime, et sur le bord de la Mere dAzoff, a Constantinople,
dans quelquest parties de lAssie-Mineure, en Syrie, en Palestine et en gypte.
, , 29. 1834.
, , 15. ,
,
. ,
, .
, , 29. 1894.


.
, ,

.

,
,
, .
, ,

63
 , ,
.
, ,

- .
,
, .
,
, , ,
.
,
, ,
, - 18. .
,
, ,
, ,
.

. ,
,
,
.
,
,
.

20 .
30. ,
, , ,
. ,
, 20 .
,
, ,

. , 1809. ,


.
,
,

. : ,
,
,

64
 ( ).

-
.
,
,
.

70.000 ,
.
, ,
.
,
.
.
, ,
,
, ,
, .
,
, .

,
,
. ,
, ,
.

, .
, ,
,
.
. , ,
, ,
.
,
,
. , ,
,
, ,
.
,
,
.

65

,
. ,
,
,
.
,
.
: ,
.
, ,
.
, ,
, .
, .
,
.
, :
.

.
,
, ,
.
, ,
,
. ,
, .
.

, ,

.
, ,
. ,
,
,
. ,
, ,
, .
, ,
,
, , .

.
66
 , ,
, .
.
,
,
.

, : .
: ,
,
.

,
.

,
.
,
. ,
,

.

,
.
,

,
.

. ,
,
, ,
,
.

,
.

. 1810.
200 ,
.

,
.

67
 19.
.
,
.
,
.
. ,

.
,
.
. ,
, ,

, ,
. ,
, ,
, , -
.
-

, .

68
 Sran Miloevi

OKUJE U SRBIJI XIX VEKA: JEDAN PRIMER UTICAJA

VOJNE GRANICE NA KNEEVINU SRBIJU

Saetak: Rad se bavi poreklom ustanove okuja (neotuivog zemljinog

minimuma) u Srbiji 19. veka i njenom pozajmicom iz svojinsko-pravnog sistema
koji je vladao u vojnoj granici. U radu se ukazuje na slinosti i razlike koje su postojale
izmeu ustanove neotuivog zemljinog poseda u vojnoj granici i u Kneevini Srbiji.
Kljune rei: okuje, vojna granica, Kneevina Srbija

Problem uticaja odreenih drutvenih fenomena prisutnih na jednom

prostoru na pojavu istovetnih ili slinih fenomena na nekom drugom prostoru
uvek je predstavljao osetljivo istraivako pitanje. Svaki izostanak neposrednog
referisanja tvoraca odreene drutvene norme ili prakse na eventualne uzore u
slinim normama i praksama u drugaijem kulturnom krugu postavlja problem
u kolikoj meri se moe tvrditi da je konkretna norma, odnosno praksa zapravo
preuzeta. U novije vreme tim vanim problemom, specifino u domenu
prava, bavio se Alan Vtson u svojim studijama o pravnim transplantima.1 U
tom smislu i ovako formulisan naslov ovog priloga ne odgovara u potpunosti
evidenciji koju istoriografski moemo nai u pogledu porekla instituta okuja
u Srbiji 19. veka, tim pre to je slinih svojinsko-pravnih reenja u pogledu
zatite minimalnog zemljinog poseda bilo od Amerike do Istone Evrope.
Ali pratei strujanja drutvenih uticaja na Srbiju 19. veka, ipak se sa velikom
sigurnou moe konstatovati da je institut okuja transplantiran u Srbiju,
mutatis mutandis, upravo iz vojne granice, gde je sistem neotuivog zemljinog
minimuma postojao skoro tri decenije pre nego to se pojavio u Srbiji.2
Naime, Osnovnim graniarskom zakonom3 od 7. avgusta 1807. godine
ustanovljeno je pravo graniara na posedovanje zemlje u privatnom vlasnitvu,
ime je dotadanji princip krajikog, vojnikog lena kao uslovnog dobra u
1. O tome vidi: . , : , , 2000.
2. Nisu svi istraivai koji su se bavili ovom ustanovom ukazivali na njeno poreklo iz vojne
granice. tavie, Slobodan Jovanovi u svojoj studiji o Jovanu Hadiu i sam pominje ustanovu
neotuivog minimuma u vojnoj granici, ali samo u kontekstu zadrune svojine, ne uputajui se
u problem povezanosti ustanove okuja u Srbiji sa ovom ustanovom u vojnoj granici. Jovanovi
samo pominje da je Hadiu, pod uticajem pravne misli proizile iz rimskog prava, bilo strano
ograniavanje svojinskog prava. (. , , . 2, ,
1932) Osim toga, treba rei da je Nikola Hristi, koji je bio obnovitel ideje okuja u Srbiji poetkom
ezdesetih godina, poticao takoe iz Habzburke monarhije. Neki drugi istraivai ustanove
okuja, pre svega Jelenko Petrovi, detaljno su iscrpno pisali o poreklu ove ustanove, ukazujui
eksplicitno na njeno ishodite u svojinsko-pravnom sistemu vojne granice. (. ,
: (471 . 4 . .
, ), , 1930, str. 99109.
3. Za izdanje zakona na srpskom jeziku vidi: . ,
1807. (1808) , , 38/1988, . 139176.
69
znaajnoj meri, ali ne i sasvim, usklaen sa modernim principima svojine.4
Svojinsko-pravne odnose graniara na zemlji regulie detaljno prvi odeljak
zakona, koji sadri 41 lan (od ukupno 191). Analizom ovih zakonskih odredaba
moe se zakljuiti da je u pogledu svojinske problematike zakon ponudio
reenje koje je bilo, kako naglaava Drago Roksandi, na uobiajen habzburki
nain hibridno.5
Ustanova krajikog zemljinog poseda, koja nije bila nikada u celosti
feudalno ustrojena, sada se, opet delimino, modernizovala, ali da ne postane
ni stvarno kapitalistika. Tako se u prvom lanu Osnovnog graniarskog
zakona naglaava da se nepokretna (nedviima) dobra koja uivaju pojedinci
ili porodice smatraju za vojnika lena na koja, bez naruavanja vrhovnih prava
vladara (dominium directum) i uz obavezu vrenja vojnike slube, graniarima
postojana nasljedstvena polzovanija sobstvenost prinadlei. Ova vojnika lena
nisu samo pozajmljena, po proizvoljnosti predpostavljenih premjena dobra,
kako to se dosad koje gdi nepravo razumjevalo, no jesu postojana i nepremjena
polzovanija sobstvenost.6 Zakon je propisivao slobodu sticanja dobara, kao i
slobodu raspolaganja imanjem, ali je ipak postavljao odreena ogranienja, tako
da je, u sutini, cilj zakona bio da refeudalizacijskoj zbilji krajikog drutva
suprotstavi obmanu da uiva pravicse.7 U tom smislu, zakon je bio puka
ideoloka obmana.8
Meu brojnim ogranienjima, koja nisu sva u sreditu interesovanja
ovog priloga, nalazi se i jedno ogranienje slobodnog poseda. Naime, ovim
zakonskim reenjem bio je propisan neotuivi minimum poseda, i to na taj nain
to je celokupno imanje bilo podeljeno na dva dela: na neotuivo koreno dobro,
batinu i na izlienje, suviak zemlje, kojim se moglo slobodno raspolagati.9
Koreno dobro obuhvatalo je izmeu etvrtine i jednog celog selita, i to u
pravilnim intervalima: etvrtina, polovina, tri etvrtine i jedno celo selite, pri
emu je selite iznosilo u Karlovakoj i Banskoj granici kao i Vlako-ilirskoj
regimenti 24 jutra, a u Varadinskoj i Slavonskoj granici i Nemako-banatskoj
regimenti 34 jutra.10 U principu, zakon je tako reio ovu problematiku da je svako
imanje do etvrtine selita bilo smatrano za koreno dobro bez suvika zemlje,
a svako imanje vee od etvrtine selita sadralo je i koreno dobro i suviak
zemlje na slobodnom raspolaganju, to se postizalo promenljivom povrinom
samog korenog dobra. To koreno dobro, kako je propisivao lan 17 zakona,
nije se moglo ni prodavati ni zaloiti, osim u specifinim sluajevima koje je

4. Isto (vidi lanove koji se odnose na zemljinu svojinu, l. 141); D. Roksandi, Temeljite
uprave za karlovacsku, Varadinsku, Banovsku, Slavonsku, i Banatsku Vojnu Granicu, Radovi
Zavoda za hrvatsku povijest, 20/1987, str. 195214.
5. D. Roksandi, n. d., str. 196.
6. lan 1, . , . ., str. 145.
7. D. Roksandi, n. d., str. 197.
8. Isto, str. 199.
9. lan 12, . , . ., str. 147.
10. lan 13, . , . ., str. 147.
70
propisivao zakon.11 Takoe, nije se mogao zaloiti ni najneophodniji broj stoke,
kao ni neophodni alat. Konano, zakonodavac je posebno kodifikovao zadruni
obrazac organizacije, pri emu uopte nije bila vana krvna srodnost lanova
zadruge, ve sam princip kolektivnih prava i obaveza.12 U ovome se, ukratko,
ogledala pomenuta hibridnost ovog zakonskog reenja, odnosno pokuaj da se
tradicionalne forme organizacije drutva (u konkretnom sluaju vojne granice),
pomire sa nekim modernim principima (svojina, pravna sigurnost i sl.).
Ovakav sistem polovinom veka doiveo je jo neke znaajne izmene,
od kojih je za ovu temu najznaajnija promena 1868. godine, kada je ukinuta
podela na batinu i suviak i definisan neotuivi minimum zadrune zemlje koji
se kretao od est do 12 jutara, da bi se 1873. godine sveo na est jutara u celoj
vojnoj granici, te iezao za njenog ukidanja 1881. godine.13 Sve ovo zapravo
jasno svedoi o tome da je sistem neotuivog korenog imanja, batine bio
zapravo osmiljen kako bi se sauvala brojnost vojnikog kadra. Sa nestankom
te potrebe, i ovaj institut je iezao.
to se tie Srbije, motivacija za uvoenje neotuivog zemljinog
minimuma bila je posve drugaija. Ona je saeto opisana u ukazu kneza
Miloa, kojim se ova ustanova 1836. godine uvodi u Kneevinu Srbiju: Da bi
se predupredila bjednost i propasti mnogih familija koje od tuda proishode, to
mnogi zaduuju se na svoja dviima i nedviima dobra, pa kad ne moguovog
duga svog isplatiti, prodaju im se sva dobra na koje su dug uinili, i tako im ene
i djeca liena svoga imjenija, sasvim propadaju, ureujemo i zakljuujemo da u
varoima na kuu u kojoj ko s familijom ivi, a u selima na kuu, batinu, dva vola
i kravu niko se zaduiti ne moe niti e se intabulacija na reena dobra uinjena
i pred kakvim sudom za pravilnu priznati, da bi takvim nainom bezpomone
ene i djeca, po upropasteniju svega imenija krov barem nad glavom imala.14
U slinom smislu pisao je knez Milo Jovanu Hadiu i Vasiliju Lazareviu
jula 1837. godine pravdajui pred ovom dvojicom izriitih protivnika ustanove
okuja, svoj akt iz 1836. godine: ... po selima kue, neto zemlje i koj komad
stoke za dug prodavati ja sam zabranio, iz uzroka to ja elim preduprediti
pijanice, kockaroe i lentine u ravom namereniju njihovom, upropastiti kue
nad glavom u kom sluaju ene i deca njihova Praviteljstvu na tubu i dosadu
dolaze.15 Knez Milo pisao je Hadiu i Lazareviu da ovo pitanje ostave po
strani i da se posvete drugim pitanjima u radu na Graanskom zakoniku.16 Ipak,
novim kneevim ukazom od 1. marta 1838. godine okuje je ukinuto, poto je
knez uvideo da je ono prepreka slobodnoj trgovini i kreditiranju selatva, ali i
da su sada dunici zloupotreblavali pravo steeno ukazom iz 1836.17
11. lanovi 17 i 18, . , . ., str. 149.
12. lan 34,. , . ., str. 152; D. Roksandi, n. d., str. 201.
13. . , . ., str. 103104.
14. :
2. 1835. 23. 1875. ., . XXX, , 1877, str. 119.
15. Nav. prema: . , . ., str. 88.
16. . , ..., str. 87.
17. . , 18301839, , 2004, str. 68.
71
 Dok je u vojnoj granici institut neotuivog minimuma sve vie slabio, u
Srbiji je sve vie afirmisana ideja o neophodnosti njegovog ponovnog uvoenja.
Zatita selakovog imanja obnovljena je na neki nain 1860. godine kada se u
Zakon o graanskom sudskom postupku unosi odredba da se selaku zbog duga
ne moe oduzeti minimum pokretne imovine i hrana za petnaest dana. Sledee
godine (1861) u graanski sudski postupak dodaje se i to da se selaku za dug
ne moe oduzeti ni zemla od dva dana oranja (oko 1,15 ha). Okuje je, dakle,
1861. godine konano ponovo uvedeno kao pravna kategorija i sa izvesnim
varijacijama ponovleno u raznim propisima 1865, 1867, 1873, 1898. i 1907.
godine, a nastavilo je da ivi i posle 1918. godine na podruju vaenja srpskih
predratnih zakona.18 Od svih promena, najvanija je ona uvedena zakonom iz
1873. godine kada je 471. lanom Zakona o graanskom sudskom postupku
potpuno onemoguena bilo kakva prodaja okuja, a taj e zakon, zbog svog
protekcionistikog karaktera, biti nazvan zakon narodnog blagostanja.19
Osim pokretne imovine, stoke i hrane, kao neotuivi minimum propisano je
tada est dana oranja, to znai da je neotuivi minimum iznosio tri i po hektara.
Iako je bilo takvih pokuaja, okuje kao institut u ovako krutoj formi nikada
nije proiren na podruje itave Kraljevine Jugoslavije, iako je to pokuano
donekle na zaobilazan nain preko Zakona o budetskim dvanaestinama za
julseptembar 1923. godine. Milutin Jaki je o tome pisao: Kako je vlada
oekivala da iz novih pokrajina dou izraene elje za proirivanje okuja na
njih, a one dosad ni otkud ne dooe, Ministarstvo poljoprivrede i Voda nije
ni inilo Ministarskom Savetu predlog da se koristi zakonskim ovlaenjem o
rasprostiranuju okuja na nove pokrajine.20 Tako je do 1941. godine okuje
tavorilo na podruju vaenja zakona Kraljevine Srbije iz perioda pre 1918.
godine.
Meutim, vraajui se pitanju uticaja reenja iz vojne granice, treba rei
da su i najraniji istraivai okuja, a na umu imam pre svega Jelenka Petrovia,
bili oprezni u izvoenju takvog zakljuka. On ne ide dalje od toga da iznese
pretpostavku da su se tvorci zakonskog reenja o okuju ugledali na primer
vojne granice, posle ega je uporedio dva zakonska reenja, zakljuujui da
meu njima zaista postoje znaajne slinosti.
Najpre, Petrovi smatra da je tvorac ukaza o okuju Jakov ivanovi,
koji je bio Srbin preanin. Osim toga, treba rei da ima osnova da se pretpostavi
da je uticaj zakonskih reenja iz vojne granice ak posve neposredan, o emu
svedoi injenica da je u ukazu kneza Miloa za oznaavanje neotuivog
minimuma upotrebljena re batina, ali da ona uopte nije precizirana u smislu
veliine neotuivog poseda, to verovatno ukazuje na to da je njena veliina
podrazumevana. Oigledno je da se mislilo na ono to je Osnovni zakon iz 1807.
nazvao korenim dobrom, a to je pisac ukaza u Srbiji mehaniki preuzeo, bez
definisanja ta ta batina podrazumeva. Naime, ukoliko bi podrazumevala ono

18. . , . ., 9099, 109115.

19. Isto, str. 98.
20. . , , 3/1925, str. 13.
72
to se u samoj Srbiji nazivalo batinom,21 onda bi sam propis bio besmislen
jer bi propisivao neotuivost itavog naslednog poseda, odnosno poseda kao
celine.
Osim toga, promene koje su se deavale u samoj vojnoj granici u pogledu
zatite neotuivog minimuma u pogledu njegove povrine gotovo su identine,
i po sadraju i po hronologiji, sa promenama u samoj Srbiji. Ipak, razlika je
sutinska: promene u vojnoj granici znaile su slabljenje ovog instituta, dok
su u Srbiji znaile njegovo jaanje, to je dugorono onemoguavalo prodor
kapitalistikih odnosa na selo u Srbiji.
Veza zatite zemljinog minimuma i koenja razvoja kapitalistikih
odnosa na selu bila je oigledna i predstavljala je jedan od jasno navoenih
razloga zato je u vojnoj granici taj institut naputan. U Srbiji pak ta posledica
je, dodue, mnogo vie hvaljena nego to je smatrana za nepovoljan razvoj
dogaaja. U sutini, tetan uticaj okuja zaista je bio viestruk: osim to je
vezivao seljatvo za komad zemlje na kome nije mogao ni da ivi ni da umre, taj
uticaj se ogledao i u injenici da se, zbog zakonskih reenja o zatiti zemljinog
minimuma, pribegavalo raznim nezakonitim postupcima, ime je decenijama
zapravo davan doprinos masovnom izigravanju pravnih propisa i samim tim
naruavanju principa vladavine prava.
Meutim, vraajui se problemu uticaja na Kneevinu Srbiju onih
zakonskih reenja koja su bila primenjena u vojnoj granici, osim ranih
istraivaa, u kasnijoj literaturi to uopte nije navoeno. Primera radi, gotovo
svi radovi kojima problem okuja nije u samom fokusu, ve ga usput pominju,
kao i enciklopedijske jedinice posveene ovom institutu poinju od ukaza
kneza Miloa iz 1836. godine i uopte ne pominju uticaj vojne granice. Ipak,
ovaj tipini sluaj, votsonovski reeno transplantacije odreenih pravnih
reenja iz jedne sredine u drugu odlian je primer za istraivanje kontekstualne
uslovljenosti evolucije jedne drutveno-ekonomske pojave preuzete iz jedne
sredine i uticaja sloenog sistema vrednosti, ideologije, irih civilizacijskih
orijentacija na sadraj i pravce te evolucije u novoj sredini.
Sa tim u vezi, nije bez znaaja da se makar usput pomene da se u
istoriografskim i drugim radovima istorija okuja zavrava sredinom 20. veka.
Ipak, u sasvim promenjenim okolnostima posle Drugog svetskog rata okuje
vie nije bio neotuivi minimum, ve nekolektivizovani maksimum koje je neko
domainstvo moglo da zadri prema Osnovnom zakonu o zemljoradnikim
zadrugama iz 1949. godine. Takvo okuje praktino je prestalo da postoji sa
primenom Zakona o poljoprivrednom zemljinom fondu optenarodne imovine
i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama od 27. maja 1953. godine
i Uredbe o imovinskim odnosima i reorganizaciji SRZ od 30. marta 1953. Tada
je regulisano da seljaci koji istupaju iz SRZ mogu izneti iz zadruge zemlju
do propisanog maksimuma, ukljuujui u tu zemljinu masu i okunicu.
Drugim reima, kad se govori o okuju, govori se o jednom institutu koji je
imao relativno dugaku istoriju, koji je trpeo promene u razliitim epohama i
21 O batini u Srbiji vidi: . , , 1, , 1953.
73
istorijskim okolnostima, ali koji je ostao trajno prisutan, podjednako i hvaljen i
napadan, zavisno od toga koja mu je drutvena posledica pripisivana.

74
 (Pacsa rpd)

1848/49.

:
1848/49. , 1848.
,

3.000 5.000 .
:
.

,
.
. , 30.
1848.
. , 5. 1848. ,

, ,
,
. 15. 1848.
,
.

1848/49. 7. 1849,
-
.
: ; 1848/1849; ;
; ; .

1.

1848/49.
.
.

.

, 30. 5.
1848. 1,
. , , 7.
1849.
1. .
75
 19.
,
1848/49. .
, ,
.
.

1.1.
1848/49.

1848/49. 1999.
.
.
1848/49.
(, 2006),
(, 2009).
(1999)
,
,
. ,

. ,
,
, .
,
,

. , ,
,
.
:


1848/49. .

(Olchvry dn)
18481849. (A magyar fggetlensgi harc 1848-
1849-ben a Dlvidken) 1902. .
,
,
, .
, ,
.

76
 2.1.
1848.
1848.
, :
.
1848.
( ),
, 11
.

,
.

,


/
.
1848.

, , ,
.
,

,

,
. ,


. ,

. ,
,

1848. , ,
.

,
.
, .

.
1315. 1848.
77
, ( )

.2
, ,
,
.


.3
,

, , ,
.
,
. ,
4 , .
,
.

.
(-) -
, .
,
, ,
, , .

12. 1848,

,
.
,
.5

2. et al. (2007: 242)

3. Kossuth (1902:45). http://mek.oszk.hu/07900/07913/07913.pdf (7. 12. 2013)
4.
( et al.:242). 1848.
.
5.
,
, ,
.
,
,
()
.
78
 2.2. 1848.
1848. ,
, ,
.
, ,
, .
, ,
.
2.500 .6
,
, .
, 1848.
:
.
.7
,
.

.
,
,
,
. .8
,

.
.9
. ,
10 2.
,
,

6.
2.509
. 203 2.306 2.130
176 . (, 50)

2.450 ,
260 . (Nagy, 162) ,
, ,
, 2.350 . (Nagy, 160)
7. (2009:79)
8. (2006:3536)
9. Nagy (1999:151)
10. Christiansky,
Chrastiansky.
79
,11 11.
.

,
, , ,12
, .

. ,
. ,
.13
,

, -
.
(,
(), (), ); : ,
.
,

, ().
:
() .
,

.14
1848.
, 1848.
, ,
- .

11. Nagy (1999:148).

, , 3.
- , -
.
, . (Nagy, 1999:154)
,
. (Nagy, 1999:149150) 7. ,
. (Nagy, 1999:154)
12. Nagy (1999: 163)
13. Nagy (1999:159)
14. , 30. .
22. , 23. . 29.
.
. (Thim, 1940:168)
80
 2.3.
, ,
2. , .


.
, ,
, ,
.15

.
,
.16 ,

,
( - )
,
. ,
, , ,
,
.17
.18
,

. ,
8. e e .19
,
,
, .20
9.
.

. ,

.
: 11.
15. Hermann (1996:142144)
16. (1999b:160)
17. (1999b:160)
18. (1999:27) ,
7.
.
19. http://www.bibl.u-szeged.hu/bibl/mil/1848/kronologia.html
20. (1999b:160)
81
 .21
,
.22
,
.
.23
,
.
,
. ,
, . ,
,
24,
. .
, ,
.25
,
, .
.

.26 . ,
, 12-
13 ,27 2.800 5.000 ,

. , ,
2.810 .28 3.000 ,
, .29
-
, 2.472 , 1.610
.30

21. Rstow (1866:46)

22. (1999:27)
23. (2009:80)
24. (1999b:160)
25. Olchvry (1902:100)
26. (2009:80), .
27. (2009:88 127)
28. Thim (1940:275)
29. (1999b:162)
30. Reiszig (1912:122). http://www.banaterra.eu/magyar/T/tamaslaka.htm (28. 10. 2013)
2.472 .
.

.
82
 1848.
4.800 .31

2.4.
1848.
.
, .
. -
,
(30 ), -
, (30 ).32
- ,
, .

,
. :
, ,
. ,
.
30. .33
28. .
,
.34 ,
. ,
, ,

.
. ,
.
, , ,
.
.35
,
-,
. 29.

31. (2009:81). .
,
, . (,
) 346 , 110 , 75 40
.
32. Bnlaky (2001:21./IX.)
33. Olchvry (1902:97)
34. Olchvry (1902:97). .
35. Leiningen (1900:6061); Olchvry (1902:97)
83
, 50 .
.
, 36 [sic!].
.
, 9 .
. ,
, ,
. ,
, ,
. .
,
.37
.
,
.
, .
, .

.38 ,

.39
. ,
,
.
,
, .40
30.
: ,
, ,
,
,

2.500
. ,
,
, .41
,
.

36. Leiningen (1900:61)

37. Leiningen (1900:6263)
38. Leiningen (1900:63)
39. (2006:89)
40. Olchvry (1902:97)
41. Hoffmann (1906:28)
84
 2.5.
30. ,
.
, ,

.42
(. 500) , 500 15 ,43

3.000 , 2.000
27 .44
.
5. , ,

.

.
.
, ,
5. .45

4. .
, ,
18 , , .
,
.
, ,
.
, .
,
.
, , ,
.
, 11
30 , 10.000 .46
, .
.
,

42. (2009:127)
43. Olchvry (1902:99)
44. Olchvry (1902:99100)
45. Olchvry (1902:99)
46. 12.000 , 32 . (
(1999b:162))
85

.47 7
,
48, ,
.
5 .
,
.49 ,

. ,
, ,
, 7 11 .50
,

.

. ,
,51
, 24
.
.52
,
.53
.54
.55 3
,
.56
47. Leiningen (1900:65)
48. (1999b:162).
49. (2009:128129)
. ,
. ,
, .

.
,
, .
, ,
.
50. Olchvry (1902:100101).
51. Vajda (1981) http://vmek.oszk.hu/06100/06112/html/gmvajda0008.html
52. Olchvry (1902:101)
53. (2006:90)
54. Olchvry (1902:101).
55. Vajda (1981) http://vmek.oszk.hu/06100/06112/html/gmvajda0008.html
56. Olchvry (1902:101)
86
 200 .
.
,
.

.
, ,
, .
,
.

.57
, .
:
.
: ! , ,
. ... , ,
, . ,
, .
, . ,
. ... ,
. ... ,
. ...
, . ... ,
.58

. ,
. , , ;
,
. ... ,
. ... .
, .59
(
, )
.60 ()
,
. 61 .
, .62
57. Olchvry (1902:101)
58. Leiningen (1900:67-68).
59. Leiningen (1900:69)
60. Olchvry (1902:101).
61. (1999:162) (2009:128129) ,
.
62. Olchvry (1902:102)
87
 .

.
,
.
,

. , .
200-300 .63
, ,
. .
,
.
,
,
. -
, ,
,
.64
,
.65 ,
.
, 12-14
, 200-300 .66

,
,
. ,
,
, 6
.
.
,
. , ,
70, 12 ,
40
, . ,67

63. (1999:162), (2009:129)

64. (2009:91)
65. (1999:162)
66. (1999:162)
67. (1999:163)
88
 .68
, 250 .
180 ,69 ,
, 15 68 .70

2.6.
,
. ,
,
, .
,

. ,
.

.
11. ,
.

,
, .
,
.

(). ,
13.
.
, ,
, 11.
()
,
,
.


. , ,
26 , ,
12.
.

68. Vajda (1881) http://mek.oszk.hu/06100/06112/html/gmvajda0008.html

69.Reiszig (1912:122), Mojzes (2008:98) e 180 .
70. (2006:91). (1999:163) 14
64 .
89
, ,
.71
10. ,
, ,
, ,
.72
12.
. , -
,
, .
,
. ,
. 300 .
( .) ,
25 ,73
300 .74

,

16 . .
,
.
,
. ,
100200 , , ,
. .
.75
, 13.

. ,
13. , 4
. ,
,
.

13.
( ). .
, ,
.
71. Olchvry (1902:104)
72. Olchvry (1902:105)
73. Olchvry (1902:106)
74. (1999:163)
75. Olchvry (1902:107)
90
 . , 10.000 20
, , 4.000
.76
.
.

.
, ,
, .
, ,
.
, .
13. 4

. .
78
. ,
.

,

( )
.
.
-
,
, , ,
.77
.
,
-
. -
,
.
-
.
.

. .
, ,
, . ,
76. Olchvry (1902:107108)
77. Olchvry (1902:108). ,
.
91
 , ,78
. ,
. .
,
.
.
, , ,
, .

.

.
.
. ,
.
.79
, .

. ,
.
,

.
.
, .
.
,
.80
500 .
, 800
1.000 .

.
, .
,
. .

.81 ,

78. Hermann (2010) http://konfliktuskutato.hu/index.php?option=com_content&view=article

&id=155:-etnikai-konfliktusok-es-a-magyar-szerb-haboru-1848-1849-ben-&catid=15
:tanulmanyok
79. Hermann (2010)
80. Olchvry (1902:110)
81. Olchry (1902:111112)
92
 , ,
.

.
. ,
, .
.
, .
.82

. 30
120 , 350 150
, ,
.83
400, 80 .84
14. ,
,
,
.
, ,
.

, .
, .

2.7.
1848/49.

, , 2.
1849. .
,
,
, -
. , ,
.
1849.
,
.
1849. .
,

82. Olchvry (1902:112)

83. Olchvry (1902:112113)
84. (1999:163)
93

.
. 23. 1849.
, -
.85
29. -
.86 , -
.

. .87
, -
-
. ,
,
.88
.
,
.
, , 89 ( )
. -


.90

6. .
.
.91

.
,
, .
.
, ,
. -

85. (2006:126)
86. Olchvry (1902:179)
87. . ,
. (2006:126)
88. - ()

. Olchvry (1902:179)
89. .
90. Olchvry (1902:179)
91. Olchvry (1902:179180)
94
 .
,
.
- ,

. -
,
. -
.
-

. - ,
.
, ,
-
. -
-
. . -
, .
- ,
,
.
,
, -
.
.92
10. , ,
.
.

,
. ,
, 2.000
( ,
-) 30 .93

.

92. Olchvry (1902:179180)

93. Olchvry (1902:180)
95
 3.
, ,
.
1848.
.
1848. .

. 5. 1848.
, 14. 1848.
.
1848/49. , 7. 1849,
-
.

:
1. KOSSUTH Lajos: Kossuth Lajos munkibl. Sajt al rendezte s
bevezetvel elltta Kossuth Ferencz. Budapest, 1902.
2. Grf LEININGEN-Westerburg Kroly honvdtbornok levelei s
naplja. 18481849. Fordtotta s bevezeti Marczali Henrik. Budapest,
1900.
3. NAGY Sndor: Statrilis eljrs Dimitrije Stanimirovic s Naum
Kojic ellen 1848 jliusban. Adalkok a dlvidki szerb felkels
kirobbansnak trtnethez FONS, VI./1-2., Budapest, 1999, 131-
177. http://www.c3.hu/~fons/ (23. 11. 2013)
4. VAJDA Jnos: Egy honvd napljbl. Az elszt s a jegyzeteket rta
Szigethy Gbor. Budapest : Neumann Kht., 2003 http://mek.oszk.
hu/06100/06112/html/gmvajda0008.html

:
1. HERMANN, Rbert (.), Az 1848-49. vi forradalom s szabadsgharc
trtnet,. Budapest, 1996.
2. HERMANN, Rbert, Az 1848-1849-es szabadsgharc nagy csati,
Budapest, 2004.
3. HERMANN, Rbert, Etnikai konfliktusok s a magyar-szerb hbor
1848-1849-ben http://konfliktuskutato.hu/index.php?option=com_
content&view=article&id=155:-etnikai-konfliktusok-es-a-magyar-

96
 szerb-haboru-1848-1849-ben-&catid=15:tanulmanyok. 2010. (31. 12.
2013)
4. HOFFMANN, Arnold, Az 1848-49-iki Vrs-sapks 9-ik Honvdzszlalj
trtnete, Kassa, 1906. http://mek.oszk.hu/04900/04947 (25. 11. 2013)
5. KEDVES, Gyula, A szerb felkels 1848 nyarn s a dlvidki
hadmveletek a honvdcsapatok kivonsig., : Bona Gbor (.): A
szabadsgharc katonai trtnete. Budapest, Zrnyi, 1998. 103130.
6. OLCHVRY, dn, A magyar fggetlensgi harc 18481849-ben a
Dlvidken. 1 ttekint- s 9 csata-vzlattal, Szabadka, [1902]. 96115p.
7. MOJZES, Antal, Dlvidk 18481849, Szabadka, 2008.
8. , , 18481849. ,
. 59/60 (1999), 1740.
9. , , 18481849.
, . 59/60 (1999), 159165.
10. REISZIG, Ede, Torontl vrmegye kzsgei, : Borovszky Samu (.):
Torontl vrmegye. Budapest, 1912. 14138p. (Magyarorszg vrmegyi
s vrosai)
11. RSTOW, Wilhelm, z 1848-1849-diki magyar hadjrat trtnete.
Forditotta Vrtesi Arnold, Pest, 1866.
12. , : 1848/49.
. , 2006.
13. THIM, Jzsef, A magyarorszgi 184849-iki szerb flkels trtnete, I.
ktet, Budapest, 1940.
14. VIJATOV, ivan, Tomaevac: prilozi za istoriju Tomaevca, Panevo, 2009.

97


- XIX

:
.

18011804. ,

, ,
. -
,
.
: , - , ,
, , , , , .

, staat
state.1 1660.
(Hermann Conring, 16061681)
.2
(Gottfried Achenwall, 1719
1772) (. Staatistik) j3
1748, XVII
. 4
(. Staatkunst)
(. Staatenkunde), .

.

1. Harm Klueting, Die Lehre von der Macht der Staaten: Das auenpolitische Machtproblem
in der politischen Wissenschaft und in der praktischen Politik im 18. Jahrhundert, Berlin,
1986, 4041; XVII XVIII a
, .
1650, 1740.
. ,
XVIII ,
. Harm Klueting, 3336.
2. Ernst Burger, 110 Jahre Landesstatistik Steiermark - Geschichte, Geschick und Gegenwart,
Steirische Statistiken, Heft 8, Graz, 2003, 8.
3. ..
4. ,
. Harm Klueting, . , 4041.
98
 ,
.5

(Charles Montesquieu, 16891755)
XVIII ,
,
.
,

(August Ludwig von Schlzer, 17351809)

(. Staatsmerkwrdigkeiten).
, ,
,
.
,
, .
1760. 1797.
.6
,
,
, (.
Tabellenknechte).
.
-
.7

.

. ,
,
,
.


5. XVII (John Graunt, 16201674)
(Sir William Petty, 16231687) ,
,
XVIII (Sir Isaac Newton, 16431727)
.
. Ernst Burger, . , 8.
6. , . XVIII

. Ernst Burger, . , 10; Harm Klueting, . , 5960.
7. Ernst Burger, . , 9; , , , ,
. Harm Klueting, . , 5557, 69, 7577.
99
 . XVIII XIX

.8
,
, XIX
Darstellung der Oesterreichischen Monarchie nach den neuesten statistischen
Beziehungen9 (Johann Andreas Demian)
1804. 1807. .
.10 , ,
() 1770. . ,
. () ,
-

( , ).
1803. , 1804.

, 1808.
,
-
, , , , .11
, , ,
.

,

8. Wolfgang Kessler, Njemaka i austrijska historiografija Vojne krajine, u: Vojna krajina

povjesni pregled historijografija rasprave (ur. Dragutin Pavlievi), Zagreb, 1984, 106; Ernst
Burger, . , 9, 10; Harm. Klueting, . , 2728, 5557, 69, 7577, 8082, 316.
A
1829. , ,
(Bureau de Statistique) 1801, ,
(Knigliches Statistisches Bro) 1805. . Harm Klueting, 1986, 4041, 51
53, 56.
9. .
10. 1804. ,
(Band 1. Specialstatistik von Bhmen, Mhren, und das sterreichische
Schlesien), (, ) (Band 2.
Ostgalizien und Siebenbrgen), 1805. 1806.
(Band 3. Knigreich Ungarn und dazugehrige Lnder).
(Band 4. Statistiche Beschreibung der Militrgrnze)
1806. 1807. .
(Theil 1. Militrgrenze in Kroatien),
(Theil 2. Militrgrenze in Slavonien und Ungarn). Dr. Constant v. Wurzbach, Biographisches
Lexikon des kaisertimus Oesterreich, enthaltend Lebensskizzen der denkwrbigen Personen,
welche 1750 bis 1850 im Kaiserstaate und in seinen Kronlndern gesebt haben, Dirtter Theil,
Wien, 1858, 236, 237.
11. : Dr. Constant v. Wurzbach, Biographisches Lexikon des kaisertimus Oesterreich,
enthaltend Lebensskizzen der denkwrbigen Personen, welche 1750 bis 1850 im Kaiserstaate
und in seinen Kronlndern gesebt haben, Dirtter Theil, Wien, 1858, 236, 237.
100
 ,
,
.
1845. .12

(Band 4. Statistiche Beschreibung der Militrgrnze),
1801, 1802, 1803.
1804.
1807. .13
, ,
, , 14
15, .
,
. -
, 1807.
(Theil 2. Militrgrenze in Slavonien und Ungarn),
(Zwenter Abschnitt. Banatische
militrgrenze).16
- 1766. .

, 1764.

. ,
,
, .17
,
,
12. Dr. Constant v. Wurzbach, 235, 236, 237; Irina Marin, The Formation and Allegiance of the
Romanian Military Elite Originating from the Banat Military Border, Ph.D. Thesis, University
College London School of Slavonic and East European Studies, London, 2009, 47, 48, 49
13. , , 2004, 78;
,
(18101825), : -
( ), , 1997, 193, , ,
, , 1964, 68.
14. .
15. .
16.
, .
17. .
, 1716. , -
2.300 .
1779. ,
. XVIII XIX
. , ,
1991, 766, 7981; , XVIII XIX
, , , 2013, 130132.
101
 , , ,
.18
1776.
() ,
- ,
- .
- 12
,
, .19
,
,

, ,
- .
20 ,
, 58 .20
68 145
.21

,
20.000 .22
- ,
, .
()
.
. ,
.23
-
.
( ) (
).
,
. ,

18. ,
. , (17731810), I (), ,
1982, 19.
19. , . , 2023; , . , 57, 58, 67, 68.
20. Johann Andreas Demian, Statistiche Beschreibung der Militrgrnze, Bd. 2, (Demian,
Darstellung der Oesterreichischen Monarchie nach den neuesten statistischen Beziehungen, Th.
4) Wien, 1807, 283, 284, 285, 295, 296, 298.
21. Demian, . , 287.
22. Demian, 289, 294, 303.
23. Demian, 299, 300, 302; Janos Lipsky, Mappa Generalis regni Hungariae partiumque
adnexarum Croatiae, Slavoniae et Confiniorum Militarium Magni item PrincipatusTransylvaniae
geometricis partium dimensionibus, recentissimisque astronomicis observationibus, Wien, 1811.
102
 , , .

, , .24

()
,
.
, , ,
, .
24 ,
.25
, ,
,
, .
1804. 337.833 1.412
. 1.
, ,
.



. . .

119.580 800 45.316 800 9.022 800
( )
47.232 - 17.529 - 10.534 1.200
47.488 - 18.157 - 5.705 -
26
1.

, .
- ,
.
.
, , .
.
,
.
, , ,
,

24. Demian, 409411; Janos Lupsky, Mappa Generalis regni Hungariae..., Wien, 1811.
25. , . , 70.
26. Demian, . , 323325, 352, 356357.
103
 .
.27 2. 1800. 1801.
, .

1800. . 1801. . 1800. . 1801. .
28

1.319 456 3.762 1.802
71.800 78.855 238.516 383.152
17.578 14.146 31.483 59.559
9.759 10.403 138.170 247.663
856 433 1.903 3.578
8.691 9.365 19.423 38.542
2. -
29
3.017 212
.
, , 1800.
3.596, 1801. 3.192 (Eimer).
351 30 30
.

.31
.
-
32 ,
6.277 800 .33 3.
1800. 1801.
27. , . , 117; . , (XVIXVIII ),
( ), , 2011, 48.
28. 51,2 .
, XVI XVIII ,
, . 6364, , 2001, 26.
29. Deminan, . , 326, 330345.
30. , , , ,
, , , , .
, , , .
Mirko Valenti, O nekim problemima Vojne Krajine u XIX. stoljeu, Historijski zbornik, br. 17,
Zagreb, 1964, 377. .
31. Deminan, . , 359, 360, 361 ,
, ,
. Deminan, . , 361.
32. 56,5891 .
33. Demian, . , 361; 45
. Demian, . , 363.
104

1800. 25.421
1801. 24.957
3.
.
, 2.010
, , 30
. ,
, ,
.34
-

.

.
,
.
, 35 36.
.37 1802.
166.231 , 130 .
-
24.307 . ,
,
, - .
1802. 14.127 , 28.533 11.333 .
.
. 1802.
27.769
, , .
1805.
20 () 20
, .38

,
34. Demian, . , 364366; 9 , 1801.
560 . Demian, . , 366.
35. .
( - )
60 70 . Demian, 358.
36. 1800. - 509.415, 1801.
430.305 . Demian, . , 354.
37. 1802. , 78 ,
115 120 . Demian, . , 378.
38. . Demian, . , 373.
105
 .39 ,
, ,
. .
,
. ,
,
, ,
. , , ,
, .40
-
. XIX 161 ,
34 , 18 , , , 28 ,
, , 33 , , ,
, 13 , (), , .

.41
1803. , 12
48 8.364 64.644 . ,
(
) .
, .

.42

39.

.
. 1803. 1805. 108 .
Demian, . , 383.
40. Demian, . , 367, 368, 370, 372374, 375380, 381383, 396398.
41. Demian, . , 390, 391.
42. Demian, . , 306. :

(Hauskommunion).
, .

50-60 , ,
- . Johann Andreas Deminan, Statistische Darstellung der Ilirischen
Provinzen, Tbingen, 1810, 5152, 245.
106
 :43

I : II : III :
1. 6. 13.
2. 7. 14.
3. 8. 15.
4. 9. 16.
5. 10. 17.
11. 18.
12.

IV : V : VI :
19. 22. 27.
20. 23. ( 28.
21. ) 29.
24. 30.
25. 31.
26.

VII : VIII : IX :
32. 34. 37.
33. 35. 38.
36. 39.

X : XI : XII :
40. 44. 46.
41. 45. 47.
42. 48.
43.

-
,
.
(. Rmisch Katholischen Kirche)
- .
. (,
, , , , , , )

43. , . , 22.
107
 300 ,
(. Congrua) 2.410 .44
(. Griechisch Nichtunirte Kirche),
40 71 19 ,
. ,
,
(Popen Bir) (Stola), .
10.667 1802. . ,
2.943
44.887 .
(Franzfeld),
.
, , 42 .
,

, , 1802. 140
42 .
.
,
, , ,
.45

.46
1802. , 14 - ()
, 488 ,
. ,
42 1.292 ,
.47

,
.

44. ( . congura [. portio]: [e], o ,

,
. ()
, . Opa enciklopedija Jugoslavenskoga
leksikografskog zavoda, Zagreb, 1978. (ur. M. Krlea), 514.
45. Johann Andreas Demian, Statistiche Beschreibung der Militrgrnze, Bd. 2, (Demian,
Darstellung der Oesterreichischen Monarchie nach den neuesten statistischen Beziehungen, Th.
4) Wien, 1807, 412425.
46. : Regulae
Directivae Allgemeine Schulordnung (a a a) 1774.
1777. , ,
, . IV-2, , 1986, 350353, 360361; , . , 102107.
: Andrija M. Ognjanovi, Graniarske narodne kole i njihovi uitelji na teritoriji
Vojvodine od 1774. do 1872. godine, Novi Sad, 1964.
47. Demian, . , 426430.
108

,
.
, , ,
, ,
,
1800.
1807. .

, , XVI XVIII
, , . 6364, , 2001.
Burger, Ernst, 110 Jahre Landesstatistik Steiermark - Geschichte,
Geschick und Gegenwart, Steirische Statistiken, Heft 8, Graz, 2003.
Valenti, Mirko, O nekim problemima Vojne Krajine u XIX stoljeu,
Historijski zbornik, br. 17, Zagreb, 1964.
Wurzbach, Dr. Constant v., Biographisches Lexikon des kaisertimus
Oesterreich, enthaltend Lebensskizzen der denkwrbigen Personen, welche
1750 bis 1850 im Kaiserstaate und in seinen Kronlndern gesebt haben,
Dirtter Theil, Wien, 1858.
, ,

(18101825), : -
( ), , 1997.
, , ,
, . IV-2, , 1986.
, ., (XVIXVIII ),
( ), , 2011.
Demian, Johann Andreas, Statistiche Beschreibung der Militrgrnze,
Bd. 2, (Demian, Darstellung der Oesterreichischen Monarchie nach den
neuesten statistischen Beziehungen, Th. 4), Wien, 1807.
Demian, Johann Andreas, Statistische Darstellung der Ilirischen Provinzen,
Tbingen, 1810.
Kessler, Wolfgang, Njemaka i austrijska historiografija Vojne krajine,
u: Vojna krajina povjesni pregled historijografija rasprave (ur. Dragutin
Pavlievi), Zagreb, 1984.
Klueting, Harm, Die Lehre von der Macht der Staaten: Das auenpolitische
Machtproblem in der politischen Wissenschaft und in der praktischen
Politik im 18. Jahrhundert, Berlin, 1986.

109
Lipsky, Janos, Mappa Generalis regni Hungariae partiumque
adnexarum Croatiae, Slavoniae et Confiniorum Militarium Magni
item PrincipatusTransylvaniae geometricis partium dimensionibus,
recentissimisque astronomicis observationibus, Wien, 1811.
Marin, Irina, The Formation and Allegiance of the Romanian Military Elite
Originating from the Banat Military Border, Ph.D. Thesis, University
College London School of Slavonic and East European Studies, London,
2009.
, , , ,
2004.
, , XVIII
XIX , , , 2013.
Ognjanovi, Andrija M., Graniarske narodne kole i njihovi uitelji na
teritoriji Vojvodine od 1774. do 1872. godine, Novi Sad, 1964.
Opa enciklopedija Jugoslavenskoga leksikografskog zavoda, Zagreb 1978.
(ur. M. Krlea)
, , (17731810), I
(), , 1982.
, , ,
, , 1964.
, , , , 1991.

110


111
112


:
18.
, .
, ,
,
. ,
,
.
, .
,


.
: , , ,

, ,
, , , ,
. , : !
,
,
. . (32), ,

,
:
, ,
,
.

- ,
.
16. 18. ,
.
.
.

.

113
,
.

, ,
. ,
. , 16. ,
, , , , , .
16. :
, , ,
. 22 479 .

150 .1 :
, , , , , , .



, .
, ,
, , , ,
, .
- (,
, , , ),
-, - ., , .
, , 18. .2

.
, .

.3

, .
16. 17.
. ,
,
.
. ,
.

1. . ,
, , 1955, 37.
2.
, , 1992.
3. . , , 41.
114
 ,
,
. ,
, , . 1702/3.
.
,
: ,
(215), (136), (33), (215), (136).
, (33), (33), (150),
(92), (130), (109), (103). ,
(29), (82), (108), ,
, (137).4

375 , 24 , 150 200 .
. 1716.
27,
9.000 .5
,
, .
, ,
, ,
.

, , .

, . .
. ,
, ,
.6 1720.

. ,
,
. ,
.
, ,
1738. 1740. ,
.

1741.
1751. ,

4. , , , 2007, 113.
5. , 114.
6. . , , 54.
115

.
.

. ,
.
, 1773.
, , , ,
- .7

, ,

.
, ,
.8
.
1749.
, , ,

. , , ,
.
: ,
, , .9

,
,
. ,
, .
,
.
, .
,
.
1750.
.
2.288 10
( ), , , , ,
, , , .
7. . , , 65.
8. , , 160.
9. http://svetikozmaidamjan.org.rs/?page_id=986
10. , , 164
116
 ,
,
.
. ,
, .

,
, .
1758. .11
.
(17561763), ,
, ,
.
, 1773. .
.
,
. ,
,

.
1774.
, ,
.

,
. ,
1779. ,
, .
,
,

. ,
, , .

,
( ), () .

,

,
, ( ), (
), , , , ,

11., 165.
117
 .
,
.

460 , : 201,
115, 36, 26, 20, ,
, , , .12
, ,
: , , .
1748. .

, : , ,
.

.
.13
,
.

,
: , , .
,
, .

: , , , ,
, , , , , ,
( ), , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , .

.
,
.14 ,
.
.
,
, .
,
1732. , 1.800 .

12. . , , 75.
13. , , 167.
14. , , , 1992, 281.
118
 5.000.15 18.
() :
, , . ,
,
. 1758. .
, (
), , , , ,
.

: , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , .16

, 1751.
, , ,
. 1778.
, . ,
. ,
.
,
. .

.
,
1776.
. 1777. .17
, , . 1758.
44 , 1775. 20
.18

.
,
.

,
:
, (, );
(, ), , (,

15. , , : (. ), , 2011, 34.

16. , , 336.
17. , , 166.
18. . , , 96 - 154.
119
 ); (, .
. ); ( ,
); (, ), (
), ( , ); (,
); (,
); (, );
(, , , );
(, ); (
); (, , );
(, ); (,
); (,
); (, );
, (, );
(, ); (,
); (, ,
); (,
); , (, ,
); (, );
(, ); (,
); (,
); (, );
(, . ); (,
); , (,
); , (,
).

.
, ,

.

*

?
, 250
,
, .

,
. ,
,
.
,
.

120
 ,
, ,

. , ,
, E
!

, , , : (.
), , 2011.
, , : ,
, 1992.
, .,
, , 1955.
, , , :
Attendite, , , 2004.
, , , , 2007.

121
 ivan Vijatov

SVAKODNEVNI IVOT BANATSKIH MILITARA

OD 1718. GODINE

Svakodnevni ivot u zavojnienim selima jeste bio pod uticajem vojnih

vlasti, ali se zbog toga dotadanji nain ivota u velikim familijama, zasnovan
na principima zadrunog ivota, nije bitno promenio. Zadruni nain ivota
vojne vlasti su podravale i dodeljivale porodicama po dva grunta placa, jedan
do drugog, za izgradnju kua i drugih objekata. Srazmerno veliini i brojnosti
lanova familije, dodeljivani su joj zemljite za obradu, panjaci i livade (i do
pet sesija). Jedna sesija sastojala se od 24 jutra oranice, 6 jutara livade, 3 jutra
panjaka i jedno jutro okunice. Manje porodice dobijale su polovinu, pa i
etvrtinu sesije. Ovakva dareljivost autrijskih vlasti nije bila bez razloga jer se
njome oslobaala nekih obaveza. Odlaskom vojnog obveznika na granicu ili pak
u neki vojni pohod, familija je preuzimala obavezu da se stara o njegovoj eni
i deci, to joj je drava rado preputala. Beki dvor je u Srbima imao jeftinu i
dobru vojsku ali i dobre saveznike u borbi protiv uticaja ugarskih posednika i
njihovih zahteva za vraanje poseda u osloboenom Banatu, to je sve uticalo
da se Banat proglasi krunskim dobrom austrijskog dvora. Srbi su ustupke
dobijene od bekog dvora smatrali privilegijama, a dozvolu dranja oruja i
delovanja pravoslavne crkve videli kao oblik slobode u okolnostima ondanjeg
vremena. Na ivot militara uticali su dravni i vojni organi, a takoe, i razliite
nacionalne grupe koje su sa njima ivele u istoj sredini ili u susednim selima,
radei iste poslove, a to su bili: Nemci, Rumuni, Slovaci, kasnije i Maari i dr.
Taj uticaj se oseao u svim segmentima ivota: u upotrebi termina
za razliite predmete ili pojave, u nainu ivota i obradi zemlje, ukratko: u
celokupnom ivotu.
Poseban uticaj dolazio je od zanatlijskog stalea, naroito od zanatlija
kojih meu Srbima nije bilo ili su iveli samo po gradovima. Vrhunac tog
uticaja je bio kada su kalfe, majstorski pomonici, pre polaganja majstorskog
ispita morali izvesno vreme da provedu radei kod drugih majstora u zemlji
ili inostranstvu, to je bilo poznato kao kalfenski frent. Kada bi se vratili sa
potvrdama, esnaf im ih je priznavao, a posle ispita davao majstorsko pismo,
za samostalno obavljanje zanatske delatnosti. U svom radu zanatlije su
primenjivali ono to su kroz frent nauili, pa su na irokom prostoru, kako u
zemlji tako i u inostranstvu, izraivali iste ili sline zanatske proizvode.

Naselja i kue
Zavojniena stara sela pripadala su razbijenom tipu naselja, a odlikovala
su se malim brojem razbacanih kua, pa ih je trebalo preurediti za onovremeni
izgled: prave uzdune i poprene sokake ulice. Dobijeni su blokovi ija je
veliina zavisila od veliine grunta placa, a iznosila je 40 metara irine i 120
122
metara duine. Zavisno od terena, u bloku se moglo nalaziti 10 20 gruntova,
s tim to je jedna polovina placeva izlazila u jednom sokaku a druga u drugom,
tako da su im se dvorita sueljavala.
Kua je na gruntu postavljana uzdu, pored desne strane grunta
brazde, dok je sa leve strane za jedan hvat unutar grunta, morao biti prazan
prostor. Sve ove mere, preduzete pri planiranju blokova u okviru naselja i kua
u okviru njih, imale su za cilj zatitu od poara, s obzirom na materijal kojim
su pokrivane.
Veliine kua prema spoljnim merama iznosila je 8 do 10 hvati duine
uz desnu brazdu grunta i 3, 5, do 4, 5 hvata irine.
Neke kue graene su tako to je unutar njih nasipana zemlja, da bi im
se stambeni prostor podigao na vii nivo u odnosu na tlo, pa se u kuu ulazilo
preko 3 do 4 basamka tigne (stepenice). Drugima je ulaz u kuu bio na
nivou tla, dok su tree ukopavane pa se preko stepenica ulazilo u sobu. Veina
graniarskih kua nabijana je od zemlje, izmeu slojeva stavljana je trska, radi
vrstoe zidova, a na mestima gde e se prosei prozori i vrata stavljene su
nosee grede, da se ne bi obruavali zidovi iznad njih.
Preko nabijenih zidova stavljano je sleme, koje je na poetku bilo samo
grubo otesano stablo odgovarajue duine, preko koga su stavljane gredice, a
preko njih trska pokrivana blatom. Sleme i gredice, kao i trska preko njih, inili
su tavanicu sobe, vidno istaknutu. Kasnija gradnja ove elemente prebacuje
na tavan, tako da je tavanica u prostoriji ravna. Graa krova rogovi, pajante
inila su grubo otesana stabla, da bi ih kasnije zamenila tesana graa. Trska
je bila osnovni graevinski materijal za pokrivanje kue, odnosno izradu
krova, a bone strane krova, zabati, zatvoreni su trskom, oblepljeni blatom ili
neobraenim daskama. Ovakvi zabati bili su lako zapaljivi, pa su nosili nemaki
naziv fajer maori, to bi znailo vatreni zidovi. Kua je pod krovom imala dve
sobe usklaene prema veliini kue, jedna od soba bila je sa sokaka, pa se i zvala
soba sa sokaka, a druga je bila iz avlije, pa se i zvala soba iz avlije, izmeu
njih nalazila se kuhinja a ispred nje forauz predsoblje, a celom duinom kue
nalazio se gong prolaz, iji su drveni ili zidani stubovi nosili krov. Gong je
mogao biti otvoren i do pola visine zazidan, zatvoren. Gong je sa sokaka bio
zatvoren vratima, ispred kojih je bila ozidana nia, tako da se u njoj moglo
stajati i voditi divan sa komijom i prolaznicima, a da se ne pokisne. Kasnije su
prednji i zadnji deo gonga zatvarani, pa je sa sokaka dobijana manja soba zvana
sobica gde su spavali mlai ukuani; najvie je koriena za spavau sobu
mladenaca, pa se otud pevalo:
Da zna nana,
ta zna soba mala,
Ne bi nana sobu molovala.

Zadnji deo gonga preziivanjem je pretvaran u pajz ostavu i zatvoreni

ulaz na tavan. Manja domainstva, koja nisu imala potrebe da koriste dve sobe,

123
zbog nedostatka materijalnih sredstava za gradnju tale, sobu iz avlije koristili su
za talu u kojoj su drali kravu i konje. Radi sigurnosti ukuana i stoke vrata od
predsoblja koriena su za prolaz, kako ukuana tako i stoke. Sobe su ukuanima
sluile za spavanje, u njima se boravilo za vreme hladnih meseci, a ostalo vreme
se provodilo, ako ne na njivi ili na pai kod stoke, u hladovini drveta ispred kue
ili u gongu. Soba za dnevni boravak i spavanje obavezno je imala furunu zidanu
od erpia (sueno blato pomeano sa plevom ili slamom i oblikovano u ciglu)
koja je loena iz kujne. Nametaj u sobi bio je vie nego skroman, spavalo se na
leajevima sklopljenim od dve oice, preko kojih su stavljane deblje daske. Na
daske je stavljana slamnjaa punjena itnom ili ovsenom slamom, prekrivana
kudeljnim aravom, kasnije je slamnjaa punjena ljuskama kukuruza. Jastuk
je punjen boljim senom a kasnije guijim perjem. Pokriva zvani guber tkan je
od kudeljne osnove i ovije vune kao potke.
Za vreme toplih noi, kada su komarci bili aktivni, da bi se moglo
spavati, du leaja postavljena je preka, preko koje je prebacivan retko tkan
prekriva od kudelje lepedov. Na sredini sobe nalazio se sto jednostavne
konstrukcije, a inile su ga sklopive nogare preko kojih je stavljana ploa od
grubo istesanih dasaka. Sto je bio nizak tako da se oko njega sedelo na malim
stolicama na tri ili etiri noge. Za vreme toplih dana sto se iznosio u gong ili u
avliju ispod drveta u hlad. U sobi su se drali jo i takozvani devojaki sanduci,
koje su donosile udavae a u kojima su drane koulje, skute (gae) i odevni
predmeti za sveanije prilike. Svakodnevna odea veana je o iviluke ili klinove
udarene u zid sobe. Svetiljka u sobi pravljena je od prirunog materijala, a inili
su je: crep, posuda od peene zemlje u koju je stavljana ivotinjska mast i fitilj
nainjen od usukane kudelje ili krpe. Svetiljka je drana na kraj furune, pa
je taj oak furune bio mastan. Negde u zadnjoj etvrtini XIX veka udavae su
donosile od stolara izraene krevete i ormane komode sa tri velike fijoke gde
su drani odevni predmeti. Orman je u sobi stajao izmeu dva pendera, ispod
ikone zavetnog sveca. Orman je bio prekriven izvezenim komadom platna.

Kuhinja
Kuhinja se nalazila izmeu dve sobe ili sobe i tale, od predsoblja je bila
odvojena zidom koji je u sredini imao vrata, a pored njih dva manja prozora.
Iznad zidova kuhinje, u polukrugu prema zidu iz predsoblja, zidan je
odak koji je zavravan velikim dimnjakom iznad krova kue. Ovakav odak
sluio je da se loenjem pei, na dimu i velikoj promaji, sue meso i slanina
tokom zime. Tako je obezbeivana hrana za obavljanje poljskih radova.
Kroz vrata na furuni ubacivan je ogrev, najee trska, slama i drugi
suvi otpaci, tuluzina kukuruzovina, kada je bilo vie kukuruza.
U banku ispred pei graena je upljina zvana peurak, a sluila je za
odlaganje i hlaenje pepela izvaenog iz furune, da se njegovim iznoenjem
u avliju ne bi izazvao poar. Banak je na jednom kraju bio proiren i sluio je
kao ognjite na kome se kuvala hrana u veim zemljanim loncima, loncima

124
livenim od sirovog gvoa, naroito manjim i veim erpama koje su zvane
kastrole; za peenje mesa i testa sluile su tepsije izraene od bakarnog lima,
najee okrugle, a peklo se u zagrejanoj furuni. Posude za kuvanje postavljane
su na trononi gvozdeni nosa (sadak), ispod koga je loena vatra, a kao ogrev
korieni su: drvo, odnosno sitniji otpaci granje, koje se moglo rukama lomiti
i stavljati pod sadak, tuluzina, apurina, apurje, a neretko i suva govea
balega.
U porodicama koje su se bavile uvanjem stoke (bele marve) i na
pojilima gde se stoka due zadravala, ostajalo je dosta balege; posle suenja
na suncu, govedari su je sakupljali i koristili za loenje. Tokom prolea, na
poljima gde je zasejana penica, sakupljano je korenje kukuruza, otresano od
zemlje i korieno kao ogrev ispod sadaka ili furune. Osim sudova za kuvanje i
peenje korieni su i sudovi iz kojih se jela hrana (po obliku bile su to inijice
i tanjiri) izraeni od gline, gleisani i ukraeni biljnim motivima u raznim
bojama. Od pribora za jelo najvie je koriena kaika, prvo drvena a potom i
limena, noeva je bilo ali malo, dok su mukarci koristili britve.
Britva kao svakodnevna korisna alatka imala je znaaj talismana1.
Prilikom prolaska pored raskra (ili preko njega), mesta gde se prema
narodnom verovanju sakupljaju demonske sile koje mogu prolazniku naneti
neko zlo, naroito je dobro imati pri sebi britvu crnih korica.

Hrana
Kada govorimo o hrani ne moemo mimoii hleb, namirnicu proizvedenu
od brana itarica, dobijenog drobljenjem u stupi, rvnju, mlevenjem u
vodenici, suvai, vetrenjai, mlinu, zameenog vodom, uz dodatak kvasca, soli i
ispeenom ispod saa ili u furuni. Kao takav tri puta na dan bi se naao na stolu
a da se nikom nije dojeo. Zbog ovakvog znaaja u ishrani hleb je dobio mesto i
primenu u razliitim obredima koji prate oveka celog ivota, pa i posle smrti.
Kada dete prohoda, za tu priliku mesi se postupanica, to je pogaa zameena
od brana narvenog mau, umeena sa vodom uz dodatak mleka i soli, po
peenju premazuje se medom i deli deci. Prilikom prieivanja dece, posle
velikog posta, mesi se pogaa od kiselog testa i u crkvi deli deci, da se posle
primljenog priea zaloe. Posle smrti nekog od ukuana, prilikom izlaska
sutradan na pogreb, potom na nedelju dana, na pola godine i godinu dana,
nosi se pokojniku kola, koji se ubraja u parnog polaznika onih koji odlaze
na groblje. Ovaj ritual darivanja hleba umrlom nije zavren, ve svake godine
o Mitrovskim zadunicama, tokom jutra, od kiselog testa mese se hlepii-
paskurice, u onolikom broju koliko je mrtvih zabeleeno u itulji. Posle paljenja
odgovarajueg broja sveica i kaenja, deca su paskurice raznoslila rodbini i
po komiluku. Upotreba hleba kolaa u sveanim prilikama je neizostavna: o
Boiu su meeni: kola ija je gornja strana ukraavana figurama izraenim od
testa, koje predstavljaju ivotinje i biljke od kojih domainstvo ivi; drugi kola
je zdravlje, u obliku jednokrakog krsta; trei kola je pogaa, koja predstavlja
1. talisman = amajlija, amulet
125
njivu. Boini kola se ree posle ruka, to rade dva brata ili otac i sin, tako to
se kola pridrava na lepo ukraenom pekiru, presee u obliku krsta, zaliva
vinom, celiva uz ponavljanje rei molitve: U ime Oca, Sina i Duha svetoga.
To se ponovi tri puta i toliko se puta kola obrne, na kraju se prelomi da bi se
preuzela rua sa vrha kolaa onaj od uesnika koji je preuzme bie u toj godini
ora. Obiaj je nalagao da se drugog dana Boia i Uskrsa kumu nosi kola,
brat nosi kola udatoj sestri, a nosio se i obaninu. Ishrana se u toku godine
menjala zavisno od godinjeg doba, smenjivanja posta i poljskih radova. Period
od prolea do jeseni karakterie vea potronja kuvanog povra sa mesom, dok
je manje zastupljeno peeno meso.
Posebno je cenjen kuvani kupus sa ovijim mesom, supa od kuvanog
ivinskog mesa, posebno ureeg, s kuvanim krompirom i raznim sosevima,
zeleni pasulj boranija, krompir orbe i dr. Od salata najzastupljenija je zelena
salata i krastavci, koji su soljeni, nalivani vodom uz dodatak miroije i ukiseljeni
na suncu. Kao zaini korieni su: perun, pakanat, argarepa, beli i crveni
luk, paprika i dr. Kada bi mlad kukuruz dospeo, krajem leta, rado je korien
u ishrani u kuvanom stanju. U letnjim mesecima bila su zastupljena jela od
testa: paradajz orbe s rezancima, kuvani valjuci, rezanci sa krompirom,
sirom i pekmezom. Kolai su spremani od tegljenog testa, nadevenog pristiglim
voem (vinje, trenje, ljive, groe), s tim nadevima pravljena je i trudla, kao
i skoverce palainke, koje su mogle biti prazne ili punjene pekmezom.
Za ishranu u zimskim mesecima korieno je zrelo i konzervirano
povre.
Krompir i sve vrste korenastog povra uvani su tokom zime u
trapovima, kasnije u podrumima. Kupus je bio kiseljen (sitno rezan ili u obliku
itavih glavica) soljenjem i slaganjem u bure, korien je kao salata, kuvan,
pren sa crnim lukom i svinjskim mesom, a potom kuvan (sarma). Zelena
paprika u slanoj vodi i siretu turiji ostavljana je za zimu i jela se kao salata
uz razna jela. Slinu sudbinu imalo je i zrelo groe, koje je za zimu i dugi post
stavljano u turiju ili su se grozdovi na lozi evenki suili, a najvie se zavijalo
u tegljenom testu, kao kola. Umesto suenog groa najee se koristila
rendana bela ludaja (bundeva) i pravio poznati kola ludajnica, a, neretko,
krike bele ludaje peene su u furuni i esto koriene u zimskoj ishrani. Jedno
od omiljenih zimskih jela bili su taci, pravljeni od slatkog tegljenog testa
punjenog sirom ili pekmezom koje je u vodi kuvano. Slani su prelivani tankom
zaprkom, a slatki posipani eerom. Jeli su se i rezanci pravljeni od slatkog
testa s jajima: kuvani su i proceeni, a zatim im je dodavan sir ili mleveni mak
kuvan u mleku.
Tokom poljskih radova na njivi hrana je bila jednolina i jednostavna i
sastojala se od hleba i suve slanine, koja se mogla malo ispei na vatri zapaljenoj
ostacima stabljika kukuruza ili nekih drugih itarica, onim to se na njivi
moglo zatei. Pored hleba i slanine zastupljeni su sir i kiselo mleko, ali tu je bio
obavezan crni i beli luk i paprika.

126
 Meso i riba
Meso u ishrani, sem za vreme posta, zastupljeno je tokom cele godine jer
se u kui gajila ivina: kokoke, patke, guske, urke. ivinsko meso najee se
kuvalo, spremana je supa i jeo se rinflaj (kuvano meso sa kuvanim krompirom
i sosem, argarepom).
Osim to se kuvalo, meso se i peklo, a posebno mesto imalo je peeno
uree i guije meso, kao i paije.
Tokom leta i jeseni, u skladu s mogunostima, hranjene su svinje, da bi
se obezbedila slanina, mast i meso. Slanina je prvo soljena, a potom suena na
dimu i promaji. Koriena je za jelo tokom cele godine. Od jednog dela slanine
dobijana je mast koja je sluila kao zaprka za zamaivanje jela i varci, koji
su se tokom zime jeli sa kiselim kupusom ili kuvanim kukuruznim branom
kuljom. Osim masti, za vreme velikih postova i pojedinanih posnih dana za
zaprku je korien zejtin, koji se u seoskim uslovima proizvodio od semena
repice i ludaje, u olajnicama.
Svinjsko meso je stavljano u salamuru a posle est nedelja u odake, da
se na dimu i promaji osui, pa se kao suvo moglo koristiti tokom cele godine,
naroito svinjske pleke i unke. Preostali delovi korieni su za kuvanje jela,
najee paprikaa.
Od sitnog mesa pravljene su takozvane crne kobasice, koje su suene
zajedno sa mesom i troene tokom zime. Od iznutrica koje su kuvane pravljene
su takozvane bele kobasice i vargle, sve se jelo dok je bilo jo svee, a moglo se i
prosuiti za kasniju upotrebu.
itelji sela pored reka rado su za ishranu koristili ribu, kuvanu ili
prenu, naroito za vreme velikih postova. Neke vrste riba su posle soljenja
suene na suncu, a posle suenja stavljane u platnene retke dakove i uvane
na promajnim mestima za zimsku ishranu.2
Pored ivinskog i svinjskog, porodice koje su gajile ovce rado su preko
cele godine jele ovije meso, i to najee kuvano sa sveim kupusom, zatim
sa paprikaom, a, izuzetno, i peeno. Nedeljni i praznini ruak nije se mogao
zamisliti bez kolaa; slatko tegljeno testo nadevano je u letnjim mesecima
pristiglim voem: ljivama, vinjama, jabukama, groem, u zimskim mesecima
rendanom ludajom, rendanim jabukama i groem sa evenke.
Preko cele godine od kiselog kvasnog testa pravljena je trudla, nadevena
sveim ili voem ostavljenim za zimu, a najpoznatija je bila trudla punjena
samlevenim makom kuvanim u mleku (makovnjaa).
U to vreme, male mlinove za mlevenje maka imali su trgovci u svojim
duanima; pred nedelju ili praznik ene sa inijama ili tanjirima ekale su pred
duanima da bi samlele mak. Koliko je trudla bila popularna u banatskim
selima pokazuje i jedan bearac:

2. Rindflesch (nem.) =govee meso

127
 Pravim trudlu frtalj kile germe3,
etir konja vuku je iz rerne.

Najei jelovnik:
Ponedeljak: krompir orba, slatka ili kisela;
Utorak: paprika sa ivinskim mesom, tokom zime sa suvim svinjskim
rebrima;
Sreda: orbast beli pasulj;
etvrtak: supa od ivinskog ili nekog drugog mesa, rinflaj i neki kolai;
Petak: kiseli uti pasulj;
Subota: kuvana tegljena testa, nadevena najrazliitijim nadevima
(voem, makom, sirom, prenim hlebnim mrvicama dropcem).
Nedelja: supa sa rinflajom i kolaima.

Pored ovih standardnih jela spremana su i ritualna jela: pred

Bogojavljanje na Krstovdan kuvale su se pihtije od suvog svinjskog mesa (papci,
glave, delovi unke, butkice).
Pred Svetog Nikolu na dan Svete Varvare kuvalo se ito i deci se govorilo:
Varvarica vari a Nikola kusi. To je bio odgovor zato kuvano ito nisu mogli
jesti onog dana kada je skuvano.
Na Badnji dan za veeru je kuvana rogaica, vrsta sitnog utog pasulja, i
beli pasulj (prebranac), gust, zapeen i preliven zejtinom i crvenom paprikom,
skuvan sa dosta crnog luka i zeleni.
Osim ovih ritualnih jela, u jesen, kada je pristizao, rado je kuvan mlad
kukuruz, a preko zime je esto kuvan zreo kukuruz, a njegova orba koriena
je protiv kalja. Tokom zime, pored kukuruza u furuni je peena bela ludaja,
koja je bila omiljena. Pored nabrojanih, u toku zime za frutuk su kuvane
cicvara, mandara a od tvrdog hleba pravljena je popara.
Od jela koja su pripremana najzastupljeniji je pasulj, pa nije sluajno to
je i u pesmi opevan:
Jedva ekam da nedelja doe,
da me stomak od pasulja proe.

Zaini
So, osnovni zain graniara, obezbeivale su vojne vlasti preko etnih
magacina za rezerve. Deljena je kao kamena so graniarskim porodicama za
ishranu ljudi i stoke. Manje ili vee grumenje soli udarano je pod pokrivcima
maljem ili sekirom, a potom je u rvnju usitnjivano za svakodnevnu upotrebu.
Osim u rvnju, sitnjenje je vreno i u drvenoj stupi, u kojoj je tucana slatka i
ljuta zainska crvena paprika.
3. germa=stari izraz za kvasac
128
 Posebno treba istai perun, korenastu zainsku biljku, iji koren je
obilato korien, kao mirisni list, sve ili suen, zatim koren argarepe i koren
rena (za salatu i sos).
Koriene su i druge mirisne trave: selen list koji je davao miris supi,
potom afran cvetne latice su koriene da bi supa dobila utu boju, i za
bojenje rakijskih pia, zatim miroija i dr.
U krizna i ratna vremena nestaice soli bile su este, pa se taj nedostatak
nadoknaivao domaom radinou: na panjacima su postojale bele mrlje
zemlje bez trave, to je bila posledica visokih podzemnih voda koje su so
iznosile na povrinu. Zaslanjena zemlja je sakupljana, potapana u vodu so se
rastvarala, a zemlja se taloila na dno suda. Voda je nekoliko puta pretakana,
da bi se se to vie zemlje odstranilo, a slana voda je koriena za najnuniju
upotrebu. Jela su kiseljena takozvanim kiselicama (tokom cele godine je
proizvoena kiselica od trica mekinja, koje se potope u vodu i ostave dan dva
da uskisnu, pa se uz dodatak sitnog testa, rezanaca ili valjuaka skuva orba).
Ceenjem su se odstranjivale trice i kiselica se upotrebljavala za kuvanje kiselih
jela. Kiselica je dobijana i od ljusaka pokoice ranih ljiva zvanih ringloze,
koje su, nedozrele, imale izuzetno kiselu ljusku. Ovome je dodavano i zeleno
groe gre.

Privreda
Od privrednih grana najzastupljenije je bilo stoarstvo (govedarstvo,
ovarstvo), a najmanje je bilo zastupljeno svinjarstvo, tek za domau upotrebu.
Govedarstvu je davan primat jer je bilo dosta panjaka pustara, tako da je
stoka mogla opstati na njima preko cele godine jer je staja za zimovanje
stoke bilo malo, samo za krave sa teladima i ponekog konja. Poljoprivreda
je, sa druge strane, davala malo hrane za zimsku ishranu stoke; to to je od
nje dobijano goveda bi potroila do Boia i jedino reenje je bilo da se stoka
otera u Panevaki rit da bi kopajui po snegu dola do obilja suve trave i tako
prezimila zimu. Za to vreme vlasnici su stoku obilazili i nosili joj so, a krave koje
su bile blizu teljenja dovodili su kuama. Dolaskom prolea stoka je vraana
na seoske panjake i tu je provodila vreme do jeseni, kad je terana po vaarima
i prodavana. Stoka se na panjacima uvala u oporima, a da bi se znalo ije
je koje grlo svaki vlasnik je imao svoj rova i ig. Telad su dobijala rova ve
prvog prolea, ig sa navrenom godinom dana (ovaj posao ritualno se obavljao
na urevdan, pre odlaska na pau). Rovaenje je vreno tako to je mladoj
ivotinji otrim noem odsecan vrh uha, ili je uho samo malo zasecano ili je
odsecano njegovo pare. ig je bio od gvoa, izraivan kao neki znak ili su
ga inili inicijali vlasnika. ig je na vatri zagrevan i na zadnjoj nozi, butini ili
sapima trajno utiskivan. Mukim ivotinjama, koje nisu ostavljane za priplod,
odstranjivane su semene ljezde. Ovce su preko zime drane blizu kue, ali
na otvorenom, gde su i hranjene tuluzinom i pripremljenim senom. Poto su
drane na otvorenom, u pravcu duvanja vetra, graene su im evedre od trske,
kojih je bilo i na panjacima, da bi mogle da se sklone od koave u kakvu-takvu
129
zavetrinu. Ovce sa jagnjadima drane su i hranjene u upama, pod slamom.
Kao i goveda, o urevdanu jagnjad su rovaena po uima, a iganje je moglo
biti izvedeno samo na jednogodinjim grlima zvanim dvizarke. Mukim
jagnjadima, ako nisu ostavljani za priplod, odstranjivane su semene ljezde, a
potom su terani na panjake. Za vreme zime i velikih hladnoa ovca je, zajedno
sa jagnjetom, da se ne bi smrzlo, unoena u sobu i neko vreme provodila sa
lanovima porodice, dok ne bi, kako se tada govorilovreme popustilo. Kasnije,
kada su graeni vei talski prostori i zatvorene upe, uz bolju ishranu u toku
zime, prevaziene su ove nevolje.

ivina
Od ivine gajile su se kokoke, urke, morke, guske i patke. Sva
nabrojana ivina preko cele godine ivela je na otvorenom, napolju. Kokoke,
urke i morke od malena su privikavane da noi provode na nekom drvetu u
avliji, pa i preko zime. Ovakav nain gajenja ivine je opevan u pesmi:
Peva peto, na dudu jalovcu.
Zato je korien ba dud jalovac? Zato to su se od rodnog duda dudii
sakupljali za rakiju, pa se ispod njih nije mogla stvarati ivinska torina.
Da bi se iz jaja to ranije proizveli pilii, jo za zimskih dana raskvocane
kokoke su nasaivane (u stare korpe stavljana je slama i potreban broj jaja na
kojima e kokoka leati). Da bi se nasadu obezbedili povoljni uslovi, gnezdo
sa kvokom stavljano je ispod kreveta, gde su spavali i ostali ukuani, a kasnije
je s piliima boravila u istoj sobi.
Preko zime je od svinja ostajala samo krmaa prasenica, u koini ispod
slame, a ako bi se u toku zime i oprasila, da se prasii ne bi smrzli, sakupljani
su u krpu i unoeni u sobu gde borave i ostali ukuani; po potrebi su noeni da
sisaju i vraani nazad u sobu. To je raeno dokle god je bilo hladno ili, kako se
govorilo, dok ne bi odvrkli.

Zemljoradnja
Graniarske porodice koje su dobile vojniko leno imale su na
raspolaganju pristojnu koliinu zemlje za obradu (24 jutra), meutim, kada su
bile rodne godine obraivano je i sejano onoliko itarica koliko je bilo potrebno
da se podmire samo godinje potrebe za hranom. Ipak, bilo je i gladnih godina
(sue i nerodne godine) kada vojne vlasti u magacinima nisu imale dovoljno
rezervi. Sve ovo je posledica nekorienja stajnjaka za ubrenje njiva. Ono
to se u domainstvu moglo nakupiti bacano je u jame, koje su nastale kada je
vaena zemlja za naboj kua i za druge potrebe. Dok je jedna polovina zemlje
obraivana, druga je ostavljana na odmor zvani ugor, da bi se sledee godine
ono to je izniklo zaoralo, kao zeleno ubrivo.
Sasvim druga situacija je nastajala kada se iz tala iznosilo stajsko
ubrivo i razbacivalo po njivama: uveavali su se prinosi, pa je pored

130
zadovoljenja sopstvenih potreba ostajalo neto i za prodaju. Ovakvim uzgojem
i stoka je postajala naprednija, a uz odabir jedinki kojim se u stoarstvu se
postie kvalitet, osim zadovoljenja sopstvenih potreba ostajalo je i za prodaju.
U jesen se sejala penica, jeam, u rano prolee ra, ovas i kasnije
kukuruz.
itarice su sejane runo (omake): seja bi u daku ili aravu privezanom
o vratu nosio setveno zrno, akom bi ga zahvatao i zamahom ruke kroz prste
isputao po oranici. Dobar seja sejao je iz takozvane tri ruke.( Prva ruka je
isputanje zrna desno odnosno levo od sejaa, druga ruka je isputanje zrna
ispred sejaa, a trea je isputanje zrna levo odnosno desno od sejaa, s tim da
pazi da zrna padaju pored prethodnog prolaza, da ne bi ostali prazni prostori
oplazine.) Pri sejanju seja je morao da uskladi hod sa izbacivajem semena,
naime, pri svakom iskoraku i zrno se izbacivalo i tako ravnomerno rasipalo
seme po oranici
Zasejana njiva mora se branom povlaiti da bi se seme zatrpalo.
Brana je pravljena od trnja, samonikle drvenaste biljke otporne na
habanje ali pogodne za ove poslove. Strukovi trnja stavljani su jedan do drugog,
vezivani izmeu dve grede, tako da se mogla zahvatiti irina do tri metra.
Najpogodnije vreme za setvu ozimih useva smatrana je Tomina nedelja,
a krajnji rok praznik Petkovaa, vreme izmeu 196. do 2714. oktobra. Otuda
je postojala uzreica: Moe ti ito sejati i na Boi, a ta e eti, to e videti.
Pre prolene setve, ako je bilo sakupljenog stajnjaka tokom zime, iznoen je
na njive predviene za setvu kukuruza, a posle oranja sejan je kukuruz. Setva
se obavljala pod brazdu tako to je seja iao za plugom i na odreenim
rastojanjima ubacivao zrna u brazdu, zatim bi se izorale jo dve brazde i u treoj
ponovilo sejanje, sve dok se ne bi njive zasejale. Pored kukuruza zasejavano je
neto stonih ludaja i pasulja. Prolenom setvom sejana je i kudelja, za kojom je
domainstvo imalo velike potrebe radi izrade odevnih predmeta i uarije.

etva
Kada su itarice sazrele, posebno penica, na njivu se odlazilo dok je jo
na stabljikama bilo rose, da bi se uadima pokoena penica lake vezivala u
snopove. Kosilo se kosom, kojoj je na kositu dodavan prut ija je namena bila da
poseene strukove stabljike prikupi i nasloni na stojee, kako bi rukovedaica
mogla srpom da ih pokupi i ostavi na raireno ue i kako bi se njihovim
vezivanjem dobio snop. Kada je kosidba u toku dana bila zavrena, snopovi su
prikupljani unakrst i vlaem unutra bi ih stavljali u krstine. Po zavretku etve
penica je dovoena i unoena u dvorite kue. Zatim je u slobodnom delu
dvorita pripremano guvno za vridbu. Priprema guvna sastojala se u tome to
je ieno, polivano vodom i nabijano maljem, to je ponavljano nekoliko puta
da bi se dobila to tvra podloga. Potom se na guvno nasaivao vraj, tako to
su se snopovi slagali jedan do drugog, vlaem nagore, kako bi se dobio kruni
vraj. Preko vraja terani su volovi ili konji koji su gaenjem istresali zrna,

131
povremeno je vilama vraj protresan i slama iz njega je izbacivana, sve dotle
dok ne bi ostalalo zrno i pleva. Lopatama bi se ova meavina bacala da bi vetar
odstranio plevu, pritom se pevala ova pesma:
Daj nam, Boe, dobar vetar,
Da nam ito tera u avliju,
A da plevu tera iz avlije.

Negde polovinom XIX veka pravljena su velika reeta pomou kojih

vejano ito, odnosno, odvajano ito od pleve. itarice su u nesigurnim ratnim
vremenima uvane u takozvanim itnim jamama koje su kopane u blizini kua
tako to su od otvora proirivane, pa je izgledalo kao da su zasvoene, a loenjem
slame u njima opaljivani su im zidovi. Penica uvana u njima, u zavisnosti od
vremena, poprimala je slabije ili jae mirise, koji ni mlevenjem nisu mogli biti
odstranjeni, pa se hleb na njih oseao. Za mirnih vremena ito je uvano na
kunom tavanu, ali izvesne rezerve nalazile su se i u vojnim magacinima, a ako
je posle zime neto preteklo, iznosilo se na pijace radi prodaje. Sazreli kukuruz
je bran i odlagan u koeve ispletene od prua, a poveavanjem prinosa pravljeni
su vei smetajni prostori, zvani ambari ili kotarke. Kukuruz je, prema potrebi,
krunjen runo, na prirunim alatkama zvanim uljare.
Sve vrste itarica mlevene su u onovremenim mlinovima, u vodenicama
graenim na amcima (kerepima)4, kakve su mogle biti na ravniarskim
rekama. Njihov rad zavisio je od koliine protone vode, pa pri malom vodostaju
nisu mogle raditi.
Vetrenjae, kako i sam naziv kazuje, mogle su raditi samo ako je bilo
vetra da im pokrene krila, koja su, opet, pokretala mlinsko kamenje. Zbog
ovakvih okolnosti i skupe gradnje bilo ih je malo.
Suvae su bile brojnije jer je mlinsko kamenje pokretano volovima ili
konjima, te je svako ko je hteo da melje itarice morao da dovede svoje volove
ili konje. Zato se suvaa mogla koristiti preko cele godine, bez obzira na
vremenske prilike. Zbog toga je po selima bilo vie suvaa, ali i vie buke, koja
je nastajala zbog trenja drvenastih delova, tokova, zupanika i drugog, iako su
podmazivani sapunom.

Domaa radinost
Domaa radinost zasnivala se na obradi sirovina koje su proizvedene
u domainstvu za potrebe njenih lanova. Jedna od osnovnih sirovina bila je
vuna, dobijana striom ovaca gajenih u domainstvu. Posle pranja i suenja
vuna je runo raeljavana pomou grebena, da bi se mogla presti, pretvarati
u predivo (icu) i kao takva upotrebiti za trikanje (pletenje) ili tkanje.
Prelo se pomou vretena i druilice, ali se izvesna koliina vune
(kudeljarka) vezivala za preslicu koju bi prelja privrivala za struk i jednom

4. Kerep (madj.)= mlin na vodi

132
rukom izvlaila po malo vune iz kudeljke, pa bi je okretanjem vretena ili
druilice upredala u nit.
Prilikom predenja, vreteno se u ruci dralo okrenuto nadole, a esto
je glava vretena bila oteavana nabadanjem poveeg krompira, da bi vreteno
brim okretanjem bolje upredalo vunu, da bi predivo bilo vre. Drulica je
drana u aci vodoravno i okretana je blagim pokretima ruke u jednu stranu,
pa je tako uvrtala predivo koje je bilo meke.
Predivo ispredeno drulicom korieno je za osnovu pri tkanju ili
pletenju iglicama, a trikale su se: kape, alovi, marame, prsluci, trikovi,
kecelje, arape, rukavice. Predivo ispredeno drulicom korieno je kao potka
i za izradu arapa, natikaa. Kudelja je gajena kao tekstilna biljka, pa je posle
sazrevanja u vodi topljena; posle izvesnog vremena prana je i suena, a potom
je nabijana na drvene trlice (odvajano je vlakno od pozdere). Oiena vlakna
povesma su eljana grebenima da bi se lake prela. Korienjem takozvane
vapske preslice, ije se vreteno bre okretalo pomou toka i papuice koja
je nogom pritiskana, dobijano je predivo od kudelje koje se najvie koristilo za
osnovu pri tkanju. Tkanje je sloeniji posao u odnosu na trikanje, zahteva
vie znanja i vremena, pa su starije ene tkale, dok su mlae ene i devojke vie
trikale.
(Poetak rada na tkanju je ureenje osnove, bilo da se radi o vuni ili
kudelji, a to se radi ukrtanjem ica, kako bi se pri pri tkanju zatvarala potka.)
ice osnove su se ukrtale na velikom vratilu tako to su na jednom od krila
vratila bila postavljena dva klina na udaljenosti od dvadesetak centimetara i
oko njih je ica uvijana u obliku osmice. Jedan klin nalazio se na donjoj strani
vratila i za njega se kaila prea, a istim putem predivo je vraano do gornjih
klinova, sve dok se ne namota. Potom bi se predivo skidalo sa vratila a na mesto
gornjih klinova uvlaili bi se cepci, kako bi se zadrao odnos izmeu gornjih
i donjih ica. Skinuto predivo osnova sa vratila vrsto bi se namotavala na
jedno od razbojskih vratila. Potom bi osnovu uvodili u jedan par niti, s tim
to bi polovinu osnove (gornju) uvodili u jednu, a drugu (donju) u drugu nit.
Potom bi ice osnove bile provuene kroz brdo smeteno u brdilu, da bi na
kraju bile povezane za drugo razbojsko vratilo.
Pomou podnonika (papuica) ispod razboja niti su pomerane gore-
dole, time je bilo mogue unkom provlaiti potku, izmeu gornjih i donjih
ica osnove, kao i zatvaranje potke; pokretanjem brdila napred-nazad potka
je sabijana u tkanini. Ponavljanjem ovih pokreta narastala je tkanina, tkalja
je otputala vratilo sa osnovom, zatezala vratilo s tkanjem i nastavljala da tka.
Jednim parom niti tkano je: sukno, pamuno, laneno i kudeljno platno,
kao i dr.
Tkano sukno, belo ili smee, da bi bilo za upotrebu, moralo je biti u
radionicama valjarama uvaljano sesnuto. Prema nameni, sukno je moglo
biti vie ili manje uvaljano, vie uvaljano je bilo ee i deblje, a manje meke
i tanje.

133
 Ako je u domainstvu bilo potrebe za vrom i jaom kudeljnim
tkaninom, osnova je uvoena u dva para niti.
Kudeljno vlakno namenjeno za izradu odevnih predmeta, krevetnine
i drugih potreptina u domainstvu, dobijano je tako to je grebenima due
eljano kako bi se dobilo due i meke vlakno. Predivo dobijeno od ovako
obraene kudelje je pomou motovila smotavano u povesmo, pa, prema potrebi,
bojeno odgovarajuom bojom ili je vie puta kvaeno i izlagano suncu da bi to
vie izbledelo.

Odevanje
Odeu delimo na muku, ensku, letnju, zimsku i prelaznu. Odea do
tela noena je preko cele godine: koulja i gae.
Muka letnja odea sastojala se iz sledeih delova: glava je pokrivana
eirom izraenim od slame, zvanim slamskim, ili filcanim zvanim gubera, ili
filcanim koji je bio izraen prema gradskom modelu. Svi su izraeni na zanatski
nain u eirdijskim radionicama i kupovani su po vaarima. Koulja je bila
krojena od pamunog, lanenog ili kudeljnoig platna, ivena runo, kasnije i
mainom. Duina joj je bila ispod struka, sa irokim rukavima, zavrenim
zaponkom i zakopavanjem oko zgloba ake, bez kragne, sa manjim prorezom
na grudima i zakopavanjem ispod grla. Kasnije je koulji dodavana kragna.
Gae su ivene od lanenog ili kudeljnog platna, irokih nogavica, da li
u ali ili zbilji prialo se o gaama ivenim od est pola, a da su beari nosili
gae irokih nogavica do dvanaest pola. Oko struka gae su sabirane i vezivane
svitnjakom provuenim kroz ovenjau.
Noge od kolena i stopala umotavani su u obojke, izatkane od crvenog
prediva, od simetrino rasporeenih ica crne i ute boje.
Obuu su inili opanci zvani sabranci, izraeni u domainstvu od sirove
svinjske ili govee koe. Kaiima su sabirani oko stopala i preko njih, potom
vezivani oko noge.
Kasnije su noeni zatvoreni opanci izraeni od uinjene govee koe,
koje su izraivali majstori opanari; kupovani su po vaarima.
U prelaznom periodu, u vreme hladniji jutara i veeri, noena je toplija
odea, u prvom redu sukneni prsluk bez rukava, na zakopavanje, duine preko
struka. Za takvo vreme noen je haljetak zvani doroc, koji je iven od sukna; bio
je kraih rukava, bez kragne, duine do ispod kolena, ali se nije zakopavao. Da
pri radu ne bi smetao oko struka je pritezan kaiem, a ako nije bilo kaia
dobro je bilo i ue.
Za hladnijeg vremena, ispod suknenog prsluka noena je kouljanka,
ivena od kupovnog debljeg platna sive boje, s rukavima, kragnom oko vrata,
duine preko struka, umnogome slina koulji. Mlaima je ivena od materijala
u boji i sa arama, pa je noena i u sveanijim prilikama. Zimska odea ivena
je od belog i smeeg sukna, kao i od plaviaste i smee oje.

134
 Odevni predmet zvani rekla iven je od smeeg sukna, s rukavima i
kragnom oko vrata, duine preko struka. Rekla je zakopavana celom duinom
s prednje strane.
Suknene akire ivene su od smeeg sukna, a mladima su ivene i od
belog sukna, sa izvezenim biljnim motivima na prednjem delu nogavica i po
avu sa strane; ovakve akire noene su i u sveanijim prilikama.
Pored obojaka noene su i vunene trikane arape, duine do ispod
kolena, ali i krae, do listova, preko nogavica akira.
Opanci na nogama bili su neizostavni, ali je po kui poneko nosio i
klompe, drvenu obuu izdeljanu od drveta vrbe ili topole.
Za vreme hladnijih zimskih dana ili kada se kretalo na put, noena je
suknena debela aljina-burka. Za razliku od obine suknene aljine, burka je
bila postavljena ovijom koom od iane kratke dlake, a rukavi su postavljani
tanjim materijalom.
Odelo za sveane prilike iveno je je prema kroju suknenog, ali od crne,
smee ili plaviaste oje, a na nogama su noene izme krutih sara. Za kinih
vremena, zatite radi, ivene su od belog i smeeg sukna kabanice. ivene su
sa rukavima i bez njih, na leima je dodavan jedan komad etvrtastog sukna i,
prema potrebi, vezivanjem njegovih krajeva, dobijala bi se kapuljaa za zatitu
glave. Duina kabanice bila je do listova, ali se nije zakopavala, sem kopom
na grudima, da pri hodu ne bi spadala sa ramena.
Pastiri su vezivali jedan od rukava i u njemu nosili dnevni obrok: hleb,
slaninu, luk i dr.
Zanatlije koje su ile sukno zvale su se abadije.5.
Pored suknene i ojane odee, zimi je noena odea od uinjene ovije
koe koju su ile urije.
Glava je pokrivana kapom (ubarom) saivenom od jagnee koe,
kupastog oblika, sa vrhom savijenim na stranu ili napred, sa jednim ili dva
nabora. Stariji su nosili kape od jednobojnog krzna, a mlai i deca arene ili
bele.
Gornji deo odee od koe inili su prsluk i grudnjak. Prsluk je po kroju
odgovarao prsluku od sukna, dok se kod grudnjaka prednja i zadnja strana
polukruno zavravala takozvanim repom, a zakopavan je sa strane i na
ramenu. Ivice grudnjaka opivane su koicom ute ili crvene boje, a u visini
stomaka ukraavan je krznenom trakom, koja se na kraju zavravala malim
depom.
Mladiima je iven grudnjak neto kraeg repa, sa uim leima do ispod
izreza za ruke, a ukraavan je priivenim ukrasima od koice u boji i biljnim
motivima izvezenim koncem u boji i kupovnom vunicom belinerom.
Starijima su ivene akire od koe, krojene isto kao suknene, i kouh,
gornji komad odee s rukavima, bez kragne, duine do ispod kolena, na

5. aba (turcizam)=grubo sukno

135
zakopavanje (prema elji naruioca), a urija mu je ukraavao prednjice i
lea, koicom u boji i krznenom trakom. Neke porodice imale su jedan kouh
u kui, pa je za hladnih zimskih dana nastala poalica: Ko ima kou, taj loi
furunu!
Od kone odee iveni su opaklija i bunda. Opaklija je bila bez rukava i
kragne, duine do opanaka, nije se zakopavala, sem to je u visini gornjeg dela
grudi imala kopu-preicu, kojom je pridravana na ramenima. Bunda je bio
slian opakliji ali je imao i rukave, veliku krznenu kragnu, zakopavao se i sa
strane je imao depove, a duina mu je bila isto do opanaka, pa su mu i ivice
opivene koicom u boji, uz dodatak krzna na strani koja je zakopavana i na
depovima.

enska odea
enska odea, kao i muka, bila je prilagoena vremenu i poslu, vei deo
odee napravljen je od sirovina proizvedenih u domainstvu: vuna, lan, kudelja.
Kasnije je ovome pridodato kupovno pamuno predivo. Materijali proizvedeni
u domainstvu ene su bojile bojama dobijenim od raznih biljaka. Upredanjem
u konac, tkanjem na razboju, dobijana je tkanina koja je krojenjem i ivenjem
na ruke pretvarana u razliite odevne predmete. Razvitkom tkakog zanata
dobijane su bolje i lepe tkanine, kako za ivenje odela u domainstvu, tako i
za zanatlije krojae koji su koristili ivae maine i iznosili gotova odela na
prodaju. Glava je pokrivana maramom, izraena od domaeg platna, po porubu
ukraena vezom, ili bez njega. Zatim, tu je i koulja, takoe ivena od domaeg
platna, finijeg prediva i tkanja. ivena je s rukavima do laktova ili kraim, a i
bez rukava, s izrezom oko vrata i prorezom koji je zakopavan. Na grudima
(oko izreza) ukraavana je vezom, a duina joj je bila ispod kolena.
Bluza, gornji deo odee, duine ispod struka, imala je rukave i bila je s
kragnom ili bez nje, spreda je zakopavana. Donji deo odee je suknja, iroka
a sabrana u pojasu, duine do listova nogu ili dua, ivena od domaih ili
kupovnih tkanina. Komad odee iven da pokrije celo telo, zvan aljina, imao
je dugake rukave, kragnu oko vrata, prorez na grudima ili na leima koji je
zakopavan, duinu kao suknja, a u struku je prikupljan kaiem (girtl). arape
su trikane od vunenog prediva, duine do kolena ili preko njih, a mlae ene
i devojke, za sveanije prilike, nosile su arape trikane od pamunog konca.
Na nogama su noene natikae itrikane od vunenog prediva s onom od koe,
izraenim u domainstvu ili kod opanara. Stariji su nosili natikae crne boje,
a mlae ene, devojke i deca sa arama u vie boja. U letnjim danima noene su
papue, koje su ili zanatlije-papudije; stariji su ili od crne koe, a mlae ene
i devojke od crvene koe ili arene tkanine.
Za hladnijih dana noen je trikani prsluk u arama razliitih boja, bez
kragne, zakopavan je s prednje strane, duine preko struka. Za hladno vreme
noen je i trikov, itrikan od vunenog prediva, u jednoj ili vie boja, s rukavima,
bez kragne, zakopavan je na prednjoj strani, duine ispod struka. Tokom zime

136
odevni predmeti iveni su od debljeg materijala, a ispod koulje noene su gae
zvane skute, nogavica do ispod kolena, gde su i vezivane. Aljina je ivena od
kupovnog punijeg materijala, preko nje je noen koni iveni prsluk. Preko
glave ili samo preko ramena ogrtana je velika marama, iji su krajevi ukrtani
na grudima, a, u zavisnosti od posla, vezivani oko struka, na leima. Velike
marame izraene su od vunenog prediva, a za svaki dan noene su kupovne,
koje su raene u jednoj boji. Kada su izraivane, bile su u razliitim bojama.
Tokom hladnih zimskih dana noen je enski kouh koji je na prednjoj i zadnjoj
strani ukraavan crvenim i utim naivcima od tanke koe, zvanim karmadija.
Na nogama, u sveanim prilikama, za izlazak u kolo i drugim, obuvane su
duboke ojane cipele. Kecelja, enski odevni predmet, noena je od mladosti do
starosti, a posebna briga je voena o njenoj istoi i lepom izgledu jer se po njoj
cenila i osoba koja ju je nosila.
ivene za rad i sveane prilike, najpre tkane od raznobojnog vunenog
prediva, zavravane izukrtanim resama (froncem) i prepasane oko struka,
tako tkane kecelje u svetlim bojama devojke su nosile i u sveanim prilikama.
Bile su ivene i od domaeg platna, za mlae su vezene vunenim ili pamunim
koncem raznih boja. Kada su se pojavili materijali iz tkakih radionica, ivene
su i dugake kecelje koje su prekrivale celu prednju stranu tela, opivane po
rubovima irokim karnerima, a taj ukras je korien i za kratke kecelje, koje su
imale trake za vezivanje velikog eputa na leoj strani struka. Koliko je kecelja
bila cenjena kao devojaka odevna pa i ukrasna odea svedoi i ovaj stih:
Devojaka kecelja,
vredi deset seksera.6

Deja odea se nije razlikovala po kroju od odee za starije, ali je

prilagoavana mlaem uzrastu. ivena je komotnija, da bi je deca nosila i kad
malo porastu, a ako je i posle toga jo bila za upotrebu, nosila bi je mlaa braa
i sestre. Nevolja je bila sa devojicama iparicama , koje su zahtevale novu
odeu. Tada im se govorilo:
ekaj da ti se sestra uda, pa e i ti skoiti na polocu. Na to ekanje
one bi odgovarale pesmom:
Evo, evo moj keceljac beo,
aren bio pa je izbelio!

Igra i zabava
Igra i zabava su bile znaajne u ivotu militara, jer kako se govorilo:
Danas jesi, sutra ko zna gde si! (tj. ko zna da li na ovom ili na onom ratitu).
Sa druge strane, kroz igru se ostvaruje najdirektniji kontakt sa saborcima,
lanovima seoske zajednice i prepoznavanje budueg ivotnog saputnika. Otuda
se u seoskoj zajednici smatralo da je sramota ne znati igrati, pa su roditelji

6. sekser = narodni izraz za est novia

137
govorili deacima: Idi u talu, uhvati se za jasle pa zaplei!, a toje znailo:
zaplei nogama, kako se igra u kolu.
Nije nepoznato da su stariji igrai u svojim kuama okupljali deake-
iparce i devojice-iparice i, uz svirku gajdi, uili ih da igraju, a taj skup
nazivao se malo kolo. Gajda je za taj rad dobijao odreenu koliinu penice
kao naknadu. Kada su nauili korake u igri i dorasli velikom kolu, tamo
bi igrali dokazujui se ko je bolji igra. Igralo se Banatsko kolo: igrai bi se
uhvatili za ruke obrazujui kolo, a igraice bi stale izmeu igraa pridravajui
se rukama za njihova ramena. Kretanjem kola levo-desno igrai bi se nadmetali
u preplitanju nogama, to su nauili skakuui u tali za jaslama i u malom
kolu. Znalo se i prialo ko je najbolji igra i to je bilo cenjeno od strane devojaka
(one su nastojale da se u kolo uhvate izmeu dobrih igraa).
Druga igra koja je pominjana je ketu7, kasnije zvama madarac; igrali
su je igra i igraica tako to je igra drao igraicu rukama oko struka, a ona
njega rukama za ramena. Igralo se uz poskakivanje dva koraka levo i dva desno
uz okretanje ukrug.
Za vreme letnjih dana kolo je igrano na placu, a tokom zime u
prostorijama velikog birta ili u iznajmljenom seoskom birtu.
Trea igra koja se igrala je logovac, nazivana jo i ficki, a igrali su je igra
i dve igraice. Igra je bio iza lea igraica i drao ih za ruke, a one su slobodnim
rukama drale igraa za ramena. U ritmu muzike igrai bi se kretali levo-desno,
napred-nazad, okretali se ukrug na jednu i drugu stranu ili bi igraice obilazile
oko igraa, menjajui mesta.
Za vreme velikog Uskrnjeg posta nije se ilo u kolo, ali se mlade
okupljala na utrini oko sela gde se zabavljala igrajui apca-lapca, ide maka oko
tebe i drugih igara.
Na odgovarajuu granu nekog drveta kaila bi se ljuljaka i onda bi se u
ljuljanju provodilo nedeljno popodne.
Tokom zime, u vreme takozvanog mesovea (mesojea) momci i devojke
skupili bi se u neku od kua na prelo, tu bi igrali lopova i andara, konia, okreni
se buvo i dr.
Tokom prolea, leta i jeseni, kada je bilo manje radova u poljoprivredi,
u veernjim asovima, momci bi izlazili na rogalj ( kod neke kue na oku)
i tu provodili vreme u razgovoru, pesmi i ekanju devojaka koje bi, sveanije
obuene, tuda prolazile, tobo nekim poslom, i obino zastajkivale da sa njima
razgovaraju.
ivot i rad obinih ljudi ispevan je u pesmama neznanih pesnika, pa
ih nazivamo narodnim (takvu jednu uo sam polovinom XX veka od sada ve
pokojnog ika Laze Sremca iz Botoa) u kojoj se opisuju poslovi svakog dana u
nedelji:
Ponedeljak, prvi dan od dana,
Utorak, leba da mesimo,

7. Ket (madj.)=dva
138
 U sredu da se operemo,
U etvrtak, glavni poso da ponemo,
Petak, preslici je svetac,
U subotu cicu-micu,
U nedelju hajd na bubalicu.8

8. Preko trideset dejih igara i obiaje opisao sam u knjizi Tomaevac, prilozi za istoriju
Tomaevca.
139
140


141
142
 .

:
.
19. ,

.
, ,
, ,
.
, ,
.
: , , , ,

1.

1. 19. , ,
,
,
, . ,

.
.
, 2,

. 11 : ,
, , , , , ,
, ( ,
), . , 1724.
. . , 1750.
1. ,
.
: , , , ,
, , , ,
. , , ,
: , , , , , ,
, .
19. 20. () ,
,
17 , 1854, .
2. 1552. 1716. (
1718). , , , 17181739,
.
143
 1751, . -
,
,
, .3
- ,
1753. . 1764, 25
,
, ,
. ,
1774. , , ,
- (. 14) - (. 12), ,
()- (. 13)4.
(17401780) (12, 13, 14.
e-e, , ),
1792. 5.
, ,
.
, ,
.
, ,
-
, ,
.

. ,
.
: , , ,
, .
.6

2.

,
,
.
,
, , -

3. J. H. Schwicker, Geschichte der Osterreichischen Militargrenze, 1883, 80, 315.

4. F. Vaniek, Specialgeschichte der Militargrenze, Wien, 1875, 2, 182183, 212, 226.
5. 1792. .
O ( 112.000 )
. . .
6. . ,
1774. 1872. , , 1964, 7.
144
 1867. ,
.
.
,
, 18. 1871,
j . 1866,
-a
,
. ,
, 7 1872, ,
. , , 1815,
, ,
,
1867.
, :
.
.
,
1861, .
, :
. , ,
, ,

,
.
1863. , ,
,
.8

.


.
13. 1869. ,
,
. 11. 1869.
, 11. 12. ,
, , ,
.9

7. 1867. , - .
8. , 1868-1875, , 1976, 113, 245.
9. , 32/1869, , 6. 1869; , II/I 4918, , 5. 1871;
, 18481881, ,
1981, 373.
145
 ,

, .
,

.
,
. , 1870.
, ,
, ,
10.


- ,
, ,
, .
, ,
, (18491916)
.
. : , ,
, , , ,
. 7. 11.
,
,
. , : ,
, . ,
, ,
.
.
,
, .
:
,
.
, .
,

, ,
.

. -

10. Cukunft, 16. i 20. 10. 1869, 238, 241; Cukunft, 18. i 27. 11. 1869, 256, 247; ,
, 1869.
11. , , 24. /6. 1872, 27.
146
, , ,
,
. , ,
, :
.12 ,
13.


. , ,
, ,
.
,
. ,
,
. ,

. , ,
. ,
,
. ,

. , 14.

15,

16,
10. 1872. : !
,
, , !17
,
, ,
,
.
500.000
12. . , (17641872), , 1995, 268.
13. , 26/1872, , 26. /8. 1872; , 2/14.
1872, 28; , 11/23. 1872, 32; Banater post, 5. 1872, 6.
14. , ,
, 17, 1957, 116, 117.
15. , , 4/16. 1872, 35; . , , ,
1925, 149; . , , 1910,
1970, 161; . , , 204.
16. , , 30. 1872, 34.
17. , , ,
6/18. 1872, 30; Banter post, 12. 1872, 7.
147
 , , .
,
.

, ,
18.

,
,
.19
,
,
, ,
20.
,
. 21,
, , 22.

23.

3. , ,

,
, : 8.
1871, 9. 187224,
- 1. 1872,


.
.25
18. , , , 9/21. 1872, 31; , . ., 269.
19. , , 2/14. 1872, 29.
20. , 25. , , 11/23. 1872, 29.
21. , , 1872, 466.
22. , 6/18. 1872, 30.
23. , , 7940/18, , 12/24. 1872.
24. , 3640,
9. 1872, . 2 4.
25. , 2/14, 3640, , 9.6.1872, , 2436/1872; , 1872, 46, 47;
, , 8. 6. 1872, 44;
, , 13. 6. 1872, 67; Manifest, Banater post, 23. 6. 1872, 13; F. Vaniek, n. d, 549
551; Schwicker, n. d, 426; . , , 282; ,
, 143146; , ,
18. 1873, , 1964; , 1868
1878, , 18671878, : , 5/2, , 1981, 194202.
148
 (-, -, -
-) () .26
,
,
.
, ,
, ,
. , , ,
, .

, 27.
, 27.
1873. , ,
,
. ,
, , ,
.
, 1880 ,
. , ,

, .27
, ,
. 12. - : ,
, , , , , , , ,
, ; 13. -: ,
, , , , , , ,
, , ; 14. -:
, , , , , ,
, , , , .
: , , , , , ,
, , , , , .
, , : , ,
, , . , , K, , , ,
, , , .28

.
(, ),
,
26. , -
18. 19. , , 1983, 175177; . ,
1872. , , 2004, 2021.
27. , 275, 277, 278, 289; Vaniek, . ., 581583.
28. , 2/4, 4584; Herbert Michaelis, Beitrage zur Kulturgeographie des Sudbanats und
Nordserbiens, Berlin, 1940, 108, 109; . , , 1925, 62, 63; ,
, 1926, 69.
149
29 ( ).30
, , ,
,
.31
,
1874,
( ): -,
, .32 ,
1878. ,
, , -
( ),
, 1881. .33 ,
,
20. .
1874, 1875. 1881.
, ,
34:

- .

.
,

.35
19. ,
, .
1919.
, , ,
.

29. , , ,18601875,
, 1969; , 18261901, 1963.
30. , , , 2008, 379, 392.
31. . . , 1872, , 2004, 84.
32. : , !:
, , 15. 6. 1872, 47; , , , 2003, 236.
33. -, , 1883, 221.
34. : ,
, , 1, , 1987, 91112; .
, , 1918, ,
1990, 151152.
35. , , 13091/15, , 19. 6. 1903, ,
-; , 13091/10, 12, 22. 6. 1900,
, ; , 13091/9, 15. 4. 1900, .
, -.
150
 4.
18721874.
, 1872.
.
, ,
.
36
, , ,
. ,37
,
38, 39,
40 41, 42,
- (. , , )
, , ,
.
.
, ,
.43 ,
, .44

36. , 16, 18. ,

19. (.
Black, Modern Britisch History): A. ,
19051914, , 2004, 35.
37. , 2/1, 976, 4. 3. 1870; 4018, 5. 9. 1870; 4916, , 6. 10. 1871; 76/1871, 29. 12.
1870; , 112; , 12. (24) 1. 1873, 5; , 23. 9. 1873, 10.
38. , , 11. 1870, 4; . , .
, 8. 1870, , 1976, 347; , 10. 1871, 373.
39. 184849. . . .
40. - ,
, 1872; , , 13. 5. 1873, 38.
41. ,
, , 24. 6. 1871, 51; , 27. 6. 1871, 52,
, , 12. 7. 1873, 55.
42. , , 194/1869; , ,
, . ., 29. 8. 1872; , , 14214, ;
, 14. - ,
, . 20, 1979, 161164; ,
, , 1936, 142, 143; . ,
, , 1953, 2; , 19. 20.
, , 14, 1967, 339.
43. , ,
,
. ,
!: . 1, 1874.
44. . , 1872, , 2004, 163
182.
151
 45 ,
, , -
46 47,
. ,
, .
,
, .

. ,
, ,

.
, ,
, , , ,
48.
,
(-) , : ,
(17741777), ,
1848-49,
1868,
1871,
1872. 27.
1913.49
45.
. . .
46. , , ,
1848, 1849 . . .
47. . , . , 133139.
48. , . .
, , , . , ,
. (. , 1904-
1914, , 2004, 40.)
49. Antun Cuvaj, Graa za povijest kolstva, Zagreb, 1910, 543-545; . ,
- , , 1897, 119-120; .
, 18. (1740-1780), ,
1929; . ,
1774. 1872. , , , , 1969, 16;
. , 1573.
1774, . 20/58, , , 1958, 86;
: , , I,
, 1974, 145; . ,
18. , : ..., 119-153; .
, ,
, . 1, , 1974, 155-162; ,
- , 1772-1804., : , 3,
, 1995. 195-198-210; . , ,
, 30, , 1984, 202-211; F. Vaniek, Specialgeschichte der Militargrenze,
Wien, 1883; J. Helfert, Die Grundung der Osterreichischen Volksscule durch Maria Teresia,
152
 , . , ,
, , , , .
, ,
, ,50
-
1867. 1868,

.51 1868,
,
. 1868.
.52 ,
, . 6 12 ,53
2 5 . .
-, ,
, , ,
, , (
1883) , , ,
. , , ,
,
, .54
55
, ,
, ,
, , . ,

- .
,
, 1860; J. A. Demian, Statistische Darstellung des Konigreichs Ungarn und dazu gehorige
Lander, Wien, 1805; Statistisch Beschreibung der Militargrenze, Wien, 1805; J. H. Schwicker,
Politische Geschichte der Serben in Ungarn, Budapest, 1880, 189-215, 237-238; C. B. Hietzinger,
Statistik dr Militargrenze des Osterreichischen Keiserthums, Wien, 1823; Lehrbuch uber die
Statististik der Militargrenze, Gratz, 1840.
50. . , 18. , :
, , 2003, 38; . , , :
, , 1974, 162-188; . ,
, : , , 1974, 202-
217.
51. , , - ,
, :
I, , 1989. 201-249, 249-335, 228-232 (
, ! , 5-17. 5.1879).
52. , 2004, 328-329.
53. , .
54. ,
1860-1918, , 1979, 66, 81.
55. ,
1774-1872. , , 1964, 55.
153

.
1794. 1821.
- , , ,
. 1821.
.56

.
. - ,
, ; -
,
, ; - ,
, , .
- ,
-
. ,
,
, ,
. 27. 1872.
- , .
.57 , nter post
- , ,
.58 1872. ,
-
, , ,
.
,
, ,
.59 1876. ,

16. 1877.
18 1879. .
- ,
, , ,
.60

56. , . I, 442/1822.
57. , . II/, , 27.6.1872, , 2.7.1872, 80.
58. . , , , 1991, 206-212;
, . I/, , 30.5.1872, 2525; , 15.5.1872, nat st, 19.5.1872, 8.
59. ,
, , , 5, 1964,
321.
60. . ( 1871. .
,
: , . ,
154
 , , ,
,
, ,61
.62
:
1) 6 ,
5. ;
2) ;
3)
8 ;
4) ,
7 8 ;
5)
.63
14.
1869. ,64 ,
. ,
, ,
. ,
.
. ,
,
,
. : ,
, .65 ,
,
. ,
,
,
.66 . .
, , ,
,

, , , . , 1874.
, ).
61. - -
1858, .
. . .
62. , . ., 4851.
63. , ; ,
, , , 3, 1964, 5761.
64. , 138; , , 1941, 291.
65. , , , 2001, 80, 81.
66. , . II/III, , 18. 7. 1871, 3468.
155
 ,
.67 ,
31. (12. ) 1872.
, .
,
, :
,
.
, .68
8. 1871.
, , , ,
, ,
.69
,
, 16. 1877. ,
1881. .70 : -
9. 1872. XXIII .
27. 1873. ,
.
,
.
, XXIII

.71
.

67. , (), , 13076/4.

68. , , 2. 11. 1872, 87.
69. Schulfrage, nt st, 28. 4. 1872, 5 , , 15. 8. 1871,
66; L. Bohm, Monogaphie der Pantschova, 494; ,
- , , 1897, 135, 136; ,
, 8793; . , , 1924, 36, 37;
, , 166, 1916; ,
, 1774-1872, . , 1964, 6870;
. . , 15, 16. 17. 12.
1874, 186; . , . ., 137.
70. . ( , 1865,
(, ), 1873.
. , 10. 8. 1868. ,
,
, : ! !

? ,
? , !)
71. , . II 2426, 4073, 4131, 5020,
, , 11. 7. 1872, 79; , , 11. 7. 1872, 55;
, 21, 1987, 3784, 93119; Felix Milleker, Geschichte der Stadt Pancsova, 1925,
152.
156

,
,
72.

: ,
, ,
.73
, , 74 ,
.75

5.
1872.
,
.
- 1867,

. ,
.
.

, .

:
(), ;
(), ,
, ;
(), ,
.

72. . , . , 155162; ,
18741918, , .
73. . , , :
2, , 1975, 424427.
74. , , , 13085, , ,
1893, .
75. , , 19. 11. 1872, Banater Post, 19.11.1872, . . ,
, , 1907, 146.
157
:
Cukunft, 1869.
Banater post, 1872.
Srbski narod, 1872.
Panevac, 18711872.
, 1872.
18701873.
18731874.

:
-, , 1883.
Cuvaj, Antun, Graa za povijest kolstva, Zagreb, 1910.
Statistisch Beschreibung der Militargrenze, Wien, 1805.
Lehrbuch uber die Statististik der Militargrenze, Gratz, 1840.

:
, ,
18601918, , 1979.
Bohm, Leonard, Monogaphie der Pantschova,
, ,
18481881, , 1981.
Vaniek. F, Specialgeschichte der Militargrenze, Wien, 1875.
, , , ,
1907.
, , ,
, I, , 1974.
, 18.
, : , 1974.
, , :
, , 1974.
, , -
18. 19. , , 1983.
, , 2004.
, . , 18. , :
, , 2003.
Demian, J. A., Statistische Darstellung des Konigreichs Ungarn und dazu
gehorige Lander, Wien, 1805.
, ,
, , 1936.
158
, . , , , 1953, 2;
, 19. 20. ,
, 14, 1967.
, A,
19051914, , 2004.
, , , -
,
, : I, , 1989.
, , , 1924.
, , ,
1910, 1970.
, , 18.
(17401780),
, 1929.
, ,
, , . 1, ,
1974.
, , :
, , 1974.
, ,
, , 1, , 1987.
, , , 1991.
, , :
2, , 1975.
, , ,
1918, , 1990.
, , (17641872), ,
1995.
, , , 1925.
, , -
, 17721804, : , 3, ,
1995.
, ,
, 30, , 1984.
Michaelis, Herbert, Beitrage zur Kulturgeographie des Sudbanats und
Nordserbiens, Berlin, 1940.
, , -
, , 1897.
, , , 1941.
, , , 1869.

159
, . ,
1774. 1872. , , 1964.
, 1573.
1774, . 20/58, ,
, 1958.
, , , ,
2001.
, , , ,
18601875, , 1969.
, 18261901, 1963.
, ,
, ,
, 5, 1964.
, , 18681875, ,
1976.
, 18681878, ,
18671878, : , 5/2, , 1981.
, , ,
18. 1873, , 1964.
, . , 1872.
, , 2004.
, 18741918,
,
, , , , 2008.
, , ,
, 17, 1957.
, , , , 2003.
, , 1940.
Helfert, J, Die Grundung der Osterreichischen Volksscule durch Maria
Teresia, , 1860.
Hietzinger, C. B., Statistik dr Militargrenze des Osterreichischen
Keiserthums, Wien, 1823.
Schwicker, J. H., Geschichte der Osterreichischen Militargrenze, 1883.
, Politische Geschichte der Serben in Ungarn, Budapest, 1880.
, , 14. -
, , . 20, 1979.
, , ,
, 3, 1964.

160
 ,

18721873. 1

:
,
.

(1872, 1873),
.
: , , ,
.

XIX
2 ,
.
(1867),

3,
,
4.
1870. 1873. ,
(1870); -
(. zombori Rnay Mricz, 1871),
;

1.
18601918.
2. (. Torontl vrmegye, . Torontaler Comitat)

(1873) (1876)
1918. (),
. .
3. 1871. 1875. : (1871
1872), (18721874), (18741875) (1875),
(18751890).
, , , , , 2002,
658.
.
4.
XLII 1870. (
, . 1870. vi XLII. trvnycikk, A kztrvnyhatsgok rendezsr l),
.
161

(1872);
Torontl (1872), ;
,

(1868) (1869),
(1869)
(1872);
, .

, 1870. 1872.
.
10. 1872.
,
, .

,

. 1778.

,
, (. Wiener Hofkriegsrat)5.
,
(): 12. -, 13. - () 14.
- (). ,


6.
, 1779.
,
-
,
1848/49. 7.

5. Josef Wolf, Entwicklung der ethnischen Struktur des Banats 18901992, Wien 2004, 23.
6. - 1867. ()
,
. , ,
-
; . , ,
,
,
. : ., .
, 470471.
7.
1848/49. : Borovszky Samu, Torontl vrmegye, Budapest
162

,

.


Gross-Becskereker Wochenblatt,
. 1872,
8,
(. Provinzialisirung)9; 10.
10,

11.
,

.
,
,
, , 12.
.

, ,
,

.


,
.

1911, 457469; , 1848/49. (

), 2006; , ()
18481849. , 39, 1964, 539.
8.Miscellen, Gross-Becskereker Wochenblatt (=GWb) 4, 27. 1. 1872, 8.
9. .
10.
: , , , (-);
, , , (, -);
, , , (, -); Miscellen
(Ungarische Militrgrenze), GWb 6, 10. 2. 1872, 10.
11. ,
. ,
. Miscellen (Zur Organisirung der Militrgrenze), GWb
16, 20. 4. 1872, 10.
12. Felix Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze 17641873, Panevo 1926, 255256.
163
 ( 1872)

, Wochenblatt ,

13.

,
14.


15,
16
. 3. ,
17, ,
, , , , ,
6. 18. ,
, ,
, , 19.
,
20,
-,
, ;
, 21.

.
,
, 22.


; , , :

13.
(1852); Borovszky S., . , 469.
14. Die Reise des Kaisers ins Grenzerland (...) sollte zeigen, da die erlassenen Reform-
Anordnungen die Ausflsse seines Willens, nicht aber eigenntziger Ratgeber und gegen
Mitrauen und Unfrieden gerichtet sei (F. Milleker, . , 266).
15. Aus dem Torontaler Comitate, GWb 18, 4. 5. 1872, 10.
16. .
17. Miscellen, GWb 18, 4. 5. 1872, 11.
18. Die Knigsreise, GWb 19, 11. 5. 1872, 14. .
19. Die Knigsreise, GWb 19, 11.5.1872, 14.
20. Die Knigsreise, GWb 19, 11. 5. 1872, 14; Die Knigsreise, GWb 20, 18. 5. 1872, 1213;
21. Die Knigsreise, GWb 19, 11. 5. 1872, 14;
22. ; Miscellen, GWb 19, 11. 5.
1872, 1516.
164
23 12. .
14. , , , ,
, , , .
( ,
)24,

25.

1873.
, 9. 1872.

1. 187226.
, ,
. :

; ,
, ,
27. , .
(.
)
- 28.

29, .

23. Miscellen, GWb 19, 11. 5. 1872, 1516.

24. Miscellen, GWb 20, 18. 5. 1872, 14.
25. Miscellen (Zur Reise des Knigs), GWb 18, 4. 5. 1872, 11.
(18331924),
.
.: Felix Milleker, Leonhard Bhm, der Monograph des Banats: sein Leben und seine Werke
(18331924), Belacrkva 1925.
26. Miscellen. Zur Provinzialisirung der Grenze, GWb 25, 22. 6. 1872, 1011.
27. ; Borovszky S., . , 446.
28. Miscellen. Zur Provinzialisirung der Grenze, GWb 25, 22.6.1872, 10-11.
(. Anton Freiherr von Scudier) 2. 1818. . -
1871.
. ,
. 1878. . 31. 1900. (
.: Anton Peter Petri, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums, Marquartstein 1992,
1801). ,
, (Miscellen, Gross-Becskereker
Wochenblatt 44, 1.11.1873, 10; F. Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze ..., 278).
29. Miscellen. Zur Provinzialisirung der Grenze, GWb 25, 22.6.1872, 10-11.
- ,
.
165
 30 (
, 1874.

)31.
( 1872) 1873. ,
:
(34. )32;
(20. )33;
(22. )34;
,

35 (7. );
( 1872)36.
: ,
, -
(18. ), 1. 61.
29.
( , )37.
,
,
, 1873. .
,
( )

38.
,
. ,
, Wochenblatt-,
.

30. , , 1958, 191.

31. .: (.), . 1860
1885 (1870-1875), . II, 1969, passim.
32. Aus dem Torontaler Comitate, GWb 23, 8.6.1872, 10. Borovszky S., . , 483.
33. Borovszky S., . , 483-484.
34. , . 1860-1885, . II (1870-
1875), 1969, 377-397, 401-404.
35. Die feierliche Leichenbestattung des 1848-er Honvd-Generalen Ernest v. Kiss, Gross-
Becskereker Wochenblatt 41, 12.10.1872, 9-10.
, 23
. 1906.
.
36. Lokales, GWb 50, 14. 12. 1872, 1112; Felix Milleker, Geschichte der Stadt Veliki Bekerek
13331918, Wrschatz 1933, 62.
37.F. Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze..., 269271.
38. , 273.
166
 , ,
1873. , 500
39. Wochenblatt-

, ,
40. ,
,
(. Dlmagyarorszgi tanitegylet, . Der sdungarische
Lehrerverein)
, 1873.
41,
42.

, XXVII
1873. 43. 28. ,
1. 44.
:
, 45, 46, .
-
- 47. , ,
;

39. Wochenrevue, GWb 28, 12. 7. 1873, 78; Die Demonstration zu Perla, GWb 28, 12. 7.
1873, 810; Die Perlaer Dek-Partei, GWb 29, 19. 7. 1873, 9.
, .
(Felix Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze..., 273).
40. ,

: XIX
, .
(...)
, ,
, ,
) Antwort des Prses der Torontler Dekpartei Herrn
Johann v. Daniel, an die Deputation der Perlaer Dekparthei, GWb 30, 26. 7. 1873, 9.
41. VII. sdungarische Lehrerversammlung in U.-Weikirchen. Aufruf an alle Lehrer und
Schulfreunde, GWb 28, 12. 7. 1873, 2.
42. F. Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze..., 256.
43. : XXVII 1873.
,
(. 1873. vi XXVII. trvnycikk a bnsgi hatrrvidk s a titeli
zszlalj polgrositsnak trvnybe iktatsrl s a polgrosits folytn szksgess vlt
ms intzkedsekrl); Borovszky Samu, Torontl vrmegye, Budapest 1911, 484;
44. F. Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze ..., 275.
45. (. Antalfalva) .
46. (. jfalva) .
47. Borovszky Samu, Torontl vrmegye, Budapest 1911, 484.
167
 , ()
( )48.
1873,
49,


15.
50. ,
,
. ()
,
.
55 ,
18, 12, 4551.

(11. 1873)

11. 1873. 52.
:
,
, ,
, ,

. , []
,
.
; ,
,
,
.
, .
,
,
,
.

48. F. Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze ..., 276. 1881.

- (. Krass-Szrny
vrmegye).
49. Borovszky S., . , 484.
50. F. Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze ..., 277.
51. F. Milleker, Geschichte der Banater Militrgrenze ..., 277.
52. Generalversammlung des Torontaler Comitates am 11. August 1873, Gross-Becskereker
Wochenblatt 33, 16. 8. 1873, 1012.
168
 ,
,
53.

,
, , ,
-
,
[ . . .]
...54.
,
(. )
55.

26. 1873. ,

56.

() 57
. 16.
( , )
, ,
, ,
, 58,
59.

, ,
10. ,
53. Generalversammlung des Torontaler Comitates am 11. August 1873, Gross-Becskereker
Wochenblatt 33, 16. 8. 1873, 10.
54. Generalversammlung des Torontaler Comitates am 11. August 1873, GWb 33, 16. 8. 1873, 10.
55. , 11.
56.
57. (. Hadffy Dme, : , 18261909)
1848/49. ;
,
,
. Torontl .
, 76 ( , ).
58. Aus dem Torontaler Comitate, Gross-Becskereker Wochenblatt 35, 30. 8. 1873, 1112.
,
.
59.Generalversammlung des Torontaler Comitates vom 10. September 1873 und den darauf
folgenden Tagen, GWb 38, 20. 9. 1873, 1213.
169

. Wochenblatt :
[]60

,
, , .

,
[] 1, 2, 3, 4 5 ,

, .
, ,
.
.


; , ,
,
,
.
,
,

.
, ,

;

.

, ,
,
,
,
,
;
, [] ,

60. 14. ,
(Generalversammlung des Torontaler Comitates vom 10. September 1873 und
den darauf folgenden Tagen, GWb 38, 20. 9. 1873, 12). , .,
24. ,
(25. ). F. Milleker, Geschichte der Banater
Militrgrenze ..., 278.
170

.

, . 223,
,
,
.


.
,
[ ] ,

.
,

, ,
.



.
,
, !
,

; ,
,
: ! !61.

11, 16. 1873. ,
. ,
:
1. , , ( ), ,
, , , , (), -
( );
2. (), , , ,
, (), , ( );
3. ( ), , (),
( );
61. Generalversammlung des Torontaler Comitates vom 10. September 1873 und den darauf
folgenden Tagen, GWb 38, 20. 9. 1873, 1213.
171
 4. , , , (),
( ), , , , , (
);
5. , , , , , ,
, (), ( )62.


. ,
63.

,

.
,
,
;
, ,
,
,

64. ,
, ,
,
.
65,
, [] (sic!)66,
1873.
. , Wochenblatt
,
( ) ;
;
62. Verzeichnis der in Folge Provinzialisirung der Grenze zum Torontler Comitate einverleibten
5 Stuhlbezirke und den dazu gehrigen Gemeinden, GWb 34, 23. 8. 1873, 10. .:
Borovszky Samu, Torontl vrmegye, Budapest 1911, 484.
63. (1876),
(:Borovszky Samu, Torontl vrmegye, Budapest
1911, 488)
64. Generalversammlung des Torontaler Comitates vom 10. September 1873 und den darauf
folgenden Tagen, GWb 38, 20. 9. 1873, 13.
65. Wochenrevue, GWb 39, 27. 9. 1873, 8; Wochenrevue, GWb 42, 18. 10. 1873, 56;
Wochenrevue, GWb 46, 15. 11. 1873, 78 .
66. Wochenrevue, GWb 28, 12. 7. 1873, 8.
172
 ,
!67. ,

,
[] , 68.
Wochenblatt-a
1873,
:

1863. 69. ,
,
, ,
.
(...) .
;
, ,
, ,
, . ,
,
, ;
,
(...)
; , ,
.
,
, ....
:

, ,
, , 70.
,

1873. , ,

67. Miscellen, GWb 45, 8. 11. 1873, 13.

68. Die Stadt Pancsova wird dem Arrondirungs-Entwurfe zufolge, aufhren, eine selbststndige
Jurisdiktion zu bilden. Das ist zwar ein groer Schlag fr die Omladina, der dadurch ein sehr
ergiebiger Boden entzogen wird. Miscellen, Gross-Becskereker Wochenblatt 44, 1. 11. 1873,
11. ,
,
(. . .).
69. (. . .).
70. Eingesendet. Zustnde in der aufgelsten, gegenwrtig zum Torontaler Comitate gehrenden
Militrgrenze, GWb 48, 29.11.1873, 9.
173
 71.
1874. ,
.
, 1874,
,

. , ,
.

:
Gross-Becskereker Wochenblatt (18721873).

:
, , 1848/49. (
), 2006.
, , .
18601885, . II (18701875), 1969.
, , , , ,
, 2002.
, , 76 (
, ).
Milleker, Felix, Geschichte der Banatr Militrgrenze 17641873, Panevo
1926.
Milleker, Felix, Geschichte der Stadt Veliki Bekerek 13331918, Wrschatz
1933.
Milleker, Felix, Leonhard Bhm, der Monograph des Banats: sein Leben
und seine Werke (18331924), Belacrkva 1925.
Nemet, Ferenc, Istorija tampe u Velikom Bekereku 18491918,
Zrenjanin 2007.
Petri, Anton Peter, Biographisches Lexikon des Banater Deutschtums,
Marquartstein 1992
71. , .: Rnay Elemr, Gillicze Jnos,
Marosvri Attilla, A zombori Rnay csald trtnete, Szeged 2012, 236-240. :
Ferenc Nemet, Istorija tampe u Velikom Bekereku 1849-1918, Zrenjanin 2007, 48; Fispni
botrny, Torontl 33, 14.8.1873, 1; Generalversammlung des Torontaler Comitates am 11.
August 1873, GWb 33, 16.8.1873, 12; Eingesendet. Parturiunt montes, prodit ridiculus mus,
GWb 33, 16.8.1873, 12-13; Lokales, GWb 37, 13.9.1873, 9-10; Miscellen, GWb 44, 1.11.1873,
10; Miscellen. Duell, GWb 47, 22.11.1873, 11.
174
Elemr, Rnay, Gillicze Jnos, Marosvri Attilla, A zombori Rnay csald
trtnete, Szeged 2012.
Samu, Borovszky, Torontl vrmegye, Budapest 1911.
Wolf, Josef, Entwicklung der ethnischen Struktur des Banats 18901992,
Wien 2004.

175
176


177
178


, , , ,
,
-
13 .
,
-
13
, ,
.

30.000 94
.

, 250.000
. ,
,
, 130.000
.
81
, , .
,
, ,
,
24. 1787. ,
,
.
,
, , ,
, ,
, .
:
, ,
, , ,
, , ,
, ,
,

179
,
.
,
,
. ,
, ,
, .

13 1872. ,
. 1, 1873. 1879. ,
, ,
.
251.919 12 . . , ,
,
94 , 1879.
13 .

94 , , ,
:
, , .

, ,
.
1879. .
,
: 216.068 379 . . , 4.872
1.175 . . , 29.453 644 . . , 1.524
1.014 . . , 251.919
12 . .2
, 3.
1879. , ,
,
15. 1873. ,
3.

1. = .
2. . , , ,
, 1941, . 315; ?
, 1944, . 11;
( ), , . 492,
11/1936, . 1; . , , , ,
2000, . 84.
3. ..., . 12.
180
 ,
68 70 1860. ,
, 8. 1871. ,
,
4.

4. 1923.

, ,
,
,
:
- 135.
1879.
-
. 13 , 94
. 19
18796, .
:
, , , , -, -
, , , , , , , ,
, , , -, , ,
, , , , , , ,
, -, , , , -,
, , -, -, , ,
, , , -, , , -
, , , , , , , ,
, , , , , ,
, , , , -, , ,
, , , , , , , -
, , , -, , , , , ,
, , , , , , , , -,
, , .

12 , 19. 1879. 1. 1892. .
,
, ,
. ,
.
, .
, , ,
4. . , . , . 331.
5. . 720, 1/1923, . 74.
6. . , . . . 330.
181
 ,
.7

1. 1892. 16.
1904. .
,
16. 30. 1904. 28. 1910. 25.
1917. .
,
, , ,
- . 30. 1904.
, 8 .
28. 1910. , .

,
9,
.
,
10,
, 11,
,
12,
13,
I14 ,
15,
16
17,
18 19.

7. , , I, 1934, . 3, 25. , . 3; . , . .,
. 386387; . , - ,
. 13.
8. . , . 60.
9. , . 720, . 1/1905, . 4849.
10. Ibidem, . 720, . 1/1905, . 51.
11. Ibidem, . 720, . 1/1905, . 55.
12. Ibidem, . 720, . 1/1906, . 4445.
13. Ibidem, . 720, . 1/1906, . 5758.
14. , , . 3, .
1109.
15. Ibidem, , . 720, . 1/1906, . 79 .
16. , .
17. , , . 720, . 1/1906, . 92.
18. Ibidem, . 720, . 1/1906, . 129.
19. Ibidem, . 720, . 1/1908, .73 .
182
 , ,
.

25. 1917. 10. 1918. ,
10. 1918. 24 1919. 20.
1918. ,
. 15. 1918.

. 17. 1919.
10. . 24. 1919.
,
, ,
,
.21
,
,
,
,
.
, 21.
1919.
, ,
, ,
.22
1923. 1929. ,
,
,

23,
24, 25
192526,
, , ,

20. . , ., . 60.
21. , , . 720, . 1/1906, . 92.
22. Ibidem, . 720, . 1/1919, . 97.
23. 26.
1927, , , 1923, . 524, . 7.
24. Ibidem, . 1720.
25. , , I, 1924, . 2, 30. , . 3.
26. , , . 43, . 92/1925, . 3,
15.
1925, , , 1925, . 20, . 1.
183
 27, 28,
29,
1926. ,
, , , 30 .
, 1929
1933,
. ,
,
, 1930. ,
-
,
.
,
, , 1929.
,
31.

,
220.000 30.000.000 ,

32, . 2
33,
,
,
34,
6. 1935.
,
35 1937. 36.
1938. 1944.
,
,
, ,

27. , , . 43, . 92/1925, . 1213.

28. Ibidem, . 43, 92/1925, . 14.
29.
-, . 13 21. 1926, .
, 1926, . 4.
30. Ibidem. 1011.
31. , , . 720, . 1/1930, . 6061.
32. Ibidem, . 720, . 1/19341936, . 8.
33. Ibidem. . 720, . 1/19341936, . 5657.
34. Ibidem. . 720, . 1/19341936, . 9192.
35. , , II, 1935, . 14, 3.12, . 1.
36. , , . 720, . 1/193638, . 56.
184
 ,
37, 1940,
,
38

, .
,
.
,
, , , ,

.39
,
,
, , 1948. ,
.
1960. , .
,

,
, :
, , , ,
, . ,
,
,
,
,
, , ,
, .
,
1948,
,
,
,
, , ...
, .

, ,
.
200.000
,
37. Ibidem. . 720, . 1/19391940, . 147148.
38. Ibidem. . 720, . 1/19401943, . 3839.
39. Ibidem. . 720, . 1/19401943, . 158.
185
 ,

,
,
,
,
,
, 1906. ,
,
, ,
,
.
80

.

,
, ,
.
, , , ,
,
, ,
,
.
, ,

.

186


:

18.
.

,

.
,
19221928. .,
, ,

.
: , , , , ,
, , .

1718.
,
, , ,
, 50.000 ,
. (1551
1718. .), (16831699. .),
, ,
(16991716. .) (17161718. .),
. 1718. .
18. (17181779. .)

(17031711. .)

.1
18.

.

1. : 3-1, ,1986. 4-1,,

1986.
187
 , , ,
, , , ,
,
,

18.
, ,
, , , .
18.


. ,

.
,
18. 19. , ,

.
- (17371739. .),
,
, , .
15.
16. 1739. . ,
,
(17401748. .) (1756
1763. .),
18.
. 1764.
, 1774. .

, 1779. .

, 1780. .
,
, 17811782. .
, ,


2.
, , ,
18.

,

2. : 4-1, , 1986.
188
,
.

1764. .
.



,

.
(1763. .),
(1770. .). 1765.
, , 17911792
. . 1803.
. , ;
, 1820. .
.3 1765. .
, 1768. . , 17681774. .
, 1770. . , 1775. . , 1808. . ,
18051810. . .4 1802. .
, 1806. . ,5
1794. . ,6
1781. . ,

.
, ,
.7

,

.
1518.
,
, ,
.

3. , 18. 19. , , 1961, 34,
43, 83.
4. , , : , , 2010, 605610.
5. , , : , , 2010, 715716.
6. . , . ., 50.
7. , , , 1992, 161, 216, 375.
189
 . - ,
1739. . ,


. 17511752. .

,

18. 25 17 .8
17511752.
.
(, , , , )
,9 .
(, ), (, ),
(), () . 10

,
1774. .
.11 ,
, 1775. .

. 1775. . 704
( 201,
114 .).

. 212
.
, 240 ,12
.

17811782. . .
700.000
.
103.000 , ,
, . 217.000
, ,
- ,
, .13
8. , ,
, : 4-1, , 1986, 249.
9. . , . ., 284288.
10. . . . ., 289, 294, 344, 400.
11. : , 17761876, , 1989.
12. , , , 2008, 61.
13. . , . ., 287.
190

,
.

(, ,
),
.

,
. 8. 1782. . ,
, ,
, .
, , ,
, ,
7. 1782. .14 , 1782 .
.
, . -

. 1784. ,
1786. .
.15 1789. .
, ,
.
, , , ,
, ,16
.17
18001805 .
, 1794. .
.18
, . , 17831784.
, 1796. .
.19 17831784.
,
. .

14. , ,
, , ,
... ...
, ,
. (, 4. 1782. .), . , . ., 288.
15. , , , 1998, 3940.
16. , , , 2000, 3233.
17. : , ,
( ), . . , . ., 118, 230, 234, 252.
18. . , . ., 23.
19. . , . ., 44.
191
 , , . 1785. .
, ,
, 1788. . ,
1784. . , , 1793. .
, , .
1800. ,
, .
1802. ., 1809.

, .
( , )
1822. . .20
1790. . , 1801.
. .21 1806. .

.22

.

19221928. .
,
(
)
. .
81
, , ,
(, ,
).
.
,
,
-

- ,
-
(, ) (, ,
, .).


(, , , , , ,
, , , ).

20. , , 2012, 24, 25, 27, 29, 34.

21. , , , 2000, 32, 40, 41.
22. . , . ., 207.
192
 , ,


(, , , , ),
( , ,
, )
(, , , , )
.
( ) .
, , (
), , . ( )
, , , .
, , ,
, , ,
, , , , ,
, . .

: , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , .
. , ,
.
, ,
,

.

,

,
.

(1718. .) ,
(17811782. .) ,
(17371739. . 17881791. .) ( 17381740.
.) 18.
, .
18. 19. , , , ,
, , , , , .
1518.

193
 .
- ,
, ,

( )
, .
,
1764. .,
.

,
.

1775. ., ( 17511752.
. ) , ,


.

(1779. .), (1780. .)
(17811782. .)
,


.

, , , .
,
.

.23

18. 19. ,
, .

.


.

( 18.
),
- ,

23. . , . ., 287.
194
 , ( ).
,
,
, .
, ,
. ,
,
.
18. ,


, .

195
 Dr Mira Maran

RAD BEKOG ISTORIARA TRINCU MARANA NA

ISTRAIVANJU I OBJAVLJIVANJU GRAE ZA ISTORIJU
BANATSKE VOJNE GRANICE

Saetak: Rodom iz Uzdina, Trincu Maran je dao znaajan doprinos

istraivaju grae o Banatskoj vojnoj granici koja se uva u bekim arhivima.
Iako ekonomista po struci, ovaj istraiva je poznat po viegodinjem radu
na izuavanju grae iz bekog Ratnog arhiva i iz drugih arhiva u austrijskoj
prestonici, gde ivi od 1974. godine. Polazna taka njegovog interesovanja
bio je rodni Uzdin i njegovo osnivanje i razvoj u sastavu Nemako-banatske
regimente, da bi kasnije proirio svoj rad i na izuavanje drugih aspekata koji se
tiu Banatske vojne granice. Objavio je nekoliko zbornika dokumenata koje je
sa nemakog preveo na rumunski jezik i poto se veliki deo te grae (objavljene
u prva etiri zbornika) odnosi na naselja koja su pripadala Nemako-banatskoj
regimenti sa seditem u Panevu, eleli smo da ovim radom skrenemo panju na
znaaj tih istorijskih izvora za nau istoriografiju i na razmiljanje o njihovom
eventualnom prevoenju na srpski jezik.
Kljune rei: zbornici grae, beki arhivi, prevodi, vojna granica, Uzdin.

Trincu Maran je jedan od onih predstavnika nae istoriografije u dijaspori

o kome se kod nas vrlo malo zna, uprkos njegovim znaajnim doprinosima
otkrivanju i upoznavanju istorije Banatske vojne granice, koje je ostvario kroz
viedecenijsko istraivanje i objavljivanje grae iz bekih arhiva koja se odnosi
na ovu temu.
Roen je 11. septembra 1925. godine u Uzdinu, a 1939. prelazi u
Rumuniju, gde nastavlja kolovanje u Srednjoj trgovakoj koli u Temivaru.
Nakon zavretka kolovanja zapoljava se u Dravnoj banci u Oravici, a kasnije
radi i u drugim ustanovama, slinog profila, u Reici, Boki, Temivaru.
Rumuniju je napustio legalno 1974. godine i sa porodicom, uz pomo
Ujedinjenih nacija, preao u Be.
U rodni Uzdin se poslednji put vratio 1992. godine. Tokom svih ovih
decenija koje je proveo u Rumuniji i Austriji ostao je emotivno vezan za rodni
Uzdin. Sklonost ka istorijskim istraivanjima i nostalgija za zaviajem uinile
su da gospodin Trincu Maran poeo u Beu, nakon penzionisanja, poseuje
arhive i da istrauje grau koja se odnosila na rodni Uzdin i ire, na Banat, a pre
svega dokumenta o naseljima koja su pripadala Nemako-banatskoj regimenti,
ukljuujui Uzdin. U predgovoru svog prvog zbornika, autor daje u vezi sa
tim sledee objanjenje: U ovdanjim civilnim i vojnim arhivima naao sam
podatke o najznaajnijim trenucima od osnivanja sela sve do njegovog prelaska
iz nadlenosti austrijskih vojnih vlasti pod ugarsku graansku upravu, 1872.

196
godine. ak sam po u bibliotekama u Beu i Frajburgu u Nemakoj naao
interesantne stvari iz prolosti naeg sela, pa ak i iz prolosti naselja koja su
postojala na tom prostoru u ranijim vremenima1.
U poetku je bilo teko itati te rukopise na nemakom jeziku i ispisane
goticom, priznao nam je gospodin Maran prilikom naeg susreta u Beu pre
nekoliko godina, tako da mu je bilo potrebno dosta vremena da navikne na
takve tekstove i da ih deifruje sa lakoom. Prvo bi ih prepisivao i preneo
na sadanje pismo, a zatim bi ih preveo na rumunski jezik. Tom radu je
posvetio slobodno vreme, to svakako predstavlja poduhvat vredan potovanja.
Neophodnu pomo je dobio od supruge, ali je svakako od velikog znaaja i to
to je njegov rad naiao na razumevanje zaposlenih u bekim arhivima, koji
su mu davali neophodne savete i pruili mu tehniku pomo u savladavanju
svih problema na koje je ovaj istraiva naiao. Najvie je radio u Kriegsarchivu
(Ratni arhiv, gde je najveu pomo dobio od arhivskog savetnika Karla Rosa) i
u Hofkammerarchivu u Beu.
Trincu Maran se najvie bavio, kako smo ve naglasili, prouavanjem
grae iz bekog Ratnog arhiva, koja se odnosi na Banatsku vojnu granicu. Ta
dokumenta je objavio u sopstvenoj reiji u prevodu na rumunski jezik, u nekoliko
zbornika grae. Prvi zbornici te vrste odnose se na njegovo rodno mesto Uzdin,
kome je posvetio nekoliko knjiga, da bi zatim preao i na objavljivanje grae
o Petrovom Selu (Vladimirovac) i o drugim mestima koja su se nalazila na
teritoriji Nemako-banatske regimente. Jedan deo te grae objavio je i po raznim
strunim asopisima u Rumuniji, ali i kod nas, sve na rumunskom jeziku. Zbog
toga je njegovo ime manje poznato naoj istoriografiji, tako da bi eventualno
prevoenje njegovih zbornika na srpski jezik predstavljalo znaajan doprinos
izuavanju istorije vojne granice, stanovnitva i naselja koja su se nalazila u
njenom sastavu, te drugih, ne manje znaajnih pitanja koje se odnose na ovu
temu. Prvi zbornik grae objavljen je 1989. u Beu pod naslovom ntemeierea
i dezvoltarea satului Uzdin n cadrul Regimentului de grani german-bnean de
infanterie nr. 12, vol I, perioada anilor 1762-1872 (Osnivanje i razvoj sela Uzdin
u sastavu Nemako-banatske graniarske peadijske regimente br. 12, prva knjiga,
period 17621872). Fotokopije tih dokumenata, na nemakom jeziku, poklonio
je rodnom selu. Sledi drugi zbornik, pod naslovom Documente din istoria
Regimentului de grani german bnean, vol. I Despre satul Uzdin i comunele
nconjurtoare, Ediia I (Dokumenta iz istorije Nemako-banatske graniarske
regimente, Knjiga I O selu Uzdinu i okolnim mestima, prvo izdanje), objavljen
u Beu 1991. godine. U predgovoru ovog novog zbornika objanjava razloge
zbog kojih je, pored grae o Uzdinu, poeo da objavljuje i dokumenta o drugim
mestima koja su pripadala Nemako-banatskoj regimenti: Kada sam poeo da
se bavim istorijskim istraivanjima, imao sam nameru, zaista, da objavljujem
samo grau koja se odnosi na moje rodno mesto [...] Tokom obrade grae za
ovaj zbornik konstatovao sam, meutim, da neka od tih dokumenata sadre

1. ntemeierea i dezvoltarea satului Uzdin n cadrul Regimentului de grani german-bnean de

infanterie nr. 12, vol I, perioada anilor 1762-1872 , I.
197
i opise i deavanja iz drugih sela, koja se nalaze u blizini Uzdina, na teritoriji
pomenute regimente i koja bi bila vrlo interesantna, kako za ta sela, tako i
za bolje opte poznavanje okolnosti, stepena razvoja ne samo tih sela, nego i
celokupne oblasti koja je pripadala banatskoj vojnoj granici, pa ak i onoj izvan
Banata2. Sam autor naglaava u nastavku da on objavljuje sva dokumenta bez
ikakvih komentara, zato to njih ostavlja na procenu drugim istraivaima
ili komentatorima, iz raznih naunih oblasti, koji e tu nai bogate izvore za
prouavanje3.
Trei zbornik grae koji je objavio Trincu Maran nosi naslov ntemeierea
i dezvoltarea satului Uzdin n cadrul Regimentului de grani german-bnean de
infanterie nr. 12, vol II, Cap. I Completare la perioada anilor 1762-1872; cap
II perioada anilor 1873-1918, Ediia I (Osnivanje i razvoj sela Uzdina u sastavu
Nemako-banatske graniarske peadijske regimente br. 12, druga knjiga, Glava
I dopuna za period 17621872; glava II period 18731918, prvo izdanje),
objavljen takoe u Beu, 1992. godine. U njemu se vraa na grau koja se
odnosi najveim delom na Uzdin, tako da u prvom delu zbornika objavljuje
dokumenta o ovom mestu koje je naao naknadno u temivarskim arhivima
(Dravni arhiv), da bi u drugom delu objavio grau koja se odnosi na period
18731918, a koja se uva u Arhivu Mitropolije u Temivaru, ali, kako sam
kae, i u drugim arhivima.
Ne smemo zanemariti ni dokumenta koja se odnose na druge aspekte
razvoja Banatske vojne granice. Takva dokumenta je objavio u etvrtom
zborniku, pod naslovom Documente din istoria Graniei militare bnene, volumul
I Necesitatea amenajrii graniei militare bnene; nceputurile Regimentului
de grani romnesc bnean din Caransebe, Ediia I (Dokumenta iz istorije
Banatske vojne granice, knjiga I Potreba ureenja Banatske vojne granice;
Poeci Rumunsko-banatske graniarske regimente iz Karansebea, prvo izdanje),
objavljen u Beu 1993. Objavljena graa u ovom zborniku rezultat je daljih
istraivanja koje je Trincu Maran sproveo u bekom Ratnom arhivu koristei
fond Dvorskog ratnog saveta (Fond H. K. R. Hof Kriegs Rath), iz kojeg je
izvukao dokumenta koja se odnose na poetni period postojanja Banatske
vojne granice i u okviru nje Nemako-banatske regimente, naglaavajui
ipak injenicu da je teko razmatrati striktno samo probleme samo jedne
regimente pre svega zahvaljujui injenici da je do 1918. postojao samo jedan
Banat, koji se razvijao u istim istorijskim uslovima, tako da istorijski problemi
ne mogu biti tretirani na nain na koji je danas podeljen Banat, te je zbog
toga ovaj zbornik i naslovio: Dokumenta iz istorije Banatske vojne granice4. Ve
u predgovoru ovog zbornika nagovetava objavljivanje novih zbornika grae,
zato to poseduje dokumenta za najmanje jo dva ili tri zbornika i mogunost
da identifikuje jo mnoga dokumenta, poto Ratni arhiv u Beu poseduje

2. Documente din istoria Regimentului de grani german bnean, vol. I Despre satul Uzdin i
comunele nconjurtoare, Ediia I, Viena, 1991, I.
3. Isto, II.
4. Nav. delo, Viena, 1993, I.
198
bogat i raznovrstan fond, pored sjajnog voenja evidencije i organizacije dune
potovanja. Naglaavajui znaaj dokumentarne grae koja se uva u bekim
arhivima a odnosi se na Banatsku vojnu granicu, Trincu Maran argumentuje
svoja istraivanja i zbornike koje objavljuje injenicom da je istorija modernog
Banata napisana tu, u Beu i kroz njegove regionalne organe u Banatu5.
Godine 1995. je objavio, u sopstvenom izdanju, novi zbornik grae, pod
naslovom Documente din istoria Graniei militare bnene (Dokumenta iz istorije
Banatske vojne granice).
Iako tehniki nisu ba na zavidnom nivou, ovi zbornici imponuju
bogatstvom objavljene arhivske grae, sa ISBN-om, fotokopijama nekih
znaajnijih dokumenata u prilozima, starim kartama i planovima i sl. Neki od
pomenutih zbornika su objavljeni i u drugom izdanju.
Objavljivanje ove grae predstavlja znaajan prilog i doprinos izuavanju
istorije Banata, naroito kada je re o rumunskoj istoriografiji i, naalost, manje
kada je re o srpskoj, imajui u vidu ve pomenutu injenicu da ta vredna graa,
koja se odnosi na Panevo i okolinu, nije prevedena na srpski jezik.
Kada smo 2004. godine posetili gospodina Trincua Marana u njegovom
stanu u Beu, poklonio nam je fotokopije dokumenata (jedan deo) koje je
pronaao u Ratnom arhivu u Beu, a koje su od neprocenjive istorijske vrednosti
jer se bave naseljima u okolini Paneva. Cilj ovog naeg rada prvenstveno je da
se srpskoj javnosti i istoriografiji prikae rad ovog neumornog istraivaa i da
se, upoznajui njegovo delo, pokrene akcija eventualnog prevoenja njegovih
knjiga, toliko znaajnih za nas, na srpski jezik. Kopije pomenutih dokumenata
koje nam je on uruio doneli smo u nau zemlju, skenirali ih i predali ih na CD-u
Istorijskom arhivu u Panevu kako bi bila pristupana naim zainteresovanim
istraivaima koji se bave vojnom granicom, Banatom u XVIII i XIX veku i
istorijom naselja u okolini Paneva. Najzad, pomenute fotokopije na papiru
danas se nalaze u arhivi Rumunske pravoslavne crkve u Vladimirovcu, gde smo
ih deponovali nakon skeniranja. Ukupno se u ovoj zbirci nalazi 1.089 stranica
rukopisa na nemakom jeziku, najveim delom zapisnici, izvetaji, molbe,
statistiki podaci i druga vredna dokumenta o ivotu u granici. Ova zbirka i
rad gospodina Marana predstavlja veoma vrednu dopunu istraivanjima koje
su u bekim arhivima sproveli drugi nai istraivai koji su se bavili istorijom
Banata u XVIII i XIX veku, a meu njima Duan Popovi, Sreta Pecinjaki i
drugi.
Trincu Maran je, kako nam je sam naglasio, lan mnogobrojnih
udruenja istoriara u Austriji, meu kojima su Udruenje za istoriju grada
Bea, Institut za istorijsku dokumentaciju Austrije, Austrijsko drutvo za
istorijsko istraivanje XVIII veka, saradnik je Univerziteta u Oksfordu, poasni
predsednik Kulturnog udruenja Rumuna u Beu, koji objavljuje asopis pod
naslovom Vorba noastr (Naa re), iji je urednik gospodin Maran. Godine 2005.
dobio je poasnu nagradu od Rumunskog udruenja za naslee u Bukuretu za
istraivanja sprovedena na temu istorije Rumuna u Austriji.
5. Isto, II.
199
 Imajui u vidu irok spektar njegovih interesovanja, napominjemo da
je Trincu Maran objavio i dokumenta koja se odnose na druge delove vojne
granice, konkretnije na one iz istonog Banata. U tom kontekstu pominjemo
njegov zbornik Documente din istoria Graniei militare bnene, volumul V
Preluarea Bilor Herculane de ctre militari de la administraia civil, Ediia I
(Dokumenta iz istorije Banatske vojne granice, knjiga V, Preuzimanje Herkulana
od strane vojnih vlasti), Be, 2003, koji se odnosi na teritorijalnu organizaciju
Vlako-ilirske regimente, kasnije podeljenu na Rumunsko-banatsku (sa
seditem u Karansebeu) i Srpsko-banatsku (sa seditem u Beloj Crkvi). Odluku
o istraivanju ovog materijala doneo je na predlog savetnika Karla Rosa, koji
mu je predloio jo i istraivanje problema uma, ali se Trincu Maran u ovoj
prii odluio samo za Herkulane, sentimentalno vezan za ovu banju, u kojoj je
proveo deo ivota, dok je pitanje uma ostavio drugim buduim istraivaima.
U ovim svojim istraivanja Trincu Maran je radio zajedno sa rumunskim
istoriarem Livijuom Grozom.
Zatim je zajedno sa Grozom objavio jo jedan zbornik grae Contribuii
la istoria regimentului de grani romno-bnean nr. 13 din Caransebe
Cazrmi i posturi de paz, (Prilog istoriji Rumunsko-banatske regimente br. 13 iz
Karansebea Kasarne i straarske kue), u izdanju Dacia Europa Nova, Lugo,
2004. U vezi sa zajednikim radom na ovom zborniku interesantna je ocena
da, iako sasvim daleko jedan od drugog, gospodin Trincu Maran u Beu a
Liviju Groza u Karansebeu, svojim idejama, a pre svega svojim ostvarenjima,
njih dvojica su jako blizu. Zajednika taka koja ih je spojila jesu austrijske
graniarske regimente, a izvor koji su prouavali jeste predivni Be sa svojim
arhivima u kojima se nalaze originalna i nepoznata dokumenta, ili malo
poznata naoj istoriografiji6. Sa istim saradnikom je objavio jo jedan zbornik
grae Documente vieneze referitoare la Banatul graniceresc (Beka dokumenta o
graniarskom Banatu), Karansebe, 2006.
Godine 2000. objavljuje zbornik grae u tri knjige, na nemakom jeziku,
pod naslovom Zbirka dokumenata o Rumunima u Beu.
Poslednjih godina je objavio i druga dela, i to Conscrierea parohiilor
greco-neunite (ortodoxe) din Grania militar bnean n anul 1792 (Popis grko-
neunijatskih (pravoslavnih) parohija u Banatskoj vojnoj granici iz 1792), Ed. 1,
2004. i Posturile de paz i cordon (sanitar) din Grania militar bnean n
anii 1774-1775; conscrierea religiilor i repartizarea bisericilor pe episcopii i
protopopiate n Generalatul de Grani militar bnean din anul 1830 (Straarska
mesta i sanitarni kordon u Banatskoj vojnoj granici 17741775. godine; popis
veroispovesti i podela crkava na episkopije i protopopijate u Generalatu Banatske
vojne granice iz 1830. godine), Ed. 1, 2005, Documente din istoria regimentului de
grani germano bnean (Dokumenta iz istorije Banatske vojne granice) iz 2006.
godine itd.
Meu njegovim znaajnim otkriima pominjemo istraivanje etnike
grupe Vlaha u Austriji, oblast Burgenland, koji ive u sastavu hrvatske nacionalne
6. Mihai Rdulescu, pogovor u knjizi Contribuii la istoria regimentului de grani romno-bnean
nr. 13 din Caransebe Cazrmi i posturi de paz, Editura Dacia Europa Nova, Lugoj, 2004.
200
manjine u Austriji. Ta istraivanja, meutim, nije sproveo do kraja jer nije naiao
na interesovanje rumunske istoriografije i naune javnosti o ovom problemu, a
i zdravstveni problemi su ga spreili u tome7. Meu poslednjim radovima koje
je objavio jeste Cretinismul n Austria: scurt prezentare cronologic (Hrianstvo
u Austriji: kratak hronoloki prikaz) iz 2008.
Zakljuak bi bio da injenica da u gradu u kojem se nalaze arhivi od
kapitalnog znaaja za upoznavanje nae prolosti, ivi i radi ovek koji je ceo
svoj radni vek proveo istraujui davno zaboravljene papire, koji bi verovatno,
bez njegove intervencije, jo dugo, dugo ostali daleko od oiju zainteresovanih
strunjaka i naune javnosti, predstavlja veliku prednost za nau istoriografiju.
Sve ovo, naravno, podrazumeva prevoenje te grae i na srpski jezik, kako bi
bila dostupna to irem krugu istraivaa, ali i drugih ljubitelja prolosti.

BIBLIOGRAFIJA:

Mran, Trinu, ntemeierea i dezvoltarea satului Uzdin n cadrul Regimentului

de grani german-bnean de infanterie nr. 12, vol I, perioada anilor 1762-
1872, Viena, 1989.
Mran, Trinu, Documente din istoria Regimentului de grani german
bnean, vol. I Despre satul Uzdin i comunele nconjurtoare, Ediia I,
Viena, 1991.
Mran, Trinu, ntemeierea i dezvoltarea satului Uzdin n cadrul Regimentului
de grani german-bnean de infanterie nr. 12, vol II, Cap. I Completare
la perioada anilor 1762-1872; cap II perioada anilor 1873-1918, Ediia I,
Viena, 1992.
Mran, Trinu, Documente din istoria Graniei militare bnene, volumul I
Necesitatea amenajrii graniei militare bnene; nceputurile Regimentului
de grani romnesc bnean din Caransebe, Ediia I, Viena, 1993.
Copii ai Vlahiei suntem noi, Formula As, nr. 942, 2010. www.formula-
as.ro
Rdulescu, Mihai, pogovor u knjizi Contribuii la istoria regimentului de
grani romno-bnean nr. 13 din Caransebe Cazrmi i posturi de
paz, Editura Dacia Europa Nova, Lugoj, 2004.

7. lanak: Copii ai Vlahiei suntem noi, Formula As, nr. 942, 2010. www.formula-as.ro, internet
stranica koriena 8.11.2013.
201


.1
18.
:
(1783), (1784) (1793).

19. :
, , ,
.2 ,

(17321789),
(1762)
.
19.
.
20.
.

.
, ,
.
,
,
.
:
, , .

(17751839)3. , ,


, , ,
, .

1. , I, , , 2001.
2. , 37.
3. . : ,
, 1517, , 19661968,7179.
202

. ,
,
o .

,
.
.

,



,



.







, ,
, ,
, .


-




.4


. 1
1880.

4. 19. -
.
- , , :
, .
203

, ,
.
,

(. 1).
,
18621863. , .
, , 1863.
, 1874. ,
. 1892. ,
1893. .
, , 1893. .
,
.
,
. ,
, , , ,
, , .

1880.
.

, ,
12. -
. :
, , , , , , , ,
( ), , , , , , ,
, , (. 2).
26 1880. .


, ,
.
1859.
,
,
.
,
, ,
,
. , ,

204
 . 2

, ,
, ,
, ,
, , 1859.
.

. . ,
, ,
, .5
,

12. - ,

.
, 1858. .6

1859. .

5. , , 1880, , 1880
6. , 120.
205


,
, ,
, ,
. , ,


:
- ,
- ( ,
),
- .7

,
,
.

19
.
8,
19. . 121
,
1855. 1859. .
,
.
16 ,
, ( )
. ,

.
, : ( ), ,
, ,

.
1
14.

.

7. , 1617.
8. .
206

:
1. , , ?
2.
1854. 1858. : ,
, .
3. ?
4. , , ,
, ?
5. ,
, , ?
6. ?
7. ?
8. ?
9. ?
10. ?
11. ?
12. ?
13. ?
14. , ?

: , , ,
,

.
1. , , ?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
2.
1854. 1858. : ,
, ?

207
 ?
?
?
?
?
3. ?
4. , , ,
, ?
?
?
?
?
5.
: , , , ?
?
, ?
?
?
?
,
?
?
6.
?
?
, ?
7.
?
?

8.
?
9.
?
?
10.
: , , , ?

208
 11.
, ?
12.
?
?
13.
14. ,

20.
.
.

?
,
,
. 12. -
,
-
.

, ,
. , ,
,
,

.
, ,

.

209
 Izdava
Centar za politiko obrazovanje, Novi Sad

Za izdavaa
Tijana Eter

Glavna i odgovorna urednica

mr Maja Sedlarevi

Priredili
dr Momir Samardi i mr Milivoj Belin

Recenzent
dr Ranko Koncar

Lektura i korektura
Milana Maleni

Tehnika priprema
Vladimir Tot

tampa
Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, Zrenjanin

Tira
500

Izdanje
Novi Sad, 2014. godine

210
CIP
,

94(497.113 Banat) 17/18(082)

18. 19. :
/ [ ]. :
, 2014 ( :
). 209 . ; 24 cm

. . 500.

ISBN 978-86-89935-01-1

) 18-19. .
COBISS.SR-ID 291277575

211
212