Sl. 1.
Opti izgled
ARH. IVAN ZDRAVKOVI ANIKA SKOVRAN
MANASTIR ZAVALA
ARHITEKTURA
I Mesto objekta
Manastir Zavala nalazi se u Popovom Polju, u
Hercegovini, sa crkvom Bogorodice (sl. 1).
II Istorijat
Manastir je podignut verovatno u XIV ili XV
veku, ali se sa sigurnou moe uzeti da postoji
tek od 1514 godine, kada je o njemu zabeleen
prvi pomen.
Godine 1619 crkva je ivopisana.
U toku XVII veka u ovom manastiru ivo je
raeno na pisanju crkvenih knjiga. Manastir je
imao veza sa ostalim naim manastirima u Herce-
govini i dalje sa Studenicom i Sv. Gorom, odnosno
Hilandarom.
U XIX veku, od 18161839 godine, manastir
je opravljen; prepokrivena je crkva i obnovljene
su elije. 1
1
V. orovi, Hercegovaki manastiri: Zavala S t a -
r i n a r I (1922), str. 209230; D - r Vladimir R. Petkovi,
Pregled crkvenih s p o m e n i k a . . . str. 124125; Narodna
enciklopedija, I knjiga, str. 758.
III Opis i stanje objekta
Manastir Zavala je mala crkvica od kamena,
jednobrodna, poluobliasto zasvedena, sa apsidom
i spolja i iznutra polukrunom. Na zapadu je svod
nii, u obliku nie, ravno zavren, jer se sa te
strane nalazi stena. Nad tim svodom nalazi se
jedna manja prostorija u koju se nekada ulazilo
sa platoa dananje terase na zapadnoj strani (Da-
nas je t a j ulaz zazidan). Postoji i jedan tajni ulaz,
zatvoren kamenom ploom sa freskom na njenoj
spoljnoj povrini, koji se nalazi u desnom delu
crkve, nad svodom u obliku nie sa te zapadne
strane. Danas je taj tajni ulaz sakriven jednom
ikonom, obeenom nad njegovim otvorom tako da
ga ona potpuno zaklanja.
Jedan deo crkve nalazi se ispod stene, te joj je
stoga severna, poduna strana prislonjena uza
samu stenu. Ulaz u crkvu je sa juga, u deo koji
ustvari ini pripratu. Nju razdvaja od glavnog
prostora crkve veliki polukruni otvor, odnosno
zidana pregrada, sa dva manja ulaza sa strane,
takoe polukruno zavrena. Isti takav otvor-
pregrada, sa jednim veim ulazom u sredini i po
jednim manjim ulazom sa strane, deli glavni pro-
stor crkve od oltarskog prostora. Ikonostas se na-
 lazi ubaen u srednji, veliki polukruni otvor te
pregrade. Od kamena je, visine priblino 2 metra.
Spolja, prema glavnom delu crkve, ukraen je
ikonama na platnu, uokvirenim drvenim ramovi-
ma. Iznad tog kamenog ikonostasa postavljena je
drvena greda na koju je privren, takoe okre-
nut prema glavnom delu crkve, drveni friz sa iko-
nama 15 svetaca, a u sredini iznad njega nalazi se
drveni barokni krst sa naslikanim raspeem.
Oltarski prostor je dosta prostran, jer se na
jugu nalazi vea nia poluobliasto zasvedena, a
na severnoj strani je vrlo plitka i neto deformi-
sana nia, jer se sa te strane crkva priljubila uza
samu stenu. Levo i desno od poluloptaste oltarske
nie, na kojoj se u sredini nalazi dosta irok pro-
zor, pravougaonog oblika, nalazi se i po jedan
mali, a uzani prozor, takoe pravougaonog oblika.
Iznad poluloptaste nie nalazi se m a n j i okrugao
prozor, u vidu okulusa. Sa juga graevine nalazi
se jo jedan veliki a dugaki prozor, pravouga-
onog oblika, a iznad ulaznih vrata, takoe na jugu,
jo jedan, uzan a dugaak, isto tako pravougaonog
oblika. Na t a j nain crkva je dovoljno osvetljena,
jer dobija svetlost kroz dva vea prozora sa juga
i kroz tri manja prozora i okulus sa zapada.
Crkva je poploena etvrtastim kamenim plo-
ama, dijagonalno postavljenim, veliine 20 cm X
20 cm.
Cela unutranjost crkve ukraena je freskama,
a one su sve vlane, naroito one na severnom
z i d u , koji je u veoj povrini ustvari stena, omal-
terisana malterom na kome se nalaze freske.
U srednjem delu crkve postoji horos od drveta,
a u njegovoj sredini luster i, neto ustranu, jedno
kandilo; oba ova predmeta su od metala. U pro-
storu priprate postoji jo jedan luster i kandilo,
takoe oba od metala.
asna trpeza je od kamena; i stub i ploa na
njemu.
Ulazna vrata su pravougaona, kao i prozori na
jugu i sva tri na zapadu. Oni su uokvireni kame-
nim pervazima gredama, kod vrata ravnim a
kod prozora, ka otvorima spolja, zakoenim. Grede,
odnosno kameni okviri su bez profila i plastine
dekoracije.
Kvaderi, od kojih je izgraena fasada, dosta su
veliki; priblino 30 cm X 20 cm.
Crkva je male visine, a pokrivena je kamenim
ploama sa padom krova samo na jednu stranu,
od stene, tj. sa severa prema jugu. Apsida ie ta-
koe pokrivena kamenim ploama. Sa istoka cr-
kva ima kalkan na dve vode, ali se drugi, vrlo
mali deo, nalazi pod stenom. Prozor na apsidi ima
tanke gvozdene, reetke kovane, dve vertikalne a
pet horizontalnih, dok prozori sa juga imaju samo
po dve deblje gvozdene ipke uplje, livene, u
obliku cevi, vertikalno postavljene. Reetke na
apsidalnom prozoru svakako su originalne, dok su
one na prozorima sa juga novijega porekla.
Severoistono od crkve, na steni, iznad crkve,
nalazi se zvonik od kamena, na preslicu, sa tri
zvona, izraen 1899 (sl. 2).
IV Predlozi popravki
Kako je u unutranjosti crkve stalna vlaga, te
zbog toga freske propadaju, to bi trebalo predu-
zeti na samoj graevini ove mere obezbeenja:
1) Na prostoru iznad crkve, odnosno stene na
severnoj strani, nalazi se veliko komade kamenja
izmeu kojih su m a n j e i vee uvale. Na ivici stene
izgraen je m a n j i zidi u visini od oko 5060 cm.,
koji slui kao odbrana krova crkve od odronja-
vanja kamena sa brega. Izmeu tog zidia i stena
na bregu nalazi se takoe uvala. Trebalo bi sve
Sl. 2. Izgled crkve sa zvonikom
te uvale popuniti kamenjem pa onda na gornjoj
povrini ubaciti izmeu tog kamenja m a l t e r od
krea, peska i cementa, napraviti u njemu oluke,
i njih odozgo prepokriti istim cementnim malte-
rom. Nagibe uraditi tako da odvode vodu dalje
od crkve ili na sam krov crkve. Obuhvatiti pro
stor od oko 10 m irine i 50 do 60 m duine, tj.
od p r i p r a t e do apside crkve. Taj posao mora se
izvoditi pod stalnim nadzorom arhitekte konzer
vatora i po njegovim uputstvima, izdavanim na
licu mesta. I prostor od nabacanog kamenja, po
red novoizgraenog zvonika, na brdu, popuniti
betonom, i preko njega izraditi kouljicu od istog
cementnog maltera.
2) Krovni pokriva sa crkve ponova pretresti,
upravo skinuti ga i posle obezbeenja svodova od
prokinjavanja, ponova postaviti nov krovni po
kriva, takoe od kamenih ploa, ali solidnije i sa-
vremenije izveden (upravo sigurnije u pogledu
prokinjavanja); sve ploe zaliti cementnim mal-
terom, kako izmeu spojnica tako i kod njihovog
donjeg kraja (sl. 3).
3) Posle skidanja lepa spolja i ravo izvedenih
fuga, popuniti pukotine (naroito onu veu na
apsidi) cementnim mlekom i malterom, a zatim
celu crkvu isfugirati u cementnom malteru u koji
ubaciti boju koja e h a r m o n i r a t i sa bojom kamena
od koga je crkva izgraena (sl. 4).
4) Prilikom pokrivanja krova ploama od ka
mena ispustiti znatno vie ploe na streji nego to
su one danas isputene kako bi voda, koja se sa
Sl. 4. Apsida
krova sliva na zemlju bila to dalje od temelja
odbaena. Tom prilikom ukloniti oluke (i horizon
talne i vertikalne), jer oni nisu postojali, a i ne
odgovaraju ovom nainu pokrivanja krovova, seni zid uvlai u zapadni zid crkve i vlai ga.
upravo nisu potrebni kad se krov pokriva kame Trebalo bi celu terasu poruiti, a naroito zid sa
nim ploama. kanalom poto je on ve i onako sav raztresen,
ponovo je prepokriti betonom a zid prezidati, ali
5) Terasa na zapadu crkve, koja je danas izbe- tako da preko nagiba prikupljenu vodu propusti
tonirana i ima nagib ka zidu u kome se nalazi kroz kanal u zidu i odvede je van crkve. Prilikom
otvor za oticanje vode sa te terase, nije dobro iz ponovne izrade terase, izmeu nje i zapadnog zida
vedena, te stoga voda ne otie ve se kroz raztre- crkve izraditi izolacioni rov, kako bi se jo vie
onemoguilo vlaenje tog zapadnog zida na kome
se u unutranjosti crkve nalaze freske.

6) Isto tako bi trebalo i kod te terase i kod

istone fasade na severu od apside, gde se severni
zid razdvaja od stene, poruiti naknadno ubaene
zidine, te na taj nain otvoriti prostor izmeu se-
vernog zida i stene, kako bi izmeu njih mogao
da struji vazduh i da ga isui. Nastala vlaga na
freskama u severnom zidu, a svakako i u celoj
crkvi, po svoj prilici e posle ovih radova nestati,
a po svemu sudei ta e vlaga nestati i na isto
nom zidu crkve, koji nema frske u donjoj zoni, ali
je danas najugroeniji od vlage. Drugih uzroka
vlaenja, sem onih koji nastaju usled loe izvede
nog krova od kamenih ploa, nema, te kad se i
Sl. 3. Krov crkve krov popravi, freske e se sigurno osuiti i moi

39
 Sl. 5. Osnova crkve

e na njima da se preduzmu m e r e obezbeenja:

fiksiranje i ienje.

7) Prostor oko crkve ostaviti kakav je danas,

samo ga urediti na svima mestima gde je nastao
kvar, naroito neposredno oko same crkve. Sva
kako, trotoar na junoj strani ponova pretresti i
dati mu nagib od crkve ka terenu, a ne kao to
ga danas ima, obratno. Oko apside izraditi novi
trotoar sa pravilnim nagibom. P r i izradi trotoara
voditi rauna o kapavici streje. Tamo gde pada
kia sa streje ne postavljati ploe, ve tu izraditi
drenani rov, sa koritom od betona, koji treba
ispuniti ljunkom a pri vrhu sitnim peskom, kako
bi se kapljice pri padu sa streje utapale u taj
pesak, a ne odbijale od ploa i prskale na sokl
same crkve i na taj nain ga vlaile.

8) Izraditi nove okvire za prozore, ako ne od

gvoa a ono svakako od hrastovog drveta. Ta-
koe i nova vrata od hrastovine. Sve prema na
crtu nadzornog arhitekte ili projektanta restaura
cije. Drvenariju obajcovati u boji hrastovine, a
gvozdene reetke obojiti u crnoj boji. Prozor na
apsidi ostaviti kakav je, tj. gvozdene reetke ne
bojiti nego ih samo oistiti da ne bi rale.

9) Kameni ikonostas, koji je novijeg datuma,

trebalo bi ukloniti prilikom definitivne prezenta
cije crkve, jer ne odgovara optem izgledu crkve
ni vremenski ni estetski. Sl. 6. Popreni presek

40
 Sl. 7. Poduni presek (severna strana)

Sl. 8. Poduni presek (juna strana)

V Dekorativna plastika prilikom prologodinjih iskopavanja, naeni iden

U crkvi ne postoji nikakva dekorativna pla
stika, sem to je potprozornik na malom prozoru,
severno od apside, spolja, dekorativno obraen u
dvolanom prepletu sa volutama. On je svakako
tu ubaen sa crkve sv. Petra, koja se nalazi (ostaci
temelja) u samom mestu, na omanjem breuljku
iznad dananje eljeznike stanice, jer su na njoj.
tini fragmenti. Oni se sada nalaze u Trebinjskom
muzeju. Po miljenju rukovodioca iskopavanja
druga Marka Vega, potiu iz XI veka. 2
Arh. Ivan Zdravkovi
2
Ovo saoptenje dobio sam od upravnice Trebinj-
skog muzeja drugarice Ljubinke Koji.

41
 FRESKE MANASTIRA ZAVALE

Crkva sv. Vavedenja u manastiru Zavali je Crkva sv. Vavedenja nalazi se u Popovom P o
jedan od najbolje ouvanih spomenika Hercego lju nedaleko od starije crkve sv. P e t r a iz X ili XI
vine ma kako to neverovatno izgledalo s obzirom veka, od koje su ostali samo temelji i nekoliko
na njeno stanje i ouvanost ivopisa. Prilino ote fragmenata pleterne ornamentike sa ivotinjskim
ene freske Zavale pretstavljaju veoma intere figurama. U blizini je i poznata peina Vjeternica.
santnu celinu, te u nizu preostalih fresaka po dru Ne zna se tano kada je crkva sazidana, sigurna
gim hercegovakim manastirima zauzimaju vrlo datiranja mogu se uzeti tek od 1514 godine kada
2
istaknuto mesto. je o manastiru zabeleen najstariji pomen.
U prvom redu ugroenost, zatim znaaj jo ne
Crkva je na jednom malom platou, severnom
dovoljno ispitanih zavalskih fresaka za razvoj
i zapadnom stranom uklesana je u stenu. Od ka
umetnosti u Hercegovini kao i nau umetnost tzv.
mena je, jednobrodna, poluobliasto zasvedena, sa
Turskog perioda uopte, naveli su Zemaljski zavod
velikom polukrunom apsidom i kamenim sedi-
za zatitu spomenika kulture Bosne i Hercegovine
tem. Dakonikon i proskomidija imaju spolja ra
da poveri Saveznom institutu za zatitu spome
van zid, a iznutra male nie. Srednji brod je sa
nika kulture ispitivanje i konzervaciju ovoga
1 strane proiren niama koje su odvojene jakim
objekta.
pilastrima i stupcima. Nie su prolazima vezane
P r i p r e m e za konzervatorske radove su u toku tako da se od njih formira niz prostora koji sa
i ovom prilikom e biti rei o stanju ouvanosti, injavaju skoro neku vrstu severnog i junog
sadraju, rasporedu, stilskim osobinama i autoru broda. Na zapadnoj strani u prostoru koji ini pri-
fresaka, kao i m e r a m a koje je potrebno preduzeti p r a t u svod je nii, poto se iznad njega nalazi
radi njihove zatite. skrivnica. U odaju se moe ui kroz mali kva
dratni otvor koji zatvara kamena ploa a preko
1
nje, da bi ulaz bio to skriveniji, naslikana je
Ekipa Saveznog instituta u sastavu: arhitekte I. freska (Shema I i II). Iz delimino oteenog n a t
Zdravkovia, istoriara umetnosti A. Skovran, ing.
tehnologije D. Dokia i slikara-restauratora R. Siki- pisa nad prolazom izmeu ulaznog prostora (pri-
mia, izvrila je aprila meseca 1958 godine konzerva
torska ispitivanja manastira Zavale. Krae vreme bo
ravili su prilikom ispitivanja u Zavali saradnici Za
voda i Uprave za spomenike iz Mostara: Z. Kajma-
kovi M. Kujai, M. Mitrovi, A. Zelenika i M.
Medan.

Shema I, raspored ivopisa

42
 S h e m a II, raspored ivopisa

prate) i june pevnice, vidi se da su freske n a
stale 1619 godine. 3 Natpis glasi:
Jo jedan natpis odnosi se na ivopisanje crkve
i nalazi se nad lukom prolaza u severnu pevnicu
kao p a n d a n prethodnom (shema broj II, br. 99).
Naalost, danas se moe proitati samo nekoliko
reci ovog izbrisanog teksta koji je moda davao
blia obavetenja o n a s t a n k u fresaka:

Trei natpis, ispisan n a d unutranjim lukom

(sl. 1; shema I, broj 68). prolaza u junu pevnicu (Shema I, br. 51), gotovo
potpuno uniten ljuspanjem boja, pominje p r i -
lonike:
3
U tekstu ovog natpisa, publikovanom u Zapisima
i natpisima Lj. Stojanovia promaklo je nekoliko m a
njih greaka.

Sl. 1. Natpis o slikanju crkve 1619

43
 teta je to nam vani podaci o prilonicima i U akonikonu naslikano je Priee apostola
visini priloga nisu bolje ouvani. vinom i hlebom.
Zavalske freske su, ukupno uzev, slabo ou Du temena svoda naosa rasporeena su 4 ve
vane. Na to je uticalo vie inilaca: pre svega lika medaljona sa poprsjima Hrista: jedno kao
samo mesto na kome je crkva podignuta uslovlja Aneo velikog saveta, drugo je Emanuilo, tree
va vlagu, koja se u zidove infiltrira iz stena u Pantokrator i etvrto Vetustis Diebus. Likovi je-
koje je crkva uklesana severnom i zapadnom stra vanelista su naslikani ispod Pantokratora, kao
nom. ivopis se na zidanom zidu bolje ouvao no to je uobiajeno. U zapadnom traveju na odgo
na isklesanom u steni gde je veinom propao varajuim mestima naslikani su oko Hrista Ema-
Oteenja zahvataju preteno prizemne zone i nuila 4 crkvena meloda: Kozma Majumski, sv
sokl (na Shemi I i II rafiranjem su obeleena me- Josif Pevac, sv. Teofan i Damaskin.
sta sa kojih su freske otpale). Tehnika zavalskog
ivopisa uslovila je takoe njegovu slabu ouva Ciklus praznika je ilustrovan kompletno, od
nost. Freske su na podlozi od tri sloja maltera. Blagovesti do Silaska u ad. Redosled izlaganja je
Preko kamena je jedan sloj od oko 5 mm, zatim poremeen utoliko to je, budui da je crkva po
drugi od oko 15 mm i trei od pet do 6 milime sveena Bogorodici, dato nekoliko scena iz njenog
tara. Ovi slojevi su meusobno vrlo slabo vezani ivota. Ispod medaljona sa 4 pretstave Hrista pra
i odvajaju se. Mogue je, da je prvi sloj maltera znici se redaju ovim redom: Roenje Hristovo.
nastao odmah po zidanju crkve i da su na njega Sretenje, Krtenje, Lazarevo vaskrsenje, Cveti,
kasnije, prilikom izrade fresaka, naneta druga dva. Preobraenje, Roenje Bogorodice, Josif uzima
Gornji nain pripremanja podloge vrlo je est u Bogorodicu iz hrama, Smrt Bogorodice, Silazak
XVI veku i opisuje se u slikarskim prirunicima sv. Duha itd.
XVII veka, gde se ovaj nain pominje kao stari.
Ilustracije iz ciklusa Muka Hristovih odvijaju
Usled dejstva vlage, na mnogim freskama koje se
se sledeim redom: Tajna veera, Pranje nogu,
jo relativno dobro dre, boje se ljuspaju ili su
Molitva u Getsimanskom vrtu, Ruganje Hristu,
izbledele. Svi pigmenti nisu podjednako otporni.
Hristos pred Anom i Kajafom, pred Pilatom, i
Najvie su nastradale boje inkarnata. Od nekoliko
banje na stubu, Odricanje Petrovo, zatim dolaze
stotina likova, ilustrovanih na freskama Zavale,
tri scene sasvim unitene, pa podizanje na krst,
jedva da se moe nai njih 10 sa ouvanim boja
Raspee, Skidanje s krsta, Oplakivanje i Polaga
ma inkarnata. Ova okolnost znatno oteava stilsku
nje u grob.
analizu ivopisa.
Ipak, freske Zavale su u dovoljnoj meri sau Na severnom zidu zapadnog traveja u zoni re-
vane da doputaju utvrivanje njihovog sadraja i zervisanoj obino za stojee figure svetitelja, date
rasporeda, a kako emo kasnije videti na osnovu
analize stila i tehnike slikanja i njihovog autora.
Raspored kompozicija i linosti u Zavali odgo
vara u optoj koncepciji uobiajenim reenjima
pri ivopisanju crkava XVI i XVII veka.
Zavalski majstor se veto prilagodio raspoloi
vim povrinama zidnih platana (sl. 2). On je u
ovoj maloj crkvi uspeo da da kompletan ciklus
praznika i da vrlo opirno ilustruje ciklus muka
Hristovih, zatim, pored uobiajenih tema slika
mnotvo svetih isposnika i muenika.
U apsidi je u konhi naslikana Bogorodica sa
Hristom i anelima, dole je povorka crkvenih
otaca i svetitelja meu kojima i sv. Sava srpski i
sv. Arsenije srpski. Moti Arsenijeve su uvane u
manastiru Kosjerevu blizu Zavale pa mu je
kult u istonoj Hercegovini bio vrlo rasprostra
njen. 4
U proskomidiji je, na istonom delu svoda
Imago pietatis, na severnom zidu Hram svedoan-
stva signiran kao Hram svedenija, ispod njega
vizija P e t r a Aleksandriskog i na zapadnom kraku
svoda proskomidije Avramova rtva.

Sl. 2. Unutranjost crkve, ivopis na svodu

44
su pretstave sv. ratnika Dimitrija i ora na ko
njima, postavljene jedna prema drugoj.
Na junom zidu pripratnog dela u zoni stojeih
figura naslikan je Aneo gospodnji koji se javlja
Pahomiju. U produetku zone su sv. Melhisedek,
Aleksije ovek boji, Varlaam, Joasaf i dalje u
zoni stojeih figura du zidova crkve mnotvo sv.
muenika, isposnika i monaha.

Sad emo dati analizu sadraja i stanja ou

vanosti ivopisa u crkvi, drei se rasporeda na
znaenog u shemi I i II.

SHEMA I

1. U konhi apside naslikana je Bogoro

dica Oranta sa Hristom i figurama arhan-
ela Mihaila i Gavrila sa strane
. Bogorodiin lik je oteen. Ona
stoji na supedaneumu ukraenom stilizacijom u
vidu m r a m o r a . Obuena je u plavi hiton sa dvo
strukim oker narukvicama na rukavima i pruga Sl. 3. A r h a n e l Mihailo u konhi apside
stom m a r a m o m zadenutom za pojas. Ispod hitona
se vide oker papue. Na glavi ima plavi povez
preko koga je tamno crveni maforij po kome su Likovi iz povorke crkvenih otaca naslikanih u
plavom bojom slikani refleksi tako da se dobija apsidi su veoma oteeni (sl. 4). Bojeni sloj je na
utisak materije koja se preliva iz tamno crvene mnogim mestima nestao.
boje u ljubiastu. Lik Hrista je neto bolje ouvan. 2. Sv. Jovan Zlatoust u sve
Osenen je oker nimbom, opervaenim m r k o m i tio zelenoj odedi i polistavrionu sa tamnocrvenim
belom linijom u kome je upisan krst sa bisernim kockama rasporeenim u vidu ahovskog polja,
ukrasima u krakovima. Hristos desnom rukom tamno crveni su i krstovi na omoforu. Dri razvi
blagosilja a u levoj dri uvijen svitak. Ima oker jen svitak sa tekstom iz liturgije:
hiton sa naborima slikanim crvenom bojom u tri
tona.
Arhanel Mihailo sa velikim utim nimbom
trietvrt okrenut prema Bogorodici sa belim e 3. Sv. Jovan Milostivi . u
zlom u levoj ruci i desnom ispruenom obraa se plavoj odedi, belom polistavrionu sa crnim krsto-
Bogorodici i Hristu (sl. 3). Lik i cela figura su mu vima i plavom bojom islikanim naborima. Na raz
prilino sauvani, te i pored nekoliko ozbiljnih vijenom svitku koji dri ispred sebe je tekst litur
pukotina pretstavlja najouvaniju fresku apside i gije:
jednu od najljepih u celoj crkvi. Obuen je u cr
venkasto oker divitision po kome su razasuti, sve
4. Sv. Kiril - Lik veoma oteen
po tri, biseri, Loros je bogato ukraen biserima i
(otpao fresko malter). Na glavi mu je kapa ukra
dragim kamenjem, crvenim i plavim. Velika krila
ena crnim krstovima, u svetio zelenoj je odedi
slikana okerom izrafirana su i modelirana crve
sa polistavrionom po kome su crvene kocke ra
nom bojom dok su donjom ivicom slikana belom i
sporeene u vidu krstova. Dri razvijen svitak sa
sivom. Obua je oker sa zelenim ukrasnim poljima
tekstom iz liturgije:
i po jednim biserom na prednjoj strani.
Arhanel Gavrilo je slikan na isti nain samo
mu je divitision tamno zelene boje. 5. Sv. Sava Srpski . Lik
P r i gornjoj ivici donjeg svetio plavog pojasa Sv. Save naslikanog sa tonzurom je vrlo oteen.
fona, bio je u visini nogu arhanela ispisan tekst Obuen je kao i sv. Jovan Milostivi. Na razvije
u jednom redu koji se sada jedva nazire i neit nom svitku je tekst:
ljiv je.

45

Sl. 4. Oteeni likovi crkvenih otaca u apsidi
6. Blagovesti. nasli
kane su u segmentima levo i desno od apsi-
dalne konhe. U levom segmentu koji je du leve
strane oteen, dok je desna zadrala izvanrednu
sveinu boja je arhanel Gavrilo. On je u tamno
zelenom hitonu i crvenom vrlo n a b r a n o m hima-
tionu ispod koga se vide hiton i bosa stopala. Deo
nimba sa licem anela je ouvan kao i jedno ve
liko krilo obojeno crveno (!). Aneo desnom rukom
nagovetava a u levoj dri g r a n u ljiljana sa t r i
crvena cveta. J a k e boje crveno krilo, odea
anela i cvetovi, lepo se istiu na crnoj pozadini
fona. Boje nisu meane ve su uzimane iste.
U desnom segmentu je Bogorodica u plavom
hitonu sa tamno crvenim maforijem. Ona sedi na
zelenom jastuku na oker prestolu ispred koga je
zeleni supedaneum i prede. Okrenuta je p r e m a go
lubu koji je naslikan u segmentu neba.
7. Silazak sv. Duha
Kompozicija Silaska sv. Duha smetena je u lineti
nad istonim zidom apside ispod okulusa. Boje su
prilino oteene. Na polukrunoj oker klupi
ispod koje je takoe polukruni supedaneum, plav,
ornamentiran m r a m o r n o m stilizacijom, sede dva
naest apostola ispruenih r u k u i lica podignutih
k nebu. Odea im je u pastelnim bojama koje se
skladno smenjuju u odreenom ritmu. Izmeu dva
srednja apostola je romb u kome je bio verovatno
naslikan golub, sada je oteen. Iz iroko razvije-
46
nog segmenta neba pruaju se na apostole dugaki
jezici. Ispod luka supedaneuma naslikan je Ko-
smos, ... sa razvijenom prugastom trakom.
Njegova figura je dosta oteena.
8. Roenje Kristovo (sl. 5) Izuzev dve
pukotine grubo zalepljene cementnim malterom,
freska je lepo ouvana. Samo Roenje nalazi se u
sreditu kompozicije koja pretstavlja veoma skla
dnu celinu. Oko centra peine (tamno crvene
unutranjosti), u kojoj lei Hristos u pelenama na
plavim jaslama, iza kojih stoje vo i magarac a
ispred koje je na platou stene Bogomatera opru-
ena na svetio zelenoj postelji sa belim prugama,
obuena u tamno crveni maforij, r u k u prekrte-
nih i glave okrenute od Hrista priklonjene desnom
ramenu, u krugu su rasporeene sporedne
scene koje p r a t e glavnu, kao na nekom toku koji
se okree, i daje izvanredan ritam ovoj kompozi
ciji. Scena se odvija u stenovitom pejzau po korne
su razbacane retke granice i po koji bun. U
prvom planu je svetio ljubiasti kameni masiv
koji dominira u njemu je peina. Ova svetio
ljubiista boja koja prelazi u vrlo fini sivi ton,
daje neobinu sveinu i vazduastost itavoj slici
i to emo dalje videti, karakteristina je za m a j
stora. Levo od ljubiaste je ruiasta planina (sa
malom peinom) a desno svetio plava. U prvom
planu levo, naslikane su pripreme za kupanje Hri
sta. ena koja ga dri na krilu sedi na steni, u
svetio zelenoj je haljini i crvenom ogrtau. Druga,
u dugoj plavoj haljini preko koje je k r a t k a tamno
crvena, stoji pored bazena u koji sipa vodu.
Desno, u uglu na steni, sedi Josif u tamno ze
lenom ogrtau. Ispred njega je sedi pastir sa sta
dom ovaca i koza i psom. On se obraa Josifu
ispruenih ruku beli pastirski eir mu visi
na leima.
U drugom p l a n u levo naslikana su t r i mudraca
kako nose darove. Na glavama su im starozavetne
kapice, dok su im odore oko vrata ukraene
b o r d u r a m a izvezenim biserima veoma probra
nih boja (u prvog svetio ljubiasta haljina i svetio
zeleni ogrta, u drugog: tamno crvena haljina; a
u treeg: tamno crvena haljina i svetio plavi ogr
ta sa ljubiastim prelivima). Takoe u drugom
planu, desno od peine ouvana je samo od pojasa
na dole figura mlaeg pastira u kratkoj oker tu
nici i belim dokolenicama, koji sa stadom silazi
ka Josifu.
U treem planu levo iza stena su poprsja dva
anela. Nimbovi su oteeni, sa lica je otpala boja,
dok se na draperijama jo dri svetio plava
i svetio zelena. P r i v r h u kompozicije na tamno
plavom fonu je segment neba iz kojeg zvezda vodi
do Hrista u peini.
 Sl. 5. Roenje Hristovo
Dopojasne pretstave svetitelja: 15. 16. 17. Priie apostola. (15) Leva s t r a n a
9. Sv. Ignjatije ; 10. Sv. (priee hlebom) T e k s t : . . .
Ambrosije ; 11. Sv. Poliksarp
; 12. Sv. Protasije Ispred svetlo ljubiaste a r h i t e k t u r e sa plavim kro
. Likovi se jedva naziru od alitre. Svi vom preko koga je izmeu dve zgrade prebaena
svetitelji dre zatvorena evanelja biserom u k r a tamno crvena draperija na zelene pruge je
enih korica, imaju odede sa krstovima razliito povorka est apostola koji ispruenih r u k u prilaze
komponovanim. jedan za drugim Hristu. Boje su sasvim nestale sa
13. i 14. Povrine ispunjene arenim takama likova apostola, dobrim delom i sa celih figura tj.
na oker osnovi. draperija njihove odee pastelnih tonova. (16)

47
Centralni deo Priea, dosta oteen. Scena se ulazu je zavesa obeena o alke a nad zgradom je
nastavlja bez prekida i produava na sledeem baldahin na etiri stupca koji na v r h u ima polu-
zidu. Zid ljubiasto slikane a r h i t e k t u r e nastavlja mesec i zvezdu. Levo je visoka troluna zgrada,
se i ini pozadinu srednjeg dela scene u kojoj je oker sa plavim krovom, dok je desno od centralne,
Hristos dva p u t a pretstavljen. U prvom p l a n u je zgrada sa nekom vrstom kule nad kojom je kapa
naslikana dugaka trpeza iza koje u sredini stoji u vidu ogromnog kapitela. Duga trpeza prekrivena
Serafim sa dve ripide a levo i desno od njega Hri oker draperijom veoma lepo ornamentiranom
stos u t a m n o crvenom hitonu i zelenom himationu. svetlo plavim floralnim motivom, postavljena je
Prvi p u t desnom r u k o m prua a levom uzima hleb ispred h r a m a . Ispred trpeze u prvom planu je na
iz inije na stolu. Drugi p u t dri obema r u k a m a slikan Simeon sa Hristom na rukama, levo od
posudu sa vinom. (17) desna s t r a n a (Priee vi njega je Bogorodica, iza nje proroica Ana sa raz
nom.) Tekst: vijenim svitkom na kome pie:
:-, i na kraju Josif sa
Povorka apostola je kompoziciono reena kao i na golubovima.
Prieu hlebom.
34. Krtenje Hristovo
Stojee figure svetih otaca: Simetrino komponovana scena. Po sredini je J o r
18. Sv. Spiridon dan u kome Hristos stoji na supedaneumu oko
19. Silvestar papa rimski koga su upletene zmije, dok se u gustim talasima
reke vide ribe. Oker draperija sa crnim i crvenim
; 20. Sv. Dionizije ; 21. v.
p r u g a m a pokriva Hristova bedra. Sa obe strane su
Grigorije ; 22. Sv. Teoten
stenovite obale, leva, svetio oker na kojoj stoji
; 23. Sv. Arsenije srpski J o v a n Krstitelj u svetio plavoj krznenoj odei i
24. Aneo Poprsje anela maslinastom ogrtau, iza njega je zeleno drvo u
u medaljonu na svodu prolaza u akonikon. ije je stablo zabodena sekira. Na desnoj svetio
25. Oteeno; 26. Sv. Protasija sivoj kamenoj obali stoje t r i anela u haljinama
27. Sunce u medaljonu slikano t j . modelirano lepih boja; prvi u plavom hitonu i ruiastom hi-
crvenom i sivom bojom. mationu; drugi u ruiastom hitonu i plavom hi-
28. Prorok David - sa k r u mationu a trei u ruiastom hitonu i ljubiastom
himationu.
nom u carskom divitisionu sa plavim ogrtaem
koji se preliva u ljubiasto. Dri razvijen svitak 35. Evanelist Matej ; 36.
sa tekstom: Evanelist Marko

37. Tajna veera (sl. 6). Dosta oteena

29. Prorok Danil sa
scena. Na irokom pojasu koji zahvata srednji deo
starozavetnom kapicom na glavi u t a m n o crvenoj kompozicije otpao je bojeni sloj. Sauvale su se
kratkoj tunici sa ljubiastim ogrtaem. Na knjizi estice boja koje su se upile u malter, tako da ova
koju dri je napisano: povrina jedva naznaenih boja ipak daje luziju
celine. Dve pukotine oiviavaju oteeni deo iji
je nivo neto nii. 5
30. Sv. Alimpije Stolpnik
U prvom planu je veliki m e r m e r n i okrugli sto,
Poprsje mu je naslikano u korpi na kome je inija (u koju J u d a stavlja ruku), boca
koja je smetena na jedno drvo potseenih grana. sa vinom i aa p u n a vina p r e d Hristom, hleb,
repa, noevi. Hristos sedi levo na crvenom jastuku
31. Starac Dana U
na oker stolici sa ljubiastim supedaneumom. Kao
sivom k v a d r a t u koso postavljen oker kvadrat u obino u crvenom je hitonu i plavom himationu,
kome je medaljon sa oteenim poprsjem Starca Mladi Jovan se prislonio uz njega. Ostali apostoli
Dana. Bojeni sloj je nestao, vidi se da je hiton
bio oker, himation svetio ljubiast i Evanelje 5
koje dri zeleno. Ovdje se dogodilo p r i r o d n i m oteenjem ono to
se u Italiji primenjuje k a o jedan od moguih n'aina
32. Hristos Pantokrator - U meda pri restauraciji fresaka. Na pr. u Padovi na Mantenji-
ljonu prilino oteeno poprsje Hrista (u crvenom noj fresci u crkvi degli E r e m i t a n i gde se pokazalo
kao sreno reenje. Oteene partije su pri restauraciji
hitonu i plavom himationu). naznaene svetlijim bojama (primena trategia, usled
ega se dobij a taj utisak), njihov nivo je neto nii
33. Sretenje - - Scena se odigra od ouvanih povrina od kojih ih deli ivica koju obra
va ispred interesantne a r h i t e k t u r e . Centralna gra zuju razliiti nivoi vidljivi naroito pri kosom osvet-
ljenju. La ricostruzione del patrimonio artistico
evina h r a m , je svetio ljubiast i od njega se italiano: Padova Chiesa degli Eremitani, 185, 186,
levo i desno nastavlja zid koji zatvara scenu. Na 187.

48

sede jedan za drugim za stolom du ije je ivice
beli pekir na pruge. Pastelne boje se smenjuju na
odedama apostola. U pozadini je lepo slikana ar
h i t e k t u r a . Levo, visoka etvrtasta zgrada svetio
ljubiaste boje sa dosta plastinih ukrasa, u sre
dini nia ruiasta zgrada sa kulicom, desno svetio
zelena sa crvenim krovom, preko koga je do prve
visoke zgrade prebaena t a m n o ljubiasta pruga
sta draperija.
38. O r n a m e n a t .
38b. Isus Navin... Lik vrlo
oteen, dri razvijen svitak na kome e se tekst
moi proitati tek poto se oisti.
39. Pranje nogu. Scena se dogaa pred oker
niim zidom iza koga se vide visoke zgrade, Levo
je t r o b r o d n a svetio plava graevina sa crvenim
krovom, u sredini okrugla kula sa stubovima i
krovom (slina antikim graevinama) i desno lju
biasta sa zelenim krovom. Hristos stoji levo po
red zida preko koga je prebacio himation, u t a m n o
crvenom je hitonu oko koga je obavio prugasti
pekir kojim brie noge apostolu P e t r u . Ispred
Hrista su lavor i ibrik. Apostoli su naslikani de
sno od njega rasporeeni po grupicama, u ivim
4 Nae starine VI.
Sl. 6. T a j n a veera
pokretima oko skidanja obue. Svi likovi su ote
eni, naziru se samo k o n t u r e glava. Draperije van-
redno komponovanih boja su neto bolje ouvane.
40. Sv. Julita . U dvostru
kom medaljonu svetio i t a m n o zelenom, je poprsje
sv. J u l i t e i ruiastom maforiju dri beli krst.
41. Sv. Kirik Takoe u
medaljonu, oteen od alitre.
42. Prorok Sofronije U
ruiastom hitonu i zelenom himationu, elav sa
malo kose sa strane, sa veoma lepo slikanim li
kom, naroito oima (jedan od najlepe slikanih
likova ili tanije retko dobro ouvanih). Dri raz
vijen svitak sa tekstom:
32. Prorok Zaharija Ote
en mu je lik, u svetio zelenom je hitonu i crve
nom himationu koji mu p r e k r i v a levu r u k u u ko
joj dri svitak na kome je tekst oteen. U desnoj,
uzdignutoj ruci dri srp sa krilima p r i drci.
44. Hristos Pantokrator - . Pretstav-
ljen je u celoj figuri u m a l i m dimenzijama to
49
je sluaj sa itavom zonom stojeih figura u Za
vali. Lik je prilino oteen. U crvenom kao ru
bin je hitonu i plavom himationu. U levoj ruci
dri zatvoreno Evanelje ukraeno biserima. De
snom blagosilja. Vide mu se stopala u apostolskoj
obui (jedno prelazi preko crvene pruge ruba zone
to se esto sree na ovim freskama).
45. Jovan Krstitelj -. Lik sv.
J o v a n a je veoma oteen. Obuen je u ruiasti
hiton i zeleni himation. Ruke su mu ispruene
p r e m a Hristu on, sa p r e t h o d n o m pretstavom
Hrista i Bogorodice na severnom stupcu (Shema
II, br. 128) obrazuje kompoziciju Deizisa.
46. Nepoznati mladi muenik, dri beli krst.
Obuen je u svetio zelenu haljinu sa crvenim
b o r d u r a m a oko v r a t a i p r i dnu haljine, ukraenim
biserima i crveni ogrta.
47. Oteeno. Nepoznat golobradi svetitelj
muenik.
48. Sv. Teodor Stratilat . . . . Lik
je oteen. P r e k o ljubiaste donje odede sa oker
b o r d u r a m a ukraenim biserima prebaen je tamno
crveni ogrta skopan na r a m e n u bisernim okru
glim agrafom. Dri beli trolani krst.
49. Sv. Teodor Tiron -
Oteen mu je lik, u tamno crvenoj je haljini sa
maslinasto zelenim ogrtaem. Pokrivenom r u k o m
dri beli trolani krst.
50. Sv. Nestor . Oteen
lik, u ruriastoj haljini preko koje je svetio ze
leni ogrta. Dri trolani beli krst.
51. Natpis prilonika:
52. Sv. Antonije Veliki
. Oteen lik, monako velikoshimniko odelo
(plava kapuljaa, t a m n o ljubiasti ogrta i rui
asta donja haljina) dri svitak na kome je ispi
sano:
53. Mesec u oker medaljonu, modeliran pla
vom i sivom bojom.
54. Prorok Jeremija
Lik je oteen, boje draperija odee su bolje ou
vane (maslinasto zelen hiton i t a m n o crveni hi
mation). Na svitku koji dri je tekst:
55. Prorok Jezekilj . Ote
en lik. U svetio ljubiastom hitonu i plavom hi
mationu. Na razvijenom svitku pie:
50
56. David Solunski
Poprsje sv. Stolpnika u isposnikom odelu iji je
lik oteen, naslikano je u crvenkastoj korpi po
stavljenoj na kapitel (slikan u vidu oblaka) zele
nog stuba.
57. Sv. Jefrem (Sirski?) . Lik
mu je oteen, u monakom je odelu, dri razvijen
svitak na kome pie:
58. Hristos Emanuilo (sl. 7)
Medaljon na svodu sa likom Hrista Emanuila je
najbolje ouvan od sva etiri, ujedno jedna od
najbolje ouvanih fresaka u crkvi. Spoljni kva
d r a t u kome je medaljon je siv, unutranji svetlo
ruiast. Ivica medaljona je oker i crvena. Na
plavom fonu je veliki uti nimb u k r a e n biserima.
Hristos je u belom hitonu i oker himationu. Bla-
gosilja desnom r u k o m a u levoj dri uvijen svi
tak. Ruke su neprirodno postavljene laktovi
podignuti u visini ramena.
59. Aneo Velikog Saveta
Medaljon je veoma oteen i samo se
nazire poprsje Hrista Anela Velikog Saveta.
60. Lazarevo vaskresenje
Scena se odvija u prvom p l a n u steno-
vitog pejzaa. Levo je Hristos za kojim ide grupa
uenika. Podigao je desnu r u k u a u levoj dri
uvijen svitak. P r e d njim su sestre Lazareve M a r t a
i Marija; jedna pada niice p r e d Hrista i ljubi mu
noge (u svetio zelenom je maforiju), dok druga u
crvenkastom maforiju stoji r u k u ispruenih p r e
ma Hristu. Desno je u svetlo sivoj steni uspravni
ruiasti otvoren Lazarev grob u kome on stoji
u m o t a n u prugasti povoj. J e d a n mladi u kratkoj
zelenoj tunici ga odmotava, drugi u t a m n o ljubi
astoj, stavlja na zemlju m e r m e r n u plou koja je
zatvarala grob. U drugom p l a n u izmeu dva ka
m e n a masiva (svetlo ljubiastog i sivog) vide se
zeleni zidovi Jerusalima sa t r i kule i grupa J e -
vreja.
61. Cveti Freska
je dosta oteena od alitre, naroito na desnoj
strani. U prvom p l a n u u sredini je Hristos, koji
jae na svetio sivom m a g a r e t u (pre lii na mazgu),
nogu prebaenih na drugu stranu. Po p u t u su pro
strte deije bele i crvene haljine. Stenoviti pejza,
iji grebeni zahvataju levi gornji ugao slike je u
drugom planu, njegove padine ine prilaz gradu
opasanom crvenkastim zidinama. Iza zida J e r u s a
lima vidi se crkva sa kubetom i crvenkastim kro
vom kao i plavi i uti krovovi drugih zgrada. Na
v r a t i m a grada je mnogo g r a a n a u haljinama
ivih boja ispred kojih su deca koja prostiru h a
ljine. P r e d zidinama je sasvim realistiki nasli
kana visoka palma na kojoj sedi deak. Iza Hrista
ide grupa uenika ije su figure vrlo oteene.
 Sl. 7. Hristos E m a n u i l o

62. Sv. Teofan Lik mu 66. Isus pred Anom i Kajafom

je oteen, ima dugu razdeljenu b r a d u . U mona- Freska je dosta oteena.
kom je odelu (donja haljina ljubiasta, ogrta U prvom p l a n u je Hristos vezanih r u k u p r e d
tamno crven, kapuljaa plava), dri razvijen svi Anom i Kajafom koji sede na oker prestolu iza
tak na kome je tekst: koga stoji mladi vojnik. Ana je u ljubiastoj h a
ljini sa zelenim ogrtaem i kapuljaom. U poza
dini su dve zgrade: prva siva sa crvenim krovom,
63. O r n a m e n a t
druga oker sa zelenim krovom, preko kojih je p r e
baena ruiasta draperija.
64. Molitva na Maslinovoj Gori . . .
Freska je vrlo oteena, pored jedne velike p u k o 67. Arhanel Gavrilo . Fi
tine koja dijagonalno preseca scenu i dosta ve gura anela je dosta oteena. Dri svitak sa tek
like povrine u desnom gornjem uglu sa kojeg je stom:
fresko m a l t e r otpao boje se na itavoj povrini
slabo dre i gotovo ih je nestalo. U kamenitom
pejzau r e t k e vegetacije, kompozicija se odvija u 68. Natpis o ivopisanju crkve 1619:
t r i plana. Hristos je t r i p u t a pretstavljen. U pr
vom planu, m e u uenicima koji su pospali na
oker stenju sa maslinasto zelenim senkama, per
spektivno interesantno komponovani. U drugom
planu Hristos klei na ruiastoj steni i moli se.
Trei lik se samo nazire u k o n t u r i reklo bi se
da Hristos ispija au. U desnom gornjem uglu je
segment neba. 69. Aneo U meda
ljonu na svodu prolaza u junu pevnicu.
65. Ruganje Kristu. Vrlo oteeno, ouvan
je samo levi detalj po kome se i moe zakljuiti 70. Sv. Evstatije Ote
da je tu bilo naslikano: P e t a r see uho vojniku en je lik muenika i donja polovina figure. Dri
koji dri batinu. beli krst.

51
 71. Sv. Manuilo Ote
en je lik i figura od polovine na dole. Ovaj m u
enik (dri beli krst) ima zelenu odedu i beli
eir.
72. Sv. Isavel Prilino
oteen u t a m n o crvenoj haljini i ljubiastom ogr
tau dri beli krst.
73. Sv. Ismail Vrlo ote
en, od cele figure se vidi jedino zeleni ogrta.
74. Aneo... Figura je prilino
oteena. Aneo u crvenoj tunici u maslinasto ze
lenom ogrtau dri svitak na kome je od teksta
ostalo:
75. Sv. Mar... an Pot
puno oteen bojeni sloj nazire se samo deo
signature.
76. Arhanel Mihailo (?) U medaljonu, po
prsje vrlo oteeno.
77. Arhanel Gavrilo ? . . . Sauvana
je samo k o n t u r a lika i sasvim dobro desno krilo,
r a m e i r u k a u kojoj dri belo ezlo. Obuen je u
zeleni divitision sa bogato ukraenom bordurom
du okovratnika koja se sputa ka r a m e n u , i na
rukvicom ukraenom biserima.

78. Hristos pred Pilatom.

U prvom planu ispred dve zgrade koje
se vide u pozadini je Hristos koga privode vezanih
r u k u dva vojnika Pilatu. P r v i bolje ouvan u lju
biastoj tunici i zelenim akirama dri ga za
r u k e . Pilat sa crvenom kapom oker oboda ukrae
nog, biserima u svetio zelenoj haljini i crvenom
ogrtau sedi na prestolu i pokazuje rukom na Hri-
sta grupi Jevreja koja stoji pored njega i obraa
m u se.

79. ibanje Hrista na stubu (sl. 8) Sl. 8. ibanje H r i s t a na stubu

Scena ibanja
Hristovog odvija se u prvom planu. Levo stoji
Pilat obuen kao na prethodnoj sceni. Ispred njega
su dva vojnika koji ibaju Hrista. P r v i je u ljubi
astoj kratkoj tunici i oker akirama. Drugi ima
belu k a p u kupastog oblika, crvenu t u n i k u i ze
lene akire. Hristos je vezan za zeleni m e r m e r n i
stub sa oker kapitelom. Bela draperija koja oba
vija Hristova b e d r a ima p r u g e sline onima koje
se viaju na n a r o d n i m vezovima. Trei vojnik de
sno iza Hrista, u kratkoj ljubiastoj tunici, zama-
huje ibom ka njegovim leima. U drugom planu
je zeleni zid koji ini fon scene.
Zona stojeih figura u p r i p r a t n o m delu crkve
je vrlo slabo ouvana.
80. Aneo gospodnji javlja se Pahomiju
Vrlo ote
ena figura anela koji je o k r e n u t u levo prema
Pahomiju od koga ga deli jedno drvo. Tragovi
teksta u dva reda jedva se naziru.
81. Pahomije signatura oteena, pret-
stavljen kao sedi starac duge brade, u crvenoj h a
ljini, sa ispruenim r u k a m a p r e m a anelu.
82. ? Sv. Melhisedek . Si
g n a t u r a je oteena. Figura je prilino ouvana,
pretstavlja sedog b r a d a t o g starca sa okruglom ka
pom na glavi u crvenoj kratkoj tunici koja mu
dosee do kolena (bos je). Lik mu je dat en face,
r u k a m a ukazuje na p r e t h o d n u figuru a noge su
mu postavljene u k o n t r a postu.
83. Sv. Aleksije (? ovek Boiji)
. Oteena figura. Nazire se lik mlaeg o-
veka sa k r a t k o m crnom bradom, veoma lepo sli
kan deluje kao portret, u oker je kratkoj tunici.
84. Odricanje Petrovo. Freska je skoro sa
svim oteena, ostao je samo jedan fragment rui-

52
astog zida ukraenog plastinom dekoracijom na 91. Sv. Josif (Pevac) Po
kome stoji petao. prsje prilino ouvano, mestimino se ljuspa boja.
85. Sv. Varlaam Lik Sedi starac k r a t k e iroke b r a d e u monakom odelu
je oteen, ostao je samo tamno crveni oker kojim dri iroko razvijeni zaleprani svitak na kome
je potslikan inkarnat, i preko njega neki p r a m e n pie:
kose slikane belom bojom. Ima ljubiastu donju i
oker gornju haljinu. Dri razvijen svitak sa tek
stom:
92. O r n a m e n a t .

93. Podizanje Hristovo na krst

86. Sv. Joasaf Oteen
lik. Ima oker haljinu i crveni ogrta. Podigao je
desnu r u k u a u levoj dri svitak na kome pie:
87. Uspenje Bogorodice. Freska je gotovo
potpuno propala, ouvano je dva-tri mala frag
m e n t a izbledelih boja.
SHEMA II.
88. Preobraenje Hristovo. Freska je pri
lino oteena ljuspanjem boja. Hristos je u svetio
zelenoj mandorli slikanoj u t r i tona po kojoj su
u svim pravcima rasporeeni zlatni zraci. U be-
lim je haljinama nabori hitona su oker a hi-
mationa zeleni. Hristos stoji na oker steni koja je
neto via od zelene i sive sa strane naslikanih, na
kojima stoje proroci Mojsije i Ilija, sa tekstovima
svojih proroanstava, priklonjeni Hristu. U p r
vom p l a n u su po zemlji polegala t r i apostola.
(sl. 10). Izuzev oteenja u do
njem levom uglu i ljuspanja boje p r i v r h u slike
freska je lepo sauvana. Na ljubiastom stenju
Golgote postavljen je veliki t a m n o crveni krst. Uz
njega su simetrino prislonjene sa svake s t r a n e
lestvice na kojima je levo i desno po jedan delat.
Oni podiu Hrista na krst drei ga za ruke. Levo
i desno od krsta je grupa Jevreja (prilino ote
eno). U pozadini se vidi ruiasti zid. Na k r s t u
je tabla sa inicijalima: Hristovo telo je
lepo modelirano. itava kompozicija koja po
navlja reenja XIV veka je ikonografski vrlo za
nimljiva.

89. Roenje Bogorodice

(sl. 9). J e d n a od najljepe slikanih i ouvanih
scena. U prvom planu je Anina postelja. Ona je
bogato opremljena: prvi donji zelenkasti p r e k r i -
va je u k r a e n floralnim motivima i biserom,
drugi oker sa zelenim p r u g a m a na kome lei Ana
u crvenom maforiju, prekrivena svetio ljubiastim
pokrivaem na crne p r u g e sa resama. Iza uzglav
lja Aninog stoji devojka sa lepezom kojom je
hladi dok joj s desna prilaze etiri devojke nosei
ponude. Desno od postelje je kolevka sa malom
Bogorodicom. Pokrivena je ruiastim pokrivaem
i pokraj nje je mlada devojka koja je ljulja. U
pozadini je veoma zanimljiva a r h i t e k t u r a t r i
zgrade (prva svetlo ljubiasta; druga svetlo ze
lena i trea svetlo ruiasta) preko ijih je kro
vova prebaena crvena prugasta draperija. Arhi
tektonski je najinteresantnija trea zgrada iz koje
izlaze devojke ona je u odnosu na figure sa
svim realnih proporcija i ima velike dvokrilne
prozore.

90. Sv. Kozma Majumski . . .

Lik i poprsje su oteeni, na razvijenom svitku je
tekst:
Sl. 9. Roenje Bogorodice

53
 94. Raspee Bojeni sloj
je prilino oteen. P r i k a z a n je m o m e n a t proboda
kopljem koji se dosta retko slika kod nas. Longin
stoji levo od krsta i u z a m a h u probada Hrista
kopljem dok desno od njega stoji grupa zauenih
Jevreja. Ruiasti zid u pozadini je kao i na p r e t
hodnoj sceni.
95. Skidanje sa krsta Pri
lino ouvana i koloristiki veoma lepo reena
scena. Kao i na p r e t h o d n i m slikama stenje Gol
gote je svetio ljubiasto i na njemu je krst, uz
koji su levo prislonjene lestve na kojima stoji
Nikodim i p r i h v a t a telo Hrista. Josif iz Arimateje
vadi klince, dok J o v a n (u divnom svetio ljubia
stom hitonu) na ispruenim r u k a m a dri belu
p l a h t u sa utim i plavim p r u g a m a kojom e pri
hvatiti Hrista. Levo je Bogorodica koja dri i mi
luje Hristovu ruku. Na k r s t u je tabla sa inici
jalima:
96a. Sv. Kozma Figura
je sasvim propala, ostala je jedino signatura.
96b. Sv. Damjan
97. Sv. Dimitrije (sl. 11).
Freska je usled vlage oteena. Bojeni sloj je u
gornjim partijama sasvim propao. Sv. Dimitrije
(lik mu se samo nazire) jae na konju, i u galopu
kopljem probada cara Kalojana oborenog na ze
mlju. U desnom gornjem uglu je segment neba.
Konj je svetio crvene boje i veoma znalaki n a
slikan.
98. Sv. ore . Gornja polo
vina freske sa likom sv. ora je sasvim unitena.
Sv. ore jae na konju izvanredno naslikanom
u m o m e n t u kada se propinje nad smotanom ada-
jom koju on kopljem ubija. Obe freske sa pret-
stavama svetih r a t n i k a na konjima postavljenih
jedan p r e m a drugom, m a d a fragmentarno ouvane
ine lepu celinu.
99. Natpis n a d prolazom u severnu pevnicu:
100. Arhanel Mihailo Pret-
stavljen kako stoji drei p r e d sobom podignut
isukan ma, u desnoj ruci, a u levoj svitak sa
tekstom:

101. Aneo u medaljonu na svodu prolaza

102. Nepoznati svetitelj. Freska oteena,
nazire se samo silueta.
103. Oteeno.
104. Sv. Zaharije ;
105. Sv. Ananije ;
106. Prorok Isaija Stojea
figura proroka koji dri razvijen svitak sa tek
stom:

107. Prorok Avakum . Mlad

svetitelj, desnom r u k o m pokazuje na uho a u le
voj dri svitak na kome pie:

108. Sv. Danil Stolpnik

109. Sv. Sava Osveeni

Uvelikoshimnikom odelu sa razvijenim svitkom
a na kome je ispisano:

Sl. 10. Podizanje H r i s t a na k r s t
110. Vavedenje
Mala Bogorodica naslikana u prvom planu pred
svetenikom koji je p r i m a u h r a m . Iza nje stoji
grupa devojaka i roditelji. U drugom p l a n u desno
vidi se Bogorodica u h r a m u i aneo koji joj donosi
h r a n u . U pozadini je a r h i t e k t u r a dve zgrade od
kojih je druga, u sredini kompozicije, intere
santna: poligonalnog oblika sa kulom na kuli u
sredini krova.

54
 111. Izlazak Bogorodiin iz hrama. U prvom ena je figura od koje se vide delimino r u k e i
planu su naslikane etiri figure. Bogorodica i stari noge).
svetenik su pred baldahinom h r a m a . U drugom
117. Vaskresenje Hristovo
planu je a r h i t e k t u r a .
Freska je fragmentarno oteena. Hristos
112. Sv. Luka evanelist
u centru kompozicije na v r a t i m a Ada, ispod kojih
113. Sv. Jovan evanelist lei okovani Satana, i p r u r a r u k u A d a m u i Evi
(likovi oteeni). Desno je grupa p r a v e d n i h kra
114. O r n a m e n a t . ljeva iza koje stoji J o v a n Pretea. U pozadini su
kameni masivi obrasli bunjem.
115. Oplakivanje Hrista
Freska je oteena ljuspanjem boja. Hristos je 118. Sv. Evtimije Veliki
poloen na m e r m e r n u plou oko koje su raspore Duge sede b r a d e u monakom odelu sa
ena lica koja ga oplakuju. Bogorodica sedi vie razvijenim svitkom na kome pie:
Hristove glave, koju dri na krilu prislonivi svoj
obraz na njegovo elo. Iza nje je grupa od t r i ene,
119. Vrlo oteen tekst kondaka ispisan
zatim dolazi Jovan koji se priklonio i dri Hri-
belim slovima.
stovu r u k u na koju je naslonio svoj obraz. Na
kraju, iznad nogu Hristovih stoji Josif iz Arima- 120. Nepoznati mladi svetitelj ija je figura
teje. U drugom planu je stena Golgote na kojoj je vrlo oteena.
krst a iza njega zid Jerusalima. Stojee figure sv. muenika u severnoj pevnici
116. Polaganje u grob. Velika povrina ove su dosta oteene: 121. Sv. Evgenije
freske je sasvim otpala, dok preostali donji deo : 122. Nepoznati svetitelj (jako oteen);
ugroava ljuspanje boja. U prvom planu stenovi- 123. Sv. Aksentije ; 124.
tog pejzaa sa retkim drveem, naslikani su Bo Sv. Mardarije (prilino ouvan
gorodica, Josif i Jovan kako nose Hristovo telo
lik koji kao i cela figura uostalom deluje kao
umotano u prugasti povoj i spremaju se da ga
poloe u otvoreni m e r m e r n i grob. U grobu stoji portret); 125. Sv. Orestije ;
Nikodim ispruenih r u k u da p r i h v a t i Hrista (ote- 126. Sv. Trifun

Sl. 11. Sv. Dimitrije na konju

55
 127. Natpis n a d ulazom u proskomidiju gorodica stoji na m e r m e r n o m s u p e d a n e u m u iz
Tropar Vavedenja: m e u dva anela u belom i grupe apostola koji
gledaju za Hristom. Hristos sedi na t r i duge u
mandorli koju nose dva anela. U drugom planu
je stenje sa vrlo visokim drveem.
133. Sv. Andrej 134. Sv.
128. Bogorodica Zastupnica Vukolaje 135. Sv. Partenije
gorodica je o k r e n u t a ispruenih r u k u p r e m a H r i -
stu na junom stupcu (Deizis). 136. Nepoznati svetitelj koji po liku lii na
129. Prorok Solomon sv. Nikolu.
K r u n a i carski divitision u koji je obuen bogato 137. i 138. O r n a m e n a t raznobojne take.
su ukraeni biserima i dragim kamenjem. Dri 139. rtva Avramova
svitak na kome pie: (sl. 12 i 13). J e d n a od najlepe slikanih i ouvanih
fresaka u crkvi. Mestimino ljuspanje boja i puko
tina koja ide po sredini freske ipak ne ometa uti
130. Prorok Jona Na
sak celine. Izvanredno lepo naslikana scena u p e j
svitku koji dri je tekst: zau, perspektivno je znalaki reena. U prvom
planu je Avram koji klei pored vezanog Isaka
ispred koga je rasplamtela vatra. Dri ga levom
131. Sv. Simeon Stolpnik
r u k o m za glavu, u desnoj mu je no kojim je za
m a h n u o i, kako mu se u tom t r e n u t k u javio
132. Vaznesenje Hristovo aneo naslikan u segmentu u levom gornjem
Freska je oteena. Na vie mesta je otpao m a l t e r uglu gleda p r e m a njemu. Beli ovan naslikan je
a boje se ljuspaju na skoro itavoj povrini. Bo- pored jednog drveta iza Avrama u umi. Pejza

Sl. 12. r t v a A v r a m o v a

56
sainjavaju dva b r d a ije padine paralelno po
stavljene, dijagonalno seku scenu. Prvo, maslina-
sto zeleno obraslo je gustom visokom umom (dr
vee je m r k e boje), drugo je ruiasti stenoviti
masiv ree vegetacije, u ijem podnoju sedi de-
ak i uva magarca vezanog za uzicu.
140. Hristos u grobu. Imago pietatis
Freska je vrlo oteena, p r e m a slabim tragovima
boja vidi se da je tu bio naslikan Hristos kako
stoji u grobu ispred krsta ( ) , i pored njega
Bogorodica i jedna enska figura. Po ostacima
nimbova moemo zakljuiti kako su figure bile
rasporeene.
141. Hram svedoanstva
Mojsije i Aron slue u atoru svedoan
stva. Ispred raskonog atora koji se gore zavrava
u t r i kubeta koja podupiru m e r m e r n i stubovi,
stoji u sredini Koveg zaveta p r e k r i v e n p u r p u r
nom t k a n i n o m i na njemu je svenjak i vaza sa
manom. Levo od kovega stoji Mojsije golobrad,
sa k r u n o m na glavi, ogrnut platom po kome su
izvezena slova. On kadi kadionicom na lancima.
Desno od kovega, p r e m a Mojsiju stoji Aron, ima
dugu sedu bradu, takoe k r u n u i plat izvezen
slovima, i kadionicu kojom kadi. Levo i desno od
njihovih figura su dva medaljona sa pretstavama
serafima.
142. Sv. Pagmena
143 Aneo u medaljonu na potrbuju luka
prolaza u proskomidiju (sl. 14). Veoma lepo nasli Sl. 13. r t v a Avramova, detalj vezani Isak
kano poprsje anela iji je lik jedan od najbolje
ouvanih u crkvi.
144. Sv. Jakov Ispovednik
152. Sv. Prohor

145. Sv. Kiril Jerusalimski Pojas crkvenih otaca u severnom delu apside
je veoma oteen: 153. Oteeno; 154. Sv.
Grigorije Dri svitak na kome
146. Vizija Petra Aleksandriskog
je ispisan tekst:
(sl. 15). P e t a r Aleksandriski
stoji p r e d asnom trpezom u odelu crkvenog veli
kodostojnika. U levoj pokrivenoj ruci dri E v a n
elje ukraeno biserima, desnu je ispruio p r e m a
Hristu koga je ugledao i obraa mu se reima Ko 155. Sv. Atanasije
ti Spasitelju rizu razdra? Dri svitak na kome je tekst:
Mali Hristos u razdrtoj beloj rizi
pokazuje r u k o m na dole p r e m a Ariju koji je na 156. Sv. Vasilije Dri
slikan ispod ove scene i u kom pravcu su ispisane svitak na kome pie:
rei odgovora: Arije bezumni
147. Arije Arije je naslikan kako 157. Rascvetali krst naslikan u prozoru po-
povijen klei, r u k u prinesenih licu o k r e n u t od znije, grubo slikano utom bojom 1833.
Hrista.
148. Sv. Lavrentije 158. O r n a m e n a t sokla u apsidi n a b r a n a
draperija, bela sa uto naslikanim naborima i sa
149. Sv. Roman.
b o r d u r a m a du gornje i donje ivice, koju sainja
150. Sv. Stefan vaju jedna crna deblja i dve tanje ute linije
151. Sv. Nikanor preko t a m n o plave tj. crne pozadine.

57
 160. O r n a m e n a t sokla u p r i p r a t n o m delu
saverni zid; gusto nabaene raznobojne take.
* * *
Kao to se vidi, r e p e r t o a r ilustrovan u Zavali
veoma je bogat. Izbor t e m a zavalskog majstora je
probran i ukazuje na njegovo dobro poznavanje
ikonografije. Ciklus Muka Kristovih dat je opirno
uz ilustrovanje nekih scena koje se kod nas ree
slikaju, ibanje Hrista na stubu (sl. 8). Flagelacija
ili ibanje se slika kod vizantinaca ve od XI i
XII veka, motiv je sauvan na m i n i j a t u r a m a u pa
riskoj biblioteci rukopis br. 74, ali uvek bez stuba.
Sa stubom se pojavljuje motiv ibanja od vreme
na Karolinga. Hristos je vezan ili ispred stuba ili
iza stuba. Motiv postaje naroito omiljen od Du-
genta, od 1200 godine. Iz italijanske umetnosti p r e
nosi se u kasniju vizantisku. Ispoetka se prika
zuje starija varijanta sa Hristom koji je u profilu
vezan ispred stuba na p r i m e r u Dionisiju na
Svetoj Gori ili kod nas u Markovom manastiru.
Tek kasnije i u postvizantiskoj umetnosti Hristos
se okree en face. ibanje u Zavali nastalo je
p r e m a sasvim razvijenom tipu na kome je Hristos
pognut tako da se glava odvaja od stuba. To je
ve skoro renesansni oblik. 6
Scene Muka Hristovih su ikonografski najin
teresantnije, naroito scena Podizanja na krst
(sl. 10). Za razliku od Voshodenija na krst
tj. Penjanja na krst na
6
Millet G., R e c h e r c h e s sur l'iconographie
l'Evangile, Paris, 1916, 652.
Sl. 14. Aneo u medaljonu
58
p r i m e r u Manastiru, Hristos
se penje sam na krst, kao i kod nas u Markovom
m a n a s t i r u i to je ee ilustrovano. Veoma retko
se slika da Hrista podiu na krst kao u Zavali.
Vrlo slina zavalskoj je kompozicija u sv. Nikiti
i Lipljanu.
Raspee naslikano u Zavali pretstavlja redak
primerak. Naslikan je m o m e n a t probadanja ko
pljem, levo Longin naslikan u t r e n u t k u kad pro
bada Hrista kopljem, desno i levo je g r u r p a J e -
vreja, nema Bogorodice i J o v a n a to sasvim od
govara tekstu Jevanelja po Jovanu, gde se kae
da Bogorodica i J o v a n nisu prisustvovali tom
t r e n u t k u . To je tzv. tip Le coup de lence. Scena
se dri direktno teksta Jovanovog 19, 2737. U n e
kim ruskim tekstovima opisuje se kako Bogoro
dica odlazi ranije sa Jovanom p r e probadanja
Hrista. Ovakva scena je vrlo r e t k a kod nas, kao
i scena Polaganja u grob naslikana u Zavali. Vrlo
starinski oblik ove kompozicije isti kao u Zavali
postoji i u Dohijariju. 7
Niz scena sadri u sebi arhaizme ikonograf-
skog k a r a k t e r a koji upuuju na XIV vek. Izvesni
latinizmi koje sreemo na zavalskim freskama kao
u Blagovestima itd. nemaju nikakve veze sa bli
zinom Dubrovnika, ve su doli preko Svete Gore.
Teme ilustrovane u proskomidiji: Umrli spasi
telj, Imago pietatis ator svedoanstva, Vi
zija P e t r a Aleksandriskog i Avramova rtva potvr
uju slikarevo poznavanje ikonografije i liturgi-
nih tumaenja Hristovih m u k a . Kompozicija a-
de 7
Millet G., o. c. sl. 525.
Sl. 15. Proskomidija Vizija P e t r a Aleksandriskog i
Arije
tora svedoanstva slikana je na isti nain kao isto-
imena freska u hilandarskoj trpezariji, jednako je
i signirana.
Slikarska tehnika zavalskog majstora istovetna
je sa tehnikom fresaka morake fasade. Zajedniki
im je nain p r i p r e m a n j a malterne podloge (dva
tanka sloja maltera prilino slabo meusobno ve-
zana), postavljanje crtea (tanko ugraviranog po-
tom izvuenog crvenom bojom) i najzad, upotreba
iste skale boja koja je u Zavali sasvim prirodno
daleko bogatija.
Na f r e s k a m a morake fasade neke boje su po-
tamnele. To je sluaj sa bojama u koje je stavljen
cinober, a koje se nalaze na povrinama naroito
izloenim vetru i atmosferilijama. Dogodilo se
upravo ono na ta upozorava Nektarije u svom
slikarskom priruniku, tj. da cinoberom ne treba
raditi napolju. Isti je sluaj promene cinober boja
na spoljnim zidovima Peke patrijarije.
Zavalski slikar ima precizan, elegantan crte.
On se slui skoro arabesknim zavravanjem po-
teza, po emu se ve moe pretpostaviti da se
bavio i slikanjem ikona. I k n a r n a t potslikava
tamnom bojom (peena sijena) preko koje mode-
lira raznim tonovima okera i ruiastom bojom.
Karakteristina mu je obrada lika: ne mnogo
k r u p n e oi sa visoko postavljenim zenicama tako
da se donjom ivicom vidi beonjaa, odreeni oblik
nosa koji je dug i tanak, usta malo nagore zavi-
jenih krajeva, brada malo uvuena, zatim sene-
n j a oko usana i redovna senka u vidu dva pra-
mena kose na elu. P r i slikanju nage figure na
pr. na sceni Podizanja Hristovog na krst, i dru-
gim, postie plastinost oblika mekom modelaci-
jom i mirnim uzdranim koloritom. Vrlo slobodno
i lako crta komplikovane stavove. Majstor ima
smisla za obradu draperije koju nikad ne pripija
uz telo, ve pusti da slobodno pada. U izradi or-
namenata vrlo je rafiniran i tu se n a j b o l j e ogle-
d a j u njegove crtake sposobnosti. On ima izvan-
redan oseaj za prostor i kompoziciju. Arhitek-
tura koju slika neobino je interesantna sama po
sebi, a naroito stoga to je realnih proporcija u
odnosu na figure. Slikar d a j e niz graevina n a j -
razliitijih oblika i esto preko njihovih krovova
prebacuje draperije. I u arhitekturi sreemo stara
reenja koja vrlo potseaju na XIV vek, na primer
baldahin u Sretenju, okrugla kula sa stubovima i
krovom (slina antikim graevinama) u sceni
P r a n j a nogu itd.
Pejza slika veoma lepo sa oseanjem prostora
i perspektive, u postizanju koje mu pomae i s m i -
sao za boje. Pejsa u sceni rtve Avramove (sl. 12)
jedan je od najljepe slikanih pejzaa u naem
slikarstvu XVII veka. Ipak, zavalski m a j s t o r n a j -
vie oduevljava svojim mekim bogatim kolori-
tom. Pastelni tonovi njegove p r e f i n j e n e game
upravo iznenauju za svoje vreme. I pored velike
oteenosti fresaka u Zavali i naroito postradalih
gornjih p a r t i j a bojenih slojeva u kojima vetina
majstora najvie dolazi do izraza, one impresioni-
r a j u svojim koloritom.
Na k r a j u postavlja se p i t a n j e autora zavalskih
fresaka. U dosadanjoj literaturi koja se dotie
zavalskog ivopisa i p i t a n j a njegovog autora, on
je traen u Longinu ili krugu njegovih uenika. 8
Ovakve pretpostavke mogu se opravdati time to
ima mnogo slinosti u kompozicionim reenjima
zavalskog majstora i Longina. Ipak, slinosti tako
upadljive na prvi pogled, gube se pri duem i
paljivijem p o s m a t r a n j u i zapaaju se i konsta-
t u j u razlike u stilu i kvalitetu, koje nas u p u u j u
na drugog, boljeg majstora. P r e m a analizi stila,
tehnici slikanja i hronoloki, freske Zavale vrlo se
logino u k l a p a j u u slikarski opus Georgija Mitro-
fanovia.
Pored njegovih hilandarskih fresaka nama na-
alost teko pristupanih i fresaka morake fasade
na kojima su likovi skoro redovno oteeni, ne-
davno je prilikom ispitivanja ikonostasa u Morai
utvreno da je prestona ikona Bogorice sa Hri-
stom i prorocima signirani rad Dora Mitrofano-
via iz 1617 god. 9 (sl. 16). Moraka ikona nam ie
u mnogome pomogla u komparativnim ispitiva-
njima. Lik Hrista na ikoni vrlo je slian liku Isaka
u Avramovoj rtvi u Zavali (sl. 13). Oni pokazuju
isti nain obrade inkarnata, istovetan kolorit i sli-
k a n j e r u k u (slinosti naroito u slikanju r u k u za-
paaju se jo na mnogim primerima, na pr. ruka
proroka Davida shema I br. 28, zatim Jovana
Pretee u Silasku u ad). Zatim likovi Bogorodice,
proroka, nain n a b i r a n j a draperije i istovetan
duktus slova na svitcima proroka na ikoni i onima
na freskama. Duktus slova na signaturama hilan-
darskih i morakih fresaka je isti kao na za-
valskim.
Zapaa se jo mnogo slinosti izmeu zavalskih
fresaka i ostalih Mitrofanovievih poznatih i signi-
ranih dela: pretstave svetih ratnika na konjima
su, kao to je ve reeno, do u detalje iste kao
u Morai, ak je i sokl ispod njih reen na isti
nain prskane raznobojne take valjda da
se doara tlo (ostale povrine sokla u Zavali po-
krivene su drugim dekorativnim elementima);
8
C. , ,
. 74, 79.
. ., . . -
. . .: IV, . 196.
9
Ovom prilikom o b j a v l j u j e m o m o r a k u ikonu Bo-
gorodice sa Hristom i prorocima radi p o t k r e p l j e n j a
dokaznog m a t e r i j a l a o a u t o r u zavalskih fresaka, dok
e ona d e t a l j n o obraena biti publikovana zajedno sa
ostalim m a t e r i j a l o m iz Morae.
o r n a m e n a t na pokrivau Anine postelje u sceni
Roenja Bogorodiinog u Zavali kao i na p r e k r i -
vau na stolu u kompoziciji Sretenja isti je kao
o r n a m e n a t u g r a v i r a n u zlatnu podlogu na oreolu
Bogorodice sa prestone ikone u Morai. U oba slu
aja floralni motiv je bogato i slobodno kompono
van u volutama i, to je zanimljivo i ukazuje na
majstorovu inventivnost, svaki cvet je drugaiji.
Isti o r n a m e n a t naslikan je na frizu iznad a r k a d e
sa likovima svetih isposnika u hilandarskoj t r p e
zariji. O r n a m e n t razvijene plisirane trake sa
po tri bele take u tamnijim trouglastim poljima
sa strane, javlja se takoe kao u k r a s ivice lukova
u Zavali (sl. 2), i hilandarskoj trpezariji. 1 0 Lik
Bogorodice zatitnice iz Zavale (shema II, 128) ima
dosta slinosti sa likom Jelisavete u ilustraciji
pete strofe h i m n e Akatisa u Hilandarskoj t r p e
zariji, 1 1 dok lik Hrista E m a n u i l a iz medaljona na
svodu Zavale lii na mnoge likove anela i sera-
fima na freskama hilandarske trpezarije; m e r -
m e r n i stub u sceni ibanja slikan je isto kao stu
bovi a r h i t e k t u r e pozaa u ilustraciji druge strofe
h i m n e Akatista na fresci h i l a n d a r s k e trpezarije. 1 2
Majstor na karakteristian nain seni mreastim
rafiranjem, koje sreemo na pejzaima ivopisa
u Zavali, na p r i m e r u kompozicijama r t v e Avra-
move i Silaska u ad, a koje se javlja i na m o r a -
koj ikoni na kojoj su senenja na prestolu izve
dena na isti nain.
Ve je p o m e n u t a istovetnost slikarske tehnike
Sl. 16. P r e s t o n a ikona Bogorodice sa H r i s t o m iz m a n a
zavalskog i morakog ivopisa. U oba sluaja m a j stira Morae, r a d Georgija Mitrofanovia
stor je izgleda obilno primenjivao al secco zavra
vanja usled ega je dejstvo vlage bilo jo razor
nije.
jee figure svetitelja veoma su sline onima u
Po svemu sudei slikarski r a d Georgija Mitro- Zavali; u severnoj pevnici su naslikane Cveti, t r i
fanovia je u naim m a n a s t i r i m a bio obimniji no mladia u pei ognjenoj i Vaskresenje Lazarevo,
to se to dosad mislilo. Prilikom pregleda fresaka takoe isti kao u Zavali. Mada su freske Dobri-
u Dobrievu nala sam da je jedna partija fresaka eva vrlo oteene i nedoiene od krenog p r e
identina sa zavalskim, tj. da su delo istog m a j maza, na osnovu onoga to je vidljivo moe se sa
stora. To su freske u apsidi (u konhi Bogorodica sigurnou rei da su r a d zavalskog majstora.
sa Hristom i anelima isto slikana kao u Zavali, Mnoge od fresaka u Dobrievu su preslikane a
na istonom zidu Silazak sv. D u h a komponovan postoje i partije poznijeg ivopisa u zapadnom
vrlo slino istoimenoj sceni u Zavali, na svodu delu crkve, kome p r i p a d a i ivopis na istonom
apsidalnog dela juni k r a k Roenje Hristovo zidu p r i p r a t e koja je odvojena od naosa.
vrlo oteeno, vidi se da je bilo iroko kompono-
vano, slino reenju primenjenom u Zavali; na Ve je Vlad. orovi zapazio slinost ivopisa
severnom delu svoda je Vaznesenje Hristovo ta u Zavali i Dobrievu. On govorei o freskama Za
koe isto kao u Zavali; u naosu su etiri lika Hri- vale kae: Podudaranja sa dosad poznatim ivo-
stova: Emanuilo, P a n t o k r a t o r , Aneo Velikog Sa- pisima crkava specijalno u Mostaima i Dobri
13
veta i S t a r a c Dana naslikani u segmentima rebra evu, daju vie nego proste analogije.
stih svodova; na junom i severnom polukrugu Mitrofanovieva slikarska aktivnost kod nas
prelomljenog luka je po jedan okulus isto orna- sagledana u svetlu novih injenica i podataka
m e n t i r a n kao u Zavali; freske u junoj pevnici: p r e d m e t je jedne posebne studije, tako da emo
Tajna veera, Sv. trojica, P r a n j e nogu, kao i sto- se ovom prilikom osvrnuti samo na neke momente
koji rasvetljavaju pitanje autora zavalskih fre-
10
Millet G., M o n u m e n t s de l'Athos I, Les p e i n t u -
res, P a r i s 1927, str. 104, sl. 3.
11
Millet, o. c. str. 99, sl. 3.
12
Millet, o. c. str. 99, sl. 1.

60
saka. Niz slinosti sa Longinom koje sreemo na
zavalskom ivopisu i koje su ve ranije primeene
(sheme kompozicionih reenja, sklonost ka pri-
meni o r n a m e n t a , nain tretiranja draperije, po
sebno u pogledu kolorita tj. prelivanja boja, done
kle a r h i t e k t u r a pozaa, flora itd., navodi nas na
zakljuak da se Georgije Mitrofanovi mogao for
m i r a t i u Longinovom slikarskom krugu, odnosno
kod njega stei svoje prvo slikarsko obrazovanje.
P r a t e i hronoloki Mitrgfanovievo delo i anali
zirajui njegov razvoj, vidimo da je on ve gotova
reenja svoga uitelja uzimao kao bazu i na njima
gradio svoj lini stil koji se u odnosu na Longina
odlikuje razvijenijom kompozicijom, veim smi
slom za raspored figura u prostoru, drugaijom
obradom figure, individualnim tretiranjem lika i
uvoenjem rafiniranije palete. Mnoge reminiscen
cije na XIV vek ukazuju na to da je Dore Mitro
fanovi prilikom svog boravka na Svetoj gori,
imao prilike da dobro prostudira slikarstvo XIV
veka, odnosno radove Milutinovih majstora koje
je vrlo verovatno video i po ostalim m a n a s t i r i m a
koje su radili kod nas.
Iako oteenost zavalskih fresaka u mnogome
oteava njihovu detaljniju estetsku analizu i m o
gunost da im se sagleda p r a v a vrednost, one bi
se ne samo hronoloki ve i stilski mogle svrstati
izmeu Mitrofanovievih morakih i hilandarskih
freska, na kojima dostie v r h u n a c svog umetni-
kog razvoja.
Posle hilandarskog ivopisa, zavalski bi bio
najznaajnije delo Mitrofanovievog zidnog sli
karstva.
* * * iilelog slikanog sloja pokriva skoro sve zidne
Manastir Zavala sa svojim lepim, ali vrlo ote
enim ivopisom pretstavlja prvorazredni herce
govaki spomenik ranog XVII veka koji iziskuje
posebnu panju p r i konzervatorskom t r e t m a n u .
Okolnosti koje su uticale na propadanje fresaka i
analiza stanja u kome se one nalaze izloene su
n a p r e d u lanku. Glavni neprijatelj ivopisa je
MONASTERE DE ZAVALA
Le monastre de Zavala, avec son glise ddie
la Prsentaion de la Vierge, est situ Popovo Polje
en Herzgovine. Le m o n a s t r e fut p r o b a b l e m e n t fond
au X I V - m e ou au X V - m e sicle. Cependant, ce n'est
que de 1514 que d a t e n t les plus anciens documents
m e n t i o n n a n t ce monastre. L'glise fut orne de
fresques en 1619.
Au cours du X V I - m e cicle, le m o n a s t r e de Za-
vala joua un rle i m p o r t a n t dans la vie culturelle de
l'Herzgovine. A cette poque, les moines de ce m o -
n a s t r e s'occupaient beaucoup de la copie de livres
religieux. Le m o n a s t r e entretenait alors des relations
troites avec le Mont Athos, s u r t o u t avec le m o n a -
stre de Hilandar, ainsi qu'avec d'autres monastres
du pays.
vlaga a treba istai da je i primenjena slikarska
t e h n i k a fresco sa al secco zavravanjem u da-
tim uslovima ubrzala propadanje. K a d a se b u d u
uklonili izvori vlage, po izvrenju zatitnih ra
dova na konsolidovanju terena i regulaciji odvoda
vode p r e m a predlogu arh. Zdravkovia, potrebno
je dobro isuiti zidove p r e poetka konzervator
skih radova na freskama.
Posle pregleda oteenja na ivopisu sa resta
u r a t o r o m Rajkom Sikimiem i ing. tehnologom
Duanom Dokiem dolo se do sledeeg miljenja
o konzervatorskim m e r a m a koje t r e b a p r i m e n i t i :
konsolidovati m a l t e r n u podlogu i presovati
potklobuene slojeve m a l t e r a uz p o t r e b n a injekti-
ranja i fugiranja;
fiksirati bojeni sloj ivopisa koji je na m n o
gim mestima pulverizirao;
ukloniti m a l t e r e i preslikavanja postavljena
ranije prilikom n e s t r u n e restauracije izvrene
verovatno tokom prolog veka;
mesta na kojima nedostaje m a l t e r omalte-
risati i povrine manjih oteenja obojiti lokalnim
tonom ili r e s t a u r i r a t i ;
izvriti mehaniko ienje krea i m a l t e r a
koji mestimino prekrivaju ivopis, kao i ienje
liajeva, algi i alitre.
Najsloeniji zadatak prilikom r a d a na ivopisu
nesumnjivo e biti nai reenje kojim e se raz
bijeni fragmenti ili jako oteene partije ivopisa
povezati u estetski skladnu celinu. to se tie
estetske prezentacije ivopisa nije p o t r e b n o vriti
vee restauracije, jer ivopis, m a d a mestimino i
povrine i daje iluziju celine. Bie p o t r e b a n dug
strpljiv r a d r e s t a u r a t o r a na konsolidovanju ovog
ivopisa, kako bismo uspeli da ga sauvamo za to
dui period od daljeg propadanja.*
Anika Skovran
* Napomena: U staroslovenskom tekstu izostavljeni
su znaci ligatura poto tamparija njima ne raspolae.
A r c h i t e c t u r e L'glise d e Zavala, con
struite en pierres de taille, est de dimensions mode
stes. Elle a u n e neuf unique, avec des votes en b e r -
ceau et u n e abside semi-circulaire. Du ct de l'ouest,
la v o t e est plus basse, car elle soutient u n e pice
secrte, qui a jadis servi de trsor. Les cts nord et
ouest de l'glise sont appuys contre des rochers.
L'entre de l'glise est du ct sud, o on entre dans
le n a r t h e x . Celui-ci est reli au naos p a r u n e grande
baie semi-circulaire, ou plutt ils sont spars p a r un
m u r dans lequel sont pratiques trois baies. Un m u r
de m m e construction spare aussi le naos et l'espace
rserv l'autel, mais u n e iconostase de pierre, de
date rcente, est place dans la grande b a i e centrale.
61
 L ' a u t e u r de l'article sur l'architecture fait ensuite
u n e analyse de l'tat actuel de l'glise de Zavala et
fait u n e proposition relative la protection et la
conservation de ce m o n u m e n t .
L e s f r e s q u e s Lors des tudes rcentes
sur les fresques du Monastere de Zavala (1619) faites
en v u e de leur conservation, l'auteur a identifi le r -
pertoire et le plan des compositions et, d'aprs l'ana-
lyse du style, de l'iconographie et de la technique
picturale, il les a t t r i b u e au peintre Georgije M i t r o -
fanovic.
Ces peintures m u r a l e s sont assez endommages p a r
suite de l'infiltration de l'humidit des roches contre
lesquelles l'glise t btie. La technique picturale,
la fresque t e r m i n e a secco, a aussi conditionn leur
ruine.
D'aprs sa conception gnrale, le plan des compo-
sitions et la disposition des personnages peints Z a -
vala corespondent a u x solutions habituelles des XVI e
et X V I I e sicles (Schmas I et II). Le m'atre de Zavala
a a d r o i t e m e n t utilis les surfaces disponibles des
m u r s , et dans cette petite glise il a donn le cycle
complet des G r a n d e s Ftes et a illustr, d'une m a -
nire trs dtaille, le cycle de la Passion, de n o m -
b r e u x anachortes et m a r t y r e s . Le choix des sujets
est trs raffin et tmoigne d'une profonde connais-
sance de l'iconographie. Les scnes de la Passion sont
les plus interessantes du point de vue de l'iconogra-
phie, surtout la Flagellation du Christ sur la colonne,
la Crucifixion et la Mise au Tombeau. Plusieurs
compositions contiennent des archasmes iconogra-
phiques qui rappellent le X I V e sicle. Certains l a t i -
nismes, qu'on t r o u v e dans les peintures de Zavala, ne
p r o v i e n n e n t pas, comme on p o u r r a i t le penser, de D u -
brovnik, qui est proximit, mais du Mont Athos.
DAS K L O S T E R ZAVALA
Das Kloster Zavala mit Kirche befindet sich am
Popovo Polje in d e r Herzegowina. Man n i m m t an,
dass das Kloster schon im X I V - X V . J a h r h u n d e r t e r -
b a u t w o r d e n war, aber e r s t vom J a h r e 1514 bestehen
von ihm die ltesten Aufzeichnungen. Die K i r c h e
w u r d e im J a h r e 1619 m i t Fresken geschmckt.
Dieselbe ist klein, einschiffig, aus Stein gemauert,
h a l b r u n d b e r w l b t u n d mit einer von innen und
aussen h a l b r u n d e n Apsis versehen. An der westlichen
Seite liegt das Gewlbe tiefer, weil sich b e r ihm ein
kleiner v e r s t e c k t e r R a u m , ein Versteck befindet.
Charakteristisch fr diese K i r c h e ist es, dass sie an
die F e l s w a n d selbst a n g e m a u e r t ist u n d sich mit ihrer
nrdlichen u n d westlichen M a u e r an dieselbe anlehnt.
F e r n e r w i r d i n dieser A b h a n d l u n g b e r den h e u -
tigen Z u s t a n d dieses Objektes berichtet u n d Vor-
schlge zu seiner E r h a l t u n g u n d K o n s e r v i e r u n g s a r b e i -
ten gebracht.
Bei d e r krzlich erfolgten F r e s k e n u n t e r s u c h u n g in
d e r K i r c h e bezglich ihrer bevorstehenden K o n s e r -
vierung, w u r d e der I n h a l t u n d A n o r d n u n g der M a -
lereien festgestellt. Auf G r u n d der Stilanalyse, I k o n o -
g r a p h i e u n d Maltechnik n i m m t m a n an, dass sie ein
W e r k des Georgius Mitrofanovic aus dem J a h r e 1619
sind.
Die Malereien sind u r c h Feuchtigkeit, welche von
d e r Felswand, an die die Kirche a n g e b a u t w u r d e ,
s t a r k beschdigt. Die Technik dere Malereien von Z a -
vala in w e l c h e r al secco Ausfhrung angewendet
w u r d e , bedingte ebenso ihre schlechte E r h a l t u n g .
Die A n o r d n u n g der Kompositionen u n d Persnlich-
keiten in Zavala entspricht der allgemeinen K o n z e p -
tion, die bei der K i r c h e n m a l e r e i des X V I . u n d XVII.
62
La conclusion q u e les fresques de Zavala ont t
peintes p a r Georgije Mitrofanovic, zographe du H i -
landar, et non p a r Longin, qui elles avaient t
attribues j u s q u ' p r s e n t et dont les oeuvres se
distinguent p a r le style et la palette, est fonde sur
les rsultats des tudes comparatives faites, d'une
p'art, sur les p e i n t u r e s m u r a l e s de Zavala et de l'au-
tre, sur les t r a v a u x signs p a r Mitrofanovic Moraca
d a t a n t de 1617 (les peintures m u r a l e s sur la facade
ouest de l'glise de l'Assomption et u n e icone de la
Virge r c e m m e n t identifie), ainsi que sur ses oeu-
v r e s d'Hilandar d a t a n t de 1621. L ' a u t e u r a constat
de nombreuses ressemblances relatives au choix de
sujets, au schma de la composition, a u x figures des
peresonnages et au t r a i t e m e n t de leur invarnat,
l'architecture, r o r n a m e n t a t i o n , au coloris, la tech-
n i q u e picturale et la forme des lettres. P a r leur
style technique picturale et la chronologie, les p e i n t u -
res m u r a l e s de Zavala a p p a r t i e n n e n t logiquement
l'oeuvre de Georgije Mitrofanovic. Une certaine r e s -
semblance avec Longin nous p e r m e t de supposer que
c'est p a r lui que Georgije Mitrofanovic fut initi
l'art de peindre.
D'aprs ces dernires recherches, on peut croire
q u e l'oeuvre de Georgije Mitrofanovic dans nos m o n a -
stres avait t plus r p a n d u e qu'on ne le pensait
jusqu' prsent. Ainsi, l'auteur a t r o u v q u e certaine
fresques du m o n a s t r e de Dobricevo sont identiques
celles de Zavala, qu'elles sont l'oeuvre d'un m m e
matre.
Vu les derniers rsultats obtenus dans l'tude des
fresques de Zavala, il est indispensable de d o n n e r le
plus g r a n d soin leur conservation et leur r e s t a u -
ration.
J a h r h u n d e r t s gebruchlich w a r . Der Meister passte
sich geschickt den verfgbaren Mauerflachen an u n d
es gelang ihm, dass er einen vollkommenen F e i e r -
tagscyklus w i e d e r g a b u n d sehr ausfhrlich den Cy-
klus der Christusleiden, eine Menge von E r e m i t e n u n d
M a r t y r e r n bildlich darstellte. Eine Reiche d e r K o m -
positionen e n t h a l t in sich Archaismen i k o n o g r a p h i -
schen C h a r a k t e r s , die auf das X I V . J a h r h u n d e r t h i n -
weisen. Gewisse Latinismen, die m a n auf den F r e s k e n
von Zavala antrifft, stenen in k e i n e m Z u s a m m e n -
h a n g mit dem b e n a c h b a r t e n Dubrovnik, sondern k a -
m e n ber den heiligen B e r g Athos hierher.
Der Schluss, dass die F r e s k e n von Zavala der Zo-
g r a p h Georgije Mitrofanovic aus dem Kloster H i l a n -
d a r gemalt habe, b e r u h t auf den Resultaten k o m p a r a -
tiver U n t e r s u c h u n g e n der zavaler Malereien m i t den
von Mitrofanovic gezeichneten W e r k e n aus dem J a h r e
1617 in Moraca u n d seinen Arbeiten in H i l a n d a r aus
dem J a h r e 1621. Der Stilanalyse, d e r Maltechnik und
Chronologie nach, fgen sich die F r e s k e n aus Zavala
sehr logisch in das Malerschaffen des Georgij M i t r o -
fanovic ein.
Nach alldem schliessend w a r das Schaffen Georgis
Mitrofanovic in u n s e r e n Klstern viel reichhaltiger
als m a n es bisher a n n a h m . Bei der U n t e r s u c h u n g der
F r e s k e n in der Klosterkirche in Dobricevo stellte m a n
fest, dass ein Teil der Fresken identisch mit jenen
aus Zavala ist, d. h. sie sind ein W e r k desselben
Meisters.
Die Ergebnisse der krzlichen F r e s k e n u n t e r s u -
chungen in Zavala betrachtend, ist es u n u m g n g l i c h
notwendig bei i h r e r K o n s e r v i e r u n g u n d R e s t a u r i e r u n g
hchste A u f m e r k s a m k e i t anzuwenden.