Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje 4.

juU
najveeg drutvenog priznanja za doprinos
u gajenju revolucionarnih tradicija
naroda i narodnosti Jugoslavije
 JOVAN RADOVANOVI

Boko Buha
IVOTNI PUT SLAVNOG BOMBAA

Drugo, dopunjeno izdanje

Gornji Milanovac, 1981.

Biblioteka Legendec, posebno izdanje
 VRAGOLAN IZ GRADINE

U slavonskom selu Gradini, nadomak obale

Drave, nedaleko od Virovitice, godine 1926. ugle
dao je svet Boko Buha, kao prvo dete Rada i
Marije. Sinu prvencu roditelji su se obradovali i
jedva doekali da prohoda i progovori. Boko je
ve tada poeo da pokazuje deje nestaluke. Bio
je omalen, a majka Mara se pribojavala, pa bi pi
tala mua:
ta li e biti sa ovim naim miom?
Rade je bio ponosan na njega, pa bi vedro
kazao:
Ko zna, Maro, bie to junaina. Ako je on
mali, srce e mu biti veliko.
U njegovo vreme i u njegovoj kui, vie dece
je spavalo u istom krevetu. Boko je spavao sa
sestrama Zoricom i Milosavom. I kao stariji od
njih, voleo je da, na neki nain, pokazuje da je
jai, snaniji i hrabriji. I u koli je, od prvog
dana, pokazivao znake nemira i eretluka. Posle
nekoliko meseci, njegov uitelj Dugonji, Dugo,
kako su ga u selu zvali, ali se Radu:
Boko se u klupi smiriti ne moe. Samo ska
e. Dobro ui, ali mira nigde nema, kljucka drugu
decu, zadeva se s njima ...
Voleo je da igra klisa. Iako mali rastom, ve
je imao snane ruke, pa je i klis daleko izbacivao.
U igri je pobeivao i starije od sebe. Ponekad je
zbog toga dolazilo i do arki. Posle igre, s pone
kim od igraa bi delio megdan. Otud bi se kui
vraao sav pranjav, ali bi ponosno govorio da je
dobio koju pesnicu, istiui da je onaj drugi do
bio vie.
U tim danima detinjstva, esto je pravio svi
rale i nekakve puke od dasaka. Sve to to bi na
pravio krio je na tavanu, u bati, u tali. Pravio

7
je i mala straila, od ptijeg perja i pokojeg drveta.
S njim a je sestre plaio. Gotovo svakog letnjeg da
na peo bi se na neko drvo, najee na Upu pred ku
om. Prelazio je s grane na granu, kao veverica i
odozgo zaikavao drugu decu da se i ona veru.
Boko je s velikom panjom, jo u ranom de-
tinjstvu, sluao oeve prie. Tako je saznao da je
otac bio zatvoren u Bilei posle pogibije Franje
Ferdinanda u Sarajevu, 1914. godine. Potom je ote-
ran na front, u ItaUju, odakle je pobegao i stigao
kao dobrovoljac na Solunski front.
Posle prvog svetskog rata, iz sela Domorka-
na, u Hercegovini, Rade je, trbuhom za kruhom,
sa enom Marom, dospeo u Gradinu. Tamo je, kao
ratni dobrovoljac, dobio deo zemlje nekog grofa
Jankovia.
Boko je bio najpoznatiji nestako meu vr
njacima. Ipak, ocu je bio toliko drag da nikad nije
hteo da digne ruku na njega. Voleo je sa ocem
da radi na njivi, da pomae u okopavanju povra.
I danas dobro raa kraj kue Bokova vinja, ko
ju je sam posadio.
Otac je imao u domainstvu i stoke, pored os
talog, kobilu Julku i konja Cvetka. Boko ih ie
toliko voleo da ih je i eerom hranio. Katkad bi
sakrio kocku-dve eera od svojih sestara i uvao
za Julku ili Cvetka. Kad god bi imao vremena, po
sle kole, bavio se oko konja. Voleo je sam da
sredi talu, da poisti ubre oko konja, da im po
loi sena, da ih timari. A kad vie oko njih nema
ta da radi, kad su nahranjeni, napojeni i otimare-
ni, onda bi ih mazio. Tapao ih je po sapima ili
milovao njihovu grivu. I konji su njega zavoleli,
kao pravog hranitelja.
Najlepi Bokovi doivljaji iz detinjstva veza
ni su za konje i jahanje. Kad su konji bili nahra
njeni i odmorni, iao bi na jahanje. Bacio bi
se na Cvetka ili Julku, onako bez sedla. Za kratko
vreme, toliko se oslobodio da je esto stajao
nogama na konjskim sapima. Bila je to divna sli
ka, kako kazuju njegove sestre Zorica i Milosava,
videti ga kako jae u galopu. Katkad bi, ispred se
be na konja, u krilo, stavio i mlaeg brata
Pavla Paju, pa bi tako jurio, uivajui i podvrisku-
jui. Bilo je dana da se toliko zaboravi na jahanju
da proe i vreme ruku. Tada bi otac izlazio u
polje da ga trai i pozove na obed;
 Boko, sine, hajde na ruak. Nee izdra
ti. Kao da se sprema da ratuje...
U prolee 1941. godine, kad je faistika Ne-
maka porobila Jugoslaviju, u Gradini su nemaki
vojnici poeli da pljakaju stoku, ito i svu ostalu
imovinu. Tako je porodica Rada Buhe, kao i mno
ge druge u Gradini, ostala bez hleba. Rade i Boko
su ili u susedno selo Staru Gradinu da rade za po
malo brana ili hleba. A mesec-dva kasnije, jednog
dana oko podne Boko je dotrao kui i javio
da e u Gradinu doi ustae da pobiju ili proteraju
srpske porodice.
Doista, ustae su dole i poele izgoniti narod
iz kua. Naredile su da sve stvari potovare u kola
i da se gube iz sela. Nije bilo druge, Rade je, kao i
drugi seljani, najnunije nabacio na kola i, sa po
rodicom, napustio selo. Kolona zaprega krenula je
iz Gradine prema eleznikoj stanici. Boko je dr
ao dizgine u rukama. Na stanici, ustae su sav na
rod isterale iz kola. Meu njima i Rada i njegovu
porodicu enu Maru i estoro dece. Naredile su
da se ljudi penju u teretne vagone. Boko je bio
tuan. Drao je uzde i po glavi milovao as Julku,
as Cvetka. Kad ga je ustaa odgurnuo, hteo je da
jurne na njega, ali ga je Rade zgrabio i ugurao u
vagon. Sestre su tada prvi put videle brata da pla
e. Govorio je, plaui, da e se vratiti da uzme
svoje konje.
Putovanje u otvorenim vagonima, u noi, od-
nelo je porodicu Buha negde preko Save, ak u
istonu Bosnu, pa su se uskoro nali u Kozluku,
na Drini. Odatle, skelom su preli reku i doli u
Srbiju, u Begovu Lenicu, nedaleko od Malog Zvor-
nika. Radeva porodica se smestila u nekakav hla
dan magacin. Da bi se kako-tako ivelo. Rade i Bo
ko su nadniili kod novih suseda. Rade je poma
gao po kuama, cepao drva, ureivao dvorita. Bo
ko je uvao tue krave i konje. Tog prvog dana,
kad se uvee vratio kui, obradovao je sestru Zo-
ricu:
Hoe li hleba.
U Zorice su i oi bile gladne. Boko je eretski
raskopao nedra i izvukao pare ute proje. Zorica
je oekivala hleb beli, penini, kakav su sami pek
li u Gradini, ali je i proju odmah uzela.

9
 Ja nisam gladan. Na pai sam pomuzao jed
nu kravu i napio se mleka ree Boko eretski.
Proju sam dobio od gazde za ru a k ...
U buri ustanka, iako mali, Boko se brzo obreo
meu borcim a Mavanskog partizanskog odreda.
Otac se nije protivio njegovom odlasku, je r je shva
tio da se samo borbom, sa pukom u ruci, moe do
i do slobode.
Srean ti put, moj Boko rekao mu je
otac i poljubio ga. Srbijanci su divni ljudi, vidi
i sam. Idi i dri se starijih. Oni o borbi vie znaju.
Sluaj njihove sav ete...
Boko Buha bio je najm lai i najm anji borac,
pa je, kao takav, postao brzo poznat. Znatieljno je
uoio kako se rukuje pukom i bombom. Pokazi
vao je znake spretnosti i snalaljivosti. U prvim
okrajim a sa Nemcima, nije ispoljio ni trunke stra
ha, nije zaostajao za starijim a. Nianio je vesto
i tano.
Hladne jesenje kie i prerani oktobarski sneg
iznenadili su mnoge ratnike, pa i Buhu. Brzo je
navukao jak nazeb. Prehlada i jak kaalj nagri
zali su mu plua.
Bio je neko vreme van stroja.

SLAVONSKO SELJACE MEU UICANIMA

Jednoga dana Boko se naao u Uicu. Doao
je na leenje iz Mavanskog partizanskog odreda.
S njim je bio otac Rade. Za njega, kao i za mnoge
druge, starije, a ne samo njegove vrnjake, slobod
ni grad Uice bio je neto najlepe u ustanikim
danima. Svuda podalje od Uica frontovi,
borbe sa okupatorom koji uzmie, ali se i bori. A
Uice, sredite slobodne teritorije, vri kao koni
ca. Slobodno se die i ivi. Ne ivi se na oprezi, ne
oekuje se svakog asa okupatorov napad.
Grad je imao svean izgled. Ulice iste, svet-
le, iskiene zastavama. Na zidovima kua parole,
crvenim slovima ispisane, pozivale su u borbu za
slobodu, u pomo vojsci, odborima narodne vlas
ti. A ljudi, i stariji i omladina, uvek nekud ure.
Danju, na ulicama, kao da nema nikoga besposle
nog. A uvee, kad svetiljke osvetle ulice, grad kao
da oivi pun je sveta. Svaki drugi ovek, mladi
je naoruan.

10
 Boko je tog dana i te veeri iveo kao u snu.
Doao u Uice iz borbe, sa poloaja, umoran, neis
pavan. A slobodni grad ivi u svojoj lepoti svako
dnevnice, ali i u vrenju borbe. Ipak, to je doivljaj
videti i osetiti kako ljudi trenutno ne misle na
okupatore. Ali, Boko je morao otii iz toga, na
oko, bezbrinog grada, da bi se u bolnici, u Sevoj-
nu, izleio. Posle nevolja koje je pretrpeo beei s
porodicom ak iz rodne Slavonije, stalno je oseao
neku malaksalost, dok ga nije na frontu sasvim
savladala.
U bolnici, kao i u svakoj drugoj sredini, lako
i brzo se upoznao s ljudima. Odmah je ostavio uti
sak mladia opijenog borbom za slobodu, opijenog
borbenou partizana i drugarstvom. A nije izostao
ni njegov eretluk. Za svega desetak dana provede
nih u bolnici, sprijateljio se s mnogim Uianima
lekarima, bolniarima, ranjenicima, posetiocima
ranjenika.
Dogaaji u Uicu i oko Uica, u borbama sa
okupatorom u to vreme, tekli su kao po uzbudlji
voj filmskoj traci. Dotada, kakva-takva saradnja
sa etnicima sve vie se prekidala dok nisu poeli i
otvoreni sukobi. etnike vlasti u Poegi, svega dva
desetak kilometara udaljenoj od Uica, pravile su
sve vie smetnje partizanima. Uprkos sporazumu
o lojalnoj saradnji, etnici su zaustavljali partizan
ske transporte oruja za front prema Kraljevu i
Rudniku. este su bile i otimaine i pljake, pa i
ubistva. Krajem oktobra etnici su u vozu, u Poe
gi, uhvatili i ubili Milana Blagojevia, komandanta
umadijskog odreda, koji se vraao iz Uica na po
loaj svoje jedinice. O tome je pisala i Borba. I
drugi incidenti su se redali. Partizanske patrole
hvatale su etnike pijune usred Uica, jer je i
u samom gradu postojala manja etnika koman
da, pa je etnicima, sa potrebnim ispravama, bio
dozvoljen pristup u grad. Boko je ba tih dana
izaao iz bolnice. I odmah je stupio u Posadnu e
tu komande mesta u Uicu. O tome kako su ga
primili Uiani postoji sauvana pria njegovog oca
Rada, snimljena na magnetofonskoj traci:
Stigao sam sa Bokom u Uice, meu parti
zane. Govorili su mi da tu ostanem, a da emo,
moda, kasnije produiti prema Crnoj G ori... Ali,

11
jedan od njih, neki komesar, mislim da je to bio
Jevrem-Jea Popovi, poto je prihvatio Boka i
uo ta se s nam a desilo, ree mi razlono:
Rade, mi smo, na alost, uli da su u kraju
iz koga si doao ovih dana faisti i etnici nainili
zloin, pravi pokolj. Sve su poubijali. A ti kae da
su ti tam o ena i petoro d ece... Star si, ima pede
set i est godina. Zato, najpre poi do Mave, pa
vidi ta je sa njim a. Ako su ivi, dobro e biti da
ostane s njim a, a ako nisu, ti se vrati u Uice. Ako
nas i ne zatekne, nai e neke ljude koji e te
uputiti da nas stigne.
Posluah J e u ... Ostavih Boka u partizanskom
Uicu, pa nazad u Begovu Lenicu. Zatekoh, sreom,
svu decu i enu na o k u p u ... Ali, jad i emer. Mui
li smo se mnogo, bez hrane, bez igde iega. Zalazi
li smo u neke puste kue, utoite smo, kraj vatre
nalazili i u nekim erg am a,.. Obuzela me tada
jeza pomree mi deca od gladi, patnji, bole
tine. .. Nismo imali kud.
Razmestili smo ih po domovima, Zoricu u bol
nicu. .. Obilazili smo ih. Ali su se domovi, u tom
ratnom meteu, selili, pa nam se tako deca izgu-
bie. Njih dvoje-troje obrelo se u Banatu. Ostali su
uz mene samo tek roeni Milenko i R ad o jk a... E,
ta smo sve potom proli! Ali ostadosmo ivi i na
osmo se nekako na kraju rata. Samo se moj Bo-
ko nije v ra tio ...
To je bilo krajem oktobra. Nekako tih dana
njegova eta je upuena prema Poegi. Sa nekoli
ko drugova, jedne veeri, Boko je bio na strai na
mostu, na reici Skrapeu. Spremajui se za napad
na Uice, etnici su prepadom zarobili Buhu i nje
gove drugove. Tako je Boko Buha dospeo u et
niki zatvor, u Poegi.
rOskoro su etnici velikim snagama napali Ui
ce, aak i druga osloboena mesta. U estokoj
borbi na Trenjici, iznad samog Uica, 1. i 2. novem
bra etnici su potueni. Sutradan, 3. novembra,
delovi Uikog i jedan bataljon aanskog odreda
proterali su etnike i oslobodili Poegu. Te vee
ri, osloboeni su zarobljeni partizani, meu koji
ma je bio i Boko Buha. Neko od zarobljenih par
tizana sauvao je o njemu neobinu priu.
Pria kazuje da je Buha i u etnikom zatvoru
bio ivahan. Zbijao je ale, a za vreme borbe za
osloboenje Poege govorio je bez straha:

12
 Pobedie partizani, naravna stv ar...
Kad su partizani ve bili u Poegi, meci su uda
rali i u zidove i prozore zatvorske zgrade. Jedan
metak je razbio prozorsko staklo i pao meu za
robljenike. Boko ga je uzeo i malo se opekao,
ali ni tada nije propustio da se naali:
Od ovih vruih metaka stradae svako ko
ratuje protiv n a s... ,
U Uikom bataljonu sreo se prvog dana s mno
go, veinom mladih ljudi. Ali, njemu nije bilo
teko da se priblii i starijima. Veseo, ivahan, lju-
bopitljiv, uz to, omalen deak vedre naravi, lako
je stvarao prijateljstva.
Ceo novembar proao je u velikim borbama
sa etnicima i Nemcima. Buha je neprekidno bio
sa svojom jedinicom.
Velika ofanziva, koju su Nemci poveli od ap-
ca i Loznice, od Valjeva, preko Jelove gore i Buko
va, te od Kragujevca i Kraljeva prema aku, Po
egi i Uicu zahvatila je sve partizanske poloa
je. Partizani su odolevali, ali okupatorskoj sili ni
je se moglo uspeno stati na put. Avioni su bombar-
dovali svaki drum, svaku prugu, raskrsnicu, svaku
partizansku kolonu. Tenkovi su nadirali. Artiljeri
ja je nemilosrdno tukla. A rojevi Nemaca, gotovo
po pet na jednog partizana, napadali su bez posus-
tajanja. estoke borbe voene su na Bukovima, na
Cmokosi, iznad Pjeveve mehane. Hrabro se borio
Radniki bataljon, zajedno sa Posavcima i uma-
dincima, na Kadinjai i gotovo do poslednjeg
izginuo. Nemci su 29. novembra uli u Uice. I
nadirali su dalje prema Zlatiboru. Boko se kalio
u mnogim okrajima. I izvlaio se sa svojim Ui-
anima. Iz borbe u borbu, poetkom decembra pre
ao je Uvac i dospeo u Radojnju, veliku partizan
sku bazu.

DEACI NEE KUCI

Tada je ve nastala zima, s velikim snegovima.
U brdskom zemljitu, u visinama kakva je Radoj-
nja ili Kokin Brod, ispod Zlatara, snegovi su veli
ki i duboki. Ni odrasli, jaki ljudi esto nisu u sta
nju da se sa tim snegovima nose, da ih savlauju,
a kamoli deaci, kakav je Buha. Meu Uianima
je u to vreme bilo dosta deaka, sitnih naizgled,

13
kojima niko nije verovao da e podneti tekoe i
nedae surovog rata, koji pritiska svom estinom.
Seljaci Radojnje i susednih sela dobro su znali u
di studeni i smetova na putevima koji oekuju te
deake. Savetovali su im da se vrate kuama, jer
nee izdrati. Neki od njih nisu bili ni naoruani.
Jedan od hroniara oslobodilakog rata zapi
sao je ovo o tim danima:
Takvi saveti nisu naili na odziv deaka. Ni
jedan se nije vratio svom domu. Deaci su zahteva-
li oruje, eleli su da ratuju i da na poloajima
sm enjuju svoje starije drugove. Odgovorni parti
zanski rukovodioci nisu ni pomiljali da ih naoru
aju. A deaka, pa i devojaka, nije bilo malo: Boo
i Olga Kojadinovi, Boko Mati, ivorad Bakoe-
vi, Dragoljub Vesi Fasa, Milena Siterica, Len-
ka Nikoli, Nada Mati, Danica Milosavljevi, De-
sanka Petronijevi, Neo Mihailovi, Pero Vinji,
arko Jovanovi, Boko Buha, Savo Jovanovi Si-
rogojno. Glavni tab za Srbiju, pored mnogih dru
gih velikih zadataka, morao je da rei i problem
grupe deaka. Postavljalo se pitanje: da li ih vra
titi u Srbiju ili razm estiti po jedinicama. Stalo se
na gledite hum anije je vratiti ih u Srbiju. Valj
da ih neprijatelj nee terorisati. Oni su jo d eca...
U meuvremenu su i neke majke deaka do
lazile, da bi vratile sinove svojim domovima. Dvoji
ca brae, Dragia i Dragojle Mio etenovi, ni
su estito ni sasluali svoju m ajku, koja ih je naj-
pre molila, a zatim im naredila da pou za Uice.
Mnogi partizani su poznavali Kosu etenovi, pa
su nastojali da ubede njene sinove u to da bi bilo
bolje da pou kui. Nisu pretpostavljali kakav e
otpor dati mlai brat. U stvari, ona je samo njega
traila, a on nije hteo sa majkom nego sa bratom.
I m ajka Boa Kojadinovia je prepeaila pe
desetak kilom etara od Uica do Radojnje da bi
nagovorila sina i erku Olgu da napuste drutvo za
koje nisu dorasli. Ali se i Boo ogluio o savet
majke. I jo njih nekoliko ija je rodbina dolazila
da bi odvojila deake od grupe i povratila ih u Sr
biju. Olga je rekla da nee bez brata i tako je i
njihova majka, kao i mnoge druge, otila bez dece.
Savo je tvrdio da su partizani kao stvoreni za nje
ga: sad sam ravnopravan s vama svima, a pre bi
svi vi otili kui, a j a . ..

14
 Ali, nita nije pomoglo. Donesena je odluka da
se grupa deaka i devojica ipak vrati u Srbiju,
prema Uicu. Jedne noi razmeteni su u nekoliko
seoskih kua partizanskih simpatizera, da prenoe
pa da ih jedna uika jedinica prebaci preko Uvca
i nekoliko iskusnijih drugova da ih odvede to bli
e Uicu. Deaci su bili bez oruja.
U gluvo doba noi, nastavlja hroniar, od
jednom je zagluna pucnjava sa svih strana trgla
iz sna i borce i deake. Prti staklo na prozorima,
zrna fijuu u zidove sobe. Onih nekoliko boraca
istra napolje, u mrak, da pomognu napadnutom
straaru i patroli. Tada niko nije znao da su na
malu jedinicu napali etnici zloglasnog Zdravka
Kaluera. Deaci su se uurili u uglovima soba.
Oruja ima, municije takoe, ali, eto, niko im ne
dozvoljava da ga se late. Unezvereno su gledali u
mrak.
Puke u ruke! viknuo je neko.
Za tren se situacija izmenila. Deaci su se do
kopali oruja, istrali u mrak, zalegli gde je ko
stigao i otvorili vatru. Neki su ak poeli bacati i
bombe. Ubrzo, deaci poee podvikivati, pretei
etnicima. etnici osetie da od planiranog unite
nja desetak partizana nema nita. Poeli su se
povlaiti, poto su pretrpeli znatne gubitke.
Taj dogaaj je reio problem deaka i de-
ce, kako su ih stariji borci zvali. Jeo Popovi,
koji je, sa jo dvojicom partizana, bio odreen da
ih odvede u Srbiju, kad se vratio iz izvianja u
toku borbe naavi deake s orujem, oseao se
krivcem za njihovo potcenjivanje:
Svaka vam ast. Da nije bilo vas zagla
vili bismo svi... Sad mimo spavajte. Sutra nee
mo krenuti, poto treba da poaljem kurira u od
red i da saekam njegov povratak...
im se saznalo za njihovo junatvo, vie di
leme nije bilo. Primljeni su u ete Uikog bata-
ljona.
U to vreme nevolje partizanske redale su se
jedna za drugom. Osim Italijana i etnika zima, s
velikim snegom i jakim mrazevima, bila je trei
neprijatelj. Nekoliko dana provedenih u Novoj Va
roi kratko su trajali. Opet su poeli pokret za
pokretom. Svakog dana po neko novo iznenae
nje. etnici napali ovde, etnici nou napali o nde...

15
U gluvo doba noi, deake, a meu njima i Buhu,
nije bilo lako probuditi iz sna. Kako su pokreti
bili esti, dogaalo se da se na neke od deaka
zaboravi, pa su se borci kad bi ve krenuli, vraa
li da ih bude i onako bunovne vode za etom. To
je nekoliko puta osetio i sam Buha, pa ga je poela
hvatati zebnja da mu se ne desi da jedanput eta
ode, a on ostane ophrvan snom. Zato su on i Siro-
gojno smislili recept kako da se ne plae sna i
buenja. Meu njim a je bio i ru d ar Mihailo Lon
ar, neto stariji ovek, koji je patio od iijasa.
Taj rudar je voleo deake u eti kao roenu decu.
U svemu im je pomagao. Jedne veeri, poto su
bili umorni, Buha i Sirogojno su smislili svoj
plan da ne ostanu da spavaju te noi u kojoj se
u gluvo doba oekivao pokret. Buha je Sirogojno-
vu ruku vezao kanapom, koji se naao pri ruci, za
Lonarevu zdravu nogu dok je ovaj spavao. I obo
jica su verovali da tako nee prespavati pokret.
Pred zoru, kad je stiglo nareenje za pokret,
Lonar se probudio meu prvima. Ali, pri ustaja
nju, malo je trebalo pa da padne. Neto
ga je saplelo. U m raku neko je pronaao ibicu.
Lonar je pomerao nogu, a pri svakom pokretu Si-
rogojnova ruka je odskakala. On se budio, trljao
oi i govorio:
Sad u, sad u, ika Lonaru...
Sirogojno je probudio Buhu, a ovaj druge oko
sebe. Uskoro kolona je krenula. Za nekoliko mi
nuta, ela eta je znala kako su se ereti Buha i
Sirogojno obezbedili da ne ostanu na spavanju.
etnici, nedievci i muslimanska milicija iz
Sjenice i iz Hisardika zajedniki su preduzeli ofan-
zivu na osloboenu teritoriju oko Nove Varoi.
Njihove jake snage, dobro snabdevene italijanskim
orujem, opremom i hranom, napale su partizanske
jedinice sa svih strana. Plan im je bio da unite
partizanske jedinice izmeu Uvca i Lima. Pod bor
bom, partizani su se morali povlaiti prema Zlata
ru. Zbog dubokog snega, teren je bio gotovo nepro
hodan, a odea i obua u mnogih boraca slaba.
Ipak, jedinice su se odmarale. Nou, izmeu 7. i 8.
februara 1942. godine, izbile su na Lim, izmeu
Prijepolja i Komorana. Mnogi borci su oekivali
da e preko mosta prei na drugu siranu reke. Ali
mosta nije bilo sve do Prijepolja. Samo su jednim
amcem prevoeni ranjenici i iznemogli borci. Zdra

16
 vi su se prebacivali pomou jednog konopca koji je
prebaen preko rekc. Ali se on uskoro prekinuo.
Ledeni Lim se morao gaziti. Zima se uvlaila u kos
ti. I kamen je od mraza pucao. Borcima se inilo
da je odea tanja od cigaretpapira. S njom je bilo
tee. Zato je nareeno da se borci svlae i smota
ju odeu da bi je suvu preneli do druge obale.
Mnogi, onako nagi, ekajui da na njih doe red,
skakutali su kao utvare u noi.
I Buhin bataljon je pristigao na Lim. Bataljo-
nom komanduju komandant Lune i komesar Jea.
Lune u hodu razgovara sa borcima, hrabri ih. De-
ake ve sve dobro poznaje, uvek im kae po ko
ju odvanu re. Kad naie pored 1. ete, zastade
ispred grupe najmlaih. I kao retko kad ranije,
podviknu im:
ta je, to se ne svlaite?
Oni uutali. Samo mali Perica prie komandan
tu i gotovo apatom da drugi ne uju ree:
Lune, ja ne znam da plivam ...
Ima ih jo koji ne znaju. Draemo se jed
ni za druge. Hrabro i polako.
Tu, pred silazak na Lim, u etu se vratio i Si-
rogojno. U vreme boravka oko Nove Varoi bio je
due vremena bolestan, pa je uao u sastav ete
Maksim Gorki (gde su bili stariji ljudi), a sad
je jednostavno pobegao od starijih i doao meu
svoje. Sad je sa ostalim deacima: s Buhom, Peri-
com, Matiem, Fasom ...
Borci se svlae po Lunetovom nareenju. Brzo
se formira gola kolona. I ve zagazie u reku. Lune
proe pored deaka i doviknu im:
Ja u s vama.
Buha ne otrpi da ne progovori:
E, Lune, to je ve mnogo bolje.
I Lune zagazi u vodu. Zagazi i Jea. Oko njih
su deaci. Buha se dri uz Luneta. Oko njih su
Perica, Mati, Fasa, Sirogojno... Jea hrabri dea-
ke, potpomae ih, saekuje zaelje da pomogne
da neko ne izostane.
Boko Mati, i sam deak, i danas pamti taj
jezivi doivljaj. On, pria:
Buha se grevito uhvatio za Luneta, koji ga,
onako visok i snaan, gotovo nosi. Jednog trenut
ka Lune se okrenu i, dok voda studena ujeda i le
di kosti, dobaci:

2 Boko Buha 17
 Tako ti je to, moj Buha. Zna onu priu iz
osnovake itanke: deda za repu, baba za dedu. To
smo ti mi sad na ovoj zimi.
Buha pokua da se nasmeje, ali samo napravi
grimasu da potvrdi priu.
Iza mene tetura se Sirogojno kroz vodu i glas
no jeca od cie zime i iznemoglosti. Okrenuh se,
ne znam otkud mi to doe u glavu, i apnuh mu:
Nemoj! Sramota j e . ..
U tom paklu kad ne samo borci, mladi i jaki
ljudi, ve i ti deaci pobeuju ledenu reku, na dru
gu obalu izroni najpre Lune, onda deaci jedan po
jedan kao da rastu iz vode. I ve tamo, na dru
goj obali, sve je bilo lake. Deaci se oblae bre
nego ikad ranije. Ubrzo postaju i ivahni. Ve im
je toplije u suvoj odei. Buha, malo za sebe, a ipak
glasno da i drugi uju, avrlja:
Pa ovo i nije bilo strano.
Nije, nije, je r si se drao Luneta, kao pijan
plota uzvrati mu neko od starijih.
Pa moda je i njem u bilo lake, jer se dr
ao za mene uzvrati mu Buha.
Svi se nasmejae. A Lune, u prolazu, lupi Peri-
cu po goloj stranjici i upita ga:
Jesi li nauio da pliva.
Ovo mi je prvi i poslednji put da zagazim
u duboku v o d u ...
Odmah, bez zastanka, kolona se uputi ka raz
bacanom planinskom selu Kamenoj Gori.
K ratko okrepljenje i odmor u Kamenoj Gori
kao da su povratili ivot promrzlim borcima. A
onda opet pokreti, opet novi zadaci. Iz Kamene
Gore u selo Obarde, odatle, preko Jabuke i druma
Prijepolje Pljevlja, do sela Krnjae. Sve po sne-
gu, po dubokom celcu.

NA GRUDVAMA SNEGA U STROJU PROLETERA

U to vreme prepriavale su se vesti da e usko
ro biti form irana i Druga proleterska brigada, i to
od jedinica koje su po studenoj noi pregazile Lim.
Saznali za to i Uiani i stalno o tome rasprav
ljaju. Raduju se i zaboravljaju na mraz i druge
muke. A Boka i njegove vrnjake sad more nove
brige: da li e biti primljeni. Ko moe biti borac
proleterske brigade to niko tano ne zna. Ali,

18
opet ono to su jedva prebrodili na Uvcu: mali su
i mladi, zovu ih decom, a oni to nisu, bore se i
hoe da se bore. Svi se pitaju da li e se ceniti
njihova borbenost? Ako se to ceni, Boko misli da
e ga primiti u brigadu. Ve se toliko puta pokazao
hrabrim i umenim u borbama. I meu bombai
ma. Onako mali, uvek se veto privlaio neprijate-
ljevim poloajima; nikad nije pravio veliku me
tu, i bez promaaja je bacao bombe na bunkere.
Ako se na to bude gledalo najvie mora proi.
Ali, drugi mu kau da e se ceniti i drugo. Kome
sar tvrdi da e se uzeti u obzir i koliko je ko poli
tiki izgraen. To Boka pomalo zabrinjava jer,
ako bi tako bilo, tu ba nije ispred drugih. I sam
razmilja kad bi se eretluk cenio, bio bi sigu
ran. Ako se meri visina santimetrom i ako se
tano broje godine bie povuci potegni.
Nekako u to vreme dolo je do borbe sa etni
cima, u selu Krnjai. To je za Buhu bila dobra pri
lika da se jo jednom pokae da dokae kakav je
borac i ta sve moe da uini, iako je najmanji u
eti.
0 borbi na Krnjai Jeo Popovi je zapisao:
... Napadaju prekaljeni uiki borci, napada
ju deaci, ali etnici ne uzmiu. Sa desnog krila
pukomitraljez ne da oka otvoriti.
1 opet dve-tri siune prilike gamiu prema ro
vu, riju kao krtice...
Sa dve bombe za opasaem i jednom u ruci,
Buha se pribliava pukomitral jekom gnezdu. et
niki rov je sve blie. Sada nije dalje od tridese
tak metara. Buha lepo vidi bradatog pukomitraljes-
ca i njegovog pomonika. Jo nekoliko pokreta
kolenima i laktovima. Hitro udara upalja kragu-
jevke o kamen i baca je prema rovu. Pogodak je
pun: oba etnika odskau od zemlje, padaju na
lea i ne miu s e ... etnici se komeaju i bee niz
strminu. U nekoliko skokova, Buha je kod puko-
mitraljeza. Uglavljuje novi okvir, umesto ispranje
nog, i oruje poinje da drhti u njegovim rukama,
tukui bonom vatrom etniki poloaj...
Uskoro Uiani, aani, Poeani, Ariljci, Iva-
njiani i umadinci stiu u osloboeno ajnie.
Narod ih doekuje toplo. Prua im sve to ima i
moe. Borci se najvie seaju suvih kruaka, ko
je su im nudili u svakoj kui, na svakom koraku.

19
 Prvog m arta bataljoni se postrojavaju na trgu
u ajniu. ekaju Titov dolazak, ekaju da ih poz
dravi i da iz njegovih usta uju da su od tog da
na, Druga proleterska brigada. Ali deaci su opet
nestrpljivi: hoe li, moda, opet biti probiranje
ko moe, a ko ne moe biti proleter? Sad treba
biti ozbiljniji i izgledati stariji. Deaci se propinju
na prste da izgledaju vii. Boko skuplja sneg, sabi
ja ga u veliku grudvu koju dovalja do svog mesta
u stroju, pa se penje na nju da bude visoiji,
da ga prime u Drugu proletersku! Za njim, kao da
im je neko naredio, to ine i drugi deaci. I Siro-
gojno je u stroju. On je bio otputen iz jedinice.
Nekoliko dana je imao pravu odiseju po Kamenoj
Gori, a ipak je stigao u stroj brigade.
Tada je u brigadi bilo 50 deaka mlaih od 16
godina.
Poto je pozdravio novu brigadu i govorio o za
dacima koji predstoje, drug. Tito je upozorio Mio-
draga Milovanovia Luneta da deake treba vratiti
na slobodnu teritoriju, da ne idu tako nejaki u
borbe. Lune je izdvojio oko tridesetak najmanjih.
U tom stroju svi su se tiskali i opet propinjali na
prste samo da ne izgledaju sitni. Iako su izdvo
jeni iz brigade, oni su te veeri, pre njihovog e
tvrtog bataljona, stigli na njegovo konaite. I ta
ko su ostali proleteri. I Boko Buha s njima.
Iz Cajnia je Druga proleterska stupila na svoj
borbeni put. Uskoro u prvom okraju, do nogu je
potukla etnike u ergeli Borike. Zatim se borila u
Rogatici, oko Bratunca, pa se vratila prema ajn i
u, u koje su ve bili upali Italijani.
U napadu na Rogaticu, meu bombaima, sta
rijim borcima, hrabrost su pokazali i deaci: Buha
iz etvrtog, Dragutin Miloevi ikalo, Dragoslav
Milovanovi Piti, iz Prvog, Perica Ivanovi i dru
gi iz Treeg bataljona. Svi su oni ve ovde, na Ro
gatici i na utvrenom brdu Oroglo vitlali svoje pr
ve bombe na neprijateljeve bunkere i poeli se kaliti
kao budui bombai.
Buhin bataljon je dobio zadatak da napada
ajnie. U poslednje vreme, sve ee su se prole
teri tukli sa Italijanim a. Od njih su municiju i
oruje plenili da bi ih, potom, tukli njihovim oru
jem. Bio je 30. april. Trebalo je da proleteri u bor
bi proslave 1. maj proleterski praznik. Politiki

20
 komesar bataljona, Dobrilo Petrovi, tih i bledunjav
ovek, koga je bolest iscrpljivala, u noi uoi prvog
maja govorio je bataljonu lepe i nadahnutije nego
ikad ranije:
Noas, drugovi, 1. maj treba slaviti s pu
kom. I tamo gde je faistiki logor bie prole
teri, i sa njima e biti proleterska zastava...
Borci u stroju pritezali su puke. Upijali svaku
re komesarovu. Buha je bio siguran da e i te no
i raditi bombe. inilo mu se kao da nadolazi
nekakva snaga kakvu ranije nije oseao. Prvi maj,
proleteri, borba protiv italijanskih faista sve se
to uskovitlalo i probudilo u njemu nevienu snagu.
Komandir Prve ete Pero Radovanovi nare
uje borcima da prebroje municiju, da se neto
izdvoji i doda za pukomitraljesce. A onda je Lune
traio dobrovoljce bombae. Odmah izlazi naj
mlai meu njima Boko Buha, zatim Aca Bara-
njin, pa najstariji meu bombaima Milisav Sta-
matovi, Radomir Smiljani... Desetar Ostoja Ko-
vaevi deli bombe. Svi bi hteli da dobiju kra-
gujevke, jer nemake bombe ne vole, glomazne
su i nezgodne za noenje i bacanje.
Napad na italijanski logor bio je silovit. Naj
dublje je u logor upao Prvi bataljon. Meu faisti
ma je nastao pravi lom. Proleteri su ve bili shva
tili da su Italijani kukavice u nonoj borbi. Dok su
u bunkeru, u zaklonu, tuku se i ne miu se; teko
ih je savladati. Ali, im im malo krene nizbrdo,
poinje njihovo rasulo.
Otuda, iz Prvog bataljona, uo se prodoran i
poznat glas zamenika komandanta Petra Lekovia:
Napred, proleteri, napred!...
Bombai etvrtog bataljona naili su na estok
otpor. Nisu uspeli ni oni ni strelci da upadnu u lo
gor, iako su bombe sevale na sve strane. Dok jedni
izvlae ranjenog pukomitraljesca Mia Drinia,
Buha je i dalje nastojao da bombom uniti itali-
jansko mitraljesko gnezdo. ak i kad je, u najve
oj tiini, preneto nareenje za povlaenje, on nije
odustao od svoje namere.
Da im bacim jo jednu kazao je Kostji
i Boku Matiu.
I, ne ekajui njihovu saglasnost, zavitla teku,
etvrtastu bombu prema Italijanima. Ona tresnu
kao obian kamen. Eksplozija se nije ula. On, pri
eka i oslunu, pa kad je vreme za eksploziju pro
lo, ree kao za sebe:
Bolje to sam je ovde bacio, kad ve ne va
lja, nego da sam ekao neku bolju p rilik u .. .
Svega nedelju dana kasnije, 6. maja, na urev-
dan, proleteri su krenuli na uranak, ali na svoj,
proleterski. Boo Kojadinovi, i sam bomba i pa-
troldija etvrtog bataljona, Buhin drug iz mnogih
juria, sa mareva, opisuje dosetke i nestaluke svo
ga druga:
estog m aja 1942. godine napadali smo Itali-
jane na brdu Kozari, kod ajnia. Naa grupa bom
baa, u kojoj su bili Boko Buha, Boko Mati,
Dragoljub Vasi Fasa, Gvozden ekovi, Nea Mi-
hailovi i ja, dobila je zadatak da likvidira itali-
janske bunkere.
O Boku Buhi, siromanom deaku iz Slavoni
je, poznato je mnogo. Bio je malog rasta, bucmas
tog lica i piskavog glasa, retko se smejao, a inae
duhovit, pa nas je esto zasmejavao svojim upadi
cama i dosetkama, bilo to van borbe, bilo u borbi.
To nije izostalo ni ovde, na Kozari.
Kad smo se prim akli bunkerima, Italijani su
nas oekivali i otvorie jaku vatru. Jedva smo ima
li vremena da skoimo u jedan potok, s desne stra
ne. Tu smo bili prilino bezbedni, ali nismo mogli
s tog m esta da izvrimo zadatak. Onda smo poeli
da puemo, i tako, skoro neopaeno, privukli smo
se ispod jednog breuljka, obraslog malim breza
ma. Iza njega su se nalazili italijanski rovovi. I sa
tog mesta bilo je teko baciti bombe kroz umarak
a da se one ne vrate na nas. Dalje se nije moglo od
neprijateljske vatre, je r je, kako se to obino kae,
gorela zemlja i nebo.
Boko, poto je nekoliko puta odmerio breze,
prvi se doseti i baci jednu bombu preko njih. Ugle
davi to, mi ostali, gotovo instinktivno zaklonismo
glave rukama, jer smo, po pravilu, oekivali da se
bomba odbije od vrhova drvea i vrati pravo meu
nas.
ta to radi, Boko. Zar ne vidi da e bom
ba da se odbije od grana i da padne meu nas?
strogo mu ree komesar Vojin urainovi
Kost ja.
Meutim, to se ne dogodi, jer zausmo eksplo
ziju negde pozadi brezove umice, oko italijanskih

22
rovova. Tad i mi poosmo njegovim primerom. Us
peli smo. Posle baenih bombi ule su se eksplo
zije, propraene lelekom italijanskih vojnika. Od
mah posle toga, Italijani otvorie vatru na kosu
iza nas. Istog trenutka Boko poe da se smeje:
ik pogodite zato su Italijani promenili
pravac vatre upita Boko. Vidite, umesto da
je koncentriu na svoje desno krilo, gde su nai
bataljoni, oni gaaju praznu kosu. A znate zbog
ega. Kad sam poeo bacati bombe preko vrhova
drvea, tano sam znao da e oni pomisliti da ih
nai, sa one kose, gaaju bacaima.
Mi se zadivismo toj dosetljivosti.
'Ajdemo sad da ih zbriemo povika on,
pa ustade i polete napred.
Ali ga Kostja zadra, jer smo morali da eka
mo druge ete da bismo, zajednikim snagama, iz
vrili napad. Boko je tako morao da se pokori
nareenju komesara Kostje.
Od poetka maja do juna Druga proleterska se
borila u Bosni, zatim u Crnoj Gori, kod Uzlupa na
Pivi, na visovima Durmitora, u Dobrom Dolu, a u
junu tri bataljona Prve i jedan bataljon Druge pro
leterske napali su jaku etniku jedinicu na Gatu
i u selu Duliima.
Taj Gat, ta borba Buhinog bataljona na njemu,
upravo njegovo stradanje, ubraja se u najpotres
nije dogaaje oslobodilakog rata. Bila je to jedna
od onih estokih borbi kad se vojske izmeaju, kad
se povede borba na bajonet, borba prsa u prsa,
kad se tue kundacima, kada nema vremena da se
napuni oruje nego se protivnici udaraju kundaci
ma, hvataju za gue, rvu se i zubima kolju.
Buhin bataljon je no proveo bez hrane i vo
de, a ve etiri dana je marevao. Kad je stigao
pod Gat, imao je nesreu da se sva estina etni
ke artiljerije, minobacaa, mitraljeza i puaka sru
i na njega. Kad je poeo taj uragan, bataljon se
naao na brisanom prostoru. Na Lunetovu koman
du trkom napred, ceo bataljon je jurnuo, kao
jedan ovek, ne prezajui ni od brisanog prostora
ni od tvrave i oruja, koje je sa nje sipalo na sve
strane.
Obe vojske govorile su istim jezikom, pa se
komande razumeju. Proleteri su uli etniku ko
mandu iz sela Dulia: Na juri.

23
 U estokoj vatri, napadnut daleko jaim i
brojnijim etnicima, do zuba naoruanim i dobro
uhranjenim, bataljon se borio i ginuo.
... Nastalo je guanje, zapisao je Jeo Po-
povi. Gledao sam ispred sebe neprijatelja, a kad
sam se osvrnuo nazad, video sam pravo rvanje u
bezbroj parova. U pitolju vie nisam imao nijedan
m e ta k ... Guanje, borba bez oruja, u izmeanoj
guvi, zamenili su pucnjavu. Mene je neko jurio.
Povremeno sam oseao zamah kundaka, ali sam
mu za tu duinu izmicao. Drao sam prazan pitolj.
Na sebi sam imao koni kaput i nove pantalone
od trnksa. Moj gonitelj verovatno je hteo da skine
odelo s mene, a da ga ne izbui i ne okrvari. Spa-
sao me je Boko Vidakovi koji je, iz zaklona, opa
lio na njega i na druge koji su se pribliavali...
O toj krvavoj borbi Lune je zapisao i ove po
tresne rei:
Paklena m itraljeska vatra, ginu pojedini dru
govi, ali ostale nita da pokoleba. Nastavlja se bor
ba sve ea i otrija. Ginu pukomitraljesci, arne-
nju ju ih drugi, kvare se oruja od silne pucnjave.
Drugovi ih popravljaju na poloaju i borba tee
dalje. Drugarice se brisanim prostorom prebacuju
od ranjenika do ra n je n ik a ...

UUTKAN ETNIKI MITRALJEZ NA GATU

Buha je u grupi bombaa, kao i uvek. Po za
datku, on puzi prem a etnikom tekom mitralje
zu. Onako mali, kao da se priljubio uz kamen, uz
zemlju, a sve vie se pribliava etnikom rovu i
ubacuje, jednu za drugom, dve bombe.
Neprijatelj je nestao u dimu, zajedno sa ko
madima elika, pie dalje Lune. Desetak etnika
je razneseno bombama. Bombai etvrtog bataljo-
na iskoristili su zabunu i upali u rov: zaas su pobi
li ostale etnike. U rovu su malo predahnuli i uto-
lili e, je r su nali nekoliko uturica vode.
Ostao je jo etniki mitraljez koji zasipa va
trom partizane zalegle na istini. Buha neprimetno
obilazi etniki mitraljez, sa strane odakle nepri
jatelj ne oekuje.
Kad se dovukao sasvim blizu, zapisao je Lu
ne, Buha je sasuo sav teret iz svoje partizanske

24
 torbice: dve, a zatim jo dve bombe. etniki mi
traljez bio je uutkan...
Posle tako uspeno izvedene akcije, i Buha se,
ipak, morao povlaiti, jer se povlaio itav bata-
ljon. Iako je on bio spretan ratnik, majuna meta
prema mnogim drugim ratnicima, iako se veto
provlaio izmeu etnikih rovova, u kii metaka
jedno zrno ga je pogodilo u nogu. Osetio je topli
mlaz krvi i bol u nozi. Opipao je ranu ispod noga
vice i izvukao krvavu ruku. Ali vremena za razmi
ljanje nije bilo. Morao se povlaiti. Stisnuo je zube.
Vukao se malo po malo po golom kru. I dlanove
je iskrvavilo otro kamenje. Njegovi drugovi, bom
bai, od kojih se bio odvojio kad je ubacio bom
bu na zabarikadirani etniki mitraljez, primetili
su ga dok je bauljao izmeu sitnog grmlja. Hrabra
bolniarka Milena Siterica, sa jo jednom bolni
arkom, osetila je da je Buha ranjen. Potrale su
da ga izvlae. U tom trenutku, jedna je mina ek
splodirala izmeu njih. Prasak i krik devojke u ob
laku praine. Milena je zastala dok su se razmakli
dim i praina. Njena drugarica bila je mrtva. Pri
trala je Buhi, podmetnula rame pod njegovu mii
cu i poela ga vui. Da drama bude i vea jo
jedan metak ga je pogodio dok ga je Milena vukla.
U svom dnevniku Lune je ovako opisao taj tre
nutak:
Ovde se pokazalo nae portvovanje, herojsko
portvovanje drugova prema drugovima. Vie dru
govi nisu mislili na sebe. Zar je Milemko mislio na
svoj ivot kad je iz stojeeg stava, sa iste ledine,
kosio neprijateljske strojeve i titio povlaenje dru
gova. Mala drugarica Desa uzela pukomitraljez ra
njenog druga i jedva sa njim ide kroz iblje i ka
menjar. Na drugom kraju Milena vodi ranjenog
Buhu krvavih ruku, da bi ovek rekao ta se ovo
dete upetljalo ovde...
Bataljon je iskrvavio na Gatu. Imao je teke
gubitke: 32 mrtva i 26 ranjenih, meu kojima su
bili Boko Buha i komandant Lune. Ali etnici ni
su proli. Oni su napadali, dodue, i dalje. Prvi ba
taljon je izdrao teke borbe na Lebrniku i ivnju,
na emernu, da bi zatitio izvlaenje partizanske
bolnice iz Izgora. Na Zivnju je pao i prvi narodni
heroj Jugoslavije, Petar Lekovi, a teko je ranjen
komandant bataljona Radoslav Kovaevi.
Ipak, etnici nisu proli.

25
 O borbi na ivnju simbolino zvue rei jednog
Crnogorca koji je, pratei prolazak boraca Prvog
bataljona, onako garavih i izmuenih, rekao obi
nim narodskim jezikom:
E, sokolovi, nek' vam je alal srpsko mlijeko.
Mislili smo da niko iv na ivnju nee o sta ti...
Na Tjentitu, u selu Vrbnici i okolnim nase
ljima, desetak dana jedinice su se odmarale, leile
rane i gladovale.
Jo jednu zanimljivu pojedinost iz borbe na Ga
tu, odnosno posle nje, zabeleio je Lune, u svom
Dnevniku, 14. juna:
Nalazim se u bolnici koja se povlai. Dolazi i
bolnica iz Goranskog. Nailazi drug Tito. Tu smo
prenoili, padala je kia. ujem da mi se bataljon
nalazi na poloaju. Opet mi je teko to nisam sa
drugovim a... Kada je naiao Boko Buha, plakao
je. Drugovi su brali i poslali mi jag o d e...
Buha je pri tom susretu s ranjenim Lunom pla
kao za poginulim i ranjenim drugovima na Gatu.
Za vreme odm ora u Vrbnici, i borci deaci, sa
da ve bombai, imali su svojih radosti i tugova
nja. Tu je Piti postao lan Partije. Njegov najblii
drug ikalo iznenadio se kad je za to saznao. Po
tekle su mu suze od tuge to i on nije komunis
ta. Kad ga je partijski sekretar Olga ivkovi upi
tala da li bi on bio kurir, ikalo se ljutnuo:
Ja, drugarice Olga! Kad treba neto, ajde
ikalo, moe ikalo. Kad treba u bombae, moe
ikalo, u prethodnicu . . . patrolu isto ta k o ... Za
kurira moe ikalo. A sada . . . Piti je, drugarice
Olga, lan Partije, a ja nisam. Zar tu ikalo ne
moe? upitao je briznuvi u pla.
Malo iznenaena, Olga ga brzo umiri:
Pa, bie jo prim anja u Partiju, ikalo. Par
tija na tebe rauna. Ako danas nisi njen lan, po-
stae sutra. Moe ti biti i bolji komunista od
tvog P itia ...
Na tom prostoru nali su se borci od kojih su
drug Tito i CK KPJ formirali Treu, etvrtu i Pe
tu proletersku brigadu. Tu je donesena i odluka o
velikoj ofanzivi proleterskih brigada u Bosansku
krajinu. Borci Druge brigade su potajno prieljki
vali pokret u Srbiju, susret sa svojim najdraima,
bolju ishranu. Ve dosta dugo su gladovali. Tada,
su, prvi put u ratu, poeli jesti konjsko meso, ma

26
da za to nije bilo odobrenja, jer konje je trebalo
sauvati. U etvrtom bataljonu vodila se itava
rasprava. Borac Aleksandar Jovanovi Otrov nazvan
je oportunistom samo zato to je predloio da se
zakolje jedino tele koje je eta imala. Naposletku,
glad je uinila svoje, pa su i oni koji su u poetku
bili protiv klanja teleta pristali da se zakolje. Kad
je zaklano, Otrov je dobio najvee pare mesa
zato to je bio najzasluniji da njegova eta, posle
toliko vremena, dobije koliko-toliko mesa.
Pre nego to je izdato nareenje za pokret, bor
ci su nasluivali da se ipak kree. Kad se sazna
lo da se ide za Bosansku krajinu, meu borcima je
zavladalo oduevljenje iako se nije polo za Srbiju.
Poele su se plesti prie da brigada ide preko pru
ge Sarajevo Mostar. Tamo e biti nemakih tran
sporta, i belog brana, i hleba...

BIE BELOG HLEBA, KAO U MOJOJ

SLAVONIJI
I u takvoj situaciji nemirni Boko Buha naao
je eretskog posla za sebe. Oporavio se od rana,
ali se od bataljona i ete nije odvajao. Svoje ras
poloenje za pokret on je na svoj nain iskazao:
Bie belog hleba, kao u mojoj Slavoniji!...
Otkud zna? pitali su znatieljni ljudi,
verujui da se neko udo desilo.
Rekli mi u brigadnoj komori.
Pa kako? Otkud?
Na pruzi Mostar Sarajevo. Tamo prolaze
nemaki transporti. Saekaemo jedan, pa makar
ga ekali mesec dana govorio je Buha toliko
uverljivo da su mnogi to shvatili za gotovo.
Mar je poeo po lepom sunanom vremenu.
Ali, kad je brigada stigla pod visoku planinu Tres-
kavicu ono se promenilo. Uspon na Treskavicu
i Ledenicu bio je teak i dug kao gladna godina.
Jo se nadnelo neko hladno, pravo zimsko vreme.
Penjanje brigade na Treskavicu pratila je kia sa
susneicom. Bio je 28. jun. I ba na Vidovdan
ljudi gotovo da se smrznu na ledenoj kii! I no
su proveli na kii. Retko ko je uspeo vatru da na
loi. Odelo je prokislo do koe. Obua sirotinjska,
partizanske vre, nije izdravala po kru. Padali
su i ljudi i konji. Stariji i izdrljiviji pomagali su

27
 mlaim, nejaim. Tek posle dva dana i dve noi
prispeli su u selo. I zaspali su snom ratnika. A
ujutru, komandant Buhinog bataljona s nestrplje
njem je oekivao izvetaj sanitetskog referenta.
Kad je ovaj izvestio da je sve normalno, da nema
ak ni kijavice, komesar bataljona Aleksa Dejovi
zadovoljno je zakljuio:
Sve je to elikb o ra c ...
U muslimanskom selu pod Treskavicom narod
je lepo prim io proletere. I dobro ih ugostio. Istina,
bilo je i neobinih pitanja: potuju li porodicu, za
to se bore protiv tolike sile kakvi su Nemci, etnici
i u sta e ...
Domain porodice u iju se kuu smestila gru
pa proletera bio je odsutan. Kad se vratio kui, bio
je iznenaen. Jeo Popovi je ovako opisao njegov
susret s partizanima:
... Partizani, aa, partizani zacvrkuta
mlai sin.
Vidim, d e ... Sreo sam ih i u selu ... Pa, ako.
Jeste li ih pogostili. Spusti veliku torbu u oak,
nadnese za trenutak ruke nad plamen, uhvati prs
tim a vrhove brkova i zavrnu ih navie. Ispod oka
pogleda Buhu. A, tebe, sinak, ko natera tako ma
log i nejakog da se potuca po umama i da ratu
je?
U partizane ne nateruju, striko. Sam sam
ja stupio, dobrovoljno, naravna stvar.
Ako ti je dozlogrdilo premilja se ovek
trenutak-dva a ti ostani kod nas.
Hvala ti, striko! Ali, meni je dobro meu
partizanima.
Covek uze meu prste malo duvana iz limene
kutije, iz depa izvue komadi novina i savi dugu
i debelu cigaru.
More, na golemu ste se silu podigli ree
on kao za sebe, pripaljujui cigaru. Gde e ut
sa rogatim izii na kraj! Moda bi bilo bolje sa
ekati. ..
Saekati!... Ta re se vrlo esto ula na poli
tikim asovima. Buha nestrpljivo prekida doma
ina:
Tu je parolu neprijatelj ubacio, strie. Ve
li nije vreme za ratovanje sve dok nas ne istrebi,
a tada ratuj ako moe i ako ima ko da ratuje.
Dotle, etnici i ustae kradu te, tuku i ubijaju.

28
 More, ne zbori ravo ivnu ovek. Vi
di ti njega!... Ko bi pomislio da si takav! v..
Starac odbija dimove. Vlana novinska hartija
pucketa i tipa za oi. Brkovi, uti kao ilibar,
misli svakog asa e buknuti.
Gde se snabdevate municijom umea se
stariji sin.
Kako kad. U Uicu smo imali svoju fabri
ku. Sada je otimamo od neprijatelja.
A jesu li komandiri strogi? pita nesigur
no mlai sin i trepe oima prema ocu, koji ga
posmatra dugim, prodornim pogledom.
Ne moe biti vojnik i ratovati, a da ne
slua nareenje starijih udi se Buha. Stro
gi su, ali odlini drugovi. A to je glavno...
Ustaju. Pozdravljaju se s domainom i njego
vim sinovima; u dvoritu zahvaljuju domaici ko
ja ih ispraa toplim blagoslovom i kreu prema
sredini sela, odalde se uje pesma.
Treskavica se kupa u izmaglici. Toplo julsko
sunce upija kine kapi sa trave, drvea, daanih
krovova...
Sutradan su krenuli dalje. Na izlazu iz sela
stoji stariji sin, s ocem. Sinu oko ramena velika
arena torba, puna, a u rukama manliherka pu
ka, valjda jedini trofej njegovog oca iz prolog
rata.
Prilazi im komandir Prve ete i do Sirogojno
vih uiju dopire brundavi glas oca:
Jesi li poteno razmislio.
Jesam, aa!... Dobro sam razmislio.
Onda, neka ti je sa sreom ... Da sam mla
i moda bih i ja krenuo.
Miri se ovek sa vremenom i gura sina prema
komandiru, rekavi: Evo ti ga!
Kolona odmie. Ostadoe poslednje kue Osto-
jia, a lepo provedena no poe ve da prelazi u
zaborav.
Oko podne, odnekud se pojavi i mlai sin b r
katog domaina. Smeje se zbunjeno i u rukama
dri istu torbu kao i njegov b ra t...
Naja mi kriom dala govori on radosno
starijem i uvlai se u s tro j...
Smenjuju se borbe, marevi, zastanci. I tano
mesec dana od polaska iz Vrbnie u Bosansku kra
jinu, brigada je 28. jula stigla na Kupreko polje,
u selo Blagaj.

29
 KOLIKO IMA BOMBI, MALI DRUE

Narod Blagaja doekuje proletere kao svoju

vojsku, kao najdrae. Nudi im sve to ima: svoje
domove, hranu to najvie moe. Organizovano
dolaze omladinci. ele da ih zamene na strai, jer
znaju da su proleteri umorni! Hoe i oni u briga
du, hoe ba u proletere. Upoznaju ubrzo mnoge
borce. Naroito su im simpatini mladii. Ubrzo
zapaaju najmlaeg meu njima. Saznali su
da je to Boko Buha, vet i nenadmaan bom
ba. Priaju o njem u njegovi drugovi, hvale ga
kao da je on neto posebno meu njima. I sve pri-
dolice hoe da mu se prim aknu, da progovore ko
ju re s njim, da ga togod upitaju.
Je li, mali drue, koliko ima bombi? pi
ta ga jedan iz gomile mladia.
Zasad etiri. Kad se vratimo iz napada na
Kupres, naravna stvar, imau vie.
Kako e, bolan, imati vie. Valjda e ne
ku baciti? pita ovaj opet zaueno.
N aravna stvar, baciu. Ali neku u i zaple-
n iti...
Boko, Sirogojno i drugi deaci nepresuni su
u razgovorima. Malo, malo, pa sevne vesela varni-
ca. Onda se smeh razlegne.
Tih dana Druga proleterska bila je brojnija
za nekoliko desetina boraca, koji su u njene redove
stupili u Blagaju.
Odatle, iz Blagaja, iz Zlosela, iz Plazenice, pro
leteri su est puta polazili u napad na Kupres. Ne
koliko puta su saoijali ustae u sam grad, meu
utvrene zgrade, ali Kupres nisu mogli osvojiti.
Upadali su ak i u neke ulice. Nou se ustae sabiju
i zabarikadiraju u utvrene zgrade, a tu im prole
teri nisu mogli nita, je r nisu imali tekog naoru
anja za ruenje tvrdih zidova.
Tako bi bilo svaki put kad su proleteri napa
dali. Svaki put do u svanue. A onda bi ustae, pod
zatitom avijacije i tenkova, prelazile u protivna-
pad. Tada bi proletere poela da tue i ustaka ar
tiljerija. Kupreko polje je otkriveno, bez drvea
i krupnijeg rastinja, pa su ustae, kao na dlanu,
videle poloaje i strojeve proletera. Proletere je sa
mo ponegde titila penica, koja na velikoj nadmor
skoj visini Kuprekog polja ni do sredine avgusta
ne sazri. Posle nekoliko dana, ustaama je stiglo

30
 pojaanje crne legije zloglasnog pukovnika Jure
Francetia, pa su poele jo ee da se tuku. A
iz bunkera bi esto dozivali proletere, rugajui se:
O, neslani Jovane! Sad e zora, pritei
opanke!...
Majku vam komunistiku, pohvataemo vas
ive...
Ustae su znale da partizani nemaju tekog
naoruanja, da oskudevaju u hrani, naroito da su
bez soli, da mnogi nose obine opanke vre (od
neutavljene koe), pa su im zato tako pretili.
Pa ipak, iako nisu imali tekog naoruanja, a
jo manje protivavionskog, proleteri su oboriii je
dan ustaki avion i zarobili njegovu posadu.
Gotovo mesec dana trajale su borbe oko Kup-
resa, ali su se ustae odrale u njemu. Bilo ih je
oko dve hiljade. Ginule su, imale mnogo ranjenika,
ali su uspele da odre grad. Na prilazima Kupresu
nekoliko puta su voene borbe prsa u prsa, naroi
to na ardaici i Plazenici, gde su se, u noi, pro
leterski i ustaki strojevi meali. Radile su samo
bombe i bajoneti, a katkad su se ratnici i za gue
hvatali. Ali, i pored gubitaka, tekih gubitaka, usta
e su se odrale i posle est napada proletera na
Kupres.
Dva puta su proleteri upadali u delove grada.
Dva puta je nekoliko manjih jedinica bilo na nje
govim ulicama.
Te teke i krvave borbe sa ustaama na Kupre
su bile su velika i vrlo korisna borbena kola za
proletere.
U tim borbama oko Kupresa uili su i mladi
borci, deaci. Meu njima i Buha i Sirogojno, Uso,
Fasa, Mati i drugi. Osetili su kako narod, omladi
na naroito, pomau svojoj vojsci. Dolaze na po
loaje u vreme borbi i dobrovoljno iznose ranje
nike. Videli su i sami u tome uestvovali kako
se napada, nastupa i odstupa. Mnogo junatva su
videli. Gledali su svoga komandanta Nikolu Ljubi-
ia kako je, u jednom trenutku kad je primetio
grupu ustaa, zgrabio pukomitraljez od Ljubie
Maksia i naslonio ga na lea Milenka Grbia, jer
drugog naslona na istini nije imao, pa pustio
nekoliko rafala na ustae. Osmotrivi rezultat ga
anja rekao je:
Eno ih bee kroz penicu, povlae s e ...

31
 Znali su i dotle dosta o ustaama. Znali su da
su to zlikovci i plaenici koji se bore za okupatora.
Ali, posle borbi oko Kupresa saznali su da se oni
uporno bore, da su neprijatelj koji se ne predaje
i ne odstupa. ak i kad su zarobljene, mnoge us
tae otvoreno pokazuju m rnju prema partizanima
i njihovoj borbi. Toliko su krvniki pripremljeni
za borbu protiv partizana.
Ta i druga saznanja o ustaama za proletere
su bila dragocena. Borbe protiv njih tek su poi-
njale.
Na svom velikom putu proleteri su se uskoro
nali pred Mrkonji-Gradom. Po zadatku Vrhov
nog taba, taj grad je trebalo to pre osloboditi.
Trebalo je presei komunikacije izmeu Banje Lu
ke i Jajca. Proleterski jurii su tu bili siloviti. I
grad je pao gotovo za jednu no pod udarim a Srbi
janaca i Krajinika.
U Mrkonji-Gradu su se uglavnom branili do
mobrani, a bilo je neto ustaa i Nemaca. Nekoliko
stotina dom obrana i manji broj ustaa su zarob
ljeni. Proleteri su zaplenili dosta municije, tako da
posle te borbe nisu morali previe da tede, da
svaki dan prebrojavaju koliko ko ima metaka, da
pozajm ljuju po tri, ili pet metaka pukomitraljes-
cima. Zaplenili su proleteri i nekoliko pukomitra-
ljeza i mitraljeza. Zaplenili su i prvi protutenkov
ski top, koji e postati ubojito oruje Druge pro
leterske.
U napadu na Mrkonji-Grad proleteri nisu ima
li ni ranjenih ni poginulih. A to se u ratu retko
dogaa.
Iz susreta sa zarobljenim domobranima, pro
leteri su saznali da su to bili, veinom, mobilisa-
ni ljudi. Svi su predali oruje i izjavili da e se,
ako ih oslobode, a ustae ponovo naoruaju opet
u prvoj borbi, predati partizanima.
Milivoje Radovanovi Farbin, komesar bataljo-
na, dugo je razgovarao sa domobranima. Govorio
im je zato se partizani bore, o bratstvu naih na
roda, naroito izmeu Hrvata, Srba i Muslimana
koji ive u tim krajevima. Iznosio im ie podatke o
zloinima koje su poinile ustae u nekoliko mesta
u Bosanskoj krajini i etnici u muslimanskim se
lima. Domobrani su govorili da za mnoge od tih
zloina, naroito ustakih, nisu znali. Neki od njih
izjavljivali su da bi rado otili u partizane, ali se

32
 boje ustake osvete: zapretile su im ustae da e
im ene i decu pobiti i domove spaliti. Farbin je,
posle dueg razgovora, rekao da su tabovi Druge
proleterske i Prve krajike brigade odluili da
domobrane puste kuama. U tom trenutku neko od
domobrana, kao iz puke, povikao je:
ivela narodna vojska!
ivela! prihvatili su ostali u glas.
Partizani su se udili ta se to dogaa. Mnogi
nisu razumevali kako to dotadanji njihovi protiv
nici, domobrani, sad iz sveg glasa slave tu drugu
vojsku, partizane. Videlo se dobro ljudi to od
srca govore. Ne glume. Buha, koji je sve to posma-
trao, takoe se iznenadio, pa je, kao za sebe, ko-
mentarisao:
Naravna stvar, opet e nam ovi doneti pu
ke. ..
Nije prolo ni desetak dana od osloboenja
Mrkonji-Grada, a Nemci i ustae otpoeli su na
pad na proletere i Krajinike da bi se spojili sa
svojim snagama u Jajcu. Vodile su se estoke bor
be vie od nedelju dana. Nemci su uporno nadola
zili, tukli su artiljerijom, napadala je i avijacija.
Partizani su imali jo jednog jakog i opasnog ne
prijatelja: Manjaa i Krnjin su bezvodni. Mnogo
kamena i ume, ali vode nema. U danima velikih
letnjih ega, e je vie morila borce nego bilo
ta drugo. Vode ni za lek, sunce upeklo da se i ka
men usijao na krevitom Kmjinu, da oi iskoe
od vruine. Usta se borcima slepljuju, usne
sue. Toga dana se desilo da su komordije do-
nele etvrtom bataljonu odlian ruak pasulj,
sa dosta mesa. Ali vode nije bilo. I niko nije mogao
ruati od ei. Komordije su morale vratiti
ruak sa poloaja.
Na Krajinu su se smenjivali napadi i zatija.
Nemci su napadali i iz Jajca. Artiljerija je tukla
nemilosrdno i ubitano. Borcima se inilo da ih
neko gaa tako tano kao da iz blizine prosipa na
njih rune bombe. Boko Buha i drugi bombai
sada nisu mogli da dou do izraaja. Branili su
se kao i ostali borci. Buha je samo katkad gun
ao:
Osvetiu se tim topovima kad poemo na
Jajce. Naravna stvar, onda emo i Sirogojno, Bo-
o i Zera njih tano da gaamo. Oni e moi samo
da nas prebacuju.

3 Bo5ko Buha 33
 Od tog silnog artiljerijskog bombardovanja
proleteri su imali dosta gubitaka. Poginuli su: ma
la Desa Petronijevi, uenica gimnazije, dvanaes
to dete siromanih roditelja, koje je u petoj godini
ostalo bez majke; Duan Duji Domac, uenik ui
teljske kole u Uicu. U Desinoj sanitetskoj torbi,
pored zavoja i lekova, drugovi su kad su je sa
hranjivali pronali i malu lutku! Bio je to znak
neproivljenog detinjstva. To njeno detinjstvo bilo
je teko i muno. Kad joj je bilo pet godina, njena
je m ajka um rla na petnaestom poroaju. Otac se
ubrzo opet oenio, a maeha nije bila to i majka.
Trojica brae otila su trbuhom za kruhom, u
svet. etiri sestre, jedna drugoj do uiju, rasle su
bez prave roditeljske brige, skoro bez detinjstva.
U poetku ustanka sve tri sestre: Vojka, Dobrila i
Desa poele su aktivno da rade za partizane. Kad
je stupila u Uiki odred. Desa je imala nepunih
15 godina.
Partizani su se branili uporno. Krajinici i Sr
bijanci, jedni uz druge, odolevali su i avijaciji, i
artiljeriji, i tenkovima, i juriim a Nemaca. Prole
teri su jednu etu Nemaca naterali u Vrbas. Usko
ro su Nemci bili prinueni da odustanu od daljih
napada. Povukli su se prem a Banjoj Luci.

HARMONIKA NA USINAMA
Kad su otklonili opasnost od Banje Luke, pro
leteri i Krajinici su otpoeli priprem e za napad
na Jajce. Oni su se tome obradovali, jer im je bi
lo dosadilo dranje poloaja na Manjai i Krnjinu,
a naroito vruine i nestaica vode. Prvi i etvrti
bataljon Druge proleterske u borbi za osloboenje
Jajca napadali su na usine. To je brdo koje je
dominiralo poloajima oko grada. Na njemu je bi
lo naikano oko stotinu ustakih bunkera. Parti
zani su imali sva obavetenja o tim utvrenjima.
Osim bunkera, tamo se nalazio i reflektor koji je
osvetljavao poloaje oko brda. Ispred bunkera bi
li su iskopani rovovi, a jo dalje nalazila se bod
ljikava ica. Sve je to trebalo savladati. Ali, prole
terim a se inilo i to lake nego da ekaju napade
protivnika na dotadanjim poloajima, da ih Nem
ci ili ustae tuku artiljerijom , da ih pretrauje
avijacija.

34
 Bataljoni su se, pod zatitom noi, pribliili
pod same usine. Odozdo mnogim borcima je iz
gledalo kao da usine dodiruju oblake. Konture
brda su liile na ogromnu ptiurinu rairenih kri
la, koja je spremna da se ustremi na plen. Ko
mandant bataljona Nikola Ljubii tiho je pozivao
dobrovoljce da se jave za bombae.
Noas bombai reavaju najtei zadatak
rekao je on.
Bombai su izali pred stroj, kao da se javlja
ju za obian zadatak. Opet su tu i Buha, etenovi,
efkovi, Mati, Novakovi, Kojadinovi...
Komandant je kratko objasnio voama bom
bakih grupa kako da se privuku do bunkera, da
budu oprezni zbog bodljikave ice i tiine. Buhina
grupa dobila je najtei zadatak: da uniti najvei
bunker ispred etvrtog bataljona. U grupi su bili:
Dragoje etenovi, Milinko Novakovi, Gvozden
efkovi, Boo Kojadinovi sve veti bombai
i pronicljivi borci.
Na dati znak bombai su krenuli. No je bila
vidna. usine su se dobro videle. Bombai su bau
ljali. U toj vidljivoj noi njih nita nije smelo da
otkrije: ni meseina, ni bilo kakav um. Tako su
dopuzili do gustih redova bodljikave ice. Tada je
efko bio najvaniji: trebalo je da kletima naini
otvore u ici. Imali su samo jedne gumene rukavi
ce i kleta. Posao je teak. efko je to neveto ra
dio. Vreme je prolazilo. Buha je postao nervozan.
On ga je pourivao. I kad je, najzad, jedan otvor
nainjen, ostali bombai su razvalili krajeve ica
u stranu i napravili jo dva prolaza. Iako je treba
lo napraviti pet, vie nisu mogli jer je vreme bilo
poodmaklo.
Bauljajui, bombai su stigli pred ustake ro
vove. Odozgo, iz jednog bunkera straar ustaa
je dozivao:
O Matese!
Eheee, odazvala se prodorna glasina s dru
gog kraja usina.
Eto partizana!...
Neka dou! Nagnojiemo njima njive da
bolje rodi penica...
Bombai su posumnjali da su ih ustae oseti-
le. Straari su se dovikivali, valjda, da strah ras-
teraju. Boko i drugovi su, ipak, za svaki sluaj,
zastali da malo priekaju. Ali ta no je bila

35
udna jo po kojeemu. Uskoro, odozgo, ispod jed
nog bunkera zaula se harmonika. Harmonika je
poeo pevati tada popularnu melodiju: Bel ami,
bel am ii...
Bombai su se mekoljili. Buha je aptao svom
imenjaku do sebe:
ta ono peva ustaa: Belo mi? Bie mu
crno, a ne belo.
Ustaa je i dalje pevao, harm onika je tretala.
To je delovalo nekako romantino u noi u kojoj
se sa usina nita drugo nije ulo. Bombai zasta
li, pa kao nee dalje da ne prekidaju ustau i
njegovu melodiju. U tom je pristigao i komesar
ete Milovan okanovi i dosta glasno prekorio
Buhu:
Buha, pobogu! Nismo valjda doli na igran-
ku. to leite, zar vam je do pesme i harmonike.
Bombai se prenue i odbauljae napred. Kao
guteri. Kad se Boko privue blizu bunkera, ostali
se rasporedie, a on je nameravao da ubaci bom
bu u najvei otvor, u pukam icu mitraljeza. U to
neko zalupa na vrata bunkera. I Buha oslunu:
ta je ulo se iznutra.
Nabili ste glave u bunker kao zeevi. A par
tizana nigde nema. Evo ti izvetaja, pa ga predaj
satniku kad se probudi govorio je onaj to je
lupao u vrata.
Kad ustaa izae iz bunkera zau se ukanje
hartije. Uskoro pridolica ode. Buha odbaulja do
svojih drugova pa zajedno napravie novi plan:
nee napadati bombama, kad ustae u bunkeru
spavaju. Milinko Novakovi e, kao najjai, likvi
dirati straara, a ostale e pokuati da pohvataju
dok spavaju. Milinko je odmah poao da se pri
vue do samog straara. Uinilo mu se da on dre-
ma pa je, kao maka, skoio na njega i stisnuo
ga snanim rukam a oko vrata. Bez mnogo muke,
zaas ga je oborio na zemlju. Pod pritiskom Milin-
kovih aka ustaa je gubio svest i skoro neujno
krkljao. U to vreme Buha je sa ostalima polako
otvorio vrata bunkera koja su zacijukala. Tamo je
svea dogorevala. Jedan ustaa je dremao puei,
a jo trojica su spavala. efko se prodera:
Ruke uvis!
Videi puke uperene u njegovo telo, ustaa
koji se prenuo iz dremea skoio je i posluno po

36
 digao ruke u znak predaje. Ostali sc uspravljaju
na leaju, meu njima i jedan u oficirskoj unifor
mi.
Vezuj! komandovao je Buha.
Brzo i veto Milinko, efko i Boo vezali su
jednog po jednog zarobljenika.
Ali Boko jo nije bio zadovoljan. Sa Milin-
kom se privlai drugom bunkeru. Otud, mada nije
previe daleko, jo se uje harmonika. Nije ostalo
ni dvadesetak metara do bunkera. Trebalo je da
njih dvojica iznenade ustae, ali straareva puka
odjeknu. Metak prozvida pored bombaa. U tom
trenutku opali i Milinko. Buha zavitla bombu. On
da i Milinko. Za njim i Boo. Umuknu harmonika.
Odjeknue bombe i oko drugih bunkera koje
su napadali bombai etvrtog i Prvog bataljona.
Sa svih strana odjekivali su povici Ura! Sve za
grme ako usina. Bataljoni preoe u napad.
Dotad mirne usine, koje su dremale na mese-
ini, kao da ih je uspavljivao harmonika svojom
melodijom, sad su odjekivale od plotuna i eksplo
zija bombi.
Na vrhu usina partizani su upali u baraku
skladite. Sanduci bombi na sve strane. Pred ba
rakom minobaca. Ustae su pobegle ispred mu
njevite akcije bombaa. U baraku je upao koman
dant Prvog bataljona Ratko Sofijani. Kad je za
zvonio telefon, Ratko je podigao slualicu i sasvim
hladnokrvno odvalio:
Za dom spremni!
Mate, Rataj ovde. ta se to dogaa na u-
sinama.
Nita naroito. Odbili smo napad komunis
ta. Jedna baraka je zapaljena svetleim metkom.
U tom trenutku u telefonske linije se umeao
glas nekog popa:
Partizani su mi upali u stan. Jedva sam po-
begao.
Gde je to pitao je ustaa.
Iznad fabrike odgovorio je pop.
Odmah u poslati jednu satniju pred njih
da ih ona izbaci vail...
Ratko, opet, kao da je bio spreman, naredi Mi-
lenku Nikitoviu:
Trkom pred satniju iznad fabrike...
Sa svih strana je grmelo. Napadali su i Kra
jinici. usine su u rukama proletera. Ko ima njih,

37
ima i Jajce! U svanue borbe su se prenele na grad.
Tek predvee, posle brojnih protivnapada, Jajce je
osloboeno.
Prema ustakim dokumentima, u borbi za Jaj
ce jc poginulo 246 domobrana i 3 domobranska
asnika, 165 ustaa i 3 asnika. Partizanima su pali
u ruke magacini goriva i opreme, artiljerija i ok
lopna kola stoji u izvetaju.
Kad su zavrene borbe za usine i kad je od-
jutrilo, Boko Buha i Boo Kojadinovi su se vra
tili do bunkera u kome je ustaa pevao i svirao
prethodne noi. Buhu je kopkalo da vidi ta je sa
harmonikom. Boo je i taj dogaaj vemo opisao:
Kad doosmo do razruenog bunkera, Boko
uze harmoniku, koja je bila sasvim iseena, pa
nekako saaljivo ree:
Uh, to mi je ao ove harmonike! Ali nisam
ja kriv, a bogme, nije ni ona kriva, ve je kriv ovaj
ustaa uzdahnu Boko i baci je, a ona, kao u
agoniji, pusti nekoliko tunih glasova.
Zatim, kad je poao, malo se povrati, pogleda
mrtvog ustau i nekako setnim glasom, kao da s
njim govori i prekoreva ga, ree:
Lepo si pevao, nema ta. Ali vidi da ti nije
bilo belo mi. Ja znam da si ti voleo da ti bude
belo, ali, kao to vidi, bolje bi odgovaralo da si
pevao crno mi, je r e svi neprijatelji, morati da
pevaju crno mi, kad dou proleteri.
Jajce je bio najvei grad u koji je ula Druga
proleterska od svog formiranja. U to vreme grad
je bio dobro snabdeven, kako artiklim a ishrane,
tako i tekstilom i drugim potrebama. Za partizan
sko snabdevanje i za prehranu naroda u opljaka
nim i popaljenim mestima u okolini to je bio ve
liki dobitak.
Jajani su s oduevljenjem doekali oslobo
dioce. Jo te veeri zaorila se partizanska pesma.
Omladina, Krajinici i proleteri zaigrali su kolo.
Ali, glavnina ustakih snaga koje su branile
Jajce uspela je, ipak, da se izvue prema Travniku.

PRIA O ASOVNIKU I SLANIKU

Nemci i ustae nisu se mirili sa gubitkom Jaj
ca. elei i su da prikupe jake snage da ga ponovo
osvoje. Partizani su, osloboenjem Jajca, znatno

33
Boko, Slavni bomba Druge proleterske (zdesna, u pr
vom redu): Boko Buha, Boko Mati i Dragutin Miloe-
vi ikalo

proirili slobodnu teritoriju. To je dalo silnog pod-

streka razvoju oruane borbe, ne samo u Bosni i
Hrvatskoj nego i drugim krajevima zemlje.
Nije prolo mnogo vremena pa su se Nemci i
ustae odista odluili da povrate Jajce i Mrkonji-
Grad. Jake njihove snage krenule su iz Banja Lu
ke prema Mrkonji-Gradu. Deo proletera dobio je
zadatak da zadrava Nemce na tom pravcu. Nem
ci su, pak, ilavo napadali. Tukli su artiljerijom,
nastupali i sa nekoliko bornih kola. Zajedno sa
ustaama, uporno su napadali i polako napredovali.
U zasedi, iznad sela Majdana, pred Mrkonji-
Gradom, bombai Prvog bataljona, u estokoj bor
bi, likvidirali su nemako mitraljesko gnezdo i za
pjenili arca. etvrti bataljon je zauzeo poloa
je na Lisinama, na izlazu iz grada prema Banjoj
Luci. Treeg oktobra on je vodio estoke borbe sa
Nemcima i razbio jednu njihovu kolonu. Tom pri
likom zaplenjeno je dosta oruja, municije i dru
ge opreme. Boko Buha je tada imao poseban plen:
dobio je depni sat marke lonin. Boo Koja-
dinovi je ovako opisao taj neobian plen i zanim
ljiv dogaaj:

39
 Poto su za smenu straara pogodniji depni
satovi, jer ih je lake uvati od oteenja nego ru
ne, kom andir ete je poslao kurira da uzme taj
sat Bokov, a u zamenu mu je poslao dobar ru
ni sat. Boko mu je odgovorio da sata vie nema.
Naljuen, je r je znao da se sat nalazi kod Buhe,
komandir je lino doao da mu ga zatrai.
Drue komandire, sat je bio veliki i dosta
teak, a moe odlino da poslui i za bolje stvari
odgovorio je Boko.
Komandir ga je zaprepaeno pogledao, kao
da je shvatio da se neto dogodilo. Istog momenta
Boko je iz svoje torbice izvadio pekir i poeo
paljivo da ga razvija. Komandir, na svoje veliko
uenje, ugleda sat koji to vie nije bio, jer je bio
sav rastavljen na proste inioce.
Jesi li pametan, ta si to uradio?
Vidi li ti, komandire, koliko ovde ima zvr-
aka ree Boko.
Tada prie jednom koritu i poe okretati svoje
zvrke smejui se kao dete. I mi smo se smeja-
li s njim. Poto zavri svoju igru, ponovo se ob
rati komandiru:
Zamisli, komandire, koliko e se obradova
ti neko dete kad mu dam ovaj toki da se igra
zvrka.
Boko je to sasvim ozbiljno rekao, a koman
dir se okrenuo, pa kad je, valjda, sve to i njemu
postalo simpatino, razvue usne u osmeh, pa ga
pogladi po glavi:
Dobro, dobro, Boko. uvaj ti te zvrke i
igre, nai emo mi ve dobar sat u prvoj ak
ciji.
Polazei, komandirov pogled se sluajno zaus
tavi na velikom debelom lancu od srebra, koji je
Boko jednim krajem zakaio za naramenicu blu
ze, dok mu se drugi kraj gubio u depu. Komandir
se nasmejao:
Ja sam odmah video da se ti ali i po
mislio da je nemogue da se jedan odlian sat ra-
sklopi samo zato da bi se deci dali tokii da se
njim a igraju. Evo tebi, Boko, ovaj lepi runi sat,
a ti meni daj taj tvoj ree komandir i pokaza
prstom na lanac.
ta e meni taj sat na ruci, on moe sva
kom prilikom da se pokvari, je r se moe desiti da

40
 sutra preplivamo neku reku, pa da ga pokvasim,
ili da ga negde kvrcnem prilikom pokreta. Ovaj
meni vie koristi.
Rekavi to, Boko poe da se smeje, a mi nis
mo shvatili da li ozbiljno govori ili se ali.
Boko, pokai nam taj sat da vidimo ka
kav je ree neko od nas.
On izvadi kutiju od sata i ree:
Evo, drugovi, sada ete da vidite na mom
slaniku koliko je sati! i prosto se zaceni od
smeha.
Kad smo pogledali, videli smo da se u kutiji
od sata zaista nalazi so. Zatim Boko zadovoljno
zatvori kutiju, prisloni je na uvo, protrese je le-
vo-desno i sasvim ozbiljno ree:
Odlino radi, drue komandire!
Komandir se nasmeja i zagrli ga.
Kada je polazio, Boko mu ree:
Ne brini, drue komandire, satova e biti
dosta, ali slanika nee.
Posle toga se esto, prilikom pokreta, ulo u
koloni:
Boko, koliko je sati. Mogu li da donesem
malo mesa da vidim da li je vreme za ruak.
Posle osloboenja Jajca, dok se brigada na
lazila na poloajima oko Mrkonji-Grada, prolete
ri su dobili nove borce, sve omladinu iz Krajine,
Like i Banije. Nekoliko stotina krajikih mladia
i devojaka krajem septembra doli su iz Srpskih
Jasenica u Mrkonji-Grad, u Drugu proletersku
brigadu. Tamo, u Podgrmeu, Krajinici i Kraji-
kinje zavrili su borbeni kurs za odlazak u parti
zane. Iz Druge proleterske brigade u Jasenice oti
ao je Nikola Srbijanac. Tamo su, na velikom na
rodnom zboru, budui proleteri poloili zakletvu,
koju je itao Nikola. A onda su, peaei skoro sto
kilometara iz mesta u mesto, dospeli u Mrkonji-
Grad, u Drugu proletersku brigadu. Tu je za njih
odrana posebna priredba, pa su rasporeeni u ba-
taljone i ete. Bili su to vrlo dirljivi susreti Srbi
janaca i Krajinika, topli kao da su se svi ve od
ranije poznavali, pa due vreme iveli razdvojeni.
O dolasku Liana u Drugu proletersku Mio
Krajinovi pie:
... Bio sam borac Uikog bataljona u kome
su se mahom borili omladinci. Mnogi su vie li
ili na decu nego na ratnike. U borbi za oslobo

41
enje Jajca, naroito prilikom napada na uveno
ustako utvrenje usine, video sam pravu vred-
nost boraca proletera. Posebno snaan utisak na
mene je ostavio najm anji bomba bataljona, Bo-
ko Buha. Njegova hrabrost i hladnokrvnost u bor
bi izazivali su divljenje...
I odmah su Krajinici poeli da pevaju srbi
janske pesme, najvie Oj Moravo, moje selo rav
no. A Srbijanci su ve znali poneku krajiku.
Sada su ih pevali jo vie. Ti susreti proletera sa
novim borcima bili su dragi i jednima i drugima.
Govorljivih i ljubopitljivih bilo je na obe strane.
Buha se naroito isticao. Priao je o svemu i sva
emu. A Krajinici su ga zapazili, onako malog, a
odvanog, ali i zbog toga to je imao najvie bom
bi na opasau. I saznali su od drugih boraca da
je to Slavonac Boko Buha, vet i nenadmaan,
bomba, hrabar i vrlo snalaljiv borac. Krajinici
su od proletera traili da uju kako vode borbe
protiv neprijatelja.
Naravna stvar govorio je Buha sa
Nemcima i ustaam a je najtee. Oni se bore dok ih
ne pobije u bunkerima ili rovovima. Sa etni
cima je lake. im osete da im se dobro prai oko
tura i da rade bombe hvataju g reb u ... Narav
na stvar, najlake je sa domobranima. Oni se, sa
mo ako nema ustaa blizu njih, predaju im nas
tane ozbiljna borba. Brzo na puku nataknu belu
koulju i podignu je uvis. Naravna stvar, ni
kome ne treba verovati. Sve su to neprijatelji i pro
tiv svih se treba dobro tui objanjavao je Buha.
Od starijih drugova Krajinici su dosta nau
ili kako se proleteri i ostali borci odnose prema
narodu i njegovoj imovini. Dobro su uoili da par
tizani ne treba nikad sami, bez slubenog posla,
da ulaze u seoske kue i vonjake. Sve te poslove
obavljaju intendantura i ljudi koji se brinu za
ishranu. A Krajinici su se u svemu pokazali kao
da su i oni proleteri od form iranja brigade.
Ba tih dana, kad su Krajinici doli u Drugu
proletersku, saznalo se za radosnu vest: drug Ti
to e proleterim a predati crvenu zastavu. Uskoro
je brigada napustila poloaje oko Jajca i krenula
na Mlinita. Tamo ju je ve ekalo iznenaenje:
ukrcae se u voz i otii u Drvar. To je odista bila
velika radost za sve borce. Naroito za one iz Sr
bije. Otkako je poeo ustanak, oni nisu seli u voz.

42
A sad, na slobodnoj teritoriji, prei e u vozu, ma
kar to bila i mala umska eleznica ija se loko
motiva loi drvima, rastojanje od preko sto kilo
metara. Sve se ukrcalo u voz: i ljudi, i konji, i ko
la, mitraljezi, dragoceni protivkolac. Sve. Na sva
ki vagon je, radi maskiranja, posaeno po neko
liko grana. Tako, kad je pisak lokomotive oglasio
polazak voza, izgledalo je kao da se proreena u
ma nekud zaputila. Radosti proleterskoj nije bilo
kraja. Odjekivale su pesme o Moravi, o Krajini, o
Partiji. Svi su pevali.

LUNE, 'AJDE DA SE PORVEMO...

U Otrelju, gde je nekad bila eleznika stani
ca, sve je spaljeno. Voz je tu neuobiajeno dugo
stajao. Hladan jesenji dan i otar planinski vaz-
duh izmamili su mnoge borce napolje. Zaas su
planule i vatre oko kojih se skupljaju borci. Gre-
ju se, pevaju, igraju. Oko Luna Milovanovia, za-
menika komandanta brigade, kao uvek, mnogo bo
raca. On je i ovde, kao na mnogim zastancima, e-
leo da se poigra sa deacima. Razleu se ala i
smeh. Tu je Boko Buha kao zaduen da zasme-
java drugove oko sebe. Ali, najvie je izazivao Lu-
neta.
Lune, hajde da se nas dvojica po'rvcm o...
predlagao je Buha, pravei se ozbiljan.
Ti sa mnom da se rve? pitao je iznena
eno Lune. Oko jednog prsta u tc omotati i
baciti desetak m etara...
Samo ti doi, pa da vidimo ko je jai.
Borci su ve poeli navijati:
'Ajde Lune!
'Ajde Boko!
Pa ipak, to je bila samo jedna od Buhinih vra
golija. Kad je Lime ustao, mislei valjda da Buha
ozbiljno eli da se porvaju Boko je prsnuo u
smeh i pobegao sa bojita.
Uto je pisnula umska lokomotiva. Ba kao
i pravi voz. To je bio znak da e voz krenuti za
Drvar. Borci su za tren oka uskoili u vagone. Voz
je nastavio svoj put.
Uvee su svetla najavila Drvar. A na stanici
mnotvo omladine i naroda doekali su proletere.
Krajika omladina, postrojena na stanici, sa crvc-

43
nom zastavom, ekala je Drugu proletersku. Pro
leteri su im kazali da odlino pevaju. Ba onako
kako su krajiki borci pevali oko Kupresa.
Dan-dva brigada se odmorila u Drvaru. Borci
su se brijali, kupali, popravljali odelo i obuu da
bi to urednije doekali svog Vrhovnog koman
danta.
Na livadi, izvan varoi, proleteri su saekali
druga Tita i druge visoke rukovodioce. Tito je
primio raport, obiao ceo stroj, pozdravio borce
i poljubio i predao crvenu zastavu komandantu
brigade Ljubodragu uriu, a ovaj zastavniku bri
gade, starom borcu, Mihailu Vukajloviu Crnom.
Tito je odrao vaan govor proleterima. Kazao
im je da su se odlino pokazali u borbama sa ne
prijateljem i u odnosu prem a narodu. Kao i uvek,
ni sada Tito nije govorio da je pobeda blizu i da
e biti laka. Otvoreno je rekao da se jo dugo tre
ba boriti, da je neprijatelj jak, ali da e pobeda
biti naa; dok je neprijatelja, bie i oruja. Za
17 meseci borbe partizane niko od saveznika ni u
emu nije pom agao...
To je bio veliki dan za proletere. Posle Tito
vog govora, nastalo je narodno veselje. Veselili su
se i vojska i narod Drvara. I Srbijanci, i Crnogor
ci, i Sandaklije, i Krajinici.

UJEDA, BRACO, JACE OD BUVE. ..

U Drvar su stigli i Dalmatinci oko 250 mla
dia i devojaka, iz Splita, Solina, ibenika i okol
nih mesta, sa Biokova. To su novi borci Druge pro
leterske ranije radnici, ribari, seljaci, domai
ce. Sve mlad svet, meu njim a dosta devojaka. Svi
su ve uestvovali u borbam a protiv okupatora. Ve
seli su i govorijivi.
Brigada je Dalmatince doekala oduevljeno,
a oni su bili radosni to su i oni postali proleteri.
Meusobno upoznavanje po etama i vodovima bi
lo je prisno, drugarsko. Dalmatinci su govorili o
svojim rodnim mestima, o zverstvima italijanskih
okupatora i otporu naroda okupatoru u njihovom
zaviaju, o tome kako ljudi ive u Dalmaciji, o mo
ru i dr. Proleteri su, opet, bili neumorni u svojim
priama o borbam a sa Nemcima, Italijanima, usta-

44
Boko Buha sa Pekom Dapeviem i Mitrom Bakiem,
komandantom i komesarom Druge proleterske divizije

sama, etnicima. I o drugarstvu proletera, o odno

su prema narodu, meusobnoj pomoi.
Za Dalmatince, nove borbe Druge proleterske
brigade, Titov dolazak u Drvar i predaja zastave
brigadi bio je veliki doivljaj. Oni su tada ve bi
li proleteri. U stroju, svako u svom bataljonu i e
ti. Na sveanostima, u igri i pesmi posle predaje
zastave, Dalmatinci su bili meu prvima. Lako i
brzo su poeli pevati srbijanske i dalmatinske pes-
me. Najpre su nauili pesmu Oj Moravo moje
selo ravno, pa onda i dalmatinske.
U svakodnevnom ivotu, upoznavanje i zblia
vanje sa Dalmatincima bilo je potpunije, prisnije.
Borci su za kratko vreme postali bliski. alili se je
dni na raun drugih. Meu Dalmatincima je bilo
dosta boraca iz istih porodica, ili iz istog bratstva.
Tako ih je sa istim prezimenom bilo toliko da su
se mogli formirati itavi vodovi ili desetine. Za
mnoge Srbijance neke rei iz svakodnevnog govora
Dalmatinaca bile su neobine i smene, pa su se
oko toga zbijale ale. A nisu ni Dalmatinci mogli
sve shvatiti i skuvati to uju i vide kod Srbi
janaca. Meu novim borcima iz sela kod ibenika
bilo je brae, roaka, bliih ili daljnjih, sa prezime

45
 nom Kalauz. Srbijancima je to prezime bilo naj
simpatinije, pa su itave prie smislili. Boko Bu
ha je i tu bio barjaktar:
Blago nama! Kad upadnemo u neki vei
grad, pa osvojimo banku, eto nam Kalauza, i sve
je zaas otvoreno...
A ti, gospe ti, kakvo je tvoje prezime od
vratio mu je, kao iz puke, jedan dalmatinski a-
ljivdija Da li je to buva, ili buha, svejedno, ko
ja ti ljeti ne da mira? Ujeda te im legne da se
odmori. Gadna je ta tvoja sorta. Ujeda, braco,
jae od buve! . . .
Dalmatinci su se brzo i lako uklopili u brigadu
i njen ivot, njene borbe. Svi su bili odlini borci
i drugovi. Jo na putu za brigadu grupu Dalmatina
ca napali su Italijani kod Vrlike i sela Otiia. Ali
nekoliko njih su imali oruje, pa su odbili Itali-
jane i produili put prema brigadi. Jo u prvim
borbam a kod Bosanskog Grahova i kasnije poka
zali su koliko vrede.
Nije prolo mnogo vremena od dolaska Dal
matinaca, K rajinika i Liana u Drugu proletersku,
kad se zbio dogaaj koji je uzbudio elu brigadu.
To se jasno vidi iz izvetaja koji je zamenik poli
tikog komesara brigade, odnosno partijski ruko
vodilac, Slobodan Penezi Krcun, uputio Central
nom komitetu KPJ:
Petog decembra 1942. godine u selu Ljubun-
iu, lanove Komunistike partije u naoj briga
di zadesio je teak udarac. Neprijatelj, i to prlja
va ustaka ruka, dograbila je nau najveu sveti
nju, nau brigadnu proletersku zastavu, koja nam
je darovana od naeg Vrhovnog komandanta dru
ga Tita, sa zavetom da je uvamo i pod njom po-
beujem o...
Toga dana jak a ustaka kolona iznenadila je
etvrti bataljon i deo brigadne komore. U iznenad
noj borbi, jedinice se nisu najbolje snalazile, pre
svega, usled ubitane vatre ustaa. Komora, koja
je bila na zaelju, vratila se, po nareenju taba
brigade, u selo. Tako se odvojila od borbenih de-
lova, koji su se izvlaili, pa je odstupila na drugu
stranu. Ustae su deo svoje vatre sruile ba na
komoru i uspele da je razbiju i da zaplene, sem os
talog, deo arhive i ranac u kome se nalazila bri

46
 gadna zastava. Ona se tamo nala jer je zastavnik
Mihailo Vukajlovi Crni bio teko ranjen u obe
noge, a drugi zastavnik nije bio odreen.
To je bio veliki, iznanadni udarac za itavu
brigadu. Od 17. oktobra, kad je brigada dobila
zastavu, prolo je svega mesec i po dana. I desi
lo se da najljui neprijatelj zapleni tu zastavu. I
to proletersku, crvenu, koja je predstavljala naj
vrednije to je brigada imala. Ta misao o sramoti
zaokupila je sve borce, elu brigadu, posebno la
nove Partije. Uinjeno je sve to je bilo u moi
jedinice i pojedinaca da bi se zastava pronala. Ali
nje nigde nije bilo. Niko nita o njoj nije znao.
Drug Krcun je u pomenutom izvetaju napisao:
... Tragali smo dugo i uporno, jer smo ve-
rovali da su je moda, seljaci uzeli, ali je sve os
talo bez uspeha. Slali smo ljude u Livno, i to dvo
jicu seljaka, i oni ni po emu nisu mogli utvrditi
da je zastava doneta u Livno, jer ustae nita o
tome ne govore, a hvale se sa ostalim plenom. Ju-
e smo sasluali dvojicu Dalmatinaca, koji su pro
davali vino, pa su ih ustae uhvatile za vreme bor
be i odvele u Livno, pa oni vele da ustae o zasta
vi nita ne govore...
Tito je bio ljut kad je saznao o nestanku za
stave. Naredio je da se mora pronai. I, kad jc
uskoro usledilo nareenje za napad na Livno, on
ga je zakljuio reima: Livno mora pasti za
stava se mora pronai!
Poto se znalo da su zastavu zaplenile ustae
iz Livna, to je ela Druga proleterska brigada sa
oduevljenjem primila to nareenje. Napad, su iz
vrile sve tri brigade Druge proleterske divizije.
Borbe su trajale elu no 14. decembra i sutradan
do predvee. Borba za Livno sastojala se od uza
stopnih juria proletera i odbrane ustaa. Odbra
na Livna bila je dobro organizovana, posade utvr
ene, periferija naikana tvrdim bunkerima. Bom
bai su te noi imali pune ruke posla. Meu njima
i mnogi novi borci Dalmatinci, Liani, Kraji
nici, Kordunai. Ustae su vrile estoke protivna-
pade. Pored reflektora, bombaima su naroito
smetale rakete. Ustae kao da su ih imale napretek.
Sevala je raketa za raketom, otkrivala bombae,
ili ih zakivala za zemlju. Ustae su se i u ovoj bor
bi tukle na ivot i smrt. Sa tvrave su se derale:
Ne dajte neslanom Jovanu Livno. U vreme bor

47
be za Livno, nou, iz jednog bunkera se ula der
njava: Dajte skojevce na bunkere. Bomba Lju-
ban Grmua, sa jo nekoliko bombaa, presekao
je bodljikavu icu pred bunkerom, preskoio zid
i popeo se na dvospratni bunker. Pozvao je ustae
u bunkeru, rekao im da je stigao i upitao zato
su ga zvale. U tom asu kresnuo je kragujevku
i ubacio je u bunker. Dvojica njegovih drugova su
ranjeni; Grmua ih je obojicu izvukao. Bunker je
zanemeo. Ustae su se tukle, ak i vrelu vodu sipa
le na proletere ispod bunkera i po ulicama. Ipak
su morale beati, pritom su bacale sa sebe odeu
i obuu, samo da bi lake beale...

VRAGOLIJE NA BAAJKOVCU
U tom paklu na Livnu, koji je trajao itava
24 asa, Boko Buha je opet bio onaj nenadmani,
pronicljivi i h rabri bomba, koji je naao snage da
se i u takvom okraju poigra sa neprijateljem i da
ga nasamari. Pred polazak u napad, etvrti bata-
ljon nalazio se na brd u Baajkovcu, koje domini
ra Livnom. Bombaka grupa koju je predvodio
Buha, u zatiti pukom itraljesca Milinka Novako-
via, dobila je zadatak da se privue ustakim bun
kerim a na periferiji Livna i da ih likvidira. U prat
nji najboljeg bataljonskog pukomitraljesca, bom
bai su se sputali besputnom i vrletnom stranom
Baajkovcu prem a Livnu. Ili su oprezno, gotovo
neujno. Odjednom, u neposrednoj blizini, uli su
nekakav razgovor; prim etili su na meseini tri si
luete. Pretpostavili su da su ustae videle da im
se neko pribliava, pa da su, zbog toga, uputile
patrolu da ispita ta se ispred njih dogaa.
Bombai su zastali za tren. Buha je i sada, po
svom obiaju, bio za to da ustae treba pukama
skratiti za pedalj, je r bi bombe prerano napra
vile veliku buku. Ostali su prihvatili. Ustae su
bile sasvim blizu. Njih trojica, a trojica bombaa
ih vrebaju. I, najednom su planule sve tri puke,
kao jedna. Ustae su bez glasa popadale. Bomba
i su se jo vie pritajili da provere da li su usta
e pobijene. Nita se nije micalo. Sve je utonulo u
tiinu. Odjednom je Boo prim etio da nema Buhe.
Poeo je tiho dozivati, ali niotkud javke. ta bi
s njim? pitali su se bombai. Nije mogao po

48
 ginuti, jer ustae nisu metka opalile. Nije mogao
biti ni zarobljen. Posle nekoliko minuta, Buha je
dobauljao do drugova i tiho im ispriao da je bio
u izvianju, i da je otkrio gde se nalazi bunker ko
ji titi prilazak Livnu.
Odoh ja malo, dole, da pokuam da ih ne
kako izmamim iz bunkera!
Samo je to rekao i otrao. Ostali bombai ni
su stigli da ga zaustave.
Bombaima nikako nije ilo u glavu kako to
Buha misli da izmami ustae. Nee one izai iz
bunkera, jer se u njemu oseaju najsigurnijim.
Boo do pojedinosti kazuje Buhine vragolije
na Baajkovcu.
Odjednom, odjeknu glas koji je u noi, u
onoj dubodolini ispod kule Baajkovac imao svoj
eho:
Hej, Ivek, kaj se to tam zgodil uo se
glas iz bunkera, a zatim je usledila kratka pauza.
Nikaj odgovori Boko.
Kak nikaj, zakaj ste streljali ulo se iz
bunkera.
Opet tiina. Odmah smo znali da Boko trai
rei za odgovor.
Ustrelil smo tri protuhe kaj su pokuale
proi v grad, ne. Pridjite sim, da ih posmotrite
odgovara Boko.
Oj. Ivek, kaj si bedast, zakaj bi gubil cajt
za te protuhe. Zjutra ih burno videli! odgovara
ustaa.
Boko uti i ini nam se da pravi velike pau
ze smiljajui odgovore, da bi ih nekako izma
mio iz bunkera.
Ivek, prosim te lijepo, daj im prekopat e-
pe, bu nael kaj kae ustaa, ovoga puta ve
malo vie zainteresovan.
O, deki, bute videli kaj sam nael tak
nekaj krasno dere se iz sveg glasa Boko.
Lepo se ulo kako se ustae neto dogovaraju,
pa je ak nastala prepirka, verovatno su neki od
njih hteli da izau iz bunkera, dok su drugi eleli
da ostanu.
Fukamo mi na to kaj si nael odgovori
ustaa, ali tako kao da je hteo rei da je razgovor
zavren.
Mi smo ispoetka bili zabrinuti, ali to se di
jalog dalje odvijao, sluali smo ga sa sve veim

4 Boko Buha 49
 interesovanjem, uz prigueni smeh, tako da nas je
Milinko morao umirivati.
O, kak ste bedasti, deki! Ja sam vas upo
zorit da dojdete sim, a vas ni, pa sam si priutil
zadovolstvo i tak ja bum sve uzel. Vi ste tak ne
hajno odbili m oju predobu i kada budete zjutra
pogledali kaj je to, vi se budete tak najedili
kao da recituje raspriao se Boko.
Poto su ustae i dalje utale, Boko sada ve
nepovezano i bez ikakvog smisla, nastavi da pri
a. Kada je prestao, ustae su se razgalamile i jas
no se ulo kako jedan skoro vapijuim glasom
kae:
O, moj Joek, kaj je to, pa to ne bil IvekL.
Posle toga su na nas otvorili paklenu vatru. Mi
smo se povukli.
U ponovljenim napadima Buha i njegovi bom
bai, a i drugi, iz drugih jedinica, opet su napa
dali bunkere. Borba je trajala elu no. Nastav
ljena je i posle svanua.
Ustae su bile uporne, ali je odbrana poputala.
Oko tri asa popodne Livno je bilo osloboeno.
I pored pobede, i pored velikog plena, zaro
bljenih ustaa, proleteri su se radovali neem dru
gom: oslobodili su zastavu koju su im ustae pre
nekoliko dana zaplenile u Ljubuniou.
Osvajajui objekat jedan za drugim za
pisao je Radivoje uslovi, jedan od hroniara bri
gade jedan vod Tree ete Treeg bataljona
uao je u jednu kuu ne znajui da je u njoj sta
novao ustaki natporunik Perajica. Stan je bio
naputen, a stolovi prepuni jela i pia. Ali borci
se nisu ni za tren zadravali oko stolova nego su
poeli pretraivati ormare i fijoke, traei zasta
vu. U jednoj fijoci zastavu je naao Rudolf Kala-
uz, desetar, rodom iz Lozovca kod ibenika. Borci
su je odmah izneli na prozor, rairili i povikali:
Drugovi, evo nae zastave!...
Nastalo je opte oduevljenje. Neto kasnije
naiao je tab brigade. Pridruujui se optem ve
selju, lanovi taba estitali su borcima Tree
e te ...
Vest je dospela za kratko vreme u sve jedini
ce brigade.
Boko Buha, kad je saznao da je zastava na
ena, znatieljno je zapitao ko ju je pronaao?

50
 Desetar Rudolf Kalauz iz Treeg bataljona
odgovorili su mu u isto vreme neki drugovi jer
je Rudolf, odjednom, postao najpopularnija li
nost u brigadi.
Naravna stvar eretski je zakljuio Bu
ha rekoh li ja vama kad smo se ono preganja-
li sa Dalmatincima oko prezimena. Kalauz i Buha
da e Kalauz nama sve brave otkljuati, bez po
m uke... Ko bi drugi pronaao zastavu nego Ka
lauz? I to u fijoci! Sigurno je najpre otkljuao
bravu bez kljua kalauzom...
Ta radosna vest brzo je stigla i u tab Druge
proleterske divizije. A zatim i u Vrhovni tab.
Posle toliko borbi, sad je jedan dogaaj druge
vrste uveliko zatalasao brigadu. Objavljeno je da
e se odrati osnivaki kongres Ujedinjenog sa
veza antifaistike omladine Jugoslavije. U Buhi-
nom bataljonu Aleksandar Aca Unukovi, rukovo
dilac SKOJ-a, sazvao je omladinsku konferenciju.
Politiki komesar Jevrem-Jeo Popovi govorio je
o doprinosu omladine oslobodilakoj borbi naroda
Jugoslavije, o velikoj osloboenoj teritoriji i dru
gim uspesima koji su omoguili odravanje Kon-
? resa. Jeo je na tom skupu obavestio omladince
a Druga proleterska brigada treba da uputi na
Kongres svoju delegaciju, i da e bataljoni birati
delegate. Uskoro, o Kongresu se govorilo na sko-
jevskim i partijskim sastancima, o tome da za de
legate treba birati najbolje borce, najodanije rat
nike, koji e u svemu najbolje predstavljati Drugu
proletersku. Meu izabranim delegatima bio je i
Boko Buha, zatim Grozdana Zina Beli, Dragos-
lav Mitrovi Uo, Boko Mati, Perica Ivanovi, Za-
ga Stojilovi, Dragoljub Miloevi ikalo i drugi.
Krcun je obavestio delegate da e se Kongres odr
ati u Bihau i da e na njemu uestvovati delega
ti i sa osloboene i neosloboene teritorije. Tu, u
Livnu, skupili su se i delegati iz ostalih brigada
Druge proleterske divizije. Pred polazak za Biha,
oni su se fotografisali sa komandantom i komesa
rom divizije Pekom Dapeviem i Mitrom Bakiem.
U Petrovcu je delegacija brigade svratila u bolni
cu da obie ranjene drugove, a meu njima i pr
vog zastavnika brigade Mihaila Vukajlovia Cr
nog, kome su ve bili odsekli nogu.
Put do Bihaa vodio je preko osloboene te
ritorije. Ipak, delegati su ili disciplinovano i oprez

51
no, je r su nauili da je budnost njihov veliki sa
veznik. Uz put, u svakom selu, u svakom mestu,
narod ih je radosno doekivao. Davao im je svuda
poneto za ruak ili veeru, najvie koliko je mogao
odvojiti.

PRICAU VAM KAKO OSVAJAMO BUNKERE

Biha je na sve borce ostavio snaan utisak.
Bio je pun vojske i naroda. Sve je izgledalo sve
ano, lepo i skladno. Veliki broj ljudi, mahom om
ladine nekud je urio, iao da obavlja poslove
za vojsku, na ispunjavanje obaveza prema borbi.
Delegati iz Druge proleterske, naroito Boko Bu
ha i Uiani, podsetili su se na osloboeno Uice,
pre godinu i neto vie, u kome su lako lepo i sa
drajno doivljavali dane slobode:
Pesma u Bihau ula se na sve sirane, posta
jala je sve snanija i prkosnija. Tih dana, za de
legate Kongresa i omladinu odrano je vie prired
aba i veselja. Pozorite narodnog osloboenja je da
lo svoju priredbu. Delegati su svaku taku poz
dravili burnim aplauzom. Posle priredbe odrana
je igranka. Igrala su se i kola iz Srbije. Meu oni
ma koji su neumorno igrali, mnogi delegati pre
poznali su i popa Vladu Zeevia, lana Vrhovnog
taba, pa su ga posle zavrene igre spontano po
zdravili. Mesec dana pre okupljanja delegata za
Kongres, u Bihau je osnovano Antifaistiko vee
narodnog osloboenja Jugoslavije najvie pred
stavniko telo zemlje, koje e postepeno prerasti
u Privremenu narodnu skuptinu. To su delegati
znali i bili su jo ponosniji to se nalaze u Bi
hau.
Sala je sveano ureena. Prostrana pozornica,
na kojoj se nalazi dugaak sto, prekriven ivopis
nim bosanskim ilimima, zastrta je od poda do
tavanice. Sa izdignute pozornice nekoliko drvenih
stepenica, takoe zastrtih ilimom, vode do prvog
reda stolica, koje su jedino jo bile prazne. Svu
da unaokolo: slike, zelenilo, ispisane parole i novi
ilimi, kao da je svaka kua Bihaa dala ono to
ie imala najbolje i najlepe da ukrasi dvoranu, ka
ko bi se oni koji se u njoj nalaze oseali prijatnije.
Buha sedi na klupi sa delegatima brigade,
ali ne moe da se skrasi na mestu. Drugovi mu

52
 ne zameraju to ih gazi po nogama, trudei se da
se podigne na prste i da, preko glava koje su is
pred i oko njega, pogleda po sali. Kako mu je do
sadilo to uzaludno propinjanje, on bez izvinje-
nja, obema rukama potisnu u stranu dve glave
ispred sebe, koje su, kao u inat, trale iznad os
talih. Jedna glava se okrenula:
ta ti je, malia. Izgleda, nisi dovoljno po
rastao kae mu lepukasti mladi, smejui se.
Porau kad budem u tvojim godinama
odgovori Buha. A sada skloni taj tvoj tanjiri,
jer od njega ba nita ne vidim.
Mladi i drugi oko njega nasmejae se slatko,
pa se ovaj izvi uslranu i napravi Buhi dovoljno
mesta.
Sledeeg dana, zapisao je delegat Dragoslav
Mitrovi Uo, 27. decembra 1942. godine, poeo
je Kongres. Okupili smo se rano ujutro, zauzeli
svoja mesta u prostranoj sali i posmatrali dolazak
ostalih delegata. Sa zastavama i uz pesmu stizale
su delegacije iz vojske i pozadine. Oduevljenju
razdraganih devojaka i mladia nije bilo kraja.
Pesma za pesmom i uvek nove melodije govorile
su na svoj nain o skupu predstavnika omladine
iz gotovo ele zemlje. Ukupno nas je bilo 365, a od
toga iz vojske 123 delegata.
Ubrzo je velika sala, iskiena zastavama i ili-
mima, bila puna delegata i gostiju. Najednom, dvo
ranom se prolomio aplauz. Doli su drug Tito, Lo
la Ribar i lanovi Centralnog komiteta KPJ i Vr
hovnog taba NOVJ. A zatim je Kongres poeo
ra d ...
Redali su se refreni i pozdravi Kongresu. Dru
gog dana za govornicu su stupali delegati iz raznih
krajeva zemlje, omladinci i omladinke, borci iz je
dinica. Svako od njih govorio je jednostavno
kako se organizuje omladina, kako omasovljava
svoje redove i kako se tue protiv neprijatelja.
Boko Buha se, kao i mnogi delegati, zaneo
oduevljenjem. Kao da itav svet vie ne postoji,
jer sve to se dogaa to je u sali, na Kongresu,
ta k o nije ni uo kad je Lola Ribar iz predsedni-
tva Kongresa objavio da e sada govoriti Boko
Buha. Osetio je najednom neku tiinu i poglede
njegovih drugova. U tom trenutku Perica Ivanovi
ga je munuo u lea pesnicom i povikao:
Sta eka. Izlazi!...

53
 U tom trenutku predsedavajui ponovo ree:
Boko Buha, bomba Druge proleterske na-
rodnooslobodilake brigade ima re.
Ja! viknu Buha iz sveg glasa i zagrabi
salom, sa pukom u ruci.
Gotovo paradnim korakom izie za govornicu
i tamo stade, lupnu cokulom o cokulu, a kunda
kom puke o patos, pozdravljajui tako i Vrhovnog
kom andanta i Kongres. U sali je nastao agor i
aplauz, je r se Buha gotovo i nije video iza govor
nice. Ali on se ne zbunjuje. Propinje se na prste
da bi bolje video elu dvoranu, a i delegati njega.
Propinje se ba onako kako je radio u prvom stro
ju brigade, u ajniu, kada je trebalo da izgleda
vii, kako ne bi bio ostavljen kao mali, jer ne
moe biti proleter. Kao i u svim odlunim trenu
cima ni sada nije gubio posebnost, tavie, bio je
vrlo pouzdan, a njegov glas zvonak. I kao i u svim
prilikama, ba kao da je meu svojim drugovima,
govorio je jednostavno:
Ja u, drugovi, da vam govorim kako mi
idemo na bunkere.
Ta prva reenica delovala je osveavajue ori
ginalno, pa je privukla panju svih. I izmamila
aplauz i smeh.
Naravna stvar, posluio se Buha svojom
omiljenom uzreicom i potapalicom najpre os
motrimo teren. Svakome je torbica preko grudi i
pod levom rukom. Nekad je napunimo bombama,
i to je divota, ali nekad kreemo na bunker i sa
dventri. Nema se, naravna stvar. Najbolje je ii
bauljajui, naroito danju. Malo-malo, pa zastane-
mo i osiunemo da se neko ne nalazi levo ili des
no, je r bi bilo belaja da nam se neprijatelj nae
za leim a... Kad se privlaimo u toku borbe, onda
se to radi drukije. Dok se mi privlaimo, puko-
mitraljezac tue sa druge strane da bi odvukao na
sebe vatru neprijatelja. Tada, neprijatelj odista i
najee tue na pukomitraljez i s njim vodi bor
bu. Naravna stvar, mi ubacujemo bombe u bunker
i sve je gotovo...
Sala as zaagori, delegati se veselo smeju,
aplaudiraju i Buhi borcu i bombau, ali oevidno
i dobrom govorniku. Boko odmah nastavlja:
Naravna stvar, u Dalmaciji se to radi druk
ije. Tamo su kue od kamena, pa kad se neprija
telj u njih zavue ne moe mu nita. Ali mi mu,

54
 proleteri, i tu doskoimo Boko u tom trenutku
lupne kundakom o patos da govor bude ubedljivi-
ji nabavimo lotre, pa dok dvojica trojica pu
caju odvlaei panju neprijatelja, jedan se prikra
da. On prislanja lotre s druge strane i penje se
na krov. Onda skine plou od kamena, pa tako na
pravi badu. Tada zavitla bombu. Ponekad mi to
radimo i kroz odak. I, naravna stvar, neprijatelj
mora ili da gine ili da se p red a...
Aplauz i oduevljenje u dvorani ne prestaju.
Delegati ne tede dlanove. A Boko silazi sa govor
nice. Staje okrenut Titu i opet lupne cokulu o co
kulu i kundakom o patos. U tom trenutku Tito us
tade sa sedita i prie mu, pruajui mu ruku:
Drue Buha, estitam ti. Borite se ti i tvoji
drugovi i dalje tak o ...
Grle ga stari Ribar, lanovi Vrhovnog taba.
Kongres je trajao i zavrio se. Omladina je da
la re da e se boriti za jedinstvo i bratstvo naro
da i da e i dalje nemilosrdno tui neprijatelja
do pune pobede. Boko Buha doiveo je jo jedno
zadovoljstvo: drug Tito mu je, lino, na Kongresu,
poklonio runi sat, kao uspomenu koja e ga pod-
seati na Kongres.
Posle Kongresa proleteri delegati su saznali
radosnu vest: drug Tito e primiti delegaciju Dru
ge proleterske, koja je uestvovala u radu Kongre
sa. Delegacija se na brzinu dogovorila da druga
Tita pozdravi Boko Buha i da ga izvesti da su
proleteri Druge proleterske povratili brigadnu zas
tavu, koju su im ustae u jednom prepadu bile
zaplenile. Te trenutke radosti susreta sa drugom
Titom Uo Mitrovi ovako opisuje:
Poli smo u zgradu u kojoj je radio drug Ti
to. U sobi sto, nekoliko stolica i jedna klupa. Seli
smo, poneto razgovarali i stalno pogledali na otvo
rena vrata na koja je drug Tito trebalo da ue.
Boko Buha je utao. Verovatno je razmiljao ka
ko da pozdravi druga Tita, u ime svih nas, jer je
taj zadatak dobio pred sam polazak. Nismo dugo
ekali, iako nam se svaki minut uinio suvie dug.
Drug Tito je doao. Odjednom se Buha naao pred
njim, pozdravio ga vojniki stisnutom pesnicom
na slepoonici i raportirao. Izmeu ostalog izvestio
ga je da je brigadna zastava, koju nam je on pre
dao, opet u naim rukama. Drug Tito je otpozdravio,

55
 rukovao se sa svima i ponudio nas da sednemo,
dok je sam zauzeo mesto za sto lo m ...
Te prisne trenutke izmeu Vrhovnog koman
danta i njegovih boraca, Jeo je plastino zabeleio:
Je li teko, drugovi i drugarice.
Nije teko, drue Tito! odgovorio je Pe-
rica Ivanovi. A drugi za njim uglas.
Hoete li izdrati pitao je Tito dalje i
sa smekom iekivao odgovor.
Hoemo! odgovorie slono.
Buha je lepo video kako su se Titove oi zasvet-
lucale onim udnim sjajem koji je u grudima ras
plamsavao vatru i nagonio srce da udara kao ludo.
Titov pogled se odjednom zaustavio na njemu
i on je ustreptao oima, ali samo za trenutak. Rai
rene enice upie onaj sjaj plavih oiju i ostado
e ukoene u iekivanju. Tito se onda obrati Buhi:
Ti mi, drue Buha, izgleda suvie mali i
slabaan.
esnaest mi je godina, drue Tito! odgo
vara Buha kao odapeta strela. Samo, mali sam
ra sto m ... To mi je u fam iliji...
Buha govori brzo, malo se saplie, kao da mu
od odgovora zavisi da li e ostati u svom bataljo-
nu ili e mu dodeliti neku bezopasniju dunost.
A on to ne bi preiveo.
Tito se smeje i taj smeh prelazi na njegove
drugove. Soba odjekuje od zdravog dejeg smeha.
E, onda je u redu kae Tito.
To je jedan od naih najboljih bombaa
usuuje se da kae Zina.
U vaoj brigadi su bila i dvojica brae e-
tenovia. Onaj mlai je veoma lepo pevao sea
se Tito jedne veeri koju je proveo sa nekolici
nom boraca Druge proleterske.
Dragia je poginuo, a mali Dragoje je jo
kod nas odgovara Zina.
Tito zastaje za trenutak, pa upre prstom u
Boka Matia:
Kuda bi voleo da krenemo odavde.
Kuda vi naredite, drue Tito! odgovara
on spremno.
Tito se smeje. Ostali takoe.
Znam kae Tito da bi svi oni koji su
m orali da napuste Srbiju voleli da se to pre vra
timo tamo. Lice mu se uozbilji. U oima mu
nekakav drugi sjaj, dok je nastavljao: Vratie-

56
Delegacija mladih Druge proleterske na putu za Prvi
kongres USAOJ-a
mo se. Moda ne tako skoro, ali emo se sigurno
vratiti.
Najednom se tre. Kao da se setio neega. Iz
stola izvadi jednu fotografiju i prui je Buhi, koji
je bio najblii:
Eto, jedan po jedan od okorelih zlikovaca
nestaje. To je Franceti, komandant Crne legije.
Nai su ga nedavno oborili u avionu. I drugi e na
takav ili slian nain platiti za zloine koje su po
inili. .. to se tie naih neuspelih napada na Ku-
pres prelazi Tito na novu temu, to neka vas
ne obeshrabruje. Niste ni vi ni ostali krivi. Razlog
treba traiti u tome to nismo imali dovoljno moto-
rizacije.
Ostalo je jo nekoliko minuta. Tito je svakog
poneto zapitao. Na kraju je ustao. Uzeo je taba-
keru sa stola sa cigaretama i ponudio ih. Nekoli
cina je stidljivo uzela. Veina nije puila.
Pruio je tabakeru i Buhi.
Ja ne puim, drue Tito odgovorio je Bu
ha i brzo dodao: Ali uzeo bih jednu za komesa
ra b a ta ljo n a...
Opet razdragani smeh u sobi.
Buha je osetio kako m u se noge podsekoe.
Ako Tito pomisli samo da je to izgovor da bi uzeo
cigaretu, a da je u stvari uzima za sebe.
Tito je ekao da Buha isprui ruku, a kad on
to nije uinio, Tito je uzeo dve cigarete i pruio
mu ih, smeei se:
Evo, ponesi mu rekao je. A ove dve,
pri tom je uzeo jo dve i spustio mu ih u aku
ponesi komandantu, inae e se on n a lju titi...
Rukovao se sa svima, ispratio ih do vrata. Bu
hi je darovao sat i nalivpero.
Jedanaest aka stisnutih u pesnice poletelo je
titovkama u znak pozdrava...
Tito je na rastanku dobacio:
uo sam da se ne uvate u borbi. Suvie
ste smeli. uvajte se i borite se!
Hoemo, drue Tito!
Mnogi borci, uesnici Kongresa u Bihau i dru
gi koji na njem u nisu bili, saznali su tada prvi put
o Boku Buhi. Njegovo istupanje na Kongresu pro-
nelo se u gotovo sve jedinice Narodnooslobodilake
vojske. U svom Dnevniku Vladimir Dedijer je
zapisao:

58
 Od svih delegata koji su govorili, neobino
snaan utisak ostavio je Boko Buha, voa bom
bakog odeljenja Druge proleterske brigade. To je
mladi od esnaest godina, malog rasta, jedva se
video iznad govornice, ali je govorio tako jedno
stavno: Ja u da vam priam, drugovi, kako mi
idemo na bunkere, da je u itavoj dvorani nasta
lo neopisivo oduevljenje. Sam Tito se digao i es
titao mu, poto je ovaj skromni junak zavrio svoj
govor u kome je opisao kako se on i njegovi bom
bai veru na vrh kue i bacaju ustaama bombu
kroz badiu.
Doktor aa Boovi, borac i lekar Druge pro
leterske, takoe na upeatljiv nain i vrlo slikovi
to pie o Buhi na omladinskom Kongresu:
... egar je mestace pokraj Bihaa. Pritisle
su ga hladne kasamske zgrade, koje su sad, u zi
mu, oivele jer su prepune ranjenika i bolesnika.
Tu je Ratko Sofijani. Teko bolestan. Tifus uzeo
maha. I ranjenika je puno, naroito posle borbi za
Biha. Radimo danonono. Jedva se stie. Zao mi
je to ne mogu da odvojim malo vremena i otrim
do Bihaa da vidim najbolje omladince delega
te na Kongresu. Da samo malo privirim kao pri
zasedanju AVNOJ-a. Znam da su to znaajni doga
aji nae istorije i da ih treba duboko ubeleiti
u seanja, kako bismo, ako preivimo, priali o
njima kako mi to ree Ivan Milutinovi.
I ranjenicima, naroito omladincima, je ao to
nisu u Bihau. Nekog pritisnuo grip, pa ne moe
ni iz postelje, drugi u vatri, bunilu... Pa ipak, oda
brali smo nekoliko lakih ranjenika i dve bolni
arke i poslali ih u Biha. Oni su se uvee vratili
i priali o svemu to su videli i saznali. Priaju
nam: Igrali smo kolo sa delegatima, videli smo
druga Tita, sluali Ivu Lolu R ibara... Tada bol
nica oivi, sve postaje veselo i toplo, ak i hladni
kasamski zidovi nekako otople.
Najvee oduevljenje izaziva prianje o Bo-
ku Buhi, bombau, junaku. Ostavljam pincetu i
slualice. Prilazim drugu koji razdragano pria.
Danas je govorio Boko Buha, bomba iz Druge
proleterske. Oduevio je sve. Malenog rasta, sa pu
kom, vojnikim korakom je doao do govornice.
Dok je govorio stalno se propinjao na prste, jer
se nije mogao videti iza pulta visokog za njegov
deaki rast. Slavonsko seljae sa herojskim srcem

59
govorilo je tako iskreno i neposredno o bombai
ma svoje jedinice i o svojim akcijama da su ga
sluaoci stalno prekidali oduevljenim aplauzima.
Kad se Kongres zavrio, jo dugo se prialo o nje
mu. Skromni Boko nije video nieg izuzetnog u
svom herojstvu i udio se tolikim ovacijama. Za
njega je bilo sasvim normalno da omladinac bude
prvi u juriu, da puzi do bunkera ili odaka neke
kue, gde se utvrdio neprijatelj, i da ga deakim
rukam a zaspe bombama. Jedino to je oseao kao
veliko i izuzetno bio je njegov susret i pozdrav
sa drugom Titom. Kad je posle govora iz Titovih
ruku dobio na poklon sat i uo poruku za svoju
brigadu radosti njegovoj nije bilo k ra ja ...

TANKETA U KUPRESU
Posle Kongresa delegati Druge proleterske su
se vraali u svoju brigadu. Opet peke, po snegu.
ak su i Novu 1943. godinu doekali na putu, u jed
noj brvnari, ispod Dinare. Sledee noi ve su bili
u Livnu, da bi se odatle kamionom prebacili do
ujice. Trebalo im je jo samo dva sata peaenja
da stignu na poloaje brigade.
Toga dana uvee u svim bataljonim a su odra
ni skojevski sastanci da delegati najboljim omla
dincima, skojevcima, kau ta su uli i videli na
Kongresu, u Bihau. U etvrtom bataljonu, naro
ito zbog Buhe i njegove popularnosti na Kongre
su, bilo je bunije nego u drugim jedinicama. Sko-
jevci su videli darove koje je Buha dobio na Kon
gresu! Svako je hteo da uzme sat u svoje ruke, da
ga dobro zagleda i oslune njegove otkucaje. Neki
su ve poeli odmah da zadirkuju Boka zbog sa
ta i njegove sklonosti da zaviri i upozna svaki
mehanizam.
Buha, koliko bi se iz ovog sata moglo iz
vaditi onih tvojih zvrkova?
Za ceo bataljon! odgovori Boko, kao
da je oekivao da e ga neko to pitati. Ali, iako
bi to bile lepe i nove igrake, sad od toga nema
nita. Kad je neto od Tita, mora da se uva. To.
ili bilo ta drugo od njega samo se jedanput moe
dobiti.
Zato samo jedanput opet e neko. I
drugi i trei i ko zna koji jo put e ti ii kod
druga Tita. Bie jo kongresa...

60
 Naravna stvar da e biti kongresa, ali da
ja ovo priuvani.
Buha i ostali delegati raspitivali su se za bor
be koje je brigada vodila za vreme njihovog puta
u Biha i natrag. Najvie ga je zanimalo kako je
bilo u ponovnim borbama na Kupresu. Neto je
uo o tome da je partizanska tanketa, koju su od
ustaa zaplenili u borbama za Livno, upala usred
Kupresa i estoko se tukla sa ustaama. Iz Buhinog
etvrtog bataljona osmorica istaknutih boraca bili
su u posadi tankete: Rajko Kovaevi, 16-godinji
deak sa Glasinca, Milutin Petrovi, bravarski rad
nik iz Uica, Vule Cirkovi, seljak sa Zlatibora, Se-
limir Jovanovi, seljak iz Posavine, Slavko Petro
vi, iz Uica, Jovo Aimovi, ak iz Valjeva, Slavko
Pantovi, seljak sa Zlatibora, Milivoje Borovi, rad
nik iz Uica sve pukomitraljesci i njihovi po
monici. A voza tankete i komandir, Vojin ura-
inovi Kostja, takoe je donedavno bio u etvr
tom bataljonu. S njima u tanketi bili su Crnogorci
Veso Bokovi i Petar Vojvodi iz etvrte profeter-
ske brigade. Kad je to saznao, Buha je bio i odu
evljen i alostan:
Pa, to je posada etvrtog bataljona! Eh, to
nisam bio u bataljonu! Naravna stvar, javio bih se
i ja.
Ispriali su mu da se posada tankete vratila
bez gubitaka i da je, u trenutku kad je zastala pred
jednim bunkerom, vodila dijalog sa ustaama, koji
je Kostja, kasnije, ovako opisao:
Je li, komunisti, jel' vam to dao Staljin.
Lepo smo ga uli, jer je odstojanje izmeu nas
i bunkera svega deset-petnaest metara.
Ovo je ona vaa iz Livna, gde vam je osta
lo onih pet stotina mrtvih! odgovaramo.
Gde vam je Ratko opet je pitao onaj
ustaa (mislei na komandanta Prve krajike bri
gade Ratka Miruia koji je poginuo pre nekoliko
meseci).
A gde je va Franceti odgovaramo, jer
su nai ba tih dana oborili ustaki avion, u kome
je bio Franceti, komandant Crne legije, koga su
seljaci Krajine sekirama pretukli...
Put brigade se nastavlja. Put borbi i mareva.
Stalno, gotovo bez predaha. Uskoro je dolo do na
pada na ustako uporite Posuje. Njega je Druga
proleterska, gotovo sama, zbrisala za jednu no. I

61
u toj borbi deaci-bombai su, u svakom predahu,
nalazili vremena za svoj eretluk. Sirogojno je ig
rao glavnu ulogu. Dok su neprijateljeve granate
neprecizno tukle daleko iza poloaja batalijona, do
tle je stari Marko svaku od njih proklinjao, a Si
rogojno je smiljao svoje burgije:
ika Marko, da te neto ozbiljno pitam: zato
se ovo mesto zove ba Posuje.
Marko uti, pa e tek:
Bolje bi bilo da puca, nego da blebee.
Zera i Milena se smekalju. Buha mudro uti.
ika Marko, ja to ozbiljno. Zna: moje selo
se zove Sirogojno zato to se u njem u proizvodi do
sta sira i kajm aka. Uice zato to su ga nekad Tur
ci opasali icama. A Posuje? Mislio sam da e ti,
kao stariji, to znati.
Idi dole pa pitaj, pokaza Marko ljutito
prem a selu, oni e sigurno znati.
Video Sirogojno da je Marko mrzovoljan, pa
se posle premestio opet do starijeg borca Adama,
legao pored njega, pa poto osmotri, upita:
Drue Adame, ozbiljno me zanima: zato
se ovo selo zove Posuje.
Adam je bio neto mrzovoljan tog dana pa je
sve vreme utao. A Sirogojno, da bi pokazao da je
kao ozbiljno zainteresovan, obrati se Mileni Siteri-
ci, koja je bila nedaleko, u zaklonu, sa Buhom:
Milena, bogati, moda ti zna zato se ovo
mesto zove Posuje.
avo e ga znati odgovara Milena ozbilj
no, m ada je znala da Sirogojno danas eli na sva
ki nain da zasmejava drugove.
Tek kasnije, kad se borba opet bila stiala Bu
ha, Sirogojno, Adam, Milena, Zera i drugi nalazili
su se u nekakvoj kao b aru t suvoj trani. Sirogoj-
nu doe ideja u glavu:
Ovde je nekad bila velika movara obra
ti se on Buhi. Nekad bilo mokro, a sad suvo. Eto
osuilo se i sad se zove Posuje!
Svi se uglas nasmejae, kao da nisu u borbi.
Tog jutra, kad je ve Posuje bilo slobodno,
svi borci, pa i Buha i Sirogojno, saznali su za jo
jednu zgodu, vanu za elu brigadu: komandant
brigade uni je telefonom razgovarao sa Italija-
nom i ustaom iz M ostara. Pri beanju iz Posuja,
telefonista nije imao vremena da prekine vezu. Pro
lazei pored pote, uri je uo da zvoni telefon,

62
pa je, sa kuririma, utrao u potu. Najpre se javio
Italijan, pa zatim ustaa Franjo Sudar, bojnik. Us
taa je pitao ta ima novo? Komandant je odgo
vorio da nema nita novo, ali se oekuje napad
partizana, i da je zabrinut zbog toga to nemaju
dovoljno municije. Zato moli da je to pre upute
u Posuje. Ustaa je kazao da je upuen kamion sa
25 sanduka mimicije. U tom asu se zaula puc
njava, ustai je bilo sumnjivo, pa je pitao s kim
razgovara. Komandant se tada predstavio i zahva
lio se na poiljci kamiona municije, koji je uskoro
stigao u Posuje pa su ga partizani zaplenili, a do
mobrane zarobili.

PREGOVARA SA ITALIJANIMA NA NERETVI

Za kratko vreme brigada, sa ostalim jedinica
ma, grabi prema Neretvi savlaujui sve prepreke.
Iako putuju danju i nou, ljudi savlauju sve pre
preke i tekoe. Na sve strane odjekuje pesma, a
najea je ona:
Kad brigada za Srbiju krene...
Ide se na Neretvu, na Italijane i etnike. Ide
se u istonu Hercegovinu. I dalje, jo dalje. Moda
i u Srbiju. Ljudi kao da su na krilima.
Mar preko planine titara bio je naporan i za
jake, dobro obuvene i obuene ljude, a kamoli za
one koji su ve bili do krajnosti iscrpljeni. Po sne-
gu koji je dosezao i visinu od dva metra, jedva su
se kretali i ljudi i konji. Na nizbrdicama ela ko
lona se formalno klizala. Tovami konji su padali
i zaglavljivali se u snegu. Borci su ih dizali, rasto-
varivali, vukli. Neki su i ostali u snegu. Nisu imali
snage da izdre takve nevolje. Ali brigada je stigla
na cilj.
Sjurila se tako u dolinu Rame, pa izbila na
Drenicu.
Napad na Drenicu bio je silovit. Najpre na
elezniku stanicu, pa i na utvrenja. Iskoriena
su sva oruja koja je brigada imala. Ali bilo je
posla i za bombae. Opet su bombai, posebno e
tvrtog bataljona Buha, Sirogojno, Zera i drugi,
pokazali svoju hrabrost, umenost i portvovanje.
Ceo bataljon Italijana, koji je doao sa 23 kamio
na, razbijen je i zarobljen. Italijani su bili prisi
ljeni da istaknu belu zastavu i da trae pregovara
e. Traili su od komandanta jedinice da povede

63
nekoliko oficira na pregovore. Lune, koji je bio
odreen da vodi pregovore, poveo je Jea Popovi-
a, komesara etvrtog bataljona, i bombaa Boka
Buhu. Zapravo, Lune se obratio Jeu:
Ti e sa mnom. Pozovi jo jednog borca.
Jeo pogleda u deake. Oi svakoga su molile
da ba on bude taj koji e poi sa zamenikom ko
m andanta brigade i komesarom svog bataljona.
Buha, ovamo! viknu Jeo, a Buha rados
no potra. Auh, bre brate, kako mi ti lepo iz
gleda nasm eja se Jeo, gledajui Buhin iska-
ljan injel i cipele koje se nisu videle od blata.
A ta ja tu mogu, drue komesare odgo
vori Buha pribrano. Ne vodite nas na paradu
nego preko Prenja.
Lune ga odalami akom po ramenu:
Vala, ii e ba tako, pa svialo se to oni
ma ili n e ... Da krenemo.
Sa Buhom u sredini, koji je dopirao Jeu do
pojasa, uputie se jednoj maloj zaravni u useku
prem a tunelu. Istovremeno iz tunela izioe tri
oficira Italijana. Susretoe se na zaravni. Stado
e jedni prem a drugima na nekoliko koraka raz
daljine. Italijani prvi pozdravie.
Mali demekasti oficir, koji se nalazio u sre
dini i korak ispred svojih pratilaca, zaustavi pogled
na Buhi i, nabravi obrve, ree neto oficiru koji
je govorio srpski.
~ Gospodin komandant vas je molio da pove-
dete dva oficira prevede ovaj Lunetu a ne
da dovodite decu.
Recite vaem kom andantu planu Lime,
da je moja stvar koga u povesti. A da biste ga
um irili, moete mu rei jo i to da su ba ovakvi
deaci razbili njegovu oklopnu kolonu i naterali
je na predaju.
Oficir prevede svom komandantu. Jo dok je
Lune govorio, nestade naduvenosti italijanskog ko
m andanta, a oko usana mu se pojavi osmeh. Poto
je ponovo sasluao itavu bujicu rei svog koman
danta, tuma prevede:
Gospodin komandant se interesuje kakve
biste m u uslove podneli za predaju.
Samo jedan odvrati Lime, kao da je una-
pred znao ta e ga p itati da odmah iziete svi
iz tunela, poloite oruje i da se sm atrate naim za
robljenicima.

64
 elo oficira se ponovo smrai kad mu njegov
potinjeni prevede.
Gospodin komandant je saglasan ree
tuma. On smatra da ete postupiti oveno s
naim vojnicima.
Neka bude ubeen da emo postupati mno
go ovenije nego to vi postupate s naim naro
dom po selima i gradovima odgovori Lune, okre
nu se i poe natrag.
Jeo i Buha, i ne otpozdravivi Italijanima,
pooe za omiljenim Lunetom...
Tako su Italijani poloili oruje. A uskoro su
traili razmenu zarobljenika. Pregovori su voeni
bez uspeha, jer su bili prihvatili sve uslove samo
nisu hteli da prestanu bombardovati okolna mesta.
Tako do razmene zarobljenika, odnosno naih tala
ca i zatvorenika, nije dolo. Deo italijanskih zarob
ljenika dugo je nosio nae ranjenike. Manji deo ih
je ostao u partizanima, sve do osloboenja Beo
grada. 0 tim pregovorima oko razmene zaroblje
nika, borci Prve ete Buhinog bataljona kolektiv
no su napisali lanak za brigadni list Bez preda
ha, objavljen u broju 5. od 1943. godine. lanak
pun duha, humora, ali i stvarnosti, mladalake i
ratnike:
... U 12 sati doi e italijanski pregovarai
povodom razmene zarobljenika. Odjednom eto
italijanskog kamiona. Radoznali smo kakav e bi
ti susret. Silazimo sa uka na cestu i k nama se,
izlazei iz kamiona, nosei belu zastavu, upuuju
dva italijanska oficira i jedan vojnik. Mi prilazi
mo, stdskamo vrsto pesnicu i pozdravljamo:
Smrt faizmu!
Bog da! odgovara oficir pozdravljajui
faistiki.
. .. U kamionu su doterali hrane za nekoliko
stotina italijanskih vojnika koje smo zarobili, dvo
peka, konzervi. Doneli su i zavojnog materijala za
ranjenike. U tom momentu naleti avion. Talijani se
pogledae preplaeno i naredie da se hrana ponovo
vrati u kamion, da ne bi primetili avioni.
Ima i za vas kae oficir.
Ne, ne treba nam kaemo ponosno.
Pa da, uzmete vi od etnika.
Ima i od koga... I od vas, kaemo mi.
Ima italijanska vojska svega kae Itali-
jan.

5 BoSko Buha 65
 E, kad vi imate bie i za nas veli na
pukom itraljezac...
Predali su nam pismo:
Zapovednitvu proleterske sile Drenica.
Italijanska Vrhovna komanda pristala je na
razmenu zarobljenika...
Tako, Talijano! Lane ste pisali o komunis
tikoj bandi, a sad ste promenili ton.
. . . A sluate li vesti sa istonog fronta
pitamo.
Oficir je na to odmahnuo rukom:
Mani, a to ba o tome da me pita.
Mlate vas opasno kaemo. Ni u Af
rici ne prolazite b o lje ...
Znamo mi to kae Italijan.
Jeste li uli za Prozor.
Jesmo. Trebalo je i ja da idem tamo, ali
srea moja ne odoh. A kad ete u Mostar? pi
ta on.
Kad bude vreme, doi emo mi ve. Nego,
mnogo vam je vojnika izginulo u Drenici.
Pa to su oficiri, morali su se b o riti... Eto
kae Talijano sad lepo razgovaramo, a u bor
bi jedan drugog ubijamo.
ta da radi, takva je stvarnost smejemo
se mi.
Prekinuli smo razgovor je r italijanski prego
varai nisu stigli. Italijani e doi opet sutra i do-
neti tovare hrane za zarobljenike. ta ete, takva
je stv arn o st!...
Tih dana delovi Druge i etvrte proleterske
brigade preli su na levu obalu Neretve i poeli se
tui sa etnicima. Bili su tu Lune, Aleksa, Buha. ..
Ali, Vrhovni tab je naredio da se vrate je r je tre
balo angaovati sve snage za sahranu ranjenika u
Prozorskoj kotlini. U isto vreme, svi mostovi na
Neretvi su porueni. Vraeni delovi brigada kamio
nim a su prebaeni na nove poloaje.
Kakva je to ratn a stvarnost! Pre nekoliko da
na brigada se preko titara lomi i zaglavijuje u
dubokom snegu, a sada zaplenjenim kamionima
od Drendce za Prozor. U itu, Sredoje Uroevi,
naelnik taba brigade, i Lune svraaju kod druga
Tita i dobijaju nareenje za napad na Makljen i
Crni vrh.
Od Prozora opet peke. Onda je usledio onaj
siloviti sudar na Crnom vrhu, na Pidriu, Gornjem

66
 Vakufu deo borbe za odbranu ranjenika. Na Cr
nom vrhu i oko njega Nemoi su bili potueni do
nogu. Iako su napadali tenkovima i estoko tukli
artiljerijom, bili su potueni na sektorima svih
brigada. Borci su svojim oima videli kako Nemci
bee, ostavljajui teko naoruanje. Prva e
ta je na Crnom vrhu zarobila grupu Nemaca, me
u njima i nemakog majora komandanta bataljo-
na. Tada je mladi borac Vid Aki, koji je pre ne
koliko meseci stupio kod Kupresa u proletere, na
pravio podvig. Kad se borba stiala, drugovi feu ga
uputili da negde pronae vode da ugase e. On
je uskoro nabasao na grupu Nemaca koja se bila
sakrila u guste kleke. Jedan Nemac opalio je dva
metka iz pitolja, ali je promaio. Vid je odmah
potegao puku i pozvao Nemce na predaju. uvi
te pucnje priskoilo je jo nekoliko boraca iz ete
i nekoliko Banovaca (borci iz banijske brigade) ko
ji su se nali u blizini. Nemci su se predali bez
otpora. Nemakog majora, komandanta 3. bataljo-
na 738. peadijskog puka zarobio je nepismeni
deak, koji se tek poeo kaliti meu proleterima.
Posle kraeg ispitivanu a, komandir ete odre
dio je ikala i Mikotu Jokanovia da sprovedu
Nemca u tab brigade. Odatle ga je kurir Predrag
Stojkovi Bada, sa kuririma iz 1. bataljona, spro-
veo u tab divizije.
To je bio veliki dogaaj za Drugu proletersku.
Njeni deacd ratnici, meu njima ikalo i Bada,
zarobljavaju i nemake visoke oficire! A Bada,
kad je odveo Nemca, koga je vezao nekom uzicom
i jedan kraj drao u ruci, rekao je komandantu
uriu:
Ne pie im se dobro, drue komandante,
kad smo im poeli zarobljavati vie oficire!
Prvi bataljon je dobio pohvalu od taba divi
zije za uspenu borbu na Crnom vrhu.
Ratna srea, ratni zadaci vratili su opet pro
letere preko Neretve. Kad su bili zbunjeni i etni
ci i Nemci i Italijani ruenjem mostova i razbija
njem na Makljenu i kod Gornjeg Vakufa, Tito je
naredio da se napravi novi most. Preko njega su
prele sve jedinice i svi ranjenici. etnici na Neret
vi, Prenju, zatim na Obiju i Kalinoviku su razbi
jeni.

5* 67
 HOEMO LI ZA SRBIJU, DRUE ALEKSA?
Brigada je prodirala prem a Drini. Borbe su
bile estoke i krvave, s mnogo rtava.
U jednom zamahu, brigada je osvojila Kalino-
vik i Obalj. Na drum u Kalinovik Foa proleteri
su zaplanili i dve haubice, sa svom municijom. A
ispod sela Jelaca, na jednom drvetu, proleteri iz
etvrtog bataljona nali su neobine parole, na ve
likim papirim a zakaenim za grane. Na jednom pa
piru je pisalo: Doite na Drinu, pa emo se obra
unati. Na drugom: Ova vojska to se kree
sa vama se tui nee.
udili su se proleteri, tim neobinim znacima
raspoznavanja. Nagaali su da li meu etnicima
ima i takvih koji nee da se bore.
Naravna stvar, mobilisani se nee boriti
kom entarisao je Boko Buha. Ali oni to su nas
onako besomuno gaali bombama i tukli m itra
ljezima na Neretvi i na Obiju tui e se, naravna
stvar. Bandi ne treba mnogo verovati. Ima tamo
i bande koliko hoe. Neko vee mi je drug Krcun
o tome priao. etnici su na klasni neprijatelj i
oni e se jo dugo tui protiv nas. Ne treba se, dru
govi, zavaravati, naravna s tv a r...
Brigada je nastavila svoj put ka Drini. Tamo
su nastupile sve jedinice. Prema Sandaku i Crnoj
Gori. U koloni etvrtog bataljona, odmah iza sela
Jelaca, jednog dana naao se i komesar brigade
Aleksa Dejovi. On, kao i uvek, lako uspostavi
kontakt sa svakim, borcem ili komandirom, sa
mladima ili starijim a. Njegova ruka zaas se nae
na ram enu sagovomika. I razgovor potekne lako,
jednostavno. Ljudi ga dobro poznaju, vole, jer Alek
sa um e da nae pravu re u svakom razgovoru,
da nae lepu re za svaije obaveze, nevolje i ra
dosti. Meu bombaima je i Aleksa uvek imao do
bre drugove. To su oni poznati deaci: Sirogojno,
Buha, Mati, Z e ra ...
Moe li se, Sirogojno . . . Kako si, B u h a...
Jesi li um oran, Matiu pita Aleksa svakoga po
jedinano.
To ti nas pita, drue komesare veselo
e Buha a ja mislim da je bolje da pita ove
matorce. Oni su um orniji od n a s ...
Smeje se Aleksa, ozarenog lica.

68
 Hoemo li u Srbiju, drue komesare opet
e Buha, gledajui ga netremice, sada ve ozbiljno.
Za Srbiju, drue Buha! Za Srbiju! Sada
ve nismo daleko.
Veselo Aleksa poe da govori o Srbiji, o Ui-
cu. Tamo emo moda udariti. Sad ovih nekoliko
divizija gdegod dou niko ih ne moe zaustaviti.
Drue komesare, kako emo prei Drinu
pita opet Buha. Ima li sauvanih mostova, ili
emo plivati.
Videemo, videemo. Ili preko mostova ili
splavovima. Prei emo pa makar i plivali. Za nas
nema prepreka. A kad preemo Drinu eto nas
na pragu Snbje...
Kolona boraca kao da je sluala ovaj Aleksin
razgovor sa Buhom. Neko povede pesmu:
Kad brigada za Srbiju krene.
Drugi prihvatie. Oglasi se sa svih strana pes-
ma, pomalo setna, prijatna, koja borcima iz Srbije
kao da odnekud donese krila. Zaue se i uobiaje
na podvriskivanja. A malo kasnije se oglasi i druga,
mnogo pevana pesma:
Oj Moravo, moje selo ravno.
E, drue komesare opet e Buha. Ti i
ja moramo se porvati ovde, na Drini, pred put u
Srbiju. Da vidimo ko je jai. Ti mene stalno pita:
mogu li, kako izdravam napore. E, da vidimo ko
je jai. Sea li se da sam zvao Luna pred Drvarom
da se rvemo, a on nije smeo. Smejao se, a sigur
no je mislio: ta ti, abac, misli o meni, ovolikom
dinu prema tebi? Ali nije smeo da se porve. A ta
misli, ta bi brigada rekla da Buha obori Luna.
Bila bi senzacija, pravo udo! odmah e
Aleksa.
Bilo bi, naravna stvar. A hoe li se ti sa
mnom porvati. I to na Drini, pred Srbijom.
Hou, vala, Buha, im preemo Drinu, jer
neemo imati vremena pred Drinom. etnici e se
sigurno ilavo braniti. A trebae i splavove graditi.
A kad preemo, onda je lako. Na prvom zastanku
mi emo se porvati.
asna re, drue komesare? veselo pri
hvata Buha. Ali da gleda ceo etvrti bataljon.
I da doe i Lune, pa neka vidi ta e biti, kad
ve nije smeo da se sa mnom porve.
Ovom srdanom razgovoru smejali su se i Bu
ha i Aleksa. I svi oko njih. Znali su da u njemu

69
Ima i ale i prkosa. Ali pomalo i zbilje. Buha ho
e da se okua i pokae ne samo kao bomba, nego
i kao sportista.
Ubrzo se ve uveliko prialo po etama etvr
tog bataljona da su Buha i komesar Aleksa ugovo
rili da oprobaju ko je jai. I to im preu Drinu.
Proleteri su stigli na Drinu. Druga proleterska
izbila je na reku kod Broda, uzvodno od Foe. Kod
Broda nije bilo ni broda, ni mosta. Sruili su ga
Italijani i etnici. Trebalo je graditi splav, skelu ili
bilo ta ime se moe prei preko Drine, i tamo
tui etnike, Ita lija n e ...
Jednim pronaenim splavom grupa boraca, sa
kojim a je bio i kom esar Jeo, pokuala je da pre
e Drinu. Ali, brza matica reke razbila je splav na
delove, na gole balvane. Jeo i jo nekoliko boraca
su ranjeni. I drugi pokuaj, novim splavom, nije
uspeo. Odluili su da se pravi novi, jai. U jednoj
naputenoj baraci, pronaeni su ostaci Vardine
radionice ine, balvani, pruga, neto alata. To
se polako pretvara u kovanicu Druge proleter
ske. Kad nema drugog izlaza za prelazak preko
Drine, politiki komesar brigade Aleksa Dejovi,
m etalac iz uike fabrike oruja, neumorno kuje.
Nema ni pravog alata, ni pomonih sredstava. Ne
ma ni mehova kovakih da se razduva i zapali ug-
ljevlje, da se raspiri vatra, i tako skuju klanfe.
Borci deaoi priskau u pomo komesaru. ela
desetina duva da bi raspalila ugalj. A samo desetak
m inuta kasnije, Buha se javlja sa svojim pronalas
kom: pronalazi trsku duvalicu kojom bolje i
bre raspaljuje vatru. To ine i drugi i tako poma
u Aleksi da ubrza svoj naporan kovaki rad.
Dok kom esar Aleksa kuje i dok mu deaci, pro
slavljeni bombai i kuriri, pomau borcima je
stalno na um u ista misao: hoe li se skoro prei?
K omesar Aleksa sav se uneo u posao. Zabora
vio i na neprijatelja i na njegovu artiljeriju. Radi,
kuje neumorno.
A nesrea najee dolazi iznenada. Neprijate
ljeva artiljerija gaa podmuklo. Lune je o tom
dogaaju zapisao u svom nedovrenom dnevniku:
Od Krcuna sam dobio pismo da se pazimo.
Poli smo uvee i poeli da radimo. Opet pismo od
Krcuna da sklonim Aleksu u kuu Prvog bataljo
na. Razmiljam kako to da uinim, da ga nekako
prevarim, ili ubedim nekako da je potrebno da se

70
 skloni, ali me nije posluao. Zaklonili smo se naj
zad za balvane. Nali smo se u radionici, gde je
Aleksa traio rafove. Izlazimo napolje, kad odjed
nom svitanj. To su opalili topovi, ree on. Ja tr
im pored baraka, on za mnom. Dok puzimo, jed
na granata eksplodira ispred nas. Neto me tresnu
u nogu. Aleksa, jesi li iv. On me zove i trimo
zajedno u kuu, ali on zasta. Uneli su ga, teko je
ranjen, u nesvesti. Doosmo do hirurke ekipe.
Krim je s nama, mnogo se ljuti. Izvrili su mu
operaciju. Plaim se za njegovu nogu...
Nesrea je pogodila elu brigadu. elu Drugu
diviziju. Rana Aleksina je teka. Noga je amputi
rana. Ali hrabri komesar nije mogao preiveti. Nje
gova smrt bila je tuga za elu brigadu. Njegova
sahrana jedan od najtunijih dana Druge pro
leterske. Krcun je doao na sahranu sa Bokom
Buhom. elo vreme Buha glavu nije mogao da
podigne, da vidi zatvorene oi svoga komesara.
Nita od naih dogovora i matanja raz
miljao je Buha. Neemo se Aleksa i ja porvati
na onoj strani Drine. Hteli smo obojica da vidimo
ko je jai, a neemo m oi...
Dan-dva kasnije, brigada je prela Drinu, i kre
nula u nove okraje. Teke i surove borbe sa et
nicima, koje je predvodio nemako-italijanski savez
nik Pavle urii, trajale su nekoliko dana. Svoje
etnike taj izdajnik je dobro uhranio i naoruao
iz okupatorskih magacina, a onda ih dugo pripre
mao za borbu protiv proletera. Na Humiu, u ne
ravnoj borbi, proleteri aanskog bataljona samo
za jedan dan izgubili su 13 boraca i staredna, a
trojica ranjenih umrli su posle nekoliko dana. Tri-
naestorica su bili lanovi Partije. Na 120 boraca
aanskog bataljona napadalo je 800 etnika.
Uskoro je dolo do borbe na Javorku. Prolete
ri, Srbijanci i Crnogorci, doslovno su slistili Italija-
ne i rasturili njihov garnizon na Javorku, iznad
Nikia. Ubijeno je oko 650 i zarobljeno preko 600
vojnika. Za ondanje prilike, proleteri su doli do
veoma dragocenog plena: 6 lakih tenkova, 17 ka
miona, 4 topa, 2 minobacaa, 8 tekih mitraljeza,
12 pukomitraljeza, 4 motocikla, preko 600 puaka
i 1150 mazgi. Samo Buhin bataljon pobio je oko
80 faista i 40 zarobio. Tako su proleteri na Javor
ku proslavili 1. maj i za veliku pobedu dobili es
titku Vrhovnog taba.

71
 Meu junacim a Buhinog bataljona na Javorku
su bili Sava Sirogojno i Boo Kojadinovi, njegovi
nerazdvojni drugovi.
Posle manjeg okraja, desetina u kojoj je bio
i Boo Kojadinovi razoruala je desetak Itaiijana,
pa je Boo dobio zadatak da sie na drum Nikd
Javorak i izvri izvianje neprijatelja. Dok je se-
deo na okuci druma, u privremenoj tiini, njega
je savladao um or pa je zadremao. Uskoro ga je
prenula iz sna huka m otora na njegovo veliko
iznenaenje, iza okuke se pojavila tanketa, koja je
ila pravo na njega. Odrario je bombu, ali od
straha i blizine tankete nita nije mogao da uradi.
Iznenaenje je bilo tim vee kad je tanketa zasta
la i kad je italijanski vojnik garavog lica otvorio
kupolu da ga pozdravi. U nedoumici to da radi, ni
je ak prim etio pojavu druga dva tenka, koji su
se takoe zaustavili. Tek kad su njihove posade
izale i kad je jedan vojnik skrueno molio za i
vot, Boo je shvatio da se oni predaju je r su u
bezizlaznoj situaciji. Tada se pribrao i zajunaio.
Naredio je da skinu i odloe pitolje. Uto su stigli
i njegovi drugovi iz desetine, pa su zarobili Italija-
ne kao od ale.
Na drugom kraju, oko pedesetak italijanskih
vojnika, koji su beali, iznenada se ukoilo i pre
dalo na Sirogojnov povik za predaju i pred njego
vom priprem ljenom bombom u podignutoj ruci.
Boko Buha je tih dana van borbenog stroja,
lake bolestan. Sve do blizu Sutjeske, delio je sve
tegobe i gladovanja, kreui se meu tifusarima.
Nesreni tifusari, pisala je Olga Kojadinovi.
Svi su beali od njih. A lako ih je bilo prepozna
ti. Ogrnuti ebetom, bilo hladno ili toplo vreme, pre
ko ram ena ili glave. Bela oiana glava. Vrat tanak,
izduen kao prut. Oi duboko uvuene i zasenene
crnim kolutovima, grozniave od gladi, zime i stra
ha; pogled izgubljen. Jagodice izboene, a koa na
licu zategnuta. U ruci uvak prazna porcija, kaika
ili oglodano konjsko rebro. A iz celog lica kao da
im se ita jedna elja i jedna misao: jesti. Jesti
m akar ta ivo konjsko meso, bukovu koru, um
sko korenje. Jesti znailo je iveti.
Na Pivi nosila do nosila. Tifusari, teki, laki
ranjenici svi su pomeani. Mnogo vojske i naro
da, izbeglica. I dece meu njima, ali ranjenika i
tifusara najvie. I vatri mnogo uz ljude. Na mostu

72
 guva dostie vrhunac. Svi su hteli preko rake
odjednom. to pre kao da je tamo sloboda. Most
se ljuljao levo i desno, pa je izgledalo da e se sva
kog asa prekinuti... Preko Pive ista slika. Pokraj
puta nekoliko tifusara lee pokriveni ebetom. Kao
da spavaju, a oni su bili nepomini. Na drugom
kraju stoji kolona tifusara i eka nekakav red.
Svi dre porcije u ruci. Jedan stao pored kazana i
sipa. A kazan potpuno prazan... Ta strana ti-
fusarska glad stvara halucinacije. Nekoliko njih,
malo dalje, oborili su kazan, grebali po njemu i liza
li kaike. I taj kazan je bio prazan. Ko zna otkad
u njemu nita nije kuvano. To je tifusarsko ludilo.
Malo dalje dvojica su grevito obgrlila jedno stab
lo i nepomino zurili u prazno. Nekoliko njih ne
raspoznaje da li je kolona koja je naila partizan
ska ili su to Nemci, te su prilazili koloni i nianili,
bacali bombe. U rukama, mesto puaka, imali su
tapove, a kamenje umesto bom bi...
Sreom, Boko Buha bio je jedan od lakih bo
lesnika. I ubrzo se vratio u Uiki bataljon, meu
svoje drugove bombae.
U bataljonu su srdano doekali Boka, rado
vali se njegovom povratku. A najvie su se, ipak,
radovali Sirogojno, Boo, Mati, Zera.

DEAKEPODVALE
U to vreme borbe su postajale jo ee, sve
vie iscrpljujue. Poela je bitka na Sutjesci. Nem
ci su navalili silom od 127 hiljada vojnika, odluni
da na siromanom i teko prohodnom zemljitu
vrsto opkole Operativnu grupu divizija Narodno-
oslobodilake vojske i Vrhovni tab, i da ih unite.
Avioni su svakodnevno bombardovali, pristizali su
tenkovi, tukla artiljerija. Nemci su stezali gvozde
ni zagrljaj sa svih strana.
Kad se kolona Druge proleterske sputala sa
Drago-sedla prema Sutjesci, borci su nali dosta
sitnica na mestima gde su Nemci logorovali. U jed
nom trenutku, koraajui u koloni, borac Jovo Ive-
ti je pronaao paketi i podigao ga. Nije znao ta
je, a Boo je odmah procenio da je to okolada,
pa je dobacio Jovu:
Baci to, Jovo! Nemci su to zatrovali. Mani
ih doavola. Moe lako da nastrada.

73
 Jovo ga je posluao i bacio okoladu. Idui za
njim, Boo ju je neprim etno uzeo. Malo kasnije,
krijui od Jova, podelio ju je s Bokom Vidakovi-
em. Meutim, to su borci brzo doznali. Doznao to
i Buha, pa i kom esar Jeo. I zaas se skovao plan
da se Bou vrati milo za drago.
Nije se dugo ekalo da se izmire rauni. U jed
noj omanjoj arki na Zidini, nedaleko od Koura,
opet se u rukam a boraca etvrtog bataljona nalo
kojekakvog nemakog plena, ne bogzna kakvog, ali
bilo je poneto. Nalo se i nekoliko plehanih futro
la i u njim a vie beloutih kocki. Naao je sve to
Boo, pa je znatieljno proveravao ta li to moe
biti. I ubrzo se za to saznalo, pa odnekud stie i
Jeo, za njim i Buha. Svi hoe da vide. Prinose koc
ke to blie nosu. I Jeo mirie. I Buha pored Jea:
Konzervirana okolada odmah proceni
Boko, liznuvi kocku. Slatko, zar ne oseate.
okolada, apsolutno sad potvruje Jeo.
I ja sam zaplenio nekoliko komada. Dve kocke
sam pojeo i oseam se toliko jak da bih preleteo
i Kour, ini mi se. Ti, Boo, pojedi jednu, a ostale
uvaj u rezervi.
I ja sam pojeo jednu kockicu pripomoe
Buha samo druge boje. Vrlo je hranljiva.
Boo poe da liska, gricka pomalo. Tek toliko
da osladi usta. Usne mu se lepe jedna za drugu,
a na usta, sami od sebe, pojave se klobuci nalik na
balone koje deca izbacuju na usta igrajui se sa
punicom. Tako mljackajui, Boo poe oseati da
m u se stom ak nadima. Za to vreme Jeo, Buha i
Boko Vidakovi su leali na zemlji, glave zabili u
travu, a rukam a pridravali stomake, kao da i oni
oseaju da se nadim aju. Boo poe oseati jae
bolove, pa mu se uini da i ovi oko njega oseaju
nevolje sa nadim anjem stomaka. I povika, gotovo
planim glasom:
Joj, Jeo, pa mi smo se svi otrovali!...
Utom Buha i Jeo pustie ruke sa stomaka i
poee se savijati od smeha to su nasamarili
Boa i osvetili Ivetia. Boko Vidakovi donese
vode i dobro napoji Boa, kome za nekoliko minu
ta sve krenu nabolje. Stomak splasnu. Svi se umi-
rie, ali Buha se i dalje smejao i kroz smeh do
suza dobacivao:
Tako ti je to, moj Boo, kad hoe da pod
vali drugu i pikira na okaladu koju je on za-

74
 plenio! Podvala uskoro mora da stigne i do tebe,
naravna stvar.
Neto kasnije su odgonetnuli: bio je to kala-
fonijum, posebno pakovan. A ko e znati zato su
ga Nemci upotrebljavali.
Buhin bataljon vodi teke borbe na krvavom
Borovnu, iznad samog Tjentita. Skoro svaki dan
lii jedan na drugi. Na poloaj, u patrolu, na bun
ker, pa opet na poloaj. Gine se, zaobijaju se rane,
ali to su obini, svakodnevni dogaaji u ratu. Pa
ipak, dogodi se i poneto to se pamti. Eto, u tom
paklu, dok je deo etvrtog bataljona krvario u za-
sedama na Borovnu, u brigadu je doao novi le-
kar dr aa Boovi. I hoe doktorka da obie
elu brigadu, sve borce, pa i one na poloajima,
sve da ih bar pogleda, da kakotako oceni stanje
njihovog zdravlja. Doao tako red i na borce na
Borovnu. Ne, ne idu borci sa poloaja tamo negde
gde je sanitet, gde je bolnica. Dola doktorka me
u njih. Svakoga od njih paljivo pregleda, sluali
com kontrolie rad srca, plua, disanje i sa sva
kim borcem usput razgovara, pripitkuje, smeka
se, hrabri, kao da je meu njima otkad su krenuli
iz Srbije.
Tvoje ime, drue tiho upita doktorka
kad poe pregledati Buhu.
Boko Buha!
E, ti si Buha! ula sam za tebe jo dok
sam bila meu ranjenicima u Bihau. Ba mi je
drago! Odlino srce, zdrava plua, zdrav junak, kao
dren! zakljuuje doktorka i tape Buhu po ra
menima.
A on se, dok se udaljuje od nje i prolazi pored
onih koji jo stoje u redu i ekaju na pregled, uda
ra u grudi i govori ponosno, i glasno da svi uju,
da uje i doktorka.
Zdrav, naravna stvar. Zdrav i sposoban za
borbu do kraja rata, a posle rata emo ve videti
ko e due izdrati...
Uskoro bataljon dolazi na padine Koura, do
brda patnje iznad same Sutjeske i Tjentita, ko
je titi malu, jedva prolaznu stazu to sa Tjentita,
preko Krekova i Milinklada, izvodi ka Zelengori.
Kour treba posesti i zadrati ga, kako bi se jedini
ce provlaile. Ali Nemci pre proletera izbijaju na
Kour, utvruju se na njemu i kopaju rovove, iz
grauju bunkere, ukopavaju mitraljeze i brane se.

75
 itavih desetak dana tra ju napadi proletera i Isto-
nobosanaca na Kour, i nemaki protivnapadi. Pro
leteri nem aju hrane ni vode, nem aju lekova za ra
njenike, kia ih tue iz dana u dan. Ni sna ni od
m ora nemaju. Patrole odlaze na vrhove Koura ili
na druge padine njegove da otkrivaju poloaje Ne-
maca, probijaju se u pozadinu, ali se mnoge od njih
ne vraaju. Ginu jedna za drugom.
I Buha je ve nekoliko dana pod Kourom. Na
poloaju svakog dana. Ve ide, iako neoporavljen
i na bom bake zadatke. Nee i ne eli ni jednog
dana da izostane.
Jednog dana kuvari su obeali borcima na po
loaju da e dtfbiti kuvanu hranu i po pare mesa.
I nisu ih prevarili. Toga dana u porcijama se pui-
la vrela orba. Borci sru orbu i polako, kao da
sebi ne veruju, zagledaju komadi mesa. Taj dugo
ekani i najslai zalogaj ostavljaju za kraj, da ga
u slast pojedu. Sirogojno otrom ivicom kaike
ree pare mesa, pa polovinu sputa u Buhinu por
ciju, apui mu:
Ni rei da ne ujem. Ti zna da meni ne
treba m nogo...
Sledee noi, kad je bataljon imao krai po
kret, borci su se u mraku dozivali prebrojavanjem.
Savo se nije odazvao. Bio je u patroli, a nije se
vratio. Buha je potrao da ga trai i kroz suze ga
dozivao, priguenim glasom u noi.
A neko od boraca tiho proapta:
Nema ni Sirogojna. Poginuo Sirogojno!...
Koji minut kasnije, iz m raka stigoe Buha i Si
rogojno i na rukam a donee mrtvog vodnika M ia...
Sledee noi u Buhinu etu dolaze Lune i Je-
o. Lune kae kom andiru Miju da je na njegovu
etu red da alje patrolu. Mijo trai pospale dru
gove. Budi vodnika Zera. Buha se javlja umesto
njega:
Zaspao je maloas, drue komandire.
Probudi ga. Mora u patrolu.
Zero se ne osea dobro. Ja u mesto njega.
I ja u javlja se Sirogojno.
Ne moe kae Jeo. Oni su kao petak
i subota uvek zajedno veli obraajui se Lunu.
U redu Buha ti ide. Ko e jo.
Moe jedan iz kuhinje. Oni danima nemaju
ta da rade dobaci neko malo zajedljivo.

76
 Gerzovac se sam javi:
Ja u sa Buhom.
Tako je potvrdi Mijo. Gerzovac, do
bro se uvajte. Obuzdaj Buhu, inae se neete vra
titi. Znate dobro da se mnoge patrole sa Koura
nisu vratile. A ti, Buha, ostavi bombe kod Sirogoj-
na. Tako sam siguran da e biti m irniji...

SUDAR SA DADEVNJACIMA

Krenula je patrola. A vreme nije ba bilo po

godno za kretanje. Pun mesec izdigao se tano iz
nad ume, pa smanjio senke velikih bukava, a pro
planci osvetljeni. Buha i Gerzovac ili su tiho, pre-
ali kao make, vukli se kao utvare. Na ivici prvog
proplanka prilegli su neujno. I ekali, ekali de
setak minuta. Na drugoj ivici proplanka zapucketa-
le su granice. Buha je stegao Gerzovca za miice
i apnuo mu na uvo da se tamo neto kree. I onda
opet nita. Patroldije su znale da to moe biti
zamka. Sad su utali, upornije, strpljivije. Jo de
setak minuta je prolo dok se tamo, gde su gran
ice pucketale, pomolio jedan lem iz granja, onda
za minut-dva jo jedan. Da, to je nemaka patrola,
predstraa koja eka u busiji. Vredelo je leati pri
tajen i ekati, ali ekati tako da ih vabe ne osete.
Nemci su se videli dobro. Ni dvadesetak meta
ra nisu bili daleko. Videli su se na njima i ogrtai,
proaram zelenkasto-smeim bojama po kojima su
ih proleteri zvali dadevnjacima. Buha i Gerzovac
su drali prste na obaraima puaka. Za svaki sluaj.
I reili su da ih pukama gaaju. Bolje nego da
bombom diu uzbunu. Puani pucnji in nee oda
ti, jer se povremeno pucnji uju na sve strane. U
tom trenutku dadevnjaci su se izvukli iz granja
i poeli da puze na laktovima. Tako do na pet est
koraka do ivice proplanka, gde su bili Buha i Ger
zovac. Onda su ustali, valjda su se uverili da pred
njima nema nikoga. I ba u tom trenutku Gerzovac
je apnuo Buhi:
Udri!
Dva pucnja su se pretvorila u jedan. Dadev
njaci su pali kao pokoeni. Ni glasa nisu pustili.
Buha i Gerzovac su ubijene dadevnjake mog
li i rukama dohvatiti. Ali, bili su oprezni. Samo su
im izvukli majsere. A onda i dalje ekali. Jer dru

77
govi su i njih i druge upozoravali da Nemci upuuju
dvostruke patrole, jednu iza druge, da se pomau.
Od takvih iznenaenja mnogi proleteri su stradali.
Zato su Buha i Gerzovac ekali strpljivo desetak
minuta. Onda je Gerzovac poeo da pretresa da-
devnjake, a Buha je osmatrao. Nali su u torba
ma samo veeru po komad hleba i konzervu, i
dva okvira rezervne municije za majsere. Mali plen,
ali vredan. Glavno je da su dva dadevnjaka ma
nje i da su dva m ajsera u proleterskim rukama,
umesto u vapskim.
Da im poskidam o ove lemove, atorska kri
la i mree. Zlu ne trebalo.
To je pametno.
I obojica se dadoe na posao. Pokupie delove
uniform e i opreme sa dadevnjaka, pa natakoe
lemove na glave, ogmue atore preko lea, uzee
majsere u ruke i krenue. Komad hleba su pojeli
usput; a drugi su ostavili da predaju kao plen. I
krenuli su dalje. Morali su prem a Hravki. Lune
im je rekao da otud moe biti sumnjivo. A ve su
mnogo vremena izgubili oko one dvojice dadev
njaka. Najednom, Gerzovac stade, uhvati Buhu za
rukt
zamukalo je govee ispred nas.
I opet poee da osm atraju. Buha najednom
predloi:
Priekaj me ovde. Lake u sam da vidim
ta je to tamo.
Idi, ali uvaj se da ne zaluta.
Ne brini. A ti lezi i uvaj se da ti neko ne
skoi za vrat.
Za nekoliko m inuta Buha se vratio, tiho, ne
ujno, kao to je i otiao. Ispriao je Gerzovcu da
se, na oko pedesetak m etara ispred njih, pored ne
kakve barake, nalazi desetak goveda privezanih za
drvee. Ljudi, straara, kao da nema. Patroldije
se dogovorie da se ne vrate praznih aka, da od
vedu b a r koje govee, kako bi se m akar jednom
nahranili. Polako, opet neujno, oni se privukoe do
mesta gde su preivala povezana goveda. Poto su
dobro oslunuli i utvrdili da nema nikoga u blizi
ni, Gerzovac izvadi no i poe ei konopce koji
ma su goveda bila vezana za drvee. Za svakog po
dvoje. Goveda su ila posluno kroz umu. Patrol
dije su se spustile neto nie niz Kour da bi iz-
begle svaku neugodnost. umova koje su pravile

78
 ivotinje prolazei kroz bunje i pucketanje grana
pod njihovim papcima, nisu se plaili, jer je na sve
strane pucalo: artiljerija, minobacai, poneki rafal
oko Koura. urili su da to pre dou u bataljon.
Sad ih je zaokupila samo jedna misao: da prirede
gozbu svojim drugovima, kojima su se od gladi
stomaci slepili. Govore samo o hrani, o jelu koga
nema. A sad sigurno niko i ne sanja da e tog jutra
biti na gozbi.
urili su da pre svitanja stignu do poloaja. U
razmiljanju kako su obezbedili meso za bataljon
i elu brigadu, kao da su zaboravili na lemove i
maskirne ogrtae. Gerzovac se negde blizu poloa
ja bataljona trgao kad je pogledao Boka:
Skidaj te nakarade sa glave i lea, pobogu.
Inae, nai e nas bez razmiljanja ukokati.
To ree Gerzovac, pa i sam skide lem i ogrta.
Njihov dolazak u bataljon opisuje Jeo Popo-
vi:
Iz blizine se zau tiho cijukanje, kao to pre
plaeni tii cijuu u gnezdu. U kratkim razmacima
cijuk se ponovi jo dvaput.
To je Savo apnu Buha Gerzovcu uz-
drhtalim glasom. Kog vraga trai u umi u ovo
doba. Skupi aku pred usne i ispusti isti cijuk
kakav je dolazio odozgo.
Cijuk je sad doao s nekoliko metara daljine,
a odmah za njim uzbueni, tanki glasi:
Boko!
Savo!
Iz buna istra Sirogojno s pukom na gotovs
i bez rei prie svom drugu i zagrli ga.
Buha oseti kako ga neto vlai po obrazu. Nije
pitao nita, jer je drhtavi glas koji je prekidao po
vremeni jecaj govorio da njegov najbolji drug
plae.
iv si jecao je Sirogojno. A mi smo
mislili da su vas pobili... Stalno je neto pucalo
tamo dole... Zamolio sam Jea da me pusti i po
ao sam da vas makar mrtve naem ... A ti si iv...
Eh, bie veselja...
Sirogojno se guio u grevitom apatu, a suze,
sada kada je trebalo da se raduje, navirale su. On
se brzo pribra i nastavi:
Idem da uzmem m utuluk... A vi hajdete
samo za m nom ... Nije daleko.

79
 Kad su se pojavili na levom krilu svog bata-
1jona, bila je zora.
Doekao ih je radosni pokli njihovih drugova
i rafali uznemirenih N em aca...
Lune je podelio plen: etvrtom bataljonu naju-
gojenija krava, ostalim bataljonim a i ranjenicima
po jedna. Gerzovac i Mile Jovanovi Kasapin
dali su se na posao da to pre spreme doruak za
bataljon. Borci su se na poloaju borili sa snom.
Jeo i kom andant Bozo su ih budili, opominjali
da ne zaspe, da ih vabe ne iznenade. Borci su
umorni, gladni, neispavani, a spavati se ne moe,
tu, gotovo u eljustim a Nemaca. koji svakog asa
mogu da poiskau iz rovova i da pou na juri.
Neki su nervozni, gunaju, govore da e, kad se rat
zavri, mesec dana spavati, a mesec dana samo jes
ti. Toliko su se zaeleli sna i hleba, ili bilo ega to
se jede.
Jo samo danas, jo samo danas apue
i ponavlja Lune. Nai se ve povlae...
Gerzovac i Mile ure i unapred se raduju zbog
toga to e danas obradovati drugove pod surovim
Kourom, gde danima nisu okusili nita.
Neko je u streljakom stroju, i pored sve pre-
dostronosti, dremao, neko je spavao, a samo po
neko budno osm atrao. U jednom asu, Kolubarac
je dotrao sa isturenog poloaja i javio komandan
tu da se Nemci neto komeaju, zveckaju. Jeo
potra da budi usnule borce. Ni pola streljakog
stroja nije izbudio, kad zapratae majseri i bom
be. Nemci su iznenada krenuli na juri.
Sve je krkljalo: majseri, mitraljezi, puke,
minobacai. Proleteri im aju samo po koju bombu,
po nekoliko metaka. Nemci pristiu iz magle. Baca
ju bombe. Urliu. Proleteri se sreuju. Opale po
koji plotun ili rafal samo kad je pogodak sigu
ran. Nemci kao da su osetili da proleteri nemaju
municije. I ju riaju kao pobesneli psi. Borba prsa
u prsa. Proleteri su izdrali. Ali nisu imali snage da
preu u protivjuri. Nisu od gladi mogli da potre.
Da im je Gerzovac m akar spremio po pare gove
dine sat-dva ranije, jurnuli bi na Nemce. Ovako,
ne mogu. Ipak, odbili su ih. I uspeli da zaplene ne
to m ajsera, bombi, opasaa i fieklija sa munici
jom. Sve su poskidali sa mrtvih dadevnjaka.
K our je toga dana mirovao.

80
 Kad su poslednji put odbili Nemce, nareen je
pokret prema Hravki i Milinkladama.
Za proleterima je ostao Kour, surov i krvav,
kao retko koje brdo na kojem su se borili u ratu.
Zato su ga i nazvali brdo patnje. Ostale su na
njemu humke proletera, na veitoj strai.
Brigada je urila u nove okraje. Krenula je
u proboj.
To je bila jo jedna proba svih boraca koji su
prebrodili Sutjesku, Suhu, Borovno, Kour. Na
Kouti veliki okraj vodio je Prvi bataljon. Jedna
ie njegova eta tu iscrpla svoje poslednje snage.
Svega nekoliko boraca i stareina ostalo je na svo-
jim inestim a. Svi ostali bili su izbaeni iz stroja
ranjeni ili poginuli. Sa tog poloaja Dragojlo
Stoji je oborio jedan nemaki avion. Na putu Kali-
novik Foa, pred kolonom koja se probijala pre
ma istonoj Bosni, pojavili su se nemaki tenkovi.
Ubrzo je stigla hrabra posada protivkolca Druge
proleterske i samo s nekoliko granata izbacila iz
stroja tri nemaka tenka. Ostali tenkovi su okre
nuli nazad. Put koloni, u kojoj je bio i Vrhovni
tab, bio je otvoren.
Proleteri iz Srbije, sa ostalim jedinicama koje
su probile sve faistike obrue oko Tjentita i
Sutjeske, stigli su do Jahorine, gde su imali pre
dah od nekoliko dana Nastupali su, preko pruge
Sarajevo Viegrad, na Romaniju. Onda prema
Olovu, Kladnju, Tuzli. Iz okraja u okraj. U ofan-
zivu nezadrivu.

PROLETERI PIKIRANTI
Izmeu borbi i okraja, posle velikih napora i
iscrpljivanja, u danima predaha i odmora, meu
borcima su se raale i razne zgode: male ili velike,
mahom bezopasne, katkad, opet, pomalo i nepri
jatne. Ve dugo proleteri ratuju, a bilo je postalo
poslovino i za njih i za sve borce da ne diraju u
narodnu imovinu, da ne uzimaju voe iz prepunih
vonjaka. Pa ipak, kao meu svim ljudima, i me
u proleterima je bilo onih koji su umeli da se
snau, da zavire u mnoge kue, da se naale sa
domaicama i da zaas dobiju poneto za jelo. Ne
ki su opet umeli da se na drugi nain dovijaju.
Jedan proleter je ak u borbi na Javorku, 1. maja,

6 BoSko Buha SI
 zaplenio nekoliko kilograma prave kafe i sve to
preneo kroz petu ofanzivu. Kad se negde pred Tuz
lom na osmatranici, malo zaboravio, razastro je
kafu na atorsko krilo da je prosui. Iznenada
su naili Nemci pa zadremali proleter nije imao
vremena ni da se dokopa svoje puke, a kamoli da
ponese kafu. Drugi put, na padinama Romanije, za
vreme zastanka, Sirogojno se popeo na zarudelu
trenju. Ostali su ekali da on neto nabere, pa
da i oni pokvase usta. Kad je pored njih naiao
Krcun, na pitanje ta rade, borci su spremno odgo
vorili da Savo osm atra neprijatelja.
Samo ti izviaj, Savo, izviaj.
Ode Krcun, pa se malo kasnije vrati i ree:
Pazi, Savo, da ne polomi grane, da nas ovi
seljaci ne ponu ju riti motkama.
Takve snalaljive borce proleteri su naziva
li popularnim imenom pikiranti. U istonoj Bos
ni pikiranti su se naroito izvebali da pikiraju
na med u kuama iz kojih su itelji pobegli ranije,
od etnikog ili ustakog terora.
etvrti bataljon sredinom avgusta nalazio se
u selima oko ivinica. Bila je to neka vrsta odmo
ra, bez onih svakodnevnih borbi, patrola, izvia
nja. Borci su leali u batam a, odmarali se. U seli
ma je bilo malo naroda. Mukarci su bili mobili-
sani u seosku miliciju, a ene i deca su napustili
sela. Godina je bila neobino rodna. Naroito je
bilo rodilo voe, a i meda je bilo kao retko koje go
dine. ene sa decom poele su se vraati najpre
u kue na kraju sela, zatim u sve kue redom, kad
su se uverile da se partizani dobro odnose prema
narodu.
Borci su se odmarali i dobro hranili, pa su ne
ki ve poeli da probiraju, da trae poneto to
nisu skoro jeli. Tako su se omladinci iz Tree i
Prve ete zaeleli meda. Meu njima su bili: Boo
Kojadinovi, oko Mini, ika Bakoevi, Milen-
ko Novakovi, Vidoje Borovi Uso, Boko Buha i
drugi. Milenko, oko i iko bili su strunjaci za
pikiranje na konice, a jo nijedanput nisu bili
ranjeni. Uso je u tom poslu bio pravi majstor.
Mladi uiki ereti, a sa njim a i Buha, prozvali
su konice bunkerima, poto drugih bunkera, ta
da i na tom sektoru, nije bilo. Drugo ime bilo
je pacijent. Operacija je imala svoj tok, svoju
taktiku. Uso je prvi priao pacijentu, iz koga se

82
 ulo zujanje. Izvadio je svoje instrumente i po
eo vriti operaciju. Ostali su se nalazili iza nje
ga, u visoko odrasloj boraniji, spremni da pomog
nu svom drugu. A Uso je odrao svojim pomonici
ma itav as obuke: ne smeju da se brane ako
neprijatelj napadne na njih, nego da stoje kao
statue, pa makar im pele ulazile u nos, u ui ili u
odelo. Bilo je to vrlo teko, naroito ono zlokobno
zujanje. Boo nije mogao da izdri, pa je pokuao
da likvidira jednu pelu. Tano je govorio Uso,
pela je pikirala ba na Boka, brzo ga ranila
u obraz, a druga zabola svoju injekciju uz sama
usta. Meutim, svi Usovi pomonici su bili toliko
uneti u njegov posao, da ni Boo, a ni drugi koje
su pele ujedale, nisu od toga nita naroito ose-
ali. Trudili su se da ue zanat, da zapamte svaku
pojedinost iz toga ta i kako Uso ini. A on je pri
bavio sve to treba. Iz fieklije je izvadio ampulu.
Iz jednog po jednog metka vadio je zrno, a barut
prosipao pored samih konica. Za malu konicu,
ili kako se u narodu zove, za trnku, bila je dovolj
na jedna ampula, a ako je vea bile su potrebne
najmanje dve.
Za svog asistenta Uso je uzeo ba Boa, re
kao mu da nakvasi maramicu, ali tako da ne bude
ni suvie mokra, a ni previe suva. Ako je krpa
suvie mokra moe da pogui pacijente u komora
ma i pretkomorama.
Boo je nakvasio maramicu, unosei se u po
sao. A Buha nikako nije mogao da izdri to nape
to iekivanje. Stalno se prigueno smejao.
Boo, pazi! uvaj se protivnapada iz bun
kera povikao je i poeo se glasno smejati. Nje
gov smeh preneo se i na druge. Ali, naravna stvar,
mi tvoji pomonici, smo tu ...
Boo je radio bez rei.
Kad je Uso upalio barut i ubacio ga u konicu,
Boo je spremno stavio mokru maramicu preko
reza na pacijentu.
I ova operacija odlino je uspela, kao i mno
ge ranije koje su izvodili Uso ili neko od njegovih
aka. Uskoro su Uso i svi iz grupe vadili sae
iz komora i pretkomora, a istresali opijene
pacijente.
Od meda, u stvari, od saa, pikiranti su po
eli praviti salatu, stavili su ga u jednu veliku
erpu, zatim su dodali nekoliko krastavaca, isekli

83
oko kilogram gnjilih kruaka, pa to pomeali sa
mladim kajmakom i kiselim mlekom. Dodali su
jo neto eera i sitno iseenog hleba. Kao dobar
zain, razume se, bio je med. itavu tu sadrinu
su dobro izmeali i promukali. Na kraju, bogato
su se astili.
Mnogi njihovi drugovi probali su tu treskavi-
cu. I svako je izjavio da je veoma ukusna.
Ovo je slae i od samog meda izjavio
je Buha. Ovako neto ne znaju da naprave ni
moji Slavonci.
Ali, kako se to u narodu kae, avo nikad ne
spava. Sat-dva posle gozbe treskavicom, etvrti
bataljon morao je na poloaj trkom. U blizini
su se pojavile neke jedinice vraje divizije. A ve
su bile poele da deluju injekcije i pikiranja
kojima su bili izloeni doskoranji pikiranti. Bo-
o je prim etio da je oko Mini sav otekao, pa mu
doviknu:
oko, pa ti lii na Kineza. Sav si se naduo.
Nita se ne smej odgovori oko. Bo
lje pogledaj sebe.
Boo odmah otra kod Slavka, koji je imao
ogledalo, pa kad ugleda u ta se preobrazio, odista
mu se uinilo da i on lii na Kineza.
Tada su pikiranti bolje zagledali jedni u dru
ge, traili svi Slavkovo ogledalo da se oglednu
i ustanovili da su pravi pravcati Kinezi!
Toga dana i oni su nabasali na Krcuna, kao
za inat. A on je redovno voleo da m akar proe
pored etvrtog bataljona, pored svojih Uiana. I
uvek je bio strog prem a njima, stroi u poneemu
nego prem a drugima. Kad je ugledao nekoliko ote
enih mladia, a neto je ve o tome saznao, upitao
je, pomalo alei se:
Odakle dooe ovi Kinezi. E, brate, vi iz
etvrtog bataljona, uvek ste bili smeli, pa i u
pikiranju. Eto dokle stigoste postali ste Ki
nezi.
Otada je u etvrtom bataljonu, a i u Drugoj
proleterskoj, postojala na spisku i kineska de
setina, u kojoj je bio i Boko Buha.
Neto kasnije, Krcun je sreo Boka i Boa pa
upitao drugove oko sebe:
ta je sa onim Kinezima. Ne viam ih
u poslednje vreme.

84
Slobodan Penezi Krcun govori na sahrani Boka Buhe
u Pljevtjima
 Otili, drue Krcune, doeka Buha.
Doli ak iz Kine da uhvate vezu sa nama i, kad
su uhvatili vezu sa Drugom proleterskom vrati
li sc opet u K in u !...
Prolo je jo jedno ratno leto. Za Drugu pro
letersku u brojnim okrajima, u istonoj Bosni. Tu
su se proleteri, kao i mnoge druge jedinice, opora
vili, dobro odmorili, ali i borbe vodili. Oko Tuzle,
ivinica, Olova, u dolini Krivaje i drugde bilo je
vremena da se borci raznih bataljona sretnu, da se
estito vide, pretresu pojedinosti o nevoljama sa
Neretve, Drine i Sutjeske, da se jo vie zblie i
upoznaju.

MATANJE O BEOGRADU
Gotovo nije bilo oveka u brigadi kojega Buha
nije poznavao. Stareine brigade je znao sve odre
da. I mnoge u drugim bataljonim a: Umeo je katkad
da zapodene i razgovor sa njima, da se nadm udru
je u priam a i alama, da razveseli. U pokretu, u
koloni, znao je da se izgubi od svojih zbog to
ga je najvie i prekorevan da se i zaboravi u
prii sa drugovima koje nije due video. U tim raz
govorima bio je uvek jednostavan, lako je mogao
svaku akciju i borbu da same i objasni u nekoliko
rei. Voleo je da pria o bombakim akcijama i
doivljajima. Ali, voleo je i da zapitkuje, da slua
druge. Bio je ljubimac doktorke ae Boovi.
Bilo je to negde.u tjoliniKrivaje, u leto 1943.
godine, kad se brigada odmarala due nego bilo
gde dotada. Jednog popodneva Buha se naao u
bolnici i zapodeo priu sa ranjenicima. A otud, iz
gomile, malo-malo, pa se razlegne smeh. To Buha,
na svoj ili tui raun, prosipa partizanske varnice
i humor. Kasnije, svratio je kod doktorke aa.
Kao i uvek, ona mu se obradovala:
Zdravo Bokiu! Kakve nam novosti do
nosi.
Zdravo, doktorka. Nikakvih novosti nema,
samo to mnogo leimo. Odmaramo se kao da nije
rat.
O, ne brini Bokiu. Bie jo napornih po
kreta i tranja.
A je li tano, nisam te ranije pitao, ujem
da si iz Beograda.

86
 Da, da, iz naeg lepog Beograda.
I Boko poinje monolog o Beogradu, mata o
njemu kao o neemu prekrasnom, lepom, stvore
nom samo za najvrednije i izabrane. Zamilja ga
kao grad sa hiljadu ulica, sa velikim parkovima, a
ispod njega se razlili Sava i Dunav...
A, je li, bogati, doktorka, kakav je taj Ka-
lemegdan. Cuo sam da ima stotine pukamica u
njemu.
Kalemegdan je stara tvrava, jo iz vreme
na turske vladavine, ali i najlepe etalite u Beo
gradu.
etalite, etalite, naravna stvar, to je za
civile, za mimo doba. Ali, kako to da se Beograd
nije due branio 1941. godine, makar iz tih pukar-
nica. Joj, samo da oslobodimo na Beograd, ni sam
bog nas iz njega nee isterati...
Nastavi tako Boko priu o Beogradu, naduga-
ko, a au samo poneto pripita, pa opet izvija svo
ja matanja o lepom belom velegradu...
Iz istone Bosne, krajem avgusta, brigada kre
e na novi put u Sandak i Crnu Goru. Svi se
raduju pokretu i novim akcijama, jer se uveliko
oekivala kapitulacija Italije, ali je ipak, elu bri
gadu obuzela seta: etnici su napali bolnicu u eho-
viima i nekoliko ranjenika pobili, meu njima i
komandanta bataljona Dragoslava ekia; proslav
ljeni bomba i zamenik komandanta bataljona Mi-
lorad Bonduli Bondula iznenadno se utopio u
Krivaji; Bogoljub uki, komandant bataljona, na
stradao je od sopstvene bombe, koja mu je eksplo
dirala u ru ci...
Ubrzo, kroz borbe i okraje, brigada prelazi
Drinu kod Ustikoline, njeni delovi ulaze u Fou, a
Prvi bataljon, kod ajnia, obara jo jedan nema-
ki avion. Druga proleterska sa Treom sandakom
ulazi 22. septembra u Pljevlja. Neto kasnije, oslo
boeni su i drugi gradovi: Bijelo Polje i Nova Va
ro; zatim, i Kolain, Berane i Andrijevica. Veliki
deo Italijana se predao. Dosta oruja, opreme i
hrane zaplenile su jedinice. Stvorena je prostrana
slobodna teritorija.
Prilikom ulaska u tek osloboena Pljevlja, iz
vren je pretres onih kua u kojima je moglo biti
zaostalih neprijateljskih vojnika. U dvema kuama
su uhvaeni profesor i svetenik. Profesora je pa
trola odmah predala Boku Buhi da ga sprovede
 u tab brigade. Kad je profesor uo da ga vode u
tab brigade, pomislio je da je to nelTa ifra,
koja znai nareenje tom deaku pod orujem
da ga likvidira, pa je odluio da bei. Buha ga je
sprovodio i usput ocenio da se profesor dvoumi da
li da bei, pa ga je preduhitrio:
Drue profesore, sluaj me dobro! uo sam
da si profesor, to znai, da si pametan ovek, i ne
moj sluajno da ti padne napam et da bei. uo
si da mi je nareeno da te vodim u tab brigade, i
ja u to, po cenu ivota, uiniti. A u tabu brigade
e se dobro videti i budi siguran pravo presuditi
da li ima kakve krivice...
Profesor je utao, mislei kako bi, da mu Bu
ha to nije rekao, sigurno pokuao da bei i, sigur
no, poginuo. Ovako je otiao u tab brigade pa, ka
ko se pokazalo, nije imao krivice nikakve i odmah
se vratio kui.
Sirogojno je, po nareenju sproveo svetenika
takoe u tab. Pop je bio staloeniji od profesora,
ak je usput razgovarao sa Sirogojnom, raspituju
i se za ivot i borbe partizana. U tabu je sasluan
i osloboen svake sumnje. On je poneo samo lepo
seanje na svoga sprovodnika, plavokosog, mravog
i uljudnog deaka Sirogojna. A profesor, isto tako,
u gradu lepo je priao o energinom i pravinom
borcu Buhi.
Sad su mnogi borci postali i politiki radnici
na osloboenoj teritoriji. Meu njim a se isticao i
Boko Buha, m ada nije bio roeni politiki rad
nik. Pa ipak, esto je dolazio na skupove graana,
meu omladinu, pionire. Svuda je govorio, u pr
vom redu o tome kako bombai napadaju neprija
teljeve bunkere, kako se tuku bombai, kako se
patroldije prh lae nemakim ili etnikim poloa
jima. Za kratko vreme mnogi Pljevi jaci, naroito
mladi i pioniri, upoznali su Buhu. O bombakim
podvizima njegovim i njegovih drugova dosta se
s azna lo i o tome esto raspredalo. Boko Buha je u
osloboenom gradu postajao deo ive legende na-
rodnooslobodilake borbe.

POSLEDNJI NERAVAN DVOBOJ

Tm uran jesenji dan, 28. septembra 1943. godi
ne, bio je tuan i pretuan za Drugu proletersku

88
 brigadu, i posebno za Buhin etvrti bataljon. Taj
dan slikovito opisuje doktorka aa Boovi:
.. .U jesen 1943. godine polazim iz Pljevalja za
Bijelo Polje. Idem kolima. Sa mnom je i ranjeni
komandant bolnice Bogdan Radan. Odjednom is
krenu Boko:
Doktorka, kuda.
Idem u Bijelo Polje za sanitetski materijal.
Poao bih i ja.
Znaju li tvoji u jedinici.
Znaju.
Okree se i objanjava neto drugovima, a za
tim uskae u kola, jer je shvatio da nemam nita
protiv toga da i on poe.
Uzbrdica. Kola istroena, gorivo teko, pa se
ravo ide. Motor breke, puca i nekako secka kao
da se iskaljuje. Boko razdragano lupa u prozor
i dovikuje mi:
Doktorka, daj mu pilulu da ne kalje.
Bokiu, dobie od mene batine, iako si
bomba!
I smejemo se, ne slutei ta nas eka.
Kola ulaze u okuku na Jabuci. S jedne strane
pusta gusta umica, do same ivice puta, a sa suprot
ne istina, bez ikakvog zaklona. Ne mogu biti bo
lji uslovi za zasedu. Kad smo bili na sredini okuke,
zaprata iz ume i zasvetli stotinu munja. Gume
popucae, a motor zastade. Staklo sa prozora u
hiljadu komadia zasu mi krilo i noge. Sofer, koji
je imao dobar vojniki refleks, iskoi na drugu
stranu, a ja jo ne shvatam situaciju. Boko iza
kamiona ve puca u pravcu zasede i vie: Ovamo,
doktorka. Zaseda. Iskai! Tek tada mi bi sve jas
no. Iskoih skoro pravo na Boka, koji viknu:
Hvataj zaklon iza kamiona. U istom momentu
rafal me oinu po nogama te se sruih na zemlju.
Buha i Radan istrae na put i polegoe, prihvata-
jui borbu. Nasta brza, ogorena, kratkotrajna bor
ba. Radan ubrzo klonu i svea krv obli cestu. Ostao
je samo Boko. Bataljon etnika juria preko dru
ma. Boko sam, a odozgo mitraljez kosi i rovi zem
lju oko njega. Ne prestajui da puca, on brino
gleda u mene. Moda ispituje novu mogunost za
zaklon i dalju borbu. Jo ogorenija neprijateljska
paljba zagluuje ui. Boko se opet okree i dovi
kuje mi: Povlai se, doktorka. Ne, ne! Povlai
se ti, Bokiu, kaem mu ja sam ve ranjena

89
u obe noge. Radan je ve mrtav. Spaavaj se makar
ti. Izvlai se, molim te. A Boko je neumoljiv, ne
e da me ostavi. Ne ja, doktore. Ti se spaavaj.
Potrebna si brigadi. Zna i sama, lekara nemamo...
Meci diu prainu, koja se utapa u dim iz mo
tora. Boko napravi dva koraka i ponovo poe da
bije. U momentu klonu. Pogoen je u potiljak, jer
ga je jedna kolona etnika zaobila s le a ...
Sutradan, ogromna masa Pljevljaka, sa prole
terima, a omladine najvie, svila se u povorku da
isprati na veni poinak deaka bombaa, koji se
bombama igrao kao jabukam a, deaka koji je bio
manji od puke, a kao junak vei i od lava. U toj
posmrtnoj povorci bili su i pop i profesor, koje su
deca Buha i Sirogojno pre kratkog vreme
na sprovodila u tab brigade. I doneli su po kesicu
bombona da skromno poaste Buhine drugove.
Sa suzama u oima, od njega se oprata poli
tiki komesar Druge proleterske divizije Slobodan
Penezi Krcun, ovek koji je neizmerno voleo svoje
borce. Iako je bio strog, trudio se da im ivot i
borbu uini podnoljivijim, a meu njim a neizmer
no je voleo i bombaa Boka Buhu:
... Dragi Boko, ovde e ti biti toplo, vrlo
toplo. Svaka stopa ove zemlje natopljena je krvlju
boraca za slobodu... Tvoja Druga proleterska, tvoj
Uiki bataljon, tvoji drugovi bombai i patroldi-
je, ela brigada ne mogu i nikad te nee zabora
viti. ..

Na Jabuci, prekrasnom visu u oblacima, na jo

prekrasnijem asfaltnom putu Prijepolje Pljev-
lja, kod Doma Boko Buha, podignut je spome
nik prvom bombau nae revolucije, mladiu i he
roju, manjem od puke. U njegovim rukama je
bomba, nalik na jabuku, ba pravu jabuku, a pu
ka o ramenu. Bronzani Boko dri bombu u ruci,
bombu nalik na jabuku, i kao da hoe njom da
se poigra. Sve je i na tom spomeniku deako, mla-
diko, bezazleno. Ba kakav je i Boko bio. Jedno
stavno, a lepo i veliko.
Ispod uzviice na kojoj je spomenik, na zarav
ni, podignut je Pionirski dom. Za kratko vreme,

90
 taj lepi Dom, na livadi gde je Boko poslednji put
nogom kroio, gde je poslednji rafal metaka pro
suo na izdajnike zemlje i naroda, odakle je posled-
nju bombu zavitlao postao je omladinsko i pio
nirsko zboritc. Dolaze tamo pioniri, dcaci i devoj-
ice, mladii i devojke da kroe nogom po Jabuci,
da posete Buhin Dom, da spomenik njegov vide i
rukama opipaju, da osete malo stvarnosti od legen
de koja se zove Boko Buha. Dolaze mladii i de
vojke da grade nove asfaltne trake, probijaju pu-
teve, podiu zgrade, da ivot sebi i drugima uine
lepim i korisnijim. Dolaze dcaci i devojice, pio
niri i pionirke da osete miris cveta planinskog,
pesmu ptica i miris gore, da provedu neelju dve
u Jabuci, veitom boravitu legendarnog bombaa.
U Domu Buhinom, pored mnogo lepih stvari,
pored uzbudljive izlobe ratnih fotografija o mla
dom nestanom bombau, Dostoji i obina knjiga
utisaka gostiju. Knjiga kakva postoji u mnogim
drugim domovima, objektima. U toj Knjizi utisa
ka u domu Boko Buha pioniri i pionirke i dru
gi posetioci i namernici ispisali su svojevrsnu pri
u o legendarnom bombau. Ti usputni zapisi, ka
zivanja koja se spontano, za trenutak rode, svedo-
e o tome kako najmlai doivljavaju bombaa
Buhu i njegovo delo u naoj revoluciji:
Ovaj spomenik zapisao je Milenko Biorac,
govori o Tebi da si jo iv. A Tebe nema. I neka Ti
je vena slava, junaino Boko...
Boljevi iz Titograda, koji se nije setio da svo
je ime ostavi u zapisu, 13. jula 1972. godine napi
sao je samo jednu reenicu: Veoma me raduje
kad se ne zaboravljaju ovakve due nae revolucije'.
Samo dva dana ranije, 11. jula iste godine, iz
nad neitkog potpisa, zapisano je: Jabuka je kao
majka. U naruju dri jednu mladost, jedan ivot
i jednu budunost... Tiha i mirna Slavonija moe
samo da pozavidi Jabuci, drugoj majci naeg Buhe.
Nedra Jabuke paraju jedino planinski vetrovi koji
ma jedino odoleva jedna m ladost...
Vera Jovanovi iz Nia je 17. juna 1972. godi
ne zapisala dve-tri reenice koje kazuju mnogo:
Impresionirana sam svim ovim to sam videla
ovde, na Jabuci. Tuna sam, ali jo vie sam ponos
na kao majka i graanka nae divne zemlje, koja
je mogla odnegovati omladinca junaka kakav
je bio Boko Buha.

91
 Mirko eki iskazao je velike misli skromnim,
jednostavnim recima onako kako to ume i moe
jednostavan ovek, mlada dua: Jabuka, to mesto,
taj kraj, ta simbolika uvek podsea na jednu mla
dost, na jednu mladu izgubljenu duu, na jednog
revolucionara kojeg ni jedna generacija nikad ne
srne zaboraviti. Taj lik i taj revolucionar uvek e
ivcti u srcima buduih pokoljenja... Jer, jedan
je pionir bio Buha. Jedan po svojoj veliini koji je
svoj ivot dao za sve ovo to danas imamo. A to,
odista, lepo zvui...
Posetilac iz SR BiH, kako se sam potpisao,
zabcleio je samo dva stiha: Jabuka je selo malo,
Partizansko bilo i ostalo...
Rosa i Mane Nikoli iz Kragujevca zajedno su
se potpisali ispod kratkog zapisa: Ovaj dan na
dahnuo nas je sveinom, mirisom. A blagi vetar sa
svojim umom doneo nam je glasi naeg najmla
eg heroja Boka Buhe.
Njih etvoro: Slobodan i Mio Jeremi, Dana
Cicvari i Zorica Bandi jednom reenicom su ka
zali: Isuvie mlad, a tako veliki ostao si vean.
Grupa mladih jednostavno je upisala ove roi:
Posetili smo pionirsko odmaralite Boko Buha
na Jabuci i spomenik legendarnom pioniru bor
cu. Nosimo najlepe uspomene i uvek emo se sc-
ati tog slavnog lika Boka Buhe. I ponosiemo sc
njegovim delima. Znaemo ceniti njegovu borbu
za slobodu...
Boko je svoju mladost, cvet svog detinjstva,
poklonio nama, zapisala je Ljubica Ljuji, ueni
ca osmog razreda osnovne kole uro Strugar iz
Novog Beograda. I zato hvala mu to nam ga je
dao, hvala mu za nae srene dane pod slobodnim
suncem. Ovaj spomenik je deo onoga to su pio
niri duni svom velikom borcu deaku.
Milja Otaevi, zamenik komandanta omladin
ske radne brigade Rado Jovanovi Seljo, iz Kur-
umlije, kae o Buhi: Dragi Boko, dao si svoj
ivot za nau lepu budunost. Svi mi se obavezuje
mo da emo isto to uiniti ako bude potrebno. Sla
va tebi, na Boko. Bie veno sa nama.
Zoran Dikli hteo bi da jo uvea sve to je
vezano za Buhu, da ga uvelia, podigne do visina:
Spomen dom 'Boko Buha' je velianstven. teta
to je veoma mali prema Boku i njegovom delu.

92
Treba da je hiljadu puta vei prema onome to je
Boko uinio za nas.
Radmila i Ratomir Cirovi 8. avgusta 1972. go
dine zapisali su o Buhi: Suvie mlad, a tako veli
ki ostao si nam vean.
Bane iz Rake takoe je bio krt u recima, a
veliki u mislima: Oduevili su me ovaj dom Bo-
kov i sve fotografije njegove iz narodnooslobodila-
kog rata. U nezaboravnom seanju ostae mi nje
gov spomenik.
Dragan Grgurevi pile, iz Nikia, jednostav
no je zapisao: Mnogo divljenja linosti Boka Bu
he i njegovom spomeniku.
Mladi Mile Barjaktarevi, iz Velike Plane, na
pisao je: Nekada je bio rat i u njemu su se raali
borci. Danas je mir i u njemu postaju heroji, jer
oni to uvaju i podiu ono to je u NOB steeno,
uvek su spremni da budu veliki.
Petar Bokovi Svra, iz Ua, kao da veruje da
je Boko nekud otiao, pa mu pie pismo: Drue
Boko, da si vie iveo ne bismo mogli da obuhva
timo svu tvoju legendu. Otiao si tako da si se u
druinama pojavljivao na vie mesta odjednom.
Igrao si se bombama deaki, zanosio si se njima
kao jabukama. Svojim irokim elom doao si do
saznanja, do nerazruivog komunistikog morala po
kome te otkrivamo... Ti si za veito divljenje mla
dim naratajim a...
Za njih trinaestoro izletnika na Jabuci: za Mu-
rata, Jasminu, Devada, Miodraga, Veska, D ijanu...
jedna reenica upisana u knjigu bila je dovoljna:
Boko, ostae u naim srcima i uvek emo ii
tvojim putem ...
Malo zapisano, a mnogo reeno, odista.
Mladi kao da se ponekad nadmeu ko e lep-
u i krupniju, re kazati o Buhi. S. Janjuevi iz
Pljevalja pie: Ljudi ive i umiru, a njihova dela
ostaju kao poklon mlaim pokoljenjima. Za mene,
Buha je iveo, Buha je iv i iv e Buha bili.
Dragica Zori, uenica sedmog razreda osnovne
kole Milenko Niki iz aka, napisala je itav
mali sastav o svojim asocijacijama sa Jabuke:
... Sa velikim divljenjem sam gledala kroz prozor
Doma. Pogled mi se zaustavljao na snegom zaogr-
nutim jelama i borovima. Do mojih misli dopiralo
je seanje na mladog heroja Boka Buhu. Razmi
ljala sam o njemu i esto koraala smelim koraci

93
ma sa njim u budunost. Gledala sam u njegove
mladalake oi, koje su sada ugaeni ar. Njegova
odluka da se rastavi od svojih vrnjaka i dejeg
nestaluka, terala me je da jo vie o njemu raz
miljam. Ali u meni je buktalo jedno saznanje: da
je on ovaj kraj natopio svojom krvlju, a zatim je
zaspao snom iz kojeg se nikad nee p ro b u d iti...
Eleonora Bakovi, uenica petog razreda osnov
ne kole u Prijepolju, napisala je sledeu reenicu:
Volim ovaj Dom na Jabuci, naroito zbog toga to
je sav u slikama legendarnog heroja Boka Buhe.
Anrijeta Smajevi iz Rudog, isto tako samo
jednom reenicom se obraa vrnjacima: Doite,
posetite Jabuku. Tu, ba tu, spava Lepota.
Troje posetilaca iz Odaka, kako su se sami
potpisali: Doli smo iz Vojvodine da se divimo
ovim lepotama, da se poklonimo legendi i kaemo:
hvala junacim a palim na ovim planinama, a poseb
no Boku Buhi bombau i heroju. Oduevili smo
se i doi emo o p e t... da vidimo B u h u ...
Poetniki rukopis male Marije Ronevi, ue
nice tek drugog razreda osnovne kole Stevica Jo-
vanovi iz Paneva, a lepe rei o mladom heroju,
uzoru pionira i omladine: Bila sam duboko dir
nuta kad je m oja uiteljica priala o najmlaem
heroju Boku Buhi. Srena sam to su me roditelji
doveli da posetim mesto gde je Boko poginuo, nje
gov spomenik i Spomen dom na Jabuci. Oduevlje
na sam svim ovim to sam videla, a posebno za
hvaljujem tetka Mili koja mi je ispriala nekoliko
nezaboravnih dogaaja iz Buhinog ivota.
Tako, Boko Buha ivi u srcima mladih Jugo-
slovena. Sa svojim bombama, juriima, saborcima,
ivotnim porukama. Pria o njemu postaje sve bo
gatija, lepa; izvor saznanja, pouka, inspiracija.
 S A D R A J
Vragolan iz Gradine 7
Slavonsko scijae meu Uianima 10
Deaci nee kui 13
Na grudvama snega u stroju proletera 18
UutJcan etniki mitraljez na Gatu 24
Bie belog nleba kao u mojoj Slavoniji 27
Koliko ima bombi, mali drue 30
Harmonika na usinama 34
Pria o asovniku i slaniku 38
Lune, 'ajde da se porvem o... 43
Ujeda, braco, jae od buve... 44
Vragolije na Baajkovcu 48
Priau vam kako osvajamo bunkere 52
Tanketa u Kupresu 60
Pregovara sa Italijanim a na Neretvi 63
Hoemo li za Srbiju, drue Aleksa? 68
Deake podvale 73
Sudar sa dadevnjacima 77
Proleteri a pikiranti 81
Matanje o Beogradu 86
Poslednji neravan dvoboj 88
tam pa
GRO Nikola Nikoli
K ragujevac
tam panje u tirau od 10.000 prim eraka
zavreno februara 1981. godine