Sie sind auf Seite 1von 319

SADRZAJ

PREDGOVOR
UVOD 1

I. OPSTI DEO 3
1. TEMELJ, VEZA KONSTRUKriJE I TLA 3
2. TLO 4
2.1. OpSte 4
2.2. GeomehaniCke karakteristike tla 5
2.3. Dozvoljeno optereCenje tla i sleganje ternelja 6
2.4. Dozvoljeno optereCenje tla za povrSinsko fundiranj~

po Tercagi-ju 7
2.5. IzraCunavanje sleganja ternelja 11
3. RAZNE VRSTE TEMELJA 12
4. RAZNI NACINI GRADJENJA TEMELJA 14
5. VODA U FUNDIRANJU 16
6. MATERIJALI U FUNDIRANJU 18
7. TEHNICKA SREDSTVA U FUNDIRANJU. MASINE I ALATI 21
8. OPTERECENJA TEMELJA 24
8.1. Uticaji od vade 25
8.2. BoCni uticaji tla 26
9. CENTRISANJE TEMELJA 29
10. IZBOR DUBINE FUNDIRANJA 30
11. RACUNSKI PRITISCI TLA POD TEMELJIMA 35
12. STABILNOST TEMELJA 46
13. POSTUPCI IZNALAZENJA DIMENZIJA TEMELJA 48
14. RACUNSKI PRIMER. PROVERA POTPORNOG ZIDA 52

II. PLITKO FUNDIRANJE 60


1. TRAKASTI TEMELJ, TEMELJ ISPOD ZIDA 60
1. 1. Trakasti temelj od nearmi.ranog betona 61
1.2. RaCunski primer. ProraCun trakastog temelja
od nearmiranog betona 66
1.3. Trakasti temelj o~ armiranog betona 74
1.4. Provera temelja na proboj 77
VI

1.5. Temelj zida kalkana 80


2. GRADJENJE PLITKOG TEMELJA 81
~- TEMELJ SAMAC, TEMELJ ISPOD STUBA 83
3.1. Teroelj samac od nearmiranog betona 84
3.2. Temelj samac od armiranog betona 85
3.3. ProraCun po teoriji lepeza 87
3.4. ProraCun po teoriji ploCa 89
3.5. Provera temelja na proboj 91
3.6. RaCunski primer. ProraCun temelja samca od armi-
ranog betona 94
4. TEMELJNI NOSA(:, TEMELJ IS POD NIZA STUBOVA, KONTRA-
GREDA 99
4.1. RaCunski primer. Pror~Cun temeljnog nosaCa za
dva stuba '107i
5. UKRSTENI TEMELJNI NosACI, TEMELJI OBLIKA ROSTILJA 115
6. PLOCASTI TEMELJI 116
7. RACUNSKI PRIMER. Fundiranje stuba hale, povrSinsko
fundiranje 120
_/.

r{r. nulio.K~;,;~ 130


--(i~=FUNDI~;; NA BUNARIMA ~ 131
~k>" \
2. FUNDIRANJE NA KESONIMA 144
3- .PRIJEM PQ1'P.i:Mi:NIII IIOR:ISSH'l'P bWYi QpTERliCEN..JA
130NIM POVRSINAMA QIIBQ.KJ;J;i..~-MASIVNI-H' 'l'EMLJ~- 150
/.4,: FUNDIRANJE NA SIPOVIMA 155
.~

5_. 8 IPOVI KOJI SE KAO GOTOVI POBIJAJU U TLO 156


5.1. Drveni Sipovi 156
5.2. CeliCni Sipovi 158
5.3. Betonski Sipovi 159
5.4. Pobijanje Sipova 164
6. SIPOVI KOJI SE DIREKTNO BETONIRAJU U TLU 168
6.1. Franki Sipovi 168
6.2. Benoto i HW Sipovi 172
6. 3. Dij_~_frac;pna Sipovi 1'75:,:.
6. 4.- -Sipovi bunari 178
VII

~//- ----~;
7. ~ N6SIVOST I DOZVOI.JEl-JA SILA SIPA 180
7. 1. Odredjival).je nop.;: .-_.sti Sip a 184
DinamiCki obras-~) za odredjivanje nosivosti Sipa 184
Probno optereCenje Sipa 185
/~-~ Stati.Cki ob.casci za odredjivanje nosivosti Sipa 189
~RTIKALNI SIP OPTERECEN HORIZONTALNOM SILOM 1)2
...:9 ___ 8IFOV1 0 TEMELJIMA -- ~ -r.:: 194
~RORACUN SILA U SIPOVIMA 199
\ 10.1. AnalitiCki postupak izraCunavanja sila
u Sipovima zr:..
10.2. GrafiCki postupak iznalaZenja sila
- __ u Sipovima 205
10.3. Pbstupak usvajanja kosih Sipova u temelju 206
_____.,_..~-----Tb--:.-4: -1fluCaj-kada --u temelju ima viSe od tri
pravca Sipova 207
11. RACUNSKI PRIMER. Fundiranje stuba hale na Sipovima 209
12. RACUNSKI PRIMER. IzraCunavanje sila u Sipovima
zadatog kejskog zida 217

IV. TEMELJNA JAMA 222


1 .' TEMELJNA JAMA BEZ ZASTITE BoCNIH STRANA J;SKOPA 224
2. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME POSLE ISKOPA 225
3. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PARALELNO SA
KOPANJEM 229
3.1. Horizontalna drvena oplata 230
3.2. Vertikalna drvena oplata 230
3.3. Rudarska podgrada 232
3.4. Vertikalni nosaCi i horizontalna
oplata 233
4. ~ASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PRETHODNO U TLO
POBIJENIM ZASTITNIM ZIDOVIMA. PRIBOJ 235
4.1. Drveni priboj 237
4.2. Betonski priboj 238
4.3. CeliCni priboj 239
5. ZASTITA BOCNIH STRANA TEMELJNE JAME PRETHODNO U
TLU IZBETONIRANIM ZASTITNIM ZIDOVIMA 242
5.1. ZaStitni zid od Sipova koji se betoniraju
direktno u tlu 244
VIII

5.2. ZaStitni zid od armiranih betonskih


dijafragmi 244
6. ISKOP TEMELJNE JAME POD ZASTITOM DIJARAGME 249
7. ZATEGE U TLU 252
8. OPTERECENJA PODGRADA 255
8.1. Pritisci vade na zaStitne zidove iskopa 255
8.2. Pritisci tla na zaStitne zidove iskopa 259
8.3. Trapezni oblici pritisaka tla 261
9. PRORACUN PODGRADA 264
9.1. ProraCun drvene podgrade 265
9.2. RaCunski primer. ProraCun podgrade rova 267
10. UOBICAJENI PRORACUN CELICNOG PRIBOJA I DIJAFRAGMI 272
11. KONZOLAST ZASTITNI ZID 274
12. ZASTITNI ZID SA JEDNIM RAZUPIRANJEM 276
12.1. Zid sa jednim razupiranjem slobodno oslonjen
u tlu 277
12.2. Zid sa jednim razupiranjem 1 punog ukljeStenja
u tlu 279
12.3. RaCunski primer. ProraCun zida priboja ili
armirane betonske dijafragme 281
12.4. UproSCeni postupak proraCuna zida priboja sa
jednim razupiranjem, punog ukljeStenja u tlu 290
12.5. ZaStitni zid iskopa sa jednim razupiranjem,
elastiCnog ukljeStenja u tlu 291
13. ZASTITNI ZID ISKOPA SA VISE REDOVA OSLANJANJA 292
14. ZAGAT 293
14 .1. Z-id zagata od koritastih talpi 294
14.2. Zid zagata od ravnih talpi 295
14.3. Zidovi zagata ad betona 299
15. PRORACUN ZIDOVA ZAGATA 299
16. RACUNSKI PRIMER. ProraCun zida zagata 306
U V 0 D

Fundiranje je disciplina in!injerske specijalnosti geotehni-


ke~ Geotehnika se bavi problem~ vezanim za razna ispitiva-

nja, projektovanja i gradjenja u tlu.

U geotehniku ulaze sledeCe inZinjerske discipline:

- In!enjerska geologija,
- Mehanika tla,
- Mehanika stena,
- Zemljani radovi,
- Tuneli i sliCni podzemni radovi i
- Fundiranje.
Fundiranje je nauka o projektova-
nju i gradjenju temelja. Pod te-
meljern se podrazumeva dec konsb
rukcije koji prenosi optere6enje
sa-objekta na tlo.

Temelj uspostavlja ravnote!u iz-


medju optereCenja konstrukcije
(odozgo) i reaktivnog optere6enja
tla (odozdo). Kortstrukcija nad
teme.lj'ern, temelj i tlo ispod te-
melja moraju se posmatrati kao
jedna celina. Zadatak nauke o fun-
diranju je da pokaZe kako treba
projektovati i graditi temelje.

Problemi fundiranja 6e se izloZi-


1-Konatrukaija; 2-temelj ti u sledeCih pet poglavlja.
3-tlo; 4--reaktivno ap- ~
terec!enje tla. I. OpSti deo. U ovom poglavlju
6e se govoriti o osnovnim
osqbinama tla, o vodi u tlu,