Eagle Uputstvo

Nekoliko proverenih verzija programa mozete preuzeti sa
http://rapidshare.com/files/92801284/Eagle.rar
www.infoelektronika.co.yu Uputstvo za program EAGLE
7 Sistemski zahtevi programa EAGLE

EAGLE je mo}an grafi~ki program za projektovanje {tampanih plo~ica i {ema. Da bi se EAGLE
pokrenuo potreban je slede}i hardver:
IBM kompatibilni ra~unar (486 i iznad) sa Windows 95/98, Windows NT/2000 ili Linux zasnovan na
kernelu 2.x, libc6 i X11 sa minimalnom dubinom boje od 8 bpp,
hard-disk sa minimalno 50 MB slobodne memorije,
minimalna grafi~ka rezolucija od 1024 x 768 ta~aka (mogu}e je i 800 x 600 sa manjim ograni~enjima)
poèljan mi{ sa 3 tastera
8 Mogu}nosti EAGLE-a
Profesionalna verzija
Generalno
maksimalni prostor za crtanje 64 x 64 in~a
rezolucija od 1/10.000 mm (0.1 mikron)
re{etka u mm ili in~ima
do 255 slojeva sa korisni~ki definisanim bojama
upravlja~ke datoteke (Script files)
korisni~ki jezik za uvoz i izvoz podataka nalik na C
jednostavno prikaz biblioteke
pretraìva~ biblioteke sa mo}nim funkcijama za traènje
podr{ka tehnolo{kim mogu}nostima (npr. 74L00, 74LS00, ...)
generisanje grafi~kog izlaza kao i izlaza za proizvodnju i testiranje sa CAM obradom ili pomo}i za ko-
risni~ki jezik
{tampanje preko drajvera za {tampa~ operativnog sistema
generisanje liste delova sa podr{kom za bazu podataka (bom.ulp)
Drag & Drop u Control Panel-u
funkcija automatskog kreiranja rezervne kopije
Editor {tampanih plo~ica

potpuna podr{ka SMD-u
potpuna podr{ka radu sa vi{e slojeva (16 signalnih slojeva)
provera pravila projektovanja za {tampane plo~ice (DRC - Design Rule Check) (proverava npr. prekla-
panja, meri rastojanja od stopica do linija)
popunjavanje bakrom (slojevi mase)
podr{ka raznim pakovanjima
[ematski modul
do 99 stranica po {emi
interaktivna veza napred / nazad izme|u editora {ema i plo~ica
automatsko generisanje gabarita
automatsko generisanje signala napajanja
provera pravila elektri~ke ispravnosti (provera gre{aka u {emi i provera konzistentnosti izme|u {eme
i {tampane plo~ice)
1
Uputstvo za program EAGLE www.infoelektronika.co.yu
Modul autorutera
potpuno integrisan u osnovni program
koristi pravila projektovanja {tampanih plo~ica
omogu}ava promenu izme|u ru~nog i automatskog rutiranja u svakom trenutku
algoritam odustajanja i ponovnog rutiranja
korisni~ki definisana strategija po faktoru cene
re{etka rutiranja do 0.02 mm (oko 0.8 mil)
nema ograni~enja postavljanja
do 16 signalnih slojeva (sa korisni~ki definisanim poèljnim smerom)
do 14 slojeva za napajanje
uzima u obzir razne klase signala (debljina ìce, minimalno rastojanje)
Standardno izdanje
Slede}a ograni~enja postoje za Standardno izdanje u Layout editoru:
Prostor za razme{taj ograni~en je na maksimalno 160 x 100 mm (oko 6.3 x 3.9 in~a). Van ovog pro-
stora nije mogu}e postaviti pakovanja niti crtati signale.
Maksimalni broj dozvoljenih slojeva je 4 (gornji, donji i 2 unutra{nja sloja)
Light izdanje (Besplatno)

Slede}a ograni~enja postoje za Standardno izdanje u Layout editoru:
Povr{ina plo~ice ograni~ena je na 100 x 80 mm (oko 3.9 x 3.2 in~a). Van ovog prostora nije mogu-
}e postaviti pakovanja niti crtati signale.
Mogu se koristiti samo dva signalna sloja (nema unutra{njih slojeva)
[ema se sastoji od samo jedne stranice
Ve}e {tampane plo~ice i {eme mogu se {tampati i sa manjim izdanjima. Tako|e, CAM procesor mo-
è generisati podatke za proizvodnju.
9 Instalacija i startovanje programa

Windows
Ubacite medijum u CD-ROM. Izaberite èljenu opciju menija iz startnog prozora CD-ROMa.
Ako se startni prozor ne pojavi odmah, kliknite dvaput na CD-ROM simbol u My Computer.
Pratite instrukcije na ekranu.
Za besplatnu instalaciju ne morate overavati sertifikat korisni~ke licence.
Odgovorite na pitanje za vaè}u licencu klikom na opciju Run as freeware.
Ako odlu~ite da deinstalirate EAGLE, koristite unInstallShield program koji }e biti instaliran za-
jedno sa EAGLE programom.
EAGLE CD-ROM daje i besplatan multimedijalni kurs. Moète ga pokrenuti bez instaliranja na va{
hard-disk. Ali, postoje manja ograni~enja, s obzirom na ~injenicu da EAGLE ne moè zapisivati da-
toteke na CD-ROM.
2
Linux
Ubacite CD i prijavite (engl. mount) CD-ROM drajv.
Izaberite odgovaraju}i direktorijum (/english/linux/install) i pro~itajte uputstva za instalaciju u RE-
ADME datoteci. Dok instalirate program bi}ete upitani da li èlite da EAGLE pokrenete kao bes-
platnu ili licenciranu verziju.
Izaberite Run as freeware, ako nemate vaè}u licencu.
EAGLE CD-ROM daje i besplatan multimedijalni kurs. Moète ga pokrenuti bez instaliranja na va{
hard-disk. Za ovo CD-ROM morate prijaviti kao executable. Ali, postoje manja ograni~enja, s ob-
zirom na ~injenicu da EAGLE ne moè zapisivati datoteke na CD-ROM.
10 Sopstveno pode{avanje EAGLE-a

Osim jednostavne instalacije, EAGLE omogu}ava korisniku da prilago|ava razne mogu}nosti pro-
grama, kao {to su konfigurisanje menija, funkcijskih tastera ili boja na ekranu. Mnoge od ovih stva-
ri mogu se uraditi iz Options menija u Control Panel-u ili u jednom od prozora.
U specijalnu upravlja~ku datoteku (engl. script file) eagle.scr mogu se uneti podrazumevane vred-
nosti za Schematic i Layout u obliku EAGLE komandi. Oni koji èle koristiti ove mogu}nosti tre-
baju se upoznati sa EAGLE upravlja~kim jezikom. Sintaksa komandi opisana je u EAGLE sistemu
za pomo}.
Korisni~ko okruènje moè se individualno podesiti. Kliknite na meni Options/User interface u
Control Panel-u. Kurs podrazumeva da koristite podrazumevana pode{avanja.
Dodatne informacije koje se ti~u konfigurisanja mogu se na}i u sistemu za pomo}. Vidite stavke
SET, ASSIGN, User Interface, CHANGE i Project.
11 Koncept EAGLE korisni~kog okruènja

Interno, EAGLE je pode{en na taj na~in da se svaka akcija pokre}e upravlja~kim stringom. Normal-
no, korisnik aktivira ove komande klikom na opcije menija ili ikone palete. Vrednosti se, normalno,
unose u odgovaraju}a polja.
Poznavanje internog upravlja~kog jezika nije neophodno za uspe{no projektovanje {ema i plo~ica
sa EAGLE-om. Me|utim, ovaj koncept pruà ve}e mogu}nosti koje EAGLE ~ine vrlo fleksibilnim
alatom.
Svaka komanda, na primer, moè se uneti u tekst formatu preko komandne linije ili se moè pro~i-
tati iz datoteke. [tavi{e, upravlja~ki stringovi mogu se dodeliti pojedina~no funkcijskim tasterima
(komanda ASSIGN). Ovo omogu}ava da npr. korisnik izvr{i sekvencu komandi pritiskom na taster
ili sa nekoliko klikova mi{em (videti komandu SCRIPT).
3
12 Tipografske konvencije
Izbor opcija menija

Karakter zna~i da treba izvr{iti izbor iz menija. Na primer
File/Save
zna~i: kliknite na meni File sa levim tasterom mi{a, a onda kliknite na Save.
Klik mi{em
Akcija koju treba uraditi klikom levog tastera mi{a predstavljena je ta~kom. Na primer:
MOVE i F1
zna~i: kliknite na MOVE komandu levim tasterom mi{a, a onda pritisnite funkcijski taster F1.
Akcija koju treba izvr{iti dvostrukim klikom levog tastera mi{a prikazana je sa dve ta~ke.
Na primer:
linear.lbr
zna~i: izaberi linear.lbr sa dvostrukim klikom levog tastera mi{a iz menija.
Razne alternative unosa

EAGLE komande mogu se uneti preko tastature, klikom na ikone ili klikom na opcije menija.
Slede}im akcijama, na primer, }e se izvr{iti MOVE komanda:
Klikom na ikonu
Kucanjem MOVE u komandnoj liniji, pra}enim Enter tasterom
Pritiskom na funkcijski taster F7 kome je dodeljena MOVE komanda
Izborom opcije menija Edit/Move
U ovom uputstvu uglavnom }emo raditi sa paletama alata. Zbog jednostavnosti i jasno}e komande
su prikazane u tekstualnom obliku:
MOVE
zna~i: klikni na MOVE ikonu
Kori{}enje kombinacija tastera

A+ znak ozna~ava da se prvi taster pritisne i zadrì dok se pritisne drugi taster. Na primer:
Alt+F1
Taster Alt se pritisne i zadrì dok se pritisne F1, a onda se otpuste oba tastera.
Unos komandi i parametara preko komandne linije

Akcije koje je potrebno zavr{iti sa Enter (npr. return) tasterom ozna~ene su znakom . Na primer:
USE
4
zna~i: ukucajte USE a onda pritisnite taster Enter.
Bilo {ta {to treba otkucati onako kako je prikazano, bi}e prikazano u tekstu na slede}i na~in:
CHANGE WIDTH 0.024
EAGLE ne razlikuje velika i mala slova. Zbog toga gornju komandu moète ukucati i kao
change width 0.024
Klju~ne re~i moète skratiti. Gornji unos se tako moè pojednostaviti na
cha wid 0.024
U ovom uputstvu se, radi lak{eg razumevanja koriste potpune komande.
Slede}e slike pokazuju koje komande se aktiviraju sa raznim ikonama sa palete. Dodatna pomo} se
dobija preko Bubble Help teksta koji se pojavljuje onda kada se pokaziva~ mi{a pozicionira na iko-
nu neko vreme. Ovaj tekst pokazuje ime komande.
Prozor editora {tampane plo~ice
S vrha nadole: naslov, meni linija, paleta akcija, paleta dinami~kih parametara i prikaz koordinata
sa komandnom linijom. Na levoj strani je paleta komandi. Bubble Help tekst opisuje ikonu WIRE.
Status bar ispod pokazuje kratak opis teku}e komande.
5
Paleta komandi editora {ema (levo) i editor {tampanih plo~ica (desno)
13 Upravlja~ki panel
Posle startovanja EAGLE-a, otvori}e se upravlja~ki panel. On vam omogu}ava u~itavanje i snima-
nje projekata kao i postavljanje nekih parametara programa. Klik desnim tasterom mi{a na unos u
grani Project prikazanog stabla otvara kontekstni meni koji omogu}ava startovanje novog projekta.
Prikazano stablo omogu}ava brz prolaz kroz EAGLE-ovih biblioteka. Kliknite dvostrukim klikom
na neku stavku u grani biblioteke. Sada je prikazan sadràj biblioteke. Izbor objekta prikazuje opi-
sni tekst na desnoj strani.
6
Upravlja~ki panel: Pregled sadràja biblioteke
Ovde sledi pregled programa na korisni~kom jeziku, Script datoteka i CAM poslova. Poku{ajte da
birate razne unose. Na desnoj strani }ete dobiti odgovaraju}i opis.
Upravlja~ki panel podràva Drag & Drop. Klik desnim tasterom na bilo koju stavku u prikazanom
stablu otvara kontekstni meni koji nudi opcije kao {to su {tampaj, otvori, kopiraj itd.
EAGLE datoteke
Slede}a tabela prikazuje najva`nije tipove datoteka koji se mogu ure|ivati pomo}u EAGLE-a:
Tip Prozor Ime
Plo~a (Board) Editor {tampane plo~ice *.brd
[ema (Schematic) Editor {eme *.sch
Biblioteka (Library) Editor biblioteke *.lbr
Script datoteka (Script File) Tekst editor *.scr
Program na korisni~kom jeziku (User Laguage program) Tekst editor *.ulp
Bilo koja tekst datoteka (Any Text File) Tekst editor *.*
Napomena: Linux verzija prepoznaje samo ekstenzije sa malim slovima!
EAGLE projekti
Kreirajmo prvo novi projekat. Posle startovanja programa, prvo znak + na Projects putanji, a on-
da znak + iz liste primera i lekcija u prikazanom stablu. Pojavljuje se sadràj direktorijuma sa lek-
cijama. lekciju desnim tasterom mi{a. Izaberite opciju New Project meniju koji se pojavio. Nazo-
vite projekat MyProject, na primer.
Na ovaj na~in kreirali ste poddirektorijum lekcija koji se zove MyProject. Ovaj direktorijum }e sa-
7
dràti sve datoteke koje pripadaju va{em projektu. Naravno, moète definisati i dodatne poddirek-
torijume.
Da biste definisali putanju gde }e va{i projekti biti sme{teni, kliknite na Options/Directories i
unesite je u Projects polje.
Kliknite desnim tasterom mi{a na unos projekta i moète otvoriti nove {eme, plo~ice i biblioteke.
Svaki direktorijum projekta sadrì datoteku koja se zove eagle.epf koja ~uva pode{avanja specifi~-
na za projekat, pozicije ekrana i sl.
Trenutno aktivan projekat ozna~en je (zelen) u upravlja~kom panelu. Posle ponovnog startovanja
programa bi}e vra}ena prethodna situacija. Poslednji otvoreni projekat i ostala pode{avanja speci-
fi~na za korisnika snimaju se u datoteci ~/.eaglerc (Linux) or eaglerc.usr (Windows).
Pre startovanja slede}ih primera treba da iskopiramo datoteke demo1.sch, demo2.sch i demo2.brd u
direktorijum MyProject.
Pritisnite Ctrl taster, kliknite na èljenu datoteku i prevucite je u deo za lekcije. Sada pustite taster
mi{a. Ponovite ovo za ostale datoteke.
Sada otvorite {emu demo1.sch dvostrukim klikom.
Ako program zavr{ite sa Alt+X i startujete ga ponovo, dobi}ete prethodna pode{avanja i prozore
editora.
14 U~itavanje datoteke i izbor zuma monitora

Po~nimo sad sa nekim ve`bama. Startujte EAGLE i ~ekajte dok se ne pojavi Upravlja~ki panel.
Pro{irite stavku Projects/examples/tutorial/MyProject u prikazanom stablu.
Sada u~itajte demo2.brd datoteku. Ovo moète uraditi ili sa unosa demo2.brd, ili izborom dato-
teke iz menija File/Open/Board. Bi}e u~itana {ema sa istim imenom.
Pove}ajte prozor editora.
Sada kliknite na ikonu da biste zumirali u crte`.
Klikom na crte` }e se prikazati u punoj veli~ini kako bi popunio va{ ekran.
Klik na }e zumirati iz crteà.
Komanda kojom se upravlja ikonom je mnogo raznovrsnija nego u drugim programima. Klik-
nite je, a onda ozna~ite pravougaonu oblast povla~enjem mi{a dok je njegov levi taster pritisnut. On-
da pustite taster mi{a, ba{ onako kako ste to radili u drugim programima. Ozna~ena oblast }e sada
biti prikazana.
Ako èlite da izaberete novi centar sa istim faktorom zumiranja, jednostavno kliknite istu ikonu,
ozna~ite centar klikom i na kraju kliknite na svetlo semafora na paleti akcija.
Ako èlite da izaberete novi centar istovremeno sa novim faktorom zumiranja, kliknite na istu iko-
8
nu. Tri klika mi{em }e vam dati èljeni rezultat: prvi klik }e definisati novi centar, a druga dva }e
definisati faktor zumiranja. [to je tre}a ta~ka dalja od prve, program }e vi{e zumirati u crte` i obr-
nuto. Probajte ovo da biste videli kako radi. Za vreme nekih akcija moè se desiti da objekti na cr-
teù nestanu ili se o{tete. U ovom slu~aju osveìte ekran klikom na Redraw ikonu (tako|e je
mogu}e i F2).
Ako èlite da pomerite izabrani prozor, pritisnite Ctrl taster dok pomerate mi{a.
Ostale mogu}nosti mogu se na}i na stranicama za pomo} WINDOW komande. One se mogu po-
zvati jednostavnim kucanjem u komandnoj liniji:
HELP WINDOW
15 Izbor slojeva za prikaz

EAGLE-crteì sadrè objekte na razli~itim slojevima za crtanje. Da bi se postigli korisni rezultati
kombinuje se vi{e slojeva za izlaz. Na primer, kombinacija Top, Pad i Via slojeva se koristi za ge-
nerisanje filma za nagrizanje strane komponenata {tampane plo~ice. Tako|e, kombinacija Bottom,
Pad i Via slojevi koriste se za generisanje filma za stranu veza plo~e. Sloj Pad sadrì prolazne rupe
za izvode komponenti a sloj Via sadrì rupe za prolaze izme|u slojeva koji su potrebni kada se sig-
nalni vod menja na drugi sloj. U~itajte plo~u board2.brd kori{}enjem menija File/Open/Board i kli-
kom u paleti komandi na ikonu za komandu DISPLAY (pogledajte izgled palete na prethodnim stra-
nama). Ozna~eni slojevi su trenutno prikazani. Klikom na broj sloja prikaz svakog od slojeva mo-
gu se uklju~iti ili isklju~iti. Tasteri All i None uklju~uju sve ili isklju~uju sve slojeve. Selektova-
njem/deselektovanjem sloja 21 tPlace (gornja strana bele {tampe) tako|e se selektuju/deselektuju i
slojevi 23 tOrigins, 25 tNames, 27 tValues i 51 tDocu. Isto vaì i za sloj 22 bPlace (donja strana be-
le {tampe).
Vrlo va`no: Komponente na sloju 1 Top mogu se pomerati ili selektovati na crteù samo ako
je uklju~en sloj 23 tOrigins. Isto vaì i za komponente na sloju 16 Bottom i sloju 24 bOrigins.
16 Pode{avanje re{etke i jedinice mere

[eme uvek treba crtati na re{etci od 0.1 in~a, po{to su biblioteke definisane na ovaj na~in.
Re{etka za plo~e odre|ena je kori{}enim komponentama i sloèno{}u plo~e.
Re{etka i jedinica mere postavljaju se komandom GRID, klikom na GRID ikonu u paleti pa-
rametara. Sve vrednosti date su u trenutno izabranim jedinicama. Za detaljnije informacije o GRID
komandi pogledajte stranice za pomo}.
17 @ice, krugovi, lukovi, pravougaonici i tekst

@ice (wires), krugovi (circles), lukovi (arcs), pravougaonici (rectangles) i tekst (text) kreiraju se sa
WIRE, CIRCLE, ARC, RECTANGLE i TEXT komandama. Sa jedne strane ovi objekti sluè kao ~i-
sti elementi za crtanje za simbole, pakovanja, okvire itd, a sa druge strane oni mogu vr{iti specijal-
ne funkcije kao {to je definisanje ograni~enih oblasti.
9
Prvo treba kreirati novu {ematsku datoteku. Zatvorite sve prozore za editovanje i izaberite
File/New/Schematic iz upravlja~kog panela.
Sada je kreirana nova datoteka sa imenom untitled.sch. Normalno, nikada se ne snima datoteka sa
imenom untitled, nego se treba koristiti File/Save as, da biste izabrali drugo ime. Ipak, u ovom
kursu nikakva datoteka ne}e biti snimljena.
Sada pove}ajte prozor editora.
Komanda WIRE
Komanda WIRE se koristi za crtanje linija.
Kliknite na komandu WIRE u paleti komandi. Svi parametri za ovu komandu mogu se postaviti u
paleti parametara. Zatim izaberite sloj 95, Names, iz kombinovanog okvira za izbor slojeva. Na
ovom sloju treba nacrtati pravougaonu liniju.
Parametri komande WIRE
Defini{ite polaznu ta~ku klikom levim tasterom mi{a. Pomerajte polako pokaziva~ desno i pritisni-
te desni taster mi{a nekoliko puta. Posmatrajte kako se veza prikazuje u razli~itim dijagonalnim i
ortogonalnim modovima. Kada se veza prikaè pod pravim uglom, pritisnite levi taster mi{a da bi
fiksiraku njegovu poziciju. Sada pomerite pokaziva~ na polaznu ta~ku i da biste spustili liniju.
Sada bi trebalo da vidite liniju pravougaonog okvira. Kao {to je prime}eno gore, ugao izme|u seg-
menata ìce moè biti kreiran klikom desnog tastera mi{a. Ovo je mnogo efikasnije nego kori{}e-
nje simbola iz palete parametara.
Pa`nja: Nemojte koristiti komandu WIRE za crtanje veza ili linija magistrale u {emama. Umesto
nje koristite NET ili BUS!
U editoru plo~ica: Ako su linije postavljene na slojevima Top, Bottom ili Route2...15 EAGLE ih tre-
tira kao elektri~no provodne vodove. @ice se tako|e koriste za kreiranje okvira plo~e. Po~nimo da
koristimo ovu komandu.
Promena {irine linije

Sve dok je komanda WIRE aktivna, moète izabrati {irinu linije iz kombinovanog okvira u paleti
parametara ili otkucati specifi~nu vrednost, posebno za svaki segment.
Da biste promenili {irinu linije postoje}eg objekta:
CHANGE ikonu u paleti komandi i otvori}e se meni
WIDTH ikonu i novi meni }e prikazati gde je teku}a vrednost ozna~ena.
Izaberite èljenu vrednost klikom mi{em, a onda kliknite na objekat koji treba promeniti.
Da biste promenili {irinu linije na vrednost koja nije prikazana u meniju komande CHANGE, mo-
ète koristiti komandnu liniju da ukucate vrednost, na primer:
10
CHANGE WIDTH 0.017
a onda kliknine na izabrani segment ìce.
Da biste promenili stil ìce CHANGE i Style. Izaberite stil i ìcu koju èlite da promenite.
Prebacivanje objekta na drugi sloj

Da biste prebacili objekat, na primer segment ìce, na drugi sloj
CHANGE
LAYER
Izaberite odredi{ni sloj, na primer 94 Symbols, pomo}u . Onda OK, a zatim na izabrani objekat
ili izabrane objekte. Moète primetiti da se neki objekti, kao {to su magistrala ili linije veza, ne mo-
gu prebaciti na drugi sloj po{to oni imaju specifi~no zna~enje.
Funkcije Undo/Redo
Jedna od najkorisnijih mogu}nosti EAGLE-a je neograni~ena Undo funkcija. Kliknite levu ikonu
onoliko puta koliko èlite da vratite prethodne akcije. Koristite desnu ikonu da ponovo uraditi vra-
}ene akcije koje ste bili otkazali pomo}u komande undo.
Komanda CIRCLE
Da biste aktivirali CIRCLE, koja se koristi za crtanje krugova,
CIRCLE
EAGLE zahteva dva klika mi{em da bi definisao krug. Prvi klik postavlja centar kruga, a drugi klik
defini{e pre~nik.
Postavite pokaziva~ na neku ta~ku re{etke i . Povucite pokaziva~ nekoliko ta~aka re{etke desno.
Kada krug dobije pre~nik koji èlite, da ga fiksirate i zavr{ite komandu. [irina linije kruga moè
se menjati kao {to je ve} opisano za ìce. Krug sa {irinom linije 0 bi}e popunjen. Da biste prona{li
ne{to vi{e od komandi CIRCLE pritisnite F1 onda kada je komanda aktivna ili ukucajte
HELP CIRCLE .
Da biste otkazali komandu kliknite na ikonu znaka stop ili aktivirajte neku drugu komandu. Pritisak
na taster Esc, generalno, otklju~ava objekat od pokaziva~a.
Komanda ARC
Da biste aktivirali komandu ARC, koja se koristi za crtanje lukova,
ARC
Luk se defini{e sa tri klika mi{em: prvi klik defini{e po~etnu ta~ku, drugi pre~nik, a tre}i krajnju
ta~ku.
Postavite pokaziva~ na èljenu po~etnu ta~ku i . Sada pomerite pokaziva~ nekoliko jedinica re{et-
ke desno, ali zadrìte istu Y koordinatu. Pojavi}e se krug koji pokazuje pre~nik luka. i krug }e po-
stati luk. Sada moète promeniti smer luka sa desnim tasterom mi{a. Kliknite nekoliko puta desnim
tasterom mi{a i vide}ete {ta se de{ava. Tako|e moète pove}ati ili smanjiti luk pomeranjem mi{a.
11
Posle postizanja èljenog oblika, da fiksirate luk.
Ve`bajte crtanjem nekoliko lukova. Koristite sistem za pomo} da prona|ete vi{e o komandi ARC.
Komanda RECT
Da biste aktivirali komandu RECT, koja se koristi za kreiranje popunjenih pravougaonika,
RECT
Da biste definisali pravougaonik potrebna su dva klika mi{em. Prvi }e odrediti jedan ugao, a drugi
poziciju naspramnog ugla.
Pomerajte pokaziva~ do ta~ke gde ugao pravougaonika treba biti i . Pomerajte pokaziva~ lagano
desno i gore. Kada pravougaonik dostigne èljenu veli~inu, da biste ga fiksirali. Pravougaonik je
popunjen bojom sloja koji se koristi.
Koristite sistem za pomo} da prona|ete vi{e o komandi RECT.
Komanda TEXT
Da biste aktivirali komandu TEXT, koja se koristi za postavljanje teksta,
TEXT
Sada otkucajte èljeni tekst i OK. Onda postavite tekst sa . Kopija istog teksta je sada zaka~ena
za pokaziva~. Da biste zaustavili postavljanje teksta jednostavno kliknite ikonu slede}e komande.
Za postavljanje nekog drugog teksta, ukucajte tekst i zavr{ite ga tasterom Enter. Tekst }e se pojavi-
ti u komandnoj liniji. Tekstovi koji sadrè praznine ili ta~ku-zarez trebaju biti zatvoreni u jednostru-
ke navodnike, kao ovaj:
Ovo je tekst
Da biste promenili font teksta:
CHANGE
FONT
EAGLE podràva vektorske, proporcionalne i fiksne fontove.
Da biste promenili veli~inu teksta:
CHANGE
SIZE
Vrednost u meniju
i u donji levi ugao teksta. Kod rotiranog teksta referentna ta~ka moè se pomeriti u gornji desni
ugao. Tekst se uvek prikazuje onako kako bi se mogao ~itati, nadole ili nadesno.
Da biste promenili tekst
CHANGE
TEXT
i na referentnu ta~ku teksta, a onda editujte tekst i na OK.
Kori{}enjem CHANGE RATIO
moète promeniti {irinu linije u tekstu u zavisnosti od visine vektorskog fonta.
12
Vidite stranice pomo}i (HELP) za vi{e informacija o TEXT i CHANGE.
Specijalne tekst promenljive

Ako postavite tekst
>SHEET
ovaj string }e biti zamenjen sa teku}im brojem stranice, npr. 1/1. EAGLE nudi vi{e sli~nih tekst pro-
menljivih, npr. za datum/vreme koja predstavlja poslednju izmenu u datoteci (>LAST_DATE_TI-
ME) ili {tampanja crteà (>PLOT_DATE_TIME). Delovi biblioteke definisani su sa tekst promen-
ljivama za imena (>NAME) i vrednosti (>VALUE) komponenti.
Koristite tekst promenljive samo u bibliotekama.
18 Kori{}enje biblioteka
EAGLE dolazi sa mno{tvom datoteka biblioteka koje sadrè komponente ~iji izvodi prolaze kroz
rupe i leme se, kao i komponenate koje se leme povr{inski. Stablo koje se vidi u EAGLE-ovom
upravlja~kom panelu i datoteka library.txt (u eagle/doc) daju detaljne informacije o sadràju bibli-
oteka.
U ovom delu }ete nau~iti kako da ubacite {ematske simbole u crte` i kako da ih koristite.
Otvorite novu {emu da biste zapo~eli sa praznom povr{inom crteà
File/New/Schematic.
Komanda ADD
Da biste izabrali simbol iz biblioteke, ADD u paleti komandi i pojavi}e se prozor.
Sada moète uneti jedan ili vi{e {ablona za pretraìvanje u polju Search. Moète koristiti ime kom-
ponente ili bilo koju re~ iz opisa komponente. Dozvoljeni su i dòker znaci kao * (zvezdica) i ?
(znak pitanja).
Ako je potrebno postaviti, na primer, komponentu 74LS00, unesite u polje Search:
74*00* ili 74LS00*
* je dòker znak varijante tehnologije i/ili pakovanja. Rezultati pretraìvanja pokazuju komponen-
tu u razli~itim varijantama tehnologija i pakovanja. Izaberite èljenu komponentu i OK. Sada je
moète postaviti u {emu. Postavite pokaziva~ neposredno sa leve strane centra prikaza i . Pomeri-
te pokaziva~ desno i postavite drugu kapiju slede}im klikom mi{a. Na ovaj na~in postavite ~etiri ka-
pije oko centra povr{ine crteà.
Sada postavite petu kapiju negde u blizini. Primetite da je EAGLE imenovao prve ~etiri kapije sa
IC1A ... IC1D, tako da je peta kapija imenovana sa IC2A, po{to ova kapija zahteva drugo IK.
Ako sada prikaète sloj 93 Pins, bilo na ve} opisan na~in ili kucanjem
DISPLAY PINS
u komandnoj liniji, parametri pinova bi}e prikazani zelenom bojom. Zumirajte u crte` tako da je ka-
pija prikazana krupno. Moète videti da su pinovi ozna~eni kao Input (In) ili Output (Out), kao i da
broj pokazuje Swaplevel. Swaplevel ve}i od 0 pokazuje da ovaj pin moè biti zamenjen sa nekim
13
drugim pinom iste komponente sa istim dodeljenim Swaplevel-om (vidi komandu PINSWAP). Pin
sa Swaplevel-om 1, na primer, moè se zameniti sa bilo kojim drugim pinom koji ima Swaplevel 1.
Swaplevel 0 zna~i da se ovaj pin ne moè zamenjivati.
Sloj 93 Pins se obi~no ne {tampa (komandom PRINT).
Sve dok je komanda ADD aktivna, simbol kapije bi}e pridruèn pokaziva~u.
Sada koristite ikonu Zoom-in ili taster F4 da biste videli uve}an deo {eme na ekranu. Onda pritisni-
te taster Esc u prozoru za izbor komande ADD.
Unesite slede}i {ablon u polje Search:
555N ili 555*
Izaberite komponentu 555N sa , zarotirajte je za 180 sa dva klika tasterom mi{a i postavite je
negde na povr{inu crteà levim tasterom mi{a.
Ponovite ovo sa drugim simbolima. Vide}ete da biblioteka sadrì simbole nacrtane i na evropski i
na ameri~ki na~in. Izaberite varijantu koju èlite.
Dok je komanda ADD aktivna, moète se vratiti na ADD meni pritiskom na Esc taster. Pritisnite
Esc taster ponovo i komanda }e biti otkazana.
Drugi na~in da postavljate komponente u {emu je da ih prevu~ete iz stabla koje je prikazano u upra-
vlja~kom panelu u prozor editora {ema. Razmestite prozore na na~in da ih moète videti oba na
ekranu. Izaberite, na primer, komponentu 555N iz linear.lbr u stablu (grana Libraries). Koristite
Drag&Drop da prebacite komponentu u editor {ema. Ako izaberete komponentu koja pode{ava vi-
{e od jedne varijante pakovanja i tehnologije, bi}e vam traèno da izaberete varijantu u meniju pre
nego {to je spustite.
EAGLE, inicijalno, podrazumeva da }e sve aktivne komponente biti spojene na isti izvor napajanja
i masu. Pinovi za napajanje zato nisu prikazani i automatski su spojeni na Power Source i Ground
kada se generi{e plo~ica (osim ako ih korisnik ne spoji na druge signale).
Ve}ina EAGLE komponenti biblioteke, koje imaju samo jedan VCC i jedan GND pin definisane su
tako da pinovi za napajanje, inicijalno, nisu vidljivi. U nekim slu~ajevima ima smisla postaviti da
pinovi za napajanje nekog IK budu vidljivi, kao {to je 555 sme{ten u linear biblioteku. U takvim slu-
~ajevima poveìte pinove za napajanje na odgovaraju}e veze.
Sistem za pomo} EAGLE-a daje informacije o drugim opcijama komandi ADD i UPDATE u smi-
slu aùriranja objekata biblioteke u {emi i {tampanoj plo~ici u odnosu na njihove delove u teku}im
bibliotekama.
Komanda USE
Inicijalno pode{avanje izaziva da komanda ADD traì u svim bibliotekama koje su dostupne u da-
tom direktorijumu biblioteka ( Options/Directories/Libraries u upravlja~kom panelu). Moète is-
klju~iti biblioteke iz funkcije pretraìvanja klikom na zelenu oznaku u prikazanom stablu upravlja~-
kog panela, u grani Libraries. Zeleno zna~i koristi se, a sivo ne koristi se.
Ovo je ta~no funkcija komande USE koju tako|e moète otkucati na komandnoj liniji. Sintaksa je
opisana u sistemu za pomo}.
14
Komanda INVOKE
Komanda INVOKE se moè koristiti da dozvoli spajanje aktivnih komponenti na izvor napajanja
razli~it od VCC i GND. Da bi se demonstriralo njeno kori{}enje
INVOKE
kapiju IC2A
Pojavljuje se meni.
PWRN i pinovi napajanja za IC2 su spojeni na pokaziva~. Sada ih moète postaviti bilo gde sa
i spojiti ih na bilo koju vezu.
Druga mogu}nost komande INVOKE omogu}ava vam da menjate sekvencu dodeljivanja. Podrazu-
mevaju}i da je komanda INVOKE jo{ aktivna, IC2A i pojavi}e se meni. Zvezdica dodeljena ka-
piji A ozna~ava da je kapija ve} iskori{}ena; one bez zvezdice dostupne su za kori{}enje.
Ako èlite da IC2C postavite pre IC2B, C u meniju koji se pojavio. Meni se zatvara, a IC2C je
spojen na pokaziva~ da bi se postavio sa .
Kada se IC2C postavi, EAGLE }e koristiti preostale kapije iz datog pakovanja pre dodeljivanja do-
datnog pakovanja.
Ako èlite da postavite kapije u vi{e od jedne stranice, koristite komandu INVOKE na novoj stra-
nici i ukucajte ime elementa u komandnoj liniji. Sada se pojavljuje meni.
Nemojte se pla{iti da eksperimenti{ete sa raznim bibliotekama i sa postavljanjem i rotiranjem {e-
matskih simbola.
Moète postaviti komponente na crte` iz onoliko biblioteka koliko èlite. Komponente su u potpu-
nosti snimljene u datotekama {ema ili plo~ica. Kada se prenosi datoteka, nema potrebe za isporu~i-
vanjem biblioteka sa njom.
19 Crtanje {eme
U ovom delu obja{njeno je kako se veze i magistrale koriste u crteù. Onda }ete biti u mogu}nosti
da kreirate {eme.
Da biste kreirali praznu {emu, otvorite novi crte` i pove}ajte prozor editora.
Re{etka
Standardna re{etka za {eme je 0.1 in~. Simbole treba postavljati na ovu re{etku ili na njen umnoàk,
po{to se ina~e moè desiti da veze ne mogu biti spojene na pinove.
Dodavanje okvira {emi

îm zapo~nete, izaberite okvir za crtanje iz biblioteke frames.lbr, koja sadrì predefinisane okvire
u raznim formatima.
ADD i unesite re~ letter ili frame u polju za traènje. Izaberite pogodan okvir i na primer LET-
TER_P. Okvir koji odgovara letter formatu stranice (portret orijentacije) je sada spojen na pokazi-
va~.
Ako ga ne moète videti u potpunosti, pritiskajte funkcijski taster F4 sve dok ga ne dobijete na ekra-
15
nu, a onda ga postavite klikom levog tastera mi{a tako da je njegov donji levi ugao postavljen na
koordinatama (X = 0, Y = 0).
Sada je slede}i okvir spojen na pokaziva~. Kliknite na ikonu znaka stop da zavr{ite komandu ADD.
Pritisnite:
Alt+F2
da biste prikazali okvir u punoj veli~ini ili kliknite na Zoom-to-fit ikonu u paleti akcija.
Dodavanje i menjanje teksta

U predefinisane okvire i tekst polja u biblioteci moète dodati linije, tekst ili druge objekte. Ili mo-
ète dizajnirati i snimiti svoje okvire.
Promenljivi tekstovi, npr. naslov projekta ili broj revizije, moè se umetnuti direktno u editor {ema
gde ste sad.
Okviri se snimaju kao simboli u biblioteku, tako da ima smisla pisati tekst na sloju 94 Symbols.
Zatim dovucite okvir tekst polja u prozor editora tako da je kompletno vidljiv. Zatim kliknite na iko-
nu TEXT komande i unesite slede}i tekst:
CadSoft
Posle klika na taster OK, tekst je spojen na pokaziva~ i moè se postaviti levim tasterom mi{a. Po-
merite tekst u gornju praznu liniju ili tekst polje i postavite ga sa . Slede}a kopija teksta, koja }e
nestati ~im se aktivira druga komanda ili klikne na ikonu znaka stop, je i dalje spojena na pokazi-
va~.
Ako niste definisali veli~inu teksta dok je komanda TEXT bila aktivna, moète koristiti CHANGE
komandu da postavite drugu vrednost:
CHANGE
Iz menija izaberite:
SIZE
i otvara se slede}i prozor kome je prikazana visina trenutno izabranog teksta
0.15
i pomerite pokaziva~ u donji levi ugao teksta CadSoft. Kliknite levim tasterom mi{a i visina teksta
}e biti promenjena na 0.15 in~a. Za slu~aj da èlite postaviti veli~inu koja nije prisutna u CHANGE
SIZE meniju, kao npr. 0.17, jednostavno ukucajte:
CHANGE SIZE 0.17
i onda kliknite u donji levi ugao teksta.
Ve`bajte manipulaciju sa tekstom dodavanjem adrese ili broja dokumenta u tekst polju.
TITLE: sadrì ime datoteke koja se koristi (specijalni tekst >DRAWING_NAME)
DATE: sadrì datum (specijalni tekst >LAST_DATE_TIME).
Oba polja se automatski popunjavaju sa teku}im podacima kada se crte` snimi, po{to su okviri ko-
ji su sme{teni u biblioteku definisani odgovaraju}im tekst promenljivama.
16
Unos {eme
Po~nimo sad crtati {emu. Nacrta}emo {emu prikazanu na slede}oj slici, koju moète koristiti kao
referencu. Ako ne èlite da unesete celu {emu moète koristiti datoteku demo1.sch sme{tenu u di-
rektorijumu eagle/examples/tutorial.
Po~nimo pritiskom na Alt+F2 ili klikom na Zoom-to-fit ikonu da bismo popunili prozor okvirom za
crtanje.
[ema se sastoji od slede}ih elemenata:
Partlist:
Exported from demo1.sch at 29.09.2000 15.02.27
EAGLE Version 4.0 Copyright (c) 1988-2000 CadSoft
Part Value Device Package Library Sheet
C1 30p C-EUC1206 C1206 rcl 1
C2 30p C-EUC1206 C1206 rcl 1
C3 10n C-EU025-025X050 C025-025X050 rcl 1
C4 47u/25V CPOL-TAP5-45 TAP5-45 rcl 1
C5 47u CPOL-TAP5-45 TAP5-45 rcl 1
D1 1N4148 1N4148 DO35-10 diode 1
IC1 PIC16F84AP DIL18 microchip 1
JP1 PROG PINHD-1X4 1X04 pinhead 1
JP2 APPL PINHD-1X17 1X17 pinhead 1
Q1 XTAL/S QS special 1
R1 2.2k R-EU_R1206 R1206 rcl 1
U1 78L05 78LXXZ TO92 linear 1
Koristite komandu ADD da postavite prikazane komponente. Moète uklju~iti i isklju~iti re{etku
kori{}enjem F6, da biste lak{e locirali komponente.
[ema demo1.sch
17
Kada postavite komponente moète im promeniti poloàj komandom MOVE. Aktivirajte komandu
MOVE klikom na odgovaraju}u ikonu u paleti komandi, a onda pomerite pokaziva~ do komponen-
te koju èlite da pomerite i . EAGLE }e osvetliti komponentu, kako bi vas obavestio da je ona spo-
jena na pokaziva~ i spremna za promenu poloàja.
Pomerite komponentu, i da biste je postavili na njen novi poloàj. Komanda MOVE je jo{ aktiv-
na i spremna za pomeranje slede}e komponente. Pritisnite desni taster mi{a ako èlite da rotirate
komponentu. Kada razmestite komponente, pokrenite njihovo povezivanje kori{}enjem komande
NET.
Pa`nja: Ne koristite komandu WIRE!
Komanda NET
Veza (engl. net) je spojena na pin samo ako je postavljena na ta~ku za spajanje pina. Prikaìte sloj
93 Pins, komandom DISPLAY, da biste locirali ove ta~ke za spajanje. One su ozna~ene zelenim kru-
gom.
EAGLE automatski imenuje elektri~ne spojeve (engl. nets). U na{em primeru demo1.sch linije ve-
ze na C5 pinu +, U1 pinu 3 (VI) i JP2 pinu 2 imaju isto ime. Pinovi su spojeni u istu vezu, iako li-
nije veze nisu nacrtane kontinuirano.
Kao {to je ve} re~eno, veze sa istim imenom defini{u jednu elektri~nu vezu.
Komanda NAME
EAGLE automatski rezervi{e imena kao {to su B$.. za magistrale, P$.. za pinove i N$.. za veze.
NAME a onda na vezu spojenu na IC1 pin OSC1 (16). Prikazani meni pokazuje predefinisano
ime date veze. Ukucajte
OSC1
a onda OK. Veza trenutno dobija ovo ime.
Imena komponenti i magistrala mogu se promeniti na isti na~in.
Komanda LABEL
Komanda LABEL omogu}ava vam da postavite imena magistrala ili veza u {emi na bilo kojoj lo-
kaciji.
LABEL, postavite pokaziva~ na vezu MCLR/PGM i .
Ime veze spojeno je sa pokaziva~em i moète ga postaviti na bilo koju lokaciju. Tako|e moète ro-
tirati oznaku desnim tasterom mi{a. Locirajte pribli`no oznaku kao {to je pokazano na slici i da
fiksirate njenu poziciju (blizu JP1, pin 2).
Ako se imena veza ili magistrala promene, odgovaraju}e oznake se tako|e menjaju. Tekst oznaka
se ne menja komandom CHANGE TEXT ve} komandom NAME.
CHANGE FONT i CHANGE SIZE menjaju font i veli~inu teksta.
18
Komanda DELETE
Ovom komandom moète brisati objekte. Ako se ona primeni na veze, ìce ili magistrale, jednom
primenom bri{e se jedan segment. Da biste koristili ovu komandu, DELETE u paleti komandi, po-
stavite pokaziva~ na objekat koji treba obrisati i .
UNDO i REDO rade i ovde, tako|e. GROUP, DELETE i klik na desni taster mi{a bri{u cele grupe.
Komanda JUNCTION
Prevla~enje veze na drugu liniju veze generi{e spoj izme|u ove dve veze. Veza }e biti predstavlje-
na spojem (engl. junction), koji }e automatski biti postavljen. Automatsko postavljanje spojeva mo-
è se isklju~iti opcijom Auto set junctions ( Options/Set/Misc).
U ovom slu~aju komanda JUNCTION kori{}ena je za crtanje ~vora spajanja dva preseka veza koje
treba spojiti jednu na drugu.
JUNCTION i ~vor je spojen sa pokaziva~em. Locirajte ~vor na spoju dve linije veza i da ih fik-
sirate na mestu.
Komanda SHOW
Ovo je pravo vreme da demonstriramo funkciju komande SHOW.
Ova komanda se koristi da pokaè imena i druge detalje elemenata i objekata. Kompletni signali i
veze mogu se osvetliti, kao i komponente.
Da bismo pokazali, na primer vezu V+, SHOW u paleti komandi, a onda pomerite pokaziva~ do
ta~ke spajanja U1 pina VI (3) i .
Primetite da EAGLE osvetljava ìce veze i svaki pin spojen ovom vezom, kao i imena pinova za
svaku komponentu na koju su spojeni. Kao dodatak, signal je izlistan kao
Net: V+
u statusnoj liniji.
Dok je komanda SHOW aktivna veza ostaje osvetljena i kad se kre}ete kroz panele pritiskom na
Ctrl taster i pomeranjem pokaziva~a ili kori{}enjem komande WINDOW. Deaktivirajte komandu
SHOW klikom na ikonu znaka stop i koristite WINDOW REFRESH (F2).
Sada objekti vi{e nisu osvetljeni.
Da biste prikazali objekat sa specifi~nim imenom, SHOW i ukucajte ime (na primer D0 ) u ko-
mandnoj liniji. Moète sekvencijalno ukucavati druga imena bez potrebe da ponovo aktivirate ko-
mandu SHOW. Na ovaj na~in moète ozna~iti jednu vezu posle druge.
Ako èlite da osvetlite vi{e veza u isto vreme, unesite u komandnu liniju:
SHOW RA4
SHOW RA3
SHOW RA2
19
Komanda MOVE
Da biste izbegli gre{ke kada postavljate i pomerate veze treba da razumete slede}e efekte komande
MOVE.
Ako pomerite liniju veze preko pina (kori{}enjem komande MOVE), ne}e biti generisana nikakva
elektri~na veza. Sa druge strane: ako pomerite pin preko drugog pina ili preko linije veze, bi}e ge-
nerisana elektri~na veza, a linija veze bi}e spojena na pin kada se komponenta dalje pomera. Setite
se komande UNDO ako èlite da odspojite liniju veze.
Proverite spojeve komandom SHOW, kao {to je ranije obja{njeno.
Dodatno moète eksportovati listu pinova komandom EXPORT.
Funkcija istorije
Tasterima strelica gore i strelica dole moète ponoviti poslednju instrukciju zadatu tastaturom u ko-
mandnoj liniji i izvr{iti je tasterom Enter. Taster Esc }e obrisati komandnu liniju.
Koristite Alt+F2 da prikaète celu {emu na ekranu, a onda otkucajte:
SHOW R1
SHOW C1
SHOW IC1
Napustite komandu SHOW klikom na ikonu znaka stop. Obnovite crte` na ekranu, npr. sa F2 i pri-
tiskajte tastere strelica gore i strelica dole vi{e puta. Kao {to moète videti, moète se kretati kroz
listu poslednjih kori{}enih komandi. Pritisnite taster Enter kada se u komandnoj liniji pojavi koman-
da koju èlite.
Kompletiranje {eme
Koristite komandu ADD da dodate preostale komponente i simbole za VCC, V+ i GND iz sup-
ply.lbr ({ablon za traènje: supply).
Simboli za napajanje predstavljaju signale izvora napajanja u va{oj {emi i izazivaju da ERC (Elec-
trical Rule Check - provera elektri~kih pravila) koristi specijalnu proveru za njih.
Setite se da moète koristiti komandu MOVE da pomerate objekte i da moète rotirati elemente spo-
jene na pokaziva~ mi{a klikom na desni taster.
Kori{}enjem komande NET, poveìte pinove komponenti prema {emi i poveìte simbole napajanja
na odgovaraju}e pinova. Koristite desni taster mi{a da birate izme|u ortogonalnog i dijagonalnog
moda, dok koristite komandu NET. Koristite da fiksirate segment.
Ako postavite vezu ta~no na ta~ku spajanja, veza se zavr{ava na tom mestu.
Komanda SMASH
Primeti}ete da kada rotirate diode i otpornike iz horizontalnog u vertikalni poloàj, njihovi tekstovi
referentnih oznaka i vrednosti rotiraju se sa komponentom. EAGLE daje komandu SMASH koja
vam omogu}ava da vr{ite MOVE i ROTATE tekstova imena i vrednosti nezavisno od simbola.
Da biste aktivirali komandu: SMASH
Pozicionirajte pokaziva~ na simbol diode i . Ovo odvaja tekst od simbola. Sada kliknite na ikonu
20
MOVE, pomerite pokaziva~ na ime D1 za diodu i .
Ta~ka izbora teksta ozna~ena je kao krst i postavljena je, zavisno od rotacije, u donji levi ili gornji
desni ugao.
Ime je sada spojeno sa pokaziva~em. Ono se moè pomeriti na bolju lokaciju i rotirati desnim taste-
rom mi{a. Kada izrotirate i premestite D1, da fiksirate njegovu lokaciju.
Ako èlite da promenite veli~inu tekstova imena i vrednosti koji mogu biti odvojeni od komponen-
te komandom SMASH, koristite komandu CHANGE SIZE (kliknite na ikonu CHANGE i izaberi-
te Size iz menija).
Komanda VALUE
EAGLE vam omogu}ava da defini{ete ili promenite vrednosti elemenata kao {to su otpornici ili
kondenzatori. U slu~aju IK-a vrednosti vas informi{u o tipu elementa (npr. 74S00N).
VALUE
otpornik
ukucajte novu vrednost, 2.2k, OK i nova vrednost je sada prikazana.
Moète koristiti komandu NAME da promenite imena otpornika, kondenzatora, IK-a, veza i magi-
strala na isti na~in. Moète promeniti imena veza, ali nemojte to raditi osim ako ne èlite opisnu li-
stu veza.
Provera elektri~kih pravila (ERC)

Ako niste sami uneli kompletnu {emu, sada moète u~itati datoteku demo1.sch.
Komanda ERC se koristi za testiranje {ema se elektri~ke gre{ke.
Rezultati su poruke upozorenja i poruke o gre{kama koje se generi{u i upisuju u datoteku koja ima
isto ime kao i crte`, ali sa ekstenzijom *.erc. Ova datoteka se automatski prikazuje u prozoru edito-
ra teksta, ako su poruke generisane. Da biste koristili ovu komandu kliknite na ikonu ERC u paleti
komandi.
Primetite da ERC moè samo otkriti mogu}e izvore gre{aka. Na vama je da pravilno interpretirate
ERC poruke!
Ako èlite vi{e da nau~ite o komandi ERC, otkucajte HELP ERC u komandnoj liniji.
Generisanje plo~ice na osnovu {eme

Posle u~itavanja {eme na osnovu koje èlite da projektujete plo~icu, kliknite na ikonu BOARD u
paleti akcija:
Bi}e generisana datoteka plo~ice u kojoj }e pakovanja biti pozicionirana oko prazne plo~ice.
Dalji opis sledi u poglavlju Dizajniranje {tampane plo~ice (Designing a PC Board).
Ali sada èlimo da vam ukaèmo na druge va`ne komande koje su neophodne za prvo dizajniranje
{eme.
21
Komanda BUS
U~itajte {emu bus.sch iz eagle/examples/tutorial direktorijuma. Pojavi}e se {ema sa strukturom ma-
gistrale. Magistrala je nacrtana komandom BUS. Imenovana je automatski (B$1..).
Magistrala nema logi~kog zna~aja. Ona je samo crta~ki elemenat. Logi~ke veze se defini{u samo
komandom NET. Veze sa istim imenom su identi~ne ~ak i kada su na razli~itim stranicama {eme ili
opti~ki nisu spojene.
Ime magistrale odre|uje signale koje sadrì magistrala. U na{em primeru magistrala sadrì signale
VALVE0 do VALVE11 i signal koji se zove EN. Zbog toga magistrala je imenovana EN,VAL-
VE[0..11] komandom NAME.
Magistrala u na{em primeru jo{ nije zavr{ena. Jo{ uvek postoje veze koje treba nacrtati. Po~nite spa-
janjem slede}ih signala do IC7 izborom komande NET i klikom na liniju magistrale:
EN IC7 pin 14 EN
VALVE0 IC7 pin 16 INA
VALVE1 IC7 pin 15 INB
VALVE2 IC7 pin 10 INC
VALVE3 IC7 pin 9 IND
NET u paleti komandi i pomerite pokaziva~ iznad magistrale, jednu liniju re{etke iznad pina IC7-
14. Spoj veze na magistralu mora krenuti od magistrale i biti nacrtan do pina komponente, ako è-
lite da koristite ovo pravilo za imenovanje. da postavite po~etnu ta~ku veze i pojavi}e se meni sa
imenima veza za magistralu. EN da izaberete EN i pomerite pokaziva~ do IC7-14, kori{}enjem
desnog tastera mi{a menjajte liniju dok ne bude nacrtana kao ostale linije veza u ovoj oblasti. na
ta~ku spajanja pina da zavr{ite linije veze.
Ponovite ovu akciju za VALVE0 ... VALVE3.
Koristite komandu LABEL da ime veze postane vidljivo u {emi. Ako èlite da otkaète akciju, klik-
nite na ikonu UNDO ili koristite taster F9. Bilo da kliknete na ikonu REDO ili da koristite taster
F10, moète izvr{iti akciju otkazivanja jo{ jednom.
Koristite komandu MOVE da pomerite pojedine segmente magistrale. Izaberite segment blizu kra-
ja da biste pomerili krajnju ta~ku. Izaberite negde u sredini da biste je pomerili na paralelnu lokaci-
ju. Moète brisati pojedine segmente komandom DELETE.
Pokaziva~ prelazi u oblik ~etiri strelice, kada èlite da izaberete objekat ~ija referentna ta~ka je vr-
lo blizu referentne ta~ke drugog objekta. U ovakvim slu~ajevima, kliknite levim tasterom mi{a da
izaberete osvetljeni objekat. Kliknite desnim tasterom mi{a ako èlite da idete na slede}i mogu}i
objekat.
20 Funkcijski tasteri
Kao {to je nazna~eno ranije, neki funkcijski tasteri su predefinisani sa raznim komandama. Ovakvu
konfiguraciju korisnik moè menjati u bilo koje vreme. Jedino Windows specifi~ni tasteri (kao {to
je F1 za sistem pomo}i) ne mogu biti redefinisani.
Pozovite stranice pomo}i za komandu ASSIGN da biste dobili dalje informacije o kori{}enju funk-
cijskih tastera.
22
21 Automatska anotacija napred & nazad

Uvek treba da dizajnirate svoje plo~ice kori{}enjem kontrole napred & nazad anotacije. Jedino tad
moète biti sigurni da su plo~ica i {ema konzistentni. Ovaj mehanizam kontrole aktiviran je kad u~i-
tate {emu i plo~icu koji imaju isto ime i koji su konzistentni. EAGLE uvek u~itava obe datoteke,
ako one postoje u istom direktorijumu. Konzistentnost podrazumeva da su lista veza, komponente i
vrednosti identi~ne.
Ako u~itate {emu i plo~icu koji imaju isto ime i koji se mogu na}i u istom direktorijumu, EAGLE
pokre}e proveru konzistentnosti. Imate mogu}nost da pokrenete ERC ako se prona|u bilo kakve
razlike. Rezultati su prikazani u prozoru tekst editora. Oni vam omogu}avaju da nekonzistentnosti
ispravite ru~no. Kori{}enjem ovog metoda mogu}e je crtati konzistentne {eme za postoje}e plo~i-
ce.
Napred & nazad anotacija }e biti otkazana bilo da se aktivira prozor {eme, bilo prozor plo~ice. Bi-
lo koja izvr{ena promena tada vodi neslaganju u datotekama plo~ice i {eme. Zbog toga uvek prime-
njujte slede}e pravilo:
Kada radite sa plo~icom, nikada ne zatvarajte prozor {eme (mada ga moète minimizovati na iko-
nu) - i obrnuto.
EAGLE generi{e upozorenja pre nego {to izvr{i operacije koje }e zavr{iti napred & nazad anotaci-
ju.
Pod kontrolom napred & nazad anotacije bilo koja promena u {emi rezultuje u ekvivalentnoj pro-
meni na plo~ici, i obrnuto. Neke izmene mogu se izvr{iti bilo na plo~ici, bilo na {emi (npr. imeno-
vanje komponenti, veza, itd.). Ostalo je mogu}e samo u {emi (npr. dodavanje komponenti). EAGLE
spre~ava ovakve operacije na plo~ici i nudi vam da koristite editor {eme.
Da biste pratiti napred & nazad anotaciju u~itajte datoteku demo2.sch. Plo~ica demo2.brd }e biti
u~itana automatski u editor plo~ica. Sada podesite veli~ine oba prozora tako da ih moète oba vide-
ti na ekranu. Promenite neka imena i vrednosti komandama NAME i VALUE. Eksperimenti{ite ta-
ko|e sa komandom DELETE i setite se komandi UNDO i REDO.
22 Dizajniranje {tampane plo~ice

U ovom delu kreira}ete malu {tampanu plo~icu i modifikovati postoje}u plo~icu kori{}enjem edi-
tora plo~ica. Prvo }ete kreirati plo~icu bez {eme. Ovaj deo je uglavnom koristan za one korisnike
koji nemaju modul za crtanje {ema. Ako imate modul za crtanje {ema normalno ne morate prolazi-
ti korake opisane u slede}em delu. Ipak, treba da potpuno pro~itate ovaj deo, kako biste se upozna-
li sa nekim generalno korisnim stvarima.
Dizajniranje plo~ice bez {eme

Otvorite novu datoteku ( File/New/Board u upravlja~kom panelu) i pove}ajte prozor editora.
Definisanje oblika plo~ice

Prva stvar koju trebamo uraditi je da defini{emo oblik plo~ice. Pre definisanja oblika, moramo po-
staviti jedinicu mere koju }emo koristiti za crtanje okvira plo~ice. @elimo da koristimo inicijalno
23
postavljenu re{etku koja se moè izabrati klikom na ikonu GRID u paleti parametara. Onda taster
Default, a onda OK.
Okvir plo~ice mora se nacrtati komandom WIRE na sloju 20 Dimension: WIRE i izaberite sloj 20
iz kombinovanog okvira u paleti parametara.
Postavite pokaziva~ u koordinatni po~etak i da odredite po~etnu ta~ku okvira. Pomerite pokaziva~
blago desno, pritiskajte desni taster mi{a dok obe linije ne budu ortogonalne (90 stepeni), pa posta-
vite pokaziva~ blizu koordinata (4.00, 3.00).
Fiksirajte okvir u ovoj ta~ki pomo}u i pomerite pokaziva~ nazad u koordinatni po~etak.
Dvostrukim klikom levog tastera mi{a zavr{i}ete komandu WIRE. Okvir plo~ice je sada definisan.
Kori{}enjem komande MOVE, moète pomeriti ivice ili koristite komande UNDO i REDO da vra-
tite prethodne akcije i mo`da napravite promene.
Alt+F2 ili klik na Zoom-to-fit ikonu }e zumirati plo~icu na celu povr{inu ekrana.
Postavljanje re{etke
Pre postavljanja komponenti, va`no je postaviti re{etku za postavljanje komponenti. Postavljena re-
{etka za komponente moè biti razli~ita od re{etke za crtanje oblika plo~ice i skoro uvek je razli~i-
ta od re{etke koja se koristi za rutiranje veza za spajanje. Za slede}u ve`bu koristi}emo inicijalno
postavljenu re{etku od 0.05 in~a.
Postavljanje komponenti
ADD u paleti komandi i prona|ite DIL14.
Dva puta kliknite na 14-pinsko DIL pakovanje. Sada je ono spojeno sa pokaziva~em. Moè se roti-
rati desnim tasterom mi{a i onda postaviti levim tasterom mi{a. Postavite dva DIL14 pakovanja.
Koristite F3 i F4 da zumirate unutra i van.
Ako èlite da koristite neko drugo pakovanje, a ne ono koje je predefinisano (npr. SMD umesto
standardnog), moète koristiti komandu REPLACE.
Za detaljnije informacije pogledajte sistem za pomo}.
Postavljanje SMD pakovanja

Sada koristite ADD da postavite dva 1210 pakovanja na plo~u ({ablon za traènje: R1210). Ako
znate ime pakovanja, moète otkucati
ADD R1210 ili ADD R1210@smd-ipc
u komandnoj liniji da izvu~ete pakovanje iz poznate biblioteke.
SMD stopice se pojavljuju u crvenoj boji, {to zna~i da su na sloju 1 Top, plo~ice. Da biste ih preba-
cili na Bottom sloj koristite komandu MIRROR. Kliknite na ikonu MIRROR u paleti komandi i
na pakovanje.
Sve dok je komanda MIRROR aktivna, moète pomerati pakovanje na drugu stranu plo~e. Za sle-
de}e lekcije pakovanja trebaju biti postavljena na Top sloj (crveno).
24
Davanje imena
Da biste dodelili ime pakovanju koje ste upravo postavili:
NAME u paleti komandi.
Postavite pokaziva~ blizu referentne ta~ke (ozna~ene kao krst) prvog DIL14 i . Pojavi}e se meni.
Ukucajte
IC1
i novo ime je dodeljeno pakovanju. Ponovite ovaj proces bi ste imenovali ostala pakovanja IC2, R1
i R2.
Dodeljivanje vrednosti
Da biste dodelili vrednost elementu:
VALUE u paleti komandi.
Postavite kursor blizu referentne ta~ke IC1 i .
Pojavljuje se prozor. Ukucajte
CD4001
i IC1 sada ima vrednost CD4001. Koristite komandu VALUE da dodelite CD4002 za IC2, 100k za
R1 i 22k za R2.
Definisanje signala
Slede}i korak je definisanje signala i uspostavljanje njihovih veza kori{}enjem vazdu{nih vodova
(logi~kih veza). Prvo, poveìte stopice mase:
SIGNAL i otkucajte
GND
na stopicu 7 od IC1 (IC1-7) i pomerite pokaziva~ do IC2-7 i da zavr{ite GND vazdu{nu vezu.
Dve stopice su sada spojene GND signalom.
Sada }emo povezati VCC. Otkucajte VCC
na IC1-14, pomerite pokaziva~ do IC2-14 i da biste zavr{ili VCC vazdu{nu vezu.
Defini{ite i ostale signale kori{}enjem iste procedure.
Ako ne èlite da dodelite imena signalima u ovom trenutku, na stopicu za po~etak signala i na
stopicu da je zavr{ite (ili kliknite na ikonu znaka stop). EAGLE }e onda automatski generisati ime-
na veza koja se mogu menjati komandom NAME.
EAGLE terminologija: Stopice su rupe kroz plo~icu za standardne komponente (koje se koriste u pa-
kovanjima). Pinovi su ta~ke spajanja za {ematske simbole. SMD su stopice komponenti za povr{in-
sku montaù (koje se koriste u pakovanjima).
Vazdu{ni vodovi se mogu obrisati komandom DELETE, ako ne radite pod kontrolom napred & na-
zad anotacije (u ovom slu~aju signal treba da obri{ete brisanjem odgovaraju}ih veza u {emi).
Primetite da UNDO i REDO funkcioni{u i pod kontrolom napred & nazad anotacije.
25
Definisanje klasa signala

Komanda CLASS vam omogu}ava da defini{ete klase signala i dodelite im razne vrednosti koje se
odnose na {irinu voda i minimalno rastojanje do drugih signala, kao i minimalni pre~nika rupa za
prelaze na svaku klasu.
Na primer, signali izvora za napajanje mogu se rutirati sa ve}om {irinom voda (ve}a struja) ili ve-
}im rastojanjem od ostalih vodova (ve}i napon). Vrednost za {irinu voda bi}e ve} postavljena ako
zapo~nete rutiranje ovog signala na plo~ici.
Autoruter tako|e koristi ove vrednosti za rutiranje. Podrazumevana vrednost je 0 za sve atribute (ne-
ma definisanih klasa). Ovo zna~i da su vrednosti postavljene u pravilima za dizajniranje (engl. De-
sign Rules) vaè}e za sve signale.
Razne klase se koriste u datoteci plo~ice hexapodu.brd.
Kreiranje plo~ice iz {eme

Ako imate modul za crtanje {ema i {ema je ve} nacrtana, jedino {to vam je potrebno je nekoliko ko-
raka da dobijete isti rezultat kao {to je opisano u prethodnoj sekciji.
Generisanje datoteke plo~ice

U~itajte datoteku demo1.sch i kliknite na ikonu BOARD:
Ovom komandom kreirajte datoteku plo~ice sa istim imenom kao {to je ime u~itane {eme (de-
mo1.brd). Na pitanje Create file? odgovorite sa OK. Pove}ajte prozor editora plo~ice.
Beli okvir sa desne strane prozora simbolizuje okvire plo~ice. On je napravljen od ìca na sloju 20
Dimension.
MOVE, onda na desnu vertikalnu ivicu oblika plo~ice negde oko sredine. Pomerite pokaziva~ ma-
lo levo i .
Sada imate smanjenu veli~inu plo~ice. Veli~inu plo~ice moète promeniti bilo kada.
Naravno, tako|e moète koristiti DELETE za okvir i import, na primer, predefinisanih okvira plo-
~ice preko skript datoteke (komanda SCRIPT).
Postavljanje komponenti
Kliknite na ikonu Zoom-to-fit, da biste crte` uve}ali na ceo prozor. Komponente su postavljene sa
leve strane plo~ice.
MOVE, na najve}e IK negde oko njegovog centra i pomerite pokaziva~ unutar okvira plo~ice.
Komponenta i vazdu{ne veze ostaju spojene sa pokaziva~em. Pritisnite desni taster mi{a ako èlite
da rotirate komponentu. Da bi ste fiksirali poziciju komponente postavite sve komponente kori-
{}enjem komande MOVE.
Drugi na~in da pomerite elemenat je da ga izaberete po imenu. MOVE i ukucajte u komandnoj li-
niji: JP1
Ovaj element je sada spojen na pokaziva~ mi{a.
26
Kliknite na ikonu RATSNEST da biste prera~unali vazdu`ne vodove tako da oni pokaù najkra}e
mogu}e veze. Ponovite ovu komandu kad god èlite da ispitate koliko je dobar va{ trenutni razme-
{taj (kra}i vazdu{ni vodovi, nema zamr{enih magistrala itd.).
Primedba:
Posle generisanja datoteke plo~ice komandom BOARD, EAGLE razme{ta sve elemente sa leve stra-
ne okvira plo~ice u negativnom koordinatnom prostoru. U besplatnoj verziji, na primer, elemente
moète spustiti unutar granica od oko 3.9 x 3.2 in~a. Da biste rutirali plo~icu ili koristili autoruter,
treba prvo da premestite sve komponente unutar ovog prostora.
Autoruter: Kratak primer

Ako èlite da vidite kratak mali demo autorutera, kliknite na ikonu za komandu AUTO u paleti ko-
mandi. Izaberite finiju re{etku za rutiranje (podrazumevano je 50 mil) ako je neophodno i kliknite
na taster OK.
Trebalo bi biti zavr{eno za vrlo kratko vreme, uz raspored koji nije tako lo{ (vidite statusnu liniju).
Ako potraje predugo, prekinite autoruter klikom na ikonu znaka stop. Potvrdite pitanje Interrupt?
sa Yes. Ako vam se rezultat ne svi|a, zamenite ga komandom RIPUP.
Ako èlite da promenite odre|ene rutirane trake u vazdu{ne vodove, kliknite na njih i zapo~nite ri-
pup proces klikom na ikonu svetla semafora u paleti akcija.
Ako èlite da promenite sve rutirane trake u vazdu{ne vodove, RIPUP ikonu, a onda ikonu sve-
tla semafora. Potvrdite pitanje Ripup all signals? sa OK.
Autorutiranje moète zapo~eti u svakom trenutku, nezavisno od toga da li postoje rutirane trake ili
samo vazdu{ni vodovi na plo~ici. Tipi~no, ru~no se rutiraju signali napajanja i ostali kriti~ni putevi
signala pre nego {to se pokrene autoruter.
Ru~no rutiranje
Komanda ROUTE menja vazdu{ne vodove u rutirane trake.
ROUTE u paleti komandi
startnu ta~ku jednog vazdu{nog voda.
Kao i za komandu WIRE, ostale parametre, kao {to su {irina ili odredi{ni sloj moète uneti pomo-
}u palete parametara.
Sve vrednosti se odnose na teku}u jedinicu mere izabranu komandom GRID.
Pomerite pokaziva~ da biste rutirali signal, pa da fiksirate teku}i segment. da fiksirate posled-
nji segment i zavr{ite operaciju rutiranja za ceo signal. Po{to je komanda ROUTE jo{ uvek aktivna,
moète odmah zapo~eti rutiranje novog signala. Kada je komanda ROUTE aktivna moète birati
ugao izme|u dva segmenta voda desnim tasterom mi{a.
Ako promenite odredi{ni sloj za vreme procesa rutiranja njegovim izborom iz kombinovanog okvi-
ra u paleti parametara, slede}i segment voda bi}e nacrtan na novom sloju. EAGLE }e automatski
generisati neophodnu rupa za prelaz.
27
Izmene plo~ice
Kada zavr{ite rutiranje plo~ice moète vr{iti izmene, npr. moète:
pomeriti i urediti segmente voda i komponente pomo}u MOVE i SPLIT,
koristiti komandu RIPUP za promenu rutiranih traka u vazdu{ne vodove,
koristiti DELETE za brisanje signala (samo bez napred & nazad anotacije),
zameniti varijantu pakovanja sa CHANGE PACKAGE ili REPLACE (bez {eme). U demo3.brd pako-
vanje za IC1 je zamenjeno SMD pakovanjem.
U bilo kom trenutku moète pokrenuti autoruter, bilo da ru~no rutirane trake postoje ili ne. Auto-
ruter ne}e dirati rutirane trake. Tipi~no, ru~no se rutiraju putevi signala napajanja i ostali kriti~-
ni signali pre nego {to se plo~ica ne prepusti autoruteru.
Dalje kori{}enje editora plo~ica

U ovom delu }ete modifikovati rutiranu demo plo~icu. U~itajte datoteku demo2.brd i pove}ajte pro-
zor editora. Slede}ih nekoliko bitnih komandi }e biti ponovljeno.
Komanda DISPLAY
êsto je jednostavnije posti}i bolju preglednost ako neke informacije nisu prikazane.
DISPLAY
i izaberite mi{em sloj 21 tPlace. Ovaj sloj sadrì informacije za gornju stranu bele {tampe plo~ice.
Njegovim selektovanjem i deselektovanjem, slojevi 23 tOrigins, 25 tNames, 27 tValues i 51 tDocu
}e biti prikazani i sakriveni. Da biste aktivirali ovu izmenu, OK.
Komanda MOVE
Komandom MOVE moète pomerati instance vodova (linije ili trake signala). Izborom segmenta
voda blizu krajnje ta~ke }e pomeriti krajnju ta~ku voda. Izborom voda u sredini pomeri}e vod pa-
ralelno.
Tako|e moète pomerati prelaze (rupe koje povezuju Top i Bottom slojeve traka). Kada pomerate
prelaze, pridruèni vodovi se tako|e pomeraju.
Da biste pomerili postavljene komponente na Top sloju, sloj 23 tOrigins treba biti prikazan. Isto va-
ì za komponente na Bottom sloju i sloj 24 bOrigins.
Dok je komanda MOVE jo{ aktivna, moète rotirati objekat desnim tasterom mi{a.
Komanda GROUP
Jedna od najkorisnijih komandi EAGLE-a je komanda GROUP. Ona vam omogu}ava da izaberete
vi{e objekata, promenite njihove atribute i pomerite ih, rotirate ili im pravite sliku u ogledalu odjed-
nom za sve. Da biste koristili komandu GROUP
GROUP
Zatim, klikom i otpu{tanjem levog tastera mi{a, nacrtajte poligon oko grupe objekata (nemojte ko-
ristiti komandu POLYGON). Izabrani objekti su sada osvetljeni.
Budite sigurni da birate samo objekte koji su na vidljivom sloju. Pakovanja na Top sloju mogu se
birati samo ako je vidljiv sloj 23 tOrigins, a pakovanja na Bottom sloju mogu se birati samo ako je
vidljiv sloj 24 bOrigins. Koristite komandu DISPLAY da prikaète ili sakrijete sloj.
28
Zatim izaberite komandu MOVE i koristite desni taster mi{a da bi ste spojili grupu sa pokaziva~em.
Na ovaj na~in moète pomeriti sve objekte odjednom, rotirati ih desnim tasterom mi{a i fiksirati le-
vim tasterom mi{a.
Po{to je grupa definisana komandom GROUP, atributi sadrànih objekata mogu se menjati koman-
dom CHANGE. Izaberite grupu koja sadrì nekoliko vodova, CHANGE u paleti komandi,
Width i 0.032. Onda kliknite desnim tasterom mi{a negde u prozoru editora. Ovu akciju mo-
ète vratiti komandom UNDO. Pravougaona grupa moè se definisati izborom ikone GROUP, kli-
kom na jedan ugao prostora od interesa, drànjem tastera mi{a pritisnutim i povla~enjem mi{a sve
dok pravougaonik ne sadrì èljene objekte.
Komanda SPLIT
Komandom SPLIT dodajete krivinu vodu.
SPLIT u paleti komandi
na segment voda blizu njegove odredi{ne ta~ke.
Povucite malo vod na ekranu. Vide}ete da duì segment ostaje kao direktna linija do izabrane ta~-
ke, dok se kra}i segment deli na dva dela. Ugao izme|u dva nova segmenta menja se desnim taste-
rom mi{a. fiksira segmente voda.
Komanda CHANGE
Koristite komandu CHANGE, da promenite {irinu vodova ili da pomerite vod na drugi sloj. Da bi-
ste promenili {irinu voda:
CHANGE
WIDTH u meniju koji se pojavio
vrednost za novu {irinu
Zatim pomerite pokaziva~ do segmenta voda koji treba promeniti i .
Da biste promenili {irinu na vrednost koja nije prikazana u meniju, npr. na 0.23 in~a, otkucajte
CHANGE WITH .23
u komandnoj liniji i kliknite na segment voda.
Da biste pomerili segment voda na drugi sloj:
CHANGE
LAYER
èljeni sloj
segment voda
U slu~aju da je potreban prelaz da bi se zavr{io put signala, EAGLE }e ga automatski umetnuti. Ako
prelaz postane suvi{an, EAGLE }e ga automatski ukloniti.
Komanda ROUTE
Koristite komandu ROUTE da promenite vazdu{ni vod u traku. Poziciju voda moète fiksirati sa ,
a onda promeniti smer i fiksirati slede}i segment sve dok ne kompletirate vazdu{ni vod.
29
Komanda RIPUP
Ako, na primer, èlite da promenite rutirane trake signala GND i VCC u vazdu{ne vodove (ovaj pro-
ces se zove ripup), kliknite na RIPUP ikonu u paleti komandi i otkucajte:
GND VCC
Pritiskanjem F9 dva puta vr{i se inverzna akcija.
Ako èlite da izvr{ite ripup svih signala osim GND i VCC, otkucajte:
! GND VCC
posle aktiviranja RIPUP komande.
Komanda SHOW
Komandu SHOW koristite da osvetlite vazdu{ne vodove, ìce ili komponente.
Kliknite na ikonu Zoom-to-fit, a onda na ikonu SHOW. Zatim otkucajte:
IC1
da biste locirali IC1.
Osveàvanje ekrana
Koristite taster F2 da osveìte sadràj ekrana ili kliknite na ikonu Redraw.
Funkcije Undo/Redo
Sve pomenute akcije mogu se vratiti ikonom UNDO u paleti akcija (F9) i ponoviti ikonom REDO
(F10).
Unutra{nji slojevi
Unutra{nji slojevi (Route2...15) mogu se koristiti za rutiranje na isti na~in kao i slojevi Top i Bot-
tom.
Ova funkcija nije mogu}a u besplatnoj verziji (light izdanje).
Slojevi za napajanje
Slojevi koji su jedino mogu}i u standardnom i profesionalnom izdanju!
Unutra{nji slojevi (Route2...15) mogu se koristiti kao ravni za signale ili masu jednostavnim prei-
menovanjem sloja $signalname, ~ime }e svi signali sa tim imenom onda biti spojeni na ovaj sloj.
Da bismo demonstrirali ovu mogu}nost u~itajte datoteku plo~ice demo2.brd i otkucajte:
SHOW GND
Signal GND bi}e osvetljen.
Zatim otkucajte:
RIPUP GND
Signal GND }e sada biti prikazan samo kao vazdu{ni vod.
Sada }emo definisati sloj 2 kao sloj mase njegovim preimenovanjem na $GND (ime signala mora
po~injati sa $): LAYER 2 $GND
30
Takodje moète selektovati sloj 2 Route2 u meniju DISPLAY, kliknuti na taster Change, aktivirati
opciju Supply Layer i otkucati ime GND.
Kliknite na ikonu RATSNEST da bi vazdu{ni vodovi signala GND nestali.
Da biste videli rezultat isklju~ite sve slojeve osim $GND sloja. Ovo se moè posti}i klikom na iko-
nu DISPLAY, ili jednostavnim ukucavanjem slede}e komande na komandnoj liniji:
DISPLAY NONE $GND
Setite se da moète koristiti mala slova i skra}ene slu`bene re~i. Tako, moète otkucati:
dis none $gnd
Sada otkucajte
SHOW GND
i termalni simboli koji spajaju GND signal na sloj za napajanje je osvetljen. Simbol annulus
(krug) izoluje rupu da ne pripada GND signalu.
U na{em primeru elementi C1 i C2 jo{ uvek nemaju spoj na unutra{nji sloj. Trebate izrutirati krat-
ku traku od SMD-a i postaviti VIA (prelaz) na kraj trake. Sada je napravljen spoj sa unutra{njim
slojem.
Slojevi za napajanje koji su definisani sa $name {tampaju se inverzno, npr. objekti sa bojom sloja
za napajanje defini{u povr{ine koje nisu pokrivene bakrom. Termalni simboli spajaju ravan mase sa
rupom kori{}enjem ~etiri provodna puta.
Popunjavanje bakrom
Komanda POLYGON vam omogu}ava da defini{ete povr{inu koja odgovara signalu, spajaju}i sve
odgovaraju}e stopice na ovaj signal termalnim simbolima. Ovakav signal ~uva korisni~ki definisa-
na rastojanja do bilo kog drugog puta signala. Moète napraviti slojeve koji sadrè vi{estruke poli-
gone kao za razli~ite povr{ine mase, a moète kreirati poligone na vi{e slojeva.
Da bismo demonstrirali ovu mogu}nost EAGLE-a, popunimo Top sloj plo~ice signalom GND. U~i-
tajte jo{ jednom ponovo demo2.brd, pove}ajte prozor i izvr{ite ripup signala GND:
RIPUP GND
Koristite komandu DISPLAY da uklju~ite slojeve 1 Top, 17 Pads, 18 Vias i 20 Dimension. Prvo ko-
ristite taster None, u meniju, da isklju~ite prikaz svih slojeva.
Kliknite na ikonu POLYGON u paleti komandi i otkucajte:
GND
da date ime GND poligonu koji defini{ete. Samo tad }e on odgovarati GND signalu.
Izaberite sloj Top iz kombinovanog okvira u paleti parametara. Zatim:
levi gornji ugao okvira plo~ice,
desni gornji ugao,
desni donji ugao,
levi donji ugao.
Dvostruki klik zatvara poligon.
Da biste zapo~eli ra~unanje popunjene povr{ine, kliknite na ikonu RATSNEST.
31
Po{to je ovo vrlo sloèna operacija moè potrajati neko vreme.
Kao i ranije, stopice koje odgovaraju signalu GND spojene su termalnim simbolima. Proverite na
ovaj na~in:
SHOW GND
U ovom slu~aju sve prikazano bojom sloja je bakar, po{to se ovaj sloj ne {tampa inverzno (samo
slojevi napajanja definisani sa $name).
Posle u~itavanja plo~ice, poligoni su prikazani svojim okvirima. Popunjene povr{ine prikazane su
samo posle izvr{enja RATSNEST komande. Nasuprot tome, komanda RIPUP i jedan klik na ivicu
poligona rezultuje u prikazu okvira ovog pojedina~nog poligona. Pozovite sistem za pomo} (HELP)
da biste prona{li vi{e o komandi POLYGON.
23 Autoruter
Nijedan autoruter na svetu ne}e napraviti plo~icu kakvu vi èlite. Ali, moè vas osloboditi ve}im
delom dosadnog posla. U ovom delu demonstrira}emo jednostavno kombinovanje ru~nog i automa-
tizovanog rutiranja.
U~itajte plo~icu hexapodu.brd.
Isklju~ite sloj 21 tPlace kori{}enjem komande DISPLAY, tako da se komponente vi{e ne prikazu-
ju.
Ova plo~ica sadrì ru~no rutirane signale imenovane AC1 i AC2. Pravougaonici na sloju 41 tRe-
strict i 42 bRestrict kori{}eni su da bi se kreirake ograni~ene povr{ine za autoruter. Unutar ovih po-
vr{ina autoruteru nije dozvoljeno da rutira trake na Top ili Bottom sloju. Komponenta B1 pokrive-
na je ograni~enom povr{inom nacrtanom na sloju 43 vRestrict. Ovo zna~i da autoruter ne sme ov-
de postavljati prelaze.
Pokrenite autoruter klikom na ikonu AUTO u paleti komandi. Pojavljuje se meni gde moète uneti
pojedina~na pode{avanja (videti pomo}). Treba da izaberete re{etku za rutiranje od 10 mil (0.254
mm) za hexapodu.brd. Takodje moète u~itati parametre za autoruter za ovu datoteku iz upravlja~-
ke datoteke hexapodu.ctl klikom na taster Load.
Po{to èlimo da rutiramo neizrutirane signale OK.
U slu~aju da ne èlite da menjate pode{avanja autorutera moète ga startovati kucanjem:
AUTO;
u komandnoj liniji. U ovom slu~aju se preska~e meni.
Posmatrajte statusne poruke koje se pojavljuju u statusnoj liniji. One vas informi{u o, na primer, to-
me koliko signala je ve} izrutirano, ili koliko prelaza je ve} postavljeno u ovom trenutku. Primeti-
}ete da broj prelaza opada tokom prolazaka faza optimizacije. Ako èlite da prekinete autoruter klik-
nite na ikonu stop.
Protokol izvr{enja rutiranja sme{ten je u datoteci hexapodu.pro. Da biste ga pogledali u~itajte ga u
prozor tekst editora. Plo~ica koju je autoruter izrutirao moè se izmeniti kao i ostale plo~ice.
Ako rezultat rutiranja bude manji od 100%, moète izvr{iti ripup nekoliko kriti~nih signala i ru-
tirati ne{to od preostalih vazdu{nih vodova ru~no. Ako èlite da vratite originalni status, prebacite
rutirane trake u vazdu{ne vodove (sa izuzetkom AC1 i AC2) komandom: RIPUP ! AC1 AC2
32
24 Provera pravila dizajniranja

Pre nego {to zapo~nete razvoj {tampane plo~ice treba da razmislite od pravilima dizajniranja. Tako-
dje, razmislite i o pravilima proizvodja~a plo~ica. Moète ih definisati pomo}u DRC (Design Rules
Check) dijaloga. Kliknite na ikonu DRC i proverite ili promenite podrazumevane vrednosti. Klik u
neko od polja parametara prikazuje opisnu sliku. Apply da snimite pravila za dizajniranje u dato-
teku plo~ice. OK startuje proveru pravila dizajniranja. Taster Select vam dozvoljava da birate razne
povr{ine plo~ice za proveru. Jednostavno napravite pravougaonik mi{em oko povr{ine.
DRC komanda proverava da li plo~ica odgovara korisni~ki definisanim pravilima dizajniranja.
U~itajte datoteku demo3.brd. Da biste pokrenuli test, kliknite na ikonu DRC u paleti komandi. Po-
javljuje se meni koji vam omogu}ava da postavite svoja pravila dizajniranja. OK da zapo~nete
DRC.
Posle zavr{etka provera statusna linija }e sadràti poruku No errors. Sada moète biti sigurni da
plo~ica odgovara va{im pravilima dizajniranja. Pomerite crvenu ìcu preko nekoliko drugih crvenih
ìca. Zatim pokrenite DRJ jo{ jednom kucanjem
DRC; (Ta~ka-zarez spre~avaju pojavu DRC menija)
Statusna linija pokazuje broj gre{aka. Prozor za gre{ke }e se automatski otvoriti pokazuju}i listu
gre{aka. Po{to ispravite gre{ke na plo~ici, moète ih obrisati klikom na taster Del all.
Pritisnite F1 da biste prona{li vi{e o ERRORS komandi.
Ako pronadjete objekte na plo~ici koji ne mogu biti obrisani komandom DELETE, to moè biti re-
zultat DRC. Otkucajte ERRORS CLEAT da biste ih obrisali.
25 Biblioteke
Komponente koje dodajete u {emu i plo~icu, sme{tene su u bibliotekama. Editor biblioteka ima isto
korisni~ko okruènje kao i editor {ema i plo~ica. Zbog toga, jedino trebate znati nekoliko dodatnih
komandi za definisanje va{ih li~nih komponenti.
Biblioteka se normalno sastoji od tri osnovna elementa:
Pakovanje (Package): Podno`je na plo~ici
Simbol (Symbol): Crte` za {emu
Komponenta (Device): realna komponenta, koja se sastoji od simbola i pakovanja.
Evo kratkog primera kreiranja biblioteke:
Otvorite datoteku nove biblioteke preko menija File/New/Library u upravlja~kom panelu. Otvara se
prozor editora biblioteke.
Pakovanje otpornika
Izaberite mod promene pakovanja preko ikone u paleti akcija i unesite ime pakovanja R-10 u
polju New. Odgovorite na pitanje Create new package R-10? sa Yes. Kasnije kada kreirate novi
simbol i novu komponentu trebate ponovo odgovoriti na odgovaraju}e pitanje sa Yes.
33
Koristite komandu GRID da postavite odgovaraju}u veli~inu re{etke za postavljanje stopica.

Uobi~ajeno je 0.05 in~a ({to je 50 mil) za standardne komponente sa ì~anim izvodima.
Za otpornik sa ì~anim izvodima, izaberite PAD i postavite oblik stopice i pre~nik rupe u pa-
leti parametara. Podrazumevana vrednost za pre~nik stopice je 0. Ne treba je menjati. Kona~ni pre~-
nik na plo~ici bi}e vrednost data u pravilima dizajniranja. Onda postavite dve stopice na èljenom
rastojanju. Referentna ta~ka crteà bi}e kasnije identifikaciona ta~ka sa kojom }e se komponenta bi-
rati. Zbog toga ona treba biti negde u blizini centra komponente.
Za SMD otpornik, izaberite SMD i postavite pre~nik stopice u paleti parametara. Moète iza-
brati jednu od ponudjenih vrednosti ili direktno ukucati duìnu i {irinu u polje za unos.
Izaberite sloj Top, ~ak i kad }e komponenta kasnije biti postavljena sa druge strane plo~ice. SMD
komponente postavljaju se sa druge strane plo~ice kori{}enjem komande MIRROR. Ovo prebacuje
elemente sa svih t...-slojeva na odgovaraju}e b...-slojeve.
Postavite dve SMD stopice (koje se kod EAGLE-a jednostavno zovu SMD-i) na èljenom rastoja-
nju.
Da biste koristili zaobljene SMD-e (BGA) prvo defini{ite jedan kvadrat, a onda uradite CHANGE
za vrednost Roundness = 100%.
Sada moète uneti imena, kao {to su 1 i 2, za stopice ili SMDe kori{}enjem komande NAME.
Ipak, preporu~uje se druga~ija procedura za komponente sa vi{e sekvencijalno numerisanih stopi-
ca: Izaberite komandu PAD, otkucajte ime prve stopice, npr. 1 (apostrofi se takodje moraju une-
ti), a onda postavite stopice u sekvenci.
Sada koristite komandu WIRE da nacrtate simbol bele {tampe na sloju 21 tPlace. Ovaj sloj sa-
drì ono {to }e biti od{tampano na plo~ici. Na vama je koliko detalja }ete dati simbolu. Postavite fi-
niju veli~inu re{etke ako vam to pomaè. Koristite informacije koje su date u library.txt (direktori-
jum eagle/doc) kao uputstva za kreiranje komponenti. Takodje moète koristiti komande ARC,
CIRCLE, RECT i POLYGON za crtanje simbola bele {tampe.
Pazite da sloj 21 tPlace ne pokrije neku povr{inu koju treba lemiti. Na sloju 51 tDocu moè se da-
ti realniji izgled koji nije pod ovim ograni~enjem. Sloj 51 tDocu ne se koristi za {tampanje na sa-
moj plo~ici, ali je podr{ka grafi~koj reprezentaciji koja se moè koristiti za {tampanje dokumenta-
cije. U primeru otpornika, simbol se moè nacrtati na sloju 21 tPlace, osim ìca, koje idu preko sto-
pica, koje se crtaju na sloju 51 tDocu.
Komandom TEXT postavite tekstove >NAME na sloj 25 tNames i >VALUE na sloj 27 tValu-
es na ~ijim mestima }e se na plo~ici nalaziti stvarno ime i vrednost. SMASH i MOVE se mogu ko-
ristiti kasnije za promenu pozicije ovih tekstova relativno u odnosu na simbol pakovanja na plo~i-
ci.
Komanda CHANGE moè se koristiti u kasnijim fazama za promenu osobina objekta kao {to
je debljina otiska teksta, visina teksta ili sloj na kome se objekat nalazi.
34
Ako èlite da menjate osobine vi{e objekata odjednom defini{ite grupu komandom GROUP, klikni-
te na komandu CHANGE, izaberite parametar i vrednost i kliknite na grupu desnim tasterom mi{a.
Primer: Koristite GROUP da defini{ete grupu koja sadrì obe stopice, a onda izaberite CHANGE i
SHAPE/SQUARE. Kliknite na povr{inu crteà desnim tasterom mi{a. Oblici obe stopice se menja-
ju.
Komanda DESCRIPTION omogu}ava dodavanje informacionog teksta pakovanju. Ovaj tekst i ime
pakovanja }e biti uzeti u obzir kod funkcije traènja i komande ADD.
Simbol otpornika
Izaberite mod promene simbola i unesite ime simbola R u polje New. Ovo ime ima samo inter-
no zna~enje za program i ne pojavljuje se u {emi.
Sada proverite da je postavljena veli~ina re{etke na 0.1 in~. Pinovi u simbolu moraju biti postavlje-
ni na ovoj re{etci, po{to je ovo ono {to EAGLE o~ekuje.
Izaberite komandu PIN. Sada moète postaviti osobine ovih pinova u paleti parametara, pre
njihovog postavljanja levim tasterom mi{a. Sve ove osobine mogu se kasnije menjati komandom
CHANGE. Ponovo se mogu definisati grupe (GROUP) ~ije se osobine onda mogu menjati sa
CHANGE i desnim tasterom mi{a. Videti sistem za pomo} za detalje.
Komanda NAME vam omogu}ava da imenujete pinove posle postavljanja.
[ematski simbol se crta na sloju 94 Symbols kori{}enjem WIRE i drugih komandi za cr-
tanje. Postavite tekstove >NAME i >VALUE na sloj 95 Names i 96 Values (komanda TEXT). Po-
stavite ih tamo gde u {emi treba da se pojave ime i vrednost. Za fina pode{avanja izaberite finiju re-
{etku. Ovo se moè uraditi i dok je komanda TEXT aktivna. Posle svega vratite veli~inu re{etke na
podrazumevanu vrednost od 0.1 in~a.
Komponenta otpornik
Kreirajte novu komponentu R-10 ovom ikonom. Kada kasnije koristite ADD komandu da po-
stavite komponentu u {emu, selektova}ete je kori{}enjem ovog imena. Jedino je koincidencija u
ovom slu~aju to {to je ime pakovanja i ime komponente isto.
Da biste definisali komponente koje su dostupne u raznim varijantama tehnologija i pakovanja tre-
bate koristiti dòker znake u imenu komponente da bi odredili pozicije njihovih imena.
* predstavlja poziciju imena tehnologije, ? ime pakovanja. Za definisanje, na primer, komponente
kao {to je 7400 u dve tehnologije (L, LS), ispravno ime komponente bilo bi 74*00. Ime varijante
pakovanja bi}e automatski dodato na kraj imena. Ako èlite da vidite imena varijanti pakovanja, na
primer, na po~etku imena komponente trebate koristiti ?, ovako: ?74*00.
Kliknite na taster New u donjoj desnoj povr{ini prozora za editovanje komponenti da biste joj do-
delili pakovanje. Za na{ primer, izaberite pakovanje R-10. Da biste vr{ili dalje dodele varijanti pa-
kovanja kliknite ponovo na New.
35
Komanda PREFIX koristi se za odre|ivanje prefix-a za ime. Ime samo po sebi se inicijalno auto-
matski rezervi{e u {emi. Za otpornik, ovo bi bilo, potpuno normalno, R. Otpornici }e onda biti iden-
tifikovani kao R1, R2, R3 itd. Imena se mogu menjati u bilo kom trenutku komandom NAME.
Komandom VALUE moète odrediti da li se vrednost komponente moè menjati u {emi ili na plo-
~ici. Vrednost mora biti On za otpornike.
Za druge komponente dobro je da ona bude Off.
Simbol prethodno definisanog otpornika ubacuje se u komponentu komandom ADD.

Ako se komponenta sastoji od vipe {ematskih simbola koji se mogu postavljati u kolu nezavisno je-
dan od drugog (u EAGLE-u oni su poznati kao kapije), onda svaku kapiju treba pojedina~no ubaci-
ti u {emu komandom ADD.
Postavite addlevel na Next i swaplevel na 0 u paleti parametara, a onda postavite kapiju u blizini re-
ferentne ta~ke.
Swaplevel kapije je vrlo sli~an swaplevel-u pina. Vrednost 0 zna~i da se kapija ne moè menjati sa
drugom kapijom u komponenti. Vrednost ve}a od 0 zna~i da se kapija unutar {eme moè menjati
drugom kapijom u istoj komponenti koja ima isti swaplevel. Potrebna komanda za ovo je GATE-
SWAP.
Ime kapije ili kapija moète menjati komandom NAME. Ime je nebitno za komponentu sa sa-
mo jednom kapijom, po{to se ono ne pojavljuje u {emi. Ako se komponenta sastoji od vi{e kapija
ime elementa u {emi bi}e pro{ireno imenom kapije.
Primer: Ako se kapije zovu A, B, C i D, a ime komponente u {emi je IC1, imena koja }e se poja-
viti su IC1A, IC1B, IC1C i IC1D.
Komandom CONNECT moète odrediti koji pinovi idu na koje stopice pakovanja.
Kliknite sada na taster Connect.
Prozor Connect
U ovom primeru kapija otpornika je automatski imenovana sa G$1. Ovo je razlog zbog koga vidi-
te ime pina G$1.1 i G$1.2 u koloni Pins. Kolona Pad pokazuje postavljenje stopice u pakovanju.
Kliknite na polje pina i stopice i kliknite na taster Connect. Ako èlite da otak~ite pin od stopice,
izaberite par u koloni Connection i kliknite na Disconnect.
OK zavr{ava komandu CONNECT i zatvara prozor.
36
Posle klika na komandu DESCRIPTION moète uneti informacije koje se odnose na komponentu.
Une{en tekst bi}e prikazan u upravlja~kom panelu kada izaberete komponentu u stablu. On }e ta-
kodje biti proveravan kada koristite funkciju traènja kod komande ADD.
Sada je definicija otpornika kompletna. Moète ga koristiti u {emi.
Editor komponenti
26 [tampanje crteà i podataka za proizvodnju

EAGLE moè {tampati crteè, na primer za potrebe dokumentacije, kori{}enjem komande PRINT.
Ova komanda moè se na}i u File meniju editora {ema ili plo~ica.
Sa ovom komandom moète koristiti {tampa~e definisane pod Windows-om. Linux verzija generi{e
Postscript datoteke tako da se mogu poslati na LPT port ili u datoteku. Bi}e generisan od{tampani
izlaz crteà u prozoru aktivnog editora sa teku}im pode{avanjima slojeva (komanda DISPLAY).
Film i podaci za proizvodnju generi{u se CAM procesorom. Pokrenite ga ikonom u paleti akcija
prozora editora plo~ica.
CAM procesor koristi svoje drajvere, koji se mogu definisati ili menjati od strane korisnika (videti
eagle.def u direktorijumu eagle/bin).
Podaci za listu materijala, za montaù, ma{ine za bu{enje ili testiranje itd. mogu se generisati po-
mo}u EAGLE korisni~kog jezika (engl. User Laguage). Informacije o ULP-u mogu se na}i u za-
glavljima datoteka ili uz pomo} opisa u upravlja~kom panelu.
[tampanje {eme komandom PRINT

[emu demo1.sch }emo od{tampati crno-belo i u punom formatu na jednoj stranici.
U~itajte datoteku demo1.sch i kliknite na ikonu PRINT u paleti akcija.
Ozna~ite okvire Black, Solid i Rotate (po{to je crte` u formatu panorame). Okviri Mirror i Upside
down nisu ozna~eni.
I za Scale factor i Page limit ukucajte 1. Ovo odredjuje da }e crte` biti {tampan sa faktorom skali-
37
ranja 1, {to daje njegov izlaz na jednu stranicu. Ako ne, EAGLE menja faktor skaliranja, tako da cr-
te` zaista zauzme jednu celu stranicu. Sa Page limit 0 crte` }e uvek biti {tampan sa postavljenim
faktorom skaliranja. [tampa~ se moè birati tasterom Printer.
Taster Page vodi vas do parametara za pode{avanje stranice. Ako je okvir Caption ozna~en, crte`
}e biti {tampan sa potpisom, koji sadrì ime datoteke, datum, vreme i faktor skaliranja.
Generisanje Gerber podataka pomo}u CAM procesora

Isti koraci su obi~no potrebni za svaku plo~icu, bilo da se generi{e film, ili podaci za proizvodnju.
Ovaj proces moè se definisati kao posao CAM procesiranja.
Datoteka gerber.cam, koja se moè na}i u podrazumevanom poddirektorijumu za CAM poslove,
automatizuje izlaz Gerber podataka za dvostrane plo~ice.
Pa`nja: Opisani proces moè se koristiti samo za Gerber fotoplotere sa fleksibilnim aperturama, a
ne za fotoplotere sa fiksnim aperturama.
Kontaktirajte va{eg proizvodja~a plo~ica da biste utvrdili koji su podaci potrebni.
U~itajte posao u CAM procesor, bilo dvostrukim klikom na ime gerber.cam u stablu upravlja~kog
panela, bilo klikom na ikonu CAM Processor u prozoru editora plo~ica i izborom gerber.cam u di-
jalogu datoteka ( File/Open/Job).
U slu~aju da ve} imate pokrenut CAM procesor iz upravlja~kog panela, u~itajte datoteku plo~ice
demo3.brd:
File/Open/Board i demo3.brd
Kliknite na taster Process Job i potvrdite oba pitanja Delete name.$$$... i More than... sa OK.
Sada }e sve potrebne datoteke biti zapisane u direktorijumu Project (gde su sme{tene datoteke cr-
teà i plo~ice za ovaj projekat).
Datoteke imaju slede}a zna~enja:
demo3.cmp Strana komponenti (Component side)
demo3.sol Strana lemljenja (Solder side)
demo3.plc Bela {tampa strane komponenti (Silkscreen for component side)
demo3.stc Maska za lemljenje za stranu komponenti (Soldering mask for the component side)
demo3.sts Maska za lemljenje za stranu lemljenja (Soldering mask for the solder side)
demo3.whl Datoteka apertura (Aperture wheel file)
demo3.gpi Informaciona datoteka, nije bitna (Information file)
demo3.$$$ Privremena datoteka, treba je obrisati (Temporary file)
Prvih {est datoteka treba poslati va{em proizvodja~u plo~ica.
Podaci za bu{enje rupa mogu se generisati na sli~an na~in kori{}enjem posla excellon.cam. Pre ne-
go {to zapo~nete CAM procesiranje trebate generisati Rack datoteku koja sadrì listu alata za ma{i-
nu za bu{enje. Da biste je generisali, pokrenite UL (User Language) program drillcfg.ulp koman-
dom RUN iz prozora editora plo~ica. ULP generi{e datoteka <imeplo~ice>.drl koju }e ~itati CAM
procesor.
Ostale informacije mogu se na}i na stranicama za pomo} za CAM procesor.
38
27 Razmena podataka sa EAGLE korisni~kim jezikom

EAGLE dolazi sa ugradjenim korisni~kim interpreterskim jezikom nalik na C koji ima pristup vir-
tualno svim podacima (u EAGLE-u ili eksternim datotekama). Programi korisni~kog jezika mogu
kreirati datoteku bilo kog tipa i tako generisati format podataka koji koristi drugi softver ili hardver.
Dobar primer je datoteka bom.ulp koja generi{e listu materijala.
Pogledajte datoteke sa ekstenzijom *.ulp i deo sistema za pomo} koji se ti~e korisni~kog jezika, da
biste dobili ideju o mogu}im pro{irenjima programa.
Dodatni programi korisni~kog jezika mogu se na}i na WEB stranicama:
http://www.cadsoftusa.com/download.htm (direktorijum UserFiles).
28 Script datoteke - fleksibilno ulazno okruènje

Script datoteke su tekst datoteke koje mogu sadràti bilo koju EAGLE komandu (videti komandu
SCRIPT). Script datoteke omogu}avaju korisniku da implementira svoje funkcije. Tako imate flek-
sibilno ulazno okruènje koje defini{ete EAGLE komandnom sintaksom (videti EAGLE sistem za
pomo}).
Literatura kori{}ena za pripremu uputstva:

EAGLE Tutorial, Cad Soft.; www.cadsoft.de
39

Eagle Uputstvo

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Eagle Uputstvo

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Nekoliko proverenih verzija programa mozete preuzeti sa

7 Sistemski zahtevi programa EAGLE

Editor {tampanih plo~ica

Light izdanje (Besplatno)

9 Instalacija i startovanje programa

10 Sopstveno pode{avanje EAGLE-a

11 Koncept EAGLE korisni~kog okru`enja

Izbor opcija menija

Razne alternative unosa

zna~i: klikni na MOVE ikonu

Kori{}enje kombinacija tastera

Unos komandi i parametara preko komandne linije

Prozor editora {tampane plo~ice

Paleta komandi editora {ema (levo) i editor {tampanih plo~ica (desno)

Upravlja~ki panel: Pregled sadr`aja biblioteke

Napomena: Linux verzija prepoznaje samo ekstenzije sa malim slovima!

14 U~itavanje datoteke i izbor zuma monitora

Sada kliknite na ikonu da biste zumirali u crte`.

Klikom na crte` }e se prikazati u punoj veli~ini kako bi popunio va{ ekran.

Klik na }e zumirati iz crte`a.

15 Izbor slojeva za prikaz

16 Pode{avanje re{etke i jedinice mere

17 @ice, krugovi, lukovi, pravougaonici i tekst

Parametri komande WIRE

Promena {irine linije

Prebacivanje objekta na drugi sloj

Specijalne tekst promenljive

Dodavanje okvira {emi

Dodavanje i menjanje teksta

Provera elektri~kih pravila (ERC)

Generisanje plo~ice na osnovu {eme

21 Automatska anotacija napred & nazad

22 Dizajniranje {tampane plo~ice

Dizajniranje plo~ice bez {eme

Definisanje oblika plo~ice

Postavljanje SMD pakovanja

Definisanje klasa signala

Kreiranje plo~ice iz {eme

Generisanje datoteke plo~ice

Autoruter: Kratak primer

Dalje kori{}enje editora plo~ica

24 Provera pravila dizajniranja

Koristite komandu GRID da postavite odgovaraju}u veli~inu re{etke za postavljanje stopica.

Komanda NAME vam omogu}ava da imenujete pinove posle postavljanja.

Simbol prethodno definisanog otpornika ubacuje se u komponentu komandom ADD.

26 [tampanje crte`a i podataka za proizvodnju

[tampanje {eme komandom PRINT

Generisanje Gerber podataka pomo}u CAM procesora

27 Razmena podataka sa EAGLE korisni~kim jezikom

28 Script datoteke - fleksibilno ulazno okru`enje

Literatura kori{}ena za pripremu uputstva:

Das könnte Ihnen auch gefallen