Osnove metodologije lingvistikih istraivanja

as 6
Izvetavanje o
sprovedenom
istraivanju

15.11.2011.
 2

Faze u istraivanju

Priprema istraivanja

Sprovoenje istraivanja

Izvetavanje o istraivanju
 3

Naini izvetavanja

Usmeno
 izlaganje na naunom skupu
 javno predavanje
 prezentacija na asu
 ...
 4

Naini izvetavanja

Pisanim putem
 lanak u naunom asopisu
 lanak u zborniku
 monografija
 diplomski rad
 seminarski rad
 ...
 5

Pisani izvetaji

Za kakav nauni rad biste rekli da je
dobro napisan?

Tri osnovne stvari o kojima treba voditi
rauna pri pisanju naunih radova (N.B.
kvalitet sadraja se podrazumeva!):
 stil pisanja
 organizacija rada
 grafiki izgled
 6

Stil pisanja

Cilj naunog rada je prenoenje

informacija, a ne knjievni efekat
ne treba pisati knjievnim, ve
naunim funkcionalnim stilom

Podrazumeva se osnovna pismenost, tj.
potovanje pravopisnih i drugih pravila
standardnog jezika
 7

Stil pisanja

Odlike naunog stila
 jasan
 eksplicitan
 precizan
 direktan
 saet
 objektivan
 analitian
 8

Stil pisanja

Leksika i struktura teksta
 terminologija je neophodna, ali je treba koristiti
umereno - nauni stil ne ini puko nizanje
uskostrunih termina!
 esta upotreba optijih apstraktnih imenica
(problem, pitanje, istraivanje i sl.)
 reenice i pasuse treba eksplicitno povezivati
upotrebom diskursnih markera (meutim, pored
toga, nasuprot tome...) i upuivanjem na delove
rada (kao to je navedeno u uvodnom delu...)
 9

Navedene odlike ne treba

shvatiti kao obavezne!
Stil pisanja

Gramatika
 esti bezlini i pasivni oblici (u prikupljanju
podataka vodilo se rauna..., u tu svrhu
sastavljen je upitnik...)
 este nominalizacije (pri izradi upitnika...)
 esta upotreba mi umesto ja ak i za
jednog autora (u ovom radu bavimo se...)
 esta upotreba treeg lica (sprovedeno
istraivanje je pokazalo...)
 10

Stil pisanja

Jo nekoliko optih preporuka

 izbegavati nejasne kolokacije (taj problem
pridobio je za sebe mnoge strunjake...)
 izbegavati vrednosne sudove (ovoj oblasti smeta
nedostatak tekstova, ovo ima kapitalnu vanost,
iz ovoga moemo osetiti povezanost ovih nauka...)
 paljivo sa kategorinim sudovima, superlativima i
uoptavanjima (nauno je utvreno/dokazano,
ova metoda je bolja od svih drugih)
 11

Organizacija rada

Organizacija rada treba da olaka itanje,

tj. da itaocu omogui brzo pronalaenje
traenih informacija

Organizacija podrazumeva iznoenje ideja

u loginom redosledu, kao i odgovarajuu
strukturu rada
 12

Organizacija rada

Osnovna struktura rada

 Naslov
 (Rezime)
 Centralni deo
 Literatura
 (Prilozi)
 (Sadraj)
 13

Organizacija rada - Naslov

Naslov
 treba da je saet i jasan
 iskazuje osnovnu temu ili ideju rada

Podnaslov
 nije neophodan
 ako postoji, daje dodatno objanjenje,
dodatno suava temu
 14

Organizacija rada - Rezime

Rezime = apstrakt = saetak =

= krai sadraj
 (gotovo) obavezan deo radova u naunim
asopisima
 u seminarskim radovima se ne pie
 15

Primer rezimea

Arsenijevi, N. (2007) O konstrukciji s osnovnim brojem.

Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 50. 45-54.
 16

Organizacija rada - Rezime

Struktura rezimea
 Najee jedan do dva pasusa
 Kratak pregled sadraja rada

Kljune rei
 nekoliko pojmova koji saimaju temu
istraivanja
 naroito bitne za pretrage baza podataka
 17

Organizacija rada - Centralni deo

Uvod

Glavni tekst

Zakljuak
 18

Organizacija rada - Centralni deo

Uvod
 tema i svrha istraivanja
 definicija osnovnih pojmova
 kratak pregled postojee literature
 opta struktura ostatka rada
 najava zakljuaka rada

N.B. Iako je jedna od svrha uvoda smetanje
odabrane tema u iri kontekst, ne treba se
previe zadravati na optim stvarima
 19

Organizacija rada - Centralni deo

Glavni tekst
 struktura zavisi od teme
 empirijska istraivanja

hipoteze

metod

rezultati

diskusija
 teorijska istraivanja

nema fiksne strukture
 20

Organizacija rada - Centralni deo

Lingvistiki primeri
 u tekstu, kurzivom - ree

Ivi, M. (2005) O 'malim klauzama' i slinim sintaksikim konstrukcijama.

Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 48. 7-10.
 21

Organizacija rada - Centralni deo

Lingvistiki primeri
 izdvojeni (i numerisani) - ee

Knig, E. & V. Gast (2002). Reflexive pronouns and other uses of self-
forms in English. Zeitschrift fr Anglistik und Amerikanistik 50. 225-238.
 22

Organizacija rada - Centralni deo

Primeri iz drugih jezika
 primeri koji nisu iz jezika na kome se pie
obavezno se prevode

Katz, L., K. Rexer and M. Peter (1995) Case morphology and thematic role
in word recognition. In L. B. Feldman (Ed.) Morphological Aspects of
Language Processing. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum. 79-108.
 23

Organizacija rada - Centralni deo

Primeri iz drugih jezika
 najee se uz prevod navode i glose -
- gramatika objanjenja delova reenice

Blevins, J. (2003) Passives and impersonals.

Journal of Linguistics 39. 473520.
 24

Organizacija rada - Centralni deo

Posebne oznake kod primera
 * negramatina reenica
 ?, ?? problematina reenica

Bokovi, . (2002) On multiple Wh-fronting.

Linguistic Inquiry 33. 351383.
 25

Organizacija rada - Centralni deo

Posebne oznake kod primera
 # pragmatiki neprimerena reenica

Arsenijevi, B. (2011) Serbo-Croatian coordinative conjunctions at

the syntax-semantics interface. The Linguistic Review 28. 175206.
 26

Organizacija rada - Centralni deo

Pored teksta, u radu se za prikaz podataka
esto koriste i druga sredstva
 Tabele
ENG Jednina Mnoina SRP Jednina Mnoina
1. lice I we 1. lice ja mi
2. lice you you 2. lice ti vi
3. lice he they 3. lice on oni
she ona one
it ono ona

Tabela 1. Line zamenice u engleskom i srpskom jeziku

 27

Organizacija rada - Centralni deo

Pored teksta, u radu se za prikaz podataka
esto koriste i druga sredstva
 Grafici

Slika 1. Broj da i ne odgovora na pitanje

Da li vam smeta upotreba anglicizama u srpskom?
 28

Organizacija rada - Centralni deo

Pored teksta, u radu se za prikaz podataka

esto koriste i druga sredstva
 Slike

Slika 1. Primer slike iz eksperimenta

 29

Organizacija rada - Centralni deo

Napomene
 Fusnote (u dnu strane)
 Endnote (na kraju rada)

Ne treba ih koristiti previe!

 U napomene se stavlja ono to bi optereivalo
glavni tekst, a smatra se bitnim
 Broj napomena nije pokazatelj kvaliteta rada!
 30

Organizacija rada - Centralni deo

Zakljuak
 Sutina onoga to je reeno u glavnom tekstu
 Implikacije za budua istraivanja
 31

Organizacija rada - Literatura

Literatura je popis izvora koritenih u

pisanju rada

Osim u literaturi, na izvore se mora

pozivati i u tekstu rada
 32

Literatura i bibliografija

Literatura (eng. References)
 manja po obimu, ne nuno iscrpna
 sadri samo dela na koja se pozivamo u tekstu

Bibliografija (eng. Bibliography)

 veeg obima

selektivna i iscrpna bibliografija
 moe sadrati i radove na koje se ne pozivamo
direktno u tekstu
 33

Jedinice u literaturi/biografiji

Literatura/bibliografija sastoji se od
jedinica koje sadre odreene podatke,
sloene su prema odreenom rasporedu i
imaju tano odreenu strukturu koja zavisi
od vrste dela (monografija, lanak u
asopisu, rad u zborniku...)
 34

Jedinice u literaturi/biografiji

Podaci koji se navode (izbor zavisi od vrste dela):
 autor
 godina objavljivanja
 naslov rada
 prireiva(i)
 naslov asopisa/zbornika
 broj asopisa
 mesto izdavanja
 izdava
 brojevi stranica
 35

Jedinice u literaturi/biografiji

Unutar jedinice, bibliografski podaci

navode se utvrenim redom, vrstom slova
i koristei utvrenu interpunkciju - prema
pravilima koja propisuje odreeni stil
bibliografskog citiranja
 APA (American Psychological Association)
 MLA (Modern Language Association)
 Harvard
 36

Jedinice u literaturi/biografiji

Primer - APA stil

 Knjiga
Autor(i). (Godina izdanja). Naslov knjige.
Mesto izdanja: Izdava.
 lanak iz naunog asopisa
Autor(i). (Godina izdanja). Naslov lanka.
Naslov asopisa, Broj asopisa, Brojevi
stranica.
 37

Jedinice u literaturi/biografiji

Nije uvek nuno pridravati se nekog od ovih
stilova (npr. u seminarskim radovima se to ne
trai uvek), ali bitno je da nain navoenja
izvora bude konzistentan!

Opta pravila
 bibliografske jedinice treba da budu poreane
azbunim/abecednim redom prema prezimenu autora
 vie dela istog autora navode se hronolokim redom,
poevi od najranijeg rada
 uvek koristiti isti raspored podataka, ista slova i istu
interpunkciju za isti tip dela
 38

Jedinice u literaturi/biografiji

Jo nekoliko uputstava
 izvori se u literaturi obavezno navode na jeziku na
kome su napisani, bez prevoda; imena autora se
ne transkribuju (i u tekstu je bolje ne navoditi
samo transkribovano ime)
 preporuuje se i da se na srpskom radovi pisani
irilicom uvek navode irilicom, a radovi pisani
latinicom da se navode latinicom
 u lingvistikim radovima bibliografske jedinice se
najee ne numeriu
 39

Grafiki izgled

Osnovni cilj je funkcionalnost i preglednost

Materijali koji nisu tekstualni (tabele,
grafici, slike, i sl.) ubacuju se samo ako
su u funkciji teme rada, nikako ne slue
za ulepavanje

Za radove koji se objavljuju izdava daje
precizna uputstva o traenom formatiranju
svih elemenata rada
 40

Zakljuna napomena

Osnovni cilj svih navedenih pravila jesu

jasnoa i preglednost

Da bi se postigle jasnoa i preglednost,

potrebno je biti konzistentan
 41

Jezik rada i struktura

Radovi pisani na razliitim jezicima

nemaju uvek istu strukturu i esto nisu
pisani istim stilom
 engleski
 srpski
 drugi jezici?
 42

Korisni sajtovi

Google Scholar
http://scholar.google.com/

Srpski citatni indeks

http://scindeks.nb.rs/

Stilovi citiranja
http://www2.liu.edu/cwis/cwp/library/workshop/citation.htm
 43

Literatura

Vrane, A. (2006). Od rukopisa do biblioteke: Pojmovnik.
Beograd: Filoloki fakultet. 17-20, 27-31, 47-48, 64-66,
141-142, 155-158, 164-166, 188-189, 242-243, 250-252.
[odrednice: APA stil bibliografskog citiranja, Autorsko
pravo, Bibliografska jedinica, Bibliografsko citiranje,
Literatura, MLA stil stil bibliografskog citiranja,
Naslovna strana, Pisanje naunog rada, Plagijat,
Harvardski stil citiranja, Citat]

Todorovi, D. (2008). Metodologija psiholokih

istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
477-485.
 44

Za sledei as

Razmisliti o temi za seminarski rad