Osnove metodologije lingvistikih istraivanja

as 3
Sprovoenje istraivanja

1.11.2011.
 2

Faze u istraivanju

Priprema istraivanja

Sprovoenje istraivanja

Izvetavanje o istraivanju
 3

Faze u istraivanju

Priprema istraivanja
 Izbor teme
 Izbor metode i podataka
 Plan istraivanja

Sprovoenje istraivanja

Izvetavanje o istraivanju
 4

Faze u istraivanju

Priprema istraivanja

Sprovoenje istraivanja
 Prikupljanje podataka
 Analiza podataka
 Izvoenje zakljuaka

Izvetavanje o istraivanju
 5

Faze u istraivanju

Faze u istraivanju nisu strogo odvojene

jedna od druge, to naroito vai za
pripremu i sprovoenje
 6

Osnova svih faza istraivanja

Svako istraivanje ukoliko nije pregledno

(prikaz onoga to je uraeno u nekoj
oblasti do datog trenutka) zasniva se na
nekom istraivakom pitanju; cilj
istraivanja najee jeste provera neke
hipoteze
 7

Pitanja i hipoteze

Istraivako pitanje je pitanje na koje
odreeno istraivanje treba da prui
odgovor
 Primer: Kakav stav prema anglicizmima imaju
stariji, a kakav mlai govornici srpskog jezika?

Hipoteza je pretpostavka kakav e taj
odgovor biti
 Primer: Oekujemo da e mlai govornici imati
pozitivniji stav prema anglicizmima nego stariji
 8

Pitanja i hipoteze

Istraivaka pitanja se formuliu prema

tome koji aspekt odabrane teme nas
zanima, kao i na osnovu podataka o
prethodnim istraivanjima

Hipoteze se najee formuliu na osnovu
rezultata prethodnih istraivanja koja su
raena na istu ili slinu temu
 9

Provera modela i teorija

Pojedinana pitanja i hipoteze najee

imaju za krajnji cilj proveru nekog modela
ili neke teorije
 10

Prikupljanje podataka

Prikupljanje podataka ne mora nuno
znaiti terenski rad

Izvori podataka su brojni i razliiti
 Gramatike, renici
 Raznovrsne knjige, novine
Rad sa tekstom
 Televizijske i radio emisije, Internet
 Spontani svakodnevni razgovori
 Testovi, eksperimenti
Rad sa ljudima
 Razgovor sa informantima
 Itd.
 11

Prikupljanje podataka

Podaci sakupljeni iz tekstova (ma koje
vrste, pisanih i usmenih [usmeni tekstovi
se obino transkribuju, pa tek onda
analiziraju]) esto se nazivaju korpusom

Korpus = zbirka tekstova, zbir celokupne
koritene ili celokupne sakupljene grae
 Svi tekstovi iz kojih smo izvukli primere relativnih
reenica (dve knjige, sto brojeva Blica...)
 Sve relativne reenice pronaene u
dva / pet / dvadeset / sto jedanaest romana...
 12

Prikupljanje podataka

U uem smislu, korpus je sistematski
sakupljena i digitalizovana zbirka tekstova
koji se mogu automatski pretraivati

Korpusi srpskog jezika
 Korpus savremenog srpskog jezika
http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/prezentacija/korpus.html
 Korpus srpskog jezika
http://www.serbian-corpus.edu.rs/ns/eindex.htm
 13

KSSJ 24 miliona rei

[knjiga od 350 strana 100 hiljada rei]
14
 15

BNC, British National Corpus (http://corpus.byu.edu/bnc/) - 100 miliona rei

16
 17

Prikupljanje podataka

Podaci dobijeni putem testova/upitnika/
eksperimenata razlikuju se od prethodno
navedenih po tome to su dobijeni u
kontrolisanim uslovima
 Novinski tekstovi, knjige i sl. postoje
nezavisno i mi ih koristimo u izvornom obliku
posmatramo ih
 Na podatke dobijene eksperimentalnim putem
delimino i utiemo, tj. usmeravamo ih time
to npr. postavljamo odreena pitanja
 18

Prikupljanje podataka

Takoe, dok se tekst esto posmatra samo

kao tekst, nevezano za autora, kod
eksperimenata veliki znaaj ima to ko su
ispitanici
 19

Prikupljanje podataka

Informanti
 Osobe od kojih se dobijaju jeziki podaci
 Posebno veliku ulogu imaju u izuavanju
manje poznatih jezika i jezika koji nemaju
pisanu tradiciju
 I sam istraiva moe biti informant (to je
primer metode introspekcije), kada se oslanja
ono to sam zna o odreenom jeziku, pre
svega onom koji govori kao maternji
 20

Prikupljanje podataka

Bez obzira na izvor podataka koji se koristi,

bitno je da:
 u izboru podataka postoji sistematinost
 podataka ima dovoljno
 21

Sistematinost

Primer 1: Televizijske emisije
 Sveobuhvatna slika: to vie razliitih anrova
(vesti, zabavne emisije, obrazovni program,
kontakt programi, itd.) to srazmernije
[ne samo vesti ili samo zabavne emisije!]
[ne 100 sati vesti + 5 sati zabavnih emisija!]
 Prikaz jednog anra: kvizovi (Slagalica,
Milioner, Super genije, itd.) ne meati sa
drugim anrovima
[ne 100 sati Slagalice + 20 sati vesti!]
 22

Sistematinost

Primer 2: Upitnik koji ispituje stav
govornika srpskog jezika prema
anglicizmima
 Sveobuhvatna slika: razliite starosne grupe,
razliit pol, razliit nivo obrazovanja
[ne 100 studenata + 10 penzionera!]
 Stav odreene grupe: studenti engleskog
jezika na Filolokom fakultetu
[ne 50 studenata engleskog + 5 studenata ruskog!]
 23

Koliina podataka

Budui da gotovo nikada nismo u situaciji

da ispitamo sve manifestacije neke pojave,
u istraivanjima se koristi uzorak (jezikog
sistema i/ili populacije govornika)

Uzorak treba da nam ukae na stanje u
celokupnom jezikom sistemu i/ili celoj
populaciji
 24

http://www.restore.ac.uk/srme/www/fac/soc/wie/research-new/srme/modules/mod1/2/index.html

Uzorkovanje
Populacija Populacija
= Svi lanovi neke grupe
- sve ene na svetu
- svi stanovnici neke zemlje
http://www.restore.ac.uk/srme/www/fac/soc/wie/research

- svi studenti nekog

fakulteta
- svi govornici nekog jezika
- svi dvojezini govornici
rumunskog i srpskog
...
Uzorak
Uzorak
= Skupina predstavnika
odreene populacije
 25

Uzorkovanje jezika

Populacija
- srpski jezik
- jezik medija
- govor adolescenata
- jezik odreenog pisca
...

Uzorak
- uzorak tekstova
- uzorak ispitanika
 26

Veliina uzorka

Potrebna veliina uzorka ne moe se

potpuno precizno definisati, ali jasno je da:
 10-minutni snimak politikog duela nije
dovoljno velik uzorak za ispitivanje (npr.)
upotrebe eufemizama u politikom diskursu
 grupa od 10 ispitanika nije dovoljna za
donoenje zakljuaka (npr.) o stavu govornika
srpskog jezika prema anglicizmima
 27

Veliina uzorka

Tanije, rad sa malim uzorkom moe nam

pomoi da uoimo neku tendenciju, ali ono
to pokae mali uzorak ne moemo
uoptiti na ceo sistem ili celu populaciju

to je uzorak vei, rezultati su pouzdaniji!
 28

Analiza podataka

Analiza prikupljenih podataka zavisi od

odabrane teme istraivanja i uglavnom je
usmerena ka odgovaranju na istraivako
pitanje i na potvrivanju ili odbacivanju
postavljene hipoteze
 29

Izvoenje zakljuaka

Induktivno zakljuivanje od posebnog ka
optem
 Srpski, engleski i francuski imaju imenice
 Srpski, engleski i francuski su jezici
Jezici imaju imenice

Deduktivno zakljuivanje od opteg ka
posebnom
 Svi jezici imaju imenice
 Srpski, engleski i francuski su jezici
Srpski, engleski i francuski imaju imenice
 30

Izvoenje zakljuaka

Induktivno i deduktivno zakljuivanje odnose
se pre svega na polaznu taku istraivanja:
 Ako poemo od podataka koji su nam se
uinili zanimljivima i zatim pronaemo u njima
odreene zakonitosti i formuliemo ih kao
principe ili teorijske modele, radi se o
induktivnom pristupu
 Ako poemo od nekog teorijskog modela i
ispitujemo njegovu validnost na podacima,
radi se o deduktivnom pristupu
 31

Izvoenje zakljuaka

Induktivno i deduktivno zakljuivanje se

esto meusobno dopunjuju, odnosno
induktivnim putem dolazimo do odreenih
pretpostavki, a zatim ih proveravamo na
dodatnim podacima ovo se naroito
odnosi na empirijska istraivanja
 32

Izvoenje zakljuaka

Pri izvoenju zakljuaka treba biti oprezan,

naroito ukoliko elimo da uoptimo ono
to smo otkrili

N.B. Oprez u korienju sintagme nauno
dokazano rezultati veine lingvistikih
analiza ukazuju na neku tendenciju i ne
mogu se smatrati konanim dokazom!
 33

Za sledei as (1)

Tema: Pristupi lingvistikoj analizi
prezentacije po grupama

Literatura
 Za sve: Kristal, D. (1995). Kembrika enciklopedija jezika.
Beograd: Nolit. str. 88.
 Preskriptivizam: Kristal, D. (1995). Kembrika enciklopedija jezika.
Beograd: Nolit. 2-4.
 Deskriptivizam: Bugarski, R. (1997). Ka jedinstvu lingvistike.
Beograd: igoja. 9-20.
 Formalni pristupi: Kristal, D. (1995). Kembrika enciklopedija
jezika. Beograd: Nolit. 407-409.
 34

Za sledei as (2)

Tema: Lingvistiki relativizam i
univerzalizam prezentacije po
grupama

Literatura
 Univerzalizam: Bugarski, R. (1997). Jezik i lingvistika.
Beograd: igoja. 80-115.
 Relativizam: Bugarski, R. (1997). Jezik i lingvistika.
Beograd: igoja. 116-141.
!! Da bi se razumeli argumenti obe strane, poeljno je
proitati oba teksta!
 35

Prezentacije

Sve prezentacije e biti 8.11.2011.

Spisak grupa je dostupan na sajtu; ko ima problema u
pronalaenju ostalih lanova grupe, neka se javi mejlom

Prezentacije treba da budu u PowerPoint-u i treba ih poslati
mejlom pre asa (na adresu milmaja2 gmail.com, u naslov
poruke staviti Metodologija - prezentacija) ili doneti na as
(najbolje na CD-u)

Prezentacije treba da traju 10-ak minuta

Ocenjuje se grupni rad, tj. cela grupa dobija isti broj poena;
raspodela posla je odgovornost samih lanova grupe; nije
obavezno da svi uestvuju u izlaganju, ali bitno je da svako na
neki nain doprinese pripremi

Do 1. kolokvijuma svi treba da proitaju sve tekstove!