/ 05/4-02 .

166/1-XV/4
23.02.2012.

221. 1. 16. 266. ,

- VII
, 23.02.2012. ,

:

, .
15.11.2006. .
.

:
1
1

1

1
1
.


04/1-2 .6/2037
( ) -
29.02.2012. ( )
()

, 46. . 5. . 3. ( , . 131/06),

()
(, )

()
(, )

15.11.2006. 150-8/72-06
:

()
(, )
22.12.2011. 1864/1-XIV/7 :

1. .
2. . .

3. .
4. .

-
23.02.2012.

:
1.
2. - .
3. ,
.
 ODELJENJU ZA PSIHOLOGIJU NASTAVNO-NAUNOM VEU
FILOZOFSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

REFERAT O ZAVRENOJ DOKTORSKOJ DISERTACIJI

Na sednici Nastavno-naunog vea Filozofskog fakulteta u Beogradu, odranoj 22. XII

2011. godine, imenovana je komisija za ocenu doktorske disertacije mr Svetlane
Zdravkovi, pod naslovom Razvojne perspektive psihoterapijskog procesa u analitikoj
psihologiji. Komisija je pregledala priloeni tekst disertacije i podnosi sledei izvetaj.

OSNOVNI PODATCI O KANDIDATU I DISERTACIJI

Svetlana Zdravkovi (roena 17. 8. 1968.godine) je jungovski analitiar, lan Svetske

asocijacije za analitiku psihologiju (IAAP), punopravni clan Nezavisne grupe
analitikih psihologa (IGAP) u Londonu; magistar je psihologije i specijalista
medicinske psihologije. Zaposlena je u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.
Saraivalaje saJungovim institutom u Cirihu (ISAP) i sa Nezavisnom grupom analitikih
psihologa (IGAP) u Londonu. Aktivno je uestvovala u radu Jungovog instituta u
Kusnahtu. Rukovodilac je edukacije (pored akademika prof, dr V. Jerotia, prof, dr R.
Papadopoulosa i N. Papadopoulos) Analitika psihologija i kreativnost u Institutu za
mentalno zdravlje.

Diplomirala je psihologiju na Odeljenju za psihologiju, Univerziteta u Beogradu, 1993.

godine. Zaposlena je u Institutu za mentalno zdravlje, gde (kao kliniki psiholog) radi na
Odeljenju za krizna stanja i afektivne poremeaje. Radila je kao psihoterapeut u
Pravoslavnom savetodavnom centru u Beogradu. Zavrila je specijalizaciju iz medicinske
psihologije 2001. godine. Magistrirala je u junu 2003. godine. Naziv magistarske teze je
bio Psihodinamiki aspekti enskog u analitikoj psihologiji i linom profesionalnom
radu.
Edukaciju iz analitike psihologije i psihoterapije obavljala je u Londonu i Beogradu.
Zavrni ispit za lana IAAP je sa uspehom poloila u junu 2006. godine. Ispit je odran u
Cirihu, vajcarska, kod dr Marija Jakobija i dr Mari Stajna. Dri predavanja i workshop-
ove iz oblasti analitike psihologije u Srbiji, Engleskoj i vajcarskoj. lan je Saveza
drutava psihoterapeuta Srbije (SDPTJ).

Uestvovala je u radu Prve meunarodne konferencije za akademsku analitiku

psihologiju u julu 2002. godine na Univerzitetu u Eseksu, Engleska. U julu 2003. godine
bila je stipendista Champernowne fondacije, ime joj je omogueno uee na 32.
godinjoj letnjoj konferenciji posveenoj odnosu umetnosti i psihologije u Kamberlend
loi u Vindzoru, Engleska. Njen rad u vidu poster prezentacije Approaching Multiplicity
from Within nagraden je od strane IAAP za izuzetan sadrinski i estetski kvalitet na
XVIII Kongresu Meunarodne asocijacije za analitiku psihologiju odranom u
Montrealu, Kanada, u avgustu 2010. godine. Pozvana da kao predava uestvuje u radu
letnje konferencije o odnosu analitike pihologije i kreativnosti u Engleskoj 2011.

Tekst priloene disertacije (bez priloga) obuhvata 132 strane. Tome treba dodati jo 7
strana bibliografije. Tekst je pisan jasno i koncizno, uz naglaenu spregu kritikog stava i
konkretnog klinikog iskustva. Koritena literatura je relevantna, savremena i umesno
navodena. Kako tematski, tako i po svom metodu, tekst disertacije mr Svetlane
Zdravkovi predstavlja pionirski pokuaj (ne samo u naoj sredini) da se kritiki
samosvesno preispita odnos izmeu analitike psihologije i savremene razvojne
psihologije.

PREDMET I CILJ DISERTACIJE

Tematski, ovaj rad je posveen detaljnoj kritikoj elaboraciji kljunih razvojnih aspekata
dinamike linosti u procesu analitike terapije. Sam pojam razvoja i bavljenje njime je i
danas veoma zastupljen u razliitim teorijama i psihoterapijskim (naroito onim
psihodinamskim) pravcima i kolama. Odreenja navedenog pojma, kao i znaaj koji mu
se pridaje, u velikoj meri variraju u zavisnosti od kole same analitike psihologije.
Specifinosti razliitih pristupa pojmu razvoja i njegovog uticaja na linost (u kontekstu
ire shvaene tradicije analitike psihologije) detaljno su razmatrani u ovom radu. To je,
pre svega, bilo uinjeno sa (metodski jasno profilisanom) namerom da se Jungov pojam
individuacije sagleda u svetlosti strukture i dinamike konkretne terapijske situacije.
Posebna panja je posveena transformacijama odnosa izmeu simbolike i ideacione
produkcije pacijenta koji se nalazi na analitikom tretmanu.

Da bavljenje predstavama i njihovim simbolikim znaenjem omoguava i u velikoj meri

olakava pristup nesvesnim sadrajima psihe, jedan je od kljunih stavova analitike
psihologije. Pri torn, samo pitanje odnosa izmeupredstavnog i simbolikog, prvenstveno
ako ga sagledavamo u njegovom razvojnom kontekstu, predstavlja vanu nepoznanicu u
aktualnoj teoriji analitike psihologije. Prvenstveno se vezujui za tradiciju britanske
kole analitike psihologije (dakle, za radove Majkla Fordama i njegovih nastavljaa)
autorka nastoji da da svoj kritiki doprinos ovoj temi. Paralelno s tim, autorka (naravno,
uz kljune radove samog Junga) ima u vidu danas ve uveliko klasine radove Eriha
Nojmana (predstavnika jednog, u odnosu na Fordama, mnogo konzervativnijeg
jungijanstva), te arhetipsku psihologiju Dejmsa Hilmana.

Vana dimenzija dinamikog shvatanja razvoja linosti, tj. procesa individuacije, kako za
samog Junga tako i za sve njegove vanije uenike, bila bi interaktivnost. Kako
normalnost tako i patologija subjekta indivduacije (a samim tim i subjekta terapijskog
procesa) neminovno predstavlja rezultantu sloenih meudejstava koje on, pomenuti
subjekt individuacije, ima sa svetom koji ga okruuje. Stoga je u tekstu disertacije mr
Svetlane Zdravkovi posveena velika panja razliitim kanalima komunikacije (izmeu
subjekta i za njega bitnih objekata). Paralelno sa tim, autorka prati i detaljno opisuje
kljune strukturalne (intra i interpsihike) tekovine samog razvoja objektnog odnosa.
Posebna panja biva posveena pitanju progresivnog konstituisanja rodnog identiteta.

OSNOVNE HIPOTEZE

U svom radu mr Svetlana Zdravkovi briljivo prati i paljivo belei transfernu

produkciju svog pacijenta. Upravo ona ima status sirovog materijala.

Pretpostavka je da e sve konkretniju naraciju pacijenta o sebi samom, o sopstvenoj

ideaciji i o drugima pratiti sve vea neutralizacija onog sirovo-nagonskog, te sve
koherentnija diferenciranost onog u njemu rodnog. Pretpostavka je da e napredak
terapijskog procesa, tj. napredak nekad zakoenog samog procesa individuacije, usloviti
sve veu (simboliki decentriranu) referencijalnost u odnosu na drugog.

KRATAK OPIS SADRAJA DISERTACIJE

Tekst disertacije mr Svetlane Zdravkovi mogue je podeliti u dve logiki uklopljive
celine. Jednu celinu predstavlja eksplikacija i kritika diskusija kljunih pojmova teorije i
prakse jungijanske doktrine. Drugu celinu ini detaljan kazuistiki prikaz rada mr
Svetlane Zdravkovi sa njenim pacijentom.

Teorijski okvir rada podrazumeva kritiku referencu na tendenciju analitike psihologije,

posebno na radove autora britanske razvojne kole. Njihovo naglaavanje vanosti
bavljenja razvojem osobe, isticanje reduktivnog tipa interpretacije (ali bez zanemarivanja
sintetikog tipa), uz kontinuiran rad na transferno/kontratransfernoj problematic! autorka
detaljno prikazuje i analizira. Pralelno s tim, u obzir je uzeta i druga relevantna stanovita
koja prvenstveno potiu iz ire shvaene dinamike psihologije (naroito Melani Klajn i
Donald Melcer).

Strukturalne transformacije transfernog materijala bivaju sagledane u svetlosti savremene

razvojne psihologije. Autorku se prvenstveno zanima za logiku progresivnog (razvojnog)
povezivanja inicijalno neintegrisanog (ili slabo integrisanog) materijala u sve
koherentnije i sve funkcionalnije celine. Bavi se pitanjem uvremenjenosti interpretacije,
tj. odnosom izmeu terapijske interpretacije i (razvojno shvaenog) receptivnog
horizonta samog pacijenta. Kao vano pitanje nametnue se upravo problem odnosa
izmeu kognitivnog i afektivnog.

Drugi deo rada je posveen detaljnom kazuistikom prikazu terapijskog rada sa jednim
pacijentom koji je upravo bio podvrgnut analitikom tretmanu. Dijagnostiki, tog
pacijenta moemo svrstati u grupu primitivnih (tj. graninih) organizacija linosti. Praen
je i analiziran viegodinji (kompetentno sproveden) psihoterapijski proces i
mnogobrojne promene do kojih je u njemu dolazilo. Sam terapijski materijal biva
sagledan u svetlosti prethodno prikazanih teorijskih postavki klinikog metoda analitike
psihologije.

to se tie konkretnih metoda rada, u postupku prikupljanja sirovog materijala koriene

su standardne metode analitike psihologije, kao to su analiza transfera i kontratransfera,
analiza snova, amplifikacija, aktivna imaginacija.

Tako prikupljen materijal je, potom, detaljno analiziran primenom odgovarajuih

kvalitativnih metoda, prvenstveno hermeneutikog metoda. Pretpostavka je, od nje mr
Zdravkovi polazi u svom tekstu, da e sve vea narativna organizovanost iskustva pratiti
napretke u terapijskom procesu.

OSTVARENI REZULTATI I NAUNI DOPRINOS DISERTACIJE

Priloeni tekst disertacije mr Svetlane Zdravkovi, pre svega, uverljivo govori u prilog
autorkonoj tezi da je tradiciju analitike psihologije mogue dovesti u vezu sa
dostignuima savremene razvojne psihologije. Detaljna elaboracija ponuenog klinikog
materijala potvruje prethodno iznetu pretpostavku da e sve vea narativna
organizovanost iskustva pacijenta pratiti napretke u terapijskom procesu.

Svojim tekstom autorka nudi znaajan doprinos naoj klinikoj psihologiji. U njenom
radu su na konsekventan nain argumentovano raspravljani vani problemi psihoterapije
uopte, a naroito psihoterapije shvaene u kljuu savremene analitike psihologije.
Vaan kvalitet ovog rada predstavlja autorkino nastojanje da, uzimajui pri torn u obzir
savremene kvalitativne metode analitike psihologije, povee ono teorijsko sa onim
praktinim u svom razumevanju patologije kojom se bavi.

ZAKLJUAK

Disertacija je uraena u skladu sa prethodno odobrenom prijavom i predstavlja originalno

i samostalno nauno delo. S obzirom na reeno, predlaemo Odeljenju za psihologiju i
Nastavno-naunom veu Filozofskog fakulteta u Beogradu da kandidatkinji odobri
odbranu doktorske teze.

U Beogradu,
22 1. 2012. KOMISIJA

dr Petar Jevremovi

prof, dr Jovan Miri

prof, dr Branko ori

prof, dr Vladeta Jeroti