Sie sind auf Seite 1von 7

Srbi postavili temelj svetske medicine?

Tanjug | 01. oktobar 2013.

Istorijska nalazita na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Maii kod Priboja govore
da su Srbi jo u 12. i 13. veku radili najsloenije operacije na ljudskoj lobanji i to vrlo uspeno

PRIBOJ - Istorijska nalazita na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Maii kod
Priboja, prema onome to je do sada pronaeno i otkriveno i sudei po tvrdnjama strunjaka,
govore da su Srbi jo u 12. i 13. veku radili najsloenije operacije na ljudskoj lobanji i to vrlo
uspeno.

PRIBOJ - Istorijska nalazita na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Maii kod
Priboja, prema onome to je do sada pronaeno i otkriveno i sudei po tvrdnjama strunjaka,
govore da su Srbi jo u 12. i 13. veku radili najsloenije operacije na ljudskoj lobanji i to vrlo
uspeno.

Saznanja govore da su Srbi mnogo pre Nemaca, savremenije i uspenije leili ljude, a dokazano
je i da je u manastiru Svetog Nikole Dabarskog, koji se nalazi u Pribojskoj Banji, takode
postojalo leilite.

Arheolog i direktor Zaviajnog muzeja u Priboju Savo Derikonji rekao je Tanjugu da je ono to
je otkriveno zaista epohalno - u manastiru je postojala bolnica, a u njoj medicinski instrumenti,
koji se ne razlikuju mnogo od dananjih.

Donedavno se mislilo da je uveni turski putopisac Evlija elebija, koji je boravio u manastiru u
selu Maii 1620. godine, preterivao u opisu onoga to je video i zatekao, ali arheoloki nalazi to
sve potvrduju.

"Ovaj starinski manastir lei na visokom bregu koji okruuje reka Lim. U njemu ima vie od pet
stotina kaluera, a okolni stanovnici su Srbi i Bugari. Uao sam u ovaj divni manastir da bih ga
mogao paljivo razgledati i razgledao sam ga. U njemu ima jedna elija u koju sam takoe eleo
da udem, ali mi, siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da udem", napisao je elebija u svom
putopisu o boravku u manastiru Maii kod Priboja.

Vie je nego jasno i zato kaluderi nisu dozvolili Turskom putopiscu da udJe u jednu posebnu
eliju.

"To je u stvari bio ulaz u manastirsku bolnicu, koja je briljivo uvana od radoznalaca. A Evlija
elebija bio je i turski pijun, koji je davao obilje podataka svojoj carevini koja je u to vreme
vladala ovim prostorima", objanjava Savo Derikonji, arheolog i direktor Zaviajnog muzeja u
Priboju.

"Ono to smo otkrili zaista je epohalno. Uz medicinske instrumente, pretee dananjih hirurkih
instrumenata koji se mnogo ni danas ne razlikuju od ovih savremenih, pronali smo ostatke
pokojnika istraujui do sada 165 grobova srednjovekovne nekropole i jasno utvrdili da su kod
desetina njih vreni u 12. i 13. veku, ali i kasnije, sve do 18. veka i paljevine manastira, vrlo
sloeni hirurki zahvati, poput vrlo sloenih operacija na ljudskoj lobanji. Neki su leeni, a
nekima su vidane rane nakon tekih bitaka i ranjavanja. Imamo dokaze da su mnogi od njih
iveli nakon operacija jo godinama. Prema naim procenama, oko manastirskog kompleksa je
najmanje dve hiljade skeleta, a re je uglavnom o onima koji su tu leeni i operisani", naveo je
Derikonji u izjavi Tanjugu.

Samo na prostoru jedne sonde registrovano je vie od sto skeleta razliite starosti i pola. Na tim
ostacima, posebno lobanjama pokojnika, vidljive su operacije, kod jednog je pronaeno liveno
bronzano dugme koje najverovatnije pripada 12. veku, kao i dva dubrovaka denara iz sredine
13. veka.

"Pronali smo instrument za izvlaenje metaka sa svrdlom, koji potie oko 1520. godine, ovaj
instrument iz manastira Svetog Georgija je sedam milimetara dui od sauvanog analognog
primerka koji se nalazi u Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu. Zatim, mali hirurki
estar iz 15. veka, i viljuku za amputaciju iz 16. veka. Ono to je za nas bilo zaista zaudujue i
epohalan pronalazak su naoare lenonke, kakve je nosio uveni Bitls Don Lenon. Ove naoare,
kao funkcionalno pomagalo u operacijama, potiu iz 15. veka, sa okvirima od profilisanog bakra
i malim elipsoidnim alkama za prihvatanje. Oigledno da je re o najstarijim naoarama
lenonkama", istie Derikonji.

On kae da su u poslednje vreme, nakon obnove manastira Maii, na alost, stala istraivanja
manastirske bolnice. A stalo se zbog srpskog posla, poto jedan metanin na ijem je imanju
jednim delom manastirski kompleks trai velike pare i stanove za decu da bi ustupio to pare
zemlje arheolozima radi prekopavanja i istraivanja.

Inae, i svet je ve pokazao veliko interesovanje za epohalna medicinska otkria u manastiru


Maii, bila je planirana ak i izloba pronadJenih predmeta i medicinskih instrumenata u
Budimpeti, ali to zbog nedostatka para, ali i zastoja u nastavku istraivanja, ova otkria koja
menjaju istoriju medicine i u Evropi, ali i u svetu, ostae jo neko vreme tajna.

Otkrie: Pronaena metropola iz doba Nemanjia

B. Subai | 01. decembar 2013.

Arheolozi otkrili veliko gradsko naselje iz doba Nemanjia, koje je imalo i viespratnice.
Bogatiji graani ukraavali su svoje stanove ornamentima u fresko-tehnici

iz doba Nemanjia, koje je imalo i viespratnice.


SREDNJOVEKOVNI Srbi, koji su iveli u gradu kraj dananje varoice Rudnik, na istoimenoj
planini, imali su dobro ozidane kue, neke i na vie spratova i sa odvojenim poslovnim
prostorom. Bogatiji graani ukraavali su svoje stanove ornamentima u fresko-tehnici koje su
radili majstori ravni ivopiscima koji su oslikavali Deane.

- Grad je bio grupisan kraj vane saobraajnice kojom su stizali trgovci iz primorja sa luksuznom
robom, zapeaenim olovnim bulama - plombama, kao i dananji leperi. Odavde su
Dubrovani, Kotorani i Barani nosili rudu srebra, zlata i olova koja je bila osnova bogatstva
srpske srednjovekovne drave. Primorska roba je odavde ila u Bora, jednu od vladarskih
rezidencija i dalje prema Beogradu - objanjava dr Dejan Radievi, docent na Odeljenju za
arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

On s koleginicom Anom Cicovi, iz Muzeja rudniko-takovskog kraja, upravo sumira zajedniko


istraivanje na Rudniku, koje je otkrilo nepoznatu sliku srpskog grada u srednjem veku.

- Istorija je ve uveliko iscrpela svoje pisane izvore, istoriari moraju vie da obrate panju na
arheoloka istraivanja jer ona donose nove injenice vane za razumevanje prolosti - smatra dr
Radievi.
Arheolozi istiu da njihova otkria pobijaju teze zaostale jo iz jugoslovenske komunistike
istoriografije, da se u srednjovekovnoj Srbiji ivelo u primitivnim naseobinama, a da je
stanovnitvo bilo bez ikakvih administrativnih i tehnikih znanja.

- Upravo otkria na Rudniku potvruju da su srednjovekovna gradska naselja podizana po


strogim urbanistikim i ekolokim pravilima. Naime, naselje-trg moglo je da se zida samo na
pristojnoj udaljenosti od rudarskih okana i industrijske zone u kojoj su se nalazili mlinovi za
mlevenje rude i topionice - naglaava dr Radievi.

Arheoloki nalazi otkrivaju srednjovekovnu Srbiju kao bogatu zemlju, dobro ureenu zakonima,
sa jakom administracijom, ije stanovnitvo je poznavalo tadanje tehnologije potrebne za
dobijanje i obradu metala.

- Rudnici su bili izvor bogatstva, ali i prokletstvo Srbije, jer su svi eleli da je osvoje. Zato je
morala da ima brojne radionice koje su pravile alate za radnike i oruje za vojsku, to potvruju
nalazi naih istraivanja - kae dr Radievi.

Zapovednici snane srpske vojske, plemii, administrativni radnici i poslovni ljudi Srbije tog
doba morali su da budu poliglote, zbog velikog broja stranih trgovaca i gastarbajtera, od
ratnika-najamnika do rudara. Arheolozi istiu da su otkria varoi na Rudniku potvrdila neka
srednjovekovna dokumenta u kojima su tadanji graani protestovali kod stareine grada da
izmesti topionice i radionice zbog zagaenja i buke.

- Najstariji pisani tragovi o ovom gradskom naselju potiu iz doba kralja Dragutina, a procvat je
doivelo u 14. i 15. veku. Rudnik je naroito vaan u doba despotovine, jer njegovi rudnici i
topionice same stvaraju vei dravni prihod od onog koji je drava imala u doba Nemanjia. To
se objanjava injenicom da je rudarsko-metalurka tehnologija napredovala, a oigledno je bilo
mnogo strune radne snage, iji je ivotni standard bio visok za to doba - kae Radievi.

On objanjava da je dobro zidane prostrane zgrade, kvalitetnu odeu i svakodnevne predmete,


koji se nalaze na Rudniku, moglo da priuti samo prosveeno i imuno graanstvo. O bogatstvu
svedoe i ostaci mnogobrojnih crkava koje je kao zadubine, sudei po arheolokim nalazima,
podizala i sitnija vlastela.

- Kraj rudnika i topionica su nicala velika gradska naselja, sa administrativnim, trgovakim i


zanatskim centrima, kolonijama primorskih trgovaca i verskim objektima. U naoj varoi, iji
smo samo mali deo istraili, otkrili smo temelje dve crkve i velike graevine s administrativnom
funkcijom, sudei po brojnim srpskim i ugarskim noviima iz doba careva Duana i Uroa,
odnosno kraljeva Karla Roberta, Ludovika Prvog i igmunda Luksemburkog - navodi dr
Radievi.
Posebno vano otkrie za razumevanje gradskog ivota u srednjem veku su ostaci privatne kue
s prizemljem i spratom.

- Prizemlje nije bilo namenjeno stanovanju ve je u njemu najverovatnije bila trgovina.


Stanovalo se na spratu u prostorijama koje su bile ukraene freskama. Re je o geometrijskim i
biljnim motivima veoma lepe izrade, koji su identini ornamentima iz Visokih Deana. To
svedoi da su graani mogli da plate vrhunske majstore ivopisce - objanjava Radievi.

On podsea da je bogatstvo Srbije zlatom i srebrom bilo centralna tema izvetaja


srednjovekovnih putopisaca i obavetajaca velikih sila.

- Da bi se branila, drava je morala da proizvodi kvalitetno oruje, a jedan od centara


srednjovekovne namenske industrije bio je i Rudnik - kae dr Radievi.

O specijalizaciji za odreene vrste oruja i opreme svedoe imena dananjih sela i toponima
irom Srbije: Kopljare, titare, Lukare, Brnjaci (brnja - verina pancir koulja)...

- To su sve putokazi za budua istraivanja. Naalost, mora se priznati da su srednjovekovni


gradovi i vladarske rezidencije u Srbiji potpuno neistraene, jer je naa nacionalna arheologija
ve due vreme potpuno skrajnuta. Nekad su razlozi za to bili politiki, kao u sluaju prekidanja
istraivanja Novog Brda na Kosovu, najveeg srpskog srednjovekovnog trga i gradskog naselja.
Oekujemo da se to promeni i, to je jo vanije, da se otkria prezentuju javnosti - zakljuuje dr
Radievi.

SKRIVENO BOGATSTVOISTRAIVANJEM srednjovekovnog grada na Rudniku srpska


arheologija je praktino napravila pun krug. - Prva arheoloka istraivanja u Srbiji izveo je 1865.
dr Janko afarik, upravnik, odnosno uvar Narodnog muzeja, kako se tada govorilo. O brizi za
nacionalnu istoriju svedoi podatak da je na put u tadanji rudniki okrug krenuo radi
istraivanja i iskopavanja starina, a da je izvetaj o rezultatima objavljen tek posle Drugog
svetskog rata! Izuzimajui nekoliko manjih kampanja, mi smo praktino prvi nastavljai
afarikovog rada na Rudniku. Da bude jo paradoksalnije, ovde se nalaze tragovi najstarijeg
preistorijskog rudarstva, antikog, srednjovekovnog, a i danas imamo aktivne rudnike. Kao da je
neko namerno krio bogatstvo batine Rudnika - kae dr Dejan Radievi.

SENZACIONALNO: U Srbiji Pronaen kalendar star 8.000 godina!

B. SUBAI | 19. novembar 2013.

Otkrie na arheolokom lokalitetu Medvednjak kod Smederevske Palanke: Na kljovi divljeg


vepra urezan lunarni ciklus od 28 dana podeljen u etiri meseeve mene
ARHEOLOZI pretpostavljaju da je neobino ukraena kljova divljeg vepra, stara oko osam
milenijuma, pronaena u Medvednjaku kod Smederevske Palanke, prvi depni kalendar na svetu.

- Na spoljnom delu kljove koja je meseastog oblika, nalaze se etiri isto tako meseasta
proirenja, a na unutranjoj strani je urezano 28 minijaturnih trouglastih udubljenja. Ova
predstava odgovara ciklusu meseca od 28 dana sa etiri karakteristine mene i ukazuje na to da je
na kljovi najverovatnije predstavljen - meseev kalendar - kae prof. dr Milorad Stoji iz
Arheolokog instituta SANU.

On podsea da je raunanje i podela vremena zasnovano na ciklusu meseevih mena, po


miljenju veine strunjaka, najstariji kalendar.

- Lunarni kalendar je veoma dugo u upotrebi, jo od paleolita. On se koristi i danas, na primer u


praenju zaea i razvoja deteta i slino, ali nikada i nigde nije naena tako eksplicitna predstava
kao to je sluaj sa predmetom iz Smederevske Palanke - kae prof. dr Stoji.

On smatra da pronalazak ovog kotanog kalendara otvara mnogo novih pitanja, o neolitskoj
civilizaciji u Pomoravlju, o tome da li su ljudi 6.000 godina pre nove ere pomou lunarnog
kalendara pratili prirodne cikluse setve i etve, ili su planirali porodicu i pratili trudnou.
- Otkrie iz Medvednjaka je nesumnjivo jedno od najveih iz neolitskog perioda, ne samo zbog
kljove - kalendara. Na ovom lokalitetu je naeno vie kultno-umetnikih predmeta od kamena i
kosti nego na bilo kom drugom neolitskom nalazitu na svetu. Ukupan broj umetniki
oblikovanih predmeta (figurina) od kosti iz mlaeg kamenog doba u Evropi, Maloj Aziji,
Bliskom i Srednjem istoku je manji nego to je do sada, i to uglavnom sluajno, naeno na
lokalitetu u Smederevskoj Palanci - istie dr Stoji.

Do sada je analizirano oko 200 predmeta od kamena serpentinita i vie od 300 napravljenih od
kosti, kljova vepra i mlenih zuba jelena pronaenih na Medvednjaku.

- Veliki deo njih su figurine na kojima su realistino predstavljeni likovi zmija, glodara i ptica,
to je jedinstven sluaj u neolitu Evrope. Zanimljivo je da su i najrealistinije figurine nainjene
uz najmanje intervencije na kosti, u stilu minimalistie umetnosti. Naime, neolitski umetnici sa
Medvednjaka su veoma veto koristili prirodnu konfiguraciju kostiju da bi prikazali lice i,
eventualno, neke druge anatomske delove ivotinje - kae dr Stoji.

On navodi da su osim tih realistikih kotanih figura veoma zanimljive i figurine nainjene od
prljenova preivara i psa, kao i one od kraih kostiju ovce, koze i srne.

Lokalitet na Medvednjaku

- Ni kod figurina od prljenova nije naruavan prirodni oblik, ve je samo urezivanjem lebova,
krugova i simetrinim izvoenjem minijaturnih otvora stvarana eljena predstava. Na taj nain
dobijene su kompozicije koje, zavisno od ugla posmatranja, predstavljaju bia iz realnog ili
duhovnog sveta - navodi dr Stoji.

PREISTORIJSKO POMORAVLjEVIE stotina kultno-umetnikih predmeta pronaenih na


Medvednjaku nainjeno je od serpentinita, iste vrste kamena od koje je izraena veina statueta
sa lokaliteta Belica, naglaava prof dr Milorad Stoji. - U Belici se 6000. godine pre nove ere, na
poetku neolita, nalazilo najstarije kultno sredite u Evropi. Stotine predmeta iz starijeg i mlaeg
neolita ukazuju da je versko sredite u Smederevskoj Palanci postojalo tokom celog mlaeg
kamenog doba, priblino 1.500 godina, od 6000. do 4500. godine pre nove ere - smatra dr Stoji.