www.odbrana.mod.gov.

rs

31

ARSENAL
Intervju
1,20 evra

Ministar odbrane
Dragan [utanovac
cena 100 dinara

Novi
sistem
vrednosti
15. jul 2009.
Broj 92
Godina V

Zavr{ena 25. letwa Univerzijada

Vojska opravdala poverewe
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik 17
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)

Foto TANJUG
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
SADR@AJ U udesu aviona mig 29 poginuli pilot potpukovnik
Rade Ran|elovi} i vojnik Milan Ulemek
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi} DANAK PROFESIONALIZMU 6
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Ministar [utanovac u poseti Rumuniji
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
ISKRENA PODR[KA 10
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik) Predsednik Tadi} i ministri [utanovac i Da~i}
Darimir Banda (fotoreporter) posetili Kopnenu zonu bezbednost
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
SITUACIJA STABILNA,
Korektor UPRKOS INCIDENTIMA 11
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
INTERVJU
Vera Denkovski
Dokumentacija
Ministar odbrane Dragan [utanovac
Radovan Popovi} (foto-centar) NOVI SISTEM VREDNOSTI 12
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik Zavr{ena 25. letwa Univerzijada
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 VOJSKA OPRAVDALA POVEREWE 17
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 U FOKUSU
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 Nacrt Zakona o vojnim slu`bama bezbednosti
TELEFAKS 3241-363 ZNA^AJ KONTROLE RADA 20
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail Otvoren most preko Resave kod Despotovca
odbrana@beotel.rs POKLON VOJSKE 22
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs Prezentacija o uticaju Projekta Poverila~kog fonda
@iro-ra~un za pomo} vi{ku vojnog kadra
840-49849-58 za NC „Odbrana” PODR[KA REFORMI 23
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. jul 2009.

 24
re~ urednika

Granica
ekoliko doga|aja ovih dana podsetilo nas je na vi{ezna~nost

N onoga {to svakodnevno, sa mawe ili vi{e svesti o zna~aju,

nazivamo granicom.
Pilot potpukovnik Rade Ran|elovi}, u profesionalnom
izazovu da prevazi|e sebe u onome {to je ve} dosegao pretvaraju}i

34
fantasti~no u stvarno, poku{avaju}i da pre|e granicu mogu}eg u
prikazu manevarskih sposobnosti aviona na kome je bio jedan
od na{ih najiskusnijih i najboqih pilota – nije uspeo.
U padu aviona smrt su na{la dva pripadnika Vojske Srbije,
svaki na svoj na~in primer qubavi prema uniformi. Pilot
Ran|elovi}, sa zlatnim leta~kim znakom i svim leta~kim,
nastavni~kim i instruktorskim zvawima koja se mogu dodeliti, i
vojnik Milan Ulemek, student i momak za primer za sve i po svemu,
kome je `arka `eqa bila da vojni rok slu`i upravo u uniformi.
Delegacije ViPVO u poseti Ohaju Oti{li su u istom danu – vitez na{eg neba, koji je
ZAJEDNI^KA OBUKA 24 akrobacijama na migu 29 izazivao istovremeno i divqewe i
strahopo{tovawe kod svih koji su ga gledali, i mladi}, u uniformi
Ministar odbrane posetio Tehni~ki opitni centar vojnika svoje otaxbine, kome su se radovali svi koji su ga
ODGOVORNOST ZA KVALITET 25
poznavali jer se on toliko radovao `ivotu.
Taj tragi~ni doga|aj 7. jula potisnuo je u drugi plan dugo
~ekanu vest da bi Evropska komisija trebalo kona~no da usvoji
Zastavnik Goran Radi}, glavni podoficir Vojske Srbije preporuke za viznu liberalizaciju za gra|ane Srbije, Crne Gore
OSMATRA^NICA VREMENA BUDU]EG 26 i Makedonije, koja bi va`ila od 1. januara 2010. godine. Tako bi
posle dugog niza godina, onima koji su spoznali veli~inu slobode
da u Evropi mogu putovati bezmalo kad ho}e i gde ho}e, bilo
ODBRANA
vra}eno dostojanstvo poverewa. Da je poverewe zaista
Podoficiri Kopnene vojske dostojanstvo, vredno po{tovawa, postali su svesni tek kad su ga
KI^MA SISTEMA OBUKE 29 izgubili, a granica vlastite zemqe postala neprekora~iva bez
posebnog odobrewa, koje se dobijalo tek posle provera,
Per aspera sumwi~ewa, ~ekawa u redovima. Vizni re`im u kome smo jo{ uvek,
STRAH OD SLETAWA 33 ipak, nije svakida{wi i uobi~ajen. Previ{e je ograni~ewa da bi
bio normalan, pa utoliko vi{e raduje najavqena liberalizacija
Civilno-vojna saradwa i povratak u okru`ewu kome smo tako prirodno pripadali.
VOJNI LEKARI
[to je jo{ tu`nije, ve}ina mladih qudi koji su odrastali pod
sankcijama me|unarodne zajednice, jo{ nije pre{la granicu svoje
NA PE[TERSKOJ VISORAVNI 34 zemqe. Ograni~ewe u vidu materijalnih mogu}nosti verovatno ne}e
biti presudno, jer se s nostalgijom se}amo vremena kada je
Podvig poru~nika Kosti}a za prelazak granice, uz crveni paso{, bilo dovoqno malo novca
TOK SUDBINE 36 za farmerke u Trstu.
Prelazak granice za mlade qude zna~i}e novi vidik, vredan
Paralele i kao pore|ewe i kao spoznaja novog. Onda se jasnije vide i boqe
SUHOJ PROTIV MIG-A 39
vrednuju posebnosti svoje zemqe. Saznavawe sveta i `ivota zasniva
se na slobodi prosu|ivawa i izboru vlastitih opredeqewa.
A {to vi{e vidi{, vi{e i zna{, ka`e i na{e predawe.
FEQTON I kada je o mladosti re~, oko deset hiqada u~esnika 25.
Ratovi i seobe Srba (3) Univerzijade iz 144 zemqe sveta oti{lo je iz Srbije sa porukom
TALASI NASEQAVAWA 40 koju }e sigurno i neodoqivo proneti {irom planete – da je ovo lepa
zemqa. Srda~no su do~ekani, postigli su vredne sportske rezultate,
a {to je najva`nije, stekli nove prijateqe ovde i sa raznih strana i
kultura. Granica Srbije razmaknuta je na ivice sveta.
Bili smo, ka`u, doma}in kakav se po`eleti mo`e. Takvom utisku
doprinelo je i hiqade volontera koji su pomogli realizaciju ove
univerzijade, a me|u wima sve pohvale zaslu`uju, za svoje zapa`eno
u~e{}e, i blizu 2.000 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije.
Radenko MUTAVXI]

5
U udesu aviona mig 29
poginuli pilot potpukovnik
Rade Ran|elovi} i vojnik
Milan Ulemek

Sa `eqom da vrhunski prika`e manevarske

sposobnosti miga 29, na kome je bio jedan
od na{ih najboqih pilota, potpukovnik
Rade Ran|elovi} izgubio je `ivot prilikom
pada aviona na aerodromu Batajnica.
U istom udesu poginuo je i vojnik
Milan Ulemek, kome je velika `eqa bila
da vojni rok slu`i u uniformi
Vojske Srbije.
 Pilot potpukovnik Rade Ran|elovi}, na~elnik [taba 204.
avijacijske baze, ro|en je 18. jula 1962. godine u Bajinoj Ba{ti.
Zavr{io je Vazduhoplovnu akademiju 1985. i bio jedan od na{ih
najboqih pilota na avionima mig 21 i mig 29. Pilotirao je utvom
75 i galebom G-2.
Ran|elovi} je bio komandant 127. eskadrile, koja je u pro-
cesu transformacije Vojske prerasla u 101. lova~ku eskadrilu.
Bio je u delegaciji ViPVO koja je 2006. godine boravila u
poseti vazduhoplovstvu Nacionalne garde Ohaja, u SAD.
U~estvovao je na brojnim aeromitinzima, a posledwi je bio
na ^eneju kod Novog Sada, 31. maja ove godine.
Otac je tri sina, Nikole, koji uspe{no studira, Luke, koji je
u sredwoj {koli, i Marka, koji je primeran u~enik.
ilot potpukovnik Rade Ran|elovi} i vojnik Milan Ulemek pogi-
nuli su prilikom pada aviona miga 29 (MiG), 7. jula u 9.10
~asova, na aerodromu Batajnica. Pilot Ran|elovi} se kata-
pultirao, ali je od zadobijenih povreda preminuo. Prilikom
udara aviona u zemqu, poginuo je vojnik Ulemek, koji se nala-
zio na po`arnoj du`nosti u parku tehni~kih sredstava, gde je
avion pao. Vojnik Vojislav Dragoqevi} lak{e je povre|en dok je
gasio po`ar na avionu nakon udesa.
Na konferenciji za novinare istog dana, predstavnicima me-
dija obratili su se zamenik komandanta Vazduhoplovstva i pro-
tivvazduhoplovne odbrane brigadni general Neboj{a \ukanovi},
komandant 204. avijacijske baze brigadni general Mirko Vrani}
i pukovnici Sreto Malinovi}, pomo}nik komandanta ViPVO za
operacije, i Ranko @ivak, pomo}nik komandanta Zdru`ene opera-
tivne komande.
Vojnik Milan Ulemek ro-
|en je 12. juna 1985. u Zemunu.
Studirao je Poqoprivredni
fakultet i radio u privatnoj
firmi.
U Vojsci Srbije, na slu-
`ewu vojnog roka u uniformi,
bio je od marta ove godine, u
177. artiqerijsko-raketnom
divizionu PVO na Batajnici.
Brigadni general \ukanovi} rekao je da je pilot Ran|elovi}
bio na planiranom, redovnom zadatku na kome je uve`bavao na-
stup za predstoje}i aeromiting na U{}u u Beogradu, kako bi prika-
zao manevarske sposobnosti aviona na kome je bio jedan od naji-
skusnijih pilota. Pilot Ran|elovi}a bio je nosilac Zlatnog leta~-
kog znaka i svih leta~kih, nastavni~kih i instruktorskih zvawa ko-
ja se mogu dodeliti u Vojsci Srbije.
Za avion mig 29 \ukanovi} je rekao da je jedan od ~etiri avi-
ona tog tipa na kojima je izvr{ena op{ta opravka i modernizaci-
ja. Remont tog aviona zavr{en je 25. maja pro{le godine, nakon
~ega je dobio dozvolu da leti narednih deset godina i da za to vre-
me naleti 700 ~asova. Od prijema aviona u jedinicu, 25. juna pro-
{le godine, imao je 75 ~asova naleta ili oko 150 letova. Avion
kojim je 7. jula upravqao potpukovnik Ran|elovi}, sa serijskim
brojem 18105, proizveden je 1987. godine i u vazduhu je proveo
ukupno 525 ~asova, odnosno imao je oko 1.000 letova.
General \ukanovi} je rekao da je avion bio tehni~ki ispra-
van, za {ta je glavni konstruktor dao svoj potpis i pe~at. On nije
`eleo da komentari{e mogu}e uzroke nesre}e. To je zadatak komi-
sije koja je formirana i koja bi mogla do kraja meseca da saop{ti
razloge pada aviona. Postoje snimci, registrator parametara
leta. Tu su i svedoci koji su gledali pad aviona, ~ime }e posao ko-
misije biti olak{an.
Brigadni general Mirko Vrani} objasnio je da je isti pro-
gram pilot Ran|elovi} nedavno uspe{no izveo na aeromitingu u
^eneju kod Novog Sada. Ovoga puta do udesa je do{lo na samom
kraju leta, kada se avion, posle forsiranog zaokreta, nije uspeo
da izvu~e i pao je. Na mestu pada aviona, u parku tehni~kih sred-
stava aerodroma Batajnica, nalazio se vojnik na redovnom slu`e-
wu vojnog roka Milan Ulemek, koji je obavqao du`nost po`arnog i
tom prilikom je poginuo.
Pilot se katapultirao na ekstremno maloj visini, pri veli-
koj brzini, tako da sedi{te nije odradilo predvi|ene radwe i pi-
lot je sa sedi{tem pao na zemqu. U tim trenucima bio je `iv, ali
je od zadobijenih povreda preminuo.
Komentari{u}i broj ~asova naleta pilota Ran|elovi}a, koji
je ukupno imao preko 900 sati provedenih u vazduhu, od toga na mi-
gu 29 vi{e od 300, a 20 ~asova u ovoj godini, general \ukanovi}
je ocenio da je taj broj ~asova dovoqan za bezbedno izvo|ewe le-
ta, koji je, na`alost, za potpukovnika Ran|elovi}a bio posledwi.
\ukanovi} je objasnio da su prilikom remonta migova na wima
ugra|eni odgovaraju}i sistemi i oprema, pre svega za odr`avawe
veze i navigaciju. Pri tom nije bilo nikakvih poboq{awa takti~ko-
tehni~kih karakteristika aviona, dakle, manevarske sposobnosti su
ostale iste kao kad su avioni bili novi. Remont je obavqen su u Va-
zduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlovi}“, gde su zajedno radili ru-
ski i na{i stru~waci, a slo`eniji sklopovi, motori i radari odvo-
`eni su u Rusiju, tamo remontovani i vra}ani na avione.
Zbog ovog udesa, do okon~awa istrage bi}e prizemqeni i
ostali avioni tog tipa. Predsednik Srbije Boris Tadi} izdao je
nare|ewe General{tabu VS da sprovede hitnu i opse`nu istragu
povodom pada aviona na Batajnici, u kojoj }e se utvrditi uzroci
nesre}e i eventualna odgovornost.
Na poziv ministra odbrane Dragana [utanovca, u rad komi-
sije za utvr|ivawe uzroka pada aviona ukqu~i}e se i stru~waci
kompanije MiG.
Pukovnik Sreto Malinovi} rekao je da }e Vojska Srbije pre-
ispitati svoje u~e{}e na aeromitinzima. I pro{logodi{wa pogi-
bija pilota I{tvana Kanasa i sada Rada Ran|elovi}a dogodila se
prilikom uve`bavawa za nastup na aeromitingu na U{}u, koji je
ove godine bio zakazan za 11. jul, ali su organizatori posle ne-
sre}e odustali od odr`avawa.
7
 doga|aji

Ko me mo ra tiv ni
skup u Do mu
va zdu ho plov stva
Posle nesre}e u kojoj su poginu-
li pilot Ran|elovi} i vojnik Ulemek,
telegrame sau~e{}a porodicama upu-
tili su predsednik Boris Tadi}, pre-
mijer Mirko Cvetkovi} i ministar
odbrane Dragana [utanovac, koji je
posetio porodice nastradalih.
Komemorativni skup odr`an je
sutradan, 8. jula, u Domu vazduho-
plovstva u Zemunu. Komemoraciji su,
osim porodica nastradalih, prisu-
stvovali ministar odbrane Dragan
[utanovac, na~elnik General{taba
VS general-potpukovnik Miloje Mi-
leti}, sa saradnicima, pripadnici
Komande i jedinica Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne od- brigadni general Mirko Vrani}, komandant 204. avijacijske baze.
brane, kolege i prijateqi. Od vojnika Milana Ulemeka, u ime vojnika i stare{ina 177.
Skupu se najpre obratio brigadni general Neboj{a \ukano- artiqerijsko-raketnog diviziona PVO, u kome je od marta ove godi-
vi}, zamenik komandanta ViPVO. Nakon odavawa po{te i minuta ne slu`io vojni rok, oprostio se komandant jedinice kapetan Toni
}utawa, o potpukovniku Ran|elovi}u biranim re~ima govorio je Latinovi}.

Predsednik Tadi}, ministar [utanovac i general Mileti} na sahrani vojnika Milana Ulemeka u Staroj Pazovi
Po sled wi
opro {taj
Uz najvi{e vojne
po~asti, 9. jula na No-
vom grobqu u Beogradu
obavqena je kremacija
pilota Radeta Ran|e-
lovi}a. Pored ~lanova
porodice, posledwu
po{tu tragi~no na-
stradalom pilotu oda-
li su predsednik Srbi-
je Boris Tadi}, zame-
nik premijera i mini-
star unutra{wih po-
slova Ivica Da~i},
ministar odbrane
Dragan [utanovac,
na~elnik General{ta-
ba VS general-potpu-
kovnik Miloje Mile-
ti}, predstavnici Mi-
nistarstva odbrane,
General{taba Vojske
Srbije, Vazduhoplov-
stva i protivvazduho-
plovne odbrane, rod-
bina i prijateqi.
Oni su izjavili
sau~e{}e wegovoj su-
pruzi Karmen, rodite-
qima Milenu i Dragi-
ci i sinovima Nikoli,
Marku i Luki.

8 15. jul 2009.

 Po~asnu stra`u pored odra, obu~eni u sve~ane uniforme,
dr`ali su wegove kolege iz 204. avijacijske baze. Od pilota
Ran|elovi}a, koji je naredbom ministra odbrane posthumno
unapre|en u ~in pukovnika avijacije, oprostio se komandant
Baze brigadni general Mirko Vrani}, isti~u}i wegovu preda-
nost poslu, ozbiqnost i pravi~nost, kakvog }e u se}awu ~uvati
kolege, rodbina i prijateqi.
Ran|elovi}evoj supruzi Karmen predata je dr`avna za-
stava kojom je bio prekriven wegov kov~eg.
Mo mak za pri mer
Vojnik Milan Ulemek sahrawen je 9. jula uz vojne po~asti na
grobqu u Staroj Pazovi. Sahrani su, pored ~lanova porodice, pri-
sustvovali predsednik Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Dra-
gan [utanovac, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik
Miloje Mileti}, pripadnici Vazduhoplovstva i protivvazduho-
plovne odbrane, rodbina, prijateqi i brojni gra|ani Stare Pa-
zove.
Od uzornog vojnika Milana Ulemeka, u ime vojnika i stare-
{ina 177. artiqerijsko-raketnog diviziona PVO i Vojske Srbije,
oprostio se poru~nik Mladen Mitrovi}.
– Svako ko je makar jednom ~uo wegov smeh pamti}e ga do kra-
ja `ivota. Bio je primeran vojnik, zrela i oformqena li~nost,
omiqen me|u vojnicima i stare{inama – rekao je Mitrovi}.
Za Milanom }e zauvek tugovati wegova majka Ana, otac Slo-
bodan i stariji brat Milo{, a zastava Srbije, simbol dr`ave i
wene vojske, podse}a}e ih na `arku `equ wihovog Milana, momka
po svemu za primer, da vojni~ke dane provede u uniformi.
U op{tini Stara Pazova 9. jula progla{en je dan `alosti po-
vodom tragi~ne pogibije vojnika Milana Ulemeka.
R. MUTAVXI]
Pi lot Ra de Ran }e lo vi} post hum no
una pre |en u ~in pu kov ni ka avi ja ci je
Naredbom ministra odbrane, tragi~no nastradali
pilot Rade Ran|elovi}, sa danom 7. jul 2009. godine,
posthumno je unapre|en u ~in pukovnika avijacije,
Posledwi opro{taj od pilota Radeta Ran|elovi}a na Novom grobqu u Beogradu
U mi ru gi nu naj bo qi
Ministar odbrane Dragan [utanovac izrazio je
`aqewe zbog tragi~ne pogibije pilota i vojnika Voj-
ske Srbije i zahvalio, li~no i u ime svih pripadnika
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na telegrami-
ma sau~e{}a i podr{ci vazduhoplovcima i vojsci.
„U ovako te{kim trenucima takva vrsta podr{ke
mnogo nam zna~i. Na{e Vazduhoplovstvo i qudi koji
lete na letelicama koje su starije od 30 godina zai-
sta zaslu`uju podr{ku u trenucima kada im pogine naj-
boqi pripadnik“, istakao je ministar odbrane u izja-
vi Tanjugu.
[utanovac je ukazao na ~iwenicu da u miru, po
pravilu, ginu najboqi piloti.
„Na`alost, to se i sada de{ava, ali je ~iwenica
tako|e da nijedan pilot nikada nije seo u letelicu ko-
ja nije potpuno ispravna i koja nije spremna za let“,
rekao je [utanovac. On nije mogao da precizira kada
}e zavr{iti rad Komisija, koja je formirana sa za-
datkom da obavi istragu i utvrdi uzroke pada miga 29.
„Predstavnici Vazduhoplovstva i General{taba
ukazali su mi na to da }e biti potrebno izvesno vre-
me da se uradi kvalitetna analiza pada miga“, rekao
je [utanovac i izrazio uverewe da }e istraga utvr-
diti elemente koji ukazuju zbog ~ega je do pada do{lo.
On je podsetio da je avion imao takozvanu crnu
kutiju, kao i da postoji video snimak na kojem je ta~no
zabele`eno na koji na~in se ta letelica obru{ila.
„Mislim da }e Komisija dati veoma kvalitetnu
ekspertizu“, rekao je ministar odbrane. On je izra-
zio potpuno poverewe u rad na{ih eksperata, navode-
}i da su u rad Komisije na wegov poziv ukqu~eni i
stru~waci iz kompanije MiG, koja je radila na remon-
tu tog aviona, kako bi bila odagnana svaka sumwa.
[utanovac je izrazio nezadovoqstvo ~iwenicom
da je bilo i onih kojima je ovaj tragi~an slu~aj poslu-
`io kao povod za kritikovawe Vlade Srbije, sistema
odbrane i ministra odbrane.
M i n i s t a r [ u t a n o v a c u p o s e t i R u m u n i j i

Iskrena
podr{ka
Ministar odbrane Na konferenciji za novinare, nakon razgovora sa rumunskim ministrom odbrane

Dragan [utanovac

zahvalio je
N Mihajom Stani{oarom, 6. jula, [utanovac je rekao da Srbija ima najboqe bilate-
ralne odnose u regionu sa Rumunijom, koji su naro~ito sna`ni zbog principijelnog
stava te zemqe prema problemu Kosova.
„Moderan svet po~iva na me|unarodnom pravu i mi smo ube|eni da svojim principi-
jelnim stavom to samo {titimo“, rekao je [utanovac i dodao da Srbija izuzetno ceni i
podr{ku Rumunije za viznu liberalizaciju jer zna da je ta podr{ka iskrena.
On je rekao da je svom kolegi preneo nezadovoqstvo zbog najavqenog smawewa broja
rumunskoj vladi vojnika u Kforu i ocenio da u pokrajini ne treba smawivati strano vojno prisustvo ve} da
treba pove}ati prisustvo policije zbog izuzetno razvijenog organizovanog kriminala.
na podr{ci koju „Kfor garantuje bezbednost i stabilnost na Kosovu i Metohiji, ali ono {to je podjed-
nako va`no a nije prepoznato od me|unarodne zajednice je borba protiv organizovanog kri-
pru`a Srbiji u minala“, rekao je [utanovac i dodao da Kosovo nije ugro`eno vojno ve} zbog kriminala, ko-
rupcije, trgovine narkoticima, naoru`awem i qudima, kao i zbog ilegalnih migracija.
[utanovac je rekao da je bilateralna vojna saradwa dve zemqe na izuzetnom nivou,
procesu evropskih ali da postoji mogu}nost da se unapredi u oblasti vojnog {kolstva, obuke i razmene isku-
stava koje Rumunija ima u oblasti u~e{}a u me|unarodnim mirovnim misijama.
integracija i na Odgovaraju}i na pitawa rumunskih novinara, [utanovac je rekao da je svetska eko-
nomska kriza pogodila i srpsko ministarstvo odbrane, zbog ~ega je vojska morala da se od-
rekne programa modernizacije i nekih infrastrukturnih projekata.
principijelnom Poverewe u Vojsku Srbije, dodao je on, ipak je svake godine sve ve}e {to pokazuje i
podatak da su ove godine na jedno slobodno mesto u Vojnoj akademiji konkurisala ~etiri
stavu da ne priznaje kandidata iz civilstva, dok je 2006. godine na 10 mesta konkurisao samo jedan kandidat
koji je sredwu {kolu zavr{io u civilstvu.
Rumunski ministar je rekao da }e wegova zemqa vrlo rado sa Srbijom podeliti svoja
jednostrano iskustva iz oblasti pridru`ivawe EU, Partnerstva za mir i iz oblasti u~e{}a u mirovnim
misijama i ponovio da Rumunija nikada ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost
progla{enu Kosova.
On je rekao da }e rumunski vojnici ostati u sastavu Kfora i da }e Rumunija nastavi-
ti da se zala`e za po{tovawe Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kao i za to da mi-
nezavisnost sija Euleks ostane statusno neutralna.
Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac razgovarao je u Bukure{tu i sa mini-
Kosova i Metohije strom spoqnih poslova Rumunije Kristijanom \akoneskuom. Beta

10 15. jul 2009.

Predsednik Tadi} i ministri [utanovac i Da~i} posetili Kopnenu zonu bezbednosti

Situacija stabilna
uprkos incidentima
redsednik Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Dragan [u- Obuka za mirovne misije
tanovac i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, sa sa- u bazi „Cepotina”

P radnicima, posetili su 10. jula Kopnenu zonu bezbednosti na

administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji. Obilazak ju-
ga Srbije zapo~eli su posetom kasarni „1. pe{adijski puk Kwa-
za Milo{a Velikog“ u Vrawu, a zatim su obi{li punkt @andarmeri-
je „U{i“, bazu Vojske Srbije „Kadrova ~uka“ u Kopnenoj zoni bezbed-
nosti i vojnu bazu „Cepotina“.
Odgovornost me|unarodne zajednice
Obra}aju}i se novinarima, tokom obilaska punkta @andarme-
rije, predsednik Srbije je izjavio da je napad na pripadnike @an-
darmerije kod Lu~ana nedvosmisleno akt terorizma i napad na dr-
`avu. Srbija }e na ovaj teroristi~ki napad i eventualne sli~ne na-
pade u budu}nosti odgovarati sa strpqewem, ali i odlu~no{}u, po-
ru~io je predsednik Tadi} i istakao da }e odgovorni za napad u ko-
me su rawena dva pripadnika @andarmerije biti procesuirani kao
teroristi.
Tadi} je rekao da }e deo odgovornosti za situaciju na jugu Sr-
bije morati da ponesu i predsednici op{tina Pre{evo, Bujanovac i
Medve|a, ali i me|unarodna zajednica koja je odgovorna za bezbed-
nosnu situaciju na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Srbije je istakao da }e dr`ava u~initi sve da za-
{titi bezbednost i stabilnost na jugu Srbije. „Ne jednom pripadni-
ci Vojske i policije pomagali su gra|anima juga Srbije, nezavisno
od wihove nacionalne pripadnosti, i tako }e biti i u budu}nosti,“
rekao je predsednik Tadi} i istakao da je saradwa policije i Vojske
na ovim prostorima na visokom nivou.
Tokom obilaska baze „Kadrova ~uka“ predsednik Tadi} je, nakon
raporta na~elnika General{taba VS general-potpukovnika Miloja
Mileti}a i komandanta ^etvrte brigade brigadnog generala Milo-
sava Simovi}a, izjavio „da je jasno da je situacija na ovom prostoru
stabilna, uprkos povremenim incidentima“.
Na kraju posete, predsednik Tadi}, sa ministrima, obi{ao
je vojnu bazu „Cepotina“ gde su ga ministar odbrane Dragan [u-
tanovac i pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse
Ilija Pilipovi} upoznali sa dostignutim stepenom izgradwe ba-
ze „Cepotina”.
Ministar [utanovac je, tom prilikom, izrazio o~ekivawe da
}e vojna baza „Cepotina“ biti zavr{ena do kraja godine i bi}e naj-
modernija u regionu. Trenutno se prostire na 35 hektara, a planira
se weno pro{irewe na dodatnih 65 hektara.
„Ciq je da se ovde naprave poligoni koji }e slu`iti za obuku
pripadnika Vojske Srbije i stranih vojski za u~estvovawe u mirov-
nim misijama. Smatramo da je ovo odli~an poligon, da postoje kapa-
citeti koji mogu biti ponu|eni ne samo u regionu nego i {ire i da }e
ova baza imati veoma zna~ajan me|unarodni karakter”, rekao je
[uatnovac.
[utanovac je rekao da }e, iako je prvobitno bilo planirano
da „Cepotina” bude vojno-policijska baza, u woj biti sme{tena samo
vojska, jer je policija odustala od projekta.
U bazi su ipak ostavqene infrastrukturne mogu}nosti za iz-
gradwu objekata u kojima bi bili sme{teni i pripadnici policije,
ukoliko MUP u me|uvremenu promeni odluku.
Kapacitet baze „Cepotina“ je hiqadu pripadnika vojske. U sva-
koj sobi je kupatilo i ~etiri kreveta {to je, po oceni [utanovca,
visok standard. „@eqa nam je da oni koji ovde budu provodili vre-
me imaju utisak da se nalaze u urbanom prostoru, a da u isto vreme
mogu da izvode obuku na poligonima”, rekao je ministar odbrane i
naveo da je vrednost radova 1,6 milijardi dinara, a do sada je ulo-
`eno 900 miliona dinara.
Z. MILADINOVI]

Na bazi „Cepotina” planirana je

obuka pripadnika Vojske Srbije
i stranih armija za u~estvovawe
u mirovnim misijama
 Ministar odbrane Dragan

Foto TANJUG
Novi sist

Moja vizija sistema odbrane zasniva se na viziji

savremene i moderne Srbije, Srbije ~lanice
Evropske unije, integrisane u kolektivne sisteme
bezbednosti, sa vojskom koja svojom snagom mo`e
da garantuje mir i stabilnost u regionu i u~estvuje
sa svojim kapacitetima u o~uvawu globalnog mira,
sa vojnikom koji mo`e pristojno da `ivi od svog
rada i da se posveti svome poslu bez brige
za egzistenciju porodice. Ako se Srbija
ne modernizuje, ona nema {anse u 21. veku.
To je jedini na~in da o~uvamo svoju tradiciju
i unapredimo kvalitet `ivota.

12 15. jul 2009.

[utanovac
em vrednosti
intervjuu povodom godinu dana rada
Vlade Srbije, ministar odbrane Dra-
U gan [utanovac ka`e da je ovo jedna od
uspe{nijih reformskih godina, iako
je odluka o smawewu buxetskih sred-
stava znatno korigovala planove.
Vizija sistema odbrane kojoj te`imo
bi}e ispuwena kada budemo imali i dovoqno
sredstava da boqe opremimo Vojsku. Zato se
dr`ava mora opredeliti na koji na~in }e iz-
dvajati sredstva predvi|ena vladinim memo-
randumom u iznosu od 2,4 posto dru{tvenog
proizvoda, kako bi planovi ja~awa sistema
odbrane i operativnih sposobnosti Vojske
bili ostvarivani.
ΠPovodom godinu dana rada Vlade, koje su
wene odluke posebno uticale na rad i funk-
cionisawe sistema odbrane?
– Svakako da je na sistem odbrane, ve-
likim delom uticala odluka o smawewu buxet-
skih sredstava za 26 odsto. Pre svega odra-
zila se na ulagawe u opremawe, na investi-
cije i stanogradwu.
Bez obzira na tu ~iwenicu, smatram da je
ova godina bila jedna od uspe{nijih reform-
skih godina za sistem odbrane. Vlada je usvo-
jila Strategijski pregled odbrane, zatim
Strategiju nacionalne bezbednosti i Strate-
giju odbrane, zavr{ili smo rad na velikom
broju zakona, a wihovim usvajawem u parla-
mentu, koje sledi na jesen, zavr{avamo zako-
nodavnu reformu sistema odbrane.
Istakao bih odluku parlamenta da po-
dr`i predlog vlade za slawe na{eg medicin-
skog tima u mirovnu misiju u ^ad. To je mo`da
i najve}i spoqnopoliti~ki poduhvat koji je
uradilo Ministarstvo odbrane u dugom nizu
godina koje su za nama.
Π[ta jo{ obele`ava rad Ministarstva u
proteklih godinu dana?
– Sprovodimo reformu Vojske Srbije
radi ja~awa operativnih sposobnosti. U tom
smislu Vojska znatno doprinosi stabilnosti stawa na jugu Srbije
i u KZB. Intenzivno smo radili na zavr{etku baze na jugu Srbije,
nastavili jo{ aktivnije proces profesionalizacije, nastavili
smo reformu {kolstva i vojnog zdravstva, privodimo kraju siste-
matizaciju i racionalizaciju u okviru samog Ministarstva, ~ime
}emo napraviti u{tede i poboq{ati kvalitet rada, zavr{en je
{kolski avion lasta, u okviru raspolo`ivih sredstava opremili
smo Vojsku vozilima i drugom neophodnom opremom, nastavili sa
opremawem VMA najsavremenijom medicinskom opremom i sani-
tetskim vozilima, organizovali 42. svetsko vojno prvenstvo u ma-
ratonu, u~estvovali u organizaciji Univerzijade, pomagali lokal-
nom stanovni{tvu u izgradwi puteva, mostova, pomogli organiza-
ciju Egzita...
@elim da naglasim rekordan uspeh namenske industrije na
izvoznom planu, u ~emu je, svakako, veliki doprionos imao sistem
odbrane. U tom smislu veliki zna~aj imali su sajam Partner i na-
stavak saradwe u izvozu NVO. Tako|e, rezultat izuzetne spoqno-
politi~ke aktivnosi jeste veliki broj poseta u zemqi i inostran-
stvu, saradwa sa svim zemqama regiona, organizovawe konferen-
cije na~elnika G[ balkanskih zemaqa u Beogradu i poseta pot-
predsednika SAD, ~ime je potvr|eno da na{ rad zavre|uje pa`wu u
~itavom svetu.
ΠS obzirom na smawewe buxeta, va`an je podatak da li je
pove}an prihod od usluga?
– Prihod koji je sistem odbrane ostvario u protekloj godini
znatno je ve}i nego {to je bio ranije. Predwa~i vojno zdravstvo, ko-
je je ostvarilo znatna sredstva i predstavqa ozbiqan resurs siste-
ma odbrane. @elimo da investicijama do kraja godine obezbedimo
da vojni zdravstveni sistem bude finansijski autonoman, da mo`e
sam sebe da izdr`ava. Na`alost, i daqe imamo kapacitete, koji
umesto da donose dobit, odnose sredstva iz buxeta.
Napomiwem da su ulazak u sistem odbrane Vazduhoplovnog za-
voda „Moma Stanojlovi}“ u Batajnici i Tehni~kog remontnog zavoda
u ^a~ku u~iweni veoma kvalitetni reformski potezi, ~ime smo zau-
stavili propadawe te dve institucije. One imaju perspektivu i mo}i
}e da pru`aju usluge korisnicima u zemqi i u inostranstvu.
Tehni~ko-remontni zavod Kragujevac treba da preraste u zna-
~ajan regionalni centar za uni{tavawe ubojnih sredstava i o tome
ve} razgovaramo sa zainteresovanim partnerima iz inostranstva
radi zajedni~kih investicija u taj projekat.
ΠA koliko ste zadovoqni uslugama koje sistem dobija?
– Ube|en sam da treba ozbiqno da razmi{qamo o autsorsova-
wu odre|enih usluga koje trenutno obavqamo sami u sistemu odbra-
ne. Neprirodno je da odre|ene vojne ustanove, iako imaju monopo-
listi~ki polo`aj u sistemu, nemaju profit. Anga`ovawem kompanija
koje bi nam pru`ale usluge, sigurno bismo postigli u{tede.
Upravo smo u fazi zavr{etka projekta sanacije vojne ustanove
Kara|or|evo. To je prioritetno, jer nas je ta ustanova u pro{loj go-
dini ko{tala gotovo {esto miliona dinara, {to ukazuje da se sa
wom ne gazduje kako treba.
ΠFinansijska kriza je korigovala planove. Profesionali-
zacija je ostala na listi prioriteta. Od ~ega se jo{ nije odu-
stalo, uprkos smawewu sredstava?
– Drago mi je {to su qudi u General{tabu, sa generalom Mile-
ti}em na ~elu, na pravi na~in razumeli va`nost sprovo|ewa proce-
sa profesionalizacije, kao prioritet ne samo reforme u sistemu
odbrane ve} i celokupnog dru{tva. Ula`emo najvi{e napore da sa
sredstvima koja su nam data taj posao zavr{imo do planiranog ro-
ka, a to je kraj 2010. godine. Ako uspemo bi}e to veliki poduhvat, a
ako se i produ`i za neko kra}e vreme, to }e biti prihvatqivo, ima-
ju}i u vidu da sve zavisi od finansijskih sredstava, koja su u ovoj go-
dini umawena.
U obuku, {kolovawe u zemqi i inostranstvu, izbor kadra,
uvodimo novi sistem vrednosti, u kome }e svako mo}i da odredi
gde su mu granice i gde je wegovo mesto u odnosu na ono {to pru`a
sistemu.
@elim da istaknem i va`nost formirawa Vojnomedicinskog
fakulteta. Ponosan sam {to }e, i pored odre|enih osporavawa,
Vojska Srbije za {est godina imati prvu generaciju oficira koji }e
biti osposobqeni da budu lekari. To }e biti jedan od glavnih „bren-
dova“ Vojske u na{im me|unarodnim aktivnostima.
13
 intervju
Zavr{etak vojne baze na jugu Srbije svakako je prioritet po
pitawu infrastrukture. Bez obzira na smawewe finansijskih sred-
stava i na sve probleme s kojima smo se susreli tokom gradwe, ube-
|en sam da }emo tokom jeseni otvoriti jednu od najmodernijih baza u
celom regionu.
ΠSmaweno je i opremawe Vojske. [ta je nabavqeno, a {ta
Vam je naj`alije {to nije moglo biti kupqeno?
– @ao mi je {to kona~no nismo u{li u nabavku novih borbenih
oklopnih sredstava, pre svega to~ka{a, jer smatram da je to nasu-
{na potreba sistema odbrane. U toku ove godine u okviru saradwe
sa Jugimportom – SDPR planiramo da u na{ sastav uvedemo doma}e
oklopno vozilo lazar.
Me|u nabavqenim, sredstva za telekomunikaciju su najve}a in-
vesticija, zatim neborbena vozila, xipovi difender, nova putni~ka
vozila koja nisu kupovana dugi niz godina, bespilotne letilice, opre-
ma za vojnu policiju, pu{ke i druga oprema za Specijalnu brigadu.
ΠKoliko je realno o~ekivati realizaciju projekta objediwa-
vawa Ministarstva i General{taba na Bawici ili na drugoj
lokaciji?
– Republi~ka administracija vapi za reorganizacijom i racio-
nalizacijom koja }e omogu}iti da se vlada koncenti{e na mawem bro-
ju lokacija, a da Vojska Srbije dobije odgovaraju}i prostor gde bi bi-
li sme{teni svi segmenti Ministarstva, ukqu~uju}i i General{tab.
Mislim da je to vizija koju }e sada{wi ili drugi menaxment
morati da sprovede. [to se lokacije ti~e, najboqe bi bilo da bude
na na{em zemqi{tu, koje ima sve potrebne uslove, smatramo da je
to na Bawici, blizu VMA.
ΠSkup{tina Srbije usvojila je odluku o slawu pripadnika
Ministarstva odbrane u mirovnu misiju u ^ad? Takva odluka je
zna~ajan pomak u na{im partnerskim odnosima sa onima koji
u~estvuju u o~uvawu globalnog mira. Medicinski tim ve} ima-
mo u Kongu, a posmatra~e u Liberiji i na Obali Slonova~e.
[ta se daqe planira?
– Svako ko misli da se politika zasniva samo na prijateq-
stvu, gre{i. Na{ interes je da iskoristimo sve mogu}nosti koje
pru`a ~lanstvo u Partnerstvu za mir, da od tog imamo koristi, te
da stavimo svoje resurse na raspolagawe ~lanicama Partner-
stva.
Ube|en sam da je to na{a budu}nost i da mo`emo da napravimo
okvir u kome bi gra|ani Srbije bili bezbedni, a da na{i profesi-
onalni pripadnici u~estvuju u misijama van granica na{e zemqe. U
ovom trenutku mi nemamo kapacitete za ozbiqnije u~e{}e u nekoj
misiji u svetu. @elimo da stvorimo te kapacitete, s jedne strane,
infrastrukturno u na{oj novoj bazi na jugu Srbije, a s druge strane
da na politi~kom planu, u dr`avnom vrhu, razmotrimo ve}e u~e{}e
pripadnika Vojske Srbije u o~uvawu globalnog mira u svetu.
ΠRekli ste da nismo dovoqno iskoristili mogu}nosti sarad-
we u okviru Partnerstva za mir. Kada o~ekujete otvarawe na-
{e kancelarije u Briselu?
– O~ekujem da se taj problem re{i do jeseni i da napokon ima-
mo mnogo konkretniju saradwu sa svima koji u~estvuju u Partnerstvu.
ΠS obzirom na to da ~lanstvo u Alijansi nije na dnevnom re-
du, kako vidite na{u bezbednosnu poziciju kao vojno neutralne
zemqe.
– Moja aktivnost u prvih {est meseci ove godine bila je usred-
sre|ena na saradwu u regionu, od Ankare do Be~a... Imao sam pri-
liku da razgovaram sa gotovo svim ministrima odbrane iz regiona,
sa velikim brojem predsednika i premijera, kako bi saradwu u~vr-
stili i podigli na vi{i nivo. Bez obzira na to da li }e Srbija osta-
14
Integracije
Integracije ni na koji na~in ne ugro`avaju na{ nacional-
ni integritet i ne stavqaju nas u podre|eni polo`aj. Naprotiv,
integracije nam donose mogu}nost da u~estvujemo u odlu~ivawu
vrlo ~esto i na forumima gde se odlu~uje i o na{oj sudbini.
Oni koji su danas protiv intergacija, ne nude ni{ta drugo, nego
pri~u o mitovima, ali od mitova se ve} odavno ne `ivi.
Kosovo
Mislim da svaka borba za Kosovo gubi smisao ako ga Sr-
bi napu{taju ili ako nemaju boqi `ivot. Tu borbu je lako vodi-
ti u Beogradu, ali je mnogo te{ko u Gra~anici. Dok vodimo tu
borbu na me|unarodnom planu moramo imati u vidu pojedinca
koji `ivi u nekoj enklavi, rade}i da wemu bude boqe i da se
ose}a bezbedno.
ti neutralna ili ne, ona mora da gradi dobre odnose sa svojim su-
sedima. U veoma kratkom roku grani~i}emo se samo sa zemqama ~la-
nicama Natoa i, ukoliko ne razvijamo kvalitetnu bilateralnu sa-
radwu, bi}emo i prakti~no izolovani. To bi bilo lo{e ne samo za
sistem odbrane!
Ve}ina gra|ana i partija smatra da Srbija, {to je pre mogu}e,
treba da se prikqu~i Evropskoj uniji i sistemu bezbednosti koji po-
stoji u okviru EU. Ube|en sam da se o tome ne dvoumi niko ko razmi-
{qa o budu}nosti Srbije.
Integracije ni na koji na~in ne ugro`avaju na{ nacionalni
integritet i ne stavqaju nas u podre|eni polo`aj. Naprotiv, inte-
gracije nam donose mogu}nost da u~estvujemo u odlu~ivawu, vrlo ~e-
sto i na forumima gde se odlu~uje i o na{oj sudbini.
Nagla{avam, ako se Srbija ne modernizuje, ona nema {anse u
21. veku. To je jedini na~in da o~uvamo svoju tradiciju i unapredimo
kvalitet `ivota.
Velike civilizacije su propadale ba{ zato {to wihove vo|e
nisu razumele vreme u kome su `iveli. Danas u svetu zemqe koje su
najmodernije najboqe ~uvaju svoju tradiciju, a u isto vreme grade
jasne pretpostavke za daqi napredak dru{tva. Smatram da treba
da se ugledamo na wih. Dovoqno je pogledati da od istoka do zapa-
da svi poku{avaju da uhvate korak modernizacije i iska`u svoje
posebnosti u zajedni~kim integracijama. Tu mislim na svaku vrstu
vrstu integracija, pa i bezbednosne, jer to donosi boqitak na{im
gra|anima.
Severnoatlantska alijansa je politi~ko-vojni savez u kome se
donose zna~ajne odluke za budu}nost sveta i ekonomski napredak.
Na primer, ukoliko tra`imo {ansu za na{u odbrambenu industriju,
ne treba da zatvaramo vrata za na{ daqi razvoj.
Oni koji su danas protiv intergacija, ne nude ni{ta drugo, ne-
go pri~u o mitovima, ali od mitova se ve} odavno ne `ivi.
ΠImali ste vi{e susreta sa najvi{im zvani~nicima, od Kine
do SAD. Kao i u zemqama u okru`ewu. Kakav ste utisak stekli
o spoqnopoliti~koj poziciji Srbije?
– Da se izrazim in`ewerski, na{a potencijalna energija je
mnogo ve}a nego {to ve}ina gra|ana to vidi, ali nam kineti~ka
energija nije adekvatna u odnosu na taj potencijal. Ako bismo malo
ubrzali sebe, na{a spoqna politika i spoqnopoliti~ka pozicija
bile bi mnogo boqe. Svi politi~ari iz inostranstva govore da je
Srbija „ki~ma“ ovog dela Evrope i da bez Srbije ne mo`e da se us-
postavi kona~ni bezbednosni okvir na prostoru jugoisto~ne Evrope.
Ono {to je lo{e, a {to me|u politi~arima i gra|anima posto-
ji, jeste ~uveni srpski pesimizam, po kome smo mi vrlo ~esto slobod-
ni da svaku ideju o modernizaciji i integracijama, svaku ideju koja
ubrazava neki proces, osudimo na samom po~etku na propast, jer se
sami pla{imo {ta taj proces mo`e da nam donose i kako }emo se
sna}i u svemu tome. Ali ako se snalaze zemqe u okru`ewu i idu br-
15. jul 2009.
 – Najiskrenije, tek kad doga|aj
pro|e, shvatim te`inu toga i na li~-
nom planu. Apsolutno sam svestan da
su to veoma pozitivni signali upu-
}eni celokupnom sistemu odbrane.
Drago mi je {to se te pozitivne
stvari de{avaju, ube|en sam da ra-
dimo kvalitetno, ali mi je stalo da
i onima u sistemu koji ponekad iska-
zuju pesimizam ulivamo pozitivnu
energiju.
Nagla{avam da je prisustvo vi-
sokih oficira Vojske Srbije na sa-
stanku sa potpredsednikom SAD iz-
raz poverewa prema sistemu odbra-
ne. O~ekujemo ubrzo nove posete iz
inostranstva, ministra odbrane Ki-
ne, Turske...
ΠNa kojoj viziji sistema odbrane
gradite motivaciju i pozitivnu ener-
giju koju prenosite na saradnike?
– Moja vizija sistema odbrane
zasniva se na viziji savremene i mo-
derne Srbije, Srbije ~lanice Evrop-
ske unije, integrisane u kolektivne
sisteme bezbednosti, sa vojskom koja
svojom snagom mo`e da garantuje mir
i stabilnost u regionu i u~estvuje sa
svojim kapacitetima u o~uvawu glo-
balnog mira, sa vojnikom koji mo`e
pristojno da `ivi od svog rada i da se
posveti svome poslu bez brige za eg-
zistenciju porodice.
Smatram da je sve to mogu}e, a
veoma va`na pretpostavka je da nema
nepotizma, da svako u skladu sa svojim
mogu}nostima dobija {ansu od siste-
ma. Smatram da moramo mnogo toga da
uradimo kako bismo razvili transpa-
rentan sistem vo|ewa kadra kroz slu-
`bu i da time uvedemo kona~no jasan
sistem vrednovawa i nagrade.
Podse}am da se u pro{losti ne-
retko de{avalo da se qudi unapre-
|uju samo zato {to su se na{li u pra-
vom trenutku na pravom mestu. Toga
vi{e ne sme biti, jer to sistemski
Motivacija uru{ava na{e dru{tvo. Podseti}u,
Re{ewe svakog problema daje novu energiju. I bez obrzira na to {to se radi punom parom, poslali smo vi{e vojnih izaslanika
niko od qudi s kojima radim nije do{ao da ka`e da je umoran. Niko se nije po`alio, posebno ne van zemqe, veliki broj oficira na
sa pomisli da je ne{to uzalud. Ako vam na kraju dana bude jasno da se ono {to ste uradili, i u {kolovawe u inostranstvo, a nisam
javnosti i u sistemu vrednuje na pravi na~in, to vam daje energiju da tako radite i sutra. dobio gotovo nijednu pritu`bu na na-
~in izbora kandidata.
^iwenica da smo uspeli da
vratimo poverewe i ugled vojne
zim koracima, kako po pitawu svojih ekonomija tako i `ivotnog stan- profesije i da danas imamo rekordno velik broj mladih koji `e-
darda, ne vidim za{to bismo mi imali strah. le da se {koluju u Vojnoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji, da ovoga
Podse}am da je svojevremeno u Srbiji vo|ena debata da li tre- puta na osnovu kvantiteta mo`emo da podi`emo i kvalitet, dovo-
ba da se dozvoli da kroz zemqu pro|e pruga. I tada su neki politi- qan je pokazateq da se sistem odbrane kre}e u pravom smeru, da
~ari bili skepti~ni, veruju}i da }e wome do}i „sve zlo” sveta u Sr- gra|ani Srbije veruju da je Vojska deo naroda i da radi za do-
biju, bez vizije {ta Srbija dobija tom istom prugom. Ukoliko sada brobit dr`ave.
nastavimo izgradwu te figurativne pruge siguran sam da pobe|uje- Π[ta Vas posebno ispuwava zadovoqstvom kada radite ovaj
mo. U suprotnom, osta}emo samo slepi kolosek lepih `eqa. posao?
ΠJedini ste srpski ministar sa kojim se potpredsednik SAD РRe{ewe svakog problema daje novu energiju. I bez obrzira na
Bajden sastao odvojeno, a sa predsednikom Austrije ostali ste to {to se radi punom parom, niko od qudi s kojima radim nije do-
dvostruko du`e mimo protokola? Sastali ste se i sa potpred- {ao da ka`e da je umoran. Niko se nije po`alio, posebno ne sa po-
sednikom Kine? Kako ste to li~no do`iveli? misli da je ne{to uzalud. Ako vam na kraju dana bude jasno da se ono

15
 intervju ri se kre}u u dobrom smeru, sistem smo stabilizovali, nemamo ni-
jednu aferu koja nije re{ena, prvi smo u dr`avi u okviru svog siste-
ma krenuli u obra~un sa korupcijom i zloupotrebama, insistira}e-
mo na tome i daqe i doprinositi stabilizaciji odnosa kako u dr`a-
vi tako i u regionu.
Da bismo bili respektabilna oru`ana sila, na`alost, vi{e
{to ste uradili, i u javnosti i u sistemu vrednuje na pravi na~in, to nije dovoqno, kao u Wego{evo vreme, biti samo junak, neophodno je
vam daje energiju da tako radite i sutra. i „svijetlo oru`je“, a dr`ava se mora opredeliti na koji na~in }e
Svakako da je za uspeh neophodan dobar i uigran tim, a moje izdvajati sredstva opredeqena vladinim memorandumom u iznosu od
ube|ewe je da mi imamo najboqi i da se zato rezultati na{eg rada 2,4 posto dru{tvenog proizvoda.
vide i van granica na{e zemqe! ΠMoramo pomenuti stambenu problematiku?
O tim rezultatima mi obave{tavamo javnost i treba da se zna – Pro{le godine re{ili smo oko 1.400 stambenih pitawa, ove
da smo i u odnosima s javno{}u napravili velike iskorake. Nisam godine imali smo `equ da re{imo jedan veliki broj, ali nije bilo
siguran da je od samog po~etka postojalo razumevawe u sistemu, pa dovoqno sredstava.
i u samoj Upravi za odnose sa javno{}u za ovo {to radimo. Ali da-
nas na{a uprava mo`e da se ponosi {to je na{ veb sajt najboqi od ΠNa javnoj raspravi su predlozi zakona o Vojnobezbednosnoj
svih sajtova sektora dr`avne uprave, sa najve}im brojem poseta, i Vojnoobave{tajoj agenciji, koji }e modernizovati wihov rad
{to se „Odbrana“ ~ita i van sistema, i jo{ vi{e implementirati spoqnu, de-
{to imamo `ivu komunikaciju sa gra- mokratsku javnu kontrolu, ali i unutra-
|anstvom i {to postoji sve boqe razu- Partnerstvo {wu, uvo|ewem inspektora.
mevawe. Na{ interes je da iskoristimo sve mogu}- – Kona~no taj segment na{eg rada
Problem je {to ne nailazimo na nosti koje pru`a ~lanstvo u Partnerstvu za mir, mora biti zakonski ure|en, da svima u
adekvatnu podr{ku javnog servisa, na da od tog imamo koristi, odnosno da stavimo svo- Srbiji bude jasno {ta te agencije rade,
{ta ne mo`emo da uti~emo. Podse}am je resurse na raspolagawe ~lanicama Partner- koja je wihova svrha i na koji na~in se
da, na primer, u Bugarskoj postoji jedan stva. Ube|en sam da je to na{a budu}nost i da one kontroli{u. Uvo|ewe generalnog
televizijski kanal koji se bavi samo si- mo`emo da napravimo okvir u kome bi gra|ani inspektorata u agencije i vojnu polici-
stemom odbrane i vojskom, na kome se Srbije bili bezbedni, a da na{i profesional- ju jesu procesi koje je trebalo uraditi
promovi{u tradicionalne i nove vred- ni pripadnici u~estvuju u misijama van granica jo{ ranije. To }e nai}i na odre|ena
nosti i gra|ani upoznaju sa najnovijim na{e zemqe. neslagawa onih koji misle da te slu`be
doga|ajima u sistemu odbrane i u zemqi, treba da imaju autonomiju. Ali ruko-
i u svetu! vodstva agencija i vojne policije shva-
Π[ta, ipak, obeshrabruje, ali taju ~emu zajedni~ki te`imo radi boqeg
od ~ega se ne odustaje? Vrednosti rada. Kada imate dobru kontrolu, onda
Najte`e je usvojiti novi sistem vred no sti. }e vam neko ukazati {ta nije dobro. Ko-
– Najte`e je usvojiti novi sistem na~no tako funkcioni{e sav demokrat-
vrednosti. Mislim da je to najve}a ko~- Mislim da je to najve}a ko~nica sistema odbra-
ne i refor me celokup nog dru {tve nog siste ma. ski svet.
nica sistema odbrane i reforme celo-
kupnog dru{tvenog sistema. Re~enica u Re ~e nica u kojoj neko ka `e da je neka da bi lo bo - ΠDiplomatska borba za o~uvawe Ko-
kojoj neko ka`e da je nekada bilo boqe qe pokazuje da ne `eli da se suo~i sa stvarno- sova se nastavqa. Kako je pomiriti sa
pokazuje da ne `eli da se suo~i sa {}u i vremenom u kome `ivi. interesima Srba u ju`noj srpskoj po-
stvarno{}u i vremenom u kome `ivi. krajini i wihovog boqeg `ivota?
Svaka mogu}nost izlaska iz kli{ea srpskog vojnika koji ne go- – Mislim da svaka borba za Kosovo gubi smisao ako ga Sr-
vori strani jezik, koji nema paso{, koji nikada nije bio u inostran- bi napu{taju ili ako nemaju boqi `ivot. Tu borbu je lako vodi-
stvu, koji ne koristi savremena informati~na i telekomunikacio- ti u Beogradu, ali je mnogo te{ko u Gra~anici. Dok vodimo tu
na sredstva, mewa na~in razmi{qawa. Danas smo mi Srbiji pono- borbu na me|unarodnom planu moramo imati u vidu pojedinca
sni na na{e vojvode iz Prvog svetskog rata, a ne `elimo da ka`emo koji `ivi u nekoj enklavi, rade}i da wemu bude boqe i da se
da su se oni {kolovali i u inostranstvu. Oni koji za sebe ka`u da ose}a bezbedno.
su najve}i nacionalisti i kritikuju sistem odbrane {to {koluje ΠKako ocewujete politi~ku scenu u Srbiji?
svoje oficire u inostranstvu, ne `ele da priznaju da su se i ti pre-
poznati srpski heroji {kolovali van granica na{e zemqe. Mislim – Na`alost jedina smo zemqa u regionu ~ija politi~ka elita ne
da ta dvoli~nost mora da se promeni, a qudi koji rade u sistemu vidi isti ciq. U drugim zemqama promeni se vlada, ali je ciq isti –
shvataju da svet ide daqe i da se moramo ubaciti u taj voz koji juri poboq{awe standarda, o~uvawe identiteta, uklapawe u integraci-
pokraj nas. one procese koji su neminovni i neophodni. U Srbiji postoje poli-
Za mene je iznena|ewe kada, u masi svojih aktivnosti, ~ujem re- ti~ari koji nemaju takav ciq. Oni smatraju da u {koli treba isku-
~enicu „Vi ste prvi ministar koji je to uradio“ – obratio se studen- qu~ivo da se u~i istorija, a ne da se razmi{qa i priprema za bu-
tima Vojne akademije, bio u poseti centrima VBA, leteo na migu 29, du}nost.
bio na proslavi ~uvene 250. raketne brigade koja je oborila F-117, ΠZbli`avawe opozicije i Va{ komentar?
nalo`io formirawe kadetskog hora, pomogao formirawu vojnog me- – Nemam apsolutno nikakav strah od zbli`avawa opozicije,
dicinskog fakulteta, dobio podr{ku Vlade za usvajawe strategija... jer opozicija u Srbiji je toliko razli~ita, ne politi~ki, jer je poli-
insistirao na tome da studenti tokom {kolovawa putuju van granica ti~ki ciq dolazak na vlast, ali kada je re~ o sistemu vrednosti oni
na{e zemqe, da promovi{u na{e vrednosti ali i da usvajaju vred- ne mogu da se dogovore ni oko ~ega.
nosti savremenog dru{tva i upoznaju se sa ve{tinama koje imaju wi-
ΠKako se odvija reorganizacija Ministarstva odbrane?
hove kolege...
– Nova sistematizacija i organizacija Ministarstva jeste naj-
ΠDa li ste zadovoqni time dokle se stiglo u reformi?
ozbiqniji interni poduhvat koji ove godine treba da zavr{imo. Ni-
– Vizija sistema odbrane kojoj te`imo bi}e ispuwena kada bu- smo zadovoqni brzinom kojom to radimo, ali bi jo{ gore bilo da
demo imali i dovoqno sredstava da opremimo Vojsku kako smo pla- uradimo brzo a lo{e, pa da budemo jo{ nezadovoqniji. Ciq nam je
nirali. Mi moramo biti spremni za taj momenat i ono {to sada ra- da uradimo najkvalitetnije mogu}e, a to iziskuje vreme.
dimo jeste da se Vojska obu~i i bude spremnija za taj trenutak. Stva- Radenko MUTAVXI]

16 15. jul 2009.

 Za vr {e na 25. let wa Uni ver zi ja da
Voj ska oprav da la po ve re we
pu{tena je zavesa na najve}i sportski
doga|aj 2009. godine. Dvadeset peta
S letwa Univerzijada zavr{ila se kako
je i po~ela – ble{tavom ceremonijom
u beogradskoj „Areni“.
Izme|u dve sve~anosti oko 8.000 spor-
tista odmerilo je snagu i ve{tinu na dese-
tinama borili{ta i terena u Beogradu i ne-
koliko gradova u unutra{wosti. Izme|u tak-
mi~ewa, bilo je prilike za dru`ewe, zabavu
i upoznavawe sa kulturnim znamenitostima
Srbije. Najzad, ciq Univerzijade, koliko i
sam sport, jeste socijalno umre`avawe stu-
denata ~itavog sveta, dru{tvenog sloja od
koga se o~ekuje impuls napretka svake zemqe.
Ve}ina wih tokom boravka u srpskoj
prestonici nije razmi{qala koliko qudi
u svakom trenutku brine o wihovom sme-
{taju, ishrani, zdravqu, higijeni, prevozu,
bezbednosti, protokolu... Gotovo 2.000
pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva
odbrane u~estvovalo je u organizaciji Uni-
verzijade i time dalo doprinos uspehu te
manifestacije.
Sistem odbrane bio je
fleksibilna, ali ~vrsta
karika u lancu organizacije
najve}e sportske
manifestacije ove godine,
smatra dr`avni sekretar
Zoran Jefti}. Mada je
jo{ rano za kona~nu ocenu,
Ministarstvo odbrane moglo
bi biti zadovoqno svojom
ulogom. Me|u zvani~nicima
Univerzijade mogu se ~uti
komplimenti na ra~un
anga`ovawa Vojske Srbije.
– Iako je jo{ rano svoditi bilans, 25.
letwe Univerzijade, raspola`emo sa do-
voqno argumenata da ulogu Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije u wenoj organiza-
ciji ocenimo kao veoma uspe{nu. ^iwenica
da u nekoliko va`nih segmenata tog ogrom-
nog posla u kome je u~estvovalo skoro 2.000
na{ih pripadnika nije registrovan nijedan
propust, niti jedan ozbiqniji problem, go-
vori sama za sebe – ka`e dr`avni sekretar
Ministarstva odbrane Zoran Jefti}, {ef
Radne grupe MO i VS za Univerzijadu.
Sistem odbrane od ranije va`i za po-
uzdan oslonac dr`ave i partner u projekti-
ma od nacionalnog zna~aja. To stanovi{te
poslu`ilo je, kako nagla{ava dr`avni se-
kretar Jefti}, kao polazna osnova Radnoj
grupi i Operativnom timu MO i VS, koji su,
na osnovu odluke ministra odbrane, po~et-
kom godine preuzeli najve}i teret posla, ~i-
ji je vrhunac vi|en u prvih 12 dana jula. Tih
~etrdesetak qudi postepeno je sklapalo mo-
zaik organizacije, okupqaju}i oko sebe re-
surse iz sistema, koordiniraju}i sa part-
nerima iz PD „Univerzijada“, prilago|ava-
ju}i se potrebama, rokovima...
Lekari Vojnomedicinske akademije
obavili su oko 5.500 specijalisti~kih pre-
gleda na Poliklinici u Univerzitetskom se-
lu, a svi „zahtevniji slu~ajevi“ adekvatno su
zbrinuti na Bawici. Troje sportista koji su
oboleli od novog gripa, Srbiju je napustilo
zdravo. ^etrdesetak mobilnih sanitetskih
timova, opremqenih najsavremnijim vozili-
ma i sredstvima, svakodnevno je de`uralo
na borili{tima i sportskim terenima. O
kvalitetu zdravstvene i epidemiolo{ke za-
{tite na Univerzijadi najboqe svedo~e kom-
plimenti pacijenata, kolega iz medicinskog
komiteta FISU-a i lekara iz nacionalnih
delegacija.
Na novoizgra|enom terenu za streli-
~arstvo, rekonstruisanom atletskom stadi-
onu i Sportskom centru Vojne akademije
dnevno se takmi~ilo i treniralo oko 1.000
sportista iz 89 zemaqa. Re~ je o objektima
koji }e nakon Univerzijade ostati kao legat
i doprineti razvoju vrhunskog sporta me|u
pripadnicima Vojske, ali i omladinom pre-
stonice.
U perionicama Vojske Srbije na te-
ritoriji Beogradskog garnizona uslu`no
je oprano oko 53 tone pe{kira, izme|u 12
i 13 tona dresova i oko 60 tona posteqi-
ne koju su koristili sportisti u Univerzi-
tetskom selu. Taj rutinski, ali veoma od-
govoran posao u tri smene uspe{no su
obavqali qudi zadu`eni za logistiku u si-
stemu odbrane.
Treba pomenuti da je vi{e od 200
studenata Vojne akademije anga`ovano na
poslovima recepcije i administracije u
Univerzitetskom selu, odnosno u proto-
kolarnim sadr`ajima. Za tu namenu anga-
`ovani su Po~asna ~eta i Reprezentativ-
ni orkestar Garde Vojske Srbije. Univer-
zijadi je stavqeno na raspolagawe i oko
600 mladi}a na civilnom slu`ewu vojnog
roka.
Tako veliki sistem podr{ke zahtevao
je uspostavqawe posebnih sistema teleko-
munikacija, bezbednosti, transporta, oba-
ve{tavawa i javqawa, za{tite resursa i
medijske podr{ke koji su funkcionisali u
koordinaciji sa partnerima iz Univerzija-
de i ostalih dr`avnih institucija. Tokom
dvanaest dana takmi~ewa, ali i mesecima
pre, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbi-
je bili su fleksibilna, ali ~vrsta karika
organizacije najve}eg sportskog doga|aja
ove godine.
A. PETROVI]
17
Zavr{eno komandno-{tabno usavr{avawe oficira 55. kla

Stvarawe moderne
Uveren sam da }emo
u narednom periodu i
pored finansijske krize
ostvariti ciqeve reforme
vojskeve~anom zavr{etku komandno-{tabnog usavr{avawa 55. klase oficira u
i stvoriti modernu Vojsku,
koja }e mo}i da odgovori
bezbednosnim izazovima
savremenog doba, biti
S [koli nacionalne odbrane Vojne akademije, pored 40 oficira Vojske Srbi-
je i Ministarstva odbrane, dvojice iz oru`anih snaga Bosne i Hercegovine i
jednog oficira iz Narodne Republike Kine, koji su uspe{no okon~ali stru~no
usavr{avawe, prisustvovali su ministar odbrane Republike Srbije Dragan
[utanovac, zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Mladen ]irkovi}, na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi},
predstavnici ambasade Kine u Srbiji, brojni profesori, porodice, stare{ine i
kolege oficira.
ravnopravan partner Trojici najuspe{nijih polaznika – majorima @ivici Ogwanovu (9,82), Miro-
slavu Opoji}u (9,45) i Bo`idaru ^oli}u (9,36) – pozla}enu, posrebrenu i oficirsku
u o~uvawu mira u svetu sabqu sa posvetom, u ime predsednika Republike Srbije, uru~io je ministar [utano-
vac. Komandno-{tabnim oficirima diplome je dodelio na~elnik Vojne akademije ge-
i doprineti demokratskom neral Kova~evi}. Ministar odbrane uru~io je i paradne bode`e pripadnicima ino-
stranih oru`anih snaga koji su se {kolovali u 55. klasi – majoru NR Kine Su \i Jan-
razvoju na{e zemqe – gu i majorima iz oru`anih snaga BiH Mirku Bo{waku i Vladimiru Gruji}u.
istakao je ministar Ministar odbrane istakao je na sve~anosti, odr`anoj 3. jula, da su se naj-
mla|i komandno-{tabni oficiri sticawem potrebnih znawa i ve{tina tokom {ko-
odbrane Dragan [utanovac lovawa, ali i sagledavawem potreba i problema sistema odbrane Srbije, pri-
premili za obavqawe odgovornih du`nosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Sr-
na sve~anosti u [koli bije. To podrazumeva wihovu osposobqenost za nastavak reforme sistema odbra-
ne, izgradwu moderne, profesionalne i efikasne Vojske, te ispuwewe wenih misi-
nacionalne odbrane ja i zadataka.

18 15. jul 2009.

se [kole nacionalne odbrane
Ukaz predsednika Republike Srbije
Borisa Tadi}a

Postavqewa i
razre{ewa oficira
Vojske Srbije
Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} u sklopu svojih
redovnih du`nosti i u skladu sa ustavnim i zakonskim
ovla{}ewima, 13. jula postavio je:

1. general-majora RADOJ^I] Obrada PETRA, za direktora

Inspektorata odbrane,
Komandno-{tabno usavr{avawe zavr{io je i major
kineske vojske Su \i Jang 2. brigadnog generala VURUNA Milo{a MLADENA, za
na~elnika Vojne akademije,
– Akreditacijom Vojne akademije, u martu ove godine, kao viso-
ko{kolske ustanove i wenom integracijom u sistem visokog obrazo- 3. pukovnika NOVAKOVI] @ivorada SR\ANA, za na~elni-
vawa Srbije dobili ste mogu}nost da ste~ena znawa, po ukazanoj ka Uprave za op{tu logistiku,
potrebi, primenite i na druge segmente na{eg dru{tva – poru~io je
ministar [utanovac. 4. pukovnika VLADISAVQEVI] Qubi{e DRAGANA, za za-
Tako|e, istakao je da su nastavak reforme sistema odbrane i
menika direktora Vojnoobave{tajne agencije,
koncipirawe moderne Vojske preduslovi demokratizacije i stabil-
nosti srpskog dru{tva, ali i kqu~ni elementi mira i stabilnosti u
regionu i Evropi. 5. pukovnika VEQKOVI] Dragoslava DOBRIVOJA, za
– Sistem odbrane je za Srbiju veoma zna~ajan spoqnopoliti~- na~elnika Uprave za qudske resurse,
ki potencijal kojim se stvaraju partneri i saveznici u svetu, obez-
be|uje razvoj i napredak na{e zemqe. Uveren sam da }emo u nared- 6. pukovnika @IVAK Save RANKA, za komandanta Vazduho-
nom periodu i pored finansijske krize ostvariti ciqeve reforme plovstva i PVO,
i stvoriti modernu Vojsku, koja }e mo}i da odgovori bezbednosnim
izazovima savremenog doba, biti ravnopravan partner u o~uvawu 7. brigadnog generala @IVKOVI] Jordana VIDOJA, za za-
mira u svetu i doprineti demokratskom razvoju na{e zemqe – za- menika komandanta Kopnene vojske,
kqu~io je ministar [utanovac.
U ime kolega 55. klase komandno-{tabnog usavr{avawa, major 8. pukovnika STOJANOVI] Aleksandra DU[ANA, za ko-
@ivica Ogwanov rekao je da bez obrazovanih oficira nema ni ob- mandanta 2. brigade KoV,
u~ene Vojske.
U ime inostranih polaznika komandno-{tabnog usavr{avawa 9. pukovnika NI[EVI] Petra MLA\ENA, za na~elnika
goste je pozdravio Su \i Jang iz NR Kine, koji je u Vojsci Srbije na {taba Komande za obuku.
usavr{avawu proveo dve godine.
Prema re~ima na~elnika komandno-{tabnog usavr{avawa pu- U ~in brigadnog generala unapredio je:
kovnika doc. Vitomira Stankovi}a, usavr{avawe oficira 55. ge-
neracije u [koli nacionalne odbrane zapo~elo je 1. septembra 1. pukovnika @IVAK Save RANKA, komandanta Vazduhoplov-
pro{le godine, a {kolovawe su zavr{ili sa odli~nom sredwom oce- stva i PVO,
nom – 8,89, jednom od najboqih u dosada{woj istoriji [kole.
Stare{ine 55. generacije komandno-{tabnog usavr{avawa 2. pukovnika VEQKOVI] Dragoslava DOBRIVOJA, na~el-
polo`ile su deset ispita iz vojnostru~nih i op{teobrazovnih obla- nika Uprave za qudske resurse.
sti i odbranili zavr{ni stru~ni rad, te stekli sertifikat za rad
na ra~unaru – ECDL. Potrebni nivo znawa engleskog jezika prema U ~in brigadnog generala vanredno je unapredio:
STANAG-u 6001 potvrdilo je 13 polaznika. U okviru studijskih pu-
tovawa tokom stru~nog usavr{avawa, oficiri 55. klase obi{li su
1. pukovnika \OR\EVI] Petronija SLA\ANA, na~elnika
mnoge jedinice i ustanove Vojske, spomen-park [umarice u Kragujev-
cu, ]ele-kulu u Ni{u i crkvu na Oplencu. Tako|e, posetili su i Re- Uprave za kadrove.
publiku Makedoniju, gde su obi{li brojne istorijske i spomenike
kulture. Ukazom predsednika Republike Srbije prestala je
Uz profesore sa Akademije, komandno-{tabnim oficirima profesionalna vojna slu`ba:
predavali su ministar odbrane, na~elnik General{taba Vojske Sr-
bije, na~elnik Vojne akademije, na~elnik General{taba kineskih 1. general-potpukovniku KATANI] Radenka DRAGANU,
oru`anih snaga, ~lanovi Vlade Srbije, predstavnici Centra Xorx
Mar{al, eminentni vojni stru~waci iz Velike Britanije, ambasador 2. general-majoru KOVA^EVI] Veselka VIDOSAVU,
Nema~ke u Beogradu, norve{ki dr`avni sekretar i biv{i ambasa-
dor na{e zemqe u Nema~koj. 3. brigadnom generalu JELISAV^I] Nikole ZDRAVKU i
Vladimir PO^U^
Snimio Darimir BANDA 4. pukovniku PAVLOVI] Radivoja PERICI.

19
 N a c r t z a k o n a
U okviru javne rasprave
o Nacrtu zakona
o Vojnobezbednosnoj agenciji
i Vojnoobave{tajnoj agenciji,
odr`an je okrugli sto na tu
temu ~iji je doma}in bio
za{titnik gra|ana Sa{a
Jankovi}. U ime predlaga~a
govorio je Igor Jovi~i},
dr`avni sekretar Ministarstva
odbrane, koji je istakao da se
radna grupa pridr`avala
pravnog okvira Republike
Srbije u skladu sa potrebama
i zadacima slu`bi. Tekst je
u skladu sa propisanim
me|unarodnim normama i jasno
podr`ava civilnu kontrolu
rada vojnih slu`bi
bezbednosti.
ru{tvene promene ~iji su prioritetni ciqevi stvarawe sta-
D bilnog demokratskog sistema, neminovno su diktirale potrebu
reorganizacije i prilago|avawa savremenim potrebama orga-
na dr`avne uprave. Imaju}i u vidu svekolika de{avawa po-
sledwih decenija, pa`wu javnosti ~esto su zaokupqale slu`be
bezbednosti, wihova struktura, ovla{}ewa, delokrug rada, efi-
kasnost, civilna kontrola... Naro~ito kada je re~ o vojnim slu`ba-
ma koje imaju poseban zadatak i specifi~ne ciqeve. Zato je Radna
grupa Ministarstva odbrane stru~no i nadasve veoma odgovorno
pristupila izradi Nacrta novog zakona o Vojnobezbednosnoj agen-
ciji (VBA) i Vojnoobave{tajnoj agenciji (VOA). Tekst se nalazi u fa-
zi javne rasprave i po{tuju}i demokratska na~ela na{eg dru{tva,
dostupan je javnosti.
Na okruglom stolu u Palati Srbija, za{titnik prava gra|ana
Republike Srbije, Sa{a Jankovi} je istakao zna~aj koji za ostvari-
vawe i za{titu qudskih prava imaju propisi o radu dr`avnih orga-
na, posebno onih koje pravni poredak ovla{}uje da, u odre|enim si-
tuacijama regulisanim zakonom, ograni~avaju, odnosno suspenduju
pojedina qudska prava. Postavio je pitawe da li se to radi u najne-
ophodnijoj meri i na najmawi mogu}i na~in?
Li~ ne kar te VBA i VOA
Vojnobezbednosna agencija je kontraobave{tajna slu`ba Voj-
ske Srbije, koja je nastala iz Kontraobave{tajne slu`be (KOS) Voj-
ske Jugoslavije. Reformom slu`bi bezbednosti izvr{enom 2002. go-
dine, KOS je preimenovan u VBA, izme{ten iz Uprave bezbednosti
General{taba i stavqen pod direktnu kontrolu ministra odbrane.
Danas VBA predstavqa organizacijsku jedinicu i stru~ni organ
Ministarstva odbrane, koji je nadle`an za kontraobave{tajnu i
protivteroristi~ku za{titu Vojske Srbije i Ministarstva odbrane.
U wenom opisu posla stoji otkrivawe, istra`ivawe i dokumentova-
we krivi~nih dela po~iwenih protiv ustavnog ure|ewa i bezbedno-
sti Republike Srbije, ~ove~nosti, me|unarodnog prava i najte`ih
krivi~nih dela sa elementima organizovanog kriminala. Tokom oba-
vqawa zadataka, pripadnici VBA mogu da upotrebe oru`je u nu`noj
odbrani i krajwoj opasnosti, kao i prilikom li{avawa slobode li-
ca zate~enog u izvr{ewu krivi~nog dela koje pru`a otpor.
20
o v o j n i m
Zna~aj
Vojnoobave{tajna agencija predstavqa obave{tajnu slu`bu
Vojske Srbije koja se nalazi u sastavu Ministarstva odbrane. Njen
glavni zadatak je da prikupqa, analizira, procewuje i dostavqa po-
datke i informacije (vojnog, vojnopoliti~kog, vojnoekonomskog ili
nau~notehni~kog karaktera) o potencijalnim i realnim opasnosti-
ma, aktivnostima, planovima ili namerama stranih dr`ava i wiho-
vih oru`anih snaga, me|unarodnih organizacija, grupa i pojedinaca,
koje su usmerene protiv Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, suve-
reniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane Republike Srbije.
Zakonom je propisan postupak davawa odobrewa za primenu
mera tajnog prikupqawa podataka, te su utvr|ena krivi~na dela po-
vodom kojih se takve mere mogu preduzeti. Za izdavawe takve nared-
be Zakon ovla{}uje sudiju, a u naredbi se navodi obim i trajawe
mera. Mere mogu trajati tri meseca uz mogu}nost produ`ewa za isti
toliki period.
Re~ pred la ga ~a i di sku si je
Pa`wu u~esnika okruglog stola posebno je privukla re~ Igora
Jovi~i}a, dr`avnog sekretara Ministarstva odbrane, koji je u ime
predlaga~a Zakona ukazao na wegovu su{tinu. Kako je istakao, Nacrt
se nalazi u javnoj raspravi do 20. jula, a dobijene sugestije bi}e raz-
motrene i one najsvrsishodnije prihva}ene. Nacrtom zakona odre|uju
se nadle`nosti, poslovi i zadaci vojnih slu`bi bezbednosti, istra-
`ivawe i dokumentovawe krivi~nih dela, precizirana su ovla{}ewa
i kontrola rada Ministarstva odbrane uz instituciju generalnog in-
Ovla{}ewa uz sudsku saglasnost
Vojnobezbednosna agencija i Bezbednosno-informativna
agencija Ministarstva unutra{wih poslova, imaju pravo na pri-
menu mera tajnog prikupqawa podataka, kojima se privremeno
ograni~avaju pojedina qudska prava i slobode.
U slu~aju VBA za tajni nadzor nad komunikacijama, odnosno
za pra}ewe i prismotru lica uz kori{}ewe tehni~kih sredstava
za dokumentovawe, potrebno je imati pismenu saglasnost nadle-
`nog suda. Obe slu`be imaju zakonsko pravo da u svom radu ko-
riste mere tajnog prikupqawa dokumenata i prodora u grupe, taj-
ne saradnike i izmeweni identitet.
Tako|e, obe slu`be imaju pravo da primewuju posebna ovla-
{}ewa prema Zakonu o krivi~nom postupku. U te mere spadaju
nadzor i snimawe telefonskih i ostalih razgovora ili komuni-
kacije drugim tehni~kim sredstvima, kao i opti~ka snimawa.
spektorata. Tako|e, odre|uje se postupak za dobijawe sudskog odobre-
wa za sprovo|ewe posebnih mera prikupqawa podataka, uz obavezno
obave{tavawe posebnih organa. U slu~aju da postoji mogu}nost kr{e-
wa qudskih prava, propisan je na~in obra}awa dr`avnim organima.
Dr`avni sekretar je podvukao da su predlo`ena re{ewa u
skladu sa me|unarodnim standardima i preporukama koje se odnose
na aktivnosti vojnih slu`bi bezbednosti. On je tako|e naglasio da
je sektor vojne bezbednosti integrisan u sistem bezbednosti Repu-
blike Srbije.
Naravno, tema je preozbiqna da ne bi izazvala razli~ite re-
akcije javnosti i pojedinaca. Tako je prof. dr Miroslav Haxi} iz
Centra za civilno-vojne odnose ve} u uvodu rekao da je prijatno iz-
nena|en {to je produ`en rok za javnu raspravu jer ima mesta za
mnoge predloge i sugestije pre stupawa zakona u skup{tinsku proce-
15. jul 2009.
s l u ` b a m a b e z b e d n o s t i
kontrole rada
Dr`avni sekretar Igor Jovi~i}
duru. Javna rasprava, rekao je, ima za ciq da Nacrt zakona pribli-
`i gra|anima, uz primedbe da su pre{iroko data ovla{}ewa slu-
`bama i da se su`ava prostor qudskih prava i sloboda. Tom prili-
kom, Haxi} je najavio kwigu koju }e u septembru objaviti Centar za
civilno-vojne odnose, a u woj su obuhva}eni svi aspekti bezbednosti,
ukqu~uju}i i vojne slu`be.
Prof. dr Bogoqub Milosavqevi} sa Pravnog fakulteta (Uni-
verziteta Union) istakao je potrebu da se slu`be bezbednosti „ko-
na~no reformi{u“. Bilo je dosta ideja da nam nisu potrebne dve
vojne slu`be bezbednosti jer im se „nadle`nosti preklapaju“ a da se,
navodno, ne vide granice wihovog delovawa. Me|utim, wihov status
je regulisan i ~iwenicom da su organi uprave Ministarstva obra-
ne. Iz toga proizilaze odre|ena obele`ja statusa i linija odgovor-
nosti. Po mi{qewu profesora Milosavqevi}a, u Nacrtu zakona
nije dovoqno razra|en mehanizam kontrole slu`bi.
Uvek je dragocena re~ ~oveka od struke i iskustva, {to svakako
jeste Zvonko Horvat, pukovnik VBA u penziji. Povoqno je ocenio tekst
Nacrta u celini s tim {to se osvrnuo na dopunu, terminolo{ke za~ko-
qice i redosled pojedinih ~lanova, uz konstataciju kako ima jo{ vre-
mena da se to iznijansira. Na primer, da se razdvoje mere koje su iz-
vorno zakonsko ovla{}ewe slu`bi i mere koje se primewuju na osno-
vu odluke suda. Zatim, da pribavqawe dokumenata pripadnika slu`bi
treba sprovoditi u saradwi dva ministarstva, odbrane i unutra{wih
poslova. Tako|e, treba precizirati oblast tajne saradwe VOA i VBA.
Najvi{e diskusije bilo je oko ~lana 16, stava dva u kome stoji
da „VBA ima pravo na dobijawe informacija od telekomunikacio-
nog operatora o korisnicima wihovih usluga, obavqenoj komunika-
ciji, lokaciji sa koje se obavqa i drugih podataka od zna~aja za re-
zultate primene posebnih postupaka i mera“.
Protivqewe su izneli profesori Miroslav Haxi} i Bogoqub
Milosavqevi}, smatraju}i da bi usvajawe tog ~lana „omogu}ilo neo-
grani~eno prikupqawe podataka o elektronskoj po{ti i drugim vi-
dovima li~ne komunikacije gra|ana“. Oni su i protiv ~lana 20 gde
pi{e da „ovla{}eno slu`beno lice VBA ima pristup svim mestima
radi instalirawa ure|aja za primenu posebnih postupaka i mera, u
skladu sa nalogom nadle`nog suda“. Smatraju da se navedeni ~lan
kosi sa ~lanom 40 Ustava, koji govori o nepovredivosti stana, u ko-
ji se „mo`e u}i samo radi hap{ewa i ga{ewa po`ara“.
Ciq rad ne gru pe
Reaguju}i na pojedine primedbe u~esnika okruglog stola, dr-
`avni sekretar Igor Jovi~i} je istakao:
– Kada smo pisali Nacrt zakona bilo nam je dozvoqeno da se
kre}emo samo kroz pravni sistem Republike Srbije. To `elim poseb-
no da naglasim. Mi nismo pisali zakonik o bezbednosti dr`ave Sr-
bije i na{a ambicija nije bila tako velika, jer bi to sa sobom nosi-
lo opasnu dimenziju kako vojska `eli da reguli{e celokupni sistem
bezbednosti Srbije. Pisali smo sa aspekta struke i postoje}ih zako-
na. One oblasti koje nisu regulisane Zakonom o VBA i VOI ili su
ovde prikazane kao nedore~ene, regulisane su drugim zakonima koji
su deo na{eg pravnog sistema. Na primer, mi ne mo`emo da se bavi-
mo arhivom i tajnim podacima na na~in kojim }e se baviti Zakon o
za{titi tajnih podataka. Svi mi, na ovaj ili onaj na~in na~in, nosimo
breme pro{losti. Stalo nam je da se ne stvara pogre{na slika u smi-
slu nasle|a pro{losti jer to najmawe zaslu`uje ovaj Nacrt zakona.
Okruglom stolu trebalo je da prisustvuje i prof. dr Milan
Mijalkovski sa Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu.
Bio je spre~en, ali je izneo svoje mi{qewe.
– Predlog je u potpunosti uskla|en sa odredbama Zakona o
osnovnom ure|ewu slu`bi bezbednosti Republike Srbije. Jasno su
date nadle`nosti i ovla{}ewa slu`bi ~ime bi bili optimalno za-
{ti}eni od ilegalnih i obave{tajno-subverzivnih delatnosti Mi-
nistarstvo odbrane, Vojska Srbije, sistem odbrane Republike Sr-
bije uop{te.
Opisane nadle`nosti i ovla{}ewa su u funkciji adekvatne
za{tite qudskih prava i sloboda, prvenstveno u sistemu odbrane i
celog dru{tva, od pojedinaca i grupa koji, rukovo|eni ekstremnim
programima i ciqevima, poku{avaju da omalova`e, destabilizuju i
uru{e sistem odbrane Republike Srbije, posebno wenu okosnicu
Vojsku Srbije. Dakle, {tite se prava i slobode gra|ana i dru{tva
od protivzakonitih delatnosti. U tom slu~aju pripadnici slu`bi
bezbednosti primewuju svoja ovla{}ewa u potpunom skladu sa zako-
nom. Da budem jasniji, u koliko po~etna operativna saznawa ukazuju
da odre|ena osoba preduzima ili planira akcije terorizma, krimi-
nala, {pijuna`e ili sli~ne subverzivne delatnosti, potrebno je
preduzimawe mera koje odstupaju od uobi~ajene procedure. U tom
slu~aju, ovla{}eni rukovodilac slu`be podnosi predlog nadle`nom
sudiji kako bi odobrio primenu odre|enih mera.
Ovakva procedura je svojstvena u najve}em broju dr`ava sa-
vremenog sveta, posebno ~lanicama Natoa i Evropske unije. Mi-
{qewa da neki ~lanovi Nacrta zakona sadr`e recidive pro{losti
potpuno su neosnovani. Predlog jasno sadr`i i opisuje na~in civil-
ne kontrole vojnih slu`bi bezbednosti. Ta ~iwenica je evidentna i
u Zakonu o osnovnom ure|ewu slu`bi bezbednosti Republike Srbi-
je, koji su ~lanovi Radne grupe imali u vidu.
Mi{qewe profesora Mijalkovskog sadr`i ne samo aspekt
stru~nog razmatrawa ve} i velikog iskustva ste~enog vi{edecenij-
skom radom u vojnoj slu`bi bezbednosti.
Branko KOPUNOVI]
Snimio Goran STANKOVI]
21
Otvoren most preko Resave kod Despotovca

Poklon Vojske
Ovo je jedan od na~ina inistar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba VS general-
na koji Ministarstvo
odbrane i Vojska Srbije
grade civilno-vojnu
saradwu i vra}aju
M potpukovnik Miloje Mileti} otvorili su 30. juna most preko Resave u selu
Strmosten kod Despotovca.
„Drago nam je {to mo`emo da pomognemo civilnom stanovni{tvu. Vojska Srbi-
je ne `eli da bude distancirana od naroda, naprotiv, `elimo da sara|ujemo i po-
mognemo gra|anima {irom Srbije {to vi{e mo`emo“, rekao je ministar [utanovac
otvaraju}i most i istakao da je ovo samo jedan od mostova koje je vojska radila, kao
i vi{e puteva, pre svega u Kopnenoj zoni bezbednosti, naslowene na administrativ-
poverewe i ugled vojske nu liniju prema Kosovu i Metohiji.
[utanovac je rekao da zanimawe koje postoji za slu`ewe vojnog roka u uni-
u narodu, istakao je formi i za upis u Vojnu gimnaziju, Vojnu akademiju i Vojnomedicinsku akademiju po-
ministar [utanovac kazuje da se ugled i poverewe u sistem odbrane vra}a, „na {ta smo veoma ponosni“.
Most preko Resave poklon je Vojske Srbije, a op{tina Despotovac platila je
na sve~anosti u selu samo milion dinara za montirawe. „Ovo je pravi na~in na koji mo`emo da gradimo
Strmosten partnerske odnose sa lokalnim samoupravama. Imamo jo{ mostova koje mo`emo da
gradimo {irom Srbije. Ideja nam je da na isti na~in uspostavimo saradwu, u kojoj
Ministarstvo odbrane u~estvuje sa mnogo ve}im udelom“, rekao je ministar odbrane
na sve~anosti u selu Strmosten.
Predsednik op{tine Despotovac Mali{a Alimpijevi} istakao je da je tim mo-
stom re{en jedan od ve}ih infrastrukturnih problema Gorwe Resave. On }e qudima
olak{ati obavqawe svakodnevnih poslova, a doprine}e i privrednom napretku op-
{tine. On je posebno izrazio zadovoqstvo odli~nom saradwom sa Ministarstvom
odbrane i Vojskom Srbije.
Most preko Resave je dvozidna, jednospratna konstrukcija sa elementima mo-
sta „Bejli“, dug je 27,5 metara, {irok 3,23 metra, a nosivost je 40 tona. Podigli su
ga pripadnici 310. in`iwerijskog bataqona iz Prokupqa kojim komanduje potpukov-
nik Dragan Stanojevi}. Tokom radova na postavqawu mosta preba~eno je 120 tona
razli~itog materijala, tako da je kroz ruke svakog vojnika pre{lo 6,3 tona materi-
jala. Radovi su izvedeni od 21. do 30. juna.
Z. MILADINOVI]
Snimio D. BANDA

22 15. jul 2009.

Prezentacija o uticaju Projekta Poverila~kog fonda za pomo} vi{ku vojnog kadra

ske pomo}i, od ~ega je 72 posto

ulo`eno kao direktna pomo} ko-
risnicima, te da je ukupan pro-
cenat zapo{qavawa korisnika
Projekta Prisma oko 63 posto“,
rekao je [utanovac.
Ministar je naveo da se
takvo mi{qewe javnosti svako-
dnevno potvr|uje ugledom Vojske
u dru{tvu, ali i nastojawem me-
naxmenta Ministarstva odbra-
ne da dostigne visoke standarde
u celokupnom sistemu odbrane.
[utanovac je dodao da problem
reintegracije onih kojima je
prestala slu`ba u oru`anim
snagama, a posebno profesio-
nalnih vojnika, svakako, pred-
stavqa va`an deo reformskog
procesa i planirane profesi-
onalizacije Vojske.
„Zahvaquju}i Poverila~-
kom fondu, veliki broj biv{ih
pripadnika sistema odbrane
uspe{no je reintegrisan u ci-

Podr{ka reformi vilni `ivot, nagla{avam, bez

U periodu od 2006. do Prisma i za vojnike po ugovoru
2009. godine u okviru
Do sada je vi{e od 4.650 biv{ih oficira, pod-
projekta utro{eno je oficira i civilnih lica na slu`bi u Ministarstvu
oko {est miliona evra odbrane, odnosno Vojsci Srbije, koristilo usluge
donatorske pomo}i, od individualnog savetovawa i registrovalo se za po-
mo} u regionalnim kancelarijama IOM-a u Beogra-
toga je 72 posto ulo`eno du, Ni{u, Novom Sadu i Kraqevu. Wih 2.977 dobi- fonda Natoa i Partnerstva za
kao direktna pomo} lo je bespovratnu finansijsku pomo} za zapo~iwawe
korisnicima. Ukupan ili pro{irewe sopstvene delatnosti, pomo} za fi-
nansirawe kra}ih specijalisti~kih kurseva, ili pak
procenat zapo{qavawa pomo} u formi subvencije na zaradu kod poznatog
korisnika Projekta poslodavca.
Prisma jeste oko U okviru tih aktivnosti otvoreno je 2.247 no-
vih mikro i malih preduze}a, a 382 biv{a pripad-
63 posto, rekao je nika sistema odbrane zaposlila su se u ve} postoje-
ministar [utanovac }im firmama u Srbiji. Odnedavno, mogu}nost kori-
na prezentaciji pomo}i {}ewa pomo}i imaju i biv{i profesionalni vojni-
ci, odnosno vojnici po ugovoru.
Poverila~kog fonda.
Domu garde u Top~ideru, 2. jula odr`ana je prezentacija o utica- NTF Projekta \anluka Roko odr`ao je prezentaciju, u kojoj je objasnio
ju Projekta Poverila~kog fonda Nato – Partnerstvo za mir, za aspekte ~etvorogodi{weg rada. Prema wegovom re~ima, Program koji
tro{kova anga`ovawa dr`avnih
organa nadle`nih za tu proble-
matiku“, istakao je ministar
[u tanovac.
Ambasador Norve{ke Ha-
kon Blan kenborg naglasio je da
je Program prekvalifikacije
vi{ka vojnog kadara usposta-
vqen kao pomo} Poverila~kog
mir sistemu odbrane Republike
Srbije. Pomo} nije imala svrhu
da uti~e na bilo koji pravac i
tok reformi, ve} je zasnovana
na potrebama i interesima si-
stema odbrane Srbije. On je do-
dao da ovakvi projekti mogu
znatno optere}ivati nacional-
ni buxet, te da je zna~ajno da ta
sredstva budu upotrebqena za
druge, urgentnije svrhe.
Zamenik {efa Misije Me-
|unarodne organizacije za mi-
gracije za Srbiju i rukovodilac

U pomo} vi{ku vojnog kadra u Republici Srbiji (NTF). Prezenta- se primewuje u Srbiji veoma je dobar i primewiv i u drugim dr`avama
ciji su prisustvovali ministar odbrane Dragan [utanovac, dr- regiona. Roko je naglasio da se od svakog evra ulo`enog u razne vido-
`avni sekretari u Ministarstvu odbrane Igor Jovi~i} i Zoran ve pomo}i licima koja su napustila vojnu slu`bu ili zapo~ela samo-
Jefti}, zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-pot- stalan posao, 1,83 evra vra}a u dr`avnu kasu, {to predstavqa zna~aj-
pukovnik Mladen ]irkovi}, predstavnici diplomatskog i vojnodiplo- nu korist za buxet. On je podvukao da me|u korisnicima sredstava Po-
matkog kora zemaqa donatora i Misije Me|unarodne organizacije za verila~kog fonda postoji veoma izra`en pozitivan stav o Projektu
migracije – IOM za Srbiju kao izvr{nog agenta u pomenutom projektu. NTF, koji dopuwuje nacionalni Program podr{ke u promeni karijere
Ministar odbrane Dragan [utanovac tom prilikom je rekao profesionalnih pripadnika Vojske Srbije (Prisma). Projekt finansi-
da, pored zna~aja koji Projekat ima u regionalnoj stabilizaciji i ra {esnaest zemaqa (predvodi ih Kraqevina Norve{ka) iz zajedni~-
podr{ci reformi sistema odbrane, ne treba zaboraviti ni wegovu kog Poverila~kog fonda, u kome su Italija, Danska, Holandija, [pani-
socijalnu i ekonomsku dimenziju u reintegraciji lica kojima je pre- ja, Austrija, Velika Britanija, ^e{ka, Luksemburg, Slova~ka, Sloveni-
stala slu`ba u oru`anim snagama. ja, Finska, Island, Poqska, Bugarska i Ma|arska.
„Da je to ta~no govori podatak da je u periodu od 2006 do 2009. Aleksandar PETROVI]
godine u okviru Projekta utro{eno oko {est miliona evra donator- Snimio Darmir BANDA

23
saradwa
Delegacija ViPVO u poseti Ohaju

Zajedni~ka
obuka
Uo~qivo je da je vodiqa okom juna u poseti Nacionalnoj gardi Ohajo bile su dve delegacije iz Vazduhoplov-
stva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. Brigadni general Jovica Draga-
osposobqavawa u
Nacionalnoj gardi Ohaja
posedovawe velikog broja
trena`era i simulatora za
razli~ite oblike i
T ni}, na~elnik [taba Komande ViPVO bio je radnoj poseti tokom koje se raspra-
vqalo o temi Profesionalni razvoj i prezentacija {tabova – drugi deo (prvi deo
razgovora zavr{en je u februaru). Gotovo u isto vreme u Ohaju je bila i ~etvoro-
~lana delegacija pripadnika PVO Vojske Srbije, koja je tamo boravila u okviru razmene
jedinica PVO malog dometa.
Ve `ba li {ta i po li go ni
sadr`aje koji se sprovode Tokom posete general Dragani} najpre je obi{ao na{e podoficire koji se u bazi
tokom obuke. Na taj na~in Riken Baker obu~avaju na osnovnom podoficirskom kursu, a prisustvovao je i sve~anosti
znatno se smawuje cena koja se organizuje povodom ispra}aja vojnika Nacionalne garde u misiju u Avganistan.
Tokom posete obi{ao je najve}i kamp i centar blizu Ravene u kome se obu~ava ve}i-
osposobqavawa qudi, a na pripadnika Nacionalne garde i prisustvovao celodnevnom obu~avawu i osposobqa-
pripadnici Garde dovode vawu wenih pripadnika. Tom prilikom prikazane su tri ve`be.
Prva ve`ba odnosila se na rad jedinice veze koja je simulirala dolazak na nepo-
se u situacije koje ih znati prostor, na kome je imala zadatak da sa raspolo`ivom opremom za veoma kratko
o~ekuju u izvr{avawu vreme obezbedi sve komunikacijske veze izve{tavawa, obave{tavawa i druge vrste veza
realnih misija, istakao je i prenosa slike u realnom vremenu. Slede}a ve`ba prikazivala je rad poqske bolnice
na terenu u ratnim uslovima, prilikom masovnih rawavawa i zbriwavawe pripadnika
brigadni general Jovica garde Ohaja. Pokazano je i na koji na~in Nacionalna garda reaguje u slu~aju kada pojedi-
Dragani}, na~elnik [taba ne grupe demonstriraju i prave nerede ispred objekata zna~ajnih za funkcionisawe dr-
`ave. Kada su iscrpqeni svi mehanizmi civilnih vlasti, postoje}e policije u dr`avi
Komande ViPVO, posle Ohajo, tada po pozivu i odobrewu guvernera na scenu stupa Nacionalna garda, koja ima
posete Ohaju. obu~ene timove i jedinice za re{avawe takve situacije.

General Dragani} obi{ao je i Fort Peri, veliki i dobro pri-
premqen poligon, na kome je mogao da sagleda na~in pojedina~nog i
timskog osposobqavawa qudi.
Na poligonu postoji u~ionica i ve`bali{te gde se pripadnici
Nacionalne garde obu~avaju u realnoj situaciji pratwe konvoja to-
kom izvr{avawa misija, sa elektronskim simulacijama stvarnog te-
rena i izazova koji mogu da proisteknu iz takvog anga`ovawa. Pored
toga, poligon raspola`e velikim brojem elektronskih streqana, ve-
`bali{ta i drugih sadr`aja neophodnih za sprovo|ewe obuke Garde.
General Dragani} je istakao anga`ovawe na{e ~etvoro~lane
delegacije iz PVO, koja je u~estvovala u bojnom ga|awu iz sistema
PVO tipa avenger.
– Mogli smo da se uverimo da su na{i qudi, koji se tamo nala-
ze na obuci, uspeli da se za veoma kratko vreme dobro obu~e i da
ostvare vrlo dobre i odli~ne rezultate u ga|awu. Takav oblik sa-
radwe sa Nacionalnom gardom Ohaja jo{ jednom je potvrdio visok
stepen uva`avawa, potpuno profesionalan i prijateqski odnos u
razmeni informacija i sadr`aja koji su bili tema razgovora. Kroz
treninge, koji imaju prakti~an efekat i zna~aj podi`e se nivo ospo-
sobqenosti na{ih pripadnika, a znawa koja se sti~u na poligonima
u Ohaju mogu da prenesu ostalim pripadnicima Vojske Srbije.
Ukqu~ivawe u individualnu obuku
U sastavu ~etvoro~lane delegacije iz PVO Vojske Srbije, koja
je od 9. do 20. juna bila u radnoj poseti Nacionalnoj gardi Ohaja,
ta~nije 1. divizionu PVO malog dometa iz sastava 174. brigade
PVO, bili su potpukovnik Vujadin Nikoli}, vo|a delegacije, major
Boris Stojkovi} iz Komande ViPVO, poru~nik Mladen Mitrovi} i
stariji vodnik Aleksandar Mijalkovi} iz 177. artiqerijskog raket-
nog diviziona 204. avijacijske baze.
Tema wihove posete bila je razmena jedinica PVO malog do-
meta i daqe unapre|ewe bilateralne saradwe, a ciq sagledavawe
organizacije, realizacije i evaluacije individalne i kolektivne
obuke u artiqerijsko-raketnom divizionu PVO malog dometa.
^lanovi na{e radne grupe imali su priliku da se ukqu~e u pro-
ces individualne obuke.
– Za vreme te posete mogli smo da sagledamo proces planira-
wa i organizovawa obuke u takvoj vrsti jedinice, odnosno brojne
procedure koje su oni razvili i prakti~an na~in wihove primene.
Pru`ena nam je mogu}nost da se obavestimo i o nekim drugim seg-
mentima Nacionalne garde Ohaja, odnosno da obi|emo odre|ene je-
dinice koje su u tom periodu bile na ve`bovnim aktivnostima u Ra-
veni i Fort Periju. Tamo smo videli kako se u terenskim uslovima,
odnosno u ve`bovnim, organizuje rad u jedinicama sli~ne namene i
sastava kao {to su na{e – istakao je potpukovnik Nikoli}. – Nas
~etvorica ukqu~ili smo se u obuku poslu`ilaca sistema avenger, u
deo vezan za rad na trene`erima, odnosno prakti~no bojno ga|awe
ciqeva na zemqi i u vazdu{nom prostoru iz protivavionskog topa
12,7 mm. S obzirom na to da smo bili u istoj situaciji kao i wihovi
poslu`ioci mogli smo da sagledamo prednost postojawa kvalitetnih
simulatora i trena`era, jer smo za samo nekoliko dana dovedeni
na nivo koji je potreban da ispunimo zadati kriterijum u ga|awu.
Pripadnicima PVO Vojske Srbije posetili su i pravoslavnu
crkvu srpske zajednice u Klivlendu. M. [VEDI]
Ministar odbrane posetio
Tehni~ki opitni centar
Odgovornost
za kvalitet
Ministar odbrane Dragan [utanovac, u pratwi na~elnika
General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Miloja Mileti-
}a, posetio je 1. jula Tehni~ki opitni centar, jedinstvenu intervi-
dovsku nau~noistra`iva~ku ustanovu u Vojsci.
Tokom posete, ministra su o organizaciji, delatnostima, na-
~inu rada i postignutim rezultatima te ustanove, obavestili na-
~elnik Uprave za razvoj G[ VS general-major Bo`idar Forca i
direktor Tehni~kog opitnog centra pukovnik Goran Stojanovi}.
Ministar [utanovac obi{ao je laboratorije za elektroni-
ku, metrologiju i za mototehni~kasredstva i sredstva re~nih jedini-
ca u tri sektora te ustanove.
Dana{wa ustanova nastala je pre tri godine objediwavawem
opitnih centara Vojske Srbije, tako {to su u sastav Tehni~kog opit-
nog centra Kopnene vojske integrisani Vazduhoplovnoopitni i Mor-
nari~ki opitni centar. To je moderna nau~no-stru~na institucija u
oblasti ispitivawa i ocewivawa kvaliteta sredstava NVO, me-
trolo{kog obezbe|ewa sistema odbrane, koja je svojim radom po-
tvrdila opravdanost formirawa i stekla reputaciju u Ministar-
stvu odbrane, namenskoj industriji, delovima civilne industrije,
nau~nim i stru~nim institucijama i organizacijama u zemqi.
Gotovo sva tehni~ka sredstva koja se nalaze u operativnoj upo-
trebi Vojske Srbije pro{la su ispitivawa i verifikaciju u Teh-
ni~kom opitnom centru. Rezultati zavr{nih i verifikacionih is-
pitivawa i ocewivawa sredstava naoru`awa i vojne opreme, ve-
rifikacije sekundarnih etalona i nau~noistra`iva~kog rada pre-
to~eni su u vi{e od 7.000 dokumenata koje je izradio TOC u vidu
elaborata, izve{taja, projekata, metoda ispitivawa, standarda
odbrane, atesta i raznih nau~nih i stru~nih radova. Prose~no se
godi{we u tom centru etalonira vi{e od 1.200 merila Vojske Sr-
bije, a na poligonu Nikinci izvede oko 200 opita i izda vi{e hi-
qada protokola.
Kompetentnost Tehni~kog opitnog centra potvr|ena je ste~enim
sertifikatima o akreditaciji kod Akreditacionog tela Srbije i do-
bijenim ovla{}ewima kod nadle`nih institucija Republike Srbije.
U prvoj polovini ove godine u toj ustanovi sprovedena su fa-
bri~ka i razvojna ispitivawa aviona lasta-95, zavr{na ispitiva-
wa kompleta vojni~ke maskirne uniforme M03, protivavionskog
topa 40 mm L/70 bofors, i verifikaciono ispitivawe optoelek-
tronskih sredstava za opremawe vojne policije.
M. [VEDI]
Snimio D. BANDA
25
Z a s t a v n i k G o r a n
Osmatra~nica
vremena budu}eg
Dokazali smo mnogo puta
da su po stru~nosti, obu~enosti
i posve}enosti pozivu na{i
podoficiri ravni kolegama iz
armija najrazvijenijih zemaqa.
Treba maksimalno iskoristiti
prednost novog sistema
selekcije, {kolovawa i
napredovawa kadra. Sistem
}e biti zaokru`en kada na moje
mesto do|e momak koji je postao
profesionalni vojnik...
26
R a d i } , g l a v
Sa svega 32 godine, Goran Radi} postao je glavni podoficir Voj-
ske Srbije. Prethodno je bio najmla|i na kursu za glavne podofi-
S cire u Vojsci Srbije, koje je prethodilo odlasku na jednogodi{we
usavr{avawe na ~uvenoj podoficirskoj akademiji Fort Blis u
SAD. Tamo je me|u 644 polaznika iz 33 zemqe, sa svih kontinena-
ta, postigao sjajan rezultat, tako {to je diplomirao sa 98,22 od
mogu}ih sto bodova.
Kao vrhunski stare{ina po svim kriterijumima ima}e priliku da
prenese znawe i iskustvo, dragoceno u vremenu kada se uspostavqa no-
vi sistem selekcije i {kolovawa, a podoficirski kor dobija mesto koje
mu pripada.
Iz sasvim li~nog ugla kako vidite mesto glavnog podoficira
Vojske Srbije, kao ~ast, izazov ili samo du`nost?
– To je novo formacijsko mesto u Vojsci Srbije koje za mene pred-
stavqa veliki profesionalni izazov, ali i ~ast, samim tim {to sam pr-
vi koji je postavqen na tu du`nost. Naravno, svestan sam velike odgo-
15. jul 2009
n i p o d o f i c i r V o j s k e S r b i j e
vornosti, opravdanih o~ekivawa i dodatnog anga`ovawa. Nastoja}u ~e organizacijsko-formacijske dogradwe, mislio sam, pre svega,
da radom opravdam veliko poverewe koje mi je ukazano. Predstoji na popunu mesta prvih podoficira i wihovom radu u {tabovima,
nam jo{ mnogo posla... komandama.
Koliko se izmenilo Va{e poimawe uloge podoficirskog ko- Koji su nedostaci Va{ih kolega koje }ete nastojati da uklo-
ra Vojske Srbije u odnosu na pro{lu godinu kada ste oti{li na nite?
{kolovawe?
– To mo`da jeste kqu~no pitawe. Treba podr`ati odlu~nost da
– Sada imam mnogo jasniju sliku. Borave}i u multinacionalnoj funkcioni{emo kao podoficirski kor, da budemo oslonac u ospo-
sredini, pored redovnih sadr`aja na akademiji, imao sam priliku da sobqavawu snaga za namenske misije i da svojim znawem i iskustvom
razmenim iskustvo i sa pripadnicima oru`anih snaga SAD i sa ko- budemo pouzdana spona u sistemu komandovawa. Dakle, nije dovoq-
legama iz 33 zemqe, sa svih kontinenata. Teoriju treba povezati sa no samo besprekorno izvr{avati nare|ewa, ve} podoficir treba
praksom, uz veliku podr{ku komandovawa. Ina~e, to je najvi{i nivo da bude preduzimqiv, pouzdan i prilagodqiv (novom sistemu opre-
{kolovawa za podoficire koji su odabrani i bi}e postavqeni na mawa, tehni~kim promenama, organizacionoj strukturi...). On mo`e
najodgovornije du`nosti. Akademija ima dugu tradiciju, nalazi se u i te kako da ispoqi kreativnost. Komandant je taj koji ima ideju i
Fort Blisu, blizu El Pasa, na jugu Teksasa, na granici sa Meksikom. plan, a podoficir ih, sa vojnicima, sprovodi u delo.
Poha|ao sam 59. klasu, sa 644
kolega iz raznih krajeva sveta. UTISCI Ako izuzmemo primawa, u ~emu
su sli~nosti, a gde razlike izme-
Koliko traje {kolovawe, |u na{ih i ameri~kih podofici-
{ta se izu~ava i kako je or- ra?
ganizovan svakodnevni `iv-
– Ukoliko izuzmemo primawa
ot na akademiji?
i `ivotni standard uop{te, raz-
– Traje devet, odnosno 11 lika je u tome {to je kod wih no-
meseci, sa pripremnim kursom. vi sistem uveliko za`iveo, a kod
Postoje ~etiri dela, divizije ka- nas je jo{ u povoju. [to se ti~e
ko oni ka`u, gde se izu~avaju voj- pore|ewa individualnih kvali-
ne operacije, lider{ip (vo|stvo), teta, nema bitnih razlika. Dodu-
upravqawe resursima, istorija, {e, oni nam odaju puno priznawe
komunikacije... Na izvestan na~in kada je re~ o nivou na{e stru~-
postoji ujedna~enost ovog nosti, obu~enosti, obrazovawa,
najvi{eg nivoa usavr{avawa ratnog iskustva. Uop{te ne zao-
podoficira u vojsci SAD sa gen- bilaze tu temu, naprotiv. Listom
eral{tabnim usavr{avawem isti~u da je na{e dr`awe tokom
oficira. Akademija je pravi mali Tokom boravka u SAD imali ste priliku da obi|ete mno- 1999. godine, {to se Vojske ti~e,
grad sa 23.000 qudi, saobra}a- ge znamenitosti, sretnete zanimqive li~nosti. Kakve utiske bilo na visokom nivou. Moram
jem koji se besprekorno odvija u nosite? da naglasim da oni vode izuzetnu
~etiri trake, centrima za kupo- brigu o qudima, porodicama,
vinu, bioskopima, bazenima, cen- – Zaista je te{ko sve pobrojati. Utisci su neopisivi. Imao {kolovawu dece, uslovima `ivo-
trima za odmor i rekreaciju... U sam ~ast da poha|am elitnu akademiju i pogodnost da sve vreme ta, zdravstvenom zbriwavawu...
planu je pro{irewe centra za budem sa porodicom. Supruga Suzana je brinula o }erkama An- Vojnik je li{en svih tih problema
jo{ 27.000 qudi. Postoji mogu}- |eli (11) i Neveni (8), koje su poha|ale peti, odnosno drugi raz- i mo`e mirno da se posveti pro-
nost sme{taja u okviru baze, ili u red. U okviru organizovanih poseta, obi{li smo ameri~ki Se- fesiji.
gradu, po izboru. Boravio sam u nat, Pentagon, Va{ington, Denver i Severnu komandu. Saznali
El Pasu sa porodicom. ]erke su smo kako rade wihovi sudovi, kako je postavqen pravni sistem. Uspostavqaju}i podoficirski
poha|ale {kolu pa sam se opre- Razgovarali smo sa visokim vojnim stare{inama, generalima, kor posebno su va`ne dve rela-
delio za stan koji je nam je vi{e glavnim podoficirima brojnih ameri~kih komandi. Za mene je cije oficir – podoficir i pod-
odgovarao. Brzo smo se sna{li u bio posebno inspirativan obilazak vazduhoplovne baze u Kolo- oficir – vojnik. ^emu }ete te-
sredini gde je sve izuzetno dobro rado Springsu, gde sam sreo i na{e studente. Posebno sam bio `iti?
organizovano, a kao strance do- ponosan na kadeta Bojana Udovi~i}a, za koga stare{ine ka`u da
je jedan od najboqih po svim kriterijumima. – To su neodvojive celine koje
~ekali su nas uz iskrenu dobro- ne mogu da funkcioni{u jedna bez
do{licu. Prokrstario sam Teksasom. Ogromna dr`ava, 27 puta ve}a
od Srbije, sa „svega” 24 miliona stanovnika. Veliki deo progu- druge. Izme|u wih mora da po-
tala je pustiwa. Izdvajam i obilazak impozantnog streli{ta stoji ravnote`a, tim pre {to je
[ta }ete prvo preporu~i-
Vajt Sends, du`ine 200 i {irine 120 kilometara. Tamo se ne- novi sistem tek na po~etku. Ako
ti na~elniku General{taba
prekidno izvode ga|awa, opituju najsavremeniji sistemi, oru|a i se akcenat stavi na prvi, a zapo-
kao najodgovornijem ~oveku
oru`je. Na jednom delu postoji ku}ica koja ~uva uspomene na pro- stavi drugi odnos, bi}e ote`ano
za podoficire i vojnike?
bu prve atomske bombe. oblikovawe sistema. Istakao
– Prvo, da se izvede orga- Imao sam priliku, kao i ostale kolege, da im u okviru pro- bih i zna~aj odnosa oficir – voj-
nizacijsko-formacijska nadogra- grama predstavqawa svojih zemaqa, govorim o Srbiji. Svako je nik, kako se ne bi shvatilo da
dwa, operacionalizacija funk- imao na raspolagawu samo 20 minuta. Pri~ao sam o na{oj isto- podoficiri prave barijeru iz-
cionalnih nadle`nosti i podr- riji, tradiciji, dr`avnom sistemu, vode}im li~nostima, vojsci, me|u wih. Naprotiv, oni izgra-
{ka komandovawu. Zatim, razvoj prirodnim lepotama... Svako od nas potrudio se da prika`e i |uju me|usobno poverewe. Mi
obuke instruktora, koji }e obu- kulinarske specijalitete svoje zemqe. Priznawe koje sam dobio treba da razumemo ideje koman-
~avati prve i glavne podofici- pripada supruzi Suzani, koja je za tu priliku pripremila doma}u danata i komandira i da ih pre-
re. To }e biti te`i{te u nared- pitu, sarmu, }evap~i}e... nesemo vojnicima, kako bismo ih
nom periodu, jer }e se obu~ava- zajedno preto~ili u delo. Upore-
ti po novom sistemu. [to se ti- dio bih taj proces sa poslova-

27
 intervju
wem uspe{ne civilne firme. Menaxer ima ideju, koju nadzornici
prosle|uju radnicima. Nadzornik se brine o kvalitetu rada i `ivo-
ta qudi, merama za{tite na radu, ispravnosti opreme... Za to vre-
me menaxer ima vremena da osmisli naredne poslovne poteze... Mi
podoficiri realizujemo dnevne obaveze.
[ta je neophodno promeniti u svesti podoficira da bi se
taj ciq ostvario?
– Neophodni su izrazit ose}aj pripadnosti jedinici, tim-
ski rad i smisao za pra}ewe osnovne ideje komandanta. Podo-
ficir mora da te`i stalnom usavr{avawu, napredovawu u slu-
`bi, jer }e mu, u pogledu predvidqivosti, karijera biti mnogo
sli~nija oficirskoj. Uz li~ni primer, naravno, i stalnu brigu
o qudima.
Na{oj vojsci neophodan je odr`ivi model {kolovawa podo-
ficira. Na osnovu Va{eg iskustva i znawa koje ste stekli, {ta
je pravo re{ewe?
– Podoficiru treba omogu}iti neprekidno usavr{avawe po
modelu oficira. To se mo`e posti}i na na~in koji sam video, for-
mirawem podoficirske akademije, gde bi se, osim obuke kandidata
za podoficire, u okviru osnovnog i liderskog kursa, usavr{avali
podoficiri tokom karijere. Tu mislim i na vi{e kurseve, na primer
– za prve i glavne podoficire. Sve to treba da bude u skladu s po-
trebama Vojske Srbije. Imao bih poruku za svoje kolege. Postoji
stereotip da podoficiri najte`e prihvataju novine. Oni su stru~-
waci u jednoj oblasti i nerado prihvataju ne{to drugo. Treba da
shvate potrebu vremena i prihvate novu stvarnost. Ima}e u tome pu-
nu podr{ku komandovawa. Jedni bez drugih ne mo`emo. Doktrina ne
mo`e da se mewa svake godine ili preko no}i, ali zato mi mo`emo
da se prilagodimo novinama mnogo br`e nego {to mislimo.
28
Sredwa vojna {kola dala je vrlo dobar kadar. Ozbiqnu
manu predstavqala je nemogu}nost daqeg usavr{avawa. Jer ka-
da neko iskqu~ivo radi na jednom poslu, s vremenom, zaboravqa
deo ranije ste~enih znawa, koja nije imao priliku da primeni.
Potom smo imali devetomese~no {kolovawe koje nije dalo o~e-
kivane rezultate, jer, opet, nije postojala mogu}nost usavr{a-
vawa. Prema novom sistemu, mo`emo da biramo budu}e podofi-
cire, prepoznajemo ko ima liderske odlike, stru~ne, psihofi-
zi~ke kvalitete. Te qude treba da usavr{avamo i me|u wima
stvaramo budu}e podoficire, a sistem }e se potpuno zaokru`i-
ti onoga ~asa kada sada{wi vojnik bude postavqen na moju du-
`nost.
Imaju}i u vidu tok karijere, da li ste zadovoqni i kako se-
be vidite u vremenu budu}em?
– Zadovoqan sam, a potvrdu uspeha nalazim i u ~iwenici {to
sam postavqen na ovu du`nost. Zavr{io sam 40. klasu sredwe voj-
ne {kole, smer oklopno-mehanizovane jedinice. Bio sam pripad-
nik izvi|a~ke ~ete 243. mehanizovane brigade u Uro{evcu, do pot-
pisivawa Kumanovskog sporazuma, a potom u Vrawu do juna 2000.
godine. Nadaqe u bataqonu vojne policije specijalne namene „Ko-
bre”, na du`nostima komandira protivteroristi~kog odeqewa,
odeqewa instruktora, tima za obezbe|ewe... Dva puta sam van-
redno unapre|en.
Na {kolovawu u SAD postigao sam uspeh koji je ocewen sa
98.22 boda od sto mogu}ih.
Oslawaju}i se na ste~eno znawe i iskustvo, nastoja}u da pru-
`im maksimum na novoj du`nosti, spreman da odgovorim svim zada-
cima koji mi budu dodeqeni.
Branko KOPUNOVI]
Snimio Goran STANKOVI]
15. jul 2009.
odbrana Podoficiri
Kopnene vojske
Sistem po kome se podoficiri
biraju me|u najboqim
profesionalnim vojnicima
definitivno je ekonomi~niji
i racionalniji i ostaje da se
vidi kako }e obuka na
kursevima i usavr{avawa
uticati na ukupan kvalitet
podoficirskog kadra.
Ciq je jasan. Trebalo bi
stvoriti podoficira sa
snagom da dr`i na okupu
vojnike kojima je
pretpostavqeni, pravog
poznavaoca taktike za nivo
tima, grupe ili odeqewa i
tehni~kog eksperta za oru`je,
vozila i borbena sredstva
koja su mu poverena.
Ki~ma
sistema
obuke
У
Vojsci Srbije dogra|uje se model podoficirskog kora, po kome }e podofi-
ciri imati mogu}nost da napreduju u skladu sa obrazovawem i ste~enim
sposobnostima, ali i po kome ~inovi ne}e sledovati posle odre|enog bro-
ja godina, ve} }e morati da se zaslu`e.
Poboq{awu kvaliteta i osposobqenosti podoficirskog kadra zna~ajno
doprinose i razni oblici me|unarodne saradwe, koji omogu}avaju razmenu isku-
stava sa pripadnicima drugih vojski i usvajawe novih standarda i znawa.
Stoga je nedavno u Ni{u odr`an seminar u okviru Programa dr`avnog part-
nerstva Srbije i Ohaja i saradwe Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja s te-
mom „Odnos komandira voda i wegovog podoficira“. Prvi put je jedan seminar
stavio u centar pa`we liderstvo na nivou voda i ~ete i pru`io priliku da se
jo{ jednom sagleda nova uloga podoficira u jedinicama Kopnene vojske.
Liderska uloga
Osnovu stvarawa podoficirskog kora u Vojsci Srbije predstavqa dokument
„Koncept obuke i razvoja podoficirskog kadra u VS“, kojim je predvi|eno uvo|ewe
prvog podoficira na nivou ~ete, dok je od nivoa bataqona pa do General{taba
uveden glavni podoficir.
U Kopnenoj vojsci su na du`nost glavnih i prvih podoficira postavqena
93 podoficira i to sedam glavnih podoficira u brigadama Kopnene vojske,
61 glavni podoficir u bataqonima Kopnene vojske i 24 prva podoficira u
~etama Specijalne brigade i 41. pe{adijskom bataqonu ^etvrte wih je na du`nostima komandira odeqewa, a nalaze se i na raznim
brigade KoV. pozadinskim du`nostima.
„Postavqewem glavnih i prvih podoficira - ka`e glavni pod- „Za izbor glavnih i prvi podoficira trebalo nam je vremena”,
oficir Kopnene vojske zastavnik Zoran Koci} - komandanti i ko- isti~e komandant Tre}e brigade KoV pukovnik ^edomir Brankovi}.
mandiri dobili su prve saradnike koji su zadu`eni za podoficire „Uslovi i kriterijumi po kojima su birani, bili su zahtevni i slo`eni,
i vojnike. Wihova prvenstvena uloga jeste obuka, potom status pod- tako da su ti qudi pro{li filtere i zaista su na te du`nosti posta-
oficira i vojnika, a zatim i briga o profesionalnom razvoju pod- vqeni najboqi podoficiri u brigadi“.
oficira. Uveren sam da }e nova organizacija podoficirskog kora Pukovnik Brankovi} smatra da je novim doktrinarnim dokumenti-
doprineti da podoficiri zauzmu mesto koje im pripada i da }e ma podoficirima data veoma va`na uloga u jedinicama, ali da }e se
oni potpuno opravdati tvrdwe da predstavqaju ki~mu sistema“. glavni pomak dobiti tek kad se obezbedi i materijalizuje opredeqewe
U Tre}oj brigadi Kopnene vojske podoficiri ~ine 20 odsto od da podoficiri odgovaraju za obuku, odnosno za osposobqenost pojedi-
ukupnog sastava, {to po mi{qewu odgovornih stare{ina predstavqa naca. „Mislim da jedan deo podoficira jo{ nije svestan zna~aja koji
optimalan broj i sli~no je strukturi modernih armija. Najve}i broj dobija i nove uloge temeqnih pomo}nika komandovawu. Stvari }e do}i
na svoje mesto tako {to }e se do-
Професионални развој sta toga postaviti na nove osno-
ve i u skladu sa novom doktrinom
Vojska Srbije `eli da stvori podoficirski kor u kome }e, i aktima koji defini{u mesto i
za razliku od minulih decenija, postojati mogu}nost stalnog usa- ulogu podoficira. Jedan od bit-
vr{avawa i napredovawa. nih detaqa u tom delu jeste eduka-
Budu}i podoficiri bira}e se me|u profesionalnim voj- cija i tu komandovawe mora da
nicima, koji tokom slu`be poka`u potrebne osobine. Nakon tri odigra veliku ulogu. Mislim da to
godine provedene u ~inu razvodnika, oni mogu postati polazni- ne}e biti lako i traja}e izvesno
ci takozvanih osnovnih liderskih kurseva, posle kojih bi bili vreme. Prakti~no, podoficir iz
unapre|eni u desetare, a dve godine posle toga, mogli bi da za- uloge pasivnog posmatra~a treba
vr{e osnovni kurs za podoficire i dobiju ~in vodnika. Koncep- da se pretvori u aktivnog subjek-
tom obuke i razvoja podoficirskog kadra predvi|eno je da taj ta, koji stvara nove vrednosti i
kurs ima tri dela: osnovni, specijalisti~ki i sta`irawe u jedi- mewa stawe na boqe“.
nicama vojske. Za podoficire Kopnene
Time se profesionalnim vojnicima, umesto relativno ra- vojske veoma je va`no kako }e
nog napu{tawa vojske, nudi da radni vek provedu u oru`anim sna- prihvatiti novu lidersku ulogu u
gama. Ako se ne bi obezbedio dovoqan broj iz redova profesio- procesu upravqawa na takti~-
nalnih vojnika, na obuku bi se primali i kandidati iz civilstva. kom i operativnom nivou i na
Glavni i prvi podoficiri su ti koji }e od stru~nih i iskusnih pro- koji na~in }e uve}ati svoju stru-
fesionalnih vojnika izabrati najboqe budu}e vo|e i poslati ih
Zastavnik Sini{a Milenkovi} u centre za obuku na {kolovawe za podoficire.

30 15. jun 2009.

~nost i merodavnost kad je re~ o
tim pitawima.
Po mi{qewu glavnog podo-
ficir Tre}e brigade Kopnene
vojske zastavnika Zorana \or-
|evi}a, iskustva iz drugih armi-
ja pomo}i }e da lak{e savlada-
mo sve probleme i prona|emo
prave na~ine funkcionisawa
podoficira u trenutku kada smo
se opredelili za profesiona-
lizaciju vojske, uvo|ewe podo-
ficirskog kora i za zna~ajne
promene uloge podoficira u je-
dinicama na{e vojske.
Odgovornost
„Nova uloga podoficira
najvi{e }e se videti u individu-
alnoj obuci – ka`e zastavnik
\or|evi} – koja ima za ciq stva-
rawe samouverenog, discipli-
novanog i snala`qivog vojnika,
fizi~ki sposobnog, dobro moti-
visanog i obu~enog u osnovnim
ve{tinama da pre`ivi na boj-
nom poqu i izvr{i zadatak. Jed-
no je izvesno uloga podoficira
u sistemu Kopnene vojske postala
je mnogo ozbiqnija, odgovornija
i sadr`ajnija. Kompletno upra-
vqawe individualnom obukom je
u nadle`nosti podoficira, {to
svakako predstavqa veliku od-
govornost. Ali spremni smo da
se izborimo sa svim izazovima“,
ka`e zastavnik \or|evi}.
Posebna odlika rada pod-
oficira u ^etvrtoj brigadi je-
ste anga`ovawe podoficira u
obezbe|ewu administrativne
linije prema Kosovu i Metohiji
i kontroli Kopnene zone bez-
bednosti, {to wihovom radu da-
je poseban zna~aj. Uostalom,
svaki od podoficira i profe-
sionalnih vojnika ^etvrte bri-
gade provede godi{we tri ~e-
tvrtine vremena na izvr{ava-
wu zadataka u Kopnenoj zoni
bezbednosti. Nije ni ~udo {to u
takvim okolnostim glavni podo-
ficir ^etvrte brigade zastav-
nik Sini{a Milenkovi} tvrdi:
„Podoficiri su stubovi i lide-
ri na{e brigade, koji li~nim
primerom predvode pot~iwene
vojnike i podoficire, staraju
Zastavnik Zoran \or|evi}
se o wima i motivi{u ih za iz-
vr{avawe i onih najte`ih zadataka. Oni su nosioci odr`avawa i
unapre|ewa standarda, rada, reda i discipline. Posebno mi je
drago {to se podoficiri u mojoj jedinici me|usobno po{tuju i uva-
`avaju, posve}eni su profesiji, odani jedinici, vojsci i narodu.
Ponosan sam {to imam tu ~ast da budem glavni podoficir takvim
podoficirima“.
Po re~ima zastavnika
Подофицири у француској војсци Milenkovi}a, uspostavqawem
podoficirskog kora i posta-
Podoficiri u Francuskoj vojsci ne samo da su brojni (ima vqewem glavnih i prvih podo-
ih 47. 000 ili 35 odsto od ukupnog sastava) ve} ~esto imaju ulo- ficira u ^etvrtoj brigadi, pod-
gu koju u vojskama drugih zemaqa imaju oficiri. Podaci o prije- oficiri su ponovo dobili na
mu, obrazovawu i vo|ewu podoficirskog kadra u francuskoj zna~aju koji su nekada imali i
vojsci zanimqivi su zato {to se mogu uporediti sa trenutnom koji im u svakoj modernoj vojsci
situacijom u Vojsci Srbije. pripada. Prioritetni zadaci
U Francuskoj podoficir mora da bude obrazovan, obu~en glavnih i prvih podoficira ^e-
i iskusan, a do tog ciqa sti`e se pa`qivom regrutacijom, kva- tvrte brigade su obuka podofi-
litetnom obukom i fleksibilnim pristupom u vo|ewu kadra. Za- cira i profesionalnih vojni-
nimqivo je da se ~ak 55 odsto podoficira regrutuje iz redova ka, briga o statusu i profesio-
vojnika, dok ostali dolaze iz civilnih struktura. Regrutacija iz nalnom razvoju podoficira i
redova profesionalnih vojnika mo`e biti rana (do 24. godine) podr{ka liniji komandovawa.
i kasna (stariji od 33 godine). Vojnici se proizvode u podofi- „Kroz svakodnevne kontak-
cire na osnovu li~nih afiniteta, testova, diploma koje posedu- te sa kolekgama – nagla{ava
ju i ocene pretpostavqenih oficira, a osposobqavaju se u {ko- zastavnik Milenkovi} – dola-
lama za podoficire (traju od tri do osam meseci). zim do saznawa o wihovom ste-
Zavr{etak {kole nije dovoqan da kandidat bude proizve- penu optere}ewa, primedbama,
den u podoficira. On se vra}a u jedinicu, gde se wegova ospo- predlozima i drugim okolno-
sobqenost proverava {est meseci i ako zadovoqi kriterijume stima, koje doprinose kvalitet-
dobija diplomu vojnog specijaliste i mogu}nost da bude lider nijem izvr{avawu zadataka“.
grupe, komandir tenka ili posade borbenog vozila.
Podoficiri nastavqaju sa razli~itim vidovima osposob- Edu ka ci je
qavawa u narednih {est godina i kada polo`e nacionalni kurs,
mogu da obavqaju du`nost zamenika komandira voda. Posle ne- Nekada su podoficiri
koliko godina na toj du`nosti prolaze adaptacionu obuku, kako {kolovani u sredwim podofi-
bi postali i komandiri vodova. cirskim {kolama, koje su ima-
Trebalo bi znati da 50 odsto oficira u francuskoj vojsci le tradiciju i kvalitet neopho-
poti~e iz podoficirskog kadra. Dodu{e retko, ali de{ava se dan za ostvarivawe ambicio-
da podoficir postane i general, mada naj~e{}e napreduju do znih ciqeva u osposobqavawu
~ina kapetana. Oni mogu da budu, na primer, i piloti helikop- vojni~kog kadra. Po re~ima pu-
tera. U napredovawu nema automatizma, ali mladi podoficir kovnika ^edomira Brankovi}a,
zna da ako dobro radi i ako se usavr{ava (op{te obrazovawe, taj kadar se isticao stru~no-
strani jezici, informatika), postaje oficir ili veoma ceweni {}u i vodovi starijih vodnika
zastavnik prve klase, koji ima obaveze i privilegije poput ka- i zastavnika su, u nekim segmen-
petana. U bilo kom statusu, podoficir posle 15 godina rada tima, imali boqe rezultate od
sti~e pravo na penziju. vodova mladih potporu~nika.
Usled ekonomske neisplativo-
sti, ~etvorogodi{we vojno
{kolovawe podoficira je ukinuto i pre{lo se na sistem jednogo-
di{weg specijalisti~kog {kolovawa za podoficire. Me|utim to
se u praksi pokazalo kao lo{e re{ewe i podoficiri su u trupu
dolazili sa nedovoqnim prakti~nim i teorijskim znawem.
Pukovnik Brankovi} tvrdi da smo tada izgubili u podoficiru
„zanatliju“, dok zastavnik Milenkovi} nagla{ava da su na taj na-
~in {kolovani nedovoqno stru~no i metodski potkovani podofici-
ri i mnogima od wih bilo je potrebno vi{e godina i velika stru~na
pomo} starijih kolega da steknu potrebna znawa i iskustva.
„Sada se vojska okrenula kriterijumu kvaliteta – isti~e pukov-
nik Brankovi} – i to je dobro. Uveren sam da }e se pravi pozitivni
rezultati videti u budu}nosti. Kod nas su to nova re{ewa, ali ona su
u svetu ve} primewena i dala su dobre rezultate. Ja na podoficire
gledam kao na prave eksperte u svojoj oblasti. Mi smo u Tre}oj bri-
gadi od 700 profesionalnih vojnika izabrali 15 qudi, koji }e biti
upu}eni na kurs i potom biti proizvedeni u podoficire“.
Sistem po kome se podoficiri biraju me|u najboqim profe-
sionalnim vojnicima definitivno je ekonomi~niji i racionalniji
i ostaje da se vidi kako }e kursevi i usavr{avawa uticati na uku-
pan kvalitet podoficirskog kadra. Ciq je jasan. Trebalo bi stvo-
riti podoficira sa snagom da dr`i na okupu vojnike kojima je pret-
postavqeni, pravog poznavaoca taktike za nivo tima, grupe ili
odeqewa i tehni~kog eksperta za oru`je, vozila i borbena sred-
stva koja su mu poverena.
Zoran MILADINOVI]
31
 Otvoreni vi{eboj jedinica specijalne namene
obuka

Do posledweg atoma snage

Pobedni~ki pehar pripao je prvoj ekipi okolini sela Mataruge da bi potom takmi~ari krenuli stazom, na ko-
63. padobranskog bataqona, drugo mesto joj su ih ~ekali zadaci poput kretawa po nepoznatom terenu uz pomo}
zauzeo je tim izvi|a~ko-diverzantskog karte, ga|awa iz automatske pu{ke, pi{toqa, bacawe bombe i no`a,
bataqona, dok se na tre}em mestu na{la druga savladavawe prepreka konopcem, pretres terena i drugih vatrenih i
takti~kih zadataka. Pri tom je trebalo savladati takmi~arsku stazu,
ekipa 63. padobranskog bataqona. Nagrada dugu ~etrdesetak kilometara, u {to kra}em vremenskom roku.
za fer-plej dodeqena je ekipi veterana,
Velika neizvesnost vladala je na po~etku drugog dana otvore-
najboqa strana ekipa je tim vojske Bugarske, nog vi{eboja, po{to je izvi|a~ko-diverzantski bataqon bio u zao-
a za najboqeg stranog takmi~ara i najboqeg statku samo pet minuta za vode}om prvom ekipom 63. padobranskog
strelca progla{eni su poru~nik Stojan Asenov bataqona. Znalo se da }e pobediti ona ekipa, ~iji su takmi~ari sa-
i stariji vodnik Sini{a Dimitrijevi}. ~uvali vi{e sve`ine. Padobranci su bili boqi, stazu su drugog da-
na pre{li samo za dva sata i 50 minuta, a i na ga|awu su postigli
vogodi{wi 12. otvoreni vi{eboj jedinica specijalne namene odli~ne rezultate. Vi{eboj je organizovala Specijalna brigade
po mnogim elementima bio je druga~iji od prethodnih jedanaest KoV, a pripreme i realizaciju takmi~ewa podr`ali su komanda Kop-

O i to po~ev od promene naziva takmi~ewa (prethodna takmi~ewa nene vojske, Druga i Tre}a brigada KoV, 98. avijacijska baza i 246.
odr`ana su pod nazivom Padobranski vi{eboj), pa do toga da bataqon ABHO.
prvi put vi{eboj nije odr`an u {irem rejonu Ni{a, ve} u okolini
Kraqeva.
Od na~elnika {taba Specijalne brigade pukovnika Miroquba
^upi}a saznajemo da problema u organizacionom smislu zaista nije
Posebnu boju otvorenom vi{eboju dala je ~iwenica da su ove bilo. O fer-plej borbi i zdravom takmi~arskom duhu svedo~i i pred-
godine pored ekipa komandi i bataqona Specijalne brigade Kopne- sednik vrhovne sudijske komisije potpukovnik Jovan Jovanovi}, koji
ne vojske, u~estvovali i timovi @andarmerije, veterana i specijal- navodi da nijedna ekipa nije podnela `albu. Zanimqivo je da su sudi-
nih jedinica vojski Bugarske i Kipra. je takmi~ewe pratile iz vazduha, {to se pokazalo kao efikasan na~in
Otvaraju}i vi{eboj brigadni general Vojin Jondi} poru~io je kontrole takmi~ewa i zna~ajna mera bezbednosti i brige za qude.
takmi~arima da ih o~ekuje borba sa vremenom, samim sobom i protiv- U svojstvu posmatra~a na{li su se gosti iz Republike Srpske,
nicima i da u toj borbi budu vojni~ki odlu~ni, fer i korektni, a neka koji su sagledali mogu}nosti da slede}e godine na otvorenom vi{e-
pobede najboqi. Tako je i bilo. boju nastupe ekipe specijalnih je-
^lanovi deset ekipa su od 5. Elitno nadmetawe dinica MUP-a RS i veterana 63.
do 8. jula ulo`ili maksimum na- padobranske brigade iz Republi-
pora, pokazali ve{tinu, izdr- Vi{eboj jedinica specijalne namene predstavqa nadmeta- ke Srpske.
`qivost, psihofizi~ku sprem- we elitnih jedinica i po mnogim specifi~nostima se izdvaja od Ekipe iz Bugarske i Kipra
nost, vojni~ko znawe, timski duh ostalih vojnih sportskih takmi~ewa. Takmi~ewe sadr`i elemente potpuno su se uklopile u ritam
i `equ za pobedom i ostvarewe i zadatke koje specijalne jedinice izvr{avaju u praksi. vi{eboja i svojim vedrim pona-
najboqih rezultata. Po re~ima komandanta Specijalne brigade KoV brigadnog {awem privukle simpatije svih
Otvoreni vi{eboj zapo~eo je generala Ilije Todorova, osnovni ciq je da sve ekipe timski do|u posmatra~a i gra|ana.
padobranskim skokom na terene u na ciq i da, naravno, realizuju sve zadatke na radnim ta~kama. Z. MILADINOVI]
– Takmi~ewe u vi{eboju je zna~ajno zbog presti`a unutar
specijalnih jedinica – tvrdi general Todorov – jer svaki pripad-
nik specijalnih sastava koji dr`i do sebe `eli da u~estvuje, a ti-
movi koji postignu dobre rezultate su vrlo ceweni.

32 15. jul 2009.


Strah od sletawa
Pi{e vake ve~eri na Nacionalnoj geografiji mo`ete
Qubodrag
STOJADINOVI]
S videti istoriju bar jedne avionske nesre}e. Sve
{to leti mora i da sleti, pa kako bilo. Stati-
stika lepo ka`e da je aeroplan najbezbednije sred-
stvo za putovawe. Tek na svakih milion letova jedan
se zavr{i katastrofom. Va`no je, dakle, ne zate}i
se nekim slu~ajem u takvoj letilici, i sve }e biti
stvar putni~ke rutine i lakog znojewa.
Za mnoge, a posebno za pisca ovih redova, koji
izme|u velikih voda i nebesa najvi{e voli kopno,
letewe je i daqe veliko ~udo. Nemojte mi re}i da je
tehnika napredovala, znam i sam, gledao sam onomad
jedan filmski zapis o bra}i Rajt koji su prvi odglu-
mili ptice na nekim modelima od {per plo~e. Moto-
ri su li~ili na pokreta~e cirkulara, samo {to su
bili slabiji i glomazniji.
Idu}i za primerima te lete}e bra}e, dvojica
modernih istra`iva~a poku{ali su da iskopiraju
wihove letilice do detaqa i da prelete tih stotinak
metara, koji zna~e i po~etak istorije vazduhoplov-
stva. Ako ne ra~unamo mitskog Ikara, koji se suvi{e
primakao suncu, pa su mu izgorela krila, te je na maj-
~icu zemqu pao kao obi~an ~ovek.
Rizici u Dakle ta dvojica su sve izmerila, prepisala
ra~unske operacije bra}e Rajt, izrezali krila, sa-
vojnom {ili platno da ih oblo`e, namontirali to~kove,
vazduho- kresnuli dvotaktni motor. I ta naprava poletela je
dvadesetak metara i smandrqala se u nekom kukuruzu
plovstvu su sa dvojcem bez kormilara. Tako to ide kad se kasni
neuporedivo punih sto i {est godina.
meri~ka erotska spisateqica, Erika Jong ili
ve}i, pre
svega zbog
brzine,
A Xong, kako vam je ve} milija, napisala je ro-
man koji se zove Strah od letewa. Ali, to je
samo metafora, tada jo{ mlade i zgodne Erike, koja
je qubavne vrhunce poredila sa uzbu|ewima koje nu-
naoru`awa de poletawa a bogme i sletawa. Ponovo statistika
tvrdi da se svaki tre}i Zemqanin pla{i letewa, a
i borbene svaki sedmi toliko da mu ne pada na um da priviri u
funkcije avion.
vazduhoplova. Pre koji mesec, jedan od in`ewera konstrukto-
ra velikih putni~kih aviona, koji ima preko 80 godi-
Sa vojnim na i u`iva u krupnoj penziji, govorio je o rizicima u
pilotskim vazduhoplovstvu. Ispri~ao je zanimqivu pri~u, koja
je mo`da pove}ala broj lete}ih pani~ara. Avion ima
pozivom nekoliko miliona delova, od koji su dve-tri hiqade
neizbe`no vitalni. Neki od mawe va`nih ne ko{taju vi{e od
par dolara. Postoji beskona~no mnogo kombinacija
ide i senka da ne{to krene po zlu u avionu. „I nije ~udo kad avi-
stalne smrti. on padne, ~udo je kad sleti!“ Tako je rekao.
Mo`e biti da je taj ostareli konstruktor dizaj-
Oni to dobro ner `eleo da bude duhovit. Ali, to je cena napretka.
znaju, letewe [to se wega ti~e, on vi{e ne leti, jo{ od 1975. kad
je jedva pre`iveo nekakav udes. Potrefilo mu se da
je i danas sedne u milionito poletawe.
i dugo }e biti Za dve godine, Srbija je izgubila dva izvrsna
vojna pilota, I{tvana Kanasa i Radeta Ran|elovi-
trka sa }a. I to na pripremama za aeromitinge, koji kasnije
`ivotom. nisu ni odr`ani.
P E R A S P E R A
U JNA je postojala akro-grupa, koju su zvali
„Lete}e zvezde“. Uglavnom, oni su radili samo to:
ve`bali da postanu zvezde. I to tako {to }e po-
kazati zajedni~ku mo} pilota i aviona, sklad gru-
pe i akrobatske sklonosti i mogu}nosti uve`ba-
nog tima.
Imali smo i akrobate pojedince, koji su sebe i
letilice dovodili do ekstremnih granica fizi~kog i
tehni~kog napora. I ve}ina tih podviga odvijala se i
okon~ala sre}no.
pak su aeromitinzi, kako je rekao jedan ita-
I lijanski general posle velike nesre}e u ko-
joj je poginulo vi{e desetina qudi: „Opasan
cirkus koji organizuju vlade i trgovci oru`jem...!“
Bilo je `rtava i na Orliju i u Ukrajini, i na mno-
gim mestima. Ginuli su i oni koji su leteli za ~ast
i slavu, ali i publika zagledana u nebo, u heroje
sa kojima su samo koju sekundu kasnije izgoreli za-
jedno.
Kanas i Ran|elovi} bili su istinski vitezovi
srpskog vazduhoplovstva. Poku{ali su da sa~uvaju
avione i nestali zajedno sa wima. Tako smo uz mate-
rijalni oporavak srpske vojske suo~eni i sa neizbe-
`nim mawkom ideologije, onom vrstom pateti~ne idi-
le koja o letewu govori kao „~uvawu plavog neba“.
Ako ni{ta drugo, dve smrti srpskih pilota u~i-
nile su da racionalizujemo romanti~nu zabludu:
borbeno letewe je najte`i mogu}i posao, u koji ova
dr`ava tek treba da ula`e. Da nabavi nove avione.
Te{ko je leteti na oldtajmerima ili primercima ko-
ji su utekli iz muzeja. Da omogu}i vi{e ~asova nale-
ta, da plati pilote onoliko koliko zaslu`uju, a to je
bar pet puta vi{e nego do sada. Da ih ~uva kao vred-
nost koja vi{estruko nadma{uje vrednost svake leti-
lice, jer se „migovi“ i „suhoji“ mogu nadoknaditi, a
Kanas i Ran|elovi} ne.
Sve dotle, nisu nam potrebni aeromitinzi,
neka ponekad srpski avioni prolete „onako“, bez
suvi{nog naprezawa pilota i letilice, ako ve} ni-
je nu`no.
Nezavisno od Ikara, bra}e Rajt, Erike Jong i
onog pesimisti~nog avionskog dizajnera, izvan svakog
straha od poletawa i sletawa, srpskom vazduhoplov-
stvu potrebno je temeqno renovirawe. Ho}e se re}i,
vi{e para za nove, moderne i sigurnije vazduhoplo-
ve, za {kolovawe, stalnu obuku i standard pilota.
„Za svaku dr`avu, ma koliko ona bila siroma{na,
mnogo je jeftinije odvu}i u muzej borbeni avion koji
je namewen remontu. Zastarela flota ubija pilote,
a to je najskupqe!“ Ovo je nedavno rekao jedan za-
padni general. Naravno, wemu je mnogo lak{e nego
Katani}u da tako govori.
Nemojte mi re}i da dr`ava nema para za obno-
vu vazduhoplovstva, koji je i personalno i tehnolo-
{ki elitni vid! Toliko je toga razbacano i izgubqe-
no u mamutskim pqa~kama i pro{lo kroz {iroke pr-
ste raznih kupaca placeva na mesecu i ve{ta~kih ne-
beskih tela.
33

Civilno-vojna saradwa
Vojni lekari
na Pe{terskoj
visoravni
ripadnici Druge brigade Kopnene vojske izveli su akciju „Vo-
P jni lekar na Pe{teru”, u okviru koje su vojni lekari i medi-
cinski tehni~ari iz Kraqeva i Novog Pazara posetili vi{e
od trideset pacijenata u wihovim domovima, pregledali ih,
pru`ili zdravstvene savete i snabdeli ih neophodnim lekovima.
Na~elnik Odseka za civilno-vojnu saradwu Druge brigade
potpukovnik Zdravko Dabi`qevi} i kapetan Nenad Petrovi} iz
28. mehanizovanog bataqona odlu~ili su da mobilna medicins-
ka ekipa obi|e najugro`enija i najudaqenija sela na Pe{ter-
skoj visoravni i da posebnu pa`wu posveti nepokretnim licima
i onima koji nisu u stawu da posete zdravstvene medicinske cen-
tre.
Akcija je realizovana u saradwi sa op{tinom Sjenica, ~iji
predsednik Muriz Turkovi} tvrdi da je pomo} vojnih lekara dobro-
do{la iz vi{e razloga.
– Na ovaj na~in – ka`e Turkovi} – vra}a se poverewe u vojsku
i narod uverava da qudi u vojsci sve {to rade, rade najboqe.
Doktori poru~nik Vojislav Alempijevi} i kapetan Neboj{a
Ni{avi} i medicinski tehni~ar Nenad [apowi} prvo su za{li u
Ra`dagiwske ba~ije, gde su obi{li porodice Ahmeta i Xelala
Tahirovi}a.
– Mislim da nema boqih lekara od vojnih – ka`e 66-godi{wi
Ahmet – i u wih imam apsolutno poverewe.
Selo Bu|evo postalo je poznato {iroj javnosti po tome {to
su momci iz tog sela doveli devojke iz Albanije i sa wima sklopi-
li brak. Tako se u selu, u kome se pla~ deteta nije ~uo nekoliko de-
cenija, rodilo za kratko vreme desetak beba. Ipak, i daqe ve}inu
me{tana ~ini starije stanovni{tvo.
Vojni lekari su pregledali Manojla Marjanovi}a, Stani{u
Rako~evi}a, Qubinku Radeti} i mnoge druge. Stekao se utisak da je
tim qudima jo{ vi{e od pregleda zna~ilo to {to ih je neko obi{ao
i pokazao brigu za wih.
– Ovo je prva akcija ovakve vrste koju smo organizovali na
Pe{terskoj visoravni – ka`e poru~nik Vojislav Alempijevi}.
– Vidqivo je da oni vole vojsku i da je u na{em narodu uvre`eno
mi{qewe da je vojna medicina najboqa.
Z. MILADINOVI]
34
U novosadskom Domu vojske
Izlo`ba fotografija
Tama{a Tota
Sa 36 fotografija iz vojni~kog `ivota formata 90h60 santi-
metara, prenesenih na posebno ceradno platno, Novosa|anin Tama{
Tot predstavio se publici izlo`bom pod nazivom „[est meseci”.
Sve fotografije predstavqene novosadskoj publici na autoro-
voj ~etvrtoj samostalnoj izlo`bi nastale su za vreme wegovog slu`ewa
vojnog roka u Vaqevu, Gorwem Milanovcu i Pan~evu i prikazuju
vojni~ki `ivot iz prve perspektive, od ustajawa do pove~erja, preko
jutarwih ve`bi, obedovawa, radova i obuke do slobodnih aktivnosti.
Kao jedan od vojnika on je na svojim radovima, fotografskim
objektivom uspeo da zabele`i i prenese atmosferu sa „druge” strane
kasarnske ograde. Na tu ideju
je, kako ka`e, do{ao lista-
ju}i magazin Odbrana i uz pu-
no razumevawe i odobrewe
stare{ina ostvario svoju za-
misao koja je i krunisana iz-
lo`bom malog formata u kas-
arni u Gorwem Milanovcu.
Tama{ je diplomirao
informatiku na Prirodno-
matemati~kom fakultetu u
Novom Sadu i radi kao pro-
gramer, ali isti~e kako mu je
programirawe posao, a fo-
tografija `ivotni san.
Takvo wegovo oprede-
qewe potvr|uju i re~i Dra-
goquba Zamurovi}a, umetni-
ka fotografije svetskog glasa. „Ne robujete kli{eima i to je dobar
znak da ste, bez obzira na mladost, duboko za{li u stvarawe sopst-
venog stila“.
Iako se fotografijom bavi amaterski, u~estvovao je na broj-
nim konkursima i dobitnik je vi{e doma}ih i stranih nagrada.
A o razlozima koji su ga opredelili da slu`i vojni rok u uni-
formi, Tama{ ka`e da je jednostavno hteo da obu~e uniformu, da
bude vojnik, a svojim vr{wacima poru~uje da idu u Vojsku i do`ive
to veliko iskustvo.
B. M. POPADI]
Dru`ewe rezervnih stare{ina
i pripadnika vojske
Povodom 90 godina Organizacije rezervnih vojnih stare{ina
Srbije, Gradska organizacija rezervnih vojnih stare{ina Novog
Sada organizovala je, trinaesti put zaredom, dru`ewe rezervnih
vojnih stare{ina Novog Sada i op{tina Ju`no-ba~kog okruga sa
pripadnicima Vojske Srbije.
Predsednik Gradskog odbora Bo{ko Pilipovi} istakao je ulo-
gu rezervnih vojnih stare{ina u sistemu odbrane zemqe. Predstav-
nici Ministarstva odbrane – na~elnik Uprave za strategijsko pla-
nirawe brigadni general prof. dr Mitar Kova~ i prof. dr Sveti-
slav Stojanovi} su rezervnim stare{inama govorili o reformi
sistema odbrane i Vojske Srbije i strate{kihm dokumentima siste-
ma. Pripadnici Prve brigade Kopnene vojske pripremili su
tehni~ki zbor naoru`awa i vojne opreme.
Susretu u novosadskom Domu vojske prisustvovali su i koman-
dant Prve brigade brigadni general \okica Petrovi}, predstavni-
ci Re~ne flotile, Prvog centra za obuku Vojske, Udru`ewa rezerv-
nih vojnih stare{ina Republike Srpske, Nik{i}a i sli~nih organi-
zacija iz Ma|arske.
B. M. P.
15. jul 2009.
 zdravstvo

Delegacija FISU u VMA

Predstavnici medicinskih komiteta Me|unarodne asocijacije
univerzitetskih sportova (FISU) iz 16 zemaqa sveta, koje je predvo-
dio dr Lorens Donald Ring, predsednik Svetske univerzitetske me-
dicinske komisije, posetili su Vojnomedicinsku akademiju.
Tom prilikom dr Ring je zahvalio pripadnicima VMA na ulo-
`enim naporima u organizaciji i medicinskom zbriwavawu Uni-
verzijade 2009.
– Izuzetno smo zadovoqni ostvarenom saradwom sa VMA. ^e-
Hirur{ki tim VMA stitam vam na izvrsnoj organizaciji, visokim standardima i iska-
u misiji mira u ^adu
Hirur{ki tim VMA od 23. juna predstavqa Ministarstvo od-
brane Srbije u okviru mirovne misije MINURCAT u ^adu i Central-
noafri~koj Republici.
^lanovi tima su major dr Ivo Udovi~i}, anesteziolog, dr Bo-
{ko Milev, op{ti hirurg, major dr Aleksandar Radunovi}, ortoped,
instrumentarke Qiqana ^upovi} i Danijela Ivkovi} i vodnik Boban
Kali~anin, medicinski tehni~ar.
Na{ medicinski tim anga`ovan je u okviru bolnice koja se na-
lazi u sastavu kontingenta Kraqevine Norve{ke.
Uspostavqawe mirovne misije MINURCAT odobreno je Rezoluci-
jom Saveta bezbednosti UN 1778 od 25. septembra 2007. godine.

Medicinski timovi VMA

na Univerzijadi zanom profesionalizmu na ovom va`nom zadatku u interesu sporta
U okviru medicinskog zbriwavawa Univerzijade 2009, svakog i mladosti – rekao je dr Ring.
dana u Poliklinici VMA i na borili{tima bilo je anga`ovano oko Na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} zahva-
300 pripadnika VMA. lio je dr Ringu na iznetim ocenama i naglasio da je za sve u VMA
Tokom trajawa takmi~ewa medicinske ekipe VMA imale su pro- medicinsko zbriwavawe najve}eg svetskog sportskog takmi~ewa
se~no oko 180 intervencija dnevno. Naj~e{}e su zbriwavane sport- mladih velika ~ast, odgovornost ali i izazov u organizacionom i
ske povrede, a od oboqewa kod u~esnika Univerzijade naj~e{}e su profesionalnom smislu.
bile prisutne infekcije respiratornih puteva i ko`ne alergijske Gosti iz FISU obi{li su i Centar hitne pomo}i VMA.
reakcije. Specijalisti preventivne medicine su od dolaska sporti-
sta uz Beograd i tokom takmi~ewa dnevno obavqali oko 750 anali- Dobra saradwa VMA
za hrane i 140 analiza vode.
Regionalni predstavnik Svetske zdravstvene organizacije za sa medijima
jugoisto~nu Evropu dr Melita Vujnovi} izrazila je zadovoqstvo ukup- Dobra saradwa VMA sa medijima nastavqena je i u prvom polu-
nim anga`manom VMA i organizacijom medicinskog zbriwavawa godi{tu ove godine. U periodu od 1. januara do 30. juna objavqeno je
Univerzijade. ukupno 1.656 priloga o aktivnostima VMA i to 1.240 u {tampanim i
416 u elektronskim medijima. U tom periodu najvi{e medijske pa`we
Saradwa sa gastroenterolozima posve}eno je rezultatima rada VMA u domenu hirurgije oka, neurohi-
iz [vajcarske rurgije, tehnolo{kom osavremewivawu VMA, obele`avawu 165 go-
dina tradicije, uvo|ewu standarda kvaliteta menaxmenta, otvarawu
Na poziv prof. Visoke {kole Vojnomedicinske akademije, u kojoj }e se {kolovati bu-
dr Filipa Morela, du}i lekari za potrebe sistema odbrane, te anga`manu stru~waka
na~elnika Klinike za VMA u okviru medicinskog zbriwavawa Univerzijade 2009.
hirurgiju i transplan- Zapa`en pozitivni publicitet dobile su i me|unarodne aktiv-
tacionu medicinu kan- nosti VMA i dobra saradwa sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
tonalne bolnice u
@enevi i gostuju}eg
profesora VMA, pu- [kola menaxmenta u zdravstvu
kovnik doc. dr Dino Menaxeri i rukovodioci zdravstvenih ustanova iz Srbije,
Tarabar, gastroente- Crne Gore i Republike Srpske i eminentni stru~waci i eksperti
rolog VMA, posetio je Svetske zdravstvene organizacije razmatrali su u okviru nedavno
bolnicu u @enevi. odr`ane 14. letwe {kole menaxmenta u zdravstvu sve aspekte me-
Tom prilikom dr Tarabar odr`ao je predavawe lekarima te naxmenta zdravstvenih resursa u uslovima svetske ekonomske krize
bolnice. Predavawe je bilo posve}eno najnovijim saznawima u pri- i aktuelnom trenutku.
meni imunosupresivne i biolo{ke terapije u le~ewu Kronove bole- U ime VMA u~esnike je pozdravila nau~ni saradnik dr sc. med.
sti i ulceroznog kolitisa, a na osnovu upravo zavr{enih klini~kih Elizabeta Ristanovi}, na~elnik Odeqewa za moral i odnose sa
studija iz ove oblasti. javno{}u, koja je govorila o najzna~ajnijim aktivnostima VMA, a
Pukovnik doc. dr Tarabar govorio je i o iskustvima Klinike za zatim u svojstvu predava~a po pozivu odr`ala predavawe o biote-
gastroenterologiju VMA u ovoj oblasti, i informisao svoje {vaj- rorizmu kao globalnoj pretwi u aktuelnim uslovima i merama me-
carske kolege o najzna~ajnijim rezultatima rada i organizaciji ga- dicinske za{tite i prevencije u ovoj oblasti.
stroenterolo{ke slu`be VMA. Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

35
 doga|aji
Podvig poru~nika Kosti}a
Poru~nik Kosti} na internetu pokazuje video
snimak na kome ukazuje pomo} u Vaqevskoj ulici
Dok prilazimo ku}i u kojoj treba da se
sretnemo sa poru~nikom Milanom Kosti}em,
pred nama se prostire sasvim mirna,
osun~ana,dodu{e strma Vaqevska ulica
na Banovom brdu. Dva dana kasnije te{ko je
i zamisliti da se u toj ulici, tokom nevremena
koje je zadesilo Beograd 8. jula, odvijala drama
u kojoj su spasena dva `ivota.
tim ekstremnim `ivotnim situacijama ~ovek jednostavno ne mo`e klo pred o~ima. Znam da sam rekao: mali je ispod kombija u koji je
dno, ako to `eli. Ispod bujice je asfalt bio
ravan kao staklo, voda mutna, prqava, ni{ta
se nije videlo. Poku{ao sam da se uhvatim za
obli`wi kontejner. Verovatno sam tada povre-
dio rame. Pomislio sam da }e mi ~ovek koji je
stajao sa strane u plavom odelu, {ezdesetih
godina, pru`iti ruku. To se nije dogodilo. Na-
stavili smo da se strmoglavqujemo, a sada smo
ve} klizili okrenuti na stranu.
Kasnije me snimak na B92 podsetio nekih
detaqa. Znam da sam u jednom trenutku pri dnu
ulice ugledao prepre~en automobil i pomislio
kako }emo se zaustaviti, udariv{i o wega. Me-
|utim, bujica nam ga je jednostavno izmakla, po-
merila. Onda sam predvideo {ta }e se dogodi-
ti, jer smo sli~no nevreme ve} imali prethodnih
godina u toj ulici. Znao sam da }e voda pri dnu,
kod semafora podi}i asfalt, {ahte, sve {to joj
je na putu. Za deli} sekunde sam pomislio: sad
smo gotovi. I daqe smo klizili po strani, vo-
da nas je podigla metar i po, mo`da dva. Tada
smo se posekli, tada sam i ja povredio nogu.
Tu smo se razdvojili.
Tih par sekundi se ne se}am. Znam da
sam se nekako uspravio i poku{avao da ot-
krijem gde su `ena i dete. Tu kod FMP-a
ve} su stajali neki policijski automobili.
Qudi su odmah shvatili {ta se de{ava.
Svi smo krenuli u potragu. @ena je udari-
la u parkirani policijski kombi. U tom
trenutku ispustila je dete. ^uo sam kako
neko govori: Dobro je, uhvatili smo je.
@ena je sva izbezumqena ustajala, a onda me je pogledala i izu-
stila: Dete. Deteta nigde nije bilo.
Qudi iz policije nisu znali da je sa `enom bilo i dete. Pogle-
dao sam ispod kombija, u~inilo mi se da vidim nogu deteta. Svi smo
se rastr~ali. Me|utim, ispod kombija nismo na{li de~aka. Nastavi-
li smo potragu niz ulicu, u pravcu kretawa bujice. Na pedesetak me-
tara prona{ao sam de~akovu patiku. Pomislio sam da ako je patika
tu, de~ak nije mogao oti}i mnogo daqe. Policajci su se vra}ali iz
bo~ne ulice, nisu na{li de~aka. A onda mi je jednostavno ne{to pu-
udarila majka. Nije mogao daqe.

U a da ne razmi{qa u sudbinskim relacijama. Svakodnevica naj-

~e{}e ne nudi tu vrstu spoznaje. @ivot se odvija, a mi imamo
ose}aj da ga vodimo svojim `eqama, htewima, izborima. Vero-
vatno i jeste tako. Me|utim, samo prvih par re~enica razgovora sa
oficirom Vojske Srbije koji je 8. jula spasao `enu i {estogodi{weg
Ne se}am se da li su policajci javili svojim kolegama kod kombi-
ja motorolom da ponovo pogledaju ispod auta. U me|uvremenu smo i mi
pristigli. De~ak je zaista bio pod tim automobilom. Izvukli smo ga.
Bio je potpuno beo, modrih usana, skoro bez znakova `ivota. Majka i
dete su hitno preba~eni u bolnicu. Ja sam se vratio u stan, poku{ava-
de~aka iz neverovatne uli~ne reke koja je Vaqevskom ulicom nosila
ju}i da umirim moju majku. Bila je u potpunom {oku. Sve vreme sam mi-
sve pred sobom, upu}uju nas na razmi{qawe o tokovima sudbine.
slio o de~aku.“
Mi la ne, de te! Sa mo sam po mo gao
„Kada je krenulo nevreme iza{ao sam na terasu ku}e u kojoj sam Majka i dete su pre`iveli?
ranije `iveo kao podstanar, a sada tu stanuje moj kolega, kod koga sam – Jesu, de~ak je dobro, dobio sam tu informaciju, iza{ao je iz
tog dana svratio. Trebalo je da se tu na|em sa svojim kumom, sa mnom intenzivne nege.
je bila i moja majka. Ukqu~io sam kameru na mobilnom telefonu i sni- @ivimo u vremenu u kome me|u qudima postoji i refleks okreta-
mao nevreme. Na samom vrhu ulice primetio sam da voda prodire u wa glave na drugu stranu, ne ula`ewa u tu|e probleme, brige... Sada
jedan prepre~eni automobil. I dok sam poku{avao da shvatim {ta se ve} ~itava na{a javnost zna kako ste Vi reagovali. U tom prvom tre-
de{ava, u~inilo mi se da vidim kako voda ne{to nosi. U tom trenutku nutku, pre ulaska u bujicu, jeste li pomislili da je to – opasno?
~uo sam vrisak moje majke: Milane, dete. – ^ovek u takvim trenucima reaguje impulsivno, refleksno. Ni
Str~ao sam niz stepenice na ulicu. Sada je ve} bilo jasno da vo- sekundu nisam razmi{qao kad sam ~uo moju majku kako ka`e – dete. Sa-
da nosi `enu sa detetom u naru~ju. U trenutku sam poku{ao da uhvatim mo sam, jednostavno, krenuo da pomognem. Ovih dana vidim mnoge ko-
ki{obran, koji je prvi leteo ka meni. Tada sam osetio kolika je snaga mentare na forumima, neki govore o tome da pripadnici vojske i po-
vode koja se obru{avala. Zakora~io sam da ih zadr`im, voda me je obo- licije imaju i taj profesionalni refleks da pomognu qudima u nevo-
rila ispred wih, ustao sam teturaju}i se i ponovo pao, ali sam uspeo qi. Mislim da je to ta~no. Nema tu razmi{qawa. I da sam razmi-
da ih uhvatim. Po~eo sam da se osvr}em oko sebe ne bih li se za ne{to {qao, verovatno bih isto postupio, kao {to sam siguran da bi to isto
zadr`ao. u~inile i sve moje kolege.
Bio sam na Drini, brzoj reci, ali ovo je bilo ne{to potpuno Dragana MARKOVI]
druga~ije. Drinom se ~ovek mo`e osloniti o {qunkovito, neravno Snimio Goran STANKOVI]

36 15. jul 2009.


Voqa prirode
Pi{e riroda, o~igledno, ima svoj kalendar i ne
Branko KOPUNOVI]
P mari mnogo za datume ispisane (nam) na xep-
nim formatima, u okvirima koje dr`imo na
radnim stolovima ili oka~ene po zidovima. Is-
postavilo se da je vreme postala ozbiqna zago-
netka za meteorologe, uprkos svim tehnolo{kim
~udima koja im stoje na raspolagawu i vasion-
skim izvi|a~ima pride. Boqe ga „~itaju” qudi po
sevawu u kolenu ili bolovima u krstima. Velika
nauka je dovela samu sebe u pitawe, a {ta se zbi-
va s na{om planetom, jedino ona zna, a mi naga-
|amo.
Po jutru se dan vi{e ne prepoznaje. U vasko-
likom teatru, priroda nam igra predstavu o `ivo-
tu: zagonetno nebo, ~as sparno, pa onda sve`e, iz-
me|u sun~evi zraci, dok ne grunu gromovi i razli-
ju se pquskovi. Vreme je predaha, ne odmora ili
potpunog opu{tawa, jer koliko sutra se vra}amo
obavezama i nere{enim pitawima.
Zavr{ena je Univerzijada, velika svetkovina
sporta, mladosti, radosti zdravog tela i novih
nada. Vaqda posledwa ~ista oaza me|unarodnog
sporta, li{ena gr~evite borbe za pobedu po svaku
cenu, ~ak i „svetlih olimpijskih na~ela”, koja su
se posledwih decenija komercijalizovala do vr-
toglavih bankarskih svota. Beograd je 12 dana
blistao na mapi sveta, koji se ponovo uverio da u
svakom pogledu mo`e ra~unati na nas. Lepe re~i
stigle su sa svih strana, a medaqe, pobede i re-
kordi posta}e zbir statisti~kih podataka. Pamti-
}e se gostoprimstvo, {iroko srce Srbije, trajna
prijateqstva...
Uz podelu zebwe s roditeqima, budu}i sred-
wo{kolci su polagali prijemne ispite. Uglavnom
su zadovoqni. O „stimulativnim merama” odlu~i-
va}e ku}ni buxet. A pravi~nu nagradu za najuspe-
{nije dodelile su beogradske op{tine i na tom
potezu im treba odati priznawe. Naime, svi
osnovci koji u |a~koj kwi`ici imaju samo petice
dobili su besplatne propusnice za bazene, neo-
grani~eno do kraja raspusta. Nije mala nagrada,
jer ako imate dvoje dece, pa oni po`ele svako-
dnevno kupawe, treba izdvojiti 15.000 dinara
mese~no.
andidati za studente Vojne akademije, oni ko-
K jima je letewe na srcu, a nebo u mislima,
imali su priliku da osete wegov dodir. Iznad
Ni{a su, posle obuke, izveli svoje prve padobran-
ske skokove. Oni najuspe{niji studenti }e za ~eti-
ri godine postati vojni piloti...
Vojska Srbije, po tradiciji, jeste zdravo dru-
{tveno tkivo, u kome se kao strana tela brzo ras-
poznaje sve {to ugro`ava wegovu homogenu celinu
i harmoniju. Kao takva, brzo se otkrivaju i po pri-
rodi stvari odbacuju. Nedavno je povodom Svet-
SA
galerije
skog dana borbe protiv zloupotrebe droga odr`a-
na zanimqiva konferencija, na kojoj su se okupili
stru~waci raznih profila, oni {to sa opakim ne-
prijateqem ratuju na mnogim frontovima. Bezna|e
devedesetih odvelo je mnoge mlade qude u tamni
vilajet opojnog ludila. Sa dru{tvenim promenama
naboqe, narastala je ofanziva da se zlo ubla`i
a potom iskoreni. Rezultati su sada vidqivi, ne
samo u brojkama i procentima ve} se ose}a klima
za koju su mnogi zaslu`ni: resorna ministarstva,
vojska, policija, {kole, dru{tvene organizacije,
pojedinci...
S posebnom pa`wom saslu{ana je re~ prof.
dr Gordane Dedi}, uglednog neuropsihijatra sa
Vojnomedicinske akademije. Govorila je sa stavom
i merom, uverqivo i nadasve dobronamerno. Nije
delila lekcije, ve} podnela na uvid ~iwenice. Voj-
ska Srbije ne trpi i najenergi~nije odbacuje mo-
gu}nost bilo kakve (zlo)upotrebe psihoaktivnih
supstanci. O tome se strogo vodi ra~una, kroz tri
nivoa delovawa, gustih filtara prevencije zavi-
snosti, daleko pre nego {to nastupe posledice.
Naravno da te mere imaju svoje specifi~nosti,
imaju}i u vidu posebnosti same sedine. Tek, na{a
vojska nema taj problem, osim ako se izuzmu mla-
di}i koji dolaze na odslu`ewe vojnog roka. A i tu
su rezultati ohrabruju}i, jer je, na primer, u pe-
riodu od pet godina procenat momaka koji su koke-
tirali s narkoticima, sa 13,31 pao na 9,08 od-
sto, a redovnih konzumenata od dva na 0,5 proce-
nata.
au~ne, dru{tvene i obrazovne institucije u
N {irokom zahvatu i nadasve istrajnim delo-
vawem, uz pomo} porodica, odnosno dobre vo-
qe pojedinaca, mogu da daju jo{ boqe rezultate.
Princip {tapa i kanapa, nadrilekarstva, batine
koja je iz raja iza{la… naj~e{}e zavr{avaju ta-
mo gde je po~elo, a nastavilo se...
Vreme jeste te{ko i za mlade i za wihove ro-
diteqe, a porodicu stavqa na razna isku{ewa,
pa naprosto poziva na rezerve strpqewa, upor-
nosti i zajedni{tva. Imamo izuzetnu mladost, po-
tencijal kakav nemaju mnogo bogatije i razvijenije
zemqe. [ta sve mogu, koliko vrede i za{to su po-
{tovani u svetu, vidimo po rezultatima wihovih
najboqih predstavnika. Naravno da i dru{tvo
treba da im omogu}i napredak, razvoj, uslove za
zdrav `ivot, budu}nost uop{te. Ali tranzicione
prilike su takve kakve jesu, poga|aju sve, pa i mla-
de. Zadovoqstvo ih je bilo videti na Univerzija-
di kojoj su dali pe~at ne samo kao takmi~ari ve}
i kao pripadnici prave male armije volontera,
gde svi govore strane jezike, snala`qivi su, br-
zi, u~tivi, srda~ni… pravi reprezentativci Sr-
bije.
37
 Priprema Mirjana SANDI]
Me|unarodni sajam aviona u Bur`eu
Na Me|unarodnom sajmu
aviona, odr`anom na aero-
dromu u Bur`eu, kraj Pariza,
ruske kompanije zakqu~ile su
ugovore ukupne vrednosti oko
tri milijarde dolara. Premi-
jera lajnera „suhoj superxet
100” smatra se za najve}i us-
peh ruske avioindustrije na
ovoj manifestaciji i korpo-
racija „Suhoj” je tokom sajma
ve} zakqu~ila vi{e ugovora.
Ruski proizvo|a~i vojne
tehnike bili su uspe{ni na
me|unarodnoj smotri, ukazuju}i na dobre perspektive najmodernijeg ruskog borbenog heli-
koptera Ka-52. Na najve}em sajmu aviona u svetu, koji je ove godine obele`io stogodi{wicu
postojawa, predstavqeno je oko 140 aviona i helikoptera.
Me|utim, salon nije odr`an u ba{ optimalnim uslovima jer je kriza u avioindustriji
prouzrokovala smawewe prevoza i putnika i tereta, prvi put u posledwih osam godina. Bez
obzira na stawe u svetskoj privredi, kako je istakao na zatvarawu sajma aviona predsednik
„Erbasa” Luj Galua, „avio-industrija funkcioni{e na bazi dugoro~nih ugovora i kriza se na
wu odra`ava u mawoj meri nego u drugim granama”.
Vojna komanda SAD za sajber bezbednost
Ameri~ki ministar odbrane
Robert Gejts odobrio je osnivawe
ameri~ke vojne sajber komande iz
koje }e se koordinirati napori
Pentagona da odbrani svoju kom-
pjutersku mre`u i da vodi rat u saj-
ber prostoru, rekao je jedan od
portparola Pentagona Brajan Vit-
man. Komanda, koja }e biti loci-
rana blizu Va{ingtona, posta}e
operativna od jeseni, rekao je on.
U nedavno objavqenom izve-
{taju Bele ku}e navodi se da ri-
zici vezani za bezbednost infor-
macionog prostora spadaju u naj-
ve}e pretwe za privredu i nacionalnu bezbednost u 21. veku. Ova inicijativa usledila je
posle porasta broja napada talentovanih sajber {pijuna na vojne informacione sisteme.
Gejts je nedavno predlo`io Pentagonu da obu~ava 250 kompjuterskih eksperata godi{we
umesto sada{wih 80. Mali publicitet koji je dat osnivawu novog centra pokazuje da Pentagon
ne `eli da se protuma~i da vojska preuzima kontrolu nad kompjuterskim mre`ama u zemqi.
Rumunija se povla~i iz Iraka
Rumunija se, prema dogovoru sa vladom Iraka, zvani~no povla~i iz multinacionalne
misije u toj zemqi, u kojoj u~estvuje od 2004. godine. Rumunija u okviru me|unarodnih snaga u
Iraku ima 7.000 vojnika.
Na sednici Vrhovnog saveta za odbranu kojim predsedava predsednik Rumunije Trajan
Basesku, odlu~eno je o u~e{}u rumunskih vojnika u misijama Natoa 2010. godine. Doneta je
odluka da Rumunija ostane u misijama u Avganistanu, u Zabulu, na granici sa Pakistanom, gde
ima 1.000 vojnika kojima }e se pridru`iti jo{ 108, jer su potrebna poja~awa u toj zoni, jed-
noj od najopasnijih.
Rumunska vojska je u Avganistanu sedam godina. Broj vojnika pripremqenih da u~estvuju u
misijama Nato za hitne situacije bi}e pove}an do 2010. godine sa 600 na 1.411.
38
MERIDIJANI
Saradwa crnogorske
i hrvatske vojske
Crna Gora i Hrvatska veoma dobro
sara|uju u oblasti odbrane i postoji obo-
strana voqa za wenim daqim ja~awem, oce-
nili su predstavnici crnogorske civilne
vlasti u razgovoru sa delegacijom oru`anih
snaga Vojske Hrvatske.
Predsednik Crne Gore Filip Vujano-
vi} je uveren da }e se „sadr`ajna i inten-
zivna saradwa” crnogorske i hrvatske voj-
ske „nastaviti razmenom iskustava u funk-
ciji afirmacije wihove bliskosti”, saop-
{teno je nakon razgovora sa na~elnikom Ge-
neral{taba oru`anih snaga Hrvatske, gene-
ralom Josipom Luci}em.
Ministar odbrane Boro Vu~ini} je, u
odvojenom razgovoru sa Luci}em, naveo da
hrvatska vojska poma`e crnogorskoj u obuci
i {kolovawu kadra, da ustupa prevedena do-
kumenta Natoa i poma`e integraciju Crne
Gore u severnoatlantski savez. Vu~ini} je
ukazao da su za Crnu Goru „izuzetno va`na”
iskustva Hrvatske u organizaciji i delova-
wu Obalske stra`e.
Na~elnik General{taba vojske Hrvat-
ske podsetio je da vojska te zemqe „ima de-
setogodi{we iskustvo” u slawu vojnika u mi-
rovne misije {irom sveta i ocenio da „to
predstavqa veoma sna`an mehanizam za
promociju nacionalnih interesa i izgradwu
dr`avnosti”. Luci} je naveo i da je ~lanstvo
Hrvatske u Natou „veoma dobro za celi re-
gion” i da „omogu}ava izgradwu mawe vojske,
uz veliku bezbednost koju pru`a taj savez”.
Slovena~ka vojska
po~iwe obuku na
transporterima
Slovena~ka vojska po~iwe redovno
osposobqavawe pripadnika 74. motorizo-
vanog bataqona u Mariboru za oklopne
transportere finskog proizvo|a~a Patrija.
Nakon vi{emese~nih komplikacija oko pri-
jema, Vojska Slovenije prihvatila je 13 vo-
zila, koja su protekle dve nedeqe dovezeni u
kasarnu u Mariboru.
Prijem vozila obavqen je sredinom
pro{log meseca, {to je zvani~no ozna~eno
„novim periodom u razvoju Vojske Sloveni-
je”. Podru~ni direktor firme Patrija za
Sloveniju Vulf Hesulf naglasio je da je u
fabrici u [o{tawu, koja proizvodi vozi-
lo prema licenci, proizveden „jedan od naj-
boqih oklopnih transportera svetu” i to
najvi{e klase.
Transporter }e vojsci pru`iti ve}u
prilagodqivost, visoku za{titu, veoma do-
bru vatrenu mo} i mogu}nost manevrisawa
na cesti i na terenu, rekao je Hesulf.
15. jul 2009.

Suhoj protiv MiG-a
Pi{e
Aleksandar RADI]
edavno su zvani~ni krugovi iz Moskve potvr-
N dili da je doneta odluka o nabavci 48 vi{e-
namenskih borbenih aviona Su-35. Oni }e
biti predati jedinicama u broju potrebnom za pre-
naoru`avawe dva puka do 2015. godine. Ugovor }e
biti potpisan tokom avijacijske smotre MAKS 2009,
koja }e biti odr`ana od 18. do 23. avgusta na pod-
moskovskom aeodromu @ukovski, domu dr`avnog cen-
tra za ispitivawa vazduhoplova.
Avion Su-35 nastao je modernizacijom pozna-
tog lovca Su-27, koji je primenom novih tehni~kih
re{ewa od ~istokrvnog lovca pretvoren u vi{ena-
mensku borbenu platformu. Do sada su izra|ena dva
prototipa Su-35 u fabrici u Komsomolsku na Amu-
ru. Tre}i prototip je uni{ten u neobi~nom udesu,
26. aprila ove godine, na prvom rulawu. Zbog otka-
za ko~ionog sistema izleteo je sa poletno-sletne
staze, ali se pilot spasao iskakawem.
Udes se ne}e odraziti na planiranu dinamiku
razvoja jer se osobine aviona ne dovode u pitawe.
Kako se radi o derivatu ve} dobro poznate ma{ine,
tehnolo{kog rizika prakti~no nema, a razvoj }e se
koncentrisati na novi radar Irbis-E, glavni adut
koji Su-35 defini{e kao borbeni avion 4++ gene-
racije u ruskoj klasifikaciji.
Na ruske Oni }e u jedinicama RV Rusije biti oja~awe u
prelaznom periodu do dolaska potpuno novog bor-
vazdu{ne snage benog aviona pete generacije koji se projektuje u Su-
vrlo sna`an hoju. Deo sistema za taj lovac bi}e prethodno pri-
uticaj ima mewen i proveren na Su-35.
vion pete generacije Suhoj radi u bliskoj sa-
konkurencija
dva slavna
konstruktorska
A radwi sa Indijom, koja `eli dvosede, za raz-
liku od RV Rusije koje }e prete`no koristiti
jednosede.
biroa, Suhoja i Iz Su-27 vodi poreklo frontovski bombarder
Su-34, koji sada kona~no, posle vi{e od dve dekade
MiG-a, koji bez razvoja, ulazi u naoru`awe RV Rusije. ^etiri Su-34
milosti vode su na zavr{nim ispitivawima u centru u Ahtubin-
rat za doma}e i sku, a prva dva primerka su ve} u centru za preobu-
ku u Lipecku, koji uvek prvi prima nove aviona sa
strana tr`i{ta. zadatkom da razradi odgovaraju}u taktiku i da spro-
Suhoj se boqe vede preobuku jezgra leta~kog i tehni~kog kadra za
sna{ao i sada operativne jedinice.
ima, prvi put od Od 2009. do 2013. godine RV Rusije treba da
primi vi{e od 30 Su-34. Prva dva primerka bi}e
rasula SSSR-a, predata iz fabrike u Novosibirsku tokom ove godi-
~vrste naruxbine ne, a onda }e postepeno da se dostigne planirana
za Ratno proizvodwa od desetak komada godi{we. Ceni se da
}e RV Rusije biti potrebno za zamenu ostarelih Su-
vazduhoplovstvo 24 pribli`no 200 Su-34.
Rusije, za Suhojevci su puni nade da }e derivate porodi-
avione nove ce Su-27 i daqe dobro prodavati kao {to su to do
generacije i sada ~inili. Tu i tamo suo~ili su se sa problemima,
posebno sa Kinom koja je, umesto da nastavi sa na-
razvoj naredne bavkama iz Rusije, izradila vlastiti „reverzibilno
generacije. projektovani” Su-27 i predstavila ga pod oznakom
P A R A L E L E
J-11. Naravno, taj potez u Rusiji protuma~ili su kao
otvorenu kra|u autorskih prava, ali pomirili su se
sa ~iwenicom da se sa Kinom mora posti}i nagodba
jer je ona veliko tr`i{te koje }e i u budu}nosti
predwa~iti u nabavkama ruskih aviona.
Pojava J-11 jako je ote`ala pregovore o pro-
daji palubnog lovca Su-33 jer se Suhoj pribojava da
odluka Kine da tra`i samo 12 aviona predstavqa
nagove{taj plana da sama proizvodi identi~ne avi-
one na osnovu tih uzoraka.
ndija se odlu~ila za pove}awe broja Su-
I 30MKI u svom naoru`awu na ~itavih 230
aviona. Do sada su iz fabrike u Irkutu (tre-
}e u lancu fabrika Suhoja) ve} dostavili u Indiju
50 aviona, a proizvodwa paralelno te~e u indijskoj
fabrici HAL. Planirano brojno stawe treba da se
ostvari do sredine naredne dekade. Nove naruxbi-
ne Suhoj ima iz Vijetnama, koji se 15. maja odlu~io
za nabavku osam Su-30MK2 kao poja~awe za ve} na-
bavqenih 16 Su-30MK2, Su-27SK i Su-27UBK.
Za razliku od sve ve}eg broja suhoja na svet-
skom nebu, zvezda MiG-a kao da se gasi. Novi avioni
mig 29 ( MiG- 29)prakti~no nisu proizvedeni od po-
~etka devedesetih godina. U me|uvremenu finalizo-
vani su samo avioni koji su 1990. godine bili ve}
pripremqeni za let do Iraka, ali tamo nikada nisu
do{li. Problemi u proizvodwi postali su o~igledni
kada se pokazalo da su u Al`ir izvezeni avioni sa
starim elementima verovatno izvu~enim iz skladi-
{ta. Prvi od 34 aviona mig 29SMT i UBT predati
su RV Al`ira decembra 2006. godine. Sredinom
2007. godine prekinute su isporuke zbog `albe na
starost dela komponenti aviona. Vra}eno je 15 mi-
gova, iako su MiG-ovci tvrdili da se radi o „poli-
ti~ki motivisanim” tvrdwama i da su oni nevini.
U me|uvremenu MiG sve dubqe ulazi u krizu i
prema proceni sa po~etka ove godine ima minus od
oko 1,24 milijarde dolara. Kremq se odlu~io za to
da ga pomogne naruxbinom za 24 miga 29SMT iz „al-
`irskog” kontingenta. Bez obzira na okolnosti, ti
avioni bili su potrebni RV Rusije zbog ozbiqnih
tehni~kih problema sa postoje}om flotom aviona
mig 29. Na jednom od tih aviona decembra 2008. go-
dine tokom poletawa otpao je vertikalni stabili-
zator. Pilot je poginuo u udesu i svi migovi 29 pri-
vremeno su prizemqeni. Kada se pokazalo da se ra-
di o koroziji doneta je odluka o radovima na delu
aviona, ali i o rashodu dobrog dela mig 29.
Prole}a ove godine odobreno je da se nastavi
sa upotrebom oko 100 od gotovo 300 migova 29 iz
RV Rusije. Za ostale nema puno nade za budu}nost.
MiG ne mo`e da ra~una sa tim da }e dobiti nove do-
ma}e naruxbine, za razliku od Suhoja i zato o~aj-
ni~ki poku{ava da prona|e naru~ioce iz inostran-
stva za aktuelni mig 35, nastao radikalnom moder-
nizacijom miga 29.
39
Pi{e Krsman MILO[EVI]
TALASI
NASEQAVAWA
Od svih balkanskih naroda,
najve}e raseqavawe
evidentno je kod Srba,
~iji se etni~ki centar pomerio
iz stare Ra{ke u Moravsku
Srbiju. Pre{av{i preko
Save i Dunava, Srbi su od 15.
do 18. veka „etni~ki osvojili”
ju`nu Ugarsku, dana{wu
Vojvodinu, preplavili Bosansku
krajinu, Liku, Baniju i severnu
Dalmaciju, naselili veliki deo
Slavonije. Istovremeno,
Srbi su postepeno gubili
svoj etni~ki prostor na jugu,
{to }e imati odlu~uju}i uticaj
za wihovu istoriju sve
do dana{wih dana.
40
R a t o v i i s e o b e S r b a ( 3 )
osle Beogradskog mira (1739. godine), kada su se granice Austrije i Turske ne-
kako stabilizovale na Dunavu i Savi, obe strane nastoje da vode osmi{qenu
P kolonizacionu politiku. U tom smislu, Turska vrlo sna`no poma`e islamiza-
ciju i kolonizaciju muslimanskog stanovni{tva na najosetqivijim grani~nim
ta~kama. Pa tako, Arbanasi, zahvaquju}i svom prelasku na islam, dobijaju po-
mo} u svojoj kolonizaciji na Kosovo, Metohiju i severnu Makedoniju. Zbog ne-
mira crnogorskih, brdskih i hercegova~kih plemena, Turska opkoqava ove plemenske
oblasti gradovima naseqenim ratobornim muslimanskim stanovni{tvom. Tada se
„podi`e muslimanski Nik{i}”, najve}a prepreka ujediwewu hercegova~kih pleme-
na sa Crnom Gorom, a ve}i zna~aj dobijaju Spu`, Plav, Gusiwe, Kola{in i Bera-
ne. Dabome, tada ja~a i muslimansko stanovni{tvo u isto~noj Hercegovini – Tre-
biwu, Nevesiwu i Gackom. Ovome treba dodati i sistematsko naseqavawe musli-
mana koji su, posle Be~kog rata, prebegli iz Ugarske, Slavonije, Like i Banije, u
pograni~ne gradove na Savi i Uni.
Smi{qena kolonizacija
I Austrija je tokom 18. veka sprovodila osmi{qenu politiku kolonizacije
osvojenih oblasti. Organizovala je veoma masovne melioracione radove, koji }e
od barovitih predela dana{we Vojvodine, za samo jedan vek, napraviti `itnicu
Evrope. Sem Srba, Austrija tu naseqava – Nemce, Ma|are, Rumune, Slovake, Rusi-
ne i druge. Na taj na~in su Ba~ka, Banat, Srem i dobar deo Slavonije dobili etni~-
ku {arolikost, kakvu nije imala nijedna zemqa u Evropi 19. veka.
Sem politi~kih uzroka seoba (ratovi i pusto{ewa), proces naseqavawa te~e
vekovima i mimo voqe dr`avnih vlasti. Jovan Cviji} smatra da su i seobe izazva-
ne „privrednim uzrocima” bile veoma zna~ajne za etni~ke odnose na tlu Balkana.
15. jul 2009.
Pod uticajem ekonomskih nevoqa, natom, Ba~kom, Sremom, Slavo-
sem pomerawa Arbanasa prema nijom, Likom, Bosnom, Hercego-
Kosovu i Metohiji, vaqa uo~iti vinom i Dalmacijom. Prvi put u
da iz Hercegovine, Crne Gore, svojoj istoriji, skoro sav srpski
Sanxaka, sa Kosova i Metohije i narod bio je „okupqen u jednoj za-
severnih oblasti Makedonije, jednici”. Trude}i se da u narodu
ve} od po~etka 18. veka kre}u na- sa~uva veru, Patrijar{ija je
seqeni~ke struje u Srbiju. Iz odr`avala wegovu duhovnu snagu
Hercegovine, Dalmatinske Zago- i {titila ga od poku{aja islami-
re, Like i planinskih krajeva Bo- zacije, nasilnog pokatoli~avawa
sanske krajine, postepeno pri- i unija}ewa.
sti`e narod u `upne krajeve se- Tokom turske okupacije, vo-
verne Bosne, a onda prelazi u de}u re~ me|u hri{}anima imali
Slavoniju. su Grci, koji su tajno radili na
U seobama gradskog stanov- obnavqawu Vizantije. Posle Ve-
ni{tva, va`no je uo~iti kretawe like seobe Srba, Turci su izgu-
balkanskih trgovaca – Grka, Cin- bili poverewe u srpske patrijar-
cara i Ju`nih Slovena, koji, od Kara|or|e Petrovi} Dositej Obradovi} he, ponajvi{e zbog wihove uloge u
16. veka, prodiru sa turskim voj- narodnim pokretima, pa je sultan
skama na sever u ugarsku ravni- Gusle po~eo da imenuje Grke na patri-
cu. Wihov uticaj naro~ito raste jar{ijski presto. Time se crkva
u 18. veku, kada se Turska povla- U srpskim porodicama, gusle su, posle ikone, bile najpo- sve vi{e udaqavala od naroda i
~i iz Ugarske na Savu i Dunav, a {tovaniji predmet. U Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Lici i ju- padala pod uticaj Carigradske
oni ostaju na severu, jer povoqni `nim krajevima Srbije, kako navodi Vuk Karaxi}, gusala je bilo patrijar{ije. Dabome, Grci su te-
trgovinski ugovori postignuti u u skoro svakoj ku}i, pa je „te{ko na}i ~ovjeka da ne zna gu|eti, a `ili da sve hri{}ane pot~ine
Karlovcima (1699), Po`arevcu mnoge i `ene i |evojke znadu”. Epski deseterac srpske ra{ke sre- fanariotskoj Carigradskoj pa-
(1718) i Beogradu (1739), omogu- dine i{ao je sa srpskim seobama i postao izraz celog srpskog trijar{iji, pa je posledwi pe}ki
}avaju poja~an promet robe izme- naroda. Wegov uticaj ose}a se i danas na svim prostorima gde patrijarh, Grk, Kalinik Drugi,
|u sredwe Evrope i Balkana. opstaju Srbi. podneo predlog sultanu Mustafi
Oslawaju}i se na privrednu sna- Tre}em da ukine Pe}ku patrijar-
gu ovih pravoslavnih trgovaca, {iju. Isti~u}i kao razlog wenu
Srbi u Ugarskoj, a naro~ito wihova crkva, kao sre- „prezadu`enost”, sultan je svojim fermanom od 11.
di{te gde su se okupqali i bogati, dobrim delom septembra 1766. ukinuo Pe}ku patrijar{iju. Srp-
zahvaquju}i i wima, ostvaruju privilegovan polo- ski episkopi su proterani sa svojih stolica. Ni na-
`aj. Ta „balkanska ~ar{ija” poslu`i}e u 19. veku knadni protest devet Srba episkopa, upu}en ruskom
kao „klica” za stvarawe gra|anske klase kod Srba dvoru, nije pomogao. Oni koji su tra`ili pomo} na
ne samo u Ugarskoj, ve} i u Srbiji, Makedoniji, Bo- Zapadu bili su umoreni u Carigradu, dok su ostali
sni i Hercegovini. bili prinu|eni da se s narodom sele u Austriju. Na
Usled brojnih vekovnih seoba koje su bile ne- podru~ju Turskog carstva, sem u Cetiwskoj mitropo-
prekidni pratioci ratova na Balkanu, danas sko- liji, uspostavqena je crkvena vlast Vaseqenske pa-
ro da nema nijedne oblasti u kojoj nije do{lo do trijar{ije, s gr~kim episkopima.
me{awa stanovni{tva. Izgubiv{i dr`avu, Srbi Obnavqawem srpske dr`ave u novom veku,
nisu izgubili pam}ewe. U surovoj borbi za opsta- crkvena organizacija „deli” wen me|unarodni po-
nak, da bi pre`iveli kao narod, potra`ili su i lo`aj, pa 1832. postaje autonomna, a 1879. auto-
na{li utehu u svojoj istoriji, preto~iv{i je u epske kefalna Beogradska mitropolija. S vremenom, tek
pesme. Kult svete loze Nemawi}a i zavetna Laza- kada je ostvareno dr`avno jedinstvo Srba, stvo-
reva misao, zajedno sa onovremenim juna~kim pod- rena je mogu}nost za crkveno ujediwewe u Srpskoj
vizima hajduka i uskoka, ostali su vekovima u na- patrijar{iji (1920).
rodnom pam}ewu. To nije bio samo odraz `ala za Vuk Stefanovi} Karaxi}
izgubqenim, ve} i svesna borba za osobeni moralni podsticaj na- Srpska revolucija
rodu da istraje do obnavqawa svoje dr`ave. Po sle ukidawa Pe} ke patrijar{ije, Beogradski pa{aluk, oko
kojeg su Turska i Austrija vodile tri posledwa rata, sve vi{e po-
Svest o pro{losti staje sredi{te Srpstva. Na tom prostoru je, tokom druge polovine
Dobar deo iseqenika zadr`ao je neke od svojih starih obi~a- 18. veka, nastala jedinstvena dru{tvena ustanova, poznata kao kne-
ja. Skoro sve zapadnije oblasti primile su od wih deo tradicija i `inska samouprava. Ona je pru`ala Srbima lokalnu samoupravu na
kult glavnih doga|aja i li~nosti srpske pro{losti. Najmo}nije sred- tri nivoa – u selu, kne`ini i nahiji. Iako zasnovana na pravnim ak-
stvo za {irewe srpske dr`avne tradicije bila je narodna pesma, tima Porte, ona nije objediwena na nivou Pa{aluka, usled anarhi-
koja je, po svom duhu i etici, proizvod nemawi}ke kulture. Sa izu- je koja je zahvatila ove prostore.
zetno bogatim fondom raznovrsnih motiva, istorijskih se}awa i Ostav{i bez Pe}ke patrijar{ije i kne`inske samouprave, a
saose}awa, sna`na, bogata ma{tom i poletom, ta je poezija postala pod nezapam}enim terorom jani~arskih odmetnika – dahija, oko
popularna na celom slovenskom jugu. Umetni~ki, ona je nesumwivo 400.000 Srba u Beogradskom pa{aluku podiglo se 1804. godine
najlep{i proizvod na{e narodne stvarala~ke snage. Wu su iseqe- protiv nasiqa i terora. Prvim srpskim ustankom zapo~eto je doba
nici raznosili kao najve}e duhovno blago. Do Slovenije je dopro koje je poznato kao Srpska revolucija. Predvo|eni vo`dom Kara-
kult Kraqevi}a Marka, a Dalmacija je bila puna pesama o wemu i |or|em (1762–1817), ustanici su „muwevito” pobili dahije i raste-
kosovskim junacima. rali jani~are i spahije, oslobodiv{i ceo Pa{aluk. Do oslobo|ewa
Jedina stara srpska feudalna ustanova, koju je zadr`ala Por- Beograda (januara 1807), izvojevali su vi{e pobeda nad jani~arima
ta, bila je Srpska pravoslavna crkva. Crkvena vlast Pe}ke patri- i carskim vojskama – Ivankovac (1805), Mi{ar i Deligrad (1806),
jar{ije, obnovqene za vreme Mehmed-pa{e Sokolovi}a, 1557. go- Loznica i Varvarin (1810), organizovali dr`avnu upravu i propi-
dine, prostirala se nad Srbijom, Makedonijom, delom Bugarske, Ba- sali joj ure|ewe, s vrlo jakim vojnim obele`jem. Dr`avnu organiza-

41
 feqton
ciju ~inili su – vo`d, Narodna
skup{tina, Praviteqstvuju{}i
sovjet, sudovi, vojne i civilne lo-
kalne stare{ine. Dr`ava je ure-
|ena ustavnim aktima iz 1805,
1808. i 1811. godine.
Poneseni uspehom ustanka,
Srbi su pre{li granice Beograd-
skog pa{aluka s namerom da
oslobode svoje sunarodnike u
Turskoj i ujedine se sa Starom
Srbijom, Crnom Gorom, Hercego-
vinom i Bosnom. Wihov ciq bila
je obnova sredwovekovne dr`a-
ve, a ra~unalo se i na ujediwewe
sa Srbima iz tada{we Austrije.
Ustanici su istovremeno
stvarali dr`avu i radili na uz-
dizawu prosvete i kulture. Vi{e
u~enih Srba iz Austrije pre{lo
je u Srbiju, a me|u wima i pozna-
ti kwi`evnik Dositej Obradovi}
(1739–1811), koji je pomogao
Ivanu Jugovi}u (1772–1813) da
otvori Veliku {kolu (1808) i
brinuo se o vaspitawu Kara|or-
|evog naslednika, sina Alekse.
Ruska pomo} ustanicima bi-
la je velika, sve do Napoleonove
pretwe Rusiji i sklapawa mira s
Turskom u Bukure{tu (1812. godi-
ne). Bez ruske pomo}i, ustanici ne
mogu da se odupru turskim napa-
dima i ve} naredne godine,
ogromna turska vojska ponovo us-
postavqa vlast u Beogradskom pa-
{aluku. Srpsko-turski rat nije
time bio zavr{en. Obnovqen je
1814. godine neuspelom Haxi-
Prodanovom bunom, a 1815. i
Drugim srpskim ustankom. Wega je
vodio novi vo| Srba, Milo{
Obrenovi} (1780–1860), koji je
posle nekoliko uspe{nih bitaka
(Qubi}, Pale`, Po`arevac, Du-
bqe), sklopio mir s velikim vezi-
rom Mara{li Ali-pa{om, ~ime je
zavr{en ratni period Srpske re-
volucije (1804–1815. godine).
Be`e}i od bezobzirne tur-
ske osvete 1813. godine, srpski
narod je opet u velikom broju na-
seqavao pograni~ne krajeve Au-
strije. Neki savremenici i isto-
ri~ari smatraju da ih je prebeglo
oko 200.000, dok austrijski zva-
ni~ni izvori pomiwu da ih je bi-
lo oko 110.000. Oni su se na{li
u 16 zbegova u Sremu. Neki od
wih su se kasnije vratili u Srbiju, a mnogi ostaju uz svoje, ranije srpske slovesnosti (1841), postavili temeqe budu}oj Akademiji na-
odbegle, sunarodnike.
Od potpune tragedije Srbiju je spasao ostatak vojske i naroda
u okupiranoj Srbiji. Preostale ustani~ke vojvode, nakon skrivawa
42
i izvesnog oklevawa, po sultano-
Pakao posle sloma ustanka voj obznani da im je „pobuna
opro {tena”, predale su se tur-
Posle sloma Prvog ustanka, prema Beogradu se slivala
ogrom na ma sa tur ske voj ske, a sa wom i za robqe no srp sko ro bqe. skim vlastima. Oni }e, sa Milo-
{em na ~elu, postati vo|e Drugog
Jedan od hroni~ara je zabele`io da je „Beograd bio, mo`da, naj-
ve }a tur ska pi jaca za pro da ju ro bqa”. U Sr biji su svu da osta li srpskog ustanka.
tragovi xihada, kojim je turska vojska obnavqala sultanovu vlast Ure|ewe dr`ave
po opqa~kanim, porobqenim i popaqenim srpskim selima, ubi-
jaju}i u masama zarobqene srpske ratnike i rawenike, odvode}i U mir no dop skom pe ri o du
Re vo lu ci je, Sr bi su ko na~ no
u rop stvo na hi qa de `e na i de ce. Jedan slu ~ajni fran cu ski putnik
ostavio je svedo~anstvo o zlodelima turske bosanske vojske u Be- iz gra di li i ure di li dr `a vu,
koja je hati{erifima iz 1830.
ogradu. Prolaze}i kroz grad, morao je da „neprestano okre}e
gla vu od glavnog puta... ka ko ne bi video gro zne pri zo re, ne ko li- i 1833. godine stekla punu au-
tonomiju i prema Turskoj bila
ko stotina le{eva, obe{enih ili nabijenih na kolac, a druge
ise ~e ne na koma de ~ije su ostat ke `de ra li psi”. u va zal noj za vi sno sti. Na kon
toga, knez Milo{ je pristupio
uki da wu fe u da li zma (1835),
{to }e bit no usme ri ti srp sku za jed ni cu ka gra |an skom dru -
{tvu. Kne `e vi na Sr bi ja pri po ji la je 1831/32. go di ne tzv.
{est nahija, koje je ranije oslobodio Kara|or|e, stekla pra-
vo da ima nasledne vladare i bila ustavno ure|ena (1835. i
1838. godine).
Period od 1835. do 1878. godine predstavqa vreme u kojem se
„dru{tvo srpskih seqaka” borilo za nezavisnu dr`avu. Postepeno
su institucionalizovane – dr`avna uprava, kultura i prosveta, a u
privredi su se, sem trgovine i zanatstva, javili po~etni oblici in-
dustrijalizacije i bankarstva. U vremenu vladavine ustavobranite-
qa, Kne`evina je dobila Gra|anski zakonik (1844) i Na~ertanije
(1844), nacionalni i dr`avni program, koji je izradio jedan od naj-
ve}ih srpskih dr`avnika Ilija Gara{anin (1812–1874). Dr`ava je
posve}ivala pa`wu i prosveti, mada je osnovno obrazovawe posta-
lo obavezno tek 1882. godine. Uporedo sa osnovnim i sredwim {ko-
lama osnovan je Licej (1838), od koga je nastala Velika {kola
(1863), a kasnije i Univerzitet (1905). Sem nekoliko kulturnih usta-
Milo{ Obrenovi}
nova, kao {to je Narodni muzej, Srbi su tada, osnivawem Dru{tva
uka i umetnosti.
(Nastavak u slede}em broju)
15. jul 2009.

V E R SK I P RAZ N I C I
15-31. jul
Pravoslavni
17. jul – Sava Gorwekarlova~ki
21. jul – Sveti velikomu~enik Prokopije
22. jul – Sveti mu~enici Glamo~ki i
Skendervakufski
26. jul – Sabor svetog arhangela Gavrila
28. jul – Sveti mu~enici Karik i Julata
30. jul – Sveta velikomu~enica
Marina Ogwena Marija
Jevrejski
30. jul – Ti{a beav
Islamski
19. jul – Lejletu l` Mirad`
SVETI ARHAN\EL
GAVRILO
Misli se da je praznovawe
ovoga dana ustanovqeno jo{ u
Svetoj Gori u 9. veku povodom ja-
vqawa ovoga arhan|ela u jednoj
}eliji, gde je prstom u kamenu na-
pisao pesmu Bogorodici. Pesma se
zvala „Dostojno”, pa se ova }elija
i danas tako zove. U vezi sa ovim
pomiwu se i ostala javqawa ar-
han|ela Gavrila kao javqawe Mojsiju kad je saop-
{teno ovom izabraniku Bo`jem kako je stvoren svet,
a Mojsije to zapisao u kwizi Postojawa. Javio je i
proroku Danilu tajne o budu}im carstvima i dolasku
Spasiteqa, a potom svetoj Ani da }e roditi prebla-
goslovenu i pre~istu Devu Mariju.
Prvosve{teniku Zahariju javio je ro|ewe si-
na, svetog Jovana Krstiteqa, a Svetoj Devi u Naza-
retu saop{tio je blagovesti o za~e}u i ro|ewu Go-
spoda Isusa Hrista. Javio se pravednom Josifu,
pastirima kod Vitlejema, `enama mironosicama i,
najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga
je, kao ~oveka, krepio pred wegovo stradawe.
LEJLETU L ’MIRAD’
No} putovawa i vaznesewa blagoslovenog po-
slanika bo`ijeg Muhameda, nagrada je wemu nakon
`ivotnih isku{ewa a nama pouka. Putovawe iz Me-
ke u Jerusalim i vaznesewe u nebo voqom Bo`ijom,
znak je Muhameda blagoslovenoga i dar Bo`iji.
Posle te{kih muka, kada je u godini tuge ostao
bez podr{ke supruge Hadixe i strica Ebu Taliba,
Muhamed se vratio u Meku. Tada mu je bilo ponu|e-
no od Boga, preko an|ela Gabrijela, da odabere
svoju osvetu. Blagi Muhamed zamolio je Boga za mu-
kotrpnu ali blagoslovenu misiju. Po~ela je u bla-
`enoj no}i Lejletu l Mirad`, no}i putovawa i vazne-
sewa. Bila je to no} susreta s poslanicima Bo`i-
jim i razgovora sa Tvorcem svemo}nim.
Te no}i okupqa se u xamijama i govori o po-
trebi po`rtvovawa na putu Bo`ijem.
DOGODILO SE...
17. jul 1945
U rezidenciji pruskih kraqeva i ne-
ma~kih careva u Potsdamu po~ela je
konferencija velikih sila pobedni-
ca u Drugom svetskom ratu. Na skupu
okon~anom 2. avgusta 1945. bili su
prisutni sovjetski vo|a Josif Sta-
qin, predsednik SAD Frenklin Ru-
zvelt i premijer Velike Britanije
Vinston ^er~il, kojeg je 28. jula za-
menio novi {ef britanske vlade
Klement Atli. Odlu~eno je da Ne-
ma~ka bude potpuno demilitarizo-
vana i da plati ratnu {tetu. Dogo-
vorene su i teritorijalne promene
u isto~noj Evropi, ukqu~uju}i iseqa-
vawe sudetskih Nemaca iz ^ehoslo-
va~ke.
18. jul 1971.
[est emirata u Persijskom zalivu
– Abu Dabi, Dubai, [arxa, Axman,
Um-al-Kajvajn i Fuxajra – sklopilo
je sporazum o osnivawu federacije
Ujediweni Arapski Emirati. Spora-
zum je stupio na snagu u decembru
1971, a u februaru 1972. federa-
ciji se prikqu~io i Ras-al-Kajma.
18. jul 1992.
Ratni brodovi Natoa uplovili su u
Jadransko more radi kontrole
sprovo|ewa sankcija UN protiv SRJ,
u prvoj takvoj operaciji u Evropi od
Drugog svetskog rata.
19. jul 1937.
U Beogradu su odr`ane velike de-
monstracije povodom podno{ewa
skup{tini na ratifikaciju konkor-
data Vatikana i Jugoslavije. U doga-
|aju nazvanom „Krvava litija”, `an-
darmi su se brutalno obra~unali sa
sve{tenicima Srpske pravoslavne
crkve i narodom koji je protestovao
protiv konkordata. Konkordat koji je
1935. sklopila vlada Milana Sto-
jadinovi}a nije ratifikovan zbog
ogromnog pritiska javnog mwewa.
19. jul 1956.
Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta,
Josip Broz, Xavaharlal Nehru i Ga-
mal Abdel Naser potpisali su Bri-
vremeplov
onsku deklaraciju kojom su osudili
blokovsku podelu sveta. To je bio
prvi korak ka stvarawu pokreta ne-
svrstanih zemaqa.
20. jul 1917.
Izme|u predstavnika srpske vlade i
predstavnika Jugoslovenskog odbo-
ra, zvani~nog tela jugoslovenske
emigracije, potpisana Krfska de-
klaracija koja je isticala centrali-
sti~ki karakter budu}e jugosloven-
ske dr`ave, izgra|ene na principi-
ma parlamentarne demokratije.
21. jul 1948.
U Beogradu je po~eo Peti kongres
Komunisti~ke partije Jugoslavije ko-
ji je podr`ao otpor rukovodstva
partije diktatu Moskve, odnosno na-
padu Informbiroa, {to je odjeknulo
kao prvo „ne“ u komunisti~kom svetu
dotad neprikosnovenom sovjetskom
vo|i Josifu Staqinu.
28. jul 1914.
Objavom rata Austrougarske Srbiji
28. jula 1914. po~eo Prvi svetski
rat, koji je trajao do kapitulacije Ne-
ma~ke 11. novembra 1918. godine. Na
samom po~etku sukob je zahvatio de-
vet dr`ava na strani Antante i Ne-
ma~ku i Austrougarsku na drugoj stra-
ni, sa ukupno 732 miliona stanovni-
ka, ra~unaju}i i kolonije. U rat su do
kraja stupile 24 dr`ave sa preko mi-
lijardu i po stanovnika (ukupno tri
~etvrtine stanovnika sveta).
30. jul 1839.
Donet prvi ukaz na osnovu koga je
postavqen prvi {tabni doktor u voj-
sci Kne`evine Srbije. U Vojsci Sr-
bije ovaj datum obele`ava se kao
Dan sanitetske slu`be.
Pripremio Miqan MILKI]
43
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
General{tab Vojske Srbije
KONKURS
Za popunu slobodnih radnih mesta profesionalnih vojnika, na odre|eno vreme, u:
Centralnoj logisti~koj bazi
Smederevo, Vojna po{ta 2078-3/1
(ulica Kolarska bb)
– voza~ skladi{ne mehanizacije
Cerovac (Kragujevac), Vojna po{ta
2078-4/1 (selo Cerovac, Kragujevac)
– vodi~ pasa
Negotin, Vojna po{ta 2078-14
(Badweva~ki put bb)
– strelac ~uvar
Ni{, Vojna po{ta 2079
(ulica ^egarska bb)
– kuvar
Pirot, Vojna po{ta 2079-8
(ulica Srpskih vladara bb)
– voza~
Doqevac (Ni{), Vojna po{ta 2079-9
(selo Doqevac)
– strelac ~uvar
Kru{edol, Vojna po{ta 2080-1
(selo Kru{edol, Irig)
– vodi~ pasa
Kne`evac (Beograd), Vojna po{ta
5078 (ulica Oslobo|ewa broj 30)
– ~uvar
– kuvar
– voza~
Kne`evac (Beograd), Vojna po{ta
5078-1 (ulica Oslobo|ewa broj 30)
– voza~
– mehani~ar za municiju i MES
– kuvar
– kroja~
Kne`evac (Beograd), Vojna po{ta
5078-2 (ulica Oslobo|ewa broj 30)
– pomo}ni radnik
– manipulant ujedno rukovalac
skladi{ne mehanizacije
– mehani~ar za raketnu tehniku
– mehani~ar za municiju i MES
– pogonski manipulant
Bawica (Beograd), Vojna po{ta
5078-3 (kasarna „Vasa ^arapi}“)
– voza~ autobusa
– voza~ automobila
– voza~ vu~nog voza
44
Uprava za qudske resurse
raspisuje
Zemun (Beograd), Vojna po{ta 5078-4 – radio-telegrafista
(kasarna „Aleksa Dundi}“) – elektromehni~ar za vozila guseni~are
– kroja~ – elektromehni~ar za izvore struje
Beograd, Vojna po{ta 5078-5 Novi Pazar, Vojna po{ta 4659
(kasarna „Top~ider“) (ulica Miodraga Jovanovi}a bb)
– pomo}ni radnik – ni{anxija
– instalater vodovoda i kanalizacije – voza~ motornog vozila
– zidar fasader
Kraqevo, Vojna po{ta 4652
– moler farbar
(ulica Jar~ujak bb)
– limar
– strelac
– elektroinstalater
– gra|evinski limar – mehani~ar za vozila to~ka{e
– stolar – mehani~ar za municiju i MES
– protivpo`arac
Brigadi veze – voza~ motornog vozila
Vrawe, Vojna po{ta 6883/11 Kraqevo, Vojna po{ta 4661
(ulica Ra{ka broj 2, Beograd) (ulica 4. crnogorska bb)
– teleprinterist {ifrer – voza~ poslu`ilac rovokopa~a
Gardi – poslu`ilac bu{ilice
Beograd, Vojna po{ta 2279 – voza~ poslu`ilac grejdera
(ulica Jovana Marinovi}a bb) – voza~ poslu`ilac lansirnog mosta
– poslu`ilac vise}eg mosta
– strelac
– voza~ – poslu`ilac lansirnog mosta
– voza~ poslu`ilac vaqka
2. brigadi Kopnene vojske
Vaqevo, Vojna po{ta 3709
Kraqevo, Vojna po{ta 3701 (ulica Vojvode Mi{i}a bb)
(ulica 4. Crnogorska bb) – voza~ motornog vozila
– teleprinterista {ifrer
Ra{ka, Vojna po{ta 3705 3. brigadi Kopnene vojske
(ulica JNA bb) Ni{, Vojna po{ta 4666
– protivpo`arac (ulica ^egarska bb)
Kraqevo, Vojna po{ta 3708 – strelac
(ulica Jar~ujak bb)
Ni{, Vojna po{ta 4999
– ni{anxija (ulica 12. februar bb)
– topograf – voza~ tenka M-84
– ra~una~ – voza~ motornog vozila
– voza~ samohotke
– voza~ motornog vozila Ni{, Vojna po{ta 4983
(ulica ^egarska bb)
Kraqevo, Vojna po{ta 3711 – mehani~ar za pe{adijsko naoru`awe
(ulica Jar~ujak bb)
– obu}ar
– osmatra~ – protivpo`arac
Kraqevo, Vojna po{ta 4656 – autolimar
(ulica Jar~ujak bb) – kuvar
– ni{anxija
Kur{umlija, Vojna po{ta 4989
Kraqevo, Vojna po{ta 4658 (ulica 4. juli bb)
(ulica Jar~ujak bb) – voza~ motornog vozila
– voza~ BVP – operator ujedno ni{anxija
15. jul 2009.
4. brigadi Kopnene vojske Pan~evo, Vojna po{ta 6003 (ulica Ra{ka broj 2, Beograd)
Vrawe, Vojna po{ta 4996 (ulica Jabu~ki put bb) – elektrotehni~ar za izvore struje
(Ul. Kraqevi}a Marka bb) – rukovalac KOPS-a i elektri~ne agregate
– voza~ poslu`ilac univerzalnog traktora Ni{, Vojna po{ta 6006 333. i`iwerijskom bataqonu
– poslu`ilac radio telefonista (ulica Sarajevska bb) Pan~evo, Vojna po{ta 4310
– diverzant padobranac (ulica Jabu~ki Put bb)
Leskovac, Vojna po{ta 5006
(ulica Sime Poga~arevi}a bb) Me{ovitoj artiqerijskoj brigadi – voza~ poslu`ilac vaqka
– voza~ Ni{, Vojna po{ta 3987 5. centru za obuku
– voza~ poslu`ilac dozera (Bulevar 12. februar bb) Zaje~ar, Vojna po{ta 6002
Bujanovac, Vojna po{ta 4986 – poslu`ilac na artiqerijskom oru|u (ulica Nikole Pa{i}a bb)
(Industrijska zona bb) – kuvar – mehani~ar za municiju i MES
– radio-telegrafista 126. centru VOJIN – kroja~
Specijalnoj brigadi Beograd, Vojna po{ta 6972 Centru za obuku VIiED
Pan~evo, Vojna po{ta 8486 (ulica Ra{ka broj 2, Beograd) Gorwi Milanovac, Vojna po{ta 2143
(ulica Jabu~ki put bb) – poslu`ilac (osmatra~ka, operater (ulica Kneza Aleksandra broj 59)
za pra}ewe) – teleprinterist voza~
– elektromehani~ar za izvore struje i
– avio-dispe~er (dispe~erska, dispe~er
elektri~ne agregate Centru za obuku ViPVO
u centru VOJ)
– metalostrugar Batajnica, Vojna po{ta 3395
– pogonski manipulant protivpo`arac 210. bataqonu veze (ulica Batajni~ki drum bb)
– berberin rukovalac Beograd, Vojna po{ta 8909 – aviomehani~ar instruktor

USLOVI KONKURSA – uverewe iz op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi kri-

Na konkurs se mogu javiti dr`avqani Republike Srbije, koji ispu-
wavaju slede}e uslove:
a) OP[TI USLOVI
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije ({to
utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija);
– da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa;
– da nisu osu|ivani na kaznu zatvora od najmawe {est meseci;
– da nisu stariji od 30 godina.
b) POSEBNI USLOVI
– da su odslu`ili vojni rok sa oru`jem (sem za lica `enskog pola) ;
– da imaju najmawe sredwu stru~nu spremu, osim za strelce u
pe{adiji i ~uvarsku slu`bu, gde je potrebno najmawe osnovno obra-
zovawe;
u logisti~kim slu`bama mogu konkurisati lica koja imaju adekvat-
nu stru~nu spremu, koja odgovara slu`bi i du`nosti za koja se pri-
maju;
za voza~e motornih vozila, mogu konkurisati lica koja imaju „C”
kategoriju i najmawe osnovno obrazovawe.
NA^IN KONKURISAWA
Kandidat, iz gra|anstva, koji ispuwava uslove, dostavqa popuwen
obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu profesionalnog
vojnika neposredno, ili po{tom, komandi jedinice Vojske Srbije sa
kojom `eli da zakqu~i ugovor. Vojnik, u zadwem mesecu slu`ewa voj-
nog roka, predaje popuwen obrazac molbe, sa dokumentima, nepo-
sredno pretpostavqenom stare{ini. Uz obrazac molbe prila`e se:
– kratka biografija;
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);
– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci);
vi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est
meseci);
– kopija vojni~ke kwi`ice, osim za `ene i potvrdu iz vojnog odseka
da je odslu`io vojni rok;
– kopija diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u sudu ili
op{tini);
– kopija voza~ke dozvole (overenu u sudu ili op{tini), za lica ko-
ja konkuri{u na formacijsko mesto voza~a.
Obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu pro-
fesionalnog vojnika mo`e se dobiti na prijavnici sva-
ke jedinice–ustanove Vojske Srbije.
Nadle`na komisija izvr{i}e izbor kandidata za prijem u vojnu
slu`bu. Izabrani kandidati bi}e upu}eni na obuku, u jedinice i cen-
tre za osposobqavawe, 4 (~etiri) do 8 (osam) sedmica u zavisnosti od
specijalnosti za koju konkuri{u, u svojstvu profesionalnog vojnika.
Sa kandidatima koji uspe{no zavr{e obuku, zakqu~uje se ugovor
na odre|eno vreme do tri godine, uz mogu}nost produ`ewa istog.
Lica primqena u profesionalnu vojnu slu`bu ostvaruju sva prava
i obaveze u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije.
POSEBNE POGODNOSTI SU:
– mogu}nost besplatnog sme{taja i ishrane;
– mogu}nost usavr{avawa i kursirawa;
– mogu}nost napredovawa u slu`bi i unapre|ivawa u podoficir-
ski ~in;
mogu}nost prijema u slu`bu na neodre|eno vreme.
Konkurs je otvoren do 15. septembra 2009. godine.
Nekompletna i nepotpuna dokumenta ne}e se uzimati u razmatra-
we, a dokumenta kandidatima koja ne budu izabrani ne}e se vra}ati.
Dodatne informacije o profesionalnoj vojnoj slu`bi, broju slo-
bodnih mesta i potrebnom profilu, mogu se dobiti na slede}im bro-
jevima telefona:

– 011/2064-074 Garda – Beograd
– 011/3205-029 Centralna logisti~ka
baza – Beograd
– 011/3603-546 Brigada veze – Beograd
– 018/509-539 Komanda Kopnene vojske – Ni{
– 036/308-146 2. brigada Kopnene vojske –
Kraqevo
– 018/509-722 3. brigada Kopnene vojske – Ni{,
– 017/414-102 4. brigada Kopnene vojske – Vrawe
– 018/258-419 Me{ovita artiqerijska
brigada – Ni{
– 013/326-221 Specijalna brigada – Pan~evo – 011/3106-583 Centar za obuku ViPVO –
– 011/3074-143 Komanda ViPVO – Zemun Batajnica
– 011/3005-229 126. centar za vazdu{no osma- – 011/2063-432 General{tab Vojske Srbije –
trawe i javqawe – Beograd Beograd
– 011/3053-214 210. bataqon veze – Beograd Informacije su dostupne na sajtu Vojske Srbije
– 013/326-526 333. in`iwerijski bataqon – www.vs.rs.
Pan~evo
– 011/2064-730 Komanda za obuku – Beograd
– 019/426-388 5. centar za obuku – Zaje~ar
– 032/713-290 (lokal 49-533) Centar za
obuku VIiED – Gorwi Milanovac

45
 VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
raspisuje
KONKURS
Za izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawa
Vojnomedicinske akademije u Beogradu
a) I z b o r – na formaciji VMA
1. jednog nastavnika za predmet PLASTI^NA I REKON-
STRUKTIVNA HIRURGIJA u zvawe redovnog profesora
2. jednog nastavnika za predmet PSIHIJATRIJA u zvawe van-
rednog profesora
3. jednog nastavnika za predmet ORALNA HIRURGIJA u zva-
we vanrednog profesora
4. jednog nastavnika za predmet ZARAZNE BOLESTI u zvawe
vanrednog profesora
5. jednog nastavnika za predmet OFTALMOLOGIJA u zvawe
vanrednog profesora
6. jednog nastavnika za predmet FIZIKALNA MEDICINA
I REHABILITACIJA u zvawe vanrednog profesora
7. jednog nastavnika za predmet ORALNA HIRURGIJA u zva-
we docenta
8. jednog nastavnika za predmet NUKLEARNA MEDICINA u
zvawe docenta
9. jednog nastavnika za predmet BIOLOGIJA u zvawe docenta
10. jednog nastavnika za predmet HIRURGIJA u zvawe docenta
11. dva saradnika za predmet INTERNA MEDICINA u zva-
we asistenta
12. jednog saradnika za predmet NEUROHIRURGIJA u zvawe
asistenta
13. jednog saradnika za predmet HIRURGIJA u zvawe asistenta
14. jednog saradnika za predmet BIOLOGIJA u zvawe asi-
stenta
15. jednog saradnika za predmet HEMIJA u zvawe asistenta
b) R e i z b o r – na formaciji VMA
16. jednog nastavnika za predmet PSIHIJATRIJA u zvawe
docenta
17. jednog saradnika za predmet INTERNA MEDICINA u
zvawe asistenta
USLOVI KONKURSA
Na konkurs se mogu javiti profesionalna vojna lica na slu`bi
u Vojnomedicinskoj akademiji koja ispuwavaju ove uslove:
46
Op{ti uslovi
– da su zavr{ili odgovaraju}i fakultet i zdravstvenu speci-
jalizaciju za predmet za koji konkuri{u, da ispuwavaju uslove pro-
pisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim
ustanovama i bli`e uslove definisane Odlukom Nastavno-nau~-
nog ve}a Vojnomedicinske akademije broj 8/491 od 27. decembra
2007. za izbor ili reizbor u odgovaraju}e nastavno ili sarad-
ni~ko zvawe;
– da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena slu`be-
nom ocenom najmawe „vrlo dobar“;
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odnosno koji
nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od {est meseci.
Prednost pri izboru imaju kandidati koji imaju vi{e obja-
vqenih nau~nih i stru~nih radova iz oblasti predmeta za koji kon-
kuri{u.
NA^IN KONKURISAWA
Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Crno-
travska broj 17 (preko delovodstva).
Uz molbu se prila`e:
– overena fotokopija diplome o zavr{enom fakultetu;
– overena fotokopija diplome o ste~enom nazivu specijaliste
za predmet za koji se bira;
– overena fotokopija diplome magistra i/ili doktora nauka;
– kopija slu`bene ocene za dva posledwa perioda ocewivawa;
– spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima u
prilogu;
– popuwen obrazac o ispuwenosti uslova za izbor/reizbor u
zvawe (potpisan od strane {efa mati~ne Katedre);
– potvrda da nije osu|ivan;
– ocenu Katedre o sposobnosti za nastavni rad po Odluci Na-
stavno-nau~nog ve}a VMA broj 8/491 od 22. januara 2008. godine.
Fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog organa
jedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.
Nepotpune i neblagovremeno dostavqene molbe ne}e se razma-
trati.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu
„Odbrana”.
Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-na-
u~nog ve}a VMA na telefon 2661-122, lokal 26-384.
15. jul 2009.
 VOJNA AKADEMIJA
raspisuje
KONKURS
Za izbor i NASTAVNIKA i SARADNIKA u {kolskoj 2009/2010. godini
a) Za nastavnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Informatika, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, doktor iz oblasti
ra~unarskih nauka)
b) Za nastavnike ve{tina:
1. Za u`u oblast Vojna tehnika i oprema jedinica KoV,
izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, VES
31198)
v) Za saradnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Balistika, izbor
– jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, VES 32178, ma
gistar nauka iz oblasti za koju se bira)
g) Za spoqne saradnike – nastavnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Finansije, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, oficir FnSl,
doktor nauka iz oblasti menaxment preduze}a)
2. Za u`u nau~nu oblast Ekonomija odbrane, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, oficir FnSl,
doktor vojnoekonomskih nauka)
3. Za u`u nau~nu oblast Ekonomija odbrane, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor nauka iz obla-
sti menaxmenta)
4. Za u`u nau~nu oblast Sanitetska i veterinarska po-
dr{ka, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, VES 32679, dok-
tor veterinarskih nauka)
5. Za u`u nau~nu oblast Bezbednost i za{tita, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor nauka iz obla-
sti za koju se bira)
6. Za u`u nau~nu oblast Termoenergetika, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor nauka iz obla-
sti za koju se bira)
7. Za u`u nau~nu oblast Vojni menaxment, izbor
– jedan u zvawe vanredni profesor (posebni uslovi: PVL, dok-
tor nauka iz oblasti za koju se bira)
d) Za spoqne saradnike – nastavnike ve{tina:
1. Za u`u oblast Engleski jezik, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: VS, zavr{en
Filolo{ki fakultet, grupa za engleski jezik i kwi`evnost,
magistar filolo{kih nauka, prijavqena doktorska diserta-
cija iz oblasti za koju se bira)
|) za spoqne saradnike – saradnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Organizacija rada, izbor
– jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka
iz oblasti za koju se bira)
USLOVI KONKURSA I NA^IN KONKURISAWA
Pored posebnih uslova navedenih za svaku ta~ku ovog konkursa
kandidati moraju da ispuwavaju i slede}e uslove:
1) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar
(ne odnosi se na lica iz gra|anstva);
2) da su osnovne studije zavr{ili sa prosekom najmawe 8 (os-
am) – odnosi se samo na lica koja konkuri{u za zvawe vi{eg preda-
va~a;
3) da ispuwavaju i ostale uslove za izbor u zvawe nastavnika
za koje konkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim
nau~noistra`iva~kim ustanovama i Statutom VA.
Kandidati iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije molbe za
izbor podnose redovnim putem, na adresu VP 2977, Beograd, sa na-
znakom „Za konkurs“, a kandidati iz gra|anstva li~no ili po{tom,
preporu~eno, na adresu: Vojna akademija, Pavla Juri{i}a [turma
br. 33, Beograd. U molbi OBAVEZNO navesti adresu i telefon, U@U
NAU^NU OBLAST ZA KOJU SE PODNOSI MOLBA i BROJNU
OZNAKU U@E NAU^NE OBLASTI U KONKURSU.
Uz molbu kandidati treba da prilo`e:
– dokaze o ispuwavawu uslova konkursa;
– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom
radnih du`nosti i
– bibliografiju objavqenih nau~nih i stru~nih radova.
Pored navedenih dokumenata profesionalna vojna lica i vojni
slu`benici, koji se nalaze van sastava Vojne akademije, i koji konku-
ri{u za mesta pod „a“, „b“ i „v“, treba da dostave i upitnik za pre-
me{taj (popuwen i overen) i saglasnost nadle`ne pretpostavqene
komande, a lica iz gra|anstva da dostave jo{: izvod iz mati~ne kwi-
ge ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu, uverewe da se protiv wih ne
vodi krivi~ni postupak i uverewe da nisu ka`wavani.
O rezultatima konkursa kandidati iz Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije bi}e obave{teni redovnim putem, posredstvom svojih
komandi, a kandidati iz gra|anstva na dostavqenu ku}nu adresu.
Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe ne}e biti razma-
trane.
Konkursna dokumentacija ne}e se vra}ati.
Konkurs je otvoren do 1. septembra 2009. godine.
Mali oglas
Obele`avawe 15. godi{wice od zavr{etka 39. klase SV[ KoV,
odr`a}e se 26. 09. 2009. godine u Pan~evu. Za bli`e informa-
cije obratiti se Dejanu Raji}u Xigiju na telefone 29-991 i
065/2065456.
Marketing
011/3241-026
3201-765
47
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
Sektor za qudske resurse
Uprava za kadrove

Informacija o dodeli stanova

Obave{tavamo stambene interesente da je dana 06. 07. 2009. godine izvr{ena raspo-
dela jo{ 10 stanova u zakup na neodre|eno vreme, u skladu sa Odlukom o raspodeli stanova
u zakup na neodre|eno vreme sa presekom stawa na dan 31. 01. 2009. godine, tako da je ukup-
no podeqeno 59 stanova u zakup (31 stan dodeqen je 14. 05. 2009. godine i 18 stanova 09.
06. 2009. godine).
Stambena komisija nije mogla da izvr{i dodelu ukupno sedam stanova, od kojih za {est
stanova nije bilo kandidata na rang listama stambenih interesenata u slede}im garnizonima:
– Ba~ka Topola jedna garsowera u kategoriji penzionisanih podoficira,
– Vrawe jedna garsowera u kategoriji civilnih lica zaposlenih u MO i jedan
jednoiposoban stan u kategoriji penzionisanih oficira,
– Zrewanin jedan jednosoban stan u kategoriji penzionisanih oficira,
– Kur{umlija jedan dvosoban stan u kategoriji u civilnih lica zaposlenih u MO i
– Ra{ka jedna garsowera u kategoriji podoficira.
Nije izvr{ena dodela i jednog dvosobnog stana u garnizonu Beograd u kategoriji penzi-
onisanih oficira koji je odlukom opredeqen za dodelu shodno odredbi ~lana 44. stav 2. ta~ka
2. Pravilnika (SVL br. 38/05), jer je jedini kandidat sa te rang liste u me|uvremenu odustao od
re{avawa svog stambenog pitawa dodelom stana te strukture.
Za preostalih osam stanova (u Beogradu tri jednosobna stana u kategoriji civilnih lica
zaposlenih u MO, u Kwa`evcu jedna garsowera u kategoriji civilnih lica zaposlenih u MO, u
Kru{evcu jedan dvosoban stan u kategoriji podoficira, u Ni{u jedan jednoiposoban stan u
kategoriji u civilnih lica zaposlenih u MO, u Pirotu jedan trosoban stan u kategoriji penzi-
onisanih podoficira i u Svilajncu jedan dvosoban stan u kategoriji penzionisanih podofici-
ra) obuhva}enih Odlukom, u toku je postupak utvr|ivawa prava stambenim interesentima koji su
zakqu~no sa danom preseka stawa, dali overene izjave o mestu kona~nog re{avawa stambenog
pitawa i strukturi `eqenog stana, provera validnosti dokumentacije o utvr|enom zdravstve-
nom stawu lica po kojoj su utvr|eni bodovi, kao i provera stambenog statusa lica koja su imala
stanove u biv{im republikama SFRJ.
Po okon~awu postupka provere, izvr{i}e se podela preostalih stanova, a izvod iz odluke
o davawu stanova u zakup na neodre|eno vreme, kao i a`urirane rang liste bi}e objavqene u
magazinu „Odbrana“ i na sajtu Ministarstva odbrane.

I II
 Mogu}nost dodele stanova
Obave{tavamo stambene interesente da su Odeqewu za stambene poslove prijavqeni za
podelu stanovi u zakup po strukturama i garnizonima-mestima prema pregledu u prilogu.
Pravo na dodelu navedenih stanova imaju lica bez stana koja ostvaruju pravo na dodelu
stana u zakup na neodre|eno vreme, saglasno odredbama Pravilnika o re{avawu stambenih pi-
tawa u Ministarstvu odbrane (SVL br. 38/05,16/08 i 26/08-u daqem tekstu: Pravilnik).
U smislu ~lana 19. stav 1. Pravilnika, licu iz ~lana 2. ovog pravilnika mo`e se dati u za-
kup i stan mawi od stana koji mu pripada po odredbama ~lana 18. ovog pravilnika, ako se sa
tim pisano saglasi.
Lica koja prihvataju dodelu strukturno maweg stana, treba da daju pisanu izjavu,
overenu u jedinici-ustanovi u kojoj su na slu`bi, a penzionisana lica overenu u op{tini ili su-
du, da se odri~u dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu strukturno maweg
stana, kao kona~nog re{ewa svog stambenog pitawa. U datoj izjavi lica treba da se decidno
izjasne za strukturu stana koji prihvataju, jer neprecizne izjave ne}e biti uze-
te u razmatrawe.
Svi stanovi koji su dati u prikazanom pregledu (prijavqeni stanovi i stanovi za ~iju dodelu
nije bilo kandidata po prethodnim odlukama) kao i stanovi koji se u me|uvremenu jo{ prijave, bi-
}e podeqeni po odluci nadle`nog rukovodioca, sa presekom stawa na dan 14. 08. 2009. godine,
tako da }e se u razmatrawe uzeti samo izjave date zakqu~no sa datumom preseka stawa iz odluke.
Napomiwemo da su stambeni interesenti u obavezi da dostave (ukoliko prethod-
no nisu dostavili) dokaze nadle`nog organa koji se odnose na wihov stambeni status
(pravo na povrat stanova u otcepqenim republikama, priznavawe bolesti po nalazu Vi{e vojno
lekarske komisije i prebivali{te za nosioca prava i ~lanove wegovog porodi~nog doma}in-
stva, poresko zadu`ewe za stan-ku}u za nosioca prava i ~lanove wegovog porodi~nog doma}in-
stva), jer }e se u suprotnom wihovi zahtevi za re{avawe stambenog pitawa sma-
trati nepotpunim i ne}e biti razmatrani.
IZVOD IZ DONETIH RE[EWA O DODELI STANOVA U ZAKUP (dodela 06.07.2009.godine)
PREGLED RASPOLO@IVIH STANOVA U ZAKUP NA NEODRE\ENO VREME ZA RASPODELU

III IV
 {ah
IZABRANA PARTIJA
LEPOTA U
JEDNOSTAVNOSTI
Rubin{tajn – Salve
Lo|, 1908.
1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 c5 4. cd5
ed5 5. Sf3 Sc6 6. g3 Sf6 7. Lg2
Dana{wi majstori bi nastavili
sa 7...Le7 i posle 8. 0-0 0-0 9. Lg5
popustili u sredi{tu sa ...cd4. Ali,
te sitne preciznosti oktrivane su
decenijama....
7... cd4 8. Sd4 Db6 9. Sc6 bc6 10.
0-0 Le7 11. Sa4! Db5 12. Le3 0-0
13. Tc1 Lg4
14. f3 Le6 15. Lc5
Postoji pravilo: ko je na nekom
poqu ja~i, treba da mewa figure ko-
je ga brane.
15...Te8 16. Tf2 Sd7 17. Le7 Te7
18. Dd4 Tee8 19. Lf1 Tec8 20. e3
Db7 21. Sc5 Sc5 22. Tc5 Tc7 23.
Tfc2 Db6 24. b4
REKLI SU…
Vi{e se nau~i iz jedne izgu-
bqene, nego iz sto dobijenih par-
tija.
Kapablanka
33...Db7 34. h4 a5 35. Tc7 Db8 PROBLEM
36. b5 a4 37. b6 Ta5 38. b7
1:0 S. Lojd
Analiti~ari su procenili da je u 1987.
svojoj jednostavnosti to veli~anstvena
partija. I zaista, sve {to je lepo mora
biti jednostavno, kao {to ovde nije bi-
lo ni sumwivih kombinacija, ni velikih
obrta. Igrana je Tara{eva odbrana.
ODU[EVQEN POKLONIK
Petar Prvi Veliki (1672-
1725), za imperatora progla{en
Beli: Kg1, Dd4, Tc2, Tc5, Lf1, a2, b4, 1721. godine, poznat je kao veliki
e3, f3, g3, h2 vojskovo|a (pobednik u bici kod
Crni: Kg8, Db6, Ta8, Tc7, Le6, a7, c6, Poltave 1709, nad Karlom Dva-
d5, f7, g7, h7 naestim), diplomata i reforma-
Beli preti sa 25. b5, a to izazi- tor, graditeq Sankt Peterburga,
va 24...a6 Time je stvorena jo{ jed- koji je po wemu i dobio ime. Beli: Ke3, Dd4, Tf8, Th5, Sb7, La3, g5
Crni: Ke6, d6, f7
na slabost u crnom taboru. Slabo- Raspore|uju}i svoje carsko vre-
sti su se namno`ile, jer oko slabih me, igrao je i {ah, ~ak bio „odu- Mat u dva poteza.
poqa i pe{aci su slabi, a crni lo- {evqen poklonik igre”, kako je
vac statira. navedeno u Golombekovoj enciklo- 1. Dg4! f5 2. gf6 (ampasan) mat.
Na 1....Kd5/De5 2. De4 mat.
24...aa6 25. Ta5 Tb8 26. a3 Ta7 pediji, a ta je vest stigla po~etkom
Na 1...Ke7 2. Ld6 mat.
27. Tc6 18. veka. Obave{tajne slu`be
Prostorna prednost je sada pre- pratile su {ta rade mo}ni care-
tvorena u materijalnu. vi! [ta zna~i kad je neko {ahista
27... Dc6 28. Da7 Ta8 29. Dc5 znaju pre svega „odu{evqeni {a-
Db7 30. Kf2 h5 31. Le2 g6 32. Dd6 histi”, ali od kakve je koristi ta-
Dc8 33. Tc5 kva informacija za konkurenciju Pripremio
Beli svom protivniku ne daje ni – znali su oni. Rade MILOSAVQEVI]
najmawu {ansu. majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Odbrana, strmost,

ri, Ersted, Idn, krateri, uvaliti, i, Samuilo, Oto~ani, Atos, Kerac,

okumiti, Atenica, AČ, naopaka, Otilija, rw, Indijka, otoliti, Areta,
Roro, Otorino, azaleja, c, ikavica, Azinara, uto, izmaci, Ikonija,
idoli, rara, adresar, erotski, a, Akopjan, zvu~ati, iju, Ro{eto, skala-
A
B
R
O X [
stubi}.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
20. Trocifreni broj (788), 21. Biv{i biciklisti~ki as , 22. Metati, stav- 1. Zdravstvene ustanove, le~ili{ta, 2. [pansko mu{ko ime, 3. Ono {to se
Q

qati, 23. Miraz (lat.), 24. Strano `ensko ime, Nadalina, 25. Vrsta vi{we,
S
26. Ime jevrejskog mislioca Akoste, 27. Roman Lajo{a Zilahija, 28. Japan-
ska ode}a (mn.), 29. Obelodawivati ne~iju tajnu, 30. Xin, kolos, 31. Film-
dodaje, 4. Sprava, ure|aj, 5. Ime glumca Gutovi}a, 6. Pripadnik nomadskog

N
naroda iz Starog veka, 7. Vrsta morske ribe, 8. Simbol osmijuma, 9. @en-
A
sko ime, 10. Starorimska bogiwa zore (mit.), 11. Vrsta slatkovodne ribe,
S
A
ska glumica, Barbara, 32. Legura bakra, 34. Oblast u Bosni, 35. Kosa stra-
A 12. Slavni {panski slikar, Salvador, 13. Gr~ko slovo, 14. Simbol sili-
K

na brda, 36. Gorka materija (hem.), 37. Prvi i drugi samoglasnik, 38. Ra- cijuma, 15. Okrutni vladar, 16. Vrsta minerala, 17. Mesto kod Kikinde,
diotelevizija Kragujevac (skr.), 39. @ensko ime, 40. Nema~ki arheolog, Hajn- 18. Grad u Sudanu, 19. Vrh na Petrovoj gori (512 m), 22. Izmirivati,
O

rih, 41. Uga`en put u snegu, prtina, 42. Izvr{ni odbor (skr.), 43. I}i laga- 23. Udar, 25. Kamena plo~a za poplo~avawe (str.), 26. Prili~no ta-
nim korakom, 44. Star ~ovek, 45. Raspored ~asova (lat.), 46. [ipka koja se man, 28. Italijanski kompozitor, Fran~esko, 29. Zalazak Sunca, 31. Akt o
izbacuje iz luka, 47. Glupan, prostak, 48. Mesto u [paniji, kod Saragose,
w
49. Zasnovan na ustavu, 50. Pokret, kretwa, 51. Oduzimawe polo`aja, 52.
Trgovina, prodavnica (str.), 53. [najder, 54. Istorijska i geografska
R G
oblast na Balkanskom poluostrvu, 55. Kultni film Irvina Ker{nera iz
1980. godine iz sage Rat zvezda.
M
za{titi izuma (mn.), 32. @ena koja ogovara, toroku{a, 33. Najve}e poluo-

L
strvo, Arabijsko poluostrvo, 35. Teniser koji servira, 36. Mesto u Srbiji
kod [apca, 37. Prezirawe, omalova`avawe, 39. Pomo}na sredstva za ho-
dawe, 40. Reka u Kanadi, 41. Reka koja oti~e iz jezera, 43. Mesto kod Risna,
44. Predlog za prolaz, 45. Nasilan ulazak, 46. Usamqen, 47. Etni~ka grupa

\
R

u Liberiji, 48. Grad u Indiji, 50. Prema, 51. Pokazna zamenica, ova.

50 15. jul 2009.

 HOTEL „BREZA” VRWA^KA BAWA
Novo u ponudi za leto 2009. Hotelski sadr`aji
– pla}awe u 7 rata (avans 30 posto, ostatak u 6 rata, – najlep{i zatvoreni poluolimpijski bazen (i sauna) u regionu,
za pripadnike MO i VS administrativna zabrana), boravak – sala za stoni tenis i rekreacioni centar,
od najmawe 7 dana, – plesna {kola,
– popust 5 posto za avansno pla}awe u celosti najmawe 7 dana – internet
pre dolaska, – muzi~ka letwa de{avawa
– drugo i tre}e dete do 10 godina – GRATIS (pla}a se samo BTO),
Fakultativna ponuda
Informacije na www.hotelbreza.rs – izleti do manastira Qubostiwa, @i~a...
Rezervacije:
e-mail info@hotelbreza.rs ili pavlovic@hotelbreza.rs HOTEL „BREZA” – VA[ NAJLEP[I LETWI IZBOR
tel. 036/ 612-400, 602-144, 602-140
fah 036/ 612-401

Cenovnik
za pripadnike
Ministarstva
odbrane i
Vojske Srbije
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC „Odbrana”.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________
 S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL 31
VOZILO FAP 1118

Terenac
nove
generacije

HO LO GRAF SKI ILI RE FLEK SNI NI [A NI

Deo obavezne
opreme

AVI ON JAK-9P

Neustra{iv
lovac

SADR@AJ
Vozilo FAP 1118
Terenac nove generacije 2
Juri{na pu{ka ASM-DT
Morski lav
Samohodna haubica
Donar 155 mm
Modularni sistem
Italijansko vozilo Iveco VLM
Moderni veliki xipovi 10
Holografski ili refleksni
ni{ani
Deo obavezne opreme
Austrijska mantra
Tipi~no logisti~ko
vozilo
Izvi|awe iz vazduha
Sistem pete generacije 18
Samohodno oru|e ISU-152
Ubica zveri
na gusenicama
Avion JAK-9P
Neustra{iv lovac
pripremila
Mira [vedi}
2 15. jul 2009.
VOZILO FAP 1118
Terenac
6
8
13
To kom du go traj nih
is pi ti va wa pro to ti pa,
vo zi lo je do sa da pre {lo
vi {e de se ti na hi qa da
ki lo me ta ra u naj te `im
16 uslo vi ma i sa vla da lo
raz li ~i te ve {ta~ ke
pre pre ke. FAP 1118
je pr vi do ma }i te ren ski
au to mo bil ko ji ima mo tor u
skla du sa EU RO 3
24
nor ma ma, ure |aj ABS,
ko ji spre ~a va blo ki ra we
28
to~ ko va pri ko ~e wu i ASR
pro tiv pro kli za va to~ ko va
pri po go nu, te ra di jal ne
pne u ma ti ke bez zra~ ni ce.
nove
aspadom biv{e SFRJ, fabrika TAM iz Maribo-
R ra, koja je bila jedan od proizvo|a~a motornih
vozila za potrebe vojske, ostala je izvan grani-
ca na{e zemqe. Terenska vozila ko ja je ona pro-
izvodila i koja se jo{ nalaze u upotrebi u na-
{im jedinicama: TAM 110, T7, 4h4; TAM 150, T11,
6h6 i TAM 4500, sada su u proseku starija od 25 go-
dina i trebalo bi da se zamene novim. U skladu sa op-
{tim progresom u oblasti teretnih vozila, koji je
ostvaren u proteklih ~etvrt veka, o~ekuje se i napre-
dak terenaca koji }e ih zameniti, pre svega, u oblasti
karakteristika motora, a samim tim i vu~nih karakte-
ristika, bezbednosti, ergonomije, komfora i ostalog.
Terenski automobil, koji bi trebalo da zameni
TAM 110, TAM 150 i TAM 4500, nosi oznaku FAP
1118 BS/AV i nalazi se u fazi razvoja. To je vozilo
nove generacije nameweno za obavqawe transportnih
zadataka u putnim i terenskim uslovima. Nosilac raz-
voja je Vojnotehni~ki institut, a nosilac proizvodwe
FAP a. d. Korporacija iz Priboja.
Pogodan za specijalne nadogradwe
Razvoj terenskih vozila delimi~no se razlikuje
od ve}ine sredstava naoru`awa i vojne opreme. Dok

e generacije
kod drugih sredstava VTI obavqa celokup-
ni razvoj, {to podrazumeva i izradu kom-
pletne konstrukcione dokumentacije, za ne-
borbena vozila u~estvuje u definisawu,
pre svega, koncepcije i idejnih re{ewa, a
re|e u re{avawu konstrukcionih proble-
ma, koje naj~e{}e prepu{ta nosiocu proiz-
vodwe. Takav pristup zadr`an je i pri raz-
voju vozila FAP 1118.
Da bi se smawili tro{kovi i vreme
potrebno za razvoj terenskih vozila, da-
nas se u svetu, prilikom wihovog projekto-
vawa, pribegava kori{}ewu {to je mogu}e
ve}eg broja sklopova i delova koji se nala-
ze u serijskoj proizvodwi za komercijalna
vozila. To je bilo polazi{te i u slu~aju te-
renskog automobila FAP 1118. U pret-
hodnom periodu, pre raspada SFRJ, te`i-
lo se da za sva sredstva koja su razvijana
za potrebe vojske, pa i za terenske automo-
bile, po mogu}stvu, proizvodwu svih delova
osvoje doma}i proizvo|a~i. To danas ne bi
bilo racionalno, pogotovu kada se ima u
vidu da su, u me|uvremenu, proizvodne i
tehnolo{ke mogu}nosti doma}ih proizvo-
|a~a znatno smawene. Iz tog razloga, pri
razvoju vozila FAP 1118 te`ilo se da
sklopovi i delovi ugra|eni u wega, ako ve}
nisu doma}i proizvod, budu u upotrebi i na
komercijalnim vozilima koja se nalaze na
doma}em tr`i{tu, a time i u eksploataciji
na na{im putevima.
Za sklopove i delove terenca FAP
1118 kori{}eni su prvenstveno sklopovi i
delovi iz serijske proizvodwe za komerci-
jalna vozila koji su modifikovani i dora-
|ivani kako bi se obezbedilo ispuwewe
postavqenih takti~ko-tehni~kih zahteva.
Pri projektovawu tog vozila moralo se
voditi ra~una o ispuwewu jo{ jednog zahte-
va – pogodnost vozila za razli~ite nadgrad-
we. Naime, na{a vojska, kao i ve}ina drugih
armija, osnovno vozilo koristi kasnije za
razvoj specijalnih. To zna~i da se sa osnov-
nog vozila uklawaju neki sklopovi, po pra-
vilu tovarni sanduk, a nekada i drugi, i
ugra|uju razli~ite nadgradwe. Tako je ve}
pri projektovawu FAP 1118 predvi|en za
nadgradwe cisterni za vodu, gorivo i druge
te~nosti. Tako|e, predvi|en je i za nadgrad-
we kojima se obezbe|uje prostor za sme{taj
potrebne opreme i uslovi za rad posade ko-
ja koristi ugra|enu opremu za izvr{avawe
Ispitivawe prototipa na poligonu
svojih zadataka. Najpoznatiji primeri ta-
31
kvih nadgradwi jesu tehni~ke radionice i
razli~ite laboratorije, poput onih za ra-
diolo{ku, biolo{ku i hemijsku detekciju.
U ovu grupu spadaju i sanitetske ka-
bine razli~itih namena, komandna mesta
i kabine za vezu razli~itih takti~kih ni-
voa, te kabine za obavqawe zadataka ra-
darskog osmatrawa, elektronskog izvi|a-
wa i protivelektronska dejstva. Poseban
primer nadgradwe predstavqa ugradwa
razli~itog naoru`awa – od klasi~nog kao
{to su mitraqezi, topovi, haubice i ba-
ca~i, do raketnog.
Da bi neko vozilo bilo pogodno za
razli~ite specijalne nadgradwe, wegova
budu}a namena mora se imati na umu pri-
likom projektovawa sistema i sklopova. To
se odnosi, pre svega, na okvir koji mora
svojim oblikom i karakteristikama torzi-
one i fleksione krutosti biti predvi|en za
specijalne nadgradwe, a zatim i na sistem
oslawawa, koji hodovima to~kova, karak-
teristikama elasti~nosti i prigu{ewa mo-
ra obezbediti potreban nivo udobnosti za
posadu i dozvoqene vrednosti oscilacija
za ugra|enu opremu pri kretawu u zadatim
putnim uslovima.
Karakteristike
Motor vozila FAP 1118 jeste serij-
ski proizvod nema~kog proizvo|a~a Mer-
cedes i koristi se na vi{e tipova komer-
cijalnih vozila iz proizvodnog programa
FAP-a. Ovoga puta prilago|en je zahtevi-
ma za start na ekstremno niskim tempera-
turama i kretawe po maksimalnim usponi-
3

Pore|ewe
Radi ilustraciju napretka u kon-
strukciji i koncepciji vozila FAP
1118 u odnosu na prethodnu generaciju
terenaca, koja se jo{ nalaze u upotrebi
u na{im jedinicama, neka poslu`e sle-
de}i podaci: motor vozila FAP 1118
ima radnu zapreminu od 4,25 l, maksi-
malnu snagu od 130 kW i maksimalni
obrtni moment od 675 Nm, dok TAM
150 T11 ima motor radne zapremine
9,6 l, maksimalne snage 113,5 kW i
maksimalnog obrtnog momenta 515 Nm.
Navedeni podaci pokazuju da je novi mo-
tor, ~ija je radna zapremina mawa od
polovine starog, za 14 odsto ve}e mak-
simalne snage i, {to je za terence jo{
va`nije, ima preko 30 odsto ve}i mak-
simalni obrtni moment.
Slede}i vrlo ilustrativan poda-
tak je da se ova dva vozila, iako imaju
sli~ne gabarite i ukupnu masu, znatno
razlikuju u nosivosti i mogu}nosti vu~e
prikolice. Tako FAP 1118 mo`e da
nosi teret od ~etiri tone i vu~e priko-
licu od 4,8 t, dok nosivost vozila TAM
150 T11 iznosi tri tone, a maksimal-
na te`ina prikolice 3,6 tone.
ma. Mewa~ je serijski proizvod FAP-a, a
razvodnik pogona tako|e je serijski proiz-
vod austrijskog proizvo|a~a STEYR.
Pogonski mostovi su u upotrebi na
komercijalnim vozilima iz proizvodnog
programa FAP-a, ali su za ovu primenu
dora|eni tako {to su dobili mogu}nost
blokade diferencijala i kanale za cen-
tralnu regulaciju pritiska vazduha u pne-
umaticima, dok je zadwi most modifiko-
van tako da umesto udvojenih ima jedno-
struke to~kove. Modifikacija je obuhva-
tila i ujedna~avawe tragova predweg i
zadweg mosta, {to se zahteva na teren-
cima. Okvir vozila je nastao modifika-
cijama okvira koji se koristi u programu
komercijalnih vozila FAP-a, a i kabina
je standardna wihova.
Terenski automobil FAP 1118 BS/AV tostepeni sinhronizovani mehani~ki mewa~,
namewen je za prevoz qudstva, transport dvostepeni diferencijalni razvodnik pogo-
oru|a i materijala ukupne mase do ~etiri na, koji obezbe|uje stalni pogon na sve to~-
tone, te za vu~u oru|a i prikqu~nih sred- kove i kruti pogonski mostovi.
stava ukupne mase do 4,8 tone. Sistem oslawawa ~ine paraboli~ni
Prototip terenca ima ~etvorocilin- gibwevi sa dopunskim gumenim oprugama,
dri~ni, ~etvorotaktni, vodom hla|eni, tur- koje pri pove}awu hoda to~kova preko od-
bo prehrawivani dizel motor sa hladwakom re|ene granice mewaju karakteristike kru-
usisnog vazduha, ugra|en uzdu`no ispod ka- tosti oslawawa u smislu dovoqnog pove}a-
bine. Transmisiju vozila ~ine: frikciona wa da bi se i u ekstremnim terenskim uslo-
spojnica sa jednim frikcionim diskom, pe-
vima kretawa uspe{no prihvatila i ela-
sti~no prenela
Dubina vodenog gaza je jedan metar sva optere}ewa
koja dolaze sa
podloge. Za prigu-
{ewe svih udara
zadu`eni su hi-
drauli~ki tele-
skopski amorti-
zeri dvostranog
dejstva. Ko~ni si-
stem je pneumatski
sa dobo{ ko~ni-
cama na svim to~-
kovima i ~etvoro-
kanalnim ABS
ure|ajem. Upra-
vqa~ki mehanizam
je hidrauli~ki sa
servo dejstvom.
Okvir ovog vozi-
la sastoji se od
dva podu`a nosa-
~a u obliku „U“
profila i vi{e
popre~nih nosa-
~a razli~itih
oblika, a kori-
{}ewem trambus
kabine obezbe-
|ena je dobra
preglednost, {to
je jako bitno za
terenska vozila
koja voza~i pone-
kad moraju da

15. jul 2009.


Osnov ni teh ni~ ki po da ci
Ukup na ma sa
No si vost
Maks. te`ina prikolice
Za pre mi na mo to ra:
Maks. sna ga mo to ra
Maks. mo ment mo to ra
Napon elektri~ne instalacije
Du `i na
[i ri na
Vi si na
Kli rens
Pred wi pri la zni ugao
Zad wi pri la zni ugao
Ugao ram pe
Du b i na vo de nog ga za
Uz du `ni na gib
Po pre~ ni na gib
Mak si mal na br zi na
Au to no mi ja kre ta wa
Pneumatici
provezu izme|u prepreka sa santimetar-
skom precizno{}u.
Vozilo ima mogu}nost mehani~ke blo-
kade me|uosnog i oba osna diferencijala,
{to spre~ava proklizavawe to~kova i obez-
be|uje kretawe i u najte`im uslovima, kori-
ste}i u potpunosti raspolo`ivo prijawawe.
Opremqeno je sistemom za centralnu regu-
laciju pritiska vazduha u pneumaticima (CR-
PV) koji su radijalni i bez zra~nice. Taj si-
stem omogu}ava promenu pritiska vazduha u
pneumaticima tokom kretawa, {to ima dvo-
struku prednost: Najpre da se nailaskom na
podlogu sa lo{ijim prijawawem mo`e, bez
zaustavqawa, smawiti pritisak u pneumati-
cima i nastaviti nesmetano kretawe, a po-
tom da se u slu~aju proboja pneumatika mo`e
nastaviti kretawe na taj na~in {to }e se
preko CRPV-a sav vazduh iz kompresora
31
V E S T I
Rakete iz
Ju`noafri~ke
Republike
Ju`noafri~ka kompanija Denel
11.400 kg
i brazilska Mectron zapo~ele su za-
4.000 kg jedni~ka ispitivawa posledwe gene-
4.800 kg racije raketa vazduh – vazduh, pod
oznakom A-Darter. Re~ je o raketi sa
4,25 l najnovijim fokalnim IC senzorom,
130 kW pri 2.200 min-1 mase 89 kg, pre~nika 166 mm i du`i-
ne 2980 mm. U brazilskom RV zame-
675 Nm pri 1.200-1.600min-1 ni}e zastarele MAA-1 Piranha, a za-
24 V interesovan je i Pakistan za svoje
JF-17. Kada je re~ o ju`noafri~kom
RV, ono je nedavno ve} naru~ilo
evropske rakete Iris-T, tako da je na-
6.400 mm bavka A-Darter-a za sada neizvesna,
s obzirom da se radi o raketama vr-
2.500 mm
lo sli~nih mogu}nosti. Saradwa Ju-
3.200 mm `noafri~ke Republike i Brazila
285 mm trebalo bi da u skoroj budu}nosti
rezultira raketom T-Darter sa ram-
xet motorom i dometom ve}im od
120 km. Ima}e, po svemu sude}i, IC
samonavo|ewe zbog sve ve}e potre-
35 o be za dejstvom protiv ciqeva sa
35 o smawenim radarskim odrazom.
S. B.
21 o
1.000 mm
60 %
35 %
80 km/~
700 km
13 R 22,5
preusmeriti na probijeni pneumatik i time
spre~iti wegovo pra`wewe.
Na kraju treba ista}i da je FAP 1118 Nova oprema za
prvi doma}i terenski automobil koji ima {panske AV-8
motor u skladu sa EURO 3 normama, ABS ure-
|aj koji spre~ava blokirawe to~kova pri ko- EADS je zakqu~io ugovor vredan
~ewu, ASR ure|aj koji spre~ava proklizava- 11 miliona dolara za modernizaciju
we to~kova pri pogonu, te radijalne pneuma- ~etiri {panska AV-8 harijera. Osim
tike bez zra~nice.
novog Rols-Rojsovog motora pegaz
Tokom dugotrajnih ispitivawa vozilo je
do sada pre{lo vi{e desetina hiqada kilo- 408A bi}e prisutna savremena avio-
metara u najte`im uslovima: po bespu}u, ma- nika, ukqu~uju}i najtvi`n nao~are,
kadamu, pesku i blatu, planinskim i ravni- kompaktibilne sa kokpitom, displeji-
~arskim putevima, po vru}ini i po zimi i sa- ma i hed-ap sistemom. [panski heri-
vladalo razli~ite ve{ta~ke prepreke. jer posedova}e digitalni sistem za
Nedavno je ugovorena prototipska par- mapirawe terena i novu kompjutersku
tija – pet komada, i ona bi trebalo da se re- i komunikacijsku opremu.
alizuje tokom septembra ove godine. M. B.
Slobodan ZEBI]
5

Mor ski lav
Ru si su se od dav nih da na
po ka za li kao pra vi maj sto ri
u iz ra di spe ci jal nih ti po va
i mo de la stre qa~ kog oru` ja
za upo tre bu pod vo dom.
Sa no vom pu {kom za
pod vod na dej stva oti {li
su ko rak da qe i ro ni o ci ma
pru `i li ta kve mo gu} no sti
ko je do sko ra ni su mo gli ni
da za mi sle – no vi tip
ju ri {ne pu {ke ASM-DT,
po pu lar no na zva ne mor ski
lav, pod jed na ko je uspe {an
pri li kom upo tre be pod
vo dom, ali i na kop nu.
6 15. jul 2009.
JU RI[NA PU [KA ASM-DT
ripadnici specijalnih jedinica koji su
P svoje zadatke obavqali uglavnom pod
vodom ili je tim putem trebalo da
pro|u, bili su, ve}inom, najosetqiviji
na gubitke upravo u tim situacijama.
Naravno, da bi se za{titili koristili
su sva mogu}a i nemogu}a sredstva – od
no`eva raznih vrsta do podvodnih pu{aka
koje ispaquju strele (u po~etku pomo}u guma,
a zatim i na vazduh). Pu{ke su slu`ile oni-
ma koji su i{li u podvodni ribolov, ali ne
i qudima `abama jer su imale puno ne-
dostataka – mala daqina dejstva, slaba pre-
ciznost, pojedina~no ispaqivawe strela,
mnogo vremena za ponovno dejstvo...
Posle tih sredstava (koji se i dan-
danas koriste u nekim zemqama) proizvede-
na su prva specijalizovana podvodna oru`ja.
Me|u wima su najpoznatiji pi{toq P11 H&K
i naravno ruska specijalna pu{ka popu-
larno nazvana podvodni kala{wikov. Ro-
nioci su tada mogli uspe{no da izvode
samoodbrambena, ali i napadna dejstva.
Na ovu pu{ku se bez problema
mo`e montirati potcevni baca~
granata kalibra 40 mm,
prigu{iva~ pucwa, no`
 Podvodni kala{wikov nastao je
sedamdesetih i bio je neprikosnoveno pod-
vodno oru`je u kategoriji automata. Razvi-
jen je u Centralnom institut za izradu pre-
ciznih ure|aja (Centralnij nau~no-issle-
dovateqskij institut to~nog ma{inostroeni-
ja), poznatom konstruktorskom birou, i to
pod rukovodstvom slavnog konstruktora V.
Simonova.
Rusi su davnih dana pokazali da su
pravi majstori u izradi specijalnih tipova
i modela streqa~kog oru`ja za upotrebu
pod vodom. Sa novom pu{kom za podvodna
dejstva, ASM-DT, popularno nazvanom
morski lav, oti{li su korak daqe i ro-
niocima su pru`ene takve mogu}nosti koje
do skoro nisu mogli da zamisle – podjed-
nako je uspe{na prilikom upotrebe pod
vodom, ali i na kopnu.
Dva okvira
Nova pu{ka nastala je u konstruk-
torskom birou TPKTIMa[ (Tolskij proek-
tno-kontruktorskij tehnologi~eskij institut
ma{inostroebija) u Tuli pod rukovodstvom
konstruktora Jurija Danilova.
Kod tog tipa podvodnog oru`ja kon-
strukcijski je druga~ije re{ena municija –
iz jednog oru`ja ispaquju se dva razli~ita
tipa municije. Za dejstvo na kopnu pu{ka
upotrebqava municiju oznake 7N6, kalibra
5,45 h 39 mm, koja je identi~na municiji ko-
ju koristi ~uveni AK-74. Kada se `eli de-
jstvovati pod vodom tada se upotrebqava
municija 5,45 h 39 mm MGTS, ali sa dugim
projektilom.
Zbog geometrijskih karakteristika mu-
nicije, oru`je koristi i dva razli~ita
okvira. Za dejstvo na kopnu sa klasi~nom
municijom 7N6 koristi klasi~an polimers-
ki okvir, kao na pu{ci AK-74, dok za dejst-
vo pod vodom sa municijom MGTS (igli~aste)
upotrebqava okvir kapaciteta 26 metaka,
koji se bitno razlikuje od klasi~nog, ali je
istovremeno identi~an onom sa pu{ke
APS. Taj okvir mogao bi se nazvati dvoste-
penim, jer se uo~ava le`i{te za ~auru i
le`i{te za iglice. Okvir, i to predwi deo,
prilikom upotrebe pu{ke mo`e poslu`iti
i kao predwi rukohvat.
Prilikom konstruisawa ovog novog
modela oru`ja zbog geometrijske razlike
(du`ine) okvira, pojavili su se mali prob-
lemi. Problem je predstavqao otvor – us-
adnik ili le`i{te za okvir. No, re{ewe je
na|eno na jednostavan na~in – utvr|iva~
okvira postao je klize}i i mo`e se kretati
napred i nazad, i prilago|avaju}i veli~ini
okvira vr{iti wegovo utvr|ivawe. Tako, na
primer, kada pu{ka koristi okvir za dejst-
vo pod vodom tada se utvr|iva~ okvira
nalazi odmah ispred za{titnika obara~e,
a kada koristi okvir za klasi~nu municiju
tada se nalazi pribli`no na polovini
du`ine sanduka. Radi toga, pu{ka dobija
neestetski izgled, ali se to u
ratnim sukobima i ne
prime}uje.
Naravno, postavqa se
pomalo logi~no pitawe: {ta je
sa otvorom iza utvr|iva~a kada se
on nalazi na sredini i utvr|uje
okvir za klasi~nu municiju (tada
se utvr|iva~ nalazi na sredini san-
duka i praznina do za{titnika obara~e je
otvorena). Me|utim, konstruktorski tim je
i to re{io na jednostavan na~in – kako se
utvr|iva~ pomera prema sredini, zatvara
se pod dejstvom opruge prazan prostor iza
wega, tako da je spre~ena mogu}nost ulaska
prqav{tine u sam sanduk.
Neobi~no re{ewe cevi
Pored utvr|iva~a okvira drugi de-
taq na pu{ci koji pobu|uje odre|enu
pa`wu jeste cev oru`ja. Re~ je o
neobi~nom re{ewu sa relativno plitkim
o`lebqewem. Zahvaquju}i tome mogu}e je
ispaqivawe oba tipa municije i slobod-
no se mo`e konstatovati da je upravo to
su{tinsko poboq{awe u odnosu na star-
iji model podvodne pu{ke – APS. Ako bi
se koristilo klasi~no o`lebqewe, bilo
bi naro~ito izra`eno trewe prilikom
kretawa dugih projektila, {to bi
prouzrokovalo prekomerni skok pri-
tiska u cevi. Tada bi masa te pu{ke tre-
balo da bude znatno ve}a.
Drugi problem kod klasi~nih dubok-
31
ih `lebova javio bi se prilikom ispaqi-
vawa prvog klasi~nog metka na kopnu,
usled zaostajawa vode u cevi, odnosno u
samim `lebovima. To je re{eno posebn-
im `lebovima na samom po~etnom delu
cevi, kroz koje se deo barutnih gasova
propu{ta oko samog zrna. Ti gasovi ima-
ju poseban zadatak – da produvaju cev i
tom prilikom izbace zaostalu vodu iz
we, pri tome spre~avaju prekomerni po-
rast pritiska i pucawe cevi. Na ustima
cevi nalazi se gasna ko~nica – skriva~
plamena, koja po svom izgledu podse}a na
re{ewe koje je primeweno na AKS-74U.
Kod novog modela kundak se uop{te
ne razlikuje od ostalih kundaka na ju-
ri{nim pu{kama. On je skeletiran i
preklopnog je tipa. Preklapa se u desnu
stranu. Preklapawe se obezbe|uju sa jed-
nim dubokim `lebom, tako da se wegovim
habawem dobija samo jo{ ~vr{}a veza
kada je kundak ispravqen. Taj na~in ko-
ri{}ewa kundaka mnogo je stabilniji,
sigurniji i ~vr{}i nego kod prethodnog
modela (APS), gde se kundak izvla~io,
ne{to sli~no teleskopskom, ali je kod
wega oslonac bio na slabom profil-
isanom i tankom ~eliku.
Pored ovoga, na novom kundaku je i
umetak na osloncu za rame koji
obezbe|uje mek{i oslonac, i ne poma`e
toliko kada se koristi klasi~na munici-
ja na kopnu 7N6, ve} podvodna MGTS.
Sistem rada automatike zasniva se,
kao i kod starijeg modela podvodne
pu{ke, na pozajmici barutnih gasova sa
klipom, ne{to sli~no principu rada
kala{wikova. Pored toga, zadr`an je i
samopode{avaju}i ventil sa APS. Kada
je re~ o performansama, novi model
pu{ke pod vodom je prakti~no jednak
APS-u, a na kopnu pribli`an je AK-74,
odnosno, preciznije AKS-72U, {to je ne-
uporedivo ve}a prednost u odnosu na
APS.
Druga velika prednost tog modela
pu{ke jeste i mogu}nost kori{}ewa op-
ti~kih dnevnih i no}nih ni{ana, dok je
stariji model APS koristio iskqu~ivo
fiksne mehani~ke ni{ane.
Novu podvodnu pu{ku odlikuje jo{ jed-
na novina – na wu se mogu bez ikakvih prob-
lema montirati potcevni baca~ granate
kalibra 40 mm GP-25, prigu{iva~ pucwa,
pa ~ak i no`.
I{tvan POQANAC
7
 SA MO HOD NA HA U BI CA D O N A R 155 MM

Modularni
sistem

Do met si ste ma Do nar sa
stan dard nim pu we wem je
30 km, sa ge ne ra to rom ga sa
N najdu`ih tradicija proizvodwe samo-
40 km, a sa ju `no a fri~ kim
pro jek ti lom VLAP ~ak 56
ki lo me ta ra, {to je za i sta
re spek ta bil no za jed no
ar ti qe rij sko oru |e.
ema~ka vojna industrija ima jednu od
hodnih artiqerijskih oru|a, pa tako
ne iznena|uje ni najnoviji projekat
samohodne modularne haubice Donar.
Re~ je o ideji da se umesto izrade
kompletno novog sistema razvije artiqe-
rijski modul koji bi mogao da se montira
na razli~ite {asije i oprema razli~i-
tim artiqerijskim sistemima.
U nema~koj armiji u upotrebi je hau-
bica PzH 2000 155 mm, koja iako ima do-
bre TT karakteristike, zahteva prili~nu
logistiku. Ideja modularnog sistema,
pak, imala je za ciq da se stvori jedno-
stavno i jeftino samohodno artiqerij-
sko oru|e koje }e zadr`ati TT karakteri-
stike PzH 2000, uz redukovanu cenu na-
bavke i odr`avawa, ali i pojednostavqe-
we upotrebe, {to bi ga u~inilo privla~-
nim i za strane kupce.
Re~ je o tome da se artiqerijski mo-
dul, koji se sastoji od velike kupole sa
oru|em, kompjuterskim sistemima i mete-
orolo{kom stanicom, te zalihom munici-
je, mo`e ugraditi na platformu koja je ve}
u upotrebi, tako da se tro{kovi smawuju
za 30 do 40 odsto.
Na gu se ni~ noj {a si ji
Artiqerijsko oru|e koje je u modulu
mo`e da bude haubica 155 mm du`ine 52
ili 39 kalibara ili top 105 mm, u zavi-
snosti od `eqe kupca.

8 15. jul 2009.

 Modul se mo`e postaviti na to~ka-
{ke i guseni~arske {asije, s tim da se kod
to~ka{kih ugra|uju i hidrauli~ke stope
radi stabilizacije oru|a prilikom paq-
be. To su {asije kamiona 6 h 6 ili 8 h 8
konfiguracije, ili guseni~arske platfor-
me za sistem vi{ecevnog baca~a raketa
MLRS, a i na {asije tenkova.
Program je zapo~eo 2003. godine. U
principu, re~ je o talasu modifikacije i
platformizacije ve} postoje}ih artiqe-
rijskih sistema.
Nema~ka firma Kraus-Maffei izradila
je projekat po kome bi taj novi sistem bio
veoma pogodan za vazdu{ni transport.
Nemci su se opredelili za model na
guseni~koj {asiji MLR sa haubicom 155
mm, du`ine 52 kalibara.
Tokom avgusta i septembra 2004. za-
vr{en je prvi demonstrator i poslat na
artiqerijska ispitivawa. Tokom opito-
vawa iz sistema je ispaqeno 79 projekti-
la. Proveravan je rad u ekstremnim uslo-
vima – paqba sa najsna`nijim puwewima
na maksimalnom dometu, elevacija od 45
do neverovatnih 90 stepeni na tempera-
turi od 52 stepena Celzijusa.
To je ura|eno da bi se pokazala efi-
kasnost i izdr`qivost modula pod maksi-
Au to ma ti za ci ja
Modul je izra|en od lakog alumi-
nijumskog oklopa (radi smawewa ma-
se), ukupna masa zajedno sa oru|em i
30 granata unutar kupole je svega 12,5
tone, dok je ceo sistem te`ak 31,5 to-
nu. Sistem je potpuno automatizovan i
opslu`uje ga dvo~lana posluga. Auto-
matski puwa~ je modifikovan sa PzH
2000 i posebno je ura|en puwa~ za zr-
no i barutno puwewe, kao kod svih mo-
dernih sistema. Sistem puwewa je
kompjuterizovan i automatski se odre-
|uje tip i vrsta puwewa i zrna u zavi-
snosti od odabranog i zadatog ciqa.
malnim naprezawem, iako, u principu, to-
kom operativne upotrebe gotovo nikada ne-
}e biti izlo`en takvim uslovima.
Godine 2005. izra|uje se drugi de-
monstrator sa automatskim puwa~em, no-
vim motorom i definitivno se Nemci
opredequju za guseni~nu {asiju.
Tri godine kasnije sistem je javno
predstavqen pod zvani~nim nazivom Do-
Vatrena mo} jednog oru|a
pove}ana je na nivo baterije,
{to stavqa taj sistem pri
samom vrhu efikasnosti
nar (po germanskom paganskom bogu grmqa-
vine), ali se nekad naziva i po skandi-
navskom bogu Toru.
Efikasnost
Zvani~na verzija dobija kona~ni iz-
gled i karakteristike: modul je izra|en
od lakog aluminijumskog oklopa (radi
smawewa mase), ukupna masa zajedno sa
oru|em i 30 granata unutar kupole je sve-
ga 12,5 tone, dok je ceo sistem te`ak 31,5
tonu. Sistem je potpuno automatizovan i
opslu`uje ga dvo~lana posluga. Automat-
ski puwa~ je modifikovan sa PzH 2000 i
posebno je ura|en puwa~ za zrno i barut-
no puwewe, kao kod svih modernih siste-
ma. Sistem puwewa je kompjuterizovan i
automatski se odre|uje tip i vrsta puwe-
wa i zrna u zavisnosti od odabranog i za-
datog ciqa.
Jo{ jedna dobra strana je {to se pu-
tem automatizovanog puwa~a kupola lako
puni municijom spoqa i puwa~ je sposo-
ban da puni oru|e dok je cev u elevaciji,
to jest nije potrebno dovesti je u horizon-
talni polo`aj radi puwewa kao kod ve}i-
ne drugih modela.
Najve}a prednost je {to vi{e pro-
jektila istovremeno pada na ciq. Taj si-
stem zasniva se na unapred prora~unatim
elementima za ga|awe, odabirom puwe-
wa, elevacije i drugih podataka koji omo-
gu}avaju da jedno artiqerijsko oru|e,
primenom razli~itih trajektorija i puwe-
wa, ispali rafalno, jedan za drugim, ne-
koliko projektila po tim putawama, koje
potom gotovo istovremeno (u malim vre-
menskim razmacima) padaju na isti ciq.
Na taj na~in vatrena mo} samo jednog oru-
31
|a pove}ena je na nivo baterije. Ta mogu}-
nost stavqa ovaj sistem pri samom vrhu
efikasnosti.
Domet sistema Donar sa standardnim
puwewem je 30 km, sa generatorom gasa 40
km, a sa ju`noafri~kim projektilom VLAP
~ak 56 kilometara, {to je za zapadne stan-
darde gotovo neverovatno, ali su se sli~ni
dometi ostvarivali najpre u SSSR, potom i
u Rusiji. Treba imati na umu da se u praksi
vrlo mali broj takvih projektila nalazi u
borbenom kompletu oru|a jer su skupqi od
standardnih i koriste se samo za ciqeve od
velike vrednosti, kao {to su komunikacio-
ni centri, saobra}ajna ~vori{ta i komand-
ni centri neprijateqa. Pa, ipak, domet od
56 km je zaista respektabilan za jedno ar-
tiqerijsko oru|e.
Standardna brzina ga|awa je solidna
i iznosi {est granata u minuti, a predvi|a
se pove}awe na osam pri serijskoj verziji
sistema Donar.
Transportabilnost se ogleda u tome
da se sistem mo`e transportovati avio-
nima erbas A400M i C-130 herkules,
{to je bila jedna od glavnih namera kon-
struktora. Savremeno ratovawe zahte-
valo je odbacivawe klasi~nog koncepta
artiqerije koji je Nato gajio decenijama
(a koji se ogledao u standardnim, vu~enim
artiqerijskim sredstvima), i sada se
prilazi na sovjetski, odnosno ruski kon-
cept samohotki. To je posebno zna~ajno u
savremenim uslovima ratovawa gde je po-
trebno hitno prevesti udarne jedinice,
ali i artiqeriju i logistiku u udaqene
krajeve sveta.
Aleksandar KI[
9
 ITA LI JAN SKO VO ZI LO IVE CO VLM

Moderni veliki x
U drugoj polovini devedesetih itali-

U janska vojska je pokrenula seriju stu-

dija okrenutih rekonfiguraciji i mo-
dernizaciji voznog parka vozila to~-
ka{a. Te studije uzimale su u obzir
nove potrebe vezane za rekonfiguraciju
italijanskih oru`anih snaga, posthladno-
ratovski scenario po kome operativna zo-
na vi{e nije bila jasna kao u pro{losti,
potom iskustva ste~ena tokom misija podr-
{ke miru u inostranstvu (PSO) i odnos ce-
na/efikasnost.
Evidentno je da se ukazala potreba
pokretawa programa razvoja novog lakog
vi{enamenskog vozila visoke mobilnosti,
sa visokim nivoom balisti~ke za{tite, na-
meweno transportu lakih me{ovitih jedi-
nica, ali i da bude u mogu}nosti da zadovo-
qi posebne operativne potrebe specijal-
nih jedinica.
Slu`beno uvr{teno u kategoriju tak-
ti~kih – veicoli tattici, takvo vozilo trebalo
je da omogu}i slede}e misije: brzo kretawe
po neravnom terenu, aktivnosti komando-
vawa i kontrole (komandno vozilo), tran-
sport qudstva i materijala, izvo|ewe ope-
racija kontrole teritorije i policijskih
zadataka, vatrenu podr{ku uz upotrebu mi-
traqeza, PO ili PA oru`ja iz vozila, vu~u
minobaca~a, NBHO operacije, specijalnog
izvi|awa in`iwerijskih i specijalnih je-
dinica, operacije elektronskog ratovawa,
brz prevoz rawenika (sanitet) i br`e in- Prvi put stavqen je naglasak na za-
tervencije za tehni~ko odr`avawe vozila {titu, posebno protivminsku. Posle tra-
Kre ta ti se po pro hod nom na boji{tu (pokretna radionica). gi~nih iskustava iz Somalije i biv{e Jugo-
Vozilo koje bi bilo u mogu}nosti da slavije, gde su se mine koristile u velikom
pu tu i van we ga la kim zadovoqi te postavqene zahteve trebalo broju, pokazala se potreba da se postoje}e
i po kret nim vo zi lom sa bi da bude u konfiguraciji 4h4 sa mogu}no-
{}u transporta do tri tone korisnog tere-
vi so kim ste pe nom ba li sti~ ke ta. Sem toga, trebalo je da garantuje dnev-
Verzije
na i no}na dejstva u uslovima slabe vidqi-
za {ti te, od u vek je bi la vosti, te da vi{enamenskim jedinicama Vozilo se proizvodi u verzijama
`e qa svih voj ni ka ko ji omogu}i izvo|ewe lakih takti~kih dejstava sa ~etvoro vrata i duga~kom kabinom,
u klasi~nim operacijama i u misijama po- ili dvoja vrata i kratkom kabinom (ko-
u~e stvu ju u okvi ru bi lo ko je dr{ke miru (PSO). mandno vozilo i blindirani sanitet).
Novo vozilo, prilago|eno standardi-
mi si je. Upra vo zbog tih ma Natoa, trebalo je da se {to vi{e osla-
Nudi se u standardnoj transportnoj ver-
ziji sa me|uosovinskim razmakom od
raz lo ga Ita li ja ni su raz vi li wa na komponente standardne industrijske
3.500 mm i du`inom od 4.970 mm, a i u
proizvodwe zbog {to boqeg odnosa ce-
vi so ko mo bil no vo zi lo, izvi|a~koj verziji sa me|uosovinskim
na/efikasnost i zbog mogu}nosti da se iz
razmakom od 3.230 mm i du`inom od
Ive co VLM, ko je je u sta wu da osnovnog modela, monta`om specijalnih
4.670 mm, dok raspon to~kova (trag) iz-
paketa, dobiju specijalne verzije vozila
za do vo qi te po tre be. nosi 1.710 mm.
(ukupno je bilo predvi|eno devet verzija).

10 15. jul 2009.


ipovi
Dobra preglednost
Budu}i da je kabina sa velikim pro-
zorima, to omogu}ava posadi odli~nu
preglednost ~ak i u urbanim ambijenti-
ma, gde je potrebno videti na kratkoj dis-
tanci bez mrtvih uglova. Sa druge stra-
ne, staklo je neprobojno, ura|eno od „ba-
listi~kih kristala” formiranih od ne-
koliko slojeva stakla sa tankim za{tit-
nim trakama izme|u, i sa posledwim slo-
jem od polikarbonata.
vozilo IVECO VM-90 4x4 opremi dodatnim
za{titnim plo~ama. Sa druge strane, poli-
ti~ka shvatawa u vreme mira o upotrebi
vojnika italijanskih oru`anih snaga u mi-
sijama u inostranstvu bila su ekstremno
vezana za ve}e garancije kada je u pitawu
wihova za{tita.
Na konkurs italijanske vojske za budu}e
komandno vozilo i vozilo za vezu u~estvova-
le su firme Chrysler, ARIS (sa vozilom
VAT/VAV sme{tenim na interesantnoj {asiji
{vajcarskog Bucher DURO 4x4) i Iveco koji
je, pre svega zbog inovativnih re{ewa u po-
gledu za{tite, na kraju iza{ao kao pobed-
nik. Predvi|eno je da se za potrebe itali-
janske vojske nabavi 1.150 komada.
Do dat na za {ti ta
IVECO VLM (Veicolo Leggero Multiruolo)
ili M65 E19 WM, koje je razvio IVECO De-
fence Vehicles DVD iz Bolzana krajem deve-
desetih (probe su zapo~ele jula 2.000, dok
je prvi prototip bio spreman aprila
2001), moderno je lako oklopqeno vozilo
nove generacije sa pogonom 4h4, klase se-
dam tona, du`ine 4,97 m, {irine 2,20 m i
maksimalne visine 2,05 m, ~iji spoqa{wi
izgled podse}a na moderne velike xipove
ili civilne pik ap. Ta solucija mo`e biti
vrlo korisna prilikom misija podr{ke mi-
ru gde je potrebno kretati se najdiskretni-
je mogu}e u zonama naseqenim stanovni-
{tvom koje nije ba{ prijateqski naklowe-
no pripadnicima mirovnih trupa.
Iako „tradicionalnog” izgleda, bez
preterivawa mo`emo re}i da je Iveco VLM
jedno od najpouzdanijih takti~kih vozila
4h4 dana{wice u svojoj kategoriji u pogle-
du za{tite posade.
Kao osnovnu za{titu ima spoqa{wi
laki oklop, sa kabinom koja se ka~i na {a-
siju, ~ine}i veoma kompaktnu bezbednosnu
celinu. Patos vozila jeste oja~an, a pneu-
matici su tipa Run-Flat – protiv bu{ewa,
sa oklopqenim felnama.
U slu~aju eksplozije mine omogu}eno je
da oslobo|ena snaga ne ide na oklop ve}
da se raspr{i na strane. U slu~aju jakih mi-
na, posle eksplozije, kabina se otka~iwe
od patosa, {tite}i tako posadu.
Da bi se dodatno pove}ala za{tita od
improvizovanih eksplozivnih naprava i
mina, u zadwem delu vozila, ispod sanduka,
sme{tena je redukcijska grupa motora koja
bi u slu~aju eksplozije bila isto tako otka-
~ena, {to bi omogu}ilo da pritisak, nastao
usled eksplozije, ide slobodno na gore.
Kabina vozila je tako|e dodatno za-
{ti}ena i napred i pozadi i sa strana pro-
tivpo`arnim panelima. Tako|e, dodatnom
za{titom i amortizacijom opremqena su i
sedi{ta za posadu (dva predwa i tri zadwa
za italijansku verziju i 2+2 za britansku
verziju), kao kod helikopterskih sedi{ta.
Nisu fiksirana za patos ve} za naslon, da
bi se izbegle velike vibracije.
Unutra{wi roll-bar omogu}ava za{titu
posade u slu~aju prevrtawa vozila, sve do
ubrzawa od 7,5 g.
Vozilo uspe{no {titi posadu od
pretwi nivoa III, po normama Natoa, od-
31
Mali radarski odraz
Da vozilo ne bi lako otkrili sen-
zori raznih tipova, karoserija mu je
razvijena tako da ima mali radarski od-
raz, obojeno je specifi~nim tipom far-
be, a u pogledu IC za{tite, izduvna cev
motora sme{tena je unutar karoserije.
Tako|e, limitirana je i buka motora, ~ak
ispod evropskih normi stabilisanih za
civilna vozila, pre svega zahvaquju}i
kori{}ewu antibu~nih plo~a (panela).
nosno od probojne municije 7,62h51 AP
NATO i ruske 7,62h54 R B32 API, ispa-
qene sa daqine od 30 metara i gelera
granata 155 mm sa 60 metara daqine, te
protivtenkovskih mina sa masom eksplo-
ziva osam kilograma.
U pogledu za{tite od PT mina, mogu}e
je montirati specijalnu za{titu na patos
vozila, ~ime se smawuje klirens sa 473 na
400 mm. Za za{titu na bokovima predvi|e-
na je upotreba panela raznih tipova, zavi-
sno od nivoa opasnosti, izra|enih, na pri-
mer, od ~elika visoke izdr`qivosti sa tvr-
do}om izme|u 480 i 540 HB, ili od metal-
no/kerami~kih ili kerami~ko/kompozitnih
plo~a, ili od kompozitnih materijala ke-
ramike i vlakana aramidica (Kevlar/Twa-
ron) ili staklenih vlakana.
Proizvo|a~ se obratio poznatoj ne-
ma~koj ku}i IBD (Chempro Gmbh) specijali-
zovanoj u tom poqu (famozna po svom si-
stemu MEXAS-Modular Expendable Armor Sy-
stem), koja snabdeva za{titnim plo~ama i
ameri~ki 8h8 STRYKER.
[asija je sa dva razli~ita me|uoso-
vinska razmaka (3,23 i 3,50 m), motor i me-
wa~ nalaze se u predwem delu vozila, dok
se reduktor sa dve brzine i diferencijal-
ni blok, nalaze u zadwem delu (vozila), is-
pod sanduka za transport materijala.
Standardna verzija vozila Iveco ima
te`inu od sedam tona i mo`e prevoziti pet
vojnika sa komplet borbenom opremom ili
teret do 2.300 kg te`ine.
Tak ti~ ka po kre tqi vost
Iveco VLM pokre}e turbodizel com-
mon rail Euro 3 motor IVECO F1D 3000 cc,
snage 136 kW (185 KS) sa maksimalnom ko-
pijom 456 Nm pri 1.800 obrtaja u minuti,
u kombinaciji sa {estostepenim ({est na-
pred i jedan nazad) automatskim mewa~em
ZF 6HP 26, koji omogu}ava brzinu od 130
km/~ po asfaltnom putu. Ve{awe je nezavi-
snog tipa, pneumatici su tipa 325/85R16 i
raspola`u pneuhidrauli~kim ko~nicama sa
diskovima, te sistemom ABS.
Predvi|ena je i upotreba sistema
CTIS (Centraized Tyre Inflation System) za
centralizovano naduvavawe pneumatika,
11
a i moderna elektronika za brojne funk-
cije. Vozilo raspola`e i dodatnom opre-
mom poput ~ekrka, opreme za savla|iva-
we vodenih prepreka, za zimske uslove,
pustiwska, GPS...
Savladava vodene prepreke bez po-
sebnih priprema do dubine od 85 cm, dok
sa posebnim pripremama do dubine od
1,5 metara.
Osim odli~ne tak-
ti~ke pokretqivosti,
LMV poseduje i isto ta-
ko dobru strategijsku
mobilnost, omogu}enu
vazdu{nim transpor-
tom. Avion C-130J mo-
`e prevesti dva, dok C-
27J jedno vozilo. U mo}-
nom ameri~kom tran-
sportnom avionu C-17
mo`e stati osam LMV, u
C-5 Galaxy ~ak 15, dok
helikopteri CH-47 i
EH-101 MERLIN mogu
prevesti jedno vozilo
IVECO LMV unutar kar-
goa ili pak na central-
noj transportnoj spo-
qa{woj kuki. Vozilo
tako|e mo`e biti izba-
~eno padobranom, si-
stemom LVAD (pri maloj
brzini) ili LAPES (na
maloj visini uz pomo}
izvla~e}eg padobrana).
Pneumatici su tipa
Run-Flat, protiv
bu{ewa, sa
oklopqenim
felnama
12
Bri tan ska ver zi ja
Po~etkom 1999. britansko Mini-
starstvo odbrane pokrenulo je program
FCLV (Future Command and Liaison Vehicle)
za nabavku novog vi{enamenskog vozila za
potrebe britanske vojske. Zahtevi su bili
da vozilo bude sa pogonom 4h4, motorom
dizel i automatskim prenosom, sa mogu}-
no{}u da transportuje od ~etiri do {est
vojnika i odre|enu te`inu tereta, te da bu-
de za{ti}eno od municije lakog oru`ja i
posebno protiv mina.
Na taj konkurs prijavilo se {est pro-
izvo|a~a od kojih je polovinom 2001. iza-
brano troje finalista. To su bile kompa-
nije: ALVIS, koja je ponudila oklopno vozilo
SCARAB i, u saradwi sa IVECO DVD, VLM
(lokalno nazvano MLV – Multipurpose Light-
weight Vehicle), Vickers Defence System, koja
je ponudila ju`noafri~ka vozila RG-32M
i RG-31M, i Hunting Engineering (kanije
United Defense UK), sa vozilom TCM, deri-
vatom francuskog VLRB, proizvo|a~a In-
sys/ACMAT.
Jula 2003. Ministarstvo odbrane
objavilo je pobednika na konkursu – kom-
paniju ALVIS sa svojim vozilom IVECO MLV.
U novembru je potpisan ugovor vredan 140
miliona funti, za 401 vozilo (najpre je
predvi|eno 486), sa opcijom za jo{ 400.
Britansko RV dobi}e odre|en broj vozila,
lokalno nazvanih panter, koja }e koristiti
za patrolirawe u vazduhoplovnim bazama.
Pobediti konkurenciju na me|unarod-
nom tr`i{tu izvoza oru`ja za italijansku
odbrambenu industriju oduvek je bilo mu~-
no iskustvo. Ne osvr}u}i se na kvalitet
proizvoda, Italija gotovo nikada nije
uspela da izveze svoje proizvode pre svega
zbog nedostatka ili slabe podr{ke vlade
({to odlikuje komercijalnu politiku drugih
nacija). Ostaju}i u poqu kopnenog oru`ja,
podsetimo se da je posledwi proizvod
oznake made in Italy izvezen u Britaniju bio
davnih {ezdesetih brdska haubica Oto
Melara Mod.56 105 mm. Me|utim, jula
2003. ponovio se sli~an uspeh, ali u ovom
slu~aju pobeda je do{la posle dugog takmi-
~ewa sa jakim konkurentima.
Na kraju mo`emo re}i da Iveco VLM,
koje po spoqa{wem izgledu podse}a na
ameri~ki humvee, ima boqe karakteristi-
ke od sada{weg standardnog vozila itali-
janske vojske VM-90P, verzije sa oklopnom
za{titom, ali i od humvee, ~ija je upotre-
ba u Iraku i Avganistanu dosta kritikova-
na. Stoga, nije misterija da je ba{ to na-
teralo britansku armiju da nabavi nova
vozila Iveco VLM.
Italijanska vojska je naru~ila 1.216
primeraka u raznim verzijama, a zainte-
resovana da nabavi ukupno 7.700 vozila u
periodu od 10 godina. Jedan od glavnih
razloga za{to to vozilo ostvaruje sve ve-
}i internacionalni komercijalni uspeh je-
ste odli~na oklopna za{tita. Osim Bri-
tanije, IVECO LMV je prodat zemqama po-
put [panije (120), Norve{ke (60), Belgije
(440), Albanije (9), Republike ^e{ke
(4+15) i Hrvatske (10).
Zoran MILO[EVI]
15. jul 2009
 HO LO GRAF SKI ILI RE FLEK SNI NI [A NI
Deo oba ve zne
opre me
Ne dav no se na tr `i {tu
po ja vio no vi eks tra
kva li te tan ho lo graf ski
ni {an za oru` je, ame ri~ ke
fir me Elec tro–Op tics
Tec hno lo gi es iz Mi su ri ja.
Za krat ko vre me je, i po red vi -
so ke ce ne od oko
700 do la ra, po stao
deo oba ve zne opre me svih ame -
ri~ kih spe ci jal nih
je di ni ca – voj nih
i po li cij skih. Fir ma je
tr `i {tu po nu di la
dva mo de la, i to sa ozna ka ma
M-510 i M-550, ko je
se me |u sob no raz li ku ju sa mo po
ve li ~i ni i ka pa ci te tu
ba te ri je za na pa ja we.
rvi uspe{an ni{an sa holografski
P projektovanom kon~anicom konstrui-
san je 1962. i razvijen je za avio-in-
dustriju. Ubrzo se pokazalo da ima ogrom-
nu prednost – neverovatno efikasno i brzo
pronala`ewe ciqa. Su{tina tada{wih ho-
lografskih ni{ana bila je u projektovawu
svetle}e ni{anske kon~anice u prostor iz-
me|u o~iju strelca i ciqa. Tako se zbog ste-
reoskopske prirode qudskog vida dobija uti-
sak da je ni{anska ta~ka kon~anice direkt-
no nalepqena na ciq.
Prvi su ih primenili piloti aviona.
Slike kon~anice projektovane su na kosinu
vetrobranskog kokpita aviona, odnosno sta-
klenu plo~u ispred wega. To je izuzetno po-
jednostavilo i olak{alo pilotima vazdu{ne
dvoboje na malim razdaqinama, takozvani
Dogfight, samim tim {to je pronala`ewe i
fiksirawe ciqa veoma ubrzano i pojedno-
stavqeno. Kada su se ti ni{ani pokazali
efikasni u avijaciji, pojavila se ideja o wi-
hovoj primeni na streqa~kom oru`ju.
Posledwih 30 godina zabele`eno je
mnogo razli~itih ni{ana koji su svetle}u
31
ta~ku ili sli~nu kon~anicu projektovali na
ciq. Nu|eni su na tr`i{tu kao revolucio-
narna nova tehnologija pod raznim imeni-
ma – tasco rama, aim point, quick point, koli-
mator..., ali ni vojnopolicijsko, niti ci-
vilno tr`i{te nije ih odmah prihvatilo.
Razlog neprihvatawa bio je specifi~an na-
~in kori{}ewa, ali i to {to su imali broj-
ne mane – na primer, preveliku svetle}u
ta~ku slabog intenziteta, ogromne dimen-
zije, kratak vek trajawa napajawa, itd.
Za bli sku bor bu
Kod klasi~nih ili opti~kih ni{ana
koristi se jedno oko za ni{awewe, dok se
kod novih, holografskih, odnosno, kako ih
jo{ zovu refleksnih ni{ana, upotrebqa-
vaju oba, sa fokusom na ciqu. Takav na~in
ni{awewa bio je znatno br`i od klasi~-
nog, jer nije zahtevao promenu fokusa gle-
dawa, a ni poklapawe elemenata (zadwi
ni{an, predwi ni{an, ciq), koji se nalaze
na razli~itim rastojawima od oka. Ipak,
trebalo je da pro|e jo{ dosta vremena dok
se nisu pojavili efikasni, kompaktni ni-
13
Ni{an Eotech HWS
{ani dana{we konfiguracije, koji potpu-
no pouzdano mogu da se koriste u najsuro-
vijim uslovima boji{ta i u borbama na
bliskim odstojawima.
Presudnu ulogu u razvoju tih ni{ana
imala je pojava kompaktnih lasera, jer su
omogu}avali formirawe izuzetne o{tre
14
i precizne ni{anske kon~anice. Posled-
wih godina ne mo`e se ni zamisliti upo-
treba primarnog oru`ja u bliskoj borbi,
a da na wemu nije montiran jedan od tih
opti~kih ure|aja. Oni su danas postali
obavezna oprema svih specijalnih jedi-
nica vojske i policije na celoj planeti, a
sve se vi{e koriste i u krugovima lovaca
i sportskom streqa{tvu.
Nedavno se na tr`i{tu pojavio novi,
ekstra kvalitetan holografski ni{an za
oru`je (Holographic Weapon Sight), pod na-
zivom Eotech HWS, koji je proizvela firme
Kod klasi~nih opti~kih
ure|aja ni{ani se
jednim okom, a kod
novih, holografskih, sa
oba, sa fokusom na ciq
15. jul 2009.

Mo de li
Dimenzije ni{ana
Te `i na ni {a na
Vodootpornost
Ve li ~i na dis ple ja
A u to no mi ja ra da
Daqina ni{awewa
Ot por nost
Po deklaraciji koju daje proizvo-
|a~, ni{ani mogu da padnu sa visine od
tri metara, a da ne izgube sliku pogo-
daka. Veoma su otporni i na trzawe
oru`ja, jer su fabri~ki testirani na
oko 3.500 udara ravnih trzaju metka
.454 Casull, pri ~emu ne gube ni{ansku
ta~ku. Potpuno su otporni na vlagu, a i
vodootporni su, i to model M-510 do
dubine tri metra, odnosno 10 metara
model M-550. Spoqni fini{ oba ni-
{ana je mat crna boja sa specijalnim
izuzetno otpornim tvrdim premazom.
Electro–Optics Technologies iz Misurija. Za
kratko vreme je, i pored visoke cene od oko
700 dolara, postao deo obavezne opreme
svih ameri~kih specijalnih jedinica – voj-
nih i policijskih.
Taj ni{an namewen je za blisku bor-
bu. Koristi se na svim varijantama M 16
pu{ke, M 4 karabina ili MP 5 automata, na
borbenim sa~maricama, a u posledwe vre-
me postavqa se ~ak i na pu{komitraqeze i
mitraqeze. Veoma se jednostavno montira,
i potrebna je samo Picatinny {ina. Montira
se i fiksira u jednoj ta~ki, ali tako da je
garantovano zadr`avawe preciznosti unu-
tar jednog minuta ugla posle skidawa i po-
novnog montirawa.
Firma je tr`i{tu ponudila dva mode-
la holografskih ni{ana, sa oznakama M-
510 i M-550, a me|usobno se razlikuju sa-
mo po veli~ini i kapacitetu baterije za na-
pajawe. Oba modela oslawaju se na tehno-
logiju prenosa holograma (projektovawe
laserskog zraka), sa optikom koja je u pot-
punosti oslobo|ena paralaksa. So~iva su
im bez uve}awa, radi boqe kontrole boji-
{ta, i neodre|ene `i`ne daqine, {to zna-
~i da u toku ni{awewa, ni{an mo`e da se
nalazi na bilo kojoj udaqenosti od oka, a
da to ne uti~e na vidqivost kon~anice.
O SNOVNI TT PODACI
M-510
102 h 49 h 60 mm
250 g
du bi na do 3 m
200 sati (AA modeli 900 sati)
Ve li ka au to no mi ja
ra da
Oba modela ni{ana – i M-510 i M-
550 – na~iwena su veoma robusno, kombi-
nacijom polimerske plastike i aluminijum-
skih legura, tako da su prili~no otporni na
spoqna mehani~ka o{te}ewa. Posebnu za-
{titu daje im i poklopac od aluminijumske
legure, postavqen preko tunela sa objekti-
vom i okularom (tako|e, na~iwene od oja-
~ane i na udar otporne plastike), tako da
su ni{ani gotovo neuni{tivi.
Oba modela koriste dve alkalne ba-
terije N, koje omogu}avaju 200 sati rada,
dok modeli ozna~eni sa M-510 AA i M-550
AA koriste dve litijumske baterije AA, ko-
je obezbe|uju ni mawe ni vi{e nego 900 sa-
ti rada, {to je izuzetno velika autonomija.
Svi modeli imaju automatsko iskqu~ivawe
ure|aja posle osam sati neprekidnog rada,
ali se mogu programirati tako da se vreme
smawi do ~etiri sata.
Naravno, tako mo}ni ure|aji za ni-
{awewe nisu mogli da se smawe do veli-
~ine ostalih na tr`i{tu, pa su wihove di-
menzije i masa znatno ve}e nego kod poje-
dinih konkurenata. Model M-510 ima di-
menzije 102 h 49 h 60 mm i masu od 250 g,
dok je model M-550 veli~ine 131 h 49 h
60 mm i mase od 326 grama. Ta masa je go-
tovo identi~na sa opti~kim dnevnim ili
no}nim ni{anima.
I pored takvih dimenzija, na te ni{a-
ne postavqeni su displeji dimenzija 30 h 23
mm, {to im daje neverovatnu preglednost na
raznim udaqenostima od strelca i iz svih
uglova. Uz najnapredniju tehnologiju projek-
cije na displej, ni{ani imaju mogu}nost odr-
`avawe slike ni{anske kon~anice u bilo
kom delu ekrana, ~ak ako je spoqa{we staklo
objektiva zaprqano ili o{te}eno.
Firma reklamira i novi kvalitet
osvetqenosti kon~anice (sa 20 podesivih
intenziteta), koja sa odnosom od
1000000 : 1 kontrasta, u odnosu na pri-
31
M-550
131 h 49 h 60
326 g
do 10 m
30 h 23 mm
do 500 m
sustvo spoqnog svetla, omogu}ava vidqi-
vost u svim svetlosnim uslovima i ambi-
jentalnim okru`ewima. Intenzitet sve-
tlosti automatski se mo`e smawiti za po-
lovinu pomo}u opcije Night Mode (no}na
opcija), radi uparivawa sa svim postoje-
}im pasivnim no}nim ure|ajima za ni{a-
wewe od I do IV + generacije, koji se mon-
tiraju iza holografskog ni{ana.
Sa ta~kom kon~anice veli~ine jednog
minuta ugla (oko 25,4 mm na udaqenosti
od 91 m), unutar kruga veli~ine 65 MOA
(1,65 m) i garantovanom precizno{}u od
1 do 2 MOA, holografski ni{ani HWS
mogu uspe{no da se koriste do daqine od
500 m. Korekcija slike pogodaka prili-
kom upucavawa, vr{i se klasi~nim siste-
mom klikova, veli~ine oko 14 mm. Posle
montirawa na Picatinny {inu, ni{ani mo-
gu da se {teluju za oko jedan metar gore-
dole i levo-desno, i da daju vidno poqe
od oko 28 m, na 91 m, pri udaqenosti ni-
{ana oko 10 cm od oka strelca.
Kada se na kraju sagledaju sve karakte-
ristike tih ure|aja, i nije ~udno {to su ih
sve specijalne jedinice vojske i policije na
celoj planeti oberu~ke prihvatile i svrsta-
le u obaveznu opremu. Izvo|ewe akcija bez
tih ure|aja ne mo`e da se zamisli iz pro-
stog razloga – du`ina trajawa intervencije
ovakvih jedinica meri se sekundama.
I{tvan POQANAC
15

Ti pi~ no
lo gi sti~ ko vo zi lo
Au strij ska fir ma
Ac hle it ner iz bo ri la
se za me sto na evrop skoj
i svet skoj sce ni
pro iz vo |a ~a, tj. fir mi
ko je se ba ve adap ta ci jom
po zna tih ko mer ci jal nih
vo zi la za po seb ne,
na men ske pri me ne, iz me |u
osta log i voj nu. Osnov ne
ka rak te ri sti ke tih vo zi la
je su upo tre bqi vost
i kva li tet ko ji pro is ti ~e
i iz sa mog vo zi la – uzo ra.
Kom pa ni ja Ac hle it ner
bi la je pri sut na i
za pa `e na na ovo go di {wem
Part ne ru 2009 sa vo zi lom
man tra.
16
AU STRIJ SKA MAN TRA
ada se spomenu logisti~ka vozila, odmah
se nekako, po inerciji pomisli na kami-
K one. Me|utim, iako je u velikom broju
slu~ajeva tako, postoje i izuzeci, gde
lak{a vozila i te kako mogu biti kori-
sna. Pogledajmo samo globalni uspeh rela-
tivno te{kog terenskog automobila kao {to
je ameri~ki M998 hamer, namewen ne samo
za zamenu legendarnog xipa, odnosno wego-
vih naslednika u vidu M38 i M150/151, ve}
i za zamenu lakih transportnih vozila kao
{to su bili M274, M880 i M561, nosivo-
sti do 1,5 tone.
Veoma interesantno „vi|ewe” vozila
koje se u odre|enoj meri mo`e uporediti sa
hamerom nudi autrijska kompanija Achleitner.
Ona nije toliko poznata u {irim krugovima.
Stacionirana je u mestu Woergl u pokrajini
Tirol i u potpunosti je u privatnom vlasni-
{tvu, a zapo{qava svega oko 200 radnika.
„Recept” koji koristi Achleitner prili~no je
jednostavan, veoma atraktivan i proveren –
poznata osnova, koja naj~e{}e dolazi od re-
nomiranih proizvo|a~a, kao {to su IVECO,
Volvo, Mercedes – Benz/Puch ili MAN, prila-
go|ava se odre|enoj, po pravilu specijalizo-
vanoj nameni. Velik deo tih vozila namewen
je upotrebi u najte`im uslovima, kao {to je
terenska vo`wa, kretawe po brdsko-planin-
skom zemqi{tu, te vo`wa po snegom pokrive-
nim terenima ili po pesku. Takvi zahtevi po
pravilu se mogu zadovoqiti samo kori{}e-
wem pogona na sve to~kove. S druge strane,
savladavawe takvih terena ide pod ruku i sa
vojnom upotrebom tih vozila.
Na li ku je sprin te ru
Tipi~no logisti~ko vozilo iz palete kom-
panije Achleitner jeste mantra, zasnovana na do-
stavnom vozilu Mercedes Benz Sprinter druge ge-
neracije koje se pojavilo u prodaji 2006. i jo{
uvek je aktuelno. Interesantno je da se u SAD
prodaje i kao Dodge Sprinter i Volkswagen Craf-
ter. Posebnu popularnost do`ivelo je u SAD,
pre svega zbog mawe potro{we goriva u odno-
su na ameri~ke konkurente. O popularnosti u
Evropi, tako|e ne treba tro{iti re~i, o ~emu
svedo~i i titula dostavnog vozila godine 2007.
Strogo gledano, i logisti~ka vozila u voj-
sci zapravo su na neki na~in dostavna. Od wih
15. jul 2009.
 se zahteva da {to riste se specijalne gume za te{ke terene
br`e i sigurnije pre- Goodrich All-Terrain265/75 R16, a kao opcija
vezu {to ve}u koli~i- su gume Goodrich Mud-Terrain 285/75 R16
nu dobara. Pri tome 122Q. Time su dupli zadwi to~kovi zamewe-
nije samo nosivost ni jednostrukim. Me|utim, tu naravno nije
va`na ve} i mogu}- kraj. Achleitner nudi i konverzije sprintera
nost prevoza kaba- na nivo Standard i Perfect, a nudi se i man-
stih tereta, gde je ti- tra, kao potpunija modifikacija. Za razliku
pi~an primer tran- od sprintera, mantra ima permanentni po-
sport standardnih gon na sva ~etiri to~ka, sa rasporedom sna-
paleta. Konkretno, ge 50 odsto napred i 50 odsto pozadi, dodat-
mogu}e je transpor- nim reduktorom za spori hod, blokadu dife-
tovati dve do tri pa- rencijala i regulacionim ure|ajima (ABS,
lete 1,22x1,22 m. ASR, BAS) na zadwem paru to~kova. Vozilo
Za razliku od ima potpuno nezavisno oslawawe napred, sa
hamera, koji je do- spiralnim oprugama, hidrauli~nim amorti-
`iveo brojne vari- zerima i stabilizatorima, dok je pozadi
jante i osposobqen kruti most sa paraboli~nim gibwevima. Ve-
je i za borbene za-
{awe to~kova je {ire, {to se i vidi na bla-
datke, kod mantre je
go izba~enim blatobranima, a visina je po-
situacija druga~ija
i namena joj je dale- dignuta za 100 milimetara.
ko u`a. Mo`e se re- Kada je re~ o pogonu, ponuda je ne{to
}i da je to u suprot- mawa nego u slu~aju sprintera, posebno ver-
nosti sa te`wom da zija koje se izvoze u SAD. Sprinter za tr`i-
se snize logisti~ki {te SAD mo`e da se dobije sa ~etiri turbo-
tro{kovi i jednim dizel motora serije OM646 od radne zapre-
vozilom zadovoqi mine 2,2 litre sa ~etiri cilindara u linij-
{to je mogu}e vi{e skom rasporedu, snage 88 KS (65 kW), 109 KS
namena. Me|utim, (80 kW), 129 KS (95 kW) i 150 KS (110 kW),
to nije uvek mogu}e i jednim turbo - dizelom OM 642 radne zapre-
sada se ve} poja- mine tri litra u V6 konfiguraciji, snage 184
vquju projekti vozi- KS (135 kW) i jednim motorom na benzin ili
la koja imaju znatno gas, ameri~kog porekla, oznake M272, radne
boqu oklopni za- zapremine 3,5 l, konfiguracije V6 i snage
{titu od mina i im- 254 KS (190 kW).
provizovanih eks- Achleitner se ograni~io na dva turbo –
plozivnih sredsta- dizel motora, najsna`niji radne zapremine
va. Ta vozila nemi- 2,2 litra i onaj zapremine tri litra. Kako
novno imaju ve}u se gas u Evropi koristi u ne{to mawoj meri
masu i po pravilu mawi tovarni prostor, a nego u SAD, osnovni problem predstavqa
i mogu}nosti savladavawa terena su im na logistika u oru`anim snagama, koja ne pod-
ne{to ni`em nivou. To ostavqa prostor za razumeva upotrebu tvog energenta. Upravo su
specijalizovano logisti~ko vozilo poput iz ovog razloga ameri~ki tenkovi {erman iz
mantre. Drugog svetskog rata, opremqeni dizel mo-
Spoqa gledano, mantra izgleda gotovo torima, dati Marinskom korpusu, u kome se
identi~no kao i sprinter. Najve}a i najo~i- gorivo obilato koristilo za razliku od Ar-
glednija izmena su ve}i to~kovi, ta~nije, ko- mije gde je benzin vodio “glavnu re~”.
Sur vi vor II
Achleitner nudi i vozila Survivor II,
koja su namewena za zamenu prethodne
serije. Nameweno je za patrolirawe i
prevoz vojnika u situacijama gde je po-
ve}an rizik od mina ili improvizova-
nih eksplozivnih naprava. Kao takav,
Survivor II je interesantna alternativa
vozilima kao {to su italijanski IVE-
CO LMV i ju`noafri~ki Mamba/RG-
31. Pogonske komponente za to vozilo
dolaze iz MAN-a. Motor ima snagu od
280 KS (206 kW), {to tom vozilu mak-
simalne mase 14 t i nosivosti 3,8 t
31
Rekorder u prevo`ewu
Konfiguracija nadgradwe mo`e biti
razli~ita. Najpre, mo`e imati jednu ili dve
klupe, odnosno sa dvoja ili ~etvora vrata, a
pozadi se mo`e dobiti teretni prostor u vi-
du prikolice sa ceradom i kao kombi, sa se-
di{tima. Mantra se mo`e nabaviti sa razli-
~itim masama, od 3,5, 4,6, 5 i 6 t, pri ~emu je
maksimalna nosivost 3.650 kg, {to se uz da-
leko ve}i tovarni prostor i te kako mo`e po-
voqno uporediti sa hamerom (1.134 kg za
standardni M998 do 2.268 kg za te{ki
M1113). Mo`da je korektnije mantru upore-
diti sa legendarnim pincgauerom, izvorno
austrijskim proizvodom (Steyr Daimler Puch), a
danas britanske Automotive Technik. Nosivost
pincgauera posledwe generacije je 1.400 kg
za konfiguraciju 4x4, odnosno 2.000 do
2.500 kg za 6x6.
Posebno impresivno deluje podatak da
mantra mo`e da preveze i do 21 ~oveka, {to
je znatno vi{e od do sada rekorderskog pin-
cgauera 6x6, gde je ta brojka do 14. Na raspo-
lagawu su razli~ite varijante, po~ev od tran-
sporta, vatrogasne slu`be i slu`be za ~i{}e-
we snega, hitna pomo}, vojne verzije i dr., sve
posebno prilago|ene za te{ke terene. Cene
variraju od opremqenosti, oblika nadgrad-
we i du`ine i kre}u se u rasponu od 26.000 do
44.000 evra, naravno, bez svih da`bina.
Kompanija Achleitner bila je prisutna i
zapa`ena na izlo`bi naoru`awa i vojne
opreme Partner 2009.
Sebastian BALO[
obezbe|uje maksimalnu brzinu od 100
km/~. Oklopno telo obezbe|uje nivo
za{tite klase 1 – 3 (do kalibra 7,62
NATO sa jezgrom od volfram-karbi-
da), a protivminska za{tita je nivoa
2a/b i 3 a/b (do mine sa 8 kg TNT is-
pod sredine poda ili to~ka). Mo`e se
nabaviti u vi{e varijanti: standard-
ni transporter pored voza~a i suvo-
za~a prevozi pet vojnika, a izuzetno 8-
9. Sanitetski mo`e da preveze bolni-
~ara sa opremom i dva vojnika na no-
silima. Postoje i logisti~ko vozilo,
te ono sa komunikacionom opremom.
17

Si stem pe te
ge ne ra ci je
Ob je di we ni si stem za
iz vi |a we iz va zdu ha – ACS
na me wen je za po tre be
iz vi |a wa ko mu ni ka ci ja
i ra da ra pro tiv ni ka.
Opre mqen je elek tro op ti~ kim
i IC sen zo ri ma, SAR ra da rom
i hi per spek tral nim
sen zo ri ma, ra di obez be |e wa
ko mand noj in fra struk tu ri
ni voa kor pu sa, pot pu nog
raz u me va wa bor be nog
okru `e wa. Pro jek to van je kao
pot pu na za me na za po sto je }e,
ne za vi sne si ste me, ko ji
se ko ri ste za pri ku pqa we
i di stri bu ci ju oba ve {taj nih
po da ta ka u svim fre kvent nim
op se zi ma, za osma tra we
i od re |i va we ci qe va.
18
IZ VI\A WE IZ VA ZDU HA
bjediweni sistem za izvi|awe iz va-
zduha – ACS (Aerial Common Sensor),
O predvi|en je kao savremeni SIGINT
(signals intelligence) sistem – pete ge-
neracije, a namewen za potrebe iz
vi|awa komunikacija (COMINT) i radara
(ELINT) protivnika. Opremqen je elektro-
opti~kim i IC senzorima, SAR radarom i
hiperspektralnim senzorima, radi obez-
be|ewa komandnoj infrastrukturi nivoa
korpusa, potpunog razumevawa borbenog
okru`ewa. Projektovan je kao potpuna za-
mena za postoje}e, nezavisne sisteme, ko-
ji se koriste za prikupqawe i distribu-
ciju obave{tajnih podataka u svim fre-
kventnim opsezima, za osmatrawe i odre-
|ivawe ciqeva: Guardrail Common Sensor
– GRCS RC-12 (SIGINT) i Airborne Recon-
naissance Low – RC -7 ludi soko/ Crazy
Hawk(COMINT i IMINT) u KoV SAD i EP-3
ARIES (SIGINT) u RM SAD.
Osnovni ugovara~i, odnosno proiz-
vo|a~i jesu kompanije za izradu specijal-
nih elektronskih sistema, ESL (elektron-
ska sredstva i sistemi, ESS), iz Sunnyva-
la, Kalifornija, i Beech Aircraft iz Vi~i-
te, dr`ava Kanzas. Saradnici na projek-
tu su i firme ESCO iz Sent Luisa, zatim
poznata kompanija za proizvodwu infor-
mati~ke opreme IBM iz Owega i kona~no
kompanija UNISYS iz Solt Lejk Sitija.
Modifikacije na svim ESS u nadle`nosti
su ameri~ke firme Raytheon.
Raz voj
Po~etkom 2002. dve najve}e ameri~-
ke kompanije koje se bave razvojem vazdu-
hoplovnih izvi|a~kih sistema – Lockheed
Martin i Northrop Grumman – otpo~ele su
paralelan, nezavisan rad na novom pro-
jektu (po~etne vrednosti po {est miliona
dolara), poznatom pod nazivom Objedi-
weni sistem za izvi|awe iz vazduha – ACS
(Aerial Common Sensor).
Kompanija Lockheed Martin zastupala
je, zajedno sa brazilskom Embraer, pred-
log da se sva senzorska oprema objedini
u SIGINT sistem za izvi|awe komunikaci-
ja i radara protivnika, na brazilskom
15. jul 2009.
avionu ERJ 145 jet (brazilski sistem ERJ Razli~iti zahtevi bili su uzrok ne- oru`anih snaga SAD i partnera iz Na-
31
145/EMB 145, kao pouzdanija letelica, slagawa izme|u predstavnika KoV-a i RM, toa, oko prikupqawa obave{tajnih in-
~iji sistem ima boqu akviziciju i proiz- {to je za rezultat imalo da KoV SAD sre- formacija.
vodnu cenu od protivni~kog kandidata, i dinom 2004. odlo`i po~etak proizvodwe Zbog potrebe za novim sistemom,
koji se ve} potvrdio u praksi u oru`anim prvih pet aviona, a i daqi razvoj progra- KoV i RV OS SAD, novembra 2006, po-
snagama Brazila i zemqama J. Amerike), ma, za po~etak januara 2006, kada je mini- tencirale su ideju o nabavci 45 aviona
a koji bi se montirao u Xeksonvilu, na starstvo odbrane SAD donelo odluku da se iz projekta ACS, ukupne vrednosti dve mi-
Floridi, za potrebe KoV i RM OS SAD. prekine sa projektom, zbog ~ega je pla}ena lijarde dolara i najavili novi po~etak
Prvobitni plan predvi|ao je da se od{teta kompaniji Lockheed Martin u iznosu rada na projektu ACS od oktobra 2009.
za potrebe KoV SAD nabave 34 letelice, od oko 200 miliona dolara. godine. Kao krajwi rok za uvo|ewe u ope-
dok je za RM SAD bila planirana nabav- Ratna mornarica SAD prekinula je rativnu upotrebu odre|ena je 2016. godi-
ka 19. Ukupna vrednost ugovora za ispo- anga`ovawe na ACS programu jo{ 2004. na. Me|utim, zbog pove}ane cene proiz-
ruku navedenog broja letelica iznosila Septembra 2003. nadgra|en je sistem EP- vodwe, odlagawa i ka{wewa sa isporu-
je, prema projekciji za 2010, oko 879 mi- 3 ARIES. On je testiran 32 dana, pri ~emu kama, ministarstvo odbrane SAD reduko-
liona dolara, dok je ukupna realizacija je realizovano 129 misija iznad Pacifi- valo je nabavku na 23 sistema Beechcraft
programa procewena na oko sedam mili- ka, na kojima je u operativnom radu pro- King Air 350ER, od kojih je prvi ve} ispo-
jardi dolara, od ~ega je izme|u 20 i 30 vedeno 129 radnih ~asova. Modifikova- ru~en RV SAD, po~etkom aprila ove godi-
odsto bilo nameweno za proizvo|a~a. ni EP-3E Aries II Sensor System Improvement ne. Ugovor u vrednosti od 171 miliona
Po~etak testirawa ACS sistema u praksi Program (SSIP) odlikuje integrisani data dolara, potpisan u novembru 2008, pod-
bio je planiran za 2006, a proizvodwa u link-16. Tako opremqena flota izvi|a~- razumeva isporuku 23 letelice, ~ija je
punom obimu za ovu godinu. kih sistema EP-3E Aries II SSIP organizova- nova kodna oznaka MC-12W (maksimalno
Kompanija Northrop Grumman svoj na je u dva skvadrona u okviru RM SAD, vreme leta do osam sati, krstare}a brzi-
projekat bazirala je na ugradwi senzora sa ukupno 12 aviona. na je oko 500 km/~, na visini do 12 km).
na General Dynamics-ovom modelu Posledwa modifikacija na sistemu
Gulfstream G450 jet (nacionalni proiz- EP-3E ura|ena je tokom 2005. samo na pet Pro je kat Li berty
vod, koji ima prednost ve}eg doleta i mo- aviona, kao primarna izvi|a~ka verzija
gu}nost rada na ve}im visinama od pro- te platforme, po{to je RM SAD otpo~ela Ratno vazduhoplovstvo SAD potvrdi-
tivkandidata), ~iji bi sistem nosio ozna- samostalno novi projekat pod nazivom lo je 23. januara 2009. postojawe projek-
ku ACS RC-20. Multi-mission Maritime Aircraft (MMA pro- ta Liberty, koji predvi|a opremawe 37 avi-
Proces zavr{etka i revizije oba gram), koji je predvi|en da u potpunosti ona tipa Hawker Beechcraft C-12 Huron u
projekta realizovan je tokom 2003, kada zameni postoje}e P-3S Orion i EP-3 ARIES ISR verziju MC-12W. Novi sistemi rezul-
su predstavqene mogu}nosti COMINT, platforme. tat su nastojawa ministra odbrane SAD
ELINT, IMINT i EO/ ISR kapaciteta, inte- Kancelarija dr`avnog sekretara za Bila Gejtsa, sredinom 2008, da se za
grisanih na obe verzije aviona. odbranu SAD sredinom 2006. odobrila kratko vreme razvije i realizuje novi iz-
Prema izve{taju koji je ura|en krajem je realizaciju {estomese~ne studije, koja vi|a~ki sistem, savremenih mogu}nosti za
te godine te`i{te ispitivawa oba sistema se odnosi na kombinovanu upotrebu izvi- potrebe operacija u Iraku i Avganistanu.
bilo je na mogu}nostima preva-
zila`ewa eventualnih tehni~kih
nedostataka, izazvanih prven-
stveno interferencijom razli-
~ite senzorske opreme, a i ras-
polo`ivog prostora za potrebe
mogu}e ugradwe dodatnih senzo-
ra i opreme (alternativa je bi-
la monta`a opreme na ve}oj Em-
braer-ovoj platformi ERJ 190,
{to bi prevazi{lo tro{kove za
40 odsto od planiranog). Pred-
nost je data Lockheed Martin-
ovom modelu ERJ 145/EMB 145,
na kome je trebalo da se zasniva
ACS projekat.
Sredinom 2003. razvoju
programa KoV SAD prikqu~ila
se i RM SAD, zbog potrebe za-
mene svog poznatog SIGINT si-
stema, EP-3 ARIES. Oba roda
zagovarala su kompletirawe
multifunkcijskih sistema sa
~etiri radna mesta za potrebe Letelica EMB 145
KoV, odnosno sa {est radnih
mesta za potrebe RM SAD, {to
je dovelo do problema sa sme{tajnim ka- |a~kih aviona i bespilotnih ISR sistema Osnovna namena sistema posledwe
pacitetima na avionu. (HALE/Global Hawk i MALE/Predator), i ko- generacije u RV SAD – MC-12W, sa ~etvo-
ja je usvojena kao kona~no opredeqewe ro~lanom posadom (pilot, kopilot, dva

19

operatera), jeste podr{ka ISR bespilot-
nom izvi|a~kom sistemu Predator (RQ-1) u
prikupqawu obave{tajnih podataka na tak-
ti~kom nivou (IMINT i SIGINT), te podr{ka
bespilotnom borbenom sistemu Reaper
(MQ-9) u preciznom odre|ivawu lokacija
borbenih sredstava i eksplozivnih napra-
va protivnika i dejstvu na wih.
Odlikuje ga mali radarski odraz, mo-
gu}nost neprekidne koordinacije i saradwe
sa jedinicama na zemqi, te jednostavno
upravqawe i odr`avawe.
Opremqen je SAR radarom, dnevnim
i no}nim kamerama visoke rezolucije,
EO i IR senzorima, te antenama na trupu,
za potrebe izvi|awa komunikacija i ra-
dara protivnika.
Prijem informacija u SIGNT sobi
20
Prenos podataka i
informacija
Razmena obave{tajnih podataka i
informacija izme|u zdru`enih komandi i
Integrisanog sistema za obradu podata-
ka realizuje se preko centralne stanice
komandira, CTT (dvokanalni AN/USR-5
radio-ure|aj), upotrebom multipojasnog
be`i~nog sistema (TRIXS). Iz Integrisa-
nog sistema za obradu podataka {aqu se
komande do izvi|a~kih letelica u vazdu-
hu, elementima Airborne Relay Facility si-
stema, dok se sa wih vra}aju rezultati sa
izve{tajima i obra|enim podacima.
Glavni analiti~ar GRCS sistema
procewuje prikupqene podatke u bazi i
ima odlu~uju}u ulogu u procesu upravqa-
wa radom SIGINT, TEHMINT i IMINT ope-
ratera.
Aktivna elektronska karta sa dis-
plejom (Dynamic Electronic Mapping and
near real time Display, DEMAND) a`urira
se u realnom ili vremenu bliskom real-
nom, automatskim uno{ewem iz baze po-
Poznata kompanija L-3 Integrated Sys- dataka, nakon izvr{ene provere. Radna
tems Communications (Waco) opremila ga je mesta operatera sastoje se od brojnih
softverskom, komunikacijskom i senzorskom lap-top ra~unara, povezanih LAN mre`om
opremom. na glavni server Integrisanog sistema
Prva isporuka aviona te namene za za obradu podataka. GIS sistem, sadr`i
potrebe RV SAD bila je 8. aprila 2009. vi{e vrsta simbola, koji se koristi za
u Vi~iti, dok je drugi sistem isporu~en obele`avawe razli~itih tipova emitera,
Nacionalnoj gardi Misisipija, 28. apri- pri ~emu se za svaki mo`e dati odre|eni
la ove godine u bazi 186. puka za dopunu komentar ili detaq. Naj~e{}e sadr`e
goriva u vazduhu (ARW), u avio-bazi Lan- slede}e podatke: naziv ciqa, poziciju,
gley, gde }e biti privremeni centar za frekvenciju, vreme registrovawa, po~e-
obuku operatera na tim sistemima. Bora- tak pra}ewa, vrstu emitera sa slikom
vak formacije od sedam sistema MC-12W u frekventnog spektra registrovanog sig-
toj avio-bazi ima prednost, prvenstveno nala, koja je izvi|a~ka platforma regi-
zbog dvanaestogodi{weg iskustva koje imaju strovala podatak...
pripadnici 186. puka ARW sa odr`avawem Svi ti podaci iz Integrisanog si-
i dopunom ISR sistema starije generacije – stema za obradu podataka pripremaju se
RC-26, koji je kori{ten za pra}ewe trgovi- u jednoobrazne formate (digitalne zapi-
ne drogom na granici se), radi mogu}e upotrebe na nivou celog
sa Meksikom i u Ju- sistema za analizu iz svih izvora poda-
`noj Americi. taka KoV SAD.
Ukupni tro-
{kovi projekta Li- 2008, dok su sredstva za opremawe jo{
berty projektovani sedam obezbe|ena u ovoj godini.
su na 950 miliona Zamenik N[ u RV SAD i ujedno direk-
dolara, ukqu~uju}i tor za ISR delatnosti (A-2) za RV SAD, u Va-
i potrebe za oko {ingtonu, brigadni general Blair Hansen,
100 pilota i speci- nadle`an je za ISR programe (RC-135, U-2,
jalista za eksploa- Predstor RQ-1, Global Hawk RQ-4A/B, F-16
taciju prikupqenih Theater Airborne ISR System, Distributed Com-
podataka u obave- mon Ground System, Cobra Dane Cobra Judy,
{tajnom situacio- i druge sisteme na nivou takti~kih jedinica),
nom centru, koji }e na koje se prose~no godi{we utro{i oko ~e-
raditi operativno tiri milijarde dolara. Prema wegovim re-
i ujedno opslu`iva- ~ima, projekat Liberty pokrenut je u aprilu
ti sisteme. Novac 2008, pri privremeno formiranoj grupi za
za opremawe 31 si- ISR u MO SAD, osnovanoj po preporuci Bila
stema odobren je Gejtsa.
15. jul 2009.

Sistemi MC-12W bi}e organizovani u
dva skvadrona od po 15 platformi za potre-
be operacija izvan SAD (prvenstveno u Ira-
ku i Afganistanu) i nalazi}e se pod Cen-
tralnom komandom OS SAD, dok }e sedam
sistema ~initi formaciju koja }e bazirati u
bazi Langley, za potrebe obuke i kondicira-
wa operatera i posluga. Posluge sistema
rotira}e se svakih {est meseci.
Za jed ni~ ka za {ti ta
Kompanija Northrop Grumman je svoj projekat bazirala na modelu Golfstream G 450 jet
Sistem za precizno odre|ivawe ciqe-
va putem SIGINT-a, SPOCS (Precision SIGINT
Targeting System, PSTS), program je koji se ve}
dve decenije nalazi pod direktnim nadzorom
i pokroviteqstvom pomo}nika dr`avnog se-
kretara za odbranu SAD i eksperata Agen-
cije za napredna istra`ivawa u oblasti od-
brambene tehnologije (DARP-a).
Kao jedinstvena formacija i deo Voj-
noobave{tajne agencije SAD, SPOCS ima,
u osnovi, obavezu da vojno-politi~kom ru-
kovodstvu SAD obezbedi precizne podatke
o svim aktivnostima u elektromagnetnom
spektru i izvorima zra~ewa, wihovim lo-
kacijama i wihovu klasifikaciju prema
stepenu ugro`avawa nacionalne bezbedno-
sti unutar zemqe, okru`ewu i {irom sve-
ta, upotrebom nacionalnih i takti~kih ure-
|aja i sistema SIGINT.
Sistem Guardrail/Common Sensor
(GR/CS) jeste, u osnovi, jedinstveni sistem
za precizno odre|ivawe ciqeva putem SI-
GINT-a, SPOCS na operativnom nivou.
Oru`ane snage SAD trenutno imaju
u operativnoj upotrebi ~etiri GR/CS si-
stema. Taj sistem mo`e biti deqiv, tj. po-
stoji mogu}nost odvajawa vazduhoplovne
(izvi|a~kih aviona) od kopnene komponen-
te (ostaje da radi na prikupqawu podata-
ka u sistemu CONUS). Na taj na~in izvi-
|a~ke letelice mogu se upotrebiti i van
teritorije SAD. Takav je slu~aj sa siste-
mom GR/CS koji bazira na aerodromu
Hunter Army, u gradu Savanah, dr`ava
Xorxija.
Kapaciteti sistema RC-12 Guardra-
il/Common Sensor, GR/CS (SIGINT) dopuna
su sistemu za izvi|awe iz vazduha Airborne
Reconnaissance Low, ARL/ D-7 (COMINT i
IMINT) iz 1996. godine. Oni predstavqaju
osnovu savremenih obave{tajno-izvi|a~-
kih misija iz vazduha KoV OS SAD. Opera-
tivne i tehni~ke kapacitete, kao i legitim-
ne okvire za operativnu upotrebu izvan
SAD (po zahtevu komandnih struktura) na-
sledio je od prethodnika.
Special Purpose Signal Detection,
AN/USD-9 ili Guardrail GR/CS sistem, sa-
stoji se od ~etiri podsistema, kopnenih In-
tegrated Processing Facility (IPF), Auxiliary Gro-
und Equipment (AGE) i Commanders Tactical
Terminal (CTT), i vazduhoplovne izvi|a~ke
komponente, Airborne Relay Facility (ARF).
31
Raz me na
Osnovni takti~ki sistem za razmenu
obave{tajnih podataka (Tactical Reconnais-
sance Intelligence Exchange System – TRIXS)
jeste sistem korpusnog nivoa, za istovre-
menu naizmeni~nu razmenu poruka i in-
formacija. Osnovni preduslov za wegovo
uspe{no funkcionisawe jeste postojawe
opti~ke vidqivosti, bez obzira na me|u-
sobnu udaqenost objekata (do 250 km,
ukqu~uju}i i prenos podataka i izme|u ko-
munikacijskih satelita i centara koman-
dovawa). Prenos poruka obavqa se u re-
alnom vremenu ili vremenu bliskom real-
nom, sa kapacitetom 250 elemenata u pro-
storu istovremeno.
Razmena obave{tajnih poruka i in-
formacija izme|u zdru`enih komandi i
Integrisanog sistema za obradu podataka
realizuje se preko centralnog terminala
komandira stanice (CTT), upotrebom mul-
tipojasnog be`i~nog sistema TRIXS. Iz In-
tegrisanog sistema za obradu podataka
{aqu se komande do izvi|a~kih letelica u
vazduhu, na UVF opsegu elementima Airbor-
ne Relay Facility (Aerial Common Sensor, ACS)
sistema, dok se sa wih vra}aju rezultati sa
izve{tajima i obra|enim podacima.
Poruke se dostavqaju korisnicima
preko ~etiri uvezana mre`na sistema.
Pomo}u dve mre`e – prijemne aplikacije –
softvera (Tactical Receive Applications,
TRAP) i sistema za razmenu i emitovawe
podataka (Tactical Data Exchange System
Broadcast, TADIXS-B) uspostavqaju se komu-
nikacija i dostavqaju poruke u oba smera
na globalnom nivou.
Korisni~ki servis za emitovawe in-
formacija (Tactical Information Broadcast
Service, TIBS) koristi se u fazi odre|iva-
wa lokacije ciqeva, a osnovni takti~ki si-
stem za razmenu obave{tajnih podataka
(TRIXS) u fazi dejstva na ciqeve. Trenutno,
TRIXS predstavqa osnovu za komunikaciju,
izme|u pet najpoznatijih izvi|a~kih siste-
ma iz vazduha, sa tendencijom wegove pri-
mene i na izvi|a~ki program bespilotnih
letelica i druge izvi|a~ke sisteme.
Kao integrisani sistem za emitova-
we informacija (Integrated Broadcast Servi-
ce, IBS) TRIXS je standardizovan projekat,
~ijim razvojem je upravqala radna grupa iz
C3I KoV (formirana 1994). Projekat su
1996. odobrile vrhovne institucije za
razvoj obave{tajnih programa i sistema
OS SAD.
Uvo|ewem TRIXS sistema u operativnu
upotrebu smawen je veliki broj mawih i
odvojenih sistema za razmenu obave{taj-
nih podataka koji su se u velikoj meri u
praksi preklapali i bili neefikasni za
krajwe korisnike.
21
 Standardni GR/CS RC-12 sistem sa-
stoji se od {est do 12 modifikovanih
aviona Beechcraft Super King. Kada se na-
laze u misiji, istovremeno se anga`uju
dva-tri aviona koji dostavqaju podatke
kopnenom delu sistema. Prikupqawe, ob-
rada i distribucija obave{tajnih infor-
macija i podataka obavqa se u sklopu je-
dinstvenog Integrisanog sistema za ob-
radu podataka (Integrated Processing Faci-
lity, IPF), kopnene komponente GR/CS si-
stema, koji ima sposobnost brzine obra-
de i prenosa podataka. To je brzo razme-
stiv, operabilan, prenosan i prevozan
multisenzorski sistem.
Osnovu Integrisanog centra za ob-
radu podataka ~ine dve celine: za priku-
pqawe i obradu obave{tajnih informa-
cija sa kopna – AN/TSQ-105 V i AN/TSQ-
176 (VAN-3), kao osnova Guardrail/Com-
mon Sensor System-1 (GR/CS-1) za eksplo-
ataciju obave{tajnih informacija iz va-
zdu{nog prostora.
Oba podsistema, AN-TSQ-105 V i
AN/TSQ-176, sme{tena su u ~etiri na-
bacna kontejnera (sistem novije genera-
cije treba da ima dva kontejnera) du`ine
12 m, postavqenih na prikolice tokom
operativnog rada ili za vreme transpor-
ta na kopnu, putem ili `eleznicom. Kon-
tejneri mogu biti transportovani i bro-
dom ili vazdu{nim putem.
Kada se pove`u unutra{wim vezama,
predstavqaju Centar za potpunu obradu
podataka, slike, poruka i e-po{te, tokom
izvi|a~kih misija, u realnom vremenu.
Podsistemu AN/TSQ-176 dostavqaju
se registrovani podaci i iz sistema Airbor-
ne Relay Facility (ARF, AN/ARW-83 V), kao
osnove Airborne Reconnaissance Low (ARL) D-
7. Sastavni deo sistema ARF jeste i Flightli-
ne Test Set AN/ARM-163 (V), koji je namewen
za zadatke iz domena provere vazduhoplo-
va, neposredno pre poletawa i nakon za-
vr{etka misije.
22
Avion RC-12
Avioni RC-12 imaju mogu}nost pri-
kupqawa podataka na daqini do 450 km
i dostavqawa podataka na granici op-
ti~ke vidqivosti, do 250 km. Zadatke
izvr{avaju na visinama od sedam do 10
km, a maksimalno vreme provedeno u iz-
vi|awu je do pet i po sati (RC-12Q).
Data linkom (Interoperable Data Links,
IDL), koji radi u mikrotalasnom frekvent-
nom opsegu reda veli~ine par stotina GHz,
obezbe|uje se siguran prenos podataka iz
izvi|a~kih elemenata iz vazduha do Inte-
grisanog sistema za obradu podataka.
Kqu~ni deo GR/CS,, predstavqa
Commander’s Tactical Terminals, CTT, ili
centralni terminal komandira stanice
koji izve{tava pretpostavqene komande
(korpusa) o rezultatima SIGINT-a (KO-
MINT-a i ELINT-a), TEHMINT-a i IMINT-a.
De set mo di fi ka ci ja
Predvi|eno je da tokom misije izvi-
|a~ki avioni RC-12 iz sistema Guardrail
GR/CS lete iznad teritorije, koja se po-
klapa sa dubinom sopstvenih snaga i pa-
ralelno sa predwom linijom svojih snaga.
Kompletan proces prikupqawa, ob-
rade i dostavqawa informacija, odvija
se tako {to vazduhoplovnim sistemom
(avionima RC-12) upravqa kopnena voj-
ska, odnosno Integrisan sistem za obra-
du podataka koji {aqe zahteve i prima
povratne podatke od letelica iz vazduha,
preko linkovne veze u UVF (linija opti~ke
vidqivosti, LOV) i SVF (SAT link) fre-
kventnom opsegu, u remote modu (daqinski
upravqiv), a zatim obra|uje primqene
podatke i dostavqa ih korisnicima u zo-
ni izvo|ewa operacije.
Vazduhoplovni deo sistema je samo-
razmestiv, dok kopneni deo sistema ~ine
brzo razmestivi nabacni kontejneri
(prevozni i prenosni) koje je mogu}e tran-
sportovati putem, `eleznicom, brodom
ili avionom.
Vazduhoplovnu komponentu sistema
(starija varijanta) ~ini 12 aviona RC-
12, ~etiri nabacna kontejnera VAN-a,
dok je u novijoj varijanti sistem opre-
mqen sa 3-5 aviona, a prate}a oprema
zemaqske kontrolne i stanice za obradu
i distribuciju podataka sme{tena je u dva
kontejnera i tri kabine sa linkovima (In-
teroperable Data Links, IDL).
Senzorsku opremu ~ine unapre|eni
sistem za otkrivawe, pra}ewe i goniome-
trisawe aktivnosti u frekventnom pro-
storu (QUICKLOOK, AQL) i izuzetno pre-
cizni sistem za odre|ivawe lokacije (go-
niometrisawe) ciqeva iz vazduha (Com-
munication High Accuracy Airborne Location
System, CHAALS).
Predvi|eno je da tako opremqen si-
stem omogu}i komandi divizije ili korpu-
sa da u borbenim uslovima, ve} nakon pr-
vih dejstava protivni~kih artiqerijskih
oru|a, trenutno odredi preciznu lokaci-
ju, na osnovu Doplerovog efekta, vremen-
ske razlike odlaznog/dolaznog signala.
Tako|e, bez obzira na generaciju radio i
RR ure|aja (rad u FH modu ili u pro{ire-
nom spektru), napredna digitalna tehno-
logija za registrovawe i goniometrisawe
predajnika, na ovom sistemu (kombinova-
na usko i {iroko pojasna) omogu}ava pre-
cizno i trenutno, odre|ivawe lokacije.
Time se dobija slika, sa razme{tajem svih
emitera EM zra~ewa, na boji{tu.
Objekti izvi|awa tog sistema jesu
svi vojni i komercijalni predajnici (ome-
ta~i) i ostala radio, RR i radarska sred-
stva protivnika, koji rade u dcm, cm, mm i
mikrometarskom frekventnom opsegu.
Od uvo|ewa u upotrebu do sada, razvi-
15. jul 2009.

jeno je sedam generacija vazduhoplovnog iz-
vi|a~kog sistema Guardrail common/sensor
(C/S) RC-12 i ura|eno 10 modifikacija.
Po~etne varijante aviona imale su mo-
gu}nost opremawa izvi|a~kom opremom i
senzorima od 500 kg, dok posledwa RC-12Q
varijanta, mo`e biti opremqena opremom
te`ine do 900 kg, ukqu~uju}i i podvesne kon-
tejnere i antene.
Sistem RC-12D Improved Guardrail V
ugra|en je na 13 letelica King Air Model
A200CT, kojima su devedesetih bili opre-
mqeni 1. i 2. vojnoobave{tajni bataqon
(vOB) – Visbaden i [tutgart, SR Nema~ka, a
kojima su 1991. popuweni i 3, 15. i 304.
vOB u Ju`noj Koreji. Pet sistema u toj vari-
janti prodato je oru`anim snagama Izrae-
la, radi opremawa 191. izvi|a~kog skva-
drona (Sde Dov, Izrael).
Zatim, RC-12N GR/CS System 1 (dva
~lana posade, pilot i kopilot) poboq{an je
dogradwom opreme za za{titu i upozorewe
pilota aviona i sadr`i: AN/APR-39 prijem-
nik za upozorewe od ozra~ewa radarom,
AN/APR-44 radar za upozorewe, AN/ALQ-
136, AN/ALQ-156 and AN/ALQ-162 sistemi
za radarske protivmere M130 – raspr{i-
va~ mamaca, dok komunikacijski deo ima:
AN/ARC-186 ili AN/ARC-201 VHF-FM ra-
dio-ure|aj, AN/ARC-164 Have Quick II UHF-
AM radio ure|aj, AN/APX-100 IFF satelitski
predajnik, tri KY-58 i jedan KIT-1A genera-
tor {ifrirawa radio ure|aj, AN/ASN-149
GPS prijemnik, Carousel IV INS kontejner za
opremu.
Nacionalnoj gardi Misisipija isporu~en je 28. aprila ove godine MC-12W plovnog sistema za priku-
31
RC-12P GR/CS System 2 ima istu opre-
mu kao i prethodna verzija RC-12N, s razli- Gu bi ci
kom da RC-12P za unutra{we spojne puteve Tokom 1997. iz sastava 224. vojno-
koristi fiber-opti~ke kablove i mawe har- obave{tajnog bataqona (8. korpus OS
dverske komponente, koje su u~inile da ukup- SAD) do{lo je do pada aviona RC-12N i
na te`ina opreme bude znatno mawa u odno- gubitka oba ~lana posade, dok je sistem
su na prethodnike. Sa devet aviona ovog ti- RC-12K, iz sastava 1. vojnoobave{tajnog
pa opremqena je dr`avna agencija za pra}e- bataqona (5. korpus OS SAD/ 7. A,
we komunikacija ESL (sada TRW). Evropa), pao 1998. pri ~emu su, tako|e,
U operativnoj upotrebi i daqe se na- oba ~lana posade poginula, tokom redov-
laze verzije Guardrail V SYSTEM 3, RC-12H i ne obuke.
RC-12K/N/P, koji pokrivaju obave{tajne de-
latnosti u delu COMINT-a, ELINT-a i CHA-
ALS aktivnosti na odre|ivawu lokacije ci- Osim pilota i kopilota, sistem nema
qeva visokom precizno{}u, koriste}i i poslugu za upravqawe prijemnim delom se-
razmewuju}i podatke sa zemaqskom kompo- ta, ve} je proces daqinski kontrolisan,
nentom GRCS-a i sistemom za izvi|awe iz preko zemaqske kontrolne jedinice.
vazduha (ARL), naj~e{}e u SAD, za kontrolu GRCS System 1 (AN/USD-9C) i System
teritorije i granica. 2 (AN-USD-9E) imaju dodatnu komunikacij-
sku mogu}nost da razmewuju poruke i dosta-
vqa ju registrovane podatke preko satelit-
Po sled wi mo del skog linka do najudaqenijih korisnika.
Posledwe razvijeni model iz serije Opremqeni su mo}nim kompjuterima (Micro
AN/USD-9 sistema, firme Northrop Grum- 5) sa UNIX operativnim sistemima, dok su
man RC-12Q (Guardrail Common Sensor, Sys- unutra{we (LAN) veze povezane fiber-op-
tem 2), nazvan Guardrail 2000, ili sistem za ti~kim vlaknima velike propusne mo}i i
izvi|awe namewen za 21. vek, sedma je gene- velike brzine protoka podataka.
racija sistema, zasnovan na dostavqawu re- Radna mesta kopnenog dela sistema
gistrovanih podataka preko satelita. Mon- formirana su u dva kontejnera Integrisa-
tiran je na modifikovanoj platformi RC- nog sistema za obradu podataka, umesto ~e-
12, aviona Beechcraft Super King Air 200. Si- tiri kontejnera u starijoj varijanti, te se
stem se montira na tri modifikovana avio- mogu brzo razme{tati transportnim avio-
na RC-12Ps (Raytheon i TRW), koji se razli- nom C-130 Hercules.
Set ure|aja za otkrivawe, pra}ewe,
kuju po dodatnom izobli~ewu na trupu, gde je
analizu i goniometrisawe radio signala
sme{tena satelitska antena.
(Radio Remote Receiving Set, AN/ARW-83)
predstavqa osnovu vazduho-
pqawe podataka, kao jednog
od ~etiri podsistema
AN/USD 9B (C i E), sistema
za detekciju.
Preciznost u odre|i-
vawu ciqeva obezbe|ena je
kvalitetnim COMINT/ELINT
sistemom GR/CS-a za regi-
strovawe signala, analizu
modova rada i odre|ivawe
lokacije komunikacionih i
radarskih sistema i emite-
ra zra~ewa u celom FO, za-
kqu~no sa SFV (do 18 GHz).
Kombinacija vazduho-
plovne, daqinski upravqive
i zemaqske komponente,
predstavqa takti~ku forma-
ciju, koja se raspore|uje u
radio-izvi|a~ku ~etu (obi~-
no je to 2. ili „B” ~eta) voj-
noobave{tajnog bataqona,
kao dela korpusne, vojnoo-
bave{tajne brigade.
Goran KALAUZOVI]
(Nastavak u slede}em
broju)
23

Ubica zveri na gusen
Sa mo hod na oru |a 152 mm
ISU-152 ima la su iz u ze tan
zna ~aj za rat nu ma {i nu
SSSR-a. Ko ri {}e na su kao
udar na pe sni ca za pro do re
kroz ne ma~ ku od bra nu.
Je dan pri me rak na {ao se u
ru ka ma ju go slo ven skih
ten ki sta i u to vre me
tre ti ran je kao pre sti `no
sred stvo.
24
SA MO HOD NO ORU \E ISU-152
eneracija nema~kih tenkova, nazvanih
G po zverima, trebalo je da se nametne
kao gospodar isto~nog boji{ta. Od
tigrova, pantera i samohotke elefant
– slon o~ekivalo se da 1943. preokrenu
razvoj rata u korist Hitlera. Me|utim, na-
i{li su na „ubice zveri“ (zveroboj) – sa-
mohotku SU-152, naoru`anu haubicom 152
mm ML-20, u to vreme osnovnom oru|u te-
{ke artiqerije Radni~ko-seqa~ke crvene
armije (RKKA).
Samohodna oru|a nastale su tako {to
je na telo te{kog tenka KV-1S ugra|en ma-
sivni kazamat sa mehanizmom haubice. Na
taj na~in dobijeno je sredstvo za neposred-
nu vatrenu podr{ku tenkovskih i pe{adij-
skih jedinica u napadnim dejstvima. Kada su
krajem 1943. u fabrikama po~eli da proiz-
vode usavr{ene tenkove JS-1/2, oni su po-
slu`ili kao osnova za razvoj nove samohot-
ke ISU-152 sa poboq{anom haubicom ML-
20S. Zbog nedostatka haubica 152 mm, pa-
ralelno sa ISU-152 proizvodile su se sa-
mohotke ISU-122 i ISU-122S sa oru|ima
122 mm A-19S, odnosno D-25S.
U odnosu na samohotke sa telom tenka
KV, oru|a na bazi usavr{enih oklopwaka
JS imala su kazamat znatno ve}eg volumena,
iskori{}en za sme{taj 20 metaka: polovi-
ne probojnih BR-545, mase 48,78 kg i polo-
vine par~adno-razornih OF-545, mase
43,56 kg.
Pokazalo se na probama da se na
1.000 metara sa ML-20 mo`e probiti pan-
cirna plo~a od 123 milimetara. Od pro-
tivni~ke vatre posadu ISU-152 {titile su
plo~e ~elika debele od 60 do 90 mm na ~eo-
nom delu kazamata i tela. Bokovi kazamata
bili su debeli 75 mm i postavqeni pod
15. jul 2009.

nicama
Samohotka ISU-152 dominirala je
tehni~kim zborom prire|enim juna
1948. u Beloj Crkvi
uglom od 15°, a bokovi tela izra|eni od 90
mm ~elika. Od pozadi plo~e su bile debele
60 mm, s tim {to se zavr{etak kazamata na-
lazio pod pravim uglom, a tela pod 49° u
gorwem delu i 49° u dowem delu. Gorwe po-
vr{ine bile su od 30 mm ~elika, a dowa plo-
~a od 20 mm. Ve}i prostor povoqno se od-
razio na moral posada jer su u ranim samo-
hotkama ~ak gubili svest zbog vazduha preza-
si}enog barutnim gasovima.
Tak ti ka pri me ne
Od februara 1944. godine ISU-152 i
122 uvedeni su u naoru`awe samostalnih
Susret pripadnika 2. proleterske
brigade NOVJ i crvenoarmejaca
oktobra 1944. kod Ra~e Kragujeva~ke.
Partizani su neskriveno bili
zadivqeni mo}nom samohotkom
gardijskih te{kih samohodno-artiqerijskih
pukova. Oni su imali 21 ISU-152 u sastavu
~etiri baterije od po pet oru|a. Do kraja
rata formirano je 56 pukova. Samohotke su
naj~e{}e kori{}ene u prodorima kroz pro-
tivni~ku odbranu na glavnim pravcima, kao
oja~awe udarnih sastava. Usled va`nosti
bile su pod direktnom komandom armija i u
rezervi frontova i Vrhovne komande.
U taktici primene samohotke su pr-
venstveno uni{tavale protivni~ke vatre-
ne ta~ke sa ve}ih udaqenosti ga|awa u od-
nosu na ostala prate}a sredstva. S pra-
vom se o~ekivalo da }e wihovo prisustvo
obeshrabriti Nemce od preduzimawa
tenkovskog protivudara.
Prednost samohotki ISU bila je u
wihovoj pokretqivosti, pa su komandanti
bili skloni da ih isture ~ak na predwi
kraj vlastitih snaga. Me|utim, ISU su
imale i mane, pre svega malu brzinu paq-
be – samo dve do tri granate u minuti, ma-
lu koli~ina municije, skromnu pokretqi-
vost cevi haubice po azimutu od samo 10°
u levu ili desnu strani, zbog ~ega su se te-
{ko ga|ali pokretni ciqevi.
Tokom 1943. proizvedeno je 704
oru|a SU-152, a od 1944. do 1947. godi-
ne 3.242 oru|a ISU-152 i 2.860 ISU-
122. Ratni gubici iznosili su oko 2.300
samohotki, odnosno 46 odsto svih proiz-
vedenih tokom rata.
Ta samohodna oru|a kori{}ena su po-
sle rata sve do po~etka sedamdesetih. To-
kom hladnog rata slu`ila su prvenstveno u
pukovima razme{tenim kod saveznika iz
Var{avskog pakta i na rubnim delovima
SSSR-a. Kori{}ene su u borbama u Ma-
|arskoj 1956. godine. Te godine samohotke
su modernizovane na standard ISU-152K
sa protivavionskim mitraqezom D[KM,
pove}anim borbenim kompletom na 30 me-
taka, novim ni{anom i radio-stanicom, ko-
31
Za {ti ta
Pokazalo se na probama da se na
1.000 metara sa poboq{anom haubicom
ML-20 mo`e probiti pancirna plo~a od
123 milimetara. Od protivni~ke vatre
posadu ISU-152 {titile su plo~e ~eli-
ka debele od 60 do 90 mm na ~eonom de-
lu kazamata i tela. Bokovi kazamata bi-
li su debeli 75 mm i postavqeni pod
uglom od 15°, a bokovi tela izra|eni su
od 90 mm ~elika. Plo~e su otpozadi bile
debele 60 mm, s tim da se zavr{etak ka-
zamata nalazio pod pravim uglom, a tela
pod 49° u gorwem delu i 49° u dowem de-
lu. Gorwe povr{ine bile su od 30 mm ~e-
lika, a dowa plo~a od 20 mm. Ve}i pro-
stor povoqno se odrazio na moral po-
sada, jer su u ranim samohotkama ~ak gu-
bili svest zbog vazduha prezasi}enog ba-
rutnim gasovima.
mandirskom turelom i motorom V-54K. Al-
ternativno, samohotke su modernizovane
na standard ISU-152M sa elementima ten-
ka IS-2M sa motorom V-54K-IS.
Modernizovane samohotke slu`ila su
do po~etka sedamdesetih. Na bazi ISU-152K
i M izra|eno je nekoliko samohodnih raket-
nih sistema takti~kog dometa i vozila za iz-
vla~ewe.
Zveroboji u Srbiji
U borbama na prostoru Srbije, u ka-
sno leto i ranu jesen 1944, u~estvovale su
samohotke iz pukova direktno pot~iwenih
Drugom ukrajinskom frontu tokom prodora
iz Rumunije u Vojvodinu i Tre}eg ukrajinskog
fronta na osnovnom pravcu prodora kroz
isto~nu Srbiju preko Morave do Beograda.
Jedna samohotka iz Drugog ukrajinskog
fronta posle prodora preko Banata pri-
 Dimenzije ISU-152 bile su impresivne za standarde
oklopnih vozila Drugog svetskog rata

silno se zaustavila u ritu uz Dunav, pribli`no dva kilometra od

Pan~eva~kog mosta u pravcu Pan~eva. Zaglavila se u blatu i crve-
noarmejci su posle vi{e poku{aja odustali od izvla~ewa i oti-
{li daqe u borbe na severu.
Za sudbinu te samohotke 1946. zainteresovao se Stojimir
Ilijevi} zvani Gerila (danas ima 93 godine), u to vreme tehni~ki
oficir 1. tenkovskog bataqona 2. tenkovske brigade, razme{tene
u garnizonima u Sloveniji. Posle pribavqawa odobrewa od pret-
postavqenih, on je oti{ao je u Beograd i obezbedio gomilu auto- Dvodelna municija kalibra 152 mm za ISU-152
mobilskih guma. Wih je podmetnuo pod samohotku kako bi se guse-
nice izdigle, a u me|uprostor uba~ena su debla. Posle pet-{est
dana truda samohotka se na{la na ~vrstom. Pokazalo se da motor
radi bez te{ko}a iako je bila u blatu. Samohotka je utovarena u
vagon i prevezena u Logatec. Jedno vreme nalazila se u @iri, uz
komandu 2. tenkovske brigade.
Na naredbu da se pridru`i 1. tenkovskom bataqonu u Poqana-
ma kod [kofje Loke, Gerila je pokrenuo samohotku. Na vozilo su se
popeli pripadnici 3. tenkovskog bataqona.
Stojimir Ilijevi} se prise}a kako se na jednom uskom prolazu
odlomio komad puta, pa se samohotka tri puta prevrnula i pala u ja-
rak. Tokom tog prevrtawa jedan vojnik je poginuo. Samohotku je vra-
tio na put tenk T-34. Me|utim. Vozilo je bilo prete{ko za slovena~-
ke planinske puteve i jedva je pre{lo preko mosta u [kofjoj Loki.
U 2. tenkovskoj brigadi voleli su da voze samohotku ISU,
ali se na woj nije provodila obuka. Kako u jedinici naoru`anoj
sa T-34 nisu imali zadatak za unikatnu samohotku predali su je
Tenkovskom u~ili{tu u Beloj Crkvi.
U {arolikoj zbirci tehnike kori{}ene za obuku tenkista,
samohotka je tretirana kao presti`no sredstvo, pa su je 1947.
izveli na ve`bu odr`anu na poligonu u Beloj Crkvi. Jedan bugar-
ski oficir, posmatra~ na ve`bi, zainteresovao se za samohotku
i zatra`io da se proveze. Na mestu voza~a bio je Ilijevi}.

26 15. jul 2009.


Tokom najve}eg dela karijere u JNA samohotka ISU-152 slu`ila
je kao nastavno sredstvo.
Ka`e da je krenuo sa punim gasom,
ali je u jednom trenutku puklo crevo re-
zervoara uqa za hla|ewe i bugarski ofi-
cir na{ao se prekriven gustom te~no{}u.
Bugarina su prevezli u Beograd i u ofi-
Po sa da:
cirskoj zadruzi sa{ili su mu potpuno no-
vu uniformu. Bor be na ma sa:
Posle Rezolucije Informbiroa u~i-
li{te je moralo da se premesti jer se nala- Naoru`awe:
zilo u blizini granice sa Rumunijom. Tako je Borbena masa:
samohotka ISU-152, kao i ostala tehnika,
krajem leta 1948. prevezena `eleznicom iz Motor:
Bele Crkve u Bawaluku.
Maks.brzina:
Stojimir Ilijevi} Gerila ponovo se
susreo sa samohotkom 1954. godine. U to Autonomija kretawa:
vreme jedan od va`nih programa doma}e
industrije bio je razvoj i osvajawe pro-
izvodwe mewa~ke kutije za tenk T-34. Ka- Du`ina:
ko nisu postajale mogu}nosti da se delo-
vi nabave iz inostranstva, izra|ivani [irina:
su u doma}oj fabrici „Milovan \ilas“
Visina:
iz Hrasnice (kasnije preimenovana u FA-
MOS). Prve probe nisu dale dobre re-
zultate.
31
Kazamat ISU-152 u kojem se na{lo mesta za haubicu 152 mm i
20 dvodelnih metaka
Posle izrade novog probnog primerka Gerila je oti{ao u
Bawaluku gde je trebalo da je ispita na tenku T-34. Kada je tamo
video ISU-152 odlu~io se da doma}u mewa~ku kutiju ugradi u to
vozilo jer ono ima sli~an motor, ali sa dodatnih 20 KS koji su
bili novi izazov za mewa~ku kutiju. Trebalo je provesti 200 ~a-
sova vo`we. Na samohotki je ugra|ena dvostruka komanda tako
da su, osim Gerile, na mestu voza~a bile i stare{ine i podofi-
ciri Tenkovskog {kolskog centra.
Jednom prilikom, u posetu predvi|enu programom usavr{ava-
wa, na bawalu~ko poqe do{lo je 17 generala. Oni su dobili kom-
binezone i {lemove sa laringofonom i priliku da voze ISU-152.
Navodno, jedan od generala bio je na ~elu komisije za usvajawa me-
wa~ke kutije za tenk, pa kad je ~uo da se na samohotki proverava wen
rad odmah se pobrinuo da se kao novi proizvod pusti u seriju.
Kasnije je istro{ena samohotka do`ivela neslavnu sudbinu –
postala je meta na poligonu Mawa~a. Tako se zavr{ila neobi~na
karijera jedinog na{eg zveroboja.
Aleksandar RADI]
Tak ti~ ko-teh ni~ ke ka rak te ri sti ke
pet – ko man dir, vo za~, ni {an xi ja i dva pu ni o ca
45,5 t
haubica 152 mm ML20 domet 12.400 m
dva pu{komitraqeza 7,62 mm sa 1.300 metaka
V-2IS (V-2-10) snage 382,7 kW (520 KS)
37 km/~
220–230 km
9,05 m
3,07 m
2,45 m
27

To kom de ve to go di {we
upo tre be ti avi o ni su, ia ko u
skrom nom bro ju od 40 le te li ca,
u Ju go slo ven skom rat nom
va zdu ho plov stvu na le te li
ukup no 9.491 sa ti. U to vre me
bi li su to naj mo der ni ji i
bor be no naj e fi ka sni ji avi o ni.
Ko ri {}e ni su u tri bor be na
va zdu ho plov na pu ka, ko ji su u
kri ti~ nim tre nu ci ma za na {u
ze mqu bi li na sva tri we na
kra ja u pr vim bor be nim
re do vi ma, a na ze ni tu ka ri je re
ja ~a li su kri la mla dih pi lo ta
u {kol skom pu ku.
28
AVI ON JAK-9P
Ne u stra {i v
lova c
osledwa serijska modifikacija zna-
P menitih sovjetskih lovaca iz perioda
Drugog svetskog rata je Jak-9P sa mo-
torom VK-107A. Projektovan je i pro-
izveden po zavr{etku rata kao nasta-
vak rada na usavr{avawu konstrukcije i
poboq{awa performansi aviona Jak-9U.
Prilikom izrade familija lova~kih
ma{ina tokom rata, Konstruktorskom bi-
rou Jakovqeva glavna vodiqa bila je jed-
nostavna konstrukcija, pogodna za odr`a-
vawe mehani~arima ni`e kvalifikacije.
Me{ovita konstrukcija, metalna re{etka
trupa pokrivena platnom ili lepenkom i
drvena struktura krila, primewena na
prakti~no svim lova~kim avionima jak, bi-
la je racionalna i svrsishodna u ratnim
uslovima kada se ose}ao nedostatak alu-
minijuma, ali, to je imalo i niz nedostata-
ka kao {to su kratak resurs, osetqivost na
vremenske prilike i nepogodne uslove eks-
ploatacije. Brz gubitak strukturne ~vrsto}e
i pogor{awe aerodinamike dovodio je do
pogor{awa leta~kih karakteristika, po-
sebno sni`ewe maksimalne brzine.
Zavr{etak rata izbacio je u prvi plan
zahteve kao {to su trajnost konstrukcije
prilikom ~uvawa i eksploatacije, kvalitet
monta`e i vi{i nivo izrade aviona u ce-
lini. To nije moglo da budu ostvareno na
avionima me{ovite konstrukcije.
Prelaz na izradu metalnih lovaca jak
ostvarivan je tokom rata postepeno. Prvi
koraci u~iweni su 1942. na avionu Jak-
7DI – prototipu Jak-9, kome su drvene ra-
mewa~e krila zamewene metalnim. Metal-
ne ramewa~e kori{}ene su i 1944. prili-
kom izrade Jak-3. No, pravi iskorak u pri-
meni metala u konstrukciji serijskog avio-
na konstruktori biroa Jakovqev ostvarili
su tek posle rata.
Is pi ti va wa
Odlukom Vlade SSSR-a od 17. juna
1946, izme|u ostalog, Ministarstvu vazdu-
hoplovne industrije dat zadatak je da pri-
premi za ispitivawa metalni avion Jak-9
sa motorom VK-107A, na kojem }e biti od-
straweni svi nedostaci Jak-9U VK-107A
me{ovite konstrukcije. Radi realizacije
tog zahteva, konstrukcioni biro Jakovqeva
modifikovao je dva aviona Jak-9U (fabri~-
ki broj No 01-03 i No 01-04) ugradwom me-
talnog krila, koji su postali prototipovi
novog aviona Jak-9P.
Od serijskog Jak-9U sa VK-107A modi-
fikovani prototipovi Jak-9P razlikovali
su se po nizu izmena. Za upore|ewe karak-
teristika uzet je primerak Jak-9U (fabri~-
ki broj No 39-083), proizveden u fabrici
aviona broj 166 u Omsku, ~ija su kontrol-
na ispitivawa u opitnom centru Sovjetskog
ratnog vazduhoplovstva sprovedena janua-
ra 1945. godine.
Izmewena je konstrukcija na Jak-9P –
umesto me{ovite konstrukcije postavqeno
je potpuno metalno krilo ~iji krajevi su iz-
vedeni u vidu elipse, a ne uglasto u vidu
trapeza, aerodinami~ka kompenzacija ele-
rona uve}ana je sa 26,2 na 27,5 odsto
sredwe aerodinami~ke tetive, platnena
op{ivka elerona zamewena je metalnom,
skinuta je platnena hermetizacija elerona.
Naoru`awe i oprema oba prototipa Jak-
15. jul 2009.

9P ostali su isti kao na serijskim Jak-9U
me{ovite konstrukcije (jedan top [VAK od
20 mm i dva mitraqeza UBS od 12,7 mm).
Avioni su u vazduhu ispitivani od 28.
juna do 23. jula 1946. Dva opitna pilota
izvela su ukupno 108 letova u trajawu od
60 ~asova i 47 minuta. U zakqu~ku sa ispi-
tivawa oceweno je da su avioni uspe{no
pro{li testove, ali je sugerisano provo-
|ewe eksploatacionih opitovawa serije od
30 aviona na kojima bi trebalo prethodno
da se odstrane do tada uo~eni nedostaci.
U me|uvremenu, tra`eno je da se do 1.
avgusta 1946. pripremi za dopunsko kon-
trolno ispitivawe jedan Jak-9P na kojem bi
se testirala specijalna oprema koja bi u
potpunosti odgovarala novim zahtevima RV
SSSR-a. Nova oprema ukqu~ivala je radi-
opolukompas RPKO-10M, dometa 150 km,
ure|aj „svoj-tu|” S^-3, dometa 90 km na vi-
sini 1.000 m, sletni reflektor FS-155,
osvetqewe instrument table UV lampama
(UFO), kao opciju avio-horizont An{juc i
fotokinomitraqez PAU-22. Nova radio
stanica RS-6 omogu}avala je dvostranu ra-
dio vezu do udaqenosti od 115 kilometa-
ra. Ova oprema ugra|ena je na Jak-9P No
01-04 i proveravana tokom letova od 9. do
17. avgusta. Po zavr{etku ispitivawa pre-
poru~eno je da se primeni na svim serij-
skim Jak-9P.
Slede}i zahtev za ispitivawe poja~a-
nog naoru`awa objediwen je sa opitova-
wem pove}anog kapaciteta goriva. Po tre-
}i put, 23. marta 1947. na kontrolna ispi-
tivawa predat je radikalno modifikovani
Jak-9P No 01-04 na kojem su ura|ene sle-
de}e izmene: ugra|ena su dva dodatna re-
zervoara goriva u krilima, ~ime je rezerva
pove}ana do 682 litra; umesto dva sinhro-
na mitraqeza UBS ugra|ena su dva topa B-
20S, a umesto motor-topa [VAK predvi|ena
je ugradwa jednog od ~etiri razli~ita motor-
topa: B-20M, NS-23, N-37 ili N-45. Ispi-
tivawa su obavqena od 1. aprila do 23. ju-
la 1947. godine.
Simulirane su i vazdu{ne borbe sa P-
63C-1 Kingcobra. Avion Jak-9P je u horizon-
talnim manevrima na 2.000 m bio lo{iji,
ali je u vertikalnim manevrima na visina-
ma izme|u 2.000 i 3.000 m bio nadmo}niji.
Te{ko naoru`ana modifikacija Jak-9P pre-
poru~ena je za serijsku proizvodwu, ali do
we nije do{lo zbog ubrzanog dolaska ere
mlazne avijacije.
U me|uvremenu, u fabrici No 153 u
Novosibirsku nastavqena je proizvodwa i
do oktobra 1946. predata je serija od 39
aviona Jak-9P (29 sa furnirnom op{ivkom
trupa i 10 potpuno metalnih). Eksploataci-
ona ispitivawa serijskih aviona izvedena
su od 4. oktobra 1946. do 4. februara
1947. na aerodromu Tolma~evo, udaqenom
30 km od fabrike No153 u Novosibirsku.
Pro iz vod wa
Jak-9P proizveden je, za sovjetske
pojmove, u relativno maloj koli~ini. Ka-
da su zaustavqene proizvodne trake sa
Jak-9P fabrike No 153 u Novosibirsku,
ve} je leteo prototip mlaznog aviona
MiG-15. Odlukom Ministarstva vazduho-
plovne industrije SSSR-a od 25. marta
1948. iz proizvodwe je skinut Jak-9P. Do
kraja 1948. ukupno je proizveden 801 ko-
mad – 29 sa furnirnom oblogom trupa i
772 potpuno metalna.
Avione Jak-9P primila su ratna va-
zduhoplovstva Kine, Poqske, Ma|arske
(82 aviona), Albanije (12 komada) i Jugo-
slavije. Poqsko ratno vazduhoplovstvo
bilo je jedan od najve}ih inostranih ko-
risnika aviona Jak-9P: ukupno je primilo
i koristilo od juna 1947. do 1953. godi-
ne 123 aviona. Ma|arsko vazduhoplov-
stvo upotrebqavalo je te avione do 1957,
a jedan sa~uvani primerak (No 01-35) se
restaurira.
Ispitivano je 29 aviona, posledwih u nizu
proizvedenih, u uslovima eksploatacije sa
travnatih i snegom pokrivenih poletno-slet-
nih povr{ina, pri rasponu temperatura od
+10 C do -43 C. Ispitivawa su provodili
piloti i tehni~ko osobqe, izdvojeni iz dva
puka 246. lova~ke vazduhoplovne divizije,
objediweni u posebni vazduhoplovni puk sa-
stava tri eskadrile. Zanimqivo je napome-
nuti da su samo tri pilota, od 29 koliko je
u~estvovalo na ovim opitima, imala borbe-
na iskustva u Drugom svetskom ratu!
Eksploatacionim armijskim ispitiva-
wima Jak-9 pridavana je najvi{a pa`wa jer
su to bila prva takva ispitivawa u posle-
ratnom periodu, a akt sa rezultatima ispi-
tivawa donosila je Vlada SSSR-a a ne, kao
u vreme rata, glavni in`ewer Ratnog vazdu-
hoplovstva SSSR-a, {to je govorilo o tome
kakav je izuzetan zna~aj pridavan avionu
Jak-9P.
Provera karakteristika Jak-9P prve
serije pokazala je da se avion po leta~ko-
pilota`nim karakteristikama ne razlikuje
zna~ajnije od lovaca porodice jak.
Vazdu{ni boj mogu}e je voditi do visi-
na od 7.000 m. Iznad te visine osobine se
znatno pogor{avaju i vo|ewe manevarske
vazdu{ne borbe bez gubitka visine nije mo-
gu}e. Zapa`eno je da proizvodwa jo{ nije sa-
svim osvojena, {to se manifestovalo nizom
defekata koji sni`avaju borbene kvalitete
i ote`avaju eksploataciju.
Motori su na svim re`imima i visina-
ma radili pouzdano, ali je pri dugim plani-
rawima kod veoma niskih temperatura spoq-
nog vazduha dolazilo do suvi{nog hla|ewa
31
te~nosti za hla|ewe motora, {to je iziski-
valo dodatno zagrevawe motora tokom sni-
`avawa visine na svakih 1.500 do 2.000 m.
Oprema na avionu ugra|ena na pri-
mercima te serije omogu}avala je letewe
samo po danu i to pri vidqivosti zemaq-
skih orijentira. Specijalna oprema koja je
ispitana ranije, avgusta meseca na Jak-9P,
jo{ nije bila usvojena i primewena na pr-
voj seriji aviona.
U opitnom centru Ratnog vazduhoplov-
stvu SSSR-a u periodu od 12. oktobra do
9. decembra 1947. ispitivan je serijski
model Jak-9P No 03-92 (92. avion tre}e
serije). Radi pove}awa pouzdanosti rada
motora VK-107A smawen je maksimalan
broj obrtaja sa 3.200 na 3.000 obr/min.
Startna masa pove}ana je u odnosu na prva
dva prototipa za 330 kg i dostigla je 3.550
kg. To se odrazilo na produ`eno vreme pe-
wawa na 5.000 m do 5,8 min (vi{e od mi-
nut du`e nego ranije). Maksimalna brzina
iznosila je 660 km/~ (12 km mawe), a mak-
simalni dolet pove}an je na 1.200 km ili
tri ~asa i 37 min trajawa leta.
Krajem 1947. na Jak-9P ispitana je re-
verzibilna elisa VI[-107R, izra|ena na
bazi serijske elise VI[-107LO koja je
znatno smawila du`inu sletawa. Primenom
te elise i uz spu{tena zakrilca i ko~nice,
smawena je du`ina protr~avawa na sletawu
sa 530 na 225 m, a iskqu~ena je i opasnost
od preturawa aviona prilikom ko~ewa.
U Ju go slo ven skom
rat nom
va zdu ho plov stvu
Ratne lova~ke ma{ine me{ovite kon-
strukcije Jak-1b, Jak-3 i Jak-9T, uz dopunske
koli~ine Jak-3 iz Sovjetskog Saveza tokom
1945. i Jak-9M dobijene iz Bugarske tokom
1947, nisu bile dovoqne za odr`avawe do-
stignutog stepena borbene sposobnosti
mladog vazduhoplovstva. Resurs aviona,
posebno zbog uslova ~uvawa i kori{}ewa
na otvorenom, brzo se tro{io i prema
analizi Komande Jugoslovenskog ratnog va-
 De`urstvo na Brionima
Osim redovnih zadataka za{tite
zapadnih granica od preletawa stranih
aviona, lovci Jak-9P 112. LAP oba-
vqali su prilikom boravka mar{ala
Tita na Brionima specijalne zadatke
odbrane ostrva iz vazduha. Kada se
mar{al nalazio u rezidenciji na Ble-
du, jedno odeqewe Jak-9P de`uralo je u
zasedi na pomo}nom leteli{tu Rado-
vqica. U me|uvremenu, izvr{ena je pre-
numeracija svih jedinica i ustanova u
Jugoslovenskoj armiji pa je 112. LAP
prenumerisan u 117. LAP.
zduhoplovstva raspolo`ivi broj lova~kih
aviona prakti~no bi nestao za par godina
ukoliko se ne nabave nove modernije lete-
lice. Kao i kod drugih tada{wih sovjetskih
saveznika odluka o koli~inama i tipovima
borbene tehnike za zanavqawe bila je u
rukama Sovjeta.
Krajem decembra 1947. na aerodrom
u Somboru sletelo je 40 potpuno novih me-
talnih aviona Jak-9P. Bili su iz tre}e i
~etvrte serije, proizvedeni u fabrici avi-
ona u Novosibirsku, iz istog niza kome je
pripadao i ranije spomenuti No 03-92, is-
pitivan tih dana u opitnom centru sovjet-
skog RV. Tehni~ka slu`ba Komande vazduho-
plovstva primila je avione. Stavqene su
propisane jugoslovenske oznake i napisani
evidencijski brojevi od 2801 do 2840 na
repovima.
Avioni su odre|eni za popunu 111. lo-
va~kog avio-puka (LAP) Pete lova~ke avio-
divizije (LAD) sa aerodroma u Skopqu i
112. LAP 3. LAD baziranog u Qubqani.
Deo tehni~kog sastava stigao je u Sombor u
decembru, a wima se januara 1948. pridru-
`ilo po 10 pilota iz obe jedinice predvo-
|enih komandantima pukova Mihajlom Niko-
li}em (112. LAP) i Gojkom Gruborom (111.
LAP). U po~etku nisu bili odu{evqeni no-
vim avionima jer su ih podse}ali na ma{i-
30
ne na kojima su ve} leteli, a u vazduhu su de-
lovali mnogo tromije od Jak-3. Me|utim,
sna`niji motor omogu}avao je Jak-u 9P mno-
go ve}u brzinu pewawa, {to je bilo presud-
no za zadatke presretawa.
Svaki od ta dva puka dobio je po 20
aviona Jak-9P. U 112. LAP preobuka osta-
log sastava trajala je samo pet dana, od ~e-
ga samo dva leta~ka! Planom predvi|en na-
let po avionu za tu godinu bio je po 50 sa-
ti leta. To }e se usled prekida saradwe sa
Sovjetskim Savezom drasti~no promeniti,
imaju}i u vidu da uz avione nije dobijen ni-
jedan rezervni motor VK-107A niti rezer-
vni delovi za reviziju motora. Resurs avi-
ona do prve generalne revizije iznosio je
300 ~asova, a sa tri generalne revizije
vek je iznosio ukupno 1.200 sati. Motori
VK-107A imali su resurs do prve general-
ne opravke svega 100 ~asova, a sa tri ge-
neralne opravke ukupan vek iznosio im je
360 sati, {to zna~i da je na jedan avion
Jak-9P trebalo da ide najmawe jo{ dva do
tri rezervna motora!
Nad istar skim ne bom
Sredinom februara 1948. u 112.
LAP u Qubqani bilo je 35 aviona: 20 Jak-
9P, osam Jak-3, pet Jak-9 i dva trena`na
dvoseda UJak-9. Od 5. do 7. marta 1948. taj
puk prebazirao je sa aerodroma u Qubqa-
na u Pulu. Na novoj lokaciji 11. marta de-
sila se i prva katastrofa u JRV na Jak-9P
(ev. br. 2805), kada je usled otkaza motora
stradao pilot zastavnik Karlo Vuk.
U po~etku uve`bavano je visinsko le-
tewe pojedina~no i u grupi, svi piloti ra-
dili su zone do 6.000 m, a uve`bavane su i
grupe do sastava odeqewa za letewe do tih
visina. Imaju}i u vidu veliku mo} pewawa
Jak-9P, komesar puka kapetan Aleksandar
Bra~un i pomo}nik komandanta po tehnici
pilotirawa poru~nik Milo{ \uri~i}
uspe{no su izvodili visinske letove do
10.500 m. Radi predstavqawa novih avio-
na doma}oj javnosti odlu~eno je da povodom
Dana vazduhoplovstva 21. maja 1948, u~e-
stvuju na aeromitingu u Zemunu. Deset Jak-
9P iz 112. LAP preletelo je iz Pule na ae-
rodrom u Kovinu odakle su izvodili letove
za miting.
Usled intenzivnijeg kori{}ewe Jak-
9P pojavili su se i problemi u eksploata-
ciji aviona. Prilikom poletawu nekim le-
telicama nije mogao da se uvu~e stajni trap
usled kvara na pneumatskoj (vazdu{noj) in-
stalaciji aviona. Drugi problem bila je
nemogu}nost odr`avawa pravca prilikom
sletawa zbog konstruktivne gre{ke na ure-
15. jul 2009.
 31
|aju za ko~ewe repnog to~ka, {to je prou- dinicama – pet Jak-9P 103. izvi|a~kom pu- kome je uglavnom leteo komandant Petar
zrokovalo tri udesa u 112. LAP. Te pro- ku u Pan~evu, a devet 94. LAP u Skopqe. Radevi}.
bleme re{io je pomo}nik komandanta za Od maja do novembra 1949. avioni
tehni~ku slu`bu 112. LAP potporu~nik Za {ti ta Jak-9P 94. LAP-a bili su sme{teni uz sa-
Aleksandar Ran|i}. Obe wegove inovacije ju `nih gra ni ca mu granicu sa Gr~kom, spremni da osujete
primewene su na svim avionima Jak-9P u upad stranih letelica na na{u teritoriju.
JRV. Komanda JRV zato ga je pohvalila i Zadatak da ~uva najju`nije delove pre- U tom periodu, 14. juna 1949, u udesu na
nov~ano nagradila. ma Gr~koj, izme|u ostalih, dobio je i 111. Jak-9P (ev. br. 2817) stradao je komesar
Radi u~e{}a na [umadijskom manevru LAP iz Skopqa, naoru`an avionima Jak- 94. LAP major ]iro Begovi}. Ne{to rani-
1949. godine, 117. LAP prebazirao je 7. 9P. Kao i 112. LAP, preobuku je uspe{no je, 19. marta, u katastrofi (sudar u vazdu-
septembra iz Pule u Kovin i u{ao u sastav obavio i sa novim avionima znatno oja~ao hu) poginuli su na Jak-9P (ev. br. 2812 i
privremeno formirane Osme me{ovite borbeni sastav 5. LAD. Sredinom februa- 2815) piloti Franc Slapni~ar i Spasoje
avio-divizije (MAD). Na manevru je dejstvo- ra 1948. u svom sastavu imao je 29 avio- ^ulajevi}, a nekoliko aviona prizemqeno
vao u saradwi sa juri{nim avio-pukom, {to na: 20 Jak-9P, {est Jak-9 i tri trena`na je usled zaribavawa motora. Krajem 1949.
je bila novina u wegovom dotada{wem ra- dvoseda UJak-9. Usled eskalacije sukoba i (15. decembra) zbog udesa Jak-9P br. 2811
du, postigav{i najboqe rezultate od svih gra|anskog rata u Gr~koj, naredbom [taba (pilot @ivota Go|evac) usled pucawa gume
jedinica 8. MAD. Po zavr{etku manevra 5. LAD od 18. jula 1948. iz sastava 111. prizemqeni su svi avioni Jak-9P 94. LAP.
avioni 117. LAP upu}eni su 4. oktobra na puka odre|en je par Jak-9P u pripravnost Sa to~kova su skinute sve gume, komisijski
novu lokaciju i prele}u za Zemun. Za neko- br. 1. Prva `rtva u 111. LAP na Jak-9P pregledane i, kako je ustanovqeno, wihovo
liko dana i ostala tehnika, koja nije u~e- (ev. br. 2813) bio je poru~nik Mom~ilo Ku- stawe bilo je kriti~no.
stvovala na manevru, prebazira sa aero- koq. Krajem 1948. puk je promenio ime u I pored anga`ovawa na zadacima za-
droma u Puli u Zemun. 94. LAP. Jedan Jak-9P (ev. br. 2835) iz- {tite ju`nih granica, 94. LAP u~estvovao
dvojen je za [tabno odeqewe 39. LAD na je sa jednim odeqewem Jak-9P na velikom
aeromitingu u Zemunu jula 1949.
Slede}e dve godine taj puk izvodi mno-
gobrojne ve`be prebazirawa na ratna le-
teli{ta. Posebno slo`en manevar bilo je
prebazirawe puka u toku 1951. iz Skopqa
za Milo{evo, a potom na pomo}na leteli-
{ta Krkmanovo, Ov~e Poqe, Re`anovce i
na kraju ponovo Skopqe. Za postignute re-
zultate na kraju te godine progla{en je za
najboqu jedinicu u JRV. Sredinom 1951. u
naoru`awu 94. LAP bilo je 17 Jak-9P i
dva trena`na dvoseda UJak-9. Kao najuspe-
{niji dobio je privilegiju da me|u prvima,
tokom 1952, izvr{i preobuku u Puli na
novoprimqene F-47D tanderbolt. Svoje
Jak-9P 94.LAP. predao je Vazduhoplovnoj
radionici (VR) broj 167 u Skopqu na
skladi{tewe.
Odluka da se avioni Jak-9P upute
1950. u 103. izvi|a~ki avio-puk (IAP) u
Pan~evo motivisana je potrebom da se oja-
~a lova~ka avijacija oko prestonice. Puko-
vi 44. divizije na aerodromu u Zemunu
Iz 94. lovo~ko avijacijskog puka u Skopqu (117. i 204. LAP) upravo su osvajali do-
Od tog vremena Zemun
postaje novo mesto bazira- Spe ci jal ni za da ci
wa, a 117. LAP dobija zada-
tak obezbe|ewa glavnog gra- Po~etkom 1949. godine 117. LAP predao je privre-
da Jugoslavije. Po dolasku u meno jedan Jak-9P (ev. br. 2830) Vazduhoplovnom tehni~-
Zemun puk u svom sastavu ima kom centru (VTC) Vazduhoplovnog instituta na aerodromu u
14 aviona Jak-9P, po ~etiri Zemunu radi ispitivawa performansi i provere ostalih
Jak-3, UJak-9 i Z-381, te je- karakteristika aviona. Letove je izveo probni pilot VTC-
dan Po-2. Decembra 1949. i a Stanko Forkapi}. Usled eskalacije sukoba povodom re-
januara 1950. rukovode}i zolucije IB-a nekoliko vazduhoplovaca prebeglo je avio-
tehni~ki kadar puka upu}en je nima u susedne isto~ne zemqe. Zbog svoje velike mo}i pe-
u Ikarus na pripremu za pri- wawa, avion Jak-9P (ev. br. 2830) ostavqen je u VTC i od-
jem novih doma}ih aviona S- re|en za specijalne zadatke spre~avawa eventualnih pre-
49A kojima je prenaoru`an bega. Za ove zadatke odre|eni su novopristigli piloti ta-
puk sredinom 1950. Avioni da formiranog VOC-a, a naj~e{}e poru~nik Aleksandar
Jak-9P predati su drugim je- Jankovi} koji je, kao raniji pomo}nik komandanta 94.LAP,
imao najvi{e iskustva u letewu na tom tipu aviona.

31
ma}i lova~ki avion S-49A, ali wihovi
borbeni potencijali nisu bili adekvatni
za odvra}awe pretwe sa istoka koja je
eskalirala rezolucijom IB. Na predwoj
liniji na{ao se 103. IAP pa je dolaskom
Jak-9P wegova Druga eskadrila transfor-
misana u lova~ku.
Prema direktivi Komande RV dodeqen
joj je specijalan zadatak da prva dejstvuje u
sistemu PVO Beograda u slu~aju napada ili
povreda vazdu{nog prostora. Na aerodro-
mu u Pan~evu ustanovqeno je stalno de`ur-
stvo Jak-9P od svitawa do mraka. U pri-
pravnosti br. 1 redovno je de`urao par
Jak-9P sa zagrejanim motorima i pilotima
u kabini. De`urni oficir aerodroma bio
je opremqen radio-stanicom za vezu sa de-
`urnim parom i telefonom za direktnu ve-
zu sa komandom grani~nih jedinica. Po do-
bijawu obave{tewa o preletu stranih avi-
ona de`urni oficir ispaqivao je signalnu
raketu kao znak za poletawe, a potom pu-
tem radija saop{tavao podatke dobijene od
grani~nih jedinica. Piloti su, usled nepo-
stojawa radarske mre`e, koja bi im pru`a-
la podr{ku, bili prisiqeni da vizualnim
putem tra`e uqeze. Mladi piloti VIIIklase u 185. puku u Puli
I pored velikog optere}ewa na redov-
nim du`nostima, piloti 103. IAP organi-
zovali su 21. maja 1951, na Dan jugosloven-
skog ratnog vazduhoplovstva, aeromiting za Novo srce ratnika km/~ na 3.300 m (skoro 100 km ni`a nego
sa VK-107A).
gra|ane Pan~eva. U~estvovali su i lovci Kriti~na situacija sa resursom mo- Modifikacija je bila neophodna zbog
Jak-9P: ~etiri aviona preletela su u bri- tora VK-107A, posebno ~iwenica da nije
{u}em letu aerodrom sa razlazom u pewu- potrebe za avionima na kojima }e se izvo-
dobijen nijedan rezervni, ~inila je upo- diti borbena obuka pitomaca zavr{ne go-
}em borbenom zaokretu, a potom je izvedena trebqivost Jak-9P vrlo ograni~enom. Do
pokazna vazdu{na borba izme|u dva Jak-9P. dine Leta~kog {kolskog centra, odnosno
1951. veliki broj bio je neispravan, a se- [kole aktivnih oficira avijacije ([AO) i
Kroz 103. IAP pro{lo je {est Jak-9P koji, dam aviona Jak-9P (2803, 2806, 2807,
tokom ne{to mawe od dvogodi{weg kori{}e- Podoficirske pilotske {kole (PP[). U VR
2808, 2816, 2818 i 2828) rashodovano je 167 u Skopqu, od marta 1953. do sredine
wa, nisu imali nijedan udes. Usled prenao- na kraju 1954. godine. Sredinom 1952.
ru`awa 103. IAP na britanske avione mo- 1954. ugra|en je VK-105PF-2 na 25 Jak-9P.
raspolagalo se sa 31 motorom za ukupno
skito, zavr{enim do februara 1952, avio- Kratko vreme kori{}ena su dva Jak-9P
33 Jak-9P, od toga je 11 ugra|eno na lete-
ni Jak-9P upu}eni su u Skopqe u 94. LAP. (2823, 2832) sa tim motorom u 116. LAP-u.
lice, a 20 se nalazilo na opravci! Krajem
1952. prakti~no nijedan Jak-9P nije bio u Svi avioni Jak-9P po~etkom 1954. upu}eni
letnom stawu. su u 185. vazduhoplovni {kolski puk L[C-a
Mu zej ski eks po nat Jedno od re{ewa koje je omogu}avalo u Pulu, i zajedno sa Jak-3 sa~iwavali su we-
produ`ewe veka upotrebe Jak-9P bila je govu Prvu eskadrilu. Borbenu obuku na wi-
U zbirci Muzeja jugoslovenskog ugradwa drugog motora. Kao najsli~niji ma imali su pitomci VIII, IX i X klase [AO i
ratnog vazduhoplovstva nalazi se jedan izabran je VK-105PF-2, kojih je u rezervi pitomci druge klase PP[. Prilikom obuke
Jak-9P (ev. br. 2826, fabri~ki broj 04- bilo dovoqno. Iskustvo u wegovoj ugradwi na Jak-9P (ev. br. 2811), 5. marta 1955. po-
36). Posle kra}eg kori{}ewa u 112. pu- ste~eno je na doma}em S-49A. Modifika- ginuo je pitomac osme klase potporu~nik
ku, usled kvara upu}en je 1948. u IV sa- cija na Jak-9P ev. br. 2823 i ugradwa VK- Mirko Ili{kovi}. U ovom puku Jak-9P ko-
mostalnu avio-radionicu na Borongaju, 105PF-2 ura|ena je u Vazduhoplovnoj ra- ri{}eni su do druge polovine 1956, kada su
odakle je kasnije preba~en u VR 167 dionici br. 170 u Zemunu u jesen 1951. go- povu~eni iz naoru`awa i predati u skladi-
Skopqe. Tamo je do~ekao i odluku o re- dine. Radi monta`e druga~ijeg motora pro- {ta na ~uvawe.
montu i ugradwi VK-105PF-a br. 542- du`en je motorski nosa~ za 275 mm (u vidu Avioni Jak-9P, iako u skromnom broju
65. U 185. V[P u Pulu je upu}en po~et- umetka od zavarenih ~eli~nih cevi), izme- od 40 letelica, ostvarili su u JRV u perio-
kom 1954, gde je do sredine 1956. nale- wen je motorski kapota`, a broj izduvnih du od 1948. do 1956. ukupno 9.491 sati na-
teo 198,02 sati. Po prestanku kori-
„lula“ sveden je sa sedam na {est, sa sva- leta. U to vreme bili su to najmoderniji i
{}ewa, avgusta 1956. predat je 130. va-
zduhoplovnoj bazi pri Vazduhoplovno ke strane. Ukupna masa prepravqenog avi- borbeno najefikasniji avioni. Kori{}eni
tehni~kom {kolskom centru u Rajlovcu i ona smawena je za 120 kg u odnosu na Jak- su u tri borbena vazduhoplovna puka, koji
pretvoren u u~ilo. Motor je krajem 9P sa VK-107A i iznosila je 3.385 kg. Avi- su u kriti~nim trenucima za na{u zemqu bi-
1960. skinut sa aviona i konzervisan. on je ispitan u VOC-u i sa~iwen je izve- li na sva tri wena kraja u prvim borbenim
Danas u depou Muzeja na aerodromu Ni- {taj sa ispitivawa. Usled slabije snage redovima, a na zenitu karijere ja~ali su
kola Tesla o~ekuje restauraciju. motora (1.350 KS umesto 1.500 KS) ostva- krila mladih pilota u {kolskom puku.
rena je maksimalna brzina od svega 546 Milan MICEVSKI

32 15. jul 2009.