www.odbrana.mod.gov.

rs

Tema
1,20 evra

Srpski vojni
sanitet u ^adu
Intervju
Pomo}
cena 100 dinara

Brigadni general Ranko @ivak,

komandant Vazduhoplovstva i PVO
srcu Bezbednost
Afrike na prvom
mestu
1. avgust 2009.
Broj 93
Godina V

Specijalni prilog Istorija akro-grupa

 NOVINSKI CENTAR
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Preporu~uje
MONOGRAFIJU
63. PADOBRANSKE
BRIGADE
Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene
63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:
sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.
Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te
elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,
po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve
ose}awa odanosti otad`bini i uniformi koju
ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim
znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu
svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu
vi{egodi{weg novinara lista Vojska, potom
oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22h25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim
papirom.

NARUXBENICA
NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel. 011/3241-009, telefaks 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Ovim naru~ujem _____ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi

VOJNICI SA DVE ZAKLETVE sa popustom 50 % - po sajamskoj ceni
od 756,00 dinara.

Kwige se pla}aju unapred. Uz iznos za kwige obavezna je doplata od

130,00 dinara za po{tarinu.

Naruxbenicu i dokaz o uplati poslati na navedenu adresu NC Odbrana.

Kupac _____________________________________________________________
(ime, o~evo ime i prezime)
Ulica i broj _______________________________________________________
Telefon _________________

Mesto i broj po{te

_________________________________________________________________
Potpis naru~ioca
Datum

_________________________ _______________________________
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

18
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
SADR@AJ Obele`en jubilej 170 godina vojnog saniteta
KORAK ISPRED VREMENA 6
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Odbrambene konsultacije sa SAD
Enes Me|edovi} (likovni urednik), BEZBEDNOST NA BALKANU 8
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija INTERVJU
Goran Stankovi} (urednik) Brigadni general Ranko @ivak,
Darimir Banda (fotoreporter) komandant Vazduhoplovstva i PVO
BEZBEDNOST NA PRVOM MESTU 10
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba Per aspera
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
PRE[EVSKE RAZGLEDNICE 13
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar) TEMA
TELEFONI Srpski vojni sanitet u ^adu
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809
POMO] SRCU AFRIKE 14
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583
ODBRANA
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 Povodom Dana sanitetske slu`be Vojske Srbije 30. jula
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 U SAVREMENIM TOKOVIMA 18
TELEFAKS 3241-363
ADRESA Prvi zamenik pomo}nika sekretara odbrane SAD
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail Xozef Mekmilan
odbrana@beotel.rs JEZIK PROFESIJE
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet KAO PREPOZNAVAWE 22
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un Dan Re~ne flotile Vojske Srbije 6. avgust
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
TRADICIJA U SRCU 24
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29
Specijalni prilog ISTORIJA
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. avgust 2009.
 re~ urednika
24

32
Misija
risustvo na{eg medicinskog tima u okviru norve{kog
kontingenta u mirovnoj misiji MINURCAT u ^adu i

P Centralnoafri~koj Republici, pozdravqeno je na nedavnom

sve~anom otvarawu vojne bolnice u Abeheu, sa vidnim
uva`avawem specijalnog izaslanika Generalnog sekretara
Ujediwenih nacija, portugalskog diplomate Viktora da Silve Angela.
U srcu Afrike, visoko iznad stroja qudi najboqe voqe i
iskrene privr`enosti svojoj profesiji, vijorila se i zastava
Srbije.
U toj misiji mira i humanosti je oko 7.500 u~esnika iz
37 zemaqa sveta. Ciq je pru`awe humanitarne pomo}i, neophodne
za opstanak skoro pola miliona izbeglih i raseqenih lica,
koja su posledwih godina uto~i{te na{la u kampovima UNHCR-a
u isto~nom i ju`nom ^adu.
Zavr{eno krstarewe {kolskog broda Jadran Politi~ko nasiqe i oru`ani sukobi pretvorili su to podru~je
na kome su bili i pripadnici Vojske Srbije u najve}e humanitarno krizno `ari{te u svetu od 2003. godine.
PO^ETAK DOBRE SARADWE 28 Na krizu je najpre reagovala Afri~ka unija, slawem oko 7.000
pripadnika mirovnih snaga, a Ujediwene nacije 2007. godine
pokre}u mirovnu misiju radi pru`awa neophodne pomo}i
Jedinice ^etvrte brigade na Pasuqanskim livadama i stvarawa uslova za trajan mir.
KQU^ VOJNI^KE OBUKE 30 Svoj doprinos Srbija daje slawem {esto~lanog hirur{kog
tima vrhunskih stru~waka Vojnomedicinske akademije. Time je
Preventivno-medicinska za{tita pokazala da `eli da bude deo progresivnih snaga me|unarodne
u Kopnenoj zoni bezbednosti zajednice u o~uvawu mira, stabilnosti i napretka u svetu.
EPIDEMIOLO[KA STRA@A 32 Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije trenutno su
u jo{ tri misije pod okriqem Ujediwenih nacija, u Kongu,
na Obali Slonova~e i u Liberiji.
DRU[TVO Vojni sanitet je trenutno najspremniji za u~e{}e
Vladimir Vlada Risti}, doajen vojnog novinarstva u mirovnim misijama u svetu, sa odgovaraju}im sertifikatima
PERO OD PET DECENIJA 34 o osposobqenosti i razvijenom me|unarodnom saradwom
koja potvr|uje visoki ugled.
Sa galerije Najnovije potvrde i priznawa kvaliteta nastavak su duge
MIRIS SRBIJE 37 tradicije srpskog vojnog saniteta, koji obele`ava 170 godina
postojawa i neprekidnog prisustva u svim, pa i najsudbonosnijim
trenucima novije istorije Srbije.
Paralele Formiran je na osnovu Ustava Kne`evine Srbije i Uredbe
CRNA GORA NA PUTU U NATO 39 o ustroeniju garnizonske vojske, 30. jula 1839, a za glavnog
doktora u Glavnom voenom {tabu postavqen je dr Emerih
FEQTON Lindenmajer (18061883), koga zasluge ~uvaju od zaborava
Ratovi i seobe Srba (4) kroz tri veka. Organizovao je prvu Vojnu bolnicu u Beogradu,
U TRAGICI doneo veliki broj stru~nih propisa, objavio mnoge radove
i poslao prve srpske pitomce na studije u inostranstvo.
SVETSKIH RATOVA 40 Iz istorijskih datuma treba izdvojiti 1844, kada je osnovana
prva vojna bolnica iz koje je nastala dana{wa VMA, 1878, kada je
ISTORIJA osnovana vojna bolnica u Ni{u, a jo{ 1787. godine otvorena je
Narednik Mihajlo Petrovi} vojna bolnica u Novom Sadu.
PRVENAC SRPSKE AVIJACIJE 44 Svetlu misiju u slu`bi nacionalnog zdravqa i afirmacije
izvan granica svoje zemqe, srpski vojni sanitet nastavqa i danas.
Vrhunski stru~waci i moderna opremqenost omogu}avaju lidersku
poziciju u regionu i razvijenu saradwu sa skoro 50 zemaqa sveta.
Najnoviji izazov jeste predstoje}a ve`ba u okviru Natoa
AKRO-GRUPA i Programa Partnerstvo za mir MEDCEUR 2009. Odr`a}e se
u prvoj polovini septembra u Ni{u, uz u~e{}e 19 zemaqa, a ciq je
da se proveri i potvrdi osposobqenost na{e vojne sanitetske
slu`be, ali i drugih delova sistema odbrane i civilnih struktura
u reagovawu i preduzimawu mera u slu~aju velikih prirodnih
ili qudskom rukom izazvanih akcidenata.
Radenko MUTAVXI]

5
Obele`en jubilej 170 godina vojnog saniteta

Korak ispred
vremena
Ministar odbrane ve~anost povodom 170. godi{wice vojnog saniteta odr`ana je 28. jula u Domu Garde na Top-
Dragan [utanovac,
govore}i na sve~anosti
povodom jubileja,
istakao je da je jedna
od najva`nijih
S ~ideru. Tim povodom promovisana je monografija Srpski vojni sanitet.
Sve~anosti su prisustvovali ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{ta-
ba general-potpukovnik Miloje Mileti}, sa ~lanovima kolegijuma, ~elni qudi vojne sanitet-
ske slu`be, predstavnici vojno-diplomatskog kora i brojni gosti.
Ministar [utanovac tom prilikom je istakao da je vojni sanitet od momenta svog nastanka
bio motor razvoja srpske medicine, a da danas ima lidersku ulogu u regionu. Prema wegovim re-
~ima, Ministarstvo odbrane je prepoznalo potrebu za reformom vojnog zdravstva u kontekstu
aktivnosti vojne sveobuhvatne reforme sistema odbrane, pa je s tim ciqem, tokom protekle godine ulo`eno oko
sanitetske slu`be deset miliona evra u modernizaciju vojnih zdravstvenih ustanova, pre svega Vojnomedicinske
akademije. [utanovac je rekao da je od pro{le godine VMA otvorena i za pru`awe usluga civi-
u~e{}e u mirovnim lima, te da se takav vid otvarawa vojnog saniteta prema gra|anstvu planira i u ve}im vojnomedi-
operacijama u Kongu i cinskim centrima, poput Novog Sada i Ni{a.
^adu, nazvav{i ih Ministar odbrane je podvukao da je jedna od najva`nijih aktivnosti vojne sanitetske slu`be
upravo u~e{}e u mirovnim operacijama u Kongu i ^adu, nazvav{i ih istorijskim iskoracima. On
istorijskim je podsetio da je prvi put Skup{tina Srbije donela odluku da se jedan na{ sanitetski tim anga`u-
iskoracima je u misiji Ujediwenih nacija.
[utanovac je podsetio na ~iwenicu da je Univerzijada u Beo-
gradu progla{ena za najboqu kada je o medicinskom zbriwavawu re~,
a da su za to upravo zaslu`ni lekari VMA. On je u svom obra}awu
ukazao na neke od strate{kih zadataka vojnog saniteta, gde je izdvo-
jio stalno unapre|ivawe kvaliteta zdravstvene nege i vojnih, i ci-
vilnih osiguranika.
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Vesi} go-
vorio je o monografiji Srpski vojni sanitet, koju je Vojnoizda-
va~ki zavod objavio povodom jubileja. On je podsetio da je vojni sa-
nitet bio prvi organizovani sistem pru`awa zdravstvene za{tite
u Srbiji u 19. veku. Vesi} je podsetio na neke istorijske ~iwenice
koje svedo~e da je sanitetska slu`ba u Srpskoj vojsci predwa~ila u
odnosu na sli~ne slu`be u evropskim vojskama. Prema wegovim re-
~ima, monografija je poku{aj da se na sa`et i popularan na~in
predstavi istorija vojnog saniteta, ali i da se ka`e {ta ta slu`ba
predstavqa danas.
Na~elnik Sanitetske slu`be Vojske Srbije brigadni general dr
Veqko Todorovi} izneo je kqu~ne podatke iz bogate istorije sanitet-
ske slu`be u vojsci, ali i smernice wenog daqeg razvoja. General To-
dorovi} je naglasio da je prvi put u istoriji na Visoku {kolu medici-
ne VMA upisana generacija studenata, {to predstavqa zna~ajan korak
u stvarawu specifi~nog lekarskog, kadra kakav je potreban Vojsci.
Temeqi dana{we sanitetske slu`be u Vojsci postavqeni su 30. jula 1839. godine, dok je 1844.
godine osnovana prva vojna bolnica, koja se smatra prete~om dana{we Vojnomedicinske akademije.
Danas je to zna~ajan resurs sistema odbrane, koji je me|unarodno priznat i adekvatno rangiran.
Odgovaraju}i na pitawa novinara, ministar [utanovac je rekao da je sistem odbrane lo-
cirao probleme u vojnom sanitetu i da se na vreme po~elo ulagati kako bi se stawe u vojnom
zdravstvu dovelo na odgovaraju}i nivo, pri ~emu je veoma va`an ugovor sa Republi~kim zavodom
za zdravstvenu za{titu. On je pomenuo obrazovawe oficira medicinske struke na VMA i opre-
mawe savremenom tehnikom kao jedan od pokazateqa napretka. Istakao je da }e naredne godine, u
ovo vreme, VMA biti sigurno najopremqenija zdravstvena ustanova u regionu.
Ministar je podsetio da bi sve vojske na svetu koje {aqu svoje pripadnike u mirovne misije,
pripadnike na{eg saniteta rado videle u svojim redovima.
Na pitawe o sredstvima koje je sistem odbrane ulo`io u organizaciju Univerzijade, mini-
star je naglasio da je bilo planirano da organizator na ra~un Ministarstva uplati vi{e novca,
ali da Vojska u tako zna~ajnim projektima treba da snosi odre|en teret i tro{ak. On je rekao i
da }e veliki deo sredstava i opreme ostati u vlasni{tvu sistema odbrane.
A. PETROVI]

6 1. avgust 2009.
 Priznawa
za organizaciju
Univerzijade
Na Vojnomedicinskoj akademiji
i Vojnoj akademiji dodeqene su
zahvalnice pripadnicima
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
koji su dali najve}i doprinos
organizaciji 25. letwe Univerzijade
Na~elnik General{taba Vojske Srbije sastao se
sa komandantom Strategijskih artiqerijskih
jedinica Narodnooslobodila~ke vojske Kine

Visok stepen saradwe

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti} sastao se 20. jula sa komandantom Strategijskih
artiqerijskih jedinica Narodnooslobodila~ke armije (NOA) Kine,
generalom \ing @ijuanom.
U razgovoru generala Mileti}a sa kineskom vojnom delegacijom
istaknut je zna~aj bilateralne vojne saradwe za odr`avawe visokog
stepena ukupne saradwe Srbije i Kine.
Tokom boravka u Srbiji delegacija Strategijskih artiqerij-
skih jedinica NOA Kine posetila je Vojnu akademiju, 250. raketnu
brigadu PVO i Specijalnu brigadu, i obi{la kulturno-istorijske
znamenitosti Beograda i Novog Sada.

Obuka za {tabne du`nosti

oficira i podoficira
Seminar na temu Obuka za {tabne du`nosti oficira i podo-
ficira odr`an je u palati Srbija u Beogradu. Seminar su reali-
zovali pripadnici Komande zdru`enih snaga Nato Napuq, a u~e-
snici su pripadnici Vojske Srbije i stranih oru`anih snaga. Orga-
nizator je Uprava za operativne poslove G[ VS.
Otvaraju}i seminar, zamenik na~elnika Uprave za operativne
poslove G[ VS pukovnik Borivoje Orovi}, rekao je, izme|u ostalog,
da o~ekuje da }e slu{aoci ste}i nova znawa za rad u me|unarodnom
okru`ewu i multinacionalnim komandama.
- Ovo je veoma zna~ajno sa aspekta predstoje}eg, nadam se veo-
ma skorog, upu}ivawa oficira Vojske Srbije u savezni~ke komande
razli~itog nivoa, rekao je pukovnik Orovi}.
Predstavnik Nato kancelarije za vezu pukovnik @arko Henig-
man rekao je da je ciq seminara sticawe znawa u obavqawu {tab-
nih du`nosti u zdru`enim snagama Natoa.
S. \.
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Jefti} izra-
zio je zadovoqstvo ulogom sistema odbrane u pripremi i odr`ava-
wu najve}e sportske manifestacije na svetu ove godine.
Jefti} je, na sve~anosti u VMA, 17. jula, istakao da ta ustano-
va nastavqa da gradi brend svetski priznate zdravstvene institu-
cije i da }e znawa i iskustva wenih stru~waka biti tra`ena na
predstoje}im takmi~ewima najvi{eg svetskog nivoa. Prema wego-
vim re~ima, ne mo`e se na}i ni jedna zamerka anga`ovawu lekara
na sportskim terenima i borili{tima, kao i poliklinici u Uni-
verzitetskom selu.
Na sve~anosti u Vojnoj akademiji odato je priznawe ~lanovi-
ma Radne grupe i operativnog tima Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije za Univerzijadu.
Dr`avni sekretar Jefti} istakao je i zna~aj rekonstrukcije
sportskih objekata na Vojnoj akedemiji i dodao da treba intenzivno
raditi na razvoju vrhunskog sporta u sistemu odbrane.
A. P.

7
 O d b r a m b e n e k o n s u l t a c i j e s a S A D

Snimio Nemawa SUBOTI]

Bezbednost
na Balkanu
Dr`avni sekretar Du{an r`avni sekretar Du{an Spasojevi} otvorio je bilateralne odbrambene konsultacije
Spasojevi} i zamenik
pomo}nika sekretara
odbrane SAD za
me|unarodna bezbednosna
pitawa Xozef Mekmilan
D izme|u Republike Srbije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, koje su 17. jula prvi put
odr`ane u na{oj zemqi.
Spasojevi} i zamenik pomo}nika sekretara odbrane SAD za me|unarodna bezbedno-
sna pitawa Xozef Mekmilan, koji je predvodio visoku delegaciju Sekretarijata odbrane
SAD, slo`ili su se da je saradwa u oblasti odbrane izme|u dve zemqe najboqi deo ukup-
nih bilateralnih odnosa.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije daju maksimalan doprinos izgradwi bezbed-
slo`ili su se da je nog okru`ewa na Balkanu, rekao je Spasojevi} i istakao da je Srbija spremna da preuzme
saradwa u oblasti odgovornost i vode}u ulogu u re{avawu regionalnih bezbednosnih izazova.
odbrane izme|u dve Zajedni~ki je konstatovano da je neophodno unaprediti postoje}u odli~nu saradwu u
zemqe najboqi deo oblasti odbrane, da bi se kroz izgradwu partnerskih odnosa do{lo do ja~awa regionalne
ukupnih bilateralnih stabilnosti.
Razmotreni su svi aspekti saradwe i definisani prioriteti u budu}em periodu. Do-
odnosa sada{wa saradwa je ocewena kao izuzetna i predstavqa ki~mu politi~kih i ekonomskih
odnosa dve zemqe, {to je oceweno i tokom nedavne posete potpredsednika SAD. Kontinui-
tet poseta na visokom nivou je najboqi pokazateq kvaliteta bilateralne vojne saradwe i
u tom smislu razgovaralo se o posetama visokog nivoa koje bi trebalo da se odr`e u na-
rednom periodu.
Tokom razgovora istaknuto je da Srbija `eli da iskoristi sve mehanizme programa
Partnerstvo za mir u funkciji reforme sistema odbrane i izgradwe savremenog sistema
bezbednosti.
Dr`avni sekretar Spasojevi} upoznao je ameri~ke sagovornike sa trenutnom bezbed-
nosnom situacijom na jugu centralne Srbije i naglasio da je neophodno unaprediti sarad-
wu srpskih snaga bezbednosti sa Kforom i da je potrebno jo{ jednom pa`qivo razmotriti
i analizirati odluku o smawewu trupa Kfora.
Ove bilateralne konsultacije su druge izme|u Srbije i SAD, nakon odbrambenih kon-
sultacija odr`anih u Va{ingtonu 2007. godine.

8 1. avgust 2009.
 Mi ni star [u ta no vac uru ~io uka ze
o una pre |e wu i po sta vqe wu
inistar odbrane Dragan

M [utanovac, u prisustvu na-

~elnika General{taba ge-
neral-potpukovnika Miloja
Mileti}a, uru~io je 27. jula uka-
ze Predsednika Republike o una-
pre|ewu i postavqewu generala
i oficira na neke od najodgo-
vornijih du`nosti u Ministar-
stvu odbrane i Vojsci Srbije.
Tom prilikom ministar je
novopostavqenim i unapre|e-
nim stare{inama po`eleo uspeh
na novim du`nostima, sa `eqom
da opravdaju poverewe koje im
je ukazano. [utanovac je izra-
zio uverewe da }e svi oni pro-
fesionalno i patriotski izvr-
{iti misije i zadatke koje dr-
`avno rukovodstvo stavi pred
sistem odbrane.
A. P.

Brigadni general
Mladen Vuruna
novi na~elnik
Vojne akademije
Na Vojnoj akademiji izvr{ena je primopredaja
du`nosti izme|u dosada{weg na~elnika
general-majora Vidosava Kova~evi}a i brigadnog
generala Mladena Vurune, koji je Ukazom
predsednika Republike Srbije postavqen za novog
na~elnika ove visoko{kolske ustanove
rimopredaji du`nosti na~elnika Vojne akademije prisustvova-

P li su dr`avni sekretari Zoran Jefti} i Igor Jovi~i}, na~elnik

General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti}, na-
stavnici, studenti VA i brojni gosti.
Dr`avni sekretar Zoran Jefti} istakao je da je Vojna akade-
mija s akreditacijom postala priznati deo visokog {kolstva Repu-
blike Srbije i da je general Kova~evi} ostvario istorijske rezul-
tate u reformi vojnog {kolstva, po ~emu }e ostati zapam}en.
General Kova~evi} je objedinio Vojnu akademiju u zaokru`enu
celinu i jasno definisao akademsku i vojni~ku pri~u u obrazovawu
savremenog oficira. Ostvario je zapa`ene kontakte sa akademijama
i fakultetima u zemqi i inostranstvu. Zahvaquju}i wemu, Srbija
sada svake godine odr`ava predivnu sve~anost promocije potporu~-
nika ispred Doma Narodne skup{tine, ima impozantnu zavr{nu ve-
`bu studenata Diplomac, uvedeno je i {kolovawe devojaka na Voj-
noj akademiji istakao je Jefti}.
Na~elnik G[ VS general Mileti} rekao je da je Vojna akade-
mija uvek bila u funkciji Vojske Srbije i da je {kolovala kadar za
wene potrebe. Uveren sam da }e reforma vojnog {kolstva omogu-
}iti jo{ boqi oficirski kadar i time oplemeniti kompletan sistem
odbrane Republike Srbije naglasio je general Mileti}.
General Kova~evi} je rekao da je odlaskom u penziju sa mesta
na~elnika Vojne akademije ostvario svoj san.
Biti dobar rukovodilac, dobar menaxer, nije lako i, verujte,
sve {to sam radio, radio sam sa zadovoqstvom, jer sam imao privi-
legiju da radim sa vama, mladim i kreativnim qudima, koji su u pro-
teklih nekoliko godina doveli Akademiju na ovu poziciju gde se sada
nalazi. Generalu Vuruni po`eleo bih da odr`i i unapredi vrednosti
koje smo zajedno postigli dodao je general Kova~evi}.
Brigadni general Mladen Vuruna istakao je da mu je velika
~ast da primi du`nost na~elnika Vojne akademije, institucije u kojoj
je proveo skoro 15 godina rada.
Pred nama se i daqe nalaze veliki zadaci, gde bih posebno
izdvojio rad na akreditaciji postdiplomskih studija, tre}eg i ~etvr-
tog stepena, odnosno rad na formirawu Vojnog univerziteta, i to
}e, svakako, biti veliki izazov za mene i sve nas u akademiji po-
ru~io je novi na~elnik brigadni general Mladen Vuruna.
J. KRIVOKAPI]

9
 Brigadni general Ranko @ivak, komandant Vazduhoplovstva i PVO
Bezbednost
na prvom mestu
U prvom obra}awu javnosti
novi komandant Vazduhoplovstva
i protivvazduhoplovne odbrane
brigadni general Ranko @ivak
istakao je da podizawe bezbednosti
na vi{i nivo nema alternativu i
da predstavqa prioritet u budu}em
radu. Nagla{avaju}i da je vid kojim
komanduje specifi~an po tome {to
ne dozvoqava predah u razvoju,
general @ivak je ocenio da
zaustavqawe ulagawa danas, u
vazduhoplovstvu zna~i zaostajawe
koje se ne mo`e nadoknaditi sutra.
10
tupaju}i na du`nost prvog ~oveka najmodernijeg i tehni~ki naj-
zahtevnijeg vida Vojske, u osetqivom trenutku, brigadni gene-
S ral Ranko @ivak bio je vi{e nego jasan u isticawu zahteva za
neprekidno pove}awe bezbednosti u obuci i obavqawu re-
dovnih zadataka u jedinicama Vazduhoplovstva i protivvazdu-
hoplovne odbrane.
Na bezbednost uti~e mnogo faktora, po~ev{i od tehnike, koja
u ViPVO preovla|uje, preko uslova, pre svega meteorolo{kih, u ko-
jima se izvr{avaju leta~ki zadaci i normativno-pravne regulative,
kojom su ti zadaci definisani, do qudi na razli~itim du`nostima i
s razli~itim stepenom odgovornosti. Qudski faktor je najkomplek-
sniji ~inilac, s najvi{e uticaja na bezbednost letewa. On pro`ima
sve ostale ~inioce u vidu odr`avawa tehnike, eksploatacije siste-
ma, naoru`awa i opreme, procene uslova, planirawa, organizova-
wa i kontrole izvr{ewa leta~kih zadataka. Qudski faktor preo-
vla|uje i u procesu dono{ewa pravila i propisa. Jednom re~ju, u
svakom od navedenih ~inilaca i aktivnosti nalazi se ~ovek sa svo-
jim sposobnostima i ograni~ewima, vrlinama i manama.
Jedan od ~inilaca pove}awa bezbednosti kvalitetna i sa-
vremena obuka. Pro{la godina je me|u pripadnicima Vazdu-
hoplovstva ocewena kao godina intenzivnije, efikasnije i
1. avgust 2009
 kvalitetnije obuke. Da li ka, a zatim opremawe, pa i do-
ste zadovoqni nivoom ospo- Utvr|ivawe uzroka pada mig-a 29 gradwa pravila i propisa. Teh-
sobqenosti u jedinicama ni~ki faktor jeste bitan, to po-
Po nare|ewu komandanta ViPVO formirana je Komisija za
ViPVO? kazuju i na{i napori da tehni~ku
utvr|ivawe uzroka nedavnog pada aviona mig 29, koja je u obave-
Ne mogu da ka`em da sam ispravnost sistema i sredstava
zi da svoj izve{taj, s predlogom mera, dostavi do 31. jula. Ono
zadovoqan dostignutim stepenom odr`imo na potrebnom nivou,
{to mogu da ka`em danas kad razgovaramo, 28. jula, jeste da je
obu~enosti. Kad bih to rekao, uprkos nemalim te{ko}ama, ali
komisija imala sve uslove za rad, bilo je dovoqno o~evidaca ne-
zna~ilo bi to da vi{e ne treba sre}e, avion je bio u zoni aerodroma, svi materijalni dokazi su tehnika nije glavni uzro~nik
raditi na wenom usavr{avawu tu, proizvo|a~ je na na{ poziv bio veoma kooperativan, pregle- ugro`avawa bezbednosti. Odgo-
i poboq{awu. Nivo na{e obu- dan je registrator leta i nema nikakve sumwe da uzroke nezgode vor no tvrdim da propisani nivo
~enosti treba stalno podizati i mo`emo da sagledamo u potpunosti. Na osnovu toga, kad komisija tehni~ke ispravnosti jeste i bi-
dogra|ivati, u skladu s moderni- zavr{i svoj rad, bi}e mogu}e dono{ewe mera koje }e spre~iti }e osnovni reper za upotrebu
zovawem sredstava i sistema ponavqawe sli~nih doga|aja. vazduhoplova i drugih sredstava
kojima raspola`emo. Ono ~ime u ViPVO. U tom smislu na{a na-
sam zadovoqan posledwih neko- stojawa da se pove}a broj re-
liko godina jeste ~iwenica da je montovanih letelica nisu preki-
Rezultati obukeM nuta. Ove godine ve} smo remon-
prija{wi trend opadawa u svim
elementima sposobnosti u is- Prija{wi trend tovali dva aviona i jedan heli-
pravnosti sredstava, broja na- opadawa u svim elemen- kopter. Do kraja godine u Momi
leta i navo|ewa, osposobqenih tima osposobqenosti u Stanojlovi}u treba da se zavr-
pilota, realizovanih ga|awa, ispravnosti sredstava, {i remont devet aviona i sedam
najzad zaustavqen i izmewen u broju naleta i navo|ewa, helikoptera. Mi nemamo toliki
pozitivnom smeru, ~emu su izu- osposobqenih pilota, problem s remontima vazduho-
zetno doprinela nastojawa do- realizovanih ga|awa i plova. Veliku pomo} u tom poslu
sada{we komande vida, s gene- drugim, posledwih neko- imamo i od Vazduhoplovnog zavo-
ral-potpukovnikom Draganom liko godina je zaustavqen da koji je posle dugo vremena re-
Katani}em na ~elu i razumeva- i izmewen u pozitivnom strukturisan, stvoreni su odgo-
we Ministarstva odbrane i dr- smeru, ~emu su izuzetno doprinela nastojawa dosada{we koman- varaju}i uslovi za kvalitetan
`ave u celini. Bilo je mnogo uve- de vida i razumevawe Ministarstva odbrane i dr`ave u celini. rad, zadovoqavaju}i remontni
`bavawa i ve`bi na poligoni- Bilo je mnogo uve`bavawa i ve`bi na poligonima, realizovano kapaciteti. Problem nastaje u
ma, realizovano je nekoliko ve- je nekoliko veoma kvalitetnih ve`bi me|unarodnog karaktera, procesu eksploatacije, u nabav-
oma kvalitetnih ve`bi me|una- tako da mi taj trend efikasnijeg i intenzivnijeg osposobqavawa ci rezervnih delova, koja je veo-
rodnog karaktera, tako da mi taj daje za pravo da verujem da smo u situaciji koja ohrabruje. ma ote`ana.
trend efikasnijeg i intenzivni- Da li postoje}i poligoni i
jeg osposobqavawa daje za pravo streli{ta za obuku pripadnika
da verujem da smo u situaciji koja ohrabruje. Potreba da se sistem i jedinica ViPVO odgovaraju pove}anim zahtevima vida?
dogra|uje postoji i daqe, posebno kada je razvoj tehnologije i teh- S poligonima i streli{tima za kvalitetnu realizaciju obu-
nike toliko ubrzan da svako zaostajawe prouzrokuje probleme. S ke definitivno imamo velikih problema. Prakti~no, samo jedan
druge strane, vreme nosi svoje, qudi se smewuju, jedni odlaze, dru- poligon, a to je ^enta, namewen je za dejstva avijacije, ali on jo{
gi dolaze, potrebno je sticati nova iskustva, nova znawa. A za po- nije najboqe ure|en, ima svoje dobre i lo{e strane. Drugi je in-
stizawe potrebnih rezultata nu`an je neprekidni rad i stalno tervidovski poligon Pasuqanske livade, na kome, u odre|enoj
usavr{avawe. meri, mogu da se uve`bavaju avijacijske i helikopterske jedinice,
Jedan od najefikasnijih oblika provere obu~enosti svaka- kao i sistemi protivavionske artiqerije. Ipak, najve}i problem
ko su ve`be. Pro{le godine bilo ih je nekoliko, od kojih su je realizacija ve`bi raketnih jedinica PVO, odnosno sistema ne-
najzapa`enije one s me|unarodnim u~e{}em. Da li }e pripad- va i kub i dejstava lova~ke avijacije. Taj problem poku{avamo da
nici ViPVO i ove godine da se ogledaju na ve`bama? razre{imo bilateralnom vojnom saradwom. Pro{le godine na{a
Ove godine smo ve} isplanirali i realizovali neke ve`be delegacija boravila je u Bugarskoj, gde smo dobili ponudu da na
na nivou eskadrile i diviziona, a do kraja godine u~estvova}emo wihovom poligonu, sa jedinicama bugarske armije, ga|awa reali-
na jo{ tri zna~ajne i opse`ne ve`be. Jedna je medicinskog karak- zuju i pripadnici na{ih ARJ PVO. Ovih dana realizovana je i po-
tera i realizuje se zajedno s evropskom komandom SAD. Kao ~lani- seta predstavnika Vazduhoplovstva i PVO Bugarske, u toku koje su
ca Partnerstva za mir, na{a zemqa je doma}in te ve`be, a tu je i usagla{avani tehni~ki i organizacioni detaqi zajedni~kog ga|awa
zdru`ena ve`ba Odlu~an odgovor 2009 na nivou Vojske Srbije. raketnih sistema PVO sredweg dometa. Ukoliko se steknu svi neo-
Kad je re~ o pripadnicima na{eg vida, planirana je i ve`ba koju phodni uslovi, prvenstveno finansijske prirode, nema sumwe da
}emo realizovati s vazduhoplovnim snagama Rumunije. To zna~i da }e se tako ne{to realizovati, jer nam je to svakako neophodno. Mi
smo u ovoj godini nastavili s podizawem nivoa osposobqenosti, ne mo`emo qude staviti u sistem, a da niko od wih nije lansirao
naravno, uzimaju}i u obzir ograni~avaju}i faktor, a to su finan- raketu. Simulatori, ipak, ne mogu u potpunosti da zamene stvarnu
sijske mogu}nosti dr`ave i vojske. Va`no je re}i da }emo, sa onim situaciju, iako nastojimo da ih maksimalno iskoristimo i tako
sredstvima kojima raspola`emo, u~initi najvi{e {to je mogu}e. smawimo tro{kove obuke.
Su{tina je da se realno sagledaju mogu}nosti i da se ono za {ta se Jedno od pitawa koje ve} du`e vreme zanima stru~nu jav-
opredelimo, odradi najkvalitetnije mogu}e. Ono {to ne uspemo da nost jeste i odvajawe tehni~kog sastava od eskadrile, reali-
realizujemo ove, ostvari}emo slede}e godine. zovano u okviru transformacije vida u proteklom periodu.
Posle remontovawa vazduhoplova u Rusiji i Vazduhoplovnom Sada ima ocena da to nije dobro re{ewe?
zavodu Moma Stanojlovi} pove}ao se i stepen ispravnosti Odvajawe tehni~kog dela od eskadrile jeste re{ewe koje je
letelica. Da li }e se i taj proces nastaviti ove godine? usvojeno i realizovano u okviru organizacijskih promena u vidu.
Ima jako mnogo oblasti u kojima mo`emo da damo doprinos Znam da je i ono bilo u duhu racionalizacije i najboqih namera.
poboq{awu bezbednosti u jedinicama. To je, na prvom mestu obu- Bio je ciq da se svi kapaciteti efikasnije i do maksimuma iskori-

11
 intervju `avni, politi~ki. Pokazalo se
M Nastavqaju se remonti da nabavka jednog takvog sred-
stva podrazumeva razvoj nauke,
Propisani nivo tehni~ke ispravnosti jeste i bi}e osnovni
transfer tehnologije, razvoj in-
reper za upotrebu vazduhoplova i drugih sredstava u Vazduho-
dustrije koja to prati, a zatim je
plovstvu i PVO. U tom smislu na{a nastojawa da se pove}a broj
tu opredeqewe dr`ave za skla-
remontovanih letelica nisu prekinuta. Ove godine ve} smo re-
pawe odre|enih aran`mana.
montovali dva aviona i jedan helikopter. Do kraja godine u Mo-
ste. S vremenom se pokazalo da
mi Stanojlovi}u treba da se zavr{i remont devet aviona i se- Preuzeli ste du`nost ko-
o~ekivani efekti nisu postignu- mandanta ViPVO. @elite
ti, pojavio se i problem kvali- dam helikoptera.
li, na samom po~etku, ne{to
tetnog i objektivnog ocewivawa da poru~ite pripadnicima
sastava, koji nije potpun i ne sa- vida? [ta mogu da o~ekuju u
dr`i sve potrebne segmente. S M Predstoje tri ve`be narednom periodu?
druge strane, nije prirodno
Do kraja godine realizova}emo tri zna~ajne ve`be. Jedna je Postavqewe na du`nost
odvajati delove jedinstvenog or-
me dicin skog karaktera i realizuje se zajedno s evropskom ko- komandanta ViPVO i unapre|e-
ganizma, kakav je tim pilota i
mandom SAD. Kao ~lanica Partnerstva za mir, na{a zemqa je we u ~in brigadnog generala
tehni~ara koji odr`avaju vazdu-
doma}in te ve`be, a tu je i zdru`ena ve`ba Odlu~an odgovor predstavqa maksimum dostignu}a
hoplove. I obuka se obavqa u
2009 na nivou Vojske Srbije. Kad je re~ o pripadnicima na{eg u struci i izuzetnu ~ast za mene.
sklopu posade, a posadu sa~iwa-
vida, planirana je i ve`ba koju }emo realizovati s vazduholpov- Imponuje ~iwenica da su moji
vaju pilot i mehani~ar. Eskadri-
nim snagama Rumunije. To zna~i da smo u ovoj godini nastavili s pretpostavqeni prepoznali kva-
la tako funkcioni{e, timski, tu
podizawem nivoa osposobqenosti, naravno uzimaju}i u obzir litet koji posedujem i rezultate
su piloti i tehni~ari, jedni do
ograni~avaju}i faktor, a to su finansijske mogu}nosti dr`ave i koje sam do sada postigao. S dru-
drugih. Sre}om, u vrhu vojske ima
vojske. ge strane, kad sagledam real-
energije i voqe da se eventualne
nost, neke doga|aje iz bliske
gre{ke i slabija re{ewa sagle-
daju i ocene, ba{ kao i sposob-
nosti da se promene. U toku je
postupak reorganizacije eska-
drile, wene organizacijske
strukture i materijalne forma-
cije, kako bi ona ponovo pred-
stavqala jednu celinu, koju ~ine
piloti i tehni~ari i sva ona
sredstva neophodna za obavqa-
we leta~kih zadataka.
Da li }e aktuelna kriza,
koja ve} zavr}e mnoge ven-
tile, odlo`iti, ili ~ak
onemogu}iti nabavku novih
letelica, ili sistema u
ViPVO?
Ono {to je bilo do nas,
mi smo u~inili. Ove godine do-
vr{ili smo dva polazna sistem-
ska akta. Jedan je takti~ka studi-
ja opremawa Vojske vi{enamen-
skim borbenim avionom, a drugi
koncept razvoja sistema PVO.
Ura|eni su i koncepti razvoja
rodova avijacije, vazdu{nog
osmatrawa i javqawa, ARJ PVO. Ti koncepti imaju nekoliko seg- pro{losti i trendove u vojsci, prvenstveno u vidu kojim komandu-
menata, od obuke, razvoja organizacije, do tehni~ke modernizaci- jem, nema sumwe da smo u veoma te{kom periodu. Odmah na po~et-
je. Proceweno je da ono {to je perspektivno treba modifikovati, ku, nagla{avam da ni najmawe ne sumwam ni u sebe, ni u qude u Ko-
remontovati i modernizovati, poput aviona G 4, za {ta tra`imo mandi, ba{ kao ni u sve druge pripadnike Vazduhoplovstva i PVO.
odgovaraju}eg inopartnera. Tako|e modernizujemo radarske siste- Uveren sam da }emo uspeti da postignemo sve {to je u ovom trenut-
me, nabavqamo rezervne delove koji omogu}avaju efikasnije pove- ku realno i mogu}e. A to je, pre svega, podizawe bezbednosti na vi-
zivawe u sistem, uradili smo studiju za razvoj Centra za kontrolu {i nivo. Na{ vid je specifi~an po tome {to nema predaha u raz-
suvereniteta vazdu{nog prostora. Ipak, sada nam je prioritet da voju, nema stanke. Ili ula`emo i razvijamo se, ili ne ula`emo i
ono {to posedujemo, {to je dovoqno kvalitetno, maksimalno isko- zaostajemo, {to onda svakako nepovoqno uti~e i na bezbednost u
ristimo i da obezbedimo sve {to je potrebno da se proces osa- radu. U tom pogledu, s obzirom na stawe u dru{tvu i vojsci, na eko-
vremewavawa i modernizovawa, pa i nabavke novih sredstava, nomsku krizu i besparicu koja ni nas nije mimoi{la, o~ekujem do-
nastavi kad bude mogu}e. sta te{ko}a, ali i razumevawe svih, kako u Ministarstvu odbrane
Kad je re~ o nabavci vi{enamenskog borbenog aviona, tu po- i General{tabu, tako i u samom vidu. Zadaci koji nas o~ekuju nisu
stoje tri segmenta. Jedan je vojni~ki i tu nema problema. Struka je, nimalo laki, ali u svakom slu~aju, moraju da budu izvr{eni kvali-
na osnovu analize stranih iskustava i ratnih sukoba, procenila i tetno i bezbedno. To je imperativ.
objasnila za{to nam neko sredstvo treba u ratu i miru, {ta je do- Du{an GLI[I]
bro, {ta je lo{e... Drugi segment je ekonomski, a tre}i op{tedr- Snimio Goran STANKOVI]

12 1. avgust 2009.

Pre{evske
Pi{e
Qubodrag
razglednice
STOJADINOVI]
Na jugu Srbije ponovo se naslu}uje kriza. Mo-
N `da ona ne}e imati one dimenzije iz 2001, ali
neki weni odjeci suvi{e glasno su se ~uli. Iz-
vedena su bar dva teroristi~ka ogleda. Srpska poli-
cija je u nekim albanskim ku}ama prona{la ~itave eks-
plozivne kolekcije.
[ta je ovde politika, a {ta nasiqe, ~esto se ne
mo`e znati. Po nekim znacima koje godinama poimamo
kao kosovsku paradigmu, svi centri za traume na jugu
Srbije nalaze se u Pri{tini. Mada se ni periferija
ne mo`e zapostaviti.
Odmah posle eksplozija, za koje ne mo`e biti sum-
we ko ih je izazvao, albanski politi~ki lideri, pre
svih iz Bujanovca i Pre{eva, zatra`ili su demilita-
rizaciju, odnosno povla~ewe srpske `andarmerije
Srbija }e imati prema severu.
sudwe muke da Taj manir je omiqena politi~ka strategija alban-
odr`i skih lidera. Zanimqivo da je on prili~no izan|ao, ali
stabilnost svog ipak deluje po ovom, prili~no jednostavnom modelu:
nepoznata (ili ~ak poznata) nasilni~ko-gerilsko-tero-
traumati~nog risti~ka grupa oglasi se napadom i sna`nom eksplozi-
juga. Kosovo je, jom. Do|e `andarmerija, neke pohapsi, negde prona|e
samo po sebi, magacine oru`ja.
sna`an
generator krize.
Ekstremno vojno
A onda se jave nacionalne vo|e sa ocenom o
prekomernoj upotrebi sile! I odmah se tra`e dve
kqu~ne stvari. Prva je demilitarizacija. To je nau-
~eno derogirawe dr`ave Srbije. Druga, zahtev za in-
krilo je samo tervencijom Ujediwenih nacija. A to je ve} poku{aj
u relativnoj eliminacije dr`ave i uspostavqawe evolucionog
ilegali. me|ustawa.
U ambijentu Tamo gde do|u snage UN, bilo da nadziru, ~uvaju
ili prave mir, zna~i da je sve {to je normalno odavno
latentne krize, naru{eno. I te snage uglavnom prave tampon zonu,
ono deluje kao posle ~ega vi{e nema povratka na staro.
krijum~arska, A to je sve {to (zasad) vode}i Albanci na jugu Sr-
razbojni~ka bije poku{avaju da u~ine. Da oteraju Srbiju i dovedu
ili reketa{ka me|unarodne snage. Takav rasplet, u obrazlo`ewu Ri-
ze Halimija, deluje skoro potpuno bezazleno. ^ak po-
banda.
malo naivno. Jedna demilitarizacija bila bi okon~a-
Ta razu|ena na militarizacijom, koja je ina~e u tom delu dr`ave
grupacija, javni deo folklora podzemqa.
bez autoriteta rbija }e imati sudwe muke da odr`i stabilnost
jedinstvenog
vo|e, svaku
kriznu
S svog traumati~nog juga. Kosovo je, samo po sebi,
sna`an generator krize. Ekstramno vojno krilo
je samo u relativnoj ilegali. U ambijentu latentne kri-
ze, ono deluje kao krijum~arska, razbojni~ka ili reke-
eskalaciju vidi ta{ka banda.
kao pogodnost za Protiv wih nema ni zakona ni odbrane, jer ih Eu-
sebe. Pqa~ka i leks ne prepoznaje. I to samo zato {to ih ne razlikuje
Srbe i Albance, od kosovske vojno-politi~ke elite. Svi, ili skoro svi
oni imaju banditsko-razbojni~ku biografiju, pa se ta-
{to dokazuje da
ko skoro cela kosovska vlada nalazi na poternicama
ekonomija ne Interpola. Gde god se koji ~lan vlade makne iz Pri-
mari za etni~ko {tine, doma}ini ne znaju da l da spremaju crveni te-
poreklo. pih ili maricu.
P E R A S P E R A
Jo{ 2001. u Pre{evu, dok se bukvalno ratovalo
u ju`nim srpskim op{tinama, redovno su odr`avane
albanske vojno-politi~ke konferencije za {tampu.
Evo, sad sam do{ao iz {ume! rekao je jedan od wih.
^im zavr{imo ovo, odmah se vra}am!
Wihove pres-konferencije tamo, a srpske u Buja-
novcu. Isti novinari su se selili od grada do grada,
paze}i da ne nalete na neku minu, ovla{ posejanu na
putu.
Situacija je bila skoro nadrealna. Svuda oko
zgrade srpske snage bezbednosti i ne{to vojske, koji
paze da banda ne si|e u grad, a ~ovek iz {ume dr`i
pres konferenciju. Niko ga nije zadr`avao posle govo-
ra i namere da se presvu~e i vrati tamo negde.
Presvla~ewe tog politi~ara i vojskovo|e, samo
je neverovatna ilustracija pro{losti, uz napomenu da
je isti ~ovek i danas sasvim dobro i radi sve osim
{umskih poslova. Bar koliko se zna.
Na ideju o povla~ewu srpske `andarmerije odmah
je odgovorio Ivica Da~i}, ministar policije. Rekao je
da o tome ne mo`e biti govora, jer `andarmi i nisu
faktor nestabilnosti i nemira, nego ba{ naprotiv.
akle, Ivica je sa indignacijom odbio uve`ba-
D nu kukwavu na srpske snage bezbednosti, kao i
ocenu o prekomernoj sili. [ta je to prava
sila u legitimnoj borbi protiv nasiqa, te{ko je izme-
riti. Ali, izgleda da ovi danas to boqe vagaju nego oni
u pro{losti.
Jug Srbije je ionako regija siroma{tva i tegob-
nog `ivota, i za Albance i za Srbe. Svako mu~i svoju
muku, jer posla nema ni na lutriji. Qudi `ive od do-
znaka iz inostranstva, ko ima, i ko se kako sna|e, ako
nema. Me|u obi~nim svetom nema mr`we, ali su zla
vremena ostavila tragove sumwi, rezervi i surevwi-
vosti. Pre}utno se opstaje! ka`e jedan Srbin, prav-
nik bez zaposlewa, dok pije ~aj u jednom pre{evskom
kafi}u sa Albancem, povratnikom iz nekog inostran-
stva. Zajedno smo odrasli, u istoj ulici. Da se ne bi
spore~kali, uglavnom sedimo i }utimo!
Tako govori Srbin.
Jes vala! sla`e se wegov ispisnik. Bilo bi
boqe da dr`ava ovde ulo`i malo vi{e, da radimo i ne
mislimo ko je kome vi{e muke naneo!
Ono jest, dr`ava je u tim ubogim op{tinama vi{e
morala da investira u policiju nego u privredu. Tako
nam se potrefilo! ka`u ova dvojica ispisnika, a
nama ostaje samo da avetamo ovde i da se nadamo da
velikog zla ne}e biti!
Iako izgleda kao da nad Pre{evom vlada neka
vrsta ustajalog spokoja, ipak se ose}a izvesna nelago-
da. Ovo je prava slika Orijenta na granici Egejskog i
Crnomorskog sliva, gde se satovi odavno ne navijaju!
tako veli onaj Srbin iz kafi}a.
Jes vala! rezignirano ka`e Albanac. A onda
nastaje dugo }utawe.
13
Srpski vojni sanitet u ^adu

lanovi na{eg medicinskog tima su, posle kra}e pripreme u

Norve{koj, u glavni grad ^ada Nxamenu stigli 29. juna. Pre-

^ no}ili su u tranzitnom kampu, a sutradan su u kancelariji UN

dobili identifikacione kartice za slobodno kretawe na te-
ritoriji ^ada i avionom preba~eni do Abehea, glavnog grada
pokrajine Kuadai, udaqenog oko 800 kilometara, u kome je sme-
{tena norve{ka bolnica.
Do~ekalo ih je, kako ka`u u prvom izve{taju, vrelo afri~ko
sunce, temperatura od 55 stepeni, u`areni asfalt aerodroma, ali
i kompletna komanda bolnice u kojoj }e raditi tokom anga`ovawa u
misiji. Sme{teni su u norve{kom kampu Nordlajt, u okviru koga se
nalazi poqska bolnica nivoa dva. Bolnica je kombinovanog kontej-
nersko-{atorskog tipa, opremqena i ure|ena na vrhunskom nivou.
Na ulasku u kamp, pored zastava UN i Norve{ke, vijori se i
srpska zastava, znak pripadawa jednoj humanoj misiji pod okriqem
Ujediwenih nacija, u kojoj se poma`e te{ko ugro`enom stanovni{tvu
tri dr`ave centralne Afrike ^ada, Centralnoafri~ke Republike
i Sudana, ugro`enom dugotrajnim sukobima, kojima se, za sada, ne
nazire kraj.
Na prvom sastanku sa komandom bolnice, ~lanova na{eg tima
obavestili su se o svim aspektima `ivota i rada u kampu, te o stawu

14 1. avgust 2009.

Odlukom Narodne
skup{tine Srbije
hirur{ki tim
Vojnomedicinske akademije,
u sastavu norve{kog
kontingenta, upu}en je 23. juna
u Mirovnu misiju Ujediwenih nacija
MINURCAT u Republiku ^ad i
Ju`noafri~ku Republiku. Sada se u
kampu Nordlajt u Abeheu, u srcu Afrike,
pored zastava Ujediwenih nacija
i Norve{ke, vijori i zastava Srbije,
koja time pokazuje da `eli da bude
deo progresivnih snaga me|unarodne
zajednice u o~uvawu mira, stabilnosti
i napretka.
u okru`ewu, koje je u ovom trenutku mirno, ali ina~e nestabilno.
Zbog toga je kretawe ograni~eno unutar kampa, osim kada se ide na
planirane zadatke, ali tada uz obavezno obezbe|ewe. Posebno is-
ti~u qubaznost, gostoqubivost i srda~nost svih pripadnika norve-
{kog kontingenta, wihovu spremnost da pomognu na svakom koraku i u
svakoj prilici. To prijateqsko okru`ewe olak{ava `ivot i rad srp-
skih medicinara, koji su proteklog meseca ve} uradili vi{e inter-
vencija i nekoliko slo`enih operacija.
U slu `bi zdra vqa
Ciqevi bolnice su da obezbedi zdravstvenu za{titu za oko
7. 500 pripadnika mirovne misije, ostalih organizacija UN i ci-
vilnog stanovni{tva privremeno zaposlenog pri UN.
Tako|e, planom rada bolnice predvi|eno je da se dva puta sed-
mi~no ide u civilnu bolnicu u Abeheu radi uspostavqawa saradwe i
pru`awa stru~ne pomo}i. U toku putovawa do bolnice obavezno je no-
{ewe pancira, {lema i li~nog naoru`awa, uz pratwu obezbe|ewa.
U kampu postoji dnevni raspored rada i kodeks pona{awa i
obla~ewa koji se striktno po{tuju. To podrazumeva redovne jutarwe
sastanke, raspored rada u bolnici, popodnevne aktivnosti, svako-
dnevna de`urstva i pripravnost i strogu zabranu alkohola.
Do sada smo uradili, zajedno sa norve{kim kolegama, vi{e hi-
rur{kih intervencija i nekoliko slo`enih operacija. Detaqno popu-
wavamo kompletnu dokumentaciju i prate}e operativne i anestezio-
lo{ke liste, te otpusne liste i epikrize. Primili smo i vi{e rawe-
nika, me|u wima i pet policajaca koji su povre|eni u napadu, u kome je
jedan policajac ubijen. Saradwa sa lokalnom bolnicom je dobra, po-
ISPOD ZASTAVE SRBIJE
Ceremoniji sve~anog otvarawa bolnice i wene pune ope-
rabilnosti, 1. jula prisustvovali su Specijalni izaslanik Gene-
ralnog sekretara UN, Portugalac Viktor da Silva Angelo, ko-
mandant MINURCAT-a, senegalski general-major Elha|i Maha-
madou Kan|i, komandanti svih nacionalnih kontingenata koji
u~estvuju u misiji i brojne zvanice UN.
Stajali smo u stroju zajedno sa norve{kim kolegama ispod,
visoko na jarbolima postavqenih zastava UN, Kraqevine Nor-
ve{ke i Republike Srbije. Prizor za ponos i nezaborav isti-
~e major dr Ivo Udovi~i}, anesteziolog u na{em timu.
Na sve~anosti je prvi govorio komandant bolnice norve-
{ki potpukovnik Stale Rudiloken, koji je istakao ciqeve misije
i napore u~iwene u izgradwi celokupnog kampa. Posebno je ista-
kao da su veoma ponosni {to u svom sastavu imaju srpski hirur-
{ki tim.
Zatim se skupu obratio Specijalni izaslanik Generalnog
sekretara UN, Da Silva, re~ima: Ja sam tako|e sre}an {to je
danas ovde zastupqena i Srbija i zadovoqan sam {to mogu da
vas upi{em u listu zemaqa u~esnica u ovoj misiji.
Nakon ceremonije, gosti su obi{li bolnicu, gde je u toku
bila hirur{ka intervencija u kojoj je u~estvovao i dr Bo{ko Mi-
lev, ~lan na{eg tima.
Tokom obilaska bolnice komandant Rudiloken je izaslani-
ku Da Silvi predstavio majora dr Ivu Udovi~i}a, kao vi{eg na-
cionalnog predstavnika srpskog hirur{kog tima. Major Udovi-
~i} je zahvalio na dobrodo{lici i rekao da je nama ~ast i da
smo ponosni {to u~estvujemo u jednoj ovako velikoj humanitarnoj
akciji.
sebno na preuzimawu te{kih slu~ajeva. Ve} je po~ela i stalna medi-
cinska edukacija, a nas su zamolili da svojim predavawima aktivno
u~estvujemo u edukaciji i prenesemo na{a znawa, iskustva i ve{tine,
da predstavimo VMA i zemqu iz koje dolazimo ka`e hirurg dr Bo{ko
Milev o prvim iskustvima u toj afri~koj misiji.
Timu se u me|uvremenu pridru`io {esti ~lan, major dr Alek-
sandar Radunovi}, koji je ve} imao jednu veoma slo`enu operaciju.
Pored obaveza u svakodnevnom pru`awu medicinske pomo}i, u
redovnim aktivnostima predvi|eno je ga|awe iz li~nog naoru`awa
i obavezne fizi~ke aktivnosti. Logistika je na vrhunskom nivou, uz
obezbe|ene telekomunikacione veze, o ~emu svedo~i redovno slawe
izve{taja i fotografija koje koristimo i u ovom prilogu.
Zdravstveno stawe ~lanova na{eg tima je dobro. U kampu su
obezbe|eni dobri uslovi za `ivot. Vode ima dovoqno, kako za pi}e,
tako i za li~nu higijenu.
Jedna od opasnosti jesu zmije otrovnice, a situaciju ote`ava
dolazak ki{ne sezone pra}ene pe{~anim olujama, kada se pove}a-
15
 tema

va broj komaraca, a sa wim i opasnost od malarije. ^izme i kom-

pletna uniforma sa dugim rukavima obavezni su po kodeksu obla-
~ewa i dobra su za{tita od opasnosti koje donosi klimatska pro-
mena. Deo li~ne opreme, ina~e te{ke vi{e od 75 kilograma, jesu
nao~are i marama preko lica, radi za{tite od vetra koji nosi
pesak i pra{inu.

Mi si ja MI NUR CAT
Mirovna misija Ujediwenih nacija MINURCAT uspostavqena je
Rezolucijom 1778 Saveta bezbednosti, od 25. septembra 2007, u
skladu sa poglavqima VI i VII Poveqe UN, a u dogovoru sa vlastima
Republike ^ad i Centralnoafri~ke Republike, odnosno sa Evrop-
skom unijom.
Ciq misije jeste pomo} u stvarawu bezbednosnih uslova pogod-
nih za dobrovoqan, siguran i odr`iv povratak izbeglica i raseqe-
nih lica. Rezolucijom 1861 Saveta bezbednosti, usvojenom 14. janu-
ara 2009, produ`ava se mandat misije za 12 meseci i odobrava
razme{taj vojne komponente misije u ^adu i Centralnoafri~koj Re-
publici. Primopredaja nadle`nosti obavqena je 15. marta 2009,
posle okon~awa jednogodi{weg mandata EUFOR-a, u kome su u~e-
stvovale 23 zemqe Evropske unije i Rusija, Hrvatska i Albanija.
Misija doprinosi za{titi izbeglica, raseqenih lica i civila
u opasnosti, omogu}ava pru`awa humanitarne pomo}i u isto~nom
^adu i severoisto~nom delu Centralnoafri~ke Republike, a dugo-
ro~nije gledano stvara povoqnije uslove za obnovu i privredni i
dru{tveni razvoj u tim oblastima.
MINURCAT mo`e imati najvi{e 300 policajaca, 25 vojnih
oficira za vezu, 5.200 vojnog osobqa i odgovaraju}i broj civil-
nih slu`benika. Trenutno su u misiji predstavnici 37 zemaqa. HIRUR[KI TIM VMA
Podru~je delovawa prote`e se oko 850 km po du`ini i 250 km
po dubini. Udaqeno je vi{e od 2.000 km od luke Douala u Kamerunu, U medicinskom timu na{eg vojnog
glavne pomorske luke ulaza u podru~je operacije, {to treba imati u saniteta u misiji u ^adu su major dr Ivo Podru~je misije
vidu kada je re~ o logisti~koj podr{ci misiji. Udovi~i} anesteziolog, major dr Alek- prote`e se na tri re-
U ^adu postoje dve asfaltirane sletne staze, jedna u glavnom sandar Radunovi} ortoped, dr Bo{ko gije, pa je i teren raz-
gradu, a druga u Abeheu. Ostale sletne staze su od zemqe. @elezni~- Milev hirurg, Qiqana ^upovi} in- li~it. U severnoj regi-
ka pruga ne postoji, a svega 500 kilometara puteva je asfaltirano, strumentarka, Danijela Ivkovi} in- ji Iriba teren je
ostalo su makadami. Zanimqivo je pomenuti da ima svega desetak strumentarka i vodnik Boban Kali~anin uglavnom pustiwski, u
benzinskih pumpi, iako prerada i izvoz nafte spada me|u glavne iz- medicinski tehni~ar. isto~noj Kuadaji bla-
vore prihoda. go brdovit, a prema ju-
gu i regiju Salamat, uz
koju je severozapadna regija Centralnoafri~ke Republike, Vakaga,
preovladava ravan pustiwski predeo.
Na klimu znatno uti~u su{ne i ki{ne sezone. Su{na sezona
traje od oktobra do juna, a ki{na od jula do septembra.

Ze mqa si ro ma {nih
Republika ^ad nalazi se u centralnoj Africi. Grani~i se, na
severu, sa Libijom, sa Sudanom na istoku, Centralnoafri~kom Re-
publikom na jugu, Kamerunom i Nigerijom na jugozapadu, a na zapadu
sa Nigerom.
Sa 1.284.000 kvadratnih kilometara povr{ine to je po veli-
~ini 21. dr`ava u svetu, a peta u Africi. Glavni i najve}i grad jeste
Nxamena, sa oko 700.000 stanovnika.
^ad ima vi{e od deset miliona stanovnika, rascepkanih u 200
razli~itih etni~kih i jezi~kih grupa. ^etvrtina `ivi u urbanim pod-
ru~jima, a ostali u selima, gde se bave poqoprivredom. Skoro po-
lovina stanovnika mla|a je od 15 godina.
Izvoz sirove nafte glavni je izvor prihoda, pored prerade i
izvoza pamuka. Vi{e od 80 posto stanovni{tva `ivi od poqopri-
vrede, uglavnom od gajewa stoke i ribolova.
Arapski i francuski su slu`beni jezici. Islam je najraspro-
strawenija religija, a Ustav garantuje verske slobode.

16 1. avgust 2009.

^ad se za nezavisnost izborio 1960. godine, pod vo|stvom
Francisa Tombalbaja. Nezadovoqstvo wegovom politikom na mu-
slimanskom severu kulminiralo je dugotrajnim gra|anskim ratom
od 1965. godine. Pobuwenici su 1979. osvojili glavni grad i okon-
~ali hegemoniju juga. Sukobi me|u pobuweni~kim vo|ama zavr{eni
su pobedom Hisena Habrea, koga je 1990. godine svrgao aktuelni
predsednik Idris Debu.
Od 2003. unutra{we sukobe i politi~ko nasiqe pogor{ava
prelivawe krize iz Darfura, zapadne oblasti Sudana. Oko
240.000 izbeglica iz te oblasti `ivi u 12 organizovanih kampova u
isto~nom i ju`nom ^adu. Tu je i oko 45.000 izbeglih iz Centralnoa-
fri~ke Republike i 180.000 interno raseqenih lica zbog gra|an-
skog rata.
Kampovi su u nadle`nosti UNHCR-a. I mada pomo} dosta re-
dovno sti`e, ipak se mora re}i da su oni u velikoj humanitarnoj
krizi. Pored nedostatka hrane, problem su i sukobi me|u naoru`a-
nim kriminalnim grupama u kampovima. Nema ni dovoqno pitke vo-
de, pa `ene, a najvi{e je udovica sa malom decom, pe{a~e kilome-
trima u potrazi za vodom.
Humani svet nije ostao ravnodu{an prema te{koj situaciji u
centralnoj Africi. Trenutno se na tom podru~ju nalazi oko 7.500
pripadnika MINURCAT-a i drugih misija, kojima je zajedni~ka briga
da pomognu ugro`enom stanovni{tvu i obezbede uslove za trajan
mir.
Doprinos daje i Srbija, koja je, pored predstavnika u mi-
rovnim misijama u Kongu, na Obali Slonova~e i u Liberiji, u
^ad poslala hirur{ki tim vrhunskih stru~waka Vojnomedicin-
ske akademije, pokazuju}i tako da `eli da bude deo progresivnih
snaga me|unarodne zajednice u o~uvawu mira, stabilnosti i na-
pretka.
Radenko MUTAVXI]
KRIZA U DARFURU
Borba za kontrolu teritorije izme|u razli~itih etni~kih
grupa u isto~noj sudanskoj pokrajini Darfur je 2003. godine pre-
rasla u ustanak protiv sudanskog re`ima, koji je centralna vlast
poku{ala da ugu{i kori{}ewem paravojne milicije i kampawom
dr`avnog terora, u kome je proteklih godina ubijeno ili umrlo
vi{e od 200.000 qudi, stotine hiqada je raseqeno, a 240.000
izbeglo i `ivi u kampovima u isto~nom ^adu.
Sudan je stekao nezavisnost od anglo-egipatske vlasti
1956. godine i otad je gotovo stalno u ratnom stawu. Etni~ki i
kulturolo{ki razli~ita zemqa, Sudan je plodno tlo za nastanak
sukoba, pa je u zemqi danas aktivno ~ak tridesetak ve}ih ili ma-
wih ustani~kih grupa.
Etni~ke grupe koje naseqavaju Darfur nazivaju se Afri-
kancima i Arapima. Obe su islamske vere i crne boje ko`e,
ali jezi~ki i kulturolo{ki se razlikuju. Me|u dvema zajednicama
su zbog zemqe i ranije izbijali povremeni sukobi, koji su do po-
~etka sedamdesetih godina dr`ani pod kontrolom tradicional-
nim mehanizmom za re{avawe sukoba pregovorima plemenskih
vo|a.
Velika su{a koja je vladala Afrikom sredinom osamdese-
tih godina prouzrokovala je i poreme}aje u poqoprivrednoj pro-
izvodwi i sto~arstvu u Darfuru, zbog ~ega je stalno rasla nape-
tost izme|u dve grupe, koja je rezultirala oru`anim sukobima u
narednim decenijama.
U Darfuru su 2003. godine formirane dve oru`ane grupe
Pokret za pravdu i jednakost i Front za oslobo|ewe Darfura,
koje su kasnije prerasle u Sudansku oslobodila~ku vojsku. Obe
organizacije su povezane s opozicionim liderom Hasanom al-Tu-
rabijem, a politi~ki ciq im je ve}i stepen autonomije za darfur-
sko podru~je. Kao odgovor na ustanak u Darfuru, predsednik Omar
al-Ba{ir i sudanska vlada pokrenuli su {iroku kampawu repre-
sije i oru`anih napada na upori{ta ustanika, anga`uju}i arap-
ske milicije, a u vi{e navrata koristila je i vazdu{ne napade.
Oru`ani sukobi pretvorili su Darfur u najve}e humani-
tarno krizno `ari{te u svetu od 2003. godine. Na krizu su rea-
govali Afri~ka unija, slawem oko 7.000 pripadnika mirovnih
snaga, a Ujediwene nacije 2007. godine pokre}u mirovnu misiju u
^adu i Centralnoafri~koj Republici radi pru`awa humanitar-
ne pomo}i i re{avawa sukoba u {irem regionu.
Iako je darfurski sukob primarno etni~ki, u ~ijoj je poza-
dini kontrola nad obradivom zemqom, izra`eni su i strate{ki
interesi velikih sila. Naime, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave pre-
ko Darfura ispoqavaju uticaj na sudanski re`im i poku{avaju
istisnuti Kinu, koja posledwih godina intenzivno eksploati{e
sudanske naftne rezerve.
17
Povodom Dana sanitetske slu`be Vojske Srbije 30. jula
U savremenim
tokovima
Tradicionalna humanost, natalo`eno
iskustvo, visoki stru~ni i eti~ki
dometi to je ono po ~emu se
prepoznaje na{a sanitetska slu`ba,
osnovana 30. jula 1839. godine.
Stasavala je i sticala poverewe
u te{kim ratnim isku{ewima,
vremenu mira, savremenim tokovima.
Danas je to zna~ajan resurs
Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije, na vrhunskom organizacionom
i stru~nom nivou, me|unarodno
priznat i visoko rangiran. Opremawe
najsavremenijim ure|ajima, u~e{}e
u novoj mirovnoj misiji, razvijena
me|unarodna vojna saradwa, studije
prve generacije na Vojnomedicinskoj
akademiji, samo su deo ovogodi{wih
aktivnosti.
18
ko je neka dru{tvena poja-
va obele`ila istoriju Sr-
A bije, onda je to rat. Veko-
vima su ovim prostorima
tutwale osvaja~ke vojske,
otimale teritoriju, tla~i-
le, ubijale i pqa~kale. A srp-
ski narod i wegova vojska bori-
li su se samo za osnovno qudsko
pravo slobodu. Ona je uvek
mnogo ko{tala i pla}ala se `i-
votima i stradawem.
U tom i takvom odnosu sna-
ga bilo je mnogo rawenih, a o
wihovom zdravqu, kako su znali
i umeli, brinuli su se travari, Brigadni general dr Veqko
vidari, priu~eni, dou~eni... Todorovi}
Na osnovu Ustava Kne`evine Srbije i Uredbe o ustroeniju gar-
nizonske vojske, formirana je sanitetska slu`ba 30. jula 1839, a
za glavnog doktora u Glavnom voenom {tabu postavqen je dr Emerih
Lindenmajer (18061883). On je zaslu`an za ure|ewe prve vojne i
gra|anske sanitetske slu`be onda{we Srbije. Organizovao je prvu
1. avgust 2009.
Vojnu bolnicu u Beogradu, vojne
ambulante u Kragujevcu i ]upriji.
Uspe{no se borio protiv epide-
mija u vojsci i svakog vida nadri-
lekarstva. Doneo je veliki broj
stru~nih propisa, objavio mnoge
radove i poslao prve srpske pi-
tomce na studije u inostranstvo.
Od tada u srpskoj vojsci po-
stoji kontinuitet organizovanog
saniteta kao aktivna podr{ka je-
dinicama na liniji fronta u os-
am velikih ratova, naj~e{}e gol-
gota i bitaka za opstanak. Uz rame
ratnicima bili su lekari, medi-
cinski tehni~ari, bolni~ari, uvek
spremni i krajwe po`rtvovani da Dr Emerih Lindenmajer Zavoji{te iz boji{ta na Kaoniku, I srpsko-bugarski rat 1884-5.
po cenu svog spasu `ivot sabor-
ca, ~ak i neprijateqevog raweni- Na primarnom nivou le~ewe
ka. Wihova juna~ka dela su ponos se obavqa u sanitetskim odeqe-
i putokaz, od rodona~elnika i ve- wima i jedinicama VS, za sekun-
likana saniteta do neznanih darni nivo zadu`eni su Vojna
stradalnika koji su proneli sla- bolnica u Ni{u, Centar vojnome-
vu srpske vojne medicine {irom dicinskih ustanova u Beogradu i
sveta. Vojnomedicinski centar u Novom
Sadu. Na tercijarnom nivou je
Uspe {an si stem VMA. Svaki taj deo sanitetske
Govoriti {ta je danas domen slu`be je veoma bitan, ali pe~at
sanitetske slu`be zna~i baviti se i podsticaj ostalim ustanovama u
{irokom i nadasve ozbiqnom te- sistemu daje VMA, sa svojim do-
mom. A najsa`etiji odgovor daje stignu}ima u le~ewu, edukaciji i
brigadni general dr Veqko Todo- nau~no-istra`iva~kom radu, ka-
rovi}, na~elnik Uprave za zdrav- drovskim i materijalnim resur-
stvo Sektora za materijalne re- sima, sposobnostima da prati i
surse Ministarstva odbrane: primewuje svetske trendove u me-
Hteo bih za trenutak da se dicini...
osvrnem na istoriju, takav je po- Dakle, sve to predstavqa
vod. Naime, od 1839. godine, ka- stabilan, funkcionalan sistem,
da su postavqeni temeqi sani- koji obezbe|uje da se le~ewe, za-
tetske slu`be, do 1844. godine, {tita i prevencija obavqaju na
kada je osnovana prva vojna bol- sva tri nivoa, u meri koja je neo-
nica iz koje je nastala dana{wa phodna. U vojnom zdravstvu posto-
VMA, pa preko 1878. godine, ka- ji pravilna i dobra organizaci-
da je osnovana vojna bolnica u ja, te razvijene slu`be veoma bit-
Ni{u, i 1787, s otvarawem vojne ne za za funkcionisawe vojske,
bolnice u Novom Sadu, pa u toku kao {to su preventivna medici-
oslobodila~kih ratova 1912. i na, ratna hirurgija, vojna inter-
1913. godine, Prvog i Drugog Operacija u bolnici 21. srpske divizije, Ub, septembra 1944. na, vojna psihijatrija i mentalno
svetskog rata, te bombardovawa zdravqe.
1999. godine, izgra|ena je sa- AKADEMIK NA ^ELU STRU^WAKA
vremena, dobro organizovana, Pri mer
funkcionalna vojna zdravstvena
U sistem vojnog zdravstva, koji raspola`e sa vi{e od dve pot pu ne sa rad we
hiqade bolni~kih posteqa, radi 800 lekara, 60 veterinara, Godinama nere{ena pitawa
slu`ba.
50 farmaceuta, 3.000 medicinskih tehni~ara i drugih radnika. vojnih i civilnih osiguranika, od-
Ina~e, sistem vojnog zdrav-
Dostignu}a na{ih stru~waka poznata su i priznata {irom nosno ko i kakva ima prava, gde
stva obuhvata medicinsku, veteri-
sveta. Dokaz koliko se po{tuje vojna zdravstvena struka jeste i mo`e da se le~i, a gde ne, re{ena
narsku, stomatolo{ku i farmace-
~iwenica da je pukovnik prof. dr Miodrag ^oli}, poznati imu- su na najboqi mogu}i na~in. Vojno
utsku za{titu u Ministarstvu od-
nolog, postao akademik. Ina~e, predsednik Srpskog lekarskog zdravstvo je otvorilo vrata svo-
brane i Vojsci Srbije. To je na{
dru{tva je pukovnik prof. dr Vojkan Stani}. jih ustanova, a i vojni osigurani-
zna~ajni resurs, koji u svakom po-
gledu mo`e da podr`i sve tri mi- ci su dobili mogu}nost da se le~e
sije vojske, a pri tom le~i i organizuje preventivni medicinski rad. u civilnim zdravstvenim ustanovama. Jubilej je prilika da se osvr-
Slu`ba je tako organizovana da mo`e pru`iti le~ewe na sva nemo i na taj vid saradwe.
tri nivoa (primarnom, sekundarnom i tercijarnom), da obezbedi Svakako. Postigli smo nekoliko kvalitativnih pomaka, naj-
preventivnu medicinsku za{titu, snabdevawe lekovima i koordi- pre ukqu~ivawem VMA u mre`u zdravstvenih ustanova Republike Sr-
nira sve delatnosti koje ima zdravstvo uop{te. @elim da podvu- bije. Zatim, ove godine je potpisan ugovor na{eg Fonda vojnih osigu-
~em kako se preventivnoj medicinskoj za{titi poklawa puna pa- ranika (SOVO) sa Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe u
`wa da bi se spre~ile bolesti i povrede. Posebno je dobro orga- pru`awu usluga vojnim osiguranicima tamo gde ne postoji organizo-
nizovana zbog vanrednih situacija i ratnog stawa, ka`e general vana vojna zdravstvena slu`ba. Posle ukidawa nekih garnizona, po-
Todorovi}. vukle su se i ambulante, ali ostali su qudi kojima je neophodna medi-

19
 povodi

cinska pomo}. Sada je postignut sudova, aparate za rano otkriva-

ugovor na nivou cele Republike da MIROVNE MISIJE we malignih oboqewa... Nagla{a-
se centralizovano popi{u vrste i I ME\UNARODNA SARADWA vam da je re~ o najsavremenijim
standardi usluga za vojne osigura- U~e{}e pripadnika na{eg vojnog saniteta u mirovnim mi- ure|ajima posledwe generacije. U
nike u civilnim ustanovama. Na- sijama ima tradiciju du`u od jednog veka. Obnovqena je pre se- toku je procedura za nabavku nekih
ravno, oni zadr`avaju pravo da se dam godina odlaskom prvog tima za medicinsku evakuaciju u Re- apa rata koji }e biti prvi na pro-
na sekundarnom i tercijarnom ni- publiku Kongo. Wihova stru~nost i po`rtvovawe visoko su vred- storima ovog dela Balkana.
vou le~e po sopstvenom izboru i novani u me|unarodnim okvirima. I ove godine na{a ekipa se Napomiwem i da na{a slu-
prema potrebama. nalazi u tom delu Afrike. `ba ima veoma savremenu laku
Istim ugovorom regulisano Od juna je jo{ jedna ekipa medicinskih stru~waka u mirov- poqsku bolnicu, gde je mogu}e te-
je da se deo civilnih osiguranika noj misiji. Re~ je o {est pripadnika VMA (hirurg, ortoped, ane- rensko zbriwavawe povre|enih i
koji gravitiraju prema Vojnoj bol- steziolog, dve medicinske sestre instrumentarke i medicinski obolelih na nivou op{te medici-
nici Ni{ ili VMC Novi Sad, u tehni~ar), koji se nalaze u ^adu. ne i specijalisti~ke pomo}i. Bo-
slu~ajevima gde je za posebne vr- Prema re~ima generala Todorovi}a, sanitetska slu`ba i qe opremawe VMC Beograd i No-
ste le~ewa preoptere}eno civil- VMA veoma intenzivno sara|uju sa vi{e od 50 zemaqa {irom vi Sad, odnosno Vojne bolnice
no zdravstvo, upu}uju u pomenute sveta, ukqu~uju}i i najrazvijenije. Poseban vid te saradwe jeste Ni{, doprine}e kvalitetnijem le-
vojne ustanove. To su usluge u do- u~e{}e u multilateralnim i bilateralnim vojnim ve`bama. Za- ~ewu i bitnom rastere}ewu VMA.
menu op{te hirurgije, oftalmolo- jedni~kim radom i aktivnostima proveravaju se sposobnosti, Ciq nam je i da se u vojnom
gije, interne medicine... Re~ je o koncepti, metode, metodologija... Pripadnici na{e sanitetske zdrav stvu uvede integrisani in-
odli~nom primeru potpune sarad- slu`be pokazali su da su na nivou najboqih na svetu. formacioni sistem. Na taj na~in
we vojnog i civilnog zdravstva, sa Ina~e, nama je povereno da organizujemo ve`bu u okviru pratilo bi se le~ewe, propisi-
idejom da taj sistem bude funkci- Natoa i programa Partnerstvo za mir pod nazivom MEDCE- vawe lekova, pomagala, bolova-
onalno integrisan i deluje kao je- UR 2009. Odr`a}e se u Ni{u, uz u~e{}e 19 zemaqa a po~e}e wa, bawskog le~ewa... Na svim
dan, ka`e general Todorovi}. 31. avgusta. Ciq ve`be je da se poka`e sposobnost delovawa nivoima, od jedinica do VMA. Na
taj na~in bi se stekao potpuni
Pla no vi pre ma na{e vojne zdravstvene slu`be, ali i drugih segmenata sistema uvid o vrstama oboqewa, na~inu
po tre ba ma od brane i civil nih struktura (poli cije, Crvenog krsta, Civilne
odbrana...). Re~ je o reagovawu i preduzimawu mera u slu~aju le~ewa, dijagnostikovawa, te-
Svekoliki razvoj tehnologi- velikih poplava, po`ara, epidemija, akcidenata... ra pijama... Do{li bismo do
je dobrim delom se odnosi i na dragocenih podataka od ~ega, na
medicinu. Zdravqe je osnovni primer, naj~e{}e obolevaju
qudski kapital i u wega se mnogo ula`e. Samo zdrav ~ovek je maksi- qudi u vojsci i samim tim preduzeli bismo preventivne mere.
malno radno sposoban, pogotovo u visokozahtevnim profesijama Jo{ ne{to, ove godine je na VMA po prvi put otvorena visoka
kakva je vojna slu`ba. U tom smisli na{e vojno zdravstvo je u~inilo {kola integrisanih akademskih studija medicine. Upisano je 18 stude-
mnogo, a planove za vreme koje dolazi prilagodilo je savremenim nata, koji }e poha|ati sli~an program kao wihove kolege na medicin-
tokovim i stvarnim potrebama. skom fakultetu, prilago|en potrebama sistema odbrane. Ideja je vi-
Planiramo da u narednom periodu tehnolo{ki boqe opremimo {estruko korisna, jer }e se na taj na~in, sem ostalog, obezbediti ob-
na{e zdravstvene ustanove. Zbog objektivnih okolnosti to nismo bili nova kadra u sanitetskoj slu`bi zakqu~uje general Todorovi}.
u prilici da u~inimo minulih petnaestak godina. Me|utim, samo u ovoj Nema sumwe da je na{ vojni sanitet u~inio mnogo u svakom po-
godini, za potrebe VMA nabavqen je skener (64 slajsni), magnetna re- gledu. Prilago|en je vremenu i potrebama, a u wegovom uspe{nom tra-
zonanca, hiperbari~na komora za le~ewe te{kih vaskularnih oboqe- jawu ostaje tradicija verna za{titi zdravqa stare{ine i vojnika.
wa, ambiosale za invazivnu dijagnostiku i terapiju oboqewa krvnih Branko KOPUNOVI]

20 1. avgust 2009.

Selektivna obuka kandidata
za profesionalne vojnike
u Specijalnoj brigadi
U Ni{u je zavr{ena selektivna obuka kandidata za profesio-
nalne vojnike u 63. padobranskom bataqonu Specijalne brigade
Kopnene vojske.
Finalni deo selektivne obuke predstavqa kurs osnovne pado-
branske obuke. Kandidati su zavr{ili izuzetno zahtevne tronedeqne
pripreme, a potom su izveli {est {kolskih skokova sa razli~itim za-
dacima. Za sve ono {to su pokazali, neki od wih dobili su zvawe pa-
dobranca i sertifikat o uspe{nom zavr{etku selektivne obuke.
Zanimqivo je da i pripadnice lep{eg pola sleduje ista obuka
kao i mu{karce, i moraju da zadovoqe odre|ene kriterijume po-
trebne za rad u toj jedinici. Ovog puta su osnove padobranske obu-
ke savladale Alenka Coli}, Milena Stojanovi} i Ivana Jordanov.
doga|aji
Pripadnici Vojske u akciji
O~istimo Srbiju
Problem o~uvawa `ivotne sredine jedan je od najva`nijih za-
dataka koje treba re{iti u budu}em razvoju Srbije. Sa `eqom da
re{i problem divqih deponija, Ministarstvo `ivotne sredine i
prostornog planirawa pokrenulo je akciju O~istimo Srbiju, ko-
joj su se prikqu~ili Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. S tim
ciqem pripadnici Me{ovite artiqerijske brigade i JKP Medija-
na organizovali su akciju ~i{}ewa divqih deponija u blizini ni-
{ke kasarne Mija Stanimirovi}.
Posle zavr{etka akcije komandant Me{ovite artiqerijske
brigade pukovnik Stojan Milanovi} istakao je da su pripadnici
brigade ve} sproveli akcije uklawawa divqih deponija oko obje-
kata u Aleksincu, u kojoj je u~estvovalo stotinak vojnika sa nekoli-
ko in`iwerijskih ma{ina. Posle te nove akcije, sigurno je da }e
okolina kasarni i vojnih objekata u Ni{u i Aleksincu biti lep{a
i ure|enija, rekao je Milanovi}.
Z. M.

Memorijalni padobranski kup

u Jagodini
Na terenima Jagodinskog
sportskog saveza, 25. i 26 jula
odr`an je 11. memorijalni pa-
dobranski kup Goran Ostoji} i
svi pali borci, na kome su na-
stupile padobranske i para-
Komandant Specijalne brigade KoV brigadni general Ilija glajding ekipe iz Srbije, Crne
Todorov, zajedno sa kandidatima za profesionalne vojnike, izveo Gore, Republike Srpske i Ma-
je skok padobranom PD 08-3U, sa zadatkom otvarawa rezervnog pa- kedonije.
dobrana. Da bi kandidat postao profesionalni vojnik Specijalne Ekipa 63. padobranskog
brigade, potrebno je da zadovoqi uslove u vidu godina starosti, bataqona Nebeske vidre
obrazovawa, odslu`ewa vojnog roka pod oru`jem (za mu{karce) i osvojila je ekipno tre}e mesto
zdravstvene sposobnosti. Finalna provera za ulazak u jedinicu je- u disciplini skokovi na ciq, sa
ste selektivna obuka u trajawu od 13 nedeqa, u okviru koje kandi- visine od 1.000 metara.
dati sprovode poseban program obu~avawa i testirawa vojnostru~- Memorijal je organizovao
ne obu~enosti i psihofizi~ke izdr`qivosti. Obuku izvode instruk- Aero-klub Jagodina, dok je po-
tori, koji na kandidate prenose svoja znawa i iskustva. kroviteq bila Skup{tina gra-
Z. M. da Jagodine.
Vojska Srbije za tu namenu
ustupila je helikopter Mi 8 iz
Sertifikacija obu~enosti sastava 98. avijacijske baze.
kandidata za profesionalne Padobranski kup ustanovqen je u znak se}awa na zamenika
vojnike izvi|a~kih specijalnosti komandanta 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije potpukov-
nika Gorana Ostoji}a, koji je 28. jula 1999. izgubio `ivot u borbi
U leskova~koj kasarni Jablanica obavqena je sertifikacija sa albanskim teroristima u rejonu karaule Ko{are.
obu~enosti kandidata za profesionalne vojnike izvi|a~kih specijal- A. P.
nosti i zavr{en drugi period obuke vojnika generacije mart 2009.
Profesionalni vojnici su nakon provere teoretskih i prak- Umetni~ki ansambl na
ti~nih znawa iz svih segmenata stru~no-specijalisti~ke obuke dobi-
li sertifikat osposobqenosti za obavqawe du`nosti profesio- manifestaciji Stanislav Bini~ki
nalnog vojnika izvi|a~ke specijalnosti i time stekli uslov za potpi- Umetni~ki ansambl Ministarstva odbrane Stanislav Bini~-
sivawe ugovora. Uporedo sa profesionalnim vojnicima osposo- ki odr`ao je, 27. jula, koncert u selu Jasika kod Kru{evca, u okvi-
bqavaju se i vojnici na odslu`ewu vojnog roka za rad u sastavu raz- ru ve} tradicionalne manifestacije Stanislav Bini~ki, u rod-
li~itih izvi|a~kih organa. nom selu znamenitog srpskog kompozitora, pedagoga i vojnog kapel-
I ova sertifikacija pokazala je da mo`emo za kratko vreme nika, osniva~a prvog Beogradskog vojnog orkestra i jednog od po-
postaviti dobre osnove za usavr{avawe profesionalnih vojnika, kreta~a umetni~kog muzi~kog `ivota u tada{woj Srbiji.
dok u obuci vojnika na odslu`ewu vojnog roka imamo ustaqenu meto- Stanislav Bini~ki (18721942) komponovao je prvu srpsku
dologiju rada, koja nam omogu}ava da planski i efikasno sprovede- operu Na uranku i patriotski nadahnut Mar{ na Drinu.
mo proces osposobqavawa, ocenio je komandir ~ete za stru~no- Bini~ki je 1899. godine kao dirigent stao na ~elo Beograd-
specijalisti~ku obuku vojnika izvi|a~ke specijalnosti u Centru za skog vojnog orkestra, prete~e dana{weg Umetni~kog ansambla koji
obuku KoV major @eqko Pani}. nosi wegovo ime.
Z. M. S. \.

21
 intervju

Prvi zamenik pomo}nika sekretara odbrane SAD Xozef Mekmilan

Jezik profesije
kao prepoznavawe
ada je Barak Obama predstavio novo ameri~ko usmerewe u
spoqnoj politici, bilo je jasno da }e ono preoblikovati odno-

K se SAD sa brojnim zemqama. Istovremeno, i u oblasti odbra-

ne doga|aju se promene, donose se neke te{ke odluke, zbog ~ega
se mo`e zakqu~iti da se odbrambeni program usmerava na no-
ve izazove.
Koji su to izazovi i gde je u svemu tome mesto saradwi Srbije i
SAD, naro~ito vojnoj, razgovarali smo sa prvim zamenikom pomo}-
nika sekretara odbrane SAD za me|unarodna bezbednosna pitawa
Xozefom Mekmilanom, koji je predvodio visoku delegaciju Sekreta-
rijata odbrane SAD na nedavnim bilateralnim odbrambenim kon-
sultacijama u Beogradu.
Moto predsednika Obame tokom izborne kampawe bio je
Promena. Kako se to odra`ava na sistem odbrane SAD?
Glavni uticaj ose}a se na {irem planu, na planu me|unarodne
bezbednosti. Pristup spoqnim poslovima, koji zauzima predsednik
Obama, zasnovan je na svesnijem anga`ovawu i po{tovawu Rusije i
ponovnom postavqawu odnosa sa tom zemqom. On poku{ava da na
krajwe pragmati~nim osnovama utvrdi na~ine na koje SAD mogu radi-
ti sa drugim zemqama i ostvariti svoje ciqeve, {to mewa ton odno-
sa sa mnogima od wih. U predsedni~kim govorima u aprilu pokazao je
Evropi, pa i muslimanskom svetu, ameri~ko usmerewe. To ne podrazu-
meva trenutne promene, ali ukazuje na promene na du`e staze.
U oblasti odbrane, sekretaru Gejtsu dao je mandat da refoku-
sira snage odbrane, da se usmeri ka stvarnim izazovima, preusme-
ri odbrambeni fokus radi ostvarivawa kontrole nad pravim bez-
bednosnim izazovima, postigne ~vrstu kontrolu nad dugoro~nim pro-
gramima, otka`e podr{ku nekim programima, a podr`i druge. Se-
kretar je doneo izvesne te{ke odluke, {ta da nastavi, {ta da sma-
wi, da postavi buxet pod ve}u kontrolu. Predsednik Obama ga u to-
me dosta podr`ava, {to je veoma va`no. Mewa se ton u na{im me|u-
narodnim odnosima, i na{ odbrambeni program usmerava se na po-
sve nove izazove.
Nakon drugih po redu Tokom nedavne posete potpredsednika SAD Bajdena Srbiji,
bilateralnih potvr|eno je da, pored neslagawa dveju zemaqa oko statusa Ko-
odbrambenih sova i Metohije, postoji dosta prostora za unapre|ewe sarad-
konsultacija izme|u we. Koje je Va{e vi|ewe tih razgovora, budu}i da ste bili u
ameri~koj delegaciji?
SAD i Srbije,
Znam da je potpredsednik Bajden bio vrlo zadovoqan posetom.
odr`anih nedavno Poznato je da smo tokom devedesetih godina imali te`ak period.
u Beogradu, {ef Mislim da je potpredsednik posetu video kao mogu}nost da se okre-
ameri~ke delegacije ne nova stranica u na{im odnosima. Naravno, ne mo`emo nikada
potvrdio je da je stvarno po~eti iznova, ali mogu se utvrditi oblasti saradwe, stva-
ri za koje smo zainteresovani i vi i mi. Iako ne postoji potpuna sa-
saradwa u oblasti glasnost o svakom pitawu, moramo se pozabaviti wima.
odbrane najboqi Tokom 50 godina, bez obzira na to {ta je bila definicija
deo ukupnih odnosa Evrope, ovo je nesumwivo wen deo. Ne mo`emo se nadati stvarnom
smirivawu situacije dok zemqe Zapadnog Balkana ne u|u u evropske
dve zemqe strukture. Razli~ite zemqe Evrope tra`e svoje na~ine da u~estvuju u

22 1. avgust 2009.
 susre}emo, tako da zemqe kao
{to su Srbija i SAD treba da
na|u put na kome }e se zajed-
ni~ki suprotstaviti tim vrsta-
ma izazova. To je druga vrsta
uloge za oru`ane snage.
Zakqu~eno je da je saradwa
u oblasti odbrane najrazvije-
niji deo bilateralnih odnosa
dve zemqe. Kako to tuma~ite i
kako to uti~e na ukupne odnose
SAD i Srbije?
Prvo }u odgovoriti na
drugo pitawe. Nadam se da }e
se saradwa u civilnoj oblasti
razviti kao u vojnoj. U okviru
programa koji promovi{emo,
programa dr`avnog partner-
stva, na{e dr`ave i wihove
nacionalne garde ustanovqa-
vaju partnerstvo sa razli~i-
tim dr`avama. To omogu}ava
{irewe vojno-vojne saradwe u
sferu civilne saradwe.
A za{to mislim da su voj-
ni odnosi napredniji od ci-
vilnih? Delimi~no i zato {to
U razgovoru sa dr`avnim sekretarom Du{anom Spasojevi}em je profesionalnim vojnicima
lako da sara|uju na profesi-
evropskim strukturama. Neke su ~lanice Natoa, neke EU, ali sve su onalnom nivou na istoj strani. Iako ne govore bukvalno istim jezi-
ukqu~ene u strukturu, dodu{e na razli~ite na~ine, i do razli~itog kom, govore jezikom svoje profesije imaju isto iskustvo, odgovorni
stepena, i sara|uju jedne s drugima. Srbija je suvi{e va`na da bi su za `ivote i zna~ajne poslove, komandanti se suo~avaju sa sli~nim
bila izostavqena iz tog napretka. Bilo bi nam drago da se i ona problemima, {to im daje dovoqno osnova za komunikaciju. Povrh
potpuno ukqu~i u taj zna~ajni evropski napredak 21. veka. toga, mislim da je Ministarstvo odbrane Srbije veoma otvoreno za
To, svakako, nije lako... saradwu sa nama. Nekoliko godina ve} postoji interakcija i isku-
stva zajedni~kog rada koje je uticalo na o~ekivawa sa obe strane.
Naravno, srpska vlada suo~ava se sa preprekama i te{ko}a-
ma, ali nije prva koja treba da prevazi|e probleme. Ohrabruju nas Bilateralne odbrambene konsultacije prvi put su odr`ane u
odnosi u oblasti odbrane na bilateralnom nivou, ali i odnosi Sr- Srbiji. Koji su wihovi rezultati i gde su mogu}i prostori za
bije sa Severnoatlantskim savezom preko Programa Partnerstva unapre|ivawe saradwe?
za mir, koji su vaqana staza. Setite sa samo da je jedini ministar Pomenuo sam program dr`avnog partnerstva koji se {iri
kojeg je potpredsednik Bajden posetio na svojoj nedavnoj turneji bio prema civilnom sektoru. U principu, bilateralne odbrambene kon-
ba{ ministar odbrane Srbije, {to je bio na~in da se prizna zna~aj sultacije ne daju dramati~ne rezultate. Ono {to smo radili svodi se
odnosa na{e dve zemqe u oblasti odbrane, koji su znatno razvijeni. na to da smo dosta vremena proveli sumiraju}i odbrambenu sarad-
U politi~koj teoriji ~esto je stanovi{te da se prilikom razvijawa wu, razmenili smo poglede o regionalnim bezbednosnim pitawima,
odnosa dve zemqe prvo stvaraju civilne, a potom vojne relacije. U identifikovali smo izvestan broj odre|enih tema, koje zahtevaju da
ovom slu~aju je druga~ije vojni odnosi su napredniji. Ministarstvo odbrane Srbije, odnosno Vlada, preduzme korake ko-
Srbija je ~esto vi|ena kao kqu~ni igra~ u regionu. Kako, ji bi unapredili na{u saradwu. Postoje i stvari koje Vlada SAD
imaju}i to u vidu, vidite ulogu wene vojske u re{avawu regio- nije uradila onako kako bismo `eleli.
nalnih bezbednosnih izazova, rizika i pretwi? Ima desetak, dvanaestak stvari kojima obe strane treba da
posvete pa`wu, kako bi ih, kada slede}i put budemo imali bilate-
Srbija treba da utvrdi koja je uloga wenih oru`anih snaga.
ralne odbrambene konsultacije, re{avali. Mogu re}i da je na{ od-
Mi ka`emo da Srbija u celini ima zna~ajnu ulogu u stabilizaciji
nos dovoqno blizak i dobro vo|en sa obe strane, nema velikih od-
Balkana. Jedna od potreba svake zemqe jeste sposobnost da kontro-
stupawa u na~inu na koji vidimo stvari. U razgovoru smo se uveliko
li{e svoj prostor, kako bi spre~ila organizovani kriminal, trgo-
slo`ili o tome {ta treba da se uradi.
vinu qudima, {verc oru`ja, ekstremizam i druge bezbednosne iza-
zove, rizike i pretwe. Pri tome, ja ne ka`em da se Srbija sa wima Sa kojim utiscima }ete oti}i iz Srbije i {ta }ete preneti
suo~ava. Zemqe treba da budu sposobne da kontroli{u svoje terito- nadre|enima i podre|enima?
rije, kako se te stvari ne bi de{avale. Kad sam se vratio sa puta po Balkanu sa potpredsednikom
To je, u stvari, policijski posao, ali i vojska ima svoju ulogu. Bajdenom, kao neko relativno nov u poslu bilo je to moje prvo is-
Tako|e, smatramo da se Vojska Srbije vra}a jednoj od klasi~nih mi- kustvo na ovom prostoru bio sam iznena|en kako su se stvari do-
sija, koju je Jugoslovenska narodna armija dosta razvijala, a to je bro razvijale. I sada, kada se vratim, potvrdi}u svoje prve utiske:
u~estvovawe u me|unarodnim mirovnim operacijama. Nisam do sada imamo veoma dobre li~ne i profesionalne odnose, srpska strana
pomenuo da je predsednik Obama istakao da SAD ne mogu sve same do{la je veoma dobro pripremqena na sastanak. Mnogo toga smo
potrebni su im partneri sa kojima }e raditi. uradili i mogu da zakqu~im da je to bio veoma produktivan i uspe-
S obzirom na to, postavqa se i pitawe razvijawa voqe part- {an dan.
nerskih zemaqa da se kolektivno suprotstave bezbednosnim izazo-
vima. Pri tome nije re~ o kolektivnoj sigurnosti u hladnoratovskom Sne`ana \OKI]
smislu re~i, ve} o pronala`ewu re{ewa za probleme s kojima se svi Snimio Nemawa SUBOTI]

23
D a n R e ~ n e f l o t i l e V o j s k e S r b i j e

Obezbe|uju}i re~ni saobra}aj, pripadnici Flotile doprinose odbrani

od vojnih izazova, rizika i pretwi bezbednosti Srbije i u~estvuju u
za{titi vazdu{nog prostora du` plovnih reka, a u me|unarodnoj vojnoj
saradwi ostvaruju i zadatke iz druge misije Vojske. Reke umeju da budu
veoma }udqive, izlivawem iz korita mogu da nanesu mnogo {tete
me{tanima naseqa podignutih na wihovim obalama. Dobro to znaju
na{i panonski mornari, koji posledwih godina daju nemali
doprinos spasavawu qudi i imovine s poplavqenih podru~ja.

ako je Re~na flotila, s va`e}im organizacijsko-mobiliza- Za da ci u sve tri mi si je Voj ske

cijskim promenama, u{la u sastav Kopnene vojske, weni pri-

I padnici su ostali verni mornari~koj tradiciji. I mada im

u venama ne te~e slana, morska, ve} slatka voda srpskih re-
ka, pripadnici Re~ne flotile Vojske Srbije isti~u da na
wihovim brodovima sve odi{e duhom plovidbe, koja pone-
kad zna da bude napornija i slo`enija od one na morima i okea-
nima. Uostalom, Dunav jeste srpsko more.
Pored Dunava, plovni putevi u Srbiji obuhvataju vodotoko-
Da je `ivot mornara na reci naporan, da je plovidba ponekad
i te`a nego na moru, svedo~e pri~e nekada{wih morskih vukova, ko-
ji su danas na brodovima Re~ne flotile. Takvih je, dodu{e, malo.
Godine su u~inile svoje, pa su se redovi mornara u Vojsci proredi-
li. Posledwih godina smawen je i broj studenata Vojne akademije
koji se obrazuju za poziv pomorskog oficira, tako da su pripadnici
Flotile, zabrinuti za budu}nost tog specifi~nog sastava u Vojsci
Srbije, ina~e, ve} prevedenog u rod re~nih jedinica.
ve Save, Tise i Morave i kanale koji, svi zajedno, ~ine vodenu A taj rod danas ~ine dva re~na odreda s trenutnim stepenom
mre`u dugu 1.668 kilometara. Zato na{i panonski mornari s razvijenosti i dva pontonirska bataqona. Pored wih, u sastavu
pravom isti~u da Re~na flotila nije izgubila na zna~aju i da, u Re~ne flotile su Komanda, komandna i logisti~ka ~eta. Sve u sve-
izvesnom smislu, zadaci koje obavqaju ja~aju wihovu `equ za
preregistracijom i direktnim povezivawem s General{tabom.
Zato je predstavqawe Re~ne flotile i wene budu}nosti za-
menik komandanta potpukovnik Milo{ Jakovqevi} i zapo~eo `e-
qom da se re~nim mornarima Vojske Srbije vrati stari sjaj.
Zadaci koje obavqamo su specifi~ni, `ivot na brodovi-
ma je tako|e jedinstven, a i tradicija plovidbe rekama, koju srp-
ska vojska neguje od 1915. godine, daje nam za pravo da se nadamo
ispuwavawu na{e `eqe. Iako nismo na moru, ve} na rekama,
`ivot nam se odvija u plovidbi. I ma koliko plovili, ma koliko
bilo te{ko, pripadnicima Flotile uvek nedostaje taj `ivot na
reci, uvek im je malo plovidbe ka`e potpukovnik Jakovqevi}.

24
 6 . a v g u s t Radni sastanak kod zamenika
komandanta potpukovnika
Milo{a Jakovqevi}a

mu, odabran i ne tako brojan sastav, ~iji su zadaci razvrstani u

sve tri misije Vojske Srbije.
Obezbe|uju}i re~ni saobra}aj, pripadnici Flotile dopri-
nose odbrani od vojnih izazova, rizika i pretwi bezbednosti Sr-
bije i u~estvuju u za{titi vazdu{nog prostora du` plovnih reka, a
u me|unarodnoj vojnoj saradwi, na ve`bama i uve`bavawima,
ostvaruju i zadatke iz druge misije Vojske.
Naravno, javnost je posledwih godina do pojedinosti obave-
{tena o doprinosu Flotile u otklawawu posledica prirodnih ne-
pogoda i podr{ci civilnim vlastima u suprotstavqawu terorizmu
i organizovanom kriminalu. Reke umeju da budu veoma }udqive, iz-
livawem iz korita mogu da nanesu mnogo {tete me{tanima naseqa

Snage flotile
Re~ne jedinice namewene su za izvo|ewe borbenih dejsta-
va samostalno ili u sadejstvu sa drugim jedinicama, ali su spe-
cifi~ne po tome {to jedino one mogu da izvedu brza, smela, iz-
nenadna i sna`na dejstva du` reka, kanala i jezera u razli~i-
tim borbenim i vremenskim uslovima. To zna~i da pripadnici
Re~ne flotile mogu i ono {to druge jedinice ne mogu da sa~u-
vaju reku i wenu okolinu od napada s reke. A to je Beogradu i
nekim drugim gradovima du` plovnih reka, tokom duge i nemirne
istorije, i te kako nedostajalo.
U skladu sa namenom, Flotila je podeqena na snage za pre-
vo`ewe, zapre~avawe, tragawe i spasavawe, obezbe|ewe i
snage za podr{ku. Svaki od tih sastava ima specifi~ne i broj-
ne zadatke i odgovaraju}a sredstva za wihovo izvr{avawe.

Snimio Zoran MILOVANOVI]

25
 jedinice
podignutih na wihovim obalama. Dobro to znaju na{i panonski
mornari, koji posledwih godina daju nemali doprinos spasavawu
qudi i imovine s poplavqenih podru~ja.
Opremqeni desantnim brodovima, minolovcima, patrolnim
~amcima i drugim plovnim objektima, pripadnici re~nih odreda su
prvi kad treba da pomognu nevoqnicima kojima je voda odnela sve
{to su imali. Odmah uz wih su i wihove kolege pontonirci, ~ije su
in`iwerijske ma{ine ~esto prve na licu mesta. Tu su i in`iwerij-
ski te{ki ronioci, koji svoje mnogobrojne zadatke obavqaju, uglav-
nom, nevidqivi, pod vodom.
Borbeni zadaci se, uveliko, razlikuju od onih iz tre}e misije
Vojske Srbije. Pored ostalog, pripadnici Re~ne flotile minama,
ili na drugi na~in, zapre~avaju plovne puteve i spre~avaju prodor
plovnih sredstava. Qudi `abe, ronioci kojima je podvodni svet
gotovo prirodno okru`ewe, obavqaju protivdiverzantsku za{titu
objekata, pojavquju}i se niotkuda, neprimetno i ne~ujno. O zada-
Istorija Kozare
U okviru obimnog programa brodogradwe u Drugom svet-
skom ratu su na Dunavu, strategijski va`noj reci, pored pove}a-
wa teretne flote osposobqeni i drugi pomo}ni i prate}i bro-
dovi. Na tom programu su bila anga`ovana sva brodogradili-
{ta pod nema~kim uticajem od Regensburga do Budimpe{te.
Tako su 1939. i 1940. godine u austrijskom brodogradili-
{tu u Lincu, za Dunavsku flotu Nema~ke ratne mornarice za
pra}ewe i snabdevawe, izgra|ena dva tipska broda Krim-
hild i Brunhild. dqivost ka`e poru~nik korvete [ebez.
Nakon Zavr{etka rata, Krimhild je, od maja 1945. do ju-
la 1946, kori{}en kao stambeni brod Oregon, za sme{taj
me{ovite divizije ameri~ke vojske u Regenzburgu, a zatim ga je
zakupio bavarski Lojd Regezburg. Od 1948. do oktobra 1953.
godine kori{}en je u Regenzburgu kao restoran hotel.
U septembru 1960. predat je Jugoslovenskom brodarstvu
Dunavski Lojd, u zamenu za teretni brod, da bi nedugo zatim
pre{ao u vlasni{tvo Jugoslovenske ratne mornarice, gde je ko-
ri{}en kao brzi mati~ni brod pod imenom Kozara.
Danas je Kozara brod posebne namene u okviru Drugog
re~nog odreda Re~ne flotile, stacioniran na U{}u u Beogradu,
gde pored obuke vojnika mornara slu`i i za protokolarne pri-
jeme najvi{ih vojnih i dr`avnih rukovodilaca.
26
Nastanak re~ne flotile
Dana{wa RF nastala je od pomorske (mornari~ke) ~ete,
formirane 11. septembra 1944, u sastavu Prate}e brigade
Glavnog [taba Vojvodine. ^eta 20. novembra 1944. ulazi u
sastav mornari~ke baze u Novom Sadu. Za vreme svog samo-
stalnog dejstva izvr{ila je 12 napada na neprijateqev sao-
bra}aj na Dunavu, pri ~emu je te`e o{tetila pet, a lak{e 43
broda. Istovremeno je preko Dunava prevezla 220.000 qudi,
2.000 topova, 3.000 kamiona, i vi{e hiqada tona raznog ma-
terijala.
Po~etkom novembra 1944. godine, naredbom Povereni-
{tva za saobra}aj Nacionalnog komiteta oslobo|ewa Jugo-
slavije, obrazovana je Komanda Re~ne plovidbe u Beogradu,
koja je rukovodila plovidbom na na{im rekama preko morna-
ri~kih baza u Novom Sadu, [apcu i Kladovu. U martu 1945.
prihva}en je naziv [tab Re~ne flotile, da bi 20. marta bila
formirana Savska, a 13. aprila 1945. godine i Dunavska
Flotila.
cima i ulozi tih nevidqivih podvodnih minera ne{to vi{e rekao
nam je kapetan Mitar Milovi}, komandir 93. ronila~ke ~ete, na-
mewene za izvo|ewe ronila~kih zadataka na unutra{wim plovnih
putevima.
Ovu jedinicu ~ini visokoobu~en profesionalni sastav,
opremqen modernim sredstvima i li~nom ronila~kom opremom,
koja omogu}ava izvr{avawe i najslo`enijih borbenih i mirno-
dopskih zadataka. Pored ostalog, imamo aparate zatvorenog i
otvorenog kruga disawa pod vodom, savremenu opremu za tragawe
i pretra`ivawe re~nog i jezerskog dna, ~ak i mobilnu baro-ko-
moru. Sve to nam omogu}ava da svoje zadatke pod vodom, a to su
obezbe|ewe plovnih objekata, protivminska i protivdiverziona
dejstva, obavqamo neprimetni, efikasno i brzo, rekao je kape-
tan Milovi}.
Ka sar ne na vo di
Iako brodovi nisu nevidqivi poput ronilaca, i oni mogu da
obavqaju zadatke koji se ne uo~avaju na prvi pogled, poput polaga-
wa mina. Komandant jednog od minolovaca re~ne flotile poru~nik
korvete Slobodan [ebez, isti~e da je brod tokom plovidbe kasar-
na na vodi.
Kad smo na zadatku, na reci, kanalu, ili jezeru, brod je
na{a kasarna. Predvi|ena je i vi{ednevna samostalnost
plovnog objekta, tako da, u slu~aju potrebe, logisti~ki ne
zavisimo od komande. Mnogo je obaveza, od kojih su u~e-
{}a na ve`bama me|unarodnog zna~aja posebno zah-
tevna. Ipak, ono {to predstavqa na{ prvenstveni
zadatak u miru jeste obuka vojnika. I sada na brodu
imamo mladi}e koji se osposobqavaju za plovidbu
rekama i kanalima. Neki plovni putevi su nedo-
voqno istra`eni, tako da je oprez uvek potreban.
Plovidba rekom je naporna, zahteva neprekid-
nu budnost, pogotovu no}u i kad je smawena vi-
 Dan re~ne flotile i Re~nih jedinica VS
Jo{ u sredwem veku Srbi su imali svoje {ajka{ke floti-
le, ali su slu`ili u {ajka{kim flotilama Ugarske i Turske, gde
su se, u borbama na Dunavu i wegovim pritokama i proslavili.
Me|utim, prva nacionalna flotila bila je improvizova-
na Re~na flotila Kraqevine Srbije, formirana na Savi 1915.
godine, kada je 6. avgusta u vodu porinut prvi srpski ratni brod,
oklopqeni ~amac Jadar, koji je uvr{ten u sastav Komande Ade
Ciganlije i uspe{no u~estvovao u borbama za odbranu Beogra-
da u oktobru 1915. godine.
Datum porinu}a broda Jadar obele`ava se, danas, kao
Dan Re~ne flotile i Re~nih jedinica Vojske Srbije.

Pontonirci
Po~etkom oktobra pro{le godine objediwene su sve jedi-
nice koje po svojoj nameni izvr{avaju zadatke na popre~nom i
uzdu`nom prevo`ewu vodenim tokovima pa su tako, iz Prve bri-
gade KoV, u formacijski sastav Re~ne flotile u{la i dva pon-
tonirska bataqona.
Pontonirci, izme|u ostalog, raspola`u sa tri parka PMP
namewenih za izradu skela i mostova, 2 amfibijska voda koji
su u mogu}nosti da istovremeno preko vodene prepreke prevezu
borbene delove dva pe{adijska bataqona, dva putna voda sa
osnovnom namenom izrade prilaznih puteva i rampi prilikom
anga`ovawa plovnih sredstava kao i sa dva izvi|a~ko-ronila~-
ka odelewa i jednim brojem in`iwerijskih ma{ina.
Pored svoje osnovne namene, pontonirski bataqoni u sa-
stavu Re~ne flotile imaju mogu}nosti pru`awa kvalitetnih
usluga civilnim strukturama kao {to su izrada privremenih pu-
teva na kopnu, pontonskih mostova na vodi i tome sli~no.

za{to su nam vojnici na

brodu po vrelom julskom
Sre}om, dok plovimo Dunavom kraj Petrovaradinske tvr|ave, suncu u maskirnim uni-
vidqivost je odli~na. Dan je sun~an, a temperature previsoke i za formama?
kraj jula. Nedaleko od broda, na gradskoj pla`i sun~aju se i odma- Tradicija je veoma
raju Novosa|ani i wihovi gosti, `eqni osve`ewa. Plove}i kraj bitna, ponekad i odelo
wih opa`amo da sa zanimawem i simpatijama prate minolovac, ~ini ~oveka, a da je za-
kome neki od kupa~a i ma{u. nimawe za poziv morna-
Novosa|ani vole mornare, vole brodove ra i daqe veoma visoko,
ka`e kapetan fregate Venko Mehanxiski, na- svedo~i i podatak da se
~elnik [taba Re~ne flotile. Zato nas na konkurs za profesi-
~esto pitaju zbog ~ega ne nosimo tradi- onalnog vojnika u na{oj
cionalnu mornarsku uniformu, pla- jedinici javilo ~etiri
vo-belu terwa{ku i kratke kaki puta vi{e kandidata ne-
pantalone. I mi sami se pitamo go {to smo tra`ili. Za-
to, izme|u ostalog, tre-
ba razmisliti o vra}a-
wu tradicionalne uni-
forme na{im vojnicima
na brodovima smatra
kapetan fregate Mehan-
xiski.
Jedan od razloga za vra}awe tradicionalne uniforme jeste
i u~e{}e pripadnika Re~ne flotile na ve`bama u okviru me|u-
narodne saradwe Vojske Srbije. Ve} nekoliko godina na{i mor-
nari u~estvuju na ve`bama sa svojim kolegama iz Rumunije, Ita-
lije, Ma|arske... Setimo se Plavog puta, Dunavske stra`e,
Tise 2009. Vrhunska obu~enost koju su prikazali pripadnici
pontonirskih bataqona i re~nih odreda Re~ne flotile zaslu`i-
la je sva priznawa. Pa i to da ih ponovo vidimo u tradicional-
nim uniformama.
Du{an GLI[I]
Budimir M. POPADI]

27
Zavr{eno krstarewe {kolskog
broda Jadran na kome su bili
i pripadnici Vojske Srbije
Po~etak
dobre
saradwe
[palir pripadnika Mornarice Vojske
Crne Gore, vojni orkestar, rodbina
~lanova posade, brojni Tiv}ani i turisti,
do~ekali su 15. jula na gradskoj rivi Pine
{kolski brod Jadran, koji se vratio
sa svog 21. me|unarodnog krstarewa
Na krstarewu su prvi put, uz pripadnike Mornarice Crne Gore,
N Jadranom plovili i pripadnici mornarica i re~nih flotila
Italije, Gr~ke, Rumunije, Albanije, Srbije i Slovenije.
Krstarewe je realizovano izuzetno uspje{no. Svi ~lanovi
posade, oficiri kadeti, studenti i ostala lica iskazali su puno za-
lagawe, tako da mo`emo zakqu~iti da je zadatak uspe{no zavr{en
ocenio je najstariji oficir na krstarewu, komandant Mornarice
VCG, kapetan bojnog broda Rajko Bulatovi}.
Jadran je, pod komandom kapetana korvete Pre-
draga Supi}a, na krstarewe ka Gr~koj, Turskoj i Ru-
muniji isplovio 20. juna iz Tivta, a u narednih 25
dana preplovio je vi{e od 2.000 nauti~kih miqa
vodama Jadranskog, Jonskog, Egejskog, Mramornog
i Crnog mora. Pri tom je posetio luke Istam-
bul u Turskoj, Konstanca u Rumuniji i Pirej u
Gr~koj.
Pri povratku jedrewak se zadr`ao
kod gr~kog ostrva Krf, gde je posada, po
pomorskom ceremonijalu i spu{ta-
wem venaca u more, odala po~ast
srpskim vojnicima stradalim u
Prvom svetskom ratu i sahra-
wenim u Plavoj grobnici
kod Krfa. Po{ta je odata
i crnogorskim dobro-
28
Po~ast srpskim ratnicima
Jadranom su plovili budu}i oficiri Re~ne flotile Voj-
ske Srbije, studenti Vladan Trajkovi}, Aleksandar Milutino-
vi}, Nikola Bogi}evi} i Aleksandar Jovanovi}.
Prilikom odavawe po{te srpskim ratnicima, koji po~i-
vaju u Plavoj grobnici kod Krfa, student Nikola Bogi}evi}
recitovao je pesmu Stajte, galije carske, nakon ~ega su u more
kod ostrva Vido spustili venac.
Kapetanu korvete Svetislavu [o{ki}u, koji je vodio na-
{e studente, ovo je {esto krstarewe Jadranom. On isti~e da
je multinacionalna posada broda dobro radila, pri ~emu su
pripadnici Vojske Srbije dali zna~ajan doprinos.
voqcima koji su u januaru 1916. poginuli u prilikom potonu}a pa-
robroda Brindizi pred Medovom.
Imali smo i dobrog i lo{eg vremena, i plutawa na moru i br-
zine od 10 ~vorova pod jedrima, i mu~nine i smijeha. Sve u svemu, bilo
je to jedno odli~no iskustvo i uspje{no obavqen zadatak. U stranim lu-
kama odli~no smo prihva}eni, a tamo{wa javnost bila je odu{evqena
Jadranom izjavio je komandant kapetan korvete Predrag Supi}.
Ovo je za na{e kadete fantasti~no iskustvo, jer su bili u pri-
lici da za 25 dana pre|u pet mora, posete ~etiri dr`ave i more do-
`ive na najneposredniji na~in na jedrewaku. Pro}i kroz Korint,
Dardanele i Bosfor, obu~avati se i nau~iti mnoge stvari u praksi na
moru, za wih je bilo izvanredno iskustvo, pri ~emu su se ti momci od-
li~no pokazali rekao je za Odbranu kapetan korvete Svetislav
[o{ki} iz Vojske Srbije, koji je na ovom krstarewu vodio ~etvoricu
kadeta Vojne akademije iz Beograda Smer pomorstvo.
Studenti su se obu~avali za du`nosti kormilara, pomo}nika
oficira palubne slu`be u vo`wi, imali su svoje du`nosti tokom
plovidbe broda. Naravno, i time {to su obavqali brodske radove,
jedrili, radili u snasti, nau~ili su ono {to treba najosnovniju i
najpotrebniju obuku za jednog pomorca, odnosno brodara koji nama
treba na rekama istakao je [o{ki}, dodaju-
}i da je nastavni plan i program pred-
vi|en za krstarewe kadeta iz Vojske
Srbije u potpunosti realizovan.
Zajedni~ko putovawe na
{kolskom brodu Jadran
po~etak je dobre saradwe,
koju treba nastaviti, kako
su naglasili svi u~esnici
krstarewa.
Sini{a LUKOVI]

Zavr{en upis prve klase
studenata Visoke {kole VMA
U Visokoj {koli VMA zavr{en je upis prve klase studenata ko-
ji su polo`ili prijemni ispit i ispunili sve uslove predvi|ene kon-
kursom za prijem na prvu godinu studija medicine.
Deset devojaka i osam mladi}a, bruco{e Visoke {kole VMA,
prilikom upisa pozdravio je na~elnik VMA general-major prof. dr
Miodraga Jevti} i po`eleo im uspeh u studirawu.
Akademik pukovnik prof. dr Miodrag ^oli}, zastupnik dekana
Visoke {kole VMA, ~estitao je bruco{ima i izrazio o~ekivawe da
}e oni jednog dana biti uspe{ni lekari koji }e dostojno reprezen-
tovati srpsku medicinu i slu`iti zdravqu.
Budu}i da }e tokom {kolovawa imati status vojnih lica, stu-
denti Visoke {kole VMA }e pre po~etka nastave iz predmeta prve
godine studija medicine, u periodu od 1. do 25. septembra, pro}i
vojnostru~nu obuku, koncipiranu tako da se studenti obaveste o spe-
cifi~nostima vojne organizacije i ovladaju znawima i ve{tinama
neophodnim za daqi tok {kolovawa.
Rad Dijagnosti~ko-
-poliklini~kog centra
Za prvih {est meseci ove godine u Dijagnosti~ko-poliklini~kom
centru (DPC) VMA ura|eno je ukupno 160.888 specijalisti~kih pre-
gleda i 45.985 razli~itih slo`enih dijagnosti~kih intervencija za
ambulantne pacijente.
Shodno kategoriji osigurawa, od ukupnog broja izvr{enih uslu-
ga kod vojnih osiguranika ura|eno je 130.412 specijalisti~kih pre-
gleda i 32.311 dijagnosti~kih intervencija. Broj specijalisti~kih
pregleda u prepodnevnom radu za civilne osiguranike sa uputom RZ-
ZO dostigao je 30.476, a dijagnosti~kih intervencija 13.674.
Pomenuti rezultati potvr|uju veliko poverewe vojnih i ci-
vilnih osiguranika u kvalitet, ekspeditivnost i bezbednost na{ih
pregleda i intervencija ka`e na~elnik DPC VMA pukovnik prof.
dr \oko Maksi}.
U Centru za dnevnu hirurgiju (CDH) ura|eno je 3.598 hirur-
{kih intervencija, od toga su 582 imale karakter operacija iz do-
mena jednodnevne hirurgije. Imaju}i u vidu prednosti hirur{kog
le~ewa u CDH (re|e infekcije, tromboembolijske komplikacije, i
sl.) , planira se pro{irewe CDH VMA, dodatno opremawe i ka-
drovsko oja~awe.
U ambulanti za dijasporu i dopunsko privatno osigurawe pre-
gledana su 1.202 pacijenta, koji su svoje preglede na vreme zakazali
preko Interneta ili telefonom.
Uvo|ewem softvera za zakazivawe pregleda u prepodnevnom i
dopunskom radu, te pu{tawem u rad novog kol-centra, pacijentima
iz zemqe i inostranstva data je mogu}nost da zaka`u specijalisti~-
ki pregled, ili neku dijagnosti~ku intervenciju po uputu izabranog
lekara.
zdravstvo
Saradwa sa Kongresnom
bibliotekom iz Va{ingtona
Mili{a Petronijevi} iz Kongresne biblioteke u Va{ingtonu,
izuzetno zaslu`an za uspe{nu saradwu VMA sa najpoznatijom svet-
skom bibliotekom koja je zapo~ela pre osam godina, posetio je VMA.
Zahvaquju}i toj saradwi, stru~na biblioteka VMA je iz Kon-
gresne biblioteke u Va{ingtonu dobila vi{e stotine najzna~ajni-
jih monografskih publikacija iz svih oblasti medicine, farmacije
i stomatologije, a rezultati i publikacije na{ih stru~waka na{le
su svoje mesto u va{ingtonskoj biblioteci.
VMA je trenutno jedina institucija u regionu jugoisto~ne Evrope
sa kojom Kongresna biblioteka odr`ava razmenu stru~ne literature.
Oboga}ivawe bibliote~kog fonda VMA najnovijim izdawima i kapi-
talnim delima biomedicinske struke i nauke, na{oj stru~noj biblio-
teci omogu}uje lidersku poziciju u Srbiji, ali i izvan wenih granica.
Zahvaquju}i Mili{i Petronijevi}u na dosada{wem anga`o-
vawu i spremnosti da pomogne svojoj zemqi, na~elnik VMA gene-
ral-major prof. dr Miodrag Jevti} istakao je da je znawe koje je
kroz stru~ne publikacije stiglo iz Kongresne biblioteke, iskori-
{}eno na pravi na~in, za dobrobit onih kojima je medicinska po-
mo} bila neophodna, kao i da }e biti ulo`eno u budu}nost srpske
medicine, jer }e ta stru~na literatura biti na raspolagawu stu-
dentima vojne medicine koji }e se {kolovati u VMA.
Porast broja akutnih
trovawa gqivama
Uo~en je zna~ajan porast broja akutnih trovawa gqivama. Od
1. jula u Klinici za urgentnu i klini~ku toksikologiju Centra za
kontrolu trovawa (CKT) VMA hospitalizovano je 20 pacijenata sa
akutnim trovawem.
Ina~e, pod pojmom otrovne gqive podrazumevaju se sve one vr-
ste koje u organizmu izazivaju patolo{ke promene i o{te}ewa organa.
Neke od wih izazivaju blage reakcije kao {to su bolovi u trbuhu, mu~-
nina, povra}awe ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali posto-
ji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiqnija o{te}ewa i smrt.
Otrovnost gqiva mo`e se ta~no utvrditi samo hemijskom analizom.
Po re~ima prof. dr Slavice Vu~ini}, na~elnika Klinike za ur-
gentnu i klini~ku toksikologiju CKT, godi{we se zbrine preko 3.500
pacijenata, a uo~ava se konstantan trend porasta ovog broja. Tako je
za prvih {est meseci ove godine zbrinuto 2.245 pacijenata.
U grupi hospitalno le~enih pacijenata dominantan uzro~nik
trovawa su lekovi 57 posto, zatim ku}na hemija i industrijske
hemikalije 10, korozivne materije 9, pesticidi 8 procenata,
dok su ostali uzro~nici trovawa zastupqeni u mawem procentu.
Pripremila E. RISTANOVI]
29
poligon
Jedinice ^etvrte brigade na Pasuqanskim livadama
Realna takti~ka pretpostavka,
te raspored i vrsta meta omogu}ili su
potpuno sagledavawe takti~ke
i vatrene osposobqenosti vojnika
i stare{ina vrawske brigade.
Pogo|eno je 80 odsto od 250
postavqenih meta i ciqeva, {to
pokazuje da su stare{ine osposobqene
za komandovawe, a profesionalni
vojnici i vojnici na slu`ewu vojnog
roka vatreno i takti~ki obu~eni
za zadatke u borbi.
astavi Kopnene vojske istrajavaju u opredeqewu da te`i{te
S wihovog rada bude obuka pripadnika, odnosno da jedinice
{to vi{e borave na terenu i izvedu brojne ve`bovne ak-
tivnosti. Kolektivnom obukom pripadnika jedinica ^etvrte
brigade Kopnene vojske, kojom komanduje brigadni general
Milosav Simovi}, zavr{eno je osposobqavawe u prvoj polovini
godine, a sli~ni zadaci nastavi}e se i u septembru. I tada }e se
zna~ajna pa`wa posvetiti kolektivnoj obuci jedinica za namenske
zadatke, to jest osposobqavawu profesionalnih vojnika za fun-
kcionalne du`nosti, jer je poznato da je veliki broj profesional-
nih vojnika primqen 2009. godine u sastave Kopnene vojske.
Pripadnici ^etvrte brigade izveli su na Intervidovskom
poligonu Pasuqanske livade, 17 takti~kih uve`bavawa i 12 tak-
ti~kih ve`bi sa bojnim ga|awima artiqerijskih, oklopnih i
pe{adijskih sastava. Realna takti~ka pretpostavka i dobro
pripremqena metna situacija omogu}ile su realno sagledavawe
takti~ke i vatrene osposobqenosti vojnika i stare{ina vrawske
brigade. Pogo|eno je 80 posto od 250 postavqenih meta i ciqeva,
{to pokazuje da su stare{ine osposobqene za komandovawe, a
profesionalni vojnici i vojnici na slu`ewu vojnog roka vatreno
i takti~ki obu~eni za zadatke u borbi.
Prema re~ima na~elnika [taba ^etvrte brigade potpukovnik
Bo`idara Peji}a, u~esnici logorovawa nisu imali zdravstvenih
problema, a tehnika koja se na ve`bi koristila bila je ispravna.
Zbog zalagawa pripadnika jedinice ostvarili smo sve planirane
aktivnosti. Kqu~ uspeha bio je i u dobroj pripremi sastava pre
dolaska na teren. Takva obuka jeste zna~ajna jer se u realnim
uslovima dobro vidi ko koliko mo`e, zna i ume i koliko je ulo`io
u sopstveno i osposobqavawe jedinice.
Treba ista}i kvalitetno komandovawe zamenika komandan-
ta 41. pe{adijskog bataqona potpukovnika Budimira Pe{i}a,
starijeg vodnika prve klase Predraga Vasovi}a, koji je efikasno i
stabilno vodio raketu na polo M-83, zatim, precizna dejstva
minobaca~kog odeqewe 82 milimetara, kojim je koman-
dovao stariji vodnik Igor Trajkovi}, ali i savr{enu di-
namiku nastupawa i uspeh vatre tenkovske posade pot-
poru~nika Aleksandra Tasi}a, vojnika Milo{a Marko-
vi}a i razvodnika Milana Petrovi}. Vatreno kr{tewe, u
ulozi izvr{ioca ga|awa, imao je na Pasuqanama
komandir minobaca~kog voda 120 milimetara
poru~nik Sa{a Vu~kovi}. Dobrim rezultati-
ma ga|awa potvr|ena je odli~na osposobqe-
nost na{ih minobaca~kih jedinica ka`e
potpukovnik Peji}.
Najodgovornije stare{ine Komande
Kopnene vojske pratile su pokrete je-
dinica i dejstva po zadatim metama.
Zabele`ile su dobar takti~ki rad i
odli~ne rezultate vatre automatskih ba-
ca~a granata. Tako|e su konstatovali
razliku u nivou osposobqenosti izme-
|u profesionalnih vojnika i vojni-
ka na odslu`ewu vojnog roka, {to
je posledica du`ine wihove obuke,
jer vojnici imaju kratak rok za
ovladavawe vojni~kim ve{tinama
i pripremu takti~kih ve`bi sa bo-

jnim ga|awima. Profesionalni vojnici potvrdili su vrlo dobru
obu~enost.
Kada je re~ o vatrenoj obuci, u~esnici ve`be pokazali su
vrlo dobru i odli~nu osposobqenost. Takti~ke radwe pojedinih
sastava potrebno je jo{ dogra|ivati. Treba pohvaliti zalagawe
svih pripadnika jedinice, efikasnu realizaciju planiranih
sadr`aja i uspeh vatre, pogotovo streqa~kog voda i pe{adinaca
koji su dejstvovali sredstvima za podr{ku istakao je pomo}nik
za operacije Kopnene vojske pukovnik @arko Lazarevi}.
Zoran MILADINOVI]
Obuka `ena, kandidata
za profesionalne vojnike
Priprema
za dobijawe
sertifikata
osle uspe{ne op{te vojne obuke u Prvom centru za obuku u
P Somboru, Du{ka Bogdanovi} iz Beo~ina, Mirjana \a~i} iz
Sivca, Maja Bawac iz Futoga, Suzana Mili} iz @abqa i
Dragana Resanovi} iz Novog Sada, kandidatkiwe za profesional-
ne vojnike, nastavile su stru~no-specijalisti~ku obuku za forma-
cijske du`nosti u artiqerijsko-raketnom divizionu PVO Prve bri-
gade Kopnene vojske.
Obuka kandidatkiwa za du`nosti dispe~era u Centru za va-
zdu{no osmatrawe i javqawe, veziste, operatera na samohodnom
raketnom oru|u strela 10M i poslu`ilaca na osmatra~kom radaru
P-15, koja traje {est nedeqa, izvodi se svakodnevno na borbenim
sredstvima, {to je, prema re~ima budu}ih profesionalnih vojnika,
veoma zanimqivo, ali i zahtevno. Svakoj kandidatkiwi obezbe|e-
no je dovoqno vremena i za prakti~na uve`bavawa na borbenim
sistemima, pa se uspeh obuke ne dovodi u pitawe.
Dragani Resanovi}, donedavno saobra}ajnom tehni~aru, i
Suzani Mili}, trgovcu, ~iji su o~evi profesionalna vojna lica,
posao u uniformi nije stran. Maja, Mirjana i Du{ka su se za po-
ziv profesionalnog vojnika opredelile prvenstveno zbog sigur-
nog posla.
Kada zavr{e obuku, o~ekuje ih polagawe stru~nog ispita. Uko-
liko budu uspe{ne dobi}e sertifikat i ste}i pravo da potpi{u
ugovor o radu u Vojsci Srbije na odre|eno vreme.
Prema re~ima komandanta diviziona majora Darka Crqe-
nice, na osnovu dosada{weg rada i zalagawa mo`e se o~ekivati
da kandidatkiwe uspe{no okon~aju stru~no-specijalisti~ku obu-
ku, polo`e predvi|ene ispite, {to je preduslov za anga`ovawe u
jedinici PVO.
B. M. POPADI]
31
s a l i ca me sta Preventivno-medicinska za{tita
u Kopnenoj zoni bezbednosti

Epidemiolo{ka
stra`a
Nema pokazateqa da je pove}ana ojave pti~ijeg i meksi~kog gripa skrenule su pa`wu javnosti na zna-

u~estalost oboqewa na prostoru

Kopnene zone bezbednosti,
ali je jasno da postoje uslovi
P ~aj preventivno-medicinskih ustanova, koje se bore protiv poznatih
za nastanak epidemija
stalni boravak
i nepoznatih virusa i sli~nih uzro~nika bolesti. Jedna od najzna-
~ajnijih preventivno-medicinskih ustanova u Vojsci Srbije jeste 19.
zavod za preventivno-medicinsku za{titu (ZPMZ) iz Ni{a. Wegovi
pripadnici, na prostoru jugoisto~ne Srbije, neprekidno prate higijen-
sko-epidemiolo{ku situaciju, stalno kontroli{u sprovo|ewe higijensko-
profilakti~kih mera, pregledaju vodu, hranu i biolo{ki materijal, te
lica koja rade u posebnim uslovima. Uz to sprovode dezinfekciju, dera-
tizaciju i dezinsekciju (DDD) u jedinicama i ustanovama Vojske, ali i
ostale zadatke u oblasti preventivno-medicinske za{tite vojnih kolek-
tiva. Sprovo|ewe takvih mera posebno je zna~ajno u Kopnenoj zoni bez-
bednosti, gde Zavod nadzire 18 baza.

jedinica na Briga za qude

Poznato je da administrativna linija prema Kosmetu pred-
otvorenom, stavqa svojevrstan bezbednosni rizik, zbog ~ega je neophodno
da specifi~ne zadatke na tom prostoru izvr{avaju psihofi-
zi~ki dobro pripremqeni profesionalci. Mawe se zna da
patrolirawa, ote`ani uslovi `ivota i rada uti~u na pojavu rizika za
zdravqe i name}u potrebu wihove eliminacije ili svo-
spavawe u |ewa na najmawu meru.
Briga za qude i o~uvawe zdravqa pripadnika
zemunicama Vojske Srbije bila je i ostaje na{a najve}a obaveza.
Zato Kopnena zona bezbednosti predstavqa i veliki
preventivno-medicinski izazov. U proteklih desetak
i ostali vojni~ki godina intenzivnog terenskog rada sagledali smo pro-
bleme, koji, svojim obimom i slo`eno{}u, zahtevaju sve
zadaci vi{estruko ve}e anga`ovawe preventivno-medicinskih radnika ka-
`e komandant 19. ZPMZ pukovnik Milisav Stanojevi}.
uve}avaju Prvi problem predstavqa snabdevawe higijenski is-
pravnom vodom za pi}e i dotur `ivotnih namirnica. Vojni
objekti kontejnerskog tipa razme{teni su du` administrativ-
mogu}nost zaraze. ne linije prema Kosovu i Metohiji, a nalaze se naj~e{}e na
planinskom podru~ju, daleko od ve}ih naseqa i savremenih ko-
Stru~waci munikacija. Odsustvo komunalne infrastrukture ote`ava vo-
dosnabdevawe, {to uslovqava da se higijenski ispravna i hlo-
iz 19. zavoda risana voda doprema na baze autocisternama ili obezbe|uje
lokalnim vodozahvatima. Osetqiv i odgovoran posao dezin-
za preventivno- fekcije vodnih objekata i rezervoara za ~uvawe vode oba-
vqaju stru~waci i tehni~ari higijenskog odeqewa Zavoda,
koji su, na taj na~in, tokom pro{le godine, na primer, ospo-
-medicinsku za{titu sobili desetak objekata i tako znatno poboq{ali uslove
za odr`avawe li~ne i kolektivne higijene i ukupni `ivotni
preduzimaju potrebne standard stare{ina i vojnika na bazama.
U okviru sanitarnog nadzora, specijalista higijene
mere kako bi potpukovnik Novica Nikolov i hidroin`iwer @arko Sa-
vi} posebnu pa`wu poklawaju dezinfekciji dotrajalih ci-
eliminisali sterni za vodu. Stoga se dezinfekcija obavqa ~e{}e nego
{to je to uobi~ajeno. Umesto na {est meseci, voda se {aqe
na analizu svakog meseca, kako bi se laboratorijsko stawe
ili smawili rizike {to redovnije pratilo.
Nalazi su dobri, ali i daqe pa`qivo vodimo eviden-
po zdravqe qudi. ciju kretawa rezidualnog hlora, ~ija koli~ina govori o bak-
teriolo{koj ispravnosti vode isti~e potpukovnik Nikolov.

32 1. avgust 2009.
 Pomo}
Stare{ine i profesionalni vojnici baze Grli}, udaqe-
ne dvadeset kilometara od Medve|e, obezbe|uju devet kilome-
tara administrativne linije prema Kosmetu, od Krivog drveta
do Markovog visa.
Ekipe 19. zavoda za preventivno-medicinsku za{titu
pru`aju nam dragocenu pomo}, tako da smo uvek sigurniji posle
wihovog odlaska. Wima mo`emo zahvaliti {to do sada nismo
imali ve}ih oboqewa i pojavu zaraza ka`e komandir baze
poru~nik Sa{a Trajkovi}.

Baze imaju profesionalne kuvare, pa se ukus pripremqene hra-

ne ne dovodi u pitawe. Problem mo`e da predstavqa transport `i-
votnih namirnica, po{to se do ve}ine baza mo`e do}i iskqu~ivo te-
renskim vozilima i ne postoje uslovi za kori{}ewe namenskih kli-
matizovanih vozila. Zato ~ak i neznatni higijenski propusti pri skla-
di{tewu, pakovawu ili prevozu `ivotnih namirnica, mogu dovesti do
wihove kontaminacije, a time i ugro`avawa zdravqa korisnika. Ri-
goroznim i ~estim kontrolama svih onih koji su u kontaktu sa namir- Obele`en Dan
nicama, magacinskog prostora, rokova upotrebe i ~isto}e vozila,
te`i se svo|ewu rizika zaga|ewa hrane na najmawu mogu}u meru. Pot-
Druge brigade
pukovnik Nikolov smatra da treba u~initi dodatne napore kako bi Druga brigada Kopnene vojske, drugi put od svog osnivawa, obe-
se obezbedili qudski i materijalni kapaciteti logistike, odnosno le`ila je u kasarni Ribnica u Kraqevu, Dan jedinice 12. jul.
da bi ona baze snabdevala prema propisima i zahtevima preventiv- Sve~anosti su prisustvovali na~elnik Ra{kog upravnog okru-
ne slu`be, a ne da to pripadnici baza samostalno ~ine. ga Mateja Mijatovi}, predstavnici lokalnih samouprava, MUP-a,
Srpske pravoslavne crkve, ustanova i organizacija grada Kraqeva
Stop epidemijama i porodice poginulih pripadnika Vojske.
Prema navodima komandanta 19. zavoda pukovnika Milisava Komandant brigade brigadni general Vidoje @ivkovi}, nakon
Stanojevi}a, epidemiolo{ka situacija u Kopnenoj zoni bezbednosti pozdravnog govora, najboqim stare{inama, civilnim licima i voj-
je slo`ena, ali u woj nema jasnih pokazateqa da je pove}ana u~esta- nicima uru~io je nagrade i priznawa.
lost oboqewa i uslova za nastanak epidemija. Na teritoriji Kopne- Z. M.
ne zone decenijama unazad postojala su `ari{ta bolesti, poput he-
moragijske groznice, lajmske bolesti i besnila. Razme{tajem jedini-
ca i izgradwom baza u nenaseqenim, {umskim podru~jima, pripadni-
Spomenik junacima
ci Vojske i policije u{li su u prirodna stani{ta zara`enih `ivoti- U centru Kladova, 11. jula otkriveno je Spomen-obele`je po-
wa. Stalni boravak na otvorenom, patrolirawa, spavawe u zemuni- ginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutra-
cama i drugi vojni poslovi vi{estruko uve}avaju mogu}nost zaraze. {wih poslova Srbije u ratovima od 1991. do 1999. godine. Na spo-
Tako je pre nekoliko godina izbila epidemija mi{je groznice me|u meniku su uklesana imena desetorice poginulih sugra|ana, Zlatka
pripadnicima @andarmerije u blizini sela ^ar, dok je na ostalim Marinkovi}a, Dejana Milojkovi}a, Svetomira Mihajlovi}a, Dejana
lokacijama bilo pojedina~nih slu~ajeva obolevawa od te bolesti. Radoj~i}a, Predraga Konakovi}a, Sr|ana Milivojevi}a, Radeta
Glodari su jedini rezervoari virusa, izaziva~a hemoragijske Antoni}a, Miodraga Mladenovi}a, Dragana Br~erevi}a i Draguti-
groznice, pa je wihovo suzbijawe najva`nija mera prevencije. Epide- na Bugar~evi}a.
miolozi i ekipe za DDD intenzivno rade u Kopnenoj zoni na otkriva- Spomen-obele`je otkrio je predsednik Skup{tine op{tine
wu `ari{ta i uni{tavawu glodara i insekata. Tim, kojim rukovodi Kladovo Radovan Are`ina.
stariji vodnik Dejan @ivkovi}, godi{we izvede deratizaciju i dez- Rodbina, predstavnici op{tine i bora~kih organizacija, po-
insekciju na 600.000 kvadratnih metara. Nije dovoqno deratizaciju tom su odali po{tu poginulima i na spomenik polo`ili cve}e.
sprovoditi samo u vojnim objektima, ve} se mora obuhvatiti i okoli- Organizator akcije na podizawu Spomen-obele`ja palim bor-
na. ^esto su to dvori{ta, staje i ku}e lokalnog stanovni{tva. Zato je cima bio je Op{tinski odbor Subnora Kladovo, predvo|en pred-
ekipa za DDD dobro poznata gor{tacima i sto~arima koji `ive u sednikom Neboj{om Stojanovi}em.
Kopnene zoni bezbednosti. Ekipa majora Gorana Krsti}a sve epide- Z. P.
miolo{ki nadzire i kontroli{e i odgovorna je za zdravstveno zbri-
wavawe obolelih. Znatnu pa`wu posve}uju poznavawu postupaka pri-
likom ujeda zmija ili krpeqa. Osnov preventive je ka`e major
Krsti} da onaj ko je na bazu do{ao zdrav, zdrav iz we i ode.
Pukovnik Milisav Stanojevi} navodi probleme zbog nedovoq-
no poznate epidemiolo{ke situacije na Kosovu i Metohiji. Civilne
i vojne preventivne medicinske ustanove ve} desetak godina ne do-
bijaju zvani~ne podatke o {irewu zaraznih bolesti na Kosmeta. ^e-
sto su informacije o neuobi~ajenim epidemiolo{kim de{avawima
na Kosovu nepotpune i neodgovaraju}e, poput epidemije tularemije i
meningoencefalitisa. Prihvataju}i te podatke sa rezervom, pri-
padnici Zavoda za preventivno-medicinsku za{titu, ipak, nepre-
kidno sprovode epidemiolo{ku stra`u du` administrativne lini-
je, po{to virusi i bakterije ne poznaju granice, nacionalnost, ver-
sko ili politi~ko opredeqewe.
Zoran MILADINOVI]

33
Vladimir Vlada Risti}, doajen vojnog novinarstva

Pero od pet
decenija Ia ko {ko lo van da bu de
ofi cir, on da {wi po ru~ nik
Vla di mir Ri sti}, oti snuo se
ra nih pe de se tih u vo de
ar mij skog `ur na li zma, gde je
br zo spo znao da je to pro fe si ja
ko ja zah te va ogrom nu ener gi ju,
ne is crp nu in spi ra ci ju i
sve pri sut nu strast. Oblast
na u ke i teh ni~ kih do stig nu }a
osli kao je ne iz bri si vim
tra go vi ma pe ra, ra do ~i ta nim
i vi so ko ce we nim tek sto vi ma,
feq to ni ma, ko men ta ri ma,
kwi ga ma... Od re dak ci je
Na rod ne ar mi je, Fron ta,
Voj no teh ni~ kog gla sni ka
do da nas ka da je po u zdan
sa rad nik Od bra ne i sport ski
di rek tor re li ja Ka ra van
pri ja teq stva. Za no vi na ra
ka kav je Vla da Ri sti}
ne po sto je le tar gi~ ni
pen zi o ner ski da ni ve} no vi
iza zo vi, kao do kaz ka ko
pro fe si ja op sta je u ~o ve ku
i du go tra je.

1. avgust 2009.
 oznatu krilaticu da je novinarstvo
najlep{a profesija pod uslovom da se
P napusti na vreme, mnogi peru odani
qudi prihvatili su sa simpatijama,
ali nikada do kraja. Boqe re~eno, we-
nu (pre)poruku kako je energiju, zdravqe i
vreme boqe utro{iti na ne{to mawe zahtev-
no, a zahvalnije, svakako. Naravno, nije za-
meriti qudima koji su odabrali druge puteve,
uz po{tovawe istine da je hrabrost (i rizik)
opstati decenijama i verovati do kraja.
Taj te`i, gotovo iscrpquju}i na~in
stvarala{tva izabrao je Vlada Risti},
potpukovnik u penziji, poznato ime vojnog
novinarstva, ~ije pero uporno pi{e pet de-
cenija!
Darovitog prokupa~kog gimnazijalca
otac Trifun savetovao je da se upi{e na
Vojnotehni~ku akademiju, gde }e ste}i zna-
we i ~in, siguran posao i izglednu budu}-
nost. I sam je bio ~ovek od reda i rada, no-
sio uniformu po{tanskog slu`benika, di-
sciplinovan i odgovoran, pa je u tom duhu
vaspitavao decu. Tako se Vlada obreo u Za-
grebu i postao pitomac 5. klase Vojnoteh-
ni~ke akademije, Smer artiqerija.
Samo godinu dana stariji od wega bio
je Jovan Risti}, popularni Rica, poznati
rediteq kome su bezbedwaci i{~a~kali
da mu je otac pukovnik engleske vojske, {to
je u to vreme, zaboga, bio neoprostiv greh.
A bio je sjajan pitomac, prepun `eqe da po-
stane oficir. Tako su mu istovremeno na-
neli nepravdu i u~inili uslugu. Vlada je
drugovao s Ricom, ure|ivao zidne novine,
kreirao programe kulturnih sadr`aja...
Prvi zadatak
Privla~na magija pisane re~i lagano
ga je osvajala do neodoqive `eqe da se u
woj oku{a. Naravno, anga`ovawe na Aka-
demiji i kratki tekstovi koje je slao vojnim
listovima prime}eni su i vrednovani tako
da se ubrzo ukazala prilika za pravo do-
kazivawe.
Jula 1959. godine planiran je veliki
omladinski slet u Novom Mestu, gde }e
prisustvovati deo visokog dr`avnog i voj-
nog rukovodstva sa potpredsednikom Repu-
blike Aleksandrom Rankovi}em na ~elu.
Vladi je saop{teno da }e pratiti doga|aj u
svojstvu novinara, a prilog o~ekuju redak-
cije Narodna armija, odnosno list Pete
armijske oblasti koji se zvao Za domovi-
nu. Velika odgovornost, `eqa da mu se
ostvari san i va`nost skupa, donele su mu
neprospavane no}i.
Sa novinarskom akreditacijom, nao-
ru`an aparatom i bele`nicama, na{ao se
u blizini zna~ajnih qudi Jugoslavije, me|u
hiqadama mladih iz raznih krajeva zemqe.
Bri`qivo je slu{ao Rankovi}ev govor, na-
{iroko opisivao atmosferu, razgovarao sa
stotinama u~esnika, prikupio materijal za
feqton, a ne za ~lanak. Vratio se na Akade-
miju i po~eo da pi{e. Pred zoru zavr{io je
Tada{wi kapetan Risti} (sa bele`nicom) pored mar{ala Tita i ministra vojnog generala Qubi~i}a
obimnu gra|u. Ujutru su ga ~ekali u redakciji
Za domovinu. Zatrpan silnim {lajfnama
teksta, urednik \or|e Mani} uhvatio se za
glavu rekav{i Vladi da za objavqivawe sve-
ga {to je napisao treba skoro cela novina.
Naravno, tekst je prekrojen, ve{to ure|en
i objavqen delom i na naslovnoj strani vo-
de}e vojne novina Narodna armija. Ima
tome ravno pedeset godina...
Kratku komandirsku karijeru, okon~a-
nu ga{ewem jedinice koja se starala o teh-
nici na vojnom aerodromu, poru~nik Risti}
do~ekao je s rado{}u zbog novog, dugo `e-
qenog po~etka u novinskoj redakciji. Na ta-
kav razvoj doga|aja uticao je tada{wi ka-
petan Ivo Matovi}, danas novinarski
bard i ugledni publicista. Vlada ga pomi-
we s velikim po{tovawem i zahvalno{}u
{to ga je usmerio prema brojnoj i uticajnoj
redakciji glavne vojne novine Narodna
armija. U to vreme brojala je danas neza-
misliva 84 novinara.
Crvene ~arape u suzama
Kao mladi novinar radio je sve ono
kroz {ta se mora pro}i na po~etku karije-
re, s tim {to je poha|ao i novinarsko-di-
plomatsku {kolu, kako se zvala u to vreme.
Naravno, pamti najte`e i najlep{e trenut-
ke, lepote i isku{ewa zanata. Prvu veliku
glavoboqu zadao mu je urednik Ilija Tomi},
koji je s gor~inom primetio kako jedan broj
stare{ina u es-em-be uniformi nosi ~a-
rape raznih boja, ~ak i dre~avo crvene.
Tra`io je od Vlade o{tar komentar u kome
}e da oplete po nedoli~nom pona{awu.
Rok je bio kratak, a zadatak ozbiqno
intoniran. Osamio se Vlada u novinar-
skom boksu gde je zoru do~ekao nad tekstom
s kojim je vodio celono}nu bitku. Ujutru je
urednik pro~itao komentar i kratko rekao
da je proma{io. Ni dve nove verzije mu ni-
su bile po voqi. Prvi i posledwi put u ka-
rijeri osetio je suze u o~ima...
S vremenom je na{ao prostor za pi-
sawe o vojnoj nauci i tehnici, a iskustvo je
sticao od ve} poznatog Stevana Korde, vr-
snog poznavaoca te oblasti. Na{ao se u
svetu velikih ratnih brodova, bombarde-
ra, podmornica, kosmi~kih izazova...
Naravno, tokom godina, sa bele`ni-
com je boravio na ve`bali{tima, poligo-
nima, prisustvovao ga|awima i velikim ma-
nevrima. Na jednom od wih Sloboda 71,
odr`anom na Sluwu, na{ao se u neposred-
noj blizini Tita i generala Qubi~i}a.
[ta je novinarski nerv, snala`qi-
vost, upornost i posve}enost profesiji,
Vlada je pokazao nebrojeno puta. U prili-
kama kada bi mnogi digli ruke i vratili se
prazne bele`nice, uspevao je da na|e put
do sagovornika, potrebne informacije, su-
{tinu, istinu... Jedna od izazovnih tema i
po`eqnih li~nosti sedamdesetih bio je i
~uveni Nikola Dobrovi}, profesor arhi-
tekture, projektant poznate zgrade General-
{taba, ruinirane tokom bombardovawa
1999. godine. ^ovek nije voleo hvalospeve,
klonio se javnosti, novinara... @iveo je po-
vu~eno, tiho, odmarao se naj~e{}e u Vrwa~-
koj Bawi. Sve su to bili razlozi zbog kojih
ga je bilo te{ko na}i, a kamoli privoleti
na razgovor koji }e biti objavqen. Ali,
Vlada ne bi bio to {to jeste da se nije upu-
tio u Vrwce i krenuo od hotela do hotela,
pansiona, preko ba{ti i parkova. Ali, nig-
de profesora. Tek predve~e saznao je da se
smestio podaqe od gu`ve i na{ao ga u vre-
me koje nije ba{ za veliki razgovor. Vaqda
shvataju}i po`rtvovawe i nastup novinara
Vlade Risti}a, `equ redakcije Narodne
armije i ulo`eni trud, profesor Dobro-
vi} nadahnuto je pri~ao o svom delu...
Saobra}ajna kultura
Svet koji je najboqe poznavao i gde se
najboqe snalazio na{ao je na {irokom po-
qu nauke i tehnike. Razmicao je wegove vi-
35
 u poseti
dike, pomerao granice novih spoznaja, pru-
`ao ~itaocima ne samo informaciju ve}
pitki sadr`aj, uzbudqivu pri~u. Od 1965.
godine bio je urednik te rubrike. Uvek je
nastojao i uspevao da je obogati, u~ini za-
nimqivijom. Jedna od novina bila je rubri-
ka u rubrici De`urni tehni~ar, gde su se
mogli na}i vrcavi komentari i korisni sa-
veti, mnogo pouka na malo prostora.
A tek kakva je samo poslastica za ~i-
taoce bila pri~a o ~uvenom sovjetskom ko-
smonautu Pavelu Popovi~u, koji se 1975.
godine Sojuzom 14 spojio sa orbitalnom
stanicom Saqut 3 i plovio kosmi~kim
prostranstvom dve nedeqe. Vlada je razgo-
varao s wim na batajni~kom aerodromu, go-
dinu dana posle podviga i ka`e da je to je-
dan od nezaboravnih susreta tokom novi-
narske karijere.
^ovek od inicijative i ideje stalno je
smi{qao ne{to novo, oslu{kuju}i zahteve
Na jednoj od mnogih ve`bi sa kojih je izve{tavao
vremena, razvoj dru{tva, prate}e pojave...
[irewe putne mre`e i pravaca, pove}awe
li~nog standarda i ubrzawa tempa `ivota,
lepo se sagledavalo u drumskom saobra}a-
ju. S jedne strane ve}a mogu}nost izbora, a
s druge primetni raskorak izme|u `eqa i
stvarnosti, stvorili su narastaju}u potre-
bu za informacijom. Sve je to Vlada te-
meqno analizirao i na{ao pravu meru u
obra}awu ~itala~koj publici. Ne sa visi-
ne profesorske katedre, ve} im je nename-
tqivo pru`ao korisno slovo, tra`io dija-
log i uva`avao tu|a iskustva.
Na tim temeqima suptilno je gradio,
razvijao i u~inio veoma popularnom ru-
36
briku automobilizam, u kojoj nisu samo
defilovali novi modeli ble{tavih limu-
zina, ve} se prevashodno razvijala tehni~-
ka i saobra}ajna kultura. Naravno, dobar
deo tekstova odnosio se na vojna vozila,
na~in upotrebe, produ`ewe veka, smawe-
we kvarova, utro{ka goriva...
Kruna nastojawa da se sadr`aj novi-
ne pribli`i ~itaocima jeste reli Narod-
ne armije, koji je postao tradicionalan i
u vojnim listovima, a traje vi{e od tri de-
cenije. Danas je pod okriqem Odbrane,
a wegov sportski direktor je i daqe Vlada
Risti}. Reli je mewao ime, mar{rutu, broj
u~esnika i donekle sadr`aj, ali ideja je
ostala ista doprinos bezbednosti sao-
bra}aja, razvoj tehni~ke kulture, kolegi-
jalnosti... Uz mnogo dobre atmosfere i po-
zitivne energije, dru`ewa... Ve{tina pre
brzine, ume}e ispred snage. Zato je u star-
tu odba~ena bilo kakva ideja o brdsko-br-
zinskim trkama, riziku i vratolomijama.
To nikako! Re~ je o voza~ima amaterima,
vojnim licima i civilima, ~lanovima wi-
hovih porodica, generacijama koje su od-
rasle ~ekaju}i okupqawe na reliju.
Treba li re}i da je Vlada vrstan vo-
za~ i sam u~esnik i pobednik nekoliko no-
vinarskih relija na kojima je bio svojevr-
sni promoter ideje o bezbednosti saobra-
}aja. U tom svetlu nedavno je tuma~io novi
Zakon i ~itaocima potanko objasnio wegov
smisao i su{tinu.
Kada se osvrne iza sebe, Vlada vidi
pedeset godina trajawa u novinarstvu, a u
ruci dr`i pero sa pozlatom od pet deceni-
ja. Od onih prvih pitoma~kih tekstova, no-
vinara po~etnika, pa daqe urednika u Na-
rodnoj armiji i Frontu, redakciji po-
sebnih izdawa, glavnog urednika Vojnoteh-
ni~kog glasnika, autora brojnih kwiga...
^ovek od ideje i akcije, uvek u pokre-
tu, na svom primeru pokazuje da pravi no-
vinar nikada ne ide u penziju. Vremena i
okolnosti, nazivi listova i ~asopisa su se
mewali, ali je Vlada ostajao isti jedno-
stavan, srda~an, pouzdan...
I re~e, posve iskreno, da svega ne bi
bilo, ni karijere ni uspeha, da nije imao qu-
bav i podr{ku kojom je bio okru`en od pod-
stanarskog sobi~ka do ovih dana kada se po-
nosi }erkama Tatjanom, diplomiranim eko-
nomistom, i Svetlanom, magistrom farma-
cije. Sva zasluga za porodi~nu harmoniju i
novinarski uspon, podvla~i Vlada, pripada
supruzi Zorici, koja je imala razumevawa za
~esta i duga putovawa, no}ni rad, de`urstva
i onda kada bi mnogi izgubili strpqewe.
Roditeqi se s pravom di~e uspesima
dece, ali radost koju donose unuci neopi-
siva je emocija. Tako i Vlada ka`e za svoju
mezimicu Lauru, koja je napunila 13 godi-
na, a desetomese~nog Du{ana deda je na-
zvao Silni.
Uz wih i sa wima, Vlada }e jo{ dugo
novinarski trajati, a decenije neka se ni-
`u, kasnije }emo ih prebrojati...
Branko KOPUNOVI]
Razvodnik Jasmina Zafirivi}
Vojnik i sudija
Svetska fud-
balska federacija
(FIFA) dostavila je
Fudbalskom save-
zu Srbije listu in-
ter na ci o nal nih
sudija, a me|u onih
19 koji }e predsta-
vqati Srbiju, ove
godine nalazi se i
pro fe si o nal ni
vojnik vrawske ^e-
tvrte brigade KoV
razvodnik Jasmina
Zafirovi}. Tako
su Vojska Srbije i
Vrawe dobili svog
prvog internacio-
nalnog sudiju. Ne-
mojte se za~uditi
ako je ugledamo ka-
ko sudi i na svet-
skom fudbalskom
prvenstvu u Ju`noj
Africi.
Nedavno je za Jasminu stiglo i vredno
priznawe u vidu izbora za najboqeg stru~-
waka u oblasti sporta u Vrawu. Do sada je
na internacionalnoj sceni sudila pet puta, i
to na utakmicama Lige {ampiona za `ene i
kvalifikacija za svetsko i evropsko prven-
stvo u `enskom fudbalu. Upravo na tim me-
~evima u Estoniji, Slova~koj, Rumuniji, Por-
tugaliji i Danskoj dokazala je svoj kvalitet.
Jasmina Zafirovi} su|ewem se bavi
od 2000. godine, najpre na utakmicama
P~iwske okru`ne lige, potom u Ju`nomo-
ravskoj zoni, a sada sa puno uspeha sudi
utakmice Srpske lige Istok i Prve lige za
`ene. Ona je bila i fudbalerka `enskog
fudbalskog kluba Jumko i ~lanica nacio-
nalne reprezentacije. Bavila se atletikom
i sa puno uspeha tr~ala polumaratone i ma-
ratone i osvajala medaqe na takmi~ewima.
Dugo sam radila na tome da posta-
nem internacionalac ka`e Jasmina i
kona~no sam do~ekala potvrdu da je kvali-
tet va`niji od svega. Sticawem internaci-
onalnog zvawa imam obavezu da odr`im
kontinuitet dobrog su|ewa, a samim tim i
opravdam ukazano poverewe qudi koju su na
~elu Sudijske organizacije i Fudbalskog
saveza Srbije.
Jasmina je uspela da pomiri `enski
pol i tradicionalno mu{ka zanimawa voj-
nika i fudbalskog sudije. Po wenim re~ima,
oba posla imaju zajedni~ke odlike u vidu
zahteva za dobrom fizi~kom spremno{}u, a
uz mnogo voqe i `eqe za dokazivawem mogu-
}e je uspe{no funkcionisati na oba poqa.
To potvr|uju i u komandnom vodu 49.
logisti~kog bataqona ^etvrte brigade
Kopnene vojske, gde Jasmina uspe{no radi
od septembra pro{le godine.
Z. MILADINOVI]
1. avgust 2009.

Miris Srbije
Pi{e adamo se da }e nam avgust biti stabilniji od
Branko KOPUNOVI]
N prevrtqivog jula koji nam je doneo obiqe
ki{e, grada, bujica... Gotovo razo~arao mnoge
koji su godi{we odmore umesto u prirodi prove-
li po hotelskim sobama i hodnicima gledaju}i
kad }e se smilovati nebo. Umesto letine obra-
li smo bostan, a i on nije o~ekivano so~an.
Uop{te, ovih dana sve nam je nekako na pola (le-
ta, prinosa, raspolo`ewa...). Ispratili smo
prijateqe iz celog sveta i jo{ su nam prisutni
aplauzi za sjajnu organizaciju Univerzijade. O
gostoprimstvu da ne govorimo. U tom svetlu je pi-
sao izve{taje sa Univerzijade i Egzita Mark
Louen, novinar Bi-Bi-Sija koji je Srbiju pred-
stavio svetu u najlep{em svetlu. On ka`e da
lo{u sliku mogu imati samo oni koji nas nikada
nisu posetili, a sam je odu{evqen energijom
Beograda, lepotom Novog Sada, gostoprimstvom
i otvorenim srcem naroda. Toliko mu se sve do-
palo da je po`eleo da postane srpski zet. Neka
je sa sre}om...
Oti{li su jedni, stigli su nam neki drugi
vi|eniji gosti. Me|u wima je svakako Magnus Rid,
~uveni modni fotograf iz [vedske koji je na-
prosto op~iwen na{om zemqom i qudima. Pri~a
da mu je Srbija inspiracija sama po sebi, ose}a
wen puls i prepoznaje optimizam, voqu i tale-
nat na{ih qudi. Do{ao je da neko vreme prove-
de me|u nama, u`iva i radi na projektu Leto (od)
qubavi. Magnus je upoznao Srbiju ranih deve-
desetih kada je pomogao na{em crvenom krstu.
Stekao je ne samo mnogo simpatija ve} istinskih
prijateqa, a poznati umetnik to zna da ceni.
Ka`e, Srbija ima svoj opojni miris.
Mnogi opisuju fascinantnu mladost sa ovih
prostora, wene svekolike potencijale. Na`a-
lost, mi znamo kako stoje stvari u statisti~kom
smislu. A to je da nara{taj do 28 godina zauzi-
ma svega 20 odsto populacije Srbije. Nije nam
uteha {to Japan, na primer, kao i jo{ neke viso-
korazvijene zemqe br`e stare od nas. Wih ima
vi{e, mnogo vi{e pa mogu sebi da dozvole luksuz
da ih u nekom periodu bude malo mawe.
sto tako znamo da Srbija nije obe}ana zemqa
I a svaki nam je mladi ~ovek dragocen u smislu
wene svekolike obnove. Me|utim, ono ~ega
smo se pla{ili ne}e se dogoditi. Sindrom de-
vedesetih nije se preneo na generacije kojima
pripada budu}nost. Naime, prema podacima
najnovijeg istra`ivawa CESID-a, svega 13 od-
sto mladih oti{lo bi iz Srbije, a samo tri po-
sto preduzelo je konkretne korake da to u~ini.
U trci s vremenom, to nam je po~etna prednost,
ali trku treba dobiti do kraja. Te{ko da mo-
`emo ne{to ozbiqnije u~initi za wih ako su
SA
galerije
nam, recimo, stambeni krediti me|u najskup-
qim u Evropi, a dobro znamo kako stojimo s pla-
tama.
Da nije kako jeste, jo{ bismo lomili jezik
izgovaraju}i [engen, {engenska, {engenski,
{engenskom... Vi{e vuku na dalekoisto~ne mi-
lozvuke nego {to (s)li~e na evropske pojmove.
Ovako, ime mesta{ceta u severoisto~nom Lu-
ksemburgu, blizu trome|e sa Nema~kom i Fran-
cuskom, izgovorili smo vi{e puta nego nazive
mnogih na{ih gradova, planina i reka zajedno. U
tom `ivopisnom krajoliku 1985. godine pet ev-
ropskih zemaqa potpisalo je ugovor o ukidawu
unutra{wih granica izme|u dr`ava ~lanica Ev-
ropske unije. Sada je ta lista pro{irena do
broja 24, a verujemo da }e im se Srbija pri-
dru`iti od nove godine.
U svakom pravilu ima izuzetaka pa tako po-
stoje teritorije koje se nalaze u dr`avno-prav-
nom sastavu zemaqa potpisnica sporazuma, ali
tamo vam je uzalud {to u paso{u imate beli
{engen. Recimo, nema~ko ostrvo Helgoland, du-
boko u Severnom moru na sredokra}i izme|u
Danske i Velike Britanije. Izme|u dva svetska
rata be{e mondensko letovali{te, ali je dola-
skom Hitlera na vlast romanti~no mesto posta-
lo vojna baza, `estoko bombardovana i najzad
zaposednuta od engleske kraqevske mornarice.
Danas Helgoland ima specijalni status unutar
Nema~ke, ali je za obilazak potrebno posebno
odobrewe ambasade.
picber{ka ostrva, odnosno Svalbard u Se-
S vernom ledenom moru, pripadaju Norve-
{koj, ali se prema slovu ugovora te kraqe-
vine i Sovjetskog Saveza priznaju posebni inte-
resi na arhipelagu. Ni tamo nije dovoqna {en-
genska viza. Grenland i Farska ostrva su dve dan-
ske autonomne pokrajine, formalno iskqu~ene
iz {engenske zone a prakti~no ukqu~ene u wu...
U Liviwu, italijanskom gradi}u poznatom
kao poreskom raju, ponekad se, mimo uobi~aje-
nih pravila, detaqno pregledaju paso{i, prtqag,
napla}uje carina... Turisti se bune jer se tako
ne{to ne primewuje u ostalim regionima. Me-
|utim, vlasti su donele odluku i tu nema pri~e...
Posle mnogo godina ~ekawa i i{~ekivawa,
nadawa i obe}awa, na{i gra|ani mo}i }e do-
stojanstveno da putuju u inostranstvo bez pret-
hodnih iscrpquju}ih procedura pred {alteri-
ma ambasada. S ~im i kako }emo putovati, vide-
}emo. Bar neka ta mogu}nost postoji pa makar
nikada ne kro~ili na Helgoland ili Spicber-
{ka ostrva ili nam zavirili u torbe ispred Li-
viwa.
37
 Priprema Mirjana SANDI]
U Bawaluci vojna ve`ba Zdru`eni napor 2009
Vi{e od 40 ze-
maqa, ukqu~uju}i ~la-
nice Severnoatlant-
skog saveza, Programa
Partnerstvo za mir
i zemaqa strate{kih
partnera, u~estvova}e
u vojnoj ve`bi Zdru-
`eni napor 2009, ko-
ja }e se od 4. do 17.
septembra odr`ati u
bawalu~koj kasarni
Kozara. To je u Ba-
waluci potvrdio vojni
ata{e SAD u BiH Ma-
jkl [lajher, dodaju}i
da }e, osim Bosne i Hercegovine, u okviru ove vojne ve`be biti i dve pomo}ne destina-
cije u Holandiji i Danskoj.
U~estvuju}i u radu okruglog stola pod nazivom Zdru`eni napor 2009, [lajher je
naglasio da se posle 14 godina ta vojna ve`ba odr`ava izvan Nema~ke. Prema wego-
vim re~ima, u Zdru`enom naporu u~estvova}e 450 vojnika iz razli~itih zemaqa.
Portparol {taba Natoa u Sarajevu Derek ^epel naveo je da je odluka da Zdru-
`eni napor 2009 bude odr`an u BiH doneta zato {to su prepoznata dostignu}a koja je
ta zemqa posledwih godina ostvarila u reformi sistema odbrane. Odr`avawe takve
vojne ve`be i wena uspe{nost jesu na~in na koji mo`emo uticati na dono{ewe odluke o
prijemu BiH u Nato, naglasio je ^epel.
Rukovodilac za pripremu vojne ve`be Dragan Vukovi} rekao je da je iskqu~ivo re~
o komunikacijskoj ve`bi, kako bi se sagledala interoperativnost vojne i komunikacij-
ske opreme izme|u ~lanica Natoa. Prema wegovim re~ima, u toj vojnoj ve`bi ne}e biti
tenkova, pucawa i pokreta jedinica.
Prvi hrvatski kontingent u misiji Kfora na Kosovu
Ministarstvo obrane Republike Hrvatske saop{tilo je da je prvi kontingent voj-
nika upu}en u mirovnu operaciju Kfora na Kosovu. Kontingent od 20 pripadnika oru-
`anih snaga Hrvatske i dva transportna helikoptera Mi-171 ima}e zadatak da prevo-
zi qude i teret. U~estvovawem u misiji Hrvatska daje doprinos stabilizaciji stawa na
Kosovu i izgradwi kosovskih dr`avnih ustanova, navodi se u saop{tewu.
Slawe hrvatskih snaga u mirovnu operaciju na Kosovu u skladu je sa hrvatskom
bezbednosnom i spoqnom politikom, dodaje se u saop{tewu. Hrvatski kontingent (HRV-
CON) poslat je na Kosovo na osnovu odluke Hrvatskog sabora o u~estvovawu pripadni-
ka oru`anih snaga u mirovnoj operaciji Kfor na Kosovu.
Dovoqno dobrovoqaca za mirovne misije
Vojska Crne Gore (VCG) priprema 63 svoja pripadnika za u~e{}e u mirovnoj misi-
ji u Avganistanu, gde bi, prema ranijoj najavi, trebalo da budu upu}eni na jesen. To je
dovoqan broj za mirovnu misiju, izjavio je portparol crnogorskog Ministarstva od-
brane Vidak Latkovi}, povodom nekih medijskih informacija da opada broj dobrovo-
qaca VCG za mirovnu misiju Avganistanu.
Svakodnevno imamo zahteve za ukqu~ivawe novih dobrovoqaca, rekao je Latko-
vi}, koji je ocenio kao nedobronamerne, pau{alne i maliciozne ocene o ulozi VCG u
ostvarivawu me|unarodnih obaveza. Prema wegovim re~ima, nema nikakve potrebe da
se pove}ava broj pripadnika jedinice za mirovnu misiju, koja je, kako je ocenio, viso-
komotivisana i obu~ena za slawe u Avganistan.
Latkovi} je podsetio da }e konkretnu odluku o slawu jedinice VCG u Avganistan
doneti Skup{tina Crne Gore. Nakon te odluke, kako je naveo, pristupi}e se konkreti-
zovawu svih pitawa u vezi sa u~e{}em te jedinice u mirovnoj misiji u Avganistanu.
38
MERIDIJANI
SAD }e obezbediti
vojnike kao pomo}
mirovnim misijama UN
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su spremne da
obezbede vi{e vojnih posmatra~a, policijskog i
civilnog osobqa kao pomo} mirovnim operacija-
ma UN {irom sveta, saop{tila je ameri~ka am-
basadorka Sjuzan Rajs. Rajsova je izjavila da }e
administracija ameri~kog predsednika Baraka
Obame ispitati na~ine da pomogne mirovne ope-
racije, ukqu~uju}i i obuku mirovwaka, te obezbe-
|ivawe neophodne opreme i wenog transporta.
Kroz svoju Inicijativu za globalne mirovne
operacije, prema re~ima ameri~ke ambasadorke,
SAD ve} obu~avaju 75.000 mirovwaka, a 49.000
ih je raspore|eno u 20 mirovnih misija {irom
sveta. Amerika, me|utim, ne obezbe|uje vojnike za
mirovne snage UN, {to bi zna~ilo da bi ameri~ki
vojnici bili pod komandom svetske organizacije.
Ali Rajsova je rekla da su SAD voqne da
razmotre direktni doprinos u vidu vi{e vojnih
posmatra~a, vojnih oficira, civilne policije i
drugog osobqa, ukqu~uju}i i vi{e `ena u mirov-
nim operacijama UN. Ona je dodala da }e pri-
oritet SAD biti da pomognu u obezbe|ivawu do-
datnog osobqa za zajedni~ke snage UN i Afri~ke
unije u sudanskom regionu Darfuru, kao i u Cen-
tralnoafri~koj Republici, ^adu i Kongu, kako
bi boqe za{titili civile od fizi~kog nasiqa.
Situacija u Avganistanu
puna izazova
Novi koman-
dant snaga Natoa u
Evropi, ameri~ki
admiral Xejms Sta-
vridis, rekao je da
situacija u Avgani-
stanu ostaje puna
izazova, ali da Ta-
libani i drugi po-
buwenici mogu biti
pobe|eni.
Verujem da }emo nastaviti sa civilno-voj-
nim pristupom u Avganistanu. Situacija je puna
izazova, ali je daleko od beznade`ne, i nadam
se da }e na{ pristup imati efekta protiv pobu-
wenika, rekao je novi {ef zapadne vojne ali-
janse za Evropu.
Stavridis je, tako|e, naveo da }e jedan od
wegovih prioriteta biti i poboq{awe odnosa
sa Rusijom. On je ocenio da su konstruktivni od-
nosi sa Rusijom su{tinski zna~ajni za bezbed-
nost u Evropi.
Stavridis je prvi mornari~ki oficir koji je
zauzeo najvi{e operativno mesto u Natou. Na no-
vu funkciju u Savezu do{ao je sa vrhovnog mesta u
Ju`noj komandi, koja upravqa vojnim operacijama
SAD u Latinskoj Americi i na Karibima.
1. avgust 2009.

Crna Gora
Pi{e
Aleksandar RADI]
na putu u NATO
Od prvog trenutka postojawa samostalne
O Crne Gore vlasti susedne dr`ave su jasno i
otvoreno rekle da budu}nost u bezbednosnom
domenu vide u Natou. U me|uvremenu, svaki potez u
odbrambenoj politici Crne Gore podrazumevao je
dugoro~nu ambiciju punopravnog ~lanstva. Pod ta-
kvim zahtevom sprovedeni su reorganizacija oru`a-
nih snaga, odnosno transformacija komandi, jedi-
nica i ustanova, zatim izrada strate{kih dokume-
nata, razvoj mre`e predstavni{tava u inostranstvu
i vrlo intenzivna komunikacija sa Natoom i sa ~la-
nicama na bilateralnom nivou.
Iza postupaka profesionalaca ne stoji podr-
{ka stanovni{tva. Insistirawe protivnika vladi-
nih planova za evroatlantske integracije da se o
tome odluka donosi na referendumu, u svakoj anali-
zi trenutnog raspolo`ewa javnog mwewa u Crnoj Go-
ri predstavqa blokadu pribli`avawa Briselu.
Naime, podela stanovni{tva na dva bloka na
referendumu o samostalnosti dovela je gotovo do
foto-fini{a. Kada je re~ o ~lanstvu u Natou mo`e
se pretpostaviti da bi gotovo sto procenata onih
koji su na referendumu bili protiv razbijawa dr-
`avne veze sa Srbijom ponovo zaokru`ili ne.
Pride, znatan deo radikalnih pristalica samostal-
nosti, tako|e ne smatra da Crna Gora treba da bude
~lanica Natoa.
^ini se izvesnim da }e, uz sve prepreke, u sko-
ro vreme Crna Gora imati zastavu pred sedi{tem
Natoa u Briselu. Model i termini pridru`ivawa
bi}e fleksibilni, ali nema dvoumice da li }e vla-
da Crne Gore nastaviti da vodi dr`avu u Nato. Ona
}e to u~initi po svaku cenu i zato }e na}i na~ina da
Insistirawe obezbedi podr{ku glasa~a.
Crnoj Gori su zaista ulo`ili truda da bi pra-
protivnika
vladinih
planova za
U tili sve zamr{ene birokratske procedure.
Treba imati u vidu da su pravila u Natoa ista
za sve. I za dr`ave sa {irom odbrambenom struk-
evroatlantske turom, maltene ve}om od broja stanovnika ~itave
Crne Gore, i za dr`ave sa mikrovojskama. Od svih se
integracije javno ne tra`i, ali se podrazumeva da }e sudelova-
da se o tome ti u multinacionalnim misijama. Ako `ele ~vrsto
odluka donosi savezni{tvo sa velikim silama, onda se posebno
ceni u~e{}e u podeli krvavog posla ratnika na ne-
na referendumu, koj od vru}ih ta~aka planete.
u svakoj analizi Crna Gora zato `eli da reference potrebne
trenutnog za pridobijawe saveznika stekne i pomo}u jednog vo-
raspolo`ewa da koji }e sa crnogorskom zastavom na ramenu ma-
skirne uniforme (sa fensi {emom zasnovanom na
javnog mwewa uzorku karte Crne Gore) patrolirati na avganistan-
u Crnoj Gori skom rati{tu. Uzore ima na prostoru biv{e dr`ave
predstavqa Ju`nih Slovena. Slovenci su se pridru`ili Kforu
i pride nekoliko dodatnih terena sa deset procena-
blokadu ta svih efektiva, {to predstavqa rekord u Natou.
pribli`avawa Zatim se hrvatska vojna policija predstavila kao
Briselu najboqi ambasador te dr`ave u Avganistanu. Make-
P A R A L E L E
donija se trudi da odr`i prisustvo kontingenta na
oba glavna rati{ta sveta u Iraku i Avganistanu,
a bosanskohercegova~ki multinacionalni kontin-
gent tako|e se nalazi u Iraku
U Crnoj Gori su kao najkorisnije prepoznali
u~e{}e u ISAF-u, u trenutku kada se to rati{te sma-
tra za prioritet SAD i svih saveznika. Za ISAF su
predvideli vod od 40 pripadnika brigade Kopnene
vojske iz Danilovgrada, iz namenski formirane ~e-
te za obuku i pripreme u~esnika multinacionalnih
misija.
ravo isku{ewe za Crnu Goru predstavqa}e
P suo~avawe sa nedostatkom qudstva. Kada se
vod posle uobi~ajene rotacije od {est me-
seci vrati ku}i, naredni }e ve} biti na terenu,
ali tre}a rotacija tek treba da se pridobije pre-
ma modelu dobrovoqnog prijavqivawa, {to je
preduslov za odlazak u misije. Vojni hleb je iona-
ko te`ak, ali Vojska Crne Gore kao nadoknadu mo-
`e da pru`i samo nekoliko stotina evra mese~no.
Zato }e biti te{ko obezbediti qude za stalne ro-
tacije, a kada se jednom u|e u igru, niko od part-
nera ne `eli da vidi da se neko di`e od stola i
odlazi.
Naredna slabost jesu posebne ameri~ko-cr-
nogorske veze, koje su istovremeno i jedan od glav-
nih strate{kih aduta za pridru`ivawe Natou, a
zatim i Evropskoj uniji. Amerika je daleko, a na
doma}em kontinentu vrlo se nerado gleda na to
{to je zvani~na Podgorica pristala da potpi{e
neugodni ~lan 98, kojim se prihvata obaveza da se
ameri~ki dr`avqani ne izru~uju stalnom me|una-
rodnom krivi~nom sudu ovla{}enom za procese u
slu~aju kr{ewa me|unarodnog humantarnog i rat-
nog prava.
Zatim, u EU se nerado gleda na privilegovan
polo`aj Amerikanaca u obuci Vojske Crne Gore. Pe-
{adijski vod treba da boravi u Avganistanu u sa-
stavu nema~kog kontingenta, ali obuka i pripreme
povereni su ameri~koj privatnoj firmi MPRI, po-
znatoj po u~e{}u u pripremama Hrvatske za Oluju i
stvarawu balansa snaga u BiH naoru`avawem i
obukom federalne oru`ane sile u vreme kada se na
wenom ~elu nalazio, ovih dana u vestima ~esto po-
miwani, general Atif Dudakovi}. Nemci bi rado da
se sami pobrinu za pripreme kolega sa kojima }e
zajedno u akcije.
Crna Gora zato bira misije pod vo|stvom EU.
Pomenuti pe{adijski vod od 40 qudi, kao i medi-
cinski tim od tri ~lana, treba da budu pod koman-
dom oficira iz EU. To se tako|e odnosi i na pla-
nirano u~e{}e tri pripadnika Mornarice Crne
Gore u mirovnoj misiji Atlanta, za za{titu brodo-
va od pirata u Adenskom zalivu. Oni }e biti ukr-
cani na jedan od ratnih brodova sa oznakom EU
NAVFOR.
39
Pi{e Krsman MILO[EVI] R a t o v i i s e o b e S r b a ( 4 )

U TRAGICI
SVETSKIH RATOVA
Kolonizacija srpskog ad su brojni ratovi Austrije sa Turskom izgubili karakter odbrambenih, a do-
bili obele`je osvaja~kih, delimi~no su se izmenili uloga i zna~aj Srba u woj.
naroda, voqna i
nevoqna, nije prestala
ni posle stvarawa
Kraqevine Srba,
K Wima je posve}ivano sve mawe pa`we, a ranije ste~ena prava i privilegije su
smawivani. Sem {to je ukinuta ~uvena Potisko-pomori{ka vojna granica sredi-
nom 18. veka, znatno su im su`ena i autonomna prava. Umesto politi~ke, ostala
im je samo crkveno-{kolska autonomija. Na inicijativu Jovana Haxi}a, osnova-
na je Matica srpska (1826), najzna~ajnija kulturna institucija Srba u ju`noj Ugarskoj,
koja nije prestajala sa radom do dana{wih dana. Kada je iz Pe{te preme{tena u No-
vi Sad (1864), taj grad postao je kulturno sredi{te Srba na tim prostorima.

Stvarawe Vojvodine
Hrvata i Slovenaca, Potowa delatnost Srba u mo}noj Habzbur{koj monarhiji imala je za ciq da
povrati politi~ku autonomiju na {irokim prostorima na kojima su `iveli u ve}im
prve zajedni~ke dr`ave i kompaktnijim masama u oblastima ju`ne Ugarske, kasnije Vojvodine. Ve} tada, oni
su bili vrlo va`an politi~ki faktor u rastu}im suparni~kim odnosima Be~a i Pe-
balkanskih naroda. {te. U takvim okolnostima, posle Sabora u Temi{varu 1790. godine, Majske skup-
{tine 1848. i Blagove{tenskog sabora 1861. godine, Srbi su, sem oblasti Vojvo-
Nastavi}e se ona i dine srbske, tra`ili unutra{wu samoupravu i woj odgovaraju}e organe vlasti
patrijarha, vojvode, skup{tinu, zakonodavstvo, sud, grb, zastavu, ravnopravnu upo-
trebu srpskog jezika.
posle Drugog svetskog Nemaju}i izbora, Be~ je, posle sukoba sa Ma|arima u Revoluciji 1848/49. go-
dine, bio prisiqen da popusti, pa je posebnim aktom proglasio Vojvodstvo Srbiju i
rata, a traja}e i pola Tami{ki Banat kao posebnu oblast, nezavisnu od Ugarske. No, Vojvodina je bila
kratkog veka (18491860) i ni izbliza nije zadovoqila srpske `eqe i nadawa, po-
veka docnije. najvi{e zbog toga {to je uobli~ena tako da Srbi u woj nisu bili u ve}ini.

40 1. avgust 2009.
 Preure|ewem Habzbur{ke
monarhije na dualisti~koj osnovi
(osnivawe Austrougarske 1867.
godine), koje je propra}eno Hr-
vatsko-ugarskom nagodbom
(1868), nije re{eno na zadovo-
qavaju}i na~in ni hrvatsko, a ka-
moli srpsko pitawe. Za razliku
od Srba u Vojvodini, Srbi u Hr-
vatskoj prihvatili su preure|e-
we monarhije, nakon ~ega se ose-
tio izvestan politi~ki i pri-
vredni napredak, a Zagreb je od
Novog Sada preuzeo ulogu srpskog
politi~kog centra u Austrougar-
skoj. Po~etkom 20. veka srpske i
hrvatske demokratske stranke
pribli`ile su svoja politi~ka
gledi{ta Rije~kom i Zadarskom
rezolucijom (1905) i uspostavile
tzv. Srpsko-hrvatsku koaliciju. U
Hrvatskoj je time udaren najsta-
bilniji osnov za budu}u jugoslo-
vensku politiku i dr`avu.
Izme|u dve
carevine
Sredinom i krajem 19. veka
na srpskom tronu smewuje se ne-
koliko vladara iz obe dinastije
Obrenovi}a i Kara|or|evi}a.
Za druge vladavine kneza Mihai-
la (18601868), kad su se Obre-
novi}i u~vrstili na prestolu,
Srbija je znatno pro{irila svoj
uticaj i izvan svog etni~kog pro-
stora i postala sto`er Balkan-
skog saveza, stvorenog s Crnom
Gorom, Gr~kom, Rumunijom i nekim
politi~kim grupama Bugara i
Hrvata. Time se Srbija afirmi-
sala kao predvodnik u borbi
protiv Turske, stekav{i veliki
ugled kod balkanskih naroda.
Vladavina Milana Obre-
novi}a (18681889) spaja taj pe-
riod s narednim (18781918),
odnosno s vremenom nezavisne
gra|anske dr`ave, koja se izbo-
rila za srpsko i jugoslovensko
ujediwewe. Ustanak u Hercegovini
i Bosni (1875), ne samo da je uvu-
kao Srbiju i Crnu Goru u rat s
Turskom, ve} je izazvao veliku
isto~nu krizu, u ~ije su se re-
{avawe uplele velike sile. Ber-
linskim mirom (1878) Srbiji su
priznati nezavisnost i teritori-
jalno pro{irewe na jugoistoku na
~etiri okruga (Ni{ki, Pirotski,
Topli~ki i Vrawski).
Razo~aran u Rusiju, knez
Milan okrenuo se Austrougar-
skoj, sklopiv{i s wom Tajnu kon-
venciju (1881). Ona ga je prva
priznala za kraqa (1882). For-
malnim osnivawem triju politi~-
kih stranaka (Napredne, Radi-
kalne i Liberalne), politi~ki
`ivot u Srbiji nije se vi{e mo-
gao odvijati po Ustavu iz 1869.
godine, pa je 1888. donet novi us-
tav, koji je omogu}io parlamen-
tarnu vladavinu.
Novovekovni srpski vladari
dolazili su na presto vrlo mladi,
sem kraqa Petra Prvog (1903
1921). On je u inostranstvu sa-
~ekao da se vrati Ustav iz 1888.
godine (uz mawe izmene) da bi na
wemu polo`io zakletvu i dr`ao se
wegovih na~ela tokom cele vlada-
vine. Po{to je izdr`ala veoma te-
`ak Carinski rat s Austrougar-
skom (19061911), Srbija je jo{
jednom okupila balkanske dr`ave u
savez i rat protiv Turske, uz pre-
}utni blagoslov Rusije.
U Prvom balkanskom ratu
ZA^ECI JUGOSLAVIJE (1912) Turska je pora`ena od Sr-
bije na Kumanovu i Bitoqu, Crno-
Ni{kom deklaracijom (1914. godine) Srbija je proglasila
gorci su osvojili Skadar, a Buga-
svoj ratni ciq ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, {to je
ri Jedrene. Oslobodiv{i Var-
razra|eno dogovorom izme|u Srpske vlade i Jugoslovenskog od-
darsku Makedoniju i prisajedi-
bora na Krfu (1917. godine).
niv{i je sebi, Srbija je skoro
Probojem Solunskog fronta (1918. godine), srpska vojska
udvostru~ila dr`avnu teritoriju.
krenula je u oslobodila~ki pohod sve do Alpa. Istovremeno, uje-
diwewe sa Srbijom progla{avale su Vojvodina 25. novembra Na pomolu
i Crna Gora 16. novembra, da bi 1. decembra 1918. regent Alek-
biolo{ka
sandar Kara|or|evi} sve~ano objavio nastanak nove dr`ave na katastrofa
Balkanu Kraqevine Srba Hrvata i Slovenaca, po{to su joj se
pridru`ili Srbi, Hrvati i Slovenci s podru~ja biv{e Austrou- Uspesi srpske vojske u bal-
garske. kanskim ratovima budili su srp-
Stvarawem Kraqevine SHS, ve}ina Ju`nih Slovena bila ski duh i ponos kod sunarodnika
je, prvi put posle dolaska na Balkan, u jednoj dr`avi. u Austrougarskoj, kao nijedan do-
ga|aj do tog vremena. Vlada u Be-
~u nije mirovala. Odgovorila je
USTA[KI TEROR U NDH ukidawem crkveno-{kolske auto-
nomije Srbima u ju`noj Ugarskoj.
Dolazak prestolonaslednika
Ferdinanda u Sarajevo, na ma-
nevre zakazane na najve}i srpski
praznik Vidovdan, do`ivqen je
kao gest provokacije usmerene
protiv srpskih nacionalnih ose-
}awa i interesa. Pucwi Gavrila
Principa (18941918) doveli su
zategnute austrougarsko-srpske
odnose do usijawa, pa je Austro-
ugarska ubrzo objavila rat Sr-
biji.
Iz Prvog svetskog rata Sr-
bija je iza{la s ogromnim gubi-
cima oko 1.244.000 qudi
(842.000 civila i 402.000 voj-
nika), odnosno 28 odsto celokup-
U najdubqoj svesti srpskog naroda ostalo je stradawe od
nog stanovni{tva, uz materijalnu
hrvatsko-muslimanskih usta{a. Verovatno se nikada ne}e sazna-
{tetu od oko {est milijardi
ti koliko je Srba i pripadnika drugih naroda ubijeno na terito-
zlatnih franaka. Od te demo-
riji NDH. Samo u Jasenovcu, najstra{nijem u mno{tvu koncen-
grafske katastrofe Srbija se
tracionih logora na podru~ju NDH, usta{e su pobile nekoliko
nije oporavila, a ve} u Drugom
stotina hiqada qudi. U Enciklopediji Leksikografskog zavoda
svetskom ratu, samo dve decenije
uvedeno je da je u Jasenovcu, na najsvirepiji na~in, ubijeno od
kasnije, srpski narod do`ivqava
500.000 do 600.000 qudi. Profesor dr Srboqub @ivanovi},
istu tragi~nu sudbinu, s jo{ ve}im
koji je u~estvovao u otkopavawu i istra`ivawu strati{ta Jase-
gubicima. U prvoj polovini 20.
novac, tvrdi da je u Jasenovcu i Dowoj Gradini ubijeno vi{e od
veka biolo{ka katastrofa Srba
700.000 Srba, oko 80.000 Roma i vi{e od 23.000 Jevreja.
bila je na pomolu.
41
 Matica srpska
u Novom Sadu
feqton

Drugi svetski rat bio je naj-

te`i i najstra{niji period u
istoriji Srba u Hrvatskoj. Tada je
stvorena ve{ta~ka, privremena
NDH, ome|ena daleko izvan wenih
povijesnih i etni~kih granica.
Ve} tada je otvoreno tzv. hrvat-
sko pitawe na Balkanu. U toj na-
kaznoj dr`avi, gra|anima ni`eg
reda progla{avani su Srbi, Je-
vreji i Cigani, nad kojima je iz-
vr{en masovni genocid, pa se ona
pretvorila u veliku grobnicu nalno. Tom nerazumnom i neshva-
POSLEDICE HRVATSKE OLUJE tqivom politikom, podsticanom
srpskog naroda zapadnih krajeva.
Ministar prosvete Vlade Hrvat- i spoqa, posebno od po~etka se-
Oluja je sa vekovnih ogwi{ta prognala vi{e od 150.000
ske Mile Budak, 22. jula 1942, damdesetih godina, ve{ta~ki su
Srba. Prema istra`ivawu dr Svetozara Livade iz Zagreba, eks-
izjavio je: Jedan dio Srba }emo odr`avani vi{enacionalno je-
perta Ujediwenih nacija, na prostoru RSK ubijeno je 1.950, a u
pobiti, drugi raseliti, a ostale dinstvo i dr`avna zajednica.
Zapadnoj Bosni 655 Srba, uz 3.700 nestalih u RSK. Uni{teno je
}emo prevesti u katoli~ku vjeru i Kad su posle Prvog svetskog
24.752 ku}a, 12.341 doma}inskih objekata, 182 radni~kih do-
pretvoriti u Hrvate. rata ujediweni jugoslovenski na-
mova, 87 crkava, 181 grobaqa, 113 vodovoda, 96 trafostanica,
Usta{ki teror izazvao je rodi zapo~eli proces pretvarawa
167 industrijskih pogona, 410 zanatskih radwi, 211 kr~mi,
novi veliki egzodus Srba. Ovog federalne u konfederalnu dr`a-
3.200 spomenika kulture i mnogo drugih objekata.
puta sa zapada na istok. Znatan vu, pri ~emu bi i autonomne po-
Monstruozni pogromi, zapo~eti 1941. godine, nastavqeni
broj wih be`ao je iz Like, Bani- krajine u Srbiji dobile ista pra-
su pola veka kasnije. Totalno istrebqewe Srba u Hrvatskoj pro-
je, Korduna, severne Dalmacije, va kao i republike, srpski dr`av-
vo|eno je uni{tavawem wihovih nacionalnih vrednosti kao {to
Bosne i Hercegovine, a pokreti su nici, podr`avani od Srba u po-
su tradicije, obi~aji, vera, kulturno-istorijsko nasle|e, imo-
bili usmereni prema Vojvodini i krajinama, oduprli su se nametnu-
vina i dr. Trebalo je izbrisati iz pam}ewa tragove vi{evekov-
centralnom delu Srbije. Migra- toj konfederaciji. Pokazalo se,
nog `ivota Srba na tim prostorima.
cioni proces nastavqen je i po- bez uspeha, pa su, na kraju, raspad
sle oslobo|ewa dr`ave, (o)smi- Jugoslavije i stvarawe novih dr-
`ava, pra}eni krvavim gra|an-
{qenom kolonizacijom Srba u SRBI OSMANLIJE skim ratom (1991. godine) bili
Vojvodinu (vlakovi bez voznog
reda), kada je do{lo do velikog Iako je briga balkanskih dr`ava o sudbini hri{}ana na neminovni. Kad je me|unarodna
smawivawa broja Srba u Dalma- podru~jima pod Turcima, odnosno Srbije i Crne Gore o Srbima za jednica prihvatila nepravedno
ciji, Lici, Baniji i Kordunu. S u Bosni i Makedoniji, bila znatno poja~ana otvarawem konzula- na~elo da se granice jedne suve-
druge strane, doseqavawem Hr- ta, pru`awem pomo}i {kolama i manastirima, wihov polo`aj rene dr`ave (Jugoslavije) mogu me-
vata u isto~nu Slavoniju, zapadni nije se bitno popravio. Iseqavawe srpskog stanovni{tva s pro- wati, a granice wenih delova ne
Srem i Barawu, promewena je stora Stare Srbije u Kraqevinu Srbiju nije prestajalo. mogu, sahrawena je druga Jugosla-
nacionalna struktura stanovni- Kad su Mladoturci vratili ustavni poredak Carstvu, Srbi vija. Veliki delovi srpskog naro-
{tva u tim krajevima u korist Hr- su po~eli nacionalno i politi~ko organizovawe (1908), a za da ponovo su ostali izdvojeni.
vata. Ina~e, Barawa je tek 1945. sredi{te su odabrali Skopqe, nekada{wu srpsku prestonicu. No, ni tu nije bio kraj. Novi
godine, prvi put u istoriji, uklo- Da bi mogli politi~ki da deluju, pristali su i na neobi~no ime pogrom Srba na Kosovu bio je 17.
pqena u Hrvatsku. Srbi Osmanlije. Da bi za{titila srpsko stanovni{tvo u tim i 18. marta 2004. godine. S teri-
krajevima od arbana{kih nasiqa i bugarskih ~etni~kih aktivno- torije u mandatu Ujediwenih naci-
Ka konfederaciji sti, Srbija je prinu|ena da preko granice upu}uje oru`ane ~ete i ja, albanske horde proterale su
i razbijawu oru`je. Napokon, slobodu }e doneti srpska vojska 1912. godine, oko 5.000 qudi sa wihovih vekov-
Jugoslavije posle pobede u Prvom balkanskom ratu. nih ogwi{ta. U tom napadu etni~ki
U drugoj polovini 19. veka u~estali su nemiri i u Bosni i je potpuno o~i{}eno {est gra-
Iz Drugog svetskog rata Jugo- Hercegovini, gde je ustanak od 18751878. godine izazvao tzv. dova i devet srpskih sela, a poru-
slavija je iza{la teritorijalno veliku isto~nu krizu i oslobodila~ke ratove Srbije, Crne Go- {eno ili zapaqeno 935 srpskih
uve}ana i s potpuno izmewenim re i Rusije. Ishod je za Srbe bio sasvim neo~ekivan. Umesto `e- ku}a, 10 {kola... Posebne mete
dru{tvenim ure|ewem postav{i qenog ujediwewa sa srpskim kne`evinama, tu provinciju Turske Albanaca bile su srpske svetiwe.
najpre narodna, a potom socijali- Evropa je, odlukama Berlinskog kongresa, predala na upravu Au- Uni{teno je 35 crkava i manasti-
sti~ka republika. Za sve vreme strougarskoj, koja ju je prvo okupirala (1878), a potom i anekti- ra, me|u kojima i 18 spomenika
wenog postojawa, s u~estalim pro- rala (1908), uz veliko opirawe srpskog i muslimanskog stanov- kulture. Bio je to jo{ jedan korak
menama ustavnih i zakonskih nor- ni{tva i srpskih kne`evina. ka nasilnom stvarawu jo{ jedne
mi, karakterisalo ju je federali- albanske dr`ave na jugu Evrope, na
sti~ko ure|ewe, sa {est republi- tlu suverene evropske Srbije.
ka. Sem u Sloveniji, Srbi su `iveli u svim ostalim republikama dr- Devet godina posle bombardovawa SRJ, 17. februara 2008,
`avama, pa je to bila jedna od naj~vr{}ih spona dr`avnog jedinstva. kosovski Albanci proglasili su nezavisnost, etni~ki gotovo ~i-
U daqem federalizovawu dr`ave, u Srbiji su izdvojene dve stog, Kosova od Srbije, naterav{i svetsku organizaciju da se zami-
pokrajine Kosmet i Vojvodina, koje su, s vremenom, stekle stvarni, sli nad svojim dotada{wim odlukama, a preostale Srbe na jo{ je-
ali ne i formalni status federalne jedinice, pa su Srbi, ubrzo, dan mukotrpan put ka ujediwewu.
bili razjediweni i teritorijalno i ekonomski i duhovno i nacio- (Kraj)

42 1. avgust 2009.
 Auto-reli
MEMORIJAL
HEROJA
TEPI]A
2009
U `eqi da otrgne od zaborava svetao lik narodnog he-
roja Milana Tepi}a, Oficirski auto-moto sportski klub
Beograd organizuje 6. AUTO-RELI MEMORIJAL HEROJA
TEPI]A, koji }e se u subotu, 26. septembra 2009. godine,
voziti od Beograda do Morovi}a. Na itinereru dugom oko
100 km takmi~ari }e imati jedan ispit ta~nosti i dva ispi-
ta spretnosti, reava}e test iz poznavawa saobra}aja i
`ivotnog puta heroja Tepi}a, a poseti}e i Spomen-park
Sremski front u idu.
Organizator }e svakoj posadi obezbediti po (najma-
we) 10 litara goriva.
Na sve~anosti povodom proglaewa pobednika, pred-
sednik Organizacionog odbora brigadni general dr Danko
Jovanovi} uru~i}e dva Zlatna kqu~a uglednim privredni-
cima Maksi \uki}u i Miroqubu ]ur~i}u za wihov dopri-
nos razvoju amaterskog auto-moto sporta.
PRIJAVA
_______________________________________________________
Prezime i ime voza~a
_______________________________________________________
Jedinstven mati~ni broj (JMB) voza~a
_______________________________________________________
Adresa i po{tanski broj mesta boravka
Telefoni: fiksni ______________mobilni_________________
Marka vozila __________________________________________
Zapremina motora ___________ ccm
NAPOMENA: ^itko ispisanu prijavu poslati najkasnije do
15. septembra 2009, na adresu: Redakcija magazina ODBRA-
NA (uz naznaku Za reli), 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a
19. Potpisivawem ove prijave izjavqujem da }u voziti na sop-
stvenu odgovornost i da }u se u svemu pridr`avati Zakona o
bezbednosti saobra}aja na putevima. Kontakt telefoni:
063/7086-145 i 064/1940-663.
Potpis takmi~ara
___________________________
43
istorija
Po~etkom 20. veka Srbija je,
grade}i moderno dru{tvo i vojsku,
uvela mnoge savremene tekovine,
ukqu~uju}i i avijaciju. U to vreme
{tampa je pisala o
vazduhoplovstvu, vojni vrh
razmi{qao o {kolovawu
stru~waka, a nabavqeni su i prvi
baloni i oprema. Evropski
avijati~ari prikazivali su
u Beogradu razli~ite lete}e
sprave. Srbija je 1912. godine
u Francuskoj {kolovala
{est pilota, me|u
wima i narednika Mihajla
Petrovi}a. Nabavila je prve
avione i krajem te godine
formirala vojno vazduhoplovstvo.
Tako se na{la me|u 15 dr`ava
sveta koje su imale
vazduhoplovstvo, a bila je peta
zemqa koja ga je koristila za
vojne svrhe.
44
N a r e d n i k M i h
ve godine obele`ava se 125 godina od ro|ewa prvenca srpske
vojne avijacije, pilota narednika Mihajla Petrovi}a. Ro|en
O je u selu Vlak~a kod Kragujevca, 14. juna 1884. godine. Osnov-
nu {kolu zavr{io je u rodnom selu, sa odli~nim uspehom.
Ogromna energija mladog Mihajla, stasalog na brdima ispod
Rudnika, siroma{tvo i `eqa da se daqe {koluje odveli su ga u
svet. Najpre u Vojnozanatsku {kolu u Kragujevcu, koju razo~aran na-
pu{ta, posle pete godine {kolovawa. Nakratko se zapo{qava u Be-
ogradu, a potom odlazi u Rusiju, kako bi zavr{io neku tehni~ku ili
vojnu {kolu. O{tra ruska zima osujetila je wegove `eqe. Razboleo
se i vratio u Srbiju.
Posle povratka, 1903. godine, upisao je Artiqerijsko-podo-
ficirsku {kolu u Kragujevcu, koju je zavr{io kao prvi u klasi 1905.
godine. U ~inu artiqerijskog podnarednika, a kasnije i narednika,
slu`bovao je u Ni{u, Kragujevcu i Beogradu. Bio je ~ovek {irokih
pogleda, `eqan znawa, pravi~an i strog. Stalno se usavr{avao,
obrazovao, mnogo ~itao, slikao i pisao poeziju. Wegovu pa`wu,
ipak, posebno je plenila avijacija. Pripremao je ispit za oficir-
ski ~in. U to vreme, 1910. i 1911. godine, u Beograd su dolazili
mnogi evropski avijati~ari da prika`u lete}e sprave aeroplane
Simon, Maslenikov, Rusijan, ^ermak... Posmatraju}i ih, Mihajlo
je bio odu{evqen, i shvatio da bi ga upravo to moglo potpuno ispu-
niti. Od pilota se tra`ila odva`nost, rad, znawe, upornost, a
upravo on je to imao.
U ~in narednika unapre|en je 1910. godine. Po~etkom 1912.
godine, na konkursu za pilote, me|u brojnim kandidatima, prema
strogim intelektualnim i zdravstvenim kriterijumima, izabran je
Mihajlo Petrovi}.
Pr vi le to vi
Oti{ao je u Francusku na {kolovawe, gde je krajem maja 1912.
godine raspore|en u pilotsku {kolu Farmana, koja se nalazila u
gradi}u Etamp, kod Pariza. Instruktori su zapazili wegov dar za
letewe. ^uveni francuski pilot Broden, koji je pratio prve Petro-
vi}eve letove, rekao je za wega da }e biti as, jer je miran i prezi-
re smrt.
Dvadesetak dana obuke bilo je dovoqno da Mihajlo Petrovi}
na~ini prvi samostalni let. Taj doga|aj privukao je izuzetnu medij-
sku pa`wu, pa je dopisnik lista Figaroa iz Pariza, koji je i sam
prisustvovao letu, napisao veliku reporta`u o neustra{ivom i
divqewa dostojnom letu srpskog ser`anta.
Krajem juna Mihajlo je ispunio sve uslove, tako da je 22. i 23.
jula polo`io ispite za dozvolu pilota. Postao je prvi srpski pilot
Dan se }a wa
U selu Vlak~a osnovano je Zavi~ajno dru{tvo Mihajlo Pe-
trovi} kako bi sa~uvalo se}awe na prvenca srpske avijacije.
Dru{tvo je, uz pomo} vazduhoplovnih entuzijasta i organizacija,
a od 2009. godine i uz podr{ku op{tine Kragujevac, ustanovilo
dan se}awa na Mihajla Petrovi}a. Ima i svoju Internet stra-
nicu www.vlakca.org.
Mihajlo Petrovi}, sem natpisa i slike na porodi~noj grob-
nici na Novom grobqu u Beogradu i skromne spomen-plo~e na
rodnoj ku}i, koja je postavqena jo{ 1952. godine, nema drugog
spomen-obele`ja.
1. avgust 2009.
a j l o P e t r o v i }

tra prevrnuo je wegov avion,

a on je ispao iz vazduhoplo-
va, jer se pokidao remen
kojim je bio vezan za sedi-
{te. Pao je u blizini leti-
li{ta kod sela Babe. Visi-
nomer na aparatu pokazi-
vao je 1.234 metra. Kazaq-
ka na ru~nom satu pilota
zaustavila se na 9.45. Ta-
ko je prvi srpski pilot po-
stao i prva `rtva srpskog
vojnog vazduhoplovstva, a
drugi u svetu, jer u to vre-
me piloti nisu nosili pa-
dobrane.
Narednik Mihajlo
Petrovi} sahrawen je kod
crkve u selu Barbalu{i 21.
marta 1913. godine. Posle
balkanskih ratova, aprila
1914. godine, wegovi po-
smrtni ostaci preneti su na
Cetiwe. Zalagawem Mihaj-
lovog brata, artiqerijskog
potpukovnika @ivana Petro-
vi}a, 1. oktobra 1931. we-
govi posmrtni ostaci prene-
ti su u Beograd i sahraweni
sa diplomom, a o wegovom ta- u porodi~nu grobnicu, uz voj-
Rodna ku}a Mihajla Petrovi}a
lentu govore ~iwenica da je ne po~asti. Na rodnoj ku}i
u selu Vlak~a
zvawe pilota dobio mesec pre postavqena je spomen-plo~a,
ostalih srpskih pitomaca. We- ali nikada nije realizova-
gova pilotska diploma FAI (Me- na ideja da se wegov dom
|unarodne vazduhoplovne fe- pretvori u muzej.
deracije) nosi broj 979, iz juna Tragi~ni udes kod
1912. godine. Skadra prekinuo je sjajnu le-
Posle povratka u Srbiju, ta~ku karijeru prvog srpskog
u vreme kada je po~eo Prvi pilota. Muzej vazduhoplov-
balkanski rat, narednik Pe- stva na beogradskom aero-
trovi} je sa ostalim vazduho- dromu Nikola Tesla pose-
plovcima ukqu~en u pripreme duje, zahvaquju}i Mihajlovom
ratnih dejstava. Prvi je u Sr- bratu @ivanu, bogatu memo-
biji 10. decembra 1912. godi- rijalnu zbirku Mihajla Pe-
ne leteo na jednom od naba- trovi}a. Ona sadr`i 76 po-
vqenih aviona. U toku januara jedina~nih predmeta, a me|u
1913. godine leteo je na aerodromu Trupalsko poqe, kod Ni{a. Te- wima su ka~ket, koji je kupio u Francuskoj, ru~ni ~asovnik, {tope-
meqno se pripremao se za predstoje}e borbene letove na avionu rica, xemper koji je nosio prilikom letewa, originalne fotogra-
farman-20, koji je bio te`ak za letewe. Mihajlo je, me|utim, bio fije, vizitkarte, post-karte sa wegovim likom, pisma, pesme koje je
uporan i uspeo je da ga ukroti. Zato je poznati francuski avijati- pisao, kopije pilotskih diploma, svedo~anstva, kwige, ~asopisi...
~ar @il Vedrin u wemu video budu}eg velikog i slavnog vazduho- Na godi{wicu Mihajlove pogibije, i na svaki avijati~arski
plovnog asa. praznik, okupqaju se vazduhoplovaci oko Mihajlove humke na Novom
grobqu u Beogradu, a od 2008. godine i kraj wegove rodne ku}e. Na-
Pad kod Ska dra rednik Petrovi} ostao je legenda i simbol vremena u kome je Srbi-
U sastavu Primorskog aeroplanskog odreda narednik Petro- ja, mala i siroma{na, u mnogo ~emu zaostala zemqa, u vazduhoplov-
vi} oti{ao je na aerodrom Barbalu{i kod Skadra. Poginuo je iz- stvu i{la u korak sa velikim svetom.
vr{avaju}i borbeni zadatak 20. marta 1913. godine. Jak udar ve- Zlatomir GRUJI]

45
 duhovnost
V E R SK I P RAZ N I C I
1-15. avgust
Pravoslavni
2. avgust Sveti prorok Ilija Ilindan
4. avgust Sveta Marija Magdalena Blaga Marija
8. avgust Prepodobna mu~enica Paraskeva-Petka;
Sveti Sava Tre}i, arhiepiskop srpski
9. avgust Sveti velikomu~enik Pantelejmon; sveti
Kliment Ohridski
12. avgust Prepodobna mati Angelina Srpska
14. avgust Sveti mu~enik Makaveji (Po~etak posta)
Rimokatoli~ki
15. avgust Uznesewe Bla`ene Djevice Marije
Velika Gospa
Islamski
1. avgust Mesec [aban (1430.)
SVETI PROROK ILIJA
Sveti prorok Ilija, bo-
govidac i ~udotvorac, rodom je
iz plemena Aronova iz grada
Tesvita, zbog ~ega se zove jo{
Tesvi}anin. Kada se rodio,
wegov otac Savah video je oko
wega an|ele koji ga povijaju og-
wem i hrane plamenom, {to je
bilo znamewe wegovog plame-
nog karaktera i sile ogwene.
Mladost je proveo u dubokim
razmi{qawima i molitvi ~e-
sto potpuno sam u pustiwi.
U to vreme jevrejsko car-
stvo bilo je podeqeno na dva
dela: jedno sa prestonicom i
Jerusalimu, a drugo u Samariji. Sveti prorok Ilija se tu suko-
bio sa sa izraiqskim carem Ahavom i wegovom opasnom `enom
Jezaveqom. Oni su se klawali idolima i okretali narod od ve-
re. Velikim ~udesima Ilija je dokazao silu i vlast Bo`iju. Za-
tvorio je nebo i ki{a nije padala tri i po godine, a ogwem sa
neba zapalio je `rtvu u domu svome. Potom je molitvom poslao
ki{u na zemqu, ~udesno umno`io bra{no i uqe u ku}i udovice
Sarepti i vaskrsao joj umrlog sina. Caru Ahavu i wegovoj `eni
prorekao je ru`nu smrt {to im se i dogodilo. Sa Bogom je razgo-
varao na Horivu i ~uo mu glas. Pred smrt je uzeo naslednika u
proro~kom zvawu Jelisija i, najzad, oti{ao na nebo u ogwenim
kolima sa ogwenim kowima.
VELIKA GOSPA
Slavi se u Katoli~koj crkvi 15. avgusta. Tog dana se veliki
broj vernika okupqa u marijanskim svetili{tima {irom sveta
(Lurd, Fatima, ^enstohova, Marija Bistrica, Siw, Trsat, Teki-
je, Aqma{, Me|ugorje...) i crkvama koje su Woj posve}ene.
Ta svetkovina ima svoje po~etke ve} u prvim vekovima Cr-
kve. Marijino Uznesewe na nebo, kao od Boga objavqenu istinu
koja ima svoje utemeqewe u Svetom pismu, neprekinutom preda-
wu Crkve i `ivoj veri hri{}ana, sve~ano je 1. novembra 1950.
godine, u zajedni{tvu s ~itavom Crkvom, kao stav vere proglasio
papa Pije XII.
46
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
O SAVESTI
P
ostoji starinsko predawe. U velikoj dr`avi `iveo
je dobri kraq. Jedanput, u studeno zimsko ve~e, ka-
da je oluja zaklawala pogled i vetar nanosio sme-
tove, on na putu ugleda promrzlog prosjaka. Wemu se
srce ste`e i, ne razmi{qaju}i, skinu svoj topli ogrta~
i ogrnu nesre}nika. Hajdemo, re~e mu, podigav{i ga
na noge u mojoj zemqi na}i }e se i za tebe srce koje
voli...
Tako se javqa savest u qudskoj du{i ~esto neo~e-
kivano, ali nedovoqno i vlasno. Ne prozbori se nika-
kva re~, nema nikakve naredbe. U svesti nema ni prosu-
|ivawa, ni obja{wewa. Savest ovladava na{im srcem
i na{om voqom u bezre~noj ti{ini. Wenu pojavu mogu}e
je uporediti sa podzemnim otkucajem kroz koji nagrne
uvek prisutna, ali skrivena sila. A re~i i misli se bu-
de u nama tek kasnije, pri poku{aju da se de{eni postu-
pak opi{e i objasni.
U tom ~asu, kada savest ovlada na{om du{om, u
nama se neretko budi ose}awe kao da se ne{to iznu-
tra probudilo ili ustalo nekakva posebna snaga, ko-
ja je, o~ito, dugo dremala i odjednom se osvrnula i
vlasno otvorila... Ta snaga `ivela je u meni, ali je,
nekako, nisam smatrao svojom, i nisam je ukqu~ivao
u sebe. Ako bih je opisao, morao bih re}i: Ne znam
otkuda je nastala, ali ne mogu re}i da mi je sasvim tu-
|a, da je u meni postrawarka. Kao da se skrivala ne-
gde u meni samome, ali nikada nisam mislio da se mo-
`e pokazati tako jakom i ispoqiti se tako kako se is-
poqila. Ona mi se ~inila jednostavnom mogu}no{}u i
odjednom se pokazala neophodnom. Ona je bila kao ne-
ki daleki zov i odjednom se otkrilo da je to vetar i
bura... Bila je sli~na izvoru ~iste vode koji se probi-
jao iz dubine, i odjednom se pretvorila u razlivenu,
svenatapaju}u bujicu... Ponekad mi se ~inilo da to ni-
je sila, ve} jedna `ivonosna slabost, i odjednom je do-
{ao ~as wene prevlasti. Ne jednom sam pomislio da
je prelepa, ali neostvariva ma{ta o zemaqskom sa-
vr{enstvu, i odjednom je ta ma{ta postala `ivotoo-
dre|uju}a sila...
Zar je ~oveku dato da iza|e iz svoje ko`e i poti-
skuje u sebi zdrav instinkt samoodr`awa?... Ali ako
sam makar jedanput iskusio savetan ~in otkri}e se du-
boke promene. Sve ranije sumwe i skepti~ka pitawa ot-
padaju: nema vi{e ni poricawa, ni ironije. Ja znam da
je savesni ~in mogu}, zato {to sam ga pre`iveo u stvar-
nosti. Istina, ja ne znam da li }e se to poklopiti, kada
i pri kakvim okolnostima? Ali ko mo`e da me spre~i
da svoje delawe privedem savesti po sopstvenoj inici-
jativi? Za{to moram misliti da se ona ne}e odazvati
na moj poziv? A kada se odazove, mogu slobodno i rado-
sno da se predam wenom pozivu... Sve je to u mojoj vla-
sti, sve }e se to odigrati u mom unutra{wem svetu...
Meni je potrebno jedino da znam na koji na~in je to naj-
1. avgust 2009.
 vremeplov

boqe u~initi, da ne bih zamenio glas savesti i

upao u iluziju, u gre{ku i samoobmanu...
Pre svega treba odlo`iti svako teoretsko
umovawe, jer ono za sobom neizostavno donosi
formu ideje, prosu|ivawa, analize, sinteze i
odeva sve to u pojmove i re~i. Sve je to nepotreb-
no, jer akt savest nije akt re~itoga mi{qewa, on
nije teorija, nije doktrina, nije maksima, nije za-
kon i nije norma. Ne treba ni{ta izmi{qati; ne
treba razmi{qati i dovijati se; ne treba te`iti
nekakvom sveop{tem zakonodavstvu, ne treba
ni{ta predvi|ati. Treba ~ekati emocionalno-
voqni podzemni otkucaj.
Ne treba tako|e pisati o tome {ta bi bilo
korisnije od svega, ili smislenije od svega;
ta pitawa se re{avaju `ivotnim iskustvom, po-
smatrawem i rasu|ivawem. Tim pre ne treba po-
stavqati pitawe o prijatnosti, udobnosti,
povoqnosti, pametnom postupku, itd.
Sve to nema nikakve veze sa savesnim ~inom.
Treba tra`iti najboqe, prirodno-najboqe, i pri
tom ne najboqe po meni, ve} odista najboqe.
Veruju}i Hri{}anin tra`i hri{}ansko najboqe
i savr{eno pred Licem Hrista Spasiteqa.
I jo{ jedna stvar: ovo pitawe treba posta-
viti ne teoretski, ne zato da bi se doznala i sa-
znala istina, da bismo je formulisali i dokaza-
li to bi bilo filosofsko razmatrawe. razmi-
{qawe i teoretisawe. Pitawe treba da bude po-
stavqeno prakti~no da bi se delalo, postupa-
lo, ostvarilo. A budu}i da je svaki prakti~an-`i-
votni slu~aj neponovqiv, jedinstven u svojoj vr-
sti, treba tra`iti ne zajedni~ko pravilo, ve}
sopstvene putokaze radi li~nog postupawa u da-
tom konkretnom `ivotnom slu~aju.
Dakle, bez ikakvih prethodnih odluka, bez
ikakvih isprika, uslova, uzmicawa i rezervi,
postupi}u onakav kakav jesam, pred licem savesti
s ciqem da u datom konkretnom trenutku moga
li~nog `ivota, sad i ovde poslu{am wen
glas, predam se wenom zovu i izvr{im ~in iz du-
bine moga srca; pitam se kako da postupim da bih,
sad i ovde, ostvario ono hri{}anski najboqe
pred Licem Hrista Spasiteqa?...
Pitam to pitawe i spu{tam ga u otvorenu
dubinu moga srca. I `ivot te~e daqe. Tada }e se
`eqeno ostvariti samo. Uvelo srce }e se probu-
diti i ... kraqevski ogrta~ }e ogrejati ramena
prosjakova...
Kra qev ski ogr ta~?... Da, jer to sam ja,
sa svojim uvelim srcem i u~malom }udi, bio
sli~an prosjaku koji je sedeo kraj puteva `i-
vota, zavejan me}avom svakodnevnih briga i
ra~una. To je mene Gospod prona{ao zale|e-
nog i po lu mr tvog; i smi lo vao mi se, ogr nuo
me Svojim ogrta~em kao sjajem, kao qubavqu,
kao otkrivewem. U ~inu savest, ~ovek preuzi-
ma od Bo ga ot kri ve we, qu bav i sjaj no vo ga
`ivota.
DOGODILO SE...
2. avgust 12. avgust 1944.
U Napuqu po-
~eo dvodnev-
ni sastanak
izme|u pred-
sednika vlade
Velike Bri-
tanije Vin-
Dan avijacije Vojske Srbije. Obele- stona ^er~i-
`ava se u znak se}awa na dan kada la i vrhovnog
je 1893. potpisano nare|ewe o us- ko man dan ta
postavqawu vazduhoplovnih odeqe- NOV i POJ
wa. Bilo je predvi|eno da ove prve Josipa Broza
vazduhoplovne jedinice u srpskoj Tita. ^er~il
vojsci budu pridodate svakoj posto- je u toku no}i
je}oj diviziji. Do 1941. godine ovaj 12. avgusta uputio Titu memorandum u
dan slavqen je kao Dan vazduhoplov- kome se navodi da vlada Velike Bri-
stva. tanije `eli da vidi jedinstvenu jugo-
2. avgust slovensku vladu u kojoj su zastupqeni
svi Jugosloveni koji se bore protiv
Sveti Ilija. U Kne`evini Srbiji sla- neprijateqa.
va Uprave strategijskih barutana.
13. avgust 1940.
6. avgust 1915.
Porinu}em prvog srpskog ratnog bro-
da Jadar na ^ukarici po~eo je raz-
voj re~nih jedinica srpske vojske. U
Vojsci Srbije ovaj datum se obele`a-
va kao Dan re~nih jedinica i Dan Re~-
ne flotile.
7. avgust 1951.
U Va{ingtonu je po~ela sa radom teh-
ni~ka konferencija o pitawima vojne
pomo}i Jugoslaviji. Jugoslovensku
petnaesto~lanu delegaciju predvodi-
li su generali Mile Kilibarda i Mi- Nema~ka avijacija izvr{ila napad na
vazduhoplovne baze u Velikoj Brita-
lo{ [umowa. Ameri~ku vojnu delega-
ciju predvodio je brigadni general niji. Time je po~ela prva etapa vazdu-
{ne bitke nad Velikom Britanijom.
Olmsted.
10. avgust 14. avgust 1945.
U vojsci Kraqe-
vine Srbije dan
5. pe{adijskog
aktivnog puka
Kraq Milan,
dan ro|ewa kra-
qa Milana.
Japanska vlada usvojila savezni~ke
uslove za bezuslovnu kapitulaciju.
11. avgust
U Kraqevini Srbiji slava [estog 14. avgust 1920.
pe{adijskog puka uspomena na dan Potpisan vojni savez izme|u Jugosla-
pobede na [umatovcu 1876. godine. vije i ^ehoslova~ke.

Ivan A. IQIN
Iz kwige Poju}e srce, Svetigora, Cetiwe 1998. Pripremio Miqan MILKI]

47
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
Uprava za kadrove
raspisuje
JAVNI KONKURS
za prijem lica iz gra|anstva u Vojnomedicinsku
akademiju u svojstvu volontera radi obavqawa
pripravni~kog sta`a, u trajawu od 6 ({est) meseci:
30 (trideset) doktora medi-
cine, VSS,
12 (dvanaest) vi{ih fizio-
terapeuta, V[S,
3 (tri) vi{a radna terape-
uta, V[S,
20 (dvadeset) vi{ih medi-
cinskih sestara op{ti smer,
V[S,
20 (dvadeset) vi{ih radio-
lo{kih tehni~ara, V[S,
8 (osam) vi{ih sanitarno-
ekolo{kih tehni~ara, V[S,
4 (~etiri) vi{a nutricio-
nista-dijeteti~ara, V[S,
6 ({est) vi{ih zubnih teh-
ni~ara, V[S,
5 (pet) vi{ih stomatolo-
{kih tehni~ara, V[S,
5 (pet) vi{ih laboratorij-
skih tehni~ara, V[S,
8 (osam) fizioterapeutskih
tehni~ara, SSS,
12 (dvanaest) farmaceut-
skih tehni~ara, SSS,
50 (pedeset) medicinskih
tehni~ara op{ti smer, SSS,
5 (pet) ginekolo{ko-aku-
{erskih sestara, SSS,
5 (pet) pedijatrijskih sesta-
ra, SSS,
6 ({est) sanitarno-ekolo-
{kih tehni~ara, SSS,
6 ({est) zubnih tehni~ara,
SSS,
5 (pet) stomatolo{kih teh-
ni~ara, SSS,
10 (deset) laboratorijskih
tehni~ara, SSS.
OP[TI USLOVI
KONKURSA:
da je kandidat dr`avqanin
Republike Srbije;
da je zdravstveno sposoban
za rad u Vojsci Srbije;
da kandidat nije osu|ivan
za krivi~no delo na bezuslovnu
kaznu od najmawe {est meseci i
da se protiv wega ne vodi kri-
vi~ni postupak za krivi~no delo
za koje se goni po slu`benoj du-
`nosti;
48
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
Ispravka Konkursa
Tekst konkursa za izbor i reizbor lica u nastavni~ka i sa-
radni~ka zvawa Vojnomedicinske akademije, objavqen u magazinu
Odbrana od 15. jula 2009. godine mewa se u delu Uslovi kon-
kursa.
Umesto: Na konkurs se mogu javiti profesionalna vojna lica
na slu`bi..., treba da stoji: Na konkurs se mogu javiti profe-
sionalni pripadnici Vojske Srbije na slu`bi....
da se kandidat nalazi u evi- MALI OGLAS
denciji nezaposlenih lica u Na-
cionalnoj slu`bi za zapo{qa-
vawe. 42. klasa Vojne akademije KoV i 36. klasa ARJ PVO Rajlovac
sve~ano }e obele`iti 20 godina od zavr{etka {kolovawa 3. ok-
Molbu sa tra`enim prilozi- tobra 2009. godine. Sve~anost po~iwe u 11 ~asova na Vojnoj
ma dostaviti na adresu: Vojno- akademiji.
medicinska akademija, Crno- Za sve informacije kontaktirati slede}a lica:
travska 17, sa naznakom za
Jadranko Juki}, mob. 064/2908-141; v. lokal 40-359; ku}ni
konkurs ili li~no delovodstvu
013/516-285
Vojnomedicinske akademije, 5.
Danko [trbac, mob. 064/1379-626; v. lokal 23-315
eta`a.
Petar Latkovi}, mob. 064/8329-357; v. lokal 29-910, pe-
Prednost imaju vojni stipen-
tar.latkovic@vs.rs
disti.
Dragan Stojakovi}, mob. 064/1423-256; v. lokal 29-932
Sa{a Nedeqkovi}, mob. 063/1808-921, v. lokal 20-737
Uz molbu se prila`u:
36. klasa smera ARJ PVO iz Rajlovca:
uverewe o dr`avqanstvu Tomasovi} Vjekoslav, mob. 063/814-8784, v. lokal 33-724,
(ne starije od {est meseci), tomasovic@sezampro.yu
izvod iz mati~ne kwige ro-
|enih (ne stariji od {est mese-
ci),
uverewe da nije osu|ivan i
da se protiv wega ne vodi kri-
vi~ni postupak (ne starije od
{est meseci),
lekarsko uverewe (ne sta-
rije od {est meseci),
izvod iz evidencije nezapo-
slenih lica (ne stariji od {est
meseci),
overena fotokopija diplo-
me o zavr{enoj {koli i kratka
biografija,
overena fotokopija re{e-
wa o vojnom stipendirawu (za
vojne stipendiste).
Nepotpune i neblagovremeno
dostavqene molbe ne}e biti
razmatrane.
Odluku o izboru kandidata
done}e nadle`ni stare{ina i
ista }e, u zakonskom roku, pisa-
nim putem biti dostavqena svim
u~esnicima javnog konkursa.
Oglas ostaje otvoren 15 (pet-
naest) dana od dana objavqiva-
wa, a za ogla{ena mesta koja ne
budu popuwena u navedenom ro-
ku do wihove popune.
1. avgust 2009.
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
Sektor za qudske resurse
Uprava za kadrove

Obave{tavamo stambene interesente da je Odeqewu za stambene poslove pored ranije pri-

javqenih 37 prijavqeno jo{ 28 stanova u zakup za podelu po strukturama i garnizonima-mestima:
BEOGRAD: jedan dvosoban stan;
BOSILEGRAD: jedan dvosoban stan u s. Dowe Tlamino;
PIROT: dva jednosobna i tri dvosobna stana u s. Viso~ka R`ana; jedan dvosoban stan u
s. Topli Do;
DIMITROVGRAD: dva dvosobna stana u s. Dowa Nevqa; jedan dvosoban stan u s. Smi-
lovci;
KWA@EVAC: jedan jednosoban i jedan dvosoban stan u s. Ravno Bu~ije; jedan jednoso-
ban i jedan dvosoban stan u s. Novo Korito; jedan jednosoban i dva dvosobna stana u s. Aldi-
nac;
NEGOTIN: jedan dvosoban stan u s. Rajac; jedan dvosoban stan u s. Bra}evac;
ZAJE^AR: jedan dvosoban stan u s. Halovo; jedan dvosoban stan u s. Gradskovo; jedan
dvosoban stan u s. Mali Jasenovac;
SURDULICA: dva jednosobna stana u s. Bo`ica; jedan jednosoban i jedan dvosoban stan
u s. Strezimirovci i jedan dvosoban stan u s. Kalna (SO Crna Trava).
Pregled svih raspolo`ivih stanova za raspodelu dat je u prilogu. Pravo na dodelu predwe
navedenih stanova imaju lica bez stana koja ostvaruju pravo na dodelu stana u zakup na neodre|e-
no vreme, saglasno odredbama Pravilnika o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbra-
ne (SVL br. 38/05,16/08 i 26/08-u daqem tekstu: Pravilnik).
U smislu ~lana 19. stav 1. Pravilnika, licu iz ~lana 2. ovog pravilnika mo`e se dati u za-
kup i stan mawi od stana koji mu pripada po odredbama ~lana 18. ovog pravilnika, ako se sa tim
pisano saglasi.
Lica koja `ele prihvatiti dodelu strukturno maweg stana, treba da daju pisanu izjavu,
overenu u jedinici-ustanovi u kojoj su na slu`bi, a penzionisana lica overenu u op{tini ili sudu,
da se odri~u dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu strukturno maweg stana,
kao kona~nog re{ewa svog stambenog pitawa. U datoj izjavi lica treba da se decidno izjasne za
strukturu stana koji prihvataju, jer neprecizne izjave ne}e biti uzete u razma-
trawe.
Svi stanovi koji su dati u prikazanom pregledu (prijavqeni stanovi i stanovi za ~iju dodelu
nije bilo kandidata po prethodnim odlukama) kao i stanovi koji se u me|uvremenu jo{ prijave, bi-
}e podeqeni po odluci nadle`nog rukovodioca, sa presekom stawa na dan 14.08.2009. godine,
tako da }e se u razmatrawe uzeti samo izjave date zakqu~no sa datumom preseka stawa iz odluke.
Napomiwemo da su stambeni interesenti u obavezi da dostave (ukoliko prethodno
nisu dostavili) dokaze nadle`nog organa koji se odnose na wihov stambeni status (pravo
na povrat stanova u otcepqenim republikama, priznavawe bolesti po nalazu Vi{e vojno lekar-
ske komisije i prebivali{te za nosioca prava i ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva, pore-
sko zadu`ewe za stan-ku}u za nosioca prava i ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva), jer }e
se u suprotnom wihovi zahtevi za re{avawe stambenog pitawa smatrati nepotpu-
nim i ne}e biti razmatrani.
 {ah
IZABRANA PARTIJA
VE^NO ZELENA
Andersen Difren,
Berlin, 1852.
1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 Lc5
4. b4
Evansov gambit je priznato otva-
rawe, kojim beli `rtvuje pe{aka za
inicijativu, {to ga i obavezuje.
4...Lb4 5. c3 La5 6. d4 ed4
@rtva se uvek prihva}a, a umesto
6...ed4 kasnije je kao boqe prona|e-
no 6...d6.
7. 0-0 d3
Boqe je 7...dc3, a jo{ boqe 7...Sge7
8. cd4 d5.
8. Db3 Df6 9. e5 Dg6 10. Te1
Sge7 11. La3 b5 12. Db5 Tb8 13.
Da4 Lb6 14. Sbd2 Lb7
REKLI SU...
Postojawe {aha dokazuje da je
pravqewe gre{aka obavezno!
S. Tartakover
* izgubqen. Tvrdilo se da je spasava-
[ah je krajwe demokratska igra.
L. Evans
Umesto ove ozbiqne gre{ke, tre-
balo je be`ati u rokadu.
15. Se4 Df5 16. Ld3 Dh5 17. Sf6!
Beli `rtvom otvara igru na
kraqa u centru boji{ta.
17...gf6 18. ef6 Tg8 19. Tad1!
Beli: Kg1, Da4, Td1, Te1, La3, Ld3,
Sf3, a2, c3, f2, f6, g2, h2
Crni: Ke8, Dh5, Tb8, Tg8, Lb6, Lb7,
Sc6, Se7, a7, c7, d7, f7, h7
Ovo je jedna od najpoznatijih i
uop{te najvi{e analiziranih pozi-
cija. Analizatori su poku{avali da
doka`u da Difren zapravo nije bio
lo 19... Tg4 20. c4 Tf4 ali 21. Lg6!!
Dg6 22. Te7 Kf8 23. Ted7 Ke8 itd.
19...Df3 20. Te7! Se7 21. Dd7! PROBLEM
Kd7 22. Lf5 Ke8 23. Ld7
1:0 V. A. Sinkman
U 20. potezu crni je mogao igrati 1876.
boqe 20...Kd8, ali je Andersen po-
kazao slede}u kombinaciju: 21. Td7!
Kc8, 22. Td8!! Kd8 23. Le2 Sd4! 24.
Lf3 Lf3 25. g3 Ld1 26. Dd1 c5 27.
cd4 cd4 28. Le7 i beli bi dobio. Na
22...Sd8 23. Dd7, Kd7 24. Lf5 Kc6
25. Ld7 mat.
Zbog prave orgije `rtvenih udara
koji su se kao vulkan obru{avali na
Difrena, u {tampi je ova partija na-
zvana the evergreen game dakle
ve~no zelena partija.
IZLET
Za vreme me|unarodnog turnira Beli: Kf7, Dh5, Lh1, Sb6, Sg2, d2
u Atini 1968. godine bila je predvi- Crni: Ke4, d4, f6
|ena poseta Korintu, Sunionu i Del- Mat u dva poteza.
fima, ali su se za izlet na te atrak-
tivne destinacije prijavili samo 1. Dh2!
na{ internacionalac Mihajlo Mi- Na 1...Kd3 2. Se1 mat.
haq~i{in, velemajstor Pahman i Na 1...Kf3 2. Se3 mat.
novinar Politike V. Glavadinovi}. Na 1... Kf5 2. Df4 mat.
O tome je Mihaq~i{in zapisao: Na 1...d3 Df4 mat.
Ubudu}e bi se ovakvi turniri mogli Na 1...f5 2. Se1 mat.
igrati i u mom rodnom Prwavoru,
jer je {ahistima svejedno gde igraju
u Atini ili nekoj selendri, bitno Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
je da igraju {ah i brix! majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA VODORAVNO: sedamstoosamdese-

tosam, Avo Pikus, turati, ilata, Nadalin, marela, Urijel, Ararat, ki-
moni, odavati, titan, Karera, stanin, a, Osat, padina, amarin, ae,

pan, Utebo, ustavni, kretaj, opoziv, market, kroja~, Trakija, Imperija

RTK, Saveta, [liman, prt, IO, {etati, starac, orar, j, strela, kli-
A
B
R
O X [
uzvra}a udarac.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
20. Film Predraga Antonijevi}a iz 1984. godine, 21. Redom zabadati, 1. Peva~ u operi, 2. Koli~inska sredina ne~ega, 3. Prevu}i belom bojom,
Q

22. Opojna droga, 23. Mu{ko ime, 24. Zakrilca na avionu, 25. Koje je od
S
vode, 26. Udubqewe izme|u bregova, 27. Vrsta koturaqki, 28. [abloni,
mustre, 29. Srpski lingvist, Mitar, 30.Sve~ana pratwa, 31. Mesto u Ar-
4. Vrsta morske korwa~e, 5. Sve{teni~ka ode}a, 6. ^e{ko mu{ko ime,

N
7. Ni`i te~ajni ispit (skr.), 8. Dva ista samoglasnika, 9. [pijunirati,
A
10. Biti u sede}em polo`aju, 11. Izvor (mn.), 12. Veliki vremenski perio-
S
A
gentini, 32. Hrvatski filmski re`iser, Ante, 34. Buketi} cve}a, 35. Iz-
A di, 13. Novinsko-izdava~ka organizacija (skr.), 14. Akademija nauka (skr.),
K

vr{iti sa`imawe, 36. Deo posteqine napuwen perjem, 37. Auto-oznaka 15. Stanovnici Laosa, 16. Ime turskog putopisca ^elebije, 17. Prijateq
Kikinde, 38. Drugi, ostali, 39. Nameravati, 40. Samoglasnici, 41. Deo odmila, 18. @ensko ime, 19. Oslobo|ewe stawa zavisnosti i ograni~avawa
O

tela `ivotiwa, 42. Auto-oznaka Pan~eva, 43. Vrsta zasi}enih ugqovodo- sloboda (npr. `ena), 22. Ose}ati qubav prema nekome, 23. Slaboumnici,
nika, 44. Sipaju}i izru~iti u ne{to, 45. Grad u Indiji, 46. Koje nanosi idioti, 25. Francuski politi~ar, Andre, 26. Ra{ivati tkaninu po {avu,
odlu~uju}i udarac, 47. Kru`ni pokreti, obrti, 48 Mesto u Srbiji kod Pa-
w
ra}ina, 49. Italijanski slikar i vajar, Andrea del, 50 Fudbaler Obale
Slonova~e, Didije, 51. Otrti, obrisati, 52. Zavet, poruka, 53. Stvaran,
R G
54. Ime ruskog dr`avnika Medvedeva,55. Najboqi britanski film svih
vremena (do sada).
M
28. Vitko, tanko, 29. Folk peva~ica, Ana, 31. Skriti, zatajiti, 32. Odeqe-

L
na od drugih, zasebna, 33. Materija u noktima, 35. Bezalkohlno gazirano
pi}e, 36. Jestiva gqiva, vrgaw, 37. Biv{i italijanski fudbaler, |ani,
39. Grad u Indiji, 40. Italijanski filmski re`iser, Etore, 41. Francuski
filozof, @an Pol, 43. So mokra}ne kiseline, 44. Ratar za plugom, 45. Poen

\
R

u igri karata (nem.), 46. Francuska glumica, Anuk, 47. Strano mu{ko ime,
48. Reka u Rusiji, 50. Simbol renijuma, 51. Dru{tveni sektor (skr.).

50 1. avgust 2009.
PRODAVNICA VOJNA KWIGA

magazin "Odbrana"
vojnostru~ni ~asopisi
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda"
audio kursevi stranih jezika
izdawa na kompakt-diskovima
posteri, geografske karte i planovi
makete tenkova, aviona i brodova
replike naoru`awa i vojne opreme
sabqe i bode`i
pribor za boravak u prirodi
baterijske lampe, busole i dr.
vojna obu}a i ode}a
majice i ka~keti, privesci, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
perorezi, hemijske olovke i upaqa~i
sa oznakama Vojske Srbije
suveniri sa nacionalnim simbolima

U BEOGRADU
Ulica Vase ^arapi}a 22
Tel/faks 011 21 84 925
Radno vreme od 8 do 21 ~asova
subotom od 8 do 16 ~asova
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. ARSENAL - 1 po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.ARSENAL - 2 po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. ARSENAL - 3 po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET (Arsenal 1, 2 i 3) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC Odbrana.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________
 SPECIJALNI PRILOG 46

ISTORIJA AKRO-GRUPA NA NA[IM PROSTORIMA

LET DO ZVEZDA
Dve decenije bile su
potrebne da se razvoj
aviona dovede do ta~ke
na kojoj su performanse
i ume}e pilota pru`ili
priliku da se izvodi
grupno akrobatsko letewe.
Uz izuzetke, tek se
dvadesetih godina pro{log
veka na aeromitinzima
prikazuje precizno
pilotirawe sa dva i vi{e
aviona, u to vreme
do ~itavih eskadrila.
Takvi letovi bili su
pitawe presti`a vode}ih
vazdu{nih sila.
Na na{im prostorima
najboqi piloti lova~kih
pukova bili su prvi koji su
pred publikom leteli
sa tri aviona, izvode}i
uve`bani program.
Posle Drugog svetskog rata
po~elo se sa parovima
i privremenim timovima
sa ~etiri aviona.
Prva doma}a akro-grupa,
formirana kao stalni
sastav sa namenski obojenim
i ozna~enim avionima,
nastala je 1960. godine.
Od 1968. do 2000. godine
akro-grupe su formirane,
ga{ene i obnavqane unutar
{kolskih jedinica JRV
i PVO. Visoka cena
i nedostatak aviona razlog
su {to sada ViPVO Vojske
Srbije nema akro-grupu, Autor priloga Aleksandar Radi}
ali vojni piloti lete na Fotografije: Foto-centar NC Odbrana, Muzej Ratnog vazduhoplovstva,
aeromitinzima u kolekcije Milana Micevskog i \ure Baji}a, Kacihuko Tokunaga, Zdenko
demilitarizovanim Molnar, Zoran Milovanovi}, Milorad Risti} i Aleksandar Radi}
mlaznim avionima galeb G-2. Crte`i: Dragan Dra{kovi} i Neboj{a Suboti}
 Lova~ki avion
Avia BH-33

AKRO-GRUPE IZ LOVA^KIH PUKOVA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE

Ume{nost i
neustra{ivost pilota
U go di na ma po sle Pr vog
svet skog ra ta ae ro mi tin zi
su bi li je dan od glav nih
dru {tve nih do ga |a ja i
sma tra ni su va `nim
dr `av nim pri o ri te tom, jer
su bi li pri li ka za
pro pa gan du na ci o nal nog
va zdu ho plov stva. Pu bli ka
se ra do oda zi va la na
po zi ve za po se te
ae ro dro mi ma.

Piloti patrole Devoatina posle

aeromitinga: drugi s desne strane
je Xal, zatim Blagojevi} i
Samolov. Prvi s desne strane
mo`da je potporu~nik Milan
Blagojevi}, koji je tog dana imao na
Devoatinu D.27 prikaz vazdu{ne
borbe i solisti~ki prikaz

2
 okom dvadesetih i po~etkom tridese-
T tih godina u programu aeromitinga do-
minirali su solisti~ki prikazi, simu-
lirane su vazdu{ne borbe i efektni
preleti pukovskih i eskadrilskih e{a-
lona sa prestrojavawima u letu. Na prired-
bi Nacionalni avijati~ki miting, odr`a-
noj 4. juna 1933. na zagreba~kom aerodromu
Borongaj, a pod pokroviteqstvom kneza Pa-
vla, izvedene su akrobacije jedne patrole
od tri jednoseda aeroplana za borbu kako
je izvestio Vazduhoplovni glasnik, u to vre-
me zvani~no glasilo Komande Vazduhoplov-
stva vojske (VV) Kraqevine Jugoslavije. Pa-
trolu su ~inila tri lova~ka aviona devoa-
tin D.9 (Dewoitine D.9), koji su u to vreme bi-
li presti`ne letelice. Avioni su bili iz sa-
stava Prvog puka iz Novog Sada. Za wiho-
vim komandama bili su piloti kapetan Fra-
wo Xal, poru~nik Miodrag Blagojevi} Bre-
ge i narednik-vodnik Rade Samolov. Oni
su poleteli u grupi i na maloj visini izve-
li nekoliko o{trih zaokreta (vira`a kako
se tada govorilo), zatim su preleteli iz-
nad aerodroma i publike i pre{li u {an-
delu sa razlazom u jednu i drugu stranu
krajwih pratilaca i petqom vo|e odeqewa
na maloj visini. Zatim su piloti izveli niz
samostalnih akrobacija na vrlo maloj vi-
sini sa potpunim efektom kod publike.
Ta~ka sa tri devoatina potpuno je ostvari-
la ciq: pokazati mogu}nost zajedni~kih
akrobacija i pouzdanost pilota, kao i pre-
ciznost wihovih pokreta i komandovawa
avionom. Sve do danas nisu se promenili
zadaci akrobatskih pilota, o ~emu svedo~i
i izve{taj iz 1933. godine.
Piloti prestoni~kog [estog lova~kog
puka sa aerodroma Zemun, sredinom tride-
setih godina, oformili su akrobatsku trojku
na lova~kim avionima avia BH.33, koja se
predstavila u nekoliko javnih prilika. Po-
sle prenaoru`awa puka na hoker fjuri II
(Hawker Fury) 1937. godine piloti su uve`ba-
li program sa novom tehnikom. Priliku da
poka`u leta~ko ume}e imali su na aeromi-
tingu odr`anom na aerodromu Zemun 5. juna
1938. u okviru Prve me|unarodne vazduho-
plovne izlo`be. Dvadesetminutni program
na tri fjurija srebrne boje izveli su piloti
lovci kapetani druge klase Nikola Veqko-
vi} Veqa Grom, Anton Ercigoj Ton~i i
Borivoje Markovi} Farma. Let tri bli-
stava hokera predstavqen je u ~lanku o
aeromitingu publikovanom u Vazduhoplov-
nom glasniku za jun 1938. godine: Na{i
piloti lovci izvodili su najte`e akroba-
cije nisko nad zemqom, smelo i precizno,
na te{kim lova~kim ratnim ma{inama,
koje za ovakav na~in iskori{}ewa zahte-
vaju posebnu ume{nost i neustra{ivost
pilota. Vi{e desetina hiqada posetila-
ca aeromitinga nagradili su pilote bur-
nim pqeskawem i klicawem. Izve{ta~
Politike o letu tri fjurija pi{e da su pi-
lotima bili potrebni ~eli~ni nervi i
odli~no zdravqe.
PI LO TI PA TRO LE NA
TRI DE VO A TE NA D.9 :
Frawo Xal ro|en je 1909. godine u
Biha}u. U VV zavr{io je Izvi|a~ku {kolu u
Novom Sadu 1927. godine. Godinu dana kas-
nije i Pilotsku {kolu Prvog puka u Novom
Sadu. U vreme Aprilskog rata bio je
pomo}nik komandanta Petog lova~kog puka u
Ni{u, ve} tada povezan sa usta{kim pokre-
tom. Xal se na{ao na du`nosti komandanta
hrvatske dobrovoqa~ke lova~ke grupe na is-
to~nom frontu. Bila je to jedinici koja se
sa lovcima Me 109 borila u sastavu
nema~ke Luftvafe protiv vazdu{ne sile
SSSR-a. Od februara do decembra 1942.
godine jedinica se, prema nema~kom obi~aju,
zvala Lova~ka grupa Xal po imenu koman-
danta. Do kraja rata imao je 13 vazduho-
plovnih pobeda i pet bez zvani~ne potvrde.
Xal je osu|en u Beogradu na smrt i streqan
oktobra 1945. godine.
Miodrag Blagojevi}, zvani Brege
(po avionu brege XIX) ro|en je1904. godine u
Beogradu. Pilotsku {kolu Prvog puka za-
vr{io je 1928. godine u Novom Sadu. Zvawe
vojnog pilota dobio je 1930. godine, a pi-
lota lovca 1933. godine. Na aeromitingu
1938. godine leteo je na avionu PVT, u sim-
ulaciji vazduhoplovnog boja protiv lovca
hoker fjuri, kojim je pilotirao Ercigoj, ~lan
akrobatske grupe [estog puka. U Aprilskom
ratu 1941. godine Blagojevi} je bio koman-
dant 52. vazduhoplovne grupe Drugog
lova~kog puka, naoru`ane lovcima hariken
(Hurricane). Preleteo je na Bliski istok i
pridru`io se ostacima VV u sastavu Bri-
tanskog RV. Od 1943. godine, u ~inu pot-
pukovnika, bio je pomo}nik vojnog i vazduho-
plovnog ata{ea u SAD. Posle rata ostao je
u SAD. Umro je 1985. godine.
Rade Samolov ro|en je1906. godine
u Plitvi~kom Leskovcu kod Oto~ca. Pilot-
sku {kolu Sedmog puka zavr{io je 1928. go-
dine u Mostaru. Zvawe vojnog pilota stekao
je 1929. godine. Bio je jedan od vrsnih pi-
lota VV, poznat po u~e{}u u raznim javnim
priredbama. Na utakmici za pehar W. V.
kraqa Jugoslavije 1931. godine, osvojio je
prvo mesto u kategoriji lova~kih aeroplana
upravqaju}i letelicom avia BH-33. Od
1937. godine bio je pilot Opitne grupe na
aerodromu Zemun. Samolova su prisilno
mobilisali u domobranstvo NDH, ali zbog
nacionalne pripadnosti svrstali su ga u
Drugu domobransku radnu pukovniju, pop-
uwenu Srbima. On je za beg iskoristio pi-
lotsko ume}e: 4. decembra 1944, uz pomo}
partizanskih saradnika, ukrao je {kolski
dvosed biker 131 sa pomo}nog leteli{ta
Pampas, u stvari igrali{ta, u Osijeku, i
preleteo do Zemuna. Bio je nastavnik lete-
wa od marta 1945. godine u tek formiranoj
Prvoj pilotskoj {koli na aerodromu Zemu-
nik. U vreme Rezolucije IB 1948. godine
oduzet mu je ~in poru~nika i leta~ko zvawe.
Lovac Hoker Fjuri II
PI LO TI AKRO BAT SKE
TROJ KE [E STOG PU KA:
Nikola Veqkovi}, zvani Veqa
Grom, ro|en je 1907. godine u Kragujevcu.
Zavr{io je decembra 1930. godine Vaz-
duhoplovnu izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu,
u Devetoj klasi. Pilotsku {kolu Prvog pu-
ka u Novom Sadu zavr{io je 1932. godine.
Zvawe vojnog pilota dobio je 1935. godine,
a dve godine kasnije postao je pilot lovac
u [estom puku u Zemunu. Tokom rata bio je
u logoru za ratne zarobqenike u Nema~koj.
Posle rata sa porodicom je oti{ao da
`ivi u SAD. Umro je 1983. godine u ^ikagu.
Anton Ercigoj, zvani Ton~i, ro|en
je 1906. godine na ostrvu Kor~ula. Vaz-
duhoplovnu izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu
zavr{io je 1930. godine, u istoj klasi kao
i Veqkovi}. Pilotsku {kolu je zavr{io
1933. godine, a tri godine kasnije stekao
je zvawa vojnog pilota i pilota lovca. Le-
teo je na doma}em lovcu IK-3 u 51. vaz-
duhoplovnoj grupi [estog lova~kog puka.
Poginuo je 3. septembra 1940, u udesu sa
IK-3. Sru{io se u reku Savu blizu U{}a.
Borivoje Markovi}, zvani Far-
ma, ro|en je 1907. godine u Gorwem Mi-
lanovcu. Pilotsku {kolu Prvog puka za-
vr{io je 1932. godine u Novom Sadu.
Zvawe vojnog pilota dobio je 1935. godine,
a pilota lovca 1937. godine. Po~etak ra-
ta 1941. godine do~ekao je kao komandir
104. lova~ke eskadrile [estog lova~kog
puka, naoru`ane avionima Me 109E-3.
Pao je u zarobqeni{tvo i ostatak rata
proveo je u logoru Osnabrik. Posle
povratka u otaxbinu nastavio je da leti u
JRV na transportnim avionima. Preveden
je u rezervu 1947. godine, u ~inu majora, da
bi postao pilot u putni~koj avijaciji, koja
se tek stvarala. Poginuo je 21. septembra
1950. godine za komandanta JAT-ovog DC-
3, u katastrofi aviona na redovnoj liniji
ZagrebSkopqe.
3
 Publika na aeodromu Zemun posmatra akrobacije `utogJak-3

AKRO BA TE SA CR VE NOM PE TO KRA KOM

LET PRED TITOM

Kao da su po ve za ni
ne vi dqi vom ni ti, avi o ni su
jed no vre me no pod bla gim uglom
po ni ra li pre ma ze mqi. Na
vi si ni od oko 150
me ta ra pe tor ka je iz ve la pe tqu
i u ni skom le tu pro du `i la u
prav cu Ava le...
Akrobatski avion pre{la u pikirawe. Tu je trebalo odr`ati istu brzinu i ugao ponirawa kao
Biker 133 uslov za jednovremeni izlazak iz obru{avawa izvestila je Politika.
prvim posleratnim godinama aeromitinzi su imali izuzetan poli-
ti~ki i propagandni zna~aj, jer je svaki od wih bio prilika za poka-
zivawe mo}i novostvorenog JRV i popularizaciju avijacije. Akrobat-
sko letewe prikazivali su iskusni predratni piloti. U nekoliko pri-
lika avioni su bili posebno ozna~eni ili su, umesto standardne ma-
skirne {eme, dobili povr{ine u jarkim tonovima. Na primer, dva probna
pilota iz Vazduhoplovnog opitnog centra (VOC), Cviki} i Forkapi}, leteli
su na dva lova~ka aviona Jak-3 crvenom i `utom. Namenski akrobat-
ski avion dvokrilac biker 133 jungmajster ev. br. 9102 (li~ni avion Save
Poqanca, u to vreme komandanta 32. vazduhoplovne divizije), na gorwim
povr{inama gorweg krila imao je rondelu JRV i crvene zrake.
Na velikom aeromitingu odr`anom 24. jula 1949. na aerodromu Ze-
mun, predstavnici JRV trudili su se da poka`u sve {to imaju. Dr`avnom ru-
kovodstvu bilo je potrebno da na primeren na~in poka`e da ima ~ime da se
brani. U publici su bili Tito, sve va`ne vo|e i ~ak 100.000 gledalaca.
Lovci Jak-3 bili su posebno atraktivni zbog dobro uo~qivih boja i genera-
tora dima, kakav se prvi put koristio na na{im prostorima. Namenski za
aeromiting, u 103. izvi|a~kom puku u Mostaru formiran je tim sa pet pilo-
ta i pet aviona aero-2. Prvu doma}u akro-grupu u sastavu petorke predvo-
dio je komandant puka major Milan Marjanovi} Mi}a, vrlo iskusan pilot,
{kolovan pre rata. Pratioci su mu bili piloti {kolovani posle rata
Branko @iger, Janez Fabijan, Stjepan Giba i Sre}ko Gazivoda, a kao re-
zerva Pavao Mijatovi}. Oni su pripremili program i pre aeromitinga
preleteli su sa mati~nog aerodroma na leteli{te Lisi~iji Jarak, odakle su
poleteli na akro-let iznad aerodroma Zemun. Kao da su povezani nevi-
dqivom niti avioni su jednovremeno pod blagim uglom ponirali prema ze-
mqi, Na visini od oko 150 metara petorka je izvela petqu i u niskom letu
produ`ila u pravcu Avale... Bez radio-veze, mala rastojawa i parirawe
rafalskih naleta vetra predstavqali su najve}u pote{ko}u. Najte`e je bi-
lo sa~uvati kompaktnost grupe u momentu kada je petorka iz le|nog polo`aja

4
 PI LO TI PA RE NA
AVI O NI MA JAK-3:
Nikola Cviki} ro|en je 1913. go-
dine u Gorwoj Kova~ici kod Grubi{nog poqa.
Zavr{io je izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu
1934. godine, a zvawe pilota dobio je 1940.
godine. Od progona usta{a izvukao se 1941.
godine prelaskom u katoli~ku veru, ali zato
se na{ao u slu`bi NDH. Kao pilot lova~ke
legije na isto~nom frontu organizovao je
prebege sa Nema~ke strane na aerodrome pod
kontrolom Crvene armije. Sam je prebegao
15. juna 1943. avionom Bf 109G-2 na
letili{te Bjelaja glina kod Krasnodara. Iz-
nad Sremskog fronta Cviki} je leteo u sas-
tavu 11. lova~ke divizije. Postao je koman-
dant 113. lova~kog puka 15. oktobra 1945.
godine. Bio je na~elnik VOC-a od 1949. do
1953. godine. Penzionisan je 1963. godine u
~inu pukovnika.
Stanko Forkapi} prebegao je iz vaz-
duhoplovstva NDH 7. septembra 1944, kao
~lan posade bombardera Ca 311M, koji je
sleteo na Glamo~ko poqe. Na Sremskom
frontu bio je komandir 1. eskadrile 113. lo-
va~kog puka. Posle rata dugi niz godina bio
je jedan od vode}ih probnih pilota u VOC-u.
PI LO TI AKRO-GRU PE SA
AVI O NI MA AE RO-2:
Milan Marjanovi} ro|en je 1908.
godine u selu Zavaqe kod Korenice. Podofi-
cir je postao 1929. godine. Zavr{io je Pi-
SIN HRO-PA RO VI
U vi{e prilika na aeromitinzima pi-
loti JRV prikazivali su ume}e akrobatskog
leta sa dva aviona. Danas takvu grupu nazi-
vamo sinhro-par. Na avionima sa klipnim
motorom kao posebno efektna isticala se
figura ogledalo. Takvi prikazi uve`bava-
ni su namenski za odre|ene aeromitinge i
timovi nisu formalno organizovani i odr-
`avani za vi{e prilika. Izuzetak predsta-
vqa primer pilota Andrije Arapovi}a, po-
mo}nika komandanta 44. vazduhoplovne di-
vizije, i Vladimira Vejnovi}a iz 117. puka,
koji su sa dva aviona zlin 381 leteli ~etiri
sezone od 1951. do 1954. godine. U razgo-
voru sa saradnikom Odbrane Milanom
Micevskim, vo|enim pre 24 godine, Vejnovi}
je naveo da su redovno izvodili ogledalo u
kojem je on bio u normalnom polo`aju, a
Arapovi} u le|nom letu. U jednom od letova
na aerodromu Batajnica Vejnovi} je prime-
tio da se ne{to ~udno de{ava sa avionom na
le|ima. Arapovi} je zapao u kratkotrajni
san! Lekari su procenili da se radilo o po-
sledici te{kog udesa koji je pre`iveo 8. av-
gusta 1940. godine iznad Boke Kotorske, kao
pilot pomorske avijacije. Izvukao se, do-
slovce u posledwem trenutku iz aviona Do-
22 zahva}enog po`arom. Pre`iveo je, ali
sa te{kim povredama.
lotsku {kolu u Mostaru 1931. godine. Od
1936. godine postao je oficir. U Aprilskom
ratu bio je u III pilotskoj {koli u Mostaru i
u~estvovao je u odbrani dr`ave. Drugi svets-
ki rat proveo u Novom Sadu, sa porodicom, a
krajem 1944. godine, na poziv upu}en biv{im
pripadnicima VV, do{ao u 113. lova~ki puk.
U po~etku bio je pilot na Jaku-1, a do kraja
rata komandir lova~ke eskadrile i koman-
dant 42. juri{nog puka na Il-2. Izveo je 25
borbenih letova. Novembra 1946. postao je
komandant 111. lova~kog puka, a od
5.4.1947. prvi komandant Prvog izvi|a~kog
puka (prenumerisanog u 103. puk) u Mostaru.
Novembra 1949. preme{ten je u Zagreb, na
mesto pomo}nika komandanta III me{ovitog
avio-korpusa. Poginuo je 17. oktobra 1951.
u udesu na avionu UPe-2.
Sre}ko Gazivoda ro|en je 1928.
godine. Pilot je postao 1946. godine u
SSSR-u, u Krasnodaru. Od po~etka je leteo
u izvi|a~kom puku na spitfajeru. Tokom kar-
ijere bio je za komandama moskita Mk 38 i
mlaznog aviona RT-33A. Preveden je u rez-
ervu 1962. godine, u ~inu kapetana prve
klase, sa du`nosti u Vi{oj VVA, i nastavio
je da leti na putni~kim avionima. Poginuo
je u katastrofi sa avionom DC-6B u Jemenu.
Branko @iger ro|en je1927. godine
u Taboru. Od po~etka januara 1943. godine
delovao je kao ilegalac Oslobodilne
fronte Slovenije. Od decembra se nalazio
u partizanskim redovima. Dobrovoqno se
prijavio da ide SSSR, u Krasnodar, na
{kolovawe za pilota, gde je ostao od 1944.
do 1947. godine. Kao pilot lovac leteo je
na jakovima u 113. puku, a od maja 1947. go-
dine na spitfajeru , u izvi|a~kom puku do
1952. godine. Demobilisan na li~ni zahtev,
nastavio je {kolovawe na Muzi~koj {koli
solista u operi. Pilot na vladinom avionu
SR Hrvatske bio je do 1986. godine. Tako|e
je radio kao nastavnik letewa u trena`noj
eskadrili. @ivi u Qubqani.
Stjepan Giba ro|en je 1921. godine.
Pilotsku {kolu zavr{io je 1947. godine u
SSSR-u. Iz Qubqane je do{ao u izvi|a~ki
puk, prilikom wegovog formirawa 1947.
godine, a na moskitu je bio komandir es-
kadrile u 103. puku. Aktivno je leteo do
1962. godine kao pilot na avionu za vezu
kurir. Nastavio je sa slu`bom u JRV i PVO
u kontroli leta.
Janez Habijan pilotsku {kolu za-
vr{io je 1946. godine u SSSR-u. Preko-
mandovan je u izvi|a~ki puk 1947. godine.
Bio je komandir Drugog odeqewa Tre}e es-
kadrile 103. izvi|a~kog puka, kada je, 25.
aprila 1950, stradao u udesu spitfajera
na aerodromu Mostar.
PI LO TI SIN HRO-PA RA
NA ZLI NU 381:
Andrija Arapovi} ro|en je 1910.
godine u Mostaru. U Kraqevini Jugoslaviji
bio je pilot Pomorskog vazduhoplovstva. U
ratnim godinama slu`io u NDH. Prebegao je
2.9.1944. godine u partizane. Na aerodrom
na ostrvu Vis sleteo je sa poklonom za NOVJ
lova~kim avionom fijat G.50bis. Na Srem-
skom frontu bio je komandir Prve es-
kadrile 113. lova~kog avijacijskog puka. Na
lovcima Jak-1 izveo je 19 borbenih zadata-
ka. Posle rata nastavio je sa karijerom u
JRV. Bio je pomo}nik komandanta 44. vaz-
duhoplovne divizije i, na kraju karijere,
probni pilot 170. zavoda na aerodromu Ze-
mun. Penzionisan je februara 1956. godine
u ~inu kapetana prve klase. Umro je 1971.
godine.
Vladimir Vejnovi} ro|en je 1921.
godine u Mrazovcu. Pilot je postao u VV
1940. godine. Kao borac pilot u{ao je
1944. godine u 112. lova~ki avijacijski puk.
Posle rata imao je bogatu karijeru na ko-
mandnim du`nostima. Bio je pomo}nik ko-
mandanta 11. lova~kog puka, na~elnik {taba
198. puka. Posle penzionisawa `iveo je u
Skopqu.
Par Zlinova 381 u figuri
ogledalo"

ZLAT NA ERA AKRO-GRU PA
@UTI SEJ BRO VI
Zlat na era akro-gru pa bi le su
pe de se te go di ne pro {log ve ka,
vre me ka da su sa obe stra ne
gvo zde ne za ve se mla zni lov ci
le te li u hi qa da ma
pri me ra ka. ^ak i ma le
dr `a ve ima le su sto ti ne
avi o na. Ener get ska kri za
bi la je da le ko, a le te lo
se ko li ko teh ni ka iz dr `i.
6
Iz dr`avnih buxeta u to vreme finan-
sirani su aeromitinzi, kao prilika
da se prika`u presti` i sila. Zato su
akro-grupe na mlaznim avionima ni-
cale na sve strane. U JRV, po~ev{i od
1953. godine, u{lo se u eru mlaznih aviona
uz pomo} Severnoatlantskog saveza. Za pre-
naoru`awe lova~kih eskadrila 1956. godi-
ne pristigli su u to vreme solidni lovci F-
86E sejbr (Sabre). Prva dva puka izabrana
za prenaoru`awe nove tehnike bili su 117.
i 204. puk iz sastava 44. divizije sa aero-
droma Batajnica. Posle preobuke i potpunog
ovladavawa novom tehnikom, 1958. godine
stekli su se preduslovi za formirawe prve
doma}e akro-grupe po uzoru na strana isku-
stva. U to vreme pripremao se ambiciozan
program proslave pedeset godina Jugoslo-
venskog vazduhoplovstva, a bio je predvi|en
~itav niz aeromitinga u Zemunu, Leskovcu,
Plesu, Qubqani. ^edomir Jani}, dugogodi-
{wi direktor Muzeja vazduhoplovstva, se}a
se sastanka u Komandi JRV 1959. godine, na
kome su predstavnici vida i civilnog vazdu-
hoplovstva raspravqali o organizaciji
proslave, kada se neko dosetio da predlo`i
formirawe akro-grupe re~ima a {to mi ne
bi kao drugi. Uzora je bilo na pretek, jer
su pedesete godine pro{log veka bile zlat-
no doba za timove formirane na mlaznim
avionima, naj~e{}e u sastavu borbenih je-
Avioni akro-grupe 204. puka kada nisu
uve`bali nastupe
kori{}eni su sa ostalim avionima
jedinice za redovnu obuku pilota
dinica, kao privremeni sastavi. Posebno
~est izbor bili su avioni sejbr zbog za to
doba solidne manevrabilnosti, atraktivnog
izgleda, a na raspolagawu je bio znatan broj
tih letilica.
PRVA AKRO-GRUPA
Do kona~ne odluke da se formira tim
moralo se sa~ekati na podr{ku pretposta-
vqenih. Iz Komande JRV podr`ali su for-
mirawe tima u sastavu 204. puka. U izbo-
ru su u~estvovali komandant puka potpukov-
nik Bogdan Popovi} i vo|a grupe @ivojin
Magli}, koji se mo`e smatrati najzaslu-
`nijim za poduhvat. Oni su li~no provera-
vali kandidate lete}i u paru u slo`enim
manevrima. Za prvi sastav akro-grupe iza-
brani su za pratioce poru~nici Ilija Zla-
ti} (ujedno zamenik vo|e), Kosta Dankovi} i
@ivota Jankovi}, a kao rezervni ~lan po-
ru~nik Anton La{tro. Za prikaz pred pu-
blikom izabrani sejbrovi dobili su na-
mensku {emu akro-grupe, sa `utom osnov-
nom bojom i svetloplavim trakama. Po tome
su se razlikovali od u to vreme poznate
gr~ke akro-grupe Gr~ka vatra (Hellenic Fla-
me), u kojoj su sejbrovi bili tamnoplavi i
beli. Radovi na pripremi izabranih avi-
ona provedeni su u remontnom zavodu Ja-
streb na aerodromu Zemun.

Program su uve`bavali postepeno,
po~ev{i od pojedina~nog akrobatskog lete-
wa, zatim u paru, sa tri aviona i ~itavim
timom. Za to su utro{ili samo tri meseca
od po~etka priprema. Piloti akro-grupe
imali su jula 1960. godine prvi let pred
publikom, i to odabranom: predstavili su
se u sastavu od ~etiri aviona na leta~kom
programu prire|enom pred mar{alom Titom
i gostom iz Sudana, predsednikom Vrhovnog
vojnog saveta i vlade Ibrahimom Abudom.
Za doma}u publiku prvi put su leteli
21. avgusta 1960. na aeromitingu u Leskov-
cu, pred oko 70.000 gledalaca. Zatim su 28.
avgusta leteli iznad aerodroma Zemun, pred
oko 220.000 gledalaca. U programu je u~e-
stvovalo 56 mlaznih i 68 klipnih aviona, 4
helikoptera i 20 jedrilica iz JRV i VSJ.
Piloti akro-grupe, na osnovu godi-
{we naredbe za borbenu obuku, imali su
obavezu da se obu~e za sve zadatke kao i
ostali piloti puka. Po~etkom {ezdesetih
godina na F-86E su prolazili kroz obuku u
letovima u IFR uslovima, po danu i no}u,
u sastavu avijacijskog odeqewa, zatim lo-
va~ka dejstva u sistemu protivvazduho-
plovne odbrane i na za{titi jedinica
KoV i drugih vrsta avijacije na visinama
od 500 do 5.000 metara, imali su ga|a-
wa iz mitraqeza vu~ene mete u vazduhu i
povr{inskih meta na poligonu, brzo po-
letawe iz pripravnosti, prebazirawe
no}u na druge aerodrome, itd. Obuka za
prikaz akrobatskog letewa definisala
se kao obuka za figurno letewe u sasta-
vu para i odeqewa na visinama od 300
do 2.000 metara.
U po~etku su avioni i piloti akro-
grupe imali neformalan status u 2.
eskadrili 204. puka. Po nare|ewu Ge-
neral{taba JNA, preciznije III uprave
zadu`ene za organizacijske poslove,
strogo poverqivo, broj 96/61, (od apri-
la 1961. godine) formira se vazduho-
plovno odeqewe za akrobacije u sastavu
1. vazduhoplovne komande u 204. puku.
Osim tog odeqewa, u sastavu puka bile
su 127. i 128. eskadrila, obe sa F-86E.
Sejbr iz akro-grupe 1961. godine
Iako su imali svoje odeqewe, avioni su bi-
li zadu`eni u 127. eskadrili i, kada nisu
kori{}eni za uve`bavawe ili nastupe, le-
teli su na redovnim zadacima puka kao i
svi ostali sejbrovi.
BRI[U]I LET IZNAD
GLAVA POSMATRA^A
Te 1961. godine akro-grupa je letela
na dva velika aeromitinga odr`ana na
aerodromima Brnik i Pleso. Akro-grupa
se, za razliku od prve sezone, kada se po-
javqivala kao ~etvorka, sada uve`bala za
prikaz sa pet aviona. Na po~etku progra-
ma nadletali su aerodrom u poretku
strela, na visini od 30 metara, brzi-
nom od oko 930 km/h. Pribli`no na sre-
dini poletno-sletne staze prelazili su u
petqu, u kojoj su se prestrojavali iz
strele u romb. Pre prelaska u izvo- {kolski avion galeb kao doma}e tehnolo{ko
|ewe narednog manevra vra}ali su se u
Od kabine na dole:
Magli}, Zlati}, La{tro,
Jankovi} i Dankovi}
strelu. Zatim su sledili pewu}i i hori-
zontalni vaqci u streli i koloni. U
zavr{nici programa akro-grupa je iz pe-
tqe u smaknutom poretku izvodila razi-
la`ewe nadole, poznato kao ru`a, ili
su izvodili obratni manevar bomba
iz vertikalnog pewawa sa visine od 30
metara razilazili su se nagore. Avioni
su se gubili iz vidokruga publike i onda
su, nenadano, iznicali sa raznih strana
u bri{u}em letu. Susretali su se sa mi-
nimalnom visinskom razlikom. Ranih {e-
zdesetih pravila bezbednosti na aeromi-
tinzima nisu bila striktna kao danas i
zato su avioni leteli iznad glava posma-
tra~a, uz puni efekat buke i iznena|ewa.
Posle zbora u okolini aerodroma i{li
su na sletawe. Program se izvodio na vi-
sinama od 30 do 1.500 metara, pri brzi-
nama izme|u 300 i 950 km/h.
Piloti sejbrova leteli su i pred
predsednikom Burme U-Nuom. Na tom letu
Magli}u je otkazao motor na zapu{tawu i
zato je Zlati} imao zadatak da predvodi
grupu. Posle sletawa zaustavili su avio-
ne kod aerodromske kontrole letewa i
piloti su do{li pred Tita i U-Nua. Za na-
gradu od Tita su dobili zlatne ~asovnike.
Promene u kadrovima puka odrazile su
se na sastav akro-grupe: umesto Magli}a, me-
sto vo|e preuzeo je Du{an Krsti}, a na me-
sto Zlati}a i Jankovi}a, do{li su @ivorad
Ostoji} i Nenad Simovi}.
Posledwa godina postojawa akro-grupe
je 1963. godine. Tokom posete komandanta
RV Indonezije vicemar{ala Omara Danija,
13. septembra 1963, na aerodromu Zemunik
odr`an je leta~ki program, sa nekoliko
efektnih ta~aka u kojima su prikazane glav-
ne reference JRV i PVO iz tog vremena:
dostignu}e, dejstvovao je iz bri{u}eg leta
 Presti` pilotskog poziva i
atraktivni avioni poslu`ili su kao
motivi filma Pet pilota, snimqe-
nog 1961. godine u produkciji VFC
Zastava-filma. Re`iser kapetan
fregate Branko Kala~i}, u to vreme
poznat po kratkometra`nim filmovi-
ma, pobrinuo se za sklad izme|u doku-
mentarne i igrane forme. Zato su na
aerodrom Mostar, gde su snimani le-
ta~ki kadrovi, i{li piloti iz 204. pu-
ka koji nisu bili u sastavu akro-grupe.
Oni su izabrani kao glumci" za scene
privatnog `ivota pilota. Azer Haxio-
merovi} se predstavio kao {valer.
On se u filmu, osim u kabini sejbra,
pojavquje u tada popularnom fi}i sa
prekrasnim damama. Naravno, u to
vreme Azer je bio slobodan, za razli-
ku od kolega koje su imale porodice.
Tokom boravka u Mostaru Jankovi} se
prehladio, pa se Azer na jednom od le-
tova nalazio i u kabini aviona u sa-
stavu akro-grupe.
U filmu Aleksandar Veles glumi
pilota koji vreme izme|u letova pre-
kra}uje pecawem na reci Buni. Od qu-
di iz sastava akro-grupe u dodatnoj
ulozi predstavili su se vo|a Magli}
kao muzi~ar i Jankovi} kao trka~. Az-
er se se}a da se Jankovi} potpuno u`i-
veo u ulogu, pogotovo kada se Beba Lon-
~ar pojavila kao wegova devojka. Zbog
scene u kojoj Bebi ma{e na `elezni~koj
stanici skinuo je burmu i nikada je vi-
{e nije prona{ao.
odeqewa F-84G na tenkovsku kolonu tander-
xet plamenim avio-bombama, kao primer u to
vreme izuzetne obu~enosti lova~ko-bombar-
derske avijacije i za kraj programa akro-gru-
pa. Let pred Indone`anima pomra~ila je
tragedija koja se dogodila nedequ dana pre
nastupa: sa `eqom da se {to pre avion ev.
br. 11093 uvede u stroj zbog preleta iz Ba-
tajnice mehani~ar stariji vodnik Mirko Ba-
kal poginuo je od udarca sedi{ta, koje je sa
jo{ jednim kolegom mehani~arem nehotice
aktivirao tokom rada na avionu.
Kada se 204. puk prenaoru`ao na nad-
zvu~ne lovce presreta~e MiG-21F-13, `r-
tva modernizacije postali su avioni F-86E.
Preostalih 13 primeraka prakti~no su pre-
stali da lete na po~etku godine. Ostvarili
su samo 28,45 ~asova naleta. Prema odluci
Komande RV i PVO od 4. maja 1964. godine,
{est `uto-plavih sejbrova 11085, 11093,
11101, 11109, 11117 i 11120 predati su
185. nastavnom puku iz Pule radi obuke bu-
du}ih pilota lovaca.
8
Sejbr na aerodromu Zemunik, oktobra 1963. godine,
na takmi~ewu pilota JRV i PVO u ga|awu
PI LO TI AKRO-GRU PE 204.
PU KA:
@ivojin Magli} ro|en 1926. go-
dine u Somboru. Pilot JRV postao je 1950.
godine u 4. klasi VVU. Prvu du`nost dobio u
204. puku u Batajnici na S-49A. Kasnije
pro{ao preobuku na ameri~ku tehniku i
letio na T-33A, F-84G i F-86E. U vreme nas-
tanka akro-grupe bio je komandir Prve es-
kadrile. Posle izlaska iz profesionalne
vojne slu`be bio je kapetan vazdu{ne
plovidbe u JAT-u. Poginuo je 11. septembra
1973. godine na planini Maganik u katas-
trofi putni~kog aviona Karavela na letu od
Beograda do Titograda.
Ilija Zlati} ro|en 1932. godine u
Ba~kom Petrovom selu. Zavr{io je 6. klasu
[kole aktivnih oficira avijacije 1952. go-
dine i kao potporu~nik na po~etku karijere
postao je pilot lovac S-49A u 204. puku.
Po~etkom 1953. godine pro{ao je preobuku
za ameri~ke mlazne avione T-33A i F-84G.
od 1956. godine Zlati} leti na F-86E. U
vreme delovawa akro-grupe bio je zamenik
komandira Tre}e eskadrile, a kasnije 1963.
zamenik komandira 127. vazd. eskadrile i
1964. na~elnik {taba puka.
Posle prenaoru`awa na rusku tehniku
Zlati} je savladao sve varijante lovca MiG-
21 kori{}ene u JRV i PVO. Bio je komandant
117. puka u Biha}u. Penzionisao se 1992.
godine u ~inu pukovnika sa du`nosti na~el-
nika katedre Komandno-{tabne akademije RV
i PVO. Umro je 2007. godine u Beogradu.
Kosta Dankovi} postao je pilot JRV
1953. godine u 7. klasi [kole aktivnih ofi-
cira avijacije. U 204. puku pro{ao je put od
pilota na po~etku karijere do du`nosti ko-
mandanta puka na kojoj se nalazio od 1969.
do 1972. godine. Bio je na~elnik {taba 11.
divizije PVO. Radio je u Libiji na podr{ci
u obuci tamo{weg RV. Bio je vojni izaslanik
u Rumuniji. Penzionisan je 1998. godine. Um-
ro 1992. godine u Beogradu.
@ivota Jankovi} zvani [vaba,
ro|en 1933. godine u Bagrdanu. Pilot je
postao 1952. godine u 6. klasi [kole ak-
tivnih oficira avijacije. Do 1963. godine
letio je u 127. eskadrili na Sejbru, a zatim
je pro{ao kroz preobuku za MiG-21.
Anto La{tro pilot JRV postao je
1954. godine posle zavr{ene 8. klase
[kole aktivnih oficira avijacije. Prvu
du`nost dobio je na aeodromu Batajnica u
103. izvi|a~kom puku. Letio je na avionu RT-
33A. Prekomandovan je februara 1958. go-
dine u 204. puk.
Du{an Krsti} pilot je postao 1951.
godine u 5. klasi [kole aktivnih oficira
avijacije. Bio je komandir 3. eskadrile 204.
puka 1958-1960. godine. Iz kabine lovca
pre{ao je u kabinu putni~kog aviona JAT-a.
Bio je pilot DC-9.
@ivorad Ostoji} zavr{io je 11.
klasu VVA 1958. godine. Iz aktivne slu`be
u JRV i PVO pre{ao je u civilnu avijaciju.
Poginuo je 1977. godine u Gabonu u katas-
trofi putni~kog aviona Tu-134 beogradske
firme Aviogeneks.
Nenad Simovi} pilot je postao u 11.
klasi VVA 1958. godine. Kada je 204. puk
pre{ao na avione MiG-21 Simovi} je
prekomandovan u Pulu u 185. puk za nas-
tavnika letewa na Sejbru. Do penzionisawa
je leteo u 675. eskadrili zadu`enoj za pre-
voz Tita i dr`avnih rukovodilaca.
 AKRO-GRUPE U VAZDUHOPLOVNOJ VOJNOJ AKADEMIJI
Let na galebovima
i jastrebovima
Isto ri ja na {ih akro-gru pa na sta vi la se
1968. go di ne na ae ro dro mu Ze mu nik kod
Za dra, u do mu Va zdu ho plov ne voj ne
aka de mi je (VVA) na avi o ni ma ga leb G-2A.
Ti mo vi iz sa sta va VVA po ka za li su se kao
naj du go ve~ ni ji u isto ri ji JRV i PVO, jer
su se odr `a li sa jed nim pre ki dom do
1980. go di ne, le te }i na ga le bo vi ma i
ja stre bo vi ma. Jed nom od ne go va na
tra di ci ja ni je se la ko za bo ra vi la i za to
su pi lo ti VVA 1984. go di ne po no vo
stvo ri li akro-gru pu na ja stre bo vima,
a od 1990. go di ne na ga le bo vi ma G-4, ko ja
se odr `a la do po ~et ka
gra |an skog ra ta 1991. go di ne.
Su mar no pi lo ti VVA su le te li na
do ma }im avi o ni ma to kom 18 se zo na.
redistorija nastanka akro-grupe VVA
vodi u 1966. godinu, kada su u 105. pu-
ku primili prve potpuno nove galebo-
ve, kao zamenu za klipne avione 522.
U toj jedinici provodila se selekcija
kandidata za prijem na VVA i osnovna le-
ta~ka obuka budu}ih pilota, koja je, posle
dolaska galebova, trebalo da se prilagodi
mlaznim avionima. Osim promene progra-
ma obuke, 105. puk se organizacijom prila-
godio novoj tehnici. Avionima galeb popu-
wene su dve eskadrile 249. i 251. lova~-
ko-bombarderska avijacijska eskadrila.
Sa velikim entuzijazmom ovladavalo se ga-
lebom.
U nastavnoj godini 1968. u 105. puku
savladali su u potpunosti N-60 i po~eli
su sa borbenom obukom pilota. Razra|e-
ni su klasi~ni manevri, a piloti 249.
eskadrile, sa komandirom kapetanom pr-
ve klase (kik) Velimirom Stanojevi}em na
~elu, razradili su slo`ene manevre koje
su prikazivali stranim generalima pri-
likom poseta VVA. Da bi se galeb pred-
stavio sa svim svojim kvalitetima pred
saveznicima iz Pokreta nesvrstanih
(ujedno potencijalnim korisnicima), osim
naleta na poligonu prikazivao se i solo
akrobatski program. Iz tih je demonstra-
cionih letova i nastala ideja da se for-
mira stalna akro-grupa VVA, koja }e pre-
zentovati vrhunsku tehniku pilotirawa i
prednosti mezimca doma}e industrije o
istom tro{ku, i pred strancima i pred
doma}om publikom.
Za tim u sastavu ~etvorke izabrano
je pet pilota: vo|a Mladenko Gli{i} i
pratioci Mile Ni`i}, Franc [emrl i
Viktor Hauptman. Rezervni ~lan bio je
Miroslav Radi{i}. Oni su obuku za
akrobatsko letewe po~eli 1968. godine
na galebovima posu|enim iz jedinice sa
redovnih zadataka obuke pitomaca. Iz
Komande JRV i PVO naredili su juna
1968. godine da se akro-grupi obezbede
potpuno novi avioni iz fabrike. Iz Mo-
stara su preleteli na aerodrom Zemunik
21. jula 1968. godine galebovi sa ev. br.
23166, 23167, 23169 i 23170, a
30.9.1968. i peti avion sa ev. br. 23168.
9
Galebovi akro-grupe VVA 1970. godine na aerodromu Zemunik
U to vreme ve} se zavr{ilo prenaoru`a-
we dve eskadrile 105. puka, a iz fabrike
avioni su odlazili u 185. puk u Pulu. Za-
to su avioni potrebni akro-grupi potica-
li iz niza predvi|enog za prenaoru`awe
185. puka.
Galebovi su, umesto maskirne, dobili
novu {emu za akrobatsko letewe, zasnova-
nu na beloj povr{ini (mo`da se tako pla-
niralo, ali koristila se svetlosiva boja)
i crvenim dowim stranama krila i hori-
zontalnih stabilizatora. Galebovi su se u
tom ruhu predstavili pred publikom na ae-
romitingu u Qubqani, jula 1968. godine.
Akro-grupa je bila potpuno osposo-
bqena za sezonu 1969. godine, kada su pr-
vi put leteli pred Vrhovnim komandantom
Titom, {to se u to vreme smatralo izuzet-
nim priznawem za pilote VVA. Tito i ~itav
dr`avni vrh 3. maja prvi put su do{li u po-
setu aerodromu Biha}, presti`noj bazi u
kojoj su se avioni MiG-21 nalazili tek go-
dinu dana. Galebovi su se predstavili u
najboqem svetlu, ali se, na`alost, leta~ki
program zavr{io katastrofom MiG-21F-
13 sleteo je bez stajnog trapa i pilot je u
bolnici preminuo od zadobijenih povreda.
Akro-grupa VVA u pr-
vom sastavu odr`ala se Sleva na desno: Radi{i}, Hauptman, Gli{i}
zavr{no sa sezonom i [emrl
1970. godine, zbog nedo-
statka kontinuiteta u pri-
premama pilota za zame-
nu. Naime, neki piloti su
dobili nove, vi{e du`no-
sti u JRV i PVO, neki su
oti{li u civilne firme.
Vo|a Gli{i} na{ao se za
komandama putni~kih avi-
ona JAT-a.
PILOTI PRVOG
SASTAVA
AKRO-GRUPE
VVA 19681970.:
Milenko Gli{i}
zavr{io je VVA 1960. go-
dine u 13. klasi. Bio je
nastavnik letewa u 105.
puku. Posle odlaska iz
JRV i PVO pre{ao u JAT.
Stradao u katastrofi
27. februara 1987. go-
Galebovi akro-grupe i ostali
primerci tog aviona iz 105. puka
razlikovali su se samo po bojama
 Jastrebovi akro-grupe izrulavaju sa
stajanke aerodroma Batajnica
dine kod Latakije kao pilot JAT-ovog B-
727.
Viktor Hauptman zavr{io je VVA
1961. godine u 14. klasi. ^itavu kaijreru
posvetio je nastavnikom poslu.
Mile Ni`i} zavr{io je 14. klasu
VVA 1961. godine kao najboqi pitomac u
generaciji. U karijeri je do{ao do ~ina
pukovnika i du`nosti komandanta 138. tra-
br, sa koje je jula 1992. godine oti{ao u
penziju.
Miroslav Radi{i} zavr{io je VVA
1961. godine u 14. klasi. Iz 105. puka
pre{ao je u JAT.
Franc [emrl kao i ostali piloti
akro-grupe izuzev vo|e zavr{io je 1961. go-
dine VVA u 14. klasi. Kasnije je pre{ao u
VOC na du`nost probnog pilota. Stradao
10. 09. 1979. godine u katastrofi MiG-21,
u ~inu majora.
DRU GA AKRO-GRU PA VVA:
Dva pilota iz prve akro-grupe VVA
Hauptman i [emrl su 1973. godine pripre-
mali pet pilota izabranih za obnovu tima.
To su bili Bo`idar Stojanovi}, u ulozi vo-
|e, levi pratilac Radovan Katani}, desni
pratilac Dobren Mladenovi}, repni pra-
tilac Laslo Kolar i rezervni pilot Jo`e
Du{i~. U to vreme oni su bili nastavnici
letewa u 3. eskadrili 105. puka, zadu`enoj
za selektivno letewe.
U po~etku su kori{}eni galebovi iz
jedinice. Postojawe drugog tima VVA javno
je prikazano 31. avgusta 1973, na aero-
dromu Zemunik, na proslavi zavr{etka
{kolovawa 23. klase VVA.
Galebovi su bili samo privremeno
re{ewe, jer su to bili avioni iz prve
akro-grupe koji su 1974. godine utro{ili
prvi me|uremontni ciklus. Kako su u to
vreme jastrebovi ve} zamenili ostarele
avione F-84G tanderxet, ukazala se pri-
lika da se deo novih aviona iz fabrike
preusmeri na aerodrom Zemunik. Prvi ja-
streb, ev. br. 24266, u {emi bojawa i
ozna~avawa izvedenoj po uzoru na prethod-
nike iz akro-grupe VVA, predat je iz So-
kola u 105. puk, na osnovu naredbe od 9.
jula 1974. godine. Sledili su do kraja jula
i preostali avioni sa ev. br. 24267,
24268, 24269 i 24270.
Na jastrebovima se poku{alo sa le-
tovima u sastavu petorke, zato se timu pri-
dru`io Milan Matulovi}. U praksi se po-
kazalo da program nema ve}e koristi od
pet aviona. Cenilo se da formacija stre-
la mo`e da se izvede efektno za posma-
tra~e, ali da se gubi u rombu. Tako|e se
u celini obuka pilota ~inila previ{e slo-
`enom. Zato je ponovo vra}en sastav ~e-
tvorke.
U timu su i bez promene formacije
1977. godine ostala ~etiri pilota, jer je
Stojanovi} oti{ao na {kolovawe. Ostali
su Katani} kao vo|a, zatim Mladenovi},
Kolar i Matulovi}.
Tokom 1975. godine piloti akro-gru-
pe imali su malo vremena za namenske pri-
preme i letove za publiku, jer su bili pre-
optere}eni obukom pitomaca iz Libije. Od
1977. godine 3. eskadrila ima novu oznaku
333. me{ovita avijacijska eskadrila, u
kojoj su avioni i piloti akro-grupe ~inili
3. avijacijsko odeqewe. Te godine, umesto
aviona 24269, u akro-grupu je kao zamena
do{ao 24204.
Posledwa sezona postojawa druge
akro-grupe VVA bila je 1979. godina. Tim
je rasformiran marta 1980. godine, a
avioni su predati za popunu 98. lova~ko-
bombarderskog avijacijskog puka.
PILOTI DRUGE AKRO
-GRUPE U VVA:
Bo`idar Stojanovi} zvani Kec
zavr{io je VVA 1961. godine u 14. klasi.
Radovan Katani} zavr{io je VVA u
21. klasi 1970. godine. Bio je nastavnik
letewa u 105. puku, a zbog zdravstvenog
stawa pre{ao je na protivpo`arne avione
CL-215. On i danas sa pilotom Radoslavom
Kujunxi}em dr`i rekord u broju ba~enih vo-
denih bombi tokom jednog dana: oni su gase}i
veliki po`ar na Hvaru 1983. godine, izvela
~ak 225 bacawa vode za 24 sata. Katani} je
smewen na po~etku gra|anskog rata sa
du`nosti komandira 676. protivpo`arne
eskadrile. U Hrvatskom RV nastavio je da
leti na kanaderima. Sada je penzioner i
`ivi u Puli.
Dobren Mladenovi} zavr{io je
VVA 1970. godine u 21. klasi. Iz 105. pu-
ka pre{ao je u VOC. U~estvovao je u bro-
jnim ispitivawima mlaznih aviona. Do
penzije bio je probni pilot u zavodu Mo-
ma Stanojlovi}.
Laslo Kolar zavr{io je VVA u 21.
klasi 1970. godine. Bio je probni pilot u
VOC-u. Izveo je prvi let na prototipu
aviona Lasta 1985. godine. Posle odlaska
11
iz JRV i PVO bio je pi-
lot Avio-servisa vlade
SRJ. @ivi u Beogradu.
Jo`ef Du{i}
zavr{io je VVA 1970.
godine u 21. klasi. Zbog
zdravstvenih razloga
pre{ao je u transportnu
avijaciju. Bio je ko-
mandir 679. eskadrile
sa avionima An-26. Um-
ro je 1991. godine.
Milan Matulo-
vi} zavr{io je VVA
1972. godine u 22. klasi.
Bio je nastavnik letewa
u 105. puku, a od 1977.
godine letio je u akro-
grupi. Sa mlaznih avi-
ona Matulovi} je pre- Levo je Katani}, u kabini
{ao na CL-215. Pre- je Stojanovi}, desno su
uzeo je 1991. godine
Kolar i Mladenovi}
du`nost komandira 676.
protivpo`arne eska-
drile. Penzionisao se
1994. godine u ~ini potpukovnika u 138. ne u naoru`awe uvedeni doma}i {kolski li su se 1982. godine za formirawe sin-
brigadi u Batajnici. Sada radi kao psiholog avioni V-53 (utva-75), preostali zlinovi hro-para na avionima zlin. Od 1984. godi-
u osnovnoj {kolu u Benkovcu. postali su vi{ak. Ve}ina tih aviona pre- ne par narasta na tri aviona, broj dovoqan
data je VSJ za potrebe obuke akrobatskih za akro-grupu. Najzaslu`niji za nastanak
MA LA AKRO-GRU PA: pilota iz aeroklubova u dva centra grupe bio je wen prvi vo|a kapetan prve kla-
Portoro`u i Trsteniku. U to vreme redov- se Borivoj Bivic, koji se borio sa birokra-
Posle ga{ewa akro-grupe VVA, pi- no su prire|ivana dr`avna prvenstva tama za priliku da JRV i PVO odr`i konti-
loti 333. eskadrile ostali su u igri", akrobata. Nekoliko pilota iz VVA odr- nuitet postojawa akro-grupe na Zemuniku. Uz
ali u solo-ta~kama na avionima N-60 i `avalo je trena`u na preostalim zlino- Bivica leteli su na zlinovima kapetan Mi-
na avionima N-61 (zlin 526). Oba avio- vima, koji su povremeno dolazili iz ae- {a Men|an, kao levi pratilac, i poru~nik
na kori{}ena su u to vreme u 105. puku za roklubova nazad na aerodrom Zemunik, u Andrej Perc, kao desni pratilac. Prve se-
obuku pitomaca VVA. Kada su 1980. godi- 333. eskadrilu, samo radi u~e{}a na ae- zone su na aeromitinzima u~estvovali sa
romitinzima. Nastavnici letewa izbori- zlinovima u belo-plavoj {emi, kakvu si ima-

Jastreb akro-grupe na
aerodromu Zemunik

li tokom slu`be u JRV i PVO. Prvi je zva-
ni~ni prikaz akro-grupa imala na proslavi
Dana JRV i PVO, 21. maja na aerodromu Ze-
munik, pred oko 6.000 gledalaca.
Sledili su letovi 27. maja na pro-
slavi 40. godina desanta na Drvar, 30.
juna na Kupre{kom poqu, na narodnom
zboru sa leta~kim programom prire|e-
nim povodom 40. godina prvog ratnog le-
ta Tita, u leta~kom programu na ratnom
partizanskom aerodromu Otok u Slove-
niji...
Piloti iz prve postave akro-grupe
na zlinovima u{li su decembra 1984. go-
dine u novu akro-grupu na jastrebovima.
Posle obnove tima na mlaznim avioni-
ma, zlinovi nisu prestali da lete. Bivic
se pobrinuo za kontinuitet rada i zato
su izabrana tri nastavnika letewa iz
333. eskadrile za novi sastav. U ulozi
vo|e nalazio se Bogoqub Jaji}. Pratio-
ci su bili Mirko Kos (levi) i Milutin
Radosavqevi} (desni). U JRV i PVO tim
su popularno zvali mala akro-grupa,
da bi se razlikovao od velike na Ja-
strebovima. U zvani~nim prilikama ko-
ristio se uslovni naziv akro-grupa
Zlin. Osim sa tri aviona, ponekad su
leteli kao sinhro-par, na primer, za
Dan JRV i PVO 21. maja 1987. godine, ka-
da su dva zlina imala program od 12 mi-
nuta. Sezona 1987. godine bila je po-
sledwa u istoriji zlinova sa oznakama
JRV i PVO. Novembra te godine doneta
je odluka da se preostali avioni zlin
526 prepuste aeroklubovima i prekine
rad male akro-grupe.
PRVI SASTAV AKRO-GRUPE
NA ZLINOVIMA:
Borivoj Bivic ro|en je 1951. go-
dine u Trbovqu. VVA je zavr{io 1973. go-
dine. Bio je jedan od vrlo cewenih nastavni-
ka letewa na aerodromu Zemunik i poznat u
civilnim krugovima kao ~lan jugoslovenske
akrobatske reprezentacije. Uporedo sa os-
novnim poslovima bavio se i akrobatskim
letewe u ulozi vo|e akro-grupe na zlinovi-
ma i Lete}ih zvezdi" od formirawa 1985.
do 1989. godine, kada je na vlastiti zahtev
postao civil i oti{ao da leti u JAT-u. We-
gova leta~ka karijera se nastavila i
devedesetih godina pro{log veka leteo je na
aeromitinzima na akrobatskom dvokrilnom
avionu pits. Sada radi kao direktor pri-
vatne firme Alfa Histria iz Se~ovqa,
registrovane za putni~ki avio-saobra}aj.
Mi{o Men|an ro|en je 1954. godine
u Silba{u. Zavr{io je VVA 1976. godine.
Kao nastavnik letewa iz 333. lova~ko-bom-
barderske avijacijske eskadrile bio je
jedan od vode}ih promotera akrobatskog
letewa. Leteo je u akro-grupi na zlinovima
i jastrebovima od 1984. do 1988. godine.
Bio je komandir 333. mae. Zavr{ne godine
leta~ke karijere proveo je na transportnim
avionima antonov An-26. Umro je 2009. go-
dine.
Andrej Perc ro|en je 1957. godine u
Cequ. VVA je zavr{io 1980. godine u 29.
klasi. Posle odlaska Bivica iz JRV i PVO,
Perc je od 1989. do 1991. godine bio vo|a
Lete}ih zvezda". Bio je nastavnik letewa u
172. avijacijskoj brigadi na aerodromu Gol-
ubovci do 1994. godine, kada se povukao iz
Zlin 526 iz male akro-grupe"
profesionalne slu`be. Prvi civilni posao
dobio je u Direktoratu za avijaciju u Min-
istarstvu saobra}aja Slovenije. Sada leti
u privatnoj firmi Kondor-er.
DRUGI SASTAV AKRO-GRUPE
NA ZLINOVIMA:
Bogoqub Jaji} posle zavr{etka
VVA 1980. godine u 29. klasi, ostao je u
105. puku kao nastavnik letewa. U toj je-
dinici bio je 1991. godine posledwi ko-
mandir 333. lova~ko-bombarderske avi-
jacijske eskadrile pre wenog rasformi-
rawa.
Mirko Kos ro|en je 1957. godine
u Novom mestu. Zavr{io je VVA 1980. go-
dine u 29. klasi. U sastavu akro-grupe
leteo je od 22. oktobra 1985. kao
samostalni akrobata. Prvi put je nastu-
pio kao sedmi ~lan Lete}ih zvezda" 9.
maja 1987. godine. Do odlaska iz ak-
tivne slu`be u JRV i PVO, leta 1991. go-
dine, bio je nastavnik letewa u Tre}em
avijacijskom odeqewu 333. lova~ko-bom-
barderske avijacijske eskadrile. Tokom
devedesetih godina pro{log veka radio
je u Slovena~koj Vojsci, a sada leti na
civilnim avionima.
Milutin Radosavqevi} u 105.
puku ostao je posle zavr{etka VVA kao
nastavnik letewa. Na aeromitinzima je
prikazivao solo program na G-2.
Na po~etku gra|anskog rata bio je
komandir 251. lova~ko-bombarderske
avijacijske eskadrile. Odlu~io se za od-
lazak iz slu`be u vreme kada se razma-
hao rat.
13
 AKRO-GRU PA LETE]E ZVEZDE

Zlatno doba
akro-grupe VVA

Sre di nom osam de se tih ste kli

su se uslo vi za ob no vu
akro-gru pe na
mla znim avi o ni ma u sa sta vu
Va zdu ho plov ne
voj ne aka de mi je. Pi lo ti su
ve} po ka za li ko li ko to `e le
le te }i na zli no vi ma kao
pre la znom ko ra ku do
po vrat ka u ka bi nu ga le ba ili
ja stre ba. S do la skom no ve
ge ne ra ci je do ma }ih avi o na
ga leb G-4 i orao, deo avi o na
pret hod ne ge ne ra ci je mo gao
se iz u ze ti iz je di ni ca. To kom
1985. go di ni pri pre ma la se
ve li ka pro sla va 40. go di na
po be de nad fa {i zmom. Za
obnovu tradicije akro-grupe
zalo`io se na~elnik VVA
general Zvonko Jurjevi}.
Na red bom od 25. ok to bra
1984, u VVA od lu ~e no je da se
for mi ra akro-gru pa ko ja se
do ma ja mo ra la pri pre mi ti za
u~e {}e na pro sla vi
Da na po be de.

14
 bog kratkog roka za obuku tra`eni su
iskusni piloti iz 105. puka. Veliki
uticaj na izbor pilota i oblikovawe
programa imao je pomo}nik komandanta
puka za leta~ke poslove potpukovnik
Vladimir [umanovac. On se u to vreme po-
javqivao u vojnoj publicistici sa ~lancima
o stranim iskustvima sa akro-grupama. U tim
su u{li kapetani prve klase Bivic, Men|an
i Perc, koji su do tada leteli u akro-grupi
na zlinovima i kapetan prve klase nastav-
nik letewa Josip Wari. Oni su odmah posle
nare|ewa po~eli sa [umanovcem da uve-
`bavaju elemente budu}eg programa na G-2.
U oblikovawu programa kori{}ena su isku-
stva pilota koji su leteli u ranijim grupama
u VVA, zatim jedan ~lanak sa detaqnim pri-
kazom programa britanske akro-grupe Cr-
vene strele (Red Arrows) i polu~asovna vi-
deo-kaseta sa snimcima akro-grupe morna-
ri~ke avijacije SAD Plavi an|eli (Blue
Angels), italijanskih Triokolornih strela
(Frecce Tricolori) i Crvenih strela( Red Ar-
rows).
PRIPREME ZA VELIKI
MITING
U vreme kada se birao avion po{lo se
od pretpostavke da }e se koristiti G-2 iz sa-
stava puka, ali se ukazala prilika da se
preuzme deo izvi|a~kih aviona jastreb (IJ-
21). Wih je u to vreme trebalo postepeno
povu}i iz izvi|a~kih eskadrila u korist no-
Jastreb u bojama akro-grupe maja
1989. godine
vog aviona IJ-22 orao. Na jastrebovima
sredinom januara 1985. godine piloti su
po~eli sa preobukom i zatim obukom u akro-
batskom letewu. Avioni su prikupqeni iz
raznih eskadrila i preba~eni u 333. me{o-
vitu avijacijsku eskadrilu februara 1985.
godine. Prvo su, 5. februara, sa aerodro-
ma Tuzla preletela na Zemunik dva jastreba
sa ev. br. 24412 i 24417 iz sastava 350.
izvi|a~ke avijacijske eskadrile. Dva jastre-
ba sa ev. br. 24404 i 24414 uvedena su 8.
februara u sastav 333. eskadrile iz 240.
lova~ko-bombarderske avijacijske eskadri-
le, koja se nalazila na Zemuniku u susedstvu
105. puka. Za to vreme je deo jastrebova di-
rektno iz jedinica preba~en u VZ Zmaj" u Ve-
likoj Gorici na prebojavawe iz standardne
maskirne {eme u boje akro-grupe: 6. febru-
ara avioni sa ev. br. 24418 i 24422 pre-
leteli su iz 350. eskadrile na Pleso. Oni
su tek 21. marta predati 333. eskadrili, u
kojoj su do tada ~etiri maskirna aviona ko-
ri{}ena za uve`bavawe programa. Letovi
su ~esto izvo|eni iznad Kornatskih ostrva.
Prvi zvani~an let imali su 5. marta na ae-
rodromu Mostar, u ~ast posete predstavni-
ka oru`anih snaga Libije. U to vreme jastre-
bovi su jo{ uvek bili u maskirnom bojewu.
Jo{ jedan dodatni avion za akro-grupu, sa
ev. br. 24409, pristigao je 6. marta iz 247.
lbae, sa aerodroma Petrovac na privreme-
no kori{}ewe. Taj avion iz 333. mae vrati-
li su u maju nazad, ali su ga ponovo dobili
oktobra 1985. godine i zadr`ali do kraja
slu`be u akro-grupi.
U me|uvremenu su ostali avioni bili u
radovima u VZ Zmaj. Izvedeni su pro{i-
reni pregledi aviona i odstrawena su tri
mitraqeza iz nosa. Zbog centra`e, umesto
mehanizma oru|a, montirane su olovne plo-
~e. Za akrobatske letove jastrebovi nisu
nosili dodatne rezervoare goriva na kraje-
vima krila, ali su u Zmaju i oni pripre-
mqeni u crvenoj boji za potrebe du`ih pre-
leta.
Iskustva svetskih akro-grupa ukazala
su na poseban efekat koji stvara dimni trag.
Zato su jastrebovi iza sebe ostavqali beli
trag ili kombinaciju boja jugoslovenske za-
stave. Modifikacije na prvom od aviona
24414 provedene su u VZ Zmaj i pre pri-
mene na svim avionima proverene u VOC.
15
Probni pilot Sreten Kne`evi} je od 22. do
29. marta 1985. godine na jastrebu sa dim-
nim tragom izveo {est letova sa 1,25 ~aso-
va naleta.
Nezvani~no, 13. aprila prvi put akro-
grupa, sa tek pripremqenim avionima u na-
menskim bojama i oznakama, predstavila se
na nebu iznad Zadra. Program je planiran
tako da se leti do visine od 1.200 metara i
minimalno do desetak metara u mimoila`e-
wu u susretnim i presecaju}im kursevima.
Brzine su se kretale od 220 do 600 km/h, a
prilikom mimoila`ewa do 700 km/h.
Sezone 1985. godine u JRV i PVO pri-
oritetnim zadatkom u javnom predstavqawu
smatrala se proslava 40. godina pobede u
Beogradu, gde su predvi|eni parada Pobe-
da 85 i velika izlo`ba tehnike JNA na
U{}u. Na aeromitingu iznad U{}a 11. maja
letelo se sa svim {to se tada nalazilo u JRV
i PVO, a smatralo se vrednim prikazivawa:
predstavili su se akro-grupe na jastrebovi-
ma i zlinovima, tri aviona MiG-21bis i u
solo programu sa G-2 pilot Jovi}. Za let iz-
nad glavnog grada akro-grupa je imala ja-
strebove u novoj {emi bojewa (od po~etka su
zbog dominantne `ute avioni prozvani ka- Lete}e zvezde" na
narincima) i sa ugra|enom instalacijom za aeromitingu, na
dimni trag. aerodromu Zemunik
15. jula 1989. godine
IZ BOR IME NA
Od 29.septembra1985. godine na ae-
rodromu Portoro` akro-grupa je nastupala
sa {est aviona ~etiri u osnovnoj forma-
ciji i dva u sinhro-paru. U pro{ireni tim
primqeni su kapetani Svetislav Jovi} i
Mevludin Be{i}, koji su se za letewe u akro-
grupi uve`bavali od februara 1985. godi-
ne. Od 22. oktobra 1985. u tim je uveden sa-
mostalni akrobata Mirko Kos. Zato se u sa-
stavu 333. eskadrile na{lo sedam IJ-21. U
prvoj sezoni Lete}e zvezde imale su 25
zvani~nih prikaza leta~ke ve{tine.
Po uzoru na strane timove, prvi put u
RV i PVO, za akro-grupu tra`ilo se pogod-
no ime na otvorenom nagradnom konkursu,
objavqenom u vidovskom listu Krila armi-
je. Na adresu lista pristigla su 243 pred-
loga iz ~itave SFRJ. Odlukom komisije za
izbor imena dodeqewe su tri prve nagrade:
starijem vodniku @ikici Rajkovi}u iz VP
4067 Babin Dub (selo u blizini aerodro-
ma Zemunik), Vladi Milo{evi}u iz Sur~ina
i Odredu izvi|a~a Nada Dimi} iz Zadra.
Oni su bili kumovi Lete}ih zvezda. Po-
vodom Dana JNA 22. decembra 1985, nared-
bom Komandanta RV i PVO br. 1-642, iza-
brano ime se odredilo kao zvani~no.
Tokom 1986. godine Lete}e zvezde su
letele 14 puta pred publikom u sastavu {e-
storke, osim jedne prilike na aerodromu
Batajnica, kada su, zbog bolesti jednog od pi-
lota, leteli kao ~etvorka. U to vreme savla-
dana su po~etna neiskustva i program se
u~vrstio sa {estorkom, po~ev{i od poleta-
wa u grupi, zatim o{trog zaokreta za 270 u

16
 poretku alfa radi dolaska pred publiku
pod 90 u odnosu na osnovni pravac rada.
Sledili su petqa sa skretawem nagore ude-
sno za 90, levi o{tri zaokret za 360, sa
prestrojavawem iz poretka alfa u pore-
dak delta, petqa sa vaqkom kroz gorwu
ta~ku, desno poluprevrtawe sa prestrojava-
wem u poredak strela, desna kosa petqa,
desno poluprevrtawe sa prestrojavawem u
poredak alfa, bure vaqak, levo prevr-
tawe sa prestrojavawem u poredak front,
petqa sa prestrojavawem u poredak delta
u drugom delu petqe, desni o{tri zaokret za
180, vaqci u smaknutom poretku u horizon-
talnom letu sa prestrojavawem u poredak
alfa, levo prevrtawe, petqa sa skreta-
wem nagore i levo za 90 i razlazom po troj-
kama, vrtuqak, zbor trojki kroz petqu u po-
redak delta, petqa sa razlazom nadole
(ru`a), mimoila`ewe u susretnim i prese-
caju}im kursevima, zbor, let na minimalnoj
brzini u delti, sa izvu~enim stajnim tra-
pom i upaqenim reflektorima i za kraj sle-
tawe po trojkama ili u kombinaciji 4+2
aviona. Takav program se sa odre|enim mo-
difikacijama odr`ao tokom ~itavog posto-
jawa grupe.
Na primer, po uzoru na svetski trend
uvo|ewa soliste ili sinhro-para za popunu
praznina u leta~kom programu tokom priku-
pqawa grupe, Lete}e zvezde su 1987. go-
dine pove}ale broj ~lanova. Od 9. maja te
godine leteli su na svih sedam aviona u pro-
gramu od 18 minuta. Sedmi pilot u timu bio
je Kos. U sezoni 1987. Lete}e zvezde ima-
Lider le su 15 letova na aeromitinzima u sastavu
akro-grupe sedmorke. U tim ulazi Bogdan @ujovi}. U se-
kapetan prve zoni 1988. Lete}e zvezde su imale 12 na-
klase Bivic stupa uglavnom u sastavu petorke. Iz tima se
povukao Men|an, a u{li su Xevad Hasi} i
Branko [ari}, tako da grupa ponovo ima se-
dam ~lanova. U 1989. godini lete u sastavu
~etvorke. Posle nesre}e italijanske akro-
grupe Fre}e trikolori, u nema~koj bazi
Ram{tajn 1988. godine, kada je stradalo 69
civila i tri pilota, na aeromitinzima su u
brojnim dr`avama zabraweni susretni i
presecaju}i kursevi. Me|utim, Lete}e zve-
zde su i daqe zadr`ale te elemente u svom
programu.
LETE]E ZVEZDE NA GALEBU 4
Od po~etka postojawa Lete}e zvezde
su u svom amblemu imale siluetu galeba G-4.
O~ekivalo se da }e se jastreb zadr`ati kra-
}e vreme, kao prelazni avion, do dolaska
novih G-4. Ka{wewe sa proizvodwom odra-
zilo se na plan prenaoru`awa JRV i PVO i
zato su avioni za Lete}e zvezde pristigli
tek posle prelaska tri borbene eskadrile
na G-4. Kada se pripremala preobuka na G-
4, 1989. godine, u sastavu 105. puka ve} se
nalazila 249. eskadrila, prenaoru`ana sa
G-2, u 252. eskadrili leteli su G-2, a u 333.
eskadrili jastrebovi, G-2 i utve-75. Pred
po~etak preobuke iz Lete}ih zvezda se po-
vukao osniva~ Bivic. Du`nost vo|e prepu-
stio je svom kolegi Percu. Iz Zvezda su
oti{li i Men|an i Be{i} i zato su kao za-
mena primqeni Branko [ari} i Xevad Ha-
si}. Sedam G-4 za Lete}e zvezde modifi-
kovani su u VZ Zmaj. Avioni su dobili pod-
vesnik sa dimnim tragom i skinuti su pot-
krilni nosa~i.
U Lete}im zvezdama su za G-4 prila-
godili program, u osnovi nasle|en sa ja-
strebova. Brzine leta tada su bile ve}e do
750 km/h i dolazilo se u manevrima do vi-
sine od 1.500 metara.
Prvi put na novom avionu Lete}e zve-
zde u sastavu ~etvorke letele su na aero-
dromu Batajnica 20. maja 1990, na central-
noj proslavi Dana vida. Zatim su letele kao
{estorka na promociji 39. klase VVA na ae-
rodromu Zemunik, na aeromitinzima na ae-
rodromima Subotica, Le{}e-Bled, itd. To-
kom 1990. godine letelo se i za potrebe
snimawe promotivnog dokumentarnog filma
pod naslovom Lete}e zvezde.
POSLEDWI NASTUPI
U DOBA MIRA
U sastavu posledwe predratne postavke
tima iz leta 1991. godine bili su vo|a ka-
petan prve klase Perc, zatim kapetan prve
klase Jovi}, kapetani Bogoqub @ujovi},
Branko [ari} i Xevad Hasi} i poru~nik
Predrag Vuka{inovi}, koji je tek prolazio
kroz preobuku za G-4. Kao poja~awe u tim su
izabrani poru~nici Sa{a Risti} i Miro-
slav Frawi}. Oni su imali priliku za sa-
mo jedan javni nastup u sastavu {estorke
25. maja 1991, na aerodromu Mostar.
Nekoliko nedeqa kasnije SFRJ je po-
~ela da tone u gra|anski rat. I pored sve
~e{}ih oru`anih incidenata, leta 1991. go-
dine u Lete}im zvezdama pripremali su se
za prvi odlazak u inostranstvo. Bili su po-
zvani na aeromiting u Mesini u Italiji i
taj zadatak su piloti prihvatili kao pitawe
presti`a. Ubrzano su se uve`bavali da lete
u sastavu sedmorke, iako se oko aerodroma
ve} nazirao konflikt federalnih jedinica
i hrvatske policije. U jednom od letova G-4
akro-grupe lak{e je o{te}en prilikom iz-
laska iz figure ru`a pogotkom pu{~anog
metka. Zbog pripreme novih pilota za let iz-
nad drugog aerodroma piloti i avioni su ju-
la 1991. godine preleteli na aerodrom Pu-
la. Izveli su program i preleteli preko
grada, ~ime su izazvali lavinu negativnih
reakcija. Na aerodrom Zemunik nisu vra}e-
ni zbog pogor{anih bezbednosnih prilika.
Po~etkom devetog meseca Lete}e zvezde su
preletele na Golubovce, u mati~nu bazu 172.
puka VVA, zadu`enog u to vreme za obuku pi-
tomaca izabranih za lova~ko-bombarder-
ske avione. Tamo su se piloti Lete}ih zve-
zda tokom avgusta i prvih dana septembra i
daqe pripremali za odlazak u Mesinu. Le-
teli su sa Golubovaca i sa aerodroma Ti-
vat. Uve`bavali su program sa sedmorkom u
17
 U ratnom razvoju predvi|alo se da
piloti i G-4 iz Lete}ih zvezda u|u u 243.
lova~ko-bombardersku avijacijsku eska-
drilu, u sastavu 185. puka iz Pule. Fe-
bruara 1991. godine avioni su, tokom
kontrole VVA, prevedeni iz akrobatske u
borbenu konfiguraciju i piloti su izveli
dejstva na {kolskom takti~kom poligonu.

Galebovi G-4
iznad Kornata
1990. godine

kojoj su bili Perc, Risti}, Vuka{inovi},
[ari}, Hasi}, @ujovi} i Jovi} kao solista.
On se tokom prestrojavawa osnovne grupe
trudio da privu~e pa`wu sa predwom pe-
tqom, sa tri vezana vaqka, le|nim letom sa
izvu~enim stajnim trapom, komandovanim
vaqkom iz osam razdela, zvonom... Na sa-
mom kraju programa, dok je {est G-4 letelo
minimalnom brzinom, solista je velikom
brzinom prolazio ispod grupe i prelazio u
vertikalno pewawe. Jedna od posledwih ta-
~aka koje su Lete}e zvezde pripremile bi-
li su brzi vaqci u smaknutom poretku, kakve
su u to vreme radili samo piloti Alfa xe-
tova iz francuskog tima Patrol
dFrans. Otvoreni konflikt u Hrvatskoj
obesmislio je prikaz Lete}ih zvezda u
inostranstvu i odlazak je otkazan. Jovi} je
oti{ao iz tima u transportnu avijaciju, a
preostala {estorica pilota vi{e se nisu
pripremali za letove pred publikom, ve} su
primili pitomce VVA na obuku. Na avioni-
ma akro-grupe 1992. godine proveli su kurs
nastavnika letewa.
PILOTI
LETE]IH ZVEZDA:
Bogoqub @ivojevi} ro|en je 1964.
godine u Beogradu. Zavr{io je VVA 1986. go-
dine u 35. klasi. Kao izuzetan pilot zadr`an
je na Kursu nastavnika letewa 1987. godine
i iste godine ve} se na{ao na obuci za akro-
grupu. Od 1992. godine bio je na slu`bi u
172. avijacijskoj brigadi. Na vlastiti zahtev
1994. godine postao je civil. Sada je {pedi-
ter u Kanzas Sitiju.
Branko [ari} ro|en je 1962. godine
u Benkovcu. VVA je zavr{io 1985. u 34. klasi.
Bio je pilot aviona MiG-21 u 117. puku u Bi-
ha}u do 1988. godine, kada je pre{ao u 105.
puk. Na vlastiti zahtev oti{ao je iz JRV i
PVO i sada radi u policiji u Australiji.
Xevad Hasi} ro|en je1959. godine u
Tuzli. VVA je zavr{io 1982. godine u 31.
klasi, prvoj generaciji {kolovanoj na ~etvr-
toj godini na nadzvu~nim lovcima MiG-21.
Kao prvo mesto slu`be dobio je biha}ki 117.
puk. Nastavnik letewa u 105. puku postao je
1989. godine. Od 1992. do 1994. godine bio
je nastavnik letewa u 172. avijacijskoj bri-
gadi. Na vlastiti zahtev iza{ao iz aktivne
slu`be u JRV i PVO. Sada ima varila~ku
firmu u Sloveniji.
Josip Wari ro|en je 1952. godine u
selu Su{in kod Na{ica. VVA je zavr{io
1974. godine u 24. klasi. U akro-grupi VVA
sredinom sedamdesetih godina pro{log veka
bio je rezerva. Iz G-2 isko~io je 17. novem-
bra 1977. godine, u vreme kada je bio poru~-
nik nastavnik letewa u 249. eskadrili. U
Lete}im zvezdama bio je od osnivawa. Do
odlaska iz aktivne slu`be u leto 1991. go-
dine bio je referent u organu za leta~ke
poslove u 105. puku. U ratnim danima bio je
~lan zadarskog kriznog {taba. Bio je koman-
dant pilotske {kole RV Hrvatske i baze u
Zadru do penzionisawa.
Mevludin Be{i} ro|en je1958. go-
dine u selu Svojat kod @ivinica. Zavr{io je
VVA 1981. godine. U sastavu akro-grupe
letio je od 29. septembra 1985, zavr{no sa
sezonom 1989. godine. Pre{ao je u 252. lo-
va~ko-bombardersku eskadrilu na aerodrom
Batajnica. Iz JRV i PVO iza{ao je 10. apri-
la 1992. godine. Dan kasnije stavio se na
Jedna od najatraktivnijih figura
Lete}ih zveda: ru`a
raspolagawe Teritorijalnoj odbrani BiH. U
po~etku bio je komandant centra za obuku i
lokalnog {taba u svom selu @ivinice. Od
maja 1992. do marta 1994. godine bio je ko-
mandant Vazduhoplovne grupe Tuzla, zatim
do maja 1995. godine zamenik komandanta RV
i PVO Armije BiH u ~inu pukovnika.
Miroslav Frawi} zavr{io je VVA
1988. godine u 37. klasi i ostao u 105. puku
kao nastavnik letewa. Primqen je u sastav
Lete}ih zvezda 1991. godine, ali je ve} u
julu oti{ao je iz JRV I PVO u sastav
hrvatskog Zbora narodne garde. U RV i PVO
Hrvatske Frawi} se ponovo po~eo baviti
akrobatskim letewem i od 2004. godine, ka-
da je osnivana akro-grupeKrila oluje na
turboelisnim avionima PC-9, do kraja se-
zone 2008. godine bio je wen vo|a.
Predrag Vuka{inovi} ro|en je
1965. godine u Pqevqima. Zavr{io VVA u
36. klasi 1987. godine. Bio je nastavnik
letewa u 105. puku. Od 1992. godine bio
je u 172. avijacijskoj brigadi, u kojoj je
2000. godine postao pomo}nik komandan-
ta. Sada je pilot u Odeqewu za kalibra`u
Agencije za kontrolu letewa u Beogradu.
Leti na avionu Jak-40.
Sa{a Risti} ro|en je1965. godine u
Kru{evcu. Zavr{io je VVA 1988. godine u
37. klasi. Ostao u 105. puku kao nastavnik
letewa. U Lete}e zvezde primqen je 1991.
godine, a slede}e godine na{ao se u 172.
avijacijskoj brigadi, sa ostalim ~lanovima
grupe koji su ostali u JRV i PVO. Pridru`io
se obnovqenim Lete}im zvezdama 1997.
godine. Iz 172. brigade pre{ao je u VOC
(sada deo TOC-a), gde i sada leti kao opitni
pilot. Prikazivao je leta~ke mogu}nosti G-4
u solo programu u desetinama prilika. Leti
u akro-grupi Zvezde.
Svetislav Jovi} ro|en je 1959. go-
dine u Somboru. Zavr{io je VVA 1981. go-
dine u 30. klasi. U sastavu akro-grupe letio
je od 29. septembra 1985. do leta 1991. go-
dine. Karijeru u JRV i PVO nastavio je u
675. eskadrili na lirxetu 25B. Sada `ivi u
svom rodnom gradu.
19
 Vrh strele ~ine Vuka{inovi},
Kanas, Be}arovi} i Risti},
desno su Markotanovi} i Zlokas,
a levo Katani} i Gruba~
AKRO-GRUPA U 172. AVIJACIJSKOJ BRIGADI
Lete}e zvezde
ponovo lete
Po sle za vr {et ka ra ta u BiH i
Hr vat skoj po voq ne po li ti~ ke
pri li ke pre li le su se u JRV i PVO
i po no vo se otvo rio pro stor za
afir ma ci ju vi da. Pla ni ra ni su
me |u na rod ni ae ro mi tin zi, po se te
ino stran stvu, a za to su Le te }e
zve zde bi le po treb ne. Na re |e wem
Ko man de RV i PVO od 9. ok to bra
1996, po no vo su for mi ra ne Le te }e
zve zde u sa sta vu 239. lbae.
20
vih sedam G-4 posle ulaska u sastav 172. avijacijskoj brigadi ostali su u {emi
Lete}ih zvezda i leteli su na redovnim zadacima obuke studenata pilota na
aerodromu Golubovci. Tokom leta 1992. godine, umesto oznaka predratnog JRV
i PVO sa zvezdom petokrakom, dobili su oznake SRJ. U vreme nesta{ice gori-
va, u prvoj polovini devedesetih godina ~inilo se da vi{e nikada ne}e biti
mogu}nosti da se obnove Lete}e zvezde. Jedan broj pilota iz posledwe postave ti-
ma odlu~io se za odlazak iz profesionalne slu`be. Posle zavr{etka rata u BiH i
Hrvatskoj povoqne politi~ke prilike prelile su se u JRV i PVO i ponovo se otvorio
prostor za afirmaciju vida. Planirani su me|unarodni aeromitinzi, posete ino-
stranstvu, a za to su Lete}e zvezde bile potrebne. Nare|ewem Komande RV i PVO
od 9. oktobra 199, ponovo su formirane Lete}e zvezde u sastavu 239. lbae. Je-
zgro obnovqenog tima ~inila su dva pilota iz starog sastava, prvi levi i prvi desni
pratilac Risti} i Vuka{inovi}. Oni su u~estvovali u izboru novih ~lanova Lete-
}ih zvezda, koji su tokom pripreme januara 1997. godine imali letove radi prove-

Lete}e zvezde iznad crnogorskih
planina decembra 1998. godine
re sklonosti za akrobatiku. Tim su na po-
~etku uve`bavawa programa ~inili vo|a ka-
petan prve klase Predrag Vuka{inovi}, le-
vi pratilac kapetan prve klase Dragan Zlo-
kas, desni pratilac kapetan prve klase Zo-
ran Katani}, repni pratilac kapetan prve
klase I{tvan Kanas, vo|a sinhro-para ka-
petan prve klase Sa{a Risti} i pratilac u
sinhro-paru kapetan prve klase Tomislav
Be}agovi}. Oni su dobili {est meseci za
pripremu do prvog javnog prikaza. Zato su
izuzeti od stalnih obaveza u jedinici i ba-
vili su se samo radom u akro-grupi. Risti}
se se}a da su prvo ugrubo osmislili pro-
gram, a zatim su uve`bavali element po ele-
ment, u hodu izbacuju}i neke od elemenata i
ubacuju}i nove.
RU LET NA NE BU
Zavisno od meteorolo{kih prilika
pripremqena su dva programa: sa visokom
{emom u uslovima vidqivosti od 10 km, do-
we baze obla~nosti od 7.000 fita, pri
umerenoj turbulenciji, i sa sni`enom {e-
mom pri vidqivosti od 8 km, dowe baze
oblaka od 1.600 fita, pri umerenoj trubu-
lenciji. U visokoj {emi izvodilo se pole-
tawa u dve grupe od tri aviona i zbor u po-
retku alfa. Prema poletno-sletnoj stazi
avioni su dolazili pod uglom od 90 i iz-
vodili su levi zaokret u poretku orao,
zatim su sledili levi o{tri zaokret sa
prestrojavawem u front, dolazak uzdu`
piste, brzi vaqak u poretku delta, petqa,
prizbrojavawe u poredak delta, desni
zaokret, prestrojavawe u strelu, dolazak
pod 45 na pistu i u prolasku pred publi-
kom izvodili su se pojedina~ni vaqci bo~-
nih pratilaca. Sledili su levi zaokret,
dolazak na pistu pod uglom od 90. U tom
trenutku grupa je kretala u petqu sa ~etiri
aviona, a odvajao se sinhro-par. U tom ma-
nevru avioni su dimom oblikovali srce na
nebu, kroz koje su avioni sinhro-para
ostavqali strelicu stvorenu kratkotraj-
nim pu{tawem dima. U nastavku program se
izvodio u sastavu 4+2 aviona. Prvo se
sinhro-par pojavqivao pred publikom sle-
va i prikazivao vaqak, glavna grupa je do-
lazila sleva i izvodila bure vaqak u ko-
loni, sinhro-par se vra}ao pred publiku
sa desne strane izvode}i le|ni let u paru,
glavna grupa je izvodila sa iste strane ko-
su petqu u poretku front. Naredna ta~ka
sinhro-para bila je ogledalo sa mini-
malnim razmakom vertikalnih stabiliza-
tora dva aviona od samo jednog metra, a
glavne grupe dolazak sleva i ulazak u pe-
tqu sa poluvaqkom u gorwoj ta~ki u poret-
ku strela. Sledili su sinhro-par u vaqku
na razdele, uvek atraktivnom za o~i publi-
ke, zatim petqa glavne grupe koja je zavr-
{avala ru`om, mimoila`ewe u susret-
nim i presetaju}im kursevima na maloj vi-
sini i zvona sa ~etiri aviona. Zavr{na
ta~ka sinhro-para bio je dolazak pod 90
na pistu, rulet (dva aviona u ~eonom su-
sretu pri zbirnoj brzini od 1.400 km/h),
odnosno kovit i pristrojavawe glavnoj gru-
pi za let na minimalnoj brzini u poretku
delta. Takav program trajao je 25 minu-
ta, za razliku od sni`ene {eme koja je bi-
la pet minuta kra}a i nije sadr`avala
elemente koji su tra`ili rad po vertika-
li. Tokom programa brzine su bile od 240
km/h, u demonstraciji minimalne brzine sa
konfiguracijom za sletawa do 700 km/h
prilikom ukr{tawa.
Prvi let u novom sastavu Lete}e
zvezde imale su na aeromitingu na pre-
stoni~kom aerodromu, odr`anom 15. juna
1997. godine. U tom trenutku nisu bili uho-
dani i zato su sa puno pa`we izveli pro-
gram. U Beograd su preleteli sedam dana
pre aeromitinga. Osim uve`bavawa ima-
li su puno posla zbog stalnih obilazaka
generala i novinara. U programu izvede-
nom pred desetinama hiqada posetilaca
imali su i jednu posebno neobi~nu ta~ku:
iznad aerodroma Zvezde su preletele
kao pratwa JAT-ovom putni~kom avionu
DC-10.
UHODANI KAO SAT
S obzirom na vrlo bliske odnose sa
Bugarskom, Lete}e zvezde su od 26. do 29.
septembra 1997. gostovale na aerodromu
Plovdiv. Od inostranih u~esnika oni su
ostavili najja~i utisak. Za razliku od prve
sezone, akro-grupa se za drugu sezonu 1997.
godine ve} uhodala. U odnosu na prvi let iz-
nad Batajnice, radili su kao sati}, se}a
se pilot Risti}. U drugoj sezoni 1998. godi-
ne Lete}e zvezde letele su sedam puta iz-
nad doma}ih aerodroma. U sastavu sedmor-
21
Na le|ima iznad Boke Kotorske:
G-4 iz Lete}ih zveda
ke letele su od 29. i 30. avgusta na aeromi-
tingu u Hradec Kralovim u ^e{koj. Kao soli-
sta predstavio se publici Katani}. U sastav
tima 1998. godine primqeni su kapetan pr-
ve klase Aleksandar Markotanovi} i poru~-
nik Sa{a Gruba~.
Osim predstavqawa osnovnog progra-
ma na aeromitinzima, Zlokas i Katani} le-
teli su kao solisti u zasebnoj ta~ki progra-
ma. U vreme agresije Severnoatlantskog sa-
veza avioni Lete}ih zvezda bili su sme-
{teni u podzemno skloni{te u selu Tuzi.
Vrata skloni{ta nisu bila zatvorena i od
pogotka jednog projektila planuo je prvi avi-
on u nizu: u lan~anom po`aru, izme|u osta-
lih aviona, stradali su svi G-4 iz sastava
Lete}ih zvezda. Posleratna obnova JRV i
PVO trebalo je da se poka`e i simboli~-
nom obnovom akro-grupe. Za proslavu Dana
avijacije 2. avgusta 2000. godine na aero-
dromu Golubovci piloti Lete}ih zvezda
pripremili su program na pet maskirnih G-
4, za taj doga|aj izuzetnih iz eskadrila. Za
kratko vreme uve`bali su let u sastavu pe-
torke, ali pred poletawe imali su otkaz na
jednom od aviona. Zato su posledwi let Le-
te}ih zvezda izveli u sastavu ~etvorke.
Nedostatak aviona, kriza sa nabavkom
goriva i drasti~an pad naleta bili su od
2000. godine nesavladive prepreke za odr-
`avawe Lete}ih zvezda. U okolnostima ka-
da su piloti leteli nekoliko ~asova za ~i-
tavu godinu, resursi su bili potrebni za
pre`ivqavawe vida i zato se moralo odu-
stati od poku{aja da se odr`e Lete}e zve-
zde. Neki od pilota iz tima dobili su pri-
liku da nastave da lete na aeromitinzima.
Risti}, Kanas i Gruba~ prekomandovani su u
22
VOC i u solo-prikazima leta~kih ve{tina
u Srbiji i inostranstvu predstavqali su
avion G-4. Od 2004. godine odlasci na me-
|unarodne posete postali su redovna prak-
PI LO TI LE TE ]IH
ZVE ZDA IZ 172.
AVI JA CIJ SKE
BRI GA DE:
Aleksandar Markotanovi} za-
vr{io je VVA 1990. godine u 40. klasi. U
vreme {kolovawa isko~io je iz G-4, 10.
januara 1990. godine. U 172. brigadi bio
je nastavnik letewa i pilot Lete}ih
zvezda. Sada je na du`nosti u Vojsci
Crne Gore.
Dragan Zlokas zavr{io je VVA
1988. godine u 37. klasi. Leteo je u 172.
puku (kasnije brigadi) kao nastavnik lete-
wa. Sada u ~ini potpukovnika obavqa
du`nost zamenika komandanta 252. me{o-
vite avijacijske eskadrile na aerodromu
Batajnica.
I{tvan Kanas ro|en je 1965. go-
dine u Zrewaninu. Zavr{io je VVA 1988.
godine u 37. klasi. U 172. puku (od 1992.
brigadi) bio je pilot, komandir avijaci-
jskog odeqewa, zamenik komandanta 239.
eskadrile, referent za tehniku piloti-
rawa i metodiku leta~ke obuke i pilot u
Lete}im zvezdama. Opitni pilot u
VOC-u bio je od 2004. godine. Stradao
je 24. septembra 2008. u udesu na G-4,
sa. Sa avionom G-4 veterani Lete}ih zve-
zda leteli su za publiku u ^e{koj, Ma|ar-
skoj, Gr~koj, Rumuniji i Slova~koj.
prilikom uve`bavawa programa za pri-
kaz leta~kih mogu}nosti aviona. U to
vreme bio je potpukovnik na du`nosti ko-
mandanta eskadrile za letna ispitivawa
TOC-a.
Tomislav Be}agovi} zavr{io je
VVA 1988. godine, u 37. klasi, i odmah za-
tim postao nastavnik letewa u 105. puku.
Zvezdama se pridru`io u Golubovcima.
Sada u ~inu potpukovnika radi kao opit-
ni pilot u TOC-u.
Sa{a Gruba~ zavr{io je VVA 1993.
godine u 42. klasi. Prvu du`nost dobio je
u 172. avijacijskoj brigadi, u kojoj se pri-
dru`io akro-grupi. Od 2002. godine je
opitni pilot u VOC-u (sada TOC-u), za-
du`en za prikaz manevarskih mogu}nosti
G-4 na aeromitinzima.
Zoran Katani} u vreme oru`anog
sukoba u Hrvatskoj, 20. septembra 1991,
wegov G-4 je pogo|en, ali izvukao se iz
aviona izbacivim sedi{tem. Sa kari-
jerom je nastavio kao nastavnik letewa u
172. brigadi i pilot Lete}ih zvezda.
Sada je na du`nosti u General{tabu Vo-
jske Crne Gore.
AE RO KLUP SKO LE TE WE NA MLA ZNIM AVI O NI MA

Po uzoru na
lete}e zvezde
CIVILNA AKRO-
GRUPA NA
GALEBOVIMA
i{kovi aviona G-2 iz JRV i PVO po-

V nu|enih na prodaju 1996. godine bi-

li su izvor tehnike za potpuno novu
vrstu leta~kih aktivnosti na na{em
prostoru: aeroklupsko letewe na
mlaznim avionima. Piloti civilnih ga-
lebova u po~etku su bili veterani ili ak-
tivni pripadnici JRV i PVO. Leteli su u
Aeroklubu Galeb iz Beograda na G-2 iz
firme [atl er (Shuttle Air).
U civilnom registru se od februa-
ra 1999. godine nalazi prvi demilita-
rizovani mlazni avion u Srbiji, raniji
ev. br. 23170. Civilne vazduhoplovne
vlasti dodelile su tom avionu registra-
ciju YU-YAB, drugu u nizu odre|enom za
oldtajmere". Niz galebova brzo se pro-
{irio i ~lanovi aerokluba Galeb su,
osim u solo letovima, po~eli da lete u
paru, sa tri aviona i u sastavu ~etvorke.
Galebovi iz provizorne
akro-grupe 2002. godine

23
 Prvi let u paru izveli su juna 2000. godine na bri-
tanskom aerodromu Bigin Hil biv{i piloti JRV i PVO
Sa{a A}imovi} i Slavko Stani{i}. Od 2001. godine
civilni galebovi su leteli iznad na{eg neba sa tri
aviona. Prvi put u sastavu ~etvorke leteli su na aero-
dromu Tivat 2002. godine sa G-2 YU YAD, YU YAE, YU
YAF I YU YAG. Izveli su program po uzoru na Lete}e
zvezde.
Ponovo su u sastavu ~etvorke leteli 2006. godine
na aerodromu Golubovci. U me|uvremenu, u raznim pri-
likama letelo se sa jednim, dva ili tri galeba, zavisno
od okolnosti kod ku}e i u gostima u Velikoj Britaniji,
^e{koj i Sloveniji.
U periodu `ive aktivnosti aerokluba Galeb, od
2000. do 2006. godine, za komandama aviona u akro-
batskim letovima bili su slavni probni pilot i biv{i
komandant VOC Marjan Jelen, Davorin Pavlovi} De-
da, koji sa 65 godina starosti jo{ uvek leti na aeromi-
tinzima, Novak Novakovi}, iskusni nastavnik letewa
VVA i sada direktor akro-grupe Zvezde, Miqko Ste-
fanovi}, Sa{a A}imovi} i Slavko Stani{i}, piloti
slavne 252. eskadrile i piloti Lete}ih zvezda Mi{a
Men|an, Predrag Vuka{inovi}, Sa{a Risti}, Tomislav
Be}agovi}, Andrej Perc, Sa{a Gruba~, I{tvan Kanas i
kolega akrobata iz godina slu`bovawa u 172. avijacij- Piloti Jastrebova iz Bawa Luke
skoj brigadi Qubi{a Pavlovi}.

Na aerodromu Mahovqani kod Bawa-

luke, 26. maja 2006, na aeromitingu prire-
|enom u ~ast deset godina postojawa RV i
PVO VRS, predstavila su se dva tima iz sa-
stava 892. me{ovite avijacijske brigade:
~etiri pilota na ~etiri jastreba i ~etiri
pilota na ~etiri gazele. Oba tima namenski
su obu~ena samo za tu priliku, kada su u naj-
boqem svetlu pokazala spremnost pilota
VRS. Na ~etiri jastreba leteli su potpukov-
nik Vlado Gvozden, u to vreme komandant
brigade, zatim dva pomo}nika komandanta
RV i PVO, potpukovnik Zlatan Crnali}, ma-
jor Janko Petru{i} i pomo}nik komandanta
brigade major Dragan Naki}. Sva ~etiri
pilota bili su iskusni ratni veterani i bez
te{ko}a su uve`bali program ura|en po
uzoru na Lete}e zvezde.
Letovi Str{qena bili su primer za
pripremu leta ~etiri gazele VRS. Za koman-
dama su bili majori Radenko Pani}, koman-
Zvezde na dant 2. mho, Goran Mileti}, komandir ode-
otvarawu Egzita qewa, i dva pomo}nika komandanta eska-
2009. godine drile kapetan Boban Kusturi} i poru~nik
Darko Vu~i}.

24
 Novi tim starih
znalaca
ZVE ZDE SA ^E NE JA
Piloti Lete}ih zve-
zdi, na neobi~an na~in, ponovo
su formirali tim prole}a 2007. godine na
aerodromu ^enej kod Novog Sada. Dobili
su priliku da lete na ~etiri G-2 u vlasni-
{tvu privatnog aerokluba Galeb G-4. U
svetu ima mnogo privatnih mlaznih aviona,
~ak i pravih ratnih ma{ina koje su demili-
tarizovane pre dobijawa civilne registra-
cije, ali privatne akro-grupe na mlaznim
avionima su velika retkost. Za sada posto-
je samo dve tim renomiranog proizvo|a~a
~asovnika Brajtling sa avionima L-39
albatros i novosadske Zvezde. Predisto-
rija vodi do oktobra 2004. godine, kada se
sa ^eneja prvi put sa travnate poletno-
sletne staze u vazduh podigao G-2 YU-YAD.
Naredna tri G-2 doletela su na ^enej iz ae-
rokluba Galeb. Sva ~etiri aviona prebo-
jena su u {emu Zvezdi, zasnovanu na boja-
ma jugoslovenske zastave sa petokrakama na
dowim povr{inama aviona. Ugra|ene su in-
stalacije za dim, sre|ene su pilotske kabi-
ne, koje su dobile novi sjaj. Sa tako pripre-
mqenim avionima poleteli su stari znanci
iz Lete}ih zvezda Risti}, Zlokas, Gruba~
i Kanas. Prvo javno predstavqewe Zvezde
su imale kod ku}e na aeromitingu odr`anom
10. juna 2007. godine. Leteli su iznad Pe-
trovaradina na otvarawu muzi~kog festi-
vala Egzit 12. jula, sledili su aeromitin-
zi u inostranstvu 26. avgusta na Pribi-
slavcima kod ^akovca u Hrvatskoj (poletali
su sa trave kao na ^eneju), 8. i 9. septem-
bra u Brnu u ^e{koj, itd.
Od 2008. godine Zvezde su dobile i
peti G-2, ali zbog nedostatka pilota pogod-
nog za pro{irewe tima nisu imali prilike
da lete u sastavu petorke. Po uzoru na ti-
move stranih vazdu{nih sila, Zvezde su
dobile i svoj prate}i avion djuk B60 (Du-
ke), namewen za prevoz menaxera kluba,
tehni~ara i podr{ke.
Piloti Str{qena:
sleva na desno: Slobo Perun~i},
Slobodan Antoni}, Dragan Ra{in, Goran
Ili}, Van~e Jan~ovski, An|elko Brtan,
Slavko Baji} i Zlatibor Jawi}
HELIKOPTERSKA
GRUPA STR[QENI
Po prvi put u na{oj istori-
ji, 1997. godine formirana se rotori pre~nika 10,5 metara preklapa-
je na aerodromu Golubovci
helikopterska grupa sa ~eti-
ri gazele u sastavu 897. me{ovite he-
likopterske eskadrile 172. avijacijske
brigade.
Vo|e tima bili su major Dragan
Ra{in, u to vreme komandant eskadrile, i
kapetani prve klase Van~e Jan~ovski, levi
pratioci kapetani prve klase Goran Ili}
i kapetan Slobo Perun~i}, desni pratioci
kapetan prve klase Slobodan Antoni} i
kapetan Zlatibor Jawi} i repni pratioci
kapetani An|elko Brtan i Slavko Baji}.
Oni su oblikovali program sa nizom
atraktivnih figura, koje su se izvodile sa
rastojawem izme|u helikoptera od osam do
deset metara i sa nadvi{ewem od jednog
metra. Maksimalne brzine bile su do 270
km/h, a susretna brzina prilikom ukr{ta-
wa ~ini zbir vi{i od 500 km/h, uz rasto-
jawe u prolasku od deset metara. Najmawa
me|usobna vertikalna udaqenost je u for-
maciji stepenica, kada su jedan iznad
Str{qeni iznad mora
drugog sa visinskom razlikom od pet
metara. Najmawa horizontalna udaqenost
je u formaciji romb, kada su na odsto-
jawu od osam do deset metara, {to zna~i da
ju, ali sa visinskom razlikom.
Prvi put Str{qeni su poleteli na
mati~nom aerodromu 6. maja 1997, a prvi
prikaz pred stru~nom publikom imali su 21.
maja, na aerodromu Batajnica, prilikom
kontrole spremnosti u~esnika aeromitinga
Batajnica 97.
Posledwi put Str{qeni su leteli na
aeromitingu 2. avgusta 2000, na aerodromu
Golubovci. Tada su za komandama gazela bi-
la ~etiri pilota: major Vojo Vujisi}, koji je
od Ra{ina primio komandu nad 897. es-
kadrilom, i piloti iz prvog sastava
Str{qenova Jan~ovski, Jawi} i Brtan.
Posle poletawa postrojili su se u front
prema publici, zatim su se pomerili un-
azad, izveli okret u desnu stranu za 180 i
formirali poredak romb za desni zao-
kret za 180, levi zaokret za 180, vaqak i
zaokret za 90. Grupa se prestrojila u ko-
lonu za formaciju stepenica, zatim je
prikazala romb, strelu i posle zaokre-
ta vratila se u romb za manevar iskaka-
wa sa zaustavqawem. Sledili su obru{a-
vawe u paru sa formirawem ogledala.
Sledili su tornado razila`ewe Str-
{qena, pojedina~no iskakawe sa okretom i
mimoila`ewe iznad jedne ta~ke, iskakawe
sa okretom i formirawe prava za ~e{aq.
Iz tog manevra Str{qeni su izveli iska-
kawe u paru, sa istovremenim okretom, zao-
kret u susretnim kursevima sa iskakawem i
obru{avawe. Formirali su kolonu, pre-
strojili se u romb i zaustavili pred pub-
likom u znak pozdrava za zavr{etak progra-
ma koji je trajao 12,5 minuta.
25
VA ZDU HO PLO VI KO RI []E NI U
JU GO SLO VEN SKIM I SRP SKIM
AKRO-GRU PA MA

DEVOATIN D.9
Lova~ki avioni francuske firme Devoatin (Dewoitine) ~ini- TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
li su okosnicu lova~kih eskadrila Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, od sredine dvadesetih do po~etka tridesetih godina Motor: prazan 883 kg
20. veka. Ulazak na tr`i{te Francuzi su otvorili 1924. godine Gnme-Rhne Jupiter 9Ad normalna u poletawu 1.333 kg
sa prvim primerkom lovca D.1. Iz kredita vlade Francuske 1926. snage 309 kW (420 KS) Performanse:
godine primqena su 44 aviona D.1 sa motorom od 300 KS i {est Dimenzije: maksimalna brzina 244 km/h
aviona D.9 sa motorom od 420 KS. Ti motori su, u stvari, bili i du`ina 7,30 m dolet 400 km
razlog za nabavku D.9 jer su bila potrebna prakti~na iskustva visina 2,93 m Naoru`awe:
pre po~etka licencne proizvodwe motora u Rakovici. U vreme ka- razmah krila 12,80 m dva mitraqeza kalibra 7,7
da su 1933. godine prvi put na na{em prostoru kori{}eni za pri- povr{ina krila 25,00 m mm vikers Mk. II sa po 500
kaz akrobatskog letewa u grupi, avioni D.9 leteli su u sastavu Mase: metaka
Prvog vazduhoplovnog puka iz Novog Sada.

AVIA BH-33

TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE: Izme|u dva svetska rata Jugosloveni i
^ehoslovaci odr`avali su izvanredne dobre
Motor: odnose u oblasti odbrane ostvarene kroz malu
Valter Jupiter VII od 331 kW (450 KS), na Ikarusovim Antantu. Jugoslovenska artiqerija snabdevala
avionima motori IAM Jupiter 9Ad od 309 kW (420 KS) se iz [kode, a na listi nabavki bili su pu{ko-
Dimenzije: mitraqezi, razna tehni~ka sredstva i avioni.
du`ina 7,04 m Leta 1929. godine VV se odlu~ilo za na-
visina 2,79 m bavku tri u to vreme moderna lova~ka aviona
razmah krila 8,90 m avia BH-33E za potrebe u~e{}a na Tre}oj utak-
povr{ina krila 22,2 m mici ~lanica Male Antante i Poqske posled-
Mase: wih dana leta te godine. Posle gubitka jednog
prazan 830 g od aviona u udesu naru~en je dodatni BH-33 za
maksimalna u poletawu 1.250 kg zamenu tehnike i zato je 20 primeraka BH-33
Performanse: uvezeno 1931. godine. U fabrici Ikarus u Be-
maksimalna brzina 270 km/h ogradu od 1934. do 1936. godine izra|eno je
brzina krstarewa 230 km/h 22 BH-33. Oni su imali motore proizvedene u
dolet 483 km fabrici IAM po ~ehoslova~koj licenci.
Naoru`awe: Iz Rakovice posle ulaska jednokrilnih
Na ~e{kim primercima dva mitraqeza kalibra 7,7 mm aviona u naoru`awe VV, preostali primerci
vikers Mk. II sa po 500 metaka, a na avionima izra|e- BH-33 kori{}eni su kao trena`ni lovci. U od-
ni po licenci dva mitraqeza 7,7 mm darn M.30 sa po branu otaxbine sa aerodroma u Mostaru po-
500 metaka letela su dva BH-33 iz Tre}e pilotske {kole.
Oba su oborena kod Podgorice.

26
HO KER
FJU RI
Na zavr{etku ere dvokrilnih lovaca, po~et-
kom tridesetih godina, britanski lova~ki avion
fjuri (Fury) smatrao se za vrhunski tehni~ki i do-
met. Za VV KJ naru~ena su 1931. godine tri fju-
rija Mk.IIA. Tokom 1936/37. godine u VV primqe-
no je deset fjurija II sa nizom poboq{awa i ja-
~im motorom u odnosu na fjuri I. Po licenci u Be-
ogradu su 1937. godine izra|ena 24 aviona u fa-
brici Ikarus i 16 aviona u fabrici Zmaj. Prva TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
jedinica naoru`ana fjurijima II bio je [esti puk
sa aerodroma u Zemunu. Avioni iz tog puka lete- Motor: maksimalna poletna masa 1.772 kg
li su na aeromitingu 1938. godine. Posle dola- Rols-rojs kestrel XVI (Rolls-Royce Performanse:
ska savremenih jednokrilnih lova~kih aviona Kestrel XVI) od 700 KS
Dimenzije: maksimalna brzina 389 km/h
1939. godine, fjuriji su iz [estog puka predati
du`ina 8,34 m brzina krstarewa 320 km/h
^etvrtom puku u Zagreb a zatim 1940. godine Pe-
visina 3,40 m dolet 635 km
tom puku u Ni{u. U toj jedinici do~ekali su rat. U razmah krila 9,15 m
vazdu{nim borbama sa nema~kim lovcima stra- Naoru`awe:
povr{ina krila 23,41 m
dalo je osam pilota fjurija, a oborena su najma- Mase: dva mitraqeza kalibra 7,7 mm
we tri nema~ka aviona jedan Bf 110 i dva Bf prazan 1.482 kg darn M.30 sa po 500 metaka
109, dva Bf 109 verovatno.

JAKOVQEV JAK-3
Tokom rata i u prvoj po-
sleratnoj godini proizvedeno
je 4.848 aviona Jak-3. U rat-
nim danima jugoslovenski pilo-
ti iz 11. lova~ke avijacijske
divizije imali su priliku da
lete na samo tri Jak-3. U to
vreme to su bili presti`ni
avioni za vode}e pilote. Avi-
oni Jak-3 postali su osnovni
lovci JRV tek posle rata, tokom
leta 1945, kada je iz SSSR-a
primqeno najpre 28 aviona za
prenaoru`avawe lova~kih pu-
kova sa aviona Jak-1, a potom
~itav puk od 40 aviona. Tokom
krize u odnosima sa Amerikan-
TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE: cima i Britancima lovci Jak-3
~uvali su vazdu{ni prostor od
Motor: normalna u poletawu 2.550 kg ulaska aviona biv{ih savezni-
Klimov VK-105PF-2 Performanse: ka. Jakovi su 1946. oborili
snage 964 kW (1.310 KS) maksimalna brzina na visini 4.400 dva ameri~ka aviona C-47 iz-
Dimenzije: m 640 km/h nad Slovenije. Jedan britan-
du`ina 8,5 m maksimalni dolet 850 km ski C-47 prinudili su na sle-
razmah krila 9,20 m Naoru`awe: tawe na aerodrom u Ni{u.
povr{ina krila 14,85 m jedan top 20 mm [VAK sa 130 granata Avioni Jak-3 ostali su u inven-
Mase: dva mitraqeza 12,7 mm UBS sa 240 taru JRV sve do 1957. godine,
prazan 2.105 kg metaka do kada su kori{}eni za obuku
pilota lovaca.

27
 ZLIN 381 AERO-2
Oznaku zlin 381 nose primerci nema~kog {kolskog aviona
biker bestman (Bcker B-181C-1 Bestmann) proizvedeni posle
rata u ^ehoslova~koj. Za JRV 1948. godine primqena su 28 avi-
ona. U listi imovine JRV nalazilo se i osam bestmana. Pukovi
JRV dobili su po nekoliko zlinova za potrebe trena`e i razne
pomo}ne zadatke. U 117. puku od jula 1948. godine koristili su
zlinove za trena`u u instrumentalnom letewu.
[kolski avion aero-2 projektovan je pre Drugog svetskog rata,
ali je proizvo|en tek posle oslobo|ewa. Naime, prvi prototip za-
vr{en 1940. godine bio je u~esnik konkursa na kome se tra`io avi-
on za osnovnu leta~ku obuku u VV KJ, na kome je pobedio, ali zbog ra-
ta aero-2 nije u{ao u proizvodwu. Posle rata JRV odlu~ilo se za
nabavku doma}ih {kolskih aviona za po~etnu obuku. U fabrici avi-
ona Ikarus 1946. godine izradili su novi prototip na osnovu pred-
ratnih planova sada nazvan aero-2B. Kao pobednik konkursa izbo-
rio se za velike naruxbine JRV. Ve} 1947. i 1948. godine jedinice
JRV primile su 30 primeraka prve serije aero-2B sa motorom od
145 KS i 80 komada aero-2C sa ja~im motorom od 160 KS. Tokom
1949. godine proizvedena su 67 aero-2D sa zatvorenom kabinom.
Osim u {kolskim pukovima, kori{}eni su u borbenim jedinicama za
TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE: trena`u pilota posebno 19491950. godine, kada se obuka na na-
Motor: menskim avionima svela na minimalan broj ~asova zbog nedostatka
Valter Minor 4-III (Walter-Minor) tehni~kih resursa i rezervnih delova. Zbog starosti i istro{enosti
snaga 77 kW (105 KS) aviona spitfajer i hariken iz 103. izvi|a~kog avijacijskog puka,
Dimenzije: 1949. godine u toj jedinici na{li su se aero-2.
du`ina 7,85 m TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
razmah krila 10,60 m
povr{ina krila 13,50 m Motor: Mase:
Mase: Valter Minor-6/III prazan 685,5 kg
prazan 495 kg (Walter-Minor) maksimalna u poletawu
maksimalna u poletawu 760 kg snage 117,76 kW (160 KS) 978,5 kg
Performanse: Dimenzije: Performanse:
maksimalna brzina 196 km/h du`ina 8,23 m maksimalna brzina 224km/h
vrhunac leta 4.500 m razmah krila 10,50 m brzina pewawa m/s
dolet 850 km povr{ina krila 15,56 m dolet 745km

F-86 E(M)
SEJBR
Ameri~ki mlazni lovac F-86
sejbr (Sabre) ima kultni status za-
slu`en u Korejskom ratu i burnoj
istoriji hladnog rata pedesetih go-
dina. Prvi primerci po~etnog mo-
dela F-86A uvedeni su u naoru`a-
we marta 1949. godine. Do 1956.
godine proizvedeno je 9.860 pri-
meraka F-86 sejbr i mornari~kih
lovaca fjuri u fabrikama NAA u
SAD, kanadskom Kanaderu, austra-
lijskom CAC-u, italijanskom Fija-
tu i japanskom Micubi{iju. Na ae-
rodrom Batajnica 1956. godine
sleteli su prvi od 41 sejbera iz
ameri~ke vojne pomo}i MDAP-a. U
JRV (od 1959. godine JRV i PVO)
kori{}eni su avioni kanadske
proizvodwe sa punom oznakom JRV

28
je iz vojne pomo}i SAD-a i kroz komerci- TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
jalne aran`mane nabavilo s121 sejber.
Prvi su sleteli na aerodrom Batajnica Motor: Performanse: AVIONI F-86E (M)
1956. godine. Svi Jugoslovenski sejbrovi Xeneral iliktrik maksimalna brzina na nivou KORI[]ENI U
bili su kanadske proizvodwe sa punom oz- (General Electric) J47-GE-13 mora 860 km/h AKRO-GRUPI 204. PUKA:
nakom. potisak 23,13 kN maksimalna brzina na visini
U vreme kada su u{li u JRV bili su Dimenzije: od 6.100 m 910 km/h
stari do ~etiri godine. ev. br. 11001,
du`ina 11,5 m Naoru`awe: ev. br. 11065,
Akro-grupa letela je na sejbrovima u visina 4,5 m streqa~ko naoru`awe {est
vreme kada su oni bili osnovni lovci u JRV ev. br. 11085,
razmah krila 11,1 m mitraqeza kolt brauning ev. br. 11093,
i PVO i samim tim presti`na tehnika koja povr{ina krila 26,6 m (Colt Browning)AN M3 kalibra
se na aeromitinzima predstavqala kao ev. br. 11102,
Mase: 12,7 mm sa 267 metaka
uzdanica odbrane dr`ave. Tokom {ezdese- prazan 5.150 kg po mitraqezu
ev. br. 11103,
tih godina F-86E leteli su u sastavu puko- masa u poletawu sa dva dva potkrilna nosa~a ev. br. 11109,
va za odbranu ju`nih delova dr`ave i za dodatna rezervoara goriva nosivosti do 450 kg po ev. br. 11117,
obuku pilota lovaca stacioniranih na ae- 7.301 kg nosa~u ev. br. 11120.
rodromima Petrovac, Pula i Golubovci.

GALEB G-2A
Interna oznaka JRV i PVO: N-60
Prvi doma}i mlazni avion doveden
do serijske proizvodwe galeb G-2 poka-
zao se kao jedan od najboqih proizvoda
doma}e industrije u celini. Posle dva
prototipa G-1 i G-2, prvi serijski avion
sa fabri~kom oznakom G-2A zavr{en je
jula 1965. godine, a od januara 1966. go-
dine G-2A nalaze se u sastavu JRV i PVO.
Stotine hiqada ~asova provedenih u va-
zduhu dokazali su da se radi o pouzdanom
avionu kome se verovalo. Od 1968. do
1998. godine svi piloti mlaznih aviona
JRV i PVO u danima provedenim na Aka-
demiji leteli su na G-2 u {kolskim puko-
vima na aerodromima Zemunik, Pula i
Golubovci. Pod oznakama JRV i PVO le-
telo je 135 galebova. Posle redukcije
broja aviona u JRV i PVO 1996. godine u
skladu sa Podregionalnim sporazumom o
kontroli naoru`awa, 17 N-60 pro{lo je
kroz proceduru prekvalifikacije iz bor-
benih u neborbene avione. Deset N-60
postali su deo zbirke Muzeja vazduho-
plovstva na aerodromu Nikola Tesla
Beograd. Deo suvi{nih aviona je uni{ten
ili su postali makete, a neki su prodati
privatnim korisnicima. Nenaoru`ani
avioni nastavili su sa slu`bom na zada-
cima obuke studenata sve do prole}a
1999. godine avioni Natoa tada su uni-
{tili sve N-60. Posle rata samo su se
mogla popraviti o{te}ewa na avionu
23252. Taj avion ponovo leti od 2003.
godine posle provedenog remonta.

AVIONI GALEB KORI]ENI

U AKRO-GRUPI VVA
Primqeni su u 105. puk: 21. jula
1968. godine primerci 23166, 23169
i 23170, a 30. septembra 1968. go-
dine 23168.

29
 TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
Motor:
Rols-rojs vajper 11 Mk 22-6 (Rolls-Royce Vi-
per) potisak 11,1 kN
Dimenzije:
du`ina 10,338 m
visina 3,28 m
razmah krila sa rezervoarima goriva
11,62 m
povr{ina krila 19,43 m
ZLIN 526
Interna oznaka JRV i PVO: N-61F za zlin
526F, odnosno N-61M za zlin 526M
U ^ehoslova~koj fabrici Zlin izradili
su 1947. godine prototip niskokrilnog {kol-
skog aviona sa dva sedi{ta u tandemu zlin 26
trener. Bez ve}ih izmena konstrukcije, ~ita-
vih tridesetak godina posle leta rodona~el-
nika porodice proizvodili su se usavr{eni
zlinovi sa ja~im motorima, po~ev od zlina
126, preko 226, 326, 526 sve do 726.
Jedan od najboqe prodavanih modela no-
si oznaku zlin 526 trener master. U podva-
30
Mase:
prazan avion sa odbacivim krilnim rezer-
voarima i nosa~ima naoru`awa 2.655 kg
masa u poletawu u {kolskoj varijanti 3.884
kg
Performanse:
maksimalna brzina na visini od 6.000 m
788 km/h
maksimalni dolet 1.240 km
rijanti zlin 526F izme|u 1969. i 1974.
godine proizvedeno je 174 primerka, od
toga 18 za JRV i PVO. Kori{}eni su u 105.
puku na Zemuniku za selektivnu obuku kan-
didata za VVA i za obuku pilota Naknadno
je 1974. godine uvezeno dodatnih {est pri-
meraka i posledwa dva 1976. godine. Avi-
oni su se stalno kretali izme|u Zemunika
i aeroklubova prema potrebama obuke pi-
lota: u 333. me{ovitoj avijacijskoj eska-
drili leteli su u vreme selektivnog kursa,
a vi{ak resursa usmeravao se na aeroklu-
Naoru`awe:
streqa~ko naoru`awe dva mitraqeza kolt
brauning (Colt Browing) AN M3 kalibra
12,7 mm sa 80 metaka po mitraqezu
raketno naoru`awe: dve nevo|ene rakete
127 mm HVAR-5 ili dva sa}asta lansera ne-
vo|enih raketnih zrna 57 mm
bombardersko naoru`awe: dve razorne
avio-bombe FAB-100
bove. Posle dolaska doma}ih aviona utva-
75 1980. godine zlinovi su poslati u ^e-
hoslova~ku na zamenu motora, odnosno
prepravku u zlin 526M i prosle|eni su ae-
roklubovima. Za prikaz vrhunske tehnike
pilotirawa na aeromitinzima poneki zlin
526F tokom osamdesetih nalazio se u sa-
stavu 333. eskadrile. Pet preostalih zli-
nova 41106, 41108, 41111, 41116 i
41118 leta 1988. godine na osnovu odluke
iz novembra 1987. godine predato je iz JRV
i PVO u VSJ.
 TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE:
Motor:
Valter minor 6-III (Walter
Minor) od 118 kW (160 KS), po-
sle zamene motora avia M-
137/A od 132 kW (180 KS)
Dimenzije:
du`ina 8,00 m
visina 2,060 m
razmah krila 10,596 m
povr{ina krila 15,450 m
AVIONI KORI[]ENI U MALOJ AKRO-GRUPI:
Mase:
prazan 665 kg ev. br. 41104, civilna registracija YU-DIO, f/b 1024
maksimalna masa poletawa za
ev. br. 41106, civilna registracija YU-DJX, f/b 1031
akrobatsku kategoriju 940 kg
Performanse: ev. br. 41108, civilna registracija YU-DIK , f/b 1033
maksimalan brzina na nivou ev. br. 41111, civilna registracija YU-DIR, f/b 1297,
mora 238 km/h
ev. br. 41116, civilna registracija YU-DFY, f/b 1315
dolet pri brzini krstarewa
530 km ev. br. 41118, civilna registracija YU-CDL, f/b 1325

GALEB G-4
Interna oznaka JRV
i PVO: N-62 i N-62[ za
razoru`ane avione
Nabavka licence za
motore Rols-rojs vajper
632 ugra|ene na juri{ne
avione orao uticala je na
odluku da se razvija doma-
}i mlazni {kolski avion
galeb G-4 baziran na is-
tom motoru. Izra|ena su
dva prototipa G-4 1978. i
1979. godine, sledili su
1980/81. godine {est avi-
ona nulte serije i od
1984. godine prva serija.
Za prenaoru`awe VVA
avioni G-4 su primqeni u
tri eskadrile sa aerodro-
ma Pula, Zemunik i Golu-
bovci. Prva ~etiri nova G-
4 uvedena su u 249. lbae iz
105. puka januara 1988.
godine. Jedan od tih avio-
na sa ev. br. 23693 prvi
se naknadno na{ao u sa-
stavu akro-grupe. Preo-
stalih {est aviona ve} u
fabrici su bili predvi|e-
ni za akro-grupu i zato su
u Lete}im zvezdama prele-
teli kao potpuno novi avi-
oni na aerodrom Zemunik.
Posle prelaska akro-gru-
pe na aerodrom Golubovci
svi weni G-4 uvr{teni su u
prebaziranu 229. lbae.
Avioni Lete}ih zve-
zda ostali su 1997. godi-
ne bez naoru`awa i svih
instalacija vezanih za
primenu naoru`awa. Raz-
oru`ani su zbog potrebe
da se broj borbenih avi-
ona u JRV i PVO svede u
limit od 155 primeraka
predvi|en Podregional-
nim sporazumom o kon-
troli naoru`awa.

TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE: AVIONI KORI[]ENIM U

Turbomlazni motor : LETE]IM ZVEDAMA
Rols-rojs vajper 632-46 (Rolls-Royce Viper) ev. br. 23693, c/n 049, proizveden 06.
potiska 17,77 kN januara 1988.
Dimenzije: ev. br. 23694, c/n 050, proizveden 21.
du`ina sa pito-cevi 12,248 m januara 1988.
visina 4,299 m ev. br. 23695 c/n 051, proizveden 21.
razmah krila 9,88 m januara 1988.
povr{ina krila 19,50 m ev. br. 23696 c/n 052, proizveden 22.
Mase:
februara 1988.
prazan 3.230 kg
ev. br. 23697 c/n 053, proizveden 22.
masa poletna za osnovnu varijantu 4.695 kg
poletna masa sa preoptere}ewem 6.300 kg februara 1988.
Performanse: ev. br. 23698 c/n 054, proizveden
maksimalna brzina 880 km/h 08. aprila 1988.
Naoru`awe: ev. br. 23699 c/n 055, proizveden
streqa~ko naoru`awe top 23/2 mm G[-23L 08. aprila 1988.
sa 200 granata
~etiri potkrilna nosa~a za borbeni teret mase do 350 kg na
unutra{wem paru nosa~a i do 205 kg na spoqa{wem
paru nosa~a

31
 JASTREB
Interna oznaka JRV i PVO: J-921 za la-
kog juri{nika i IJ-21 za izvi|a~ki avion
Jastreb vodi direktno poreklo od galeba
jer je iskori{}ena ve}ina re{ewa sa dvoseda
da bi se do{lo do jednosedog lakog juri{nika i
izvi|a~a. Avion je sa relativno skromnim na-
oru`awem i performansama u odnosu na bor-
bene avione svog vremena, ali prilago|en po-
trebama JRV i PVO za jednostavnim avionom
koji mo`e da poleti sa travnate poletno-slet-
ne staze. Naime, u vreme hladnog rata cenilo
se da se mo`e ra~unati samo na avione koji }e
pre`iveti prvi udar na aerodrome. Prvi juri-
{nici J-21 uvedeni su u naoru`awe 1970. go-
dine u 172. puk VVA. Zatim su do sredine se-
damdesetih prenaoru`ane eskadrile lova~ko-
bombarderske avijacije. Proizvedena su 121
J-21. Takti~ki izvi|a~ki avioni IJ-21 proiz-
vedeni su u 38 primeraka, koji su podeqeni iz-
me|u tri eskadrile. Dvosedi NJ-21 iza{li su
TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
Motor:
Rols-rojs vajper-531 (Rolls-Royce Viper)
potisak 13,2 kN
Dimenzije:
du`ina 10,709 m
visina 3,613 m
Mase:
masa u poletawu sa dve bombe od 250 kg
i ~etiri rakete HVAR-5 4.915 kg
Performanse:
maksimalna brzina na visini od 5.000 m
724 km/h
vrhunac leta 12.000 m
iz Sokola u 18 primeraka, namenski za eska-
drilu za obuku pilota lova~ko-bombarderske
avijacije.
U akro-grupi VVA od 1974. do 1980. go-
dine kori{}eni su tek proizvedeni J-21. Oni
su posle akrobatske slu`be nastavili da lete
u borbenim eskadrilama.
AVIONI KORI[]ENI
U AKRO-GRUPI VVA
19741980. GODINE:
ev. br. 24266, c/n J1-107
ev. br. 24267, c/n J1-108
ev. br. 24268, c/n J1-109
ev. br. 24269, c/n J1-110
ev. br 24270, c/n J1-111
ev. br. 24204 c/n J1-070
maksimalni dolet 1.520 km AVIONI KORI[]ENI
Naoru`awe: U LETE]IM ZVEZDAMA
streqa~ko naoru`awe tri mitraqeza kolt OD 1985. DO 1990. GODINE:
brauning (Colt Browing) AN M3 kalibra 12,7
mm sa 135 metaka po mitraqezu ev. br. 24404 c/n J2-004
raketno naoru`awe: {est nevo|enih raketa ev. br. 24409 c/n J2-009
ev. br. 24412 c/n J2-014
127 mm HVAR-5 ili dva sa}asta lansera sa po ev. br. 24414 c/n J2-014
12 nevo|enih raketnih zrna 57 mm ev. br. 24417 c/n J2-017
bombardersko naoru`awe: dve razorne avio- ev. br. 24418 c/n J2-018
bombe FAB-250 ili dve plamene avio bombe ev. br. 24422 c/n J2-022
PLAB-200 ili dva sve`wa od po osam avio- ev. br.24423 c/n J2-023
bombi RAB-16

SA- 342L GAZELA

TAKTI^KO-TEHNI^KE
KARAKTERISTIKE:
Motor:
Turbomeka astazu XIV M (Turbomeca Asta-
zou) snage 631 kW
Dimenzije:
du`ina helikoptera kada se rotori okre}u
11,97 m
visina 3,18 m
pre~nik glavnog rotora 10,50 m
Mase:
prazan 975 kg
maksimalna u poletu2.000 kg
Interna oznaka JRV i PVO: HO-45 decembra 1978. godine. Iz Francuske i Soko- Performanse:
Kada su 1971. godine prvi primerci gaze- la, zavr{no sa 1985. godinom, u JRV i PVO uve- maksimalan brzina 264 km/h
le iza{li iz fabrika u Francuskoj i Velikoj deno je 115 primeraka u varijanti SA-341H sa dolet 755 km
Britaniji, u JRV i PVO ve} su doneli odluku da motorom od 592 KS, kakav se proizvodio u fa-
se taj helikopter proizvodi u doma}oj industri- brici 21. maj u Rakovici. Od po~etka 1986. go- HELIKOPTERI KORI[]ENI U GRUPI
ji na osnovu licence. Za po~etak 1973. godine dine u Sokolu su proizvodili gazele modela STR[QEN
uvezena su prva dva uzorka, a zatim dodatne ko- SA-342L sa ja~im motorom Astazu XIVH. Do
li~ine gazela za prenaoru`awe {kolskog puka u gra|anskog rata 1991. godine u jedinice JRV i ev. br. 12874 f/b 105
Mostaru. Gazele su bile u blizini hala Soko PVO uvedena su 63 primerka SA-342L u osnov- ev. br. 12876 f/b 107
Mostara gde se radilo na osvajawu licencne noj varijanti sa oznakom vida H-45 i naoru`a- ev. br. 12878 f/b 109
proizvodwe. Prvi doma}i primerak poleteo je noj HN-45M. ev. br. 12890 f/b 134

32