www.odbrana.mod.gov.

rs
1,20 evra
cena 100 dinara

U fokusu
Ministar odbrane
Dragan [utanovac
u poseti Iraku
15. avgust 2009.

Uspe{na vojna
i privredna
saradwa
Broj 94

Tema

32
Godina V

Unapre|ewe
ARSENAL

fizi~ke obuke


L O V A^ K I
AVION I

20
3

-

NARUXBENICA
Novinski centar ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
@iro-ra~un: 840-49849-58

Naru~ujem _________KOMPLETA POSTERA LOVA^KIH AVIONA po ceni

od 850,00 dinara po kompletu.
Komplete dostavqamo Post ekspresom na ra~un kupca. Trenutna cena te
usluge je 240,00 dinara.
Uplatu izvr{iti na `iro-ra~un br. 840-49849-58. Dokaz o uplati i na-
ruxbenicu poslati na adresu NC Odbrana.
Kupac: ___________________________________________________________
Ulica i broj: _____________________________________________________
Mesto: ____________________________ Telefon: _____________________
Potpis naru~ioca _________________________________________________
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

12
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Darimir BANDA

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
SADR@AJ U FOKUSU
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Ministar [utanovac u Iraku
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi} USPE[NA VOJNA I PRIVREDNA
Dizajn i prelom SARADWA 6
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici) TEMA
Fotografija Unapre|ewe fizi~ke obuke u Vojsci Srbije
Goran Stankovi} (urednik) NOVI SISTEM ZA PROFESIONALCE 12
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski ODBRANA
Korektor Centralna logisti~ka baza
Sla|ana Grba PRILOGO\AVAWE NOVOM VREMENU 16
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija Per aspera
Radovan Popovi} (foto-centar) SLU^AJ MIRIJEVSKOG [PIJUNA 21
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 JEDINICE
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 Vojnogeografski institut
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583
ORIJENTACIJA U VREMENU 22
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
OBUKA
TELEFAKS 3241-363
Kurs za re~ne diverzante
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
PROVERA IZDR@QIVOSTI 24
e-mail
odbrana@beotel.rs SARADWA
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet
Pomo} in`iweraca me{tanima sela Trnka
www.odbrana.mod.gov.rs u Kopnenoj zoni bezbednosti
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana TRNOVITO DO PUTA 26
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu Arsenal 32 SAVREMEN
Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. avgust 2009.

 re~ urednika
24

38
Podvig
vaj broj Odbrane nekako je u znaku sporta i sportskih pod-

O viga. Veliku radost priredili su nam nedavno sportisti na

me|unarodnoj sceni. Vaterpolisti, ko{arka{i i pliva~i
Milorad ^avi} i Na|a Higl osvojili su najsjajnija odli~ja i jo{
jednom pokazali da Srbija ima potencijal i za najve}e sportske
podvige, koji neretko nisu u skladu sa skromnim materijalnim
uslovima i okolnostima u kojima rade na{i sportisti.
O tim doga|ajima mediji su na{iroko izve{tavali, a mi
bele`imo nekoliko sportskih podviga koji nisu privukli pa`wu
masovnih medija, mada to bez sumwe zaslu`uju.
Na{ proslavqeni dugopruga{ stariji vodnik Goran ^egar oki-
tio se zlatnom medaqom i rekordom na Tre}em me|unarodnom
{uji~kom polumaratonu u Bosni i Hercegovini u veoma jakoj konku-
renciji.
I padobranska ekipa Vojske Srbije Nebeske vidre ostala je
DRU[TVO na nivou svog renomea. Na nedavno odr`anom dr`avnom prvenstvu
[kola prijateqstva na Tari u klasi~nim padobranskim disciplinama u Para}inu, osvojila je
NOVE VREDNOSTI 28 prvo mesto u disciplini ekipnog skoka na ciq. Pored toga, zas-
tavnik Radmila \uri}, koja je odavno prema{ila hiqadu padobran-
skih skokova, postala je dr`avni prvak u `enskoj konkurenciji, a
POGLEDI
zastavnik Sini{a Mi}i} osvojio je drugo mesto u konkurenciji
Uloga Kfora na Kosovu i Metohiji padobranaca.
UPLETENI KOSMETSKI ^VOR 30 Ovi rezultati vojnih sportista veoma ohrabruju pred predsto-
je}e regionalno vojno prvenstvo u atletici u Ohridu i svetsko vojno
prvenstvo u padobranstvu u ^e{koj, na kojima }e svoje snage i ume}e
PARALELE odmeriti u daleko ja~oj me|unarodnoj konkurenciji.
SAVR[ENI HITAC 33 Na sportskim stranama donosimo i pri~u sa lica mesta o pod-
vigu ekipe planinarskog sportskog dru{tva Kopaonik, koja je
nedavno osvojila Elbrus, najvi{i evropski vrh na Kavkazu.
FEQTON Za wima, mo`e se slobodno re}i, ne zaostaju ni u~enici Vojne
Velikani svetske nauke: Milutin Milankovi} gimnazije i studenti Vojne akademije koji su bez planinarske opre-
NEUMORNI ISTRA@IVA^ me i posebnih priprema, u pratwi svojih stare{ina i profesora,
KLIMATSKIH PROMENA 34 izveli jo{ jedan planinarski poduhvat. Osvojili su Atos, najvi{i
vrh Svete Gore. Ali, to je i svojevrsni duhovni podvig kojeg se udo-
stoje samo odva`ni.
SA LICA MESTA [ta tek re}i o podvigu budu}ih re~nih diverzanata Specijalne
Pokloni~ko putovawe u~enika Vojne gimnazije brigade? Na kursu kandidata za taj elitni sastav na{e vojske, oni
NA IZVORU PRAVOSLAVQA 38 su u kontinuitetu mar{evali 90 kilometara, veslali Dunavom jo{
20 kilometara u desantnom ~amcu i ronili dva kilometra da bi
izveli diverziju na komandni brod. Predaha su imali tek toliko da
ISTORIJA se osve`e vodom i okrepe hranom koju su prona{li u prirodi.
Spasavawe savezni~kih pilota u Drugom svetskom ratu Svojevrstan podvig za mnoge profesionalne vojnike, mislimo
OPERACIJA HALIJARD 42 tu, naravno, i na mnoge oficire i podoficire, bi}e i provera
fizi~ke sposobnosti. Naro~ito za one koji su dobrano zaboravili
na obavezu da budu uvek u top-formi. Proces profesionalizacije
SPORT name}e potrebu uspostavqawa novih standarda i na planu fizi~ke
Pohod planinara PSD Kopaonik na Elbrus obuke. Jasno je da profesionalni pripadnici Vojske Srbije moraju
NA VRHU EVROPE 44 da budu natprose~no pripremqeni u psihofizi~kom smislu za
izvr{avawe slo`enih zadataka i tom segmentu obuke ubudu}e }e se
posve}ivati mnogo vi{e pa`we.
Mora}emo, dakle, da mewamo navike. Novi Priru~nik za podi-
zawe fizi~ke sposobnosti profesionalnih vojnih lica stupa na
snagu 1. septembra, a, prema re~ima stru~waka sa kojima smo raz-
govarali u pripremi teme broja, za tri meseca mo`e se sti}i do
`eqenog nivoa fizi~ke spremnosti koji daqe treba unapre|ivati.
Ipak, treba po~eti na vreme.
O NAORU@AWE

5
M i n i s t a r [ u t a n o v a c u I r a k u

Uspe{na voj na i p

Sporazumom o saradwi u oblasti inistar odbrane Republike Srbije Dragan [utanovac, koji je na ~elu

odbrane, koji su ministri

odbrane Srbije i Iraka

M srpske vojnoprivredne delegacije po~etkom avgusta boravio u dvo-
dnevnoj poseti Iraku, izjavio je za agenciju Beta da je sporazum koji
je u Bagdadu potpisao sa ira~kim kolegom dobra osnova za daqu sa-
radwu dve zemqe i da ima uslova da Srbija, pored naoru`awa i vojne
opreme, Iraku ponudi i druge usluge.

Dragan [utanovac i

Abdul Kader Xasim potpisali

po~etkom avgusta u Bagdadu,

predvi|ena je i obuka

pripadnika ira~ke vojske

u Srbiji

6
ri vred na sa rad wa
Pored nadle`nih u ministarstvu odbrane, tokom boravka
u Iraku, razgovarali smo i sa premijerom Nurijem Al Maliki-
jem i predstavnicima ministarstava trgovine i energetike, re-
kao je Beti ministar odbrane Republike Srbije, koji je o sarad-
wi u oblasti bezbednosti razgovarao i sa ministrom unutra-
{wih poslova Iraka Xavadom Al Bolanijem.
Posle susreta sa srpskim ministrom odbrane, ministar od-
brane Iraka Abdul Kader Xasim izjavio je u Bagdadu da je najve-
}i deo vojne opreme i naoru`awa koju je Srbija prodala Iraku
ve} predat na kori{}ewe ira~kim jedinicama. Kada je re~ o voj-
noj opremi i naoru`awu iz Srbije, wihova iskustva krajwe su
pozitivna, naglasio je ira~ki ministar Kader Xasim i podse-
tio da su Irak i Srbija potpisali pet ugovora o prodaji vojne
opreme i naoru`awa.
Ira~ki ministar odbrane rekao je da se sa [utanovcem do-
govorio o nastavku saradwe ministarstava odbrane dve zemqe,
Ministar [utanovac u razgovoru sa premijerom Iraka nagla{avaju}i i da }e se u budu}nosti sara|ivati na vi{e veli-
Nurijem Al Malikijem kih projekata. O~ekujemo da }e vrlo brzo delegacija Iraka do-

Irak ula`e velike napore u izgradwu bezbednosnih struktu-

ra, ukqu~uju}i vojsku i policiju, rekao je [utanovac posle susre-
ta sa ira~kim ministrom odbrane u Bagdadu, i dodao da na{ si-
stem odbrane mo`e da pru`i obuku i eventualne ve`be ira~kim
snagama bezbednosti. Tako|e je naglasio da je ministru Xasimu
ponudio da se ira~ki pitomci {koluju na Vojnoj akademiji u Beo-
gradu.
Saradwa Srbije i Iraka u oblasti odbrane je na najvi-
{em nivou, ocenio je srpski ministar odbrane, ali je naveo
da ju je potrebno pro{iriti i na oblast privrede.
Kako isti~e [utanovac, ira~koj strani ponu|ena je i sarad-
wa u oblasti poqoprivrede, pre svega prodaja na{ih poqopri-
vrednih proizvoda, ali i obnova infrastrukture u toj zemqi.
Irak ~eka velika rekonstrukcija. Postoji veliki broj predu-
ze}a iz Srbije koja su u~estvovala u izgradwi infrastrukture u
Iraku i koja i dan-danas imaju projekte kojima mogu mnogo br`e da
obnove o{te}ene objekte, napomenuo je ministar [utanovac.
Prema wegovim re~ima, ira~ka strana iskazala je veliko in-
teresovawe za pro{irewe ve} postoje}e saradwe, tako da je ube-
|en da }e ubudu}e srpska privreda na}i odgovaraju}e mesto na tr-
`i{tu Iraka.

}i u Srbiju da dogovori detaqe tih poslova, rekao je Kader Xa-

Iz vo zni po slo vi
Srpska odbrambena industrija pro{le godine sklopi-
la je sa Irakom izvozni posao vredan 235 miliona dolara.
Ugovor je predvideo prodaju pe{adijskog naoru`awa, oko
17.000 pi{toqa, minobaca~a i ve}u koli~inu razli~ite mu-
nicije. Pored toga, na{e fabrike proizvele su za Irak i
uniforme, {lemove i za{titnu balisti~ku opremu. I pan~e-
va~ka fabrika Utva sklopila je posao koji predvi|a izradu
20 {kolskih aviona za osnovnu obuku lasta 95 za potrebe
vazduhoplovstva vojske Iraka.
sim.
Govore}i o sporazumu o saradwi u oblasti odbrane, koji su
on i [utanovac potpisali u Bagdadu, ministar Kader Xasim na-
glasio je da je wime regulisana prodaja naoru`awa i vojne opre-
me iz Srbije u Irak i obuka ira~kih vojnika u Srbiji.
U toku posete, ministar [utanovac poklonio je ira~kom
premijeru i ministrima odbrane i policije oficirske sabqe
Vojske Srbije.
Razgovorima u Bagdadu prisustvovali su i generalni direk-
tor Jugoimporta SDPR Stevan Nik~evi}, te srpski privredni-
ci Zoran Drakuli} i Slavenko Slavi}.
Beta

7
 P r i p r e m a s r p s k i h m i r o v w a k a z a ^ a d

Doprinos globalnom miru

Ministar odbrane Republike Srbije
Dragan [utanovac prisustvovao je
11. avgusta pripremama stare{ina
i civilnih lica Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije koji,
u sastavu norve{kog kontingenta,
uskoro odlaze u mirovnu misiju
pod pokroviteqstvom Ujediwenih
nacija MINURCAT u ^ad Snimio R. POPOVI]

irovna misija u ^adu jeste ~etvrta operacija u kojoj u~estvuje no u vojni sanitet na{e zemqe, koji je prepoznatqiv i van grani-
ca Srbije.

M Vojska Srbije. U woj su anga`ovani pripadnici vojske i poli-

cije vi{e zemaqa sveta.
Prvi put Vojska Srbije, na osnovu odluke Parlamenta i nad-
le`nih dr`avnih institucija, odlazi u mirovnu misiju pod tim ime-
nom. Svaka srpska zastava koja se pojavi u svetu jeste na{a pobe-
da, a posebno je zna~ajna ona koja se ostvari spasavawem qud-
skih `ivota. U~e{}em u me|unarodnim mirovnim misijama nasto-
jimo da povratimo ugled i poverewe u Vojsku. Na{e u~e{}e u mi-
siji u ^adu prevazilazi interese srpske vojske i Ministarstva
odbrane i na najboqi na~in prezentuje i promovi{e Srbiju, koja
tako doprinosi globalnom miru rekao je ministar [utanovac
obra}aju}i se dvadeset i jednom pripadniku sistema odbrane Re-
publike Srbije, koji krajem meseca odlaze u Kraqevinu Norve{ku
kako bi nastavili pripreme za misiju u ^adu.
Odlazak na{ih stare{ina i civilnih lica, u drugoj rotaciji
u sastavu norve{kog kontingenta, u tolikom broju, prema re~ima
ministra odbrane, dokaz je poverewa koje Norve`ani imaju u
stru~nost i profesionalne kvalitete srpskih mirovwaka, poseb-
U Skup{tini Srbije nalazi se predlog zakona o u~e{}u
Vojske Srbije i ostalih struktura bezbednosti van granica na{e
zemqe. U sklopu toga, Ministarstvo odbrane predlo`i}e anga`o-
vawe na{ih pripadnika u pojedinim misijama {irom sveta. Tre-
ba znati da je u~e{}e u mirovnim operacijama, pre svega, poli-
ti~ka odluka, a ne Vojske i Ministarstva odbrane. Ona se raz-
matra na Savetu za nacionalnu bezbednost i predla`e Vladi i
Skup{tini. Svakim odlaskom u mirovnu operaciju pove}ava se
kredibilitet i Vojske Srbije u zemqi i inostranstvu, ali i na{e
dr`ave. Na taj na~in ~inimo i krupne korake ka evropskim inte-
gracijama. Profesionalizacija Vojske Srbije ne}e se okon~ati
na odgovaraju}i na~in ukoliko ona ne bude aktivnije u~estvovala
u misijama van zemqe istakao je ministar odbrane Dragan [u-
tanovac.
Skupu u Centru za mirovne operacije prisustvovali su dr-
`avni sekretar dr Zoran Vesi} i zamenik na~elnika General{ta-
ba general-potpukovnik Mladen ]irkovi}.
V. PO^U^
 Dr `av ni se kre tar dr Zo ran Ve si} predao
sanitetska vozila VMC Novi Sad
Dr`avni sekretar Ministarstva od-
brane Republike Srbije dr Zoran Vesi} i
zamenik na~elnika Uprave za zdravstvo Sek-
tora za qudske resurse kapetan bojnog broda
Jovan Maksi} posetili su Vojnomedicinski
centar u Novom Sadu.
Razgovaraju}i sa pripadnicima jedine
vojne zdravstvene ustanove na teritoriji
Vojvodine, dr Vesi} govorio je o novinama u
oblasti vojnog zdravstva. Istakao je da }e
se kona~no re{iti status novosadskog cen-
tra i da }e on u narednom periodu prerasti
u modernu, savremeno opremqenu vojnu bol-
nicu, koja }e u potpunosti zadovoqiti potre-
be zdravstvenog zbriwavawa vojnih ali i
civilnih osiguranika u Vojvodini.
Tako|e, Zoran Vesi} najavio je da }e se
{kolovawem studenata medicine na VMA i
urednijim specijalisti~kim usavr{avawem
zdravstvenog kadra u dogledno vreme popu-
niti i upra`wena mesta u Vojnomedicinskom
centru u Novom Sadu, ali i u ostalim vojnim
zdravstvenim ustanovama.
Da bi se na odgovaraju}i na~in isko-
ristili kapaciteti novosadskog centra, koji
trenutno ima oko 60 bolni~kih posteqa, on
}e se umre`iti sa ostalim republi~kim
zdravstvenim ustanovama, {to }e mu omogu-
}iti da, le~ewem i civilnih pacijenata, od
Republi~kog zavoda za zdravstvo godi{we
ostvari prihod od oko 110 miliona dinara.
Nova me di cin ska opre ma Voj noj bol ni ci Ni{
Dr`avni sekretar Zoran Vesi} i zame-
nik na~elnika Uprave za zdravstvo Mini-
starstva odbrane Republike Srbije pukovnik
Jovan Maksi} uru~ili su 3. avgusta upravni-
ku Vojne bolnice Ni{ pukovniku Slavi{i ]i-
ri}u tri nova sanitetska vozila, u vrednosti
od 12 miliona dinara, ultrazvu~ni aparat,
osteodenzitometar, pet najsavremenijih EKG
aparata i pet defibrilatora i drugu opremu
neophodnu za funkcionisawe bolnice.
Ovo je po~etak tre}eg investicionog
ciklusa za Vojnu bolnicu Ni{, koja ima zna-
~ajno mesto u sistemu odbrane Srbije. O~e-
kujemo da }emo u narednom periodu nabavi-
ti sofisticiranu opremu, kao {to je {esna-
estoslajsni skener. Nadamo se da }emo za
praznik Vojne bolnice, 22. januar slede}e
godine, pustiti u rad novi skener. Mo`e se
re}i da oprema koja je pro{le i ove godine
u{la u ni{ku Vojnu bolnicu predstavqa zna-
Uprkos tome {to na{u zemqu, kao i
ostale dr`ave regiona, optere}uje aktuelna
ekonomska kriza, uspe{no se obnavqa vojno
zdravstvo naglasio je dr`avni sekretar.
Tokom posete novosadskoj vojnomedi-
cinskoj ustanovi, dr Zoran Vesi} uru~io je
upravniku centra pukovniku dr Bratoqubu
Brkqa~u kqu~eve dva nova sanitetska vozi-
la, opremqena savremenom medicinskom
opremom, koja }e omogu}iti kvalitetno i hit-
no zbriwavawe pacijenata.
B. M. P.
~ajnu injekciju za ovu zdravstvenu ustanovu,
po{to je u pomenutom period ulo`eno vi{e
nego dvadeset godina ranije. Jedan od prio-
riteta Ministarstva odbrane ubudu}e bi}e
da obezbedi kvalitetnu zdravstvenu za{titu
svim vojnim osiguranicima rekao je Vesi}.
Oprema uru~ena Vojnoj bolnici Ni{
samo je deo {ireg projekta opremawa vojnog
zdravstva. Deo opreme ve} naredne nedeqe
bi}e uru~en i Vojnoj bolnici i Vojnomedi-
cinskom centru u Novom Sadu i Centru voj-
nomedicinskih ustanova u Beogradu. Tako|e,
VMA je ve} dobila zna~ajan deo opreme,
vredne vi{e stotina miliona. Dr`avni se-
kretar Zoran Vesi} najavio je da }e slede}e
godine zapo~eti projekti formirawa Vojne
bolnice u Beogradu sa kapacitetima sekun-
darne zdravstvene za{tite i adaptacija ob-
jekta na Karaburmi, koji }e biti prvi vojni
gerontolo{ki centar u Srbiji.
Na kraju boravka u Vojnoj
bolnici Ni{ dr`avni sekretar
razgovarao je sa pripadnicima
te ustanove i obe}ao daqa ula-
gawa u opremu i infrastrukturu.
Naglasio je da nadle`ni u Mini-
starstvu odbrane visoko vrednu-
ju u~e{}e wenih pripadnika u
mirovnim misijama i da }e bol-
nica ubrzo biti otvorena i za
le~ewe civilnih osiguranika.
Od lu ~i va we o stra te gij skoj
ras po de li re sur sa
U beogradskom hotelu Zira 3. avgusta
po~ela je petodnevna radionica Odlu~iva-
we o strategijskoj raspodeli resursa. Skup
je organizovala Uprava za strategijsko pla-
nirawe Sektora za politiku odbrane Mi-
nistarstva odbrane Republike Srbije u sa-
radwi sa Institutom za upravqawe resur-
sima odbrane Pomorske poslediplomske
{kole SAD.
U okviru radionice tridesetak pri-
padnika Ministarstva odbrane i Vojske Sr-
bije zajedno sa ameri~kim predava~ima raz-
matrali su probleme koji se odnose na stra-
tegijsko planirawe zasnovano na sposobno-
stima, uticaj neizvesnosti i rizika na stra-
tegijsko planirawe, razvoj programa i pro-
ra~un tro{kova varijanti realizacije pro-
grama, izgradwu programske strukture za
Snimio Z. MILOVANOVI]
razvoj `eqenih sposobnosti i vi{egodi{we
buxetirawe razvoja sposobnosti i ocena
ostvarivawa programa.
Stru~nu raspravu otvorio je zamenik
na~elnika Uprave za strategijsko planira-
we dr Stanislav Stojanovi}, koji je tom pri-
likom istakao dobru saradwu sa Institutom.
Pitawe resursa bi}e kqu~no pitawe nacio-
nalne politike u narednom periodu i u tom
smislu, prihvatawe modernih standarda
upravqawa resursima, po wegovim re~ima,
predstavqa prioritet nacionalne politike,
ukqu~uju}i i politiku odbrane. S. \.
Novi sertifikati dodeqeni
Kru{iku iz Vaqeva
Holding korporaciji Kru{ik iz Va-
qeva 30. jula uru~eni su sertifikati SRPS
ISO 14001:2005 i OHSAS 18001:2007, ko-
ji se odnose na za{titu `ivotne sredine i
bezbednost i zdravqe zaposlenih, ali i re-
sertifikati o sistemu menaxmenta kvali-
tetom prema zahtevima standarda SRPS ISO
9001:2008 I SNO 9000/05.
Predstavnik {vajcarskog Nacional-
nog sertifikacionog tela SGS Stevo Se-
kuli} uru~io je generalnom direktoru Kru-
{ika Jovanu Davidovi} sertifikate koji
se odnose na bezbednost i zdravqe zapo-
slenih, za{titu `ivotne sredine. Sertifi-
kate koje tre}i put potvr|uje Korporacija u
oblasti sistema menaxmenta kvaliteta uru-
~io je, u ime Ministarstva odbrane, bri-
gadni general Danko Jovanovi}. D. M.
9
 RE KORD
GO RA NA ^E GA RA
Obe le `en Dan avi ja ci je
Dan roda avijacije Vojske Srbije obele`en je sve~ano 30. jula u Komandi ViPVO u Zemunu.
Stariji vodnik Goran ^egar, pri-
Tim povodom, dosada{wi komandant tog vida Vojske general-potpukovnik Dragan Katani} podsetio
padnik Vojne akademije, prvi je stigao
je prisutne na bogatu istoriju srpske vojne avijacije, ali i na trenutnu situaciju, koja se, prema
na ciq trke u polumaratonu, koji pro-
wegovim re~ima, polako ali sigurno popravqa.
{le subote odr`an u Bosni i Hercego-
General Katani} predstavio je novog komandanta ViPVO na{e vojske brigadnog generala
vini na stazi du`ine 21,1 kilometar od
Ranka @ivaka. Tako|e, uru~io je nagrade pripadnicima roda koji su tokom prethodne godine posti-
Kupresa do [ujice.
gli najboqe rezultate u radu. Zlatni leta~ki znak dodelio je potpukovniku Zoranu Antoni}u, ko-
Na ciq Tre}eg me|unarodnog {u-
mandantu eskadrile u Sektoru za letna ispitivawa Tehni~kog opitnog centra.
ji~kog polumaratona na{ poznati dugo-
Pre po~etka sve~anosti u Zemunu polo`eni su venci na spomenik nastradalim pilotima Voj-
pruga{ stigao je za 1:15:24, {to je za
ske tokom agresije 1999. godine.
vi{e od {est minuta boqe vreme od
Povodom 2. avgusta dana roda avijacije, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-pot-
prethodnog rekorda Tomislava Bre~i}a
pukovnik Miloje Mileti} primio je 30. jula delegaciju roda avijacije, koju je predvodio zamenik
iz Imotskog koji je ove godine bio drugi
komandanta ViPVO brigadni general Neboj{a \ukanovi}.
od ukupno 58 takmi~ara.
General Mileti} izrazio je tom prilikom uverewe da }e pripadnici tog vida srpske vojske
profesionalnim radom i odnosom prema postavqenim zadacima opravdati ugled koji imaju u voj-
noj i {iroj javnosti.

[uji~ki polumaraton bila je za

^egara posledwa vrlo uspe{na prove-
ra pred nastup na predstoje}em regio-
nalnom vojnom prvenstvu, na stazi du`i-
ne 30 kilometara, koje }e biti odr`a-
no osmog septembra u Ohridu.

NEBESKE VIDRE
DR@AVNI PRVAC I
Na 55. dr`avnom prvenstvu u kla-
si~nim padobranskim disciplinama,
odr`anom od 4. do 8. avgusta na sport-
skom aerodromu Davidovac kod Para-
}ina, padobranska ekipa Vojske Srbije
Nebeske vidre osvojila je prvo mesto
u disciplini ekipnog skoka na ciq.
Vojni padobranci proslavili su se
i u pojedina~nom takmi~ewu, u istoj dis-
ciplini. Zastavnik Radmila \uri} po-
stala je dr`avni prvak u `enskoj konku-
renciji, a zastavnik Sini{a Mi}i} os-
vojio je drugo mesto u konkurenciji pado-
branaca.
Zastavnik Mi}i} izgubio je bitku za
zlatnu medaqu u samom fini{u takmi-
~ewa i to od Radoslava Kora}a, vi{e-
strukog dr`avnog prvaka i nekada{weg
kolege iz proslavqene 63. padobranske
brigade, koji se sada takmi~i za pado-
bransku ekipu Feniks iz Beograda.
Prema re~ima potpukovnika Slo-
bodana Jovanovi}a, vo|e padobranske
ekipe Nebeske vidre, dr`avno prven-
stvo je na neki na~in bilo uvertira za
predstoje}e 34. svetsko vojno prvenstvo
u padobranstvu, koje }e se odr`ati od
14. do 23. avgusta u Lu~enecu u Slova-
~koj, a na kome }e u~estvovati vi{e od
130 zemaqa. V. KRSTI]
Pra znik Re~ ne flo ti le
Sve~anim postrojavawem i defileom jedinica u novosadskoj kasarni Aleksandar Beri}
pripadnici Re~ne flotile obele`ili su 6. avgusta dan jedinice, kao se}awe na isti datum 1915.
godine kada je u Savu porinut prvi srpski ratni brod, oklopni ~amac Jadar. Skupu su prisustvo-
vali komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}, predstavnici jedinica Kop-
nene vojske, lokalne samouprave, dru{tvenih organizacija, Ministarstva unutra{wih poslova i
verskih zajednica.
^estitke povodom Dana re~nih jedinica
Ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-pot-
pukovnik Miloje Mileti} uputili su svim pripadnicima roda re~nih jedinica i Re~ne flotile ~e-
stitke povodom praznika 6. avgusta i po`eleli im puno uspeha u daqem radu.
U sklopu reforme sistema odbrane uspeli ste da izgradite savremeno organizovanu, do-
bro opremqenu i uve`banu jedinicu za realizaciju zadataka iz sve tri misije Vojske, {to ste
uspe{no i prikazali na{oj javnosti na pokaznoj ve`bi prilikom obele`avawa Dana VS, u fe-
bruaru ove godine.
Uveren sam da }ete i u narednom periodu savesno i odgovorno izvr{avati zadatke i dopri-
neti ja~awu odbrambenih sposobnosti na{e zemqe, stoji u ~estitci ministra [utanovca.
U ~estitci na~elnika General{taba VS general-potpukovnika Miloja Mileti}a nagla{ava
se da su pripadnici Re~nih jedinica i Re~ne flotile u~e{}em na ve`bama potvrdili visoku stru~-
nost i osposobqenost, te da su profesionalnim pristupom prema radu odr`ali nivo operativ-
nih sposobnosti jedinice.

10 15. avgust 2009.

 ^estitke ministra i na~elnika General{taba VESTI
Ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba VS general-potpukovnik
Miloje Mileti} uputili su svim pripadnicima roda avijacije ~estitke povodom praznika 2.
GENERAL ]IRKOVI] PRIMIO TURSKOG
avgusta i po`eleli im mnogo uspeha u izvr{avawu zadataka i unapre|ewu operativnih sposob-
nosti Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. IZASLANIKA ODBRANE Zamenik na~el-
^estitaju}i praznik pripadnicima miniostar [utanovac je naglasio da specifi~nost po- nika General{taba VS general-potpu-
ziva koji obavqaju, herojski podvizi kojima su se istakli u odbrani otaxbine i rezultati koje kovnik Mladen ]irkovi} primio je 4.
posti`u u izvr{avawu zadataka svrstavaju pripadnike avijacijskih jedinica u red elitnih sa- avgusta novoimenovanog izaslanika
stava Vojske Srbije. odbrane Republike Turske u Srbiji pu-
Uveren sam da }e napori koje Ministarstvo odbrane ula`e u osavremewavawe, opre- kovnika Burhana Akta{a. General
mawe i stvarawe boqih uslova za rad na{eg vazduhoplovstva, va{a motivisanost, profesio- ]irkovi} i pukovnik Akta{ istakli su
nalizam i leta~ki kvaliteti doprineti da Vazduhoplovstvo zaslu`eno postane ponos Vojske tokom razgovora da se bilateralna
Srbije stoji u ~estitci ministra [utanovca. vojna saradwa Srbije i Turske kre}e
Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} u svojoj ~estitci nagla- uzlaznom linijom i da }e se nastaviti
{ava da su pripadnici roda avijacije profesionalnim radom i odnosom prema postavqenim s wenim ja~awem. Sastanku dvojice
zadacima potvrdili da su jedan od oslonaca vida Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne od- zvani~nika prisustvovao je i odlaze}i
brane. izaslanik odbrane Republike Turske u
Srbiji pukovnik Juxel ]ele{.
Primopredaja du`nosti komandanta ViPVO GENERAL ]ORNAKOV PRIMIO IZASLA-
NIK ODBRANE POQSKE Na~elnik Upra-
U prisustvu na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Miloja Mileti- ve za obuku i doktrinu General{taba
}a, u Komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane brigadni general Ranko @ivak VS general-major Petar ]ornakov
primio je du`nost komandanta ViPVO od general-potpukovnika Dragana Katani}a. primio je 5. avgusta novoimenovanog
Ukazom predsednika Republike Srbije za novog komandanta tog vida Vojske postavqen je izaslanika odbrane Republike Poqske
brigadni general Ranko @ivak, umesto dosada{weg general-potpukovnika Dragana Katani}a,
kome je, na wegov zahtev, prestala aktivna slu`ba. u Srbiji pukovnika Jir`ija [}epan~i-
General Katani} je na du`nosti komandanta ViPVO proveo tri i po godine. U tom peri- ka. Dvojica zvani~nika razgovarala su
odu zaustavqeno je propadawe tog vida Vojske, koji je tokom agresije Natoa imao najve}e gubit- o mogu}nostima za unapre|ewe bilate-
ke, i qudske i materijalne rekao je general Mileti}. Naglasio je da od novog komandanta i ralne vojne saradwe. Susretu je pri-
wegovih saradnika o~ekuje da nastave zapo~etu modernizaciju sastava ViPVO, koja }e, zbog ak- sustvovao i odlaze}i poqski izasla-
tuelne ekonomske krize, biti ote`ana u odnosu na proteklih nekoliko godina. nik odbrane u na{oj zemqi pukovnik
Po`elev{i nasledniku uspeh na novoj du`nosti, general-potpukovnik Dragan Katani} is- Jan Cie}ka.
takao je da su protekle tri i po godine bile godine izazova i da, zbog objektivnih okolnosti, ANALIZA FUNKCIONALNIH I OPERA-
nije realizovano sve {to je planirano u oblasti modernizacije i opremawa ViPVO. TIVNIH SPOSOBNOSTI KOMANDE ZA
Novi komandant srpskog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane naglasio je da OBUKU U beogradskoj kasarni Top~i-
}e u narednom vremenu insistirati na visokom nivou bezbednosti u svim jedinicama vida, usa- der 11. avgusta analizirane su funk-
vr{avawu postoje}ih i dono{ewu novih propisa, maksimalnom upo{qavawu kapaciteta kojima
cionalne i operativne sposobnosti Ko-
ViPVO raspola`e, ali i nastavku modernizacije, u meri u kojoj to bude mogu}e.
Primopredaji du`nosti prisustvovali su komandanti jedinica ViPVO i pripadnici Ko- mande za obuku General{taba Vojske
mande tog vida Vojske. Srbije za prvo polugodi{te 2009. godi-
ne. Analizom je rukovodio zamenik ko-
mandanta Komande za obuku brigadni ge-
Obra}aju}i se pripadnicima jedinice i prisutnim gostima, komandant Re~ne flotile kapetan neral Miodrag Vukmirovi}, koji je tom
bojnog broda Neboj{a Joksimovi} rekao je da Flotila danas, objediwavawem svih sastava Vojske prilikom istakao zna~aj analiti~kog
Srbije koje imaju plovne objekte i aktivnosti izvode na vodi, predstavqa specifi~nu jedinicu na{e pristupa razmatrawu funkcionalnih i
vojske, osposobqenu za zadatke i na unutra{wim plovnim putevima i na svim rekama, kanalima i je- operativnih sposobnosti. Pored ~lano-
zerima u Srbiji. va Kolegijuma na~elnika General{taba
General Dikovi} i kapetan bojnog broda Joksimovi} uru~ili su najuspe{nijim stare{inama, voj- Vojske Srbije i Kolegijuma komandanata
nicima po ugovoru, vojnim name{tenicima i vojnicima koji slu`e vojni rok u Re~noj flotili prizna- Komande za obuku, analizi su prisu-
wa i nagrade, a prigodan umetni~ki program izveli su ~lanovi novosadske Vile.
stvovali svi komandanti centara za
Povodom Dana roda re~nih jedinica i Dana Re~ne flotile zamenik na~elnika General{taba ge-
neral-potpukovnik obuku u sastavu Komande. S. \.
Mladen ]irkovi} pri- INFORMISAWE O MOGU]NOSTI-
mio je 5. avgusta delega- MA PREKVALIFIKACIJE Predstavni-
ciju tih sastava Vojske ci Regionalnog centra za prekvalifi-
Srbije, koju je predvo- kaciju iz Ni{a i me|unarodne organi-
dio komandant Flotile zacije IOM boravili su nedavno u
kapetan bojnog broda Kraqevu, Kragujevcu i U`icu kako bi
Joksimovi}. informisali profesionalne vojnike
Tom prilikom ge- koji vi{e ne rade u Vojsci Srbije o
neral ]irkovi} istakao mogu}nostima prekvalifikacije, edu-
je da su oni u~e{}em u kacije i kori{}ewa finansijske pomo-
nacionalnim i u multi- }i. U narednom periodu sli~ni skupo-
nacionalnim ve`bama vi odr`a}e se i u ostalim gradovima
potvrdili stru~nost i ju`ne i centralne Srbije. To je prvi
osposobqenost svojih
put da se realizuje prekvalifikacija
pripadnika.
B. M. POPADI] i finansijska pomo} za nekada{we
profesionalne vojnike. Z. M.

11
Unapre|ewe fizi~ke obuke u Vojsci Srbije
Novi sistem
al
za profesiona
Po mnogim kriterijumima, gde su
profesionalnost i borbena obuka
na visokom mestu, Vojska Srbije
u`iva opravdano zna~ajan ugled
u me|unarodnim okvirima. Ali,
vreme zahteva visoke domete,
pa u lancu procesa profesionalizacije
sve karike moraju biti jednako postojane.
Uo~eno je da fizi~ka obuka, odnosno
psihofizi~ka priprema, posebno vojnika
i dela stare{ina, nisu na `eqenom
nivou. Zato je doneto niz energi~nih
odluka i mera za podizawe fizi~ke
sposobnosti profesionalnih
vojnih lica u VS koje stupaju
na snagu prvog septembra. Prvi
rezultati o~ekuju se ve} krajem godine.
12
zazovi vojnog poziva nose pe~at trajawa, upornosti, ambici-
je... Daleko su od ~inovni~ke letargije ili ravnodu{nosti bilo
I koje vrste. Naprotiv, dinami~na profesija, harmonija znawa,
ve{tine, temperamenta, svekolike umne i fizi~ke sposobnosti
pristaju savremenom vojniku. Vreme je u~inilo svoje i zahtevi
su, sasvim razumqivo, sve ve}i. Tra`e se brzi odgovori na razli~i-
tu situaciju, najsvrsishodnija re{ewa. Mo`e li vojnik da odgovori
tim zahtevima? Mora! To nije vi{e samo pitawe li~ne ~asti ve}
uklapawe u delovawe i svest kolektiva, jedinice.
U posledwih nekoliko godina u svetu je rastao ugled Vojske Sr-
bije i wenih pripadnika. U~e{}e u mirovnim misijama, {kolovawe
na poznatim vojnim akademijama, u~e{}e na zna~ajnim zajedni~kim
ve`bama Natoa i Programa Partnerstvo za mir, u~e{}e na
me|unarodnim vojnim sportskim takmi~ewima u okviru CISM..., do-
prineli su da se, sasvim opravdano, stvori takva slika. Priznawa
gode, ali se pre prihvataju kao podsticaj za daqi rad nego zakqu~ak
da smo postigli `eqeni nivo. Prostora za napredovawe ima i do-
bro je uo~en. Mudrost opredequje meru kriti~nosti gde se na objek-
tivni tas stavqa sve dobro i ono {to bi moglo (moralo) da bude bo-
qe.
U svekolikom sagledavawu aktuelnog trenutka Vojske Srbije, sa
15. avgust 2009.
 opreznim pogledom na vreme koje je
pred nama, uo~en je dobar lanac, ali OCEWIVAWE VOJNIH LICA
sa karikama koje nisu sve podjednako Va`e}om Uredbom o ocewivawu vojnih lica regulisan je na-
~vrste. Jedna od wih ovoga ~asa nije ~in sticawa slu`bene ocene profesionalnih vojnika. Ocena se
na stepenu zahteva profesionaliza- dobija na osnovu pet elemenata. Jedan od wih je fizi~ka spo-
cije na{e vojske. Naime, radi se o sobnost za du`nost koju obavqa. Tako definisan element je ne-
psihofizi~koj pripremqenosti wenih precizan i podlo`an subjektivnoj proceni jer za wega nema va-
pripadnika koja se (o)dr`ala do ni- qanog kriterijuma.
voa kada je vreme izdiktiralo nove Novim Nacrtom Uredbe o ocewivawu vojnih lica predvi|e-
zahteve. no je da ocena fizi~ke sposobnosti ulazi u prosek slu`bene oce-
ne. Niko ne mo`e imati pozitivnu ocenu ukoliko ima slabu oce-
Odgovor na nu na proveri fizi~ke sposobnosti.
profesionalizaciju
Tema je veoma ozbiqna i tra`i
jasno slovo. Zato }e je tuma~iti gene-
ral-major Petar ]ornakov, na~elnik
Uprave za obuku i doktrinu (J-7) Ge-
neral{taba Vojske Srbije, pukovnik
Zoran [}eki}, na~elnik referata za
fizi~ku obuku Uprave za obuku i dok-
trinu G[ VS, i profesor mr Radoje
Rogli}, referent za fizi~ku obuku u
Gardi.
Proces profesionalizacije
je sam po sebi izuzetno slo`en i za-
hvata mnoge oblasti. Da bismo je
uspe{no sproveli do kraja, neophod-
no je uspostavqawe novih standarda
i na planu fizi~ke obuke. Svima je
jasno da profesionalni pripadnici
Vojske Srbije moraju da budu nat-
prose~no pripremqeni u psihofi-
zi~kom smislu.
Ako ovoga ~asa pogledamo gde
smo na tom planu, sagledamo na{ od-
nos, ste~ene navike, svest uop{te, po-
stoji odre|eno (raz)mimoila`ewe sa
stawem i potrebama koje nije dobro.
Do sada smo imali dosta razloga da

a lce nalazimo opravdawe. Tu su, pre sve-

ga, lo{i ulazni rezultati ro~nih voj-
nika, wihov nedovoqan boravak u voj-
sci da bi se situacija promenila.
Sada smo na novoj koti jer }emo do
kraja godine primiti nekoliko hiqa-
da profesionalnih vojnika, a ostati
na starim pozicijama ne bi bilo do-
bro. Sada{wi rezultati nisu zadovoqavaju}i i zahtevaju bitne pro-
mene. Sve su to razlozi koji su nas opredelili da procenimo kako je
do{ao momenat za promenu na planu fizi~ke obuke i uspostavqawe
novih standarda ka`e u uvodu general ]ornakov.
Dakle, reakcija je bila u pravi ~as...
Da smo to odlo`ili za narednu ili neku drugu godinu bilo bi
kasno. Jer, do sada nismo imali dovoqan broj profesionalnih voj-
nika koji bi obezbedio primenu novog sistema. On }e se bitno raz-
likovati od fizi~ke obuke ro~nih vojnika. Ima}emo profesionalne
jedinice koje imaju druga~ije ciqeve. Zadatak komandanta i koman-
dovawa je da osposobi svoj sastav za misiju koja im je dodeqena.
Program koji smo usvojili, a stupa na snagu 1. septembra, treba da
omogu}i dostizawe `eqenog nivoa fizi~ke spreme za tri meseca,
koja }e u daqem periodu biti stalno unapre|ivana.
Dakle, re~ je kompletnoj promeni svesti o zahtevu i istrajava-
wu komandanata u smislu psihofizi~ke pripremqenosti pripadnika
svoje jedinice. Naravno, da bi se promenila svest neophodno je iz-
meniti i mnoge sistemske mere jer }e i od stepena psihofizi~ke
pripremqenosti zavisiti slu`bena ocena, odlazak na {kolovawe,
napredovawe u slu`bi, tok karijere... Ali, o tome nekom drugom pri-
likom.
^ime ste se rukovodili prilikom izrade standarda?
Oslawali smo se, pre svega, na iskustva profesionalnih ar-
mija jer tome te`imo. Zakqu~ili smo da su strani sistemi zahtevni-
ji, ali prihvatqiviji i prilagodqiviji vojnoj populaciji. Ta~no je da
propisuju vi{e kriterijume, ali i vi{e disciplina kroz koje se pro-
veravaju profesionalna vojna lica. Jer, neke qude krasi takozvana
eksplozivna snaga, druge izdr`qivost, brzina... U tom smislu data je
svima prilika da se doka`u.
U pojedinim armijama postoji i disciplina koju odre|uje ko-
mandant odre|enog ranga, a ti~e se primewenog fizi~kog osposo-
bqavawa karakteristi~nog za pojedine vrste sastava i za misiju ko-
ja je dodeqena jedinici.
[ta je jo{ vrednost novog u odnosu na prethodni sistem?
Na snazi je bio rigidan sistem koji je u prvi plan stavqao
anaerobnu izdr`qivost, usko povezanu sa snagom sr~anog mi{i}a.
Imali smo ponekad ozbiqnih problema i znakova te{kog ugro`ava-
wa zdravqa qudi. To se posebno videlo u tr~awu na 1.500 metara.
Prou~avaju}i kako to drugi rade, zakqu~ili smo da qude ne treba
izlagati nepotrebnim rizicima i isku{ewima. Tako }e, na primer,
umesto 1.500 metara tr~ati 12 minuta i u zavisnosti od du`ine
pre|ene staze vrednova}e se i postignuti rezultat. Op{ta izdr-
`qivost treba da nosi prevagu nad snagom i brzinom.
[ta je neophodno u~initi da bi rezultati bili vidqivi ve} za
tri meseca?
Kako bi se to ostvarilo neophodno je sprovesti u `ivot pro-
gram koji je potpisao na~elnik General{taba i po{tovati s tim u
vezi doneta nare|ewa o na~inu sprovo|ewa, zadacima, rokovima...

13
 tema
Jo{ ne{to, nismo zadovoqni fizi~kom osposobqeno{}u ofi-
cira i podoficira koji rade u komandama operativnog nivoa pa na-
vi{e. Za wih se uvodi kondiciono ve`bawe, svakog radnog dana i
va`i za sve! Jutarwe (kondiciono) ve`bawe bi}e obavezno na svim
nivoima. Ovoga ~asa nemamo dovoqno referenata za fizi~ku obuku
i instruktora. Taj problem smo re{ili tako {to su komandanti za-
du`ili stare{ine koje }e biti odgovorne za sprovo|ewe programa.
Oni }e do 1. septembra pro}i seminare i edukaciju kako bi se {to
boqe pripremili za novu ulogu. Detaqno }e prou~iti priru~nik,
program, zahteve, kriterijume... Za tri meseca o~ekujemo konkretne
rezultate zakqu~uje general ]ornakov.
Vrednovawe rezultata
Op{ti je zakqu~ak da fizi~ka obuka u VS ne zadovoqava u pot-
punosti postavqene visoke ciqeve i da predstavqa slabiju kariku
osposobqenosti jedinica. ^esto se pomiwalo vrednovawe, odnosno
povr{an odnos prema rezultatima i ocewivawu uop{te. Koji su ele-
menti (strukture sistema fizi~ke obuke) bili najslabiji?
U prvom redu neadekvatno vrednovawe fizi~ke obuke, ta~ni-
je wenog osnovnog produkta fizi~ke osposobqenosti u sistemskim
dokumentima: Pravilu o kontroli i ocewivawu borbene gotovosti i
Uredbi o ocewivawu vojnih lica. Ovi dokumenti su izuzetno zna~aj-
ni jer odre|uju stav o vrednosti fizi~ke obuke za borbenu gotovost
i osposobqenost ka`e pukovnik Zoran [}eki}.
[ta je su{tina novog reformskog dokumenta?
U dosada{wem Pravilu o kontroli i ocewivawu borbene go-
tovosti, fizi~ka obuka je vrednovana tako da svega dva posto uti~e
STAROSNE KATEGORIJE
Proveri fizi~ke sposobnosti podle`u sva profesionalna
vojna lica oba pola, bez obzira na polo`aj i ~in, od po~etka do
kraja slu`be. Po godi{tima odre|eno je sedam kategorija; do 26
godina, 2631, 3236, 3741, 4246, 4751 i preko 51 godine.
Osnovna baterija testova koja se odnosi na sve starosne
kategorije sadr`i: podizawe trupa za dva minuta (za procenu
izdr`qivosti i snage trbu{nih mi{i}a), sklekovi na tlu dva
minuta (za procenu snage ruku i ramenog pojasa), tr~awe 12 mi-
nuta i mar{evawe na 10.000 metara (za procenu aerobne iz-
dr`qivosti).
14
na borbenu gotovost, a fizi~ka sposobnost kao parametar fizi~-
ke obuke samo jedan posto! Ako fizi~ka sposobnost (vojnika i sta-
re{ine), odnosno jedinice u celini, uti~e svega jedan posto, jasno
je koliko je ta vrednost degradirana. Stawe je ~inilo jo{ gorim
~iwenica da ni slaba ocena fizi~ke osposobqenosti nije imala
zna~ajne posledice na ukupnu ocenu borbene gotovosti. De{avalo
se ~ak da jedinica dobije slabu ocenu fizi~ke sposobnosti, a ima
vrlo dobru ocenu borbene gotovosti.
Novi reformski dokument koji je privremeno usvojen (Pravi-
lo o kontrolama u Vojsci Srbije), gde se umesto borbene gotovosti
govori o operativnoj sposobnosti, stavqa zna~aj fizi~ke obuke u
daleko boqu poziciju jedinica ne mo`e da dobije pozitivnu oce-
nu osposobqenosti ukoliko iz provere fizi~ke osposobqenosti ne
dobije pozitivnu ocenu.
Na koji na~in }e se ocewivati vojna lica?
Uredbom o ocewivawu vojnih lica regulisan je na~in sti-
cawa slu`bene ocene profesionalnih vojnika. Ocena se dobija
na osnovu pet elemenata. Jedan od wih je fizi~ka sposobnost za
du`nost koju obavqa. Tako definisan element je neprecizan i
podlo`an subjektivnoj proceni jer za wega nema vaqanog kriter-
ijuma. Novim Nacrtom Uredbe o ocewivawu vojnih lica
predvi|eno je da ocena fizi~ke sposobnosti ulazi u prosek
slu`bene ocene. Niko ne mo`e imati pozitivnu ocenu ukoliko
ima slabu ocenu na proveri fizi~ke sposobnosti.
Ako se ve} popravqaju pretpostavke za boqi odnos prema
fizi~koj obuci, za{to se mewa na~in provere fizi~ke sposob-
nosti?
U prvom redu zbog podizawa nivoa fizi~ke sposobnosti
(standard) koga treba da poseduju sva profesionalna vojna lica.
Po starom Uputstvu o proveri, kriterijum je bio veoma nizak, {to
se lako moglo uo~iti pore|ewem sa zemqama u okru`ewu i savre-
menim armijama.
Koje su glavne novine koje donosi nova provera u odnosu na
dosada{wu?
Provera va`i za sva profesionalna vojna lica oba pola.
Najva`nije je definisawe minimalnog standarda koji mora da is-
puni svaki pripadnik VS u toku slu`be, bez obzira na ~in, polo-
`aj, godine i pol. Wime se obezbe|uje dobar radni potencijal, ja-
~awe i o~uvawe zdravqa, odnosno preventiva bolesti. Sprovodi-
}e se dva puta godi{we, ~ime }e se obezbediti permanentno odr-
`avawe visokog nivoa fizi~ke sposobnosti. Zatim, novina se ti~e
izbora dopunske discipline provere od vi{e ponu|enih a
va`i za mu{karce do 36 godina starosti.
Za proveru fizi~ke izdr`qivosti (aerobne spo-
sobnosti) i lica preko 40 godina starosti, ura|eni su
prilago|eni testovi. Ura|ene su posebne baterije te-
stova i norme (standardi) za specijalne jedinice u od-
nosu na svoje karakteristike (protivteroriste, vojnu po-
liciju specijalne namene...).
Kako su podeqene starosne kategorije i {ta sadr`e ba-
terije testova odnosno izborne discipline?
Naglasi}u, proveri fizi~ke sposobnosti podle`u sva
profesionalna vojna lica oba pola, bez obzira na polo`aj i
~in, od po~etka do kraja slu`be. Po godi{tima odre|e-
no je sedam kategorija; do 26 godina, 2631,
3236, 3741, 4246, 4751 i preko 51 godi-
ne. Osnovna baterija testova koja se odnosi
na sve starosne kategorije sadr`i: podiza-
we trupa za dva minuta (za procenu izdr-
`qivosti i snage trbu{nih mi{i}a), sklekovi na tlu dva minuta (za
procenu izdr`qivosti u snazi ruku i ramenog pojasa), tr~awe 12
minuta i mar{evawe na 10.000 metara (za procenu aerobne iz-
dr`qivosti).
Lica do 36 godina starosti imaju obavezu da izaberu jo{ je-
dan dodatni test od ponu|enih sadr`aja: zgibovi, pewawe uz ko-
nopac, poligon pe{adijskih prepreka ili plivawe na 100 meta-
ra. Osnovna baterija testova sastoji se uglavnom od onih koji se
koriste u armijama zemaqa ~lanicama Natoa. Sli~ni su i krite-
rijumi za ocewivawe. U odnosu na dosada{we, norme su znatno
ve}e, pogotovo za ispuwewe minimalnih zahteva.
Da li je postavqeni standard realno ostvarqiv?
Budu}i da `elimo zna~ajan strate{ki iskorak, ciq }emo
ostvariti, a samim tim i na{e vizije. Naravno, mislim i na po-
dr{ku vojnog rukovodstva i sistema komandovawa i ve} zapo~ete
aktivnosti. Doneta je nova baterija testova i postavqeni su stan-
dardi. Sledi wihova provera u praksi i verifikacija nakon is-
tra`ivawa. Doneli smo ciqani tromese~ni program fizi~kog ve-
`bawa za ispuwewe standarda fizi~ke sposobnosti. Fizi~ka
obuka, odnosno fizi~ka sposobnost, daleko je boqe vrednovana u
strukturi operativne sposobnosti.
U novom Nacrtu uredbe za slu`benu ocenu profesionalnih
vojnih lica, fizi~ka sposobnost zauzima visoko mesto. U toku je
izrada Koncepta sredworo~nog razvoja materijalne baze za obu-
ku, koja obuhvata i fizi~ku. Do kraja naredne godine uradi}e se
novo Uputstvo za fizi~ku obuku, kojim }e se na savremen na~in
obraditi kompletna problematika fizi~ke obuke. Ura|en je i no-
vi nacrt Uputstva o sportskim takmi~ewima u VS zakqu~uje pu-
kovnik [}eki}.

Tematske celine
Kako je istakao pukovnik [}eki}, pristupilo se izradi,
izmenama i dopunama sistemskih dokumenata kojima se reguli-
{e fizi~ka obuka u VS. Tako je nare|ewem na~elnika General-
{taba radni tim stru~nih lica izradio Privremeni priru~nik
za podizawe fizi~ke sposobnosti profesionalnih vojnih lica.
Osim pukovnika [}eki}a, me|u qudima koji su pisali jedan od
baznih dokumenata bio je i profesor mr Radoje Rogli}. Wego-
vo veliko iskustvo u radu s pripadnicima elitne jedinice, vi-
soka stru~nost i savremeni pristup sagledavawa problema,
utkani su u slovo priru~nika. Kome je namewen i {ta su wegove
celine?
Namewen je komandama jedinica i ustanova VS za plani-
rawe, organizovawe i realizaciju fizi~ke obuke profesional-
nih vojnih lica radi podizawa fizi~ke sposobnosti na nivo koji
obezbe|uje dostizawe propisanih standarda. Sastoji se od ~eti-
ri me|usobno uskla|ene tematske celine: standardi za ocewiva-
we sposobnosti sa predlo`enom baterijom testova i tablicama
za ocewivawe fizi~ke sposobnosti koji su uskla|eni sa standar-
dima savremenih armija. Zatim program fizi~kog ve`bawa za is-
puwewe standarda. Realizuje se u tromese~nim ciklusima i mogu-
}e ga je uskladiti sa obukom vojnika tokom perioda obu~ava-
wa. Sadr`aji su prakti~ni i jednostavni, ali zahtevaju po-
stupnost i redovnost. Wih je mogu}e ostvariti na po-
stoje}oj sportskoj infrastrukturi.
Plan mera je tre}i deo a ti~e se opisa organizacionih, moti-
vacionih i drugih mera za dostizawe standarda. U zavr{nom delu
date su norme za proveru fizi~ke sposobnosti pripadnika speci-
jalnih i jedinica vojne policije.
Postoji li bojazan da je tri meseca kratak rok, a da su norme
stroge?
Za sve one koji redovno ve`baju nema nimalo bojazni. Rok
je realan, a norme nisu bauk ukoliko se prati pravilnik. Naime,
jutarwe ve`bawe je svakog radnog dana u trajawu od 20 minuta i
va`i za sve. Zatim, za ~asove fizi~ke obuke predvi|eno je 180 mi-
nuta nedeqno. Naravno, ostavqeno je prostora i za primeweno
fizi~ko ve`bawe, o ~emu }e voditi brigu referenti za fizi~ku
obuku, instruktori i lica zadu`ena za weno izvo|ewe.
Napomiwem da je program fleksibilan i pru`a mogu}nost pri-
lago|avawa sredini. Jedan od wegovih zna~ajnih ciqeva jeste eduka-
cija pojedinaca da mogu sami ve`bati, a i}i }e im na ruku besplatno
kori{}ewe sportskih objekata u vanradno vreme. Dakle, ni{ta se
ne tra`i {to nije ostvarqivo, vremena ima dovoqno da se usvoje
novi standardi a ve} prvi rezultati da}e nam za pravo da smo na
dobrom putu isti~e profesor Rogli}.
U zahtevu vremena sadr`ani su razlozi do kojih se do{lo na
bazi nau~nih istra`ivawa i na temequ svekolikih iskustava. U rat-
nim uslovima, na primer, fizi~ki sposobniji borci otporniji su na
razli~ite vrste stresa, napore i neda}e koje uti~u na moral i voqu
za borbu. Fizi~ki nepripremqeni vojnici u ratu opa`aju sebe kao
neupotrebqive i ~esto be`e od stvarnosti. Fizi~ki spremniji ima-
ju ve}u otpornost i boqu adaptaciju na razli~ite klimatske i tempe-
raturne promene, na glad, `e|, nesanicu...
Fizi~ka sposobnost stare{ina i vojnika, u ratu i miru, ima
neposredni uticaj na efikasnost izvr{avawa zadataka. Spremniji
se mawe povre|uju, lak{e adaptiraju, boqe reaguju a raweni daleko
br`e oporavqaju...
Branko KOPUNOVI]
Snimio Tama{ TOT

15
 Centralna
logisti~ka baza
Baza logisti~ki podr`ava jedinice i ustanove
Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, ali i
realizuje one zadatke koji predstavqaju nastavak
organizacijskih promena u Vojsci, posebno
u oblasti procesirawa vi{kova i sredstava koja
preti~u jedinicama elimini{e materijalne
vi{kove na bezbednosno i ekolo{ki prihvatqiv
na~in. Organizovana je tako da u budu}nosti
mo`e biti pouzdan logisti~ki oslonac za potrebe,
zahteve i o~ekivawa perspektivne srpske vojske.
16
entralna logisti~ka baza jeste najve}a logisti~ka jedinica
Vojske Srbije, namewena za realizaciju logisti~kih funkcija
C u sistemu odbrane. Jedinice i ustanove snabdeva osnovnim
pokretnim stvarima, rezervnim delovima, ubojnim i pogon-
skim sredstvima, intendantskim, sanitetskim, veterinarskim
i ostalim pokretnim stvarima. Pored snabdevawa, Baza se, za sa-
da u mawem obimu, bavi i odr`avawem, transportom, te poslovi-
ma iz oblasti op{te logistike, zdravstva i infrastrukture. Nala-
zi se u sastavu Uprave za logistiku General{taba srpske vojske i
predstavqa wenu izvr{nu jedinicu. Razme{tena je u 12 garnizona,
na 98 lokacija.
Od me ra va we or ga ni za ci je
U logisti~kom organizovawu sistema odbrane, Centralna ba-
za je osnovni logisti~ki oslonac wegovih sastava, odnosno ona
logisti~ki podr`ava jedinice i ustanove Vojske Srbije i Mini-
15. avgust 2009.

starstva odbrane. Me|u zadatke Baze spadaju i e{elonirawe, ~u-
vawe i zanavqawe svih vrsta rezervi visokog strategijskog nivoa.
Prijem, skladi{tewe i ~uvawe pokretnih stvari potrebnih Vojsci,
bilo da su u okviru rezervi ili grupe sredstava kojima se redovno
popuwavaju jedinice, tako|e su poslovi Centralne baze.
Kako ka`e komandant tog sastava brigadni general Dragan
Avri}, zadaci Baze, za koje se ne mo`e re}i da su perspektivni,
ali su trenutno veoma zastupqeni, jer su posledica organizacij-
sko-mobilizacijskih promena proteklih godina, jesu prijem, skla-
di{tewe, ~uvawe i izdavawe prodatih suvi{nih sredstava.
Da bi se jedinice oslobodile takvih poslova i {to pre ba-
vile obukom i izgradwom operativnih sposobnosti, u skladi{ta
Logisti~ke baze sme{tene su ve}e koli~ine razli~itih sredstava,
koja vi{e nisu potrebna sastavima na{e vojske. Baza ih ~uva do
re{avawa wihovog kona~nog statusa, ali i obezbe|uje ~uva objek-
te u kojima su sme{tena.
Brigadni general Dragan Avri}
Op {ta lo gi sti ka Ba ze
Jedan od zadataka Odseka za op{tu logistiku jeste snab-
devawe energentima, na osnovu ugovora koje zakqu~uje Uprava za
snabdevawe Ministarstva. Odsek prati realizaciju ugovora, na
osnovu odobrenih nov~anih sredstava, predvi|ene dinamike i
skladi{nih kapaciteta. Snabdevawe artiklima hrane, potro-
{nim materijalom za odr`avawe li~ne i kolektivne higijene,
sitnim kuhiwskim inventarom i opremom za obla~ewe regruta,
tako|e su poslovi Odseka.
Sastave Vojske Baza snabdeva na~elno tromese~no, na
osnovu wihovih potreba, doturom od sebe. Ima pet intendant-
skih skladi{ta, u kojima se ~uvaju vantrupne rezerve i skladi{ni
artikli hrane, i dva skladi{ta za prijem vi{kova. Prodaja vi-
{kova intendantskih pokretnih stvari odvija se ote`ano do sa-
da je zakqu~en 21 ugovor, a prodato svega 3,97 odsto planiranih
koli~ina isti~e potpukovnik Velimir Subin, na~elnik Odseka
za op{tu logistiku Centralne baze.
Pored toga, odr`ava specifi~ne pokretne stvari u sistemu od-
brane, koje ~ine raznovrsna ubojna sredstava, rakete, pogonska
oprema i instalacije. U dve specijalizovane ustanove sabirno-
prodajna centra prodaje rashodovana sredstva iz jedinica Vojske
u skladu sa re{ewima nadle`nih. Pripadnici Baze anga`uju se i za
brojne transportne poslove, obezbe|ewe napu{tenih objekata, te
sanaciju prostora posle razli~itih akcidenata navodi general
Avri}.
Organizacija Centralne logisti~ke baze uskla|ena je prema
strukturi jedinica srpske vojske, nivoa brigade. U svom sastavu ima
Komandu, ~etiri skladi{na bataqona, ~ije su komande u Ni{u, Gor-
wem Milanovcu, Kragujevcu i Beogradu, dva sabirno-prodajna cen-
tra, u Beogradu i Ni{u.
Do kraja jula Baza }e formirati jo{ jedan bataqon u Beogra-
du, logisti~ki, ~iji }e zadatak biti da podr`ava jedinice u glavnom
gradu. U wegovom sastavu bi}e vod za snabdevawe, ~ete za odr`ava-
we i transport i vodovi op{te logistike i infrastrukture, ~ime }e
se pro{iriti i uslo`iti logisti~ke funkcije koje su u Bazi, za sada,
slabije zastupqene. To je posledica potrebe da se logisti~ka podr-
{ka jedinica u garnizonu Beograd reorganizuje rasformira}e se
64. logisti~ki bataqon, deo wegovih jedinica pot~ini}e se Gardi, a
ostale Centralnoj bazi. Jedinice i ustanove General{taba Vojske i
Ministarstva odbrane logisti~ki }e podr`avati Garda, a ostale
beogradske sastave novoformirani peti bataqon.
Logisti~ka baza ima tridesetak skladi{ta, dva me{ovita voda
za odr`avawe, tri voda za transport, logisti~ki vod, dva sabirno-
prodajna centra i komandnu ~etu. Formirana je u decembru 2006.
godine, kako bi objedinila skladi{ne kapacitete biv{ih logisti~-
kih baza u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu i Kragujevcu i 608. pozadin-
17
 jedinice

ske baze. Preuzela je ve}inu wihovih objekata, a van wenog sastava

ostalo je skladi{te Centralne apoteke, koja pripada Upravi za
zdravstvo Ministarstva odbrane.
Od 2006. godine neprekidno uskla|ujemo strukturu, raspored
i formaciju Baze, prema zadacima koje izvodi i potrebama jedinica
koje opslu`uje. Uve}ali smo weno brojno stawe i formirali dodat-
na skladi{ta za prijem vi{kova sredstava iz sastava Vojske, te je-
dinice za odr`avawe specifi~nih pokretnih stvari. Logistika je
okvir u kome poslovi nikada nisu zavr{eni i uvek ima prostora za
efikasnije poslovawe i u oblastima organizacije i tokova infor-
macija i materijala, ali i usavr{avawa logisti~kih sredstava.
Na organizaciju Logisti~ke baze i realizaciju svakodnevnih
obaveza znatno uti~e razme{taj wenih jedinica. Danas je Baza, kako
se to vojni~kom terminologijom ka`e, najrazu|enija jedinica Vojske
Srbije, jer se nalazi na 39 lokacija, a sredstva i objekti u wenoj
nadle`nosti raspore|eni su na jo{ 59 mesta. To ote`ava svako-
dnevno poslovawe, pogotovo sastava koji su udaqeni od mati~nih je-
dinica, ~esto izvan urbanih sredina, i ometa stabilizaciju Baze u
narednom vremenu. Zato nastojimo da optimizujemo wen razme{taj
da smawimo broj skladi{ta, objekata i prostorija gde se ~uvaju sred-
stva, ukinemo pojedine lokacije za koje procewujemo da ne}e ubudu}e
biti perspektivne obja{wava brigadni general Dragan Avri}. obuku za prevoz opasnih materija. Za rad u Centralnoj logisti~koj
Baza ima 36 ~uvarskih slu`bi za obezbe|ewe 55 objekata. Ta- bazi, na 240 upra`wenih mesta vojnika po ugovoru, u okviru aktuel-
kvi poslovi poveravaju se wenim profesionalnim pripadnicima, nog prijema u profesionalnu vojnu slu`bu, prijavila su se 1.093 kan-
jer nema vojnika na redovnom slu`ewu vojnog roka. Zbog neodgova- didata. Obuku su okon~ala 22, a osam se jo{ osposobqava.
raju}e popune kadrom, pre svega vojnicima po ugovoru, dobila je oko
120 vojnika, nakon zavr{enog prvog perioda obuke, koji se anga`uju Pre po zna va we pro ble ma
za manipulaciju sredstvima i na ure|ivawu skladi{nih kompleksa u Prema re~ima komandanta, Baza logisti~ki podr`ava jedinice
protivpo`arnom i bezbednosnom smislu. Oko 50 odsto kadra Cen- i ustanove Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, ali i realizuje
tralne baze ima logisti~ku vojnoevidencionu specijalnost, a polo- one zadatke koji predstavqaju nastavak organizacijskih promena u
vina wih radi u oblasti snabdevawa. Objekte obezbe|uje 34 odsto Vojsci, posebno u oblasti procesirawa vi{kova i sredstava koja
zaposlenih. preti~u jedinicama elimini{e materijalne vi{kove na bezbedno-
Baza je jedna od jedinica Vojske u kojoj se opituje novo Uputstvo za sno i ekolo{ki prihvatqiv na~in. Ipak, organizovana je tako da u
obuku. Kako bi uspe{no pratili nove logisti~ke tokove, 93 pripad- budu}nosti mo`e biti pouzdan logisti~ki oslonac za potrebe, zah-
nika Baze usavr{avala su se na specijalisti~kim kursevima. Od tog teve i o~ekivawa projektovane srpske vojske.
broja 39 je 2008. godine zavr{ilo kurs za pra}ewe stawa ubojnih Uz nepovoqan razme{taj jedinica i popunu kadrom, deo pro-
sredstava, 17 kurs rukovalaca integralnog transporta, a 16 dodatnu blema koji dodatno optere}uju Centralnu bazu posledica su koncep-

Uni {ta va we uboj nih sred sta va

Prema re~ima majora Vladimira Igwatovi}a, na~elnika Re-
ferata za ubojna sredstava, i referenta kapetana Krste Pa{i}a,
ubojna sredstva uskladi{tena su u {est skladi{ta i dva odeqka Lo-
gisti~ke baze, a nalaze se na 33 lokacije. U objektima je sme{teno
85 odsto ubojnih sredstava, a oko 15 odsto na platformama.
Vi{e od 21 odsto ubojnih sredstava Baze bilo je po~etkom
2008. na otvorenom prostoru. Za kratko vreme, optimizacijom sme-
{taja, predajom neperspektivnih ubojnih sredstava Remontnom za-
vodu Kragujevac i Kombinatu Kru{ik Vaqevo na daqu delaboraciju
i uni{tavawe, raskompletirawem protivtenkovskih mina i preda-
jom tela mina Prvoj iskri u Bari~u, znatno su smawene te koli~ine.
Od po~etka godine, od jedinica, iz proizvodwe ili od Zavoda
Kragujevac posle remonta, Baza je primila oko 817 tona ubojnih
sredstava, a 2.828 tona izdala sastavima Vojske Srbije i Mini-
starstva odbrane. Pripadnici Centralne baze su u 2009. u skladi- dali su vi{e od tri hiqade protivoklopnih i vi{e od hiqadu pro-
{tima preslo`ili, paletizovali ili raskompletirali jo{ 5.400 tivavionskih raketa.
tona ubojnih sredstava. Tokom pro{le i 2009. godine, od 230.000 Pogonsko gorivo Logisti~ka baza ~uva u tri skladi{ta. Pro-
raskompletiranih protivtenkovskih mina, koje su ~uvane na otvore- {le godine, primila je vi{e od osam miliona litara motornih
nom, dobijeno je oko 1.300.000 kilograma ~istog eksploziva. benzina i dizel-goriva, a za upotrebu izdala oko tri miliona li-
Specijalizovane ekipe Baze izvele su pro{le godine kon- tara. Ekipe Baze pregledale su u prvoj polovini 2009. pogonsku
trolno-tehni~ke preglede sedam miliona razli~itih ubojnih sred- opremu i instalacije u 56 ustanova Ministarstva odbrane i jedi-
stava iz nadle`nosti Kopnene vojske. U jedinicama Vojske pregle- nica Vojske.

18 15. avgust 2009.

 cijskih nedoumica i nedovr{enosti
logisti~kih tokova u sistemu odbra-
ne organizacije kompletne logi-
stike i logistike jedinica Vojske. U
okviru snabdevawa, na primer, tre-
ba preispitati optimalnost snab-
devawa rezervnim delovima, zatim,
odr`avawe pojedinih sredstava,
realizaciju gra|evinske podr{ke, a
posebno infrastrukture za potre-
be skladi{tewa najva`nijih sred-
stava srpske vojske. Ni transportni
kapaciteti Logisti~ke baze ne po-
dr`avaju trenutnu disperziju wenih
jedinica i raspored skladi{ta.
Najve}i deo infrastrukture
Baze nije stvar budu}eg, perspektiv-
nog izbora objekata za sme{taj
sredstava, ve} je rezultat potrebe i
nu`de da sada{we koli~ine smesti-
mo na najboqi na~in, u prostoru ko-
ji nam je dodeqen. U tom smislu ove
godine zapo~ela je revitalizacija
raspolo`ivih kapaciteta i izgrad-
wa 12 novih objekata za sme{taj
ubojnih sredstava, povr{ine 3.900
kvadratnih metara. Gra|evinski ra-
dovi u tri skladi{ta ve} su zapo~eli. Poslovi se odvijaju brzinom
koju diktira priliv nov~anih sredstava tvrdi general Avri}.
U proteklom vremenu Baza je smawila koli~ine ubojnih sred-
stava koje ~uva na otvorenom prostoru i pove}ala bezbednost skla-
di{tewa minskoeksplozivnih sredstava. U skladi{ta je primqena
ve}a koli~ina sredstava iz proizvodwe, a obezbe|en je i siguran
transport opasnih materija iz jedinica Vojske.
Problem sme{taja ubojnih sredstava ne mo`e se prevazi}i
samo na nivou Baze i Uprave za logistiku General{taba. Prema
normativnoj regulativi, u osam skladi{ta Logisti~ke baze ~uva se
municija, ali je ima jo{ na dvadesetak mesta, {to ote`ava pristup,
nadgledawe i paletizaciju. Nije predvi|eno da se municija du`e
vreme ~uva na otvorenom, izvan namenskih prostorija. Zbog kapaci-
teta koje ima, Baza je na to prinu|ena.
Kvalitativni pomak u svemu tome predstavqa ~iwenica da da-
nas na otvorenom skladi{timo samo onu municiju koja, na osnovu
tehni~kih i tehnolo{kih ispitivawa, zbog nedostatka odgovaraju}ih
uslova, mo`e da stoji na otvorenom. Smawujemo i te koli~ine tako
{to demilitarizujemo najopasnija ubojna sredstva i municiju, naj-
pre protivtenkovske mine. Adaptiraju}i pojedine objekte unapredi-
li smo sme{taj ubojnih sredstava onoliko koliko su nam resursi do-
zvoqavali, odnosno obezbedili minimalne uslove da izbegnemo de-
gradaciju wihovih tehni~kih parametara isti~e komandant.
Tokom 2008. godine Logisti~ka baza predala je kupcima, na
osnovu zakqu~enih ugovora Uprave za snabdevawe Ministarstva od-
brane, oko 930 tona ubojnih sredstava i vi{e od 22.000 komada pe-
{adijskog naoru`awa. Demilitarizovala je oko 230.000 mina i
uni{tila vi{e od 250.000 upaqa~a koji su vi{ak u sistemu odbra-
ne. Ubojna sredstva ~uvaju se u Bazi na 33 lokacije, u 217 objekata i
58 platformi. Oko 85 odsto sredstava nalazi se u objektima, a
ostala su na otvorenom. Infrastruktura u kojoj su sme{tena ne
obezbe|uje potpunu paletizaciju i kori{}ewe sredstava integral-
nog transporta, tako da je trenutno u Bazi paletizovano oko 45 od-
sto ubojnih sredstava. Pri tom, mogu}nosti paletizacije u objektima
Baze su tek ne{to vi{e od tog procenta.
Pro{le godine prikupqeno je oko 600 tona rabqenih uqa, an-
tifriza i elektrolita u skladi{ta Baze. Razli~ite hemikalije, oko
21 tonu, koje su godinama ~uvane u jedinicama Vojske, uz pomo} Upra-
ve za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane i preduze}a
srpske namenske industrije, ponajpre Prve iskre iz Bari~a, Logi-
sti~ka baza eliminisala je iz sistema odbrane. Tako|e je na jedno
Pro da ja ras ho do va nih stva ri
Sabirno-prodajni centri Logisti~ke baze zadu`eni su
za prodaju rashodovanih pokretnih stvari, koje se iz jedinica
predaju Bazi. U wima se ne prodaju rashodovana ubojna sred-
stva, akumulatori, opasne materije i sredstava od dragocenih
metala. Centri prodaju furdu preduze}ima sa kojima je Baza
zakqu~ila ugovore za otkup sekundarnih sirovina. Takvih ugo-
vora u 2009. godini ima deset. Deo rashodovanih sredstava
prodaje se u maloprodajnim objektima sabirno-prodajnih cen-
tara. Rashodovana motorna vozila, elektroagregati i in`iwe-
rijske ma{ine prodaju se pravnim i fizi~kim licima u postup-
ku javnog nadmetawa.
Rad sabirno-prodajnih centara definisan je Pravilnikom
o materijalnom poslovawu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Sr-
bije. Do kraja maja prodajni centri ostvarili su prihod od 39,7
miliona dinara ka`e potpukovnik Slobodan Jovi~i}, zadu`en
za koordinaciju rada centara.
mesto bezbedno i ekolo{ki prihvatqivo uskladi{tila 34 tone opa-
snih materija i lekove kojima je istekao rok upotrebe, za ~ije uni-
{tavawe u Srbiji ne postoje odgovaraju}e tehnologije.
Sredstva veze i elektronike, telekomunikaciona i informa-
ti~ka oprema, sredstva za opremawe specijalnih jedinica Vojske i
bespilotne letelice, primqena su u Bazu posledwe dve godine u ve-
}em obimu nego ranije. Za wih je obezbe|en odgovaraju}i skladi{ni
prostor, iz koga se planski {aqu jedinicama.
Centralna logisti~ka baza unapredila je e{elonirawe i raz-
me{taj rezervi, smestila ih u odgovaraju}a skladi{ta, te obezbedi-
la pra}ewe wihovog stawa. Kupqena su pojedina sredstva koja olak-
{avaju poslove u Bazi tri cisterne za gorivo i 12 sredstava inte-
gralnog transporta.
Nismo zadovoqni stepenom informati~ke vidqivosti resur-
sa Centralne logisti~ke baze, prvenstveno u oblasti poznavawa
stvarnog stawa, kako bi se ono koristilo za dnevno komandovawe i
pravilno odlu~ivawe. Ipak, za`iveo je odre|eni broj programskih
paketa za pra}ewe kvantitativnog i kvalitativnog stawa ubojnih
sredstava, stawa naoru`awa po fabri~kim brojevima, kao i pro-
gram Vozilo, ali je to nedovoqno da bi se u zna~ajnijoj meri unapre-
dilo rad Baze isti~e general.
Baza redovno prati realizaciju ugovora za snabdevawe siste-
ma odbrane energentima, pojedinim skladi{nim artiklima hrane,
potro{nim materijalom i intendantskom opremom. Pro{le godine
izdala je vi{e od 19.000 kompleta uniforme za obla~ewe regruta,
a u 2009. oko 11.000. Ipak, ima brojne vi{kove intendantskih po-
kretnih stvari }ebadi, kuhiwa auto-prikolica, vre}a za spavawe...
Pre i spi ti va we re sur sa
Ubudu}e, Baza treba pravovremeno da obra|uje zahteve kori-
snika i distribuira sredstva, pove}a stepen dotura od sebe ka je-
dinicama, kako se to stru~no ka`e, skrati i optimizuje tokove in-
formacija i logisti~kih materijala, zatim, unapredi pra}ewe
sredstava savremenijim na~inom identifikacije (na primer ra-
19
 jedinice

dio-frekventnim talasima, bar

kodovima), te pove}a pouzdanost
i brzinu realizacije zahteva je-
dinica (sredstva dostaviti ono-
me kome treba, tamo gde mu i ka-
da treba i onoliko koliko mu je
potrebno). Vreme u kome se to
mo`e dogoditi nije mogu}e pre-
cizno odrediti.
Predla`u}i promene u
organizaciji Baze, nastojali smo
da obezbedimo kontinuitet do-
brih re{ewa u logistici, odgo-
varaju}u strukturu ni`ih jedini-
ca, koje obavqaju specifi~ne za-
datke, te da napustimo re{ewa
koja ne zadovoqavaju zahteve sa-
da{wosti. Nismo u tome u potpu-
nosti uspeli, jer imamo deo sa-
stava i skladi{ta koja moraju ski mogu odgovoriti na poznate
opstati dok se ne okon~aju orga- i vanredne zahteve jedinica, u
nizacione promene u Vojsci. Na- Zgrada u kojoj se nalazi Komanda Centralne logisti~- razli~itim situacijama sma-
pravili smo plan perspektivno- ke baze, u beogradskoj ulici Mije Kova~evi}a 5. Pre- tra komandant.
sti resursa, posebno skladi- ma prvobitnoj zamisli iz 1947. godine, kada je zapo- Dobrom organizacijom
{nih, ali i pojedinih jedinica ~ela wena izgradwa, trebalo je da bude sedi{te In- Centralne baze, kako ka`e gene-
ka`e general Avri}. formbiroa u tada{woj Jugoslaviji. Predvi|eno je de- ral Avri}, pove}a}e se izlazni
Tako|e isti~e da, kada se set spratova, u obliku broda, za svaku ~lanicu. Posle rezultat sistema logisti~kog or-
govori o logistici, treba znati doga|aja 1948. godine, koji su doveli do razlaza sa so- ganizovawa, odnosno dati puna
da je najva`nije promeniti men- vjetskom politikom, izgradwa je prekinuta, a objekat je podr{ka jedinicama. Poznava-
talnu matricu wenih pripadni- zavr{en 1955. godine. Ve} naredne godine u wega se we problema i `eqenog ciqa je-
ka, kako bi sagledali potrebe i uselio Vojnogeografski institut, a od 1993. i nekada- su preduslovi za to. Da bi se
zahteve savremenog doba. Logi- {wa 608. pozadinska baza. U dva navrata zgrada je unapredilo stawe mora se do-
stika nije stati~na delatnost, a adaptirana, a zbog gra|evinskih re{ewa u toku je po- datno razviti infrastruktura,
nisu takve ni wene funkcije. Od stupak za dobijawe statusa za{ti}enog objekta spo- ali i pirotehni~ka i op{ta bez-
we ne treba tra`iti usluge, ve} menika kulture. bednost prilikom ~uvawa re-
ih ona mora nuditi korisnicima. sursa. Centralna logisti~ka ba-
Za to su potrebni i ume}e i ma- za }e na taj na~in mo}i da pri-
terijalna ulagawa. hvati one resurse koji odgova-
Pogre{na je pretpostav- Koreni Centralne logisti~ke baze poti~u iz 1953. godi- raju novoj opremi jedinica Voj-
ka da se logistika u nekom siste- ne, kada je u Pre~kom kod Zagreba formirana Baza za pri- ske rezervne delove, ubojna
mu mora prilago|avati svima. jem materijalnih sredstava iz uvoza. Prilago|avaju}i sredstva, gorivo i usluge.
Ona nije samo podr{ka, ve} pre strukturu potrebama JNA, 20. novembra 1961. rad je za- Prilago|avawe organi-
svega skup principa koji omogu- po~ela Baza za prijem materijalnih sredstava u Pan~evu, zacione strukture potrebama
}avaju racionalno i efikasno koja je funkcionisala sve do 1987. godine. Tada je pre- sistema odbrane, dorada e{e-
funkcionisawe sistema. Nije formirana u Tehni~ko-snabdeva~ku bazu SSNO. lonirawa i kvalitetnija briga
samo potrebno da se Baza reor- Na dan Svetog velikomu~enika Georgija Pobedonosca o sredstvima, optimizacija
ganizuje tako da pru`i odgovara- |ur|ic, 16. novembra 1992. osnovana je 608. pozadinska razme{taja jedinica i pokret-
ju}u podr{ku sastavima, ve} da i baza General{taba Vojske Jugoslavije, koja je odlukom mi- nih stvari, poboq{awe uslova
korisnici wenih usluga budu or- nistra odbrane 2006. preimenovana u Centralnu logi- `ivota i rada qudi, naro~ito
ganizovani tako da mogu biti sti~ku bazu. na mestima gde je to ispod zah-
efikasno logisti~ki podr`ani. tevanog nivoa, zatim, unapre-
Samo efikasna, racionalna i |ewe veza i komunikacije sa iz-
optimalna logisti~ka podr{ka jeste zajedni~ka rezultanta. U tom dvojenim sastavima i objektima, odgovaraju}i razme{taj i dela-
smislu, sa aspekta upravqawa i organizovawa, neophodno je i da- boracija vi{ka ubojnih sredstava, wihova prodaja i rashodova-
qe preduzimati mere za dogradwu logistike i kori{}ewe wenih we br`im tempom, te osavremewavawe logisti~kih kapaciteta,
resursa na svim nivoima. jesu prioriteti Baze u budu}nosti. Realnost u o~ekivawu pomaka
Nadogradwa Centralne logisti~ke baze treba da podrazume- svakako treba da bude primerena okolnostima u kojima se pro-
va unapre|ewe wene sposobnosti za kvalitetnije pra}ewe stawa mene odvijaju, najpre kadrovskim i materijalnim zakqu~uje ko-
resursa, eliminisawe nepotrebnih celina, usmeravawe na per- mandant Centralne logisti~ke baze brigadni general Dragan
spektivne zadatke, uskla|ene sa potrebama sistema odbrane, po- Avri}.
ve}awe sinhronizovanosti u upravqawu svim skladi{nim kapaci- Vladimir PO^U^
tetima. Naravno, zna~ajno je da se svrsta u red onih koji sistem- Snimio Nemawa SUBOTI]

20 15. avgust 2009.


Slu~aj mirijevskog
Pi{e
Qubodrag
{pijuna
STOJADINOVI]
re dva, ili mo`da tri dana, u redu za pla}awe
P nekih ra~una u jednoj mirijevskoj banci, sreo
sam pukovnika Bandi}a, pilota srpske vojske.
Ina~e smo stari poznanici, kom{ije i prijateqi, pa
me je susret sa tim oficirom de~a~kog lika zaista ob-
radovao.
Jedno vreme ga nije bilo u Srbiji. Godinu dana pro-
veo je na {kolovawu u Americi, te se otud vratio u Mi-
rijevo, gde `ivi, i u Zemun, gde radi. Da ne govorimo o
tome da je pukovnik sjajan u svom poslu. Da ne rangiramo
one koji lete, kao {to je u {tampi bivalo povodom nekih
nesre}a. Nije to atletika ili plivawe, nego te`ak, vrlo
precizan posao, u kome nema {ale ni nadmetawa izvan
granica fizike i limitiranih qudskih mo}i.
Mada, ovde nije o tome re~, nego o mo`da najsta-
rijoj srpskoj temi. A ona se svakako svodi na balkanske
{pijune i bri`qive tragaoce za wima. Dok je boravio
tamo, re~e pukovnik Bandi}, rado je ~itao srpske novi-
ne, a naro~ito Odbranu i najstariji srpski list, Po-
litiku. Tako je odr`avao veze sa otaxbinom i razbijao
onaj deo nostalgije koji se mogao razbiti. Sve ostalo
je profesija.
itaju}i tekst nekog bezna~ajnog estradnog novi-
Pre petnaestak
godina, familija
^ nara uglednog lista, pukovnik se suo~io sa sa-
znawem o sebi koje mu do tog ~asa nije bilo do-
stupno. To je onaj glupi stereotip koji koriste novinski
pisci bez mnogo dara i znawa, a koji se svodi na feno-
Milo{evi} men preventivne izdaje. Dakle, ko god da je od srp-
podelila nas je skih vojnika, ma kojim povodom oti{ao preko Pentago-
na patriote i na na vojno {kolovawe ili usavr{avawe, ne mo`e bi-
izdajnike, i tako ti drugo nego `rtva CIA-e. Kao takav, on ubrzo postaje
va`an izvor podataka o svojoj vojsci i otaxbini, koju
smo svi odjednom saop{tava najopasnijoj organizaciji na svetu. Za{to
bili na obe bi ga ina~e {kolovali?
strane, kako Novinar najstarijeg lista na Balkanu `rtvama
ili saradnicima CIA proglasio je ne samo Bandi}a, ve}
za koga. Zamislite i druge oficire iz Srbije koji su tamo bili, priglupo
narod sa 50 posto zakqu~uju}i da je to upravo tako jer druga~ije i ne mo-
izdajnika? `e biti.
Dok je govorio o tim maloumnim optu`bama, za
[ta da radi koje je saznao hiqadama kilometara daleko od Mirije-
ostala polovina, va i cele [umadije, pukovnik se samo sme{kao, sma-
sem da ode u traju}i da je uzaludno da se javi listu koji ga je posred-
policajce. stvom jednog tupog pera, stavio na listu nacionalnih
izdajnika i saradnika stranih slu`bi.
Tako dobijamo Nemam vremena da se time bavim! rekao je.
~uvara reda po Imam mnogo posla. @urim, majstori mi rade po ku}i!
glavi izdajnika, Odakle dolaze, i kako se konstrui{u mehanizmi
te zastra{uju}e ksenofobije? To je, naravno, vrlo za-
pa bi model mr{en posao, koji u sebi sadr`i brojne komplekse, ne-
o kome je re~ znawe, neopisivo glupu pretencioznost i tragikomi~no
mogao da bude nasle|e Nu{i}evog sreskog {pijuna Alekse @uwi}a.
Hipoteti~ki, {ta bi agent CIA iz redova srpskih
savr{enstvo pilota, po zamisli tako zapu{tenog paranoi~ara, mogao
u organizaciji da izda tamo wima? Na primer, kako se zovu piloti, ko-
bezbednosti. liko ih ima, lete li na{i avioni, imamo li goriva, ka-
P E R A S P E R A
kve su nam poletno-sletne staze, ko od najboqih leta~a
voli `ene a ko ima adet da potegne qutu iz fla{e.
Kuda letimo, dokle sti`emo i kako se vra}amo?
Ili zatravqeni novinski pisac veruje kako agen-
ti CIA lete za CIA ~im uhvate komande srpskog aviona.
I javqaju centrali sve {ta su videli ispod i oko sebe:
kukuruze, po`wevena poqa, autoput, nebo, oblake, ka-
ponire, celu Srbiju kao na dlanu.
To je sve o Srbiji brale. To svi znaju, leteli ne
T leteli. Da li su za istu firmu (CIA) radili i oni
koji su sa slepim avionima krenuli u susret su-
periornom protivniku, pa poginuli kao jedan drugi
@uwi}, ali ne Aleksa, nego Milo{. Pedesetak metara
ni`e ispod Ulice kapetana Milo{a @uwi}a, koja je u
Mirijevu tako|e, `ivi pukovnik Bandi}, ~ovek koji se
vratio odonud, i ako onaj nedaroviti skriboman ho}e
informaciju, kao {to ve} rekoh, kre~i stan. Dok ovaj
tekst nastaje i izlazi u novinama, dr`im da je ve} okre-
~io. Ne{to majstori, ne{to pilot li~no. Kad ne leti i
ne {pijunira, on mala, popravqa i radi sve {to se da
zamisliti. Takvog ga dao Bog.
Pre petnaestak godina, familija Milo{evi} po-
delila nas je na patriote i izdajnike, i tako smo svi
odjednom bili na obe strane, kako za koga. Zamislite
narod sa 50 posto izdajnika? [ta da radi ostala po-
lovina, sem da ode u policajce. Tako dobijamo ~uvara
reda po glavi izdajnika, pa bi model o kome je re~ mo-
gao da bude savr{enstvo u organizaciji bezbednosti.
Ina~e su vojne slu`be najrevnosnije pratile pi-
sma koja proka`enim licima sti`u iz inostranstva.
Koga ima{ tamo, {ta on radi, je li dolazio, pa {ta
ako ti je otac, {ta ti pri~a kad se sretnete, je si li
pre vojske bio tamo, koga si video, nemoj ne{to da pre-
}uti{, ionako sve znamo...
Za vojno lice, sklono da ponekad iza|e iz kasar-
ne, najopasnije je bilo ako sretne stranca. Mo`e biti
da stranac takvo malerozno lice priupita koliko ih
ima, ~ime se bave i {ta nameravaju. Kakav je koman-
dir, strog ili tuwav.
Tako su se vojna lica uspe{no klonila stranaca
i pisama iz daqine. Badava ti pismo od majke, sestre
ili devojke ako ga podeli{ sa oficirom bezbednosti.
^ujem da se tako vi{e ne radi. Pismo je nepovre-
divo, osim ako organ druga~ije ne misli. Ali, ~ak i kad
je Slu`ba postala liberalnija i svoju rigidnost svela
samo na posebne slu~ajeve, wene misaone ispostave
rade po uglednim novinama.
Evo nekoliko podataka za budnog ~uvara srpskih
oficira od stranih slu`bi pukovnik Bandi} leti na
svim tipovima aviona koje ima srpska vojska. Malo li
je, sem ako ga CIA nije odu~ila od nekih ve{tina dok je
bio s onu stranu Atlantika.
Dogovorili smo se da ovih dana popijemo kafu, mo-
`da u mirijevskom Maksi diskontu. Mogao bi {pijun
Aleksa da obrati pa`wu. I to fundamentalno! Ina~e ne-
}e imati pojma o ~emu }emo razgovarati, ~ak i ako ~uje.
21
 jedinice

Vojnogeografski institut

Orijentacija
u vremenu
Usvajawe nove Vojnogeografskom institutu u proteklom periodu uspeli su da postoje}e podatke o prosto-
organizacije ru, koje su godinama prikupqali i kreirali, prilagode novim informacionim tehnologija-
i sistematizacije
radnih mesta,
opremawe i uvo|ewe
novih tehnologija,
uz stalno obrazovawe
i usavr{avawe
U ma, wihovim prevo|ewem u digitalni oblik. To je posebno zna~ajno za izradu digitalnih
topografskih karata, koje su va`na pretpostavka efikasnijeg i kvalitetnog funkcionisa-
wa sistema odbrane i Vojske.
Te karte i baze geoprostornih podataka potrebne su i radi brzog i uspe{nog ekonomskog
razvoja i kvalitetnog investirawa u dru{tvu, tako da su nezaobilazan input za ozbiqne autore
razli~itih projekata. Svesni toga, u Vojnogeografskom institutu trude se da svake godine pome-
raju granice razvoja, bilo da je re~ o nabavci nove opreme ili {kolovawu kadra, naravno do-
bro orijentisani u vremenu i svesni ekonomskih mo}i dr`ave i sistema odbrane.
kadra, tri su Pro jek ti
zna~ajna koraka Posledwih nekoliko godina Ministarstvo odbrane i Vojnogeografski institut u kontinui-
koja }e pomo}i tetu sprovode aktivnosti ~iji je ciq poboq{awe kvaliteta kartografske proizvodwe. U toku su
da se nesmetano tri kqu~na projekta, koja obuhvataju izradu i a`urirawe digitalne topografske karte 1:25.000
i kvalitetno odvijaju (DTK25), sa bazom podataka, izradu nove DTK50 (1:50.000) i kreaciju DTK250 po me|unarodnim
standardima.
svi projekti na kojima Jedan od fundamentalnih zadataka VGI, koji se radi godinama, jeste izrada digitalne to-
se u toj ustanovi radi pografske karte 1:25.000, sa odgovaraju}om bazom podataka, koju ~ini 728 listova. Glavni ciq
tog projekta jeste kreirawe osnovne digi-
talne topografske karte kori{}ewem pre-
ciznih geotopografskih podataka i obezbe-
|ewe jedinstvenog topografskog modela po-
dataka. Ta karta je veoma va`an korak ka
stvarawu nacionalne infrastrukture po-
dataka o prostoru.
Do sada je zavr{ena hidrografija i
vi{e od 50 odsto ostalih elemenata karte.
Znatno je dora|en Digitalni model terena
sa aspekta kvaliteta i ura|ena je wegova
druga verzija. Istovremeno, formira se
baza podataka za primenu i lak{e odr`a-
vawe (a`urirawe) geoprostornih podataka.
Potpuno automatizovanim procedura-
ma kreira se nova karta TK50 (1:50.000), u
skladu sa me|unarodnim standardima. Po-
red DTK25, to je jedan od najzna~ajnijih pro-
jekata vezan za potrebe Vojske. Tako|e, za-
vr{en je projekat digitalne karte vodoobje-
kata 1:50.000 sa bazom podataka, i ta kar-
ta }e biti zvani~no promovisana u septem-
Pukovnik doc. dr Mirko Borisov
hoplovne varijante topografske karte 1:250.000. Na taj na~in omo-
gu}avamo na{oj vojsci saradwu sa oru`anim snagama drugih zemaqa radwu sa velikim brojem geografskih, topografskih i kartograf-
u svim aktivnostima u prostoru ka`e pukov-
nik doc. dr Mirko Borisov, na~elnik Vojnoge-
ografskog instituta.
A`u ri ra we po da ta ka
o pro sto ru
U zavr{noj fazi je izrada kopnene i va-
zduhoplovne varijante topografske karte
1:250.000. A`urirana je i ura|ena nova ver-
zija digitalne karte 1:300.000, sa bazom po-
dataka. To je trenutno naja`urnija i najboqe
ura|ena digitalna karta kojom Vojska Srbije i
sistem odbrane raspola`u.
Pored toga, prva digitalna karta ura|e-
na u Srbiji, milionka, trenutno se rekonstru-
i{e i prilago|ava novim standardima i har-
dversko-softverskom okru`ewu.
Za potrebe Zdru`ene operativne koman-
de ura|en je digitalni orto-foto Kosova i Me-
tohije i Kopnene zone bezbednosti, a i za dru-
ge delove teritorije Srbije.
Institut je anga`ovan u oblasti geodet-
skih i geofizi~kih radova. Pripadnici na{e
Digitalni model terena u razmeri 1: 25000
bru ove godine. To je ustanove izvodili su geodetski i geomagnetski premer za potrebe G[
posebno zna~ajno za i MO. Posebno bih istakao anga`ovawe za potrebe premera objeka-
Vojsku, odnosno ko- ta posebne namene, re{avawe imovinsko-pravnih statusa vojne imo-
mande jedinica i usta- vine i geomagnetski premer kompenzacionih povr{i na vojnim aero-
nova, intendantsku i dromima La|evci, Ni{, Batajnici, gde smo Vojsci u{tedeli znatna
sanitetsku slu`bu, finansijska sredstva. Prema na{oj projekciji, ti zadaci bi trebalo
ABHO, i drugo. da u budu}nosti budu zastupqeniji isti~e na~elnik VGI.
Sa zadovoqstvom Pukovnik Borisov smatra da je za budu}i razvoj ustanove veoma
mogu re}i da je VGI va`no a`urirawe i redovno odr`avawe podataka o prostoru u stan-
sopstvenim snagama, dardnim periodima. To je veliki zadatak VGI i on }e umnogome zavi-
zahvaquju}i razvije- siti od mogu}nosti redovnog aero-fotogrametrijskog snimawa teri-
noj saradwi sa vojnim torije Srbije. A, kako ka`e na~elnik Instituta, uskoro o~ekuju nabav-
geografskim slu`ba- ku novog avion i digitalne kamere, novih softvera za izradu i dopunu
ma zemaqa koje su u topografskih podataka.
Evropskoj uniji, pro- Usvajawem Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije stvore-
jektovao Digitalnu ni su uslovi za uspostavqawe kvalitetnije i intenzivnije saradwe
topografsku kartu za VGI sa dr`avnim institucijama, fakultetima i svim koji mogu da ko-
celu teritoriju Srbi- riste geoprostorne podatke. Od usluga korisnicima u civilnom sek-
je. U zavr{noj fazi je toru i ostvarenog prihoda u Institutu uspevaju da delimi~no nado-
izrada kopnene vazdu- meste nedostaju}a nov~ana sredstva iz buxeta.
Vredan pa`we je i podatak da je VGI uspostavio i razvija sa-
skih slu`bi i ustanova zemaqa Evropske
unije, {to }e Institutu pomo}i da se lak-
NOVA IZLO@BENA {e i br`e uklapa u proces reforme Voj-
POSTAVKA ske Srbije.
Prvi veliki korak na putu reforme jeste
Oni koji su nedavno bili u VGI mogli usvajawe nove organizacije i sistemati-
su da posete novu postavku izlo`be geodet- zacije radnih mesta. U Institutu je pred-
sko-kartografskih radova u VGI, koju je lo`ena nova organizacija i formacija
osmislio i godinu i po dana pripremao VGI, koja je u saglasnosti sa funkcijama
Borko Blanu{a, dipl. in`. Ranije su mogle koje imaju ustanove tog tipa u vojskama ze-
da se vide samo karte iz razli~itih perio- maqa koje su ~lanice Evropske unije. Sle-
da, a danas je na jednom mestu sve karte, de}i korak je opremawe i uvo|ewe novih
fotografije poznatih geodeta, merna opre- tehnologija, uz stalno obrazovawe i usa-
ma i pribor kojim su na karte ucrtavani po- vr{avawe kadra. I do sada se tome pri-
trebni sadr`aji. U razgledawe se polazi davala va`nost, jer su u Institut prima-
pravilnom orijentacijom u prostoru od ni oni koji su {kolovani na Vojnoj akade-
stajne ta~ke, ukotvqene na podu, i 22 para- miji i na fakultetima u gra|anstvu, ali }e
lela projektovane na zidu. ubudu}e naglasak biti na usavr{avawu
Namera autora postavke je da izlo`ba
master i doktorskim studijama koje se re-
poprimi interaktivni karakter na pri- alizuju na Vojnoj akademiji, Gra|evinskom
mer, da oni koji do|u mogu i sami da se i Geografskom fakultetu.
oprobaju u nekoj od tehnika iscrtavawa sa- Mira [VEDI]
Snimio Borko BLANU[A
dr`aja na karti.
23
 obuka

Kurs za re~ne diverzante

Provera
izdr`qivosti
^etvorica oficira osle 16 nedeqa obuke, kandidati su pod punim borbenim optere}ewem, nose}i opremu te{ku 25 kilo-
i podoficira
kandidata za re~ne
diverzante u
82. ~eti re~nih
diverzanata
Specijalne brigade
P grama, realizovali mar{ po brdsko-planinskom terenu i re{avali razli~ite borbene situacije u du-
`ini od 90 kilometara. Tako|e su veslali 20 kilometara Dunavom u desantnom ~amcu, ronili dva ki-
lometra i izveli diverziju na komandni brod.
Na dva kilometra od tog mesta, koriste}i aparate sa zatvorenim krugom disawa zaronili su u Du-
nav i pri{li brodu. Postavili su i aktivirali eksploziv, a potom se istim putem, pod okriqem no}i,
vratili na po~etnu poziciju.
Predaha su imali tek toliko da se osve`e vodom i okrepe hranom koju su prona{li u prirodi. Kako
pri~aju kandidati za re~ne diverzante, drugi dan mar{a bio je najte`i. Odmarali su samo dva sata. Na
Vojske Srbije posle temperaturi od trideset i vi{e stepeni morali su da rasporede svaku kap vode koju su poneli. Najve}i
zavr{ene obuke protivnici bili su im {umski komarci.
na prvom kursu Kako isti~e kapetan Alan Boji}, komandir 82. ~ete re~nih diverzanata, prvi put je organizovan kurs
za re~ne divrzante za re~ne diverzante, jer je taj profil kadra potreban Vojsci Srbije. Od osam polaznika, prvi ovogodi{wi
polagali su kurs za re~ne diverzante uspe{no su zavr{ila ~etvorica.
Prema re~ima komandira, na osnovu rezultata postignutih na obuci i zavr{nom ispitu birali su se
slo`en i zahtevan najsposobniji kandidati za diverzantsku ~etu. Vrednovana je wihova fizi~ka i psihi~ka izdr`qivost, ali i
zavr{ni ispit sposobnost da samostalno donesu odluku prilikom re{avawa postavqenih takti~kih zadataka.
na Fru{koj gori Budimir M. POPADI]
 OD PULE DO PAN^EVA
Pomorsko-diverzantska jedinica nekada{we JNA for-
mirana je 1960. godine u @upi Tivatskoj. Ubrzo je preme-
{tena na ostrvo Sveta Katarina kraj Pule. Od 1977. do
1991. godine 82. pomorski centar nalazio se u Divuqama,
a potom u Tivtu i Kumboru.
Posle raspada dr`avne zajednice Srbija i Crna Go-
ra deo pomorsko-re~nih diverzanata prekomandovan je iz
Kumbora u sastav Specijalne brigade Vojske Srbije, a 1.
septembra 2008. formirana je 82. ~eta re~nih diverza-
nata, koju danas ~ine najiskusniji diverzanti i instrukto-
ri prve i druge kategorije.
OVLADAVAWE VE[TINAMA
U prvoj fazi kursa, koja traje ~etiri nedeqe, kandida-
ti treba da ovladaju i teorijski i prakti~no ve{tinama ro-
wewa, osnovnim znawima pomorstva i podvodne diverzije.
Neprekidno se proverava wihova fizi~ka i psihi~ka izdr-
`qivost. Tokom druge faze obuke, za 11 nedeqa, tako|e iz-
vode intenzivne treninge na poligonima i terenima. Po-
sledwe nedeqe su danono}no podvrgnuti proverama u ro-
wewu i izvo|ewu diverzija.
Pro tiv po`ar na ve `ba u Pro ku pqu
Pripadnici skladi{ta pogonskih materijalnih sredstava i va-
trogasne jedinice Ministarstva unutra{wih poslova iz Prokupqa
izveli su takti~ku ve`bu Po`ar-2009. U~esnici su prikazali ga-
{ewe po`ara na vagon-istakali{tu i demonstrirali postupak doja-
ve i neutralizacije po`ara, delovawe pojedinaca i ekipa koje se
anga`uju na wihovom ga{ewu i sadejstvo vatrogasnih odeqewa Voj-
ske Srbije i teritorijalnih vatrogasnih jedinica.
Ve`bom su rukovodili kapetan Dejan \or|evi}, stariji vodnik
prve klase Sla|an Stankovi} i komandir vatrogasne jedinice Gvo-
zden Stankovi}. Spre~avawe nastanka i ga{ewa po`ara je slo`ena
delatnost, koja zahteva dobru obu~enost, poznavawe osobina zapa-
qivih materijala, razvoj i upotrebu protivpo`arne tehnike. Izve-
dena ve`ba pokazala je da protivpo`arci iz Prokupqa i Vojske Sr-
bije, posebno skladi{ta kojim komanduje poru~nik Luka @ivanovi},
mogu uspe{no ugasiti eventualne po`are.
Rekreacija na vojnom bazenu Vre`ina
Vojni pliva~ki bazen Vre`ina, koji je otvoren sredinom juna,
do sada je posetilo vi{e od dvadeset hiqada kupa~a. Procene govore
da su lo{e vremenske prilike onemogu}ile da ta brojka bude i ve}a.
Bazen, sme{ten sedam kilometara od Ni{a, dnevno poseti u proseku
oko 1.200 do 1.500 qudi.
O tom jedinstvenom objektu Vojske Srbije brinu pripadnici lo-
gisti~kih jedinica Tre}e brigade Kopnene vojske. Prema re~ima ko-
mandanta 30. komandnog bataqona potpukovnika Miroslava Dimi-
trijevi}a, ceo kompleks dobio je sada{wi izgled jo{ 1975. godine.
Prostire se na povr{ini od {est hektara, na kojoj su veliki i mali
bazen, ambulanta, kupatila, garderobe, mu{ka i `enska svla~ioni-
ca, sanitarni ~vorovi, sportski tereni za mali fudbal, ko{arku i
odbojku.
Bazenom rukovodi privremena uprava. Uz upravnika bazena, o
kvalitetu usluga koje se pru`aju posetiocima brinu spasioci, lekari,
laboranti i pripadnici vojne policije. Poru~nik Jugoslav Prvulo-
vi}, upravnik, ka`e da bazen ima vlastito filtersko postrojewe sa
osam pe{~anih filtera, kapaciteta od 3.600 litara u minuti. Po-
strojewe za 24 sata dva i po puta pre~isti vodu iz bazena, {to omo-
gu}ava da ona u svakom trenutku bude ~ista. Bazen se puni bunarskom
vodom, tako da je potro{wa vode iz gradskog vodovoda svedena na
minimum, {to smawuje tro{kove.
Na Vre`ini je, od sredine juna do kraja jula, prodato vi{e od
7.500 dnevnih i preko 500 sezonskih karata. Treba ista}i da pri-
padnici Vojske Srbije i ~lanovi wihovih porodica imaju pogodnost da
nabave sezonske karte po povoqnim uslovima. ^esti gosti bazena su
i ~lanovi udru`ewa obolelih od cerebralne de~je paralize, invali-
di rada i paraplegi~ari.
Bazen u Dowoj Vre`ini pogodan je za osobe sa invaliditetom
zbog izuzetnih uslova ~iste vode i obezbe|enog prostora, ali i
svakodnevnog anga`ovawa radnika spasila~ke slu`be i zdravstvene
za{tite. Vojna ustanova Morava tako|e pru`a kvalitetne ugosti-
teqske usluge na bazenu, po pristupa~nim cenama tvrdi koordina-
tor u Upravi grada Ni{a za organizacije i udru`ewa invalida Jor-
dan Ivanovi}.
Z. MILADINOVI]
25
 saradwa e`i{te u radu pripadnika
310. in`iwerijskog bataqo-

T na iz Prokupqa jeste obuka

i pripadnika tog sastava
Vojske Srbije i rukovalaca
in`iwerijskih ma{ina Tre}e
brigade Kopnene vojske. Znatan
deo sadr`aja obuke oni realizu-
ju na terenu, izvode}i razli~ite
in`iwerijske radove, poput iz-
gradwe i rekonstrukcije puteva
i sli~nih infrastrukturnih za-
dataka. Na taj na~in poboq{a-
Pomo} in`iweraca vaju se uslovi za `ivot i rad
pripadnika Vojske, ali i obez-
me{tanima sela Trnka u be|uje me{tanima retko naseqe-
Kopnenoj zoni bezbednosti nih podru~ja boqa putna komuni-
kacija i napredak privrede.
Izgradwom puteva i drugih
objekata za op{te dobro na naj-

Trnovito do boqi na~in reprezentuju se Tre}a

brigada, Kopnena vojska i Vojska
Srbije u celini ka`e komandant
Tre}e brigade Kopnene vojske pu-
kovnik ^edomir Brankovi}.

puta U proteklih nekoliko meseci prokupa~ki in`iwerci rekonstruisali su 12 kilo-

Znatan deo stru~ne obuke
in`iwerci izvode na
terenu, realizuju}i
in`iwerijske radove,
kojima poboq{avaju
uslove za `ivot i rad
pripadnika Vojske Srbije.
Istovremeno me{tanima,
po pravilu retko
naseqenih podru~ja,
obezbe|uju boqu putnu
komunikaciju i napredak
privrednih aktivnosti.
Prva in`iwerijska trasa
Putevi do baza Veliki trn i Trnka su zamenik predsednika op{tine Lebane Zoran Ili} koji ka`e:
uobi~ajeni radni zadaci za pripadnike 310.
in`iwerijskog bataqona, ali i prvi samo-
stalni tereni na kojima se anga`uje komandir
in`iwerijske radne grupe potporu~nik Milan
Milenkovi}.
Lep je ose}aj ka`e potporu~nik Milen-
kovi} kada ugledate zavr{en put i osmehe na
licima qudi, kojima }e on koristiti. Ne mogu
da ne osetim ponos zbog toga i sada sam pre-
zadovoqan zbog truda koji sam ulo`io u {ko-
lovawe i usavr{avawe.
metara puta od sela Kqu~ do baze Karaula i ~etiri kilometara puta Dobri Dobaza
Veliki trn. Izradili su i most u op{tini Despotovac, u~estvovali na ve`bama Di-
plomac i Borovac, ali i uredili infrastrukturu u kasarnama Tre}e brigade.
Jedinica kojom komanduje potpukovnik Dragan Stanojevi} odr`avala je tokom zi-
me puteve prema bazama na administrativnoj liniji prema Kosmetu, stacionarnim ~vo-
ri{tima veze i objektima Centra za elektronsku podr{ku. O tome kakav zna~aj za Kop-
nenu vojsku i Vojsku Srbije ima in`iwerijski bataqon govori i podatak da }e u okviru
novih organizacijskih promena jedinica biti oja~ana, {to }e omogu}iti napredak na
poqu razvoja operativnih sposobnosti, ali i pru`iti boqe uslove za realizaciju na-
menskih zadataka i boqu iskori{}enost tehni~kih kapaciteta kojima raspola`e.
Trenutno pripadnici in`iwerijskog bataqona iz Prokupqa popravqaju i re-
konstrui{u put od sela Trnke do istoimene baze, dug oko deset kilometara. Prema
re~ima komandira in`iwerijske ~ete kapetana Borka Bu}kovi}a, radovi se izvode
kvalitetno i odvijaju se u skladu sa dinami~kim planom, prema kojem se o~ekuje da }e
put biti zavr{en 18. avgusta. Re~ je o dugoj deonici po nepristupa~nom terenu, {to
zahteva vi{e materijala, nasipavawa i drugih in`iwerijskih radova.
Putevi da baza Karaula, Veliki trn i Trnka grade se u sklopu civilno-
vojne saradwe i uz podr{ku op{tina Kur{umlija i Lebane. Putevi mnogo zna~e me-
{tanima u rubnim delovima tih op{tina, {to potvr|uju efekti pro{logodi{we iz-
gradwe puta od Kur{umlijske bawe do sela Ra{evac u du`ini od 11,8 kilometara.
Novim putem stvoreni su uslovi da vi{e stotina qudi iz sela Ra{evac, Ta~evac, Vu-
kojevac, Vrelo i [atra dobiju pouzdanu komunikaciju sa administrativnim centrom
Kur{umlijom i time kvalitetnije zdravstveno zbriwavawe i olak{ano nabavqawe
`ivotnih namirnica.
Predsednik op{tine Kur{umlija Zoran Vu~kovi} ka`e:
Narod je zadovoqan zbog rekonstrukcije puteva, pre svega zato {to u uslovi-
ma krize i ostajawa bez posla mnogi odlu~uju da se vrate na selo i tamo zapo~nu ra-
tarske i sto~arske poslove. Saradwa sa in`iwerijskom jedinicom iz Prokupqa je
sve boqa i mi planiramo da na sli~nim principima zajedni~ki rekonstrui{emo i
ostale puteve koji su od strate{kog zna~aja za dr`avu.
Re~ je o putevima koji }e povezati Topli~ki i Jablani~ki okrug, do Sokolovog
visa i omogu}iti razvoj turizma na Radan planini. Realizaciju tog projekta o~ekuje i
Postoje ograni~ewa finansijske prirode, ali ne i ograni~ewa dobre voqe.
Ili} posebno nagla{ava da je rekonstrukcija puteva od velikog zna~aja za op-
{tinu Lebane i da vojnici sa baza poma`u lokalnom stanovni{tvu.
Izgradwom i rekonstrukcijom puteva stvaramo povoqnije uslove pripadnici-
ma Tre}e brigade za izvr{avawe zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti, ali i do-
prinosimo razvoju zemqe isti~e na~elnik Odseka za civilno-vojnu saradwu Tre}e
brigade potpukovnik Predrag Mladenovi}.
Posle zavr{etka puta do baze Trnka planirani su radovi na putu do baze
[u{wak, ~ime }e se zaokru`iti rad na opravci puteva prema bazama na admini-
strativnoj liniji u zoni odgovornosti Tre}e brigade Kopnene vojske. Ima zahteva i
za postavqawem vise}ih mostova u op{tinama Svilajnac i Para}in.
Zoran MILADINOVI]

26 15. avgust 2009.

 zdravstvo
Ak tiv no sti
In sti tu ta za hi gi je nu
VMA
Institut za higijenu Sektora preventivne medicine VMA je
akreditovana ustanova za obavqawe mikrobiolo{kih i hemijskih
analiza i superanaliza namirnica, dijetetskih suplemenata, vode
i predmeta op{te upotrebe, radi utvr|ivawa wihove zdravstvene
ispravnosti za potrebe Vojske Srbije, ali i na zahtev grani~ne in-
spekcije, proizvo|a~a, uvoznika i drugih institucija iz gra|anstva.
U te svrhe Institut je pro{le godine opremqen najsavreme-
nijim aparatima, me|u kojima se isti~u te~no-maseno-maseni ana-
lizator i real-time PCR za mikrobiolo{ku analizu hrane. Zahva-
quju}i opremqenosti materijalnim sredstvima i obu~enosti stru~-
waka koji ih koriste, toj ustanovi poverena je kompletna mikrobi-
olo{ka analiza hrane koja se pripremala za sportiste u~esnike
manifestacije Univerzijada 2009, ali i vode u sportskim bazeni-
ma tokom te manifestacije.
Aktivnost Instituta za higijenu VMA u medicinskom zbriwa-
vawu Univerzijade sprovedena je prema usvojenim Planovima
sprovo|ewa kontrole ispravnosti vode u bazenima i ispravnosti
hrane za vreme te manifestacije.
Institutu je u tom periodu dostavqeno ukupno 2. 568 uzoraka
hrane. U okviru ispitivawa mikrobiolo{ke ispravnosti dostavqe-
nih uzoraka ura|eno je 14.113 analiza. Za te analize ukupno je iz-
liveno i upotrebqeno 14.300 razli~itih mikrobiolo{kih podloga.
Reumatolozi o le~ewu gihta
Stru~waci Klinike za reumatologiju i klini~ku imunolo-
giju VMA pukovnik prof. dr Du{an Stefanovi}, na~elnik Kli-
nike, i dr Ksenija Garda{evi} napisali su priru~nik Giht
vodi~ za bolesnike, u kome su detaqno obja{weni principi na-
stanka te bolesti, wene klini~ke manifestacije, savremene me-
tode dijagnostike i le~ewa, te principi i na~ini ishrane paci-
jenta koji boluju od gihta.
Giht je reumatolo{ko oboqewe koje predstavqa vrstu upa-
le zgloba artritisa i nastaje kao posledica talo`ewa krista-
la mokra}ne kiseline u zglobovima. Od wega naj~e{}e oboleva-
ju mu{karci stariji od 40 godina i ne{to re|e `ene u menopau-
zi. Savremeni na~in ishrane i stil `ivota u evropskoj kulturi
predisponiraju nastanak gihta, tako da ova bolest danas pred-
stavqa zna~ajan medicinski problem i izazov.
Istovremeno, ekipa iz Instituta za higijenu svakodnevno je
obilazila sportske bazene kako bi utvrdila higijensku ispravnost
vode za kupawe. Ukupno je uzeto 117 uzoraka vode i izvr{eno
2.223 analiza, od ~ega 1.638 hemijskih ispitivawa i 585 mikro-
biolo{kih analiza.
U sastavu Instituta za higijenu radi i jedina klimatska komo-
ra u okru`ewu u kojoj se ispituje fiziolo{ka reakcija organizma
na razli~ite uslove sredine (toplotu, hladno}u, vla`nost, struja-
we vazduha). Institut je tako|e poznat po renomiranom Savetova-
li{tu za ishranu, koje se dugo godina uspe{no bavi ispitivawem
ishrane i uhrawenosti i izradom kolektivnih i individualnih pro-
grama ishrane za korisnike u sistemu odbrane, ali i za gra|ane
Srbije i okru`ewa.
Pripadnici te ustanove bave se nastavnim i nau~noistra`i-
va~kim radom (u sastavu su ~etiri doktora nauka i tri magistra,
od kojih su dva docenta i jedan asistent).
Na~elnik Instituta je vojni slu`benik doc. dr Sowa Radako-
vi}, specijalista higijene i supspecijalista ishrane. Dr Radakovi}
je stru~wak iz oblasti termofiziologije, adaptacije i aklimatiza-
cije qudskog organizma na ekstremne uslove okoline. Objavila je
120 publikacija. Zamenik je {efa katedre za preventivnu medicinu
VMA i nastavnik na Visokoj {koli Vojnomedicinske akademije.
Re zul ta ti ra da
tran sfu zi o lo {ke
slu `be
U toku prve polovine 2009. zaposleni u
Institutu za transfuziologiju VMA prikupili su
ukupno 4.756 litara krvi od 9.325 davalaca. U Institutu je krv da-
lo 3.724 qudi (2.476 civila), dok su 5.601 jedinica krvi prikupile
mobilne ekipe na terenu.
U okviru vojno-civilne saradwe izvedeno je devet akcija
davawa krvi na terenu i prikupqeno 562 jedinice za potrebe
le~ewa bolesnika hospitalizovanih u VMA. Na taj na~in davaoci su
iskazali svoju humanost, cene}i dugogodi{wu otvorenost VMA u
pru`awu medicinske pomo}i svim gra|anima na{e zemqe. U istom
periodu, civilnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji (18) ustupqeno
je vi{e od 700 litara krvi, vi{e od 50 litara sve`e zamrznute
plazme i 20 litara koncentrovanih trombocita.
Svi uzorci krvi se neposredno nakon uzimawa testiraju
komercijalnim ELISA testovima posledwe generacije, te
najsavremenijom NAT-PCR tehnologijom i MirasolPRT System-om.
Rad u laboratorijama Instituta za transfuziologiju VMA
odvija se u skladu sa standardima kvaliteta ISO 17025,
9001,14001 i 18001.
Rezultati rada transfuziolo{ke slu`be VMA, kojom uspe{no
rukovodi pukovnik prof. dr Miroqub Trkuqi}, visoko su vrednovani
u stru~nim krugovima u Srbiji, ali i van granica na{e zemqe.
Pripremila Elizabeta RISTANOVI]
27
dru{tvo
[ko la pri ja teq stva
na Ta ri

No ve
vred no sti
eveta po redu [kola prijateqstva, koju na Tari organizuje humanitarna organiza-
Posebnost {kole je cija Na{a Srbija, okupila je i ovog leta, od 15. jula do 6. avgusta, oko 400 dece iz
u~ewe uz dru`ewe i igru,
najve}a vrednost su
nova prijateqstva me|u
mladima, a multietni~ki
Draz
Srbije, posebno srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, i Republike Srpske. U~esnici
ovog programa psihosocijalne podr{ke su deca poginulih, kidnapovanih i nestalih u
posledwim ratovima i iz socijalno ugro`enih porodica.
Poseban oblik rada je multietni~ki seminar Dani prijateqstva, uz u~e{}e dece
li~itih nacionalnosti iz svih krajeva Srbije, a pod pokroviteqstvom Izvr{nog ve}a
Vojvodine.
Polaznike [kole i ove godine posetio je predsednik Srbije Boris Tadi}. Pozdra-
vqaju}i ih, istakao je da svakodnevno treba da se usavr{avaju, kako bi u budu}nosti bili
seminar Dani prijateqstva od koTa risti i sebi i dru{tvu.
di} je u dru`ewu sa decom, zajedno sa na{im zlatnim vaterpolistima iz repre-
unapre|uje toleranciju zentacije, Vawom Udovi~i}em, Filipom Filipovi}em i Milanom Aleksi}em, rekao da je
wihov uspeh na Svetskom prvenstvu u Rimu primer koji mladi treba da slede.
i razumevawe razli~itosti gu da doIma te sjajne qude pred sobom, vaterpoliste koji su pokazali kako mladi qudi mo-
segnu najve}a dela prile`no{}u, trudom i ~esto odricawem od zadovoqstva re-
me|u qudima i kulturama kao je Tadi} i naglasio da ne mogu svi da budu {ampioni, ali i da sasvim mala postignu-
}a, ne tako vidqiva ~itavom svetu, jesu veoma va`na i za individualni razvoj i za pro-
speritet dru{tva.
Po li ti kin sa jam kwi ga Sa predsednikom Tadi}em u poseti [koli prijateqstva bio je
{panski ambasador u Beogradu Iwigo de Palasio Espawa, u okviru
Novinska ku}a Politika i ove godine priredila je Sajam Dana zemqe prijateqa. On je izrazio zadovoqstvo {to je wegova
kwiga i dodelila nagrade Politike, Sportskog `urnala i vlada pomogla realizaciju projekta ~iji je ciq prevazila`ewe suko-
Zabavnika talentovanoj deci koja borave u [koli. ba iz pro{losti, stvarawe dijaloga i razumevawa i gra|ewe mosto-
Sajmu kwiga, sedmom po redu, odazvale su se mnoge izda- va izme|u kultura.
va~ke ku}e, zadu`bine i institucije, koje su sve izlo`ene kwige Srbija nastavqa da daje primer u ostvarivawu zajedni~kih mi-
poklonile deci. lenijumskih ciqeva posve}enih mladima. Nastavqamo napred zbog
Dobitnici Politikinih nagrada u iznosu od po 20.000 mladih Srbije i Evrope, u kojoj }e Srbija zauzeti mesto koje zaslu`u-
dinara su: za poeziju Jovan Krsti}, prozu Oqa Mandrapa, no- je rekao je ambasador Espawa.
vinarski rad @eqan Krsmanovi} i slikarstvo Kristina Mici}. Gosti dece bili su i ambasadori Kine i Kipra, Vei \inghu i Ho-
Sportski `urnal je sa po 20.000 nagradio Tamaru Si- mer Mavromatis, zemaqa koje su proteklih godina pomagale organi-
movi} za ritmi~ku gimnastiku, Milo{a Vasi}a za fudbal, Tawu zaciju ove manifestacije.
Stijequ za ko{arku i Jelenu \uri} za odbojku. U okviru obele`avawa Dana zemqe prijateqa deca su u~estvo-
Nagradu Politikinog zabavnika (poveqa, 20.000 dinara vala u kvizu o poznavawu [panije, Institut Servantes priredio je
i godi{wa pretplata na Zabavnik) za najzabavnije dete [ko- predavawa i ~as {panskog jezika, a deca su imala priliku da u`ivaju
le prijateqstva dobio je Dejan Vasi}. u igri i muzici iz te zemqe.
Tom prilikom Tatjana Tadi}, supruga predsednika Republi- Manifestacija Dan zemqe prijateqa, 5. avgusta, bila je po-
ke, kao pokroviteqka niza akcija Na{e Srbije, dodelila je sledwa u ovogodi{wem dru`ewu dece na Tari. Dobro osmi{qen pro-
nagradu Na{a Srbija za doprinos ovogodi{woj {koli de~jem gram [kole prijateqstva imao je brojne obrazovno-vaspitne i za-
horu Ra{anke iz Novog Pazara. bavno-sportske sadr`aje, koji su omogu}ili deci da u lepom ambijentu
Nagrade najboqim |acima me|u polaznicima ove {kole planine i hotela Beli bor provedu vreme u radu i dru`ewu, sti~u}i
pripale su Emiliji Dedi}, Dragani Mihailovi} i Stefanu nova znawa i ve{tine i mnogo novih prijateqa.
Zdravkovi}u. Tokom tih dvadeset dana posetili su ih pripadnici @andarme-
rije, Specijalne antiteroristi~ke jedinice, Protivteroristi~ke jedi-

28 15. avgust 2009.

nice, saobra}ajne i kowi~ke policije i prikazali im deo svojih sva-
kodnevnih uve`bavawa, zatim brojne li~nosti iz sveta politike,
kulture, sporta, estrade...
Gosti su im bili ministri Goran Bogdanovi}, Ivica Da~i} i
@arko Obradovi} i episkop Teodosije, iguman manastira Visoki
De~ani.
Koncerte su odr`ali @eqko Joksimovi}, Leontina, Goca Tr-
`an i Ogwen Amixi}, a predstave su izveli glumac Nikola \uri~ko
i Pozori{te Bo{ko Buha.
U~e we uz igru
Od po~etka organizovawa [kole prijateqstva, 2001. godi-
ne, Na{a Srbija je u programe pomo}i ukqu~ila oko 1.500 dece
koja su tokom ratnih sukoba izgubila jednog ili oba roditeqa, kao i
one iz socijalno ugro`enih porodica.
[kola prijateqstva je okosnica rada Na{e Srbije. Po- je okupio decu razli~itih nacionalnosti sa teritorije Srbije: slo-
sebnost ove {kole je koncept u~ewa uz dru`ewe i igru. Sa nama je
ovde i stotinak mali{ana iz enklava na Kosovu i Metohiji iz Ora-
hovca, Velike Ho~e, [trpca ka`e Gordana Gavrilovi}, direktor
ovogodi{we [kole prijateqstva.
Deca su ovde u radionicama tkawa, etnologije, ekologije, sli-
kawa, vajawa, muzike, glume, kompjutera, novinarstva, kao i {kolama
fudbala, ko{arke, odbojke i ritmi~ke gimnastike i {koli za izvi-
Uti sci
Nata{a Neci} (14) iz Ba~kog Petrovca: Drugim put dola-
zim na Taru i radovala sam se da ponovo sretnem drugare od
pro{le godine i upoznam nove. Ovo je divno iskustvo i uvek }u
se radovati da do|em ponovo. Ove godine nau~ila sam tkawe.
Marina Savi} (13) iz Novog Brda kod Pri{tine: Ovde je
predivno. Sti~emo nova prijateqstva, svaki dan nau~imo ne{to
novo, ali miran san i opu{tenost su ispred svega.
Danijela Peri} (11) iz Nikolinaca kod Vr{ca: Od radi-
onica najvi{e sam provela u slikarskoj jer to najvi{e volim.
Imali smo ovde lepo dru`ewe i bogat zabavni program, tako da
su utisci predivni. Najvi{e sam se dru`ila sa Tijanom iz Beo-
grada i Xejlom iz Brodareva.
Aldin Mujezinovi} (14) iz Brodareva: Moj izbor su sli-
karstvo i sport. I naravno dru`ewe, jer ovde nas ima iz cele
Srbije. Ovde sam bio i pro{le godine i mnogo sam se obrado-
vao kad sam saznao da }u i ove godine do}i na Taru.
Jelena \uri} (13) iz Osojana: Ja sam ~etvrti put na Tari.
Ove godine pripala mi je ~ast da sa svojim drugarom Mihajlom
\or|evi}em iz sela Kormiwane, sa poga~om i soqu, do~ekamo
Gorana Bogdanovi}a, ministra za Kosova i Metohiju, i igumana
manastira Visoki De~ani, episkopa Teodosija. Odavde nosim
najlep{e utiske. A kod ku}e, kako da vam ka`em, `ivot kao na
Kosovu.
Anica \uri~i} (13) iz Kragujevca: Ovde sam tre}i put i
svaki put je ne{to novo. Sada sam se najvi{e posvetila vezewu
i tkawu i na{a grupa je ba{ dobra u tome. Volela bih da pono-
vo do|em u ovu jedinstvenu {kolu.
Jelena Vasi} (17) iz Beograda: Ja sam od prve godine u
[koli prijateqstva. Svaki dolazak ovde je novo lepo iskustvo.
Pi{em pesme, glumim, bavim se i drugim stvarima za koje ka`u
da sam talentovana.
Milica Ili} (18) iz ^a~ka: Bila sam mala devoj~ica kada
smo ovde prvi put do{la. Sada sam ve} devojka, a opet dolazim.
To dovoqno govori o tome koliko meni i svima ovde ova {kola
zna~i.
Du{anka Miti} (14) iz sela Rabovci sa Kosmeta: Ovde
sam prvi put i sve je super. Odu{evqena sam {to mogu da se ba-
vim odbojkom i muzikom. Upisala sam ekonomsku, a u {kolu }u i}i
u Lapqe Selo, autobusom, oko sat i po. Najvi{e se brinem da }e
nas neko napasti dok putujemo. Stariji drugari su mi pri~ali da
su nekoliko puta kamenovali autobus. I nije mi svejedno.
|a~e. O wima na Tari brinu vaspita~i i mobilni tim. Svi su volon-
teri, a mnogi su pre nekoliko godina i sami bili polaznici [kole
prijateqstva. Program kreativnih i edukativnih radionica reali-
zovao je stru~ni tim psihologa ~iji je koordinator Dijana Kopuno-
vi}, uz superviziju prof. dr @arka Trebje{anina ka`e Gordana
Gavrilovi}.
Zoran Maksimovi} Muwa je koordinator Na{e Srbije za
Kosovo i Metohiju i {esti put dovodi decu na Taru.
Podatak da su ovo ve}ini wih jedini bezbri`ni dani u godini
dovoqno govori o svemu. Treba videti kako izgledaju kada se odavde
vra}amo. Ceo put je ti{ina, svi su utu~eni. Kako i ne bi, kada posle
slobode koju ovde imaju mnogi moraju da se vrate iza `ice ka`e
Maksimovi}.
U drugom delu [kole prijateqstva, od 28. jula do 3. avgusta,
realizovan je tre}i multietni~ki seminar Dani prijateqstva, koji
va~ke iz Ba~kog Petrovca, ma|arske iz Kawi`e, rusinske iz Ruskog
Krstura, rumunske iz Nikolinaca kod Vr{ca, bo{wa~ke iz Broda-
reva, albanske iz Tupala kod Medve|e, bugarske iz Dimitrovgrada i
srpske deca Na{e Srbije.
Tema seminara su tolerancija i kulturne razlike, a ciq pro-
mocija multikulturalnih vrednosti, unapre|ewe razumevawa razli-
~itosti me|u qudima i doprinos izgradwi i razvoju modernog demo-
kratskog dru{tva. Seminar stvara uslove da deca razli~itog etni~-
kog porekla dobiju mogu}nost da se upoznaju, dru`e i nau~e jedni od
drugih o kulturnim specifi~nostima.
Za odli~ne uslove za boravak i aktivnosti u [koli prijateq-
stva zaslu`na je Vojna ustanova Tara, koja svakog leta kapacitete
hotela Beli bor odvoji samo za [kolu.
Posledwih godina uradili smo ~itav kompleks koji je u funk-
ciji edukativnih i sportsko-rekreativnih aktivnosti u [koli pri-
jateqstva Na{e Srbije ka`e direktor VU Tara potpukovnik mr
Jovan Mijatovi}. U Gradu prijateqstva, koji je podignut pored ho-
tela Beli bor, imamo sedam u~ionica radionica otvorenog tipa,
koje se po potrebi mogu preurediti u zatvoreni prostor. Tu su i ure-
|eni sportski tereni za razne sportove, a ove godine pripremili
smo i trim-stazu. Posle odlaska dece, ovi kapaciteti ostaju na ras-
polagawu sportistima i ekipama koje se ovde pripremaju za nared-
nu takmi~arsku sezonu, a naravno i gostima Vojne ustanove Tara.
Dolazi nam dosta mladih sportista koji koriste na{e odli~ne uslo-
ve, a podse}am da se u na{em bazenu u hotelu Omorika za Svetsko
prvenstvo u Rimu pripremala Na|a Higl, koja je osvojila zlatnu me-
daqu rekao nam je direktor Mijatovi}, uz poziv svima da, pod po-
voqnim uslovima pla}awa na sedam mese~nih rata, do|u na Taru.
Radenko MUTAVXI]
29
 POGLEDI
Uloga Kfora na Kosovu
i Metohiji
Upleteni
kosmetski
~vor
Pro du `a va we ga `e wa ele men tar nih
qud skih pra va Sr ba na Ko sme tu na vo di
na pi ta we {ta tim po vo dom mo `e da
ura di Kfor, kao ne sum wi vo zna ~aj na
bez bed no sna sna ga u toj srp skoj po kra ji ni
a~no na desetogodi{wicu razme{tawa vojne (Kfor) i civil-
ne (Unmik) misije OUN na Kosmetu (10. do 20. juna 1999) na-
T gove{teno je smawewe Kfora za 4.000 vojnika. Vest je iza-
zvala sna`nu reakciju u Srbiji, koja uglavnom odra`ava za-
brinutost da }e time biti ugro`ena bezbednost nealbanaca,
odnosno da postoji opasnost od obnavqawa nasiqa u srpskoj
pokrajini. Da li je izra`ena bojazan stvarna? Brojne ~iwenice
opovrgavaju pomenute ocene.
Po~etno brojno stawe Kfora od 44.000 svedeno je danas na
14.200 vojnika. Zablude o wegovoj ulozi i vojnim mogu}nostima
razotkrivene su u martu 2004. godine, kada se od 17.000 vojnika
samo neznatni broj anga`ovao u odbrani srpskih civila od sveop-
{teg napada razularene i u prili~noj meri naoru`ane mase al-
banskih ekstremista.
Zna~ajna bezbednosna snaga
Nesumwivo, Kfor predstavqa zna~ajnu bezbednosnu snagu na
Kosmetu, ali nema kqu~nu ulogu u za{titi nealbanaca od albanskih
terorista. Taj zadatak je prvenstveno u nadle`nosti Unmika i Eu-
leksa (civilna vlast), jer li~nu i imovinsku bezbednost nealbana-
ca na Kosmetu ugro`avaju teroristi i organizovani kriminalci
radi okon~awa etni~kog ~i{}ewa tog dela srpske teritorije od
Srba. Kfor, naravno, treba optimalno da podr`ava wihovu poli-
ti~ko-bezbednosnu anga`ovanost, posebno u smislu odvra}awa na-
oru`anih bandi teroristi~ke ANA od napada. Najja~u poruku za
teroriste predstavqala bi odluka o povratku dogovorenog broja
(999) vojnika i policajaca Srbije na Kosmet, jer to bi, svakako,
podstaklo i povratak vi{e od 250.000 prognanih Srba, budu}i da
se u proteklom desetogodi{wem periodu vratilo svega 2.300.
Eventualno odbijawe SB OUN da u realnom vremenu omogu}i
pomenuti dvostruki povratak Srbije u Pokrajinu, posebno ukoliko
bude obrazlo`eno da bi time bila ugro`ena bezbednost, kako je
do sada odgovarano, zna~ilo bi dve stvari. Prvo, da se time pot-
puno povla|uje albanskim ekstremistima, koji terorizmom, kao
osnovnim sredstvom, poku{avaju da ostvare geopoliti~ke ciqeve
na {tetu balkanskih naroda. Drugo, bio bi to poraz me|unarodne
zajednice. Takav kataklizmi~an razvoj doga|aja drsko nagove{ta-
vaju vo|e albanskih ekstremista, {to je konstatovao i generalni
sekretar OUN Ban Ki Mun izjaviv{i (11. juna 2009) da kosovske
vlasti odr`avaju minimalne kontakte s specijalnim predstavni-
kom Lambertom Canijem i u nizu javnih istupa tra`e da Unmik
okon~a misiju. Veruje se da je smi{qeno i provokativno tog dana
30
pri{tinska TV stanica Klan Kosova prikazala video snimke o
tome kako pripadnici ANA pola`u zakletvu da }e se do kraja bo-
riti za ujediwewe albanskih teritorija.
Trajno krizno `ari{te
Sve to u dovoqnoj meri upozorava na potrebu da se upleteni u
kosmetski ~vor hitno zapitaju {ta je posredi. Da li je me|unarod-
na zajednica nemo}na da se suo~i sa kontinuiranim terorizmom al-
banskih ekstremista, ne `eli da ih ometa ili ih, ~ak, i podr`ava u
ustoli~avawu projektovane islamisti~ke dr`ave na Balkanu? Pre
}e biti da ne `eli takvo suo~avawe, {to zna~i da `eli trajno kri-
zno `ari{te u regionu. Na primer, da je Ban Ki Mun insistirao na
doslednom po{tovawu Rezoluciju 1244, wegov podre|eni ({ef Un-
mika) suspendovao bi odluku albanskih ekstremista o progla{ewu
Kosova dr`avom i sigurno ne bi morao da konstatuje kako kosovske
vlasti zahtevaju da Unmik okon~a misiju. To nije u~iweno, ~ime su
cementirane pogubne posledice terora nad Srbima u Pokrajini i
na neodre|eno vreme odba~en pravni poredak. U stvari, produ`ava
se odsutnost elementarnih qudskih prava Srba, koja je utvr|ena i u
izve{taju Amnesti interne{enela povratak prognanih nije izgle-
dan (od januara do aprila ove godine vratilo se 137 osoba, me|u
kojima 24 Albanaca, 30 Srba i ukupno 54 Roma, A{kalija i Egip}a-
na). U izve{taju stoji i da su nastavqeni teroristi~ki napadi na
srpske civile, koji se kvalifikuju kao etni~ki motivisani inciden-
ti, zatim, da se javno pokazuju uniformisani i naoru`ani terori-
sti ANA i broj~ano osna`uju kosovske bezbednosne snage, te ohra-
bruju radikalni Albanci na agresivno postupawe prema nealban-
cima, ali i da se najavquje smawewe Kfora.
Takvi doga|aji neminovno predstavqaju veoma te{ku bezbed-
nosnu dilemu za na{u dr`avu da li samo posmatrati ili aktivno
uticati na wihovo suzbijawe? Na primer, kako odgonetnuti izjavu
Ban Ki Muna izre~enu 11. juna ove godine da je bezbednosna situ-
acija na Kosovu relativno mirna, ali da postoji zabrinutost zbog
serije incidenata u severnom delu Kosovske Mitrovice, jer isto
tvrde i kosovske vlasti. Stvara se utisak da je samo ta mikrolo-
kacija nebezbedna i time prikriva op{ta nebezbednost Srba na
Kosmetu. Mo`e li kona~nica takvog odnosa da dovede do ponavqa-
wa genocidnog pohoda ekstremnih Albanaca protiv Srba, poput
onog iz marta 2004. godine, i {ta ~initi ukoliko zaista tako bu-
de? ^ak kada bi Kfor i hteo da za{titi srpske civile na Kosmetu,
on to ne bi bio u stawu. A da li }e to i zaista ~initi, ako se ima u
vidu upozorewe [panije u vezi sa povla~ewem wenog kontingenta
iz Kfora, odnosno da to ~ini zato {to ta misija radi na u~vr-
{}ewu ustanova jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova?
Stoga, Srbija treba da se fokusira na zahtev da me|unarod-
ne misije na Kosmetu kona~no po~nu dosledno da sprovode povere-
ni mandat. To podrazumeva da me|unarodne misije na Kosmetu, u
saradwi sa lokalnim vlastima, treba da obezbede qudska prava
i slobodu za nealbance, a Kfor da se anga`uje samo u slu~aju da
teroristi~ka ANA krene u oru`ane napade na wih.
Milan MIJALKOVSKI
15. avgust 2009.

Reka pobeguqa
Pi{e eto ima samo privid lakog `ivqewa, odmora i
Branko KOPUNOVI]
L stalne zabave. Iz prostog razloga {to ne va-
`i za sve i na svakom mestu. Ne postoje naru-
~ene radosti, sve da se podrazumevaju po defini-
ciji. Bio je Egzit uz mnogo svirke za sve generacije.
Ipak, jedan mladi} platio je glavom neopreznost
prouzrokovanom vi{kom alkohola i opijatima. Uz
sve napore policije, opet su Gu~om, osim truba~a,
defilovali pijani voza~i. Uz `alosnu konstataciju
da su se ove godine na na{im putevima ugasila 464
`ivota, te{ka je svaka opomena. Pretwa ne vredi,
~ak ni slovom novog Zakona o saobra}aju, koji }e
stupiti na snagu do kraja godine. Uzalud su kazne i
negativni poeni ako svest ostane kakva jeste.
Naravno, bilo je prave, zdrave radosti. Pri-
redili su nam ih na{i sjajni vaterpolisti, odbojka-
{i, mladi ko{arka{i, pliva~i Milorad ^avi} i
Na}a Higl, strelci, mladi matemati~ari... Sa wi-
ma i zbog wih ime Srbije, zastava i himna uzdigli
su se na sam svetski vrh. Fascinantna ostvarewa
male zemqe u tranziciji koja, uprkos svekolikim te-
{ko}ama, ostaje i opstaje na visokoj lestvici u na-
uci, sportu, umetnosti...
Svi koji su zaslu`ili, izborili se za medaqe,
dobili su ih na na~in kako dolikuje wihovom sjaju.
Ali, postoje odli~ja koja bi trebalo dodeliti ne ~e-
kaju}i kraj akcije za podvig ove ili one vrste jer se
po pravilu zavr{avaju kad i kalendarska godina pa
doga|aji, potisnuti novim zbivawima, nekako iz-
blede, a ne bi smeli. Kada hrabrost iska`u qudi to
je za svako po{tovawe, ali kad podvig na~ine deca
onda zavre|uju divqewe.
ragedija je stara koliko i qudski rod. Doga|a-
T la se i pre vremena anti~kih pisaca ~ija su de-
la neprolazne vrednosti ostala wen simbol.
Tragedija podrazumeva `rtvu i junaka, dramaturgiju
i poruku. Sve je to ostalo u plamenu i dimu jedne
ni{ke {estospratnice, krajem jula, gde je nesre}-
nik koji je pre`ivqavao skupqaju}i sekundarne si-
rovine upalio ono {to nije smeo. Visoka tempera-
tura i gomila materijala lako je planula a dim ve-
oma brzo oduzeo dah usamqeniku, o~igledno prepu-
{tenom nebrizi rodbine, prijateqa i kom{ija, za-
{to ne re}i. Vatra se brzo {irila a uspani~eni
stanari su be`ali na sve strane. Uglavnom spasa-
vaju}i sebe... Ta~no je da su vatrogasci stigli brzo,
ali u tih desetak minuta razapiwe se tanka `ica
`ivota i smrti, a po woj je te{ko hodati.
Sticajem okolnosti, ~etrnaestogodi{wa u~e-
nica Iva Nikoli} zatekla se bez roditeqa u sta-
nu kada se plamen {irio a dim gu{io sprat po
sprat. Sa wom su bile sestre, desetogodi{wa Mi-
na i {estomese~na Sawa. Kom{ije su uglavnom be-
`ale nadole, iako se po`ar desio na tre}oj eta`i.
Vo|ena nekim svojim ~ulom, Iva je povela sestre
SA
galerije
prema krovu zgrade. Uspela se na visinu od 25 me-
tara. Spasonosna odluka. Setila se u magnovewu
da se krov susedne zgrade gotovo naslawa na wi-
hov. Prebacila je najpre stariju mla|u sestru pa
tek onda probu|enu bebu. Izvela je muwevitu ak-
ciju spasavawa pre nego {to su se pojavili vatro-
gasci...
Tu drami nije kraj. Usledila je evakuacija s
krova uz pomo} kranova i lestvica sa ~ijeg vrha se
vrti u glavi. Stoje}i odva`no na samoj ivici, Iva
je najpre vatrogascu dala bebu, a onda je pomogla
Mini da pre|e u spasonosnu korpu. Tada se i ona
otisnula u naru~je ~oveka pod {lemom.
rakti~na nastava za sve one koji misle da su
P nam deca, pogotovo gradska, razma`ena, ko-
motna, nesnala`qiva i nesposobna za `ivot.
Iva je sa 14 godina pokazala kako se razmi{qa u
najte`im prilikama, ispoqila je zrelost, odlu~-
nost, po`rtvovawe i hrabrost, nesumwivo. Iva je
polo`ila ispit zrelosti, pre mnogih koji su stariji
od we. Treba li se uop{te pitati kakav je u~enik,
kako je vaspitavana, ~emu u~ena...
Gde bukne po`ar tamo je i mnogo vode koja uti-
{a plamene jezike. U pomenutoj zgradi nekoliko sta-
nova je ruinirano kao kolateralna {teta energi~-
nog dejstva vatrogasnih {mrkova. Wihov prevas-
hodni ciq je da izbave qudi i vatru stave pod kon-
trolu. Kao po pravilu, vode ima vi{ka...
Ne vaqa ni kada presahne. Ne mo`e se re}i
kako je ~udo nevi|eno ako presu{i potok, pa i re~i-
ca, ali te`e to ide sa stabilnim tokovima. Te{ko
je bez izvora `ivota, pogotovo ako zgasne preko no-
}i i ostavi qude bez nade. Zato su jo{ u neverici
`iteqi sela {irom Javora koji su ostali bez reke
Vr{evine. Od sada je zovu pobeguqa. Hajde da
utekne `ivuqka pred raspucanim lovcima, |ak sa
~asa pa i mlada s ven~awa, doga|alo se... Ali, ~i-
tava reka koja u desetak kilometara toka du` pla-
nine daruje `ivot qudima i wihovom blagu, te{ko
je zamisliti. Uzalud su wima tuma~ewa qudi od na-
uke koji su se sjatili da objasne pojavu, kada }e
stradati mnoga grla koja daju mleko od koga se pra-
ve visokokvalitetni kajmak i sirevi. A nauka bi
ipak da ka`e: takve pojave su retke, ali de{ava se
da reka postane ponornica. Dakle wen tok postoji,
ali u nedrima planine, avaj! Ho}e li se pojaviti na
povr{ini? Ka`u da ho}e s prvim jesewim ki{ama.
Ko }e ih do~ekati bez podu`eg spiska {tete. Qudi
tamo `ive od prirode a priroda od reke. Kakav za-
~aran krug.
Slu{ali su razo~arani seqaci stru~wake Hi-
drometeorolo{kog zavoda koji su ih posetili, iz-
vr{ili uvi|aj i izrekli nadu. Neute{ni qudi su
jo{ u neverici a Vr{evina i ako se pojavi osta}e
zavek pobeguqa.
31
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

Republika Srpska ne}e biti prepreka Nova baza za Crnomorsku

za ulazak BiH u NATO flotu do 2016
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik
izjavio je da RS ne}e biti prepreka za ulazak Bo-
sne i Hercegovine u Nato. Mi ne treba da zau-
stavqamo ~lanstvo BiH u Natoa. Pa`wu skre}e
~iwenica da je Srbija zauzela neutralan stav u
vezi sa ovim pitawem, ali to je pitawe Srbije,
kazao je Dodik odgovaraju}i na pitawa poslanika
u okviru Aktuelnog ~asa na sednici parlamenta
RS. Rusija je saop{tila da }e do 2016. godine
On je istakao da opredeqewe RS za evroa- zavr{iti izgradwu nove baze za Crnomorsku
tlantske integracije ne mo`e biti dovedeno u pi- flotu, koja }e zameniti bazu u krimskoj luci u
tawe bez obzira na na{e odnose u istoriji sa Natoom, bez obzira na to {to Sevastopoqu, po{to su ukrajinske vlasti odbile
je Nato bombardovao RS i {to su u tim bombama bili i elementi osiroma{e- da produ`e daqi boravak ruskoj floti u toj lu-
nog uranijuma. ci. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev obi{ao
je mesto izgradwe nove baze u mestu Novorosijsk,
koji je sada va`na trgova~ka luka, posebno kad je
Dnevnica crnogorskim vojnicima u Avganistanu 100 evra re~ o izvozu nafte.
Ruska Crnomorska flota bila je stacioni-
Crnogorski vojnici koji u~estvuju u mirov- rana u luci u Sevastopoqu vi{e od dva veka, ali
noj misiji UN u Avganistanu ima}e dnevnicu od je luka, posle raspada Sovjetskog Saveza, osta-
100 evra, izjavio je ministar odbrane Crne la u sastavu Ukrajine, koja je odbila da produ`i
Gore Boro Vu~ini}. Visina naknade je prime- 20 godina dug zakup ruskoj floti posle 2017. go-
rena naknadama koje daju zemqe u okru`ewu dine, kad isti~e rok postoje}em sporazumu.
svojim pripadnicima vojske koji u~estvuju u mi- Kako je saop{teno iz Kremqa, u novoj bazi
rovnim misijama, rekao je Vu~ini} posle sed- za Crnomorsku flotu bi}e mesta za 80 ratnih
nice Vlade na kojoj je usvojena odluka o dnev- brodova i drugih pomo}nih plovila, ukqu~uju}i
nicama za vojnike u mirovnim misijama. novoizgra|ene brodove. Nova baza ne}e ugrozi-
Pravni osnov ovakve odluke sadr`an je u ti funkcionisawe komercijalne luke.
odluci o zaradama pripadnika Vojske Crne Go-
re, civilne za{tite i policije, koji u~estvuju u
mirovnim misijama. Skup{tina Crne Gore ra- Ministarstvo odbrane Kine
nije je odobrila u~e{}e vojnog medicinskog ti- otvara svoj sajt
ma u mirovnoj misiji u Avganistanu.
Kinesko ministarstvo odbrane otvo-
rilo je svoj prvi zvani~ni Internet sajt u
Vojska Crne Gore se odrekla 160 lokacija poku{aju da u~ini transparentnijom tajan-
stvenu vojsku. Veb sajt ima verzije na en-
gleskom i kineskom jeziku i po~eo sa prob-
U posledwe tri godine, nim radom 1. avgusta, na godi{wicu osni-
Vojska Crne Gore proglasila je vawa Narodne oslobodila~ke vojske (NOV),
160 vojnih lokacija neperspek- najve}e na svetu sa 2,3 miliona vojnika.
tivnim za wene potrebe. Pre- Urednici sajta nadaju se da }e on biti
ma informacijama iz Mini- podjednako informativan kao i veb sajt ame-
starstva odbrane te zemqe, ri~kog sekretarijata za odbranu, dodaje list.
dvadesetak objekata i lokacija Eksperti smatraju da }e otvarawem
na{lo je drugu namenu, uglav- sajta NOV Kine postati dostupnija spoq-
nom, u turisti~ke svrhe, a u to- nom svetu.
ku je postupak za privatizaciju Na sajtu mo`e da se na|e ogromna ko-
jo{ oko 25 vojnih lokacija. li~ina informacija, od regularnih aktiv-
Me|u prodatim biv{im nosti do pozadine kineske vojske. Vojska,
vojnim lokacijama i objektima tako|e, planira da otvori vi{e kancela-
su i bolnica u Meqinama kod rija za informacije {irom zemqe i da ima
Herceg Novog i Remontni zavod vi{e konferencija za novinare, naveo je
u Tivtu, gde }e biti izgra|en moderni turisti~ki kompleks sa velikom marinom. Pre ~e- wen portparol Huang.
tiri godine sve vojne karaule na dr`avnoj granici Crne Gore prema Albaniji predate Peking je u ovoj godini za 14,9 odsto
su na kori{}ewe pograni~noj policiji. pove}ao ulagawa u vojsku, te ono iznosi oko
Crnogorska vojska je ranije po~ela da uni{tava vi{kove naoru`awa i opreme, 70 milijardi dolara. Time se Kina izjedna-
koje je oceweno zastarelim. Istovremeno, po~ela je sa nabavkom naoru`awa u skladu ~ila sa Japanom, Rusijom i Britanijom, ali
sa standardima Natoa, u koji Crna Gora `eli da se ukqu~i kao punopravna ~lanica. je i daqe daleko iza SAD.

32 15. avgust 2009.


Savr{eni hitac
Pi{e
Aleksandar RADI]
meri~ke rakete proma{ile su vi{e puta ciq
A na probama. Pri tom, treba imati u vidu da
se mora ostvariti direktan pogodak zato {to
su projektanti zamislili da izuzetno brza antira-
ketna raketa uni{tava ciq kineti~kom energijom,
savr{enim hicem u glavu protivni~ke balisti~ke
rakete. Tako ne{to u praksi pokazalo se te{ko iz-
vodqivo. Pomenute probleme re{i}e ameri~ki na-
u~nici, ali im za to treba dosta vremena i mnogo
novca.
A, politi~arima se `uri. Planovi Bele ku}e
bili su, najpre, usmereni na to da se formirawem
antiraketnog sistema na istoku starog kontinenta
potvrdi prisustvo Amerike i odanost novih save-
znika, ali i poka`e Rusima da se Nato nalazi na pu-
tu ka Istoku. Linija odbrane pomerila se duboko u,
do pre gotovo dve decenije neprikosnoven, prostor
Var{avskog pakta.
Iz Moskve su, naravno, uzvratili. Dve-tri go-
dine unazad ruski zvani~nici prete da }e premesti-
ti divizione balisti~kih raketnih sistema kratkog
dometa uz granice zemaqa ~lanica Natoa. Tako|e,
kada po`ele da iska`u posebno ~vrst stav o tom pi-
tawu, pomenu i Kaliwingradsku oblast, sme{tenu
izme|u Poqske i pribalti~kih dr`ava, kao pogodno
mesto za razme{taj raketnih sistema. Na uobi~aje-
noj listi po kojoj Rusu demonstriraju mo} jeste i raz-
voj novih bojnih glava za interkontinentalne raket-
ne sisteme, koje }e umesto, kao do sada jedne termo-
nuklearne bombe, nositi od {est do deset komada.
Zatim, tu su i vrlo konkretni potezi na uvo|ewu u
naoru`awe visokopreciznog dalekometnog naoru-
Pre ili kasnije, `awa vazduh-zemqa na strate{ke bombardere, ali
Amerikanci }e, i obnavqawe resursa Raketne vojske strate{ke na-
mo`da, morati mene, opremqene novim samohodnim lanserima.
ozbiqno da ekada Rusi ne ostvare namere, kao {to se
razmisle o
otvorenoj ponudi
N dogodilo sa sistemom bulava mornari~ka
verzija zemaqskog raketnog sistema To-
poq. Probe su pokazale da taj sistem ne funkcio-
ni{e najboqe i zato su smeweni mnogi stru~waci
Rusije o razvoju
anga`ovani na tom zadatku.
zdru`enog U odnosu na brojne poku{aje da se naoru`ava-
antiraketnog wem Amerikancima poka`e da ne treba provocira-
{tita. Na to }e ti Rusiju, politi~ki predlog skrojen u Moskvi znatno
uticati i je elegantniji napraviti zdru`eni ameri~ko-ruski
antiraketni {tit. U marketin{kom smislu takav
politi~ki predlog jeste u duhu vremena koje najavquje saradwu
razlozi, ali i zemaqa, a ne podvajawa nekada{wa dva bloka. Ruska
stalni tehni~ki ponuda podrazumeva postojawe radarskih stanica
velikog dometa, koje Amerikancima i ostalim ~la-
problemi na nicama Natoa mogu obezbediti pravovremeno, rano
antiraketnom upozoravawe o ispaqivawu raketa iz potencijalno
sistemu sa problemati~nih dr`ava Dalekog i Bliskog istoka
(~itati Severna Koreja i Iran).
potpisom made Da bi pokazali koliko su ozbiqni u ponudi o
in USA. zdru`enom {titu, Rusi su finansirali radove na
P A R A L E L E
radarskoj stanici Gabala u Azerbejxanu. Gradili-
{te je otvoreno 2006. godine, a godinu kasnije Ame-
rikancima je ponu|eno da se informacije koje se tim
radarom prikupe proslede u jedinstven sistem raz-
mene podataka.
Vrlo tvrda administracija Xorxa Bu{a Mla-
|eg odbacila je takvu ponudu i nastavila pregovore
sa Poqskom i ^e{kom oko detaqa za razme{taj lan-
sera antiraketnog sistema u Poqskoj i osmatra~kog
radara velikog dometa u ^e{koj. Promene admini-
stracije zaustavile su antiraketne planove SAD.
Zbog visokih tro{kova, politi~kih i tehni~kih pro-
blema, proverava se svrsishodnost planiranog an-
tiraketnog {tita.
me|uvremenu, pove}ao se rizik od konflikta
U sa Iranom. Izraelci su u vi{e navrata otre-
sito obavestili Belu ku}u da }e se od Irana
svakako {tititi, sa ameri~kom podr{kom ili bez
we. Izbor ostaje na Beloj ku}i. ^ini se da se iran-
ska namera da do|u do nuklearne bombe i wenog po-
uzdanog balisti~kog prenosnika do Izraela ne mo-
`e kontrolisati politi~kim pregovorima. Kriza se,
tvrde stru~waci, mo`e prevazi}i samo silom, i to
vrlo verovatno udarima iz vazdu{nog prostora na
odre|ene ciqeve u Iranu, u kojima se projektuju ili
nalaze nuklearna i raketna postrojewa.
Antiraketni {tit, koji bi, prema mra~nom sce-
nariju preno{ewa konflikta na evropske ~lanice
Natoa, trabalo da bude wihova pouzdana za{tita,
ne}e postojati u trenutku zapo~iwawa ofanzive.
Jedini ameri~ki adut, ukoliko odlu~e da podr`e
Izrael, bi}e odlu~nost da razore iranski nukle-
arni san. Zato su tokom juna probali ga|awa iz
izraelskog antiraketnog sistema strela 2 (hec 2).
Pokazalo se da slomqena strela ne mo`e da za-
{titi evropske saveznike, kako su se u Americi na-
dali. Obe}anih 90 odsto efikasnosti samo su pu-
ste `eqe, zasnovane na rezultatima sa izraelskih
poligona. Ni izraelska strela ni ameri~ki THHAD
ne}e mo}i da pru`e za{titu od balisti~kih raketa
barem narednih nekoliko godina.
U takvoj situaciji ostaje pitawe da li }e se
Amerikanci osloniti na rusku podr{ku u odbrani
od eventualne iranske raketne odmazde. Ameri~ki
zahtev za podr{kom bio bi za Rusiju izuzetan dobi-
tak, pre svega jer bi se ona potvrdila kao najboqi
partner vode}e sile modernog sveta. Iskustva iz
vremena propasti SSSR-a pokazala su da ne treba
uni{tavati vlastitu privredu previsokim odbram-
benim tro{kovima u trci sa najbogatijima. Treba
samo ostvariti odgovaraju}u politi~ku trgovinu,
pravim sredstvima, u pravo vreme. Slu~aj Irana
bi}e, mo`da, idealna prilika da Rusi svoj sistem
protivvazdu{ne odbrane u~ine najboqim izvoznim
proizvodom i nose}im sredstvom politi~kih odnosa
sa SAD.
33
Pi{e Vlada RISTI]
Neumorni istra`iva~
klimatskih promena
Svetska nauka je Milutina
Milankovi}a svrstala
me|u pet najve}ih nau~nika
20. veka, a Unesko je 2009.
proglasio wegovom godinom.
Po jedan krater na Mesecu
i Marsu, kao i jedan asteroid
N svetska nauka svrstala me|u pet najve}ih nau~nika sveta 20. veka. U godini
nose ime na{eg slavnog
nau~nika. Milankovi} je
utemeqiva~ moderne
klimatologije i klimatskog
modelovawa, wegova su
istra`ivawa veoma zna~ajna
i za predvi|awa klimatskih
promena u budu}nosti.
Tvorac je najpreciznijeg
kalendara.
34
Velikani svetske nauke: Milutin Milankovi}
Ne bi trebalo duboko zasecati u nau~ni opus Milutina Milankovi}a da bi
se dobio odgovor za{to je Unesko 2009. godinu proglasio wegovom, dok ga je
koja proti~e u znaku 130-godi{wice ro|ewa tog svestranog srpskog i svetskog
genija dovoqno je pomisliti da bez nau~nih rezultata ovog neumornog istra-
`iva~a klimatskih promena na Zemqinoj kugli, astronoma, geofizi~ara, ve-
likog matemati~ara i kasno shva}enog putnika kroz prostor i vreme, ne bi bilo ni
temeqa moderne klimatologije i klimatskog modelovawa.
Pisac kapitalnog dela Kanon osun~avawa i wegova primena na problem le-
denih doba i tvorac dosad najpreciznije ura|enog kalendara ro|en je 16. maja
1879. u Daqu (Hrvatska), gde su se wegovi preci, napu{taju}i vekovno ogwi{te,
pod vo|stvom patrijarha Arsenija Tre}eg ^arnojevi}a, doselili sa Kosova u po-
sledwoj deceniji 17. veka.
Milankovi}i su bili ne samo jedna od najstarijih nego i najvi|enijih srp-
skih porodica koja se u to vreme na{la na obalama Dunava. Ve} tre}e koleno
te ugledne porodice svrstava se u u~ene qude. Milutinov pradeda zavr{io je
pravne nauke, dok se kasnije posebno isti~u filozof Uro{ Milankovi} i Mi-
lutinov otac, Milan, uva`eni trgovac i zemqoposednik, ~ija su deca odrasta-
la uz guvernante, koje su ih, od malih nogu, u~ile nema~kom jeziku i lepom po-
na{awu. Osnovnu {kolu Milankovi} je zavr{io u vlastitoj ku}i anga`ova-
wem u~iteqa i posebno pla}enih nastavnika od kojih je saznao i nau~io mnogo
vi{e nego deca koja su poha|ala rovnu {kolu. U svom obimnom delu Uspomene,
15. avgust 2009.
do`ivqaji i saznawa on ne pro- U sedmom razredu osije~ke
pu{ta da naglasi kako je, zahva- realke Milutinu Milankovi}u je
quju}i tome {to je ro|en u imu}- mineralogiju i geologiju predavao
noj porodici, bio u prilici da profesor Mojo Medi}, veliki po-
stekne veoma zavidno po~etno znavalac prirodopisa i, {to je
obrazovawe i da u najranijoj jo{ zanimqivije, {kolski drug
mladosti ispoqi naklonost ka Nikole Tesle iz Karlova~ke rae-
samostalnom, kreativnom radu, alne gimnazije (Mojo Medi} je bio
pripisuju}i to, donekle, ~estom prvi, a Nikola Tesla drugi |ak u
poboqevawu i slaba{nom telu, razredu), {to je kod mladog Mi-
nesposobnom za nekakve ve}e fi- lankovi}a stvaralo ose}aj di-
zi~ke napore, tako da je dok su vqewa i posebnog zadovoqstva,
se wegova bra}a i drugi de~aci jer ga izuzetan nastavnik upu}uje
izlagali izvesnim vratolomija- u mnoge tajne jednog tako zanimqi-
ma, tr~awu i raznim fizi~kim vog predmeta kao {to je geologija
ve`bama najradije ostajao u ku- sa mineralogijom.
}i, u porodi~noj biblioteci i Iako je bio bole{qiv i ~esto
prepu{tao se dugom ma{tawu ko- izostajao sa nastave, Milankovi}
je je prosto nadiralo posle sva- je bio najboqi u razredu. Nasto-
ke pro~itane kwige. Zbog toga je, jao je da u~i sa razumevawem, da
svakako, te`e nego wegova bra}a na samom ~asu savlada {to vi{e
podneo prazninu koja je nastala gradiva, tako da mu je ostajalo do-
preranom smr}u oca (umro je ka- sta vremena za ~itawe i za druge,
da je Milutinu bilo samo sedam van{kolske, aktivnosti. ^itao je
godina). Vrlo brzo brigu o wemu svakovrsnu literaturu, a posebno
preuzeo je ujka Vasa, koji ga je se zanimao za stru~na {tiva, kao
svesrdno prihvatio i celog `ivo- {to je bilo ono u kwizi naslovqe-
ta bio wegov ~vrst oslonac u noj sa Crtice o magnetizmu i
svakom pogledu. elektricitetu, ~iji je autor bio
Milutin je imao deset godi- Milutin Milankovi} profesor Oton Ku~ara (osniva~
na kada je, te{ka srca, morao da zagreba~ke Narodne opservatori-
napusti rodni Daq i da {kolova- MATEMATI^KA TEORIJA je). Ta kwiga mu je otkrila mno{tvo
we nastavi u redovnoj {koli zanimqivosti iz `ivota i rada
klasi~noj gimnaziji, koja je traja- Susret sa Vladimirom Vari}akom, gimnazijskim pro-
znamenitih nau~nika i podstakla
fesorom sa doktorskom titulom, koji je otkrio izuzetnu Mi-
la osam godina, posle koje je bi- ga da nabavi galvanske elemente,
lankovi}evu nadarenost za matematiku, bio je presudan za
lo mogu}e upisati studije kwi`ev- provodnike i razne pomo}ne ure-
kasnije wegovo duboko prodirawe u mnoge prirodne tajne,
nosti, medicine, prava, filozo- |aje i alate kako bi napravio svo-
posebno u mno{tvo zagonetnih pojava klimatskih promena
fije, izu~avati gr~ki i latinski ju malu laboratoriju u kojoj je
na na{oj planeti, {to je dovelo do razvoja matemati~ke te-
jezik ili se opredeliti za tzv. re- orije na osnovu koje je bilo mogu}e precizno izra~unati eksperimentisao, mo`da boqe ne-
alku koja je imala sedam razreda promene klime ne samo Zemqe, ve} i drugih planeta Sun~e- go da je vreme provodio u gimnazij-
i pripremala u~enike za odlazak vog sistema, i to stotinama hiqada godina u pro{losti, ali skom kabinetu za fiziku.
na visoke tehni~ke i poqopri- i u budu}nosti. Upravo ta mogu}nost da se sa odre|enom
vredne {kole. Milutin je znao da Odlazak u Be~
precizno{}u zadre u blisku i daqu budu}nost klimatskih
je otac `eleo da on zavr{i Viso- promena na Zemqinoj kugli od velikog je zna~aja za celo- Po {to je veoma uspe{no za-
ku poqoprivrednu {kolu (u Be~u) kupno ~ove~anstvo. vr{io gimnaziju, Milankovi}u je
kako bi, kao u~en doma}in jedno- wegov veliki u~iteq i iskreni
ga dana, zajedno sa bra}om, preu- prijateq Vladimir Vari}ak save-
zeo brigu o prili~no velikom imawu od 57 hektara wiva rasu- tovao da upi{e studije na Tehni~koj visokoj {koli u Be~u, na kojoj
tih pored Dunava. Ipak, ispalo je sasvim druga~ije, zato {to }e mu matematiku predavati jedan od, u to vreme, najboqih profe-
Milutina nije zanimala poqoprivreda, ve} tehnika, posebno sora ^eh Emanuel ^uber. ^uber je, rekao mu je tada Vari}ak,
elektrotehnika. Zato je upisao realku u nedalekom Osijeku, najboqa {kola matematike. Od wega }e{ najvi{e nau~iti, dok }e
koja mu je otvorila put ka Tehni~koj visokoj {koli u Be~u. ti studije tehnike omogu}iti da {iroko primeni{ matemati~ka zna-
wa koja poseduje{.
[kolovawe u Osijeku Oktobra 1896. godine Milankovi} zapo~iwe studije tehnike u
Vreme provedeno u Osijeku i realnoj gimnaziji ostalo je u Be~u, gra|evinski smer, gde ga je profesor ^uber, koji mu je kasnije
sna`nom Milutinovom se}awu, sem ostalog i zbog toga {to je postao vrlo blizak, postepeno uvodio u velike tajne ~iste matema-
brzo zapao za oko veoma strogim profesorima, posebno Vla- tike, {to }e mu biti od velike koristi kao gra|evinskom in`eweru,
dimiru Vari}aku, jedinom doktoru matemati~kih nauka me|u on- ali jo{ vi{e kao univerzitetskom profesoru i istra`iva~u kli-
da{wim sredwo{kolskim profesorima, za kojeg se mo`e re}i matskih promena na planetama Sun~evog sistema, pogotovo na{oj.
da je bio u sredi{tu Milankovi}evog intelektualnog uspona i Osim ^ubera, na Milankovi}a je sna`no uticao jo{ jedan pro-
kasnijeg prerastawa u velikana srpske i svetske nauke. Vari- fesor be~ke Tehni~ke visoke {kole. Bio je to Johan Brik, profesor
}ak je na mene, pisao je Milutin Milankovi}, imao najve}i nauke o gra|ewu mostova, koji ga je upu}ivao u problematiku sa ko-
uticaj od svih mojih nastavnika. On je prona{ao u meni stvarne jom se mora sresti gotovo svaki gra|evinski in`ewer. Predavawa
sposobnosti i razvio ih sa puno qubavi i truda. U~inio me je profesora Brika, koji se umesto grafi~kom (geometrijskom) kori-
samostalnim i ja sam se, ne obaziru}i se vi{e na {kolske pro- stio matemati~kom analizom, veoma su zanimala mladog Milanko-
grame, razvijao u onom pravcu koji su mi moje sposobnosti od- vi}a, jer je mogao da obnovi, upotpuni i prakti~no primeni vlasti-
re|ivale... U meni se razvila qubav za nauku i ambicija da joj to poznavawe vi{e matematike. Brikova metoda projektovawa za-
slu`im. svo|enih mostova, pisao je Milankovi} u Uspomenama, vrlo mi se

35
 feqton
omilila i u woj sam se toliko
uve`bao da sam sa lako}om iz-
radio jo{ dva takva projekta za
svoja dva druga koja nisu bila u
stawu da to sami urade.
Zahvaquju}i znawu koje mu je
ulio profesor Brik, Milanko-
vi} je vrlo brzo uradio i proje-
kat poluparaboli~nog `elezni~-
kog mosta, stekav{i sigurnost u
projektovawu koja ga je pratila i
onda kada je po~eo da se bavi
fundamentalnim istra`ivawi-
ma. A profesor Brik je svojim
studentom bio toliko odu{evqen
da mu je kasnije, kada je Milan-
kovi} odbranio doktorsku diser-
taciju, rekao da }e predlo`iti
da preuzme katedru za armirani
beton na Tehni~koj visokoj {koli
u Be~u.
U maju 1902. godine Milu-
tin Milankovi} je dao posledwi
ispit na studijama gra|evine u
Be~u. U Zagreb odlazi na slu`e-
we vojnog roka (u {kolu za re-
zervne oficire) i ponovo se
sre}e sa Vladimirom Vari}a-
kom, koji je u me|uvremenu napu-
stio osije~ku realnu gimnaziju i
postao profesor Zagreba~kog
univerziteta. Svog negda{weg
odli~nog u~enika, a sada mladog
gra|evinskog in`ewera, savetu-
je da ne gubi vreme nego da, dok
razmi{qa o stalnom zaposlewu
u gra|evinskoj struci, po~ne da
radi na doktorskoj disertaciji.
Ubrzo Milankovi} se
opredequje za temu pod nazivom
Prilog teoriji krivih pritisa-
ka, koju uspe{no brani pred ko-
misijom svog omiqenog profe-
sora Brika. Tako se svrstao me-
|u malobrojne doktore gra|evi-
ne u tada{woj Austrougarskoj i
17. decembra 1904. godine
postao prvi Srbin promovisan
u doktora tehni~kih nauka.
Milankovi}eva disertaci-
ja i matemati~ke metode, kojima
se koristio u stati~kim prora-
~unima za pojedine gra|evinske
objekte, skrenuli su veliku pa-
`wu stru~waka, tako da su neka
nau~na saznawa, do kojih je do-
{ao prvi srpski doktor tehni~-
kih nauka, u{la u mnoge svetske
gra|evinske uxbenike onda{weg
vremena, a neka su aktuelna i
danas.
Sve se to doga|a u vreme
kada Milankovi}, mladi gra|e-
36
Rodna ku}a Milutina
Milankovi}a preure|ena u muzej
TESLA I MILANKOVI]
U osije~koj gimnaziji, koju je poha|ao i Milutin Milanko-
vi}, zemqopis je predavao Mojo Medi}, {kolski drug Nikole Te- vinski in`ewer, nalazi svoj pr-
sle iz gospi}ke ]esarsko-kraqevske realke i Karlova~ke gimna- vi posao u ve} uveliko poznatom
zije. Po uspe{nosti Mojo Medi} je bio prvi, a Nikola Tesla dru- Preduze}u za betonsku grad-
gi |ak u razredu. wu, ~iji je vlasnik bio Adolf
Re~i divqewa i hvale, kojima su negda{wi profesori oba- fon Pitel, a koje je granalo po-
sipali Teslu, Milankovi} je slu{ao i na Be~koj tehnici. Milan- slove ne samo po Austrougar-
kovi} je bio na studijama u austrijskoj prestonici kada je Visoka skoj, nego i {irom Evrope. Ar-
tehni~ka {kola, 1922. godine, proglasila Nikolu Teslu za po~a- mirani beton ubrzano osvaja
snog doktora elektrotehni~kih nauka. gra|evinsku delatnost, tako da
Dva na{a genijalna nau~nika se, sticajem okolnosti, ni- se gotovo svi veliki preduzima-
kada nisu srela, ali su se dopisivala. Prvi pisani trag da su ~i okre}u wegovoj primeni. Za
ta dva velikana stupila u vezu poti~e iz 1931. godine. Me|u moj, donekle meteorski, uspeh,
brojnim telegramima slavnih mislilaca i predstavnika ugled- govorio je svojevremeno Milan-
nih nau~nih ustanova, upu}enim Nikoli Tesli povodom obele- kovi}, mogu ponajpre da zahva-
`avawa wegovog 75. ro|endana, nalazi se i telegram Miluti- lim solidnom teorijskom zna-
na Milankovi}a. wu... U{ao sam u potpuno novo
tehni~ko podru~je gde nije bilo
ni iskusnih, ni teoretski potko-
TE@IM PUTEM DO CIQA vanih stru~waka, tako da sam se
vrlo brzo uspeo na sam vrh.
Milutina Milankovi}a je na studijama u Be~u posebno in- Milankovi}ev pristup prak-
teresovala analiti~ka metoda reavawa konkretnih in`ewer- ti~nim problemima i izuzetna
skih (prakti~nih) problema. Istina, postojala je jednostavnija, teorijska znawa ostavila su ta-
laka i o~iglednija grafi~ka metoda. Wu su, mahom, tada koris- ko ubedqiv utisak na gazdu, ba-
tili ne samo studenti, nego i ve} poznati in`eweri . rona Pitela, da je jednom pri-
Na budu}i nau~nik je, me|utim, zapazio da ta metoda likom rekao: Svi ti in`eweri
ima niz nedostataka, posebno kada su u pitawu slo`eniji i na su moja generacija, sa mnogima
izvestan na~in suptilniji i konstruktivniji ra~uni. A upravo sam drugovao u {koli i ostao
su tada po~eli da se grade ve}i i slo`eniji objekti od armi- prisan prijateq, tako da znam
ranog betona gde su stati~ki prora~uni bili od presudnog koliko su te{ki. Svi mi, me|u-
zna~aja. tim, zajedno, ne znamo toliko
Milankovi}a je ta oblast umnogome privla~ila i ukazi- koliko ovaj na{ mladi doktor
vala mu na daqi, ali i te`i put nau~nog usavravawa i napre- tehnike.
dovawa.
(Nastavak u slede}em broju)
15. avgust 2009.
Novi brojevi ~asopisa Vojnoistorijski glasnik
Nepoznato o poznatom
Vode}i nau~ni ~asopis
iz oblasti vojne
istoriografije
nastavqa s
objavqivawem malo
poznatih detaqa iz
na{e bliske i daqe
vojne, oslobodila~ke i
nacionalne tradicije
U izdawu Instituta za strategijska is-
tra`ivawa objavqena su dva broja ~asopi-
sa Vojnoistorijski glasnik. Re~ je o publi-
kaciji koja, prema katego-
rizaciji Ministarstva za
nauku i tehnologiju Repu-
blike Srbije, spada u vo-
de}e nau~ne ~asopise na-
cionalnog zna~aja. Broj 1
za 2008. godinu sadr`i
pet rubrika. U rubrici
^lanci i studije objavqe-
ni su radovi dr Zorana
Todorovi}a (Programska
opredeqewa srpskih vla-
daju}ih politi~kih stra-
naka /18811903/ o ure-
|ewu vojske), doc. dr Mire
Radojevi} (Civili i ofi-
ciri. Iskustvo Samostal-
ne radikalne stranke
/1903/), kapetana mr Da-
libora Dende (Motoriza-
cija kowice u Kraqevini
Jugoslaviji) i dr Milana Terzi}a (Jugoslo-
venska kraqevska vlada i ogla{avawe na
londonskom radiju 19411944. (saradwa i
nesporazumi)).
Rubrika Prilozi i istra`ivawa po-
~iwe radom bugarskog istori~ara prof. dr
Todora Paru{eva (Bugarska ratna morna-
rica osnovne etape u wenoj izgradwi i
razvoju /18791919/), a zatim se nastavqa
radovima ruskog istori~ara dr Vasilija B.
Ka{irina (Smem li se ja, sin takvog oca,
osramo}en vratiti u Srbiju: Aleksandar,
sin @ivojina Mi{i}a u ruskom junkerskom
u~ili{tu) i majora mr Slobodana \uki}a
(Razmena zarobqenika izme|u Srbije i Bu-
garske 1913. godine), dok rubrika Teorija
istorije i metodologija sadr`i nau~ni esej
prof. dr \or|a Stankovi}a (Pravo na pam-
}ewe nema~ko ubijawe Beograda 1941. go-
dine).
Rubrika Kritike i prikazi sadr`i in-
formacije o najnovijim kwigama Aleksan-
dra Nikolova, Dmitra Tasi}a, Aleksandra
@ivoti}a, Branislave Grbi} i I{maela
Beaha, dok su u rubrici Dokumenti objavqe-
ni delovi izvorne gra|e o jugoslovenskom
izbegli~kom logoru El [at u Egiptu, koju je
priredila mr Sawa Petrovi}-Todosijevi}.
Vojnoistorijski glasnik broj 2 za
2008. godinu podeqen je na sedam tematskih
celina. Uvodna rubrika Jubileji sadr`i
rad dr Milana Terzi}a posve}en devedese-
toj godi{wici od zavr{etka Prvog svetskog
rata (Potreba nau~nog poimawa istorije),
dok su u rubrici ^lanci i studije objavqe-
ni radovi dr Slavice Ratkovi}-Kosti}
(Uticaj evropeizacije srpske vojske na mo-
dernizacijske procese u dr`avi i dru{tvu
krajem 19. veka), mr Alekseja Timofejeva
(Vojne i bezbednosne
strukture SSSR-a u pri-
premi partizanskog ra-
tovawa do po~etka Drugog
svetskog rata), kapetana
Miqana Milki}a (For-
mirawe i organizacija
jugoslovenske vojne upra-
ve na Slobodnoj terito-
riji Trsta 19471954),
dr Mila Bjelajca, (Jugo-
slovensko iskustvo sa
multietni~kom armijom
sa posebnim osvrtom na
Bosnu i Hercegovinu) i dr
Milana Terzi}a (Prvi u
nizu doktorat vojnih na-
uka Josipa Broza Tita).
U rubrici Prilozi
i istra`ivawa objavqe-
ni su radovi ruskog isto-
ri~ara doc. dr Olega R.
Ajrapetova (O nekim uzrocima poraza ru-
ske vojske u isto~no-pruskoj operaciji), mr
Nata{e Mili}evi} (Jugoslovensko-ameri~-
ki odnosi u predve~erje Drugog svetskog ra-
ta) i mr Milana Soviqa (Jugoslovenski po-
gledi na ~ehoslova~ku vojsku prvih godina
posle Drugog svetskog rata). Rubrika Osvr-
ti sadr`i kriti~ka razmi{qawa dr Vence-
slava Gli{i}a o kwizi Holma Zundhauzena
Istorija Srbije od 19. do 21. veka, dok
su u rubrici Kritike i prikazi predstavqe-
ne kwige Kristofera Klarka, Isidora \u-
kovi}a i Mom~ila Pavlovi}a.
Rubrika Dokumenti sadr`i tajni ra-
port pukovnika Damjana Vlaji}a iz 1907.
godine o naoru`awu i opremi srpske vojske
koji je priredio kapetan mr Dalibor Denda.
Posledwa rubrika sadr`i informacije sa
~etiri me|unarodna nau~na skupa vojnih
istori~ara na kojima su u~estvovali pri-
padnici Odeqewa za vojnu istoriju ISI i
prikaz izlo`be Narodnog muzeja u ^a~ku o
vojvodi Petru Bojovi}u.
Miqan MILKI]
Dobrovoqa~ki glasnik
Tematska celina
novog, 33. broja Do-
brovoqa~kog glasni-
ka posve}ena je onim
doga|ajima iz na{e
oslobodila~ke pro-
{losti ~ije smo jubi-
leje i godi{wice obe-
le`avali u prvoj po-
lovini ove godine. U
neiscrpnom moru pri-
mera herojstva i otpora zavojeva~u, koji nas
ni na kraju 20. veka nije zaobi{ao, izdvojeni
su neki detaqi iz bitke na Kosovu, malo po-
znati doga|aji iz Prvog srpskog ustanka, bo-
jevi iz Prvog svetskog rata i podse}awe na
agresiju Natoa 1999. godine. I ovog puta au-
tori tekstova u potrudili su se da od zabo-
rava za{tite one malo poznate heroje i bor-
ce koji su svojom hrabro{}u ispisivali naj-
slavnije stranice istorijskih zbivawa na tlu
Srbije i wene okoline. Me|u autorima su
akademik Milorad Ekme~i} (Istorijski okvi-
ri srpske revolucije), eminentni vojni isto-
ri~ar dr Petar Opa~i} (Od 64 boja, 56 re-
{eno u korist Kara|or|eve vojske), general-
major u penziji dr Slobodan Miki} (Deset go-
dina od agresije Nato pakta na Srbiju), na-
u~ni savetnik dr Vidoje Golubovi}, dr Rade
Raji} (Kosovska bitka legenda i mit) i drugi
istra`iva~i na{e oslobodila~ke tradicije
i dobrovoqa~kog pokreta u Srbiji.
U redovnim rubrikama ~asopis donosi
priloge o Kosovu, razmi{qawa o budu}nosti
srpskog naroda i wegovim podelama, se}a-
wa o podvizima ratnika i dobrovoqaca, do-
kumenta i pisma iz bitaka i bojeva. Tu je i
istra`ivawe dr Koste ^avo{kog o Ha{kom
sudu, Radeta Raji}a o Lazarevoj kletvi, Go-
rana Kekovi}a o Medaqi Obili}a, a poseb-
nu pa`wu zaslu`uje i bibliografija dobro-
voqa~kog pokreta.
Revija za bezbednost
Najnoviji, sedmi
ovogodi{wi broj stru-
~nog ~asopisa o korup-
ciji i organizovanom
kriminalu Centra za
bezbednosne studije
sadr`i, izme|u osta-
log, tekstove o mogu}-
nostima efikasnijeg
kori{}ewa talenata u
uslovima krize zarad
ostvarivawa ve}e ekonomske bezbednosti Sr-
bije, bezbednosnim posledicama svetske krize
u ekonomiji, problemima u identifikovawu
indikatora postojawa i delovawa organizo-
vanog kriminala u na{oj zemqi i druge.
Pa`wu {ireg kruga ~italaca svakako
}e izazvati i tekst Zorana Golubovi}a o ko-
rupciji u policiji, dok }e stru~na javnost bi-
ti zaintrigirana teorijskim zapa`awima
Nata{e Radovanovi} o zlo~inima i krivi~-
no-procesnim te{ko}ama u tragawu za isti-
nom o po~iwenim zlodelima.
37
Po klo ni~ ko pu to va we u~e ni ka Voj ne gim na zi je
NA IZVORU PRAVOSLAVQA
Dve grupe u~enika 36. klase
Vojne gimnazije, sredinom
jula i po~etkom avgusta,
boravile u petodnevnoj poseti
Svetoj Gori i manastiru
Hilandaru.
Pokloni~ka putovawa
organizuju se po zavr{etku
prve godine poha|awa verske
nastave u toj {koli i
predstavqaju neku vrstu
objediwenog duhovnog,
sportskog i vojni~kog
poduhvata.
38
V
e} drugu godinu zaredom u~enici Vojne gimnazije, sa svojim verou~iteqem |akonom Jo-
vanom Babi}em, odlaze na pokloni~ko putovawa na Svetu Goru Atonsku. Za razliku od
pro{le godine kada je putovala samo jedna grupa od tridesetak u~enika, ovog puta su,
zbog pove}anog interesovawa u~enika i wihovih profesora, organizovane dve peto-
dnevne posete, sredinom jula i po~etkom avgusta.
U~enicima 36. klase Vojne gimnazije na ovim putovawima pridru`ili su se i studenti
Vojne akademije wih devet koje je predvodio poru~nik mr Negovan Ivankovi}, pukovnik
Stevica Karapanxin iz Uprave za qudske resurse General{taba koji je zadu`en za tradici-
je i verska pitawa u Vojsci Srbije, i Petar Radovi}, profesor latinskog jezika i razredni
stare{ina jednog od odeqewa u 36. klasi. Zanimqivo je da su svi oni, kao i |akon Jovan,
nekada{wi u~enici Vojne gimnazije. Treba ista}i i to da su u~esnici pokloni~kog putovawa
sami snosili sve tro{kove.
Posle dvodnevnog boravka u Hilandaru, obilaska srpskih pravoslavnih svetiwa,
pirgova kraqa Milutina i svetog Save, riznice i brojnih kapela van manastirskog zdawa,
te u~e{}a u bogoslu`ewima, osmorica u~enika i dva studenta izrazili su `equ da se krste
potpunim potapawem u vodu, po izvornoj hri{}anskoj praksi, koja se i danas primewuje u
Hilandaru u vr{ewu te svete tajne. Bila je to najboqa uvertira u ono {to ih je tek ~ekalo.
 Pokloni~ko putovawe na Svetu Goru or-
ganizujemo po zavr{etku prve godine poha|awa
verske nastave u Vojnoj gimnaziji. To je neka vr-
sta objediwenog duhovnog, sportskog i vojni~kog
poduhvata, pri kojem se ti mladi qudi, na najbo-
qi na~in, uveravaju u sopstvene sposobnosti i
zbli`avaju. To putovawe, naime, iziskuje nema-
le fizi~ke napore, posebno ako uzmemo u obzir
izlazak na Atos, vrh Svete Gore na visini od
2.033 metra, i uspon dug gotovo 18 kilometara
ka`e otac Jovan.
Tre}eg dana, posle jutarwe molitve u Hi-
landaru, poklonici su obi{li Kareju, admini-
strativni centar Svete Gore i posetili skit
svetog Andreja Prvozvanog, gde su bili gosti gr~-
kih monaha, kod kojih su nai{li na veoma topao
i bratski prijem, uva`avawe i po{tovawe. Na-
ravno, obi{li su i posnicu svetog Save, koja je
izazvala naro~ito odu{evqewe.
Ta poseta ostavila je poseban utisak na
sve u~enike, naro~ito susret sa najstarijom
pravoslavnom ikonom srpskog naroda Bogoro-
dicom Mlekopitateqicom iz tre}eg veka. Iz ~u-
vene Karuqe, oltara Svete Gore, krenuli smo
na poduhvat koji je podrazumevao celodnevno us-
piwawe, od morske povr{ine do vrha pravosla-
vqa, gde smo preno}ili pod vedrim nebom, u
vre}ama za spavawe. Bio je to poseban do`i-
vqaj za te momke koji do tada nisu izveli tako
zahtevan mar{. Va`no je da smo svi do jednog,
neko ranije, a neko kasnije, stigli na vrh ka`e
|akon Jovan.
Sutradan, u ranu zoru, poklonici su bili
nagra|eni za svoj trud. U crkvi Preobra`ewa
Gospodweg na Atosu, liturgije su slu`ili sa pr-
vom grupom hilandarski jeromonah Serafim, a
sa drugom hilandarski prvi epitrop jeromonah
Metodije. Saslu`ivali su im doma}in putova-
wa, jero|akon Dositej Hilandarc i |akon Jovan
Babi}. Na liturgiji su se svi pri~estili i time
upotpunili duhovnu dimenziju podviga koji su u~i-
nili osvajawem vrha pravoslavqa.
Du{an GLI[I]
Osam de ce ni ja od smr ti dr Ar ~i bal da Raj sa
OB NO VQEN SPO ME NIK
VE LI KOM HU MA NI STI
U sklopu programa obele`avawa 80. godi{wice
od smrti svetski poznatog kriminologa i humaniste
dr Ar~ibalda Rajsa u Beogradu je obnovqen spomenik
ovom velikom prijatequ srpskog naroda, podignut
avgusta 1931. godine u Top~iderskom parku
Jedan od najzna~ajnijih kriminologa svoga
vremena, dr Rudolf Ar~ibald Rajs ro|en je 8. jula
1875. u nema~koj pokrajini Baden. Nakon sticawa
doktorata u [vajcarskoj, radio je kao asistent na
Univerzitetu u Lozani da bi 1906. godine dobio
zvawe vanrednog profesora kriminalistike.
Osniva~ Instituta za tehni~ku policiju i krimina-
listiku, na poziv srpske vlade, septembra 1914.
godine dolazi u Srbiju, gde upoznaje holandskog le-
kara Arijusa van Tinhovena, koji je ranije otpo~eo
istra`ivawe ratnih zlo~ina po~iwenih nad civil-
nim stanovni{tvom po~etkom Prvog svetskog rata.
Pridru`uju}i se dr Tinhovenu, Rajs je saslu{a-
vao austrijske zarobqenike, otvarao grobove, is-
pitivao rawenike, ulazio u ku}e i izvodio razli~i-
ta tehni~ka ispitivawa na licu mesta. Rezultati we-
govog istra`ivawa i ankete sprovedene na terenu
imali su ogroman efekat u svetu, primoravaju}i do
tada nezainteresovanu svetsku javnost da se suo~i
sa zlo~inima vojske Austrougarske monarhije.
Od samog po~etka Rajsa je fascinirao srp-
ski seqak, vojnik i wegovo dr`awe u nesre}i, po-
razu i pobedi. ^vrstina srpskog vojnika, wegov veli~anstveni mentalitet i nepokole-
bqivi duh, uticali su da se dr Rajs trajno ve`e za Srbiju i wenu vojsku, s kojom se po-
vla~io i preko Albanije. Privr`enost istini ispoqavao je svojim upornim anga`o-
vawem na pomo}i srpskim izbeglicama, zbriwavawem srpske siro~adi u [vajcarskoj
i slawem pomo}i stanovni{tvu okupirane Srbije.
Dolaskom na Solunski front, dr Rajs se do te mere srodio sa srpskim bi}em da
je postao wegov nerazdvojni deo. Kasnije je za svoje anga`ovawe dobio i medaqu za
hrabrost, koju je zaslu`io neumornim obilascima trupa, prisustvom i na najopasni-
jim mestima, gde je svu pa`wu usmeravao na vojnika. I pored mnogih nagrada i pri-
znawa, koje je dobio za po`rtvovan rad, dr Rajs uvek je isticao da mu je zahvalnost
srpskog naroda najve}a nagrada za sve {to je u~inio u wegovim te{kim danima.
Posle proboja Solunskog fronta, na kome je proveo dve godine, sve do oslobo-
|ewa Beograda, dr Rajs je u svim mestima kroz koja je prolazio obavqao uvi|aje o
zlodelima u okupiranim podru~jima i direktno omogu}io da se sazna istinu o zlo~i-
nima.
Zavr{etak rata nije zna~io kraj wegove misije. Svoju obavezu da rezultate an-
kete o zlo~inima uobli~i u zvani~ne izve{taje za predstoje}e me|unarodne mirovne
pregovore, izvr{io je s istom onom dosledno{}u s kojom je obavio istra`ivawa na
terenu. Pored toga, radio je u Ministarstvu unutra{wih dela, gde je osnovao dvogo-
di{wu policijsku {kolu, kojom je u po~etku i upravqao.
Ne gube}i popularnost u narodu ni posle povla~ewa s javne scene, dr Rajs je
1928. godine napisao poznati politi~ki testament, apel ^ujte Srbi, svojevrsnu
kritiku srpske naravi i zbivawa u posleratnom periodu.
Smrt dr Rudolfa Ar~ibalda Rajsa 8. avgusta 1929. bila je neo~ekivana.
Posle verbalnog duela i o{tre kritike ratnih profitera, koji su ratne godine pro-
veli u inostranstvu, daleko od naroda i wegovih muka, dr Rajs pao je ubijen re~ima
koje nije mogao da preboli.
Doktor Rudolf Ar~ibald Rajs sahrawen je na Top~iderskom grobqu, dok je we-
govo srce, po testamentarnoj `eqi, pohraweno u spomeni~kom kompleksu na Kajmak-
~alanu.
D. GLI[I]
39
 duhovnost

V E R SK I P RAZ N I C I RAZMI[QAWE O STVARIMA OBI^NIM

15-31. avgust
Pravoslavni
19. avgust Preobra`ewe Gospodwe
O duhovnom
28. avgust Uspenije Presvete Bogorodice Velika
Gospojina
29. avgust Sveti Jevstatije Drugi arhiepiskop srpski;
slepilu
Sa qudima je neretko tako: ako su ne~ega li{eni, vre|a-
Rimokatoli~ki
15. avgust Uznesewe Bla`ene Djevice Marije Velika
Gospa
S ju se kad vide da drugi to poseduju. Ni on ne treba da
ima ono {to ja nemam. Najprijatnije je biti li{en i
zaobi|en. Tu|e preimu}stvo truje i vre|a, i retko ko ume da
oprosti drugima wihovu nadarenost... Uvreda i zlonamer-
nost tako lako se pretvaraju u zavist i zlobu... Ali, ako zao-
Islamski bi|eni zavidqivac do|e na vlast i, mo`da, ~ak na neograni-
21. avgust Mesec Ramazan ~enu vlast nad drugima, wegovo ubo{tvo mo`e za wega posta-
ti potpuno neizdr`ivo, i on }e u~initi sve da od sebi pot~i-
wenih qudi oduzme nepodno{qivo i neoprostivo prei-
mu}stvo. Zbog ovoga su se u istoriji ne jedanput doga|ali tra-
gi~ni sukobi izme|u tirana i talentovanih qudi.
USPEWE PRESVETE Ako oslu{nemo {ta govore savremeni ratoborni bez-
BOGORODICE bo`nici, sti~emo utisak kao da ~ujemo mahnite propovednike
propovednike bezbo`ni{tva koji se trude da qudima namet-
Gospod koji je na Sinaju nu novu religiju. U stvari, to i jeste religija neverice i bez-
zapovedio petom zapove{}u: bo`ni{tva. Stvar nije samo u tome da su ti qudi sami preki-
Po{tuj oca svog i mater nuli svaku vezu sa Bogom, oni jo{ prihvataju svoje bezbo`ni-
svoju, pokazao je svojim {tvo za najve}e dostignu}e, za osloba|aju}u istinu, za ra-
primerom kako to treba ~i- dosnu blagovest, re~ju za novo otkrivewe... Takav utisak
niti. Vise}i na krstu u muka- nije slu~ajan, on je istorijski zasnovan i istinit. Onaj ko mi-
ma, setio se majke i pokazu- sli da je to pojava novoga vremena, ose}a duboku tugu i uzne-
ju}i na apostola Jovana re- mirenost.
kao joj: @eno, eto ti sina!
Potom se obratio Jovanu:
Dobro znamo {ta se doga|a kada slepac vodi slepe;
Eto ti matere! I tako, izdah- svi padaju u jamu. Ali da slepi vode one koje vide, to je ne~u-
nuo je zbrinuv{i svoju majku. veno. Odgovarati na to `alo{}u i sa stradawem je nemogu-
Jovan je imao dom na }e. Ovde odlu~uju}e postaje ose}awe odgovornosti i negodo-
Sionu u Jerusalimu, u koji se vawa. Treba stupiti u za{titu istinskog pogleda na svet i
nastanila Bogorodica. Mo- obnoviti prirodni poredak stvari. Naravno, nemogu}e je
litvama, blagim savetima, zabraniti bezbo`nicima wihovo bezbo`je, zabrana tu ne-
krotko{}u i trpeqivo{}u ona je mnogo pomagala apostolima svo- }e pomo}i, samo }e{ ih uvrediti. Sloboda vere zna~i i slo-
ga sina. Sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu obilaze}i bodu neverovawa. Nemogu}e je prinuditi ~oveka ni na bez-
~esto ona mesta koja su je podse}ala na velike doga|aje i sino- verje, ni na veru. Vratiti ih Bogu i uveravati ih u Wegovo
vqeva dela. Naro~ito je pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jele- postojawe mogu}e je samo slobodno. Ali mi moramo prihva-
onsku. Od wenih du`ih putovawa pomiwu se posete svetom Igwa- titi wihov izazov i dati im dostojan odgovor. Moramo spo-
tiju Bogonoscu u Antohiji, svetom Lazaru, episkopu Kiparskom, kojno, konkretno i ubedqivo dokazati da nam ne treba wi-
Svetoj Gori, koju je blagoslovila, i boravak u Efesu sa svetim Jo- hovo prosvetqewe, da ve} vidimo duhovni svet; da nas je taj
vanom za vreme velikog progona hri{}ana u Jerusalimu. svet ve} oslobodio; da je vera na{a po su{tini svojoj kon-
U svojoj starosti ~esto se molila Bogu na Jeleonskoj gori, kretna, slobodna u svom ~inu, i da nas osloba|a svojom sna-
na mestu wegovog Vaznesewa, da je {to pre uzme iz ovoga sveta. gom i svojim sadr`ajem; i da nikako oslobo|ewe od te slo-
Jednom prilikom javio joj se arhangel Gavril i objavio joj da }e bode nama nije potrebno. Mi moramo dokazati da wihovo
kroz tri dana biti upokojena. Sa velikom rado{}u vratila se novo, zami{qeno otkrivewe jeste, u stvarnosti, slepilo,
svom domu, po`elev{i u srcu da jo{ jednom u ovom `ivotu vidi samoobmana i mrak, da im ono ne daje nikakvog prava na
sve Hristove apostole. Gospod joj je ispunio `equ, i svi aposto- vlast i da vodi pogibeqi.
li najednom su se sabrali u dom Jovanov na Sionu. Potom je Bo-
Mi koji verujemo u Boga, uop{te nismo slepi. Vidimo sve
gorodica mirno predala duh svoj Bogu. Apostoli su uzeli kov~eg s
{to vide bezbo`nici, ali to {to vidimo sasvim druga~ije tu-
wenim telom, iz koga su se {irili aromati~ni mirisi i u prat-
wi mno{tva hri{}ana preneli je u vrt Getsimanski u grobnicu ma~imo i ocewujemo. Me|utim, vrh toga {to vide oni, mi vi-
svetog Joakima i Ane. dimo i ne{to druk~ije, neuporedivo va`nije, dragocenije, du-
Tre}eg dana po upokojewu, kada su apostoli otvorili grob, bqe i svetije {to oni ne vide. Zbog toga nas ne treba nazi-
na{li su samo pla{tanicu. Te ve~eri ona se javila apostolima, vati fantastama, niti licemerima.
mno{tvom angela okru`ena, i rekla im: Radujte se, ja }u biti s Boqe bi bilo da uop{te ne govorimo o licemerju; jer
vama navek! licemera }e se na}i u svim idejama i te`wama: samo postoja-
Ne zna se ta~no koliko je bila stara Bogorodica u vreme we tih pretvornika ne govori ni{ta protiv Istine i protiv
uspenija svoga, ali preovla|uje mi{qewe da je pre{la 60 godi- Predmeta. Treba ra~unati samo sa iskrenim qudima i sa ~as-
na svog zemnog veka. nim sazrcateqima.

40 15. avgust 2009.

 vremeplov

Ali mi ne priznajemo ni da smo fantaste. Fan-

tasta zuri u pusto{, izmi{qa gluposti o nepostoje- DOGODILO SE...
}im i veruje izmi{qotinama svoje uobraziqe. Na-
protiv, mi imamo `ivi odnos prema istinskoj su- 16-19. avgust 1976 1919. godine Japanu su dodeqene
{tinskoj realnosti; ne treba nam da ih izmi{qamo, U Kolombu odr`ana Peta konferen- mnoge nema~ke kolonije u Tihom okea-
i nemamo nikakvu potrebu da pusto{ naseqavamo cija {efova nesvrstanih dr`ava i nu.
sopstvenim mislima. Ono {to mi vidimo nikako se ne vlada. U~estvovalo je 85 dr`ava pu-
nopravnih ~lanova, 10 posmatra~a, 22. avgust 1878.
mo`e podvesti pod halucinacije. Halucinacija je ob-
sedam gostiju i 10 predstavnika oslo- Ukazom
mana ~ulnog vi|ewa, a na{a ~ula i ose}awa ostaju
bodila~kih pokreta. kneza Mi-
trezvena, prirodna i zdrava ne do`ivqavaju ni ek- l a n a
stazu, ni obmanu. Onaj ko halucinira, izgubio se; on 17. avgust 1943 Obre no -
vidi sne na javi, bori se sa avetima i prihvata ih za U Kvebeku ot- vi}a osno-
materijalnu stvarnost. A mi smo od svega toga slo- po~eli razgo- van Vojni
bodni. Nismo bezumnici ni ludaci, mi do`ivqavamo vori izme|u muzej u Be-
zemaqsko isto onako kao i svi zdravi qudi, ne kva- pred sed ni ka ogradu.
re}i ga ni iluzijama, ni snima. Me|u religiozno ve- SAD Frenkli- Ovaj datum
ruju}im qudima bilo je nemalo genijalnih nau~nika i na Ruzvelta i se u Vojsci Srbije obele`ava kao Dan
pronalaza~a: na primer Kopernik, Bekon, Verulam- predsednika vlade Velike Britanije Vojnog muzeja.
ski, Libih, Rudolf Majer, [lajden, Dibua-Remon, Vinstona ^er~ila. Na sastanku je
Fehner i mnogi drugi. Zar oni nisu utemeqiva~i na- utvr|en plan invazije na Francusku i 27. avgust 1878.
{e savremene nauke? Kada su se i gde su se to oni napu{tena ideja o desantu na Balkan. Ro|en je ruski ba-
nosili sa apstraktnim fantazijama ili se predava- ron Petar Nikola-
li halucinacijama? To su bili trezveni posmatra~i, 18. avgust 1831. jevi~ Vrangel. Na-
prozorqivi istra`iva~i, odgovorni mislioci, veli- U Carigradu hiro- kon Oktobarske
ki majstori konkretnosti. Ali oni su verovali u Boga; tonisan Melentije revolucije borio
i otvoreno su propovedali svoju veru. [ta ih je na- Pavlovi}, prvi mi- se u Ukrajini pro-
teralo da priznaju Boga? Na{to im to? Zato {to im tropolit autonom- tiv sovjetske vla-
je wihov kontemplativni eksperiment otkrio ne samo ne srpske crkve u sti. Kada je Crvena
~ulno-zemaqski i materijalni svet, ve} i velike raz- Kne`evini Srbiji. armija u novembru 1920. zauzela
utvr|ewe na Perekopu, sa ostatkom
mere duh i wegove realnosti. 19. avgust 1903. snaga napustio je Rusiju i kao izbe-
Istinska vera temeqi se na subjektivnim ideja- Osnovano `en- glica na{ao je uto~i{te u Kraqevini
ma a ne na proizvoqnosti. Ona se ra|a u potpunosti sko patriotsko Srba, Hrvata i Slovenaca. Posle
iskustva i uvek biva ukorewena u konkretno sagleda- dru{tvo Kolo smrti 1928. godine sahrawen je u Ru-
we duha. Taj duhovni eksperiment ima vezu sa real- srpskih sesta- skoj pravoslavnoj crkvi u Beogradu.
nostima ne ose}ajnog (savest) ili ne samo ose}ajnog ra, sa idejom
(umetnost) ili direktno nadose}ajnog (religija) ka- {kolovawa i vaspitawa srpske omla- 27. avgust 1866.
raktera. To iskustvo nije ma{ta, i nije poreme}e- dine u neoslobo|enim krajevima. Na skup{tini studentskih, |a~kih i
nost. Ono zahteva duhovnu trezvenost i podle`e du- peva~kih dru{tava iz Vojvodine i Sr-
hovnoj proveri. Ono ima svoju pripremu, svoje o~i- 22. avgust 1854
bije u Novom Sadu je osnovana Ujedi-
{}ewe i posebnu vrstu upra`wavawa. Ono se ostva- U Manasiji, u Vla- wena omladina srpska. Organizacija
ruje u konkretnom preduzetni{tvu i dobija u potpunoj {koj, ro|en Milan stvorena radi prosvetnog, kulturnog i
i dovr{enoj o~iglednosti. Onaj ko je ranije sve to Obrenovi}. ^inom nau~nog uzdizawa srpskog naroda, de-
odbijao i nije `eleo da to zna taj nema ni pravo, miropomazawa u lovala je u Srbiji i Crnoj Gori i u ju-
ni razlog da kritikuje veru i pori~e religiju. Sabornoj crkvi 5. `noslovenskim krajevima pod vla{}u
jula 1868. uveden je Austrije i Turske. Zabrawena je
Kao {to svet ne bi ponikao bez Boga, tako bi se
u vladala~ko zvawe 1872. godine.
i sva ~ovekova kultura uru{ila da je duh Bo`iji na- kneza. Knez Milan
pusti. Ne bi bilo `ivota bez sunca. ^ovekov duh bez je 22. avgusta 1878. 30. avgust
Boga ne bi opstao. ^ovek, odba~en i Bogom napu{ten, objavio Proklamaciju u kojoj je ob-
gubi svoju tvora~ku energiju, postaje ravnodu{an, Praznik svetog Aleksandra Nevskog.
znanio mir izme|u Srbije i Otoman- U vojsci Kraqevine Srbije, slava
obezduhovqen, surova tvar, nemo}na da promi{qa i ske imperije, teritorijalno pro{i-
sazdava nove, savr{ene oblike ali tim pre slo- Drugog kowi~kog puka.
rewe i nezavisnost Kne`evine Srbi-
bodnija za uzajamno mu~iteqstvo i sveop{te ru{e- je. Srbiju je 22. februara 1882. pro- 30. avgust 1916
we; `ivot wegov ispuwava se strahom, robija{kim glasio kraqevinom, a sebe kraqem,
trudom i uzajamnom izdajom. Istorija je za to dala Ministar vojni je na osnovu ukazane
pod imenom Milan Prvi, Obrenovi}
dovoqno svedo~anstava: zar su potrebne nove potvr- potrebe odlu~io da odredi srpske
~etvrti. Umro je u Be~u 11. februara
de i daqa stradawa?... Onaj ko propoveda bezbo- vojnog sve{tenika pri bolnicama u
1901. godine.
Nici, Tulonu i okolini gde ima srp-
`ni{tvo qudima sprema najve}e nesre}e: razuzda-
23. avgust 1914. skih oficira i vojnika. Na tu du`nost
nost, uni`ewe, ropstvo i muke...
Japan je objavio rat Nema~koj. Na je oti{ao sve{tenik Bogomir Petro-
Na{e pokolewe je pozvano pokazati qudima vi}, dotada sve{tenik 15. pe{adij-
u`asnu sudbinu koja ih o~ekuje, uveriti ih da put bez Versajskoj mirovnoj konferenciji
skog puka Stevan Sin|eli}.
Boga vodi ka pogibeqi... Ali, kako na to ukazati du-
hovnim slepcima koji ne mogu i ne `ele da vide?...
Ivan A. IQIN
Iz kwige Poju}e srce, Svetigora, Cetiwe 1998. Pripremio Miqan MILKI]

41
istorija
Spasavawe savezni~kih pilota u Drugom svetskom ratu
Od zamagqenih ~estica istorije
poku{avamo da sklopimo sliku bez
junaka koji pola`u iskqu~ivo
pravo na dobro ili na zlo, sliku
koja mewa na{e poimawe
pro{losti. Srbi, ravnogorci, koji
su u Drugom svetskom ratu izveli
najve}u akciju spasavawa
savezni~kih vazduhoplovaca iza
neprijateqskih linija ikad u
istoriji ratovawa, deo su tog
mozaika
42
alo je poznato da su Srbi pred kraj Drugog svetskog rata spasi-
li veliki broj savezni~kih pilota koji su, nadle}u}i Jugoslaviju
M na letu ka Rumuniji, bivali oboreni. Danas su te akcije znane, i
to u ameri~koj istoriji mnogo vi{e nego u doma}oj, kao misija
Halijard, jedna od najve}ih akcija evakuacije oborenih save-
zni~kih avijati~ara u okupiranoj Evropi toga doba.
Zahvaquju}i Srbima i Jugoslovenskoj vojsci u otaxbini, sa improvi-
zovanih pista, od avgusta 1944. do februara 1945. godine u Srbiji
i Bosni i Hercegovini, gotovo 600 vazduhoplovaca preba~eno je u
ameri~ke baze u Italiji.
Avijati~ari iz oborenih savezni~kih bombardera nala`eni su
i skrivani na prostoru od Ariqa, Zlatibora, Ivawice, Gu~e, Beo-
grada, do isto~ne Srbije i srpskih sela u zapadnoj Rumuniji, odakle
su ih me{tani kradom prebacivali u Srbiju. O tako spasenim qudi-
ma brinuli su i skrivali ih od Nemaca pripadnici ravnogorskog po-
kreta, o ~emu svedo~i i mitraqezac na avionu B-17 Majk Makul, koji
je 4. jula 1944. poleteo iz ju`ne Italije da bombarduje Ploe{ti u
Rumuniji:
Kada smo bili na oko 175 miqa nad Jugoslavijom u isto vreme
nam otkaza{e dva motora. Obavestili smo vo|u grupe i izvukli se iz
formacije, jer smo brzo po~eli da gubimo visinu. ^im smo ispali iz
formacije, na nas su se ustremili nema~ki lovci koji su sa~ekivali
o{te}ene avione u povratku sa zadatka. Oni su nam o{tetili i tre}i
i ~etvrti motor. Svi smo u posledwem trenutku isko~ili iz aviona.
Ja sam pao nedaleko Lapova, koje je va`an `elezni~ki ~vor na glav-
noj pruzi prema Gr~koj. Mesto na koje sam se spustio bilo je na teri-
toriji koju su kontrolisale snage generala Mihailovi}a. Iako sam
za vreme obuke u Italiji, kao i svi drugi, upozoren da u slu~aju pri-
nudnog napu{tawa letelice iznad Srbije potra`im partizane, jer
oni kontroli{u teritoriju, mi nismo imali izbora. Po{to sam se
spustio u jednu uvalu, za tili ~as me je okru`ilo petnaestak qudi na-
oru`anih vilama i srpovima. Bili su prijateqski raspolo`eni, pa
sam vratio pi{toq u futrolu. Stigla su i dva borca generala Miha-
ilovi}a koji su upozorili narod da be`i jer dolaze Nemci.
15. avgust 2009.
 Makul daqe svedo~i da su Pripadnici Nacionalne
Nemci u poteri za ~lanovima garde Ohaja u Prawanima
wegove posade pohapsili dvade-
setak me{tana kao taoce i neke
od wih i streqali, jer nisu oda-
li gde se Amerikanci nalaze. Vi-
deo je i da su borci generala
Mihailovi}a imali oru`ani
okr{aj sa Nemcima u nastojawu
da spasu jednog vazduhoplovca.
Istorija potom tvrdi da je
na osnovu uputstva generala Mi-
hailovi}a sa~iweno nekoliko
regionalnih sabirnih centara
za sme{taj avijati~ara. U selu
Prawani otvorena je i bolnica
za rawene vazduhoplovce, dok je
obli`we Galovi}a poqe ure|eno
u sletno-poletnu stazu, koju su u
tajnosti, bez ma{ina, gradili
seqani i ravnogorci. U maju
1944. godine uspostavqen je va-
zdu{ni most PrawaniBari,
odakle je samo u prvom letu u
Italiju preba~eno pedesetak
avijati~ara i britanska vojna misija pri ravnogorskom {tabu. bra 1944. godine ura|ena je i staza u selu Boqani} kod Doboja, oda-
Pred kraj jula 1944. godine, komandant 15. vazduhoplovne ar- kle su evakuisani ~lanovi ameri~ke misije pri ravnogorskom {tabu.
mije general-major Natan Tvajning i Ameri~ka vojna obave{tajna slu- General Mihailovi} odbio je poziv Amerikanaca da sa wima izbeg-
`ba formiraju jedinicu za spasavawe vazduhoplovaca, koja je imala ne iz Jugoslavije.
dve grupe. Jedna je bila zadu`ena za rad s partizanima, a druga za Posledwa evakuacija u okviru misije Halijard izvedena je u fe-
rad sa ~etnicima. bruaru 1945. godine u Boqani}u, a o samoj misiji u posleratnoj Jugo-
Za evakuaciju savezni~kih vazduhoplovaca, {tab ravnogorskih slaviji nije se glasno pri~alo. Sve do {ezdesetogodi{wice misije,
snaga i pripadnici ameri~ke misije koristili su ve} napravqenu kada su ameri~ki vazduhoplovni veterani posetili mesto svog drugog
stazu u Prawanima, selu u kome je gotovo svaka ku}a postala uto~i- ro|ewa. Potom je novembra 2007. godine ameri~ki ambasador Kame-
{te za goste s neba. Me|u spasenim bile su posade iz SAD, Velike ron Manter posetio Prawane da bi izrazio zahvalnost srpskim po-
Britanije, SSSR-a, Kanade, Francuske, Italije, Poqske i ^ehoslo- rodicama koje su spasile stotine oborenih ameri~kih pilota. Slede-
va~ke, koje je od Nemaca {titilo gotovo 8.000 pripadnika Jugoslo- }e, 2008. godine, u organizaciji Ambasade SAD u Beogradu i Evroa-
venske vojske u otaxbini, raspore|enih u prawanskom okrugu. tlantske inicijative, u Prawanima je prire|ena prva foto izlo`ba o
Zbog pribli`avawa partizanskih jedinica, nova sletno-poletna misiji, koja je obi{la sve ve}e gradove Srbije. Iste godine marinci
staza improvizovana je u selu Koceqeva u Ma~vi. Do po~etka novem- na slu`bi u ameri~koj ambasadi u Beogradu posetili su Prawane i
uru~ili nastavna sredstva svim u~enicima tamo-
{we osnovne {kole.
U istoriji Srbije i SAD postoje blistavi
zajedni~ki trenuci, i Halijard je bio jedan od wih.
Mo`da se sada u ne~emu ne sla`emo, ali smo bili
i treba da ostanemo bliski. U to ime je ameri~ka
ambasada u Beogradu sa Evroatlantskom inicija-
tivom i uz podr{ku me{tana Prawana pokrenula
ideju da se u tom mestu izgrade biblioteka i kul-
turni centar za obrazovawe mladih, koji }e pred-
stavqati i obele`je misije kao spone na{ih na-
roda i simbol dr`avnog partnerstva Srbije i sa-
vezne dr`ave Ohaja. Snima se i dokumentarni
filma o misiji, intervjui{u pre`iveli u~esnici.
Sada radimo na razvijawu fondova koji }e te pro-
jekte podr`ati rekao je jedan od onih koji su fa-
scinirani par~i}ima na{e zatamwene istorije,
vazduhoplovni ata{e SAD u Beogradu, potpukovnik
Xon Kapelo.
I tako, od zamagqenih ~estica istorije skla-
pamo mozaik bez junaka koji pola`u iskqu~ivo
pravo na dobro ili na zlo, sliku koja mewa na{e
poimawe pro{losti. Srbi, ravnogorci, koji su u
Drugom svetskom ratu izveli najve}u akciju spasa-
vawa savezni~kih vazduhoplovaca iza neprijateq-
skih linija ikad u istoriji ratovawa, deo su tog
Priprema improvizovane piste za sletawe mozaika.
spasila~kog aviona
Sne`ana \OKI]

43
 Pohod planinara
PSD Kopaonik
na Elbrus
Na vrhu
Evrope
Po~etkom jula peto~lana
ekipa Planinarskog
sportskog dru{tva
Kopaonik iz Beograda
osvojila je najvi{i vrh
Evrope Zapadni Elbrus
pohodu beogradskog planinarskog dru{tva Radni~ki na Kav-
kaz, sa usponom na najvi{i vrh Evrope Zapadni Elbrus (5.642
U m), po~etkom jula ove godine u~estvovala je i peto~lana ekipa
planinara PSD Kopaonik iz Beograda, u kojoj su bili vojni
penzioneri Vlastimir Marjanovi} i Zoran Nikoli}, potpo-
ru~nik Marko Marjanovi}, Jelena Molovi} i Negoslav Radi~evi},
planinarski vodi~.
Na put dug vi{e od tri hiqade kilometara, preko Rumunije,
Ukrajine i Rusije, krenuli su iz Beograda na Vidovdan pred pono}.
Drugog jula pristigli su u mesto Elbrus, u kavkaskom masivu. Odmor
u kampu Adil-Su, pored reke Baksan, na visini od 1.860 metara ni-
je dugo trajao. Ve} prvog dana ispeli su se na Kuba{vati 3.659 m, a
zatim je, drugog aklimatizacionog dana, izveden i uspon na ^iget do
3.700 m. U visinski kamp na 4.200 m odlaze petog jula da bi, sutra-
dan, nastavili pewawe stazom prema vrhu Elbrus, do visine od
4.800 m.
Utorak, 7. jul 2009. bio je dan za odmor i detaqnu pripremu
za glavni uspon na najvi{i vrh Evrope.
Vreme nam je bilo nakloweno preko dana sun~ano i toplo,
a tokom no}i sa mawim udarima vetra i slabim sne`nim padavina-
ma. Prognoze su predvi|ale lepo vreme za glavni uspon. Sa velikim
uzbu|ewem, okon~ali smo pripreme i u 23 ~asa po vedroj no}i kre-
nuli smo navi{e se}a se Marko Marjanovi}.
44
Vo|a uspona je vrlo ume{no podelio pewa~e u dve grupe ja~u,
koju je vodio Milan Vujovi} Himalajac, u~esnik pro{logodi{we eks-
pedicije sa Draganom Ja}imovi}em na Manaslu (8.163 m), i drugu
grupu, koju je vodio Dragan Pavlovi}. Uspon je tekao laganim tem-
pom, ali kako se visina pove}avala i te{ko}e sa disawem i te{kim
usponom bivale su sve ve}e. Nekoliko pewa~a odustaje, iz zdrav-
stvenih razloga, a ostali nastavqaju nesmawenim tempom.
Na stazi smo Zoran, Jelena, Vlastimir i ja pri~a potporu~-
nik Marjanovi}. Pravimo ~este zastanke, raspolo`ewe je sve bo-
qe, ali je i hladno}a ve}a, verovatno minus 20 stepeni. Izlazimo na
sedlo izme|u vrhova Isto~nog i Zapadnog Elbrusa, na visini od 5.300
m, oko {est ~asova i pravimo odmor, pijemo vodu i dodajemo snagu
suvim vo}em, bademom, ~okoladom. Ispred nas se ispre~ila strma
traverza prema vrhu Zapadni Elbrus. Uskoro, ponovio kre}emo. Ide
se vrlo sporo i oprezno. Nakon savladavawa strme traverze, izla-
zimo na visoravan na ~ijoj zapadnoj strani je sam vrh Zapadni El-
brus 5.642 m. Sunce sve ja~e pe~e {titimo se nao~arima, kapama i
maramama. U 7.45 ~asova i cela na{a grupa je na vrhu. Vreme odli~-
no mirno bez vetra, sun~ano, toplo a vidici na sve strane neza-
boravni do`ivqaj koji opravdava sve napore. Ostavqamo oznake
Vojske Srbije, sa potpisima na vrhu ka`e Marjanovi}.
Prema wegovim re~ima, oko 8.30 sati ekipa na{ih planinara
krenula je nazad. Na strmoj traverzi Severnog Elbrusa mimoi{la
se sa drugim pewa~ima. Na sedlu, ponovo je usledio kra}i odmor.
Nastavqaju spu{tawe, sada ve} individualno i u mawim grupama.
Kako dan odmi~e i smawuje se visina spu{tawe je sve te`e po
razga`enom snegu i `arkom suncu, koje nemilosrdno pe~e, pa je za-
{tita neophodna. U visinskom kampu umorni i zadovoqni, na{i pla-
ninari dobijaju informaciju informaciju da se od 26 pewa~a, na
vrh popelo wih dvadeset.
Od 10 ~asova po~iwe spu{tawe do `i~are na 3.700 m, a zatim
gondolom do mesta Teraskol. Kombibusima, koji su ih sa~ekali kod
`i~are, odlaze na zaslu`eni ru~ak {a{qik, ruski ro{tiq i
vra}aju se u bazni kamp Adil-Su u selu Elbrus, gde se obavqaju pri-
preme za povratak, dodaje na{ sagovornik.
I u povratku put dugo traje, ali poludnevni odmor u Odesi na
Crnom moru, ~ini da se napor alpinista brzo zaboravi. Pre po-
vratka u Srbiju stigli su i da se okupaju u gotovo slatkoj vodi Crnog
mora, da obi|u grad, veliku luku, sa lepim palatama, operom, muze-
jima, crkvama.
M. M.
15. avgust 2009.
 Auto-reli MEMORIJAL
HEROJA TEPI]A 2009
U `eqi da otrgne od PRIJAVA
zaborava svetao lik na-
rodnog heroja Milana Te- _______________________________________________________
pi}a, Oficirski auto- Prezime i ime voza~a
moto sportski klub Beo-
grad organizuje 6. AUTO- _______________________________________________________
RELI MEMORIJAL HE- Jedinstven mati~ni broj (JMB) voza~a
ROJA TEPI]A, koji }e se _______________________________________________________
u subotu, 26. septembra Adresa i po{tanski broj mesta boravka
2009. godine, voziti od
Beograda do Morovi}a. Telefoni: fiksni ______________mobilni_________________
Na itinereru dugom oko
100 km takmi~ari }e ima- Marka vozila __________________________________________
ti jedan ispit ta~nosti i
Zapremina motora ___________ ccm
dva ispita spretnosti,
reava}e test iz pozna- NAPOMENA: ^itko ispisanu prijavu poslati najkasnije do
vawa saobra}aja i `ivot- 15. septembra 2009, na adresu: Redakcija magazina ODBRA-
nog puta heroja Tepi}a, a NA (uz naznaku Za reli), 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a
poseti}e i Spomen-park 19. Potpisivawem ove prijave izjavqujem da }u voziti na sop-
Sremski front u idu. stvenu odgovornost i da }u se u svemu pridr`avati Zakona o
Organizator }e bezbednosti saobra}aja na putevima. Kontakt telefoni:
svakoj posadi obezbedi- 063/7086-145 i 064/1940-663.
ti po (najmawe) 10 lita- Potpis takmi~ara _____________________________________
ra goriva.
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za popunu radnih mesta u Centru vojnomedicinskih ustanova Beograd, prijem lica
iz gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika, u radni odnos na
neodre|eno vreme:
1. jedan (1) lekar specijalista radiologije, VSS
2. jedan (1) lekar specijalista psihijatrije, VSS
3. jedan (1) lekar specijalista neurologije, VSS
4. jedan (1) lekar specijalista urologije, VSS
5. dva (2) vi{a medicinska tehni~ara op{teg smera,
V[S
6. tri (3) medicinska tehni~ara op{ti smer, SSS
7. dva (2) laboratorijska tehni~ara, SSS
8. dva (2) radnika za odr`avawe ~isto}e, PKV
OP[TI USLOVI KONKURSA:
da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela za
koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za ta-
kva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) za radna mesta:
redni broj 1: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
radiologije,
redni broj 2: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
psihijatrije,
redni broj 3: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
neurologije,
redni broj 4: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
urologije,
redni broj 5: zavr{ena Vi{a medicinska {kola vi{a medicin-
ska sestratehni~ar op{teg smera ili zavr{ena Visoka {kola stru-
kovnih studija medicinska sestra,
MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za popunu radnih mesta u Vojnoj bolnici Ni{, prijemom lica iz gra|anstva
u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika,
u radni odnos na neodre|eno vreme:
1. jedan (1) fizi~ar, VSS Mr,
2. dva (2) vi{a medicinska tehni~ara anesteti~a-
ra, V[S,
3. jedan (1) medicinski tehni~ar op{ti smer, SSS,
4. jedan (1) zubni tehni~ar na protezi i metalu,
SSS.
46
redni broj 6: zavr{ena Sredwa medicinska {kola medicinska
sestratehni~ar op{teg smera,
redni broj 7: zavr{ena Sredwa medicinska {kola laboratorij-
ski tehni~ar,
redni broj 8: zavr{ena Osnovna {kola.
b) za radna mesta pod rednim brojem od 1 do 7 polo`en
stru~ni ispit.
Uz molbe kandidati prila`u:
ili kratku autobiografiju,
overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli fakultetu,
dokaz o polo`enom stru~nom ispitu,
uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije (ne starije od {est me-
seci),
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog pola),
uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~-
nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu-
|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est mese-
ci (ne starije od {est meseci) i
lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu:
Centar vojnomedicinskih ustanova, Pasterova 3, Beograd, sa
naznakom Za konkurs za prijem u slu`bu, po{tom preporu~eno
ili li~no na delovodstvo Centra vojnomedicinskih ustanova (tre}i
sprat).
Neblagovremene, nedopu{tene, nerazumqive ili nepotpune molbe i
molbe uz koje nisu prilo`eni svi potrebni dokumenti, ne}e biti
razmatrane.
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela za
koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za ta-
kva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
15. avgust 2009.
 da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli fakultetu,
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa. dokaz o polo`enom stru~nom ispitu,
uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije (ne starije od {est
meseci),
POSEBNI USLOVI KONKURSA: izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog pola),
a) za radna mesta: uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~-
redni broj 1: zavr{en Prirodno-matemati~ki fakultet grupa nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu-
fizika, odgovaraju}a specijalizacija, ili poslediplomsko {kolova- |ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est mese-
we, ci (ne starije od {est meseci) i
redni broj 2: zavr{ena Vi{a medicinska {kola smer anesteti- lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
~ar,
redni broj 3: zavr{ena Sredwa medicinska {kola medicinska Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Vojna bolni-
sestratehni~ar op{teg smera, ca Ni{, Bulevar dr Zorana \in|i}a bb, Ni{, sa nazna-
redni broj 4: zavr{ena Sredwa medicinska {kola smer zubno- kom Za konkurs za prijem u slu`bu, po{tom preporu~eno
tehni~ki, ili li~no na delovodstvo Vojne bolnice Ni{.
b) za radna mesta pod rednim brojem od 1 do 4 polo`en
Neblagovremene, nedopu{tene, nerazumqive ili nepotpune molbe i
stru~ni ispit.
molbe uz koje nisu prilo`eni svi potrebni dokumenti, ne}e biti
Uz molbe kandidati prila`u:
razmatrane.
CV ili kratku autobiografiju,
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje

KONKURS
za popunu radnih mesta u Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, prijemom lica iz
gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika, u radni odnos:

A) NA NEODRE\ENO VREME: B) NA ODRE\ENO VREME:

1. dva (2) lekara specijalisti op{te hirurgije,
VSS
2. dva (2) lekara specijalisti anesteziologije sa
reanimatologijom, VSS
3. jedan (1) lekar specijalista oftalmologije,
VSS
4. dva (2) lekara specijalisti interne medicine,
VSS
5. jedan (1) lekar specijalista pneumoftiziologi-
je, VSS
6. dva (2) lekara specijalisti radiologije, VSS
7. dva (2) lekara specijalisti patolo{ke anato-
mije, VSS
8. dva (2) farmaceuta specijalisti medicinske bi-
ohemije, VSS
9. jednog (1) farmaceuta specijalista za ispitiva-
we i kontrolu lekova, VSS
10. dva (2) fizi~ara, VSS
11. osam (8) vi{ih medicinskih tehni~ara op{teg
smera, V[S
12. tri (3) vi{a fizioterapeuta, VS
13. ~etrdeset pet (45) medicinskih tehni~ara op{teg
smera, SSS
14. ~etiri (4) radiolo{ka tehni~ara, V[S
15. pet (5) laboratorijskih tehni~ara, SSS
16. pet (5) medicinskih tehni~ara instrumentara,
SSS
17. dvadeset pet (25) medicinskih tehni~ara op{teg
smera, SSS
OP[TI USLOVI KONKURSA:
da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela za
koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za
takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) za radna mesta:
redni broj 1: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
op{te hirurgije,
redni broj 2: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
anesteziologije sa reanimatologijom,
redni broj 3: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
oftalmologije,
redni broj 4: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
interne medicine,
redni broj 5: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
pneumoftiziologije,
redni broj 6: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
radiologije,
redni broj 7: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
patolo{ke anatomije,

47
 redni broj 8: zavr{en Farmaceutski fakultet i specijalizacija
iz medicinske biohemije,
redni broj 9: zavr{en Farmaceutski fakultet i specijalizacija
iz ispitivawa i kontrole lekova,
redni broj 10: zavr{en Elektrotehni~ki fakultet diplomirani
in`ewer elektrotehnike, smer biomedicinski i ekolo{ki in`ewe-
ring ili zavr{en Fakultet za fizi~ku hemiju, diplomirani fiziko-
hemi~ar ili zavr{en Fakultet za fiziku diplomirani fizi~ar,
redni broj 11: zavr{ena Vi{a medicinska {kola vi{a medi-
cinska sestratehni~ar op{teg smera ili zavr{ena Visoka {kola
strukovnih studija medicinska sestra,
redni broj 12: zavr{ena Vi{a medicinska {kola smer fiziote-
rapeut,
redni broj 13: zavr{ena Sredwa medicinska {kola medicinska
sestratehni~ar op{teg smera,
redni broj 14: zavr{ena Vi{a medicinska {kola vi{a medi-
cinska sestratehni~ar smer radiologija,
redni broj 15: zavr{ena Sredwa medicinska {kola laborato-
rijski tehni~ar ,
redni broj 16: zavr{ena Sredwa medicinska {kola i obuka za
instrumentara,
redni broj 17: zavr{ena Sredwa medicinska {kola medicinska
sestratehni~ar op{teg smera,
b) za radna mesta pod rednim brojem od 1 do 9 i od 11 do
17: polo`en stru~ni ispit,
MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za popunu radnih mesta u Vojnomedicinskom centru Novi Sad, prijemom lica iz
gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika, u radni odnos na
neodre|eno vreme:
1. jedan (1) lekar specijalistesteziologije sa rea-
nimatologijom, VSS
2. jedan (1) lekar specijalista op{te hirurgije,
VSS
3. jedan (1) lekar specijalista ortopedske hirurgi-
je i traumatologije, VSS
4. jedan (1) lekar op{te medicine, VSS
5. jedan (1) vi{i medicinski tehni~ar op{teg sme
ra, V[S
6. jedan (1) vi{i radiolo{ki tehni~ar, V[S
7. sedam (7) medicinska tehni~ara op{ti smer,
SSS
8. jedan (1) laboratorijski tehni~ar, SSS
9. jedan (1) elektromehani~ar za medicinske in
strumente, SSS,
10. jedan (1) radnik za odr`avawe ~isto}e, PKV.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela za
koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za ta-
kva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
48
v) za radno mesto pod rednim brojem 16: zavr{ena obu-
ka za instrumentara.
Uz molbe kandidati prila`u:
CV ili kratku autobiografiju,
overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli fakultetu,
dokaz o polo`enom stru~nom ispitu,
uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije (ne starije od {est
meseci),
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog pola),
uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~-
nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu-
|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est mese-
ci (ne starije od {est meseci) i
lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Vojnomedi-
cinska akademija, Crnotravska 17, Beograd, sa nazna-
kom Za konkurs za prijem u slu`bu, po{tom preporu~eno
ili li~no na delovodstvo Vojnomedicinske akademije (peti sprat).
Neblagovremene, nedopu{tene, nerazumqive ili nepotpune molbe
i molbe uz koje nisu prilo`eni svi potrebni dokumenti, ne}e biti
razmatrane.
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.
da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) za radna mesta:
redni broj 1: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
anestezije sa reanimatologijom,
redni broj 2: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
op{te hirurgije,
redni broj 3: zavr{en Medicinski fakultet i specijalizacija iz
ortopedske hirurgije i traumatologije,
redni broj 4: zavr{en Medicinski fakultet,
redni broj 5: zavr{ena Vi{a medicinska {kola vi{a medicin-
ska sestratehni~ar op{teg smera ili zavr{ena Visoka {kola stru-
kovnih studija medicinska sestra,
redni broj 6: zavr{ena Vi{a medicinska {kola smer radiolo-
{ki tehni~ar,
redni broj 7: zavr{ena Sredwa medicinska {kola medicinska
sestratehni~ar op{teg smera,
redni broj 8: zavr{ena Sredwa medicinska {kola laboratorij-
ski tehni~ar,
za redni broj 9: zavr{ena Sredwa {kola elektromehani~ar za
medicinske instrumente,
redni broj 10: zavr{ena Osnovna {kola.
15. avgust 2009.
b) za radna mesta pod rednim brojem od 1 do 8 polo`en
stru~ni ispit.
Uz molbe kandidati prila`u:
CV ili kratku autobiografiju,
overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli fakultetu,
dokaz o polo`enom stru~nom ispitu,
uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije (ne starije od {est me-
seci),
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog pola),
uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~-
nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu-
MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za popunu radnih mesta u Centralnoj apoteci skladi{te (Vojna po{ta 6894
Beograd), prijemom lica iz gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih
name{tenika, u radni odnos na neodre|eno vreme:
1. dva (2) farmaceuta, VSS
2. jedan (1) farmaceutski tehni~ar, SSS
3. jedan (1) pera~ laboratorijskog posu|a, ujedno
radnik za odr`avawe ~isto}e, PKV.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela za
koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za ta-
kva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) za radna mesta:
redni broj 1: zavr{en Farmaceutski fakultet
redni broj 2: zavr{ena Sredwa farmaceutska {kola,
redni broj 3: zavr{ena Osnovna {kola.
b) za radna mesta pod rednim brojem od 1 do 2 polo`en
stru~ni ispit,
MALI OGLASI
Obele`avawe 15. godi{wice od zavr{etka 39. klase SV[
KoV, odr`a}e se 26. 09. 2009. godine u Pan~evu. Za bli`e in-
formacije obratiti se Dejanu Raji}u Xigiju na telefone 29-991
i 065/2065456.
*****
42. klasa Vojne akademije KoV i 36. klasa ARJ PVO Rajlovac
sve~ano }e obele`iti 20 godina od zavr{etka {kolovawa
3. oktobra 2009. godine. Sve~anost po~iwe u 11 ~asova na
Vojnoj akademiji.
|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est mese-
ci (ne starije od {est meseci) i
lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Vojnomedi-
cinski centar Novi Sad, Trg Vladike Nikolaja 5 Petro-
varadin Novi Sad, sa naznakom Za konkurs za prijem
u slu`bu, po{tom preporu~eno ili li~no na delovodstvo Vojno-
medicinskog centra Novi Sad.
Neblagovremene, nedopu{tene, nerazumqive ili nepotpune molbe
i molbe uz koje nisu prilo`eni svi potrebni dokumenti, ne}e biti
razmatrane.
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.
Uz molbe kandidati prila`u:
CV ili kratku autobiografiju,
overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli fakultetu,
dokaz o polo`enom stru~nom ispitu,
uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije (ne starije od {est me-
seci),
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog pola),
uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~-
nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu-
|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est mese-
ci (ne starije od {est meseci) i
lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Centralna
apoteka skladi{te (Vojna po{ta 6894 Beograd), Mila-
na Blagojevi}a 21, Beograd, sa naznakom Za konkurs za
prijem u slu`bu, po{tom preporu~eno ili li~no na delovod-
stvo Centralne apoteke skladi{ta.
Neblagovremene, nedopu{tene, nerazumqive ili nepotpune molbe i
molbe uz koje nisu prilo`eni svi potrebni dokumenti, ne}e biti
razmatrane.
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.
Za sve informacije kontaktirati slede}a lica:
Jadranko Juki}, mob. 064/2908-141; v. lokal 40-359; ku}ni
013/516-285
Danko [trbac, mob. 064/1379-626; v. lokal 23-315
Petar Latkovi} , mob. 064/8329-357; v. lokal 29-910; petar.lat-
kovic@vs.rs
Dragan Stojakovi}, mob. 064/1423-256; v. lokal 29-932
Sa{a Nedeqkovi}, mob. 063/1808-921, v. lokal 20-737
*****
36. klasa smera ARJ PVO iz Rajlovca:
Tomasovi} Vjekoslav, mob. 063/814-8784, v. lokal 33-724, toma-
sovic@sezampro.yu
49
 {ah
IZABRANA PARTIJA
NEODLU^ENA
BITKA
Anand-Kamski, 1994.
1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4.
La4 Sf6 5. 0-0 Le7 6. Te1 b5 7. Lb3
0-0 8. c3 d5 9. ed5 Sd5 10. Se5 Se5
11. Te5 c6
Za {ahovske rubrike se obi~no
uzimaju ostvarewa u kojima je jedna
strana izvojevala pobedu. Ali, kao
i u ratovima, bilo je bitaka koje ni-
su odlu~ene, kakvom mnogi smatraju
i onu na Kosovu 1389. godine. I kao
{to nere{ena bitka nikako ne zna~i
da borci nisu bili na visini zadat-
ka, tako se i u {ahu ponekad do re-
mija dolazi posle iscrpquju}e bor-
be i vrhunskog majstorstva. Ova par-
REKLI SU...
Na turniru nikad ne pobe-
|uje {ahista koji je igrao naj-
boqe. On osvaja drugo mesto
iza onoga ko je imao najvi-
{e sre}e.
S. Tartakover
tija bila je nagra|ena za najzna~aj-
niju teoretsku novost godine, a i sa-
mi akteri sa vrha rejting-liste za-
slu`uju da se ~italac upozna sa we-
nim tokom. Va`no je naglasiti da se
i u [panskoj partiji, naj~e{}e pri-
mewivanom sistemu u {ahovskoj is-
toriji, jo{ i danas pronalaze nove
mogu}nosti.
12. d4 Ld6 13. Te1 Dh4 14. g3 Dh3
15. Le3 Lg4 16. Dd3 Tae8 17. Sd2
Te6 18. a4 Dh5 19. ab5 ab5 20. Se4!
Lc7 21. Ld2 Tfe8
Beli: Kg1, Dd3, Ta1, Te1, Lb3, Ld2,
Se4, b2, c3, d4, f2, g3, h2
Crni: Kg8, Dh5, Te6, Te8, Lc7, Lg4,
Sd5, b5, c6, f7, g7, h7
22. Ld1! PROBLEM
To je ta novost, kojoj je Anand dao
dva znaka uzvika. Nije, naime i{lo V. A. [inkman
22. Sc5? Te1 Te1 24. Le1 Sf4! 25. 1879.
gf4 Lf4 26. h4 (26. h3 Lf3 sa do-
bitkom za crnog) Dh4! (26....Lf3 27.
Lf7 Kf7 28. Se4! sa jednakom
igrom) 27. De4 Dh2 28. Kf1 Lf3 31.
Df3 Df3 32. Kh2 De2 sa dobitkom za
crnog) Le2 30. Kg1 Lh2! 31. Kh1 Lf3
32. Df3 Df3 33. Kh2 De2! sa do-
bitkom za crnog.
22...Ld1 23. Ted1 f5 24. Sg5 Te2
25. Sf3?
Bilo je boqe 25. Df5 itd.
25...T8e3! 26. Ta8 Kf7 27. Sg5!
Kg6 28. Le3 Se3 29. Tf1! (jedini
potez) Kg5 30. Te8 f4 31. De4 fg3
32. h4! Dh4 33. Dh4 Kh4 34. Te4! Kh3 Beli: Kg3, Da5, Ld1, Lg1, Sa2
35. Te3 Tb2 36. Te7 Lf4 37. fg3 Tg2 Crni: Kc4, Lh3, b4, d6, g2, g4
38. Kh1 Th2 39. Kg1 Tg2 40. Kh1 Th2 Mat u dva poteza.
41. Kg1 Lg5 42. Te5 Tg2 43. Kh1
1. Da8!
INTENDANTOVA Na 1...Kb5 2. Le2 mat.
BOLEST Na 1...b3 2. Le2 mat.
Johan Algajer (17631823), Na 1...Kd3 2. Dd5 mat.
operater u {ahovskom automatu Na 1...d5 2. Da6 mat.
zvanom Tur~in, koji je 1809. po-
bedio Napoleona, bio je inten-
dant u austrijskoj vojsci, a umro je Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
od vodene (debele) bolesti.
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: O pokojniku sve na-

modeli, Pe{ikan, svita, Talita, Babaja, c, kita, sa`eti, perina, KI,

[avac, Verokio, Drogba, otreti, amanet, realan, Dmitrij, ^etiri

jlep{e, pobadati, heroin, Avram, eleroni, vodeno, dolina, roleri,

ini, kaniti, vokali, rep, PA, alkani, sasuti, Sira, udarno, okreti,
A
B
R
O X [
ven~awa i sahrana.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Gr~ki filmski re`iser, 19. Francuski filmski re`iser, Klod, 20. Na- 1. Mu{ko ime, 2. Ameri~ki pronalaza~, Tomas Alva, 3. U~enost, obrazova-
Q

we, 4. Vrsta ~etinara (mn.), 5. Gradi} u Gani (tre}e slovo: t), 6. Genetic Net-
ziv na{eg ~asopisa, 21. Pokazna zamenica, ova, 22. Ime strelkiwe Bin-
S
der, 23. Pokazna zamenica, to, 24. Tonska skala (muz.), 25. Preterano {te-
dqiv, 26. Mu{ko ime, Ibrahim, 27. Ime moreplovca Tasmana, 28. Ptice N
work Analyzer (skr.), 7. Drugi i prvi samoglasnik, 8. Otvoriti svoju intimu,
A
nameru (izraz) , 9. Uvek jednako udaqeno, 10. Simbol lantana, 11. Naro~i-
S
A
koje se hrane osama, 29. Portugalski pisac nobelovac, `oze, 30. Reka u Pa-
A tost, osobenost, 12. Ma|arski {ahist, Laslo, 13. [kotlan|ani, 14. Ad ak-
K

pui, na Novoj Gvineji (drugo slovo: i), 31. Strano `ensko ime, Roza 32. Vo- ta (skr.), 15. Ameri~ki glumac, 16. Slu`bena potvrda, 17. Roman Vladimira
di~i kamila, 33. Kwi`evnik, 34. Simbol nobelijuma, 35. Kqaste, bogaqa- Nabokova, 19. Narodna republika (skr.), 21. ^arobwak, mag, 22. Velika
O

ste, 36. Kanadski peva~, Pol, 37. Radio-televizija Tunisa, 39. Vazduho- koli~ina, mno{tvo, 23. Utvara, sablast, 25. Deo mu{ke ode}e (mn.), 26. Za-
plovni korpus (skr.), 40. Ameri~ki glumac, Rajan, 41. Ono {to je naneseno kupac zemqi{ta (lat.), 27. Gradi} kod Napuqa, 29. Prema, k, 30. Osniva~
(mn.), 42. Peto i 25. slovo azbuke, 44. Arapska dinastija, 45. Mala knedla,
w
46. Vrsta ~etinara, 47. Francuski arhitekt, andre, 48. Stanovnice Laosa,
49. Prokop u zemqi za odvod vode, 50. Grad i luka u Turskoj, 51. Starorim-
R G
ski bog qubavi (mit.), 52. Sveta gora u Gr~koj, 53. Onemo}ala `ivotiwa,
54. Metalur{ki kombinat Smederevo (skr.), 55 Biti u kolu, 56. Simbol
M
taoizma, 32. Pripadnik biv{eg nomadskog naroda, 33. Mali naklon pred

L
nekim (str.), 34. Drveni vaqci za konac, 35. Gr~ki grad na ostrvu Kefaloni-
ja, 37. Predlog, 38. Vrsta tkanine, 39. Engleski prirodwak, Xozef, 40. Mi-
li, 41. Ime biv{e pliva~ice Ligorio, 42. Hajdu~ki pomaga~, 43. Strano
`ensko ime, 45. Reka u Francuskoj, 46. ^opori, stada, 48. Magistar (skr.),

\
R

osmijuma, 57. Talentovan, 58. Izi}i teku}i, izliti se, iscuriti, 59. Speci- 49. Deo nedeqe, 51. Inicijali pisca ^ipika, 52. Izdava~ko preduze}e
jalno vozilo za realizaciju tv prenosa. (skr.), 53. i 8. slovo azbuke

50 15. avgust 2009.

 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. ARSENAL - 1 po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.ARSENAL - 2 po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. ARSENAL - 3 po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET (Arsenal 1, 2 i 3) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC Odbrana.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________
 S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL
AU TO MAT UMP 45

Oru` je
s ma we ne
te `i ne

IZ VI \A^ KE VA RI JAN TE AVI O NA MIG-21

Su per so ni~ ne
o~i avi ja ci je

RU^ NE BOM BE

Vatrene
jabuke
 AU TO MAT UMP 45

Oru` je sma

SADR@AJ

Automat UMP45
Oru`je smawene ada se spomene poznata nema~ka firma Heckler &
te`ine 2 Raz vo jem au to ma ta UMP Koch svi odmah pomisle na wenu seriju ~uvenih au-

Vozila MRAP
Za{tita u vru}im
zonama
Izvi|a~ke varijante aviona
6
i mo de la ko ji su do bi li
ozna ke po ka li bri ma u
ko ji ma su iz ra |e ni - UMP9,
UMP40 i UMP45, po zna ta
K tomata MP 5 ili na malo ~udan automat u katego-
riji oru`ja za li~nu samoodbranu (Personal De-
fence Weapon) PDW - 7 u kalibru 4,7 milimetara.
Na kraju, tu je najnovija automatska pu{ka koja po-
lako, ali sigurno, osvaja svetsko tr`i{te G 36.
Iako ~iwenice govore da je MP 5, pored izrael-
MiG-21 skog oru`ja uzi, najrasprostraweniji automat u rukama
ne ma~ ka fir ma He kler pravde (ali i terorista i drugih kriminalaca), ni on
Supersoni~ne o~i i Ko h oprav da la je me sto nije bez mana. Kritikovani su zadr`a~ zatvara~a i au-
avijacije 11 tomatska brzina dejstva. Preko okeana stizale su najo-
jed nog od naj u spe {ni jih zbiqnije zamerke - taj automat se ne proizvodi u kali-
Ru~ne bombe
pro iz vo |a ~a stre qa~ kog bru .45 ACP, koji je po wima mnogo efikasniji u poli-
Vatrene jabuke 24 cijskim akcijama jer ima ve}u zaustavnu mo} i mawu
oru` ja. Stvo re no je sjaj no probojnost. Za kritiku je i cena MP 5, koja se u zavi-
Vi{enamenski
borbeni avion KFIR oru` je ko je pru `a sve {to snosti od modela i opreme kre}e od 1.200 do 2.800
Opasan lavi} 28 i pret hod ni au to mat MP5, pa ameri~kih dolara.
To je navelo i druge dr`ave koje imaju tradiciju u
pripremila i mno go vi {e. A i ce na je proizvodwi streqa~kog oru`ja da na tr`i{te plasira-
Mira [vedi} ju svoja re{ewa za danas aktuelnu kategoriju oru`ja za
po voq na - ~ak i du plo ma wa li~nu samoodbranu. Tako su Italijani ponudili spektru,
od slav nog pret hod ni ka.
2 15. avgust 2009.
we ne te `i ne
dok se na istoka pojavquju cele familije
oru`ja te namene, a me|u wima najpoznatiji
su groza, kedr, klin...
Sve to nateralo je qude iz ~uvene kom-
panije Heckler & Koch da poku{aju da tr`i{tu
ponude naslednika automata MP 5. Novo
oru`je pojavilo se 1999. pod oznakom UMP
(Universale Maschinenpistole).
Kod automata UMP oti{li su toliko u
krajnost da su sve delove koje su mogli izra-
dili od polimera. Pored doweg dela sandu-
ka, pi{toqskog rukohvata, predwe obloge,
od polimera je izra|en ~ak i udara~, a me-
talni ~ep postavqen je samo na mestu gde
udara~ udara udarnu iglu. Kod tog oru`ja od-
ustalo se od tradicionalnog presovawa de-
lova od ~eli~nog lima, pa i wegovog zavari-
vawa, {to su uglavnom do tada radili u fir-
mi H&K. Zahvaquju}i tome smawena je te`i-
na oru`ja, iako automat izgleda malo ne-
zgrapno robusno. To je veliki uspeh jer su
na taj na~in u te`ini prestigli ~uveni
MP5A2 i opasno se pribli`ilo MP5K, iako
on ima skoro duplo du`u cev.

No vi koncept
Razvoj nove familije automata po~eli
su u firmi Heckler & Koch dvadeset godina
nakon pojave na tr`i{tu oru`ja MP 5. Na to
ih je naveo ameri~ki konkurs JSSAP (Joint Ser-
vice Small Arms Program), koji je trebalo da
rezultira jedinstvenim oru`jem za oprema-
we regularnih i specijalnih jedinica vojske
i policije. No, Amerikanci su na kraju kupi-
li stari MP 5 i sami nastavili usavr{ava-
we tog modela da bi dobili svoj model HK
54A1. In`eweri u H&K nastavili su tokom
osamdesetih i devedesetih da eksperimenti-
{u sa modularnim konceptima automata. Kao
rezultat nastajali su modeli MP 2000 i MP
5PIP, a na kraju je razvijen i UMP.
U toj firmi odustali su od svog ~uve-
nog sistema trzaja sa bravqewem vaqci-
ma, koji su koristili mitraqez MG-42,
serija mitraqeza HK 13/23 i pu{aka HK
33, te automat MP 5. Prvi znak da se ~u-
vena fabrika polako distancira od ovog
principa bio je kada su za svoju juri{nu
pu{ku G 36, a kasnije i na UMP, prime-
nili princip pozajmice barutnih gasova
sa klipom. Pre{lo se na princip trzaja
zatvara~a sa relativno laganim blokom Automati u kalibrima
zatvara~a i sa malo pokretnih delova. (od gore na dole)
Ugra|en je i zadr`a~ zatvara~a, {to je .40, 9h19 mm, i .45 ACP
bilo jedna od glavnih primedbi kod MP 5.

Po li me ri
Konstruktori su u izradi automata UMP oti{li toliko
u krajnost da su sve delove koje su mogli izradili od poli-
mera. Pored doweg dela sanduka, pi{toqskog rukohvata,
predwe obloge, od polimera je izra|en ~ak i udara~, a me-
talni ~ep postavqen je samo na mestu gde udara~ udara udar-
nu iglu. Kod tog oru`ja odustalo se od tradicionalnog pre-
sovawa delova od ~eli~nog lima, pa i wegovog zavarivawa,
{to su uglavnom do tada radili u firmi H&K. Zahvaquju}i
tome smawena je te`ina oru`ja. To je veliki uspeh jer su na
taj na~in prestigli ~uveni MP5A2 i opasno se pribli`ilo
MP5K, iako on ima skoro duplo du`u cev.

3

Pre ci znost
Automat UMP pokazao se i na stre-
li{tu kao veoma precizno oru`je. U polu-
automatskom re`imu paqbe, na relativnoj
velikoj daqini od 100 m, ostvaruje se mu-
nicijom .45 ACP grupa pogodaka pre~nika
150 mm, {to je za ovaj relativno spor me-
tak odli~an rezultat. Prilikom ga|awa na
ve}im udaqenostima, smetwe ne stvara ni
zakrivqena trajektorija municije.45 ACP,
zbog precizne regulacije ni{ana i u ver-
tikalnoj i u horizontalnoj ravni za kom-
penzaciju bo~nog vetra. I prilikom dej-
stva sa dva metka automat se pokazao kao
veoma precizan jer se na daqinama od 15
m dobija grupa pre~nika od 50 do 100 mi-
limetara.
Cev novog automata izra|ena je po naj-
boqoj tradiciji firme poligonalna je i
hromirana, dobijena hladnim kovawem. Na
wenom predwem delu, koji jedva viri iz
predweg rukohvata, nalazi se jedinstven gre-
ben za koji se utvr|uje prigu{iva~. Za ovaj
automat prigu{iva~ je pripremila {vajcar-
ska firma Bruegger & Thomet, i on smawuje
buku za najmawe 20 dB, kada se koristi stan-
dardna municija.
Od ni{anskih sprava automat ima
ugra|en mehani~ki ni{an ~iji zadwi ni{an
ima dva polo`aja i podesiv je po pravci i
po visini, dok je predwi ni{an okrugla mu-
{ica za{ti}ena ku}i{tem.
Dowi deo sanduka, tako|e izra|en od
polimera ili plastike, gotovo je identi~an
onom kod MP5 automata. Rukohvat je anatom-
ski pi{toqski, sa unutra{we strane {u-
paq (opet radi smawivawa te`ine), posta-
vqen malo napred od vrata kundaka. Iznad
wega nalazi se regulator paqbe, kojim se
veoma jednostavno i prosto rukuje. De{wa-
cima je dovoqno samo da podignu palac, po-
stave ga na regulator i mogu manipulisati
re`im vatre.
Obara~a je klasi~na i ima veoma mali
prazan hod. Karakteristi~an je za{titnik
obara~e jer se ona sa jedne strane oslawa
OSNOV NI TT PO DA CI
Kalibar
Du`ina cevi
Teoretska brzina ga|awa
Po~etna brzina zrna
Te`ina 2,09 kg bez opreme 2,81 kg pun i sa dodatnom opremom
Du`ina
Kapacitet okvira
Princip rada trzaj nezabravqenog zatvara~a
4
na pi{toqski rukohvat (negde otprilike na Sistem postavqawa {ine nije se pro-
prvoj tre}ini rukohvata sa gorwe strane), a menio od proverenog na~ina koji je prime-
sa druge na utvr|iva~ okvira. U H&K su mu- wen na XM-8, izvedenoj za Amerikance od G-
dro re{ili jo{ jedno pitawe - ispred oba- 36. Svaka {ina utvr|uje se na oru`ju pomo}u
ra~e ostavili su dovoqno mesta da strelac dva utvr|iva~a koji su u wu uliveni. Sa gor-
mo`e koristiti i rukavice, bilo da je re~ o we strane automata mogu}a je monta`a {ine
zimskim ili onim koje nose specijalaci. du`ine {est in~a (152 mm), dok se sa leve,
Predwi dowi rukohvat, koji u sebi desne i dowe strane mogu postaviti {ine du-
skriva cev, tako|e je izra|en od plastike `ine ~etiri in~a (102 milimetara).
visokog kvaliteta i otpornosti na visoke Kundak, koji je skeletni, preklapa se u
temperature. Radi br`eg hla|ewa cevi na desnu stranu, ~ime se smawuje du`ina oru`-
dowoj oblozi rukohvatu postoje dva velika
ja sa 690 mm na 450 milimetara. Ve} po
i jedan mali uzdu`ni otvor kroz koji struji standardnoj {emi firme, na samom kundaku
vazduh i rashla|uje cev. Na woj se nalaze i
montirani su gumeni oslonci za rame i za
le`i{ta za sme{taj Pikatinijeve ili Vive- obraz. Kundak je tako|e od polimera. Me-
rove {ine.
hanizam za odbravqivawa kundaka je jedno-
Od plastike je i poklopac sanduka, ko- stavan i pouzdan i ne postoji mogu}nost da
ji zatvara sanduk sa gorwe strane. Na wemu
se s vremenom rasklima.
se nalaze mehani~ki ni{ani i le`i{ta za
sme{taj Pikatinijeve ili Viverove {ine.
Sa predwe leve strane, odmah ispod ku}i-
{ta predweg ni{ana, nalazi se uzdu`ni
otvor kroz koji se kre}e ru~ica zatvara~a
napred-nazad.
Ergonomija oru`ja ne odstupa od do-
sada{wih modela firme H&K, pa se poje-
dine komande nalaze gotovo na identi~nim
mestima kod vi{e modela oru`ja. Na taj
na~in uspeli su da smawe period prilago-
|avawa trenutnih klijenata. Automat ima
selektor sa ru~icom sa obe strane, dok se
izbacivawe praznih ~aura obavqa iskqu-
~ivo na desnu stranu. Izbaciva~ je sme-
{ten u sanduku tako da usmerava ~auru
prema dola, a ne u lice strelca. Zbog ovo-
ga i levoruki strelci bez ikakvih proble-
ma mogu da koriste to oru`je.
Flek si bil nost
Nezaobilazna osobina svih oru`ja,
koje pretenduju da budu upotrebqavana u
okviru nekih specijalnih jedinica vojske i
policije, jeste wegova fleksibilnost. Ona,
pre svega, omogu}ava kori{}ewe razli~i-
tih dodataka opti~kih, laserskih i drugih
vrsta optoelektronskih ni{ana, zatim tak-
ti~kih svetala, pa vertikalnog predweg ru-
kohvata, koji se uspe{no montiraju na ~eti-
ri standardne {ine.
.45 in~a 11,43 mm
200 mm
580-700 m/m
381-412 m/s
690 / 450 mm
10 i 25 metaka
 Posle kritika da automat MP5 koristi U poluautomatskom re`imu paqbe, na re-
samo municiju 9h19 mm, ~uvena nema~ka fir- lativnoj velikoj daqini od 100 m, ostva- Novi radari za Fince
ma prilagodila je oru`je i nekim drugim ka- ruje se municijom .45 ACP grupa pogodaka
pre~nika 150 mm, {to je za ovaj relativ- Izraelsko-ameri~ki konzorcijum
librima, poput .40S&W i 10 mm auto, ~ime
no spor metak odli~an rezultat, a {to je Thales-Raytheon primio je poruxbinu od
je u ve}oj meri pove}ana zaustavna mo} i do-
nekle efikasnost. Kod novog modela UMP iz- jo{ boqe, u nivou je sa starijim bratom finske vlade za isporuku novih radarskih
ostavqen je kalibar 10 mm auto, a umesto MP 5 u svim kalibrima. Smetwe prilikom sistema Ground Master 403 za potrebe
wega uba~en je stari provereni .45 ACP. ga|awa na ve}im udaqenostima nije stva- finske armije. Ta dr`ava izdvoji}e 200
Poznato je da je taj kalibar veoma popula- rala ni zakrivqena trajektorija munici- miliona evra za 12 radarskih jedinica
ran u Americi ne samo zbog tradicije, ve} i je .45 ACP, zbog precizne regulacije ni- sme{tenih na kamionskoj {asiji. Domet
prakti~nosti velika zaustavna mo} i re- {ana i u vertikalnoj i u horizontalnoj novog radara je 440 kilometara i to }e
lativno mala probojnost garantuju da }e ravni za kompenzaciju bo~nog vetra. I umnogome doprineti boqoj kontroli fin-
kriminalac biti zaustavqen bez bojazni od prilikom dejstva sa dva metka automat se skog vazdu{nog prostora.
prostrelnih rana i povre|ivawa nedu`nih pokazao kao veoma precizan jer se na da- M. B.
civila. Osim toga, iako podzvu~na municija qinama od 15 m dobija grupa pre~nika od
kalibra 9h19 mm ima osetno smawenu efi- 50 do 100 milimetara.
kasnost, to se ne mo`e re}i za staru pod- Kontrola oru`ja je veoma dobra, ~ak i
zvu~nu municiju u kalibru .45 ACP. prilikom rafalne paqbe, bez obzira na vr-
Neki modeli novog stu i laborciju municije. Koriste}i stan-
nema~kog automata do- dardnu municiju .45 ACP od 230 grs, 14,9 g,
bili su oznake zahvaqu- ostvarena je brzina ga|awa od 580 metaka u
ju}i kalibrima u kojima minuti. Sa malo sna`nijom municijom +P
su izra|eni, pa tako po- 185 grs, 12 g pove}ana je brzina na 800 me-
stoje UMP9, UMP40 i taka u minuti. Sem te municije, UMP45 mo`e
UMP45. da koristi i sna`niju .45 super 185-260 grs,
Kapacitet okvira 12-16,8 g gde se brzina kre}e od 298 do 428
je tako|e razli~it za- metaka u minuti. Pored toga, preciznost ni-
hvaquju}i kalibru. Zna je naru{ena ni upotrebom prigu{iva~a.
se da je municija .45
ACP daleko ve}ih dimen- Mo de li za ci vil no
zija nego 9h19 mm, tako tr `i {te
da se mora koristiti
jednoredni okvir izra- ^elnici ~uvene firme `eleli su da
|en od plasti~ne mase i kvalitete automata UMP maksimalno isko-
kapaciteta 10 i 25 me- riste i ponude ga i civilnom tr`i{tu. Tako
taka. Postoje i varijan- je nastao model USC45 karabin sa du`inom
te sa ~eli~nim okvirom cevi od 16 in~a (406,4 mm), ali bez mogu}- Izrael izvozi u Rusiju
i to sa starih ameri~kih nosti dejstva automatskom paqbom i prela- bespilotne letelice
automata iz Drugog svet- mawa kundaka. Iako se zna da du`a cev daje
skog rata M3 Grease gun boqu balistiku i jo{ ve}u zaustavnu mo}, pa Posle iskustva sa gruzijskim bespi-
ili pak od malo pozna- ~ak i domet, karabin USC45 nije nai{ao na lotnim letelicama u toku kratkog pro{lo-
tijeg Ingrama MAC-10, dobar prijem na civilnom tr`i{tu. Jedan od godi{weg sukoba, Rusija je odlu~ila da na-
gde je potrebna mala mo- razloga za to jeste problemati~no skriveno bavi izraelske bespilotne letelice. To }e
difikacija. Druga dva no{ewe ispod jakne ili sakoa za qude koji biti prvi zvani~ni transfer izraelskih
automata u kalibrima se bave obezbe|ewem. borbenih letelica Rusiji u istoriji. Na-
9h19 mm i .40 S&W ko- Ipak, automat UMP45 na{ao se u asor- bavka se odnosi na nekoliko modela raz-
riste postoje}e banana timanu pripadnika specijalnih jedinica voj- li~ite namene. Bird eye i I-WIEW Mk 150
okvire od MP5, kapaci- ske i policije, ~ak i u slu`bama obezbe|ewa, bespilotna su letelica kratkog dometa, a
teta 15 i 30 metaka. naro~ito aerodroma. Tamo se, zbog velikog Searcher 2 i Heron dugog. Vrednost ugovora
Novi automat u broja qudi, pokazala kao prednost osobina je 50 miliona dolara.
najja~em kalibru (.45 ograni~ene probojnosti. Velika koli~ina M. B.
ACP) ima isti trzaj kao kompozitnog plasti~nog materijala od koga su
i MP5 u kalibru 9h19 izgra|eni pojedini delovi, tako|e pove}ava Dugometni Heron
mm. Za to je najvero- otpornost oru`ja prilikom upotrebe u ra-
vatnije kriv princip znim agresivnim sredinama - u slu`benim
trzaja zatvara~a, kod ~amcima, brodovima i lukama, gde oru`je
koga se kretawe bloka mo`e da do|e u kontakt sa maglom i slanom
zatvara~a zna~ajno vodom.
usporava povratnom Kada se sve sagleda, mo`e se zakqu~iti
oprugom, a posebna pa- da je poznata nema~ka firma ponovo oprav-
`wa posve}ena je ergo- dala epitet jednog od najuspe{nijih proizvo-
nomiji i mekom oslon- |a~a streqa~kog oru`ja. Stvoreno je sjajno
cu za rame. oru`je koje pru`a sve {to i MP5, pa i mnogo
I na streli{tu se vi{e. A i cena je povoqna novi automat
taj automat pokazao kao staje malo ispod 900 ameri~kih dolara.
veoma precizno oru`je. I{tvan POQANAC

5
 VOZILA M R A P

Za{tita u vru}im
zonama
adle`ni organi ameri~kih snaga tokom posadama vozila da }e pre`iveti eventual- Vozila MRAP, namewena da zamene
planirawa operacije Ira~ka sloboda ni napad, a sa druge strane dodatni oklop HUMVEE, imala su op{tu konfiguraciju:

N nisu imali u vidu da }e posle brzog pa-

da Sadamovog re`ima buknuti pobuna
protiv koalicionih snaga i,stoga, zab
oravqaju}i lo{a iskustva ste~ena tokom
prethodnih misija u vru}im zonama,
takti~ka transportna vozila (od lakih
HUMVEE do te{kih HEMTT) nisu raspola-
gala nikakvom balisti~kom za{titom.
Posebno su laki vi{enamenski HUMVEE,
jo{ od po~etka 2003, bili izlo`eni napadi-
ma pobuwenika. Kako bi se koliko-toliko
za{titili, primewena je solucija add-on ar-
mor, odnosno izra|en je dodatni oklop koji je
montiran na vozila kao odgovor na sve ve}u
ubojnost improvizovanih eksplozivnih
naprava (IED Improvised Explosive Devices).
Me|utim, to nije dovoqno garantovalo
prouzrokovao je smawewe takti~kih sposob-
nosti vozila i wihovo br`e propadawe zbog
te`ine oklopa.
Gubici qudskih `ivota u ameri~kim i
koalicionim snagama koje su prouzrokovale
IED pove}avali su se iz godine u godinu, da
{asiju od balisti~kog ~elika sa dnom u ob-
liku slova V i komponente komercijalnog
porekla (COTS), koje ukqu~uju dizel motor,
automatski mewa~, nezavisno ve{awe sa
hidrauli~kim amortizerima i lisnatim
oprugama. Kapsula za za{titu i
pre`ivqavawe osobqa omogu}ava za{titu
bi tek 2006, dodu{e sa velikim
po normama STANAG 4569 nivoa 3 protiv
zaka{wewem, bio pokrenut program MRAP
(Mine Resistant Ambush Protected), namewen municije KE (kalibra 7,62 mm AP) i nivo 2a/b
ili 3a/b protiv eksplozija protivoklopnih
razvoju specijalno projektovanog vozila.
mina, a i otporna je na efekte IED blast
Osim glavnog ciqa da posadi pru`i snage i do 50+ TNT sa daqine od pet i vi-
odgovaraju}u za{titu, desilo se i to da se, sine od jednog metra.
zahvaquju}i pre svega drasti~nom smawewu
gubitaka qudstva, pove}ao moral trupa. One
su postale mawe rawive, a sa druge strane
Bezbednost posada
smawila se i borbenost gerilaca jer su Postoje tri kategorije vozila iz pro-
uvideli sve mawu efikasnost svojih napadi. grama Joint MRAP Program, koja su naru~ili

Ve} ne{to vi{e od godinu dana ameri~ke oru`ane snage

raspore|ene u Iraku i Avganistanu koriste ve}i broj novih
oklopnih vozila izra|enih tako da obezbede boqu za{titu vojnika
koji operi{u u zonama gde se nalaze mine i eksplozivi razli~ite
prirode. Ameri~ka vlada ulo`ila je dosta novca kako bi {to vi{e
ubrzala razvoj i proizvodwu vozila MRAP, a iskustva sa rati{ta
uticala su da se pokrene i program MRAP II, sa jo{ ve}om
balisti~kom za{titom.

Vozilo FPI Cougar 4h4

US Marine Corps System Command i US
Army po~ev od 2007, sa isporukama koje su
u toku sve do cifre od 16.000 vozila
(12.000 je ve} raspore|eno u Iraku i Av-
ganistanu).
U kategoriji jedan su Mine Resistant Util-
ity Vehicle MRUV, najmawa i najlak{a
vozila namewena za patrolirawe i op-
eracije u urbanim sredinama. To su na
primer: Caiman 4x4, BAE OMC RG-31N
4x4, BAE RG-33 4x4, Cougar H 4x4, Navistar
Defense International MaxxPro 4x4.
Drugoj kategoriji pripadaju vozila
namewena misijama poput pratwa/vo|a
konvoja, transport trupa, ambulanta i
in`iwerija. To su: BAE RG-33L 6x6, FPI
Cougar HE 6x6, GDLS RG-31E 4x4. Firma-
ma Navistar Defense i Armor Holding
naru~eno je samo po 16 primeraka vozila
predserije. Re~ je o MaxxPro XL 4x4 i
Caiman 6x6.
Vozila nameweno za operacije
lokalizacije i neutralizacije mina i IED
Mine Clearance Protected Vehicle MCPV
pripadaju tre}oj kategoriji, a reprezent te
grupe je PI Buffalo 6x6.
Iznena|uju}e je da je 40 odsto
naruxbine vozila MRAP povereno firmi
Navistar Defense Inc., poznatom proizvo|a~u
komercijalnih i industrijskih vozila, ali
bez prethodnog iskustava u sektoru
takti~kih oklopnih vozila. BAE Systems (i
AH) osigurao se sa 37 odsto naruxbina, FPI
sa 19 odsto, a GDLS samo sa ~etiri.
Intenzivna upotreba ve}eg broja
vozila MRAP na boji{tima sredweg Istoka
omogu}ila je da se ona ispitaju na terenu,
a iz analiza izvedeni su pozitivni i nega-
tivni zakqu~ci. ^ak su upu}ene i ozbiqne
kritike. Me|utim, mora se re}i da je pri-
marna osobina, da vozilo garantuje
bezbednost posade od napada pobuwenika,
u potpunosti ispunila o~ekivawa.
Od improvizovanih eksplozivnih
naprava raznih tipova i snage koje koriste
ira~ki pobuwenici poginulo je oko 63
odsto od ukupno poginulih ameri~kih vojni-
ka (87 smrtnih slu~ajeva od ukupno 101 na-
pada izvedenih januara 2007), a broj
rawenih je bio u proseku 69 odsto od
ukupnog broja.
Godine 2008. situacija se naglo
poboq{ala zahvaquju}i pre svega uspehu
nove vojno-politi~ke strategije, a znatan
deo pripao je i vozilima MRAP. Ali, ni ona
nisu svemogu}a.
Napadi sa najte`im posledicama po
vozila MRAP bili su oni izvedeni sa
IED/EFP (Explosively Formed Penetrator)
bombama koje su ira~ki pobuwenici
po~eli koristiti polovinom 2005. u sve
ve}em broju i sve ve}oj ja~ini. Trenutno
se u oko 10-15 odsto svih zaseda sa ek-
splozivnim napravama koriste IED/EFP,
obi~no postavqenih u uskim prolazima
ili raskrsnicama, ta~kama na kojima
meta mora smawiti brzinu. Ovaj tip
oru`ja koristi eksplozivno puwewe sa
jednim hiperbrzim metalnim projektilom
Smawewe gubitaka
Od improvizovanih eksplozivnih
naprava raznih tipova i snage koje ko-
riste ira~ki pobuwenici (vi{e od 6.000
napada tokom 20062007) poginulo je oko
63 odsto od ukupno poginulih ameri~kih
vojnika (87 smrtnih slu~ajeva od ukupno
101 napada izvedenih januara 2007);
broj rawenih bio je u proseku 69 odsto
od ukupnog broja.
Godine 2008. situacija se naglo
poboq{ala zahvaquju}i pre svega uspehu
nove vojno-politi~ke strategije, a znatan
deo pripao je i vozilima MRAP: u perio-
du januardecembar 2008. ukupni gubici
ameri~kih snaga smaweni su za 65 odsto
u odnosu na isti period 2007. (broj
poginulih smawio se sa 809 na 277), a u
posledwih ~etiri meseca 2008. broj
poginulih od IED bio je mawi od 20 (samo
nekolicina je bila ukrcana u nova oklop-
na vozila.
(vi{e od 2.000 m/s). Oklopna
za{tita MRAP prve generacije u ve}ini
slu~ajeva nije u stawu da spre~i probi-
jawe vozila sa tim projektilima .
Ipak, odgovorni u ameri~koj vojsci
ocenili su da su vozila MRAP zadovoqila
postavqene zahteve, pre svega jer su smaw-
ila gubitke za 90 odsto prilikom napada
sa IED, a i vojnici preferiraju da se wima
voze dok patroliraju urbanim sredinama.
Da bi jo{ pove}ali bezbednost tih vozila
i tako ih doveli na nivo bez gubitaka, u
US Army i USMC uveliko se tra`e boqe
solucije.
Operativna sposobnost
Upotreba vozila MRAP u te{kim i ne-
prohodnim ambijentima pokazala je i nega-
tivne strane koje uti~u na operativnu
sposobnost. Jo{ na po~etku razvoja program
MRAP bio je predmet kritika ne samo zbog
cene od 817,6 milijardi dolara, ve} i zbog
7

karakteristika tih vozila (dimenzija i
te`ine), {to je ometalo wihovo strategijsko
transportovawe (morskim i vazdu{nim
putem). To je neposredno uticalo i na lo-
gisti~ki lanac snabdevawa. Tako|e, wihova
{iroka primena i prete}i izgled negativno
su uticali na lokalno stanovni{tvo.
Jo{ ve}e probleme ta vozila imala su
u Avganistanu gde su izvodila misije po
prqavim i uskim putevima i stazama u
seoskim i planinskim zonama sa neodgo-
varaju}om infrastrukturom (mostovi sa
ograni~enom nosivo{}u, putevi sa odronom).
Tamo je ve}a opasnost od IED dolazila usled
incidenata na putu ili preturawa vozila
zbog wegove visine i nestabilnosti, te neod-
govaraju}eg ve{awa to~kova i amortizera.
U periodu izme|u novembra 2007. i juna
2008, u Avganistanu je od 66 incidenata u
najmawe ~etiri uzrok bio prevrtawe vozila
zbog lo{eg puta ili ru{ewa mostova,
nepredvidivih prepreka ili lo{e vo`we sa
fatalnim posledicama po pet vojnika.
Ipak, mo`emo zakqu~iti da su se i
pored tih nedostataka vozila MRAP prve
serije pokazala kao dobro re{ewe za
za{titu jedinca u operacijama u vru}im
zonama. To je bilo dobra reklama za
zemqe koje trenutno nemaju svoje projekte
tih vozila.
U drugim armijama
Tokom 2006. britanska armija nabavi-
la je za operacije u Iraku 104 blindiranih
Cougar HE 6x6, lokalno nazvanih PPV (Pro-
tected Patrol Vehicle) Mastiff. Za svoje trupe u
Avganistanu britansko ministarstvo
odbrane predvidelo je nabavku vozila tipa
MPPV (Medium Protected Patrol Vehicle). Feb-
ruara 2008. potpisali su ugovor, u okviru
programa UOR (Urgent Operational Require-
8
Caiman 6h6
Cougar HE 6x6 u transportnoj verziji i
~etiri Buffalo 6x6 za zadatke EOD/anti IED.
Dodajmo i to da je u toku razvoj novog vozila
u saradwi italijanskog IVECO DV i nema~kog
proizvo|a~a Krauss Maffei Wegmann (KMW)
pod nazivom VTM-X (Veicolo Tattico Multiruolo)
4x4 sa visokom oklopnom za{titom protiv
IED pomo}u jednog GVM (ukupna masa) od 18
tona. Prva vozila trebalo bi da u|u u oper-
ativnu u upotrebu krajem ove godine.
Paralelno sa tim programom, KMW
razvija i verziju 6h6 tog vozila koje
u~estvuje na konkursu GFF Classe 4
nema~ke vojske (na ovom konkursu u~estvu-
je Rheinmetall Land Sisteme sa svojim
WISENT 8x8).
Posledwih meseci pojavquje se sve
ve}i broj zemaqa koje u redove svojih armi-
ja uvode vozila tipa MRAP, namewenih pre
svega za u~estvovawe u misijama u Iraku i
Avganistanu.
Do sada su vozila MRAP u Iraku i Av-
ganistanu pokazala zadovoqavaju}e rezul-
tate, ali nadle`ni u vojsci uveliko rade na
otklawawu preostalih uo~enih mana.
Izvoz
Budu}i razvoj
Tokom 20062007 vozila sa karak- U pogledu oklopne za{tite, glavni
teristikama MRAP bila su izvezena problem je neutralizovawe efekata IED/EFP.
slede}im zemqama: 10 FPI (pet Cougar HE Prvo ponu|eno re{ewe bilo je da se monti-
6x6 i pet Buffalo) kanadskim snagama, 107
ra dodatna za{tita Frag Kit 6, koju je razvio
FPI Cougar HE 6x6 britanskoj armiji (naz-
US Army Research Laboratory za ve} postoje}a
vani su Mastiff PPV), a 1.050 komada ILAV
vozila HUMVEE up armored M-1114 i
(Iraqi Light Armoured Vehicle, varijanta
M.1151. Taj dodatni oklop montira se na
Cougar H 4x4) Amerikanci su dali
Ira~anima, sa isporukama koje bi treba- vozilo u zoni gde se nalazi posada. Te`ak je
lo da se zavr{ile do kraja 2009. oko 1.000 kg i debeo oko 30 cm. Me|utim,
oklop uti~e na mobilnost vozila, jer se
znatno pove}ava masa, a ukupna {irina
ments), u vrednosti od 115 miliona dolara dosti`e ~ak tri metra. Sve to stvara prob-
za 174 vozila Cougar H 4x4 u osovnoj verz-
leme tokom vo`we.
iji sa integrisanim dodatnim modularnim Imaju}i u vidu te pote{ko}e, jula 2007.
bo~nim oklopom protiv EFP i najverovatnije
Marine Corps system Command pokrenuo je
sa spoqa{wim kavezom (slat cage) protiv
RPG, sistemima za komunikaciju i
specifi~nom opremom za protivelektronske Opasnost od improvizovanih
mere. To vozilo je u britanskoj armiji naz- eksplozivnih naprava vreba na put
vano RIidgeback. FPI Cougar
Francuska vojska je, na osnovu ugovora
sa firmom FPI u vrednosti od 8,5 miliona
dolara, po~ela da dobija pet te{kih vozila
Buffalo 6x6 za razminirawe. Na sajmu
naoru`awa Eurosatory 2008 prikazana su i
dva prototipa oklopnog vozila to~ka{a 4h4
klase 12 tona sa nivoom za{tite Nato 3-4
francuske industrije. To su vozila Nexter
ARAVIS na {asiji MB Unimog U5000 I Pan-
hard PVP/XL. Tako|e, tom prilikom prikazano
je i te{ko vozilo AMC (Armoured Multirole
Carrier), koje izra|uje Renault Truck Defence na
mehanici Sherpa 10 6x6.
Italijansko ministarstvo odbrane
potpisalo je februara 2008. ugovor u vred-
nosti od 8,3 miliona dolara sa firmom FPI
o isporuci 10 vozila MRAP, koja bi koris-
tile trupe raspore|ene u Avganistanu i Li-
biji. Naruxbina ukqu~uje {est vozila
program MRAP II, sa ve}om balisti~kom
za{titom, posebno protiv IED/EFP. Ta vozi-
la trebalo bi da inkorpori{u u strukturi
dela vozila za transport posade
usavr{eni sistem za{tite zasnovan na
tehnologiji Frag Kit 6.
Na zahtev USMC predstavqene su dve
ponude. Jedna super za{ti}ena verzija vozi-
la Armor Holding (BAE) Caiman i Bull reali-
zovana je u saradwi firmi Ceradyne i I3
(Idea Innovations Inc.) za oklopnu strukturu, i
Oshkosh Truck Defense za {asiju i ostale
komponente. Me|utim, vozila nisu zadovo-
qila postavqene zahteve budu}i da je wiho-
va ukupna masa izazvala jo{ ve}e probleme
prilikom kretawa. Kao zakqu~ak, Pentagon i
daqe naru~uje 2007. vozila MRAP I kate-
gorije I i II sa dodatnom oklopnom za{titom
na bazi Frag Kit 6.
Da bi uspe{no re{ili problem
nabavke vozila sposobnih da uspe{no
izvr{avaju misije patrolirawa, urbane
protivgerile i izvi|awa maweg radijusa,
ameri~ko ministarstvo odbrane nedavno
je pokrenulo konkurs RfI (Request for Infor-
mation) za novo vozilo 4h4 koje }e biti u
stawu da na putu i van wega pru`i mobil-
nost poput HMMWV i za{titu ekvivalent-
nu ili ~ak ve}u od aktuelnih vozila MRAP.
Trenutno na ovom projektu rade ameri~ki
Force Protection i Oshkosh.
Ameri~ki FPI radi na razvoju svog
vozila MPV (Mine Protected Vehicle) Cheetan
4x4, koje bi trebalo da zadovoqi sve za-
hteve za MRAP II. U originalnoj verziji
Cheetan ima GVM te`ine oko 10 tona, dnom
u obliku slova V i mo`e da primi ~etiri
vojnika plus jednog mitraqesca u kupoli O-
GPK. U stawu je da izdr`i eksploziju 14 kg
TNT pod bilo kojim to~kom i sedam kilogra-
ma TNT pod bilo kojom ta~kom ispod vozila,
bez posledica po kapsulu za pre`ivqavawe
i sa maksimalnim nivoom za{tite koja bi
trebalo da izdr`i napade sa EFP. Vozilo bi
imalo motor snage 220 kW, maksimalnu
{irinu od 2,3 m, pneumatike 365/80R20 i
radijus okreta od 6,85 m. Bilo bi isto ili
vi{e mobilno od HUMVEE sa autonomijom
(800 km) ve}om za 60 odsto.
Sa druge strane Oshkosh ispituje vozi-
lo klase devet tona, ne{to izme|u su-
perblindiranog HUMVEE i budu}eg JLTV.
Prvi put predstavqeno je na sajmu
naoru`awa Eurosatory 2008. Vozilo se bazi-
ra na jednoj jako za{ti}enoj (struktura od
~elika presvu~ena od modularnog kompozi-
ta/keramike, koje je projektovala izraelska
firma Plasan) kapsuli za posadu (46 osobe),
sme{tenoj na {asiju komercijalnog vozila
Ford F-550 sa motorom V-8 od 257 kW.
Logisti~ka komponenta
Dok se ~eka na ta nova vozila, US Ma-
rine Corps Command naru~ila je po~etkom
oktobra 2008. od Navistar Defense 822 vozi-
la International MaxxPro DASH, u vrednosti
od 752 miliona dolara, kako bi ih odmah
upotrebili u Avganistanu. Novo vozilo
DASH bazira se na standardnoj platformi
vozila MaxxPro, modifikovanoj jednom in-
tervencijom tipa downsizing tako da se
poboq{a upotreba u tom specifi~nom am-
bijentu. GVM je smawen za oko 2.250 kg,
ograni~avaju}i dimenzije u visini i {irini
i na taj na~in olak{avaju}i kompletnu zad-
wu osovinu, a instaliran je i ja~i motor.
Sa isporukom vozila DASH, ukupan
broj MRAP MaxxPro za US Army i USMC,
koja je Navistar Defense ve} isporu~io (ili
je u naruxbini po~ev od 2007), prelazi
6.200 komada.
Dinamika asimetri~nih sukoba
izla`e takti~ke snage i snage za
logisti~ku podr{ku bezbrojnim rizicima
Mastiff PPV vojske
Velike Britanije
od napada, ve}im od onih u tradicional-
nim operacijama i borbama. Takvi uslovi
name}u da se borbene i bezbedonosne je-
dinice opreme odgovaraju}om logisti~kom
podr{kom, da budu u stawu da operi{u za-
jedno sa tim snagama i da pre`ive
mno{tvo pretwi. Zato moraju raspola-
gati vozilima sa odgovaraju}im nivoom
balisti~ke za{tite posebno protiv IED.
Tako su britanske i ameri~ke snage
pokrenule programe za nabavku oklopnih
vozila za logisti~ku podr{ku.
Ameri~ke snage koje su aktivne na
Bliskom istoku imaju potrebu za odgovara-
ju}om logisti~kom podr{kom jedinica koje su
opremqene vozilima MRAP. Za izvla~ewe tih
o{te}enih vozila usled napada eksplozivn-
im napravama, uzimaju}i u obzir wihovu ve-
liku te`inu, danas se koriste te{ki
guseni~ari M-88A2 ili Wrecker M-934 8x8.
Tragaju}i za idealnijim vozilima tipa ARV
(Armoured Recovery Vehicle) ameri~ka armija
pokrenula je program Operational Need State-
ment (ONS) za nabavku 134 vozila za
izvla~ewe sa nivoom balisti~ke za{tite
kakvu imaju vozila MRAP Classe I.
Predvi|eno je da novi ARV imaju na raspo-
lagawu jedne dizalice nosivosti 25 t i ~ekr-
ka za izvla~ewe od 22,5 t koji je u stawu da
vu~e vozila MRAP.
Osim General Dynamics Land systems
koji je prezentovao jednu verziju ARV ok-
lopnog vozila ICV Stryker 8x8 relativno
lakog za upotrebu sa vozilima MRAP, na za-
htev US Army odgovorili su BAE systems i
Force Protection Inc. sa vozilima baziranim
na platformama MRAP kategorija II 6x6,
odnosno BAE RG-33 MRRRV (Mine Resistant
Recovery and Rescue Vehicle) i Cougar HE
TSV/RV (Recovery Vehicle). Te platforme, sa
dugim ili kratkim kabinama, koriste se i
za druge konfiguracije namewene takti~koj
podr{ci, poput cargo standard, transport
9

Dodatni oklop na vozilu Caiman tipa
Frag kit 6
shelter/container, pokretnih radionica, cis-
terni za gorivo i vodu...
Osim naruxbina iz 2008. za razna
laka i sredwa oklopna vozila tipa Patrol
Vehicle (PV), Buffalo 6x6 za zadatke EOD,
britansko MO objavilo je oktobra pro{le
godine nabavku jednog Protection Mobility
Package, u vrednosti ve}oj od 700 miliona
funti, za nabavku vi{e od 700 vozila
namewenih za pove}awe sigurnosti i
za{tite trupa u Avganistanu. Paket Tactical
Support Vehicles (TSV) ukqu~uje nova oklopna
vozila za pratwu i snabdevawe sredwih
mehanizovanih jedinica. Program za
nabavku tih vozila pokrenut je krajem
2008. i sa wima }e britanska armija
imati najkompletniju flotu vozila u Evropi
za suprotstavqawe uslovima tzv.
asimetri~nog ratovawa.
Postoje tri verzije TSV te{ki, sred-
wi i laki. TSV Heavy te{ki oklopni
kamioni na nivou MRAP za podr{ku i snab-
devawe PPV Mastiff, i Ridgeback za dejstva u
visokorizi~nim oblastima. Izabran je
proizvod ameri~ke firme FPI, Cougar 6x6
sa kratkom kabinom (1+2 mesta) i prikoli-
com ili cisternom, lokalno nazvano
Wolfhound.
10
Vozila
FPI Cougar 4x4 TSV Medium
namewena su
za podr{ku u
mawe opasnim
zonama ili u
onim gde se
te`a vozila
ne mogu kre-
tati. Za tu
kategoriju iz-
abran je
proizvod
ameri~ke
firme Navistar
Defense Inc.,
odnosno MXT-
MVA (Military
Vehicle Ar-
moured), naz-
van u britan-
skoj vojsci
Husky, u os-
novnoj verziji
i verziji pick-up sa duga~kom oklopnom kabi-
nom sa ~etvora vrata (1+4 mesta), sa
mogu}no{}u monta`e dodatnih platformi.
Naruxbina ukqu~uje ukupno 280 vozila ~ija
je isporuka u toku.
Dizel motor V-8 razvija snagu od 220
kW, mewa~ je automatski, ve{awe je nezav-
isno, a pneumatici su tipa 365/80R20. Spo-
qa{we dimenzije vozila su: du`ina 6,1 m,
{irina 2,4 m, visina 2,35 m, sa nosivo{}u
od 1.800 kg GVM (maksimalna) je oko 9 tona.
Oktobra 2008. Navistar MXT-MVA
u~estvovao je zajedno sa jo{ osam drugih
vozila na konkursu Operational Utility Vehicle
System (OUVS) za zamenu xipova land rover
i ostalih lakih vozila britanske vojske.
TSV Light je lako oklopno vozilo za po-
dr{ku, za upotrebu u veoma surovim ambi-
jentima poput onog u Avganistanu i slu`i
kao podr{ka vozilima Long Range Patrol Ve-
hicle (LRPV) Supacat 4x4 Jackal, odli~ne mo-
bilnosti van puteva. Izabrano vozilo je
Supacat serie 600 6h6 Coyote sa otvorenom
{asijom tipa SOV (Special Operation Vehi-
cle) sa lakom bo~nom za{titom.
Finansije za nabavku vozila MRAP i
TSV i ostale intervencije u okviru programa
UOR za modernizaciju, posebno u pogledu
za{tite ve} postoje}ih vozila, dovele su do
trenutnog stopirawa programa FRES-UV,
odnosno platforma 8h8 za familiju sredwih
vozila AFV, ~ije je uvo|ewe u operativnu
upotrebu bilo planirano za 2012. godinu.
Perspektiva
Dramati~na evolucija i pove}ani in-
tezitet napada na koalicione snage u Iraku i
Avganistanu dovele su do naglog zahteva da
se pove}a za{tita trupa na terenu nabavkom
vozila MRAP (koja su dosta skupa i glomazna)
i na taj na~in stvorena je specijalizovana
flota, ne tako homogena i fleksibilna.
Zahtevi za novo vozilo
Da bi uspe{no re{ili problem
nabavke vozila sposobnih da uspe{no
izvr{avaju misije patrolirawa, urbane
protivgerile i izvi|awa maweg radijusa,
ameri~ko ministarstvo odbrane nedavno je
pokrenulo konkurs za novo vozilo 4h4.
Glavni zahtevi su: da GVM ne bude ve}a od
9.000 kg, maksimalna brzina 105 km/~ na
putu i 35 km/~ van puta sa korisnim teretom
od 1.130 kg, mogu}nost da transportuje min-
imalno ~etiri opremqena vojnika. Po
pitawu za{tite, vozilo mora imati za{titu
nivoa III protiv lakog vatrenog oru`ja, i is-
to tako mora biti otporno na napade sa IED
(tako|e i EFP) pove}e snage, te prenosnih
protivoklopnih oru`ja tipa RPG. To ne}e
biti lak zadatak, ali ne zna~i da }e biti
nemogu}e ga izvesti, uzimaju}i u obzir lim-
it te`ine (MRAP I te`i izme|u 14 i 16 tona).
Zadovoqiti te zahteve predstavqa pravi
izazov za eventualne proizvo|a~e.
Me|utim, sve to mo`e se opravdati hitno{}u
jedinice da se {to pre popune ovim vozili-
ma. Ipak, postavqa se pitawe {ta }e biti
sa svim tim vozilima ~iji je vek upotrebe od
10 do 15 godina, kada se trenutna situacija
u Iraku i Avganistanu vojno i politi~ki sta-
bilizuje. Jedan deo vozila sigurno }e ostati
u upotrebi u in`iwerijskim jedinicama
namewen aktivnostima EOD, drugi }e mo`da
biti stavqen u rezervu da bi se aktivirala
u slu~aju potrebe, a jedan deo mo`da }e pro-
dati novoosnovanim vojskama i policijama
zemaqa koje su se vratile pod demokratsku
kontrolu poput Iraka ili Avganistana.
Na pitawe kakva }e biti budu}nost
vozila MRAP u takti~kim flotama sredwih
mehanizovanih snaga sposobnih da operi{u u
misijama o~uvawa mira i u eventualnim kon-
vencionalnim konfliktima maweg i sredweg
intenziteta, mo`e se re}i da bi te jedinice
trebalo da imaju na raspolagawu miks ok-
lopnih vozila AFV/APC i sredwe/te{kih
MRAP (kategorija II i III) sa dobrom
logisti~kom podr{kom.
U svakom slu~aju, ve}i deo vozila na
raspolagawu snaga za zadatke patrolirawa,
transport osobqa, brze intervencije (od de-
jstva na otvorenom boji{tu do onih u urban-
im sredinama), bi}e dobro za{ti}ena
vi{enamenska vozila sa visokom mobil-
no{}u i manevrisawem, ukupne mase izme|u
8 i 10 tona.
U Evropi ve} postoje vozila sa tim
karakteristikama: re~ je o IVECO LMV
(nalazi se u naoru`awu osam zemaqa), za-
tim Mowag EAGLE IV (koriste ga tri
evropske vojske) i uskoro AMPV (Armoured
Multi-Purpose Vehicle) trenutno jo{ u razvoju,
proizvod zajedni~kog projekta nema~kog
KMW (Kraus Maffei Wegmann) i RLS (Rhein-
metall Land System).
Zoran MILO[EVI]
15. avgust 2009.
 IZ VI \A^ KE VA RI JAN TE AVI O NA MIG-21

Su per so ni~ ne
o~i avi ja ci je
ad na projektovawu izvi|a~kog aviona

R na bazi MiG-21PF u OKB 155 (MIG)

pokrenut je odlukom vlade SSSR-a iz
oktobra 1963. i naredbom Dr`avnog
sekretarijata za vazduhoplovnu
tehniku (GKAT) od 19. novembra 1963. go-
dine. Razradu projekta proveli su
stru~waci fabrike aviona No. 21 u
Gorkom u kojoj su izradili kontejner i
preradili serijski primerak MiG-21PF
za novu namenu.
Kako su ekonomi~nost i brzina rada
bili prioriteti, nisu se preduzimali ve}i
zahvati na konstrukciji aviona. Aero-foto
kamere (AFK) trebalo je da se smeste u kon-
tejnere podve{ene na centralni nosa~,
predvi|en za dodatni rezervoar za
gorivo. Na vrhu vertikalnog sta-
bilizatora postavqena

je antena sa radio-prozra~nim
poklopcem. Pokazalo se da prototip sa
oznakom E-7/8 ne mo`e da postigne zado-
voqavaju}i takti~ki radijus za izvi|a~ke
zadatke. Izvi|a~i su morali du`e da osta-
nu u vazduhu u odnosu na lovce presreta~e,

Je dan od iz da na ka ve li ke po ro di ce lo va~ kih avi o na MiG-21 je nad zvu~ ni

iz vi |a~ ki avi on MiG-21R. U Ju go slo ven skom rat nom va zdu ho plov stvu
i pro tiv va zdu {noj od bra ni le te lo je 12 ko ma da tog avi o na u ulo zi stra te {ki
vred ne iz vi |a~ ke plat for me. Na knad no su lov ci MiG-21MF i M mo di fi ko va ni
za ko so sni ma we sa ve li kih uda qe no sti.

11
MiG-21R na aerodromu Batajnica 1970/71. godine u periodu kada je leteo u sastavu 204. lova~kog puka

pa je trebalo da se prona|e na~in kako bi
se pove}ao obim rezervoara. To je re{eno
tako {to se grba iza pilotske kabine, ka-
rakteristi~na za MiG-21PF, zaravnala do
baze vertikalnog stabilizatora i tako je
dobijeno mesto za dodatnih 340 l goriva,
odnosno ukupno 2.800. Pride, na potkrilnim
nosa~ima bila su dva dodatna rezervoara
od 490 litara.
Izmena projekta odrazila se na sve
slede}e ~lanove porodice MiG-21 jer su i
one dobili hrbat izveden po uzoru na izvi-
|a~a kao i ~etiri potkrilna nosa~a, umesto
dotada{wa dva. Prelazno re{ewe bila su
dva prototipa nastala prepravkom iz MiG-
21 PFM, zavr{ena 1965. i zatim novi
prototip izvi|a~a E-7R, odnosno izdelie
94R. Zadr`ana je avionika sa lova~ke va-
rijante, ukqu~uju}i radar RP-21 i kolima-
torski ni{an PKI.
U RV SSSR-a performanse aviona
ocenili su kao dobre i uveli su izvi|a~a u
naoru`awe pod oznakom MiG-21R. Proiz-
vodili su se od 1965. do 1971. godine u fa-
brici u Gorkom. Tokom proizvodwe na deo
aviona ugra|eni su ja~i motori R13F-300
i promewena su tri autopilota KAP-1,
KAP-2 i AP-155.
Iz vi |a~ ki kon tej ne ri
U po~etku, MiG-21R stizali su kori-
snicima sa dva kontejnera D za dnevno
AFS i R za radio-tehni~ko izvi|awe
(RTI) za otkrivawe i automatsko regi-
strovawe signala impulsnih radarskih sta-
nica. Podve{avali su se na podtrupni no-
sa~ krutom vezom i zato se nisu mogli od-
baciti tokom leta. Glavni deo seta D ~i-
nile su kamere AFA-39 sa fokusom od 100
mm i A[^AFA-5 sa fokusom od 200 mm, sa
prorezom i dva objektiva sa zahvatom te-
rena do 1,7 visine leta. Kamere su posta-
vqene unutar podvesnika za snimawe iz vi-
{e rakursa zavisno od zadatka.
U prvoj varijanti kori{}ewa kamera
sa ~etiri vertikalno-kose kamere za mar-
{rutno snimawe zahvatao se teren od pet
visina leta, u drugoj varijanti AFS provo-
dilo se kontinualno sa kamerom A[^AFA-
5M i dve kose kamere AFA-39, a u tre}oj
varijanti sa dve predwe kose kamere za-
hvata od 3,3 visine leta.
Aero-foto
kamera AFA-39
Osim kamera u kontejneru D bili su
magnetofon MS-61 lira za snimawe govor-
nih izvi|a~kih podataka i sredstva za sa-
moza{titu aviona od protivni~ke PVO
automat ASO-21 za odbacivawe protivra-
darskih mamaca za stvarawe pasivnih sme-
tawu avionskim i zemaqskim radarima u
talasnom opsegu od 0,6 do 12,5 cm i stani-
ca SPO-3 sirena za upozorewe pilota o
radarskom ozra~ewu aviona i za automat-
sko aktivirawe sistema ASO-21 kada se
letelica ozra~i iz stra`we polusfere.
Antene stanice sme{tene su na zavr{etak
krila u vretenastim ku}i{tima, blok sig-
nalizacije u kontejneru, a indikator na in-
strumentalnoj tabli u pilotskoj kabini. Sa
kontejnerom D moglo je da se izvr{i ae-
rofoto snimawe iz horizontalnog leta, iz
zaokreta, pewawa i ponirawa sa istovre-
menim manevrom po visini, brzini i kursu
na brzinama do 1.500 km/~.
Namenski ure|aji za radio-tehni~ko
izvi|awe u kontejneru R bile su avionske

Raz li ka
Usled ve}e mase i podvesnog tereta,
u odnosu na lovca izvi|a~ ima ni`i prak-
ti~ni vrhunac leta (15.100 umesto
19.000 m), maksimalnu brzinu od 1.700
km/~ na visini od 13.000 m, dolet od
1.130 km odnosno sa dva dodatna rezer-
voara do 1.600 km. U RV SSSR-a perfor-
manse aviona ocenili su kao dobre i
uveli su izvi|a~a u naoru`awe pod ozna-
kom MiG-21R.

12
 izvi|a~ke stanice SRS-6 sa 12 antena i
SRS-7 sa {est antena koje su automatski
registrovale radarske signale u opsegu od
2,9 do 200 centimetara. Za kontrolne
snimke na mar{ruti, radi preciznosti u
odre|ivawu stvarne pozicije aviona, ko-
ristila se kamera AFA-39, a za komenta-
re pilota magnetofon MS-61 lira. Sistem
za samoza{titu, kao i kod kontejnera D,
~inili su ASO-21 i SPO-3.
Naknadno su pro{irene takti~ke mo-
gu}nosti MiG-21R na aerofoto snimawe
no}u sa kontejnerom N. U wemu su bili ka-
mera UAFA-47, zatim 188 foto-patrona
za osvetqavawe terena FP-100, MS-61
lira i standardni set za samoza{titu
SPO-3 i ASO-21.
Kroz ispitivawa u RV SSSR pro{li
su kontejneri sa sistemom za TV izvi|awe
sa linkom za direktan prenos slike do ze-
maqske stanice, zatim laserski sistem
[PIQ i infracrveni sistem prostor. U
Avganistanu su MiG-21R iz 263.
samostalne eskadrile koristili za
takti~ko izvi|awe sistem TARK-2.
MiG-21R sa
kontejnerom D"
Do la zak u Ju go sla vi ju
Bor be na upo tre ba
Izvi|a~ke avijacijske eskadrile (iae)
JRV i PVO koristile su sredinom {ezdese- Borbeni debi avioni MiG-21R ima-
tih ameri~ke avione podzvu~nih brzina li su 1970. godine na Bliskom istoku u sa-
IF-86D, RT-33A, IT-33A i RF-84G. U to stavu tzv. ograni~enog kontingenta sovjet-
vreme lova~ka avijacija prenaoru`avala
ske voske u Egiptu. U stalnim oru`anim in-
se na nadzvu~ne lovce presreta~e MiG-21. cidentima sa Izraelom u~estvovali su pi-
Na podatak da se u SSSR-u koristi izvi-
loti RV SSSR-a sa avionima u pustiwskoj
|a~ki MiG-21R, u JRV i PVO reagovali su {emi bojawa i oznakama doma}ina zbog
1967. zahtevom da se nabavi 12 primera- prikrivawa stvarnog porekla. Trideset
ka za zadatke strate{ko-operativnog zna- MiG-21R i MiG-21MF i 42 pilota ~inili
~aja. Za preobuku izabrani su piloti i teh- su 35. samostalnu izvi|a~ko-lova~ku eska-
ni~ari 352. iae sa aerodroma Pleso, u ko- drilu zadu`enu za odbranu glavne morna-
joj su kori{}eni avioni IF-86D. U isto ri~ke baze u Aleksandriji i gradova na
vreme na Plesu su bile dve eskadrile 117. severu od Port-Saida do Mersa-Matruha
puka naoru`ane lovcima F-86D. Sve tri i za takti~ke izvi|a~ke zadatke.
eskadrile trebalo je, po planu Komande Deo aviona predata RV Egipta bili
JRV i PVO, da se pripreme za prenaoru- su MiG-21RF, koji su imali tri kamere
`awe na MiG-21 i za preseqewe na aero- sme{tene u dowem delu trupa u visini pi-
drom Biha} pod komandom 117. puka. De-
lotske kabine. Za arapske pilote jedini
cembra 1967. godine konzervirani su IF- na~in da pre`ive susret sa izraelskim
86D, a pripadnici 352. iae pripremili su
sistemom PVO bio je let na ekstremno ma-
se za preobuku na nadzvu~ni avion. lim visinama. Ponekad su snimali teren
Po~etni deo preobuke pro{li su u 204. sa samo desetak metara visine. Samo na
lova~kom puku na aerodromu Batajnica. Od taj na~in imali su {anse da se vrate ku}i
marta do juna 1968. ~etiri najiskusnija pi- sa vrednim snimcima. Na tako malim vi-
lota i deset oficira i sinama kamere AFA-39 nisu bile od ko-
podoficira tehni~ke risti zbog tehni~kih limita. Naime, snim-
slu`be bili su na preo- ci se nisu preklapali pa foto-celine ni-
buci u Krasnodaru u cen- su bile od koristi. Zato su Egip}ani kori-
tru za obuku stranaca. stili kamere nabavqene poverqivim ka-
Kada se ovladalo nalima od zapadnih proizvo|a~a. Kamere
sa avionom MiG-21, na- su dostavili i RV SSSR-a na ispitivawa.
redbom Dr`avnog sekre- Avioni MiG-21RF bili su vrlo ak-
tarijata za narodnu od- tivni u oktobarskom ratu 1973. godine.
branu od 8. jula 1968. Ira~ani su koristili MiG-21R u ratu sa
godine 352. iae prefor- Iranom od 1980. do 1988. godine. U po-
mirana je u 352. lova~- ~etku, ulazili su u dubinu Irana u sastavu
ko-izvi|a~ku avijacijsku para, ali se to pokazalo kao lo{ potez
eskadrilu (liae) u sasta- jer su ih obarali iranski presreta~i F-
vu 117. lova~kog puka. 14A Tomket.
Leta 1968. pripadnici Samostalne eskadrile MiG-21R RV
eskadrile bili su u novoj SSSR-a letele su tokom rata u Avganista-
bazi u Biha}u i ~ekali nu na namenske zadatke dnevnog i vrlo ~e-
nove avione. Zbog odr- sto no}nog izvi|awa u slo`enim uslovima
`avawa trena`e u 352. leta iznad visoko-planinskog terena. No-
liae, privremeno su }u su svetle}im avio-bombama SAB-100 i
uvr{eni lovci MiG- SAB-250 podr`avali vatrena dejstva dru-
21F-13 i dvosedi MiG- gih aviona. Vrlo ~esto, MiG-21R kori{}e-
21U. Kada je usledila ni su za zadatke vatrene podr{ke posebno
intervencija isto~nog no}u i u slobodnom lovu, samostalnoj
bloka na ^ehoslova~ku potrazi, a zatim u dejstvu protiv karava-
avgusta 1968, ~inilo se na za prevoz naoru`awa za muxahedine.
da Moskva ne}e odobri-
ti izvoz MiG-21R za JRV
i PVO, ali su dozvole 1968. na aerodrom Batajnica i primqena
pristigle jer su ti avio- su u 204. lova~ki puk. Naime, prvih godinu
ni poslu`ili kao poruka dana avioni su bili u garantom roku pa su
Beogradu da ih ideolo- na aerodromu boravili mehani~ari ga-
{ki saveznici ne}e ranti{~iki, koji iz bezbednosnih razloga
ugroziti.
nisu bili po`eqni u Biha}u. Prva dva
Prva dva aviona
sletela su 28. oktobra MiG-21R sa ev. br. 26101 i 26102 prele-
teli su u Biha} 6. decembra 1969, dan po-
13
sle isteka roka od 12 meseci od datuma
prijema aviona. Na identi~an na~in prvu
godinu u 204. puku proveli su i preostali
avioni. Primerci MiG-21R sa ev. br. od
26103 do 26108 primqeni su 15. jula
1969, a predati su 352. liae tokom juna i
jula slede}e godine. Avioni sa ev. br. od
26109 do 26112 primqeni su 24. aprila
1970, a u Biha} su preleteli 31. maja
1971. Tek posle tog datuma svih 12 MiG-
21R bilo je u 352. liae.
Za vreme slu`be u 204. puku letelo se
na avionima MiG-21R, ali samo u lova~koj
nameni. Kontejneri i prate}a oprema nisu
kori{}eni, a nisu ~ak ni ura|ene tehni~ke
provere. Tek u Biha}u po~ela je obuka za na-
menske izvi|a~ke zadatke. U po~etku se od
eskadrile tra`ilo da se 1. avijacijsko ode-
qewe obu~i za vizuelno izvi|awe (VI),
AFS i RTI i, a u pomo}noj nameni presre-
tawe u PMU na sredwim visinama. Od 2.
odeqewa tra`ilo se da provodi samo obuku
u presretawu. Za RTI trebalo je da se obu-
~e de{ifranti. Kurs za sedam oficira pro-
veden je u Batajnici od 1. do 30. oktobra
1969. pod vodstvom kapetana Mihaela Ki-
rilovi~a Atamanova. U okviru kursa izve-
deno je prvo RTI sa MiG-21R radara u Ita-
liji i Gr~koj. U prikazu de{ifrovawa loci-
rani su polo`aji i osnovni podaci dela ra-
darskih stanica u susednim dr`avama.
Manevri Sloboda-71 bili su prva
prilika za prakti~ni prikaz 352. liae.
Iako se radilo o ve`bi, ne mo`e da se za-
nemari politi~ki zna~aj demonstracije si-
Ozna ke
Prema sistemu internog ozna~ava-
wa u JRV i PVO slovo u oznaci odre|i-
valo se prema osnovnoj nameni, a red-
ni broj prema nizu pokrenutom nasumi~-
no. Prefiksi odnosili su se na poseb-
nu namenu. Prvi u nizu lova~kih aviona
bio je L-12, alijas MiG-21F-13. Za
MiG-21PFM dodeqena je oznaka L-14.
Dvosed MiG-21US izveden od PFM bio
je NL-14 (N od nastavni) i sledstveno
tom pristupu u ranim dokumentima za
MiG-21R koristi se oznaka IL-14 (iz-
vi|a~ lovac). Ve} prve godine slu`be u
JRV i PVO u ve}ini dokumenata koristi
se oznaka L-14R sa sufiksom izvedenim
iz ruskog naziva namene razved~ik
ili engleskog rikoinsens (reconnaissan-
ce). Tek sedamdesetih se ustalila ozna-
ka L-14i, sa neobi~nim izborom malog
slova {to se ne sre}e kod ostalih ozna-
ka u JRV i PVO. Za MiG-21MF sa LO-
RAP-om u po~etku se koristila oznaka
L-15i, a zatim se ustalilo L-15M.
14
le na Slobodi 71 pred ~istku hrvatskog
nacionalisti~kog pokreta. Zato su letovi
MiG-ova bili iskaz namere dr`ave da za-
{titi celovitost po cenu primene sile.
Di le ma: lov ci ili
iz vi |a ~i
U po~etku je postojala dilema oko za-
dataka koje je trebalo da izvr{ava 352.
liae jer se koristila primarno u lova~koj
nameni, a piloti su de`urali u sistemu
PVO u Biha}u i Puli za za{titu Tita u vre-
me kada se nalazio na Brionima. Na pri-
mer, 1972. godine 70 odsto naleta eska-
drile odnosilo se na lova~ke zadatke, a 30
odsto na izvi|a~ke zadatke i to prete`no
RTI. Pri tom, radi se o godini u kojoj se
prvi put 352. liae ozbiqnije obu~avala po
izvi|a~koj nameni.
Na ve`bi Podgora 72 eskadrila se
koristila u lova~koj ulozi sa aerodroma
Mostar, a dva MiG-21R nosila su podve-
snik za RTI. Veliki zna~aj i obim ve`be
privukli su pa`wu Natoa i zato su se u Ja-
dranskom moru u me|unarodnim vodama na-
{li brodovi za elektronsko izvi|awe. Pi-
loti 352. liae do{li su u par navrata do
tih brodova u bri{u}em letu u radio-ti-
{ini. Leteli su do same granice teritori-
jalnih voda Italije i, posle snimawa, vra-
tili su se u Mostar.
Analiza borbene gotovosti Komande
RV i PVO za 1972. zaustavila je trend pre-
tvarawa 352. liae u lova~ku eskadrilu.
Procewivalo se da se u lova~koj nameni ne
ostvari vi{e od 20 odsto naleta, da je po-
trebno prekinuti sa de`urstvima u sistemu
PVO i da bi trebalo da se na ve`bama
primarno koristi u ulozi protivni~ke
plave strane, kako bi se kvalitetno uve-
`bala u prodoru kroz PVO. Kona~no,
1973. odlu~eno je da se ukine dvojna name-
na eskadrile. Da bi se pribli`ila stvar-
nim potrebama vida 1974. godine izuzeta
je iz 117. lova~kog puka i preformirana u
352. iae (bez lova~ke namene u oznaci),
pot~iwenu Komandi RV i PVO. Ve} te godi-
ne 52 odsto naleta utro{ilo se za namen-
ske izvi|a~ke zadatke.
Prole}a 1974. godine 352. iae ima-
la je priliku da poka`e ume}e u vrlo zah-
tevnoj ve`bi Kopar 74. Istovremeno, ve-
liku ve`bu izvodili su Italijani i delovi
ameri~ke 6. flote i ti doga|aji su se podu-
darali sa politi~kim pritiscima vezanim
Pre o bu ka u Ru si ji
Od marta do juna 1968. ~etiri naj-
iskusnija pilota i deset oficira i podo-
ficira tehni~ke slu`be bili su na preo-
buci u Krasnodaru u centru za obuku
stranaca. Na ~elu tima bio je Marko Ku-
li}. On je bio komandir 352. eskadrile
posle prenaoru`awa na MiG-21, ali
kratko se zadr`ao na toj du`nosti jer je
bio predvi|en za komandne du`nosti vi-
{eg nivoa.
MiG-21R 1974. godine u galeriji
aerodroma Biha} koja se u zvani~nim
dokumentima zvala objekat Klek"
15. avgust 2009.
za status Trsta i Istre.
Zato su se u JRV i PVO po-
brinuli da koncentri{u
sve snage na demonstraci-
ju sile i eventualnu od-
branu. U toj atmosferi
352. iae je prevedena u
povi{enu borbenu goto-
vost sa de`urstvom za RTI.
Sredinom sedamdese-
tih potpuno se ovladalo sa
avionima MiG-21R. Osim
radova na odr`avawu u je-
dinici, avioni su do{li
do vremena prvog remonta.
U zavod Zmaj u Velikoj
Gorici prvi izvi|a~
26103 preleteo je 22. ja-
nuara 1975, a vratio se u
Biha} posle godinu dana.
Do novembra 1977. svi
avioni pro{li su kroz pr-
vi remont.
Piloti su prema go-
di{wem nare|ewu za obu-
ku imali odobrenih 80 ~a-
sova naleta, kao i svi ostali piloti nad-
zvu~ne avijacije. Obu~avali su se za VI i sedam izlaza sa jednim avionom za jedan Manevri Sloboda-71
AFS po danu i za RTI po danu i no}i. Deo dan. Da bi se sledio takav primer u JRV i
pilota obu~avan je za VI po no}i u PMU uz PVO provedene su procene pouzdanosti Manevri Sloboda-71 bili su pr-
primenu svetle}ih avio-bombi (SAB). aviona u uslovima intenzivnog izvr{ava- va prilika za prakti~ni prikaz 352. li-
Radio-tehni~ko izvi|awe smatralo se wa borbenih zadataka: tokom 1976. godine ae. Eskadrila se sa ~itavim pukom pre-
posebno va`nim zadatkom koji se provodio na MiG-21R i MiG-21PFM u Biha}u letelo bazirala na aerodrom Pleso odakle se
po operativnom planu drugog odeqewa KRV se oko 110 ~asova po avionu. Posebno su vrlo intezivno letelo na zadatke lova~ke
i PVO zadu`enog za obave{tajno-izvi|a~- dinami~no kori{}eni avioni koji su bili za{tite i vatrene podr{ke Kopnenoj voj-
ke poslove. Svake godine za to izvi|awe tek remontovani u zavodu Zmaj. sci, posebno u vreme kada su tenkovi
planirano je po pet dana na tri do pet ae- Od 1978. avioni MiG-21R koristili forsirali reku Kupu u zavr{nici ve`be.
rodroma. su se i za no}no aero-foto snimawe. Te go- U pripremi i za vreme ve`be 12 MiG-21R
Na pripadnike JRV i PVO sna`an dine primqeni su podvesnici N, a u Bi- imali su nalet od 130 ~ u 146 letova sa
utisak ostavila su iskustva iz oru`anih ha}i su boravili instruktori iz SSSR-a. stoprocentnom ispravno{}u aviona.Svi
konflikata na Bliskom istoku, posebno di- Piloti iz komandnog sastava eskadrile avioni koji su u~estvovali na manevrima
namika borbenih letova RV Izraela do izveli su 13 no}nih izvi|a~kih letova za imali su belu muwu na trupu (na slici).

MiG-21R sa podveenim kontejnerom Rna aerodromu Mostar za vreme obuku, a 1979. godine i ostali piloti
ve`be Gora 1972. godine eskadrile dobili su priliku da koriste
podvesnik N.
Za primer aktivnosti 352. iae navo-
dimo 1979. kada je 15 pilota iz stalnog
sastava jedinice imalo 1.463 letova i to
914 za izvi|a~ku obuku 678 VI, 238 VI i
549 RTI. Te godine avioni MiG-21R pro-
se~no su leteli 102 sata.

Po gled u dvo ri {te su se da

Poreklo lovca MiG-21M ima dodirne
ta~ke sa MiG-21R. Naime, pove}ana koli-
~ina goriva smatrala se korisnom i za
lovce, pa je primewena i na MiG-21S, uz
novi radar RP-22 i niz izmena u avioni-
ci. Zadr`ane su, kao osnovno naoru`awe,
samo dve rakete vazduh-vazduh i prema pro-
ceni potreba postavqao se podvesnik sa
oru|em G[-23.

15
 Za izvoz (od 1968) proizvodio se
MiG-21M sa osiroma{enim izborom avi-
onike, pre svega starim radarom RP-
21MA, i automatski ni{an ASP-PFD.
Avioni MiG-21M bili su naoru`ani dvo-
cevnim topom 23 mm G[-23 u poluupu{te-
noj gondoli i imali su ~etiri potkrilna
nosa~a, umesto dva, kao na prethodnim dva-
desetjedinicama. Proizvodili su se u mo-
skovskoj fabrici Znamja Truda od 1968.
do 1971. godine. Izme|u 1970. i 1972. go-
dine, za JRV i PVO uvezeno je iz SSSR-a
25 aviona MiG-21M.
Od 1968, za RV SSSR-a masovno su se
proizvodili avioni MiG-21SM, koji su za
razliku od MiG-21S imali poboq{ani mo-
tor R-13-300. Po uzoru na izvozni model
M, dobili su G[-23 u poluupu{tenom ku}i-
{tu i do ~etiri rakete vazduh-vazduh. Na ba-
zi MiG-21SM od 1970. proizvodio se izvo-
zni derivat MiG-21MF. Posledwi primer-
ci iza{li su iz fabrike 1975. godine.
Te godine {est komada MF-a primqe-
no je u 204. lova~ki puk JRV i PVO. U toj
jedinici su, u po~etku, slu`ili i svi MiG-
21M. Posle dolaska novih aviona MiG-
21bis 1978. i 1979. MiG-21M/MF pre-
pu{teni su pri{tinskom 83. lova~kom pu-
ku. Svi MiG-21M u JRV i PVO primqeni su ra pod kontrolom
sa motorima R-11F2S-300, koji su imali protivnika. U prego-
doma}u internu oznaku MM-14. Na redov- vorima o nabavci
nim tehni~kim pregledima umesto starih RF-5E iz SAD 1980.
motora ugra|eni su novi R-13F-300, ali- tra`ene su i aero-
jas MM-16. U JRV i PVO i za MiG-21M i foto kamere za bo~-
za MiG-21MF koristila se ista interna no snimawe sa veli-
oznaka L-15. kih visina. Nabavka
ameri~kih aviona
nije ostvarena, ali
Ae ro-fo to ka me re su zato ameri~ke ka-
za pad nog po re kla mere uvedene u in-
Takti~ke i tehni~ke karakteristike ventar JRV i PVO.
MiG-21R i IJ-21 jastreb ve} u poznim se- Godine 1981. naru-
damdesetim nudile su premalo informaci- ~ena su ~etiri siste-
ja u odnosu na potrebe koje je imala JNA. ma velikog dometa Otvoreni
Tra`en je boqi pogled na susedne dr`a- LORAP (Long Range kontejner
Aerial Photography) sistema
sa kamerom KA- LORAP
ve u miru, odnosno u ratu, u dubinu prosto-

Tak ti~ ki po stup ci 112A, proizvede-

Za radio-tehni~ko izvi|awe radar-
skih polo`aja i radara sistema PVO su-
sednih dr`ava primewivani su razli~i-
ti takti~ki postupci let na pravolinij-
skim mar{rutama, po izlomqenoj mar-
{ruti, let po mar{ruti sa izvo|ewem za-
okreta osmica, let u sadejstvu sa dru-
gim vrstama avijacije i grupni let na vi-
sinama od 500 do 10.000 metara. ^esto
su avioni iz lova~kih eskadrila 117. pu-
ka imali zadatak da izazovu reakciju si-
stema PVO i da na taj na~in stvore pri-
liku kako bi MiG-21R prona{ao {to vi-
{e izvora radarskog zra~ewa.
nom u ameri~koj firmi Fer~ajld Veston
(Fairchild Weston), sa prate}im ure|ajima
firme Hjuz (Hughes) i kontejnerom nema~-
ke firme Meser{mit-Bolkovblem (Mes-
serschmitt-Blkowblohm).
LORAP se kao sistem strate{ke name-
ne koristi za koso aero-foto snimawe
(KAFS) teritorije sa visina od 8.000 do
15.000 metara. Najve}a daqina snimawa
iznosila je od 9,5 visina leta aviona do li-
nije horizonta, a minimalna od 1,7 do 2 vi-
sine leta. Kamera je panoramskog modela sa
fokusnom du`inom od 1.828,2 mm. Vidno po-
qe je 3,5 u pravcu leta i 30 popre~no na
pravac leta. Sa LORAP sistemom snimala
se aerofoto celina prostora udaqenog do
150 km od izvi|a~kog aviona. Malo-
razmerni objekti prepoznatqivi su na
udaqenosti do 110 km.
Kamera skenira teren pod uglom od
30. Skenirawe mo`e da po~ne od 0 ili od
6 ra~unato od horizonta. Kamera mo`e da
snima sa levog ili desnog boka, zavisno od
komande pilota. Maksimalan broj snimaka
iznosio je 570 na 600 metara filma {i-
rine 127 mm. U praksi jedan film je bio
dovoqan za tri-~etiri snimawa. Prate}i
deo sistema ~inila je mobilna foto-labo-
ratorija za automatski proces razvijawa
filma i izradu fotografija i sa prosto-
rom za rad de{ifranata. Laboratorija,
sme{tena u tri prikolice, primqena je de-
cembra 1982. i time se krenulo sa osvaja-
wem sistema LORAP.

16 15. avgust 2009.


MiG-21MF sa podveenim kontejnerom
LORAP tokom ispitivawa u
Vazduhoplovnom opitnom centru na
aerodromu Batajnica
Zbog potrebnog prostora za sme{taj
tereta na centralnom nosa~u, pre svega ni-
skog klirensa podvesnika i centra`e avio-
na, izabrana su za platformu ~etiri avio-
na MiG-21MF sa ev. br. od 22865 do
22868, izuzeta iz 83. lova~kog puka iz
Pri{tine.
Modifikacije na instrumentalnoj ta-
bli i centralnom nosa~u provedene su u za-
vodu Zmaj, istovremeno sa remontom avi-
ona. Zatim su 1983. dva aviona 22865 i
22867 predata Vazduhoplovno opitnom
centru (VOC) na provere rada izvi|a~kog
sistema i aerodinami~kih osobina aviona
u letu sa podvesnim teretom velikog po-
pre~nog preseka. Radovi na ugradwi siste-
ma LORAP provedeni su u VOC-u u drugoj po-
lovini 1983. godine.
Aerodinami~ka ispitivawa obavqena
su u 14 letova od 7. oktobra do 24. novem-
bra 1984. na avionu 22865. Ispitivawa
IV vrste (primena sistema LORAP) potraja-
la su do decembra 1984. godine. Pilot pot-
pukovnik Branko Bilbija tokom boravka
MiG-21MF u VOC-u imao je 22 leta na
avionu 22865, a na 22867 tri leta sa 25
sata i 5 minuta, odnosno 2 sata i 55 min
naleta.
Avion u izvi|a~koj konfiguraciji sa
kontejnerom mase 590 kg, dva potkrilna re-
zervoara od 490 l, pripremqen za poleta-
we sa pilotom imao je masu od 9.373,16 kg.
Pore|ewe radi, isti avion sa tri rezer-
voara imao je masu od 9.229 kilograma.
Visina pogodna za koso snimawe nalazila
se izme|u 9.500 i 10.000 metara zavisno
od meteorolo{kih uslova, pri brzini od
pribli`no 0,8 Maha. Usled ~vrsto}e kon-
tejnera, na visinama do 3.000 metara, br-
zina je ograni~ena od 850 km/~, a na ve}im
visinama do 0,82 Maha. Na probama kame-
Upravqa~ka kutija sistema LORAP u
kabini aviona MiG-21MF
re na avionu 22865 postignuta je visina
od 9.500, a 22867 9.200 metara. Ve}a vi-
sina podrazumevala je pove}awe brzine
leta, a to se limitiralo na 850 km/~ stvar-
ne brzine.
Jednu od te{ko}a izazvali su meteo-
rolo{ki uslovi, koji iznad Balkana nikada
nisu onakvi kakvi su u ameri~kim pustiwa-
ma. Zato su predstavnici proizvo|a~a bi-
li nezadovoqni time {to su se probni le-
tovi izveli u uslovima sa kosom vidqivo-
{}u od 40 do 50 km, jer se na taj na~in u ve-
likoj smeri snizila detekcija na ve}im da-
qinama. Pokazalo se da tokom sedam mese-
ci utro{enih za prijem sredstava, nijed-
nom nisu ostvareni meteorolo{ki uslovi
za kosom vidqivo{}u ve}om od 50 km, a
tra`eno je minimalnih 65 kilometara.
Zbog velike potro{we elektri~ne energije
za izvi|a~ki sistem, kada se nalazio u ra-
du nije se mogao koristiti avionski radar.
Zato su sa sva ~etiri aviona skinuti rada-
ri, opti~ki ni{anski ure|aj i G[-23. Cen-

Si stem LO RAP
LORAP se kao sistem strate{ke na-
mene koristi za koso aero-foto snima-
we (KAFS) teritorije sa visina od 8.000
do 15.000 metara. Najve}a daqina sni-
mawa iznosila je od 9,5 visina leta avi-
ona do linije horizonta, a minimalna od
1,7 do 2 visine leta. Kamera je panoram-
skog modela sa fokusnom du`inom od
1.828,2 mm. Vidno poqe je 3,5 u pravcu
leta i 30 popre~no na pravac leta.
Kamera skenira teren pod uglom od
30. Skanirawe mo`e da po~ne od 0 ili
od 6 ra~unato od horizonta. Kamera mo-
`e da snima sa levog ili desnog boka za-
visno od komande pilota. Maksimalan
broj snimaka iznosio je 570 na 600 me-
tara filma {irine 127 mm. U praksi, je-
dan film bio je dovoqan za od tri do ~e-
tiri snimawa. Prate}i deo sistema ~i-
nila je mobilna foto-laboratorija za
automatski proces razvijawa filma i iz-
radu fotografija i sa prostorom za rad
de{ifranata. Laboratorija, sme{tena
u tri prikolice, primqena je decembra
1982. i time se krenulo sa osvajawem si-
stema LORAP. Skidawe kontejnera LORAP sa centralnog nosa~a aviona MiG-21M

17
Avioni 352. izvi|a~ke eskadrile oktobra 1992. na aerodromu Batajnica

tra`a aviona odr`ala se postavqawem
olovnih plo~a u predwem delu aviona.
Prema iskustvima pilota, avion sa
kontejnerom osetqiv je oko uzdu`ne ose
na velikim brzinama i visinama. Avion
je popre~no-smerno stabilan, ali se po-
kazalo da je potrebno preciznije koman-
dovawe kormilom pravca jer kod naglih i
velikih otklona no`nim komandama ima
tendenciju vaqawa. Zato se preporu~ilo
precizno i blago komandovawe po prav-
cu. Samo piloti sa najboqom tehnikom
pilotirawa imali su priliku da lete sa
MiG-21MF. U po~etku su to bila samo ~e-
tiri pilota, a do rata obu~ena su osmo-
rica. Pokazalo se da se nijedan let sa
sistemom LORAP ne mo`e smatrati rutin-
skim, posebno u fazi sletawa.
Nezvani~no, izvi|a~i MiG-21MF
ozna~eni su kao L-15M. Pod tom oznakom
vodili su se u dokumentima 352. iae.
Foto-centar eskadrile du`io je ze-
maqski deo sistema. Posle obrade snimaka
izve{taj se slao sistemom vikon 80 (Vicon

Performanse::
Takti~ko-tehni~ke karakteristike MiG-21R:
maksimalna brzina na visini od 11.000 m bez
podvesnog tereta 2.130 km/~
Pogonska grupa: maksimalna brzina sa izvi|a~kim kontejnerom 1.700 km/~
jedan turbomlazni motor MM-14(R-11F2S-300) vrhunac leta na izvi|a~kom zadatku 15.100 m
potisak 38,26 kN odnosno 60,57 kN sa naknadnim sagorevawem du`ina zaleta sa kontejnerom D 1.040 m
Dimenzije: du`ina poletawa do visine od 25 m 2.030 m
du`ina bez pito-cevi 14,1 m du`ina sletawa sa visine od 25 m 2.630 m
razmah krila 7,15 m du`ina vo`ewa 1.180 m
visina 4,125 m Naoru`awe:
povr{ina krila 23 m ~etiri potkrilna nosa~a od kojih se unutra{wi koriste za
podve{avawe naoru`awa, a spoqa{wi za rezervoare za
Mase: gorivo i rakete SR-20 ako nema potrebe za rezervoarima.
prazan 5.350 kg 2 h 16 nevo|enih raketnih zrna 57 mm BR-1-57 (S-5M) odno-
sno BR-2-57 (S-5K) ili 2 h 1 raketa vazduh-vazduh SR-20 (R-
normalna u poletawu u ~istoj konfiguraciji 7.810 kg 3S), 2 h 1 raketa vazduh-vazduh RVV-22 (RS-2US) ili 2 h 1
avio-bomba 250 kg odnosno 500 kg (u preoptere}enoj vari-
normalna u poletawu sa kontejnerom D i dva potkrilna rezervoara 9.030 kg
janti naoru`awa) ili dve rakete 240 mm S-24

18 15. avgust 2009.


Sve do ~e we
Pokazalo se da nijedan let sa siste-
mom LORAP ne mo`e biti rutinski, po-
sebno u fazi sletawa. Zlatko Uzur, jedan
od veterana izvi|a~ke avijacije, sada
penzionisani potpukovnik, koji je od
1992. do 2001. godine leteo u avionu ko-
ji je imao sistem LORAP, ka`e:
Pilotska palica aviona sa podve-
{enim LORAP-om morala se dr`ati mu-
{ki, ~itavom {akom, ali istovremeno
biti toliko ne`an u komandama kao da se
dr`i samo sa jedni prstom.
Uzur ka`e da su zbog stabilnosti
aviona piloti voleli da lete sa potkril-
nim rezervoarima za gorivo, makar bili
i prazni. Se}a se da se tokom poletawa,
u trenutku odvajawa od poletno-sletne
staze, de{avalo da avion jako klizi, naj-
~e{}e u levu stranu. Pilot je tome pari-
rao bri`qivo levom nogom.
Turbulencije su stvarale velike te-
{ko}e, posebno na aerodromu u Biha}u
za koji su karakteristi~na stalni sna`ni
vetrovi promewivog smera. U praksi se
pokazalo da je najboqa visina rada na
izvi|a~kom zadatku od 12.000 do 12.500
metara na kojoj se vrlo te{ko odr`avala
konstantna brzina od 0,82 Maha. Naime,
da bi se postigla potrebna brzina mo-
tor je trebalo odr`avati na re`imu iz-
me|u punog gasa i minimalnog forsa`a,
kakav ne postoji na avionu MiG-21. Zlat-
ko Uzur obja{wava da se, ako se avion
kretao prebrzo, pojavqivalo sna`no
tre{ewe, zbog pojave lokalne brzine
zvuka na obodima kontejnera, a ako se
instrumentalna brzina sni`avala do
410420 km/~, onda se avion sna`no qu-
qao zbog letewa na brzinama ispod evo-
lutivnih, za tu letelicu. Zato su piloti
bili prinu|eni da dozvole pad brzine i
onda su, nakratko, ukqu~ivali puni for-
sa`. Instrumentalna brzina podizala se
do blizu 500 km/~, a onda se forsa` is-
kqu~ivao i ciklus gubitka i dobijawa br-
zine odr`avao se do zavr{etka zadatka.
Pri sletawu posebno se vodilo ra~una o
sklonosti aviona naglom propadawu.
Malo grubqe sletawe o{tetilo bi kon-
tejner, {to se pa`wom pilota nikada ni-
je desilo.
80) u Komandu RV i PVO. U pripremi za-
dataka velika pa`wa posve}ivala se odr-
`avawu mikroklime oko kamere pomo}u
ure|aja za kondicionirawe. U zimskim
uslovima kamera se morala dr`ati u po-
sebno pripremqenoj prostoriji pre po-
stavqawa na avion jer se pokazalo da na-
menskom ure|aju treba previ{e vremena
da bi ostvario potrebne uslove za efi-
kasan rad sistema.
U po~etku primene LORAP-a ~esto se
de{avalo da se ure|aj pregreje tokom le-
ta i potpuno zaka`e. Problemom se poza-
bavio izuzetan poznavalac elektronike i
mehanike aviona MiG-21, mehani~ar za-
stavnik prve klase Branislav Laslo, sa
timom saradnika. Otkrili su da je na me-
stu dava~a temperature, lociranog u
predwem delu kontejnera, greja~ koji je
trebalo da se nalazi u zadwem delu. Po-
sle zamene ure|aja te{ko}e se vi{e nisu
de{avale. U eskadrili je ostalo gorko
uverewe da se radilo o svesnom poku{aju
sabota`e po~iwenom u nema~koj firmi, a
ne o nenamernom tehni~kom previdu. Na-
ime, tokom du`eg leta defekt bi doveo do
po`ara i, verovatno, do udesa.
Po ver qi vi za da ci
Druga polovina osamdesetih predsta-
vqala je vreme pune zrelosti 352. iae. Avi-
oni su vi|ani na raznim aerodromima na
posebnim zadacima RTI i kosog AFS. U od-
nosu na formacijskih 16 aviona, u 352. iae
uvek se nalazio poneki vi{ak. Na primer,
1984. u jedinici je bilo 10 MiG-21R i ~eti-
ri MiG-21M za namenske zadatke, pet MiG-
21PFM i dva MiG-21US za trena`i, te jed-
na utva-66 za vezu.
Od 1990. godine 352. iae ponovo se
nalazila u sastavu 117. puka, ali je u ratu
prepot~iwena komandi vida. U toj posledwoj
predratnoj godini u 352. iae imali su ~eti-
ri pilota osposobqena za dejstva u svim
uslovima, 12 za dejstva u povoqnim meteo-
rolo{kim uslovima po no}i i dva pilota za
dnevne uslove.
Izvi|a~ki letovi sa sistemom LORAP
provodili su se po posebnom planu kao na-
Ne sva ki da {wi
za da tak
U pilotskim krugovima izuzetno ce-
weni Rodoqub Gaji} Ro}ko (komandir
352. iae od 1985. do 1989. godine, pogi-
nuo u udesu aviona Utva-66 oktobra
1991) i Arkadije Lali} (komandant 352.
iae 1994/95. godine) izveli su nesvaki-
da{wi zadatak iznad Otranta. Sa aero-
droma Golubovci poleteli su, Gaji} u avi-
onu MiG-21MF 22866 i Lali} u MiG-
21R sa kontejnerom R, i u bri{u}em le-
tu pre{li pu~inu Jadranskog mora sve do
Otranta. Kada su prikriveno do{li do
zadate pozicije isko~ili su na visinu iz-
vi|awa. Vratili su se sa vrlo skromnom
koli~inom goriva. Lali}ev avion morao
se dobro oprati jer je bio slan od mor-
ske pene koju je iza sebe ostavqao vode-
}i avion tokom bri{u}eg leta.
ro~ito poverqivi zadaci. Piloti ~esto ni-
su imali priliku da vide {ta su snimili. Ka-
da je snimkom trebalo da se zahvati ve}a du-
bina susednih dr`ava, i{lo se na ve}e vi-
sine leta i do 14.000 metara. Ima i prime-
ra dolaska do zadate pozicije snimawa na
ekstremno malim visinama.
Da bi se sistem PVO susednih dr`ava
naveo na reakcije i ukqu~ivawe radara ko-
ristila se taktika u kojoj se MiG-21MF slao
na KAFS sa velike visine. Radari iz sused-
ne dr`ave ozra~ivali bi taj avion, a na vi-
sini od 5.000 do 6.000 metara nalazio se
MiG-21R na zadatku prikupqawa podataka o
aktivnostima tih radara. Kada su avioni
bili u blizini granice suseda u lova~koj za-
{titi, nalazila su se dva MiG-21bis u zoni
o~ekivawa. Ako su izvi|a~i bili u vazduhu
MiG-21R pred poletawe na izvi|a~ki
zadatak sa kontejnerom D
19
Na stajanci 352. iae oktobra 1992. godine nalazila se meavina aviona MiG-21R, MiG-21MF, MiG-21PFM i MiG-21UM

do 45 minuta, onda se provodila i smena lo-
va~kog para. Zadatke lova~ke za{tite posle
su izvodili lovci MiG-29.
Za vreme gra|anskog rata izvi|a~ki
MiG-ovi nisu intezivno kori{}eni za aero-
foto izvi|awe koliko bi se to o~ekivalo s
obzirom na potrebe za sve`im podacima u
fluidnoj atmosferi na terenu. ^esto se de-
{avalo da se neracionalno avioni po{aqu
na izvi|awe situacije na liniji razdvajawa
i to da prona|u pojedina~no vatreno sred-
stvo, umesto da to obave izvi|a~ke jedinice
na KoV.
Piloti 352. iae izvodili su letove vi-
sokog rizika da bi pribavili sve`e podat-
ke o prilikama na rati{tu. Kada su stekli
po~etna iskustva procenili su da na otkri-
veni ciq ~esto treba odmah i dejstvovati i
zato su naoru`avali avione naj~e{}e sa
nevo|enim raketnim zrnima. Usled hitno-
sti de`urala su dva aviona sa podvesnici-
ma D i R i jedan izvi|a~ki avion ja-
streb. Zbog br`e obrade podataka modifi-
kovani su izvi|a~ki podvesnici D zame-
nom predwih kosih AFK sa video-kamerom
Vinten sistema VHS.
Jedan MiG-21R i jedan pilot 352. iae
25. oktobra 1991. godine postali su udar-
na vest: Rudolf Pere{in odlu~io se za

Performanse::
Takti~ko-tehni~ke karakteristike MiG-21MF: maksimalna brzina na visini od 13.000 m bez podvesnog tereta
2.230 km/~ (2,1 Maha)
maksimalna brzina pri zemqi 1.300 km/~
Pogonska grupa:
po~etna brzina pewawa 113 m/s
jedan turbomlazni motor MM-16 (R-13F-300)
vrhunac leta u lova~koj varijanti 18.000 m
potisak 39,93 kN odnosno 63,67 kN sa naknadnim sagorevawem
vrhunac leta sa kontejnerom LORAP 14.000 m
Dimenzije: dolet 980 km maksimalni dolet 1.450 km
du`ina bez pito-cevi 14,7 m
du`ina zaleta 920 m
razmah krila 7,15 m
du`ina protr~avawa sa izvu~enim padobranom 650 m
visina 4,125 m
povr{ina krila 23 m

Naoru`awe lova~ke varijante:

Mase:
top 23/2 mm G[-23 sa 200 metaka
prazan 5.760 kg 1.000 kg borbenog tereta na ~etiri potkrilna nosa~a za od dve do ~etiri
normalna u poletawu u ~istoj konfiguraciji 7.965 kg rakete vazduh-vazduh SR-20 (R-2S) ili dve RVV-22 (RS-2US) do ~etiri lan-
normalna u poletawu sa tri podvesna rezervoara 9.312 kg sera nevo|enih raketnih zrna 57 mm BR-1-57 (S-5M), odnosno BR-2-57 (S-
5K), ili dva lansera nevo|enih raketa 128 mm muwa ili dve rakete 240
masa u poletawu sa sistemom LORAP i dva potkrilna rezervoara mm S-24 ili do osam bombi FAB-100 ili do ~etiri bombe FAB-250 ili
goriva 9.373 kg dve bombe FAB-500

20 15. avgust 2009.


MiG-21R u de`urstvu sa kontejnerom D maja 1992. godine, u vreme kad se
odr`avala poviena borbena gotovost usled rata u Bosni
MiG-21MF sa podveenim LORAP-om oktobra 1992. godine na aerodromu Batajnica
prebeg avionom broj 26112 sa zadataka
obezbe|ewa izvla~ewa JNA iz Vrhnike u
luku Kopar. U niskom letu pojavio se u Au-
striji i sletio na aerodrom u Klagenfurtu
na iznena|ewe austrijskog sistema PVO,
koji je od po~etka konflikta u SFRJ bio u
visokoj borbenoj gotovosti. Pere{in je do-
bio posao u Hrvatskom RV i PVO. Izgubio
je `ivot na borbenom zadatku u avionu MiG-
21bis 2. maja 1996. godine. Avion 26112,
prema dogovoru Be~a i Beograda, u po~etku
su redovno odr`avali jugoslovenski meha-
ni~ari koji su periodi~no dolazili u Au-
striju. Kasnije je, zbog rata, sudbina MiG-
21R pala u zaborav. Austrijanci su avion
pohranili u Vojnom muzeju u Be~u.
Sud bi na iz vi |a~ ke
eska dri le
U okolini Delnica 8. novembra
1991, lakim prenosnim raketnim siste-
mom strela-2M hrvatske snage oborile su
MiG-21R 26109. Pilot pukovnik Stevan
Jawanin isko~io je iz aviona. Razmewen
je 25. novembra 1991. godine.
U vreme borbenih dejstava jedan avi-
on 26103 nalazio se na remontu u VZ
Zmaj u Velikoj Gorici. Radovi su bili
zavr{eni, ali je zbog blokade aerodroma
avion zadr`an u Zavodu. Tek su se u de-
cembru JNA i hrvatske vlasti dogovorile
da se Zavod iseli uz garancije bezbedno-
sti. Posledweg dana roka za odlazak JNA,
16. decembra 1991, avion 26103 pole-
teo je sa Plesa.
Posle kratke zimske pauze na bal-
kanskom rati{tu, sa dolaskom prole}a
1992. po~ele su borbe u BiH. Izvi|a~ki
avioni ponovo su poleteli na zadatke.
Iznad rejona [ujica-Mokronoge, sever-
no od Duvna, 12. aprila 1992. Hrvati su
sistemom igla pogodili MiG-21R ev. br.
26111. Kapetan prve klase Predrag
Grandi} je isko~io, ali je pri tom zaro-
bqen. Bio je u logoru Kerestinec do raz-
mene 14. avgusta 1992. kod Nemetina.
Tokom borbenih dejstava vode}i pi-
loti 352. iae imali su po tridesetak iz-
vr{enih zadataka.
Na osnovu naredbe za povla~ewe
federalnih OS u granice SRJ 22. i 23.
aprila 1992, na aerodrom Batajnica
preletela je 352. iae. Avioni su dobili
stajanku sme{tenu izme|u PSS 1 i PSS
2, lokaciju poznatu kao trijangl. Za sme-
{taj eskadrile iskori{}ena je zgrada ko-
ja je u godinama pre rata pripadala Cen-
tru za preobuku pilota, odnosno 128.
eskadrili. Izvi|a~ka eskadrila je u{la
u sastav 204. puka (od leta 1992. godine
brigade). U woj su tada bila ~etiri MiG-
21MF, preostalih {est MiG-21R, sedam
MiG-21PFM i jedan MiG-21US.
Izvi|a~i su ponovo izvu~eni iz
strukture brigade avgusta 1994. i direkt-
no pot~iweni Komandi RV i PVO. Kada se
1996/97. godine broj borbenih aviona
morao dovesti unutar limita od 155 ko-
mada, obuhva}eni su i izvi|a~i. U reduk-
ciji vi{kova stradale su letelice koje su
imale najmawe preostalog me|uremontnog
ciklusa. Na aerodromu Batajnica eksplo-
zivnim trakama uni{tena su ~etiri MiG-
21R ev. br. 26101, 26104, 26107 i
26108 i sva ~etiri MiG-21MF. U slu`bi
RV i PVO ostala su samo dva MiG-21R. Za
Kona~na sudbina izvi|a~kih MiG-21MF:
avioni uniteni po preceduri za redukciju
morali su da budu izlo`eni za pregled
verifikatora
21

Ude si
Tokom 35 godina slu`be u JRV i PVO
tri aviona MiG-21R uni{tena su u kata-
strofama. Prilikom sletawa na aero-
drom u Biha}u, 2. septembra 1975, pao je
avion 26106 u kojem je stradao zamenik
komandira 352. iae kapetan prve klase
[ime Ko{ta.
Poru~nik Slobodan [akota pole-
teo je 23. aprila 1986. u avionu 26110
sa poletno-sletne staze 2 aerodroma u
Biha}u. Pri{ao je levoj ivici PSS,
usled promene pravca vetra, energi~no
je odlepio avion sa tri podvesna rezer-
voara pri maloj du`ini zaleta i maloj
brzini, pa je do{lo do sloma uzgona.
Avion se okrenuo u skoro le|ni polo`aj,
udario u zemqu i eksplodirao. U povrat-
ku na biha}ki aerodrom sa no}nog leta,
17. avgusta 1991, poru~nik Roman Xalev
zaka~io je levim krilom vertikalnu stenu
na samom vrhu planine Pqe{evice. Na-
kon 150200 metara leta avion broj
26102 eksplodirao je u vazduhu.
22
MiG-21bis sa izvi|a~kim kontejnerom RP-V-D
izvi|a~e izabrana su ~etiri aviona MiG-
21M sa ev. br. 22816, 22819, 22823 i
22824. Samo na avionu 22823 provedene
su 1998. u Zavodu Most prepravke potrebne
za sistem LORAP, a preostala tri kori{}e-
na su za trena`u pilota i kao rezerva za
eventualni gubitak aviona izvi|a~ke plat-
forme.
Osim promena broja izvi|a~kih avio-
na, iz 352. iae povu~eni su preostali MiG-
21PFM i US. Preostalo je osam letelica:
~etiri MiG-21M, dva MiG-21R 26103 i
26105 i dva dvoseda MIG-21UM 16176 i
16178. Kako se taj broj nije smatrao do-
voqnim za postojawe samostalne eskadri-
le ona je 29. maja 1997. rasformirana i
weno qudstvo i tehnika pridru`eni su 353.
iae, kao weno 1. avijacijsko odeqewe bez
promene mesta bazirawa.
U vreme agresije Nato uni{tena su
tri MiG-21M. Odeqewe se svelo, ra~una-
ju}i i dvosede, na samo pet aviona. @ivot-
ni vek dva MiG-21R istekao je 2003. godi-
ne. U oktobru te godine dobili su novo ko-
na~no boravi{te muzej. Do tada su svi
avioni MiG-21R ostvarili nalet od
21.108 ~asova sa prosekom ispravnosti od
~ak 89,5 odsto.
Posle te redukcije odeqewe se svelo
na samo jedan MiG-21MF 22823 sa siste-
mom LORAP. Kada je istekao `ivotni vek i tog
aviona, 2007. na{ao se na listi za prodaju
vi{kova pokretnih stvari Ministarstva od-
brane. Na otvorenom tenderu nije prodat i
sada se nalazi na aerodromu Batajnica.
Zbog potrebe da se odr`e minimalne
mogu}nosti za izvi|awe iz vazdu{nog pro-
stora avionom visokih performansi, u Za-
vodu Most modifikovani su podvesnici re-
zervoari goriva u izvi|a~ki kontejner RP-
V-D za ugradwu aero-foto kamere Vinten 880
i V753A. Tako modifikovani avion mo`e da
se koristi za aero-foto snimawe sa visina
od 50 do 10.000 metara. Tokom remonta, u
kabini na dva aviona MiG-21bis ev. br.
17407 i 409 umesto radarskog pokaziva~a
ugra|ene su komande AFK.
Prvi probni letovi sa avionom 17407
izvedeni su decembra 2003. godine. Zatim su
2004. i 2005. usledili letovi u VOC-u za
potrebe provere izvi|a~kog kontejnera. U
jesen 2005. godine zavr{eni su radovi i na
avionu 17409.Obe letelice su u 204. avija-
cijskoj bazi i koriste se za obuku 1. izvi-
|a~kog avijacijskog odeqewa, formiranog
2006. od biv{eg 1. odeqewa 353. iae.
Aleksandar RADI]
15. avgust 2009.
 Is po ru ka taj fu na Turska Kaya
Au stri ji Turski proizvo|a~ oklopnih terenskih
automobila i vozila Otokar definitivno je
iza{ao iz okvira licence britanskog Land
Rovera. Prikazano je vozilo Kaya, koje je,
poput mase drugih, gra|eno na {asiji vozila
Unimog 500. Interesantno je po tome {to je
nadgradwa iz dva dela. U predwem delu na-
lazi se kabina za voza~a i suvoza~a, dok se
pozadi postavqa kabina sa otvorima za
li~no naoru`awe najvi{e 10 vojnika. Drugi
modul je transportni. Borbena masa vozila
je 12,5 t, snaga motora je 218 KS, a maksi-
malna brzina 96 km/~. Posebno je zanimqi-
vo da je Otokar razvio program za simula-
ciju eksplozija mina i wihov uticaj na
oklopno vozilo. Kona~ni testovi izvr{eni
su u skladu sa standardima Natoa.
S. B.

Austrija je peta evropska zemqa

koja je kupila eurofajter tajfun. Bilo
Australija osavremewava artiqeriju
je govora o tome da }e {vedski gripen U okviru programa modernizaci-
mo`da zameniti zastarelu austrijsku je artiqerije nazvanog land 17, Au-
flotu, ali to je sada pro{lost, jer prvi stralijanci nameravaju da kupe {ved-
tajfuni ve} sle}u u austrijsku bazu Cel- sku samohodnu haubicu Archer. Taj si-
tveg. Ne treba da ~udi za{to se sve vi- stem sastoji se od cevi haubice FH77
{e zemaqa odlu~uje za taj avion jer kon- sme{tene na teretni kamion Volvo
zorcijum Eurofajter nudi i ukqu~ivawe a30d 6x6. Automatski puwa~ omogu}ava
fabrika zemqe kupca u participaciju ispaqivawe devet granata u minuti.
proizvodwe, ali i razne druge povoq- Konkurent na tenderu haubici Ar-
nosti prilikom pla}awa. cher bio je francuski cezar, ali je ot-
M. B. pao zbog nedovoqne za{tite posade.
Australija planira da za kompletnu
Poqaci sklapaju modernizaciju artiqerije izdvoji 600
blek hok miliona dolara.
M. B.
Ameri~ka kompanija Sikorski
kupila je 2007. poznatu poqsku kom-
paniju PZL-Mielec i odmah je ukqu~ila Produ`ewe veka i
u finalizaciju proizvodwe helikop- modernizacija F-15
tera. Poqski PZL trenutno radi samo
Ameri~ko ratno vazduhoplovstvo odlu-
kabinu, ali se u narednom periodu
~ilo je da pokrene program produ`ewa rad-
o~ekuje potpuno usvajawe proizvodwe
nog veka i modernizaciju aviona F-15. Taj
i finalno sklapawe helikoptera
program dobio je ve} uobi~ajeni naziv MLU
blek hok. PZL je primer kako se od fa-
Mid-life Update, koji je iskori{}en i pri
brike sa zastarelom tehnologijom
modernizaciji i produ`ewu veka aviona F-
transferom znawa i tehnologije, bi-
16, u ~emu su u~estvovale naravno SAD, Ho-
rawem adekvatnog strate{kog part-
landija, Belgija, Norve{ka i Danska. Tim
nera dolazi do najvi{ih pozicija u
programom predvi|a se produ`ewe radnog
vazduhoplovnoj industriji.
veka sa 8.000 na 12.000 radnih ~asova, a i
M. B.
odre|ena poboq{awa avionike. Program
je pokrenut jer je daqa proizvodwa nakon bedili dodatno finansirawe tog progra-
naru~enih 183 F-22 otkazana, a kasni se i u ma kako bi se cena novih primeraka ovih
programu F-35. aviona mogle smawiti na ispod obe}anih
Posledwih par meseci F-15 privukao 100 miliona dolara. Nije poznato da li
je dodatnu pa`wu pojavom verzije F-15SE sa }e program MLU biti pro{iren modifika-
znatno smawenim radarskim odrazom. Tre- cijama na nivo verzije F-15SE.
nutno Boeing tra`i partnere koji bi obez- S. B.

23
 RU^ NE BOM BE

Vatrene jabu
storija ru~nih bombi po~iwe u Vizantiji oko 750 godine nove ere,
kada su vojnici shvatili da se gr~ka vatra, tj. primitivni baca~

I plamena mo`e smestiti u kerami~ke ili staklene tegle i bacati na

neprijateqa ru~no. Nakon Vizantije, prve ru~ne bombe upotre-
bqavale su muslimanske vojske na Bliskom istoku, i preko wih sti-
gle su u 10. veku do Kine.
Kinezi su oko 950. godine nove ere prvi primenili eksploziv, ume-
sto zapaqive sme{e, u ru~nim bombama. Tokom dinastije Song, u bombe
su stavqali svoj nacionalni izum barut. Godine 1044. kineski vojni
priru~nik prvi put opisuje razne barutne sme{e i ono {to li~i na sa-
vremenu ru~nu bombu. Kinezi su i prvi po~eli sa upotrebom bombi iz-
ra|enih od livenog gvo`|a. Odatle se tek nakon pola mile-
nijuma, 1643, pojavquju u
Engleskoj.

Ru~ne bombe
su po mnogo
~emu
jedinstveno
oru`je jer
nijedno nije
u tom broju
izra|ivano,
tako jeftino,
ubita~no
i toliko
lako dostupno
svakom vojniku.
Gotovo sve zemqe
mogu da ih
izra|uju, vojske
koriste, a krajwi
rezultat upotrebe je
wihovo potpuno
uni{tewe. Vreme novih
materijala i
tehnologija dolazi
i u naoru`awe ulaze
i izlaze razna oru`ja,
ali je sasvim jasno da
}e ru~na bomba ostati
kod vojnika onoliko
dugo koliko i vojni~ke
~izme.

24 15. avgust 2009.


uke
Hra bri gre na di ri
Kada su se pojavile u Engleskoj u 17.
veku u bile su relativno skupe, jer je ba-
rut bio redak, a liveni proizvodi luksuz.
Koristile su ih posebne jedinice bomba-
{a, pa je od engleske re~i grenejd nastao
naziv grenadiri. To su bile elitne for-
macije sa~iwene od izuzetno hrabrih qu-
di. Za bacawe bombi tada je trebalo biti
veoma hrabar jer je crni barut bio nesta-
bilan, a fitiqi za paqewe granata lo-
{eg kvaliteta pa se, u principu, nikada
nije znalo kada }e stvarno eksplodirati.
U to vreme bile su relativno skupe, jer
je barut bio redak, a liveni proizvodi luk-
suz. Koristile su ih posebne jedinice bom-
ba{a, pa je od engleske re~i grenejd nastao
naziv grenadiri. To su bile elitne for-
macije sa~iwene od izuzetno hrabrih qudi.
Primitivne ru~ne bombe koristile su
se u Krimskom ratu 1854, a savremenije
tek tokom ameri~kog Gra|anskog rata
1861. godine. Tada su se upotrebqavale
ru~ne bombe na fitiq, a prvi put,
i masovnije, sa udarnim upaqa-
~em. U to vreme iskazale su se
uglavnom bombe konstrukto-
ra Rejnsa, Adamsa i Ke~a-
ma. One tipa ke~am ima-
le su veliku sli~nost sa
kasnije poznatim nema~-
kim bombama. Naime,
imale su drvenu dr{ku sa
krilcima ili bez wih, a
bojno puwewe bilo je u
livenoj glavi. Bile
su zanimqive jer su
imale upaqa~
na udar, a na
vrhu se nalazila
okrugla plo~ica ko-
ja je pri udaru deto-
nirala puwewe od cr-
nog baruta.
Potom se ru~ne bombe
polako osavremewuju i sve
dobijaju vremenski mehanizam
bomba se aktivira potezom ili
udarom o kapislu, a mehanizam
obezbe|uje vremenski otklon do akti-
virawa, to jest eksplozije.
Sve svetske sile tog vremena imaju
pred Prvi svetski rat svoje konstrukcije
ru~nih bombi Rusija, Nema~ka, Francuska
i Austrougarska. Od malih dr`ava jedino se
izdvaja Srbija. Mo`e se slobodno re}i da
je Srbija prva operativno i na terenu upo-
trebila bombe na mawe-vi{e isti na~in na
koji }e se one koristiti u predstoje}em ratu
i sve do danas. Naime, Srbija, Gr~ka i Bu-
garska vodile su gerilsku oslobodila~ku
borbu na prostorima Stare Srbije, Kosova
i Makedonije. U gerilskim akcijama, ru~na
bomba bila je kao stvoreno oru`je.
Va si} ke
Bugari su prvi upotrebili jabuku za
Turke, kako su konspirativno nazivali
bombu na fitiq konstruktora Nauma ]u-
fek~ijeva. Re~ je o livenoj sferi~noj bom-
bi sa fitiqem na ~ijem kraju se nalazio
mali dodatak nalik na {ibicu. Me|utim,
prva savremena ru~na bomba bila je srpske
konstrukcije pukovnika Milo{a Vasi}a.
On je od 1903. razvijao sopstvenu kon-
strukciju ru~ne bombe od ~etvrtastog live-
nog tela sa udarnim vremenskom mehani-
zmom. Taj mehanizam, sa mawim modifika-
cijama, imaju sve strane sile i osta}e u
upotrebi narednih pola veka.
Bomba vasi} M12 ulazi u operativnu
upotrebu kao zvani~no naoru`awe srpske
vojske. Me|utim, ta bomba posta}e poznata
28. juna 1914. prilikom atentata na nadvoj-
vodu Franca Ferdinanda u Sarajevu. Jedan
od atentatora imao je ru~ne bombe vasi} i
jednu od wih bacio je na kola kojima se car-
ski par vozio ulicama Sarajeva, ali je lo-
Ru~na bomba
vasi} M12
Srp ska kon struk ci ja
Prva savremena ru~na bomba bila
je srpske konstrukcije pukovnika Milo{a
Vasi}a, po kome je i dobila ime vasi}
M12. On je od 1903. razvijao sopstvenu
konstrukciju ru~ne bombe od ~etvrtastog
livenog tela sa udarnim vremenskom me-
hanizmom. Taj mehanizam, sa mawim modi-
fikacijama, imaju sve strane sile i osta-
}e u upotrebi narednih pola veka.
{e ciqao, te je udarila spu{teni krov auto-
mobila, pa ju je nadvojvoda mahinalno rukom
odbacio. Eksplodirala je sa strane, a pre-
stolonasledni~ki par se, bar za par ~asova
spasao od atentata.
Zaplewene bombe kod pohap{enih
atentatora poslu`ile su, izme|u ostalog,
kao dokaz o ume{anosti Srbije u aten-
tat, {to je bilo neistinito, ali sasvim do-
voqan da se Srbiji uputi ultimatum, i ka-
snije objavi rat koji je bio uvod u Prvi
svetski rat.
Bombe pukovnika Vasi}a osta}e u na-
oru`awu vojske Kraqevine Jugoslavije, pr-
vo u vidu modifikovanog mehanizma kojim
su opremane nema~ke bombe iz ratnog ple-
na, ali i one britanskog i francuskog po-
rekla. Mehanizam vasi} iskori{ten je za
doma}e bombe M-35 i M-38 sa kojima je Ju-
goslavija do~ekala i Drugi svetski rat, a u
naoru`awu su se zadr`ale dugo posle ra-
ta, kao remontovane ili u vidu novih bom-
bi sa Vasi}evim mehanizmom, sve do pojave
savremenih ka{ikara.
^u ve ne ne ma~ ke
{til hand gra na te
Od postanka savremene bombe su se
delile na one sa udarnim mehanizmom i one
sa povla~e}im mehanizmom. Predstavnici
prvih bile su vasi}ke, a i ostale bombe ko-
je su se aktivirale kada se upaqa~ udari u
tvrdi predmet, nakon ~ega je postojao vre-
menski period od 3 do 10 sekundi do eks-
plozije.
Najpoznatije bombe sa povla~e}im
upaqa~em bile su nema~ke {tilhandgrana-
te sa drvenom dr-
{kom, upotrebqavane
u Prvom i Drugom
svetskom ratu. Uvede-
ne su u upotrebu tek
1915. u jeku rovovskog
ratovawa, kada su se
razni modeli pokaza-
li kao neefikasni i
bile su prve masovno
proizvo|ene bombe u
nema~koj upotrebi.
Te ~uvene nema~-
ke bombe sastojale su
se od eksplozivnog pu-
wewa od livenog gvo-
25

Najpoznatija
bomba sa
povla~e}im
upaqa~em bila je
{tilhandgranate
`|a (u re|em slu~aju od aluminijuma, a u Au-
strougarskoj ~ak i od keramike), koji je bio
postavqen na vrhu drvene dr{ke kroz koju je
od puwewa do dna bila provu~ena uzica.
Bomba se aktivirala tako {to se odvrtala
kapica na dowem delu dr{ke i povla~ila
uzica, {to je dovodilo do paqewa vremen-
skog upaqa~a i do eksplozije nakon 710 se-
kundi. Za razliku od bombi sa udarnim upa-
qa~em, one nisu imale prefragmentisano
~eli~no telo pa je efekat bio primarno na-
no{ewe {tete od eksplozije dok je par~adni
efekat bio sekundarnog karaktera.
Nemci su proizvodili pomenute bombe
u vi{e razli~itih modela, a standardizaci-
ju bomba do`ivqava tek 1917, pri kraju ra-
ta. Nakon poraza Nema~ke, nastavqa se raz-
vojni put bombe. Smaweno je bojno puwewe i
uklowena je alka za no{ewe za pojasom to
je bilo ustanovqeno kod bombe model 24,
dok je ratni model 43 imao minimalne
razlike i to radi pojednostavqewa proiz-
vodwe. Prednost nema~ke bombe nad stan-
dardnom bila je u daqini bacawa. Naime,
nema~ka je mogla da se baci na do dva puta
ve}u daqinu od standardne, na primer bri-
tanske mils.
26
Ne u o bi ~a jen raz voj
Za razliku od ostalih re{ewa, bom-
ba mils imala je sasvim druga~iji razvoj-
ni put. Naime, wen konstruktor ser Vili-
jam Mils bio je dizajner sportske opreme,
ta~nije palica za golf! On je problemu
konstrukcije ru~ne bombe pri{ao kao da
radi novu opremu za sportiste.
Je din stve na mils
Prva savremena bomba sa mehani~kim
osigura~em (ka{ikom) i sigurnosnom iglom
i livenim telom sa spoqnom prefragmenta-
cijom, bila je britanska bomba tipa mils.
Nazivana je sigurnom bombom i tokom Pr-
vog svetskog rata ura|ena je u pribli`no 75
miliona primeraka. Wen izgled gotovo je
identi~an savremenim ru~nim bombama.
Za razliku od ostalih re{ewa, mils
je imala sasvim druga~iji razvojni put. Na-
ime, wen konstruktor ser Vilijam Mils
bio je dizajner sportske opreme, ta~nije
palica za golf! On je problemu konstruk-
cije ru~ne bombe pri{ao kao da radi novu
opremu za sportiste.
Ka {i ka ra
Doma}a ru~na bomba savremene
konstrukcije M-75 ili popularnije ka-
{ikara ima rebrasto plasti~no telo
ukupne mase 365 grama, pre~nika 57 mi-
limetara. Sastoji se od spoqa{weg omo-
ta~a, iza kojeg sledi sloj od 3.000 ~eli~-
nih kuglica ulivenih u plasti~nu masu i
na kraju je u jezgru eksplozivno puwewe.
Upaqa~ je udarni i aktivira se tri do ~e-
tiri sekunde nakon udara. Smatra se jed-
nom od najsavremenijih i ubojitijih
ofanzivnih bombi. Ubojni radijus joj je
15, a rawavaju}i 30 metara.
Po~eo je od toga da bomba mora da bu-
de oru`je prilago|eno vojniku, a ne suprot-
no, da je bezbedna, mala, laka za upotrebu i
lagana. Tako je konstruisao ovalno telo
bombe u obliku limuna, koje lak{e le`i u ru-
ci vojnika. Postavio je dva sigurnosna meha-
nizma, me|usobno povezana: limenu ka{iku
koja je bila glavni osigura~ i koja je uz telo
bombe bila priqubqena uz pomo} sigurno-
sne igle u obliku alke.
Telo bombe je prvi put standardizova-
no sa karakteristi~nim kockastim izbo~i-
nama, to jest bilo je prefragmentisano sa
spoqne strane. Za divno ~udo, Mils se po-
neo kao pravi konstruktor koji brine za
udobnost kori{}ewa krajweg proizvoda. Po
sopstvenom priznawu, ti karakteristi~ni
urezi po telu bombe nisu imali za ciq po-
boq{awe fragmentacija tela bombe, ve}
da boqe prijawaju u {aci vojnika!
Princip dejstva ostao je isti do dana-
{wih dana bomba se dr`ala u jednoj {aci
tako da se tom rukom pritiskala limena ka-
{ika uz telo bombe, dok se drugom rukom iz-
vla~ila sigurnosna iglica, koja je osloba|a-
la ka{iku koja je ostajala nepomerena zbog
pritiska stisnute {ake, zatim se pristupalo
Podela
Danas se gotovo sve bombe dele na
dve grupe na ofanzivne i defanzivne.
Razlika je u tome {to je kod ofanzivnih
ru~nih bombi ubojni radijus mawi od
dometa bacawa bombe, {to govori da
se mo`e bacati u juri{u i nastupawu,
bez ve}e bojazni da }e vojnik koji ju je
bacio stradati od fragmenata vlastite
bombe, {to naravno ne iskqu~uje mere
opreza i za{tite.
Defanzivne ru~ne bombe ve}e su
mase i sa ve}im eksplozivnim puwewem,
koje im omogu}ava daleko ve}i ubojni ra-
dijus, pa se moraju bacati iskqu~ivo iz
zaklona, rova i zaklowenog polo`aja na
nastupaju}e neprijateqske jedinice a
ubojni radijus je ve}i od daqine bacawa
bombe pa je vojnik koji je baca direktno
unutar ubojnog radijusa.
15. avgust 2009.
 bacawu bombe u letu bi se oslobodila ka-
{ika i dovela do toga da unutra{wi meha-
nizam sa oprugom aktivira upaqa~ koji bi
nakon sedam sekundi aktivirao bombu.
Savremene bombe gotovo se ne razli-
kuju od pomenutog koncepta. Uz dodatak no-
vih materijala, osavremewivawa upaqa~a,
skoro sve su nastavak puta koji je utrla
bomba mils.
Drugi svetski rat je malo {ta novog do-
neo, izuzev nekoliko slu~ajeva prinudnih re-
{ewa i bombi iz tajnih radionica. Ni kada
govorimo o savremenim bombama ne postoji
revolucionarni napredak, pa je najboqe da
pomenemo primere ru~nih bombi iz naoru-
`awa velikih svetskih sila, a samim tim i
onih najrasprostrawenijih.
Li mon ka
Postoje dva osnovna tipa sovjet-
skih/ruskih ru~nih bombi koje su danas u
upotrebi u Rusiji a i u nekada{wim zemqama
isto~nog bloka, te wihovim ideolo{kim sa-
veznicima. Prva je F-1 limonka, standardna
ru~na bomba sa prefragmentiranim spoq-
nim livenim telom od ~elika. Ima sigurno-
snu ka{iku, a upaqa~ je karakteristi~an jer
{tr~i par santimetara van tela. To je zbog
toga {to bomba koristi isti upaqa~ kao i
RDG-5, RG-42 i RG-41. Ima puwewe od 60 gra-
ma TNT-a i maksimalni radijus leta {rap-
nela od 200 m, dok je efikasno dejstvo 30
metara. Zahvaquju}i svom upaqa~u, bomba se
mo`e koristiti i kao minsko-eksplozivno
sredstvo, povezivawem upaqa~a sa poteznom
uzicom i maskirawem bombe dobija se pri-
ru~no ubojito sredstvo.
Ruska
RGN
bomba
Daleko savremenija je serija RGN
(ofanzivna) i RGO (defanzivna). Obe odli-
kuje dvostruki upaqa~ vremenski i udarni.
Naime 11,8 sekundi od bacawa bombe ak-
tivira se udarni upaqa~ koji omogu}ava da
bude osetqiva na udar, a ukoliko do toga ne
do|e nakon 3-4 sekunde, sekundarni hemijski
fitiq aktivira}e eksplozivno puwewe i de-
tonirati bombu.
Bomba RGN ima masu 290 grama, puwe-
we mase 97 grama i ubojni radijus 410 me-
tara, a poqe sigurnosti 25 metara. Bomba
defanzivnog karaktera RGO daleko je ve}e
mase 520 grama, ubojnog dejstva 620 me-
tara i poqa sigurnosti od 100 metara.
Konstrukcija RGN/RGO bombi razli~i-
ta je od ostalih savremeni. Telo se sastoji
od dva odvojena aluminijumska tela prvo
spoqa{we i prefragmentisano, a drugo unu-
tra{we podeqeno u dve polu sfere.
Dva ame ri~ ka mo de la
Ameri~ka vojska nije pridavala poseb-
nu pa`wu ru~nim bombama, pa se zadr`ala
na dva osnovna modela bez konstrukcionih
posebnosti. Prva je mark 2 koja je upotre-
bqavana tokom Drugog svetskog rata pa sve
do kraja Vijetnamskog. Re~ je o bombi tipa
Sada{wa
bomba u
upotrebi u
armiji SAD
je M67
ka{ikara, sa elipsoidnim telom od live-
nog ~elika, prefragmentisanoj sa spoqne
strane, mase od oko 600 grama i puwena sa
TNT-om. Problem je bio {to je TNT puwewe
dovodilo do prevelikog rasprskavawa bom-
be pa je par~adni efekat bio minimalan,
ostavqaju}i samo efekat eksplozije.
Sada{wa bomba u upotrebi u armiji
SAD je M67, tehnolo{ki naprednija, sa te-
lom loptastog oblika i sitnom prefragmen-
Naj ma sov ni ja bom ba
u Ki ni
Potreba za unifikacijom oru`ja do-
vela je po~etkom osamdesetih do toga da se
u naoru`awe Kine usvoji bomba tip 77,
karakteristi~na po tome {to ima drvenu
dr{ku i potezni vremenski upaqa~, poput
stare nema~ke iz Prvog i Drugog svetskog
rata. Eksplozivno puwewe nalazi se na
vrhu dr{ke, elipsoidnog je oblika i izra-
|eno je od livenog ~elika. Vremenski me-
hanizam traje 35 sekundi. Bomba je du`i-
ne 172 mm, mase 360 g, pre~nika 48 mm,
eksplozivnog puwewa od 70 grama i uboji-
tog radijusa od sedam metara. Novije ver-
zije imaju plasti~nu dr{ku. Iako je Kina
uvela savremenije bombe, tip 77 je naj-
masovniji.
tacijom sa unutra{we strane. Pou~eni is-
kustvom sa mark 2, Amerikanci su vi{e vo-
dili ra~una da bomba ima jako eksplozivno
puwewe dok su se opredelili da par~adni
efekat bude sekundarni. Prefragmentacije
nije adekvatno ura|ena pa se de{ava da se
bomba prilikom eksplozije raspadne na
svega nekoliko par~adi, ali opasnih i ubo-
jitih. Ubojno dejstvo bombe je 15 metara, dok
je maksimalni domet par~adi 230 metara.
Pre~nik je 64 mm, masa 395 grama, od ~ega
je puwewe 185 grama kompozita ili TNT-a.
Iako su bombe sa dr{kom bile ra{i-
rene po svetu, gotovo su nestale sa scene.
Jedina sila koja je zadr`ala taj sistem sa
dr{kom je NR Kina koja je proizvela ogrom-
ne koli~ine ru~nih bombi Tip 77.
Sa vre me ni raz voj
Pitawe je kuda vodi razvoj ru~nih bom-
bi. Wihova osnova nije se mewala deceni-
jama, ali sve ostalo jeste eksplozivi od
kojih se radi puwewe, materijal od kojeg su
izra|ene, masa, ubojitost.
Postoje razni primeri poku{aja mo-
dernizacije i pravqewa vi{enamenskih
sredstava. Britanci su po~eli da ispaquju
mils bombe sa cevi pu{aka. Sli~ne naprave
pojavile su se {irom sveta, pa i kod nas za
bombu M-75, i kori{teni su u ratovima.
Najdaqe su oti{li, naravno, Kinezi.
Wihova bomba tip-79 pojavila se po~et-
kom osamdesetih pro{log veka. Karakteri-
sti~na je po svom dvostrukom na~inu upotre-
be mo`e se bacati kao konvencionalna
bomba ili se ispaqivati pomo}u sopstve-
nog raketnog motora. Mo`e se ispaliti di-
rektnim ga|awem na daqinu od 25 metara,
a maksimalni domet je 400 metara. Bomba
je par~adnog dejstva, mase 650 grama, pre~-
nika 45 milimetara. Upaqa~ je ili potezni
kroz dr{ku bombe ili udarni sa mehani-
zmom u vrhu eksplozivnog puwewa.
Sastoji se od cilindri~ne dr{ke sa
raketnim motorom u dowem delu i bojne gla-
ve na vrhu. Limena navlaka preko doweg de-
la dr{ke koristi se kao lansirna cev i
ostaje u ruci nakon ispaqivawa. Iako je
ovo jedinstveno re{ewe u svetu, svakako je
i zanimqivo, posebno prilikom gerilskih
dejstava i u uslovima urbanih borbi.
Vreme novih materijala i tehnologija
dolazi. Mewa}e se i na{ odnos prema po-
jedinim oru`jima. U naoru`awe ulaze i iz-
laze razna oru`ja, ali je sasvim jasno da }e
ru~na bomba ostati kod vojnika onoliko du-
go koliko i vojni~ke ~izme na nogama.
Aleksandar KI[
27

Opasan lavi}
Ia ko je da nas u izra el skom
RV vi {e na men ski bor be ni
avi on Kfir pen zi o ni san
pred na le tom sa vre me ni jih
F-15 i F-16, mo der ni zo va na
va ri jan ta C10 tek do la zi na
svo je iz vo zom u dru ge
ze mqe, gde je atrak tiv na pre
sve ga usled vi so kog od no sa
kva li tetce na.
28
VI[E NA MEN SKI BOR BE NI AVI ON KFIR
zraelsko RV izgradilo je svoju i re-
putaciju francuskog proizvo|a~a
borbenih aviona Dassault tokom {e-
stodnevnog rata sa Arapima 1967.
Ka`emo i Dassault-a, jer je kqu~ni
element uspeha bio lo vac Mi ra ge
IIICJ, sa kojim su izraelski piloti ostvari-
li sjajne uspehe protiv arapskih lovaca jer
su uspeli da polete nakon iznenadnog uda-
ra po aerodromima. Naime, u borbama se
pokazala nadmo} Mirage III nad MiG-21.
Me|utim, treba znati da su Izraelci uspe-
li da pred rat nabave i detaqno ispitaju
jedan MiG-21F, kojim je ira~ki pilot Mu-
nir Radfa 16. juna 1966. prebegao u Izra-
el. Osim toga, ovim pobedama doprinela
je i boqa obu~enost pilota. Tek je kasnije
postalo jasno da je zapravo MiG-21 imao
prednost u ustaqenim zaokretima, br`e se
pewao i boqe ubrzavao, dok je Mirage III
imao boqi radar i ni{an, naoru`awe, do-
let, mogu}nost leta u svim vremenskim
uslovima i no}u, te prednost u neustaqe-
nim zaokretima.
Nakon pobede nad arapskim lovcima,
izraelsko RV pru`alo je vatrenu podr{ku
trupama na zemqi, gde se pokazalo da Mira-
ge III i nije ba{ najpogodniji avion za takve
zadatke. Naime, zbog velikog delta krila,
nije bio pogodan za dejstva na malim visi-
nama, a rezerve goriva nisu bile dovoqne
za daqa anga`ovawa od mati~nih aerodro-
ma. Ovaj drugi problem Izraelci su hteli
da re{e tako {to bi jednostavno izbacili
15. avgust 2009.
deo elektronske opreme iza pilota, a na
weno mesto postavili jo{ jedan rezervoar
za gorivo.
Do la zak su pa
Proizvo|a~ Dassault je vrlo profe-
sionalno poslu{ao svoje mu{terije i ta-
ko je nastao pojednostavqeni i jeftiniji
Mirage 5 ve}eg radijusa dejstva, koji je
bio namewen za let u dobrim vremenskim
uslovima kao i MiG-21. Me|utim, Izra-
elcima nije isporu~eno tih 50 aviona Mi-
rage 5 zbog promene politike na vrha
Francuske na ~elo zemqe do{ao je
[arl de Gol, koji je bio nakloweniji
Arapima.
Suo~eni sa opasno{}u da izgube
premo} u vazduhu u borbi sa Arapima ko-
je su sve vreme Sovjeti snabdevali, Izra-
elci su re{ili da se oslone na sopstvene
snage. Naravno, ne u potpunosti. Speku-
lisalo se o tome ko im je pomogao. Kasni-
jim izve{tajima potvr|eno je da su Fran-
cuzi isporu~ili avione u delovima, koji
su potom sklapani pod kontrolom ameri~-
kih stru~waka u kompaniji IAI (Israeli Air-
craft Industries), sa oznakom Nesher (sup
le{inar). Ti avioni bili su ne{to te`i i
mawe pokretqivi od Mirage III, nisu ima-
li radar, ali su imali sna`nije motore
(sa Mirage IIIE) i ve}i dolet, {to je vrlo
va`no za ulogu takti~kog bombardera.
Ukupno je sklopqen 51 jednosed Nes-
her S i 10 dvoseda Nesher T. Avioni su po-
~eli da sti`u u maju 1971, dve godine na-
kon poletawa prototipa i veoma su dobro
do{li da zamene nedovoqan broj Mirage
III. Nije pro{lo mnogo, a Nesheri su mora-
li u borbu. U Jom Kipurskom ratu 1973.
protivno nameni lovca bombardera od-
re|eni su da, uz Mirage IIICJ, pru`aju lo-
va~ku za{itu, dok su za napade na ciqeve
na zemqi kori{}eni F-4 Phantom i A-4
Skyhawk. U vazdu{nim borbama jedan
skvadron uspeo je da obori ~ak 42 pro-
tivni~ka aviona, uglavnom migova i su-
hoja bez izgubqenih aviona. Ukupno je
izgubqno 16 Nesher-a.
Potom je nastavqeno usavr{ava-
we aviona iz doma}e proizvodwe, a va-
rijanta Nesher, sa mnogobrojna poboq-
{awima, nazvana je Kfir lavi}.
Otklawawe nedostataka
Iako je Nesher bio izuzetno kori-
stan avion, posebno u kombinaciji sa
dobro obu~enim pilotima koji su ima-
li dugogodi{we iskustvo sa Mirage III,
Izraelci su primetili par nedostata-
ka koje je vaqalo otkloniti. Najve}i je
bio motor Snecma Atar, potiska 58,9
kN sa dodatnim sagorevawem, {to nije
bilo dovoqno. Uz to je, uprkos pouzda-
nosti i jednostavnosti odr`avawa,
imao i relativno veliku potro{wu go-
riva (1,03/2,07 kg/~kg). Razmotrene su
dve opcije: ameri~ki turbomlazni Gene-
ral Electric J79 i britanski turboventila-
torski Rolls Royce Spey. Oba motora su
bila veoma aktuelna sedamdesetih, ali
iako je Spey obezbe|ivao ve}i maksimal-
ni potisak (91,2 kN 79,3 kN) i mawu po-
tro{wu goriva bez dodatnog sagorevawa
(0,68/2 kg/~kg 0,83/1,96 kg/~kg), oda-
bran je J79, jer je ve} bio kori{}en na
avionima F-4 Phantom, koje su Izraelci
imali u operativnoj upotrebi od 1969,
pa je postojala prate}a infrastruktura.
Motor J-79 je, me|utim, bio kra}i
od Atar-a (5,3 m 5,9 m), tako da je zadwi
deo aviona skra}en, a i motor je pretr-
peo odre|ene modifikacije, pre svega pe-
riferni ure|aji, a dodat je i pla{t otpo-
ran na visoke temperature od legure ti-
tanijuma. Taj motor je proizvodila kom-
panija IAI Bedek. Usled ve}e potro{we
vazduha, pove}ani su za 10 odsto uvodni-
ci, a dodati su dopunski uvodnici vazduha
za hla|ewe komore za dodatno sagoreva-
we, me|u kojima je najizra`eniji onaj is-
pred vertikalnog stabilizatora.
Prvi Mirage III u koji je ugra|en mo-
tor J-79 radi testirawa poleteo je u ok-
tobru 1970. Poboq{ani prototip pole-
teo je juna 1973. pod nazivom Raam
(grom). Tvrdi se da je odre|en broj tih re-
motorizovanih Mirage III u~estvovao u ra-
tu 1973, ali je tada postalo jasno da je
potrebno izvesti jo{ neke izmene.
Pored izmene pogona, Kfir C1 je do-
bio i nove, doma}e komponente avionike.
Me|utim, u prvoj varijanti zadr`an je
francuski radar Cyrano II, kori{}en na
Mirage IICJ. To je bio poku{aj izrade lov-
ca, zamene za islu`ene Mirage III, koji su
bili u upotrebi jo{ od po~etka {ezdese-
tih (od tada sve vreme u stawu borbene
gotovosti, sa velikim brojem borbenih
letova i akcija). Takva prva varijanta Kfir
U muzeju Hatzerim Kfir C2 sa delom borbenog kompleta: u sredini podvesnik sa topom
20 mm, prema krajevima razli~ite bombe
C1 u{la je u operativnu upotrebu 1975.
godine. Izra|eno je svega 27 primeraka.
Me|utim, ve} na slede}oj varijanti, C2,
koja je prikazana 1976. ugra|en je jedno-
stavniji doma}i ni{anski radar Elta
EL/M-2001B, postavqen u ne{to produ`e-
nom nosu, prvi put na ovoj seriji aviona
spregnutim sa HUD-om.
Kako je Cyrano II sve vreme operativ-
ne upotrebe patio od nedovoqne pou-
zdanosti, odlu~eno je da se bar ostvari
visoka efikasnost vo|ewa bliske vazdu-
{ne borbe, popularno nazivane dogfight
borba pasa. Dodatni razlog zbog ~ega
se odustalo od radara ve}eg dometa je i
pristizawe ameri~kih ~istokrvnih lo-
vaca F-15 1976, u to doba smatranim naje-
fikasnijim lova~kim avionima na svetu, os-
im mo`da palubnih F-14.
Ostala avionika je gotovo sva izra-
elskog porekla. Posebno se isticao izuzet-
no kvalitetan autopilot i podvesnik za
U~i nak u
Fo kland skom ra tu
Argentina je izme|u 1978. i 1980.
dobila 35 aviona Nesher S i ~etiri
Nesher T (poznatih kao Dagger A i B), a
kasnije jo{ 11 i dva respektivno. Real-
no, ti avioni, naoru`ani zastarelim
raketama AIM-9B Sidewinder i na ivici
operativnog radijusa, nisu imali {an-
si protiv britanskih lovaca Sea Harrier
u Foklandskom ratu 1982. Devet je obo-
reno sverakursnim raketama AIM-9L, a
dva je uni{tila PVO. Ipak, uspeli su
da o{tete razara~ Antrim i fregate Bril-
liant, Brilliant, Broadsword, Ardent, Arrow
i Plimouth.
29

elektronsko ometawe Elta L-8202, te inter-
ni ometa~ Elta L-8230. Taj ure|aj je ugra|i-
van na dvosedoj varijanti TC2 iz 1981, ko-
ri{}enoj pored obuke i kao specijalizova-
na platforma za elektronsko ometawe
protivni~kih radara, ne{to poput ameri~-
kih palubnih EA-6 Prowler. I kona~no, tre-
ba ista}i da je C2 dobio i baca~ radar-
skih i IC mamaca.
Varijanta C2 je pored druga~ije avio-
nike dobila i korenite promene vezane za
nose}e povr{ine. Naime, drugi problem,
mo`da i akutniji od motora i avionike na
avionima Mirage III, a samim tim i Nesher i
Kfir C1, predstavqalo je delta krilo, opti-
mizovano za nadzvu~ne brzine, koje je znat-
no ograni~avalo brzinu ustaqenog zaokre-
ta zbog velikog gubitka brzine (ume{ni pi-
loti su ovo ~ak mogli i da iskoriste, jer je
protivnik lako mogao da proma{i avion
koji je u neustaqenom zaokretu tako brzo
usporio) i zahtevalo je prili~no dugu po-
letno sletnu stazu. Na Kfir C2 uvedeni su
fiksni kanardi koji su se po potrebi mogli
skidati, a bili su postavqeni na gorwoj
strani uvodnika vazduha. Time je upravqi-
vost znatno pove}ana u svim uslovima, vi-
sinama i brzinama primera radi, brzi-
na zaokreta je sa 6,3 porasla na 9,6o/s i
time se prakti~no izjedna~io sa nasledni-
kom Mirage III, Mirage F1 sa strelastim kri-
lima (910o/s) i bio boqi od MiG-21 7,5
i F-5E Tiger II 7,8 o/s.
Izmewena je i napadna ivica krila
prekinuta je na otprilike polovini razma-
ha, ~ime je poboq{ano opstrujavawe kri-
la, a u kombinaciji sa malim strejkovima
na obe strane nosa, upravqivost na ve}im
napadnim uglovima. Mehanizacija krila
ostala prakti~no ista, sa elevonima na iz-
laznoj ivici. Pove}ana je i brzina pewa-
wa, sa nekih 5.000 m/min kod Mirage IIIC na
14.000 m/min, ~ime je tako|e sustignut Mira-
ge F1 (12.780 14.580 m/min), prestignuti
MiG-21F i MF (9.000 i 11.000 m/min) i go-
tovo dostignut MiG-21bis (17.675 m/min) i
30
drugi, no- |uje nekih 80 odsto mogu}nosti novijeg ame-
viji lovci, ri~kog aviona. To je za jedan avion sa ipak
~ak i ~e- relativno ograni~enim i ne preskupim mo-
tvrte gene- difikacijama koji pripada prvoj generaciji
racije. lovaca brzine dva maha i vi{e, odli~an re-
Me |u zultat. Ipak, realno gledano, Kfir C2 nije ni
ostalim po avionici, manevarskim mogu}nostima,
iz me na ma nosivosti i doletu mogao da parira F-16A.
kon struk - Ali je po ceni i te kako mogao. Me|utim, to
cije spada nije bio kraj ovog izuzetnog aviona.
uvo|ewe
ne{to vi- Po boq {a ne va ri jan te
{eg i sna-
`nijeg staj- Posledwa varijanta koja je bila uve-
nog trapa, dena u izraelsko ratno vazduhoplovstvo
Model Kfir C1 koji je bila je C7, odnosno dvosed TC7, iz 1983.
obezbe|i- godine. Osnovna izmena bio je nov multi-
vao kori{}ewe lo{ijih poletno-sletnih funkcionalni radar Elta El/M-2021 (ugra-
staza, jer su sa uvo|ewem kanarda i one |ivan i na pojedinim Mirage III i F-4 u izra-
skra}ene. Pored toga, time je pove}ana vi- elskom RV). Ne{to poja~an motor imao je
sina od tla, {to je obezbedilo ve}i prostor umesto 79,6 potisak od 83,4 kN. Dodata su
za naoru`awe ispod krila. dva nosa~a ispod uvodnika, svaki za po 500
kg tereta, ure|aj za dopuwavawe gorivom u
Na o ru `a we letu. Iako je radar El/M-2021 pru`ao
znatno vi{e od El/M-2001B (presretawe uz
Naoru`awe se sastojalo od dva fran- look down/shoot down mogu}nost, dogfight,
cuska topa, izra|ena u Izraelu Deffa 553 mapirawe terena, pra}ewe terena i izbe-
(kompanija IMI), kalibra 30 mm, brzine ga- gavawe prepreka, ni{awewe pri bombar-
|awa 1.300 met/min sa borbenim komple- dovawu), C7 je dobio pre svega ulogu dej-
tom od 140 metaka (dakle ne{to vi{e od stva po ciqevima na zemqi. Lova~ki zada-
Mirage III i pet sa 125 metaka). Me|utim, ci bili su rezervisani za F-15 i F-16.
broj podvesnih ta~aka pove}an je sa pet kod Uve}an potisak motora pove}ao je i
Mirage III na sedam, kao na Mirage 5 tri nosivost na ~ak 6.083 kg tereta, gotovo dvo-
ispod trupa i ~etiri ispod krila. Time je struko u odnosu na C2. Kabina je pretrpela
dobijena visoka fleksibilnost i mogu}- odre|ene izmene, od kojih je najve}a prime-
nost no{ewa tipi~no dve rakete vazduh na principa upravqawa HOTAS, verovatno
vazduh (v-v), podvesnika za elektronsko pod uticajem aviona F-16. Ispod nosa je po-
ometawe i opciono, u zavisnosti od potre- stavqen kompaktni traga~ laserski obele-
be, dodatnih rezervoara za gorivo, narav- `enog ciqa AN/AAS-35V Pave Penny, ~ime se
no, pored naoru`awa namewenog za dej- borbeni komplet mogao obogatiti ameri~-
stva po ciqevima na zemqi.
Centralni nosa~ imao je nosivost
1.000 kg, ostali po 500 kg, unutra{wi pot-
krilni 1.000 kg (mada je u praksi ova broj-
ka i ve}a jer se tu nose dodatni rezervoa-
ri od 1.700 l i najte`e bombe), dok su kraj-
wi potkrilni nosa~i nameweni za rakete
v-v malog dometa.
Od naoru`awa, tipi~no su se nosile
doma}e rakete v-v Shafrir 1/2, ameri~ke Si-
dewinder ili kasnije Python 3, zatim klasi~-
ne bombe pojedina~ne mase do 1.361 kg, ka-
setne bombe CBU-24, TV vo|ene bombe
GAU-8 Hobos ili GBU-15 i rakete AGM-
65A/B Maverick. Pored toga, na raspolaga-
wu su bila i nevo|ena raketna zrna SNEB
68 mm u devetnaestocevnim lanserima, pro-
tivradarske rakete AGM-45 Shrike i podve-
snik SUU-23A sa {estocevnim topom M61A1
Vulcan od 20 mm sa ~ak 1.200 metaka. Ukup-
na nosivost bila je 3.855 kilograma.
Proizvedeno je 185 C2 i TC2. Uglav-
nom, Izraelci su nakon {to su 1980. dobi-
li F-16, smatrali da wihov Kfir C2 obezbe-
kim i doma}im navo|enim bombama serije
Paveway i Griffin, a u me|uvremenu su uvede-
ne i doma}e kasetne bombe TAL-1 i 2. Avio-
ni C7 nisu novoproizvedeni, ve} su moder-
nizovani C2.
Iako se pokazao kao izuzetno koristan
avion, Kfir je u drugoj polovini devedesetih
povu~en iz upotrebe. Jednostavno, po~eo je
da pokazuje godine, tim pre {to su jo{
1987. po~eli da sti`u korenito poboq{ani
F-16C/D. Me|utim, IAI je uvideo {ansu pla-
sirawa postoje}ih remontovanih i moder-
nizovanih letelica na me|unarodnom tr`i-
{tu. Naime, isticawem resursa aviona kao
Ge ne za
Prva varijanta aviona Kfir C1 u{la
je u operativnu upotrebu 1975. godine. Iz-
ra|eno je svega 27 primeraka. Varijanta
C2 prikazana je 1976, a potom i dvosedna
TC2. Proizvedeno je 185 C2 i TC2. Po-
sledwa verzija koja je bila uvedena u izra-
elsko ratno vazduhoplovstvo bila je C7,
odnosno dvosed TC7, iz 1983. godine. To
nisu novoproizvedeni modeli ve} moder-
nizovani C2.
Iako se pokazao kao izuzetno kori-
stan avion, Kfir je u drugoj polovini deve-
desetih povu~en iz upotrebe. Jednostavno,
po~eo je da pokazuje godine, tim pre {to
su jo{ 1987. po~eli da sti`u korenito po-
boq{ani F-16C/D. Me|utim, iskrsla je
{ansa plasirawa postoje}ih remontova-
nih i modernizovanih letelica na me|una-
rodnom tr`i{tu i to su Izraelci iskori-
stili. Radi toga stvorena je jo{ jedna va-
rijanta, poboq{ani C10.
Deo borbenog komple-
ta za C10 (od gore
prema dole): raketa
Python 5, Derby i vo|e-
na bomba Spice.
{to su MiG-21, F-5, a naro~ito Mirage III,
ostavqen je vakuum koji novi preskupi bor-
beni avioni nisu u stawu da popune zbog
problemati~ne finansijske situacije pre-
stankom hladnog rata. Zbog toga je stvorena
jo{ jedna varijanta, korenito poboq{ani
C10.
Za po~etak je C10 dobio jo{ efika-
sniji radar, Elta El/M-2032, koji je ugra|i-
van i na doma}e i na inostrane avione F-
4, F-5 (^ile), F-16, Sea Harrier (Indija), Mi-
rage III i MiG-21 (Rumunija), a sasvim je mo-
gu}e da }e prvi me|u novim lakim indijskim
borbenim avionima Tejas tako|e biti opre-
mqeni na ovaj na~in. Radar ima mogu}nost
Avion Kfir C10 tokom ispitivawa u izraelskim bojama
pretra`ivawa i pra}ewa iznad i ispod ho-
rizonta leta, pra}ewe pri skenirawu
(track while scan), a pri dejstvima po ciqe-
vima na zemqi, merewe daqine, sinteti~ki
otvor, izbegavawe i pra}ewe terena... Do-
met iznad horizonta leta je 65100 km, a
ispod 5585 km, za ciq efektivne reflek-
sne povr{ine 23 m2. Mo`e istovremeno
da prati osam ciqeva. Prema mogu}nosti-
ma, ovaj radar je u klasi sa AN/APG-68 sa
F-16C/D, RDY sa Mirage 2000-5 i `uk ME
sa MiG-29M i SMT, mada ima mo`da za ni-
jansu mawi domet.
Kabina je dobila dva multifunkcio-
nalna displeja dimenzija 127x178 mm, po-
boq{ani HUD i HOTAS sistem upravqa-
wa, a i mogu}nost da se prihvati ni{anska
kaciga Dash, jedan od najcewenijih ure|aja
te vrste. Shodno tome, oboga}en je i asor-
timan naoru`awa. C10 mo`e da ponese ra-
kete v-v Python 4, i, danas jedne od najefi-
kasnijih, Python 5 sa fokalnim IC senzo-
rom, dometa ve}eg od 20 km, sa mogu}no{}u
drugog napada, ukoliko prvi ne uspe. Tako-
|e, na raspolagawu su i rakete sredweg do-
meta Derby, sa aktivnim radarskim samo-
navo|ewem, koje se mogu uporediti sa kon-
kurentskim AIM-120 AMRAAM i MICA i R-
77, mada se navodi da imaju ne{to mawi
domet od oko 50 kilometara.
Od naoru`awa namewenog za napade
na ciqeve na zemqi trebalo bi o~ekivati
da, ukoliko postoji interesovawe, Kfir po-
nese i elektroopti~ki/GPS navo|ene bombe
Spice ili najnovije laserski navo|ene Li-
zard. Obele`avawe ciqeva vr{i se i pod-
vesnicima LANTIRN ili najsavremenijim LI-
TENING. Tu su i specijalizovani izvi|a~ki
podvesnici. Na taj na~in, Kfir C10 je prak-
ti~no po gotovo svim svojim karakteristi-
kama sustigao lovce, tj. vi{enamenske bor-
bene avione ~etvrte generacije.
Ne pre kid no
u ak ci ja ma
Avioni Kfir C2 i C7 bili su poput
wihovih prethodnika, gotovo neprekidno
u akcijama. Prvi put su C2 bili upotre-
bqeni 9. novembra 1977. pri napadu na
kamp Tel Azia za obuku palestinskih tero-
rista u Libanu. Nakon toga su u saradwi
sa F-15 leteli na zadacima ostvarivawa
vazdu{ne premo}i nad Libanom i po~eli
da se sukobqavaju sa sirijskim lovcima,
pre svega MiG-21. Juna 1979. oboreno je
pet lovaca MiG-21, a za jedan je zaslu-
`an Kfir C2.
Tokom invazije Libana 1982. wiho-
vu ulogu lovaca preuzeli su F-16, tako da
su se Kfir C2 koncentrisali za napade na
ciqeve na zemqi. Posle toga su moder-
niji C7 anga`ovani na sporadi~nim pro-
tivteroristi~kim akcijama, posebno to-
31
 Takti~kotehni~ki podaci za avion Kfir C7

Raspon krila 8,22 m

Du`ina trupa 15,65 m
Povr{ina krila 34,8 m2
Visina 4,55 m
Masa praznog 7.285 kg
Maksimalna masa 16.200 kg
Pogon Turbomlazni motor J79-J1E, potiska 83,4 kN
Plafon leta 17.680 m
Naoru`awe 2 topa 30 mm Deffa 553 sa po 140 me-
taka i 6.083 kg razli~itog
Maks. brzina 2,3 maha tereta na 9 nosa~a

kom operacije Accountability 1993. protiv
Hezbolaha u Libanu.
Pored izraelskog RV, kvalitete Kfir-a
spoznali su i marinci i RM SAD, te RV Ko-
lumbije, Ekvadora i [ri Lanke. Amerika
je od 1985. do 1989. koristila 25 aviona
Kfir C1, modifikovanih sa kanardima pod
oznakom F-21A Lion. Trinaest tih aviona
kori{}eno je u RM, u programu obuke u bli-
skoj vazdu{noj borbi, pri ~emu su simuli-
rali sovjetske borbene avione u bazi Oce-
ana. Godine 1988. zapo~ela je wihova za-
mena sa okretnijim F-16N. Marinci su ko-
ristili 12 aviona, ali su i oni 1989. za-
meweni sa F-5E.
Ekvador je 1981. potpisao ugovor o
nabavci 10 C2 i dva TC2, koji su stigli u
periodu 19821983. Godine 1995. ti avi-
oni kori{}eni su, uz Mirage F1, za lova~ku
za{titu u ratu sa Peruom, pri ~emu je jedan
Kfir raketom Shafrir 2 oborio laki juri{nik
A-37B. Godinu dana kasnije nabavqena su
jo{ tri C2 i jedan TC2, a 1999. jo{ dva
C10. Zapo~ela je i konverzija odre|enog
broja postoje}ih aviona na nivo C10.
Kolumbija je 1989. kupila 12 polov-
nih Kfir C2 i jedan TC2. U me|uvremenu su
avioni podignuti na nivo C7. Februara
2008. potpisan je ugovor o nabavci jo{ 24
polovnih C7, koji }e se podi}i na nivo
C10. Juna 2009. po~eli su da sti`u prvi
primerci.
[ri Lanka je u periodu 19951996.
kupila {est C2 i jedan TC2, dok je dodat-
nih po ~etiri C2 i C7 nabavqeno 2000. go-
dine. Ti avioni kori{}eni su u sukobima
sa Tamilskim tigrovima.
Poznato je da je Slovenija u ranoj fa-
zi samostalnosti razmatrala nabavku avi-
ona Kfir, a i filipinsko RV je bilo u prego-
vorima tokom devedesetih, ali su oni su-
spendovani zbog drugih prioriteta, pre sve-
ga nabavke aviona za protivustani~ka dej-
stva (COIN).
Komponente razvijene za Kfir razli~i-
tih varijanti iskori{}ene su i za modifi-
kaciju drugih aviona. Tipi~an primer je ju-
`noafri~ka modifikacija Mirage III, pod na-
zivom Cheetah. Zadr`an je francuski mo-
tor Snecma Atar 09K-50, ali je ugra|ena
modifikacija proizvo|ena u Ju`noafri~-
koj Republici za avione Mirage F1. Pored
remonta, u Cheetah A ugra|eni su krilo, ka-
nardi i strejkovi sa Kfir C2, radar El/M-
2001, ni{anska kaciga, novi HUD i ure|aj
za dopunu gorivom u letu. Cheetah E je bazi-
rana na Mirage IIIE, a Cheetah C na Mirge II-
IC, neki i sa radarom El/M-2021. Dvosedi
Cheetah D bio je baziran na Mirage IIID. U
uporednim ispitivawima sa ruskim avioni-
ma MiG-29 i Su-27 pokazalo se da prema
manevarskim osobinama nisu dorasli sa-
vremenim lovcima posledwe generacije, dok
borbu van vizuelnog dometa nisu ni mogli
voditi, jer nisu ni imali takve rakete, a ra-
dar ipak nije bio dovoqno sna`an.
Zapawuju}e je koliko su mogu}nosti ovog
aviona napredovale u pore|ewu sa prethod-
nicima, Mirage III i 5. Ne samo da je postig-
nut velik napredak u avionici i naoru`awu,
Ko re ni te iz me ne
Kfir C10 je prakti~no po gotovo
svim svojim karakteristikama sustigao
lovce, tj. vi{enamenske borbene avio-
ne ~etvrte generacije. Za dana{we poj-
move jedini nedostaci mogle bi biti ne-
dovoqne manevarske osobine, tj. pre-
mali odnos potiska i mase. Sam zmaj
aviona pokazao se kao jedna od najja~ih
strana, {to poznavaoce i nije ~udilo, s
obzirom na znane kvalitete delta kri-
la. Smatra se da su lova~ke karakteri-
stike Kfir C10 gotovo na nivou vi{ena-
menskih borbenim aviona F-16C, MiG-
29SMT i Mirage 2000-5, bombarderske
prakti~no jednake, ali mu je cena dale-
ko mawa.
{to je sasvim izvodqivo sa prakti~no svim
avionima koji imaju dovoqno dug radni vek,
ve} su aerodinami~kim poboq{awima na
relativno jednostavan i jeftin na~in dra-
sti~no unapre|ene manevarske osobine, sta-
vqaju}i ovaj avion u rang deset i vi{e godi-
na novijih aviona, kao {to je Mirage F1.
Pri~a o Kfir-u mo`da nije zavr{ena ~ak
ni verzijom C10. Elta ima u ponudi i radar
sa aktivnim elektronskim skenirawem i ni-
je iskqu~eno da }e neki korisnici pribe}i
kupovini konzerviranih Kfir-ova koji su pri-
li~no dobro o~uvani u suvim uslovima pu-
stiwe Negev. Ipak, protiv lovaca pete gene-
racije kao {to su F-22, F-35 i PAK-FA, kla-
si~ni Kfir nema velike {anse jer nema malu
radarsku vidqivost. Me|utim, lovci pete ge-
neracije ne}e ni biti dostupni velikom bro-
ju korisnika zbog ograni~ewa prodaje i vi-
soke cene. U takvoj klimi, Kfir i te kako ima
{ta da tra`i i svakako predstavqa solid-
nu kupovinu.
Sebastian BALO[

15. avgust 2009.

32