Rizaj

Dr.
SKENDER RIZAJ
RUDARSTVO KOSOVA I SUSEDNIH KRAJEVA

OD XV DO XVII VEKA
PRISTINA
1968.
SADRZAJ
Strana
PREDGOVOR 7. 8
'
SKRACENICE 9
OPTI DEO
' . '
I. POLITICKO-UPRAVNI SISTEM 13 27
VUCITRN.SKO-PRITINSKI SAND.2.AK 19 21
PRIZRENSKI SANDZAK 21 23
DUKAf>INSKI SANDZAK 23 27
II. lSTORIJSKI RAZVOJ RUDARSTVA 29 49
A) Vanost rudarstva B) Tragovi rudarstva C) Rudarstvo pre
Tu raka 29 ' 31
TURSKO RUDARSTVO 31 49
A) Turci i rudarstvo B) Q.rganizacija rudarstva C) Proizvodi
rudnika. Olovo. Srebro. Zeljezo. Bakar. Sumpor. Salitra. Stipsa.
Cumur 31 43
OPADANJE' RUDARSTVA 43--49
III. RUDARSKO. ZAKONODAVSTVO 51 57
IV. KOVNICE NOVCA 59 76
lstorijski deo. Falsifikovanje novca. Vrsta i vrednost moneta.
Poslovanje kovinica . 59 76
V. SISTEM EKSPLOATACIJE 77 96
Eksploatil.5anje >nepooredno od drave. Eksploatisanje od rudara
uz pomo i nadzor drave. D.avanje pod zakup (iltizam, muka-
.taa). Multezimi iltizami amili. Prava i dunost multezima
- amila. Nadlietva muklataa. Esnafi - 77 96
VI .. ORGANIZACIJA NADLETAVA 97 118
A) CENTRALNI ORGANI B) REGIONALNI ORGANI. a) Nad-
'ZOrrio-sudski origani: Kadije. Naibi. Mufetii. Naziri. Jasakdije.
b) Upravno-admilnistrativne slube: Emini. K~tibi. iMuharrlri:
Pouzdanici. Poslanici. Detektivi. Kantardije 98 118
"
VII. TEHNICKA ORGANIZACIJA 119 149
A) STRUCNO OSOBLJE: Urbairari. Hutmani. afari. Kalhan-
. clilije. Varaci. Vatruci. Lemadnici. B) RADNA SNAGA: Rad-
nici-rudari. 2) Raja-rudar. Kuredije. Madendije (ma'denci).
Gilherije, Madendiluk. Rudarski podmladak. Poloaj ruda.ra
u sistemu privile~ja i d11nosti. 3) Radnici iz vojne organi-
Strana
zacije. Jaje ilil pijade. Mwelerni (milsellem). Deca penzioni-
sanih spahija. Juruci. 4) Zarobljenici, osuenici. 5) Nadniari.
6) Etniko-1Sooijalina prd.padnost rudara 7) Racla!io vreme ru-
dara. 8) Nagraivanje rudara. 9) Rudarska opiiema. 10) Rudar-
ska ishI'!llila. C) POMOCNICI. Cumurdije. D) ZATITNI OR-
GANI: Martolosi. Prirniuri. SekbAni i poglavari piemena 119 149
POSEBNI DEO
VIII. NOVOBRDSKA RUDARSKA OBLAST 153 165
NOVO BRDO, JANJEVO. RUDNICI KOJI SU PRIPADALI
NOVOM BRDU 153 165
IX. KOPAONICKO RUDARSKO PODRUCJE 167 180
TREPCA. ZAPLANINA. PLANA. BELA!SICA. BRVENIK.
BELO BRDO. 2EZNA - 168 180
X. KRATOVSKO RUDARSTVO lSl 185
XI. PRIZRENSKO-DUKAINSKO RUDARSTVO 188 189
DUKAINSKO RUDARSTVO 188 189
XII. ROGOZNO-GLUHAVICKA RUDITA 191 192
ZAKLJUCAK . . . . . . . .
193 196
PRILOZI - 199 257
JASAKNAMA NOVOG BRDA - 199 202
ZAKON RUDNIKA NOVOG BRDA - 2().2 20.9
KANUNNAMA IZ STAROG (SABIK) VREMENA - 209 214
KANUNNAMA RUDNIKA JARKOF1CE BLIZU NOVOG BRDA 215 21J.6
ZAKON RUDNIKA JANJEVA 216 219
JASAKNAMA ZAPLANINE. I PLANE - 219 220
ZAKON TREPCE. 220 21l6
RUDNIKA PLANA I ZAPLANA - 227 230
RUDNIK TOGA KRAJA 231~32
K AMA RUDNIKA BELASICE - 232 237
DOKUMENAT O POKUAJU OBNAVLJANJA RUDARSTVA
U TREPCI 237 238
DOKUMENAT O POKUAJU OBNAVLJANJA RUDARSTVA
U RZANE 23~9
PREPIS
. STAROG
. ZAKONA RUDNIKA . KRATOVA - 239 241
STARI ZAKON RUDNIKA KRATOVA - 2.41 242
JASAKNAMA KRATOVA 242 243
ZAKON RUDNIKA KRATOVA - 243 247
ZAKON RUDNIKA PRIZRENA (?) - 247 . i248
SASKA KANUNNAMA PRIMENJIVANJA U RUDNICIMA - 248 257
FAKSIMILI 257 292
TABELE 293 295
IZVORI I LITERATURA - 297 314
RECNICI, ENCiKLOPEDIJE I PRffiUCNICI - 315 316
POGOVOR 317 318
XEHETARIA E KOSOVES DHE E VISEVET FQINJE (REZYME) 319 327
BERGBAU VON KOSOVO UND DER BENACHBARTEN GEBIETEN
(ZUSAMMENFASSUNG) 329 338
RECNIK 339 347
REGISTAR IMENA

349 354
PREDGOVOR
Predmet ove studije je prouavanje razvoja rudarstva na Ko-
sovu i susednim krajevima od XV do XVII veka. Pod susednim
krajevin1a podrazumevamo deo kopaonikog rudarskog. podruja,
koje se nalazi van dornena Kosova, zatim rudnici Prizrena, Duka-
ina i Kratova, i to zbog toga to je ovaj region u celini, za vreme
turske vlasti, predstavljao povezana privredno podruje, osobito u
pogledu rudarstva. Ono se razvijalo pod istovetnim drutveno-eko-
r1omskim i politikim uslovima i s obzirom na njihovo meusobno
uslovljavanje smatramo da ih treba prouavati kompleksrio.
Namena je ove studije u prvom redu, da proui uslove pod
kojima se razvijalo rudarstvo kao jedna od najvanijih privrednih
grana; u sklopu sa ostalim privrednim i drugim zbivanjima u ivotu
ljudi, u jednoj odreenoj istorijskoj epohi i pod odreenim drutve-
noekonomskim i politikim okolnostima, imajui u vidu sve meu
sobne veze i uzronosti, dakle; kako, na koji nain i pod kakvim
uslovima se proizvodilo, koja su sredstva za proizvodnju primenji-
vana u procesu proizvodnje, u ijim su se rukama nalazila sredstva
za proizvodnju, kako je vrena raspodela itd.
Krajnji cilj je da to celovitije iznese pregled jednog vanog
i prostranog podruja nae zemlje pod turskom politikom vlau,
i, paralelno s tim, da istakne znaaj te grane privrede. Time e,
i1adamo se, biti ublaena jedna praznina u naoj istoriografiji, a
imae i praktinu namenu, jer e geolozima olakati terenski istra-
ivaki rad.
Pojave koje se tretiraju u ovoj studiji sagledane su u njihovom

istorijskom razvoju, upravo, dat je kratak osvrt i na stanje pre
turske vladavine, s namerom da se odreeni period to bolje objasni.
Podaci su crpeni iz domaih i stranih izvora i publikacija, a naro-
ito iz jo neobjavljenih izvora turskog Arhiva Predsednitva vlade
(Ba~bakanl1k Ar~ivi) u Istanbulu.
:7
Prilikom komponovanja ovog rada, a na osnovu rezultat~ na-
eg istraivanja, doli smo do zakljuka da je neophodno celokupnu
grau i materiju podeliti i grupisati u dva dela, koja su organski
vezana i srodna. Prema tome, rad je podeljen na: A) Opti i B)
Posebni deo.
Ovaj rad je doktorska disertacija odbranjena 21. decembra
1965. godine na Filozofskom fakultetu Universiteta u Sarajevu, pred
eminentnom komisijom: prof. dr Branislav urev, prof. Hamid
Hadibegi, prof. dr Hamdija Kapidi i prof. dr Desanka Kovaevi.
Ali, s obzirom na to da smo i dalje vrili istraivanja, doktorska
disertacija je pretrpela znatne promene u naunom, metodolokom
i tehnikom pogledu. Zbog toga ovaj rad je proiren u izvesnim
delovima koji nedostaju doktorskoj disertaciji.
Koristei i ovu priliku smatramo prijatnom dunou da se
u prvom redu zahvalimo prof. dr Branislavu urevu za nesebintt
pomo, koju mi je pruao kao odgovorni nauni rukovodilac men-
tor disertacije. Takoe mi je prijatno da odam toplu zahvalnost
profesoru Hamidu Hadibegiu, koji je bio uvek . spreman da mi
pomogne u savlaivanju pojedinih sloenijih mesta u turskim izvo-
rima. Zahvalan sam i za umesrte primedbe koje s.u mi u radu dali
pvo~e.gor dr Hamdija. Kaipioo i pocofesoo- dr D.el0001Jk.a KO'V'aevii..
Takoe se '.1Jah'VJa11]ujein i profesoru dr Stjepanu Antoiljaku kojJ. je,
kao r.ecenzen<t ipoput profesora Hadilbegta, '5VIOjlln. primedibama
doprineo da ova knjiga bude to kvalitetnija. Zahvalnost dugujem
Imeru Ljuti, iz Pei, za konsultacije prilikom itanja pojedinih mesta
u turskim dokumentima, kao i svojoj supruzi Nazmiji Ljuta . Rizaj
koja se u toku mog rada na disertaciji vie brinula o prilino brojnoj
porodici. Osim toga zahvaljujem Pokrajinskom fondu za nauni rad,
Pokrajinskom dravnom arhivu, Kombinatu Kosovo<<, Zajednici
naunih ustanova APKM i Filozofskom fakultetu u Pritini, koji su
me materijalno pomogli u toku naunoistraivakog rada i obezbedili
sredstva za publikovanje ove knjige.
SKRAENICE
BVA - Ba~vekalet
A1!1ivi ili Ba:;;bakanlik Ar:;;ivi (Arhiva Predsednitva v~ade)
u Istanbulu
El - Evail
Et EvAsrt
Et EvAhir
rvI Muharrem
S Safer
Ra Rebiulevvel
.
R - Rebiulahi'.r
Ca Cemaziyelevvel (cwnadelOla)
c Cemaziyelahir (Cumadelahire)
B Recep
~ ~aban
N Ra1nazan
L -- ~evval
Za Zilka'de
Z Zilhicce
GZM BiH Glasnik Zema.ljskog muzeja Bosne i Hercegovine
GID BiH Godinjak Istoriskog drutva Bosne i Hercegovine
GSND Glasnik Skopskog naulmog drutva
GSUD Glasnik Srpskog uenog drutva
IC Istorij.ski asopis
IG Is-torijski g)].asnik
JIC Jugoslovenski istorijski asopis
JAZU Jugoslovoenska ak.adem.ija znanosti i umjetnosti
POF PI'ilozi za orijentalnu filologiju
SAN Srpska akademija nauka
SKA Srpska kraljevska akademija
OPSTI DEO
I
POLITICKO-UPRAVNI SISTEM
Ekspanzija Turaka . Osmanlija i njihova dominacija nad

naim zemljama prouzrokovala je uspostavljenje njihove vlasti i
zavoenje njihovog drutveno-ekonomskog i dravnog sistema. Tur-
ska administracija morala je poklanjati panju ureenju drave, jer
od toga je zavisio i njen napredak. Ali turska dravna organizacija
11osila je kretanja epohe, tj. feudalnog sistema, to je sasvim pri-
rodno. Prema tome turska ekspanzija nije donela neko ureenje
koje bi izmenilo na revolucionaran nain prethodno privredno-soci-
jalno ureenje, nego je povlaila za sobom takoe konzervativno
feudalno ureenje, od kojeg se nisu mogle oek~vati bilo kakve pro-
gresivne rriere u smislu razvitka proizvodnih naga, ve izmirenje
lokalnih klasa i institucija s onima institucijama koje su im se na-
metnule.
Prvi upadi Turaka u. Srbiju zabeleeni su 1381. godine, a posle
1
turske pobede na Kosovu (1389) Srbija je primila tursko vazalstvo
Padom Novog Brda i Trepe, 1455. godine, Kosovo pada konano
pod tursku vlast.
Savremeni turski hroniar Neri osvajanje Novog Brda i Trep-
e opisuje na sledei nain: Po predanju, u to doba, Nikobri (No-
1 Mirovni ugo\01 (Sulh muahedesi) sklopljen izmeu kneza (prens)

Srbij_e, Stefana (Eti.}'en) Lazarevia, i sultana Bajezida I, glasi: Posle boja
na K.osovu sklo,pljen je jedan ugovor izmeu novog srpskog kralja, S1:efana
(Etiy), ii Bajezida I. Tom pllilikom je Srbija primila o.sm81Ill1ijsko v.azalstvo.
On (srpski kralj S. R.) je morao lino, sa svom svojom vojskom, da ue
stvuje u svim mtovdma. A zbog rudnika srebra (gilmil~ madenleri dolayi.sile),
koji su se 11113.lazilli u Srbijd., trebao je (sq>ski kralj) plaati danak dravi
Osmanlija; sem togia moI'ao je dati za suprugu ~voju sastru Baje1Jidu (Ekrem,
Osmanli M11ahedeleni, s. 10). U !storiji naroda Jugoslavije, I, s. 420 stoji:
>>Bajez.id. I (Yildirim) ponudio je Laza1;1evoj udovici knjeginji Mil~ci i njegovom
maloletnom nasledniku knezu Sbefanu vazalski poloaj.
. ~13
vabri) je bio u rukama despota, sina Vuka. Isa-beg, sin Ishak-bega,
uputio je sultanu sledeu vest: >>Ako Allah da nuno je islamizirati
vilajet Laza<< 2 , A sultan je, Isa-begu, odgovorio: >>Ti si stari itelj
toga vilajeta. Saopti mi, koji je najneophodniji naln da bi tamo
stigao<<. Zatim je Isa-beg odgovorio: >>Moj estiti sultane, bilo na koji
nain, zgodan je momenat<<. Sultan je odmah sakupio islamsku voj-
sku, i krenuo u sveti rat. Od Skoplja (Uski.ih) pa na ovamo prelazio
je preko planine Kara Tonlu3 A tu je Isa-beg doao i susreo se
sa sultanom. Sultan Isa-begu ree: >>Poi i trai od dizdara ovaj 4
hisar 5 <<. Potom je Isa-beg poao u tvravu i zatraio je od dizdara

predaju tvrave, a dizdar mu ree: >>Ah, Isa-bee, u naoj veri nema
izdajstva prema svome vladaru (padi~ah)<<. Isa- beg je odgovorio:
>>Ah, glupi afire6 , sam tvoj padiah je mrtav, kome kae padiah?c<
Dizdar ree: >>Supruga kralja7 Bosne je ki despota, sina Vuka. Ta
devojka je na padiah<<. Zatim, Isa-beg ree: >>Hej ludi afire, da
li zna ko je ovaj koji dolazi? On je sultan Mehmed Gazi8 Zar nisi
uo ta je uinio Istanbulu?<<. Dizdar ree: >>Na kraju krajeva neka
doe, da ga vidimo<<. Posle toga, sa sreom, sultan je doao, stigao
do zidina tvrave; tu su stupili u borbu. Peti dan tvravu osvojie.
U tvravi pronaoe ogromnu koliinu srebra sina Vuka, i to blago
poslae u sultanovu riznicu. U tvravu smestie muslimane. Otuda
pooe prema tvravi Trepa (Tirebce). Cim stigoe odmah osvojie
spoljnu tvravu. I tu naoe bogatu imovinu, (koju) uzee i poslae
u sopstvenu (sultanovu) riznicu. Jedan dan se borila kula-tvrava.
2 Lazarev kraj, zaviaj.
3 Ime Kara Tonlu moemo objasniti dvojako: ono se odnosi na Kratovo.
Tim . pre to Uzunarili 2Jakljuuje da .je u Kra tovu doneta odluka o osva-
janju Novog Brda (Uzuncar~ili, Osmanti Tarihi,. II, is. 15). I K. Jireek zakllju-
uje da je >>sultan iz Kratova krenuo da zauzme Novo Brdo<< (Jireek -
Radoni, !storija Srba, I, 380). Meutim, Ibni Kemat izriito navodi da je
Isa-beg, sin Ishak-bega, doekao sultana na podnoju planil!1e zvane Kara
Tonlu u okolini Skoplja (O'skiib civarindoa Karatonlu dedikleri kuhsllru.n
kenarina irecek) ;(,. ,) (Ibni Kemal, ibidem, s, 116 (117). To je mogla da
bude planina :Skopska Crna Gora<<<< (Kara = Crn). Inae, preko te planine
vodi put iz Skoplja za Novo Brdo (a ne .iz Kratova), koje se nalazi istono
od Skop[ja, .na rastojanju od preko 60 km. Potom, Kara Tonlu, prema izvoru,
je naziiv plan.me, a ne grada. Kara Tomu je 1544. g. nah.ija, kaze Novog Brda.
(Gikbilgin, Rumeli eyaleti, s. 259).
4 Dizdar zapoviednik tvrave. '
5 Hisar tvrava, utvreni grad, Po Ibni Kiemalu, sultan je rekao
Isa-begu: Poi i trai od diizdara tvravu Novo Brdo (Ibni Kemal, s. 116).
Ca:flir (kafir) nemusltlman, nev.ernik.
7 Stefan Toma, kralj Bosne (1443 1461).
e Gazi heroj, .pobednik.
9 Takoe . i po Ibni Kemalu Novo Brdo je osvojeno posle petog dana,
odnoSl!lo tvrava je predata posle petog dana; a po Aik-paa ZadJi. posle
sedmog dana. Prema Kritovulit Novo Brdo je osvojeno poste etrdeset dana
bombardovalllja (Ibni Kemal, s. 116 (118); Gtas SAN, CXXXVIII, s. 75).
14
Na kraju i nju osvojie. Iz nje toliko imovine uzee, tako da njenu

vrednost jedino zna bog. Neto dalje od nje postojala je jo jedna.

tvravica. Na nju uputie Isa-bega, sina Evronosa. A pre nego to
on krene afir je (ve) zapalio i pobegao. Jednom reju (Turci) osvo-
jie sve tvrave, koliko je bilo u vilajetu Laza 10 Odatle je sultan
vratio Isa-bega, a .sam. je doao na .
Kosovo (Kos-ova) i smestio se
na mestu (u ehitluku) 11 gde je Gazi Hiidavendigar (Murat I) poginuo.
Tu je razdelio darove, i naredio da se za njegovu (Murata I) duu
i za duu ehida toga ehidluka priredi hrana. Ovo osvajanje se
desilo Hidrijske 859 (1455) godine 12 <<.
Tursko-osmanlijska dravna vlast bila je vrlo jednostavna, sve
do vladavine Muna.ta I (1360 1389). Za Osma.nov bej~uk ~kneevina),
na ijim je temeljima osnovana Osmanlijska drava, ne moemo rei
da je postojala neka posebna samostalna organizacija dravne vlasti.
To nastaje tek za vreme vladavine Osmanovog naslednika Orhana.
'Durci su 1osvojrene ipredele pretvorili :u manj.e administrativ-
no-teritorijalne jedinice vilajete, sa subaom na elu, i na vee
administrativne jedinice sandake, sa sandakbegom na elu.
U doba Murata I formiraju se i najvee vojnoadministrativne
jedinice beglerbegluci ejaleti, s poetka evropski (Rumelija) i
azijski (Anadolija) 18 Rauna se da je prvi beglerbegluk bio onaj
rumelijski, koji je osnovan, izgleda, posle osvojenja Jedrena. Na elu
tog beglerbegluka bio je beglerbeg Lala ahin-paa. Meutim, ana-
dolski beglerbegluk je osnovan tek za vreme vladavine Bajezida I.
Centri toga beglerbegluka bili su Ankara i Kiitahya. Dakle, do sre-
dine XV veka bila su samo dva beglerbegluka: rumelijski i anadol-
ski. Na elu nove administrativne jedinice bio je beglerbeg, to znai
10 Prema Ibni Kema.lu sultan Mehmed II Fatih je posle Trep!:)e osvojio

rudnike srebra: Zaplaninu, Planu (!plana), BrV1enik i druge rudnike u toj
okolmi (Ibni Kemal, s. 117 (119, 118 (120).
. 11 Sehit musliman koji junakom smru pogLne u borbi za veru.
ehitluk ehitsko groblje.
1 1 Ne~ri Tarini, s. 719 7.21.
1a Katib Celebi ili Hadi Kalfa u svojoj Kosmoran.i (Oihamnumfi) predele
Rumelije je podelio u evropslci ,(lklim-i Rume< = predeo Romejaca Rim-
ljana Bizantiinaoa) 11 azijsk.l (>>AnadolU<<), Evropski deo, tj. Rum-ili, pro-
stirao se od Zlatnog Roga (Hali~i K011stantlniyye) pa sve do osvojenih pre-
dela ina Zapadu i Severu, Prva osvojena mesta, na Balkanskom poluostrvu,
obuhva6ena. su u Paa sandaku<< (Gokbilgin, . '
Kanu.ni su.i. Silleyman devri
. .
ba~lari'.nda RumeLi eyatett, s. 247).
15
. . . -
>>beg nad begovima, vojvoda nad vojvodama, knez nad knezovima,

1
gospodar nad gospodarima<< . .
Poto je kasnije dolo do naglog. irenja Osmanlijske carevine,
u ijim su granicama iveli mnogi narodi, koji se nisu nalazili na
istom stepenu drutveno-ekonomskog ivota, novim prilikama nis.u
vie odgovarali zakonski propisi koji su sadravali kanun-name iz
XV veka. U doba vladavine sultana Sulejmana Zakonodavca izvrena
je reoflg.an1zaoija aidmi.mstmti.VlillOg sistema i ilstiovi.'emenio dopU!iLjeni
propisi u cilju da se uvrste temelji turske carevine. Ovaj sultan je
preuredio ivot u pokorenim. oblastima, vladajui po >>kanonima<<
(kanun). Kao rezultat svega toga Carevina se podelila na 32 ejaieta 1;;.
Po Pjeru Devalu 16, 1651. godine itava Turska je bila podeljena
na 35 beglerbegluka u Aziji, Africi i Evropi. U evropskom delu bilo
je samo osam. Godine 1653, tj. dve godine posle Pjera Devala; Ali
au iz Sofije kae da Osmanlijska carevina ima ukupno 34 begler-
begluka17. .
U prvo vreme u evropskom delu Osmanlijskog carstva bilo je
samo tri sandaka. Godine 1526 28, prema turskim defterima, po-,
stojao je 31 sandak18 Oko 1540. godine u sastavu tog beglerbegluka
bilo je preko 30 sandaka19 Zan Polarn navodi 1582. godine da je
20
bilo u Rumeliji 40 sandaka Docnije se njihov broj u rtimelijskom
14 abanov.i, Bosanski paaluk, s. 21. Posle osvajanja Skadra (Iskende-
riye) (1479) sultan je uklolllio Davud-pau sa poloaja rume1ijskog beglerbeg-
luka, a wnesto njega je postavio Skender-pau.. Godine 148l. be~Lerbeg
Rumelije je bio Jahja-paa. Maj.a meseoa 1619. godine spominj1e se ll'la poloaju
rumelijskog beglerbegluka Husein-paa, a novembra :iiste godine Juisui-paa
(lbni Kemai, .I, si. 473, 54s; Sokoloski Starova Bokov Ishak, Turska
dokumenta, s. 33, 36).
Naime, 1eja1etima su upravljali begle1beZJi i~i >>mir-i mirain-i, koji. su
bili osobito ovlaeni u vojnim posloV'ima; pod upl'avom beglerbegluka, od-
nosno eijaleta, bilo j.e nekoliko sandaka ili liV'a na elu sa sand2lakbegom
i.li 1nirlivamom; pod upravom sandaka bile su kaze, gde su suba!ie vodili
rauna o sigurnosbi reda i poretka i ruklovodili vojnim poslovima, a kadije
su nadziirivale poslov;e u kazi i rukovodilrl. pravnim poslovri.ma. Dakle, u
nadlenost kadija, u kazi, spadali ISU sledei poslovi: snabdevainje, upraV\lja-
nje, sudstvo i sigur11ost; intervencija beglerbega u tim. poslovima je biila
nedopustiva, ali je imao pl'avo da nadzirava (Ibni Kemal, s. 191; Tevfik Bey,
Tarih, III, s. 27; Uzun~ar~ili, Osmanli Tarihi, II, IS. 580).
15 Islami i dr., Historia e Shqiperisii, I, s. 336; N. Jorga, Osmanlije i
balkanski narodi, is. 121; G. Stanojev:i, Vijesti o Turskoj, s. 12.
10
Samardi, Beograd i Srbija u spisima francuskih, savremenika, s. 188.
17 Hadibegi, Rasprava Ali Caua iz Sofije, s. 174.
18 Prema zvanilnlim defterima turskog carstva dz tree decenije XVI
veka rumelijski ejalet bio je po~ljen na 27 31 liV1l (sandak). Izuzimajui
tri sanda~a vojnikog karaktera: saindak .Musedema (Milsallei11), Vojnuka
(Voynuk i Cigana (c;ingftne), u rumelijskom ejaletu je bilo ukupno 27 28
sandaka. Paa sandak (Pa~a sancagi) ili Pa~a livasi<<, u kojem je biilo
sedit,e pae (Bitolj i So1lijG), podeljen je .na dvia. krila: desno (Sag Kol)
i Ievo (Sol Kol) (Gokbilgin, Ibidem1 s. 250; Hadibegi, Ibidem, s. 177).
Dakle, saindaoi rwnelijskog. ej a leta, u. treoj decenrlji XVI vi~ka, bi.li
su sledei: 1) Paa sandak (Rumell.ija), 2) Smederevo {Semendre), 3) Bosna,
4) Galipolje (Gelibolu), 5) Nikopolja (Nigbolu), 6) Moreja, 7) Hercegovina
16
ejaletu ponovo smanjuje, jer se formiraju novi ejaleti. Prema Ali
auu (1653) rumelijski ejalet je imao 24 sandaka , a u istoriji
21
Ahmeta Rasima 23 sandaka22 Za vreme Abdulaha Kadira, kazaske-

ra Rumelije (1677), bilo je 22 sandaka28 Citav turski dravni orga-
nizam u politiko-upravnom smislu, poevi odozgo nanie, bio je
podeljen na ejalete ili beglerbegluke, beglerbegluci na sandake,
sandaci na kadiluke ili kaze, kadiluci na nahije, a nahije na sela
24
(koy, karye)
Na podruju Kosova .osetila se turska vlast i pre definitivne
okupacije ovog kraja. Naime, posle kosovskog boja Vuk Brankovi
je bio prisiljen da se pokori Turcima, obavee nagodinji danak i
da im preda neke gradove, u prvo:rn redu Skoplje (1392). Tako su
Turci pretvorili Skoplje 'u glavno 'Uporite i polaznu taku za dalje
prodiranje u unutranjost Balkana ' u '.:Bo'Shu, Srbiju, Zetu i Alba-
niju25. Kao sedite Skoplje je postala rrlestlJ'odakle su sve t1,1rske
akcije polazile. ak je Bosna stajala pod nad'Orom skopskog kraj~-
nika do 1463. godine2u. :
'. . 1 . -
Ubrzo, u periodu :lrenja turske vlaste prenia.Kosovu, Kaanik27

postaje sedite istoimene nahije, a neto kasnije .Zvean j,e sedite
treeg vilajeta skopskog krajita.
-. - - - - -

. .
(Hersek), 8) Ohrid (Ohri), 9) Skadar (Irskenderiye), 10) Silistl'ija (Silistre), 11)
Valona (Avlonya), 12) Vuitrn (Vul!;litrin), 13) Kruevac '(Alaca-hisar), 14) Vidin,
15) Janina (Yanya), 16) 'Ilirhala (Trikkala), 17) Prizren (Pirzerin); 18) Agriboz,
19) Elbasan (Ilbasan), 20) Viza, 21) Custendil (Kostendil; 22) Zvornik (Lzvom.ik),
23) Ka11li-ili, 24) Cirmen (Cemomen), 25) Crveni muselemi (Kl'.zilca Milsellem),
26) Vojnuk, 27) Cigana (CingAne), 28) Crna G<>ra (Karada~), 29) Kefe (Caffa,
Theodosia, n:a Kli.mu), 30) Sol.Wl (Seldn.ik) i 31) Midilli i Rodos (Gokbilgin,
.Ibidem, s. 250 253).
Imajui u vidu prostranstvo naveden.ih sandaka, baii1anih na defterima
administ1:1aoije Oa1evine, zakljuujemo da su rudnici, ija je istorija predmet
nae rasp1ave, u treoj deceniji XVI veka; administrativno pripadali sledeim
sandacima: Paa sandaku, Sofiji, CUJSten.dilu, Kruevcu, Smederevu, Zvor-
niku, Vuitnnu, Prizrienu i Skadru, pa d Dukadinu.
19 abanovi, ibidem, s. 24; isti, Upravna podala jug. zem!ilja, s. 1'73.
20 Sama1dii, ibidem, s. 304.

21 Had.ibegi, ibidem, s. l '77.
22
Rasim, Osmanli Tarihi, I, s. ~70.
23 Baagi,
Kako se za turske uprave Jugoslavija dijelila na kadtlttke,
s. 179. . .
2
~ O ovim pojmovima vid:i opirnije: abanovi, Bosanski pa~aluk, s:
109 115.
25 Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, kinj. I, s. 1'7'7; J~ree~
Radoni, Istorija Srba, I, s. 329; abanovi, Bosanski paaluk, s. 25 ...
20 Jireoek Radoni, Ist .. Srba, I, s. 330; abanovi,. Bosanski paaluk,
s. 25; abanovi, Bosanske krajite, s. 189.
27
Re Kaanik ili Kaanak (Ibni Kemal, s. 538) je verovabruo turskog
po1ekla, od kaan-Lik, to bi znaio predeo be:JSJ11.ja, jer su putnici i trgovaki
karavani napadani na putu kroz Kaaniku kllisuru od . raznih razbojnika.
Evlija Celebija kae da je tvravu Kaanik sazidao Sinan-paa, .os,vaja Je-
man1S.
2 Rudarstvo na Kosovu 17
'rurci su drali predeie Vuka i3rankovia kako za vreme pri-
vremene okupacije despotovine (1439 1444), tako i posle njene ob-
nove (15. VIII 1444), tj. ostali su turski inovnici i turska posada.
Prema tome, do konanog pada pod Turke (1455) vladalo je dvovla-
e. Turski inovnici sedeli su pored despotovih, kako u Trepi tako
i u Pritini. U Trepi se spominje >>Sclao turcho, koji je spreavao
. dubrovake trgovce da izvezu srebro, . jer je ono trebalo carskoj
kovnici, a u Pirtini su sedele turske kadije i carinici..Takoe je i
selJO G1u.hlarv1ca, ,gele su ibili rudnici ,elj1~a, .po&ta1o tursko sedite.
Vilajet Zvean spominje se p;rvi put 1455. godine28 . .
U istoriji Albanije se istie d~ je Skoplje od pada pod tursku
vlast pa sve do kraja X_VI veka bilo sredite istoimenog sandaka
.i da je ak i Kosovo, posle njegove okupacije, ulo u sastav ovog
.sandaka. Meutim, zvanini turski defteri upuuju na zakljuak da
skopski sandak uopte nije postojao sve do. sredine XVI veka, ve
je Skoplje od 1463. godine bilo kao vilajet u sastavu Paa-sandaka
(Bitolj). Skoplje je u defteru o dizji, hidrijske 896 .. (1490 1491)
godine, evidentirano kao vilajet .Paa-sandaka. U spisku sandaka
rutnelijskog ejaleta od 1520 1530. godine takoe nema pomena o
skopskom sandaku 2 . .
Po svoj prilici neki raniji turski vilajeti, kao to su Zvean,
Jele, Moravica i drugi, prikljueni su 1484. godine bosanskom san-
daku, kada je na njegovom elu bio Isa-beg Ishakovi. Neki sandaci,
Vucitinn i Priwen, jecmo v.r0111e hiJri su u sastavu !blosanskorg paaluka,
koji je osnovan 11egde 1580. godine. Kasnije su Kosovska Mitrovica
i Vuitrn ograniili Rumeliju prema bosanskom . i smederevskom
paaluku30
.. Vilajet Jele spominje se prvi put 1469. godine. Po svoj pri-

lici.on je osnovan ranije 1463. godine, kad je izdvojen iz skopskog
.krajita i prikljuen bosanskom sandaku kao nahija s istim imenom.
Jele je zatim pretvoren u kadiluk,.kao i Gluhavica i Zvean. Sedite
ovog kadiluka kasnije je preneseno u Novi Pazar31

Sve do XVI veka Kosovska Mitrovica (Mitrovicelik) bila je u

sastavu nabije Zvean. !storija posebne nahije Kosovske Mitrovice
poela je sredinom XVI veka, a od prvih decenija XVII ona se
pretvara u poseban kadiluk. Putopisac iz XVI veka D. eper zabe-
leio je da su zemlje pokraj reke Ibra spadale u bosanski sandak32
Ne samo putnici XVI i XVII- veka,. nego i Radi Kalfa smatra da
je Kosovska. Mitrovica granica Bosne i da s one strane Ibra poinje
2e Jireek Radoni, ibidem, s . 369, 422.
29 Barkan, 894 (1488/89) yiii mzyesimin, s. 21. Islami, ibidem; Sopova,
Koga Skoplje bilo centar na sandak, s. 9'2; Todorov, Za demografskoto, s.

202-21,2_
30 abanovi, Bosanski paaluk, s. 40, 41, 81.
31 Ibidem, s. 117 118.
a2 Matkovi, Putovanja, Rad JAZU, knj. XLII, s. 58.
sa Hai-Kalfa ili Katib elebija, s. 22.
18
Rumelijass. Tp tvrdi i E .. Celebija. On kae da je Mitrovica granica
izmeu bosanskog i rumelijskog ejaJeta, odnosno Zvean je mesto
gde se zavrava bosanski eja1et34 .

.

.
. . . Popisi. iz 1667. i. 1745. godine spominju ovaj kadiluk .. Inae,
drugi: podaci nedostaju. U sastavu tog kad,iluka nalazio se, bez sum-
nje, i Zvean. Turci su ga zvanino nazvali Mitrovicacik (Mala Mi-
trovica). Kosovska Mitrovica je predstavljala. najistoniji kadiluk
bosanskog paaluka3s.. .
Banjska i. kadiluk Brvenik na Ibru pripadali su takoe. bosan-
skom ejaletua6. .

Ipak, bazirajui se na dosadanjoj poznatoj izvornoj.grai, kon-

statujemo da je tokom XV, XVI i XVII veka dananje podruje
Pokrajine Kosova i Metohije bilo u. sastavu tri sandaka: vuitrn
skog, prizrenskog i dukainskog, izuzimajui deo do Kosovske Mitro-
vice i Zveana,. koji je pripadao bosanskom paaluku, i deo do Ka-
anika, koji se nalazio u sastavu skopskog vilajeta, odnosno sanda-
ka. S druge strane, prizrenski i dukainski sandak. obuhvatao je i.
susedne teritorije, koje su danas van domena ove Pokrajine. Spome-
nuti sandaci graniili su se skopski1n, ustendilskim, . sofijskim,
aladahisarskim (Kruevac),- . bosanskim i ohridskim sandacima 37
. . .
.

.

VUCITRNSKO-PRISTINSKI
. ... SANDZAK .

Osvojene predele Turci su obino organizovali u zasebne feu-

dalnovojne-admiriistrativne jedinice u sandake, koje su smatrane
kao osnovne upravno-politike institucije. S obzirom na to da su
Turci .zadravali. stare dravne ins.titucije, koje su nasleivali, onda
nije sluajno to su proglasili Vuitrn kao centar sandaka, jer je
on odigrao znaajnu ;ulogu u vreme vladavine poslednjih Brankovi-
a. Nairrie, na osnovu ugovora koji je sklopljert izmeu sultana Meh-
meda II Osvajaa i despota ura Brankovia godine 1455, Turci
su konano zavladali junim d~lom despotovine koji je sultan rai-
delio na sandake: vuitrriski i kruevaki. Iste godine izvren je i
katastarski popis podruja na kome je formiran vuitrnski sandak,
a koji se zvao >>Vilayet-i Vllk Ili<<) (Oblast Vuka) 3e. Jedan opirni
defter, koji se uva u Arhivi Predsednitva Vlade u Istanbulu, a koji
se odnosi na >>Oblast Vuka<< iz hidrijske 859 (1455) godine, prua nam
jasna: obavetenja; Defier sadri sledee rtahije: Trgovite, Vuitrn,
Morav.a, Topolmliica, Thti:tina i La'bso.
" ----
.
E. Celebija, Putopis, II, !i- 1~2.

. 31
36 aba,noV'i, Bosanski paaluk, s. 18$} 137.
30 Celebij a, Putopis, II, s. 14. . . . .
37 Istorija nar. Jugoslavije, II, mapa Jugosloveil.ske zemlje pod turskom
vlau oko .1606.. godine. . .
38 abanovi, Upravna podela, s~ 177; Istorija. nar.. Jugoslavije, II, s. 65.
39
Inalcik, Fatih cievri uzerinde tetkikler ve vesikalar, I, s .. 151.
'19
Po jednom sumarnom defteru iz doba Mehmeda II Fatiha
(Osvajaa), koji pokazuje stanje timara u subailucima Vuitrn, Lab,
Gornji Obrovac (Gornje Obrofca), Pritina, Morava i Topolnica, mo-
emo zakljuiti da je vuitrnski sandak formiran ba za vreme vla-
davine Mehmeda II Fatiha, jer se spomenuti subailuci nalaze u
sandaku Vuitrn 40 U prilog toj injenici govori i jedan domai
izvor-letopis, koji navodi da je go.dine 1462. vuitrnski sandak-beg
ubio blizu Vuitrna Marka Altomanovia i jo dvojicu plemia

41
Kada je 1487 (892) godine izvren popis od Jusufa, sina Abdulla-

ha, vuitrnski sandak je bio sastavljen od sledeih nahija: Vuitrn,
Lab, Pritina, Morava, Toplica i Cuvara tvrave Novog Brda (mils-
tahfizan-1 Kale-i Novabri). Sem toga, u ovaj sandak, registrovane
su i sLedee 11!ahije: ~lopotnik, Vulca (Vul\;a) i Ose. U to vreme
sandakbeg Vuitrna bio je Mehmed-beg, sin Hurrem-bega. Nahij:..
Laba se nalazila u zeametu zaima Laba, Hasan-bega; nahija Morava
u zeametu Husni-bega; nabija Topolnica u zeametu Emirza-bega, si-
na Burma, dok je sam (nefsi) Vuitrn imao 43 muslimanskih i 74
nemusln1nanskih (gebran) domaiinst~va. Njegovi d!o!hoci su 1z.nosili
26.204 ake, a bio je sandakbegov has (dobro) 42

U defterima o dizji (glavarina) iz 1488/89 (894), odnosno iz

1490/1 (896) s_pominju se, u okvi1u vuitrnskog sandaka, sledei
vilajeti: Vuitrn, Pritina, Klopotnik, Vlasi Broda i Lovca, Banjska,
Lab, JVIorava, Trepa, Toplica, Janjevo, Ostrovica, Novo Brdo, Bela-
sica itd. 43
.
Poetkom XVI veka Vuitrn, Pritina i Novo Brdo su bili u

okviru skadarskog sandaka44 , ali prvih decenija XVI veka (1520-
-1530), ponovo se prikazuje kao samostalan sandak koji se prosti-
rao obalama reka Sitnice i Nerodimke pa do planine Kopaonika i
Golaka (istono od Podujeva), a prema jugu do Velike i Skopske
Crne Gore, obuhvatajui glavne centre: Pritinu, Vuitrn, Trepu
i Novo Brdo. Sam Vuitrn je (1527/28) sandakbegov has i 5 nemlt-
slimanskih (gebran) mahala 45
Posle 1540. godine vuitrnski sandak je prikljuen budimskom
ejaletu, ali sredinom XVI veka, po izvorima mletakih poslanika,
spo1ninje se ponovo pod upravom rumelijskog beglerbega sa centrom
u Sofiji 46 Godine 1544 (951) nahije Laba (has Mehmed-pae), Mora-
ve ,Topolnice i Belasice (Gokbilgin ita kao Blasi~) i dalje su ostale
u domenu vuitrnskog sandaka. Prihodi samog Vuitrna iznosili su
--------
o Ibidem, s. 152.
41 Ji11eek Radooi,Istorija Srba, I, s. 407.
42 Tapu defteri N's 22 Gokbilgin, Ibidem, s. 281, primedba 159.
43 Barkan, 894 (1488 1489) yilI, s. 71 73; Hadibegi, Glavarina, s. 55,
56; Todorov, Za demografskoto, s. 206.
44 Inalcik, Hicri 835 tarihli Suret-i Defter-i, s. XI.
45 Todorov, ibidem, s. 200; GokbilgLn, ibidem, s. 259, 282 (napomena 163).
48 abanovi, Turski diplomatski izvori, s. 124; isti, Upravna podela
jug. zemalja, s: 177; Mijatovi, Pre 300 godina, s. 182.
20
20.132 ake. U vuitrnskoj nahiji postoja1i .su haso'vd. rumelijskog
beglerbega, Kara Mehmed-pae 47 Naprotiv, fermani iz 1554. godine
tvrde da je vuitrnski sandak i dalje u domenu budimskog begler-
begluka, a godine 1560. nahija Obili (Kobili) je u sastavu vuitrn
skog sandaka48 I finansijski zakoni iz vremena sultana Selima II
spominju vu. sandak4 9.
Posle formiranja bosanskog beglerbegluka, 1580. godine, vui
trnski sandak mu se pripaja i u njegovom sastavu ostaje do 1607.
g3dine, kada je ponovo vraen r.uimelijskoan lbeigl~rbeglukiu. 50
Ajni Ali (1610. g.), pod imenom >>Kavanini Ali Osman der hu-
lasai mezamini Defteri Divan<<, potom turski geograf Katib Celebi
(Hadi Kalfa) iz sredine XVII veka, vuitrnski sandak zajedno sa
Pritinom prikazuju u sastavu rumelijskog ejaleta. Naime, po Radi
Kalfi vuitrnski sandak ima est kadiluka. To su Vuitrn (Vel~terin),
Pritina, Kosovo, Janjevo (Yanova), Morava i Novo Brdo Evlija 51
elebija takoe spominje Vuitrn kao sedite sandak-bega i kae

da se nalazi sa svojim kadilucima (Pritina, Novo Brdo) u rumelij-
skom ejaletu52 Prema popisu kadiluka kao evropskih provincija
(1667) u sastav vuitrnskog sandaka ubrajaju se ovi: Pritipa, Pro-
kuplje, Novo Brdo, Morava, Stari Janova (Janjevo) i Koria(?)
Jedan turski izvor s kraja XVII veka (1699) belei u vuitrn
skom sandaku sledee kadiluke: Pritina, Morava, Novo Brdo, Ja-
njevo, Trepa (Trebce)&s.
Nije jo ustanovljeno kada je rasformiran vuitrnski sandak
i njegovo sedite preneto li i>ritinu. Ovaj sandak zove se i pri-
tinski, prema izvorima XVI! veka, valjda zbog toga to je ponekad
u Pritini bilo sedite vuitrnskog sandakbega. Inae, Ajni Ali, Ra-
di Kalfa i Evlija Celebija ubrajaju Pritinu kao sresko mesto (kaza)
vuitrnskog sandaka. Ahmet Rasim u svojoj istoriji umesto Vui
trna spominje Pritinu kao sandak54
PRIZRENSKI SANDZAK
Prizren je pao u ruke Turaka, prema konstataciji pojedinih

naunih radnika, 21. juna 1455. godine, ali se sigurno ne zna kada
je osnovan istoimeni sandak. Ne iskljuuje se mogunost da je na-
-- ----
_
47
Tapu defteri .N's 234 - Gokbil~in, ibidem, s. 281, 282 (primedba 159,
163) .
18
Mii.himme defteri 1, s. 140; 253; Miihimme defteri 4, s. 146.

Spomenik SAN, XVIII, s. XII.
49
5 Krieevljakovi, Kapetanije u B i H., s. 10.
51
Gokbilgin, ibidem, s. 281; Hadibegi, Rasprava Ali Caua, s. 143;
Spomenik SAN XVIII, s. 58 59.
52
E. Celebija, Putopis, II, s, 23, 26, 59.
abanovi, Popis kadiluka, s. 340
3
356.
5
~ Tiirk Ansiklopedist, s. 377; Riasim, Osmanli Tarihi, I, s. 354.
21
kon osvajanja Prizrena postao sedite sandak-bega spomenutog san.::.
daka u rumelijskom ejaletu, istie H. Kalei55 .
Godine 1488/9. (894) ve se izriito spominje prizrenski sandak
u okviru kojeg (der liva-i Prizren) su bili sledei vilitjeti: Brvenik,
Bihor, Komodin ili Komnin; Plav, Suhogrlo (Suho Gorla) i Vlasi
Prizrena56
Poetkom XVI veka Prizren je. bio kao kaza pod skadarskim
sandakom57, a u prikazu domainstava Balkanskog poluostrva po
etnikoj pripadnosti (1520 1535) vidimo Prizren ponovo kao samo-
stalan sandak. Dakle, u prvim decenijama XVI veka granice ovog
sandaka izgledale su ovako: .Dolina aelog Drima,. gornji tok reke
lpra i Lima i Novi Pazar58 Prema popisu iz 1528 .. (935) godine pri-
zrenski Sandak je imao tri kaze: Prizre11, Trgovite i Foa. Or1i su
pripadali posedu sandakbega (tasarruf-1 mirliva) sa dohotkom
(has1l): sam Prizren 74.068, samo Trgovite 24.733 i sama Foa 25.868
aki. U to vreme u kasabi Prizrena bilo .je 4 muslimanske i 9 nemu-
slimanskih (gebran} mahala59. . . .
Sredinom XVI veka mletaki poslanici spominju prizrenski
s~ndak pod upravom rumelijskog ejaleta60 Prizrenski sandak je i
' '
66 Jireek Radoni, Ii;t. Srba, I, s. 354; Kalei, Prizren kao kulturni

centar, s. 91. Ako su umesni citirani zakljuci da .je navodno Prizren osvoj:en
21. juna 1455. godine, onda bez suina:rje u osvajanju Prizrena nije uestvovao
sam sultan Mehmed II Fatih. Prema navodima Neria i Ibni.Kema'la sultan
Mehmed II prvo je osvojio Novo Brdo (1. jtina), .zatim T11epu, Zaplaninu,
Planu, Brvenik. PoSO.e toga je doao na Kosovo, gde se smestio u ehlitluk
Murata I, a odatle se vratio, preko Soluna, u Jedrenie. Meutim, >>!storija
Srba daje drugaiju sliku osvajanja grat'lnva Kosova, tj. posle osvajanja
Novog Brda (1. juna), osvojen je Stari I .. ren<< 1~21. duna), Bihor, Pritina
i Trepa. (Jireek Radoni, lst. Srba<<, I, s. 381). Mislim da je Mehmed
II iao linijom osvajanja prvo rudnika i rudarskih naselja, tj. osvojio je "Novo
Brdo, Trepu, Zapil.aninu, Planu, Brvenik itd., a tek kasniije druga mestia.
Interesantino je da ni Neri, ni Ibni ~emal ne spominju osvajal?lje Prizrena
i Pei. to se tie Prt.itirne, najverovatnije je da je ona potpala pod tursku
vlast tada kada je oovojeno Novo Brdo. Inae, Uzunarili, pozivajui se na
>>Tarih-i Ebu'l-feth<>i
ovom prilikom (posle osvajanja Smedereva 1459 S. R.) Mahmud-paa je
potinio ustaruilm Prizren. (Uzungar~ili, Osmanli Tarihi, II, s, 20). Iruae, i
po Brankovievom letopisu sultan Mehmed II je prvo osvojio Novo Brdo,
Kruevac, Srebrenicu, tj. rudarske regj.one, a zatim Prizren i Bihor (zaobiavi
Pe s. R.) (1455 6963. Capdt Mehmed Novobrdo et arces Sitnicenses. Evdem
coepit Jancul Ferisbegum lim Krussevtzo. Evdem anno Dmitar Radoewch mac-
tat Kovacsevich :suh Szrebrniza, Mehmet capit arcem Prizren et Bdhor et
alias arces et multitudinem christj.anorum occidet et abducit) (Novakow,
Brankoviev letopis, . s. 55). Samo, prema ovom izvoru se da zakljuiti da
je i Prizren pao pod Turke 1455. godine. A ako se uzmu u obzir ttinski 'izvori,
prema kojima je ustaniki Prizren<< osvojen tek 1459. godine, onda se moe
pretpostavljati da je jednom Prizren osvoj011 .1455. godine, aild on je ustao
protiv turske vilasti, a 1459. godine panovo i kooano je pao pod tursku vlast.
Dakle, ovo pitanje treba da bude stvar diskilsije.
6e Barkan, ibiciem, s. 65. .
5 7 Inalcik, S"llret-i Defter-i Sancak.-i Arvani, s. XI.
se Todorov, ibidem, s. 200. .
59 Tapu defteri N9 167 Gokbilgilil, ibidem, s. 258, 279 (n,apomena 138).
uo Mijatovi, :Pre 300 godina, s. 182.

22
dalje (1554 1571) u okviru rumelijskog ejaleta, a u njegovom sasta-
vu su nabije: Trgovite (Roaje) i Bihor. Spominju s.e njegovi san;.
dakbezi: Sulejman-beg (1554), Hizir-beg (1556) i Mustafa-beg
(1564) 61 . .
Izgleda da je 1577. (985) godine Prizren bio u sastavu bosan-
skog sandaka. Na .to upuuje ferman koji je upuen begu Bosne
da on lino izvidi sluaj novootkrivene srebrne rude (ma'den-i mez-
burun ilzerine varub) u okolini tvrave Vlastadin (Vlastadin nam
62
kala'lar kurbunda) u Prizrenu (Pirzerin)
Godine 1580. Prizren je kao samostalan sandak u sastavu
bosanskog ejaleta. Meutim, 1607. g. opet je u sastavu rumelijskog
ejaleta63 .
Na poetku XVII veka, prema saoptenju Ajni Alije, u pri-
zrenskom sandaku je bilo: 1 has od 281.646 aki, 17 zeameta i 225
64
timara
Sredinom XVII veka, po Hadi Kalfi, prizrenski sandak je
imao sledee kadiluke: Prizren (Perserin), Suhu Reku (Sahoriko),
Havas Prizren, Kievo ili Krevo (Firova), Bihor (Buhur) i Trgovi-
te (Roaje) 65 Po jednom turskom izvoru iz 1667. (1078) godine u
njegov sastav ulazili su ovi kadiluci: Kraova (Kievo), Bihor, Tr-
govite, Suharika (Suha Reka), Rahovica (Orahovac) i Havasi Pri-
zren66.
Godine 1699. u prizrenski sandak ubrajaju se kadiluci: Pri-
zren, Bihor i Suha Reka (Suha Reka), a Trgovite (Roaje) se spo-
minje kao novopazarski kadiluk 67 .

DUKAINSKI SANDZAK
Porodica Dukaini je vrlo stara. Prema jednom dokumentu,

koji je objavio Makuev, Dukaini >>Ducagini d'Albania<< su u VII
veku, u Bosni, a naroito u Raguzi, izazvali jedan ustanak 88 >>Pravi<<
--------
61 Miihimme defteri 1, s. 139; Miihimme defteri 2, s. 96; Miih.imme def-
teri 4, s. 188; Mii.himme deft.eri 6, s. 5>22; Miihimme defteri 11, s. 7, 64; Mii-
himme defteri 13, s. 180, s. 221.
02 Milh.imme defteri 30, fot. ~23.
03 abanovi, Upravna podela, s. 178; Kreevljakovi, Kapetanije, s. 10.
04
Gtikbilgin, ibidem, s. 279 (napomena 137) .
.. 65 Spomenik SAN XVIII, s. 57 ..
08 Baagi, ibidem, s. 178--179. .
87 abainovi, Popis kailuka, s. 341 348.
68 Hashorva, Bashkelufti!tari!t .. e Skenderbeut, . s. 97; Boi, povodom
ovog pitanja, konstatujie: >>Leger1darni Ducag:ini d'Albania kod dubrovakih

hroniara, koji u VII veku ,izazivaju ustanak u Bosni i dvaput interveniu
u Dubrovniku, ne mogu se u ovom razmatranju uzeti u ob2Jir<< (Boi, O Du-
kainima, s. 386). Meduflim, S. Antoljak pie: Dukain u raMa vreme11a
bila je razliitog opsega, Prvo je izgleda obuhvatala planinski predeo izmeu
reka Drima i Fa.nde, a kada je potpala pod Turke, proiren je naziv li na
Icadiluke Pei i akovice i jo neke susedne nabije (Antoljak, Sultan Jahja,
s. 121.
23
Dukaini potiu od dvojice brae Leke i Pavla (umrli pre 1393. g.)
Oni su 30. decembra 1387. godine pozvali Dubrovane da slobodno
dolaze u njihovu zemlju. Stvaraju se dva ogranka. kue Dukaini -
Lekina i Pavlova linija. Njihovi posedi su se prostirali, u XV veku,
na severo-istoku od Skadra, obuhvatajui Ga, Krasni, jedan deo
Mirdite i Pe s okolinom 69 Predeli Dukaina, za sve vreme turske
vlasti, bili su poluslobodni i upravljali su prema Zakoniku Leke
Dukainija (Kanuni i Lek Dukagjinit) 7 0. Prema mapi Mat, Dukain
(od Lea do Pei) i Pult su bili 1437. godine poluslobodni predeli
pod sultanovim vazalitetom71 Nijedan izvor, s kojima raspolaemo,
ne saoptava da je Pe osvojena 1455. godine kada je osvojeno Noyo
Brdo, Pritina i Trepa. Naprotiv, sultan Mehmed II, izostavljajui
Pe, krenuo je prema Srbiji i osvojio kopaoniko ~udarsko podruje,
a kasnije stigao do Smedereva (1459). Stoga postoji verovatnoa da
je Pe, u to doba, pripadala domenu Dukaina, a pod turskim vaza-
litetom. Inae, i sam I. Boi, u svojoj opsenoj studiji o Dukainima,
zakljuuje: >>Sultan je (1438) poputao i inio ustupke (Dukainima)
da bi sebi obezbedio mir u pozadini za vreme zamanijih akcija. u
pravcu severa protiv Srbije i protiv Ugarske (... ) Dok su pri-
stajali uz sultana (1454) Dukaini su. znatno uveali svoje posede.
Nova sela koja je dobio Nikola Dukaini nesumnjivo su bila cena
vezivanja za Turke (... ) I Zadrimlju (1457) je Leka u toku rata
zauzea<< 72
Pozivajui se na podatke jedne salname kosovskog vilajeta za

1901. (1318) godinu, moe se zakljuiti da je dukainski sandak far;,.
miran 1462. godine, kada su Turci osvojili Pe i susedne krajeve.
Sandak je dobio ime po tadanjem patronu toga podruja Ovaj 73
podatak, po svojoj verovatnoi, treba da bude taan, zbog sledeih

okolnosti. Godine 1461. je sklopljen mir izmeu sultana Mehmeda II
i Skenderbega Kastriota74 Odmah posle toga Skenderbeg je prite-
kao u pomo napuljskom kralju Ferdinandu75 Ali pre no to je
Skenderbeg krenuo za Italiju (1461) dolo je bilo do prepiranja iz-
meu Skenderbega, s jedne stran~, i Dukainija, Spana i Perlata,
s druge strane. Ova prepirka za malo da se zavri otvorenim ratom
(papa je blagovremeno posredovao). Dukaini i njihovi drugovi su
bili traili pomo Skenderbega da bi odbranili tvravu Danja, koju
su Mleani zauzeli na prevaru, Kada ta pomo
nije prispela onda

69 Boi, ibidem, s. 388; Zavalani, Histori e Shqipnis, I, s. 168. I. Bo:Ji,

polemizirajui sa A. Gegajom (L' Albanie, 13), i.stie: >>Posedima Dukaina u
XV veku ne mogu se dodavati Pe, Dakovica 1i Priz1en, na koje je docnije,
povremeno, iran admilllistrativni pojam neke osmanske upravne jedillJice
kDja je nosila naziv Dukaini<< (Boi, ibidem, s. 395, primedba 2).
70 Hashorva, ibidem, s. 97.
11. Islami, i dr., ibidem, s. 256.

12 Boi, ibidem, 1s, 407, 414, 416.
73 Elezovi, Turski spomenici, I, s. 786.
74 Ekrem, Osmanli Muahedeleri, s. 27.
1& Islam Ansiklopedisi, s. 1081.
24
su Dukaini traili tursku pomo u borbi protiv Skenderbega i
Venecije, sklopivi s njima tajni savez._ Meutim, papa je dao ulti-
matum: ukoliko ne budu raskinuli savez sa Turcilna u roku od
deset dana, onda e ih iskljuiti iz katolike crkve; Dukaini su pri-
morani da raskinu savez s Turcima. Od tada pa do kraja svoga
ivota Leka Dukaini je postao najprisniji prijatelj i saradnik Sken-
derbegov76. Poto Albanci nisu potovali odredbe mirovnog ugovora
idue godine (1462) ponovo su akindijske snage upale u Albaniju.
Stoga je Skenderbeg morao da se vrati iz Italije u domovinu. Sledee
godine (1463) ponovo je dolo do sporazuma izmeu Skenderbega
i Turske, tako da je sultan Mehmed II imao odreene ruke da navali
na Bosnu77 . Dakle, u svetlu tih' dogaaja dolo je do. osvajanja nu-
kaina, tj. 1462/63. (867) godine, kako stoji u Salnami, kada je tursk~
vojska upala u Albaniju. Inae i H. abanovi smatra da je Dukain
osvojen negde izmeu 1456. i 1476. godine i tada su ga Turci pretvo-
rili u. istoimeni sandak78 .
- - -
Posle osvojenja Skadra 1479. godine79 formiran je odmah isto-
imeni sandak i tom prilikom su tome sandaku pripojeni neki pre-
. deli dukainskog sandaka. Peka nahija (lpek nahiyesi) je 1'485.
(890) godine bas skadarskog sandakbega, a sama Pe je imala 3;3
muslimanskih domainstava (hane) i u 6 mahala 104 hriansko
-tienikih (zimmi) domainstava 80 Godine 1490/91. (896) dukain
ski sandak je bio prostorno vrlo ogranien, tj. u sklopu toga san-
daka ne figurira nijedan vilajet, dok su u okviru skadarskog san-
daka bili sledei vilajeti: Skadar (Iskenderiye), Plav, Pe (Ipek),
Altun-ili, Deani, Vlasi Pei 81 Poetkom XVI veka skadarski san-
10 Hashorva, ibidem, s. 102.
Islam Ansiklopedisi, s. 1081.
11
abanovi, Upravna podela, s. 183. Dok u navodima urednika Kosova
78
Sal1iamesi glasi: da su Turci posle konanog osvajanj-a Pei (lpek) i susednih

krajeva, za vlade Mehmeda II, hidrljske 867 (26. IX 1462 15. IX 1463)
godine stvorili od tih krajeva dukains:kii sandak, nazvavi ga tako po
gospodaru koji je u tim kraj1evima vladao (Elezovi, ibidem, s. 786). Ivan
Boi zak;Jjul:uje da je senat (Venecije) u oktobru 1463. godine isticao da bi
i Leka Duk:ain mogao mnogo pomoi predstojeem krstakom pohodu (pro-
tiiv Turske) ako bi se. izmirio sa S~enderbegom. Zato mu je naloio (Venijeru)
da dh izmiri il1i, ako to ne postigne, da odvrati Leku od isvake neprijateljske
akcije i podstakne da bude naklonjen hriarukom pohodu. Venijer je svoje
zadatke izvrio zahvaljujui pomoi dral:kog arhiepiskopa Pavla .Ainela, koji
je uspeo da Leka odvoji od Turaka i docnije izrnil'i sa ,Skienderbegom, a isto
tako da i Skenderbega navede na prekid primirja s Ture.ima (Boi, ibidem,
s, 420).
1o N e~ri Tarihi, s. 837.
80 Gokbilgi>n, Kan. sul. Suleyman devri ba~larinda Rumeli eyaleti, s.
273, primedba 104, _ .
81
Todorov, ibidem, s. 207, 208. O Altinil-i opirnije vidi: Rizaj, Politiko
-upravni sistem, s. 307 308. Ako se uzme turski naziv >>Eflak<< (Vlah), u
socijalnom sm~Slu, koji oznaava raju stoare, inasuprot raje zemljo-
1adnike (:ziimmi), onda vilajet Vlasi Pei (Eflakan-i Ipek) nita drugo ne
oznaava ve jedino dananju Rugovu, u kojoj tima nekoliko sela, a bav-e
se uglavnom stoa11stvom. Kao vilajet Vlasi Pei se spominju osobito u
defterima o dizji. Vidi: Barkan, ibidem, s. 22; Hadibegi, Glavarina, s. 56.
25
dak se veoma proirio. Tako su u domenu toga sandaka bili:
Skadar (Iskenderiy~). Podgorica, Bihor, Pe (Ipe}{), Vuitrn, Prizren,
82
Prltriin1a, Navo
. Brdo i kaze Crne. Gore
.
(&ar.a Dag) . .
U jednom zapisu Peke Pat:rijarije 1528. godine spominje Hu-
sejn Bali-beg sandaka >>pekoga<<. Ovaj Bali-beg oevidno bio je
sandakbeg dukainski, ali valjda zato to mu je bilo sedite u Pei,
pisac beleke ne zove ga drukije no >>peki beg.<< istie G. Ele-
zovi. Meni se ini da je ovaj zakljuak G. Elezovia neodriv. U toj
godini (1528), prema turskim defterima, Pe se nalazila u okviru
skadarskog sandaka, a s'ama Pe je (Nefs-i Ipek) bila kao posed
sandakbega (d.er tasarruf-i mirliv:a) sa prihqdom 31.368 aki s. U 8
zapisu u kome navodi Husejn Bali-beg sandaka >>peckoga<< 1 ne znai

da j~ on bio sandakbeg >>Peko_g<<., ~. u najrria~ju: ruku dukainskog
sandaka, ve riaprotiv skadarskog sandaka .. Husejn-beg se spomi-
nje kao peki sandakbeg zbog toga to je sama f>e prip_adala posedu
(tasarf'Uf) sandakbega: 'skadarskog sandaka.' Naime,. u t9 vreme
posedi skadarskog sandaka bili su: sama .(nefs-,i) Pe, sama Podgo-
84
rica i sam Skadar - . Dakle, sandakbeg
' . skadarskog sandaka _je beg
ne samo Pei, ve i S4:adra i Podgorice. I. po kanun-nami (1529 1536}
nahija Ipek (Pe) je u sastavu skadarskog sandaka85 Po defteru iz
1529 1536. godine Crina G011a (K:lr!a D.ag) u'b>ra(jala se u skaid.a,rski
sandak, ali negde posle 1537: godine ona je bila izdvojena i pripo-
jena sandaku Dukain. Defter iz 1570. godine ve pominje Crnu
Goru kao vilajet (vilayet-i Kara Dag) u dukainskom sandaku. I
u Starinama XIX pominje se da cetinjski i komski manastir pripa-
daju crnogorskom kadiluku koji 1568. godine pripada dukainskom
sandaku, ali negde pre 1576. godine opet se vraa u sastav ska-
darskog sandaka86 Godine 1554. kadiluk Mat je u sklopu dukain
skog sandaka87 Prema fermanu od 1555 .. (9.63) kaza Pe (Ipek) fi-
gurira u okviru skaarskog s-~ndaka8 e:
.
' . .
U fermanima od 1554 1576. godine spominju se sandakbezi
dukainskog s.andaka .i tq: Mehmeci-beg (1554), Navdivan:-beg
(1555/6), Abdillkadir-beg (1.560), Baki.,.beg (1560), Ahmet-beg (1564/
-- -~---
. . ..
82 Inalcik, Suret-i Defte.r-i Arvanid, s.

XI .
93 Gokbi:lgin, ibidem, s. 257 .

84 Ibidem.
. .
85 P11evod M. Mu}ia, Kanuni i kanunname, s. 178.

88 Durev, Tur~ka vlast u Cr_noj Qoii, s. 53;. abanovi, Upravna podela,

s .. 185; Prevod kanun'.-niame skadarS1kog sandaka
. .
od M. Mujia Kanuni
i kanunname, Monumenta turcica, s. 178.
87 Miihimme defteri 1, s. 155.
'
88 Miihimme defteri. 2, s. 64.
26
/65), Kasim-beg (1567 /68), Hasan-beg (1568/69), Mustafa-beg (1570),
Isa-beg (1573/74), Ali-beg (1574) i Mustafa-beg (1576)88
Iz jednog fermana sultana Murata III od 27. redepa 990 (1582)
vidi se da su krajem XVII veka peki i akoviki okrug spadali u
granice Dukaina90 To stanje zadralo se i tokom XVII veka. I
Hadi Kalfa navodi da je Dukain obuhvatio teritoriju s kadilucima
Dukain, Altun-ili, Ipek (Pe), akovica (Yakova), Plav(Pu lav),
Podmila, Zadrima i Le91 Po E. Celebiji akovica i Pe su u duka-
inskom sandaku92 Pe i akovica, kao kadiluci u dukainskom
sandaku, pojavljuju se i 1667. godine 93 Meutim, do kraja XVII
veka, odnosno do 1699. godine, dukainski sandak je imao pod
svojom upravom sledee kadiluke: Ipek, akovica (Yakova), Altun-
-ili, Plav, Zadrima i Le94 Sedite sandakbega bilo je u Pei, ali
sandakbeg je stolovao i u Leu 06 Ovaj sandak bio je stalno u okviru
rumelijskog ejaleta, upravo do 1783. godine, kada se ukida i priklju-
uje kao nahija skadarskom sandaku96
-----
99 Miihimme defteri 1, s. 177; Milhimme defteri 2, s. 96; Mi!himme
defteri 4, s. 128, 133; Milhimme deftert 6, s. 5~2, 362, 567; Milhimme defter! 7,
s. 25, 848, 885, 923; Milh.imrne defteTi 9, s. t2; Miihimme deftert 14, s. 837;
Miihimme defteri 22, s. 344; Milhimme defteri 25, s. 176; Milhimme defteri 24,
s. 2125; Milhimme deftert 26, s. 223; Milhimme defter! 34, s. 1249.
00 Glasnik Skopskog naunog drutva, knj. V, s. 157.
91 Spomenik SAN XVIII, s. 60 61.

02 E. Celebija, Putopis II, s. 38, 97.
os Baagi, ibidem, s. 179.
94 abanovi, Popis kadiluka, s. 336 352.
&s Sabanovli, Upravna podela, s. 185.

eu Elezovi, Turski spomenici, I, s. 786.
i1
.. .
II. . -
. .'..
.. - . -
ISTORIJSKI RAZVOJ RUDARSTVA

A) Vanost rudarstva
. .
'
. . .. .
' -
. .. .
Rudarstvo je najvanija. privredna grana i jedan od najglav-
nijih inilaca ovekove kulture. U rudarstvu iskoriavamo mine-
ralno blago. Tamo gde se otvaraju rudnici >>buja ivot, toplota i sva
ona snaga koja stvara nove ivote i daje sve mogue uslove da se
ti novi ivoti beskonano razvijaju i veito traju<<. Rudarstvo stvara
povoljnije uslove i zarazvoj ostalih grana narodne radinosti. Naime,
od najranijih vremena srea jedne zemlje cenila se po njenom rud-
nome blagu i po drugim predmetima koji se u njoj nalaze.
B) Tragovi rudarstva
>>Mnotvo tragova starog rudarskog rada ima na severnom i

istonom obodu Kosovske kotline<<.
Na severnom obodu u okviru 'kosovske kotline rudarskih okana
ima u ataru Gumnitva, na rnestu Kodra e Gropave (albanski Brdo
okana), u ataru Slivovce dva okna na mestu Zajac i mnotvo okana
u a taru Bajgore. Kod Mazia ima starih rudarskih rovova, a kod
Skrovne, Slakovca i Cecilije na vie mesta samokova (ljake,
zgure). .
>>Na istonom obodu: 1) na Androvakoj planini, u ataru Brusa,
Androvca i Novog Sela, _pored rudarskih rovova, ima i okana, a po
dnu Graankine doline i u Androvakoj reci na mestu Uji Ku
(albanski Crvena voda) . . mnotvo zgure; Pored zgure u Dekom
potoku na ataru Badovca ima desetak starih rudarskih okana. Vie
tih okana ili ceova ima i na brdu Gvozdeniku u ataru sela akovca,
-. 2) Severno od Androvake planine s desne strane reke Graanke,
tragova starih rudarsk.ih rovova (... ) 3) Na planini 2egovcu u ata-
29
iilna Miraa i G. Dadimlje, na mestu Samokov, pored zgure, ima ne-
koliko >>ceova<<. Ceova ima, i to oko dvadeset, na ataru Gadia kod
Ceme e Barutit (albanski: Barutske eme). Nie sela, u reci, ima
zgure, a nje ima jo u atarima Oklopa, Slavinja, Kinopolja i Vrbi-
ce<<1.
C) Rudarstvo pre Turaka
U ovom rejonu, tj. u staroj Dardaniji, u vreme kulturnog

napretka Ilira eksploatacija i obrada metala uzimala je veeg maha.
Na to upuuje i injenica to se pronalaze u toj okolini samo monete
ilirskog rudarskog grada Damastinonita. Rimljani su na Balkanu
zatekli rudarstvo koje nije bilo neznatno. Tako npr. rimski car Tra-
jan je jedno pleme iz Severne Albanije Pirustance prebacio na
rad u zlatne rudnike Dakije, kao vete ispirae zlata. Dakle, u vreme
rimske okupacije ilirska rudarska tradicija je nastavljena. Prve ga-
lerije rudnika olova i srebra u reonu Janjeva i Kinice otvorene su
za vreme Trajana (98 117). U to vreme na Balkanu je bila inten-
zivna rudarska proizvodnja. Rilnljani su na podruju Kosova podigli
mnogo lokaliteta u bogatim rudarskim regionima, kao npr. Ulpiana.
U to vreme rudari su bili robovi ili Iliri koji su imali iskustva u
rudarstvu 2 Rudarstvo se razvijalo osobito u srednjem veku. Ono je
predstavljalo jedan od najglavnijih izvora jaanja i bogaenja srpske
feudalne drave. Srbija je, kao i Bosna, ti to vreme bila uvena
po bogatstvu glamskog srebra. U razvoju rudarstva u srpskoj feu-
dalnoj dravi vidno mesto su zauzimali Sasi veti nemaki rudari,
a u korienju rudnoga blaga najvie se ilo tragovima rimskih is-
traivaa. No, treba naglasiti jo odmah, da su za nagli razvoj ru-
darstva u Srbiji u vremenu od XIII XV veka postojali vrlo po-
voljni uslovi. Naime, razvoj rudarstva, pored ostalih povoljnih pri-
lika, uslovljavala je i injenica to je u to vreme vrednost plemenitih
metala bila u Evropi vrlo velika, s obzirom na to da nije jo bilo
dolo do pronalaska prekomorskih zemalja, odnosno Amerike, sa bo-
gatim nalazitima zlata i srebra. U to doba su iskoriavani i oni
rudnici koji danas ne bi ni trokove podmirili.
Tokom XIII i XIV veka otvoreni su mnogobrojni i veoma bo-
gati rudnici: Plana, Belasica, Brvenik; Trepa, zatim Novo Brdo,
Janjevo, itd. Iz tih rudnika vaene su rude olova, cinka, srebra i
srebra sa primesama zlata (glamsko srebro). Cak i strani putopisci
i savremenici uzdiu srpsku srednjovekovnu dravu zbog njenih
unosnih rudnika. Tako npr. poboni putnik iz XIV veka (1332) Bro-
kard, raspravljajui o kralju Srbije, u svom dnevniku konstatuje da
u Sxtbij:i ima ipet maij1da.na zlata ii da :ima rmee>Vitih zlaithosr:Efurnih
majdana i to u razliitim mestima Jovan Dluga, poljski pisac iz
8
-------
1 Uroevi, Kosovo, s. 129.
e Cerkov, Zanafillet e :z:ehtaTi.se, s. 75 79); Jirel!ek, Zl;loTnik, s. 254.
3 Matkovi, Putovanja, Rad JAZU, XLII, s. 16i.
30
XV veka; .istie da je Srbija obilna u rudami:i: 4 Vizantinac Kritovul
1453, godine kae da se u srpskoj zemlji, svuda gde se zagrebe,
nailazi na bogata leita zlata i srebra koja ~u bogatija, od uvenih
indij.skilh rudnikla5 Jipak, u ~pisima stvaJn;i:h pisaca o n:aivcrdn:i.111 fan-
tastino bogatim rudnicima. srebra i ~lata u Srbij~ ima, dosta prete-
rivar.ja. Kada je re o stepenu rudarske proizvodnje koju su zatekli
Turci kod nas, radi ilustracije dodaemo i sledee: dok u itavoj
Evropi, naroito od etvrte decenije XIV v!;!ka, rudarska proizvodnja
O!lada, bilo zbog iscrpljivanja, a u Cekoj i Saskoj i zbog husitskih
ratova itd., srpski i bosa.nski rudnici .razvijaju se upravo u periodu
zastoja evropske rudarske proizvodn~~ .. Stoga je.potranja srebra na
evropskom tritu bila velika, a posredstvom Dubrovana podsticano
je nae rudarstvo, koje je praktino. zam~nilo u to vrenie evropske
rudnike 6 Leopold Ranke konstatuje da su rudnici u Srbiji, koji su
donosili dobre prihode srpskim vladarima, iJrimamili i dubrovake
trgovce koji su se naselili u vanim privrednim. centrima, kao u No-
vom Brdu, Prizrenu i dr. 7 Dakie, ruqarstvo u naoj zemlji dostiglo
je vrhunac svoga razvoja u pozn.ije srednjovekovno doba, tj. u XIV
i XV veku.
.
- ' . . - I
TURSKO
. RUDARSTVO
. . .
. . .
A) Trci. i .rud11rstvo

Turske osvajae upravo su privlaili prvenstveno nai bogati

i izdani rudnici. Turski hroniar iz sredine XV veka Dursun-beg
za Srbiju kae da je ona sredite svih zemalja i sva je jedan majdan
zlata i srebra8 Da se turska upravna' vlast interesovala za: rudarske
proizvode vidi se i po tome to je ona- i pre konanog osvajanja Ko-
sova (1455) uputila svoje inovnike-nadzornike u najvanija mesta,
odnosno na. glavne trgove i u neke
gradove 1 rudnike koji su delovali
mimo predstavnika srpskih gospodara, s ciljem da ometaju izvoz
srebra, jer je ono bilo potrebno turskoj kovnici 9 Prema: jednom iz
voru iz 1429. godine vidimo i islamizaciju nekih Dubrovana, tj. pre
turske okupacije. Do te pojave je dolo svakako dobrovoljno. Tako
npr. neki Ser Marinus Junii de Sorgo, 20. septembra 1429. godine
alio se dubrovakom sudu, da ga je jedan Dubrovanin, koji je pre-
ao na islam, pozvao pred turski sud u Pritini i oduzeo mu je
72 funte srebra. 6. marta 1436. godine Dubrovako vee u pismu
upuenom trgovcima Pritine i Trepe, tuilo se na >>sclao turcho~<
- -------
4 Jireek
. . .
Radoni, IstOTija Srba, II, s. 422.

6 Jireek, Zbornik, s. 268.
6 Kovaevli, Trgovina u sr~. Bosni; s. 142.
- . . . -
1 Ranke, Srbi;a i Turska, s. 13. .
8 E!ezovi,. Dva turska hroniara iz XV veka, s. 96.
9 Novakovi, Srbi i Turci, s. 223.
31
koji uva tamonje srebro( guarda li argenta di la) i dostavilo jednu
albu despota da se te mere ukinu i da im se dadne primerna od-
teta0. Turski hroniari s kraja XV i poetkom XVI veka Neri i
Ibni Kemal istiu da su rudnici i rudarska naselja osvojena ovim
redom: Novo Brdo, Trepa, Zaplanina, Plana, Brvenik i drugi rudnici
iz tih okolina 11 Da se centralna turska vlast jako interesova.Ia za
rudno b'lago, ak i u pdriod<u sV!o,ga zastoja ('11evakkuf devri 1579-
' 1683), ukazuje i fer~an iz 1584. (992) godine. Po tom fermantt
beglerbeg Bosne je dobio zapovest od svoga suverena da ispita
mogunost osvajanja jednog rudnika srebra koji se nalazi na pod-
ruju Bosne, a u unutranjosti hriana tzv. Dasluba(?), vizavi od
ranije osvojenog utvrenja (hisar) pod imenom Verdanfi (?). U fer-"
manu se istie da spomenutu tvravu treba, zbog tog rudnika srebra,
najbrim nainom okupirati, tj. prvo da se oceni situacija da li je
povoljan, s tim da se ne izaziva sukob. Ukoliko se ustanovi da e
zibog toga dioi do pokrie'ba n~prij:atelj.a 'i .d,o suko!ba na granii:cli., u
tom sluaju sve treba da ostane onako kako je do sada bilo Na 12
osnovu ovog fermana zakljuujemo da je turski suveren ispoljavao

jaku elju za osvajanjem rudnika srebra koji se nalazi na samoj
granici, a u rukama hriana, ali zbog toga nije eleo da izaziva
pokret neprijatelja jer je tursk9 carstvo, u to vreme, bilo u periodt1
zastoja i nije vie ona mona agresivna drava. Meutim, kada je
turska imperija bila u svom uzdizanju (!stila devri 1453 1579),
njeni vladari su sami izazivali sukob sa hrianskim dravama i po-
kret protiv susednih drava i naroda, a u prvom redu zbog rudnog
. bogatstva tih krajeva.

Prvi period turske uprave obeleava opti privredni zastoj.

Da se osealo opte opadanje rudarske proizvodnje pod Turcima
. najbolje nam prua slika Novog Brda, najznaajnijeg rudnika na
Balkanu. Jo za vreme vladavine sultana Mehmeda II Osvajaa, po
jednom zvaninom turskom dokumentu, vidimo da rudari i radnici
u ru:dniciima (kuyu), Novog Brda ne l"ade, ne .pokazuj1u mteresovia.nje
i rudniku nanose razne nezgode. Stoga, centralna vlast, a u cilju
uzdizanja rudarske proizvodnje na preanji nivo, nareuje vilajet-
skom sandakbegu, kadijama, subaama, naibima i drugim osobama
da strogo kazne nemarljive radnike13 Turska administracija je do-
. due poklanjala veliku panju eksploataciji pojedinih vrsta ruda ko-
. je su bile neophodne za kovanje novca i potrebe velike turske vojske.
Meutim, za intenzivnu proizvodnju Turci nisu stvorili povoljne
uslove, shodno prilikama koje su vladale u Evropi. Ipak, bilo je
oevidnih napora u aktiviziranju rudarske delatnosti i .privlaenju
-------
10 Jireek Radoni,lstorija Srba, 1, s. 369 422.
11 Ne~ri, s. 836; lbni Kemal, s. 116 118 (117 120).
12 Mii.himme defteri 52, fot. 290.
13 Babinge1, Suttaniscne Urkunen, s. 11, 1-2; Anhegger Inalo'ik,
Kanunndme-i sultani, s. 6.
32
razbeglih zakupaca i 14
rudara Oivljavanju rudarstva, koje je bilo
poelo da pokazuje tendenciju opadanja, doprinele su opsene za-
konske mere sultana Mehmeda II .Osvajaa. Postepeno se stanje
popravljalo i obnavljala. A tursko rudarstvo je doivelo svoju kul-
minaciju najverovatnije u vreme
. '
sultana Bajezida II, koji je pokla-
njao posebnu panju unutranjem ureenju Carevine,

privrednom

razvitku, kao i rudarstvu, kodifikovanjem kanuna i ){anunama raz-

liitih rudnika ire Carevine 15 Konsolidovanje proizvodnje rudnoga
.blaga bilo je od ivotnog znaaja za Otomansko carstvo. Rudnici,
gde su bile i kovnice novca, su bili vani centri, jer su bili .kao
sirovinska baza za voenje neprekidnih osvajakih ratova. No, posle
privredne stabilizacije i napretka u drugoj polovini XV veka, a to
se zapaa iz deftera 1498/9. 16 godine, rudarstvo je poelo, u razme-
rama opte krize, u prvim decenijama XVI veka da usporava tempo
svoga razvitka, pa ak i da nazaduje. U cilju saniranja privredne
krize i popunjavanja dravne blagajne, sultan Sulejman Velianstve
ni izdaje dragoceni kodeks (1536): >>Kanun ve 'ibarat-i me'adin<< 17
Ti rudarski zakoni dali su privrednoj inicijativi slobodu u istraiva-
nju i eksploatisanju rudnoga blaga. Na taj nain se htelo postii to
da se izazove interesovanje za rudarsku delatnost kod domaih i
stranih zakupaca, a da se odstrani prethodni birokratski sistem, koji
je vladao u turskom rudarstvu. Ove mere su imale izvesnog dejstva,
i dolo je do napretka rudarstva, ak su korieni ne samo klasini
-srednjovekovni rudnici, nego su otvoreni rudnici i u drugim prede-
lima. U prilog tome govori, pored ostalih, i ferman koji je upuen
godine 1574. kadijama Skoplja, Kratova, Vidina, Velesa, zatim Ra-
domira, Nia, Leskovca, Prokuplja (Urkilb), Kruevca i dr. da za
potrebe evkafa i hajrata (zadubina) u Istanbulu poalju olovo u
Solun sa podruja spomenutih kadiluka. Dalje, navodi se u fermanu,
da olovo treba da se prevozi kolima sa toga terena, a za tu uslugu
treba da se plaa novac na ime kirije 18 O sredini XVI veka imamo
i zapadnih, vrlo pozitivnih obavetenja. Jedan mletaki poslanik iz
tog doba ne konkretizirajui kae: >>Jedan dan odavde (od Skoplja)
ima rudnika olova i srebra, jo dalje jedan dan ima rudnik bakra,
srebra i zlata<< 19 Sudei po tom opisu, smatramo da se on odnosi
na novobrdske, odnosno kopaonike i kratovske rudnike.
Godine 1580. upuen je ferman kadijama (kudat) i nadzorni-
cima (nuzzar) rudnika (me'adin iizerine) rumelijskog vilajeta. Ovaj
zvanian turski dokumenat iz osme decenije XVI veka jasno uka-
zuje da je posle obnavljanja rudarstva, kao posledica zakonskih mera
sultana Sulejmana Zakonodavca, dolo do naglog opadanja i propa-
-- ---
~ Elezovi, Turski spomenici, I, s. 42--43.

15
Bibl. Nat. de Paris, Manus. fonds Ture., anc. 85. . ..
. . .. - . .. ..
1
Filipovi, Iz istorije Novog Brda, s. 70.
17 Spaho, Turski rudarski zakoni, s. 133 194.
1e Mii.himme defteri 24, s. 2ZQ.
10 Matkoyi, Putovanja, Rad JAZU, CXXIV, s. 31 .

danja rudnika na evropskom delu turskog carstva, i da je kriza
zahvatila tursko rudarstvo. Neki rudnici (u Rumeliji), zbog nemar-
nosti pojedinaca potpuno su propadali. Prema tome, da bi se rad u
njima oiveo i da bi se promenili i izmenili oni koji ine tete
rudnicima Rumelije, zaduuje se sultanovom naredbom Muhamed,
upravitelj carske blagajne. Istovremeno se zaduuje lino svaki za
sebe, kadije i naziri rudnika Rumelije. Oni se staraju o popravci i
'reparaciji rudnika, pritiui u pomo i nastojei da oive rad. Uko-
liko se ne budu starali, ukoliko se pokae da su nepodesni za ru-
darstvo, ne samo da e biti svrgnuti, nego e biti kanjeni i shodno
erijatu20
Period vladavine sultana Murata IV obeleava istovremeno i
krizu koja je nastala u proizvodnji plemenitih metala. Arhiepiskop
Petar Bogdani 1640. godine obavetava da se u rudnicima iprovca
(Bugarska) kopaju samo gvozdene rude, a srebro se ne kopa u toj
koliini kao nekada, jer su rudnici srebra iscrpeni 21
Spisi Radi Kalfe i E. Celebije su poslednja obavetenja o

znaajnom napretku koji su postigli nai privredno-kulturni centri
u XVI i XVII veku, :kada Su n:aipredwaiLi. .raiznovnmi zanati, a pa:ra-
lelno sa zanatstvom i unutranja spoljna trgovina .. Tada je bilo
izdanih rudnika. Iza toga, nakon dve decenije, nae rudarstvo <lo-
bija osetne udarce od kojih nije moglo da se oporavi .

.. Godine 1475, po navodima enovljanina Iacopo de Promonto-

ria, najvaniji rudnici srebra na Balkanu su: Novo Brdo, Srebrenica,
Kratovi, Pritina, Serez, Solun i Sofija22 U Zakoniku sultana Sulej-
mana Zakonodavca iz 1536. godine Kratovo, Sideropsa, Novo Brdo,
Janjevo, Zena, Zaplanina, Belasica, Trepa, Bosna, Brvenik, Sre-
brenica i Rudnik su najvaniji rudnici Balkanskog poluostrva 23
Nakon jednog stolea situacija se naglo izrnenila. Dok je Radi Kalfa
samo 'l'l.aveo da je u Srebrenrl.ci nek!ada bilJO sriebmih irudn~ika (gilmti~,
ma'deni var imii;;), a po E. Celebiji Srebrnici je tako dato ime, zbog
toga to se u njenim planinama nalazi srebro, ili zbog toga to reku
Drina izvire iz srebrnih ruda. Dobija se utisak da izdanost 11aih
rudnika opada postupno i to od severa prema jugu, jer su rudnici
srebra Bosne ve ugaeni sredinom XVII veka; kopaoniki propadaju
krajem XVII veka, dok se oni kratovski bore za svoj opstanak do
XIX veka.
B) Organizacija rudarstva

Kada su vrena istraivanja rudarskih regiona (ako je otkri-

vena neka ruda, bilo na koji nain i bilo gde na teritoriji Carstva),
onda je na licu mesta upuen carski izaslanik (mubai;;ir) koji je, za-
------20 Mii.himme defteri 43, fot. 270.
21 Kosti, Rudarstvo, >>Nastavnik<< XXIII, s. 369.
12 Babinger, Die Auf. des Gen. Iacopo de Promontorio, s. 64.
2s Spaho, ibidem, s. 166.
34

jedno sa sandakbegom i kadijom odnosnog podruja, izvidio stanje
dotine rude. Naime, iz novootkrivenog rudnika poslata je izvesna
koliina rude (5 10 oka) u oblinju ili centralnu kovnicu novca
(darbhane) u Istanbul, kao uzorak. Tu se analizom ispitala vrednost
rude i njena rentabilnost. Ako se ustanovi da e od te rude biti
koristi, onda se nadlenim organima upuuju naredbe da odrede
seljake iz okolnih sela za madendije (rudare) oslol:)aajui ih od
raznih nameta i obaveza. Ako nije bilo u odnosnom kraju profesio-
nalnih rudara, onda su upuivani iz drugih majdana koji su bili
duni da organizuju posao u novootkrivenom rudniku i da obua
vaju seljake odreene za rudare. Zatim su odreeni sarafi (sarraf)' 5
koji su finansirali majdan sa potrebnim finansijskim sredstvima'6

Svi rudnici su proglaeni za carska dobra (has). Bilo je sluajeva
da turski suveren proglasi kao svoj has jedno podruje u 'kome je
otkriven novi rudnik, a za to dodeljuje dotadanjem korisniku drugi
predeo. Npr. katastarski popis iz 1455. godine ukazuje da je Vukova
oblast (Vilayet-i Vilk) na Kosovu data Isa-begu Ishakoviu kao has
u zamenu za sela u. kojima je otkriven rudnik pod nazivom Pr-
sten'nje (Proenje) u Limskim Nikiima27
Rudnici su, zavisno od vrste rude i istorijskog perioda, eksplo-
atisani na nekoliko naina. Ti oblici su sledei: emanet sa eminom,
nezaret sa nazirom, mukataa sa mukatadijom, iltizam sa multezi-
mom, malikane sa mutasarrifom malikane i amillik sa amilom. U
osnovi svi ti oblici rada i upravljanja sa rudnicima su bili obuhvaeni
u nekoj kooperaciji 28 Zakonik iz 1536. godine dao je punu slobodu
rudarskom istraivanju, a radi unapreenja rudarstva predvia:
>>kadije Novog Brda i Kratova su duni da u svaki rov postave spo-
sobne i pouzdane ljude, da saznaju ta rade, koliko ima u dotinom
rovu radnika, da li ima ili nema slobodnih mesta u ja11ama, da bi
se moglo postavljati jo radnika; gde se ne radi da se podstaknu
na. rad. One rudnike, koji nemaju vlasnike, oglasiti kao slobodne
i predati ih onima koji budu traili, i neka ponu raditi. Raja na
hasovima treba da bude osloboena dabina<< 29
Kako i na koji nain se organizuje eksploatacija jednog rudni-
ka pokazuju i fermani od 25. maja 1572 (11. M 980) godine, upueni
-------
24 Hadi Kalfa, Spomenik SAN, XVIII, s. 89; Celebija, Putopis I; s. 113.

25 !~leda da su d11ilr1ost sara:f!a ve6im dalom imali Jevrejd, jer na to
upuuje jedan jevrejsk! izvor iz XVI v:eka, koji glasi: Ruben (je naJStojao kod
imona da ga pridobije za ortaka ti poslu sarafbae, ali imon se proti'\"io
izjavljqjul da je od tog zanata imao nmogo gubl.takia. Ali je Ruben preko
pae prinudio Simona da se primi toga zanata. Hananel Ekenazl, Evrejski
izvori, I I, s. 356.
20 Milhimme defteri 10, s. 84; Milhimme defteri 14, s. 498; Milhimme
defteri 30, fot. ~3; Rmllk, Osmanli Devrinde Tii.rkiye Madenleri, s. 9; Spaho,
ibidem, s. 165; <;agatay, Osman. Imp. maden h.ukuku, s. 121.
21 abanovi, Krajite Isa-bega Ishakovia, s. 22.
2
s <;agatay, ibidtnn, s. 123.
29 Spaho, ibidem, s. 163, 166.
35
begoviilma Bosne i Kliisa, roaio i vernom ,nai~or.niiiku. (naz!r) muka te
Smedereva. i. eminu Bada. U tim fermanima se govori da je u bli-
zini tvrave Kamengrada, u domenu bosanske live, jo od vremena
hrianstva ostao odlian i izabran rudnik eljeza, i da je mogue
njegova eksploatacija, u livenju topovskih kugli. Sa tim rudnikom
zaduio se neki Zaiin Osman koji e rudnik obraivati sa .mesnim
ekspertima (ehl-i vukufj. Da bi se spomenuti rudnik eksploatisao
postavljen je Mehmed, jedan od topdijskih buljukbaa Visoke porte.
U radu rudnika odreuju se stanovnici okolnih sela rudnike, s tim
da budu osloboeni od nameta >>avariz-i divaniyye<>tekalif-i or-
.fiye<<. Nadzornik smederevske mukate (Semendre mukata'at naz1r1)
i emin Bada zaduuju se da poalju sve to budu traili spomenuti
Zaim Osman i topijski buljukbaa Mehmed: radnike, majstore, ka-
lupe, krampove, lopate i druga orua., tj. sve to bude iziskivalo,
.brzo da se poalje u vezi sa potrebama naznaenog rudnika30
Ako je dolo do opadanja rudarske proizvodnje, bilo iz kojih
razloga, centralna vlast je pred uzimala potrebne mere da bi se ono
obnovilo i napredovalo. O reorganizaciji rudarske produkcije u Ru-
meliji, koja je poelo ponovo da opada posle kodifikovanja rudar-
skog Zakonika iz 1536. godine, kada je dolo bilo do konsolidacije
rudarstva, govori i ferman iz 1580 (988) godine, upuen kadijama
(kudat) i nadglednicima (nuzzar) rudnika rumelijskog vilajeta31
Na osnovu svega izloenog se moe zakljuiti, da su rudnici
proglaavani carskim hasovima, zaduivani svi mogui organi vlasti
za organizovanje to uspenije i rentabilnije rudarske produkcije,
obezbeujui rudnicima potrebna sredstva za rad, strunu radnu i
fiziku radnu snagu, bilo iz sredine stanovnika odnosnog rudarskog
revira, bilo iz udaljenih krajeva, odnosno rudnika, oslobaajui ih
raznih na1neta i preduzimaij 1ui {)if.r.e 1mere protiv onih koj:i. ine tete
ili doprinose bilo na koji nain opadanju rudarske produkcije.
C) Proizvodi turskih rudnika
Olovo
Na osnovu izvora do kojih smo doli zakljuujemo da je olovo

bio najvaniji metal (po koliini) koji se proizvodio u naim rudni-
cima, a da je upotrebljavano najvie za livenje olovnih kuglica
(findik - lenik) za puke potrebne turskoj armiji. Olovo je mnogo
upotrebljavano i u graevinarstvu, tj. za pokrivanje damija, ha-
mama, karavansaraja, hanova, crkava i drugih .graevina turskih
dostojanstvenika. Olovo je dobijano veinom iz naih starih rudnika:
Srebrenica, Rudnik, Belasica, Brvenik, Trepa, Novo Brdo, Janjevo,
Kratovo itd. Meutim, turski izvori iz XV i XVI veka svedoe da
-------
30 Milhimme defteTi 19, s. 33.
s1 Milhimme defteri 43, fot. 270.
36
je bilo rudnika olova i na podruju kadiluka Skoplja, Pritine,
Vuitrna, Vranje, Kuajne, tipa, Velesa (Koprillii), Radomira, Nia,
Leskovca, Prokuplja (Urkilb) 32 itd. U doba Turaka iz naih rudnika
dobijalo se olovo tzv. tvrdo i slatko olovo >>plumbum durumc>plum..;
bum dulce<< 33 Godine 1566 (973) kadija .Kuajne dobio je ferman da
poalje za Beograd 137 kantara olovnih kuglica (findik) 34). Za po ...
pravljanje graevina u Istanbulu 1570. godine traeno je od kadija
Aladahisara. (Kruevac) i Prokuplja (Urkilb) 5,000 kantara olova35
Godine 1573. upuen je ferman kadijama Skoplja, Kratova, Novog
Brda, Pritine, Vuitrna, Vranja (Ivranye), tipa (I~tib) i Velesa
(Kopriilil) da poalju 6.000 kantara olova za Solun sa svojih kadilu
kih domena, a .za potrebe zadubine velikog vezira Mehmed-pae 36
Traeno je 1578. godine od kadije Kratova 1.000 kantara olova, uz

naplaivanje, za potrebe hanova u Filibi37 Godine 1587. kadiji Kra-
tova je poslat ferman kojim se nareuje da hitno poalje 1.000 kan-
tara olova za pretvaranje jedne crkve, Patrijarije u Istanbulu, u
damiju 38
Srebro
Kod Turaka srebro je bilo omiljeno. Stoga je bilo srebro mnogo

rairena i traeno za vreme turske vladavine. Od srebra su prav_;
ljeni raznovrsni nakiti koje su upotrebljavale ene. Mukarci su
srebrom ak i svoje oruje ukraavali. Za srebro se interesovala naj-
vie sama turska drava, poto se od toga kovao novac (ake) koji
je bio neophodno potreban, bilo za izdravanje dravnog organizma,
bilo za voenje osvajakih ratova koji su donosili vrlo bogat ratni
plen, kao vaan izvor carske i dravne blagajne. Uglavnom, svi
najvaniji rudnici Evropske Turske, valjda i itave Turske imperije,
pripadali su naoj . zemlji, a to se vidi . po Zakoniku iz 1536. godine
.
sultana Sulejmana Velianstvenog 39 Po jednom dokumentu iz 1591.

godine venecijanske arhive spominje se i jedan rudnik srebra u
Fandi (severna Albanija) 40, ali u doba turske vladavine rudarska
eksploat<::.::ija u Albaniji nije bila od velikog znaaja.
------
3
Bibl. Nat. de Paris, Man. fonds anc. 85, s. 191-197; Miihimme defteri
t
22, s. 284; Miihimme defteri 24, s. 220.
38 Anhegger, Beitrii.ge zur Gesch.ichte, s. 147.
3~ I bidem, s. 298.
3 ;; Miihimme defteri 14, s. 654.
30
Miihimme defteri 22, s. 284.
37
Miihimme defteri 36, fot. 249. -'""" -T
38
Miihimme defteri 62, fot. 302.
3o Spaho, ibide11t, s. 166.
~ 0 Anhegge1, ibidem, s. 174.
37
Zlato
Od zlata su zlatari pravili raznovrsne nakite za iroku upo-

trebu. Luksuzni predmeti, bilo da su oni od zlata ili srebra, upo-
trebljavani su uglavnom u domovima turske feudalne aristrokratije.
Drava je od toga kovala i novac, razume se i u kovnicama novca
na podruju nae zemlje. U Turskoj imperiji nije bilo istih zlat-
nih majdana, nego je zlato izdvajano iz ruda srebra. To znai da
su nai rudnici srebra, kao npr. Novo Brdo, Janjevo, Trepa, Kra-
tovo, Srebrenica i dr., carskoj hazni donosili i zlato. Inae jo u
srednjem veku spominjalo se, pored beloga srebra<< (argento bi-
ancho), i srebro koje je sadravalo izvestan procenat zlata, tzv.
>>glamsko srebro<< (argento de glama) 41 Bilo je sluajeva da je vr-
eno i ispiranje zlata, kao npr. u Rogozni, kako nas obavetava 1530.
godine Benedikt Kuripei42 I u Bulgarima (Mirdita), po mletakim
43
izvorima iz 1591. godine, vaeno je zlato Vizitator D. S. Gaspari
1671. godine obavetava da su u blizini Trepe bili rudnici zlata
i srebra; polovinu tih proizvoda je uzimao za sebe >>Tur~in<< 44
Zeljezo
.
Za vreme turske vlasti proizvodnja eljeza je zauzimala prvo
mesto. Jer je Turskoj imperiji bilo preko potrebno eljezo, u prvom
redu za potrebe armije i flote, tim pre to je Tursko carstvo, kao
militaristika drava, stalno bilo u ratnom stanju, tj. vadilo je uvek
ratove sa susednim dravama na tri kontinenta. Zeljezo je bilo
potrebno i za poljoprivredu, zanatstvo i domainstvo. Turska impe-
rija je podmirivala sve svoje potrebe sa eljezom dobijenim na
sopstvenoj teritoriji. Naime, Balkan je bio njen glavni izvor eljeza.
Stoga su napravljene kovanice zvane >>samokovi<<. Samokovi su
predstavljali zgradu veliine 10/15 m, a visine 5 6 m. Samokovi
su graeni obino u visokoplaninskim selima na rekama, gde je bilo
obilne vode u 1iokru ce1e g.O'drine ii rto sa: ive]Ji;kim ttl?IJMJom.
Prema mnogobrojnim fermanima iz XVI veka, eljezni predmeti
proizvodili su se najvie u Rudniku, Badu u Srbiji, u Kamengradti
u Bosni, u Dukainu i Samokovu i Bugarskoj. Samo ovi fermani ni-
ta ne govore o koliini proizvodnje eljeza, ve samo o eljeznim
predmetima. Prema tome, nemamo uopte podataka o koliini pro-
izvodnje ove rude. Za potrebe armije, flote, poljoprivrede, zanatstva
(tu spadaju i proizvodnja orua rudara), domainstava itd. proizvo-
dilo se: buzdovani, sablje, topovska ulad (kugle), puke, puana
zrna, konjska oprema, potkovice, ivije, klinci, sekire, lopate, ekii,
------
41 .Jireek Radoni, Ist. Srba, II, s. 174.
u Kuripeii, Putopis, s. .28.
4a Anhegger, ~bidem, s. 174.
4C H11tti i Drites, Shkoder, 1932, s. 414.
38
krampovi, kantari, lengeri (sidre) itd. Rudnik je tokom XVI veka,
izgleda, bio najvanije mesto gde se proizvodilo (pored ostalih e-
ljeznih predmeta) topovske kugle za potrebe Turskog carstva. Na
to upuuju turski izvori.
Godine 1558. upuen je ferman kadijama Aladahisara, Novog
Pazara (Yeni Pazar), Uica i Caka da mobiliu stanovnitvo na pod
ruju spomenutih kadiluka za seu drva potrebnih za spremanje
umura, radi livenja topovskih kugli (top yuvaligI) u rudnicima
Rudnika. Istovremeno se postavlja sa emina Rudnika Mehmed, jedan
od a,ua VdlsOlke porte45 U fe:iimainu iz 1559. godine 1U Rudn:i.Jlw se
spominje >>Kara ma'de11 ha1"iesi<< (kua crne rude, doslov110), valjda
eljezne rude. To moe da bude topionica eljezne rude 46 . Godine
1567. Mehmed Cau, emin Rudnika, predao je magazinu u Beogradu
2217 topovskih kugli (yuvurlak) 47 Jednim fermanom iz 1568. godine
beg Smedereva zaduuje se da odredi 40 osoba za obezbeenje ru-
dara koji su radili u rudnicima eljeza u Rudniku, budui da neki
kada rudari idu na posao, iz zasede ubijaju i pljakaju rudare 48
U istoriji turskog istoriara Ibrahima Peevije stoji da su se u Rud-
niku lila topovska ulad od 36, 46 i 48 oka49 . Po fermanu iz 1571.
godine se vidi da su u rudniku Bad livene etiri vrste topovskih
kugli: >>on birer<<, On dorder<<, >>On alti~ar<>On sekizer<< Citavo
00
selo Bad u smederevskom sandaku od 12 hrianskih domainsta

va radilo je na livenju topovskih kugli to se da videti iz fermana
1575. godine51 Fermani iz XVI veka govore da se u Kamengradu
livena topovska ulad, naroito tipa: >>On il~er<<, >>on dorder<> kilbeli << 52
Samokovo (Bugarska) je, sudei po fermanima iz XVI veka,
bilo najvanije mesto na Balkanu gde su izraivani razni eljezni
. ----
4ii Milhimme defteri 7, fot. 54.
40 Miihimme defteri 4, fot. 9.
49 Miihimme defteri 7, fot, 49.
49
Peevi, Tarih. II, s. 246.
30
Milhimme defteri 18, fot. 117. U mnogobrojnim fermanima iz Miihimme
defteri rud!lik Bad se javljia. dvajako: Bad i Bdh. Naime, rad.i se samo o
jednoj dijakritikoj taki koju re Bah, u ne!im dokwnentima, nema. Ali,
nas to ne zbl.Blljuje. U turskim dokumentima obino se izostavljaju diijakritd.ke
take. Zbog toga, po naem m!iljenju, ovaj rudnik treba itati kao Bad,
a ne kao Bah, tim pre to u turskim dokumentima sluajno se ne stavljja
iaka, a p11irodno se izostavlja. Npr. pie >Se izridto kao Bad, tj. sa takom,
na sledeim :flermanima: Milhimme defteri 5, s. 694; Milhimme defteri 18, s.
iO, 98; Miihimme defteri 19, s. 13, 345, 350; Muh.imme defteri 26, s. 233;
Miihimme defteri 27, s. 58, 180. Ima SluajeV'a da se pie re Bad bez dija-
kritikih taaka i na oba konsoo~anta: b d d, (Miihimme defteri 16, s. 28).
U tim sluajev.ima re Bad<( mogili bi itati: Bad, Ba, ah, Pah, Tah, Nah,
i~. .
51Mii.himme defteri 27, s. 58.
52
Milhimme defteri 10, s. 199; Miihimme defteri 19, s. 315; Miihimmc
efteri 26, fot. 189.
39
predmeti za potrebe a1111ije, flote i dr. 63 Korienje eljezne rude
nije prestalo ni XVIII i XIX veka, osobito u Bosni, na Kopaoniku
i u Makedoniji. Postoji i talrvo lT1ilje11je da je, gde vaenje iude
nije bilo skopana s velikom mukom i trudom, kao npr. kod eljez-
nih ruda, tamo rudarstvo i dalje cvalo. Na taj nain, bosanski e-
ljezni proizvodi su bili vrlo vani objekti izvoza po itavom Balkan-
skom poluostrvu54
Bakar
Turci su se jako interesovali za proizvodnju bakra poto su

od njega lili topove. Zanatlije su od balt"ra pravi.li ta7.liite p1ed1nete,
u prvom redu posue za domainstva, a u dravnim kovnicama
novca kovan je i bakarni novac (mangir). Jo za vreme sultana Meh-
meda II Fatiha donoen je i .zakon o bakru, koji p1edvia: ako se od
1 dirhema bakra kuje 1 mangir, onda 8 mangira ine 1 aku; ako se
od 1 dirhema bakra kuju 3 mangira, onda 24 mangira ine 1 aku.
A ukoliko carski kul (sluga izaslanik) bude naiao, u gradovima
Rumelije, na stari >>pul<< 55 , njih e da prodaje sarrafima pula, po
ceni bakra, a osobe, kod kojih su one pronaene, shodno erijatu,
e kazniti (hakk!ndan gele) 56 Fermanom koji je upuen begu Sme-
dereva i kadiji Beograda, 1574. godine, oni su bili zadueni da po-
stojeu koliinu bakra iz rudnika Mali i zvona (sigurno crkvena -
S. R.) iz Resne i Kuajne nagomilavaju u Smederevu, gde treba da
se liju topovi57 To znai: bakarni rudnik Mali nalazio se na podruju
beogradskog kadiluka, u smederevskom sandaku, a livnica topova
u samom Smederevu.
Sti:emo utisak ra jre SmederJ\11Q lbi1o mestio gde su se llilli to-

povi. Na to upuuje jo jedan ferman iz 1575. godine, koji je upu-
en begu Smedereva i Samokova (Bugarska). Smederevskom begu
je nareena da se prave posebni ambari za topove, koji su liveni
u Smederevu, jer u tvravu topovi ne mogu da se uvuku, poto
most 'tvrave ne moe da ih izdri. Topovi su do tada stajali na
kii i snegu, s druge strane. Istim fermanom zaduen je samokovski
beg da odmah poalje u Smederevo za navedene topove potrebno
gvoe, kundake i kola 5 s. Prema E. Celebiji u planinama Kratova
ima istog bakra. On spominje bakar i u Bpsni Iz j~dnog fermana
59
od 1695. godine, koji je upuen kadiji i Sulejmanu; emiriu mukate

Gfunii~hane (Anadolija), saznajemo da je bakar naen u rudniku
----- 53 Mii.nimme defteri 5, s. 202, 643; Mii.nimme defteri 26, fot. 188.
54 Muderizovii, Bosanski majdani, s. 22.
5& Pul, sitna mcmeta.
so Babinger, Beitrii.ge zur Gescichte, s. 45.
s1 Miihimme defteri 24, s. 329.
5e Miihimme defteri 27, s. 178.
so Celebi, Putopis, II, s. 44.
40
Gumuhani60 Godine 1714. spominje se rudnik bakra, na g1anici
Austrije (Nemc;e), u selu Buevi, kadiluka Kamengrad (Bosna) 01
Bakar je vaen i na brdu Cerpiku, blizu Puke u Albaniji Spominje
62
se 1733. godine rudnik bakra i u Ahsenderu, u kazi Albistanu, u

beglerbegluku Mera63
Sumpor
Za tursku vlast sumpor je bio takoe vrlo vaan proizvod, po-

to se barut pravi pomou sumpora i alitre. Verovatno je bilo dosta
rudnika sumpora u Turskoj imperiji. Gde su bili rudnici sumpora
u naoj zemlji ne bi se moglo odreenije kazati. Jedan ferman iz
1571. godine govori neto o. toj rudi. Po tom vanom dokumentu
vidimo da je sumporna ruda eksploatisana u selu Leskovi u ohrid.:..
skom sandaku. No, u dotinom periodu, kako se vidi iz samog fer
mana, zahvatila je kriza i tu vrstu rudarske proizvodnje. Spomenuti
ferman upuen je Osmanu, begu Ohrida. Po tome Porta je obave-
tena da na teritoriji spomenutog sela nema rude sumpora koja bi
bila rentabilna. Meutim, da bi se oslobodili od dabina, tzv. >>te-
kalif-i orfiye<<, 150 osoba primilo se zakupa za proizvodnju sumpora,
no njihov trud je bio bezuspean. Dakle, vidi se navodno proizvodnja
sumporne rude nije bila rentabilna, jer za proizvodnju 150 kantara
sumpora izgubilo se 1500 kantara (valjda: rude) sumpora (150 kan-
tar kilkiirt hasil edince 1500 kiikilrt ziyan iderler). Prema tome,
s obzirom da je sumpor bio vrlo vaan proizvod, sultan nareuje
begu Ohrida da na licu mesta ispita sluaj, odnosno rentabilnost ..
rude, tj. da li je sluajno u spomenutom selu mogua proizvodnja
swmpor.a (fi:l-va!ki kairye-i meaJbu.lie tcipiragli:nd.a kilkiir.t n~lletmek kabil
midir?). Ujedno trai da se napie opiran izvetaj0 4
Salitra
Do kraja XIX veka bio je u upotrebi tzv. crni barut koji se

sastojao od meavine alitre, uglja i sumpora. Salitra (NOaK.), kao
osnovna sirovina za proizvodnju crnog baruta, dobijala se !uenjem
zemlje zasiene animalnim ostacima svake vrste 05 . Budui da je Tur-
sko carstvo bilo stalno u ratnom stanju, a barut je upotrebljavan
u ratne svrhe, otuda je alitra bila vaan proizvod, a izrada baruta
bila pod kontrolom drave. Barutane (barut-hane = radionica baru-
ta) Carevine obino su bile u neposrednoj blizini >>rude<< .alitre.
00
Refik, ibide>11t, s. 20, 21.
t Ibidem, s. 49, 50.
0
Anhegiger, ibidem, s. 174.
63 Re:flik, ibidem, s. 37.
84
Mii.himme defteTi 16, s. 123.
05
Opirnij~ o ali tri vidi: Petrovi Boj ani, Dobijanje a litre, s. 21! 50.
41
Naime, alitra (gilher~ile) je za Turke ruda (maden) jer se kopa iz
zemlje. Bamwtanra je lllilo ,u svdm 1predJeIJima Tucr:-sko.g cait'stVla (u Aziji,
Afnioi i u evropiSkon1 deltu Tunske: u IstanJbUJlu, Jer11:enu, H<alepu,
Bagdadu, Egiptu, Solunu, Beogradu, Budimu, Temivaru itd.) 66
>>Prema popisu inventara tvrave u Skoplju iz 1459. godine (Tapu
defteri) u njoj se nalazilo 8 kantara preiene i 7 kantara nepreiJ
ene alitre. Ta injenica mogla bi da govori o tome da je u okolinu
Skoplja ve postojala u to vreme mala, privatna proizvodnja alitre
i da se alitra sklanjala u tvravu kao na najsigurnije obezbeeno
mesto. O proizvodnji alitre u okolini Skoplja moe se slutiti i iz
jednog dokumenta iz znatno kasnijeg perioda, u kojem se navodi
da je tu postojala proizvodnja alitre. >>Od davnina<<, ali da je pre-
kinuta zbog iscrpenosti raje<<. 67 Godine 1485; bio je zakupac alitre
Rumelije ('amil-i gilher~ilei-i Rumeli) Mehmed bin Turhan. Vred-
nost jednog kantara alitre bila je 200 aki, tj. 60 kantara alitre
kotala 12.000 aki. Isti izvor ukazuje da se alitra proizvodila i u
okolini Pritine. Kadija Novoga Brda Mevlana Musa Celebi predao
je hudet (hiiccet kadijsko. reenje, isprava) Mustafi sin Murad
Fakijhu iz Pritine da je vrednost predate alitre od 7 kantara i 60
lodra svega 1.470 aki68 Sudei prema carskim fermanima i izve-
tajima francuskog konzula u Solunu iz 1691. godine vidimo da je
proizvodnja alitre postojala na podruju Makedonije i krajem XVII
veka, ali je ona poivala na privatnom posedu kazana za luenje 69
Stipsa
Stipsa (i;;ap) je takoe bila traena, osobito za potrebe pojedinih

zanata (kalajdijski). Za period koji obraujemo, nemamo podataka
o proizvodnji ove rude u naim krajevima. Sudei po nekim ferma-
nima sa poetka XIX veka, saznajemo da je bilo rudnika stipse u
Skoplju, Bitolju, Beru (Karaferia), Seru, Vodenu, Solunu, Negou
(Agostos) itd. 7u. Hrianska sela koja su radila u majdanima za iz-
radu stipse, takoe su bila osloboena od raznih obaveza. Po ka-
nunnami vilajeta Erzerum iz 1540. godine, sela koja su radila na
izradi stipse bila su osloboena od dizje, ispende i ostalih novanih
dailbina, zati11n od >>-acer11i 1ogliaina<<, te ava11Lza ci. daivtan;j.a 'Veslam (kii-
reci) kao i od obiajnih tereta (tekalif-i orfiye). Kasnije ove su im
povlastice bile oduzete; a rad je vren pomou najamnih radnika71
-- __, ____
66 Ibidem, s. 28.
6 7 Ibidem, s. 27.
66 Ibidem, s. 22 59.
e9 Ibidem, s. 34.
70 Dambazoviski, Turuski dokumenti II, s. 33.
11 Hadibegi, Dizja ili h.ara, s. 71.
42
Cumur
Jo u stara vremena je bio u Evropi poznat kameni ugalj.
Npr. Rimljani su naili na tlu Britanije >>crno kamenje koje upo-
trebljavaju za loenje. A Liitika hronika iz 1198. godine daje prvu
72
vest o upotrebi kamenog ugljana evropskom kontinentu Meutim,
uopte nema pomena da su Turci upotrebljavali kameni ugalj, od-
nosno lignit, premda je na teritoriji Turske imperije bilo bogatih
nalazita te vrste rude. Za potrebe rudarstva Turci su upotreblja-
vali drvo (umur) i to, po naem miljenju, iz sledeih razloga: zbog
toga to umur daje dovoljnu koliinu: kalorije za topljenje rude i
zbog toga. to je bilo mnogo rentabilnije upotrebljavati drveni u
mur, poto je bila jeftina radna snaga i bilo bogatih uma u blizini
rudnika, a tehnika kopanja rude nije se usavrila za vreme turske
vladavine. Zakon Siderokapse s kraja XV veka predvia da se ne
ometa proizvodnja umura na planinama73 Prema fermanima iz 1568.
(976) godine za potrebe rudnika Rudnika, za seu drva i za pro-
izvodnju umura, angaovano je stanovnitvo kadiluka Kruevac
(Alacahisar), Novog Pazara (Yeni pazar), Ragoice? (Ragov~e), Uica
i Caka74
OPADANJE RUDARSTVA
Treba posebno naglasiti da su najunosniji rudnici, kako u sred-

njem veku tako i za vreme Turaka bili rudnici novobrdskog, kopao-
nikog, i kratovskog rudarskog revira. Na tim bogatim i prostranim
rudarskim podrujima, tokom nekoliko vekova, nekad u veim, a
nekad u manjim koliinama, nekad intenzivnije, a nekad sporije
vaena je iz utrobe zemljine kore: ruda eljeza, olova, srebra, zlata
i bakra. Meutim, nae rudarstvo, koje je bilo nekad na glasu i van
balkanskih granica, postupno se ugasilo, a njegova slava sistematski
je utrnula. No, o veliini naega rudarstva u prolosti, o nekada-
njim kulturno-tehnikim dostignuima naih naroda, o ivoj i izda-
noj rudarsko-metalurgijskoj radnji, o rudarskim i trgovakim na-
seljima, o kolonijama i ivotu stranaca itd., najbolje nam svedoe
tragovi kulture materijalne prirode. Najjasniju predstavu dobiemo
o svemu tome kada se saberu rezultati niza naunih dostignua: isto-
rije, istorijske geografije, arheologije, numizmatike, lingvistike, to-
ponomastike, etnologije, arhitekture, geologije i dr. Ostaci starih
okana i potkopa iz preistorijskog, ilirskog, rimskog, srednjovekovnog
i turskog porekla, itava brda ljake, tragovi puteva, kula, tvrave,
crkava i damija, najvernije prikazuju slavnu, ali u burnu istoriju
naih naroda u prolosti.
71 Laszowski, Rudarstvo u Hrvatskoj, I, s. 87.
73 Anhegger Inalcik, Kanunname-i sultani, s. 67.
14 Milhimme defteri, s. 614, 972.

43
Turci su se zaista starali da odre i unapreuju, to se da videti
iz raznih zakonskih uredaba o rudarstvu, ali njegovo opadanje niJe
se moglo ni u kom sluaju izbei, jer je to pilo uslovljeno raznim
faktorima, a u prvom redu zbog toga to se konz~rvirala nasleena
tehnika rudarske proizvodnje, koja je bila do sredine XV veka sa-
vrena, a od kraja XV veka nije vie odgovarala novonastalim pri-
likama (posle otkria Amerike). Privredno-kulturni ivot na ovon1
delu nae zemlje prekinut je burnim dogaajima koji su se na Bal-
kanu javili u drugoj polovini XVII veka,. Austro-turski rat, opti
narodni pokret, ruenje i spaljivanje rudarskih naselja i epidemija
kuge, doveli su do naglog opadanja privrede uopte, a time i ru-
darstva .Tada su zatvoreni svi rudnici plemenitih meta.la, poevi
od Skoplja prema severu, dok se juni rudnici (npr. oni kratovski)
grevito bore za svoj. opstanak do XIX veka. Izgleda da je Turska,
posle stianih ne1nira, poela ponovo eksploatisati stare naputene
rudokopei 5 No rudarska. proizvodnja plemenitih metala nije vie
dostigla preanji nivo, ak ni nivo XV v,eka, kada su nai rudnici
bili na evropskom glasu. Praktino, rudarska proizvodnja u celini
uzevi, za vreme turske vladavine, nije se ugasila krajem XVII veka.
Naprotiv, ona se nastavlja do XIX veka, razume se samo u izvesnin1
rudnicima, a naroito na eksploataciji gvozdene rude.
Uzroci opadanju rudarstva. pod turskom vlau su mnogobroj-
ni. Ovu pojavu ne bi trebalo izolovati od optih faktora koji su uti-
cali na opadanje samog Turskog carstva. Opadanje :i:udarstva pada
upr:avo u 1pe111odu oprudanja Imperij:e (mhiitat deY'11.i 1.683 1792). U
sutini, simptomi opadanja rudarstva, kao to je sasvim razumljivo,
pojavili su se mnogo ranije, a sada, kada je poeo organ,izam Turskog
carstva da se iaspada, onda je dolo do i~raaja i opadanje, odnosno
propadanje rudarstva. :,
Najvanije faktore koji su uticali na opadanja rudarstva, pored
onog to je reeno, moemo svesti na unutranje i spoljne prirode:
migracija strunih rudara i preseljavanje stanovnitva; udaljavanje
stranaca iz rudarskih kolonija; zabrana izvoza srebra i olova; posle.;
dice velikih geografskih otkria; nesavesno dranje emina, kadija i
drugih organa vlasti i dostojanstvenika; akcija hajduka; neposlu.;
nost rudara; nedisciplina juruka; sistei:n zakupa; neracionalno ko-
rienje uma; austro-turski rat; epidemija kuge; iscrpljenost rud-
nika; nain korienja rudnog blaga itd. Uzevi u celini, turski upra-
vljai nisu u XV veku,. posle okupiranja naih rudarskih podruja,
promenili postojeu organizaciju rudarstva. Turskom .suverenu je
stalo pre svega do povratka prihoda od rudnika. Dozvoljeno je al~
i dubrovakim zakupcima rudnika da i dalje eksploatiu rudnike,
kao i ranije, a tehniko i administrativno osoblje nastavilo: je da
primenjuje staro zakonodavstvo, i bilo odreeno shodno sta-l"tm-od-
redbama. Bilo je pokuaja, krajem XV. veka, da se rudari opterete
Refik, ibidem, s. 51,
44
dravnim dabinama i da se lokalne vlasti umeaju oko postavljenja
afara po topionicama, ali je turski vladar svojim zapovestima brzo
uguio takve inicijativei 6 ,
opadanju rudarstva doprinela je migracija strunih rudara (sa
ostalim stanovnitvom) u junu Ugarsku i u bosansl{e krajeve. Za-
tim, preseljavanjem ~tanovnitva Novog Brda u Istanbul, ostalo je
Novo Brdo kao vaan rudarski centar bez iskusnih rudara, razume
.~e .ne u celini. >>Nai struni rudari<< (svakako i Sas.i S. R.) su
ak posredstvom Dubrovan~ preli u Junu Italiju, gde su im stvo-
reni povoljniji u~lqvi :;i;a r~d u tamo~njim rudnicima (1473). Dubrov-
ani, koji su bili: :glavni finansijeri rudarske projzvodnje naputaju
svoje kolonije (zal;>:rana izvoza sr~bra i olova ugasila je zaintereso-
vanost .bivih :kapital~stikih pr:.eduzea) 77 , :To z~ai da su privredni
uslovi bili i dalje povoljni, ali ne i p:roduk~ioni odnqsi. Upravo u ovo
vreme, kada Osmanlije osvajaju nau zemlju, dolo je do velikih
geografskiJ:i. otkria k.oja razbijaju ograd~ izmeu dva sveta. Otkri-
em Amer:ike . do~lo je do ogromnog priliva plemenitih metala u
Evropi, dobijenib od bogatih, neiscrpI1ih leita, a jeftinom radnom
snagom kmetova i robova u Americi. Prema prorau11u nemakog
ekonomiste Zetbera, koji je opteprihvaen, prirataj zaliha pleme-
.ni tih metala u Evropi u toku XVI veka je bio .ogroman, i to srebra
.2a 206io, a zlata za 117/o, tj. godine 1493, u Evropi je bilo 550.000
l{g zlata, .dok 1600. godine 1.192.000 kg.. Za to vreme zalihe. srebra
u Evropi poveane su za 14.400.000 kg, ili za 14 hiljada tona78 Priliv
.jevtinog amerikog zlata i srebra uticao je u velikoj meri i na opa-
danje rudarske proizvodnje u I1.aim. zemljama. Stoga je dolo do
naglog pada cena (vrednosti) naih plemenitih metala, jer prema
miljenju K. Marksa, plemeniti metal, dobijen jevtinom radnom sna-
gom iz neobino bogatih izvora Ainerike, sam po sebi je bio jevtiniji,
. tj. imao je .manju vrednost od onog plemenitog metala koji je
. dotada bio u prometu kao plateno sredstvo u Evropi. .
Bilo je sluajeva da propada itav rudarski pogon zbog nemar-
nosti. emina. Npr. godine 1029 (1620), kako se vidi iz jednog fer-
mana, kada je izala komisija da pregleda jedan rudnik srebra u vi-
lajetu .Bruse, korista.tovano je sledee: da treba ulagati velika nov-
ana sredstva za obnavljanje pogona, jer je nemarnou emina ovoga
majdana etiri arha i dolapi (topionice) za topljenje rude, zatim
zgrada,. koja je sazidana za smetaj srebra i za stanovanje tienika
i 1r.udara (zimmi ve eriba:b--0. ,ma'den) 1 ostaila bez .kruvra 70 Ovaj sJ.uaj
pokazuje da su emini bili nezadovoljni svojim socijalnim poloa-
jem u XVII veku, te stoga doprinose propadanju rudarstva. H. Inal-
cik istie da je Osmanlijska imperija XV veka rastavljena dubokin1

78
ELezovi, Turski spomenici I, s. 42 43; Kanv.nni i kanunname, s. 17;
Beldiceanu, Les actes des premiers sultans, II, s. 126.
77
Boi, Dubrovnik i Turska, s. 248; Anhegger, ibidem, s. 152.
S~askina i Vaj1ntajna, I storija Srednjega veka, II, s. 30.
78
79
Refik, ibidem, s. 45.
.45
linijama od Osmanlijske imperije iz XVII veka. Ustanove imperije
u ova dva perioda nose katkada isto odelo, ali u sutini su potpuno
razliite, poto su i istorijski uslovi potpuno razliiti 80 Jedan fer-
man iz 1572. godine ukazuje da je zbog nebrige sandak-bega Kus-
tendila dolo do propadanja jednog eljeznog rudnika u vranjskom
kadiluki.1 81 Po fermanu iz 1580. godine, zbog nemarnosti pojedinih
(organa), potpuno propadaju rudnici Rumelije8 2
Negativno je delovala na rudarstvo ne samo nemarnost emina

i bezbrinost kadija, nego i samovolja pojedinih dostojanstvenika,
to je dolo do izraaja ba prema stanovnitvu rudarskih regiona
koje je mobilisano za rad u rudnicima. Npr. timarnik. Ali, u nabiji
Lab u vuitrnskom sandaku, 984 (1576) 83 godine i vojvoda Enver
986 (1578) godine, u okolini Kratova84, pljakaju narod i ine razne
zulume. E. Celebija navodi da su gvozdeni majdani u planinama
Krive Palanke ostali zaputeni zbog toga to se tua apsolutno nije
moglo prolaziti od hajduka85 I akcije hajduka bile su od uticaja na
opadanje rudarstva, a takvih je bilo dosta i u drugoj polovini XVI
veka. Jednim turskim izvorom je saopteno da je 968 (1560) godine
hajdutva uzimalo velikog maha u okolini Kuajne. Hajduci silaze
u doline, napadaju kue, ubijaju ljude, pljakaju stvari, a po dru-
movima kiridijama uzimaju stvari. Meutim, beg Smedereva ne
pokazuje se energinim u suzbijanju hajdutva88 Hajduci se pomi-
nju na planinama -Kuajne i 979 (1571) godine87 Raja je zlostavljana
od izvesnih zulumara, bilo kao obina raja, bilo kao raja-rudara88
~anun ir.u<llnilika F!Oj.nliiee :iJz 1489 ..gio:dilne IPQk!a!ZU;j1e !da su mi:dari pri-
siljeni da iplaaj.u, posle osv.ajanja Bosne, lhlarai d ~end.IU. 'Ililme
se oni izjednaavaju sa obinom rajom. Ali kada su se alili zbog
toga, onda je izdata s Visoke porte carska naredba sa kojom se oslo-
baaju od svih divanskih na111eta 1 no ostalo je da plaaju s kue
na kuu po jednu filuri (zlatnik) i od rude, odnosno od istog srebra
uur (desetina) 89 Iz fermana iz 979 (1571) godine vidimo da je tur-
ska administracija preduzimala mere za otvaranje novih rudnika
(ma'den-i cedid), ali radna snaga koja je organizovana od seoskog
stanovnitva nije bila posluna, pa su za njih predviane stroge ka-
zne (hakklarina gelmek). Meutim, za one koji su voljni za rad u
rudnicima, predviene su izvesne povlastice. Dalje, u fe1manu se
80 InalciJc, Fatih devri il.zerinde tetkikler ve vesikalar, I, s.137 184.
s1 Miihimme def teri 22, s. 1<2.
82 Mii.himme defteri 43, fot. 270.
8 4 Miihimme defteri 34, s. 249.
85 Celebija, Putopis, ll, s. 46.

se Miihimme deftetJ i. 3, s. 281.
88 Miihimme defteri 7, fot. 49 (1568) i Milhimme defteri 35, fot. 245.
80 Kanunni i kanunname, s. 17.
46
upozorava da se stari rudari ne udaljavaju sa posla i da se njima
ne ini nikakav zulum9o.
Ferman iz 980 (1572) godine za stanovnike okolnih sela Kamen-

grada (Bosna), za rad u rudnicima eljeza, predvia oslobaanje od
avariza i >>tekalif-i orfiye<<, no ukoliko stanovnitvo nee da ide na
posao, onda se silom natera 91 Spomenuta naredba je bila bez pozi-
tivnog dejstva. U narednoj godini (981) (1573) begu Bosne i kadiji
Sarajeva (Saray) upuuje se ferman sledee sadrine: >>Ti to si
sandakbeg pismo si uputio, da u kazi Ka r11engrada pronaena je
eljezna ruda. Ona se nalazi na. dobrom mestu. Cumur, voda, drvo
i arkovi svi su joj u neposrednoj blizini. No raja te okoline na
posao ne odlazi. Stoga ste prinueni da uputite raju iz sela Novog
Pazara. Nareujem, posao neka pone u nevruzu (21. marta), a raju
prlivo1ite na posaio 92 , Stanovtnicl se1a Vcumk u tk.adiJ.ukiu Ile usten
ilskog sandaka, godine 1000 (1591) bee iz svog sela od zuluma
Ibrahim Zaima, sina Ahmed-bega. Stoga je rudnik spomenutog sela
doao do propadanja (ma'den-i mezbur muattal kalmak mertebesin-
de varmi~dir) 03 Jednim turskim izvorom iz 1733. godine saopteno
je da stanovnitvo Demirhisara moli da se oslobo.di od angarije na
kopanju 40.000 oka eljezne rude za potrebe artiljerijske radionice
u Carigradu 94 I Jurici, koji su bili u slubi rudnika, pokazali su se
nedisciplinovanim. Subaa juruka Sulejman Zejd iz Soluna (izgleda
Solun. je bio centar jurukog reda za Rumeliju) obavetava Portu
(975) (1567). da se juruci, koji su bili u slubi straara u rudnicima
RUJdnika, ne 1polrovavaij,u i.svojoj slu2Jbi (itiaart; li.rtmeyub) a Povta sa svoje
s.tra!Ile naireruje ,da 1Se na kanun.a nater-ajru na posao~ u protiv-
nom da se upute u Istanbul na kannjavanje 95 Juruci rudnika Bad
ta~oe su otkazali poslunost godine 982 (1574) (ne odlazei na posao,
traei osloboenje od slube posle 2 3 meseca rada u rudnicima) 96
Rudarstvo je nazadovalo i usled monopolistikog poloaja tur-

ske drave n-ad metalom, odriosno nain davanja rudnika pod zakup
destruktivno je delovao. Kada su zakupci rudnika (veinom hri-
anskog porekla) bankroti:rali, onda su uzimani za zakupce Turci.
Ovi su upotrebili prinudan rad meu stanovnitvom da bi uspeli
realizovati visinu zakupa. Ov.im nainom izazvano je obostrano ne-
zadovoljstvo i kod preduzimaa (multezima) i kod proizvoaa97. Da
je drveni ugalj bio jedan od najglavnijih pitanja, odnosno uslova
za plodonosan rad jednoga rudnika, vidi se i iz fermana koji je
00
Mii.h.imme defteri 10, s. .200.
01
Miihimme defteri 19, s. 315.
92
Milhimme defteri 23, s. 121.
9 a Milhimme defteri 67, fot. 306.
94 Nikolaev, Harakter'ot na minnite, s. 154.
9
s Miihimme defteri 7, fot. 48.
00
Milhimme defteri 26, fot. 180.
97 Boi, ibidem, s. 248; f)11rev, O uticaju .turske vladavine na razvitak
naih naroda, s. 77; Starinar V VI, s. 287; Simi,. lstorijski razvoj nafeg ru-
darstva, s. 56.
.47
upuen valiji vilajeta Rakka (Anadolija) veziru Abdullah-pai (1726)
zaduujui ga da blagovremeno obezbedi potrebnu koliinu drvenog
uglja-umura, u protivnom. rad u rudnicima Kebana e prestati98
Ve 1650 .. godine H. Kalfa je konstatovao da je Kratovo ogo-
ljeno9D. Ami Bue je takoe zapazio 1836. godine krizu umske re-
zerve u Kratovu, rekavi: >>Kod sadanjeg nemara i eksploatacije
umskog gazdinstva cena drveta i uglja toliko e poskupeti da e
ovi rudnici, koji se inae mogu sa prednou iskoriavati, biti na-
puteni zbog manjka u itavom prinosu<< 10 o.
Ravaniki letopis nam prua podatke o posledicama tursko-
-austrijskog rata (1683 1699). Po jednom zapisu toga letopisa srpski
gradovi, varoi i sela su zaputeni, dok su Turci skinuli olovo sa
krova crkava i manastira 181 R. Anhegger podvlai da je invazija
austrijske vojske zadala teak udarac korienju rude na Kopaoniku
(Der Einfall der Kaiserlichen scheint dem Grubenbetrieb im Kopao-
nik einen schweten Schlag versetzt zu haben) 102 U to vreme, kao
posledica rata, dolo je do opustoenja rudarskih krajeva, samokova
i do propadanja rudarskih okana;
Epidemija kuge, koja je harala 'u ovim krajevima XVI i XVII
veka, bez sumnje je bila od uticaja na opadanje privrede uopte.
Francuz Kaneju, sedme decenije XVI veka, kae da 'je karavansaraj
Kaanika naputen zbog kuge. U godinama 1671/2, 1680, a naroito
1690. kuga je toliko kosila svet u Janjevu i Pritini, zatim u Pei,
da nisu imali kad posahranjivati mrtve. Iza toga, nezajaljiva glad je
bila toliko velika, da su ljudi jeli konjsko i pasje meso 103
Ali, konac rudarskih radova u veem broju naih rudnika, tre-

ba traiti u iscrpljenju bogatih rezervi rude, pristupane tadanjoj
tehnici, tj. tehnici koja se nije usavrila ni korak dalje od one koju
su zatekli .Turci u XV veku.
Velika geografska otkria bitno su doprinela da se u Zapadnoj
Evropi raskinu feudalni okovi proizvodnje, proizvodnje koja je bila
u opadanju, prelazei na novi progresivniji kapitalistiki nain
proizvodnje. >>Ali prema K. Marksu moderni nain proizvodnje
se u svome prvom periodu, periodu manufakture, razvio samo tamo
gqe su se ovo razvili u okviru srednjeg veka<< 184
u Evropi (u Nizozemskoj i Engleskoj) je ak u XVI i XVII
veku dolo do buroaskih revolucija, a time su stvoreni povoljni
uslovi naglog razvitka kapitalistikih odnosa. Naprotiv, Tursko car
stvo, u prvom redu podruje Balkana sa zaostalom privredom, nala-
-----
e Refik, ibid01n, s. 26.
99 Hadi Kalfa, Spomenik SAN, XVIII, s. 45.
100 Bue, La Turque d'Europe, II, s. 36.

10 1 .spomenik SAN, V, s. 37.
102 Anhiegger, ibidem, s. 152.
10 a God. Nikole Cupia, XLIX, s. 101; Veselinov>i, Vojvodina, Srbija i
Makedonija, s. 22; Hrabak, Kuga u balkanskim zemljama, s. 19-39.

104 Marx, Kapital, III, s. 292.
48
zilo se pod uticajem industrijske robe zapadne Evrope. Vladajua
klasa turskog-timarskog sistema nije se zainteresovala za razvitak
proizvodnih snaga, jer je ona podmirivala svoje potrebe uglavnom
ratnim plenom i dabinama. Pod tim okolnostima turska buroazija
nije se mogla brzo razvijati. No, s druge strane, samo dugo odra-
vanje naturalne privrede u Turskoj po miljenju K. Marksa -
bilo i razlog za odravanje Otomanske imperije. U evropskim eko-
nomsko-monim dravama gospodarska nacija je bila nosilac novih
konstruktivnih odnosa. Meutim, privreda kao najjai stub drav-
nog organizma u Osmanlijskoj imperiji uglavnom se nalazila u ru-
kama Jevreja, Grka, Slavena i dr., tj. u rukama porobljenih naroda.
Prema tome, sasvim je razumljivo da se buroazija potinjenih
naroda razvijala brim tempom od same turske buroazije. Ali,
buroazija potinjenih naroda, nadojena separatistikim tenjama,
ila je linijom stvaranja sopstvenih nacionalnih drava, na raun
raspadanja Turskog carstva. Stoga je i rudarstvo, kao najvanija
privredna grana, u svetlosti tih prilika i okolnosti, doivelo propast.
4 Rudal'\Stvo na Kosovu 49
III
RUDARSKO ZAKONODAVSTVO
Rudarstvo koje su Turci zatekli u krajevima srpskohrvatskih

feudalnih drava poivalo je na tzv. >>Saskom pravu<<, Sudei po
tragovima koji se nalaze u turskom rudarskom pravu, bilo je u
rudarskim centrima razliitih redakcija tzv. >>Saskih prava<< od ko-
jih se nije nijedna ouvala. Izgleda da su one, uz zadravanje
stare rudarske terminologije, delom nemakog a delom srpskohr-
vatskog porekla, preuzete prilino nepromenjene. Stoga se moe
zakljuiti da se je pri izradi osmanlijskih rudarskih zakona sluilo
starim saskim rudarski111 pravom u nastale promene (uticaj pravnih
odnosa srednjovekovne Srbije i Bosne, s jedne, i tursko-osmanlijski
pravni sistem, s druge strane). Tako je npr. nastalo rudarska pravo,
odnosno zakonodavstvo sultana Sulejmana Zakonodavca iz 1536.
godine. Ukrtanje spomenutih pravnih krugova oigledno se vidi
kako u odredbama tako i u jeziku rudarskih zakona (vidi i Zakonik
cara Duana), koji. nisu samo modificirani, jer su to nove okolnosti
zahtevale. Umesto srpskih, odnosno bosanskih rudarskih inovnika,
nastupili su osmanlijski. Nije, dakle, u prvo vreme jo postojala
potreba da se rudarstvo uredi jedinstvenim zakonodavstvom. Kada
su iskrsli problemi oni su ureivani upravnim putem. Morale su se
dogoditi posebne okol11osti da doe do kodifikacije rudarskog prava
u evropskoj Turskoj: s jedne strane zbog kriza u rudarstvu, a s
druge strane je postojala mogunost da se pristupi optem ureenju,
to nalazimo u vreme Sulejmana Zakonodavca. Time ne tvrdimo da
se ovde radi o jednom zakonodavstvu, koje je odgovarajuu mate-
riju ureivala sa svim stranama u modernom smislu, nego se misli
samo na injenicu da je umesto dotadanjih pojedinanih zakona,
uredaba i zapovesti, stupilo na snagu sveopte zakonodavstvo, ali
koje niti je bilo jedinstvena, niti je dotada izile odredbe u potpu-
nosti ukljuivalo, odnosno iskljuivalo. Tako u zakonima sultana Su-
51
lejmana Zakonodavca nisu sadrane niti odredbe o kuredijama
(kilreci), niti o samokovima i rudnicima. Kako je delo neujednaeno
pokazae sledei pregled.
Dalja zakonodavna delatnost, nakon izdanja zakonika iz 1536.

godine, ograniavala se na pojedinane naredbe, najvie u obliku
fermana, pojedinane uredbe i druge zakone i pravilnike za izve-
sne rudarske predele. Dotadanje uredbe nisu u mnogim sluajevima
izrazito obesnaene. Neke su novim uredbama izmenjene, a neke
nisu odgovarale uobiajenoj praksi. To se vidi npr. iz Zakona od
1751. godine, koji se osvrnuo na uredbe koje se ve sto godina
nisu menjale, kao npr. Uredba o iskivanju srebra u rudarskim
kovnicama novca. To se objanjava naroitim karakterom zakono-
davstva u Turskom carstvu. Zakon je bio svaka naredba vlasti, bilo
u formi jednog kanuna, fermana ili fetfe. Ovo poslednje izdato je
preko najvie verske pravne instance ejhulislama. Zadatak ovoga
sastoji se u kontroli (da zakoni izdani od svetovne vlasti ne bi
dolazili u suprotnost sa erijatom). Svetovnoj vlasti najvie je stalo
do. toga da dravne uredbe uzakoni kakvom bilo uredbom verskog
prava. To je donelo do gore okarakterisanog stanja koje je kadiji
donekle ograniavala vlast. Najstarije zbirke zakona bile su delimi
no skupovi takvih raznovrsnih zakonskih odredaba kojima je takoe
i fetfa zapostavljena. Prvi zakon rudarskog zakonodavstva iz 1536.
godine je po formi ferman. Ta zbirka zakona, zvana kanun-nama,
koja je nastala u vezi sa popisivanjem zemljita (tahrir) uvedena je
tom prilikom i bila ozvaniena tugrom, stilizovanim potpisom sulta-
na; i deponirana u defterhanu (Osmanlijski dravni arhiv). Nadlene
vlasti, kao npr. u naem sluaju kadija rudnika, dobivale su slu-
bene, ili kako se u zakonu zovu, oznaene kopije, iji prijem su
unosili u sudska akta i slali potvrdu centralnoj administraciji. Prvi
slubeni propisi smatraju se originalnim to se pak ne moe kazati
za mnogobrojne i raznolike zbirke zakona koje se u ovoj ili onoj
formi nalaze u najveem broju turskih arhiva i biblioteka i mnogih
evropskih zbirki orijentalnih spisa. Ukoliko se radi o potpunim ko-
pijama kao npr. o prvom rudarskom zakonu>>Zakon i ureenje rud-
nika<< (Kanun ve tertibat-i me'adin) koji lei pred nama i drugim
pravno-obaveznim naredbama, one nam nadometaju u sutini ori-
ginale. To ne vredi za ostale zbirke kao za drugi i trei zakon
(Zakon i termini rudnika; Carski zakon i ureenje u rudnicima),
koji oito donose samo izvode iz svojih uzoraka, ali su ipak nas,
u pomanjkanju originala, od velikog zna~aja. Cetvrti pak zakon, koji
nosi naslov >>Stari saski zakoni i obiaj ljudstva u rudnicima<< {Ka-
nun-<l. kad~m-i Sas ve 'adet-1i nas-,i me'adin), zaipravo u1r:euje pita111ja
jama, a sastoji se od 133 pojedina zakona (kanuna). Ovaj zakon sa-
stavljen na temelju raznih zakona postaje jasnim pri duem ispi-
tivanju. Ovaj stari saski zakon i obiaj rudara mora se smatrati
najkonzew.ativ1ruiljim diel'Om zakonod'B!VSWa. To se 1ogleda i l1 jeeJiku,
po emu se mora staviti u XV vek, premda je sastav koji ga je
.
52
predloio mogao nastati u vezi sa ureenjem rudarstva pod Sulej-
manom Zakonodavcem. Treba istai da se u ovom zakonu spominje
u nekolilko 'nJavrata sabor, sa knezom ITa elu, rudarska ustanova
nasleena iz perioda srpske feudalne drave. Takoe su u navede-
11om zakonu nabrojani veliki broj izraza nemakog i srpskohrvat-
skog porekla, odnosno slovenskog porekla. A u kanunu 132 se spo-
minje Sirenia, podataka koji moe da poslui kao putokaz porekla,
1
bar jednog dela odredaba ovoga >>Starog saskog zakona<<
Kada je re o rudarskom zakonodavstvu srednjovekovne Sr-
bije i Bosne, koje je inae poivalo na tzv. >>Saskom pravu<<, onda
se nameu pitanja: da li je bilo sasko pravo proireno na itavom
Balkanskom poluostrvu i gde su Turci primili sasko pravo? Do naih
dana sa saskim pravom smo upoznati uglavnom preko zakona turske
redakcije iz 1536. godine. Na osnovu toga zakona moglo se osvetliti
predtursko stanje srpskog rudarskog prava. S obzirom na to da
danas raspolaemo sa jo niz zakona sline prirode, bar priblino,
moemo pozitivno odgovoriti na postavljena pitanja. Cinjenica je da
se u rudnicima srednjovekovne Srbije i Bosne radilo po saskom
pravu, s obzirom na to da su Sasi, struni rudari, radili u tim rudni-
cima: u Novom Brdu, Trepi, Kratovu, Srebrenici itd. U prilog toj
konstataciji govore i zakoni dotinih rudnika, kodificirani od turskih
vladara jo od XV veka. Stoga smatramo da je sasko pravo proireno
i na srpskobosanske rudnike jo u srednjem veku, razume se tamo gde
su Sasi radili i tada kada je poela eksploatacija dotinog rudnika.
Na takav zakljuak upuuju rudarski zakoni Novog Brda, Kratova,
2
Srebrenice, Sasa itd. , koji su kodifikovani odmah posle turske oku-
pacije .. Na. alost, do sada nisu nam poznati originalni zakoni sred-
njovekovne srpskobosanske redakcije.
Turci se susreu sa saskim zakon.odavstvom najverovatnije na
podruju srpske feudalne drave. Osmanlije su, u stvari, rudarsku
tehniku i tehniku kovanja novca nasledili od Selduka, a to se da
videti po jednoj vakufnami od 26, >>cemazi-ul-ahira<< 834 (11. III 1431.
g.). Stoga prof. N. Filipovi zakljuuje da >>ta tehnika, zajedno sa
zateenom rudarskom tehnikom na Balkanu, predstavljala je osno-
vicu rudarske radinosti za vreme osmanlijske vladavine<< 3 Cini mi
se da treba izdiferencirati primenjenu rudarsku i kovniku tehniku.
Nema sumnje da su Turci i u kovnicama novca, koje su se nalazile
uz nae rudnike: Novo Brdo, Kratovo, Skoplje i dr., primenjivali
svoju tehniku, pa skoro iskljuivo i kovniare novca muslimanske
konfesije Ali u rudarstvu, na podruju Balkana, gde se radilo u
4
1
Spaho, Turski rudarski zakoni, s. 133 149 i 151 194; Anhegger, Bei-
trige zur Geschichte, s. 1, 2, s. 8 17; Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs,
anc. 85, s. 143; Beldiceanu, Les actes, II, s. 327.
2
Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 106-112, 266-469;
296-.297.
3 Fi1ipovi, Iz ist. Novog Brda, s. 77.
~ Anhegger, ibidem, s. 66 69; Evliya (;'elebi Seyahatnamesi, I, 'S. 565.
53
srednjem veku po saskoj tehnici zasnivanoj na saskom pravu, radilo
se i za vreme Turaka. To potvruju zakoni o rudnicima iz XV i
XVI veka5 Treba istai da su Turci u naim krajevima jednostavno
prihvatili sasku tehniku i njeno pravo, jer je ono jedino moglo doi
u obzir i za novonastale prilike posle turske okupacije. Turci su
sasko pravo, razume se, kodifikovali i preraivali ga. Shodno tome,
u ru,d!nli.cima su radilli skoro iskljiuivo rudarri hri.anske lronfesiJ~.
to nrl'je ibtilo sluaj u ikovnd.ca11na novca.
Turci su sasko pravo izgleda primili u Kratovu, s obzirom da
je ono palo u osmanlijske ruke, prema turskom hroniaru Leunkla-
vijeva, odmah posle Kosovskog boja (1389) 6 Po svojoj verovatnoi,
Turci su sasko pravo proirili i u druge krajeve Rumelije. Na to
upuuju oigledno sledea injenica: a) 1390 (?) godine kodifikovan
je kratovski rudarski zakon od turskog suverena7, b) u zakonu
Siderokapse iz 1451 1478. godine stoji ovaj pasus: >>prema obiaju
Kratova od rude drava uzima 1/10 (misli se na uur ~ desetina)
(Karatova 'adet-i ilzre ol cevherden onde biri beglik alunub) 8 To
oito pokazuje da je sasko pravo primenjivano u Siderokapsi tek za
vreme Turaka, im se poziva na kratovski obiaj, odnosno zakon.
Poto se govori o saskom pravu, treba, razumeti, da je to rudarsko
pravo ukrtano sa saskim (nemakim) i srednjovekovnim s:rpskobo-
sanskim, a u doba Turaka i osmanlijskim pravom. To znai da je
neosnovana tvrdnja N. Beldiceanua koji negira u potpunosti uticaj
srpskog srednjovekovnog prava na sasko pravo, odnosno otomansko
rudarska pravo, tvrdei >>da je srpsko rudarska zakonodavstvo u
stvari rudarska pravo saskih kolonista koji su pozvani da eksploa-
tiraju junoslavenske rudnike. U stvari, otomansko rudarska pravo
je pravo germanskog porekla (Saksonaca), kao to pokazuju naslovi
izvesnih odredaba<< 9
Tano je i to da su zakoni turskih rudnika nazvani >>Saskim

zakonima<< (Kanun-i Sas-i Me 'adin-i 'Osmani) 10 ali to ne znai da
su ti zakoni bili iskljuivo saski. Naime, termin >>SaS<>saskih
kanuna<< treba podrazumevati da se odnosi na zakone rudara uop-
te, a ne na Sasa, jer su se Sasi, prema verziji M. J. Dinia, asimi-
lirali jo pre konane turske okupacije, a prema K. Jireeku osimi-
lacij1a je u'injena ipors1e t.urs'ke dkupacij:e. Kaio to je 1neosnQIVano
tvrenje da niije dolo nrl. dtJ kakvog 'ttltiioaja na sas~o .pravo u do:ba
Tura.ka, tako j'e neShvatljivo tvrenje da 1ndje pI1a.vo rutiica1o
na sasko pra/Vlo. Zafurta je tzv. >>Saskio praivo<< nemaiklog ipor~l1a, ali
je izvriena i m-pSka irecen.2Ji.j1a, 1iimn pre to j;e jo u dolba Turaka
5 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 269 273; Radoji,
Zakon o rudnicima; Kanuni Sas i Vuitrnska kanun-nama; Spaho, ibidem.
e Novakovi, Srbi i Turci, s. 223.
7 Bibl. Natllonale de Par.is, Manus. Turcs, anc. 85, s. 296 297.
e Ibidem, s. 302.
9 Beldic~nu, Les actes, II, s. 66, napomena 5.
1
Kanuni sas i Vuitrnska kanun-nama, Defter N~ 1'33, 234.
54
u >>Saskom praviu<< ne sam.o zadravan dobar deo ih termina,
nego su i u:stanove pore!kl!Om ri:z snpslrog 1praiva. Taki<> u nekolJi:ko
001V.rata ~poonimj1e se >>1saibor<< na elu isa >>1kJle?Joon<<, 1kao i.sud za qpta
nudarsk!a pitanj1a. P:a ak 1i niaidnica nudara na'2lvain:a j 1e >>po'ffi(J<<.
Da je nastalo osmanlijsko rudarsko zakonodavstvo evropske Turske
ukritanje1l1 triju prarnih rorugoV'a U!ka.zuj.u mkoni rudairskog Zako-
nika iz 1536. godine. Prvi zakon spomenutog Zakonika u stvari je
onirgimlan turski zak011, a upuen je u oibliku fe11I11anra kadijama
iudnJitka u Novcm BOO.u i Kira:tovu. Ali i u tom Zlaik10111lilku zap~amo,
pored i1Sto t11rskih ustanova ~ teirimina, jzvesne drz.raze nemakog i
slovens'kog pOll'ek1a. Npr. kadij.a, mufeti, ex11hn, am.il, saraf i kuyuci
(rupnik) turski, rot, (Rost), vat>l'llllk (WaiLtworchte), lj.aka (Schlac-
ke) nema~i, iplaka<mica i i-stilja su s11pslm tenninli.
Drugi, trei i etvrti zakon rudarskog Zakonika iz 1536. godine
ve su sastavljeni na osnovu ranijih srpskih uzoraka. U tim zako-
nima izmeu ostalog spominju se sledei izrazi nemakog, srp-
skog i turskog porekla, nemaki termini: vark (Gewerke), paun
(Bau), l.ag (Schlaig), ak (Saok), ljakna {Schi1acke), lrutman (Hiitte-
nmann), hide (Hitze), smear (Schmeiser), marajt (Markscheide),
pruh (Bruch), lehvar (Lehenhiiuer), itd. Srpski termini: istilja, i
stilac, srp, cepar, ploar, meaj (meac), pomo, polovac, otkopar,
asmilica, ili osmica, ucen, vodar, izbor (zbor), laz (od prelaz), potok
(botok), perper, sabor, knez, tekli, opan, plaa (plata), pogoaj
(pogaaj), vuilac, ast, okrut, rabota, zakon, pravac, otkop, itd.
Turski 1ler.milni: kolac, kadi, emin, ar11i.l, kall!hane, kalcI, sahibI 'ayar,
defte.r, tugra.cI, wkce, s~a.111ia, dolouz1aana, d.tcL.
Prihvatanje saskog prava ujedno ukazuje da su Turci prihva-
tili i sasku tehniku i ustanove upravljanja sa rudnicima, razume
se sa izvesnom modifikacijom i prilagoavanjem novonastalim pri-
likama i okolnostima, a udarajui peat osobenosti turskog feudal-
nog sistema. Treba konstatovati da zateena i prihvaena tehnika
nije napredovala, u odnosu na razvitak proizvodnih snaga u Evropi,
ve je ona konzervirana. Iako je za vreme Turaka upotrebljavana
saska tehnika, koja je za srednji vek bila savrena, ipak se nije
mogao oekivati bilo kakav naroiti napredak s obzirom na to da
su se posle otkria Amerike iz temelja izmenile prilike u Evropi,
a s druge strane organizacija i upravljanje rudnicima pretrpela
je bitne izmene, to je uzrokovalo stagniranje, a zatim i opadanje
rudarstva. To znai, Turci nisu koraali u korak s Evropljanima.
Treba istai da su veina rudarskih zakona samo prevodi srp-
skobosanskog zakonodavstva, ili pak njegova prerada i da najvaniji
i najbrojniji nama poznati zakoni potiu upravo iz Novog Brda,
odnosno rudnika novobrdskog rudarskog revira. U kategoriji pre-
voda srpskobosanskog zakonodavstva mogu biti zakoni Kratova
(1390), Srebrenice (1488), Crna (?) i Sase (blizu Srebrenice) (1488),
Novog Brda (1494) i kanun-nama Sasa 11 Od spomenutih zakona naj-
11 Uporedi Spaho, s. 133 194;
55
znaajniji su ova dva poslednja, jer predstavljaJu u pravom s1nislu
rei sasko rudarsko pravo, gde je izloeno itavo rttdarsko poslova-
nje i ureenje jama. Sline prirode su i sledei zakoni: >>Zakon o
rudnicima despota Stefana Lazarevia<< 12 , >)Kanuni Sas i Vuitrnska
kanun-nama iz 1526. g. i iz 1544/5. g.<<, koji nose naziv >>Kanun-u
Sas-d. Me'adin-d ',Osmani 18, kao i IV mkun .rU!darslrog Za.konti.ka .iz
1536. godine 14 Sudei po lanu (kanun) 132, deo odredaba iz toga
zakona potie iz rudnika Sirenia. Ako drimo da se i rudnik Sireni
odnosi na Sireni na Kosovu, onda sa izloenog se moe zakljuiti
da se kolevka osnovnog rudarskog zakonodavstva, tzv. ))Saskog pra".'
va<<, nalazila ba u Novom Brdu, odnosno na Kosovu, jer se svi ti
spomenici, >>saski kanuni<<, odnose na rudnike novobrdskog podru
ja. Na kraju i I zakon rudarskog Zakonika iz 1536. godine name-
njuju je kadijama i sudijama Novog Brda i Kratova. Stoga se ne
iskljuuje mogunost da je Novo Brdo jo u XVI veku bilo centar
turskog rudarstva, te je sasvim razumljivo. to su rudarski zakoni
poticali ba iz Novog Brda, odnosno kodifikovani od centralne vla-
sti Carevine po novobrdskim uzorima.
Da su turski rudarski zakoni prevodi srpskog zakonodavstva
i da su novobrdski zakoni sluili kao uzor, radi ilustracije, poslui-
emo se novobrdskim Zakonikom iz 1494. godine. Ovaj Zakonik je
kodifikovao sultan Bajezid II 25. aprila 1494. godine. Njemu je pri-
kljuena i jedna uredba koja ukazuje na poreklo dotinog zako-
nilka. Prv10 j1e Zalkoruk narnvan >>Kanun-il1.ajme i ,sabiik (Stari, bivi,
prethodni zakonik). Zatim, u Zakoniku se navodi da je sultan Ba-
jezid I, sin sultana Murat-hana, osvojio novobrdsku tvravu (No-
vabri kalas1n1) sa okolinom (posle pobede na Kosovu u borbi proti\'
kneza Lazara). Sin spomenutog Lazara, despot Stefan, pokoravao
se pokojnom sultanu Bajezidu I, a on (sultan Bajezid I) je vratio
despotu Stefanu Novo Brdo sa okolinom. Kad se Stefan Lazarevi
v11a:tio u Novo Brdo pozvao1 je vlasnli.ke r;uidmk.a '(ma'den sahl,blarI)
Novog Brda, prema ranijim obiajima ('adet i.izre). Despot Stefan
Lazarevi okupio je 24 osobe iz Novog Brda i drugih rudnika koji
su bili poznavaoci zakona (kanun). Njima je nareena da donesu
zakon od ranije napisan, a Stefan Lazarevi e taj zakon potvrditi
kodifikovati (ben dahi ni~an edeyim). Shodno naredbi zakonik
(kanun-name) je napisan od dole navedenih 15 To znai da su svi
rudnici Despotovine imali svoj zakon identian novobrdskom, ali je
srpski despot nanovo kodifikovao novi rudarski zakon, s ciljem da
se u novobrdskoj okolini reorganizuje rudarska proizvodnja. '
N. Beldiceanu smatra da je ovaj zakon preraen i kodifikovan

posle 1391. godine, s obzirom na to da je mir bio zakljuen, pozi-
vajui se na savremenike Konstantina Filozofa, Aik-pae Zae i
12 Radoji, Zakon o Tudnicima.

19 Kanuni Sa s i VuitTnska kanun-nama, Def teT N~ 133, 234.
14 Spaho, ibidem, s. 147 162 (tursld tekst).
15 Bibl. Nationale de Panis, Manus. TuTcs, anc. 85, s. 270,
56
dr., poetkom 1391. godine, kada je grad vraen Srbima10 N. Beldi-
ceanu dalje smatra da je otomanski prevod srpskog zakonodavstva
sastavljen posle 1. juna 1455. godine, dana definitivnog osvajanja
Novog Brda, a da su Turci, nemajui iskustva u rudnoj oblasti,
odlagali ponekad zakone koji su prethodili osvajanju. Svoju kon-
stataciju on zasniva na hronici Dursun-bega koja se odnosi na orga-
nizaciju Bosne od strane sultana Mehmeda II. Poto je otomanski
suveren kao najvanije smatrao odreivanje emina za rudnu eksplo-
ataciju, to pokazuje da je glavna briga Porte bila kontrola nad
upravljanjem rudnicima. Kao drugi argumenat uzima se staro za-
konodavstvo, tj. zakon Stefana Lazarevia, a kao injenicu to to l1
zakonu Kratova iz 1390. godine se spominje >>perper<<, a ne turska
momenta (iznos plaanja na ime odtete). Pojam >>perper<< spominje se
samo u turskim ru4arskim ispravama Balkanskog poluostrva. Inae,
u otomanskim ispravama (druge prirode) druge polovine XIV veka
i prvih godina XV veka perperi se uopte ne spominju. To spomi-
njanje perpera u ispravama Bajezida I predstavlja dokaz vie o
srpskom poreklu zakonodavstva odranog u zakonu Kratova 17
to se tie zakona Stefana Lazarevia, srpske verzije, koji J<-~
nedavno objavio N. Radoji, stvari stoje ovako: Zakon je datiran 29.
januara 1412. god., ali je, prema miljenju N. Radojia, >>prepisan u
drugoj polovini XVI veka radi obnove rada u rudnicima<< 18 Sudei
po turskim terminima to se nalaze u ovom zakonu srpske verzije,
upuuje nas na zakljuak da je to prepis nekog zakona za vreme
Turaka, poto su Turci tolerisali ak i upotrebu zakona na staroslo-
venskom jeziku. Ako uporedimo oba zakona Stefana Lazarevia,
turske i srpske verzije, onda moemo zapaziti da su, sem izvesnii1
izuzetaka, identini. U uvodu zakona nema bitnih razlika. Prvi pa-
susi jednog i drugog zakona su istovetni. to se tie same sadrine
u osnovi nema razlike, ve su zakonski propisi (lanovi) malo pome-
rani. Naime, srpska verzija ima 52 lana, dok turska samo 35 lano
va. Clanovi 1 31 srpske verzije nalaze se skoro u istom redosledu
kao i tursl{oj verziji. Rukopis srpske verzije je znaajan i po tome
to se uz Zakon o rudnicima nalazi i >>izvod iz Zakona Novog Brda,
znai iz gradskoga statuta. Prema tome, naa je radost s ovim ru-
kopisom dvostruka, jer smo u njemu dobili toliko eljeni srpski tekst
rudarskog zakona srednjovekovne Srbije i tako arko oekivani deo
Zakona Novoga Brda<< 1 o.
-----
in Beldiceanu, ibidem, I I, s. 54.
11 Ibidem, s. 55, 56.
ie Radoji, Zakon o rudnicima, s. 20, 21.
19 Ibidem, s. 2<1, 37 51 i 51 57.
57
IV
KOVNICE NOVCA
lstorijski deo
Bazirajui se na saoptenju istoriara Vasifa saznajemo da je

bilo u prometu na tlu turske drave, jo u doba vladavine Osmana,
srebrnih moneta (dirhemler) sledeih drava: Indije, Persije, Iraka,
potom Evrope, pre svega Vizantije i Venecije. Ali, ba za vreme
osnivaa Osmanlijske drave, pie istoriar Vasif, kovana je prva
turska srebrne monete >>aka<<. S druge strane, pisac Ismail Galip,
pripisuje i kovanje bakarnog novca (mangir) periodu vladavine
Osmana. No, najstariji sauvani turski srebrni novac, kovan u Brusi,
datira od 1326 (727) godine. Ova aka nosi ime vladara Orhana. Da
bi se pravli.l1a raizLilka iOld ia1~i 1dlrugih :moo.gobSkih vlia!da!'a, ova aika
nazvana je >>Ak<;e-i Osmani (Osmanlijska aka) ili samo >>aka<<
(aki;e), odnosno >>osmani<<.
Jo od najranijih vremena, kada bi jedan narod pristupio
kovanju svog novca, kao osnov uzimao je ili zlato ili srebro. Meu
tim, neki od naroda su upotrebljavali oba metala. Osmanlije su upo-
trebljavali, za kovanje svojih moneta, tri metala: srebro, zlato i
bakar. Istina u Muzeju Istanbula postoj~ mnogobrojne bakarne mo-
nete, na kojima se vidi natpis da su iskovane u Brusi, Jedrenu,
,Tiru, ali se ne vidi za kojeg vladara i kad su iskovane. U doba
sultana Murata I bile su u upotrebi ake kovane za vreme njegovog
oca, Orhana, ali je i sultan Murat I tri puta kovao svoje ake. U
njegovo vreme, s pouzdanou se moe tvrditi, kovane su i bakarne
- mangir monete. U prilog toj injenici govori i sauvana bakarna
moneta od 1387 (790) godine na kojoj stoji i ime vladara: Murat sin
Orhana. Ake sultana Murata I bile su, kao i Orhanove, od 6 karata
i;e~e. Poto su orua (is kojdma su ikoV181ne moinete) ibid.a l!'llesawena,
59
bilo je sluajeva da su monete ispale, umesto od 6 karata za pola
jedinice vie.
Sauvane srebrne i bakarne monete S'\redoe da su u doba vla-
davine sultana Bajezida I 4 puta ake kovane i jedan vid mangira.
Sultan Mehmed II Osvaja je kovao svoje ake, kako u prvoj talto
i u drugoj svojoj vladavini. On je stavio zabranu upotrebe aki
svoga oca, Murata II, koje su bile kvalitetnije. Naime, Mehmed II
Fatih nanovo je iskovao ake Murata II, i od tih Muratovih 10 aki
iskovao 12 svojih. Na taj nain dravnoj kasi doneo je veliku korist.
Sultan Mehmed II Fatih, obnavljanjem svojih aki sa umanjenom
teinom (svake desete godine) u korist dravne blagajne osigurao je
po 800.000 dukata. Poslednji put on je kovao svoju aku 1480 (885)
1
godine u Serezu
Ve je dokazana da je prva turska zlatna moneta poela da
se kuje od vremena sultana Mehmeda II Fatiha. No, i posle kovanja
turske zlatne monete, tzv. >>sultani<<, bilo je zabranjena prei vred
nost venecijanskog dukata. Prva zlatna moneta bila je ekvivalent
venecijanskom zlatniku. Sultan Mehmed II kovao je svoje zlatnike
samo u Istanbulu, sa tadanjim izrazom Konstantinije 2 Bajezid II
kovao je svoje ake i zlatnike, u prvo vreme, u vrednosti monete
svoga oca Fatiha 3. Meutim, kasnije je jedan venecijanski dukat
prelazio na 54, odnosno 60 aki. Bajez1d II je kovao svoje zlatnike
u Istanbulu, a zatim u Serezu. U tom vremenu iskovana je i sitna
moneta od bronze. Jednu takvu vrstu monete narod je zvao >>mangir'<,
dok zvaninim jezikom ona se zvala >>pul<< Za vreme vladavine
4
sultana Selima I kovane su zlatne, srebrne i bakarne monete. Zlatne

monete su kovane u Istanbulu (Konstantiniye), Serezu, Mardinu,
J edreni, Amidu (Diyarbakir), Rahi (Urfa), Misiru (Egipat) i Bitlisu.
Zlatnici Selima I nazivali su se >>ahi<<, poto je na njima napisan
taj naziv, zatim >>erefi<< ili >>erifi<<.
-----
1 Kolerkili<;, Osmanli Imparatorlugunda Para, s. 6-124; Karamursal,
Osmanli Mal'i Tarihi tetkikler, s. 20.
2
Cirkovi, O 11ajstC1rijim turskim zlat1iicima, s. 71 75; Kolerkili<;, ibidem,
s. 25; Uzun~ar~ili, Osmanli Tarihi, II, s. 691. Za VI'eme od 5 stoljea, koliko
su os1nanlijski sultani vl;adali, spisak osmanlij1skih zlatnika kovanih u 30
~ovnicll (azijskog, evropskog i afrikog dJeLa Osmanl1ijske dmperije) nije mogue
napraviti.
Prema jednom predanju, poevi od sU!tana Mehmeda II Osvajaa mo-
nete (odnosno zlatnici prethodnog Vlladara) su odmah sakupljane 11 pote (sud
za rasto.pljavanje metala) kovnice radi topljenja i ponoVlllog kovanja.
Sauv;ani turski zlatnici su vrlo retkli, jer su nestali ina t~azliitim stra-
nama, topljeni ili su od nj~h pravljeni nakiti, zubi, itd.
Prvi zlatnik Otomanske .imperije kovain je u 27-oj godin1i vladavine
sultana Mehrneda II, tj. 1477. godini. (Koca.er, Osrnanll Altfnlari, s. 8 18).
3
U vreme Fatiha jedan venecijanski dukat vredio je 10 aki.
4
Kolerkitic, ibidem, s. 29. Posle 1494 (900) godine ui1njena je jedna
prcmen:a u tutisklim brojevima. Nula, koja je dotada uPotrebljavana u obliku
kruia, prela je u broj 5. Dok j.e broj nula dobio obLik takice. Takoe i
broj 4 je znatno promenio svoj oblik, tj. do 1495. godine jedan oblik, do 1450 .
.godine drugi i do 1450. godine trei oblik, koji je zadran do naih dana.
l{ocaer, ibidem, s. 18, 56).
60
.
I na ke je utisnuto ime vladara >>Selim $ah<<. Bakarne mo-
5
nete, u to vreme, nazivali su se >>fiilils<< (od arap. bakarna para)
Sultan Sulejman Zakonodavac je, za vreme svoje dugogodinje vla-
davine, kovao svoje zlatnike i srebrne monete na 25 mesta Care-
vine. Cak je kovao svoje zlatnike na najdonjoj taki svoje imperije,
u vilajetu Zibit (Yemen). Prema natpisima zlatnika, prikazane u knji-
zi R. Kocaera, vidimo da su oni kovani za vreme sultana Sulejmana
Velianstvenog u Istanbulu (Konstantiniye), Amasji, Amidu, Brusi,
Bagdadu, Beogradu, Dezairu (Alir), Halepu, Damasku, Rahi, Zi-
bitu, Siderokapsi, Sirozu, Serezu, Kratovu, Kuajni i Misiru (Egipat) 6
U doba sultana Selima II Otomansku imperiju zahvatila finan-
sijska kriza. Stoga sultan Selim II kuje svoje ake, u odnosu na
prethodne vladare, sa manjom teinom. Svoje zlatnike je kovao, kako
se vidi sa zlatnika, u Istanbulu, Amidu, Amajsi, Bagdadu, Telmisanu
(Alir), Dandi, Aliru (Cezair), Canii (Gilmilhane), Helepu, Da-
masku, Sakizu, Siderokapsi (Siderokapsa), Sirezu i Misiru 7 Kao i svi
dravni poslovi tako i poslovi s novcem, u doba sultana Murata III,
iz dana u dan ili su nagore. Svemu tome doprineli su pohodi na
Iran (Persija), borbe s Austrijom, bitke na moru i neprestani dravni
izdaci. Preterani dravni izdaci izazvali su novanu krizu. Na kraju
ovoga dola je do izraza la, falfisikat i mito. Neki kuju i vrlo
>>siune<< ake, tj. jednu aku su podelili na pet delova. Ranije je
od 100 dithema srebra iskovano 400, 500 aki; kasnije 800 aki, a
ovom prilikom .2500 aki. I sama dravna kovnica je smanjila teint1
aki. Prirodno je da su u ovom sluaju skoile i cene drugih artikala.
U doba sultana Murata III pitanje novca toliko je postala centralno
da mu nisu pomogla nareenja carske zapovesti (fermani), niti pak
kazne. Ovaj turski vladar kcivao je svoje zlatnike u prvoj godini svoje
5 Iako je vredn.ost aki vremenom varirala, ipak 6emo spomenuti nazive
mera moneta, na osnovu IV toma !storije Husejna Namik Orkuna.
100.000 aki ~~ 1 tovar
100.000 tovara = 1 hazna (dravina kasa)
100.000 hazni = 1 defi'na (bogatstvo)
100.000 defina - 1 mahzen (podrum)
100.000 mahzatLa 1 malimisir (cgd.patsko imanje)
100.000 mailimisira - 1 kubbe (svod, kupola)
100.000 kubbeta = 1 magara (peina)
100.000 magara = jedno svetsko imanje bogatstvo
ibidem, s. 31, 32; Kocaer, ibidem, s. 59, 61).
8 Ko1erkili!;, ibidem, 1s. 33; Kocaer, ibidem, s. 61 78.
7
Karamursal, ibidem, s. 23; Kocaer, ibidem, s. 79 83.
8
Kolerkili~, ibidem, s. 41 45; Kocaer, ibidem, s. 84 93.
61

vladavine i to u sledeim kovnicama: Istanbulu, Amasji, Amidu,

Bagdadu, Tebrizu, Tunisu, Cani, Dezajiru, Canii, Halepu, Dama-
sku, Sakizu, Sidrekapsi, Trablusu (Libija), Misiru (Egipat) i Novom
Brdu. Cim je stupio na presto sultan Mehmed III je kovao svoj_e
monete u razliitim predelima Carstva. Natpisi zlatnika pokazuju
da su oni kovani u Istanbulu, Sakizu, Tokatu, Amidu, Halepu, Da-
masku, Bagdadu, Misirui Dezair4, 'Nahdivanu, Bosnasaraju (Sara-
jevo). U njegovo doba na aki je utisnuta i tugra, time je obeleeno
ime vladara. Majka Mehmeda III, Sofija, vrlo esto je gozbe orga-
nizovala i tom prilikom je delila poklone. Jedna takva gozba kotala
je 50.000 dukata. Povodom toga ona je u istoriji dobila nadimak
>>nezasiena novcem<< (paraya doymaz). U doba Mehmeda III turski
novac je u tolikoj meri pokvaren, tako da sigurnih i istih aki skoro
da je bilo nemogue pronai. Plate spahijama dodeljivane su u cr-
venim akama 9 Kada je sultan Ahmed I stupio na presto dravna
blagajna ve je bila potpuno prazna.
Kolerki konstatU:je da su zlatnici koji su iskovani 1603 (1012)
godine, pod imenom sultana Ahmeta I, bili sa umanjenom teinom.
Meutim, kako vidimo kod R. Kocaera, zlatnici kovani u doba sul-
tana Ahmeta I imali su otprilike istu teinu kao zlatnici kovani u
vreme prethodnih vladara, ak su bili tei u odnosu na neke zlat-
nike. Npr. zlatnici kovani u vreme Ahmeta I imaju teinu od
3.408 3.558 grama, dok zlatnik iskovan u Bosnasaraju, 1595 (1003)
godine, u vreme sultana Mehmeda III, teio je svega 3.200 grama.
Kada je preuzeo carski presto sultan Mustafa I, nikako nije
razmiljao o dravnim poslovima, inae je i vrlo kratko i vladao
i bio ograniene inteligencije. On je vie gubio vreme. u bes-
ciljnim i nepotrebnim poslovima; (gajenju riba po bazenima). S
dravom je upravljala njegova majka. Ona je, da bi izleila svoga
sina, okupila oko sultana veliki broj hoda i ehova. Inae je
sultana darovala milionske sume novca dravnim dostojanstvenici-
ma. U periodu vladavine sultana Mustafe I, u vezi sa pitanjem nov-
ca, treba istai da su u Misiru, u to vreme, kovani zlatnici koji nose
njegovo ime 11 Osman II postao je sultan jo dok je bio vrlo mlad,
a vladao je izmeu dve vladavine sultana Mustafe I. On je sproveo
zakone svojih dedova. Kovao je 1618. godine svoje ake, ali su
one bile vrlo tanke, kao list papira. Poto nije moglo da cirkulira
potrebno je bilo nanovo da se kuje. Meseca muharrema 1028. H.
(1618) godine postavljen je drugi defterdar, Beir-efendija, za nad-
zornika kovnice novca (Darbahane Nezirligi). Tom prilikom iskovane
su monete od po jedne i od po deset aki koje su nosile ime Osmana
II. Nove iskovane ake, >>desetke<<, u poetku su bile od 1 dirhema
i 15 karata teine, dok je aka >>jedinica<< bila od 11/2 karata. Aka
9 Kocaer, ibidem, s. 94 97; Kolerk.hlic, ibidem, s. 50.
1
Karamursal, ibidem, s. 27; Kolerkilic, ibidem, s. 52; Kocaer, ibidem,
s. 97-100.
11 Kolerkilic, ibidem, s. 54; Kocaer, ibidem, s. 101.
62
>>desetka<< nazvana je Osmaniye<<, meutim narod je zvao >>aka
Beir-efendije<<. Te ake su bile ugledne i na glasu. No, tih aka
nije iskovano u dovoljnoj meri. Usled toga je dozvoljeno da budu
u opticaju i stare ake; ake koje su bile propisno kvalitetne. Njima
je na ivici udaren ig s kojim je dokazana istoa ake. Data je
dozvola da se kuju monete i u drugim kovnicama novca u unutra-
njosti Carstva. Njegovi zlatnici kovani su u Istanbulu, Halepu,
Damasku i Misiru (Egipat)12.
U doba Murata IV Imperiju je zahvatila novana kriza tako
da nazivi >>dirhem<>dinar<<, nazivi srebrne i zlatne monete, ve
su iz upotrebe bili izbaeni, a ovi nazivi ostali su u seanju. Zbog
toga su od mnogih srebrnih i zlatnih ''aza i nakita harema iskovane
monete. Iz knjige R. Kocaera vidimo slike zlat.nika M11rata iskovanih
u Istanbulu, Egiptu, Dezairu i Brusi. Meutim, Kolerki ne navodi
izvor i konstatuje da je Murat IV kovao zlatnike i u sandaku Hille,
u vilajetu Bagdada13 . Cim je stupio na presto sultan Ibrahim, sa-
driazam (veliki vezir) Kemanke Kara Mustafa-paa naredio je da
se povuku iz opticaja monete, koje su bile dotada u opticaju i da
se kuju monete pod imenom novog sultana Ibrahima. Ake koje su
iskovane, tom prilikom, bile su boljeg kvaliteta. Takoe su zabra-
njene strane monete, ukoliko nisu nosile ig >>vafi<< (tano). Zlatnici
su kovani u Egiptu, Trablusu, Tunisu i Dezairu 14 Po uobiajenoj
praksi, im je stupio na presto sultan Mehmed IV morao je da raz-
deli poklone. Ali je dravna blagajna bila potpuno prazna. Na kraju
obratio se bogatstvu Dindi Hilsejna. Naime, da bi se dravnoj
hazni pomoglo Hilsejina su arestirali, a njegove pare i njegove sku-
pocene stvari, kao i celo imanje, konfiskovali. Tom prilikom je u
haznu ulo 3200 kesa (1 kesa - 500 groa) aki i toliko vrednih stva-
ri. Prema navodima Kara Celebizade, povodom stupanja na presto,
sultan MehmeQ. IV je za poklone uzeo iz dravne blagajne (Razine-i
Amire-i Enderum) 4080 kesa aki. A prema Hadi Halifi prihodi su
iznosili 361;800.000 aki, dok su izdaci bili 500.000 aki. Mehmed IV
kovao je svoje zlatnike prvo u Istanbulu (3,357 gr. 25 mm(/)
1648), zatim, u Bagdadu (3,107 gr. 25 mm(/) 1648) (... ), Egiptu,
Tunisu i Dezairu1G.
Usled tursko-austrijskog rata u vreme sultana Sulejmana II
vrednost aki je u potpunosti izgubljena. Nije postojala nikakva raz
lika izmeu jedne ake i jednog mangira. U opticaju jedna aka je
vredela jedan mangir navodi se u !storiji Raida. Od jedne oke
bakra kovano je 800 mangira, a oka bakra kotala je 800 aki.
12
Karamursal, ibidem, s. 28; Kolerki1ic, ibidem, s. 55; Kocaer, ibidem,
s. 101 102.
19 Karamursal, ibidem, s. ~9; Koca.er, ibidem, s. 103, 104; Karamursal,
ibidem, s. 5'1, 58.
'
14
Kolerkilic, ibidem, s. 60 61; Kocaer, tbidem, s. 105 106.
15 Karamursal, ibidem, s. 34; Kocaer, ibtdem, s. 107, 109.
63
Svoje zlatnike sultan Sulejman II kovao je 1688 (1099) godine
u Konstantiniji (3,408 gr. 27 mmcp) pod nazivom >>erifi<<, u Mi-
siru (3,20 gr. 23 mmcp), u Trablusgarpu (Libija) (3,408 gr. 24
!mm<P) i 1689 (1100) godine u Tunisu (3,207 gr. 23 mmcp) pod
nazivom >>sultani 16
Na osnovu svega izloenog z&kljuujemo da za vreme turske
vlasti . kovanje novca nije se ograniilo samo na sultanovu kov-
nicu u Istanbulu. Naprotiv, gotovo svim rudnicima srebra u Ru-
meliji, Anadoliji i Severnoj Africi bilo je dozvoljeno da kuju svoj
novac. Poto su se najznaajniji rudnici srebra '.Turske imperije
nalazili preteno u krajevima dananje Jugoslavije, nije udno to
je mnogo turskih kovnica bilo ba na podruju nae zemlje Ovom17
prilikom re je uglavnom, o novobrdskim, skopskim i kratoyskim

kovnicama novca, zbog toga ovo podruje. pripada predmetu nae
studije, kao i zbog toga to raspolaemo sa neto vie podataka o
njima na osnovu kojih mo~mo baciti svetlost na ovaj inae mraan
period nae prolosti. Ahmet Refik pie da su u Novom Brdu kovali
zlatne i srebrne monete ovi turski vladari: Murat II, Mehmed II
Fatih . Osvaja, Bajezid II, Selim I, Sulejman Zakonodavac, Selim
II i Murat III 18 On dalje tvrdi da su u Kratovu kovali srebrni novac
(ake) sultan Bajezid II i Selim I. Sultan Sulejman Zakonodavac
(Kanuni) je kovao srebrni i zlatni novac, a njegov sin Selim II
srebrni novac 1567 (974) godine 19 Da se kovalo rrinogo turskog novca
od srebra iz naih rudnika upuuju navodi Benedikta Kuripeia,
koji je putovao 1530. godine preko Vuitrna, Pritine i Novog Brda.
On kae: >>Zemlja daje vrlo mnogo srebra, tako da turski car sve
svoje novce kuje od srebra, koje dobiva od srbske zemlje<< 26 Jedan
ferman iz 1582. godine ukazuje da se u Skoplju nalazila aktivna
kovnica novca 21
Dr iro Truhelka je uspeo da pronae prilian broj aki kova-
nih u naim kovnicama iz novobrdske 191, skopske 23, kratovske
44 komada itd. Na osnovu nekih od tih determinisanih aki dozna-
jemo da su u Novom Brdu kovane za vreme vladavine sultana
Bajezida II, Selima I, Sulejmana Velianstvenog i Selima II; u Skop-
lju za vreme Selima I i Sulejmana Velianstvenog, a u Kratovu za
vreme Bajezida II, Sulejmana Velianstvenog itd. 22 Defter iz 1498
16 Kolerkiiic, ibidem, :s. 73; Kocaer, ibidem, s. 11()., 111 .
. 17 Ci1kovi, O najstarijim turskim zlatnicima, s. 71 75; Kolerkilic, ibi-
dem, s. 25; Anhegger, Beitrige zur Geschtichte, s. 81; Tr11h~lka, Zakon sultana
Sulejmana I, s. 3.
18 Refik, Osmanli devrinde Turkiye madenleri, LS. VII; U zbirci zlatnika
l{ocaiera, kako smo gol'e naveli, nal,azi se zlatnik kovan u Novom Brdu samo
u doba v~adavine sultana Murata III (1574).
19 Ibidem, s. VII; U zbirci Ko.~aera nallazi se 7Jlatnik kovan u Kratovu
samo u doba vladavine sultana 1Sulej1nana Zakotlodavca.

2
Kuripei, Putopis kroz Bosnu, Srbiju i Bugarsku, s. 37.
21 opov;a, Makedonija. vo XVI i XVII vek, s. 58.
2
~ Truhelka, Jedan nalaz turskih. aki, s. 99 118.
64
/9. godine (koji se nalazi u Arhivu Predsednitva vlade u Istanbulu)
prua dragocene podatke o kovnici u Novom Brdu, osobito o njenoj
organizaciji. Stoga emo te podatke izloiti. Po drugom defteru, pri-
hod kovnice u Novom Brdu od 10. juna 1523. godine do 29. maja
1524. godine iznosio je 3.454.875 aki, dok su u Istanbul poslate
srebrne ipke u vrednosti od 262.889 aki23 Na izlobi metalnog novca
koja je bila otvorena u vremenu od 8. do 23. septembra 1967. godine
u >> Yapi ve Kredi Bankasi<c u Istanbulu, izloene su monete od vre-
mena Orhana pa sve do Mehmeda Reada, kovanih u razliitim kov-
nicama Carstva. Meu njima je bilo i metalnih para kovanih u na-
im kovnicama, tj. u Novom Brdu, Skoplju, Kratovu, Beogradu itd.
Npr. srebrna para veliine od deset aki >>On ak~elik<< kovana u No-
vom Brdu 1480 (885) godine, u doba vladavine sultana Mehmeda Il
Fatiha; ake sultana Selima I kovane u Novom Brdu i. Kra tovu;
zlatnik sultana Sulejmana Zakonodavca kovan u Kratovu; zlatnici
sultana Selima II kovani u Beogradu, Kuajni, Novom Brdu; zlat-
nici i >>velike ake<< sultana Murata III kovane u Novom Brdu, Ku-
ajni, itd. Nama je ak polo za rukom da pronaemo kod jednog

zlatara u Pei, dve ake, od kojih je jedna iskovana u Novom Brdu
24
(1566) a druga u Skoplju (1648)
Venecijanski poslanik iz XVI (1575) veka, Jakov Sarane, za-
beleio je da se izmeu Skoplja i Custendila, u mestu Grachova
(Kratova), nalazi kovnica novca. Zlatna i srebrna ruda <lobija se u
okolini Kratova 25 Poznati turski putopisac, E. Celebija, kada je
obiao nae krajeve poetkom sedme decenije XVII veka, 'izmeu
ostalog je zabeleio: >>U Novom Brdu je u doba vladavine sultana
Murata IV radila kovnica. Postoje ake od istog srebra. Ja sam,
siromah, imao tih aki. Sad je kovnica zatvorena<<, On spominje da
se i u Kratovu nalazi stara kovnica (darbhane). U toj kovnici su za
vreme vladavine Murata IV kovani dirhemi i dinari tako da se u
osam komada tih novaca nalazio jedan gram srebra. U Skoplju
se nalazio kovniki nadzornik (sikke naziri} Meutim, Alber Zu-
26
ven de Rofor navodi 1675. godine da se ake kuju na mnogim stra-

nama Turske (razliite debljine) 2i. I iz jednog izvora 1685. godine
(izgleda da su navodi Petra Bogdanija) doznajemo da je u okolini
Skoplja bilo zlatnih i srebrnih rudnika i da je u njemu kovan novac
(Circa Scopia sono di miniere d'oro e argento, e si batteva la mo-
nete)28. Prema konstataciji M. Z. Pakalina, ranije, sem u Istanbulu,
novac je kovan i u drugim predelima Carevine, a od 1843 (1259)
samo u Istanbulu. Ostale kovnice su zatvorene29
23 Filipovi,Iz istorije Novog Brda, s. 84.
24
Rizaj, Dve ake kovane u Novom Brdu i Skoplju, s. 355 360.
25
Matkovd, Putovanja po Balkanskom polu.otoku, Rad JAZU, CXXIV,
s. 39. . .
2
Celebija, Putopis, II, s. 30, 44, 60.
27
Samardi, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika, s. 315.
2s Kosti, Rudarstvo, rudari i centri, s. 387.
29
Pakalin, Osmanli Tarih deyimleri, I, s. 394.
5 Rudarstvo. na Kosovu 65
Po svojoj verovatnoi, u XIX veku nisu radile kovnice novca
u unutranjosti Balkanskog poluostrva, jer je u jednom fermanu
sultana Mahmuda II iz 1822 (1239) saopteno da je Jevrejin Avram
Arid ovlaen da kupi zlato i srebro u okolini carskih rudnika na
podruju Bitolja i Prilepa, radi pravilnog funkcionisanja carskih kov-
nica30. Imajui U: vidu ove navode, moe se doneti dosta realan i osno-
van zakljuak o sudbini kovnica u unutranjosti Balkana. Naime, pre-
ovladalo je miljenje u pojedinim naim naunim krugovima, pa i kod
Glie Elezovia, da su u unutranjosti Rumelije kovnice novca pre-
stale da rade jo u doba vladavine sultana Ibrahima31 . Zaista E.
Celebija istie da u njegovo vreme (1661) kovnica novca u Novom
Brdu nije-radila i da se u Kratovu nalazi stara kovnica, tj. da se
u njoj kovao novac samo do vladavine sultana Murata IV. Ali, mi
smatramo, da te navode ne treba uoptavati. Postoji verovatnoa da
kovnica novca u Novom Brdu nije kovala monete od sredine XVII
veka, i to stoga to je, kako emo videti, Novo Brdo predstavljalo
jezgro falsifikovanja novca za itavu evropsku Tursku, pa je, valjda,
centralna vlast strogo zabranila dalje kovanje novca u ovom mestu.
U to vreme Novo Brdo je bilo toliko oslabilo u privrednom pogledu
da je ono brojala poslednje dane svog postojanja. Meutim, aka
kovana u Skoplju (1648) za vreme Mehmeda IV, navodi Albera Zu-
vena de Rofora(1675), Petra Pogdana (1685) itd. upuuju na za-
kljuak da su kovnice i dalje radile u unutranjosti Balkana, tj. do
kraja XVII veka. Da kovnice novca u unutranjosti Turske nisu
ukinute jednom >>zabranom<< sultana Ibrahima svedoi injenica.
Prema E. Celebiji u Beogradu se, u njegovo vreme, nalazila kovnica
carskog novca 32
Falsifikovanje novca
Jo od najranijih vremena turske vladavine dolo je do gub-

ljenja vrednosti moneta, jer su one, usled zloupotrebe, iz dana u
dan sve vie kvarene pa se u Turskoj rano postavilo novano pitanje.
Turski izvori ukazuju da nije kvaren samo srebrni, nego i zlatni
novac. To se inilo kako u kovnicama u unutranjosti Turskog car-
stva tako i u prestonici. Sultan Mehmed II Osvaja, kao i njegov
naslednik sultan Bajezid II, jo u XV veku energino se zaloio za
suzbijanje kovanja lanog novca, to se moe videti iz zakona koje
80 Dambazovski, Turskt dokumenti, IV, s. 86.
si Elezovi, Tarapana, s. 117.
32 Celebija, Putopis, I, s. 89,
66
.
su oni izdali33 Jednim fermanom iz 1564 (972) godine sultan Sulej-

man Velianstveni zapoveda kadiji Skoplja: >>Zlatan novac i ake,
malverzacijom strunog rukovodioca kovnice (sahib-1 'ayar), koje sad
'dolazi na moj Prag sree iz kovnice u Skoplju, u veini su ,falsi-
fikat (kalb); zlatnici su sa umanjenom teinom, a ak~ od neistog
srebra. Prema tome, kad ti stigne zapovest, odmah e ti lino otii
iznenada, pa e uzeti za mustru izvestan broj zlatni~tt i aka, koje
>>sahib-1 'ayar<< bude tada izraivao, zatim e ga liiti slobo.de i
predati auu da ga najbrim putem dovede na moja Vrata sree<< 84
I neki drugi fermani, takoe iz 1564. godine, ukazuju da su u okolini
Novog Brda i Skoplja kovane lane (kalb) ake, da falsifikatore
treba uhvatiti i otpremiti u Istanbul35 , povesti istragu i pohapsiti
falsifikatore novca u Aladahisaru (Kruevac), Smederevu, Skoplju,
Custendilu ,Serezu, Zvorniku, Vidinu i Sofiji 36, pohapsitl u velikoj
tajnosti druine falsifikatora u kadiluku Novo Brdo, i to: Tasalu
Hasana, Kara Ferhata, Arnavuda Prevezne, Istanbuli Meraka, Jeri
Huseina itd.37
O masovnom falsifikovanju novca, u drugoj polovini XVI veka,
11aroito u ovom delu nae zemlje, svedo.;.:e i ovi podaci: lani novac
(kalpazanllk) kovan je 1566. godine na teritoriji vuitrnskog sanda-
ka38; godine 1573. zahteva se od kadije Novog Brda da uputi u
Istanbul hrianske falsifikatore novca (kalpazan) da bi se zatvorili
ss Zakon o srebru (gilmil~ yasagO predvia kontrolisanje blagajne bezi-
stana i karavansaraj'a vilajeta, zatlim tov.are brodova na pristanitu, kao i
tovare putnikla, Ako carski Sluga (kul) bilo kod koga bude pronaao srebro
bez peata (milhilrsUz), i staro srebro, uzee i poslae u dravnu koVIIllicu
(darbhiame). Sopstvenicima uzetog srebra kovinica novca dae po dve ake za
svaki dirhem srebra. A ako osobe 1Starog srebra ne postupaju prema Zakonu
l . iznesu $rebro na prodaju, na trg, sultanov kul e ih uhvatiti d. propJ.sino
kazniti (hakldndan gele), Zanatlijama u gradovima (i:,;ehir) (koji rade wnet-
nike fili:grants~ predmete od srebra kuyumcr ve simkd~) da se ne prodaje
srebra vie od ~00 dirhema.
Ako se kod koga pronae falsifikovana (kalb) akoa on se predaje
saruiakbegu i mesnom kadij.I, a oni 6e da ri.sp:itaju i koll!Statuju, na osnovu
.erija.ta, da ld je uiin.jen falsifikat. Ako se to konstatuje izdaje se sudska
odluka (hiiocet) sultanovom kulu, koji e na osnovu toga krivca obesiti, a
imanje konfiskovati (r1zkin} be~lilk eyleye) u koI1iSt drave. (Anhegger
Inalcik, Kanuname-i sultani, s. 5),
Zakur1 o zlatu pnedvia da zlatari (altuncn d sa:raff i kujundije koliko
god )lt(du ~ali !Zlata d11ni su da ga donesu li prodaju ikoVlliaru novca
(darbhanci), a ne 'l1la drugim mestima (...) ~a kov81IJ;je zlatnog novca (flluri)
van kovnice, Zakon predvia da se failsifikator otpremi u lstanbul i kazni
propisno (hakklndan gele) (Babinger, S11stainische Urkunden, s. 6; Anhegger
- Inaldik, Kanunname-f, suttant, s. 3, 4).
Zakon rudnik.a Novog Brda predvia da se radi tr~nja lanog novca
(ka1b ake) pretrauju tovari putnika koj.i idu za Dubrovnik i druge hri.an
ske zemlj1e (Babinger, ibidem, s. 18; Beldiceanu, Les actes des premiers sul-
tans, I, s. 70).
at MiLhimme defteTi 6, s. 64.
as Refik, ibidem, s. 6, 7.
3 8 Elezov:i, Iz Carigradskih turskih arhiva, s. 342.
a1 Muhtmme defteri 6, s. 4Z7.
as Elezovi, tbidem, s. 342.
67
u . tamnicu (ktirege konulmak) 39 ; neki Imer je 1576. godine kovao
lane ake i groeve u kovnici u Novom Brdu i Skoplju40 ; a 1578.
godine u Novom Brdu neki Ibrahim 41 ; u istoj godini kovao se laan
42
novac u skopskoj kovnici ; kadija Smedereva udruio se 1578. go-
dine sa falsifikatorima novca u Skoplju koji su inili razne zulume
.raji i beraji i rekavi da idu u Istanbul sa 15 tovara (yilk) lanog
novca (ak<;e), poao je u Sofiju43 ; spominju se kao falsifikatori novca
u kovnicama u Novom Brdu i Skoplju 1579. godine Sulejman, Re-
dep, Ali, Nikola, Rusto, Hadi Mehmed, Ridvan, Tur Ali itd. 44 , a
1582. godine radnici iz kovnice u Skoplju bee od straha da ne budu
kanjeni zbog toga to je u toj kovnici otkriveno falsifikovanje nov-
ca45; sinovi nekog Mirka, Raanja i Jagmu kovali su 1583. godine
lane ake u selu Beiu, koje se nalazi u kazi Belasici46 (u vuitrn
skom sandaku).
Naime, aka kao srebrna moneta u svakodnevnoj upotrebi iz
dana u dan je gubila svoju teinu i kvalitet. Poto su u prvoj polo-
\ini XVII veka srebrne i zlatne monete skoile, Porta je bila primo-
rana da 1640. godine sprovode reformu monetarnog sistema. Tom
prilikom kuju se u carskoj kovnici nove monete, ali svet nikako ne
voli ake (aspre). Ova reforma nije donela oekivane rezultate. Na-
protiv, dolo je do novog poskupljenja. Zbog toga je 1651. godine
uinjen nov pokuaj reforme. Ali, i posle nje opet je dolo, nakon
izvesne stabilizacije, do katastrofe u monetarnom sistemu Otoman-
skog. carstva. Kovane su i >><;uruk<< (trule) aspre, koje su vredele
pola aspre 47 U XVII veku ak je izbila jedna afera zbog kovanja
lanog novca u ogromnim koliinama, koji je rasturen po celoj Tur-
s~oj. U tu aferu bili su umeani enovljani i Francuzi. No, ona je
ubrzo otkrivena4B.
Ako uporedimo kvalitet srebrne turske monete (ake) i njen
odnos prema zlatniku u periodu od 1481 1691. godine, zapaamo
da vrednost zlatnika naglo raste posle 1574. godine. U doba Baje-
zida II kovano je od 3 dirhema srebra 12 aki, a zlatnik je iznosio
54 ake; u vreme Selima I 3 dirhema ine 13 1/2, a zlatnik 60 aki;
39 Milhimme defteri 22, -s. 5.
40 M'ilhimmedefteri 28, s. 131.

41 Milhimme defteri 35, fot. 245 ..
42 Muhimme defteri 35, s. 164. 15. IX 1578 (12. B. 986) je begu Skoplja
(U"skub) upue:t1a zapovest: U Skoplju, u sobama strunog rukovodioca kov~
rce (sahib-i 'ayar), .Hadm Ibrahima, 1i inekih osoba zvanih Kinrli (Neisti).
zatim u hanovima Muezina Hode i Sula d u kuama dvojice Jev1eja, sltti-
telja kovnice novca .(darbhane), kuj1e se laan novac. Stog.a se nareuje da
se upute poverljiva lica,. da na spomenuta mesta kriom uu i da falsifikatore
novca (kalbazanla.r1), zajedno sa pni.borima fal&i.fikovanja novca, zatvore u
tvravu. (Milhimme defteri 35, !S. 217).
43 Milhimme defteri, 35, fot. 246.
44 Miihimme defteri 39, fot. 254, 255, 256.
4 s opova, ibiciem, s. 59.
40 Muhimme defteri 48, s. 287. .

47 Vinaver, Monetarna kriza u Turskoj, s. 113 141.
4s Veselinovi, Vojvodina, Srbija i Makedonija pod turskom vlau, s. 11.
.
.
68
.
za vreme Sulejmana Zakonodavca, 1548. godine, 3 dirhema ine

15, a zlatnik 63 ake49 U doba vladavine Murata III odnos ake i
zlatnika naglo se menja. Dakle, 1577. godine z1atnik od 63 ake penje
se na 70, a 1584. na 120 aki, budui da su tada od 3 dirhe1na
srebra pravljene 24 ake. Poetkom vladavine Mehmeda III kovano
je od 3 dirhema srebra 36 aki, a zlatnik je iznosio 220 aki. Meu
tim, 1598. godine novi vezir dravne kovnice Ali-efendija uspeo je
poboljati finou srebrnog novca kovanjem od jednog dirhema sre-
bra 6 aki. Na taj nain zlatnik je spao na 180 aki. Nastojanjem
kajmakama Predstavnitva vlade Jemii Hasan-pae, zlatnik je pao
1600. godine na 120 aki. Ta vrednost zlatnika zadrana je i za vreme
Ahmeta I, premda je od jednog dirhema srebra kovano 9 ak.i.
Za vreme vladavine Osmana 1150 od jednog dirhema srebra
pravljeno je 10 aki, dok je zlatnik iznosio 150 aki, a u doba Mu-
rata IV 250 aki. Zahvaljujui preduzetim merama velikog vezira
Kamanke Kara Mustafa-pae, za vreme vladavine sultana Ibrahi-
ma utvrena je vrednost zlatnika na 160 aki, jer se tada pristupilo
kovanju aki s boljom sadrinom, >>sahih ayarli yeni sikke<<. Ali posle
privremene stabilizacije u novanom sistemu stanje se uveliko po-
goralo. Na taj nain u godinama od 1650 1656, tj. nakon dve go-
dine vladavine sultana Mehmeda IV, u prometu su se pojavile raz-
novrsne falsifikovane ake, koje su prouzrokovale veliki poremeaj
na tritu. Na primer, loe-falsifikovane >>magu ake<< zvale su se:
>>kalb ak<;e<<, >>zilyuf ak<;e<>kirpik ak<;e<<. Kao posledica toga svrg-
nut je veliki vezir Ahmet-paa, dok defterdar Emir-paa i neke
jenierske age koje su zajedno s njim falsifikovale novac kanjeni
su smru. Unutranje stanje se popravilo energinim merama ve-
likog vezira Cuprilia. No veliki ratovi 1683. godine s Austrijom,
a zatim i s drugim dravama, iz.zvali su ''rlo velilctt finansijsku
]{rizu u Turskoj pa se poeo kovati novac od dvorskih zlatnih i
srebrnih posuda. Meutim, veliki ratni izdaci inili su da je zlatnik
zva11i <<!ilerifi altun<<, koji je u prometu imao vrednost 200 aki, sko-
io 1690. godine na 360 aki 51 Gledano u celini, navedene injenice
upuuju na zakljuak da je kovanje lanog novca toliko uzimalo
maha da je ta pojava zadavala Visokoj porti ozbiljne brige. Kovanje
i rasturanje lanog novca ne samo da je nanosila velike tete turskoj
privredi, nego je postalo ozbiljno drutveno i politiko p~tanje. Iza-
zivao je haos u turskom novanom sistemu.
40 Aka kovana 1566. godine, u doba sultana Selima II, tei 0,70 gr a
veliina joj je 12 X 12. Rlizaj, Dve ake, s, 355 360.
50 Sultan Osman je pokuao da popravi novani sistem. On je izdao
ferman da se pristupi kovanju novih akJ d komada od pola ake, nazvanih

'osmani. Refik, 'Osmanli Imparatorluginde meskii.kat, s. 2; Elezovi, Turski
spomenici, I, s. 1048.
51 Hadibegi, Dizja i.!i hara, s. 52-53.
- ------.
Svi pokuaji centralne vlasti da putem naredaba (fermana) i
uredaba suzbijaju tu rairenu, a vrlo negativnu pojavu, bili su
slabog dejstva, jer se od tih metoda nije mogao oekivati neki
zadovoljavajui rezultat, premda su primenjivane i smrtne kazne.
Vrste i vrednost moneta

U Turskoj carevini bile su u opticaju razne monete turskog i
stranog porekla. Npr. osmanlijski, austrijski i venecijanski dukati
ili filuri, kako su se nazvale monete od zlata, zatim holandski dukat,
zvani >>arslanli<< 52 Prema zakonima sultana Mehmeda II Osvajaa
o zlatu, srebru i bakru, zakljuujemo da su u kovnicama u unutra-
njosti Turske carevine kovane u XV veku zlatne, srebrne i bakarne
monete59 Najstariji turski spomenici iz XV veka ukazuju na to da
su Turci, pre no to su iskovali svoj zlatnik, kao naziv za zlatnu
monetu upotrebljavali stranu re filuri<< (filori) 54 U jednom turskom
izvoru, iz vremena sultana Seli111a I, spominje se zlatnik filuri<< 55
U vakufnami Husrev-bega bosanski dukati se zovu jednom >>filuriye-i
sultaniye<<, a drugi put >>Sildte-i :fiilnI11.iJyye-1i sultanli.yye. 56 U neklim
turskim i domaim spomenicima spominju se i crveni dukati (kirimzr
filuri, kiz!l altun). Ponekad se za zlatnike uopte javlja izraz >>mes-
kuk altun<< 57 Crveni, odnosno uti, dukati :Spominju se i u jednom
zapisu iz 1632. godine5s. .
Za vreme vladavine Mehmeda IV u Turskoj su bile u prome-
tu, pored zlatnika, monete zvane >>e~refi<< ili >>~erifi altun<< i dukati
zvani yildiz (zvezda) altuni<< 59. Perper, efenktivni vizantijski zlat-
nik, koji je upotrebljavan i u srpskoj feudalnoj dravi, kao termin
bio je u upotrebi i za vreme Turaka. Npr., za vreanje ihutmana
(neka vrsta sudija rudara), odnosno ako neko opsuje hutmana i to
se erijatom dokae, da e 25 ferfera (perpera) globe ili e biti ka-
njen predvia kanun 123, Cetvrtog rudarskog zakona iz 1536.
godine60 Po E. Celebiji, u Kratovu su u doba Murata IV kovani
>>dirhemi<>dinari<< 61 , to znai da su u naim kovnicama kovani
i zlatnici >>dinari<<, koji su bili u upotrebi u Turskoj. U arapskom
jeziku dinar<< znai zlatnik. Po Anri Kastelu, u Turskoj su 1600.
a1 Uzunca~, ib!dem, s. 690.

111 Babinger, ibtdem, s. 6, 8, 46. Prema propisima o finoi u turskim
kovnicama, odnos za zlato je bio u hiljadu 916 2/a, a za srebro 930. Serto~lu,
Resimli Osmanli Tarihi Anslklopesi, s. 107.
& Etezovi, Turskt spomenici, I, s. 987.
5 & Refik, ibi.em, s. 362; Eliezovi, ibiem, s. 1034.
ae Etezovi, Turski spomenici, I, s. 1034.
111 Peev:l, Tarih, I, s. 432.
as Stojainovi, Stari srpskt zapisi i natpisi, I, br. 11240.
59 Elezovti, tbidet11i, s. 1051.
ao Spaho, Turski rudarski zakoni, s. 174 183.
ei Celeblja, Putopts, II, s. 44.
70
godine bile u opticaju sledee monete: aspre (ake) i neke koje
se teko mogu uzeti i drati meu prstima, jer su toliko male. Zlatne
monete koje su bile u upotrebi zvale su se erifi, sultar1i, ibrahimi,
mletaki cekini, ungari (angres) U doba Mehmeda II Osvajaa, kada
62
turska drava postaje imperija, poinju se kovati i zlatne monete.

To se odnosi na zlatne monete kako tvrdi F. Babinger u svom
delu o Mehmedu II Osvajau prvi put iskovane sa turskim nat-
pisom i imenom Osvajaa (1477). One su bile po teini i sastavu
jednake mletakim dukatima. Turski zlatnici (ducati dioro turchi)
spominju se jo u vreme Murata II u poslovnoj knjizi (libro dei con-
ti) mletakog trgovca akoma Badoera (1436 1440), a 1446. i u
dubrovakim izvorima, samo su bili, po F. Babingeru, imitacija mle-
takog dukata 63 Iz jednog fermana sultana Mehmeda II izdatog 24
zilhide hidrijske 885. godine (24. II 1481) vidi se da su prvi turski
zlatnici nazvani >>sikke-i sultani<< (sultanski novac zlatnik) 64 . Su-
dei po spomenutim izvorima u kovnicama novca u Novom Brdu,
Skoplju i Kratovu kovane su zlatne i srebrne monete, a bakarne
valjda samo u Kratovu, jer su se tamo nalazili izdani bakarni rud-

nICl.
'Pitanje teine ake zauzima posebno mesto u numizmatici. Dr
Ciro Truhelka istie da je ona teila 1,07 grama, a kasnije njena
teina je postepeno opadala do 0,13 grama (krajem XVIII veka) 65
Aspra (aka) iz doba sultana Bajezida II, tvrdi M. Reetar, kovana u
Istanbulu, bila je teka O, 755 grama, a u preniku je imala 11 mm 66
Midhat Sertoglu istie izmeu ostalog da je aka bila novac turske
drave od prvih vremena do 1687. godine. Prva aka turske drave
od 1327. godine bila je od 5,75 karata. Teina ake je vremenom
'opadala. Tako je do vremena Mehmeda II opala na 5,25 a zatim
na 4 karata, za vreme Zakonodavca na 3,75, 3,50 i 2,75 i, na kraju,
na 2,50 karata. U XVII veku teina je ake toliko opala da je u
potpunosti >>pokvarena<< 67 Meutim, pronaene ake kovane u No-
vom Brdu i Skoplju pruaju sledee podatke. Akca kovana u Novom
Brdu (1566) tei 0,70 gr a veliina joj 17X19 mm. To znai da
teina prve ake priblino odgovara teinama aki toga doba, jer
one iz vremena sultana Sulejmana Zakonodavca od 3,75, 3,50 i 2,75
]{arata odgovaraju teini od 0,82, 0,75 i 0,60 grama, ako se uzme
kao ekvivalent jednog karata oko 0,22 grama0s. Druga aka, iz 1648.
62
Samard.i, ibidem, s. 314.
63 Oirkovi, ibidem, s. 71 75.
o4 Elezovi, ibidem, s. 1033.
65
Truhelka, Jedan nalaz tu'l'skih aki, s. 100.
68
Reetar, Dub'l'ovaka numizmatika, knj. II, s. 357, broj 3666.
67 ertoglu, ibidem, s. 10.
68 Elezovi, Tatapana, s. 115. Prema Elezoviu; jedan karat je 0,22
grama, odnosno teina 4 zrna se111ena od roia koji se tursk!i rovu kecl
boynuzi (kozji rog). Uko1iko se oslamjamo na to, onda aka od 5,75 k;arata
imala bi teinu od 1,265 grama. No, po raunici Midhat Sertoit11a, 5,75 karata
su I, 1006953125 grama. Prema tome, pravi ekvivalenat jednog karata ne bi
bio 0;22 gr, nego neto manje, tj. oko 0,2-1 gr.
71
godine, nekako prednjai svojom teinom od 2,10 grama, odnosno
nadmauje sve ake od njenog postojanja, tim pre to potie iz XVII
veka, kada se smatralo da je aka po svojoj teini i kakvoi potpuno
>>pokvarena<<. Samo, na sreu, ova aka upravo i pripada periodu
kada su turski vladari, odnosno centralna administracija, pokuali
svojim merama da poboljaju kvalitet osnovne monete, ali su te mere
bile kratkog veka od 1650. godine aka je ve ponovo poela da
ide nanie. Dok nisam video >>Velike ake<< na izlobi metalnog novca
u Istanbulu nije mi bilo jasno zato je ova aka, kovana 1648. godine
u Skoplju, tea od 2,10 grama. To je u stvari srebrna para (aka)
od 5 aki, ako se uzme u obzir aka kovana 1566. godine u Novom
Brdu, koja tei O, 70 grama.
Jedan francuski putopisac spominje 1658. godine da je u to
vreme u Srbiji bio u opticaju turski srebrni novac marja (valjda
aka)e 0 Kurs turskih moneta, naroito srebrnih, bio je u raznim
vremenskim razdobljima razliit. Finoa ake je bila stalno u opa-
danju, dok je sa zlatnikom bilo suprotno. Do kraja XV veka jedan
mletaki dukat je bio ekvivalenat za 40 turskih aki. Prva zlatna
turslta moneta, kovana u vreme sultana Fatiha, bila je kvalitet11ija
u odnosu na one iz Venecije70 Kako vidimo, ovo se ne slae s konsta-
tacijom F. Babingera koji za prvu zlatnu monetu sulta11a Mehmeda
II Fatiha, kovanu 1477. godine, tvrdi da je bila po teini i po sastavu
jednaka mletakim dukatima.
U zakonu sultana Mehmeda II stoji da je mangura kovana u
teini od jednog dirhema bakra, a B mangura ine jednu aku. U
to vreme u Albaniji je 100 dirhema srebra vredelo 285, u Serezu
283, a u Novom Brdu 281 aku 71 Turski zlatnici >>sultani<<, kovani
za vreme Bajezida II, po kakvoi su bili kao venecijanski dukati
i iznosili su 54 ake72 Godine 1523. raunalo se 50 aspri u jedan
mletaki dukat od 40 dinara (grossi), 1525. g. turski dukati su imali
istu vrednost kao i mletaki73 Do sredine XVI veka vrednost dukata
se kretala od 54 do 60 aki. Negde do kraja XVI veka u jednom
dukatu je bilo 63 aki, no zbog posledica rata i zbog velike potrebe
u novcu, finoa aki je opadala tako da je jedan dukat iznosio 70
aki74
Jevrejski izvori pruaju sledee podatke. Osme decenije XVI
veka, po kursu, 60 aki je bio dukat, dok u nekim gradovima Car-
stva jedan dukat je praktino vredeo i do 120 aki. U jevrejskim
88 Markovi, Jedan francuski putopisac, s. 318.
70
UzuncarllliLi, ibidem, s. 691.
11 Babilnger, ibidem. s. 46, 66, 69.
12 Uzumcar~iLi, ibidem, s. 691.
73 JIC, III, 1sv. 1 4, 1937, s. 317.
74 Prema istoriji Solak-Zadi, u doba sultana Selima I vrednost jednog
dukata je bi~a 60 aki, odnosno jedan holandski zlatnik zvani arslaruli
(lavovski) je bio 35 aki. U doba sultana Sulejmana Zakonodavca od 100
dirhie"i11a srebra se kovalo 500 aki. Posle 1584. godime protiv odredaba ka-
Iiunnarrt.e sultana Sulejmana Zakonodavca od 100 dirhema srebra kovalo se
800 aki. Razume se, zlatnik je pao na 20 aki. (Uiuncar~ili, ibidem, s. 691, 692.
72
izvorima stoji i naredba sultana Murata III po kojoj gro, koji je
ranije vredeo 62 ake, treba da bude 63 ake, a zlatna moneta koja
je ranije vredela 93 da bude 80 aki75
Po Anri Kasteliu, 1600. godine )>~erifi<< je vredeo 50 mejdina,
>>sultani<< 49 mejdina, a >)ibrahim koliko mletaki cekin i >>sultani<<
76
Poto je vrednost groa skoila 1626. godine na 140 aki, sultan

Murat IV doneo je odluku da pusti u promet nove groeve u vred-
nosti od 80 aki, a ako bude ko plaao gro vie od toga predviena
je smrtna kazna77 Prema Alber Zuven de Reforu aspra je vredila
(1675) osam francuskih bakarnih denijea. Ona se kuje na mnogim
stranama Turske, s razliitim debljinama i cenama78 Na osnovtt
izloenog moemo konstatovati da su u unutranjosti Turske bile u
opticaju mnogobrojne monete: zlatne, srebrne i bakarne turske i
stranog porekla, kovane u centralnoj kovnici i u unutranjosti dr-
ave u Novom Brdu, Skoplju, Kratovu i drugim mestima, sa
boljim ili loijim kvalitetom, teih i vrlo sitnih moneta itd.
Poslovanje kovnica
Kovnice su imale i svoje stareine (darbhane emini). Ispitiva

novca: (sahib-1 'ayar), u prisustvu kadije i emina, izmeri i uzme
srebro koje je donoeno za kovanje79 novca. Srebro je u l{ovnicu
slato preko amila (zakupac) i emina istilice (kalhane) 80 Po kanunu
rudnika Srebrenice i Sasa, od novca koji se da.je, 3 ake po dirhemu,
eminu rudnika pripada desetina (oi;;ilr) 81 Cak i kad se zavri proces
kovanja novca, po zakonu se morala prijaviti kadiji, eminu i pisaru
(katib) kovnice Po E. Celebiji, u kovnici novca bili su inovnici:
82
ehaja (kethilda), stareina esnafa, simsar, posrednik, odnosno komi-

sioner, pisari (katib.ler), majstori kovai srebra (sikkezen ba~!lar).
Oni svi imaju berate (ruus beratleri). Majstora kovaa (sikkeciyan),
nemuslimana (kafirler), bilo je 300. Oni su vrlo pouzdani ljudi 83
Meutim, defteri iz 1498/9. godine pruaju mnoga zanimljiva oba-
vetenja o kovnici novca u Novom Brdu. Navode se majstori kovnice
u ijim su rukama berati (isprave o postavljenju). Nekima od njih
pripada jedan nobet (turnus), a drugim dva turnusa. Majstori su
podeljeni u dve grupe. U prvoj je 13 lica sa 17 nobeta (turnusa).
Devetorica imaju po jedan, a etvorica po dva turnusa. Druga grupa,
meutim, sastoji se od 7 majstora sa 8 turnusa. Uoljivo je da svi
75 Hananel ,i Ekenazi, EvTejski izvoTi, I, s. 381; ibidem, II, s. 64.

78
Samardi, ibidem, s. 314.
77
Ha.nainel i Eken-a2li, EvTejski izvoTi, II, s. 211.
78 Samardi, ibiet1i, s. 315.
70 Bibl. Nat. de Paris, Ms. fonds tuTc anc. 85, s. 275.
80 lb'd
i em, s. 260. .
81 Kanuni i kanunname, s. 115.
82 Spaho, ibidem, s. 169, 170.
83 Evliya 9elebi Seyahatnamesi, I, s. 565.
majstori novobrdske kovnice nose muslimanska imena. Meu njima
su etvorica konvertiti, jer stoji da su sinovi Abdullaha (boji rob),
npr. Radi Hakki, sin Abdullaha, i Jusuf, sin Abdullaha. Spominje
se Ahmed Celebija, ispitiva novca (sah!b-I 'ayar), koji poseduje je-
dan nobet i moe da ga daje, za plau, drugom majstoru na obradu.
Za Mustafu, sina Hajrudina, stoji da je jo mali i da ui (doslovno:
ita), pa njegov brat Rustem obrauje njegov turnus. Ahmet, sin
Abdullaha, ima dva turnusa. On je majstor iz Istanbula pa njegov
sluga (kul) Hamza obrauje njegov turnus. Zatim dolazi neki ispi-
tiva novca iz Jedrena koji ima jedan turnus a radi njegov uitelj
(lala). Za Ali, sina Abda, kae se da ima jedan turnus. On sam
ui u Istanbulu, a njegov uitelj (lala) radi. Spominju se takoe Hadi
Jahja pir i Abdi pir, koji imaju po jedan turnus. Za njih stoji da
su bili u vreme pokojnog sultana Murata II majstori. Poto su to
stari majstori, bave se svojim poslovima, a turnuse im obrauju
sluge.
Zatim slede dve interesantne beleke. U prvoj stoji: >>Tu su se
nali sinovi spomenutih majstora, poimenice Mustafa, Rustem i Meh-
med ah, od kojih se neki bave ekiarstvom (<;ekicilik), neki bu-
enjem kamena (ta~ delicilik), a neki dodavanjem u rupu (delilge
sunuculuk). Njihove plate uzimaju njihovi gospodari. Po carskoj
zapovesti da spomenuti majstori ne smeju imati takvu poslugu. Za
takav posao treba oznaiti spolja ljude dostojne poverenja.
Moe se raunati da je pravo kovanja novca, jedan ili dva
turnusa to je davano carskim beratom, bilo za izvesne porodice
nasledno, nezavisno od starosti ovlaenika. Iz izloenog se moe
zakljuiti da su majstori bili okupljeni u jednu cehovsku organiza-
ciju u kojoj je postojala hijerarhija. Dvojica meu njima spominju
se kao stari (pir) 84 , to znai da cehovska organizacija potie iz ranijih
vremena, dakle jo pre. osvajanja Istanbula. Bilo je zabranjeno po-
vlaenim porodicama da se u kovnici zapoljavaju na pomonim
poslovima, za koje je pozivana druga radna snaga. Poto se spo-
minju samo muslimanski majstori, to znai da je ova cehovska or-
ganizacija imala verski karakter i da se od kovniara novca zahte-
valo po\ erenje i estitost 85 Prema jednom turskom izvoru iz druge
1
decenije XVII veka, funkcioneri kovnice su bili nagraivani. Emin

je primao 20 aki dnevno, sahl'.b-1 'ayar 15, katib (pisar) 10 a aui
5 aki88 ,
Zahvaljujui zakoniku sultana Sulejmana Zakonodavca, upo-
znati smo do tanina sa celom procedurom kovanja novca. Na pri-
mer, sahib-i 'ayar uvtrivao je finou kovine, kazadija (kletar) je
izvlaio srebrne ipke do odreene debljine, kulpendija razvlaio
84 Pir: star, zatim iskusan, duhovni voa i ul>ite1j; zatitnik jednog

esnafa.
ss Anhegger, ibidem, s. 66-69.
80 Ibidem, s. 82.
74
okruglo izvuene ipke u pljosnate limene pruge, tugradija udarao
87
tugru . a agardija beleo srebro. Onda se to prijavljivalo kadiji,
eminu i katibu i kovano srebro u novcu ubeleavalo u naroiti def-
ter88 Iz toga se vidi da je kovanje novca prelazilo kroz izvesnu
kontrolu nadlenih organa vlasti, a itav proces u vezi s kovanjem
zapisniki praen. U turskim kovnicama novci su kovani od srebra,
odnosno od zlata dobijenog iz naih rudnika. Meutim, u kovnicama
za kovanje zlatnih i srebrnih moneta upotrebljavali su i stari pleme-
niti metali. Tako ve od vremena sultana Mehmeda II Osvajaa
zlatari, kujundije i sarafi su bili zakonski obavezni da prodaju je-
dino dravnoj kovnici svu koliinu zlata i srebra, u prisustvu darb-
handije (kovniar) i amila (zakupac). U sluaju nepridravanja od-
reenih zakonskih normi bile su predviene stroge kazne 89 I iz jed-
nog izvora iz XVI veka vidi se da je u kovnici u Skoplju prera-
ivana staro zlato (zer-i kohne) i skupoceno posue (evani) i od toga
su kovane ake 90 Dakle, i privatna lica mogl su u dravnoj kovnici
kovati novac od svog zlata i srebra, s tim to su plaala odreenu
taksu za tu uslugu.

Izloene injenice pokazuju da su kovnice novca (darbhane)
postojale u periodu od XV do XVII veka skoro bez izuzetaka u svim
unosnim srebrnim rudnicima u naoj zemlji, u prvom redu u Novom
Brdu, Skoplju i Kratovu, u ijoj okolini je najdue trajala eksploa-
tacija ruda. U njima su kovane zlatne, srebrne i bakarne monete.
Ove kovnice donosile su velike prihode blagajni Turske carevine.
Srebro je slato u Istanbul u obliku monete, ili u obliku ipaka.
Poto je kovanje novca u Novom Brdu, Skoplju i Kratovu bilo naj-
vie razvijeno, a sudei po turskim izvorima koje sam imao pri ruci
i najdue je trajalo, onda nije za uenje to je u tim kovnicama
falsifikovanje novca dolo do najveeg izraaja. U Novom Brdu je
bio takorei centar te vrlo opasne pojave, koja je ne samo zadavala
ozbiljne brige centralnoj administraciji Carevine, nego je postala i
ozbiljno drutveno i politiko pitanje za itavu zemlju. Falsifikova-
njem novca bavili su se muslimani i hriani, tj. Turci, Arbanasi,
Srbi i dr. Sve mere turske administras::ije za suzbijanje te pojave
bile su neefikasne, jer je nju uslovljava+o timarsko ureenje. Treba
istai da su u kovnicama novca (darbhane) Turci primenjivali svojtl
tehniku kovanja i svoje pravo i imali svoje radnike, uglavnom mu-
slimane. U lica koja su radila u kovnicama drava je morala imati
87 Tugra, stihizovani potpis sultana; mono.gram, koji se stavlja na elo
fermana, na peat, novce itd.
88 Spaho, ibidem, s. 169 170; Truhelka, Zakcni sultana Sulejmana I, s. 8.
e9 Babinger, ibidem, s. 2 17.

so Bojani, Podaci o Skoplju, s. 609.
75
poverenja. U rudarstvu, meutim, suprotan je sluaj. Tamo je uglav-
nom primenjivana zateena saska tehnika, saske metode, pa ak i
prava. Radnu snagu veinom su inili hriani. Defter iz 1498/9.
godine ukazuje da su u novobrdskoj kovnici radili majstori musli-
mani, neki poreklom iz Istanbula, ispitiva novca (.sahib-i 'ayar) bio
je iz Jedrena, a neki od majstora su konvertiti. Sto se tie zakupaca
(amili i multezimi) kovnica novca, to su veinom bili Jevreji. Na
takav zakljuak upuuju finansijski defteri s lcraja XV veka.
V
SISTEM EKSPLOATACIJE
Za vreme turske vlasti rudnici su eksploatisani na tri naina:

1) eksploatisanje neposredno od drave, 2) eksploatisanje od rudara
uz pomo i nadzor drave i 3) davanjem pod zakup (iltizam, mukataa).
Eksploatisanje neposredno od drave
Ova forma eksploatacije se delila na tri tipa:

a) Kada su zaduivani od drave, da rade u rudnicima, jaje
i pijade(vojnik peak),muselemi, juruci i sinovi penzionisanih spahija
(miltekait sipahizade), koji su bili sopstvenici poseda, za taj rad
osloboeni od obiajnih (rilsum-u 'orfiye), zakonskih (tekalif-i ~er'iye)
i izvanrednih. (avartz) dabina. U ovom sluaju su eksploatisani raz-
bojnici i zarobljenici. Oni za rad nisu dobijali plate (ilcret).
Ova drtvena kategorija je upotrebljavana najvie: na izradi
topovskih kugli (yuvarlak), topovskih cevi, granata (gi.ille), oplata
brodova, na proizvodnji bakra _i alitre. Njihova sluba- u rudnicima
je trajala od Durevdana (ruz-u hizirdan) do Mitrovdana (kasim).
b) Kada su upotrebljavani za rad najamni radnici i raja.
Ova forma je najee primenjivana i to od najranijih vre-
mena. Budui da je proizvod poeo da se smanjuje za ovaj nain
proizvodnje ;je poeo interes da opada. Stoga je eksploatacija starih
rudnika poela da se prilagoava. Kada se ovaj nain eksploatacije
pokazao beskorisnim od toga se odustalo.
c) Kada se dala odreena koliina rude u zakup. U ovom slu-
aju su proraunavani celokupni izdaci oko proizvodnje rude, tj. cena
kotanja rude i izdaci za majstoriju (ilstadiyesi). Ovaj nain najvie
je primenjivan u proizvodnji baruta, alitre topovskih kugli, pijuka,
lopata, budaka, potkovica, eksera, i drugih vojnih materijala.
77
Eksploatisanje od rudara uz pomo i nadzor drave
Ovaj nain eksploatacije je primenjivan, pre svega, u proiz-

vodnji srebra, zlata, bakra, olova, tj. u rudnicima koji daju vee
prihode. Ova forma je izgledala ovako: u majdan su upuivani emin
i nazir, kojima se pridruio i jedan katib (pisar) i jedan mera (tar
ticI). U nadlenosti emina, shodno prostoru majdana, dodeljivan je
kapital (sermaye ak~esi). Ova koliina novca je bila priblina doho-
cima jedne mukate. Emiri i mesni kadija su bili duni da obezbede
drva, umur i hranu rudara. Kada se ruda proizvodila, emin, koji je
postavljen, iz istopljene rude (1/5, 1/4, 1/8) uzimao dravni deo.
Bilo je sluajeva da su se dva, tri velika majdana 'integrisali pod
upravom jednog emina 1
Davanje pod zakup (iltizam, mukataa)
Dravna blagajna Turske carevine obino je davala svoje pri-

hode pod zakup, pridravajui se osnovnog principa >>da se prihodi
ustupe onome koji vie ponudi<< 2 Naime, mukate3 su bile i izvesne
ustanove (miiessese) koje su dravnoj blagajni (hazine) donosile,
odnosno osiguravale (temin) prihode bilo izdavanjem pod zakup,
bilo ubiranjem preko dravnih organa vlasti, kao npr. rudnici, kov-
nice novca (darbhane), solane, prodaja soli, skelarina, pravo pose-
dovanja (tasarruf) ribnjaka (dalyan), naplata (tahsil) carina (giim-
riik) i nekih poreza (resim) kao ispende i drugih dabina (vergi)
i badarina4 Prihode sa carskih hasova centralna vlast je izdavala
pod zakup (iltizam), bilo godinje (mukataa), bilo doivotno (mali-
kane)5.
Sistem mukataa i iltizama je u prvom periodu predstavljao
osnovu finansija Osmanlijske drave, koji je primenjivan u irokim

1 Ca8'atay, Osmanli Imp. maden i~letme h:ukuku, s. 123 1124.
2 Popovi, Prilozi prouavan;u ekon. stanja naega naroda, s. 32.
a Mukataa je finansijski termin koji je upotreblj:aiwm. od najranijih vre-

mena osmrulrijske drave (Gokbillgiin, XVI. asirda mukataa ve iltizam, s. 434).
Re mukataa doslovno 2J11ai odselleno (odsekom) pa se stoga i odreeno drav-
no dobro, koje je na taj nahn dato u zakup, zvalo prosto mukataa. (Sue.ska,
Malikana, s. 112)~
t Sa-Lihio8'lu, Bi'I' Milltezim Ztmem, s. 146; Eliezovi, Turski spomenici, I,
s. 59, 911.
6 Popovi, Agrarno ptta,nje u Bosni, s. 15. Kod Pakalina stoji da je sistem
mukataa bio redovan u <islamskim dravama od najranijih vremena, tj. uvoien
je jo za v11eme Abasida i Selduka. A u vrei11e Osmanliija mukataa je bilo
dve vrste: >>mukata'at-i miriye i maldkane. Prva je davana pod zakup
(i1tizam) od godine do godine, a druga dooivotno. (Pakaliln, Osmanli TaTih
Deyimleri, II, s. 578). M. Serto~lu zak!J.juuje da je bilo dVle kategorije mukata:
>>miri mukataa i mAlikane. Miri muk.ate .su obnavlj1am.e svakie godine dli
svialre drugie, tree godine, a malikAne su davane doivotno. (SertoIDu, Restmlt
Osmanli Tarihi Ansiklopedisi, s. 215).
78
razmerama kako u timarima, tako i u zeametima 6 Pod zakup su
davane i mukate sastavljene od nekih dohodaka kancelarija (carske-
-dravne) blagajne (bazI hazine varidat kalemlerinden) a.6
Amili ili amaldari, kao zakupci hasova i dravnih prihoda,

plaali su posedniku hasa, dravi ili feudalcu, najednom ili u ratama
pogoenu sumu paualna ili odsekom. Oni su ubirali zakupljene pri-
7
hode sami ili preko svojih ljudi koji su se zvali emini ili zabiti
Zakupci malikana (muhassil) dali su pein (unapred) veu sumu
novca dravi ili su primali obaveze da iz dotinih prihoda plaajtl
vojnike u dotinoj pokrajini 8 Izdavanje carskih hasova u malikane
(doivotni zakup) zapoelo je opet u XVIII veku, kada je drava
zapala u teke finansijske nevolje. Zakupci carskog hasa imali su
pravo ubirati u svoju korist sve prihode, pa ak i sve poreze i tapij-
sku pristojbu, zatim mostarinu itd. Bilo je sluajeva gde su u zakupu
sudelovali po dva i vie ortaka. Pojedini su izdavali prihod u pod-
zakup9. Za vreme slabljenja centralne turske vlasti iltizam se je
tolerisao i kod zeameta i timara10
Jedan od dravnih mukataa jeste i mukata rudnika. Zbog toga
su rudnici davani pod zakup (iltizam) od godine do godine 11
Prema konstataciji R. Anheggera, rudarstvo je bilo ukljueno
u sistem mukataa najkasnije pokraj XV veka. A ako jedna mukataa
nije bila zakupljena, iz bilo kojih razloga, ve je njom upravljao
emin koji je primao platu (ilcret) i o svom poslovanju polagao raun
turskoj administraciji, onda se raunalo da je izdata kao emanet,
a ne kao ittiza.m12 Meutim, ukoliko bi se ponovo dala u zakup
(iltizam), u vreme licitacije (mtizayede esnasinda), primala se najnia
vrednost, tj. uzimali su se u obzir dohoci poslednje godine uprav-
ljanja putem emaneta. No, u veini prilika, mukataa koja je bila
u emanetu zakupljivana je od samog emina. Ovaj zakupac uvao je
i dalje svojstvo (s1fat) emina, samo je pristajao na kraju svoje obli-
gacije (tahvil) da plati u korist dravne blagajne izvesnu koliinu
novca '.(meblag). Na taj nain u jednoj linosti je dolazilo do spa- 1
janja dva svojstva: svojstva emina i svojstva mtiltezima. Stoga se

javlja novi nain upravljanja (idare tarzi) mukatama, takozvani
>>meoviti sistem<< (muhtelif), odnosno >>emanet ber-vech-i iltizam<<.
Emin je u ovom svojstvu primao platu (ticret). Ove linosti uopte
i u osnovi (aslinda) primale su plate (ticret) u visini plata {ulufe)
zaima, avua ili miiteferrika (novac razdeljivan za sitnice) ili, pak,
0 Ina1cik, Suret-i defter-f. Sancak-i Arvanid, s. XXXV.
0a Salihioglu, ibidem, s. 146.
1 abainovi, Kanunnama bosanskog sandaka, Kanuni i kanunname,
s. 30..
e Popovi, ibidem, s. 15.
9 Kreevljakovi:i, Kapetanije, s. 54.
10
HadMbegi, Rasprava Ali Caua, s. 142.
11 Pakalin, ib!dem.
12 Anheggier, Beitriige zur Geschichte, s. 21, 124, 125; Salihioglu, ibidem,
s. 147. '
79
u neto veem iznosu. Ovom isplatom tereena je cena zakupa (ilti-
zam bedeli). Linost sa ova dva sjedinjena svojstva zvala se >>emin
ber-vech-i iltizamc< 13 . ,
Dakle, od oblika >>emaneta<< prelo se na tzv. >>meoviti sistem<<
po svoj prilici zato to se sistem >>emaneta<< pokazao kao nepouz-
dan, jer u tadanjim prilikama nije se mogla sprovesti dovoljna kon-
trola, a s druge strane emin nije imao nikakvog podsticaja. >>Me-
oviti sistem<< treba shvatiti na taj nain to je pogon voen i dalje
na raun erara (drave), a emin je osigurao svoju nagradu od do-
bitka14. Drugim reima, to je, otprilike, >>sistem uinka<< ukoliko

emin-miiltezim vie doprinese, utoliko vie i primi.

Dakle, emin, tj. nazir pogona se morao dravi obvezati da
izliferuje odreenu koliinu sreba i olova, a to on preko toga po-
stigne predstavljalo je njegov dobitak. S tim su postignuta dva cilja.
Prvo, poloaj emina se pribliio poloaju zakupnika; drugo, dravi
se dala takva prilika, da kroz neprestano poveanje sume koja se
morala izliferovati, povea svoj udeo. I ovaj sistem nije se pokazao
pouzdan, jer dovodi_ do pljake i bezobzirnog iskoriavanja radne
snage. To je zapazila i uprava rudnika, no ona nije bila u mogu
nosti da uvede bolje metode rada u pogonima. Trei oblik, tj .>>mali-
kane<< sa jednim zakupnikom (miiltezim), nalazi se u Siderokapsi
samo u izuzetnim sluajevima. Budui da je u ovom sluaju zakup-
nik isplatom jedne srazmerne sume novca stekao pravo da jedan
rudnik iskoriava celog ivota, tim su bili rudari predani na mi-
lost i nemilost jednom zakupcu16
Zakupci su mogli da se menjaju, tj. da im se oduz1ne pravo
na mukatu u toku jedne godine. Npr. 1564. godine mukataa rud11ika
Kratova bila je u rukama zakupnika (iltizam) Mehmed Alije, a 1567.
godine kao zakupnik istog pogona spominje se neki aban. Meu
tim, na temelju arza (predloga) mufetia, kadije Kratova Al~je i
nazira Kenana ovaj rudnik dat je drugom zakupniku Muhamedu
Daferu godine 1567. za 2.099.100 aki 1 6.
Procenat produkcije, tzv. rudarska petina, koji je imao da
pripadne dravi, razliito se naziva, ve prema mesnim prilikama
i sudeonitvu drave na izdacima, a iznosio je do 2/s. Po jednim
izvorima iz 1671. godine morala se od iskopine rude u Janjevu
polovina izliferovati, ali bi trebalo ispitati da li se ovde radi o po-
rezu podvlai R. Anhegger. Ostatak rude to je preostao ruda-
rima nazivao se esto >>hisse-i ma'denciyan<< ili >>kureciyan<< ili >>hisse-i
rencberan<< 17 .

Ipak, uzevi u celini, ovi zakupci nisu bili samostalni. Oni su

bili podvrgnuti strogoj kontroli. Zakupci su rudu morali predati
13
Salihiog,Iu, ibidem, s. 147. .
14
Anhegger, ibidem, s. 21, 12.4, 125.
15
Ibidem.
16
Maliye defteri .N'2 654/188 9.
11 Anheg~er, ibidem, s. 126.
80
dravi uz od_reenu cenu, ili pak prodavati trgovcima pod kontrolom
emina. Meu zakupcima moglo se nai i imunih elemenata. Tako
je bilo za inicijativne preduzimae, kapitaliste i pekulante svake
vrste istie R. Anhegger, otvoreno polje delovanja, to je
prualo sasvim druge mogunosti nego direktno udeonitvo u ru-
darstvu. Na temelju ovoga sistema razvijao se iz redova zakupaca
i jedan sloj rudarskih preduzimaa, kao npr. porodica Cauevia
(Cavu~ zae) u Siderokapsi, koja je okruglo. 70 godina koristila
tamonje rudnike. A to se moglo postii na ovaj nain: posle isteka
ugovorenog roka (u XVIII veku obino 1 god.) povui. se, s druge
strane bila im je otvorena mogunost da osigura putem >>malikane<<
ili drugim sredstvima, iskoriavanje jednog rudnika za s_vog ivota,
pa i preko toga za svoje potomstvo 18 A u fermanu iz 1775. godine
stoji: >>U molbama koje su raja i rudari sela rudnika Siderokapse
uputili ovaj put na moj carski dvor, navodili su: spomenutim rud-
nikom upravljao je ranije erar (drava); u svrhu. obraivanja bio
je odreen carskim pismom i pozvan po jedan ovek od strane
Visoke porte; emini su odreivali spomenuti rudnik kao i ostale
dravne rudnike na nain slobodnih timara .(u irem smislu),. titili
su i vodili brigu o raji i rudnicima i. oni su svi zaposleni u blago-
stanju i potrebnim slubama. Dok je to bilo tako, stigao je na moj
prag blaenstva, poznati Cavuzade Ahmet-efendija i dao je da se
na njega prenese spomenuti rudnik kao doivotni zakup (malikane)
uz jednu zakupnu sumu (mu'accele) od 55.000 groa i da se ispostavi
isprava (berat). Ali on se nije brinuo za izgradnju rudnika, inio je
zbog pohlepe za novcem prema raji protivno erijatu razne nepra-
vednosti, hapsio je i bespravno kanjavao sirotinju raju. Poto je
ono zbog mnogog ugnjetavanja dospelo u vrlo rav poloaj i nema
vie snage da obrauje rudnik stoga su zaklinjavali i molili da se
iz samilosti prema njihovom poloaju, a za korist drave, ukine i
poniti ugovor malikane u korist spomenutog, a da se silahor (mu-
sketar) moga dvora Radi Ahmet, neka mu se povea vrednost, ime-
nuje eminom rudnika za trajanje slube od 6 godina, da se njim
upravlja kao i sa drugim rudnicima<< 19 Jevrejski izvori iz XVI veka
nas obavetavaju da su pojedine rudarske pogone iskoriavale i
kompanije, obrazovane za tu svrhu od pojedinih lica 20 .
Teko je bilo proceniti prihode Turskog carstva. Svi prihodi
podeljeni su u dve kase: dravna ili mirijska i sultanova hazna21 .
Ovi prihodi Turskog carstva troeni su na izdravanje dvora i za
dravne potrebe uopte. Npr. od prihoda sultanovih hasova N. Brda,
1478. godine isplaena je provizija jenierima u Smederevu i Gor-
nie22.
1e Ibidem, s. 127 1.29.

1a Ibidem, S'. 338.
20 Hananel Evrejski iZVOTi, I; s. 246.
Ek"'"m~azi,
21 Stanojevi, Vijesti o Turskoj, s. 13.
22 Popov, Njakolo fermana, s. 197 205. iPoto nemamo pri ruci ordgi-
nalan izvor ne znamo da li je !lokalitet Gomie dobro deifrovan. S. R.
Rudnici su bili jedan od najglavnijih izvora carske blagajne.
Prema enovljaninu Jakopu de Promontoriju {1475), kovnice novca
u ikojima su se kovale srebrne ake {od srebra rudnika u Novom
Brdu, Srebrenice, Kratova, Pritine, Serezu, Solunu i Sofiji), pro-
izvele su za tri godine 360.000 dukata (po 120.000 godinje). Kovnica
zlatnih dukata venecijanskog kalupa davala se u godinji zakup za
3.000 dukata 23 Sultan Sulejman Velianstveni imao je 1544. godine
prihode od zakupa kovnice u Skoplju (darbhane-i nefs-i tlskilb) u
iznosu od 63.333 ake24 Prema navodima P. Belona rudnici Sidero-
kapse donosili su sultanu veliku koliinu zlata i srebra, tj. meseno
18.000 dukata, a ponekad i do 30.000, nekad vie, nekad manje. U
naznaenoj koliini nisu uraunate plate radnika. P. Belon dalje
navodi da su rentijeri kazali da spomenute rude ve 15 godina daju
manje prihode. Ti prihodi iznose 9 10.000 zlatnih dukata meseno
kao danak sultanu25
Dravna hazna je imala i drugih prihoda. NJ)r. ko je imao sre-
bro, bio je duan da ga odnese u kovnicu pa da ~ga dobije natrag
u akama 2 0. Emin je desetinu kovanog novca ubirao za dravu. Svi
trokovi pristojbe i porezi pri kovanju srebra iznosili su 23,88/o,
odnosno 40,57/o predatog srebra, te bi vlasnici dobili 3/4, odnosno
3
/s u obliku kovanog srebra27 Sarafi su pri kovanju novca dobijali
od jednog dirhema tri ake, razume se posle odbitka svih izdataka
u vezi s kovanjem novca 2s.
Saoptenja P. Belona su po miljenju V. Nikolaeva, od pr-
vorazredne vanosti zato to nam otkrivaju ne samo ekonomsku,
nego i socijalnu strukturu jednog od najveeg preduzea u itavoj
Turskoj imperiji. Zatim, Nikolaev podvlai da se jasno vidi da su
rudnici eksploatisani od kapitalista, verovatno Jevreja, koje Belon
naziva rentijerima. Francuski putopisac P. Belon, kao pametna i
kulturna linost, nije sluajno to isticao. A rentijera, razume se da
je bilo nekoliko, zato to je u rudnicima Siderokapse bilo, prema
Belonu, oko 6.000 radnika i preko 600 visokih pei. Prema tome
teko je bilo da eksploatie to ogromno preduzee jedan jedini sop-
stvenik kapitalista 29 Belon dalje kae da su rentijeri plaali
sultanu danak, koji se zove >>pravo. Taj danak je plaan najvero-
vatnije za iskljuivo pravo na eksploataciju rudnika, tj. to je bio
u dananjem smislu rei koncensiono pravo. V. Nikolaev zakljuuje
da rudnici, koje su koristili rentijeri, nisu bili svojina sultana, od-
nosno turske drave, ve kapitalista rentijera koji carskoj hazni pla-
23 Babinger, Die Aufzeichnungen des Genuesen Iacopo de Promontorio,
s. 28.
2 4 Bojani, Podaci o Skoplju, s. 609.
25 Ndkolaev, Golemi minni predprijatija, s. 147; MatkoV'i, Putovanja,
Rad JAZU, LXII, s. 80.
20 Anhegger, ibidem, s. 86.
21 Ibiem, s. 74.
2e Ib~dem, s. 76.
29 Nikolaev, ibidem, s. 147, 148.
82
aju danakso. Meutim, P. Matkovi smatra, pod izrazom vlasnik,
koji upotrebljava P. Belon, treba podrazumevati zakupnike rud-
nika31.
Nama se ini da P. Matkovi je bio u pravu, jer je sva zemlja
smatrana kao mirijska dravna, a pogotovu rudnici koji su pro-
glaavani kao carska dobra (has). Dakle, i u zajednikoj eksploa-
taciji rudnika drava je nastojala kao sudrug (ortak), pri emu je
ona delimino davala svoja prava u zakup. Jer su de facto sva pod-
zemna i nadzemna bogatstva pripadala sultanu, odnosno dravi. Sto
znai, rudnici su ostali vladareVi, odnosno dravni, kao to je bilo
i u ranijim vremenima. Istina i u turskim zakonskim spomenicima
ima pomena o vlasnicima rudarskih jama (kuyu saluolari), ali te
osobe, po naem miljenju; ne treba shvatiti kao vlasnike rudnika
u apsolutnom, nego u relativnom smislu rei. Oni su bili >>vlasnici
za jedan odreeni period i pod odreenim uslovima. Dakle, oni su
bili korisnici, odnosno uivaoci pojedinih pogona. Npr. prema ka-
nunnami rudnika Belasice iz 1488. godine, vlasnici ja1na rupnicima
(rudarima) daju na ime dnevnice (kuyu sahlblari yevmi verilr), po
1,2 ili 3 ake, prema terenu, a za sebe zadravaju rudu 32
to se tie vlasnitva rudarskih kompleksa, a na osnovu dva
dokumenta (temesstik-a) iz vremena sultana Mehmeda II, zaklju-
ujemo da je Visoka porta odmah posle okupiranja Fojnice, rudar-
ska dobra (rudnici i topionice) kraljeva pripojila sultanskom hasu3 3,
tj. rudnici i topionice Fojnice pretvorene su u dravno vlasnitvo.
Poto su rudnici pripojeni carskom hasu, onda bez sumnje i prihodi
rudnika pripadali su efu turske drave. A po zakonima Novog Brda
i Kratova, uur srebra ide u baznu vladara, odnosno draves'. to
se tie rudnika Siderokapse, jedan izvetaj od 31. avgusta 1537.
godine, upravo iz perioda putopisca P. Belona, govori protiv zaklju-
ka V. Nikolaeva. Tu se navodi da su ti rudnici, istilja i topionice
35
vlasnitvo sultana Novobrdski zakon iz 1488. godine ukazuje da
'.>u ak i perionice (potoci) pripadali sultanu 38 Bilo je sluajeva
da je sultan darovao svojim ljubimcima i itava rudarska preduzea.
Npr. sultan Ahmet III je darovao 1729. godine rumelijskom mi1111i-
ranu veliku rudu soli u Maloj Aziji37 Da su rudnici pripadali tur-
skom suverenu, tvrde izriito i zakonski spomenici iz XIX veka.
Npr. po jednom zakonu iz 1837. godine mesta gde ima rude nisu
niija svojina, nego je to mirijska (dravna carska) zemlja. A
po jednom rudarskom zakonu iz 1869. godine drava, ili pravilnije
30 Ibidem, s. 148.
31 Matkovi, Putovanja, Rad JAZU LXII, s.
80.
32 Bibl. NatJionaJe de Paris, Man. Turcs, anc. 85, s. 25&-259.
33 Sabanovi, Turska dokumenta u Bosni iz druge polovine XV veka,
s. 177 209. .
a4 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 269 273; 282 286.
35 Beldiceanu, Les actes des premiers sultans, II, s. 88.
38
Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 266 269.
37 Nikolaev, ibidem, s. 154.
83
sultan je sopstvenik svih rudnika u Imperiji, a on ima pravo eksplo-
atisati ih neposredno za svoj raun38 Prema tome, miljenje V.
Nikolaeva o vlasnitvu rudnika lieno je svake osnove.
Potrebno je izvestan prostor posvetiti pitanju karaktera ru-
darskih preduzea. V. Nikolaev je pokuao da taj problem rei. On
smatra da Siderokapsa nije jedinstvena kolosalno rudarska predu-
zee. Takvih je bilo vie u evropskom delu Osmanlijske imperije.
On zatim nastavlja: u XVI veku ve je zapoeo kapitalistiki nain
proizvodnje. Dakle, rauna da je kapitalistika ekonomska formacija
u Otomanskoj imperiji zapoela jo u XVI veku. Svoje gledite za-
sniva Nikolaev na temelju toga to rudarski pogon u Siderokapsi
- po njegovom miljenju predstavlja jedno veliko kapitalisti
ka preduzee u Turskoj carevini, koje po broju svojih radnika i od-
nosa radnika i rentijera, zatim po broju pei, instalacija za toplje-
nje i preiavanje ruda itd., moe da se uporedi sa najznaajnijim
preduzeima u Zapadnoj Evropi. On podvlai da u Turskoj eksplo-
ntaciji rudnika nije vrena od sultana i za njegov raun, ili pak
od turske aristokratije, paa, begova spahija, nego na kapitalisti
kim principima, tj. od kapitalista koje Belon naziva rentijerima 39
V. Nikolaev ide dalje, tvrdei da i rudarski zakonik sultana
Sulejmana Velianstvenog iz 1536. godine 40 ima kapitalistiki ka-
rakter41. Spomenuti nauni radnik, sarafe o kojima ima pomena u
Rudarskom zakoniku iz 1536. godine 42 , rauna kapitalistima.
Ako uzmemo konstatacije V. Nikolaeva kao apsolutno tane
onda moemo izvesti i ovaj zakljuak: da Turska nije izostala u
pogledu rudarske tehnike i naina proizvodnje, u prvoj polocini
XVI veka, od Zapadne Evrope, a da je kasnije dolo do naglog
uguivanja proizvodnih snaga u Turskoj carevini. Ipak, ini nam
se da ovaj problem, tj. problem karaktera, odnosno naina rudarske
proizvodnje u Turskoj carevini u XVI veku, onako kako misli V.
Nikolaev, nije sreno reen. Mi smatramo da je u rudarskoj pro-
izvodnji za vreme Turaka preovladavao feudalni nain proizvodnje,
a ne kapitalistiki, samo svojstven turskom timarskom sistemu. Ina-
e, i u srednjovekovnoj feudalnoj Srbiji Dubrovani su finansirali
rudarsku proizvodnju, pa ipak ne moemo kazati da je bio kapita-
listiki nain proizvodnje, iako su Dubrovani ulagali svoj kapital.
to se tie pitanja da li su bili Belonovi rentijeri pravi sop-
stvenici rudnika, odnosno nosioci sredstava za proizvodnju, mislimo
da su rentijeri u tom smislu bili samo dravni ortaci, tj. ulaui svoj
38 Konjarov, Prinos k'im ist. na ruda1stvoto, s. 48.
3 0 Nikolaev, ibidem, s. 147 167.
40 Ovaj Zakonik je izdat samo 11 godina pre Belonovog putopisa o
Sidero!Qapsi.
41 N,ikolaev, Harakterot na minnite pred., s. 97.
42 Spomenuti mufeti!, koji je bio odreen da ~zvidi stanje rudnika,
jo :svedoi kako .su rudani siromani, da bi mogli s'."oje rude i majdane

izraivati trebaju im sarafi li stoga valja namestiti u SV'aki majdan sarafe
s kapitalom. (Spaho, Turski rudarski zakoni, s. 163).
84
kapital u eksploataciju dravnih rudnika postali su korisnici jednog
dela dotinog profita, a ne itavog, stvarnog profita. Drava je s
druge strane, kao pravi vlasnik rudnika, davala svoje rudnike pod
zakup uz odreenu garanciju, a zakupnike je ona smenjivala po
potrebi i kanjavala najstroijim kaznama. I na kraju svi rudnici
u prvom redu su eksploatisani za podmirivanje dravnih potreba,
bilo u proizvodnji oruja i orua za potrebe ogromne turske vojske,
bilo za proizvodnju srebra za obogaenje dravne i carske blagajne.
Sultan se interesovao i o obezbeenju radne snage majdana. On je,
svojim zakonskim merama, vodio rauna za unapreenje rudarske
proizvodnje. A vakufi, kada im je bilo potrebno olovo za pokrivanje
damija i drugih graevina, nisu se obraali zakupcima rudnika,
nego sultanu, pravom gospodaru rudnika, koji je svojim brojnim
fermanima nareivao begovima i kadijama da iz rudnika njihovih
domena obezbede potrebnu koliinu olova itd.
Multezimi - iltizami - amili
Osoba koja je preuzimala javno (na licitaciju) mukatu s pravom

da je obrauje (i~letmek) i eksploatie (istismar etmek) u :r:oku
(sure) od tri godine zvala se >>milltezim<< >>iltizam<< ili >>amil<<, tj.
zakupac Naime, za zakupce dravnih prihoda uopte, najee je
43
upotrebljavan termin amil ili amaldar, osobito u XV i XVI veku.

Termin je arapskog porekla. Naziv amil i amaldar, koji se upotreb-
ljavaju u itavom islamskom svetu, kao neturska ustanova, u svom
osnovnom znaenju znai preduzetnik nekog posla, u prvom redu
zakupac dravnih prihoda carina. U kanunu rudnika Kreeva,
iz 1489. godine, stoji da sav troak pada na amaldara, za zemlju
koju je on uzeo u pe da bi je istopio, a raja je 'duna za to da
mu donosi drvo44.
Multezimi, odnosno zakupnici prihoda, tj. mukataa, koje su
bile tipine privredne finansijske jedinice Otomanskog carstva, mo-
gli su biti turski i strani dravljani, nezavisno od verske ili narodne
pripadnost. Npr. zakupnici multezimi su bili Dubrovani, De-
novljani, Jevreji, Srbi, Turci (muslimani), Grci itd.
U Novom Brdu 1463. godine ve se spominje zakupac Dubrov-
anin Franko Baboni 45 Godine 1468. Dubrovanin Paskoje Romek
Hikadam predao je sultanu 7.000 dukata zakupnine za neke srebrne
majdane Bosne46 . Godine 1454 (858) s trogodinjom mukatom rud-
nika oblasti Vuka (Vilayet-i Vilk) i Laza (Lazara Oblast Lazara)
zadueni su Hoda Hasan, Hoda Suljo, Hoda: Sadi i Imad, zatim
1468 (873) Jani sin Katakuzenosa iz Novog Brda, Jorgi iz Vranja,
4 a Salihioglu, ibidem, s. 146.
~ 4 Filipovi, Kanunnama Zvornikog sandaka, Kanuni i kanunname,
I, s. 15, 31.
4
s Ellezovi,
Turski spomenici, I, s. 42 43.
46
Gt ZM BiH, XXIV, s. 397.
-----
85
Rum iz Sereza (Siruzi), Toma sin Katakuzenosa iz Sereza, kao i Palo
Logoz iz Istanbula47 Sultan Mehmed II 1479. godine potvruje svo-
jim fermanom da su dubrovaki poklisari isplaivali na ime zakupa
carine 2.500 zlatnika mletakih dukata48 Sultan Bajezid II svojim
fermanom iz 1482. godine potvruje da je carska blagajna primila
na ime duga zakupaca carine na rude u Bosni Kristifana I van ova
1.800 zlatnih mletakih dukata49 Neki Jovan se spominje 1515. go-
dine kao zakupac tranzitne badarine u Novom Brdu 50 I Denovlja-
ni su zakupljivali izvesne rudnike, kao rudnik stipse (~ap) u Fii 51
Prema P. Belonu itavo bogatstvo i prihodi Turske bili su u rukama

Jevreja, poto oni daju najveu cenu za zakup sabiranja prihoda po
pokrajina111a Turske52 Druina Jevreja: Rubin, Simon i Levi u XVI
veku preuzima srebrnu rudu (soldines ruda kc:>ja sadri srebro)
da je istopi i izdvoji iz nje srebro58 Takoe Ruben i Simon zakup-
ljuju jedan stipsani rudnik (mahporet rudnik) 54
Turski i domai izvori nam pokazuju da su turske rudnike
zakupljivali i Srbi. U Novom Brdu i Kratovu spominju se u XV
i XVI veku Srbi kao gospodari, odnosno zakupci rudnika. Tako po
jednom zapisu iz 1479. godine sultan Mehmed II Osvaja pogubi
Janju, gospodara Novog Brda55, a u zakonu Novog Brda iz 1494.
godine spominju se domai ljudi kao zakupci rudnika Novog Brda,
kao i drugih prihoda dotinog grada56 Meu bogatim i monim
ljudi.ma iz sredine domaih porodica, sredinom XVI veka spominju
se braa Pepii iz Kratova, a osobito knez Dimitrije. Porodica Pe-
pia je bila zakupac srebrnih i bakrenih rudnika u Kratovu57 U
Kratovu, sedme decenije XVI veka, spominju se Mehmed Ali, Saban
i Muha111ed Dafer, kao zakupci rudnika58 Iz jednog fermana iz
1574 (982) godine vidimo da je zakupac rudnika Kuajne i Majdan-
peka (Madeni Ipek) u smederevskom sandaku, izdani pod trogo-
dinji zakup (iltizam) u visini od 13 tovara ake, emin Husejnu iz
demata silahdara 145 buljuka59
Koristei mnogobrojna dokumenta zapazili smo da je bilo za-
kupaca pojedinih rudarskih jama (varaci, kuyu, sahiblarI), zakupaca
pojedinih pogona, odnosno majdana, pa i zakupaca pojedinih vrsta
ruda jednog velikog podruja. Npr. Jevrejin Jasef se pojavljuje kao
47 Mukataa defteri, .N'2 176.
48 Elezovi, ibidem, s. 178.
4 9 Ibidem, s. 187.
Go Ibidem, s. 911, 11, s. 191.
61 Uzuni;ar~li, Osmanli tarihi, II, s. 676.
62 Samard~i, Beograd i Srbija u spisima francuskih. savremenika, s. 322.
58 Hana.ne! Ekienal;i, Evrejski izvori, I, s. 245.
st Ibidem, s. 318.
55 Kosti, Rudarstvo, rudari, s. 371.
58 Bibl. Nationale de Pal1isi, Manus. Turcs, anc. 85, is. 270.
67 Spomenik SAN, XLIX, s. 57.
58 Matiye defteri N2 654/188 9.
&9 Muh.imme defteri, 25, s. 192.
86
zakupac stipse Rumelije, a on je avao pojedine pogone u pojedinim
kazama na korienje pojedinim podzakupcima 60
Prema jednom izvoru iz sredine XVI veka zakupci su zadr-

avali za sebe neto ispod 50/o od prihoda to daje rudnik. >>Od
svakih 400 libara, to se izvadi, ide 250 sultanu, a ostalo onima
koji daju rudu kopati<<. To stanje se zadralo i tokom XVII veka, jer
po M. Bizziu (1610) i S. Gaspariu (1671) sultan je uzimao polovinu
proizvoda61
Prava i dunosti multezima - amila
Kada se zakupac (mtiltezim) obavezivao (tahvil) jednim muka-

tom, unapred (pe~in) je avao jedan deo zaduenog (der'uhde) novca.
Alco u sluaju 'bekstva i odsutnosti (ferar ve gaybet) ne bi doneo na
dogovorena mesto (taahhildi.ini.i yerine), zajedno s garantom imanja
(kefil bi'l-mal), odreenu koliinu novca cenu zakupa (iltizam
bedeli), predavali bi ga sudu (mehkeme) ili direkciji instance (idare
makamlarina), a novac je osiguravao (temin) irant (tekeffill) svo-
jom linou (kefil bi'n-nefs) 62 U reimu emaneta zakupac (millte-
zim) je bio optereen svim dobicima i gubicima, a ne drava (devlet),
i prinuivan da plati dravi odreenu koliinu zakupa (iltizam). U
sluaju neplaanja konfiskovala (milsadere) se imovina zakupa
(milltezim), a u nudi (gerektiginde) bivao je hapena. Pored na-
vedenog, ako je zakupac (milltezim) smatrao da su uslovi povoljni
(~artlar elveri~li), mogao se obavezati (tahvil) i drugim mukatama,
pored one to je do tada drao. Na taj nain mogua je bila esto-
godinja, devetogodinja, ak dvanaestogodinja obligacija (tahvil).
U skladu s tim odreivan je rok (silre) upravljanja (tasarruf) zakup-
nika (milltezim) obligacijom (tahvil) neke mukate64
Moglo se dogoditi da zakupnik umre (olebiler) a da naslednici
(varisleri) ne ispoljavaju elju da mukatu koriste do kraja svoje
obligacije (tahvil), ili da se pre zavretka obligacionog (tahvil) roka
pojavi druga osoba koja povea cenu zakupa (iltizam bedeli). Ako
prethodni zakupac ne pristane da mukatu eksploatie po novoj, po-
veanoj ceni, onda se mukata davala novoprijavljenom zakupcu
(milltezim). U tom sluaju stari zakupac je bio duan da plati, od-
nosno vrati svoja primanja na ime novane dnevnice (kistel-yevm),
i to za sve vreme upravljanja s mukatom. Istovremeno i novi za-
kupac (miiltezim) je polagao raun za preostalo obligaciono (tahvil)
vreme prema novoj ceni novane dnevice (kistel-yevm). Ako je zad-
nji rok (milddet) bio kratak, novi zakupac (milltezim) bi taj preuzeti
00
Dambazovski, Turski dokumenti, II, s. 90.
01
Matkovi, Putovanja, Rad JAZU, CXXIV, s. 31; Bardhi, Udhtimi i
t' Emzot Marin Bizzit, s. 268; Dema, Shqypnija k!atdlike, s. 410-425.
02 Salihioglu, ibidem, s. 146.
03 Ibidem, s. 147.
e~ Ibidem, s. 148.
87
rok spajao s jednom novom obligacijom (tahvil). Tako se dobijala
etvorogodinja ili petogodinja obligacija (tahvil) 65
Defter o mukatama kovnica novca (darbhane) u Anadoliji i
Rumeliji iz druge polovine XV veka ukazuje, pored ostalog, da je
mukataa kovnica novca u Novom Brdu (Novabri), Skoplju (U"skilb)
i Serezu izdata pod zakup 2. marta 1481 (gurre muharrem 886); da
je ova mukataa bila stalno (baki) pod odgovornou (uhde) jevrej-
ske druine (~ilreka) Afsoloma, sina Elje, i Haskije, sina Semerje;
da su njihovi ortaci bili trojica amila (David, sin Jakova, Saban,
sin Ishaka, Musa, sin Jakupa); da su zbog neispunjavanja svojih
obaveza (taahiit) pali prvo u tamnicu (zindan) Edirne (Jedrena) pa
zatim Istanbula, itd. U defteru su zabeleeni i dohoci dravne bla-
gajne iz mukataa kovnica (darbhane). Naime, visina cene zakupa (ilti-
zam bedeli) mukate pomenutih kovnica iznosila je 23.400,000 aki,
porezi (resim) su dostigli 479.700, a kancelarije (kalem) 18.482,262.
Se<m tioga, zia driaivne dQhotke (hrusilat) odla0io je j:o 45 9.129 aki 66
1
Ime iranta bilo je napisana na diplomi zakupa (iltizam bera-

tinda) i na sudskoj garantnoj ispravi (kefalet hilccetlerinde), gde je
naznaivan iznos novca i navedene obaveze i odgovornosti. Zirant
(kefil) se oslobaao odgovornosti ako bi podmirio cenu zakupa (ilti-
zam bedeli tamamen). Zakupac (milltezim) je odgovarao lino i svo-
jom imovinom. Ako ne bi ispunio svoje obaveze, itavo imanje mu
je prodavana. U korist carske blagajne (hazine) naplaivana su (ta-
hvil) i sva njegova primanja na ime dugova. No, ako ni taj iznos
ne bi bio dovoljan, onda se uzimao i iznos garantnog novca iz imo-
vine iranta (kefil). Ukoliko svim tim zakupac (mtiltezim) ne bi mo-
gao podmiriti dug, pao bi u tamnicu (zindan) .. I u sluaju da bilo
kojim putem ne isplati dugovanje, tu ga je zaticala smrt. Bilo je slu-
ajeva kada je zakupac bio pomilovan, ali u momentu osloboenja
iz tamnice bio potpuno upropaen (miiflis) 67
U svim rudnicima postojali su rudniki amili. Sem rudnikih
amila bilo je i drugih, kao npr. kovniki amili. Poloaj amila jo
nije dovoljno rasvetljen. Sudei po defteru iz 1498. godine kon-
statuje R. Anhegger amili su uplativi izvesnu sumu imali pravo
da naplauju poreze. Njihov je poloaj bio zakupaki ili vrlo slino,
iako se moe po svojim funkcijama razlikovati od >>multezima<<.
Dakle, amili su ubirai dravnih prihoda uz zakup (mukataa), a u
jednu ruku i vrioci izvesne slube, jer se to vidi i iz kanunname
bosanske live67 V. Skari zakljuuje da su arrrili lica koja zakupljuju
carine i daju jemce (garancije)oe. To tvrdi i Konjarov rekavi da su
oni zakupci dravnog danka, tj. carine i to rudnika i pei60
ss Ibidem, s. 148.
BB Ibidem, s. 149.
e7 Anhegger, ibidem, s. 24, 41; Kanuni i kanunname, I, s. 42, 43, 55,
65, 66, 87, 135.
09 Skarii, Staro rudarska pravo, s. 15.
oo Konjarov, ibidem, s. 44.
88
Da su amili svoj poloaj sticali kupovinom, potvruje i prvi
zakon rudarskog Zakonika iz 1536. godine: >>Novce, koje mimo nji-
hovog obroka (deonice), ostanu (zaostaju) na dugu kod amila, napla-
tite, a onda ih odstranite (briite njihovo pravo). Nesposobne za pla-
anje poaljite vezane mojoj Visokoj porti. Poslove koji zaostaju ne
putajte da stoje, nastajte da ih prodate valjanim amilima; uzmite
im jemce i o tome izvestite i uredite unoenje u sidile (protokol).
Pre nego to stigne od moje Visoke porte berat (carska isprava, di-
ploma) o nametanju, ne putajte nikog na posao. Pazite da ne dajete
bankrotiranim i prezaduenima<< 7 Q.
Ova carska naredba, upuena kadijama Novog Brda i Kratova,
oito pokazuje pravni poloaj amila u prvoj polovini XVI veka. Po
tome amilu, koji bude zadravao vei deo novca od onog to mu
pripada, treba prvo oduzeti novac, a zatim ga odstraniti. A onog
koji nema mogunosti da plaa treba ga otpremiti za Istanbul, gde
ga je ekala stroga kazna. Prilikom davanja rudnika pod zakup ami-
lima trebalo je voditi rauna kome se daje, da li su valjani ili ne.
Za to su trebali jemci, kao garantna lica. Procedura oko sklapanja
ugovora. o zakupu trebala je zapisniki da se konstatuje, odnosno da
se evidentira u sidil kadije. O tome je trebalo da bude obaveten
sultan, odnosno Visoka porta. Amil je ak morao posedovati carski
berat, jer bez toga kadija nije dozvoljavao da se obavlja zakupaka
dunost. Vodila se rauna, takoe, da amil ne bude prezaduen, je1
u sluaju bankrota ne bi se imalo to uzimati. Po ovome vidimo da
je ainil bio potinjen kadiji, kao vrhovnom nadgledniku rudnika.
Meutim, po zakonima Plane, Zaplanine i Kratova iz kraja XV veka,
amili su imali mnogo vea ovlaenja. U njihove poslove je bilo za-
konom zabranjena da se neko mea, tj. nije bilo doputeno nikome
da se mea u poslove rudara, osim amila. Ako se to dogodi, onda
je jasakdija bio duan da kazni71
O amilima se moe danas vie rei jer raspolaemo sa podacima
na osnovu kojih bismo mogli doneti jedan opti zakljuak o pravom
liku amila zakupca. Pored navedenog Zakonika iz 1536. godine,
govori i drugi podatak, da je morala jedna ili vie osoba (kefil) ga--
rantovati estitost i platenu mogunost amila 72 Zakupako knji-
govodstvo kontrolisao je kadija, a docnije inspektor (mufeti~) 7 ll.
Stareina amila je bio emin, koji se u tom svojstvu zvao emerbegi1,
znai, amil je bio potinjen i kontroli emina, sem kadijine kontrole.
Sultan je, kad bi dao u zakup neki izvor prihoda, izdavao ami-
lima berat koji je sadravao sledee podatke: objekt zakupa i obla-
sti, imena amila multezima (zakupac), datum stupanja na snagu
zakupa i njegovo trajanje i iznos uloene sume i takse berata (resm-i
10 Spaho, ibidem, s. 164.
71 Babinger, Suttanische Urkunden zur Geschichte, s. 36, 42.
72 Beldiceanu, iuidem, 11, s. 141.
7:1 Ibidem.
1 4 Skarl, Staro rudarsko pravo, s. 15.
89
berat). Tu su ubeleeni uslovi zakupa, prava amila i nain na koji
e on isplaivati novac za zakup. Porta je naplaivala taksu povo-
dom izdavanja berata za zakup. Na osnovu zakonskih spomenika iz
XV veka zakljuujemo da je taksa berata uvek iznosila 1,2/o za-
kupa. Amili su plaali takoe >>resm-i hesap<< koji je obino iznosio
0,206/o iznosa zakupa. Ova taksa bila je namenjena za plaanje ra-
unskih trokova oko preuzimanja zakupa. Sem takse za berat i
>>resm-i hesap<< trebalo je platiti >>resm-i kitabet<>resm-i ~avui;;<<.
Postoji verovatnoa da je >>resm-i kitabet<< pravo velike kancelarije
za knjienje, na koju pretpostavku upuuje sam naziv, a da je >>resm-i
~avu~<< plaan za vesnika koji je nosio berat o zakupu ili nareenje
koje se odnosilo na preuzimanje zakupa. Inae, avui su raznosili
zapovesti sultana. Iznos ova dva poreza (resim = taksa) bio je, ot-
prilike, 0,22/o do 0,27 procenata. Sve je to dostizalo sumu od 1,62
do 1,67/o, to je morala za izvesne mukate predstavljati dosta velik
75
izdatak
Zakup nije uvek donosio amilu korist. Spominju se amili koji
su bili osueni na est godina tamnice zato to nisu uspeli da uplate
obeanu sumu novca, a neki su ak bili obeeni, a kako njihovi
iranti nisu bili sposobni za plaanje, jevrejska zajednica kojoj su
pripadali morala je platiti ostatak vrednosti zakupa70
Porta je umela po neki put da bude i razumna: kada je zarada
bila mnogo ispod oekivanja, smanjivala je cenu zakupa 77
Amil je imao pravo braniti ili dozvoljavati da rudari ostavljajtt
stare rupe i da otvaraju nove 78 Amil moe prinuditi neposlune
radnike da pristupe poslu i da kazni sve one koji pokuaju da se
meaju u poslove rudnika ili personala70
Zakonodavac predvia prisustvo amila, kada srebro izae iz
istilje 80 , kada se ruda razdeli meu varkovima 81 , a varkovi su iz-
gubili svoj deo, ako nisu poloili amilu i urbareru amkost82 Ovo
se moe interpretirati na taj nain, to je prisutnost amila bila oba-
vezna, i njegova uloga u rudarstvu je bila dosta velika, jer se na-
stojalo da se prihod rudnika ne smanji, budui da bi se time ugro-
zili ne samo interesi amila, nego i same Porte. Saski zakon, odnosno
zakon Jarkofe na Kosovu, ukazuje da amilovo pravo se nije ogra-
niio samo na kontrolisanje aktivnosti varaka, ve svaki in pod-
zakupljivanja (lemad) morao je imati i amilov peat83
Amilov peat je bio obavezan i na odluke urbarera i hutmana,
povod.om granica izmeu dva okna84 . Amilova nadlenost se prote-
10 Beldiceanu, ibidem, s. 143 144.
76 Ibidem.
77 Ibidem, s. 145.
7 e Skari, ibidem, s. 15.
71 Beldiceainu, ibidem, s. 145.
eo Spaho, ibidem, s. 170.
s1 Ibidem, s. 171.
e2 Ibidern, s. 174.
sa Bibl. Nationale de Parks, Manus. Turcs, anc. 35, s. 106 112, 142 144.
84 Bibl. Nationaile de ParLs, Manus. Turcs, anc. 85, s. 106 112.
90
zala i na imenovanje lica koja sainjavaju deo rudnikog perso-
nala85; na kontrolisanju topionica i naplaivanju rudnikog uura 86 ,
kao na peatiranju novca prikupljenog na ime uura 87 A arnil i
stilja, koji se nazivao >>kalhandi<< ili >>kalci<< 8e, trebao je znati te-
hniku preiavanja, ili pak imati nekog strunjaka u svojoj slubi,
u sluaju kad je imao i druge zakupe pored onog u istilji 89
Na osnovu dokumenta iz XV veka, moemo zakljuiti da se
prihodi amila klasificiraju u tri kategorije:
a) prihodi koji proistiu iz taksa sabranih za rudnu proizvodnju:
b) prihodi od poreza sakupljanih u rudnom distriktu;
c) prihodi od globa, konfiskovanih imanja i taksa na nasleene
i nepredviene prihode90
Glavni izvor prihoda amila bio je desetak (uur) na rudu, zlato,
srebro, bakar i olovo91 . Kao to je ve istaknuto uur je varirao
od oblasti do oblasti; negde se prikupljao samo na rudu, . a negde
na srebro, odnosno na srebro i olovo. Npr. u Novom Brdu, Trepi,
Janjevu, Prizrenu i Zaplanini prikupljao se samo na topljenju sre-
bra.92 Meu amilovim prihodima spominje se kao trideseti deo od
rude koja je ostala posle uura, deveti deo (dokuzlama) i pravo na
>>osmi9a<<. Dakle >>i;;afarli<< je bio taksa od 30/o na ostatak na 66/11
rude posle uzimanja gore spomenutih. Ali se ne zna da li su ove
takse naplaivane u svim rudnicima93
Takse su plaane i za topljenje rude {9arh resmi), za vaenje
vode iz rudnika {adet-i ab), zatim za prevoz (bac-i haml) ili >>Hice<<.
Npr. u Novom Brdu se plaalo I aka na jedan tovar (haml) 94 Druga
kategorija prihoda amila jesu prihodi sakupljeni od stanovnika ru-
darskog podruja. Tu vrstu poreza amili su sakupljali od mlinova
(resm-i asiyab) ili >>deg1rmen<<, od vonjaka (resm-i bostan), od ko-
nice (resm-i ki.ivare), od zveri i svinje . {resm-i canavar i hYnzl'.r),
od duvana (resm-i diitiin), od vridbe (resm-i harman), od ovce
(>>resm-i agnam, koyun hakkl'.<< ili >>'adet-i ganem<<, >>'adet-i agnam<<),
od vodenikog kamena (ocak resmi), od ispende, bada, ire, voke
itd. 05 Trei izvor prihoda predstavljaju vanredna ubiranja: globe
es Bibl. Nationiale de Paris, Manus. Turcs, anc. 35, s. 14.Z--144.
Ae Beldiceanu, ibidem, s. 146.
87 Bibl. Nationale de Pavis, Manus. Turcs, anc. 85, s. 256 259, 259--261.
88 Bibl. Nationa1le de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 282 286, 256 259,
259 261.
eo Beldiceanu, ibidem, s. 147.
Po Ibidem, s. 148.
91
Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 289 290, 263 266,
Kanuni i kanunname, I, s. 15.
P2 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 282 286, 265 259
-261, :289 290, 263 269.
93 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 282 286, 263 266.
Beldicearnu, ~bidem, s. 149.
84
Bibl. Nationale de Pal'\is, Manus. Turcs, anc. 85, s. 263 269; Stoja-
novi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, s. 244, broj 736. .
85 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 269; 263-266,
266~269, 282 286, 300 301; Beldiceanu, ibidem, s. 151.
91
na prekraje i zloine (curum ve cinayet), globe od lica koja nisu
potovala urbararev peat, rude pronaene posle krae, imanja kon-
fiskovana licima okrivljenim za krau srebrnog metala ili falsifiko-
vani novac, >>bad-i hava<< ugljara, niyabet<<, >>resm-i cerdek<< (porez
na enidbu), kao i prihodi od nezauzetih poseda (mevkufat). Npr.
licima osumnjienim za krau srebrnog metala ili falsifikovanje
novca konfiskovana je polovina imanja u korist amila9 6
Dokumenta ukazuju i na to da je uur naplaivan u nedelju,
tj. na kraju sedmice. A novac skupljen na ime poreza bio je peaen
i beleen 97
Dalje, isprave iz XV veka tvrde da je drava u nekim obla-
stima poveavala iznos poreza, da bi time poveala koristi, dok se
u drugim oblastima potovao nekoliko godina zakon koji je bio na
snazi pre osvajanjaos.
Nadletva mukataa
Postojale su neke kancelarije komore, kao Kancelarija rud-

nikih mukataa (me'adin mukataasI kalemi) i Kancelarija glavne
mukate (mukata'a-i evvel (ba~ mukata'a) kalemi). U Kancelariji
rudnikih mukataa, kako se vidi iz budeta (bilt~e) Turskog carstva
za godine 1678, 1689, evidentirani su, pored ostalih, i dohoci mukate
novog bakarnog rudnika u kazi Brkovac (Mukata'a-i ma'den-i nuhas-I
cedid der kaza-i Berkof~a), dohoci mukate rudnika i oigledno rud-
nika Skoplja (Mukata'a-i me'adin ve hasha-i me'adin-i Uskilb) itd.
A u Kancelariji glavne mukate, godine 1687, evidentirani su i dohoci
mukate rudnika Skoplja i Kratova u visini od 5.990.940 aki 99
Takoe se spominjao i Glavni finansijski ured kancelarija
(ba~ muhasebe kalemi), koji je vodio registar sviju mukataa i mali-
kana, a koji se uvao u dravnoj riznici (hazine-i amire), kao i regi-
star prihoda i rashoda darbhane emina (upravnika kovnice novca) 100
Samo ne znamo da li je postojala kakva razlika u nadlenosti ovih
kancelarija, ili su se one nazivale i na jedan i drugi nain. Inae,
kako se vidi iz raspoloivih izvora, glavna dunost spomenutih kan-
celarija bila je da evidentira prihode rudnika, odnosno mukataa.
Raunovodstvo dravnih prihoda (muhasebe icmal) imalo je
etiri vida kancelarija i to: et-teslimat, el-havalat, el-ihracat i el-
-icarat ili il-mevacibat.
Et-teslimat je k.ancelrairij.a u ~ojic1j su reg.ilstro'vana oovana
dugovanja. Naime, tu su zakupci (milltezimler) mukataa Istanbula
Do Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 296 297, 256 259,
282 286, 259 261, 300 301, 269 273, 225 2t26; Beldliceanu, ibidem, s. 153.
87
Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 263 266, 266 269,
256-259, 259-461.
os Beldiceanu, ibidem, s. 155.
OD Barkain, Osmanli Imp. >>Bii.t~e Zeri Dair Notlar, I. F. Mecmuasi, 17
inci Cilt, s. 205, 206.
100
Amihegger, ibidem, s. 23.
92
ili drugih mesta u njegovoj. blizini, lino ili putem posrednika, nosili,
odnosno predavali (teslim) deponovani iznos novca blagajni. Meu
tim, zakupci (mtiltezimler) udaljenih krajeva taj iznos novca su slali
zajedno sa dohocima (hasilat) vilajeta. Ti dohoci, zavisno od sezon-
skog slanja, zvali su se: >>slanja<< (irsal) >>Nevruza<< (21. mart) i >>Agu-
stosa<< (avgust). Znai, da su za slanje odreenog iznosa deponova-
nog novca u carsku blagajnu postojala dva roka u toku godine -
proljetni i letnji, tj. poetkom i sredinom sunane (l?emsye), odnosno
finansijske (maliye) godine. U veini sluajeva kada je blagajna bila
u krizi, a nije se moglo ekati na spomenute sezone dohotka, upu-
ivani su specijalni slubenici centralne vlasti miibairi, sa za-
datkom da naplauju raune proteklih vremena, jer je trebalo imati
novca u kasama zakupa (mukataa). Stoga ovi specijalni dravni slu-
benici miibairi, u finansijskom jeziku, nazivali su se >>havale~<
- prebacivai novca, tj. novac naplaen na terenu, direktno od za-
kupaca, predali bi carskoj dravnoj blagajni.
El-havalat je kaincela:rii!j.a U kojo.j su ev.i!dentirane plate, nag11a;de,
honorari (ulufe, ticret, mevacib) isplaivane putem carske naredbe
(ferman), iz blagajne,. odnosno finansije mukataa, nekim tvravskim
mladiima (erar) i komandantima (dizdar), zatim, duadijama (dobro-
eljitelj), imamima, muezinima, muderisima (profesor) i sluiteljima
(mtistahdem) koji su bili u slubi (cihet, vazife) damija i medresa
sultanskih zadubina (sultandar evkafi).
El-ih1aciit j.e ~kaince1arilja u mojoj su eviiidentJir:aini rashodi {ma6-
raf) uinjeni obino oko rauna (mahsup) mukataa, popravaka i oko
drugih stvari. Ali, u veini sluajeva, ovde su zapisani rashodi ui
njeni na ime blagajne: platna, namirnica, municija, baruta, i za tro-
kove prevoza spomenutih (artikala) u centar (merkez) ili u druga
mesta, gde je bilo nareena. No, bilo je sluajeva da su ovi rashodi
zapisani i u prethodnoj kancelariji, tzv. >>el-havalat<<.
El-icarat i1i el-mevacibiit je kancelarij;a u :kojoj je .zaipisall)la
izraunata plata (dnevnica, najamnina, nagrada, honorar) osoblja
101
mukataa U Turskoj carevini je bilo nekoliko riznica, kao >>hazine-i
devlet<<, >>hazine-i emiriyye<<, >>hazine-i pal?ahi<<, itd. Meu tim riz-
nicama postojala je i riznica mukataa. >>mukataat hazinesi<< 102
Mukat~ su kontrolisane u prvom redu od kadija odnosnih kra-
jeva ili od provincijskog defterdara, ako je postajao u tom kraju.
Sa istim zadatkom je bio zaduen mukatadija (mukata'acI). Muka-
tadiju Hammer naziva pisarem, koji je imao svoje sedite u Istan-
bulu ili u provinciji, ali nikako se ne srne zameniti sa zakupnikom,
odnosno eminom istie R. Anhegger.
Oslanjajui se na tri fermana iz 1~72. godine moemo zaklju-
iti da su rudnici Srbije bili pod kompetencijom Nadzornitva mu-
kate (Semendre mukata'ati nazirI) koja je ukazala pomo i bosan-

10 Sali-h1oglu, ibidem, s. 149 168.

102
Pakalin, ibidem, s. 579.
93
skim rudnicima 1os. Od sluaja do sluaja imenovani su i mufetii
(inspektori) koji su preispitivali okolnosti pojedinih mukataa. Oni
su uzimani najvie iz redova kadija, naroito mula (mulla). Citava
ustanova mukataa bila je potinjena defterdaru >>Sikk-i salis def-
104
terdari<< (defterdar blagajnik treeg stupnja) rukovodio je finan-

sijskim poslovima Rumelije, Istanbula i dunavskih predela 105 Def-
terdar kao poslednja instanca bio je nadlean odreivati na koji
nain e se jedna mukataa izdavati. Prema ovlaeniku, tj. emina
106
ili zakupca, prenoena su putem slubene isprave, zvane berat
Sistem mukataa iziskivao je jednu dobru organizovanu upravu,
koja je, naravno, poivala na potpunoj pismenosti. >>Mukataa defteri<<
u pojedinim komorama, koji su bili sastavljeni na temelju detaljnih
izvetaja mukataa emina ili pokojih inspektora, sadravali su u bit-
nosti tane oznake odnosnog objekta sledee take: tzv. mal (sermiye,
kapital) mukate, pod im treba podrazumevati iz raznih izvora
prikupljenu sumu iz koje se pokrivaju izdaci koji su otpadali na
dravu; izraunavanje odnosa izmeu prihoda i izdataka, tj. iznos
mukataa; vrsta i nain izdavanja, bilo kao emanet, bilo kao iltizam;
u poslednjem sluaju najmanju cenu zakupa, izraunatu na temelju
gornjih podataka i cenu zakupa, postignutu pri prodaji; imena za-
kupaca, koji mogu svoja prava dati na podzakupce, i imena njiho-
vih jemaca 107
>>Kroz mukataa ustanovu pruila se dravi mogunost obu-

hvatiti jedinstvena najrazliitije objekte, kao i centralno. U toku
razvoja zahvatio je ovaj sistem sve vanije grane dravnih prihoda
i postao je jedan od najvanijih privrednih i drutvenih faktora,
pitanje u koje se ovde ne moe ulaziti 188 Dakle, finansijska vlast
uvodei sistem mukataa, Osigurala je ubiranje dravnih prihoda<<,
jer je zavisilo kako od kolebanja cena, tako i od pokreta stanov-
nitva 100.
Zakupni sistem je za dravu bio jednostavniji, poto na taj
nain je najkraim putem dolo do sigurnih prihoda. Ali zakupni
sistem, s druge strane, odrazio se uopte na privredni ivot, jer on
nije doneo nikakav progres. Naprotiv, njegove posledice su bile vrlo
negativne. Dok nije bio uveden zakup iltizam (u timare i zeamete)
poloaj raje je bio bolji. Spahije nisu prisiljavale narod prilikom
ubiranja danka. Oni su shvatili donekle raju kad nije i.mala, kada
je bila neradna godina itd. Dalje, raja je predstavljala spahijsku
radnu snagu, pa su oni vodili o tome rauna. Spahijama je bila
inae obezbeena egzistencija. Dok zakupac nije vodio rauna ni o
emu. Npr. iz jednog fermana iz 1573. godine vidimo da je u Ru-
103 Milhimme defteri 19, s. 33.

1os Serto~u, ibidem, s. 24.
lOB Anhegger, ibidem, s. 24.
107 Ibidem, s. 24.
108 Ibidem.
109
Hananetl Ekenazi, Evrejski izvort, II, s. 13.
94
111eliji zakupnik (mi.iltezim) prihoda, zvani Kara Kabet, inio razne
zulume narodu prilikom ubiranja zakupa, a ubirani zakup u visini
od 25.000 aki ak nije ni predao dravnoj blagajni, te je u vezi
s tim Porta naredila lokalnim organima vlasti da se dotino lice
uhvati, njemu novac oduzme, a onda se likvidira 110
Za vreme vladavine Murata III dvorska kamarila prisvajala je

za sebe mnoga imanja. Ona je mnogo timara i zeameta davala svo-
jim roacima i prijateljima. Ilo se i dalje. Uzimajui neke timare,
navodno za svoju poslugu, dostojanstvenici su ih prisvajali, a onda
su izdavali pod zakup uglavnom tim ljudima, kojima je bilo stalo
da izvuku to vie koristi za sebe. Ovim putem se je pojaala eksplo-
atacija i kod njih je stvorena veliko nezadovoljstvo 111 A. H. Kreev-
ljakovi konstatuje da ti ljudi, koji su eljeli na vrlo jeftin nain
ili, bolje reeno, bez ikakva truda da se obogate, >>trae maliane<<
ili >>da im je maliana<< 112
Zakupni sistem u carini, premda je konvenirao turskoj drav-

noj kasi, ipak je prouzrokovao veliko ometanje trgovine i uopte
celokupne privrede, s obzirom da su carinski zakupci znali zlou-
potrebljavati svoja ovlaenja. Naime, privrednici su esto bili
izloeni samovolji zakupaca carina, kao i guljenju i pljaki njihovih
nametenika koji su na carinarnicama odreivali i ubirali carinske
takse<< 113
U sle iznemoglosti naroda, prouzrokovane od raznih zulum-
ara, zakupaca, koji su teili po svaku cenu da dou do prekomer-
nih profita, XVII veka, ve dravni izvori su izgledali kao da su
presahli. U tom veku Tursko carstvo je bilo iscrpena i zbog toga
to je unapred (pe~in) uzeta vergija, kao i zbog drugih uzroka
(veliki dvorski izdaci). Povodom toga nastala je takozvana situacija
>>tedahi.il<< (zaostao). Dakle, dravni budet nalazio se u zaostatku
- jednogodinjem, dvogodinjem, a ponekad i u trogodinjem zao-
statku. Nain' iltizama anuliran je 18. februara 1856. godine114

Dok su zakupci prihoda ostalih privrednih grana imali od za-

kupa velike koristi, zakupci rudarskih pogona esto su bankrotirali.
U srednjem veku >>sami rudnici su bili najvie kolektivna preduzea
i njegovi delovi (partes, ital. moda >>paro<< srp. >>par<< ili J{'BJI'b) slo-
bodno su se nasleivali, prodavali ili zalagali. Vladalac je, po svojoj
prilici, primao samo desetak od dobijene rude 115 Meutim, prema
navodima M. Bizzia, S. Gasparia i drugih, vidimo da je sultan primio
polovinu prihoda rudarskih pogona. To znai, da su ove forme, pod
110 MiLhimme defteri 22, s. Z84.
11 1 Hadibegi, ibidem, s. 142.
112 Kreevljakovi, Kapetanije, s. 54.
i13 Zapl!ata, O carinskom sistemu Bosne za turske vlasti, Kalendar za
1939, Gajret<<, Saraj1evo, s. 1938, s. 263.
11
~ Sertoi:ilu, ibide?1i, s. 152/53.
11 s Jireek Radoni, Istorlja Srba, II, s. 174.
kojima su rudnici davani u zakup, delovale tetno jer su zakupcima
zatvorene perspektive ranijeg bogaenja istie I. Boi
116
Turska uprava, po navodima mletakog poslanika Katarina

Zena, naterala je imune ljude, najee Grke, da se prihvate kopa..:
nja rude, odnosno preuzimanja eksploatacije majdana pod zakup.
Uslovi zakupa su bili teki. Teranje bogatog oveka na kopanje
rude dalje navodi K. Zen to je bilo ropstvo, jer od te oba-
veze nije se mogao osloboditi ni on, ni njegovi sinovi, dok ne
izgube sav svoj imetak117.
Mi ne znamo do koje mere treba prihvatiti navode K. Zena,
ali sve to upuuje na pomisao da je socijalni i pravni poloaj zaku-
paca rudarskih pogona bio neizvestan. Bilo je i takvih sluajeva da
su zakupci bili prinueni da kupe olovo od engleskih trgovaca, radi
podmirivanja dravnih potreba, poto su rudari otkazali poslunost.
Tako je u dotinim rudnicima smanjivana ili prekidana proizvod-
nja i1s.
Esnafi
Kako su profesionalne zanatlije uopte imale svoje drutveno-

-ekonomske organizacije, tj. esnafe, tako su svoje esnafe imali maj-
stori koji su se bavili kovanjem novca. Za esnaf rudara upotreb-
ljavana je obino arapska re >>haddadan<<, rede turski timurijan
(od tur. demir - eljezo) 119 Turski geograf Evlija elebija u svom
>>Putopisu<< (Seyahatname) najbolje nam daje opis svih vrsta esnafa
koji su postojali u turskim gradovima sedamdesetih godina XVII
veka. Prema njemu postojali su izmeu ostalih i sledei esnafi: ku-
jundijskih livniara (kalciyan-i kuyunciyan); majstora koji su sec-
kali icu (kehlciyan); kujundijskih crtaa (kalem-karan-i kuyun-
ciyan); limara. (tenekeciyan). Lica koja su preiavala i lila srebro
u novac imala su esnaf >>kalciyan<<, a ona koja su utiskivala ig na
novac >>sikke zenba-si<<. Postojale su esnafske organizacije i onih
ljudi koji su pretraivali u narodu falsifikovani novac >>gilmil~ arayi-
ciyan<<. Esnaflije bi, po Evliji Celebiji, s jenierima i sa tapovima
u rukama patrolirale ulicama, pregledavali svaiju kesu, naoruani
prilazili grupama ljudi sa utvrenom formulom: >>Dragi, da ti po-
gledam kesu!<<. Ako bi se naao laan novac, njegov vlasnik je pre-
davan kadiji. On je pitan odakle mu laan novac i ako bi se usta-
novilo da je kriv, bio bi vezan, a zatim obeen 120
110 Boi, Dubrovnik i Turska, s. 2i48.
117 Matkov-i, Putovanja, Rad JAZU, LXII, s. 101; Simi, Ist. razvoj
naeg rudarstva, s. 53.

118 Lape, Prilog kon izuanjeto na drutveno-ekonomskite i potitiki
priliki, s. 113.
1 9 Kreevljakovi, Esnafi i obrti u st. Sarajevu, s. 80, 81.
120 Evliya <;elebi Seyahatnamesi, I, s. 565 602.
96
VI
ORGANIZACIJA NADLESTAVA
Za osmanlijsku dravu rudnici su predstavljali najznaajniji

stalan izvor materijalnih prihoda pa je njena vlast, sa sultanom na
elu, pridavala izuzetan znaaj eksploataciji rudnih bogatstava. U
vezi s tim Turska je uspostavila poseban, vrlo izgraen nadzorno-
-upravni aparat, iji su funkcioneri bili neposredno odgovorni za
rad rudnika. U osnovi nadlenosti i odgovornosti tog aparata bilo
je odravanje zateenih rudnika u osvojenim zemljama, istraivanje
novih rudarskih revira i otvaranje novih rudnika, obezbeenje ne-
smetanog procesa eksploatacije, unapreenje proizvodnje, briga o
proizvodima i neposrednim proizvoaima 1
Turski suveren se brinuo, kada bi osvojio neko podruje, da
u njemu organizuje svoju administraciju, postavljajui sandak-bega,
kadije i emine, prvenstveno radi eksploatacije rudnog bogatstva toga
kraja. Rudnike je proglaavao za svoja dobra (has) i oni su tako
ostajali do kraja. Ako bi se desilo da se otkrije neka ruda u domenu
nekog turskog dostojanstvenika, onda bi sultan to mesto oduzimao,
proglaavajui ga carskim basom, a u zamenu za taj posed dode-
ljivao bi druga podruja. Takav sluaj bio je 1455. godine, kako se
vidi iz turskog katastarskog popisa, kada je Vukova oblast (Vilayet-i
V1lk), na Kosovu, data Isa-begu Ishakoviu u zamenu za sela u
1 Na ovakav zakljuak upuuju turski izvori koji su citirani na ovom
mestu.
kojima je otkriven rudnik pod nazivom Prosten'je (Proenje), u
Limskim Nikiima 2
Centralna turska vlast je angaovala u pitanjima rudarstva ak
i sandak-begove. Njihova dunost je bila dosta obimna i odgovorna:
organizovanje eksploatacije rude u novootkrivenim rudnicima, ispi-
tivanje rentabilnosti pojedinih ruda (s ekspertima), briga da rad u
rudnicima poinje u odreeno vreme, tj. u nevruzu (21. III), obez-
beenje rudnika radnom snagom i oruima za rad, osiguranje do-
voljnog broja martalosa i primiura radi uvanja rudnika i okolnog
stanovnitva od hajduka i suzbijanja hajdukih akcija, itd, 3
Turska administracija je obezbedila za majdane i itav jedan
nadzorno-upravni organizam, od svojih i zateenih institucija, to
u ovom sluaju kategoriemo u centralne i regionalne organe.
A) CENTRALNI ORGANI
U Istanbulu je postojao centralni organ rudnika. Njegova nad-

lenost je bila vrlo obimna. Taj organ se zvao darbhana. Upravo
svi poslovi rudnika su bili vezani za darbhanu, kojom je upravljao
emin ili nazir. Sva pitanja iz upravljanja, poslovanja i drugih ope-
racija rudnika evidentirana su u specijalni defter darbhane, tzv.
>>madenler kalemi defterler<< (defter rudnikih nadletava). Fermani
koji se tiu rudnikih pitanja evidentirani su u defter tzv. >>ahkam
defterleri<< (defter zapovesti). U ovim defterima se daju objanjenja:
o nastalim neophodnim promenama nastalim u poslovima rudnika,
2
abanovi, Poetak turske vladavine u Bosni, s. 35 51; !storija naroda
Jugos!asi,ije II, s. 37; Sabanovi, KTajite Isa-bega Ishakovia, s. 22. Po
miljenju abanovia, rudlnik Prosten' je Brskovo, u kome je rudarska pro-
izvodnja prestala jo pre pada Srbije i teko da su je Turci kasnije, kad su
otkrili ovaj rudnik, obnovili. P.itanje je koLiko je ovo miljenje opravdano.
Zaista, amdemik M. J. Dini, ll'la koga se poziva i abanovi, zakljuuje
da je rudarska proizvodnja u Brskovu bila sasvdm ziamrla j-0 pre pada
Srbije (M. J. Dini, Za ist. rudaTstva, I, s. 14). Samo, ako se zaista rudnik
>>Prosten'je<< (Proan.je), u Limskim Nikiima, odnosi na srednjovekovni
rudnik Brskovo, onda nemamo dovoljnog razloga da s nepo\llerenjem gledamo
na njegovo obnavljanje i za vreme turske vladavine, bar za izvesno vreme,
kada je t11rsko rudarstvo konsolidovaino, u doba sultnna Meluneda II Osvajaa
i Baje7li.da II. Na kraju, otkriveni rudnik Prosten'je ne mora da bude neka-
danji rudnik Brskovo, s obzirom na to da su Turci u XV i XVI veku na-
stojali ne samo da obnovie stare, nego i da otkrivaju 111ove rudnike (Bibl.
Naticmale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 269, 299, 300); Mii.h.imme defteri
24, s. ti20; Mii.hinime defteri 30, fot. 223). Stoga, verovatno, isulta.n nije dao
Isa-begu kao has Vulwvu oblast<< na Kosovu, kQja je bila mnogo bogatija
i gde je mogunost z;a otkrivanje rudnikia vea, u zame11u za sela u kojima
je otkriven rudnik pod nazivom Prosten'je, a za, everi.tua!lno, nerentabilni
rudnik. Mi jo nismo u stanju da damo konaan sud o svim pnilikama u
naim rudnicima iz vremeri:a Turaka, jer nam jo nisu pristupallli svi turski
defteri, u prvom redu specijalni defteni o rudarstvu.
a Milhimme defteri 7, fot. 49; Milhimme defteri 16, s. 234; Muhimmc
defteri 18, fot. 114; Milhimme defteri 19, s. 33; 288; Milh.imme defteri 23,
s. 121; Milhimme defteri 30, fot. 223.
98
mukataa, malikane i dr., o korespondenciji koja je dola iz kance-
larije >>ba~ mukataa<<, >>mevkufat<< 4, kao i od kancelarija tapu<<,
>>gilmrilk<<, >>cizye<< itd. Iz ovih deftera su dobijane prepiske po pi-
tanju upravljanja rudnika, promena slubenika itd.

B) REGIONALNI ORGANI
Rudnik, bez obzira na koji je nain eksploatisan, morao je

imati svoje nadzorno-upravne organe koji su polagali raun dravi.
Nadletva rudnika u unutranjosti Carevine delimo na nadzorno-
-sudske organe i upravno-administrativne slube .

a) Nadzorno-sudski organi
U nadzorne organe ubrajane su kadije, naibi, mufetii, naziri

i jasakdije. Jedni su vrili stalnu kontrolu nad rudnicima a drugi
povremeno, po potrebi, kada su upuivani na teren sa specijalnim
zadacima u cilju sprovoenja naroitih odluka centralne administra-
cije radi unapreenja ili podsticanja proizvodnje.
Kadije
Teritorija otomanske drave bila je podeljena i na sudsko-te-
ritorijalne jedinice kadiluke ili kaze, s kadijom na elu. Kadije
su obavljale funkcije ne samo pravnog reda sudija, nego i nad-
gledale i kontrolisale administraciju, tj. bile su glavne politike,
sudske i nadzorne linosti u svojim kadilucima.
Kadije su sticale u toku kolovanja visoko teoloka i pravno
obrazovanje. One su postavljane beratom centralne administracije,
na predlog kazaskera za nia ,ili velikog vezira za via kadijska
mesta5 Pripadale su osnovnoj vladalakoj, stalekoj-klasnoj dru-
tvenoj kategoriji, klasi askera, premda nisu imale izrazitu vojnu
funkciju. Do sredine XVI veka, sem prihoda od sudskih taksa, pro-
pisanih zakonom, posedovale su i timare. Turski katastarski popis
iz 1455. godine ukazuje na to da su kadije timarnici bile obavezne
da za svoje timare vre vojnu slubu kao svaki spahija. Rauna se
da su kadije obavljale tu slubu preko debelija6
4 Mevkwat je jedna od kanQelarija defter-hainie koja je vodila eviden-
ciju obV'eznika i organizovala ubil'anJe nameta.
5 urev, Osmanska imperija i njeno ureenje, Ist. naroda Jugosl., II,
s. 23. Kazasker j.e evidentirao imena postavljenih i razreenih kadija u tzv.

>>akcliye defteri ili u kadijskom defteru. (Uzuni;ar:;iili, O. D. I. Te~kilati, s.
87).
8 urdev,
ibidem, s. 23 29; abanovi, ibidem, s. 22. Debelija: doslovno
oklop11ik; pratilac spahije; konjanik s potpunom Sl)Ie:tnom koga je feudalac
vodio ili kao zamenu slao u rat. (abanovi, Turski izvori za ist. Beograda,
I, s. 634).
99
U osmanlijskoj dravi kadije su imale dosta iroku nadlenost.
Pored suenja u graanskim, krivinim, trgovakim i drugim spo-
rovima, njima je carskim zapovestima stavljena u dunost vrenje
nadzora nad razrezom i kupljenjem nekih dravnih i lokalnih poreza.
Kadije su kontrolisale poslovanje mukataa i malikana, i nastojali
su da suzbiju eventualne zloupotrebe u poslovanju zakupaca7 Isto
tako ispitivale su opravdanost lica protiv postupka dravnih organa
i prema potrebi o tome podnosile izvetaj centralnoj vlasti. Utvri
vanje cena glavnih ivotnih namirnica spadalo je takoe u njihovu
nadlenost8 . ,
Specijalno u rudarskim oblastima kadije su bile zaduene da
paze da se zakonske norme o rudarskoj proizvodnji striktno prime-
njuju. Njihova dunost bila je obimna i odgovorna, naroito po pro-
pisima Zakonika Sulejmana Zakonodavca iz 1536. godine.
U Prvom zakonu rudarskog zakonika (1536), koji nosi naslov
>>Zakon i. ureenje rudnika<< (kanun ve tertibat-i me'adin), a izdat
u obliku fermana, s kojim se obraa kadijama rudnika to su imali
veze s kovnicama u Novom Brdu i Kratovu, izlae se postupak
uredbe a zatim se prelazi na zadatke kadija kao nadglednika, koji
se postavljaju kao nadglednici rudnika i drugih mukataa na njiho-
vom pravnom podruju kadiluku. Njihovi zadaci su se svodili
na sledee: da zajedno s eminima, ili naizmenino svaki za sebe,
obilaze svake sedmice sve rovove i tamo nametaju sposobne i
pouzdane ljude, tj. one koji e eksploatisati rudnike; da rovove koji
ostanu bez vlasnika (varak) proglaavaju ispranjenim pa da ih daju
onima koji ih budu traili; da od raje s podruja carskih dobara
osiguravaju konje i radnu snagu za potrebe rovova, s tim da bude
osloboena izvesnih nameta; da nadziravaju topionice i rafinerije,
tj. itav proces topljenja rude, a izraeno srebro zapeaeno alju
u kovnicu (darbhane); da razdeljuju vlasnicima srebra njihove de-
love kada se od njega u kovnici iskuju monete; da kontroliu po-
slove amila; da odreuju rudnicima sarafe, koji treba da vre sara-
fluk kako je po zakonu odreeno ;da alju svake godine pre nevruza
(21. mart) carskoj blagajni u Istanbulu prikupljeni novac od rudnika,
hasova i mukataa i novac kovnica novca (darbhane). Uz to kadije
su bile dune da alju izvetaje o poslovanju rudnika, tj. o stanju
svakog rudnika 9
Dalji zadaci kadija i emina propisani su na raznim mestima -
u Zakonu II i III rudarskog Zakonika iz 1536. godine i u drugim
pravnim turskim aktima. Kadije su bile obavezne da vode tanu
evidenciju broja radnika, pod kakvim uslovima rade, koliko provo-
de u podzemnim radovima, na arkovima za vaenje rude, gde su
radovi prestali i zato, koliko je rude izvaeno, zatim da osiguraju
rudarima nagradu
..
za rad itd. Svaki koji je eleo da eksploatie
7
Sueska, Malikana, s. 112.
8 Hadibegi, Actes legislatifs turcs, s. 69 70.
9
Spaho, Turski rudarski zakoni, s. 163 166.
100
naputeni rudnik morao je posedovati pismenu potvrdu sudsku
ispravu (hi.iccet), koju je izdavao kadija. Za postavljenje emina, pi-
sara (katib) i amila traena je saglasnost kadija. Kada bi emini poli
u Istanbul, s rudarskim izvetajima i raunima, kadije su odreivale
ljude koji e kao njihovi zamenici svakog dana paziti rudnike. Ka-
dije su uestvovale u odreivanju rudarskog uura (desetina) i za-
jedno s eminima kontrolisali su raunovodstvo. Pored ostalih knjiga,
tj. knjiga emina, pisara i drugih slubenika rudnika, i kadije su vo-
dile svoje knjige (kadi defteri) u koje su unosile sve podatke iz
delokruga svoje nadlenosti 10 Na defter su kadije stavljali svoj pot-
pis i peat 11
Fermani, pored drugih pravnih akata, pruaju dragocene po-
datke iz kojih se moe stei jasnija predstava o ulozi kadija u ru-
darskim regionima. U delokrug kadija spadalo je: kanjavanje ne-
marljivih radnika i onih koji ine tete izdanou rudnika; obezbe-
enje traene koliine olova za potrebe vakufa i zadubina (hayrat),
odnosno za damije, crkve, hanove i druge graevine u Istanbulu
i drugim gradovima Turskog carstva; obezbeenje prevoznih sred-
stava iz svojih kadiluka s tim da se seljacima plaa kirija za prevoz
metala; mobilisanje radne snage za seu drva za spremanje umura,
radi livenja topovskih kugli; slanje iz livnica u odreena strategij-
ska mesta traene koliine puanih zrna (findik); osiguravanje do-
voljne koliine bakra za livenje topova; strogo kanjavanje onih koji
ometaju prevoz olova; preduzimanje energinih mera protiv onih
koji ine zulum raji i beraji; privolevanje raje za rad u rudnicima;
kontrolisanje svih sumnjivih mesta gde bi falsifikatori novca mogli
da skrivaju svoja orua i upuivanje veih falsifikatora u Istanbul;
preduzimanje otrih mera protiv hajduka i odmetnika primiura
koji u izvesnim sluajevima ine tete rudnicima itd. 12
Zakonik iz 1536. godine pokazuje da je Porta informisana pre-
ko kadija o celokupnom stanju u rudnicima i o sprovoenju odgo-
. varajuih nareenja sultana. Ali, kad god kadija nije odgovorio svo-
joj dunosti ili neto propustio, onda je, prema zakonu, emin bio
duan da alje izvetaje sultanu o aktivnosti kadije, odnosno o stanju
u rudniku 13
Pored ovih obimnih dunosti kadije su kao vrhovni nadzorni
organi vrili i svoje uobiajne dunosti sudija. Naime, vana insti-
1
q Spaho, ibiciem, I i III zakon; Anhegger- Beitri.ge zur Geschichte
s. 135 139; Kanuni i kanunname, I, s. 96, 114; Barkan, Kanunlar, s. 80.
11
Gokbil~in, XV XVI asirda mukataa ve iltizam, s. 435.
12
Babinger, Sultanische Urkunden, 'S. 11, 1,2; Miihimme defteri 24, s. 220
(1574); Miihimme defteri 7, fot. 54 (1585); Miihimme defteri 22, s. 284 (1573);
Miihimme defteri 14, s. 654 (1570); Miihimme defteri 36, fot. 249 (1578);
Miihimme defteri 48, fot. 286 (1583); Milhimme defteri 62, fot. 302 (1587);
Miihimme defteri 24, s. 329 (1574); Mii.himme defteri 23, folt. 154 (1573);
Miihimme defteri 35, fot. 245 (1578); Miihimme defteri 23, s. 121 (1573);
Miihimme defteri 6, fot. 30 (1564), fot. 35 (1564); Miihimme defteri 19, s. 13
(1572); Miihimme defteri 46, fot. 46 (1581).
101
tucija u rudarskim poslovima bio je sabor zborni, kolegijalni sud
14
koji je radio pod predsednitvom kneza Ovu pravnu instituciju
kod nas Turci su zatekli, zadrali je i ozakonili. Sabor je radio po
rudarskim zakonima, uredbama i obiajima. On je raspravljao spo-
rove zbog koncesija, nagrada rudara, podele rude, naknade tete,
rudarskih krivica, dugovanja itd. Bio je duan da stranke saslua,
a pri sasluanju svedoka nije trebalo praviti razliku u pogledu ver-
ske pripadnosti.
Izmeu sabora kao posebnog rudarskog suda i kadije kao suda
opte nadlenosti postoje osetne razlike: sabor, kao kolegijalni sud,
presuuje sporove rudara po rudarskim obiajima i rudarskim za-
konirna, dok su kadije, u ime erijatskog suda, ra~pravljale i sudile
sve sporove prvenstveno po erijatu, a u izuzetnim sluajevima i
po kanunima i obiajima, smatrajui svedoke kao glavno dokazna
sredstvo10 Dakle, kadije su sudile jedino prestupe opteg prava i
krivce ija bi krivica bila takve prirode da kodi rudarskoj eksplo-
ataciji, a emini, amili ili drugi slubenici trebalo je da ukazuju na
krivce. Verovatno su kadije delovale ponekad i po linoj inicijativi 16
U konkretnim sluajevima kadije su kanjavale radnike ako

su rudniku nanosili kakvu tetu. Amilima koji su prikrivali novac
iznad onog to im pripada prvo su novac oduzimali, a onda ih od-
stranili. Oni amili koji nisu mogli da plate slati su vezani u Istan-
bul17. Fermani iz XVI veka ukazuju na to da su kadije kanjavale
falsifikatore novca ak i smrtnom kaznom18
Fer111an iz 1570 976) godine upuen rumelijskom beglerbegu
i kadijama radionica (karhane) alitre u spomenutom beglerbegluku,
upuuje na zakljuak da je bilo i specijalnih kadija samo za radio-
nice alitre u Rumeliji, a njihova je dunost bila, prema navodima
fermana, da se staraju o sinovima penzionisanih (mi.itekaid) spahija,
postavljenih na rad u !uenju alitre (gilher~ile), da saznaju da li
su oni pristupili poslu, ako nisu da se njihova imena evidentiraju,
i da preduzimaju mere zatite pomou osoblja uvara radionica
i tvrava, itd.19.
Fe1n1an iz 1570 (976) godine upuen rumelijskom beglerbegu
(kudat) koji su stajali nad svim rudnicima itave Rumelije20 Ovaj

1' U rudarskim krajevima deloviali su J gospodari knezovi rudara.

Oni su igrali posredniku ulogu izmeu vlasti i naroda, tj. kao poluzavisni
gospodar. (f>W'ev, ibtdem, s. 87).
15 Spaho, ibidem, IV zakon, l. 70, 84, 107, 118, 122 i 133; Begovi,
Nai pravnt nazivi u rudarskim spomenicima, s. 31: Ska1"i, Staro rudarska
pravo i tehnika, s. 62, 63.
18 Beldd.oea.nu, Les actes des premiers suttans, II, s. 138.
11 Babinger, ibidem, s. 11, 12; Spaho, ibidem, s. 164.
18 Miihtmme defteri 6, s. 427; Miihimme defteri 7, fot. 46; Miihimme
defteri 28, s. 131; Milhimme defteri 35, fot. 245.

19 Rwn BeyLeI'beyiisme ve zikrolunain Beylerbeglikte goher!;'ile karhaneler
olan kadilara hiikUm, 6 Receb 976 = 5. XII 1570. (Milhimme defteri 7, s. 978).
20 Milhimme defteri 43, fot. 270.
102
izvor govori izriito o naroitim kadijama jednog velikog prostran-
stva Turske imperije kao to je bio rumelijski ejalet.
S druge strane, Zakonik iz 1536. godine preti kadijama >>neka
se dre<< ako se zbog njihove nebudnosti desi rudnicima kakva teta,
da e biti zauvek odbijeni i kanjeni najstroe ako nisu preduzeli
sve za unapreenje rudarstva ili ako, pak, bude ukraden makar
>>dram<< srebra (3, 18 gr) 21 To predvia i ferman iz 1580. godine
l{oji je upuen kadijama Rumelije ukoliko se ne budu starali,
a pokau se da su nepodesni za rudarstvo, ne samo da e biti svrg-
nuti, nego i kanjeni 22 Ipak, bilo je sluajeva da su kadije ispolja-
vale nemarnost prema svojoj slubi 23
Iz izloenog se jasno vidi da su, po rudarskom Zakoniku sul-

tana Sulejmana Zakonodavca iz 1536. godine, urbareri (urubari, ur-
berari itd.) gubili svoja ranija ovlaenja, jer je njihova nadlenost
prelazila na kadije i emine, budui da urbareri nisu vie, kao dr-
avni slubenici, raspolagali rudnim poljima.
Po jednoj naredbi s kraja XV veka kadije su bile dune da
strogo kanjavaju one koji se meaju u poslove amila24 , a po Za-
koniku iz 1536. godine kadije su nadzirivale poslove amila i vezane
ih slale u Istanbul, ako bi se ustanovilo da su greili. Emini ostaju
i po ovom Zakoniku stareine, odnosno upravnici rudnika, ali su
podloni kontroli kadije, uz iju se saglasnost postavljaju. Kada su
oni na putu, kadija postavlja na njihova mesta druge osobe, s ovla-
enjem da vre poslove emina. Znai, od 1536. godine kadije su
najglavniji faktori u upravljanju rudnicima u jednom kadilukom
domenu, jer u samom Zakoniku izriito stoji: Od sada od vas e
se znati napredak i nazadak majdana (rudnika), pa prema tome i
nastajte i zauzimajte se! Gledajte kako ete unaprediti majdane i
hasove!<<.
Nai bi
Naiba je bilo u slubi kadije suca. Njih je bilo vie, zavisno

od teritorijalne veliine kaze. Slina je situacija bila i sa naibima
kadija kaza, sandaka i ejaleta. Dakle, imajui u vidu poslove to
su oni obavljali, bilo je uglavnom 6 kategorija naiba: naiba kaza,
kadija, vrhovnih kadija (mevali naibleri), Porte (Bab naibleri), pu-
tujuih (ayak naibleri) i opanaa (arpallk naibleri).
Naibi kaza (kaza naibleri) slati su u unutranjost kaza, u nahi-
je, koji su, u ime kadija kaza, vodili pravne postupke u nahiji.
Naibi kadija su stajali pored kadija, a upuivani su, prema
potrebi, u sela da vode pravne postupke.
21
Spaho, ibidem, s. 164, 165.
Mii.himme defteri 43, fot. 270.
a Miihimme defteri 22, s. 12; Mii.himme defteri 35, fot. 246.
~~ Babinger, ibidem, s. 36, 42.
103
Vrhovni kadija je imao svoje zastupnike (mevali naibleri), ali
kada je lino obavljao poslove, u svojoj pratnji je imao naiba Porte
(Bab naibi), kao jednog od naiba Porte. U istini naib Porte (Bab
nfilbi) je zastupao vrhovnog kadiju, kada je on bio prenatrpan poslo-
vima. Meutim, putujui naib (ayak naibi), koji je bio stalno u po-
kretu, kontrolisao je esnafe.
Posle razreavanja dunosti ejhulislama, kazaskera i zastup-
nika vrhovnog kadije (mevaliye) za njihovo izdravanje, pod nazi-
vom >>arpalik<<, dodeljivani im su zakonski (~er'i) dohoci pojedinih
kaza, a te linosti su, na tim predelima, poslali naibe koji su ru-
kovodili sa zakonskim dohocima odreenog mesta. Stoga su ovi naibi
nazivani >>arpalik naibleri<< (naibi apanaa plata penzija) 25
Po Zakoniku iz 1536. godine nije bilo doputeno da, pod izgo-
vorom da su postali >>nadglednici; kadija alje u majdane i arkove
(instalacija gde se topi ruda) svoje naibe ili svoje ljude da vre
poslove koji su im bili odreeni. Ali, u prvoj polovini XVIII veka,
posle rasputanja rudokopa u kopaonikom rudarskom regionu, vu-
itrnski naib se konsultovao s iskusnim ljudima iz okoline Vuitrna
i Trepe i zapisniki je konstatovao da nedostaju struna lica za ob-
navljanje rudarske proizvodnje pa za takav poduhvat treba pozvati
nekoliko strunih rudara iz Kratova 28
Mu fetii
Prema obimu posla kao i vanosti samog rudnika bilo je po-

trebno postavljati kadije mufetie (inspektor). To najbolje pokazuje
i sluaj mufetia Omer-efendije iz Kore (Albanija) koji je ovlae
njem sultana Sulejmana Zakonodavca izvidio sluaj rudarstva u
Rumeliji i pobrinuo se o redakciji rudarskog Zakonika iz 1536.
godine 27 S obzirom na vanost rudarske proizvodnje drim da je
bilo i stalnih inspektora (miifeti~), kako za rudnike tako i za kovnice.
U jednom finansijskom (maliye) defteru iz 1567. godine spominje
se mufeti, ijim je predlogom dat rudnik Kratovo pod zakup Mu-
hamedu, sinu Dafera28 Inae u obinom ivotu je bilo mufetia
koji su pored sudskog zvanja vrili kontrolu i carskih hasova 29 Go-
25 Ua:un~ar~ili, O. D. I. Te~kildti, s. 117 118.
20 Spaho, ibidem, ;s, 164; Rellik, Osmanli. devrine Ti.irkiye madenleri,
s. 5.
21Spaho, tbidem, s. 163.
28 Maliye defteri N!! 654/188 9. Foto-kopiju ovog deftera dao I1lli je na
korienje Adem Hand:lli iz Sarajeva. Kadije mufetii su duni bild da
vre nadzor nad iltizamom. Oni su provera.vali knjige multezima. Ako su
konstatovali neopravdan deficit, prinudili .su mulltezima da plati zaostatak
duga. Ako multezim nije hteo da plati novac koji je nedostajao, njega stt
arestirali (Gigbilgin, Ed!rne ve Pa~a livasi, s. 89),
29 urev, ib~dem, s. 23.
104
.
dine 1554 (962) u Novom Brdu se spominje inspektor rudnika (ma-
den miifeti:;;i) 30 Postojali su ak i specijalni inspektori mufetii
alitre (gilher~ile milfeti~i) 31

Naziri
Premda u ovom sluaju mufetii i naziri mogu biti identini

s inspektorima i nadzornicima, ipak treba praviti razliku. Mufetii
se pojavljuju privremeno. Oni proveravaju, vre inspekciju, revizijlt
rudnika i o tome obavetavaju Visoku portu. Meutim, naziri su
stalni organi vlasti, postavljeni u odreenim rudarskim regionima,
pored kadija, da vre nadzor nad rudnicima. Naime, ovako su se
nazivali svi inovnici dravne administracije koji su bili odreeni
da nadgledaju izvesne poslove. U rudarskim podrujima njihova je
dunost bila dosta odgovorna. Na osnovu raspoloivih podataka mo-
emo konstatovati da su na Kosovu, Srbiji, Makedoniji i Bosni itd.
postojali naziri za svaki rudnik i naziri za jedno vee podruje. Tako
su, na primer, postojali naziri rudnika Novog Brda, Kratova, Kuaj~
ne, Rudnika, Novog Pazara, Zaplanine itd. 32 ..
U konkretnim sluajevima s posebnim nazirima stvar stoji
ovako: Godine 1564. nazir rudnika Novo Brdo Sulejman izvetava
Portu da se u okolini Novog Brqa i Skoplja pojavljuje sve vei broj
falsifikatora novca 33 , a 1570. godine zaim Mehmed-Sinanov, nazi.r
rudnika Novog Brda, predlae Porti da se jeam izvozi iz skopskog,
kratovskog i vranjskog kadiluka a ne iz novobrdske okoline, jer su
te godine prinosi bili mali a jeam je potreban za konje kojima se
ruda vadi iz rovova i svaki put potrebno je po 30 40 i 70 80
konja. Njegov predlog je uvaen34
I barutane su imale svoje nazire koji su traili alitru od
proizvoaa alitre (gilher~ile), plaali nadnice raji koja je snabde-
vala barutanu zemljom, drvima, vodom, slamom itd., potrebne za
tuenje alitre35 Postojali su naziri i sa irim nadlenostima. Npr.
nazire Kenan, spomenuti 1567. godine, u stvari je nazir ako ne itave
Rumelije, bar jednog ireg podruja evropskog dela Turske, poto .
se spominje i 1568. godine i to sa irokim ovlaenjima. On se spo-
minje u fermanu od 11. marta 1568 (11 Ramazan 975) kao nazi1
radnika (me'adin naziri) i kao taltav se obratio kadijama Nia, Le-
skovca, Prokuplja (Orgilb) i Kruevca (Alacahisar), s tim da oni sa
podruja svojih kadilukih domena novcem obezbede odreenu (tra-
ao Milhimme defteri 1, s. 249.

31 Milhti.mme defteri 12, s. 283.
32 Milhimme diefteri 6, fot. 30 (1564); Milhimme defteri 14, s. 345 (1570);
Milhimme defteri 27, fot. 24 1(1575); Milhimme defteri 23, fot. 154 (1573);
Mii.himme defteri 34, fot. 235 (1578).
33 Mii.htmme defterii 6, fot. 30.
34
Milh.imme defteri 14, s. 498.
30 Petrovi Bojani Luka, Dobijanje alitre, s. 38.
105
enu) koliinu olova, za potrebe vakufa velikog vezira Sokolu Meh-
med-pae36. U godinama 1570 (978), 1572 (979), 1574 (982) Pir Zaim
Mehmed se spominje izriito pod nazivom nazir rudnika (me'adin
nazYr'i), odnosno konkretnije nazir sopskih rudnika (0-skiib me'adin
nazYrl'.). Njegove kompetencije su se prostirale, kako se vidi iz mno-
gobrojnih fermana, na nadziravanje rudnika skopskih, vuitrnskih,
ustendilskih (Vranje, Kratovo), kruevakih (Zaplanina. itd.) 37 Be-
rija je, po carskom fermanu iz 1578. godine, kao skopski rudarski
nazir poao u Kuajnu radi utvrivanja .rentabilnosti novootkrive-
nog rudnika38 Stoga se moe tvrditi da se u Skoplju nalazilo sedite
nadglednika jednog ireg podruja {podruni nadzornici), tj. da su
se rudnici u Srbiji, bar u to vreme, nalazili pod kompetencijom skop-
skog rudarskog nadglednika, jer se u istom fermanu spominje i lo-
kalni nadzornik (naz'ir) rudnika Kuajne.
Godine 1580. spominju se nadglednici (nuzzar) rudnika (me'adin
ilzerine) za itavo podruje rumelijskog ejaleta39

Meutim, godine 1572. sofijski nadglednik (nazrr), po carskom

fermanu, nije trebalo da razrei pre Mitrovdana (kasYm giinil) grupu
taife) juruka koji su bili u slubi rudnika Bad u smederevskom
sandaku 40 S druge strane, po drugom fermanu, iste godine spomi-
nje se nazir Mukate Smedereva, koji je s eminom rudnika Bad
zaduen da poalje sve to je potrebno (strunu radnu snagu i orua
za rad) jednom rudniku gvoa u blizini tvrave Kamengrada, u
bosanskoj livi, gde je trebalo da se liju topovske kugle 41
Po Hadi-Kalfi, iz sredine XVII veka, u Skoplju se nalazila
ustanova >>ma'den nezareti<< (nadzorni ured). Ovaj rudarski ured u
Skoplju ubirao je iz novobrdskih rudnika najvei deo zakupa Ne-
42
to kasnije E. Celebija spominje da se u Skoplju nalazio nadzornik

kovnice novca (sikke nazYrl'.) koji raspolae, odnosno upravlja, svim
aa Miihimme defteri 7, s. 358.
87 Milhimme defteri 14, s. 167; Milhimme defteri lt>, s. 186; Milhimme
defteri 19, s. 288; Milhimme defteri 24, s. 275, 320, 323.

as Milhimme defteri 34, fQt. 235.
a9 Milhimme defteri 43, fot. 270.
4o Milhimme defteri 19, s. 345.
41 Milhimme defteri 19, s. 33. U ovom ie1111anu zapaamo jednu inte-
resantnu pojavu: u Smed.erevu se nalazi ured mukate (Seme1~dre mukata'ati
nazirn nadzonnik smederevske mukate. Vanost ove pojave je utoliko vea
to je u nedia-vno objavlj.enim radovoma o turskom rudarstvu 111emaki tur-
kolog R. Anhegger konstatovao JS1ede6e: rudarstvo kao sastavni deo uprave
muka.te bilo ,je pod jednom posebnom komorom zvanom >>ma'den mukata'a
si kalemi (Komor.a rudarskih mukataa), o ijem postanku se ne moe nia.i
nikakvlh podataka. Na osnovu izloiienih podataka ne moe se rei sa sigur-
nou ni to da li se u ovoj komori sastojala upriava svih rudnika Ca1stvt1
(rumer~ij:sklih i anadolskih), ili samo jednog dela njih. A po nejaislliim navodima
Kantemira, na elu ove komore stajao je slubenik Ma'den Kail~a-si<< (kalfa
- kalifa: nadsekretar). Slubenicima ove komol'e pripadao je dalje >>ma'den
1nukatalaoisi<< kog.a Hammer oznaava kao pisara. Ni o njemu, 111i o osta.Iom
osoblju ovog kalema 111.e postoj1e konkretrvi. podaci. (Anhegger, I, s. 25, 26).
42
Hadi-Kalfa, tuis:<,i geog1af, S'D<>nienik SAN, XVIII, s. 59.
106
srebrnim rudnicima (valjda Rumelije) osim Kratova 43 Ustanovu koju
spominje E. Celebija moemo identifikovati sa spomenutim nadzor-
nim uredom, samo to se njeno delovanje nije, bar tada, protezalo
na Kratovo.
Bilo je i posebnih begova u proizvodnji alitre. Tako se 1568
(976) godine u toj funkciji spominje Mehmed-beg. Njegova dunost
se svodila na: analiziranje realizacije rauna na kraju godine, onih
kojih su u slubi proizvodnje ali tre (gilher!;ile); procena opadanja
proizvodnje i tenja da ta proizvodnja bude to vea Samo iz
44
ovog fermana, koji je upuen neposredno begu alitre, ne znamo

da li se odnosi na bega za proizvodnju alitre za itavu, ili pak za
jedan deo Imperije: npr. Rumelije, Anadolije itd. Ipak, po mom
miljenju, imajui ~ vidu ov~j izvor, radi se o begu za proizvodnju
alitre na itavoj Turskoj imperiji.
Iz izloenog se moe zakljuiti da su u svim rudnicima posto-
jali nadzornici koji su delovali neposredno, a u saradnji s lokalnim
kadijama i eminima. Ali, bilo je nadglednika i za jedno ire pod-
ruje. Tako se u Skoplju nalazilo sedite nadglednika jednog dela
Rumelije, u Sofiji naglednika reda juruka ija se kompetencija pro-
tezala i na juruke u slubi rudnika smederevskog sandaka, a u
Smederevu sedite nadglednika mukataa, koji je ukazao pomo i
bosanskim rudnicima. Dalje, bilo je nadglednika rudnika i za naj-
vee administrativne jedinice Turskog carstva, tj. za itavu Rume-
liju. Stoga moemo pretpostaviti da su i drugi ejaleti, u ovom slu-
aju i bosanski, imali svoje rudarske nadglednike, a verovatno je
bilo i nadglednika,. bar privremeno ovlaenih lica iz sredine naj-
viih funkcionera centralne administracije, za itavo Tursko carstvo.
Na to upuuje ferman iz 1580. godine u kome se spominje neki
Muhamed, upravitelj (defterdar) carske blagajne, koji je, po carskom
nareenju, bio zaduen da zajedno s kadijama i nazirima rudnika
u Rumeliji smeni s dunou lica koja su inila tete rudnicima.
Dakle, dunost nadglednika, od najniih do najviih, svodila
se, uglavnom, na sledee: nadzirivanje celokupnog rada rudnika i
obavetavanje Porte o svim pojavama; organizovanje rudarske ek-
sploatacije u novootkrivenim rudnicima i njihovo obezbeenje stru
nom radnom snagom i sredstvima za rad, kao i sa drugim poslovima,
odnosno zatitnim osobljem; vrenje povremenog nadzora, u sarad-
nji sa sandak-begovima, nad starim rudnicima da proizvodnja li
njima n(i! bi opala; ukazivanje svake pomoi rudnicima u domenu
ejaleta i otklanjanje, pa i kanjavanje, nemarnih slubenika rudnika.
41 Celebija, Putopis, II, s. 30.
4
~ Gilher~ile hizmetinde olan Mehmed Bey.e hilkilm, Milhimme defteri 7,
s. 596.
107
Jasakdije

Turski suveren je, u cilju kontrolisanja administracije i spro-

voenja odluka centralne vlasti u celini, slao na teren i naroite
poslanike koji su se, po turskim zvaninim dokumentima, zvali >>kul<<,
yasak-kulu<<, >>havale-kulU<< ili >>yasakc1<<, to doslovno znai rob,
sluga, organ vlasti, sultanov slubenik-izaslanik. Njihova dunost
je bila dosta odgovorna, a naroito se manifestovala u reavanju
problema privrednog karaktera. Npr. jednim fermanom iz 1484. go-
dine saopteno je da >>yasak-kulu<< ne treba da ini smetnje (mani'
olmayalar) izvozu u Dubrovnik svake robe sern etiri artikla: crvca
(gilgez), olova, svile i voska 45 , jer su ti artikli potrebni Turskom
carstvu. U ovom sluaju >>yasak-kulu<< je imao izvesnu ulogu fi-
nansijskih organa koji su bili duni da brane interese drave, spre-
avajui svaki uvoz ili izvoz proizvoda na koje je vlast stavila
zabranu. Poto su rudnici donosili . carskoj blagajni velike prihode
nije udno to se nadlenost >>jasakdije<< protezala i na rudarstvo.
Na tom polju privrede on je nadgledao pravilnike i sankcionisao
prekraje.
Na temelju dokumentacije iz vremena sultana Mehmeda II
Osvajaa i Bajezida II proizilazi da je Visoka porta obino propisi-
vala (ureivala) vanim rudarskim mestima u Rumeliji i Anadoliji
pravilnike, odnosno >>Yasak-name<< koje je trebalo da sprovede u
delo >>yasak-kulU<<, tj. jasakdija46 Ali, bilo je sluajeva, kad se uka-
zala potreba, da je sam jasakdija traio pravilnike od Visoke porte 47
U ostalim sluajevima vidimo da su amili zahtevali da jasakdija
donose prvilnike48 To je uinjeno radi spreavanja opadanja rudar-
ske proizvodnje poto se tendencija oseala kao posledica raznih
metea 49
Spisi s kraja XV veka upuuju na zakljuak da se primeivala
prednost jasakdije upuenog u rudarsku oblast. On je morao da
kontrolie rad rudnika da bi normalno tekla eksploatacija da ne bi
dolo do kakvog ometanja proizvodnje, kao i proces rada u topio-
nicama, osobito vaenje srebra. Jasakdija je osiguravao radnike
za rudnike i topionice i kanjavao one koji su odbijali da rade. U
jasaknami Novog Brda i Kratova, iz osme decenije XV veka, izmeu
ostalog stoji: >>Moga roba (kulum), nosioca povelje, morate sluati.
On je upuen da uva srebrne rudnike, a kada prispe, da gleda i
nadzire moje rudnike i sve prihode od njih. Neka se stara da budu
u pogonu rudarska kola (instalacije gde se topi ruda) i neka natera .
nemuslimanske >>rupnike<<, a one koji se ne staraju (mukayyet ol-
mazlar) i rudniku nanose tete (ma'dene taksirlik ederler) neka po
45 Elezovi, Turski spomenici, I, s. 190.
4 ij Babinger, ibidem, s. 2 42; Beldiceanu, ibidem, I, s. 107 133; Bibl.
Nationale de Pal"is, Manus. Turcs, anc. 85, s. 226.
47
Beldiceanu, ibidem, I, s. 78, 130.
e Ibidem, s. 65, 144, 146.
40 Ibidem, II, s. 133.
108
obiaju dovede u red i neka kazni (hak1ndan gele)<< 56 U nedostatku
radne snage za potrebe rudnika i topionica, trebalo je da jasakdija
dovede kvalifikovane radnike koji nisu evidentirani kao raja, pot-
injeni harau On je duan da bude stalno na poslu Popovi,
51 52
53 54
rupnici (kuyuci), knezovi, urubari rudnika i jamaci , bilo da su
mladi ili stari, treba da budu posluni >>carskom robu<< (kulu) 55 to
znai da je njegov ugled stajao i iznad ugleda kneza i urubara, koji
su vrili vrlo vanu funkciju u rudarstvu. Sem toga sandak-beg,
kadije i subae odnosnog vilajeta treba da ukazuju pomo >>carskom
kulu<< 56 Centralna turska vlada, da bi se informisala o sprovoenju
zakona u jednom rudniku i uopte o njegovom stanju, postavila j~
zadatak jasakdiji da sprovede anketu, s jo jednim posrednikom iz
Visoke porte, i da posle toga podnese izvetaj 57
Prava jasakdije nisu ograniena samo na rudnike i topionice
ve se njegova nadlenost protezala i na rafinerije (kalhane) srebra.
U rudnicima, koliko god se proizvodilo srebra (giimiilil), trebalo ga je
odneti u odreenu istilicu da bi se proistila (kal), jer nije bilo
doputeno da se proiava izvan nje. Cistilica (kalhane) je trebalo
da bude obeleena peatom (milhiir) jasakdije i bez njegovog odo-
brenja nije bilo dozvoljeno preiavanje srebra58 Preieno srebro
slagano je pod peatom i odobrenjem jasakdije59
Prema pravilnicima rudnika Novog Brda, Kratova i Belasice
s kraja XV veka, rudarska desetina (ilililr) i desetina nepreienog
srebra je razrezivana i predavana u prisustvu jasakdije, a esto i
njegovog slubenika 60 Jasakdija je upuivan u rudarske komplekse
jedino kad je to bilo potrebno, to je, izgleda, potvreno jednin1
dokumentom od 22. marta 1488. godine 01 koji tretira ulogu jasak-
dije u kontroli prenosa srebra i pravo kanjavanja falsifikatora
novca i svakog lica koje pokua da krijumarei iznese srebro, od-

so Babimger, ibidem, s. 11, 12, 41.

51 Beldiceanu, ibidem, I, s. 69, 70, 74, 77; Beldiiceanu, ibidem, II, s. 255;
Babinger ibidem 36. Po kanunu rudnika Kreeva iz 1489. godine, rudari

su bili osloboeni od haraa i ispende, ahi su davaLi po jedinu filur~ju (zlatinikj
po kui. Kanuni i kanunname, s. 15).
5~ Babing;er, ibidem, s. 36.
53
Urubari i li urbareri isu, pr,ema Saskom k,anunu, meniLi rudar.ska okina.
0
Oni su davali koncesije za eksploataciju rudnih polja i skupljali danak urbar

itd. Ranije su 1nazivani urborani. Skal'li, Stari turski rukopis, s. 104).
s4 Jamak, pomonik, drug, U Turskom oa:i:stvu .grupa nomada koji su
sluili dravi. Oni koji su i1i u pohod zvali su se e%Jkinci (konj.all!ik) a
oni koji su ostali u pozadini zvali su se yamak. (SertogJ)u, Resimli Osman!i
Tarth Ansiklopedisi, s. 337).
ss Babinger, ibidem, s. 36, 42.
r.1 ibide1ri, s. 45.
57 Beldiceanu, ibidem, II, s. 209, 215, 2211.
ss Babinger, ibidem, s. 37, 43.

se Beldiceanu, ibidem, .TI, s. 235.
60 Babinger, ibidem, s. 19; Beldiceanu, ibidem, II, s. 192.
01 Beldiceanu, ibidem, II, s. 199.
109
nosno ake(l 2 Da bi kontrola jasakdije bila to efikasnija, Visoka
porta ovlastila ga je da preduzima odgovarajue mere. Prokrijum-
areno srebro je konfiskovano, a uhvaenog krijumara zatvarao je
jasakdija, samo uz pomo sandak-bega, kadija, subaa, naiba i
drugih lica dotinog vilajeta68 , Ali, on nije sudio krivcu. U vezi
s tim postojala je izvesna procedura. Jasakdija je dovodio krivce
pred kadiju koji ih je ispitivao i ukoliko bi se dokazalo krivino
delo, osuivani su po erijatu,. a zatim je jasakdija trebao da ka-
njenog obesi (bogazindan asup) 64 ."
O ovlaenjima jasakdije govori se dalje u pravilnicima (ya-
sak)65 Zaplanine i Plane, pa i Kratova. U njima se kae da koliko
god se srebra proizvede i proda, trebalo ga je donositi u kovnicu
novca (darbhane). Jasakdija je dozvoljavao da ga kupuju sarafi koji
e ga donositi u carsku kovnicu. Drugim sarafima nije trebalo do-
zvoljavati da kupuju srebro. Ako neko kupi srebro, jasakdija je
trebao da ga zapeati i poalje u carsku kovnicu. U sluaju da je
srebro kupljena bez dozvole jasakdije i ovaj utvrdi da ne postoji
njegov peat, ono se oduzima i alje u carsku kovnicu, koja je duna
da :elati za 100 grama (dirhema) 86 srebra 200 aki, a sopstvenik sre-
bra se kanjava. Tovare putnika koji su odlazili za Dubrovnik jasak-
dij e su pretresale i kod koga su nale srebro, konfiskovali su ga
u korist carske blagajne, a vlasnika, sa znanjem nadlenog sandak-
-bega i kadije, zarobljavale i primerno kanjavale117
to se tie kazni koje je jasakdija izricao krijumarima srebra
ili zlata, stvar stoji ovako: krivci su ne samo kanjavani po erijatu,
zavisno od teine krivice, ve su im oduzimane za svaki dirhem sre-
bra po dve ake 68 Zlatare i sarafe, ako su sakrivali zlato i prodavali
ga ilegalno, jasakdija je kanjavao sa 40 aki za svaki miska11111
zlata i zabranjivao im svaki rad70. Presuda nije izvravana bez odo-
brenja kadije koji je, inae, bio duan da sastavlja izvetaje o zlo-
upotrebama da bi centralna vlast imala uvid 71 .
Jasakdija je za svoju dunost carskog poslanika bio nagra-
ivan. Njegova dnevna nagrada iznosila je krajem XV veka 10 aki7 2
Treba istai da su jasakdije, izgleda, ponekad zloupotrebljavale svoj
oz BEild!iceanu, ibidem, I, s. 65 67, 74 79, 85, 155; II, s. 192, 255, 256;
Babinger, ibidem, s. 18, 21.
63 Babinger ibidem, s, 13.
6
~ Ibide11t, s. 40, 45.
66
Yasak-!i do.sloV1110 na turskom znai zabrana. U ovom sluaju tu
ie moemo prev-esti naim terminom pravilnik ili zakon<<, (Ch. Samy bey
Fraschemy, Dictionnaire Tv.rc-Fra~ais, s. 1352).
68
Dram dli dirhem je stara mera 7Ja teinu od 3,25 grama; 400 dirhema
ini 1 oku. (Sertoglu, ibidem, s. 78).
07 Babinger, ibidem, s. 39, 44.
08
Beldiceanu, ibidem, I, s. 67; Babiin.ger, ibidem, s. 18, 19.
69
Jedan miskal tei jedan i po dirhjem. (Sertoglu, ibtdem, s. 78).
70
Beldiceainu, ibidem, I, s. 66.
71
Beldiceainu, ibiem, II, s. 135.
72
I bidem, s. 135.
110
poloaj da bi poveali prihode. Zakonodavac je, inae, naznaio da
jasakdija nije morao nita dirati da bi otvorio istilicu (kalhane)
srebra73 U jednom dokumentu od 22. marta 1488. godine, koji se
odnosi na istilice rudnika Plane i Zaplanine, stoji: emin kalhane
(istilica) je od ranije primao na ime nadnice (ulufe) po 5 aki dnev-
no. Ali, otprilike unazad godinu pa naovamo nadnica mu je iznosila
po 4 ake. Stoga nijedan komad (pare) srebra nije proao a da nisu
emin istilice i jasakdija uzimali po tri, etiri i pet dirhema sre-
bra74.
Carski izaslanik. (kul) se spominje i u Zakoniku sultana Su-
lejmana Zakonodavca iz 1536. godine. Dobija se utisak da je lino
jasakdija doneo kadijama Novog Brda i Kratova i sam Zakonik
iz 1536. godine. Poto u Prvom zakonu (kanun) spomenutog Zako-
nika stoji: >>Kada moj rob (kul) Isa stigne s ovim mojim visokim
nalogom, zabeleite ga u sidile (protokol, registar) i napiite u koji
je dan stigao, pa o tome javite, a od toga dana postupajte po njemu
i uzmite ga kao odreen zakonom (kanun), te prema tome radite i
nastojte!<< 75 To znai da je jasakdija ak i najznaajniji rudarski
zakon doneo, u ime cara, kadijama da ga primenjuju.
Na osnovu izloenog moe se zakljuiti da je Visoka porta upu-
ivala na teren svoje specijalne izaslanike sa ciljem da reorganizu,ju
eksploataciju ruda. Upuivanjem tih izaslanika jasakdija htelo
se postii da se, putem kontrole lokalnih organa vlasti, onemogue
zloupotrebe i krijumarenje srebra. Nadlenost jasakdije se prote-
zala na rudarstvo, topionice, istilice (kalhane) srebra i kovnice novca
(darbhane). Jednom rei, njegova dunost je bila da uz pomo san-
dak-bega, kadija, subae i drugih stvori najpovoljnije uslove za
proizvodnju u rudarstvu, a ukoliko se ustanovi da bi neka pojava
mogla tetno delovati u tom pogledu, onda da preduzima efikasne
mere u sproyoenju carskih odluka u okviru svojih nadlenosti (na
raspolaganju su mu stajali svi organi vlasti na odreenom podruju} .

b) Upravno-administrativne slube
U upravno-administrativne slube, u ovom sluaju, ubrojani

su: emini, katibi, muharriri, pouzdanici, poslanici itd.
Emini
Emin je re arapskog porekla i znai pouzdan, poverljiv. Otuda

su emini bili u prvom redu poverenici, odnosno upravnici carskih
basova. Oni su vrili razne dunosti u Turskoj carevini: >>i;;ehir emini<<
11
!bi.dem, s. 255.
14 Bibl. Nat. de Paris, Manus. TuTcs, anc. 85, s. 260.
7s Spaho, ibidem, s. 165.
111
(poverenik grada), >>bina emini<< (poverenik graevine) >>tahrir emini
(poverenik za opti katastarski popis zemlje), >>cizye emini<< (povere-
nik za popis i ubiranje glavarine}, >>mahkeme emini<< (uvar sudskih
protokola), >>iskele emini<< (poverenik carina), zatim >>ma' den emini<<
(poverenik upravnik rudnika), >>kalhane emini<< (poverenik isti
lice srebra), >>darbhane emini<< (poverenik upravnik kovnice nov-
ca)76 itd.
Na ovom mestu re je o eminima u rudarskim kompleksima.
To su bili plaeni slubenici Tursl{e carevine, postavljeni sultanovim
beratom s pravom da kontroliu i upravljaju rudnicima koji su
predstavljali vrlo vaan izvor prihodha carske blagajne. Oni su bili
potinjeni neposredno sultanu.
Kad govorimo o eminima i njihovoj ulozi u rudarstvu, naroito

od 1536. godine, kada je kadija ovlaen da bude glavni nadzornik
rudnika, teko je povui otru liniju izmeu kompetencije kadija i
emina. Sve to je reeno za kadije vai i za emina rudnika. Ipak,
emin je i dalje ostao kao nastojnik, upravnik rudnika, premda s
izvesnim ogranienjima, dok je kadija bio vrhovni nadglednik, organ
koji je nadgledao i rad samog emina, pa i sudski funkcioner.
Na osnovu turskih dokumenata koji su nam pristupani, mo-
emo neto kazati i o eminima u rudarskim regionima. Praktino,
oni su direktno \rukovodili rudnicima, topionicama i kovnicama
novca.
Iz turskih dokumenata XV veka zakljuujemo da sti postojale
dve vrste emina dravni funkcioneri koje je postavljala Visoka
porta i inovnici amila. U drugom sluaju, kad su neki dravni
prihodi davani pod zakup, onda se pored amilovog emina javlja i
sultanov emin. Dunost dravnog emina bila je da kontrolie rad
amila, u veini sluajeva s kadijom. Takav je sluaj bio u rudni-
cima. U nekim pravilnicima rudnika (Belasica, Plana, Zaplanina)
krajem XV veka spominju se dva emina: jedan postavljen od .sultana
(beglikten), a drugi od amila. Prvi je bio muslimanske, a drugi hri-
anske konfesije 78 . Nemamo dovoljno podataka za emine koje su
postavljale amili. Po svoj prilici, emini hrianskog porekla vrili
su dunost uvara.. .
Spisi iz XV veka i Zakonik iz 1536. godine upuuju na zaklju-

ak da su emini bili i kontrolori raunovodstava rudnika 79 . Po jed-
nom dokumentu iz 1499. godine, emin je izdavao platu jasakdiji80
Dokumenta iz vremena sultana Mehmeda II Osvajaa tvrde da su
70 Ehezovi, Turski spomenici, I, s. 268, 379, 682, 833, 834; Stojanovi,
Povelje i pisma, II br. 824; Sertoglu, ibidem, s. 20; Sabanovi, Turski izvori
za ist. Beograda, s. 616.
78 Bibl. Nationale de Pal'is, Manus. Turcs, anc. 85, s. 257, 260; Beildiceanu,
ibidem, I, s. 97, 100; II, s. 128.

79 Spaho, ibidem, s. 164, 165; Beldiceanu, ibidem, I, s. 79 82, 97, 100.
80 Be!diceanu, ibidem, II, s. 257.
112
emini dodeljivali plate i ostalim slubenicima rudarske 81
uprave
Dva lana vuitrnske kanunname iz 1526. godine ukazuju na
proirenje ovlaenja emina. U jednom lanu stoji da sa znanjem
urbarera, ili uz dozvolu emina (urbarar ma'rifetiyle veya emin ica-
zetiy le), mogu poeti radovi u ajibni 82 Po drugom lanu, bez peata
emina jedan drugom ne treba da ine tetu , misli se na tua
83
rudna polja. Stoga se moe pre,tpostaviti da su ovlaenja emina

proirena na rudnike i pre rudarskog Zakonika iz 1536. godine. Ve-
rovatno su emini jo od vremena sultana Mehmeda II igrali najva-
niju ulogu u rudarstvu, kao prvorazredni rudarski funkcioneri.
Inae, kako se vidi iz zvaninih dokumenata iz tog perioda, stalno
se spominju emini rudnika kao najvaniji faktori u celokupnom
rudarskom poslovanju.
Da bi emin mogao da bolje osigura eksploataciju rudnika, za-
kon s kraja XV veka dao mu je pravo da pregleda odobrenje lenkho-
vara84 i zalaganje afara85
U IV zakonu rudarskog Zakonika u l. (kanunu) 41, stoji o
eminima, izmeu ostalog sledee: kadija, emin, rudarski pisar, tj.
svi pogoni i rudari moraju u subotu doi u rudnik i odrati izbor
(tako je nazvan zbor). Oni moraju kontrolisati koliko je svaka jama
duboka, po kolaima (hvat.). I hutmane80 treba opomenuti i kontro-
lisati. Njihova je sluba stvar pravednosti i poverenja. Oni treba
da vide da li su >>rupnici<< (kuyuc!) primili sve to im pripada.
Moraju kontrolisati itavo stanje rudnika. Nemarnost i nepanja
nisu nipoto dozvoljene. Rudniki kadija, emin i pisar ne smeju nita
zameniti, svake sedmice da obilaze sve jame i kontroliu ih; (dru-
gaije) ne smeju raditi. Ako rudnici kasnije pretrpe tetu, oni e
biti odgovorni. Ako se to zanemari, treba o tome izvestiti kadiju,
a ako je kadija nemaran, mora emin izvestiti87 , itd.
Po Zakoniku od 1536. godine emin rudnika je svake godine
o Nevruzu odlazio u Istanbul, gde je podnosio vladi izvetaj o re-
zultatima i stanju rudnika u protekloj godiniss.
Na osnovu rudarskih zakona iz XV i XVI veka moemo usta-
noviti da su emini, pored navedenih dunosti, igrali vrlo vanu ulogu
81 Ibidem, I, s. 97, 100.
82 Pravac rova ije e drelo na povrini zemlje. ~Skal'i, Stari turski
rukopis, s. 14).
83 Kamuni Sas i Vuoitrnska ~anun-nama, defter N2 133, 234, s. 120.
Foto-kopi.je ove k3lllur&tame nalaze \Se u Ol'ijentalm.om institutu u Sarajevu.
84 Lenkhovar, Lemadnik, lenhvar, Lenhovar je ov,ek koji od varka
(deoniara rova) uzima i lemad (pod akord) rnjegov deo rodnog polja, ako
ne moe s~m da ga eksploatie (Skari, ibidem, s. 99).
85 Beldiceanu, ibidem, II, s. 2:7G. afardrna su ise zvali dravni inovnici
koji su nadzirivai1i rudmiike u ubelaavali u svoje deftere pojave to su uoili

ti rudnicima idii Vialil. njih.
86
Po Saskom zakonu hutmani su lica koja rudaru biraju i alju kada
nastane kakav spor pa se .ne mogu pouzdati u afara i ,i~aslan.ika (Skari,
ibidem, s. 19).
87 Spaho, ibidem, s, 178, 179.
88 Ibidem, s. 164.
8 Rudarstvo na KoilOvu 113

u rudarski111 podrujima. Fermani iz sedme i osme decenije XVI
veka ukazuju na sledee: 1567. godine Mehmed Cau, emin Rudnika,
predao je magacinu u Beogradu 2.217 topovskih kugli (yuvarlak) 811 ,
emin rudnika Bad, u smederevskom sandaku, obavetava 1572. go-
dine Visoku porotu da iz kadiluka Smedereva i Zvornika jo nisu
premeteni, prema obiaju i kanunu, martolosi i primiuri u slubu
96
rudnika Bad ; iste godine emin :rudnika Bad zaduen je od Porte
da poalje radnike, strune majstore, kalupe, krampove, lopate i dru-
ga orua sve to bude potrebno rudniku eljeza koji je otkriven
blizu tvrave Kamengrada, u bosanskoj livin 1
Nadzor emina proirio se i na topionice, odnosno istilice (kal-
hane). Na jednom dokumentu zabeleeno je da srebro izlazi iz oda-
ka (pei) sa znanjem kadije ,emina, pisara i afara, meri se, belei
u defter za rot (prenje rude i posao, riemaki Rost) i stavlja u
kesu pod peatom112 To znai emin je bio kontrolor istilica srebra.
A po zakonu rudnika Janjevo, iz XV veka, poto nastane ica (od
rude), okupljaju se na jednom mestu emin i amil rudnika, s pisarom
odreenim od strane amila kovnice, i uzima se od nje za dravu
od 7 dirhema jedan93 Kako se vidi, emin je u kalhani ne samo
vrio nadzor nego je njegova prisutnost bila obavezna i prilikom
uzimanja dravnog poreza od preienog srebra.
Emini su bili vani faktori i u kovnicama novca (darbhane).
Ispitiva novca (sahib-i 'ayar) je sa znanjem kadije i emina merio
i uzimao srebro dorioeno za kovanje novca 94 Ono je slato u kovnicu
preko a nila i emina kalhane95 Po kanunu rudnika Srebrenice i Sasa,
od novca koji se uzima (3 ake po dirhemu) daje se eminu rudnika
desetina (oi;;ilr) 96 Caki kad se zavri proces kovanja novca po zakonu
se mora prijaviti kadiji, eminu i pisaru (katib) kovnice 97 Po E. e
lebiji, emin kovnice novca (gilmili;;hane) u Kratovu svake godine
isplaivao je plate za 300 regularnih vojnika u Skoplju98
Za obavljenu dunost u rudnicima, kalhanama ili kovnicama
novca emini su primali plate, odnosno nagrade. Na primer emin
rudnika Zaplanine dobijao je 1487. godine od drave (beglikten) po
5 aki dnevno, na ime dnevnice" 9 Meutim, u kovnici no\rca u So-
fiji emin je dobijao 1618. godine po 20 aki dnevno 100 Ova brojka
ne treba da nas zbuni i navede na zakljuak da su nagrade emina
naglo porasle u XVII veku. Jer, aka je u to vreme mnogo manje
so Mii.himmi defteri 7, fot. 46.
00 Mii.h,imme defteri 19, s. 13.
9 2 Kanuni i kanunname, S. 115.
oa Bibl. Nat. de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 274.
94 Ibidem, s. 275.
95 Ibidem, s. 260.
oe Kanuni i kanunname, s. 115:
87 Spaho, ibidem, s. 169 170.
es. Celebija, Putopis, II, s. 30.
00
Bibl. Na11icmale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 257, 260
114
. .
. .
vredela nego u XV vekut kada je imala najveu vrednost101 Ipak,

bilo je sluajeva da su propadali itavi rudarski pogoni zbog ne-
marnosti eminat to se moe videti iz jednog fermana iz 1620 .. go-
dine102. Na osnovu izloenog moe se izvesti zakljuak o pravom liku
emina kao carskog slubenika u rudarskim regionima. On je bio
poverljiva linost sultana i upravljao je rudnicima, topionicama, i
stilicama i kovnicama novca. Svoju dunost obavljao i naroito od
1536. godine, zajedno s kadijom, tj. bio je pod kontrolom kadije.
Ka ti bi
Administracija jednog rudnika je bila dosta sloena. Njoj je

bio potreban veliki broj katiba (pisara, sekretara) koji su trebali u
svoje deftere (knjige) evidentirati itav proces proizvodnje i top-
ljenje rude, preiavanje srebra, kovanje nov.ca, slanje srebra u
Istanbul itd. Zakonski spomenici ukazuju da je bilo katiba rudnika,
okana rudnika, istilica, kovnica novca itd.

Dunost katiba rudnika se vodila uglavnom na sledee: da
svake sedmice obilaze rovove i pregledaju ih; da prisustvuju kada
se srebro deli, kada se napravi istila i kada srebro izlazi iz odaka
(pei); da uestvuju na zborovima; da vode evidenciju o svim po-
javama u rudniku; da obavetavaju Portu o stanju u rudniku itd.
E. Celebija navodi da je bio u njegovo vreme katib rudnika
N. Brda uveni pesnik Zuhuri-efendija, rodom iz Novog Brda, autor
>>Hilye-i ~erif-a<<.
Katibi rudarskih okana su bili duni da pomau urbararu i
hutmanu i da vode uredno svoje deftere.
Katibi istilica (kalhane) su knjiili poslove istilice, upui
vali imena onih koji poseduju srebro i koliinu koja je data na
preiavanje, prisustvovali su naplaivanju uura za dravu, da
izdaju sarafima ispravu (hilccet) za prenoenje kupljenog srebra iz
istilice u kovnicu (darbhane).
Katibi kovnice (darbhane) su kovano srebro u novac beleili
u Svoj defter103
Muharriri
Muharir (muharrir) je re arapskog porekla. Doslovno znai

popisiva. Naime, svake tridesete godine vren je popis svih poseda
Turskog carstva. Za popis na jednom podruju odreivani su jedan
emin i jedan katib. Eminove kategorije birani su iz sredine begova
101 Sertoglu, ibidem, . s. 82.
1
0~ Refik, ibidem, s. 45.
101 Beldiceanu, ibidem, s. 113 116; Spaho, ibidei1i, s. 169 179; Skari,
Staro tursko pravo, s. 180.
115
sandaka104 Ovi emini nazvani su >>dravni popisivai<<, tj. >>mu.,.
harri.r-,i nema~ik~<, .ili ukratko >>muharrir<< ili >>ilyazici<< 105
. Nama je, polo z~ .rukom da naemo dva fermana u kojima se
pojavljuju muharriri koji se bave pitanjima rudarstva i stoga sma-
tramo, da i njih treba svrstati u rudarske funkcionere, tj. da su za
popis rudnika i sela vezana za njih odreenim poslovima bili popi-
sivai muharriri.
Meseca muharrema 979 (1571) .upuena je carska zapovest po-
pisivau muharriru oblasti Smedereva: raja sela koja je odreena
da radi u rudniku Bad neka vri svoju dunost, i to neki u rovu,
neki kao ugljari, a neki kao drvari. Po zakonu rudnika, oni su za
svoj rad bili osloboeni nameta (avariz-i divaniye), obiajnih nameta
(tekalif-i orfiye), uzimanja jenierskog podmlatka (acemi oglani) i
ostalih. nameta s tim da za svaki tovar uglja dobija dve ake, za
tovar drva aku, a svake sedmice po 15 ake. U tom smislu je
izdata carska zapovest i nareeno popisivau muharriru da ih,
s navedenim osloboenjem zapie u novi defter 106
U belekama jednog fermana od 1572. (muharrem 980) godine,
upuenog takoe muharriru Smedereva, zabeleeno je da treba uur
i dizju smederevskih primiura i martolosa da zapiu u novi defter
(defter-i cedit) na isti nain kako je injeno do tada 107
Imajui u vidu ova dva fermana, nameu se pitanja: da li su
ovi muharriri u smederevskoj oblasti bili popisivai opteg karakte-
ra ili samo za rudarska podruja, odnosno samo za carska dobra
(has). Zatim, da li su oni bili povremeni ili stalni popisivai, tim
pre to oba fermana datiraju istog meseca, samo u razmaku od jed-
ne godine
. .
jedan je iz 1571, a drugi iz 1572. godine.
Verovatno,. poto su ove carske naredbe upuene neposredno
rnuharririma smederevske oblasti i adresirane jednom funkcioneru,
u periodu od dve godine, moe se pretpostaviti da je u centrima
sandaka bilo stalnih poverljivih carskih funkcionera ija je du-
nost bila da evidentiraju raju sa svim obavezama prema carskim
dobrima i privilegije koje je po kanunu stekla, i da obezbede rud-
nicima radno i zatitno osoblje. Bilo kako bilo, ovi turski izvori
ukazuju da je bilo i takvih emina. popisivaa, nezavisno od toga
da li su oni bili regionalni organi, ili su upuivani samo za vreme
popisa najvanijih pojedinosti u rudarskim kompleksima .

Pouzdanici
. Postojala je jo jedna vrsta rudarskih slubenika koji su se

1536. godine nazivali >>yarar<< ili >>mu'temed<< ili >>Yarar ve mu'temed
1 04 Miihimme defteTi 7, s. 848.
105 O muha111irima vidi opi111i,je Sertoglu, ibidem. s. 306.
. :. 1 6
~ Mi,lhimme defteTi, 10, s. 84;
16
7 Milhimme defteTi 19, s. 13.
116
adamlar<< to znai vredni i pouzdani poverljivi ljudi 108 Ovu .vrstu
pouzdanih ljudi treba smatrati kao najnii sloj rudarskih slubenika.
Po jednom izvoru iz 1573 (981) .godine, oni se nazivaju >>mu'temed-i
'aliye kimesneler<< (carski dravni pouzdanici), s kojim je trebalo
da se ak i sandak-beg Bosne konsultuje o uslovima pod kojima
treba Cigane osloboditi (muaf) dabina jer su bili zadueni da rade
u. rudniku Kamengradu 100 Po jednom drugom. turskom izvoru; na
svaku podelu (rude) treba da se alje pouzdan. ovek (mu'temed
adam) pa da naredi, da se zabelei, koliko. od svakog ceha . bude
rude i ko dolazi da je uzme i da se o tome sai.ni zapisnik (defter) 110
Naime, pouzdanici su postojali u rudnicima koje je eksploati-
sala sama drava. Njihova dunost je u osnovi bila ova: da vode
rauna o rezervama rude; da se saglase sa popravcima; da nadzi-
ravaju red nad popravcima; da kontroliraju rad rudnika, rad u ok-
nima rudnika (kuyu); da kontroliraju poslovanje pei (ocak) itd. 111
Poslanici
Na jednom mestu spominje se i slubenik zvani >>el~i<<, tj. po-

slanik, ali o njemu se ne moe rei nita pouzdano 112
Detektivi

Cak se spominju i detektivi (hafiye), koji su saznali pravo sta-

nje rudnika pa ako se pokae da je hutman lagao, zakon je propi-
sivao da se strmoglav obesi u rupi 113
Kantardije
U rudnicima Ergan, Keban, Gumuhane spominje se i linost

zvani >>vezzan<< ili >>kantarci<< (kantardija), samo se ne zna da li je
ova sluba postojala jedino u navedenim rudnicima ili i u drugim
rudnicima Carevine1 t 4 .
Znai, pitanjima rudarstva bavili su se svi faktori Turskog car-
stva. Ali, da bi rudarska proizvodnja bila to organizovanija i renta-
bilnija, centralna administracija je stvorila nadzorno-upravne orga-
ne od svojih i zateenih institucija, tj. nasleenih od srpsko-bosanske
ioA Spaho, ibidem, s. 171.

100 Munimme defteri 23, s. 149.
110 Skavi, ibide-i1t, s. 7, 12.

111 <;:agatay, Osman. Imp. maden i~letme hukuku, s. 126.
112
Sl<!ari, ibidem, s. 9, 19.
113 Ib1'den1i, s. 6, 12.
11t <;agatay, ibidem, s. 126.

feudalne drave. Kadije su bile glavni nadzorni organi i kontroli-
sali su itav proces rada u rudnicima; mufetii su vrili inspekciju
rudnika i predlagali Porti mere u cilju unapreenja rudarske pro-
izvodnje; naziri su nadzirivali rad rudnika i obavetavali centralnu
administraciju o svim prilikama u rudarskim revirima; jasakdije
su, kao sultanovi povremeni kontrolni slubenici, donosili pravilnike
rudnika; emini su upravljali rudnicima i nadzirivali njihovo rauno
vodstvo, a muharriri popisivali stanje osoblja u slubi rudarskih
kompleksa itd. Kratko reeno, svi ti slubeni organi su direktno ili
indirektno ulazili jedan drugom u delokrug ili podruje rada i de-
lovanja te je na taj nain dolazilo do meusobnog nadzirivanja .

118
VII
TEHNICKA ORGANIZACIJA
A) STRUCNO OSOBLJE
Urbarari
Po saskom zakonu urbarari (urberari, urubari, urborari, urbari)

1
su osobe koje su merile rudarska okna u svom rudarskom polju , 2
odnosno naelnici rudara (kuyucr ba:;;Y) 3 Urbarari su premeravali

teren i fiksirali sporne rudarske jame, nadgledali radove koji se
izvode u unutranjosti jama, odluivali o pravu eksploatacije jedne
rudne ice; okupljali se prema sluaju, sa hutmanom, ili pravnim
ekspertima da bi zajedno pristupili merenju i razgledanju mesta i
okonanju spora na temelju rezultata istrage i po zakonu Oni nisu
4
imali pravo presuivanja u sporovima van rudnika, ako je objekat

sukoba prelazio vrednost od 10 aki5
Urbarari su uvali kod sebe novac, uloene vrednosti, da bi
pokrili trokove eksploatacije, ili bar zaloge. Urbarari su meusobne
ugovore varaka beleili (zavodili) u svoj defter, a; za to je izdavana
isprava s amilovim peatom (mtihilr) 6 Bilo je sluajeva kada je
Porta, u sluaju opsada, mobilisala urbarare i zadravala ih da sa
rudarima otvaraju rovove 7 Urbarari, kao i knezovi i svetenici, bili
su obavezni da se pokoravaju sultanovom izaslaniku jasakdiji8
-
1 Sk!ari, Stari turski rudarski rukopis, s. 9.
2 Radoji, Zakon o rudnicima, s. 39.
3Bibl. Nabionale de .Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 296 297.
4 Ibidem, s. 006 ,297; 282 286; 269 273; anc. 35, s. 106-112.
5 Ibidem, s. 297.
8 Spaho, Turski rudarski zakoni, s. 185.
7 Uzuncar.jlili, Osmanli Devlet te~kilati Kap. ocak., s. 131 132; Beldireanu,
Les actes, II, s. 108.
8 Babinger, Sultanische Urkunden, s. 15, 36, 42.
119
Po saskom zakonu spominje se >>Urbarar hakki<< (urbararska
prava, taksa) ili >>Olcii resmi<< (porez za merenje) 9 Urbarari su pri-
mali na ime nagrade za merenje u unutranjosti okna 240 aki, dok
za razgranienje na povrini samo 64 ake. Od 240 aki, dve treine
su pripadale bejluku (sultanu, dravi) 10 Prema tome, urbarari su bili
najvaniji funkioneri u samoj jami, te su se predstavljali i hutma-
nu. Merili su rudarska okna odnosnog rudnog polja, utvrivali gra-
nice dnevnih jama, pazili da pogoni redovno plaaju prirez, pratili
sve pramene koje nastaju u jama1na i sve to unosili u svoje deftere.
Da su urbarari bili funkcioneri jamskih meraa pokazuje i sledei
razgovor, sadran u II Zakonu: >>Kad se stigne do rude, onda se
veli, stiglo se do urbarara<< to znai da je doao momenat kad
treba zvati urbarara na premeravanje 11
Hutmani
Po saskom zakonu hutmani su lica koja rudari izaberu i alju

ih kada nastane kakav spor, u sluaju kada nemaju pouzdanja u
afara i izaslanika (eli;i). Oni bi doli i upoznali se sa spo1om, pa
prema nahoenju bi napravili i izvetaj. Hutmani su sudije (hakim)
svih rudara. Njima bi se rudari obraali kada bi se dogodilo togod,
to bi. se odnosilo na rudnik. Po ovome, izgleda, hutmani nisu po-
stavljani od drave (miri). O tome ni Zakonik iz 1536. godine nita
izriito ne veli. Po saskom zakonodavstvu bira ih skup varaka, a
njihova dunost je bilo nadziravanje radova, ali zavisni su bili od
urbarara 11a. U l. 8 >>Kanun-i sas-i ma'adeni 'osmani<< stoji: >>Kada
se pronae ruda u nekom rudnom polju urbarari, tj. merai oknc1
(kuyu oli;illeri), i hutmani odu da izvide. Ako bi se nala ruda,
povukli bi meru, ako bi jedna jama postala paun (rov bez rude}
i rude se ne bi naio, onda se ne bi mera povukla 12
Ovo ukazuje da su hutmani bili urbararovi pomonici, koji su
uestvovali zajedno sa urbararima u nadgledanju jama ili u ope~
racijama razgranienja. Prema zakonima hutmani su postavljani
samo u oknima gde je bilo rude a dolazio je na osam radnika jedan
hutrrian13 Ifutmani su dva puta nedeljno silazili u jame radi kon-
u Bibl. Nationale de p,anis, Manus. Turcs, ani;. 85, s. 200 273.
10 Radoji, ibidem, s. 48 (l. 40); Bibl. Nationale de Par.i.s, anc. 85,
s. 286.
11 Spaho, ibidem, s. 173 194; Anhegger, Beitriige zur Geschichte, s. 37;
Skari, ibidem, s. 14.
a
Skari, ibidem, s. 9, 19; Bibl. NationalLe de Paris, Manus. Turcs, anc.
85, s. 106 112. Hutmaini. ili naelnici okana postojali su ve u sakscxnskom
pravu (Hutmann). Spominju se u rudarskom kodekisu kralja Veeslava II
pod imenom Hutleut, a u jednom rudarskom zakonu od 1. maja 1553. godine
pod imenom Huetmann kao i u tirolskom rudarskom 2lakon.odavstvu (Beldi-
ceanu, ibidem, s. 109).
12 Kanuni Sas i Vuitrnska kanunnama, Defter .Nl! 133, fot. II/122.
13 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 256 259; 259 261.
120
14
trole. O stanju jame izvestili bi emina . Hutmanova sluba je bila
stvar poverenja. Hutmani koji ine pronevere kanjavani su i iz-
bacivani15. Ako bi detektiv rudnika (hafiye) ustanovio da su hut-
16
mani lagali, po zakonu bi ga obesili u rupi i to strmoglavo Prema
tome, hutmani su kao pomonici urbarara njih pratili prilikom raz-
granienja rudnikih okana, zatim su organizovali poslove rudara,
starali se o njihovoj opremi. Hutmani su jo nadgledali radove i sta-
rali se o potrebnim opravkama. Oni su takoe morali znati broj
delova koje su varaci ostavili, a ponekad su igrali ulogu knjigovoa 17
Safari
Termin afar je nemakog porekla (Schaffer), to znai da ne

pripada turskoj organizaciji, ve je on pozajmljen18 . Po saskom za-
konu ima nekoliko vida afara: rudarski, olski i arh afari. Ru-
darski afari su bili odgovorni za opta pitanja rudnika. >>U svakom
rudniku, kada se hoe napraviti istilja za vaenje rude, valja uzeti
dozvolu od emina, ali treba da tu bude i majdanski katib i afar<< 19
Svi afari su morali subotom doi u rudnik da prisustvuju izboru
(zbor). Ako bi afar izvrio prevaru strogo bi se kanjavao a njegovo
mesto bi se dalo drugom20 afari su, inae, morali da budu valjani
i pouzdani ljudi21 .Zolski afar je postavljen od drave. On je bio
duan da poseuje rupe (jame) da bi nadziravao rad rudnika u jami,
tj. da bude i1adzornik (nazir). On se upoznao sa stanjem svake jame,
a zatim je o tome podnosio izvetaj kadiji i eminu22 Carh afar je,
meutim, ovek koji je postavljen od drave (miri) s platom da nad-
zirava {nazir) poslugu u vitlu topionici (c;arh) 29
Safarima nije doputeno da postanu varaci, bez obzira to bi
bilo sa njihovim primanjima. Njima nije dozvoljeno da trae rudu
od rudara ili da unapred uzmu rudu u skladite24 Ukoliko su afari
inili kakav prestup, kanjavani su od kadije i emina25
Naime, bazirajui se na turskim zakonskim spomenicima26 do-
neli bismo sledei zakljuak: afari su postavljeni od drave; po-
14
Spaho, ibidem, s. 166 174; kanuni: 15, 19, ~2, 48, 64, 65, 68, 69, 73,
83, 84, 87, 88, 103, 106, 107, 1112.
15 Spaho, ibide11t, s. 167.
1e Skalli, ibidem, s. 6 (12).
1 7 BeldiceB1I1u, ibidem, s. 111.
18 Ibidem.
19
Spaho, ibidem, s. 170.
2o Ibidem, .s. 178.
21 Ibidem, s. 171.
22
SkaJ:ti, ibidem, s. 9 (19).
2a Ibidem, s. 10 (22).
24
Beldiceanu, ibidem, s. 112.
25 Ibide11t.
28 Ibidem, s. 111; Anhegger, ibidem, s. 71, 239, 403; Bibl. Nationale de
Paros, Manus. Turcs, anc. 85, s. 142 144; 256 259.
121
lagali su raun kadijama i eminima, a samo u izuzetnim sluajevima
su birani od varaka, i to sa1no za okna bez rude. Miljenja smo da
su afari bili nadzorni, organizacioni i izvetalaki organi po pi-
tanju jama, arhova i rudnika, najnie tehniko osoblje rudnika,
direktno potinjeno kadiji i eminu rudnika. Izgleda, afari su u iz
vesnom smislu plaeni poslovoe (u dananjem smislu rei). A s
obzirom na to da je ova osoba bila neturskog porekla, ne iskljuuje
se mogunost da su afari bili pripadnici hrianske konfesije. Nji-
hova je dunost bila direktno vezana za rad u jamama, arkovima
i rudnicima uopte, a imali su i dunost da vre raspored rudara
na radna mesta. Sve ovo upuuje na zakljuak da su afari bili osobe
koje su imale smisla za rudnike poslove, odnosno imali iskustvo u
tom pogledu. Mogue je da Sll oni birani, odnosno postavljani ba
iz sredine tog elementa drutvene kategorije koji su izrasli u sre-
dini rudara profesionalaca.
Kalhandije
Kalhandije ili kaldije (kale! talioniari) su osobe koje s4

se bavili taljenjem, odnosno preiavanjem srebra u kalhani (i
stilici, talionici). Ali na alost, o njima nemamo dovoljno podataka
na osnovu kojih bi mogli podrobnije pisati. U rudarskom Zakoniku
stoji ovo objanjenje: >>Kada se na vatri topi i provri, onda majstori,
ltoji se zovu >>kalci<<, meaju gvozdenim maama, dok taj bak.ar ne
proguta olovo, pa kada i njega nestane i ostaje isto srebro,' ;onda
se gase i izvade<<. to znai kaldija je majstor koji topi srebro.
A po zakonu Belasice svi trokovi oko kalenja idu na teret kalhan-
dije. Da bi kalhandija pokrio trokove dobijao je 2 ake na 115
dirhema srebra, ili samo jednu aku i talog od preiavanja. Samo,
pravilo nije vailo za sve istilice2 &a.
Vara ci
Osobe koje su eksploatisale rudnike, odnosno izvesne delove

rudnika, u turskim rudarskim zakonima zvali su se: varak, (tur.
kuyu sahibi vlasnik okna), sahib, hisselu i essi. Varak odgovara
nemakom Gewerke 27 Jedan rudnik pored svog terena imao je svoja
okna i svoje galerije. Prema rudarskim zakonima jedno okno u
eksploataciji sastojao se od 64, 66 ili 68 delova (hisse, pay}. Jedan
deoniar jame (varak) radi jedan ili vie delova. Udeonici (varaci)
prihod od rudnika (rudu) delili tsu proporcionalno prema broju
28a 1Spaho, ibidem, s. 169; Bibl. Na.tiona1e de Paris, Manus. Turcs, anc. 85,
s. 258, 273; Beldiceanu, ibid.em, s. 116.
27 Skari, ibidem, s. 9, 19.
122
delova koje su posedovali 28 Varaci su se bavili kako vaenjem rude,
tako i prevozom i obradom rude do vaenja srebra, a trokovi oko tog
procesa rada padali su na njihov teret. Dakle, varaci su bili vlasnici
i topionice 29 Varaci su imali pravo da zalau ili da daju pod zakup
svoje rudnike delove, odnosno svoja okna, samo nije se mogao za-
kljuiti bilo kakav ugovor u tom smislu bez svoje volje30

Ako su varaci eleli da prodaju ili poklone, tj. ustupe drugome

svoje delove, njihova ponuda morala je da bude evidentirana kod
kadije ili kod emina, a za to su trebali dobiti sudsku ispravu
(hilccet) 31 Ovaj sluaj je urbarar zabeleio u svoj defter 32 Varaci
su morali dobiti dozvolu od drugih varaka ako su eleli dobiti okno
ili ga uzeti u zakup , a ako su ve ispunili formalnost oko. stupanja
33
u vlasnitvo. Bilo im je zabranjeno da teraju nekog od svojih ortaka,
sem ako ovaj nije uplatio trokove eksploatacije 34 U sluaju smrti
varkovi delovi su pripadali oriome ko ih je reaktivirao 35 , tj. nije bilo
dozvoljeno prenoenje nasledstvom. Varaci su bili duni da svoju
proizvedenu robu prodaju vatrucima, a ukoliko se sami bave izdva-
janjem srebra, onda su morali srebro prodavati sarafima darbhana36
Vatru ci
Vatruci se nazivaju oni koji kupuju rudu od rudnika (kuyucu)

i izrauje je u vitlu (<;arh) 37 Ovaj je termin nemakog porekla (val-
turchi, valturzi, vaoturchi Waltwerk - Waltworchte), a Turci
su ga pozajmili kao saskosrpski termin. Dakle, kako se vidi iz izlo-
enog, oni su se bavili topljenjem rude. Inae, oni su poznati kao
vlasnici (sahibler) arkova37 a. Po Zakonu Janjeva vlasnik okna (sa-
hibab-i \;ah) proizvod rudnika (rudu) prodaje vatrucima3s. Dva do-
kumenta o vlasnitvu (temessuk) iz 1479. godine, koji se odnose na
rudnik Fojnice (Bosna), jasno ukazuju da je turski suveren sauvao
28 Kanuni i kanunname, s. 94 ,(114); Skari, ibidem, IS. 24.
29 Bibl, National1'e de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, 1s. 256, 259; Skari,
ibidem, s. 24.
30 Bibl. Nationale de Pal'is, Manus. Turcs, anc. 85, s. 269, 256, 259.
31 Beldiceanu, ibidem, s. 92 (napomena 5).
32 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc, 85, s. 269 273; anc. 35,
s. 106-112.
33 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 200 273; anc. 35,
s. 106 112.
31 Bibl. N1ationale de Parus, Manus. Turcs, anc. 35, s. 106 112; Spaho,
i.bidem, s. 181 (l. 60).

85 Bibl. Naticmale de Pallis, Manus. Turcs, anc. 85, s. 269 273.
3e Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. i282 286, 263 266;
Spaho, ibidem, s. 168.
a1 Skal'i, ibidem, s. 11, 12.
37a Bibl. Nabionale de Parils, Manus. Turcs, anc. 85, ~- 263 266. Cark
je pe i druge instalacije u vezii sa topljenjem rude, livnica, topionica.
ae Bibl. Nationa1e de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 273.
123
puno vlasnitvo i nad topionicama, a vatruci su bili samo korisnici
(tj. stekli su pravo uivanja) 39
Kako vidimo, vatruci su kupovali rudu i bili takorei vlasnici
preienog srebra (izdvojenog srebra iz rude), ali njihova prava stt
ograniena slino kao prava varaka, budui da su vatruci morali
prodavati srebro dravnim sarafima. Cene prodatog srebra je dik-
tirala Visoka porta40 , to drugim reima znai da je turska drava
41
stavila monopol trgovine nad plemenitim metalima Dakle, vatruci
praktino nisu imali pravo na proizvod sopstvenog rada.
I varaci i vatruci su davali desetinu {o~ilr) sultanu (beglik) za
rudu, odnosno za srebro i. olovo, ili samo za srebro. Naime, veinom
dokumenata turskog porekla uur se daje samo za srebro, meutim,
ima sluajeva gde se daje uur i za srebro i za olovo. Npr. na
jednom mestu stoji: >>gumu~ ve kur~undan o~ur virerler imi=?) (uur
se daje od srebra i od olova), ali na drugom: >>amma kur=?undan nesne
42
virmezler imil?<< (a od olova se nita ne daje) Premda ne raspola-
emo sa podacima koji govore izriito o uslovima korienja livnica
(c;arh), ipak se moe pretpostaviti da su one dobijene na korienje
posle plaanja izvesne sume u srebru (neto slino: sluaj kod kneza
Ivana u Fojnici)4a,
Lemadnici
.
!(ada varaci nisu imali potreban kapital za eksploataciju svih

rudarskih polja, a drava im odobravala da rade, onda su oni davali
neka rudna polja na eksploataciju pod najam, samostalno, bez me-
anja drave u taj deo. Radnik koji je uzeo taj posao na sebe, zvao
se lemadnik (nemaki Lehenhauer), to znai najamnik. Lenhovari
su bili duni da daju jedan deo izvaene rude varaku. To je naroiti
vid najamnika rudarskih radnika. Po miljenju Konjarova ova pojava
44
veoma odgovara akordnom radu
Kanun 21 IV saskog zakona gla:si: Rov koji bude izdan na
lemad neka urbarar zabelei u svoj defter. Neka do odreenog roka
varak ne trai, bilo da izvue malo, bilo mnogo<<. Kanun 24 glasi:
>>Rov neka se ne daje na lemad, d,okle god se ne sakupe svi varkovi
na jedno mesto (... )<< Iz ovoga se vidi da je skup varkova avao rud-
nike na lemad. Kanun 38 sadri sledeu odredbu: >>Ako se rov radi,
izda u lemad, sav je troak radnikov, a varak neka uzme sprenu
rudu. Neka imaju za svoj ugovor svedoka i sudsku ispravu (hilccet).
Dok rok ne istekne neka se verk (varak) ne mea u rov. Onaj koji
bude (uzeo) lemad, neka na svaki nain radi. Dok mu rok ne istee,
3o abanovi, TuTski dok. u Bosni, s. 186 188.
40 Beldiceanu, Les a.ctes, I, s. 67, 70, 74 76, 155; Skal'li, ibidem, s. 24.
41 Beldiceanu, ibidem, s. 65 67, 71, 74 77, 155.
42 Bibl. NationaiLe de Paris, Manus. Turcs, a.ne. 85, s. 257, 259.
43 abanovi, ibidem.
44 Konjarov, PTinos k'im istorijata na rud., s. 35.
124
neka ne ostavlja rov. Ako jedan varak hoe, da pomogne onome,
koji je uzeo lemad, ako ovaj, to je uzeo lemad, pristane, dovoljno
je. Ako se vidi nevera onih koji su uzeli lemad, neka se takav
spusti od usta rova 5 kolaa (hvata), a onda neka prereu konopac,
da padne u rov. To mu je kazna neka zna<<. Ovaj kanun, kako se
vidi, namenjen je uzajamnim odnosima koji nastaju izmeu varkova
i lemadnika. Lemadnik se tereti sa nastalim trokovima oko rud-
nika; sa ugovorom svedoka i sudskom ispravom, obavezuje se na
rad, dok mu ne istee ugovoreni rok; a za neverstvo, predviena
mu je strana kazna, smrtonosno sputanje u rov s presecanjen1
rudarskog konopca. S druge strane, varaku je zabranjena da se mea
u poslove lemadnika, a uz njegov pristanak moe da mu pomogne.
Cilj ovoga paragrafa jeste da se ne ometa rad u rudnicima, ni sa
koje strane.
Sistem lemadnitva postepeno se zamenjivao akordom. Oba
sistema nisu se razlikovala mnogo konstatuje Konjarov. U dr-
avnim rudnicima lemad je dao urbarar, kao dravni zastupnik,
meutim, u drugim mestima davali su ga lokalni organi vlasti (op-
tinski predstavnici). U kanunu 30 stoji sledee: >>Ko od lemada (... )
uzme rov s ugovorenim rokom i radi, kad mu rok istee neka, kad
poe, ne uzima svoga vitla, konopca i ostalog orua, neka to sve
bude vlasnikova. I vrea neka bude na njegov troak<<.
U saskom zakonu se susreemo sa terminima >>Ucen<>otkup<<.
Pod terminom ucen (stoji i ucen, ocen, ucen), se podrazumeva po-
godba izmeu varaka i lemadnika; kao i izmeu varaka i nadni-
ara. Na temelju te pogodbe lemadnik treba da iskopa odreenu
koliinu rude, u odreenom rudnom polju, za odreenu akordnu
cenu. Kanun 23 glasi: >>Ako u jednome rovu bude i rude i >>ocena<<,
pa jedan od varaka kae: da izraujemo u rudu i ocen, a ostali var-
kovi ne mognu izraivati ocen, nego kau onome varku idi ti, pa
izrauj, to god izradi, neka je tvoje, neka ovaj varak uzme na to
mesto svedoke, pa neka oni posle nita ne zahtevajU<< 45
B) RADNA SNAGA
1) Radnici-rudari
Radnici-rudari uglavnom su bili: uzbojnici, kujundije (rupnici),

ortnici, huntari, hornari, nabijai, drumari, izbiraoci, tarai, ani
kujundije, otkopari, erbari, istioci itd. Uzbojnici (srpski izraz) su
bili rudari-vetaci, nemuslimanske pripadnosti, koji su imali za du-
nost da tragaju za rudonosnim poljima i na ta mesta da postavljaju
znak-raspelo (krst).
Kujundije (tur. kuyuc1 - rupnik) su obavljali rudarske po-
slove u jami, tj. oni su kopai. Ortnici (iz nemakog >>Ort<<) su
4s Spaho, ibidem, s. 175 185; Radojii, ibidem, s. 42, 45, l. 19, 31.
125
kilovaom (pijuk) ili ledom (gvozdeni eki; nem. Sclagel) lomili
rudu i kamen. Huntari su huntom (vagoni, nem. Hund) izvlaili
iz rudnika rudu. ili zemlju. Hornari (nem. vodar), su izvlaili vodu
iz rupe pulhinom, meinom (nem. Bulge) i vitlom (horanjem). Na-
bijai (srpski izraz) su stavljali rudu, zemlju i vodu u meinu, ili
aknu (govea meina), stojei na Q.emplaku (drvo u drelu). Dru-
mari (iz nem. Trum) su vukli konopac namotan na vitao. Izbiraoci
su (srpski izraz), poto se ruda iz rupe izvadi, zapovedali da se pravi
rabo, kako bi se znalo koliko je akna i hunti izalo iz rupe; za.tim
su odvajali rudu od kamena i zemlje. Tarai su razbijali i sitnili
rudu nakon njenog vaenja iz rupe (nem. Quetscher). Cani ku-
jundije su odreivali uzorak rude 46 U defteru iz 1498/9. u Novom
Brdu se spominju rudarski radnici koji se bave ekiarstvom (~e
kiccilik), buenjem kamena (ta~ delicilik) i ubacivanjem u rupu
(deliige sunuculuk) 47
U ovu grupu treba, svakako, uvrstiti i one radnike koji su bili
u neposrednoj vezi sa topljenjem, odnosno preiavanjem rude. Npr.
smeari, radnici koji ulaze u pe za vaenje rude. Otkopari, ot-
kopnari su primali u kolu donoenu rudu, zatim koji su hicu po
hicu donosili k pei; oni su u kolu drali red, uvali kolo, istili
ga itd., odnosno to su radnici koji stoje pokraj pei i vade istopljenu
rudu. Cistioci, radnici u odaku, koji dre. dugu motku kao didu,
koja ima na kraju gvozdeni malji, pa meaju i neprekidno izluuju
olovnu gleu, dok je nestane, a ostane srebro. tonari, onari, od-
nosno dornari, radnici u istilici, kao i oni to stoje gore i tegle s.
4
Za rudare rupnike (kuyuc1), koji su bili najvaniji inioci u

rudarskoj proizvodnji, s obzirom na to da bez njih, kao kvalifiko-
vanih radnika, ne bi moglo biti proizvodnje, u Saskom zakonu stoji:
>>Kujundije neka ne budu ravi-sakati ljudi s fizikim manama,
nego s dobrom voljom vre svoja radnika zaduenja i nastoje, kako
e se ruda iz majdana vaditi<< 49 Ipak, radnici-rudari nisu pokazivali
nekakvog ara za rad u rudnicima, to su rudarske instalacije esto
bile zanemarene. >>Moda je ovo stanje stvorila fiskalna politika
Mehmeda II, kao i kuga koja je harala. Inae, u Novom Brdu, za
vreme Mehmeda II, bilo je mnogo epidemija<< 50 Prema tome jo u
48 Po k!anwiu 8 kilava je trebala da ima drak od jednog lakta. Kdlava
je nemakog porekla (Keilhaue), a znai pijuk. To je jakia ~jema alatka
u rudarstvu koja je na oba kraj'a zailjena, malo zavijena, a na sredini up.\ja,
za umetanje dralje. Ova alatka je slina alatki koju kod nas po turskom
zovu kazma. (Spaho, ibidem, s. 173; RJisti Kangrga, Enciklopedijski ne-
mako-srpskohrvatski renik).
Hemplak je drvo u d.relu na koje se mee drugo popreno drvo za
ho1anj (ekrk od nem. Horn) koji ise tu okree (nem. Hangebank). {Skard.,
ibidem, s. 16, 20; Skari, Staro rudarska pravo, s. 95 108); Spaho, ibide11r., s.
169; Radojd, ibidem, l. 6.
47 Alnhiegiger, tbidem, s. 68.
48 Spaho, ibidem, s. 167, 168; Skari Staro rudarska pravo, s. 95 108.
126

turskim zakonskim spomenicima s kraja XV veka stoji da kujundije
treba naterati na rad, a ukoliko pokazuju neposlunost, onda ih treba
kazniti. Naime, bilo da su mladi ili stari, treba da budu posluni51 .
2) Raja-ruda1
Kiiredije
Pravni poloaj. kuredija i madedija ne moe se uzeti kao

protivrean, jer se tu ogleda zajedniko obuhvatanje u instituciji
>>ffiUaf se miisellem reaya<<. Rudarska delatnost nije pravno odvajala
kilredije od velike mase ostale raje. Kilrudije su morali da budu
uvedeni u vani registar, na taj nain su pravno priznati kao pravi
kiiredije (sahih kilreci). Kao takvi, kiiredije su dobijale berat
(diplomu) od centralne uprave u Istanbulu, ili teskeru od provin-
cijske vlasti (potvrdu). Na zahtev spahije gospodara zemljita, mo-
rali su kilredije pokazati svoju ispravu, u protivnom bi se postu-
pilo prema njima isto kao sa obinom rajom. Kilredije su bile kori-
snici svih onih privilegija, kao veina pripadnika sistema >>muaf
ve milsellem reaya<<. Na temelju toga oni su se slobodno kretali,
ako se to nije protivilo njihovim zaduenjima. Zbog toga su plaali
svoj porez tamo gde su se zadravali. Ako su prezimljavali u jed-
nom selu, a da se nisu bavili poljoprivredom, imali su da plate
dimarinu (duhan resmi) 6 aki. Pa i kad su se kilredije bavili po-
ljoprivredom bili su pretpostavljeni obinoj raji, koja je plaala 20,
odnosno 22 ake poreza za njim (resm-i ~ift), dok je njima bio namet
samo 12 aki. Za vreme sultana Selima II poloaj kuredija se po-
gorao, te su izjednaeni sa ostalom rajom 52
Meutim, R. Anhegger u drugom delu svoje studije o kiiredi-
jama, pozivajui se na defter iz 1456/7. godine, ukazuje na to da su
u Albaniji (Skadar) ktiredije bile prava raja. Obitavali su u malim
selima, gde je mali broj stanovnika, ali se ne moe nai neka veza
sa rudarstvom. Istina je da se >>kureci<< upotrebljavaju u vezi sa ru-
darstvom i rudnicima, naroito gde su rudnici bakra u Trakiji, Ana-
doliji, ali se vidi da il1 ima i u selima gde se bave samo zemljorad-
njom. Dakle, >>kiireci<< moda znai rudar; obinije je kova-gvoar 53
Iz izloenog se moe zakljuiti da su kuredije zaista pripa-
dali potinjenoj drutvenoj kategoriji raji, ali su u predeli1na gde
nije razvijeno rudarstvo radili zemljoradnike poslove, dok su u ru-
darskim predelima mobilisani i u rudarskoj eksploataciji, kao i obi
na raja. Za taj rad, kao i obino, bili su osloboeni od izvesnih

so Beldiceanu, ibtdem, II, s. 119.

&1 Babimger, ,sultanische Urkunden, s. 36 37.
&2 Anhegger, ibidttm, s. 94 9B.

63 Ibidem, s. 434 435.
127
nameta, to je bilo propisano kanunima za raju u slubi rudnika.
Nije vano toliko to su radili i koje su poslove obavljali u rudni-
cima, ali je bitno to da su i >>kilredije<< kao pripadnici sistema
>>muaf ve milsellem reaya<< bili u slubi rudnika.
Madendij e (m a'd e n c i)
Madendije su ivele pod istovetnim uslovima kao i kilredije.

Njihove privilegije su uvedene u tzv. mu'afname (knjiga privilegija).
Stepen oslobaanja od poreza, nameta i tereta svih vrsta, varirao
je od rudnika do rudnika, odnosno varirao je prema mesnim i vre-
menskim odnosima54
Naime, rudari madendije, dok su bili na dunosti, bili su oslo-
boeni od haraa. Tu injenicu potkrepljuje obraun,ski defter o
prikupljanju dizje (1488/89) od hrianskog stanovnitva vilajeta
Janjeva (Yanova) koja je pripadala Novom Brdu (tab'-i Novabri}.
U napomeni za jednog rudara kae se: >>da je ove godine osloboen
od haraa, poto je doao na dunost<< (Hizmete vardugi cihetden
bu yil hara~dan 'afolunmu~). Takoe je izdata naredba, kako se
vidi iz napomenutog deftera, da se ne uzima hara od sedamnaesto-
rice rudara Novog Brda, Trepe, Stenkara (I~tinkar), Belasice, Belog
Brda i Koporia, poto su angaovani u rudniku 55
Ferman iz 1570 (978) ukazuje da je stanovnitvo rudnika No-
vog Brda nabavljao ito iz susednih krajeva, jer taj teren nije po-
voljan za zemljoradnju, a njegovo stanovnitvo je radilo u rudnicima
Novog Brda i Janjeva. Zbog rada u rudnicima stanovnitvo je imalo
izvesne privilegije. Izvor ukazuje i na to da se loe dranje jeniera
prema seoskom stanovnitvu vrlo negativno odrazilo kako na rud-
nike, tako i na etvu itarica, itd.56
54 Ibidem, s. 99.
55 Barkan, 894 (1488/89) yl'.li Cizyesinin, s. 73, 74; Hadibegi, GlavaTina,
s. 34.
Flermain upuen kadijama Pritine i Vuitma glasi: Nadzornik (nftzir)
59
rudnika zaim Mehmed Sinanov poslao je pismo u k-0me je naveo, da je po

carskom narieet1ju pristupio izvO'Lu provijanta .(niiziil). M~utim, u okolini
Novog Brda su velikie planine i zemljite nije podesno za zemljoradnju. Zato
se za potrebe stanovnika rud.nika nabavlja 2iito sa podruja Moravie li Kosova.
A sella u kad.iluku Novo Brdo se n~Laze u s!'edini rudnika, te su inekli od
stanoWlika postavljeni za radnike rudnika Novo Brd-0, a 111.eki za radndke rud-
nika Janjevo. Zbog toga ima 20--30 goddna kako ISe u kadiJ.uku Novo Brdo
nisu uzimali vanredni nameti (avariz), veslai (kii11ec.i), prov:ijant (niiziil), niti
jeni(larski podmladak (acemi oglani). Ali, poto je u prolosti u jednoj nahiji
bilo oko 400 avarijskih kua i jedl!lom pokupljeno i uzeto, to kad god bude
vojni pohod, alje se zapovest za tih 400 kua. Meutim, i ta nahija je
carskim na11eenjem odreena na slubu u rudniku. Izveteno je da su sva
sela u kad.iluku Novo Brdo u slub!i rudnika i da tu nema avamza, a pogotovu
ove : godine prinosa je malo, tovar penice se prodaje od 100 do 400 aki,
a jema od 200 aki. Istina Kosovo-polje je itiniica, ali se nailazi u sredini
128
Stanovnitvo okolnih sela, odreeno da slui u rudnicima >>ma
dencilik<<, bilo je osloboena od mnogih nameta (tekaliften afedilir).
Sluei u kiridiluku, odvajali su se od raje. Oni su bili u veini
pripadnici hrianskog stanovnitva. Oni koji su radili u rudnicima
bili su osloboeni od tekih nameta: >>imdad-i menzi!<<, seferiyye<<,
>>hazariyye<<, >>O~iir<<, >>avariZ<<, >>diyet<<, >>tekalif-i orfiyye<<, uzimanja
jenierskog podmlatka (acemi oglani) itd. U njihove poslove nisu
mogli da se meaju ni valije, niti sudije (hakimler). Da ne bi poslovi
u rudniku nazadovali, njihovi meusobni sporovi, ili sporovi sa dru-
gima, reavani su erijatom, posrednitvom emina57

U instrukciji iz vremena sultana Sulejmana Zakonodavca, na-
reene je slubenicima da u hasovima stanovnitvo rudnika (ehali-i
ma'den) oslobode (mu'af) od nameta 58 ..
Yan Grezegorzewski, ne navodei izvor, o madenijama daje

sledee podatke: >>Madendije su bili duni u svojim mestima stano-
vanja, ili gde budu poslati, da istrauju rudu i to je mogue vie
da je iskoriavaju. Oni su plaali od dobijene rude desetinu lenskom
gospodaru dotinog zemljita, ili vladi, to se moglo uraunati i u
godinji ili polugodinji zakup. Od ostalih dabina i tereta bili su
osloboeni i batinili su svoje zemljite po mukom potomstvu. Ova
organizacija, kojoj je stajao na elu >>ma'denciyan naziri<<, egzisti-
rala je po Sakazovu ve u XIV veku i ukinuta .je 1839. godine<< 59
Ponekad su madandije jednoga kraja preseljavane na rad u drugi
kraj Carstva60
Sasvim je razumljivo to je prisiljavanje stanovnitva, navi-
knute na zemljoradnju, da radi teak rudarski rad, izazvalo nezado-
voljstvo kod seljaka i oni su nastojali svim sredstvima da otklone
taj teret. Poloaj raje pogorao se i zbog raznih nasilja koja su
rudnika. Ruda koja se vadi ,iz rovovia vadi se konjima, te je svaki put po-
tvebno 30 40 pa .i 70-80 konja. Svakom konju dnevno treba dati jema dva
puta. Zato je potrebno da se za rudnike obezbedi potrebna koliina jema.
Ove godine za vren1~ etve doao je iz Pritine stareina peaka (yaya-
-bai,;i) da kupi podmladak (jenierski) te su se jenieri kojti su se s njim
razili po selima i poeli da zalaze u rudnike. Zbog toga je raja napustila
etvu i toLiko vremena bila u wni, te je veina rovova pokvaI1ena, a etva
jema pro~a i zrnevlje se prosulo, te je jema bilo malo i nedovoljno. Zato,
ako se izvozi provijaint, nee biti dovoljno jema za rudnike i bie ~tete za
rudnike i manjka u proi2lvodnjii.
Na predlog nadgliedmdka ocblueno j-e da se jeam nabavi {izveze) iz
kadiluka Skoplja, KratoV'a i Vranja, o emu ISU upuena nareenja tim
kadilucima, Miihimme dejteri 14, s. 498 (22 Recep 978 = 7. XII 1570).
31 Miihimme defteri 10, s. 84; Re:llik, Osmanli devrinde Tiirkiye maden-
leri, s. V.
ae Spaho, ibidem, s. 163 ..
5 Grzegorzewskii, Z sidzyllatow Rumelijskich, s. 54..
ao Anhegger, ibidem, s. 99.

dolazila od samovoljnih funkcionera dotinih podruja, premda je
centralna vlast Turskog carstva preduzimala mere protiv samovo-
lje, ali su te mere bile neefikasne61 ,
Giiherije
Gilherije,
odnosno proizvoai alitre (gilherc:;iler) pripadali
su takoe grupi raje osloboene od vanredriih nameta (muaf ve
miisellem reaya), jer su bili angaovani da rade u barutanama koje
su raunate kao vojne institucije Carstva. Giiherije su bili oslobo-
eni i od drugih nameta, kao od >>tekalif-i ~akka<< (teki nameti},
avariza itd.
Sakupljanje zemlje, donoenje drva, vode, slame itd., tj. sve
je bilo potrebno za luenje alitre, obavljala je raja (gilherc:;ile i~
leyen reaya), odnosno stanovnitvo okoline u kojoj je proizvoena
alitra. Za taj posao raja je bila plaena od nazira barutane u vidu
nadnica. Po tradiciji, u Skoplju i njegovoj okolini za proizvoae
alitre bili su odreeni Cigani, koji su se nazivali barutdije. Oni
su se svakog prolea, posle urevdana, preseljavali u polje Cair,
podizali su kolibe i postavljali kazane za !uenje alitre. U proiz-
vodnji alitre nisu uestvovali samo kvalifikovani proizvoai, ve
su za taj posao odreena i sela koja su radila na skupljanju zemlje,
donoenju vode, ili su davali u naturi (davanje drva, slame, suve
loze62).
Madendiluk
Rudarska sluba (ma'dencilik) je bila nasledna profesija. Tur-

ska dravna uprava je uglavnom onemoguavala svojim podanicima
da menjaju staleku pripadnost, ponajvie iz razloga to su mnoga
staleka zvanja bila nasledna. Tako su spahijski sinovi postajali spa-
hije; sveteniki svetenici, rajetinski raja itd. Poto je rudarski rad
bio dosta teak, bilo je sluajeva prebacivanja iz toga stalea u
. Godillle 1558 (967) iaja brvenikog kadiluka je naterana na rad u
81
rudnicima Ze.planiine, a s druge strane nj1hove kue su opljakane (Miihimme
defteri 3, s. 279). Iz sadrine cirkularnog fermana iz 1573 (981) godine, upue
nog kadijama Skoplja (tlskub), Kratova, Novog Brda, Pnitine, Vuitrna, Vra-
nja, tipa i Velesa (Kiprillil), vidimo da sultan upozorava lmdije da se pri-
likom prenoenja olova iz Istanbula i drugde, .narod ne sme napadati i zudum
initi, a za prevoz olova treba plaati kliriju sopstvenlioima k<>la (Mii.himme
dej.teri 22, s. 284). Godine 1582 (990) upuena je na11edba dizdarima Skoplja
i Kratova i kadiji Strumice, da obezbede prevoz pod kini.jom za odrem1u
koliinu olova, do luk.e Soluna, a za potrebe graevine Sijevu-pae (Mii.himme
defteri 47, s. 281). Godine 1583 (991) upue:t1 je ferman kadijama skopskog
sandaka s koj:im su zaduene spomenute kadije da osiguraju prevoz s ki-
rijom 3.000 kantara olova od rudnika odnosnih kadiluka, ali tim povodon1
da se ne ini nikome r1ikakav zulum ili napad (Mii.himme defteri 52, for. 288).
e: Elezovi, Proizvodn;a alitre, s. 204, 205; Petrovi Bojani, Dobi-
janje alitre, s. 37 41.
130
drugi, laki. Jedan :ferman od 11. juna 1566 (21 zilkade 973), koji
je upuen piratskom (l;)ehirkoy) kadiji pored ostalog ukazuje da su
se 12 nemuslimanskih rudara (on iki nefer kefereyi) upisali kao sto-
ari (celeb), ali su ih vlasti vratili u raniji stale, tj. izbrisani su,
a na njihova mesta su zapisani drugi stoari. Jedan od spomenutih
rudara jeste Dimitrije Jovan63,
S druge strane, iz jednog fermana od 1574 (982) godine, vidi-
mo, da nije bilo dozvoljeno nikako ni kosaima koji su pripadali
staleu raje, da postanu sokolari ili rudari (kiireci). Naime, ferman
govori o sledeem: >>Da se raja (re'aya) koja od davnina vri slubu
na ispai za erar (dravu) usprotivila govorei: >>mi smo postali so-
kolari (doganc1) i rudari (ki.ireci). Stoga je Visoka porta zapovedila
nadlenim kadijama da, ako ti ljudi nisu bili od davnina sokolari,
sinovi sokolara i rudari, sinovi rudara, ve pripadaju raji, koja je
od vajkada ispunjavala za erar (drava) slubu na ispai i ima ze-
mlju, a sad pokazuje otpor prema onom to je postojalo od davnina,
moraju ti ljudi da se vrate u svoju slubu na ispae<< 64
Dalje, turski istorijski spomenici govore da ni jurucima nije
bilo doputeno da menjaju svoju staleku pripadnost. O tome jedan
ferman glasi: >>Ako je neko od juruka ili voa grupe hteo prikriti,
pod izgovorom da je postao muselem (miisellem) rudar i sl., ili da
je otkazao da bude juruk, to treba obznaniti da se jurukluk ne moe
otkazati, pa makar da je neko odreen i u neku drugu slubu ili
da je dobio dodeljena beriva (dirlik). Takve su morali nadleni or-
gani vratiti na odreenu slubu. A za one koji se protive, predvi-
ena je stroga kazna 65 Na koncu, ako je jedan juruk bio upisan
kao >>kilreci<< (rudar), morao je vriti slubu i kao juruk i kao
kilredi66 Po jednom izvoru iz vremena sultana Sulejmana Zako-
nodavca, rudari (kiireci), njihova deca i roaci, koji nisu upisani
treba da se upiu ponovo kao rudari67
Ni zanatlijama nije bilo doputeno da menjaju stale. To se
vidi iz jednog fermana iz 1567 (975), u kome se kae da nije dozvo-
ljeno zanatlijama da se zapoljavaju u turskoj vojsci, poto su tu
elju izrazili radi izbegavanja rajetinskih obaveza08
e3 Refik, ibidem. s. 5.
ot Ibidem, s. 18; Anhiegger, ibidem, s. 305.
es Anhegger, ibtdem., s. 308.
88 Ibidem, s. 97. Kod .Alli Caua nalazi se ovaj juruki zakon: Juruki
red, time to e postati topdija i debedija, bogoslov, bnovnik, posednik,

bei"at i slube, zaimi i posednici timara i to e dobiti kakav dJ.rlik, nee
izai iz jurukog reda (iz jurukluka). A nije po carskom zakonu da izau.
Tako je zavedeno i izriito navedeno u beratima jurukih begova. (Hadi-
begi, Rasprava Ali Caua, s. 205).
0 7 Nikolaev, Harakter'ot na minnite, s. 81.
ee Miihimme deftert 7, fot. 47.
131
Rudarski podmladak
. .
' Nije nam poznato da postoje zvanina dokumenta koja govore
direktno o podmlaivanju rudara-profesionalaca. Morali su Turci
svakako i o tome voditi rauna. Ovaj problem nije reio ni R.
Anhegger, rekavi da je podmladak kvalifikovanih rudara. mogao
.da napreduje samo u r_udarskim okruzima. Meutim, G. K. Georgiev
:smatra da su rudari bili obino stari ljudi, oni koji nisu mogli d_a
rade druge poslove69 Fermani, koji se odnose na pitanje rudarstva,
:govore samo o rudarima koji su mobilisani od stanovnitva carskih
hasova, koje se zvalo rudarsko stanovnitvo (ehali-i ma'den} 76 Iz-
gleda da se postepeno broj pravih rudara profesionalaca za turske
vladavine u balkanskim zemljama smanjivao, pa se orijentisao ug-
"lavnom na raju rudarskih krajeva koja je obuavana za taj posao
od iskusnih rudara. Rudari, kojima je bilo rudarstvo teret, a ne
'zanat, bez sumnje nisu pokazivali interesovanje za unapreenje ru-
darstva. Ovo je u znatnoj meri uticalo na opadanje rudarstva uopte.
Poloaj rudara u sistemu privilegija

i dunosti
Da bi imali jasniju sliku o pravnom poloaju rudara u sistemu

privilegija i dunosti (muaf ve mi.isellem reaya) potrebno je da se
.~>>privilegije i dunosti<< rudara-madendije, prema zakonskim propi-
sima turske uprave, obrade tiporednom metodom. Turska admini-
.. .
stracija je nastojala da madendije, kao vaan faktor u razvoju ru-
darstva uopte, obuhvati u jedan jedinstveni upravni sistem. Jedino
na taj nain mogla se obezbediti trajna i stabilna veza izmeu cen-
_tralne i upravne vlasti rudnika (majdana). Kao to je R. Anhegger
istakao, ova institucija, koja madenije za izvesnu slubu uzdie kao
privilegovanu raju, gledano u celini, pozitivno se odrazila u odnosu
na potinjene narode Balkana. >>U povoljnim sluajevima dobili su
:.itavi krajevi relativnu autonomiju, tako da su se oni razvili u
privredne i kulturne, pa na koncu i politike narodne centre. Ali
je ta ista mera mogla, one kojih se to tie, u nepovoljnim uslovima
prisiliti na teki nenaviknuti posao i tim dovesti do odnosa koji se
pribliuje alosnoj slici, koju nam prikazuje najvei broj putnika
jednostrano, govorei o poloaju raje u otomanskoj
. .
dravi<< 71
. Organizacija, odnosno institucija privilegija i dunosti >>muaf

ve miisellem reaya<c, koja je pruala mogunost da narod, nezavi-

sno na versku i etniku pripadnost (muslimani i nemuslimani}, pri-
vede dalekosenim privrednim i vojnikim poslovima. bez veeg
optereenja dravne blagajne, ukinuta je 1839. godine. Ovim siste-
69 Anhegger, ibidem, s. 92; Georgiev, Rudarstvo, s. 24.

70
Mnogobrojni podaci iz navedenih Milhimme defteri.
11 .Ainhegger, ibidem, s. 91.
132
mom uglavnom su obuhvaeni kuluari, meutim u odnosni sistem
su ukljuivani i oni koji su radili bilo u rudarskim oknima, bilo
izvan njih. Kao to smo videli, rudari su nosili razna. imena, jer
je meu njima bilo razlike. u pogledu socijalnog poloaja, ali za
njih su upotrebljavani i opti izrazi, kao >>kiireci<>ma'denci<< 72
Povlastice date od srpskih i bosanskih vladara nemakim rudarima
(Sasima), koji su dali srednjovekovnim rudarskim gradovima svoj
peat, nisu po osvajanju Turaka ukinute, naprotiv preuzete su, a
kasnije i kodificirane u rudarskom pravu. Da su Osmanlije zadra-
vate ranije rudarske institucije govore neki kanuni rudarskog zako-
nika iz 1536. godine u kome se spominju >>sabor<<, >>zakon<<, >>knez<<,
>>tekli<< itd., termini srpskohrvatskog porekla.
Sabor, odnosno zakon je bio nadlean za pitanje kupoprodaje
rudnikih delova (kanun 107), odreivanje potopljenih jama i nji-
hovih oivljavanja (kanun 84); za tube i kazne zbog propusta i
dugova, koji su bili vezani za rudnik i rudare (kanun 93, 118, 122).
Pogodba izmeu rudarskih jama i odreivanje granica izvrenih
probojama imala se reiti pred saborom (kanun 109). A u kanunu
-133 stoji: >>Kod deobe, u vreme roenja Isusova i u (vreme) crvenih
jaja, tj. u dane Boia (Bojik) i Uskrsa, treba da se dade, prema
rudi, knezu i tekliu poklon (podela). Kad zaseda sabor i zavre se
tube i rasprava oko rudnikih prilika, to mora onaj, kome je dode-
ljeno pravo, da dadne knezu 16 aki, a tekliu 4 ake. Gde god se
bude prodavalo vino svake druge sedmice, treba da se dadne knezu
. jedna pinta (pinde, nem. Pinte) vina. Od svakog goveeta koje za-
kolju mesari, treba da dadnu knezu jezik. Osim toga treba u vreme
roenja Isusova i u (dane) crvenih jaja da se. dade knezu i teklitt
ast i dar (pe~ke~). To je stari zakon (kanun) 73 Iz toga proizlazi da
je na elu sabora stajao knez, to znai da je bio zastupnik rudara.
Naime, knez je vrio posredniku u~ogu izmeu drave i naroda,
odnosno rudara. Sem toga spominje se funkcioner tekli. Izgleda, su-
dei bar po nazivu (tekli-trka), da on odgovara sudskom glasniku .
.Po miljenju V. Skaria, tekli je bio manji zvaninik rudarskog
suda koji je, valjda, stranke pozivao i privodio ih sudu74
Jedan turski izvor iz 1572. godine ukazuje da je nadlenost
kneza u kazi Rudnik bila i da nadgleda 92 sela i primiure odreene
za rad u rudniku. Ako on bez greke ispuni svoju slubu za rudnik
Bad u smederevskom sandaku, na to se obavezao, tada >>treba da
bude osloboen sa batinom (ba~tine), koju poseduje i svojim tamo
iveim sinovima za svoju slubu kao knez (predstojnik), od ovar
skog poreza (adet-i agnam), izvanrednih {avariz-I divaniyye), samo-
voljnih pristojbi i da se te povlastice unesu u novi defter<< 75
72
Ibidem, s. 92.
74
Skari, Staro rudarsko pravo, s. 104.
7
~ Anhegger, ibidem, s. 138.
133
Godine 1502. spominje se >>gospodar i knez novobrdski<< Mi-
hajlo Crnojevi. >>Ali i u rudarskim mestima stara funkcija kneza
se kombinovala sa dunou vlakog kneza, jer su i rudarska mesta
naselili Vlasi<< istie B. urev 76 I u Zakonu Novog Brda spo-
77
111inje se knez i gospodar grada Prema tome, knezovi-gospodari
su bili samostalni upravni organi rudara u autonomnim rudarskim
naseljima. I rudarska sela na Halkidici, zvana >>madenohorija<<, ne
samo da su bila osloboena od uobiajenih dabina, nego su imala
i svoju unutranju samoupravu78
Rudari rudarskih optina su bili osloboeni plaanja bada na
ivotne namirnice (na ito, brano, iru itd.) ako su kupili van svog
okruga i za sopstvene potrebe. Meutim, oni su morali da plaaju
florin na ognjite, kao i desetak na ito, rudu i kupelirano srebro.
N. Beldiceanu smatra da je Porta >>postavila. rudare Balkanskog
poluostrva u istu finansijsku kategoriju kao to su bili lanovi hri-
anskih zajednica koje su bile u njegovoj slubi, npr. balkanski Ru-
numi (Vlasi S. R.), vojnuci ili derbendije, tj. morali su da plaaju
florin<<. Dalje, Beldiceanu, smatra da je poreski zakon za rudare
bio stariji od osvajanja, i da je reim filuridija bio srpskog pore-
kla<< 79, .
Turci su jednom pokuali jo 1489. godine, kako se vidi iz

zakona rudnika Fojnice, da ogranie stara prava rudara i da pove-
aju njihova davanja, ali su se rudari oduprli, pa su njihove povla-
stice obnovljene8o. Kao posledica pogoravanja poloaja seljaka i
pastira, kao i rudara Arbanasa na Kosovu i Metohiji, dolo je krajem
XVII veka, do pokreta arbanakog naroda protiv turskog feudalizma
i saradnje sa srpskim narodom<< podvlai B. urev 81 Time ne
treba smatrati da je dolo do ustanka rudara-profesionalaca, ve
rudara iz sredine raje.
3) Radnici iz vojne organizacije
U ovoj kategoriji radnika, koji su bili u slubi rudnika, su

jaje ili pijade, muselimi, deca penzionisanih spahija i juruci82 Jaje
ili pijade i muselini (milsellem) sainjavali su prvu osmanlijsku re-
dovnu vojsku. S obzirom na to da je formirana profesionalna pea-
dijska vojska jeniarskog korpusa, posle izvesnog vremena oni su
se povukli iz boja, a korieni su u pozadini.
78 Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, s. 123; IstoTija naroda
Jugoslavije, II, s. 87.
77 Radoji, ibidem, s. 55, l.
XVIII.
78 Kosti, Rudarstvo, rudari, Nastavnik, XXIII, s. 372.
79 Belddceainu, ibidem, II, s. 125. Beldiceanu svoju ko11stataciju zasniva
na Zak011u rudnika Kreeva iz 1489. godine. Kanuni i kanunname, I, s. 14 19.

eo Kanuni i kanunname, I, s. 18.
s1 Istcnlja naroda Jugoslavije, II, s. 493.
81 Cal;atay, Osmanli Impar. i~letme hukuku, s. 126.
134
Jaje ili pijade
Jaje su imale svoj korpus (ocak). Oni su bili u slubi ejaleta

(yaya beyi) i kao takvi su imali svoga komandanta zvanog jajbeg
jaje su vrile sledee slube: krili puteve, kopali rovove i zaklone,
prevozili topovsku ulad, donosili vojsci hranu itd., dok su za vreme
mira, prema potrebi, popravljali tvravu, radili u rudnicima, brocio-
grandilitima i tome slino. Jaje, koje su pole u pohod, dobijale
su po 50 aki na ime deparca. Stoga su oni u kanunnami nazivani
>>ellici<< (pedesetari). Kada bi jaje postale peadijci nosili su strelu,
luk, sablju, tit i koplje tzv. >>kilnder<<.
M u s e 1e m i (m i.i s e 11 e m)
Musellemi su bili oficiri prve redovne organizacione osman-

lijske vojske. Kasnije su, kao i jaje, upotrebljavani u pozadini. U
Anadoliji su bili pripadnici islamske verske konfesije, dok oni u
Rumeliji muslimanske i hrianske veroispovesti83
Deca penzionisanih spahija
Bilo je i takvih sluajeva da su na rad u rudnike upuivani

sinovi penzionisanih spahija (miltekaid sipahizadeler). Iz fermana
upuenog kadijama Ak Daga i Zamanta od 4. aprila 1573 (1 zilhicce
980) vidi se da su oni bili u sluh\ proizvodnje alitre (... gilher!;ile
hidmetiy!;iin tain olunan 1ni.itekaid sipahi zadelerin ... ). U 11aknadu
za to bili su osloboeni da 11a zemlju koju su obraivali plaaju
spahijama rajinske poreze (resm-i raiyyet) 84 . A. Refik, na jednom
mestu, navodi da su u rudnikim jamama anadolskih i drugih eja-
leta radili deca penzionisanih spahija. Veina spahija, raunajui ih
kao raju, eleli su da ih opterete rajinskom porezom (resm-i raiyyet),
ali Divan je to onemoguavao8 5
. -
.
Juruci
Juruci su pripadali turskom plemenu turkmenskog porekla.

Najpre su bili stoari-nomadi, a docnije su postali zemljoradnici.
Oni su se naselili po raznim krajevima Turskog carstva, pa i u
Rumeliji, ali su zadravali dosta od svojih posebnih obiaja . .iuruci
su bili pripadnici jeniarske pomone vojske, a obavljali su razne
poslove u pozadini: ureivali su puteve, dovodili su u red mostove,
83
U-zuncar.jlili, Osmanli Tarihi, 11, s. 570 571.
84
Re:llik, ibidem, s. 15.
e5 Refik, ibidem, s. V, VI.
135
nosili su tovare 86
itd. Za obavljani posao osloboeni su od avariza8 i.
Juruci u Rumeliji spominjani su prema podruju gde su nastanili,
ili prema starom imenu, kao naldokenski, tanridagski, solunski,
ovepoljski, vizeski i kodadiki 88 Oni su organizovani u korpuse
(ocak). Juruci Naldokena imali su 314, Tanridaga 320, Soluna (Se-
lanik) 400, Ovepolja 323, Vize 170 i Kodadika 168 odaka89
Rumelijski juruci, u okviru rumelijskog .ejaleta, imali su poseban
sandak 90, razume se, bez posebne sandake teritorije.
Svaki sektor (bolge) imao je svoga zapovednika (amir), tzv.
>>yruk begi<< (beg juruka) ili >>mir-i yorilkan<<, koji je bio sopstve-
nik zeameta. Za vreme rata ili su pod zastavom rumelijskog begler-
begluka91. Godine 1567 (975) upuena je zapovest subaama juruka
Oveg Polja (Of~eboli), Tanridaga, Soluna (Selanik) i Naldokena.
U fermanu se istie da su juruci (yorilk taifesi) naredbom sultana
prebaeni u slubu rudnika Rudnik. No, nije bila dozvoljena njihova
zamena (bedel), ve je trebalo lino da vre svoju dunost. Ni sta-
rijim (pir), niti bolesnim jurucima nije bila dozvoljena zamena za
novac, sem da se zaposle na lakim poslovima kao umurdije92 Iste
godine upuen je ferman kadijama solunskih juruka (Selanik yoril-
kleri olan kadilara hiikiim) sa vrlo zanimljivom sadrinom. U fer-
manu se navodi da je Sulejman Zejd, tadanji subaa solunskih
juruka, obavestio Visoku portu o sledeem: da juruci koji su u
slubi uvara u rudniku Rudnik, a potinjeni su (tabi') solunskom
jurukom subailuku, elje da napuste pomenutu slubu i da se
ne pokoravaju. Prema tome, u fermanu se navodi, nareuje se
pomenutim kadijama da se svaki za sebe u svom kadilukom do-
menu interesuje i po zakonu natera juruke na posao, a one koji se
protive i ne pokoravaju nareenju ispoljavajui svoju tvrdoglavost,
odmah, preko ljudi jurukih subaa, uputiti na Vrata sree (Istan-
bul), koja treba, shodno kanunu, da ih javno smrtno kazni (kanunlar
iizre siyaset olalar) 93 Nekoliko fermana iz 1573 (981) godine ukazuju
da su ovepoljski juruci bili u slubi livenja topovskih. kugli (yuva-
lag) u livnici u Dukainu 94 Godine 1574 (982) Ferhat-beg bosanski
se alio Porti da u majdanu Kamengrada ugljari i rudari nisu poli
na rad na vreme i da su juruci izlili 1.100 topovskih kugli 95
14. VI 1574 (23 safer 982) godine upuena je zapovest kadiji

Beograda i Huseinu, eminu rudnika Bad: >>Ti koji si emin, izvestio
80 kalji, Turcizmi, s. 374, 375.

87 Sertoglu, R. O. T.Ansiklopedisi, s. 346.
Re O njima opirnije vidi knjigu: Gokbiilgin, Rumelide Yiiriikler, Tatar-!ar.
8e Serto~lu, ibidem, s. 346.
eD Ibidem.
91 Ibidem.
e3 Milhimme defter! 7, fot. 48.

9 Milhimme defteri 22, s. 87, 99.
95 Anhegger, ibidem, 93; Mii.himme defteri 26, fot. 189.
136
si moju Portu da su naldokenski juruci, koji su odreeni u slubu
rudnika Bad, kasno stigli i da nameravaju posle mesec, dva dana
rada, mesec i pol pre kasim-dana (7. novembar) vraati se 'kui
bez traenja isprava ili odobrenja (icazet teskeresi). Meutim, po-
trebno je da oni vade rudu iz jama i obavlja-ju slubu s jurucima,
martolosima i primiurima live Smedereva do kasim-dana. Stoga je
nareena da pomenuti juruci, martolosi i primiuri potpuno obave
svoju estomesenu slubu u rudnicima, a da oni koji bez dozvole
napuste svoju slubu, budu kanjeni. Predano Aliji, glasniku emina
iz Bada, koji je pismo doneo 96
4) Zarobljenici, osuenici
'
U rudnicima su radili i zarobljenici 97 Turski geograf Evlija

Celebija navodi da su u novobrdskim rudnicima radili i osuenici,
odnosno robijai 98 Naime, prestupnici i zloinci nisu se ubijali, nego
su u majdane (rudnike) terani da rade, okovani kao robovi. O ru-
darskim robovima govori i jedan jevrejski izvor 99
. - '
5) Nadniari
. Apostolski vizitator P. Mazreki, u svom izvetaju od 1652. go-

dine koji je slao Propagandi Fide, obavetava da albanski seljaci
rade u rudnicima Srbije kao obini radnici, po nekoliko meseci u
toku godine 10u. Ovo je redak podatak koji nam slui kao dokaz da
e Anhegger, ibidem, s. 306.
91 <;agatay, ibideni, s. 126.
e Ce1ebija, Putopis, II, s. 60.
0 Nikola1ev, Golemi minni pred., s. 140.
100 Historia e Shqiperise, I, Tirane, s. 392. Slinih poj.ava j.e bilo I u sred-
njen1 veltu. (T. Vukanovi navodi da je u Srebrenici (Bosna) u srednjem veku

bilo povremeno i Arbanasa, koji su u te krajeve dolazili kao radrn1ci-najamn~ci
i kao stoa11i. A to se da zakljuiti i po tome to se tokom Dl'ine svie do
Srebrenice nahode tragovi arban,akih rei, koje su se tamo odrale do da-
nanjih dana u takozvanom banalakom<< tajnom govoru. (Vukanovi, Sre-
brenica u sredn;em veku, s. 78). U prilog tome nav.eu par rei koje sam
sakupio godine 1961. od brae Gaj,ia (Milosava i Vojislava), studenata Sara-
jevskog univerziteta, a koji potiu iz tih krajeva. Npr. tre111a (od trem =
. jU1I1ak) = mu. tremka = ena, buke (buke) = hleb, vajza = cura, mia
(mish) = meso, kata (kashta = JSlama) = stan, banak = majstor, baniti
(od ban = iru) = raditi, (stoga banalaki jezik, mislim da znai j,ezik rad-
nika koji bne (prave) malter Qllo1;-i = malter, blato, za malte11isanj1e zida,
tj, je2lik zidara, inae i dan-danas bainalaci se bavie zidarstvom), -folka (fale)
= govor, bolomba = krompir, uks = magarac ~i dan-dan.as kod Arbanasa
se '..ka:i\e magarcu uks da bi stao), kukulja = krava, e11do (qen) = pas,
leica (lesh = vuna) = ovca, leac = ovan, keurati (keqyr) = gledati, k.eu
ran.i = oi, kean = nevaljalac, zot (gospodar, bog) = mu.sldman = Turin,
kllaka (od plaka = starica) = majka, djavlje (djale) = dete, akanac = sat, itd.
O Arbainasima nadni-arlma poetkom XVII vieka Zan Polern Forezjen Diloar
kae: da je Video grupu Allbanaca od 500 nadniara koji su ili prema lstan-
bulu, a posle, kad proe sezcn1a, oni ise vraaju kuama sa svoj.im sitndm
zaradama s kojima provedu mmu. (Samardi, Beograd i Srbija u spisima
rancuskih savremenika, s. 325).
137
je za vreme Turaka postojao sloj slobodnih rudara i radnika-nadni-
ara. Nadniari (1rgadan) se spominju i u rudarskom Zakoniku od
1536. godine.
6) Etniko-socijalna pripadnost rudara
Kao to je u nauci istaknuto (K. Jireek, K. Horman, C. Tru-

helka, M. J. Dini i D. Kovaevi), Sasi su u srednjem veku bili
usko povezani s razvojem rudarstva kod nas uopte. Uloga Sasa u
razvoju naega rudarstva bila je velika, i ona zauzima vidno mesto
u istoriji- rudarstva. Nasuprot tome, V. Mikoli odbacuje prisustvo
Sasa u Bosni101 Meutim, ispitujui sve mogunosti, uzimajui u
obzir sve vrste izvora, i oslanjajui se na toponomastiku, moemo
tvrditi da je M. J. Dini pitanje Sasa prilino sreno reio. Po nje-
mu, ne moe se sporiti injenica da su prvi nosioci rudarstva kod
nas bili ako ne ba Sasi, a ono sigurno Nemci. Imena najstarijeg
sloja njihovog to nesumjivo dokazuju<< 0 1 2
Kada govorimo o rudarstvu u Bosni za turskog gospodstva V.

Mikolji pokuava da rei problem termina >>sas<<, koji se pojavljuje
i u turskim kanunima. Po njemu >>sas<< ne oznaava narodnost, nego
rudarska zanimanje. Na koncu Mi kolji misli da su za turskog gos-
podstva kako u Bosni, tako i na Balkanu uopte, rudari bili isklju-
ivo Hrvati-katolici 109 to se tie etnikog sastava rudara, ne smemo
stvar uoptavati i prihvatiti gornje navode kao apsolutno tane. Pr-
vobitni srednjovekovni rudari srpskih rudnika, zbilja, bili su vei
nom katolici, tj. Sasi i katolici iz gradova Jadranskog primorja. Ali
jo u XIV veku rudarstvo, prema M. J. Diniu, poinje da prelazi
u ruke srpskog stanovnitva. Tu pojavu, Dini objanjava ovako:
>>Kao i u ostalim naim rudarskim mestima i u Novom Brdu Sasi
postepeno iezavaju i rudarstvo prelazi u domae ruke. Jo kra-
jem XIV i poetkom XV veka ima pomena o pojedinim Sasima a
posle toga vremena samo se po imenu nekih linsoti moe zakljuiti
da su saskog porekla<<. Znai, rudarstvo prelazi u ruke Srba, a u iz-
vesnim sluajevima i u ruke Arbanasa. To potvruju knjige Miha-
ila Lukarevia iz tridesetih godina XV veka. Tu su ubeleena imena
stotine ljudi iz samog grada Novog Brda, a od 120 rupnika (foxeri)
svi npse naa narodna imena, sa neznatnim izuzetkom arbanakih 104
K. Jireek, meutim, istie da se posle 1600. godine nemaki jezik
vie nije uo, a sami Sasi su se asimilirali sa drugim etnikim gru-
pama katolika: Dubrovanima i drugim Dalmatincima, Italijanima
i katolikim Arbanasima, a neki su se iselili, dok su se drugi na-
selili u Dubrovniku. Po miljenju K. Jireeka izgleda da je do
1 01 Dini, Za i.storiju rudarstva, I, s. 24; Kovaevd, Trgovina u srednjo-
vekovnoj Bosni, s. 150; Mikolji, Rudarstvo u Bosni, s. 654.
102 nIIllC,
iut
.... 'd em, S. ""'
02:.
103 Mikolji, Rudarstvo Bosne za turskog gospodstva, s. 160.
104
Starinar V VI, s. 247; Dinrl, ibidem, s. 12.
138
iezavanja Sasa dolo tek za vreme turskog gospodstva i to vie
kao posledica emigracija, nego utapanja u etniku sredinu. Nasu-
prot tome M. J. Dini zakljuuje da je proces asimilacije Sasa za-
vren pre propasti Srbije i Bosne1os.
Vizitator P. Mazreki, koji je obiao Bugarsku 1626. godine,
izvetava da se katolici u Ciprovcu, Kopilovcu i drugim mestima
Bugarske nazivaju Bugarima samo zbog toga to su roeni u Bu-
garskoj; oni su delom Albanci, delom Sasi i delom nedavno poka-
tolieni Pavliani (... impropriamente Bulgari per essere natti in
Bulgaria, ma sono parte Albanesi parte Sasi, et i Pauliani confertite
nuovamente) 188 Iz toga se moe zakljuiti sledee: ukoliko su se
Sasi zadrali do prvih decenija XVII veka, pretrpeli su znatne iz-
mene stopivi se sa,,ostalim katolicima, tako da su ak najverovatnije
zaboravili svoju nar,odnost, pa svakako i nemaki jezik.
to se pak tie tvrenja da je re >>sas<>ono bi bilo tano samo za po-
slednje decenije samostalnosti Srbije i Bosne, dok prvobitno do-
tina re je imala etniko obeleje<< 197 Zaista u doba Turaka re
>>sas<< vie se odnosi na zanimanje-rudar, nego na etnika znaenje,
ali ipak podsea na prvobitne rudare Sase. Drugim reima re >>sas<<
je i kao sinonim >>rudar<<, a saski zakon<< kao >>rudarski zakon<<,
poto je rudarska vetina nasleena od Sasa, a rudnici su ureivani,
u osnovi, >>saskim zakonima<<. Zbog toga nije udo to su i turski
rudarski zakoni nazivani >>Kanun-i Sas me'adin-i 'osmani<< (Saski
zakon turskih rudnika) ili >>Kanun-i kadim-i Sas ve 'adet-i nas-i
me'adin<< (Stari saski zakoni i obiaj ljudstva u rudnicima) 10 s.
Kada je re o etnikoj strukturi rudara, u turskim dokumen-
tima (mislimo na one koje smo imali pri ruci) nema mnogo pomena.
Na takve podatke nailazimo vie u drugim izvorima. Naime, Fran-
cuz P. Belon, koji je posetio Tursku sredinom XVI veka, govorei
o rudarstvu kae da u dobijanju metala u Siderokapsi rade Albanci,
Grci, Jevreji, Vlasi, Cerkezi, Srbi, Jermeni, Germani, pa i Turci 109
105 Jireek Radoni,Istorija Srba, II, s. 91, 92; Kosti, Rudarstvo,
rudari, >>Nastavnik, XXIII, s. 379; Dini, ibidem, s. 25:
1 0 Kosti, ibidem, s. 38(),
107 .LJ'WIC, 'bid
-n.:- . em, s. 24 .
108 Kanuni Sas i Vuitrnska kanunnama, Defter 133; Spaho, ibidem, IV
zakon. '
109 Nikolaev, Golemi minni, s. 149; Nikolaev, Harakter'ot na minnite,
s. 71. Problem bavljenja rudarstvom muslirr):ana, odnosnio Turaka u Sidero-
kapsi po saoptenju P. Belona .je dosta dnteresantan, poto je u I i II
Rudarskom zakonu (s. 166 171) sultana Sulej:mal!l.a Zakonodavca izriito na-
glaeno da je rudarstvo bilo zanimanje nemUISlimana. Na poetku II Zakona
stoj,i: !<:ada koji nemusliman Vletak. dli inae rudar, opazi znakove rude onda
on na to mesto d011osi ii postavlj1a raspe!lo, tj. knst. Ljudi koji hoe d-a budu
u tome deoniari, dou i uzmu od spomenutog nemuslimana prema svojoj
9Ilazi po jedan, po dva, ili ako mogu i po vie delova, i to dozvolom onoga
nemuslimana<< (Spaho, ibidem, s. 166). Godine 1559/60 (963) vie se spominje
rudar (madenoi) musliinaJllske konfesije, Husein Bali, u kadiluku Soluna, tj.
u Siderokapsi (Muhimme defteri, 3, s. 181).
139
P. Belon istie, da vie od 6.000 dua redovno rade u rudnicima
Siderokapse koji govore razliitim jezicima, kao i slovenskim (Ceux
habitent aux minieres de Sider'okapsa, sont gents ramassez, et usent
de langage different, comme Esclavon, Bulgare, Grec, Albanois) 110 .
Albanci su radili i u rudnicima Bosne (In der zweiten Halfte des 18.
Jahrbunderts sollen albanische Arbeiter mit kaiserlicher Erlaubnis
in Bosnien Gold gewaschen haben 1 11.
to se tie Jevreja, oni nisu bili samo kao zakupci dravnih
prihoda: danka, rudita, solana, itd. nego i rudari, eksploatatori ru-
dita, kao i majstori:..preraivai srebrne rude, a to se da videti iz
jevrejskih izvora XVI i XVII veka 112
Na temelju turskih dokumenata prof. B. urev zakljuuje
da su Turci jo u XV veku ti rudarskoj proizvodnji u znatnoin broju
angaovali okolno arbanako i vlako stanovnitvo. Te mere su do-
nele ploda pa"je proizvodnja rudnika (Novog Brda, Trepe) za vreme
Bajezida II dostigla najvei uspeh 113 U pojedinim rudnicima su i
Cigani, koji su bili za to osloboeni od haraa, avariza i drugih
nameta. Oni su, kako se ve zna po tradiciji, vrili i kovake poslove.
Naime, izgleda da je kovaki zanat u jugoslavenskim zemljama; za
vreme turske vlasti, skoro iskljuivo bio u rukama Cigana 114 Prema
jednoj hipotezi, neki rudari su nasilno preseljeni iz nekog rudar-
skog srpskog naselja u Etropolje (Bugarska), gde je rudarstvo cve-
talo, naroito u XVI i XVII veku. Jedan zapis iz 1639. godine govori
da je u Etropolju postojala srpska kolonija115
Kao to vidimo, rudari su bili uglavnom nemuslimanske ver-
ske pripadnosti, odnosno oni su mobilisana raja, kao potinjena
klasa, no u izvesnim sluajevima je korieno i muslimansko sta-
novnitvo.
7) Radno v1eme rudara
Zvanina dokumenta centralne vlasti Turskog carstva, kao i

drugi izvori, govore da se u rudnicima nije radilo tokom cele go-
dine nego je postajao odreeni radni period. Radnici u rudnicima
imali su takoe svoje radno vreme u radnom. periodu. U jednon1
.,fermanu iz 1574 (982) godine stoji da je rad u majdanima, odno-
sno u rudnicima, poinjao u nevruzu (21 mart), a zavravao
se u kasim-danu (8. novembar) 116 Vadilo se rauna da rad u rud-
niku poinje blagovremeno u odreenom vremenu, tj. u nevruzu,
kao i o tome da rudari, ugljari i drugi majstori, ne naputaju posao
u majdanu pre kasim-dana. Interesantna
.
je pojava da se u toku sed-
.
110 Nikola,ev, ibidem, s. 141, 144.
1 11 Anhgger, ibidem, s. 133.
112 Hananel Ekenazi, Evrejski izvori, I, II, s. 246, 14.
1 1a I storija naroda Jugoslavije, II, s. 37.
114 Miinimme defteri 23, s. 149. Muji, Poloaj Cigana, s. 159.
115 Vukainovi, Srpska rudarska kolonija u Etropolju, s. 205 207,
110
Miihimme defteri 26, fot. 189.
140
mice nije radilo dva cela dana bilo je to subotom i nedeljom 117
Iz navedenog izlazi da je u. XVI veku u naim zemljama vladala
u rudarstvu petodnevna radna sedmica.
Shodno toj injenici Francuz P. Belon istie da se u Sidero-
kapsi, sredinom XVI veka, radilo cele sedmice. Poinjalo se u po-
nedeljak i zavravala uvee u petak, poto Jevreji nita ne rade
u subotu (II sont coustume de besongner tonte la sempaine, commen-
cants le undy, et finassants le Venqedy au soir, d'autant que les
Juifs ne fond rein le Samedy). Iz navedenog se oito vidi da su se
u rudnicima
.
praznovala dva dana u sedmici, tj. u subotu .
i nedelju,
premda je bilo na radu u rudnicima i muslimana koji praznuju
118
petak P. Belon pie da su rudari Siderokapse tokom subote i
nedelje, kada se nije radilo u rucJniku, ili u susedna sela. Tu su
se snabdevali. ivotnim namirnicama
. . za itavu sedmicu 119
Rudarski radnici nisu bili mnogo optereni radom u rudnici-

ma, jer su radili po 6 sati dnevno u smeni. Naime, u rudnicima se
radilo neprekidno, tj. u toku 24 sata postojale su 4 radne smene,
i to dve dnevne . i dve none. Dnevne smene su poinjale od 6
ujutru do posle podne, a dve druge none smene, od 18 pa do 6
ujutru idueg dana. To stanje se zadralo do kraj:i, XVII veka, kada
je uvedeno osmoasovno radno vreme; tj. radilo se od tada u tri
smene, i na kraju i u dve sniene. Meutim, postavlja se pitanje,
da li je u to vreme, pod tadanjim uslovima rada i tehnike, bilo
mogue da se obavlja posao u rudnicima neprekidno u etiri smene 120
Da se zaista radilo neprekidno u etiri smene upuuju i dva

izvora iz sredine XVII veka. Poznati turski pesnik Pir Muhamed-
-Zajifi u svojoj poemi, posveenoj Kratovu, izmeu ostalog kae:
>>Lakonogi konji veno okreu kolo, veerom i jutrom, nikad ne pre-
staju<<, a E. Celebija, koji je neto posle Zajifija opisao Kratovo, isto
to tvrdi, istiui da raja koja je zaposlena u rudnicima dan i no
vadi bakarnu i srebrnu rudu i predaje je eminu 121 .
Rudars):ci radnici su koristili godinji odmor (do 18 dana), osim
toga nisu radili. za v:r;eme velikih. praznika,. tj. za. Boi i Uskrs su
.
dobijali dopust po 1~ dana 122.
8) Nagraivanje rudara
. Nagrada rudara je varirala shodno vremenu i rudniku. Oni su

dobijali od varaka, "ili u novcu ili u naturi. Zakonski spomenici s
kraja XV veka ukazuju da je plata radnika bila odreena ak i
. .
117 Sijari,
C., Kreevo od drevnih vremena, Osloboenje<<, 2. :februa1,
Sarajevo, 1964, s. 8.
11e Nikolaev, Golemi minni, s. 150,
1 19 Ibidem, s. 140.
120 Rudarski inenjer Konjarov smatra da je rad u rudnicima u eti1i
smene bio neizvodljiv kad se znaju metode koje. su upotrebljavane _u to vreme.

Konjarov, ibidem, s. 35. .
12 1 Anhegger, ibidem, s. 175; Calebija, Putopis, II, s. 45.
122 Nikolaev, Harakter'ot na minnite, s. 73. Beldiceanu, ibidem, II, s. 121.
141
proporcionalno koliini metala u rudi, tj. na haml prvorazredne
rude 200, drugorazredne 150, treerazredne 8 aki. Ukoliko je bilo
predvieno plaanje u novcu, radnici su primali 4 aspre dnevno,
odnosno 20 aki nedeljno. Ako su radnici napustili rad u rudniku
pre isplate, u tom sluaju su gubili platu. No, >>radnici koji nisu
primali platu imali su pravo da zaloe delove varaka neplatie, da
bi dobili to im se duguje<< 123 Goqine 1572 (979) rudari-fiziki rad-
nici rudnika Bad dobijali su po d'l/e ake dnevno, kao i umurdije
(za svaki tovar umura po dve ake) 124
Prema konstataciji K. Jireeka u XVI veku etvorica rudara
za ispiranje zlata dobijali su do jedan dukat dnevno (na ispiranju
zlata radila su po etiri rudnika). Prema tome, svaki radnik je do-
bijao 1/4 dukata dnevno 125 Meutim, Francuz P. Belon (sredina XVI
veka), konstatuje da rudari-metalci u Siderokapsi dobijaju dobru
platu126 U rudniku Poane 1706 (1118) godine davali su radnicima
na ime nadnice, i to: peraima rude 20, a nosaima (tekneci) 15
aki 127 Krajem XVII veka vlasnik rudnika u Trepi, Bajram-aga
za 360 oka izvaene rude isplatio je 400 aki. Potom godine 1710.
Izmirli Mehmed, vlasnik rudnika u Trepi, plaao je radnicima, na
ime nadnice za ienje okna 1 gro i 2 ak,e hlebarine
128
Veoma je interesantna spomenuti, nagrade rudara su nosile

srpskosrhatske nazive i za vreme turskog gospodstva. Najpre isti-
emo termin pomo, to znai potpora (plata}, koja se daje radniku
kao pomo za jednu. sedmicu; plaa, nadnica rudarskih nadniara 120
Radnici majdana su dobijali novanu nagradu za obavljani posao

u majdanskim poslovima, uglavnom svake sedmice. Dakle, nadnice
st1 isplaivane u no,cu. Samo periodini radnici, oni to dele rudu,
oni to je okresuju i tuku, oni to prave meine i to izvlae ihte,
mogli su biti plaeni rudom. Poslije su i ovi plaani novcem. Plate
su isplaivane svake subote u prostoriji u kojoj varkovi d1e sed-
nice<<1ao.
Kanun 41 IV saskog zakona doputa rudarima da se ale ka-
diji, ako im hutmani ili varkovi ne bi odmah isplaivali novanu
nagradu. Time se htela podstai rudarska proizvodnja, kako ne bi
rovovi ostali bez posla Meutim, s druge strane one
131 kujundije
prema zakonu sultana Sulejmana Zakonodavca (1536), bile Sl.\
dune da rade savesno, tj. da ne hodaju besposleni, u protivnom
ih je emin kanjavao po starim obiajima 132
123 Beldiceanu, ibidem, s. 123.

1 24 Milh.imme defteri 10, s. 84.
125 Anhegger, ibtdem, s. 147.
128 Nikolaev, Golemi minni, s. 140.
1 27 Anhegger, ibidem, s. 311.

l2e Ibidem, s. 152, 153.
129 Skari, Stari turski rukopis, s. 9; Sp.aho, ibidem, s. 192.
130 Ibidem, s. 47.
131 Spaho, ibide11i, s. 178.
132 Ibidem, s. 165.
142
9) Rudarska oprema
Nezavisan i slobodan rad stvorio je i samostalan rudarski sta-

le. Kanun odreuje osobitu nonju i tap, to ga rupnik ima da
nosi kao staleku razliku od zavisnih stanovnika. R. Veselinovi
smatra da je neosnovano miljenje da rudare (madenci) treba sma-
trati zasebnom grupom u klasnom smislu, meutim, D. P. Georgiev
madenije ubraja u meuklasni sloj Za vreme rada rudari su
133
morali da nose radnu odeu. >>Kapa<< (takya) koju su rudari rupnici

morali da imaju, sluila im je, s jedne strane, kao zatitno sredstvo,
a isto tako i radi prepoznavanja da je rupnik u jami. Rudari, kada
su radili u jamama u kojima je bilo vode, nosili su naroite dresove,
zvane .>>platina<<134.
Iz l. 10 IV saskog zakona vidi se da su radnici nosili konu
kecelju 135 koja se vezivala straga, da bi se sauvalo odelo, kada su
radili u jami sedeke, i oblaili opanke: >>Ako neko u rudniku ukrade
nekom radniku okrut, tj. eljezno orue, ili stvar, kao kilavu, i oru-
e, ili iviju, kranu (vrsta sekire), ili opan, ili eljeznu sveu, ili
sekiru, ili svrdlo (burgija) togod ukrade, neka mu se uzme 25
ferfera (perpera) globe, ili neka se kazni 136 Rudari su oblaili i
izme, a na sedalima rudarske akire su bile podivane koom, da
bi prilikom iskopavanja rude sedeli na koi 137
Napokon, radnika srednjovekovna narodna nonja u mnogo-
me je istovetna sa pastirskom i ratarskom narodnom nonjom. Mno-
gi njeni haljeci se podudaraju sa ratarskom narodnom nonjom. Sa
ovom se nonjom susreemo na jednoj fresci manastira Deana (prva
polovina XIV stoljea), na kojoj je predstavljen vei broj radnika
zidara, meu kojima ih ima i bosih, dok ostali imaju na nogama
opanke i bev~. U XVII veku slinu nonju imamo predstavljenu na
jednoj ikoni manastira Moraa: zidanje crkve, radnici predstavljeni
na poslu sa protomajstorom na elu ija nonja ima odlike srednjo-
vekovne pl~inike nonje1as .

Ali, sudei po minijaturi 20 rudara, koja se nalazi ispred po-

etka rukopisa >>Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia<<,
moemo zaista tvrditi da su rudari nosili naroitu nonju da bi se
pravila razlika izmeu njih i ostalog seoskog stanovnitva. Iz mi-
nijature se vidi da rudari nose, na ime staleke razlike, naroite
~ape, odelo i tap. Posigurno se zna da su rudari nosili skornje i
beve, o emu se govori i u Zakonu o rudnicima despota Stefana
Lazarevia.
139 Veselinovi, Vojvodina, Srbija i Makedonija, s. 71; Georgiev, Sop-
stvenosta vrz iflicite, s. 19.
134 Konjarov, ibidem, s. 75; Beldiceanu, ibidem, II, s. 12-0.
1s5 Skari, ibide-iri, 1-00.
13 0 Spaho, ibidem, s. 187.
137 Kortjarov, tbidem, s. 175.
138 Vukanovi, No!nja balkanskih Slavena u srednjem veku, s. 196 197.
143
1O) Rudarska ~shrana
Problem rudarske ishrane je od naroitog znaaja. Naalost,

do sada nam nije polo za rukom da .naemo neka vana dokumenta
koja bi rasvetljavala podrobnije i ovaj socijalni problem. Zna se
samo da su sela zaduena da snabdevaju rudnike sa umurom i sa
ivotnim namirnicama 139
C) POMOCNICI

Ovom. kategorijom obuhvatamo radnike koji su bili u slubi

rudnika a obavljali su prostije poslove, ali neophodne za rudnik.
Npr. umurdije (ugljari), kojima je bila dunost da spremaju dr-
veni ugalj (umur) za potrebe rudnika; drvari (gorosee) koji su
snabdevali rudnik drvima, motkama, .gredama itd.; pepeljari su
spremali pepeo od izgorelih kostiju i nosili ga za pe u kojoj se
topi olovo, da se odvoji od ~rebra; konjari su terali konje sa tova-
rima (rudom, drvetom .i ugljem); uari su izraivali uad; erbari,
arbari (izraz nemakog porekla) su donosili rupnicima vodu, hleb
i druge potrebne stvari; kiridije su prevozili metalnu rud-y. pod
kiriju; frenji, kao vlasnici kiridijskih konja, tovarili su rudu i
slali je u arak (kolo) itd.140.
Cumurdije
. U krajevima u kojima je rudarstvo bilo razvijeno za potrebe

rudnika traila se ogromna koliina drveta i drvenog uglja. Briga
za to, da rad u livnicama bude neometan, navela je upravu da
zadue susedna sela da redovno snabdevaju rudnike ugljem (komilr).
Ugljari, kao i sela zaduena za dopremu drveta i uglja, ukljueni
su takoe u sistem privilegija i dunosti (muaf ve milsellem reaya) 141
Jednim fermanom koji je upuen kadija1na Aladahisara (Kruevca),
Novog Pazara, Uica i Caka, saopteno je da za prolee 1568 (976)
godine obezbede radnu snagu za seu drva, radi spremanja umura,
koji je bio potreban livnici u Rudniku, gde su se lila topovska ulad
(kugle) 142
Ugljari su bili duni da plaaju i izvesne poreze. Oni koji su
radili za rudnike Rudnika i Srebrenice plaali su za izraeni ugalj
ugljarinu vlastelinu (spahiji), a eflak (Vlasi) zvani naseljenici, davali
139 Anhegger, ibid~, s. 122.
140 Skari, ibidem, s. 20; M'ilhimme defteri 6, fot. 54; Milhimme defteri
52, fot. 289. Nikolaev, Harakter'ot na minnite, s. 79; Konjarov, ibidem, \S, 34.
141 Anhegmer, ibidem, s. 108; R<efik, ibidem, ;s: VI.
142 Milh.imme defteri 7, fot. 54. G<ldine 1479. po >>temessiik-u od maja
meseca, u Fojnici se pojavljuju kaluenl kao vllasnici jedne umurhane jo

od ranije, (abanovii, Turski dok. u Bosni, s. 186 188), to 2lnam da pose-
dovanje takvih dobara datira jo od pre turske okupacije.
144

su tu dabinu sandak-begu. Ugljari, koji su bili zadueni da rade
za rudnike Srebrenice, plaali su i za dravu (miri) 2 ake, na
ime gljarskog poreza (resm-i ocak) 143

Kod Yana Grzegorzewskog o ugljarima se nalaze sledei po-

daci: Ugljarima je bila dunost da snabdevaju potrebnom koliinom
uglja (drvnog} rudnika i druga vana preduzea, arse:ri.ale i dravne
.
' ' . . - - ' .
radionice, dvor i velikae uz odreenu, skromnu odtetu. Oni su

dobijali dnevnicu, kad su pozivani za naroite poslove (krenje uma,

graenje puteva itd.). Ugljari iz Rumunije pozivani su takoe i u
grad ili druge provincije drave; Ovi ugljari dobijali su komade ze-
mlje za linu upotrebu koja se nalazila u planinskim umskim kra-
jevima~ 0.vo je pravo prelazilo. na naslednike .pod istim uslovima
pod kojima su ih njihovi oevi primili. Teke i izvanredne poreze
i pristojbe nisu plaali, a obine, kao ispenda (ispence) i slino
davali su u smanjenom iznosu (inae nisu bili podvrnguti nikakvim
drugim teretima i dunostima) 144.
U nekim turskim izvorima, iz prvih decenija XVIII veka, na-
vodi se da je i raja rudarskih podruja Anadolije bila duna za
potrebe rudnika u Argani i Kebanu sprema odreenu koliinu uglja
i njegov prevoz. do rudnika, i da poalje izvesnu koliinu brana.
Meutim,
.
za to su umurdije bile. osloboene od dabina zvanih
.
>>imdad-i seferiyye<<, >>hazariyy<<e i >>tekalif-i ~akka<< 145 A raja sela

smederevskog sandaka koja je postavljena (1572) za radnike rud-
nika Bad vri svoju dunost i to neki u rovu, neki kao ugljari,
neki kao drvari. Po zakonu rudnika oni su za svoj rad osloboeni
vanrednih nameta (avariz-I divaniyye), obiajnih nameta (tekalif-i
orfiyye), uzimanja jenierskog podmlatka (acemi oglani) i ostalih
nameta 146
D) ZATITNI ORGANI
Da bi se rad u rudnicima odvijao normalno, tj. da bi mogli

rudari nesmetana vaditi rudu, preraivati je i svoje proizvode u
vati neophodna je bila javna bezbednost, jer bi u protivnom rad u
rudnicima oslabio i. u potpunosti prestao budui da su raznovrsni
odmetnici napadali rudnike, a rudare pljakali i nad njima razne
zulume inili. Zbog toga, u cilju osiguranja rudara od napada i
prepada razbojnika, turska administracija je upotrebljavala druine
martolosa, primiura, sekbane, poglavara plemena itd.
149 Ainhegger, ibidetlit, s. 1-08.

144 Grzegorzewski, ibidem, s. 54, 55.
14s Refik, ibidem, St. 2.6 31.
14& Milhimme defteri. 10, s. 84.

Martolosi
Martolosi su bili uglavnom hriani u turskoj slubi, koji su

sluili na Balkanskom poluostrvu od XV do XIX veka. Prava sluba
martolosa bila je uvanje klanaca (derbend), puteva, municije itd.
147
U turskim spisima ima podataka i o martolosima u slubi rudnika.

>>Ta sluba se svodila na uvanje rudnika i obezbeenje proizvodnje
i proizvoda, kovnice novca, novac. Te martolose je postavljao ka-
dija na predlog emina, prema potrebi i po naslednom pravu. Potvr-
eni su beratima kao i martolosi u drugim slubama. Prve podatke
o rudnikim martolosima pronali smo u opirnom defteru smede-
revskog sandaka iz 1559/60. Re je o rudnikim martolosima iz
nahije Uice<< 148
Na elu svakog demata martolosa javlja se tab, sastavljen
od tri ili vie lica. Uz agu se obavezno pojavljuje njegov zamenik
kethuda (ehaja). U fermanima, beratima, sudskim ispravama i ne-

kim drugim dokumentima, naroito kod martolosa u policijskoj slu-

bi, zapovednik martolosa naziva se >>martolosba~a<< 149
Interesantno je pitanje trajanja slube martolosa u rudarskim
podrujima. Po konstataciji R. Anheggera dunost martolosa i pri-
miura je trajala est meseci 150 Meutim, M. Vasi konstatuje da
u izvorima nema osnova za takve tvrdnje kad su u pitanju marto-
losi vojnici, ve je njihova sluba bila vremenski neograniena. Na
primer, pored ostalog, on uzima martolosku posadu u Golubovcu
1466/77. i 1476/77. godine koju su veinom sainjavala ista lica.
Cak prema defterima iz prve. .polovine XVI veka da se zakljuiti
da je sluba martolosa mogla trajati i po vie, esto po deset,. pet-
naest, pa i po dvadeset godina. >>Vremenski razliito i neogranieno
vreme slube govori: da su martolosi u sastavu osmanlijskih oru-
anih snaga, sa slubom u tvravama, varoima i palankama evrop-
skog dela drave, naroito u graninim i pograninim oblastima, bili
dobrim delom profesionalni vojnici s dobrom platom i stalnom pla-
tom. U skladu
.
sa svojim sposobnostima .
i potrebama drave oni su
147 Kreevljakovi, Kapetanije, .s. 27; Sertoglu, ibidem, s. 197; Matkovi,
Putovanja, Rad JAZU, CXXIV, s. 40.
148 Vasi, Martolosi u jugosl. zemljama, s. 185, 188.

1 49 Vasi, Martolosi u periodu uspona osm; drave, s. 30, 31,

,. - .
tfio Anheg~er, ibidem, s. 43.
146
mogli da slue kao vojnici dokle su hteli i dokle je ta sluba odgo-
varala njihovim interesima<< 161 .
Prema konstataciji R. Anheggera, a na osnovu turske grae,
martolosi i primiuri >>mesto raznih poreza plaali su eminu rudnika
kome su bili dodeljeni, jednu paualnu sumu koja je varirala. Taj
novac je mogao emin da upotrebi. za rudnik, a od~ovarao je delu
>>mal-a<<, odnosno mukate, ali je emin morao viak slati u Istanbul.
U XVIII veku, moda i u drugoj polovini XVII veka, odustala je
uprava od toga da koristi u ovu svrhu takve poluvojnike druine
i upotrebljavala je regularne trupe. Te su bile plaane npr. iz
>>mal-a<<, odnosno mukate, a delom su dobijali platu iz za njih una-
pred doznaenih prihoda, zvanih >>Ocaklik<<. Nasuprot njima bile su
i rudnike mukate izraivane kao >>ocaklik<<, npr. za garnizolle<< 152
Turske isprave kazuju da je u redovima martolosa bilo i mu-
slimana i to korisnika timara. Radi primera naveemo sumarni
defter vilajeta Vilk (Vukova oblast) iz 1454/55. godine u kome je
upisan martolos Halil s timarom od 4181 ake prihoda, koji je po-
sedovao na osnovu berata. Nekoliko godina kasnije turska uprava
je obeala timare nekim martolosima za usluge u vreme turske voj-
ne kampanje u Srbiji i Bosni1ss.
Primiuri
Pod primiurima (tur. primikur i premikur iz gr.) podrazu-

mevamo redovni naziv stareine jednog ili vie sela u jednoj kne-
evini naseljenoj vlasima (stoarima) ili stanovnitvom sa vlakim
statusom154 Prema miljenju M. Sertoglua pedeset vlakih domova
sainjavali su jedan katun. Stareine (kethildalar) nahija zvali su
se knezovi, a stareine sela primiuri (premikilr). Knezluk ili pri-
miurluk je bio nasledan i prelazio je od oca na sina. Ovi su svake
godine pomagali eminima u ubiranju vergije >>filuri<<, a oni sami
bili su osloboeni od dabina (vergiden mu'af) 155. Navode M. Ser-
. .
151 Vasi, Martolosi u periodu uspona, s. 35 37. Konstataoiju M. Vasia

potkrepljuj,emo i sledeom injenicom: prema K. Mihailoviu, savremeniku
iz drugie polovi.ne XV veka, martolosi su hriani, a imaju platu na osan1
dana zlatndk, a plata im se daje svakog meseca, a1i im sluba traj,e dotle
dok oni sami hoe, a ovi najvie obmanjuju hriane svojim razliitim irzdaj-
stvima pravei zasede ispued Turaka (Zivanovd, Konstantin Miihailovi iz
OstrovJce, s. 144). Drugim reima, bilo je dv1e vrste martolosa. Onih koji su,
k:ao profesionalloi, sluili u svojstvu uvara, nezavisno od duine vremena,
a za to su bili plaeni, i onih, privremenih, mobildsani iz svedine stanoWJJitva
(raje) rudarskih regiona, po potrebi. Za tu slubu su bili korisnici izvesnih
privilegija, tj. osloboeni su od dabina, kao i madenije, kada su samo
est meseoi, koliko je inae . i trajao
. '
rad u rudniaima.
152 Anhegger, ibidem. s. 43. .
1ss V as1c,
'' i'b'd
i em, s. 42 . ..
1 6 4 Sabanovi, Turskt izvori za Beograd, I, s. 629.
155 Serto@u, ibide11i, s. 87.
147
toglua potvruje i kanunnama za poeki sandak iz 1545. godine,
tj. da su primiuri seoske, a knezovi nahijske stareine (ehaja), a
i kanunnama za smederevski. sandak iz 1536. godine ukazuje na
to da je ustanova primi;ura bila nasJedna. Ali primiuri su bili i
u slu.bi rudnika kao martolosi, to emo malo nie potkrepiti sa
izvesnim zvaninim dokumentil\la turske administracije. U jednom
fermanu iz 1572 (979) godine,. koji se odposi na podruje smederev-
skog sandaka; pored ostalog se istie da je za 240 martolosa izdat
ferman 'da se upiu i postave u livi Smederevo, radi uvanja ove
oblasti. Sada, meutim, poto okolinu ovog rudnika. (Bad) ine
velike planine koje predstavljaju opasnost za ugljare, postavljeno
je jo 80 martolosa da jh naizmenice uvaju, da ne bi. bilo njima
i njihovim konjima kakve .tete od hajduka 15 6. .
U odredbama jednog fermana iz 1572 (979) .godine, upuenog
begu Aladahisara, iabeleeno je da je bio serdar martolosa u slubi
uvara planinskih predela Kuajne neki Zaim Mustafa, a da su
martolosi odbili da ukau pomo (muavenet) derbendijskim selima
(derbend karyeleri). Naime, martolosi nisu poli. u slubu uvara
ispoljavanjui .svoju tvrdoglavost (inat) i suprotstavljajui se bez
naroitog razloga. Stoga je upuena naredba da se uhvate neposlu-
ni martolosi, tj. da se uhapse (mahpus) i da se otpreme Porti
(Stidde-i Sa'adete), odakle e ih uputiti na galije, za veslae 157
Meseca muharema 1572 (980) godine upuen je ferman kadi-

jama Smedereva i Zvornika u kome se istie: da su jo od ranije,
kako je Porta obav~tena preko pisma emina i kadije rudnika Bad,
a prema obiaju i kanunu, premeteni primiuri i martolosi odno-
snih kaza u slubu rudnika Bad. Meutim, kako neki od tih pri-
muura i martolosa jo nisu bili premeteni, nareuje se da se to
uini i da odmah oni pristupe radu u tom rudniku. Za obavljani
posao primiuri i martolosi su bili osloboeni od. uura i dizje 158 .
U jednom fermanu iz 1572 (980) godine, upuenom begu bo-
sanske live, govori se da od straha od razbojnika (hirziz) i hajduka
(haramI) u Zaplanini niko iz vana ne dolazi. Da bi se zatitili oni
koji prolaze i dolaze, zatim stanovnici sela i kasaba, a da se ne desi
kakva teta rudnicima u domenu bosanskog sandaka, nareena je
da budu postavljeni 63 martolosa koji bi bili osloboeni, kao marto-
losi Belasice, od haraa i drugih obiajnih nameta (tekalif-i orfiye) 150
. Jedan ferman iz 1572. godine, upuen takoe begu Bosne, go-
vori da su u Kamengradu, rudniku eljeza u blizini Banjaluke, u
uvanju javnog reda upotrebljene i jedinice iz vlake organizacije
_ 1 s Milhimme defteri 10, s. 84.

157 62. Serdar (pers. ~e) znai komandr,
Miihimme defteri 10, fot.
zapovednik. Tako su se, prema dokumentima iz XVI veka, zvali zapcwednici
demata (druina) primiura i martolosa u UJnutranjim slubama smederev-
skog sandaka (Vasi, ibidem, s. 31), a kako se vidi i u aladahisars,kom
sandaku.
15a Milhimme defteri 19, s. 13.
148
>>Eflak taifesi<<. Ali su Vlasi te godine dezertirali, tj. napustili su
stareine i pobegli u drll:ga mesta (ahar yeri ge~iib) 160 . U odredbama
jednog fermana iz 1573 (981) godine, upuenog begovima Smede-
ieva, Vidina i Aladahisara (Kruevac), kae se da je grupa hrian
skih haramija (pustahija, razbojnika) prelazila s ove strane Dunava
na planine Kuajne, a u zgodnoj prilici silazila na ulice i nou na-
padala, pljakala i ubijala. Stoga centralna vlast upuuje spomenu-
tim begovima, da bez gubljenja vremena, sa martolosima, akindi-
jama i jenierima, unite jatake haramija, a njih da uhvate i po
erijatu kaznet61.
I jedan ferman iz 1573 (981) godine, koji je upuen begu Sme-
dereva, pokazuje da je nareena da se odrede martolosi (martolos
taifesi) radi uvanja i nadzirivanja orua (alat) rudnika Bad u
smederevskom sandaku 182
Bilo je sluajeva kada su primiuri otlcazivali svoju poslu-
nost. Tako ferinan iz 1581 (988) godine pokazuje da su dva primi-
ura Radan iz sela Semava (?) i Dimi (?) (ili Dimi) iz sela Donja
Semava u kadiluku Kuajne, udruujui se s hajducima te oko'-
line, inila razna razbojnitva raji i beraji 163
U kratovskom i krivorekom kraju, takoe, martolosi se esto
spominju. Prema jednom fermanu iz 27. avgusta 1704. godine ta
dva mesta su imala 64 martolosa te4.

Se k ban i l .poglavari plemena
U slubi rudnika, u svojstvu uvara, upotrebljavani su i sek-

bani i poglavari plemena (a:;;iret reisleri) 165 Sekbani ili sejmeni
(pers. re) su pripadali jednom rodu jenierske vojske, koji su vrili
straarsku dunostee.
100 Miih.imme defteri 19, S. 315.

101 Milhimme defteri 22, s. 18. Aga martolosa (pers. kari,strukcije >>aga-_i
1na1tolosan i tur. martolos agasi bio je zapovednik jednog martolokog
diemata. U mestima 1gde je bilo vie demata stajao je uz ime age redni
broj njegova demata, prvi aga (aga-i evvel), drugi aga (aga-i sani), trei aga
(agai sa1iis) i etvrt.i aga (aga-ri rabi') (Vasi, ibidem, s. 29).
184
Vasi, Martolosi u Jugosl. zemljama, 1s. 188.
185
t;agatay, ibidem, s. 126.
166 Opirnije e sekbanima vidi: Sertoglu, ibidem, s. 289, 290..
149
POSEBNI DEO
VIII
NOVOBRDSKA RUDARSKA OBLAST

K~daje re o rudarstvu na Kosovu, onda se na prvo mesto

stavlja novobrdska rudarska oblast, sa Novim Brdom na elu. Kao
vrlo vaan rudarski revir ono ima svoju duu istoriju u ovom del11
Evrope. Novobrdski rudnici srebra i zlata u vremenu od jednog veka
(1350 1450) bili su na glasu. U inostranstvu, o blagu zlatnih i sre-
brnih rudnika novobrdskog rudarskog podruja, priane su ak i
fantastine prie.
4. avgusta 1444. godine voeni su pregovori izmeu predstav-
nika Otomanske imperije i Despotovine. Za vreme tih pregovora
Osmanlije su bile spremne da zatite rudnike srebra i tvrave kao
to je 'bio sluaj sa Novim Brdom, ali su od toga odustali jer su
trebali da ih vrate Despotovini. Naime, 15. avgusta 1444. godine
sklopljen je mir izmeu Carstva i Despotovine. Tako su vraeni de-
spotu uru svi njegovi predeli, tj. Smederevo, Novo Brdo, itd. a
22. avgusta uao je u Smederevo 1
Cetvorica zakupnika (Hoda Hasan, Hoda Sule, Hoda adi
i sin !mada) zadueni su, od 5. oktobra 1454 (10 Ramazan 858) go-
dine, s trogodinjim mukatom rudnika oblasti (vilayet) Vuka i Laza
(Lazara), koja je iznosila 4.000.000 aki 2 Meutim, od 9. IX 1468
(An Gurre-i Rebi-til-ahir Sene Selas ve Sib'in ve semani mie fi
selase sinin) zadueni su samo (nefs...;i) s mukatom rudnika vilajeta
Vuka sledei zakupnici: Jani, sin Katakuzenosa iz Novog Brda, Jorgi
iz Vranja, Rum iz Sereza (Siruzi), Toma, sin Katakuzenosa iz Sereza
1
Inalcik, Fatih devri ilzerinde tetkikler ve vesikalar, s. 45.
2 An A~aI1i Ramadain sene semane V1e hamsin ve semane mie f.j sinin
(Mukataa defteri .Nh 176, fot. 1). Zanimljivo je istai jedno pitanje. Ovaj izvor
ukazuje da su etvorica naV<eden!h zakupnika, muslimanske konfesije, zadueni
s trogodinjom mukatom rudnika oblasti Vuka li Laza (Lazara), i to od 10.
Ramazana 858, tj. od 5. IX 1454. godine, a zna se da j1e konano Kosovo
<Jsvojeno od ~sultaina Mehmeda II Osvajaa tek od sredine 1455. godine.
153
i Pala Logoz iz Istanbula. Visina zakupa je iznosila 8,000.000 aki.
Porez na berat (resmi berat) iznosio je 96.000 aki. Od toga (minha):
razduenje (resid) u skladu deftera mukate 6.332.567 aki, saldo (el
baki) 1. 763.433 ake 3 Kako se vidi, zakup (8.000.000) i porez za berat
{96.000) iznosio je 8.096.000 aki. Dakle, visina zakupa od 1454. do
1468. godine naglo je poviena, tj. zakup rudnika vilajeta Vuka i Laza
1454. godine iznosio je 4.000.000 aki, dok je 1468. godine samo
zakup vilajeta Vuka iznosio 8.000.000 aki. To znai, rudarstvo Ko-
sova se u vremenu od nepune dve decenije naglo razvijalo.
Nabije Vuitrna, Laba, Pritine, Morave, Topolnice i Zatit-
nika tvrave Novog Brda (milstahfizan-i kala-i Novabri) 1486/87 (892)
godine su pripadale hassu sandakbega vuitrnskog sandaka4
NOVO BRDO
Novo Brdo se spominje od 1326. godine. Ono se zvalo: lat.

Novus Mons, ital. Novomonte ili Monte novo, kod Sasa Nyeuberghe,
meutim kod Turaka Novo Birde, Nova Biri, Novabri, Novayerde,
Novabir, Novaberde, Yeni (Novo Brdo) 6 Novo Brdo je dostiglo svoj
vrhunac sredniom XV veka, kada se raunalo da je bio najvei ru-
darski i trgovaki centar u unutranjosti Balkana. Iz novobrdskih
rudnika se dobijalo glamsko srebro6
U Novom Brdu (Nieberge) istie Brokijer 1432. godine -
postoji rudnik zlata i srebra zajedno i svake godine se iskopa vie
od 200.000 dukata, a da nije toga verujem da bi on (misli se na
despota ura) ve bi bio izgnan iz svoje Rasije (Srbije) 7 Vizanti-
nac Kritovul, biograf Mehmeda II Fatiha sa ostrva Imbrosa veli
da se u Novom Brdu kopa silno srebro i zlato 8 A po jednom pismu
Ivana Kapistrata (1455) Novo Brdo je dala svom gospodaru 120.000
dukata godinjeg prihoda9 Pre turske vlasti Novo Brdo je bilo vrlo
razvijen privredni centar. U njemu su boravili i privreivali narodi
razliite nacionalne pripadnosti: Dubrovana, Kotorana, Barana,
Grka, Arbanasa, Talijana itd. Arbanasi su bili u Novom Brdu i kao
svetenici10
3 Mukataa defteri .N'2 176, fot. 4.
4 lcmal defteri N2 22, fot. 1.
6 Puci, Spomenici srpski, II, s. 5; Jireek Radoni, !storija Srba, II,
s. 93; Anhegger Inalcik, Kanunnamei sultani, s. 5, 6; Bibl. Nationale de
Pariis, Ma.nus. turcs, anc. 85, s. 266, 269; lbni Kemal, Tevirihi Ali Osma.n,
s. 116; Rizaj, Dve ake kovane u Novom Brdu i Skoplju, s. 356; Kolerkilic,
Osmanli Imparatorlugun.a Para, s. 22.
s Starinar V VI, s. 247. Glamsko srebro (argento de wama) je mea:..
vina srebra sa zlatom, u kojoj je, prema dednom dubrovakom izvetaju iz
1436. godine, bila jedna estina zlata. (Jireek Rado1i, Istorija Srba, I, s.
287).
7 Brokijer, Putovanje preko mora, s. 133.
8 Glas SAN, CXXXVIIl, s. 75.
9 J,ireek Radoni, ibidem, s. 93.
io Dind, Za istoriju rudarstva., II, s. 93.
I
154
Po Kritovulu sultan Mehmed II Osvaja je u prolee 1455.
godine krenuo iz Jedrena prema Srbiji. U Novo Brdo je stigao na-
kon 25 dana. Sultanova vojska je brojala 50.000 konjanika i neto
vie peaka11 Topovi koji su upotrebljavani u bombardovanju Novog
Brda bili su veliki (oni su najverovatnije izraeni u okolini Novog
Brda) 12 Po beleci seenikog letopisa Novo Brdo se predalo sul-
tanu 1. juna 1455. godine, odnosno 6963 (1455) 18
K. Mihailovi, savremenik, o zauzeu Novog Brda istie da je
car (Mehmed II) opseo Novo Brdo, tj. Srebrnu i Zlatnu Planinu 14 .
Turski hroniar Aikpaa Zae, opisujui pad Novog Brda velikom
turskom sultanu Mehmedu II, izmeu ostalog istie da se nalo ll
novobrdskoj tvravi toliko blaga, tako da se izbrajati niti iskazati
ne moe. Ogromno srebro koje je pronaeno poslae Turci u carsku
riznicu. Zatim on dodaje da su se u grad smestili muslimani i samo
oni nevernici na koje su imali poverenje 15
Posledice turske vladavine su bile osetne za Novo Brdo. Staro
gradsko ureenje Novog Brda Turci su zamenili svojim. Po tapu
tahrir defteru od 17 26. juna 1455. godine mi vidimo da na elu
Novog Brda ve stoji subaa zvani Kasim-beg 16 Godine 1454/55 (859)
u tvravi Novog Brda je bilo 11 topdija, meu tufekijama (pu-
karima) i zenberekdijama17 samo jedan od njih je muslimanske
konfesije. Naime, u tvravi Novog Brda je bilo 10 jeniera tufek-
ija. Prihodi timara sa Bogoslava iznosio je 6.288, lagator<< Rado-
slav 7.505, eribae Novog Brda 18 , kadija 8.927 aki 19

11
Glas SAN, CXXXVIII, s. 75.
12 Starinar V VI, s. 269,
1s Dim.i, ibidem, s. 65; Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, knj.
XVI, s. 294.
14 Zivanov;i, D., K. Mih,ailovi iz Ostrovice, s. 36.
15 Elezovi, Turski izvori za istoriju Jugoslovena, s. 76.
18 FilipoV'i, Iz istorije Novog Brda, s. 66.
17 Zenbiirek, je peN;ijska re, to znai mald top koji se nosi na stoci.
Otuda ze1berekdije su bile topdije malih pok11etnih topova.
18 Ceribaa zapovednik odreda neriedovne ili pomone vojske; pri-
padnik vojnog odreda akendiija koj,i je isluio kao obavetajac za ratn,i pohod;
ciganski knez, prvak, stareima.
10 Inalcik, Fa.tih devri iizerinde tetkik1er ve vesikalar, s. 152, 182. Najraniji
turski podaci koji govore o Novom Brdu odnose se na novobrdsku tvravu.
Ti podaoi su zabeleeni u defteru >>Vilayet-i VIlk (Oblast Vuka), koji je
zavren u vremm1u od 17. do 26. juna 1455.,.gocline, tj. nakon dvosedminog
osvajanja, a zavedan kao Tapu defter 2 m; 'u Ba:;;vekalet Ar~ivi u Istan-
bulu. U popisu oru~a d hrane tvrave, me4u orujem i ratnom spre:t11on1
spominju se: oklopa 35 komada, oklopnih oprema 6, maeva 47, kuka (mih)
6, tit 1, kratkih kopalja 5, nadakia 3, velikih topova '3, ostaLih topova 5,
puaka 55, uga:tlskie kacige 80, kone kape za kacigu 35, arbaleta 315, strela
za arbalet 3 sandul!;a, bukagiija 3, lanac 1, jarrna 4, luka 4, strela 25.000, titova
45, alitre 15 kesa, topovsld:h upaljaa 3, burila 2, masldnovog ulja 1,5 up,
meda 2 upa, soli 5 fuija, opet vlake soli 200 ko.mada, penice 6 ambara
0
(nisu puni), jema 7 ambara, prosa 1 ambar. A u popiisu namirnica izvan

tvrave stoj.i: penice 3 ambara (alli nisu puni), jema 2 ambara (ali nisu puni).
U defberu ima podataka koji se odnose na ljude u tvravi Novog Brda.
Evidentirano je: 6 zenberkija (arbaltjeri), 2 topdije, jedan pukar, jedan
155
U Novom Brdu jedan deo hrianskih spahija (sipahi kafirler)
1459 (864) preuzeo je zakup (iltizam) izbacivanjem vode iz okana
20
(kuyu) rudnika Godine 1463. spominje se kao paa Novog Brda
neki Egri Turko 21 U dubrovakim izvorima iz 1487. godine zabele-
eni su i dizdar i kadija Novog Brda22 Dakle, i.I Idmal defteri iz
1486/87 (892) godine spominje se dizdar tvrave Novog Brda, neki
[brahim, kao i crkve sv. Jovana i Hranka ? (valjda Arhangela ~
S. R.)23.
U jednom testamentu (7. XII 1473) Perka uriia umrlog u
Novom Brdu spominju se kao neka muslimanska imena (Jahja Zelbi,
terzija, Ahmet Hoda, Radi Karada, terzija itd.) 24 , to upuuje na
zakljuak da je u Novom Brdu poeo duh islama da preovladava.
Zbog toga je sasvim razumljivo da su Turci, kako nam ukazuju do-
mai izvori ,ve 1466. godine glavnu katoliku crkvu u Novom Brdu
posveenu sv. Nikoli pretvorili u damiju 25
. I pored vidnih znakova opadanja, ovo nije uzelo katastrofalne
razmere podvlai M. J. Dini. I dalje su se zadrali hrianski
trgovci iz Novog Brda koji su odravali poslovne veze sa Dubrov-
nikom. Nije potpuno nestalo ni sloja bogatih ljudi. Spominju se neke
ugledne linosti, kao Janja Kantakuzenovi >>gospodar novobrdski.:<
(1477), zatim Mihailo Komnen Crnojevi >>gospodar i knez novobrd-
ski<< (1502) 26.
Prema jednom fermanu sultana Mehmeda II Fatiha od 11. II
1478. godine upuen Daferu i Karagizu, koji su (kao amili) drali
sab!jar, jedan spravlja lukova (yayci). Svi su oni l'edom htiiani. Kara Goz
- i:ime jednog topd~ije ne mora ukazivati na mu;slimaria. Ovi treba da
se smatraju vie kao zarna1llije, strunjaci za pomenuta oruja, nego ratnici
- rukovaoci njima.
Zatim su navedeni i ne~i kovai, bravari, tesari spomenute tvrave,
ali svi su hI'lani. Na kraju spominju se etiri hrJana kao graditelji tvrave.
Vrlo je interesantan popis ulufedija (pla011ika, red konjanika vojrni-
ka) tvrave Novog Brda. Njih je 50. Svi su muslimani. Meu njima so
spominju 1 banjski trlja, 1 burekdija, 1 istreljar, 3 mu21iara, 1 1Spailija,
1 badar i 1 6ehaja. Oni su sa svih strana Balkama i drugih oblasti (usten
dil, Vranje, Serez, Vize, Jedren-e, Nik<Jpolje, JanbOO., ehirkoj (Pirot), Sarigel,
Beograd, Bosna, Ugarska. Ima vlaha jedan Srbin, j:eda.n Laz (Srbin), jedam
Tatar, tri Arbanasa).
Na kraju j.e evidentirana skupina jeniera-pukara, koja predstavlja
muslimanski elemenat. Njih je bilo 10, a porekllom iz Ser.eza, Drame, Skoplja,
ustandila. Tu je jedan Arnaut i jedan Laz (Filipovi, ibidem, s. 63 65).
20 Babinger, Sultanische Urkunden, s. 22 .
21 n

in1c, i'b'd
i em, s. 68 . .
22 Ibidem.
23 Icmal defteri 22, fot. 60.

. .
24 n1n1c,
- i'b'...
...,,em, s. 68 .
25 Ibidem. .
20 Ibidem, s. 71; Radoji, Janja Kantakuzenovi, >>Prosvetni glasnik<<
58, 1942, s. 467; Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, s. 123.
156
rudnike u Novom Brdu, trebalo je od sultanskih hasova, rudnika
Novog Brda, isplatiti proviziju u novcu jenierima, i to garnizonu
Smedereva za 600 dua i u Gornie (?) za 50 dua, za mesec evval,
~silka'de i zilhide, tj. za tri meseca 1478. godine jednu sumu od
50.000 aki 27
Novo Brdo je zapisana >>Nova Bri hassa (krunsko dobro) nje-
govog velianstva<<, a struktura stanovnitva Novog Brda, po def-
teru iz 1498/9. i dalje, ostala je uglavnom hrianska. Cak i 38 ma-
hala, koliko je bilo, ne nose muslimanska imena, nego se nazivaju
po imenu svetenika (pop, protopop), kaluera ili crkve2 s.

Podatke koje nam prua defter iz 1498/99. o broju kua u

Novom Brdu su vrlo dragoceni. Po njemu u Novom Brdu ima 809
kua, a novoupisanih 78 kua. Svega 887 kua. Sa svojih 887 kua
Novo Brdo je moglo uz faktor 5 do 10 eljadi u jednoj kui -
oko, a moda i znatno preko, 5.000 stanovnika20
Ovi podaci su vrlo zanimljivi jer pokazuju priblian broj sta-
novnitva Novog Brda u drugoj polovini XV veka. Ujedno ovi po-
daci mogu da osvetle i predtursko stanje, pobijajui raniju tvrdnju
da je u doba >>najveeg prosperiteta<< (sredinom XV veka) broj sta-
30
novnitva Novog Brda iznosilo oko 40.000 stanovnika Zaista, to
tvrenje, ako se misli na sam grad, je jedan apsurd poto povrina
jednog dananjeg grada sa 40.000 stanovnika sa viespratnicama
zauzima jednu povrinu nekoliko puta veu od povrine Novog Br-
da sa predgraem u XV veku. Ipak, kada je re o broju stanovnika
Novog Brda treba razmiljati. Prema podacima deftera o dizji stvar
stoji ovako: Novo Brdo (Novabri) je imalo 893 (1487) godine 7.017
domainstava (hane) u kojima je stareina mukarac, i 1.040 doma-
instava u kojima je stareina udovica (bive), u 894 (1488) godini
je bilo 7.023 domainstva hane<< koja su plaala porez (resim) po
25 aki, svega 176.075 aki i 1.046 dom. >>bive<< koja su plaala porez
(resim) po 6 aki svega 6.276 aki. Dok je u 895 (1489) godini bilo
6.810 dom. >>hane<>bive<< 31
Na osnovu navedenih podataka saznajemo da je u Novom
Brdu 1487. godine bilo ukupno 8.057, 1488. godine 8.068, a 1489.
godine 7.782 domainstva >>hane<>bive<<. To znai u 1488. godini
broj hrianskih domainstava se poveao, a u narednoj godini je
(1489) opadalo. Prema tome, u tom broju domainstava trebalo je
biti u svakom sluaju oko 40.000 stanovnika. Samo, tu pojavu, po
naem miljenju treba shvatiti na ovaj nain: Novo Brdo s okoli-
nom (sektorom dizje) je imalo u drugoj polovini XV veka oko 40.000
stanovnika, a sam (nefs-i) grad (tvrava) oko ili znatno preko 5.000
21 Popov, Njakolo fermani, G. 197.
2s Filipov.i, ibidem, s. 71.
29 Ibidem, s. 73.
ao Mijatovi, Despot ura Brankovi, I, s. '85.

si Barkan, 894 (1488189) y'il'i Cizyesinin, s. 27.
157
stanovnika. Zbog toga, po naem miljenju, ne treba zakljuiti da
je dolo do velikog rasipanja stanovnitva Novog Brda, odmah posle
njegovog osvajanja od Turaka32 , ve je dolo do izvesnog opadanja,
to je sasvim prirodno. Posle osvajanja od tuinaca dolazi do izve-
snog pomeranja i preseljavanja stanovnitva svakog naselja, pa u
ovom sluaju i Novog 13rda. ,
N. Filipovi u svojoj _raspravi, bazirajui se na defter iz 1498/99;
konstatuje da pored stranih, dubrovakih zanatlija u Novom Brdu
sada dolazi na domai, srpski svet, kao i prilian broj Arbanasa<<.
On ukazuje i na to da je u Novom Brdu zabeleena i skupina Je-
vreja od 6 kuass.
Podaci iz deftera 1526. godine ukazuju na opadanje kua u
Novom Brdu u odnosu na one iz 1498/99. godine. Po defteru iz
1498/99. U: Novom Brdu nije bilo vie od 887 hrianskih kua u
1526. godini taj broj se snizio na 514 kua, ali i sa tom razlikom
to u tom broju sada ima 139 muslimanskih kua, tj. preko 27/o
ukupnog broja kua u gradu. Dakle, muslimansko stanovnitvo je
u stalnom porastu na raun hrianskog stanovnitva34
Turci su se zainteresovali za aktiviranje rudarstva u ovom
rudarskom podruju, koje je izgleda posle konane okupacije poelo
da slabi. U jasaknami Novog Brda iz 1455. godine naglaena je sle-
dee: amili Novog Brda poli su na Portu da se ale na vlasnike
jama (kuyu issileri) koji ne koriste rudnike kao ranije, a radnici
(irgatlar) ne pokazuju interesovanje prema radu u rudnicima i na-
nose razne tete rudnicima. Stoga je sultan Mehmed II Osvaja
uputio svoga specijalnog izaslanika jesakdiju da u rudniku No-
vog Brda i rudnicima koji su pripadali (tevabi) Novog Brda primeni
jasaknamu, odnosno pravilnik, s ciljem da se ureuju rudnici shodno
carskoj povelji (ni~an) da bi se postigao prosperitet u rudarskoj pro-
izvodnji, naterae da rade sve one osobe koje pokazuju nemarnost
prema rudarskom poslovanju, primenjujui ak i smrtne kazne,
ako se erijatom ustanovi da su nanosili tetu rudnicima35
Godine 1463. veliki vezir Mahmud Anelovi izdao je berat
da Dubrovanin Franko Baboni moe da se vrati u Novo Brdo da
bi trebalo nastaviti rad u tamonjim rudnicima38
Zakonske mere sultana Mehmeda II i Bajezida II pozitivno su
se odrazile. Dolo je do privremene stabilizacije i napretka, naroito
za vreme sultana Bajezida II. To se oito zapaa, naroito iz deftera
1498/99. godine kada je dolo i do poveanja broja kua u Novom
Brdu; broj od 809 kua starog stanovnitva popeo se na 887 kua,
tj. 78 kua su u defteru novoupisane, odnosno prirast stanovnitva
izmeu dva popisa iznosio je 9,64/o. Ove injenice su naterale N.
32 Filipovi, ibidem, is. 72, 84.

33 lbidem.
at Ibidem, s. 82.
as Babinger, ibidem, s. 12.
38 Elezovi, Turskt spomenici, I, s. 42 43; U2lllllcar~iili, Tugra ve pen-
ce.!er, s. 116.
158
Filipovia da donese ovakav zakljuak: >>Ovaj znatan priliv ukazuje
na dvije stvari: na oivljenju aktivnosti rudarstva, zanatstva i trgo-
vine, kao i nastojanje Turaka da zbog razvitka grada i njegove pro-
izvodnje to doseljavanje podstaknu. Taj napor, osmanske vlasti da
obnovi i uzdigne Novo Brdo i njegove rudnike, mora da datira jo
od ranih vremena iza definitivnog osvajanja Novog Brda37
U defteru iz 1498. godine vidimo da je u Novom Brdu bio
emin rudnika neki Habib. Inae u spomenutom defteru najveim
delom se radi o poslovanju emjna Habiba. Sudei po formi deftera,
inspektor, odnosno nadglednik rudnika, bio je jedan kadija koji je
upravi podneo prigovore na poslovanje i obraune emina, majstora
za legiranje i drugih. Jasno je da je on ovu kontrolu u Novom Brdu
sam preuzeo, jer nisu navedeni samo sudski akti i ostale pismene
isprave (naroito defteri katiba) nego i rezultati usmenih saslua-
vanja. >>Stoga se nalazi kod pojedinih izvetaja uneseno na rubu
(opaska): potreban izvetaj ('arz) emina, ili potreban izvetaj maj-
stora za legiranje i sl.; ispod toga je unesena, nakon prispelih, tra-
enih izvetaja, odluka po kojoj su obino bili duni optueni da
podmire tetu, koja je navedena u tekstu. ispod izvetaja inspektora.
Ovaj spis stvara utisak o najveoj nepouzdanosti, naroito emina<<,
Poto nedostaju drugi izvetaji o drugim rudnicima i o drugim vre-
menima, onda je nemogue prosuditi da li se ovde radi o iznimnom
sluaju ili o normalnoj pojavi38 .
Priliv novog stanovnitva u Novo Brdo donosio je i novu stru-
nu zanatsku i rudarsku snagu, jer meu njima ima krojaa, mesara,
koara, zlatara, kovaa i hutmana39
Godine 1527/28 (934) samo (nefs-i) Novo Brdo je bilo sultanov
hass sa prihodom 10.262 ake, a prihodi su mu iznosili, od ispende
(samog Novog Brda) rudnika, kovnice novca i mukate 3.983.785 aki
(Tapu defter N!! 167). Zbog toga to su se u Novom Brdu nalazili
rudnici i radi majstora koji su se nalazili u unutranjosti, 1544 {951)
godine je vrena registracija stanovnitva, u kojem je bilo 146 do-
mainstava (hane) i posebno 6 jevrejskih (yahudi) domainstava. U
ovo vreme, u sklopu ove kaze, bile su i sledee nahije: Trobosica,
Dobriani, Leskovac (Leskofr;a), Ostrovica, Morava i Kara-Tonlu
(Tapu defteri .N'!! 234)40.
37
Bibl. }'J'ationale de Paris, Manus. tu1cs, anc. 85, s. 266 :269; 269 273;
Filipovi, ibidem, s. 71.
88 Anhegger, ibidem, s. 30--31. G-Odine 9(}3 (1497/8) postavlljen je silahdar
Ede-beg da vri inspekciju (tefti~) regiona rudnika d kovnice novca (darb-

hane) Novog Brda i da napie izv:etaj o stanju dotinih rudnikih. oka.na
(maden kuyulari) i kovnice novca, zatim o porezu (resim) vina, svinje, bate,
kao i o reguliisanju n;ekih albi (~ikayet) koj~ se tiu rudnika. U tom izvetaju
nalazi se i din!ormaci1ja iz 882 (1477) godiine (Qagatay, Osmanli Imparatorlu-
/junda maden hukuk.u, s. 420). Za vreme naieg bavljenja u Istanbulu (1967)
zainteresovali smo se za spomenuti izVletaj, ali niko iz Al1hive Predsednitva
vlade nije znao da nas uputi na fond kome p11ipada.
39 Filipovd, ibidem, s. 72.
40 Gokbilgin, Rumeli eyaleti, s. 259, 282 (napomena 160).
159
Godine 1554 (962) Mustafa je poslao pismo Mehmedu, naibu
kadije Nov9g Brda, kojim moli da m:u se vrati ponovo dizdarluk i
hass, izjavljujui da e postati komandant rudnika i paljivo e u
vati dravnu imovinu; nadziravae bogatstvo Novog Brda; kao diz-
dar poboljae stanje posade. Stoga je Porta uputila zapovest begler-
begu Rum.eiije da mu se vrati sluba dizdara tvrave Novog Brda,
l;>ivem dizdaru Mustafi, umesto Murata koji je pokazao da nema
sposobnosti za tu slubu. Inae, na nesposobnost Murata se alio kod
inspekcije rui;lnika (maden tefti~i) 41
Novo Brdo, kao rudarsko mesto, bilo je od znaaja od sredine
XVII veka, ali ba taj vek pokazuje da je zapoeo period gubljenja
njegove slave. Grad Novo Brdo (Monte novo) istie M. Bizzi 1610.
godine, nalazi se na visokim brdima bogatim rudama. Od tih ruda
Turska je imala velike koristi, s obzirom da je ona uzimala polovinu
srebra koje je vaeno iz tih ruda, dok su drugu polovinu uzimali
oni koji su rudu vadili 42 Nadbiskup Bianki 1642. godine belei da
je u Novom Brdu bilo svega 80 katolikih, 50 pravoslavnih i 20
turskih kua. to se tie novobrdskog rudarstva Bianki veli da je
nekada Novo Brdo bilo bogat rudnik srebra, ali sada se ruda vie
ne vadi, izuzev iz dve rudne ice koje su vrlo rave43 Ovo treba
shvatiti na taj nain to je rudarska proizvodnja u Novom Brdu,
u odnosu na ranija vremena, naglo oslabila. No, ipak, rudnici Novog
Brda ni sredinom XVII veka nisu bili beznaajni, a to proizlazi iz
injenice da je po H. Kalfi oko 1650. godine vei deo zakupa
skopske rudarske inspekcije bio u Novom Brdu44 -
Prihodi rudnika Novog Brda prema E. Celebiji 1661.
godine iznose 20 tovara, odnosno 2,000.000 aki. Sem toga i samo
stanovnitvo Novog Brda je postala jako bogato, zahvaljujui bla-
godetima rudnika 45 U ezdesetoj godini XVII veka P. fra Bernardino
veli da je Novo Brdo (Monte Nuovo) obilno rudama srebra, dok za
Trepu tvrdi da je bogata rudnicima zlata i srebra 46 Novobrdsko
rudarstvo nije se ugasilo ni 1671. godine, poto prema vizitatoru
D. Stefana Gaspari-a srebro je vaeno u okolini Janjeva i. iz brda
Novog Brda47 Rudnici novobrdskog rudarskog podruja su eksploa-
tisani jo 1686. godine, jer je skopski paa u to vreme posetio Pri-
tinu, da bi pregledao sve rudnike 49

41 Milhimme efteri 1, s. 35, 249. 14. II 1557 (14 R 964) prethodnom

dizdaru Novog Brda, Muratu, dodeljivan je d.dzdarluk u tvravi Tojepi
(Milhimme 2, s. 224).
42 Hylli i Drites, Shkoder, .1943, s . .268.
43
Radoni, Rimska kurija, s. 108.
44 Spomenik SAN, XVIII, 'S. 59. ,
45 Celebija, Putopis, II, s. 60.
4o Starine XXV, s. 198, -
. .
41 Hylli i Drites, Shkoder, 1930, s. 382.

48 Simi, I storijski razvoj rudarstva, s. 237.
160
Jedan izvetaj upuen papi iz 80-tih godina XVII veka, po svoj
prilici izvetaj barskog i skopskog arhiepiskopa Petra Bogdana -
smatra. St. Novakovi . glasi: >>Od Prizrena jedan dan na severo-
istok dolazi se na polje Kosovo, vrlo ravno. i opkoljeno rud1.1-icima
zlata, s:r:ebra i drugih metala; a uva ga (tj. Kosovo) varo Novo
Brdo na kraljevskom brdu Argentini, tj. Srebrniku, koji je spolja
jedno golo, ali 'iznutra prebogato rudom. U gradu i~a deset kua,
a redovna je posada etrdeset jeniera, koji svi stanuju izvan grada
u varoi, a u gradu veinom bogatai, koji strahuju od zlih ljudi.
Grad tek to nije pao od starine; na njemu nema ni vrata ni pro-
zora; pust je, a da je u redu, niko ga ne bi mogao uzeti, na takvom
je zgodnom mestu. Moji Arbanasi nude se da ga uzmu njih 300, pa
da kapi krvi ne proliju, i da posle njihova briga bude, kako e
ga odrati, ako bi bilo kakve uzbune i trenja meu tamonjim
narodom;. Oblast je ove varoi prostrana, rodna i bogata, osobito
stokom. U varoi ima 150 kua, hrianskih (katolikih i praovslavnih)
i turskih <{ 49

'-~- ..
. JANJEVO
. .
- '
. ' . . . . . . . . .
Janjevo pripada novobrdskom rudarskom podruju. U nepo-

srednoj okolin~ Janjeva eksploatacija rudnog .blaga je. poela vrlo
rano . Ima. tragov~ z:udarenja. iz pr_edistorijskog i antikog perioda.
U srednjem ve!{u Janjevo se prvi put spominje u pismu pape Be-
nedikta IX od 1303. godine, upuenom barskom nadbiskupu Marinu 50
U Janjevu .
je postojala
. .
i latinska
.
kolonija.
.
Ona je 1328. godine imala
svoju katoliku parohiju (upu). Godine 1433. spominju se u Janjevu
i dubrovaki trgovci51 Naime; Dubrovani su se u Janjevu bavili
i rudarstvom62
. . . .
. Dubrovaka kolonija u
Janjevu, premda oslabljena, postoji i
za vreme tUJ:'.Ske vlasti. Dubro.vanin Radivoje Strijeevi je pio. ak
i knez u Jahjevu _1461. godine 53 Izvori za vreme turskog gospodstva,
koji bi govorili izriito o Janjevu su vrlo oskudni, osobito za XV
i XVI . vek. Samo dokumenta
' ' . .
koja govore o Novom Brdu naelno
- '
treba ;Ia vae i za J,:anj~vo, Ali, .da je Janjevo bilo jo u drugoj

polovini, XV veka vaan rudarski centar upuuje i injenica to je
ono imalo 1488. godine svoj Zakon o rudnicima, bad.a, darbhane i
kalhane 54 O Janjevu ima pomena i u defteru iz 1498. godine5s.
Godine 1573 (981) iz Janjeva je trebalo prevesti izvesnu koli-
inu olova, kolima pod kifijom, do Sofi~e, a za podizanje graevine
.- . . . - .
.
4& God. Nikole Cupia, III, s. 273 .274.
5 Kovaevi, O Janjevu, s. 121. , . ..
51 J.ireek, Ruda'l'stvo i rudari, s, 22 (li Zbomik).
5 2 Kovarevi, ibidem, s. 124.
&3 Kovaevi, i bidem, s. 126. .. .
54 Bibl. Nationale de Paris, Manus. turcs, anc. 85, s. 1273 . 275.
, s& Anhegger, ib.tde11~, s. 59. .
11 Rudarstvo na K()fl)vu 1.61

- radionice (karhansaray) u kasabi Hafsa, za duu umrlog halep-
skog beglerbega Kasima 56
Ferrnan 1574 (982) godine, koji je upuen kadijama Kratova,
Velesa (Koprillil), Stipa (I~tib) i Skoplja (Uskilb), ukazuje pored osta-
log da se na zahtev Mehmed-pae, velikog vezira, trebalo isporuiti
izvesna (neodreena) koliina olova iz rudnika Janjeva57
Godine 1597. srpski kalueri Damjan i Pavle piu papi o bo-
gatim zlatnim rudnicima Janjeva58 A 1610. godine M; Bizzi kae
"da se Janjevo nalazi izmeu nekih breuljaka koji su bili, zbog rud-
nika srebra, svi prekopani; odatle je vaeno u velikim koliinama 59
U Janje\1u, belei nadbiskup Bianki (1642), je _bilo 85 katolikih,
120 turskih i 180 pravoslavnih kua60 Hadi Kalfa za Janjevo kae
da se nalazi izmeu Pritine i Novog Brda, ne govorei nita o rud-
nicima toga mesta81 Verovatno je Hadi Kalfa ubrajao rudnike Ja-
njeva u one iz Novog Brda. Po D. S. Gaspariu (1671) srebro je
vaeno u okolini Janjeva 62
Kako vidimo, nemamo dovoljno podataka o Janjevu, naroito
o rudarskoj proizvodnji. Janjevo je u XVII veku bilo ipak vano
mesto. No prestanak rudarskih radova u XVII veku liavao je sta-
novnitvo Janjeva glavnog izvora zarade od rudarstva.- Ono se
preorijentisalo na livenje mesinga, te se moe smatrati da se deo
stanovnitva Novog Brda naselio u Janjevu. Na taj nain, Janjevci
danas, koji se zovu Latini, predstavljaju jednu katoliku oazu na
Kosovu64 -
Stanovnici Janjeva su bili veinom potomci Dubrovana i Sasa,

inae su pripadali katolikoj crkvi. Janjevo je sa svojim bogatim
rudnicima privlailo i muslimanski i pravoslavni ivalj 65 >>Dubi."ov-
ani, u Janjevu, su bili uglavnom trgovci. Rudari pak bili su Sasi,
i od njih imalo je po sauvanim preda.njima, po etnografskim ispi-
tivanjima dve starosedelake porodice, Glasnovii i Paljii (ne Pa-
lii) (1910. godine 110 kua). U Janjevu se stanovnitvo stalno ob-
navljala i stapala. Pri najranijim rudarskim poecima, radnici za
grube zemljine radove, >>teaci<<, svakako su bili stanovnici okolnih
sela. Naziv sela col. aare u blizini dva rudita oigledno dolazi
u onu grupu o kojoj smo govorili, to je nesumnjivo dokaz prisustva
Sasa, jer je ovde re o selu kao pravom naselju uz rudite<< 66

l
se Muhimme defteri 21, s. G27.
s7 Milhimme defteri 26, s. 329.
&s Simi,Ist. razvoj naega rudarstva, s. 230.
se Hylli i Drites, Shkoder, 1943, s. 268.
ea Radoni, Rimska kurija, s. 108.
e1 Spomenik SAN, XVIII, s. 59.
82 Hylli i Drites, Shkoder, 1930, s. 380.

8 ' Kosti, Rudarstvo, Nastavnik XXIII, s. 385.
88 Pavlovi, Ostaci dubrovakih i saskth govornih osobina, s. 297, 298.
162
PRITINA
Prema.enovljaninu Iacopo de Promontoriu .1475. godine Novo

Brdo i Pritina su meu najvanijim rudnicima Balkana, koji za-
jedno sa Srebrenicom, Serezom, Solunom i Sofijom daju se pod tro-
godinji zakup za 360.000 dukata; godinje vrede 12.000 dukata87
Pritina je 1487 (892) godine nahija hasa sandakbega vuitrn
skog sandaka. S~ma (nefs:-i) Pritina je imala 1 muslimansku ma-
halu sa 51 domamstvom (hane) i 9 nemuslirnanskih (gebran), u
kojima je bilo .248 domainstava (hane), 34 neoenjenih (milccerret)I\
56 udovica (bive) 1 3 batine. Jedna mahala se zove .latinska (La-
tinlar)68: . . .
Pritina je bila upravo zeamet Mahmut,-bega brata Ishak-pae,
ali 892 (1487) godine je prela u has saridakbega. Skupina. (cemaat)
samog bazara Pritine imala je 51 muslimansko domainstvo, 252
nemuslimari.ska (gebran) domainstva. Prihod je registrovan u visini
od 65.401 ake. U ovoj na.hiji postajao je poseban .zearnet Jonuza
Trapezunta. . .
- Godine 934 (1527/28) kaza Pritina je postala sultanov
has sa prihodom 59.551 .ake. Sama Pritina je imala 3 musliman-
ske, akendijske mahale i 9 nemuslimanskih (gebran) mahala. J)o-
hoci su joj iznosili 95.801 aku (Tapu defteri N2 167). Godine 951
(1544) Pritina je sauvala isti status. U 7 mahala, koliko je imala
Pritina, bilo je 151 muslimansko do:Ipainstvo (Tapu defteri N2 234) 69
Godine 951 (1544) nareeno je kadiji J?ritine da nadzirava mukatu
rudnika Pritine
i raunovodstvo delova mukate emina zvanih. Ha-

lila i Ferhata. (Ba~mukataa kelemi N2 4989/2) 70 U fermanima iz druge

polovine XVI veka spominju se rudnici. olova u kazi Priti.ne pored
onih u kadiluku Novog Brda, kao i. rudari pritinskog kadiluka (Ta-
hti kazanda vaki 'olan madenciler) 71 .
. . . . . . . .
U~imajui u obzir navedene injenice moemo smatrati da je

Pritin~ bila kao rudnik, ili. u njenoj neposrednoj .okolini bilo rud-
nika olova .

.. RUDNICI KOJI
.
SU PRIPADALI NOVOM BRDU
.
. Jo se u jasaknami Novog Brda iz 1455. godine spominju rud-

nici. koji_ su pripadali (tevabi) Novom Brdu72 Drugim reima, .Novo
Brdo je imalo svoje pogone, potinjene centralnoj novobrdskoj ru-
darskoj administraciji, jer t_ermin arapskog porekla >>tevab'<< treba
tako razumeti. U zakonima Novog Brda iz XV :veka ak se imenuju
. .
67 Babinger; Die Auf. des G. I. de PTomc>ntorio, s. 64.

68 Icmal defteri .N'~ 22, fot. 62.
69 .Gikbilgin, Rumeli eyaleti, s. 259, ~2 (111ap, 162).
70 Gikbil!?Jiri,
XVI asl'.Tda mukataa ve iltlzam, s. 437.
71 Milhimme defteri 22, s. 284; Milhimme defterl 24, s. 220; Milhlmme
defteri 14, s. 11.iBB.
72 Babinger, Sultanische UTkunden, s. 14.
163
i neki rudnici to je u dosadanjoj literaturi bilo potpuno nepoznato.
Npr. u novobrdskom rudarskom zakonu iz 1488. godine spominju
se sledei rudnici: Blavi, Rim, Bola, odnosno Bulia, Mirkamei~.
A u Zakonu iz 1494. godine spominju se sledei rudnici: Markofi,
odnosno Narkofi 74 . Meutim, u Zakonu Jarkofe Novo Brdo, iz
perioda sultana Bajezida II, spominju se rudnici: Jarkofe i -Ozer-
kofe, kao i Sirvine ili Sironie ili Sirenie 75
. Te~o je identifikovati sve navedene lokalitete, odnosno rud:-
nike, jer danas ih sa takvim nazivima skoro i nema. Ali pokua-
emo da bar priblino. ubiciramo. Rudnik Blavie moda je dana-
nje selo Boljevce, koji se nalazi u neposrednoj blizini Novog Brda,
tj .. na . severoistonoj strani. Rudnik Rim, valjda se 04nosi na selo
Rimanite, u optini Pritina, sa 62 domainstva (1963). Rudnik Bu-
lie ili Bulice treba da se odnosi otprilike na jedno od sledeih sela:
Bilince u gnjilanskoj optini, Belince u uroevakoj optini, Balance,
u vitinskoj optini. Za rudnik Mirkme ne znamo na koji lokalitet
se odnosi. to se tie rudnika Markofi to je u stvari samo je~an
rud!J.ik. Da se odnosi samo na jedno mesto vidi se i po tome to
grekom pisara ime ovog rudnika jednom je napisana kao Markofi,
a nekoliko redaka nie, na istom mestu, kao Narkofi. To je neka
zabuna pisara, odnosno prepisivaa. Ovo ime N. Beldiceanu ita kao
_Markofa i kao Narkofa. Cak Beldiceanu identifikuje ovaj rudnik
i sa rudnicima koji su pisani kao Jarkofe ili Jarkufe i -Ozerkofe
ili -Ozurkofe. Ipak, ini nam se da treba praviti razlike. Po naem
miljenju .Markofi, ili Narkofi, je jedan rudnik u. kazi Pritine,
a to dolazi verovatno od Markovi. Moda ovaj rudnik odgovara
dananjem lokalitetu Markovac u optini Pritine. Dok rudnici Jar-
kofe i tlzerkofe, kako nam se ini da tako treba proitati, pred-
stavljaju dva rudnika, i da nipoto nemaju veze sa rudnikom Mar-
kofi~, odnosno Narkofi, jer se inae spominju u dva. razliita za-
kona. Dok ovaj poslednji rudnik,, dvojako napisan, nalazi se u kazi
Pritine, rudnike Jarkofe i Ozerkofe mislimo treba traiti negde
prema Uroevcu i Kaaniku, upravo blizu rudnika Sirinie ili Sir-
vine, s obzirom na to to su navedeni u jednom posebnom zakonu.
Cini nam se Jarkofa dolazi od Jar i K6fa, isto i Ozerkofa od
Ozer i Kofa. >>Jar<< na persijskom znai ponor, bezdan, a Kofa
dolazi verovatrio od Kova. Pa bi znailo Ponor Kovaa Donji
Kovai. Slino tome moemo protumaiti i Ozerkofe kao >>iizer<<
gornji (na turskom) i Kofe kao Kova, pa bi znailo Gornji Kovai.
Prema tome ova dva naziva mogli bi da odgovaraju rudnicima koji
su blizu jedan drugom. Inae postoji lokalitet pod imenom Kovaev
ci u dolini reke Lepenac, severozapadno od -Kaanika.
78
Bibl. Nationale de Parils, Manus. turcs,. anc. 85, s. 266; Beldiceanu,
ibidem,
. .
- .
_II, .s. . 310,
.
311.
.
.
.
74 Bibl. Nabionale de Pans, Manus. turcs, anc. 85, s. 270.
1s Ibidem, anc. 35, s. 143.

to se tie rudnika Sirvine, kako ita N. Beldiceanu, moe da
se ita i kao Sirenie. Inae postoji jedna upa pod imenom Sirni
ili Sirinii, u dolini reke Lepenac, na putu od Starog Kaanika za
Strpce, prema Prizrenu. Tu postoje i dan-danas rudnici;" Cini nam
se i jedan rudnik to se spo1ninje u 132. lanu rudarskog Zakonika,
iz 1536. godine pod imenom Sirenia, ne treba smatrati da se odnosi
r1a Srebrenicu u Bosni, kako smatra Spaho , nego na Sirini na Ko-
77
sovu, jer skoro na isti nain su pisana oba imena.

O jednom rudniku pod imenom Kosovo ima pomena jo u def-
teru iz 1498. godine 78 A u XVII veku turski geograf Radi Kalfa
spominje Kosovo kao kadiluk vuitrnskog sandaka i da su stanovnici
Kosova mahom rudari 79 Stoga postoji verovatnoa da je zaista po-
stojao rudnik ;pod imenom Kosovo, koje je iezlo negde krajem
XVII veka kao posledica burnih dogaaja to su se dogodili u to
vreme ba na podruju Kosova.
78 Beldiceanu, ibidem, II, s. 309; Podaci iz Statistikog zavoda APKM

od 31. III 1963; Ch. Sami bey Fraschery, Dict, FTancais, s. 1336; Mapa APKM,
Rili.ndja, 1965; !talijanska top. karta Kaaoika, ReseTvata (Mod. 12).
1e A:nhegger, ibidem, s. 59.

79 Spomenik SAN, XVIII, s. 58 59.
165
IX
KOPAONICKO RUDARSKO PODRUCJE
Najstariji pomeni o rudarskoj radinosti na podruju Kopaonika

potiu iz ovog vremena: Trepa 1303, Plana 1346, Zaplanina 1390,
Belasica 1423 itd. 1 U prvoj polovini XV stoljea postojala je ru-
dokopija i dubrovake naseobine u sledeim rudnikim mestima
kopaonike rudnike oblasti: u Trepi, Plani, Belasici, Zaplan'ini,
Kovaima, Livadi, Koporiima; za Ostrau Jireek ne navodi arhiv-
ski pomen iz XV veka, te uopte izgleda da je rad u ovom rudniku
tada ve bio zanemaren. Dubrovake naseobine u Kovaima, Livadi
i Koporiima, ako su jo dvadesetih godina XV stoljea postojale po
izvorima koje navodi Jireek, one su morale biti vrlo male i na
kraju svog ivota poto se ni tada ne javljaju u zbirci arhivskih
knjiga gde ima najvie pomena o tadanjim naseobinama u Srbiji
i Bosni, u knjigama odluka malog vea. Bran. Truhelka, kako to
pokazuju njegove beleke koje se uvaju u Dravnom arhivu u Du-
brovniku, nije nalazio vesti o Kovaima, Livadi, Ostrai, Kopori-
ima i trgu Brveniku u zbirkama koje je on obradio za vreme od
1430 1480. godine. Sasvim se pouzdano moe tvrditi da etrdesetih
godina XV veka nije bilo dubrovakih naseobina a moda i rudo-
kopije u mestima gore spomenutim. Tih godina arhivski podaci go-
vore o dubrovakim naseobinama samo u Trepi, Plani, Belasici i
Zaplanini. Proces izumiranja onih starijih rudarskih naselja koja
nisu eksploatisala izdanija okna odvijao se, sasvim normalno, jo
i. pre dolaska Tu raka, te dolazak ovih nije bio razlog da se u njima
prekine sa radom. Ovakva analiza arhivskog materijala veoma je
vana, poto se dosada tota jednostavno pripisivalo Turcima, ume-
sto da se detaljno i strpljivo pretrae arhivske zbirke<< 2
1 Kovaevi,Dans ,!a Serbie, s. 256.
2
Hrabak, Dubrovako iverje, s:. 51.
Kopaoniki planinski venac, zbog svojih bogatih srebrnih rud-
nika, bio je poznat putnicima XVI i XVII veka pod imenom >>Mon-
tagno dell'argento<<, >>Mons argenteus<<, >>Monte argentare<>Del'ar-
gento<<3, a Turci su nazvali ovu oblast >>Giimii~ Dagi<< Pianina
Srebra4 Jean Chesneau 1547. godine prevalivi put preko Kopaonika,
koji je on nazvao Srebrnik (d'Argent), zabeleio je da se tu kopa
srebro, to prua sultanu veliki dobitak5 Zak Gazo 1548. godine
za Kopaonik istie da se iz ove planine redovno vadi srebro u veli-
koj koliini, to daje sultanu veliki prihod, a Pjer Leskalopjea u
godini 1574. istie: >>Planina se zove Srebrna planina (Kopaonik -
Montagne d'argent) usled rudnika srebra koji neprestano rade za
velikog sultana<< 6
Navedeni zapadni izvori, te brojni fermani koje smo ve u
prvom delu spomenuli, oito pokazuju da je dolo do preporoda
turskog rudarstva u vreme vladavine sultana Sulejmana Zakonodav-
ca i to iskljuivo kao posledica mera koje je preduzimao sultan
Zakonodavac donoenjem rudarskog Zakonika, u kojem se spominju
kao najvaniji rudnici srebra kopaonikog podruja: ena, Zapla-
nina, Belasica, Trepa, Brvenik7 Meutim, fermani iz tog perioda
upuuju na zakljuak, da ne samo to su eksploatisana rudarska
nalazita, nego je bilo aktivnih rudnika i na mnogim mestima. Treba
istai da su zapadni izvori u potpunosti u skladu sa turskim zvani
ni:r'n dokumentima. Za vreme turske vladavine spominju se na ovom
rudarskom podruju jo Kurumlija i Samokovska Reka, kao rudar-
ska mesta8 U kruevakom defteru iz 1536. godine spominje se selo
Selce, koje je pripadalo Kurumliji, da ima 8 kua i 6 neoenjenih.
U napomeni stoji da slue u rudniku Srebrenica (na Kopaoniku) 9 .
TREPCA
Trepa se spominje prvi put 1303. godine. Ona je predstavljala

u srednjem veku najveu varo celog kopaonikog terena. U Trepi
su, u srednjem veku, stanovali pored Dubrovana i nekoliko Splia
na. Prisustvo kujundija zlatara govori u prilog postojanja kovni-
ce. Tu je bila naseobina -Sas. Trepa je konano okupirana od Tu-
raka 1455. godine, ali je jo 1399. godine u Zveanu bilo sedite
turske efalije namesnika Feriza, a u: Trepi 1410. godine su
bili turski inovnici, por~d onih srpskih. Turske
.
kadije
.
1421. godine

8 Matkov.i,Putovanja po Balkanskom poluotoku (Kuripei i dr.), s .. 76;
Matkovi, Putovanja, Rad JAZU, CXXIV, s. 66, 99. .
- 4 Jireek, RudaTstvo i rudari Srbije i Bosne, s. 17 (iild. vidi ZbOTnik
Konstantina Jireeka). -
6 Matkovi, Putovanja, Rud JAZU, LXIl, .s. 71.
& Samardi, Beograd i Srbija u spisima fTancuskih savTemenika, s. 114.

7 Spaho, TuTski rudarski zakoni, s. 166.
8 Anhegger, BeitTige zur Geschichte, s. 151.
0 Tapu defteri (Kruevaki defteT) M 179, fot. 9.
168
-
bile su u Pritini, Zveanu i u Trepi 10 Turci-Osmanlije vrlo rano

su naselili Trepu. Ve 1436. godine u njoj je postojala jedna turska
mahala (kvart), a 1438. godine i turska kovnica, iako je Trepa, kao
i Pritina, do konanog pada (1455) smatrana delom despotovine.
Ima podatak da su ak turska lica >>sclavus turchorum<< 1436. godine
opljakala tovare srebra dubrovakim trgovcima, s motivacijom da
je zabranjeno srebro izvoziti u inostranstvo, jer je ono potrebno za
turske kovnicett. ;
. Po Aik-pai Zai i Nerija sultan Mehmed II Osvaja, kada
je konano osvojio Trepu, zatekao je veliko blago i boga.MtVPF u
njenoj tvravi 12 Zvean je kasnije uao u sastavr,bosa11iikoQ":>i:u>P.a-
luka, predstavljajui najistoniju granicu dotinog paaluka i kao
vano strategijsko uporite i vrlo znaajnu i ivu raskrsnicu sao-
braajnih arterija na sve etiri strane 13 Posle konanog pada pod
rurke, Dubrovani -nisu vie mogli da sudeluju u eksploataciji sre-
brne i olovne rude Trepe, s obzirom da ta proizvodnja nije bila
vie rentabilna pod novim prilikama, tj. zbog toga to je turska
administracija zabranila izvoz srebra i olova. Prema tome, Dubrov-
ani su vrili u srednjem veku vidnu ulogu u rudarstvu, no dolaskom
14
Turaka i posle toga rudarska proizvodnja nije prestala
Postoji jedan ferman iz 1479 (883) godine (koji se nalazi u
Dravnom arhivu u Beu), a koji je upuen kadijaina: Plovdiva,
Trepe, tipa i ostalim kadijama Rumelije da pronau Dubrova
nina Marina, pa njega i sve to se bude naio njegovo da predaju
Dubrovanima koji su za njegov dug sultanu platili 1.060 dukata
zbog otmice koju je uinio amaldaru Mleaninu Batistu 15
Trepa je kao vano rudarska naselje sa razvijenom rudarskom
industrijom, jo 1488: godine imala vlastiti Zakon 16 U Zakonu se
spominju kao rudarska naselja i Pikine (moda dananji Picel),
Olan? (moda dananji Vala) i Zija (Izyac;). Prema obraunskom
defteru o dizji (glavarima) za 1488/89 (894) godinu, sektor dizje
Trepe je imao 991 domainstvo (hane} u kojima je stareina mu-
karac i 83 domainstava u kojima je stareina udovica (bive). Za
991 domainstvo (hane) iznos dizje je bio 47.773 aki, tj. 48 aki
u proseku za jedno domainstvo, a za 83 domainstva (bive) 1.411
aki, tj. 17 aki u proseku za jedno dom_ainstvo >>bive<<. Dakle, vi-
sina dizje za domainstvo s mukarc_~m kao stareinom bila je
mnogo vea u odnosu na visinu dizje domainstava u kojima je sta-
reina udovica. Po jednoj tabeli iz istog deftera u Trepi je bilo
1487 (893) i 1488 (894) godini 768 domainstava >>hane<>Bl'atstvo<< XXVI, s. 76; Neri Tarihi, s. 719/21.
18 abanoV'i, Bosanski paaluk, s. 32.
14 Anhiegger, ibidem, s. 152.
1s Elezovi, Turski spomenici, I, s. 177.
18 Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 263 ~66.
169
instava >>bive<<, a 1489 (895) godine 738 dom. >>hane<>bive<<. Svako domainstvo hane<< je plaala porez (resim) po 25
aki, a domainstvo >>bive<< po 6 aki 17 Sama (nefsi) Trepa je
1527/28. godine sultanov has sa prihodom od 10.024 ake. U to
vreme dohoci od rente (galle) i. ispende rudnika Trepe i same
Trepe iznosili su 802.570 aki 18 .
U etvrtoj dekadi XVI veka Trepa je bila znatna dubrovaka

naseobina. Spominje se J ove iz Trepe, tast Luke Tomaevia, trgov-
ca iz Novog Pazara. Ovaj poslednji, zbog jedne razmirice koja je
nast'al'anJzmeu njega i Benka Mih. Opaljevica oko jednog duga,
upu1fid''trlSrtttf~rtakbegu u Vuitrnu, u kojem za vie stvari op-
tuuje svoga sugraanina Benka. Prvo, ovaj je iz Vidina doneo u
Novi Pazar veu koliinu krivotvorenih aspri (aki), a to je bilo
strogo zabranjena turskim zakonima. Druga, Benko je u paketima
voska izvezao u Dubrovnik izvesnu koliinu srebra, svakako iz
Trepe. Na ovo je sandakbeg poslao po Benka jednog aua da ga
vezanog sprovode u Vuitrn. Benko je izbegao hapenje, poto je
otputovao u Dubtovnik. Optuba se onda proirila; Benko Opaljevic
je optuen da je nekih est zlatom vezanih kapa iz Vlake i jednu
takvu od nekog vojvode Mehmed-bega izvezao u Dubrovnik. Ove
skupocene kape Opaljevica je nabavio zajedno sa. svojim. kompa-
njonom Petrom Radoja Nestriem koji je iveo i poslovao u Vidinu,
tada monom koarskom tritu. Inae, izvoz plemenitih metala nije
bio dozvoljen, jer su bili potrebni Turskom carstvu. Najzad, Benko
Opaljevica se optuuje da je u punici svoje kue u Novom Pazaru,
gde je imao usoljeno meso, drao >>Uno spione dell' imperatori<< koji
je uho.dio >>le cose del Signor Turco<<. Ka:ko su 1i2lnete ivI'lo opaisne
tvrdnje koje bi znaile propast ne samo Benka nego i dubrovakih
trgovaca u Turskoj uopte, na Benkovu dostavu, dubrovaka vlada
je bila prisiljena da nekako povoljno izvede ovu delikatnu stvar iz
or-sokaka 19
Trepa je, Gornja (Bala) i Donja (Zir), kako je ona podeljena,

1544 (951) .godine imala 76 muslimanskih i 277 nemuslimanskih
(gebran) domainstava. Njeni prihodi su iznosili 207.769 aki20 Vi-
zitator M. Bizzi 1610. godine spominje proizvodnju srebra u Trepi
{In questo luoco ancora vi e gran quantita di minere di argento) 21 .
Barski nadbiskup . Bianki 1642. godine izvetava da se u Trepi
vie ne vadi ruda Meutim, dok za Janjevo i Novo Brdo kae S.
22
Gaspari (1671) da su obilni sa srebrnim rudnicima, za Trepu kae

da se tu nalaze bogati rudnici zlata i srebra23
17 Barkan, 894 (1488/89) yili Cizyesinin, s. 22; 27~

18 Gokbilgiin, Rumeti eyaleti, s. 259, 282 1(nap. 161).
. 1e Hrabak, ibidem, 1S. 45.

!o Gi:ikbilgin, ibidem, s. 282 (nap. 161).
21 Starine XX, '8. 124.
22
Radwri, Rimska kurija, s. 108.
2
a Hy!ti i Driter, 1930, s. 384.
170
Austro-turski rat (1683 1699) je zadao teak udarac rudarstvu
uopte, pa i rudarskoj proizvodnji u Trepi. Posle tih dogaaja mo-
emo rei da je ve poela da nestaje rudarska proizvodnja. No,
neki Bajram-aga kao vlasnik rudnika se naselio u Trepi i pronaao
je deset ljudi koji su zadueni da uvaju rudnik. Bajram-aga je
uposlio ispirae rude, topioniare i rudare, zatim je sagradio u Sta-
rom Trgu topionice. Ali, pokuaj Bajram-age da oivi rudarsku pro'-
izvodnju u 'l'repi bio je bez uspeha. Zbog toga je i on bio prisiljen
da napusti pogon. Na isti nain i neki Izmirli Mehmed 1710. godine
je bio prisiljen da napusti rad u rudnicima Trepe, poto radnici koje
je on koristio nisu bili vini rudarskim poslovima i nisu hteli da
rade.

U Trepi su nastavljeni i dalje pokuaji oivljenja rudarske

proizvodnje, ali u prvoj polovini XVIII veka ve .nije bilo u. okolini
vuitrnskog sandaka strunih rudara, koji bi bili sposobni za taj
rad (posao). U tom. smislu vuitrnski naib se konsultovao sa iskus-
nim ljudima iz okoline Vuitrna i Trepe, i zapisniki se konstato-
valo da nedostaju struna lica, i da treba pozvati za takav poduhvat
nekoliko strunih rudara iz Krat.ova. U tom cilju su zadueni (1714)
kadija Vuitrna i neki Ebu Bekir-beg da to pre izvre ienje jama.
Finansijska sredstva, tj. trokove oko proizvodnje, i nadnice rudara
snosie. Rudarska inspekcija u Skoplju, a struni rudari bie dovo-
eni iz Kratova. Sve je to trebalo u defteru navesti i Porti javiti
da li je pogon rentabilan24.
Dok biskupski izvetaji iz XVII veka (Bianki, Bogdani) ukazujtt
>>da glavni razlog opadanja rudnika lei u iscrpljenosti poznatih
rudnih (Trepa i dr.) leita<< 25 , turska dokumenta, meutim, ukazuju
da je rudnik Trepa bio u pogonu sve do invazije (Austrijanac/(.) go-
dine 1100 (po. X 1688), i da je bilo mnogo rude i njezina dubina
iznosila je 90 kolaa (hvata), no posle tih burnih dogaaja, tj. po-
etkom XVIII kada se pokualo obnavljanje rudarstva, ispostavilo
se da je nerentabilna eksploatacija i. da nema vinih rudara u toj
okolini (u vuitrnskom sandaku) 26
ZAPLANINA
Zaplanina je rudarska naselje koje ~e nalazi pod vrhom Kopao~

nika. Ona se formirala oko rudarskih okana i privukla Dubrovane
da tu osnuju svoju naseobinu. Zaplanina se nalazi u spisku naseo~
bina u kom je kotorski biskup, godine 1346, traio pravo uprave
nad katolikim naseobinama u Srbiji27 Meutim, D. Kovaevi srna-

24 Refik, Osmanli Devrinde Tii.rkiye madenleri, s. 50, 51; Anhegger,
ibidem, s. 153.
25 Dimitrijevd, Dubrovaki karavani, s. 105, 106 .
26
. Refik, ibidem, s. 50, 51.
27
Jireek Rad011i, Istorija Srba, II, s. 175; Hrabak, ibidem, s. 50, 51.
171
28
tra da se ona prvi put spominje tek 1400. godine
Dvadesetih godi-
na XV veka u Zaplanini se nalazila omanja dubrovaka naseobina.
Iz godine 1427. i 1429. u arhivskoj zbirci odluka Maloga Vea ima
pomena da su se u Zaplanini odreivali konzuli i sudije u sporo-
vima koji su nastajali izmeu lanova naseobine.
Dolaskom Turaka u Zaplanini se nije nita izmenilo. Nastav-
ljena je eksploatacija rudae i ostala je i ranija dubrovaka naseo-
bina. U turskim izvorima se ona zvala Zablana, a kod Ibni Kemala
Zeplene20 Godine 1476. u naseobinama u Zaplanini opet je izbio
neki spor, radi kojeg su pored dvojice parniara- Maroja Milutinovia
i Tomka Gojakovia, Stonjanina, bili zabeleeni u odluci vlade i
njih trojica: !van i Stjepan Radokni i Svjetko Milatovi, kao konzul.
Ovo su bili dubrovaki graani koji su se bavili vaenjem rude, te
su imali uvek dovoljno razloga da se spore meu sobom<< 30 Da je
Zaplanina vaan rudarski centar jo u XV veku vidi se i po tome
to je ona imala i svoj Zakon o rudnicima srebra. Po tom zakonu
(iz vremena sultana Mehmeda II Osvajaa) ureuje se rudnik Za
planina. Taj zakon pored ostalog predvia da rudari dva dana u toku
sedmice ine >>avare<< (ne rade), a u poslove rudare niko ne srne
da se umea, sem rudarskog amila<< 31
Zaplanina se spominje i u zakonskim spomenicima iz 1487. ,
godine. Tu stoji da je emin toga rudnika primao od drave (beylik-
ten) 5 aki dnevno na ime nadnice 32 Godine 1488. u Zaplanini se
spominje i kadija. Naime, kadija Zaplanine juna 1488. godine pisao
je Dubrovniku protiv Pavka Vlatkovia u vezi sa deliktom pokojnog
Ivana Radoknia koji je bio iz Belog Brda33 Da je Zaplanina bila
vano mesto mislim da ukazuje i obraunski defter o dizji za 894
(1488/89) godinu. Na tom dokumentu Zaplanina je zabeleena dva
puta; naime na dva sektora o dizji: Zaplanina kao posebno podruje
o dizji i Zaplanina Plana kao drugo podruje o dizji. To znai
da je Zaplanina obuhvatala veliko podruje koje nije moglo da
se uokviri jednim sektorom, ve sa dva sektora. Dalje, samo na
podruju Zaplanine bilo je 2.441 domainstvo (hane), ne raunajui
i domainstva podruja Zaplanine Plana u kojoj je bilo jo 808
domainstava (hane), a na podruju o dizji Pritine bilo je svega
l,768 + 127 1.895 domainstava u kojima su stareine mukarci
(hane) i udovice (bive). Iznos dizje za 2.441 domainstvo bio je
105.384 ake, tj. 43,2 ake u proseku za jedno domainstvo 34
Jedan letopis iz 1490. godine ukazuje >>da je sneg pobio ru-
dare<< u Zaplanini35 U defteru iz 1498. godine spominju se srebr11i
2s Kovaevi, ibidem, s. 2/?6.
g Hrabak, ibidem; Ibni Kemal, Tevrih-i Ali Osma.n, s. 117.
2
ao Hrabak, ibidem.
31 Babinger, Sultanische Urkunden, ~- 37.
32
Bibl. Nationale de Paris, Manus. Turcs, anc. 85, s. 257, 260.
aa Hrabak, ibidem.
34
Barkan, ibidem, s. 21, 44.
as Stojainovii, Stari srpski rodoslovi i letopisi, s. 256, br. 815; Boi,
Dubrovnik i Turska, s. 286.
I'
172
rudnici Zaplanine. O njoj ima pomena i 1504. godine kada se zapalio
zaplaninski ceh koji je pomorio rudare. Poar je bio zabeleen u
rudniku Zaplanini i 1430. godine36 >>Dubrovani su se bavili eksplo-
atacijom rude (u Zaplanini) jo poetkom XVI veka. Postrigiva
(cimator) !van, sin krojaa Stjepana iz Dubrovnika, prodao je Grguru
Ivana Sumiiu u Zaplanini: kue i vinograde, okna koja se nazi-
vaju >>rudovage<>kola<< koja slue u rudokopnji srebra. O kupo-
prodaji nainjen je hudet koji je potvrdio kadija. Kasnije, 16. ja-
nuara 1501. godine, !van je izjavio da je primio 1000 aspra od
Grgura, kao ostatak otplate. To z11ai da se u rudnicima Zaplanine
vadilo srebro. >>Frano Jakoba Albertis bio je veliki trgovac i moda
preduzima rudokopnje u Zaplaninama poslednjih decenija X~v i
na prelazu u XVI vek. Bio je stalno i1astanjen u Zaplaninama, ali
je imao svojih duana i u Sarajevu i u Kruevcu<<. >>Jula 1502. go-
dine umro je Frano u Zaplaninama. Konzervatoriju njegovih dobara
inila su osmorica ljudi iz Dubrovnika. Naslednik itavog njegovog
bogatstva bila je ki. Duan i kuu u Kruevcu nasledio je, godine
1505. Franov brat Ivan Milutinovi Dijevi, lan dubrovake na-
seobine u Kruevcu.
>>U dokumentima o Franu Albertisu, pored Ivana i Grgura (... ),
pominje se 'i Lo JJrete di Saplanie et altri mercadanti ragussei. To
znai da je naseobina morala biti brojnija i pored preduzimaa Lt
rudokopima imala je i povie trgovaca. Da je tada naseobina bila
v~a najbolje svedoi svetenik (koga je tada teko imala jo koja
dubrovaka naseobina osim rudarskih kolonija u Novom Brdu i
Trepi). Cinjenica da je kapital bogatog Dubrovanina iz Zaplanine
ubirao dobiti u Sarajevu i Kruevcu, mestima tada veim od Zapla-
nine u vrh Kopaonika, stvar je koja zahteva veu panju<< 37 Zapla-
nina se nalazila 1528. godine u sastavu kruevakog sandaka, a kao
srebrni rudnik je bio sultanov has sa prihodom od 203.969 aki.
Zaplanina je ,u to vreme imala svoj trg. U njoj je bilo 21 musli-
mansko, 144, i;lemuslimanska (gebran) i 3 ciganska (kipti) domain
stva (hane) 3a. Zaplanina se kao rudnik srebra 1530. godine spominje
meu carskim hasovima. U njoj se dri pazar. Ukupni prihodi Za-
planine od ispende, desetine useva, carina, od mlaarine (resm-i
aniz), poreza za mlin (resm-i asiyab); trine takse (ihtisab) i drugog
iznose 9.491 aku. Naime, rudnik Zaplanina sa sedam okolnih ru-
darskih sela oko 1530. godine avao je prihod 203.696 aki, a itav
prihod cars~og hasa od kruevakog sandaka iznosio je 372.680
aki 39 Zapl&nina se takoe spominje 1533. godine kod putopisca
30 Anhegger, ibidem, s. 59, 153.

37 Hrabak, ibidem, s. 52, 53.
88 Gtikbillgin, ibidem, s. 258, 279 (nap. 140).
39 Tapu defteri (KruJevaki defter) .Nlr 161, fot. 1; Istorija naroda Ju-
goslavije, II, s. 68.
173
Kornelija Dulpicija epera, i 1536. godine u rudarskom Zakoniku
sultana Sulejmana Zakonodavca40
U jednom defteru, koji je u knjizi R. Anheggera naznaen kao
Defter N2 1, o Zaplanini ima vrlo zanimljivih podataka. Dakle,
srebrni dirhemi slati za tri meseca iz rudnika Zaplana odgovarali
su vaganju miri-dirhemi (kako e .se ovi dalje zvati) ali se pri tom
ustanovilo da je 1000 l'Il d. dala 1013 rudnikih. Bilo je poslato 702
kita {u tekstu pogreno prepisana .ili proitano 732) (srebrne poluge)
u teini od 813.819 d. Falilo je dakle 8.138X13 - 10,579 d. da, se
dostigne traeni iznos od 824,398 d. Od iznosa to je manjkao za
10,579 d. bilo je poslato 6.477 d. Manjkalo je dakle 410 d. to se
potraivalo. Odgovoreno je da se tu radi o obiajnom gubitku. (sme-
an sa zemljom) koji nastaje pri finom taljenju. Ali je kontrola uz
pomo strunjaka pronala gubitak od samo 1 d. kitu, tj. 702 d.
Falilo je konano 3.400 d. koje je morao da nadoknadi sahibi ajar,
41
majstor za legiranje (rneanje) srebra U istoj godini (1536), u tapu
defteri, Zaplanina se spominje kao rudnik srElbra. Jedna mahala u
njoj se zove Arnavud. U ovoj mahali upisana je 6 nemuslimana:
Petar sin Miletin, Martin sin Raice, Luka sin Petrov ... 42 4. I 1560
(4 Ra 967) godine, begovima .Smedereva {Semendre) i Kruevca
(Alaca-hisar) upuena je zapovest: da uhvate razbojnike (ehl-i fesad)
i haramije koji napadaju Zaplaninu, u kruevakom sandaku 43
Sr~dinom XVII veka i Radi Kalfa spominje Zaplaninu, ali, po svoj
prilici, ti pomeni su zaqnji 44

.
PLANA
Plana je u srednjem veku bila vano mesto. Ona se spominje

prvi put 1346. godine. U doba Despotovine u njoj je bilo dubrova
kih trgovakih kolonija s konzulom na elu45 V. Simi rauna da
je Plana u srednjem veku predstavljala reon rudarske radinosti ko-
paonike oblasti. Po njemu tu je verifikovano 20/o svih starih ru-
darskih radova na Kopaoniku i 27/o topionica. Reon Plane je proiz-
vodio: zlato u prahu, dobijeno ispiranjem, obino i glamsko srebro,
olovo, bakar, eljezo i njegove izraevine. Tu je bila i kovnica
Mvca 46
.
O istoriji Plane za vreme turske vladavine nemamo dovoljno
podataka. Zakon o srebrnim rudnicima Zaplanine iz vremena sul-
tana Mehmeda II Osvajaa odnosi se i na Planu, ali tu se ona spo-
.minj e zajedno sa Zaplaninom. Plana (lplaria) je 1528. godine u sa-

40 Matkovi, Putovanja, Rad JAZU, LXII, s. 57 62; Spa.ho, tbtdem, s.

166.
41 Anhegger, ibiem, is. 61.

42 Tapu efteri (Kruevaki defter) .Nl! 179, fot. 4.
41 Milhimme deftert 3, s. 207.
44 H. Kalfa, Spomenik .SAN, XVIII; Anh.egger, ibidem, s. 153.
. 45 J.ireek Radoni, !storija Srba, II, s. 425.
48
Simi, Plana, s. 121.
174
stavu kruevakog sandaka. Ona je rudnik srebra, odnosno sultanov
has sa prihodom od 9.491 ake. U njoj je bilo u to doba 6 mahala,
odnosno 13 muslimanskih i 96 nemuslimanskih (gebran) domainsta
va (Tapudefteri 167) 47 U rudarskom Zakoniku iz 1536. godine o njoj
nema pomena. Ali, upravo u toj godini, u Tapu defteru, Plana je
rudnik srebra. Spada u carski has. Kod demata muslimana navede-
:no je 10 osoba; od tih deset jedan je Husrev, sin Mehmedov, 'ta
koga stoji da je emin rudnika. Za ove muslimane se napominje
da su rudari i da daju desetinu od onoga to poseju, a da su oslo-
boeni ostalih pristojbi i vanrednih nameta (avariz) 48
. .
BELASICA
Belasica je staro rudarska naselje (1423) koje lei ispod izvora

reke Lab, istono od Trepe, izmeu Pritine i Kurumlijt;!. Da je
nekada rudarska proizvodnja bila razvijena u Belasici svedoe ostaci
materijalne kulture, tj. naslage ljake, ruevine, kue, jedna kula itd.
U prilog tome govore nazivi. >>Rudnika Reka potok Laba i >>Rud-
nik1 put<< juno od Trepe. U jednom turskom izvoru iz 1487/8.
godine spominje se Belasica. Na osnovu toga izvora mi vidimo da
je Porta traila da se napravi opiran (mufassal) defter o stanju
rudnika. Naime, u defteru da se konstatuje po kanunu ta je drava
49
(beglik) od rude uzimala. Da li se uur uzimao od rude? itd.
U obraunskom defteru o dizji za 1488/89 (894) godinu Bela-
sica nije zabeleena posebno ve u okviru podruja o dizji Novo
Brdo Trepa Belasica. Na tom podruju bilo je 5.268 domain
stava (hane) u kojima je stareina bio mukarac i 737 domainstava
u kojima je. stareina udovica {bive). Iznos dizje za domainstvo
(hane) bio je _399.422 ake, tj. u proseku 75,8 aki po domainstvu,
a za domainstva (bive) 11.985 aki, tj. u proseku 11),2 po doma-
instvu50. Rl,ldarstvo je, izgleda, u . Belasici cvetalo etrdesetih go-
dina XVI veka, jer se ona spominje u Zakoniku sultana Sulejmana
Zakonodavca (1536) meu najvanijim rudnicima evropske Turske51
U tapu defteru iz 1536. godine spominje se selo Ralin (?) (moda
Zalin) od hasova Belasice sa 7 kua i 3 neenje52 .
Belasica se spominje 1565. godine. Odatle su traeni za carsku
vojsku veti kopai aneva tamnika A po jednom fermanu iz
53
1574. godine visina mukataa rudnika Belasice iznosila je 300.000

aki 54 Prema jednom dokumentu iz 1715. godine, govori se o ru-

41 Gokbilgin, ibidem, s. 259, 279 (nap. 141).

48 Tapu defteri defter) Nq 179, fot. 4.
(Kruevaki
49
Bib~iot. Nationale de Paris, Manus. Turcs, a. 85, s. 257.
so Barkan., ibidem, s. 212.
st Spaho, ibidem, s. 166.
52 Tapu defteri (Kruevaki defter) Nq 179, .fot. 10.
53 E1ezovi, Muhimme defteri, s. 397,

54 Miihimme defteri 24, fot. 170..
1175
darskom oknu u selu Rane (Irjane) u kazi Belasice. Potom se spo-
minje neki Marko iz sela tava (ll?tava) koji je pokuao da pronae
novo rudarska nalazite, ali je uskoro napustio posve, poto je taj
poduhvat bio nerentabilan, mada je bio uloio 1000 groa. Kasnije,
posle trideset godina, drava je preduzimala, izgleda, poslednje mere.
Pozvani su Milo, sin Ma,rkov kao ..i neki drugi ljudi, koji su pozna-
vali te prilike. Zatim je poao vuitrnski naib, na elu jedne komi-
sije, da izvidi sluaj na licu mesfa. Kao rezultat svega toga, kon-
statovano je da je ponovno oivljenje jame skopana s velikim iz-
dacima55.
BRVENIK
Istono od Trepe, na sastavu Laba i Brvenice (na putu Pri-

tina Kurumlija), lealo je trgovite, odnosno rudarska mesto
Brvenik (Breuenico), gde se 1280. godine spominje jedna kotorska
i jedna dubrovaka kolonija istie K. Jireek 56 Ovu konstataciju
prihvatili su ostali nauni radnici, npr. Robert Anhegger57 . Meu
tim, ako paljivo pratimo izvore, mislim da je K. Jireek pogreio
u indentifikovanju Brvenika kao rudarskog mesta. Prvo Brvenik ni-
je na sastavu Laba i Brvenice kako pie K. Jireek ve na
samoj Brvenici, nekoliko kilometara daleko od Laba, zatim ovaj Br-
venik na Brvenici nije odigrao bilo kakvu ulogu u rudarstvu, bar
ne u doba Turaka, jer nam za to nisu poznati izvori. Rudnici koji
su se nalazili u tom bazenu pripadali su novobrdskim rudnicima.
Naprotiv, kada je re o Brveniku, kao rudarskom mestu, njega treba
traiti na drugom mestu, tj. na Ibru. Inae, postojali su nekoliko
Brvenika: na Brvenici (Kosovo}, jugoistona od Kopaonika, na Ibru
i u neposrednoj blizini Cajnice (Bos:na) 58.
>>Brvenik na Ibru, nalazi se 8 km severno od Rake . .Zupski grad
na visokoj stenovitoj kupi. 1363. godine zet kneza Lazara, elnik Musa
uzeo ga je u razmenu od humskog kneza Vojislava; grad su zatim
drali Musini sinovi. Jedan lagum (verovatno za dovoz vode) spu-
ta se do Ibra59 Brvenik, grad na Ibru, koji se nalazi izmeu Novog
Pazara, Pavlice i Starog Vlaha, zabeleen je i na austrijskoj karti
iz 1690. godine; spominje se od prvih godina XIX veka u raznim
turskim fermaniina i kao naseljen grade0
Prema obraunskom defteru o dizji za 894 (1488/89) godinu
sektor dizje Brvenika je imao 4.674 domainstva {hane) u kojima
je stareina bio mukarac, i 278 domainstava u kojima je bio sta-
reina udovica (bive). Visina dizje je bila 211.541 ake u proseku

55
Refik, ibidem; Anhegger, ibidem, s. 154.
5 s Jireek; Rudarstvo, s. 19.
s7 Anhegger, ibidem, s. 154.

58 Barkam, ibidem, s. 64.
59 Deroko, Srednjovekovni gradovi, rs. 110.
00 Stanojevi, Narodna encikloiiedija, I, s. 266.
176
45,4 ake po jednom domainstvu >>hane<<, i 4.716 aki u proseku
po 17 aki po jednom domainstvu >>bive<<, U to vreme je bio Brve-
nik u svojstvu Vilajeta, kao i Bihor, Suho-Grla (Suvo Grlo) i Plav,
u sastavu prizrenske live (sandak) (Muhasebe-i cizy-i vilayet-i Brr-
venik ve Bihor ve Komin ve Suho-gorla ve Plav der liva-i Prizren) 61
Ibni Kemal je ime Brvenika zabeleio kao Prvenik, dok N. Todo-
rov Brvenik deifruje (pogreno) kao Perunik62 Sam (nefs-i) Brve-
nik je 834 (1527/28) godine sandakbegov (zvornikog sandaka) has
sa prihodom 6.629 aki Iz jednog fermana od 30. I 1560. godine
63
(Fi cemaz-i-iil-evvel sene 967), koji je upuen begu Zvornika (Iz-

vornik )i kadiji Brvenika (B1rvenik) saznajemo da je brveniki ka-
dija, svojim pismom, upoznao Visoku portu da su neke seoske ti-
marske spahije, sa podruja dotinog kadiluka, naterali raju na rad
u rudnicima, a sandakbeg nije pazio odnose subaa. Spahije, s one
strane reke Ibra, tj. na desnoj strani, napadaju kue koje su bile
pod pokroviteljstvom (hrianske kue S. R.). Od razbojnitva
je opustoeno. Nekima iz jezgra Zaplanine (Zablana) imovinu plja-
kaju. Meu rudarima mete stvaraju. Prema tome nareuje se:
kada pristigne carska blagorodna zapovest, da se uhvati ova grupa
buntovnika. Ukoliko budu izneverili, neophodno je da se erijatom
pronau. Oduzeta (opljakana) imovina da se vlasnicima vrati. Spo-
menuti buntovnici da se zatvore. A u vezi s ovom, da se putem
prepisa iz sidila (protokol, lina prepiska kadija) da se centralna
vlada upozna, tj. da se referie o sprovoenju carske naredbe u
delu64
Iz odredaba ovoga fermana sledi zakljuak: da se Brvenik kao
kaza nalazio, u to vreme, u okviru zvornikog sandaka; da su spa-
hije brvenikog kadiluka naterali raju, potinjeno stanovnitvo, na
rad u rudnicima; da su spahije brvenikog kadiluka prelazile reku
!bar i napadale kue hrianskog stanovnitva koje je bilo, kao
podanici Turskog carstva, pod pokroviteljstvom drave; da su do-
tini turski feudalci svojim razbojnitvom inili pustoenje, plja
kali samu Zap1anjnu stvarajui mete meu rudarima, tj. bili su
strah i trepet za mirno stanovnitvo, a prema svemu je sandakbeg
Zvornika bio nemaran. Ali, centralna vlada je naredila da se, shodno
erijatu, preduzmu energine mere protiv spahija buntovnika, tj. da
se one zatvore, a o rezultatima carske naredbe, beg Zvornika i
kadija Brvenika morali su pismeno obavestiti Visoku portu. Dalje,
na osnovu fermana moemo zakljuiti da se Brvenik, kao rudarsko
mesto, nalazio s leve strane reke Ibra, a na suprotnoj strani nalazila
se kasaba-rudnik Zaplanina. A u administrativnom pogledu Brvenik
je bio, u estoj dekadi XVI veka, kadiluk u domenu zvornikog
sandaka. Dakle, re je o Brveniku koji je predmet ove rasprave.
at Barkan,, ibtdem, s. 21, 65.
82 lbnd Kemal, ibidem, a. 118; Todorov, Za demografskoto, s. 206.
as GOkbilgin, ibiderri, s. 260.
e Milhimme defteri, s, 279.
12 Rudaratvo na Kosovu 177

Turski putopisac iz. XVII veka, Evlija Celebija, navodi da s~
grad Novi Pazar graniio sa tri kadiluka, odnosno varo je podeljena
jurisdikciono na trojicu kadija. Prvo je kadija bosanskog sandaka,
zatim kadija Trgovita, pa kadija Brvenika. I ovaj kadija spada meu
bosanske kadije (tj. Brvenik) 65 Posle svega iznetog sledi zakljuak:
da je Brvenik kao vilajet krajem XV veka bio u sastavu prizrenskog
sandaka, krajem XVI veka kao kadiluk zvornikog sandaka, a
krajem XVII veka (u vreme E. Celebije) kao kadiluk bosanskog
sandaka. To znai da je Brvenik prelazio povremeno iz jednog u
drugi, ili trei sandak.
BELO BRDO
. .
Mestace Belo Brdo (Bielo Berdo, Bilo Berdo, Bielo Bergha)
se nalazi na istonoj strani Kopaonika, blizu Zaplanine. Za nau
istorijsku literaturu ono je doskoro bilo nepoznato. O Belom Brdu
ak nema pomena ni u domaim izvorima. Neto podataka o Belom
Brdu (Belabirda) ima u tabeli jednog turskog deftera o dizji iz
XV veka. Na toj tabeli spominje se zajedno sa Belasicom (Belasi~e).
Tako po tom izvoru u Belasici i Belom Brdu u 1487. (893) godine bilo
je 1.160 domainstava (hane) u kojima je stareina mukarac i 58
domainstava u kojima je stareina udovica (bive). U 1488 (894)
takoe 1.160 domainstava >>hane<< koja su plaala po 25 aki poreza
(resim), svega 29.000 aki, i 58 domainstava >>bive<< koja su plaala
po 6 aki poreza (resim), svega 348 aki. A 1489 (895) godine bilo
je 1;137 domainstava >>hane<>bive<< 66 Dakle, u
1487. i 1488. godini bilo je 1.160 + 58 - 1.218 domainstava >>hane,>hane<>bive<<, tj. 29 domainstava manje. To zn,ai da je na ovom sektoru
hriansko stanovnitvo, u vremenu od jedne godine, prilino pro-
reeno. -
O Belom Brdu imamo podrobnije podatke u naunom radu B.
Hrabaka, koji je to zasnovao na temelju dokumenata Dubrovake
arhive. Autor u svojoj' studiji zakljuuje da je rudnik Belo Brdo
eksploatisan jo u srednjein veku (verovatno u prvoj treini XV
veka), i smatra da je najmlai kopaoniki rudnik. Ono se spominje
u - dubrovakim. spisima
-
i 1461. godine. Zatim, autor navodi da je
iz_ b~lobrdskih okana vaena ruda sr~bra i zlata, kao i da je bila
razvijena i_ metalurgija na tome mestu. B. Hrabak u svojoj stuqiji
pokuava_ da da i. odgovor na izvesna pitanja o sudbini rudnilca i
trgovita kopaonike oblasti u celini po dolasku Turaka.- Analizira-
jui . dubrovaka dok11 rnenta. -istie_ B~ Hrabak izlazi da Du-
-. - . . .
Celebija, Putopis, s. 14. Ali H. abanQ2'f sumnja u navode E. etebije

e&
da j!!. -_l)rvenik_ na Ibru .pripal:la.o _bosanskom paaluku.' Ntl. istom mestu, na-
p omena 18. ' . :.. . . -. ,.
. .
-
. . - .
oo Barkan, fbiem, s. 27. '.
178
brovane iz mnogih kopaonikih rudnika nije udaijila ni prva, ni
konana turska okupacija; Posle konanog osvajanja Despotovine,
mesta koja su bila rudnika i dalje su ostala za Dubrovane jo

nekih pedesetgodina. Dubrovakih naseobina i dalje je bilo u Belom

Brdu i Plani: Neke poznate rudarske varoi na Kopaoniku za Du-
brovane od tridesetih godina XVI veka postoje samo trgovaka sre-
dita. Potom 'B. Hrabak zastupa miljenje >>da Turci nisu presekli
dotadanji privredni ivot domaeg ivlja, rad Dubrov_ana u rudni-
cima i trgovitima, kao i forme trgovine i razmene . domaeg sta-
novnitva. Sva ona umalost i nerazvijep.qst privrede u zemljama
kasnijeg je datuma. Sam dolazak Turaka znaio je i nazadak u
privredi samo to nije znaio dalji napredak onih privrednih grana
koje su tada mogle doneti kvalitetni progres, ve je znaio, za iz-
vesno vreme, konzervisanje postojeeg. Zateeni potencijal Turci su
koristili za dalje nadiranje, poto je svako nadiranje u Evropu tra-
ilo i u kasnijem srednjem veku zdravu i sigurnu pozadinu<<.
Na kraju B. Hrabak istie da, iako su kopaoniki rudnici bili
aktivni u XVI veku pa neki i u XVIII veku, Dubrovana kasnije
vie nije bilo u njima, bie zbog toga to uslovi za rentabilnu
rudokopnju Dubrovana od poetka XVI veka nije vie bilo87
ZEZNA
ena (moda dananja aa blizu Trepe) koja je leala neg-

de na Kopaoniku spominje se u turskim spomenicima XVI veka,
ali neto podrobnije o daljnjoj njenoj sudbini za sad jo ne znamo.
_Upravo, ena se spominje zajedno sa Novim Pazarom u nekoliko
potvrda (teskere) koje je izdao Dubrovnanin Delal, emin tih rud-
nika od 1514 1515. godine 68 U kanunami bosanskog vilajeta iz
1516. godine takoe se spominje rudnik ena. Po toj kanunami
erijatski porezi i obiajne pristojbe Novog Pazara, zajedno sa Ze-
nom i rudnicima u njenom podruju, uzapeni su za carsku bla-
gajnu09. U rudarskom Zakoniku od 1536. godine ena se nalazi
meu najvanijim rudnicima srebra u Turskom carstvu70 Godine
1561 (968) rudnik Zena, koji se nalazi u Novom Pazaru (Yenipazar),
izdat je pod zakup eminu Mahmutu71 (iltizam) pod uslovom timara,
01 Hrabak, DubTovaka naseobina u kopaonikom rudniku Be.!01n Brdu,

s. 55-67.
68 l!:lezovi, ibidem, s. 81~10.
69 Kanuni i kanunname, s. 29.
10 Spaiho, ibidem, s. 166.
11 Miihimme defteTi 4, s. 004.
'179
,
u visini od 6.000 aki. Dakle, imajui u vidu navedene injenice

Zena treba da bude na Kopaoniku, .negde izmeu Novog Pazara
i Trepe.
Na osnovu svega izloenog proizilazi da je Kopaonik i za vreme
turske vlasti predstavljao jedno vano rudarska podruje, sa yrlo
unosnim rudnicima plemenitih metala, olova i eljeza. Ali, usled
objektivnih i subjektivnih okolnosti, izdanost plemenitih metala i
olova ve se smanjila krajem XVII veka. O dugoj i bogatoj istoriji
kopaonikog rudarskog revira svedoe ostaci materijalne kulture. Na
tom terenu se danas otkriva veliki broj rudarskih lokaliteta, iz ega
se vidi razvijenost rudarske privrede.
180
X
KRATOVSKO RUDARSTVO
Kratovo je staro naselje. Postoje indicije da su jo Rimljani
u okolini Kratova poeli eksploataciju rudnog blaga. U srednjem
veku, tj. u XII veku, Kratovo se spominje kod arapskog geografa
Idriza, pod imenom Kortos ili Koritos 1 Kratovo je bilo vano mesto
i u okviru srpske feudalne drave, i to jedino zahvaljujui rudar-
stvu, jer ono ima vrlo nezgodan geografski poloaj. Ono se u du-
brovakim izvorima spominje prvi put 1377. godine. Za vreme Ne-
manjia u Kratovu su bila smetena rudarska nadletva. U Kratovu
je postojala i napredna kolonija Sasa, kao i Dubrovana, koji su se
zanimali preteno trgovinom. Tada je u Kratovu bilo dosta visokih
kamenih kula, u kojima su iveli zakupnici rudokopa i tadanja
vlastela 2 Po turskim izvorima, kratovski rudnici srebra pali su u
osmanlijske ruke 1389. godine. Dakle, posle Kosovskog boja Bajezid
II je zauzeo Kratovo, a kasnije i Skoplje (1392). Tu je osnovao
itavu tursku koloniju 3 Sultan Murat II za >>ili; :;;erefli<< (sa tri erefa)
damiji u Jedrenu dodelio je za vakuf (u toku izgradnje te damije)
rudnik srebra u Kratovu. 1437 (841) godine poela je izgradnja, a
1447 (851) godine zavrena. Docnije je ovaj rudnik ponovo pretvo-
ren u carski has 4
Turska administracija je pokazala jo od prvih dana veliko

interesovanje za rudno blago Kratova. Ona je odmah pristupila

1 Simi, I storija Kratovske oblasti, s. 1S2; Cvdji, Osnove za geografiju

i geologiju, I, s. 158.
2 Simi, ibidem, s. 157; Cvijl, ibidem, s. 159.
3 Novakovi, Srbi i Turci, s. 223; Eref -ef. S. Uuplija, Povijest Turske
carevine, s. 24; J~reiek Radoni, Ist. Srba, I. s. 329; Si;Qjanovi, Stari srpski
zapisi i napisi, knd: I, s. 177.
4 Gikbilgin, Edirne, Islam Ansiklopedisi, s. 122. Na ovaj podatak skre-
nula mi je panju dr Duanka Bojani, na emu joj riahvaljujem.
181
kodifikovanju starog (sabik) Zakona Kratova. I za vreme sultana
Mehmeda II Osvajaa i Bajezida II kodifikovani su i drugi zakoni
Kratova, preko kojih su ureivani rudnici, istilje (kalhane) i kov-
nice novca (darbhane)s.
Kod Jacopo de Promontorija (1475) Kratovo se nalazi u spisku
najvanijih rudnika srebra Balkanskog poluostrva6 .
Prema obraunskom defteru o dizji za 1488/89 (894) godinu
na podruju Kratova bilo je 1.911 domainstava (hane) u kojima
je stareina mukarac i 321 domainstvo u kojima je stareina udo-
vica (bive). Za svako domainstvo >>hane<< ubirana je dizja u pro-
seku po 71 ake, a za domainstvo >>bive<>hane<>bive<< ,u 1488. godini 1.850 domainstava koja su
plaala porez (resim) po 25 aki, svega 46.250 aki, a 288 domain
stava koja su plaala po 6 aki, svega 1.728 aki. Dok je u 1489.
godini bilo 1.866 domainstava >>hane<>bive<< 7
Prema tome u Kratovu je dolo do poveanja domainstava, odno-
sno stanovnitva, dok u Novom Brdu je bio suprotan sluaj. ,
Zato je sasvim opravdana konstatacija K. Jireeka koji je sma-
trao da je Kratovo bilo u XVI veku jedno od najznaajnijih mesta
u celoj Evropskoj Turskoj 8 , jer u tom pravcu upuuju svi izvori.
Potom, K. Jireek spominje da je u Kratovu, u XVI veku, vreno
i ispiranje zlata. Na ispiranju zlata obino su radila po etvorica
ljudi, koji su dobijali najvie jedan dukat dnevno 9 Kratovo samo
(nefs-i) je 1527/28 (934) godine carski has sa prihodom 100.428 aki,
dok itava kaza ima 1.483.529 aki. Kasaba je imala 28 mahala;
606 nemuslimanskih (gebran) i 11 jevrejskih (yahudi) domainstava
(Tapu defteri .N2 167). Administrativno je Kratovo, kao kaza, pri-
padalo ustendilskom sandaku 10.

U Kratovu su bogati rudnici zlata i srebra, i tamo se kuje

novac. Ti rudnici su donosili Turskoj 70.000 dukata godinjeg pri-
hoda (Citta de Cratova con le minere d'oro et argento . . . frutta
questa terra al gran Turco con le minere 70.000 ducati l'anno)
istie 1550. godine putopisac Katarin Zen11
Brojni fermani iz XVI veka govore da je iz rudnika Kratovo
slato olovo u velikim koliinama za Istanbul, a za potrebe graevi
narstva. Jedan od tih fermana, to u na ovom mestu spomenuti,
jeste i ovaj, koji je upuen 1588 (996) godine kadiji Kratova. Iz

s Bibl. Nationale de Pari.s, Man. tu.rcs, anc. 85, s. ~96 297 i 282--.286,
Babinger, Sultanische Urkunden zur Geschichte, s. 63; Anhegger . Inail.cik,
Kanu.nname-i sultani, s. 15, 16.
e Babilnger, .Dle Aufzeichnungen des Jacopo de Promontorio ...
1 Barkan, 894 (1468/89 yllI .Cizyesintn, s. 19, .27. .
8 Jireek, Zbornik, s. 24'7 250.
Anhegger, Beitriige zur Geschichte des Bergbaues, s.- 147.
to Gokbilgiin, Rumeli eyaleti, s. 256, 271. (.Nap. 92}.. .
11 Matkovd, Putovanja, Rad JAZU LXII, s. 101. ,
182
sadrine navedenog fermana mi doznajemo da je traeno 1.000 kan".'
tara olova, a radi izgradnje jedne damije u Istanbulu. Po jed11n.
prepis dotinog fermana je upuen i kadijama Novog Brd_a, Side..:.
rokapse i Trepe 12 . . .. . :. . . :
Jedan izvor od 1564. do _1571 .(972 ila. 979) godine t,1kazje da
se proizvodilo u K.r:atovu, Brkovcu, Ilidi, Niu,. Solunu, _Sti:umici,
Bitolju (Manastir), ustendilu, Siderokapsi,
. .
Skoplju. (tTskilb)
- .
itd.,
tzv. >>ilstilbil (valjda >>ilstilbe~<< = olovni karbonat, bel~ olovna boja),
i to za potrebe flote (donanma) 13 . . .. .. . .
Sredinom XVI veka spominje se porodica Pepia, koja je bila
kao zakupac srebrnih i bakarnih rudnika u Kratovu 14 .
Na temelju arza (predloga) milfetia. i kadije Kratova Alije i
nazira Kenana, rudnik Kratovo dat je drugom zakupniku, Muhamedu,
sinu Daferu, godine 1567 (975) za 2.029.100 aki . 15

A po fermanu 1576 {984} godine emin darbhane u Kratovu je
neki Kenan Cavu 16 .
Na osnovu fermana od 30. V 1577 (11 Ra 985) godine; koji je
upravljen kadiji Soluna, saznajemo da je trebalo da se prevozi baka1
iz rudnika Kratovo za Anadol 17
Izgleda, Kratovo je kao 'rudarska i vano privredno i kulturno
mesto dostiglo svoju kulminaciju i slavu u prvoj polovini XVI
veka, a to se aa zakljuiti i iz jedne rudarske poeme iz tog perioda.
Poemu je napisao turski pesnik Pir Muhamed-Zajifi, koji se rodio
u Kra tovu poetkom XVI veka, potie od kratovskog hod_e Evro-
nosa. Pisac je, kako se vidi iz poeme, veliao Ktatovo do te mere
da ga je uporeivao sa Mekom, gde se nalazi aba. Prema njemu
u Kratovo treba otii na klanjanje, kao to se ide u abu na hadi-
luk, poto >>On deli pare strancima<< 18
Po Hadi Kalfi, savremeniku iz sredine XVII veka, u Kratovu
(Karatova} su rude srebra i bakra. Kratovo se nalazi meu visokim
planinama, ima jednu damiju i dva kupatila. Poto su u okolnim
planinama rude bakra i srebra, ovde se nalazi trg za bakar i kov,.,
nica novca. Ovde se izrauje vrlo lepo bakarna posue 19
Prema E. Celebiji Kratovo je kadiluk, odnosno eminlik (pove"'
renitvo) na teritoriji skopskog sandaka. Rudnici Kratova se izdaju
pod zakup za sedamdeset tovara aki. Kratovom upravlja emin sa
dve stotine ljudi, poto se u brdima nalazi isti bakar i srebro.
Cisto srebro vade iz sedam leita (urf); Dakle, po E. Cel~biji,
raja koja je zaposl~na u rudnicima Kratova dan i no vadi baka.rnu
rudu i predaje je eminu. Zato je ona osloboena izvanrednih na-
12 opova, Makedonija vo XVI i XVII vek, s. 69.
13 Uzun~arilii, Merkez ve Bahriye te~ki.!ati, s. 452, 453:
1 Spomenik SAN, XLIX, s. 57.
15 Maliye defteri, .N'~ 654/188 9. .. .
10 Muhimme defteri 29, fot. 216. . -. . -
17
. . . - ..
Milhimme defteri 28, s. 299. -.

. '
18 Anhegger, ibtdem, s. 351 356. .
. .
19 Spomenik SAN, XVIII, s. 45.
183
meta, a emin kovnice srebra (giimii!ihane) u Kratovu svake godine
isplauje plate 300 regula111ih vojnika gradske optine u Skoplju.
E. Celebija, naroito hvali preraevine od bakra, tako da se one ne
mogu opisati2o.
O Krivoj Palanci, koja se nalazi u blizini Kratova, E. elebija
kae sledee: Ovo mesto se naziva Kriva Reka ili Bajram-paina
Palanka (Egri Su ve Bayram-pa~a palankasi). Od ostalih varoi ova
se istie svojim izraevinama od gvoa, tj. predmetima koje su
,radili pravi majstori, te je postojao i za to dovoljan broj duana.
Svi mesni stanovnici se bave proizvodnjom rude i to kako raja,
tako i povlaeni graani. Nije udo to je u Krivoj Palanci bilo
razvijenih tvornica za preradu eljezne rude, jer se izmeu Krive
Reke i Kratova nalaze visoke planine veoma bogate eljeznom ru-
dom. No ti eljezni majdani prema E. Celebiji ostali su zapu-
teni, jer su tim podrujem krstarili hajduci 21
Iz navedenih injenica najbolje se vidi zaista znaajan napre-
dak koji je postiglo Kratovo za vreme turske vlasti, tokom XVI i
XVII veka. Upravo ova dva veka predstavljaju najlepi i najnapred-
niji period kratovske istorije u doba Turaka, jer su se tada razvili
raznovrsni zanati, naroito oni koji su u vezi sa rudarstvom, zatim,
rudarstvo, trgovina itd. Kratovo je u to vreme bio i vaan kulturni
centar Rumelije. No, od kraja XVII veka i Kratovo poinje naglo
da opada, kako u privrednom, tako i kulturnom pogledu, premda
1685. godine Petar Bogdant obavetava da je u okolini Kratova bilo
i dalje zlatnih rudnika22
Iako su rudnici po E. Celebiji bili delimino iscrpeni ve
u prvoj polovini XVII veka, to su morali biti zatvoreni radi neren-
tabilnosti, mada o sledeim epohama nedostaju potrebni podaci, u
Kratovu je rudarski pogon ipak i dalje trajao 23
Godine 1710. rudarski distrikt u Kratovu dao je rudare za
oivljavanje jedne naputene jame u Trepi. Tokom XVIII veka
ovde je naputeno mnogo jama i tali9nica. U Kratovu je koncem
XVIII veka eksploatacija majdana opet nastavljena, i to od strane
privatnih preduzimaa. Jedan dokumenat iz 1795. godine ukazuje da
je Mehmed Islam, zamenik upravnika rudnika u Kratovu, izdao tr-
govcima dozvolu da slobodno prodaju u ipkama olovo u teini pre-
ko 600 oka. To olovo je poticalo iz jama popa Mladena. Olovo u
ipkama je predate Otomanskoj carevini. Ovaj dokumenat izgleda
ovako: Potvrda o sledeim proizvodima rudnika u Kratovu, dobije-
nim u godinama 1209 (po. VII 1795) i odreenim za prodaju:

20 poluga (killec,;e) olova, teine: 524 1/2 oka

1 velika poluga olova, teina: 102 1/2 oka
U svemu: 627 oka
20 Celebija, Putopis II, s. 30, 44, 45.
21 Ibidem, s. 47.
12 Kosti, Rudarstvo, rudari i centri, s. 34.
2
s Anheg~r, ibidem, s. 166..
184
Ova potvrda sastavljena je i izdata iz sledeih razloga: meu
rudnicima olova koji se kopaju u gradu Kratovu najvaniji je onaj
popa Mladena u gradskom kvartu >>Varo<<, gde stanuju svi hri-
ani. U ovom rudniku je u godini 1209 (1795) dobijeno 627 poluga
olova. Ova olovna ruda e biti obraena, donoena u vidu poluga,
odreenih za prodaju i prodata raznim trgovcima koji s njom mogu
slobodno trgovati u granicama drave. Uprava rudnika u I{ratovu
dozvoljava ovom potvrdom slobodnu trgovinu tom koliinom olova 24
Kada je francuski geolog A. Bue posetio Kratovo 1836. godine,

ono je predstavljalo vrlo runo, propalo mesto. Veliki broj sta-
novnika se iselio. A. Bue, izmeu ostalog istie: ruda se ne eksplo-
atie ekonomino. Gornja rudna ica je veoma ravo iskoriena,
zbog ega se vide velike gomile rude. Usled udaljenosti topionike
pei u Kratovu, transportni trokovi predstavljaju velike rashode.
'
Kad bi ruda bila usitnjena vatra bi je lake istopila. Pei su proste,
a rudu ubacuju u rpama i gomilama pa i najsilnija vatra u peima
nije u stanju da izvadi sav metal; dimnjaci su im dosta niski, vaz-
duno strujanje izgleda da je vrlo slabo, zidovi su dosta slabi, svod
im je vrlo visok to nije najzgodnije za vatru i gorivo. A. Bue na-
stavlja, nismo mogli da saznamo godinji prihod ovih rudnika, ali
smo mogli da uvidimo da su oni bogati i da bi bili mnogo produk-
tivniji da je ureaj bolji. Rekli su nam da 400 oka srebrne olovne
rude daje 200 oka olova i 700 drama srebra25
Sredi11om XIX veka je ponovo procvala rudarska proizvodnja,
koja je trajala do 1890. godine, kada je obustavljen pogon na ita
vom podruju Kratova26.
Da je rudarstvo bilo razvijeno u ovoj okolini kao dobar svedok
nam moe posluiti i toponomastika. Npr. Altun Dag (Zlatna pla-
nina), Zeljeznica, Emirica, Rudari, Slegovo, Sase, Rudar, Reka, Tur-
sko Rudare itd. su naselja u okolini Kratova27
24 Ibtdem, s. 166, 340.

Boue, La Turquie d'Europe, II, s. 58
2
61.
20 Ainhegger, ibidem, is. 167.
27 Spomenik SAN, CVI, s. 76, 77; J.ireek Radoni, Istorija Srba, II,
s. 92; Simi, I storija Kratovske oblasti, s. 141; NdkOllaev, Harakter'ot na minnite,
s. 24.
185
XI
PRIZRENSKO-DUKADINSKO RUDARSTVO
Dok za rudarstvo Kosova raspolaenmo sa prilino obilnim izvo-

rima, za rudarstvo podruja dananje Metohije, odnosno Prizrena
i Dukaina, meutim, nije takav sluaj, premda postoje izvesne
indicije da je i na tom terenu bilo aktivnih rudnika, kako u srednjem
veku, tako i u vreme turske vlasti.
PRIZRENSKO RUDARSTVO
Ispiranje zlata u rekama poelo je jo u doba Ilira. Ta tradi-

cija nije pala u zaborav ni kasnije, za vreme Rimljana i srednjo-
vekovne srpske drave. U povelji Stefana Duana za Arhanelovski
manastir se spominju ispirai zlata kod Prizrena 1
Dok Zakon od 1488 (? S. R.) upuuje na zakljuak da je ru-
darstvo plemenitih metala bilo vrlo razvijeno, kako u srpskoj feudal-
noj dravi, tako i u prvim decenijama turske vladavine. Naime, Tur-
ci su u Prizrenu zatekli razvijeno rudarstvo, koje je imalo i svoje
zakonodavstvo. A turska administracija, koja je pokazivala veliko
interesovanje za tu privrednu grariu, naredila je da se aktivizira i
ureuje, na osnovu zateenih starih zakona, rudarstvo Prizrena. Za
to su bili zadueni sandakbeg i kadija, kao najodgovorniji vojni,
upravni i sudski funkcioneri tursko-timarskog sistema u domentl
sandaka i kaze.
Imajui u vidu odredbe Zakona rudnika Prizrena saznajemo:

da je Turska ubirala uur od preienog srebra i od ita zemljorad-
nika rudarskog okruga. Vlasnici jedne batine morali su da plaaju
taksu za vridbu, za vrtnjak, had~ na i:ine >>resmi otluk<< (porez na
1
Jireek Radoni, 1storija Srba, 11, s. 173.
187
seno). No, nemuslimansko stanovnitvo, koje je bilo angaovano na
rad u rudniku, bilo je osloboena od >>'adet-i agnam<< (ovarina), ha-
raa i ispende. Ali se ubirala globa za prestupe i zloine, za odlu-
talu marvu i neobraenu zemlju, taksu za brak, itd. Takoe nije
naplaivan bad ni na robu izvezenu iz rudarskog okruga, ali se
ubirao bad za uvezene prehrambene artikle, shodno artiklu i ko-
liini uvezene robe. A monopol je trajao u rudarskom okrugu dva
meseca 2
Meutim, u jednom fermanu iz 1577 (985) godine se govori o

srebrnom rudniku u neposrednoj okolini Prizrena. Po ovom fermanu
Porta je informisana da u okolini tvrave Vlastadina postoji rudnik
i da je potrebno na svaki nain da se eksploatie, jer e od toga
dravna vlast imati dobre profite. Stoga se nareuje sandakegu
Bosne da on lino izvidi spomenuto rudno polje, da se ruda kopa
i da se ustanovi koliko e biti proizvoda, a koliko trokovi svakog
okna, tako da ne doe do gubitka usled male koliine rude, da se
o tome (beg Bosne) brine (mukayyet olub) zajedno sa ekspertima
(ehli vukuf); da se obezbede sarrafi, i da se obavetava Porta o
koliini prihoda srebra (gilmil:;;) to bude avao rudnik3
Sudei po Zakonu kodifikovanom 1488. godine moemo pret-
postaviti da je rudarska eksploatacija na tom terenu dola do izra-
aja najvie krajem XV veka, pa valjda i poetkom XVI veka, kada
je tursko rudarstvo doivelo svoje zlatno doba. Premda ferman iz
1577. godine ukazuje samo na pokuaj obnavljanja rudarstva u
prizrenskoj okolini, jer je trebalo ispitati mogunost eksploatacije
pronaenog rudnika srebra u blizini tvrave u Prizrenu, ipak se
moe zakljuiti da je rudarstvo u Prizrenu bilo aktivno bar do kraja
XVI veka. Jer, prema fermanu od 26. X 1588 (4 Z 996), stanovnitvo
prizrenskog kadiluka, poto radi u rudnicima, osloboena je od izvoza
ovaca8a. .
DUKAINSKO RUDARSTVO
>>Nepoznata je prolost rudnika, iji se tragovi vide kod sela

Majdana i Rudnika na Mrkoj Gori kod ruevina Male Studenice,
nekadanjeg sedita hvostanske ekiskopije, 3 asa severno od Pei<< 4
- istie Jireek.
Po povelji 1330. godine Stefan Deanski je otvorio eljezni
rudnika u Altinu, na imanju Manastira Deanali.
U fermanu od 19. marta 1572 (14 Za 980) godine spominje se
radionica (karhane) za livenje topovskih kugli (yuvalak) u Dukainu 6
2
Bilji, Nat. de Paris, Manus, Turcs, a.ne. 85, s. 300 301.
3 Milhimme defteri 30, fot. 223.
3
a Miih.imme efteri, s. 171.
4
Jireek Radoobi, ibtdem, ,5, 175.
5 Ibidem, s. 174.
6 Muh.imme defteri 21, s. 185.
188
A na osnovu fermana od 24. maja 1573 (21 M 981) godine zakljuu
jemo da je taj rudnik, odnosno livnica bila u Leu (dukainski san-
dak)7. Neto kasnije, tj. 22. juna 1573 (20 S. 891) godine, begti
Dukaina i kadiji Lea, upuena je zapovest s kojom se zaduuje
da na zahtev Osman-bega, a radi izgradnje tvrave u nahiji Mat
(Musa), poalju konje, hrianske nadniare (cerahor), zidare (dillger)
i eljezna orua 8
Nekoliko fermana iz 1573 (981), upuena sandakbegu Duka-
ina i subai ovepoljskih juruka, ukazuju da su bili ovepoljski ju-
ruci (yilrilk taifesi) u slubi, na livenju topovskih kugli (yuvalak),
eljeznog rudnika u dukainskom sandaku. Jedan od tih dokume-
nata glasi: zapovest subai ovepoljskih juruka (yilrilk) pre je bilo
nareeno da se za izradu topovskih kugli u rudniku eljeza koji se
nalazi u sandaku Dukain angauju u prvom pozivu 94 oveka
ovepoljskih juruka. Poto jedan poziv nije dovoljan, mora podii
voe trupa i predstojnika koji se moraju opskrbiti za 6 meseci sa
svim potrebnim i zapoeti svoju izradu kugli u spomenutom rudniku 9
Fermani od 6. VII 1573 (5 Ra 981), upuen begu i kadijama
dukainskog sandaka, glasi: na zahtev bega Ohrida, a radi izgrad-
nje ohridske tvrave treba da poalju hrianske nadniare (cera-
hor), konje, majstore (tistad) i potrebna eljezna orua (demir
alati) 10
Ferman od 26. IX 1573 (27 Ca 981) godine ukazuje da se e-
ljezni rudnik, odnosno livnica topovskih kugli, dukainskog sanda-
ka, nalazi u kazi tzv. Iskenderje, u blizini tvrave Dukaina 11
Cini nam se da je u pitanju rudnik livnica u Leu, a da
:;e kaza u okviru koje se nalazio Le nazivala Iskenderje (valjda
zbog toga to je tu sahranjen Skenderbeg Kastriot), tim pre to se
nalazio blizu tvrave Dukaina, a Le je bio sedite istoimenog
sandaka. Valjda se kaza Iskenderje ne odnosi na Skadar, koji se
zove Iskenderije, a ne Iskenderje.
Imajui u vidu navedene turske izvore iz XVI veka zaklju-
ujemo da se eljezni rudnik, odnosno livnica topovskih kugli, na-
lazila u Leu, u kazi Iskenderje, u dukainskom sandaku, i to u
neposrednoj blizini tvrave Dukaina; da su u toj livnici radili ov-
epoljski juruci; da su eljezna orua iz radionica slata u razliite
krajeve Carevine.
7 Miihimme deftert 22, s. 1.

e Miihtmme dejtert 22, s. 70.
Miihimme deftert 22, s. 87, 99; Refik, Anadot!u'da Tiirk a~iret!eri (966
-1200), s. 17.
10 Miihimme defteri, 22, s. 109.
11
Miihimme efteri 23, s. 31 .

189
XII
ROGOZNO-GLUHAVICKA RUDISTA
Na ovom podruju je vaena eljezna i srebrna ruda, a u tur-

sko vreme iz zlatonosnih reka ispirano je i zlato.
Rogozno se spominje 1303. godine, a lei izmeu Rasa i Banj-
Po jednom izvoru, oko 1315. godine >>a Rogoz'no v'se s'rudi-

nami<<2.
Gluhavica je bila poznata po eljeznim rudnicima, a Turci su
je nazvali Demirdi Pazar (trg eljeza). Ve u drugoj polovini XIV
veka (28. V 1396) u Gluhavici se spominje turski kadija, a pomena
o turskoj vlasti u njoj ima 1441. i 1451. godine. Naime, tu je bila
i turska carevina. Ona je konano okupirana 1455. godine 9
..
Jedan turski defter iz kraja XV veka ukazuje da je u Gluha-

vici dolo do naglog porasta proizvodnje, jer su prihodi tog rudar-
skog trga porasli od 18.722 na 31.611 aki4 Gluhavica (Demiirci-
-bazar1) se spominje i u Zakonu soli Oblasti vuka (VIlk-ili Vilayeti) 5
Po B. Kuripeiu 1530. godine u dolini Rogozne ispira se zlato
i kopa se srebro6
Zlato koje je dobijeno ispiranjem zlatnog peska, zvalo se na
turskom >>SU altuni<< (vodno zlato).
1 Jireek Radoni,Istorija Srba, II, s. 93.
2 krdvani, Imenik geografskih naziva srednjovekovne Zete, s. 93.
3 Jireek Radoali, ibidem, s. 334.
4 Filipovi, Pogled na osmanski feudalizam, s. 145.
- '. .
- .
s Anhegger Ina.loik, Kanunname-i sultani, s. 33. :

. '
a Kuripei, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, s. 28.
191
Godine 1559/60 (967) Gluhavica (Demiirci-bazari) je nahija u
kazi Novog Pazara (Yeni-pazar) u bosanskom sandaku7
Prema zabelekama putopisca Mleanina Pavla Kontarina (1581)
u Gluhavici (Glucanizza) je vaeno eljezo, a od tog eljeza u Novom
Pazaru su obrtnici pravili. eljeznine (topuze, medenice itd.) 8
.
Plakaonica, ime jec;lnog sela u dananjoj optini Leposavi,

upuuje na zakljuak da je na tom terenu bilo plakaonica. I stara
ljakita sa toga terena koristi danas rudarska-industrijsko preduzee
>>Trepa<<.

e Matkovi, Putovan;a, Rad JAZU, CXXIV, s. 66; Ruvarac, Priloci ist.
geog. Srbije, s. 3.
192
ZAKLJUCAK
Arheoloke iskopine, posebno one iz okoline Janjeva kod Pri-

tine, potvruju da je rudarstvo u ovom delu nae zemlje veoma stara
privredna grana. U doba Ilira i Rimljana eksploatacija rudnih na-
slaga, rudarska tehnika i obrada metala imala je znatnu tradiciju
i bila vana i negovana grana privrede. Ve tada se razvijaju ru-
darski gradovi koji postaju za itavo vreme antikog rudarstva i ro-
bovlasnikog sistema i propadaju zajedno s njima.
Nae staro rudarstvo dostiglo je svoj vrhunac u prvoj polovini

XV veka. U srpskoj feudalnoj dravi rudarstvo je bilo najvanija
privredna grana .
Za vreme turske vlasti, kao rezultat delovanja subjektivnih
i objektivnih faktora, rudarstvo, naroito u poreenju sa stoarstvom
i zanatstvom, gubi svoju raniju privrednu vanost i ulogu. Velike
potrebe .turske vojske koja je stalno ratovala, podmirivala je eksten-
zivna stoarska privreda i zanatstvo. U to vreme jako razvijeni es:-
nafski sistem postao je konica razvoja privrednih snaga tadanjeg
drutva Turskog carstva. Pa ipak, pored stoarstva, zanatstva i tr-
govine rudarstvo je bilo do kraja XVII veka vana grana turske
privrede. Trgovina takoe menja svoju fizionomiju. Olovo, srebro i
zlato bili su u srednjem veku najvaniji artikli izvoza. U doba Tu-
raka njih zamenjuju proizvodi pretene) stoarske privrede, a Tur-
ska postaje vano trite za evropsku industrijsku robu. Od sredine
XVII veka naroito dolaze do izraaja gradovi kao centri trgovine
i zanatstva. Meutim, robna-novana privreda koja je trebala da
oslabi turski feudalni sistem, razvijala se veoma sporo. Sve do XVII
veka ona nije imala gotovo nikakvog uticaja na tursko selo. Svojim
timarsko-spahijskim drutveno-ekonomskim ureenjem Tursko car-
stvo je bilo izolovano od opteg evropskog razvoja i nije htelo, niti
je moglo da se prilagodi duhu vremena.
Rezultati istraivanja i prouavanja, za period koji je predmet
ovoga rada, upuuje na zakljuak da je proizvodnja ruda na Kosovu,
13 Rudarstvo na Kosotvu 193

odnosno na evropskom delu Turskog carstva, prola kroz nekoliko
etapa. Razvoj rudarstva je bio uslovljen potrebama Carstva. Turskoj
imperiji, kao militaristikoj dravi, rudna eksploatacija je bila od
presudnog znaaja. Stoga je centralna vlada Carevine nastojala da
to vie proizvodi rudnog blaga i stavila je zabranu na izvoz svih
vrsta ruda; preduzimala je najstroije mere da se ta zabrana spro-
vodi do kraja. Od plemenitih metala srebra i zlata kovane su
monete, veoma potrebne za izdravanje ogromne vojske koja je puna
tri stoljea vodila ratove u Evropi, Aziji i u Africi, a eljezo, baka1
i olovo koristilo se za proizvodnju orua i oruja, neophodno potre-
bnog, u prvom redu, ogromnoj vojnoj maini; alitra je koriena
za proizvodnju baruta. Ona je iskoriavana najpre za runo vatreno
oruje, a kasnije i za artiljeriju.
Prva etapa obuhvata uglavnom period vladavine sultana Meh-
meda II Osvajaa, odnosno vreme od konanog pada Kosova (1455)
pa do devete decenije XV veka. U to vreme, s obzirom na to da
su jo trajale ratne operacije i da je turska vlast bila u fazi stabi-
lizacije, rudarstvo pokazuje tendenciju opadanja. No, zahvaljujui
opsenim zakonskim i administrativnim merama sultana Osvajaa,
rudarstvo ve u poslednjim godinama njegove vladavine poinje po-
novo da cveta. Razvoju rudarstva doprinelo je i angaovanje okol-
nog arbanakog i vlakog stanovnitva u rudarskoj proizvodnji.
Dolaiskom na vlast su:1tana Baje21i!d.a II p:oinje druga etapa
razvoja rudanstva. Ovaj sultan se po svojoj nar.avi u mnog.ome rarz-
ltkovao -0d svog prethodnika, Mehmeda II Osvajaa. On V'ie puta
poputa strasti1ma vlaidaju6ih .kLasa Turske. Al~, pre svega, Bajezid
II je voleo mir, bio je obrazovain .i poz.navao je filozo:Biju. Zhoig toga
su ga Turci zvali Sofi, tj. mudr:ac. On je vi,e poklainjao 1panju unu-
tra<njem ureenjU Carstva. Tad,a ra:ste j-0 viie interes u 1mperij i
za aktiviziirainj e :rudnjika. Da bi ,podsticao rudarsku proi!Z.vodnj;u sul-
tan Bajezid II je nared~o svoji,m kadijama i sandakbezima da po:zio-
vu sa terena poznavaoce Pudarskih :i'lakona i da saistavlj.aju zakone
koji su biilii na snazi pre turskog osv.ajainja, kada je riudarstvo doi-
velo ;kJulminaciju, a te zakone sultan e .kodiifikovati. Prilmenjivanjem
starih zakona (kanun-i kadim), tj. zaitee111u tehnri.Jk,u u metode ko1je
su bile, za to vreme, j1ol savren'i:j e, potom ainga.ov:anjem rudara
p11ofasi0ll'alaca sa terena 1i raje kao nekvaltfi:kovane I"adne sn,age ko-
joj e dav;ati razi1il:i:te povlastice, tursko ru1d>arstvo je ba tada, naj-
verovatnije, doivelo procvat. Rudnici Kosova i susednih krajeva,
ustvari su bili najglavniji rudnici u itavoj Imperiji. Oni su podmi-
rivali, uglavnom, sve potrebe Turskog carstva koje je bilo u periodu
uzdizamja (Tevakkuf devri 1453 1579).
Trea etapa to je vrame vladavine 'Sultana Selima I do
1536. godime kada je sultan Sulejman Zakonodava,c kodifik:ovao sv.oj
uveni !ludarski zakoniiik >>Kanun ve 'ibarat-i meadin<<, tursko rudar-
stvo pooinje da usporava tempo svoga r~v:itka, ak i da na:zad,uje.
Ov.o moemo nazvati periodom zastoja turskog ruda.nstva. T:ome je
194
dopDinel-0 i otvaranje l'Udniika po .iltavom svetu. Zla:to i srebro naglo
je preplaV1ilo Evropu. Izr11eu .god~ne 1500. i 1600. parnjolska Ame-
r1ka je }iferovala zlata U vrednosti od 1,25 miilijal"de mairia:ka i srebra
3,125 mi1ij.ardi. Naime, 1515. godine otkiriv.eni su bogati Tudnici
srebra u P.o:tosiju u Per.uu, a 1532. godine 'U Zacatecasu 'l.l. Mekisiiku.
Ovi su davaJJi trideset godina svalke god'ill1.e po 250.000 do 300.000
kilograma Oi.isoog srebra. lllsled toga od otkria Aimerike pala je vred-
nost sreb~a za estorostvuko tli 'bo je isto, vrednoot svih stvaT.i sko-
1la je ":lla isto to.1ikio1. U 01Vom sluaju, kod ovaiko poveanih sred-
stava proizvodnje, podela rada je daleko odmakla ispred srednjo-
vekovnih fo1m1i. Meiutiim, >>feudalni staile~i, plemstw [ svetenstvo,
to.}iJkO 'Ve'.lJamJi. a,IZ Staru 1poreda:k, ibi1a 'SU teke prepreke na rpUtU ka
neopho.dhoj reorga:nizaci:j:i<<.
etvrta etapa 101d 1536. godi.ne sve do vladavi1I1e sultana Mu-
rata III, f ermani ~ zaipadni [zv:ori nam Uk.a:z;uj.u da je dolo do koo-
solidacije rudarske privrede. Ambiciozni sultan Sulejman Velian
stveni, koj;i j.e >>kzucaio 1s ja.ikom pesnicom na camkiim vratima Bea,
lk!ao. da je driao za .guu .celo hrii.a,nstvo<<, ne samo to je doneo
najveu slaJv,u SVlOOOj dravJ, osvaja~1u6i velika prostr.ainstva na tri
k-0<ntitenta ve je ;poklainjao posebnu panju i unutranjem ureenju
1
CareV1ine. Kodifilkovanjem .zakicma i zakion~ka reorgainizoV'ao je itav

ivot u Imperij;i. Zbog toga je dobio !n!ad1ico1(l!k Kanuni Zakono-
davac. On je preko sv,01g rudarskog Zakonukia reorgal.l1Jizovao ii iru-
darsku proizvodndu, kioja je pDela, k.akio se vidi iz samog Zakon:iika,
da nazaduje. Na osnovu tcc>g.a kadija je dob~o iroka ovlaenja i po-
staje glavna upravna, nadzol"na i sudska .~tnost u ruda11skim r.egiio-
nima. Centralizacij.01m vlasti i jakom 1kontro1om, kaio i davanjem
irokih ovlaenja rudar.ima, tj. proozvoaima, :premda je tehnika
ootaila ista, dolo je ne saimo do konso1idac1je rudarstvia, .po svedo-
anstv.u mnogiobrojni:h fe1mana, ve 1i do tnjegovo1 g ra2lVQja, jer se
otvar.aju i novi rud,nici (ukiolikio su b1li rentaibilni. za .tadanje pni-
li1ke). Do1o je 1do prekretnice u dotadaJnjoj rudarrskoj proizvodnji
plemenitih metala. Stoga QIVO do1b a t1eba nazV'ati periodom prepor0-
da turskog rudarstva. Ali, 1ka1kJG smo viideli ve za vreme vladavine
sultana Murata III turako 11udarstvo je zahvatila kriiza, mii.slimo 11u-
darstvo Riumeli.je. Ferman iz devete dekade XVI v:eka ukazuje da
su u Rumeltji ve neki rudnici pr01paid.ali. To je posledica nemarnosti
pojedIDih faktora.
P.eta etapa to je ,periiod opaidanja turskiog vuda11stva. Ov.aj
je pel'liod trajaio1 itav jedarn vek, odnosno <Od kraj;a XVI d.o kraja
XVII veka. Tokom itavog stolea rudarstvo je postupno, ali stalno
u .opadanj1u.
Od kraj.a XVII veka, poinje esta etapa, tj. period .propadanja
turslrog xudarstv a. Rudarstv;o je k:ao .pri'Vlredna gr.ana skoro iSasviim
1
p11opa1Q ikrajem XVII 'Veka, a}i ;se nije nikada potpuno ;uga,silo, bar
u pojedinim rudnicima .ovih bogatih rudarskih bazena. Propadanjt1
turskog rudarstva ne sarno to je doprinela nerazvijenost proizvodnih
195
snaga i odnosa, ve i ratovi koj:i 'SU voeni ba na tlu na-ih krajev:a,
kada je Twrsiko caTstvo do?:tvel'o svoj .per~od oipadanja (Inhitat dev1i
1683 1792).
Istorijski naizvoj rud,arstv:a, f.a.za njegwog ,uspona, stagnacije,
opadanja i propaidainja, za vreme turske vl,ardavine iiindire,ktno nam
omoguuje da sagledamo i mn1og.e pojave .i zbivanja diiutvene, eko-
l1lomske i .politike pril'ode unu1tar Cavstva, jer tumka vlast je i2
temelj.a im11en:ila fiiz1001omiju gotovo svih grana privrede. Ona je u
swm ,podrujrima ivota naih naroda, kojii su bili pod njenom domi-
nacij1om, utl!snu1a obeleje 1sv.oga postojanja koja su :izrazitija tamo
gde je njena :vladavina due trajal.a.
Premda su u ovom radu korieni mnogobrojni razliiti tam-
pani zapadni, jev:rejski:, domai, naroito turski objavljeni, a jo
v:ie neobjavljeni :rzv.ori, ka,o: kanunname, kanuni, jasakname, fer-
mani iz vanih (milhimme) deftera, berati, potom mukataa, tapu i
drugi defteri, slo1bodno mo0m()1 konstatov,ati da :o tursko()(Ill rudar-
stvu ni ovom knjigom nije data poslednja re. Radi svestranijeg ra-
svetlj,avanja ovog klj1un,og problema iz privredne iistorj1e naih na
roda u d'Oba turiske vlas~i treba i dalje 'Vriti .arhivsika i'str.a1ivanja,
a n,a,roi'to istraiiv:ati onaj gotc1v10 nepregledni iziV'orni mater.ijal koji
se nalazii u turski1m arhiv.ama, a na temelju n:01V1i1h arhiivaliija pisati
i nove studije i Ta:sprav.e. Tako jo ne znamo u kojem su stadij1t1m'll
Turci zatekli nae ,rudni'ke; kiolii!ko je pogona 1ima'o sva!ki r.udnik i
kak\lli su oni bili; kolilro je svak!i pogc1n, ,odnosno rudnik davao r.ud-
nog b1aiga u razliiiti!l11 v.remensktm razidobljima (1u toku dana, sed-
mice, meseca i g01dlilne); od profita pojedmih rudni1ka k-oj1i je iznos
pripadao dravinoj bl1agajin.1i, a kioji je ostao zakupoima i za podmi-
rivanje 'dvugih 1i:21dataka oko odravanjia rudntka; kol!iJko je bilo to-
pionica i gde su one .role; ko1i~:mo se ~sto.pilo rudnog blaga i koJii:ko je
dobijeno istog fiinaLnog proizvioda: eljeza, ol.ova, >Srebra, .bakra, zla-
ta li drugog; 1kakio i potd kakv.im u-sl:ov:iima se ,pl'oi,ziv.odilo; kakva je
bila orgainilzaci:ja l'udarstva; k-0L~ko .se kovalo zla'bnlilh, srebmih i ba-
karnih moneta u pojedi:nitn kovni,cama novca (darbhane) u unutra-
njosti Carstva, ritd.? Vem-iiju shllku o tunskioon nu,darstvu bi reko:n-
struisall1i tek tada kaida bi .nam 'bili pnistJu.pan~ defteri pogonskih i
!'udn~:kih katiba (piisara), 1kod:i su evilden111rali svaikodneVIlJU i sed-
minu proLzviodnju dotinJilh. pogona 1i I'IUdni!ka, zatim defteri kadija,
a pogotovu gqdd:nji (izvetad.i emina rudnLka, kioje su svake .godine,
u nevruzu (21. m.art), lino emini sla}i Vi.oolroj Porti. Na taj naiiln
osvet1hli bilSlll<> i stanje rud.all'..stva u 1pred1lurakom ipeI"iadu, o kome st1
da.nais ~zvor.i i suvde 'OSkudni. Svli. ovli specijalni defteni 01 ru,darstvu
treba da se kriju u Arhivi Predsednitva vlade (B~vekdlet Ar~ivi)
i Istan'bulu, 'a reg.ilst:riotvanii ru >>Maden kalem defterleri<< (Defte:r-i 'kan-
celarije r.uda), >>Ba~mukataa kalemi defterleri<< (Defteni kancelarije
gla;V0110g zaJkupa), >>Defterhane emanetine ait defterler<< (Detteri pove-
renitva kOIV'!lli:ca rn:OV1ca), >>Baruthane emaneti kalemi defterleri (Def-
tert poveremtvai fai'brilk!a za proizvodnju baruta), >>Esnaf ve Ihtisab
defterleri<< (Defteri esnafa i ihtisaba (opt:iamkiih d:aqjbiina) itd.
196
PRILOZI
JASAKNAMA NOVOG BRDA
Ureivanje rudnika Novog Brda i drugih mesta

:(Posle 1. VI 1455)
.
1. Sre111i stmbol iimper:a,borskog belega, neka svem1oni bo.g
uini da njegovo sprovoenje traje sve do vaisklrsavanja.
P.oto je reeno da su amili Novo1g Brda doli u moj1u Portu
da se ale da vlaLSI1ici irudnilka (kU:yu issileri) ne ko:riiste rudnike
vie -kao u star-o doba, a radnioi ('irgatlar) ne pokaZIUju -iinteresovanje
d rudniku ine tete, 111a.redujem da jasakdija ~de tamo da .bi pre-
gledao ru.dnilk~ ii. j 1ame (kttyu). .
2. Jasakdija e naterati ljude koji zanemar-uju evoje rudn:ilke
ida ih krOriste kao u star-01 1d:oba; takoe 1001 e ih nater.ati da ir.ajde
po obiaju l'Udnilka ('adet ilzre), i ka,znie (hakk'indan gele) one koji
ne obavlja:j,u -svoje posliove. Da bi se u~nio kraj nemam.osti. kltpaca
1rude, zaiduujem jasakdiju da bdije :nJa tome ta t'aide nj~hoVli tr.:.
govci, da ne i'zazivaju suk:obe (1oko plaanj a) kao u prolosti.
_ 3. On e bditi ina tome da ljudi koji dolaze iz -nekog drugog
sreza ne kradu rudau i metalni nov-ac. AJ~o je ustwovljena kraa,
a ulinilac n.ije uh'Vaen, sandakbeg, kadije, subae i naibi vilajeta,
kao i njnhovi potinj enioi, bili su duni da UJkau pomo jasakdiji
da b'i nali kradljivca (h'irs'iz). A:ko je kradlj1ivac uhvaen, onda mu
se sve uzima. Da se zna ovako i da se potuj-e moja povelja.
U1eivanje korienja rudnika Novog Brda i drugih zavisnih rudnika

(Posle 1. VI 1455)
1. Sre111i stmbol imperatorskog be1ega, 111eka svemoni bog uini

d.a njegovo .sprovoenje traje sve do v:aisknsa:vianja.
aljem jasa.kdiju u rudnike Novog Brda i drugih ~avisnih
rudnika da ,bi tamo pr'imenii01 propise 1J:'udndikia ;(ma'den yasagl).
199
2. Jasiakdija e voditi rau1na =o rudnicima ii. njih1ovim pro.~vo
d1ma. On e nadzi.ra;t1 rudnike i .ra1d maina (<;arrhlari). P:onovo e
zaposliti radntke rudnilka (rupni1ke k!uyuci:lar) i maini.ste never-
nikih (<;arhci kafLrler.i:) besposliara :i kaznde sve one koji izostaju
sa poola. Njegov auitori:tet upo2lnae sve one k;o1j1i se nalaze u rud-
nici111a .(N=ov-0ig Bllda i .podrun:h rudnika): svetenici (pa!paslar') u 11ud-
n.icima i jarmaci i rUJpnici ~k.uyiucilair) ~oji kopaju irudinike, krnezovi
i urubatJ, duni su da ispunjavaju sV10je duilnooti, ali e irmati dva
dana odmora (avare) U totku sedmice, 'kada ne morajru da se sasit.ajtl
(izbor 21bor) da .bi iZJV1od'iili r.aJdove.
3. Ako se driu.ga 1in-0ist, osian am1la i njegovih potinjeniika,
umea u .poolove rUJdniika i ja;m.a1ka, bie ka.i:r1jena od jasakdzilje.
Ovaj e i:zidavati dozvole borav.ka (i.lerc.an) i dovee kval.ifikovooe
1
ljude da bi radili ru rudnLeoima i maiiinama iskopali rudnike taJko

da bi rudnici .napredoV'a1i. Niko nema prav:o da se mea (u poslove
j1asa v "e). Da se zna o.vialro.
Ureivanje korienja srebra i zabranjivanje sta1ih aki

rudnika Novog Brda (Posle 1. VI 1455)
1. Sre6ni simbol imper.atoirskog balega., nek!a svemoni bog u.ini

da njeg0tv;o sprovoenje traje sve do vaskrsavan.ja.
alj&11 jasaikdij1u u rudill!ilke Novog Br.da da :bi pr1menio propise
to se tie srebr.a r(giimii9) 1i povuenrilh akoi riz crrlkiulacije, poto
su ubaene u ciirkulaciij.u nove .ake (yeni -ak<;e). On e obii spo-
menutu oblast da bi primenio propise.
2. Nd!ko nema pr.av10 da isakrije srebr.o (giimii~) ili pcwuene
0
aike diz oil'lkulacbje, ili da injima krij.umaTi. Zarbrarn:jen.o je ilz orblaJSti

nositi srebro i pO'VlUene aike .i!z cink!u1aci:je ikoji ne nose .peat (mii-
hiir) jasa:k.d.ije. Alko i.h nae, on e ih k-0nfiskovati i poslait'i u kov-
nicu novca 1~darbhane). On e ka:zm.!11Ji presitiupnfukoe globom od dve
ake za :dirhem kao i na druge naine. Ali on IIlee primiti lane
(kalb) ake 2Ja plaanje.
3. Jai.sakdija e kontl'1olisati prtlj.age (yi.i:klerini - tovare) put-
nicima koj.i .tdu za Dl1brovinirk dli rla druge nevernilke zemlje, sobe
hanova ~gostionice) i tir.giovce. Ako naie na \l'l<>Varc kioji nrje igosan
od njega i !povuene etke iz ci:r.ku1acije, on e ih koin:fliskovati !i po-
slati .u loovn1cu .n1ovca (da.ribhaine) i ikaz11ie prestuprri1ke plaanjem
globe od dve ake za clirhem.
4. Zab1'arnjeno je v.riti ugorvaranje (muamele) na pov.uene aike
iz cirkulacije. J.asaI~d.ija e to zausitaivi1ti i ka2ln'iti u skladu sa za-
konom za pres1lU1pe. Regi:s1movae i ikcmfiskovae pr:o1zvode maiin;a,
da bi ih prenosi:oi u i:stilj u ~kalhaine<), koji e biti ouvanri i orvereni
peaitom od njega. Niko nema pr.avo da prei!ava srebro (gilmii!?),
bez njegovog odobrenja.
200
5. Zabrainj.eno je da se pl'imi desetin;a (o~iir) rudni.ka, da se radi
sa mai-nama (c;airh) ~ii1i da se preiav.a (srebro) u od.sutnosti jasak-
dije, amila kovnice i .njihovih potinjenih.
6. Amili rudn~ka nee rukome davati skrirveno srebr-0~ Ljudi
koji -izrauju plemenite meta~e (lkiuyiumcu) kao 111:a1kite i srebrne ;ice
blizu ru,d,n~ka, im.aju 1pravo kupiti jednu koliinu srebra, aJi da ne
prelarzi 200 di1rherna.
7. Srebrio tli arke povuene 11z cil11kul,acije koje se pr.ona1 u kod
lj1udi, jasakdl1ja e :po.slati SV1aji1m peatom i:1i e ih sam po neti U1
moju kio,vnicu novca (1da.rbha111e).

8. Jas~dija e 1pokaza,ti pred kadijom ili su,baom ljude kod
koj ih su pronaene lane aike. OV1i e zarpoeti i.stra:gu. Aiko se
erijatom usta:novi 1prestup fa,lsifiikov.anja novca ~ka1pazarnl1k), 1okriv-
ljni e se kazn:~t.i >VBa.njem "(bogazindain asu.p). Jasakid:ija e kon-
fiskovaiti dobra o.suen~ka,
Berat u vezi sa korienjem rudnika Novog Brda

(Posle 25. I 1460)
1. Sreni isiJmbol i1mperatorskog belega, neka svemoni bog

uini d;a njegovo sprwoenje traje sve do v.aiskrsavanja.
Jedna suma 1od 600,.000 arki je b.i.la data od Porte <la bi se
0
izvlaila v oda tz jama ~kuyu) gornj.ih :i donjth .rudn1ka Novog Broa:

1
300.000 aki Hadii Ni1koli, Kiratorvu i Tomi smov.ima Vaslukusa i

300.000 aiki nemu.slimrunski1m (kafirler) spahbjama Novog Brda. Po-
to je suma bi1a nedovo1jina, ispomenuti Ha;da N'iikola i Jan.i, si111 Ka-
bakuz Husia, iz Novog Brd.a zaduiii SU se -da nad01knade celdkupnu
sumu od 600.000 aki, u .riok.u od etiri g1odl111.e, po;evii cid poetka
meseca Rabi II godi.ne 864 (1460) pod uslovom da na kraju prve
godine ne plaaju nita, a zatim nadokinaide u to1ku 3 godine sumu
od 200.000 aki na kiraj.u sv:aike go.d~ne.
2. Do sada su zadraiva1i za produkciju srebra (norvca) pet aki
i dva >>pul<<-a za >>0111diju<< (on:ki) -ol~u-mera) ;c1::l. novca za kotae
koje slue za 1zvlaenje vode. Od sada -e ovaj novac biti priman
od sp:menutih.
Isto tako je bilo .i sa donj.im rudniic1ma. Njihovi vlasnici (k.uy11
Yssi'.leri) su ih isko1iavali po svojoj volji, postupajui PO aJk:tu (mek-
tilb pismo1) kadije i davali su (po rudnicima i po delo.vJma) po
mer.i od etiri sata raida jeduog str.aai'a najamn~ka (~il1de) od
rude i zemlje (buruh) (nem. Bruch). Od sada sve ovo bie primljeno
od spornenutih. Drava .i.m je takoe ustupila deo od pr1hoda rud-
nika, koji su se nalaizili u uzvodu i ndzvodu Novog Brda, a dosada
je bio namenjen za 01bavljanje poslova o;ko izvla:enja vode.
3. Alko 19pamenute nardoronade 600.000 aike u r.oku od 4 godine,
sve ono to se daje dravi njima e .pripadati. Ali, na k.raj'u 4 godine
drava (beglik) prima samo 550.000 aiki, a nj!ilt11a poklanja 50.000
201
ootal'1h aki, onaj deo od produkcije, .koji se daje dravi, ostae
njima kao svojina.
4. Spomenuti e preduzeti, potrebne mere da bi izvlaild v.odu
iz rudnilka. Akio su nemarni u .izvravanju svoga ;posla, onda onaj deo
proimoda k<J1ji ise daje dravi, dav.at e se mtiltezimu. Da se :zina
1
ova1k10 . (F. 1Babinger, Su1tanische Ur~unden zur Geschich1e der osma-

nischen, s. 11 26; N. Be1diceanu, Actes ;de Mehmed II et de Bayezid
II, tom I, .s. 68 73; Anhegiger 1nalcik, Komunname-i sultan:i, s.
1
9 11).
PREPIS ZAKONA (KANUN) KOJI SE ODNOSI NA BUSENJE

U RUDNIKU NOVO BRDO A KOJI SU PO CARSKOJ ZAPOVESTI
URADILI MIRLIVA IZ VUCITRNA, KADIJA IZ NOVOG BRDA
I KEMAL IZ SPAmJSKOG REDA
893 (1488) I
1. Odsek (fas'i.l)

Pod paunom se podrazumeva buenje o~na poev od povrine

tla. Rudrnilk Novog Brda je star, a sta.ra je i njegova rudna !1ca;
do iiudne ice d-olaziilo se na d:ubini od 80, 90 li 100 kolaa (hvati).
Do d1ub~ne od 15 ili 20 kolaa cena buenja po kolau penj-e se od
nOO do 1000 aikloi pa ak i vje. Arka je ;kaimen .tvrd, cena vfar.ira
po kolau ii211neu 1.500, 2.000 ili 2.500 aiki. Okno je paun, to znai
da se do nailaska na :rudu bui otpriil'ike 10, 12 1li 15 godi'na. Sarv je
taj .raid uzal1udan aiko se ne naie na leite.
2. Odsek (fas1L)
Kanun (zakon) koji se odnosi na gornji rudnik (ma' den-i bala)
Kada se u o~.nu na.ide n.a .rudu i kada polne vaenje, rudari

imenuj.u 120 >>ve:rlk:9e<<: je.dan >>~ihse<<. Sva1kaiko >>verk9e<< sadrd. 5
>>ele:ru1uga. Jedna >>~i1hse<<-a rude dobrog 1kvaltteta prodavana je za
otpri1i1ke 10 lodiia kupel~ranog srebra, za 5 lo!drn a.ko je s<rednjeg
kvaliteta, a za 1 do 2 lO'dre a'ko :je loeg kvaliteta. Jedna lodra vredi
275 aikJi. Ova odrredba je jedan stari Za!kon .koji se za;drao na s.nazi.
Po tom 2laikonu svaka lodra ima 12 undi 1(onki) a sva!ka unca vredi
23 aki. Jedna unca sad;ri 6 miskala. Pod (vladav1nom) Mehmeda II
ubira la se etvrtina 'pr.oizvedene Dude. Na okno liz k-ojih je voda
0
bbla 1odstranj ena, i2ldacima koja je u'inio 1bej.}!ik, ubi.ral;a se ta!ksa

na vOldJu ('adet-1 ab): 2, 3 ;i;li 5 aki po U1111ai (onki) srebra, prema
stanju oka.na i koliini vode. Ovaj zakon je bio ma snazi do smrti
Muh,aimeda II.
1 Pretpostavlja se da je ovaj zakon redigovan .c;taranjem vuitrnskog
mirlivaja i Kemala iz spahijskog reda.
202
Od stupanj.a na presto sultana Bajezida II primenj.ivan je sle-
dei za,ko1n, jer je bi-o povoljnij.i za carske fi:naTIJSije. Od proizvod.nje
rude bejlik ubilre esti deo koo ta.kisu na vodu ('a.det-i ai~, a na
kupe1i:rano srebro i!zv;aeno iz !'ude osmmu, dok je lodr.a imala
gore spomenutu vr.ed:nost. Ovaj zakon je na snazi sada.
3. Odsek (fas'tt)
Poloaj vlasnika okana (sihib-i cah) u eksploataciji
Na jednu :;iihse rude, koja po vrednosti odgov.aira 120 >>veiik~e",

i~vaene ,j,z -oikina u eksploataciji (~ah) koja je pr-0data rprema svom
kvalitetu: odl~mlO!m., isrednjem i ravom, po ;gore spomenutim. ce-
nama, ubira ise za bejluka >>'adet-i ab<< lroji rl.znosi esti deo, tj. 48
aki po 101dri, k'Oja v:redi 276 aki. (Varaci) mo.r.aju ispla.ivati neke
radni.ke k!oji 1raide na vaenju rude po 8 alki po unci kupelir.anog
iS.rebra, a neke po 10 aiki pOi U!Il.Ci ikoja v redi 23 a!ke. Ostatak se
0
troi za p<jkrie trokwa !Okna u eksploataciji. To su sledei trokovi:

trokovii oko iznuenj.a rude i zemlje iz 'Okna do ul aza u okno; koli-
0
i'lla loja potrebna raidnicima ,za mot1ke, 1budalke, z.a grede i daske
(potrebne za osigurand e rudnika) za debe1u ohu {elmere, vodovodne
cevi. . . i lestw.ice, za buenje venti:lacion,01g oCJ1kina (yel); i:a platu
hUitmama, koji nad2Jire radnlilke, . 40 aikCi nedeljno; z,a ip~a:te afara
u .unutranjosti okna; za. platu pisara (yazicI) okria bar 40
aki nedeljno; za kon~lju, lipovu l~ku li kou potrebnu za pravljenje
da:kov:a (zak) u koji1ma radnici i2'lnose gore Tudiu i zemlj.u; za platu
radnrka na povrini :i .na ulazu u ok!no; za .platu radni1c.ima ko.ji se
nalaze u vodi i ~vlae je i!z uinutranjosti rudnika, raid nicima kO',ji
1
iznose vodu iz okna, nadzornilku ra:dova oko ,j,zdvajanja rude od zein-

lje, afair.irma koji se nala.oze na rpovrimi, trokovi za kicmj-e k-0i se
koriste za transport .rude; :za ekrke (dola:b); i za JUgalj i drvo ~a
podgrejavanje (ipregoravainje) rudne ice u o~u; za 1plate raidnic:ima
nev.ernicima ikoji ipale !i .gase ugarlj i drvo; za buenje jedl!1e galerije
koja bi ukrsti:la j ed'!llll i.ou poev s boka doltne, ip osle ugoivora2 ,
oko 1.000 !aJki. Jedn10 okno mo.ra prodati rude, koja e sadrati 15
ili 20 1odra kupe1irarrrog srebra, pa da prihod po~r.ije trokove i da
ostane imesna dOlbirt za v.araike, koju e oni potroiti za iispUI11jenje
svojih obaveza i druge posl,ove. Ako :poodaijl\l ko1iiinu rude koj a daje
sa:x110 5 do 6 lodra ili ne3to ma.Io. vie lrupelLranog srel;>ra, p<rlhod
nee ;pok11iti trokove, !pa, prema tome, oirri liono moraju pomagati
3
isplaitu trolrov.a iJ 111astav.tti sksploataciju okna
2 Radi se o jednom ugovoru poznatom pod imenom Ucen.
3 U ovom paragrafu nije precizirano da li je re o nedeljnoj proizvodnji,
ali kako su trokovi izraunati za nedelju dana, verovatno se cifre odnose
na kupelirano srebro izviaeno tokom jedne nedelje.
203
4. Odsek (fas'il)
Trokovi koji se odnose na obradu rude
Kada se ruda proda vatructma, tj. kuipciima -rude, ovi je uzimaju

i prenose u >>botok mesto gde se ruda pere. Transport !lude iz
1
rudnik-a u per.iionicu (botok), plate radnicima koje je 1peru i drugi

trokovi, penju se .aio 15 a:ki .po >>ha1r11 l-U<<. Na op11a.nu rrudu ulbiTe se
1
1 aika po rtcwaru (rhaim:l) na trne >>b.ac-ii hice<< 2Ja bejl!i:k u trenutku nje-
nog tran spootovainja u tQp'.iioruicu (9arh). T.r.okovi transporta 11ude od
1
peri'Cl111.ice do topi.Joni.Jce na toviairniim .ivotJi.aj ama :pen.j;u se :na 5 1aiki

po tovaru (haiml). Po1sle transporta rude u to.p1onicu 1Jrokovi su sle-
dei: za topljenje vude, za ugalj i drvo, za rplate radnici ma i poslo-
1
voi (usta), za -graiditelje 1pei i za obaivljanje >>Qilstiila<<, bj. za povla-

enja olov.a pomou jedne m10tilke, za platu poolOV'oi i d11uge 11zda:tke,
ukupno 20 aiki po >>hamJ-u ,, . Da .bi dobili srebra vaitrioi ufk1wpno
troe 40 akii po >>ham:l-u rude.
5. Odsek (fas'tl)
Od 40 >>:haml<<-a rop11a.ne i i.gte rude, dobr.og kva1hteta, vaitruci

dobijaju oko 20 -~od11a neobraenog srebra ;od rude srednjeg kvaliteta,
12 lodra; lo5eg kvaliteta 5 i1i 6 lodra. Jedain irnovni1k am[1a iz kovnice
no.vca {dar ul ....darb) !j jed.an i:nov.niik .aimila iz rudmka priisustvuju
odvajanju srebra i olova u topionici. Dobi-jeno srebro peati se sa
pristankom jasakkulija. Vlasnik (sahib) srebra, inovnik amila iz
4
kovnice novca i ja'saikkuli sastaju 15e jedne nedelje uz priistaina:k :ka-
dije, e1nirna i sekretara 1~kati!b) Novog Bvda, i zaijedni.k1m dogovorom
ubrraju za bejluk osmi deOI topljenog srebra. Ovo srebro peaeno
je u ipr.islllStVlu rud.ni6kog ami1a, a:mila kovnice novca i jaisakkuli.ja
(autora iJ:z;vetaja) i deponovano u tvrav.i . .Alko to srebrio treba da
5
se preiava, ono e biti tr.a1n:sportovano u rafiJneriju uz odobrenje

gore spo1nenutih lica, da ,bi se preistilo. Rafrnerija zairaduje za ovu
r1l!d11ju 1 aku na 115 dirhema ~preienog srebra). Posle tog.a oo.o
se alje u kovrnicu novca (dair ul-darb). Sara.fi ga rkurpuju i p!lodaju
kovnic'i novca ('PO ceni od 3 a1ke dirhema). Srebrni ta-1.o-g (ri~te)
koji se dobija od preiiene osmi-ne ~koja je ubrana na :ime deseotLnel,
predaje Se U kOII'iJst bejl1ka rpo 5 a1k!i lodra.
4
Iz ovog pairagrafa proi:llLlazi da je svake :nedelje desetLna bila ubirana
od sedmodnevne proizvodnje.
5 Sam sadraj komada pokazuje da se radi o odredbi izvaenoj iz jed-
nog izvetaja.
204
6. Odsek (fas'il) ' . -- -
Plod vladavinom Mehmeda II uhilralo se desetina 1(o~ur) na ~udu

Belavvi (v.aljda: Bo]Jjevca S. R.), Rima (moda: Rimami-te), Bola
i Mi.rkame. Zatian se .poela ubiirati etJvr.tJina i 01Va praksa zadrala
se do smrti isultaina Mehmeda II. Konstatovano je, pod saidanjdm
vladarom, da je kor.imiije ubiirati osmi deo na topljeno srebro. Ovaj
za kon vai do danas.
0
7. Odsek (fas'il)
O perionici (botok)
BejlT,k ubi:ra jedan k1bil od 5 !Qd 1oprane rude i osloboene od

zemlje u bujicama sbvorenim kiom u -poiocirm.a. Periamca se daje
u zakup na tri godine za 45.000 aki. Ovaj zailc,up deo je zaikupa koji
se odnose na rudnike.
8. Odsek (fas'il)
O istilji (kalhane)
Cistilj.a se daje u za1kup -istovremeno kaid i .rudnik za 50.000,

55.000 aki ili vie. Bre.iiv0a ubira >>:kalhane resmi<< za preia
vanje, tj. 1 aka na 115 dilmema, rbez obz~ra da li srebro pripada
bejluku i.li ne. Trok.ovi za ugalj, baikar i drugi izdaci na teret w
preiivaa (kalhanci). Sva kol1illla srebra za preiavanje am,iia
kovnice n-ovca
. .
1preiava se sa od.abrenjem.
katitba istillje a za-tim
asporuuje kovnici novca. Dtrhem srebra ikupoviae se za 3 ake.
9. Odsek (fas'iL)
Monopol se daje u zakup sa za~u1pom rudni1ka. Kako sbanov-

nitvo Novog Bl'da nije prai\llilo ire, .krmar.i- su donosi.li vdno1 spolja.
Shiodn10 starom zaikonu, monopol tr.aje 1dva 1meseca godinje. Imalac 0
zailwpa mo.nopola (sahbb-i ha11nr) na vilno uibir,a ilzvesnu sumu, fli!ksi.-

ranu prema njegiovoj proceni, od svailrog krln1ar.a, u1zimajui u obzJ.1
njegov poloaj, kaipacitet buraidi i kvalitet vina. I1malac z.a:kuipa is-
plauje bejluku sumu .odvedenu :ziak!1..11pljivanjem monopola, tj. 600,
800, 400 .ili 300 aJki.
- .. -
205
10. Odsek (fas'iL)
... Na .iru, koj.u su uvezli u gct"ad gct"adiski krmari ubira se

160 aki po buretu, a 1-0 a1ki po rov.ar.u. Na l!Jorvairu (yiik) praznih
buradi ne ubira se nita, jer stano\J'n.ici gi:r:llda rposeduju ispravu
za to (hilccet).

11. Odsek (fas'il)
O >>hac-i siyh<>ihtisab-u
Na ... od ohe Ubira se 12 aiki b3Jci2Ja, na ... obian 6; na

tova.r platna, baid 35 a1kL, a dhtisab 1; na Wvll' lana, baid 8 aki,
ihtisaib 1; na tovar ... , ba:d 2 ake; na tov.ar ovsa 1 aika; na tovar
vel. moruna, bad 8 akii, a ,inti.Jsaib 1 aika; na tovar arana bad 1
aka a ihtisaib 1; na tovar 11ibe ... , baid 6, a iihtrisa:b 1 ak.a; na tovar
svee ribe, 1bad 2 ollke; na tovar .jegulja, 1b.ad 6 alki., a ihtisaib 1;
na tov.ar .g.roa, ba:d 2, a ilitisaib 1; sm~ava, bad 2, a. d:hthsab 1:
na tovar twkia, 'bad 6 :aki, j:hJ11iaa/b 1; na fuvair .(morske !l".iJbe)
lokande, bad 12, rlhtisaib 1; nia r1lova:r svee rilbe, !bad 2, a
ihtisaib 1 akoa; na tovair (haml) havjara, ;baid 12, a tih1fusa1b 1; na itiova1
maislimiovqg ulja, 1ba,d, 16 aki, a i 1htJisaJb I; kestenja, 1bad 2, a dh.tiBab
1; za r.ib.u 1donetu ,u kiorpama, bad 1 aiku; rna 1tlov:ar ... , 1bad 2, a
ihtisab 1; ,n.a tovarr suvog voa, 1bad 2, a ihtiisaib 1 aiku; na tovar
sol1i, .bad 2, a lihtisaib 1; na V!ino, bad 3 a~e; na tovar par11tfilta (?),
bad I; na .'bovair pel;filog rvoska, 1bad 6 aki, a ihtiisa!b 1; na tovaJ.'
sapuna, bad 3 -ake, .a .ihtisab 1; na tova.r ... bad 2 ake; na tovar
gvo.a i elika, baid 2 oake, a ' ihtisaib 1; na tovaT (haml) meda;
ba:d 6 aki, a irhtilsaJb 1; na rSat meda, ;bad 1 alka; na :tovair al01Va,
baid 1 a'ka; na tovair sira, bad 2 ake, a ihti:Saib I; na kotur silra,
na tovar .pirina, 1baid 2 ake, a tl:htilsa:b 1; na tovar cr11log luka,
bad 2 aike , a 1ih:tisab 1 , na tovaT .belog 1ulka , ba1d 2 a!kte , .ihthsab
-
1; na tof, bad 2 ake; na mali ilim, bad 1 aku; na kini mantil,

bad I aka; na ensko krzno, 2, .n:a muko, 1; po vrreli, :batd 1 aik:u;
na pek!ir rod tr-i lakta duine, baid 1 aku; na iveno ebe, ibad
1 aku za .dve vree, bad 2 ake, za ... baid pola ake; na goluba,
bad 1 aka; na kozu taikoe; na magarca (?), bad 4 aike; na roba,
bad 4 ake; na ,r~, bad 2 ake; na dve ovce, bad 1 a:ku; na
71 (!) LSvinju bad 1 aku; i1a vile, bad 1 aku; na tovar smolastog
<lrveta, bad 2 ak~; na tovar uvezenog b1ana, (?) baid 2 ake, a
ihtis3b 1; na ko~u muke irvotilnje, baid 1 aku; ihti1s ab 1; na krav-
lju kou, bad 1 aka; 1na deset glava .. : ; bad 1 ak.u, a ihtoisab 1;
rta tovar ek,;;era, bad. 2 ake, a .ihti.sab 1; na tovar nafte, bad 3
ake; na tovar trske, bad 2 .a.ke; na tJovar kupusa, bad 1 a:ku;
rna tovar dasa1ka, bad 1 daska; na .tova1r veliJkih dasaka, ipola ake;
na tovar drva, jedno ,drvo; :takoe .za ugalj: jedan komad uglja; za
206
petnaest laikitova arma) platna (bez), bad 1 aku; na o,vce gradskog
podruja, bad 1 a:ku; po; komadu sukma, bad 1 aka; na dva ta-
vana sukn,a, 1ihtisa:b 1 aku; ... baid 2 ake, a !i.hthsab 1; na lodru
svile, bad 1 ak,u; na ivenu ohu, bad 2 ake; na dabrovu lroLt,
bad 1 aiku; na tovar kal.aja, bad 4 aike; ... uglja, ba:d 1 aiku;
na dva 1k:oma;da smole (?), 1ba:d 1 a!ku; na toviar bo1ca, bad 2 aike;
na dva sanduka, bad 1 aJku; na kol!Lca koja prilpa:daj'u nekom ne-
ver1i.iku, bad 2 ake; na uvezeni saf.ijan Qko~u), bad 1 a,ku; na
uvezena vino, 23 ake, a na v1no 1z grada 15 a;ki; na tovar siJr.a ... ,
ba:d 2 ake.
Na svu robu koju donesu g.radslti nevernLci drugog dana sem
nedelje Oni ne plaaj1u nista. Ako oni donesu r-01bu 111elrog pijanog
dana, oni plaaju bad. Na tovar so:i!va isplauje se bad 1 aka;
r1a svilu .izatkanu u gradu, ta,koe 1 aka. Taiksa ,n.a povrtnj;a:ke (:bac-i
bostan) je 2 ake; a enidbena taksa (resm-i aI'IUz) je iza 1deV'Oj1ku
30 aki, ,a za enu 15 aik.i. Na tovar sena, etvrtinu aike; ,na tova.r
smolastog drveta, ba:d 1 aiku; a i:htisab 4. Na tovar drveta pro-
davac daje bad 1 .aiku. Na tovar elilka 'UJbi1r.a se pola a:ke. Od
pekara kcxji 1prodaj.u svake nedelje hleb ubiira se dhtiisab 2 a:ke; od
prodavaca riibe svaikiog 1petka, ihtilsab 1 a!ku; od trg,ovaca dtoji dolaze
spolja, ihtisa:b 1 aJku. Na svaku robu 1kojoj je odreena cena, ~hti
sab 1 a1ku. (B~bl. Nationale de Paris, ManU1S, turcs, an,c. 85, s. 266-
-269; N. Bel1d~ceanu, Les actes, II, s. 232 239) .
.. -
ZAKONIK (KANUNNAME) RUDNIKA NOVOG BRDA
26. aiprila 1494. g. (19 Receb 899)
Na !pcietk'u z.aikom.a naved.ena su neika .imena, za koje se moe
sm,atrati da su .imen1a :sastavljaa oviog dokumenta.i, !kaio.: Nikola Ka-
t1asi (Katrani), Abdi Fakih (?), Peja Dai (Hadi), t>on Cooni
(?), Pava Peja, Toa sin Vuka Gulama, Pava sin Marina, Abdi HodLi
Trepa, i Nikola Danovi. . .
1 .Ted110 okno meri se s odobrenjem urbarara u siedej.m slu-
aj eviima. Ako rieko nae rudu i odnesE: je urbairarim.a, i ako ljudi
od poverenja posvedoe 1da se radi o rudi samo tada e okno biti
izmereno. LjUJdii iod pwerenj.a (mu'temed 1adartnilair) otii e najtpre
u ok110 da bi ga pregledali, posle ega e se ruda moi vaditi.
2. Ako se, 'Polazei 1z ,dva okn.a, ruda 1nae na :i:st'Om mestu,
onaj ko prvi odnese .rudu uvbararu, ip:vi!stupie r&21giranienju oi~na.
U sluaju kad se bui galerija za prolaz ,(fa:ma) prema gaileriji iz
koje se vadi ruda (i:;;laig), sva,ko odtn'O radie istraj,no gvozdenim alat-
kama. Teren e 'Pr,iipasti on'ome 1ro stii~ne prvi; ali nee biti meu
njima sukoba, s upotrebom maeva, noev:a illi djmai.
3. Ako je i1eko okno u toiku :istraivanja (:;;urf), i ako vlasni1k
(sa:hiib) ne p.Iaa trokove, uenik e ootav.iiti 'deme u za:l10g u nedeljti
i on e 'Obavestini Vllaisrlika ,okn ai(,~uyu sa,h.~b1ar1) shodno ,ahiaju.
Vlasnik 'Okina donee 'srebro u metalu (gtimil~) u sredu i deponO'Vae
207
ga kod urbarara na iime zal,oga. Idue nedelje dQi e da deponuje
ake da ,njegovi delovi ne bi biti .izgublj,eni. Alko u sredlu ne dooese
zalogu, on ne moe otkupiti svoje delove deponujum ~e eledee
nedelje, i on gubi svoje rdel;ove. Z.abroojeno 'je eksploatisati {izboiyj.
galeriju kifloz ~oj 1u tee voda (i~tolna), a na koju je ve devetiilla
(dokuzlama) jednom uJbrana, b1ilo da jedan k,onj moe ~li ne mo(e
proi iiznaid otv.ora jedne gailerije (muJ.o). (Varacima) e biti pTepo-
ruen,o da iispu.njav.aju stare 'oba,v.eze. AikC> varaci to ne U'tiaide, itolna
se .daje d.rugom licu.
4. Ako nek,o lice ne bui itolnu, nego .gaJeri:j1u u traganj,u za
rudom, i ako je nae ruda e ffi'U pl'ip~ti. Alko se :z.atim izbue
okna i iaJko .njiihovi v:lJasniai stiigJ11U do II'Ude i eksploatiu je, lli.ce kQje
bui ito1nu 1uzee deveti deo (dekuzl:airaa) rude, ak i alko vlasnici
okna pregovore da je galerija bila buena za nalaenja rude, a ne
za UJb~ranj1e devetiine (1dok11slaaroo).
5. Ak,o je 1rudnilk poplavljen, i ak-0 je ,iz njega mogue i:zvlaiti
vodu, speoijailizovani vudari (ma'den ehli) .uzee rudniik da b.i ga
isuili ... , ali oni e dati vlasnicilma .okna '(kuyu sahltbl:ar} neko slino
ol~no, ili njegovu cenu, ili delove u drugom oknu, ili, pak, oni e
zaiklj uJ. ti ug,0 vor.
1
6. Ako varaoi daju okno uz zapis i a~o zapisnik daje okno jed-
nom od vara:ka, treba da to ,bude sa pristankom svih v,aJ."aika. Nijeda.n
V1a.rak ne moe zadvaiti jed ain deo 1bez :zJnanja ostalih vanaka.
1
7. Aiko 'neko Irce tl"a2li razg1,ani!enj e nek!og ok.na i eli da za

sebe rezervie eksploataciju rude, rai:zigivanii.einje e .se obaviti,, Ako
se l"uda do,deli v;laisnioi1111a o:kma koj,i su tl"aiJ.i merenje, cmi e u~eti
1
rudu poev od 1dana kad isu traiJJ.,i ~raizgra.nrenje). Alko neko J:ice
bui kamunilkacionru ,gaJ.eniju (proboy), okln 0 1Se mioe meriti k,ad se
1
zae1i1 bez abzi1ra da Ji je lice k,oje je bui.Lo tu gal.e111ju trailo

1
(razgran:ienje) ~li ne.
Zakup rudnika Markofe (Markovi) 6
8. Zakup (mUJk.ataa) rudn~ka Mairkofe, koji oibuhvata isedmi deo

badi m~lh, badi sij.ah, mon()pol, nij.abet i tihtiisab, cte u rukama Kiln
ben Kinsa, iOld 19. redlieba 899 (26. :aipI"i,la 1494) ipa .za 1mi 1goclli.ne, za
1.200.000 (.alki). Dodao je, Bat1kio .(Petlko), :sin Novtioe (?) iz kvarta
(mahalle) Svete (!'sveto) M1aJrij,e (?) (Mala), uJkiUJpnu JSVotu 100.000
(aki). Ltno garantuj'e (ke:BiJl) Vioj1a, siin Jure (Yure) iz sela Virnofi 7
1
Mati (?) (sa podiruja k.aicllilwka) Priitine.

9. Istraga vaeg s1uge V.isoko:j ,porti je s:ledea: podanik Batko
(Petko) Vuka (?) iz No.vio,g B,rda, 1kvaiiita, Azuta, pirJ:m1 zakutp pnihoda
rudnrka Maiikofe8 kojd. se nalazi u 1kaidhluku Pr1ti!ne, sedmi.nu mo-
6 Smatramo da Markofe dolazi od Ma1kovi. Bie valjda dananje selo
Makovac u optini Pl'itina.
7 Da nije jedan znak u vidu vafa<< ispred ovog na2liva, moglo bi se
deifrovati kao T1nefi, to bi znailo T11novica, danas selo u optini Poduj.evo.
208
nete seb' (seb, nakdiye) 9 bad-i milhije, bad-i sijah, istilici (kal-
harn.e) i mbnopoilia, ()d. g.odl:ine do godillne, d:a~lbdne (ha11c), ;p.oev od
15-tog dama (redeJ<>a 899), nia rok od trn. e, m 1.300.000 a!ki.
Kao jaimci ~ketil) se pood1l a:u V;o~o Boib (VujlO Pop) :iz sela Bufe (?),
1
kardilUJka Pritlirne, i Voja, sin Janioa iz sela Lesh10 , 'Jmdiluka Noivog

Brda.
KANUNNAMA IZ STAROG VREMENA (SABJK)
(Posle 1391. g.) 11

10. U prolosti, sultan Bajezid I, s~n 9ultana Murata hana, osvo-
jio je tvravu Novo Brdo ii susedne <llbl.asti Iii Uib1o kn.e:?Ja La:zaira.
Despot Stefain (Ilstefain), sin pokojnog La2la.ra, poticio se sultanu
Bajaz~du (sultan Bayezi!te itaat ildub). Ovaj -mu je vratrl.o Novo Brdo
i za:v:i.isne ipredele. Kaid je desport; .Ste:fain doao u Novo Brdo, vlasnici
rudnika (tnia' den salriJblarl) rekilii su da oni maju zailron d. da postu-
1
paju shodno ohlaju ('adet ume). Tad.a je despot ipozvao 24 osobe

.iz rudniika Niovog Brda i i:iz . d:riug~h rwdni:ka kioj-i poznaju zakOl, da
ga napiu, .kalk.o bi on na njega stavio svoj ipeait. Imen1a lica koja
su pos1uala nareenj.a iJ naipisala pravi!ln:ilk su sledeia: 1 Voin Ma lko,
1
2 Vuk, sin Pipi,r1a (Vukain Pipinovi), 3 Ilija, sin 'l'anara (Tafa.1a),

4 Matko Hutman, 5 Dmi11ko H11tman, 6 Brada Malol, 7 Lovre11c
Rttdnik, 8 lVIartin Esmruk, 9 Rad<>Sa 11 Bonainin, 10 Nikola N.iko,
12 Krva (Hafa) Treb, 12 Rajko Zag.ra (Zagorac), 13 Bogdan Jug,
14 Pau '(Pavel) Emanc (Eman), 15 Niiko Zaiklu 1(Zakl01V.i), 16 Peka
(Peika) Baka, 17 N.ilrola Oputa, 18 Olirnaini (U:limani) Salina, 19
Malna (?) Plana, 20 Tr1pun Rudnik, 21 D~agoiil '(Drago111i:r) Rudn.iik:,
22 Radosav Plekailos, 23 Tr.ka (Turkio); 24 R-adosav Hlapen (Mlapen).
KANUNAMA IZ STAROG (SABJK) VREMENA
11. Jedno okno (kuyu) ne moe Uskrattti provetravanje (yel)

drugom oknu. Ne s111e se buiti na ipravcu provetra'V.ainja, niti se
moe meriti. Ako se dz jednog okna u ~u istrailvanja zemlga od-
stranjuje po1nou suda, i ako se to okno napusti za v.reme od tri
dana, ol(no e pripasti onome ko. doe d-a ra:di.
8 Markofe,,
tako je pogreno napisar10, inae se odnosi na Markofe.
9 Smatramo da se odnosi na sedminu zakupa, isplaena unapred.
10 Lesh, moda se identifi.Jruje sa selom Leskovi u optinl Pritina.
11 N. Beldiceainu smatra da je verovatno grad (Novo Brdo) vraen Sr-
bima posle mira zaklju'.u1og poetkom 1391. godine izmeu sultana Bajezida
I i Stefana La2larevia, te je iStoga Zakonik napisan poSlie 1391. godine. Ali,
po naem miljenju, poto se spominje titula despota, onda se ne iskljuuje
mogunost da je Zakonik napisan posle 1402. godine, kada je dobio Stefan tu
titulu u Carigradu.

12. Ako se zemlja iz okna u toku hst!I'aiva.inja (i?urf) odstrani
pomou ekrka (hor.n), i ako je O'kno naiputeno 'Za vreme od est
nedelja, ono e pri:paisti onorne ko doe- da ga obnavlja (ihya). Novi
kor.i.sni:k dae jedan deo licu po svom .i.zboru. Ako jedran od bivih
vl,asnika. uestvuje U buenjru, njegov deo se. nee i'21,gurbiti.
13. J.edJno i:?Jmeren10 okrno, kroje ima rude, naputeno u torku
jedne g-01dine i est nedelja, ,prirpada licu koje ga ,rea!kti.vira. Oni od
bi:v~h vl.aJSn~ka (sahtb) koji e biti pri!swtini .u momentu pono.vnog
poi.nja:nja (iz.boy) radova nee ,izgubiti svoje .delove. Ako niko od
vlasnika nije prisutan, ponovno eksploati,sainje rbi-e :objavljena na
najbliem trg_ za vreme tri nedelje. Ako se bivi vlasnik javi lt
tom rO'ku, .i aiko uloi iznos trokova ekspl'O!atacije oko drvene kon-
strukcije otv.ara okno (hempa1ta), i pokr.ilva 'P0>lov.inu svih del.ova,
u protivnoan gubi svoje delove.
- .
14. (Novo okno) ne6e se buiti u polupren~ku od osam kolaa
(sekizleme) jednog drugog 1ok1n a. Ako se nae ruda u susednom
terenu, nepravedno je ra:zigraniienje koje obuhvata trudu susednog
terena. Ako vlasnici nekog drugog okna naiprave prorez ~proboy),
izvaena ruda im pr1pada. Ako se naie na ru1 d u na teren.u jednog
1
okna, poslae se uribairar.i ~ ljudi od poverenja (yairar ada.mlat") koji

e meriti kao za d!'uge rudnike.
. ' . ' . ' .
15. Ako neka .galenija (j~to1na) doe ,do d-rugog akna i aiko
se u :njemu naie na 1r-udiu, (postupie se ovako). 1(Rudar) e sesti
na k1upicu .i d'rotbie !'udu; debljina klup1ce bie tr.i prsta, a 1du1na
njenih .nogara jedain l.aka:t (1zira), i (drkia) 1budaka .takoe jedan lakat.
(Rudar) e l'omiti !Olk-0 .sebe ru,du ~oju tako moie dohv.atiti, dok proe
presek jod osa111 kolaa (sekizleme). Ruda tako li~vaena ipripae
galer-ij"i 1(i~t0Lna). On,dia. e on buiti u ,pr.avoj liniji poev Qd dna
galerije (ii;;tonorta).
16. Ak!o jedno 0~11:0 pre nego je stiilgLo do rude na,ie na galeriju
(ii;;tolna), njen.i vlasnrai (sal:li.b) platie trokove drvenog utvrenja
spomenutog -01k.na. Okno e pr.iipasti gailerij'i, jer je to okno bez kraja
(dna).
17. Nezakonito je otvoriti ol{no (g1rek) u sekt.oru d.rugog okna,
dok se ne nae ruda i r1e .izmel'li okno, osim ako ne post-Oj i meu
prostoir izmeu dv.a 1okna. Ot\l'-Orie 1se tada, 'Okno, ali nee biti
mereno.
18 .~ko se otpone s eksploatacijom dva davno naputena.okna
i ako 1zbije sukob oko starosti, a nilko se 'ne sea koje je od dva
okna bi1o omeeno prvo, p!'avo sta,rine (Lstoric) prlipada onome ko
prvj nae rudiu i ko je proda.
19. Aik<l postoje dva okina 'koja se nal.aze jedan pored drugog,
oci kojih jed110 slui kao okno za pl'lwetravainje_ (yellik), pravo sta-
rine pr.ipada okn.u koje je prvo dodi.rnuto pij.ukom ~kilan), ali ur-
barar m'ora preci.zirati koje je od dva okna prvo dod1muito pijukom.
210
. 20. Zabranjeno je aneriti ve omeen rudnilk. K1ard je jednoon
omeen, nwo merenje ne dozvoljava: <Smatra se da je on u toku 1
buenja ~paun), U slu.aj'u suJroba s nekim drugim <Jdmom povodom

star.ine (ka.diml1k), pozv:ae se svedoci. Rudnilk e biti meren u istOllll
smiislu kao <ra:ndje .
. 21. Obiaj pravljenja prolaza ('idet-i farna)

Arko .i:atneu
. .
.
dva rudni.ka .postoji priistupno oikno (laz) i komu-
nt~arci0i11'i otvor i aiko se njihovi !preseci od 1osarm (oomica} kiolaa do-
i.ruju, nee ,bi.ti dozvoljeno buenje :prolaza 1(fa:rna) i2lmeu dva rud-
nik>a. Van nj1hovi,h te11ena vJ'al911ioi oikarn'a m1ogu buiti gtaler1ju za
pr-olaz (famna) po volji. Ali ako nema kiomunilkacije 01d jednog do
drugog ,terena, ooi se mooaju zaiustavl1ti na mestu ;gde se nalazi
loomuni.macion.i otvor ~pro.boy) d1ok ga uvbarrari ii.spi taj u. Obiaj koga
se treba ,drati se odbacuje ik>a:d urbairaTi iispi!tuju mesta.
.
22. Ako se napravi otv-Oll' i21rneu dva obla (.Pudari) e ostati

tamo gde su se sreli 'do dol,aiska .ur:barr-ara i hutma:na za:dueni za
inspekciiju. Posle j1nspekcije zabrarnjeno je medusobn-0 prouzroko-
vanje t,ete '(dok ,iJnstrument za merenje stigne na dno okna).
23. Ako se riud,a nekog eksploataciJonog okna vaidi kroz otvor
(okna) (~aybne), 1i ako se okn-0 srui, onemoguujui tako pr.istup sa
0
sv,og terena na celoj rpovr1ni njegovog sektor,a od osam komada

(osmice), tada e se imatli prav.o (pristupa tom okinu preko terei1a
susednog :okna i ko.pati rudu dok se ine isretne drugo okno. Sva ruda
koju neko .i:skopa na svom zemlji,tu pr.iipaida njemu. Kada se stigne
(do :drugog okna), ljudi od ,pove:tenja (yairaa: aidai1r1lar) moraju pre-
0
gledati mesta. Ako se nae Jzmeu 1(dva terena) gr.an,ica (mar:;;anin),

svaikii e 8e v~atiti na Sopstveni teren, ali a;kio je granica nepo~ta,
pristupie se o.mei'V0a,nj:u. z,abranjeno je proter.wanje (rprotiJvnika)
sa tog mesta bez merenj.a. Takav je ZB!kon.
24. Zabranjeno je dobiti delove omeuenog rudnil<.a, bez obzira
da li .je naena ruda, u cilju kiurtali1Sa,nja. v,ai1:1aik (.p!I'ekr.ittelj) bie
doveden pred aimila i urbarara lrojd e mu zabraniti ~da napusti
eksploataciju), Ako (Vlarak) ne eli vie .da eksploatie {svooe delo-
ve), :0n mora da ispla.ti trokove ,do trenutka kad odustaje od (svoj,ih
del'OV1q). Urbarr-ar e 21abeleiti taj in .
.
25. Ako je neko o~o u toku iistraivanja (l?Urf) i ako njegov
vlasnk 1(sahib) ne 1.spla6uje vie trokove (eksploatacije) radnici e
ga dati u zalog jedne nedelje i po obiaju obavestiti o tome (vlas-
nika). Ovaj mora doneti p1e srede uvee deo sume Uea. u tro-
kovima eksploaitaoije (caimbo~) d. ,depcmovati ga k-01d urbarara. On
e napraviti iaune idueg (etvrtka) sa pjsarem (katib) ok1la i hut-
ma11om, .i 'On e isplat:ti trok-01ve eksploatacije. Ako (vlasnici) n~
postupe .tako, oni gube svoje delove.
211
26. Ako neko poinje da eksploatie (i.zboy) novo ili staro okno,
svedoenje mesnog kadii.je vredi (m potvrdu njegovil1 prava). 11..ko
11eko lice i.zdaj~ u zakup okna (lem~ad) do izvesnog roka, zabranje110
mu je da raskida ugovor bez obzira da li Tue ima u iziobilju {ili
je nema). Urbarar mo.ra upisati lemad jednog okna a svoj defter.
27. Ako (nek.ii varak) daje (teren) za buenje (paun) bez pla-
a11ja i -alko se onaj ko bui zadov.olji 'Oilim to mu .be>g da, bie
napravljena isprava (hiiccet) u prisustvu svedoka (da va11ak) ne bi
mogao docnii.je otkazati sporaz1_11rn.
28. Ako neko omeeno oklno, ili je u toku istraivainja (~urf),
koje bue ~paun) vie varaika, bude naputeno, 'a :ziatim v.a.r.aci ponovo
preduzimu buenje fpaun), 1ili daju delove drugim lici:ma !i ruzmu ih
za ortake (yolda~), svako lice zadrae izvestan broj delova (pay),
proporci.on.alno ueu u trokovlma eksploatacije (camku~) i&pla-
eruh hutmanu. Kad se nae mn<llgo rude, posle .ponovine eksploata-
cij-e okina (1mboy, paun), li-ce ikoje je .posedovalo u prolosti rveliki
broj delova (pay) nee imaiti pravo da se ali pod iizg.ovor-0im da je
posedov.alo -rainije vei broj delova ~pay). Traie se od hutmana
(i,nformacije) o ,sadanjoj -eiksploataoiji rudnifl{ia. (Svaik-0 l'ice) zadr-
ae broj delova zoa koje je isplaitio iznos u _ueu u trok.ovima ek-
sploatacilje (camko~). Drugi sved-ok po OV-Om. pitanju nee biti ispi-
tivan.
29. Ako jedain ;od vla:snlilka Okna, i:malac jednog dela, ~pay),
preduzme radove za pOlboljanje oma, 10S1Ja:li ortaoi {yolda~). ak i
ako poseduj.u veliki bro:j delova (pay), nee imati pr.avo da u.nite
rado\e. Treba se pomiiriti s onim to bog daje. Svi (ortaci) na1dgleda-
e (red) i .plaati trokove (camlro~). Ako su ortaci (yolda~) za to
nespOS01bni, pozvae se svedoci. Tu.ok-ove e i.splatiiti (onaj koji je
doneo ipoboljanje), i cm e podeliti delove {pay) po svojoj volji. On
e raspola1 g ati p11oizvodnjoon sa onima :koji dou da eksploiatiu okno.
30. A:ko neki varak preduzme radove il,i Ulltne okno u zakup
(lam~ad) bez znanja svojih ootwka (yolda~), ovi e plaati trokove,
ali e se kor.ilstiti proizvo1dnjom.
31. Ako (vlasnic'i) .rudniik.a (A) trae (od v1rusni~a) rudnika (B)
da .bue pristupno okno (laz), .prolazei Prek.o srog zemljita,. rudnik
(B) moe dati svoj .p11istanak. Ailro se rudnik (B) ne slae, (rudnik A)
nee moi da 11a:di. Alro rudnik (B) dozvoli (prola2l) i .aiko l'udnik (A)
1
eltsplaatie -svoje lei,te preko Tudniikla (B), a ~tim .za diue jli krae
vreme napusti radove, pa aiko neki rudni'k (C) r.aisti .i rea:ktiviTa
(rud11ik A), vlasnici (sahtb) rudnika (B) ne mogu (oterati) ove iz
rudnika (jame) (laz), sem ako .ovJ. ~ 111udrrtka (C) .ne probue nov
-kornunikiaci(J(111i otvor (proboy) (izmeu rudnilka A i C) d prolaiznu
galeriju (farna) postavlj.aju6i novi ek.rk (l1a~pula).
32. Ak-0 neki rudnik ne moe koristiti sopstveni otvor (~aiyba)
za svoje radiove (vlaisnici rud1nilka) nee smeti da pribegnu sibi ~da
bi koristili otvor dl'ugiog ,rudni1k a), sem a:ko se radi o .provetr.avanju
(yel) ili drugim stvarlma koje 1predvia zakon. (Vlasl11ici prvog rud-
212
nika obezbedie sebi korienje drugog otvora) po5le spoTa~uma,
plaajui kiriju ili ustwpajui jedan deo (hi.sse). Oni ne mogu pri-
1neniti silu.
33. Zaibranjeno je .buiti galeriju za prolaz (far.na) kroz galeriju
iz koje se vadi 1ruda Qi~la:g) i !Okn-0 za ekI'k (hai;;pula) 11a ventilaoiju
(yellik), a koja :prJ.pada .drugom rudniu.
34. Ako vlasnici (sahib) rudnika umru ili na.puste rudnik i ako
g.a drug-0 lice ra~sti i o,bnoMi, aiko to lice naipusti sv.oj iteren i sukobi
se (tSa vlasnicima) drugog rudn~ka :oko mesta meuiprostornih granica
koje su postavili 1bilvi v:1asnici, bive granice (mar~anl'.) Vlie nee biti
ll2limane u razmatranje.
35. Akio nov:odol!ica bui prolaznu .galer~ju (farna) u pravcu
svog izbora, ona e .mu .pripasti, jer, budui dia se radi (o terenu)
koj1i nije aktivi.ran, ne mClle se ni postavljati 1p~tanje o dema!1ka-
cionim gr.anicama (mar~aini1).
36. Ako se -0~1110 daje u zai~up (lemi;;a.d) (u utvrivanje) a;kta
(zapis), zapisnici nee odneti 1nita od onog (to nau) kad dou u
okno, ni od onog oo donesu .ili urede, k!aid ,i!St~knu aik!t (zaipis).
37. A-ko vie v.a.r.aika iiznaj1me rudnik i ~kspl01atiu g.a podelivi
ga prijateljski IIla delove (hilsse), i 'Bllro up1ate n-ovac za svaok1. deo,
nijedain ne mioe zbog osvete biti isteran. Samo (varak) koji ne
plaa (trokove eksploatacije) moe bi.ti isteraJn.
38. Ako jedan rudni!k sadr2Ji rudu i ai~o jedan od val'aka koji
eksploati:u rudinik ne ubiira (ad 1dr.ug~h) trokove ekisploatacije za
vreme v:il.5e nedelja, i ailro se obrati jednom licu i zatrai od njega
sve trokove eksploatacije (camku~) pa a;k.o mu neko od njegovih
ortaroa (y;olda~) ne pwel"llje i kae mu ,da zaloi svoje deliove, on
e ih zaloiti idue nedelje. Zabranjena je zalagaiti (svoje delove za
pokr1e trokova eksploatacije) z.a protekle nedelje. NainLe se ra-
un iznosa trokova eksploatacije za proteklu nedelju. On e pre-
neti svojim or-tacima (yolda~) deo (pay). Za1b r,anjeno je (jednOl!ll va-
rakiu) da odustane (od svojih delava), a dr.ugom da pr.i-stane da isplati
njegov deo. Zakon ne predvia otuenje delova (pay) varaka (u tim
uslovima). Ako nekri. varak odustane (od svojih de1ova) po sopstvenoj
volj.i 1Ui j,h ipokl-0111.i pred kadijom i u prisustv.u u11bal'ara, on mora
isplattirti trolrove ek~loatacJije (camko~) ldo trenutka r(.prenoenja
vlasnitva) koju e urbara.r 1proknjiiti1 posle eg.a varak nee moo
vie pola.gati p~avo na (z.akoni,to otuenje) de1ove.
39. Ako (vlasnici) olkna prodru, (buei) 'i::miedu dva okna, na
mesto gde se pretipostavlja dia \Se nalazi gr.aJni.na mea, i a.ko upale
jednu tli dve vatre ~prant), (vilasnioi) ostalih rudniika ne mogu ih
oterati, sem akio se ne pr.tstu,pi ra:zgr.anienju ili ako se ne osnae
granine (mair~anl) mee postavljene posle merenja.
40. U sluaju spooa i:lll11eu (vl asni:ka) dva rud.ni.ka, urbarari
1
i poverljivi ljudi ()'ara.r ada.mlair) .doi e na mesto i Lz\llr1e '.i!nspek-

cij u. Poto izau na povrinu, oni e :pO'zv.aiti sporne stranke d saslu-
213
ae ih. Zatim (e rarmeliti) del:ove (hlsse) shodno zakonu prema gra-
nici i gtraninoj mei (mar~an1). Ako (stTanke) ele da se sporarzu-
meju, neka zakljue apol1awm u prisustv.u svih varaka preporuu
jui uzajamno (potovanje uslova ugoVOTa). Vara-0i ne mogu biti
primoirani da zakljue neki rugo111or protiv svoje 'V'Olje, jer pravda
predvia d:a se IQIIli sporazumeju dobrovoljno. Urbairar (se nee me-
ati) u zakljuenje ugovora, ali e ga Ubeleii.ti. u svioj 1defter. On
e pozvaiti nepristxa,sne (isvedoke).
41. Obiaj 1koji se odnosi .na galeriju {'adet-1i ii;;toJ..na). Dok jedan
natovareni kWlj ne bude moga01 da p.tioe iznad otvor.a ga.lerije .
(mu-
1ok) ~a da se ziid ne srui), ne moe se poeti s novom eksploatacijom
(izboy) (galerije). Ona .pripada ono:rne ko je ponovo pone ekspl.o-
atisati (tziboiy).
42. Ako se bui, od jednog do drugog Ll'Udni:ka, galerija za pro-
laz (fa1rna) kroz g.alerijru .iz koje se vaidi ruda (:iziboy) rudnilk koji
bui galeriju zia proil.az (:flarna) nee illmati pravo da pr.iiklj.ui svojim
granicama galeriju .iiz koje se vadi rnda :~ii;;lag). Da bi se dobilo ome-

ivanje, tveba buiti neku galeriju za vaenje rude (izboy) 1i napra-

viti novi otvor za kOIIIlunitkacije (iproboy). Lice ltome omeivanje
pr1padne ruda isplatie urbararsko pravo (unbariar ha:kikI).
43. Ako se ruda iz jedne jame iznosi {na povrinu) .kroz drugu
jattlU, (prv.a j.a1na plaae) drugoj kiriju od 14 perpe~a .po ihti, koja
se izvadi iz rude ili bruh-a.
44. Trokovi to:pionice (~arh) i sve to je potrebno (za eksplo-
ataciju) padaju na vlasnike (sahib) rude. Ako1 postoji vodar, (vlasnici
e) mu platiti 14 per.per11. i oni e ga snabdeti koOOrn. i uad1ma .

.
45. Ako vlas11ici (sahtb) nekog Tudnika 1(jame) daju u zakup

svoje
. delove jednim aktom
'
(zapis) !Lzvesnom broju len11ova1a koji
ne poseduje rudnike, a za to. dobiju petinu .iJl i etvrtinu, itrokiov!i
1
pa4aju na lenhovara. V.al"aJCi uzimaju deo rude utvren. (ugoivorom)

i izdaju Lenhovarima priz11anicu (hiiccet), pred svedocima ... Bi~o
da se ruda nae ili ne, lenhovar-u moraju, .kao varaci, traiti rudu
-
do isteka roka (vade) (predvienog u ugovoru). (Len,hova1i) mogu
uzeti. novog vavaka za oirta1ka (yoldai;;) iJi dati delove diruginn liciima
koja im prue pomo, i tome se Iii:ko ne moe suprotstaviti. Alko
rudari (kuyucI), angaovani ugiworom (ziaipis) za 'emploatisanje.okna,
otete okno il!i ga upropaste namerno, oni e bi1ti sputeni kroz otvo.r
okna (i;;aybe) pomou ueta koje e zatim biti (preseeno).
:(Bibl. Nationlale de Par.is, Manus. turcs, anc. 85, s. 269 273;
N. Beldiceanu, Les actes, II, s. 243 254)
214
KANUNNAMA RUDNIKA JARKOVE BLIZU NOVOG BRDA
(Krajem vla,d,avilne Bajezita II)
1. Sultan nareuje stupanje na snagu ovog 'prav.i,1nika (kanun-

rna.ime) ,kojd se odJniosi na Tu1dn:tk J.a11kofe iz ~ri-tiitnskog kadiluka,
posle li.str.age k'oju je VOdi'O Mevla.na Sems ed-Di!n, kadija iz Malka-
1a12, 1po carsko~ 2lapovesti.
2. Plakani (p1aka1ooica), tj. ure.aji za pranje 1ru.de n'alazie
se samo u tlze:rikofe. Rud.a mora o,stati U rud,n;i1kti kao u d'rugiim
rudni.cima. Vlas11ici delCYVa (hisse) nemaju pra,vo da je prodaju i
da odu: neka je 1peru u plakaniu. Oni e i1menovati sposobne -afare,
koji e nadzirati to bolje m,o.gu. U prolo1stli ruda se dav.ala onima
,kojt s,u je tr,aiLi, ali sada Ona se vie nee da'V!a.iti. Tek kad svako
uzme svoj deo, vlasnici delova moi e da da1j'U ono .to ele, od
1
oa1,01g to im pripada.
- - - '
. 3.. N'ee i1mati drugih kua kraj rudnrka, sem kue ko1ju dre
vlasnic.i delova, kue okna ii graeviina pijace Siron.ia (S'irvtllne)
'koje se nalaze nedaleko od spomenutog l'Uldnilka. RafLnerij,a (ka:lhane)
se nalazi na .mestu .gde je pi'j,aca. Srebvo se nee preiavati u No-
~m Brdu.
4. U sluaju kia.id treba dati neko naputeno okno licima koja
ele da ga ,po.novo eksploiatiu '(.izboy), ~adija i emin pozvae radi
istrage vlasnike LSU1Sed,nih oka:na. A~o se dokae, na ,osnovu njihovog
:svedooonj a, da je okno :naj:>uteh'o, i'zdace se licu koje elii da ga
obnaylj1a jedno uverenje (tezkere) ,j sv'ed,oci e 'btrti .ubeleeni u def-
ter. Zati,m e kadija izd,a1ti ispravu (hiiccet) doti!noti osobi. Ako neko
lice 1'.heli da .proda neke svoje del,ove ,iiii ,da 1ih 1pok,1oni, on,o e lih
najpre uneti ukadijiln i emi,n'ov defter, posle ega e primiti ispravu
(l1iiccet) od kia:dije. .
5. Kibil (k?:bt:l) 1koi 1Se upotrebljava za merenje rude u rudniikt1
m'ora biti taan .. Dva 1ki1bila moraj,u 1odgiov:arati jednom to;var.u (yiik),
i otni moraju biti zapeaen,i. Ruda e se prodavati bez prevare (siline
- .l'a:v,an) . . .
. . .
6.. Safari .mogu raspolagati samo svojim plata1na. Oni 11emaju

pna,vo da uzimadiu r,UJdu .kao ,platu, ~nego) jedino. noviac 1(gi.imil~
sretbro) od l'U'dara (kuyuci) 13 O:nli nee pr1isvajati rudu nekog diI"UgOg
viarruka, :i nee skuplja,ti. ostatke n,a mestu sookLranj.a. Ka;dija i _emin
kazn.ie stvogio prek!rioce.
'
7. (Vlasnici ,deloiv.a) imeno1Va1e poverljivog afar~ za 10 okana

gde jo nije i1adena ruda. Svaki afar prj,mae nedeljnu platu od
30 a;ki. On e obi1aziti okna i danju ,i 111ou. Ako se neko okno
na1pusti, afar e O 'tome obavestiti emi,na, da :bi 'OVaj Zia.Jbraini'O napU-
tanj e. Ea'nin e pvi'Biliiti vla1s111i1ke oka:na da eiksploatiu svoje !I"ud.:.
. .
12
Malkara, gradi u oblasti Galipolja. .. --
1s Radi se o vlasnicima okna.
'215
nike. AkQ oni to 111e urade, r0kna e se dati na kor.IBenje na nain
precizLran ramije licima koja e ih obnoviti .~ihya iden).
8. Kad se 11adi o afaru, lehvaru, k-onj;ima (1at1ar) ili radnic.ima-
-urajamnioi.r11a (i:r.g.ad) koji prenose rud.u, emin, pisiar (katLb) i amil
nee moi da ih angauj1u bez .kadiij,inog prJstanka. Emin i kadija
anga2Jovae za :nadni.ke po\1erljriva lioa i d1 a'e im posalO.
9. afa.ri koji rade u stopi-onicam.a (!;arh) moraju biti sposobni
ljudi i dostojni 1p0Nerenja. Razreenje 1 :imenovanje afa'I"a nije u
aanilovioj nardlenost~.
10. Mesto gde se nalazi srebro d gde ono moe 1biii izgubljeno
su topionice (~airh). Treba 1:riadi.ti sledstveno tome, U\~ati ga s mnogo
bviljivosti tak<J da se ni na kakav n1ain .srebro i1e moe -izneti van .

11. 21 kovanica (kii.re) bila je rezervisana kao vudnik.i posed,
na osnovu deftera spomenutog istraitelja, da poslu.i do.tilnom rud-
niku u sluaju .potrebe, i 21 selo pr:irlodato je pritinskom kadilultu
(kad1lik), a1i ona nisu bila data u zakup rudn.ikom amilu. (Na aloist
nije nam polo za rukom da p:oavilno deifruje1110 imena sela
(S. R.).
(Bibl. Nationale de Paris, Manus. turcs, anc. 35, s. 142 144; N. Beldiceanu,
Les actes, II, s. 268 271).
KOPJ.JA (SURET) ZAKONA (KANUN) RUDNIKA .JANJEVA (YANOVA),

UREENA PO CARSKOJ ZAPOVESTI, A POSREDNISTVOM
VUCrl'RNSKOG MIRLIVE I KEMALA IZ SPAm.JSK.OG REDA
14
NaipiJSan 25 ... 893 (1488)
1. Odsek (fas'il) koji se odnosi na paun, tj. buenje okna
Kada se 1bui okno u oikolini tl"Uld~a Janjevo dogaa se da

se naie na tvrd (teak) teren (kati'. yer) koji se 1bui godinu dana.
Ponekad je teren mek pa se do leita doe posle est ilii tri meseca.
D()gaa se ida jedan kula (hwrt) 'U['ede za 400, 500 il1 600 aki.
Ponekad se na.ide na stenoivito leite. AkiQ se ne naie na !rudnu
icu (cevher:in damair1), trokovi su u7ialudnii (a vlasniqoi okruna) odu-
staju od buenja :(viai.s gelilrler). U rudniku Janjevo,, za :raz1ilku od
drugih rudnika, ruda nije dovoljna za pokrie trokova. Ve du.go
vremena vlasnici okana (kuyu sahiblar1) 01bavljaju sami poslove.
>>Cal:i<< oznaava rudnilk lroj.i se eksploatie (br2lboy) dv.a ili tri puta
godinje. Od deset ili petnaest okan:a (c;ah) u eksploatacLji, u sa1no
jedn'Orn ili .dva nae se ruda. Ostala buena akna su nerentabilna
i naputaju se 1('abes olub :battal imalur).
14 Mesec nije zabe1een.
216
2. Odsek (fas'il) o vlasnicima jama (sahib-i cah)
Vlasnici jama prodaju .r.udu iz spomenutih rudni.ka vatruci.n1a,

koji su vlasnici topilO!llica (9airh sahr~blari). (VI.asnki rude) prodaju
tovar rude za 100, neki tova:r zia 50, a neki za 20 aki ipo kvalitetu.
Jer ... Na :proizrod od prodaje rude uzima se unaipred 140 aki:
plata (iicret) sedmor1ci rudarskih 1kova:oa (ma'den demiirc'i). Ako se
ne stilgne do .rude, on~ poinju drugi posaio.
3. Odsek (fas'il) o vatrucima
Spomenutu !'udu vatl"uci uzimaju i nose u per.ion:icu (botok).
Posle pranja rudu natofva-re i tr.ansportuju u '1i()pi10nicu (~arh). (Va-
truc1) isplauju 1ba9 21a traimiport .rude, i to 11/2 .aku po hamlu.
fT.rokovi arha iznooe 20 a1ki po tovaru (lu!J11]), za rudu lroja .se
odreuje pomoi:u vode ('na 'Vlc).de111i pogon). Ali, u mestiima gde nema
vode i gde se ruda prerauje poo11016u 'kQilja (ikonjskom sna.1g om)
trokovi iznose 22 ili 23 iake po tovaru (harml). Rutln.iki emin i amil
i pisar (katib) a111~la lrowlice nrovca (d:airbhaine) se 0 1kuipljaju i ru:b'i-
raju 2Ja bejluk (drav.a sultan) sedmi deo kupeli11ain.og srebra (dJplik
o1duktan son11a). 0.stataik srebra transpol"tuje se 1u isti1iicu ~kailhane).
Posle .preiav.an.ja a~nil istililce (kalhane) dobi:j.a 1 aiku po lodri
( na ime kialhane >resmi = po1rez iza ilstilicu). N1a1kon toga srebro
se alje u kovini:cu novca (darbhane). Amil kovnice novca do:bija 1
dirhem .na 4 dirhema.
4. Odsek (fas'il) o >> bac-i siyah<<
Na tov.ar peniice 2 (.aike); jeoma ili zoba 1 aka; svee ribe 3;

na tovar (yuk) masla 13 aki; na tovar soli 3; 111a bure domaeg vina
15 akJ; urvezeniog iz drugtih mesta 23 (alk!e); po tovauiu <kima.teg
vina 2 a uvezenog 3; na toV?ar lana 9; na toviar inilbe Lepenice 7;
na ribe Laiba 7 ~aiki); na toviaT havj1aira 13; na tovar platna 27 (aki);
na tovar sve~eg w&a .Lli hoba 3; na toviar sapuna 4; na itovar meda
i pelilnog VOIS~a. 2; :na tov.air smolastog drveta iili koe 1; od dve
vree 1; .po konj u 4; 1po b~u 4; na dve ovce 1; na tovar siir.a 3;
na tovar posua ci::l zemLj e 1; 1111a tova'!' c11nog lrlllka 3; na tovar ulja
za osvetljenje (~Lraik yagi) 2; po koulji 1; po tovaivu da!Sa.ka ... 2;
na jednu kozu 1; ,na tovar r~be iz Skiadrtft 1(Iskenidetiye) 13; po 6i.limu
1; :po ... od ohe 12; po kaftanu (odelu) 1; po tovaru (yiik) eljeza
3; a na dvadeset rugaa (?) 1 ~akru). '
5. Primer (mesel)
Kiada se srebro traooportuje ,iz rudniilka u kOIV'nicu novca (darb-

hane), OVa raidnj.a se obaivlja uz ooobrenje ikaidiije, rudnitkog emina
i vlas11ika &~bra (.gi.iJm~ sahiblarl). Srcllri0 se meri .posle preia-
217
vanja i alje u ko.vniou novca sa ispraV1om kadije {hilccet). A sarafi
isporuuju srebro koVln'ioi novca .(darbhaine). >>Sa.h.1b..ii 'ayar<< (struni
rukov.odil.ac .kovnice) uzima ispo;ru ku srebra. On ga meri s pristan-
1
kom kadije i emina. Ali, merenje srebr,a u kovmri.ci otk~iva da je

njegova teiina ponekad manja, ponekad vea -Od teiine (zabeleene
u iispravi) (hilccet). Kada se preieno srebro ne d1opada sa.rubi aja-
ru, on ga daje iponov-o na preia'\anje pre nego ga pri.lllli. Npr.
1
dogaa se da neije srebro tei 2.540 dirhema PO hudetu, ali da

merenje u k-ovniici pokae teinu 2.520 dirhema, tj. 20 di.rhe1:11a manje
istog srebra {sade gilmil~). U tom sluaju smatra se da je merenje
>>sahib-i 'aya;r"'"a taJn10 a da srebro nij.e priavi:lno \ieimereno u rud-
niku. Razlika se pripi suje rudnikoj vagii. Plonekad srebro tei u
1
iudniku 2.540 dirhema a u kovnici novca 2.550 dirhema, dakle 10

dirhema vie. Ponekad .preienje izvesnog broja srebrnih poluga 1
(kill<;e gilmiil?) ne dopada se sahiibi a,j.aru, u tom sluaiju on !ih viraa

(u istilicu rafineriju) poveravajui i;h sarafima, na ponovno
preiavanje. Preien10 srebro g.ubi otpri.lilke nek:oJii:ko sboti:nra d1i:r-
hema. Posle prijema srebra sahiibi aj.ar podm1ruje sarafe u akaama.
Zatim emin kovnice 'novca (dar.bhane) sad.:rava . hudet poslat od
rudnika, 'a kadija kovnice novca 'iizdaje jedan hudet na sve proite-
kle radnje: merenje u kovnici novca, bilo 21ato to je teina srebra
bilra ,manja ,ili vea 1od registrov.ane. teme, bilo to je srebro raw
p1ei.eno. Oni alju ovaj hudet preko sarafa kadiji d emi!nu rttd-
nikla ikoji ga uvaju. Oba 11udeta moraju biti sauvarni kao. t0i je
bilo odluena. P.osle tog.a kupljeno srebro meri se uz pristanak sa-
hib iajara, katlije, emi.n1a i d.rugih >>miibaf{1r-a<<. Ono se. stavlj.a u
kaike; istoipljeno sipa se u kal,upe i pretva11a u .poluge (tesu = 0,18
gr.). Mere se 13.000 dirhema srebra '~oje samnjavaj u jedno rople-
1
11je, i ,d.aju se poslov.ai. Izmeu .popod11eva ~i~kindi) i jutra poslovoa

(ustager) pretvori 12.000 dirhema u aik!e. Od 1.000 preostalih dirhe-
ma, uzima se 120 na ime plate za poslovou .(qstadiiye), a 880 diT-
hema sainjaV'aju otpaci (hurde). Srebro pretvoreno u monetu i ot-
1
' '
patke poslovoa (ustail1) daje sahiilbi aja:ru. U stvari, topi se 12.000

1
diirhema, jer 1.000 diirhema sainjavaju platu rpO'sl-0voe i otpatke

(hurrle). Od Osvaj.aa. (Mehmeda II, . tj. od 1455. g.) pa n1a ovarmo
kovnica novca (darbhane) je 'postavljena, a star.i majstori, odnoS'l'lo
poslo.voe r(kadim ustadla.r) predviali su da 'r.ade u kovnici na ovaj
nair1: kad se i.,skuju ake od topljene mase ... oitpaci (hurde) e biti
880 dirhema. D.og.aa se da umesto 880 <ltrhema ode u otpatlce (hur-
de) samo 480 diirhema i da se moe iskov;ati 400 d~rhema v.ie, a
to zato to je srebro iispoirueno za kovanje tsto i g1pklo. Akro je
ko1lii,na otpadaka (hu.rde) 400 ili 500 dirhema umesto 880 di!rhema,
to zn.ai da je kova11je bilo dobro. Ta:kJo je b~lo :u stairo vreme
1
{sa~b1k). Ali neko vreme menja se sastav (rpl1i!roda) srebra i ono

postaije tvrd 0. Zbog toga 1rovanje nije dobro. B.udu.i da radnici (?)
1
dcmose v.ilie od 880 d;iirhema otpadaika (hurde) specij.aliisti (esnaf) su

se alili. Npr. donosi se 800, 1000 i 1200 pa ak i Viie otpadaika
218
(hurde), to je neprihvatljivo. Alii, da je vea koliina otpadaka b.ila
tolerisanra, to bi bilo naz.naeno u starmn zakonima. Aubl)ri zakona
0
f,iksira1i su otpatke na 880 dirhema ... U staro Vlreme tolerisalo se

ponekad 880 dirhema. Umesto 880 bilo je prosemo samo 300, . 400
ili 500 di1rhema otpard1arka. Tolerancija vee koliine otpadaka {hurde)
pl'O!ilstie iz ipo.Jsuzvanine dozvole izda:te >>sahi.lb-i 'ayar<<-u da doda
ba1k,ra 1(srebru). Kad se kovin.ka novca ~daf\bhane) ponovo da u zakup
vie nee biti potrebno rpotwivati tu praksu.
(Bi:bl. Natiionale de Par'k'l, Mainus. tu,rcs, ainc. 85, s. 273 275;
N. Beldiceanu, Les aotes, s. 239 243).
JASAKNAMA ZAPLANINE I PLANE

Ureivanje rudnika Zaplanine

. .
i Plane i istilja
(POlsle 1455. godine)
Sreni .s1mbol impera.torskog belega .(niah = povelj.a), neka

svemo6ni bog uoimi da njegovo ~I\OIVoenje ,tpaj,e sve 1do vaskr-

savanJa.

1. aljem j 1asark!diju (kulum) u rudnike Zapla1niine 'i Pla.ne i

u rudnilte ~oji su zav.isni od njih, da bi tamo primeni-0 propise
sirebra (gi1mil!i yiasaglml'.).
2. Jaisaikdij.a e .n:adzilravaiti rudni>ke i sve 1pr0ti2lv1ode (srebra).
Uimte da acrkiovi (ma..Lne) i ;0ilma rade, a rupruike (kuyuc'ilall") i
mainiste (harcilar 9airihc'ilaT), shodno IIIliOljlOj :nared.bii, nateI"ae na
posao. Rupni!ke i nemusl'iimarne (kafir) maiini:ste ikioji ne bud.u radili,
jasakdij;a e uk11otiti i kazniti (haklar!ndarn g.ele). Sveten:ioi. (.papa-
sloc), rnplnli.oi (kuyuc'iJar), kneizovi i wrt11ba.Jl'!i. rudn1i1kai Ji njfthovi jamaci,
bilo mla;di ili stari, treba ida budu .pooluni prema moon kulu (jasak-
dij a). . .
3. Treba da bud.u stalno na Tadu. Dva da.ina u sedm,ioi da se
odmaraju (avare ol1ub) 1 .a da ne iine 1izibor 1(zbo!') 1 da bi izivoidili
r.ad;o,ve. Niiko da se ne mea u poslove rudnika i jamaika, osim mog
amila. One koji se budu meaili, bilo ko da bude, jaisa(k1dija e ukro-
titi i kazniti. Tome ni;ko ne treba da im1i Bmetnje. Jaisaikdija e do-
vesti kvalifiilrovam.e 1ljude da .bi radhli u rudnicitrna i na mainama,
.izdavaij1u6i 1m i dozvole 1boiravka (rlercan), kako bi rudnioi napre-
dovali.
4. Kolikio srebra se proizvodi u rudrricmna treba da se preii
ava (kal) u odreenim istiaioaima ~kalhane). Osim u kalharui ne srne
da se preiaiva (srebro) u drugim 1m estima. ~ailhana e biti pea
ena isa >>milhiiTom<< mog :kula, i bez njegovog ;prisustv.a da se ne
ini preiavanje. Citav.a koliina 1pr01izveden.01 g srebr.a, ako se pro-
daje, treba da se odnese u moju k<XVnicu i da se predaje sarafima
kovnice. Ne doputati dr.ugim .sarafima da uzimaju kiupuju (sre-
219
bro). K'o bude avao srebro nji.ma (sa-rafima), moj kul e srebro
konfis~ovati 1i poslae u moju kovnicu. Bilo ko da bude, 6'1\:o bez
odabrenj,a moga kula bude uzimao ~i nosilo) srebro, kada jasakdija
utvrdi da .nedostaje njegov i:g ~milhilr), srebro e se od.uzimati iz
nj:i1hovih ruk>u. Kcmfiskovan:o srebro isp:ratie se u klovnicu (darbha-
ne), koja e ri.,m d!Splatiti Zla 100 di:rhema sreb11a 200 aki. Jasakdija
e za to k!rivca ka;.zniti. Ali nije dozvoljen:o da im se uzmu iskovane
ake i druge stviani.
5. J.asakdija je duan da 1pretresa tovare putnika koj.i putujLl
bilo gde, ii da nae one koj'i nose srebro. Pronaeno srebro konfi-
skovae se za .mene, a onog kod koga se pronae srebro primerno
e kazniti.
6. Ka:da se bude d'o2Jnalo da neklo pr.irkriva srebro, pretree

se a pronaeno srebro e se odu'zeti. Srebro e od.nositi u mcrju
kovnicu, a kri'\rca e jasakdija da pr:ivede ~adiji. Kad1j.a e uhva-
enog i;spitaiti i po erijatu, aJk,o mu se dokae knivino delo, osuditi;
carski kul e ga obesiti (za vrat), a imanje konfiisko,vati. Ni1ko nema
da ga spreaV'a i d.a 'Se mea u poslove j'aisa:kdije.
7. Ka:da amili spomen'Utih rudl'lliika budu uzimali svoj >>onda-lik<<
0110 ne srne da se razree (kesup) .ak ne 1budu prisutn:i aimili kov-
n.ica i njihovi ljudi, koji treba da za1piu i 1u,pute u kovnicu, tda
ne bi polli u drug.o mesto. U ov-om sluaj.u da se ne pokae nemar-
11ost.
Da se zna ovako i da se p01tuje moja povelja (ni~an beleg).
(F. Babi,nger, Sultanische .. ., s. 35 40; N. Beld'iceainu, Actes de
Meh. II et. de Ba-yezid II, s. 75 76; Anhegger J.nale~k, Kanunna-
nte-i sultani, s. 13 15).
ZAKON (KANUN) TREPClE, PREPISAN IZ REGISTRA KOJI SU

PO CARSKOJ ZAPOVESTI IZRADILI MIRLIVA IZ VUCITRNA
I KEMAL IZ SPAHIJSKOG TELA
'
Napi,sain 25 . . . 893 15
1. Odsek (fastl) koji se odnosi na paun, tj. na buenje okna
S"-uda oko Trepe irma naputenih rudnilk'a zbog poplava. U

Cikotini 'frepe postoje 'dva nedavno otvorena !"udnika P.i1kin {Plci.n)
i Izja (Z.ija) U oba 1ima mnogC1 vode. Evo 21a'k!ona (ka!nun) na
16
s11.azi u ta dva rudnika. Deveti deo :(dokuzda b~r) izvaene rude iz

Prepisiva ]e izostavio ime meseca. 893 ~1488).
15 .
18 to se tie ova dva novootvorena rudnika stvar stoji ovako: Rudnik
Izja IZija) to je dananj,e selo Zijaa, u optini Kosovska Mitrovica. Meu
tim, za rudnik P.ikine, koji tr.eba da bude takoe u optini K. Mitrovica,
najverovatnije se odnosi na dananje selo Picit1e. Inae Turci nema.ju na
glas (slovo) C<<. Zbog toga su valjda napisali re Picine kao Pikine.
220
sv.aikog okna mora biti sakwpljen i 1prodan. Novac dobijen od prodaje
troi se za konje koji i.zvlae vodu, za 1ua.d, kone suidove za vodu
(muagar), koe d. mast. Ako devetaik (dokuz1ama) nije dovoljan,
r.adinici e biti plaeni ub1rainjem 1na ostatak rude; potom e ruda
koja pripaida vlasnic.ima ok.a111a btti prodata, a inovac upotrebljen
za pokrie trokova eksplo~tacije. Ako taj n-ovac ne bude dowljan,
s';aki vlasnik okna platie iz svog .depa prop01rc~onal0no broju svo-
jih delova. Varaci 17 su se sporazumev:ali da iizvuku vodu i.z ova dva
rudnika. Oni e podeliti meusobno ostatak rude 1poto su zajednrl.ki
s11osiii trokove .isuivanja. U rudniku Piki.n voda se i:l'lbacuje na
sedam mesta.
2. Odsek (fastl) o nainu pravljenja buotine (paun) (nain buenja)
Lice koje poinje da 1bui (paun) u i"Udnici.ma Phkin m1ora bu-

iti 50 ,iiJ.f 60 kolaa 1(hva'1li) d.a dospe do rnde. Ako je zeinlja tvroa)
1o:no e raditi 2, 3 ili 4 1godine do nailaska na vudu. Cena buenja
1.rari1a prema terenu i.z111eu 100, 150 a.k.j, po kolau, a ponekad
i21meu 500, 600 i~i 800 aki. Alko se 11udna ioa ne nae trokov.i. su
bili uzaludni i odustaje se. Tada mogu doi dvuga lica. Ona e ;.1a-
st.av.iti raido.ve buei i(:pr-Zboy) galer1j-e (lagim) desn"O !i !evo, pola.zei
od unu tranj osti okna, 1i vremenom oni naiilaze na r1tdu. U jednom
.'5lin1 om sl11aju zakon Pikina p1edvia ovo to sledi: posle ubiranja
devetka (dokuzlama), trei:na p1eootale vude daje se iaidnicima kojj
vade rudu, a dve treine pripadaju vlaisnicima ok!ana (kayu sahlb-
lar'f). O:vti :i:h trioe za it1.v;laenj.e vode. Ako neto protekne, onda me-
usobno dele. Zimi u rudnicima p,i~iin., zbog vel1lke kOllilin.e vode,
trokovi obiOn:o premauju prihode. U vre:r11e sue ima neke koristi.
Varaci prodaj_u kibil r,ude 75 aki. U 'OV(liffi IJ."'Ud nilku trokoV'i i deficil
0
ne padaju na.'.teret bejlika, neg.o viaraka. U :rudnilku Pi!ki.in ima rude

koja sadri olovo. Ruda rudntka lzjia (Zija) bogata je srebrom 18
3. Odsek (fas'il)
Vodu su vaidili u rudnbku I21ja na dvia mesta 50 .ili 60 radnika.

Ova operacija zahteva tvokove za uad, kou i loj ~a osvet}jenje.
Buenje je potrebno za stizanje do rude 1~paW1), ,a ub1riainje deve1Jka
(dokuzl.ama) primenjivano je prema zakonu koji je vaio u rudniku
Pikin. Ruda sadri dosta olova, a1li malo srebra. KLbil je prodava11
17 Zakonodavac upotrebljava termin varak, ili izraz kuyu sahibi, ili
>>sal1ibleri da bi oznaio lica koji su posedovali delove u rudnoj eksploataciji.
18 Prepisivaeva greka. Iz odseka 3, 4 i 6 proizilazi da je pikiin.ska
ruda bila bogatija srebr0111 nego 1zjaka.
221
po 25 aki. Ruda roba rudnika meana je i oibra~vaina L.oajedno. Rad.,.
nici k-0ji na-u rudu u:z:i!In,aju poloviinu od nje posle ubLrainja devet~a,
a v.araci .drugu ;pol,ovdinu. Oni je tro5e za evakuacLju vode. Ako pre-
tekne rude, oni je dele.
4. Odsek (f!!-s'il)
'
Vl!aisniai ;okana ;(sahdiban-i !iah) kojra se eklsplloatiu i radnici
pr-odaij.'u izvaenu ruidu riratruc:ima, vla5ndoi11na t~i()II1ioa (c;airh). Orvi
kupuj'U rudu iz 1Pilk1ne po 75 aki ltibil, a rudu iz Zijaa (Izjag)
po 25 aki. Vatruci obra,uju rudu i prave trokove. Npr. na 60
ltibala rude, od ega je trei.na iz Pikine, a dve treine iz Zijaa,
dodaje se 10 istatra olova. Jedna dstatra ekvivalentna je sa 400 lodra.
Ima uvek vi<ka oi1.ova koji je manje ili Viie V'aan. Ako se zajedno
uzme trema rude 1z P.ikitne, a :dve treine iz Z1jaca, ima dva .istatra
olova v.ie. Ako se dve DUJde pomeaju. u jedn'a!klim del'OV'ima, sago-
ree ,se samo 3 iLi 4 Jstatra olo\/la iod 10 dod,a1l!l'~h istatr.a, a ne viie19
Na ostatak ol.ova :bejlik u;b1ra, shod,no vaeem zaikonu, mi deo
ka10 na srebro. Via,truci vade iz !f.ude kupe1ixano srebro (gilmil11 ilplik).
Na 60 kibi1a obraWane rude oni pl1aaj.u 25 .aki >>hi~, tj. taksu
>>bac-i l1aml<< (prenosnu taksu) i on'i <laj1u JOsmi deo srebra..
5. Odsek (fas'il)
F\osle 1osvajarnja ov~ rudauiske 1oblasti20, po.r:ta je nametnula

desetak (1uur) ii taksu >>bare-i hige<< . . . 'Ilia rud:u. Ova odredba ostala
je na snazi v:ie god1na. Kada je amil Amaloglu (Am~loglu~ 1 postao 2
miibailr 22, zia!k.u,p 1(mukata) je bio pc1v.ean, a bej,Jik je naredio uzi-

manje etvrtine 11ude, rekavi da e ista kolil.ilna hiti UJbiTaina na
rudu rudnika NO'V1o Bil'do i Trepa. Ovaj zakon je ostao na snazi
pet godina. Kada je Suled ,postao a,1rLi.l sa -svojim ortacima, on je po-
slao jedan 1zvetaj Porti u kojem je potkla.zaoi da je biJ.o pravedno
ubiranje etwt1ne rude jer su emini odatle to prihvat1ld (makbul-um
dur) za rudnik u Nrovom Brdu, da se u Novom B1iidu vadiilia velika
kolii,na rude iz ma'l,og 1 b roja okana,. da su u '11repi okna birl1a lt'asuta.,
a prodzvodnja rude nije bila znaajna, da su ra1dnil.ci zataj:iva,li rudu,
da bejlik nije uspeviao da je odu:zane, to mu je prouzr-Oikovalo tetu.
'Dada je Suled izraunao trokove i pro1zvodnj1u lroj1a rezultira iz
19 Dakle, troi ise 8 istatra olova a u drugom sluaju samo 3 i..lli 4.
2
Krajevi Kosova, pa i Trepa, okupirani su 1455. godimle, posle pada
Novog Brda.
21 Amiloglu znai sin amila, tj. amilov otac je bio takoe amil,
22 U ovom sluaju podrazwnevamo pod izrazom miiba:;;ir<<: amil, -
inae znai inovnik, postavljen od centralne administracije sa specijalnim
zadacima.
222
obrade 60 kibila rude, i postiiga10 da se ubiira samo osmi deo na ku-
23
pelirano srebro. Ovaj ireim je tl"ajao do smrti sultana Mehinea 11
Poetkom vliadav.ine Bajezi.da !l nevernici 1i.z Trepe predstavie se
pred Portom. Oni su doneli praviilo (zaiklon) koje je utviriivalo ta.ksu
na ubiranje ;na etv.rt i..zv;aene rude. Amill je zia:traio od neve1T1ilk.a
Trepe .da mu ga:ra:ntuju .poikrie gubitka, u sluaju ubiranja etvr
tine rude. 'Ilada su ljudi u. vudni-kiu sta:v11i do znainja kadiji i dr-ugim
ekspert1ma da su on.i z;adrali 1dve zaipovesti kioje je izdao sultan i
da e se oni ;pokoravati Dj kioja je bil;a najpOVI01jni!ja za
bejluka.
Kadija i em.in poved19e .ilstPagu i 1kcms1Jat0Viae da je ubtrainje osmine
na topljeno srebro povioljnije 1nego uziLm1arije etvirt~ne rude. Bilo je
odlueno d.a se ubir.a osmina na topljen-01 srebro i ovaj zakon pri-
me.nj:i van je do sada;
6. Odsek (fas'il)
Ponizni sluga .poveo je 1stragu i konstatoviao da je povolj1nije

za bejluk d a ubira osmi deo na to1pljeno srebro, nego etvrtinu na
1
rudu. Trcikovi i1zdvaj.anja rude i njena 10ibr.ada su sledei:

T1ransport 60 1ki1bila ru1d e od rudn~ka do rn.esta stoki:ranj1a po
ceni akoo na 1 k.ibll: 60 aki.
20 kibila rude rudnika Prrkirn p11odavani su '.75 .aiki po ki blu:1
1500 aki.
40 ktbila .rude 1z rud nilka Zija prodaV1ani su 25 aiki po kiiblu:
0
1000 aki. . . . . _ .
. .'DranspoPt rude sa mesta stokiiranja do mesta .prenja rude: 30
aki:. . . . . . .
Radnici koji tucaju ll'Udu i prebivaju je prim-aju 20 aki.

Dvoj1ica .poslovoa koji (tuoainu) rudu pr.imaju: prvi 3 ake
dnevno '2ia etiri daina, a drugi 4 aike dnev:n-0i: 28 aikOi.
Dva pomonika priima.ij,u 2 .a1ke dnevno u toiku etiri da1na:
16 \akli.
8 hie ug1j1a za prenje rude po 22 aike po hiu: 176 aki.
15 tova.ria d.rva .po 2 .ake tovaT: 30 aki.
Poslovoa .i ra:dniiJk koj.i ureuju smetaj za prenje 30 aki.
Prenos prene rude -Od ognj1i:ta gde se pr,i do topioinice: 30
a:ki. . ' - ' '
'
Plata poslovoe
. . .
koji aiaidi na 1redukcrj'i rude sa 1olovom: 150 aki.
.
Njegovi pomagaii. nazvaip.i. qtkopari, poJwi.inu njegove p1ate:
75 aki;
' . . .. .
. . Lice ko.je nadgleda ostale radnike, zv.aini a.far, dobi:ja polovinu

otkopa.rove plate: 37 aiki...
7 tavara- ljaike koji su ostali posle -kupelacije koj.i se dodaj1u
da bi p-1uh bolje funkcionilsao, po 3 ake tovar:' 21 .aika.
23
Sultan Mehmed II Osvaja umro je 3. maja 1481. godine.
223
Za ~a\ltl\etaik rada u topi:on:1okoj pei tope se 15 komada oaova.
Ova :ko1i-ina moe biti pove8111Ja ;i;i s1nainjena. Za topljenje olova
kcmstruie se .ognjlite od gJ.ine, pomeane s muljem, u obliku pove-
eg bazena. 'I'r.i tovara ipo 5 '81ki: 15 oaki.
Jedna hle uglja iz~ og.njite: 22 akte.
'fui tovrairia suviih drva 1po 3 ake: 9 aki.
Meba,lna ipka ,za d.IO'Vod olova u gorn:ji deo ognjita (odak),
na:zvain preitlla nj1hrovoj terrnilnol ogi.ji ispuntel: 6 IBlki. PIOsle topljenja
1
olova, za tzdviajainje sreb11a: 4 drvena tapa na2JV'ani tirepolac po1 20

a!ki komrud: 80 00tm.
Poslrovoda koji 1odvajra srebro od olovia: 40 aki.

Eminiovi o.i ai1rti~ovi ljudi postav:ljeni ~a natlgleda:nje oiperac1Ja
izdvajainj1a srebra: SVaJki po 2 aike: 4 a:ke.
Za 60 ikiilbi~a rude >>:bac-i hi~e<<: 25 aki.
7. Odsek (fas'i.l)
Obino se ad 60 kibila rude <lobija 2000 dir.hema kupeliiranog

srebra .(ilpLi1k giitlil!jl). Za rudu :tzviaenu iiz tla sirromanog, dogaa
se da se i:zvue m-anje od 1000 .dli!rhema. Na r-udu .izvaenu 1z dobrog
terena koja proizvod! 2000 dirhe111a kupeltraniog srebTa, uhirainje111
osmog :dela dobija se 250 diil'hema. Ostatak kupeltranog srebr-a, 1750
drrhema, transpol'tuje se u ra~ine11iji. Od 1750 rdirhema 1k upeliiranog
srebra, kad se prei.sti, ostaje 1460 dirhema islbog srebra24 u vred-
nosti: 4.380 aki.
8. (Viatr>uci) iprodaj.u ipreieno srebro sa.ra~iurta za rake. Vatruci
su pr-Oldavali lodru srebra sa'l'lafima 20 a;ki jevtinije nego kovnici
novca. Sarafi transportuju s:rebro iz rafinerije u kovnicu novca sa
1spravom (hiiccet) koju je iilzdavoo katib rafinerije (ka~hr.me). Oni
prodaju 1 di.rhetr1 ipreienog srebra 2Ja tri ake. Sarafi rezerviu
vi-ak bejluku. V-atruci plia6a1-u taksu na topionice (<;airh resmi), tj.
na rudu .u g.rt11nenju. Nctihova do1bit otpnili:ke iznosi 100 .ak.i. Vatruci
koji se nisu isuvie za!dui1i kod \Sarafa :imaj.u profit 100 dor 200 a'ki.
011i koji .su mnogo 21aiduenri, ali prorna:laize ru<lu dobrog kvaJ.r1teta,
tatkoe imaju izvestJan profit. Posle preiavanja 250 rdiThema .kupe-
l~ranog srebr.a koje proistie od desetka .bejlukovog, ostaije 210 dir-
hema 1preienog :srebl'a, tj. 630 aki, .plrus >>rbac--i hi~e<< 25 e:ki.
Ukupno: 655 aki. Ak.io bi se, umesto ubi11a:nja o.imrog dela kupeli~a
nog srebra, ubira:La <!etv~tina rude u P~lcinu, tj. 5 ik.iibilia na 75 aki,
dobilo bi se: 375 ak.i.; .a U Zijau: 10 k~bila po 25 a'ki; 250 aki,
bejlrkova dohlt ne bi rpremaiviala 625 aki. Sem tiogia ubira se osini
24
Gubitak teine tokom preiavainja 16,6/o.
224
deo na srebrne i olovne ostatke talog 26
(remdenden) Iz tog raz-
loga kwi:snije je ubiraiti osmi deo na topljeno srebro, nego etvrtinu
rude.
9. Pre dolaska kiadije u ovaj pravni okrug ~ka!d111k) ruda je
transportovalllla iz ZiJjtaa u Bel.asicu. Oviaj ort bio je :m:branjen
da ruda ne bi biiLa koniiislrovana pod !izgovorom da je odreena taksa
za irudniik Belasiou i da se prema tome ona ne moe podvrgnuti
ta:klsi. Ljud i rudnika Bel:asice jz11eli ;,su taj proiblen1 Poirti i ona je
1
donela naredbe kroje su :im dozvolile poniOIWlo t~ vanje rude.

Od 100 kibila rude tra:nsportovaine iz Zij:aa u Belasi.ci vkim1ici rude
daju 25 .k.ibila po 35 1alki kLbil na ime deseitine. 75 preosta:ih kib:iila
rude prodaju nj,ihovi vlaSt1ici (cevher sahilbi) po triin,1n cenmna.
Vlasnici transpo:rituju rudu u Belasicu da bi je drobili. Oni ne
1
plaaju nita poiziv.aju6i se da om isplauju takse koje duguju bej-

luku iu Trepi i ta:k.o prave utaj:u. Ljudi Belasice illnaiju, meutirn,
male trookove ako vaenja, dok su t1 isti vi u Trepi vei.
Nia v.iak ol()IVa !roje ostaje pCJ1Sle vaenja srebra !iz zi!jake rude
obraene u Trepi, ubira se desetak (i~ilr). Ali se ne zna da li se
uzima osmi deo na o-lov.o dobij eno iz rude Zijaa poslate u Belasicu.
10. Ods~k (fasil). Zanun rafinerije (kalhane)

Raftnerijra je preduree dabo u 21aikup. Zakup iznosi 22.000 a:ki.
Ugalj i ba,kaT padaju m teret preiivaoa (mlhaneci). On 11zi1r1a
porez na r.afineniju (kalhame resni) 1 1aiku na 115 diirhema prei
en.og sreb:ria. 'Dri 1kugle (giile) srebra prilpadaju prei6iva:u (lml-
hanci). Svake nedelje rudniiki ez11iin IIl:a jednom mestu se sastaje
sa eminom lrovni1ce novca, lkatLbom rafinerije i >>gfunfu} SJI'laytl.ci. On
ubira 1CNI11i deo na kupeLi.r.ano srebro sv;aikog vl.aisniik:a. srebl"a, (ka-
di:ja), rudni&i. emin : 1a111MiJ. knjie (y:azub) desetinu, pa onda od-
lazi u rafineruju i on lrontrolie knjienje srebra. On mora naloiti.
preiavanje lrupeliirainog srebrn, a. )>gii.111ti~ aray1c1<< rnoirra ga zape-
atiti. Katib ~alhane istatra se o pren'OSnoj tal~ (bac-i hiarnl), a saraf
kupuje ipreieno srebro od svalrog v.a:tr11ikoa ii ti:iansportuje ga u
kovnicu novca (dlarbhan.e).
11. Odsek (fasil) Kanun o monopolu (monopotye)

Svaike godine m011J0pol tl'laje dvia meseoa, a cena tovara ire
bila je 23, 24 ili 25 aiki:. u. j.esen, u sezoni i re, ulbira se 2 ake po to-
0
varu (yilk). Poev od olazak<<-a (6. oktobar) do (Sv. Nikole) ima dva
25
U tekstu remdenden. RemAd na arapskom znai pepeo. Po tome,
prema E. Cel.ebiji, .remadclyan se nazivao esnaf otpadaka i strugotine me-
tala. Meutim, N. Beldiceanu smatra da je tako pogreno napisao prepisiva,
a to se odnosi na nemaki ter111in Rand, koji se upotrebljava za srebrni
i olovni talog. E. C'eiebi Siyahatoiamesi, knj. I, is. 565---602 (o %f1atima}; N.
Beldiceanu, Les actes, II, s. Z29, primedba 5.
15 Rudamtvo na Kosovu 225

tneseca, (il'.a) previra. (Tokom dva meseca) ona je podvrgnuta >>kara-
_bac-:U~<. Pol.Sle (Svetog) N~lrole ira se smatra ka'O vlitno, poeto je nje11
preob11a2iaj potpUJn.. N1a novo vino ub~r.a se po tovaru . . . aiki. Ako
ono sti,e u .buf!adima, siaik~lja bada tbacdar) 1uzi1ma 15 aki. Pro-
dp:vci koji ne plaa:ju >>harc<>muhtesib<<.
'
' . .
.12. Ods~k (fas'iL)

. '.
Kanun o >>kara bac-U<<
. Propisi koj:i se 1Jiu kaira baida.

. '
Na uvezeno brano ubira se 2 ~ke .po (yi.ik); na tovar

avsa, jema :ili .diiugih iitairioa, 1 iaka po >>hamlru; na uvezenu rubu,
6. 1 aki po >>hamlu<<; na ve1i!k!u slanu morunu 8 aiki .(po tovaru); na
havj 8!r 12 aki (po toV1a:ru). Od trgovca se u biraju dve oaJke (po
1
toV<airu r.ibe), ali a:ko donose 1krzna il'i vel~ke mantile (tkebe), 1 aka
po. prod.atom koonadu. Na oohu uvezenu d:z Dubro.vnilka Ulbira se 1
aika 1po adelu (don1uk). Na dve ovce 1l!b1r.a se 1 aka; rta jednu ...
2 ake. Na sv.a~u prodatu robu do uvee ... :ili nedelje i:spla6uje se
bad. Na toviair uglj a ne ubir.a se nita. ~ako su :planina i bukve
daleko od Trepe, ubil'la se po tov:airu smolastog drveta 1 aka. Na 0
.tovar. soli ubi11aju se 2 aike. Na. 1tovar lana 12 .a.ki; na tovar masli-
novog ulj.a, 12 atki, a po koulji 1 aka .

.
13. Odsek (fas'il)
' .

Kanun o >>ihtisab-U<<
'
.
-iiihtisaiba.
Propisi kioji -se tiu
- Uvoonici Vlima ne pla6a1.u haira. Ulli.Taju se za >>i!hti:sab<< dve

:ake po tovaru uv.ezenog vdna, a 7 aki na V'i:.n<> done'bo u buradima;
na tovar i-.i!be 2 1a:ke; na tov.ar vel.iJke mOO"Une, 3 ake; na <tovar
naim.irnioa, 1 1SJka pored badia.
14. Odsek (faslL)

. .
Kanun o selima >>hass<< Trepce
'
. Nema mnogo sela u hasu Trepe. U selirrna Olani! (tili Uljani) 1
p01Stoje topionice. One nisu podwg.nute darbln1i {resm). Svaiki never-

nik (kafir) -plaa ispende, iostali >><re.st11-i orfiye d ui.tr nia itarice.
' .
. (B.ibl. Nationale de Par1s, Mantis. turcs, anc. 85, a. 263 266;

N. Beldiceanu, Les .actes, II, s. 224 232).
226
KANUN RUDNIKA PLANA I ZAPLANA
1. Odsek (fas'il)
22. mart 1488 (893. H)2o
VLaisn:ici 10.kiana (~uyiu sahLblarI) u P1aini i Zaplainind isplauju

l'Uidani:m:a (ikiuyucI) d'll!evniu :ziar.aidiu (y.evim.i) 00. 4 ak!e po osOlbd., a za
.sebe za:driaivaju rudu (cevher). U !izvesnim mes.tiimJa vi1asnlici okana
ne daju 1p1a1lu (iicret), ve dajfll u 2laikil.llp ;eikna ru.diar:in1a na polovinu,
etvrtinu, iosmtnu, estinu ili 1Jre~nu od pr.oizvod1nje. K~d se jednom
ruda nae, s\nakii lllZima svoj deo prema ugovoru. Oni transporttiju
rudu u sv.oje tqp:iJooice (yarh). Ruda se ~/br,aiuje i :izdvaja se kupe-
lirano1 srebro. Vla";;nici .srebra 'isp1auju tro~ove proizvocmje na ku-
pelirano srebro, a desetinu (6~iir) na kupelirano srebro i olovo.
2. Odsek (fasil)
Sva:ko o.lm<> (kuyu) o.buhvata 68 de1ova (hisse). Dv.a dela re-

zervisana su za (liviaake) radove 1(demurcIlik). Vl1asrrioi. okana :ispla-
uj'u pl1atu (ilcret) .r.udanima (kuyucI), :ali ne i kovau. Ova~ opravlja
mot1ke, budake i ekie r.udara. Kad se nae ruda, lrov.a postaje
v1asniik dvia dela (tesairru:@A.
3. Odsek (fasil)
Za svaiko okno ~kuyu) postavlj1a !Se jedan hutman, ai1i tek kad
1Se ,nae irurla, d on dobij a 2 d-0 68 delwa. Hutman je zaduen za
upravljanje okana.
4. Odsek (fas'il)
Ra~i:je su se rudnikii e111'i'n J amil kao i emin rafinerije (kalha-

ne) ujedinjavali kad je trebalo ubirati desetinu (o~iir), i oni su
po2iivali ljrude da dugove urpliate. Ov.i su d'Onosili :noV!ac; taida se delio
novac od desetine (uura), pearti!l.i su rud'!li.ki emin 1 a r11:il i ostav-
ljal1i na sig;urno mesto. Sada amhl koVtnice novca (drai11bhaine) stavlja
taik!oe svioj peat. Srebro je prei6avano u pmustvu gor~ pome-
nutih ilii.ca. Sre1bro su sad s1aili. u :kovndou 111ovca agenti emd.na i a.rttila
sa jed.nom :ilspravom 1(hilccet) emilna I"atiiinerije (k.aJ.lmne).
26
Zakon nema datuma, ali treba da je napisan kada je 1napiS1ana ka-
nunnama Belasice, inae i stoji do nje.
227
5. Odsek (fas'il)
Rafimerija (kall.haine} se dava1a u zaikup na. 3 g.orune. Zakupac
kQiji preiava srebl'lo ubina porez 1Ja ~afineriju (~ailhane resrni) 2
.ake .po lodri srebra dli jednu aku pl111s srebrni tailiog. Trokovi
r.afilnerije za ugalj, rpepeo, zemlj1arne -lonce, bailmrr, 2Ja duvaia i drugi;
trolrovd .su iteret vlraisn-ilka vafinerije. U staro vreme em1n rafinerije
i emin kovnice novca p:rWmali su dneV1ll.o platu od 5 aki. Od pre
skoro godinu dana nj.fuov;a -dneV'na :plia.ta stnranje111a je na 4 aike
pe> osobi, jer nije prolazio nijedain jedini komoo ~rebra kroz ll'Uke
da emiln i.ia:finer1je i agent jasalkku1iju ne ~adire 4 li1i 5 diJrhema
s.rebra.
6. Odsek (fasil)
Sa m-fi ,
1 : a ik!upov.ali su od vlas1ikia srebro po 295 alki za
100 dixhema. Ako iSU davali novac mesec tllii mesec i po dana pre
ilsporuke, iplaaili su samo 280 do 285 aiki. Prenosi1i su srebro u
lrovnieu novca. Ostajala im je dobit od 15 do 20 aiki .na 100 diirhema.
7. Odsek (fas'il)
U prolooti su b~la dva emina koo stareiine u rudnicima Plaina

(Ib1ana) i Zaplanrim:a (Zaiblana), bej1illrov i amiJlov. Oba emina pri111ala
1
su dnevnu platu od 5 aiki.

Za dve topionice .rudnik.a Zaip:Lanilile bio je jedan aillair, U jednoj
tJopi:onilci rudni.ka P1a1Ile jedan afair, a disto tako i rU topionici u Zli.r-
nieu, u.kupno 3 afar.a. Onii niisu primali plartu, a1i su se zadovoljavali
>>du~ali'k<<--Om. Sada 'kadija .i em'in Bedred-Din odbijaju da dh pri~
znaju .kao afare. Oni su 1menovail.i na njihovo mesto. devet osoba.
Izraz afar uk1n.ut je, pa su ih nazvaLi 0111inia11a. Kaidilja .i emiri
Bedred-D.i.n jiJk.s~r.a1i su njdhovru plratu na 3 ili 4 a!ke po osobi. Na
osnovu 1Jahteva Ikoji j!Oj je po tom pita1I1ju podneo mesni ~adija
Porta je poslala akt 'lroji je nalagaio potovanje stairoga 1lalk0tn.a ~ka
nun). Kadija se n~je pokorio aktu 1J11apnamvi nepo1Jrebne trokove
od 27 aki.
Amil je precilziillia.10 da e prihviatibi. adiaire koje imenuje kadi:ja
sa1rno pod uslovoan ako :ih 1bej.lilk bude plaao, da mu a:f.ari koje
treba sa 1n da p1aa nisu potrebni, .budui da llllia ljude koji rade
0
i bez plate.
1
8. Odsek (fasil)
U Zaplan.ini i ak u Plam ubira se desetina na ~ibo u momentu

vridbe. Ne ubira se nita na lan, beli i crni luk, konice, mlmove,
228
enidbu ;i udaidbu, povrtn\jake, drvo, sen.o, svinje itd. U selima tog
kraja ub~va se jeda:n snop na .sedam J..i 10Saan, a usto i u >>riisum-i
orf.iye<<.
9. Odsek (fastL)
U pI1olosti <m'i nisu utV'vdili taikisu na oivce ('adet-'i agnam) od

1 ake na 200 ovaca, i <lobihl su ak naredbu po ovom ipitanju posle
zahteva podneto.g Parti27 Rudnici Zaip1a:niine J Plane pITipadaju san-
daku Alad:ZJahi:sWa. Saida je taksa na. ove 1 1aika ~a dve ovce u
spomenu tom saind~aJku.
10. Odsek (fas'it)

'
>>Ri.isum..J. orfiye<< ubiranja bila. su sledea: na muslimanske

deviojke taksu za brak (resm-i gerdek) 60 alroi, a 21a ene 30 aki;
od enskiinja neverni!kla ubirala ..:;e samo PQ].01V1i.nJa; na mlinove koji
rade cele ~d:iJne ubirala se mlinska ta.Jkisai (iresm-i a.9iyalb) 30 aki.,
a na mlinove klojii. rade .po1a godiine 15 aiki; m ltanje od deset
konica 1 akaa po klo~n,1ci (reSir1-i kiivare), n1a deset se ubifra:la de-
setiina (o~iiT), na pow.tinja!ke 2 ia:me; na odgaj1ene s:vdnje 1 aka po
0
SV'.imj.i., a :zia SV!inju sldbodno odgajenu 2 a~e. Narod nita :nij:e plaao
na drrw i sem.o. U slucaju krae sa u'bi:stv01111t>zi1llalo se od :kllivca 300
OO!::i; u sluaju :r.anjavanj1a, prema teini iram.e: 30 aiki za pO'VTedu
glave ili isl!omljentl. zub, a 15 aki od 1onih koji se meusobno potuku
i meusobn0t upaju kosu. I za muslimane i 7iB. neverne :i,z11os globe
bio je istd. Po ikUJOi qporezivam1h (haTac.,gza.r), :l:roji su .ck>li iirl drugog
kraja da se nasele u rudni:k:oon distr.ilkbu, utoorr1alo se 6 aiki.
11. Odsek (fasll)
U ranije vreme monopol je trajaio 2 meseca godinje, a vxeme

je mx>gaio sldbodno d!zabrati a.mil. U <Selima nije ibilo monopola, poto
se tamo 11ij e pravi!la ]ra. U seloiima su se ubirale 3 .aike.
12. Odsek (fasll)

' .
Trajanje monopola ~nezova Zaiplanine .i Plane bilo je 15 da111.a
gOO'i.nje. Ubi1raoli su novac i raspolaga;Jd nj:ime. Prihod im se peo
u Zaplanini nta 1000 aki, a u Pl:allli na 400 aki. Po buretu dli po
tov.aru i1e knezovi su ubilrali j edam kilinder fure, .a po1 tovaru takoe
27
Tekstt1 nedostaje jasnost. 1~01neni1no da su uvari stada bili oolo-
bodeni takse na ovce i takse utoreaja ovaca od 300 glava.
229

jedan kilinder. Za boi su Ubiirali kinez-0vd po klokoku, hleb i izve-

Sinu lroli.inu ita po kui, a u VTeme crvenih jaja (uskrs), jedno jag-
nje po selu. Pripadali S'll dm i jemci volorva koje zaikolju mesari. Oni
s uutvrivali dnevne ce:ne i ubilvali su 1 aku po k.ateg.oiriji robe,
jer nije bilo muhtesiba !i ni.ikad ga ni'j.e bila.
13. Odsek (fastl)
Zlatari @tuyumcI), proizvoai maieva tk111c), krojai, krznari,

mesari, tj. 21amratlije nisu p1aali nita. U 1tlom :rUJdriiku postojao je .
obiaj hasbe ('adet-'i hasbe). Ovaj ob.iaj ne poonim.je se u ca~skom
zake>nu, pa ga 7.1a11Jo d. ne beler '()'V1aj izvetaij. Ob1a:ji koji vae za
rudnike.
. . Kratovo 1i Novo Bvde> vae tailroe. i 21a ove .
rudnike. Tu ne
-
moe ibiti ~a:zlike .
..

14. Odsek (fas'il)
11Bac-i siyah<< ubir.aio se po tovaru: 1brana 2 ake, penice, ovsa

ili voa 1 :aku; .po.tmcM.ca ii1li <Sedla 10 aki; bele soli 6, crne sol'i 4;
jegulja 12; velikih mwUl!lia 6 oaki; velikih neosoljend!h moruna 4;
na g-omilu uglja 8 .aki; -na tovar cvnog lu1k-a- 4; mais1inovog ulja,
~ana i platna ~2 a!ki; po konjsk!oon ipQlk.ni'V8Jou 4 1a1ke; na !kini man-
ti.l sa resama (kepenek) 2. ake; na oham:o ode1io 12 a:ki; n:a ensko
krzino 2, a na muko 1 aika; na ivenu kouljru 1; n1a neobraenu
kou 1; na tovar 1Jkaniine 2 .ake. Mesall'ska taksa (se11gii hakk1) bi:la
je pola 1ake za rnusli1mane, 1a 1 1aka za nevemilk~. Od prodavca . .
i kupca tovoo-ne iJvotinje uibilr.ane su 4 ake; od prod:aje Viola 2 ake;
za dve ovce iJi dva .jagnj eta 1 .a:ka; 1111a tovia1r iire,
.
meda ili pamuka
2 .ajte; sira _4 a:ke; gvoda 2 :ake; na paT plun'ih !r'aJcmiJka 1 ~a;
na tov:air sapuna d;l i. rpi:l1ina 2 aike; havjaT 12 a!k!i; crn1ag i .belog
1
luka, soiva, kupusa ili sudova od peene zemlje 2 a1ke; na etiri

lisije koe, dve vuje koe, jednu medveu kiou il1. .- meh ' . - .
m~ti J
aka; Illa iivu sv1nj1u 1 aka, a na 21ak:lanu 'SVlinjru 2; na tovar olorvnog
oksida 1 .aka; .na: tovaT sm<iJaeot01g drveta, 2 klomad.a drveta, olova
:2 ake; -na dr~ske;. uad, ulje za mvebljenije, eksere li koiu koji se
d"Onese za :rudnike nije se ubira1o nita. Uhirruo \Se na tovar olova
i.ZVezenog 2 a;ke, ii za ohano odelo 2 .ake, (Bibl. Nalbionale de Pari.s,
Manus. -Turcs, anc. 85, s. 25-9 261; N. Be1diceainu, Les actes des pre-
miers sultans, II, s. 204 209).
230
JASAKNAMA RUDNIKA ZAPLANINE I PLANE I DRUGiH RUDNIKA
TOGA KRAJA .
23. ja:nuara 1499 g.

-
. ' . .
1 ..Sult.an alje k!ula (j1asai~u1a) u rudruke Za.iplainilne i Plane
i u rudnike koji njima prilpadaju (tabi'), ,da primeni (zaikon, pravil-
nikl) k;oji obuhvata metal srebra ,i daje mu naaedbu. -
2. (Jasi:tk:kubi.) e pr'legledalti r.u,d111ri1ke (ma"den:leir), 1proizvio1Clinj.tJ
(ma.JIYsulat), ok.n:a 1(ikuyu) li rtopion~ce (9airh). On ;e pOlkrenuti. e:ksplo;..
attsanje rudn1i:ka ii l'laJd pomenuti:h topioniica. On e primorati ruda'l'e
{kuyuc1) da naistavie maid !lzjli su na,pustiili i on e kaziniLti, s kadi~liJOdm
1
pristan~om, 1svark!o lice koje ne r.adi. Sviaiko lice 1zaipo1slei1G_ 'll ,rudmku,
svetenici rudni!ka i ja1rnaci, rud1ari, i!me2lovi i urbairall"i, mo!l'aju se
pokoravati jaisiaiklkulu. Oni moraju 'Vriti svoj posaio, 'ail~ e imati dva
dana nedeljno odmoria, za koje viteme se nee iokuplj:ati (~bor
zbo1r). ..
3. A.ko se bil10 1koj-e 1i:ce sem (jaisakr) Jru1a, amila i njihovih .pGti-
nj erii.h (adamlar) meaju u poslove rucmi:ka ci jaima1ka, (j a-sak) kuli1
e ga 1ka1zm.~ti s 1k,aidijimillm pristan:lrom (ma'rifet). (Jasai~uli) e pr~

gledati funkci;onisanje top:iionice, {)!l e i21davaiti dozviole (dleroan) za
1
borav.aJk 1i 1p07ivati rosobe ,kval1ifi'kovaine za rad u rudniku, koj:i nisu

upi!salni ni kao ooveZ'nici hairaa, .n,i .kao raj 1a, u cilj1u . prosperiteta
rudni:ka. . .

4. Sva proizwdnja (ha\511) srebra (giimiil;l) :iz rudn~ka bie pre..:

iena u odireenoj j1stilldcii ~kJaJ,haine). Ovu e (jasak) kuli zapeatiti.
(Jiasaik) 1kiuli 1nee zaroaivati n01Vac 1tirne to bi otvorilo isti1icu ili
to bi preiaY.alo srebro metru (giimiil;l) ma ije ono bilo. Kada se
od .njega 1tria:li da preiaiva, .on nee zanemal'liti. ida doe 'll istilicu
~kalhain'e), da je otvori; i d1a .bez 1od1agia-nja iprilstupi preiaivam.ju
srebra koje pr.iipada 1j.udima. P.rodZ'v;odnj1a srebra 1iz istilice m1oe se
prodavati 1samo saraifima sultanove ~()IVltlice. -p.ovca ~diarbhaine) a ne
nekim dTugim sair:afi11na .ili. tngiovcinia. sr-ebro iposliatlD u kovnicu nov-
oa (dairbhaine) bie .zia'Pela:eno sa j1ais8ikkuli!jevim peatom. IDm~nu
kovnice 1(darha-ne) i sahtbi ajaru bire .poortavlje11110 pitanje da 1:i je
srebno 1bi!1o. celoikrupno doneto u kovn,1cu, da bi ~ica koj,a nliisu mpO+
ruil1a sve isrebro biJa k:anjena. Nee se davati ni d;iirhem (biir :dir
hem gii.r11iil;l vitrelmeye) od pt'lo.iJzvodnj e srebra dz rudniika (ma'deride
hasll olan :giiril.ill;l) begleribegu, saind1aJkb02lima, !Ililim. momicima
(-adamlar), kaiijania, suib~aari.ra il1 hfilo iklome drugome, sem ako' Porta
ne izda neku drugu naired!bu (huik:mt cedit = novia nar.edba). U tom
sluaju treba se njoj saJ01braZ'iti. .A!ko se ,srebro prenosi na nek!o
drugo mesto, a ne u kowtlcu ~da~bhane) i1i i!stiih~ou (1kia1lhane), gre~
ka pada llla .teret j;aisaik~ula. Srebrt> sviaik,og vLasruka i srebro (11
opte) 1ll'lansportowa:n.o U lrovrrui.cu upi!s~e ,u defter pi:sair (katib) kuli
i :i:zvee ~h rpred klaidliJju .. A:ko je prestup utvre11 Prema erijatu,
srebro e bitl konfiskovano i poolato u kovnicu. Krivac e plli-titi
231
globu od 2 ake po dirhemu uk.radenrog srebra, a (jasak) kuli e
ga ka,:i11iti sa kadliji.nim odobrenjem. (Jasak) ku1i nema pravo da
bude strog bez kiadijine d.OZV'O[e (kadi ma'1-,ifeti. olmaj'inca).
5. (Jasak) kulii e kOJ'lltrolisatrl. l~oa ~a k<>'ja se sumnja da iile-
galno zadraV1aju srebro (gii111ii~). A:ko nae srebro, on e ga kon-
fiskovati i poslati u !lrovn~cu (darbhtane). On e 1uhaipsiti lica koja
nose lalsifilrovane ~alb) 1aike, i on e :ih izvesti .pred kladiju li. su-
bau. Ov"i e wi.ti istragu na wr10lVU exii.jata i aklO se prekraj
pravljenja la11og novcia utvrdi po erLj,aitu, oni e doneti presudu,
a (jasak) kuLi e dati da se kri'Vac 10besi (salb). Piolcw.ina (krivevog)
imanja konfiiskov1a-e se za vlad.al!la (sultaITTa), a druga podo-vina ?ta
a11ula.
6. P-rtljag (yiik) <trgovca. .koj i p.utuje e;a Dubrovruk riJi druge stra-
1
ne zemlje bi~e lrontrolisain. Mro se u 111je1nu :nae srebro 1(giirnii~).

(jasak) kuli e d.h Uhapsiti, konfislrova:.e srebro i poslati u kovnicu
(dal"bhaine). On e jo narediti iprestupni:cima p1f1.6ainje po obiiajt1
grobe od 2 ake po ddJrhemu srebra i kia:mie 'ih u~ kladijmo oo01b.re-
nje (kai1 ma'rifetile). (
7. 1Spornenuiti. (jasa.ik) kuli 1(me:zikur kulum) e obavljati jasak-
diijinu funkcij-u na .:iJStim .mesl:i:J11a kiao i prethodt'l!i (jasak) lwli koji
su do]all!iil.i u ll'udn:ik l'l.lbog prittnene pra.vii1n1,~a. Vilajetske kad-ije, su-
bae i niii oogani pl'uie 1potpunu .podirk.u spomenutom jiasakkulu.
Ali dnevnica ~ulufe) (jasaJk) ik>u1a nee hiti vea ad 10 ak:i. Ako
-mu se 'isplauje v.ie,. taj v.ilak se nee jiavljati u erninovrnn knji-
govodstvu (muhasebe). Svia:lro lice kloje upO':zma 01Vad potpis breba
da mu poveruje. Napisano .poslednjeg dana c0111as-ill-eVTVel-a 904 28
KANUNNAMA RUDNIKA BELASICE
22. marta 1488 (893. H)

1. Odsek (fas'il)
Jednim nareenjern poslatrl1Ii. sandaklbegoviima u oblasti gJe

se nalaze .rudnici Beliasica .i 2laiplaniina, Porta j.e traila od snndak-
begova da preci21110 izveste o pravil1D:i~u na sna'2li 'U spomenutim rud-
nicima u prolooti ,j ..saida, i da. dzveste na koji nain bejluk prima
svoj deo na rudu, .tj. da li se desetina lllbwa 111ia. 11udu, na srebro
dobijeno iz rude, ii.li na kupe:lira:no sr:ebro, ta dOlbija:ju vlasnici (sa-
hib) okana koji. !imaju delove u okinu; da utwtle u kojim 11slovima
se ubiraju bad i >>haTC<< na robu ~a.o to isu namirnice, pie i odea
uvoeni i izvoeni na ll'udnika triita. Sve se 1:Jo anoralo napisati
i -poslabi Porti. Sand,akbe~i Vuibmia ti AlaJdaihiilsall'la do1i su u spo-
menute rudnike i preduze1i o~e2mu 'ist11agu. RezuLtati su poslati
na razmatranje Porti.
28
Datum nedostaje u rukopisu.
(Bibl. Nationale de Paris, Manus, turcs, anc. 85, s. 225 226; N. Beldi-
ceanu. Les actes, II, s. 254 257).
232
2. Odsek (fas'tl)
Ranije su vlasnici ~sahlib) okana 4isplaivali rudari.ma dnevntt

platu (yevmi) 'Od 1, 2 lili 3 aike, prema terenu, a izuzilma}i za sebe
rudu. Poneikad V1lialsnd.ci IQlkana (:kuyu sah'ftblairI), lllli.su davaJ.li p:latu.
Davali su ,u ,:ziakup okno r.ud.aJci,ma :na pola, etvrt 1ild petinu proiz-
V1odnje. Kad ve dou do .11ude, svaki je uzimao svoj deo prema )lla-
jednikom dogovoru. Oni su transportovali rudu u topionicu (~arh).
Ruda je obraivana i vadilo se kupelirano srebro (iplik gilmil~).
Onii. su plaalri. bejluku rdesebiinu (o~lir) na ilwlpelirarno 'SI"elbro, ali nita
nisu p1aaJ:i na olovo. Konist, :k:a:d je pootojailia, 1bila je malo vana.
Posle osvaja.nja (feth) bejluk je ubiira-01 etvrt od rude. Od pre pet
godina otprdlilke, on rubirra osminu od lrupeliIDanog srebr.a.
3. Odsek (fas'f.l)
U Belasioi .sVtako okno imalo je 66 delovia. Dva del,a su bila

!rezervisama za livenje ~demuirci111k). V:lasnici okna (kuyu sahiblarl)
ispla1vali su platu (ilc:ret) 11uda1r.ima, ali ne i livou (demurci). On
je oprav:lj.ao ... moti!ke (9apa) i pi~iuke rudal'a. Kia se nae ;ruda,
(liv,ac) poffiia,je vlasnilk dva de1a. U Be1asiioi je_ jeda:n od ma dva dela
pl'l1paidao (livcu), a drugi gna1dskim sveteni!oima (~ehilr papas1ar).
4. Odsek (fas'f.l)
N,a SVlako olrno gde ise pronae l"ll!da, postavljen je po jedan

hutman. On je za izdraV1ainje 1pr.ima1Q. 10 1aki nedelj.no. Kard-a su
bile potrebne ipopravke u dkinu, vla1sn'i.ci okina iplaailii. su trokove
hutmanu k'Oj.i je preduZ1i,1r~aio opravljanje. Dok se ne pronae ruda,
nije bil-0 uobilajei10 imenoviainje hutmaJ111a. Hutman ll'lije smeo da
bude tamo gde su bile naslagane rude okna, bil,o tu rrude ~li ne.
5. Odsek (fas'tl)
Emiin i amil 11udnika, em1n rafinerije (kalhane), powdoon ja-

sakula, okwplj1ai1i su 'Se za 'ubil'la.nje desetine (uura) !i pozilV'al'.i ljude
.u rudniku da isplate desetinu. Ovi 1su donosili srebro, a spomenuta
lica su del'ila srebro <i pr.istupala 1sakU1pljamju desetine. S'V'ako od ovih
Iica je regilsbrovao plaa1nje. Na kiraj'u te ope:racije bejlikoiv novac
emin d. amil l'udrrikia 'Peatili su d. ipostavljal!i na sigurno mesto. Tu
je bio stari obiaj (adet). Sada amil kovn1tce niovca( danbhaine) stavlja
takoe s"lllOj peat. Ranije je srebro preiaviano u priisuoStvu malo-
as spomenutih lica. Sada ga alj,u u lroWl'icu aigenti. emina i amila
sa jednom ispra\TIOflTI. (hiiccet) emi.na IJ:'la.ti~nerije (kalhaine). Preia-
233
vanje srebra vla;snikia srebra mora se vriti u prisustvu spomenutih
l~ca. Pr-eieno srebno kupuju rudniki saraiii. Oni kupttju dlirhema
srebva za 285 do 290 aki U g.o,tovom. Ako uplate mesec ili mesec
i po dana .pre ispoc.uke, plaiaju sa111o0 280 do 285 aiki. Oni tr.anspor-
tLtju srebno u kovnicu. Nj,ihova dobilt je 15 de> 20 13.iki od 100 d irhema .
0
6. Odsek (fasil
R!afilneriij.a je diata u 21aiku1p (mu.kataa) na tri godifile. Zakupac

je ubtrao 1 aiku na lodru :od 15 d!ilrhema srelbria za preiavanje,
ili paik srebrnaste 01statke. Tu:1okovi Pafinenije, kao to su kJOtanje
bakria, pepeo, -ugalj, zemljani lonci (i;illmakiten) i druge alatke, kao
0
i na.ba:vlj1ainje duvaa, padali su 111.a teret rafinera (kalhancl).
7. Odsek (fas1.l)
Ran~je su .hiJ1a dva emina staireine u rudniku, o,d ~ojih je

jedn-cig pootavljaio bejlu1k, a dnugio .aimil. Oba emiina ;primala su dnev.,.
r1u platu (yeVltni) od 5 iaki. Bejlikov emin se zad01V1olj1avao platom,
ali je teko podnosii.'o .k.raj sebe nev-er.nilka (kaf.iir). On preputa 01d-
luku PDrti1noj airblitrai. U sva:kom (VUdainskom mestu fka!Slaba) bila
su po dv:a .afara. Jedan je 1bio pretpostavljeni 01kni:ma, drugi topiu-
nican111a (c;.airh). U sluaju k!ad je rUJde biiilb u :ilzolbiildu, 1onaj 1prvi nije
priimao ,p1atu (iioret). On ise zaidovoljavaio s mainj.im (diiQliigiine k;ainat
ider imil?) Odnosno iveo je u nadi. Ako 'l11tje b'i1lo rude (cevher), 011
je pr.in1ao 2 ake dne-vn,o~ lista je bila dnev.nica (iicret) i topi'OniJQog
(i;arh) afa.ria.
8. Odsek (fasil)

U samim kasabama desetina (uur) na ito bii1a je ubiir,ana u

vreme vrhdbe. Nita se nije ubirailo na lan, orni ~ beli luk, voe
i . konice. U selima se u 1bi;riaio sedmi ili C1sm1i d-eo- na snop ita, kao
i za .iru. Na l.an, koniice, luk, crr~i i bel!i -i v-oe u:bivala se desetina
(uur). .
'
9. Odsek (fas'i.l)

U 1mesbima Belasice, Belragu. i- Koipu.rnrlk.u 29 ne plaa se >>irilsum-i

.
orf:iye<<, aJi se daije 2 a:ke na komad srebra izv;aen u topionici
(i;a.rh). U ~ei1ima plaa se i >>rilsum-d. i:il!"tiye<<, a isto tak!o i 2 . ake

e ~elagu, odnosno Belago i Kqburnik, kako deifruje N. Beldic!;!anu,

2
treba da se od11ose na Belagoru i Koporii.
234
na kQlm.ad sre1bra. U sta1ro1 vreme plaaLo se t:akoe >>riisum-i orfiyec>rtisum-i orfiye<<, budui da je. korjsnije ~a bajluk da
ubira 2 ake po komatdu srebna, nego da uzima <<rilsum--i or:Liye<<.
>>RU.Sum-i orifi(ye<< se odvaio u selima.
10. Odsek (fas'il)
>>Riisum-i orfiyecc sasroj. a 0 se od: taikse na udaidbu muslim.an-

1 1
skih dev.iica (resm~i gerdek) od 60 a!k], a :z;a ene 30 aki, ina ene
'
nevel'lnih (hriana) ubiralia se Samo po1ov.i;na; na mlinove koji :raide

1
cele godi.ne, 30 ia.ki mlinarska. taksa ~resm-i deg1r.men), a na mli-

n1ove koj.i rade samo 6 meseci, 15 alki; 2 ake taiksa na povntnjake
(resmo.1i 1b(jSta:n1); tiamo gde je bilo manje 1od 10 konica, 1 aka po
konici (resmi kilw,re), na deset konica u.bii11ala se desetina; .na
1odg.aj.anje sv]nje, 1 il!ka po sviinji 1(.resm-i can1avia1r), a na par sLo-
bodnio iod:riaslih BV'inja 1 aka. Na drvo i sen 01 ne 1UJbira se talk:sa todun
1
ve otlUJk Tesmi). Taiksa na ognjita (resm-1i icliltiin) je 6 aki po 1
domainstvu. U selim.a Be1ai1r i Koburnik, .ali ne u sel:ima belasi:ke

oblasti, ubilra se ve oko dvadeset god~na >>Har'ilnain .resmi, tj. 2 ake
po gumnu za virenje .ita. U .sluaju zlo1na, .ubi,ra se 300 .aki od
zloi1 nca; od 11 ica 1kioje je kriv'' i 7Ja ineko 11ainjaviarnje, 1prema ,02Jbilj-
nosti rane: 30 od lica kioje je nekog pov:redio po glavi ili slomi'o
nekom 2lUJb, ,a 1od lica looje upa nekiom k osu 15 aikei. Po phtanju
1
prestupa, muslimaini 1i neverni tret1ra n'i su i:sbovetno.

1 1
11. Odsek (fas~l)
U ;proliosti je ta:ksa za ovce ('adet..,i agnam) izn1ostl.a 1 aku

za ~dve ovce. Ve okio :pet godina30 ubil11a se 1 alk,a na tr.i ovce. U
jednom zahtevu 'lllpuenom P1orti tvrdi se da je 'S.ul~~n .. Mehmed II
uve-o ta:ksu od 1 a!ke na dve ovce. Vli..e od1u:ka po OV'Clm pitanju do-
1
nosi,le su kad~je Novog Brda, .pa je prihvaeno da se wate n.a takst1

od 1 1ake na tri cwce.
'
'
'
12. Odsek (fas'iL)
'
Monopol (monapoly.a) je trajao dva meseca g01diinje u gra-

dovima, a vreme se mogbo sJ,obodno b1ra:ti. U seltma nije biLo mo-
nopola, ali su se ubirale 3 ake po oso1bi na ime >>k.al"a monopolya
-
,, .
------- .
30 1483. godine uzimajtti u obzi'r datum zakona.
235
13. Odsek (fas!.l)
Trajanje m1onopola knezova Belaira i Kioburnilka bilo je 15

dana u va.roicama pod nj~hovom up11aV1om. Oni su ubiir.ali novac i
raspolagaili njime. Njihov p1.1ihod se peo, 1pr:iblirn'<>, na 300 aki. Vo-
l1ovski jezici, volJovi lroje su kLali asaipi, pT'ilpadali su knezu. Za
vreme trajanja monopola u ,gradu (~eh~r), knezovi nisu troii iru
iz bejltkoVlog monopola, .nego :1r.u sopstvene proll.zvodnje. Knezovi. su
ubiirali po kilinder ilre na .bu.re ire odnete na trite, a isto i na
'bOVfar (yilk). Nai Boi su knezovti. ubinali u njihov:im. selima po jtetlnu
kokoku, izvesnu ko1i:inu Lta i .po jedan hleb 'Cid svake k,ue, a u
vreme crvenih j.aja (uskrs) PO jedno ja~je od sv.akog sela. Kada je
trebalo utVlrditi .dnevnu cenu, spomenuti neverniici su to iniili i ubi-
ra1}.i .1 ak:u 1po kaiteg:ollij i robe.
Belasikli knez nije kor1stio pr.avo na monopoil. u gradu, ali
je ubi1t1ao d;ruge takse. U pro1osti nije bilo .muhtesiiba31
14. Odse]( (fas'il)
Rudniki tmesari (kasabLa:ri) pr:odaivali su meso po slobod:nj:111

cenama u Vlremenu Od 51 dana posle Bo:bia. U danima oskudice,
oni nisu pradavali ni.k.ome pre nego iSe rudari snaibdeju nam11rnicama .

15. Odsek (fastl)
Od proizvoaa svea, -0de1a bez okO'V'ratnika .i rukia:va, od koo-

j aa, kirznair.a, tj. od sv.ih prodaviaca, .ubi:r.ao se saimo ha11a i ispend.e.
U tim rudnicima positoj'ao je 21a1kon, nazvan obiaj ha:sbe ('adet-i has-
be). Ovaj o.btaj ne pornmje se u carskom zakonu, pa zato nije ni
zabeleen u ovom izvetaju. Obiaj.i koja su raz111atrani u rudnicima
Kl'atova i Novog Brda 1podjednaiko v:a:e za te rudrui!ke i niko se tu
ne moe protiviti. :i :;
., -_, .. ,
I '' I .'

16. >>Bac-i siyahc<
Ubi11alo se na tovar bra-na 2 ;ake; na t0'v.ar iLta, 1bo1ba iJi

voa, 1 aka; na tovar portikoV'ica 10 aki; na tovar jegulja, 12, solje-
n-0g arana, 6, a na nesoljenog 4; soli 6; na tovar velikih mo11una 8;
na tovar maslimoviog .ulja 1.i11i laina 12; ,na giomi!lu 'Uglja 8 1aiki. Ubimlo
se na tova;r lwka 4; na tovar ohe, 12; il1a .kiino :ode1o s :kia:nkama
31 Radi se o vremenu pr.e konanog osvajainja.
'236
(kepenek.) 32 2; na konjski pokriva 1 aka; na ensko krzno 2, na
muko 1; na tovar plaitna (bez) 12 aiki; po 1lrouljii. 1; po lkomadu
neobr.aene kooe 1; a po tov>aru tkanine (k11.1na~) 2; mesarska taksa
(sergi haklki) lbila je za musl:imane poia ake, a za hr..iilaine 1 a.ka.
Ulbi111aio se bad: od prodavca gr1a (iivotinje) 2 aike, a od kupca
taikoe 2 ake; na dre ovce ilii dva jag1.tljieta 1 a!ka; na tovair iire,
meda ili pamuka 2 ake, a sira 6 aki u Belasici. U Belaj . . . i u
Koponii (?) 33 ulbiiraJO se bad 4 a;ke; po tovaru gvioia 2 ake, po
gvozdenom ovanu 1 aka; po paru plunih raonika 1 aka; po tovaru
saipuJ11a ili .pirimia 2 .ak.e; .po tovaru havjaira 12 aki; na tovar SOIiva
2 a:ke; .na tovar cr.nog ii. be1og luka i kupusa iJi sudove od peene
zemlje 1 aika; iPO za1klanoj sviinji 2 ake, m:a tovar olovnDg oksida
1 aika; :z;a ettlr.i. li'siloj.e k.OOe 1 iaikai; za dve 'VUje kore 1 aJka; na
medveu il~ou, ina meh ma.sbi na svinju 1 aka; 1r11a tovar g
drveta ili dJ.'lveta 1 .Irom1ad; ll'la tto, .seme, tUi..ad, ulje za OO'V'etlja'V'ainje,
kou i gvoe droj:e j-e donoen.o za rudmke .ne ,uJb.iJra se nli.Ma. Ubwa se
bad: na tovar olovia 2 ake; vude jedna d po aika, izvezenog olova
1
2 ake, a na odelo 00. ohe (sulma) (donluk), 2 aike.
TURSKI ZVANICAN DOKUMENAT O POKUSAJU OBNAVLJANJA

RUDARSTVA U TREPCI

Poto se dri da j1aima, koja lei ri.zva:n rudnilka Kratova u Trepi

u sand~u Vuoitm .i kojia je .pre bila pogon Ibrahim-paie, sadr.i
rudu sazvanri. su stari kaji su bili jo ivii k.aid je .spoonenuta ja,1na
0tbra.ivana: Jakub-a.ga i Katu Mlusta.fa Celebi i Em.rullah efendija,
Baiir efendija !i Aluned-aga, svi stanovin1oi Vuitma i jo Rado,
sin Andrijin, nastanjen u Trepi. Kad su OV'i pitani, izjav:ili su sle-
dee: spomenuta jama je bila u pogonu sve do .invazije godi11e 1100
(po. 26. X 1688); bilo je mnogo rude i njezina deblj~1~a iznosila je
90 kolaa (hvata). 360 oka r.ude, oce11jene kao kil (25, 656 kg) dalo
je 100 dirhema sreb:ra, 40 oka olovne glei ri. 20 oka olova. Bilo je
nametenih 20 r.adnika. Kad se nedavno poe1o s kopanjem, davalo
se po iskopanom hv.atu zajed:no s drvima iz okoline po 300 aki i
svakoj osobd (iradniku) meseno 50 oka penice i u sedmici . 2 oke
1
vina. A kad je naena :ruda, obiavalo se davati za sv~ izvaeni

kil iz jama 400 aki d po osobi 6 oka vina. Da li i sad ima u Vuitrnu

~2 Kepenek se nalazi u pisn1ima Raid-ed Dina. U izvetaju Yorg von
Nilrenberga kepenek je bela kona kapa,. iji kraj pada na nie a koju su
.nosili jenieri. Termin se nalazi i u mongolskom, staroruskom, ukrajinskom,
poljskom, slovakom. gornjenemakom, barskom i rumunskom. (N. Beldice-
anu, Les actes, II, is. 203. . . .
33 Izgleda da se odnosi na varoice Belair i Kopori, koje su. ve spo-
minjane u ovom zakonu. Ali na ovom m.estu pisana su malo dru.gai'e. Na
poetku pisalo se ovako (.,.C~) ( JfV.J> a na ovom mestu (-..[M,) (. .I-.).
N.JBeldiceanu, lokalitet Koporii {kalCo mi itamo) ita kiao Koburnik.
(Bibl. Nationa!.e de Paris, Matius. Turcs, anc. 85, s. 256-259: N. Beldi
ceanu, Les actes des z;tremiers suttans, II, 1s. 197 204).
237
strunih rudara, nmu zmali, ali ne bi .se reklo. Ja sam najmio nad"'."
niaire i pozvao iz Kratorva da !dou 2 tienika (zimm:i), koji su se
razumevra-1i 'U rrudairskiim poslov.im.a da rukr'vode poslom. Ali jed-
nom radniku nije mogue 11aditi ce1i. dam taj posao. Vie rod 2 saia
ion ne .moe da r.adi bez iodmonai. N.a taj naLn radi se po ihta1na
dan i no ii 20 nadnJiJana m1ogu .ravnoi 20 daina da raide. Ipaik ni
najjai ne moe v:ie da :nastavii. rad.~ti od jednog meseca ovruj posao.
Tada se mora ponovo namestiti 20 nadniara. Tuko je najmio 1710.
giod~ne Mehmed li'Z lZim~r.a (Smirna? 20. -r.a1dnika kiojtma je plaao sed-
m~no 1 gl'lo dnevno i 2 akte z:a hrainu. Ali poto oni n.isu bili vi11i
rudarskim poslovima rusu .doli ,d1obI"ovoljno, nego \Su monali biti si-
lo1n zadria'111i i primilli su svioju platu dstom naiknadnio. A kad je bilo
oien'<> 01kio 36 hvata, naipustio je posao, jer se bLbila z,irrna. Kad
fe 'radilo u jami, poeLa je voda da 1ooneta l'a:d u .rudniku. Bojem
uzvienom moi, razibijena je stana na jednoj \St!larri, ta.ikro da je ote-
kla, te je ja!ma jo dainas slrobodna od vode. 'r.ako ..se raid~llo do 26. X
1683. godine 1i, 1kad je Mehmed iiz l2irrLira ooistiQ jio 36 hvati i jama
bila jo u pogonu, n.al-azi1o 1se vir1o dobre rude. U vireme !1brahim-
pae doao je neki Olvek, ianenlOm Bajram-aga !j naseli se u Trepi.
Za .poolov.ainje postavi Oil1 po j.ami poveren:ika uz platu, a za Ziatitu
10 ljudri kaio Stl'lau ri pobnin1u se za sve potrebno; kad. se udarilo na
rudu, po.br.iJrluo se za ~stae rude, topio.niare i to je ostalOI i daide
poidii na me.'>tu .Stairog Trga, kioje je od jame udaljeno 3/4 sata,
~ivnicu i doaio je do velikog dobitka. .
Poito je naiilb (rpomon~k kadije) 1od Vui;trna saiopt~o ove nji-
hove iskaze u jednom .potpisain:om i zapeaenom izvetaju (d!lam).1
izae 17 cumazi II 1126 (30. VI 1714) zapovest ina k!ad:itju od Vui
t1na i na E.bubekir-bega 'da UZlIDU :zia 1potrebne tno~ove ienj.a, za
radnike pLate d. 'ostalo ri:zidatke poklree Od :Eiinansije naiZ1rskog ureda
u Skoiplju kOll11e ovaij rudnik pripada, .da vode posredstvrorn. er1jata
def ter i da ipo mogunosti to iskor.i!je 2laJponu lirenj e, zatim . da
odrede rudiare Jz 1rudniika u Kratovu i za sluaj da se nae i-uda,
uzmu u:z;oraik i :saopte kaiko Se itro~ovi i 1dobitaik meusobno odnose.
(Refik, Osmanli devrinde Tilrkiye madenleri, s. 50 51).
POKUSAJ OBNAVLJANJA RUDARSTVA U RZANE (BELASICA)
(Dokumenat sa poetka XVIII VEKA)
Jama kiO<ja lei u blizini sela Ria!lle (lirjane), koje prbpada koazi
Bela.Stce, ffi:;>jvan rudnilkia Kratovia, bila je ir.anije otvorena od Miloa,
jednog sbanovnilka sela Ita.ve (tave), ikO'je rprilpada spomenutoj ka"Ai.
Njegov s~n Milo i nekOOiii~o .zimmi 1(til6en:iika), ikojli su poznaval-i
izvetaje ovaga MiLoa izjravlie sledee: oka.da je sp.omenruti pokojni
(Mav~o) pre 35 .giod~na ~eo pOiSa'() ,i ]SkQPaio oko 6 hvata (kol:a~a),
. prodre unut:tia voda; on je otv;001iJo jedarn ll"O!V (:i~tia:vina) i kad je tok
v-0de dostigao 10 hv.~ta, nala se ruda i vaem koo11a:di rude, veli-

238
ine jastuka, nato. ,su strunjaci uLi, !'udu ,:i.2Jg.aTali .i ocenili kao
olovni gle ~gelek). Ali poto je popla'Vla ibiiv,ala sve ve6a i llllije jod
se mog1o v:.ie d:os~oi.1li. vaenjem 'klaintam.a, to je od;lueno da se na
jednom mestu ud.aljenom od jaime 150 hv.aita 1Jsklopa jo jedan :rov
(ii;;tovna) .da se 01dvede VOda. ~ad je od OVogia .rova ostalo da se
i.skopa jo 3 hvata, ;ooustae spomenuti p00tojnilk i m0:j1a braa da
dalje vode pogon, jer su od tog asa btli izldai1i vise od 3000 groa
i 1nije im v.ie ostalo niov.aoa. I 1dalje Onti. .izjavie da je 01d tog rova
ostala jo zadnja trei!Ila da se d'()!Vlri i voda odvede pa da se ruda
ttini pristupanom.
Kad se na J.i.cu mesta osmotri.la injenino stanje, usta-no:v:ilo
se da je doista kopain jedan r:ov i 'POO'ed njega jed'8111 drugi za .dotbi-
janje !'Ude !i da unu1Jra tee voda. Sputeno je dolje ue koje je
dohva,t11o tarn'O 4 hv.a:ta. Poto se u rovu nije .raidilo :to su se drveni
pod.upiTai sruiili i ulaz je lllem=ogu. I otvor IOillioga rova to je naj.pre
kopan da se vdvede voda bio je jo tu i voda je jo otLca=lta, a i otvor
kaisnije zapoetog Tova od 150 hvata du.i1ne j;o je bilD v~dan. I.sto
. tako biLa je tu jo janna pro1bijena 1iz 11ova zbog vode. D.a se htelo
ti jedan od :nj;ih (:m1sli se na rovoive) spustiti ue, bilo bii. moda po-
trehno 7 hvata .ueta.
Na temelju jed111og ;oznaenog .i!2Jvetaja (i:lam) vuitmskog na-
1
iiba, da se dodue moe oekii.v.a~ti ru1da ai1i da e ipoino'V111i rad .progu-

tati mnogo nov.aca, upuen je 13. ooma.zi II 1126 (26. VI 1714') jedan
ferman kadiji Vu~trna (Velgtri.n) i Ebubekir-.begu, da se pobrinu
za sve 1potrebno pod 11.slovom najvee panje da se :draWl.'oj blagajni
ne pl"iini tete, da tizdatlre podmiire iz fonda (mal) naiz;irskog ureda
u Slroplju, lrome. ovaj rwd.ntilk pri:pada, da posredstv-Ottn duhovnog
. prava vode def ter sa 1poj.edi111aniim stavkam1a, ida .ispi taju jedan uizor-
ztak rude, da o svemu ,iizveste ti.da to pre zaip.onu posao.
Zapovest pr.ipada njegovom velianstvu, mome monom sret-
nom .sultanu. 17. muharr.em-a 1128 (12. I 1716). (Refiik, Osman11

Devr.i.nde Turkiye Madenlerd., s. 52 53) .
PREPJS STAROG (SABIK) ZAKONA RUDNIKA KRATOVO
(Po. 1390. g.}

1. Ako se 00tno (kuyu) u pxiocesu buenja, odakle .se zemlja

.uklan:ja pomou ko.rita (tekne), bez upotrebe ueta, napusti tri dan.a
t1zastop_no, 01110 e p~iJpasti on01111e ko na1Sta\7li buenje etvrtog dana.
Li!ce koj.e je prvo1 poelo da 1bui olk'l11o 1gwbi svoja prava.
. . . 2. A.ko je izvesno I.:ice 1builo. okno :do duhme odakle je zemlja
m.orala biti uklainjana pomou ueta, ipa zati!m naipustiJo buenje
tokom est .n.edelja, okno e prnpaisti licu ~oje e nastaviti radowe
sedme nedelje, ak 1 ako se pojavi prvog :dana nedelje. Ovo drugv
-lice moe da uzme za ootaka nekoga po svom i2lbocu :i .dati mu de-
love a da .ni.ko nema prava d1a se u to mea.
239
3. Ako neko lice bui okno li dospe do rude i alko je okno
izmereno, tj. obeleeno na povr~ni, pa alko g.a posle toga napusti
za jednu godinu i est nedelja, drugo Lice ~oje hoe d.a nastavi
eksploatacij1u ,mora to jaivno OlbjaMLii za vreme od tri nedelje. A!kb
se lioee kioj'e je 1bu1lo ok.no poj,avi prve ili -druge nedelje posle jav-
nog :ogl1aisa, okno mu se v:ra6a. U slua.ju da ise to liice jaV'i tek tree
nedelje, vilasn1itvo okna 1bie ipodeljeno ~meu njega i drugog lica.
Ako se 1prvo lice javi tek etwte nedelje, ono gubi svOlja prava,
izuzev ako .ga drugo lice primi kiaQ Otl'taika. A ako ga ono ne prtlmi,
ve izabere d1uge iortake i ialda 1im del:ove, niko ne m'Oe tome da se
protivi. Ako je prvi eksploatant ~kna odsutan, i aJlro j:e m'Ogue da
se on obavesti i 'Stigne u ulS'bi dan, on mora b.itti oibaveten. A ako
je odstojanje vee, on illlije obave2la-n da ga obavetava. Ove odredbe
ne vae m lica odsutna zbog slube vladairu. Lice koje je primilo
poruku i koje je dovedeno zadrlava samo poJ.ov.iinu svog dela.
4. Radnici okna koji nisu V'ie plaeni, nee moi da zaloe
okno i prime platu, pre nego to m v1asniik .da otkaz. A!k.o je dan
zalaganja nedelj1a okinio e biti :mloeno u jedrnu nedelju. A.ko1 pro-
due tu stvaT do ponedelj:ka, oni nee irmati rpravo da 2.ialoe okno,
sem ako im vlas1ll:k nije odobrJo. Rok za zalaganje je od nedelje
do srede uvee. Ako vlaisnrlk ,isp1abi 21aostaJe plate, rzailag.anja nee
blti. U .p11otivnom sluaju vlaSililk e da1ti _'ll zalog ilrod stareilne ru-
dara (kuyuc1 ba~1 urba.rar) neki 1Srebrni predmet. U sledeu ne-
delj u on mora doneti novac wbararu. U: tom sluaij1u on 11zilna na-
trag 2.ialoeni predmet li opet postaje vlasnik okna; u protivnom, liiJce
koje je primila rp:redmet u zalog -u21i1r11a okno, a ipl'VIO li:ce lieno je
sviojih prava. Aiko su trokovi okna koje bi hteli mloLti pok.riveni
Il~dom, lladnici e pnimiti iplate u rudi a oklno nee moi da bude
zaliOeno.
5. ~.c\ko v1asnik okina, v.ade6i rudu, .ue u sektor drugog okna,
on nee moi da -bude s11reen da l'ladi sve dOik se ne napravi a:upa
.iz -okna u okno. Stareine rndara ipregled.aie anesta .a:ko doe do
otvora i od'l"edie gram.iou svakog Qllma. Vlasnici okma eksploiatisae
ih potujui !Odluku staireine rudaoo ,(uI'bar.ara) . .A!ko vlasnik, da bi
mogao da vadrl. rudu, probui otvor za .1zl~ak gasov.a, on u tome
nee ano6i da bude spreen. Ako je e~plooitaci!jia nekJOg okna 0111.e-
moguena zbog gaisova, imalo to okno i~i nem.alo irude, susedna okna
morae mu omoguiti otviaI'lanje okna za ventilaoij:u. On'O e biti
odriavano i isto, da okna uzajaanno ne bi .prouzrokovala tete~ Alko
je neko okno izazvailo tetu u st1JSedn0111 Oiknu, cmio e starei,n1 ru-
dara dugovati. 500 per-pera. Novac e .ispla11iti okno prrnwrokoiva
tete. Jedna treina pr:iipae Ul"lbairmu a dve treine
6. Alko neko lice k0tje bui okino nae rUJdu u sekboru sused-
nog okna, ono e moi da je eksiploa.tie bez prava da je obuhvati
granicama svog oilma. Alko OillO nae .rod.u u sopstvenorn sektoru
240
koji se preit1erava, sta:reill'l!a 1okna (k.uyu lba~i) ii e
lice mesila
1I1a
u pratnj.i emiina. Ako je merenje mogue, o.no e biti odobreno.
(B,ilbl. Nationale de Pla1ris, Manuscrits Turcs. anc. 85, s. 296-
297; N. Beld:ilceanu, Les actes de premiers sultans, II, s. 179 182) .

STARI ZAKON RUDNIKA KRATOVA
(Poetaik 1390) 34
1. Prqpis 1ko,ga :treba da se d!l'e l'!Uldam (na:kka'b) druge v&e

koji, .kiupujui galeI'ij1U 1(tnaik!ba1t), dou d,o druge !!"Ude U sektoiru SU-
sednog okina. Visina kluipiice nekoa bude jedan laikat, pi~urk za stenu
(killung) duine jednog lakta i njegova ,drka takoe od jednog
lal<ta. Debljina daske :zia .klttpicu neka bude tri prsta. N.vko ne moe
spreoiit1 'rudara da radi na taj n1ain dok ne Jzicle iiz sektora okna
do kioga je doao. Kad izie iz sused11og te1ena, onda se ovii propisi
vie ne mogu primenj1ivati. Kad rudar .doe do rude svog sopstve-
norg sektora, on moe ,da je eksploatie kako hoe.
2 . .Ako je okno :~skoipaino u 1p11avcu 1galerij.e s koj1om se spoji,
sopstvenik. galerije rraspola1 e ok,nom. Ako se do rude dolo pre no
to se stiiglo do galerii;je, galarij1a 'pripada vwniku ~a i okno /s.e
premellavia. Ako se stilgne ,da .g.alenij,e rpre 1nego to se doe do rude,
okno pl'ilpada sopstveruku galer.ije. SQpstveruk galerije d,gplauje .Po-
sednrku 01kna trokove z.a drv:ena:~ijru. Iskiopano .ok.no iji se mdovi
sputaju veritiJkaln'O zove se ahait, tj. d:kno bez drna, i propis koga
,se treba dr'ati je ova1j atoji je gore pomenut.
3. Svia okna provode ;k'31Ilale za provetra:v1anje (yell:iik) ~ tu
galeriiju (nakbat) i vl!amri'k ga,lerii:je se ne moe tome suprotstaviti.
Ta galer4ija d.stio tako moe da slui za iizlbaoivianje viode !iz oikana.
J eda:n tovar (yiik) (rude) od devet toviaina priiJpa:da oopstvenlku gale-

r1Je.
4. Rudari koji ne vode 11aouna o peatu >>kuyiucr ba!i!I ...a, tj.
urbara11a, d. kojri se suprotstavljaju njegovii,m naireenj,ima, pl.aaju
grobu od 500 perpera: jednu treinu m staremu rriuda:ra (lruyucr ba!i!'i'.)
a .dve itrei:ne :lla arrni1a. Ako se rruda .ukra<ie bilo [rz cilkna, bilo iz
topkmice (i;,aTh), ukiraena ruda se odu7li:1rra. Jedna tre6ma pripada
stare1ni irudialfla, a dv:e treine 0111.;1.u.
. .
5. A!ko lice strano rudnrilku nae rudu na otvoru olkna i izjavii

da irma pr.ava, na tu x:udu, pa skine peat stareinama :rudara (kuyucr
ba!i!l) ,i Da2lbije gia pre no to se sulroib .rei, ono se osuuje da plati
------
34 Zakoni koji imaju godinu u zagradi to su u stvari godine kako je
datirao N. Beldiceanu, koji se oslanjao na godinu osvajanja dotinih mesta.
Meutim, teko je tvrditi da su odmah posle osvaj-anja dotinih rudarskih
lokaliteta kodifik<>vani njihovi. rmniji, istari zakoni .. Ali je sigurno da su oni
zaista kodifikovani, zbog potrebe rudarstva, posle osvajanja.

globu (curm) sta.reini rudaoo.. Aimil od toga nita ne dobija. Stare-
ina. \rudara ,nema p11avo da reava stvari rudara izvan okna ako
spoir ri.7Jt~Osi vUe od 10 a'Spl'i (a:ki).
(Bibl. Nationale de Pa:I1is, Manus. turcs, anc. 85, s. 297-.298;
N. Beldiceanu, Le actes de premiers sultans, II, s. 182 183).
JASAKNAMA KRATOVA
Ureivanje rudnika Kratova i istilica srebra
4 13. avgusta 1475.

'
Sreni siimbol iroperator.skog ;belega (n:i~an - povelja), neka

svemor1i bog uini da njegovo sprovoenje traje sve do vaskrsa

vanJa.
- 1. aljem jia~akdiju (kult11n) u rudntk Kra:tovo 1i U rudnike koji
su z,av.iooi oo njdih, da .bi tamo primenio propis r.udniika srebra (gii-
mii~ ma'den yasag1ml)
2. J~a!kdija e nadziiraivati 'rudni ke i sve prtOdzvode (srebra).
1
Uinie da arlrovi (maine) i okina lra!de, a r.upnJke (ikiuyuc1lar) i

inainisite (~aTkc1), shodno -mojiOj nairedlbi, natera6e na posao. Rup-
. nike i musfilim,anske mainiste (~ar;chi kafilrleri) 1koj;i ne budu r.adili,
jasa~dilj.a e ukrotiti 1i ka::ziniti {haklar1ndan gele).
Srvetentoi, rupnJrci, knezovi i urubari Tudnika i njd:hovi jama.ci,
bi:l10 mladi .i.Iii. sta11i, treba da budu poslunL prema mom kulu (jasa1k-
dija}. T.reba da budu stalno na raidu. Dva dana u sedmici da se
odmar.aju (avaire olub}, a da ne ilne izbor (zbor}, da bi iizvodili
radove.
3. Nilko da se ne me.a u poslove rudnlik.a i jama!ka, osim mog
ami1a. One koj1i se budu meali, 1bilo ko da b,ude, jasakdij1a e ukro-
titi d. kazniti. Jasaikdilja e do<Vesti kvali::fii.'koyaine mdnilke da bi ra-
dili .u rudnici1111a i na mai.nam.a, i.Izdvajajui mi dozvole bo!l"avka
(ilercan), tako bi' rudnrci napred01Vali.
4. Koli!ko s11ebra da se protizvod:i u ,rudnicima tretba da se pro-
.i:ava (kal) u odreenim islliica:ma (kalhane). Osim u kalhani ne
srne se prei6av.a..ti (srebro) u drug1m mestima. Citava ko1iiona pro-
,i:zvedenog srebra, ako se prodaje, treba d:a se prodaje sarafima kov-
lllice. Ne dO!putati drugim sairaiiiima da uzimaju ~srebro). Ko bude
avao srebro njima . (sa,r.aflima}, moj kiul e srebro konfiislkovati i
posiliae ga U c.arsku kovnicu. Bilo 1ko. da bude, ako bez odobrenja
mog kula uzima i nosi s11ebro, jasaikdmj1a e uitw-diiti da nedostaje
11jeg-0v ig (miihiir), srebro e se l()ldU?Ji11naiti iz .nj" " irukiu. Kon-
f.islrovan-0 srebra :i!spila:tie se 'll ;kovnicu ~dairbhane), koja i:e im [&pla-
titi za lOOdiirhema sretbra 200 1alki. Jasakidilja e na to k!rii.vca ka-
ZTIiti. Ali nije dazwljeno da dm se ~mu .iskov.ane ake i druge
stvari. - - -
242
5. Jasakd.2J.ija e kod putI11iJka koji :idu za Dubrovmk pretraiti
tova.re. Kod kogia !Od nau ~rebro neka mu se oduzme za carsku
blagajnu, a njega sa zrw111j0111 nadlen,og sandak-bega i kadije neka
za~o1be. K:ada se dozna da neko prdikni.va srebro, pretree se i pro-
naeno srebro kon:fiiskovati i 'Odnee se u moju kO'Vlll<iCU novoa.
6. Jasakd.ija e kiriivca sprovesti kod kadije koj1i e ga ispitati
i po erijatu, ~o mu se dokae kriv.ilno delo, osuditi; moj kul e
ga obesi:ti (za vrat), a :imanje 'konfilskovati. Sandaik,-beg, kadije i
subae :toga villad-eta oa:rskom kulu neka ukazuju pomo.
Pisa:no u prvoj dekadi (meseca) Ra:bi II 880. (F. Babinger, Sul-
tanische Urkunden zur Geschichte der osmanischen, s. 40 45, N.
Beldi-ceainu, Actes de Mehmed II et de Bayezid II, s. 76 77; An-
hegger Inalcik, Kinunname-i suLtini, s. 15 16).
'
ZAKON RUDNIKA K.RATOVA KOJI SU PO CARSKOJ NAREDBI IZRADU.I

MIRLIVA OD CUSTENDILA I KEMALA OD SPAHUSKOG ESNAFA 8,8
ILI 10. SAFERA 893 (1488) GOD.
1. Zakon koji se od.no.si na paun, tj. buenje okn-a da bi se

doLo do rude u Kratovu. Npr. vlasnici lroji bue okno nia neobra-
iva:nom terenu gde je mamen tvrd,, .platie 1200 aki po- kolau
0
(hv:at). Ovaj troak je sav na teret vlasnika okn.a (kuyu sahi!blara).

Bej1i:k ne uestvuje u .trokovima. VL1asnioi 1zbue 50 do 60 ko1aa.
Alko ne pronau rudu, svi tDokovii bie -uzaludni, ali je rtakode mo-
gue da i 1p11onaena ~uda ne pQkr.ije trokiove. U tom sluaju vla-
snici Oikna in-ee smanjiti v:aenje te rude i 11adovi e u.za;lud biti
predu-zeti. Ako 1Se n-ae r-uda dobr-0g kva1iteta, vlasnici okna plaae
rad:n.i:ke u srazmer.1 prema ira,du: 200 akii harnl rude, za rudu osred-
njeg kvaliteta, 150 h~mla, a za l'O .kvalitet 8 aki. po ha1tlu.
2. U sluaj.u pop1arve a:uclnilk.a v1asnrl!ci akna (sah.iib) moraju dtz:-
bac~ti v9du. Novac rpotreban za to i!de na njihloiv 1eret. Akp su tro-
0
kov.i prevJsoki .i ndsu poktiivend prihodom rudnilka, sa1ni vlaL9llici

okna podmiTuju trokove.
3. Ruda izvaena 'i!z alma transportuje se u .plakaonicu, tj. pe-
riionoi<;u. Posle pranja, ruda se stavlja na nekio uvanio mesto. Zemlja
odvojena od ove ll"ude ponovo se pere, a talko dobijena .ruda na:z:iiva
se >>caglnia<<. Zemlja koja je ostala iposle ovog drugog pr-anj.a pere se
jo jednom, a ruda, ilroja. se iz nje do;bije nazLvia se >>pirecaglna.
Kamenje iz kojeg je iLzvaena ru-da baca se. Deaai skupljaju \ka-
menje koje sadri, lome Jh ekiem, vade rudu d sk1anja:ju je na
sigurno .mesto. Ova ruda se naziiva >>!kluJbr.aJk<<. Bejl~k naipla6uje de-

setak ('()!lda) na rudu..

4. Ruda se prodavala JPO tekuim 1cenama va1lPuciana, tj. kU!Pci;r11a
rude, koji je transportuju u topionice (<;arh),. obrauju i iz nje
vade srebro. Va;truoi dmaj-u trokova o obrade rude. Oni kupuju
izvestan. broj rtJov:aTa {yuk) ug1jia .i. :drveta. Zatim slau rudu na go-
milu, a ugalj i drvo na neko mesto slino i!tnom gumnu. To za.iti111
243
zapaie. Ta radnja zotVe .se rot. Pirema siuaju, ovo sago.revanje traje
tri dli eti!Iti nedelje. Na kraju sagoreva;nja rva1truci 1sp~tuju rezultat
operacije. Oni kupuju olo.vo .i pr.1premaju ugalj ii sve to je potre-
bno i smetaju to sve u pe (furun). P:oto je fuzuon~san.a materija
i'.2Ji1a iiz pei, gradi se pe 1(killden odlalk) zvana ~isti:lica<<, gde se
izdvajaju 1Srebro 1i o10IV'o. Svaikog dana kia:d se izdvaja srebro, velika
ka1ii:na 10loV1a sagori. Pon.ekad vatruci (rencber) rzvlae korist iz ove
operacije, a.li ponakiad ip:rioizvodnja ne pok!riije trokove. Svi :troko~i
su na teret vatruka. RudniJkii amil 1i amil koV1J1ice novca (darbhane)
s.t11etaju srebro bliizu topion~ce (~a:rh) .da bi zadra1i kupelrl.rano sre-
bro (gil:mil~ ii1pltk) ..sultanov ernin ii rudni!tki amil mere kupeliraino
srebro i ubi1riaju desetak (onda) za bejluk. Bosle na:plai!vianja, sul-
tanov jaisa~kuli 1i .agent amilla d!z .kovnice (darbhane) preiavaju
srebro u .tstilici ~kalhia:na). Posle toga vatruci prioda:ju raf.inovano
srebvo sa!'afima. Ovi 1ga alju u koviniou n.ovca (dal'bhane) kad ga
sultanov jasakltu1i zaipeati 1i kada ga 18Jgent kC>vnikog am~1a snabde
hudetom.
5. Okno u kome ruda 1n:ije pl'onaffi1a, i iji ga vlasnici (sahilb),
ostavi bez sredstava, na.putaju daje se licu kioje eli da nastavi
eksplC>atac.ilju. Ako ovo lice, ekpspl1oaiti1ui ga, naie na !'Udu, ono
e :pristupiti .ana~iizi. Aiko proi:zvodnja rude ne pokrli.va trokov~. novi
eksploatant e odustati i buie novo 1okna na drugom mestu.
6. U 111ekim okn~ma dima mnog.o vode i v1age. A1ko Se voda
po1pla-vljenog rudni!k:a ne moe ukLcmiti 1kroz .otvor o:kna, prabuilie
se jedna .gale:riija (lag1m) nia niem l11iviou. Ova galerija zove se >>i~tol
na<<. Itolna se bui 1dok ne st1gne do 1iiuc1n~kia da bi hspa,renja i voda
bila odstrianjeni. Vlasnici .(.gahi!b) we g.alerrje (lag1m) iima:ju p1,avo
na devetinu (dok!uzda bir) Old proizviodnje ovog rud:nika :zia izbaci-
vanje vode .i isparenje. Posle :uzimanja .desetka (o~ilr) za .bejluka,
vlasnioi devet.ilne r.ade svia:kog dana na buenju okna i izbacivanju
vode i isparenja. Tada uzimiaju devetke .koji lim .prilpaidaju.
7. Osmia. Vlasni'k osmie angauj e kova:e za ip1atu da bi oni
pr.a\7\iilii. g\'Oildene instl'Umente k!oji se ~or1ste za buenje O~a:na. VI.a-
. snici osmila plaaju sve to je 1potveb1110. Oilli snaJbdevaju elje:ziom
i ne do1bitjaju m:ita od vlasn~k.a o.k.ana, d-Ok. se ne pronae iru:da. K-ad
se ruda prona.e, ub1r.a se .deseti!na za bejluka (o~ur), a vlasn~ci os-
m\ia prima1j u petnaesti deo. Posle 1Ub~rianj a desetillle, devet1ne ~do
.kuzlama) 1i taikse za 1o&n~u, tak<oe se .na ostaitaik rude ubira tin~de
seit?i dao, na ime 1bejli'k1ovog >>~a~airlik<<-a. afarli1k je deo druge ru-
hrilke. .

8. Svako e>knO .raspolae terenQffi od osam koliaa u polupre
niku. 1Kada doe .do -sukoba ti0meu dva 1ioa poivodom vlasnitva -te-
rena, Ul"bara.ri, lj1udi od rzanata, upueni ~ struku o oknri.ma, silaze
u okna. Oni pomaju terene sv.akog Dima ,i odo-hTavaju sviaikom v1as-
n~ku (l'>ahib) njegov deo posl.e merenja. Spor ilzbija i oko povrine
i oko dna 'O~na. Ako je spo1r li:zbilo 'Zlbog ipovri'Ile, UTbararov h-01no-
rar bie 64 :a1koi. A .ako je spor :zJbog u nutranjostii1 honorar e biti
1
240 a1ki. Budui da to nije umeio sva'ko, ~ da se 111e moe veravati
244
bilo kome, .pribegl'o se u1rbararima, Lio1ma upuenim u tu vetinu
i ljudima 1od p()verenja. On:i pnimaju 80 akci za merenje u unutra-
njosti okna, a 160 aiki (do 240) idu bejluik!u. Ovraj prihod p1'ipada
drugoj rubrioi.
9. Zakon rafinerije (kalliane). KupeLirano srebro (gumu~ iplik)
transportuje se u rafineoiju gde se preoiava. Covek k.oji radi na
prei;avanju (krali) p.rima 1 a:ku na 120 dirhema :srebra >>kalhane
resmi<< sa kojhm (kalhainc1) on pokn~va trokove piieiavanja. Lice
kaje je :dalo srebro na pre-ia1vanje ne plaa u akaima ve sreb1111i
ostacima {rite). z,a .pre<1avanje siieibra kJoje pr:oizlazi d-0 desebka
(o~iir) bejluku taikoe se ne .plaa u akama, ve srebnnim ostacima.
Taj zakon (kanun) na snazii je d.o danas. Prei6i:v;a (kali) je amiil
koji je zakupio. bejlukave prihode.
10. Zakon (kanun) o dabinama na ovce (bac-i ganem), povrt-
njake, enidbu, drveni ugalj, vodenice, konice i svinje. z.a gomilu
umura zaipaljenog U umi uziima -se 8 aiki za bejluka; od powt-
njaka 2 ake, a.li se od 11ekiil1 pov.rtnjaka ubiriala desetina ('i~iir). Na
izvesne voke d.aibina se ubir:a prema p}odu. Dogaa se da se ubi.ra
1 aka po stablu, 1 aika od dv:a staib1a, 1pa aik i 1 aka na etLrii
ili pet staba1a. U .seLi:ma oar:skag dobra (has) ok!o Kr.atova taksa na
enidbu je 30 aki za devojku i 15 aki za udovicu. Na vetrenjau
ubi1ra se 15 aiki godinje. Bad u seliJma isti je ao u ... Sve spo-
menute takse su deLovi ii:ste l'ubnike (kailem). Na sve to se prodaje
po seLima ubiira se .bad. Od deset konica uzima se na ime desetine
jedna konica. Ponekad se ubira 1 a!koa po konici. Na svinje koj~

se odgajaju k.raj kue ubrra se 1 a1ka po .sv.i!nj1i, a na sviinje k-0je
sll()lbodno rastu 1 .aika za dve 2JivotJinje. Ove dve taikse delovi su iste
rubriike (kalem).
11. Zakon (kanun) koji se odnosi na monopot na iru i vino.
U doba berbe amil, tmalac monopola, ov1aiuje v~ilnogradare da beru
groe i da ga stavlj.aju u kotar1ce. Posle berbe on i U2lima:ju g1oe
1
i prave iru, poto su traili do7Nolu od amLla. Na iTu se ubira za

bejluka 1osmina p.o >>medre-u. Poto naprave iru, vin1ogradaIDi .pune
burad. Amili zadr.avaju monopol za vreme od d'w. meseca koje oni
izaberu, a da se nik.o tome ne moe suprotstav~ti. Ni.ko ta1koe 11e
moe OdbitJi cenu koju fi~k.Si!l'a amil. Na iru ioz .muslimanskih v.ino-
grada ne ubira se desetiina. Oni plaaju samo >idoniim koji ~znosi
4 ake. U doba etve ubira se 1porez 'Od 0S11tog dela shodno carakoj
naredbi. Nia ito Ikoje donosi na pijac nevemika raja i prodaje po
fiksiranim cena:ma, ubi:ra se novac ~k.oji se duguje) su1tanu. Ovaj
namet :pri!pa!da drugoj rubrLci (kalem).
12. Zakon (ka1iun) koji obuhvata >>bac-i styah<< i, >>ihtisab<<. Ubi-
l'a se 1po komadu platn.a 1baid 2 a.ke, na osaim laiktov.a platna, aiko
su ... bad 2 ake; na klomad platna, bad 6 aki; ina tova,1 (yilk)
lana, bad 30 alti; na t'Oviar (yiik) laina, bad 8 aki (sic) i :ihtisab
2 ake; na tovar (yli!k) drva, bad 1 aka; na sto di:iihema svile
245
(iipek) bad 1 aka; ina .tovar velilkih moruna, bad 8 aki; na. to,var
arana, bad d i!htisab 1 aka; na tovar r.iJbe .iz Ohniida, bad 6 aki
i ihtiSab 1 aka; na tovar svee Dibe, bad 6 aki i ihthsab 1 aka;
na tovar morske r.iJbe, bad 6 akli ii ihtisab 1 -aka; na tovar (yiik)
maslrl.novog ulja, bad 12 aki i ihtisa:b .1; na tovaT irre, bad 2 ake
i ihtisab 1; na tovar groa, bad 2 -ake i i.ih.tisab. 1; na tovar .smo-
k.a.va, bad 2 .ake d -i.1htisab 1; nia tofv:ar kestenieJVa, lbad 2 ake i
ihti.sab 1; na tovia:r rene rii:be, bad 2 aike li :iihtisa:b 1; na tova.r (yiik)
oraha, bad 2 aik.e i ihtiBa!b 1; na toviar suvog v;oa, bad 2 aike i
ihti!Sab 1; na itiovair vina, ba:d 2 aike i li!htiisaib 1; na tovar pamuka,
bad 2 ake d '.ihtisab 1; na tovarr ;pelilnjeg vos&a, had 2 -i 1htiisalo 1;
na tovar sapuna, bad 2 i ,fu1Ji8a:b 1; na tovar gvoa, bad 2 i ihtisa.b
1; meda, bad 6 aki i ihtisab 1; rpo konici, had 1 aka; na tovar
olova, bad 2 ake, ipininoa, :bad 2 a:k:e i ihtlisab. 1; na meh i;re bad
2 a;ke i ihtisab 1; na tovar crno1g luka i :belog lu1k!a, bad 2 rake i
ihtisab 1; na :iJovrur so1'i, bad 2 1ake i ihttsab 1; na tovar debele ohe,
bad 1 aka; n.a tow.ir ohe, 1bad 1 aka; za dva komada debele ohe
(kebe), bad 1; rpo komadu .debele ivene ohe, ;bad 1 aka; po
komadu debele ohe, bad pola ake (?}; na tovar brana, bad 1
~ka; po prodatom volu, ba!d 2 aike; m.a 1dve O\llCe, lbad 1 ak.a; na
tovar mesa od cme svtlnje (kiar.a canaviar crna zver), bad 2 aike
6.. '\ihti.sab 1; :na par j1agnjadi, bad 1 aka; na ornu svi1nj,u, lbatd 1
aka; na dve koze, bad 1 aka; na toviar .koe ... , bad 2 a:ke i
ih.tiisab 1; n.a komaid violujske lroe, bad 1 aka; na tov.ar violujiske
koe, bad ... i i<httsaib ... ; za 14 komada koe, bad 1 aka; na
tovar drvenih sanduka, bad 2 ake 1i ilhtiisab 1; za tovar korita, . bad .
2 ake i i!htisab 1; na tCJVaT kokoa:ka, baid 2 a'ke i ihtisa:b 1; na
tovar jaja, bad 2 iake i iihtiisab 1!'.aka; na .tovar dinja, bad 2 aike
i ihtisab 1; na tovar lubenica, bad 2 ake i ili.tisaib 1; krastavaca,
bad 2 i ilhtrlsab 1; kupusa takoe; po siru, bad 4 ake; ;z;a etm.
ohane kape, bad 1 .aka; na tovar dasakia, bad 1 daska; na tovar
ve1i:k.i.h dasaka, :bad 1 aka; na toviar smolastog drveta, bad 1 ko-
1
mad; .na tovair drva, 1b ad 1 komad drveta; na tovair kioe, bad 1

aka; pastir koji kupi u eheru (?} ... , bad 1 aka; eni koja se nae
na pijaci ... ; na 15. arina -platna, bad 1 aika; ina itoivar spanaa, bad
2 ake na dabrovu 1lrou, bad ... ; na tov~ kalaja, bad 4 1ake;
na ... kalaj, ,bad 1 aika; na dve jakne, bad 1 ~ia; na tov.ar boca,
bad 2 ake; na dva sanduka, baid 1 aka; nia pr-0izvoaa papua
koji nosi u tovar.ima ili na leiima ... uzi!In'a se, bad 1; na lice koje
uvozi v:ilno, 1bad 15 aki; na kotur si.'Ila, bad 2 i iht~sab 1 ... ; na
vi.no, koje se donosi u .g.nad za neki praiznilk :ne ubi11a se nita, ali
u sluaju prodaje :plaa .se baid 2 .ake; za ensko krmo, bad 2
~ke; za muk-0 krzno, bad 1 ,aka. (Bibl. Nati:onale de Pa:r~s,. Ma~
niscrits Turcs, anc. 85, s. 282 286; N. Beldiiceanu, Les actes des
premiers sultans, II, s. 191 197~.
246
IZVESTAJ KOJI SE ODNOSI NA NEKADASNJI ZAKON KOJI JE BIO
NA SNAZI U RUDNIKU PRIZREN
(1. j1a>nuar - 4. ,dec011~bar 1488)
1. Izvetaj koj,i su 1.l(pU ili.li Porti {Musta:fa iSii:n Ismaiila, subaa

Sofiije, i 1gospo::Liln Balii s.im El-Hadi Hajrudina, rkardlij.a dz Sehirkoja
(Pima,t).
2. Shodno 'Portinoj naredbi saindakbegu i ,kadiji 1oblasti rudni-
ka PJ:T.izren 1moraj:u otvoriti i 1stragu ii poslati izvetaj o zakonu na
snam 'Od stairi'h vreme11a ,d,o 1dlanas u spooneniutom rudrriku: (oni mo-
1"aj,u .navesti) da (ti se ,desetak (ol?Liir) U!bhraio 1na rudu, ku;pelrlrano sire-
bro (1pliik) ili preieno sreb110 (f:irnil), dati obaV1etenja o za1konu ko-
ji :Se odnosi .na ip11.iJhod ~bejlilka) tog rudnilka, tj. 'bad U1bi.11ain na stvari,
robu, naimirnice, pia .i odelia uvezena i1i 11zvezena na pijac rudnika,
a taikoe i na 1porez (riitSti:m) d. da~bine (harc). K,ad j.e stigLa caJ'Sika
zaipovest, ,kad/i.ja (pnizren:ske db!La.sbi) upravio je istra,iv.aio sudsko
omeivanje Banje i Sv.i.Tljiga u vtlidmkom saind2Ja1ku; ekadija Bali bin
El-Hadii Haj1rudin) Svirlj'lga i 1(Mustafa ibtin Lsmiafiil), subaa sofijski,
p0tstupie shodno naredbi li. stigoe (u pr.i~en:ski) rudiniik; roni Okupie
muslimane i neviemilke i zaipoee ist11aiva'l'li.ie O 2lak-01111U J.'laJda u rud-
niku.
3. Stari (ikaidim) zakon 1predviiaio je 1ono to sad sledi: Bejlikov
prihC1d nije n1aplai'Viain od rude i1li preienog srebra, ve je proi-
sticao od prethooniog 1Ubi.lranja desetka (61?iir), na lkiu1pelirano srelbiro
(iplik). .A!k-a naplai:V1B.t11a na 100 dilrhe111a srebra za preiav-ainje,
na ime takse za preiavanje (kalhane resmi), pripada amilu {rafi-
nerije). Vlaisnici okana eksploatisali su lino svoje dielove sa svojiim
ortacima, a ,desetaik (o~iir) isu ispl1 aivia1i u IOlblilku kU!pelliTanog srreb.ra
i:zvaenoig ,iz nwdie. Ispl!aOivali isu takoe sve poreze (riisum) !i. dabline
(hB1!1c).
4. Orari rudarskog okruga plaaju deseta!k (1uur) na iito. Vla-
snici jedne 1batine 1prilm'Orand. su da :plaiaj u taiksu na wi<l'bu (har.rnan
~esmi), ,tj. {2) 1kil'Ogram.a 1penice i ovsa. Taksa ~a povrtnjake (bostain
resmi) je 2 a:ke po povrtnj1ailw. K!akio l'liije bilo 1polja has, (ljudli) 'SU
plaia1i amiilu biaid~ m iime >>ires111-d ot1t11k<<. Od tnevern.ika koji rade
u 11udn:iJku, a1nil ne ul\:xiira takisu na ovce ('a1det-i agnam), hal"a i
ispenda, ,alJi 1ub~J:1a .gila1be za prestiupe i 2.11oine ,(curuCT11 ve cinayet),
odillwt'.ailu marvu i sl-b!bOldnu zemlju (mev,kuf:t), taksu za brak (gerd:ek
degilni), (ibejtul-mail ZaJ imanja oistala bez .nasledlnlilka), ilitisalb i (taksu
od deobe naisleia).
5. Bad 1tllije naiplia.6:iMB111 na I'lobu izvie2lenu (tz 11U1d,amlrog okruga).
N.a uvezene iprehrambene aTtikle, kao bra1110, ub:iira se po tova;rlt
.bad od 2 iake; na tov.ar VIOa, bad 2 ake, a .ihtisab 1 aka; :na
tov.ar slane :ri]be 'badZ 4 a dhtisalb 1 (aik.-u) meseno; na lroltca slame
(vtbe), b.ard 8 a1kii, a ihtisalb 1; na 1Jo'Vlair so1i, .batd 2 a:ke, a ihtisab
1 aika; na uvezene ovce, koje se prodaju ~ive ili zaklane, bad 1
aka na dve ovce, a rihtiisab 1 aku mese~o; na volove uvezene 21a
247
klanje, bad 2 aikie (po voltu),. a lihtisaib 1 .aika; ina volove uvezene,
zaiklane, bad 1 aka po- volu, .a i'htisaib 1 akoo; na tovairine ivotilllje,
baid 2 aike (po tovairirwij 'irvotim.jtl.) od kupca ti 2 alke od pcodavca.
Ako ... , ubi.ra se bad 4 aike od kupca i 4 ake od pro1davoo. N.a
uvezena pia kao vino u-bi.ra se bad 15 akOi po buretu, a :ilhitllsab
2 ake. Na ... , uvezen i pro<lat,. ne ubira se ihtiisab. Na viino koje
uvezu nevernici iz rudairs~og oikiruga, za proda.!j u pia u bira .se po
buretu bad 7 .a;ko~, a po tovaru 1 aku, a povodom ... ubiira se sviaki
put bad 4 aike od nevernilka iz rudarskoig r0k11uga. Na odela: :z;a
sukno . bno 2la je:;t1aJd.U jedniog odel:a (d'O.nlllllk) :ulbil!ra se bad od 1
i l .a;ke od ip!lOldavca; .za proda.to ki-z110 1 aJka; za tovair lana 2 ake.
Od svarog rudni.Cloog rugljara UJb:ilra se itallma l'l!a 1J.1Jnunnjau ,(ocak
resini) 4 1ake i bad 8 :alki. Amil: ras~We ite\Teniima bez v-lasnika
(mevrkufat) ~ lprtlhodOIIIl lkojii \ilde ~aMndj /b~agatiinJJ, i )uglj.art<ik~m
>> ba:d-1-ha'Vlal<<.
6. l\l()nopol traje dv.a meseca u rudarskom 10<krugu. Nevern1ici
iz OV10g lrnaja ii19plauaru uwr ina kiondlce. Tamo gtd.e ima 111anje (od
. .
10 konica~, u/hir.a se 1 aka 6J>o konici). Na .sviinje slolbodnb gaj~e

ispliaquje se 1 .akia 2'Ja dve S'Viinje, a za svmje to!V'ljene Po1 selima,
1 aka (.po glavtl.}, a na etillli pro.datai jaignjeta badr 1 aka.
7. Sof.ij~i SU!baa :i sluga (Biald bdm. El-Hadri ffujrudin, kadija
iz ehdtikoja) salbnali su na licu mesta ~aikion, zaJbelleili ga li. dali
na uvid Panti. Ona: donosi odil:ulku: Mustafa bin Ismail halife-i mev-
lana Bali bin El-Haci Hayruddin El-kad't $ehirkoy.
(Bilbl. Nationale de Pa.ni.i.s, Manus. Tur~s, anc. 85, s. 300 301;
N. Beldiiceanu, Les actes des premiers sultans, II, s. 218 221).
SASKA KANUNNAMA PRIMENJIVANJA U RUDNICIMA

(Krajem vladavine Bajeztda II)
-1. Obiaj o provetravanju ('adet-i teneffils)
Zbog dubine Q'kana vazduh je pokvaren i ubija ljude. Za otva-
11anje otvora za ve11thlaci!ju pri.stupie ise buenju polae:ei iz bi~o
kog okna (kuyu) dn,tloo nee im,abi pravo da se protiv.i .. Zabranjeno
je merenje krioz taj .otvor ili njegovo kor.ienje k!ao farna. Ovaj ter-
mim. 21nai u nji:hQIVo.j tehnikoj te1'1ninolog.ijli: buiti ~jednu galer~ju)
prema drugom oknu, kome su odreene mee :radi vaenja rude.
2. Obiaj o istrazivnju rude ('idet-i i'jUrf)

Ako je 111eko oknOI {kuyu) vvlo duiboko ti ako se zemlja iz njega
izbacuje pomou nekog horna, tj. ek.r.kia monitira.nog na ulazu u
okno i ako je 1:o okl11o naiputeno 12:a weme od est nedelja, ono
e priipasti onome ko e opet -poeti .da ga eksploatie. Novi vlasnik
inoi e da deli delove (pay) ljudima 1po svom i1zboru. Ako jedan
od ibivih vla:srci/ka 1(samb) (oik.na) doe u asu 1kaJda (novo'ClooiLica) poi
nje s eksploatacijom (ihya) stard. v.lasnik nee izgubiti svoje delove.
248
3. Obiaj o cahu ('adeti ~ah)
- tj. imnerertom oiknu ~kuyu) ~gide se stiglo do rU.de) (Jeden

ah) naputen (battal) za godinu i est inedelja moe reaktivi1rati
(ihya) ko g.od hoe pod us1ovom da ito javno objavi na tri uzastopna
ponedeljka (dii:;ienbe), kaida je pijani dan. A1kci se bivi vlaosnici jave
prvog ili drugog pcmedeljka, ani e 1dob~1li SVIOje delove. AkO se pak
j1:;ive treeg ponedeljka 1i ako depontiju amko, tj. svotu za tro-
kove oko eksploatacije okna, na hemplak, drvene .~onstru1kcije na
ulazu u. okno bie im vraena polovi!Ila delova. Bli'Vi, vla snici ko1ji 1
se na1aze u mestu koje je daleko dan hoda od rudarskog grada, m.o:..

raju biti obaveteqi. Ako se ne. jave i ak!o ne ulooe novac na hem-
plak, oni gube svoje delove, ako uloe albu, 0111a !?e nee uzimati
u razmatranje. .
'
4. Obiaj o omeivanju ('adet-i ol~ii)
Kada se bue okna, demarkaciiona ltnij.a svakog okna mora se

nalaziti 8 kolaa (hvata) u polupren.!klu polaize6i od svakog okna
(kuyu). Zatim (kanun) :liabranjuje d.a se bui drugo 'Okir1o u sektoiru
od osam ko1aoa koji pr:ipadaju nekom oknu".
5. Obiaj o urbararovom omeivanju ('adeti ol!;iiy-i urubarar)
UrbaiI'lair znai ~u rudarskoj) termiino1ogijd. geometar (mtihenclis

- 1nenjer) koji zna da premeri neko olono (kuyu). Ailro se ruda
i1ae na terenu pored o.kna, bie zabvanjeno merenje okna sa pr.i-
pajanjem rude. Omeeno okno moi e da viadi rudu sa susedno:g
terena, sarmo da ne probui susedno okno. A-ko vl.asnici okna nau
rudu u sopstvenom terenu, urbarar i hutman 1pregledae mesto. Hut-
man je naelnirk okn.a (kuyunun reisi) ikoga 'POstavljaju v1aisnici oikna
(kuyu sahiblar). A.ko je ito mogue, urbarar -
i hiutmani iozmerie (pro-
cenie) naenu -rudu. A~o je neko okno;;paun, tj. 1poeto s buenjem
' .
ali _,ruda u 1n:jemu n:]je naena, ii nije i;0i11ereno ono se pretw{tja
u letlok venti:1aci-0ni k.anal buen verti!kalno 2'ia evakuaciju pare
01d itolne, galenije za oticanje vode :iiz iudnLka., .aiko. je .
probije
- '
pre nego se sretne ruda. Ako. se ne nae ruda, zabr.anjeno je. buiti
- . ' '
ki:rek (kilrek 1ili giren), tj. -drugo aknio 1bueno u 1Unutranjosti demail'-
kaoione linije drugog .ok,na. Ghrek e se moi buiti 5am.o van osmica,
poluprenik od osam kolaa (hvata) o-ko jednog okina, p:Jod uslo-
vom da se nae slobodno mesto izmeu omeenih terena. Ovo oknp
nazvana je husar tj. pirat (ha1ami -- Itazi\:>ojinilk).
249
6. Obiaj ('adet) koji obuhvata nekadanje rudnike (!;ah = jama)
A1ko se reakt1vii1raiju (ihye - o.i!vljenje) dv1a day.no naputena

okna i aiko se .ne Zl1!a kiada su 'Ona naiputena, a koje je starije,
prvo okno u kojem .se nae ruda .bie premeren.o i smatrano kao
star.ije. Ako stara okna .imaju dva otvora (~a'ybne): jedan za venti-
laciju, a drugi kojli bi sluio 1~210 zna:k ~beleg) za instrument merenja,
tj. ako se ulazii Oiba olma nalaze jedan pored drugog, i da nikO' ne
zna koj1i je s1u1o za provetirav.anje, pravo na .reakti:viranj e 'Pripae
onome ko pl'Vli. nade rudu s.lurei se ipi\jiUik01n tkilli.imk), a:l.ri rto sa pri-
stankon1 urba1ara.
7. Obiaj ('adet) koji obuhvata neki bivi rudnik (!;ah)

koji je bio omeen
Zabra1n jeno je meriti ponovo pcxvr~n terena nek1o g dkna ve

omeenog i zamenjivati 1Stairu meu okna 111avim. Ako ii2Jbije sukob
i7.imeu vlaisni1ka dva okna povodom vee istarosti omeiv<l!nja, po-
zvae :se sved'Oci. Okno e. biti merencx. u istom pl'lavcu kao i r.anJ.je.
- ~
8. Obiaj ('adet) koji se odnosi n:a laz i proboj
U njihJOvoj terminol.ogij1i laz oznaava okno 1k,roz koje se stie

u druga <>k!na u unutranjosti rudnilka. Proboj je k1omwru~kaaiona ga-
ler.iija koja ise lburi od j.ed'11JO<g' do 1drugog oikna. 'Ailro d.,zrneu dva rudni-
ka 1pastoij~ lazi proboj na mestu gde se dva seikitora od osam kolaa
(osmi~a) dadJirujiu, bie zalbranjenio :pmV'ljenje farna 1knoz 1komunLka-
c1onu galeniju, tj. vaditi na si!lu 1i 1iilegwlno 'ru.du. Sv.aiki o.d dva Tud-
nika moi e da \5e :korrati galerijcan za prelar.z; za vaenje rude ako
postoji sl(jboda1n teren sektooia od ooa'ln koliaa . .A:ko nema 1k-omuni-
kacij e meu njdma, rudnilk kioji stiigne do rude vaclJi se do momenta
kad se oba rud,niJk.a recipronim buenjem spoje. Oim se sretnu,
rudari e se zll!u\9taviti na mestu -gde se nai1aze, doik urbarar i hutman
pregledaju mesto. Nain daljeg postupka je po:orrat. Oba mO'l'aju
izdati ' reenje (hiiccet) sa aimtloviim peatom ida niilk.a,kva teta ne bi
.
bi1a i),aiinjena dok .iinstirument mePenja doddme d 1no okina. &kio se
neko 'okno eksploatie kiroz sopstvenu ajbnu tj. 1kroz otvoir u
oknu, .a .aiko 'On -ilspuoa i srui se, pa ;a~o se ne nae prillarz11i put
kroo :sopstevin.i sektor od osam k-0laia da bi se dolo do .rude, da
se radi, ulam u O'kno 1i vadi ruda krioz sopstveni teren, tad.a e
.druga okna moi da v.ade rudu iiz sruenog okrua d1ok se ne na
neki put u sektoru od 'Osam lk.01laa- tog -okna. Druga okna moi e
da vade rude lrol1ilkio ele. Ako neki 'lludrrilk 1priodlre u teren dr:ugog
fruclJn~a, on e vaditi rudu koju nae do t'l'enutlka kad probije u
susedni rud.ni!k. Posle .toga urbarari i poverljtiVli ljudi (yara.r .a-da1111lar)
250
-- - -- - . ..
doi e da nadgledaju anesto. Ako urbarari pronau maraninu ~
tj. mesto gde je rud1ni!k bio meren u dubill1'll, ipr-e:tna geomet.I'iljd ur-
harara i gde isu 011i .postavili giranri.ou (ll'lri.!lain - zna1k), .rudairi e
se vratiti na sopstveni teren i nee na:pa:dati gr.anice. Ako se gra-
nina mea ne nae (mair~ani:n), spustie se dinstrument merenja.
Za:br.ainjeno je oterati iprotivnilka i:z zol-a, tj. sa dna ok.na bez
merenj-a rudnika.
9. Obiaj ('adet) zalaganja

. .
Zabranjeno je stavljanje u 2Ja-log i:zunerenog okna, bez obzira

da li se ono eksploati6e dli .ne. Varak, vla:snilk okna 1(sahib), bie ~z
veten. On e doi ;pred. amila i urbarara da d!zj.aVli da ne eli v.ie
da (ga ekapl01atie) i da se odriie paun-a itj. buenj.a okna -
ali e uplatiti imoo trokova 'Oko uea do momen.tl:!- _odustajanja.
Unbarair-i e zaibele2J~ti taj iin. Ako se olmo u kome se tna:ga za
rudom da u zalog, izdae se hudet vlasniku. On e doi pred urba-
rara i?Jmeu nedelje 1i srede uvee, naj.kasnije do dizlas~a zvezda. On
e done1li neki sreb11ii .predmet kao udeo u 1:Jrokovima ekisploaiaoi.je.
U sluaju sumnje u sadraj stvarne vrednosti ,iznosa trokova eksplo-
atacje, vlasnik e napraviti rawne sa sekretar01n (kitib) okna :i hut-
man.om 'do tatv,rtJka u podne. U sluaju da vlasntk ne ispla1ti svoj
iznos u trokovima eksploatacije (zamku~), on gubi svoje delove (pay).
10. Obiaj ('adet) svedoenja
Ako lj'udi ponu korienje novog terena ili nekadanjeg okna,

oni e kaio svedoke uzeti osobe koje se zateknu na liicu meSlta. Bilo
da je sved'Ok prijatelj :ili stranac, musliman ili nevevni!k, njegovo
e svedoenje .biti pr.ihvaeno.
11. Obiaj ('idet) zakupljivanja (lem11ad)

Jedan varak m1oe dati u zakup ~lplo nekom iorta ku (yolda~),0
tj. rudar.i mogu uzeti neko okno u zak!up da bi ga ekisplo1atiisali na

odreeno vreme, o svom troku ispla6iviali vlasnicima o:.k!na petinu,
estinu .iJii neki deo .izvaene .rude. Za.kup se ne moe otkazati pre
isteka roka, bilo da rude ima u izobilj'll ili da. je uopte nema. Lice
koje daje u Ziakup delove da~e da se ubeleii ugoiv-or u urbaralI"lQIV
reg.tstair, da bi bio overen. Ako neki va.ra.k 'da u za.ku'p nekom ortaku
delove na kradit, 1ne uraiunavajui trok!ove, tj. za odreeno vreme,
bez 1iisplate trokova eksploataaije, 1ortak nee iz:gubilti zakup delova
pre dsteka ro~a, bilo da je 1'111aoi dOlbiti b~lo da je u gub.i.tku. Da bi
1
251
ugovor o zakupljivanj'U bio nepovrediv, treba da se unese u urba:-
rarov regista>r (defter), da akt ima amilov peat i da obe stranke
imaju svedoke. U tim uslov'ima ugovior se ne moe otkazati.
12. Obiaj ('adet) o naputenim oknima
(Od,redba) o ponovnom eksrploatisa.nju .naputen~h okana, iz-

merenih ili u procesu traenja rude. Ako :b1vi Varaoi opet ospo,so1b~,
delei delove, nek.o okno ~paun) bueno izvesno vreme a zatin:n na-
puteno, svaki e imati broj delova propo1rci10nalan UJp1aenorn ij,z-
nosu tvokov.a. Ako se nae ruda u velikiim kolii~n1am.a d a1ko za,tim
nekii v,araci tv.re da su ima1i vei broj delova pre pokiretainja okna,
to nee biti uzimano u razmatranje. Po tom p~tanj:u treba se obra.titi
hutmanu i ueniku, a ne dlnugiim svedoaiima. Uenik je ruda:r koji
je sklopro ug,ovor sa vl asni'oima ()kna za 1zvestan broj kolaa. Kada
0
se okin.o ponovo osposobi vairaoi postaju vlaisnLci onog broja delo.va

za k-oje su p~wtillii. troskiove ekisp~oa:taicij,e (zamku~).
13. Obiaj ('adet) koji se dnosi na poboljanje zaduenog
A.ko neki v.a:r.ak eli da pobolja c1kno bi,lo smanj.enjem tro-

kova eksploatacije ili buenjem u nekom drugom (?) pravcu, i ako
od nekog zat11ai da po'kl"ije 'deficit, aik i ailro on i1ma sa,mo jedan
deo, vlasnici koj,i dre .preostala 63 dela nee se moai protiviti. Oni
e se ~d1ov-0ljirtli onim to bog (Tengri) 85 da, bilio dobitak. bilo gu-
b1ta:k. Ako se ortaci (yiolda~) 1uspIJotiive .i aik<> ne ek&pilorut~u okino,
on e pozvati svedoke. V1asni!k jednog dela angalovae oveka po
sv-0m :iz;boru za rad u oknu, a 1ica kCJ1j.a an u:pobrebi zadovoljie se
1
Oil1liim tlo im ,bog da. Vlasn1k jednog dela i rad:nioi koje je on pozvao
nee dati nita (vl asn'ioima 63 dela).
0
14. Obiaj ('adet) o zakupljivanju delova (hisse)
U ok,nima u koji,ma ,se de1ovi da:ju u zakup, var.ak ne moe

1
uzeti ,delove u zakup bez dozvole 01Stal~h varak.a. Ako oni saznaju
da je on uzeo u zakup del,ove sa lenhovarom bez nj~hOVt()g zn,anja,
svii vaTaoi isplafJie lici,ma koj,a su. uzela u zakup 1i12Jl1!0s trokova
ek!:ip.k>ataoije 2'Ja delove uzete u zaik:up i oni e uestvovahi (ru dobitku
od proiZVIOdnjre).
15. Obiaj ('adet) koji se odnosi na laz

Laz je pr.istupno okno svih ostalih rudnilcih okana. Ako neko1
okno trai pr.i!stupno okno (laz) koje prolazi preko terena drugog
35
Tengri; ime boanstva koje upotreblja'Vaju narodi koji govore turskim
i mongolskim jezikom skoro uvek kad prizivaju . boga illi natprirodna bia.
252
okna, Qno mu se mae dar11i dobrovoajno. U s1u.aju odbijanja ne
m16e se 1p11ibe6i sili . .Aiko. je laz dat dO'brovaljno, zakon predvia da
se nee iimarti ipraivo da se pr.ouZTOkuj e teta, da se 1bui prolazna
galeI1ija za v.aenje rude (faTna) ili da se mera~i instrument (pre-
nosi 1preko terena okna koje je ustu1pilo pra1a2l).
16. Ako nekio ~o prekorai svoj obim li eksploartie teren koji
ne pripada njegiovom sektoru od osa:1n kodaa, pa ruko ga zatim
napu1sti i ostav'i pra!Zlnog za 1~r.ae iii.i due vreme, drugo okno nee
moi da otena prvo tndei da g.a je -eksploatksalo pre prvog. To je
suprotno ohiaju ('adetu), jer nema maranin van sektma. (Maranin)
oznaava granicu !roj.a ise nalaizi u nastavku urbainarovog omeivanja.
Onaj 1ko bui .prola2nu grulel"iju za vaenje rude (zafa1rna) k!ol"istei
novi otVIOr (proboy) il'i buei novu hapulu, tj. oklno za ekrk
- ne more biti silom oterain.
17. Obiaj ('adet) koji se odnosi na otvor okna (~aybne)

. .
Ako neko okn.o ne moe klo:nistLti sopstveni otvor (~ay,bne) za

sve svoje radove 1i trai da koristi iizlazn1i -otvor (~aybne) nek()g dru-
go1g okna, JOilo e dati ovome deo dobiti. Vlasn1ci okna koje trai
o.flvor ne mogu ko.ri.stiti otvor drugog okna bez dozvole vlasnika
tog o.kna, ni 1pr~begav1anjem. si.li. Ali ioni mogu d01brti pravo na pro-
vetravanje sh1odno obiaju .
.
18. Obiaj ('adet) koji se odnosi na okno dato u zakup
.
Lice ke>je je priihvB!tilo da uzme u zakup .neko okno ne moe
pretendovati da, u trenutku odlaska, kaid .mu 1stie rok, odnese ekrk
(dolab), kra1n skladite k-0de se nal-ruzi pokraj okina gde radnici
borave i gide se smeta ruda ili druge inaprave kioje je na.lo
kad je dolo.: Zgr.aide .pv1padaju okiriiu.
. '
' .
19. Varaci, 'kad se ra:di o eksploataciji nek()(g okna, moraju

odrediiti broj delova svakome meu njima i isp1atilti paipere, tj. da
daju tezkere 38 Ako posle toga oni ele da oteraju nekog meu nji.ma,
oni to ne m-01gu uradriti, jer se p11otiv:i obiaju, sem akio varak ne
isplauj e t1;1ok1ove.
20. Ako neko izmer-eno okno, u -ekspLoB!taoiji, sa:dri rude i a1ko
jedan va11aik ne zah1teva trokove eksploatacije od drugog v.a.raka
za vreme od viie nedelja, ostavljajui tai~ da se nagomi.la dug, za-
tim mu iatraii .da odjednom isplati ukupne trolrove e~loaitaoije
i predloi mu da ulooi svoje delove kao trokove eksploatacije, on
e staviti u zalog trok-01Ve ekspl-0atacije za iduu nedelju. Ostatak

98Objanjenje te1111ina perper je netaan. Treba razumeti da su is-

plata novca kao i transakcija ubeleeni u jednom aktu.
253
.
trokova ekap]oatacije ~oje treba da ispla1Ji vairak, i111a~1ac, iizrau

nae se u odnosu na trok-0ve koje -su isplatili ostal.i Ol'taci. Zabra-
njeno je imaocu da se odl'ekne svojih deLova u momentu ljutnje i
va r.acima da mu za to! daju protivv.rednost. '.Dr.ainsakcij.a zaikljuena
0 0
u tim sluajeviJma ;pooii.tava se. Imalac se mooe 'Os1obod~ti svojiih

delova saimo prodajom ~li pokl.anjanjem, a i to moe obaviti samo
pred urbar.arom 1ili pred verskim sudom, er.iijatom. T.ransakcij,a e
se runeti u uliba1nawi0v 1d:efter. Prodavac e >isplartiti trokove eksp[oata-
cije do 1d'aina '1lr8111lSaJkoij.e.
21. Obiaj ('adet)

kk-0 nek.i. rudnik u eksploataciji 2lapaJ.i pramnt na mestu gU.e
se nalazi demar.kaciooa granica (mar!janin), tj. ako upali vatru
~pr.ant) na mestu gde je s.tena tvl'da, ili iakio izbl:'li!e gr.anilcu, vlas-
111ici drugih rudni'ka nee moi da spree ovaj rudnlik, sem ako ne
osnae graninu lmiju ili 7iatrae da se opet pristupi omeiJVanju .
.
22. Obiaj ('adet) koji se odnosi na rudnike u eksploataciji (~ah)
U sluaju sukoba izmeu (sahiha) .dva rudnika urbarar.i. !i. po-

verlj.iivi ljudi (yaira.r .adamlar) doi e li. pregledae mesta. Oni e
sii u rudnike, premer.ie teren i poto se popnu na poivriinu
pozvae stranke ,i sasluati lih. Urbara:r d. ljudi od poverenja reie
proces po svom umenju i, shodno z,a.Jronu (~anun), po pitanju gra-
ninih linija 1i ogir-anienj.a. Ako tuitelji ele da se zblte, oni e
se meuoobno pomiriti i slolJiti. 0111i e po:zJv:at1 sve var.ake da bi
se dOtgO\l!Qll'ill.i o njihovim de1ov ima. Ako neki var.ak ne prihvati da
1
2lakljui sporaizu11n, on nee .moi .da bude prisi1jen na to. Uilbarari

se nee meatli u zakljuenje sporazuma, jer sporazum zakljuen
meu var.aoima va2il. Vaxac1 e ga uneti u urba111airov defiter, da bi
defter s1uio kao d-Olka:z u ~sJuaju da svedoci lcW.ino svedoe u even-
tuaLniom isporu.
23. Ako nek-i rudnik kori.sti poprenu .galeriju nekog dr.ugog
rudnika da bi vradio rudu l zat11ai omeivanje, on nee imati pravo
da merenje .sprovede po ilagu. Ta:j rudnik koristie novu pt>prenu
galeriju i novi papreni otvor iz jednog u drugi rudniik. On e pl'i-
mupi!ti merenju k!roz :novi komu.nikacioni oitvor. L~ce ikome je og.ra-
niavanjem pr.i.pala ruda i pro:zJvodnja ispla,,tie urbararru mel'inu
taksu (ol~u resmi).
24. Obiaj ('adet) o jedno:i;n rudniku (.:ah) u eksploataciji

&ko neki rudnik .iznosi na (rpovriinu) bruh ;tj. ostiatke -
ili rudu kr.az otv.or drugog ru<lnika . prvi rudini!k plaae drugome
14 perpera PO ihte ~ snabdevae zak-om, tj. kon,iiln sudom koji
sluii .za iznoen;j.e zem1je, uadima i drv.iima, kao i ll'aidniciffia. Vla-
snici rudn~ka koji dozvoljavaju korienje otvora 1 (~aybne) oclrarvae
ga kao i puteve.
254
25. Obiaj ('adet) o rudnicima u eksploataciji koji su dati
u zakup lenhovarima
Trokovi :pa.daj'u na teret lenhrovara. V.araci e uzet-1 koliLnt1

rude o k:oj-Olj su se slioili sa lenhovarima. Oni e ;1m ~zdati akt po
tom 1pi1tanju i uzee svedoke <la ne bi .ostav.ili mogunosti ~a sporove.
Tako va1raci nee moi da od,ustainu od ug:ovova ako se nae mnogo
rude, a ni lenhovaru itak,oe, a~o se rude uc1pte ne nae, jer se
smatra ida lenhovari i!:t11a"ju asta prava ~ao i vra11aci do isteka roka.
1
Ni1ko se ,ne moe usprotiv.iti ak10 len'hovaru uz111u nekog v:araka ili
drugo lilce kao o~taika da bi ilm ovaj pruio pom-01 za poinjanje
' '
eksploataC'ije nekog okna u kome se jo ni,je sti.glo do rude. A~o

neki lenhovar -oteti J;leki ru=dnik da ,bi doneo kori..sti dr.ugoon rud-

niku, On e biti 1kanjen. K=rivac e .biti .sputen u okno ru1dll1!i:ka
pomou t1eta koje e zatim biti preltiinuto, da ovaj pad,ne .

26. Obiaj ('adet) o galeriji za oticanje vode (i~tolna) koja je

ubirala dokuzlamu, tj. o galeriji (lag!m) koja isuuje vodu u rudniku
i koj.a prema 1:C>me ubira deveti deo od 1rud:e. Nik10 je nee moi
reakti v:irabi d.ork se muioh, ~C>tvor neke galerije na povrimi tla)
.ne 1ispuni zemljom i ne iezne, .i .dok konj~ ne budu mog1i prei
preko nje. Po jednom zakonu oria se ne moe reaiktiv.inati dok po-
stoji neko lice koje se sea da je ta galerija ubiirala deve1Ji,nu (:do-
kuzlama).
'
'
. -
27. O.biaj ('adet) o galeriji za izv,laenje vode k'oja nije uz.i-
mala devet:inu (doku211ama) .i koja se ZOV'e funtarie. Zemlja se iz-
vlai jednim 1kol'ibo.m (tekne). Ako se neka slina galerija obnavlja,
postupie se istovetno kao sa premerenim rudnikom .
,J

28. Ako se neka gale11~j_a (ii;itolna) bui u pravcu nekog rudnika
i ako ona pwdre u sektor 0>d osam kolaa 111ek-0tg omeenog rudnika
da bi .iz njega vadila rudu, treba da rudar sedne na neku klupi:cu.
Daska klupice b~e debe1a tri ,prsta, a duina njenih .nQgara <mO'liko
koliko doseg.ne ruka stisnute ake, a dralo od pijuk.a ~mae istu
?uiinu k.ao nog.ari klupice. Riudar koji sedi na klupicu lomie oko
sebe rudu dok ne na,pusti se.ktoir od osam kolaa okna. Kad se jed-
nom ta gpa:n1lca 1pree, on e isk-Oipati onolLko l'Ude koliko moe, van
' -
sektora Clld osam kolaa, i on e je uzeti. Ako se neko izmereno okno

bui u pravcu neke .galerije (ii;;toJ.na), -a .iln..strument marenja sputen
posle susreta galevij e, ona e bi:t~ buena tako to e .tzam iz sektoira
'
od osam kolaa okna. V1asnici galer.ij e vadie r.udu shodno oibiaju
lt-oji se odnosi na gia,leriju. Ali do tr.en,utka kaid oono .presee gale-

riju, sve to je ga:ler.ij.a vadila prLpada joj.
255
. 29. Obiaj ('adet) koji ob.uhvata galeriju (i~tolna)
.
Ako neko okno pre nego presee galeriju ne nae rudu, i ako
se kraj g.alel'ije na1azi ispod okna, a 1okno . stvo.ri buotinu t1pravo
na mestu. '
gde se nalazi kraj gale:r1je, ta:da okno. mora pripasti gale-
'
rij i, ali e ona ispla;titi

. . .
'Oknu trokove za drvenu potporu.

.ao. Obiaj ('iidet) koji. se odnosi na galeriju za izvlaenje vode

(i~tolna) ko~e se nalaze na razliitim. dubinama
.
Ako najdu.blja galerija izvlai vodu iz g.alevije za oticanje koja

se nalazi na V1iem nivou ii donios!i koristi rudniku, najdubLj.a galerija
za oticanje vode e ii ubirati deveti.mu (dokuzlama) na rq.du. Ona
e ga ubirati na celokupnu izvaenu i.iudu izmeu povrine tla i
dna svak!og <Jlkna (zol) kome je on.a donela izvesne prednosti. Zatim
e se nastavtl.ti buenje galerije za izvlaenje .vode ka njenom kraju
(il?tonorta) u drugom pravcu, u pravcu u kome e se spojiti s krajem
galerije za oticanje gornjih voda. Tua e ona i li.zai van (na po-
vrinu).
31. Obiaj ('adet) o nekoj galeriji
Ako neki rudniik tr.ai provetravanje kroz neku galeriju, ova

mu to ne moe odb'i!"lli.
3_2. Obiaj ('adet) 0t ga:leriji :koja se nalazi na velikoj dubini

i o rudnliku n.a maloj dubini u kome je zbog vode onemoguena
eksploatacija. Ako se osoblje rudn.ika obllati vlasniku galerije tra-
ei od njega buenje jedinog .ogranka na gore 2Jbog isuavanja !rud-
nika, i ako ovaj na .1Jo p:iiista.ne, on e za1lin1 moi da nastavii da bui
u prvom pravcu, jer on ruje sp:iiovieo taj ogr.ana.k u sopstvenom in-
teresu, nego1 da bi unapred~o rudnik. AOOo Vllasntk gale~ij e podie
nivo jednog kraja galerije po svoj-oj v:olji, a da ga za to ne moli
osoblje rudnika, cm nee m-oi vr.ile da se vraiti gore -i da ga sipusti .
. 33. Ako neka gale.rij.a za oticanje voda gornjim i donjim k'l'ajem
,ode u krivat, t~o da se 1oba 1kraj1a srue, i akio vlasnilru isruene i
naputene oticanje galerije ,treba nova, ,galer.ija za oticanje vode, on
'e buiti drugu .galeriju na novom 1m:estu. Zab11anjen:o mu je da
podi.e i1i spi.Isti nivo bive galerije.
34. Jedina gialeriija ne moe ;kortl3tilti neko mereno okno kao
lethol, tj. kaeiJ ventilaciono -okno (y.e1lrk). To je protivno Olb.i:aju i
nezaikion-ito.
(Bibl. Nationale de PaT1is, Manus, turos, anc. 35, s. 106-112;
N. Belrdiceanu, Les actes II, s. 257 268).
256
TABELE
TABELA 1
Ku11ovna mo jedne ake (asp1e) u 1488. godi11i, p1ema oto1na11skim

do]{u111cnti1n~1 iz Pa1iske nacionale bibliotel{e i piiema d1ugi1n izvo1i1na:
topl.ieno maslo o, 176 - 0,200 kg

Sll" 0,352
''
S'ofijslci si1 0,529
''
alva 0,211 ,,
ulje Z<l usvctljeonje 0,426 l
tn<isl i r1ovo t1 lj e 0,234 I
ko;i;je 111lel<o 2,116 l
1ned 0,352 I

JaJa 9 komada
n1asil i11e 0,705 1,415 kg
hleb 2,469 ,,
1iba:
lttka 2,116 ,,
saran
1,411 ,,

p111nac 0,660 ,,
su :2,820 - 5,644 ,,

U\'Ce lllC!i() 1,058 1,234 ,,

s1ice 2,822 l
jogt1rt od koze 1,411 lcg
(Beldiceanu, Les actes de p1emie1s sultans, II, s. 172).
293
TABELA 2
OBJANJENJE CIFARA KOJE SE POJAVLJUJU U TURSKIM IZVORIMA
0,003207 kg 3,207 g = 1 dirhem

0,97 asp1i Cena kotanja obrade po dirhemu istog srebra u Novon1
Brdtt.
1,32 aspri Cena kotanja rude tJotiebne za dobijanje jednog di1l1e111;-1
istog sreb1a u Novom .Brdu.
1,71 asp1i Cena kotanja jednog dirhcma [{upcliranog srebra u Trep1.
2,-29 aspri Cena kotanja po dirhemu istog s1eb1a u T1epi.
2,82 aspri .Prodajna cona dirhema istog s1ebra koji primaju va1rt1ci
u T1epi.
4, 137 asp1i 1 harni = 4,137 kibYI.
12,69 aspri T1olcovi preia\'anj<1 1,750 di1herna kupeliranog s1eb1;1
odakle se dobija 1,460 di1hema istog sreb1a.
14,28 asp1i Cena J{otanja obrade klblla iude za dobijanje istog s1cb1,1.
14,617 asp1i T1okovi pteiavanja 2.015,5 dirhema [{upeliranog s1cbra,
iz ega se dobija 1.680,927 dirhcma istog s1eb1a.
16,6/o Tokom p1eiava.nja koliina istog sreb1a koja se dobij(~
manja je za 16,6/o od koliine kupeliranog rafiniranog s1eb1a.
41 aspra Trol{ovi po harniju rude za vaclenje lcupcliranog s1ebra.
60 lcibil rude
78,75 aspri Kupovna cena hamla op1a.ne i probrane rude u Novom Brdu.
115 dirhema U Trepi i Novom Brdu ttokovi rafini1anja bili sti 1 aspri-l
na 115 dirhema istog sreb1a.
125 di1hema Desetak plaen na 1000 dirhema lcupeliranog srebra.
145 dirhema Od 875 dirhema lcupeli1anog s1ebra dobija se posle 1afi-
novanja 730 di1hema istog s1eb1a.
284,5 di1hema Desetak plaan na 2,300 dirhetna kupeli1anog s1eb1a.
334,573 di1hema Od 2.015,5 dirhema dobija se posle rafinovanja 1.680,927 dir-
hema istog s1eb1a.
859,69 as p1i Trokovi obrade, iafinovanja, sa taksama da bi se izdvoj-ilo
isto s1ebro iz 60 kibila rude.
1.000 dithema Iz 60 kibrla slabijeg kvaliteta rude dobijalo se samo 1000
clirhema l{upeliranog srebra.
1.460 dirhema Cisto sreb10.
1.488,36 kg 60 kibila rude.
1.64() aspri Trokovi oko vaenja kupeli1anog sreb1a iz 40 l1amla p1-
voklasne oprane i p1ob1ane rude u iudniku No-vo Brdo.
1.654,617 asp1i Trokovi oko obrade, rafinovanja, naplaivanjt1 taksa, da
bi se izdvojilo s1ebro iz 40 hamla p1voklasne iude u Novo111
Brdu.
1.680,927 dirhema Koliina istog sreb1a !roja je ostala od kupelira11og s1eb1a
dobijenog iz 40 hamla p1voklasne oprane i probrane iude,
posle isplaivanja deseti(a.
1.750 dirhema Koliina kupeliranog sreb1a izdvojena iz 60 klbila iude tt
T1epi posle -isplaivanja desetica.
294
2.000 dirhe1na I<olii.na kupeli1anog sreb1a izdvojena iz 60 kibila iude u
rudnil~u Trepi.
2.218,82 aspre Kur.avna ccna u Novo1n B1du za 40 hamla prvoklasne op-
rane i p1ob1ane rude.
2.300 dirhema Koliina kut=:i!lirai11og sreb1a dcbijena u Novom Brdu od 40
hamla prvoklasne opranc i p1obrane iude.
2.500 aspri Kupovna ccn<l u T1cpi 7.a 60 l{ib'ila oprane i p1obrane rude
iz ega se dobija 2:J.JO di1he1na kt1r.eli1anog srebra.
3.344 aspre T1okovi u Trepi (kupovina, ob1ade, takse) za dobijanje
:i;CJO kupeli1anog srebra iz 60 ltib'ila op1ane i prob1ane rude.
3.356.69 Tiokovi u T1epi (kupovina, ob1ada, takise, p1eiavanje)
da bi se dobilo isto srcb10 iz 60 kibila op1ane i probrane
iude.
3.873,74 aspie Trokovi u Novom Brdu {ku1Jovina, obrada, takse, prei~
av::inje) da bi se izdvojilo isto s1eb10 iz 40 hamla pivo-
kllasne oprane i probrane rude.
4.104,96 kg 40 hamla.
(Beldiceant1, Les actes de preniiers sultan.s, II, s. 172 174).
295
IZVORI I LITERATURA
i. AKDAG, M.! Osma'l!.!1: Imparatorlugunun kurulu11 ve inki11afi devrinde

TiLrkiyenin ihtisadi vaziyeti, Belleten XIII 51, Ankara, 1949, s. 497 568.
2. AKIMOVIC, V.: Ustanak seljaka-rudara u Makedonijt krajem XVII veka,
Prosvetni pregled, br. 1 2, god. V, Beograd, 1949.
3~ ANHEGGER, R.: Beitriige zur Geschichte des Bergbaus im osmanischen

Reich I Europiieische Tiirkei, Bd. 1 Osmanll: Imparatorlugunda ma-

denler ve madencilik I Rumeli, cd., 1, cd. 2, Europaverlag, Istanbul -
- Zurich Newyork, 1943 1945.
4, ANHEGGER, R. INA:LCIK H.: Kanunname-i sultani ber muceb-i 'orf-i
'Osmiin-i, Tiirk Tarih Kurumu Basimevi, Alllkara, 1956.
5. ANTOLJAK, St.: Prilog prouavanju trgovakih veza izmeu Dubrovnika
i Skoplja u 15. i 16. stoljeu, Godien Zbornik, Filozofski fakultet, lmj.
10 11, Skopje, 1959, s. 5'1 75.
6. ANTOLJAK, St.: >>Sultan Jahja u Makedoniji, Godien Zbornik, Filozofski
fakultet, klllj. 13, Skopje, 1962, s. 109-187.
7. BABINGER, F.: Sultanische urkunden z'iLr Geschichte der osmanischen
Wirtschat und Staatsverwaltung am Ausgang der Herrschaft Mehmes
II, des Eroberers I. Teil: Das Qnun-na?nme-i sultani ber mudscheb-i
'irf-i
'osm4ni (Hainschrift ancien fonds ture 39 der Bibliotheque Natio-
nale zu Paris), Miinchen, 1956.
8. BABINGER, F.: Die Aufzeichnungen des Genuesen Iacopo de Promonto-

rio-de Campis iiber den Osmanenstaat um 1475, da.nis Bayerische Aka-
demie der Wissenschaften, Philosophische Hisotorische Klasse. Sit-
zungsberichte. Jahrg.ang 1956, VIII, Miinchen, 1957.
9. BAJRAKTAREVIC, F.: Jedan savremeni perzijski izvor o bici na Kosovu,
POF, III IV, Sarajevo, 1955, s. 5 00.
10. BAJRAMI, F.: Administrativna podela Turske do 1912. godine, Spomenica
125-godinjice osloboenja. June Srbije 1912. -1937, Skoplje, 1937, s.
979 983.
11. BAJRAMI, Z.: Xehtarija e Kosove-Metohise,- Perparimi, N'~ 1 2, Prishti-
ne, 1955, s. 85 90.
297
12 BARDHI, A. P. O. M.: Ud/1timi i t'Enizot Mariit Bizzi-it, l{1ye1Jeslikvit te
Tivarit, 11eper, SliqyJJni ne vjete 1610, XXIII. Einzot ne J{11kes, ne
P1i:zrencl e ne Jan.jeve, H;>lli i Drits<<, N2 fl-,8, Sl1kode1, s. 264 271.
13. J~ARKAN, b. L.: Osinanli dev1i11de Akkoy1in.lu ltiikiimda1I Vz11n Hasc11:.
be11e c1it l<:anu11la1, Tari/i Vesikala1'i, Ista11bul, 1941, I, .N'~ 2, s. 91--IOG,
J1i'1 3, s. 184-197.
14 BARI<AN, b. L.: XV a.~1?11 ~0:11111cla biiyiilc .~e/11ilerclc l'.~!Ja !Je yiyecel<.
fiyat/.arl11.i11 lesbit 1ye tefti:;;i l111.~usla1fni tan.zi111 eclen lca1iu11l.r11, Ta1il1
Vesikalari, Ist<111bul, I, <'I~ 5, s. 326 340; II, 7, s. 15 40; II, J, s. 1611 177.
15 BARKr\N, O. I . : XV ve XVI l inci asirlarr11dci Osn1a11li I11tp1ato1lug111iclc1
.ri1ai e/co1io1nini11 /,11l11tki ve 11iali esc1la1i, birin.ci cild, Ka111t1i.[a1, Isla11bul.
1945.
16. BARKAN, 0. I,.: !13.1!134 (1vI. 1.527 1.528) Mr.!i yiyI11a ciit biit(:e or11eg(,
Ikt.isc1t F'akiilte.~i 11'1 e<11111c1si, XV, 1 4, (1953 1954), Isln11bul, 1955. s.
251 329.
17. BAI1f(AN, 0. r~.: 0011111,1111 l1np1i1c1.torlug11nda bir i.~rca11, Iktisat I'akiil.tc.~i
M ec11iua si, 1 4, t. 15, EJ.;i1n 1933 Te111111t1z 1951. Istanbul, 1955, s.
209 237.
18. BARJ\:AN, b. L.: Os111a11ll I11111arc.torl11g11 Biitc;ele1i11e Dair N otlar, Il\.tisai
Fcilcii.ll.<>.~i M ec11iiiasi, X VII, 1 4 ( l 955 1956), Ist<~ll buJ, 1960, s. 193 22-1.
19. BARKAN, O. L.: 1079--1080 (1669 1670) Mali yil!na ait bi1 os111a11ly bii.tc;esi
11e ekle1i, Ilctisat l~akiilte.~i Mec111ua.~i, XVII l 4 (1955 1956), Ist;1nbL1l.
l 960, s. 225 303.
20. BARI<AN, b. L.: 1070-1071 ( 1660-1661) tarilili o.~111111.~1 biitce::;i
tic bir
Mukayese, Iktisat Fakiiltesi Mec111uasi, XVII, 1-4 (1955-1956). IstanbLtl,
1960, s. 304 347.
-
') l . B1\RKAN, b. L.: 89,I ( 1488/ 1489) 11llI Cizyesini1i Tal1silcity11a iit M1il1aseoe
Bila11c;olarl:, Belgeler, 'l'ilrk Turih Belgeleii De1gisi, T0.11< 'fa1ih l{t11t11nL1.
Cild : l, Suyi : 1, l Ocal< 1964, A11ka1<1, 1964.
2'2. DASAGIC, S.: Kako .~e Jugoslavija dijelila 1ta kadil1ike, Novi I3el1a1, I'!,
.i\~ 12. S;11;1jC\'O, 1930, s. 177 179.
23. BVA: l(an1ini Sas i Vuitrnska l\.an11n1ia1na, Def ter N~ 133, 20 Rebi I 932
(1526) (01ije11t<1l11i i11stiiut u Sa1ajevu).
24. BVA: Ka111i11i Sci.~ i V1iitr11ska kant11111a111a, Defte1 .N'2 234, 951 (1544/5).
(01ije11t<1l1ni i11stitut u Sa1-<1jevu).
) .-
.... ;). BVA: Mc1li11e Defte1i, .N'2 6.54i 188 9.
36. BV.<\: M11kataa De.fteri N2 17ri Z<l 1nulc;1Lc: vt1it111.slcog s;111cl<1l;;:a i Sl.;oplj<1,
.~.~I (1478) godine, 21 fotul;;:o1Jij<1. (I11stitut zt1 isto1iju SAN, Red. IJt'<l.i 5fi,
lcttiija 23, 01man 11).
27. BVA: Ic111al Defte1i, .N'2 22, 892 (1487) god .. fut. 62 (u 01i.iL'-lll<1l11()ITI. i11.~ti
t.t1 tu u S;111jevu).
28. BVA: Tap11 Defteri (l{rueva/,i Defte1), .N'2 161 (153!J. g.) i .N'~ 17!J (1536. g.).
(01-ijcntal11i i11stitut ti Sa1;1jevu).
29. BV1\: EJ N 961 EI Rn 962 1553 1554, l\1iihi111111e Defte1i, Tvin 1.
30. BV /\: Et N 966-EI R<t 968 1558 1560, Mii.l1in111ie Defteri, 'fo1n 3.
31. BV.<\: Et R<1 967 EJ ~ 968 1559 1560, Miihin111ie Defte1i, 'frJ111 4.
32. BVA: El M 973 El Z 97;3 1565, Miil1i111nie Defte1i, Tom 5.
33. BVA: EJ M 972 E1 Z 972 1564, Mill1.i111.nie Defteri. Tom 6.
298
34. BVA: El S 975 Et R 976 1567 1568, Miihi11tnie Defteri, To111 7.
35. BVA: Et N 977 El lVI 978 1569 1570, Mii.lti11t1ne Defteri, To111 9.
36. BVA: El M 978 Er l\II 979 1570 1571, Mii.hi11in1e Defte1i, Ton1 10.
37. BVA: EJ Ca 978 EJ C 978 1570, Miil1i11tnte Defteri, To1n 11.
38. BVA: Et C<1 978 Et Z 979 1570 1571, Miihimme Defteri, Tc.11n 12.
:3!). BVA; Et L 978 Et S 979 1570 1571, Miilti1n111e Defteri, 'l'om 13.
"10. BV A: El L 978 Et Z 978 1570, Miihi1nnie Deft.eri, Tom 14.
41. BVA: Et M 979 Er $ 979 1571, Miihi1nnie Defteri, Tom 15.
,12. BVA: Et R<1 979 EL B 979 1571, Miil1i11111te Defteri, Tum 16.
1:i. BVA: E1 N 979 E1 L 979 1571, Mii/1i1nnie Defteri, Totn 18.
44. BVA: EJ M 980 Er Ra 980 1572, Miihi11111ie Defteri. Totn 19.
15. BVA: EJ N 980 Et M '981 1572 1573, Miihi11tnte Defteri, Tu111 21.
16. BV A: Et M 981 Et Cn 981 1573, Mii.hi11111te Defteri, Tom 22.
17. BVA: E1 Ca 981 Et Za 981 1573, Miihi11i111e Defteri, To111 23.
4!3. BVA: Et Z<l 981 El N 982 1573 1574, Millti1111ne Defteri, Tom 24.
49. BVA: EJ $ 981 El N 982 1573 1574, Miilti1n11te Defteri, Totn 25.
50. BVA: Et S 982 Et $ 982 1574, Miihim11ie Defteri, Tom 26.
;'il. BVA: El B 983 Et Z 983 1575 1576, Miihi1nnie Defteri, Tom 27.
52. BV1\.: Et Ca 984 Et N 981 1576, Miilti11111te Defte1i, Tom 28.
53. BVA: El N 984 Et Z 984 1576, Mii.hi11i11ie Defteri, Tom 29.
54. BVA: Et M 985 E1 M 985 1577, Miil1im111e Defteri, Tom 30.
55. BVA: Et R 985 El $ 985 1577, Mii.hi11111te Defte1i, 'fom 31.
56. B VA: Et $ 985 EJ M 986 1577 1578, Miihi111111e Defteri, Toin 33.
57. BVA: EI M 986 Et R 986 1578. Mii.lii111.11ie Defteri, T1Jm 34.
58. BVA: Et Ra 986 Et L 986 1578, 1Vfiil1.i1n1ne Defteri, Tci1n 35.
59. BV A: E1 L 986 EJ Ct 987 1578 1579, Miiltintnte Defteri, Tom 36.
60. B V A: EJ Z 986 EJ! C<i 957 1579, Mii.l1i111111e De:fte1i, Tom 37.
61. BVA: El L 987 El Ra 988 1579 1580, Mii.l1int111e Defteri, To1n 39.
62. BVA: EJ $ 987 Er Za 987 1579, Miihi111n1e Defteri, 'fom 40.
63. BV A: El $ 987 El Ca 989 1579 1581, Mii.lii11i1ne Defteri, Tom 42.
64. BVA: Et Ra 988 EJ S 1188 1580, Miiltim111e Defteri, Tom 43.
65. BVA: Et Za 988 E1 B 992 1580 1584, Miil1i111111e De.fteri, Tom 44.
66. BVA: Et C 989 El Za 989 1581, Miil1ir1t11te Defte1i, Tom 45.
G7. BVA: Et B 989 Et S 990 1581 1582, Miihini111.t: Defte1i, Tom 4!i.
1;3, BVA: Et S 990 E1 Z 990 1582, Mii.lti11i111.e Defte1i, Tom 47.
69. BVA: El B 990 Et R 991 1582 1583, Miih i?1111te Defte1i, Tot11 48.
70. BVA: El N 991 E1 N 992 1583 1584, Miil1,im111e Defteri, To111 52.
'll. BV.1-\: Et Ra 1127 Et Z 1201 1715 1786, Miil1ir1t111e Defte1i 'fo111 57.
72. BVA: EJ R 993 El L 993 1585, J'l/fii/1i11111te Dcfte1i, Tom 58.
1:1. BVA: Et N 993 E1 C 994 1585 1586, Miil1i1n111e Defteri, '!'om !ill.
74. BVA: EJ S 995--El $ 996 1586 1587, Mii.hi11i111.e Defteri, Toin 62.
75. BVA; Et Z 998 EJ R<l 1000 1589 1591, Miil1in1111e Deftc1i, Tc)tn 67.
76. BEGOVl, M.: Ttago,i naeg s1ed11jovekovnog p1ava u turski111 l)l'aVllll11

spumenici1n1. IC SAN, l{nj. III. Beog1ad, 1952, s. 67 85.

77. BEGOVIC, M.: Tiagovi naeg sred11jovekovnog k1ivinOfJ ])1ava ll t11rsl;:i11t
.:al~o1isl<:ini sponie11ici111a, I Sr\N, Bcog1ad, 1956, s. 1 11.
299
78. BEGOVIC, l\II.: Nai pravni nazivi u turskim spo11ienici1na, Glas SAN,
CCL, knj. 10, Beog1ad, 1961, s. 27 38.
79. BEGOVI, M.: O nadlenosti 1udarskih sudova po zakonu o rudnicini<i
despota i tursl<:im ruda1skini zakonima XV i XVI velca, Spomenica
u ast 1novoizabranih lanova SAN, knj. 30, Beog1atl, 1967, s. 7 17.
80. BELDICEANU, N.: Les actes des premiers sultans co1iserves dan.s les
manuscrits t1trcs de la Bibliotheque Nationale ci Paris, t. I: Actes de
Mehmed II et de Bayezid II du ms. fonds ture anc. 39, Pa1is La
Haye 1'960.
81. BELDICEANU, N.: Les actes de pre1nie1s sulta1ts conserves da1ts les 1n1i-
nuscrits turcs de la Bibliotheque Nati.onale d Paris, T. II: Reglements
11iiniers, 1390 1512, Pa1is La Haye, 1964.
82. BIBL. NATIONALE DE PARIS, Manusc1its turcs ai1c. 35 i 85.
83. BOBCEV, S. S.: Pog.ied 1ia p1avno ureenje Balka1ia pod tu1sko111 up1avo11!,
K11jiga o Balka,nu. I, Beog1ad, 1936, s. 159 167.
84. BOG DANO, P.: C1tneus Propl1etaru111 de C/11isto, Patavii, 1685 M. D. C.
LXXXV.
85. BOJANI, D.: Podaci o Sko1)lju iz 951 (1544) god. POF, III IV, Sarajevo,
1953, s. 1307 619.
86. BOIC, I.: Dttbrov1tik i TtLTSk(L u XIV i XV vek1t, Beog1ad, 1952.
87. BOIC, I.: O Dukainima, Zbo1nik Filozofskog fakulteta, 1Q1j. VIII, Beo-
grad, 1964, s. 385 427.
88. BOUE, Ami: La Tiirquie d'Europe, Tome I IV, Paris, 1840.
89. BROKIJER, B.: Ptttovanje preko 1no1a, Beograd, 1950.
90. BULBULOVI, E.: Ttirci i razvitak turske drave sa uvodoni u kultu11i1t
i politiku povijest i.~la1na, Sa1ajevo, 1939.
91. CVIJIC, J.: Osnove za geog1afiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije,
I III, Beograd, 1906 1911.
02. CVIJIC, J.: Balkanska 1Joluostrvo i J1inoslovensl\:e zemlje, Osnove antro-
1JOgeografije, knj. I II, Beog1ad, 1911 1922.
93. CVIJi, J.: Balka1iski problemt, K11jiga o Balkanu, II, Bcog1ad, 1'937,
s. 202 240.
94. CAGATAY, N.: Osmanl'i Iniparatorltigunda made11 i~letme httkuk1t, Ankara
Vnive1sitesi, Dil ve Tarih-Cografya FakU.!tesi Dergi~i, II, 1, TUrk Ta1ih
KurumLI Basimevi ,Anka1a, 1943, s. 117 126.
95. <;AGA TA Y, N.: Osmanl'i Imparato1lugunda 11iaden hukuku ve iktisadiyati
hakk't1tda vesikalar, >Tiirk Vesikala1r,,, SayI: 10, Cilt: II (1942), s. 275-
283; SayI: 12, Cilt: II (1943), s. 415 423, Anka1a.
913. CAGA'f A Y, N.: Osmaitlt lniparato1lugu1ida Reaya 'nin Mi1i arazide top1ak
tasarrufu ve intikal tarzlar'i, IV, Tilrlt Tarih Kongresi (1948), TUrk Tarih
KurLtmu Basimevi, Anka1a, 1952, s. 426 433.
97. CERKOV, E.: Za11afillet e xehtarise ne paraliistori, >>Perpa1imi<<, N~ 1-2,
Ptisl1tine, 1964, s. 75 83.
98. IRKOVI, S.: O najstarijim t1trski111 zlatniciina, Zbo11nik radova, ltnj. LIX,
Vizantoloki institut, knj. 5, SAN, Beograd, 1958, s. 71 75.
99. URI, V.: Zanati i ku11a industrija pod Turcima, Knjiga o Balkanu,
II, Beograd, 1937, s. 143 158.
300
100. DEMA, P. B.: Shqypnija katolike ne vjete 1671 (nxjerre prej doku11ientit
te vizitatoiit D. Sht.jefa11 Gasparit), >>Hylli i Diites<<, N~ 7 8, Shkode1,
1932, s. 410 425.
101. DEROKO, A.: Srednjovekovni gradovi, >>Prosveta<<, Beograd, 1950.
102. DIMITRIJEVIC, S.: Dub1ovaki karavani u junoj Srbiji u XVlI vektt,
Posebno izdanje SAN, Beograd, 1958.
103. DINl, M. J.: Dubrovaka srednjovckovna karava11ska trgovina, JIC, god.
III, sv. 1 4, Li ubljana Zagieb Beog1ad, 1937, s. 119 145.
104. DINi, M. J.: Tri francuska putopisca XVI veka 1t 1iaim ze11ilja11ia, God.
Ni.kule Cupia, knj. XLIX, Beograd, 1940, s. 85 119.
105. DINIC, M. J.: Oko velikog bosa1iskog zlatnika, IG, N~ 3 4, Beog1t1d,
1955, s. 149 157.
106. DINI, M. J.: Novo Bido, kratak isiorijski J)regled, Sta1i11ar V VI (1951
-1955), Beograd, 1956, s. 247 295.
107. l)lNi, M. J.: Za istoriju 1udarstva ii sred11jovekovnoj Srbiji i Bo.~1ii,
I II, Beog1ad, 1955 1962.
108. DRAGANOVIC, K.: Izvjee apostolskog vizitatora Petra Masarecliijfi l)
prilikama katolikog naroda u Bugarskoj, Srbiji, Srijemu, Slavo1iiji i
Bos11i god. 1623 1624, Stariine XXXIX, Zag1'.eb, 1938, s. 1 49.
109. DAMBAZOVSI{I STAROVA: Turski doku1nenti za ma1ccdon.~1cata isio-
rija, I V tom, Skopje, 1951 1958.
l lG. DORDEVIC, T. R.: Stanovnitvo 1i Srbiji pos.!e Velike Seobe 1690. godi11<'~,
Godinjica Nikole Cupia, knj. XXXVI, Beograd, 1927, s. 1 28.
111. URDEV, B.: Neto o vlakim .~tareinania pod tursko11i ttpravo1n, Glasni!(
Zc1naljskog muzej;\ BiH, LI! (1940), Sa1ajevo, 1941, s. 49 67.
112. DURDEV, B.: O knezovima pod tu1sko11i upravo111, IC, SAN, god. I, 1 2,
Beograd, 1948.
113. DURDEV, B.: Prilog pit.anju razvitka i ka1aktera tursko-osmanskog feu-
daliz1na-tu1sko-spahij.~kog ureenja, GID Bii, god. I, Sarajevo, 1949,
s. 101 167.
114. DURDEV, B.: O uticaju tur.~ke vladavine 11a razvitak naili 11a1ocla, GID
BiH, god. II, Sa1ajevo, 1950, s. 19 82.
115. URDEV, B.: Ispisi iz deftera za B1anicvo iz XV veka, 1467 1468, Isto-
1ijski glasnik, N~ 3 4, Beog1ad, 1951, s. 93 99.
116. DURDEV, B.: T1i1ska vlast u Crnoj Gori u XVI i XVII veku, Saiajevo,
1953.
117. DURDEV, B.: Iz istorije Crne Go1e, brdslcih i 1nalesorskih ple1nena,
>>Radovi<<, Nauno drutvo BiH, knj. II, Odeljenje istorijsko-filolokil1
nauka, knj. I, Sa1ajevo, 1954, s. 165 220.
118. DURDEV FILIPOVI HADZIBEGI i d1.: Kanu1ii i kanunna11ie za
bosanski, liercegovaki, zvorniki, crnogors1ci i skadarski sa11dak, Se1ija
I, sv. 1, Sarajevo, 1957.
119. DURDEV, B.: O prepisu kanu11name za .~remski sandak u 1ukopis11
Orijentalnog instituta u Sarajevu, Prhlozj za 01ijentalnu filologiju, X XI
(1960 1961), Sarajevo, 1961, s. 237 252.
120. DURDEV, B. VASI, M.: Jugos!ovenske zenilje pod ttirskom vla1i
(do kraja XVIII veka), Izabran.i izvori, Zagreb, 1962.
301
121. UREV, B.: Uloga c1kve tt staroj istoriji s1pskog 1ia1oda, >>Svjetlost.:,
Sa1aj evo, 1964.
122. El~ENDI:, F.: Plaanje dt1b1ovakog danka T1trci11ia, Kalenda1 >>Gaj1et<<,
Sarajevo, 1939, s. 218 226.
123. EKREM, R.: Osnianlf Mttahedeleri ve Ka1Jitiilasiyo1ilar ( 1300 1923), Ti.i1-
lciye Matbaasi, lstanbul, 1934.
12'1. ELEZOVI, G.: Proizvod7J-ja alitre u Jur1i1nler1i kocl Skoplja, Glasni!<
SND, lcnj. III, 1, Skoi:,lje, 1928, s. 203 208.
125. ELEZOVIC, G.: Ttt1-.~ki i.?vo1i za istorijti Jugoslavena. Dve ttirske 1110-
nike iz XV veka. l) Aik Paa Zacle i 2) Du1sun Beg, B1atstvo, XXVI.
Beograd, 1932, s. 51 126.
126. ELEZOVIC, G.: TL11sJci S!)Omenici, l<Jnj. I, sv. 1, 2, SAN, Beog1ad, 1940
-1950.
127. ELEZOVIC, G.: I:: Carigrad.~kili tu1-.~kil1 arhiva Miil1i11ime Defte1i,
Beog1ad, 1950.
128. ELEZOVIC, G.: Tarapa11a (darb-hane) u Novom Brdu Turske ake
(asp1e) kovane u kov11ici Novog Brda, IC SAN, lcnj. II (1949 1950),
Beograd, 1951, s. 115 126.
129. ELEZOVIC, G.: Ogledalo Sveta ili !storija Mehmeda Ne1ije, SAN, Zbo1-
nik za istonjaku isto1iju i kinjievnu g1au, Odeljenje d1utvenih
nauka, Se1ija p1va, knj. III, Beog1ad, 1957.
130. ENGELS, F.: Razvitak socija.!iz1na od utopije do nauke, >>Kultura<<, Beo-
g1ad, 1950.
131. EVLIYA CELEBI: Evliya (:elebi seyahat11a1nesi, Ton1 1 6, Istanbul, 1314/5
(1896/7) 1318 (19(}0).
132. EVLIYA (,;ELEBI: Putopis, I, II, Srirajevo, 1594 1957 (Odlomci o jugo-
slovensl(im zemlja1na. P1eveo, uvod i komcnta1 napiS<lo Hazim aba-

nov1c,
133. FERMENDZIN, E.: Isp1ave god. 1579 1671. titii se Crne Gore i Stare
Srbije, Sta1ine<<, XXV, Zagreb, 1892, s. 164 201.
134. FILIPOVI, M.: Etnike prilike u Jltnoj Srbiji, Spome11ica 25-godinjice
osloboenja June Srbije 1912 1937, Skoplje, 1937, s. 387 399.
135. FILIPOVI, M.: Ilas pod Patrikom, Sarajevo, 1958.
136. FILIPOVIC, N.: Nekoliko dokumenata o trgovini za vrije11ie turske vla-
davine, POF, II, Sarajevo, 1952, s. 57 81.
137. FILIPOVIC, N.: Seda1n doku11ienata iz kodeksa br. 1. Orijentalnog instit11ta
u Sarajevu, POF, III IV, Sa1ajevo, 1953, s. 437 454.
138. FILIPOVIC, N.: Pogled na osmanski feudaliza1n (s posebnim obzirom na
agrarne odnose), GID BiH, god. IV, Sar<1jevo, 1952, s. 5 146.
139. FILIPOVIC, N.: Iz istorije Novog Brda u drugoj polovi1ii XV i prvoj
polovini XVI veka, GID BiH, god. VI, Sarajevo, 1954, s. 63 85.
140. GEORGIEV, D. P.: .Sopstvenosta vrz iflicite i ifligarskite agrar1io-prav1ii
odnosi vo Makedonija, Skopje, 1956.
141. GEORGIEV, G. K.: Rudarstvoto v Jugozapadna B',!garija i Jugoisto1ia
Makedonija, Sofija, 1953. .
142. GIANNELLI, C.: Dokumenti inediti sullo stato di alcune comunitd. cato-
toliche della Serbia Meridionale nel 1578. Izvod iz Ricerche slavisticha<<,

tom II, 1953, s. 29 59.
302
143. GbKBILGIN, M. T.: Edir1ie, Isla1n Ansilclopedi1<i, 30, Ciiz, Istanbul, 1946,
s. 122.
144. GOKBILGIN, M. T.: XVI asirda mukalaa ve iltizam i.~terinde kadililc
mii.essesini11 1c.~ii., IV Tiirk Tari/i Ko1igresi, A:nka1a, 10 14 Kasim 1948.
'I'urk Tarih Ku1u1nu Basimevi, Ankara, 1952, s. 433 444.
145. GOKBILGIN, M. T.: XVI XVI asirlarda Ecli1ne ve Paa livasi, valcifla1.
mii.lkler 1nukataalar Istanbul Edebiyat Fakilltesi Yayinlarfdan N2 508,
' '
Islanbul, 1952.
146. GOI<:BILGIN, M. T.: Kanuni sultan Suleyman devri ba~lar!nda Rumeli
eyaleti, livalari, ~ehir ve kasabalari, Tiirk Ta1ih. ICu1iim1i, Bellcten, t.
XX, N2 78, Anka1a, 1956.
14 7. GOI<:BILGIN, M. T.: Ru11ie.li 'de Yiirii.kle1, Tata1lar ve Evlad-i Fatiha11,
Ista1ibi1l V11iversitesi, Edebiyat Fakilltesi yayinlarindan, .llf~ 748, Osma11
Yal<;in MatlJaasi, I.sta.nbul, 1957.
148. GOKBILGIN, M. T.: Kanu1ii sultan Siileynian, Istanbtil, 1967.
149. GRUJIC, R. M.: Skoplje tt prolosti, >>Juna S1bija<<, b1. 2, Sl{oj:tlje, 1'922,
s. 41 49.
150. GDCER, L.: XVI XVII Asirlarda Osnianli I1nparatorlugi11itin vergile;,
Se11net Matbaasi, Istanbul, 1964.
151. GRZEGORZEWSKI, Y.: Z sidyllatow Ru11ielij.~kich epoki wyp1awy 1vie-
denskiej, Akta tiirckie, We LWO\vie, 1912.
152. HADIBEGi, H.: Rasprava Ali Caua iz Sofije o timarskoj organizaciji
11 Xv'll veku, GZM BiH, sveska II, Sa1ajevo, 1947, s. 139 206.
l 53. lIAD2IBEGI, H.: Ka1iun-nar1ia siiltana Sulej1na1ia Zako1iodavca iz prvii1,
godi1ia njegove vladavi1ie, GZM, Nova se1ija, IV V, Surajevo, 1950,
s. 295 382.
154. HADIBEGI, H.: Dizja ili hara, POF, III IV, Sa raj evo, 1953.
155. HADIBEGIC, H.: Actes legislatifs turcs en tant que sources historiques,
Fondes orientales ad historiam populor1im Europae Me1idie-Orientalis
alq11e ce1itralis 7Jerti1ietes, Academia Scientiaru1n URSS, Moskva, 1964.
s. 67 76.
156. HADIBEGi, H.: Glavarina u Osmanskoj dravi, 01ijentalni institut,
Sa1ajevo, 1966.
157. HADZI-KALFA ili KATIB CELEBIJA: Turski geograf XVII veka o Bal-
kanskom poluostrvu, Spomeni!{ Srpske kraljevske altademi.ie, XVIII,
Beograd, 1892.
158. HADl V ASILJEVIC, J.: J1tna Srbija, istorij,qka etnografska i politika
. istraivanja, knj. II, Preeviska oblast, Beogi'ad, 1913.
159. HAMMER, J.: Osma1ili Ta rili i, t. I, I I (Preveo Mehrncd Ata), Milliyl!t
Matbaasi, Istanbul 1966.
160. HANANEL, A. i EKENAZI, E.: Evrejski izvori za obenstvoto-ilc<nio
mieskoto razvitie na balkanskite ze1ni prez XVI i XVII vek, to11i I, II,
Sofij a, 1958 1960.
161. HANDZIC, A.: Uvoz so.!i u Bosni u XVI vijeku, POF, X XI (1960 1961),
Sa1ajevo, 1961, s. 113 148.
162. HALIMI, K.: Di1;ka rreth historise se Prishtines zhvillimi elconomilc,
>>Pe1parimi<<, N~ 6, Prishtine, 1956, s. 401 404.
303
16a. HAL!MI, K., Z.ejta,rija e Kosove-Metohise ne te katuemen, Perparimi,
.N'11 1, Prishtine, 1958, ~. 109 118.
164. HALIMI, K. Gilani veshtrime antropogjeografike, Perparimi<< . N2 .11,
. Prishtine, 1959, s. 774 779.
165. HASHORVA, A.: Bashkeluftaret e Skenderbeut, Prishtine, 1967 ..
166. HRABAK, B.: Dubrovako iverje, Naa re<<,. Be0grad, 1951, s. 44 45.
167. HRABAK, B.: Dubrovaka naseobina u kopaonikom rudniku Belom Br-
du, Ogledicc, I, Beograd, 19512, s. 55 57. .
168. HRABAK, B.: Prestapi na spahiite vo Makedonija vo vtorata polovina
na XVI veka, Glas. na Inst. za nac. ist., br. 1, .Skopje, 1957, s. 69 89.
169. HRABAK, B.: Kuga u balkanskim zemljama pod Turcima od 1450. do
- 1600. IG, N2 1 2, Beograd, 1957, s. 19 38.
170. HRELJA, K.: Privredna istorija, knj. I, Sarajevo, 1961.
171. IBNI KEMAL: Tevarih-i Ali Osman VII. Defter (Tenkidli transkripsiyon).
Hazlrliyan Dr. i;;erafettin Turan, Tilrk. Tarih Kurumu .yayinilarindan
III. Seri, N!! 5, Ankara, 19!>7.
172. INALCIK, H.: Bursa {ler'iye sicillerinde Fatih sultan Mehmed'in Fermanla-
ri, Tii.rk Tarih Kurumu, Beleten, tom XI, N!! 44, Ekim 1947, Ankara,
1947, s. 693 -708.
173. INALCIK, H.: 1431 tarihli Timar defberinde gore Fatih devrinden once
timar sistemi, IV, Tii.rk Tarih Kongr_esi. (Alnkara 10 14 Kasim) (1948),
Ti.irk Tarih Kurumu Basimevi, Ankara, 19!>2, s. 132 139.
174. INALCIK, H.: Hicri 835 tarihli Sii.ret-i defter-t Sancak-i Arvanid, Tiirk
Tarih Kurumu yayinlarindan XIV, Seri, .N"!! I, Tahrir Defteri, Ankara,
1954.
175. INALCIK, H.: Fatih devri ilzerinde tetkikler ve vesikalar, Ankara, 1954.
176. lNALCIK, H.: XV asi:r Osmanll maliyesine dair kaynaklar, Tarih Vesi-
kalari:, Yeni Seri, Tom I, M 1 (16), Aiiikara, 1955, s. 128 135.
177. ISLAMI-SELIM! i dr.: Historia e Shqi.perisE!, I, Tirane, i959.
178. !STORIJA NARODNA JUGOSLAVIJE, II, od poetka XVI veka do

kraja XVIII veka, Beograd, 1960. _

179. IVANOVI, R. SINDIK, I.:: IstOTijsko:..rfeografski znaaj deanske hrt-
sovulje iz 1330. godine, IC SAN, knj. II, Beograd, 1951, s. 183 189,
180. IVIC, A.: !storija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena.
do
.
osnivanja
.
Potiko-Pomoirike granice (1703), Novi Sad, 1929.
181. JASTREBOV, I. S.: Stara Srbija i Albanija, SKA, X-LI, Drugi razred, -36,
Beograd, 1904.
182. JIRECEK, K.: Spomenici srpski (akta i pisma iz arhive gradova Zadra,
Kotora t Dubrovnika), Spomenik SKA, Beograd, 1892.
183. JIRECEK, K.: Albanija u prolosti (I, II, III), Srpski knjievni 9lasnik,

br. 319 (XXXII, .9), 322. (XXXII, 12), 323 (XXXIII, .L), Beograd, 1914,
s. 683 691, 929 938, 51--59.
184. JIRECEK, K.: Vanost Dubrovnika u trgovakoj povtesti Srednjeg veka,

Dubrovrnk, 1915. . . __ .
185. JIBECEK RADONIC: Istorlja Srba; I, II, ;Beograd, 1952.
186. JIRECEK, K.: Zbornik, Beograd, 1959. . ..
187. JORGA, N.: Osmanlije .i balkanski narodi, .Knjiga o :Elalkanu, II, Beograd,
1937, s. 117 134. .
304
188. JOVANOVIC, D.: Rudita June Srbije, .J11na Srbija, br. 7, Skoplje,
1922, s. 259 267.
189. LALDY-NADY, Gy.:. Les livres. de cootipte turcs 11muqata'a source

de doctimentation histoTique, Fondes Orientates ad histOTiam popu.Zorom
europae meridie orientalis atque centralis pertinentes, Acaemia
scientiarum URSS, Institutum populorum Asiae, Moskva, 1964, s. 76-Sl.
190. KALEI, H.: Jedna prizrenska i dve vuitrnske kanunname, Gl~snik Mu-
. zeja K i M, Pritina, 1957, s. 289 301.
191. HALEI, H.: Kosova e Metohija n'udhepf!rshkrimin e Evlijci (;'elebise,
Perparimi, M 7 a, Prishtine, 1955, s. 422 434.
192. KALEI, H.: Shenime nga e kaleumja e Prizrenit gjate periodes turke
Perparimi, N2 7 8, Prishtine, 1961, s. 497 510.
193. KALEI, H.: Prizren kao kulturni centar . zci vreme .turskog perioda,
>>Ailbanoloka istraivanja, I, iPritina, 1962, s. 91 119.
194. KARAMURSAL, Z.: Osma11o!i Mali Tarihi hakkinda. tetkikler, Tii.rk Tarih
Kurumu yayinlarindan, VIII, Seri N2 11, Ankara, 1940.
195. KATARDZIEV, I.: Ajdutskoto dvienije i Karpoovoto vostanie vo XVII
vek, Skopje, 1950.
196. KLAKNERG, A.: Evropska kultura Novoga Veka, Veselin Maslea,
Sarajevo, 1959.
197. KO:AER,

R.: Osmanli Altinlarr Gold Coins of the Ottoman empire,
Gii~el Sa.natlar Matbaasi, Istambul, 1967.

198. KOIJERKILIC, E.: Osmanli Imparatorlugunda Para, Ankara, 1958.
199. K()NJAROV,_ G. Z.: Prinos k'im ist()t'ijata na rod. i met., Sofia, 1853.
200. KO:E,tKUT, D.: Neto o turskim dokumentima Arhiva dubrovakog, GZM
BiH, XL, Sarajevo, 1928, s. 144 159.
201. KOS, M.: Srednjovekoveki urbarji za Slovenije, Ljubljana, 1939. .
202. KOSTIC, K.: Rudarstvo, rudari i centri u srpskim zemljama za turskog
vremena, Nastavnik, knj. XXIII, XXIV, Beograd, 191/b--1913, s. 388
391; 31, 81 106,
203. KOSTIC, K.: Nai gradovi na jugu, Beograd, 192.2.
204. KOSTIC, M.: Spaljivanje Skoplja 26. i 27. oktobra 1689. J11na Srbija,
knj. I, br.4, Skoplje, 1922, s. 121 129. _
205. KOSTIC, M.: Jegen-,paina poh,ora Graenice 1688. Juni pregled, br. 1,
SkQplje, 1934, s. 17 22.
206. KOSTIC, P.: PTizrenski mutesarifi i valiJe u XVIII i XIX veku, Glasnik
SND, knj. V, Skoplje, l!>.219, 9. 157 165. .
207. KOVACEVIC, D.: O Janjevu u doba srednjovekovne srpske drave, IG,
M 1 4, Beograd, 1953, s. 121 1'26.
208. KOV ACEVIC, D.: Dans la Serbie et ta Bosnie medievales: les mines d'or
et d'argent, Aln.nals Econornies Societes Civiilisations, Extrait du M 2,
mars .april, Paris, 1960, s. 248 258.
209. KOVACEVIC, D;: Trgovina u Srednjovekovnoj Bosni, Sarajevo, 1961 .
.
210. KOVACEVIC, D.: Prilog prouavanju zanatstva u Novcnn. Brdu t okolini,

Zbornik Filozofskog fak)ilteta,
.
klllj. VIII, Beograd,
. .
1964,. s. . 525-532.
.
211. KOVACEVIC, Lj.: Svetostefanska hrisovuljii, Spomenik SKA, IV, Beo-
grad, 189Q, s. 1 23.
00 Rudarstvo na Kwovu
~12." KRASNI, M.: Savremene drutvene geografske promene na Kosovu i
Metohiji, Pritina, 1963.
213. KREEVLJAKOVIC, H.: Gradska privreda i esnafi u Bosni i Herce-

govini (1463 1851), GID BiH, I, Sara.jevo, 1949, s. 16~09.

214; KREEVLJAKOVIC, H.:Kapetanije u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1954.
215. KREEVLJAKOVIC, H.: Hanovi i karavansaraji

u Bosni i Hercegovini,
Sarajevo, 1957.
216. KREEVLJAKOVIC, H.: Esnafi i obrti u Starom Sarajevu, Sarajoevo, 1958.
217~ KREEVLJAKOVI,H.: Esnafi i obrti uBosni iHercegovini, Sarajevo,

1961.

218. 'KULIER, J.: Opa ekonomska povijest, I, Zagreb, 1957.

219. KUL<;E, S.: Osmanli tarihinde Arnavutiuk, Izmir, 1944.

320. KURIPEIC, B;: Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku u Rumeliju 1530,
Sarajevo, 1950.
221..L.A!PE, Lj. Prilog kon izuavanjeto na drutveno-ekonomskite i politiki
priliki na Makedonija vo XVII vek Glasnik za nac. ist. br. 1, Skopje,
. '
1958, S; 91 15'7.
322.. .
MLASZOWSKI, E.: Rudarstvo u Hrvatskoj, I, II, Zagreb, 1942 44.
2123:' MAKENZI, G. M. i IRBI, A. P.: Putovanje po slovenskim zemljama Tur-

sl~e u Evropi, Beograd, 1868 ..

224; MAKSIMOVIC, N;: Najstarije rudarstvo u naoj zemlji, Rudarstvo, br.

3, Beograd, 1945, s. 3 5.
225. MANSEL-BAYSUN KARAL: Yeni ve Yakin caglar Tarihi, Maarif
Matbaasi<<, Istanbul, 1942.
226. MARKOVIC, M.: Jedan francuski putopisac u naoj zemlji 1658, Glasnilc
Ist. drutva, Novi Sad, 1934, s. 311 319.
227. MARKOVIC, Z.: Kujundijski zanat u Prizrenu, Glasnik Muzeja K i M,
knj. VII VIII (1962 1963), Pritina, 1964, s. 383 417.
228. MATKOVIC, P.: Prilozi k trgovako-politikoj historiji republike du-
brovake, Rad JAZU, knj. VII, Zagreb, 1869, s. 180--466.
229. MATKOVIC, P.: Putovanja po Balkanskom poluotoku za srednjega vi-
. jeka, Rad JAZU, knj. XLII, Zagreb, 1878, s. 56 185.
230. MATKOVIC, P.: Putovanje po Balkanskom poluotoku XVI vijeka: I Fe-
. liks Petani i njegov opis puteva u .Tursku. Rad JAZU, knj. XLIX,

Zagreb, 1879, s. 103 165.

231. MATKOVIC, P.i Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vijeka. II
Putovanja B. Kuripeia, L. Nogarola, B, Ramberta,
--
Tisak dienike ti-
. -

skare, Zagreb, 1881.

232. MATKOVI, P.: Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI veka; III D.

. .
. Sepera; IV J. Cltesnaua i V. K. Zena, Rad .JAZU; knj. 'LXlt, . Zagreb,
. . 1882, .s; 45 134. . ..
306 . i .. )l - ~ - - -
235. MATKOVI, P.: Putovanja po .Balkanskom poluotoku XVI veka~ Dnevnici
o putovanju 1nletakih poslanika u Carigrad: osobito Jakova Sorence
od god. 1575. i 1581. i Pa~!a Kontarina od god. 1580, Rad JAZU; CXXIV,
Zagreb, 1695, s. 1 103.
236. MATKOVIC, P.: Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vijeka. Putopisi
Hen. Pora od 1579, A. Wolfa i Lev. Ryma od god, 1583. i Mel. Besolta
od god. 1584, Rad JAZU, CXXIX, Zagreb, 1896, s. 1 89.
237. MATKOVIC, P.: Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vijeka. Pu-
topisi Jos. Rosaccia (1574 1606) i M. Quada (1600), put u Carigrad L.
Bernarda,. Tr. Korobejnikova i Gj. Douse. Rad JAZU; CXXXVI, Zagreb,
.
1898, s. 1 96. ..
231! .. MARI, R.: Studije iz srpske numizmatike, Beograd; 1956.
239. MAR~S. K.: Kapital I, III, >>Kull.tura, Beograd, 1947 1948.
240. MIHACEVIC, fra L.: Crtice iz Albanske povijesti, Sarajevo, 1912.
241: MIJATOVIC, C.: Pre trista godina, Prilog k'izul!avanju izvora za istoriju
naeg naroda u XVI veku. GL SUD, knj. XXXVI, Beograd, 187.2, s .

155 220.
242. MIKLOIC, Fr.: Monumenta Serbica spectantia historiam Serbia?, Bos-
niae, Ragusi, Vienne, 1858. ..
243. MIKOLJI,.
V.: Rudarstvo tt Bosni u Srednjem ?Jijeku, Povi,jest Hrvatskih
z-em,alja Bosne i Hercegovin<e, knj. I, Sarajevo, 1942, s. 651 667.
244. MIJ<OLJI, V.: Rudarstvo Bosne za turskog gospodstva, Kalendar Na-
predak<<, Sarajevo, 1945, s. 160 169.
'
245. MIJ;...OJEVIC, M. S.: Putopis dela prave stare Srbije, II, sv., '.Be0grad,

1871 18712.
246. MILOSAVLJEVIC, S.: Izvozne carine koje su DiLbrovani plaali Turcima
na robu izvezenu od 1481 1520, IG, 1. 2, Beograd, 1953, s. 70 78..
247. MIRIC, M.: Ekonomski razvoj u Srbiji od doseljenja Srba do os.!oboenja
od Turaka, Zagreb, 1939. .
248. MUDERIZOVIC, R.: Bosanski majdani za Turske uprave, GZM BiH, Sa-
rajevo, 1918, s. 21---28. .
249. MUJIC, M.: Poloaj Cigana u jugoslavenskim zemljama pod osmanskom
vlau, POF, III IV, Sarajevo, 1953, s. 137 195.
250.. l!l~UF ASSAL OSMANLI TARIHI, Tom II, $ehir Matbaas1, . ]stanbul,. 1958.
251. ME$RI TA.RlHI, I, II, Tiirk Tarih Kurum.u basimeVli, Ankara, 1949 57.
252. NIKOLAEV, Vs.: Golemi minni predprijatija s' b'lgarski rabotnici v
EvrO'pejska Turcija prez XVI vek, Sofija, 1953.
253. NiKOLAEV, Vs.: Harakter'ot na mi'iinite predprijatija i reimot na ru-
darskija trud v naite zemi prez XVI, XVII i XVIII vek, Sofija, 1954.
254."' NIKOLIC, J.: Upravne vlasti. (u T.urskoj Carevini),. Spomenica 25-godi-
njice osloboenja June Srbije 1912 1937, Skoplje, 1937, s .. 983 995.
255;. NINCIC, M.: I storija agrarno-pravnih odnosa srpskih teaka pod Tur-
cima, I deo, Beograd, 1920. -
256. NOVAKOVIC,. R.: Brankovi~ev Letopis, SAN, Posebno. izdanje, knj.
CCCXXXIX, Beograd, 1960. ' .
257. NOVAKOVIC,: St.: Novo Brdo i Vranjsko Pomi>ravlje u istoriji srpskoj
XIV i XV veka, God1nji.ca Nikole Cupia, III, Beograd, 1879, s: 263 356.
307
258. NOVAKOVI, St.: Bv:rgard i Bertrandon de la Brokijer o Balkanskom
poluostrvu. XIV i XV veka, Godinjica Nikole Cupia, knj .. XIV, Beo-
. grad, 1894, s. 1 67;
259. NOVAKOVIC, St.: Putne beleke o Ba.!kanskom poluostrvu XVII i XVIII
veka (Engleza Dona Burburia 1665 1666 i Austrijanca grofa. Lesleja,
nepozatog Rusa, Engleza D. Hveiera, E. 'elebije i Sen-Prista, Godi-
njica Nikole Cupia, knj. XVII, Beograd, 1879, s. 73 166.
260. NOVAKOVI, St.: Zakonik Stefana Duana cara srpskog, Beograd, 1898.
261. NOVAKOVIC, St.: Zakonski spomenici srpskih drava srednjega veka,
Beograd, 1912..
262. NOVAKOVIC, St.: Srbi i Turci XIV i XV veka, Beograd, 1933 .
.263. NUI, B.: Kosovo, I, Novi Sad, 1902.
264. PAVLOVIC, M.: Ostaci dubrovakih i saskih govornih osobina u Janjevu,
IC, VII, Beograd, 1957, s. 297 302. .
265. PECEVI, I.: Tarih-i Pecevi, t. 1-4, lstanbul, 1281 1283 (1864 1866).
266. ;I>E'l'ROVI, f>. BOJANi LUKAC, D.: Dobijanje alitre u Makedo-
niji od polovine XVI do polovine XIX veka, Vesnik, 10, Vojni muzej
JNA, Beograd, 1964, s. 23-59. .
267. PETROVI, f>.: Neki podaci o izradi topovskih kugli u Srbiji i Bosni
u XV i XVI veku, Vesnik vojnog muzeja, br: 11 112, Beograd, 1966,
s. 162 -183. '
268. POPOV, N. G. K.: Njakolo fermana vremento na sultan Mehmed II, Iz-
vestija za 1955, Sofija, 1957, s. 197-.2<>5.
269. POPOVIC, D. J.: Prilozi prouavanju ekonomskog stanja naega naroda
u Vojvodini i Srbiji tok01n. XVI i XVII veka, Gl ID, knj. II, Sremski
Karlovci, 1929, s. 24-37.
270. POPOVIC, D. J.: Velika Seoba Srba 1690, Beograd, 1954.
271. POPOVI, V.: Agrarno pitanje u Bosni i Turski neredi za vreme re-
formnog reima Abdu.!-Medida (1839 1861), SA!( Posebno .izdanje,
' '
knj. CL, Beograd, 1949.

272. RACKI, Fr.: .
Izvetaj barskoga nadbiskupa Marina Bizza o svojim pu-
'
tovanju god. po Arbanakoj i Staro; Srbiji, Starime, XX, Zagreb, 1888,

'
s. 50 157.
'
273. RADOJCIC, N.: Odakle je Jovan Raji preuzeo vest o otvaranju rudnika
u Srbiji za vreme kralja Vladislava, Prilozi za klnjievnost, jezik, istoriju
i folklor, XXV, 3 4, Beograd, 1959, s 248 255.
274. RADOJCIC, N.: Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia, Beograd,
1962.
275. RADOJICi . Sp.: Zapisi o starim natm rudarima, Zbornik :i:a filO'logiju
i lingvistiku, IV V, Novi :Sad, 1961 1962, s. 279 281.
276. RADOJICIC, f>. Ugovor starih naih rudara, Starine Kosova i Metohije,
lil III, Pritina, 1963, s. f/7 60.
277. RADOJICIC, f>.: Marena iz seenikog (novobrdskog) letopisa, Glasnik
Muzeja K i M, tom IX, Prit.i.na, 1964, .s. 557 561.
278. RADOKOVIC, B.: Srpsko zlatarstva XVI i XVII veka, Matica srpska,
Novi Sad, 1966. '
'308
279. RADONIC, J.: Epistolar Manastira Prodroma (Slepe) iz X veka, Spome-
nik SKA, XLIX, Beog.rad, 1910, s. 56 57.
280. RADONIC, J.: Kritovul vizanti;ski istorik XV veka, Glas SAN, CXXXVIII,
drugi razred, 73, Beograd, 1930, s. 59 85.
281. RADONIC, J.: Rimska kurija i jugoslavenske zemlje od XVI do XIX
veka, Beograd, 1950.
282. RADONIC, J.: f>ura II Brankovi >>Despot !lirika, Cetinje, 1955.
283. RADOV ANOVIC, M. V.: Stanovnitvo Prizrenskog Podgora (Sociogeo-
grafska studija), Glasnik Muzeja K i M, IX, Pritina, 1964, s. 253 417.
284. RANKE, L.: Srbija i Turska u devetnaestom veku (prilozi izvora iz XVII
veka), Beograd, 1892.
285. RASIM, A.: Resimli ve Haritali Osma11o!i Tarihi, Birinci cild, listanbul,
1326 1328 H. (1908 191-0).
286. REFIK, A.: Istanbul Hayati (1000-1200) (1200 1255), Devliet Matbaasi,
lstanbul, 1930 1931.
287. REFIK A.: Anadol'da Tii.rk A~iretleri (966 1200), Devlet Ma.tbaasi, Istan-
bul, 1930.
288. REFIK, A.; Osmanli devrinde Tii.rkiye madenleri (967 1200) {15591-
1786), Istanbul, 1931.
289. REFIK, A.: Istanbul Hayati (1200 1255), Me.tbaacilik Vle Nei;;riyat, T. A.
~.. 1932. .
290. REFIK, A.: Tilrk idaresinde Bulgaristan (973 1255), Devlet Matbaasi,
lstanbul, 1933.
291. REFIK, A.: Osmanli Imparatorlugunda meskii.kat, Tilrk Tarih encilmeni
Mecmuasi, .N'2 6 (83); N2 7 (84). . .
292. RELACIJA STEFANA GASPARA: Nji doresh.krim i vjetes 1671 mbi
Shqipni (Relazione della Diocesi di Servio o Scopiadi Stefano Gaspari

Visitatores), Hylli i Drites, VII VIII, Shkoder, 1930.
293. RIZAJ, S.: Arhivsko blago Pokrajinskog dravnog arhiva (Thesari i Arki-
vit ShtetnQr_ te KrabiJDes), RILINDJA<<, 11. XI 1962, Pritilna.
294. RIZAJ, S.: Dve ake kovane u Novom Brdu i Skoplju, Glasnik Muzeja
K i M, knj. VII VIII (1962 1963), Pritina, 1964, s. 355 361>.
295. RIZAJ. S.: Qellimet separatiste te Jegen Pashes, Perparimi, M 6, Pri-
tina, 1964, s. 378--392, .
296. RIZAJ, S.: Upravljanje majdanima na Kosovu i Metohiji za vreme turske
vladavine, Godinjak Pokrajinskog dravnog arhiva, M 1, Pritina, 1965,
s. 89 114. .
297. RIZAJ, S.: Rudari (madendije) u sist(!mu privilegija i dunosti (Muaf
ve mii.sellem reaya), Glasnik Muzeja K i M, Pritina, knj. IX (1964),
Pritiina, 1965, s. 213-236.
298. RIZAJ, S.: Turske kovnice novca (darbhane) u Novom Brdu, Skoplju
i Kratovu, Albanoloka istraivanja, klnj. III, Pritina, 1967, s. 205-230.
299. RUVARAC, II.: Pri!ot istorf.jskoj geograft;i Srbije . Gluhavica i Gluha
Vas, Letopis Matice srpske, knj. 234, sv. VI, 3 4, Novi Sad, 1905. .
300. SAHILLIOGLU, H.: Bir Milttezim Zfmem Defterinde gore XV. Yilzvit
Sonunqa Osmanli Darbhane Mukataalari, Istanbl.ll . Oniviersitesi, Iktisat
309
Fakiiltesi Mecmuasi, 23 ncil Cilt, Ekim 1962 :;;ubat 1963, .N'2 1 2,
lstanbul, 19&3, s. 145 218.
301. SAHILLIOGLU, H.: XVII. asrin yari s1ndan Istanbulda tedavii.ldeki si-
kelerin riici, Belge1er, t. I, s. 2 (Temmuz 1964) den. ayribasim, Tilrk
Tarih Kurumu Basimevi, Ankara, 1965, s. 228 1233.
302. S. K.: Zlato i bakar starog Brskova, Istorijski zapisi, god. VI, knj. IX,
br. 1, Cetinjie, 1953, s. 271 276.
303. SAMARDZI, R.: Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika
XVI XVIII veka, Beograd, 1961.
304. SIMI, S.: Zapisi i napisi iz Kratova i kratovske okoline, Spomenik SKA,
CVI, Beograd, s. 73 75.
305. SIMI, .s.: I storija Kratovske Oblasti, Godinjica Nikole Cupia, knj.
XXXIII, Beograd, 1914, s. 141 234.
306. SIMI, V.: Naa velika rudita i rudarski gradovi u Srednjeni veku,
Beograd, 1950.
307. -SIMI, V.: Jstorijski razvoj naeg rudarstva, Beograd, 1951.
308. SIMi, V.: Rudarstvo u toponomastici kopaonike oblasti, Glasnik Pri-
rodnjakog muzeja srpske zemlje, serija A, knj. 7, sv. 3, 1956.
309. SIMIC, V.: Plana, srednjovekovno naselje rudarske privrede, Beog1ad,
. 1957.
310. SKARI, V.: Iz trgovakih teftera i pisama, Zagreb, 1914.
311. SKARIC, V.: Tragovi starog rudarstva u okolini KreAova, GZM BiH,
Sarajevo, 1934 s. 73--80.
. '
312. SKARIC, V.: Stari turski rukoPis o rudarskim poslovima i terminologiji,
Spomenik SKA, 62, LXXIX, Sarajevo, 1935.
313. SKARI, V.: Uticaj turskog vladanja na drutveni ivot, K.njiga o Bal-
kanu, II, Beograd, 1937, s. 134 142.
314. SKARi, V.: Sta.ro rudarsko pravo i tehnika u Srbiji i Bosni, Beog1ad,
1939.
315. SKASKINA, S. D. i VAJTAJN, O. L.: !storija Srednjeg veka, II, Beo-
grad; 1952.
316. SMILJANI, M. V.: Etnografska grupisanje naroda Balkanskog po!uostrva,
Godi~njica Nikole Cupia, knj. XXIV, Beograd, 1905, s. 102 124.
317. SOKOLOSKI, M.: Zakon za gradot Ni, Glasnik na Inst. za 1nac. ist., god.
I, br. 2, Skoplj e, 1957, s. 195 196.
318. SOKOLOSKI, M.: Zakon za gradot Kruevac, Glasnik na Lnst. za nac.
istorija, god. I, br. 2, Skoplje, 1957, s. 196 ,zo2.
319. SOKOLOSKI, M.: Pet zakoni za pazarnite taksi i uurot od vremeto na
Sulejman Velianstveni, Glasnik na Inst. za nac. ilstorija, god. II, br. 1,
Skoplje, 1958, s. 297 314.
320. SOKOLOSKI, Prilog kon preoavanjeto na tursko-osmanskiot feudelen
sistem so poseben osvrt na Makedonija vo XV i XVI vek, Glasnik na
Inst za nac. istori.ja br. 1, Skopje, 1958, s. 157 229.
321. SOKOLOSKi-STAROVA BOKOV ISHAK: Turski dokumenti iz isto-
. rijata na Makedonskiot narod, tom I, II, Skoplje, 1963 1966.
322. SOLOVIEV, Al.: Odbrani spomenici srpskog prava, Beograd, 1929.
310
323. SOLOVIEV, Al.: Novobrdski zapisi iz XVI veka, Jug. i.st. asopis, god.
III, sv. 1 4, Ljubljana Zagreb Beograd, 1937, s. 313 319.
324. SPAHO, F.: Turski rudarski zakoni, Glasndk Zemaljskog muzeja BiH,
XXV, 1 i 2, Sarajevo, 1913, s. 133 149 i 151 194.

325. SPREMIC, M.: Turci i Balkanska poluostrvo u XIV i xv- veku, Jugosla-
venski ist. asopis, br. 1 2, Beograd, 1966, s. 37 51.
326. SREKOVIC, P.: Voistoena vremena, Spomenik SKA, V, Beograd, 1890,
s. 37 38. .
337. STADMDLl.ER, G.: Roli i Shqiptarevet ne Perandorine Osmane, Bota
Shq,iptar.e, Tirane, 1943, s. 186 189.
328. t'.TANOJEVIC, G.: Vijesti o Turskoj (Pietro Busenello: Notizie Turchesche),
- -
Sarajevo, 1'960.
329. STANOJEVIC, St.: Iz nae prolosti, I, Beograd, 1934.
330. STOJANOVIC, Lj.: Stari srpski hrisovulji, akti, biografije, letopisi, tipicl,
pomeni, zapisi i dr. 'Spomenik SKA, III, Beograd, 1890.
331. STOJANOVIC, Lj.: Stari srpski zapisi i natpisi, knj. I VI, Beograd -
S1emski Ka1lovci, 1902 1926.
332. STOJ ANOVIC, Lj.: Stari srpski rodoslovi i letopisi, knj. XVI, Beograd
Sremski Karlovci, 19Z7.
333. STOJANOVSKJ, A.: Pogled na ekonomsko-drutveni priliki vo Kien
skata nahija vo vtorata polovina na XV vek, Glasnik na Inst. za nac.
ist., br. 2, Skopje, 1958, s. 115----159.
334. SUCESKA, A.: Ma.!ikana (doivotni zakup dravnih dobara u Osmanskoj
dravi), POF, VIII IX/1958 9, Orijentalni institut u Sarajevu, Sara-
jevo, 1'960, s. 111 143.
335. SUCESKA, A.: Promjene u siste111u izvanrednih oporezivanja u Turskoj
u XVII vijeku i pojava nameta tekal'if-i ~akka, POF, X XI/1960 61,
Orljntalni institut u Sarajevu, Saraj.evo, 1961, s. 75 113.
336. SUESKA, A.: Ajani, prilog izuavanju lokalne vlasti u naim zemljama
za vrijeme Turaka, >>Nauno drutvo<< BiH, Djela, l{nj. XXII, Odeljenje
lstorijsko-filolokih nauka, knj. 14, Sarajevo, 1965.
337. ABANOVIC, H.: Popis kadiluka u Evropskoj Turskoj od Mostarca Ab-
-
dullaha Haremovia, Glasnik ZM BiH, LIV, Sarajevo, 1943, s. 307 356.
338. ABANOVI, H.: Turski dokumenti u Bosni iz druge polovine XV stoljea,
Istorijsko-pravni zbom.ik, Sarajevo, 1949, s. 117--'208.
339. ABAiNOVI, H.: Turski dip!omatski izvori za istoriju naih naroda, POF,
I, OrijentaLni institut u Sarajevu, Sarajevo, 1950, s. 117 151.
340. ABANOVIC, H.: Upravna podela Jugoslavenskih zemalja pod turskom
vladavinom do Karlovakog mira 1699. g.,. Godinjak ID BiH, god. IV,
Sa raj evo, 1952, s. 171 . 204.
341. ABANOVIC, H.: -O organizaciji turske uprave u Srbiji u XV i XVI. veku:
IG, 3 4, Beograd, 1955, s. 59 78.
342. ABANOVIC, lf.: Poetak . turske vladavine u Bosni, G ID BiH, VI, Sa-
rajevo, 1956, s. 37 51<
343. ABANOVIC, H.: Bosansko krajite, GID BiH, IX, Sarajevo, 1958, s.
117 2ZO.
345. ABANOVI, H.: Bosanski paaluk, Sarajevo, 1959.
311
346. ABANOVI, H.: Vojno ureenje Bosne od 1563 do kraja XVI stoljea,
GID BiH, XI, 'Sarajevo, 1961, s. 173 224.
347. AKIR, Z.: Fatih sultan Mehme, Maarif Matbaasi, Istanbul, 1959.
348. ANIC, M.: Opis putovanja Pjera Leskalopjea kroz nae zemlje 1574. g.
GA i Drutva arhivista BiH, klnj. III, Sarajevo, 1963.
349. SHKODRA, Z.: Te dhana te reja mbi legjislacionin e esnafeve ne Shqipni
gjate qinvjet. XVI XIX, Koo.ferenca e Pere e Studimeve Afbanolo-
gjike (1962.), Tirane, 1966, s. 522 529.
350. SKRIVANIC, C.: Imenik geografskih naziva Srednjovekovne Zete, Tito-
grad, 1959.
351. OPOVA, D.: Makedonija, vo XVI i XVII vek, dokumenti od ca,rigradskite
erhivi (1557 1645), Skopje, 1955.
352. OPOVA, D.: Koga Skopje bilo centar na sandak vo periodot od pa-
ganjeto pod turska vlast do krajot na XVI vek, Gla9Ilik na Inst. Iza
nac. isto., br. 1, Skopje, 1957, s. 80 99.
353. TADIC, J.: Dubrovani po Junoj Srbiji u XVI stoljeu, Gl SND, VII-
VIII, Skoplje, 1930.
354. TEVFIK BEY, M. RIFAT BEY, S. i dr.: Tarih, 111, >>Devlet Matbaasi,
Istanbul, 1931.
355. TODOROV, N.: Za demografskoto s'stojanie na Balkanskija poluostrov
prez XV XVI vek, Godien na Sof:ij1skaja Un:iversitet, tom Lili, 2,
ISofija, 1960, s. 193 2Mi.
356. TODOROV, N.: Po njakoi v'prosi za ikonomieskoto razvitie i za zara-
daneto na kapitalizma v B'tgarskite zemi pod tursko vlaiestvo, Se>:flija;t
1962, s. 87 105.
357. TOMIC, J. N.: !storija u narodnim epskim pesmama o Marku Kraljeviu
i pesme o Musi Kesediji i emu Brdaninu, Beograd, 1909.
358. TOMI, J. N.: O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandaku, Beograd, 1913.
359. TOKOVSKI, D.: Karpoevoto vostanitil, Skoplje, 1951.
360. TRUHELKA, C.: Tursko-slovjenski sponienici dubrovake arhive, GZM
BiH, XXIII, Sarajevo, 1911.
361. TRUHELKA, .: Jedan na.!az turskih a,ki iz Makedonije, GZM BiH, XXI,

ISarajevo, s. 99 118.
362. TRUHELKA, C.: Zakon sultana Sule;mana I o srebrnim rudnicima i kov-
nicama aka u Bosni i susjednih zemalja, Numizmatika, N2 II IV,
Zagreb, 1936.
363. TUAN, F.: Nae rudno blago, Zagreb, 1919.
364. TUCAN, F.: Po naem jugu, Beograd, 1931:
365. TVERITINOVI, A. S,: Agrarni stroj Osmanskoj imperiio, XV XVII v..,,
Akademija nauka SSSR, !institut narodov Azii, Mosikva, 1963.
366. UROSEVIC, A.: Trgovi11a do kraja XVIII veka, Spomenica 25-godinjice
osloboenja June Srbije 1912 1937, Skoplje, 1937, s. 669 675.
367. UROEVIC, A.: Kosovo, posebno izdanje SAN, Beograd, 1965.

368. UCUPLIJA, E.: iPovijest Turske carevine od najstarijeg do najnovijeg
vremena, Sarajevo, 1328 (1910).
369. UZUNCAR$ILI, I. H.: Tugra ve Pen1;leri ile Ferman ve Buyuruldulara
dair, I;stanbul, 1941.
312
370. UZUN<;AR!;iILI, I. H.: Osmanli Devieti te$ki.!t1ndan Kapukulu acaklar'i,
Ankara, 1943 1944, 2 toma,
371. UZUNCAR!;iILI, I. H.: Osman.!i Devletin Merkez ve Bah.riye te$kiliti,
Tiirk Tarih Kurumu basimevi, Ankara, 1948.
372. UZUN<;AR~ILI, I. H.: Osman&i Tarihi, II Cild, 2, Baski, Ankara, 1964.
373. UZUN<,;:ARl;>ILI, I. H.: Osmanli Devletinin ilmiye te$kilati, Tiirk Tarih
Kurumu Basimevi, .Ankara, 1965.
374. VALA, F.: Poviest Novog vieka (1453 1789), I, Zagreb, 1899.
375. VASI, M.: O knezovima Bakia pod turskom vlau, GID BiH, IX,
Sarajevo, 1958, s. 221 239.
376. VASIC, M.: Martolosi u Jugoslavenskim zemljama pod turskom vladavi-
nom (doktorska disertacija u rukopiisu), Fillozofski fakultet u Sarajevu,
1963.
377. VASI, M.: Marto.!osi u periodu uspona Osmanske drave, GID BiH, XIV
(1963), Sarajevo, 1964, s. 11 65.
378. VESELINOVIC, R.: Arsenije III Crnojevi u istoriji i knjievnosti, Beo-
grad, 1949.
379. VESELINOVI, R.: Vojvodina, Srbija i Makedonija pod turskom vlau
u drugoj polovini XVII veka, Novi Sad, 1960.
380. VINAVER, V.: KTaj dubrovake trgovine na Balkanu, IG M 1, Beograd,
1956, s. 21 61.
381. VINAVER, V.: Dubrovaka nova ekonomska politika po-etkom XVII veka,
Anali HI JAZU u DubroW1iku, Dubrovnik, 1956, s. 417 455.
382. VINAVER, V.: Monetarna kriza u Turskoj (1575 1650), IG 3 4, Beograd,
1958, s. 113 155.
383. VINA VER, V.: Problem proizvodnje srebra u Srednjovekovnoj Srbiji,
Istorij;ski zapisi, XIII, knj. XVII, br. 3, Titograd, 1960, s. 418 512.
384. VINAVER, V.: Dubrovniki Turska u XVIII veku, Beograd, 1960.
385. VINAVER, V.: Prilozi istoriji plemenitih metala, cena i nadnica sred-
njovekovnih, IG, 1 2, Beograd, 1960-, s. 51 ~4.
386. VINAVER, V.: Tregtaret e Raguzes ne Kosove-Metohi, Perparimi N~ 3,
P.ritina, 1961, s. 148 157.
387. VOJNOVI, L.: Dubrovnik i Osmansko carstvo, I. (1365 1481), Beograd,
1898.
388. VOJNOVI, K.: Carinski sastav dubrovake republike, Rad JAZU, CXXIX,
Zagreb, 1896, s. 90 171.
3B9. VSEMIRNAJA !STORIJA, tom I X, Akademija nauk SSSR, Moskva,
1956 1965.
390. VUCO, N.: Poloaj kalfi i egrta u doba raspadanja esnafa u Srbiji, I
SAN, knj. II, Beograd, 1951, s. 39 81.
391. VUCO, N.: :Privredna istorija Srbije, Beograd, 1955.
392. VUCO, N.: Ekon01nSka istorija sveta, Beograd, 1962.
393. VUKANOVI, T.: .Srebrnica u Srednjem veku, GZM BiH, I, Sarajevo,
1946, s. 51 80.
394. VUKANOVI, T.: Srpska rudarska kolonija u Etropolju u Bugarskoj,
Godinjak Muzieja June Srbije, knj. I, Skoplje, 1940, s. 205 207.
!395. YAPI VE KREDI BANKASI, Maden Paraiar Sergisi, Istanbul, 1967.
313
396. ZAMPUTI, I.: Mbi disa materiale te reja dok1imentare te shek. XVII,
Buletin i U11ive1sitetit te Ti1anes, Se1ia shkencat shoqe101e, N~ 3, Ti-
1ane, 1958, s. 170 191.
397. ZAMPUTI, I.: Dttkagji1ti clhc Pulti ne gjysmen e pare te shek. XVII (te
dhiana 11ibi diferencimin shoqnor), Buletin i Unlive1sitetit te Ti1ans,
~.eria shltncat shoqe101e, N~ 1, Tirane, 1959, s. 3 "23.
396. ZAMPUTI, Disa flet t ltisto1ise se Shqiperise ne peri1idhe1i 1506 1574,
Bulctvn i Universitetit te Tiranes, se1ia shkencat shqoqe101e, N~ 2,
Tirane, 1960, 1s. 3 38.
:399. ZAl\lfPUTI, I.: O cars/;:ont .~ist.;1iu Bos1ie za i1i1-.~l~e vla.~1i., ..:<1le11d<11 za
1939. g. >>Gaj1et<<, Sa1ajevo, 1938.
400. ZAVALANI, T.: J{i.~to1i e Sliqipnis, Pjesa e Pa1e, D1ini Publications J,TD,
66 QueE1n\V<1)', Lo11don, W. 2, 1957.
401. 2IVANOVI, .: Kon.~ta1itin Miliailovi iz Ostrovice, ,Ja11ia1st(e uspo1ne-
ne ili turslca h1onik1, St\N, S1)ome11ik CVII, ODN, NS 9, Beograd, 1959.
RECNICI, ENCIKLOPEDIJE I PRIRUCNICI
1. AGAKA Y, M. A.: Tiirkt;e So;;~iik, Ti.irk Ta1ih Kurumu Basimevi, Anka1<1,

1966.
2. ALP, A. R. ALP, S.: Biiyii.k Osma11li Lt1gatI, 1 4, Ekicigil Matbaasind<I
basiln1i(;ti1, Istanbul, 1958.
3. DEVELLIOGLU, F.: Osmanlica-Tiirki;e Ansiklopedik Ltigat, Dogu!? Matbaasf,
Anka1a, 1962.
-1. ELI-CER, S.: Diva11 Raka1nlarr, Tiirk Tarih Kii11i11iu Basimevi, Anl{a1a, 1953.
5. ENCIKLOPEDIJA LEKSIKOGRAFSKOG ZAVODA, tom 1 7, Izdanje i
11akllada Leksikog1afskog zavoda FNRJ, Zag1eb, MCMLV MCMLXIV.
6. FRASCHERI, Ch. Samy Bey: Dictionnaire ttirc-frant;ais, Constantinopole,
1885.
7. FRASCHERI, Ch. Samy Bey: Qdmus-ul-'alani, I VI, Istanbul, 1889 1898.
B. FRASCHERI, Ch. Sa1ny Bey: Qcimiis-i tii.r/(i, Istanbul, 1327.
O. ISLAM 1\NSII<:LOPEDISI, tom I IX, Istanbul, Maa1if Basimevi.
10. PAI-CALIN, M. Z.: Osma1tl1. Tarilt Deyimleri ve Te1imleri Si:izliigii, I III,
Istnnbul, 1946 1956.
11. RISTIC, S. KANGRA, J.: Enciklopedijski neniako-srpskohrvat:;ki re-
nik, Beog1ad, 1936.
12. SERTOCLU, M.: Muhteva bakimindan Ba.~vekalet Ar~ivi, Ti.i1k Ta1ih Ku-
rumu Basimevi, Ainkara, 1955.
13. SER1'0GLU, M.: Resinili Osmanl'i Tari/ii A1tsiklopedisi, Istanbul Matbaasi,
Istanbul, 1958.
14. SOVETSKAJA ISTORICElSKAJA ENCIKLOPEDIJA, Otdele11ie isto1ieskih
11auk SSSR, to1n I X, Moskva, 1961 1967.
15. STANOJEVIC, St.: Narodna enciklopedija srpsko-li1vatslco-slo1Jc11aka, k11j.
I IV, Zag1eb, 1928.
16. STEPANOV!, D.: Njc1liako-srpski rudarski 1enik, Sa1ajevo, 1923.
315
17. SKALJIC, A.: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, >>Svjetlost<<, Sarajevo,
1966. .
18. T"ORK ANSIKLOPEDISI, Mhlli Egitim Basimevi, Ankara.
19. UNAT, F. R.: Hicri tarihleri miladi tarilii ~evirme kilavuzu, Ttirk Tarih
Kurumu Basimevi, Ainkara, 1959.
20. VANCEV, N.: G'l'bov, G. i dr.: Tursko-b'lgarski renik, Sofija, 1962.
21. YAZIR, M. Siyakat ya.zisi, Cumhuriyet Matbaas'i'., Istanbul, 1941.
POGOVOR
Kanuni Sas i VuitmBku kanunnamu, deftere N2 133 i 234, kao i Tapu

deftere (Kruevake
..
deftere) Ne 161 (1530) i .N'2 179 (1536. g.) iz BVA, koristili
smo putem fotokopija koje se nalaze. u Orijentalnom . institutu u Sarajevu.
.
Dok Mukataa defteri Ne 176 i Icmal defteri .N'~ 22 iz BVA, uz odobrenje

prof. Vase Cubrilov!a, koristili smo takoe iz fotokopija sainjenih od mikro-
fi1lmova koje ise nalaze u .Istorijskom seminaru u Bf4ogra:du. Podatkie iz
Maliye defteri N'~ 654/188 9 crpili smo iz fotokopija koje nam je stavio .
.
na
raspolaganje Adem Handi iz Sarajeva.
Mikrofilmove, odnosno fotokopije tumkih . rukopisa iz Pariske nacio-
nalne bibliotekJe (Bibl, Nationale de Paris, Ma.nuscrits turcs anc. 35, 85), koje
je doneo prof. dr Branislav Durev, a nalaze se u Orijentalnom institutu
u Sarajevu, koristili smo pre n~go to je N. Beldiceanu objavio vei deo
tih dokumenata. Prilikom prevoda zakona naih rudnika, za priloge nae
knjige, imali smo u vidu i prevode s napomenama na francuski jezik N.
Betldiceanua.
U naoj doktorskoj disertaciji i u naim dosada objavljenim radovima
Mtihimme deftere smo citiralli na sledei naiin: BVA, Istainbul, Milhimme
defteri N~ 103, fot. Zatim smo dali sledee objanjenje: Fotokopije ovog
de:Ctera nalaze se u Orijentalnom institutu u Sarajevu, Mieutim, kad nam
se ukazala prilika (1967) da radimo u Arhivi Predsednitva vlade u Istanbulu,
tu smo videli origiinalne deftere. Tom prilikom smo a:apazili da ak nijedna
od 307 fotokopija, koliko ih ima u Orijentalnom institutu u Sarajevu, iz
Mtihimme defteri, ne pripada Milhimme defteri N~ 103, kako je evidentirano
u Orijentalnom institutu u Sarajevu, ve su samo .neke stranice tih deftera,
i to: MD (Mtihimme defteri) 1, fot. 1 3; MD 3, fot. 4 7; MD 4, fot. 8 12;
MD 5, fot. 13 26; IMD 6, fot. 27 36; MD 7, fot. 37 55; MD 9, :fo-t. 156- 57;
MD 10, fot. 58 63; MD 11, fot. 64 65; MO 12, fot. 66 71; MD 14, fot.
72 92; MD 15, fot. 93 95; MD 16, fot. 96 111; MD 18, fot. 1112---117; MD 19,
fot. 118 132; MD 21, fot. 133 139; MD ~. fot. 140 150; MD 23, fot. 151 162;
MD 24, fot. 163 171; MD 25, fot. 172 178; MD 26, fot. 179 190; MD 27,
fot. 191 206; MD 28, fot. 207 214; MD 29, fot. 215 217; MD 30, fot. 218 224;
317
MD 31, fot. ~25 227; MD 33, fot. 228-233; MD 34, fot. 234 239; MD 35, fot.
240 246; l\tID 36, fot. 247 249; MD 37, fot. 250 252; MD 39; fot. 253 261;
l\tID 40, fot. 262 263; MD 42, fot. 264 266; MD 43, fot. 267 271; MD 44, fot.
272----273; MD 45, fot. 274 .275; MD 46, fot. 276 279; MD 47, fot. 280-282;
MD 48, fot. 283 287; MD 5;2, fot. 238 290; MD 57, fot. 291 292; MD 58,
fot. 293 295; MD 60, fot. 296 297; MD 62, fot. 300-304; MD 67, fot. 305 307.
Napominjemo da one fotokopije kojima smo uspeli da zabeleimo stra-
nicu, u ovoj kinjizi smo naveli samo stranicu knjige, dok one fotokopije,
kojima nismo uspeli da pronaemo kojoj istranici pripadaju, jer nismo imali
mnogo vremena na raspolaganju, u ovoj knjizi obeleili smo brojem fotokopija
dotinih deftera, koji se nalaze u Orijentalnom iin-stitutu. Ali prilikom id1Il-
tifikovanja navedenih fotokopija iz Milhimme defteri naili smo na fermane
koji nisu ranije snimljeni; fotokopije koje se ne nalaze u Orijentalnom
institutu u Sarajevu, koristili smo li citirali u ovoj knjizi. Iae, ukupno ima
263 knjige Milhimme defteri koji pripadaju vremenu od 1553. do 1905. godine.
Prema tome, molimo itaoce da ove primedbe uzmu u obzir.
Ovom prinlikom moramo napomenuti i to: U poglavlju XI, kao i u
' '
prilozima nae studije naveli smo zakon rudnika Prizrena iz 1488. g<;>dine po
N. Beldiceaunu (Les actes, II, 218), koji taj. zakon smatra prizrenskim. Meu
tirn, izvesni elementi, po naem miljenju, upuuju na suprotan zakljuak,
tj. da se zakon iz 1488. godi1}e o0inosi na rudruk srebra Pireznik, koji se .nalazi
u sofijskoj livi. Dakle, u dotinom zakonu spominju . 11e organi vlasti iz. Sofije
' '
i ,Pirota, a ne iz Prizrena. Zatim, u turskim dokumentima , Prizren ( iJ...JJ,1:. ):

se pie drugaije od Pireznika ( _.)~) . kako figurira u faksimilu zakona.
{Upor. i: Gokbilgin; Rumeli eyaleti, livalari, s. 256, :faksimil IV).
318
RENIK MANJE POZNATIH TERMINA1
acemi oglan: jeiieJ<ski podmladak

ddet-i ab: taksa z.a vodu koja se ubirala z.a preiavanjie srebra
ddet-i agndm: ovaiI'ina; isto to i resm-i agnam, Adet-d ganem
agarci (agardi): osoba koja 1beli srebro
akce: isrebrna moneta Turske. U Evropi: Mpra

dmeldar: upor. Amil
&mil: zakupac; ulra dabina; miiteseliliim
avariz-1 dtvdniyye: vanredni dravni nameti, ubirani naroito zbog rata ,
argin: mera za duinu. Terzijski arin bio dug 65 cm, arijski 68, a grae-
vimiski 75,8 cm .
bc (bad): dabina, porez, taksa; taksa ubi1ana u gradoVliJna od kupoprodajne
robe; troarina
bc-i bostan: upor. iiesm-i bostan
bdc-i haml: taksa ubirana na rudu transportovanu u topionicu
bdc-i hice (hice): upor. bAc-i haml

bd-i hava: jedna od dabina Osmanlija, tj. itava serija globa, taksi, i ~gi.
povremeni prihodi, npr. novac to ga plaaju lica ija je marva otetila
polj. kultlll'e, kao i sledee takse: resm-i artiz ili >>gerdek (taksa.
za enidbu); resm-i orliyye (uobiajenii porez); porez za_ duhan, za tapiju
zemlljdta, itd.
baravac (pravac): rupa koja iz galerija probija vani (u prirodi)
batar: j.ama pred rupom, kao kakav bazen u kome se .voda skuplja i to1n
se vodom ruda pere
batrula.: ruda plavica koja je meka ~ao 1lovea ,j ponajvie uta
bey!ik (bejLik): drava, dravm.a
beyt-iil-mdl (bejtul-mal): finansijska blagajna; dr2iavna blagajna; erar. Na-
sledna taksa koju j.e ubirala drava
1 Ovaj renlik j;e sastavljen ina osnovu navedene literature, zvora,

renika, enciklopedija; za rudarske term.i111e, koristili smo radove F. Spaha,
V. Skaria, R. Alnheggera, N. Beldiceanua.
339
bileg: jedinica za merenje
blakanic: isto to plakani
bliva (ili blia): komadii olova u istilji koji su pomeani sa rantom
bliznica: ruda dobrog kvaliteta; elik
bostan resmi: ci.sto to resm-i bostan
bologovaa: kluhta koja ide popreko
borovic: tolna koja u UJnutra.njosti rupe ide mnogo krivudavo, pa se hunta
ne moe izvlaiti
botok: srpski potok. Mesto gde se ruda pere
bropoy: isto to proboj
bruh: Nem. Bruch, lom (rude); meaviJnra rude i zemlje u rupi, koja postaje
kada ~ u rupama. ruda okresuje
bu: etvrtina dana i noi; npr. kada radnik radi u iupi, on radi na smenu,
pa kad jedan radi.na licu zemlje, .drug-i izla;i:i i.z rupe, a onaj ulazi u rupi
eaglna (daglna): ruda dcibijena pranjem preostale zemlje posle prve opera-

c1Je pral'l;l a
ct.z.mku~ (damku): isto to amku
ceda (deda): motka . isti lica; s kojom se mea i neprestano izluuje olovna
gleda, tj. dok ostane samo srebro
crp: komad daske kojima se pere ruda na plakaonici
aglina: komadii od rude, koji ostanu. posle prvog pranja rude na plaka-
tovn.i.ci
ch: na per~ijskom, okno, rupa, bunar. Rudnik u eksploa.taciji
carh/: ~ynioa,. topit>nica
~a~i kuyuc'i (kujudi): lice koje odreuje uzorak rude
etvornik: mera za l'aspodelu rude. Svaka mera ima 4 oke, a zove se kapa.
Svaka kapa ima 8 aa, koje se zove ku!Jla. Po etiiri one mere ine
toV'ar
istila: mesto gde se srebro odvaja od olova
istilac: osoba koja dri dugu motku kao dedu, pa njome mea, neprekidno
izluuje olovnu ~eu, dok je nesbane, a ostale sa.mo srebro
etok: ruda koja se nalazi u lebu, nie od preagljtne
darbhane: kovnice novca
d.r-,ut-darb: v. daribh&ie
defterhane: osmanlijski dravni arhiv
d'lrhem: teima od 3,207 gr.; srebrna moneta
dolap: v. hom .
dokuzlama (devietak): galerija koja isuuje voda dz rudnika; taksa koju ubirajt\
vlasniici galeiije u rudai
.
u zamenu za isuav.anj,e rudnika
. .
dornar: radndk u istilji koji stoji gore i tegile (isto to i onar)
~u~alli:k: ruda koju se na ime nagrade ubirali afari
elerutuk: mera od 3,42 kgr
fa:rna: nem. Fahren. Voziti (u rovu)
fine: preiano srebro
florin (filurl): zlatmk
fillils: bakama moneta
340
.
funta.rie: inem. Fundler, Vu.n.dler. Galerija za isuivanje vode. Vlasndci rud~
nika nisu ubi!'ald devetak (doku21lama) .za ovu vrstu galerije
ganak: nem. Gang. Rudna ica koja se nalari debela po 2 3 arina, a na
ponekom je mestu guvno
ganeva: prava ruda (korumpirano od nem. Gang<<)
girek: okno bueno na slobodnom mestu izmeu <Sektora omeenlih rudnika
givtrdica: ekii -
glaim: <Stena koja j:e poput kluhte, 2lnak rude, gde se nalazi to je dobar znak
glasovita kluhta: kluhta koja je neobino tv1da; kad zvei glas joj se uje
1izdaleka
gtea: .nem. Glatte. lithargyrus, spuma .argenti, protoxydum plumbi
i;;!ira: Nem. Geirilile. Ruda plav-ica u potoku pobeli i mestimlice bude bela,
slino kaldermskom kamenu
grinat: ruda izmeana sa sitniem koja ja ut kamen i nalazi se u drugoj rudi
gumi.i.~ arayl:ci (~raj idi): lice zadueno da bddj.e rnad kvalitetom srebl'a
harc (har.d): dabina
hakkl:ndan gelnimek: t11bidi; smrtna kazna
haklarina getine: ubiti
haklartnda gelmek: ubiti
haml: tovar (yiik); 1 haml = 100,624 kgr
harman resmi: porez za vridbu
havdina: pusto, neobradei10 rudno polje. Po Konjarovu, to je hrpa gomila
stene ili zgure na povrina blizu jame
hemplak: jedno drvo na drelu od pravca, na koje meu drugo popreno drvo
i okreu 1'oranj
hice: mera koriena za rudu. 1 hice = 3 hamla, tj. 307,872 kgr
hisse: deo. Jedna eksploatacija rudnika bila je padeljena na 64,66 ili 68 delova.
Jedan V'a11ak je mogao posedovati jedan ili vie dalova
horanj: vitao, kojim se izvlai ruda, voda i zemlja
horn: nem. Horn. Ceki
hurd (hurde): najsitniji komadii rude
husar: prvobitmi rov
hutman: glavar rudara
hilccet (hudet): kadij.sko reer1je, isprava
ihtisb: u rudars~im zakonima ihtisil.b se javlja kao taksa ubirana dstovre-
meno kad i bad (bac), ali je njegov riznos bio nii. Rauna !se da je
ova taksa odlazila muhtesibu koji je obavljao pooicijsku slubu u gradu
i~~ ' . '
ispence (ispende): taksa koju je plaala sva ra}a, nezavisna na veraku pri-
padnost. Za hriane ona se zvala ispenda koja je iznooila po 25
-
aki na svaku haraku glavu
ispun: metalna ipka za dovod olova gor11jem dalu pei
istarta: 1 istarta = 400 lodra
.
'
ilag: nem. Schlag. Galerija koja poV'ezuje rudarska. olmla .

i!lakna (laknja): nem. Schlacke, ljaka, zgura, babina, troskva; otpaci !listop-
lj,ene rude
ite gvozdeni eki s koji:im se ruda i kamen lomi
341
itolna: galerija. Upor. tona
itonorta: nem. Stdlleniort. Kraj jednog hodllllika
izboy (i7Jboj) :srpski. Uzbiti, uzbijati; gurati unazad
kathane: istilja, llilstiljica, raflinerija, u kojoj se srebro nanovo ist~lo i od
najmanjih tuih primesa naroito od olova
kalhaneci: OS10ba koja preiava istilac
kalhane resmi: porez ubiran za pokrie trokova oko preiavanja srebra
kapa: upor. etvornik
kara bdc: upor. b!c
kara.n: odvaljeni komad rude
kdrhane: radionli.ca, ate'.lje, fabrika
karlica: malo runo kol'lito s kojdm donese rudu na plakatoVIIlicu i tome slian
posao rade
kana: koveg u tolni. u koji se sipa bruh i zemlja
kavna.: vitao (zgrada) pokriven krovom
kepi (vulg. kev.ij~): velilm, obino bakrena kaika
kibil: 1111em. Kiibel. 1 kdbil = 19 oka i 135 dirhema (24,806 kgr)
kilan: upor. kiililnk
kilava: kazma, pijuk
kilavica: eki
kile: a11ap. ~tara mara za tei.nu. U rama v1emena imaal je razliitu teililu
u okama. U Istanbulu je bila .iznosila 18 22 :oke
kiltnder: mera od 2,1225 litara
kina: lvpata s kojom se pere ruda
kiz: dobra ruda (?)
klu.brak: ostaci rude koji su ostald. posle tree operacije bili su ilomljeni
ekiem, a dobijena ruda je klubrak.
klub-tain: nem. Klaubstei.n. Kamen na kome tarai tuku rudu. Prvi deo
znai posao odv:ajanja neproduktivnog kamena od rude i sortiranje
kluhta: nem. Kluht. Ruda koja je s kamenom; stena; pazei na stenu stie
se do rude
kolo: vdtao i zgrada gde se ono naLa.zi
konji: tap o. koji se radni:k oslanja, kada nala21i rupu i izvl1ai rudu
koru.na: nern. Kreme. Gornja tolna
kotar: jarak koji je .iL<;kopan oko plake.tOVllllice da bi se ruda odlazila dalje
krana: .nem. Kmtze. Vrsta sekim; motika kojom'se rnea ruda
kram: nem. Kram. Stoviarite rude; kua kraj rupe gde borave radnici
krik: kada dve rupe jedna drugu vara (tj. uzima joj njenu rudu); kada od
dvojice rupnlih v1am1ika jedan od drugo~a ,preuzima tnjegov posao (ko-
' '
, panje rude)
kr11iesnica: plavica koj.a je tvrda kao kamen, ponajvie bude crvena
kutpendendt: ,stegne na meni.
kula: mera za d11;'iiinu. Jedan hvat (Klafter), tj. 1,71 m
kutla: velika drve11a kaika s kojom se crpa mllvo
ku.yu sahtbt: isto to i va.Mk. Vlasnik okm.a
kuyucu ba~i: isto to urbarar
kii.tiLnk: nem. Kilhauwe, Klilhaue. Kilav, budak
342
kilreci: stanovnitvo koje raclli u rudnicima; veslari
kvdrac: nem. Quarz. Bela stena, koja se 1111a-lazi izmeu rude kao dobar znak
i ruda je srebxonosoa
laa: mesto u olu, gde \Se ruda vadi; mesto gde ruda lei. Ovo je kao jama
lag'im: nem. Ligiendes, Ligendes. Galerija
lakat: srpski lakat. Upor. arin '
laz: srpski, lae:, laziti. Ulaz, otvor. Glavno p:ristupno okno za druga rudnika
okna
lehvar: upor. lemhavar
lemJad: nem. Lehenschaft. Podzakup
lenhovar: nem. Lehtenhauer. Podkoncesionar
. lena: ruda koj.a se 111alazi u sredini, a bez kamena
letlok: 111em. Lichtloch. Vientilaciono okno vertikallno bueno; prozor
letna: nem. Letten. Plavdasta zemlja, koja je mekana ilovaa; ilovaa, glina
levarka: krivo gvoe kojim potiu gleu da tee iz grna
tiva: sandak. Oblast
lodra: mera od 120 dirhema (384,9 gr), odnosno od 115 dirhema (368,805, gr)
marajat: upor. rnaranin
maranin: nem. Marchcheide. Mesto gde je okno mereno u dubdni, i gde se

stavlja demarkaciona 11.inija, granica
medre: mera za zapremiinu i to za tenost koja je iznosila 10,256 litara
1neni bovac: drvo za meanje, koje je dugo 3 arina
mevkufdt: podja bez vlasnika; slobodna polja
mea: komad o1'ova, koji je oien od glede
mihvar: upor. mihvara
mihvard: kluhta gde se ruda mestimfice nala2'i ili gde od rudne lce nastaje
gust breem
miskal: mera za teinu koja se razlikovala od regiona i epohe. Miskal je
te?-io 4,618 gr, odnosno 5,12 gr
inist: iuda koja se ne moe raditi dok ne bude rotovana; Rotovana ruda
monoplya (monopol): Bejllikov monopol na iru i vdno trajao je dva meseca
godinje, a amilov je za to slobodno birao vreme. Knez je uivao dsto
pravo, 15 dairui. u godini
1nuhtesib: ulini, pijani, optinskli policajac '
mu!oh: nem. Munflloch. Otvor jedne galerije na povrini tla ili u podnoju
nekog brda
nabija: lice ltoje stojei na hemlal{u, trpa rudu ili zemlju ili vodu u meinu
'
ili aknu
naib: na1nesnik kadije
nakbat: arap. okno, galerija
nevroz: finamsijska godina koja poinje 21. marta . . '
' '
niydbet: namesnitvo; ;naiMuk, kadiluk. Vrsta dabine ubirana, u vezi sa
naibom, ciirm Vle oinayet<< !i. badI hava '
nobet: red srebl'a

ocak (odak) resmi: porez za umurnjae
oun resmi: porez z;a drvo (umu)
oka: arap. Mera za teinu, koja je iznosiaa 112&3 kgr tieine

-- ... - - 343
.. . .
mida: u,por. 6~ilr (uur) . -,,,
onki (once): teina ov:e mere je varirala zavisno od zemlje i 'V1-emena; Po

naim zakanima 1 lodr.a = 12 WlCa. Jedn'a unca srebl"'a bila je 30,73 gr

opan: opanac j .
ort: mesto koje se radi ~eksploatie) jednim radn!i.kom

ortnik: lice koje u rupi nadi posao leem lili kilavicom
osmice (srp. Osmruica): isto to u turskom sek.izleme. Prostor. okolo okna

u polupreniku od 8 kolaa (hvata)
o~iir: deseti.na (uur)
otkopar: srp. otkopati, buiti, poravniti. Poslovodni ortak zad1Jen za kupeli-
ranj:e rude (ismlar)
otkopnar: lice koje vri poslove u vitlu (metenje vitla, uvanje glede, :napu-
tanje vode na v.itai> i putanje vode da pada)
otko: kirija za izraivanje sr:ebna u tuem vitlu, kada neko nema svoga vitla
otkup: pogodba skloplj1ena izmeu viaDaka i lernadnika, da se opet pogaaju
kada ruda bude dzraei1:a
-Otkup resmi: porez na seno
otune: otpaci od ste11e, koji su odvoje11i od rude kada se ruda odluuje od
kamena
paun: nem. Bau, BaWl. Rudniko okmo koje se kopa dotle, dok se ne naie
na rudnu icu
pay {paj): perzijskd. Deo. Upor. hisse
perper: prema namm zakonima 14 perpera ine 4;66 vet~ecijanskih zlatnika
piredaglna: srp. porekla. Komadii koji preostanu ' kada se ruda potpuno
oprala
plakani: srpSim, pldkanje (ispi11arnje); p1akiati (pl"ati). Mesto gde se prala ruda.
Perionica.
pttLkonica: upor. pllakatovnioa
plakatovnica: pod od dasaka gde se ,pere ruda
polovar: osoba }roj.a pe1-e rudu llla pla.Jtatovnici i koja po dolovima trai
rarz;baene koniade rude '
. pomo (plaa): nadnica ruaarnkih . rudnika

pontruh (pontruh): komadii rude, koji se nalazi ispod plakaunice
prant: nem. Brand, Prant. Zagrejavanje vel!ike mase ruooih ioa, tj. stena,
da bi se olakao posao oko vaenja
-
prea.glina: upor. piredaglna
proboy (proboj): srpski. Saobraajnica probuena iz okna u okmo.
pul: sitna m011eta
ranta: olovo koje lei na istilj'i kao skorup; ,gusko pepeo (Ranft)

raspelo: krst, znak koji se postavi na mesto gde se ruda opazi
rat: nem. Rad. Vitao; toak
resm-i agnam: ovarlrua
'arilz: upor. resm-i gerdek
res-11-i
rem1-i canavar: upor. resm-i hinzir
resm-l degirmen: porez za mliin. l.Vfilmardna
resm-i iltiin: porez za ognite
resm-i ganem: upor.: resm-i agnam. Ovarina
344
resm-i geret: porez na enidbu (udadbu)
resm-i harman: upor. harman resmi
resm-i hinzir: porez na tovne sVlinje. Svinjarima
resm-i ki.i.vare: porez ~ konice. PelaI1ina
resm-i kovan: upor. resm-i kuvare
resm-i irfiyye: upor. tekalif-i irfiyye
resm-i ottuk: upw. otluk resmi
Tite: u zakonskim spomenicima ovaj termin oznaava: I srebrne Otpatke posle
preiavanja kupeliranog srebra. II srebro koje je izalo iz grna, a
jo nije bilo eeno (preieu10)
ronjak: prostor pred vitllom, slian guvnu, na kome se ruda pre; zemlja
koja ostane dspod rude, kada se ruda digne
rot.: .nem. Rot,._Risite. Stavljanje ru.de na ronjak i prenju ..
rotar: radnik koji pos~avlja rot .
rothane: sastavlj eno od nem. rei Rost i od. perz. rei hane. Ist oto ronjak
sdhib-i ayar: struni rukovodilac kovnice novca
saUirt'ik: porez na itarice
sarrf: menja novca; finan1S1ijer rudnika; banikar
sergi hakk'i: mesarska taksa
seanj: hvat; duina mc~a, ija je duiina tri arina
sinjac;. ruda kiz koja je m~ka kada se pomea sa ze11lljom. Neposredno iza
nje nalazi se dobr.a ruda
sitni: pesak koj:i je i2laao iz rupe .. Dok se ruda s njim ne pomea ona se
ne moe rotovati
strana: znai spoJjanje lice (rudnika)
stube: lestvice koje se privrste za pas, pa se njima silazii u ol
sumat: gaenje svee zbog pojave zapaljivih g..asova
svia: gvozdeni svenj.ak u koji stavljaju sten (fitilj) i loj da bi goreo, pa
kada siu u rupu, nose ga o pojasu .

afar: rudanslci slubenik. Opir.niije Vlidi knjli.gu
afarl'ik: taksa na rudu koju je ubirala drava
'
aht: nem. Schach. Rudarsko okno

ajba: nem. Schecibe: Otvor, okno na povrini zemlje
ajbina: isto to i ajba
arbar: osoba. koja rudarima donosi vodu, hleb i. druge potrebne stvari ili
koja .ide na trg
ihte: nem. Scichte. Jedna ihta je jednaka 20 haml-<a rude, 2'.052, 48 kgr
. ljaknja: nem. Schlacke. Otpacd isrtopljene rude; zgura, troskva
moiar: nem. Schmelzer. Osoba koja sprenu rudu 11zima s hie i mee je
u pe; osoba: koja popravlja pe kada. se pokvari. i vri Sve poslove
oko pei '
pur: mesto gde se 5rebro stavlj.a kada se ohladi; komadii srebra i olova,
to se nalazi na tom mestu
tos: ruda kQja se nalazi u bruhu; mesto gdie je ovde onde ostalo rude
tovna: nem. Stufe. Znaka, beleg, koji se stavlja na mestu odatle treba, posle
. pogodbe, . poeti. rad .
urf: nem. Schurf. Okno koje je poelo raditi prvii put i radd jo. i neizmerena
345
tttbalac: drvo za meanje, koje je dugo 1 arin
vad: nem. Schwaden. Zaguljivi plhnovi
tanab: ispiranj1e
taTa: lice koje rudu tue ,j
sitni, poto ruda i.zie iz rupe
tekalif-i oTfiyye: obiajni nametli
tekdlif-i ~akka: teki namebi
temessii.k: uverenje, dokumenat za vlasnitvo
'
tiTepolad: drvena palica od 9 lakata, koriena za povlaenje pene, a zatin1

olovine glede za preiavanje srebl"a
traibar: nem. Treibar. Osoba koja okree vitao
tugradi: isto to je u srednjem veku bio bulla, bolla (bolano srebro<<)
uen: srpski uiinitii; proceniti neto. Verbalni ugovor zakljuer1 za vrednovanje
neke rudne ice iLi za buenje okna; pogodba sklopljena izmeu varka
i lemadnilm i varka i teaka (radnika)
urbar: upor. urbarar
urbarar: ~ometar; rud.nik!i sudija
vanta: nem. Waind. Veldkli komad rude, npr. od 3 4, pa i vie oka tei11e
varak: nem. Gewerke. Vlasnik delova u rudniku; sudrug
vatrok, vatruk: llain jedine dru?line koja se organizovala da zajed!llikim ka-
pitalom i iiajedniki kopa i vadi rudu, koju, istucanu i opranu, kupuje
od varkova; v1aisniik delova u topionici
verke: jedno V'erke je 1/120 jedne ihte, tj. 17,10 kg
viganj: radioniki lrova
vodar: srpski. Lice k()je je instalir.alo instalacije za isuivanje rudnika

vreteno: drvo od vitla
vuilac: osoba koja vue mehove u iistillji
yamaka (jamak): sadrug, pomonik
yasakkuli: upor. poglavlje u klnjizi. Oa11Ski izaslanik
yolda~ (jolda): drug. Upor. varak
yel: upor. yellik

yel.!ik: ventilaciono okno. Vazduh je ubacivan pomou obinih mehova ili
pravih rnaina
yurd resmi: upor. l'esm-i dilti.in
'
yilk (jilk): tovar. Jedan tovar rude 1bio je jednak 2 kiblila, tj. yilk = 49,612 kg.
'.I'eina ytik-<a za robu je varirala zavisno od prirode robe i od kraja
zaeljak: m.esto na kome je preostalo rude, poto se ruda izvadilla; mesto
~u kluhte i du nje
zadepak: klluhta ~ada se uzdu nj:e ruda 1nalia21i

zapis: srpski. Ugovor zakljuen izmeu varaka i len:hoval"a da bi ovaj po-
slednji eksploatisao jedan ili vtie delova
zapisnik: lice ko~ neki varnk daje okno ili delove rudnika u zakup posle
ugovora
346
zir.: lakat, duina 67,3 cm
ak: IIl!em. Sack: Vrea za .evakuaciju rude koja jie bila od koe
akna: goviea meina kojima na vjtao izwae rudu, zemlju ild vodu
zamko: upor. amku
amko upor. amku
amku: nem. Sanunenkost. Trokov'li. eksploatecij1e jednog rudnika; raun iz-
meu varka i lemadinika i lemadnika d radnika
ol: ,nem. Sohle. Dno nekog okna i tle neke galerije
ionik: bunar pod plakaonicom gde se taloi isprana ruda
347
REGISTAR IMENA
A oa, 67
Aik-paa-zade, tur. hroniar, 14, 56,
Abdi, pir kov. Novog Brd.8, 74
Abdullah Kad.ir, kaZJasker Rwnelije, 155, 169
17
Abdullah-paa, vezir, 48 B
Abdiilkiadir-beg, sandakbeg Duka- Babimger, F., 312, 34, 40, 70 72, 76,
ina, 126 80, 82, 88, 101, 102, 103, 108-110,
Afsolom, si!l1 Elje, 88 119, 127, 156, 158, 163, 172, 182
Ahmet I, sultm. (1603 1617), 62, 69 Bajezid I, sultan (1389 1402), 13, 15,
Ahmet III, sultan (1704 1730), 83 56, 57, 60
Ahmet-beg, sandakbeg Dukaina, 26 Bajet.ld II, sultan .(1481 1512), 3.3,
Ahmet Celebi, ispitiva novca u No- 60, 64, 66, 68, 71, 72, 86, 98, 108,
vom Brdu,, 74 140, 158, 181, 1~
Ahmet Hoda, 156 ' Bajram-ag.a, v1aisnik rudnika Trepe,
. Ahmet-paa, velikii vezir, . 69 142, 171
Ajni Alri, turski hraniiar, 21, 23 Bak!i.-beg, sandakbeg Dukaina, 26
Alber 2uvien de Rofor, 65, 66, 73 Bardhd, 87
Ali, falsif~ator novca, 68 Barkan, O. L., 18, 20, 22, 25, 92, 128,
Alli, .sin Abda, majstor kovnice u. 157, 170, 172, 175, 176, 177, 182
Novom Brdu, 74 Baagi, S., 17, .23, 127
Ali, glasnik .em:iJna Badila, 137 Baflista, amaldar, 169
Ald, kadij1a Kratova, 183 Beir-efendija, nadzornik . kovnice
Ali-beg, Sa.ndakbeg Dukadina, 27 novca, 62, 63
Ali Cau, iz 1Sollije, 16, 17, 131 Begovi, M., 80, :102
Ali-efendija, falsiflik.ator novca, 69 Beldiceainu, N., i54, 56, 57, 80, 83, 89,
Ali-efendij.a vezir dravne kovnice, 90, 91, 92, 102, 108, 109, 110, 111,
69 113, 115, 119, 121, 124, 127, 134, 141,
Altomanovi .Marko, plemi, 20 142, 164, 165 '
Anhegger, Robert, 37, 38, 41. 48, 53, Bellon, P., &2, 83, 84, 86, 139, 140, 141,
64, 67, 74, 79, 82, 88, 92 94, 101,. 142
106, 114, 120, 121, 126, 1127, 129, 131, Benedikt IX, papa, 161
13Z, rl33, 136, 137, 140, 141, 144,. Benedikt Kurupei, 38
145 147; 154, 159, 161 162, 165, Benk;a Mrih. Opaljevi, 170
168, 169, 173, 173, 174, 176, 182-185, Bertt1arcLiino, 160 .
191 Bianki, D., 100; 162, 170,- 171
Anri Ka:stel, 70, 73 Bizzi, M., 87, 95, 160, 161, 162, 170 '
Antoljak Stjepan, B,. 12!3 Bogrlaond, P., 34, 65, 66, 1a1, 111, 18-1
Arnavud Prevezrie, falsifikator nov... Bojanli, D., 41, 76, 82, 105, 130, 181
34'9
Bokov, 16 Elrenazi, E., 35, 73, 81, 86, 94, 140
Boi, I., 23, 24, 25, 45, 47, 96, 172 Ev1ija Celebija, 18, 19, 21, 27, 34, 35,
Brokard, :30 I

40, 46, 65, 66, 70, 73, 96, 106, 107,
Broltijer, 154 114, 115, 137' 141, 160, 176, 178, 183,
Bue, Ami, 48, 185 184
c F
Cv.iji, J ., 181 Ferd.inant, napuljski kralj, 24
Feriz, efalri.}a ZV1eania, 168
c F1erhat, erniJn u Pr.itin1, 163
Filipovi, N., 33, 53, 65, 85, 155, 156,
~ai?;atay, N., 35, 78, 117, 134, 137, 149,
159 157, 158, 159, ,191
Cavu-zadie Ahmet-efendija, 81 Franko Baboni, zakupac, 85, 158
Cerkov, E., 30 Frarnlro J akob Albartis, 173
Fra:scheI11. Oh. Samy, 110, 165
Cupi, N., 161
() G
Gaji, 137
irkovi, S., 60, 64, 71 Gaspari, D. S., 38, 87, 95, 160, 162, 170
Gazi HUdAviCildigar v. Murat I
D Gegaj, A., 24
Damjan, kaluer;, 162 Georgev, 132, 143
David, sin J.akova, 88 Gokbilgin, T., 14 17, .20 26, 78, 101,
Dema, 87 104, 136, 159, 163, 170, 173, 175, 177'
Derolro, 176 181, 182
Dirni, pl1i.miur, 149 Grigur Ivan Sumii, 173
Dirnli.trije, knez Kratova, 86 Grzegorzewski, Jan, 129, 145
Dimitruje Jovan., rudar, 131
Dimitrlijevi, 171 B
Dini, M. J., 98, 138, 139, 154, 155- Habil, emin NoY.og Brda, 159
156 Hadi Hakki, majstor kovnice N11vog
Dubrovanin DelaJ, emin Zene, 179 Brda, 74
Dursun-beg, 31, 5'1 Hadi Halif, 63
Had~ Ibrahim, struWiii rukovodilac
D kovn!Lce u Skoplju, 68
Dafer, arnil Novog Brda, 156 da, 74
Dambazovski, 42, 66, 87 Hadi Jahja, pir koWl-ice Novog Br-
da, 74
Dindi Hilsejn, 63
Hadd Kalfa, 15, 18, 23, 27, 34, 35, 48,
D
106, 160, 162, 174, 183
Hadi Karada, 156
Dakoma Badoera (1436 1440), 71 Hadi Meluned, faI.si:tlikator novca, 68
Dura Br81llkovd, 19, 153 Hadibegi, Hamid, 8, 16, 17, 2(}, :1.1,
Durev, Bl'anislav, 7, 26, 47, 80, 99, 25, 412, 69, 79, 95, 100, 128, 131
102, 104, 134, 140 HahlJ., emin u Pritinol, 163
Hamza, majstor kovnice Novog Br-
E da, 74
Ebu Beklir-beg, kad.ija Vuitrna, 171 Hananel, A., 35, 73, 81, 86, 94, 140
Ede-beg, silahdar, 159 Hasan-beg, isaindakbeg Dukaina, 27
Egru Turko, paa Novog Brda, 1.56 Hasan-<beg, zaim Laba, 20
Ekrem, R., 13, 124 Hashorva, 23, 24:, 21>
E1ezovi, G., 24 fl.7, 31, 33, 45, 66,
H.askdje, Sin ISemerje, 88
Hizir-beg, 8andabeg Pru~rena
67, 68 71, 78, 85, 86 ,108, 112, 130,
155, 158, 169, 17~ 179 Hoda Hasan, zakupac, 85, 153
Emir~paa., defterdar, 69
Hoda Sad-i, izakupac, 85, 153
H-oda Suljo, zakupac, 85
Emir.za-beg, sopstV'E!n1k zeAm.eta, 20 Hirttlan, K., 138
Envier, vojvoda u Kratovu, 46 Hi1sejin, emirt, 66, 136
350
Husejn Bali,. rudar, 139 Jusuf, sin Abdull.laha, popisiva vu ..
Husejn Bali-beg, sandakbeg Skadra, sandaka, 20
26 Jusuf, si1n Abclulaha, majstor kov-
Husejn Na-mik Arkun, 61 nice Novog Brda, 74
Husllli-beg, 20
Husrev, siin Mehmeda, emin Pla111e, J[
175 Kalei, H., 22
Husrev-beg, 70 Kamanke Ka,ra .Mustafa-paa, ve-
:air, 69
I Kanej, 48
lacopo de Promontorio, 34, 82, 182 K.angra, 126
Ibni Kemal, 14, 15, 16, 17, 22, 31, 154, Kapistran Ivan, 154
172, 177 Kara Celebi-:aade, 63
Ibrahim I, sultan (1640 1648), 63, 66, Kara Ferhat, fuls. novca, 67
69
Karagoz, amil Novog Brda, 156
Ibrahim ZaiLm, siin Ahmet-bega 1z Kara Kabet, 95
ustendilskog i.sandaka, 47 Kara Mehmed-paa, rwnelijiski beg-
Idnizi, araps~i geograf, 181 lerbeg, 21
Imad, zakupac, 85, 153 Karamursal, 60, 61, 62
Jnalcik, Halil, 19~2, 26, 45, 46, 79, Ka\Sim, beglerbeg, 162
153 155 Kasim-beg, sandakbeg Dukaina, 27
Isa, sultanov izaslanik, 111 Kasi.m-beg, subaa Novog Brda, 155
Isa-beg, siin Isha-beg.a, 14, 15, 18, 35, Kata.Tiina Zen, 96, 182
97 Katib Celebi illi Hadi Kalfa, 15, 21
Isa-beg, sandakbeg Duka~na, 27 ki ve21ir, 63
Islam, 2A Kemanke Kara Mustafa-paa, veli-
Ismail Gali.p, 59. Istanbuli Merak, ki vezir, 63
:llals. novca, 67 Kenan-na.zir Kratova, 105, 183
Ivan Mjlutinovi, 1'm Kenan Cavu, emin kovnice u Kra-
Ivan Radakni, 172 tovu, 182
Izmirli Mehmed, vlasnik rudnika u Kirli, f~. novca, 68
T11epi, 142, 171 Kocaier, 60-63
KoLerk.il~, 60~4, 154
J Konjiarov, G. Z., 84, 88, 124, 185, 141,
Jagmu, sin Mirka, fals. novca, 68 143, 144
Jahja, te12li.ja, 156 Kornelija Dulpicija eper, 174
Jahja, paa, 16
Kosti, K., 34, 65, 86, 134, 139, 169, 184
Jakov Sarane, 65
Jan.i, sin Katakuzeno.sa, zakupac, 85, Kova6evi, Desainka, 8, 31, 138, 161,
153 167, 171, 172
Janja Kalllltakuzenovi, gosp. Novog Kreevljakovi, Hamdija, 21,. 23, 77,
Brda, 86, 156 75, 96, 146
Jasef, zakupac, 86 . Krisflifan Ivanov, 86
Jemio Hasan-paa, kajmakam
Kritovul, 14, 31, 154, 155
Predsed111itv.a vlade, 69
J:eri Husein, falsim-kator novca, 67 Kuripei Benedikt, 38, 64, 168, 191.

.Jir.eek, K., 14, 17 20, .22, 31, 32, 38, '

95, 138, 139, 142, 154, 161, 167, 168, ~
169, 171, 174, 176, 181, 182, 185, 187, Lape, Lj., 96
188, 191 ( Laszowski, 43
Jonuz Trapezunta, zaim u pritin-
skoj nahijd, 13 Lazar, knez, 56, 153, 154
Jor~a, N., 16 Leka Duka.ini., 2.4, 25
Jor~i, zakupac, 85, 153 Leopold Ranke, 31
J ova.n, 21akupac, 86 Leunklavije, 54
Jovan Dluga; 30 Levi, zakupac, 86
Jove, tast Luke Tomaevia, 170 Luka, sin Petrov, 174
351
!\I Muhamed Dafer, zakupac, 86, 104,
Mahmut, emin, 179 183 '
Mahmut II, sUltan (1808--1839), 66 Muhamed Zaj.ifil, pesnik, 141, 183
Muji, M., 26, 140
Mahmut Ain.elovi, 158
Mahmut-beg, z.aim :Pritine 163 Murat, dizdar Novog Brda, 160
Mahmut-paa, 22 ' Murat I, sultan (1360 1389), 15 22,
Makuev, 23 56, 59
Markovd, M., 72 Murat II, sultan (1421 1451), 60, 64,
Marks, K., 45, 48, 49 71, 74, 181
Maroja Milutinovi, 172 Murat III, sultan (1574 1595), 27, 61,
Martill'll, siin Raice, 174 64, 69, 72, 95
Matkovi, P., 18, 30, 33, 65, 83, 87, 96, Mwat IV, sultan 1(1623 1640), 34, 63,
146, 168, 174, 182, 192. 65, 66, 69, 73
Mazrekli, P., 137, -139 Musa, sLn J.akupa; 88
Mehmet, bulukbaa Visoke Porte, 36 Mustafa, JSin Murata Fakijhe iz Pri-
Mehmet, sin Turbana, zakupac alji- tine, 42 .
tre Rwnelije, 42 Mootafa ,sin Hajrulllaha, majsto1
Mehmet II, sultan (1451 1481), 14, 15, kovnice NovQg Brda, 74
19, 20, 22, 24, 25, 32, 33, 40, 57, Mustafa, dizdar Novog Brda, 160
60, 64, 66, 70 72, 75, 85, 8&, 98, 108, Mustafa I, sultan (prvi put 1617-
112, 153 156, 158, 17~, 174, 182 . 1618) (drugi put 1622 1623), 63
Mehmet III, sultan (.l!i95 1603), 62, Mustafa-1beg, sandakbeg Prizrena,
69 2.3
Mustafa-beg, sandakbeg Dukaina,
Miehmet IV, sultan (1648 1687), 63,
66, 69, 70 27
Mehmed Aslij a, zakupac rudruka
Kratovo, 80, 86 N
Mehmet-beg, sandakbeg Dukaina, Navdivan-beg, sandakbeg Duka-
26 ina, 26
Mehmet-beg, sandakbeg Vuit1na, Neni. Mehmet, 13, 15, 22 25, 31, 169
:20 Nikola, fals. novca, 68 '
Mehmet-beg, vojvoda, 170 Ni,kola Dukiadimli., 24
Mehmet-au, emin Rudnika, 39, 114 Nikiolaev, V., 82--84, 131, 137, 139,
Mehn}et Islam, zamenlik upravnika 140, 142, 144
rud. u Kratovu, 184 N ovakovi, R., 22
Mehmet-paa, valdki v~zir, 37, 162 Novakovi, St., 31, 54, 161, 181 .
Mehmet Read, sultan (1909 1918),
65 o
Mehmed Sinanov, naz.ir Novog Br-
Omer-e:fiendija, mufeti, 104
da, 105, L28 Orhan Gaz.i, vladar (1324-1360) 15,
Mehmet ah, majstor kovnice No- 59 '
vog Brda, 74 Osman, beg Ohnida, 41, 189
Mevla.na Musa Celebi, kadija Novog Osman II, sultan (1618 1622), 62, 69
Brda, 42
Mihailo Crnojevi, 134 p
Mihailo Komnen .Ol1Jlojevi, gospo-
dar Noy;og Brda, 156 Pakallin, M. Z., 65, 78, 79, 93
Mihaiilovi, K., 147, 155 Palo Logoz, 12lakupac, 85
Mij.atovti, C., 20, 22, 157 Paskoj e Romek Hikadam, zakupac,
Ni.kolji, V., 138 85
MiilLica, klnlieglirija Srbije, 13 Pavka Vlatkov;i, 172
Milo, sin Ma1rkov, 176 Piavle, kaluer, 162 .
Pavle Aneli, draki arhiepiskop, 25
Mladen, pop, 184, 185 Favle Dukami, 24
Muderizov., R. 40 Pav~e Kantamna, 192
Muez.in Hoda, fals. novca, 68 Pavllovi, 162
Muhamed, upravitelj carske blagaj- Peev.i, Ibrahim, 39, 70
ne, 34 Pepi; 86

352
Perka Durii, 156 Skaskiina, 45
Petar, sin Milletin, 174 Skenderbeg. Kastrioti, 24, 25
Petar Radoje Nestd, 170 Skender-paa, 16
Petrovi, ., 41, 105, 130 So~oloski, M., 16
Pjer Devala, 16 Sokolu .Mehmed-paa, 106
Pj1er Leskal,opjea, 168 Solak-2lade, 712
Popov, N. G. K., 81, 1'57 Spaho, F., 33, 34, 35, 37, 53, 54, 56,
Popovii, D. J., 78 70, 73, 75, 80, 84, 89, 90,. 100, 101 .
Popow, V., 78, 79 104, 111, 113 115, 117, 119 123,
Postrigiva Ivan, 173 1<25, 126, 109, 133, 139, 142, 143, 165,
Puci, 154 168, 174, 175, 179
Stanojevi, G., 16, 81
R ......., Stanoj.evd, St., 176
\.:. Stefan Deanski, 188
Radan, priimi.ur, 149
Ra.dlivoje Str:ijeevi, kn:ez Janjeva, Ste.fan Duan, 187
161 . Stefan Lazarevi, 13, 56, 57, 143
Radoji, N., 54, 56, 57, 119, 120, 134, Stefan Toma, 14
156 Stjepan Radokni, 172
Rad0111i, J., 14, 17, 18, 20, :22, 31, 32, 1Stojan0Vli, Lj., 17, 70, 134, 155, 156,
95, 139, 154, 160, 162, 169, 170, 174, 172, 181
181 Sueska, A., 78, 100
Radonja, !Sin Mirka, fals. novca, 68 SUJl.ejman, fall.s. novca, 68
Radoslav, 155 Sulejman. nazir Novog Brda, 105
Raslim, Ahmet, 17, 21 Sulejman-beg, lc;andakbeg Prizrena,
Raid, 63 23
Redep, :fals. novca, 68 Sulejman Zakonodavac, sultan, (1520
Redep, majstor kov. Novog Brda, 74 -1566), 16, 33, 34, 37, 51, 5i3, 61,
Refik, A., 35, 41, 44, 45, 48, 64, 67, 69, 64, 66, 69, 71, 73, 74, 82, 84, 100,
70, 104, 115, 131, 135, 144, 145, 171, 103, 111, 139, 142, 168, 174, 175
176, 189 Sulejman, II, sultan (1687 1691), 63,
Reetar, M., 71 64
Didvan, ~als. novca. 68 Sulejman Ze.jd, ISUbaa juruka iz
Risti, L26 Sdluna, 47, 136
Rizaj, S., 25, 65, 69, 154 Sulo, fa~s. novca, 68
Rubin, zakupac, 86 Svjetko Milatovii, 172
Rum, zakupac, 86, 153
. Ruben 3
Rusto, fals. 1novca, 68 aban, zakupac rud. Kratova, 80, B6
aban, sin lshaka, BB
s abanow, Ha:llim, 16 23, 25, 27, 35,
Sakiazov, 129 79, 83, 98, 99, 112, 124, 144, 147, 169
Salihiof:llu, H., 78, 79, 85, 87, 93 eper, D., 18
Sarnardi, R., 16, 17, 65, 71, 73, 86,
137, 168 Simon, 35, 86
Selim I, sultan (1512 1520), 60, 64, kalj.i, 136
68, 70, 7!2 krivani, 191
Selim II, sultan (1566 1574), 21, 61, opov.a, Duanka, 18, 64, 68, 1B3
64
Ser Mar:inus Junii de Sorgo, 31 T
Sartoglu, JVI., 70, 71, 78, 94, 95, 109,
110, 115, 116, 136, 146, 147 'I1asalu Hasain, fals. novca, 67
Sijari, ., 141 Tevfik Bey, 16
Simi, s., 131, 1sa Todorov, N., 18, 20, 22, 25, 177
Simi, V., 47, 96, 160, 162, 174
Sinan-paa, 17 Toma, siln Katakuzenosa, zakupac,
86, 153
Skalii, v., ao, 88, 90, 102, roe, 113,
115, 117, 119, 120, 121, 122, 123, 126, Tomka Goj.akovi, 172
133, 142, 143, 144 Trajan, rimsk!i car (98 117), 30

Truhelka, Bran., 167 Vuk, Vuk Bl'ankovi, 14, 17, 18, 153,
Truhelka, C., 64, 71, 136 154
Tur ALi, falJJs. novca, 66 Vukanovi, T., 137, 140, 143
u z
Uroevii., A., 30 Zaim Mehmet, 106, 148
UupJ.ija, E., 161 Zaplata, 95
Uzun9ar~l1il, I. H., 14, 16, !22, 60, 70, Zavala.ni, T., 24
712, 86, 99, 104, 119, 135, 156, 183 Zetber, 45
Zuhuri-e(011dija, kiitiib Novog Brda,
V 115
Vajntajn, 45
Vasii, M., 146 149.
Venijer, 25 Zak Gazo, 168
Veselinovi, R., 48, 68, 143 Zan Polarn, 16, 137
Vinaver, V., 68 n.vanovi, D., 147, 155
,.

354

Rizaj

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Rizaj

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Dr.

RUDARSTVO KOSOVA I SUSEDNIH KRAJEVA

Pojave koje se tretiraju u ovoj studiji sagledane su u njihovom

Ekspanzija Turaka . Osmanlija i njihova dominacija nad

1 Mirovni ugo\01 (Sulh muahedesi) sklopljen izmeu kneza (prens)

hisar 5 <<. Potom je Isa-beg poao u tvravu i zatraio je od dizdara

vrednost jedino zna bog. Neto dalje od nje postojala je jo jedna.

10 Prema Ibni Kema.lu sultan Mehmed II Fatih je posle Trep!:)e osvojio

>>beg nad begovima, vojvoda nad vojvodama, knez nad knezovima,

Ahmeta Rasima 23 sandaka22 Za vreme Abdulaha Kadira, kazaske-

Ubrzo, u periodu :lrenja turske vlaste prenia.Kosovu, Kaanik27

20 Sama1dii, ibidem, s. 304.

.. Vilajet Jele spominje se prvi put 1469. godine. Po svoj pri-

Sve do XVI veka Kosovska Mitrovica (Mitrovicelik) bila je u

Koga Skoplje bilo centar na sandak, s. 9'2; Todorov, Za demografskoto, s.

Ipak, bazirajui se na dosadanjoj poznatoj izvornoj.grai, kon-

Osvojene predele Turci su obino organizovali u zasebne feu-

E. Celebija, Putopis, II, !i- 1~2.

Kada je 1487 (892) godine izvren popis od Jusufa, sina Abdulla-

U defterima o dizji (glavarina) iz 1488/89 (894), odnosno iz

Poetkom XVI veka Vuitrn, Pritina i Novo Brdo su bili u

elebija takoe spominje Vuitrn kao sedite sandak-bega i kae

Prizren je pao u ruke Turaka, prema konstataciji pojedinih

66 Jireek Radoni, Ii;t. Srba, I, s. 354; Kalei, Prizren kao kulturni

Porodica Dukaini je vrlo stara. Prema jednom dokumentu,

ovog pitanja, konstatujie: >>Leger1darni Ducag:ini d'Albania kod dubrovakih

Pozivajui se na podatke jedne salname kosovskog vilajeta za

podatak, po svojoj verovatnoi, treba da bude taan, zbog sledeih

69 Boi, ibidem, s. 388; Zavalani, Histori e Shqipnis, I, s. 168. I. Bo:Ji,

11. Islami, i dr., ibidem, s. 256.

Sal1iamesi glasi: da su Turci posle konanog osvajanj-a Pei (lpek) i susednih

zapisu u kome navodi Husejn Bali-beg sandaka >>peckoga<< 1 ne znai

88 Durev, Tur~ka vlast u Cr_noj Qoii, s. 53;. abanovi, Upravna podela,

91 Spomenik SAN XVIII, s. 60 61.

&s Sabanovli, Upravna podela, s. 185.

>>Mnotvo tragova starog rudarskog rada ima na severnom i

C) Rudarstvo pre Turaka

U ovom rejonu, tj. u staroj Dardaniji, u vreme kulturnog

Turske osvajae upravo su privlaili prvenstveno nai bogati

Radoni, IstOTija Srba, II, s. 422.

osnovu ovog fermana zakljuujemo da je turski suveren ispoljavao

Prvi period turske uprave obeleava opti privredni zastoj.

razvitku, kao i rudarstvu, kodifikovanjem kanuna i ){anunama raz-

~ Elezovi, Turski spomenici, I, s. 42--43.

Spisi Radi Kalfe i E. Celebije su poslednja obavetenja o

.. Godine 1475, po navodima enovljanina Iacopo de Promonto-

Kada su vrena istraivanja rudarskih regiona (ako je otkri-

koji su finansirali majdan sa potrebnim finansijskim sredstvima'6

24 Hadi Kalfa, Spomenik SAN, XVIII, s. 89; Celebija, Putopis I; s. 113.

C) Proizvodi turskih rudnika

Na osnovu izvora do kojih smo doli zakljuujemo da je olovo

Traeno je 1578. godine od kadije Kratova 1.000 kantara olova, uz

Kod Turaka srebro je bilo omiljeno. Stoga je bilo srebro mnogo

sultana Sulejmana Velianstvenog 39 Po jednom dokumentu iz 1591.

Od zlata su zlatari pravili raznovrsne nakite za iroku upo-

selo Bad u smederevskom sandaku od 12 hrianskih domainsta

Turci su se jako interesovali za proizvodnju bakra poto su

Sti:emo utisak ra jre SmederJ\11Q lbi1o mestio gde su se llilli to-

od 1695. godine, koji je upuen kadiji i Sulejmanu; emiriu mukate

so Celebi, Putopis, II, s. 44.

se 1733. godine rudnik bakra i u Ahsenderu, u kazi Albistanu, u

Za tursku vlast sumpor je bio takoe vrlo vaan proizvod, po-

Do kraja XIX veka bio je u upotrebi tzv. crni barut koji se

Stipsa (i;;ap) je takoe bila traena, osobito za potrebe pojedinih