Baco Industr Predmjer

GLAVNI MAINSKI PROJEKAT
ZA IZGRADNJU POSLOVNIH OBJEKATA ZA PRERADU MESA (KLAONICA I

PRERADA MESA, DIO ZA STOKU, POMONI OBJEKTI-GARAE),
OPTINA PRNJAVOR
PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA
Ekodozvola d.o.o. Banja Luka

SADRAJ
1PROJEKTNI ZADATAK...............................................................................................2
2TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA.............................................................................4
2.1Tehniki opis objekta................................................................................................5
2.2Tehniki opis sistema ventilacije...............................................................................5
2.3Tehniki opis sistema grijanja...................................................................................7
2.3.1Kotlovnica..............................................................................................................7
2.4Tehniki opis sistema hlaenja.................................................................................8
2.5Priprema potrone tople vode (PTV)........................................................................9
2.6Opti i tehniki uslovi za izgradnju.........................................................................10
2.7Prilog mjerama zatite na radu i zatite od poara................................................25
2.7.1Spisak opasnosti koje se mogu javiti u toku izgradnje i eksploatacije................26
2.7.2Spisak tetnosti koje se mogu javiti u toku izgradnje i eksploatacije..................26
2.7.3Opte napomene i obaveze................................................................................26
3NUMERIKA DOKUMENTACIJA.............................................................................27
3.1Ulazni podaci..........................................................................................................28
3.2Meteoroloki podaci:..............................................................................................33
3.3Analiza graevinskih konstrukcija..........................................................................36
3.4Dimenzionisanje sistema ventilacije.......................................................................87
3.5Toplotni gubici i dobici............................................................................................99
3.6Dimenzionisanje grejnih/ rashladnih tijela............................................................109
3.7Dimenzionisanje cjevovoda..................................................................................112
3.8Dimenzionisanje pumpi........................................................................................114
3.8.1Dimenzionisanje elemenata toplotne podstanice..............................................117
3.8.2Proraun zatvorene ekspanzione posude prema DIN 4807 dio 2 :..................118
4PREDMJER OPREME, MATERIJALA I RADOVA..................................................120
5SPISAK KORITENE LITERATURE......................................................................129
6GRAFIKA DOKUMENTACIJA...............................................................................131
Broj CRTE BR_CRTEA RAZMJERA FORMAT

1/8 SITUACIONI PLAN KGH 00. 00. 00 1:500 A3
2/8 TEHNOLOKA EMA KOTLOVNICE KGH 00. 00. 01 - A2
SISTEM VENTILACIJE KOMORE I
3/8 KGH 00. 01. 01 1:50 A0
PROIZVODNJA
SISTEM VENTILACIJE KLAONICA I
4/8 KGH 00. 01. 02 1:50 A1
RASIJECANJE
SISTEM VENTILACIJE KOMORE I
5/8 KGH 00. 01. 03 1:50 A1
ADMINISTRACIJA
SISTEM GRIJANJA I HLAENJA
6/8 KGH 00. 02. 01 1:50 A0
KOMORE I PROIZVODNJA
7/8 KGH 00. 02. 02 1:50 A1
KLAONICA I RASIJECANJE
8/8 KGH 00. 02. 03 1:50 A1
KOMORE I ADMINISTRACIJA
1
1 PROJEKTNI ZADATAK
2
XXX
3
2 TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA
4
2.1 Tehniki opis objekta
Namjena planiranih objekata je poslovanje i proizvodnja, odnosno kompleks poslovnih

objekata (klaonica i prerada mesa, dio za stoku, pomoni objekti garae).
OBJEKAT PROIZVODNJE - PRERADA MESA
U predmetnom objektu za preradu mesa investitor planira organizovati proizvodnju kobasica,

dimljenih proizvoda (polutrajnih suhomesnatih proizvoda), suhomesnatih proizvoda (trajnih
suhomesnatih proizvoda), slanine i topljene ivotinjske masti. Kao osnovna sirovina koristie
se meso iz vlastite klaonice, a investitor planira uvoziti i smrznuto, konfekcionirano meso za
potrebe proizvodnje. Proizvodnja-prerada mesa e se organizovati kroz dvije smjene.
Proizvodni kapacitet je planiran na dnevnoj proizvodnji.
Tehnoloki postupak proizvodnje proizvoda od mesa se sastoji iz sljedeih koraka:

Prijem sirovina i skladitenje (istovar i skladitenje, sortiranje i pregled sirovina i
odleivanje sirovina);
Usitnjavanje, mijeanje i formiranje smjese (rasijecanje, rezanje, usitnjavanje i mljevenje
sirovine, mijeanje i homogenizacija, drobljenje, formiranje i istiskivanje smjese);
Procesi proizvodnje proizvoda (salamurenje i injektiranje proizvoda, dimljenje i suenje,
mariniranje);
Procesi termike obrade (kuhanje i barenje);
Procesi hlaenja;
Naknadne procesne operacije (pakovanje i punjenje).
Kompleks se sastoji od 5 objekata:

depoi za stoku, spratnost P i P+1, nepravilni horizontalni gabariti oko 26 m x 11.31 m,
klaonica, spratnost P, nepravilni horizontalni gabariti oko 26.8 m x 12.4 m,
prerada mesa, spratnost P+1, nepravilni horizontalni gabariti oko 44.7 m x 39.7 m,
nadstrenica (garae), spratnost P, nepravilni horizontalni gabariti oko 20.1 m x 7.7 m,
pomoni objekat (skladite drva, rezervoar nafte, agregat), spratnost P, horizontalni
gabariti oko 10.8 m x 2.5 m.
Horizontalni gabariti su definisani na crteu plan graevinskih linija i koordinatama lomnih

taaka datih na grafikom prilogu br. 06 strunog miljenja i UTU.
Korekcija horizontalnih gabarita je mogua u sluaju dodavanja, terasa balkona, stepenita,
nadstrenica, obloga fasade i sl.
Izgradnja poslovnih objekata (klaonica i prerada mesa, dio za stoku, pomoni objekti
garae) je predviena na zemljitu oznaenom kao k.. 1372/7, 1372/2, 1372/6, 1375/2,
1375/5, 1375/3, 1372/4 i 1372/5, K.O. Hrvaani.
2.2 Tehniki opis sistema ventilacije
Sistem ventilacije upravne zgrade je u potpunosti projektovan u skladu sa PRAVILNIKOM o

Tehnikim svojstvima sistema ventilacije, djelimine klimatizacije i klimatizacije u
graevinama i standardima vezanim za ovaj pravilnik.
Sistem ventilacije prostorija u objektu je sa prinudnom cirkulacijom i radom sa vanjskim

vazduhom, bez rekuperacije i bez regeneracije.
5
Ovim sistemom se vri odvoenje ambijentalnog zagaenog vazduha i ubacivanje svjeeg
vanjskog vazduha. Zahtjevane koliine vazduha u procesu ventilacije po pojedinim
prostorijama su date u dijelu 3 NUMERIKA DOKUMENTACIJA; 3.1 PRORAUNI; 3.1.1
Ulazni podaci.
Odvoenje vazduha u vanjski prostor se vri putem odsinih ventilacionih reetki kroz
odsisne kanale odsisnim ventilatorima a dovoenje svjeeg vazduha se vri dobavnim
ventilatorima putem dovodnih kanala do ventilacionih reetki. Ventilacioni sistem se sastoji
od 10 (deset) odvojenih podsistema.
Sistem ventilacije se sastoji od:

Ventilacije radnih prostorija
Ventilacije kotlovnice
Ventilacije sanitarnih prostorija
Ventilacija radnih prostorija podrazumjeva prinudnu ventilaciju svih prostorija klaonice i

proizvodnje sistemom odsisne ventilacije. Sistem ventilacije je podijeljen na dovoljan broj
podsistema kako bi se ostvarila dovoljna izmjena vazduha u prostorijama u zavisnosti od
namjene i ambijentalnih uslova.
Odsis otpadnog vazduha se vri ventilacionim podsistemima koji su snabdjeveni odsisnim

ventilatorom, odsisnim kanalima i regulacijom. Evakuacija otpadnog vazduha iz ventilisanih
prostorija se vri ventilacionim kanalima postavljenim na fasadi objekta a evakuaciona
reetka za izbacivanje otpanog vazduha je postavljena iznad krova objekta na visini od cca.
1 m. Usisne ventilacione reetke su snabdjevene zatitnm mreom kojom se spreava
ulazak ptica i sitnih ivotinja u ventilacioni sistem. Ventilacioni odsisni kanali su izraeni od
elinog lima debljine definisane u tehnikim uslovima ovog projekta.
Dobava vazduha se vri kroz dobavne ventilacione kanale koji su snabdjeveni dobavnim
reetkama. Uvoenje svjeeg spoljnjeg vazduha u dobavni ventilacioni sistem se vri putem
usisnih fasadnih reetki.
Ventilacija administrativnog dijela se vri prirodnim putem prestrujavanjem vazduha kroz
vanjsku bravariju.
Ventilacija kotlovnice rijeena je prirodnim putem prestrujavanjem vazduha kroz reetku

ugraenu u vrata podstanice i reetku ispod stropa postanice odnosno u nadsvjetlu vrata
podstanice koja je rijeena u sklopu graevinske bravarije. U vrata je urgaena tipska
reetke za vrata OAS-R 625x425 Klimaoprema, efektivne povrine 1030 cm 2, to pri
petostrukom broju izmjena vazduha kotlovnice daje brzinu prestrujavanja od 0.3 m/s
Sanitarne prostorije se ventiliraju prinudnim putem preko odsisnih tipskih kupatilskih

ventilatora koji se putaju u rad preko prekidaa osvjetljenja.
Dimenzije ventilacionih kanala i spojnih elemenata su u skladu sa EN 1505: 1997 Ventilacija

u graevinama- Metalni kanali i spojni dijelovi pravokutog presjeka za razdiobu vazduha
(dimenzije) i EN 1506: 1997 Ventilacija u graevinama- Metalni kanali i spojni dijelovi
okruglog presjeka za razdiobu vazduha (dimenzije).
6
2.3 Tehniki opis sistema grijanja
Sistem grijanja je toplovodni, dvocijevni, zatvoren sa vertikalnim i horizontalnim razvodom.

Reim rada sistema je 75/65 0C. Sistem se sastoji od kotlovnice, cijevne instalacije, grejnih
tijela i sistema za regulaciju i dopunu vode.
Toplotna energija se distribuie odvojenim cirkulacionim krugovima za klaoniki dio,

proizvodni dio i administrativni dio. Svaki cijevni razvod je izraen od elinih beavnih cijevi.
Cijevna mrea cirkulacionih krugova izvodi se elinim beavnim cijevima postavljenim po
zidovima objekta, vidno tako da su dostupne za ienje.
Za grejna tijela su usvojeni elini limeni radijatori tipa 21KV600 za zagrijavanje prostorija
klaonice i proizvodnje. Grejna tijela su bez dodatnih emisionih elemenata kako bi se
omoguilo detaljno ienje. Debljina lima od kojeg su izraena grejna tijela je minimalno 1,2
mm. Sva grejna tijela su opremljena termostatskim zapornim ventilom i runim ozranim
pipicama. Grejna tijela su postavljena u zoni parapeta ispod staklenih povrina bravarije na
visini od 14 cm iznad poda prostorije ili uza zid u zoni prostorije gdje su najmanje radne
aktivnosti.
Zagrijavanje administrativnih prostorija se vri sistemom podnog grijanja. Sistem podnog

grijanja ima zasebnu cirkulacionu pumpu i troputi regulacioni ventil u razvodnom ormaru.
Topla voda se cijevnim razvodom dovodi do razvodnog ormara odakle se cirkulacionom
pumpom topla voda distribuie u razdjelnik sistema podnog grijanja. Radna temperatura
sistema podnog grijanja je 45/35 [0C]. Radnu temperaturu odravamo pomou troputog
regulacionog ventila postavljenog na povratni vod.
Regulacija temperature polaznog voda podnog grijanja se vri na osnovu ambijentalne

temperature administrativnih prostorija. Mjera temperature ambijenta je postavljen u sali za
sastanke. Cijevi su izraene od umreenog polietilena (PeX cijevi) i postavljene su na
prefabrikovane stiroporne ploe u cementni estrih. Ispod cijevi je postavljena termoizolacija.
2.3.1 Kotlovnica
Za proizvodnju toplotne energije u objektu koristit e se kotlovnica na vrsti energent- pelet,

sjeku ili drvni otpad..
U kotlovnici su smjeteni:
Kotlovi na drvni otpad ili pelet 1x250 kW;
Akumulator toplote zapremine 3 m3
Zaporna, mjerna i regulaciona oprema na strani primarnog kruga;
Razdjelnik i sabirnik toplovodnog sistema grijanja;
Cirkulacione pumpe;
Zaporna i sigurnosna armatura na strani sekundarnog kruga;
Zatvorena ekspanziona posuda.
Generator toplote je kotao koji za energent koriste vrsto gorivo (pelet) i rad ovog kotla je u
potpunosti automatizovan. Kotao je nominalne snage 250 kW i opremljen je sigurnosnim
ventilom. U sklopu kotlovskog postrojenja se nalaze spremnik za pelet sa sistemom za
loenje koji je dovoljan za 3 dana rada kotla. Isputanje vode iz instalacije mogue je
posredstvom ispusnih slavina ugradjenih na svakom razdjelniku.
7
Dimovodni sistem kotla je sainjen od spojnog komada (dimnjae) i dimnjaka. Dimnjak je
postavljen sa vanjske strane objekta uz fasadu.
Konstrukcija kotla je u skladu sa EN direktivom 98/37/EC i EN 292-1:1991, EN 292-2:1991,
EN 1295-2, EN 1295- 3, EN 1295- 4 i EN 1295- 5.
Veza izmeu sistema i posude ekspanzione posude je obezbjeena sa sigurnosnim
ventilom.
Veza izmeu sistema i ekspanzione posude je obezbjeena sa sigurnosnim ventilom.

U kotlovnici nije predvieno spaljivanje drugih vrsta vrstog energenta kao to su ugalj, gorivi
komunalni otpad, opasni i neopasni otpad iz drugih izvora i sve ostale vrste gorivih materija
koje ne spadaju u obnovljive energente.
Sve vertikale se odzrauju preko runih odzranih slavina 1/2. Svako grejno tijelo se
odzrauje runom odranom slavinom 1/2. Odzraivanje instalacije podnog grijanja se vri
putem ozranih slavina postavljenih na razdjelnik i sabirnik u razvodnom ormaru.
Pranjenje cijevi poloenih u pod mogue je produvavanjem vazduhom pod visokim
pritiskom. Isputanje vode iz vertikalnih vodova predvieno je preko ispusnih slavina za
svaku vertikalu, koje se ugrauju ispred zaporne odnosno regulacionme armature pojedine
vertikale.
Razdjelnik i sabirnik toplovodnog sistema su izraeni od eline beavne cijevi u potpunosti

prema grafikom dijelu ovog projekta.
Za cirkulaciju tople vode u sekundarnom krugu predviene su posebne cirkulacione pumpe

za svaki cirkulacioni krug posebno u konfiguraciji 1 radna+ 1 rezervna. Predviene su
trobrzinske pumpe.
2.4 Tehniki opis sistema hlaenja
Sistemom hlaenja se vri pothlaivanje radnih prostorija na projektovane temperature

radnog prostora, komora za skladiitenje i uvanje poluproizvoda i proizvoda na temperaturi
+4[0C], komora za skladitenje na temperaturi 0[ 0C] i komora za zamrznute proizvode na
temperaturu -12[0C].
Rashladni sistem za hlaenje proizvoda u rashladnim komorama radi na sljedei nain.

Kondenzacijsko kompresorske jedinice smjetene su na krovu zgrade iznad rashladnih
komora ili na fasadnom zidu. Hladnjaci zraka postavljeni su pod stropom komora. Elektro
ormar s regulatorima rada rashladnih ureaja nalazi se u hodniku uz rashladne komore.
Rashladne komore rade na reimu od 0C do +4C, a dio rashladnih komora na reimu od
-12C. Kod rashladnih komora s reimom rada od +4C odabrani su kompresorski agregati
koji ine jednu cjelinu u sastavu tri kompresora i jedan zrani kondenzator. Za rashladne
komore sa reimom rada -12C predvien je rashladni agregat koji sadri jedan kompresor i
jedan kondenzator hlaen zrakom. Kompresori u svom sastavu sadre i ostale elemente
(automatika, armatura i zatitne elemente).
Rashladne komore napravljene su od polyuretanskih panela s ugraenim vratima. U

komorama se nalazi oprema za postavljanje robe koja se rashlauje. U komori (-12C) za
smrznutu robu nalazi se ispariva (hladnjak) koji sadri i elektrogrijae za otapanje leda u
isparivakoj sekciji, kadi te odvodu vode. Otapanje isparivaa provodi se preko regulatora u
pravilnim zadanim vremenskim intervalima.
8
Nakon odreenog vremena iskljuuju se iz rada grijai, a ukljuuju se ventilatori isparivaa te
ostali elementi rashladnog sistema. S vremenskim pomakom u pokretanju kree ventilator
isparivaa programiranim na kanjenje od 15 minuta. Kompresori sadre grijae ulja kartera
koji ne rade kada su ukljueni kompresori. Zatita kompresora od previsokog pritiska
kondenzacije i preniskog tlaka usisa provodi se pomou kombiniranog presostata. Rad
svakoga od isparivaa vodi zajedniki termoregulator. Kada poraste temperatura u hlaenoj
komori preko osjetnika temperature i regulatora otvara se elektromagnetski ventil za dotok
rashladnog gasa u ispariva. Kada se postigne zadana temperatura hlaenja regulator
zaustavlja rad ventilatora isparivaa i zatvara elektromagnetski ventil. Ponovo pokretanje
rashladnog ureaja za hlaenje komora daje regulator preko prostornog osjetnika
temperature kada temperatura u prostoru dosegne gornju doputenu vrijednost.
2.5 Priprema potrone tople vode (PTV)
Priprema potrone tople vode se vri u bojleru PTV-a. Bojler je postavljen u kotlovnici.
Zagrijavanje tople vode u bojleru se vri putem cijevnih izmjenjivaa toplote smjetenih u
masi zagrijavane vode. U svrhu proizvodnje toplotne energije kao rezervni izvor energije
predvien je elektrozagrija.
9
2.6 Opti i tehniki uslovi za izgradnju
10
3.5.1.1 Ugovor za izvoenje radova na izgradnji projektovanog objekta zakljuit e se
izmeuINVESTITORA i IZVOAA radova a na osnovu ovog odobrenog projekta. Projekat
je sastavni dio ugovora;
3.5.1.2 IZVOA radova je obavezan da odredi RUKOVODIOCA RADILITA odnosno
fiziko lice koje e rukovoditi radovima a ima zakonsko pravo na ovu funkciju;
3.5.1.3 INVESTITOR je obavezan da odredi NADZORNOG ORGANA odnosno fiziko lice
koje e sprovoditi nadzor nad izvedenim radovima a koje ima zakonsko pravo na ovu
funkciju;
3.5.1.4 Instalacija i oprema odnosno mainska faza predmetnog objekta mora biti
izvedena tako da u svemu odgovara ovom projektu i vaeim propisima i standardima. Sva
odstupanje od projekta dozvoljeno je samo uz prethodnu saglasnost projektanta a sve
izmjene se moraju unijeti u graevinski dnevnik;
3.5.1.5 Radovima izgradnje objekta se ne smije pristupiti bez graevinske dozvole izdate
od nadlenih organa;
3.5.1.6 INVESTITOR je duan da prije poetka radova na izgradnji objekta IZVOAU
obezbjedi prikljuak elektrine energije i vode;
3.5.1.7 IZVOA ovog projekta duan je da prije poetka radova prekontrolie
usaglaenost projekta sa stvarnim stanjem na gradilitu. U sluaju ne usaglaenosti projekta
sa stvarnim stanjem na gradilitu IZVOA je duan da sa dovoljno obrazloenja trai da se
projekat prilagodi;
3.5.1.8 IZVOA je duan da :
radove izvede prema projektu;
radove izvede prema propisima, standardima, tehnikim normativima i normama
kvaliteta koji vae za ovu vrstu objekta;
blagovremeno preduzme mjere za sigurnost zaposlenih radnika, prolaznika,
saobraaja, susjednih bjekata, objekta i radova, opreme, ureaja i postrojenja;
Izvoa radova je duan da o svom troku organizuje gradilite, izradi privremene
objekte za smetaj opreme, materijala, alata, prirune radionice i radne snage, zatim
obezbedi potrebnu mehanizaciju, obezbedi prevoz radnika i slino;
Izvoa je duan da o svom troku unese u grafiku i tekstualnu dokumentaciju sve
izmene i dopune koje su usledile u toku izvoenja radova u jednom primerku a na
osnovu kojeg e se izraditi projekat izvedenih radova bilo od strane Izvoaa radova
ili projektantskog preduzea;
3.5.1.9 Garantni rok za kvalitet radova je rok predvien zakonskim propisima ukoliko u
ugovoru nije drugaije odreeno. Za ugraenu opremu vai garancija proizvoaa teopreme.
Garantni rok tee od dana tehnikog prijema izvedenih radova pod uslovom da komisija da
pozitivno miljenje;
3.5.1.10 U toku izvoenja radova IZVOA je obavezan da koristi materijal koji u
potpunosti odgovara vaeim propisima i standardima. Ugraeni materijal i oprema moraju
imati svu potrebnu prateu dokumentaciju predvienu zakonskim propisima (atesti, sertifikati
itd.);
3.5.1.11 Ako NADZORNI ORGAN zahtijeva da se izvri ponovno ispitivanje materija
IZVOA radova e izvriti zahtijevano ispitivanje u ovlatenoj ustanovi. Ukoliko ispitivanje
pokae da materijal odgovara vaeim propisima i standardima trokove ispitivanja snosi
INVESTITOR. U sluaju da ispitivanje pokae da ma terijal ne odgovara vaeim propisima i
standardima rokove ispitivanja snosi IZVOA a predmetni materijal mora biti uklonjen sa
gradilita i zamijenjen drugim odgovarajuim materijalom;
3.5.1.12 Ukoliko INVESTITOR bude raspolagao odreenim materijalom i ukoliko ga ustupi
IZVOAU u cilju njegove ugradnje u postrojenje, IZVOA je duan da sav materijal
detaljno pregleda i neispravan odbaci. Ako NADZORNI ORGAN izriito zahtijeva da se
11
ugradi neodgovarajui materijal, IZVOA e ga ugraditi i u tom sluaju IZVOA ne
odgovara zaposledice uzrokovane ugradnjom ne odgovarajueg materijala a garancija se
izuzima za dio instalacije u koju je ugraen navedeni materijal. Sve prethodno navedeno se
mora konstatovati u graevinskom dnevniku i odgovarajuoj dokumentaciji u pisanoj
formi(zapisnik, aneks ugovora itd.);
3.5.1.13 Ako IZVOA izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa
materijalom predvienim ovim projektom, snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje
sistema samo u pogledu izvrenih radova, kvaliteta materijala i kapaciteta pojedinih
elemenata. Samovoljno mijenjanje projekta od strane IZVOAA zabranjeno je. Za manje
izmjene u odnosu na usvojeni projekat dovoljna je saglasnost NADZORNOG ORGANA.
Ukoliko se ukae potreba za veim izmjenama projekta, tada je potrebno da projektant
preradi projekat. Tako preraen projekat mora se ponovo uputiti investitoru na odobrenje;
3.5.1.14 IZVOA je obavezan, ukoliko prilikom izvoenja radova primjeti da je
predloeno rjeenje tehniki neispravno ili neusaglaeno sa graevinskim objektima i
drugiminstalacijama,da o tome obavijesti INVESTITORA i trai izmjenu projekta;
IZVOA radova mora za pojedine strune radove imati na gradilitu rukovodee tehniko
osoblje koje ima zakonsko pravo za rukovoenje takvim radovima. Svi radnici moraju imati
odgovarajue kvalifikacije i struno znanje potrebno za izvoenje radova na datoj instalaciji.
NADZORNI ORGAN ima pravo i dunost da putem graevinskog dnevnika naredi
IZVOAU da sa gradilita odstrani nestruno osoblje;
3.5.1.15 Pri izvoenju radova IZVOA mora voditi rauna da ne doe do oteenja
okolnih objekata, samog objekta na kom se izvode radovi i ve izvedene instalacije. Svaku
uinjenu tetu koja je uzrokovana namjerno, nemarnou ili zbog nedovoljne strunosti od
strane IZVOAA, IZVOA je duan da otkloni ili da snosi trokove otklanjanja nastale
tete;
3.5.1.16 Sve otpatke i smee koje IZVOA sa svojim radnicima pri izvoenju radova
naini, duan je da o svom troku odnese sa gradilita na za to odreeno mjesto;
3.5.1.17 Mjere bezbjednosti zaposlenih radnika na ovom poslu duan je da preuzme
IZVOA radova po vaeim propisima;
3.5.1.18 Za vrijeme radova IZVOA je duan da na gradilitu vodi graevinski dnevnik.
U graevinskom dnevniku moraju biti upisani: uslovi pod kojima se izvode radovi, broj
radnika, opis izvedenih radova sa naznaenim izvrenim poslovima i ugraenim pozicijama,
promjene i odstupanja od glavnog projekta i evidencija ostalih dogaaja u toku graenja
(havarija, povreda na radu, posebni zahtjevi INVESTITORA i nadzornog organa itd.).
Graevinski dnevnik ovjeravaju nadzorni organ i predstavnik IZVOAA radova;
3.5.1.19 Nadzorni organ vodi graevinsku knjigu u kojoj evidentira sve izvedene radove.
Graevinska knjiga mora biti zapeaena i ovjerena od strane investitora a mora biti
ovjerena od strane predstavnika IZVOAA radova i nadzornog organa;
3.5.1.20 Zavreni objekat se ne smije upotrebljavati prije izvrenja tehnikog pregleda
objekta. Zahtjev za izvrenje tehnikog pregleda objekta podnosi INVESTITOR kod
ovlatene ustanove;
3.5.1.21 IZVOA je duan da po zavretku radova izradi i preda investitoru upustvo za
rukovanje instalacijom. Upustvo za rukovanje mora biti uraeno u tri primjerka od kojih jedan
mora biti zastakljen, uramljen i postavljen na mjesto dostupno rukovaocu objekta;
3.5.1.22 Tokom izvoenja radova INVESTITOR mora obezbijediti lice koje e vriti struni
nadzor nad izgradnjom. Ime nadzornog organa INVESTITOR saoptava IZVOAU u
pisanoj formi prije poetka izvoenja radova. Nadzorni organ mora ispunjavati uslove
propisane Zakonom o izgradnji objekata i posjedovati odgovarajue strune kvalifikacije.
Nadzorni organ vri nadzor nad izvoenjem radova, usklauje dinamiku izvoenja radova i
12
daje potrebna upustva IZVOAU radova. Nadzorni organ ovjerava graevinski dnevnik,
graevinsku knjigu, situaciju i ostala slubena dokumenta;
3.5.1.23 IZVOA je na gradilitu odgovoran nadzornom organu i sa njim komunicira
putem graevinskog dnevnika;
3.5.1.24 Nakon zavretka montanih radova cjelokupno postrojenje se mora ispitati.
Ispitivanje vri IZVOA radova uz obavezno prisustvo nadzornog organa;
3.5.1.25 O izvrenom ispitivanju moraju se sainiti zapisnici koji treba da sadre:
predmet ispitivanja;
popis lica koja su vrila i prisustvovala ispitivanju;
datum i vrijeme ispitivanja;
okolnosti pod kojima je ispitivanje vreno;
rezultate ispitivanja sa tano dobijenim vrijednostima ispitivanih parametara;
zakljuak u kojem se konstatuje da rezultati ispitivanja zadovoljavaju ili ne
zadovoljavaju;
svojeruan potpis lica koja su vrila ispitivanje i koja su prisustvovala ispitivanju.
3.5.1.26 Zavretkom radova se smatra dan kada IZVOA podnese nadzornom organu
pismeni izvjetaj o zavretku ugovorenih radova i nadzorni organ pismeno potvrdi navedeni
izvjetaj u graevinskom dnevniku. Nakon zavretka radova nadzorni organ podnosi zahtjev
za izvrenje tehnikog pregleda u pisanoj formi INVESTITORU;
3.5.1.27 Nakon zavretka radova u sluaju da su na objektu izvrene znatne izmjene u
odnosu na glavni projekat potrebno je izraditi projekat izvedenog stanja. Projekat izvedenog
stanja se izrauje u svrhu sprovoenja tehnikog prijema i izdavanja upotrebne dozvole
objekta. Ukoliko nije dolo do izmjena na objektu u odnosu na glavni projekat tada
INVESTITOR i IZVOA potvruju i ovjeravaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje u
skladu sa projektovanim;
3.5.1.28 Ukoliko se prilikom izvoenja pojavi vie radova nego to je koliina u pojedinim
pozicijama predmera radova u tehnikoj dokumentaciji predvieno i ugovoreno, onda e to
nadzorni organ i odgovorni izvoaa radova u graevinskom dnevniku konstatovati kao
viak radova;
3.5.1.29 Ukoliko se prilikom izvoenja pojave radovi koji predmerom radova nisu
predvieni i ugovoreni onda e to takoe biti konstatovano u graevinskom dnevniku;
3.5.1.30 Za tehniki prijem objekta IZVOA odnosno INVESTITOR duni su komisiji za
tehniki prijem dostaviti sledeu dokumentaciju na uvid:
odobrenje za gradnju sa svim potrebnim saglasnostima;
kompletnu investiciono-tehniku dokumentaciju;
ocjenu izvedenih radova od strane ovlatene ustanove a sa aspekta zatite na radu i
protivpoarne zatite;
atestnu dokumentaciju ugraenog materijala;
zapisnik o izvrenoj kontroli i prijemu konstrukcije prije montae;
zapisnik i izvjetaj ispitivanja;
ateste zavarivaa;
dnevnik rada i graevinsku knjigu;
upustvo za putanje u rad i odravanje sa emom postrojenja.
3.5.1.31 IZVOA je duan da obezbjedi mjerne i kontrolne ureaje i instrumente i
neophodnu radnu snagu za obavljanje tehnikog pregleda i prijema;
3.5.1.32 IZVOA radova je duan da o svom troku otkloni sve nedostatke koje komisija
za tehniki pregled pronae i navede ih u pisanoj formi a koji su po ugovoru obaveza
IZVOAA radova;
3.5.1.33 Nakon dobijanja dozvole za upotrebu objekta, objekat se moe pustiti u probni
rad. Odobrenje za upotrebu izdaje organ koji je izdao odbrenje za gradnju i odredio komisiju
13
za tehniki pregled objekta;
3.5.1.34 INVESTITOR i IZVOA radova, nakon dobijanja dozvole za upotrebu objekta
duni su u zakonskom roku izvriti primopredaju objekta;
* ovi opti uslovi su sastavni dio glavnog projekta i u svemu su obavezni za IZVOAA i
INVESTITORA;
**ostali uslovi se reguliu izmeu IZVOAA i INVESTITORA Ugovorom o izvoenju
radova.
3.5.1.35 Investicija se mora izvesti tako da u potpunosti odgovara projektu, tehnikom
opisu, predmjeru i predraunu, tehnikim i posebnim uslovima i uputstvima;
3.5.1.36 Izvoa je duan blagovremeno i prije poetka radova obavijestiti investitora o
terminima izvoenja radova kako bi se mogao napraviti usglaen termin plan sa ostalim
izvoaima;
3.5.1.37 Izvoa montanih radova ne smije ometati druge izvoae koji rade na
predmetnom objektu;
3.5.1.38 Prije poetka izvoenja montanih radova graevinske podloge i podovi moraju
biti gotovi do te mjere da se po njima moe kretati i transportovati materijal i oprema bez
opasnosti od oteenja tih podloga i podova;
3.5.1.39 Prije poetka montanih radova na instalaciji u objektima krov i zidovi objekta
moraju biti u potpunosti gotovi tako da naknadni graevinski radovi ne bi doveli do oteenja
postrojenja i instalacije;
3.5.1.40 Materijal za izradu postrojenja mora biti nov, konstrukcije i obrade u skladu sa
vaeim tehnikim propisima iz ove oblasti. Ugraeni materijal mora imati sve neophodne
ateste isertifikate predviene vaeim propisima i standardima kojima je regulisana ova
oblast;
3.5.1.41 Projektant objekta kao i izvoa graevinskih radova moraju usaglasiti sa
projektantom i izvoaem instalacija dovoljno velike otvore u zidovima da bi se mogla izvriti
neometana montaa instalacija;
3.5.1.42 Izvoa montae instalacija grijanja mora koordinirati izvoenje instalacija
grijanja sa izvoaima ostalih instalacija tako da bi se izbjeglo eventualno ukrtanje
instalacija;
GREJNA TIJELA
3.5.1.43 Kao grejna tijela mogu se koristiti radijatori, konvektori, kaloliferi, cijevni registri
od glatkih cijevi kao i ostala grejna tijela savremene konstrukcije;
3.5.1.44 Za sva grejna tijela koja se ugrauju mora postojati prospekt sa podacima o
odavanju toplote za toplovodno grijanje, dimenzijama grejnog tela, teini, sadraju vode i
dozvoljenom radnom pritisku;
3.5.1.45 Sva grejna tela moraju imati atest neke od nadlenih institucija za ispitivanje
termikih i tehniolokih kvaliteta;
3.5.1.46 Ukoliko se pri izvoenju pojedinana grejna tijela zamjenjuju grejnim tijelima
drugog tipa, obavezna je saglasnost investitora;
3.5.1.47 Grejno tijelo- radijatora treba po pravilu smjestiti slobodno na konzolu u
parapetnom zidu prozora;
3.5.1.48 Ukoliko se ispred grejnih tijela stavlja maska, ona mora omoguiti to bolje
strujanje vazduha i mora se lako demontirati;
3.5.1.49 Sanitarno- higijenski zahtjevi pri ugradnji tijela su preglednost i dostupnost svih
povrina i elemenata grejnih tijela radi uklanjanja neistoa;
3.5.1.50 Gabariti grejnih tijela ne smiju prelaziti gabarite prozora i prozorske nie;
3.5.1.51 Prikljuci grejnih tijela se trebaju izvesti bez suvinih savijanja;
14
3.5.1.52 Grejna tijela moraju biti ugraena u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni u skladu sa
preporukom proizvoaa;
3.5.1.53 Odstojanje zadnje strane radijatora od zida treba da iznosi 20- 70 mm zavisno od
vrste radijatora;
3.5.1.54 Visina radijatora od poda treba da bude 100- 150 mm zavisno od visine
parapeta;
3.5.1.55 Oslanjanje radijatora na konzole treba izvesti tako da radijator ne visi na njima;
3.5.1.56 Broj konzola treba odrediti tako da na radijator sa 10 (deset) lanaka dolaze 2
(dvije) konzola i na svakih dodatnih 6 (est) lanaka jo po 1 (jedna) konzola odnosno izvesti
oslanjanje limenih grejnih tijela u skladu sa prporukama proizvoaa;
3.5.1.57 Nakon formiranja radijatorskih baterija od potrebnog broja lanaka, baterije se
moraju dobro oprati mlazom vode od unutranjih neistoa;
3.5.1.58 Ukoliko se koriste ve blokovani radijatori sa naneenom finalnom fabrikom
bojom mora se voditi rauna da ne doe do oteenja ovog sloja boje;
3.5.1.59 Nakon zavretka montae i nakon uspjele probe, grejna tijela treba demontirati,
dobro oistiti od hre i neistoa i zatiti temeljnom bojom. Lakiranje radijatora izvriti nakon
ponovne montae pri temperaturi radijatora od najmanje 50 0C. Za farbanje radijatora treba
koristiti specijalne boje i lakove otporne na visoke temperature. Upotreba razliitih bronzanih
boja ne preporuuje se zbog smanjenja koeficijenta zraenja povrine radijatora;
CIJEVNA MREA
3.5.1.60 Regulacija temperature, pritiska i protoka u toplovodnoj mrei vri se

centralizovano u toplotnom izvoru. Ona moe biti kvalitativna i kvalitativno - kvantitativna.
Temperatura vode u razvodnom vodu podeava se prema spoljnoj temperaturi vazduha i
brzini vetra. Dijagrami ili tabele temperature vode u toplovodnoj mrei zavisno od
temperature spoljnog vazduha, statiki pritisak u toplotnom izvoru, radni pritisci u razvodnom
i povratnom vodu i toplotni kapacitet daju se kroz uslove za projektovanje toplovodne mree;
3.5.1.61 Za izbor nazivnog pritiska opreme i armature merodavni su maksimalna radna
temperatura i maksimalni dozvoljeni radni ili statiki pritisak vode u toplovodnoj mrei;
3.5.1.62 Na mestima gdje se vri ispust vazduha ili odmuljivanje toplovodne mree i gde
se vri ugradnja armature ili aksijalnih kompenzatora predvideti komore;
3.5.1.63 Na mjestima pranjenja toplovodne mree obezbijediti odvoenje vode u kinu
kanalizaciju;
3.5.1.64 Na najniim takama izmeu dva pregradna organa moraju postojati mesta za
pranjenje- odmuljivanje, a na najviim takama mesta za ispust vazduha iz cjevovoda.
Organi za pranjenje- odmuljivanje moraju biti dvostruki. Dimenzije odmuljnih i organa za
ispust vazduha su:
Za odmuljne organe
Prenik do 65 od 80 do od 150 do od 250 do od 350 do od 450 do preko 500
cijevi DN 125 200 300 400 500
Odmuljni 25 40 50 80 100 125 150
organ DN
Tabela 1
15
Za organe za ispust vazduha
Prenik cijevi DN od 25 do 80 od 100 do od 200 do od 350 do preko 450
150 300 450
Ozrani organ DN 15 20 25 32 40
Tabela 2
3.5.1.65 Uspone, odnosno padove cjevovoda toplovodne mree prilagoditi terenu i

grafiki definisati. Nagibom cjevovoda mora se obezbjediti isputanje vazduha i pranjenje
toplovodne mree;
3.5.1.66 Toplovodna mrea moe da se postavi podzemno i nadzemno. Podzemna
toplovodna mrea polae se kanalno i beskanalno (predizolovane cevi ili cevi zalivene
izolacionom masom i dvoinim sistemom za dojavu curenja). Zatitni sloj zemlje iznad
podzemne toplovodne mree je najmanje 0.6 m a predviena je 1,2 m iznad gornje povrine
zatitnog sloja peska beskanalno postavljenog toplovoda;
3.5.1.67 Na izlazu toplovoda iz toplotnog izvora i na odvajanjima za naselja odnosno
blokove daljinskih sistema grejanja predvideti merna mesta za merenje:
temperature vode u razvodnom vodu,
temperature vode u povratnom vodu,
pritiska vode u razvodnom vodu,
pritiska vode u povratnom vodu,
protoka vode u razvodnom vodu,
Na daljinskim sistemima grejanja na kojima se predvia izrada centralnog sistema nadzora i
upravljanja sistemom (CENUS) predvideti ugradnju mernih instrumenata koji omoguuju
povezivanje navedenih merenja na CENUS;
3.5.1.68 Sve cijevi koritene pri izradi cijevne mree moraju imati ateste u skladu sa
standardima DIN 2440, DIN 2441 odnosno DIN 2448;
3.5.1.69 Dimenzije cijevi koje se koriste su :
DN 10- 3/8 - 17,2x2,3 mm
DN 15- 1/2 - 21,3x2,3 mm
DN 20- 3/4 - 26,9x2,3 mm
DN 25- 1 - 33,7x2,6 mm
DN 32- 5/4 - 42,4x2,6 mm
DN 40- 6/4 - 48,3x2,6 mm
DN 50- 2 - 57,0x2,9 mm
- 60,3x2,9 mm
DN 65- 21/2 - 70,0x2,9 mm
- 76,1x2,9 mm
DN 80 - 88,9x3,2 mm
DN 100 - 108,0x3,6 mm
- 114,0x3,6 mm
DN125 - 139,7x4 mm
DN150 - 165,1x4,5 mm
DN200 - 219,1x5,9 mm
DN250 - 273x6,3 mm
DN300 - 318x7,5 mm
DN350 - 406,4x8,8 mm
DN400 - 419x10 mm
DN500 - 521x11 mm
16
3.5.1.70 Horizontalnu cijevnu mreu treba vjeati o plafon ili oslanjati na zidne konzole. U
izuzetnim sluajevima horizontalni cijevni razvod se moe voditi kanalima u podu. Kanali
moraju biti dovoljnih dimenzija da omogue nesmetan smjetaj cijevi, njihove termike
izolacije, omogue njihovo voenje pod potrebnim nagibom i da budu pokriveni montano-
demontanim ploama kojim e biti omoguena kontrola i intervencije tokom eksploatacije;
3.5.1.71 Trasa voenja cijevnih vodova i raspored oslonaca ne smiju se mijenjati bez
saglasnosti projektanta;
3.5.1.72 Na prolazu kroz graevinske konstrukcije cijevi ne smiju biti vrsto uzidane da bi
se omoguila neometana dilatacija usljed temperaturnih promjena;
3.5.1.73 Vertikalne cijevne vodove i prikljuke na grejna tijela treba voditi vidno, slobodno
uz zid;
3.5.1.74 Prikljuci za grejna tijela ne mogu biti krai od 300 mm;
3.5.1.75 Usponski napojni vod postaviti sa lijeve strane i fiksirati sa dovoljnim brojem
oslonaca;
3.5.1.76 Prilikom savijanja cijevi svijetli otvor se ne smije mijenjati;
3.5.1.77 Horizontalna mrea se cijelom duinom i u svim dijelovima vodi sa usponom, uz
nagib od minimum 0,5% u smijeru kretanja grejnog fluida ka najudaljenijim grejnim tijelima;
3.5.1.78 Horizontalna cijevna mrea mora biti tako poloena da omoguava poduno i
popreno pomjeranje i samokompezaciju toplotnih delatacija;
3.5.1.79 Kod pravih cijevnih vodova duine preko 30 m po pravilu se moraju predvidjeti
U kompezatori ili aksijalni kompenzatori;
3.5.1.80 Konzole i vjealjke na koje se oslanja cjevovod, moraju omoguiti njegovo
slobodno kretanje usled toplotnih dilatacija a bez mogunosti stvaranja ugiba. Maksimalno
dozvoljeni razmak izmeu pokretnih i nepokretnih oslonaca, odnosno jednodjelnih i
dvodjelnih cijevnih obujmica, vjealjki i konzola, da bi se sprijeila pojava ugiba cijevi iznosi
za cijevi :
17,2x2,3 mm 2,0 m
21,3x2,3 mm 2,0 m
26,9x2,3 mm 2,0 m
33,7x2,6 mm 2,5 m
42,4x2,6 mm 2,5 m
48,3x2,6 mm 2,5 m
57,0x2,9 mm 2,5 m
60,3x2,9 mm 3,0 m
70,0x2,9 mm 3,0 m
76,1x2,9 mm 3,0 m
88,9x3,2 mm 3,5 m
108x3,6 mm 4,0 m
114,0x3,6 mm 4,0 m
3.5.1.81 Spajanje cijevi se vri zavarivanjem. Zavarena mjesta moraju biti dobro
obraena, sa dovoljnom debljinom vara, ali tako izvedenim da se presjek cijevi ne smanji;
3.5.1.82 Zavarivanje mogu vriti samo kvalifikovani varioci sa atestom. Kvalitet vara mora
biti u skladu sa propisanim zahtjevima;
3.5.1.83 Kod zavarivanja cijevi sa zidovima debljine do 3 mm cijevi se zavaruju sueno
bez zakoavanja ivica;
3.5.1.84 Za cijevi sa debljinom zida preko 3 mm cijevi se zavaruju sa zakoenim ivicama.
Ugao zakoenja treba da bude 60 stepeni i izvodi se turpijanjem.
3.5.1.85 Poslije zavarivanja sa izvedenih varova treba skinuti ljaku i zavarene avove
oistiti i zatiti antikorozionom bojom;
3.5.1.86 Zavarena mjesta cjevovoda ne smeju biti u meuspratnim konstrukcijama ili
17
pregradnim zidovima;
3.5.1.87 Ako je potrebno ostvariti rastavljivu vezu, spajanje se vri pomou prirubnica
iholendera;
3.5.1.88 Za spajanje cjevovoda treba koristiti gotove standardne fazonske komade:
cijevna koljena i lukove, s tim to se do prenika 1/2 oni mogu i izraivati savijanjem na toplo
ali iskljuivo od beavnih elinih cijevi dimenzija do 21,3x2,3 mm
CIJEVNA ARMATURA I FITINZI
3.5.1.89 Kao armatura na prikljucima grejnih tela obavezna je ugradnja radijatorskih

ventila sa mogunosti prethodne regulacije na gornjim vezama, a koji se moraju podesiti na
pozicije prethodne regulacije date u grafikoj i raunskoj dokumentaciji projekta;
3.5.1.90 Na horizontalnim vodovima razvodne cijevne mree na potisnim cijevnim
vodovima ugrauju se ravni prolazni ventili a na povratnim cevnim vodovima ventili za
regulaciju protoka sa prikljucima za difercijalni manometar;
3.5.1.91 Na mestima grananja horizontalne cijevne mree ugrauju se ravni prolazni
ventili sa mogunou prethodne regulacije protoka na povratu. Kod izmene tipa regulacionih
ventila moraju se za novi tip odrediti pozicije regulacije prema dijagramima proizvoaa;
3.5.1.92 Sva armatura mora biti postavljena tako da je obezbijeen prilaz prilikom
intervencija i servisa;
3.5.1.93 Montau ventila i slavina izvesti tako da vreteno ventila sa tokom bude
postavljeno vertikalno na horizontalnim cijevima;
3.5.1.94 Za svu armaturu moraju postojati prospekti proizvoaa sa svim potrebnim
podacima a kod regulacione i sa dijagramima za odreivanje pozicija regulacije. Takoe za
svu armaturu moraju biti obezbjeeni atesti i sertifikati;
3.5.1.95 Fitinzi i nastavci koji se koriste prilikom izrade cijevne mree od bakarnih cijevi
moraju biti izraeni od bakra;
3.5.1.96 Ugradnju armature izvesti tako da se vreteno sa tokom postavi vertikalno na
horizontalne vodove;
3.5.1.97 Na svoj ugraenoj armaturi mora biti strelica koja pokazuje smjer strujanja
grejnog fluida;
3.5.1.98 Automatsku regulaciju je potrebno montirati u potpunosti prema priloenoj emi a
pojedine elemente automatske regulacije postaviti na mjestima predvienim projektom;
3.5.1.99 Izvoa je duan da od isporuioca automatike pribavi detaljne eme
povezivanja, upustvo za montau, odravanje i rukovanje;
3.5.1.100 Nakon izvrene montae svih elemenata automatike potrebno je izvriti probni
rad u svim reimima i o tome zajedno sa nadzornim organom sainiti zapisnik;
KOTLOVNICA
3.5.1.101 Koltlovnica treba svojom veliinom da omoguava propisan smjetaj kotlova i

ostale opreme. Rastojanje od eone strane kotla do zida treba da iznosi 2 do 3,5 m.
Rastojanje od zadnje strane kotla treba da iznosi najmanje 1,0 m. Bono rastojanje izmeu
kotlova treba da iznosi 80 cm, a izmeu zida i kotla 1,1 m. Visina kotlovnice ne smije biti
manja od 3,0 m;
3.5.1.102 Za kotlovnice snage vee od 250 kW trebalo bi ugraditi najmanje dva kotla od
kojih bi svaki obezbjeivao 75% maksimalnog kapaciteta kotlovnice;
3.5.1.103 Kod kotlovnica sa vie kotlova mora se ugradnjom armature omoguiti
iskljuivanje bilo kojeg kotla iz rada bez prekida rada ostalih kotlova;
3.5.1.104 Kotlovsko postrojenje se mora napajati iskljuivo tehnoloki obraenom vodom.
18
Nedozvoljava se napajanje tvrdom vodom. U tu svrhu mora se ugraditi hemijska priprema-
jonski omekiva vode preko koga e se tokom eksploatacije vriti punjenje i dopunjavanje
postrojenja hemijski omekanom vodom;
3.5.1.105 Svi predvieni elementi u kotlovnici moraju biti pristupani za montau,
rukovanje, odravanje i oitavanje sa poda ili odgovarajue galerije koja obezbeuje stabilan
rad na njoj i ne smeta za rad u ostalim delovima kotlovnice;
3.5.1.106 Za sve cjevovode, kolektore, razmenjivae i rezervoare u kotlovnici predvidjeti
izolaciju odgovarajue debljine u zatitnom omotau;
3.5.1.107 Za sve cjevovovde i ostale metalne delove predvideti ienje do metalnog
sjaja, odnosno do kvaliteta SA 2.5 po vedskim standardima SIS 055900. Antikorozionu
zatitu predvideti premazivanjem oienih povrina antirostom, a zatim osnovnom
zatitnom bojom dva puta. Osim zatite osnovnom bojom predvideti i zatitu neizolovanih
metalnih povrina bojom otpornom na poviene temperature (za kotlovnicu 130C a za
kuno razvodno postrojenje radijatorskog grejanja 90C) i vlagu ;
3.5.1.108 Na najniim takama kotlovnice i kunog razvodnog postrojenja predvideti
prikljuke za odmuljivanje sa ventilima nazivnog otvora veeg ili jednakog 20 mm. Na
najviim takama kotlovnice i kunog razvodnog postrojenja predvideti prikljuke za ispust
vazduha sa ventilom nazivnog otvora veeg ili jednakog 15 mm. Kod kunog razvodnog
postrojenja na prikljucima za odmuljivanje i prikljucima za ispust vazduha iz instalacije
mogu se primeniti kao armatura i loptaste slavine;
3.5.1.109 Izrada kotlaovnice mora da bude u svemu prema priloenim crteima, opisu,
predmjeru radova, ovim uslovima i postojeim propisima i normama;
3.5.1.110 Koltlovnica treba svojom veliinom da omoguava propisan smjetaj kotla,
odnosno kotlova i ostale opreme.
3.5.1.111 Pod kotlovnice mora biti suh, odnosno mora biti iznad nivoa podzemnih voda;
3.5.1.112 Pod kotlovnice obraditi keramikim ploicama radi lakeg odravanja potrebne
isoe u kotlovnici;
3.5.1.113 Sva vrata na kotlovnici moraju se otvarati napolje, odnosno u smjeru izlaza.
Izuzetak su vrata prema skladitu goriva koja se otvaraju ka kotlovnici;
3.5.1.114 Veliinu vrata kotlovnice odreuje gabarit najkrupnije opreme. Ukoliko se ne
rade vrata odgovarajue veliine onda treba izraditi odgovarajui montano- demontani
otvor;
3.5.1.115 U kotlovnici treba obezbijediti prirodno osvjetljenje uz obavezno vjetako;
3.5.1.116 Kotlovnice kapaciteta preko 200 kW moraju imati dva izlaza od kojih jedan mora
biti direktno spoljni;
3.5.1.117 U kotlovnici treba predvidjeti prirodnu ili prinudnu ventilaciju za dovod svjeeg i
odvod otpadnog vazduha i gasova;
3.5.1.118 Kod prirodne ventilacije dovod sveeg vazduha za potrebe sagorjevanja i
provjetravanja treba vriti dovodnim kanalom minimalnog presjeka 50% od svijetlog presjeka
dimnjaka. Dovodni kanal, odnosno njegov izlazni otvor treba dovesti na 50 cm od poda pored
ili iza kotlova radi zagrijavanja vazduha. Kanal za odvoenje zagaenog vazduha treba da
ima povrinu presjeka minimum 25% od presjeka dimnjaka, ali ne manjeg preseka od 200
cm. Odvodni kanal treba postaviti neposredno uz dimnjak i voditi ga uz njega do iznad krova
objekta. Ulazni otvor u odvodni kanal treba postaviti ispod same tavanice kotlovnice,a
nanjemu ugraditi reetku presvuenu ianom mreom;
3.5.1.119 Dimnjak kotlovnice bez obzira na proraune iz projektne dokumentacije mora
nadvisiti najviu taku krova objekta za minimum 1,0 m;
3.5.1.120 Dimnjak iji je svijetli presjek vei od 500 cm ne moe imati zajedniki zid sa
zgradom ve mora biti odvojen i udaljen najmanje 5 cm od zidova zgrade;
3.5.1.121 Zidovi, vrata i tavanica kotlovnice moraju biti vatrootporni minimum 6 h;
19
3.5.1.122 U kotlovnici izvesti vodovodski prikljuak sa esmenom slavinom i esmenim
lavaboom;
ISPITIVANJE
3.5.1.123 Sve ureaje, cjevovode i armaturu potrebno je podvrgnuti punom tehnikom

ispitivanju na pritisak;
3.5.1.124 Prije ispitivanja na cijevnoj instalaciji nesmije biti naneena antikorozivna
zatita, postavljena termoizolacija niti naneen premaz druge vrste i namjene;
3.5.1.125 Puno tehniko ispitivanje se vri: spoljnim pregledom, ispitivanjem na vrstou,
unutranjim pregledom i ispitivanjem na zaptivenost;
3.5.1.126 Spoljni pregled se vri bez prekida u radu sistema grijanja. Spoljnim pregledom
se kontrolie cijevna instalacija, oprema, armatura i spojevi izmeu cijevne instalacije i
pojedinih komponenata sistema;
3.5.1.127 Ispitivanje na vrstou vri se prije putanja postrojenja u probni pogon;
3.5.1.128 Prije ispitivanja na vrstou sistem mora biti oien a svi elementi postavljeni;
3.5.1.129 Vrijednost probnog pritiska pri ispitivanju na vrstou treba da iznosi p pr=2,0+
pp+ pst, bar gdje je pp- napor pumpe, pst- statiki pritisak vodenog stuba u instalaciji;
3.5.1.130 Mjerenje vrijednosti pritiska vri se pomou kontrolnog manometra;
3.5.1.131 Probni pritisak se odrava 180 minuta a potom se vri posmatranje sistema u
narednih 60 minuta;
3.5.1.132 Sistem zadovoljava ispitivanje na vrstou ako se u toku ispitivanja ne pokau
znakovi oteenja na cijevnoj mrei i elementima instalacije, ako za prvih 120 minuta
ispitivanja po postizanju ispitnog pritiska vrijednost ispitnog pritiska ne smanji za vie od
2%;
3.5.1.133 Ispitivanje na vrstou se na zahtjev komisije za tehniki prijem objekta moe
vriti i za vrijeme tehnikog pregleda;
3.5.1.134 Unutranji pregled se vri nakon izvrenog ispitivanja na zaptivenost na
mjestima gdje je to mogue izvesti;
3.5.1.135 Unutranjim pregledom se kontrolie stanje zidova, avova, veza i spojeva;
3.5.1.136 Ispitivanje na zaptivenost vri se neposredno poslije ispitivanja na vrstou;
3.5.1.137 Ispitni pritisak pri ispitivanju zaptivenosti sistema jednak je radnom pritisku;
3.5.1.138 Sistem zadovoljava ispitivanje na zaptivenost ako se u toku 24 asa po
postizanju ispitnog pritiska vrijednost ispitnog pritiska ne smanji za vie od 2%;
3.5.1.139 Nakon obavljene hidraulike probe i ispiranja instalacije potrebno je da se izvri
ukljuivanje cirkulacionih pumpi u kotlarnici i da se izvri merenje protoka grejnog fluida po
granama cijevne mree i usponskim vodovima. Ispitivanje se moe vriti i hladnom vodom u
letnjem periodu. Mjerenje se vri diferencialnim manometrom ili primenom ultrazvunog
mjeraa protoka.Nakon dobijanja optimalnih rezultata protoka grejnog fluida mora se sainiti
elaborat o izvrenim mjerenjima i regulaciji protoka i isporuiti u tri primjerka;
3.5.1.140 Po uspjeno zavrenom ispitivanju na hladan hidrauliki pritisak vri se u
prisustvu nadzornog organa probno grijanje. Sva grejna tijela moraju se zagrijavati
jednovremeno i ravnomjerno. Svako grejno tijelo mora grijati po celoj svojoj povrini. Grejni
sistem mora dejstvovati tiho, bez udara i umova;
SISTEM VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE
3.5.1.141 Sistem mora biti izveden tako da u sluaju pojave poara sprijei irenje vatre i
dima unutar graevine ili na susjedne objekte;
3.5.1.142 Sistem mora da obezbjedi propisan kvalitet vazduha u objektu i da sprijei
20
pojavu vlage;
3.5.1.143 Nivo buke sistema u radu mora biti na takvom nivou da ne ugroava zdravlje
korisnika objekta i da ne remeti javni mir u nonim asovima;
3.5.1.144 Oprema i ureaji sistema za ventilaciju i klimatizaciju moraju da ispunjavaju
odredbe propisa kojima je regulisana oblast proizvodnje prometa i kontrole ovih proizvoda;
3.5.1.145 Kanali za distribuciju vazduha u procesu zagrijavanja i klimatizacije i spojni
elementi i fitinzi moraju biti izraeni od elinog lima minimalne debljine 1,1 mm oblika i
dimenzija propisanih prema BAS EN 1505 Ventilacija u graevinama- Metalni kanali i spojni
dijelovi pravougaonog presjeka za razdiobu vazduha- Dimenzije i EN 1506 Ventilacija u
graevinama- Metalni kanali i spojni dijelovi okruglog presjeka za razdiobu vazduha-
Dimenzijea u svemu prema grafikom prilogu ovog projekta;
3.5.1.146 Razvod cijevi izvesti tako da cijevi budu postavljene sa potrebnim nagibom
iprivrene vealjkama, obujmicama i konzolama. Razmak izmeu konzola, odnosno
vealjki, ukoliko u dokumentaciji nije drugaije odreeno, usvojiti prema sledeoj tabeli:
Oznaka cijevi Rastojanje izmeu oslonaca

DN 10 1,5
DN 15 - DN 20 2,0
DN 25 - DN 32 2,5
DN 40 - DN 50 3,0
DN 65 - DN 80 3,0
DN 100 4,5
DN 125 i vie 5,0
Tabela 3
3.5.1.147 Za izradu ravnih i fazonskih dijelova kanala mora se upotrebiti

pocinkovani lim sledeih debljina, i to:
Vea ivice kanala mm Debljina lima mm

do 250 0,5
251 - 499 0,75
500 - 999 1,0
preko 1000 1,25
Tabela 4
Za reducire i druge fazonske dijelove za odreivanje debljine lima vai dimenzija vee ivice
na kraju manjeg presjeka;
3.5.1.148 Za izradu prirubnica mora se upotrebiti valjani profilisani elik, i to:

a) za dijelove od lima debljine 0,5 do 0,75 mm , L 25 x 25 x 4 mm,
b) za dijelove od lima debljine 1,0 do 1,25 mm, L 30 x 30 x 4 mm.
3.5.1.149 Spajanje limova ravnih i fazonskih dijelova limenih vazdunih kanala treba
izvesti pomou dvostruko povijenog ava. Na krajevima ravnih i fazonskih delova treba
postaviti prirubnice od ugaonog gvoa. Krajevi lima pojedinih delova moraju biti povijeni
preko prirubnica (pertlovani). Izmeu prirubnica treba staviti zaptiva od grafitne pletenice
5 - 8 mm, ili od azbestnih lepenki debljine 3 - 4 mm. Za spajanje prirubnica upotrijebiti
zavrtnje 1/4 sa estougaonom glavom;
3.5.1.150 Vjealice i konzole za kanale moraju biti izraeni od valjanog elika d= 10 mm i
L. Profila dimenzije od 25 x 25 x 3 mm do 35 x 35 x 3 mm, sa upotrebom navrtke M10 i
podmetaa;
21
3.5.1.151 Kanali treba da su izvedeni sa to je mogue manje otrih skretanja. Svako
koljeno treba da bude izvedeno sa lopaticama za usmjeravanje, a isto vai i za ravanje.
Kanali sa dunom dimenzijom presjeka veeg od 500 mm treba da budu napanovani,
kako bi se izbjegla pojava intezivnije buke usled rezonantnog vibriranja oplate kanal;
3.5.1.152 Klapne za regulaciju koliine vazduha moraju biti vrste konstrukcije sa
ukruenjima na donjoj i gornjoj ivici, da bi se izbjeglo njihovo vibriranje u bilo kom pravcu.
Klapne imaju osovine izvan kanala, odnosno komore i mogu biti runo pokretane ili sa
motornim pogonom;
3.5.1.153 Svi ventilatori u instalaciji moraju biti kapaciteta statikog pritiska i broja obrtaja
kao to je naznaeno u specifikaciji, i takvih dimenzija da se mogu ugraditi u za njih
predvien prostor. Ventilatori moraju da spadaju u klasu beumnih, tj. da imaju najmanji
mogui um pri datom broju obrtaja. Ventilatori treba da budu spojeni sa elektromotorima
preko klinastih kaieva i preko spojnica. Klinasti kaievi i remenice moraju biti opremljeni
titnicima;
3.5.1.154 Elektromotori za pogon ventilatora moraju biti izraeni za prikljuak na trofazni
sistem naizmjenine struje 380 V, 50 Hz. Elektromotori treba da budu potpuno zatvorene
konstrukcije, sa kliznim kolutovima i moraju biti snabdeveni sa odgovarajuim rotorskim
uputaima. Elektromotori se postavljaju na klizne ine od livenog gvoa ili presovanog
elika;
3.5.1.155 Rashladna postrojenja treba da su kapaciteta i karakteristika definisanih
projektom, opremljeni svim potrebnim ureajima za putanje u rad, regulaciju i odravanje
radnih parametara i sigurnosno-zatitnim elementima. Rashladno postrojenje montirati u
svemu prema uslovima i zahtjevima proizvoaa;
3.5.1.156 Oprema koja zahtjeva fundiranje postaviti na odgovarajue temelje ije se
definitivne mjere odreuju prema dimenzijama isporuene opreme;
3.5.1.157 Opremu u mainskim salama montirati u svemu prema projektu, vodei rauna
o mogunosti pristupa pojedinim elementima i ureajima radi rukovanja i o mogunosti
njihove demontae. Posebnu panju posvetiti montai sigurnosno-tehnike i zatitne
opreme, kao to je povezivanje ekspanzionih posuda, ventila sigurnosti, postavljanje
protivpoarnih klapni i ostalih protivpoarnih ureaja, priguivaa zvuka i sl., pridravajui se
pri tome projektne dokumentacije i navedenih zakona i propisa korienih pri izradi projekta;
3.5.1.158 Ispitivanje hermetinosti vri se kako na vodenom, tako i na vazdunom dijelu
instalacije. Vodeni dio ispituje se hladnom vodom na probni pritisak koji se odreuje kao zbir
hidrostatikog pritiska i napora pumpe, uvean za 2 bar. Instalacija se dri na probnom
pritisku dva asa. Za to vreme ne smije doi do curenja i proputanja, odnosno do pada
pritiska na kontrolnim mjestima;
3.5.1.159 Hermetinost vazdunog dijela instalacija koje rade sa visokim pritiskom ispituju
se mjerenjem protoka na izlaznom prikljuku klima-komore i kod strujnih elemenata. Pri tome
bilans koliina vazduha ne smije da se razlikuje vie od 10%. Na instalacijama niskog pritiska
vri se samo pregled zaptivenosti vazdunog dijela instalacije;
3.5.1.160 Pri tehnikom ispitivanju instalacije provjerava se da li ugraena oprema,
ureaji i automatika odgovara projektu. Isto tako, utvruje se kvalitet montanih radova i
provjeravaju se projektovani parametri na instalaciji i klimatizovanim prostorijama;
IZOLACIJA
3.5.1.161 Dijelovi cijevi koji nisu predvieni za odavanje toplote a prolaze kroz negrijan
prostor, moraju se izolovati dobrom termikom zatitom. Termiku zatitu postaviti tako da ne
doe do oteenja prilikom dilatacije cijevi;
3.5.1.162 Za toplotnu izolaciju upotrijebiti savremene izolacione materijale u slojevima
22
debljine u zavisnosti od temperature fluida, prenika cijevi i temperature okoline;
3.5.1.163 Izolacija mora pored izolacionog imati i sledea svojstva:
da ne upija vodu i da onemoguava prolaz vlage do cjevovoda,
da ima visok elektrini otpor,
da je hemijski i fiziki stabilna u toku eksploatacionog perioda cjevovoda,
da je termiki stabilna u podruju radnih temperatura cjevovoda,
da je fleksibilna i elastina,
da se proizvodi u obliku koji omoguava lako i sigurno nanoenje na cjevovod,
da sa povrinom metala cijevi stvara vrst spoj koji je trajan i otporan na vodu i vlagu,
da se lako i brzo postavlja,
da je otporna na mehanike udare,
da estetski zadovoljava,
da poslije postavljanja ne zahtijeva dodatne radove,
Gotov izolacioni sloj na povrini cijevi treba da bude dovoljno vrst da je bez oteenja i da
moe izdrati naprezanja u transportu i manipulaciji pri polaganju cjevovoda. Pod uticajem
katodne zatite izolacija ne smije da gubi svoja svojstva;
BOJENJE
3.5.1.164 Sve cjevovode koji se ne izoluju, obujmice, konzole, vjealjke, grejna tijela,
drae, i armaturu treba oistiti od korozije, neistoe, prei sa dva premaza antikorozione
boje i obojiti masnom bojom, lakom postojanim na radnoj temperaturi, a u tonu po izboru
Investitora;
3.5.1.165 Lak boja mora biti postojana, da je ravnomerno naneena i da dobro pokriva
bojene povrine;
3.5.1.166 Priprema cijevi za nanoenje antikorozivne zatite obuhvata sledee operacije:
odmaivanje;
ienje;
otpraivanje;
prethodna zatita.
3.5.1.167 Radovi na premazivanju ne smiju se izvoditi ako je:
elina povrina vlana;
relativna vlanost vazduha iznad 80%;
pijesak ili praina nanijeti na svjee premazanu povrinu;
temperatura vazduha ispod +5 0C ili iznad +40 0C.
PROBNI POGON I TEHNIKI PRIJEM
3.5.1.168 Poslije uspjeno izvrene probe postrojenja, o emu se mora sainiti zapisnik
izmeuizvoaa radova i nadzornog organa, pristupit e se probnom pogonu;
3.5.1.169 Probni pogon postrojenja i cjevovoda poslije zavrenih radova izvodi se u cilju
ispitivanja rada postrojenja, pravilnosti odravanja, pravilnosti izvrenih radova u smislu
funkcionalnosti;
3.5.1.170 Funkcionalno ispitivanje postrojenja (probni pogon) vriti pri spoljnim
temperaturama niim od -5 0C;
3.5.1.171 Prilikom probnog pogona postrojenja i instalacija mora se utvrditi sledee:
potpuna zaptivenost svih elemenata i vodova,
funkcionalnost svih armatura i instrumenata,
da svi sigurnosni ureaji i instrumenti reaguju blagovremeno i pouzdano,
da su postignuti svi pritisci i temperature predvieni proraunom,
23
da li grejna tijela griju ravnomjerno po cijeloj povrini,
da li se mrea normalno ozrauje.
3.5.1.172 U toku probnog pogona postrojenja vri se mjerenje unutranje temperature u
svim zagrijanim prostorijama na visini od 1,2 metra od poda termometrom klase tanosti 0,5
0
C a nakon tri asa od poetka rada sistema grijanja;
3.5.1.173 Pri montai, ispitivanju i putanju u rad obavezno se pridravati Uputstava za
montau, ispitivanje i rukovanje koje je izdao proizvoa opreme;
3.5.1.174 Nakon izvrenog probnog pogona sistema instalacija se zapisniki predaje
investitoru;
3.5.1.175 Prilikom primopredaje sistema izvoa je duan da investitoru dostavi detaljno
upustvo za rukovanje i odravanje u 2 (dva) primjerka;
24
2.7 Prilog mjerama zatite na radu i zatite od poara
25
2.7.1 Spisak opasnosti koje se mogu javiti u toku izgradnje i eksploatacije
- nepridravanja vaeih propisa iz oblasti zatite na radu i zatite od poara;
- nepravilno koritenje alata i opreme u toku izgradnje i eksploatacije;
- nepravilno izvreno dimenzionisanje opreme i cjevovoda;
- nepravilno postavljanje cjevovoda;
- nekvalitetno izvedeni radovi montae cjevovoda i armatura;
- mehanika oteenja usljed nestrunog i nepravilnog rukovanja;
- mogunost pojave korozije zbog nekvalitetno izvedene zatite;
- opasnosti havarija nastalih usljed koritenja nekvalitetnog materijala u toku montae;
- opasnost od poara;
- opasnost od el. energije;
- opasnosti u toku odravanja zbog ukrtanja sa drugim izvorima energije ili zbog njihove
blizine;
2.7.2 Spisak tetnosti koje se mogu javiti u toku izgradnje i eksploatacije

- hidro i termika izolacija su loe ili nikako izvedene;
- buka i vibracije;
- nedovoljan prostor za opsluivanje i odravanje opreme i instalacije;
- nemogunost regulacije i upravljanja opremom i instalacijom;
- iscurenje na spojevima;
- nedostatak protivpoarne opreme;
- loi mikroklimatski radni uslovi;
- nedostatak el. energije;
2.7.3 Opte napomene i obaveze

- Izvoa radova je obavezan da uradi elaborat o ureenju gradilita sa mjerama zatite
na radu i zatite od poara u toku izgradnje;
- Proizvoa orua i alata za rad obavezan je da uz isto dostavi upustvo za upotrebu
iodravanje, potvrdu da su na oruima i alatima primjenjene mjere zatite na radu;
- Investitor odnosno Izvoa su duni da u roku od 8 ( osam ) dana prije poetka radova
obavijeste inspekciju zatite na radu i zatite od poara o poetku radova;
- Izvoa radova je duan da se u potpunosti pridrava odredbi pravilnika i normativa o
zatiti na radu i zatite od poara;
- Izvoa je duan da izvri adekvatnu obuku radnika i da ih upozna sa njihovim pravima
i obavezama a u vezi sa pravilima i normativima zatite na radu i zatite od poara;
- Investitor je duan da se u potpunosti pridrava odredbi pravilnika i normativa o zatiti
na radu i zatite od poara;
26
3 NUMERIKA DOKUMENTACIJA
27
3.1 Ulazni podaci
OBJEKAT: Poslovni objekat klaonica krupne stoke sa preradom mesa u Hrvaanima,

Prnjavor, RS, Bosna i Hercegovina;
Geografski poloaj lokacije predviene za izgradnju objekta:
Latitude Longitude Elv.

` ` m
Lokacija
44 50 53,6 17 28 14,65 180,0
Hrvaani, Prnjavor, RS, BiH
Tabela 5
Preporuene vrijednosti ventilacije nestambenih zgrada i prostorija prema EN 15251 (ANEX B)

Ventilaci
Zahtjev Za veoma nisko Za nisko Za uobiajeno Dodatak za
ja po
ani zagaenje zagaenje zagaenje prostorije
Tip zgrade i Kate osobi
prostor za puae
prostorije gorija qp qB qtot qB qtot qB qtot
l/s,
m2/osobi l/s, m2 l/s, m2 l/s, m2 l/s, m2 l/s, m2 l/s, m2 l/s, m2
osobi
I 10,00 1,00 0,50 1,50 1,00 2,00 2,00 3,00 0,70
Kancelarija II 10,00 0,70 0,30 1,00 0,70 1,40 1,40 2,10 0,50
III 10,00 0,40 0,20 0,60 0,40 0,80 0,80 1,20 0,30
I 15,00 0,70 0,50 1,20 1,00 1,70 2,00 2,70 0,70
Kancelarija
II 15,00 0,50 0,30 0,80 0,70 1,20 1,40 1,90 0,50
u prizemlju
III 15,00 0,30 0,20 0,50 0,40 0,70 0,80 1,10 0,30
I 2,00 5,00 0,50 5,50 1,00 6,00 2,00 7,00 5,00
Konferencij
II 2,00 3,50 0,30 3,80 0,70 4,20 1,40 4,90 3,60
ska sala
III 2,00 2,00 0,20 2,20 0,40 2,40 0,80 2,80 2,00
I 0,75 15,00 0,50 15,50 1,00 16,00 2,00 17,00
Sala II 0,75 10,50 0,30 10,80 0,70 11,20 1,40 11,90
III 0,75 6,00 0,20 0,80 0,40 6,40 0,80 6,80
I 1,50 7,00 0,50 7,50 1,00 8,00 2,00 9,00
Restoran II 1,50 4,90 0,30 5,20 0,70 5,60 1,40 6,30 5,00
III 1,50 2,80 0,20 3,00 0,40 3,20 0,80 3,60 2,80
I 2,00 5,00 0,50 5,50 1,00 6,00 2,00 7,00
Uionica II 2,00 3,50 0,30 3,80 0,70 4,20 1,40 4,90
III 2,00 2,00 0,20 2,20 0,40 2,40 0,80 2,80
I 2,00 6,00 0,50 6,50 1,00 7,00 2,00 8,00
Vrti II 2,00 4,20 0,30 4,50 0,70 4,90 1,40 5,80
III 2,00 2,40 0,20 2,60 0,40 2,80 0,80 3,20
I 7,00 2,10 1,00 3,10 2,00 4,10 3,00 5,10
Robne
II 7,00 1,50 0,70 2,20 1,40 2,90 2,10 3,60
kue
III 7,00 0,90 0,40 1,30 0,80 1,70 1,20 2,10
Tabela 6
28
q tot . =nq p + Aq B Zahtjevana ventilacija;
n Broj osoba u prostoriji;
2
A[m ] Povrina prostorije;
Preporuene temperatura 0C prema EN 15251 (ANEX A)

Minimalna za Maksimalna za
Tip zgrade i prostorije Kategorija
zagrijavanje hlaenje
I 21,00 25,50
Stambeni objekti: dnevni boravak,
II 20,00 26,00
spavaa soba itd.
III 18,00 27,00
I 18,00
Stambeni objekti: ostale prostorije II 16,00
III 14,00
I 21,00 25,50
Kancelarija II 20,00 26,00
III 19,00 27,00
I 21,00 25,50
Kancelarija u prizemlju II 20,00 26,00
III 19,00 27,00
I 21,00 25,50
Konferencijska sala II 20,00 26,00
III 19,00 27,00
I 21,00 25,50
Sala II 20,00 26,00
III 19,00 27,00
I 21,00 25,50
Restoran II 20,00 26,00
III 19,00 27,00
I 21,00 25,00
Uionica II 20,00 26,00
III 19,00 27,00
I 19,00 24,50
Vrti II 17,50 25,50
III 16,50 26,00
I 17,50 24,00
Robne kue II 16,00 25,00
III 15,00 26,00
Tabela 7
Na osnovu preporuka EN15251 navedenih u TABELAMA br. 6 i 7 i zahtjeva investitora

navedenih u projektnom zadatku usvajam ambijentalne uslove prostorija kako je navedeno u
narednoj tabeli;
29
ZAHTJEVANI UNUTRANJI USLOVI BAS EN15251
Hrvaani, Prnjavor,
Klaonica krupne stoke sa preradom mesa Lokacija
RS
Broj Naziv prostorije Povrina Visina Temperatura Vlanost Ventilacija Ras.
m3/h
- - m2 m GR 0C HL 0C % n h-1 W/m2
os.
RASIJECANJE-
0001 6,22 3,25 10,0 10,0 95,0 12,0 12
PREDPROSTOR
RASHLADNA
0002 23,81 4,50 4,0 4,0 95,0 6,0 10
KOMORA (+)
RASHLADNA
0003 23,05 4,50 4,0 4,0 95,0 6,0 10
KOMORA (+)
0004 VETERINAR 6,26 2,86 18,0 20,0 70,0 2,0 12
0005 WC 1,59 2,86 18,0 25,0 70,0 4,0 8
0006 GARDEROBA 2,34 2,86 20,0 25,0 70,0 2,0 10
0007 HODNIK 2,66 2,86 15,0 20,0 70,0 2,0 8
0008 GARDEROBA 6,41 2,86 20,0 25,0 70,0 2,0 10
0009 CRIJEVARA NEISTI 7,68 2,56 10,0 10,0 95,0 12,0 10
0010 KONFISKAT 8,55 2,86 4,0 4,0 95,0 12,0 10
0011 KOE 10,10 6,05 10,0 15,0 95,0 12,0 10
0012 CRIJEVARA ISTI 5,03 2,86 10,0 10,0 95,0 12,0 10
0013 WC 1,67 2,86 18,0 25,0 70,0 4,0 8
0014 PRANJE OPREME 4,95 2,86 10,0 20,0 95,0 6,0 10
0015 PRANJE OPREME 3,70 2,86 10,0 20,0 95,0 6,0 10
0016 WC 2,73 2,86 18,0 25,0 70,0 4,0 8
0017 KLAONICA 102,06 5,25 10,0 15,0 95,0 12,0 12
0018 IZNUTRICE 4,96 2,86 10,0 15,0 95,0 12,0 10
0019 ZADRANI TRUPOVI 8,20 4,50 4,0 4,0 95,0 12,0 10
RASHLADNA
0020 12,84 4,50 4,0 4,0 95,0 6,0 10
KOMORA (+)
RASHLADNA
0021 14,05 4,50 4,0 4,0 95,0 6,0 10
KOMORA (+)
0022 HODNIK 22,35 4,50 15,0 20,0 70,0 2,0 8
0023 RASIJECANJE 29,40 3,25 10,0 10,0 95,0 12,0 12
RASHLADNA
0024 19,61 3,25 4,0 4,0 95,0 6,0 10
KOMORA
PANGLOVANJE-
0025 41,41 3,25 10,0 10,0 95,0 12,0 12
RASIJECANJE
0026 HODNIK 5,50 3,25 10,0 10,0 70,0 2,0 8
RASHLADNA
0027 12,23 3,25 4,0 4,0 95,0 6,0 10
KOMORA
PROIZV.
0028 KRATKOTRAJNIH 10,64 3,25 10,0 15,0 95,0 12,0 12
PROIZV.
0029 SANITARNI VOR 5,22 3,25 18,0 25,0 70,0 4,0 8
0030 PRETKOMORA 10,48 3,25 10,0 15,0 70,0 2,0 10
30
0031 HODNIK 3,11 3,25 18,0 20,0 70,0 2,0 8
ULAZ SA
0032 11,71 3,25 18,0 20,0 70,0 2,0 8
STEPENITEM
0033 GARDEROBA 3,45 3,25 20,0 25,0 70,0 2,0 10
0034 VJETROBRAN 2,45 3,25 0,0 0,0 0,0 0,0 8
1001 VJETROBRAN 6,68 4,25 0,0 0,0 0,0 0,0 8
1002 PRIRUNA OSTAVA 3,20 4,25 10,0 15,0 70,0 2,0 8
1003 PRODAJA 12,86 4,25 18,0 25,0 70,0 6,0 12
PRIPREMA
1004 9,93 4,25 10,0 20,0 70,0 6,0 12
AMBALAE
SKLADITE
1005 20,59 4,25 10,0 20,0 70,0 6,0 8
AMBALAE
1006 GARDEROBA 20,69 4,25 20,0 25,0 70,0 2,0 10
1007 PRANJE GAJBI 26,72 4,25 10,0 20,0 95,0 6,0 12
1008 HODNIK 46,20 4,25 18,0 20,0 70,0 2,0 8
1009 HODNIK 61,37 2,85 18,0 20,0 70,0 2,0 8
1010 ODMOR RADNIKA 8,64 2,85 20,0 20,0 70,0 2,0 12
1011 HODNIK 5,04 2,85 18,0 20,0 70,0 2,0 8
1012 WC 6,24 2,85 18,0 20,0 70,0 4,0 8
1013 HODNIK 12,27 3,00 18,0 20,0 70,0 2,0 8
K-HODNIK I
1014 4,20 3,00 18,0 20,0 70,0 2,0 10
GARDEROBA
1015 K-MAGACIN 7,55 3,00 8,0 8,0 70,0 2,0 10
1016 SANITARNI VOR 2,67 3,00 18,0 20,0 70,0 4,0 8
1017 TRPEZARIJA 26,51 3,00 20,0 20,0 70,0 2,0 12
KUHINJA-PRIPREMA
1018 21,76 3,00 20,0 20,0 70,0 4,0 12
HRANE
1019 RASHL.KOMORA 34,41 3,00 0,0 0,0 95,0 6,0 10
1020 RASHL.KOMORA 41,97 3,00 0,0 0,0 95,0 6,0 10
1021 USOLJAVANJE 10,99 2,85 10,0 15,0 95,0 6,0 12
1022 RASHL.KOMORA 7,33 2,85 0,0 0,0 95,0 6,0 10
1023 RASHL.KOMORA 11,65 2,85 0,0 0,0 95,0 6,0 10
1024 STEPENITE 8,28 3,00 18,0 20,0 70,0 2,0 8
SKLADITE SREDST.
1025 2,12 4,00 18,0 20,0 70,0 4,0 10
ZA SANITACIJU
1026 KOMORA 57,10 4,00 -12,0 -12,0 95,0 6,0 10
1027 KOMORA 58,03 4,00 -12,0 -12,0 95,0 6,0 10
1028 ODMRZAVANJE 9,56 4,00 10,0 15,0 95,0 6,0 10
1029 DEAMBALAIRANJE 9,00 4,00 10,0 15,0 95,0 6,0 10
KOMORA ZA
1030 27,13 4,00 10,0 15,0 80,0 6,0 12
SALAMURENJE
1031 PRERADA 131,44 4,00 20,0 25,0 95,0 12,0 12
1032 ISTE GAJBE 6,44 4,00 15,0 25,0 95,0 6,0 10
SUENJE OPREME
1033 6,41 4,00 20,0 25,0 70,0 6,0 10
RADNIKA
31
PRANJE OPREME
1034 2,63 4,00 20,0 25,0 95,0 6,0 12
RADNIKA
1035 HODNIK 8,87 4,00 18,0 25,0 70,0 2,0 8
1036 ADITIVI I ZAINI 7,83 4,00 15,0 15,0 70,0 6,0 10
SKLADITE SREDST.
1037 4,44 4,00 18,0 18,0 70,0 6,0 8
ZA SANITACIJU
1038 LIFTOVI 11,19 4,00 20,0 20,0 70,0 8
1039 HODNIK 30,27 4,00 18,0 20,0 2,0 8
KOMORA ZA
1040 18,83 4,00 4,0 4,0 95,0 6,0 10
HLAENJE (+)
KOMORA ZA
1041 18,83 4,00 4,0 4,0 95,0 6,0 10
HLAENJE (+)
1042 PAKOVANJE 48,20 4,00 10,0 20,0 95,0 6,0 12
1043 TERMIKA OBRADA 42,55 4,00 20,0 20,0 95,0 12,0 12
HLAENJE POSLIJE
1044 19,37 4,00 20,0 20,0 95,0 6,0 10
TERM.OBRADE
1045 KOTLOVNICA 19,98 4,00 15,0 25,0 70,0 8
SKLADITE
1046 GOTOVIH 63,93 4,00 15,0 15,0 70,0 12,0 12
PROZIVODA
1047 VJETROBRAN 9,07 4,00 0,0 0,0 0,0 0,0 8
1048 GARDEROBA 2,62 4,00 20,0 20,0 70,0 2,0 10
1049 SKLADITAR 5,00 4,00 20,0 20,0 70,0 2,0 10
2001 STEPENITE 11,36 4,50 18,0 20,0 70,0 2,0 8
KOMORE ZA
2002 134,37 2,90 18,0 25,0 90,0 6,0 10
SUENJE
2003 HODNIK 61,71 2,90 18,0 20,0 70,0 2,0 8
KOMORE ZA
2004 408,57 2,90 18,0 25,0 90,0 6,0 10
ZRENJE
2005 SALA ZA SASTANKE 27,21 2,80 20,0 20,0 70,0 2,0 12
2006 DIREKTOR 18,28 2,80 20,0 20,0 70,0 2,0 12
2007 SEKRETARICA 9,84 2,80 20,0 20,0 70,0 2,0 12
2008 KNJIGOVODSTVO 9,84 2,80 20,0 20,0 70,0 2,0 12
2009 KOMERCIJALA 9,84 2,80 20,0 20,0 70,0 2,0 12
2010 TEHNOLOG 9,77 2,80 20,0 20,0 70,0 2,0 12
2011 STEPENITE 12,25 4,50 18,0 20,0 70,0 2,0 8
2012 HODNIK 6,05 2,80 18,0 20,0 70,0 2,0 8
OSTAVA ZA
2013 5,90 2,80 18,0 20,0 70,0 2,0 8
ISTAICU
2014 AJNA KUHINJA 4,64 2,80 20,0 20,0 70,0 2,0 12
2015 WC 19,80 2,80 18,0 20,0 70,0 2,0 8
2016 KOPIRNICA/SERVER 16,10 2,80 18,0 20,0 70,0 2,0 12
2017 HODNIK 27,35 2,80 18,0 20,0 70,0 2,0 8
KADROVSKA
2018 16,24 2,80 20,0 20,0 70,0 2,0 12
SLUZBA/ODRAV.
Tabela 8
32
3.2 Meteoroloki podaci:
Za referentne vrijednosti u proraunu e se koristiti podaci navedeni u projektnom zadatku i

sledei podaci Meteorolokog istraivakog centra Evropske unije:
U narednoj tabeli su date referentne vrijednosti za period 2010- 2016 godine:
Mjesec TD [0C] T24h [0C] HDD 20,0 HDD 18,0 CDD 26,0 Ts= -20,0 [0C]
Jan 2,6 0,6 563 475 0 Tslj= 34,0 [C]
Feb 3,2 1,1 444 348 0 Dani grija. Ng=186
Mar 8,8 6,6 388 287 0 Dani hla. Nh=63
Apr 13,7 11,3 240 90 0
May 18,0 15,9 4
Jun 21,5 19,6 15
Jul 23,5 21,5 62
Aug 23,6 21,3 44
Sep 18,5 16,2 17
Oct 14,2 11,7 291 216 0
Nov 9,1 6,7 407 390 0
Dec 4,1 2,2 590 541 0
Ref. 13,4 11,2 2920 2347 142
Tabela 9
*Podaci preuzeti iz baze podataka Meteorolokog istraivakog centra Evropske unije;
33
GRIJANJE:
Reim rada sistema podnog grijanja niskotemperaturni 38/30 0C ;

Reim rada radijatorskog grijanja niskotemperaturni 70/60 0C ;
Reim rada kotlovnice 90/70 0C;
Izvor toplotne energije Kotlovnica na drvni pelet;
Grejna zona III Banja Luka ;

Projektna vanjska temperatura -20 0C;
Temperatura negrijanih prostorija 5 0C;

Spoljna relativna vlanost e =90 [%]
Unutranja relativna vlanost i =60 [%]
Broj stepen- dana/ grijanje HDD 2920 za Tu= 20,0 [0C];
700
600
500
400
300
HDD 20,0
200
100
0 Nov
Feb
Jun
Mar
Apr
Jan
Aug
Sep
Jul
May
Oct
Dec
34
HLAENJE:
Reim rada sistema hlaenja 7/12 0C ;
Izvor rashladne vode Rashladni ureaj;
Klimatska zona Banja Luka;

Projektna vanjska temperatura 34 0C;
Spoljna relativna vlanost e =65[% ]

Unutranja relativna vlanost i=60 [% ]
Broj stepen- dana/ hlaenje CDD 142 za Tu= 26,0 [0C];
70
CDD 26,0
60
50
40
30
20
10
Nov
Jan
Feb
Jun
Mar
Apr
Aug
Sep
Jul
May
Oct
Dec
35
3.3 Analiza graevinskih konstrukcija
Proraun koeficijenta prolaza toplote:

1 2
U= [W /(m K )]
1 d 1 1
+ j+ +
i j e
2
i [W /(m K )] Koeficijent prolaza toplote koji se odnosi na granine povrine prema
prostoru unutar zgrade;
e [ W /m2 K ] Koeficijent prolaza toplote koji se odnosi na granine povrine prema
prostoru izvan zgrade;
Koeficijent prolaza toplote za granine povrine [W/mK]

Za zidove i unutranje prozore, podove i tavanice pri prolazu toplote ka
8
i gore
Za podove i tavanice pri prolazu toplote ka dole 6
Za spoljne prozore 12
e Za vanjski sloj pri srednjoj brzini vjetra 25
Za dodatne visee fasade i za ravne krovove 11
Tabela 10
d j [ m] Debljina homogenog sloja "j" graevinske konstrukcije;

j [W /mK ] Koeficijent toplotne provodljivosti materijala homogenog sloja "j"
posmatrane graevinske konstrukcije;
1 2
[W /m K ] Otpor prolaza toplote kroz vazduni sloj;

Proraun difuzije vodene pare :

[ kg/ m3 ] Specifina teina materijala pojedinog sloja konstrukcije;
d j [ m] Debljina pojedinog sloja konstrukcije;
t i [ 0C ] Temperatura unutranjeg vazduha;
t e [ 0C ] Temperatura spoljanjeg vazduha;
p [ Pa ] Pritisak zasienja vodene pare;
pp=pi [ Pa ] Parcijalni pritisak vodene pare za unutranji vazduh;
pp=p e [ Pa] Parcijalni pritisak vodene pare za spoljanji vazduh;
i =60 [%] Relativna vlanost unutranjeg vazduha;
e =90 [%] Relativna vlanost spoljanjeg vazduha;
i Faktor otpora difuziji vodene pare;
ri =id i Ekvivalentna debljina vazdunog sloja;
c i [ J /kgK ] Specifina toplota pojedinog sloja konstrukcije;
36
POD NA TLU
P1, U=0,283 [W/m2K]
1. KERAMIKE PLOICE, PODNE, NEGLAZIRANE 1,2500 cm

2. CEMENTNI ESTRIH 5,0000 cm
3. BETON SA KAMENIM AGREGATIMA 2500 15,0000 cm
4. POLIETILENSKA FOLIJA 1000 0,0200 cm
5. POLISTIRENSKE PLOE (U BLOKOVIMA) 30 12,0000 cm
6. BITUMEN 0,5000 cm
8. LJUNAK, SUVI 15,0000 cm
P2, U=0,267 [W/m2K]
1. PVC, HOMOGENI 0,5000 cm

5. TVRDE PLOE MINERALNE VUNE ZA PODOVE 12,0000 cm
6. BITUMEN 0,5000 cm
P3 Pod komore minusne, U=0,300 [W/m2K]
1. GUMA 1,8000 cm
4. BITUMENSKA LEPENKA 0,5000 cm
MEUSPRATNA KONSTRUKCIJA IZNAD NEGREJANOG PROSTORA
P5 Pod komore plusne, U=0,286 [W/m2K]

3. CEMENTNI MALTER 2,5000 cm
MEUSPRATNA KONSTRUKCIJA IZMEU GREJANIH PROSTORIJA RAZLIITIH

JEDINICA, KORISNIKA, VLASNIKA
P6, U=0,629 [W/m2K]

37
P7, U=0,629 [W/m2K]

ZID U TLU
Z1, U=0,346 [W/m2K]
1. KERAMIKE PLOICE, ZIDNE, GLAZIRANE 1,2500 cm

4. BITUMENSKA LEPENKA 1,2500 cm
6. ZARASLO ZEMLJITE, HUMUS 30,0000 cm
SPOLJNI ZID - NEVENTILISANI
Z2, U=0,300 [W/m2K]

3. UPLJI BLOKOVI I UPLJA OPEKA 1400 20,0000 cm
4. CEMENTNI MALTER + LATEKS 2,0000 cm
5. TVRDE PLOE MINERALNE VUNE ZA KONTAKTNE FASADE 10,0000 cm
Z2a, U=0,274 [W/m2K]

4. CEMENTNI MALTER + LATEKS 2,0000 cm
Z3 Skladite, U=0,240 [W/m2K]
1. ALUMINIJUMSKA FOLIJA 0,20 0,0200 cm

2. POLIURETANSKA PENA 15 10,0000 cm
38
Z4 Rashladna komora, U=0,172 [W/m2K]

6. GIPSANI MALTER NA RABIC MREI 1,2500 cm
Z5 Hladnjaa minusna, U=0,142 [W/m2K]

4. GIPSANI MALTER NA RABIC MREI 1,2500 cm
ZID IZMEU GREJANIH PROSTORIJA RAZLIITIH JEDINICA, KORISNIKA, VLASNIKA
Z6 Pregradni zid hladnjae minusne, U=0,232 [W/m2K]

Z7 Pregrada rashladnih komora, U=0,326 [W/m2K]

Z8 Pregradni zid rashladna komora/ skladite, U=0,253 [W/m2K]

Z9, U=0,544 [W/m2K]
1. GIPS-KARTONSKE PLOE D=18 MM 1,8000 cm

2. URSA SF 34 5,0000 cm
KOSI KROV IZNAD GREJANOG PROSTORA - VENTILISANI
K1, U=0,219 [W/m2K]

3. TVRDE PLOE MINERALNE VUNE ZA RAVNE KROVOVE 10,0000 cm
39
4. SLOJ VAZDUHA 80,0000 cm
K2, U=0,149 [W/m2K]

3. SLOJ VAZDUHA 80,0000 cm
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
Pregledna tabela koeficijenta provoenja toplote graevinskih konstrukcija na objektu:
Koeficijenti prolaza toplote graevinskih konstrukcija EN ISO 13789

Oznaka u Koef. pro.topl.
Pozicija Opis d
proraunu U
- ID - [cm] [W/mK]
a P1 POD NA TLU 58,77 0,283
b P2 POD NA TLU 61,02 0,267
c P3 POD NA TLU 77,30 0,300
MEUSPRATNA KONSTRUKCIJA
d P5 29,50 0,286
IZNAD NEGREJANOG PROSTORA
e P6 28,52 0,629
IZMEU GREJANIH PROSTORIJA
f P7 28,52 0,629
IZMEU GREJANIH PROSTORIJA
g Z1 ZID U TLU 64,50 0,346
h Z2 SPOLJNI ZID - NEVENTILISANI 35,25 0,300
i Z2a SPOLJNI ZID NEVENTILISANI 37,25 0,274
j Z3 SPOLJNI ZID NEVENTILISANI 10,00 0,240
k Z4 SPOLJNI ZID NEVENTILISANI 41,30 0,172
l Z5 SPOLJNI ZID NEVENTILISANI 46,25 0,142
ZID IZMEU GREJANIH PROSTORIJA
m Z6 38,25 0,232
RAZLIITIH JEDINICA
n Z7 33,25 0,326
RAZLIITIH JEDINICA
o Z8 15,00 0,253
RAZLIITIH JEDINICA
p Z9 8,50 0,544
RAZLIITIH JEDINICA
KOSI KROV IZNAD GREJANOG
q K1 113,54 0,219
PROSTORA
KOSI KROV IZNAD GREJANOG
r K2 107,64 0,149
PROSTORA
Tabela 11
85
Pregledna tabela koeficijenta provoenja toplote i koeficijenta propusnosti sunevog zraenja
za vanjsku stolariju/bravariju objekta:
Koeficijent
Koef.
Povrina Povrina Ukupna propusnosti
Oznaka irina b Visina h pro.topl
ispuna Asj staklo As povrina sunevog
. U
zraenja b
ID m m m m m % W/mK
1 2,40 2,20 5,28 0,00 5,28 0,00 1,40
2 2,50 3,10 6,79 0,96 7,75 0,40 1,40
3 1,80 2,10 3,78 0,00 3,78 0,00 1,40
4 1,30 2,10 2,73 0,00 2,73 0,00 1,40
5 0,60 0,60 0,16 0,20 0,36 0,40 1,40
6 2,00 2,00 0,58 3,42 4,00 0,40 1,40
7 2,00 2,00 0,86 3,14 4,00 0,40 1,40
8 1,00 2,10 2,10 0,00 2,10 0,00 1,40
9 0,90 2,10 1,89 0,00 1,89 0,00 1,40
10 0,80 2,10 1,68 0,00 1,68 0,00 1,40
11 1,00 0,60 0,22 0,38 0,60 0,40 1,40
12 0,90 0,60 0,20 0,34 0,54 0,40 1,40
13 1,60 2,50 2,21 1,79 4,00 0,40 1,40
14 0,80 0,80 0,22 0,42 0,64 0,40 1,40
15 1,50 1,50 0,43 1,82 2,25 0,40 1,40
16 2,40 2,10 1,41 3,63 5,04 0,40 1,40
17 2,00 1,00 0,43 1,57 2,00 0,40 1,40
18 2,50 2,10 5,25 0,00 5,25 0,00 1,40
19 1,10 2,40 2,64 2,64 0,00 1,40
20 1,20 2,40 2,88 2,88 0,00 1,40
21 1,50 1,00 0,48 1,02 1,50 0,40 1,40
22 1,20 2,50 3,00 3,00 0,00 1,40
23 2,00 1,00 0,50 1,50 2,00 0,40 1,40
24 1,20 1,00 0,44 0,76 1,20 0,40 1,40
25 2,00 1,50 0,50 2,50 3,00 0,40 1,40
26 1,20 1,50 0,59 1,22 1,80 0,40 1,40
Tabela 12
86
3.4 Dimenzionisanje sistema ventilacije
Protok vazduha u procesu ventilacije radnih prostorija:
V v =V f + V x [m3 /h ] Ukupan protok vazduha u procesu ventilacije;

3
V f [m / h] Protok vazduha prinudnom ventilacijom (Zahtjevani protok );
3
V x [m /h] Protok vazduha infiltracijom usljed dejstava ventilacionog sistema;
Vn50e
V x= [m3 / h]
[
f V V 2
1+ 1
e Vn50 ]
V 1 [m3 /h] Dovedena koliina vazduha;
V 2 [m3 / h] Odvedena koliina vazduha;
V 1=V 2=V v Za ventilacione sisteme bez gubitaka (dobro zaptivanje ventilacionih kanala);
n 50 [h1] Broj izmjena vazduha za P= 50 [Pa];
Broj izmjena vazduha za P= 50 Pa; n50 (h-1)
Stepen zaptivenosti
Graevina
Srednji (normalno
Visok(dobro brtvljenje) Nizak (bez brtvi)
brtv.)
Stamb. objekat <4 >10
Ostali tipovi zg. <2 2-5 >5
Tabela 13
e, f ; Koeficijenti zatienosti poloaja i objekta;

Koeficijent zatienosti; e
Klasa zatienosti Grijani prostor bez Grijani prostor sa Grijani prostor sa vie
otvora jednim vanj. otv. vanjskih otv.
Bez zatite 0 0,03 0,1
Srednja zatita 0 0,02 0,07
Visoka zatita 0 0,01 0,04
Tabela 14
Koeficijent zatienosti; f
Klasa zatienosti Grijani prostor bez Grij. prostor sa jednim Grij. prostor sa vie
otvora vanj. otv. vanjskih otv.
Sve vrste zatite 0 20 15
Tabela 15
Tipine vrijednosti protoka vazduha u procesu ventilacije:

3
V min=0,3V [m /h ] Za stambene objekte;
3
V min=30,0[m /h , osob.] Za nestambene objekte (objekti javne namjene);
1
n [h ] Minimalan zahtjevan broj izmjena vazduha;
*EN 13779 Ventilacija nestambenih graevinskih objekata Zahtjevi za karakteristike
sistema ventilacije i ugradnje klima- ureaja;
87
*EN ISO 13789 Toplotne karakteristike graevina - Koeficijent gubitka toplotne provodljivosti -
Metoda prorauna (DODATAK C5);
*Usvojen sistem ventilacije je bez recirkulacije.
Dimenzionisanje elemenata ventilacionog sistema:
V f [m3 / h] Protok vazduha prinudnom ventilacijom ;

Vf
V s= [m 3 / s] Zahtijevani protok u sekundi;
3600
V
A= s [m2 ] Povrina svijetlog otvora ventilacionog kanala;
w
w=7 [ m/ s ] Usvojena brzina strujanjna vazduha u ventilacionom kanalu;
4A
d r = [m]
d u [m]
Raunski prenik ventilacionog kanala (okrugli popr. presjeka);
Usvojeni prenik ventilacionog kanala;
A
a= [m] Raunska irina ventilacionog kanala (pravougaoni popr. presjeka)
b
a u [ m] Usvojeni irina ventilacionog kanala;
b [m] Minimalna dozvoljena visina kanala (Usvojiti);
2
d u 2
A= [m ] Stvarna povrina ventilacionog kanala (okrugli popr. presjeka);
4
A =a ub [m2 ] Stvarna povrina ventilacionog kanala (pravougaoni popr. presjeka);
PU = P K + P L [ Pa] Pad pritiska u ventilacionim kanalima;
l
P K = (w )2 [Pa ] Pad pritiska usljed trenja vazdune struje o zidove kanala;
d ekv 2
0,3164
= f ( Re )= 0,25 Darcy faktor trenja u funkciji od Rejnoldsovog broja ;
Re
w d Rejnoldsov broj za turbulentni reim strujanja;
Re = ekv
V
w = f [ m/ s] Stvarna brzina strujanja;
A

= [ m2 / sec ] Kinematska viskoznost vazduha;
=1,73105 [ Ns /m2 ] Dinamiki viskozitet vazduha;
=M( P A + P U )/ RuT [kg /m3] Gustoa vazduha;
i
=MP A /( R uT )=1,2[kg /m3 ] Gustoa vazduha na atmosverskom pritisku;

M =28,95[kg /mol ] Molekularna teina vazduha;
3
RU =8,314427[m Pa /molK ] Univerzalna gasna konstanta;
0
T =293,15[ K ]=20 [ C ] Prosjena temperatura ventilisanih prostorija;
l [m] Duina ravnog dijela ventilacionog kanala;
P A=101325[ Pa] Atmosverski pritisak;
i
PU [ Pa] Promjena pritiska za pojedine dionice usljed gubitaka;
1/ 8
( )
d ekv =1,3
a5b 5
( a+b )2
[m] Ekvivalentni prenik ventilacionog kanala;
88

P L = (w )2 [ Pa ] Pad pritiska prouzrokovan lokalnim otporima;
2
Koeficijent lokalnog otpora;
PU
N v =V f [W ] Snaga ventilatora;
v
v =0,50,7 Stepen korisnosti ventilatora;
Klase pritisaka u ventilacionom sistemu:
Klasa pritiska 1 2 3 4 5 6
Dozvoljen pritisak Pa 1000 2500 6300 -630 -1000 -2500
Tabela 16
Preporuene dimenzije ventilacionih kanala:
Visina b (mm)
irina a (mm)
100 150 200 250 300 400 500 600 800 1000 1200
200 1) 1) 2) 3) 3) 3) 3) 3) 3) 3) 3)
250 2) 2) 2) 2) 3) 3) 3) 3) 3) 3) 3)
300 1) 1) 1) 2) 2) 3) 3) 3) 3) 3) 3)
400 1) 1) 1) 2) 1) 2) 3) 3) 3) 3) 3)
500 3) 1) 1) 2) 1) 1) 2) 3) 3) 3) 3)
600 3) 1) 1) 2) 1) 1) 1) 2) 3) 3) 3)
800 3) 3) 1) 2) 1) 1) 1) 1) 2) 3) 3)
1000 3) 3) 3) 2) 1) 1) 1) 1) 1) 2) 3)
1200 3) 3) 3) 3) 1) 1) 1) 1) 1) 1) 2)
1400 3) 3) 3) 3) 3) 2) 2) 2) 2) 2) 2)
1600 3) 3) 3) 3) 3) 1) 1) 1) 1) 1) 1)
1800 3) 3) 3) 3) 3) 3) 2) 2) 2) 2) 2)
2000 3) 3) 3) 3) 3) 3) 3) 3) 1) 1) 1)
1) Preporueno, 2) prihvatljivo, 3) U izuzetnim sluajevima
Tabela 17
89
Debljina stijenke ventilacionih kanala:
BAS EN 10143 Debljina stijenke za Tip F Debljina stijenke za Tip S

Nominalna veliina Dimenzije Klasa pritiska Klasa pritiska
EN 1505 a b 1 4 2 5 2 5 3 6
100 100 100
150 150 150
200 200 200 1,5
250 250 250 0,6 0,7
300 300 300
1,5
400 400 400
500 500 500
600 600 600 2,0
800 800 800 0,8 0,9
1000 1000 1000
1200 1200 1200
1400 1400 1400
1600 1600 1600 1,0 1,1 2,0 3,0
1800 1800 1800
2000 2000 2000
Dimenzije su u mm
Tip F Pertlovani kanali
Tip S Zavarivani kanali
Tabela 18
Za ventilaciju sanitarnog vora usvajam ventilaciju sa odsisnim stropnim ventilatorom;

V v =nV p [ m3 / h] Kapacitet odsisnog ventilatora;
90
Br. Naziv prostorije Povrina Visina Zaprem. n Vf Vx Vv
- - [m2] [m] [m3] [h-1] [m3/h] [m3/h] [m3/h]
RASIJECANJE-
0001 6,2 3,3 20,2 12,0 239,7 2,8 242,6
PREDPROSTOR
0002 RASHLADNA KOMORA (+) 23,8 4,5 107,1 6,0 627,9 15,0 642,9
0004 VETERINAR 6,3 2,9 17,9 2,0 33,3 2,5 35,8
0005 WC 1,6 2,9 4,5 4,0 17,6 0,6 18,2
0006 GARDEROBA 2,3 2,9 6,7 2,0 12,4 0,9 13,4
0007 HODNIK 2,7 2,9 7,6 2,0 14,2 1,1 15,2
0008 GARDEROBA 6,4 2,9 18,3 2,0 34,1 2,6 36,7
0009 CRIJEVARA NEISTI 7,7 2,6 19,7 12,0 233,2 2,8 235,9
0010 KONFISKAT 8,6 2,9 24,5 12,0 290,0 3,4 293,4
0011 KOE 10,1 6,1 61,1 12,0 724,7 8,6 733,3
0012 CRIJEVARA ISTI 5,0 2,9 14,4 12,0 170,6 2,0 172,6
0013 WC 1,7 2,9 4,8 4,0 18,4 0,7 19,1
0014 PRANJE OPREME 5,0 2,9 14,2 6,0 83,0 2,0 84,9
0015 PRANJE OPREME 3,7 2,9 10,6 6,0 62,0 1,5 63,5
0016 WC 2,7 2,9 7,8 4,0 30,1 1,1 31,2
0017 KLAONICA 102,1 5,3 535,8 12,0 6354,8 75,0 6429,8
0018 IZNUTRICE 5,0 2,9 14,2 12,0 168,2 2,0 170,2
0019 ZADRANI TRUPOVI 8,2 4,5 36,9 12,0 437,6 5,2 442,8
0022 HODNIK 22,4 4,5 100,6 2,0 187,1 14,1 201,2
0023 RASIJECANJE 29,4 3,3 95,6 12,0 1133,2 13,4 1146,6
0024 RASHLADNA KOMORA 19,6 3,3 63,7 6,0 373,5 8,9 382,4
PANGLOVANJE-
0025 41,4 3,3 134,6 12,0 1596,1 18,8 1615,0
RASIJECANJE
0026 HODNIK 5,5 3,3 17,9 2,0 33,2 2,5 35,8
0027 RASHLADNA KOMORA 12,2 3,3 39,7 6,0 232,9 5,6 238,5
PROIZV.
0028 KRATKOTRAJNIH 10,6 3,3 34,6 12,0 410,1 4,8 415,0
PROIZV.
0029 SANITARNI VOR 5,2 3,3 17,0 4,0 65,5 2,4 67,9
0030 PRETKOMORA 10,5 3,3 34,1 2,0 63,4 4,8 68,1
0031 HODNIK 3,1 3,3 10,1 2,0 18,8 1,4 20,2
0032 ULAZ SA STEPENITEM 11,7 3,3 38,1 2,0 70,8 5,3 76,1
0033 GARDEROBA 3,5 3,3 11,2 2,0 20,9 1,6 22,4
0034 VJETROBRAN 2,5 3,3 8,0 0,0 0,0 1,1 0,0
1001 VJETROBRAN 6,7 4,3 28,4 0,0 0,0 4,0 0,0
1002 PRIRUNA OSTAVA 3,2 4,3 13,6 2,0 25,3 1,9 27,2
1003 PRODAJA 12,9 4,3 54,7 6,0 320,3 7,7 327,9
1004 PRIPREMA AMBALAE 9,9 4,3 42,2 6,0 247,3 5,9 253,2
1005 SKLADITE AMBALAE 20,6 4,3 87,5 6,0 512,8 12,3 525,0
91
1006 GARDEROBA 20,7 4,3 87,9 2,0 163,6 12,3 175,9
1007 PRANJE GAJBI 26,7 4,3 113,6 6,0 665,5 15,9 681,4
1008 HODNIK 46,2 4,3 196,4 2,0 365,2 27,5 392,7
1009 HODNIK 61,4 2,9 174,9 2,0 325,3 24,5 349,8
1010 ODMOR RADNIKA 8,6 2,9 24,6 2,0 45,8 3,4 49,2
1011 HODNIK 5,0 2,9 14,4 2,0 26,7 2,0 28,7
1012 WC 6,2 2,9 17,8 4,0 68,6 2,5 71,1
1013 HODNIK 12,3 3,0 36,8 2,0 68,5 5,2 73,6
1014 K-HODNIK I GARDEROBA 4,2 3,0 12,6 2,0 23,4 1,8 25,2
1015 K-MAGACIN 7,6 3,0 22,7 2,0 42,1 3,2 45,3
1016 SANITARNI VOR 2,7 3,0 8,0 4,0 30,9 1,1 32,0
1017 TRPEZARIJA 26,5 3,0 79,5 2,0 147,9 11,1 159,1
KUHINJA-PRIPREMA
1018 21,8 3,0 65,3 4,0 252,0 9,1 261,1
HRANE
1019 RASHL.KOMORA 34,4 3,0 103,2 6,0 604,9 14,5 619,4
1020 RASHL.KOMORA 42,0 3,0 125,9 6,0 737,8 17,6 755,5
1021 USOLJAVANJE 11,0 2,9 31,3 6,0 183,5 4,4 187,9
1022 RASHL.KOMORA 7,3 2,9 20,9 6,0 122,4 2,9 125,3
1023 RASHL.KOMORA 11,7 2,9 33,2 6,0 194,6 4,6 199,2
1024 STEPENITE 8,3 3,0 24,8 2,0 46,2 3,5 49,7
SKLADITE SREDSTAVA
1025 2,1 4,0 8,5 4,0 32,7 1,2 33,9
ZA SANITACIJU
1026 KOMORA 57,1 4,0 228,4 6,0 1338,4 32,0 1370,4
1027 KOMORA 58,0 4,0 232,1 6,0 1360,2 32,5 1392,7
1028 ODMRZAVANJE 9,6 4,0 38,2 6,0 224,1 5,4 229,4
1029 DEAMBALAIRANJE 9,0 4,0 36,0 6,0 211,0 5,0 216,0
KOMORA ZA
1030 27,1 4,0 108,5 6,0 635,9 15,2 651,1
SALAMURENJE
1031 PRERADA 131,4 4,0 525,8 12,0 6235,5 73,6 6309,1
1032 ISTE GAJBE 6,4 4,0 25,8 6,0 151,0 3,6 154,6
SUENJE OPREME
1033 6,4 4,0 25,6 6,0 150,3 3,6 153,8
RADNIKA
PRANJE OPREME
1034 2,6 4,0 10,5 6,0 61,6 1,5 63,1
RADNIKA
1035 HODNIK 8,9 4,0 35,5 2,0 66,0 5,0 71,0
1036 ADITIVI I ZAINI 7,8 4,0 31,3 6,0 183,5 4,4 187,9
SKLADITE SREDSTAVA
1037 4,4 4,0 17,8 6,0 104,1 2,5 106,6
ZA SANITACIJU
1038 LIFTOVI 11,2 4,0 44,8 0,0 0,0 6,3 0,0
1039 HODNIK 30,3 4,0 121,1 2,0 225,2 17,0 242,2
KOMORA ZA HLAENJE
1040 18,8 4,0 75,3 6,0 441,4 10,5 451,9
(+)
KOMORA ZA HLAENJE
1041 18,8 4,0 75,3 6,0 441,4 10,5 451,9
(+)
1042 PAKOVANJE 48,2 4,0 192,8 6,0 1129,8 27,0 1156,8
92
1043 TERMIKA OBRADA 42,6 4,0 170,2 12,0 2018,6 23,8 2042,4
HLAENJE POSLIJE
1044 19,4 4,0 77,5 6,0 454,0 10,8 464,9
TERM.OBRADE
1045 KOTLOVNICA 20,0 4,0 79,9 0,0 0,0 11,2 0,0
SKLADITE GOTOVIH
1046 63,9 4,0 255,7 12,0 3032,8 35,8 3068,6
PROZIVODA
1047 VJETROBRAN 9,1 4,0 36,3 0,0 0,0 5,1 0,0
1048 GARDEROBA 2,6 4,0 10,5 2,0 19,5 1,5 21,0
1049 SKLADITAR 5,0 4,0 20,0 2,0 37,2 2,8 40,0
2001 STEPENITE 11,4 4,5 51,1 2,0 95,1 7,2 102,2
2002 KOMORE ZA SUENJE 134,4 2,9 389,7 6,0 2283,5 54,6 2338,0
2003 HODNIK 61,7 2,9 179,0 2,0 332,9 25,1 357,9
2004 KOMORE ZA ZRENJE 408,6 2,9 1184,9 6,0 6943,2 165,9 7109,1
2005 SALA ZA SASTANKE 27,2 2,8 76,2 2,0 141,7 10,7 152,4
2006 DIREKTOR 18,3 2,8 51,2 2,0 95,2 7,2 102,4
2007 SEKRETARICA 9,8 2,8 27,6 2,0 51,2 3,9 55,1
2008 KNJIGOVODSTVO 9,8 2,8 27,6 2,0 51,2 3,9 55,1
2009 KOMERCIJALA 9,8 2,8 27,6 2,0 51,2 3,9 55,1
2010 TEHNOLOG 9,8 2,8 27,4 2,0 50,9 3,8 54,7
2011 STEPENITE 12,3 4,5 55,1 2,0 102,5 7,7 110,3
2012 HODNIK 6,1 2,8 16,9 2,0 31,5 2,4 33,9
2013 OSTAVA ZA CISTACICU 5,9 2,8 16,5 2,0 30,7 2,3 33,0
2014 AJNA KUHINJA 4,6 2,8 13,0 2,0 24,2 1,8 26,0
2015 WC 19,8 2,8 55,4 4,0 214,0 7,8 221,8
2016 KOPIRNICA/SERVER 16,1 2,8 45,1 2,0 83,8 6,3 90,2
2017 HODNIK 27,4 2,8 76,6 2,0 142,4 10,7 153,2
KADROVSKA
2018 16,2 2,8 45,5 2,0 84,6 6,4 90,9
SLUZBA/ODRZAVANJE
Tabela 19
P_A= 101325 Pa
M= 28,95 [kg/mol]
R_V= 287,04 [J/kgK]
T= 293,15 [0K]
20 [0C]
= 1,2550 [kg/m3]
= 1,73E-05 [Ns/m2]
= 1,37851260550157E-05 [m2/sec]
w= 8 [m/s]
=( P A + PU )/ RuT [kg /m3 ]
93
Ventilacija prostorije 0009 CRIJEVARA NEISTI
Dio. VV A b a au dekv l A w Re PK PL PU VV
# [m3/sec] [m2] [m] [m] [m] [m] [m][m2] [m/s] - - Pa - Pa Pa [m3/h]
ODSISNI KANAL
1 0,06 0,01 0,00 0,10 3,0 0,008 8,0 5,89E+004 0,02 24 4,7 189 213 233
213
Usvajam: Odsisni stropni difuzor 125 Koliina: 1 kom. 185 233
Protok V= 233 m3/h
Pad pritiska P= 185 Pa
Nivo buke 8 dBa 398
Usvajam: Ventilator Koliina: 1 kom.
Protok V= 233 m3/h
Snaga Nv= 52 W
Ventilacija prostorije 0010 KONFISKAT

ODSISNI KANAL
1 0,08 0,01 0,00 0,11 3,0 0,010 8,0 6,57E+004 0,02 21 3,8 153 174 290
174
Protok V= 290 m3/h
Nivo buke 8 dBa 359
Protok V= 290 m3/h
Snaga Nv= 58 W
Ventilacija prostorije 0011 KOE

# [m3/sec] [m2] [m] [m] [m] [m] [m] [m2] [m/s] - - Pa - Pa Pa [m3/h]
ODSISNI KANAL
1 0,20 0,03 0,00 0,18 12,0 0,025 8,0 1,04E+005 0,02 47 2,8 112 160 725
160
Protok V= 725 m3/h
Nivo buke 8 dBa 305
Protok V= 725 m3/h
Snaga Nv= 123 W
Ventilacija prostorije 0012 CRIJEVARA ISTI

ODSISNI KANAL
1 0,05 0,01 0,00 0,09 3,0 0,006 8,0 5,04E+004 0,02 29 2,8 112 142 171
142
Protok V= 171 m3/h
Nivo buke 8 dBa 327
Protok V= 171 m3/h
Snaga Nv= 31 W
94
Ventilacija prostorije 0013 WC
ODSISNI KANAL
1 0,02 0,00 0,00 0,05 3,0 0,002 8,0 3,12E+004 0,02 53 2,8 112 166 65
166
Protok V= 65 m3/h
Nivo buke 8 dBa 351
Protok V= 65 m3/h
Snaga Nv= 13 W
Ventilacija prostorije 0014-0015/ Pranje opreme

ODSISNI KANAL
0,00
1 0,02 0,00 0,06 1,9 0,003 8,0 3,51E+004 0,02 29 3,2 129 158 83
3
0,00
2 0,04 0,00 0,08 3,5 0,005 8,0 4,65E+004 0,02 38 1,3 52 90 145
5
248
Protok V= 72 m3/h
Nivo buke 24 dBa 578
Protok V= 228 m3/h
Snaga Nv= 47 W
Odsisna hauba na urenju- Klaonica

Dio. VV A b a au
dekv l A w Re PK PL PU VV
# [m3/sec] [m2] [m] [m] [m]
[m] [m] [m2] [m/s] - - Pa - Pa Pa [m3/h]
ODSISNI KANAL
1 0,89 0,11 0,35 0,32 0,35 0,38 12,0 0,123 7,3 2,01E+005 0,01 15 3,6 119 134 3200
134
Usvajam: Odsisna hauba 2900x1950 Koliina: 1 kom. 18 3200
Protok V= 3200 m3/h
Protok V= 3200 m3/h
Snaga Nv= 271 W
Ventilacija prostorije 0017 KLAONICA

ODSISNI KANAL
1 0,44 0,06 0,00 0,00 0,00 0,27 3,2 0,055 8,0 1,54E+005 0,02 8 0,9 36 44 1589
2 0,88 0,11 0,00 0,00 0,00 0,37 2,0 0,110 8,0 2,18E+005 0,01 3 0,9 36 39 3177
3 1,32 0,17 0,00 0,00 0,00 0,46 2,5 0,165 8,0 2,66E+005 0,01 3 0,9 36 39 4766
4 1,77 0,22 0,35 0,63 0,60 0,50 8,0 0,210 8,4 3,03E+005 0,01 10 0,9 40 50 6355
83
Usvajam: Odsisni reetke #625x225 Koliina: 4 kom. 572 6355
Protok V= 1589 m3/h
Protok V= 6355 m3/h
Snaga Nv= 2313 W
95
Ventilacija prostorije 0018 IZNUTRICE
ODSISNI KANAL
1 0,05 0,01 0,00 0,09 6,0 0,006 8,0 5,01E+004 0,02 59 2,8 112 172 168
172
Protok V= 168 m3/h
Nivo buke 8 dBa 357
Protok V= 168 m3/h
Snaga Nv= 33 W
Ventilacija prostorije 0023 RASIJECANJE

Ventilacija prostorije 0001 RASIJECANJE-PREDPROSTOR
ODSISNI KANAL
1 0,19 0,02 0,00 0,17 4,0 0,024 8,0 1,01E+005 0,02 16 3,2 129 145 686
2 0,38 0,05 0,00 0,25 3,5 0,048 8,0 1,43E+005 0,02 9 1,3 52 61 1373
206
Protok V= 686 m3/h
Protok V= 1373 m3/h
Snaga Nv= 409 W
Ventilacija prostorije 0029 SANITARNI VOR

ODSISNI KANAL
1 0,02 0,00 0,00 0,05 6,0 0,002 8,0 3,12E+004 0,02 107 2,8 112 219 65
219
Protok V= 33 m3/h
Nivo buke 8 dBa 589
Protok V= 65 m3/h
Snaga Nv= 21 W
Ventilacija prostorije 0025 PANGLOVANJE-RASIJECANJE

ODSISNI KANAL
1 0,22 0,03 0,00 0,19 5,0 0,028 8,0 1,09E+005 0,02 19 3,2 129 147 798
2 0,44 0,06 0,00 0,27 7,5 0,055 8,0 1,54E+005 0,02 18 0,9 36 54 1596
201
Protok V= 798 m3/h
Nivo buke 5 dBa 491
Protok V= 1596 m3/h
Snaga Nv= 436 W
96
Ventilacija prostorije 0028 PROIZV. KRATKOTRAJNIH PROIZV.
ODSISNI KANAL
1 0,11 0,01 0,00 0,13 5,0 0,014 8,0 7,81E+004 0,02 28 3,2 129 157 410
157
Protok V= 410 m3/h
Nivo buke 5 dBa 302
Protok V= 410 m3/h
Snaga Nv= 69 W
Ventilacija prostorije 1007 PRANJE GAJBI

ODSISNI KANAL
1 0,09 0,01 0,00 0,12 5,0 0,012 8,0 7,04E+004 0,02 32 0,9 36 68 333
1 0,18 0,02 0,00 0,17 8,0 0,023 8,0 9,95E+004 0,02 33 1,2 48 82 665
68
Protok V= 333 m3/h
Nivo buke 5 dBa 358
Protok V= 333 m3/h
Snaga Nv= 132 W
Ventilacija prostorije 1030 KOMORA ZA SALAMURENJE

Ventilacija prostorije 1031 PRERADA
Ventilacija prostorije 1036 ADITIVI I ZAINI
Ventilacija prostorije 1043 TERMIKA OBRADA
Ventilacija prostorije 1044 HLAENJE POSLIJE TERM.OBRADE
ODSISNI KANAL
1 0,58 0,07 0,20 0,36 0,35 0,29 1,5 0,070 8,2 1,71E+005 0,02 3 0,5 21 25 2079
2 0,75 0,09 0,20 0,47 0,50 0,34 3,0 0,100 7,5 1,84E+005 0,02 5 1,3 46 51 2714
3 1,21 0,15 0,30 0,50 0,50 0,42 5,0 0,150 8,0 2,45E+005 0,01 7 1,3 53 60 4341
4 1,78 0,22 0,35 0,64 0,60 0,50 3,0 0,210 8,5 3,06E+005 0,01 4 1,5 68 72 6419
5 2,47 0,31 0,40 0,77 0,70 0,57 12,0 0,280 8,8 3,67E+005 0,01 13 3,5 171 184 8892
391
Usvajam: Odsisnu reetku #625X225 Koliina: 6 kom. 750 8892
Protok V= 1482 m3/h
Protok V= 8892 m3/h
Snaga Nv= 5637 W
Ventilacija prostorije 1033 SUENJE OPREME RADNIKA

Ventilacija prostorije 1034 PRANJE OPREME RADNIKA
ODSISNI KANAL
1 0,04 0,01 0,00 0,08 2,0 0,005 8,0 4,73E+004 0,02 21 0,9 36 57 150
1 0,06 0,01 0,00 0,10 12,0 0,007 8,0 5,62E+004 0,02 102 1,2 48 151 212
57
Protok V= 106 m3/h
Nivo buke 5 dBa 347
97
Protok V= 212 m3/h
Snaga Nv= 41 W
Ventilacija prostorije 1040 KOMORA ZA HLAENJE (+)

Ventilacija prostorije 1041 KOMORA ZA HLAENJE (+)
Ventilacija prostorije 1042 PAKOVANJE
Ventilacija prostorije 1004 PRIPREMA AMBALAE
Ventilacija prostorije 1005 SKLADITE AMBALAE
ODSISNI KANAL
1 0,12 0,02 0,00 0,14 2,5 0,015 8,0 8,11E+004 0,02 13 0,5 20 34 441
2 0,25 0,03 0,00 0,20 2,6 0,031 8,0 1,15E+005 0,02 9 1,0 40 49 883
3 0,56 0,07 0,00 0,30 3,5 0,070 8,0 1,73E+005 0,02 7 1,5 60 68 2013
4 0,77 0,10 0,30 0,32 0,35 0,35 10,5 0,105 7,3 1,88E+005 0,02 15 1,9 64 79 2773
230
Protok V= 462 m3/h
Protok V= 2773 m3/h
Snaga Nv= 1694 W
Ventilacija prostorije 1046 SKLADITE GOTOVIH PROZIVODA

Dio. VV A b a au dekv l
A w Re PK PL PU VV
# [m3/sec] [m2] [m] [m] [m] [m] [m]
[m2] [m/s] - - Pa - Pa Pa [m3/h]
ODSISNI KANAL
1 0,28 0,04 0,00 0,21 4,0 0,035 8,0 1,23E+005 0,02 13 0,5 20 33 1011
2 0,56 0,07 0,00 0,30 4,0 0,070 8,0 1,74E+005 0,02 8 1,3 52 61 2022
3 0,84 0,11 0,30 0,35 0,35 0,35 8,0 0,105 8,0 2,06E+005 0,01 14 1,9 77 90 3033
184
Usvajam: Odsisnu reetku #625X225 Koliina: 3 kom. 375 3033
Protok V= 1011 m3/h
Nivo buke 5 dBa 559
Protok V= 3033 m3/h
Snaga Nv= 941 W
98
3.5 Toplotni gubici i dobici
Proraun toplotnih gubitaka BAS EN 12831:
=T + V [W ] Ukupni toplotni gubici;

T =( H T , ie+ H T , ieu+ H T ,ig + H T ,ij )( i nt ,ie )[W ] Transmisioni toplotni gubici;
H T ,ie [W / K ] Koeficijent transmisionih gubitaka prema vanjskom prostoru;
H T ,ie = AkU k f k + ll lf l = Ak(U k + U WB )f k [W / K ]
k l k
2
A k [m ] Povrina konstrukcije kroz koju je ostvaren gubitak toplote;
fk Temperaturni korekcijski faktor;
Temperaturni korekcijski faktor

Prijelaz topline fk
Prema okolici 1,00
Prema negrijanoj prostoriji 0,80
Prema tlu 0,40
Preko krova 0,90
Preko montane podne plohe 0,90
Prema susjednoj zgradi 0,50
Prema susjednom stanu 0,30
Tabela 20
2
U k [W /m K ] Koeficijent prolaza toplote za konstrukciju k;
l [W / mK ] Linearni koeficijent prolaza toplote za toplotne mostove;
l l [m] Duina linijskog toplotnog mosta;
2
U WB =0,10 [W /m K ] Dodatak za toplotne mostove;
H T ,iue [W / K ] Koeficijent transmisionih gubitaka kroz negrijane prostorije;
H T ,iue = AkU kb u+ ll lb u [W /K ]
k l

b u= i nt ,i u Faktor smanjenja temperaturne razlike;
i nt , i e
0
u [ C ] Unutranja temperatura negrijanog prostora
( usvojiti min. 5 0C ukoliko temperatura nije poznata);
H T ,ig [W / K ] Koeficijent transmisionih gubitaka prema tlu;
( )
H T ,ig = f g1 f g2 AkU ekuiv G W [W / K ]
k
f g1=1,45 Korekcijski faktor uticaja oscilacija vanjske temperature na godinjem nivou;

f g2= i nt ,i m ,e Faktor smanjenja temperaturne razlike;
i nt ,i e
0
m , e=11,6[ C ] Srednja vanjska godinja temperatura;
2
U ekuiv [W / m K ] Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote;
99
B, m Ueqiv, W/(m2K)- Pod na tlu
Bez U, W/(m2K)
0 0 0,25 0,5 1 2
2 0,86 0,16 0,28 0,44 0,58
4 0,64 0,16 0,26 0,38 0,48
6 0,52 0,15 0,25 0,33 0,40
8 0,44 0,15 0,23 0,29 0,35
10 0,38 0,14 0,21 0,26 0,31
12 0,34 0,14 0,19 0,24 0,28
14 0,30 0,13 0,18 0,22 0,25
16 0,28 0,13 0,17 0,20 0,23
18 0,25 0,12 0,16 0,19 0,22
20 0,24 0,11 0,15 0,18 0,20
Tabela 21
1
0,9 0,00
0,8 0,00
0,7 0,30
0,6 0,00
0,5 0,00
0,4
0,3
0,2
0,1
0
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
Ak
B= [m] Karakteristini parametar;
0,5P
2
A k [m ] Povrina poda;
P [m] Obim poda;
GW= 1 za hgw>3; 1,15 za hgw<3; Korekcijski faktor uticaja podzemnih voda;
hgw [m] Dubina podzemnih voda;
H T ,ij [W / K ] Koeficijent transmisionih gubitaka prema susjednim prostorijama
razliite unutranje temperature;
H T ,ij = AkU kf ij [W / K ]
k

f ij = i nt ,i ads Faktor smanjenja temperaturne razlike vanjske temperature i
i nt , i e
temperature susjedne prostorije;
0
ads [ C ] Unutranja projektna temperatura susjednog prostora;
V [W ] Ventilacioni toplotni gubici;
V =H V ,i( i nt ,i e )[W ]
H V ,i=V ivc pv [W / K ] Koeficijent ventilacijskih toplotnih gubitaka;
100
Bez ventilacionog sistema:
3
V i =max (V inf ,i , V min , i)[m / h]
V inf , i Maksimalan protok vazduha u prostoriju usljed infiltracije spoljanjeg
vazduha kroz zazore;
V inf , i=2V i ntn50eii [m 3 /h]
Broj izmjena vazduha za P= 50 Pa; n50 (h-1)

Stepen zaptivenosti
Graevina
Visok (dobro Srednji (normalno
Nizak (bez brtvi)
brtvljenje) brtv.)
Stamb. objekat <4 >10
Ostali tipovi zg. <2 2-5 >5
Tabela 22
ei Koeficijent zatienosti ;
Elevacija grijanog prostora Korekcijski faktor za visinu; i

0- 10 m 1,0
>10- 30 m 1,2
>30 m 1,5
Tabela 23
V min ,i=nminV i nt [m3 /h] Minimalni higijenski protok vazduha;

n min Minimalni broj izmjena vazduha;
3
V i nt [m ] Zapremina prostorije;
Sa ventilacionim sistemom:
V i =V inf ,i + V v f [m3 / h]
V v [ m3 /h ] Protok vazduha dovedenog mehanikim sistemom ventilacije ;

f = i nt , i v , i Faktor smanjenja temperaturne razlike vanjske temperature i
i nt ,i e
temperature vazduha dovedenog mehanikim sistemom ventilacije
(sluaju rekuperacije);
3
v =1,20[ kg /m ] Specifina teina vazduha;
c pv =1010 [ J / kgK ] Specifini toplotni kapacitet vazduha;
0
i nt , i [ C ] Unutranja projektna temperatura grijanog prostora;
R
v ,i = +e [ 0C ] Temperatura ulaznog vazduha poslije rekuperacije;
0,334V v
0
e [ C ] Vanjska projektna temperatura;
R [W ] Povrat toplote rekuperacijom;
R=V fc pvv( i nt ,i e )V [W ]
101
V =0,450,70 Koeficijent povrata toplote u rekuperatoru;
V =0,50 Usvojen koeficijent povrata toplote u rekuperatoru;
Za prostorije sa prekidima u grijanju:
HL =+ RH [W ] Normalno toplotno optereenje;

RHi = Aif H [W ] Dodatna toplota za ponovno zagrijavanje;
fH, W/m2
vrijeme pretpostavljeni pad temperature RH
pon. 2K 3K 4K
zagr. h masa graevine
m s v m s v m s v
1 18 23 25 27 30 27 3 27 31
2 9 16 22 18 20 23 22 24 25
3 6 13 18 11 16 18 18 18 18
4 4 11 16 6 13 16 11 16 16
Tabela 24
102
ID. NAZIV Proj. temp.

- - [0C]
0023 RASIJECANJE 10 Spec. gubici 98,3 [W/m2]
0001 RASIJECANJE-PREDPROSTOR 10 30,2 [W/m3]
3,5 [kW]
0029 SANITARNI VOR 18 Spec. gubici 115,4 [W/m2]
0031 HODNIK 18 35,5 [W/m3]
0033 GARDEROBA 20 1,4 [kW]
PROIZV. KRATKOTRAJNIH
0028 10 Spec. gubici 66,3 [W/m2]
PROIZV.
0030 PRETKOMORA 10 20,4 [W/m3]
1,4 [kW]
0025 PANGLOVANJE-RASIJECANJE 10 Spec. gubici 59,7 [W/m2]
0026 HODNIK 10 18,4 [W/m3]
2,8 [kW]
0004 VETERINAR 18 Spec. gubici 142,2 [W/m2]
49,7 [W/m3]
0,9 [kW]
0005 WC 18 Spec. gubici 122,1 [W/m2]
0006 GARDEROBA 20 42,7 [W/m3]
0,5 [kW]
0007 HODNIK 15 Spec. gubici 122,9 [W/m2]
0008 GARDEROBA 20 43,0 [W/m3]
0013 WC 18 1,3 [kW]
0009 CRIJEVARA NEISTI 10 Spec. gubici 33,0 [W/m2]
0012 CRIJEVARA ISTI 10 12,3 [W/m3]
0,4 [kW]
0017 KLAONICA 10 Spec. gubici 182,2 [W/m2]
34,7 [W/m3]
18,6 [kW]
1002 PRIRUNA OSTAVA 10 Spec. gubici 69,7 [W/m2]
1003 PRODAJA 18 16,4 [W/m3]
1,1 [kW]
1004 PRIPREMA AMBALAE 10 Spec. gubici 104,8 [W/m2]
1005 SKLADITE AMBALAE 10 24,7 [W/m3]
3,2 [kW]
1006 GARDEROBA 20 Spec. gubici 102,5 [W/m2]
24,1 [W/m3]
2,1 [kW]
1033 SUENJE OPREME RADNIKA 20 Spec. gubici 150,8 [W/m2]
1034 PRANJE OPREME RADNIKA 20 37,7 [W/m3]

1035 HODNIK 18 2,7 [kW]
1007 PRANJE GAJBI 10 Spec. gubici 108,5 [W/m2]
25,5 [W/m3]
2,9 [kW]
1031 PRERADA 20 Spec. gubici 142,3 [W/m2]
35,6 [W/m3]
18,7 [kW]
SKLADITE GOTOVIH
1046 15 Spec. gubici 57,3 [W/m2]
PROZIVODA
103
1048 GARDEROBA 20 14,3 [W/m3]
1049 SKLADITAR 20 4,1 [kW]
1028 ODMRZAVANJE 10 Spec. gubici 129,3 [W/m2]
1029 DEAMBALAIRANJE 10 32,3 [W/m3]
2,4 [kW]
1009 HODNIK 18 17,2 [W/m3]
6,4 [kW]
1010 ODMOR RADNIKA 20 Spec. gubici 110,4 [W/m2]
1011 HODNIK 18 38,8 [W/m3]
1012 WC 18 2,2 [kW]
1017 TRPEZARIJA 20 Spec. gubici 58,0 [W/m2]
1018 KUHINJA-PRIPREMA HRANE 20 19,3 [W/m3]
2,8 [kW]
1014 K-HODNIK I GARDEROBA 18 27,9 [W/m3]
1016 SANITARNI VOR 18 1,6 [kW]
2011 STEPENITE 18 Spec. gubici 76,5 [W/m2]
2012 HODNIK 18 19,4 [W/m3]
1,4 [kW]
2013 OSTAVA ZA CISTACICU 18 Spec. gubici 104,4 [W/m2]
2014 AJNA KUHINJA 20 37,3 [W/m3]
1,1 [kW]
2015 WC 18 Spec. gubici 65,7 [W/m2]
23,4 [W/m3]
1,3 [kW]
2016 KOPIRNICA/SERVER 18 Spec. gubici 61,7 [W/m2]
2017 HODNIK 18 22,0 [W/m3]
2,7 [kW]
2005 SALA ZA SASTANKE 20 Spec. gubici 113,9 [W/m2]
40,7 [W/m3]
3,1 [kW]
2006 DIREKTOR 20 Spec. gubici 108,5 [W/m2]
2007 SEKRETARICA 20 38,8 [W/m3]
2008 KNJIGOVODSTVO 20 4,1 [kW]
2009 KOMERCIJALA 20 Spec. gubici 107,1 [W/m2]
2010 TEHNOLOG 20 38,2 [W/m3]
2,1 [kW]
17,0 [W/m3]
1,3 [kW]
2001 STEPENITE 18 Spec. gubici 58,8 [W/m2]
2003 HODNIK 18 18,7 [W/m3]
4,3 [kW]
Ukupno Qgh= 102,41 [kW]

Tabela 25
104
Proraun toplotnih dobitaka EN 12831:
=TH + VH + Imax + LJ , U [W ] Ukupni toplotni dobici;

TH = H T ,ie(e i nt ,i )[W ] Transmisioni toplotni dobici;
H T ,ie [W / K ] Koeficijent transmisionih dobitaka od vanjskom prostoru;
H T ,ie = Ak(U k + U WB ) f k [W / K ]
k
2
A k [m ] Povrina konstrukcije kroz koju je ostvaren dobitak toplote;
2
U k [W /m K ] Koeficijent prolaza toplote za konstrukciju k;
2
U WB =0,10 [W /m K ] Dodatak za toplotne mostove;
VH [W ] Ventilacioni toplotni dobici;
VH =H V ,i( e i nt ,i )[W ]
H V ,i=V ivc pv [W / K ] Koeficijent ventilacijskih toplotnih dobitaka;
Bez ventilacionog sistema:
3
V i =max (V inf ,i , V min , i)[m / h]
V inf , i Maksimalan protok vazduha u prostoriju usljed infiltracije spoljanjeg
vazduha kroz zazore;
V inf , i=2V i ntn50eii [m 3 /h]
V min ,i=nminV i nt [m3 /h] Minimalni higijenski protok vazduha;
n min Minimalni broj izmjena vazduha;
V i nt [m3 ] Zapremina prostorije;
Sa ventilacionim sistemom:
V i =V inf ,i + V v f [m3 / h]
V v [ m3 /h ] Protok vazduha dovedenog mehanikim sistemom ventilacije;

f = i nt , i v ,i Faktor smanjenja temperaturne razlike vanjske temperature i
i nt , i e
temperature vazduha dovedenog mehanikim sistemom ventilacije
(sluaju rekuperacije);
3
v =1,20[ kg /m ] Specifina teina vazduha;
c pv =1010 [ J / kgK ] Specifini toplotni kapacitet vazduha;
0
i nt , i [ C ] Unutranja projektna temperatura hlaenog prostora;
0
e =34[ C ] Vanjska projektna temperatura;
Imax =I maxAsb+ I difmaxA sjenab[W ] Toplotni dobici od sunevog zraenja;
2
I max [W /m ] Maksimalna vrijednost ukupnog sunevog zraenja;
2
I difmax [W / m ] Maksimalna vrijednost difuzionog sunevog zraenja;
105
FASADA; (J 00; I -900; -180- 1800); 21 JUL
0 -90 180/-180 90
Orijen.
J I S Z
Idif Idma Idif Idma Idif Idma Idif Idma
h e Imax Imax Imax Imax
max x max x max x max x
C W/m W/m W/m W/m W/m2
2 2 2 2
W/m2 W/m2 W/m2 W/m2 W/m W/m2
2
W/m2
5 16,7 32 27 59 293 93 386 126 55 181 32 27 59
6 17,1 52 43 95 463 135 598 138 68 206 52 43 95
7 18,9 107 72 179 536 150 686 123 69 192 67 55 122
8 21,0 208 94 302 541 151 692 76 63 139 76 63 139
9 22,8 295 108 403 515 144 659 81 67 148 81 67 148
10 24,3 357 116 473 430 128 558 83 69 152 83 69 152
11 25,5 387 119 506 304 108 412 84 69 153 84 69 153
12 26,4 389 119 508 155 87 242 84 69 153 231 97 328
13 27,0 376 118 494 84 69 153 84 69 153 371 118 489
14 27,3 330 113 443 82 68 150 82 68 150 479 137 616
15 27,3 254 102 356 79 65 144 79 65 144 537 149 686
16 27,1 158 84 242 72 60 132 113 72 185 541 151 692
17 26,5 60 50 110 60 50 110 149 72 221 511 146 657
18 25,7 43 35 78 43 35 78 149 66 215 391 118 509
19 24,6 20 17 37 20 17 37 95 40 135 172 60 232
Tabela 26
*Podaci preuzeti iz baze podataka Meteorolokog istraivakog centra Evropske unije;
A s [m2 ] Osunana povrina stakla;

A sjena [m2] Zasjenjena povrina stakla;
A= As + A sjena [m2 ] Ukupna povrina stakla;
b Koeficijent propusnosti sunevog zraenja;;
Zasjenjeni dio prozora - - - Raunati samo difuziono zraenje;
Osunani dio prozora - - - Raunati direktno i difuziono zraenje;
LJ ,U = uklj + ukur+ ukrs [W ] Toplotni dobici od ljudi, ureaja i rasvjete;

uklj = os + lat [W ] Toplotni dobici od ljudi;
os =n ljq osj [W ] Osjetna toplota od ljudi;
q osj [W ] Osjetna toplota po jednom ovjeku;
lat =nljqlat [W ] Latentna toplota od ljudi;
q lat [W ] Latentna toplota po jednom ovjeku;
n lj Broj ljudi u prostoriji;
106
Odavanje toplote ljudi i 18 20 22 23 24 25 26 C
uk 125 120 120 120 115 115 115 W
os 100 95 90 85 75 75 70 W
Laka aktivnost
lat 25 25 30 35 40 40 45 W
vl. 25 35 40 50 60 60 65 g/h
uk 190 190 190 190 190 190 190 W
os 125 115 105 100 95 90 85 W
Srednja aktivnost
lat 65 75 85 90 95 100 105 W
vl. 95 110 125 135 140 145 150 g/h
uk 270 270 270 270 270 270 270 W
os 155 140 120 115 110 105 95 W
Teka aktivnost
lat 115 130 150 135 160 165 175 W
vl. 165 185 215 225 230 240 250 g/h
Tabela 27
ukur [W ] Toplotni dobici od ureaja;
Odavanje toplote raznih

Snaga Kori. Voda Odavanje toplote
elektrinih ureaja
W min g/h osjetna W ukupna W
El. pisaa maina 50 60 / 50 50
Personalni raunar ( PC) 100150 60 / 100....150 100.150
Ekran/terminal 6090 60 / 6090 60.90
tampa 2030 15 / 7 7
Ploter 2060 15 / 15 15
3000 60 2100 1450 3000
El. tednjak
5000 60 3600 2500 5000
Usisiva 200 15 / 50 50
3000 60 2100 1450 3000
Maina za ve
6000 60 4200 2900 6000
Centrifuga 100 10 / 15 15
Friider kompresorski
100 l 100 60 / 300 300
200 l 175 60 / 500 500
Pegla 500 60 400 230 230
Radio 40 60 / 40 40
Kvarcna lampa 1000 60 / 1000 1000
Televizor 175 60 / 175 175
500 30 100 180 250
Maina za kuhanje kafe
3000 30 500 1200 1500
500 30 70 200 250
Toster
2000 30 300 800 1000
500 30 120 175 250
Hauba za suenje kose
1000 30 240 350 500
500 30 200 120 250
Ploa za kuvanje
1000 30 400 250 500
Rotilj za meso 3000 30 500 1200 1500
Aparat za mini val 1500 15 120 300 375
Aparat za sterilizaciju 1000 30 500 175 500
Tabela 28
ukrs =AP / A[W ] Toplotni dobici od rasvjete;
107
Rasvjeta
Namjena prostora i vrsta djelatnosti Jaina Topla Hladna
lx W W
Skladita, stepenita i ulazni prostori, stambeni prostori,
pozorite, proizvodni pogoni sa povremenim manuelnim 100 20 do25 4 do 8
prihvatanjem
Skladita za izdavanje sa oitavanjem, otprema,
kantine, primanja, ostave u hotelima i gostionicama,
stalno zauzeta radna mjesta u proizvodnim pogonima, 200 40 do 50 8 do 16
grubi radovi,radovi jednostavne montae, prostori za
kontakt sa javnou.
Kancelarije sa radnim mjestima iskljuivo u blizini
prozora ( pojedinane kancelarije), vienamjenski
prostori, biblioteke,uionice u kolama, pretkolski 300 60 do 75 6 do 18
prostori, sale za sastanke, prodajni prostori, srednje fini
montani radovi, alteri i kase
Kancelarije sa veim brojem radnih mjesta ( grupne
kancelarije), nastavni prostori sa nedovoljnim dnevnim
svjetlom ( za odrasle osobe, koji su za nono
10 do 24
koritenje), specijalni obrazovni prostori u kolama, fini 500 100 do 120
(28)
montani i mainski radovi, kuhinje u hotelima i
gostionicama, istraivaki laboratoriji, robne kue,
sajamske i izlobene hale, prerada koe i drveta
Velike kancelarije ( velika refleksija), crtaone, kontrolna
mjesta, bojenje, graviranje, ivenje, supermarketi, 750 / 15 do 30
uionice bez prozora,
Ispitivanje boja, montaa finih aparat u elektroindustriji,
fini mainski radovi, izrada nakita, velike kancelarije 1000 / 20 do 40
( posebni sluajevi)
Montaa najfinijih dijelova, obrada dragog kamenja,
optiarske i radnje za popravku satova, kontrola pri vrlo 1500 / 30 do 60
visokim zahtjevima
Tabela 29
RH [W ] Odvedena toplota rekuperacijom;

RH =V fc pvv( e i nt , i)V [W ]
V =0,450,70 Koeficijent prenosa toplote u rekuperatoru;
V =0,50 Usvojen koeficijent prenosa toplote u rekuperatoru;
108
3.6 Dimenzionisanje grejnih/ rashladnih tijela
Usvojam reim rada radijatorskog sistema 75/65 ( 0C), T= 50 (0C) i brzinu strujanja grejnog
fluida w= 0,5- 1,1 (m/s);
Toplotna snaga radijatora u zavisnosti od duine; za T=30 0C

Tip 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400
12KV600 564 705 846 987 1128 1269 1410 1551 1692 1833 1974
12KV900 815 1019 1223 1427 1630 1834 2038 2242 2446 2649 2853
22KV600 790 987 1184 1382 1579 1777 1974 2171 2369 2566 2764
22KV900 1100 1375 1650 1925 2200 2475 2750 3025 3300 3575 3850
Tabela 30
Za proraun radijatora je usvojeno da se na jednom cirkulacionom kruga nalaze 2 (dva) ili 3

(tri) radijatora pa se dimenzionisanje vri koritenjem korekcije za drugo i tree grejno tijelo;
Q kor = kQr i [ W ] Korigovana toplotna mo radijatora;

1/ 3
k=
[ ]
60
Tr i
Korekcioni faktor za jednocjevni sistem grijanja;
d ck =
du[mm ]

4A

[ mm] Proraunski prenik cijevi cirkulacionog kruga;
Unutranji prenik usvojene cijevi cirkulacionog kruga;

6
V10 2
A= [ mm ] Povrina svijetlog otvora cijevi;
w
m 3
V= [ m /s] Zapreminski protok grejnog fluda;
3600
3,6Qr i
m= [ kg/ h] Masa grejnog fluida potrebnog za dovoenje potrebne toplote;
cT r
[ kg /m3 ] Specifina teina grejnog fluida;
c= 4,2 [ kJ /kgK ] Specifina toplota za vodu;
0
Tr i=T mT u [ C ]
TwiTw i+1 0
T m= [ C] Srednja temperatura na povrini radijatora;
2
109
Radijatori Vazduno
Tip
Duina Usvojena Instalis. Instalis.
No. Naziv prostorije grejnog
radijatora duina snaga snaga
tijela
- - - [m] [m] [W] [W]
0023 RASIJECANJE 21KV600 2,12 2 2722 167
RASIJECANJE-
0001 21KV600 0,45 1 1361
PREDPROSTOR
0029 SANITARNI VOR 21KV600 0,44 0,4 544,4
0031 HODNIK 21KV600 0,26 0,4 544,4
0033 GARDEROBA 21KV600 0,29 0,4 544,4
PROIZV. KRATKOTRAJNIH
0028 21KV600 0,52 0,6 816,6
PROIZV.
0030 PRETKOMORA 21KV600 0,51 0,5 680,5
PANGLOVANJE-
0025 21KV600 1,82 2 2722
RASIJECANJE
0026 HODNIK 21KV600 0,24 0
0004 VETERINAR 21KV600 0,65 0,7 952,7
0005 WC 21KV600 0,14 0,4 544,4
0006 GARDEROBA 21KV600 0,21 0
0,00 0
0007 HODNIK 21KV600 0,24 0 0
0008 GARDEROBA 21KV600 0,58 0,6 816,6
0013 WC 21KV600 0,15 0,4 544,4
0009 CRIJEVARA NEISTI 21KV600 0,19 0
0012 CRIJEVARA ISTI 21KV600 0,12 0
0017 KLAONICA 21KV600 13,67 8,4 11432,4 7168
1002 PRIRUNA OSTAVA 21KV600 0,16 0 0
1003 PRODAJA 21KV600 0,66 0,7 952,7
1004 PRIPREMA AMBALAE 21KV600 0,76 0,8 1088,8
1005 SKLADITE AMBALAE 21KV600 1,59 1,6 2177,6
1006 GARDEROBA 21KV600 1,56 1,6 2177,6
SUENJE OPREME
1033 21KV600 0,71 0,7 952,7
RADNIKA
PRANJE OPREME
1034 21KV600 0,29 0,4 544,4
RADNIKA
1035 HODNIK 21KV600 0,98 1 1361
1007 PRANJE GAJBI 21KV600 2,13 2,2 2994,2
1031 PRERADA 21KV600 13,74 8,4 11432,4 7268
SKLADITE GOTOVIH
1046 21KV600 2,69 2,6 3538,6
PROZIVODA
1048 GARDEROBA 21KV600 0,11
1049 SKLADITAR 21KV600 0,21 0,4 544,4
1028 ODMRZAVANJE 21KV600 0,91 0,9 1224,9
1029 DEAMBALAIRANJE 21KV600 0,86 0,9 1224,9
1008 HODNIK 21KV600 2,02 2 2722
1009 HODNIK 21KV600 2,68 2,7 3674,7
1010 ODMOR RADNIKA 21KV600 0,70 0,7 952,7
1011 HODNIK 21KV600 0,41 0,4 544,4
1012 WC 21KV600 0,51 0,5 680,5
1017 TRPEZARIJA 21KV600 1,13 1,2 1633,2
KUHINJA-PRIPREMA
1018 21KV600 0,93 1 1361
HRANE
1013 HODNIK 21KV600 0,75 0,8 1088,8
110
1014 K-HODNIK I GARDEROBA 21KV600 0,26 0
1016 SANITARNI VOR 21KV600 0,16 0
Podno
2011 STEPENITE 0,38 0,7 1713,6
grijanje
Podno
2012 HODNIK 0,19 0,4 979,2
grijanje
Podno
2013 OSTAVA ZA CISTACICU 0,25 0,5 1224
grijanje
Podno
2014 AJNA KUHINJA 0,20 0,4 979,2
grijanje
Podno
2015 WC 0,53 1 2448
grijanje
Podno
2016 KOPIRNICA/SERVER 0,41 0,7 1713,6
grijanje
Podno
2017 HODNIK 0,69 1,3 3182,4
grijanje
Podno
2005 SALA ZA SASTANKE 1,27 2,3 5630,4
grijanje
Podno
2006 DIREKTOR 0,81 1,5 3672
grijanje
Podno
2007 SEKRETARICA 0,44 0,8 1958,4
grijanje
Podno
2008 KNJIGOVODSTVO 0,44 0,8 1958,4
grijanje
Podno
2009 KOMERCIJALA 0,43 0,8 1958,4
grijanje
Podno
2010 TEHNOLOG 0,43 0,8 1958,4
grijanje
Podno
2017 HODNIK 0,53 1 2448
grijanje
2001 STEPENITE 21KV600 0,49 0,5 680,5
2003 HODNIK 21KV600 2,67 2,7 3674,7
Tabela 31
111
3.7 Dimenzionisanje cjevovoda
Usvajam brzinu strujanja grejnog fluida w= 0,5- 1,1 (m/s);

Usvajam brzinu strujanja rashladnog fluida w= 1- 1,5 (m/s);
d=
4A
du[ mm]

[ mm] Proraunski prenik cijevi;
Unutranji prenik usvojene cijevi;

6
V10
A= [mm 2] Povrina svijetlog otvora cijevi;
w
m
V= [ m3 / s] Zapreminski protok grejnog fluda;
3600
3,6Q g
m= [kg/h] Masa grejnog fluida potrebnog za dovoenje potrebne toplote;
c T
3
[kg/m ] Specifina teina grejnog fluida;
c=4,2[kJ /kgK ] Specifina toplota za vodu;
0,3164
R= f ( Re )= 0,25 Darcy faktor trenja u funkciji od Rejnoldsovog broja;
Re
w d Rejnoldsov broj za turbulentni reim strujanja;
Re = u
V4
w=1000 2 [m/ sec] Stvarna brzina strujanja;
d u3,6
Radni medij:
Materija VODA H2O

Plankova konstanta h 6,626E-034 Js
Avogadrov broj N 6,02E+023 Mol-1
Taka kljuanja Tb 373,15 0C
Molarna masa vode 0,01801528 kg/mol

= ( m2 / sec )
112
Voda bez primjesa Viskozitet
Temperatura Gustina Mol. gustina Mol. Zaprem. Dinamika Kinematska
-t- -- -m- -Vm- -- --
0
[ C] [kg/m3] [mol/m3] [m3mol-1] 2
[N s/m ] [m2/s]
0,01 999,80 5,55E+004 1,80E-005 1,7819 1,7822
4,00 1000,00 5,55E+004 1,80E-005 1,5602 1,5602
5,00 1000,00 5,55E+004 1,80E-005 1,5117 1,5117
7,00 999,90 5,55E+004 1,80E-005 1,4217 1,4218
10,00 999,80 5,55E+004 1,80E-005 1,3021 1,3024
12,00 999,50 5,55E+004 1,80E-005 1,2311 1,2318
15,00 999,20 5,55E+004 1,80E-005 1,1358 1,1367
20,00 998,30 5,54E+004 1,80E-005 1,0012 1,0029
25,00 997,10 5,53E+004 1,81E-005 0,8905 0,8931
30,00 995,70 5,53E+004 1,81E-005 0,7982 0,8016
35,00 994,10 5,52E+004 1,81E-005 0,7204 0,7246
40,00 992,30 5,51E+004 1,82E-005 0,6541 0,6592
45,00 990,20 5,50E+004 1,82E-005 0,5972 0,6031
50,00 988,00 5,48E+004 1,82E-005 0,5480 0,5547
55,00 986,00 5,47E+004 1,83E-005 0,5052 0,5123
60,00 983,00 5,46E+004 1,83E-005 0,4676 0,4757
65,00 980,00 5,44E+004 1,84E-005 0,4345 0,4434
70,00 978,00 5,43E+004 1,84E-005 0,4052 0,4143
75,00 975,00 5,41E+004 1,85E-005 0,3791 0,3888
80,00 972,00 5,40E+004 1,85E-005 0,3558 0,3660
85,00 968,00 5,37E+004 1,86E-005 0,3348 0,3459
90,00 965,00 5,36E+004 1,87E-005 0,3160 0,3274
95,00 962,00 5,34E+004 1,87E-005 0,2989 0,3107
100,00 958,00 5,32E+004 1,88E-005 0,2834 0,2958
Tabela 32
113
3.8 Dimenzionisanje pumpi
Proraun vrimo za grejno tijelo sa najveim otporom strujanja u cijevnoj instalaciji;
p
P=m [W ] Snaga pumpe;
p = Rl+ Z [ Pa ] Pad pritiska u cijevnoj instalaciji;
R[ Pa/m] Jedinini pad pritiska;
w2
Z= [ Pa] Pad pritiska usljed lokalnih otpora;
2
Koeficijent lokalnog otpora;
=0,6 Stepen iskoritenja pumpe.
KOTLOVNICA- REIM 75/65

Klaonica i
Objekat Dio Prostorija 0017 Klaonica
rasijecanje
Di
Ukupni
on Maseni Brzina
Toplotni protok l d du R Z RxL pad
ic protok strujanja
pritiska
a
W kg/h m mm mm m/s - Pa/m P P Pa
1 7168,0 614,4 5,0 14,9 22,3 0,4 3,8 5,0 372,1 25,0 397,1
2 9073,0 777,7 3,5 16,8 22,3 0,6 0,8 7,5 125,5 26,4 151,9
3 10168,0 871,5 6,4 17,8 22,3 0,6 0,8 9,2 157,6 59,0 216,6
4 12073,0 1.034,8 1,0 19,4 22,3 0,8 0,8 12,4 222,2 12,4 234,7
5 13570,0 1.163,1 1,0 20,5 22,3 0,8 0,8 15,3 280,8 15,3 296,0
6 15475,0 1.326,4 2,9 21,9 22,3 1,0 0,8 19,2 365,1 55,3 420,4
7 19285,0 1.653,0 15,2 24,5 29,1 0,7 0,8 6,1 195,6 92,9 288,4
8 24592,0 2.107,9 5,2 27,7 37,2 0,6 0,8 2,3 119,1 11,9 130,9
9 27451,0 2.352,9 8,0 29,2 37,2 0,6 0,8 2,8 148,4 22,1 170,5
10 35481,0 3.041,2 57,0 33,2 37,2 0,8 2,9 4,3 898,5 246,7 1.145,1
11 Pumpa 2.800,0
12 3.041,2 57,0 33,1 37,2 0,8 2,9 4,5 893,9 254,3 1.148,2
13 2.352,9 8,0 29,1 37,2 0,6 0,8 2,8 147,6 22,8 170,4
14 2.107,9 5,2 27,6 37,2 0,5 0,8 2,3 118,5 12,2 130,7
15 1.653,0 15,2 24,4 29,1 0,7 0,8 6,3 194,6 95,8 290,3
16 1.326,4 2,9 21,9 22,3 1,0 0,8 19,8 363,3 57,0 420,3
17 1.163,1 1,0 20,5 22,3 0,8 0,8 15,7 279,3 15,7 295,1
18 1.034,8 1,0 19,3 22,3 0,8 0,8 12,8 221,1 12,8 233,9
19 871,5 6,4 17,7 22,3 0,6 0,8 9,5 156,8 60,8 217,6
20 777,7 3,5 16,8 22,3 0,6 0,8 7,8 124,9 27,2 152,1
21 614,4 5,0 14,9 22,3 0,4 3,8 5,2 370,2 25,8 396,0
Snaga pumpe 1.387,3 W

65 980,
Voda 75 C 975,0 h= 3,0 m
C 0
Statiki napor Pa 147,2
Brzina
1,0 m/s
strujanja:
UKUPAN PAD PRITISKA (Pa) 9.853,4
114
KOTLOVNICA- REIM 75/65
Skladite
Objekat Proizvodnja Dio Prostorija 1005
ambalae
Di
Ukupni
on Maseni Brzina
ic protok strujanja
pritiska
a
1 1361,0 116,7 7,4 6,5 17,3 0,1 3,8 1,2 37,0 8,6 45,7
2 2722,0 233,3 3,0 9,2 17,3 0,3 0,8 4,0 31,2 11,9 43,1
3 3811,0 326,7 1,5 10,9 17,3 0,4 0,8 7,1 61,1 10,7 71,8
4 4900,0 420,0 1,5 12,3 17,3 0,5 0,8 11,1 101,1 16,6 117,7
5 6397,0 548,3 9,0 14,1 17,3 0,7 0,8 17,6 172,3 158,6 330,9
6 8193,0 702,3 3,5 16,0 22,3 0,5 0,8 6,3 102,3 22,1 124,4
7 12548,0 1.075,5 4,5 19,8 22,3 0,8 0,8 13,3 240,1 59,9 300,0
8 13773,0 1.180,5 4,5 20,7 22,3 0,9 0,8 15,7 289,2 70,5 359,7
9 14998,0 1.285,5 4,0 21,6 22,3 0,9 0,8 18,2 343,0 72,7 415,7
10 16903,0 1.448,8 5,0 22,9 29,1 0,6 0,8 4,9 150,2 24,3 174,5
11 20713,0 1.775,4 4,5 25,4 29,1 0,8 0,8 6,9 225,6 31,2 256,8
12 22618,0 1.938,7 4,5 26,5 37,2 0,5 0,8 2,0 100,7 8,9 109,6
13 29886,0 2.561,7 2,5 30,5 37,2 0,7 1,8 3,2 395,7 8,0 403,7
14 31791,0 2.724,9 2,0 31,4 37,2 0,7 0,8 3,6 199,0 7,2 206,1
15 35466,0 3.039,9 4,0 33,2 37,2 0,8 1,8 4,3 557,2 17,3 574,5
16 38732,0 3.319,9 2,0 34,7 37,2 0,9 2,8 5,0 1.033,8 10,1 1.043,8
17 Pumpa 2.800,0
18 3.319,9 2,0 34,6 37,2 0,9 2,8 5,2 1.028,5 10,4 1.038,9
19 3.039,9 4,0 33,1 37,2 0,8 1,8 4,5 554,4 17,8 572,2
20 2.724,9 2,0 31,4 37,2 0,7 0,8 3,7 198,0 7,4 205,3
21 2.561,7 2,0 30,4 37,2 0,7 0,8 3,3 175,0 6,6 181,6
22 1.938,7 4,5 26,5 37,2 0,5 0,8 2,0 100,2 9,1 109,4
23 1.775,4 4,5 25,3 29,1 0,8 0,8 7,1 224,4 32,1 256,6
24 1.448,8 5,0 22,9 29,1 0,6 0,8 5,0 149,5 25,0 174,5
25 1.285,5 4,0 21,5 22,3 0,9 0,8 18,7 341,2 75,0 416,2
26 1.180,5 4,5 20,6 22,3 0,9 0,8 16,2 287,7 72,7 360,4
27 1.075,5 4,5 19,7 22,3 0,8 0,8 13,7 238,8 61,8 300,6
28 702,3 3,5 15,9 22,3 0,5 0,8 6,5 101,8 22,8 124,6
29 548,3 9,0 14,1 17,3 0,7 0,8 18,2 171,4 163,5 334,9
30 420,0 1,5 12,3 17,3 0,5 0,8 11,4 100,6 17,1 117,7
31 326,7 1,5 10,9 17,3 0,4 0,8 7,3 60,8 11,0 71,8
32 233,3 3,0 9,2 17,3 0,3 0,8 4,1 31,0 12,2 43,3
33 116,7 7,4 6,5 17,3 0,1 3,8 1,2 36,9 8,9 45,8
Snaga pumpe 1.825,7 W

Voda 75 C 975,0 65 C 980,0 h= 3,0 m
Statiki napor Pa 147,2
Brzina
1,0 m/s
strujanja:
UKUPAN PAD PRITISKA (Pa) 11.878,6
115
Podno grijanje- KANCELARIJE
Klaonica krupne
Cirkulacioni
Objekat stoke sa Dio CJEVOVOD
krug
preradom mesa
Di
Ukupni
on Maseni Brzina
ic protok strujanja
pritiska
a
1 36179,2 3.101,1 6,0 33,3 37,2 0,8 3,5 4,4 1.111,3 26,6 1.137,9
3617,9 310,1 100,0 10,5 16,0 0,4 6,4 10,1 593,8 1.007,7 1.601,4
600,0
Snaga pumpe 1.874 W
Voda 45 C 990,20 35 C 994,10 h= 1,00 m
Statiki napor Pa 9.714
Brzina
1,0 m/s
strujanja:
UKUPAN PAD PRITISKA (Pa) 13.053
116
3.8.1 Dimenzionisanje elemenata toplotne podstanice
Usvajam toplovodni kotao 1x250 kW na drvo, pelet ili drvni otpad;

Prikljuci : Polazni vod DN80;
Povratni vod DN80;
Proraun razdjelnika i sabirnika:

Usvajam maksimalnu brzinu strujanja u razdjelniku/ sabirniku 0,5 [m/s];
Maksimalan radni pritisak 3 [bar];
d=
4A

[ mm] Proraunski prenik cijevi;
d u [mm ] Unutranji prenik usvojene cijevi;
6
V10 2
A= [ mm ] Povrina svijetlog otvora cijevi;
w
m 3
V= [ m / s] Zapreminski protok grejnog fluda;
3600
3600Q g
m= [kg /h] Masa grejnog fluida potrebnog za dovoenje proraunske
cT
koliine toplote;
3
[kg /m ] Specifina teina grejnog fluida;
c=4,2[ kJ /kgK ] Specifina toplota za vodu;
Usvajam sabirnik- razdjelnik sistema grijanja dimenzija DN125 (139,7x4,5 mm);
V max4
v st =1000 [m/ sec] Stvarna brzina strujanja vode;
d 2u3,6
v st 0,50 [m/ sec]
Usvojena cijev zadovoljava;
117
3.8.2 Proraun zatvorene ekspanzione posude prema DIN 4807 dio 2 :
Proraun zatvorene ekspanzione posude prema DIN 4807 dio 2 :
V eV v p e1
V n= [l] Nazivna zapremina irenja;
p e p 0
V An
V e= [l] Zapremina irenja;
100
n=3,55 Procentualno irenje vode u odnosu na 10 0C;
V 0,5
V v= A [l ] Dodatna koliina vode;
100
V A =V s V k V kot [l ] Ukupna zapremina vode u postrojenju;
V s=Q12=25012=3000[l] Zapremina vode u toplovodnoj mrei;
V s=Q1=2501=250[l] Zapremina vode u cjevnoj instalaciji kotlovnice;
V kot =200[l] Zapremina vode u kotlu;
V A =3450[l]
V e =122,5[l]
V v =17,30 [l]
p e =p SV d PA [ bar ] Krajnji pritisak u postrojenju;
p SV =3 [ba r] Pritisak reagovanja sigurnosnog ventila;
d PA=0,5[ bar ] Razlika radnih pritisaka;
p e =2,5[ba r]
p 0 = p sTG p D [ba r] Podpritisak u postrojenju;
psTG =1,0[ba r ] Statiki pritisak na prikljuku ekspanzionog suda za h= 10 m;
p D =0[ ba r ] Pritisak pare pri 90 0C;
p0=1,0 [ba r ]
(122,5+ 17,30)(2,5+1)
V n= =326,0[l]
2,51,0
Usvajam zatvorenu ekspanzionu posudu zapremine 300 lit.; radnog pritiska 5 bar.
Povratni vod- veza sa ekspanzionom posudom:

d p =150,93Quk /1000[ mm] Prenik povratnog voda;
Quk =56000[W ] Ukupna instalisana snaga kotlova;
d p=29,70 [mm]
Usvajam povratni vod izraen od eline beavne cijevi DN25 prema DIN 2448;
Proraun dovodnih i ododnih otvora za ventilaciju:
Minimalna efektivna povrina dovodnog otvora za ventilaciju i vazduh za sagorijevanje:
0,5 2
A 0=200Q [cm ]
Quk [ kW ] Ukupna instalisana snaga kotlova;
118
Minimalna efektivna povrina odvodnog otvora:
2
A 1=1/ 3A 0 [cm ]
0,5 2
A 0=200250 =3162,3[cm ]
Usvajam aluzine za dovod vazduha povrine 1,25x 3162,3= 3952,8 [cm2]

Dimenzije aluzina 40x100 cm;
2
A 1=1/33162,3=1054,1[cm ]
Usvajam aluzine za odvod vazduha povrine 1,25x 1054,1= 1317,6 [cm2]

Dimenzije odvodnih aluzina 25x55 cm;
Odvodne aluzine postaviti u gornjoj zoni vanjskuh ulaznih vrata;
119
4 PREDMJER OPREME, MATERIJALA I RADOVA
120
A) KOTLOVNICA
KM./jed.
Poz. OPIS RADOVA Jed. mj. Koli. SUMA KM
mj.
Dobava i montaa toplovodnog kotla
1
na pelet:
Snaga 250 kW
Energent Pelet
max. radni pritisak -primar 3bar
Maksimalna radna temperatura 95 C
Automatski sa sigurnosnom
opremom
Kao TIP BT250, Topling Prnjavor; kompl. 1
Ekspanziona zatvorena posuda
2 zapremine 300 lit. Sa dva kompl. 1
sigurnosna ventila 1 Potv.= 3,5 bar
Isporuka i montaa digitalnog
daljinskog termostata sa
mogunou programiranja
3 sedminog reima rada; Upravljaka kompl. 1
jedinica sa temperaturnim senzorom
e biti postavljena u radnom prostoru
pote;
Isporuka i montaa cirkulacione
4 pumpe (radna+ rezervna),
karakteristika (radna+ rezervna):
- protok: V=5,0 m3/h
- napor: Hp=50 kPa
- snaga el.motora: Pmax=1,8kW
- napon: 3x400 V kom 6
Isporuka i montaa cirkulacione
pumpe (radna+ rezervna), tip TOP-
5
S40/7, proizvod "Wilo" karakteristika
(radna+ rezervna):
- protok: V=18,0 m3/h
- napor: Hp=60 kPa
- snaga el.motora: Pmax=4,5kW
- napon: 3x400 V kom 2
Izrada dimnjaka komplet sa
temeljnom stopom, izolacijom,
sistemom vjeanja; Dimenzija
dimnjaka DN300, visina 9 m;
6 m 9
Izolacija od kamene vune u Al
oklopu debljine 50 mm u svemu
prema grafikom dijelu ovog
projekta;
7 Dobava i montaa loptastih slavina u
priribnikom spoju komplet sa
kontraprirubnicam vijcimai brtvama
(montaa na cjevovod na
sekudaru), proizvod kao "Naval",
121
dim.
NO80 NP 6 kom 2
NO65 NP6 kom 5
NO32 NP6 kom 15
Dobava i montaa hvataa neistoe
8 sa pribnicama, kontraprirubnicama,
vijcima i brtvama
NO80 NP 6 kom 1
Isporuka i montaa nepovratnog
9
ventila u prirubnikom spoju , dim.:
DN65 PN6 kom 2
DN32 PN6 kom. 6
Dobava i montaa priguivaa
10 vibracija komplet sa protiv-
prirubnicama, vijcima i brtvama, dim:
DN65 PN6 kom 2
DN32 PN6 kom. 6
Isporuka i montaa kuglastih ventila
11
sa navojnim spojem, dim.:
DN20 (R 3/4") kom 2
12 Isporuka i montaa ozranih lonia
DN20 (R ") kom 9
Dobava i montaa beavnih cijevi
prema JUS.C.B5.221 od 1212
13 (ukljuen i sav pomoni materijal za
spajanje, ovjeanje, uvrenje,
probijanje rupa, koljena i drugo)
NO 125 (139,7x4,5) m 6
NO 80 ( 88,9 x 3,,2) m 12
NO 65 (76,1 x 2.8) m 6
NO 50 ( 60,3 x 2.6) m 6
NO 20( 26.9 x 2.3) m 12
NO 15 (21.3 x 2.0) m 6
Isporuka i montaa elinih lukova,
14 kvaliteta 1212, DIN 2616,
R=1.5D90o, dimenzija:
NO 65 kom 4
NO 50 kom 2
ienje i zatita cijevne mree,
razdjeljivaa i konzola temeljnom
15 m2 20
bojom otpornom na povienu
temperaturu
Izolacija cijevne mree mineralnom
16 vunom u oblozi od Al-lima debljine
0.6 mm
Debljina izolacije 25 mm:
m2 20
Dobava i montaa termometara u
17 zatitnom mesinganom platu sa
prikljunom ahurom
0 - 120 oC kom 2
18 Dobava i montaa manometara F60
sa prikljunom trokrakom
122
manometarskom slavinom
0 - 6 bar kom 2
Isporuka i postavljanje na zid
19 kom 1
protivpoarnog aparata S-9
Pripremno-zavrni radovi koji
20
obuhvataju:
- otvaranje gradilita i pripremni
radovi
- obiljeavanje i izrada prodora kroz
graevinske povrine
- izrada natpisa u kotlovnici te
oznaavanje cjevovoda po vrsti
fluida i smjeru a sve u skladu sa
tehnikom regulativom
- koordinacija posla sa Investitorom i
ostalim uesnicima u izvoenju, a
naroito sa graevinskim izvoaima
i inspekcijama
- izrada projekta izvedenog stanja u
dva primjerka, prihvaeno i ovjereno
od strane nadzornog organa
- primopredaja objekta Investitoru i
uee kod pregleda komisije za pau
tehniki prijem
Trokovi ispitivanja i putanja u rad
22
koji obuhvataju:
- ispiranje cijevne instalacije
najmanje dva puta
- ispitivanje kvaliteta radova i
spojeva vodenim pritiskom
- priprema instalacije za probni rad
punjenje instalacije
odzraivanje
odmuljivanje
- funkcionalno i sigurnosno
ispitivanje instalacije i regulisanje pau
parametara instalacije
U K U P N O: A) KOTLOVNICA
123
B) VENTLACIONI SISTEM
KM./jed.
Poz. OPIS RADOVA Jed. mj. Koli. SUMA KM
mj.
1 Odsisni ventilator
Snaga 6 kWe
Protok 9000 m3/h
DN500
Sa prelaznim komadom na kanal
#400x700
kompl. 1
Snaga 2,5 kWe
Protok 6500 m3/h
DN500
#350x600
kompl. 1
Snaga 1 kWe
Protok 3600 m3/h
DN350
#350x350
kompl. 3
Snaga 0,5 kWe
Protok 1600 m3/h
DN315
kompl. 1
Snaga 0,5 kWe
Protok 1400 m3/h
DN250
kompl. 1
Snaga 0,3 kWe
Protok 1000 m3/h
DN200
kompl. 2
Snaga 0,1 kWe
Protok 600 m3/h
DN125
kompl. 2
Snaga 0,1 kWe
Protok 300 m3/h
DN100
kompl. 33
8 Odsisni ventil
DN100 11
DN125 5
DN160 6
DN200 5
124
DN250 kom 2
9 Usisna reetka kvadratna
500x500 kom 2
600x400 kom 1
10 Usisna reetka okrugla
DN315 kom 1
DN500 kom 1
11 Potisna reetka
825x225 kom 8
12 Odsisna hauba
2900x2000 kom 8
13 Odsisna reetka
625x225 kom 1
Ventilacioni kanali okruglog presjeka
izraeni u skladu sa tehnikim
uslovima. Kanali su opremljeni svom
14
potrebnom opremom za oslanjanje,
prelaznim komadima, izolaxcijom i
antikorozivnom zatitom.
DN 120 m 68,1
DN 160 m 34
DN 200 m 57,6
DN 250 m 15,2
DN 270 m 6,4
DN 300 m 7
DN 315 m 20
DN 350 m 7
DN 370 m 13,5
DN 400 m 2,5
DN 500 m 4
Ventilacioni kanali kvadratnog
presjeka izraeni u skladu sa
tehnikim uslovima. Kanali su
15 opremljeni svom potrebnom
opremom za oslanjanje, prelaznim
komadima, izolaxcijom i
antikorozivnom zatitom.
200x350 m 3
200x400 m 5
200x500 m 3
300x350 m 8
300x500 m 5
350x350 m 18
350x600 m 11
400x500 m 6
400x600 m 6
400x700 m 12
Pripremno-zavrni radovi koji
21
obuhvataju:
- otvaranje gradilita i pripremni
radovi
- obiljeavanje i izrada prodora kroz
graevinske povrine
125
- izrada natpisa u kotlovnici te
oznaavanje cjevovoda po vrsti
fluida i smjeru a sve u skladu sa
tehnikom regulativom
- koordinacija posla sa Investitorom i
ostalim uesnicima u izvoenju, a
naroito sa graevinskim izvoaima
i inspekcijama
- izrada projekta izvedenog stanja u
dva primjerka, prihvaeno i ovjereno
od strane nadzornog organa
- primopredaja objekta Investitoru i
uee kod pregleda komisije za pau
tehniki prijem
22 Trokovi ispitivanja i putanja u rad
- priprema instalacije za probni rad
- funkcionalno i sigurnosno
ispitivanje instalacije i regulisanje pau
parametara instalacije
U K U P N O: B) VENTLACIONI SISTEM
C) RADIJATORSKO GRIJANJE I KLIMA OPREMA
Napomena: Sve stavke, osim ako to nije posebno naglaeno, obuhvataju dobavu i montau
novog materijala i opreme
Poz. OPIS RADOVA Jed. mj. Koli. KM./j. mj. SUMA KM
Ploasti kompaktni elini radijatori
proizvodnja "VOGEL&DNOT" u
1
kompletu sa ovjesnim priborom,
sledeih dimenzija i tipova:
Radijator 21KV600x1000 kompl. 7
Radijatorski ventil za dvocjevni
2 sistem grijanja pripadajuim
adapterima, dim.:
1/2" kom 49
Radijatorska runa odzrana pipica,
3
dimenzije:
1/2" kom 49
Ispusna kuglasta slavina za ugradnju
4
na radijator, dimenzije:
1/2" kom 49
126
5 Bakarna cijev u PVC zatiti, dim.:
18x1 mm m 1100
Adapteri za vezu cijevi i radijatorskih
6
ventila, dim.:
1/2" x 1/2 kom 98
Tipski limeni obojeni ormar za
smjetaj pet kruga, ugradnja u zid,
7 kom 1
zajedno sa bravom za zakljuavanje,
imenzija ormara 600x700x150 mm.
U ormar se ugrauju sledei
elementi:
razdjelnik izraen od crne eline
cijevi DN40 L=500, sa prikljucima kom 1
1x 5/4'', 5x3/4'',
sabirnik izraen od crne eline
cijevi DN40 L=700, sa prikljucima kom 1
1x 5/4'', 5x3/4'',
dra razdjeljivaa i sabirnika kom 2
kuglasta slavina sa holenderom,
kom 10
dim. 3/4"
kuglasta slavina sa holenderom,
kom 1
dim. 5/4''
hvata neistoe sa holenderom,
kom 1
dim. 5/4''
mesingani regulacioni ventil, tip kao
kom 1
STROMAX-GR, "HERZ"dim. 5/4"
mesingani regulacioni ventil, tip kao
kom 2
STROMAX-GR, "HERZ"dim. 3/4"
zavrni ep 6/4" sa odzrakom i
ispusnom slavinom na centralnom
razdjelniku i sabirniku sa prikljucima kom 2
za odzrani loni 3/8" i ispusnu
slavinu 1/2"
automatski odzrani loni 3/8" kom 2
ispusna slavina 1/2" kom 2
kompresiona spojnica bakar-eljezo
kom 6
za cijev 18x1 mm
kompl. 1
Klima split jedinica sa inverterom
rashladne snage 5000 W . U cijenu
8 je ukljuen sav potreban materijal za kom 2
ugradnju (konzole i oslonci, cijevi,
fitinzi ird).
Crna elina cijev za centralno
grijanje za horizontalni i vertikalni
9 cijevni razvod u objektu, komplet sa
koljenima, svim pomonim, spojnim i
ovjesnim materijalom, dimenzija:
21,3x2,0 (1/2) m 332
26,9x2,3 (3/4") m 54
33,7x2.6 (1") m 100
42,4x2.6 (1 1/4) m 92
127
60,3x2,9 (2) m 5
76,1x2,9 (2 1/2) m 3
ienje i dvostruko premazivanje
10 m2 59
temeljnom bojom elinih cijevi
Oznaavanje krugova jednocjevnog
grijanja polaza i povrata na
aluminijskim ploicama. Oznaku
11 pau
kruga utisnuti na ploicu. Broj kruga
mora odgovarati broju na emi
jednocjevnog grijanja.
Ispitivanje instalacije na
nepropusnost hladnom vodom
pritiska 4 bara. Pritisak ne smije da
12 pau
opadne u vremenu od 6 sati.
Zapisnik o ispitivanju potpisuje
izvoa i nadzorni organ.
Probni pogon, topla proba, sve do
potpune funkcionalnosti instalacije
13 pau
uz prethodno dvostruko ispiranje
kompletne instalacije.
14 Pripremno-zavrni radovi pau
Sistem za pothlaivanje radnih
prostorija sainjen od 3x 24 kW
15 rashladni split ureaji sa kom 3
odgovarajuim brojem unutranjih
jedinica
C) RADIJATORSKO GRIJANJE I
UKUPDN :
KLIMA OPREMA
REKAPITULACIJA
A) KOTLOVNICA
B) VENTLACIONI SISTEM
C) RADIJATORSKO GRIJANJE I KLIMA OPREMA
UKUPNO BEZ PDV
PDV
UKUPNO SA PDV
128
5 SPISAK KORITENE LITERATURE
129
Institut za BAS EN ISO 6946 Graevinski dijelovi i graevinski elementi-
standardizaciju Bosne i Toplotna izolacija i provodljivost- Metode prorauna
Hercegovine
BAS EN ISO 10077-1:2005 Toplotne karakteristike prozora, vrata
i otvora - Proraun prenosa toplote - Dio 1: Pojednostavljena
metoda
BAS EN 12524 Graevinski materijali i proizvodi - Higrotermalne
karakteristike - Tabelarni prikaz raunskih vrijednosti
BAS EN ISO 13788 Higrotermalne karakteristike graevinskih
dijelova i elemenata graevine - Unutarnja temperatura prostorne
povrine za spreavanje kritine vlanosti povrine i stvaranja
kondenzacije u meuprostoru - Metoda prorauna
BAS EN 12831Sistemi grijanja u objektima Metod prorauna
projektovanog toplotnog optereenja
BAS EN ISO 13789 Toplotne karakteristike graevina - Koeficijent
gubitka toplotne provodljivosti - Metoda prorauna
BAS EN ISO 13790 Energetska svojstva graevina Proraun
energije potrebne za grijanje i hlaenje prostora
BAS EN 15251 Ulazni parametri za dizajniranje i ocjenu
unutranjih toplotnih karakteristika graevina koji se odnosi na
kvalitet vazduha prostora, temperature prostora, svjetlosti i
akustike
BAS EN 15255 Toplotno-tehnike karakteristike graevina
Proraun optereenja hlaenja za osjetljive sobe Opi kriteriji i
ispitivanje validnosti
BAS EN 13053 Ventilacija zgrada Centralni aparati za
ventilaciju prostora Poznati podaci za optereenje aparata
komponenti i graevinskih jedinica i sekcija
BAS EN 12828 Sistemi grijanja u objektima Projektovanje
vodenog sistema grijanja
BAS EN 13779 Ventilacija nestambenih graevinskih objekata
Zahtjevi za karakteristike sistema ventilacije i ugradnje klima-
ureaja
BAS EN 10143 elini lim i traka kontinuirano toplo prevueni-
Tolerancije na dimenzije i oblik
BAS EN 1264-5 Povrinski sistemi za grijanje i hlaenje vodom
Dio 5: Povrinsko grijanje i hlaenje ugraeno u podove, stropove
i zidove - Odreivanje toplotnog uinka
Norme Evropske unije- EN 1505: 1997 Ventilacija u graevinama- Metalni kanali i spojni
razni izdavai dijelovi pravokutog presjeka za razdiobu vazduha (dimenzije)
EN 1506: 1997 Ventilacija u graevinama- Metalni kanali i spojni
dijelovi okruglog presjeka za razdiobu vazduha (dimenzije)
130
6 GRAFIKA DOKUMENTACIJA
131

Baco Industr Predmjer

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Baco Industr Predmjer

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

GLAVNI MAINSKI PROJEKAT

ZA IZGRADNJU POSLOVNIH OBJEKATA ZA PRERADU MESA (KLAONICA I

PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA

Ekodozvola d.o.o. Banja Luka

Broj CRTE BR_CRTEA RAZMJERA FORMAT

Namjena planiranih objekata je poslovanje i proizvodnja, odnosno kompleks poslovnih

OBJEKAT PROIZVODNJE - PRERADA MESA

U predmetnom objektu za preradu mesa investitor planira organizovati proizvodnju kobasica,

Tehnoloki postupak proizvodnje proizvoda od mesa se sastoji iz sljedeih koraka:

Kompleks se sastoji od 5 objekata:

Horizontalni gabariti su definisani na crteu plan graevinskih linija i koordinatama lomnih

2.2 Tehniki opis sistema ventilacije

Sistem ventilacije upravne zgrade je u potpunosti projektovan u skladu sa PRAVILNIKOM o

Sistem ventilacije prostorija u objektu je sa prinudnom cirkulacijom i radom sa vanjskim

Sistem ventilacije se sastoji od:

Ventilacija radnih prostorija podrazumjeva prinudnu ventilaciju svih prostorija klaonice i

Odsis otpadnog vazduha se vri ventilacionim podsistemima koji su snabdjeveni odsisnim

Ventilacija kotlovnice rijeena je prirodnim putem prestrujavanjem vazduha kroz reetku

Sanitarne prostorije se ventiliraju prinudnim putem preko odsisnih tipskih kupatilskih

Dimenzije ventilacionih kanala i spojnih elemenata su u skladu sa EN 1505: 1997 Ventilacija

Sistem grijanja je toplovodni, dvocijevni, zatvoren sa vertikalnim i horizontalnim razvodom.

Toplotna energija se distribuie odvojenim cirkulacionim krugovima za klaoniki dio,

Zagrijavanje administrativnih prostorija se vri sistemom podnog grijanja. Sistem podnog

Regulacija temperature polaznog voda podnog grijanja se vri na osnovu ambijentalne

Za proizvodnju toplotne energije u objektu koristit e se kotlovnica na vrsti energent- pelet,

Veza izmeu sistema i ekspanzione posude je obezbjeena sa sigurnosnim ventilom.

Razdjelnik i sabirnik toplovodnog sistema su izraeni od eline beavne cijevi u potpunosti

Za cirkulaciju tople vode u sekundarnom krugu predviene su posebne cirkulacione pumpe

2.4 Tehniki opis sistema hlaenja

Sistemom hlaenja se vri pothlaivanje radnih prostorija na projektovane temperature

Rashladni sistem za hlaenje proizvoda u rashladnim komorama radi na sljedei nain.

Rashladne komore napravljene su od polyuretanskih panela s ugraenim vratima. U

2.5 Priprema potrone tople vode (PTV)

3.5.1.60 Regulacija temperature, pritiska i protoka u toplovodnoj mrei vri se

3.5.1.65 Uspone, odnosno padove cjevovoda toplovodne mree prilagoditi terenu i

CIJEVNA ARMATURA I FITINZI

3.5.1.89 Kao armatura na prikljucima grejnih tela obavezna je ugradnja radijatorskih

3.5.1.101 Koltlovnica treba svojom veliinom da omoguava propisan smjetaj kotlova i

3.5.1.123 Sve ureaje, cjevovode i armaturu potrebno je podvrgnuti punom tehnikom

SISTEM VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE

Oznaka cijevi Rastojanje izmeu oslonaca

3.5.1.147 Za izradu ravnih i fazonskih dijelova kanala mora se upotrebiti

Vea ivice kanala mm Debljina lima mm

3.5.1.148 Za izradu prirubnica mora se upotrebiti valjani profilisani elik, i to:

PROBNI POGON I TEHNIKI PRIJEM

2.7.2 Spisak tetnosti koje se mogu javiti u toku izgradnje i eksploatacije

2.7.3 Opte napomene i obaveze

OBJEKAT: Poslovni objekat klaonica krupne stoke sa preradom mesa u Hrvaanima,

Latitude Longitude Elv.

Preporuene vrijednosti ventilacije nestambenih zgrada i prostorija prema EN 15251 (ANEX B)

Preporuene temperatura 0C prema EN 15251 (ANEX A)

Na osnovu preporuka EN15251 navedenih u TABELAMA br. 6 i 7 i zahtjeva investitora

Za referentne vrijednosti u proraunu e se koristiti podaci navedeni u projektnom zadatku i

U narednoj tabeli su date referentne vrijednosti za period 2010- 2016 godine:

*Podaci preuzeti iz baze podataka Meteorolokog istraivakog centra Evropske unije;

Reim rada sistema podnog grijanja niskotemperaturni 38/30 0C ;

Izvor toplotne energije Kotlovnica na drvni pelet;

Grejna zona III Banja Luka ;

Temperatura negrijanih prostorija 5 0C;

Broj stepen- dana/ grijanje HDD 2920 za Tu= 20,0 [0C];

Reim rada sistema hlaenja 7/12 0C ;

Izvor rashladne vode Rashladni ureaj;

Klimatska zona Banja Luka;

Spoljna relativna vlanost e =65[% ]