Prof. dr PETAR S.

MAKSIMOVI

PROIZVODIMJA POVRA
U ZATIEHOM PROSTORU
Prof. dr PETAR S. MAKSIMOVI

PROIZVODNJA
POVRA
U ZATIENOM
PROSTORU

PAK.TENON BEOGRAD
 5

PREDGOVOR

Stalni napredak u ishrani Ijudi ima za poslcaicu poveanu poironju povr-

a, ali i stroe zahteve u poglcdu njihovog kvalitcta. Naini radnict <Jina velike
naporc da itdovolje ue samo potroaima povrtarskih proizvoda u poglcdu kvali-
teta, stvarajui boije sorte i hibride ve i da za proizvaae staino usavrSav^u
tehnologjje proizvodnjc kako bi se sa to manje ulaganja dobila rcotabilna proiz-
vodnja.
Svedoci smo stalnog napretka u tom pravcu. Svakitn danom dolazc nam
nove sortc i hibridi koji ne samo da daju vee prinose i boiji kvalitet ve poseu-
ju i veu oipomost prcma najvie rasjMOStranienim patogcnima (bolesti, tctoci
ne, korovi). T uje, za sada, najvei problem kako bez hcmijskih sredstava ili sato
manje hemijskih sredstava dobiti proizvode beznjihovih osrataka, a naroito pe-
sticida.
Nai kiimatski uslovi ne dozvoljavaju da sc povrtarska proizvodnja oiga-
nizuje preko celc godine na otvorenom prostoru.'Te okolnosti uticale su da pro-
izvodnja povra budc vie sezonskog karaktera. Sa pojavom plastike naglo su se
podizali plastenioi, plastini tuneli i zajedno sa stakleaicima anas imaino mno-
go bolju situaciju, sa raraomcmijim rasporedom pristizanjapovra i tokozn zim-
skog pcrioda.
Svakako, ni sa takvim poboljanjem ne moemo biti zadovoljni, jer je pro-
izvodnjapovrau zatienim objektima jo uvck nedov'oljna. Ova publikacija
ima za cilj da podsfakne ovu vrstu proizvodnje i da njeni proizvoai dobiju od-
govarajuu tehqologiju proizvodnje. Ako srao u tomc uspeli, rczuitat nee izo-
stati. Occnu o tome.razume sc, dae sarni prorzvoai.
Autor jc nastojao da ovu materiju izloi to preglednijc i sa to nianjc po-
navljanja. U optem delu izloeno je gradivo koje sc odnosi gotovo na svc gaje-
ne povrtarske vrste, dok je u posebnom delu izlagano ono to jc specifino t&
svaku.
Ovom prilikom elim da zahvalim svima koji su mi pomogli, bilo saveti-
ma ili na drugi nain, &naroito onima ijc sam podatke koristio, citirajui ih iii
prepriavajui njihovc stavove, da sc ova knjiga pojavi pred svojim itaocimo* a
svekritike primedbc, predlozi i saveti dobro bi mi oli, na emu urtapred zidiva-
Ijujem,

Beograd, 5. maj 2007. god. AUTOfi

OPTE OSNOVE
 9

POVRE INJEGOV ZNAAJ

GmpapovTa ukljuuje veliki broj biljnib vrsta. N jihovaspecifinost je

d a daju finalni proizvod sa visokim procentotn vode, koji ako se brzo ne upo-
trebi najee brzo propada.
K ako se sukcesivno pristizanje povra ne m oe u potpunosti podesiti,
usagiasiti sa potronjom, a i sa prirodnim faktorima proizvodnje, naeno je
reenje da se vikovi proizvedeni u toku povoljnih prilika (prolee, leto i je-
sen) prerade i uvaju za zim sku potronju koja se dopunjava zimskom proiz-
vonjom u zaticenim objektima.
Povre cenimo po vie osnova.
PoyRE k a o u u d s k a h r a j H . Jestivi delovi povrtarskih vrsta m ogu biti:
deo koreoa, lukovice, Hst, stablo, plod i seme. Svi su ti proizvodi dragoceni u
Ijudskoj ishrani, aii o tome detaljnije u posebnom delu.
S p o r e d n i pR O izvoD j p o v r a kao STONA h r a n a . N akon bcrbe deiova bilj-
ke za Ijudsku ishranu, kod izvesnog broja vrsta biljaka ostaje sporedan, ali
kvalitetan proizvod koji predstavlja dobru stonu hranu (graak 15-18 t/ha,
boranija 12-15 t/ha, bob 15-20 t/ha, kupus 15-20 t/ha. kelj 15-18 t/ha, karilol
18-25 t/ha, keleraba 5 -8 t/ha, brokoli 18-25 t/ha, kineski kupus 12-15 t/ha,
cvekla 10-12 t/ha, biitva 10-15 t/ha i d t).
B o u e /SKO&iAMNJE ZEMUtTA, Zahvaljujui velikoj raznovrsnosti po-
vrtarskih, kao i ratarsko-krm nih vrsta u pogledu duine vegetacije i uslova
uspevanja u veem broju sluajeva rnoe se organizovati takva proizvodnja
da se sa istog zem ijita dobiju dva ili tri u sev au istoj godini.
B o u e isKOtuSA v a n je suN svs s v e t l o s n e ENERCUE. Organizovanjem pro-
izvodnje &a veim brojem etvi u istoj godini i na istoj povrini bolje se isko-
riava n e samo zem ljite ve i suneva toplotna energlja, to j e izuzetno
znaajno. Ovo je utoliko pre znaajno kada se zna da je je n o m izgubljeDa
suneeva energija izgubljena trajno.
B O U E KORIENJE POUOPRJVREDNE MEHRNIZACUE i SiSTEMA ZA NAVODKJAVA-
n je . Korisenjem sve vie poijoprivredne mehanizacije u eksploataciji, naro-
10

ito pri gajenju veeg broja biljnih vrsta, a isti j e sluaj i sa sistem im a za na-
vodnjavanje, znatno se poveava njihov godisnji broj radnih daoa, pa se tro*
$kovi revnom em ije rasporeuju na vei obim proizvodnje, te se one lake
obnavijaju i brojano poveavaju.
P ovE C AfiJB Povrtarska proizvodnja, pored korilenja sa-
z a p o s l e n o s t i.
vremene poljoprivredDe mehanizacije, angauje znatno vie radne snage ne-
go Ito je to kod ratarskih kuhure. To u dosta sluajeva moe bili od velikog
drutvenog interesa.
P oveCanje DOUOTKA. Proizvodnja pov raje najintenzivnijagrana bUjne
proizvodnje u pogledu osivarivanjadobotka. D ovoljnoje uporediti samo njiv-
$ku proizvodnju sajenog hcktara povra u odnosu na islu povrinu na priraer
penice pa c se videti da dohodak ide u korist povra o d est do desct puta, a
da ne govorimo o m oguim razlikam a i2meu gajenja povra u zatienim
prostorima (siaklenici, plastenici i dr.) i njivske ratarske proizvodnje.
Van OST inDUSTRUSKE PtE/tADL Veom proizvodnjom povnarskih proiz-
voda bolje se iskoriavaju industnjski kapaciieii 7a preradu voa I povra.
Time se obezbeuje uvanjc i korienje povrtarskih proizvoda za ono vreme
kada ih na triStu nema u sveem stanju.
Izv o z p o v r t a r s k ih pfio/zvoDA. A ko sc ima u vidu d a su u naoj zemlji
povoljni prirodni uslovi proizvodnje, dobre dosadanja iskustva, raspoloivi
preraivaki kapaciteti. poloaj u odnosu na evropsko irite, neophodno je
uiniti vee napore da se sve to bolje iskoristi i znatno vie povea izvoz po-
vra kako u sveem tako i u preraenom stanju.
Najzad, treba naglasiti da iznete glavoe injenice o znoaju gajenja po-
vra obavezuju sve uesnike u lancu proizvodnje, prcko prerade i triSta, a po-
sebno nauke da uine mnogo v ile n a njegovom unapreenju.
 II

POVRE KAO HRANAI LEK

Hrana je ivotna potreba oveka. Ona mu omoguuje:

- rast i izgradnju telesnog tkiva,
- odravanje postojeeg tclcsnog stanja i
- obezbeuje radnu onergiju.
to je braoa raznovrsnija to je i kvalitemija, je r samo tako se mogu u
polpunosli podmiriti Jjudske potrcbc.
Materijc koje uiaze u saslav Ijudske hrane mogu biti biljnog i ivotinj-
skog porekla. M a iije b ro j ivotnih n a m i r n i c A koje konste u sveem stanju.
Veinom su to jestiv i delovi povrtarskih biljaka. Ostale nam irnice uglavnom
se pnpreraaju kuvanjem, peenjem i s).
Hrana koju ovek koristi dobrim delom razlae se u organizmu osloba-
sgui cnergiju za njegove potrebe.
Danas se energija meri u dulim a (J), aran ije je bilam ern ajed in ica ka-
lorija (cal). Jedoa kaiorija ima 4,2 dula (J),
Potrebe orgamzma za energijom razlikuju se prema uzrastu, dobu staro-
sti, polu, vrsti rada t klimatskim uslovima u kojima ovek ivi. Tbko, na primer,
deaku od 14 godina treba obezbeiti 12.600 J, je r se nalazi u intenzivnom po-
rasiu. Devojici iste starosti treba obczbediti oko 12.400 J. Radnicima, zavisno
od tcirve posla, trebaobezbediti izmedu 12.0001 16.000 J. Meutim, licima sla-
rijim od 60 godina, treba obezbediti 6.800 do 8.000 J s obzirooi na to d a manje
troSe enetgiju, je r s u im manji napori rada, a i metabolizam im j e smanjen.
Smatra se da Ijuskt organizam treba da obezbedi potrebnu cnergiju iz
bclanevina 10 do 15%, iz masti 25 do 27% i iz ugljenih bidrata do 60%.
Povrtarski proizvodi sastoje se od materijaorganskog i mineralnog sastava.

VAZNIJE ORGANSKEMATERIJE UPOVRU

B elan Cevinesv izuzetno vana organskajedinjenja. Izgraena su od ve-
likog broja am ino-kiselina. One se nalaze u svim biljnim i tvotinjskim orga-
ru2 m]ma. Belancevme uestvuju kao gradivne materije u svim elijam a ivih
bia, a kod jvotinja i fjudi jo$ i u krvi, mleku i sl.
12

Smatra se d a je oveku nevno potrebno ) g belanevina na jedan kg te-

lesne teine, od ega treba da bude 50% ivotinjskog porekia. U sastav beian-
ievina ulazi vei broj ajnm o-kiselina. Za ljudski organizam izuzetno $u vane
tzv. esencijalne am ino-kisine. Im a ih osam bez kojih ovek ne m oe opsta-
ti. To 8u: izoleucin, leucin, metionin, fenil&lanin, treonin, triptofan, valin i hi-
stidin koji j e oaroito vaan za decu. O ne se u stoarskim proizvodima nalaze
u punom sastavu, d d c u biljnim to nije shiaj, pa je otuda neophodno a se u
ishrani oveka nae vie vrsta biljnih proizvoda kako bi se organizam obez-
bedio neopbodnim amiDo-kisclinama.
Jedan gram betanevina im a 16,8 J energije.
M astj ili ulja su estri trovalentnog aikohola glicerina i viSih raasnih ki-
selica. M asti m ogu biti ivotinjskog i biljnog porekla. M asti biljoog porekla
nazivamo ulja. ivotinjske masti su bogatijc zasienim masnim kisdinam a, a
biljna ujja, obratno, nezasienim. Pored toga Sto predstavljaju osnovni izvor
energije za oveka, cnasti imaju i vcliko zdravstveno znaenje s obzirom na eti-
otogiju nekihbolestk, je r se jedan hroj neophodnih vitam ina moe iskoristifi je-
dino ako se istopi u njoj (piovitamin A, vitamin D i E).
Korienje veih koliina masti ima za posledicu javljanje arterioskle-
roze u krvnim sudovim a ovcka. Smatra se da oije lakav stuaj ako se korisli
biljno ulje. Svakako, prilikom korienja masti ne trcba ii iz krajnosti u kraj-
nosL Ona treba da se nac u svakom Ijudskom obroku kako bi organizam iz
njc iskoristio 25 do 27% potrebne energije. U povru je nem a previe.
Speciflan m iris i ukus povru daju i cterina ulja. Povoljno deiuju na
rad usnih i eludanih lezda i tako bolje pom au varenju lirane. Mogu biti bez
sumpora pa daju prijatan miris i ukus, kao lo je kod mrkve, peruna, pastmja-
ka, celera, miroije, ili sa sutnporom kao kod praziluka, luka viaca i parglc,
odnosno sa sumporom i azotom kao kod belog i cm og luka, rotkve, rena, cve-
kle. kupusa.
Jedan gram masti ima 39 J energije.
FiTO saoi ine grupu razliitih jedinjenja koja imaju bakiericidna i fun-
gicidna dejstva. Imaju ih samo nekc povrtarskc vrste.
Prema E. Ahrensu, 1986 (po Branki Lazi, i snr. 1993), posle dclovanja
ekstrakta biljke sadraj aktivnih cndospora baktcrija sm anjio sc u odnosu na
kontrolu <100%) kod belog luka na 1*5%, cm og luka na 3%. cvekle na 13%.
rabarbare na 23% . paradajza na 25%, ljute paprike na 31%, paradajza zeienog
n a 36%, rotkvicc na 36%, celera i mrkve na 45% i krom pira na 54%.
Eterina ulja u povru imaju i fitoncidno dejslvo. je t spreavaju razvoj
tetnih gljiva i bakterija u probavnom traktu. Jatna fitoncidnog delovanja je
razliiu kod povrtarskih vrsta.
 13

Uc u e n ! HtDRATi su izuzctno vane organske materije. Oni, zajedno sa

belanevinam a i mastim a, itnaju fundam entalnu ulogu u ivotu ivih bia.
Im a ih vie vrsta. Po hem ijskom sastavu dele se n a monosaharide (prosti e-
eri), oligosaharide (eem a jed in jen jak o ja u procesu hirolize daju dva o
est m olekula prostih eera) i polisaharide (jedinjenja koja hidrolizom daju
veiiki broj m olekula monosaharida). Ugljeni hidrati igraju veiiku ulogu u or-
ganizm u ivih biea;
- nezamenjivi su kao neposredni izvor eneigije za ivu cliju i organi-
zam;
- tipine su rezervne supstance (svakako ne svi).
Ovo se odnosi n a polisaharide skrobne grupe koji se deponuju u nekim
deiovima biljaka (krtole krompira, zadebljali detovi korenjaa i r.);
- celuloza, kao ugljeni hidrat hemiceluloza i hitin, prvorazredna je ske-
letna supstanca u biljnim elijama, pa obino kaem o d a je strukturni polisa-
harid. To su nesvarljive materije. Znaajne su u Ijudskom obroku, je r podstiu
pranjenje creva i ubrzavaju izbacivanje tetnih materija iz organizma. Sma-
tra se da biljna vlakna imaju m aajnti nlogn u metabnliTTTni eera, trigliceri-
da i holesterola,
- naroito monosaharidi i njihovi derivati u procesu hem ijskih transfor-
m acija daju raaterijal 2 a obrazovanje irokog spektra razliitih hem ijskih je-
dinjenja;
- karbohidrati (komponentesluznih malerija) u lazeu sastav viejedinje-
nja koja im aju imunohemijsku ili siinu funkciju.
Ugljeni hidrati neophodni su organizmu i u procesu metabolizma kako
bi se belanevine uoplte mogle iskoristiti, odnosno izgraditi. Vei deo raz-
granje ugljenih hidrata obavlja se u jetri i oni kao razni Seeri odlaze putem
krvi do miia, gde se konano razgrauju n a C O :, koji izdiemo, i vodu, ko-
ju crrganizam odstranjuje n a razne nainc.
Preterano uzimanje eera i drugih ugljecih hidrata m oe izazvati ote-
enja lezde guterace i dovesti do eem e bolesti. Naprotiv, ukoliko se u or-
ganizam unesum anje koliine, ispod 10% od ukupne koliine energije, dolazi
do fatalnih posledica (acetonurija).
Najvei procenat ugljenih hidratakod povrlarskih vrsta nalazi se u krom-
piru, mahunarkama, to e n a s tim biljkama, a neznatno u lisnatom povru.
One deluju ne samo osveavajue vc i podstiu lu-
O R G A N S K E KJS ELiN E.
enje lezda u ustim a i elucu i indirektno pomau varenju hrane. Smatra se
d a imaju i baktericidno dejstvo.U povru se najee nalaze sledee organskc
kiseline:
- oksalna (spana, paradajz, boranija, rabarbara)
- jabuna (paradajz, spana, salata, karfiol)
)4

- limunska (sve vrste salata)

- m )ena(kiseli kupus. paprika)
- vinska (cvekla).

V IT A M IN IU P O V R U IN JIH O V ZNAAJ

Vitamini su vrlo sloeni hemijski spojevi. Oni omoguavaju pojedinim

prehrambenim m alerijam a njihovu resorpciju, a deiuju i zatitno na pojedina
telesna tkiva. Vitamini se m ogu defmisati kao organske materije neophodne za
ivot. Neophodni su za rastenje, krepkost i oseaj dobrog zdravlja.
Vitamine delimo n a dve grupe: topive u vodi i topivc u mastima. uljima.
U prvu grupu spadaju vitam int B grupe (B j, B :. s, Ba, B?, B 12) i vitnmini
C, H , U, i PP, a u drugu grupu vitamini D, K, E i provitam in A.

MJNERALNE MATERUE (SOU) UPOVRCU

M ineralne maierije su, kao i vitamini, \ t !o znaajne za pm vilno funkc-

ionisanjc Ijudskog organizma, koji je, pored organskog deia, sastavljen i od
mineralnih soli. Izbor mineralnih m aterijau IjudBkom organizm uje preteno
biljoog, a u manjoj meri ivolinjskog porekla.
O ne nemaju energetsku vrednost, a ine oko 5% ukupne teine hrane.
P o v r e je dobar izvor mijieralnili materija, je r sadri pedesetak eleme-
nata. U narednom prilogu izncti su sam o giavni mineraJni eiementi za vanije
povrtarske vrste. Svaka m ineralna materija ima posebnu ulogu u Ijudskom
organizmu.
S elenu jedinjeujim asa vitaminima stvara tanac aiuioksidanata koji spre-
avaju oksidaciju slobodnih radikala, odnosno spreava se oksidacija delova
veiikih molekuia u organizmu, to inae dovodi do negativnih efekata: kance-
rogenog, mutagenog ili teratogenogdelovanja.
Slobodoi radikali nastaju kao posledica unoenja hcmijskih supstanci
(pesticida, vetakih ubriva) ili dejstva raznih vrsta zraenja. kao i sire s a k o
jem smo svi m anje -vie izloeni.
Imajui u vidu lako vcliki znaaj sclena. kojeg nema dovoljno u naim
zemljitima 0,12 do 0,44 ppm , m ali je broj biljaka koje ga sare.
Ispitivanjem sadraja nekih povrttvrskih biljaka (sadraj izraen u mg na
kg suve m ase) nacno je da selcna ima u belom luku 230 mg, u Hstu kupusa
 15

Tab. I. Prcgkd vanijtb mmm lnih maierija (mgH)

<Murtazov,T. isar. 1994)

Vrsta K20 Na: 0 CfiO MgO 1 FejO*

Pandajz 004 0.12 0.04 0,06 0,01 0,07
Krastavac 002 0,01 0,03 0,01 0.01 0,42
Lubenica 002 0,01 0,02 020 0,03
Dioji 0.08 0.11 0,01 0.01 0.00 o,ot
Titva 0,13 0,14 0,05 0,02 0.01 0,22
O nU k (zc l) 1.09 0,09 0.10 0,22 0.82
B o ra rn ja 1,28 - 0,64 0,20 -
0,39
Olav. kupjs 0,27 0,10 0,06 0,02 0,00 0,09
Karfiol 003 0.09 0,16 0,02 0,00 0.11
SpMM 0.30 0,64 0,22 0.01 0,06 0,20
Obv, saUta 0,38 0.07 0.15 0.06 0.05 0.09
Mdva 008 002 0,11 0.11 0,01 0.13
Cdcrtkoren) 0,40 0.17 0,12 0.05 0,01 0,12
L C n i luk U.01 O jl 0,00 0.10

| Krompir 0,02 0,02 0,05 0,01 0.19

150 mg, u korenu mrkvc 64 mg, u listu salate 5 ? mg, cm om luku 42 mg, pa-
radajzu 36 m g, u zrau pasulja 28 m g, u krtoli krompira 11 mg, u kukuruzu e-
ercu ) l mg.
Istina, beli Juk ga sclektivno sakuplja i akumulira kao nijedna druga po-
vrtarska vrsta. O ndaje potpuno razumljivo sto sc beli lu k sv e vie koristi i kao
lekoviia biljka,
Jod (J) je vaan halogeni eleincnt za normalno funkcionisanjc titne (ti-
roidne) lezde. O na lui i skladiti jo d koji je svakoj eiiji Ijudskog teia neop-
hodan za normaian rad. tiina kzda iz kn-'i uzima jo d koji unosimo hranom i
proizvodi T hormone (Tj i T*). Ljudska krv svakih )7 minuta proe kroz Stitnu
Jezdu, a njen sekret, zahv&Jjujui jodu, ubija tetnc klice koje se nau u krvi.
Ako nema dovoljno joda, itcini mikroorgaoizml sc ne ubijaju padolazi do gu-
Savosti, kao i do iscrpljenosti organizma, jer se slabo obnavlja energija tela.
Pored toga, jo d um iruje nervni sistem i oslobaa ga napetosti. Jo d je jc*
dan od najboijih katalizatora oksidacije pri razlaganju masnoe u telu, a u slu-
aju njegovog nedostatka dolazi do taloenja sata i d o sm anjenja umne
sposobnosti.
16

Jod sc u prirodi nalazi u m alim koliinania.

Joda ima u obliku soli jodida. U povru ga ima u mrkvi, paradajzu, spa-
nau, krom piru, graku. kupusu, luku, a neto m anje u diugim vrstama.

TETN E SUPSTANCE U POVRU

Kao to je u viSe navrata isticatio, povrce ima veliki broj izuzetno kori-
snih materija za normalan razvoj i zdravlje oveka, ali u m anjim koliinama
m ogu se oai i neke tcuie maicrije. Tu su u prvom redu oksalati i nitrati. Oni
se u Ijudskom organizmu enzimatskom i m ikrobiolokom redukcijom veoma
lako transform iu u tetne nitritc.
Sm atra se d a se izvestan procenat nttrata unosi u Ijudski organizam i
preko povra,
Utvrdeno je a povrtarske vrste razliito apsorbuju, odnosno zadrava-
j u nitrate, te SU n a osnovu toga razvrsume u sledede gnipe.
N iT R O F lL S O povr biljke koje, ako imaju dovoljne kofiine azo-
CZ. T o su

ta na raspolaganju u toku vegetacye, akum uliraju u svojim proizvodim a veli-

k e kolitne nitrata. Tome su najvie podlone sledee vrste: spana, salata,
keleraba, cvekla, rotkva i rotkvica.
0$ R [> S JB Z a razl iku od biljaka prve gtupe, ove ima-
m tr o fu m o po vr e.

ju sposobnost d a u svoje proizvode akum uliraju osrednje kolim e nitrata. U

ovu grupu spaaju m rkva, kupus, kelj i krompir.
S u R O N lTR O F iL N O To su biljne vrste u ijim se proizvodima mo-
povre.

gu nai vrlo male koliine nitrata. U ovu grupu spadaju paradajz, paprika, kra-
stavac, graak i cm i luk.
Koliko e se nitrata nai u nekom proizvodu n e zavisi samo od biljne v t -
ste ili sorte; na to utiu i drugi faktori. Tako, n a primer. na poveanje kolii-
n e nitrata u biljci m oe uticati n e d o sta u k svetla, tem perature nie od
optim alnih, ranija berba proizvoda i sl.
Prem a Pravilniku FAO, dozvoljena dnevna koliina nilrata u hranijivim
proizvodim a iznosi 5 m g/kg telesne mase. Najzad, neophodno je istai d a ma-
da povrtarske vrste biljaka slabo apsorbuju nepoeljne elemente, oni se ipak
m ogu u njim a nai, naroito ako $e gaje pored puta gde su vea zagaivanja
od izduvnih gasova.
Tee tetne posledice m ogu izazvatt;
- aluminijum (Al) u veim koliinama izaziva Alchajmerovu bolest, od-
d o s r o razne vrste senilnosti koju prati poremeaj uma;
 17

Tab. 2. Sadraj nitraia kod vanijih vrsta povrta (mg/kg)

Preuu i&tnivaoihfa
Vrsla Afitfuftenko, B tto k a U a i
V.K. i sar. 0984) i sar.tl990)
Lubenica 38 -
96

Krastavac li -
35 60
270

Tikva 200 280
-
Plavi patlidan 55 - 303

fa p rS * 9
136 63 316
Paradajz 9 - 362 60 -
286

Krompir 10 362 45 350

Graak zeleni 4 112
Bcrani/a 44 970 139 -
376
^
Kupits 30 - 1520

Brokcla - 84 810

Karfiui -
19 1289

Salata lisnata -
112 579

Spanad 62 - 6900 110 670
Cvekla 306 -
8008 * 115 -
1200

Crai luk 10 200 40 286

Mladi luk 10 -
200

Mrkva 18 606 112 362
-
Celer 220 2860

Rotkvica 350
3520

- iva (Hg) spreava snabdevanje elija glikozom, izaziva zamor, ne-

dostatak apetihi, bittavicu, otecene desni i uevne poremeaje;
- nikl (Ni) nepovoljno deluje na jetru , bubrege i rad m ozga i
- kadmijum (Cd) teti plucima, jetri, bubrezima i polnim organima, jer
razara cink u ovganizmu.
Razumljivo, tetne materije koje se m ogu nai u povru ne bi nas smele
obeshrabriti ili uplasiti d ag a rnanje koristimo. Nikako, jer treba iniati u viu da
su korisni sastojci mnogo vei od tetne koliine nitrata, koja je manja od one
koliine nitrata koju unosimo, na primer, preko raznili preraevina i vode.
Svakako, bitno je da oiganizatori proizvodnje povra vie povedu raeu-
na pri ubvenju bitjaka azotnim ubrivima, naroito biljaka prve grupe, kao i
o ostalim faktorim a koji utiu oa poveanje nitrata u biijkama.
IS

N a kraju, nee se pogreiti ako se kae d a je povre nezamenjivo u )jud-

skoj ishrani ne samo po tome to sari belanevine masti, ugljene hidrale,
vc i tb o g vitamina, mineralnih m atenja, korisnih kiselina i drugih sastojakn
od kojih zavisi ukus i pwobavljivost u Ijudskom organizmu.
Imajui sve to u vidu, bez preterivanja moemo rei da ova vrsta proiz-
vodnje ima i veliku privrednu vaoost za nau zemJju, tc j e trcba stalno una-
predivati kako b i se dobili to vei ekonomski cfekti.
 19

TIPOVIZATIENIH PROSTORA

STAKLENICI
Staklenici su specijalni objekti zaproizvodoju povra, cveca i drugogbi-
Ija u vreme nepovoljnih uslova n a otvorenom polju. To su objekti izgraeni ta-
ko da pruaju dovoljno prirodnog svetla za gajene biljke. Noseda konstrukcija
je od elika, a objekat j e zatvoren providnim staklom. M oem i staklenici su
opremJjeni ureajim a za automatsku regulaciju mikroklimatskih uslova,
U staklenicima se moe proizvoditi povre, cvee i druge biljne vrste u
toku kasne jeseni, zim e i ranog prolea, tj. u vrem e kad se n a otvorenom po-
Iju to ne moe uspeno initi. ZahvaJjujui tome moe se organizovati povr-
tarska proizvodnja tako d a se dobiju svei proizvodi u svako doba godine.
Premaspoljnom izgledu i proivodnoj nameni ima vie tipova staklenika.
P o J E D fN A M imaju sam ojedno proizvodno odcljenje. Oblik
s ta k lem c j

krova m oe biti jednostran, dvostran ili hangarskog tipa. Sirina staklenika se

kree od 4 do 12 m, visina moe biti razliita (2 do 3,5 m j, a isto tako i velicina
(100-1.000 m2). U takvim staklenicim a piovetravanje je jako dobro, je r se sa
svih strana mogu koristi otvori radi venrilacije. Korisni prostor moe biti podni
ili stelazni, to zavisi od namene pioizvodnje.

B on i, pojedutom stoklenici
20

B l o k sta k lsn k 'I pralstavtjaju u gndevinskom smislu niz bono spoje-

nih pojedinanih staklentka. N a taj nacin sc dobija vea povrsina pod stakJom,
podeljena nizovima stubova nosaa. to je vede rastojanjc izmeu stubova n o
s&da (3,2 ttt; 6,4 rm 12,8 m ), lo je m anjezasenjivanje i laksa obrada zem ljiita.
Staklenici sa v elik b i blokovima su znalno jeftiniji po jedinici povrine
od pojedioacnih. pre svega zato to se snan ju je broj pregradnih zidova. Isio t-
ako, u kasnijoj eksploataciji objekata kod biok-staklenika se znatno sraanjuje
spoljna rashladna povrina u odnosu na pojedinane staklcnike. odnosno na
jedinicu zatvorene povrsine, to smanjaje trokovc zagrcvanja.

Spolfni i:gletf bfok-siaklm ika

Visina bonth staklemh zidova najee iznosi 1.8 do 2,5 m , a visina u

slemenu krova zavisi o Sirine odeljcnja (prostor izmedu va nosea stuba).
Krov odeljenja ili lae" je dvostran. Na spojevima krovova odeljenja nalazi se
olukkoji prihvara padavinc i odvodi th u kanalizacionu mreu ili akumulaeiju.
PoKRETh't s t a k l e m c / su postavljeni na lokove i inc i m ogu se povui
na jednu ili drugu susedtm povrsinu. N a taj nain staklenik se vrada na istu po-
v tim u svake druge ili tredc gudine. Njihova prcdnosi je u tome to sc usevi
 21

sm enjuju i dol&go n a novo zemljisle, im e je zaraavanje zemljista, odnosno

biljaka sveeno n a najmanju meru. Te2kcxie se javljaju ja i m ontai i emon-
tai sistem a za zagrevanje, navodnjavanje i sl. Z b o g to g a se i manje koriste.

Ufumv^n/l IzglaJ ^TakUtmka

HiROPO&SKf STARL&Mici ne razlikuju se od obinih staklenika po spolj-

nom izgledu, ve po nainu uzgoja bilja, je r s e kao podloga za privrivanje
korenovog ststem a biljke ne koristi zem lja nego inertni supstrat (sitan lju-
nak, mineralna vuna, vem rizulil.pcrlit) u koji se,prem a optimumu, dozira te-
ni branljivi rastvor.
U lakvim staklenicima m ogu se obezbediti optim aini uslovi za proiz-
vodnju, to njje sluaj kod klasinih staklenika.
U biroponskim stakienicima doiazi do ranijeg sazrevanja povra, do-
bijaju se kvalitetniji proizvodi, ostvaruju se visoki prinosi, u iro ic Ijudskog ra-
d a je tnanji, sigurnostproizvodnje je vea. j e r j e o p a s D o s t od bolestisvedena
na minimum, supstrat ne treba menjati skoro dok traje stakienik, nisu p o t r e b -
ne uobiajcne tnaine za obmdu oiti klasian sislem za navodnjavanje - sve to
daje velikti prednost takvim staklcnicima u odnosu na klasine.
Svakako, treba imati u vidu d a li objekti vie kotaju. da u njim a proiz-
vodnju mogu <ia vode dobro obuccni sirunjaci i da se m ora obezbediti visok
stepen disctpline u radu.

IZBOR MBSTA ZA STAKLENdK

M esto trcba da je zaklonjeno od jakib i hladnih vetrova, a tzlocno to

vie aunevoj svetlosti i toplori. To e se ostvariti ako sc izabcrc takav polo-
aj staklenika na kojem e biti obasjavan od p m h jutarnjih p a do poslednjih
veemj ih zraka,
22

N ivo podzemne vode na m estim a gde e se graditi staklenik treba da

bude to nii (bar 1,5 m), da ne bi nepovoljno uticao na graevinske eiemente
staklenika i normalno odgajivanje biljaka u objektu.
Ukoitko se gradi staklenik pravougaonog oblika, a naiazi $e u ravnici,
onda bi njegova osovina trebalo da ima pmvac sever-jug. U takvom poloa-
j u stakJenik e u toku dana najdue biti osvetljen.
U neposrednoj bliajni staklenika ne bi trebalo d a budu gradeni visoki
objekti ili da se podiu visoki zasadi koji bi ih zasenjivali.
Uto tako nije poeljno da su ostali objekti (upravna zgrada, magacini, pe-
kimica, kolska vaga i sl.) previ&e udaljeni od staklenika.

SlSTEMI - UREAJl U STAKLEN1K.U

S ist e m Za zagrbvakjh. Zagrevanje staklenika moe biti razliito, obic-

nim peima (mali stakJenici), putem kotlamica vruom vodom , vodeoom pa-
rom iii loplim vazduhom putem katorifera.
Zagrevanje to p h m vodom najviie se prim enjuje u velikim stakicnici-
ma. V rua voda protie kroz sistem cevi, kojc su postavljene sa unutraSnje
strane spoijnih zidova slaklenika. izmeu rcdova noseih stubova i n a visini
.'Plafona'*. Cevovodi za zagrevanje su, u dosta slucajeva, i dclimino postavlje-
ni na noseoj konstrukciji. To je sluaj i kod sistema za navodnjavanje. U no-
vije vrem e u ctlju zagrevanja zem ljita u zoni korenovog sistema postavljaju
se plastine toplovodne cevi u zemljite objeku odgovarajueg preseka na ra-
stojanju i dubini od 45 do 50 cm , kroz koje se po potrebi proputa topla voda
za vrem e proizvodnje.
Zagrtvanje staklenika vodenom parom (pam o grejanje) lo&jji je nain
od grejanja vruom vodom, pa retko koristi.
Toplane fstanice za zagrevanje vode) kao gorivo m ogu koristiti ugalj,
zem ni gas ili mazut, pri emu $e priJikom gradnje trcbapo mogunosti orijen-
tisati na domae izvore energije.
Z agrem nje slakJenika toplim vazduhom. Naime, vazdub se 2agreva ka-
ioriferim a i kroz sistem cevovoda razvodi p o stakleniku. Kalorifcri se mogu
grejaii elekinuom stm jom , parom . vrelom vodom.
Sistem za prove/ruvanje. Uspena proizvodnja u zatvorenom prostoru
moe se ostvariti ako se obezbcdi dobra venlilacija, Ventilacioni otvori ireba-
lo bi d atn e 25-30V od krovne staklcne povriine. Mali sraklenici (0,5-1 lia)
imaju ventilacione otvorc n a bonim staklenim zidovima, to je izuzetno do*
bro, a veliki blok-staklenici veih povrsina imaju i krovnc otvore, tj. krovne
sektore, p a je u njim a provetravanje ipak slabije.
 23

U ieaji za provetravanje m ogu biti automatsid, poVaautomaVski iVi rutni.

Sistem za automatsko kondicionim nje vazduha. Uspena proizvodnja u
staklentkune moe se, izmeu ostalog, zamisliti i bez odgovarajue vlaznosti
vazduha.
D a bi se udovoljilo svakoj gajenoj biljnoj vrsti u stakleniku, danas se
koriste autontatski ureaji z a vlaenje vazduha. Oni najese rade programi-
rano, tako da automatski ukljuuju i iskljuuju uredaj za vlaenje vazduha u
stakleniku.
Sistem za navodnjavanje. Navodnjavauje m oe biti Tuno, crevom, oro*
avanjem i kapanjem . B ez obzira c a to koji se nain navonjavanja koristi,
potrebno je da se obezbede dovoljne koliine vodc, kao i moguenost da se ona
zagreje do eljene temperature. Vodovodna m rea se razvodi podzem no i pu-
tem nosee konstrukcije. Gustina unutranje hidromree zavisi od nacinana-
vodnjavanja.
Sistem zanavodnjavanje oroavanjem, uz m ali dodatak, moe da se ko-
risli i za prihranjivanje biljaka preko Jista {folijarno), a i 2a piakaujc biljaku
protiv bolesti i tetoina.
Ureaji za doziranje ugljen-dioksia (CO2). U stakieniku $a povrtar*
skom, a i drugom biljnom proizvodnjom , naroilo za vrem e hladnih zima,
koncentracija CO2 j e vea nego u slobodnom prostoru.
M eutim, sa pojavom svetla zapoinje intenzivan proces fotosinteze, a
tim e i vea potronja CO2, to ovodi do smanjenja koncentracije CO2 u sta-
kleniku u odnosu n a spoljnu sredinu. Pri kraju dana, nestajanjem svetlosti,
mnanjuje se fotosinteza, a zahvaljujui provetravanju u staklcniku ponovo se
izjednaava koncentracija CO2 sa spoljnom sredinom.
D a b i se om oguiii Ito bolji u&lovi za fotosintezu biijaka. naunici su,
znajui da koncentracija CO2 u vazduhu (0,03% ) nije optimalna. iskoristiii
staktenik kao atvoreni objekat d a vetakim putem poveaju koncentrsciju
CO2 zanekoliko puta (do desetputa), ime su postigli prinos vei za 20-30% .
Vetakim putem CO2 se moe dozirati spaljivanjem petroleja, parafina.
mctana, propana, etilnog atkohoia i tenog COc.
Ovi izvori C 02zahtevaju d a se u stakieniku installraju posebni tehniki
ureaji za oslobaanje i doziranje eljene konccntracije uz punu sigurnost po
zdravlje oveka, s iim Sto se njegovo prisustvo u toj sredini svodi n a najma-
njum eru.
Sistejn (instalacjej vetakog osvetljavanja. Staklenik i njegovanajbli-
a okolina treba da imaju mogunost da po eiji budu osvetljeni. Spoljno osve-
tljenje pravi se po principu ulinog i tako se i koristi.
24

M eutim , u stakleniku treba insiaJirali dobru clektrinu m reu. sa <io-

voljnim brojem sijaliCnib mesta, da se u loku noi moe ne samo pravilito ori-
jentisati i kretati po objektu ve, u tzvesnim sluajevim a, i obavljatt neki
neodloni posao.
U koliko se u stakleniku planira gajeoje izuzetao vanib biljaka, naroi-
to u selekcione svrbe, pored tzv. ^nonnainog osvetljenja moe $e instalirati
jaa elektnna m rea zanapajanje veeg broja sijalinih m esta koja e u toku
noi intenzivno osvetljavati i tako vetaki produifi svetlosni dant odnosno
poveati asimilaciju i tim e obezbediti ubrzani porast i razvie biljaka
Transportni reiim . Za normalno obavljanje proizvodnih poslova svaki
staklenik b i trebalo da ima spoljnu i onutranju transportnu m reu. Spoljnu
mreu ine pnsJupm putevi, beionski, asfallni i sl., dovoljne irine da se dva
vo2 ila mogu mimoii ili se pravi ui kruni put oko objekta, to je znatno bo-
lje. N a odreenim mestima pored staklenika proiruje se put i lako dobija pi*
sta za deponovanje reprodukcionog malerijala (stajnjak, mineralno ubrivo i
dr.), amhalaa i gotovi proizvodi.
Unutranji transport u stakleniku sasloji se od beiouskib staza (raznih
irina) specijalnih transpormili traka, raznih kolica koja se m ogu kretnti pre-
ko grejnih cevi \ slino.

PLASTEN IC l - PLASTEN I NI TUNELl

Zatieni prostori podplastinom foltjom m ogu biti prosti zadeni pro-

stori namenjeni sam o zaltiti biija od tn raza (plastjni tuneii), ili savrememje
izgraeni i trajniji (plastenici),
PLASTESta su stim staklemcima. ali je sta k lo zamenjeno plastinom fo-
lijom. Mogu biti pojedinani i!i blok-plastcnici. Nosca konstrukcija je tanja,
slabija, je r ima neznamo optereenje. najec se prnvi od aluminijuma. ali i
od gvoa, drveta. piasiike i dr.
Krov m oebiti dvovodni sajcdnakim ili razliitim 9tranicama, ali se e-
e koristi potukruni, jer se plastika manje oteuje. Piastenik se pokriva fo-
lijom debljine 0 .2 0 - 0,30 nim. Ooa se zam enjuje nakon dve ili tri i etiri
godine, to zavisi od kvaliteta folije.
Radi dobrog provetravanja otvori na plasleniku se nalazc na krovnoj po-
vriini ili sa strane. Poeljno je da povrina otvora bude oko 30% od ukupne po-
vrine plastenika.
U plastenicuna se mogu mstalirati, kao i u staklenicima, urcaji za za-
grcvanje, navodnjavanje, provetravanje i slino,
lzbor m esta i grsdnja plastem ka je kao kod staklenika.
 25

Jnutranfi bgtecf pfastftfika

Blok-plusti'niei

PusTENiM iVNEiJ se sastoje o d lunih nosaa i pokrivne folijc. Nosa-

6 mogu biti od drvcnog pruta, ice raznih debljina. metalnih cevi, plastikc i
* Duina i dcbljina nosaa m ogu biti razliite, to zavjsi od veliine tunela i
\ ts\6 materijala od koga se pravi. Nosai se Da odabrano m esto postavljaju
iuno i sa obe strane priv te za zemlju. K od veih raspona Tneusobno sc
mogu povezati pom ou cevi koja slui i za navodnjavanje. Takoe. kod veih
runela i vrata se prave sa obe strane, Stoom oguava lak5i rad i provetravanje.
Folija 8e prebact preko nosaa i jediiim deiom (12-30 cm) ukopava sa straRe
tunela. Kod ntskih i poluvisokih tunela sa eonih strana folya se vezuje lako
da omoguuje dobru zatitu, a istovremeno dobro provetravanje.
26

Tab. 5. Blcmemi i dimenzijc pUitiSoih umela

(po BrankJ Lazj)

Karak teri siikc T \ p l u n e l i

i u oela
alsJci | pciuvisofci | visofci

Dimenzije i uoela

irina (m) 0,5 2-3 4,5-7,5

Visina (m) 0j 0,7-0,9 1,8-3,6

Duiaa <m) 10-12 15-18 25-100

N o s* i

Dcbljino (cm) 0 J-0 .5 2 -3 3 3 -4 ,0

Duzina(m) 1,40 3,64,2 7,0-8,0

Rastcganje (m ) 1,0 2,0 1 ,0 -1 3

D ubini posuvijanja (cm) 12-18 20-25 ] 28-30

Plastina folija

D cbljuu (nvn) 0,10 020 020-0,25

irma(m) 1,4 3,6 -4 , 2 ' 7,0-8,0

Dubina posiavjjm ja (cm) 12-18 20-25 28-30

_________________
 27

Pri gradnji plastinih lunela i plastenika trebalo b i koristiti tzv. EVA fo-
liju (etilvintlacetat), je r je bolja od ,,PE'S i PVC* folije. O tpom ijaje na atmo
sferske prilike. daje bolju toplotnu izolaciju i ima stabilnija fizika svojstva.

M iKitOKUM ATSKI USLOVI U PLASTENIKU

I PLASTENINOM TUNELU

Toplotni reiitn. Ako se plastenik, odnosno plastini tunel ne zagreva,

temperatura je pod irektnim uticajem spoljne sredine i podlonaje veim ko-
lebanjima. U koliko se, pak, zagreva, onda ne dolazi do neeljenih kolebanja.
U toku suoanog dana tem peratura se poveava i dostie maksimum od
15 do 20C oko 12 asova. to zavisi o d temperature spoljne sredine, a zatim
opada, da bi se u jutarnjim asovim a pribliila temperaturi spoljne sredine.
K adaje oblaan dan. temperatura je v iaza 3 -l^ C od tem perature spoljne sre-
drne. N ajviatem peratura je u sredini plastenika, a sa eonib i bonih strana
nia za 2-3 C . Odravanjem povoljne vlanosti u plasteniku vie se akumu-
lira toplote u toku dana, koja u toku liladne noi zrai, pa se donekle ublau-
u velikaosciliranja. Tempcratura se mozc poveati za 4 -5 C ako se plastenik
ili tunel pokrije sa dve razdvojene (2 -4 em ) folije umesto sa jednosirukom.
Kto tako moe se u veem plasteniku postaviti teanji tunel iznad redovabilja-
ka i time poveati tcm peraturu za nekoliko C.
A ko doe do izrazito niskih tempcratura, onda sc u zalienom prosto-
ru biljke oroavaju vodom u vidu m agle sa oko 5 mm. U takvoj sredini se za-
siti vazduh vodom, zbog ega se smanjuje radijacija toplote iz zem ljita.p aje
minimalna tem peratura za !-4 C via nego u sloboncm prostoru.
Istotako, plastenici se znlivaju vetakum kiom k ad aje spoljna tempe-
ratura oko 2C sa tendencijom pada, p a se ostvaruje po istom principu dobar
efekat zatite, N a taj nam piastenici se mogu i hladiti ako je tem peratura iz-
nad 25*C.
Zcmlj ite pod plastinom folijom je sa viom tem peraturom za oko 2C
na dubini o d 10 cm , odnosno za 7C na dubini od 20 cm u onosu n a spoljno
zemljite. N a ivicam a plastenika tem peraiura zem ljitaje u vekza neki stepen
nia u odnosu na sredinji deo.
Zagrevanje prostora. Svi prostori zatieni plastinom fobjom m ogu sc
zagrevati prirodno (po ejstvom sunca). razlaganjem poslavljenih organskili
maierija i vetackim putem (toplom vodom, parom, toplim vazduhom).
Manji tuneli i plastenici, caroito ako se u n jim a planira proizvodnja ra-
Nida, rnogu se zagrevati sveim stajnjakom, pozeroni, listom t s3. Debljina
28

sloja bioencrgetskog materijala koji se sLavlja prekozem ljc iznosi o d 30 do 50

cm, to zavisi od vremenskih usk>va i planiranc viste proizvodojc. P oito se
stajnjak dobro ugazi, posiavlja so iznad njega sloj poscbno priprcmijcrtog ze-
mljinog supstrata za proizvodnju rasada u sloju od 10 do 15 cm.
Bkik-plastem ci se zagrevaju n a isii nain kao i staklenici
Trebalo bi znati da jc pii istom zagrevanju tem peratura za 1-3 cC nia u
plastemku nego u sukleniku. to znai da je ra sh o d eoergije vedi za 12-15%.
Sveilosni reim. Kakvi e svetlosni uslovi biti u plastinom tunelu i pla-
steniku zavisi od svetlosne propustljtvosti folije.
Najveu koliinu svetlostj ptastika proputa oko 12 asovo. Dvoscruka
folija smanjuje osvetljenjc do 11% u odnosu n a jednostruku, zbog kondcnza-
cije vodenc pare koja se javlja Izmedu folija.
Posmatrano u celini, svetlosni reim u prostoru zatvorenom plasttnom
foltjom j e zadovotjavajui zanorm alan rast biljaka, pod uslovom da folija bu*
de ista.
Vazduiim reim. U plastinim tunelim a i plastenirim a vazduni reim
zavisi od mogunosti provctravanja. A ko se provetravanje obavlja kroz vrata
i druge otvore (pasivno), slabije je ncgo ako se to ini ventitatorima (aktivno).
V plasteniku i plastinom lunelu vlanost vazduha varira o d 55 d o 95%
i najee j e za oko 20% via nego mi otvorenom polju. K ada temperatura
opadn (nou), relaiivna vlanost sc poveava i dostie maksimum oko 6 aso-
vaujutro. U centralnom dclu plastenika vlanost vazduhaje vea nego pri kra*
jevim a. Dobrim provetravanjem relativita vlanost vazduba moe se dovesti
do zadovoljavajueg nivoa.

TOPLE LEJE

Pod toplom lejom podrazumcvamo zemljini prostor otvien daskama,

sa gom je strane pokriven sraklom.
Prem a konstrukciji tople lejc m ogu biti jednostrane (obine) i dvostra-
ne (holandski tip). U nas je, uglavnom, zastupljen obian tip.
J e d n o s t k a n e TOFL LEJt. Dcle se na nadzem ne (pariski tip) i ukopane
(ruski tip).
N adzem ne tople leje sc prave brzc, vie scm ogu konstili tehnika sred-
stva, lakie se preoose n a novo mesto, lo pomac smanjenju bolesti 1 tctoi-
na. U njim a se lake regulie vlaga i moe se proizvcsti ujednnen rasad.
Nedostatak nadzemnih leja je u toine to se moru ulroiti oko 30% vie bio
energetskog materijala nego kod ukopanih leja.
 29

Jednostrufit! fople teje

U kopanc tople leje su pogonije kod izrazito rane proizvodnje, jc r su u

ojim a topiotni reim i vlanost m anje podloni oscilacijama (promenama) za
vreme gajenja rasada.
H olandskj tip tople le je (dvostra NE)< Ove lejc su obino dvoslruko i-
re (3 m ) od obiiniiL, f*ajc piildz picitm uiiulraiijosli prilikom nege rasada ne-
to tei. Prozori su postavijeni koso kao na krovu. Njihova gradnja j e skupija-
Manje se koriste i o njima nedemo daijegovorili.

E l e m e n t i JEDNOSTRANB TOPLE LEJE

Toplu leju sainjavaju ram (sanduk^ prozori, podmetai z a prozore, asu-

ra, trap, izvor toplote i m eavina zemlje.
Ram (sanduk jasiuk). Zatvara prostor sa sve etiri strane. Kad god je mo-
gue, z a ra m bj trebalo koristiti amove daske, je r su lake i obro se impregni-
raju. Dimenzije okvirasu obino; 4 m duina, 1.5 m irina, 20 do 30 cm dubina
(irina daske). Jedna strana okvira (juna) moe biti sa daskdm uom za 8-10
cm. tako da pri postavljanju okvir bude nagnut prema jugu* Ako se to ne ucini,
onda sepodm ee ceki materijal sasevem e strmieokvira da obezbedi taj nagib.

Okvir (ram) lopte le/e (svtr mere an u cerlimetrima)

30

Ram ovi se tako prave d a $c lako m ogu demontirati i montiratL

Prosor. Za toplu lcju m i ga drveni am ov ram (debljine 3 -4 cm , di-
m enzije 150 x!00 cm ) sa dve ili tri pregrade i postavljenim staklom od 2 mm.
e tiri prozora pokrivaju jedan ram.
Podm etai za prozore. Letvice duineoko 30 cm , zarezane na nekoliko
mesta podtneu se s jed n e stm ne prozora, A ko se prozor eli otvoriti vie, ra-
d i provetravanja. onda se stavi ivica prozora ita vii zarez podmetaa. Sa dru-
g e strane rama, d a prozor ne bi spao, pravi se oslonac (pare letve 10 x 5 cm
ukovane 3 cm iznad okvira). Z a svaki prozor potrebno j e iirati p ojedan pod-
mcta.
Sve drvene predm ete - ram, prozor (pre zastakljivanja), podmetace tre-
balo bi premazati nekim zatitnim sredstvom, poto su oni najvile izloeni
vremenskim promenama.
Asure (pokrivai). Prave se od raene slame, evara ili trske i slue za
prekrivanje prozora. Za hladne zimske dane koriste se toplije asure od raanc
Glcrrte ili pJastini ,,duteciMispuf\jeni slamom. Ako se eli rasad zasetliti, on-
da se koriste asurc od irske ili zamagljene folijc.

I. prozor. 2, okv-ir (n m k 3. mcSavina zcmtj. 4. nczgono siajnjak

(sv merc su u ceiUimctrima)
Pivseh uknf>ane topte teje

Tvop (rov), Iskopano udubijenje u zemlji u koje se postavlja bioenergct-

ski materijal za zagrevanje tople leje ini rov. U gom jem delu trap (rov) ima
dimenzijc tople leje ili malo vie> a donji j e ui za oko 20 cm, tako da se d o
 31

biju kosi zidovi, to smajijuje osipanja. E>ubina rova za ranu proizvodnju ra-
sada je 5 0 -8 0 cm, a za srednje ranu (prolenu) 3 0 -4 0 cm. N a bioenergetski
materijal stavlja se ram tople leje sa prozorima.

IZVORI TOPLOTE

Izvori toplole m ogubiti nezgorco bioenergetski materijal, topla voda ili

elektrina struja.
Zagrevanje bioenergetskim materijalom. N ajece se tople leje zagre-
vaju bioenergetskim m sterijalom (nezgoreH stajnji, pozder, slama, Ib t i sl.).
M ikrobiolokim razlaganjem nezgorelih organskih materija oslobaa se to-
plota, kojcan se zagreva topla leja. Deblji sloj bioenergelskog m atcrijala sa ve-
im procentom suve materije (konjski stajnjak) vei je izvor toplote. Ako je
>Ioj rastresitiji, obavljase aerobno, bum ije vrenje. T oplotaje visa^ ali krae tra-
je. Ako je bioeticrgelski matcrijal jak o sabijen, razvijaju se anaerobni procesi
%Tenja, toplota je ni?a \ postepeno se oslobna.
Poto govedeg stajnjakaim a najvie, a sadri mnogo vodc, m ora mu se
dodati konjski stajnjak ili sitna slama, pozderili drugi slian matcrijal do20% .
Kada se stajnjak sa tira dodacima dobro izmea, m oe se upotrebiti za zagre-
\an je toplih lcja.
Zagrevanje toplom vodom. Kao izvor toplotne energije u toplim lcjama
moc posluiti i topla voda. Najee se koristi olpadna voda iz industrijskih
pogona, temroelektrana ili tcrmalna voda. Tempcratura vode koja $e koristi
za zagrevanje toplih leja trcba da se krec od 40 do 60 C.
Svi tehnicki detalji odreuju se izvodakim projektom, koji rade ovla-
icene projektantske organizacije.
Zagrevanje elektrinom stnijom . Tople leje se m ogu zagrevati jo i elek-
innom strujom - telinikom toplotoiu.
Zagrevanje toplc leje na taj nain je pogodno upogledu regulisanja toplo-
le. ali jc vrlo skupo, pa se ju uvek malo koristi ne samo kod nas ve i u svetu.
Zemljisni slo) u to p h j leji. N a stajnjak ili drugi izvor toplotne energije
aav lja se specijalno pripremljen sloj ubrevitog zem ljita (10-20 cm )s mea-
vine koja svojim fiziko-heniijskim svojstvima pruapovoljne uslove za raz-
voj biljke, M eavine sc prave prem a zahtevu biljke koja e se gajiti. Najee
se mea gom ji orauini sloj zcm lje sa pregorim stajnjakom (kompostom),
ircsctotn i peskom, iji je meusobni odnos u istoj srazmeri, ali i ne m ora ta-
ko biti, je r to zavisi o kakvom se zemljitu radi.
Meavina supstrata obavezno sc m ora dezinfikovali.
32

OSTALE VRSTE ZASTI EN IH PROSTORA

Pored savremenijih zastienih prostora u proizvodnji povra se koriste

i jeduostavniji, i to, uz ovekovu spretnost, sa dosta uspeha.
P ro$Te ZASnENB lejb . N a uzoranom zemlijitu, zaklonjenom od direkt-
no g u d ara vctra, u prolece se napravi hladnaleja lirine 120-150 cm , duine po
potrebi. Sa obe dunc strane leje napravi se nasip-banak visine o d oko 2 0 cm
$a ju in c i oko 30 cm sa sevem e strane. Preko bankova najese se postavlja-
ju, plasfina folija ili prozori od toplih leja, Ui asure, koje Stite g aj ie biljke od
hladnoe u prvim fazam a razvoja, dok ne proe opasnost od mraza.

Zi$nEK\ GNEZD4, N a prijvem ljenom i inuarkiranom zemljiStu za se-

tvu kockasti ablon $e utisne u emljite, a sa strone se nabije zemlja. Poto se
izvadi sablon, u zemljitu Ostaje gnezdo (udubljenje). N a dnu gnezda stavi se
sloj m ca\in e zem ljc i stajojaka i zaseje scme, a gnezdo se prekrije stakJom ili
plastinom folijoni.

Mirri tunel
 33

Zatitna zvona. M ogu se praviti fabriki o d stakla, plastine folije ili

parafinisane hartije. Postavijaju se iznad zasejanog m esta (kuicc). Zastieni
prostor se povrcmeno provetrava. Gajenjem biljaka na taj nain postie se za
20 do 30 d an aran ija berba u odnosu n a njivsku pioizvodnju.
T o p u banak. U prolee na pripremljenoj parceli (njivi) otvori se brazda
dubine do 40 cm; rastojanje izmeu banaka zavisi od biljne viste koja se ga-
ji. U otvorenu brazdu stavi se oko 20 cm nezgorelog stajnjaka, a zatim sloj
zemlje. PovrSina banka se pravi oiuasto i u sredinu se zaseje seme. Preko
banka po potrebi se raoe staviti folija. Takav topao i zastien prostor omogu-
ava i do 20 dana raniju berbu.
T o p l e r jm k b . N a pripremljenom i izmarkiranom zem ljitu u prolee se
iskopajujam ice (30-40 x 4 0 cm ) u koje se stavi sloj nezgorelog stajnjaka (oko
20 cm), zatim sloj zem lje (10-15 cm). G om ji sioj ima oblik inije (zdele), a na
njcmu se na tri m esta stavi seme. Topla humka se moe prekriti plastinom fo-
lijom. N a taj nain moe se ubrzati proizvodnja za oko 15 dana.

NAINIKO RIENJA ZATI EN IH PROSTORA

Proizvodni objekti zatienog tipa su dosta skupi, naroito staklenici.

Zato je, u cilju to boljeg i ekonominijeg korienja zastienogprostora, ue-
ophodno blagovremeno napraviti plan proizvodnje u ovim objektima, pri e-
mu treba voditi racuna o pravilnom smenjivanju useva u sistemu plodorea
kao i zahtevim a trita.
Pored toga bitni su i klim atski uslovi regiona, je r i od njih u velikoj me-
ri zavisi izbor biljne vrste koja e se gajiti u n ek o m vremenskom intervalu.
U sevem ijim delovima naezem lje, naroito u decembru i januaru, ka-
da ima najmanje svetla, i kada jc spoljna tem peratura nia, treba planirati ga-
jenje iisnatog povra, koje iraa m anje zahteva prem a toploti i svellosti. U
narednim m esecim a m ogu se gajiti biljke koje imaju vee zahteve prem a tim
faktorima, a to su paradajz, krastavci, paprika i dr.
U narednim primerima (Tab. 6,Thb. 7,Thb. 8 i Tab. 9) prof. dr Branka La-
zi i pok. prof. dr Miroslav Popovi dali su razne primere selvene stnJ;ture do-
brog i ekonom inog naina korienja zaStienog prostora.
34

Tib. 6, Mogucnostl proizvonjc povra u prenosnini umelima

Pcriod Be rb a
Vferijmta Vrsia
koriftcnja prva poslcdnja
rotfcvka 15. II
30. n i 10. IV 20. IV
1 01. IV 30. IV 30.V 15.VII
pard%z

lubenica Ol.V 25. V 10.VI 20.VI

n salata 20. II - | 3o.m 05. IV 15. IV
p m ta j 10. IV - | 10. V 20.V 20. IX

Tab. 7. Mogunosti proizvodojc povrdi u zailicnoj leji

Period ! Berba
Varijajna Vrsta koriSenja prva pcslcdnja
raud 5 JI 30 rv 18. IV.
25. IV
paradajza *
krasravac 26. IV
10.VII 25.V. 10.v n
I

bonao* 12.VII 01.X 15. IX. 01.X

dozrevanje 03,X 01. XII J5.X. 01, XII
MrariaiTa -
krasiavac 20.1 05,VII 30. III. 05,VII
II
praflJok io .v n
2001 15. XI. 20X1
ptVrika 05.111 1 - 15.V Ol.V. 15.V
m
lubeokc 16.V o i.m 10.VII. OJ.VDI
rasad paprikc 05. in I5.V ' 01 V. I5.V
IV iparari&jza '
*
raaad j 30 V 10.VII 05.V1I. ITVil
Itupusniaa
 35

Tat>, 8. MoguoGsb proizvOdnje povra u staklenjku

Pcriod Berba
Var. Vrsla koriSenja prva poslednja
R-ini paradajz: 25.X - 15.VI 15. XII 15.VI

I - priprema staklenika 15,VI 15.VUI

obrada zemljiia 15,VIII -
20. IX
- srednja saduja 25. IX - 05.X
Salata: 0 UX 01. XII 25. XI 01. XII

n - pnprema stakleoika Ol.V 10. XII

Paradajz srednjc rani: 10. XII 30,VI 05. m 30.VI
- priprema siaklenika 30.VL 30.vin
Sara^ajook 10. IX 20. XII 2 0 .X 20. xn
m Kraslavac: 30, XII - 30.VI 20. H 30.VI
- prlpreraa zcraljiSia 30.VI 30.VIII
Paprika krupnog pioda 10. IX 20.VU 20. XU 30.VII

[V - priprema staklenika 20.vn 30.VIII

- obradazeraljira 30.VIII 20. IX
- sadnja 10. IX 15. IX
Kraslavac: 10. XI 30.VI 25. XII 20,VI
- priprema siaklenika 30,VI -
I5.VIIJ
- priprema slarac 20.X -
10. XI
V - sadnja 10. XI -
15. XI
Boranija LS.vm 2 0 .X ts.x 2 0 .x
Krasiav^c:
05. I X 30.1 25.X 30. i!
- priprcma siaktenika 30.1 - 10. II
Rasad za njivaku proizvodnju 10 . u - 2 0 , III

VI Paradajz kastti: 20. m

10 .VU
- priprema slaklenika 10.VII - 20.vm
- obrada zemljita k 20.VIII 05, IX 15. V io.vn
36

Tab. 9. Mogunosti korilcnja ptastenika bz grcjsnja

Berba
[varijania] Vrsia ] .
\ \ 1 konieuja prva poalcdnja
| sslota r 30.11 - 25. JII 25. n 25.111
paradajz 01 .VI - 20.VDI 25 .V 20.VU
I
boranija 20.VH - 05.X 15. IX 05.X
krasavac 10. TV 15. VII 15.V I5.VD
paradajz | Ot.JV 20.VUI 20.VII 20.VII
li
mJadi luk | 20. X - 20. D1 10. Ul 20. m
paradajz-resad ] 10. !IX - 05.V Ol.V 05.V
III draja, lubemca 10.V _20.VDr 5.sq h ^ 2 0 l W
iii krasiavac
paprika-rasad 2 0 .1U - 20.V Ol.V 20.V
IV L

paredajz OLVi - 01.XI in IX OUI

Mogui rasparvd gajenja nekth povruu'skik biljaka

(po BrankJ Lazi)

m e s c i
V t s i a
I 1 M ] lil I IV
reni kupus
kasna boranija
zimska saiata
1
paradaj?
(pepfika)
grvisk
krastavci
(komloni)
2ci. luk(sreb.)

ceiar
trtmerassda vteme sefve I vremc borbe
 37

ZAJEDNIKE OSNOVE TEHNOLOGIJE

PROIZVODNJE

PLO D O RED

Pod plodoredom podrazumcvamo jednu od vanih agrotebnikih mera,

koja povezuje sve ostale u jed an meuzavisan sistem u kome sv ak ag ajena
biijka postie najbolje efekte.
Klasian plodored, k ak v o g g a znamo, nastao je sa saznanjem da gajenje
iste biljne vrste u toku vise godina na istom zemljitu (monokultura) dcfvodi o:
- naruavanja strukture i plodnosti zeinljita, je rs e hraniva iz zemljita
koriste jednostrano, uvek ista i iz istog sloja zemljita;
- nagomilavanja korovske fiore, bolesli i biljnih tetoina.
U takvim okobostim a prmosi su se stalno smanjivali, a opadao je i kva-
litet proizvoda. Zbog toga se moralo prii gajenju b iljak ap o sistemu smenji-
vanj a use va, odnosno u sis tem u plodoreda.
Povrtatrki plodored se obino praktikuje na zasebnim povriinam a, gde
se organizuje samo interrzivnaproizvodnjapovra. U zatienim proizvodnim
prostorima organizuje se proizvodnja sa povriarskim kultunima.
O tuda se kada se govori opovrtarskom plodoredu istiu njegove speci-
ficnosti, koje se sastoje u tome to se, prilikom sastavljanja, mora prvenstve-
no voditi briga o zahtevim a povrtarskih biljaka za ubrenje stajnjakom. Na
osnovu tog zahteva povrtarske biljke se svrstavaju u tri grupe.
Prva grupa obuhvata povrtarske biljke koje podnose direktno ubrenje
stajnjakom. Tu spadaju kupusnjae (kupus, kelj, karfiol, keleraba). paprika,
paradajz, bostan (lubenice i dinje). krastavci i tikve, a od korenastih biljsdca iz-
uzetno celer i od lukovica praziluk.
D tvgugrupu sacinjavaju povrtarske biljke za koje ne treba zemljite u-
briti stajnjakom u godini njihove proizvodrye. je r se cme zadovoljavaju dubre-
njem iz prethodne godiue. Tu spadaju korenaste biljke (mikva, perun, paslmjak,
:vekla, rotkvica), lisnato povre (salata, enivija i spana) i lukovice (cm i i be-
li luk). Povre druge grupe dolazi u plodore posle povra prve grupe.
Trea grupa povrtarskih biljaka seje se posle povra ruge grupe, odno-
*rto u treoj godini posle ubrenja stajskim dubrivom. U ovu grupu spadaju
biljke iz grupe zm enih mahunica: grasak, boranija, bob i dr.
38

Ibb. 10. TropoJjni povrlArski plodorcd

Uo d i n a P o J j e
proizvodnje
p r vo drugo trce
1. iljkc prve grupe Btljke drugc grope Biljke trec gmpc
2. Btljke druge gnipe BOjkc trec grupc BUjke prve gnipc
3. Biljketree gmpe Bitjke prvo grup biijKC anife grupe

Tab. ] 1. etvoropotjni povrtarski plodored

Oodina Ipolje Tlpoljc IH poije IVpoUe
rm i kigxu oa. ealatt gra$ak + lukovi
l. t-boranija + paradajz k rutavci
4oz.saU tt ilipaonka
oz, aalata graAsk + lukovi rani kupus
2. + pamdajz k n stav ct + boranija
ili tMOrika + oz. salata
gr4k * lukov) rani In^us o& sala*
3. krastavci + boranija + paradajz
+ oz. saJaa ili paorikj
lukovi rarn kupus 0 2 . saiatt graiak +
4 + boranija + paradajz krastavci
+ 0 2 . salata ili paorika
Tab. 12. estopofjni povrtarski plodorc
<po DobrcnoML, M. 1970)
Godina Vrsta povra Vegetacija
B) spana 11 - IV
1.
^paradaje, kelcraba (meukukuruzoa) IV IX
c) mladi luk IX XI
a) Crni luk m vm
b) sabua VJtl - X)
2.
c) graak n - IV
a) rotkvica m IV
b) krastavac IV - VUl
3.
c) prazlluk vm - XI
4. i> paprika IX
i- iv
5. |b j mrkva m -
X
6, a) salal* m V
b) boranlja V vm
 39

N a osnovu postavljenih principa podelepovrtarskih biljaka, a imajui u

vidu zahteve trita prem a pojeinim povrtarskim proizvodim a, kao i raspo-
loive koliirre stajskog ubriva, m ogu se sastaviti razni tipovi piodoreda. Kao
osnovni povrtarski plodored m oe se smatrati tropoljni.

NOVUA GLEDANJA NA PRIMENU PLODOREDA

Korienje pravilnog plodoreda sigum o ima znaajnu ulogu u proizvod-

nji povrtarskih kultura. U intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji n a ptodored se
danas gleda m alo slobodnije. N e treba teiti k a stvaranju krute em e plodore-
d a p o svaku cenu, aii je ja k o vano voditi rauna o plodosm eni, odnosno pra-
vilnom smenjivanju useva.
Ovakvo slobodnije gledanje na plodored proistie iz injenice d a se u sa-
vremenoj tehnologiji proizvodnje bez ikakvih problema reava ishrana bilja,
pored stajnjaka, m ineralnim i m ikrobiolokim ubrivima, ak i mikroelemen-
tima. Zatim. b o ib ap ro tiv biljnih tetoina sve vie se uspeno obavlja meha-
nikim i hemijskim zatitnim sredstvima.
Intenzivni (rfodored se moe ostvariti zahvatjujui razliitosti biijnih
vrsta u pogledu duinc vegetacije, prirodnih zahteva itd.

ODNOSIMEU BIUNIM VRSTAMA

Prilikom sastavljanja plodoreda, odnosno izbora preduseva ili sastavlja-
m a setvenog piana za proizvodnu godinu treba imati u vidu kakvi su odnosi
meu gajenim biljnim vrstama.
Z na se da veliki broj biljnih vrsta eli d a se samostalno razvija. One se
bore protiv drugih vrsta. M eutim, postoji i pojava korisnog deiovanja jedne
biljne vrsle na drugu n a taj nain to tite jedna drugu od bolesti i tetoina.
Neke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju n a druge
biljne vrste u njihovoj sredini,
Ima biljaka koje svojim mirisom odvraaju tetocine i tim e tite ne sa-
rao sebe ve i one koje se nalaze u njihovoj blioj okolini. N a primer: ako se
u polju sa kupusom n a raznim m estim a posadi pokoja biljka paradajza, bie
ncznatan napad kupusara, je r leptiri kupusara ne podnose miris paradajza pa
kad ga osete lete dalje d a b i poloili jaja. O va pojava samozatite ima veliki
znaaj u zatiti biljaka.
Odreenom kombinacijom meovitog gajenja biljnih vrsta sm anjie se
jpotreba hemijskih sredstava, a dobie se zraviji proizvodi. Istina. neke se
oiljne vrstepom au i tite, a neke jedna drugoj smetaju. Odnos izmeu biljnih
*r*taprikazanje u tab.13.
40

Tbb. 13. Odnos biljnih suseda (Konakov, P.V. 1985; Omahcn, M. 1986)
| Vfsta Dobri susct Lai\ suacdi |
Kromptr kdj pupCar. reo. kim, [ paradaj, u la u ,
D a s u l i . eitomaftana eraiak. tikve
Cmi luk tikvice, jagode, cvekla, kopar J graiak
Beli luk jagoe, ruc, voe gra&flk, pasulj
Praaluk paredij, i J i u , ovkva, cmi luk. pt&uij
kelereba. iavoda. cekr 1
Luk vlMac mrkva, eveua, kopar, 1 kupusijaOe
cnotovilac. kamilica 1
Milrva beka i craa rotkva, crra luk, J
oraiiluk. rorkvica i
Celer i kupusnjade, ialaia, apaoac. i n uspeva dobro
oaredaiz. paauli. oraziluk kao monokulture
Rotkvice salaia, spana. cndivija,
ereiak. oasuli. mrkva. Derlun
I C T v i -------------------- . alala. spana. gra&U. paradajA krastavac
1 Mdmli inrkva
Cmi koren 1 salaia, praziluk
T v e H i -------------------- sakau, kopar, boreC, spana
i| oauii niaki. croi luk
Olaviasta u la n cmi koren. rcpa, rebaibara, perfun
| rodcvica. graiak. boramja,
oar^air. kupus. 6ubar. radi
^pana " ^"" ^cupuanjac. rotkva, visoka [ cvekla
bcrtmja. repa. rotkvica
Blitva oiski pasulj
Rarf salaca, p m ta jz , viaoka bomuja, pertun
mjkva
BoTamja maka u ) a. btifva. roUrvica, repa, cmi >b d i luk,
cv'ekla, ipargla, celcr, paredajz, prsziluk
krastavci kromoir
Boramjavioka salata. spafia, roikvici. cmi i beli liric.
krsssm c, tikvice. praziluk
rotkva, repa, ceJer
O niak salata, rotkvica, kelenba. cmi i bcli tuk,
rotkva, Ipanla, slatki anis praziluk, pa&uli
fapnka [ lalata. bliTva. spana. rouvnca pasulj, boranija,
1 J ______ P * te z ______
R O T j i ------------------ kupoai\|ae. salata. ' krompir, greiak.
priziluk kvooa. snis
krastavac cm iluk. anu. rotkvica
mska boremja t
 41

NastavakTaV 13

Vrsta Dobri suscdi Loi suscdi

Dinja kukuruz krompir
Lubenica krompir

Kupusnjae paradajz, celer Cfni luk, gjalak

Tlkve cua luk> crveni kupus
visokabocasifa
Sptrgia fceleraba,
raski easuli
Ren krcmpir. vokc

P rbpo ruk e o iz b o r u p r e d u s e v a

Prem a pok. prof. r M. Popoviu (Povriarstvo, 1989), za vanije povr-

arske kulture preporuuju se ovi piedusevi;
- za para^jz: kupusne, mahunaste, tikvaste kulture i korenasto povre;
- za papriku: visegodinje trave i leguminoze, tikvaste i mahunaste kul-
m re i korenaslo povre;
- za kupusno povrce: viegodinje trave.i Ieguminoze, krompir, para-
dajz, paprika, mahunjae, luk i korenasto povre;
- za krom pin tikvaste kulture, m ahunjae i korenasto povrde;
- za krastavac i bostan: paprika, paradajz, krompir, visegodinje i jed-
nogodinje trave i leguminoze;
- za cm i luk: paprika, paradajz, krastavac, bostan, penica t kukuruz;
- za korenastopovre: paprika,paradajz, krastavac, mahunaste kulture;
- za graak i boraniju: paradajz, paprika, kupusno povrce, tikvaste kul-
turc. krom pir i.dr.

OBRADA ZEMUISTA
Obraivanjezemljita ima veoma vanu ulogu u lehnologiji proizvodnje
povrca, CiJj te agrotehnike m ere je da se oranini sloj zemljita dovede u po-
voljno stanjc, kako bi se usev mogao dobro razvijati, odsiosno da se stvori to vi-
e prostora za lako irenje korena. Ukoliko je prostor u kome se koren moe
razvijati vei, utoliko ebiljka u njem u nai vie hrane, vlage i vazduha.
Prem a vrem enu i nainu obraivanja zem ljila razlikujem o osnovnu
obradu i dopunsku, odnosno povreinsku pripremu zemljita.
42

O snovna obrada zemijita izvodi se na dubini od 30 do 4 0 cm, PovrSin-

skom pripremom se usitnjava povrinski sloj zem ljiia do 10 cm u koji ae po-
lae seme, odnosno sadi odnegovan rasad biljaka.

O n n vvu i obroda zrm ljlita

Pri povrsinakoj pripremi zemljista i mainskoj setvi t/aktor trcba da ima

dodalne, reetkaste tokove, kako bi se izbeglo veliko gaenje i ostavljanje
dubokih tragova na povrini.

C rubo povritimtko Ftna povrmsku

pnprema zemijista prifirofnu ztmijillu
 43

F ormiranjeleja. Novijim tehnolokim reeDjiina, kojima se predvia pot-

puno mehanizovan nain obraivanja useva, povre se gaji na uzdignutim leja-
ma. Leje se m ogu grubo fonnirati u toku jeseni, a fino pred setvu ili sadoju.

Formintn?e izdignutih leju

F ormiranje BRAZDA-BAtiKCVA. Ukoliko sopiaiuiu gajenje povrapo sistc-

mu banaka-brazda, onda se one m ogu formirati u jescn ili u prolee. N a tcim
'em ljitim a obino se praktikujc d a se posle osnovne obradc zemljiia obavi
g ru b a p o \T in sk a p rip re m a (tanjiranjc, drljanje i dr.), zatim se izvlace brazde-
bankovi. Rastojanje izmeu vrttova bankova, iii od sreine do sredine brazde,
moliko je koliko iznosi planirano rastojauje izmeu redova za konkretnubilj-
-u vrsto (6t), 70, 8 0 ,9 0 , 100 cm>.
Fomiiranjem banaka povecava se povrsina isparavanja za oko 30% , to
:moguava bre isuivanjezem ljita te se ranije u prolee moe ui u njivu i
obaviti setva ili sadnja rasada.
M ogu biti razliiie irine, od 1,2 do 5,0
F i t o r d e (U f iU S U E S B L S J E ).
t . to zavisi od konfiguracije terena. N anrvnim povrmam a m ogu biti ire, a
i nagnutom zemljitu prave se ue ikrae. Duina im se kree od 5 do 10 m.
>vjene su grebenom zem lje, visine 15-20 cm, koji treba da zadri vodu od
jzlivanja prilikom navodnjavanja, odnosno potapanja'1 udubljene l^je.
44

Formirunj* brosda-btmak

Uubljcne leje korisie se na manjim povrinama, je r se mehajiizovana

nega useva ne moe obavljati zbog malib i oivj& aih kaseta.
Ob /ne batehsjce IE je. BaStenska leja poznata je od davnina i obiino je
koriste manji proizvoafij. N ajee se prave leje irinc 1,2-1,5 m, a duine
prem a potrebi.
Postavljaju se u pravcu sevei^-jug.
N a uzoranom ili izriljanom 2 em ljitu obavi se povrinska obrada (kul-
tiviranje, prekopavanje, ravnanje i sl.). O belee se lcje, ostavi staza irine
4 0 -6 0 cm. Setva ili sadnja, kao i ostale mere negc obavljaju se $a staze, (ako
d a je zemljite uvek rastresito na povrinl lejc, to je izuzefno korisno.
N a tim lejama gaji se u pA om redu rasad, aii i druge vrste povra (lu-
kovi* salatc i dr>. Vei broj leja postavlja se paralelno, a sa eonih strana osta-
vlja se kolskJ prola2 irine 2 -3 m, koji slui za doprem anje reprodukciooog
materijala i odnoenje proizvoda.
Va d a n je Z E M U i t a . To je vana agrotehnika mera koja sc koristi:
- da se sabijc obraeno zcmljite kada se ne m oe sackati prirodoo sle-
ganje;
- da se nakon obavljenc setve u suvo zemljite valjanjem tispostavi bo-
Iji kontakt gom jeg suvog sa donjtm vlanim slojem, i
- da $e ja k a pokorica na povrini zcmljita razbijc i tim e omogui boljc
nicanjc biljaka.
Za ovu operaciju mogu se koristiti laki iii tc ii, odnosno glatki iii rebra-
sti valjci, to zavisi od konkretnc situacijc na terenu.
 45

U B R IV A I U B R E N JE
Potrebe biljaka za hianijivim materijama

Povrtarske biljke u toku porasta i plodortoenja iz zemljita iznose veli-

ke koliioe hranljivih materija, a naroito kada se u istoj godini na istoj par-
ceii gaje p o dve ili tri vrste biljaka. Z bog toga je , osim obro odabianog
piodnog i struktum og zemljita, za uspeinu povrtarsku proizvodnju neophod-
no obezbediti ubrcnje u optimalnim koliinama i sa praviluim odnosom hran-
Ijivih materija.

Odreivanje normi ubrenja

U literaturi, kako domaoj tako i inostranoj, postoje razliite norm e u-
brenja, najee sa velikim rasponima. To je i razumljivo s obzirom n a razne
klimatske i peoioke uslove u kojim a su istraivanja i iskustva skupljana.
D a b i se odredile priblino optimaine kolicine ubriva za planiranu pro-
izvodnju, u savremenom povrtarstvu koristi se vie m etoda (hem ijska analiza
zemljita; folijam a analiza biljnih delova. i poljski ogledi sa ubrenjem).
Najee se koristi m etoda hemijskih analiza zemljita. O toj metodi iz-
nee se ono to je najvanije, a opis ostalih metoda zainteresovani m ogu nai
o mojoj knjizi P o vrta n tvo u isdanju Agronomskog fakulteta u aku (1996)
ili u knjigam a drugih autora.
M bto d e h em u sk m AHAU2A ZEMUiTA. Zainteresovani proizvoai povr-
a, p a i drugog bilja, kpji ele da im se izvre hemijske i druge analize zemlji-
ta i odrede optimalne koliine ubriva za odreene vrste bilja ti*eba d a se sa
tim organizacijama dogovorc oko uslova i rokova za izvrsene usluge. Nakon
toga naruilac uzim a uzorkezem ljita, ako nije drugaije dogovoreno, sa svo-
jih parcela (njiva, bata) i dostavlja odgovaiajuoj laboratoriji.
Prosecan uzorak treba da bude reprezentativan za parcelu. To se posti-
e tako 5to se sa vise m esta uzim a uzorak zemljiSta, dobro izm esa i tako for-
m ira proseni uzorak u teini od oko 2 kg. U zorak 2em ljita sc uzim a
posebnom sondom. A moe sc uiihti i na taj nain to scaso v o m iskopa ru-
p a (otvor) 40 x 40 x 40 cni, pa noem osee sloj zemlje p o ivici otvorenog
profrla od vrha do dna. M oe se uzeti uzorak u dva nivoa, od 0 do 20 cm i od
2 0 do 40 cm, i tako utvrili stanje hranljivili materija u tim slojevim a. Prose-
ni uzorci se pakuju, obeleavaju i dostavljaju laboratoriji. Razumljivo, najpo-
uzdanije je ako uzorkovanje zemljlsta obavi struno Uce iz laboratorije.
N akon izvrene anaiize zemijita strunjaci laboratorije dostavljaju pro-
izvoau, koji je uzorak poslao, dobyene rezultate i preporuku za ubrenje
zem ljita za planirano gajenje biljaka, uz dogovorenu naknadu.
46

UkolLko se tako ne postupi, onda ostajc proizvoau da se sam oprede-

ijuje za normu ubrenja, S toje u svakom sluaju loiija varijanta.

Thb. 15 Potrebe glavnih povrttrskth vrsta u hranljivim marcrijama

(po Pauli Pavlek. 1965)

Za 100 kg prinosa potrobno je kg;

K ultura
N PA 1UO t CjO
Kelj 0,60 0,20 0,70 \ 0,50
Kelj pupar 333 1,66 | 7,50 1 730
Kupus 0,36 0,13 | 0,50 0,50
Karfiol 0,40 0,16 030 0,12
Kdcraba 0,34 038 0,55 0,50
R oltvi 030 0,15 035 0.12
Rotkvica ^25 0,09 035 0,14
Graiak zelcni 105 0,45 0,90 | 0,15
oranija oiskfl 0,75 030 0,62 | 0,88
Boranija visoka 0.90 * 030 0,70 1,08
Bob 2,80 0.48 1*04 2.00
Paradajz 0,27 0,07 037 0,32
Plavj patlidan 0J7 0.07 037 032
Paprika 135 035 1.41 0.30
Mrkva | 0J2 0,13 0,60 0,40
Pcrtun 1 0,24 033 0,76 1 0,40
Cclcr t 0,60 035 1.00 0.75
Pastrnjak 1 0,60 037 U5 0,75
Spana 0.40 0.20 0.60 030
Cv-ekla 0,26 0,09 0,52 -

Rabarbara 036 0,10 0.60 0,12

K n tm a c 0,13 0,07 035 0,20
Tjkva 0.11 0.16 0,09 -

Dtnja 0,15 | 031 136 |

 47

Nastavakl^b. 15.

| Salala 0.20 0,08 0,47 1 0,14

Endivija 0,26 0,10 0,56 0,15
Krompir (rani) 0,50 0.15 0,75 0,20
Crni luk 0,28 0,12 0,70 0,30
Bcii luk 0,40 0,12 0,30

Prazduk oos 0,12 0,32 0,20

Tab. 16. hjioScnjchranljtvlhmateitaZfl !0 troa

{po Bnki Lazi. i sar., 1975)

V rs ta N | PA k 2o

Crni luk iz seniena 34 | 10 14

Cmi luk iz arpadika 35 14 49
Bcli iuk (ozimt) 82 22 42

Mrkva 30 10 40
Graak 53 15 31
K ----------
Boranija {prolena) 60 16 72
Boranija (jcsenja) 23 7 12
PaprtkaCAl-!2X 60 16 72
Paprika iaitstrijska 46 14 42
Faradajz {tz semena) 33 10 41
Kopus kasni 24 10 21
Karftol *' 40 10 40'
Spana 29 8 32
Cdcr 15 to 11

O r GANSKA UBRIVA

CJ povrtarskoj proizvodiiji oduvek su se dosia koristila organska ubri-

3 - stajojak, treset i kompost, a u oovijc vrem e siajnjak preraen o d glista i
iljiva - dok su se osoka i zelenino ubrivo koristili ree.
48

Stajnjak
Stajnjftk moe bili razJiitog kvaJitetft, to zav isi od koje vrste stoke po-
tie, od kvaliteta prostirke i uslova pod kojim a j e stajnjak odnegovan. Naj-
kvalneinijun se sm atra konjski stajnjak, a zatim oviji, ivinski, govei, pa
svinjski. S obzirom n a to da je u naSoj zemiji myvie razvijeno govedantvo,
normalno j e d a govecg stajnjaJca najvie im a u upotrebi. K ad god j e mogue
treba meati sva organska ubriva.
Sve stajojak uglavaom se sastoji od celulozc, hcm icduiozc, lignioa i
neto belancvina. Proces razlaganja, previranja tih organskih materija traje od
iTi do pet meseci. Taj proces se tnoe ubrzati ako se organsko ubrivo popr-
ska rastvorom Bacto Fila A i B. Postupak je slian kao kod spremanja kom-
posta (vie o tom e u odeljku o mikrobioiokim ubrivima).
U povrtarskoj proizvodnji koristi se nezgoreo sve i zgoreo (prevreo)
stajnjak. Ne2 goreo stajnjak se koristi kao bioenergetski materija) 2a zagreva-
nje leja, po fietnu su one i dobile imc tople leje. Kasnije, kada se rasad od-
neguje, pregoreo stajnjak iz toplih leja se mea sa nanetom meavinom 2emJje,
pa se ta mc&avina stavlja u profiliaatie gomile, kojima m ogu dodati i drugi
organski otpaci. N akon izvesnog vremcna dobijft se Fmo razloena masa, po-
znata pod nazivom kompost.
Kompost se dosta koristi u lcjama za proizvodnju rasada, s tim to g a pre
upotrebe treba prosejmi, a odlian je i za ubrenje svih gajenih biljaka.
Z a m asovnu, njivsku proizvodnju koristi se zgoreo stajnjak, odnegovan
u posebnom depou. Stajnjak moe ati zadovoljavajuc rezuliate samo ako je
dobrog kvaJiteta, je r su trokovi prevoza i rasluranja stajnjaka dosla vcltki, pa
se ne bi isplatio ceo posao oko ubrenja nekvaliietnim stajnjakotn.
Tab. 18. Hemtjski ssstav tajnjaka \ komposta (u %)
(po Pauli Pivkk, 1965)
Red.br, Hmnljivc m stc rije S ta jn ja k Kompost f
1. Orgtnskc malcrijc 17,00 9,30
2. A 20t 0.40 1,06
| Fcsfor 0,28 0^4
4. KaJijum 0.30 0,65
S. Kalcijum 0.28 0,28 |

U literaturi se mogu nai i drugi podaci o saslavu stajnjaka. U proseku

stajnjak sadrli oko 0,4% azota, 0,3% fosfora, 0,5% kaJijuma i 0,5% kalcijuma.
U prvoj godini azo tse iskoriava 25-30% , fosfor 25-30% i kalijum 60-80% .
Stepcn iskoriavanja hranJjivih materija je vei kada se upotrebe manje ili umc-
rene nonne ubrenja.
 49

Tab, 19, Hcmijski sastav srajnjaka

{u %) (po Mihali, V, 1976)
Vrsta srajnjaka Voda lOig.mat. N P-05 K3O CaO I MgO I
Sve st aj nj ak:
raeam 76.0 20,0 0,40 0 ,2 0 0,60 0.45 0,14
govedt 77,3 20,3 0,40 0,16 0,50 0.45 0 ,1 0

oviji 64,3 31,6 0,80 0,23 0,67 0,33 0,14

svinjski 72,4 25,0 0,45 0 .2 0 0.60 0,08 0,09
Zgoreli stajnjak:
mcSani 75,0 18,0 0,50 0,25 0,65 0,60 0,18
ovciji 75.0 2 0 ,0 0,85 0.33 0,80 0,35 0 .2 0

Raziaganje siajnjaka i njegovo hranijivo delovanje traje do etiri godine.

U prvoj godini proizvodnje biljkc iskoriste oko 50%, u drugoj oko 25%,
u treoj oko 15% i u etvrtoj oko 10% hranljivih materga, Istina, to zavisi i od
m ehanikog sastava zemljita, odnosno tcksture, koja utie i na dinam iku is-
konavanja hramva u pojedmim godmama posle prim cne (tab.20).

Tab. 20, Dinamika iskorii.vanj hraniva h stajskog ubnva

God ine
Zemlj iSta
pive drugc trcc etvrte
Teka 40 30 20 10

Srednja teika 50 35 10 5
Laka 60 30 10 -

Stajsko ubrivo jbrzava akiivaost zemljine m ikroflore. tim e se popm-

vlja struktura zemijita, poveavasekonceutracija ugljen-dioksida (CO2). to
sve utie na aktiviranje fosfora i2 zem(jinih re z e n i. Aktivnou bakterija, a
najvie aerobnih, oslobadaju s biljni horm oni, auksini i viiamini, a sve to de-
luie stimulativno na rast i razvoj biljaka.
Sve, s la n m t ili poluzgoreo stajnjak se zaorava u toku jeseni, a dobro
razloen moe se zaorati i u toku prolea i leta.
Stajnjak se odm ah po rasturanju zaore na odgovamjuu dubinu (25-40
cm). Ako se to odmah ne uini, nastaju dosta veliki gubici, narotto amonija-
ka. Thko, na primer, ako se stajnjak odmah zaore, efekat je 100%, ako $e lo ui-
ni nakon 6 sati, gubici su 20%, nakcc 24 sata gubitak je 30%, a posle 4 dana
gubici iznose 50%.
50

Z b o g lo g a rastu ra n je stajnjaka tre b a d a prati njeg o v o zaoravanje.

N o n n e u b re n ja siajnjaka z a v ise od lipa zem JjiSta, o d n o sn o sta n ja hm n-
IjiviK m aterij* u o ran in o m sloju i o p lan iran o g p rin o sa gajenih biljaka
U praksi se s m a tra d a jc raslu ra n je 10-20 l/h a stajn jak a n isk a n u u n u -
b ren ja , 3 0 -4 0 i/h a sred n ja i f 0 - 6 0 t/h a obilna, S v ak ak o to zaviai u p rv o m re-
d u o d stanja hran ljiv ih m alerija u z em ljiltu .
A k o n cm a d o v o ljn o sttjn ja k a , u n o se se sa m o m anje k o ii in e u kuice ili
b raz d e, a li u tom sluaju ubrivo m o ra b iti d o b ro g k v alh eta.
iv /N S K i S7AJNM K. S m atra sc kvaliteln im i tre b a g a k o ristiti u prvom re-
d u k ao k o m p o n en tu pri sastavljanju k om posta ili h ran ljtv e p odloge z a proiz-
v o d n ju iam p io jo n a . P orcd toga m o c se k orisiiti i k ao dirck tn u ub riv o pod
uscv, ali g a trc b a u n eti p o d osnovnu o b ra d u z e m ljilta .
O so k a.O soka, k ao teni d eo izluevina om aih ivotinja, k o ristia e k ao
azo tn o ubrivo nakon ferm entacije. T reba g a raaluriti pred povrinsku priprem u
z e m ljilla . O soka se ne preporuuje z a prihranjivanje povrU rskih biljaka.
T r e s z t . N astaje raspadanjcm b iljak a u zem ljiStu tokom d u g o g vrcm en-
skog pcrioda. K o risti sc, n sjv isc, u p ro izv o d n ji ra sa d a u toplim lejaraa, sta-
klen icim a i p la s te n ic in a , a n a ro c lio ak o m.- ta p ro iz v o d n ja z u n iv a u ^aksijamo.
T rcsel se o b in o k o risti p o m c la n sa ko m p o sto m . Im a d o b ru p o ro zn o st 'rastre-
stvost). S adri z n atn ije koltine azo ta. a mak> fo sfo ra t k aliju m a. p a je p o tie b -
n o pri n jcg o v o j up o treb i dodali i d ru g o ' u b riv o sh o d n o z a h lev im a gajenih
biljaka. T rcse t je k isc lo ubrivo. N jeg o v u pH v re d n o sl treb a prilagodiii potrc-
b i u$eva koji t s e g ajili u tekuoj godini.

Ttb. 21. Prosc&n hcimjski sastnv sajnjakt<%)

Vrsia Organ%ka N PjO K-0 1 C aO MgO
B M c riia
S v c i s l a j nj a k ;
govedi 15-20 0 > 0 ,4 0 0,16-03* | 0,14-0,50 | 0.28-0,45 0.05-0,10
konjsk) 25-25 |1 0.H M 0 | 0,28-0,35 0,30-0,50 0,23-0,25 0.10-0,15
oviji | 2*-32 i n>o,M> | 0,23-0,30 0,20-0.60 1F 03-0.4 0,10-0,18
svinjski | 0,-5- 0,60 | 0.20 0.60 1 IUU-O.08 005-0,06
L ^ 25
Z g o f e 1 1i s t a j n j a k :
gov'ci IS 0,6-0.70 | 0.25-0.35 0,50-0,75 0,50-0,60 C.T5-0,20
konjski 20 06-0.65 | 0,30-0,35 0,5(W),65 0,25-0,32 0,15-030
oviijt ) 20 0,75-0,86 | OJO-OJ5 0,70-0,80 0,30-0,40 0.18 O30
Svuijski | 17 0,50-0.65 f 0,15-035 0,15-0,65 0.02-0,06 0,02-0,07
 51

KoMPOSTjt orgausko ubrivo nastalo mesavinom ra2 nih biljnih ostala-

ka i otpadaka razloenih aktivnou mikroorgfmizama i slui kao organsko
humusno ubrivo.
M aterije koje ine sirovinu za kom post su ivotinjskog, biljnog i mine-
ralnog porekla.
Kvalitet komposia zavisi u prvom redu od vrste i odoosa komponenata
koje ulaze u njegov sastav kao i od naina sprem anja (nege).
P reraden stajnjak. D a bi sesm anjili veliki irokovi transporta stajnja-
k a od staje do m esta korienja, u novije vreme se priio njegovoj preradi ak-
tivnou crvenih glista, Tim postupkom znatno se poboljava kvalitet
organskih materija i smanjuje se balast.

N a ini uno en ja sta jn ja ka u z e m lji te

Stajsko dubrivo, kao to je istaknuto, ima produno dejstvo. M oe se
unositi u zcmljite n a sledee naine.
B ubrenje su jn ja Kom ravnoisbrno po ceim 'poP itftM i to neposredno
pred oranje. To je i najbolji nain
B vbrenje stJNMkom u redove moe se obaviti kod gajenja biljaka na
vee rastojanje (100-200 cm i vie), kao to su vreaste biljke. U tom sluaju
stajnjak se unosi prilikom oranjapod svaku treu, etvrtu ili petu brazdu.
jsr e n je u ku/ ce (CNEZD4) moe $e primeniti kod gajenja vreastih
biljaka (krastavac, dinje, lubenice, tikve i sl.), je r se one gaje na veem meu*
sobnom rastojanju,
U rugom i treoem sluaju m ogu se dobiti u prvoj godini dobri efekli,
jer se utroi m anja kolicina stajnjaka, ostvaruju se vei prinosi, ali u naredne
2-3 godine zemljite je dosta neujednaeno u pogledu koliine hranljivih ma-
tenja, to m oe imati zaposledicune samo razliiti porast biljka ve i neujed-
naeno sazrevanje, koje naroito oteava mehanizovanu berbu (graak,
boranija i dr.).
P reporukaje d a treba ubriti stajnjakom ravnom em opo celoj povrini.
Stajnjak se rastura najee u toku leta i jeseni, runo ili masinski (ras*
turaima ubriva).

Z elen in o ubrivo
Ukoliko j e 2 em ljite jako siromano organskim materijama, a nc raspo-
lae se stajnjakom, onda se za poboljanje njegove plodnosti m oc koristiti
zelenino ubrivo. To je jedan od starih naina ubrenja zemljita. Obino se
koristi u ncdosratku stajnjaka. Istma, ono sestaln o koristi na taj nain to se
52

p o sle sv ak e etv e je s tiv ih delo v a p o v r a sp o red n i p ro iz v o d i zaoravaju . To ni-

j e n ita d ru g o n e g o z e le n iln o u b ren je. T ako u v e k tre b a p o stu p iti kad a se ra*
di o biljnuii o sta e im a n a o ra d c a m a . b a u m a .
Posfe erve. ak o se sporcdni p rotzvodi n c k o riste z a ishranu dom atlih i*
v o tin ja, p redstavljaju d o b a r izvor o rganskih, o d n o sn o m in eraln ih m aterija kao
ubrivo z a n a red n i u se v (tab. 22).

Tab. 22. SadrAj hraniva u icrvcnim ostacima

L n t. B. i $*r-,
Osuiak koi&oa hrauiva
V r s ta posle berbc (kgda)
Jt/ha) N K *0

GraUk n t 108 2S t$

B o ra m ja ( p r o te c ) 1 8 ,8 87 23 51

Celcr-list 4 4 ,8 166 28 12

Cmi tuk 1 0 ,0 24 6 14

P a p rik j 10,0 46 19
1 "

M e u tim , p o vrem eno se m oe o rg an izo v ati g a je n je b iija k a spccijalno

z a z e lc n in o u b riv o . N ajb o lje j e ak o se z a tu sv rh u k o riste b iljk c iz fam ilije
F a b a c e a e (leg u m in o ze). O ne b rz o rastu , d a ju v e lik u k o ii in u b iljn c m a se i
im aju snaan k o re n sa bakterijam a k o je vcu slobodan azoi i obogauju zem lji-
tc stav ljaju i g a b iljk am a na rasp o lag an je u p ristu p a n o m obliku.
O d b iljak a iz te fam h ije z a z e le o is n o u b ren jc n a p r \ o m esto d c la zi lu-
p in a (bela. p lav a, u ta ), je r d a je v eliku k o li in u m a s e , d o b a rje sakup lja azo-
ta i d o b ro u sp c v a n a svim (ipovim a zem ljita.
N ajzad , 2aoravanjcm . z c lc n i n o g u b n v a z n a m o se d o p rin o si poveanju
sa d ra ja h u m u sa u zcm ljitu.

MtNERALNA UBRIVA

M in z r a in a (d o p u n s k a ) u b r iv a

V isoki p rin o si u p o v n arsk o j i ostaloj n jivskoj proizv o d n ji, n e n o g u se

o stv ariti ak o se u sev im a ne o bezbcde d o v o ljn e k o li in e hran ljiv ih m aterija u
lako p n stu p a n o m obliku. T a o sn o v n a p o treb a b ilja k a m o e se ostvariti uno-
enjem m in eraln ib u b riv a p rcm a posU vljenoj recepluri.
U n o v ije v rem c sv e v ie sc ja v lja ju p ristalice je d n o g sU ro g g led an ja da
$e z d ra v a h ra n a m o e dobiti sam o a k o s e b iljk a in a sta v lja n a rasp o lag an je
 33

neophodna ishrana preko organskih ubriva i ako se usev ne titi od bolest; i

tctoina otrovnim hemijskiirs sredsrvima. Svakako, u tom pravcu moramo se
kretati ako hoemo da dobijem okvalitetniju i zdravu hranu.

Rasntraje minttalnih ubrh'a

Razumljivo, ako nem anio dovoljno stajnjaka ili drugihorganskih ubri-

va, minerainu ishranu biljaka treba poslaviti mko da se ona bazira na obavlje-
nim hemtjgkim anahzam a zemljtta.
A zot (N) je i2U2etno vaan element, je r ini sastavni
A z t n a d u b r iv a .
deo am ino-kiseiina koje izgraduiu biljne beianevine. Nedostatak azota ma-
nifestuje se u slabom porastu biljke, listovj ostaju sitni, biedozelene boje. apr;-
nosi su mali. Naprotiv, preveHkakolicina azota produava vegetaciju, izaziva
previe bujan rast stabia i lista, usporava sazrevanje plodova i smanjuje kva-
litet jestivog dela biljke,
Azotna ubriva mogu biii sisele reakcije. kao to su am onijum -sulfat
((NH4)2504), anronijum -nitrat (NHdNCh), i am onijum -fosfat ({NH4)2HP04k
Ova ubriva treba koristiti n a zemljitima alkalne sredinc, M3utjm, azotna
ubriva alkalne reakeije kao to su natrijum -nitrat (NaN 03), kalijum -nitrat
(KNO?) i kalcijum -nitrat (CafNO]):) k o risn o je koristiti na kiselim zemljiti*
ma. Za zemljita neutraine reakcije treba koristili azotno ubrivo kao to je
am onijum -nitrat (NH4NO3).
U azotnim ubrivim a m o i e biti razliita koncentracija azota, kao j
K A N -u (27%) ili urei (46%).
U povrtarskoj proizvodnji od azotnih ubriva najee se koristi KAN
i KARBAMID (urea).
54

KAN - kreni am on.jum-nural sadri 270 g azota i 200 g krea u kg

ubriva. S adrii azot u dva oblika - nitratnom, koji se lako rastvara i hrzo de-
lujc, am onijainom , koji usporenij^ deluje. io omoguava ravnom em u is-
hranu gajenih biljaka azotom due vrcme.
Druga komponenia - kalcijum (kreDjak) - povoljno utie na osobine
zemljila, naroito kisclih. Pored toga biljke kalcijum iz krea usvajaju i kao
hranivo.
To ubrivo se nalazi u granuliranom obliku i vrlo je sipko, pa se jedno-
stavno, lako i vrlo uspeno rastura.
Fizioloki jc neulralao m ineralao ubrivo. M oe se m eati sa svim ka-
lijevim i fosfom im ubrivima izuzev sa tomasovim branom.
Preteno se unosi u zemljite predsstveno ili se daje u vidu prihranjivanja.
KARBAMID (urea) je najkoncentrovanije azotno ubrivo, je t u kilo-
gramu sadri 460 g azota. Smatra se svcstranim azotnim ubrivom, jer delu-
je neposredno ali i dugorono. Biljke delom koriste azot iz karb anida pre
raziaganja, a zatim u amooijanom i nilram om obliku koji nastaju njegovim
mzlaganjein u zemljitu.
To ubrivo m oe se unositi predsetveno. sa setvom i koi isti sc za pri
hraiyivanje useva. Porcd upotrebe u vrstom stanju, karbam id $e rastvoren
u vodi raoe koristiti zaje-dno sa navodnjavanjem . U rea je jed in o azotno du-
brivo kojim se usevi mogu prihranjtvati i preko lista (folijam o) i t blagom
rastvoru.
Azotna ubriva se lako ispiraju, narodito na lakim peskovitin zemlji-
tima, pa se obino dajupod povrinsku priprcmu zeinljita. 2atim zajedno sa
setvom (startno), a najvige u vidu prihranjivanja.
FosFt)iM tMJB/uvA. Fosfor (P) ulazi u grau veoma vanih jecinjenja u
delijama svih ivih bida. Ulie na normalan rast, cvetanje, plodonoSenje i sa-
zreM nje ptodova. U ncdcstaiku fosfora, kao i kod aota, sm anjujeserast, cve-
tanje, plodonoenje, listcvi su sitniji i dobijaju crvenkasloljubiaste pegc.
Fosfor je obino slabo rastvorljiv i nepokretan element. Kadc se uncse
u zemljite, brzo se v e ie z a estice gline. D ab i ga biljka iskoristila, .reba njen
koren da doe u dodii satim csticama. Kako te ir ne moe apsolu:no oslva-
riti, biljke od raspoioive koliine fosfora u zemljilu uzim aju (usisaju) ma-
nji deo, re je poirebno da ga u zemljitu ima u veim koliinama.
Najpoznatije fosforao ubrivo je SUPERFOSFAT. M oe biti obian sa
1S% P^Os, dvostruki sao k o 30% ili troslrukisa 40-50% P20s. Koristi se 4 -5
godina. Slui za gajenje razliitih vrsta povra.
S obzirom na to da $e sbbijc kree u zcmljitu, preteno se unosi ood osnov-
nu obradu 2emljita, prcdsetvcno, a manjim dclom u vidu pnliranjivanja.
_________________________________________________________________________________ 5 5

Kalijum (K) ulazi u saslav biljnih tkiva, a Daroi*

K a l u jm o v a u bm v a .
to njenih mladih delova. B itan je za form iranje vegetativnih delova i piodova
Sm anjujetranspiraciju i poveavs otpom ost prema biljnim bolestima. U ne-
ostatku kalijuma usporava se poiast biljke, listovi se uvijaju, a na vrhu i ivi*
cama postaju sm ee boje.
KaJijum igra vanu ulogu u obrazovanju ugljenih hidrata, belanevina i
u deobi elija.
Kalijumova ubriva se u trgovini javljaju u obliku soli, Njihova kon*
centracija se kree od 40 do 60%.
Kalijumova ubrjva se unose u zem ljite na isti nain kao i fosforaa.
poto im j e pokretljivost slina.
Kada serad i o korienju kaJijumovihubriva, treba imati u vidu da po*
vrtarske vrste razliito rcaguju n ah lo r (Cl) i jo n sumpora (SO4), a to se mo*
e videti u Tab. 23.
Prva grupa biljaka, prem a ovim istraivanjima, bolje poduose KCl, a
biljke elvrtc grupe JC2SO 4. Meutim, druga grupa biljaka na lakim zemljitima
1 pri nedostalku vlage bolje reaguji na KCI, a biljke tree grupc na leim zem-
Ijitima i dovoljnom vlagom daju boije efektc n a ubrenje sa K2SO4.

S lo en a m irteralna ubrivu
Pored pojedinanih ubriva anas se sve vie koristc sloena gde
uestvuju dva ili sva tri biogena elemcnta (NPK ).O dnos hranljivih eiemenata u
'doenom ubrivu moe biti razlicit. Procenlualno uee NPK moe se videti
a& ambalai. Tako npr. ako je na atnbalai ubriva napisano 15:30:20, to znaci
da u 100 kg takvog ubriva ima 15 kg azota, 30 kg fosfora i 20 kg kalijuma,
I svojeno je da prva cifra oznaava koliinu azota, ruga fosfora, a trea
jralijuma. Ukoliko nekog elementa nema u ubrivu, na to mesto $e u formuli
stavlja nula. N a primer: 0;30:20 znai daubrivo nema azotnu komponenlu.
Tab. 23. Osctljivost pevriarskih vrsta na KCL i KSOj
{Biefka, R., i969)
Vrste kojc podnose U visnceu od usleva Vrete kojc podnose
KCL boji cfckat iina: k 2s o ,
KCL JC:S04
1
I 11 m IV
1 ________, .
dcr. ipargla. mrtva, praziluk, ketemba, kupus, ooiacj^B,
blitva, spana cveklft, rotkva, rotkvka, luk kmtavac.
arald; oeradiiz

Sloeua ubriva mogu biti srednjekoncentrovana (do 40% aktivnilim a-

renja) i visokokoncentrovana (preko40% aktivnih materija). Bolje j e ako &e
koristi ovo drugo ubrivo, jcr sc uteujc u trsnsportu, radnoj snazi i sl., ali se
56

m ora vodiii rauna <Ja se ra\nom em o rasturi kako ne bi doslo do oitecnja za-
sejanog semena.
Superfbs/at Ca(H2P04)2 moe biri obiaii sa konccntracijom fosfome ki-
seline od 18%, koncentrovan (dvostruki) superfosfat sa oko 30%, ili irostruki sa
40-50% pristupanog P2O5. Ovo ubrivo tesko se moe nai u prometu.
Katijeva so (KCl) nalazi se u trgovmi sa konceotracijom od 20 do 60%,
najeSe 40%, Fiziolokj je kiselo ubrivo. D o su se koristi pri proizvodnji
krompira,
Fosforoa i kalijumova ubrivaurtose se pod osnovnu obradu, pod povr-
tnsku pripremu zemljita, a manje se koriste za prihranjivanja.
Sloena (kompteksna) ubriva
Sastoje se od dva ili tri hranljiva elementa. Postoje dvojna (NP, PK) i
trojna kom pleksna (N PK )ubriva. Po meunarodnom dogovoru, on* sc obe-
ieavaju brojevim a, koji oznaavaju prooenuio uec elemeoata, na pnm cr
N :P :K * 15:20:30,
Komplcksna ubriva se proizvodc u razJiiiim odnosim a NPK-hraniva,
a kod nas najese NPK 15:15:15 iii N PK 7:14:21, ali i u drugim kojnbinaci-
jam a po zahtevu veih kupaca.
Kompleksna ubriva sc m ogu unositi kako pod osnovnu obradu tako i
pod povrinsku pripremu zcmljita, a i u vidu prihranjivanja.
Folijarna mineraina ubriva
Posloji vie vrsla foiijarnih m ineralnih ubriva i ona imaju razne trgo-
vake nazive. N a prirner folisfertil sadri 22% N , 21% P?Os, 17% K. a sa ma-
njim ueem Mn, Mg, Zn, Cu, B. Fe, Co, Mo. Koristi se u koncentraciji od
0,15% (15 g na 10 litara vode), a ima i drugih (vuksal, plantan, v i\a , mega-
fol i dr.).

MlKROBIOLOSKA UBRIVA

M ikrobioloka ubriva, kako navodi akademik . Tei, razlikuju se od

svih ostalih dubnva po lomc S u j sc njim a n e unose odreeru* organske iii mi-
neralne materijc za ishranu biljaka, nego se njim a unose u zemljite odrecne
kulture mikroorganizama, koje svojim aklivnim radom doprinosc priprcmi
biljnlh asimilativa u zeniljilu.

Korienje mikrobiolokih ubriva

U praksi se moe nai vie vrsta mikrobiolokih ubriva. Neka su se po-
tvrdila u masovnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Jedno od takvih jeazotobak-
terin. Z anjegapoljoprivredni proizvoai dobro znaju. Ali ono se samo kori*
sti za ubrenje leguminoznih biljska (graak, boranija, pasulj, soja i dr.).
Danas se u poljoprivrednoj proizvodnji koriste novija mikrobioloka u*
briva u kojima ima vie vrsta bakterija, tako d a im je ejstvo proSireno ne samo
kod legumino2a ve i kod ostalih biljnih vrsta. O d takvih mikrobiolokih ubri*
va pomenuemo dva novija: SLAVOL i BAKTOFIL A i B (BactoFil A i B).
SLAVOL. D om ae m ikrobioloko ubrivo. K reirala g a je d r Ruica
orevi, profesor Poljoprivredncg fakulteta u Zemunu. Ona je selekcijom ri*
zosfernih mikroorganizaina, posebnoin tehnologijom umnoavanja na odgo-
varajuim hranljivim podlogama, u z dodavanje odgovarajuih nosaa dobila
mikrobioloko ubrivo iji je koraercijalni naziv Slavol.
A ktivnu materiju Slavola ini est vrsta bakterija, od kojih tri pripadaju
fiziolokoj grupi azotofiksatora, a rri fosfomineralizatorima.
Bakterije azotofiksatori, osim to fiksacijom azotapospeuju rastbilja*
ka, produkuju i stimulatore rasta biijaka - biljne hormone, ubrzavaju klijanje
semena i nicanje biljaka, a poveavaju i aktivnost korenovog sistcma.
Bakterije fosfomineralizatori koje se nulaze u Slavolu selekcionisane su
na visoku fosfataznu aktivnost, te imaju sposobnost razlaganja oreanskih je*
dm jenjafosfora, kojih u zemljitu ima oko 50%, u mineralna jedinjenja.
Te bakterije im aju sposobnosl vozivanja pristupanog fosfora direktno
u tenoj fazi zakorenov sistem. tako da ne dolazi do njegovog vezivanja uje-
dinjenja fosfora koja su nepristupana biljkama*. Bakterije piodukuju, kao se*
kundam e proizvode metabolizma, antibiolike i entom otoksine kojim a tite
biljke od fitopatogenih gljiva i insekata.
Prednost korisenja Slavola, prem a recim a njegovog tvorca, u odnosu na
druge vrste ubriva, jeste u tome to se zemljite, nakon ovog ubrenja, obo*
gauje orgsuiskim materijama, odnosno biomasom.
Bakterije koje ulaze u sastav Slavola stvaraju sluzaste omotae koji u
zemljitu povezuju struktum c agregatc i tako poboljavaju vodno-vazduni
reim zemljita.
Za razliku o d mineralnih (vodorastvorljivih) ubriva, Slavol lie izaziva
2akiseljavanje i zaslanjivanje 2 eir.ljita. Njegovim korienjem u kombinaci-
;i sa organskim ubrivim apoveava se plodnost zemljita. Pored toga, ne za*
gauje zcm ljite teskim metalima, to je veom a zuaajuo kako sa aspekta
proizvodnje zdrave hrane i zdravlja Ijudi, tako i sa aspckia izvoza povra na
>traca trita.
Slavol se prim enjuje inokuiacijom semena. Seme se potapa u 2% -ni
nastvor i nakon nekoliko sati $e zasejava. Rasad povra zaliva se sa 50 do 100
ml u 10 litara vode svakih sedam dana. Zatim. prilikom pikiranja rasada ko-
ren se potapa u rastvor i presaujc n a vee rastojanje. Tretiranje se m oe oba*
rti i folijam o preko lista ili navodojavanjem ,Jtap po kap* (I do 2 tnVm?).
58

K ada ovo ubrivo doe u dodir sa koccnovim sistemom biljke, bakterije se

vezuju za korenove dlatce i m ssovno se umnoavaju usposUvIjajui veoma
SpccifiOan oiub - asocijociju.
Bakterije na korenu pomau u ishrani biljaka mobilizacijom hranijivih
elonenaU> prevodei ib iz biljkacna nepristupanih obiika u prktupaoie oblike
ili indirektno inhibicijom patogena produkcijom antibiotika ili entomotoksina.
lnokulacijom baktcrija iz Slavola m enja se m orfologija korenovog si-
stema, usled ega se pospesujc usvajanje vodc i ininereinih m aterija. te dola-
zi do poveanja prinosa kcd biljaka.
Prcma ispitivanju tvorca rm krobioloikog ubriva, ako sc Siavol blago-
vremeno primeni i postupt p o upulstvu proizvoaa, prinos se moze povea-
ti i do 20%.
BAKTOFIL A I B (B actof il A i ). U SAD poslednjlh godina proizve-
ena su nova kompleksna mikrobioloka ubriva za sve biljnc vrste i u svim
usloviou konJenjapod ruzivom Baktofil A i B. O n asc danas za Evropu pro-
izvode u M aarskoj, a odatfe se nabavljsju r za r$e tritc preko firroe ,,AS
&UNION iz Suboticc.
Ta mikrObiOloSka dubriva prcdatnvljaju koncentrat korisnih mijcroorga-
nizama. odnosnobakterija. kojima se ciljanozaraava zemljite. To siu uglav-
nom , sporogene asimbiotikc baktcrije. koje lve pored diaica kcrenovog
sistema i hrene se izlucvinama biljaka. One biolokim putem vre fiksaciju
azota iz vazduha.
Svakako, taj njibov sistem postoji u prirodi i odvija sc spontano i bez po-
srednika. M eutini. kod Baktofila A i pronaeni su itimulativni posrednici
koji viestruko uveavaju svoje korisno cjstvo.
Baktofil A i B u svom sastavu ima sledee inikroorganizme:
- A2 otobaeter vineandl jc slobodan azotofiksator i vec azot iz vazdu-
ha. Prpukujc vane maierijc rastertja (auksine. glbcrelinc);
- Azospitilliuin brasilense i Azosprrillium lipoferum su takoc slobodni
azotofiksatori azota iz vazduha;
- BacifUts megaterinm ucstvuje u Iranbformaciji fosfora, produkuje
malerijc rastenja i vitanuoe B grupe. Znaajno utie na oslobaaoje amomja-
ka iz belanevinastih inatcrjja kao to su albuminl, peptoni, pepud; t am ino-
-kiseline;
- Bactllus suptilis i Bacillus polvmUa razlau sloene ugljene hidrate
(skrob), polisaharide. tune mogu svi mikroorganizmi, a posebnoprodukuju
enzim amilazu;
- Bacilhts c/w w /^^produkuje ugljenu kisciinu i pomae u oslobaanju
kaltjuma iz alumosilikata;
 59

- Pseudomonas flurescerrs ima isti oain delovanja kao i Bacillus mega-

terium, ali najvaniju ulogu ima u procesim a asimilacione denitrifikacije.
S vc te bakterije su, pored pozitivnib ejstava n a rast i razvjce biijaka, po-
kazale tzuzetnu efikasnost u ubrzanom razlaganju stajnjaka i drugih organ-
skih materija u dosta kratkom vremenu od f 0 do 60 dana.
K ad ase ima u vidu d a se u povrtarskoj proizvodnji dosta koristi stajsko
ubrivo, a ostaje i velika m asa sporednih pioizvoda po zavrctku vegetacije,
ondabi i maio ubrzanje razlaganja tih m aterija mnogo pom ogio da se $to pre
dode do hraniji vih materija koji $e unjim a naia2e, a da ne govorimo o veiikom
ubrzanom procesu raziaganja organskih m aterija pod ulicajem m ikrobiolo-
skog ubriva B aktofil A i B. T o je utoliko vanije to b i se u tom sluajum no-
go m anje troila m ineralna ubriva, a tim e bi se i sm anjila proizvodna cena
proizvoda.
Meulim, u siuaju veeg nagomilavanja organskih materija u zemljitu
i njihovog sporijeg razlaganja (prirodnim postupkom ) moe doi do depresiv-
nog usvajanja hranljivih materija od strane ^ je n ih biljaka, a takva sredina je
vtIo povoljna za razvoj razliitih bolesti, a predstavlja i pogodno stanite za
razne tetoine poljoprivrednog bilja.
Proizvoa tib mikrobiolokih ubrivo preporuujc da u proizvodnji lu-
koviastog povrca treba koristiti Baktofil A, a u proizvodnji ostaiih povriar-
skih vrsta Baktofil B.
N ajee se ta mikrobioloka ubriva prim enjuju pre osnovnc obrae
zemljita. odnosno rasturanja stajdcog ubriva ili nsdcon usitnjavanja spored-
nih organskih proizvoda, tako to se zem ijite tim materijatna istretlra (popr-
ska) sa 8 do 10 litara Baktofila A ill B rasfvorenih u 400 do 500 litara vode za
hektar povrine.
Korienjem BaktofUa A i B u biljnoj proizvodnji ubrzavaju sc procesi
raziaganja organskih materija, smanjuje se potronja m ineralnihubriva, vr-
'i se dezinfekcija zemljita, ostvaruju se poveani prinosi i pojefHnjuju pro-
tz\odi za 10 o 15%.

G a so v it a u b r iv a

Po2nato je da biljke obavljaju muIczu, oUuosikj stvaraju nove organske

materije u zelenim deiovima biljke tako to iz zcmljita uzimaju vodu sa ras-
' orenim mineralnim m atetijam a. a iz atm osfere ugljen-dioksid (CO 2) i sun-
evu energiju. U vazdunoj atmosferi ugljen-dioksida ima 0,03%. On ulazi u
%astav novonastalih organ&kih materija. ali se njihovim razlaganjem ponovo
raau atmosferu.
Utvreno je da poveani procenat ugljen-dioksida pov'eava asimilaci-
:u kod biljaka, im e se poveavaju prinosi i do 50% . O tuda se ugljen-dioksid
60

sm atra gasovitim ubnvom . Vie o tomc kod urcdaja za doziranje ugljen-

-dioksida kod staklemka.

B IO S T IM U L A T O R !

AGROSTEMfN je btostim ulatorirokog spekiradejstva, pronalazak dr

Daiuce Gaji. Pnrodnog je porekla - dobija se iz praha kukolja (Agrcstemma
gifhago) i drugih kuJium ft i korovskih biljaka.
Ve tn j po decenije se sa ospehom pnm enjuje kod nas i u svetu za po-
veanje prinosa (5-15% ), poboljanje kvaJtieta roda i optim izaciju trokova
proizvodnje.
Pospeuje nicanje i razvoj rasada, ukorenjavanjc, cveianje i oplodnju
zrclih biljaka. Trctirane biijke su efikasnije, snaoije a lime i otpomi.e na b o
Jesti. tetoine i klimalske ekstreme. Zbog navedenih svojstava posebno ga
koriste kod proizvodnjc povra u zaticnom prostoru.
Preparat j e u prakastom stanju, nije toksian (bez kaTcnce) i kompaii-
bilan je sa osulim sredstvinia za zatitu bilja.
N om te i nain upotrcbe regulisani su upuUtvom proizvoaa. Poprtfvi-
]u. tretiranje se vri svak ip u t kada kultum prelazi jzjed n e u drugu fenolazu
tokom vegetatisTie sezone.
Tab. 24. Prcglcd povc4aoja pnno^a primeroi Agrosicmioa (kg/lu)
Kuliura Po/eanje Kuitura Povcarje
blitva 1,600-2.800 kg1 luk bdi 1 .6 0 0 - 2 .8 0 0 kg'ha
boranija 500-1.000 ks/ha lik cmi 1 ,6 0 0 - 2 ,8 0 0 kg/ha
cvdda 1.500-3.000 kg/ha papnka 1.600-2.800 kg/ha
graiok 1 .0 0 0 - 2 .0 0 0 kg/ha paradajz 1 600-2.8C0 k&lu
karftol 2.000-3.000 k|/lia pasulj I.600-Z8(i0 kg/ha
kelerebs | 2.500-3.200 kg/hc periun 1,600-2.800 kg/ha
kdj | 1,1100-2.300 kg'ha pmna 1 .6 0 0 - 2 .8 0 0 kg/ha
krasuivac 0,600-2.800 kg0w rotkvica 1 ,6 0 0 - 2 .8 0 0
kg/ha
krompir l.600-2. K kg.ha ' aalata | 14UU-Z.8*DI^U

kupus 1 6tO-2.SOO kg.bc ,I spana | l.600-2.8Xjkfrlia

lubcillca l.000-2. SOO kjplia argarcpa 1.600-2.800 kg/ha

Naporncnadzraeno u procceiinia, uticaj AGROSTEMlN-a napovcanjc prinosc kreescod

5% <k> 15% (pa i vic), u zavisoosti od trciiranc kulturc, zcmljiita, primcnjenc
agrotchntke i mdeorolokih uslova.
 61

SEME I SETVA

S e m e ka o rep ro d u kcio n i m a terija l

Scmepredstavlja biijku um in ijatu rik o jase nalazi u larentnom stanju sve
dok se ne obezbede polrebni uslovi (vlaga, vazduh i toplota).
N a preseku semena raziikujemo semenjacu, klicu i hranljivi deo.
Osobine dobrdc SEMEM. Seme moe biti stavljcno u promet ako ispu-
njava zakonora propisane uslove. Dobro seme m ora biti Cisto, zdravo, dobre
klijavosti, normaJno razvijeno, zapraSeno protivubolesti i tetoina, dapripa-
da istoj sorti, odnosno hibridu, d a je u dobroj i deklarisanoj ambalai.
Seme u prom etu treba da prate dokumenta: deklaracija o kvalitetu (i-
stoca, klijavost, poljoprivredna vradnost, zdravstveno stanje) i aprobaciono
uverenje (kontrolisana sortna istoda).
Sortno seme se razvrstava u sledee kategorije: super elita (SE), elita
(E), original (0 ), prva i druga sortnareprodukcija (IS R i 11SR.). Hibridi mo-
gu biti: sorlnl, linijski, sortno-linijski, odnosno prosll (ukratene dve lirnje, od-
nosno sorte) i slocni (ukrtenadvaprosta hibrida, odnosno prost hibrid i Ilnija
odnosno sorta).
Hlbrldno sem e aje i do 50% vei prinos u odnosu na sortno, ali njego-
v a proizvodnja je znatno sloenija i seme je skuplje.

S etva sem ena

Setva semena moe bitl direkrna na stalno m esto i setva u leje ili saksi-
je, odakie se odnegovane biljke (rasad, odnosnosadnicc) kasnije prenose i sa-
de na stalno mesto.
Vreme setve . Prilikom odreivanja vrem ena setve m ora se voditi rau-
n a o planiranoj dinamici pristizanjeproizvoda, o uslovima prcnzvodnje, potre-
bam agajene vrste na spoljne uslove i mogunosti dinamike prijcma proizvoda
na industrljsku preradu.
N a Ci m seti'E. Setva m oe biti runa i mainrfca. Runa setva se izvodi na
manjimpovrmama, anaroito priiikomproizvodrv rasada. Mainski nain se-
tve m asovnose koristi upovrtarskoj proizvodnji alin a otv'orcnom polju. Posto-
ji veliki broj tipova sejalica, sa razmm zahvatima. pocev od malih runlh sejalica
sa setvom jednog reda do vi&erednih koje se mogu i agregatirati. Sve viee se ko-
riste pneumatske sejalice koje dajudobar raspored semena prilikom setve.
Setva se moe obaviti u redcve, pantijikc, kuice i omake.
Setva u redove je kada se serae seje tako d a jc rastojanje izmeu semcn-
ki u redu manje nego izmeu redova.
Ukoliko se posle nekoliko zasejanih redova ostavi vee meuredno ra-
stojanje, a zatim se nastavi sa uobtajenim meurednim rastojanjem, onda se
za takvu setvu kae da je obavijenau pantljike.
62

Ako se na jedno mesto poseje nekoliko zm a semena, a zatim se na od-

reenom rastojanju u redu. a isto tako i izmedu redova, zaseju sledea n e k o
liko eemena i taico dalje, nnda je to setva u kuice.
N ajzad, omasna setva je ona koja se obavlja bez praviinog rasporcda
semena. To je najloiji nain setve, je r se ne obezbeuje ravnomcran rasporc
semena kako horizontalno tako ni po dubini, te j e nicanje i razvoj biljaka ne-
ujednaen, to nepovoljno utic na ostvarivanje prinosa.

Tab. 25. Setveni noniMOvi

Potreboo Dubiaa Pcriod od secvedo
Kultura semcna sctve nicanjt (dana)
| (igflia) (u ffun) utleji upolju
Boranija J J 20160 30-40 4-7 4-9
Gtalak |1 Ufr-150 40-50 3-7 M0
Dirtja 2-3 25-30 5-8 M0
| Endivija a3-0.4 12-15 2-3 6-8
| Karfiol | C,7-0.8 8-10 3-4 5-7
Kelj 0.7-0.8 8-10 3-4 4-6
Kelj pupv 0.7-0.8 V lO 3-4 4-6
Kelcrnba 0,7-0,8 8-10 3-4 4-6
Kupus 0.&-0.9 8-10 3-4 4-6
K m uvac 1 -i,5 20-30 3-4 6-8
Kukuruz Scerac 1 20-30 70-90 - 8-12
Lubcoi 1 2-4 30-50 7-10 10-15
Luk cmi 70-90 10-12 8-12 16-25
Praziluk 2,5-3 | 10-12 6-tO 10-15
Mrkvo |1 fr-8 | 12-15 8-12 15-25
Papnka 1 -i, 2 10-1$ 10-IS 16-20
Paradaj? 0,2-0.3 S-I0 4-6 ^ 8
PaO>daa plevi 1 0.4-O.6 8-10 8-10 12-15
Paatniak 5-6 15-20 - 10-20
Pcrlun 8-10 12-15 ' 12-15 1\ 15-25
RadiS 20-25 12-15
 63

Nastavak Tab. 25. Sct>*cni oofinativi

Potrcbno Dubina Pcriod od sctv do

K U 1l u r a semcoa sctve oicanja (dana)
(kg/h*> (u mm> u l lcji u poJju
Kotkvice 15-20 15-20 2-3 3-5
Rotkva 5-8 15-20 3-4 6-8
Salats 0,5-1 <M2 4-5 6-8
Spano 25-30 15-20 4-6 8-10
Tikvice 3-4 30-40 4-6 6-8
Cvckla 20 30 15-20 4-5 6-8
C ekt 0 2 -0 3 5-6 8-12 16-20
C m ik o m 8-10 12-15 - 15-20
pvgLa - 15-20 14-16 25-30

D u m s a s e t v e . Zavisi u prvom redu od krupnoe semena, eneraije kiija-

nja, a i od slrukture pripremljenog zcmljiStfl. K rupnije seme seje se dublje. a
sitnijc plie. N a lakim zemljitima setvanioe biti dublja nego n ateim i zbi-
jenim zcmljitima, j'er klica m anje troi cncrgije za probijanje stabaoceta kli*
ce n a povrinu zemlje,

Dubina setve scmena povra, zavisno od iznetih faktora, kree se od

1 do 8 cm.
KottC/N* se m e n .4 zavisi od kvaliteta, krupnoe i gustine setve.
Okvim e norm e m ogu se videti u tab.25.
64

PROIZVODNJA RASADA POVRA

PROIZVODNJA RASADA U T O P U M LEJAMA

Tople leje irebalo bi po^iaviti na suvom, ocednom. srednje tekom i pro-

pusnom zemlj iltu .
U krajevim a gde s t ceste i jak e padavme, radi svake sigumosiL na dnu
toplih leja (jarka) treba postaviti drenau 2a odvoenje suviSne vods. Najpre
oa dnu leje iskopa mali jarak dubok 15-20 cm, sirok 25-30 cm. U njega $e
stavi orue povezano u snopie, a zatim zatrpa zemljom. Umesto prua mogu
se stavljati ljunak ili drcnske cevi od poroznc gline, ili plastike iji presek
unutranjeg Uela iznosi oko 5 cm. U tom sluaju drenau treba praviti sa bla-
gitn nagibom i povezaii je sa glavnim odvodnim kanalom.
T o p l e IEJE V PLASliCMOM TVNELU. Ako se plantra rana proizvodnja povr-
o, ondase sa proizvodnjom rasada moro ranijc zapoeti (decem bar-januar).
Ukoliko se ne koriste pcstojee ukopane leje, onda ih treba podizal: u plasti-
nim tunelim a.jcr su u takvim prostorim a m anja temperaturna kolebanja nego
u toplim lejama na otvorenom polju, to je izuzetno vano za normalan razvoj
rasada.
Pored toga, tople leje u plasiinom tuneiu imaju tu prednost to je rad-
nik u toku rada zatieo od padavina i hladnoe, ali je neto smanjena jaina
svetlosti za potrcbe gajcnih biljaka.
Prilikom podiznnja toplth leja moro se voiti raunada u oeposrednoj bli-
zioi budc dovoljno vode za zalivanje. Takoe, treba nastojati da pridup topiim
lejama buda lak i jednoavan, kako za oveka tako i za prevozna sredstva.
IZBOR STAJSKOO UBRJVA ZA ZAGKEVANJS TOPLE LEJE. Toplota koju daje ne-
zgorelo stajako ubrivo nastaje aktivnou m ikroorganizam a-fem entacijom .
Ima mnogo vrsta mikmorgamzama. a svi se d elen a aerobne, k o jisu aktivni u
razlaganju organskihnaterija u prisuslvu vazduha, i an&erobDe. k jji su akliv*
ni razarai u o d su tn o ri vazduha.
Svei stajnjak slocn u toplu lejupoinje nsagorevatiMzbog delovanja
bakterija, te se na u j nain razvtja toplota koja zagreva leju.
 65

IColiina toplote koja se oslobaa iz nezgorelog stajnjidca zavisi od vr-

ste stajnjaka, odnosno o sadrincsuvih materija, m ikroflore koja se u njemu
razvija, dostupnosti vazduha i debljine sloja nezgorelog stajskog ubri va (ako
je slo j lanji, razvie se m anje toplora, i obratno). Regulisanjem uh faktora roo-
e se priblino regulisati i temperalura u toplim lejama.
Konjski stajnjak razvija vise toplote i bre se raziae od ostalih ubriva
domaih ivotinja, je r je suvlji i itna vie nerastvorljivih organskih inaterija,
kojuna se m ikroorgsuiztni hrane.
A ko sc cli d a sagorevanje b jd e snano (bumo), nezgoreo stajnjak se ne
sm e jako nabijati, je r u njega mora lagano da prodire vazduh. Ako j e pak ne-
potrebno visoko zagrcvanje, nezgoreii stajnjak treba to vise sabiti da bi sc
smanjilo prisustvo vozduha i to p k ta postepcno oslobaala.
D a bi mikroorganizmi mogli normalno da s e razvtjaju, potrebna je op-
tim ab a vlanost ne2 gprelog stajnjaka, j e r j e suva sredina nepovoljna, kao i
previc vlana. U koliko j e nezgoieo stajnjak suv, treba g a zaliti toplom vo-
dom, a ukoliko j e previe vlaan, izmeati ga sa plevom, strugotinom od dr-
veta i $1. N ajpovoljniji sadraj vodc u stajnjaku je oko 70%. To ubrivo u
procesu ra2laganja daje upooetku tem peraturu koja dostie do 75*C, a kasni-
je se smanjuje na oko 30C, to traje oko dva meseca.
Govei siajnjtik ne razvija visoku tem pcraturu (u poetku oko 40C),
>aii dosta vode i postepeno se razlac. N a jb o lje g a je meati sakonjskim
stajnjakom. Nepovoljna osobinam uje to se na njemu razvijajuplesni koje ne-
povoljno deluju na m lade biljice. D a bi se spreio razvoj plesni, prepokriva
tankim slojem ivog krea ili pepeia. Ako lo ubrivo izmeamo sa piljevi-
nom od drveta iii pozdera, ono pri sagorevanju daje viu temperaturu, skoro
kao konjsko.
Oviji sTajrtjakje po svom dejslvu slioan konjskom i moe se upotrcbi-
u u smei sa ostalim stajskim dubrivima.
Svinjski stajnfak, kao i govedi, ima dosta vode (oko 8i% ) i moe se upo-
irebiti sam o u smei sa ostalim ubrivima i raznim m aierijam a (strugotina,
>lama, p o z eri sl.).
L ise i grvdsko sm ece moc 3C takoc upotrcbiti za tople leje, i to naj-
holje u smei sa ostaJim vrstam a sajnjaka.
PR/PREMA NRGETSKOC SU TEftfliLA ZA PVNJESJE TOPUH LEJA. SveC Staj-
koubrivo i ostali malerijal za zagrevanjeposlc iznoenja izstaja najpre tre-
izmeati. Obino se m ea konjski stajnjak sa govedim ili nekim drugim
'tajnjakom . pri eemu se vodi racuna da vianost ubriva bude oko 70%. Za-
um se ubrivo slae u gomile pravilnog oblika pcred samog m esla gdc e se
66

poizati topla leja. Tako $loeno dubrivo oslavlja se u gom ilam a nekoliko da-
na da se zagreje. U kolikosu u to vremc mrazcvi jaki, a ubrivo delimino $u-
vo, zagrevauje <tc biti aporije. Da bi se to izbeclo, ubrivo se pri slaganju na
gom ile poliva toplom vodom, a zatim pokrije asuram a ilr plastinom folijom.
To se radi i onda kada je jedan deo stajskog dubriva smrznut.

80

KnHanjt rmperarure pri tagonvanfu rainih vnta ttkibHvu

(prema podKima Dibavskog. po navodu V. I, Edcliajna)

PVNJmiE LEJA SVEtlM NLZGORFJJM DVSRHVM. FoStO se hpicm i m otenjal 23

zagrevanje toplih leja, iskopavaju se ili se oistc jarci (rupe) dubine do 80 cra
ili manje, to zavisi od toga d a U se prave tople ili polutoplc ieje. irina i du-
ina jarka trebaJo bi da bude kao kod rama ili neto vea (1,5 x 4 m). Fotom
sc na dno jark a stavlja sloj kukuruzovinc, slame, lia ili slinog materijala
(oko 10 cm), koji slui <ao izolacija, kako bi se toploU due sauvala. N a taj
sloj dolazi svee stajsko dubrivo ili neki diugi materijal za zagrevanje.
 67

V anoje d a se svee stajsko ubnvo ravnom erno rasporedi i dobro sa-

bije. O d pravilnog i ravnomemog sabijanja. kao i debljine sloja i vrste ubtv
va zavisi duinazagrcvanja topleleje. Debljina sloja Irebalo bi da bude 30-80
cm. Ako se leje prave poCelkom februara, debljina moe biti 4 0 -6 0 c m . To su
srednje to p k ili polutople lejc. Ako se leje prave poetkom januara ili jo ra-
nije. sloj sabijenog sveeg ubriva trebalo bi d a bude 60-80 cm. Nakon sla-
ganja i sabijanja ubriva stavlja se okvir.
S premamje z sm u i Sta za toplb leje. D a bi se bitjke to bolje razvijale,
zemljite u topltm lejama trebaio bi da j e bogato hranljivim sastojcima, lako
pristupacnim za ishranu biljaka. sa dobrim vodnim i vazdunim reimom. Da
bi se to posdglo, zemljite se moe pnprem ati i na ovaj nttin:
- gom ji, obradivi sloj batenskog zemljiia. bez korova, usitni se, pro-
seje i sloi nedaleko od topiih leja;
- dobar kom post se proseje i ostavi nedaleko od pnpreraljene zemlje;
- najzad $e dovoz) pesak i slae pored le dve gomiie.
Sm ea za topfe k je pravi se od dva dela komposia treseta ili jednog dela
batenskog zemijita i toltko sitnog peska. M anja odstupanja su mogua.
Dezinfekctja m ckvvinc zemljtla. Proizvodnja rasada povTa b ez prcl*
hodnog sprovoenja mera za elirainisanjc bolesti, ieloina i korova predsta*
vjja veliki rizik. Proizvodnju rasada trebalo bi zasnivati na prethodno
proverenomzdravom semenskora materijalu i zemljiltu k o je je dezinfikova-
no. Dezinfekcija zemljita se moe izvesti vodenom parom i hemijskitn sred-
stvima,
Termosterilizacija (dezinfelcija \odenom parom ). Zem ljiste predvide-
no za proizvodnju rasada izlae se tretmanu preko 3 asa, na tem peiaturi iz
nad 90C. N a isti nain se obavljz I termoslerilizacija proizvodnih povrsina u
staklenikim objektima. To je jcdna od Dajboljih, ali i najskupljih dezinfekci*
ja. Dezinfekcija vee koiiine zeir.ljita obavlja se specijalnim u re ajem - ma*
Mnom, dok se za manje koliine stavlja reetkasti sud sa zemljotn na posudu
u kojoj se zagreva voda do isparavanja.
Dezinj'ekcija zem jt ia hemijsknn preparaiima. Za hcmijsku dczinfekci*
ju najcSc sc konste prcparati ko;i eluju gusuiu - fumtgaoti - kaoSto je me*
sdbromid, vapam. u vidu granula.kao to je basamtd ili uvapin. Tcm peratun
:rebe da bude iznad 15C. Pored toga to skoro svi navedeni preparati suzbi*
jaju mikroorganizme, veina ih d d u je i na semc korova, odnosno imaju ber-
bicidna svojstva. O d dezm fekcije do setvc treba da prode od jed n e do tr.
nedelje, tozavisi od upotrebljeno^ sredstvn. Svako sredstvo za ovu svrhu im t
upulstvo o korienju.
68

Dtsinfekcija zem ljt Termrka ditnfifkaja meavine sufsirata

za m anje potrcbe u adapfirancnt bureiu

Ukoliko u pretbodroj godmi nisu primecne bo)e$li na biljkama u siaklc-

niku, plasteniku i tuploj leji. ondo nije potrehno izvriti detaljnu dczmfckciju
zemljiita. Meutim, ako nije tzvrieria dezinfekcija u ve formiranoj leji, bilo bt
dobro 7 d o 10 dana pre setve m p o red iti 50 > 70 g/m: nekog fimgicida (kaptan.
ortocid i sl.) a zatim prekopali zemljiSte i leju pokriti prozorima i astrom.
Dezinfekciju je mogue izvesti zalivanjem emljita mstvorom navede-
nih prcparta u konccntraciji od 0,2 do 0,25% pre setve semena na 7-10 ann.
PUNJiKJE T O fiB l e j s DBZiSF!KDi'ASOM z e m u o m , Posle nekoliko dana dezin-
fikovana sm ea zemlje stavlja se n a sloen nezgoreo slajnjak tople leje, gde je
ve sloen svei stajnjak, u sloju od 10 d o 20 cm, to zavisi od togada ii e se
biljke u istoj leji due iii m anjc zadrati. U koliko ostaju du ie. sloj treba da
bude dublji, a ukoliko se planira pikiranjc rasada, ooda tanji. Po jednim pro-
zorom tople leje potrebno jc su v iii od 0,20 d o 0,25 m priprcmljene meavi-
oe zemlje. Poto sc zem'jiic poravna. stavljaju sc prozori i pokrivaju asurama.
Prvih nekoliko dana posle toga isparavaju se jz nezgorclog stajnjakr. n u n i Stet-
m gasovi, a javlja sc i visoka tcinpcratura. Nakon 7-10 dana ieja seotvara, zc-
m ljitc prekopava, da bi ac odetranili tetni gasovi i zcm ljite ptovctrilo, a
zatim seo b av lja setva.
S etva. Sctvu jc patrebno obaviti 5to paljivije i na vreme. Rok setve je
razlin za razliite vrstc povra, azav isi i od toga da li se eii proizvodiii ne-
ka rana, srednje rana ili kasna kultura.
Z arau u proizvonju seju se. na primer, paprika i paradajz poetkom fe-
bruara, a za kasniju u tnanu. Prc sei\-e leja se dobro provetri, & ako je zemlji-
tc prcvlano. nekoiiko puta sc prckopa d a bi se prosuSilo. Najpovoljnija
 69

temperatura zemljita za setvu je oko 25*C. Ako j e temperatura previsoka, pre

setve zem ljite se prozrai, provetri da bi se uspostavila potrebna temperatL-
ra. A k o je zemljite u toploj loji suvo, treba ga n ajed an do dva dana pre setve
dobro zaliti. Koto se zemljite prekopa, poravna i lako pntisne daskom, oc-
nosno sabijaem, seje se.

ta b . 26. OrijenEadoni rokcvi - proi/vodaje rasada u lopiim tejama

(po M. Popoviu, 1984)

Hal r n?
Starost
Vrsta Vte m a kpliCina broj rasada
ra $ ad a s c Iv c
semena odgajenib (u danima)
(8) biJjaka
Pnradajz:
- gusL za pikiranj 6-8 1.200 15-25
- pikrran 10 x 10 cm 01-I5.lt - 100 65-75
- pikiran 6 x 6 cm o i-io .in - 270 45-55
- nepikiran (pOxni) 15-25. III 2-3 350 35-45
P a p r i ka:
- gust, za [Hkrranje 10-12 . uoo 15-25
- pikiran 8 x S cm o i-to .n - 150 70-75
- pikiran 5 %5 em 25.U-05.II1 - 500 40-45
- ocpikiran (pozni) 1525.111 6-8 500 40-45
Plavi patlidan:
- gust, za pikiranjc 8-10 i.200 10-20
pikiran 8 x 8 gm 01-10.11 - 150 70-75
- ncpiknan (pozm") 25.U~05.IH 3-4 400 55-60
Kupus i karfiol:
- tfusi, za pikiranje 8-10 1.200 10-12
- pikiran 6 x 6 cm 01-05.11 270 45-55
- ncpikiran I0-15.II 5-6 400 40-45
Krastavac (u saksijama) 25.131-05 .IV 90 40-45
Tikvicc{u sakSijajna) 25.HI-05.tV
90 40-45
Salaia (nepikirana) 01-05.11 2-3 1.000 20-30
70

Setva rooe biti omske i u redove. Sctva omaSke jo najei nain setve
u (oplim lcjama. Ipak n ijep jtp o ru cljiv ajerseb iljk e nerazvijaju pravilno ipod-
jcdnako. fe s to su vrlo gusto ili retko zasejanc, imajutiejednak hranljivi prostor,
usled ega se jedne oonrnlno razvijaju, a droge blede i propadaju.
Servora u redovc pos:ie se ravnomemi raspored semena, jednovtcm e-
o mcanje, pravilaji razvoj oiljice i velika usteda u semenu. 1) toploj b ji pra-
ve se redovi, runo ili specijalnim martcerima, u obelcene redove pclae se
seme. kojc se prekrije slojem meavine zem lje od I do 1,5 cm. D a bi zemlja
bolje prionula za seme, sabije sc pritiskivanjem ravnom dasicom. Posle toga
leja se zaliva toplom vodom {20-25^0), prvenslveno da bi estice zemlje jo
bolje prionule i da vlaga sa toplotom i vazduhom omogui klijanje semsna. Na
kraju stavljaju sc prozori prcko lejc. a asurc preko prozora.

U slovi za klijanje semena. Zdravo i klijaso sem e moe nii. odnosno

klijati ako se obezbede sledei spoljanji uslovi: tempcratura, vlaga i vazduh.
Kada seme doe u vlanu sredinu. dolazi d o bubrenja, tj. poveanja za-
prem inc semcna, To je isto ftziki proces. je r ne samo seme ve i druge or-
ganske materije m ogu bubriti. U koliko se taj proces odvija u odsutnosti
vazduha, nee doci do klijanja. Brztna bubrenja zavisi od koliine pnticanja
vode u neposrednu blizinu semena.
Pored vlage t vazduha, za uspeno klijanje semcna poirebna je i to p b -
ta. Najvci broj povrtarskih semena klija na temperaturi izmeu 10 i 15C, aii
ima i takvih koja se zadovoljavaju i sa niom temperatuiom (3-lOC).
N bga rasapa . Nega rasadau toplim lejama sastoji se u stvaran u povolj-
nih uslova za rast i razvie biljaka. Ti uslovi su: zalivanje. provelravanjc, za-
scnjivanje, presaivanje. prihranjivanje, zastita od biljnih bolesti i tetoina,
svetlosni rcim, kaljenje rasada i dr.
 71

Zativanje. Obezbedili rasadj dovoljno vlage je d n a je od najvanijih i

najneophodnijih m erz. Pri zalivan u rasada mora se naroi(o paziti n a vreme,
koliinu, kakvou i tem peratunj \o d e. Zalivanje treba poeti u periodu kada
sc zcmljiie sui i po povrSini i podubini.
K ada su dani bladni, )eja se ialiva u najtoplijem delu dana. tj. od 12 do
13 asova, a kada su dani topliji, ujutro ili predvee. Ako se ustanovi d a je ze-
mljiSte suvo samo na povrSini, onda se zaliva manjom koliinom vode, tj. sa*
mo se oroava. Z a zaiivanje se koristi kanta sa reetkom. Zbog nagiba tople
leje, njen gom ji (sevem i) deo se brzo suSi, pa je potrebno da se zaliva veom
koliinom vode nego donji (juni deo). Ako vreme dozvoljava, posle zaliva-
Dja ostavljaju se otvoreni prozori, da $e leja provetri. Ima rasada koje ne bi
trebalo zalivati re&etkom prcko lik a . ve uz struk u blizini korena. To su kra-
vtavci, tikvice iubenice i dinje.
U velikim povrtnjacuna zaliva se i crevom na ijem je izlaznom kraju
rcietka, ili se drugi kraj creva privnti u runu ili m oiorau pumpu. koja po-
uskujc vodu u crevo. Pored toga k>risti se i sistem vctake ki$e.
Najbolja voda za zalivanje je kinica ili rena voda. M eutim, zalivati
c moe i bunarskom vodom koja mora da budc uslajala, tj. mora da ostanc
dan-dva u bazenu lli se podgreva.
Tcmperalura vode za zalivanje mora biti podcena prem a temperaturi
zcmJjita tople ieje. To se postie ra taj nain to se voa zagreje u kazanima
iii drugim pogodnim sudovim a.azatim se m ca sahladnom tako datem pera-
tura bude 18-2 5C.
Kod zaiivanja je osnovno pravilo da rasad ne sm e a pati od sue, ali ni
od suviine vlage.
O driavanje temperature i \Hjinosti. P oito biljkc prolaze kroz razliite
:aze rasta i razvia, potrebno je podeavati tem peraluru i procenat vlanosti u
oploj leji. Ovi vani faktori kreu se u relacijama predvieuim u tab. 27.
P ro m ra va n je. U procesu razlaganja svcleg stajnjaka u toploj leji oslo-
*jdaju se ugljen-dioksid i drugi gasovi. koji u jakoj koncentraciji mogu biti
icini za rasad. Da bi se otklonila in opasnost i rcgulisala toploia, neophodno
v proveiravanje. O no je potrebno i zbog toga to se u neprovetrenoj toploj le-
lilvaraju predusloviza razvoj raznih gljivinih bolesti.
PoSto se obavi setva, tople leje se svakodncvno provetravaju, ak i ka-
l i je hladan dan. U takvim .sluajevima prozorc treba brzo otvarati i zatvara*
kako b i se vazduh bar delimifino izmenio. Kada biljice ojaaju i vreme
poslane toplije, prozori ostaju ducotvoreni. Prozori se otvaraju pomou pod-
metaa koji omoguavaju da se prozor, prema potrebi, podie m anje ili vie.
Prozorc uvekpodizati sa suprotne stranc od pravca duvanja vetra. K adaje vre-
*ne ttho i toplo. prozore otvarati naizmenirto.
72

Tab. 27. Poeljna icmperatura i rclativna vlanosi u toptej fcjt

T c t n p c r * i u r a v a z d u b t u 1X
*

iljna 4 -7 1 g d a lja n pcriodti 0

vr>ta
onaM kon
nicanja I dan
MVw

I
dan no sunan oblaan i * 0.
kupusnjac 10-12 1 6-10 16-18 12-16 8.-10 70-80 jtko
pandsj u -T s " m T 18-26 17-19 8 -1 0 dT s jako
papnka 13^)6 a- 1 0 20-27 17-20 10-13 60-75 umcrcno
-
krasttvac
lubenka Ifr-IR 14-16 20-22 18-20 16-17 70-80 umcreno
dinja

Ostm od spoijne lemperaiorc, duina proveiravanja zavisi i od vnue rasa-

d s i doba uzrasta. Tako je, n a primcr, paratvjz otpomiji od paprike i leja se mo-
e iz la p ti spoljnoj lemperaiuri od 10 do 1SSC, dok leja sa kupuaom i kdjora
moc. bcz Stctc po raiad, dabude dnc izloena spoljnoj icrnpcraturi ispod 10C .
Kada naslanu toplidani i biljke u toploj lcji poodrastu. prozori.se skida-
ju ujutro, a uvee ponovj slavljaju. M euiici, ako ne preii opasnost o d rara-
za, prozori se m ogu osiaviii otvoreni 4 toku noi. A ko se ne obavljt rcdovno
provetravanje. rasad paprike, paradajza i drugih biljaka p o su je b le d slab i la-
ko oboleva od gljivinih bolcsti.
Zasenjivanje. K ad i sunce jae i due pripec. rasad u toploj leji se za-
scnjuje. je r topli sunevi zraci prolazei kroz staklo postaju joS jai i mogu
priti mladi rasad. Da bi se izbegla oiteenja rasnda. preko prozora se sta-
vljaju ratke plctenc asure, najee od trske. Ako se asura dri due nego ito
je poirebno. rasadu se n o c naneu velika teia, jc r je za pravilno razvijanje
biljk neophodna i svetiost. Zsrlo zascnjivanje u ranim jutam jim asovima ni-
je preponjljivo. ve jedino kada je sonce previse jako.
Leje se mogu zasenjivati i na taj nain Sto se su k la na prozoritna prema-
i u nekom bojom, a joS bolje ako se napravi sm eia od zem lje (ilovaa) i kre-
a Premazujc se obicno elkom za kreenjc.
Plcvljenje. U toploj leji su povoljni uslovi zn razvie rasada, ali isto la-
ko i 2a razvoj korov'skih btljaka. Ukoliko se oije dobro izvrila dcziafckcija ze-
mijita, onda plevljeoje m ora da se obavi na vremc, je r korovskc tiijke mogu!
potpuno da uguc rasad. I
Zato bi plevljenje trebalo pocti dok su korovske biljke jo i male. P rJ
plevljenja rasad nekoliko asova ranije ireba zaliti, ali ne suvie.jer iz umeJ
reno vlanog zemljita lake se odsiranjuju korovi. Posle plevljenja rasad $4
zalije, da bi esucc zemljc prionule oko golih zilica rasada.
 P rj\&tr<2 \'an}c foptih lejp

O dabvvnje biljcika rasada, U toku nege rasada iz leje treba odslranjiva-

u sve obolele i zakrljale biljkc. To odstfanjivanje biljaka mora d a budc rig o
ro?no. Prilikom pikrranja rasada notrebno je oabrati ssm o potpuno zdrave i
lepo razvijene biljke. To j e vaan struni posao koji treba da izvode slruna i
dobro obucna lica.
P re sa h m je (pikiranje) rasuda. Da bi se to boije iskoristio skupoceni
prostoru toploj leji. setv ase vri rm ogo guse nego Stotreba za normalan raz-
u tak biljke, Tako gnSr* zasnnvan ra^ad ra?re4oje prPsaivaujeEn u dmg
leju, gdc se svakoj biljcici daje vei hranljivi prostor, Porcd toga, presadiva-
nje ima za cilj da a biljkam a od poctka razvoja prue povoljni uslovi i po-
.rcban prostor za dalji razvoj, Da bi se obavilo presaivanjc, lopla leja se
prethodno priprema.
Znai, sve toplc leje se ne prave odjcdnom. ve postepeno, kad nom za-
trebaju. Presaivauje m oepocti im biljka obrazuje 3 -4 Iistla, Pre presa-
ivanja u tople ieje tem peraturam ora da se ustali, a tetni gasovi odstrane.
74

Presauje se kada je vreme bez vctra, a lemperaiura spoljnog vazduha

fznad 0C. Poto se novopnpremljena leja prckopa, poravna i letvicom napra-
vc brnzdice, ratad se pailjivo vAdi iz zalivenc leje, da se ile to manje povre-
de, i presauje. Biljke se prcsauju d u obeleenih redova na odreenom
rastojanju kada su form iraia dva prava lista. N a pnm er, rasad cvekle i celera
na rastojanju 5 x 5 cm , kupusa i kelja na 6 b 6 cm , paraajz i plavj patiidan
na 10 x 10 cm, paprika na 8 x 8 cm. Pri tom se pazi na dubinu saenja, koja
treba da bude vea nego u prethodnoj toploj leji.
Sanja se moe obaviti u saksije koje se posUu u toplu leju. Posle pre-
saivanja rasad se dobro zalije mlakom vodom i zatvore prozori leje. Ako je
vrem e sundanck preko prorora se stavljaju asurc koje oslaju oko dva dana. Za
to vreme leja se redovno provetrava. Ukoliko je vrcm e oblano, asure se ne
stavljaju preko dana ve samo prcko noi. Slcdeih desetak dana, dok se bilj-
ke dobro phm e u novoj sredini. lcja se (akodc zasenjuje.
Prihratijhvnje. A koje dobro sastavljena meaviua zem lje, dubriva i pe-
ska, phhranjivanjc nije potrebno. Medutim. ako se primeti da rasad nije zclen,
bujan i vrst. potrebno ga j e prihranjivati. Od mineralnih ubriva upotrcblja-
vaju sc azolna, fosforna i kalijevaubrivasa mikroelenientima ili njihnve me-
iavine. Sve vie se rasad prihranjujc i mikrobiolokim ubrivom Slavol.
Prvo prihranjivanje vri se 10-15 dana od pikiranja, druga dva u razma-
ku od 10 dana jedno od drugog, a osiala po potrebi. Trebalo bi da prvo i dru-
g o prihranjivanjc ima dva puta slabiju koncentraciju dubriva od kasnijih.
Odreene koliinc dubriva rastvaraju sc u 10 iitara vode i njima se zali-
va rasad. Rastvor ubriva moe bhi o jedne vrste ilt kombinovan, ito zavisi
od potrebc za hranljivim materijama koje nedostaju biljci. Poto sc vbavi pri-
hranjivanjc. potrebno jc isiom vodom spiratt biljice, kako nc bi dolo do
otcenja - ocaotina.

Tab. 28. Orijentacioni nonnativi prihrtnjivanja nsactn

veitaCkini dabrivima

1 Pnhranjivsnje
K*r i v i v * n* 10 l i t s r a vodc)
vcitft-fcog u b r i v a
111 IV
1 _ 11
KAN 10 10 20 20
Supcrfasfat 35 35 70 70
K&lijumovaso \ 20 \ 20 40 | 40 |
Mciaaodubrivo NPK -15:15:15 50 | 60 S0 | 90 1
 75

Sveilosni uslovi. D a bi se rasad normalno m ogao razvijati, pored osta-

U i povoljnih uslova, treba nastojaii a se biijkam a obezbedi to vie svetla.
Frozori toplih Icja i drugi prozim i materijal, koji se koristi kao zatita od hlad-
oce. treba uvek d a budu ejsti, a asure, kad god je to moguee, treba skinuti ra-
oo ujutro, a vratiti ih kasno uvece.
K aljenje rasada. Da b i biljke ovrsle i dobro podnele presaivanje, tre-
ba preduzeti m ere koje usporavaju njihov b rz porast i i2 duenost. To se posti-
e niim temperaturam a i manjom vlanou.
Pred rasaivanje, 10-14 dana, prozore toplih ieja treba potpuno skinuti
u toku dana, aposlednje nedelje i preko noi kako b i se biljke priiagodile spo-
IjaSnjim uslovima koji ih ekaju na otvorenom polju.
Suzbijanje bolesti. Ukoliko zemljitc nijc dobro ezinllkovano, onda se
mogu pojaviti bolesti. Gljivica (Pyiiutn debarianum) izaiiva poleganje rasa-
da, a zatita se sprovodi preparatima cineb S -5 0 , maneb, ortocid, ditan M -4 5 ,
zalivanjem rasada rastvorom tih prepurata, u koncentraciji od 0,25% do 0,3%.
Zalivanje se sprovodi samo u sluaju akonije izvrena dezinfekcija zemljita,
odnosno u m om entu pojave te bolesti.
Cljivico n n p o d a stablo rja p r c l a z u i z m c u z c m l j e i v a z d u f j a , stablo sc
stiava, pocm i i biljka pada. Bolest st brzo iri, Radi svake sigum osti biljke
trebaoprskati 0,75% -nim rastvorom bordovske orbc ili ortocida u vTeme for-
m iranja prva d va 1ista.
Suzbijanje rovca (Gryllatalpc grytlaxatpa). R ovacje opasna tetoina u
odjaiaJitima rasada. O npreseca miade bi]jke odmah iznadp o v r tin e zem lje
ili ispod njc. U nitava se mamcinia od prekrupe i mekinja. N a kg hranljive
m asedodaje s e 5 g lanate 90 W P ili nekog drugog preparuta. M amci sc posta-
vtjaju izmeu redova biljaka i po iv.ci leje.
O srale meve. N apom injem o da se sneg u toku zime m ora to pre izneti
izvan toplih leja. To se ini zato da se ubrivo u toplim lejama pri topljenju
snega ne bi rashladilo.
Ako rasad poraste do stakla na prozorima tople leje, ramovi se odignu
tako to $e ispod njih stavlja nekoliko cigala, i svee ubrivo nabije okolo da
ne bi proirala hladnoa.

GAJENJE RASADA USAKSIJAMA

Gajenje rasada u saksijama primenjujc se u proizvodnjt due vreme. Is-
kustvo govori da je rasad odnegovan u saksijama davao bolje rezultate u p ro -
izvonji nego rasad gajen na uobiajen rtain.
76

To j c i raaunJjjvo, jc r se priJikoro sadnjc rasada korenov sistem skoro ni-

m alo nc oteuje pa biljknnesm etano nastavi razvoj. Duc vremena su sc ko-
ristil saksije od oplemen ene zemlje. O ne se obino prave maSinskj, a pune
specijainom m ciavm om zemlje i komposta ili sc uzim a sa ledm e slcj zeznljc
koji je vrsto povezan korenovim sistemom irava. A ko se za saksije korisU
zemlja sa ledine (iravojaka). ona sc mora prethono skinuti gornji sloj (2-3
cra) travnatog dcla. Zatini sc vae kocke zemlje dimenzija 10 x 10 x 10 cm. Da-
nas se to sve rec ini.

) Sak&ije fertilpot h> Saksije ifipot

Saf&uc

U poslednje vrem ekoriste se i tresetnc saksijcrazliilih im enzijai for-

mi, koje daju izuzctno dobre rezultatc.
Papimate saksije - ,,paperp<H metod. U novije vreme, pored poznatih
difipot saksija pogodnili za odgajivanje rasada povra, proizvode se i papir-
nate (paperpot) saksije.
Sutinu tog sistcma ine papcrpot setovi. Oni se sastoje od vceg broja
estoflgaonih papiraih sik s ija b e z dna. vczamh lepkom koji jc rastvorljiv u
vodi. Po zalivanju s e u vodom saksijc se odlcpljuju jedna od druge, a lcpak k>
ji povezuje samu saksijt d rf i se due.
Najvaniji sastoja.< paperpot saksije j e papir, koji se rastvara posie od*
icdcnog \T cm cna. tako da se korenov sistem ncsmetano razvija. Dllo saksijfl
zatvaraj u plasiini zast ira i.
Dobar supstrat za punjenje papcipot i svih drugih saksija treba da obe&J
bedi ne sarao mehaniku vczu i podrku biljci, vc da zadovolji i tri van^
zahtcva biljke:
- d adobro uva vodu zabitjku,
- d a je rastresit i prozraean za koren.
- da zadrava \ dje hranljivc maierijc biJjci.
 77

Fizike osobine materijala (sroele) 2a punjenje saksijam oraju ostati sko-

ro neizm eajene za sve vreme rasta. M aterijal treba a bude srednje kruptioce
3 -5 mm, je r e to dati najboiju uravnoteenost vazduba i voe. Tbkoe. treba
dabude i m anje speeiFtdne teiine, radi lakeg manipulisanja koniejnerima.

a) Rasad odotgovaa h ? Rasad odntaovafl

u papcrpcC' saksijaitta u prcsovtmira sakijama
Rtiaod iH/igo\'an u saksijamu

Kao materijal za punjenje paperpot saksija najbolje je koristiti srednju

te k c iju 2a vedinu dimenzija saksija, a za male saksije finu granuiaciju.
Ne preporuuje se punjenje saksija obinom zemijom oranicnog sloja,
zbog koinpaklnosti i leinc. Mcutim, mnogi koriste jedan manji eo batcu-
*kog zemljita pomeanog sa dobro zgorelim stajnjakom, odnosno kompo-
om uz dodamk jedne treiue treseta, ili piljevine od drveta.
Sve vrste treseta imaju kiselu reakciju. Zavisno od zahteva vnsie koja e
^ g a jiti u tom supstratu treba popraviti pH. Hemijskom analizom tresetautvr-
3uje se pH vrednost, a njegova korekcija se popravlja dodavanjem kaicijum -
-karbonata, najccsde koliinom od 3 o 5 k g 'm \
Sm ei materijala m ora se dodati potrebua koliiita NPK ubriva. Odnos
branljivih materijala zavjsi od biljke za k^ju se sprenia zemljina smea.
Punjenje saksija pripremljenim materijalnom obavlja se runo ili ma-
inski.
S e t v a SEMEKi D a bi $e izbegla pojava previe pi'aznih saksija u
u sak su e.
aistemu gajenja rasada, neophodno je da se koristi scme visoke klijavosti i cncr-
gije klijanja, odnosno zdravi vegetativni delovi biljke ako se razmnoavanje
vri na taj nain. Svakazasejana slabo klijava semenka moe prouzrokovati da
78

saksija bude bez biljke, to poveava cenu sadnica. Zato seme treba kiiibrira-
ti i upoirebiti najbolje frakcije. Tada sc seje samo jedoa scm enkau aaksiju.
Ukoiiko bi se eejale dve ilt tri semenke, irbegla bi se pojava praznih sak-
sija, aH se tada dobija pregiist broj biljaka u saksij), pa se mora proreivati. Taj
nam setve irai dosta semena i rada. Zbog toga j e bolje sejart p o jednu semen-
ku, a biljice posebno posaditi i odnegovati pa i zasaditi u prazne saksijc.
Bez obzira na tip sta-
P hspr SM A s t a k u a s Z4 PPJJEM s z i v v A i n e o v r a Sa d a .
klare ili plastenika, potretoio je objekat oisltti i dezinftkovali. A ko je pod iz-
bctoniran, onda se na njega nanosi sloj peska 3 -5 cm, koji siui kao renaa
za odvod vjUca vode iz saisija. N a zastrt pesak slau se asejani setovi (nosa
vie saksija) jedan uz drugi. Potrebno je ostaviti stazu za prolaz zbog nege ra-
sada, popunjavanja praznii mesta i slino. N ajbolje je ako se setovi sloe u vi-
du leje od 150 cm , sa stazom irine 6 0 -7 0 cm.
Meutim. ako se eJi da se to bolje iskoristi zatiden prostor, onda leja
moc biti ira, a staza u& Kroz sredinu objekta ostavija se prolaz zo viljukaj
ili za trakasli transportcr.
Ukoliko se radi o [riasteniku sa zcm ljanim podom, onda je potrebno is-
pod drcnaznog pcska poseaviti plostinu foliju. Ta folija treba da sprci prodi-
ranje korenovog sistema biljke rasada u zemljite, je r b i se pri iznoenju rasada
na otvoreno polje otelio koren, a i posao bi se tce odvijao.
U objektu (staklara, topia lcja iljplastcnik) treba obezbediti odgovara-
juu tcm pcraiuru prcma zahtevima biljke koja se gaji. Pored toga, neophod-
no je imati dobru regulaciju provetravanja.
Ncgo rasada, kao ik o d dnjgih narna proizvodnje, sastoji se od zaliva-
nja. prihranjivanja, provetravanja. zatite od bolesti i tetoina.
pRtfHEM A * .isra i u t r a n s p o k t . Uoi dana sadnje rasada pcrfrebno je obil-
no zalivanje. Ukoliko su povrine za sadnju blizu mesia proizvodnje, onda se
rasad stavlja n a manjc ploe, veliine seta, i nosi do m esta sadnje.
Ako se rasad nalazi na ploi. moe se utov&riti specijalnim vilama, ko-,
je imaju na vrhu otricu za rezanje korena koji su eveotualno prodrli u zem!ji-|
te. To se dogaa ako pod nijc betcmiran. Rasad se iznosi iz zatiencg prostonj
pomou pokretne trake ili sistema viljukara.
Ostale mere nege su uobiajene.

PROIZVODNJA RASADA PO M O U KONTEJNERA

Danas se sve vie u proizvonji rasada primcnjuje tzv. kontcjDerski 4

stem . koji ima niz prednosti u odnosu n a klasian nain. Kontejne'i mogu bfl
ti od raznog materijala(sDropor, p b stik a i sl.).
 79

korttij n tm i* pftiiziixtnj? m&oda

Pored papcrpot sisiema dosta naglo sc iirc spccding korrtejnen u SAD

koji su napravljeni od poliesterskc mase K o n tejn crjeu \id u ploe uine 5C
do 100 cm , Sirine 50 do 75 cm i debljtne 5 do 10 cm, u koju su uiisnuli otvori
u vidu saksije (elija). K om orc kcd spccdlinga m ogu b:li razJiite (uliudiiC*
ne, prizmatine i dr.), prenika 1S d o 50 mm, Donji deo kom ore je delimino
otvoren,
elije se pune hranljivim supstratom (me$uvina komposta, iresela, ze
mlje I pcskauzdodaiakm inerainlK ijbrivaJkoji m orabiti dczinllkovan pre ac-
tve, Zasejani kontejncri se dre na odgovarajuoj temperaturi, vedosti i vlazi.
Koren biljke ne prorasuje van komore. Zbog povoljne sredine, a naroi*
to prisustva dovoljce koliiDe vaA uha stimuliSe se razvoj bonih korenova ko*
;i vreto drze hranljisu m aienju kada se biljke vadc i sadc na planirano mcsto.
Do nicanja biljaka tacne se raogu sloiiti u paletam a i drati u nekom za-
tvorenom prostoru, bez svetlosti, ali uzobezbeenu odgovarajuu temperatu-
ru, vlagu i vazduh. K ada pone faza nicanja, lacne $e ire u staktarama.
plastcnicima i toptim lcjama. Dalje mere nege su uobiajene.

PROIZVODNJA RASADA V H LAD N IM LEJAMA

fz n o R Mladom rasadu povra u nezaiiienim leja-

m esta za h la d h e le je .
roa takoc su potrebne toplota, viaga i svetlost. Toploia $e dobija od zagrejanog
/cmijtSta, pa jepotrcbao da lcje budu okrcnute prem ajugu ilijugoistoku. kako
bi u toku celog dana bile izloene suievoj svetiosu i toploti. Sa svih strana oda-
..c duvaju velrovi moraju se itrtiti ogradom ili nekim drugim zaklonom.
 B iljte e u leji zahtevaju uredno i obiloo zilivanje. Zato se pri i2boru me-
sia za hladnc leje mora vodili rauna da izvori vodc ne budu rrmogo udaljeni.
P kjmsma zsmuita za HLA&M l JE Pnfito j e izabruRo zem ljite za leje,
ono se preore ili izrilja nad u b in u od oko 25 cm. N a isiu povriinu nanosi se
kom post, koji se tanjifanjem ilt prekopavanjem , ako se radi o manjim povrli-
nama, izmea zajedno sa zemljom. Ukoliko zemljiSte nije dovoljno peskovi-
to, odaje m u se malo pcska, radi stvaranja to povoljnijeg vodno-vazduSnog
rcima i da se ne bi sivarala pokorica. P olto je komposi izmeSan sa zsmljom.
prave se leje, Siriae 150 cm, izmeu kojih se ostavlja slobodan prolaz irine
oko 5 0 -6 0 cm.
S etva. Hladne leje se zasejav^ju po6ev od druge polovine apri.a pa sve
d o oklobra, zavtsno od pianirane proizvodnje. Setva se izvudi na uobiajen
nain.
N ega ra &aa >Zalivanje, plevljenje, prihranjivanje, m cre b o rte protiv
bolesti i teloina i druge m ere ncge izvode se na uobiajeu nain.

S a d n ja r a s a d a n a s t a l n o m e s io

Zemljite za sadrsju rasada trcba da bude besprekom o pripremljeno, a u

trenuiku rasaivanja i dovoljno vlazno.
H iC m & d w e . Rasad se sadi na va naina: ruCnc i maSmski - sadilicama.
Za runu sadnju prethodno ircba marioraii zemljite. Markiranje, odnosno
obelcavanje redova. moe se izvesii u jednoni ili u dva pvavca (unakreno).
Ukoliko sc rai o raalim povrsirama* onda sc markiraju runiin markerom, dok
$e vede povrinc markirauniaSioski. za ta sekorisle specijalni markeri irokog
zahvau, koje obino v ue laki traklor.

Potiluptik rvne sacJnjt ra&odu

 81

Tehnika ruae sadnje sastoji s e u tome Sto se na m esto odreeno za sad-

nju sailjkotn prvo napravi rupa, zatim se u nju spusti struk rasada, pri emu
se pazi da ilice padaju vertikalnc. SadiJjka se nedaleko od prvog otvora za-
bada, i to pod uglom od 35 do 45c(koso), i pokrene prem a biljci, im e se ze-
m lja priljubi oko korenovog sistema.
M asinska saduja obavlja se specijalnim sadilicama, ali ceo proces sad-
nje nije upotpunosti mehanizovar. Nekoliko radnika sede na maSini-sadilici
t struk posG nk rasada stavijaju na ureaj preko kojeg se obavlja sadnja.
Kod sadilica koje sade rasad u saksijama radmci opsluuju masinu tako
uzimaju saksije sa biljkom sa nosaa i slavljaju ili u otvor preko kojeg pa-
daju u formiranu brazdu. Sa obe siraoe bmzde nagre $e z m i j a i sabija sa dva
koso postavljena toka.

NEGA (NEGOVANJE) USEVA

N e g a p r e m ic a n ja b iu a k a

R a zb u a n je p o k d r jc e ZEMUiSTA. Pokorica se preteno obrazuje n a manje

ruktum im tipovima zemljita i to posle kise ili zalivanja i pri naglom ispa-
ravanju vlage.
Formirana pokorica, naroito ako je debela, a zasejano seme sitno, n e do-
zvoljava da usev normalno nikne, Klica se u takvoj sredini teko probija kroz
82

formiranu pokoricu, troSi veliku energiju, krivua tratei prolaz i tako potro-
i sve rezervne tnaterije sen cn a i zavri uginjavanjem.
Za sada postoje. ugiavnom, dva naina unitenja pokorice: mehaniko
razbijanje (drljaom sa kratkim zupcim a) ili vaijanje rebraslim valjkom, kva>
senje sitnim kapim a veltake kie.
AijiciRANJi (MALovisJE) zemloS ta. Pod ovim pojtnom podrazumevamo
pokrivanje pripremljenog. odnosno zasaenog zem ljita ili zem ljitaizm eu
zasaenih biljaka. Zastira moe biti organska materija (slama, fistinac. otpa-
ci sena, pleve i dr.) Ui cm a plastina folija, koja ima izvesnu prednost u odno-
su n am ul od organskih materija, jer $e iake postavlja. moe sc koristiti 3 do
4 godine i m anje $e prljaju plodovi. odnosiK) jestivi delovi gajenih biljaka.

NEGA USEVA POSLE NiCANJA t SADNJE RASADA

KuLTiMANje.Ovom Tnerom nege razbija se pokorica koja se javlja po-

sle kic ill navodnjavanja i unitavaju se korov&ke biljke. Razbijanjem poko-
rice kvare se usposlavljene kapilame veze, tako da se spreava gubljenje vlage
tzdonjih oraninih slojcva. ZemljiSie Uobro iskullivirano postaje r**trc*m4 sa
boljom aeracijom vazdulia, ima vei procenat vlagc i prua povoljne ualove za
bri porast useva.
P l e v u e n j e eo eo va . Ukoltko se u uscvu pojave korovskc biljke u ma-
njem broju, mogu se runo poupati. Ta m era je poznata pod nazivom plevlje-
njc. Treba j e izvodid kada j e vlano zemijiie. a korovske biljke u poefnom
porastu. Plevljenje se moe obaviti u vie navrata.
O kopavah /E BfUAKA- Kada iznikle biljke dobiju nekoliko prav:h listova,
odnosno kada se zasaeni rasad dobro pnnii, posle kultiviranja moe se izve-
sti prvo okopavanje. Okopava se sam o najui prostor oko biljaka. tj. onaj deo
koji kuliiviranjem nije zahvaen.
Brpj okopdvanja, tako i kuHiviranja, 2avisi od zakorovljcnosu zemlji-
ta. pojave pokorice. odaosno broja navodnjavanja i sl.
PROREiVASJE useva. Jedna od vanih m era nege kod gusto posejanih
u$evo, oko aetvo nije ohavljena pneumatskim sejaJicama kojima se postie od-
govarajue rastojanje useva, jeste pravilno proreivanje biljaka na eljcni hran-
Ijivi prostor.
Usev je najboijc prorcdivati kada je zemijite dovoljno vlano. a biljke
u fazi formiranja dva-tri prava lista.
O c r t a h j e 8IU a k a . Povrtarake biljke koje se navodojavaju brazdama
obicno se ogru. U kolio se usev uavodnjava vetakom kiom ili sistemom
kap p o kap. onda g a nc treba ogrtati. O gnanjem se stvaraju grebcii i brazdc.
 83

i m e se poveava povrina zemljita za isparavanje vlage. Pored toga, pri ski-

das^ju u stv a neophodno j e obaviti ravnanje zem ijilta pre preduzimanja osta-
lih operacija za naredni usev.
Svakako ne treba ii u drugu krajnost p a ogrtanje kao m eru nege uop-
te ne primenjivati, bar kod nekih usev'a (krompir, paradajz i sL).

P K lM R A K n m u E 0 vrstama i kolidinama mineralnih ubriva na-

b iu a k a .
menjenilt prihranjivanju postoje razlicita gledita. Svi se slau d a je prihranji-
vanje u sev ajed n a od vanih tehnolokih mcra, koja treba zasvaku konkretnu
situaciju da bude odreena.
84

U sev se prihranjuje u loku prvog dela vegefcacije, naroito ako se kori-

ste, pored azota, fosfom a i kalijumova ubriva. Ako $e zskasni sa prihranji*
vanjem, dolazi do produ^aija vegctacije pod ulicajem dejstva azoinih dubriva,
a zatim i do ncpotpurtog tskoriavanja branljivih materija.
F o u u k m tSHRAHA. Ishrana biljaka preko lista, Ucv. folijam a ishraaa. obi-
no se prim enjuje kao dopunska tchnoloSka m cra koja poveava prioos i kva-
litet proizvoda.
O d sredstava za foUjarau ishraou obino se koriste agrostem h, vuksak
fcrligal, grosiem ia, plantazor, biofet 8, SSAL 12 i druga.
N ZapovTe vai p rav ilo d a se gaji skoro skljuivo
a v o d h ja v a m e u s iV A .
uz navodnjavanje. Navodnjavanjem se obezbeuje vlazenje zemljiHa do po-
trcboe mere (70 - 80% poljskog vodnog kapaciteta) za normalnu potrebu bi*
Ijaka. Ima viic n aiin a za navodnjavanje, a ovde e blti pomenuti najvaniji.
Nav Pri ovom nainu navodnjavanja voda se ne
d n j a v a k j e b iu z p a m a .
razliva po celoj povrSiLi zcm ljita, kao kod leja za potapanje. Okomito na
glavni dovodni kana! naine $e plugom oagrtaem brazdc, o koje se odliva
voda iz glavnog kajiala. K roz dno i bokove brazde voa prodire u zemljite,
le lako dospcva do korenovog sisiema biljke. iljke ac po pravilu sade na stra-
nama brazde, ree na sredinu, odnosno na vrii grebena.

S d W K tn }\rv u n i* h r v s tk m a

N a v o m j a v a s j e v z Ta K oristi se dosta uspeno r.a ncravntm

C k o m K fS O M .
povrinama.Treba koristiti, kad god je lo mogue, rasprskivac koji daju sit-
nije kapi kako bi se zem ljilte to m anjc sabijalo i tako izbegJo stvuanje debe-
lepokorice.
K i s a m a g l a . \toda nad usevim a raspiiuje se u vidu magle. Danas $e taj
sistem sve vie koristi Zamagljivanjem se ne stvarapokorica, ravnomcmo
 $5

.\'cnvdtijtxuwfe veiUtJum ki&om

oroava cela povrsina, neroa gaenja. Obino je taj slstem potpuno autoraati*
zovan. M oe d a se kompletira i dozimetrom za rasprSivanje iuanljivih mate-
rija iSi zastitnihsredstava.
SiSTEM SAt'ODtaAVANJA KAPPO JUF*\ Navodnjavanje sistemom ,,kap po
k;tp.. pretbtavljftnoviji. kako se smatra, najvei korak u napreiku tehnoiogije
Rovodnjttvanja.

Pmtavlfanje ti'\ovrxkt sisfenui ,.knp po kup"

i mnhifO rasaJu u piuWfu'ku
86

.V im tfV fltV JV i* u ih re s iiU rm o m k a p p o kap"

M aksimalni prinosi m ogu sc dobiii samo pri najpovoijnijim uslovima

gajenja useva, tj. knda voda. hrana i vazduh postignu opiim ainu ravnotcu,
kojfl prvenalvci>o zavisi od vodnog ivJim a u zemljitu.
Vodni Teim moe tanoda sc kontroJiSc navodnjavanjem sistemom kap
po kap. Taj sistem moe d a stvara t odrava najpovoljnijc uslove gajenja za-
hvaljujui kapljaima. Da bi sc spreik) zaCepSjenje kapijaia, ugradcn je veo-
m a efikasfln filtracioni sistem. Preko tog sistema m ogu se u vodi doziniti i
hranijive materije.
ZALivm sorm b . Koliina voe Jcoja $c utroi za jedno zativanje naziva
sc zalivna norma. Ona zavtsi od nocina navodnjavanja, fizikih osobina ze-
m ljilta i potreba biljke.
P o s T A n J A / V E o s l o m c a . Jedan bfoj povrtarsklh biljaka trai dodatDi oslo-
nac tparadajz, krasiavci, visoka boranija i dr.). naroito ako sc eli postii
visoki prinosi.K aooslonci zab iljk em o g u sluiti drvcni kolac. kanap, pritka i
sl. Oslonci se niogu pastaviu pojcdinadno pored svake biljke ili grupe bilja>
ka. eslo se polegljive biljke gaje u vidu palira. Kolje sc posiavlja na rasto-
janju od 3 do 5 m. a irc k o njih i po njim a na rastojanju od 30 d o 50 ct*
horizontalni uosai. Kad god jc muguc. ticba korietili pocinkovauu icu pre^
s e k a l- 2 m m . ^
U staklcnicima i plastemcima esto sekoristi kao dobarosJonac kudelj-
ni ili plasUni kanap za paradajz i k m ia v c c , je r gotovo da ne zasecaju biljke.i
Na gomjoj strani kanap se vee za postavljenu icu, a donji krej sc privrsti
za donji deo sUbla ili drveui koi.
K oji e se od naina i materijala koristiti kao oslonac zavisi od raspolo-
tiv o g materijala i poticbs gajcnih biljaka.
 87

> lt
i

Kanap h a osfanac za htlfke

KoitH' k(h) ostoiMc M j k t a ) sa m irda jce; b} jcdan red lice;

d>a r e d a ^ H j a k a .
O je d a n rc d h ic z a

Ottfanci palintog ftpu

88

Z A T IT A P O V R T A R S K I H B I U A K A
O D T E T O IN A . B O L E S T I I K O R O V A

U toku vegetacije sve biljne vrste, pa i povrtarske, iiloene su sralnom

napadu tetoina, bolesti i korova. Suocen satetam a koje nanose povrtarskoj
i dnigoj proizvodnji bolesti, letoine i korov, ovek je prinuen da sc protiv
njih neprekidno bori. D a b ita borba biia uspena. neophodno je dobro pozna*
vati uzrodoike teta.

TETO1NE

N ajvanije biljne tetoine sn irtsekri, glodari i pticc. Insekti .ne naj-

brojmju gm pu i gajenim kuiturama nanose oajvea oteeaja.
Stetoinemoemo podelitina one kojenapadaju korcn svih biljaka i one
koje napadaju samo nodzemnc deiove pojedinih biljaka.
U ovom op*Tem delu bierei samo o tetoinama koje napadaju koren
svih biljaka, a o ostalima sietocinam aprilikom govora o zatits pojedinih kul-
tura u posebnom delu.

Z em ljin e tte to in e
tetoine koje napadaju koren biljaka - injaci. podgrizajue sovice,
larve gundelja, nematode, rovac, slcpo kue i dr, - predstavljaju pravu opa-
snost za uspeh u proizvonji biljaka.
f fiu a (Biatei iiiae). Odrasli insekti imaju izdueno. pijosnato iclo tam-
nosmee bojc. Larve su izduienog, valjkastog obiika, ute boje, sa tvrdim te-
lom, duine 20-23 mm. ive u zemljiStu vie godina.
Kmjem martn i poetkom aprita, kada sc tem peratura zcmljiU povea.
larve injaka poinju postepeno da se kreu iz dubljih slojeva zemlje ka po-
vrini. Tokom itavog tets one se nalaze u povrinskom slojuzem tji;a, dok se
kasno u jesen ponovo vraaju u dublje slojevc (45-50 cm). K reui se kroz 2e-
mtju, larve nailaze n a korenje koje izgri2aju. Korettje mladih biljaka potpuno
presecaju, a kod odraslog useva ubuuju se u koren i oteuju ga. zbog ega
olazi do zadravanja u porastu.
Kod jaeg napada povrtarski usevi m ogu biii potpuno uniteni. Kod ko-
renasto-krtolaslih biljaka larve se ubuuju u zadebljani koren ili knolu i nasc
umanjuju trinu vrednost ovih proizvoda.
Suzbijartje injaka treba izvoditi tek posle pregleda zcmfoila. Na
celi na veera broju mcsta iskopaju se rupe 50 x 50 x 50 cm , iskopana zemjjd
 89

paljivo pregleda i ako se u zemlji izvadenoj iz jedne rupe nau 2 -3 larve,

Jovoljanje zn ak d au sev i m ogu b:ti ozbiijno proreeni pa treba preduzeti me-
re suzbijanja.
Z a suzbijanje najee se koriste furadon G -10, volaton G -IO , galation
G -5 i bazudio u granuliraoom obliku. Preporuuje se sledea doza: furadon
G -10 u koliini od 15 do 20 kg/ha> a ostali preparati od 25 do 30 kg/ha.
Ukoliko se setva obavlja mainmna, koje imaju I ureaj za deponovanje
mmeralnih ubriva, ovi preparati se mogu meati sa mineralnim ubrivom. U
tom sluaju m oguaje uspenazatita i sa duplo manjim koiiinama preparata.
P ockjRJZAjv b sovice (Noctuula). Odrasli insekti su leptiri, obino si-
^ozemljane boje, sa raspcmora krila od 4 do 6 mm. Lete samo nou i aktivni
su u prvim veem jim asovima.
Larve tog insekta su mrkosive i dostiu veliinu o d 4 0 do 50 mm. itav
-v oj ivotprovode u zeralji, ge se i aure, nakon ega prelaze u leptire.
Podgrizajue sovice imaju jednu generacijugodinje. N eke se pojavlju-
a rano s prolea i nanose tete ranim usevima, a druge sredinom leta i prii-
-javaju vee tete paprici i drugim povrtarskim useviraa. Postupna pojava
JMavlja ulisak postojanja dvc gciici'duje.
Larve nanose tete potpunin ili deliminim izgrizanjem podzemnog de-
.a biJjke, to prouzrokuje suenje ili njeno lomljenje. Prvi znaci oteenja su
senjcnje pojedinanih biljaka, pojava koja upzorava n a prisustvo larvi ove
'tetoine u zemijitu.
Upotrebom zem ljisnih insekticida, kojiraa se uspeno suzbijaju larv?
hnjaka i grica, postie se dobra zatita i o larvi podgrizajuih sovica.
L arve c jn d e u a - grice (M elcfcrtha melolontha). Odrastao insekt js
p^znat pod nazSvora gundelj. Dugaak j e oko 20 mm. Leti u veemjim aso-
, :ma i oteuje lie trenje. hrasta i drugih drvenastih biljaka. U toku leta
enka se pari i polae 6 0 -8 0 jaja, uglavnom u pasnjacima i luceristima. Iz ja*
a se izlegu larve, koje tek nakon tri godine dostignu duinu od 40 do 50 mrr..
jd rasla larva je blcdoute boje, sa smeom glavom i usnim aparatom dobro
rdzvijenim za seenje (grickanje). Rano u prolee, istovremeno sa injacim^,
-rv e gTice sc kreu kapovrsinskom sloju zemljita u potiazi za hranom.
Iako se gricc najee nastanjuju u zemljctu na kojem se gaji lucerka
j rugi viegodinji uscvi, njihovo prisustvo se moe uoiti i n a parcelama za-
scjairim stm inam a ili okopavinama. Larve izgrizaju koren pa dolazi do potpu-
nog suenja ili usporavanja rasta biijaka.
Ako se grice masovno pojave, m ogu prouzrokovati potpuno unitcnje
useva. To se naroito dogaa naparcelam au blizini uma, ili natekrazoranim ,
teobraivanlm povrainama.
90,

D a bi sc ustonovilo da li treba preduzeti mere za suzbijanje gricc, oba-

vlja se pregled zemljita na isti nain kao za iojak.
Grice su opasnij tetoin, pa sc kod dvostruko manjcg napada u od*
nosu na injake mora preduzeti suzbijanje.
Koristc sc isti preparati kao i za suzbijanjc injaka.
N bmatode (Meloidogvne). O nc izazivaju velike poremeajc u porastu,
ito se naroito odraava ra sm anjenjc prinosa gajenih biljaka.
N erm tode su sitni, beli. beznoni crvii, najeSe dugaki jedan raili-
metar. enke su krukastog oblika, zdepaste i dugc 1 mm. M ujaci vltki, ma-
io dui od jednog m ilim eia.
K ada m ujaci oplode eoke, onda naputaju koren biljaka i uskoro t2U
m iru. enke ostaju na korenu, p o lo ie veliki broj jaja, koja se oznaavaju cl-
stama. C iste su u poctku belc, kasnije utc i oajzad crvenkastosracde bojc.
C istc otpadaju sa korena i ostaju u latentnom stanju vie godina u zemljitu.
Iz duguljasto-ovalnih jaja i2 legu se Iarve duine od 0,33 do 0,46 mm. N a tcm-
pcraturi od 10 d o I5C larve izJaze iz cista, i otrim izratajcra na suenom
delu tela (jnilet) prodiru u korenov sistem i razaraju njegovo tkivo. Napadnu-
ta biljkazaostaje, duuji listovi sc prvokovrdaju, a z a d m s u ie i mpndaju. dok
se vrni uvijaju i zavravaju picasto. N aotcena m csta biljke prodiru i dru-
ge tctne gljivjoc koje ubrzavaju propadanje biljaka.
Zaracnost zemljita nemasodama moe biti slaba (20 cista), umercna
(2 0 -4 0 cista) i vrlo jak a ;4 0 -8 0 ci$ta) u 100 g zemljita.
Postoje razliite vrste ncmatoda koje pored korcna napadaju i stabla ne
samo krom pira ve i drugih vrsta biljaka.
N em atode se najboije m ogu suzbijati prevenlivno: sadnjom zdravih kr-
tolaotpom ih sorti, zatim krtola kojc potiu iz nezarazemh podruja.gajcnjem
krompira u viegodinjcm plodorcdu.
MeOutim, direktnc mere suzbijanja ncm aloda daju eHkasne rezuitate ali
su veoma skupc. U tu svrhu m ogu se upotrcbiti prcparati na bazi mstilbrmni-
da, prem a uputstvu proizvodaca za korieno sredstvo.
K jfT ia (Taipa europaea). Krtica je duga 12-15 cm, okruglog, valjkastog
tcJa prckrivenog crnim krznora. G lava je u$ka, sraslasa telom. lraa dobro raz*
vjjenu rilicu i prednjeoogc pomou kojih veoma Ujzo pravi podzcmne hod*4
ke. Ceo ivot provodi pod zemljom. Medusobno se krtice ne trpe izuzev kadl
se pare. Hrane sc glistama i rugim insektima. j
Krtice pravei svojc hodnike presecaju korenje biljaka. Oteccne b
zaostaju u porastu ili, kod veeg oleenja, venu i sasuuju se. J
Ogromne tete nanosi u toplim lejama kod kojih kopunjem hodnik* m
izbacivanjem zem lje napovrinu (krtinjaci) unitava mlad rasad. lcdna k J
ca u toku noi moe da uniti itavu toplu leju (6 m2).
 91

Krtice se unistavaju iskopavanjem iz zem lje u momentu kada prave kr-

tnjake. M ogu se unitavati i otrovnim m esnatim m amcima (gtista i r.), ko-
jv se postavljaju upodzem nc hodnike. U STedinumamaca poatavJja $e hemijsko
sredstvo cinkfosfid. Isto tako u hodnike se postavljaju fostoksin iii gastoksin
tablete. kao i odgovarajud patroni koji oslobaaju oirovne gasove koji ubija-
ju krtice.
Slepo ku E (Spalax monticola Tuchus) hrani se samo biljnom hranom.
Jede korenje svih biljaka, a naroito krtole krompira, borenje nvkve, persuna,
celera, cvekle itd. V totaj jeseni jedan par sakupi oko 100 kg korenja svih biljaka.
U jaem napadu, kada $e premnoi, veliki deo useva moe unititi i tako
napraviti ogromne Stetc.
Suzbijanje ove tetoine moe se izvesti ekanjem da se pojavi, odno-
sno kad se primeti da kopa kanal i uvlai hranu. Onda ga m onkora iskopati i
unititi. Efikasniji nain j e unoenje otrovnih mamaka u podzemne hodnike.
K no\e ktepmpha ih m lade korenje mrkve rasei po duini, staviti otrov cinkdk-
stda ili kreozana ili slian preparat. Zatim spojiti raspolucne delove krtole ili
Lorena mrkve, akalicom ili spajaiicom privrstiti i postaviti u kanalsku mre-
'ru E ffk at nve izostati.
R ovac (GryUotalpa gryllotalpa). Opasna Stetoina u gajilitima rasada.
Preseca m lade biljke odmah iznad povrinc zem lje ili malo nie.
UniStava se mamcima o psekrupe i mekinjd. N a kilogram hranljive ma-
dodaje se 5 g preparaia lanate 90 ili nekog drugog srcdstva. M amci se po*
*tas Ijaju izm eu redova biljaka i po ivici leje.
PuEV! c o l a i (Gasttvpoda). Pueva ima vie vrsta, ali su najletniji tzv.
golai. Telo im je izdueno i usko, bez spoljne Ijuiture. obavijeno samo slu-
zastira platom, M ogu biti razliite veliine i boje.
Javljaju se preteno na vlanitn terenima. Dan provode u zaklomma.
Hrane se preleno nodu. M noe sc preko cc!e godinc. enka snese ak do 500
)*ja iz kojih se za 20 dana izlegu mladi. Najmasovniji su u toku jeseni. Hrane
v? mladim liem. Napadaju sve vrste povra, a najvie kupusnjae, kao ipod-
zemne delove korenjaa i krompira.
Ako su male povrSine. suzbijanje sc sprovodi sakupljanjem i upotrebom
hemijskih sredstava. Preporuuju sepreparati mesurol granulat (puomor) 3,5
kg/ha i limaks 7-10 kg/ha. Rastura se izmeu reova biljaka. Brzo dehidrira'
ju pa se i prakovita sredstva. kao to su kre, gips, stipsa, plavi kamen i ze
lena galica. mogu koristiti 2a njihovo suzbijanje.
92

Sredstva za suzbtjmjc zerobtSiuh lieso6na

(pc Lj. Mladeoovin)

Vremc Nm I v 1 Dosa prrpnfata

izvodcnja raftitc prepa/ata J (kg/ka^
GalauonG-5 20-30
Dufonate C -5 40-80
Pred sadnju rosada
unefiuzemlju Dotan G~$ 40-60
granule insekticida
FoksimG 25-30
RagbyG-10 30-50

BOLESTT

Bolestiprouzrokuju veoma siuSni, golim okom nevidljivj nikroorga

nizmi.
Prvu grupu uzronika bolesti ine gljive. Tu spadaju prouzrakovai ga
n , pegavostl ligtfa, pepdnicc, resnih vrsta pUmcnjfla itd.
U drugu grupu spadaju biljne bakterijc, kojc nisu tako esti uzronci bo-
lesti, a prouzrokuju obd jcn ja koja se najee pojavljuju u vidu guka (izrasli-
na) ili vlanih pega.
Veoma brojnu, za sada najbotje izuenu grupu aainjavaju bolesti koje
prouzrokuju virusi. To su organizmi znatno silniji od gljiva i od bokterija. Oni.:
ugkvnom , izazivaju razliito obojenc pegc n a lisiovima. O iteeni deiovi iisuu
ne m ogu obavljati normalno fotosintczu, zbog cga sc dobijaju manji prinosa
i slabiji kvalitet proizvoda. Hemijska sredstva za suzbijanje virasa kao prooJ
zrokovaa bolesti nc daju zadovoij&v&juc rezultate, ali su veoma cfikasnfl
ako se primene blagovremeno za spreavanje pojave i irenja veklora koji p re l
nose viruse.
Vie o bolestima i njihovom suzbijanjuu drugom (posebnom) dclu o> ^
knjige.

KoROVt

Korovi ne oteuju direktno usev, ali svojicn prisustvom rianose vie-|

struke lete. Prvo, oni gajenim biljkam a oduzimaju hranljive materijc i vodu1
iz zemljiSta, zatim izazivaju zasenjivanje useva, prestavljaju o d in e doma-j
ine raznih bolesti i Itetoina sa kojih ove prelaze na povrtanke biJjke i cuh
kraju ometaju normalnu etvu i umanjuju kvalitet i prinos proizvoda.
 93

Prem a osnovnoj podeli, svi korovi su svrstani u dve gruper irokolisni i

e k a lis n i (travni). irokolisni korovj sepodjednakojavljaju u svim usevima,
se uskolisni najee javljaju u okopavinama,
Korovi Se m ogu podeiiu na jednogodinje j visegodinje.

Je d n o g o d in ji korovi
Kao to i samo ime kae, svoj ivotni ciklus zavravaju u toku jedne go-
f c e . Postoji veliki broj vrsla tih korova. M eu njim a ngvefi Stete i proble-
m c prouzrokuju sledee vrste:
t i r - Am aranthus retroflexus:
Pepeljuga -Chenopodium album;
G oruica - Sinapsis arvensis;
Ledena trava -P ortulaca oUracea:
Divlja paprika - Po!yglonum lapatifolium:
Sivi m uhar ~Setarw glauca i druge.

V iegodinji ko ro vi
Ima ih vi$e vr>la, M eu njima od u&kulisnili au poscbuu opddiii uni ku-
p se razmnoavaju i vegetativnim putem kao to su:
Pirevina -A g ro p iru m repe/ts:
Zubaea - Cytiodcn dactyion:
Divlji sirak - Sorghum halepense.
Od viegodinjih Sirokolisnih vrsta vclike potekoe izazivaju sledei
korovi:
Poponac - Convolvulus arvensis;
Palamida - Cirsium arvense i dr.

N a jv a n iji n a in i z a t it e p o v r a

Sve m ere borbe koje ovek preduzim a za zatitu gajenih biljaka mogu
se podeliti u dve grupe: preventivne i direktne. Prve imaju za cilj d a spree po-
avu uzromka, a druge da dircktno untle biJjne neprijatelje raeham kim i he-
mijskim sredstvima.

P reven tivn e m ere

O va grupa obuhvata sledee mera:
- gajenje povra koje najviSe odgovaraklim i i zemljiru proizvodnog
podruja;
94

- gajenje biljnih vrsta u plodoredu, odnosno v rs:anje iste vrste oa istu

parcelu (njtvu) posle 4 -5 godina, dopnnosi spreavanju pojave karakteristi-
nih Uolcsti i tctoinn;
- gajenje sorti i hibrida otpom ib prema bolestima,
- podeavanje vreniena setve-sadnje useva moe takoe sprtiti jau
pojavu neke bolesti ili tctocine;
- prilikom izbora sortimenta birati otpom e sorte i hibride sa odgovara-
juom duinom vegetacijc kako b i se izbegli glavoi napadi bolcsti i itetoina;
- najbolje j e koristhi one sorte koje su ve proverene na lo kaltetu pro-
izvodaa, a sa novim sortama uvek poeti o a manjim povrinama;
- koristiti iskljuivo zdravo, kvalitetno setne;
- saditi zdrav i dobro odnegovao msad;
- unitavati ztraene biljne ostaike, d a ne bi prenosiii zaraze na nove
biljke u narednoj godmi;
- redovno suzbijarje korovskih vrsia biljaka;
- biljnikaram in ima za cilj da sprei renjepojedimhzaraenth vrata se-
mena i drugog rasplodnog rmuerijala iz jednog kraja u drugi, a ostvaruje se
kontroloiti piom etabiljnih proizvoda iz ?araenih oblasti.

D irektn e ntere
M ogu bitt mchanikc i hcmijske.
M ehanjCk e Mit loranje, kultiviranje. okopavanje. upanje i s l ) skupe
su i neefikasne.
H emuska srzdstva (pesticii) daju bolje rezultate, je r direktno unitava-
ju . odnosno suzbijaju tetoinc, korove i prouzrokovae bolesti.
Zavisrto od namene, pesticidi se dcle na iosekticide. fungicide, berbici-
d e i dr.
Insekticidi su srecstva namenjcna suzbijanju Stetnih insekata (krompiro-
ve zlatice, lisnih vai, buhaa. raznih vrsta gusenica itd.). Veoina su otrovni,
pa prirukovanju sa njinw treba biti jako obazriv. Kod nas se najce koriste
preparati na bazi fosfora i piretridni prcparati.
M eutim. prtiikcm odrcivutija koje c se zatim o sredstvo npotrebitt
treba voditi rauua o njihovom zadriavanju u proizvodu. s obzirom n a propi-
se o <kzvoIjcuim ostacima pcsticida i ivotnim namimicama.
Pojava tetoina mora se redovno koniroiisati u z pomo utih (epljiviU
ploa, koje m ogu dobrim delom zameniti insekticide, naroito ako se radi d
malom napadu. Lepljive ploe treba postaviti na maloj ualjenosti, N a osnoJ
vu zapaauja zalepljer.ih tetoina moe se oceniti stepen napade i p red u zej
potrcbne mere.
 95

Fungicidi su sredstva nameujena suzbijanju gijiva kojeprouzrokuju bilj-

ae bolesti. U ovu grupu spada bordovska oiba, bakam i kre, cineb, maneb,
delan, mikaJ, kao i m noga dniga sredstva koja su se pojavila u novije vreme.
U poreenju sa insekticidima otrovnost i ungicida je ncuporedivo manja, p a do
trovanja Ijudi prilikom njthove upotrebe ree dolazi.
H erbictdi su hemijska sredstva namenjena suzbijanju korova, N i u ovoj
grupi, izuzev nekoliko izuzetaka, nema jakih otrova, i u vedini slucajevanije
potrebno preduzimati stroge mere licne zastite. N aravno, treba se uvek drati
uputstava datih na pakovanjim a po.edinih preparata, D a bi se u jednoj godini
sa istogzem ljiSta dobile dve ili tri fcerbe, prilikom izbora herbicida, pogotovu
za prvi usev, treba birati preparate kracg delovanja.
Pesticidi se dauas proizvode u vie oblika. Jedni su ptedvieni za upo-
trebu prskanjem, drugi se rastuiaju u prahu, a postoje i preparati koje fabrike
proizvode u obliku sitnih granula.
Uspeh zastite prim enom hemijskih sredstava, pored izbora pogodnih
preparata, umnogome zavisi i od momenta i nadina primene.
Ni najbolje hemijsko sredstvo nee dati zadovoljavajue rezultate ako ni-
;e upotrebljeno blagovremeno i akc se koristi neispravna maina.
Pored optih naela o zastiti pc'VTtaiskih biljaka, d a - tih u ovcmi delu, kon-
kretne mere suzbijanja uzrocuika teta bie izloene u tehnologiji proizvodnje
posebno za svaku opisanu vrstu povra u posebnom (specyaJnom) delu knjige.

BERBA POVRCA

Vr e m e Povre se bere u najpovoljnijoj zrelosti. Kod nekih vrsta

berbs,
je to u tehnolokoj, a kod drugih u punoj (botanikoj) zrelosti. Te dve zrelosti
podudar^ju se kod nekili povrtarskihbiljaka (paradajz, iubenica, dinja i d r). Sa
berbom se ue sm ezakasm ti, je r se u lom slucaju moc izgubiti u kvaUtelu i u
prinosu.
POSEBNI (SPECIJALNI) DEO
 99

KLASJFIKACJJA (PODELA) PO VRTARSKIH VRSTA

ZahvaJjujui prirodnim uslovima i ijudskom rau danas posloji veiiki

broj povrtarskih vrsta. O ne se u najveem broju meusobno razlikuju, n e sz-
mo po morfoloko-biolokim osobinama ve i po nainu gajenja.
Prem a brojnim meusobnimrazlikama, kao i pojedinim slinostima, pc-
stoji nekoliko naina p o d d a, odnosno klasifikacija povrtarskih biljaka. Neki
autori ih dele prem a duini ivota na jednogodinje, dvogodinje i vi^egodi-
nje. Drugi, prem a botOTikoj pripanosti - prem a familijama. Ima autora kc-
ji povitarske biljke grupiu prem a organima koji se upotrebUavaju z a Ijudsku
ishranu.
K od kJasifikacije povrtarskih vrsta tekoje.zaovoljiti sve zahteve. U ovoj
knjizi izloiemo povrtarske vrste prem a botanikoj pripadnosti, odnosno po
familijama i prema organima kojise upotrebljavaju za ljudsku ishranu.
 toi

PLODONOSNO POVRE
V r s t e 12 FAMJLJJE Solanoceae Juss.

PARAD AJZ - Lvcopersicon esculentum L.

Paraajz $e gaji radi ukusnog ploda koji se korisii za Ijudsku ishranu.

Plodovi se najee koriste u sveem sianju kao salata, zatim ukiseljeoi. uku-
>ani ili preraeni u sokove, keap. pirea i sl.
Prema Arasimoviu i sar. (1961), plod paradajza procentuabio sadri:
suve m aterije 4 ,5 -8 ,!% , ukupni ieer 1,9-4,9% , belanevina 0,55-1,65% .
ukupne kiseJine 0,35-0,85%
Od organskihkiselina n ajv ik ima Jiinunske i jabucne. a u prezrelim pln-
Jovim a ilibame.
Plod paradajza sadri dosta mineralnih soU (0,5-0,6% ), i to najvie ka-
lijuma (220-300 mg/%).
Pored toga, u plodu paradajza nalazi se vaan m ikroelem ent selen (36
suve materije), koji je bitan za zdravlje Ijudi, a p o sadraju gvoa nad-
m alujc pilce meso, ribu i mleko.
Plodovi paradajza imaju malu energcisku vrednost (90-114 k J ili oko
25 kcal u 100 g ploda).
Prema najnovijim istraivanjimo, plod parudajza ima dosta vitamina C
(23 mg/%). po emu se pribliava limunu. N c sadri vitamin A , aii zalo ima
karotina (0,54 rag/%). Svaki molekul karotina u jefri pretvara se u dva mole-
kula viiamina A (karotinoza) pa sc tako organizam obezbeuje lim za ivot
vanim vitaminom. Sraatra se da se dnevnc ovekove potrebe sa tim vitami-
nom obczbeuju konzum iranjem oko 200 g sveeg paradajza (ovei plod).
Plodovi paradajza takoe sadrze i znalne koliine vitam ina B kompleksa (Bi,
:, B}, B(>) i vitamina E. K, PP.
Izuzemo povoljna okolnost je i u tome Stoplodovi paradajza sadre dosla
gvoa i vitamina C , bezkojeg organizain nc bi mogao iskoristiti taj elemenL
Prijatan ukus plodova paradajza nastaje zahvaljujui skJadnom prisu-
stvu mnogih korisnih organskih kisclina, cera, pektina i aromatinih matc-
rija, ftto povoljno deluje na aktiviranje probavnih pro cesai spreava negativno
dclovanjc bakterija. S obzirom na to d a ne sadri oksalnu kiselinu, paradajz
m ogu koristiti i obolcli od reum e i upale zglobova.
102

Ima m&ljenja da se korienjem ptodova paradajza u ishr&ni pozitivrio

utie na jaanje organa, regulisanje rada krvnih sudova, jaanje ivaca, regu-
tisonj rada creva. leenje upale knfte, boljc funkcionisanie jeire, tsjbrega, p r o
tiv neuralgija. kao i protiv malokrvnosti i malarije.
U paradajzu su otkrivene dve kiseline kum am ih i hlorogenih koje redu-
kuju slvaranje nitrozem ina .zazivaa karcinoma, koji $e prcma miljenju ne-
kih naunika javlja nakon konzumiranja hraoe sa rotilja.
Zahvaljujui svim tim osobinamaparadajzanije nikakvo irtenacnje toje
osvojio svel i to se dananji ljudski obrok neda zamisliti bez togproizvoda.

VANUE BOTANIKE OSOBINE

K orenje granato razvijen i dobreusisne moi. Stablo granato i moe bi-

ti nisko do 100 cm, srednje visoko od 100-180 cm i visoko preko 180 cm. Li-
stovi veliki, maljavi i vrio brojni. Cvetne granice nose ute, uglavnom
samooplodne cvetove.
P lo d je sonabobica, crvene boje, veliine od 10 do 200 g, okruglastog
oblika. M eso ploda sono, \ t 1o ukusoo. B iljka dugo plodonosi (oko 2 mese-
ca). Razmnoava se semenom, a m oe i vegeiativno.

USLOVI USPEVANJA

Toplofa. Paradajzu z i uspean rasl i razvoj treba dosia loplote. Poiuje

d a klija na 10-I2C , ali optimalna tem peratura za klijanje i nicanje je izmeu
23 I 25C. Na temperaturi ispod 15C prestaje oplodnja, ispod 9*C porast,
dok na 0,5 C mJade biljkeuginu. a odrasle na -1,1C . Oplim alna tcraperatu-
ra za cvctanje i oplodnju kree se tzmedu 20 i 30C. Ukoltko dodc do veih
oscilftcija temperature izmeu dana i noi, otpadaju cvetovi, posebnc u uslo-
vim a nedovoljne osvetljenosti i prevelike vlage.
Temperatura zemljita gde $e paradajz gaji treba da bude oko 24C.
Svellosl, Paradajz je fotoperiud&ki poluneutralna bitjko. U poetnom pe-
riodu porasta biljaka (u fozirasada) zahteva krarak dan, dok nadalje sa rastora
i razvojem nema posebnih zahtev prem a duini dana. M eutim, i U postoje
odstupanja u zavisnosti od sorte ili hibrida.
Smatra so da je paradajzu potrebna optim alna osvetljcnost okc 35.000
luksa, a mimmalna od 5.000 d o 10.000 luksa, to opet zavisi od sorte.
Zbog toga je za proizvodnju paradajza u zimskom periodu, tj. tckom e-
cembra do januara, k8da je oblano vreme, neophodno uvesti i dopunsko elek-
 1C3

fricno osvetljenje sa 300-400 W/m% je r e se u protivnom biljke izduivati,

broj cvetova bie znatno smanjeu, a dodi e i do njihovog masovnog otpada-
nja. Ta m era znatno poveava trokove proizvodnje, p a se u naoj praksi rec-
ko primenjuje.
Vlago. Zahvaljujuijakom korenovom sistemu, sad o b rim apsortivoim
potencijalom, paradajz m oe, naroito ako je proizveden direktnom servom,
da postigne dobru tolerantnost pa i oipom ost prem a jaoj zemljinoj sui.
Kad god je to mogue, vlanost zem ijita pri proizvodnji treba odra-
vati podsledeim reimima;
- od nicanja do cvetanja na oko 70% poljskog vodnog kapaciteta (PVK);
- vreme obrazovanja plodova n ao k o 80% PVK;
- vreme cvetanja i plodoncenja u rasponu od 70 do 80% PVK.
Relativna vlanost vazduha, u zaStienimprostorima, u toku vegetacio-
nog perioda treba da se kree izmeu 50 i 60% , a pri cvetanju izmeu 45 i
50%. Previsoka relativna vianost vazduhasm anjuje oplodnju, transpiraciju i
nomialnu mineralnu ishranu,
Zemljife. Paradajz nije veliki probira zemljita. Moe da uspeva kako
na lakim t peskovitim. toko i no teldra i zbijenim tipovim azem ljita, ali nc i
na previSe vlaznim s visokim nivoom podzemne vode. Najbolji prinosi ostva-
ruju se na plodnim, struktum im , ocednim i dubokim zemJjistima, siabo kise-
ie do neutralne reakcije. Kisela zemljita (pH 5,5-6,0) nepovoljna su za gajenje
paradajza te ih treba izbegavati ilipopravljati, a optimum se sm atraoko pH 6,5.

NEGATIVNE PROMF.NF. PARADAJ2A FI2IOLOKE PRIRODE

U nepovoljnim uslovima gajenja paradajz negativno reaguje, to se na-

roito ispoljava kod plodova biljaka. O d neparazilnih fiziolokili prom ena is-
tiu se:
Stres. U sluaju nedovoljne vlanosti ill visokih tem peratura (preko
35C) dolazi do fiziolokog slresa, Cvetovi obino ponu da olpadaju, obojc-
nost plodova je neujednaena (vite kragne, sunane oegotine, arenilo),
Nepravila/i obHkploda. Ako Daslanchladno i oblacno vrcme, a biljka se
nalazi u fazi plodonoenja, vrsnideo pioa postaje naboran, nekad udubljcn
ili se form ira oiljak izmeu pojeinih rebara, dok upljina moe ii i dublje
u plod. Sorte i hibrii sa krupnijim i ranim ploovim a vie su podloni tim
promcnama.
Trule vrha ploda. A ko se posle susnog pertoda zem ljite pod paradaj-
zom zalije, a temperature su preko 30C, prvo dolazi do okoavanja p a do pc-
104

jav e trutei vrlia pioda. Tc je posledica iznenadnih, nagiihproraena zsmljine

viage. a naroito ako ponovu nastane suini period. Smatra sc da u t&cvoj sre-
dmi biljke oieano uzimaju kalnijum. Na oicenim dclovimu ploda brzo se na-
seljavaju i Irulcnebakierije pa $e pojava znatno komplikuje.
Promena boje vrha biljaka. Ako se m lade biljke ponu razvijati pri ja-
k o mskim tempcraturama. obino ponu dobijati plavu ili ljubiastu baju, a ka-
da nastanu topli dani biljka dobija zeienu boju.
Srebm aiost biijkc. Ako biljke budu due vrem e izlolene temperaluri is-
pod 18C, Ustovi j stablo biljke mogu dobiti srebnm siu boju, a neki delovi se
i dcform iu i ne donose piodove.
Uvijenost lia. Neke sorte su sklone loj pojavi. O na moe nastatl ako
se biljke p reviie zalivaju ili ako se obavi ja ptosiranje. D onje liSe odrveni,
uvjje se i smanjuje aktivnost.
Pucanjeplodova Pukotine ploda mogu biti radijalnc i konccmrine. Pr-
ve se eSe javljaju. Najvie se javljaju kaa pri obtlnom zalivanju i visokim
temperaturama, naroiio posle sunog perioda, doe do bujnog, naglog pora-
sta ptodova. OSteena mesut uapadaju razne gljiviee i ubrzavaju propadanje
ploda.
Zelena ili iuta kragna. Pojava zelene kragne je genctski uslovljcna, dok
je ula kragna rezultat f.rioloSkih promena. Ako se plod nalazi u fazi zrenja,
a nevne tem perature su visoke, dok su none jak o niskc, pa ako se poved to-
ga desi j5 i nedostatak fosfora, dolazi do pojave utc kragne.
U nedostatku kalijuma i bora, u prostoru sa smanjenim svetlom i sma-
njenom elektrinom pro'/odljivoiu zemJjita moe doido neujednaeene obo-
jcnosti plodova.
D ejorm isanje plodova. Izdueni plodovi, sa izraenim upijinama Ui
dvojni (zajeniki) ptodovi nastaju kao rezultat nckih klimatskih i hranidbe-
nih prilika. a to su hladno zemljite, kratak svetlosni dan. loaoploinja, vilak
azota. deHcit fosfora i sl.
Slvaranjem povoljnih uslova climiniSu se ovc aegativne pojavc.
t itohormonske de/ormucije. Ako sc biljke treiiraju raznim bomrnnima.
zaStitnim sredstvima unepovoljnim uslovima, paljivtm radom i pravilno
pnmenom sredstava mogu se izbei ove Stctne posledicc.
Najzad, treba rce. da se negativne flztoloske promcne na biljkama r njo-
nim delovima mogu izbei ako se one razvijaju u optimalnim klimotskim uslo^
virna, pri pravilnoj m ireralnoj ishrani i blagovremcnim merama nege.
 105

SORTK 1HIBRJDJ PARADAJZA

SortB akom isijaM inistarstvaza poljoprivredu Republike Srbije preisti-
fe pc tne Ijste i vauom listom omogucila tak uvid zaimeresovajiima da se
tyc<maju sa vaeim sottam a i him dim a.

J 0 B T 3 HiBklDi PA&ADAJZA CEN7RA ZA POVKTARSTVO

C S*GDRVSKOJ PaLANC!
G rl.'Za n s k i Duina vegetacije oko 110 dana. Stablo indctcrmi*
z l a t n i.
B s o (oko 160 cm). Plod okrug.ast, blcdocrven, vrst. kvalitetan, prijatnog
mase 170-180 g. Biljke zadovoljavajue otpom c prem a uvenuu i pla-
rn ja i krompira.
J a s e n i k j Duina vegetacije oko 110 dana. Stablo indetermi-
ja b v a r .
H Btno (oko 170 em). Plod okrugao, blago spljostcn, crvene boje, m t , uku-
^ b . mase 180-220 g, pogodan z a je lo u sveem stanju. Biljkc zadovoljavajud
^ o m e prem a uvenuu, truleu korena i nematodama.
A t js a F i . Duina vegetacije oko 109 dana, Stablo indeterminanlno (oko
% 0 n ), sredjje bujno. Plod okruglasl, glatke povrinc, crven sa 5% zelene
w o c . soan, ukusan. mase oko 143 g.
DfiNvoiU5 F i. uina vcgetacije oko 102 dana. Stablo indctcrminantno
' oko 160 cm ), srednje bujno, razgrannto. Plod loptast, glalkc povj*5ine, crvcn,
mesnat, ukusati, m ase oko 176 g. Biljke utpom e prem a VFN.
Z latni JU 8 1 L D F I . Srednjc rani hibrid, od nicanja do pune zrelosti uku
116 dana. B iljka indeterminantna. srcdnje bujna. Stablo razgranato, maljavo.
Plod okrugao, bez rebam, zatvorenocrvene boje, vrlo ukusan, m asc oko 177 g.
A d o n is . Duina vegetacije od nicanja do punog zrenja oko 136 dana.
Delerminantna so n a za industrijsku preradu. iljka srednje bujna. Stabio raz-
granato. Plod glatke povrSine, lopiastog do m alo izduenog oblika, intenziv
no crvcne boje, m ase oko 140 g. sa 5,1% suvili niaterija.
N a d a F i . Hibrid visokog rasta, bujnih biljaka, dobro obmstao listom. Na
grani formira 4 -5 krupnihplodov'a, okruglospljostenog oblika, mase oko 200
do 220 g, crvene boje, bcz zelenc kragne i kvalitetno. Spada u grupu srednjeg
'tasavanja i preporuuje se Izaplastcniku proizvodnju.
H ibrid otporan na VFN, v r b prinosan.
M a r k o F i . Ranostasni hibrid, irulctcnninantskog rasta. Form ira 4-5
krupnih plodova n a prostoj cvetnoj grantci, pojcdinanc m ase oko 200 g.
Ploovi okrugli do malo izducni, bez zelene kragnc, ukusni i dobro se uva*
;u posle berbe. Veoma je prinosar. i preporuuje se za ranu plastcninu i rann
proizvodnju na otvorenom polju.
106

J esehji chveni}* novi priznati (2005) hibri dobrih osobina koji $e sv

masovnije gaji u proizvodnji.

SORTE t HJBfUDI MRADAJZA iHSTJTLflA Z4 RATARSTVO t FOVRTARSTVO

u N ovom Sa d u

N NiSXJ. Duina vegciacije oko 115 dana. Stablo delcrminam-

o vo sao sk j

0 0 (SO cm). Plod okrugao. glatke povHinc, crvene boje. ttieso ukusno. masc
100-120 g. Biljke srednjeotpom e prem a uvenuu i tru k u korena,
AIS -2 F /. D volinijsii hibrid. Duina vegctacije oko 105 dana, Stablo in*
determinantno (oko 140 cm). Plod okrugao, gU lke povr$ine> m ase oko 120 g,
crven, ukusan i kvalitetan. Biljke srednje otpom c prem a uvenuu i plamenja
i krompira.
N S -6 F /. Trolinijski hibrid. Duina vegelacije oko 105 ana. Stablo m*
determinantno (oko 150 cm). Plod okrugao, glatke pov'rine, ne puca, crven,
mesnat, ukusan, veoma kvalilelan, masc okx> 140 g. Biljke zadovoljavajui ot-
pom e prem a uvenuu i p.amenjai.
Au>.iAAe. D uiins v^getacije oko 133 dana. Stablo deiem uoantno (oko
60 cm), srednje bujno, razgranato. Plod izduenog oblika, crvenc bcje, vrste
konzistencije, m ase oko 110 g, pogodan za industrijsku preradu. Biljke sred-
nje otpom e prem a uvenuu i plamenjai.
Duina vegetacije oko 136 dana. Stablo dctenniiiantno (oko 70
Baka.
cm). Plod loptaslkogoblika, vrst, nc puca. crven, bezzelenc zone, ma*e oko 160
g, suvih maierija oko 5,4H> ukusan, pogodan za korienje u sveem staoju, aJi
1 za preradu. Biljke srednje otpome prema uvenuu i plameojai krotnpira.
K njaz. Srcdnje rana sorta. Biljke visine 70-75 cm, Plod krupan, sa 5-8
kom ora, okm gao, crvene boje. m ase 140-160 g. sadraj suvjh malerija oko
i ima prijatan ukus.

H ib /u d j p a r a d a j z a P P ..S u f e ju o k " Ve u k a P u s a

Uracan F i . Dvolinijski hibrid. Duina vegelacijeoko 95 dana. S u b lo iu-

dctcrminantno (oko 160 :m ). Plod okrngtast, blago sp(joten, vrst, :rven, bea
pukolina i zelcne zone oko drke, m ase 180-200 g, mesnat, kvalitetui. Najedn
nom grozdu 5 -6 ujenacnih plodova. Biljke otpom e n a cm u pegavost, siv^
trule, zeleno uvenue, trulc korena i vinis m ozaika duvana.
K azanova F i . Dvolinijski hibrid. Duina vegetacije oko 100 dana. Siaj
blo indeterminantno (do 3 m). Plod okruglast, crven, m esnat, vrs:, p o g o d J
za u vanje i transport, mase oko 220 g. Plodovi ujenaeni. Biljke prirodno f l |
pom e prcm a uvenuu. a naroito prema plamenjai.
 107

M aratok F i. Srenje kasni nibrid. B iljke bujne, razgranate, indetermi-

M n e (oko 160 cm). Plod jabuast sa renjevima, vrst, ukusan, m ase 110 g
t t j k e srednje otpom e prem a uvenudu i plam enjai krompira. Pogodne 2 a ga-
u plastenicim a i na otvorenom polju.
CkVENA STEta F i VP. D uinavegetacije oko 109 dana. Stablo indetermi-
n m o (oko 160 cm ), srednje bujno, plod okruglast, glatke povrine, crven,
esnat, ukusan, vrst, m ase oko 143 g, oko 5% zeiene zone. Biljke srednje
cpome prem a uvenuu i plamenjai krompira.
L ider F i. D uina vcgetacije od nicanja do pune 2reiosti oko 108 dana
Siablo visoko, debelo i jako. Plodkrupan, jabucastog izgleda, vrst, raesnat.
A usan, bez zelene kragne oko rke.
Fantom. Sortaparaajza veoma rodna, bujna, visokog porasta, otpoms.
m bolesti i pucanje plodova. Plodovi su okrugli, jarkocrvene boje, glatki, ve-
craa vrsti, krupnoe oko 180 g. Otpom a prcm a gljivinim oboljeDjima i vi-
n s a m ozaika duvana.
F snomen . Sorta visokog porasta sa retkim listovima, kralkih rastojanjt
am ed u grozdova. Lako zam eeplodove u plastinim tunelima, te nije potreb*
m koristiti bumbare ili horm one za oplodnju. Biljke otpom e n a bolesti.
Plodovi okrugli,g!atki*vrsti, mesnati, braSnastokristalnc slrukture, pri*
jatnog ukusa, m ase oko 140 g.
M edeno srce F i . Biljke bujne i visoke sa velikim brojem grozdova.
Plodovi krupni, oko 180 g, izuzemo mesnati, ukusni, srcastog oblika.
Formira plodove sve do vrha biljke, koji se u kasnu jesen m ogu kao zeleni sta-
vljati u turiju. Biljke otpom e na bolesti.

STRANE PRIZNATE SORTE-lHBRfDI

Od stranih sorti - hibria ukratko opisaem o samo neke.

A juzona. A m erika sorls. Niskog rasta (determ inantna sorta). Plodov:
krupni (160-200 g), vrsti, pogodni za industrijsku preradu. D ajezadovolja-
vajue prinose.
A bleta . Visoki hibrid. K asnogslasavanja. Biljke snanog porasta. Plo*
ovi krupni, mase oko 180 g, otporni na pucanje. dobro podnose transport.
Biljke otpome na bolesti i vrio princtsne.
A ce 5 5 VF. D uina vegetacije oko 139 dana raunato o d nicanja do pu*
nog zrenja. Poludeterminantna sorta. Plod krupan, bez zelene zone, ukusan,
lamnocrvene boje, mase oko 145 g, procenat suve materije 5,0%.
m
Ild /k o F / R S TmVFsCs, Vrio rani Jiibrid pogodan za najraniju protzvod*
rtju u plastnicima i staklcnicima. Porast semideterminanuuu ima 6 -8 etaa i
im svakoj fomiira oko Xplodova. Plodovi su okruglijarkocrvene boje, bez ze-
lene kragne pri vriiu ploda, prosena masa pJodova 150 g. Piodovi su vrio uku-
sni i Cvrsti.
B oloona F i R S TmVFzCsFr. Rani hibrid, poluogranienog porasta. Plodo-
vi okrugli, prosene masc 150 g, vrsti, mesnati i ukusni. Vrio prinosan hibrid.
Gondola F i R S Tm'/FsN. Vrio rani i prinosni hibrid, semidctcrminant-
nog porasta, formira 6 -8 ctaa sa po 6 -8 plodova. Plodovi su okrugli, jarko-
crvcnc boje, ukusni i vrsti, teine oko 160 g. Hibrid je nam cnjen za najraniju
proizvodnju u plastenicima i staklenicima.
Am a t i F i R S TmVF:NC. Hibrid ncogranienog iudctcrminamnog pora-
sta. pogodan za prozvodrju u plastenicima i siaklenicima tokom cele godinc,
ali i na otvorenom polju a periodu leto-jesen. Biljke imaju odliinuoplodnju
i u tzv. uslovuna sirosa i'.i kotebanja lemperatura. Plodovi su proscnc mase
oko 170 g, izvanrednog ukusa i boje, odline transportabilnosti zahvatjujui
svpjoj vistoi.
R es Y$e t F i R S TmVF:NCilVt. Hibrid indeteiminanlnog ncogrznicenog i
brzog porasta. Biljke fonniraju na svakoj etaii 6 -8 plodova istc krupnoc tako
da nema potrebe za kalibrisanjem - klasiranjem plodova fKilikom betbc. Dobro
raa tokom cele godine kako u zaSicnom prostoru tnko i na otvorenom polju.
M a /u-'a F i R S TmVF:NCfFrSt. N ova generacija bibrida indcterminant-
nog neogmnicnog pormta. Biljke vcoma brzog i snanog porasta, Lratkih in-
tem odija. Imaju dobru oplodnju i u uslovim a niih tempcratura, odlino
podtiosc stres ili kotebarje uslova i formiraju plodove praviinog ob ika. Masa
plodova je oko 150 g, krupnoe 70-80 mm u preniku. P lodovi acru u pu-
noj zralosti i mogu scuvali (ubrani) 3 nedclje bez promcnc bojc. ukusa i vr-
stine. M arfa Fi je rani hibri nam enjeu za prozvodnju u
plastenicim a-suklenicim a tokom itave godioe.
L vcky L id y F i B S T mCsVNFi.. Rani hibrincogranienogporasta. Plo-
dovi knipni, m asc 150-180 g zavisnv o d naina proizvodnje, vrlo vrsti, po-
godni za transport, ja rk u c n e n e b o jc i dobrog ukusa. Namcnjen za ^lasteniku
proizvodnju tokom piolca i jcscni.
M ohavtkF i R S TmVNW\Fi.i. Hibrid neogranienog porasta, okruglih
plodova, mase 150 g koji ubrani podnose lager do 3 Qedclje. Namenjen je za
proizvodnju u grejanim staklcm cim a i plasiinim tunelima.
B iob f F( PS T rV N S iF u H ibrid ncogranienog porasta. Vrlo rani (73
dana p o rasadivanju). Plodovi vrio krupni, m ase 2 3 0-330 g, jabuaslog obli-
 109

ka. Cvrsti i v rlo uku sn i. M ogu se d o b ro uvatt k ra e v re m e p o sle b erb e. N a-

m e n je n z a p lasteniku, stakleniku i n jiv sk u p ro iz v o d n ju .
N em o - Izraelsk i hibrid p a rad ajza. B iljk a je sn an a. s velikrm hro-
neta.
je m ujedna enih c v etn ih grana. Plodovi n e n iaju z e le n u k ra g n u , v e iiin a im je
dosta u jed naena, m ase 180-220 gram a. P rin o sa n h ib rid i o tp o ran n a boiesti.

G ajenje PARADAJZA U STAKLKNIKU-PLASTENIKU

U sia k le n ic im a se m o e tako organi*

P fa n ir a n je p r is iiz a n ja p r o iz v a d a .
zovati p ro izv o d n ja p a ra d a jz a d a se o slv a ri, raan je-v ise, k o ntinuirano pristiza-
a je p lo d o v a isa ir ilte u v re m e k ada se to n e m o e o b ezb ed iti iz proizvodnje
m o tv o renom po lju . D a b i se takav p ro g ra m p ro izv o d n je oslvario, ireb alo bi
zasn o v ati p ro izv o d n ju u razliitim rokovim a.

Tab. 31. Mogui rokuvi proizvodiije paradajza u stakieiuku

(po Darojanovi, M. i sar.)
t

S c tV C R IC lU
| Ciklus Sadnja Poettk
za proizvodnju
proizv'odnjc rasada berbc
rosada
Jesenjj 30.05-15.06 30.07-15.08, 30.09-30.0J.
Zini&ki 30.07- i5,08 30.09-15.10, 30.01-30.03.
Proleni 30.10-15.11. 30.12-15.01, 01.04-30.06.

N avedeni rokovi m ogu posluiti kao dobra orijentacija, a li d a b i proizvod-

n ja bila uspetin n e b i trebalo dozvoliti d a odstupanja od njih budu m nogo veca
h b o rp red u seva . O b in o se k ao pred u sev t k o riste salata. z elen i luk, kra-
stavci, tik v ic e , k u p u sn jae, m rkva i o sta le korenjae.
U stakleniku se p o sk id an ju p reth o d n o g u se v a i izno-
O b r a d a s e tn lji ta .
Senja b iljn ih o sta ta k a o b av lja p o potrcbi navodnjavflnje, a o nda o sn o v n a ob-
raa zem ljiSta. Z em ljite tre b a obraditi Da dubini o 3 0 do 4 0 cm .
P ro izv o ai p o v r a u stak len icim a im aju
P r ip r e m a h r a n ljiv e p o d lo g e .
vclikih lekoa z b o g n e m o g u n o su p u n e p rim e n e plo d o red a, odnoano pravil-
n o g sm e n jiv an ja useva, S ob ziro m n a to d a p ro iz v o d n ja p a ra d a jz a zauzim a
n ajv ee p o v rin c u stak len icim a, njeg o v o esto v ra a n je n a jsro z em ljitc vr*
lo j e nepovonjno.
U n ovije v rem e taj p ro b le m s e d o b rim d elom reava gajenjem paradaj-
z a n a h m n ljiv im p o d lo g a m a la k o to se u p la sli n c v ree sta v lja sp ecijaln c
110

priprcmljeDhnmljivi supstral. Hranljive vree se postave i rasporedc po uobi-

ajcnoj emi rasporcda biljaka. Ako je vrea vea i ira. onda se u nju sade
dvc biljke. II branJjivu pologu, koju obino sainjava 1/3 lake plodne, struk*
tum e i rastresitc zemlje. 1/3 treseta i 1/3 komposia. uroni se i oekoJiko plasti*
nih cevica preko kojih se sukcesivoo doziraju hranljive m atenje i voda po
sistemu kap po kap, sve u zavisnosti od potreba biljaka u odrcenoj fazi rasta
i razvoja. U koliko se hraoiva (NPK i mikroelementi) oe doziraju kspaojem,
onda se m ineralna ubriva unosc direktno u sm eu supstrata, a mikrcelemen
ti putem prim ene folijamog trctiranja.
N akon zavrenog vegetacionog pcrioda paradajza iznose se 12 stakleni*
k a svi delovi biljaka, jer se i korenov sistem lako izvlai t2 podloge Takoe
se i ostaci hranljivih podloga zajcdno sa vrcama iznose \ i staklenikfl i nakon
di2infekcije mogu se koristiti kao ubrivo za druge biljne vrste.
Ukoliko se u dczinftkovani staklenik unosi novopripremljena i dezinll*
kovana podloga, moe se bez problema opet gajiti isia vrsta. Taj naia gajenja
je viestruko koristan. Prvenstverto zbog bolje mineralne islirane biljaka, u5tc-
de koja se postigne izostavljanjcm obrac zemljita, kuliiviranja i okopavanja,
to ima i svoje finansijske efekte, kao i zbo* injcnice da se ncsmetano tokom
vie godina mogu gajiti iste biljne vrsie iji $u proizvodi traeni na triltu.
ubrenje semijita Prem a Becker-Dil!ingen-u (1956). za prinos para-
dajza od 4 0 t/ha utroi se 110 kg/ha azeta (N), 23 kg/ha fosfora (P2O5) i 150
kg/ha kalijum a <K?0). Za prinos paradajza od preko 100 t/ha treba dodati oko
300 kg a z o u , 450 kg fosfora i 600 kg kalijuma po hektaru. Za NPfC hraniva
obino se predlae odnos 1:1,5:2. Navedene koliine smatraju se i kao osnovne
(izvome) norm e za gajenje paradajza u slaklenicima. Ako sc unosi stajnjak. on-
d a sc norm a hranljivlh materija moe sm anjhi za 20-25% .
Pod osnovnu obradu zemljiia unosi sc stajnjak u koliini od $0 do 100
l/ha, 2/3 fosfom ih i kalijumovih ubriva, a pod povrinsku priprcmu ostatak
fosfora t kalijum a, kao i 1/3 aolnih dubriva. Ostatak mincralnih dubriva da-
je sc u vjdu prihranjivanja.
Proizvodnja rasada paradajza. Zavisno od cikiusa proizvodnje, rasad
se proirvodi u toplim ili hladnim lejama, plastem cim a ili staklenicima. Setva
semena za rasad na pripremljene povrsine obavlja sep retu a planiranoj proir-
vodnji i to:
- j z zim ski ciklus proizvodnje od 30. ju la do 15. avgusta 1 otvorene
hladne leje,
- za proleni ctklus praizvodnje od 30. oktobra do 15. novcnibra u sta*
kleniku ili toploj lcji,
- za jesenji ciklus od 30. maja do 15. ju n a u hladnim lejama,
 U)

Za jedan hektar useva treba zasejati 200-250 g semena visokc bioloke

\7 ednosti na 7 0 -8 0 leje.
Sadnja rasacia. Posle obradc i pripreme zemlji'U* potrebno je da &e ze>
mJjite na dubini od 10 cm zagreje ittiaH 16C, a da rasad bude u fazi r&zvoja
*-9 stainih (istova.
Stnatra se da je dobar i poeijan skiop biljaka ako se na raJ povr&ine po*
sade 4 biljke, n a rastojanju 85 x 30 cra ili 75 x 35 cra u manjim slaklemcima.
U zalttenim prostorima ra>ad se sadi rocno, je r j e o teian a m alinska
adnja zbog gustine nosecih stubcva. Odraab posle toga biljke se zaliju mla-
kom vodom <oko 25C).
Topbtni rezim. Paradajz jc kultura vrlo osetljiva na nepovoljan toplotni
reim. U narednoj tabeli date su vrednosti koje najvie odgovaraju paradajzu
gajenom u zatidenom prostoru.

Tab. 32. Toplotni rcim u zaiiennm prostoru kod gajcnja paradaja

(po Popovk. M. i Lazi Brankj)

T H apm m *C
Vtccne Dobadara Osadojedo Utoku
piodoooicoja plodoooScnje
danju 22-28 24-30
Sunano
nou 16-18 18-20
<Unju 18-20 20-22
OblaCno
nou 14-16 I6-J8

Sw tlo st. N ajvee tekoe javljaju se kod prorzvodnje u periodu od no-

vem bra do januara, kada ima malo sunanih dann i kada su dani kratki. U ta*
k\'im uslovima tempcratura $e odrlava nadonjoj granici biolokog optimuma.
Ovo stanje lako se nioe prevazii priraenom dopunskog osvetljivanja (300-
400 W /m2)t ali primena te m ere najcle nem a ekonomske oprnvdanosd.
V/oinost. Za normalan rast i razvoj paraajza potrebno je da se relativ-
oa vlainosi vaiduha kreo u optimalntm grunicumD izmcu 60 i 65%, a u to-
plijem delu godine izmedu 65 1 70%. A ko j e u u zaStienom prostoru vazduh
suv, onda se om eia rast biljaka i dobijaju se plodovi slabijeg kvaliteta, dok
previsoka vtanost. preko 75% , oteava oplodnju i prua povoljnc uslove za
razvoj gljivinih bolesti na gajcnim biljkama. Vlanost zemljita do faze po-
etka zam etanja plodova treba oravati u granicam a izmeu 70 i 75% od
PVK, a z a vreme masovnog ptodoroenjaoko 80% PVK. Najpovoljniji nain
zaJivanja je sistem kap po kap.
1 )2

M uliranje. M uliranje je vana tehnoloka mera. Podrazum evaprepo-

krivaojezem ljila izraeu gajenih biljaka. Maierijal zam uliranje m o eb iu
plaatina folija i organske materije (stajujak, slama, lie i dr.).
Prihranjivanje. Paradajz se prihranjuje najee u tri navrata. Prvo pri*
hranjivanje sa 3 -6 gftn2 istogazota izvodi se u fizi kada biljke foimiraju 3-4
cvetne granice. U fazi intenzivnog vegetativnogporasta i razvoja treba oba-
viti rugo prihranjivanje kompleksnim N PK ubrivima u odnosnu 1:1:1. a u
koliini od 15 do 35 g'm 5. Z a tree prihranjivanjc najpovoijnije je v rem eu fa-
zi poetka punog plodonoenja, kada se takoe koiiste kom pleksna N PK u-
briva. ali u odnosu 2:1:1, a doza jznosi 20-35 g/m2. Po potrebi vise se i ea
prihranjivanja paradajza.
Prthranjivanje se rnoe izvesti i folijam o tenim ubrivima (slavol, fo-
Jifertil, vuksal, sal i dr.) pre i posle svake berbe. Prihkom tognainapriliranji-
vanja treba se pridravati uputstava proizvoaa
Kulliviranje i okopavanje. Kultivira se m a l i m m e u T e d n i m kultivatori-
m a p o d e s e n im za tu n a r a c n u . Kultiviranje i runo o k o p a v a n j e izvodi se p o p o -
tre b i uz b l a g o ogrtanjo biljaka u vie n a v r a u t
S titn u lh a n je oplodnjze. U povoljnim uslovim a paradajz tan o cveta i
oploava se. M oe se desiti da zapocne cvetanjejo kao rasad zapone cveta-
nje. M eutim . ako se zasadi u zatien prostor (staklenik, plastenik) gde je
slabije svetlo, moe se dogoditi d a biljkc slabijecvetaju i oploavaju.
N a poboljanjc oplodnje moe se uticati horm onom tomatin, koji se
razblai u istoj vodi u koncentraciji 0.6-0,8% , io b ro izmea i runom pum-
picom n an esen a cvetne granicc ili sc cvetne granice potope u rastvortom a-
tina, a potom maio otresu.Trelimnjc trcba ponoviti posle 3 -4 dana u jutam jim
asoviina,
U novije vreme za oplodnju biljaka u zatienom prostoru koriste se
posebni rojevi bumbara. Oni uspeno obavljaju taj posao.
Oslonei biljaka. Paradajz se u staklemciraa najee gaji samo n a glav-
no stablo. Biljke se odravaju u uspravnom poloaju prim enom palira i pri-
vezivanjera kanapa za donji deo stabla. a drugim krajem po plafonskoj ici.
Stablo raste i oraotava se oko kaoapa, ali tako da kanap doe ispod cvetne
grantce i tim e se odrava u vcrtikalnora poloaju.
F o m ira n je obiika biljkt. Bone grane (zaperci) odstranjuju se im se
pojave, a najkasnije kada doatignu 4 - 6 cm duine. Kada biljka dostigne pla-
niranu visinu (180-200 cm) i bioj cvetnih granica, zakidaju se vrhovi stabla
d a b i plodovi nazadnjoj cvetnoj granici dostigltpotrebnu veliinu i blagovve-
m eno sazreli. N akon zadnje rodne granice ostave se 2 -3 lista p a tek onda
prekrati stablo (dekaptacija), da bi oni obavljali proces asim ilacije i pomogli
nalivanju plodova.
 113

P o e tk o m ru g e p o lo v in e v eg etac io n o g
O d s tr a n jiv a jije s to r ih lis to v a .
p erioda d o n je li e p o in je d a uti i tad a g a treb a o d stran m isp o d p lodova u
a e n ju . T im e se zn atn o poixljsava provetravanje prizenm og p ro sto ra i utie na
sm&njenje in fe k c ija o d gljiviCnih bolesti.
B erba. P lodovi p a ra d ajz a n e sa 2re v a ju jed n o v re m e n o , v e o n im redom
k ak o su i fo rm iraiii, su k cesiv n o o d o zd o p rem a v i t u biljke. P lodovi se b e ru
k a d a d o b iju k a rak teristin u c rv e n u boju. O b in o se b e ru svakog d ru g o g do
irccg dana.
P r tn o s i.R a n e sorte i h ib rid i o stv a ru ju p rin o s 2 0 - 3 0 t lia , sred n je stasne
4 0 -6 0 t/h a, d o k k asn e sorte im aju g en etsk i poten cijal rod n o sti 8 0 -1 2 0 t/ha.

G a j e n j e PARADAJZA U p l a s t t C n i m TUNELIMA
t NA OTVOR6NOM PROSTORU

U plastenicim a koji nem aju odgovarajui $istem z a z a g e v a n je n e m o e se

organizovari p ro izv o d n ja p ara d ajz a tokom 2 im sk o g p e rio d a k ao to se to ini
u plastem cim o. U to m stuoju p ro u v o d n ja p ara d ajz a orgar.izuje sc u plasti-
nim tunelim a, a z a v rsa v a se n a otvorenom p o lju , U p la s ri iim tu n elim a mo*
e se dosta usp en o p ro izv o d iti p arad ajz u ranom p ro lc n o -le tn je m , odnosno
letn jc-jesen jem periodu. To se m o e o b av iti p rem a d in a m i n av ed en o j u na-
rednom p reg led u (tab.33).

Tab.33. Proizvooje pcredajz u piostitnim

(po M. Demjaooviu)
V rc m e SflgretMtjem 3ezgre>njB
Setvt 112-O t.O l. lD .0t-20.0J.
Sada> 01.03 -15.03. 0) .04 -10.04.
Bctba 15.05-30.07. 06.06-15.08.

R a n a p r o iz v o d n ja .
Sa ranom proizvodnjom se zapocinje proizvodnjom ra-
so d a(feb ru ar), k ada sc i priprcm a zcm ljite u plastcm ku. K jajem m m ta i poet-
kom aprila vTi se sa d n ja ra sa d a u njem u. P rim enjuju se sve agrotehnike m ere
k ao i u stakleniku. K rajem m aja i poetkom ju n a plastem k sc m o e otkriti, ski-
nuti. Tada $e biljke gaje k a o n a otvorenom prostoru.
U ju lu zapoinje sc proizvodnja rasada. U av g u stu se
K a s n a p r o iz o d n ja .
priprerru zem ljite z a sanju odnegovanog rasada i o b av lja njegova sadnja. K ra-
je m septem bra ili poetkom oktobre izn ad b iljak a p o stav ljs se p lastin i tunel. U
114

tom vttetaeionom periodu obavljaju se svc tehitolokemere kao i u stakleniku.

Od sredine oktobra do kraja deeembra beru se proizvcdi paradnjza.
Prinosi poradajza u raooj i kasnoj proizvodnji kieu se od 30 do 45 t/ha.

TETO 1N E I B O LES Tl N A D ZEM N O G DELA B I U K E

PARAOUZA 1 NJJHOVO S U Z B IJ A N J E

1 . te to iin e

L isue va I (Anhidtdae). Lisnih vai ima vie vrsU i vie generacija. N aj-
opasnije su zelene lisne vai. Postoje krilate i beskriloe. Telo im je ovalno, a
boja je promenljiva, duine su 1,5-2,5 mm. enka tnoe doneti i do 100 mla-
dih vaiju. Brzo m ogu pokriti celu lisnu povrmu.
Koionije larvi se fiksiraju na naliju lista. siiu sok i za<lravaju porasl
biljke te mogu smanjiti prinos i do 50%. Prenose v irtsn e zaraesaobolelih na
zdrave biljke.
Lisne vai mogu suzbijati sledelm prcpaiatim a Mospilan. \b le j. Ak-
tara. K onfidor. Talstar 10 EC, Decis 2,5 EC, Lana e L, A ctellic-50, Fastac
10% SC. M eta-systox-i, Sistemin 40 upa, Lebaycid E C -50. Dimecron (R)
2 0 , Hostaquck EC -50, Piricid, N urelle-D . K arate 2,5 EC i Primor W P-S0 u
dozama koje preporuuje proizvoda, vodci strogo racuna o karenci kako oe
b i dolo do trovanja prilikom korienja plodova.
B ela HVtiCA (Triaieurodes vaporariorum), Odrasli insekt je mali beli
leptiri duine do 2 m m , prekriven finom belom votanom presvlakom. Situa
ovalna jaja polae n a naliju lista, L arva je duga oko 0,3 mm, pokretna je dok
je mlada, a kasnije se privrsti n a poleini Usta.
Posle 3 -4 nedelje precvara se u lutku, iz k o je izlazi novi leptiri. Ubrzo
dolazi do parenja i enka polae o d 10 0 do 2 0 0 jaja. U toku godinc m oe da
razvije 8 - 1 0 generacija.
Najvee tele nanosi u zaitienim prostonm atstaklenik. plastenik, pla-
stini tunel), ali n e poteuje hiljke n i na otvorenom polju. Sisanjem sokova
leplirii iue m ednu rosu, a nju napadaju gljive adavice, koje smanjuju foto-
sim ezubiljkaina, aplodovi postaju prljavi i neupotrebljivi. LiSe poslepeno gu-
bi zelenu boju, nekrotira i otpada. Prinosi se sm anjjju.
Suzbijanje bele muice vri se nekim od sledeih prcparata: Fastac 10
EC, Karate 2,5 EC, Decis 2,5 EC Ripkord 20-E C , Vjdate-L, A ctellic-50, Tal-
star 10 EC prcm a upuistvu proi2 voaa. Posebno treba obratiti panju na ro-
kovc primene preparata (karenca).
 115

K m fflinovA Z l a h c a (Loptinotarsa dectm H neota). Odrasli insekt ima

ovalnotelo duine oko 10 mm, utosmee boje sa cmim ptmgama na krilima.
Larva u poetku ima utu, a kasnije ruicastocrvenu boju. Prezim ljava kao
odrasli iiisekt u zem ijistuna dubim od 15 do 25 cm. U prolece kaa se zemlji-
ite zsgreje do oko 10C izlazi 12 zemljita i napada mlado lie, u prvom re-
du krompir, a onda paradajz i plavi patlidan. U to vreme separi. enka polae
jaja u gorpama od 20 d o 70 kom ada na naliju lista. U naim uslovima ima dve
generacije godiSnje. tz jaja se razviju larve koje su prodrljive i m ogu uniti-
ti celokupnu lisnu masu. Odrasle larve se zavlae u zemljiDi sloj, pretvaraju
se u lutke, a onda u odrasle insekte.
Odrasii iruekti i njibove larvc hrane se listom i za sobom ostavljaju sa-
mo stablo. Ako se blagovremcno ne preduzmu odgovarajue mere. ne moe se
oekivati nikakav prinos.
Kada lisna masa bude oteena oko 3%, treba preduzeti prskanje sa ne-
kim odsledeih preparata: C onfidor 200 SL, M ospilan, Volej. Aktara, Regent,
Fastac 10 EC, Talstar 10 EC, Decis 1,25 EC, Decis 2,5 EC. Pirinex 48 EC,
\ urelle-D, Ciprofos, Cimogal, Ripkoid 20 EC. Cipra2 o r 20 EC, Fonerat E -
20, Karate 2,5 EC i dr. prem a upuistvu prozvoaa.
Obina grinja je m di (0,3-0,4 mm),
G fltN A QRJNM ( T e tr a n y c h u s u r tic a e ) .
>itni pauk. enke su malo k m p n ijcja jasto g su oblika, ukastozelenkaste bo-
je, a nakraju dobijaju ciglastocrvenu boju. Mujaci su manji i zadnji dco tcla
im jezailjen. Jjy eje loptasto, bezbojno. L arv aje ukaste boje. Prezimljava
odrasla enka na skrovitim mestima. Godinje moe imati preko 10 gcncracija.
Najvee tetc grinje m ogu naneti u staklenicima i plastenicima. tete
naoose sisajui sok 12 lista, usled ega 0 0 gubi zelenu boju, sui se i oipada,
te cela biljka izumire.
Protiv ovog pauka mogu se u prvom redu koristiti A c llic-5 0 i Apollo
50-SC, koji imaju kratak period razgradnje (karenca), a ako se sa bcrbom nije
zapodo ili se ona obavlja vrlo retko, mogu se upotrebiri Ortus 5-SC , Danitol
10 EC, Imidan-R, Lanate 25 WP t drugi preparati koji imaju akaicidna svojstva.

2. B olesti

GumCNE BOLESTi
Sw t u s m pbga W5t PARA&AJ2A (Septoria lycopersici). BoJest u prvom re-
du napada list paradajza. Prvo se pojavljuju silne (2 m m ), c4ouglasie pege.
O nesu u sredini suve i kasnije ispadaju. U sredini tih pegajavljaju se rasplod-
ni organi (piknidi sa piknosporama). Gljivica prezimljava u zaraenim bilj-
nim delovinia. Prenosi se scmenom.
m
Lie napadnuto ovom boJeiu najpre se uvijakako se bolest iri, a za-
tim se ui i otpada. Biljke se borc za opstanak retro vegetacijom, a gubici u pri*
d o s u plodova dosta s u visoki.

K onstiti kvatitetno seme zapraeno nekim od preparata (Uram-ZupaTS,

captan S P -4 , baytan 15 DS l 15 W S zoraaan i dr.). U toku vegetacije biljke
treba prskati vie puta, svakih 8 - 1 0 dana, kako bi se novo lie zastitilo od na-
paa bolesti. M ogu se koristiti preparati: bordovska orba, bakansi cineb, ci-
ram S75. fo licu rE C -2 5 Q b ay leto n E O I2 5 , Kuprosat, K upragin,Furguran,
Zato, Teldor, Poliram com bi, Polyram D, bakami actrokal i dr.
Pnlikom prim atc tih prcparata strogo se pridravati uputstva proizvoaa.
PuiMEKUA PARAfotrzA (PhytophthorQ ivfestam). Bolest napada sve nad-
zenine delove biljke. Prvo zahvata list, N a perifem .m delovim a lista javljaju
se sitne pege, koje se ire t spajaju prem a sredini dobijajui im ku boju, a na
DaJiju oteenog dela lista javfja se beliasta skrama u kojoj se nalaze repro-
duklivni organi parazita (zoosporangije). N a stablu i bontm granam a bolest
se javlja u ovalnim pcgama masltnastc. a kasnije latnnomrke boje, koje se po-
javljuju i na tkivu ploda.
Obolclu ItSc s m a n j u j c a a i m i l o c i o n u povrmu, biijka 7no;taje u porastu,
a stablo se postepeno suJi, plodovi postaju neupotrebljtvi.
itjke se moraju trctirati u viie navrata u toku vegetacije nekim od slede-
ih preparata: Kuproksat, Ftinguran, bakrocid-50, bakami kre-50, bakami ok-
sihlorid-50, Blanvit, bakam i Cineb, Kupragin, bordovska orba S -20, plavi
kamen, Cirum S-75, bakami Ditane. Antrokal, Sandofan C. Sandofan Z , i dr.
Odabrano sredstvo treba primeniti prem a uputstvu proizvoaa.
Cr m pegavoSTPtitADAJ za (Altem aria solani) Bolest napada sve elove
biljke. N a donjem liu javljaju se okruglaste cm e pege sa unutra^njim koncen-
trinim krugovim aunutar njih, koje su na stablu krupnije, ovalnog oblika, dok
se na plodovima javljaju u biizini peteljke velikog prenika. N a izumriom tki-
vu pega obrazujc se cm a navlaka koja predstavlja rasplodne organe parezira -
komdiofore sa konidijanta pomou kojih se bolest calje iri u toku vegetacije.
Parazil isiovremeno napada sve delove biljke, koja sc teko odupire ako
sc ne preduzmu preventivne i blagovrem ene tnere Bolesl moe biti opasnija
po proizvodnju paradaj2 a od plamenjae.
Bolest se javlja kada i pl&menjaa, te se upotrcbljavaju ista sredstva za
njihovo suzbtjanje.

Bakterijske bolesti
Pseudomonas tomato. Izaziva cm u pegavost lista i aavu krastavost
plodova. N a liu se pojavljuju vlazne zelenkastc pege, koje kasnjje postaju
 117

Ijubiaste i na kraju cmoaave, oivicnezukastim prstenom, N a stablu i gra-

nama (lastanm al pege su iste kao i n a listu samo ito sc u njim a nalazi siuza-
sta tenost koju stvaraju bakterije pri ostcenju tkiva biijle. N a plodovima
pcge su sitne. izrazito cm e boje, blago izdignute, usled ega tkivo ploda puca
^tvarajui kraste.
Kanthomonas gardneri. Izaziva na listu smee pege okruene Ijubia-
btim oreolom. Pege sc uveavaju, spajaju, srcdina nekrotira i ispada, te listpo-
staje mpiast. N a cvetu bolest se javija u vidu vlanih pega zelenkaste boje,
koje kasnije postaju sroee, a cvet sc n a kiaju sasui i otpada. N a plodovima
>c javljaju okrugle pege oiviene belim prstenom, to podsea na ptiijc oko,
a javljaju se i kraste oivicene Ijubiastim oreolom. Plodovi gub trnu vied-
nost. N a stablu i lastarima pojavljuju se sline pege.
Obe bakterije prezimljavaju u biljnim ostoctma koji ost&ju u zem lji na-
kon oianja, odaklc se dalje ire, a prenose se i semenom.
Preventivne m ere za oba uzronikasu izbor otpornih sorti-hibria, ko-
nenjezdravog semena, dezinfekctja zemljita u toplim lejama i drugim 2 a-
ttienim prostorima.

ftrusne boiesti
Vir u s m o z a ik a d u van a . M ladebiljke zaraenc ovim v irjsom imaju listo-
ve iljaste ili konostog izgleda. Kod starijih bitjaka javtja sc mozaik u vidu ze-
ienkas.ih hloroeinih pega, zbog ega lise postaje m alo naborano. N a srablu,
laatarimai peteljkama formiraju se uzduneprugaste pege koie nekrotiraju. Na
plodovima se javljaju udubljenja mrke boje.
Delovi biljke zahvaeni nekrozom obino izumiru. Biijke zaosraju upo-
rastu. Prinosi se smanjuju.
M ere berbe su:
- setva zdravog semena;
- dezinfekcija semena i zem ljita u toplim lcjama pri!i<om proizvodnje
rasada;
- aiat j odeu pre i posie rada dezinTikovati;
- spaljivanje biljnih o su u k a ;
unitcnjc korovsJuh vrsta.
Vjrus 8R0XZANSPEt3AY0STi mradajza . N a liu se pojavljuju iu tc i ljubi-
astc prstenaste pcge. olazi do izumiranja vrhova biljaka, to uzrokuje brzi
porast bonih gr&na i bitjka dobija bunast izgled.
Z araiene mlade biljkc propad&ju iti klonu zbog nekroze stabla. Plodo-
vi su esto bez semena i gubc prirodnu boju.
Virus ivi u zem lji i pretpostavlja se da se preko zemije i prenost, jer
drugi prenosioci nisu utvreni. Zaraene biljke poupati i spsliti. Zem ljite u
118

toplim lejama pre setve semcna dobro dezuifiiovaii. Uoitavati iisne vai kao
prenosioce vlrusnih oboljenja.
Stolbui patadajza. S to lb u rje oboljenje koje izaziva fitopla?ma. To je
jednocljjski mikroorgaiuzam vidljiv pod elektronskim mikroskopom. Nema
i v r s h i elijsku opnu. Lako $e kree kroz sprovodne sndovc.
VrSno lie zaraenih biljakaje sitno, apojcdini listovi hloroiini sa skia-
enom peteljkom, Mogue je da se pojedini listii preobraze u sioeni listi.
Cvetovi su deformisani, stenlni. Plodovi formirani prezarazc sporije sazreva-
ju, postaju vodenasti, a njihov sredinji dco drvenast.
Biljke zaostaju u porastu, List i cvet se dcformise, postaje sterilan. Plo-
dovi slabo razvijeni. ncupotrebljivi.
Suzbijanje korova poponca i rcnike u kojima sc bolcst <fttoplazma) odr-
ava, kao i him ijsko suzbijanjc cikada su jedinc mere kojc se preporuuju.

3. K orovi u p arad ajzu i n jih o v o su zb ijan je

Vcoma j e mftli hrnj herbicida ijom se primcnom m ogu efikasno suzbi-

jali korovi u zasadu paraajza, a d a nc doe d o otecnja biljaka. U tu svrbu
od preparata mogu se koristiti Devrinol 45-F, Dcvrinol 50 WP, Stom p 330 E,
Agro trcf EC, Z orkatref i 2 u p ilan E -4 8 ,
- Devriool 4 5 -F i D ervinol W P-50 su u dozi cd 2.5 do 4 kg/ha veoma
eftkasm zasuzbijanjejednogodinjih irokolisnih i uskolisnih korova. Treli-
nmje sc izvodi pre sadnje paradaj2a uz obaveznu inkorporaciju.
- Stomp 330 E je veom a efikasan protiv travnih kao i nekih irokoli-
snih korova. Upotrebljava se u dozi od 5 1/ha posle setve, odnosno sadnje usc-
va. K oliina vode pri pr&kanju m ora da bude najmanjc od 300 d o 4 0 0 1/ha.
- A grotref-EC se koristi u dozi od 1 do 2,4 llia, sa 3 0 0 -6 0 0 1 voe, od-
nosno 10-251 vode na 100 m J. N a lakim zemijitiina doza je neto mar\ja, oko
11/ha. a kod srcdnjih i telih je vea i kree se od 2 do 2 .4 1/ha. Picparat se pri-
menjuje pre sadnje uz obaveznu inkorporaciju.
- Zorkatref ima istu efikasnost protiv korovskih vrsta kao i Agrotrcf-EC,
ali sc primenjuje u dozi od 2.5 do 4 ,8 1/ha uz troak 300-6001 vode. Na lakim
zemljitim a doza iznosi 2,5 l'ha, n a srednjim 3,6, a lekim 4.8 l/ba. Prcparat
se prim enjuje prc sadnje uz obaveznu inkorporaciju na dubini od 6 do 8 cra.
- upilan E -48 se koristiu istoj dozi kao Agrotref-EC. Primenjtye se pre
sadnjc uzobaveznu inkojportciju. E fik asan je protivjednogodisnjih travnih i
nekih irokolisnih korova. Vfeda ga ne spiia u dubtje slojeve ve ostajc na du*
bini na kojoj se inkorporacijom unese u zemljite.
Kod diiektne setve semena paradajza, veom a esto i pored primene na-
pred navedenih preparata, doe d o pojave korova divljeg sirka (iz rizoma), na
 119

koji prethodni preparati oe eluju. U tom sluaju p re p o a u je se korienje

preparata Fusilade super u dozi od I do 2 l/ha u z utroak 300-4001 vode. Trc-
tiranje se izvodi kada koiov ima razvijenih 3 -5 listova.

P L A V I P A T L I D A N - S o la n u m m e lo n g e n a L.

Plavj patlidan je jednogodinja biljna vrsta. U naoj zemlji gaji se n a ma-

njimpovrinatna i to preteno u toplijim predelima ili zarienim prostorima.
Jestivi deo b iljk eje sofina bobica. O na se ne moe jesti u sveem stanju
kao paradajz, ve na neki natn pripremljena: pecenjem, kuvanjem, prenjem
i sl. Plodovi se ne mogu koristiti u ishrani ako se b e ru u punoj botanikoj zre-
losti, je r tada imaju dosta glikoalkaloidne materije (Sofanh M.)> koja im daje
izraenu gorinu. Iz toga razloga piavi patlidan se upotrebljava sam o u teh~
nolokoj zreJosii, tj. kada su plodovi fizioloki neozreli.
Plod plavog patlidana im a 6-13.5% suvih m aterija, 1-15% belancevi-
na, 0,4-0,7% masti 3,5-46% ugljenih hidrata i mineraimh inaterija 0,6-0.8% ,
Od mineialmh unuerija sadrti dosia fosfora, m agnezijum i, kalctjuma i gvo-
a, raspolac i dobrim vitaminskim sastavom.
$ obziiom na hianljivu vrednost piavog patlidana i njegovu ulogu u
sniavaoju nlvoa holcsterola u krvi, znaajan ulicaj na stitnulaciju rada bubre-
ga, kao i diurclino delovanje, treba iriri njegovu proizvodnju i to vie ga ko-
ristiti u ishrani stanovnitva, iako ima nisku kalorinu vrednost.
Plavi patlidan pogodan je i za industrijsku preradu kao ivotna namer-
nica. K raljevska bolnica u Londonu utvrdila je da materija iz plavog patlida-
na(specifim glikoalkaloid) utie na sprcavanjepojave ra.ca na koi. Tirrteje
ta biljna vrata dobila na znaaju i kao lekovjta.

VAKUE BOTANIKE OSOBINE

Korea granat, dobre usisne moi hranljivih materija. Stablo granato, vi-
sine oko 100 cm, Cvetovi krupnLarcni. Ustovi veliki izduieni i dobro prepo-
krivaju plodove. Plod je polusona bobica, koja se ne moe koristiti kao
paradajz, ve $e koristi prena, kuvana i na drugi nain preraena. M oe biti
razliitog obiika: okrugao, krukast, iduen, jajolik, a po boji plav, a posto-
je hibridi bele boje (Ova).
120

USLOV! USPHVANIA

Toploui. Plavi paltidon ima vrlo velikepofrebe za toplotom. N e podtto-

si ntske temperature. Za ntcanje mu je potreboa m iitm alna te m p m tu ra od 13
do t5C, a optimum je oko 25C. Povoljnc temperature vazduha za rast vege-
tativnib organa kreu se izmeu 25 i 28C, a 2tmJjita o d 18 d o 22C- Tcm-
perature izoad 35 C su vrlo nepovoljne, jcv om etaju i blokiraju normalne
ivotne funkctje biljaka, to se naroito m aaifestuje smanjenim prinosom.
Biljke plavog patlidana izmrzavaju na temperaturi od 0 do - l C .
Svetlost. Plavi patlidan je biljka kratkog dana (10-12 casova dnevnog
osvetljenja), ali ima i sorti koje 2ahtevaju usiove dugog dana. Trai dosta sve-
tlosti. Za obavljanje svetlosnog stadijuraa potrebno je vreme od 30 dana pri
10-13-satnom dnevnora osvetljenju, $(o se u uslovima nase zem lje u potpuno-
sti obezbeuje.
VJaga. Plavi patlidan ima poveane zahteve u pogledu zemljine vla-
ge. P oeljnojc da se ona u vegetacionom periodu kree oko 80% PVK, a na-
roito u fazipiodonoenja. Najpovoljnija rclativna vlanost vazduhaje izmeu
60 i 70%..
Zemljiie. Plavi patlldan je izuzetno osettjivna gajeitje u monokulturi.
Zahteva plodna. duboka i struktum a zemljita sa visokim sadrajem hurnusa
i blago kisele reakcije (pH 6,5-7,0).

DOMAE I DDOMAENH SORTE PLAVDG PATUDANA

D ouai 5&EDNJED fjd. Biljka izniste o d 70 do 100 cm i fom iira 3 -4 gra-

ne, Listovi su krupni, Plod je ovalan, plave boje. mase od 0,7 do 1*2 kg. Meso
je belookaste boje. aini kistovi sa reim bodljama. Stasava za oko 125 dana
posle nicanja.
D ucaKJ uuBtAn. Sorta niskog msta. oko 60 cm , sa krupnim liem.
P lo d je izduenokrukasl, plave bojc, mase oko 250 g. Stasava ao k o 120 da-
oa posle nicanja.
D Biljke su visoke oko 80 cm . Plod jc oknjglastojajolikog ob-
o jk a t e s .
lika, plave boje, dobrog kvaliteta, m ase oko 250 g. Listovi su krupni. Stasava
za oko 120 dana posle nicanja.
P Biljke su visoke 80 do 90 cm. Listovi su krupni. Plod je jajoli-
l o v d iv .
kog obltka, plave boje. mase 180-200 g. Stasava za oko 90 dana posle nicanja.
O Rana sorta. N iskog habitusaoko (70 cm). lm a krupne ploove,
d esu .
mase prcko 300 g, krukastog oblika, Ijubiaste x>je.
 12)

J j n i o r . Sorla centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. D oina ve-

geiacije od nicanja d opune zrelosli 123 dana. Stablo razgranato sa bujnim ha-
bimsom. Plod glaak, izduenoovalan, tamnoljubiaste boje, mase 480-550 g,
duine oko 20 a irine oko 10 cm.

VANIJI PREN A Tl STRANI HIBRIDl

S o l a r a F t Rani hibrid. Biljke rastu u visinu od 85 do 100 em , i tiae
oslonac. Plodovi su krupni, duine oko 15 em, mase u proseku oko 225 g, tam-
noljubiaste boje.
Kl a s ik F i (Classic Fi). Srcdnje rani hibrid. Visina biljke je 80-100 cm.
Plodovi su ovalni, mase oko 300 g, tamnosmee do Ijubiaste boje. Pogodan za
gajenje na otvorenom polju. Dugo piodouosi i i daje visoke i stabilne prinose.
O va F j. Rani hibrid. Vlsina biljke 70-90 cm. P lodbeo, jajolikog oblika,
d u in eb -7 cm, m ase 160-200 g.

Tab. 34, Odtikc vaoijih hibrida plavog pallidana

Di.rina/prenik cin
Hibrid Vcgctacija Oblik ploda Boja ploda
Preporuka za gajetije
20-25 x 4-6, u *a&t.
F abm aF I rani ciiindriian tamnoljubiea$ta
prostoru i otvor, ooiiu
20-25x4-6, uzat.
M arftFl rani cilindnan tarnnoljubiasU
DRrftOni i otvor. uoliu
pogodan za gajcnjc na
KlasikFl srednjc rani ovalan tamnoljubiasta
otvorenom orostoru
pogedan za gajenjc na
Galine F 1 rani oknjgloovalaa tamnoljubiasta
otvorenom prostont

Tab. 35. Pregled Sbncais hibrida plavog patliana

Red. Visina PLOD

Hibrid Satrcvanje
br. biijke (cra) oblik duina (cm) boja
izdu.
J. SolaraFi rano *5-100 15 tamnoljubica$(a
kruk.
okrug. (aomoljubiasta
2. Murcna Fi rano 75-90 12
izduen

3. Ova Fi rana 60-75 jqjolik 6-7 bela

^ H
Blactc srcdnjc
4. 60-75 jajolik 10-12 [jubicastocrna
Beaufv I rano
122

G a je n je p l a v o o p a t l id a n a u s t a k l e n jk u - p l a s t e n ik u

P h n iru n je proizvodnje. Gajenje plavog patlidana u zatienim prosto-

rim a je maJo ree, ali m oe se organizovati u ranom zimskom i u ranom pro-
leDom cikiusu proizvodnje, to sve zavisi od moguoosti grejanja objekala
planiianih za proizvo<lnju. Proizvodnja se zasniva iskljuivo preko rasada.
h b o r preduseva. Pri izboru predusevaza plavi patlidan uvek treba na-
stojati d a to ne budu biljke iz familije Solanaceae, (paradajz. paprika, krom-
pir) je r s u im . u velikom procentu, zajednikeboiesti. S obzirom na to d a se u
stakteniku gaji m ali broj kultum. u prvom redu zbog ekonomakih raztoga, ma-
)t je izbor dobrih preduseva, kao to su teguminoze {boranija, graak, pasulj i
dr.), a najee su saiata, lukovi, mrkva, krastavci, tikvice i sl,
Obrada zemljita. I) stakleniku i plasteniku ae moe se raunati n a pri-
rodne padavine. ve se taj ncdostatak mora oadoknaivati Davodnjavanjem.
Postc osno\me obrade (oranja) zcmljite treba povrioski obraditi, odnosno
dovoljno usitniti ua dubinu od 10 do 15 um radi lakte sadnje i prijema rasada.
ubrcnjc. Zavisno od stanja hffmljivih materija u zalienom objcklu
treba uneti 3 0 -5 0 Vha stajnjaka, a putem m inerabih dubriva 80-120 kg/ha
azota, 100-140 k g fta fosfora 1 130-160 kg/ha kalijuraa,
P od osnovnu obradu zem ljita unosese stajnjak i 1/2 fosfom ih i kaliju-
m ovihubriva, a pod povrinsku priprcm uosratak fosfom ih i kalijumovih za-
jedno sa 1/2 azotnih ubriva. Ostacak azo tad aje ss u vidu prihranjivanja. Za
prihranjivanje m oe se ostaviti i o 1/4 PK ubriva.
Protzvodnja rasada. Z a ra n u zimsku proizvodnju rasad se proizvodi u
hladnoj leji, Setva semena sc obavlja poetkom avgusta. Seje sc 6 -7 g scme-
n a po kvadratnom metru. Rnsad se obavezno pikira, a(i g a je bolje proizvesti
u kontejnerima. saksijama i sl.
Meutim, ako se planira proizvodnja u ranom prolenom ciklusu, ondtk
se rasad m ora proizvcsti u toplim lejama. U tom sluajusetva semeua se oba-
vlja u drugoj pofovini deccmbra.
Sndnja rasaa. N a dobro pripremlfeno zemljite rasad se sadi najee
u dva roka. Za ranu zintsku proizvodnju sadi se krajem septembra, a za ranu
prolenu krajem januara-februara.
M euredno rastojanje je od 60 do 80 cm. i m oe sc primcniti i sadnja
u pantljike. Rastojanje biljaka u redu je 4 0 -5 0 ctr.
Nega biljaka. N akon sadnje biljke trebazaliti mlakom vodom. Po prije-
mu biljaka ireba evcntualno podsaditi prazna mesta. Plavi patlidzan se sporo
ukorenjava, pa se prvo kultiviranje i okopavanje obavljaju tek 10 do 15 dana
 123

posle sadnje. Tokom itave vegetacije zemljite treba d a .e rastresito, p a se

kultiviranja i okopavanja obavljaju sve do potpunog porasta biljaka. Tempe-
raturu u proizvonom objektu treba u poetku odravati n a 2 4 -2 5C, a u vre-
me porasta i plodonoenja:
- po sunanom vrem enu od 2 2 do 28C,
- po oblanom vrem enu na oko 22C,
- tokom noi od 18 do 22C.
U vrem e nedovoljne osvetljenosti (novem bar-decem bar) none tempe-
raturc 0*eba spustiti n a agiotehniki minimum, a to je oko 16C.
N avodnjava se prem a potrebi. V lanost zemljita treba odravati na 8 0 -
85% ?V K , s tim to u fazi plodonoenja treba ee zalivati (svakih 5 dana),
i to poveanom zalivnom normom od oko 3 0 1 vode na m2.
K od sorti koje imaju visoko stablo neophodoo je postaviti oslonce. N aj-
ee se za to koristi kanap, koji se gornjim krajem vee za ianu konslruk*
ciju koja se prua du redova, a donji kraj k anapa se labavo privee za
prizemni deo stabla (sistem palira). K ada donje lie pone da uti, treba ga
odstraniti, kao i viak donjih izdanaka (pinciranje), radi boljeg piovctiavanja
i osvetljavanja biljaka. K adabiljke dostignu eljenu visinu (100-150 cm), tre-
ba im prekratiti vrh (dekapitacija), radi podsticanjanalivanja i sazrevanja plo-
dova, a kod niskih to ne treba initi.
Plavi patlidan ima dug vegctacioni period i izracne potrcbe za NPK
hranivhna. Pri nedostatku fosfora i kalijum a dolazi do m asovuogotpadanja
cvetova. U tu svrhu svakih 2 5 -3 0 danaprim enjuju se prihranjivanja N PK u-
brivima, u kolicini o d 20 do 30 g/m: , odnosno 200-300 kg/ha. Korisno je iz-
vesti i nekoliko folijarnih prihranjivanja kom pleksnim ubrivim a (vuksal,
fertigan i dr. u konccntraciji od 0,25% ), posebno u fazi pojave pupoljaka j
cvetanja. Ukoliko je u periodu cvetanja biljakajako oblano vrcme, ncophod-
q o j e u cilju boljeg zam etanja plodova, izvriti vetaku oplodnju. To sc mo-

ze postii blagim ,,trljanjem cvcta o cvet. ili putem vibratora odnosno pomou
tzv. vetake pele". U novije vrem e u tu s\Thu koriste se i razni hormonski
preparati ili rojevi bum bara,
Ostale mere nege j zatite biljaka od bolesti i tetoira iste su kao i kod
paradajza.
Berba. Plodovi s c b e ru u tehnolokoj zrelosti, u poeiku svakih 8-10
dana.a kasnije sv ak ih 4 -5 dana. Plodovi se odsecaju otrim noem iii drugim
seivom.
Prinos u ovoj proizvodnji kree se izmeu 8 i 12 kg/nr, odnosno 80-120
t/ha. Plodovi se dobro uvaju, na sobnoj temperaturi oko sedam dana, a na
temperaturi od 4 do 5C i nekoliko nedelja.
124

Proizvodnja u plastinitn tuneiima

Proizvodnja plavog patlidana u plastinim UJDcIima koji se greju oba*
vlja se kao i u staklenicima. M eutim, kod protzvodnje u plastiCnim tuncliuo^
bez poipunog dopunskog 2agrevanja, obino se rasad zasauje u prvoj polo-
vini apnJa. Rasad se proizvodi u toplim lejam a u toku fe b ru a n i raarta. Za ti
proizvodnju treba birati sorte ili hibride kratke vegetacije,
Izbor preduseva, obrada i ubrcnje, kao i ostale mere uege izvode se kao
kod proizvodnje u zatidenom prostoru (stakieniku ili plasteniku).
Krajem maja pJastenici se raogu otkriti i biljke izloiti prirodnim spolj-
nim uslovma. Vreme plodonoSenjaje juni-septem bar
Prinos 4 0 -5 0 t/ha.
Ako postoji potreba za kasno pristizanje plavog patHdana od oktobra do
kraja godine, onda se m oe organizovati proizvodnja u periodu jul-novem -
bar, onosno decembar, U tom siuaju potrebno je proizvesti rasad u hladnim
lejama tokom ju n a i jula. Zeraljite pripreiniti za sudnju rasada poelkom av-
gusta. Izvodtti potrebne mere nege kao i u zatienom prostoru. U oktobru pla-
sieiuke pokriti. Nadalje, obavljati sve uobiajene mere nege i berbu zavrittti u
decembru.
Prinos 3 0 -4 0 t/ha.

PAPRIKA - Capsicum annuum L.

Paprika jejednogodinja biljna vrsta. Za ijudsku tshranu koriste se plo-

dovi paprike u tehnolokoj i fiziolokoj zrelosti, kao sirovi za ra2n e vrste sa-
lata, zattm kuvani, peCeni, kao odaci raznim jelima, za spravljanje mnogih
konzervisanih i sueoih proizvoda, a velike koliine prerauju se u mlevenu
- alevu papriku, koja slui kao zain mnogim jelima.
Paprika ima dobru hranljivu vrednost, koja uglavnom potie od povolj-
nog hemijskog sastava. Sadra; ugljenib hidrata kree se od 5,3 do $%, belan-
evina0,8 do 1,5%, ama*(i ud 0,2 do 0,3%. Zreiiji plodovi (crvena boja) imaju
veu energetsku vrednost (164 kJ ili 42 kcal) i boljihem ijski sastav u odnosu
na zclenijc plodove (1 |2 kJ ili 28 kcah).
jzuzetno je bogata vitaminuna A. C i B. V harana C iraa pet puia vile nc-
go u Hraunu. Sadri dosta i karotina (provitamin A), rimmina B grupe (Bi i Bz)
i nijacina. Prijatan ukos daju jabuna, iimunska kiselina i bojene materije.
Ovakva hranijiva vrednost ostaje ouvana ako se plodovi ukisete ili za-
rarznu. Njihovi mineralrn sastojci najbolje se iskoriavaju ako $e paprika kon-
 125

zumira u sveem stanju, dok se kuvanjem ili prenjem znatno gube, naroito
itamini. Pored toga paprika sadri i mineralne materije kojezajedoo sa organ-
lirim k iseiinam a i Seerima ineprijaian ukus plodova. P o vdjno deluje na cir-
k u ia c iju k rv i, kao i n a p o b o lja D je apetita.
Plodovi paprike m ogu biti slatki, poiuijuti i Ijuti. Dauas ima dosta sorti
koje ne sadre aikaioid kapsaicin, koji inae d ajep ap rici Ijutinu. Pored ovih
proizvode se i sorte sa izraenijim luenjem tog alkaloida.pa su takvi plodo-
i izuzetno Ijuti. Kapsaicina im an ajv ieu zoni semena. Njegov sastojak citrin
pozitivno utie na bolji protok krvi u kapilarima i ini ih elastinim. Kapsai-
takoe stimulie luenje probavnih sokova te tako otvara apetit i pobolj-
, i probavu. Medutim, kod osoba koje imaju osteen probavni trakt uzimauje
4*tjb plodova u veim koliinama m oe biti i tetno.
Jestivi deo ploda (perikarp) m oe biti razne debljine, fo zavisi od sor-
' i i prim jjene tehnologije proizvodnje. D ebJjinaperikarpa varira od 0,5 do 6
cnm (vrlo tanka do 1 m m , tanka 1-2 mm, sreduja 2 -4 mm, srednje debela
4 -6 mm i jako debela preko 6 mm).
Plod paprike moe im atl razliit hemijski sastav, to zavisi od sortnih
Karakteristdca, stepena zrenja i primeryene tehnologije proizvodnje.

VANIJE BOTANIK.E OSOBINE

Koren paprike ne prodire duboko u zemlju i siabije je razvijen nego nad-

zeni dao biljke. Stablo je granato. M oe biti nisko (do 40 cm), srednje visoko
40-8(1 cm ) i visoko (0-120 cm). Listovi ovalno izdueni. Cvetovi pojedina-
m. beii, preteno samooplodni. Plod j e socna bobica, razliitog oblika i boje.
Plod moe biti bcz Ijutioe, blagog ili Ijutog ukusa,
Razmnoava se putem semena,

USLOVI USPEVANJA

Toplota. Paprika je biljka sa veiikim zahtevima u pogledu toplote. Sva

ibtraivanja govore da su njeni ahtevi za toplotom razliiti u raznim fazama
-asta i raTvnj*, a dostiu sled ec vred n o stk
- u fazi klijanja semena: minimalna tem peratura 10C, optim alna 2 5 X
makrimalna 32C,
- u fazi kotiledona: tem peratura 18-25 C.
U fazi form iranja stabla i listova poeljne su temperaiure:
- po sunanom vrem enu oko 25C,
- po oblanom vrem enu oko 18aC,
- u fazi cvetanja i plodonoeD ja, tem peratura o k o 25C.
126

Temperalura iznad 32C, kao i ispod 15*C, izaziva otpadaoje cvetova. Op-
tunalna (emperatura zemtjita je izmeu 22 i 25C. Biljka zauslavlja svoj rast na
temperaturi od I2*C, kao i iziad 3SC, a na 10C ptodovi dobijaju Ijuttasie
fleke, dok mlade biljke izdravaju od -6,3 do -0,5*C, a sianje do - 2 do -3*C.
S v e tb st. Paprika znatno vie reaguje n a inlenzitet osvetljcnja nego na
duinu dana. N e podnosi zasenjivanje.
U naim uslovim a nedostatak svetla, kod proizvodnje rasada u toku zim-
skog perioda, moe biti zbog oblanosti, preguste setve, slabe providoosti sta-
kla, odnosno folijepokrivke zatienog objekta.U toku leta u naim uslovima
proizvodnje ima dovoljno svetla.
Vtainost. Paprika, a oaroito prinosnije sorte, trai dosta vlage. Vlanost
zemljita do poetka plodonosenja treba da bude 70-75% PVK , a u vreme pu-
nog plodonoenja 80-85% PVK. Niska vlanost vazduha moe izazvati otpa-
danje cvetova i mladih plodova.
Zemljite. Paprika oajboije uspeva na plodnim, lakim, ocednim zeralji-
tima sa dobrom strukturom (em ozem i aluvijum). Za kasniju proizvodnju,
kada se usev gajl rasaivanjem , dobra su i tea ali plodna zem ljita (ritska
smonica).
Paprika ne podnosi zaslanjena zemljita, a optim alna vrednost pH kre
e se od blago kisele do neutraJne reakcije. 6,5-7.

SORTE PAPRIK.E

P o d ela sorti

Sve sorte paprika rrtogu se podeliti na vic naina, a najee p o obliku

ploda, visint, habitusu stabia, duini vegetacijc, raunato od nicanja biljaka
do tehnoloke i fiziolokc zrelosii.
Sorte sa sitnijim plodovim a boije podnosezem ijinu suu.

PODCIA PRMA OBLIKL PLODOVA

B a s u r e . O blik ploda je prizraatian i moc biti sa 1 ,2 ,3 ili 4 vrha. Od-
nos visine prem a prcmku (koeficijcm ) ploda iv.oc biti od 2:1 do 3.1. To su
tzv. lipinc babure*'. U koliko imaju malo suen gom ji deo u odnosunaosno*
vu, to su tzv. ^polubabure*'.
Pa Ra o a j z p* prik (rotundc) ismaju plod slian paradajzu, koji j e okru-
glast, blago spijotcn. O dnos visinc prcm a preniku ploda iznosi 1:2.
D u c a Ck e - j u a t e (turijare, roge). Plodovt su znatno dui nego iri i za-
vravaju se iljato. Mogu biti pravog ili povijenog oblika. Ukoliko su malo
 127

k a c e i spljostene, nazivaju $e jo i kapije" Ui kotiusno dugaike. Kod ,jcapi-

p r odoos duine prema Sirini ploda je 3 4:1 r a kod tipinih turijara44- roga
ednos duine prema sirini ploda je 6-7; ].
| Sitno plo d nc SORTe (fefeconi, ipke), bnaju tanke izduene iljate ili bla-
, f o zaobljene, prave ili blago povijene piodove, glatke ili pri osnovi naborane.
| Najee su Ijutog ukusa mada su selekeijom dobijeae sorte iji su piodovi
m ito Ijuti Ui pofpuno blagi.
Imaju okrugl&st plod u vtdu krupnijeg ploda trenje,
Tr e S h j o u k b PAPRJKE.
po emu su i obile imc. Ljutog su ukusa. Sve se manje gaje, odnosno koriste.

PoDEU ?APBJKAPRMA DR<N)U PLOOAJSA DILJCt

Dcie se na:
- soite $a viseim plodovima - vrh im je usmeren oanie, prema zemlji-
fcu i
- sorte sa treim plodovima - vrh im je okrenut navj$e.

b jD E U PAPRDCAPREMA DUINI VEGETACJJE

Po ovom osdovu sve sorte se dele na: rane (110-120), srednjestasne
1 120-140) ikasne (140-170 dana).

Od nicaoja do tehnoloke zrelosti proe od J05 do 150 dana, a od oica-

ja do Hzioloke zrclosti 130 do 175 dana.
Duina pojedinib faza rasta i razvoja paprike moe biti:
- od setve do nicanja 8-12 ana;
- od nicanja do cvetanja 70-80 dona;
- od cvetanja do poetka berbe 40-50 dana i
- od tehnolokc do fizioloke zrclosti 20-30 dana.

DOM AE I ODOMABNE SORTE

Nai povrtari probali su da guje razllite sorte i populacije paprike. Neke

su bnzo ostavili, jer im nisu odgovarale, dok su zadravali saroo bolje, a jedan
broj 2a<kali su do dananjih dana i tesko se sa njima rastaju. Pomeouemo da-
kle samo neke od sorti koje se m ogu kod nas nai u proizvodnji, kao na primen

Ba pu re
/CiUFORMJSKO Cuoo. Sorta amerikog porekla. Stablo visoko oko 50 cm.
Duina vegetacije od nfcanja do tehnoloke zrciosri 130-132, a do fizioloske
150-152 dana.
128

P lod visei, prizmatian sa 3 -4 komore, perilarp 6 -8 mm. mase 120 g,

u tehnoloskoj zrelosti tamitozelcn. a u fizioiokoj ctven. Pogodoa za industrij-
sku prerau i smr2avanje.
Sorck&uu. Maarska so ru . Stablo visoko 4 0 -5 0 cm . Duzioa vegetaci*
je o<l Qicanja do tehnoloske zreiosti 125-130, a do fizioloke 145-150 dana.
Plod trfci, prizmatian sa 3 -4 komore, penkarp 6 -7 mm, mase 90-!00
g, u tehnolokoj zrelosti mlenobeo, a u fiziolokcj crven. Namenjen sveoj
potrooji i mdustrijskoj preradi.
S ovosadska BEU. Stablo bunasto, visine okc 50 cm. Srednjestasna sor*
ta. Plodovi dugi oko 12 cm i iroki 5 -6 cm sa 3 ili4 ruba, u tehnolokoj zre-
losti beliasti sa 2e]enom nijansom . Pogodni za sveu potronju i preradu. Vrlo
rodna sorta.

POLUBABURE
Kalmkova. Srednjestasna sorta - do tehnoloke zrelosli 125-130, a do fi-
zioloke 140-145 dana. Plodovi Strei, prizmatinog oblika, maio ui prema
vthu, sa 3 ili 4 niba, u tcimoloikoj zrelosti au svctlozeleru, a u fiiioloskoj ctvctil
P -2 6 . Sorta Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Duina ve-
getacije od nicanja do tehnoloke zrelosti 115-118, a do fizioloke 135-138
dana. Stablo visoko 40-45 cm. Plod trei kupast sa zaobljenim vrhom , pe-
rikarp oko 5 mm. Pogodan je za sveu potronju.

Paraoajz PAPfttKA
Introdukovana sorta. Duina vegetacije od nicanja do teh-
B e u KAJ.VIL.
noloke zrelosti 112-116, a do fizioloke 135- 340 dana. Stablo bunasto, vi-
sine oko 40 cm. Plo okrugao. blago spljoten, perikarp 6 -8 mm, u
tehnoloskoj 2relosti mlenobeo, a u f ziolokoj crven. Pogodan za industrij&ku
preradu.
Z eleni rotvnd . Introdukovjina sorta. Duina vegetacije od nicanja do leh*
D o l o k e zrelosti 118-120, a do fizioloske 145-150 dana. Stablo visine oko 45
c m . Ptod uki u g a o sa izraenim rcbrima, perikarp 6-7 m m , u tehnolokoj zrekv
sti t a m n o z e l e n , a u ftzkriokoj tamnocrven. Pogodan za industrijsku preradu.

SORTE DUOIH PLOOOVA(KOGLl

KufiTOVS/CA KAfiUA. Bugarska sorta. Rana sorta. Duina vegetacije od ni-
canja do tehnoloke zrelosti 120-122, a do flzioloke 145-150 dana. Stablo
visine oko 50 cm. Plod visei, dvostrano sp ljo tea duine 14-16 cra, perikarp
 129

mm, m ase 70-80 g, u tehnolokoj zrelosti tam nozebn, a u fiziolokoj

Pogodan za industrijsku preradu.
- Zl a t m a MEDAUA . Bugarska rana sorta. D uina vegetaoije od nicanja do
kM ftoloke zreiosti 116-118, a d o fizioloke 138-140 dana. Stablo visine oko
W o l Plod visei, dvostrano spljoteo. duine 15-16 cm, perikarp debljine
5 mm, m ase 70-80 g, u tehnolokoj zrelosti svetlozelen, a u fiziolokoj cr-
\tn . Krjrati se u sveem stanju, a i za industrijsku preradu.
L zskovaCk a turuara. Biljka visoka oko 60 cm, gTanata i rodna. Plodo-
m preteno sabljasti, spljosteni, duine oko 20 cm, um erero ijuti, u tehnolo-
koj zrelosti svetlozeleni do ukaste boje, a u fiziolokoj crveni. Pogodni za
sveu potronju i tutiju.
S ivmja . Biljke visine oko 50 cm. Plod duine 18-20 cm, iljast, spljoten,
visei, u tehnolokoj zrelosti 2 elenakstoute. a u fiziolokoj crvene boje. Na-
menjen za sv e tu potrotnju i preiadu.

F p F E R W I fL J U T E PAPEUTCE^

U leskovakom i nikom kraju dostadugn ru gajene rame populaeije Iju-

tih sitnib paptfiica, naroito u plasteniciina za rajio pristizanje, anajvanije su:
Fefezom UTa . Biljke visoke oko 50 cm. Sorta rana. Plodovi duinc 10-
12 cm. okrugli n a preseloj, u tehnolokoj zrelosti zelenouti, a u f iziolokoj na-
randasti.
F s f e r o n a c r v e n a . Visina biljke oko 45 cm, Sorta raoa. P lod duine 10-
12 cm, blago cilindrinog oblika, glatkepovrine, u tehnolokoj zrelosti zele*
norumen, a u fizioloskoj crcven, srednjeJjutine.

D om ae PRIZNATE SORTE PAPRIKE

Ba bure - Capsicum annuum ssp. macrocarpum van dolma

Tlpine babur$
A L -1 2 . Stablo visoko od 45 do 50 c it v Vreme zrenja o tehnoloke zre*
losti 120, a do fizioloke 140 dana. Plod trei, krupan, na kratkoj debeloj
drci, sa 3 Hi 4 ruba, duine 10-12 cm, irine 8 -9 cm, mase oko 120 g, u teh-
nolokoj zrelosti utozelen, a u fi2 iolokQj crven. M eso plodakvaliietno i uku
sno. Biljke srednje otpom e prem a plamenjai i uvenuu.
PalanaCka babvra . Stablo visoko oko 55 cm, bujno, granato, vrsto. Vre-
m e zrenja - do tehnoloke zrelosd 120> a do fizioloke 140 dana. P lod prizma-
130

Cian, m lene boje, visei, duine 10-14 cm, iriue u osnovi oko 6 cm , razde-
)jen na 3 -4 gnezda, perikarp debljine oko 8 mm, mase 120-140 g, u tehnolo-
$koj zrefosii ia tc , u fiziolokoj crvene boje. P odovj sJaikog i pnjatnog
ukusa, pogodni za sveu polronju [ industrijsku preradu.
B uketna- 1. Vreme zrenja - do tehnoloskc zrelosti 120, a d o fjzioloke
140 dana. Stablo visjne oko 45 cm. Plod sa 3 do 4 vrha, duine oko 10 cm, me-
snat, perikarp oko 5 mm. mase oko 90 g, u teimolokoj zrelosti belout. a u fi-
ziolokoj crven. Biljke otpom e prem a truleu korena i uvenuu.
A Stablo visoko od 55 do 60 cm. Srednje rana sorta. Vreme zrenja
tlsa.

- do tchnolo&ke zrelosti oko 105 dana, a do fizioloske oko 130 dana. Plodo-
noenje je dugo i sukcestvno. Plod pravilno prizmaticnog oblika sa 3 - 4 komo-
re, duine 10-12 cm, irin e6 -9 cm , debljine p erik arp a5 -6 m m ,m ase 110-160
g, blagog ukusa. pogodan za sveu potronju i industrijsku preradu, u ichno-
iokoj zrelosti ut, a u ftziolokoj crven, ujednaen po berbama.
Vr a s js k a . Srednje raDa sorta, u tipu baburc. B iljka visioe oko 5 0 cm.
Plod visedi, lako sc bere, pravilno prizmatinogob.ika, mase 80-130 g. Deblji-
na prrikjtrp* oko 5 mm. Boja ploda u tehnolokoj zrclosti mlcnobela, a u ft*
ziolofikoj crvena. Lako se bcre i daje visok prinos.
A^rtA. Stablo visoko 50-60 cm, vrslo. graaato. Plod prizmaticnog ob-
lika, duinc 10-12 cm, irine oko 8 cm sa etiri ruba, perikarp debljine 5-6
mm, m ase 110-160 g, blagog ukusa, u tehnoiokoj zrclosti belout, a u fizk>
lokoj crven. Namcnjena za upotrebu u sveem s:anju, a i za preradu.
D a n j c a . Determ inantna sorta, otpom a prem a virusu m ozaika duvana.
Srednjc je bujna, visine 50-60 em, Plodovi izraz:to mesnali, slatki. svetlou-
ti u (ehnolokoj i crveni u fizioloskoj zrelosti. Prosena m asa ploda oko 125
g, duina oko 10, a irina oko 8 cm.

Pniubahu/'
Ma/tAiA. Stablo visoko oko 5 0 cm, vrsio, gianato. Vreme zrenja - do
tehnoloke zreiosti 125, a do fizioloke 150 dane. Plod trei, zaiijen, pljo-
snat, duine 10-12 cm , tirin e o k o 6 cm. mesnat, blagog ukusa, m aseoko 85 g,
u tehnolokoj zrelosti utozeien, a u fiziolokoj tamnocrven, Biljke tolcrant-
ne prcm a plamenjai, uvenuu biljaka i fuzarijumu.
Vlk t o r d a . Stablo visoko oko 45 cm , bujnc, vrsto, granato. Vrejne zre-
nja - do tehnoloke zrelosti oko 120 dana. a do fizioloke oko 145 dana. Plod
duine 14-16 em , spIjoSten, sa 2 ili 3 komore, debljina perikarpa oko 4 mm,
prijatnog ukusa, mase o d 9 0 do 140 g. u tehnolokoj zrefosti utozelen, a u fi-
ziolokoj crven. Otpom a prcm a plflinenjai, uvenuu biljaka i fuzarijumu.
 131

IAa Cvanka. Sfablo visoko oko 45 cm, visto, granato Vreme zrenja - <io
lehnoloke zielosti oko 115, a d o fizioioke oko 140 dana. Plod uine oko 15
cm, kupast, obino sa 2 komore, irine pri osnovi 4 -5 cm , mase od 85 do 100
g, u lelmolokoj zrelosti utozelen. a u fiziolokoj intenzivno erven. Perikarp
* 5 mm. O tpom a na virus m ozaika duvana i visoko tolerantna na virus mo-
zaika krastavca i n a trule korena.
Parainka . Stablo visoko oko 55 cm, vrsto, bujno, granato. V rcm ezre-
n j a - do tehnoloke zrelosti 112-115, a d o fiziolokeoko 135 dana. Plod ku-
pastog oblika, trei, d u iin e 12-14 cm, irine p ri osnovi oko 6 cm, vrh
zatupast, perikarp oko 5 mm, prijatnog ukusa, mase oko 80 g, u tehnolokoj
zrelosti utozelen, a u fiziolokoj intenzivno crven. Tolerantna prem a truleu
korena, uvenuu biljaka i fuzarijum u. Pogodna za sveu potronju i industrij-
sku preradu.
M atica . Stablo visoko oko 55 cm , vrsto, bujno, granato. Vreme zrenja
- do tehnoloSkezrelosti oko 120, a fizioloke oko 145 dana. Plod kupastsajed-
nim vrhom, m esn at duine oko 10 cm , irine 6 -7 cm , ravne aice, mase 70
do 90 c, ebljine perikarpa oko 5 mm, u tehnolokoj zrelosti svetlozelen, a u
fiziolokoj crven. Plodovi se lako beru, a pokoica se lako odvaja prilikom
peenja. Zadovoljavajuatolerantnostprem a truleu korena, plamcnjai i uve-
nudu biljaka.

PARAD AJ2 p a p r i k a - C a p sicu m a n nuum ssp. m acrocai-pum var. rotundum

N ovosaANKa . Stvorena u Naunom institutu za ratarstvo i povrtarstvo

u Novom Sadu. Sta^lo visoko od 50 do 60 cm, snano granato. Vreme zrenja
- o tehnoloke zrelosti oko 102, a do fizioloke 125 dana. Plod manje-vie
okrugao, nema rebara (brazda), perikarp debljine 8-10 mm, mesnat, ukusan,
mase 80-120 g, u tehnolokoj zrelosti belozelenkast, a u fiziolokoj inteuziv-
no crven. Tolerantna prem a truleu korena i ploda, kao i uvenua biljaka.

D u g e PAPRtKE ( r o o e ) - C a p sicu m ann u u m ssp. m acrocarpum var. longum

Turiiare
T uruara IA . Stablo visoko od 50 do 60 cm, razgranato i vrlo vrsto.
Vreroe zrenja - do tehnoloke zrelosti oko 125, a d o tehnoloke oko 145 dana.
Plod visei, izdueno konusan, blago naboran, dug 15-20 cm, okruglog pre-
seka, m ase 60-70 g, u tehnolokoj zrelosti utoUibame boje, a u fiziolokpj
crven. M eso ploda vrsto, blago, ukusno. Sorta vrlo otpom a prem aplam enja-
i i uvenuu biljaka.
132

P r im Siablo visoko oko 50 cm, vrsto, granato. Vremc zrenja - do tchno-

a .
loike zrelosti od 115 do 117, a d o fiziolokeod 130 do 133 dana. Plod prav. iz-
duen, vjgedi, ovalen ili Hono spljwten, duine 12-15 cm, sirine 4 -6 cm , mase
65-70 g, mesnat, ukusan, u tehnolokoj zrelosti lam nozden, a u fizioloSkoj cr-
vene boje. Sorta zadovoljavajue tolerantoa naroito preroa plamenjai i uve-
nuu biljaka.
To rnad oStablo visoko oko 50 cm . granato, bujno, vrsto. Vreme zrc-
.
n j a - do tehnoloke zrelosti oko 118, a do flzioloske oko 147 dana. Plod tr-
ei, u tipu kapije. dvostraoo spljoten. ali se sreu i trostrani prim erci, duiinc
12-14 cm . irine oko 6 cm, debljina perikarpa oko 4 mm, mose oko 85 g, u teh-
nolokoj zrelosti utozelcn (m leneboje), a u fiziolokoj crvcne boje. Sortaot-
poraa pretna plamenjai, uveouu biljaka i fuzarijumu.
D Stablo visoko oko 50 cm, vrsto, bujno, grana se na visini
uga b sla .
od oko 20 cm, najece nosi dve bone grane. Vreme zrenja - do tehnoloke
zrelosti oko 120, a do firioloke oko 140 dana. Plod visedi, m alo pljosnat. u ti-
pu kapijc, duine 12-14 cm , debljine perikarpa oko 4 mm, blagog ukusa, ma-
od 90 do 120 g, u lehnolokoj zrelosti uloilibam e boje, a u fiziolokoj
crven. Soria tolerantna prema plamenjai i uvcnuu biljaka.
Slablo visoko oko 55 cm, v rs . grana se na visini o d 20
u psk a rana ,
cm . Vrcme zrenja - do tehnoloke zrelosti 110-115, a d o fiziolokc 130-135
dana. Plod uine 14-16 cm, irine 5 -6 cm, spjjoten, s dve ili tri bone stra*
ne, blago povijen, mase 100-120 g, u tehnolokoj zreiosti ilibamoui, a u fi*
ziolokoj crvene boje. Sorta vrlo o tpom a prem a virusu m ozaika duvana, a
tolerantna n a virus mozaika krastavca.
Pa la n a k a Stablo visoko oko 55 c o t vrsto, grana se na oko 20
kapu a .
cm. Vrcme zrcnja - do tehnoloke zrelosti oko 115 cm , a do fizioloke oko
135 dana. Plod duine 16-18 cm , irine 4 -5 cm , spljoten i izvanrednog uku-
sa, u tehnolokoj zrelosti intenzivno zelene boje, a u fiziolokoj tamnocrven,
mase 80-120 g, Broj plodova po biljci 10-12. Sorta olpom a na trule korena,
uvenue biljaka i fuzarijum.
Una. Srednje rana sorta. Stahln visoko oko 50 cm , granato, vrsto. Plod
u tipu kapije, d u i o e 14-18 cm . irine oko 4 cm , mase 80-120 g, adebljina pe*
rikarpa oko 5 m m ,u tehnolokoj zrelosti svetlobeo do zelenkast, a u flziolo-
koj crven. Pogodan za korisenje u sveem i preraenom stanju.
A Srednja rana sorta. StabJo vtsoko oko 65 cm , vreto, granato.
m fo pa .
Plo krupan, iljasto se zavrava, blago spljoten, masc 80-120 g, dobljina
perikarpa 4 -6 mm. u tehnolokoj zrelosti svetlozricne, a u fiziolokoj crvene
boje.
 133

Slom >vo jvo . Sreoj rana. Stablo, vrslo, granato, visoko oko 80 cm.
Plod vcltk, tupo iijast, spljoten. blago rebrast, meso debelo 6 -8 mm, blagog
ukusa, u tchuoJokoj zrciosti zclen, a u fizioJokoj izr&eno crvene boje.
Sorta otpom a na bolesii
ViRDzm je srednja rana sorta. Od mcanja do tehnobke zrelosti proe
) 13, a do fizfoloke zrelosti 130 dana.
Biljke su visoke 80-85 cm. Imajo vrstu granatu stabljiku. Listovi srco*
liki, uunnozelene boje.
Plodovi $u izdueni (oko 15 cm , a irine 6 cm), pljcsnatL zeleni u teh
nolokoj i crveni u fizioloSkoj zrelosti. Ma.sa ploda u proseku je oko 105 g, me
$o oko 5 mm. Pokoica se Iako odvaja.
Biljke nose 10 do 12 plodova. To j e veom a rodna sorta. Biljke otpomc
prema virusu mozaika duvana.

Zainsk paprike
O d v a ja ju a Slablo visoko oko 6 0 cm , vrsto, granato. Vreme
slatk a.
zrcnji o d 140 do 143 daua. Plud izduen, Stljast. mesnat, btagog ukusa, dut-
oe 10-15 cm, m ase 2 0 do 25 g, u tehnolokoj zrelosti utozelene, a u fiziolo-
ikoj crvcne boje, kada se lako odvaja od drke. liidustri;ski se prerauje i
koristi kao zain.
H o r g o k a s l a t k a (H S-2). Stablo visoko oko 50 cm, vreto, granato. Ve*
gctaciom period od uicanja do pune zrelosti oko 145 dana Plod izuenoi*
Jjasi, na preseku okruglast, m esnat, siatkog ukusa, duine 10-22 cm , mase
20-25 g, u tehnolokoj s e lo s ti bledozelen, a u fiziolokoj intenzivno crvene
boje.pogodan za preradu i zain. Sorta zadovoljavajue otpomosti prem a pla-
menjai i uvenuu biljaka.
Ifc m c o K A H S-3. Duina vegetacijc od nicanjfl do potpunog zre-
slatka
nja oko 145 dana. Stnblo visoko oko 60 cm, rvsto, i2 raeno, granato. Plod iz-
duen, 10-12 cm, iljast, visei, m esnat, ukusan, blag, m ase 2 0 -2 5 g. u
tehnolokoj zrelosti tamnozelen, a u fiziolokoj crven, lako se odvaja od dr-
>ke. Pogodan za preradu i zain. Sorta srednje otpom a piema plam cnjai i
uvenuu biljaka.
P e a m g k o m . D uiina vcgetacije od nicanja do poipunog zrenja oko 145
dana. Stablo bunasto, visine do 65 cm. Plod visei, duine do 13 cm . irine
oko 2,5 cm , iljasto se zavrava, mase 20-25 g, u tchnolokoj zrclosti zelen,
a u fiziolokoj temnocrvcne boje, Sadriaj boje u plodu 7,45 g/kg, a kapsaici-
na 0,43%. Nam enjen za industrijsku preradu i zain. Biljke tolerantne pretna
pl&menjai.
134

Tisa. Duina vegatacije od mcanja do pune zrelosti oko 135 dana. Sta-
blo visoko oko 60 cm , vrsto. granato. Plod visei, duine oko 12 cm , iriue
oko 2 cm, m ase oko 18 g, sadraj boje 7,37 g/kg, a kapsaicina 0,1419%, suvih
materija 21,14% i perikarpa 57,35%, u tehnolokoj zielosti zelene, a u fizio-
loSkoj tcmnocrvene boje. Osnovna nam eoa gajenja jc za preiadu u zainski
proizvod. Sorta zadovotjavajoe tolcrantna prema piamenjai i uvenuu biljaka.
H - 5. D uzina vegetacije od nicanja do pune zrelosti oko
o r g Ok a s l a TKa
140 dana. Stablo visoko Oko 60 cm, vrsto, grana se r a visini od oko 20 cm.
Plod visei, duine oko 15 cm, rnne do 3 cm , mesnat, slatkog ukusa, mase oko
23 g, procenat perikarpa 52% , boje u plodu 10 g/kg. Pogona za prerau u za-
in. Sorta tolerantna prem a plameryai i uvenuu biljaka.
HonGOKA slatka - 6. Duina vegetacije od nieanja do pune 2relosti oko
45 dana. Stablo visoko oko 4 0 cm, visto. grana se oa vistni od oko 18 cm.
Ptod visei, duine 10-12 cra, irine oko2,5 cm , gladak, mesDat, slatkog uku-
sa, m ase oko 15 g, u tchnolokoj zrelosti tamnozelen, a u fiziolokoj tamno-
crvene boje. Sorta zadovoljavajuc tolerantnosti prenta bolestima, a naroito
prema uvenuu biljaka.

L iutf p a p r i ic i- - Capsicum aniiuum ssp; microcarpum var. longum elshipce

Karm sn . Duina vegetacije od nicanja do tchnoloke zrelosti 115, a do

fizioloke 130 dana. Stablo visine 4 0 -5 0 cm , bujno, vrsto. granato, nosi 9 0 -
100 plodova. Plod visei, blago povijen, duine 10-12 cm . inne 1,5 -2 cm , na
preseku okrugao, iljasto se zavrava, vrh blago povijen. M eso vrsto, biago
ijutog ukusa, u tehnolokoj zrelosti plodovi zcleni, a u fiziolokoj crvene bo-
je , preteno jednovrem eno sazrevaju. Sorta zadovoljavajue toleranlna prema
bolestim a. a naroito prema uvenuu biljaka.
R umsnka . Duina vegetacije od nicanja do tehroloke zrclosti oko ! 15,
a do fiziolojke oko 130 dana. Stablo visdco oko 45 cm, vrsto, granato, sred-
nje bujoo. Plod duine 10-12 cm , prenika oko 1.5 cm. okrugao, iljast, bla-
go povtjen. slatkog ukum . u lehnolokoj zrelosti zelfnorum en. a u ftziolokoj
izraene crv'enc boje, Sorta zadovoljavajue otpoma prem a truleu korena,
uvenuu biljaka i pl&menjai.
Z l a t a . Duina vegetacije od nicanja do lehnoloske zrelosii oko 110, a do
fizioloke zrelosti oko 130 dana. Stablo visoko oko 50 cm , vrsto, grana se na
visini od oko 20 cm. Plod trei, duine 8-10 cm, prcnika oko 1,5 cm, glat-
ke poviine, u tehnolokoj zrelosti ute, a u fizioloskoj nanuidaste do uto-
c rv e n to ie boje. slaikog ukusa. Biljke srednje otporue prem a tm leu korcna.
 13$

Sipke
Kobra. Vreme zrenja o tehnoloke zrelosti oko 90, a do fizioloke oko
120 dana. Stablo visoko oko 45 ctti, ?vrsto, granato. Plod vjjei, duine 14-16
cm, u orectiiku 1,8-2 cm, na preseku blago zatubast, mase oko 25 g, rneso vr-
lo Ijuto. U fehnolokoj zrelosti plod svetlozelen, a u fizioloSkoj intezivno cr-
ven. Sorta zadovoljavajue otporna prema truleu korena, jvenuu biljaka i
plamenjai. V eom aje pogodna za gajenje u staklcnicima i plastenicima.
Plam em . Stabto visoko oko 45 cm. Plod okruglasl, prav, iljasto se za-
'fava, poluljutog ukusa, u punoj zrelosri crvene boje. S ortt je vfio rodna.
RoMAN. Duina vegetacije od nicanja do ieltnoloke zrelosti oko 115, a
do fizioloke oko 135 dana. Stabio visoko oko 50 cm, bujno, vrsto, granato.
Plod ovalnoeilmdrinog oblika. umereno Ijut sa zatubastim vrhom, visei, u
tehnobkoj zrelosti mlenobele, a u fiziolokoj crvene boje. Perikarp eblji-
ne do 2 mm. k rt i vrlo soan. Sorta srednje otpom s prcma truleu korena i
uvenueu biljaka.
K rumca . Rana sorta. Biljke rastu u vism u d o 80 cm. Plod sladak, vise-
.e g tipa, dum c oko 16 cm , irine oko 3 cm . dcbljine perikarpa oko 3 mm,
masc cko 50 g. B ojaploda u tehnolokoj zrelosti svetlozelcna, a intenzivno cr-
ena u fiziolokoj. Koristi se u sveem stanju za potronju i za kiseljenje.

S tranc p rizn ate sorte

Sortna kom isija M inistarstva za poljoprivredu nae zemljc priznaia je

da se mogu koristiti i kod nas sledee sorte;
M ildessa (1992), Amadeus (2001), Blondy (2001), Boni (2001), Brill
(2001). C altbra(200l), DelU(2001), Iova(2001), Savo (2001), Bianca (2002),
Ciklon (2002), Janka (2002), A lbatros (2004), A pollo (2004), Camekeon
<2004), Danubia (2004), Pincir (2004), Pinokkio (2004), Cecil (2005), Donat
(2005), Emee (2005), Fortesse (2005), Hom era (2005), Kun (2005), Ringo
(2005), A m y (2006), Belladona (2006), Brillam (2006), K T -l (2006), Plani-
ke (2006).

G ajenje paprike u stakleniku- plastbn :ku

Predusevi. K ao dobri predusevi za papriku u obzir mogu doi salata,

mladi cm i luk, karfiol, a kao mogui su kupus i mrkva, dok su loi krastavac
1 biljkeiz familije Solunaceae (paradajz, paprika, krompir).
 Obrada zemljista* Po skidanju prethodnog u$evapotrebno je zem ljiite
u stakleniku ili piasteniku dobro zalili vodom, ako je zemljite suvo, ik ad aze-
mljiste upije vlagu uzorati ga na dubinu o d 30 do 40 cm, a zalim povrainski
pripreraiti (usilniti i poravnati).
Poeljno je obaviti i dezinfekciju oramnog sloja zemljiSta, u blagovrc-
menom roku, po mogustvu 2 aparivatvem ili bcm i,skim sredstvima ili bakte-
rijalnim ubrivim a. (BactoFill sa 15-20 i/ba).
NaJcon toga neposredno pred sadnju zemljite se poravna, navtai i obc
lee budui redovi markiranjem. Ako se planira gajenje paprike u plastinim
tunelim a i n a otvorenom polju, ouda se osnovna obradazemljiSta izvodi u to-
ku jeseni. Duboko oranje izvodi se na 30-40 cni. Rano u prolee izvodi se po-
vrainska priprem a zem ljiita, a onda se postavljaju plastini tuneli i biljke
rasada zasauju.
ubrenje. Prem a Becke>D illingen-u (1956), za prinos paprike od 20
t/ha utroii se 270 kg/ha azota (N), 50 kg/ha fosforL (R2O5) i 282 kg/ha kaJjju-
m a (KzO).
Paprika za visoke prinose trai obtlno ubrtnje. Z ato j c poeljso uneti
40-60 t/ha rfobrog stajskog dubiva. Zavisno od staija hranljivih materija u ze-
mljitu, koliine hraniva se kreu u sledeim odnosima: 250-300 kg/ha azo-
ta, 200-250 kg/ha fosfora i 300-400 kg/ha kalijuma.
Stajnjak i 1/3 fosfom ih i kalijum ovih ubriva unost se pod osnovnu ob-
radu zemljita. Druga treina fosfom ih i kalijumovih kao i 1/2 azotnih ubri-
va unosi se pod povrinsku pripremu zemljita. O statakubriva daje se putem
prihranjivanja. Izuzetno je korisno ako se putem prihranjivanja, u prvom re-
du folijam o, paprici stave na raspolaganje m ikrodem eoti Fe, B. Mn i Mg.
Proizvodnja rasada. Oko 60 dana pre planiralja sadnjc rasada mora se
zapoeti sa setvoru semena u tople leje ili delu staklenika ili plastenika. Rasad
se gaji na uobiajen nain.
Sadnja rasoda. PripremljeDO zemljise u zaiienom prostoru treba da se
zagreje od 22 d o 23C.
Rasad krupnih plodova paprikc (babure, roge, turijare i 8h) obino se
sadi na m eurednom rastojanju od 80 cm. a u redu od 35 do 4 0 cm. U stakle-
niku koji ima uosee slubove n a rostojnnju od 3,2 m sade se etiri rrda
(44H8(K80*'8(K4O), a kod staklenika gde $u stubovi na rastojanju o d 6,4 m
m ogu se 2a$aditi 8 redova (4Oj-8(H-8(H'8O*8CH-8C-'*8(H-8(M0).
Sadnja rasada moe se obaviti u dvorcde trake rasporedom redova
100+60+60 i rastojanjem u redu od 30 do 40 cm.
Rasad sorti sitnih plodova (fcferotu, ipke) sadi se na meurednom ra-
stojanju od 40 do 60 cm , a u redu od 25 do 30 cm. Sadti se moe u dvorede
trake na meuredDom rastojanju o 60 do 70 cm, a u redu od 25 do 30 cm.
 137

Svakako, rastojanja biljaka izeg redova moraju se pri.agoavati i dimen-

zijaraa staklenika, je r oni se dosta razlikuju o d proizvoaa do proizvoaa.
Posle sadnje, p o potiebi, tieba zasaene biljkezaliti mlakom vodom
T o p h tn i rezim. Treba nastojati da kolebanja tem peiature u stakleniku
bude to manja. U reaje za odravanje tem perature trebapodeSavati prem a
zabtevu biljaka i vremenskim prilikania, a priblino o n ak o k ak o je to navede-
90 u naredaoj tabeli.

Tab. 36. Tbmperaiurni uslovi za gajenjc paprikc (C)

Tokom
Vreme Do piodcmoenja
plodono&nja
danju [ 22-2X 25-30
Simcanc
DOU | lf-13 18-20
danju 18-20 19-22
Oblano
nou !4-16 lfr-20

ZemljiSna temperatura treba d a se krede izmeu 20 i 22C.

Navonjavanje (zalivanje). Za paprtku neophodno je d a viaga u zemlji-
fcu uvek bude 70 do 80% poljskog vodnog kapaciteta, sve do poetka telmo-
ioikog zrenja ploda, a pos3e toga je treba poveati na 80 do 90% PVK.
Prvo zalivanje je odm ah nakon sadnje rasada n a frajno m esto proizvod-
ZjC. Nadalje, do poetka masovnog plodonoseoja norma navodnjavanja treba
da bude 15 do 20 l/m2 uz zalivanje svakih 7-10 dana, a u vreme plodonoenja
20 do 3 0 1/m2 svakih 5 -7 dana.
Optimalna relativna vlanost vazduba u zatienom objektu treha da se
fcreeod 65 do 75%.
Podsaivanje. Posle 4 -5 dana nakon sadnje rasada polrebno je popuni-
n mesta gde se nisu pTimile biljke.
Prihranjivanje. Kada $e zasaen rasad dobro primi, a to se u povoljnim
uslovima moe ostvariti posie 10-15 dana, onda se m oe primeniti prvo pri-
hranjivanje. Pianirana koliina mineralnih ubriva za prihianjivacje raspore-
di se na vie delova (koliko se prihranjivanja pianira) i to j e norm a jcdnog
prihranjivanja. Prve dve norm eprihranjivanja su m an je a cstaie nesto vee.
Prihranjivanja do faze piodonoenja izvodi se u razmaku od 10 do 12
dana,a u fazi plodonoenja i zrenja svakih 14-18 dana.
Posie prihranjivanja zasaene biljake zalivaju se mldcom vodom (2-3
1 m 2). Koristiti u prvom redu sislem kap po kap ili sistem za oroavanje koji
ravnomemo kvasi zemljite, a i saiava tem peraturu lista, ali m ogu se koristi-
li i drugi sistemi.
138

Kuttiviranje i okopavanje. Paprika trai rastrssito zem ljiite. Taj zahtev

$e moe rea]|2ovati kultiviranjem i okopavanjem biljaka. Te m ere &e mogu iz>
voditi u nekoliko navrata, odciosno dok biljke ne sklope redove,
M uleiranje (zasiiranje), Zastiranje zcm ljita zatienoj bati dobro se
pokazalo. tCao zascira moc se korisiiii slama. ma! papir, plastina pro2ra-
na lli cm a folija. Kada sc Z9sstde biljke, zemljiie meuredno i$kultivira, bilj-
ke okopaju, onda se moe postaviti mul.
Postavijanje oslonaca. Kod bujnib, visokih sorti, sa izraeDim grana-
njem, koje se lako lome, neophodno je biljke p o n o i osloneima, koje bi ih
pridravale. To se moc ostvariti vezl vanjem bonih grana, odnosno cele bilj-
ke palirskim kanapom za noseu ili pomonu korstrukciju.
Orezivanje {oblikova/je) bitjaka. Prev elika bujnostbiljaka moe imati ve-
like tetne posiedice J e r iako biijke lepo i bujno izgiedaju po pravilu slabije cvc-
taju. odnosno zameiaju plodove. Zato je neophodno odatraniti im pojedine
besplodne grane i prekratitl vrhove kada dostignu potrebnu vjsinu. Te delove
biljke treba skidaii otrim scivinm da bi se izbeglo stvaranje vcih rana.
Rerhn proizM da. Plodovi paprikc stiu za beri>u 45-50 dana posle rasa-
divanja biljaka (feferom ), odnosno 60-70 dana (sortc sa krupnim plodovima).
Plodovi se beru u tehnolokoj zrelosti kada dobiju oigovarajuu boju i vrstinu.
Beru se runo u vie navrata, svakih 4 -5 dana. Prinos Ijutih papriica
kree se od 20 do 30 t/ha, a kod sorti sa krupnim rlodovim a od 30 do 60 t/ha.

G ajenje p ap rik e u p lastin im tu n elim a

i n a o tv o rcn o m p ro sto ru

Obrada zem ljita. Osnovna obrada i povrinska priprema zem ljita u

plasrinim tunelim a i2vodi se na isti nain kao i u stakieniku.
Ako su plastini tuneli pokretni, zemljite se obrauje i priprema kao i
kod proizvodnje paprike na otvorenom polju. a to znai da se zemljite uzore
u toku jeseni, ostavi da prezimi u olvorenim brazdama i rano u prolee povr-
inski priprcm a i onda postavlja plastini zatilni tunel.
Ako pak zemljite ircba obruditi u ve postavljenom tunclu, onda to
najec ini manjim traktorom sa jednom bra2Cbm ili runim riljanjem ze-
mljita i to odmah po skidanju useva. U sluaju da zemljite nije dovoijno vla-
ao m ora se prethodno vetakim putem nakvasid. a onda obraditi.
Najbolje je ako $e plastini lunel postavlja na novo zemljitc, je r se ti-
me izbegavaju terne posledice od raznih bolcsti i ietoina.
ubrenje zemJjiSta u plasteniku obavlja kao i u stakleniku, s tim da
se nonna sm anji z a 20%.
 139

Proizvodnja t-asada. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva je u februa-

ru. a mere nege se izvode na uobiajen nain.
Sadnja rasada. Za ranu proizvodnju u plasteniku koji se zagreva, rasad pa-
prike moe se saditi tokom marta. A ko se radi o proizvodnji u plastinim tu-
nelima bez zagrevanja ili sa deliimnim zagrevanjem , onda se rasa sadi u
prvoj polovini aprila, A ko se zasniva jesenja proizvodnja paprike (feferone),
onda ss rasad sadi u drugoj polovini ju la ili pocetkom avgusta meseca.
S adnjarasadaje obino vrstacna gde se biljke sade narastojaoju 40 -5 0
h 20-25 ctn (sorte sa krupnim plodovim a) ili n a 40 x 25 cm p o dve biljke za-
jedno (kod sorti sa sitnim plodovima). Ako se $adi upanlijike, onda prostor iz-
raeu ajih treba da izoosi 50-60 cm, rastojanje u okviru pantljike 30-40 cm,
i rastojanje biljaka u redu 10-20 cm.
Kultiviranje. N a manjim povrinam a kultiviranje se izvodi m anjim jed-
noredcim m otornim kultivatorim a, a n a veim Sirokozahvattim. O va agroteh-
nicka mera se izvodi dok se biljke ce ponu granati.
O kapavmfe. Izvodi se u dva-tri navrata, odnosno po potrebi.
Prikranjivanje. Frvo se izvodi odmah po rasaivanju na trajno mesto, a
drugo u fazi punog cvetanja i nadaJjeposle svake obilnije berbe. Poeljno je
d a placirane koliine m in erab ih ubriva za prihranjivanje budu date pre na-
vodnjavanje ili zajedno sa kuitiviranjem.
Navodnjavanje. Primeojuje se u vi5e navrata, a naroito u fazi plodono-
5enja.
Odrzavanje temperafure. U plastenicima, pogotovo u plastinim tuneli-
ma gde nem a zagrevanja, teko j e odrati optim alnu temperaturu (22-25C
danju, a nou oko 20C), i vianost vazduha (oko 70% ). Dobrim provetrava-
njem i zatvaranjem objekta uz ostale mere (stavljanje duple folije, upotreba
agrilfclije, povremeno zagrevanje putem pei i sl.) m ogu se izbei negativna
osciliranja tem perature i vlanosti vazduha.
Ostaie mere nege. Uobiajene su.
Berba. Paprika sc bere runo u tehnolokoj zrelosti, Sitni plodovi stiu
za berbu u dnigoj polovini m aja, a kod sorti krupnih plodova poetkom juna.
Berbatraje sve do kasno u jesen. Prinos sitnoplodnih paprika kree se izme-
u 2 i 4 kg/m2, odnosno od 20 do 40 tdia. a krupnopiodnih od 3 do 5 kg/m ;
(30-50 t/ha).
140

TETOCfNE, B O L E S T t i K O R O V l 1 N J1 H O V O S U Z B U A S J E

1. teto in e

L/ sne vaj (Aphididae). Ima vie vrsta va$i, apapriku najeenapadau-

tozelena pamukova vas. Preteno ivi n a pamuku, po kojem je i obila ime.
Telo vai je ovalno, a boja teia je prom enljiva od zelene do ukaste.
Duzine su 1,5-2,5 ram. Postoje krilate i beskrilns forme. K rilate forme ki*a-
jem m aja preleu $a drugih biljaka n a papriku koju napadaju siui joj soko-
ve. Lie dobijaukastu boju, uvija $e k a unutrasnjosti luei raednu iepljivu
rosu, koju napadaju raznegljivice aavice i list dobija crau boju. K aa med-
na rosa padce n a plod, nadrauje pokoiicu, pokoica postaje hrapava, a plod
se deformie.
Lisna vas ima viSc generacija. Jecfna hsna vas m oe dati i do 100 mia-
dih. P rezim ljavau obliku jaja na vonim scablima.
Lisue vai siui sokove iz lia usporavaju rast i razvie biljke, defor-
misani ploovi su m anje vredni ili su potpuno neupotrebljivi.
Ukoliko je zasad paprike joS uvek m lad i ne oekujc &c fornjiianjc, od-
nosno berba plodovaza 15 do 20 dana, tada se mogu upotrebiti pTeparati: La-
nate 25 WP, M ethom ex S l- 2 0 , Pirim or W P -50 i B eta-baythroid EC -25.
Ukoliko su plodovi zametnun i oekuje $e berba za 15 dana, tada se preporu-
uje jed an od sledeih preparata: Taistar 10 EC, Danitol 10-EC, Hostaquick
E C -50, Nuvan 500 i Dccis 2,5 EC.
M eutim, ukoliko se lisna va pojavi neposredno pred berbu plodova
paprike, tada koristiti (prem a uputstvu proizvodaa) preparat A ctelic-50, ija
j e karenca svega nekoliko dana.
K ukuhjzov PLAMSm: (O shinia nubikdU). K ukuruzov pJamenac u pr-
vom redu napaa biljke kukuruza, ali moze nane:i paprici znatne tete buiei
hodnike du slabljika. Pored toga ubusuje se i u plodove paprikc i tako $ma-
njuje trnu vrednost tom proizvodu.
Odrasli insekt je leptir ukaste do svetlosniee boje, sa dve dosta kri-
vudave Linije preko prednjih krila. Duina lela je 12-15 mm. Raspon krila je
izmeu 25 i 32 tnni. G useniee su ukastoruiaste boje sam anjim pegama i
camnom prugom du lea. Duinc do 2,5 cm, Prazimljava u stadijum u guse-
n iceu stabljikam anapadm ite biljke.
Leptiri se pojavljuju poetkom j una. U toku godine javlja se vise gene-
racija.
D o maja treba iskorisliti ili spalili ostatkekukuruzovine, pre izlctanja
leptira. Izbegavati gajenje paprikepored ku k u ru ^.
 141

Direktne mere suzbijanja izvode se hem ijskim putem tretiranjem useva

prepatatima Talstar 10-EC (0,05%), D ecis EC -2,5 (0,04%) i sl.

2. B olesti

O va bolest napada papriku

F l a m e h j a a p a p r j k e (P hylo p h th o ra c a p u d ) .
u svim fazam a rasta i razvia, U toplim lejam a izaziva poleganje rasada, a u
kasnijim fazam a izaziva truljenje slabla u n iv o u zeinljiSta. Od tog m esta tru-
ijenje se nastavlja preraa korenovom sistemu i prcm a vrhu stabla. To dovodi
do toga da se biljka susi. M rkocrvene pege javljaju se u pa^uhu lista i ire se
prem agom jem delu biljke izazivajui njeno suenje,
Bolest napada i plodove paprike tako to u sunom periodu unutrasnji
deo ploda istruli, spolja ostanc samo pffovidna pokoica, a t vlauom vremc-
au razrija se/astresita beliasta prevjaka.
Gljrvice se ochavtyu uzem ljitu na zarazenim biijnim delovim akoji su
uneti oranjeni u toku jeseni. Kada u prolee nastanu topliji ani, micelija for-
mira konidije (rasplodne orgarte), koje u vlanim uslovim a prelaze u 20 o$po-
re. Iroe se raznose na raznc nacine i kada dodu u dodir sa biljkom iz
zoosporangija oslobaaju se spore koje izazivaju infekciju.
Na m ladim biljkama rasada bolest izaziva poleganje rasada, a u kasni-
inn fazama biljke se suc i uginjavaju. Stete mogu biti veoma velike.
Za preventivnu zatitu paprike treba koristiti preparate: Previkur-N ,
Kv*adris, Kuproksat, Funguran i blauvit. Pored ovih preparata za spreeavanje
krenjabolesti m ogu se koristili i slcdei: bakami kre -50, bakrocid -50, bakar-
ru oksihlorid -50,T eozanA , Kupragin, bordovska orba, Kuproksat, Funguran,
Taioo,Equation, plavi kamen, Ziram S-75 upa, Sandofan F, Sandofan Z i dr.
Za vreme bcrbe ploova mora se voditi rauna o roku primene prepara-
ta (karenci).
Zfzeno uv.e w P4PJUKE (Vertidliujn aiboatrutn). Lioe Da obolelim bilj-
kama onieksava, visi, ali i dalje zadrava zelenu boju. Biljke zaostaju u pora-
<tu ali sebore izbijanjem novilt izdanaka, postaju bunaste (krzljave). Kora na
$tablu nekrotira(puca), olazi o oteenja sprovodnih sudnva.
Gljivica koja izaziva ovu bolcst odrava se u zem ljituu obliku rasplod-
n h organa (mikrosklerocije), koji se kad dou u kontakt sa biljkora aktivira-
; j i prodiru u njerto tkivo. Kada dospeju do sprovodnih sudova, ire se u sv e
detovebiljke, U sunom pcriodu. kada gljivica dospe do lista, ona n a glav-
nom n v u foim ira nove rasplodne otgane (konidije sa konidbforam a) koje ki-
ine kapi spiraju 1 prenose na zdrave biljke. U tkivu biJjke gljiva obrazuje
mikrosklerocije, koje zaoravanjem biljnih ostataka ostaju u zemlji.
 Ko ranih mfekcija, naroilo kod osetljivih sorti, prestaje porast, cv
nje i 2 ametanje plodova. Ukoiiko se bolest pojavi u kasnijim fazam a r&sta i
ra2 voja, onda plodovi pre vrem ena pocrvene, smcuraju se i osue.
U prvom redu treba preduzeti preventivne n*ere, koje se sastoje u slede-
em:
- papriku gajiti u plodoredu, odnosno tako da se na isto 2em ljitc m o is >
vratiti najranije za etiri godine;
- ssditi iskljufvo zdrav rasad paprike.
Preporuljivoje:
- prc sadnje rasada na trajno m esto koren biljke potopiti u rastvor pre-
vikura {0,15 g u 101 vode); 1
- posle s&dnje rasada runo biijke zaliti pvnenutim rastvorom (manje
povrtine);
- kad se rasad primi, treba ga oprskati jednrm od navedenih preparata.
Mogude je i tretiranje zcmljiSta, istira sredstvima, pre sadnje uz obave-
znu inkorporaciju. |
P epelnica (Leveillula Uiurica), Prvo se prirreuju krupnehlorotine pe-
ge na licu lista, a na naliju naatojc brasnasta prevlika koju ine sporonosni or-
gani ovc gljive. Tkivo lista u okviru pega nekrotira 1 dobija mrku boju.
N apadnuio lie gubi zelenu boju, sui se i uginjtva.
Bolest se naroitojavlja u zaltienim prostcfim a (slakienici, plastenicik
Direktnc m ere borbe su oteane. je r raicelija parazita prodire ublje
tkivo, te se, u prvom redu, predlae preventivno tretiranje fungicidim a Rubi-
gan (0,03% , Bajleton W P -25 (0,05%), Saprol (0,1%), Anvil, Tilt i drugim u
istoj koncentraciji.
Tfhjlez korena (Scleivtinia sderotiorum ). Kod mladih biljaka gljivica
ove bolcsli napada vrat korena, gde se prvo javljaju vodene pege, nadalje tki-
vo omcka i biljke poleu. U toku vegetacije ona lakoe napada cvet i plod pe-
prike. Cvet postaje sterilan, a plod propada i na njonu se razvijaju bele micetije
sa cm im sklerocijama.
Gljiva se odrava u zem ljitu u obliku sklerocija u biljnim ostacima.
Za suzbijanje se preporuuju ista sredstva kao i pri zatiti od zelenog
uvenua paprike.

V ikoze

VtRVS uozaika duvana. Na miadim Itstovima paprike ovaj vtrus izazivJ

mozaik u vidu tamnozelenih i svetlozeleoih hlorotinih $ara. Liie se pri jan
em napadu brzo opuita i otpada. Biljke zaostaju u rastu i razvoju, slabije
 143

raeu plodove, a ukoliko se ploovi i zam etnu, oni su sitni i ja k o deformisanj

- neupotreb\jivi.
M ere za spreavanje pojave j irenja ovog virusa sastoje se pre svega u
setvizravog sem enapaprike, koje treba da je dobro dezinfikovano, to se
odnosi i na zemlj ini supstrat u kojem e se biljka za vrem e rasada razvijati.
\la t. ruke i druga pomagate pre i posle rada treba obavezno dezinfikovati.
Takoe treba zaraene biljne ostatke spaljivati, ne sam o ptprike, ve i druge
korovske vrste.
VtRus m o z a ik a k r a s t a v c a . V irus m ozaika krastavca na paprici izaziva
2bunast i raetliast izgled biljke. N a listovim a se prvo zapaa mozaiko crve-
nilo. Vei broj cvetova ostaje neoploen, a form irani plodovi su sitni, defor-
misar.i i neupotrebljivi.
M ere suzbijanja su sledee: prim ena plodw eda, upotreba zdravog se-
m ena za proizvodnju rasada, dezinfekcija zem ljita i supstrata u zastienim
prostorima i unitavanje lisnih vai.
V srus m o z a ik a Ako se virus prenese preko seniena onda se na
L JC E R K E .
kotiledonim listiim apaprike |K)ja\ljuju sitne beliaste pege, a kasnije se to ja -
vlja i kod oelalih listova. Pege beLiastc i ukostc bojc postcpcno sc ire da-
ju ii biljci areni izgle. Ovaj virus m oe znalno sm anjiti prinos plodova
paprike,
Zatitne mere su: korienje zdravog sctnena paprike, ne zasnivati pro-
izvochju paprike na luceritima i detelitima, suzbijati lisne vai kao prenosi-
oce viru$a.
S tol&ur - i i r r o u v e h u e p a p r ik e . Stoibur je oboljeoje koje izaziva fito-
piaznta (Phytoplasma). To je jeduoelijski mikroorgamzam, bez vrste elij-
ske opne, jedva vidljiv pod elektronskim m ikroskopom , lako se kree po
sprovodnim sudovim a biljkc.
Vrno liSce zaraenih biljaka j e sitno, a pojedini listovi su hlorotini.
Uspoiava se porast biljke, nastaje defonuacija lia i pojava sterilnosti cveta.
Sve tc utie na sm anjenje pvinosa.
Mere zastite su suzbijanje korovskih biljaka poponca i renike u kojima
se fitoplazma odrava, kao i hemijsko suzbijanje cikada,

3. K orovi i n jih o v o suzbijanje

Kod m anjih povrina pod zasadom paprike, suzbijanje korov'a rrtoe se

obaviti runo, okopavanjem i plevljenjem. M eutim, n a vcini proizvodnim
povriaama, naroito u nedostatku radne snage, m ogu se korovi eliminisati
upotrebom herbicinih preparata.
144

Kada se zem ljite dobro povr&inski pripremi za setvu semena ili sadnju
rasada, mogu $e preduzeti m eretretiranja pre lii posle setve, odnosno sadnje
rasada. kao nap rim en
a) Pre setve sem ena ili sadnje rasada za suzbijanje jednogodinjih trav*
nih i Sirokolisnih korova moe se upotrebiti:
- Devrinol W P -4 5 -F i Devrinol W P -50 (2,5-4 kg/ha), uz inkorporaci-
ju u zcmljite n a dubinu od 3 do 5 cm;
- T ref lan EC (2 ,5 -4 kg/ha) iJi upilan E C -43 ( I - 2 1/ha), u z inkorpof*
ciju zemljita na dubini od 5 o 8 cm.
b) Posle setve iti sadnje rasada:
- Stomp 330-E u dozi do 5 1/ha za suzbijanje jednogodinjih travnih
pojedinih Sirokolisnih korova;
- fu zilejd (Fusilade) super u dozi od 2 do 44 1/ha za suzbijanjc jcdno-
godinjth i viegodinjth rizom&kih travnih korova, kada dostignu visinu o d 15
do 20 cm.
 145

VRSTE IZ PAMIUJE C U C V R B fT A C E A E J U S S .

KRASTA VAC - Cucumis sativus L.

Jestivi deo biljke j e plod - so4oe bobica u fa2 i tehno.oke zrelosti, od-
nosno kaa scm e jo oije ovrslo. K ao salata ptod krastavca koristi se u sve-
em i-i ukiseljenom stanju. Sprem a se kao vana zim nica u velikom broju
domainstava, a sve v ile preraden na induslrijskr nain.
Pored upotrebe u Ijudskoj ishrani, plodovi krastavacakoriste se i u far-
maccutskoj industnji za dobijanje razjiih kozmetikih prepaiata.
Plod krastavaca u jestjvoj fazi korienja ima malu ensrgetsku vrednost
(46-58 kJ).
Po hemijskom sastavu plod sadri: 94,3-96,2% vodc, 0*56-1,10% belan-
cvina, 0,11-0,7% monosaharida, 0,33-0*78% celuloze, 0,08-0,27% masti i
0,25-0,58% m ineralnih materija.
Stobodne organske kiseline daju prijat&n, osveavajui ukus, a karak-
terutini rairis krastavca potic od eterinog ulja (oko IC m g na 100 g).
Jkoliko su ustovi prozvodnje krastavaca ekstremni (niska iii visoka tem-
pcratura i vlanostj, piodovi mogu biti toijeg ukusa. ak i gorki. Gorak ukus
potie od glukoztda kukurbitacina.
Mineralne materije imaju vrto znaajnu ulogu kako u p>>giedu prinosa la-
ko t kvaliteU. O d ukupnih koliina tih materija oko treiru ini kalijum , a
ostali deo ine kalcijum, fosfor, natrijum , gvoM c. m angan i jod. Dosta visok
proctDat kalijuma. a m aii procenat natrijuma daju krastavcu delotvom o diu-
rctino svojstvo. Da.bi se to svojstvo sauvalo, sm atra sc d a s e p ri upotrebi ne
sme soliti kako se taj odnos ne bi promenio unocnjcm natrijuma \z soli, je r bj
krastavac u rom sluaju izgubio svoje vano svojslvo.
Krastavae im anajvie vitamina S ( 11 m g% ), a sa rii gotovo sve vitfuni-
ne grupe B i neznatne koline karolina. Krastavac bolje uva vitamin S ako se
ne dr. u friideru.
Plod krastavca najbolje je koristiri ftjelo u poetnoj fazi tehnoloke
rrelosd (kada zelena boja pone prelazitj u ukastu). Mlai plodovi su tee
pfobavljivi, izazivaju nadim anje i stvaraju gasove u crevima.
146

Krastavac ima i lckovita svojstva:

- usled vce koliine kalijum a olakSava mckrenje, pomae pri bolesti-
m a srca i bubrcga, kao i protiv reume;
- rastvara rookranu kisetinu p a j e konslau liclma sa kam enom u bu-
brezim a i m okranom mehuru, je r izaziva izluivanje vode i otrovnih matcri-
j a i z organizma;
- siiovi piod krastavca dobrim delom regulie rad creva, a stohcu ini
mekom;
- sniava k e r u krvi, te bi trebalo d a ga dfjabctiari vic koriste;
- zbog svoje m ale kalorine vrednosti pripada grupi dijetalnih namimi-
ca, koje $e predlau osobam a sklonim debljanju.

V \lN U E BOTAWCRE OSOBVNE

Kcffen granat, prodire duboko, ali najveiprocenat se ra2Vija u oraai-

nom sloju. Dobro usvaja hranljive materije. Stablo je u obliku granate vre-
e,koja m oe dostii i preko 3 m. Listovi su veliki, okrugiasto-srcasti, na
dugakiro drikama. Cvetovi su uti, dvopolni (muki i enski) i hermafrodit-
ni (cvcluvi sa oba pola) i partenokerpni (oplodrja be? meaj\ja polova).
Plod kod krastavca je sona bobica koja moe biti tazliitog oblika, du-
inc, boje i povrine. Prema tom e plodove krastavca moeroo razvrstati na
slcdei oain:
- p o obliku najajolike, eliptine, cilindriae, topuzaste, zaobljene, kifla-
ste i sl.;
- po duini na kratke (do 10 cm), se d n je (10-20 cm) i duge (preko 20 cm);
- po povrni na glatke, rebraste i bradavicastc; bradavice mogu bili ret-
k e ili guste sa manjim ili veim bodljama, cm e ili bele boje;
- po boji n a svetlozelene, zelene, tamnozelenc, zelenoukaste, pruga-
ste do sredine ili celom duinom sa bojom zeleoom, belom ili utom, sve to u
fazi tehnoloke zrelosti; u fiziolokoj zrelosti plod je braonute boje;
- po teini n a lake (5-20 g), lake do srednje (20-100 g), srednje (100-
300 g) i teke (preko 300 g).
N a preseku ploda razlikujcm o koru (spo(ni dco), koja rooe biti $a bo-
dijam a ili bez njih, i unutranji jesd v i deo (me*o), koji u sebi nosi zaeto se-
me ili je bcz njega (partenokarpnc sone), ree sa uuuuanjom prazninom.
M eso ploda m oe d a budc vie ili m anjevrsto, hrskavo, osveavajue
ukusno, prijatnog ili nagorkog ukusa.

Uslovi uspevanja

Toplota. Krastavac je biijka koja ima visoke zahteve prema toplot j. Mini-
malna tem peraturaza klljanje sem enau laboratorijskim usiovima je izmedu )2
i 13C, aup o ljsk im prilikama izrneu 17 i 19*C. Smaira se d a je optimalna lem-
perarura za klijanje sem ena25 o 28C. Pri optimalnoj temperaturi nicanjepo-
iinjeposle 4 do 6 dana, a pri temperdturi od 18C tek posle 10 ana.
N a temperaturi od preko 20VC cvetovi se pojavljuju posle 26 dana od ni-
eanja biljaka, a n a tcmperaturi ispod 20C pojavljuju se posle 37 dana.
Cvetovi $e ne otvaraju ako u temperature nie od 12C, a najnia tem-
peratura na kojoj se njihova oplodnja m oe ostvariti izncsi J4 do 16C. N a
temperaturi izmeu 10 i 14C dolazi do otpadauja zacetlh plodova.
K rastavac je osetljiv n a niske temperature. Ako se biljke gaje u zatie-
nom progtoru (staklenici, plastenici, tople leje), za vrem e formiranja plodova
temperatura treba da se krece izmeu 20 i 30C, a nou od 17 do 21'*C.
Optimalna temperatura zemljita za normalnu aktivnost korenovog siste-
ma b:ljica je izmeu 22 i 27C.
Svellost Biljke krastavca nisu previe osetljive n a jacinu svetlosti, ali
ne podnose zasenjivanje. Optim alna osvetljenost pri g ajeiju biljaka n a oko
20dC je 15.000 luksa. Za noimalan rastpotrebanje intenzitet svetlostiod 8.000
do 9.000 luksa i duina dana od 10 do 12 sati. Biljke krastavca dobro iskori-
Savaju svetiost, je r se brzo razvijaju. Krastavci su po pravilu biljke kratkog
daua. Istraivanja su potvrila d a se u uslovima dugog dana prvo javljaju mu-
ki cvetovi, a u uslovim a kratkog ana enski.
yiaga (voda). Biljke krastavca imaju velike potrebe u pogledu potio-
nje vode. Kao to je istaknuto, krastavac ima malo slabijikorenov sistem i ve-
liku isparljivu povrinu nadzem nog dela, u prvom redu preko lia. Takve
krajnosti m ogu se ublaiti ako u zem ljitu im a dovoljno viage tokom cele ve-
getacije, t ako j e vlanost vazuha zadovoljavajua.
Zemljite. K rastavac treba gajiti naplodnim , humusnim,Tastresitim. to-
plim, ocednim zemljitim a, bogatim hranljivim materijama, neutralne do bla-
go kisele reakcije (pH 6 do 7).

SORTE I HIBRIDI KRASTAVCA

D o m ae i o o m aen e sorto

KraSTAVCI TIPA KOKNlfafl

Najs F i . Biljka srednje bujna. Od nicanja biJjaka do p r/e berbe 40-41 da-
na. Cvetovi iskljuivo enski (ginoecius), te je neophodno dodavanje 10% se-
mena polinatora.
148

Plod vreceoaslocilmdrian, tamnozclene boje $a beliastim pnjgaraa, sa

srednje krupnira bradavicama i m rkim bodijama. M eso hrskavo, vrsto, se-
m eno gaezdo maJo, bez unutraSnje supljine i gorine.
P o u F i. Stablo srcdnje bujno. Biljka preteno nosi enske cvetove (oko
90% ) i m ora sc odati oko J0% polinatora. O d nicanja do poetka prve berbe
oko 45 dana,
Plod cilindriao, blago zaobljen, sa reim bradavicama i belim bodija-
ma. Odnos duine i Sjrine 3:1. N apreseku trouglast, zeiene boje. M eso vtsio,
hrskavo, bez gorine i unutra&njc lupljine. Pogodar za sveu potronju i indu-
strijsku preradu.
Biljkc zadovoljavajui tolerantne preroaanlraknoa, krastavosU, plarae-
njai i pepelnici.
M irta Ff. Stablo granato, srednje duine. Bifjka prettno nosi enske cvo*
tove (ginoccius). Od nicanja biljaka do poetka betbe plodova oko 45 dana.
Plod cilindrian, duine oko 12 cm, napreseku zaobljeno trouglast, tara-
nozelene boje, bradaviast, sa belim bodljama. Odnos duine i irine 3:1. Me-
so sono, hrskavo. be2 gorinc, prijatnog ukusa.
PalaNaki kOrnion F i . Biljka snanog porasta. Vrea srednje ebljine i
duine. Listovi bledozclene boje. Preovlaujum ulki c v e to v i- tip monoecius.
Plod vretenastocilradriian, na preseku zaobljeno trouglast, svetlozelene
boje, bradavice krupne sa cm im bodljama, bez gw ine i unuiraSnjih lupljina.
O d nicanja do prve berbe oko 43 dana.
M eso ploda vrsto. hrskavo i ukusno.
Biljkc srednje otpom e prem a antrakoozi. p.amenjai. pepelnici i prou-
zrokovau krastavosti,
Re a l jc hibrid priznat 2005 godine. Stvorea je u Jnatitutu za ratarstvo i
povrtarstvo u N ovom Sadu. O to ran je na bolesti i vrlo jep rin o san i kvalitetan.

K rastavci sala ta ri

Slavua F i . Stablo snano. sa srednje ugim granama, koje nose prdeno

cnske cvetove (ginoecius). Polinacija se obezbcuje drugom sortom sa 10%
semena. Od nicanja biljaka do poetka bcrbe oko 54 dana. Plod ciiindrian, du-
ine oko 17 ctn, pri krajevima blago 2aobljen, tamnozelene boje, pri zadnjem
delu sab lag im beliastim prugam a, sa reikim brsdavicama i belim bodljama.
M asa ploda oko 240 g. M eso ploda vrslo, hrskavo, ukusno.
L ifaa F i. Stablo granaio. srednje duine, iskljuivo nosi enske cvetovc
(ginoccius), te je potrebno dodavanje semena druge sorte kao poiinatora (5 -
10%). Od nicanja do poetka berbe oko 50 dana.
 149

Plod duine 18-20 cm> zaobljen sa obe strane, lamnozelen, m asc oko
260 g. Sem eno gnezdo srednje veliko. Bradavice krupne, a bodlje b d e .
MtffOh Fj. Stahlo granato, srednje duine, nosi oko 90% enskth cveto
va (gmoecius), te se radi bolje polinacije dodaje oko 10% semena drugih sor-
ti. Od nicanja do poetka berbe oko 42 dana.
Plod vretenastocilindrian, na poprenom preseku trouglast, pokoica
zelena, sa kratkim bradavicanm i cm im bodljama. M eso vrsto, hrskavo, bez
upijina, ukusno.
JlENesAMSA F t. Stablo snanog rasta, osrednjeg gTananja. Preovlauju
enski cvetovi (oko 90% ), pri setvi dodaje se oko 10% polinatora druge sor-
te. 0 6 nicanja d o poetka berbe oko 52 dana. Plod vretenastocilindnan, ze-
len, duine oko 2 0 cm , prenika 4,5 cm , m ase oko 215 g, sa srednje krupnim
i retkim bradavicama, bodlje bele> be2 gorine i supljine.
S p*/ntek Fi. Stablo srednjeg rasta i gnuianja. Cvetovi preteno ensk
(ginoecius). Od ntcanja do poetka berbe oko 50 dana.
Plod cilindrian, duioe 18-20 cm, premk oko 4 cm, inmnuzelene boje
bcz uzdunih ara, mase oko 200 g. M eso vrsto, hrskavo, priiamog ukusa.
Ist o kBiljke bujne, srednje izraenog grananja. Preovladuju ensk
F i .
cvetovi (oko 90% ), tip ginoecius. Od nicanja do prve berbe 42 dana,
Plod cilindrian, blago rebrast prem a drsci, tamnozelene boje, u prosc
ku masc oko 220 g, duine 18-20 cm. prenik 4,6 cm. Meso vrsto, hrskavo
ukusno, bez upijina.
Tajfus . Od nicanja do poetka berbe oko 45 dana. P b d je izduenog, ci
(indrinog oblika. gladak, tamnozelen sa svetlim prugaraa. iu in e oko 17 cm
mase 180-200 g.
A sto ri P lso aovije priznati hibridi (2003 i 2004) C em ra za povr
k jo su
taratvo u Smederevskoj Paianci. rmaju veliki potencijal rodaosti, dobreotpor
nosti ita bolesii i sve vie se Sire u proizvodnji.

IKGSTRANE PRI2NATE SORTE-HIBRIDI

Sortna kom isije nae zemljc obavila j e dvogodinja - trogodinja ispi-

tivanja vclikog broja inostranih sorti i hlbrida i odobrila d a s e mogu gajiti na
naoj teritoriji sledee sorte i hibride D o nja(l992), D arina(1993),A nuschka
') 994). Klaudia (1994), Markctmore 76 (1994), O phix (19941, OTpheus (1994),
Roide- (1994), Encore (1995), N lZ -5 o ) 14 (2000), Serit (20*30), JokeT (2001).
Mohikan (2001), A drian (2002), C rispina (2002), Ditpina (2002), Jazzer
150

(2002) , Octopus (2002), Parker (2002), Stimora (2002), Profi (2003), Ringo
(2003) , Haim onie (2004), Sam ir(2004), Tomac (2004), Bereg (2006), Toma-
dr> (2006).
O d svih ispitivanih i odobrenih sorti i hibrida krastavaca oajee se ko-
riste u na$oj proizvodnji:

KRASTAVCI KORNilONI
L svm m ik s F i.
Srednje rani hibrid sa preteno cnskim cvetovima. Bilj*
k a izrazito jaka. Plod izdueoozaobljenog oblika lepog izgleda, dobrog kvali*
teta, zelene boje sa blagim nijaosama be(e boje, blago bradaviast
A nuka F i . Rano stie u tehnoloku zrelost. Formira jake biljkc sa pre-
teno enskim cvetovima. Plodizduen, valjkaat sazaobljenim krajevima, ze-
lene boje, bradaviast.
Donja F i. Srednje rani hibrid. Biljke bujne, sa preteno enskim cveto-
vim a. P lod zelcn, bradavicast, valjkastozeobljen na krajevim a, kvaliietan i
ukusan.
M arjnda F j . Hibrid ranog sttzrcvanjn. Biljkesrcdnje bujne. Cvetovi pnr-
tenokarpni. Piodovi ujednaeni, bradaviasti, kvalitetni, zelene boje.
R egal F / . Vrlo rani hibrid, donosi prve plodove 2a oko 52 dana. Plodo-
v i citindrini, tamnozeleni, duine 3 - 4 cm, pogodni za kiseljenje. Prinosan \
otpcraji hibrid na boiesti.
K 0RQVa F i. Rani hibrid, Pogodan za gajenje n a otvorenom polju. Dugo
plodonosi. Plodovi kratki, tamnozeleni, cilindriri sa belim bodljicama. Od-
dos duine i irine 3:1.

V m o F i. Pripada grupi ranih hibrida. Pogodan za gajenje oa otvorenom

polju. Plodovi ciHndrini, tananozeleni, sa belim bodljicama, odnos duinc i $i-
rine 3:1.
M inerva F j. Srednje do kasni hibrid. Biljke osrednjc bujne. Plod blago
konusan, bradaviast. odnos duine i Sirine 3:1. Dugo plodonosl

KR^gTAVCl SALATARI
Enkor F i . Ameriki hibrid, enskog pola. Pogodan za gajenje u zaStie-
nom prostoru, ali i na otvorenom polju, Pripada grupi ranih hibrida. P)od lam*
nozelene boje, prcnik 4 - 5 cm , m ase 150-200 g. Plodovi bez gorine i
unutralnjih upljina.
R ajder F i. Rani hibrid amerikog porekla. Biljke bujne i otpom c na bo-
lesti. UspeSno se gaje u zatienom prostoru i naotvorenom poljo. Plod tam-
 151

nozelene boje. duine 16-20 cm, p ren ik a4 -5 cm, mase 220-250 g, bez gor-
tne, prijatnog ukusa,
F t (Reicap F t). Sre<3nje rani hibTid sa preteno ensk im cvetnvi-
R e ik a p
ma. Biljke srednje biijnosti. Listovi uspravnijeg poloaja, te se biljke mogu
gue saiti. Plod z e i e D e boje, duine oko 2 0 cm i prenika 4 - 5 cm.
F t. Vrlo rani hibrid. Pogodan zag ajen je kako u plastinim tune-
D a r im a
lima tako i n a otvorenom prostoru. B iljke bujne sa pretenc enskim cvetovi-
m a donose prvu berbu posle 55 dana o d nicanja biljaka, P lod bradaviast,
zelene boje, duine 22-23 cm. Duina prem a irini 5:1.

STAKLKNIKl SALAfNI HIBRIDI

Stakleniki hibridi krastavaca imaju duge plodcrve, ijaje oplodnja par-

tenokarpna, zelene su boje, glatke povrine i prijatnog ukusa. Meu njim a ts-
tie se hibrid:
D aubor F i. Vrlo rani hibrid. Biljke bujne, snane. Oplodnja parteno-
karpna. Plod tamnozelftn, duine do 40 cm , glatke povrine, blago rebrast.
BiJjke otporne n a autraknozu i krastavost, N a m: gaji se 1,5 do 2 biljke. Jako
prinosan hibrid.

D in am ik i p lan p ro izv o d n je k rastav aca

U dobro opremljenom stakleniku, plasteniku, toploj leji u plastinom

tunehi m oe se organizovati gajenje krastavaca kao jcsenja, zim ska i prole-
na proizvodnja.
Jesenja proizvodnja. Krajem avgusta zapoinje se saproizvodnjom ra-
sacla, a beiba plodova poinje od pocetka novem bra i traje do kraja januara.
Posle toga moe se u istom objektu organizovati drugaproizvodnja, na primer
paradajza.
Zimskaproizvodnja Gajenje rasada treba zapoeti u drugoj polovini ok-
tobra, a zasaditi g a krajem novem bra da bi plodonoenje zapoelo u toku ja-
nuara i trajalo do aprila. Zatim , zatien prostor moe prim iti narednu
proizvodnju (srednje rani paradajz, paprika i sl).
F rohna prizvodnja. Gajenje rasada krastavaca treba zapoeti u febru-
aru, zasaditi ga u drugoj polovini m arta da bi plodovi stigli za trite u apvilu
i trajali do juna, posle eega pristiu proizvodi sa otvorenog polja.
152

*&bs 31. PlaR proizvodnjc isadnja rasada

Vremc sctvc Potrebon brcj daira za m a d Planirana sadnja rasada
0110. scptembra 30 0110. novembia
01-20. sepiembra 50 01-10. Bovembra
01-10. oktobra 60 01-10. decembra
10-20. novembra 50 01-10. januara
20-30. decerabra 40 01-10. fcbruara
oko 25. jauuara 35 01 - 10. marta
0 110. marta 30 01-10. aprila
01 - 10. aprila 30 01-10. maja*
01-10, jula 30 25.06-10.07-10.08

Letnja (postm a) proizvonja. O va proizvodnja m oe se obavljati na

otvorenom ili u zastienom prostoru. Posie skidanja ranih useva (grasak, rani
krompir, mricva), na otvorenom prostoru moe se zasnovati proizvodnja kra-
stavcaputem direktne setve ili sadnjom odnegovanog rasadakrajem ju n a i po-
cetkom jula.
Zatieni prostori posle zadnje berbe paradajza ili ranili kupusnjaa (ku-
pus, kelj, kai fiol, kcleraba) m ogu iskoristiti jo s i za proizvodnju krostnvo
ca korniona ili salatara. Zasnivanje proizvodnje u zatienom prostoru treba
obaviti rasadom odnegovanim u saksijama. Sadnja rasada je u toku ju la i po-
etkom avgusta.
Berba se m oze oektvati za oko 50-60 dana od vremena nicanja biljaka.

GAJENJE KKASTAVACA U STAKtENlK'J 1 PLASTENIKU

Priprema objekta. Sva uoena oteenja obiekta i ureaja Ireba popra-

viti i dovesti u ispravno stanje.
Izbor pveduseva. Kao dobri predusevi krastavcu u zatienom prostoru
smatraju se salata, zeleni luk, kupusnjae (kupus, kelj, karfiol, kcleraba), a
kao loiji paradajz, paprika, plavipatlidan. Kod kombinovanog nainapro-
izvodnje - u plastinim tunclim a i na otvorenom polju - mnogo je vei izbor
preduseva (mahunjae, krompir, korenjae i dr.).
Obraa zemljita. Obradom zem ljita rastresa se zbijeno zemljiSte na
dubinu od 30 do 40 cm, dobro se m eaju uncta organska i m ineralnaubriva,
dobro zadrava vlagadozirana sistemom za navocnjavanje, a obezbeuje se i
povoljan vazduni reim, to sve moe znatno utieati n a ostvarivanje visokih
prinosa gajene biljne vrste,
 153

ubrenje, Prem a Becker-Dillingen-u (1956), za prinos knistavacaod 30

ih a ulroi se 50 kg/ha azota (N), 40 kg/lia fosfora (P2O 5) i 80 kg/ha kalijuma
K2O). Krastavci dobro reaguju n a ubrenje stajnjakom. U 2a$tieni prostor
unosi se 4 0 -5 0 t/ha dobrog siajskog ubriva. mada norme mogu biti i znatno
\e e ako u zemJjitu nema dovoljno humusnih materija. Unoenje stajskog
dubriva najbolje j e obavtti rasturanjem po celoj povrini zemljita i zaorava-
ojetu tia dubinu o 30 do 40 cm.
U nedostatku dovoljne koliine stajskog ubriva treba uneti bar 15-20
t h a s^jn jak a na ui prostor ispod buuih redova biljaka. N a dobro pripre-
mljenom zem ljitu prvo treba obeleiti (markirati) buue tedove biljaka, Za-
tnn pe obeleenom tragu plunim razgrtaem otvoriti brazdena dve strane na
dubinu od 30 do 40 cm, u koje se polae planirana koliiaa dobro zgorelog
srajskog ubriva. Poslc toga se. preko ubriva, vrati izvadeno zem ljite po-
m ouravnjaa sapodeenim usm erivaim a i iskultivira setvospremaem.
U staklenicim a i plastenicim a m ogu se upovoljnim uslovima proizvod-
nje ostvariti visoki prinosi plodova krastavaca - ak od 100 do 150 t/ha. Za ta*
ko planiranu proizvodnju, pored unetog stajnjaka (40-50 t/ha), putem
mineralnih ubriva treba obezbediti po hekraru 200-250 kg azota, 150-700
kg fosfora, 4 5 0-550 kg kalijum a, 180-250 kg kalcijuma i 50-70 kg magnezi-
juma.
Zajedno sastajnjakom treba uneti 1/2 do 2/3 fosfomili i kalijevihubri-
vapod osuovnu obrau zemljlta. Ostatak PK ubriva mo? se uneti pod po-
vrainsku pripremu zemljita zajedno sa 1/2 azotnih ubriva M oe se ostaviti
1jednaetvrtinaplanirane koliine PK ubriva i za prihrary:vanje, koje sc da-
je sa preostalim koliinama azotnih ubriva,
Form irarje toplog banka. Za zim sku proizvodnju krastavaca u stakle-
nicima i plastenicim a bez ureaja za zagrevanje zemljita noophodno je posta-
\ ljanje tzv. toplog banka na dubini o 40 do 50 cm. Za njega se kao izvor
toplote najesee koristi bioenergerski materijal u vidu nezgo-elog, sveeg staj-
njakaili slame.
Topli banak sa nezgorelim saipjakom. Dvc do tri nedeljc pre planiranog
vremena za formiranje toplotnog banka trcba pripremiti potiebnu koliinu ne-
zgoielog stajnjaka. Bilo bi najbolje ako bi se mogao nabaviti konjski stajnjak,
ali ga moe zameniti i govei koji se lake obezbeujc.
Dobro izm esan sve stajnjakprethodno treba dovoljno navlatti, ali bez
oticanja tenosti, sloiti u gomile 2 m irine, 1,5-2 m visine i duine po po-
trebi. po mogustvu pod prikladnu nadstrenicu. Ako se eli ubrzati proces
oslobanja toplote, gomile treba 2 -3 puta prevmuti u razmaku od 4 do 5 da-
ua, kojom prilikom se moe d o d ati2 -3 k g k re a p o kubnom m etru. Kada staj-
154

njak pone da se razlae, tj d a sc 4 >uiMt pravi jc momenal a se p n v j topli ba-

nak u zaStiertom prostoru,
N a priprecnlienom zem ljitu u stakleniku ili plastcniku uajpre se obcle*
e meuredna rastojanja buduih redova biijaka (130160 cm ) j p o njima oivck
re brazde u vidu kanala Sirine 60 cm i dubine oko 40 cm. Otvorcnc brazdc se
po potrebi m ogu runo popraviti (proiriti, produtiti). Zatim se dovozi priprc*
mljen oezgoreli stajryak i slae u otvorenc kanaJe u sJoju od oko 50 cm, do*
bro se nagazi i preko toganagrne zemlja izvaenaizbrazda, obirto u slojuod
oko 20 cm, T im eje posiupak formiranja voplog banka zavren. U proizvodnom
objektu treba odiavaii tem peraturu od oko 25*C. PosJe nekoliko dana moe
sc prii sadnji rasada odnegovanog u saksijama.
Tgplj od hala slame U proizvodnom objektu. kao i u prethodnom
sluaju, treba otvonii brazde istib dimcnzija. U rtjih sc postavljaju bale slame
60 cm irine, 40 cm debljinc i to vec duine (DO cm). Bale slame treba da
budu to vie sabijenc i m asc od 15 do 20 kg. Slama itarica tretiranih herbi-
cidim a n e $me se koristiti, a pored toga m ora biti ista, ncplesniva i uvana na
suvom m estu do momenta korienja.
U utvuienc kanalc na mcatu boduih redova. oHinn s razmakom od 130
do 160 cm izmedu redova biljaka, poreaju se fnprem ljcnc bale slame. One
obino budu 1/3 do 1/2 uronjene u kanal. a osrnli deo j'e iznad nivoa zemijita.
Sa stranc sloenih bala slame nagm c se zem lja irvaena iz kanala i dobro na-
ga2 i.
Postavijene bale slame u objektu moraju $2 dobro nakvasiti. po mogu-
stvu toplom ili m lakom vodom. i to u 2 do 3 navrata kako b i slama bila dovolj-
no nakvaena i to pre otpoeo proces fermentacije.
N a ubrzanjc procesa fcrmenracije moe se uticali ako se na slamu doda
m alo negaenog krea i m ineralnih dubriva. S n atra sc da n a 100 bala slame
treba dodaii 15-20 kg negaicnog krea. Zalivanje vodom je obimnije prva 2 -
3 dana, a kasnije zalivne norme su manje. Poslc 4 -5 dana po balama slamc raz-
bnca $e 400-500 gram aK A N -a, 250-300 grama superfosfata, 200-250 grama
kalijeve soli i 2 0 0-300 gram a m levcnog krenjaka raunato po bali slamc od
20 d o 25 kg, i zalijc mlakom vodom. Pole 2 -3 dana dodo sc ista koJima mi-
ncralnih ubriv* i ponovi postupok blagog kvaienja.
Dok proces razlaganja slame ne zapone. doprema se priprcmljena me-
avioa supstrata^ koji se spravlja na isti nain kao 1 za poitebe gajenjata-sada
u saksijama, ili melaviDa komposta i zendje uodnosu 1:2. M eavina supslra-
ta moe se naneti po celoj povrini bala sk m e u sloju od oko 20 cm tli samo
na m esttm a gde e biti zssaene biljke rasada.
U prvcHn sluaju treba obezbedili znatno veekoliine meSavine supstra-
ta, ali takva sredina daje bolje rezullnte u proizvodnji.
 155

fCada se nanese m esavina supstrata na postavljenebale slame i otpone

proces razlaganja, tim e je fonniranje toplog banka zavreno i naredna fa z a je
sadnja rasada.
Prednosti gajenja krastavaca nabalam a slame su viestroke. Plodonoe-
nje pcinje ranije, ostvaruje se bolja aeracija u zoni korena, a smanjuje se opa-
snost od bolesti fuzarijuma.
Proizvodnja rasada. Rasad se moe proizvesti u staklenicima, plasteni-
cima, plastinim tunelima, ali najee u toplim lejama i to u roku od 30 do
40 dana. O bavezna je proizvodnja rasada u saksijama.
Sanja rasada, Sadnja rasada n a proizvodno m esio m oie se obaviti ru-
no ili specijalnim sadilicama. ei je prvi nain, naroito ako se radi o sad-
nji rasada na m anjim povrsinam u zatienom m prostoru,
Prilikom rune sadnje rasada prvo se obelee redovi, a onda u njih sadi
na planirano rastojaaije. Dosadanja iskustvagovore da bi ustakleniku sa me-
upro5torom izmeu uoseih stubova o 3,2 m bilo dobro zasaditi biljke na
meurednom rastojanju od 1,6 m, tj. vareda, a u stakleniku sa dvostruko ve-
im Tr.euprostorom (6,4 m ) po etiri reda.
U staklem cim a i piastem cnna sa vecim raspom m a izmeu nosedih stu-
bova meuiedno rastojanje izmeu redova biljaka treba di se kree izmeu
130 i 160 cm. Biljke u redu treba sadili na udaljenosti od 40 do 50 cm.
Sadnja se obavlja bre na ravnoj povrini masinskim putem, a priprema
rasadza sadnju ista je k a o i za runu W n ju . Posle mainske sadnje treba pre-
^ledati i popraviti ona m esta gde je napravljena neka greka.
Toplotni reim. Treba nastojati d a se u zatienom prostoru odrzava op-
timalna temperafura sa oscilacijama od 5 do 7C. Vea odstupanjasu nepovolj-
"a. Razumljivo, iem peratura e zavisiti naroito od jaine svetlosti i relativne
vlanostl vazduha. A to znai da se tem peratura zadenom prostoiu mora
menjati shodno vrem cnskim prilikama, godinjem dobu, p ai danu i noi. Kao
'pta pravila m oglo bi se uzeti sledee:
- pri pojaanju svetlosti u toku proleca i leta tcmperaturu u objektu tre-
\ip o v isiti;
- pri i7rafcnom surianotn vremenu tt?mperature mogu biti vie, a pri
oblanom nize;
- dnevna temperatura uvek treba da je via za nckoHko stepeni od none;
- pri visokim temperaturam a trcba poveati i vlanost vazduha;
- pri optimalnoj temperaturi zemJjinog supstrata od 23C temperatura
azdiha moe biti malo nia.
Kada nastanu topliji dani. a to je ve poetkom maja, treba raunati sa
znatoo viim remperaturama u zaStienim objektima i nastojatida one nc pre-
156

u 35C. Obanmjc prcvisokc tempcrature u zastienom proizvodnom objek-

tu postie se eSim rasprskavanjem vode u vidu vrftnke kiSe u trajanju od
par minuta. Treba voditi rauua da se biljke do veeri oslobode spoljne vlage.
Drugi nain je zasenjivanje zatimog objekta, kao i krae provetravanje.

Tob. 38. Tcrnperaturt pre i posk ptooroScaja (*C)

V re m c Do plodonocnja U tofcu plodonoenja
Sunaniii dana *-30 28-32
Nocu 18-20 28-22
Obta&uh daiu 18-20 20-22
Nou | 16 20-22

Vlaznost z m ljiiia . Odravajge povoljnc vlanosti zemljita i vazdune

sredine u zatienom prostoru regulie se, poSto se nc m ogu koristili prirodne
padavine u pokrivenom objektu, iskljufiivo navodnjavanjem.
Posle sadnje na proizvooo m esto biljkama su polrebne velike koliine
vode d a bi se oUiala optim alna vlonost, naroito za \renye plodonnenja.
S a pontstom biljaka poveavaju se i norm e zalivanja, kao i njihova ue-
stalost.
U zimskom periodu biljke se zalivaju svaka 3 -4 ana, a u loku prolea
i leta svakodncvno, pa ak i d v a p u ta duevno. U svakom sluaju trcba odra*
vati visok nivo vlanosti zemjjita. a to j e 80-90% poljskog vodnog kapacite*
ta(PV K ).
VJattost vazduha. Relativna vlanost vazdiiia u zatienom objektu, pri
gajenju krastavca, n e bi smcla da padne ispod 65%. a poeljno je da se kree
izmedu 70 i 80%. M eutim, u proleno-letnjem periodu, na prim er od m artt
do jula, relativna vlanost vazdulta ne bi smela b iti nia od 75%, a poeljnojc
da se kree izmedu 80 i 90% , a za tm um og vrcmcna i pri smanjenoj tempcra-
turi treba a $e kree izmcu 75 i 80%.
Danas savremeni staklenici imaju automutske urodaje koji preko kom-
pjutera odmah reaguju na nedostmak, odnosrto na viak vlanosti vazduha.
P rv v tm v a n je . Z atienl odnosno z a tv o m i prostori kao $to su stakle-
nici, plastenici, plastini tuneti i tople Ieje ine vetaku sredinu gde serc c
ili ce m ora in te rv e n is B ti izmenom vazduha.
Provdravanjem moeroo uticati na:
- rashlaivanje unulranjosti objekta;
- izmcnu sastava vazduha;
- sm anjenje prcvelike vlanosti vazdulia.
 157

Maoji staklenki i plastenici provetravaju se preko bonih otvora (pro-

zora), a vei olvaranjcm pojedinih segm enata na krovnoj konstmkciji.
Kod savremenih staklenUca i plastenika ureaji za provetravanje pove-
zani su n e samo mcusobno ve i sa ostalim regulatorima, alim e je onda dat
programski zadatak da se sinhronizuju najoptimalniji uslovi za gajenu biijnu
vrstu.
boziranje CO2 . Kao to je poznato, na otvorenom prostoru u atmosfer-
'kom vazduhu ugjjcn-dioksid uestvuje sa 0,03% . Biljke ga pod uticajem sun-
cve svetlosii i vode putem fotosinteze prevode u organske iDaterije - eere.
Dokazano je da krastavci bolje obavtjaju fotosintezu pr. poveanoj kon-
centraciji ugljen-dioksida, to u z ostale povoljne ustove (sve:lost, temperaru-
ra, vlanost i dr.) moc doprineti poveanju prinosa za preko20% ,
Ova mogunost je ostvarljiva u zaivorenom prostoru gdc se vetakim
putem m oe poveati koncentracija ugljcn-dioksida (CO 2) spaljivanjem pe-
!roleja*parafina, metana, propana. etilnog alkohola i tcnog ugljen-dioksida.
Doziranje ugijcn-dioksida na taj nain m ogue j e izvesri pomou posebnih
jreaja i uz pouzdanu kontrolu strunog lica.
Jenostavnijeje. a dajedobre rezullaie. unocnje veih koliiitastajskng
-iczgordog ubriva ili bala siame (0 emu je nrnije btlo r e i\ koje u procesu
razlaganja oslobaaju ugljcn-ioksid, koji se zadrava u zatvorenom prosto-
ru, ime se poveava njegova koncentracija i biljke ga onda vie koriste pu-
rem fotosinteze.
Razlaganje organskih materija (stajnjaka, slame i dr.) u stvari je proces
^uprotan procesu fotosinteze. O vde u prisustvu kiseonika doJazi d o razgrad-
nje ugljenih hidrata na vodu i ugtjen-diokstd i u tom procesu *e osJobaaaku-
mulirana toplotna cnergija.
Unoenjem organskih materija u veim koliinama u zemljite zatvore-
nog objekta utie $e ne sam o n a poveanje povoljne koncentracijc ugljen-di-
oksida. ve se oslobaa i vea koliina toplotne energije, koja naroito u
zimskom pcriodu poboljiava toplotni reim i timc se smanjuju izdaci za sku-
pe energente.
Prihranjivanje. lako se u zastienc proslorije gde se gaje krastavci uno-
se vee kolitne stajnjaka iti slame, mora se obavifi i vie prihranjivanja noi
neralnim ubrivima. je r mineralizacija organskih m&terija ide sporijc. S drugc
'iran e krastavci ne podnose veu konccnlraciju mineralnih matcrija u supstra-
tu, te se z b o g toga preporuuju ea prihranjivanja ali manjim koliinama
hraniva.
Prihranjivanje se moe obaviti sa suvim'* mineralnim ubrivima ili se
ona m ofu dati u vidu rastvora zajedno sa navodnjavanjem. U ovom drugom
'Joaju aju se u koncentraciji od 0*5 do 0,7%, i to prilikom svakog drugog na-
158

vodnjavanja ukoliko su unete vece kolicine stajnjaka (preko 40 t/ha). A ko to

nije uinjeno, onda prihranjivanje putem rastvora treba obaviti zajedno sa sva
kim navodn.javanjem.
Ako se koriste mineralna dubriva u nsuvomu sianju, onda treba rasturi'
ti pianiranu koliiou poceloj povrtini. Dvaprihranjivanja trebaobaviti do plo-
donoenja, a naiedna dva za vreme plodonoenja. Aito su dodavane manje
koliine stajnjaka, broj prihnm jivanja m oe biti i ve:i (5 -6 pota).
Norme prihranjivanja bilj&ka m ogu biti razliilc, to zavisi o d plodno-
sti zemljita i unete koliine organskih materija, anajSee se kreu od 120 do
150 kg KAN-a, od 150 do 200 kg superfosfata, od 100 do 120 kg kalijum-sul-
fata i 40 do 50 kg m agnezijum -sulfata po hektaru ptoizvodne poviiine, rau-
najui po jednom prihranjivanju. Sa kalijumom ne treba preterivati, je r g a ima
dovoljno u organskim materijama ako j e zem ljite dubreno stajnjakom.
Ponekad j e potrebno obftvili i folijam o prihranjivanje krastavaca, jer
biljkam a m ogu nedostajati i mikroeletnemi, ito m ofe usporiti rast i razvoj bi*
Ijaka, a tim e i sm anjiti prinos. Tako, na primer, ako se pojavi ravnom em o be-
liio listova na celoj biljci, znak jc d a je u pitanju nedostatok magnezijuma.
O nda biljke Ireba poprskati 1%-nim rastvorom magr.ezijum-suifata (MgSCM).
M eulim, ako se pojavi liloroza vrhova vreia, onda se tadi o nedosut-
ku gvoa. Prskftnjem 1%-nii rastvorom zelene galice ili nitrata gvoa sift-
nje e $e znatno popraviti. Danas ima dosta sredstavj na bazi mikroelemenata
(mangana. bora, molidbena itd.) koji se m ogu nabav.ti u poljoprivrenim apo-
tekama sa atim odgovarajuim uputstvima.
Nadzem no voenje blljaka. K ao to je reeno, krastavac kao vreasta
biljka u prirodi ne raste vertikalno, ve puzei po povrini zemljita. U zati-
enom prostoru vree se, pom ou oslonca, vode verikalno ili koso. N a taj na-
in bolje se iskoriava zatien prostor, lake se obavljaju sve tnere nege
(trctiranje biljaka protiv bolesti. prihranjivanje, okcpavanje, navodnjavanje i '
dr.) koje se izvode u toku vegetacijc.
Kao oslooci biljaka esto se koriste kanap ili sisal vezivo. a moe se
upotrebili i pocinkovana ica ili perlonska m reza i s),
Bez obzira n a to kako se budu vodile biljke (vertikalno ili koso ili p ii>
midalno), polrebno je preko horizontalnih draa kcji povMiiju nosee Stubo^
ve n a utvreno rastojanje postaviti (provui)jae pccinkovane ice na kojedd
se privrstm d rlai biljaka. Ako sc biljke vode vertikalno, onda se icc dr*
i postavljaju u vertikalnom pravcu iznad redova biljaka.
M cutim. ako se biljke vode koso tako d a se dva rcda biljaka pri vrb^
spajaju inei wkrovw, onda sc nosei draei postavljaju na sredini izmeu ra*
dova bitjaka. To se moe uiniti i na (aj nain to sc iznad sredine redova p o j
trtave dve nosec ice na rastojanju od 70 cm , pa se jed n a biljka vezuje ^
 J5 9

jednu, a sledea biljka za drugu stranu, t$ko da se od jednogreda biljaka po-

smatrano pri zem lji dobijaju dva reda biljaka u vazduhu.
Kada biljke ponu a putaju vree i dostignu duinu od 20 do 30 cm,
jedan kraj kanapa se biago zavee pri osnovi biljke, a drugi kraj za gom ju no-
seu icu i zatim se vrea om ota oko kanapa. Kako biljka raste, tako se i usme-
rava oko kanapa. Vezivanje kanapa m oe se poeti prvo r,a gom joj strani
nosaa, a posle toga za donji deo biljke, odnosno za koi zaboden u zemlju.
Ako se krastavci gaje n a baJama slatne, kanap se ne sme previe zaieg-
nuti, je r u sluaju sleganja slamc m oe doi do jaeg zatezanja kanapa p a i
upanja ili ktanja stabla biljaka.
Crezivanje (skraivanje) vrefc. U povoljnim uslovim agajenja nadzeni-
ni deobiljke se brzo i snano razvija. Cilj orezivanjaje dasereguliSe rast i plo-
onoenje biljaka,
Ako se biljke gaje u stakleniku i plasteniku, uz kanap, n a jedno stabio,
rezidbase obtno obavlja na sledei natti:
- do visine 50 cm sa stabla se skidaju sve bone grane i cvetovi, a sta-
blo se cm otava oko kanapa (draa):
- kada stablo dostigne do gom je nosee icc, tada mu se skrauje vrh,
a dve bone grane pri vrhu stabla se ostavc da proue rastenje, priveu za i-
cu i puste d a rastu nanie;
- bone vree prvog reda skrauju se n a 2 ien sk a cveta, posle kojih se
ostavlja 2 do 3 lis ta,
- bone vree drugog reda (koje izbijaju iz vree prvog rea) skrauju
seposle drugog lista, a kada se iz pazuha ovih listova pojavedve grane, mo-
e se ostaviti jedna (blia glavnom stablu) ili obe, lo zavisi od bujnosti bilj-
ke i primenjene tehnologije.
Piilikom orezivanja vrea, a naroito vrea drugog reda, troi se dosta
Ijudskog rada p a $e esto skrauju samo Stree vree iznad listova paiira.
N a suaaijiin biljkam a treba ostaviti vei broj. a na slabijim manji broj plodo-
v a S vremenom se sticu dragocena iskustva oko orezivanja biljaka.
U literaturi se esto pom inje m odifikovana K RIN G '1 mefoda oreziva-
nja krastavaca. O na predvia da se do visinc od 80 cm sa glavnog slabla (vre-
e) uklanjaju sve bone vree i cvetovi. 0 4 te visine pa sve o nosee ice ili
kanapa u pazuhu svakog lista ostavlja se da izkaste po jedan ptud. Vrh stabla
se skrati kada dostigne visinu nosee ice. Zatim se gornje 2 -3 bone vree ne
skrauju, ve se privrste uz icu i cme rastu nanie, N a visini od 150 do 160
cm ostave $e d a s e razviju i raslu na niejo dve vree, kao i preihodoe dve pri-
vezane za noseu icu. Sve ostalc bone vree koje izbijaju iz glavnog stabla
u zaetku se otklanjaju.
Postoje i druge m etode orezivanja vrca krastavaca. Najjednostavniji
nain je ia se, ako se krastavci gaje u paliru, sve bone grane od 60 do 80 cm
160

odsecaju do glavnog stabla, i to dok $u u samorr zaetku. O d te visine pa d o <

plafona** ice ostavljaju se bocne grane da donesu 2 -3 a najvie 4 ploda, a po-
sle dva lista vrh se skrauje. A3co se pojave bone grane drugog rcda. one se
ak nuju posle va ploda plus dva lista.
Sve poutelo lilde biagovrcmeno treba odsaaniti t posle suenja na uda-
Ijenosti o d o b jek ta spaliti.
Berha plodova. Krastavci imaju dui period plodonoenja, koji se k re
de od 40 do 70 dana. Sa beibom plodova treba zapoteti kaa se oni n a l a s i
lebnolokoj zrelosti, a to podrazumeva da seme rjje dobilo vrstinu i da s p o (
ni izgjed i boja budu tipicni za sortu - hibrid.
U zatienom prostoru bere se runo. Plodovi se odsecaju sa drkod
duine oko 1 cm. To se ini otrim seivora d a ne bi dolazilo do p o v r e d iv ^
biljke ili ploda.
Prinosi. U staJOeniku i dobrom plasteniku u z savrem enu te h n o to g ^
m ogu se ostvariU prinosi od 10 do 150 t/ba.

Gajunj k ra sta v a c a u p lastin im tim H im a

i n a o tv o rcn o m prostoru
Nai proirvoai najvie gaje krastavce salatare u plastinim tunelima
za rano proteao pristtzsnje proizvoda (kraj aprila i poetak maja). a u jese-
njem deiu godine za pocetak bcrbe u oktobru i prvoj polovini novembra. U
okviru jesenje proizvodnje krastavca pored saiatare gaje se i komioni.
Pripj'ema sm ijtta . N a zem ljiltu gde se planira gajenje krastavaca tre-
balo bi d a nije bila gajena nijedna kultura iz famijije Cucurbitaceae (krasta-
vac, dkve. lubcnice i dinje) najmanje etiri godrte.
Zemljite se u toku jeseni oisii od grubJjih ostataka koji se tee mogu
dobro zaorati, Tako pripremljeno zcmljite se u toku oktobra ili poetkom no-
vembra uzoie n a dubini 35-40 cm i ostavi u otvorenoj brazdi da preimi.
Rano u prolce. im dozvole vrem enskepriJike. zem ljite treba povr-
tnski obraditi (drljanje, tanjiranje, kultiviranje) i, ako j e planirano, postaviti
tople banke", kako jc to ve raoije objasnjeno.
>ubrenje. Pod osnovno obradu zemljita treba uneti 4 0 -5 0 t/ha dobrog
stajskog ubriva. Od mineralnili ubriva treba planirati 4 0 -6 0 kg/ha azota,
70-100 kg/ha fosfora i 5 0 -8 0 kg/ha kalijuma. Pod osnovu obradu, zajedno sa
siajnjakom, unosi sc 1/2 RK ubriva, a podpovrsinsku priprem u2em ljila 1/4'
d o 1/2 ovih dubriva zajedno sa 1/2 a2 otnih. Ostatok a2 0 tnih ubriva daje se u
vidu prihranjivanja, kojom pritikom moe dodati preostalakolitna fosfor-
nih i kalijumovih dubriva.
 161

Podizanje pfoslinog tunela. Srednji i visoki tuneli postavljaju se n a p ri-

premljeno zemljiSte. Prvo se dobro pobodu polukruni nosai, a preko njih
postavi plastina folija u jednom jli u dva Kloja, Sve se dobro privrsti da ih
vctar ne bi otetio,
Kod niskih tunela moe se postupUi na dva naina. Ako se raspolaic
^pecijalnim mam&ma, onda se zajedno sa sadnjom rasada iznad redova posta-
Nlja plastini tunel. U drugora sluaju Uj posao se obavlja runo.
Proizvodnja i sadnja rasada. Kasad krastavaca se proizvodi n a ve ra-
nije opisao Dain i m ora biti odnegovan u sflksijaraa. Donosj se n a rnesto sad-
nje u sanduiim a. Sadnja se m oe obaviti runo, to je ei sluaj, ili
specijalnim sadilicama, u prvoj polovini marta, odnosno poctkom septem-
bre. Saksije treba spustiti maio nie od njihove goraje ivice i $a strane privr-
sriti slojem sitne zemtje.
Sadnja rasada najee se obavlja na rastojanju 100-150 h 30 - 50 cm,
odnosno u pantljike $0 *4 0 +40 h 50 cm.
tfega biljaka u toku vegetacije. Od vrcm ena sadnje pa do kraja vegcta-
cije prduzimaju se uglavnom sledee mere nege:
Posle sadnje rasada biljke treba zaliti. po mogustvu, mlakom vodom
radi to boljeg prijema, odnosno uvravanja u zemljitu. Obino se posle
sadnjerasada btljke zalivaju svakih 10-12, a kasnije svakih 710 dana, odno-
$no popotrebi.
U toku prve dve nedelje plastini tunel se provetrava svakog ili svakog
drugog dana otvaranjem conih strana. Kada nastanu malo topliji dani, otva*
raju se i bone strane po vie sati u toku dana. Kada spoijna tem peratura do-
stigne preko 22dC, plasriim folija m oe ostati skinuta i tokom cetog dana. Sa
daljim povecanjem dncvne i none tem perature plastina fclija se moe ski-
nuti sa svojih nosaa i smotati u rolnu ne vadei nosae iz zemljc sa njihovc
vcvcme strane. U sluaju potrebe plastina fotija se vraa na nosae i zastiu-
c bitjkc o kaanih prolenih, odnosno ranih jeenjih mrazevs,
Kultiviranje i okopavanje biijaka obavlja se u vie navrata, odnosno svc
dok sc biljke ne razviju i pokriju ceo mcuredni prostor, a ukoliko $e biljke vo-
de uspravno (visoki tuneli), onda i znatno eSe.
Frihranjuje se obino u dva maha. Prvi put posle 10 dana od sadnje ra-
o d a , a drugi put u fazi punog cvetanja. odnosno poetka pknJonoenja. Pri-
.iranjivanje se obavlja azoinim . odoosno N PK (15 : 15 : 15) dubrivim a u
KOliini od po 3 0 -4 0 g /n r, odnosno 300-400 kg/ha.
Frihranjivanje moe biti i folijam o, preko lista, sa nekim od mikrcmii-
r.cralnih ubriva (vuksal, fertig al: sl.), ili stimulatorom rastaagrosiem inom u
konccntraciji od 0,2%.
162

Orezivanje biljaka izvodi se n a nain opisan u poglavlju o prozvodnjj

krastavaca u staklenicima i plastenicima.
M ere z a tite p roti v bo lesti i teto io a prim eD juju se o n a k o k a k o j e obja-
njeno u p o g lav lju o zatiti.
Berba. Rana prolena proizvodnja sa berbora zapoinje krajem aprila i
poetkom m aja, a jesenja u oktobru do polovine novembra.
erba se obavlja svaka 2 -3 dana.
Prinos 4 -8 kg/m2, odnosno 4 0 -8 0 t/ha.

TETOINE, BOLESTII KOROV1 t NJIHOVO SUZBIJANJE

l . teto in e

O d tetoina koje nanose najvee Stete krastavcima, kao i drugim biij-

nim vrstam a, najee su zeleua lisna va, belam uica, crna repina va i obl-
na grinja.
7 f i f v j u S N i v a ( b f y s u s p e r s i c a e ) . Ova tetoina ti vi na vou, obiCno na
breskvi. Im a ovatno telo duiine 1,5 do 2,5 mm, zelene do ukaste bojc. Po-
stoje krilate i beskrilne forme. Im a vie generacija u toku godine.
Vai siu sokovc iz lia i tim e ometaju normalan razvoj biljke. Listovi
se sasusuju i biljke u vecini sluajeva potpuno bivaju u n tltm e. Pored toga li-
sne vasi lue tzv. mednu rosu, kojora privlae druge insekte.
Za suzbijanje vai koriste se idedei preparati: Lanatc 25 WP, Methomex
SL-20 i Primor W P-50. UkoJiko treba tretirati u vreme do 15 dana pre berbe plo-
dova, upotrebiti nekj od sledcih preparata: Talstar-10, Danitol 10 EC, Actelic-
50, Ho$taquick E C -50, N uvan-500, Decis 2,5 EC ili Mospilan-20%.
B ela mvica (Triaieurodes vaporariorum). Odrasli insekt je mali beti
leptiri, uine do 2 ram, prekriven finom, belom votanom prevlakom. Po-
lac sitna jaja na naliju lista. Iz ja ja se izlegu larve, koje su duge oko 0,3 rom
i siu njegove sokove. Posle 3 -4 nedelje larva se pretvarau lutku, iz koje naj-
zad izlazi novi leptiri. U b n o dolazi do parenja i enka polae od 100 do 200
jaja rasporedenib u gropice od 2 do 26 na naliju lia. U toku vegetacijc mo-
e da razvije 8-10 generacija.
B elam uica pored krastavca napada jo paradajz, papriku, lubenicu, di-
nju i neke pasulje. \%e tete nanosi u staklenicima i plastenicima nego oa
olvorenom prostoru.
Pored toga to nanosi tetu sisanjem soka iz biljaka, veliki je prenosilac
i virusnih oboljenja.
 163

Za suzbijanje bele m itiice koriste se preparli Fastak 10-EC. Karate 2 ^

EC, Decis 2,5 EC, Ripkor 2 0 -E C , Lanate - L , A citclik-50, Hostaquick E C -
50, lalstar 10-EC, kao i drugi preparati sa kontaktnim i sistaminim dejstvom,
Pri zatiti treba voditi rauna o kareoci pred berbu i za vrem e berbc i
striklno se pridravati uputstava proizvoaa tih srcdstava.
C r m repina va& fAphis fabae). tetoina jc tam nozdene boje, velifiine
1,5 do 2,5 mm. Postoje k n lite i b e sk rib e formc. L arvaje tamnozelene boje.
ovalnog oblika. Prezimljava u obliku jajeta na viiegodinjim biljkatna. U lo-
ku gedine ima viSe generacija (15-18).
tete nanosi sisanjem sokova iz lik a , koje postepenc m enja boju, kovr-
da i sasuuje se. Prelazefii sa btljke na biljku vali prenose i virusna oboljenja.
Su2bija se preparatim a talstar-10, actelIic-50, betabaythroid-EC-025 i
mospilan 20 SP. Sredstva upotrebiti prem a uputstvu proizvoaa.
Objna crinja (Tetranychus urticae). tetofiina je maii shni pauk, veli-
fiine 0,3-0,4 mm. enke su malo krupnije i jajastog su obtika, ukastozelen-
kasteboje, a u jeseo dobijaju ciglastocrvenu boju. U toku godiue ima oko 10
generacija.
ie te izazva sisanjem biljnlb sokova, usled fiega lisi gubi zclenu boju,
ic nastaju sitne hlorotifine pege koje se ire t zahvalaju ceo list, koji se sui i
otpada.
Su2 bija sepreparatim a actd lic-5 0 i apollo 50-SC , a ukoliko se berba ne
vri, mogu se koristiti joS i rufast 15-EC, m itac-20, ortus 5 -S C , donitol 10
EC, im ian-R , Lanate 25 W P i dr. Preparate treba koristiti prem a uputsivu
proir/oafia. 2

2 . B olesti

Krastavce napada vei broj bolesti, od kojlh su opisane one najfiefie.

P lambnjaa krastavca (Pseudoperonospora cubensis): N a nalifiju lisla
krastavca javljaju se okruglastc pege ukaste boje, koje kisnije izumiru, to
umanjuje prinos.
Da bi &e spreilo irenje bolesd, potrebno je biljke prskati prcparutima
Rrevikur N , Kvadris, Foliet, Tatoo, E^uatioo i Kuzzate, a u kasnijim fazama
koristiri bakame preparate kao to su Bakrocid-50, bakam: krefi-50, bakarni
oksihk)rid-50, Kupragin, bordovska fiorba, a od organskih fungicidaCiram S -
75 Zupa, Ditane (R) plavi, Ditane M -7 0 i M ankogat 80 kao i Aiiete. Prilikom
primene preparata pridravati se uputstava proizvoafia.
Priiikom izbora preparata strogo voditi rafiuna o posledcjim rokovima
primenc (kareoca) pred berbu plodova.
164

P epeln/ ca khastavca (Erysiphe cichoriacearm ). Bolest se ispoljava u

obliku pepeljastih fleka na liSu krastavca, po Semu j e i dobila ime, Brzo se
jri i ubrzo zahvata celu povrinu iista. Moe da napadne i vreu. ali uekad
plod. Toplo i umcreno vlano vrem e potpomae brem razvoju bolesti. Javlja
$e u oidijumskom stadijumu i u toplim uslovima preiivi zim u pa narene go-
dine izaziva prim am u zarazu.
Pepelnica se skoro redovno javlja u staklenicima i plastenicima, a pone-
kad i pri postm om gajenju krastavaca, kada moe naneti vee Stete toj proiz*
vodnji.
Suzbija se prskanjem biljaka knistavca nekim od sledeih preparata:
Baycor W P-25, Nimro, Subitane (R), Systane 12-E, A fugan, Bayfian E C -
20, Soproi, Rubigan, Anvil, Bayleton special i dr.
Prilikom primene tih preparaia obavezno je pridravati sc roka posiednje
primene pred berbu piodova (karenca) i postupka prema upulstvu proizvoaa.
A ktkaknoza atASTMtCA (Cotletotrickum langenerium). O va botest pored
krastavaca napada lubenice i dinje. Napada liie, vree i plodove. N aliu se
pojavtjuju koncenttine pegc mrkc boje n a kojima se javlja prevtaka takode
mrke boje. koja prestavlja organe za razmnoavanjc pajazita, Tegc sc irc, sa-
suSuju, ti delovi ispadaju i list postaje upljikav. Na napadnutim delovima sta-
bla l vree) i ploda obrazuju se m rke pegc ispod kojih je tkivo udubljeno u
vidu rane i u ijoj se sredini formira svetlonamndasta prevlaka od organa za
razmnoavaRje patazita. Obolela vrea iznad pega se pri jaem napadu sasu-
uje, plodovi trunu ili postaju neupotrebljivi.
M erc suzbijanja su dosta tcke, zato se odmah po uoavanju bolesti use-
va mora ispnkati jednim od preparata preporucnih za suzbijanje plameajae.
Bolest sc iri preko zaraenih bitjnih ostataka i zemljita kada se usev
ponovo zaseje na istoj povrini. Z bog toga usev treba gajiti u plodoreu, tako
da p o n o \o doe na isto zemljite posle 5 do 6 godina.
Zaraza sc takoe prenosi i preko semena. Zbog togatrebn koristiti samo
zapraeno sem e i ono koje potje od biljaka kontrolisanih u toku vegeoacije.
Korisno je da se posle zavretka vegetacije, ako su biljkc bile napadnu-
te ovom boleu, vree poupaju, iznesu i spale, :me se smanjuje mogunosl
zaraze u narednoj godini.
C r m PECa VQSTkrastavaca (Cladosporium cucimerinum). O vabolest is-
poljava se na listovima, vrei i plodovima krastavca u obliku cm ih pcga. Glji-
v a prezimljava u zemJjitu u biljnim ostacima, a prenosi se i preko zaraenog
semeua.
U koliko se bolest pojavi, treba primeniti isu sredstva koja su predloe
na protiv bolesti uvenua tubcnice.
 165

Baktshuska MLE ua (Pseudomonas !achrymans)> Bolest se m oe po-

javittpri nicanju na kotiledonim listiima u obliku okruglastih, providnih vo*
dcoastih pega. (ste takve pege se kasnije pojavljuju i l a starijem ltu i
plodovima unutar kojih tkivo puca, razmekava se i truii. Bakterija prezimlja-
va u biljnim ostacima, a prenosi se i preko zaraenog sem m a.
M erc za suzbijanje bolesti prvenstveno se sastoje u upotrebt dravog se-
mena i gajenjem biljaka u viegodinjem plodoredu, a u shJaju njene pojave
titb a upotrebiti neki od sledeih preparaia: bakami kre-50. bakami oksihlo-
n d-50, Blauvil, Kupragin, bordovska orba, plavi kamen, Ciram S -7 5 . ba-
karni Ditane, bakumi AnCalcoI, kao i tlruge preparate koji se preporuuju za
^preavanje bolesti plamenjae. N a ovaj nain se sam o spreeva trenje a ne
: suzbijanje boiesri.
Vusjs U02AIKA krastavaca. U poetku napadnuto lis krastavca dobija
'Laboraozaino arenito. a kasnije sc izduuje i pretvam u konaste tvorevine
%.nitavcr lia).
Virus se odrava u biljkam a viegodinjih korova, odakle ih lisne vai
prenose na biljke kraslavca, lubenice, dirye, papriko i dr. Zaraza se m oe pre-
tieti i dodiiom zdravih sa obolelim blljkama iii preko zaracmh biljnih ostata-
ka u zemljitu, kada dolazi do infekcijc mladih biijaka.
O bolele biljke zaostaju u porastu. cvetovi obino ostcju steritm i ne do-
nose plod.
Suzbijanje ove vinisae bolesti mora biti u prvotu redu preventivno: do-
bra dezinfekcija zcmljinog supstrata za proizvodnju rasada. primena viego-
dinjeg plodoreda naproizvodnim povrinama; redovno suzbijanje lisnih va5i
t uni-avanje viegodinjih korovskih vrsta. Direktne m eresuzbijanja uzro-
nika bolesti nemaju korisnog cfekta.

3. Korovi i njihovo suzbijanje

Jednogodinje travne i irokolisne korovskc vrste suzbijaju se Irctira-
njem zemljita pre setve sa 2 -4 kg/ha preparata dervjnol-5 PWP rastvorenog
j 100-400 1/ha vode, Posle primcuc obavezno izvesti inkorporaciju.
Ako tretiranje nije priraenjeno prc sctve, onda sc to moe uinitl posle
sctve, a pre nicanja biljaka, herbicidom C otofor (R ) 80 W*P u dozi od 3 d o 4
kg/ha uz utroak 3 0 0 -5 0 0 1/ha vode.
iJkoliko se u toku vegetacije pojave travni korovi (vjJiki mufaar, mali
muhai, divljj sirak, pirevina i dr.), moe se primeniti herbicid fusiladc superu
dozi od 2.0 do 2,5 1/ha uz utroak 300-400 I/ha vodc.
166

TIKVEITIKVICE - Cucurbita sp.

Tikve pripadaju familiii Cucurbitaceoe. rodu Cucurbita. U okvini rodft
ima v ile vrsta, a kod nas se uftjvie gaje prvc tri navedene vrste, a ostale malo:
- O bina tikva (Cucurbita pepo L.);
- Bundeva (Cucurbita maxima);
- M uskatna tikva (Cucurbita moschuto);
- Srookvolisna tikva (Cucurbita ficifoHa);
- Zimskft tikva (Cucurbiut nixta).
O bina tikva se kod nas gaji na velikim povrsinama. Irrta krau vegeta-
ciju, Sto jo j om oguavaveiiku rasprostranjenost ne samo u ravniarskim regi-
onim a ve i pianinskim do 1.000 m nadmorske visine, a ako se gaji kao tikvica
za korienje u tebnoloSkoj zrelosti, onda i iznad te visine.
U okviru vrste obine likve najvie su zastupijene:
- P o u sk a TtKVA (Cucurbita pepo L. spp. fla g e lifo m i* ), koja se prete-
no gaji za ishranu stoke;
- P ovrtarske TiKViCE (Cucufbita pepo L. spp. compactus)> koje se gaje
kao tik v jceza jelo,
- Ukrasns TticncE (uurci) (Cucurbita pepo L . spp. agrestis), koje se
gaje na neznatnim povrinsuna sa obiljetn oblika i ukrasa.
Tikve se mogu koristiti za ishranu Ijudi (plodovi tikvica i tikava), kao i
za ishranu stoke (plodovi j nadzemni deo biljke - vrea, stablo).
Plodovi $e prerauju u razne demove, maimeladc, sokove. a iz seme-
n a se m ogu dobilt \ znatne koVvtine kvaiitetnog jestivog u\ja.
M \adi piodovi - tikvice m ogu se koristiti z i spravljanje raznovrsnihje-
la, apotpuno zreli kao peeni, kuvani i na drugi nain spremljem, ali imaju re-
lativnu nisku hranJjivu vrednost, sadie oko 95% vode, oko 3% ecra, 0,2
celuloze, 0,6% azotnih mateija, 2 -5 m g% vitamina C i do 5 m g% karolina.
Zreli p.lodovi sadre d o 10% suvih materija, a najvie eera (3-8% ),
celuloze (oko 1%), pektinskih (0,3-0,8% ) i azotn.h materija (0,3-1,2% ), a mi-
neralnih materija od 0,5 do 0,8%. N eke sorte muskatne tikve sadre velike ko-
lijne karotina (oko 20 m g% ). Seme tikava sadri oko 20% ulja, a bez
semenjace i sem e golosemenih muianaia ak i do 4 5 -5 0% vic od 30% pro
leina i oko 10% ugljenih hidrata.
U lje semena tikve bogato je cinkom, vitaminom A i E i om ega 3 -6 ma-
snim kiselinam a neophodnim za izgradnju elija, koje ublaavaju probleme
za prostatu, m okranu beiku i tite njihovo iritirano tkivo.
Imaju malu kalorinu vrednost (oko 117 kJ ili 28 cal/100 g ploda). Od
vitamioa najvte sadre karotina (provitamin A), zatim vitam inaC , te vitami-
ne g ru p eB (Bi, B2, B$) i vitamin E.
 167

Sm atra se da zreli, peenj i kuvani plodovi likve, kao i sve sok mogu
korisio posluili u leenju zapalienja tankog creva, krvnog proliva, teikoa u
organima za mokrenje, za lake izbacivanje vode iz organizma, za postica-
nje cirkulacije krvi i za leenje psorijaze i uveane prostau.

Tab. 40, M orfoloke osobinc obinc tikve, bundeve i rmiskatne tikvc

ORGANI, OBINA MUSKATNA

BUNDEVA
DELOVI BILJKE TIKVA TIKVA

Stablo rvrdo, otro, rcbrasto umereno tvrdo,

meko. cilindrino
tupo i rebraaro

pctodelan, bubrctast, bubreast,

List donji delovi
otro urezan slabo urezan
dodinjju d iik u

M djavosl otre bodljice dlaicc fine dlaice

K n n in i listii uspravni, lljati irokr. kratki izdueni

tvrda, gruba, oStra. roeka. okrugla, izbrazdana.

Drtka ploda prizniatina, cilindrina, sa prolirenom
rcbrasta filatka osnovom

Meso ploda gm bo, vjaknasto neno; sono vfsto,2 bijeno.

sono
bclo, sa filatkim krupoo, glatko, prljavobelo
Seroe sreduje razvijenim sa dcbeliro sa hrapavim
rubcna ruboro ruboin

Velika sona bobica u tehnoloskoj zrclosti, a sa tvrdom korom u fizio-

lokoj zrelost moe biti raznih oblika i boja (zelcna, bela, uta, crvena i sL),
glatke ili hrapave, bradaviaste povrSine, Meso ploda m oe biti tanje ili deblje,
grublje, zelene, ute iii crvenc boje, sonije ili ilavije, sam anjim ili vedim
procentom suvih materija i razliitim bemijskim i vitaminskim sastavom.

U slo v i u sp ev an ja

Toplota. Tikva je toploljubiva biljka. K lija i nie na temperaturi iznad

12C, ali znatno bre i uspeaiije na 18-20C. Optimalna temperatura za rast i
razvoj kree se izmeu 25 i 30C. N a 3-7*C ola2 i do otpadanja cvetova. Na
temperaturi ispod 15C plod pregtaje da se razvija, a na temperaturi ispod nu-
le biljke izumiru. Jaa kolebanjanepovoljno uliu n a ra st i razvoj biljaka. Zre-
168

li plodovi mogu podneti slabije m razeve (-3 do -6 C .) D obro podnosi vie

temperature, ak i izoad 35C, zahvaljujui jakom korenovom sistemu.
Vlaga. Tikva zahteva doeta vlage i tada daje velike i jed re plodove.
U zroktako velikih zahteva prem a vodi jesu vclike lisac povrSine, preko kojih
% obavlja izraeoa transpiracija.
M eutim, ne podnosi preveliku vianost i visoke tem p eratu rejer takva
sredina pogoduje razvoju raznib bolesti, dolazi do otpadanja cvetova i slabije
se obavlja opiodnja, Slabiju s u j dobro podnosi, ali sc dobijaju manji prino-
si, ali sa veun proccntom suvih materija.
Z a tikvu je optim alna vlanost zem ljita 60-80% poljskog vodnog ka-
paciteta, a vazduna vlanost do 70%.
S vetlo st Biljka je kratkog dana. U odoosu n ajain u svetlosti tik v aje
flek sib ib a. Dobro podnosi jau svetlost, ali u sp e v a : u zaseojenim uslovima
ako se gaji kao zdrueni usev, na prim er sa kukuruzom. Prioritet davati istim
i osunanim zemlji5tima.
ZemljiSte. Najbolje rezultate daje na dubokom, plodnom humusuum zc-
m ljitu. N e podnosi previe vls>no zemljiste sa visokim nivoom podzenine
vode. Pogodni su slcdoi tipovi zcinljiSta: emozem, aluvijum, ritske smoni-
ce, gajnjae, no moc uspevati i na drugim tipovima, ali uz obimno ubrenje
organskini i mineralnim dubrivima i obru zemljisnu obrmdu.

S O R T E I H IB R ID I TIK V iC E

Stvoren je veliki broj sorti povrtarskih tikvica.U nasoj proizvodnji naj*

due su se zadrale:
B eocradska . To je dom aca sorta. bunastogje i snanog rasta. Plod joj
je valjkast, gladak, mlenobeo. ukusan. Zreo plod je narandast, bcz rebara,
dug 2 5 -3 0 cm. Duina vegetacijc od 55 do 60 dana.
T/KyfCA ZITA*\ Stvorena je u Institutu za ra&rstvo i povrtarstvo u No-
vrnn Sadu, a priznata 1989. godine. Stablo kratko, bjnasto. Plod i2duen. Bo-
ja raladih plodova je svetlozelena sa slabo izraentm zelenkastim prugama, a
zrelih sivkastozelena. Mladi plodovi su prckriveni shnim maljama. M eso plo
da belo sa zelenom nijansom. Duina vegctacije oko 55 dana. Srodnje olpor*
na prem a antrakDozi. pepelnict i plamenjai.
Pat/ s o s E V A. Priznatnje 1989. godine kao nova sorta lnstituta za ra-
tarstvo i povrtarsfvo u Novom Sadu. Stablo kratko. Plod pljosnat, po obodu na-
zubljen, tip patisona. Mladi plodovi svetlozeleni, srednje krupni, a u puoom
 169

zrenja beli. O d nieanja do poetka berbe oko 50 dana. Srednje olpom i prema
antiaknozi, pepelnici i plamenjai.
Cahjgradska bela. Odomsena sorta u jugoistonim krajevima naSe ze-
mlje. Ima bunast izgled sa krupnim listovima. Plod cilindrian, blagorebrast,
svetlczelen ili mlecnobeo. Zrooplodnarandast, duine oko50 cm. Duina ve-
getac.je o 50 do 55 dana. Vrlo prinosna sorta.
Kokozela. Italijanskogjeporckla, bunastogje izgleda. Listovi krupni
i urezani. Plod izdueno eliptian, zelen sa svetlim prugania. M eso plodable-
dozeleno do vrste konzistencije. Zreo plod je ut sa tam nozelenim prugam a,
duine oko 35 cm . Stasava za berbu posle 50-55 dana.
Jantka . Vree su jo j kratke. Plod mlenobele boje, ovalnog oblika. Me-
so belozeleno, vrsto, ukusno. Stie za berbu za 55 do 60 dana.
Olinka . Stvorena je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u N ovom Sa-
du. Biljka polubunasta. List petodelan, a d n je duboko urezan. Plod srednje
krupan, malo pljosnat, glatke povrine, zelene boje sa utitn prugam a. Seme
golo, bez Ijuske, tamnozelene boje, sadrzi ulja do 50%, abelanevina do 37%.
SmaUa se. u prvom redu. uljnom biljkom.
S edefj novopriznata sorta Centra za povrtarslvo Smederevska Palanka
(2003) koja je vrlo prinosna, otpom a na boiesti \ iroa plod je vrlo kvalitetan.

S trani p riznati h ib rid i tikvica

Poslednjih godina priznato j e nekoliko stranih hibria tikvica koji se

m ogu gajiti u naoj zemlji, a to su: Opal (2000), Ezra (2001), S afia (2003),
Eskenderany (2004). Rosalina (2004).

G A JE K JE T IK V E I TIK V IC E U STA K LEN IK U PLASTEKIKU

Priprema objekia. O bjekat se mora oistiti od ostalaka preihodne kultu-

re. Svi ostaci se moraju odneii lo dalje od objekta i po mogusivu spaliti ili
slo it u kam aru i prepokrili zemljom.
Izbor preduseva. Prilikom izbora preduseva ireba se drati principa da
se tikvice ne m ogu gajiti posle biljaka koje pripadaju fam i.iji Cucurbitaceae
(k ra s tm c , lubenice, dinje i sl.). S obzirom na to da se u sticleniku gaji ma-
nji broj kultura, kao predusevi mogu doi u obzir lukovi, salata, spana, mr-
kva, rotkvica, a kao malo losiji predusevi paradajz, paprika i plavi patlidan.
170

Obrada zemljtita. U kolikc zemljiSte nije dovoljno vlano, potrebno g aje

zaUti vodom tako <La prokvasi oranini sloj. Kada se malo prosuSi, uzore se
na diihinn od 30 <k> 4 0 cm. Po$le tog& v i i i povimska priprcma zemljilta.
ubrenje ztm ljita. Za dobre prinose proizvoda zeraljilte sc m ora do-
bro naubriti OTganskim i mineralnim ubrivom. Pod osnovnn obradu zemlji-
ta treba unetl 3 0 -5 0 t/ha dobrog stajnjaka. O d mincralnih dubriva treba
planirati 70-80 kg/ha azota, 80-100 kg/ba fosfora i 7 0 -8 0 kg/ha kalijuma.
Z^jedno sa stajnjakom trcba uneti 1/2 fosfora i kalijuma, pod povriin-
sku pripremu 1/4 fosfora i kalijum a i 1/2 azota, a ostatak hranljivih materija
dari u vidu prihranjivanja.
Form iranje toplog banka. Ukoliko u stakleniku i plasteniku nisuposta-
vljena grejna tela (toplovodi) ispod oraninog sloja, onda se u toku zimskog
perioda m oraju form irati topli bankovi sa nezgore im stajnjakom ili od baJa
siame, kao lo j e ved opisano kod gajenja krasUvaca str. 183.
Proizvodnja rasada. Rasa se proizvodi, kao i kod krastavca, u toplira
lejama, Btakleniku, plasteniku, Sciva sem ena obavlja se na oko 3 0 -4 0 dana
pre planirene <dnje na pripremljeno proizvodno mesto, obavezno u saksije di-
meo2 ija 10-12 x 10-12 cm.
Sadnja rasada. Zemljite se u stakleniku ili plasteniku za sadnju rasada
m oe pripreraiti n a ravnoj povrSini, i2 dignutim lejama, toplom banku i bala-
m a slamc.
N a ravnoj povrini prc sadnje rasada izvr$i se m arkiranje redova n a oko
100 cm. Biijke se sae u redu na rastojanju o 60 do 80 cra. N a planirano me-
sto sadnje prvo se prikladnom alatkom (aSovi, motiica i slino) napravi ru-
pa, u taj otvor (ako nije vlana sredina, treba je nakvasiti) spusti u k s ija sa
biljkom. koja ima 2 -3 prava lisla. i oko sak&ijc nagme zeraljom. osrednje na-
bije i po potrebi zalije mlakom vodom. A ko je rasad odnegovan u plastinim
saksijama i)i u saksijam a od pecne gim c. onda se pre sanje koren sa ze-
mljom m ora od njih osloboditi.
Rasad se m oe saditi i u tzv. uzdignute leje '. g d e se n a svakih 100 cm
izvuku brazde. [zdignuti meuprostor se povrinski priremi i uoblii J e ja u,
Onda sc pu &rcdini lejc biljke zasauju na planirano rastojanje (60-80 cm).
razde sa strane leja slue u navodnjavanje.
N a toplim bankovima, gde je ispod sloja zan lje nanet sloj nezgorelog
stajnj&ka, koji u toku razlaganja odaje toplotu, topodstie rastbiljaka u toku
zimskog pcrioda, rasad se sadi na isto rastojanje kao to je napred reeno. Teh-
nika sadnje ista je kao u prethodnom sluaju.
Kao to j e reeno u odeljku o proizvodnji krastavca, sadnja na balama
slame obavlja $e n s mesiima gde se slairm dobro razgme, nanese sloj kompo-
 171

sa sa zemljom i zasadi odnegovan rasad sa saksijom (tresetnc, zemljane) ili

b tz saksije.

Klimateki uslovi. U staklenikn odnosno plastentkn sa odgovarajnim

jreajim a za zagrevanje treba odravati u toku oblanog dana toplotu o d 25
do 28*C i od 17 do 20C u toku noi, relativnu vlanost vazduha oko 65% uz
ianot zem ljita izm eu 80 i 85% PVK. Provetravanjeje svakodnevno.
Kultiviranje i okopavanje. Kultiviranje i okopavanje biljaka obavlja se
kada $e one ve dobro ukorene u zemljiste, a to je obino 10-15 dana posle sad-
nje. Ove mere, naroito okopavanje, treba izvoditi paljivo da se saksije ne
pokrenu, je r se m ogu pokidati tlice koje se probijaju u okoiuo zemljiSte. Dru-
go i tree kultiviranje obavlja se slobodnije. Korisno je da se priiikom okopa-
%anja biljke uvek m alo podgm u zemljom.
Prihranjivanje. Ostavljenu kolicinu mineralnih u b m a za prihranjiva-
nje (35-40 kg/ha) tiebarasporediti na dva dela. Prvi deo se daje u fazi cveta-
aja, odnosno u poedcu plodonoenja sa N PK ubrivim a (15:15:15), a drugo
prihranjivanje daje se poetkom tehnoloke zrelosti saostatkom dubriva pred-
vienog za prihranjivanje.
Navodnjavanje. U stakleniku i plastcniku se ne moe raunati n a pri-
rodne padavine. Poeljna vlanost zem ljita mora se odravati navodnjava-
njem. U poetku rasta i razvoja biljaka navodnjava se ree, a kasnije svakih
pe! do ?edam dana.
Polinacija. U toku zimskog perioda, kada insekti miruju, a u stakleuiku
j plasteaiku biljke ne mogu biti pod uticajem jaih vetrova, moe se desiti da
se ne zametne poeljan (mogui) broj plodova. U tom sluaju korisno je d a se
primeni vetako oprasivanje trljanjem pranika m uih cvetova preko igova
tuka enskih cvetova. To treba uraditi u nekoliko mahova, odnosno kada se
pojavljuju novi cvetovi.
Ohlikovanje biljke, Obino se u zatienom prostoru gaje bunaste sor-
te. Sor:e sa dugakim i razgranatim vreiam a m ogu se potkiatiti otrim seci-
vom. To kod bunastih biljaka nee biti potrebno, vec $e samo staro i poutelo
lie odstranjuje d a bi se omoguilo jae provetravanje, ime se spreava po-
jav a bolesti i dobija bolji uvid u stanje razvoja biljaka.
Berba plodova. U staklenicima i plastcnicima prvi plodovi stiu u fazu
tehnoloke zrelosti za oko 50 dana o d sadnje biljaka. Plocvi u tchnolokoj
zrelost obino su dugi 12 do 20 cm, zavisno od sorte, meke su i nene kore.
Prerasli plodovi gube karakteristina kulinarska svojstva. Plodovi se beru sva-
k o d n e M io . Sa jedne biljke moe se ubrati 15-20 p lo d o v a , cdnosno moe se
postiiprinos o d 30 do 40 t/ha.
172

Pri ubiranju plodova treba odsei driku na iiekoHko centimeiara i plo-

dove staviti u prikladnu ambaiazu. Mladi plodovi s< ne m ogu dugo uvati te
ih ircba to prc staviti u prom et

G A JENJB TIKVICA U PLASTINOM TUNELU I NA OTVORENOM

PROSTORU

Kao to je reeno, plastini tuneli* naroito srednji i niski, pokretni su

objekti. Oni se svakc proizvodne godine m ogu prenC'Siti na novo mcsto. K a taj
nain se znatno bolje reava izbor preduseva.
Obrada zem ljiita. Zemljite n a kojem se p laiira podizanje plastinog
tunela m ora se u toku jeseni duboko uzorati na 3C^40 cm . U rano prolce,
obino marta meseca, zem ljite treba povrinski obraditi drljanjem, tanjira-
njem* kultiviranjem i sl.
Dubrenje. Pod osnovnu obradu zem ljUta unosi sc 4 0 -5 0 t/ha dobrog
slajskog dubriva. Ukoliko $e to ne uradi pod osnovau obradu, ona pre povr-
inskeobrade treba rasturiti 2 0 -3 0 t/ha komposta, koji e se priHkom povrtin-
skc obrade uneti u zemljite. Preko mineralnih ubrh'a treba obezbediti 60-70
kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 70-80 kg/ha kalijuma.
Pod osnovnu obradu z m ljis ta dobro je uneti 1/2 fosfora i kalijuma, pod
povrinsku pnprem u unosi se 1/2 azota i 1/4 fosfora i kalijuma, a ostatak pla-
niranih hranljivih materija daje $e prihranjjvanjcm.
U koliko se n e raspolae veim koliCinama stajskog dubriva. praktikuje
se ubrenje manjim koliinama u vidu toplih gnezda. N am cstim a planirane se-
tve scmena ili sadnje rasada, iskopaju se rupe (40 h 40 h 40 cm ) i u njih se sta-
vi najmanje 30 cm nezgorelog stajnjaka, osrednje r.agazi i nagm e sloj 2emlje
od 15 cm. N a tom izdignutom delu napravj se dinijasta humka, koja se po po*
rrebi m oe prepokriti providnom plaslinom folijom ili tv. pbsiinim zvo*
nom, koji titi m iade biljke posle nicanja odnosoo sadnje rasada.
Podizanje plasiinog tunela N a pripremljeno zem ljilte n a oko 15 dana
pre plonimne sadnje rfliuda podie se plastini ninel Tuncl moe biti razlii*
te iritie i duine. Prvo $e obeleii mesto, a onda ukopaju iwsai plastenika,
preko kojih se postavi plastina folija, koja se sa strane ukopa oko 20 cm uze-
mljite. Sa eonih strana postave se vrata od istog m atenjala. N a ugakim
lunclima prave se krovni otvori radi provetravanja. dok na kraim (oko 15 m)
to nijc potreboo,
Kad se unutranjost tunela zagreje preko 20C, moe se pristupiti setvi,
odnosno sadnji rasrtda tikvica.
 173

Zetnljine tetoine. Zemljite u plastinom tunelu treba proveriti u po-

gtedu pHsustva zemljinih tetocina. Ako se utvrdi njihovo prisustvo, preduzi-
maju se m ere suzbijanja kao to je i2 loeno u optem delu knjige.
Setva - sadnja. Setva u tople kuice obavlja se krajera m arta ili poet-
kom aprila, a sadnja rasaa n a ravnoj povrsini u plasteniku u prvoj polovini
aprila.
Setva, odnosno sadnja rasada obavlja se na rastojanju od 100 em izme-
u redova, a u redu na 5 0 -6 0 cm.
Pri setvi u kuice napriprem ljeno mesto zaseju se 2 -3 semenke, pokri-
ju slojem zemlje od oko 3 - 4 cm , a zatim se zalije m lakom vodom i preko gor-
njeg sloja postavi sloj kom posta koji slui kao mut (zastira).
Ako se sadi rasad, prvo se o b eleie mesta, naprave otvori, zalije mlakom
vodom i rasad osiobodi giinenih ili plastinih saksija. Zatim se u nainjen
otvor spusti koren biljke zajedno sa supstratom, nagm e vlana zem lja, dobro
n ab ije. oko biljke postavi planirani mul (plastina folija, organske materije
i sl.). Time je postupak sadnje okonan.
Za jesenjuproizvodnju seri'a se obavlja sredinom avgusia, a rasad se sa-
di krajem avgusta iti pootkom septembra, 2to zavisi od planiranog roka pri-
stizanja plodova za trile,
Odravanje temperature. U plastinom tunelu bez grejanja temperatura
zavisi od spoljnih faktora. O n ajepodlona veim ili manjimpromenama. Tre-
b a nastojati d a se odrava izmeu 22C i 2SC, aJi nona temperaiura ne bi
smela bid ispod 16C.
KuUiviranje i okopavanje. Ako se posle setve odnosnosadnje rasad an c
postavi m ul, onda se meuredni prostor m ora obraiti rum m kulnvatorom,
a prostor oko biljaka okopati, S tim sc moe zapoeti kada iznikle biljke u to-
plim Ui hladnim kuicam a dobiju prvi pravi list, a kod posrenih biljaka na
oko lS dana poslc sadnje rasada. To treba uraditipaljivo da se koren 2 a$ae-
ae biljke ne bi otetio, pokidao izmeu grudve supstrata koja je bila u saksiji
i susednog prostora gde korenii prodiru. Prilikom proreivanja biljaka kod
direktne setve u kuice na rastojanju od 50 do 80 cm treba ustaviti po jednu,
rede dve biljke.
Broj kultiviranja i okopavanja zavisi od broja navodnjavanja, pripre-
mljenosti i zakorovljenosti zemljita. Uobiajetio je d a to budc 3 -4 puta, jer
kasnije biljke zatvore meuprostor i onemoguavaju taj rad.
Navodnjavanje. Zemljite uplastinom tuneJu u toku vegetacije navod-
njava se u vie m ahova shodno potrebama gajenih biljaka. Poeljno je da se
vlanost zem ljita odrava n a 80-85% PVK, a relativna vlanost vazduha na
oko 65%.
174

Prihranjtvanje. Prihranjivanje biljaka trebaobaviti u dva-fri navrata. Pr-

vo prihranjivanje j e pred prvo kuldviranje i okopavanje, drugo u faz t punog
zametanja plodova, a tree posle poetka prve berbe plodova. Prihranjuje se
sa sve tri vrstc ubriva koje je ostavljeno 2a tu nsmenu.
K orisno je primeniti i folijam o pri hranj ivanje biljaka mikroelementima
zajedno sa agrosteminom u preporufienim dozama.
Orezivanje biljke, Kod bunastih biljaka nem apotrebe potkraivati vre-
e, ved sam o odstranjivati uto lie. M eutim , kod polubujnih sorti potrebno
je , kada biljke zatvore planiram meuprostor. potkratiti vree otrim sei vom.
U skuenom prostoru plastinog tunela to je neoohodno.
Berba ptodova. Berba poinje sredinom maja i obino traje do poetka
ju la, a kodjesenje proizvodnje u toku oklobra do sredine oovem bra. U poet-
ku se bere svaka 2 -3 daiia, a kasnije skoro svakog dana. Treba imati u vidu da
ea berba podstie biljke tia form iranje novih cvetova t oplodnju, a time se
poveava ukupan prinos.
Jedna biljka moe dati 15-20 plodova, odnosno moe se postii prinos
od 40 do 50 t/ha.
 175

V r s t e iz f a m il ije F a b a c e a e

B O R A N U A - P h a s e o lu s v u l g a fis L . sa v i

Mlada nedozrela m ahuna pasulja, posebno selekcionisana, bez perga-

menlnDg sloja koja se koristi za Ijudsku ishnmu naziva se boranija. Boranija
se najmasovnije gaji naolvorenom prostoru, a vrlo m alo u zatienom prosto-
m, naioito u stid en icim a, je r veiiki toplotni zahtevi i veliki troSkovi dovo-
de u pitanje tu proizvodnju.
MJade mahune boranije su veom aukusna i hranljiva.votnanam im ica.
Potrebno je znati a one u m om entu berbe sadre I glikozidne eijanove kise-
iine, tav. fozeoline, koji su u sveem stanju otrovni. Tek se kuvanjem rastva-
raju i postaju bezopasni. Zbog toga boraniju ne treba k o ristitizajelo u sveem,
sirovmi stanju.
Boranija im ai iekovitasvojstva. Sadri argihin, materijal iz grupe gluko-
kinina, ije je deiovanje slino ddovanju insulina. Stoga bi dijabettcari trebalo
ee da koriste boraniju. Utoliko pre to se glikokmin kuvanjem ne unitava.
Supstanca inozitol, koje ima u boraniji 0,7 do 0,B%, jaa rad srca. usposta-
vljaravnoteu leukocita u ktvi i regulie metabolizam kalcijuma u organizmu.
Svakako treba istai da boranija im a u svom sastavu i dosta celuloze pa
stoga poboljava i probavu, aJi moraju je izbegavati lica koja soluju od crevnih
bolesti. Meuttm, ako se kuvana boranija propasira, onda je mogu koristiti i oni.
Boranija im ajojedno Iekovitosvojstvo: deluje kao dobar diuretikrastva-
rajui mokranu kiselinu i podstie izluivanje otrovnih materija iz organizma.
V iodustriji se preraujc na viSe nairm k o n z^v ira, sui, kiselt, a u no-
vije vreme i smizava.

V a n ije b o t a n i k e o s o b in e

KoreD je osovinskog tipa sa dosta bocnih ila, osrednje razvijenih. Na

korenu se naJaze simbiotske bakterije - azotofiksatori (Rhizcbiumj - koje asi-
miliraju azot iz vazduha i obogauju 2emljite ovim hranivotu u koliini od 80
do 12Gkg/ha,
176

Stablo je na preseku uglasto* ispuojeno, u poetku vegetacije je zeljasto.

a kesnije otvrdne. fCod niskih sorti grananje je pri osnovi. a kod vjsokih,
tzv.,j>ovijuSa, obino oa gonyem delu.
PovijuSe u toku vegetacije stalno rastu. Dostlu vism u i preko dva me-
tra i uspeSno se mogu gajiti samo ako im se obezbcdi oslonac.
Po urastu slabla razlikuju se visoke povijue($tablo 130-300 cm ), po*
lupovijue (45-130 cm ) i uavi oblici (30-45 cm).
Plod je mahuna, koja moe btri ua, rra, okm gla ili pljosnata, prava,
povijena, sabljaata, uta, zelena, arena, duinc 10-13 cm , a kod nekih sorti i
do 25 cm. P!od (mahuna) ima u sebi nekoliko semenki, obino 4 -8 . Plod bo-
ranije ima nenu gradu. N a spojevima m ahuna nove sclekcije nemaju celulo-
zni kooac zato to bi vlakno umanjivalo vrednost ploda. Sazrevanje plodova
kod starijih sorti j e najec neujednaeno.
Mahuna boranije sadriri 87-89% vode, 2,45-2,51% belanevina, 0,22-
0,24% m asti, 6,75-6,92% bezazotnih ekstraktivnih materija, 1,05-1,11% ce-
luloze i 0,70-0,73% pepela.
O d mineralnih materija boranija ima kalcijuma, fosfora i gvoa, a ne-
to manje maanezijuma, mangana, nikla i kobalta, Boranija sadri u zadovo-
ljavajuoj meri karotin, vitam ine grupc B i vitamine C i E.

USLOVl USPEVANJA

Toplota. B oranijaje toploljubiva biljka i trai toplu klimu. Najnia tem-

peratura na kojoj klija je 8-10aC, a optimum za njcn razvoj je 20-25C. Op-
tim alna tem pcratura rasta je od 18 do 2QC Mlade biljke ne podnosc niske
temperature. a odrasle izdre do -1C .
Vlaga. Boranija ima osrcdnje zahteve za vodom, ali ne podnosi suu i ta-
da daje m ale prinose i slab kvalitet mahuna. Optimslna vlanost zem ljita je
60-70% PVK. a vazduha 80-90% .
Svetlost. U poetku biljke boranije trae dosta svetla. Kasnijem, nflroi-
to za vTeme cvetanja i zam etanja plodova, vie odgovara umerena ili difuzna
svetlost. Biljke boije rastu u usluvitna kiatkog daju , a pri dugom danu vifte roz-
vijaju vegetativni deo biljke pa produavaju vegctaciju i vrem e etve.
ZemljiSte. Boranija je veliki probira zemljita. Daje boije prinose na
ocednhn i lakim plodnim zemljitima, ne podnosi kisela, slana i m ovama ze-
m ljita(pH vrednosti 6 do 7,5).
 177

SORTE BORANUE

Sve sorte boranije prem a duini vegeiacije d o tehnoloke zretosd mogu

sc podeliii n a vrlo rane (55-75 dana), rane (75-S5 dana), srednje rane (85-
105 dana), kasne (105-115 dana) i jak o kasne (preko 115 dana).
T ekoje svrstati sve sorte po svim osnovam a, pa eino se samo zadovo-
Ijili podelom na niskc i visoke, kao i na domae i inoslrane,

N isk e so rtc - Ph. vulgaris su b s. n a n u s D ec.

D O M A E N1SKE SO RT E

S vedom ae selekcionisane sorte otporae su prem a virusu obinog mo-

2aikapasu]ja i toleranine prem a antraknozi.
Jasenica . Pristie za oko 54 dana. Sfablo visoko oko 40 cm. Mahuna
pravado m alopovijcna, nona, krta, valjkasta, duine do 12 cm, kvalitetna, zc-
lene boje. Formira mabune na 16-18 em . O tpom a prcm a virusu obinog mo-
zaika pasulja. Seme bele hnje. apsolutne m sse 320 g.
Pa n o n k a . Stie za berbu za oko 52 daoa. Stablo visoko oko 40 cm . Ma-
huoa prava do blago povijena, duine d o 22 cm . ncna, krla, valjkasta, ispu-
n jeo a kvalitetna, zelene boje. M abune form tra i2n ad 20 cra. Serae belo,
apsolutne m ase oko 350 g.
Pa u m k a raxa. Stie za berbu za oko 50 dana. Stablo visoko oko 35 cm.
Mabune ute, krte, ovalno okrugle, duge 10-13 cm, fonniraju sc n a visini iz-
nad 18 cm . Scme bubreasto, belo, apsolutDe mase oko 300 g.
umadinka. Stasava za 50 dana. Stablo oko 43 cm. Mahune blago povi-
jene, pljosnate, nenc, sone, ute, sa Ijubiastim prugania, duine 12-15 cm
t forrriraju se na viaini od 15 do 20 cra. Seme izdueno, eliptino, Ijubiasto
sa braon arama, apsoimne mase oko 365 g.
Stasava za oko 53 dana. Stablo visoko oko 35 cm. Mahune zele-
ne, bez ko iu ca. ovalnoutog preseka, duge oko 18 cm , fomuraju se n a visini
od 16 do 18 CTn. Seme belc bojc, apsolutne masc uko 300 g.
Su vonka . Stasavaza oko 55 dana. Stablo bujno, visoko oko 45 cm. Ma-
huneokruglogpreseka, bez konaca, krte, duge 12-14 cm, zelene boje, formi-
raju se iznad 18 cm. Seme belo, apsolutne mase oko 320 g,
Zoaa . Stasava za oko 52 dana. Stablo visoko oko 40 cm. Mahune pra-
ve, u.e, sone. duge 12-14 cm . na preseku okrugle, formiraju se n a visini od
16 d o 20 cm . Seme belo, izdueno, ovalno, apsolutne mase oko 300 g.
178

D arma . StasavB za 56 dana. Stablo visoko 45 cm. Mahune prave do ma-

lo savijene. ovalnookrugle, socne, ute sa Ijubiastim prugama, duge preko
15 cm. Seme izduenoeliptino, u osnovi Ijubiasto $a braon arama, apsolut*
ne mase oko 320 g.
J ulua . Stasa va za oko 50 ana. Stablo vtsine 40-45 cm. Mahune prave,
ute nene, sodne, duine 12-15 cm, ovalnog preseka. Seme bele boje, izdu
enoovalno, apsolutne mase oko 300 g.

iNOSTRANE NtSK SORT

Sortna kom isija nae zem lje dozvolila je gajenje vic od 50 stranih sor*
ti boranije, a opisuju se najvanije.
E ho (Echo), Srednje visoka (oko 45 cm). Duina vegetacionog perioda
do tehnoloSke zrelosti 62 dana. M ahune ute, okruglaste, koncentrisane na
gomjom delu biljke i pogodne za mehanizovanu berbu.
F oruu . Biljke snanog rasta. Srednje rana sorta. M ahune t&moozelene,
pravc, glatke, okruglog preseka, duinc oko 12 cm.
Prezesta RS. Biljke bujne. Duina vegetacijeoko 70 dana. Mahune ze-
lcne, gtatke. okruglaste, kv&litetne.
H istil (tlustule). Biljke visine 5 5 -6 0 cm. Duina vegetacije 62 dana.
Mahune zelene, kvalitetne.
K Stic za berbu oko 52 dana. Eiljka niska. Mahune duge
k t iv o s k o v a c .
oko 15 cm , nene, krte, sone, okrugloovalne, vostanoute boje.
Tesderlong (Tenderlong). Stasava za oko 54dana. Biljka visoka 40-50
cm. M ahune duge oko 14 cm, krte, eliptinc. zelena. Scme tamnomrko sa cr*
vcnkastim odsjajem.
Zu t m o l o v k a . Visina biljke je oko 45 cm. Cvetovi Ijubiasti. Mahune su
blago povijene. dugc 12-15 cm i vo&tanoute boje. Stasava za oko 55 dana. Se-
m e izdueno, bubreaslo i cm o. Osetljivo na boiesti.
N uagara 773. Visina biljke je oko 50 cra. Mahune vatjkaste, duge oko
14 cm, um nozelene, mesnate, sa spoiim lazvojcm sem ena bubrcastog obli
k a bele boje. Stasava 2 a oko 60 dana.
HARVESTEft. Sorla vtsineoko 50 cm. Mahune tamnozelcne, okrugle, glat-
ke povrine, duine 14-15 cm , kpje se formiraju r a oko 20 cm visine. Seme
belo, bubreastog oblika.
Piker. Biljka dostie vismu od oko 45 cm. Mahune su duge oko B cm, pra-
ve, zelene, glatke i visoko postavljene. Stasava zaoko 60 dana. Scme belo.
 179

To B iljke su visoke oko 4 0 cm, cvctovi su (jubiaste boje. Mahu*

pkao p ,
ne vaJjkaste, zelene boje, duine oko 15 cm. Stasava za beibu za oko 50 dana.
Seme krupoo, rarko sa beliastim marmoracijatna.
Temdeagin. Biljke su visoke oko 45 cra. Mahune valjkaste, prave, tarn*
nozdene, duine oko 13 cm . Stasava za oko 50 dana. Seme tamnomrko sa cr-
venkastim odsjajem.
P rocesor . R aste u visinu oko 50 cm. S tasav aza oko 55-dana. Mahune
tamnozeleDe boje, prave, valjkaste sa belim semenom, aosolutne m ase oko
3501
Rflste u visinu do 50 cm. M ahune su prave, cilindrine,
S p &a j t ( S p r ite ) .
zelece, duine 12-14 cm, s belim semenom. Stasava zao k o 50 ana.
Ga ia t k w 5 0 (Gallation 5 0 / R aste u visinu d o 60 cm. M ahune tamnoze-
leoe boje, eliptinog preseka. Seme belo. Stasava za oko 50 dana.
SUPERNO*. Stasava za oko 55 dana. Stablo visinc oko 4 0 cm . Mahunc
tamnozelene boje, prave, okruglog preseka, duiine oko 13 cm, formiraju se oa
visini od 16 do 18 cm. Seme bele boje. apsolutne m ase oko 300 g.
Tolerantna na antraknozu.
B ergold . Stasava za 53 dana, Stablo visoko oko 45 cm. Mahune bledo-
ute, nene, duine 10-13 cm, formiraju se na visini od 18 do 20 cm. Seme be-
lo, npsolutne mase oko 320 g.
Stasava za oko 54 dana. Stablo visine oko 50 cm. Mahune ze-
O r &a n e .
lenoute, okrugiog preseka, duine 12-14 cm, kvalitetne, formiraju sc na 16-
28 cm. Scme belo, apsolutne mase oko 320 g.
O tpom a prem a vim su obinog m ozaika pasulja, a tolerantna prem a
antreknozi.
O stale priznate sorte su: Lusia, Slankette, G era, Slimgreen, arina, Ne-
cores, Precores, Nerina, Pros Gitana, Rcmora, Viki, Provicer, Espae, Amity,
frina, Optimus, Lugano. Narbonne, Tavera, Floret, Masai, Rowita, Arena, Mo-
dus, Rondina, Unidor, Safir, Aavo, Slenderette, Romall, Scuba, Karson, Kilian
i Sonesta.

V isoke sorte - Ph. vufgaris subsp. vo lu b ilis D ec.

U naoj proizvodnji mogu se nai visoke domae, dr.osno odomaene i

stranc sorte. Ukratko se opisuju vanijc.
D o iS N J S fJ Biljke obino dostiu visinu od oko 150 cm. Ma*
m a sle n a c .
hunesu srcdnje duge, pljosnate, iroke, svetloute. Stasava za oko 80 dana.
180

Pl a iv je z s a o (Blue lake). Stasava za oko 80 dana. Biljka dostie visinu

od 2 m. M ahuna je srednje duga do duga, tamnozelene boje, ovalnopljosnata,
zm o sporo razvija. Obino fonm ra po dve m abune na jeooj cvetnoj grani-
ci. Seme belo, bubreasto, srednje krupno.
O pro. Stasava kasno, preko 100 dana, Biljke rastu preko 2 m. Mahune
su srednje duge, pljosnate, m esnate, zeiene sa svetlcruiastim prugaraa. Se-
me krupno, okruglo, sivkaste boje.
J erusalimska. Raste preko 2 m. Stasava za oko 100 ana. M ahuae pra-
ve, pljosnate, Siroke, duge prcko 15 cm , votanoute boje, krte, izuzelnogkva-
liteta, brzo sazrevaju. Ima dug period plodonoSeoja. Izraziio prinosna sorta.
Seme bubrcasto d o sfcrino, olovnosive do smcdc boje.
S pargla. Kasna sorta, preko 100 dana. Stablo visoko preko 2 m . Mahu-
ne ute,pljosnate, srednje duge, kvalitetne, dosta ujednaeno sazrcvaju. Semc
zagasitobraon boje, srednje km pno.
R uska uta. Kasno stasava, preko 100 ana. V isokaprcko 2 m, puzava.
Mahune beloute, pri krajevim a Ijubiasto poprskano. blago povijene, srednje
duinc, iroke, pljosnate, kvalitetne. Dosta otpom a na bolesti,
Z elena ouga . Stasavakasno. Stablo visoko preko 2 m, polegljivo, puza-
vo. M ahune zelene boje, duge, m alo povijene, ovalnopljoanate, slabije me*
snate, bez konaca. Seme srcdnje krupnoe, zagasitobraon boje. U povoljnim
uslovima dajc visoke prinose. Osetljiva je na suSu, a manje n a bolesti.
K lemen . Raste preko 2 m. Formira nene, zelene mahune. Pcriod berbe
dugo traje. Prinosna sorta.
Jabeuskj pisahec . Raste jak o visoko, preko $ m, m ahune zeiene sa cr-
venim prugam a. Zrno svetlosmee boje sa crvenirr. arama.
Ja b e u sk i stson /k . Im a biljke visoke (oko 4 m ). Mahune zelene. Zmo
sivosm ee boje.
N ikorss (Nicores). Priznata 1986. godine.
PREKORES (Precores). Priznata 1986. godine.
Tisa , Domaua 3u<ta. Priznata 2002. godinc. Visoka boranija, prilkasico.
M ahunaje ute boje, dugaka oko 13 cm i iroka 1,6 cm. Po obliku je pljosna-
ta, dobrog ukusa u tipu buter boranije. Ostvaruje visok i stabilan prinos tokora
celog leta i jeseni, sve do prvih mrazeva. Pogodna za batensko gajenje.
 181

GAJBNJE BORANLTE U STAKLENIKU-PLASTENDCU

h b o rp red u stva . Ako se boranija gaji kao glavni use\ naocvorenom po-
Iju, onda m oc doi postc svih ratarskih useva, U utev leguminoza, u prvom
redu posle okopavina \ povra prve i dnige plodoredne grupe. U koliko se ga-
ji kao rugi usev, onda dolazi posle ranog krompira, ranog kupusa, spanada,
salatejedm a, plenice, a u zatienom prostoru posle paradajza, paprike, pia-
vog patlidana, salate i lukova.
Obrada zem ijiho, Nakon skidanja preduseva, u jesen, zemljite se du-
boko uzore na ubinu od 35 do 4 0 cm. Poorano zemljt&te ostavi se da prezi-
mi u atvorenim brazdama.
U koliko se zemljite sprema za postm u setvu, onda se odmah p o skida-
nju preuseva uzore na srednju dubinu (20-25 cm ) i povTiinski pripremi.
U prolee, im do2 vo!e vremenske prilike, treba zemljitc podrljati, da
bi se zatvorile zim ske brazde. Neposredno pred setvu zem ji te istretirati od-
govaiajueim sredstvom protiv korova, a zatim ga obraditi setvospremaem.
Nakon toga sepostavljaju niski plasticni tuneli. Ako se proizvodnja organizu-
je u staklenicima i plastcnici, m a onda se obrada i priprema zemljita obavlja
kada se skine pretbodnt usev, zemljite oisti od prethodmh biljnih ostataka,
dovoljno navlai i pripTcmi za setvu.
Dubrenje. N a srednjc plodnim zemljitim a upotrebljava se p o hektaru
40-50 kg azota (N ), 6 0 -8 0 kg fosfora (P2O5) i 5 0 -6 0 kg ka!ijuma (K 2 O ), a na
siromanijim zemJjitima ili u inten2 ivnoj proizvodnji, g d eje obezbeeno re-
dovno navodnjavanje, koliine hranlji\ih materija mogu se poveati n a 8 0 - 1 0 0
k g N , 1 0 0 - 1 2 0 k g P2O5 i 8 0 - 1 0 0 kg K a O po hektaru. Kod visokih sorti D o r m u
dubriva treba poveati za oko 2 5 % .
Ukoliko se planira sctva boranije kao glavnog useva, onda se pod osnov-
nu obraduzem ljita unose dve treioe fosfom ih i kalijumovih ubriva. U pro-
podpovrinsku pripremu zemljita, unosi se preostali deo fosfom ih i
\ t t y

kalijumovih ubriva i jedna polovina azotnib. Preostala kcliina azotnih du-

brivaslui 2a jedno ili dva prihranjivanja.
Kdda se boranija gaji kao postm i usev, tada se pod oranje unosi planira-
na koiiina fosfom ih I kalijumovih i jena polovina azotnib dubriva. OstaUk
azotn.h ubriva daje se pod povrinsku priipem u ili u vidu prihranjivanja.
Setva. A ko se radi 0 proizvodnji boranije u zaltienim uslovima, setva
se izvoi pTema predvienom plauu proizvodnje, a ako se radi o gajenju na
orvorenom prostoru, onda sctvu treba zapoeti kada proe opasnost od poja-
ve kasnih prolenih mrazeva, tj. kada se zemljite zagreje na oko 10C (ru-
ga po ovina aprila i poetak maja). Kao posim i usev seje se u junu i u prvoj
ddcadi ju k .
182

Boraniju treba uzgajati sa velikim brojem biljaka po jedinici povrine, ra-

di postizanja visokih prinosa. Visoke sorte se seju u kuice 80 h 60 cm, u svaku
kuricu se stavlja 5 -6 semeoki. O ne se mogu sejati i u vidu palira na rastojanju
80-100 h 5 -7 cm. Niske sorte se scju u redove o a rastojanju 45-bO cm, a re-
du gusto, na 4 -8 cm. Neopbooo je ostvariti oko 400.000 biljaka po hektaru.
Zavisno od krupnoe i klijavosti semeua, kao i planiranog broja biljaka,
potrebna koliina sernena iznoai 100-250 kg/ha.
Nega useva. im se ukau redovi biljaka, potrebno j e obaviti meured-
no kultiviranjc 2 emljita. O d zakorovljenosti i pojave pokorice zavisi koliko
e se puta zemljite kultivirati. Najee se izvode tri-etiri kultiviranja, a po
potrebi i jedno plitko okopavanje. Kultiviranje se obavlja na dubinu od 5 do
7 cm. Prilikom kultivinuija i okopavanja, biljke treba da budu suve, kako bi se
spreilo irenje antraknoze i bakterioza.
Prihranjivanje se prim enjuje u dva navrata, prvo kad biljke dostignu vi-
iau oko 10 cm , a drugo kada biljke dostignu porast od oko 25 cm. Za svako
prihranjivanje upotrebi $e planirana koliina N PK ubriva.
Postm o gajenje boranije ne moe se n i zamisliti bez navodnjavanja, jer
se u prvom redu m ora obezbedili ujcdnaeno nic&nje. Nedostatak vlage u fa-
zi cvetanja se izr&zito negativno odraava, zbog cga l toku vegetacije usev
treba tri do etiri puta oavodnjavati.
Ako se gaje visoke biljke (povijue), btagovremeno treba postaviti prit-
kc (oslonce). Obifino se vibovi fietiri susedne pritke poveu i tako dobije sta-
bilna piramida. Povijuse se mogu gajiti i u paliru, gde sc izmeu postavljenog
kolja (2 -5 m ) razapinje kanap iJi tca na rastojanju od 40 d o 50 cm.
Berba - etva. Kad m ahuna dostjgne skoro punu velifiinu, kad je krta,
mesnata, sa form iranim sem enom do jedne fietvrtine ncm talne velifiine, sma-
tra se da je tehnoloki zrela.
Meutim, kakoje s&zievanje neujednafieno, da bi se postigao zadovolja-
vajui prinos i dobar kvalitet, bcrbu treba organizovati kada je veina plodo*
v t u tehnotokoj 2 relosti (znahune sofine, krte, seme u votanoj zrelosti).
Boranija se moe brati rufino ili mainski. Rufino $e bcru visoke sorte,
tjc plodonolenje traje d o 50 dana, i niske sorte, fiijc plodonoenje traje do 20
dana. Rufina berba boranije treba da se obavtja ne samo redovnn ve i palji*
v o j e r j e tada plodonoenje due, a ostvaruju se i vei prinosi.
Pruios mahuna 6-12 t/ha, a fiziotoki zrelog scmena 2 -3 t/ha.
 183

TETOiNE, BOLESTI l KOROVI l NJIHOVO SUZBIIANJE

l . te io in e

Crma REPifH vaS (Aphis fabae). Pasulj i boraniju napada vei broj lisnih
\a i, ali najvie crna repina val, koju emo ukratko opisati.
O drasla va je tamnozelene boje, velitne 1,5 do 2,5 inm. Posloje krila-
li i beskrilni oblici.
Prezim ljava u obliku jajeta na viegodinjim korovskim biijkama, oda-
kle se rano u prolee iz jaja izlegu larve. One su ovalnc, tam nozelene boje.
prolaze kroz etiri faze razvoja, G odiaje im a viSe generacija, ak i do 18.
Lisne vai sisajui sokove iz biljaka zaustavljaju njihov rast i razvoj.
Napadnuto liSe se savija, kovrda i sasuuje, a tetoine onda prelaze na ne-
napadnute biJjke. N a taj nain sa bolesnih na zdrave biljke prenose i virusna
oboljenja i poveavaju tetu.
Z a suzbijanje te tetoine mogu se koristiti neki od sledeih preparata: Tal-
star l CEC, Acteliic - 50, Volej, Actara, Konfidor i Mospilan 20 SP, Uvek se tre-
ba pridravati uputstva proizvoaa o primeni, a posebno o karcnci preparata.
FASUUEr/a X (Acutitficicelirfes vbtcciut), OUiaali iu s c k tje vcllom rkc
boje, kupastog oblika sa beiim takicama na pokriocim a krila. Telo ira je du-
gako 2,5 do 4,5 mni. L a n a je beliasta, debela, bez nogu, savijena, duga oko
5 mra. Javlja se sredinom ju n a i napaca zrelije mahune. cnka polac jaja u
zmu mahune, iz kojeg izlaze jedinke tek kao orasli insekti. Sa njive unose se
u skiadile saponjevenim proizvodom, ge nadalje nastavljaju nanoenje te-
te zm u pasulja i boranije.
U naim uslovima ima obino 3 -4 godinjc generacije.
Izgrizajui zrna pasulja i boranijeznam o smanjuju prinose i kvalitet pro-
izvoda. Takvo seme nema pravu trnu vrednost.
2izak sc moe unititi u zm im a oasulja i boranije term ikim ili hemij-
skim putera.
iak pasulja je osetljiv na ekstremne tempcrature. Ako se napanuto se-
me tzloi temperaturam a o d 5 5 do 60C u trajanju od 20 minuta ili izloi tem-
peraluraraa ispod 0C, odnosno zamrzavanju u trajanju od 3 do 4 asa, dolazi
d o u g im i a in s e k a ta . P a s u lj p o s le tr e tm a n a n e m e n j a s v o je o s o b in e .
Hemijski se iak moe suzbiti preparatom u vidu praiva etiol specijal
na bazi m alationa kojim se napadnuto seme pasulja zaprasi. Thkode, m ogu sc
koristiti i tablete ili palete preparata Gsstoksin, Pbastoxin, Maqtoxin, Maqto-
xin*palete. Preparali se priprem aju prema uputstvu proizvoaa.
Tretiran proizvod treba prepokriti folijom kako sredstvo ne bi isparilo.
Nakon nedelju dana tretiran pioizvod ireba dva puta prelopatati ili elevirati
kako bi gas poipuno Upario.
184

Usklaiteni pasulj napadnut ikom m oe se isprskati preparalom Nu-

van E C -50, Etiolom tenim il A ctelikom -50. Posle prskanja pasulj ptckriti
plastinom folijom kako srestvo ne bi brzo ispariio.
Prilikoin pnm ene hemijskog sredscva neophodno je drlati sc upuisiava
daiih od strane proizvoaa, a raroiio kod boranije u fazi berbe zbog karencc.
Batenska CRLKL4 (TerrarT),c hus urticae). Obino, ba$lenske grinja.e ma-
li> sitni pauk, duine od 0>3 do 0,4 mm. enke su m alo krupnije od mujaka*
jajastog oblika, ukastozelenkaste boje koja p red jcsen preiazi cigiaslocrve-
nu boju. Mujaci su ukaste boje, sa zaiijenim zadnjim delom. J&ja su lop-
tasta, bezbojna. Larva prolazi jo i kroz dva stadijuma. U prvom dobija etiri
para oogu, a u drugoj fonnira organe odraslog insekta.
Ovaj pauk u toku godinc moe imati i prcko 10 generacija. Prezimljava
u obliku odrasle enke na skrcvitim mestima. Krajcm marta enka odeile iz*
la a i prvo napada korovske, a kasnije i gajcne biljkc. U slakliicim a i plastc-
rucima tetotnsko dejstvo obavlja u toku cele godine.
Grinje u toku vegetacijc ?ive na naltju lista i nanose iteiu sisanjem bilj-
nih sokova. Liie gubi zelenu boju, su ii se i otpada.
Za suzbijanje grinja mogu se upotrebiti Actellic 50, Apollo 50-SC, ko-
j j imaju kratku karencu, ali ako se berba botauije nc vrii csto, onda sc mogu
upotrebiti jo i M itac-b, Ortus 5 -S C , Imidan-R> Lanatc 25 W P i drugi pre-
parati koji imaju akaricidna svojstvi. Prilikom pnprem e i primenc prcparata
u svem u se trcba priravati uputstva proizvoaa.

2. Bolesti

A ntraknoza pasuua (Colleiolrichutv lindcnmlhiamimi. Bolest nnpnda

svedelovc biljke. ali najjasnijc su izracm sbnptomi na mahunama. Tu * stva-
raju uvm ute, mrkocrvenkaste pegc sa izraenim crvenocmim ivicama. Bolest
napada i druge delov'e biljke. Kada se pege spoje u obltku prstena> tada dola-
zi do suenja biljkc.
U otvorenim pegama glj.vica formira spore, koje kiSne kapi, vetar, insek-
ti, pa i ovek prilikom rada prenosc na zdrave biljke. Micelija gljive sa mahuna
prelazi n a zm a na kojima se pujavljuju mrke pege. Gljiva moe prezimiti u ob-
iiku mieelije na biljtum ostacuna, a iz godine u godinu prennsi se i Kcmcnom.
iljke iz zaraenog semena uginjavaju odm ah nakon nicanja. Ako se
bolest pojavi kasnije. pege se jako brzo prenose na listove i stablo. Biljke za-
osaju u porastu, a m ahunc (boranija) postaju neupotrebljive. Klica u aelom
zrnu m oe biti toiiko oteena a ne moe kiijati, odnosno zasaena nii.
U prcvcntivne mere spadaju upotreba zdravog, dezinfikovanog scme-
na, uniStavanje zaraemh biljnih ostataka iz prethodnc proizvodnje i obavczna
prim ena plodoreda.
 185

K ao dircktna mera suzbijanja, onosno spre6avanjabolesti preporuu-

je sc upotreba hem ijskih preparala kao to su Bakrocid 50, bakam i, bordovka
orba S-20 i W P-20, plavi kamen. bakami Ditane, Poliram kombi i Pliram DF
i ruga sredstva kcrja se upotrebijavaju za suzbijanje plamenjae. K od borani-
je za vrem c berbe strogo se drati predviene karence.
R eli p a s u u a (Uromyces appendiculatus). B olestnapada sve delove bilj-
ke, ali se najizraenije to prim euje na listu pasulja, odnosno boramje. N a li-
cu lia nastaju ukaste pege, koje sckasnije spajaju osvajajui vei deo lista.
U okviru pega javljaju se rasplodni organi uredospore, koje su mrkosmee, i
teleutospore cm e boje, pomou kojih *e bolest iri u toku vegetacije.
B olestprezim ljavs u obliku spora (teleutospore) kojc u prolee klijaju
(bazidiospore) i izazivaju prve infekcije na gomjem mladom Iiu biljke. Upo-
redo sa razvojem bolesli stvaraju se i .etnji rasplodni organi (uredosore). ko-
je se prcnosena zdrave biljke. Pri temperaturi iznad I5C i poveanoj vlanosti
infekcije se ostvaruju za 12-15 asova.
R a najvie napada pasulj, red eb eiu boraniju. Napadnuto lie $e prc
vrem ena sasuSuje i otpada, Stablo ostaje samo sa mahunama. a zatim nastaje
buSenje pojedinih delovo ili cele b iljk a U Kikvim uslovim a lcsko sc moc go-
voriti ak i o minimalnim prinosusimc
O reolna pegavost uS a (Pseudomonas phaseoli). O reolska pegavost li-
a je bakterijsko oboljenje. Napada sve nadzemne delove boranije i pasulja.
Na liu sejav ljaju pege okruene bledozclenom zo n o m u obliku oreola, po
emu j e bolest i dobila ime. Pege na naliju lista su masnog izglea, tamno-
zelene bojc i n a njim a se nalazi sluzasta tcnost (bakterijski eksudat). Hloro-
tini oreoli sc postepeno ire, mcusobno spajaju i pega dobija mrku boju.
Oteeno tkivo postepcno se iri, s u i. odumirc. N a ostalom nadzemnom de-
lu biljke pujavljuju se tamnozelene crticaste pege koje sa razvojem bolesti po-
staju civenakste. N a m ahunam a se takoe javljaju okruglc tamnozelene pegc
u kojim a se obrazuje beliasti bakterijski eksudat. Zaraza semena oastaje prc-
ko zidova oboiele mahune.
olest se odrava i prenosi zaraienim semenom iz kojeg prelazi u mla-
de biljke, a odatle se u toku vcgetacije iz bakterijskog eksudata raznosi sa bo-
lesnih na zdrave biljke putem vodenih kapi, a i na drugi nain.
Pri jaem napadu bolesti lie boranije j p&suija se sasuuje* Obolclc
mahune boranije posiaju neupotrcbljive, a njihova zm a, kao i 2m a pusulja ne
mogu se koristiti za reprodukciju.
U prvom redu. trcba koristiii sledec preventivc mere:
- prim ena plodoreda.
- upotreba iskljuivo zdravog i dezinflkovanog scmcna.
1*6

- bJagovremeoo otkrivanjepojedinanih biljaka sumnjivih u odnosuM

bolesu koje treba poupati i spaiiti.
K ao direkm e mere blagovremeno primenjivati hemijskc preparate kaoi
pri suzbijanju bolesti antrakiioze pasuJja
B a k t b /u jsk a PEGAVOSTLtA OCanfhomonasphaseofi). olest napadasve
nadzemene delove biljke. N a li a i se pojavljuju pege razUitih velima i
dozelenc boje, koja kasnije prelazi u ukastu i na kraju u crx enkastonxkB
boju. N a mahunama nasiaju ovalnc pege, zalvorene, ugnute i prekrivene jed
nom ukestom tenou. Iz malmne baklerija prodire u seme na kojem sc ta-
koe pojavljuju pege.
Sluzava tecDost koja se fonnira na pcgam a ispuojena je bakterijamap*-
razita, pom ou kojifa se bolesl iri u toku vcgetacije. Glavni prenosilac zaraze
je seme. u kojem bakterija moe ostati i preko 3 godine sposobna da izazovc
infekcije.
Li3e napadauto ovom boJeu nckrotira i sasuujc se. U sluaju da se
zasnujc proizvodnja sa zaraenim semenom, dobijaju se zaraene biljke, ko-
j e se sporo razvijaju, deform iu se i sasuuju.
Preventivoe m c n Korhe su prim ena plodoreda u protzvodnji, upotreba
zdravog scmena za setvu, gajenje oipom ih sorti.
Ukoliko se u toku vegetacije primctc prvi znaci bolcsti, ncophodoo je
usev poprskati nekirn od prcparatn, kao to su Slam er ili Kasumin u koncen*
traciji od 0,1%.
TruleZ kdhesa (Fusarium i Rhizoctonia soiani). O ve bolesti tzazivaju na
liu hlorozu, a na korenu prvo uenje, a zatim truJjenje. Napadnutc biljke pr*
vo zaoslaju u porastu, krljave i sasuuju se. Za vrem e prohladnog vremena i
dublje setve semena bolest bre napreduje.
Bolest se prenosi semenotn, a odrava se biljnim oslacima zaoranim u
zemljitu i zadrava sposobnost zarazc tokoin vj$e godina.
Btljke napadnute ovim bolestima zaostaju u porasiu, deform isu se i sa-
suuju. Pri veim napadima ne moe se govoriti ni o kakvim prinosim apro-
izvoda.
Suzbijanje ovih bolesti je isto kao kod antraknoze pasulja
J venue pasuua (CorvMvacterium jiaccum faciens), Obolelc biljke na-
gio vcnu, poprimaju smeu boju i bizo propadaju.
B o k st se prenosi zaracnim seinenom u kojem se moe odrzali i o S
godina. Takvo zasejasno sem e dsju inficirane biljke koje kada izniknu brzo ve-
nu i sasuuju $e.
M ere borbe. Preventivne mere su primena plodoreda i upotreba zdravog
semena kao i iretiranje nekim baktericidnim preparaiom kao to je Stamer ili
 187

Kasumin (1 g na 1 1 vode). Dobri rezultati se dobijaju i upotrebom streptomi-

cina u dozi od 0,8 do 1 g na 1 litar vode.

V)RUSNE BOLESTJ PASULIA 1BORANUE

VlRUS O&INOG MOZAfKA PASVUA (Commonbran mosaic virus). Kod ma-
nje osetljivih sorti na liu se pojavljuje mozaik, odnosno liske dobijaju ble-
dozelenu boju, a osnovna boja se zadrzava samo du nerava. L ist se
neravnomemo razvija i postaje naboran. Meutim, kod osetljivih sorti odraah
nakon infekcije dolazi do nekroze lida, a u sluaju jaeg oboljenja naglo ve-
nu i sasuuju se.
Ako se zaraia pojavi pre ili za vreme cvetanja, formirano seme e ve
blti inficirano i kad se zaseje preneti boiest n a izniklu biljku. U toku vegeta-
cije virus prenose lisne vasi sa obolelih biljaka na zdrave biljke.
Oteeni delovi lista slabije obavljaju asimilaciju. N apadnuh cvetovi ot-
padaju, a opioeni daju iskrivljene manune sa m anje tetnog semena.
U prvom redukoristiti zdravo seme, Biijke gajiti u plodoredu. Primee-
ne pojedine zaraene biljke poupati i spaliti van parcele. Lisne vai kao pre-
nosioce virusaunistavati sredstvima koja su preporuena zanjihovo unitenje.
VtJUJS utog moza /ka PASUUA (Yeilow hean m osaic virus). Sorte pasulja
i boranije razlicito su otpom c prem a ovom virusu. Kod nekih sorti zaraza se
ispoljava na listu u vidu mozainih pega izrazito ute boje, a kod nekih sorti
u vidu nekroze na temenom pupoljku. U siuaju pojave novih izanaka, na
njihovom liu se jasno zapaaju pege utog mozaika.
Sve sorte boranije i pasulja predstavljaju odlinog domaina u kome se
ovaj virus odrava. Virus se prenosi semenotn, a lisne vai infekciju ubrzano
ire, a moe sep ien eti i sa semenom graka, boba. bele eteline, ali u manjem
procentu.
Oboiele biljke zaostaju u porastu i esto uginjavaju, a ako i daju neki pri-
os, onda je on smanjen i proizvod j e ioijeg kvaliieta.
M ere borbe preporucene kod obinog mozaika treba primcniti i za spre-
avanje infekcija ovog virusa.

3. K o to v i i n jihovo suzbijanje

Suzbijanje korova u boraniji i pasulju uspeno se moe izvesti primenom

jednog od sledeih herbicida: upilanE -48 (A grotref EC, H erbitref EC -48,
Trefgal), Dualin (R )-500 EC, Pivot-lCO E . Basagran i Basagran-600, Liron-
combi i Pusiiade super.
H erbicid upilan E -4 8 , zatim A grotref EC, Trifluralin AC, H erbitref
EC-48 i Trefgal su preparati proizvedeni na bazi aktivne materije pa su im i
188

bioloka svojstva ista. Veoma su cfikasni za uskolisae (travne) i nekc iroko-

iisne korove koji sepojavljuju u usevu pasulja i boranije. Koriste se u do2j od
l do 2 1/ha, 5to zavisi od tipa zemljita. Na lakim zemljiStima koriste se u d o -
2 io 1 l/ha, nasrednjun udozi od l,5 d o 2 l/ha,aD a leSkim u d o z io d 2,4 l/ha.
Tretiranje se izvodi pre serve u z obaveznu tnkorporaciju. Koliina vode u ko*
jo j su sredstva rastvorena po 1 ha tznosi 300-400 litara.
D ualin (R )-500 EC uspeno suzbija jednogodinje uskolisne (travne) i
irokolisnc korove. Koristi se u dozi od 4 do 5 1/ha uz utorak 300 litara vo*
de. Tretiranje se vri posle sctve, a pre nicanja useva.
Pivot 100 E j e eHkasan kako za irokolisne Uko i za uskolisne (travne)
korove u pasuiju i boraniji. Koristi se u dozi od 0.8 do 1 1/ha, u z utorak 300-
400 l vode. Tretiranje se izvodi pre setve uz obaveznu inkorporaciju, a moc
se primcrtiti i posle nicanja kada se ofonne prvi pravi listii na usevu.
Galex (R) S00 EC koristi se za suzbijanje irokolisnih i uskolisnih ko-
rova pnm enom posle setve. a pre nicanja useva.
Doza preparata zavisi od tipa zemljita. N a lakim zemljitim a upotre-
bljava se u dozi o d 4 t/h8, na srednjim 5 l/ha. a na tekim zemljitima u dozi
od 6 1/ha uz utroak 300-400 1 vode po hcktaru.
Preparali Basagran i B usapan-600 su veoma efikasni u suzbtjanju ir o
kolisnih korova. N jihova je vrednost i u tom e to se koriste posle nicanja use*
v a u fazi kada je biljka pasulja form irala drugi par pravih listova p a sve do
cvetanja. Preparafi se koriste u dozi od 1.5 d o 2 ,5 LTia uz ulroak 300-4001 vo*
de po hcktaru.
Lironcombi sc koristi za suzbijanjc irokolisnih i uskolisnih korova u
pasulju tretiranjem useva posle seive, a pre nicanja. D oza prcparata zavisi od
tipa zemljita.
Preparat Pledge tretiranjem u dozi od 80 g1)a omah posle setve daje do*
bre rezultate za obe grupe korova. Pri koridenju Kapomena mogue su pro-
lazne Htotoksine pojave koje brzo nestaju.
 189

KUPUSNO POVRE

V r s t e IZ PAMILUE Brassicaceoe

KU PU S - Brassica oleracea var capitata L.

Kupus meu povrdem zauzima istaknuio meslo, je r ga Ijudi gotovo sva-

kodnevo upotrebljavaju u ishrani u sveera i ukiseijenom stanju. Sraatra se
ukusnim i hranljivim povrecm , je r sadri od 8 do 10% suvih malerija, od e-
g a 4 -5 % ugljcnih hidraia. l 1.5% belanevina i drugih korismh maierija. Ku-
pus nema naroito veliku hranljivu vrednost (belannevine. masti ili ugljene
hidrate). ali una veliki hranidbeno-fiziokiko znaaj, je r sadri razne mmeral-
ne malerije i vitamine.
Vrcdnost kupusa sastoji se naroito u tome to je bognt vitaminom C, ali
nisu zancmarljivi ni vitamini grupe B i provitamin A. O d mineralnih materi-
janajbogatiji jck aliju m o m . zattm g\odem . magnezijumom. sum porom i ba-
krom.
K upus je odavno poznat u narodnoj medicini. Koristi se kao sredstvo
protiv oboljeirjajetre, grudobolje, dizcnterije. jwotiv boiesii bubrega i zaise-
nje i podmlaivaoje organizma, apoznata su i njegova svojstva u sluaju u-
tice. fteeme bolesti, malokrvnosti, kao i opckotina.
Ameriki strunjaci istiu da kupu>njae (kupus, kclj. karfiol, keieraba,
brokoli) imaju naroito visoke koliinc vitamina i nekih materija za koje je
utvreno da im^ju svojstva da ,,blokiraju izvesne kanccrogcne promene pre
nego to doe do vcih oteenja organizma.
Kupus, ratan, kelj, brokoli, karfiol smanjuju tip estrogena koji moe da
podstaknc kancer dojke.
Povre iz roda krstaicn ubrzava odstranjivenje ovog cstrogcna 'u urga-
tizma i ctpe rezerve estrogcna koji bi. u suprotnom, hraniie kancer. Z a to su
lajzasluniji specifini indoli. Ovo povre najbolje je jesli svee, je r kuvanje
Ttzara indole, pa im smanjuje antiestrogcnsko i antikanccrogeno dejstvo.
Krstaice, a narocito kupus, fttitc svojim indoiima i od rakadebelogcrc-
va. islie d r T. Jovanovi (1996).
K upusnirasol (tecnost pri kiseljenju kupusa) po2natoje sredstvo protiv
zastaielog kalja i manjka kiseline u elucu u z uslov da ne bue previsc slan
190

U siuaju aJergijo koprivnjace (urtikarije) uzima se po jedna kaSika soka od ku*

pusa sa jedooin kaikom meda dva puta dnevno (na prazan stomalc) pre spa-
vanja

V A N IJE 30TANIKE OSOBJNE

K upus im a ja k korenov sistem, koji jednim delom prodire u dubinu r

preko 50 cm. Ima rao dobrog usvajai\ja hran)jivih materija. U prvoj godim
razvija kratko sUblo (oko 10 cm ) koje nosi gusto poreane listove, u poetku
rastresite, a na kraju formira zbijenu glavicu. Listovi su najlee okruglasti,
sa azraenoro nervaturom bledozelene, zelene, plave i crvene boje. Glavica
m oe biti okrugla, spljoltena, izduena i slino.

Tab. 4). Hemijski sastav kupusa

i
Nazivjeiojenjs Beli kupus Crveni kupus Li&nari kelj
Nfada 91 90 82
Suva m&tcrija 9 10 13
Betaoevine 14 1,7 3.9
eer 3,9-4,i 3,6-4,2 1,8-3,1
Masd 0,16 0.16 0,55
Kalorijc u 100 g 28 22
24
proizvoda

USLOVT USPEVANJA

Seme kupusa poinje da klija na roinimalnoj temperaturi od 5*0, a op-

timalna iznosi oko 20C, dok jem aksim alna 28*C. Optimalna temperatura ra*
ste sv ed o form iranjaglavicei kree seo d 15 do 20C Moe d ap o d n o sii vie
temperalure, a i m anje mrazeve od - 5 do - 8 *C, a odrasle biljke i do -12*C.
Temperature iznad 3 0 'C su nepovoljne.
K upus j e dvogodinja b.ijka. U prvoj godini daje vegetativne delove
(glavicu), a u drugoj donosi seme. Meutim, rane sortcm ogu da ispolje I jed-
nogodinji ciklus razvoja.
Kupus je biljka dugog dana. N jegovo raenje i razvie ubrzava se s
prouenjem trajanjasvetlosnog dana, dok sc pri skraivanju dana u prvoj go-
dini usporava obrazovanje glavica, a u drugoj cvetanje ili uopte ne dolazi do
njega. N e podnosi zasenjivanje naroito u fazi rasada.
 191

Optimalna vlanost zemJjiSu ocba da se k re& izmeu 75 i 80% polj-

skog vodnog kapaciteU, a relativna vl&nosl vazdulia od 85 do 90%.
ZetnJiSte. Kupus 7ahuva plodna i rastresita zemljiio, Mcutim, moc
dati dobre prino&e i na icim i siromaSnijim zem ljiitim a, ali uz vea ulaganja
i p ri pH vrednosti od 5,5 do 6, 8.

S O R T E 1 H IB R ID I K U P U S A

Prema duiai vegetacionog perioda sve sw te kupusa delimo n a rane (75-

115 dana). srednje rane (115-140 uia) t kasne (140-160 dana). Z a proizvod-
nju uzatiem m uslovim a treba gajiti fane sorte, a kod kombinovanog nafiina
proizvodnje srednje rane i na otvorencm prostoru kasne sorte.

R a n e s o rte

E k sm ks . Rana aorta francuskog porekla, s maJom poluuspravnom roze-

tom i bledozelenim listovima. Ima glavicu tupo zaiiljenu, mas 1,5-2 kg. Du-
ina vegclauiooog perioda ) 12 ana.
D n u tfi. Fmroira viste sferinc glavice $a tankim liSem, m ase 1.5 kg,
utozelene boje. D uina vegetacionog perioda 108-110 dana.
N umekpsvl Ruska sorta ujednaenog sazrevanja. Glavice sferine, vr-
ste, neotpom e n a pucanje, ma$e 1,5-2 <g. Stasava za oko 110 dana.
D ajucer F i . Htbrid u tipu sorte ditmar. Glavice vrate, otpom e na puca-
nje, tamnozclene do plaviaste boje, mase 1,5 -2 kg.
M istosa F t, Form irakrupne, Cvrste, ujednaCene, okrugte, blagospljote-
ne glavice, m ase 1,5-2 kg.
M imkol F t. Hibrid. ima srednje bujnu rozetu svetlozdenog lisa. Gla-
vica okrugloovalna, vrsta. sa kralkim unutranjjm koanjem, m ase 1-1,2 kg.
Delfi F t. Vrlo rani hibrid. Glavice svetlozelene, ujednaenc, mase oko
800 g, toleranm o oselljive na pucanje. Pogodne 2a sveu potronju.
T v k a m F i . Formira okrugle, vrfle, zelene glavice, mase 1-1,5 kg, to-
lerantne na pucanje.

S red n je rane sorlc

S rpski melez 10. Domaa sorta. Duina vegetacinog perioda 120-130

dana. Glavice krupne. okruglastospljotene, uiozelene boje, mase oko 3 kg,
Uko pucaju. Pogodna za kiseljenje kao ribanac.
192

S rpski t4LZ 4. Dom aa sorla. Duina vcgetacionog perioda 130-140

dana. Formira poluuspravnu iiroku rozetu. Glavice okrugle do slabo spljote-
ne, plavozdene boje. mase oko 2.5 kg. Pogodna za korienje u svcem i u ki*
selom atanju.
RVSIN. Domaa sorta. Glavice spljotenookrugle, Ijubiaste boje, pro-
sene mase oko 2 kg. Koristi se 2 a jescnju potror\ju. Duina vegetaciooog
perioda 120-140 dana.
Kopsnha Skj. D utina vegetacionog pcrioda 120-125 dana. F onniragla-
vice sferinog oblika, m ase oko 1,5 kg, s bledozclenim listovima.
Zen / t. Srednja rana, veoma bujna sorta sa okruglim , lamnocrvcnimgla-
vicam a m ase 2-2 ,5 kg.
O sk a r F i . Srednjc rani hibrid. Glavice okrugle sa kralkim stablom. do-
brog kvafiteta, m ase 3 - 6 kg.

K asn e sorte
F utoki. Domaa sorla (NS). D uina vegetacionog perioda od 150 o
170 dana. Glavice okrugle, blago spijotene, svetlozclenc boje, ma&e 3-4 kg.
Dosla otpom e na suu. a nedovoljno otpome na bolcsti.
A macer . Duina vegetacije 160-165 dana. Formira glavice okruglcpljo-
snate. svetlozelcne boje, veoma vrste i zbijene. m ase oko 2,5 kg.
Lancedejker . Duina vcgetacionogperiodaod 165 do 180 dana. Posto-
j e razliite Jinije ove sorte kojese razlikuju po obliku glavice i duini vegeta-
cije. Sorta dosta otporna prerr.a mskim tcm peraturam a i ima dug stadijum
jarovizacije.

% *

Rani holandski frihridi kao Sto su hermcs, delfi, tukana, rinda, a i drugi,
dosta se brzo ire, je r neki pos!e 50 dana od rasaivanja stiu za berbu.
Pored ve opisanih nekoliko sorti i hibrida, koji se masovnije gaje na
naim prostorima, navode sc i osiali priznati od strane Sortne komisije nee ze-
m lje (1992-2007) da se m ogu gajiti kod nas.
Priznatc su:
G radur (1992), G erem t (1992), M usketeer (1992), Heods Up (994),
Sprim Bal! (19949, B ravo(l995), Delphi 81995), R inda( 1995), Autoro (2000),,
Bolbro (2000), Bortolo (2000), Bingo (2000), Dancon (2000), Gloria (2000),
G renadier (2000), Krautkaiser (2000), Kiautman (2000) Resistor, Slawdcoa
(2000/c*), Zerlina (2000), Elsa (2002), Nozomi (2002), Caid (2003), Pruktor
 193

(2003), Adema (2003), Coronel (2004), Fuego (2004/c*), Klabisbi (2004), La-
la (2004), Parel (2004), Saratoga (2004), T riom f (2004), Bourbon (2005),Bur-
lon (2005), G lobe M aster (2006), M arbo (2006), O torino (2006), Pandion
2006).

G ajbnjf. kltusa u stakleniku- plasteniku

Gajetije kupusa u zastienom prcstoru moe se mnogo lake organizo-

sati ncgoli kod veine ostalih povrcarskih biljaka, je r kupus nema velike zah-
icve za toplotom, a izdrava dobro i temperature ispod nule.
S obzirom na bioloke osobine i zahteve trita, kupus se moe uspeno
gajiti u kasnujesen, zimu i rano p rolee u staklarama i plastenicima, odnosno
plaatinim tunelima, bez dopunskog zagrevanja ili &a minimaJnim zagrev a-
njem. Za gajepje u zatienom prostoru biraju se sorte sa $to kraom vegeta-
cijom, kao 5to su ekspres, ditm ar i sl. Rasad se moe proizvesti za oko 40 dana.
Obrada zemljita. Kada se u ratienom prostoru skine prethodni usev,
rem ijB te se oisti o d biljnih ostataka, po potrebi izvri navodnjavanje 2 emlji-
ta i obradi oa dubinu od 30 do 40 cm. Dubrenje. Pod osno\mu obradu zemJji-
ta unosi se 3CM0 i/ha dobrog stajskcg ubriva. Pod povrinsku pripremu
zcm ljita 3 0 0 -4 0 0 kg4ia N PK (15:15:15), a za dva prihranjivanja oko tOO
kg/ha ureje ili kana.
Proievodnja rasada. Rasad se moe proizvesti u vie navrata shodno
uslovima u kojim e se proizvodnja odvijati.

Tab. 42. Mcsio i vreme proiz'-odne kupusa

Setva scmeru 1
Mcsto proizvodnje za pr. f t t a a d a 1
1
Sadnjara&flda Vremc bcrbc

Stakkmk. plaMemk
XJ-XII XU-I III-IV
(topli o tjdai)

Tuocli bcz grejaaja

ll-UI iu-rv v-vt
Vi-VJl vu-viu XU-II

Agroiekstil (pokr,) t-n IM Il TV-V

111-JV IV-V V-VI

Otvoren prostcf
V-VJ VJ-V| X-XJ

c-crvu kupu$
194

Od oktobra do kraja aprila rasad sc proizvodi u zatienim prostorima,

a u ostalom delu godine u hladnim lojama.
Sadnja rasmitt N a pripremjjcni zemljini prostor raaa se sedi na rasto-
janju 50-60 x 3 5 -4 0 cm. N akon sadnje zasad treba zaliti radi bojjeg prijema
biljaka.
Nega zasada. K ada nastanu hladni dani, u objektim a trcba poeti saza-
grevanjem. Temperaturu u zatienom objekiu treba odravati na 18-20Cka-
da su sunani dani i na oko 15C kada je oblano vreme. Temperatura u toku
noi ne bi trebaio a budc nia za 4 do 5C od dnevne.
Kupus sc kultivira i okopava kada se posaene biljke dobro prime. Ova
tehnoloka mera sc primenjuje po potrebi, a najee dva-tri puta u lokuve-
getacije. Prvo prihranjivanje je prilikom drugog kultiviranja. Tom prilikom
potrebno j e biljke m aio podgrouti. Drugo prihranjiv'anje izvodi se, kao i pr-
vo,N PK ubrivim a u koliini od 35 g/m% odnosno 350 kgrtia. Bitjke treba re-
dovno navodnjavnti i okopavati tako da se obezbedi povoljna vlanosl i
rastrcsitcst zemljiia p a rezultat ncc izostati.
Berba. Kupus slie za b ertu za oko 5 0 -8 0 dana od raaaivanja, to za-
visi od sorte. sprovedcnih agrotcbnikih mera i uslova gajenja u proizvodnom
objeklu.
Prinos: 35-40 t/ha.

TFTOClNK, BOLBSTI l KOROVI1 NJIHOVO SUZBIJANJE

1. tetoine

BuvAi (Phvlloireta spp). Kupusni buvafii su mali. sitni insekti duine

2 d o 3 mm. N ajce su tamnozelcne boje $a utim prugam a preko k rik , aii
mogu biti i tamnoplavc boje. Dobro skau. Prezimljavaju u zemlji. a u prole-
e izlo2c i prave tetu u toku cele vegetacijc. Napadaju sve kupusnjae, odno-
sno svc krastaice. a najvee tcte nanose mladim biljkam a (rasadu).
im se primete buvai na biljkatna knpusnjaa, ireba prcduzeti mere su-
zbijanja. Oni $u osetljivi skoro na $ve insekticide. Najee sc preporucuja
M osipilan, Volej. Aktra. Konfldor, Fenitrotion-50ES. M alation E -5 0 , kao i
drugi insekticidi sa kontaktnim igcslivnim dcjstvom.
Barie (Bavis laiicollis t Barts chiorizans). Postoje dve vrslc barida - cr-
ne i 2 clenoplave. C m a barida je vcliine 2.5-3.9 mm, a zclenoplava 3 ,5 -4 3
mm. Larve kad odrastu dostiu duinu 5 -5 ,3 mm. i imaju dobro razvijenusai
aparat za grickanje.
 195

O be tarid e imaju samo jednu generaciju u toku godine>ati postupno po>

lau jaja tako d a se mogu nai skoro tokom celc vegetacije. enka polae oko
60 jaja u toku svogivota. eoke cm e baride polau jaja u srednjem delu ko-
rena, a enke zelenoplave bande na sam korenov vraJ bdjke ili u pazuhu Jisto-
va. Posle piljenja larve se ubusuju u biljku nanosei jo j velike stete. tete
nanose i odrasli insektt nagrizajui mUde biljke na korenovom vratu, a larve
izgrizaju koren.
U cilju spreavanja pojave baridsu prc sadnje rasada kupusnjaa rasture
se preparati Galition G -5 i Hlorpikifos G -7,5, a onda kultiviranjcm unesu u
gomji sloj zemljiSta (8-12 cm).
U siuaju da se primeti pojava tetoina, potrebno j e obilno poprskati
rastvorom nekog od preparata kao to su Cimogal ES, Talstar E C -10, ecis-
2,5 EC, kao i drugim msekticidima $a digettivnim dejstvom.
Prilikom prim ene preparata strogo se drati datih uputstava proizvoa-
a dotinib sredstava, a naroito propisa o karenci.
Kupusto r ju S (Ceutorrhynchus pleurostigma). Odrasli insekt jejajasto g
oblika, sivkasle boje, veliine 2 -3 mm, sa lankom surlicom cm e boje. Larv'a
je prljavobeliaBta smoom glavom i bez nogu. Im a jcdnu gcocraciju u t o
ku godine. Prezimljava kao odrasli insekt i kao Jarva u zemlji ili u ostacima ku-
pusnih biljaka, Po izlaskuizskrovita rapadaju zelenedelovebiljaka, paresc
i enke polau ja ja u otvor koje rilicom naprave n a vratu korena. K ada sc iz-
lcgu, larve nagrizaju elove korena a biljka na to reaguje stvarajuci guke ra-
znih dimenzija. Napadnute biljke sm anjiju svoju aktivnost, postaju neotpome,
kvalitet i prinos se umanjuju.
M ere borbe su iste kao i kod tarida.
Vbu kj kupv Ba r (Pieris brassicae,. Veliki kupusar je leptir sa rasponom
k rilao d 5 do 6 cm , pepeljastobelc boje sa cm im uglovtm a na gom jem delu i
cntom takom p o sredtni. Za raztiku od mujaka, enke na prednjim krilima
imaju p o dve cm e tacke.
Poste parenja enka polaic jaja (20-40) sa donje strane lia. U toku go
dine ima 2 -3 generacije. Leptiri prve gencracije polau jaja n a korovskc vr-
sle btljaka, a drugc i tree na iie kupusnjaa. 12 jafa se izlesu gusenicc
ukastosive boje sa cm om glavom. U poctku $u slabo pokretljive (trome).
Pivsvlae se etiri puta do svoje pune velime. Prvo i drugo presvlaenje oba-
vljaju na naliju lista, a poslc treeg razilaze se po itavoj biljci izgrizajui li-
sne dclovc.
Odraslc gusenice dostiu duinu o 40 mm, dobijaju zagasitozelenu bo*
ju i njihova aktivnost traje 15-30 dana, a poslc toga prelaze u stadijtim iutke.
u kome i prczimljavaju.
196

Suzbijanje tetoina treba izves blagovrcmeito, a oabranom prepara-

tu, kao to su M osipilan, M?lej, Aktara, Konfidor, dodati sredstvo za pobolj*
lanu lepljivost (Citowem u koncentraciji od 0.025 do 0,1% ili teno prokuvano
mleko ili ampon za kosu).
Ma l / fPieris ra p a e). Odiasli insekt je lcptir sa krilima bledotud-
ku pvsa *
kaste boje, sline boji velikog kupussra. lm a raspon krila 30-40 mm. Guseni-
ca je uine 2 2 -2 5 mm, zelenkaste boje, i ima ukastu prugu du tela.
O va tetoina ima dve d o tri generacije u toku vegetacije biljaka. Piezi-
m ljava u stadijum u lutke u to p ljira zaklonima. Lepliri se rano pojavljuju u
prolee, pare se, a enke polau jaja na korovske biljke, a u rugom ili treiem
navratu n a kupusnjae, gde izazivaju najvee tete. G useaice tree gencraci-
je povlae se u zemlju i prctvaraju se u lutke radi prezimljavanja.
Gusenice m alog kupusara priinjavaju v d ik u tetu, je r ne samo to iz*
grizaju list nego sc ubuluju i u glavice jestivog dcla biijke i toliko ih zagiu-
ju da dovode u pitanje njeno korienje.
Suzbijanje ove tcloine izvod: se na isii nain kao i suzbijanje velkog
kupusara.
KUPVSK4 soyiL'A (Motnestru b ru ^ ic u t). Kuposna sovioa je lcptir sa kri-
lima smeastosive bojc. Zadnja krila su ira i svetlija, sa karakteristinim a-
rama. Telo leptira je oko 20 mrr., a raspon krila oko 50 mm. Mlade gU9cnice
imaju zclenkastu, a kasnije smeu boju, i m ogu dostii duinu do 50 mm, Ima
dve generacije u toku godine. Prerim ljava u stadijumu lutke u zemljitu.
Leptiri se poinju javljati u m aju-junu. Lete nou. 2enkc polau jtja u
gruptce p o 2 0 -4 0 kom ada na nalieju lista napadnutih biljaka. Z a 8-10 da-ia iz
jaja se lspile gusenice, koje su u oocetku zajedno, a kasnije se raziiazc po svim
listovima kupusnjaa.
Mlade gusenice izgrizaju mekani deo lista, ostavljajui nervaturu, 4 ka*
sruje se ubuuju u glavice jestivog dela biljke pravei hodnike ra2 nih duina.
Kad se na naliju lista primete mladc gusenice. odniah treba preduzeti
prskanje jednim od preparata prcporuenih za suzbijanje velikog kupusara.
Prskanje treba ponoviti posle 10-12 dana. O bavezno s t pridravati upulstva
proizvoaa prcparata.
K upusm m ou ac (Plutelia macuttpenis). Odrastao kupusni moljac jc lep-
tir. Im a duinu od 7,5 d o 9 m m .raspon krila od 14 do 17 mm. Svi delov te-
toine imaju sivkastu boju. Kada (eptir ne teti. krila dri u z lelo. Mlade
gusenice imaju ukastobelu, a kasnije tamnozelenu boju, kada su dugake
9-12 mm. Prezimljava u stadijumu lutke. Krajem m arta i poetkom aprila po*
javljuju se leptiri, pare sc i cnke polau po 2 do 4 komada jaja, u prvont re*
du na kcrovske biljkc. a i na kupusojae ako ih tada ima. Z a 5 -7 dana izlcgu
 197

se gusenice i odm ah se ubuuju u li<!e i izgrizu unutranji deo pravedi male

prozore. Posle 2 -3 dana izlaze iz lists i izgrizu tkivo n a poleini lia.
Im a 2 -3 generacije godinje. Druga i trea gcneracija nanosi najvee
tete. Leptiri lete samo predvee ili pri zalasku sunca. a u to k u dana m iruju na
skrovitom mestu.
Kupusni moljac m oe naneti menje iii vee tete. Ako se gusenice ubu-
e u jestivi deo biljke (glavicu), onda ana m oe postati neupotrebljiva.
Suzbijanjn velikog i malog kupusara i kupusne sovice suzbijaju se i gu-
senice kupusnog moljca.
Cr v e m kupjsna stenjca (Eurydena ventrale). Odrastao insekt d u g je 9 -
10 mm. U poetku ima svetlonarandastu, ak asn ije jasno crvenu i najzad tam-
noervenu boju tela sa cm im crteima. Im a dve g e n e r a c i j e godinje.
Prezimljava kao odrastao insekt u zaostalom sakupljanom liu ili plitko u ze-
mljitu. Sredinom aprila poinju da izlaze iz zim skog skrovita, Posle parenja
enke polau ja ja u dva reda. obino po 6 k o m a d a , Jedna enka poloi 60 do
80 jaja. Za 7-10 dana iz jaja sc ispile r r .Ia d e stenice, k o j e po izgledu lie na od-
rasle, s tim to imaju s v e t l o D a r a n d a s t u boju t e la .
K upusne ^tentce svojnm riltcnm uhariajii lisno Ikivo, k n jep o in je da
biedi i sui se, a pri letnjoj toploti i datruli.
tetoine su aktivne preko celog dana. Lako se uoavaju i odm ah treba
preduzcti mere suzbijanja nekim od preparta predvienilt za tu svrhu (Mosi-
pilan, Volej, Aktara ili K onfiddr i drugi insekticidi sakontaktnim i digestivnlm
ejstvom).
K upvsna MUVA (Cklorophila brasslcae). Odrasla kupusna m uva dosta li-
i na domau muvu i moe d a naraste $-6,5 mm. Ima dve-tri generacije u to-
ku godine. Prezim ljava u stadijumu lutke u zcmlji n a dubini od oko 10-12 cm.
U prolee kada tem peratura zemljita dostigne oko 12*S muve izlaze iz ze-
mljita, pare se i ehkc na korenov vrat biljaka kupusnjaa polau ja ja u gru-
pi od 2 do 10 komada. Jedna enkasnese 100 do 150 komada. Iz ja ja se izlcgu
larve. Prednji deo im je picast, a zadaji zatupljcn, nemaju noge, blistavo su
bele boje i nam stu o 8 m m u duinu,
tetu nanosi samo larva, je r se ubuuje u koren i spreava njegovu ak-
tivuost, abiljkazaostaje u pomstu, dobijo plaviastoljubiastu boju i pri jacm
napadu se sasuuje.
K ada se primeti d a biljkc zaostajo u porastu, to je znak da su napadnu-
te larvama kupusnc muve. upanjem takvili biljaka u korenu mogu sc nai
dcsetine crvia ove tetoine,
Bitno je n a vreme uociri pojavu kupusne muvc i blagovremeno predu-
zeti prskanje biljaka veim koliinama tenosli d a bi se sredstvo spustilo do
korena, O dpreparata koristiti Posse, Talstar, M osipilan. Volej iliA ktaru.
198

P e h u a st a KUfUSNA va (Brevicoryne hrassicae). Odrasle pepeljaste li-

8ne vai su plavozelenc boje prekriveDC pepeljastom prevlakom, duine 1,8-
2,2 mm. Postoje krilate i beskrilne fom ie. Prczimljava u stadijumu jajeta. U
apriJu iz zimskih jaja lcgu se lajve, koje napadaju zasade kupusnjaa, a ve u
maju javljaju se krilate forme, koje iete i na do tada nenapadnuta kupusilta.
U toku godine ima viSe generacija. Pogoduje im toplo i suvo vrem c (ju-
li i avgust),
Direkme tete nanose sisnjem sokova Jista, koji zaostaju u porastu, a
ako se formiraju i glavice, zagauju njihovu unutranjost i one se kao takve ne
mogu koristiti za ljudsku ishraau. Zatim v ali prenose viruse sa obolelih na
zdrave biljke, te se takvi usevi moraju eliminisati kao semenskc povrine.
Kada se blagovremeno otkriju lisne vai n a gajenim biljkama, treba upo-
trebiti neki od sisteminih preparata (M osipilan, Volej, Aktaru, Konfidor, Fe-
nitrotion i dr.) koji se prcporuuju od strane proizvoaa. Rastvoru preparata
treba dodati sredstvo za poboljsanje lepljivosti.

2. Bolesti
P olegasje rasada (Pythium spp. i RMsoctonis solani). Poleganje n m
da izaziva vie vrsta gljivica koje oajvee tete nanose mladim biljkam au H
plim lejama, je rim toplota i vlanost najvie odgovaraju u toj sreduii. Reea
javljaju na otvorenom polju, pogotovu ne u uslovima prsvilnog smenjivMj
useva.
O ve bolesti opisane su detaljnije u odcljku o proizvodnji rasada u opte
delu.
P lamehjaCa kupcsa (Peronospora brassicae). Bolest napada list i n i ^ j
m u se prvo pojavljuju hlorotine pege ra2 liite veliine, koje ubrzo d o b ijj
mrku boju. N a suprotnoj strani obolclog m csta stvara sc siva prevlaka k cj
ine rasplodni organi (konidioforc sa konidljama), pomou kojili se b o l < i
r l Tkivo u okviru pega se sasuuje. Gljtvica preztm ljava u obliku o o sp ^
(zimski rasplodni organi) u ostacima zaracnib biljnih dclova.
U prolee kada temperatura dostigne lO'C oosporr klijaju i vrc pnmar-
nu zarazu. Mlade biljkc najvic stradaju. Ako sc takve biljke zasade, onda za-
ostaju u porastu i lic se zbog nekroze sasuuje.
Treba nastojati da se zasadi zdrav rasad kupusnjaa. Ako se i por:d to-
g a n a rasadenim biljkama kao i na rasadu primeti da se pojavljuje bolcst, oo-
d a treba oprskati nekim od preparata (bordovskaorba S -2 0 , bakami kra 50,
Kupragin Kuorsat, Fimguran, Equation,Tatto i dr.).
Ptskanje ponoviti najmanje dva puta u razmaku od po sedam dana.
 199

KuPUSM k i u (Plasmodiophora brassicae). Botesl kupusna kila javlja

*e na korenu i korenovom vralu kupusnjaa u razliitim oblicima i veliina-
ma, Najpovoljniji uslovi za njen razvoj jc poveana vlanosl zemljiSta - pre-
ko 50% PVK - i tem peratura izmcu ) i i 24 C, a pogotovu ako je zemljiSie
jo i blago kiseio. Prouzrokova bolesli prczim ljava u zem ljitu u zimskim
sporama. koje mogu zadrati klijavost 5 -6 godina.
U proice s nastankom povoJjnih uslovazim ska spora kJija u zoosporu,
koja sc putcm vlage prenosi do koreru biljke domaina. koja odmah reaguje
stvarajui guke. U formtranim gukama sfvara se sluzava tenost puna novih
oospora. Kada se guke raspanu. oospore ostaju u zemiji, gde zadravaju k)i-
javost vie godina.
Biljkc napadnute ovom vrstom bolesti zaoseaju u porastu, slabije zavi-
jaju gJavice i postepeno se sue.
M cre za suzbijanje kupusnc kilejesu sadnja zdravog rasada, gajenje bi-
ijakana zcmljitu ncutralne rcakcije (pH 7) ili njegova popravka putem krc-
a (kiscla srcdina), i korienjc otpome sorte.
PEUaix)STUSTA {Allernarui brassicae), olest pegavost lia izaziva glji*
vica koja napada listove kupusniaa. Prvo se pojavljuju krune pegc preni-
k a do 10 mm sa koncentrinim krugovima. U sredmi pega razvijaju se spore
kao rasplodni organi. Pege se brzo ire i m ogu zahvatiti celu lisnu povrinu.
Kod karfioJa na glavici rozete stvara cm a skram a koja m o te zahvatiti cclu
njenu povrinu.
Prczimljava u semenu i zoraenitn biljnim ostacim a u obliku micelije
(telo gJjivice) i spora (raspfodni organi). Spore 2adravaju klijavost u zcmlji i
nekoltko godina.
Krajcm aprila ili poelkom m ajapiezim ele spore klijaju i odmah preno-
>e primame zatazc novim zasadima kupusnjaa te im mogu naneti inanja otc-
enja.za razliku od tctc kojum ogu priiiniti kasmjoj prOizvodnji kada nastanu
topliji dani, jc r se u tim uslovima bolest bre razvija.
O d svih kupusnjaca najvee tete ova bolest nanosi karf iolu. jc r cm c pe-
ge mogu prcpokriti celu cvasu tako da se ona ne moe koristiti za Ijudsku is*
hranu.
Mere suzbijanja bolesti su upotreba zdravogsem eoarasada i prskanic bi-
Ijaka bakamim preparatima na svakih 7 dana do poelka formiranja glavica.
odnosno jcstivih delova.
Porcd navedenih bolcsti, kupusnjac m ogu napadatj jo i:
S uva TRVLEZ (Leptosphaeria macvlans - Phonta Ungam). Ovn bolest naj-
vce lete nanosi rasadu izazivajui polcganje, ali se m oezapaziti u svim uz-
rastima kupusnjaa. U kasnijim fazama razvoja biljaka n e priinjava vee
tete.
200

C ktu TRULE KUFVSA (Xa*thomotu2s campesrris). Uzronik ove bdtesli

je bakterija koja kroz koren ulazi u sprovodnc sudove stvarajui cm u skramu,
koja om eia normalan protok voe i hranljivih materija, usled ega biljka d o
bija uie pege od periferije prejia imutranjosti,
VENJEUSTA (Fusarium oxysporum). O vagljivica ulazi pTeko koiena u
sprovodne sudove i zaepljuje ih, to izaziva uonje itavih listova, a na kra*
ju dolazi do sulenja biljako.
O ve bolesti ne priinjavaju velike ekonom ske tete, te se ne preduzima-
ju poseboe mere zaititc. ah je torisno saditi zdrav rasad kupusnjaa i draii se
plodoreda radi svake eventuakosti.

VtRUSKE BOLCSTt KitfUSNlaCA

Ima vile vrsta virusa koj: se m ogu nai kod kupusnjaa a najvanijt su:
V/ftvS cava' p&STENASTE PECAVOSTt (Cabbag bfack ringspot virt/s). Prvo
se na listu pojavljuju hlorotine pege izmeu nerava lista. O nc su kod k jpusa
u poetku zelene, a mogu biti i ute sa crvenkastom i zelenom ivicom. Na li
u kelerabe du nerava nastaje obezbojavanje. a kasnije se pojavljuje pruga-
vost sa tem nozdenom bojom . Meutim, kod kelja i k a rfo la javlja se arcnilo
i hloroza obino na su rijem lilu. Napadnuti delovi lista nekrotiraju, a na le
delove uapadaju i gljivioa oboljenja (e se tetne posledice poveavaju.
VtKss MOZAtKA K A k fto u (CauUflower m osaic virus). Prvo se rta nerva-
turi lista prim euje hloroza, koja ka&nije postaje izrazito uta, a lisno tkivo
postaje hlorotiuo N a liu se takoe pojavljuju beliaste pege koje psstaju
nekrotine i pocm e. Biljke se postepeno sasuiuju, naroito ako je suvo i toplo
vreme.

M ere za spreavanje virusnih oboljenja

Unitavati Hsne vai kaoprenosioce virusa saoboleiih na zdrave biljke;
unitavati korovske biljke u kojima se virus zadrava: odabirati sam o 2drave
izvodnice kod scmenske proizvodnje kupusnjaa; kod proizvodnjc rasada ne
dozvolitt pojavu korova i Hsnih vai, jer sc virus lako prenosi sokovima zara*
em hbtljaka.

3. K orovi kod g a je n ja k u p u sn ja a i n jih o v o su zb ijan je

Korovi ne oteuju direktno usev, ali svojim prisustvom nanose v i*

struke tete. Prvo, oni gajenim biljkama oduztmaju hranljive materije i vod
iz zem ljiu, zatim izazivaju zasenjivanje useva, predstavljaju odiine domt-
 201

ine raznih bolesli i tetoina, sa kojihove prelaze n a gajene biijke i na kraju

ometaju normalnu berbu i um anjuju kvalitet i prinos proizvoda.
Z a suzbijanjejednogodisnjih, uskolisnih i irokolisnih korovam ogu $e
upotrebiti herbicidi kao to su Dervinol 4 5 -F ( 2 - 4 kgflia), G oal (1.0 kg/ha),
Storap 330 E ( 5 1/ha), Pledge (80 g/ha). Svi ti hcrbicidi se koriste pre nicajtja
korovskih vrsta. ViegodiSlj i uskolisni korovi uspeno sc suzbijaju herbici-
dom Fusilade. K oliina vode za njihovu primenu od 250 do 300 l/ha. Posie tre-
tiranja zem ljita izvriti inkoiporaciju od 1-2 cm.

K E L J GLA VIAR - Brassica oleracea var. sahauda L

Kelj glaviar je dvogodinja biljka. U prvoj goini donosi veliku lisnu

rozetu (pupoljak) savijenu u rastrcsitu glavicu, a u drugoj plod i seme.
U naoj zemiji m alo se gaji u odnosu n a kupus i karflol.
U potrebljava sesam o zakuvanje i suenje, N e moe se kiseliti. Ima do-
b ra hranljivu vTednost, veu nego kupus glaviar, je r sadri vie ugljenih hi-
drata, bcianevina i masti, a im a i veu encrgetsku vrednost. Kada se radi o
m ineralnim solima (im am alo vise kalijuma, magnezijuma, gvoa), u tom eje
apsolutni rekorder meu kupusnjaame.

Thb. 43. Hemijski siav kclja i kelja'pup<fcra {%)

Vrsta jediftjenja Kelj glsviar | Kelj pupar
Vfeda 90 60-85
Suva matenja K 15-20
Bcianevine 4,5 4,5
eer 3,M ,3 3,0-4.4
Masti 0,18 0,50
Kafcrijcu lOOgploda r~ 50

Kelj sadri dosta vitam ina C, E, A, a poznat je i po vitarainimft grupe B

(Bi, B2, Bfi) i PP, kao i u karotinu. Po ukusu je veoraa blag i prijatan.

V a NIJE BOTANIKE OSOBINE

Kelj glaviar ima razvijen korenov sistem. Stablo u prvoj godini je krat-
ko oko 10 cm i nosi vei broj iislova koji se zavijaju u glavicu. Listovi su zgu-
vani i formimju rastresitu okruglastu glavieu i najee su zelene boje.
202

Po hemijskom sastavu sadri 7,2% ugljenih hidrata. 3,9-4,5% proteina.

0,15% raasti, 1,1% cetuloze i 1,7% mraeralnih maierija.

Uslovi uspevanja
K elj je otpomiji od kupusa i prem a niskim i prem a visokim lemperaiu-
rama. Zato rau je areal znatno vei. N a severu dostie d o 63-eg stepena geo-
grafske irine. Bre stasavanego kupus. Po ostalim biolokimosobinaraa vrlo
je slian kupusu.

SORTE KELJA GLAVIARA

Advcnt boner. Dobro podnosi niske temperaiure. N iskog jc rasla, sa na-

boranim i kovrdaslim liSem tamnozelenc boje. C lavicasrednje krupna. Pri
jatnog ukusa. Sorta vrlo prinosna. D uina vcgetacije iznosi 120-130 dana, a u
jesenjoj ssdnji preko 2 0 0 dana.
Vorbot*. Rana sorta. Lisiovi su jo j srednje naborani. bledozelene bojc.
Formira srednje krupne glavice, umerene Cvistinc. Pogodna jc za loinju i jew -
nju potroSnju, a moe se brati \ u toku zimc. Duina vcgctacije 100-120 dana.
G vozs>M gupa . Formira krupne, srednjevrate, okrugle glaviceod ko-
vrdavog i tamnozelcnog lia. Duina vegeiacije j e oko 120 dana.
KAPUCtNSKi. Duina vegctacijc 80-90 dana. Formira vrste, krupne, malo
Siljaste glavice. O tpom a je na niske temperalurc i moe se gajiti preko cele go-
dine.
Vektvs . Srednje kasna sorta. Im a srednje naborano lie tamnozelene
boje. Formira krupne, pljosnatc i umereno vrstc glavice, mase 3 -4 kg.
V/ROZr* F i (W irosa Fi). Duina vegctacije oko 140 dana. Listovi veliki,
naborani, lamnosivozelcnc boje. Glavice krupne. Pogodna za srednje ranu po-
trosnju, a i dobro se uva. Moe se gajiti u ranoj i kasnoj proizvodnji.
Ala SKA F t. Kasni jesenji hibrid. Moe se saditi do 10. jula. Listcvi veli-
ki. naborani, braonkaslozelene boje. Glavice dosta vrale, roasc oko 1,2 kg.
Biljke otpom e na niske temperature.
StiVA F t. Pristie za bcrbu za oko 140 danaposlc sadnje rasada. Glavica
malo spljoitena, jak o tamnozelcne boje, listovi jako naborani. iljkeotpom e
na hJadnou.
TALF.fl Fs. Duina vegeiacije od rasadivanja biljaka oko 120 dana. Spa*
d a u grupu ranih hibrida, Spoljni listovi su lepe tamnozelene boje. Glavica
malo izduena, zbijena i telka do 2 kg, zclene boje, naboranih lislova.
 203

U proizvodnji se ire i drugi hibridi.

Sortna kom isija naSe zem lje priznala je sorte - liibride koje se mogu ga-
jiti kod nas, a to $u: Silva (1992), Alaska (1994),Taler (1994), Concerto (2000),
Hamasa (2000), Ovasa, Polasa (2000), Primavoy (2000), iberia(2002), Ri-
goleto (2003), Capriccio (1994).

Tfcb. 44. Vreme protzvodnje rasada kelja

Proizvodnja Musto gajctija VremC Vreme

rasada Serva
rasaivemja potronje

Rana tople kr% I kraj III VI

leje poeu II poetak IV

Srsnja rana potaiople pol U1 kraj maja

leje VI-VII

Kasna otvorcoc kra Vi krajVI) X-Xl

ieje po VII po, VII

G ajbmje k e u a glavk 2ara u zattenom prostoku

K elj se, kao i druge kupusnjae, moe gajiti i u zatienom prostoru u

vreme kada to nije izvodljivo na otvorenom prostoru, Ta proizvodnja zasniva
se iskljuivo preko rasada, koji se gaji na uobiajen nain. Proizvodnja rasa-
da zapoinje se 3 0 -4 0 dana pre planirsne sadnje na imjno mesto.
Ostale tehnoloke m ere su iste kao i kodproizvodnje kupusa u zatie-
nom prostoru.
Ostvaruje se prinos od 30 do 40 trha.

KARFIOL - Brassica olem cea L. var, botrytis

K arfiol je kupusnjaa koja je nastala metam orfozom generativnih orga-

na - metamorfoziranjem cvasli odnosno redukcijom cvetnih izdanaka.
Karfiol jejed n o g o d ^n ja ili dvogodinjabiljka, to zavisi od sorte (hibri-
da). O n daje rozetu lia i belu ukusnu cvast, odnosno ,,ruu koja se koristi
za Ijudsku ishranu. Ruak im a izvanredan ukus i hranljivu vrednost i cenje-
no je povre. Najee se koristi kuvana, ukiseljena ili pohovana, a neki je ko-
ristc i u sirovom stanju. M oe se su:ti, zam rzavati i m arinirati. Bogata je
eerima, vitam inim a i mmeralnim materijama.
204

VANUE BOTANiKE OSOBfNF.

Koren je osovmski, iz njega izbijaju sitne bone ilice jak e usisne mo-
i. U prvoj godini proizvodnjc Slttblo je kratku (uko 15 cju). N a scbi formira
rozetu liSa u ijoj sc sredini kasnije formiraju bele cvasti, cvetonosna ,.ru-
a. Cvetonosnc z b ije o e ,ju e kartlota nastaju zadebljanjem cvetnih drki
ktto m esto u koje se nagomilavaju rezervni hrantjivi sastojci, le postaju parcn-
him atino ,jnesnate.To j e hmnljivi deo biljke. U drugoj godini iz pupotjaka,
koji su smeteni u pazuhu listova rozete, formiraju se granata ovetonosaa sta-
bla, visine S0-120 cm . koja donose cvetoc granice. plod i seme.
Prema Becker-Diilingen-u (1956), Mroau - jestivi deo karfioia - sadii
90,89% vode. 2,48% belanevioa, 0.34% celuloze i 0,83% mineralnih maierijs.

Tab. 45. Hemjski ssstav kartnla >brakde <%)

Vr$l6 jedinjcoja Karftol Brokola

\b a 92 88
Suve T n a t e r i j e 8 E2
Bclancvine 3,3 3,7
ecr 2 J-4 .0 3,85,8
M ti 1 0,26 0,34
Kalonjc u 100 g ptoa 29 40

USLOVI USPEVANJA

K arfiol je biljka um ererc klime. Seme kiija n a minimaJnoj tcmperaturk

izmedu I i 2*C, dok je optimalna lemperatura I0-20*C. O p tim ab a tempera-
tura za rasi i razvoj bele g ru d cje pri sunanom vremenu I8-20C, a priobla*
nom MC. Rast se zaustavlja pri minimalnoj tem peraturi od 5.5C i
maksimalnoj od 28C. N a temperaturama od prcko 25C pri maloj vltnosti
vazduha i zcmljUta dobija sc slabiji kvalitet proizvodn.
Izuzelno je vaino da je tem pem tura zemljita u zoni korena 5-10C za
vrem c rasta lio, odnosno 14 -20C za vreme fom iiranja bele ^rue.
Jarovizacija karfiola sprovodi se pri temperaiuri od 12 do 16C. To je
biljka dugogdana.
K arfiol nije tako otporan na niske tem perature kao kupus. O tu la m?
najvie odgovaraju svea i vlana podncblja. Toplo i suvo vrem e ometa obra*
zovanje cvetnih rua, te u takvim uslovima one ostaju sitne. nerazvijeneJ
Stoga se karfio! kod nas gaji kao rani proleni ili kasni jesenji usev. Optimal^
n a tem peratura kree se izmedu 18 i 20*0.
 205

KarOol im a velike zahteve za vlagom u zem ljiitu, oko $0% od poljskog

vodnog kapaciteta i vlanosij vazduhaod 85 do 90%. Za uspenuproizvodnju
ireba obczbediti redovno navodnjavanje useva.
Karfiol je veiiki probira zemijtila. Trai plodua, m svesita i topia 2emlji-
ita , uglavnom neutralne reakcije (pH 6,5-7,2), dok teka i hlad n ao e podnosi.

SORTE KARFIOLA

Duina vegetacije je 100-110 dana. Ima preteno uspravnu li-

E R F U B S K i.
snu rozetu, u sreini belu, vratu, ispupenu ruu, srednje veliioe. prefnika
10-16 cm , i odlinog ukusa.
S n e m CKUDfi. Sorta ija vegetacija irajc oko 100 dtma. Nosi poluusprav-
nu lisnu rozetu, svetlozelcne boje. jo j je nena, zbijena, snenobcla,
mase 1-2 kg. Pogodna je za jesenju proizvodnju.
(W hitc fox). Nosi preteno uspravne listove, koji dobro pokri-
Va j t f o k s
vaju lepu belu tuu*. Ujednaeoo stie za berbu. Pogodna je zajesen ju pro-
izvodnju.
M a STER. D uina vegetacije od 105 do 110 dana. Glavica beia, pijosnato-
okrugla, m ase 0,6-1,2 kg.
D Prisfic za oko 125 dana. Glavica srednje krupna (0 ,8 -
a s SKJ e k s p o k t .
1,2 kg), okrugla, blago spljostena, bela do sivobela.
Stic za kovienjeza cko 100 dana. Biljke $u vrete, rua be-
E l k a p F i.
la, dobre strukture. Moe $e gajiti u toku ccle godine.
A mbjSv F i (Ambition F i). VrJo rani Hibrid. Bdjke nose listove dosta us-
pravno i dobro pokrivaju glavicu. Glavica mlenobela. okrugla i glatka. Ko-
rist: se za sveu potronju, ali se i d o b o kiseli.
A rfaK F l Rani hibrid, sazreva za 60 do 70 dana. Formira duboke, kva-
iitetne, okruglc, ujednacne giavice.
Pl a m Srednje kasni hibrid. pristie za 75-85 dana rauoato od rasa-
F j.
ivanja, G ltvice soeDobclc. vrio kompikmc. sakratkom drikom evasti, sred-
nje krupne ali teSke. Pogodue za preracu. zamrzavanje ili kiseljenje.
U proizvodnji se Sjre i druge sortc: andcs. siera, semio, a od hibrida ro-
vela Fi, kabrera Fi i dr.
U proizvonji se Sire rane holandske sortc: durlo, verlato, forta (rana
proizvodnjj). ravela i dr.
Sortna konusijaM inistarava za potjoprivredu priznalaje od 1992. god. da
raogu gajili u naoj zeralji sledee strane sorte karfiola: Lawyna; White top;
206

A lphadato, Fortuna, StarLight; Kromade. Winner Enkona P-69; Apriles, Whi-

ter E nko n aP -6 9 , Aprilex, Whiie fox; Tolmu; Snoufebruary; Saphire, While
Ball; Andes, Arfak, Oberon. Plana, Profil. Serrano, Sierra; ImperiaJ 10-6, Ser-
nio; Amsterdam, Fremont, Siria. Cones, Gipsy. Inchline, Naulilus, Roxford.

PROIZVODNJA KARFIOLA 1) STAKLENIKUPLASTENtKU

Planiranje protevodnje. Prilikom utvrivanja plana seive potrebto je
imali u vidu da sc zahtevim a trita m aksim alno udovolji. U prvom redu to se
posiie iz reovne prvizvodnjc na otvorenom polju, * za kasnu jesenju t zim*
sku potronju iz kontingenta dorastanja karfiola i proizvodnje u zatienim
prostorima.
Izbor preduteva. Karfio) se moe gajiti na istom zemljilu tek posle 4 -
5 godina. Ako sc gaji u zaticnim prostorima kao glavni usev, onda moe do>
i poslc spanad salate, zetenog luka i sl.
Obrada zem jiSta. U toku jeseni po skidanju prethodnog useva potreb-
no je ?etnljire obraditi na 30-40 cm i izvrili povrinsku pripremu za sadnju
rasada. Ako se planiru ran asad rja u plustine tuncle ili naotvoren prosto*, on-
da $e uzorano zemljite kasno ujcsen ostavljada prezimi uotvorenim brazda-
m a, a rano u pro\t6c obav\ja p n p te n A 7ATO\i\i\a, pos\av\jaj%
plasteoici i v rii zasaivanjc rasada. I
ubrenjc. 2 a prinos od 10 t karFiola iz zemljita se iznosi 60 k g a z o tt
(N), 25 k g fosfora (P2O5) i 70 kg kalijuma (K :0 ). Najvea potronja hranlji-
vi h materija je za vreme formiranj a j estivog dela bi Ij ke. 1
Karfiol dobro reaguje na ubrcnje stajnjakom. Stajnjak se unosi ukoli-
ni od oko 50-60 l/ha. Ukoliko se nc unosi stajsko ubrivo, onda se putem H
ncralnih ubriva unose slede koliine; 120-150 kg/ha azota, 80-100 kg/M
fosfora j 120-150 kg/ha kalijun\a. ubrivo se unosi na isti nain kao kodkupus^
Prem a ispitivanjim aprof. d r V. Bjelia (1993) o uticaju m ineralneishraj
ne na rastenje, razvle i prinos karfiola na gajnjai Semberije. na zen ljit^
sredoje obezbedenoin ukupnim a2 otom (0,15%) i lakopnstupam m fosfotodj
(16,9 mg na 100 g zcinljiSta) i dohro nhezbedcnom lako pristupanim kalij
mom (21,3 mg/100 g zem ljiu), utvreno jc da se najvei prinosi ostvaraj*
kada je zemljitc ubreno sa 120 kg/ha azota (N), 90 kg/ha fosfora (P2O5) i sa
80 kg/ha kalijum a (K2O ). i
K arfiol jc jak o o sd ljiv na nedostatak molibdena, poznatog u2 ronik^
bolesti Viptejl (Whiptail). Znakovi su; zadebljane i deformisanc Jisne pctclj-
ke, kovrdavo lie, i uopte slabo razvijene biljkc, to se posebno odnosi oa
njihov jestivi deo. Taj problem sc relava treliranjem biijaka rasuda ili biljaJd
 207

na otvorenom polju 0,5% -nim rastvorom preparata sa molibdenom (0,5-1 kg

po heklaru).
U sled dcficita bakra obino dolazi do tzv. sm ee irulei (BrowniDg).
Bolest sem am teslu je pojavom rastosmce boje na slabljici i u centru fonni-
rane cvasti. Posledice su zakrljavanje biljaka, manji prinos i gorak ukus je-
stivog dela. D eficit u boru najec se javlja n a aikalnim a manje n a kiselim
zemljitima, D eficit bora u zemljituinoo seotkloniti dodavaDjem natrijum -
-tetraborala (boraksa). Koliine se obino kreu od 10 do35 kg/ha na kiselim,
a na neutralnim i alkalnim 2 0 -2 5 kg/ha. D ajc se u vidu rastvora (0,5%).
Pivizvodnja rosada. Rasad karfiola se moe proizvesti za oko 40 darta
u povoljnim uslovima.To vrem e treba miati u vidu pri planiranju rokova sa-
nje rasada bilo kod gajenja biljaka u zatienom ili na otvorenom prostoru.
Z a hektaruseva kad se zasniva preko rasada potrebno je 300-400 g se-
mena,
Sadrtja. Rasad se najee sadi na rastojanju 50 h 50 cm ili 60 h 60 cm,
odnosno 70 h 60 cm.
N ega biljaka. Sve m ere nege kodkarfioia, izuzev elioiiranja, iste su kao
i kod kupusa.
Etioliranje je specijalna m era nege kojom se vezivanjem listovaiznad
,,rue ili zalam anjem 2 -3 listakoji ruu" zatiuju od direktne suneve sve-
tlosti postie da ona ostane bcia, sto se izuzetno ceni. Ovo zasenjivanje traje
3-5 dana pre berbc. Danas ima dosta cobrih sorti koje ne trcba etiolirati, jer
je poloaj listova dobro podeeru
Berba. Ukoliko se zasnuje rana prolena proizvodnja, onda karfiol sti-
e za berbu poev od ju n a pa nadalje do oktobra, kada ve pristie prva ber-
b a kasno zasnovane proizvodnje. Proizvodnja u slakleicim a i plastenicim a
pristie u zimskom periodu,
,,Rua kw fiola se bcre odsecanjem kad dostigne odgovarajuu velii-
nu. 7b znai da je berba probim a, svakog nigog ili treeg dana. Ruau se od-
seca saparov o jn ih listova, iji se gomji delovi skreu, a donji ostave u obliku
omotaa d a zatile ruu^od povrea.
Sa berbom ne treba zakagniti, jc ro n d a dolazi do prorastanja ,,ruek*. U
toku leta tehnoloka zrelost je kratka j in je 3 -4 dana. a u loku jeseni 10-20 da-
na. K arfiolove ,ju e se mogu uvatj do mesee dana pri temperaturi od -1C
do 0C i relativnoj vlanosti vazduha od 90 do 95%.
Prinos: 12-20 t/ha.
208

BROKO LI (BROKOLA) - Brassica oleracea L, var. botrytis

subvar. cymosa

Brokola je biljka srodna sa ksrfiolom i Cmi njegov subvanjalet (cymo-

sa). Po izgiedu i ukusu slina je karfloiu. Smatra sc a je karfloi n a sa o od
neke form e brokolc. Ameriki stnanjaci za hranu svrstali su je m eu pet bi-
oloiki najznaajnijih namimica.
Z a Ijudsku ishraitu kortsie se metam orfozirane cvasti sa drlkam a. Porcd
hranljive vrednosti ima i v elik j medicinsku vrednost i predstavlja svojevrsnu
preventivu za najznaajnya oboljenja. O na sadri antitancerogene supstance.
Sadri dosta vitamina E i C, betakarotina, u manjim koliinama i drugih vita*
rnina. te povoljan odnos kalcijuma, kalijuma, gvoa i drugih clemenata.
Istraivanja $u pokazala da brokola sadri takozvane antitum om e $a>
stojkc. Te supstance itite gene od promena koje m ogu da izazovu razna hemij-
ska i raioaktivna zagaenja.
Vee koliine celuloze i raznovrsni cnzimi, koji imaju ogromnuzaStit-
au ulogu uorganizniu. svrstavaju brokolu u izuzemo vane povrtarskebiljke.
Rm kola. za razliku od karfiola. pored glavne mcsnaie cvasti (300-400
g) ima i om anje cvasti na gmnatom stablu, ma$e 150-200 g.
M esnate cvasli brokole su 2 elcnoljubiaste boje i ne pokrivaju selistom
kao karfiol. Biljkc dostiu visinu do 100 cm.
OptimaJna lempcralura za ncsmetan porast je 13(C . Karfiolu smetaju vi-
soke tem perature i jako osveijcnje. dok brokola dobro podnosi takve uslove,
p a i slabije mrazeve.
Ostale botanike karakteristike sline su kao kod karfiola.
Sortna komistja nae zcmljc priznala je i odobrila sorte brcrkole kojc $e
mogu gajiti u naoj zemJji: Cruiser. Ciiation i Skiff.
Brokota se proizvodi 1 gaji kao i karHol, uglavoom iz rasada. Rasad sti-
e za sanju za oko pet-est rcdelja.
Odnegovan rasad sadi sc na meduredno rastojanje 6 0 -8 0 cm, a na 40 do
50 cm u red u .
OstaJe telinoloike mere su iste kao kod karfioia.
Prirtfw 15 do 25 t/ha.
 209

LISNATO POVRE
V rste iz f a m il u e ASTERACEAE Dum.

SALATA - Lactuca sativa L.

Salata jejedjiogodiinja biljka. Z aljudsku ishranu koristi sc lise, naje-

i c sakuptjeno u glavicu u sveem stanju. Im aprijatan ukus, ahvaljujui lak-
tucinu, m lenom sokuk' koji otvara apetit i pomae varenje. Pouzdano se zna
da laktucin (laktukarij) ublaava bol, nervnu napetost i osiguravam iran sa i.
Sadri dosta vode - neSto belanevina, masti i Seera, kao i dragocenc minc-
rale i vitamine. O d mineralnih sastojaka najvie ima kalcijuma, gvoa, man-
gona, niagnczijiuiia, juOu, kobultu. nikls, silicijuma i bakra.
Od vitamina najvic ima vitamma S, zatim karottna i skoro svih vitami-
na iz grupe V, a neto manje vitamina E.
Salata bez obzira na to o kojcm se varijetetii i formi radi sadri hJorofiJ,
koji ubrzava korienje hrane i pom ae sranu aktiv nost. Ovo povre ava ko-
u, oi i jetru , efikasno jc kod loeg varenja, a ima miljenja da pomac d a se
ouva prirodna boja kose.
Salata im a malu energetsku vrednost (63 k J /100 g).
U s t saJate sadrit 4,58-11,6% suvih m aterija, 0,62-2,93% belanevina,
0,26-0,60% masti, 1,1-2,28% ukupno eera, 0,64-0,88% celuloze i 0,8-0,9%
mineralnih materija.

V a n u e BOTAMKE OSOBINE

Koren salate je osrednje razvijen. N e prodire duboko u zemljite, ve se

razvija u oraninom sloju. U poetku razvija kratko stablo koje na vrhu nosi
rozetu lista. Listovi su okruglasti, naborani, bledozelenc, zelene ili c'venka-
ste boje. Veliki broj listova formira rastiesttu glavicu. Ona moe biti razne ve-
liine i teine, a najee od 3 0 do 500 g. U prolee kada nastanu dui dani
izrastaju cvetonosna stabla koja razvijaju cvetove, formiraju piodove i dono-
$e seme.
210

U slovi USPEVANJA

Salata jc biljka dugog ana. Pri skradenom danu cvetanje se zadriava.

N e zahteva veliku toplotu. KJija n a minimalnoj temperaturi o d 2 do 3C, a op-
tim aln ajc 18-20C. Temperature preko 20C ncpovoljne su za prinos jesti-
vog dela. N ajboljc raste ako je tempcratum izmeu 15 i 20C. M lade biljke
m ogu d a izdre mrazeve do -6C. Tcmperaturc nie od 6C poslc nicanja ili
sadnje rasada deluju nepovoijnc n a razvoj biljke pa &e dobijaju manji pr nosi
i stabiji kvalitet.
O zim e form e uspeSno preeimljuju n a olvorenom polju. Dug dan i viao-
k e tem perature utiu da se brzo formira cvetonosno slablo, a list poprima go>
rak okus. Ali i tu $c sorte razliito ponaaju.
Salata irai dosta svetla i vlage. A ko zemljite nije uvek dovoljno vla-
no, nem a sone i kvalitetne saUte. Poeljno je da rolativna vlanost vazduha
bude 75-85% , a zemljita 70-75% od pcljskog vodnog kapaciteta.
Nena, krupna i sona salatam oe d a se dobije samo na plodnom, struk*
tum om i vlanom zemljitu. O luda za salatu vai da je veliki probira zetnlji-
u ,j e r n e podnosi siro m ^ n s, i previe kisela ili alkalna zemljita tpH
6 ^ - 7 ^ ).

SORTE SALATE
N ovosa&ska Majska .\MSLNA. Prolena glaviasta slata. Pripada tipu ma-
slenke (puterica). Formira krupne i dosta vrste glavice, masc 250-300 g, Po-
godna je za gajenjc na otvoretiom polju, a moe sc gajiti i u zaticnom
prostoru.
Vv k a . Prolena glaviasta saJata tipa maslcnke. Rozeta je s polocnim
iistovima. Listovi su ncni. svctlozelene boje. sa slabo izraenom nervaturom.
Glavice su dobro zavijene, v n te, okruglog oblika. mase 2 5 0-280 g. Cveto-
nosno stablo se kasno formira. to om oguuje dugo korienje salaie.
AU n s s s . Spada u grupu ozimih, glaviastih salata tipa maslenke. Listo-
vi suzelene bojc, ncne strukture. Prvnik iu x e je oko 25 cm. G lavicajc ma-
se oko 200 g. Dobro podnosi niske tem pcrature (do -I3C ).
A n u k a . O zim a, glaviasta salata tipa maslcnke, Lisiovi su svetlozclene
boje. Prenik rozete oko 30 cm, masa glavice 200-230 g. Dobro podnosi ni-
ske temperalure. Ranija je od sorte nanscn za oko 10 dana
A Fonnira pljosnato okruglastu i vrstu glavicu. O tp o n a na
t m a k c io n .

visoke tempcrature.
 211

S afir. Sorta sa vrstim i kvalitctoim glavicam a, vrlo prinosna j pogod-

na za ranu prolecnu sadnju u kontincrt&lnom podruju.
ZMSKA u asifnka Otpom a je prema mrazu, ima crvcnkast list, glavice
su jo j srednje krupne.

Sorte za zatieni prostor

B e t n e r o v a m a s l e n k a . Im a svetlozeleni list i sitnu glavicu. K m tke j e vc-
getacije (oko 70 dana),
M/USK a k r a u i c a (maslenka). Fonnira rastresitu glavicu, srednje krupnu.
Listovi slabo naborani s crvenkastim pegama. Stasava za 80-100 daoa.
JORI. Vrlo rana, dobro uspeva i pri smanjenom svetlu. Ima zbijene svc-
tlozelcne glavice, masc oko 250 g.
R ofbla. Stie za berbu sedam d a ia kasnije o d jori, nosi Ustove dosta us-
pravno, glavice su uvek iste.
N a n d a i . Vrio otpom a na bolesti i tetoine. Listovi su tam nozeleni, a
g la v ic a j m o sa o k o 2 0 0 g.

G ajenje salate u stakleniku-plastem ku

U staklenicima i plastenicim a najee se gaji kao prethodni usev kod

proizvodnjekrastavca, paradajza i papnke.
PredusevL Kao dobri predusevj za salatu smatraju se sledee vrete: pa-
radajz, cm i luk, radi, a moe doi u obzrr i m rkva, dok se celer i perun sma-
traju loijom varijamom.
Obraa zemljita. Zemljite se ore na dubinu od oko 25 cm. Povriinska
obrada zem ljilta sastoji se u drijanju, kLltiviranju ili frezovanju. Bitno je da se
obezbedi sitan i rastresit sloj zem tjiu u koji e se saditi proizvcden rasad salate.
uhrenje. Salata se ne ubri siajnjakom. PrilikompovrSinske obradc ze-
mljiSta unosi se 30-35 kg azota, 5 0 -6 0 kg fosfora i 2 0 -3 0 kg kalijuma pn hek-
taru.
U toku vegetacije usev se prihranjuje sa 3 5 -4 0 kg/ha azota.
Proizvodnja rasada. N ajee se koriste sorte majska kraljica, novosad-
ska rana maslenka, rapid, vitez rovcl, olesi, desi i dr. Rasad se proizvodi u
posebnom deiu zatienoog proslora (staklenikv piastenik, topla leja). Seme
ireba posejati n a 2 5 -3 0 dana pre planitanog roka saenja rasada na stalnom
mestu.
212

N ijbolje je ako $e seme poseje u saksije (kontejneri, hranljive kocke)

prednika 3*-4 cm. Saksije se poslau na planirana m esta u vidu leja i pokriju
tankim slojem komposta, pomeanog sa zcm ljom i peskom (1 -2 em), azatim
se zaliju vodom U toku nicanja biljaka potrcbno je da teniperatura u objckiu
iznosi 15- 18C, posle n k an ja oko 12C, a relalivna vlanost vazduha 60-70% .
DaJja nega je ista kao i kod uobiajene proizvodnje rasada. ViSe o tome u op*
tcm delu.
Sadnja. Salata se sadi u redove ili pantljike, lako Sto se zasadi 5 -6 redo-
va na rastojanju 2 0 -3 0 x 1015 cm, a zatim se ostavi vee rastojanje o d 5 0 do
60 cm, koje se koristi kao staza.
Ako se salata gaji u plastioim tunelima, onda j e korisno d a se risau-
je preko cm e folije. Tako stie raaije za oko 15 dana i kvalitetnija je.
Salata $e moe gajiti i na .stubovima", gde se sklop biljaka moepove*
ati 8-10 puta, to zavisi od duine postnvljenih stubova. Stub tni iroku cev
(20-30 cm), najbolje od plastike, u koji sc stavlja pripremljena organcmine
ralna smeSa k o jaslu i za ishrsnu biljke i razvoj korena. N a odreeniir. otvo-
rim a sa svih strana sade se mlade biljice. \toda, odnosno hranljivi rastvor,
povrem eno se dodaje preko gomjeg i bonih otvora kako bi sc biljke ubrzano
razvijale.
Ovako gajcna salata ranije stie za berbu. Dobijaju se iste i kvaiitctni-
je glavice salate.
Nega useva. Pored okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja za razvoj
salate neophodno je obe2bediti i odgovarajucu temperaturu. Po sunanom vre-
menu temperatura treba da bude 16-20C, a po oblanom vremenu I0-!2C, a
u toku noi za 4-6C nia od daevne. Vlanost vazduha treba da bue 7C-80H.
Berba. Salata se bere kada $u glavicc dostigle sortnu nortnalnu veHinu.
Glavice sc odsecaju otrim noem, sa njih se odstranc donji listovi, azatim se
slau u plitke gajbicc, odnosoo letvaricc ili kutije.
Prinos: 15-20 t/ha,

TETOINE, BOLESTI1 KOROVI KOD PROZZVODNJE SALATE,

FNDtVlJE 1 SP^NAAt NJJHOVO SUZBIJANJE

1. tctoine
Lishe i'ASi (Aphididae). Im a vie vrsia lisnih vaSi. Postaje krilate i bes*
krilne.
O be ove Hsne vai podjsdnako napadaju salatu i spanad. Napadnuta sa-
lata zaostaje u porastu, a fonnirane glavice teko se mogu koristiti, jer su za-
 213

gaene i oteene. Napanute liske spanaa pak poinju da ute, poleu n a ze-
mlju, deform iu se i sasuuju.
PoSto je je stiv i deo salate i spanaa list biljke. to prilikom odluivauja o
vremenu, nainu i izboru hetnijskog sredstva 2a suzbijanje ove tetoine po-
sebno treba obratiti panju na karencu (vremenski ruk hem ijskog tretiranja
pred bert>u jestivog deia).
P uevj GOLAt (Gastropoda). Kao to je reeno u optem dclu knjige,
pucvi golai cnogu naneti velike tetc i salati i spanau, jer unitavaju lisnu
povciinu i zagauju je toliko d a *e jest.vi dclovi ne mogu koristiti. Odgovara
im vlana srcdina, a i zatvoreni prostori kao to su staklenici, plastcnici, svu-
da tamo gde se primenjuje obilnije navodnjavanje.
O puevima golaima i 0 merama 2a nj ihovo suzbijanje detaljnije na po>
menutom m estu u opcem delu.

2. Bolesti
P l a m e n j a a s a u t e ( B r e m ia la c/u ca te). Plamenjau salate iza2iv a gljivi-
ca Bremia lactucae. Prvo napada lisnu povrinu u vidupojave svetlosivih pe-
ga, koje se ire, spajaju i izazivaju m okru trule lia i glavice salate. N a
naliju lista formira sc pepeljasta sk ran a koju ine rasplodni organi (konidi-
ofore i kooidije). U okviru ovih pega u sunom vremenu olazi do nekroze tki-
va, a u vfanim u&lovima do iruljcnja cele rozete lista i glavice.
Bolest prezimljava u oosporama lorganima za prezimljavanje). Oospo-
re klijaju i izazivaju primame zaraze, a konidiofOTe koje se javljaju na listu slu-
c za irenje z raze u toku vegetacije. Kinc kapi doprinosc irenju zaraze.
Dobrom dezinfekcijom zemljita mogu $e uzronici bolesti u znatnoj
meri suzbili. Pored toga, u okviru mera nege biljke treba povremeno zaliti sa
blagim rastvorom fungicida (Previkur Rato, Teldor, bakam im prcparatim a
kao to su Kuprokat i Funguran). Kasmje u toku ncge posie sadnje rasada po
pofrebi oprskati biljke nekim od navedenih sredstava.
P l a m e s j a a sp an a a (P c r o n o s p o r a s p in a c iu e ) . Gljivice plamcnjae spa-
naa napadaju lisnu povrinu stvarajui hlorotine pege koje postepeno prela-
ze u mrkocrvenu boju. Obolelo lie se neravnom em o tazvija, deform ie u
vidu razliitih ispcpenja. N aualiju lis.a formira se u okviru pcga prljavolju-
biasta navlaka od rusplodnih organa parazita (kooidiofore sa konidijama),
pomou kojih sc bolest iri u loku vegeucije. Uzronik bolesti prczimijava na
ozimom spanau, u formiranim oosporama kojc u prolee klijaju i inftciraju
zdravo lie. Zaraza se moe prencti i Simenom.
M ere za suzbijanje ove bolesti su upotreba zdravog semena, primena
plodoreda, unitenje korovskih biljaka prskanje biljaka hemijhkim prepara-
timo kao 1 kod piamenjae salate.

I
214

V JR U SN E B O LEST I SA LA T E I SPA N l A

Viru sm O'UIKa zelene SAUTZ. Bolcst se m anlfestuje bieilom nervature

lisla i pojavom SveiJozeienog mo?aika n a ostaJom delu Jisla.
O d rasada proizvcdeoog -2 2araenog semena bolest se prenosi na mla-
e bitjke, kojc postepeno2ao su ju u porastu, kitjave. a ako se i formiraju gla-
vice, one su m ale i sa neuglednim listovima.
Virus nekroze ua . K.od blljaka zaraenlh ovim virusOTi prvo pri-
meuju prstenaste pege koje uzrokuju kovrdanje Jistova, koji zaostaju u po-
rastu i pri jaem napadu irumiru.
Vtmjs u OZa ik a Se e r n e RPE. Ovaj virus izariva sitne zJauujute pege, a
kasnije i mozaik lia. O boiek biljke zaostaju u porastu. krljave i prioos se
znatno smanjuje.
ViruS ZUTICE eerne refe. Ovaj vlrus je esto pratilac proizvodnje spa-
naa. N a listovlma se pojavljuju nepravilne ute pege, te oni zaostaju u pora-
stu, izobliavaju se, a prinos seznatno smanjuje. Bdjkc spanaa ne trcba gajiti
pored ecm e repe.
Mcro za suzbtjanje viruaa su upotreba zmvog v m e n a , unitavanje btlj*
nih ostataka zaraenih biljaka, duboko zimsko oranje, umtavanje lisnih vali
kao prenosilaca virusa sa obolelih na zdrave biljkc.

ENDIVIJA - Cichorium endivia

Endivija jejednogodinja biljka. Mnogl je poistoveuju sa salalom, ko-

ja . istina, podsea na nju. Svakjko, ona pripaa Istoj familiji kao i salata(.4rfe*
raceae). a lijc blia cikoriji, jcr im je predak isti,
Kod nas se inalo gaji, ali treba nastojali da $e njena proizvodnja proSiri.
a porronja povea.
Jestivi deo b iljk eje lisna rozeta koja im a nagorak ukus, a ko ristise kao
salata. To je cenjena salata, naroito u toku zim e i ranog prolea. Sadri 93,8**
94,4% vode, I,3-2,2% belanvina, 0,12-0,14% masti, 0,7-0,83% leera, 1,1-
2,0% bezazotnih etetraktivnih materija i 0,7-0,8% mineralnih materija, Ima
dosta i vitamina (A> B, C, E).
Danas se gaje dva varijeteta: latifolium (eskariol endivija) i crispun (kre-
cava endivija).
Var. lutifohum ima umereno naboranc i slabo nazubljeoe Jistove. a var.
crispum duboko urezane krecave listove. On: su, dok su u rozeti, svetloele-
ne, a na gom jem delu stabla zclenc boje.
 215

Vanije botanike osobine

Endlvija ima vretenast korea sa velikim brojem ila i ilica i obro ko-
risti Kranljivc m ateiije, U poctku svog lazvoja Formira kraiko stablo koje na
sebi nosi vei broj listova koji formiraju rastresitu glavicu. Listovi su sa veli-
kim brojem ureza. Oni m ogu biti bledozelcnt, ukasti do crvene boje.
U prolee kada nastaje produenjc dana \z glave kratkog stabla izbijaju
cvetonosna stabla na ijim vrtiovima se formiraju loptaste cvastt koje donose
semc.

USLOVl USPEVANJA
Endivija je biljka um ereneklim e, u primorskim krajevim a aktivnaje to-
kom itave zime. Optimaina temepraturs za razvoj biljke pri oblanom vreme-
nu je oko I8C. a pri sunaoom oko 21 C i n o o i oko 9C. Biljke obustavljaju
rasl ako temperatura padne na2 C , odnoino kad doslfgne maksimum od30C.
M inimalna tem peratura klijanja sem enaje 2 -3 cC. Otpomija je na niske tem-
perature od saiate.
E n d iv ijiz a ra z v cj treb a do^ta vlagc i hran ljiv ih m atcrija. N ajb o ljc prino-
se daje na plodnim , ocednim zemljitima, neutralne reakcije (pH 6.6-7,3).
To je biljka dugog dana i kada se gaji u takvim uslovima brzo donosi se-
me. Stoga se gajt preteno kao zim ska salata ili kasnojesenja, odnosno rano-
proledna.
Sorte endivije sa naboranim listovima i glatkim rubovima otpom ije su
na mrazeve od sorti koje imaju duboke ureze listova.

S O R T E E N D IV IJ E

Najpoznatije sorie iz varijateta lalifolium, sa irokim, naboramm i sia-

bo nazubljenim Jistovima, jesu cskariol zelena i eskariol uta. O bc su pogod*
nc zajesenjuproizvodnju, S ortelz varijateia crhpum , koje imaju duboke ureze
na lisiovima sa sitno nazubijenim ivicaina, jesu zelena kudrava i uta kudra-
va. Sorte tog varijeteta dajti nialo v ile bclancvina u odnosu na prethodni va-
rijetet, koji opet im a vedi procenat suvih materija.

G A J E N J E E N D IV U E U S T A K L E N l K U P L A S T E N IK U

h b o r preduseva. Endivija sc preteno gaji u toplijim krajevim anase ze-

mljc tokom jeseni, zime i rano u proiee. O tuda se za tu vrstu nikad ne posta-
2 \6

vlja pitanje preduseva, je r lo moc biti veina povrtarskih biljaka (ku|

Ce, krompir, tukovi, zrnene mahunice, vreaste biljke i $1.).
Obrada semljita. U zaticenora p ro ito ru Cim se skine predusev odmah
se vri obrada i priprema zemJjita. Ore sc na dubiou od 30 do 40 cm , povT-
inska pnprem a do 10 cm dubms.
7* zimsku proizvodnju endivije tokora polovine scptembra iii podetkom
oktobra zemtjite se ore na dubinu od 30 do 40 cm.
Povrinska priprem a zeraljita zapoinje zavretkom osnovne obrade.
Za direktnu setvu endivije na scalno mcsio povrinski sloj m ora da bude do*
brousitnjen, ravan i umereno vlaan,
ubrenje. KoliCine hraoljirih materija po hektaru najee se kreu b sle*
deim onosima: 80-100 kg azota, 50-60 kg fosfora i 140-180 kg kalijuraa.
Pod osnovnu obradu zemljiia unosi se 2/3 do 1/2 fosfom ih i kalijumo-
vih ubriva, a preostali deo lih ubriva, zajedno sa 1/3 azotnih. daje se sa pred-
setvenom pripremom zemljita. Sa preostalim delom azotnih ubriva usev se
prihranjuje u 2 -3 navrata.
Proizvodnja rasada. ftasad se gaji u toplim ili hladnim lejama, na uobi-
ajeoi nacin. Pottebuu j e d a se zaacjc 200 300 g sement* da hi se proizveo po
ireban broj biljaka 2a hektar povrine.
Vreme setve i sadnje rasada. Seme endivijc dircktno se seje srecinom
septem bra u hladne leje i rasac zasaduje u zimske plastinc tunele iii stakle-
nike. Za pvolenu proizvodnju rasad se gaji u toplim lejama i zasauje l mar-
tu u priprem ljcne plastemk. Direkna setva obavlja se kada prode opasnost od
kasnih prolenih mrazeva,
Nain s t h v isadnje. Serva, odnosno sadnja rasada obavlja se na raedu-
rednom rastojanju o d 35 d o 40 cm i na 15-20 cm u redu.
Kultiviranje. lCada iznikle biljke dobiju nekoliko pravih listove, ili ka-
da se posacn rasad primi, izvodi se m edurcdno kultivinuije. Usev $c kuJltvi-
ra u vie navrata, sve dok se mcduredni prostor ne zatvori lisnom rozetom,
Okopavanje. Posle prvog kultiviraoja usev $e okopavo, Tom pr.likom
potrebno je usevprorediti ak o je direktno scjan, a rasaene biljke m a b p o d -
gmuli.
Prihranjivanjz. Prvo prhranjivanje je istovrcmcno sa prvim ku.tivira-
njem i okopavanjem. a o stalad v a u razmaku 20-25 dana. U sev se prihranju-
je azotnim ubrivim a. Z a svako prihranjivanjc daje se po jedna treina od
predviene koliinc azotnih ubriva.
Navadnjavanjz. N avodnjavanjeje neophodna m era nege, naroito prili-
kom rasaivanja, kao i u lctnjim i jesenjlm t* esecima. dok ne ponu prirodne
padavine.
 217

Etioiiranje. N ad v e-tri nedelje pred berbu rozeta liaendivije se eiioli-

ra, odosfto beli. Svrha ,i>eljenja It ta je da se od 2elcm h, tvrdih i gorkih listova
dobiju ukusni. beli i meki listovt. Etioliranje se m oe izvesti na vie naina.
Najee se to ini vezivaujem rozete lista. to treba uiniti p o suvom vremc-
nu. Posle nekoJiko d&na unutranji listovi su etiolirani, U toku ana povee se
onoliko biJjaka koliko se pianira za dnevnu prodaju.
Ako biljke gajc u lejama. etid iran je se uspeno ostvaruje i bez veli-
kog posla tako to sc biljke pokriju asurama ili agril foltjama.
O stale m cre nege su kao i kod saJate.
Berba. Endivija se bere kada je zavreno ettoliranje lista. Odabrane ro-
zete Jia za berbu odsecaju se sa kraim delom glave" korena kako bi roze-
ta ostala cela.
Pakovanje i otpremanje endivijena iritc isto j e kao i kod salate.
Prinos: 8-12 t/ha.
218

V r s t e iz FAMIUJE Chenopodiaceae Less.

SPANA - Spinacia oleracea L.

Spanac jcjcdnogodinja dvooma biljka. Po pravihj je tetramorfna biJj-

ka, razlikujem o ekstrem no n u ik e . vegetacione muSke, monecijske i enske
bitjke.

1. Ekstremno muske fciljke su cajnie i nose samo pranike cvetove,

bez listova ili sa vrlo malo listova.
2. Vegetativno mukc bjljkc imaju razvijene m uik cvetove, ali i m n o
go lia.
3. M onecijske biljkesa muJkim ienskim cvctovima na Lstoj biljct ima-
ju dosta lik a .
4. 2enske biljkc razvijaju sam o enske cvetove i imaju dosto lifia.
U s t spanaca koristi se za Ijudsku ishranu, preraen topiim postupkom,
Ree se koristi u sveem stanju kao dodatak raznim salatama i gotovim jeli-
ma, Glavna vrednost spanaa je u sadraju mineralnih materija, gvoa, joda,
bakra, kalijuma, kaicijuma i organskih kiselina. Sadri jo belanevine i ma-
sti. Spana po sadraju belancviita izostaje uuno iza mesa igljiva. Gvoe u
spanau organski je vczano i lako sc asimiluje, moc $e znatno poveati ako
se biljka ubri ubrivim a kcjc ga sadre. Spana utie na bre i bolje obrazo*
vanje krvi, zbog ega jc izuzetno znaajan za ishrenu Ijudt. posebno decc,
trudnica, obolelih i iznemoglih,
Spana sadrzi iznatne koliine vitamina C j, i karotina.
Za spana se kac da go treba koristiti za bolji rad jetre, probavnih or-
gana i mokrane besike, za iSenje krvi, tum ore, ireve n a koi, a naroito
anem ijc i za vreme djjete protiv raka, kao i za bri oporavak posle boleaii ili
iscrpljenosti organizma.
Sm atra se da oboleli od raka treba sto ee da jedu spanac u kombina-
ciji sapirinem . Spana treba dinstovati sa malo maslinovog ulja, a zatim do-
dati kuvani pirinac, malo svee nareodane cm e rotkve i sok od limuna. To
m oe b itijcan od esih obroka.
 219

Pored svih pozitivnih s t r a n a spana itna i n e k e n e d o s t a t k e , je r lisne dr-

Ike mogu imati dosta o k s a l n e kiseline, ce tre b a d a g a i z b e g a v a j u bubreni bo-
lesnici. Takoe, nitrati u k u v a n o m spanau m ogu f e r m e D t a c i j o m ak i u
hJadnjaku preCi u opasne rutnte, pa su p o z n a l a t r o v a n j a nasiala na taj nain.
List s p a D a a po hemijskom sastavu u proseku sadri 6 ,6 6 % suvihm ate-
rija, 2,28% belancevina, 0,27% masti, 1,78% bezazomih ekstraktivnih mate-
rija, 0,5% cetuloze i 1,8% mineralnih materija, a ostaJo ini voda.
Izuzetnu vrednost spanaa daju velike koliine gvoa (4 -6 mg/100 g
suve materije), to je naroito korisno za ishranu mladih i iznemoglilt. U listu
se nalazi jo d , a od organskih kiselina oksalna, limunska i jabuna.

V a n h e BOTAMKE OSOBINE

Spana ima vretenast korenov sistem sa nekoliko bonih ila, koje sc

razvijaju u oraninom sloju zemljita. U poetku biljke formiraju kratko sta-
blo sa lisnom rozetom Listovi su debeli okruglasti, srcasti ili izdueni, to za-
visi od sorte. Formiraju se muske i enske biljke. U prolee sa produenjem
dana biljke prorastaju i formiraju cvetonosna stabia i tlonose seme. Sa poja-
vom cvetonosmh stabala listovi se vie ne koriste za ljudsku ishranu.

USLOVI USPEVANJA
Minimalna temperatura za klijat\fe sem enaje 4*C, a optimalna 20-25'8C.
Za brz i dobar porast spanaa najbolje sn temperature izmeu J5 i 18*C, ati ra-
ste i p ri temperaturi od 12 do 15C, to omoguava da se uspeno gaji lokom
zim e i ranog prolea u staklenicima i pUstenicima sa grejanjem i be2 grejanja.
Spana je dosta otporan n a niske temperature, Ponikle biljke i biljke u
aktivnom porastu izdravaju i do - 8^C, ao zim i usevi pojedinih sorti pod sne-
nim pokrivaim a i do -20*C . To je bil ka sveeg podneblja.
BioloSki minimum je izmeu 2 i 4,5C, a maksimalni iznad 21 C. Spa-
na je otporan n a suu zahvaljujui jakom korenovom sistemu. Ali u tim uslo-
vim a daje m ali prinos siabog kvaliteta, jer biljke brzo obrazuju fertilno stablo.
Za visoku proizvodnju treba obezbediti vlanostzem ljitaod 65 do 70%
poljskog vodnog kapacitefa i 80-85% reiativne vtage vazduha.
Spana je biljka dugog dana. U kolikose razvija pri dugom danu (12-14
asova) i ako je tem peratura iznad 21 C, biljke isevetavaju pre nego ftto pot-
puno fom iiraju lisnu rozetu. Gusto posejane biljke pre e procvetati nego re-
e posejane. Spana ima rclativno kratku vegetaeiju. Od nicanja do berbe lista
(tehnoloka zrelost) proe 40 do 60 dana.
Spana dobro uspeva samo na plodnim, slruktum im i umereno vlanim
zemljitima, neutralne reakcije.
220

SOHTE SPANAA
Mataoh. Formira bujne biljke s poluuspravnom ro2 etom. LisCovi su ve-
lifcj, blago oaborimi uglasto zaob^cnim vrhom, lamnozetene boje. Srednje ra-
na sorta. Dobro podnosi niske tem perature t konsti se za prolcnu i jcsenju
setvu. Pored korienja u svecm sianju pogodnaje i zapreradu i uvanje u za-
mrznutom stanju.
E skimo . Jako bujna s o d t Ima dugacko i iiroko lie tamnozelene boje.
Vrlo je phnosna i pogodna za zimsku proizvodnju.
U nive &z a l . Srednje prinosna sorta. Im a srednje krupno lie, svetloze-
lene bojc, siroko ovalno i nero.
VikOFLEJ. Formira poluuspravnu rozecu sa jajolikim , glatkim listovima,
svetlozelene boje. Ranosia&nasorta, olpom a na niske temperature.
U novije vreme ire se i druge sorte: julijana, progres, vobli, golijat, vik-
torija, konzista i d r , a i neki hibridi. Viktorija i julijana ne gaje se u zatie-
nom prostoru, je r su lelnje sone.
O d 1995. do km ja2006.godine p n zn aio je od strane naeg Ministaraiva
za poljopnvreu nekoliko izuzetnih hibrida koji su vrlo prm osni i iie se u
proizvodnji kao to su: Marisca (1995), Pionir (1998),Triathlon (2000) i sorte
D olphin RS (2004), Oemini (2005) i Koala (2006).

G a JENJE SPANAA U STAKLENIKU-PLASTENIKU

P h n ira n je proizvodnje. Spana se m oc gajiti preko celc zime u objek-

tim a koji se greju. M edutim, ako se objekti ne zagrevaju (plastini tuoeJi), on*
d a se m o ie organizvoati kasna jesenja (berba u novcm bru i decembru),
odnosno rana prolena proizN'odnja (berba od februara do aprila).
Obrada zemljita. Zemljite treba uzorati odmah po skidanju preduseva
n a dubinu oko 35 cm, Nakon oranja pristupa se povrinskoj obradi zemljilta
(lanjiranje, drijanje, kultiviranje i sl.). Radi Sto boljeg klijanja scmena, odno-
$no nicanja useva, povrsinski sloj (5 -6 cm ) trcba dobro usitnili.
Dubrenje, Ukoliko zemljitc nije izuzetno plodno, potrcbno je uneti 3 0 -
40 t/ha komposta. Mineralniin ubrivima unose se sledee koliine hraniva:
azota 80100 kg/ha, fosfora 7Q-80 kg/ha i kalijuma 1 0 0 -1 2 0 kg'ha.
Pod osnovnu obradu zemljita unosi sc 1/2 fosfom ih i kalijumovih u-
briva, a pod povrm skupriprcm u ostatak fosfom ih i kahjum ovih ubriva i 1 0
azotnih. Osiatak azotnih ubriva daje se pnhranjivanjem .
 221

Setva. Spaoa se seje najee o sredioe seplembra do kraja februara,

a u zatienom prostoru i u drugo vrerae. u redove, sa razmakom izmeu re-
dova 2 0 -3 0 cm , u redu 6-10 cm, n a dubinu 3 -4 cm . Semena je potrebno 2 0 -
25 kg/ha.
U prvom redu treba koristid sorte sa kraom vegetacijom i krupnijim
listovima.
Nega useva. Temperaturu u proizvonim objektim a trebapodesavoti iz-
meu 15 i 17C. M eutim , spana se zadovoljava i niom temperatuiom, ali
ne ispod 8C.
V toku vegetacije usev ireba dva puta okopati, i izvesti dvaprihranjiva-
nja sa po 1/2 planirane koliine azoenih ubriva. N a svakih 10-15 dana usev
zaJili sa 15 l/m2.
Berba. Spana stie za bcrbu za 35-60 dana od nicanja, a moe se bra-
ti kada ima 5 -6 listova, Prinos: 8-12 t/ha.
222

KORENASTO POVRE

V r s t e iz f a m iu j e A p ia c e a e

M R K V A - D a u c u s c a r o ta s u b s p . s a tiv u s M o ffm .

M rkva jc vogodinja b;Ijka. U prvoj godini obrazuje rozelu fiSa i zae-

bljaii koren, a u drugoj cvctonosno stablo sa cvetovima, plodovima i semenom.
Osim sorti za ijudsku iskranu postoje i sorte za stonu hranu. Imaju ve-
liku Kranljivu vrednost. Sadrfe dosta eera, eteri6 iib i miriSljavih uljs, raine*
ralnih m aterija i vitam ina, a naroito karotcna, provitam ina A (12.000
intemacionalnih jedinica), viam ine Qj. B j, C i PP.
M rkva je korisno i izvanedno zdravo povre kako u sirovom tako i ku-
vanom stanju. Sitno izrcndana slui kao ukusna salata, a njen sok j e diagoceo
napitak. lzuzetno je bogata beta karotenom, preteom vitam ina A , p a s e kori-
sti za sprecavanje nastanka i iirenja bolesti. B o g alaje celulozom i preporuu-
j e sc za regulaciju varenja i bolji rad creva. O n a u v s i poboljiava vid.
podstie izluivanje mokrae iz organizma, irne se ostranjuju otrovne ma-
terije, uklanja i otekline od vodene bolesti i crevne parazile, a korisli se i kao
sredstvo protiv opadanja kose. Pom ae u leenju reume, ieem e bolesti, upa-
)e gjla i krajnika, katara stomaka itd.
Sm atra sc da jedan vei zadebljao koren Sargarepc sad rli goiovo sve
ono io je oveku pcrtrebno u toku dana u pogledu vitamina, mineraSa i leko-
vitih sastojaka.
S o k o d mrkve. u dneMiim dozam a od 120 d o 150 m l ima terapeutsko
dejstvo u sluaju k ailja i poremeaja glasa. Oblogam a natopljenim u sok od
m ik v c u s p e n o s e lc c n e k o k o n a o b o lje n ja .

VAN1JE BOTANIKE OSOBINF.

U prvoj godini koren mrkve zadebljava i u rtjerau biljka nagomilava re*

zervnu tiranu. Narandastu boju daje mu karoten, iz kojega nastaje vaan vi-
tamin A.
 223

Zadeblj&li deo korena rooe biti razliit po obliku i boji. U zavisnosti

od forroe korena razlikujem o etiri osnovna tipa:
- okruglast - tip pariske mrfcve:
- vretenast - ttp braunvajske mricve;
- konusan - lip antenej m rkve i
- cilindri&n - tip nansen mrkve,
Pored ta etiri giavna obiika zadebljelog korena m ikve postoje i oblici
koji ine prelaze izmeu njih,
Zadebljao korenm rkve moe bitirazliife boje: ute, narandaste, crve
ne ili Ijubiaste sa razliitim nijansam au okviru svake obojenosti. Bcta karo-
tena najvie ima narandasto obojeni zadebljali koren. M eutim, koren mrkve
crvcnc boje ima vie likopena oego karolena, dok sorte Ijubiaste boje kore-
na sadre antocijan.
Glava korena m oe biti ravna. ispupena ili udubijena. G lava korena
moe imali i hlorofila, koji jo j daje zelenu boju. To uglavnom zavisi od visi-
ne glave korcna iznad zem lje i dircktnog uticaja sunca.
Korcn po kruptioi moe biti sitan (do 60 g), srednji (60-150 g) i kru*
pan (150-220 g).
Jestivi Ueu koruna moe biri glatke ili neravne povrsine (dlacice, okca
i sl.)Ta po ukusu sladak, slabo sladak i aromatian, to dobrim delom zavisi od
sorte.
N a preseku 2adebljalog dela korena razlikujemo: spoljni sloj (fioent),
koji j e soniji, hranljiviji, sa vie pigm e.uta, i unutranji sloj, koji je blcdi i sa
manje hranljivih materija (ksifem). Izmedu njih se nalazi kambijalni prstcn -
tvrdo tkivo.
Koren mrkvc najvie sad ili ugljenih hidrata (8-9% ), belancvina (0,8-
1,0%), masii (0,2-0,3% ), celuloze (0.6-0,8% ) i m ineralnih m aterijs (0 ,7 -
1,0%). Im a vcliku energctsku vrcdnost [177,8 kJ).
Stablo u prvoj godini jc vrio kratko i ini sam prclaz izmeu zadcblja*
log korena i rozetc lia, a u drugoj godtni formira granato cvetonosno stablo
sa titastim cvastima, koje donose sitno seme.

USLOVl USPEVANJA

M rkvajc biljka umerene klime. D ostajc o tp o m an a niske tempcrature.

Seme klija vc na 3-4 C , a optimalna tempcratura za porast j e oko 20C. Mla-
dc, tek iznikle biljke tzdravaju mrazevc do -4C , a odrasle i nie temperaiu-
re. Temperature iznad 30C i ispod 3C uz deficit vlage su telne. Na
temperaturi od -1 0 do -I5 C propada ne samo nadzemni deo biljke ve i 2a-
debijali koreni.
224

M rkva spada u biljke ugog dana. Zahteva dosU svetiosti, ne podncei za-
senjivanje. P n nedostatku svetljsti sm snjuje lisnu povrinu u korist drke, a i
p rin o sje manji.
Potrebno joj je dosta vlage, uaroito u prvim lazama razvoja, dok ae bilj-
ke ne ukorenc. Kasnije, zabvaljujudi jakom korenovom sistemu, uzima vlagu iz
dubljih slojeva. Ne podoosi suiu, a naroito ako je prate i visoke lem penture.
je r $e dobija grub 2adebIjao koren koji je obino slabo obojen. O ptlm aba vla-
nosi za mrkvu iznosi 60-70% poljskog vodnog kapacheta (PVK).
M rkvanajbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim 2 cmlji5ttma.
N a teikim i suvie vlanim zemljitima nicaoje je oteano, je r se brzo stvara
pokorica, a osim loga u takvoj iredini koren se rava. defomte. Najbotje joj
odgovaraju zemljita pH vrcdnosti o 6,5 do 7,0.

SORTE MRKVE

Parjska . Rana sorta, pogodna za gajenje u toplim lejama. Zadebljslt deo

korena je okruglast, duine 6 - 8 cm , irine 5 -6 cm, crvenonarandaste boje,
prosene mase 4 0 -6 0 g. Stasava za 6 0 -7 0 dana.
A sk t k r d a u sk a . Duina vegetacije 6 0 -8 0 dana. Koren cilindrian. zatu-
bast, dug 1 0 - 1 2 cm , irok 2 - 3 cm , narandasiocrvene boje, soan i ukusan.
M ase 6 0 -9 0 g.
Na x t e s . Duina vegetacije 100-110 dana. Koren cilindrifian, na dnu tu-
past, duine oko 18 cni, prenika 2 -4 cm, narandastocrven, soan, mase 140-
160 g.
a n t e s e j . Dutna vegctacije 110-140 dana. Koren j e konusan, s tupira
zavrietkom , duine oko 15 cm, a prenika pri vrhu 5 -7 cm, narandastocrven
i dobro se uva u loku zirae.
L a Ros . Duina vegetacije do lebnoloke zrelosti 161-190 dana. Koren ci-
lindrian, zaiubasi. cr>enonarandas(e boje, duine 15-20 cm, mase oko 180 g.
BfiiVNVAJSKA. U tehnoloku zrelost stie posle 170 dana. Koren blago
zaiijco, repast, duine 18-25 cm , crveuouiuandaste boje, masc o k o 3 0 0 g.
Pogodan za industrijsku preradu.
Ta m m o F i . Duina vegetacije d o lehnolokc zrelosti oko 120 daca. K >
ren cilindrian, zaiubast, duine oko 2 0 cm , narandaste boje, mase 180-25i
g. Pogodan za sveu potronju i industrijsku preradu.
A l m o r o F i. Rana sorta. Do tehnoloke zrelosti stis zao k o 95 lana.
ren u tipunantesa, duineoko 20 cm , masc 110-150 g.
 225

K a z a n F /. V cgeidcijadotchnolokezFelosti 150-180dana. Koren blago

zailjen, repasi, duine oko 20 cm , tamnonarandasle bojc, mase oko 250 g.
Pogodac za indusirijsku premdu i zimsku potrolnju,
Nantes SP 'JO . Duina vegetacije do tehnoloke zrelosti oko 120 dana.
iljke visine oko 3 0 cm , form ira d o s u uspravnu rozetu tia. Koren zade>
bljao, sa zaobljenim vrhom , duine 13-15 cm, debljine o k o 3 cm . mase 50-60
g, suve materije u tchnolokoj zrelosti oko 14%, svetlonarandaste boje.
Sorta toleramna prem a iruleu koiena 1 nekrozi nadzemnog ela.
Sortna komisija M inistarstva za poljoprivredu nae zemlje od 1994. pa
zakljuno sa 2006. god. dozvolila je gajenjc stranih hibrida mrkve:
Fedora (1994). Berijo (2000). erlanda (2000), Bureau (2000), Fonta-
na (2000), Futuro (2000), M erida (2000), M akum (2000), N airobi (2000),
N antes-Turbo (2000), Napoli (2000), Narbonne (2000), Bolero (2001), Tagus
(2004) i sorti mrkve;
Jaba (2000), O rinza (2000). Samsan (2000), Vitalonga (2000) Nantida
(2004) i Chambor (2005) - kao pogodnu za postmu sadnju. M acstro (2005),
N anda 2005), Tempo (2005), Kabana (2006).

G a je n je m r k v e u s t a k l e n ik u - p l a s t e n ik u

Najvee koliine mrkvc proizvode se na otorenom prostoru, a vrlo ma-

lo u zatienom.

Isborpreduseva. M rkva se moe vratiti na isto 2em!jite nakon 4 -5 go-

Jina. Dobri predusevi su boranija. paradaj2 , krastavci, kupus, krom pir i pa-
prika. Prednost iieba dati onom preduse\-u koji je dubren stajskim ubrivom,
ali dobrisupred u sev i i strn aita ako se poizvodnja organizuje na otvorenom
prostoru.
M rkvi su poeljni suscdi cm i i beli Juk, praziluk, rotkva i rolkvica.
Obrada zemljita. Posle skidanja preuseva zemljite se zaore na dubi-
nu od 30 do 40 cm, a potom povrSinski pripremi i zaseje.
Ako se proi2 vodnja organizuje na otvorenom prostoru, onda se obavlja
zimsko oranje u toku oktobra ili novembra n a dubinu od 30 do 40 cm, a u pro-
lee se vri povrinska priprema zem ljiu.
Predselvcnom obradom zemljita treba stvoriti ravno, rastresiio, vla-
no, toplo i od korova isto zemljite.
ubrenje. Z a 1 0 1 korena m rkve iznosi se iz zemljita 34 k g azota (N),
10 kg fosfora (P2O 5) i 50 kg kalijum a (K^O), a prem a Becker-Dillingen-u za
226

prinos mrkve od 30 t/ha utroi se 95 kg-lia azota (N), 40 kg/ha fosfora (R2O5)
1 150 kg/ha kalijuma (K>0).
M rkva ne podnosi direktno dubrenje stajnjakom, te se ta mera i2ostav)ja.
Najsigum ije je kada se kolidina ubriva odreujc na osnovu hemijskih
anaJiza zemljita. U nedostatku analiza orijemaciona nomra za stodnje plod-
na znlji5ta je 80-140 kg azota (N), 60-120 kg fosfora (P2O5) i 120-180 kg
kalijuma (K20 ) po hektaru.
Dve treine fosfom ih i kalijumovib dubriva treba uneti pod osnovnu ob-
radu, apreostali deo fosfom ih i kalijumovih sapolovinom azolnih sapovrin-
skom pripremom zemljita. Druga polovina azotnih ubnva slui za
prihranjivanje.Treba koristiti amonijana i nitratnaubriva. Pretcrano velike
koliine azotnih ubriva mogu ncgativno uticati, je r moc doei do poveanih
ostataka nilrata i nitriU u jestivom delu proizvoda to je negativno.
Suibijanje koro^v. Pored mehanikog naina suzbijanja, obradom i pri-
premom zemljita, korov se moe suzbiti i hemijskim srcdstvima, bilo prc ili
posle setve ili nakon nicanja uscva.
Tretiranjepre setve vri se nakon povrinske pripremczemljiia. koje se
isprska rastvorom herbicida (upilan E 48, T rcflan Ec 48 i dr. u dozt od oko
2 Idta sa 800 litara vode). Odmah nakon primcne s^edslvo se setvospremaem
unosi u povrinski sloj zemljita.
UkoJiko se planira suzbijanjc korosa nakon selve, onda to Ireba uiniti
pre nicanja useva prskanjem povrine zasejanog zemljita nekim od berbici-
da, c a primer afaionom u dozi od 2 do 2,5 kg po hektaru.
Ako usev nije trctiran u prethodna dva roka, onda se lo moe uinti ka-
da biljke dobtju dva-tri lista (afalon 1,5 l/ha).
Setva. M rkva se moe sejati na dva naina: runo i masinski,
Runa setva obavija se na manjim povrinama. Prvo se otvore plitke
brazdice i u njih $e runo rasporeuje seme na nekoliko ceniimeiara (4 do 8
cm) i!t se postavlja papimata traka sa semenom. a zatim se prcpokrtje sitnom
zemljom debljice 1 do 2 cm,
M ainska setva se izvodi specijalnim mainania. One mogu biti jedno-
rede ili vierede.
Setva se moc obaviti na ravnoj povrini ili na rzdignutim lcjama.
M rkva se seje poev od raitog prolea pa sve do juna (otvoten pix>slor),
a u 2aticnom prostoru u toku zimskog perioda, to zavisi od duine vegeta
cije sorte i planiranog vremena prisrizanja.
Seme se polate u redove na meurednom rastojanju od 4 0 do 50 cnv
Moe sc sejati i u trake saetiri ili estreda, Rastojanje u redu jc 6-10 cm, du-
bina setve d o 2 cm . Polrebna koliina semena j e 4 - 6 kg/ha.
 227

Poto m rkva sporo nie, praktikuje se da se zajeno s njom poseju sala-

ta, spana ili rotkvice, je r ranije niu. Tim usevima obelee se tedovi, to omo-
guuje da se izvee meuredna obrada zemljita pre nego Sto mrkva nikne.
Kasnije te biijke pokazivae*' rreba ukloniti.
Proreivanje. im se ukau redovi biljakapristupa se meurednom kul-
tiviranju. Kad biijke dobiju 3 -4 Hsta, potrebno ih je prorediti, a zemtjite na-
vlaiti.
Navodnjavanje. Sve korenjae zahtevaju dosta vtage, zbog toga je p o -
trebno usev mrkve obilnije navodnjavati.
Phhranjivanje. M rkva seprihranjuje pre navodnjavanja iii istovremeno
sakultiviranjem . Prvo prihranjivanje izvodi se sa 1/4 planiranih koliina azot-
nih ubriva (20-30 kg/ha azota) kada usev dostigne visinu 10-15 cm, a drugo
sa preostalom 1/4 azotnih ubriva kada su biljke visoke oko 30 cra.
Kultiviranje. D a bi zemljite stalno bilo rastresito, treba ga kultivirati
viSe puta. Broj kultiviranja i okopavanja usevazavisi od zakorovljenosti ze-
mljita, pojave pokorice i sl.
Berba - vaenje korena. Manje koliine korena mrkve, gajene u zati*
enom prostoru, vade se kada biljke dostignu zadovoljavajuu debljinu kore-
na, tokom cele vegetacije, a na ovorenom prostoru u oktobru i novembru.
Prinos: 20-30 t/ha.

CELER - Apium graveolens L .

Celer je dvogoinja dikotilna biljka. U prvoj godini form ira rozetu li-
a sa zadebijalim korenom , a u drugoj razvija siablo koje donosi cvetove,
plodove i seme.
Celer j e vrlo cenjeno povre, Koristi se zadebljali deo korena (korenja
var. rapaceum), zatim Hst (liar var. secalinum) i mesnata, iroka i jed ra li-
sna drka (rebra var. dulce).
Sva tri vaiijateta celera razlikuju se kako po jestivom delu biljke, tako i
po hem ijskom sastavu.
Hranljiva i lekovita vrednostceleraje izuzetno cenjena. Ima oko 15% su-
vih materija, o d ega najvie eera i vitamina. Sari najvie vitamina C, ma-
nje karotina i vitamine grupe B (B j, B^\ vjtamfne K i E.
Eterina ulja ine g a poznatom lekovitom biljkora, naroito z a obolje-
nja bubrega i ivaca. Napitak od lia natoito jepogodan za leto, je r gasi e.
Ako se ujutro, posle doruka, pojede nekoliko listia celera sa malo soli, e
se nee oseati celog dana, bez obzira na visoku temperaturu.
22$

O d mineralnih materija sadri sumpor, natrijumove soli. bakar i jod. Te

materije su dragocene za dobro varenje hranc u Ijudskom organizmn.
Nekj smatraju da celer treba koristiti za leeoje astme, katara plua, pro-
muklostl. oervnih bolesti, bolesti mokianih puteva i bubrega, gihla, rcume, vo-
denc bolesti, gojaznosti, za poboljlanje apetita i olkianjanje smetnji u varenju.
Prema narodnoj medicini, aj od iista celera (na litar vode 4 0 g isecka-
nog lista celera) smatra se lekom za reumu. Pije se u vie navrata u toku dana
nekoiiko nedetja, Jestivi deo korena ima veu energetsku vrednost (132 kJ) u
odnosu n a list, ali 2ato im a nekoliko puta manje vitamina.

VANIJE BOTANIKE OSOBINE

C e lerje u poetku svog razvojakoren sa veim brojem ila i ilica do-

brc ustsne moi hranljivih materija. Pod uticajem novostvorenih maierija ko-
ren 2adebljava narofiito kod var.korenjaSa. O n poprim a okruglast oblik sa
razvijenim donjim bradastim ilama. Zadebljao koren moe imati 0,5 do 2 kg
i n a glavi nositi monu rozetu lia. ICod ostala dva varijeteta, liara i rebra-
a, koren nije izrazito zadebljao. ali zato ima razvijeniji nadzemni deo. Kod !t*
ara listovi su brojoiji. vei, a kod rebraa su naroito debele i due lisne
drke
U drugoj godiui proizvodnje iz glavekorena izrastaju cvetonosna slabla
na kojim a se foTm iraju titaste cvasti koje donose plod i serne.

USLOVI USPEVANJA

C elerjeb iljk a kojadobro podnosi niske temperature. Seme klija ve na

temperaturi od 3 do 4C, a optimalna temperatura za klijanje i porast je I$-
20C. Miae, tek iznikle biljke izdiavaju mrazeve od -5 do -b C , a odrasle
do -$ C . N a temperaturama iznad 30C, u2 eftcit vlage, biljke se slabo raz-
vijaju i postepeuo se suse.
Celer spada u biljke dugog dana. Zahteva dosta svellosti. Pri nedostat-
ku svetlosti smanjuje lisnu povrlinu u korist lisne drke. Kao dvogodinja ko-
renasta biljka, aJco ne proe stadijura jarovizacije - oe donosi plod, onosno
seme. Jarovizacija traje 10-25 dana, pri temperaturi od 4 do 10C.
Takoe, celer trai i doata vlage (vazdune 70-80% i zemljine 70%
PVK), Samo uz obilno navodnjavanje m oe $e ostvariti visok prioos i dobar
kvalitet.
Najbolje uspeva nadubokim . plodnim i strukturnim zemljitima, sa pH
oko 6,5. N a tekim i suvie vlatnim zeraljitima daje slabtje rezuitate,
 229

SORTE CELERA

A labaster . Srednjestasna prinosna sorta. Im azadebljali koren, okrugao

do malo spJjoten, svctJobele boje, rozetu jak o razvijenu, uspravou, a listove
dosta izdeljeoe i nazubljene.
Praki. Kasnostasna i prinosna sorta. Ima koren krulkastog oblika spo-
Ija tamne boje, a unutra bele. Lisna ro zclaje velika i uspravna. Listovi su na
dugim drskama i jako urezani.
Deukates, Srcdnje rana sorta. Koren je okruglastog oblika, belog, krtog
mesa. Lie kratko i neno.
LfAA. U naoj zcmlji gaje se dom ae populacije celera lisare. One
formiraju veliku rozetu lia. Listovi su dugi, tanki, tamnozelene boje.
Rlbra S. Sve inostrane sorte svTStavaju se u dve grupe: ute i zelene. One
formiraju jak u rozetu Hla sa izrazito ebclim lisnim drlkama.
Savezna sortna komisija nase zemlje priznala j e mati broj kako doma-
ih. tako i stranih soni celera, svega Iri, a to su:
- iz nase zemtje FELON (2000);
- iz SR N em ake DOLVI (1979) I VOLTREFER(1982).
Sve tri priznate sorte pripadaju varijctetu k o r e D ja a .

G a je n je c e l e r a u st a k l e n ik u - p l a s t e n ik u

Celer se malo gaji u zatienom prostoru. Uglavnom se to ini c a otvo-

rcnom prostoru. O vde e se ukratko rei najvanije o tehnologiji celera u za-
Itienom prostoru.
Izborpredusevo. Celer na isto zemljite moe doi najranije nakon 3, a
poeljoo je posle 4 -5 godina. Kao dobri predusevi. u zaitienom prosloru,
smatraju se boranija, paradajz, paprika, lukovi, kupusnjae, a na otvorenom
prostoru vreaste biljke (krastavac, lubenice i dinje) i krompir.
Obrada zemlji&ta. Ako se planira zasnivanje proizvodnje u zastienom
prostoru, obrada zem ljilta se obavlja po skidanju prcthodnog useva na punu
dubinu (30-40 cm) i odmah $e pristupa povrinskoj obradi.Ukoliko se plani-
ra rana setva-sadnja po kombinovanom nainu u plastenicima i na otvorenom
prostoru, onda se duboko jesenje oranje ostavlja da prezimi u otvorenira bra-
zdama i u m artu se v rii povrinska priprema zemljista.
230

ubrenje. Prioos od 101 cclcra iznosi iz zemljita 4 0 kg azota (N), 10 kg

fosfora (PjO ^) i 80 kg kaiijuma (K^O).
Celer ponosi ubrenje kvalketnim stajnjakom. Norm a se kree izme-
u 30 i 40 t/hau O d mineralnih ubriva treba uneti 120-140 kg azota (N), 90-
100 kg fosfora (P2O 5) i 120-160 kg kaJijuma (K20 ) po hektaru.
Stajnjak i 1/3 fosfom ib i kalijevih ubriva trcba uneti pod osnovnu ob>
radu, a 1/3 fosfom ih i kalijumovih sa U2 azotnih sa povrinskom pripremom.
Druga polovina azotnih i 1/3 PK ubriva slui za prihranjivanje.
Pm izvodnja rasado. Rasad se moc odgajitj u toplim lejama u roku od
oko 4 0 dana. Za hektar useva potrebno je oko 65 m2 Seja rasada. N a mJ leje se*
je se oko 2 g semena. N cga rasada izvoi na uobiajen nain.
Sadnja. Rasad se sadi na proizvodo mesto u zatienora prosloru u toku
planiranog zimskog perioda. a u plastenike u toku febniara i marta, dok j e $e*
tva n a otvorenom prostoru u martu i pocetkom aprila. Celer korenja sadi se na
rastojanju 40-50 x 20-30 cm, rebra na 30-40 cm, a liarna 40-50 x 10-15 cm.
Popunjavanje praznih mesta. Nekoliko dana posle sadnje rasada na traj-
no mesto treba izvriti popunu praznih mesta. To se radi kada j e zcmljite do-
voljno vlano, je r je tada prijem bolji.
Okopavanje. Ova m era se izvodi u vie navrata, obino zajedno sa dru*
gim kulliviranjem i prihranjivanjem sa planiranom koliinom azotmh i PKu*
briva (60-70 kg/ha), a kod celera liara posle skidanja svakog otkosa.
Naw dnjavanje. Kod proizvodnje celerau zattenom prostoru vianost
zemljita mora se odravati putem navodnjavanja. U tom e se ne sme zakasni-
ti, je r izgubljena vlanost zemljila. a zatim navonjavanje veim koliinama
vode dovode do pucanja zacbljalog dela korena.
Blaniranje. Beljenje lisnih drki primenjuje se kod celera rebrasa na
oko 15-25 dana pred bcrbu. i to tako to se u vie na\xata lisne drke ogrmi ze*
mljom sve do lisne ploe ili se omotavaju papirom, cmom folijom i sl.
Berba. Prvo se skine lisna masa nekoliko centimetara iznad glave kore-
na. L ist se moe osuiti i k o m titi kao zain. Zatim se koren vadi runc i od-
mah priprema za trite.
Lisnati celer bere se koepjem nadzemnog dela biljke u dva-tri navrata
u toku vegetacije,
Celer rebra bere se takode u vie navrata. Skidaju se spoljanji listovi
tako to se posebno odvajaju Hsrve drske od lisne ploe. Lisne drke se pove-
zuju u snopie i tako plasiraju na trzite.
Prinos ceiera liataje 7-10 t/ha,rebraa 10-12-15 t/l\a i korenjaa 30-
40 t/ha.
 231

TETOINE I BOLESTI MRKVB, PERUNA I CELERA

I NJIHOVO SUZBUANJE

1. tetoine

Crna RBpina va (Apkis fabae). C m a repina va je tamnoelene boje, ve-

liine 1,5-2,5 mm. Postojekrilate i beskrilne forme. L arvaje tamnozelene bo-
je , ovalnog obiika. Prezim ljava u oblilcu jajeta n a visegodinjim btljkama. U
toku godine ima vie geueracija (15-18).
M rkvu i perun esto napada. Napadnuto lie se kovrda, savija, zao*
stajeu poraslu i biljke se postepeno sue. tete nanosi sisanjem sokova iz li-
a. Prelazei sa biljke na biljku lisne vai prenose virusna oboljenja sa
obolelib na zdrave biljke.
Suzbija se nekim od hemijskih preprata (Talstar-10, A ctellic-50, Voiej,
Konfidoi, Actara i Mospilan 20 SE i dr.). Sredstva upotrebiti prema uputsrvu
pioizvoaa,
M rki'JNa muva (Psila rosae). Mrkvina muva ima cm o telo, na sredini su-
eno, sa smeom glavom, veliine 6 - 8 mtn. Raspon krila jo j j e 10-12 mm.
Laiva je sjajnobeliasta sa suenim piednjim i zatubastim zadnjim delom i
moe da dostigne duinu do 8 mm. Jaje je beliasto i izdueno.
Im a dve generacije godisnje. Prezim ljava u stadijumu lutke u zemlji.
Pojavljuje se poetkom maja, pari se i enka polae jaja n a vrhu korena mr-
kve ili u njegovoj blizini i larve se odmab ubuuju u koren, paavei hodnike
raznih duina i pravaca, te na taj nain ometaju biljku u porastu, a i zagauju
jestivi deo biljke. Napadnute biljke menjaju boju lia preteno u Ijubiastu,
pa u utu i u a kraju se sasuuju.
Larve se m ogu unititi hemijskicn prepaiatim a (Taistei, Posse, Actara,
Mospilan, Volej i drugi teni insekticidi) pre njihovog ubuivanja u koren.
Ako se primeti kod manjeg b ro jab iljak a promena boje lista, te biljke treba
poupati, izneti izparcele i unititi, tme e se smanjiti napad u narednoj ge-
neiaciji.

2. B olesri

P eoavost usta celera (Seploriu apii). Bolest napada Iisne delove bilj-
ke. Prvo se pojavljuju ukaste, a zatim m rke pege sa zagasitom ivicom. Pe-
ge se spajaju, list se kovrda i sui. Pege se pojavljuju i na lisnoj drci i na
granatom stablu prilikom proizvodnje semena.
232

U okviru pega stvaraju $c rasploni organi parazita (piknidi sa piknospo-

rama), koji se pod uticajem vlage i toplotc oslobaaju i tako raznose na vee
prostore irei bolesL
Prezimljava u obliku piknospora koje se nalaze na semenu, kao i formi-
ranim rasplodnim organima na biljnim ostacitna.
Bolest se prenosi i semenom.
Obolele biljke zaostaju u porasrn, menjaju boju lista, asimiiacija se sma*
njuje, biljke se sasuuju, a prinos je neznatan, kvalitet pogoran.
M ere borbe za suzbijanje bolesti obuhvaiaju korisenje zdravog seme-
na zazasnivanje rasada, kidanjc i untStavanje zaraenib listova a prijaem na-
padu tretiranje (prskanje) biljaka odmsh ih treba pokidati i uniititi, a kod jafieg
napadabiljke iretirati (prskati) sa bemijskim prcparatim ana bazi bakra - Ku-
proksat iii Funguran.
***

Mrkvu, perun i celer mogu napadati i druge bolesti koje meutim ret-
ko nanose vee Stete:
Pf&JGAVOST u s t a m r k v (AUemoria dauci). Javlja se na liu u obliku
mnogobrojnih pega u kojim a se obrazuju organi za razmnovanje pomou ko-
jih $e bolest odrava i iri u toku vegetacije,
Ova bolest se retko pojuvljuje, aK kada se pojavi moe naned velike tete.
Preparati koji se koriste za zatitu celcra od pegavosti lista treba koristi-
li i za zatitu mrkve.
(Erisipha umbeUiferarum). I ova se
P e p e l n i C a l is t a m j u c v e l p e r 5 u n a
bolest retko javlja, aii kada se jav i m o ie naneti ogromne tete, je r zahvati ve-
liki deo lisne po v riue i koja dobija beliastu prcv laku (kao d a j e zaprae n a be-
lim prahom) u kojoj se nalaze rasplodni organi preko kojih se bolest odriava
i iri.
U sluaju pojavc pepelnicc usev treba isprskali nekim od preparaia kao
to su: Rubigan, Anvil, TiJl, Topas, Trifmine, Stroby, Sistone i drugi koji sc ko-
risate za suzbijanje pepelnice.

V lR L iSN E BO LST I

Virus MOZAIKA U*MLA MkJCVE. Lie napadnuto ovim virusom postaje

utozeieno, a u udruenom dejstvu tog i nekog drugog virusa dobija arenilo
i biljka krljavi. zaostaje u porastu, povoljan prinos izostaje.
V u u 8 sc odrzava n a korovskim biljkama tira, kao i na biljkama mrkve
za prozvodnju semena. Sa tih biljaka lisne vai prenose virus na zdrave bilj-
ke ugroenih vrata.
 233

Mere za suzbijanje: obuhvataju unitavarye korovskih biljaka i Jisnih

vai kao i uklaojanje biljnih ostataka zaraenih virusima.
VlRus m o zaika cklera. Ovaj virus podjednako napada celcr i nukvu. Na
lilu celera izazivapromene tipa mozaika. Lie se deformie, a biljka zaosta-
je u porastu, prinos se znatno smanjuje. a kvalitet pogorava.
Meutim, na zaraenom liu mrkve pojavijuju se hlorotine pege. io
se naroito ispoljava na mladom liu.
Ovaj virus se odrava iz godine u godinu na korovu tira kao i n a semc-
njaama celera i mrkve, a u toku vcgetacije lisnc vai ga ire sa zaraenih na
zdr&ve biljke.
Mere borbe su istc kao i kod prethonog virusa (unitavanje korovskih
vrsta iz porodice tira, unitavanje lisnih vai, sakupljanje i unitavanje zara-
enih korovskih biljaka).

P E R U N - P e tr o s e lin u m h o r te n s e H o ffin . L.

Perun je dvogodinja biljka. V prvoj godini obrazuje lisnu rozetu i za-

debljali koren, a u drugoj fonniracvetonosno stablo i donost seme. Oaje se dva
botanika varijeteta: liar (var. foliosum ) i korenjak (var. tuberosum).
U ishrani se koristi zadebljdi koren i lie pcruoa. Korcn se kuva i do-
daje supam a i konzervama, a svee He se koristi kao zain.
Jelovnik savremcne domaice n e da se ni zam isliti bez peruna. Ima
krakteristian miris, pa je izvrstan zain u skoro svim jelim a. Bogat je vitami-
nima, pre svega provitaminom A , vitamjnom C, grupom B, i karotenom. Po-
zaiatje koo izvanredan diuretik. Pomae iztuivanjumokrae i $oli izbubrega.
Smatra $e d a povoljno utie na cirkulaciju i ienje krvi( ublaavanje bolo-
va, umlrcnje ivaca, otklanjanje nadutosti, zatim protiv bolesti bubrega, mo*
kranih putcva, beike, protiv upalc oiju, eerne bolesti. kao i u leenju
vodenc bolesti.
Perun treba koristiti maksimalno u sveem staoju, naseckati ga i obit-
no posuli po svakom jclu pre serviranja.
Najbolje se koren i list peruna uva ako se zamrzne, a moe se osuiti
i koristiti kao zacin.

Va n ije b o t a n i k e o s o b in e

Koren persuna je vretenast i jma dobru mo u s v a j a D j a h r a n l j i v i h matc*

rija. Stablo j e v r l o kratko u p r v o j godini proizvodnje i oa sebi nosi r o z e t u li-
234

a koje se o&Jazi na dugakim drkama. U drugoj godini form ira se cvciono-

sno stablo n a ijim vrhovima se formiraju iitaste cvasti koje donose seme,
Koren peruna sodri u proseku 85,08% vode, 3,66% beianevina,
0,72% masti, 0,75% eera, 6,69% bezazotnih ekstraktivnih materija, 1,45%
ceiuloze i 1 ,68 % mincralnih materija.

USLOV1 USPEVANJA

Perun je biljka umerenog klimata. O tporanje na niske temperature. Se-

m e klija ve na tempemturi od oko 18C. Optimalna lemperatura za porast je
15-20*C. M lade, tek iznikle biljke, izdriavaju mmzeve od -10C, a odmsle i
znatno nie (-20C ), p a je stepen prczimljavanja visok. Temperature preko
30*C> uz dcficit vlage, letne su.
Pereun spadaubiljke dugog dana. Ne podnosi zasenjivarye. Kao dvogo-
dinja korenasta biljka, ako n e proe stadijum jarovizacije - ne donosi seme.
Jarovizacija traje 4 0 -8 0 dana pri temperaturi od 10 do 15C.
Zahteva dosta vlage, naroito u prvim fazama razvoja, dok se biljkc ne
ukorene. Ukoliko suu prate visoke tetnperature, koren i lic e biti grubi.
Perun najbolje uspeva na dubokim, pJodnim i struknjmim zemljitima
ija pH vrednost m oe da se kree od 6 do 8 , a opiimum je 7. N a tekim i su-
vie vlanim 2em!jitima nicanjc je oteano, je r se stvara pokorica, a osim to-
g a i koren se rava.

SORTE PERUNA

D om ai Sortaaulohtonog porekta. Koren tanak, eso ravast. Li-

uS A Jf.
sna masa bujna na dugim drkama (oko 2 0 cm).
M , Izraen tip liara. Lisna rozetaje poluuspravna. Listovi tam-
o sk aau s

nozeleni, sitoo narezani, naborani, kovrdavi. duine oko 15 cm , irine oko 12

cm. Drke su tanke i kratke.
D Listovi bujni nakratkim drkama. Koren konosan, duzine 15-20
elta.
cm , malo prstenasL svetloute boje. Kasna i pnnosna sorta.
N o nplu s u u, Srednje rana sorta liara. Listovi bujni, brojni, dosti-
&a
u visinu do 40 cm, nose se poluuspravno. Koren osrednje razvijen, duine
do 2 0 cm i m oc se koristiti u ishrani.
BORDonSKi. Listovi dugi, nose se u kosom poloaju. Koren dobro raz-
vijen \ pnnosan.
 235

B b k u n s k i s r e d n j e d u g k Duuia vegctacijc do tehnolokc zrelosti kree

sc od 150 o 160 dana. Rozcta liia bujna, poluuipravna, sa oko 20 Iistova. Li-
sne <3rke kratke. Koren dug, konusnog oblika, dobrog ukusa. Prinosna sorta,
D Formira rozetu lia visoku 5 0 -6 0 cm. Koren lq>, dugaak
eu k ates.
toko 25 cm), beo i gladak. Najboljc efekte daje na plodnom i lakom zemljitu.
U Centru zapovrtarstvo u Smederevskoj Palanci stvorenaje ipriznata
sorta timi peruna tipa korenjaka (2000), koja je vrlo prinosna i kavtitetna, i
sorta tipa liara (2004), a Institut za ratarstvo i povrtarsrvo u N ovom Sadu
stvorioje sortu N S-m otski (2003) visokihproizvodnih osobina_Ove novopri
znate sortc svakako e potisnuti mnoge odomaene i priznate sorte.

G A lE N iE PERUNA U STAKLENtK U-PLAST ENIKU

Obrada i ubrenje zemljita, Izbor zemljita, preduseva, kao i obrada

zemljita za perun isti su kao i za mrkvu.
E>ubrenje. Za prinos od 10 tona peruna biljka usvaja iz zcmljita 30 kg
azota (N), 10 kg fosfora (PzOs) i 40 kg kalijuma (K jO). 2 a dobru ishranu bi-
Ijaka peruna, uprvoj godini proizvodnjc* potrebnoje obezbediti putem mine-
ralnib ubriva 80-120 kg azota (N), 80-100 kg fosfora (P jO?) i 100-140 k g lta
kalijuma (K ;0). Ako se proi2 vodi perun liar, onda sc uzima gornja kolil-
na azota, a donja ako se radi o korenjau.
Pod osnovnu obradu zemljita unosi se 1/2 fosfora i kalijuma, pod po-
vrinsku prtpremu 1/4 lih hraniva zajedno sa 1/2 azota. OstaUk dubriva daje
se u dva ili tri prihranjivanja.
Serva. Perun se seje na pripremljeno znljite u rano prolee, a u topli-
jim delovima zemlje i u toku jcseni, a u zastiennim prostorima u loku zim-
skog perioda. Liar se scje na mcurednom rastojanju od oko 20-30 cm, a
korcnjak na oko 30-40 cm. Scme se polae na dubinu oko 1-2 cm. Potrebna
koliina semena krce se izmeu 5 i 6 kg/ha, a kod liara ak do 10 kg/ha.
S obzirom na to d a perun sporo nie, praktikuje se da se sa perunom
poseje malo salate ili rotkvica, je r t i usevi brzo nio pa e pokazivali pravac
redova, tako da e se moi obavljati kulttviranje medurednog prostora dok
osnovni usev ne nikne.
Nega itseva. Kada se ukau redovi biljaka, treba obaviti kultiviranje zc*
mljita, proredivanje i okopavanje biljaka. Kada uscv nikne, pojave se koro-
vi. Ako se nije tretiralo protiv korova, njivutreba oprskati afalonom u dozi od
dva litra po hektaru. Do prvog otkosa, ako &e radi o liaru, obino se izvede
dva-tri kultiviranja. a kod korenjaka nekoliko puta vie do momenta vaenje.
236

Kod li&ara posle svakog otkosa izvodi se ptihranjivanje i jedno kulti

viranje kada biljke dostignu visinu o d oko 20 cm. Isto tako trebaoprskati usev
agrostemmom (300 g/ha) radi ubrzanog porosta lisne m ase i korena.
Kod peruna korenjaka prihranjivanje se obavlja u dva navrata, i to pr-
vo kada biljke dostignu visinu 1520 cm , a drugo p n poetku jaegzadeblja-
vanja korena.
Ukoliko postoji mogunost za navodnjavanje. dobro je to uiniti u viie
navrata, a kod liara i nakon svakog skinutog otkosa.Ostale tehnoloke me-
re izvode se na uobiajen nain.
Berl>a. Perun liar u m alim vrtovima bere se neprakidno, a na veim
povrinam a 3 -4 puta se kosi iznad glave korena 3 -5 cm , sui i prerauje.
Koren $e vadi na isti oain kao i mrkva.
Prinos korena 20-30 t/ha, a lia 10-15 t/ha-

P A S T R N A K (P A K A N A T ) - Pastinaca sativa L.

Pastmak je cenjena korcnasia dvogodinja bitjka. U prvoj godini kori-

sti se zadebljal koren, a u drugoj godini donosi seme. Pastmak ima veu hran-
Ijivu vrednost od mrkve.
U ijudskoj ishrani vaan j e zbog hranljive vrednosti, je r ima visok sadr-
aj ugljcnih hidrata, dosta vitamina i minerala. Najzasiupljeniji su vitamini E
i C , B j i Bt . a u m anjoj m eri i ostali. O d mincralnih matcrija najvie ima ka-
lijuma, 5to je od posebnog fiziolokog znaaja. Narodna medicina ga prepo-
ruuje za otvaranje apetita, leenje proliva, bolesti jetrc i slezine (kuvan sa
medom), za stom ane bolesii (kuvan sa mlekom), protiv parozita u organi-
zmu, protiv nadimanja stomaka i 2 a razne rane (sitno istrugan i pomean sa
medom).
Ima sladunjav zadcbljali koren. Kuvanjem se moc dobiti vrio ukusna
marmclada, asuenjem i mjevenjem dragocen dodaiak hlebu. Nemake doma-
ice izdrobljeno seme koriste kao dobar znin raznim saiatama i jelima.
Zato pastrnak ide u rednajvrednijih povrtarskih vrsta.

VANIJE BOTANIKt OSOBINE

Pastm akim a vretcnast koren. Glava korenapredstavlja kratko stablo pr-

ve godine. a u drugoj form ira cvetonosno stablo. Ono nosi titaste cvasti, ko-
je donose plod, odnosno seme.
 237

Koren pastm aka sadri 16,8% suvih materija, od ega 1,1% belanevi-
na, 0,3% masti, 11,7% bezazom ih ekstraktivnih materija. 1,4% celuloze i
2,23% mineralmh materija. Ima energetsku vrednost 296,6 kJ, a bogat je i ka-
iijumom, a manje ostalim clementima.

U S L O V f USPEVAN/A

P astm akje korenastabiljkaotpom a na hladnou, p a se moc ostaviti da

prezimi i na otvorenom polju, U naim krajevima dobro prezimljuju ne samo
potpuno obrazovani zadebljali koreni (prolena setva) ve i mladi koreni iz
postm e i jeseuje serve. Jai mrazevi delimino otete nadzemnu lisnu masu.
Seme klija na 13C, a optimalna temperatura j e oko 18C> a za razvoj
10-20*C. Izdri niske lemperature do -!5C .
Pastmak spada u biljke dugog dana, Trai dosta svetla. D a bi biljka do-
nela plod u drugoj godini, treba da proe sladijum jarovljenja pri temperaturi
od 10 do 15C u loku 45 dana.
Ima umerenc zahteve u pogledu vlage. Ukoliko nem a dovoijno viage u
toku vegetacije, a naroito pri formiranju korcna, dobice se sJabiji kvalitet ko-
rena i maoji prinos.
Poto kJija sporo (10-15 dana), ncophodno je a p o re d povoljnc tempe-
rature (preko 10C) i povrinski sloj zem ljiita bude dovoljno vlaan.
Zahteva duboko, struktum o, plodno zemljite. N a peskovitjm i lakim
zemljitima daje martjc prinose. Najpovoljniju pH vrednosl jc oko 6,5.

S O R T E P A S TR N A K A

Biljka srednje bujna. Koren zadcbljao, na preseku

P a n o n s k j Gl a t k i .
okruglasL konusan, duine 2 5 -3 0 cm . svetloute boje, lepog izgleda, inase
300-350 g, pogodan za industrijsku preradu I upotrebu u svecm stanju,
Srednje otpom a prema trulei korena i nekrozi nadzenmog dela.
D Formira krupan, konusan, gladak, beo, aromaiian i zade-
o m a io v g i.

bijao koren, duinc 20-30 cm. Pogodan je za gfljcnje u dubokim rastresitim ze-
mljitima.
Ima zadebljao deo korena oko 15 cm duiine, debljine 5 -8
P o l u d v g i.
cm, konusoog oblilca, bele boje, dobrog ukusa. Formira malu, ncnu rozetu. Po
duini vcgetacije to jc rana sorta.
238

PoDRAtTON b u e u . Sorta koja formira konusan gladak koren duine 25-

28 cm sari o 22% suvc materije i dajc prinos od oko 40 t/ha.
I vem (Evesltam). Englcska sorta, form ira konusni, bledoulu zadcblj*-
11 korcn, duine oko 25 cm. Srednjc rana i prinosna sorta.
Sorta Centra za povnarstvo iz Smederevske Palanke prizraia
B a l a &a n .
2004. god. kao vrlo prinosna i kvalitetna sorta.

G a je n je p a s t r n a k a u st a k l e n ik u - p l a s t e n ik u

Izborpreduseva. Pastm ak na isto zem ljitem oe doi nakon 3 -4 godi-

ne. Dobri predusevi su boranija, paradajz, kupus. krompir, paprika, a na otvo-
renom poljii leguminoze, krompir i vreaste biljke.
Obrada zemljita. Duboko zimsko oranje izvodi se rta 3 5 -4 0 c m u tjh
ku jeseni, a povrtnsfci se priprema neposredno pre setvu.
ubrenje. Pastm ak j e veliki potrola hranljivih materija. N e ubri se
stajnjakom, ve mineralnim ubrivima. Uoosi se 100-120 kg azota (N), 80-
100 kg fosfora (P2O5) i 120-140 kg kalijuma (K2O) po hektaru.
Mineralna ubriva treba dali tako Sto e s e 1/2 fosfom ih i kalijumovih
ubriva uneti pod osnovnu obradu, a 1/4 fosfom ih i kalijumovih 5 jednom po-
lovinom azotnih sa povrinskom priprem om zem ljilta ili startno. Druga polo-
vina azotnih i 1/4 PK ubriva slui za prihranjivanje u dva-tri navrata.
Setva. Pastmak se najvie proizvodi na otvorenim prostorima, malo a
zatienim uslovima. Ako se proizvodnja zasniva n a otvorettim prostorima se-
je $e rano u prolee, im dozvole vremenske prilike. Najee u martu. Ako
se proizvodi u zatienim uslovima onda $e serva obavlja u zimskom perioda
(januar-februar).
Seje se u redove na dubinu do 2 cm. na meurednom rastojanju od oko
30 -4 0 cm , a u redu n a 8-10 cm , ali moe sc sejati i u trake sa etiri ili Sest re-
dova. Rastojanje izmeu traka je 50-60 em, izmeu redova 2 0 -3 0 c m .a u re-
du 10-15 cm. Potrebna koli inasem eitaje4-6 kg/ha,
Kod nas se veinom gajc sorte domai dugi i panonski glatki.
Nega useva. im se ukau redovi biljaka sa 3 -4 lista, potrebno je izve-
sti meuredno kultiviranje i proredtii usev na definitivno rastojanje (10-15
cm). Usev se proreuje kada je zem ljiltc vlano da se ne bi oltclile biljkc ko-
je ostaju za gajenje.
Da bi sc dobto dobar kvalitet proizvoda, treba odrzavati vlanost zcmljt-
ta navodujavanjem. Prihranjivanje se izvodi pre navodnjavanja, zajedoo s
 239

kultiviranjem ili pre njega. Korisno je ako se usev poprska napoetku i $redi-
nom vegetacije sa 300 g/ha agrostemina, prinos e se poveati.
Kultiviranje i okopavanje useva izvodi se po potrebi, obino 2 -3 puta.
Berba. M anje koliine korena pastm aka se upaju, ili runo vade kada
biljke dostignu zadovoijavajuu veliinu.
Konana berba je u oktobru ili oovembru. Korenjae se vade runo ili
mainski - vadilicama.
Prinos: 25-30 t/ha.
240

V R S T 6 12 FAMIUJE BRASSICACEAE

R O T K V IC A - Raphanus sativus L. var. radicola

R otkvicaje jednogodiSnja biljka. Orvaje stara gajenakultura. Jestivi deo

(zsdebljaii koren) m aie j e encrgetske vrednosti (73,2 kJ), ali je bogat panto-
tenskom kiselioom (B5) i vitaminom C , a vitaminom U kao i ostaie korenaste
biljne vrste, Bogata je mineralnim materijama, naroito kalijumom, gvoem
i kalcijumom. Ljut ukus i specifian miris dobija iz organskih jedlnjenja bo-
gatih sumporom.
Z aljudsku ishranu koristi se zadebljali koreo od kojega se priprema sa-
lata, prijatnog osveavajucg ukusa. List se m oe koristiti kuvan (supe, or-
be), ali kod nas za to rnje stvorena n&vika.

VANJJE BOTANIKE OSOBINE

R o tk v k a ima osrednje razvijen korenov sistem koji ne prodire duboko

u emljite. Akumuiira novostvorene organske materije u gomjem delu kore-
na najee okruglastog oblika, prenika 2 -5 cra, bclocrvcne boje. U poetku
vegetacije nosi rozetu lia, a kasnije prorastaju cvetcmosna stabla i donose
seme. Zadebljali koren m o ie se koristiti do pojave cvetonosnih stabala.

USLOVI USPEVANJA

Rotkvica j e biljka koja ima umerene potrebe za toplotom i najbolje ra-

ste kad j e vrem e prohladno i vlano. KJija na 2 -3 C , a za uzgoj optimaloa
temperatura je 16-18C, aii izdri i temperature od - 3 do ~6*C.
Gaji se zimi uzaStienom prostoru, zatim rano u prolee i kasno u jesen,
kada je dan kra i, j er rotk v ica j e b iIjka dugog dana pa pri skraeno m danu ne
cveta, ve gom ilarezerve u koren. Meutim, kad nastanu dugi dani, ubrzo se
obrazuju cvetoncsna stabla i organi plodonosenja. Tada nastaju promene u za-
 241

ebljalom delu korena (hipokotil), lcojj postaje sonerast, suv i neprijatnog

ukusa.
Rotkvica ima umerene potrebe za viagom. Meutim, u nedoslatku vla*
ge slabo se razvija i zadebljali koren je loijeg kvaliteta, kao to pri preteranoj
vlazi i obilnoj ishrani koren dobija sunerastu sredinu.
Zahteva plodna, laka i peskovita zem ljita, slabo kisele reakcije (pH
5,2-6,8).

SORTE ROTKVICE

Beocradska . Sorta za ranu i jeseuju poljsku proizvodnju, Ima razvije-

nu poluuspravnu roetu. K oren jo j je okruglast, ovalan, mase oko 15 g, crve-
ne boje, izuzev donjeg dela, koji je beo. Meso korena je belo, ree ruiasto,
prijatnog ukusa.
S aksa (Saxa 7Yeib). Vrlo rana sorta. Ima delimino tamnozeienu rozetu,
koren loptast, blago ovalan. Meso korena je sono, belo, ree ruiasto. Po-
gona je za proizvodnju u toplim lejam a i staklarama.
Srie za berbu za 2 0 -2 5 dana raunato od nicanja biljaka.
L edena sveca. Formira zadebijali. izduen, vretenast koren bele bcrje.
Stasava za oko 40 dana.
N onplus vltra (Early scariet gfobe). Rana sorta. Ima grublje lie, ko-
ren loptast, intenzivno crvene boje, m ase 10-20 g.
L eda je sorta Centra za povrtarstvo u Smcderevskoj Palanci. Priznata
1995. godinc.
Verjva je novopriznata sorta (1998) Instituta za ratarstvo i povnarstvo u
Novom Sadu.
O d stranih sorti priznate su: N ovired(i995),R iesenbutter (1995), Jolly
(1998), Rossoa Punta bianca (1998), Sora (2002),Tarzan (2002).
Pored opisanih u proizvodnji se ire i neke druge sorte.

G a JENJE ROTKVICE U STAKLENIK.UPLASTENIKU

Rotkvica se moe uspeno gajiti u zatienim prostorima koji se zagre-

vaju tokom celogzim skog perioda. U objektima koji se n e zagrevaju (plasti-
ni tuneli) m oe se organizovati kasua jcsenja i rana prolena proizvodnja.
242

Treba koristiti sorte sa kratkom vegetacijom, je r sc rotkvica uglavnom gaji

kao predusev ili meuuscv {gajenje izmeu redova glavnog useva).
Obrada zm ljita . Osnovna obrada zemljita izvodi se na dubinu o d oko
30 cm i odmah se vri povrinska pnprem a. Povritinski sloj zemljita treba da
bude dobro usitnjen.
ubrenje. ZemljiSte 2a proizvodnju ro tk v icese ne ubri stajnjakom,
ve samo mineralnim dubrivom. Prema Becker-Dillingen-u, za prinospo t/ha
iz zemljita iznese se 55 kg azota, 15 k g fosfora i 40 kg kalijuma. Pod osnovnu
obradu zemljita unosi se 1/2 fosfora i kalijuma, pod povrinsku pripremu jed-
n a eelvrtina kao i 1/2 azotnih ubriva, a ostatak $e daje u vidu prihranjivanja.
Ako se rotkvica gaji u toplim lejama, onda se ieje pripremaju na uobi-
ajen natn, s tim da sloj nezgoroiog stajnjaka bude oko 20-25 cm, na koji
sloj se stavi mcavina zemlje dubine 15-20 cm.
Setva. Seme rotkvicc seje se sukcesivno svakih 7-10 dana. Obino se sa
sefvom potnje u drugoj polovini septembra ili poetkom oktobra, a zavrava
poetkom maja. Ukoiiko $e proizvodni objekti preko zime nc zagrevaju, rot-
kvicu ne ireba sejati u najhladnijem periodu (decembar-januar).
N ajbolji nain setve je u pantljikc sa 10-12 redova, sa rastojanjem od 10
do 15 cm izmeu redova i isto toliko u redu, a na dubinu do 2 cro. Semcrta je
potrebno 2 -3 g/m2, odnosno 2 -3 kglia,
Nega useva. Temperatura u objektu treba d a se kree izroeu 18 i 20C
za vreme sutianth dana i izmeu 12 i I56C za vreme oblanih dana. Zalivanjem
treba odrati vlanost zemljita n a 70-80% od poljskog vodnog kapaciteta.
Kada biljke budu u fazi dva Hsta, potrebno j e prorediti usev n a defini-
tivno rastojauje i prihramti ga sa 4 0 -5 0 kg/ha istog azota ili u kombinaciji sa
PK ubrivima {15 :15 ; 15).
Mere za suzbijanje tetoina, bolesti i virusa su kao i za ostale kupu-
snjae.
Berba. Rotkvica stie za berbu z a 25-30 dana nakon nicanja biljaka.
Prinos: 1-2 kg/m3 (8-12 t/ha).
 243

LUKOVIASTO POVRE
V rste iz FAMILUE A L L IA C E A E

C R N ILU K - Allium cepa L.

C m i luk gaji se dosta u svetu, a u naoj jem lji na oko 25.000 hektara.
Svrstava se meu najznaajmje povrtarske biljkc. O n je hrana, zain i lek. Ko-
ri$ti se u ishrani Ijudi svc, prcn ili kuvao tokom cele godine. Dok je m lad ko-
risli se cela biljna masa izuzev korena (ila), a kasntje sona lukovica koja se
formira pod zcmljom, kao podzemno stablo. Vclika je razlika izmedu mladog
i zrelog cm og luka u encrgetskoj vrednosti. M ladi luk ima 188 kJ a fizioI(ki
zreo 1,415 kJ, raunato za masu od 100 g. Isti je sluaj i $a ugljenim hidrati-
ma, kojih ima najvie u odnosu na suve materije, Belanevina i masti ima re-
laovno malo.
Ono ilo je u cmom luku najvrednije pored organskih jesu mineraJui $a-
stojci i vitamint. O d mineralnih materija najvie ima kalijuma, sumpora i ve-
liki broj mikroelemenata. Ljutinu i karakteristian miris daju m u glikozidi i
eterino ulje. Od vitamina najvj&e ima karotina (provitamin A), a zatim vita-
mine grupe B, i vitamine C, E, K.
Lekovita svojstva cm og luka su viestrana. Posebno se preporuuje pro-
ttv glavobolje, upale grla, gnojnih rana i ireva, prehlade i kallja, tekoa pri
mokrenju, vodene bolesii, bolova u materici i elucu, gfista u crevima, kn'a-
renja iz nosa, uboda insekata. kod dojilja a im nadoe mleko, za bolji rast
kose, za lcenje skorbuta, za preiavanjc krvi, pobuivanje apetita, izbaci-
vanje vika nagomilane tenosti u organizmu, smanjivanja nivoa holesterola
i za mnoge druge tegobe. Tako na prim erprotiv kalja preporuujc se sok od
cm og luka sa eerom. a kod tekoa pri mokrenju meavina cm og luka, per-
una, celera i meda. Najbolje je luk jesd presan u salatama u z dodatak timu-
na i maslinovog ulja.

V a NIJE BOTANICKE OSOBINE

Cmi luk ima iliast korenov sistem. koji ae prodire duboko u zemljite.
Razlikujemo pravo i lano stablo. Pravo j e vrlo kratko i ini pre)a2 izmeu i-
244

Jte sto g korcna i lukovice koja se smalra lisnatim ,,Ianim stablom. Lisni ru-
kavci koji uiazc jcdni u druge ine to stab b , a liske se na vrhu rezdvajaju, iu-
pljc su i iljasto se zavravaju. Lisnato stablo, odrtosno listovi u prvoj godini
donosi lukovice, koje mogu biti vee ili manje, a najee od 50 do 100 g i
prcdslavljaju dobru salatu u jelovntku Ijudi. AJco se sem e zaseje gusto formi-
rae sem ale lukovice koje se nazivaju ,,atpadik, prenika 1,5-2,0 cm. One
slue za dalju reprodukciju i od njih se dobija velika Iukovica.
U narednoj godini kada $e zasade lukovice razvija se cvetonosno stablo,
koje nosi loptaste cvasti i donosi seme.
Hemijski sastav lukovicc u proseku sadri 87,6/o vode, 9,1% ugljenih hi-
drata, 1,6% belanevina, 0,3% masli, 0,8% celuloze i 0.6% mineralnih materija.

USLOVI USPEVANJA

Sem e cm og luka klija na minimalnoj teraperaturi od 3 do 5C, prcma

Edelstajnu (1951) vc na ( f C , a optimalna temperatura za porest biljaka jc iz*
meu 18 i 25aC.
C m i luk reaguje nepovoljno na previsoke temperature, narodito u peri-
odu porasta Visoke temperature iznad 35C ograniavaju rast cmog luka. Mla-
dim, tek izniklim biljkama ne tete niske temperature od -2 do -3C . iljke
kasnije postaju otpomije, tako da list luka podnosi mrazeve od - 6 do - 7 C, pa
ak i neto nie (-I5C).
D a bi se razvilo cvetonosno stablo, ncophodno je d a biljke produ kroz
stadijum jarovizacije. Taj proces najbre protie na temperaturi od 3 do 10*C,
kada biljka ima najmanje 3 do 4 fonniraua lista. Procesom jarovizacije ne mo-
e biti zahvacD sitan arpadik ispod 20 mm. Stadijum jarovizacijc kod Ijutih
sorti luka traje 120, a kod slatkih od 60 do 80 dana.
C m i lu k je biljka dugog dana. Pri uslovim akratkogdana biljka rastc. alt
ne form ira lukovicu. Naprotiv, na dugom danu (preko 12 asova) i pri tempc-
raturi iznad 15C lukovica se lako formira, ak i kod relativno mladih biljaka.
C m l luk je osetljiv prema ncdostatku svetlosti. Zbog toga g a treba gaji-
ti kao ist usev. Im a mali transpiracioni koeficijent, to je dobrim dciom uslo-
vijeno oblikom iista i votanom prevlakom n a listu. Najvee potrebe za vodom
ima u periodu nicanja biljaka pa do faze intenzivnog obrazovanja listova. Po-
trebe za vodom sve vie se smanjuju idui ka fazi zrenja.
Biljkama cm og luka najvile odgovara vlanost zemljiSta na nivou od
70% PVK i relativna vlanosi vazduha od 60 do 70%.
C m i luk najbolje uspeva na lakim, peskovitim, plodnim zem ljiltim a ti-
pa aluvijalnib nanosa, cmo2em a, zatim napeskovitoglinovitim, neutralne rc-
akcije (pH 7), umereno vlanim, toplije sredine.
 245

SORTE CRNOG LUKA

Kod nas se prcieTK) gaj Ijuti iukovi, pogaari, a na manjim povrha*

ma blagt.
D o m a i po g a Stara domaa populacija. Srcdnje jc visine, oseiljiv
Ca * .
na boiesti, Lukovicc su pijosnate, srednje krupne, oko 80 g, sa svctlobraon
debelim ovojmm Jistom, a meso im je belo i Ijuto. Dobro sc uva. Ima razlt-
ite nazivc: pirotski, niki, prirrenski. bcogradski itd. Sve maoje se gaji.
H ekcboovaki. Glavicc su pijosnatookrugle, ovojni listovi utosmei,
meso beto. poluslatkog ukusa. Dosta se gaji u junint knijevima o alc zemlje.
M ako (Baki tuk). Ima okruglasto izduene glavice, ovojni listovi uti,
mcso belo, blagog ukusa. Ranu i prinosna sorta,
S rB K E x Zimska sorta. Sazreva z a zelenu berbu u aprilu, po
a c a p r il s k i.

cmuje i dobio ime. Glavice su m ak , pogaastookrugJe, m aseoko 40 g, ovoj-

ni listovi su srcbmaslobeli, mcso belo, slatkog ukusa.
Slican je srebrencu apnlskom , ali ima km pnije luko*
S A E B tE H iC M 4JSK J.
vice (oko 70 g) i kasnije dospeva za upotrebu.
S kopskj srebrenjak. Lukovica pogoastog oblika, obavijcna belim ovoj-
nim listovima, sadri oko 12% suvih materija. umcreno Ijuta. Dobro podnosi
niskc tempcrature u toku vegetacije.
M senaki u n . Oblik lukovice je ovalan, pogaast. Boja ovojnih listo-
va slamastouta, aunutranjih bcla. lago Ijutog ukusa, sa oko 13%suvih ma-
terija. Dobro se uva. Uspesno se gaji iz sem eoa i arpadika.
Ja s e m k j Oblik lu k o v iceje pogaast. Boja ovojnih listo v aje
crvem .
svetloijubiasta do bakam a, a unutiasnjih bela sa prugama. Ljutog ukusa, sa
13-14% suvih materija. Dobro se uva u toku zime.
HoiANDSKiUTi. Vrlo prinosna sona, oselljiva na plamenjau, im a kola-
ast oblik glaviee, meso uto, umercno Ijuto. Tee se uva u toku zime.
K Fonnira Uikovicejabuastogoblika, sautosmcdim
u p v s ik s k j m b u Car.
ovojnim listovima, umcrene Ijutine, sa oko 13% suvih materija. Dobro se uva.
BulNSKJ. Formira krupne, okruglastoovalne lukovicc sa utim ovojnim
listovima, sonog i btagog ukusa. sa oko 9% suvth materija. Vrlo prinosna sor-
ta. Proizvodnja se obtno zasniva rasadom.
Porcd ovih sorti, na manjim povrSinama gaje se i neke druge sorte: bo-
lero i primadoro (ameriki). a od hibrida biper Fi, htdro Fr, hiduro Fi i dr.
Ozime sc m z. Sclckcionari su kreirali nove ozime sorte cm og luka (Hsa,
radar, aliks, aldobo i dr.). Imaju pljosnatookrugie lukovice, blagog ukusa. Sa-
246

die 8-10% suvih malcrija. Namenjene su rnnoj prolenoj potrosnji (m aj-ju-

ni). Slabije se uvaju nego proleoe sorte.
Zapaanja naih strunjaka su da ih oitrije zime mogu dosta otetiti ili
izazvati pojavuproraslica (cvetonosnih stabala). to se smaira velikom manom.
Pored opisanih sorti cm og luka, u vremenu od 1992. d o 2007. godine
priznate su i oala2e se u protzvodnji:
domae sorte: sremac (2001), zlatno gnezdo (2002), kupusinski jabuar
(2003), alek (2004 NS), kolos (2005);
strani hibridi: Staccota (2001,h), Daylona (2003,h), Pannonia (2003,h),
Burgos (2005,hX Kun (2006,h);
strane sorte: Senon (2004), Vitez (2005), Densidor (2006), Makoi Bronz
(2006).

G a j k n j e ZELENOG (MLADOG) CRNOG LUKA

U STAKLENJKU-PLASTENIKU

Gajenje cm og luka u zastienom prostoru za koricnje u zeienom sta-

nju je $ve masovitije, je r su potroai zainteresovani da se to ranije pojavi nft
trilu, a i proizvodnjaje jeftinija u odnosu na ostale kulture, jer luk troi ma-
nje toplotc i brzo obrazuje jestivi deo biljke.
Priprema zemljita. U toku jeseni, odnosno septembra-oktobra zemlji-
te se duboko (30-40 cm) uzore i povrinski priprani 2a sadnju rasada ilt ar-
padika. Ako se p lan irad ese cnri iuk gaji na otvorenom polju, onda se duboko
oranje ostavi da prezimi u otvorenoj brazdi, a rano u prolee se vri povrin-
ska priprem a 2emljita.
ubienje. C m i luk se ubri samo mineralnim ubrivima. Orijentacione
nornic NPK ubriva iznoose: 120-150 kg/ha azota, 100-120 kg/ha fosfora i 150-
180 kg/ha kalijuma. Pod osnovnu obradu zemljita unosi se 2/3 fosfomih i ka*
lijumovih ubriva, a pod povrinsku pripremu zemljita ostfttak tih materija
zajedno sa 1/2 azotnih, dok se preostali deo daje u vidu dva-tri prihranjivanja.
Zasnivanjeproizvodnje. Proizvodnja se moe zasnovati preko arpadi-
ka ili rasada.
UkolLkosekom ii arpadikkao sadni materijal.onda (reba koristiti krup*
nije lukovice prenika oko 2 cm ,jer se 12 njih, s obzirom na velikc koliine re-
zervne hrane, veom a brzo razvijaju biljke mladog luka,
Odabrani arpadik se prc sadnjc dezinfikuje, kao i beli luk, a onda sadi
sukcesivno od sredine oktobrapa do kraja februara. D a bi $e ubrzalo nicanje.
 247

arpadik treba donjim delom drati u toploj vodi 2 -3 dana. na temperatun od

20 do 22C.
Ako sc proizvodnja zasniva preko rasada, ortdaje potrcbno d a se semc
zascje u pripremljene hladne leje tokom soptembra, akastiije se m ora sejati u
sta klen iku-plastcn iku.
Rasad stie za sadnju za oko 30 dana od setve semena i ako se biljke
pravilno ncguju. N ega rasada je uobiajena.
Sadnja. Arpadik, odnosno rasad, sadi se u zatienom prostoru na ra-
stojanju izmcu rcdova od 20 do 30 cm. a na otvorenom polju na 3 0 -4 0 cro.
$ u redu od 8 doIO cm . Sadi se sukcesivno. poev o d sredine oktobra do kra-
jft februara.
Nega useva. Biljke se neguju na isti nain kao i kod proizvodnje luka na
otvorcnom polju (kultiviraoje, okopavanje, prihrartjivanje. navodnjavanje i
r.), s tim da se temperatura u objcktu odrtava izmcu 18 i 22 C kada je sun-
an dan, a od 14 do lC kada je oblano vreme.
Berba. Cmi luk zazelcnu potronju dospevaza 50-60 dana od sadnjc ar-
pudika, odnosno rasada ako je aktivna vcgeiacija. ere se obicno u fazi 6-8
formiranili listova. Pre berbe usev trcba dobro zaliti, a nakon toga upati biljke.
Prinos zelenog iuka krce $e Izmcdu 5 i 7 t/ha.

TETOINE, BOLESTII KOROVI KOD GAJENM

LUKOVAI NitHOVO SUZBUANJE

1. TETOClNE

LuKom pipa (Ceutkorrhynckus suturalis). L ukovapipaje rilal, sivosme-

e boje, vclitne od 2,5 do 3 mm, $a karakteristinom belom prugom koja ide
preko sredine teia. Polae jaja beliastoute boje. Larva j e u poetku belia-
sta, a kasnijc postaje ura, bez nogu j c i naraste do 3 mro.
tm a jednu generaciju u toku godine. Prezimljava kao odrasli insckt u
zemlji na dubini od 3 do 5 cm. Rano u prolee izlazi tz zemlje i odmah napa-
da divlje form e (uka i luk srcbrenjak. Svojom riticom bui lislove i kroz te
otvore sa unutranje strane p o laie jaja. Iz jaja se izlegu larve. One sa unulra-
nje strane izgrizu list, a sa spoljnc strane se moe zapaziti providna linija tog
oteenja. U jednom listu moe se nai preko 25 larvi. Kada odrastu izlazc i2
lista, odlaze u zemlju, gde se pretvaraju u lutke, a poetkom ju la novi odrasli
insekti krae vremc se hrane i odlaze na prezimljavanje.
tcte nanose i odrasli insekti, a naroito njihove larve. Otcen mltdi
luk se nc moe koristiti, a potpuno odrasli se tee uva u toku zune.
248

Dubokim jesenjim oranjem odrasli insekii se prenose u dubije slojeve,

odakle tee izlaze u toku prolea. U sluaju njihovog napada treba prcdU2di
tnere borbe hemijskim stedstvjma. U tu svrhu se koriste prcparati Mospilan,
Volej, Act&ra, Talstar, Actelik i dr.
Odrasli insekt je dosla slian domaoj
L u k o v a M U va ( H y i e m u i a n t i q u a ) .
rauvi, sivkaste je boje, veliinc 6 -8 mm. L arv aje ukastobele boje, veliine
do 10 nun. Preziraljava u stadijumu lutke u zemJjitu. Odrasla muva se poja-
vljuje u toku maja. hrani sc cvetnim nektarom razliitih btljaka. Sredinom ju-
na enke polau jaja izmeu tistova iuka tli na zemlji ncdaleko od biljaka.
Ispiljene larve se ubuuju u lie luka, prodiru kroz lano stablo i zadravaju
se u lukovicaraa (glavicaraa) hranei se unutraujim tkivom. Kada potpuno
odrastu, izlaze iz oteenih lukovica i odlaze u 2em lju. gde prelaze u stadijum
iutke. Nakon 15-20 Hana pojavljujc se nova generacija. Godinje se javi 2-4
generacije.
Listovi mladih biljaka usled oteenja se sue, a odrasle lukovice poi*
nju d a trule i teko se mogit sauvati u toku zime.
Dubokim jesenjim oranjem utie se a prva gencracija bude raanje broj-
na. Pri slabijem napadu tetoina napadnute biljke treba poupati i unititi. U
stuaju jaeg napada zasad luka treba tretirati istim srcdstvima kojima se uni-
tava lukova pipa.
M uva B B lO G w k a Odrasla muva belog Iuka je svetlo-
(S u illia tu r id a j.
smee boje. duine 8-10 mm. Jija $u bele boje, a larva ukasiobele, velti-
ne 1 0 -fl mm. Im ajednugeneraciju godinje. Prezim ljavauzem lji kaoodrasli
jnsekt. Poctkom m arla pojavljuju se muve belog luka. enke polau ja ja u
osnovi stabla ili nazem lji nedalcko od biljaka. Ispiljenc larve se odmah ubu-
uju u biljku, hrane se tkivom i tirae biljku ometaju u nonm lnom razvoju. Od-
rasla larva izlazi iz biljke, odlazi u zemlju i pretvara se u lutku. N akon 15-20
dana iz jaja se pojavljuju odrasle muve, koje se poslc izvcsnog vremena po-
vlae u zcmlju na zimovanje.
Oteeni nadzemni deiovi biljkc poinju da se $ue, a oteena lukovi-
ca poinje da truli i ne moe se uvnti due vreme na uvanju.
Merc za suzbijanje ove tetoine obuhvataju duboko zimsko oranjc, u-
panje i unitavanje oteenih biljaka, a u sluaju jaih napada prskanje hemij-
skirn prcparalima kao to j e prcporueno za suzbijanjc lukove pipe.
L vkov m o u ac Odrasli insckt je leptir, vdiiuc
(A c r o le p ia a s s e c t d l a ) .
oko 8 mra, a u rasponu krila 12-14 mm. Gusenice su ukastobele. Ima 2-3
generacijc godinje. Prezimljava kao le p tiru zaklonjenim meslima. Najvee
tete nanose jarve zavlaei se u li$t luka i izgrizui njegovu unu&anjost, &li
ne dirdjui spoljnu opnu.
Suzbija se n a isti nacin i istim srcdstvima kao i muva belog luka.
 249

Lukom (JRJSJa (Thyzoglyphu5 echinopus). Ova stetoina napada biljke u

loku gajenja, prodirc u iukovice i zagaujc njihovu unutrasnjosi. Prvi znaci
otccnja su uenje i uvelost biljaka. Vcoma se teko suzbija. Napadnute bilj-
ke treba omah poupati, izneti iz zasada i unitili, a osteene lukovice iz skla-
dita izdvojiti i unititi.
S tabuikina nematoda (Ditylenchus dispaci), enka polae jaja iz kojih se
pile larve crvolikog oblika. U toku godine moe imati vie generacija (10-12).
Ova tctoina napada vei broj biljaka, pa i lukove. Razvija sc u ,3tablji-
ci*' a i u flu biljaka. U biljku ulazi prcko rana, oteenih delova i lcnticeia.
Prodire u sprovodnc sudove, ometa normalan protok vodc i hrantjivih mate-
rija. Dolazi do dcform acije stabla, lislovi se kovrdaju, biljke brzo propadaju.
a onda sc nematode prcseljavaju u zdrave biljke. Prezivnljavaju u ostacima za-
raenih biljaka.
Ncmalode su vcom a sitne tetofiine, jcdva vidljive golini okom.
Ncmatudc se mogu suzbiii gajcnjem biljaka u plodoredu, tako da se luk
m oc vratili na isto zemljite najranijc posle 3 -4 godine. Ukoliko se rai o
proizvodnji u zatienomprostoru, onda se zemljitc mora prethodno analizom
ispitati, a zatim po potrebi koristiti efikusna srcdstva kao to su basamid gra-
nuie u koliini od 60 g/m 2 iii ragbi 10-G u dozi od 30 d o 4 0 kg/ha i druga
sredstva. Zemljite treba tretirati 3 5 -4 0 dana pre piamrane sadnje lukovtca
(arpadika) ili scive scmena. Obavezno *e pridravati prema uputstvima pro-
izvodaa preparata.

2. BOLESTI

P lamenm a luka (Peronospora dsstructor). Bolest prvo zahvata lic,

a zatim i ostalc delove biljke. N a tiu se pojavljuju blcdoukastc pcgc pre-
krivene sivoprljavom prevlakom, Sa listova bolest polako prelazi u lukovicu,
koja poprima masnostaklasti tzgled. omekava i truii. Takvc lukovicc se nc
mogu uvatt i korisliti.
Sivoprljava prevlaka koja pokri va pegc na liu predstavlja rasplodnc or-
ganc paraztU (konidiofore sa konidijima) prcko kojih se bolesl iri u toku ve-
getacijc. lo j c vea vlanost vazduha (jae jutam je rose), bolcsi sc bre Siri.
Oko sredinc vegetacije nabiljkam a se formiraju oospore u kojima bolcst prc-
zimljava i u tom stadijumu m oe zadrtati infektivnu sposobnost i vic godi-
na. One im iv a ju prim am e zaraze. Zaraene biljke postepcno menjaju boju,
sue sc i lukovicc trule.
Plamcnjaa luka suzbija se prskanjem rastvoriina preparata kao i ostale
plamenjac. Najboljc rezultate daju bakam i prcparati - Kuprosat, Finguran
(20-40 g na 101 vode).
250

Gar luka (Urocyslis cepulae). G ai luka napada cm i tuk i praziiuk, na-

roito dok su biijke mlade. N a mladom liu pojavljuju so uzdune, malo is
pupene, u poetku srebm astosive, a 2alim crne linije, kuda tkivo puca i
oslobaa se cmi prahkoji predstavlja rasplodue organe parazita. Zaraeno li
e zaostaje u porastu, deformise se, savija i sasusuje se, a parazit prelazi u lu-
kovicu, koja poinje da truli.
U cm om prahu nalaze se hlamidospore, koje predstavljaju organe za
razmnoavanje parazita. Zaraza se prenosi semenom, urpadikom, zaraenim
biljnim ostacima, zemljom, alatima za obradu zemljita. Spore parazita u ze-
m ljitum oguzadrati sposobnost kiijanjapreko 10 godina.
Mere borbe protiv gari luka su:
- korienje zdravog semena i lukovica (arpadikaj;
- gajenje biljaka u plodoredu tako da luk moe doi na isto zcmljiSte
posle 6 godina;
- zapraivanje semena ivinim preparatima i u toku vegetacije prskanje
bakamim preparatima uz obavezan dodatak sredstava zabolje lepljeuje prepa-
rata za list luka;
- izoslavljanje vetakog navodnjavanja da bi se smanjilo raznoenje
spora.
Truleluka (Sckrotinla cephvrum ). Pored ovog uzronika trule luka
mogu izazvati jo i gljivice B o P jiis spp, iF usaiium spp.
Ukoliko je infekcija izvrena nakofi sadrrje ili nicanja, biljke odmah po-
inju da venu i sasuuju se, a u sluaju kasnije zaraze nadzcmni elovi poi-
nju d a ute od vrha prem a osnovi. Parazit sc iri n a iukovicu, na kojoj se
zapaa bela ili sivkasta skrama, Tu se razvija micelija, koja stvara trajne ras-
piodne organe (sklerocije) preko kojih se zaraza prenosi narednog prolea.
Zarazene lukovice trule i ne mogu se uvati za kasnije koricnje.
Mere borbe za spreavanje bolesti:
- gajenje biljaka najmanje u petopoljnom plodoredu;
- sctva i sadnja potpuno zdravih vegetativnih dclova (arpadik i enovi
belog luka);
- hemijsko tretiranje biljaka, pRkanjem bakamim preparatima, im e se
tete mogu samo ublaiti, ali bolest se u potpunosti ne moe untliti.
RA LVKA (Paccinia p o rri iP uccia allii). Od ovc bolesti ee oboleva
beli luk i praziluk nego biljke cm og Iuka. Prve zaraze primeuju se na listu.
Tu se pojavljuju bezbrojne sitne pege mrkoutih ili utocrvenkastih ispupe-
nih uredospora. Ubrzo se ureospore spjaju, tkivo puca i dolazi do sucnja za-
raenih delovabiljke.
U prolee ova bolest se prvo pojavi n a iiu topole, a onda se vetrom raz-
nosi i tako dospeva i n a biljke lukova. Parazit prezim ljava u zaraenim osta-
cim a luka,
 251

Mere za suzbijaojc rde luka su:

- sakupljanje i spaljivanjc obolelih ostalaka biljaka Iukova;
- izvoenje dubokog 2 imskog oranja:
- prim ena plodoreda i zdrevog sadnog malerijala;
- prekanje obolelib useva hemij&kim prep&ralom Tiram (TM T D -S 80
upa) u dozi od 25 g na 1 0 1 vode ili 0,25% koncentracije. Zbog votane pre-
vlake na liSu luka obavezno dodati sredsivo za lepljenje.

VlRLISNE HOL&STI LUKA

Ovaj virus se prenosi semenom od-
i* u s ti/T B ftfT V L krro sT t c a s o g w k a .
dosho sadnim materijaJom, a u toku vegetacije prenose g a lisne vai sa obo-
lelih na zrave biljke.
Prvi znaci oboljenja ispoljavaju se u obliku crtiasrih pega na listovima,
koji kasnijc postaju hlorotini, malo spljo^tenj i kovrdavi.
Mere suzbijanja su upotreba zdravog semenskog i sadnog materijala,
pnm ena plodoreda, unilavanje lisnih vai i kod scmenske proizvodnje vea
prostom a izolacija.
YiRUS FKUGAtvsn praziujka . Ovaj virus predstavlja oajopasniju bolest
praziiuka. Prvi simptomi primeuju se na liu poev od osnove pa prema vr-
hu u vidu hJorotinih pega. Pege se brzo ire, hlorotiu, kovrdaju. Virus $e za-
drava u biljnim ostacima, u kojim a prezimljava, a u prolee se ptenosi na
nove zasade. Oboiele biljke zaostaju u porastu, vcnu i irule.
M ere suzbijanja boiesti: upotreba zdravog semena i uniiavanje lisnih
vai prenosilaca virusnih oboljcnja.
Vskjs m o zaika b e lo g luka . Kod zaraenih biljaka prvi znaci bolesti za-
paaju se u vidu hlororinih uzanih pruga na lilu, koje se od osnove ire pre-
m a vrhu zahvatajui celu lisnu povrinu. Virus se prenosi sazaraenim sadnim
materijalom, a u toku vegetacije, pretpostavlja se. prenose ga grinje.
Ovaj problem mogao bi bili rcen ako bi sc kulturom tkiva odgajile zra-
ve biljke, a zatim upotrebile kao rasplodni matcrijal.

3 . KOROVt I NJIHOVO SUZBIJANJE

Za suzbijanje korova u luku postoji veliki broj herbicida. Uglavnom se

do sada koristio Ramrod (propahlor) u dozi od 6 do 7 kg/ba, i to odmah posle
setve. Da bi se postigla odgovarajua eflkasnost, uscv $e m ora navodnjavati,
je r j e za aktiviranje i obro dclovanje herbicida potrcbna velika vlanost ze-
mljita.
252

Osim tog preparata dosta se koristi i herbicid A faion (Lunuron) iii Pro-
metrin, posie nicanja luka i korova, odnosno kada se oform e dva prva lista.
Preparat se primenjuje u dozi od 1 do 1,2 kg/ha.
Dobri rezultati se dobijaju upotrebom preparata Stomp 330 E u koliini
od 5 J/ha odmah posle setve semena, a p re nicanja biljaka ili u fazi 2 -3 lista o
dozi o d 2 do 2,5 1/ha.
M esoranil (R) je efikasan herbicid zasuzbijanje irokolisnih korova ko-
ji se u luku najee pojavljuju, K oristise u dozi od 3 do 3,5 kg/ha uz utroak
300-500 lvode.
Pri proizvodnji luka iz semena tretijanje se izvodi kada luk razvije tri
prava lista, a pri proizvodnji luka iz aipadika tretiranje se izvodi 10 dana po-
sle sadnje.
Ronstar (R) je selektjvni herbicid. Upotrebljava se u dozi od 4 do 6 1/ta
sa 300-4001 vode, Tretiranje se izvodi posle sadnje, a pre nicanja, ili nakoo
nicanja kada luk im aiazvijena 3 -4 lista. Pri proizvodnji mladog luka za upo-
trebu kao salata njegova primena nije dostvoljena.
Goal (R) je efikasan herbicid za suzbijanje jednogodinjih iravnih i i-
rokolisnih korova, koristi se u dozi od 1,5 do 2 1/ha u i utroak 300-400 I vo-
dc. Tretiranje se primenjuje posle sadnje arpadika ili posle nicanja fcada luk
ima 3 -4 razvijena lista.
Agil 100 EC suzbija jednogodinje i viegoinje korove. Koristi se u
dozi od 0,8 do 1,5 1/ha u zu tro ak 250-3001 vode po hcktaru.
U novije vrcme izvanredne rezultaledao je preparat Pledge (Pled) u do-
zi od 80 g p o 1 hektaru (8 g p o aru). Moe se primeniti odmah posle setve, od-
snosno sadnje arpadika i enova belog luka, a dobri rezultati se dobijaju i posie
nicanja luka i korova. Veoma je efikasan protiv korcva mijakmje, veronike,
paprikovine (colynsage) i drugihirokolisnih korova. U fazi nicanjapokazaoje
dobru efikasnost i protiv travnih korova. Usev luka gadobro podnosi-

BELI L U K - AUium sativum L.

Gajene forme belog luka dclc se na dva subsp.: vu lg a n (necvetajui) i
sagitatum (cvetajui). Vie sekoristi i proizvodi subsp. vidgare.
U naoj zemlji rairene su dve form e beiog luka: proleni prolcnjak
Oari) i jesenji jesenjak (ozimi),
Beli luk se smatra neophodnim zainom pri spravljanju raziiih jela, na-
roito masovno se koristi za pripreinanje niesnih preraevina.
Karakteristian mlris i ukus belom luku daju eterina ulja, koja ine sme-
u raznih sulfida i imaju fitocidno delovanje. Ncprijatan miris moe se ubla-
 25 3

iti ispiranjem usta limunovim ili pomorandinom sokom, vakanjem persu-

novog lista, kotiSeiijem narendisane mricve (argarepe).
Sadri dosta vitam inaC i B , a ostaiih znatno manje.
Najnovija nauna istraivanja potvrduju narodna verovanja da j e beli
luk straar ivota. O n se smatra vanim narodnim lekom *a sprcavanje raznih
oboljenja. Nauna medicina je potvrdila a bcli luk deluje kao snaao antibi-
otik, da proiruje suene krvnc sudove i tako sniava krvni pritisak, pobolja-
va elastinost krvnih sudova, spreava infarkt, sklerozu, apopleksiju,
poboljava vid. Neki naunici u SAD su dokazali d a beli luk utie na smanje-
nje kotine holeateroiau krvi.
Laboratorijske anaJize su pokazaJe da ova vrsta luka dobro i blagovre-
meno dcluje na metaboiizam, otcava raspad krvnih ploica. Zahvaljujui to-
m e znatDo se amanjuje opasnost od zakreenja krvnih sudova, modanog i
sranog udara.
O star miris dobija od matcrije alicm , koja napada i unttava agresivne
baktenje i neutraliSe organsko povezi vanje sumpora, koji stvara uslove za na-
stanak karcinoma, te se smatra da se tim proccsom ta mogunost eliminte jo
na samom poctku.
Ima m iljcnja da alicin u mozgu oslobaa hemijsku supstancu dopamin,
koja pozitivno utie na proircnje komunikacije i iri pozitivna oscanja .
Dokazano jc pozitivno da bclt iuk utic na metabolizam vitamina B | u
organi2mu.
Smatra se d a beti luk ima vctiku zatitnu ulogu u spreavanju tclnog de-
lovanja olova 'z zagaenog vazduha. Spreava razaranje crvenih krvnihzraa-
ca izazvano teSkim metalima, a zahvaljujui selenu i sumporu, kojih ima dosta
u belom luku, potpomae izluivanje tekih metala iz organizma. Naprimer,
selcn ima osobinu da vezujc teke metaie (kao to su rva, kamdijum, araen.
olovo), gradcci sa njima netoksina jedinjenja i Slitei tako organizam od iro-
vanja. V z to, on j e vrlo efikasna zatita od svih vrsta jonizujuih zraenja kao
i od negativnih delovanja radionukleida.
Prcmantynovijim istraivanjim aam erikih strunjakana Harvardu, is-
iie se da selen ima veliku ulogu u normalnom funkcionisanju rada srca i sprc-
avanju arterioskleroze. Pored loga selen u jedinjcnju sa vitaminima stvara
lanac aoiioksidanata koji sprcavaju oksidaciju slobodnih radikala, odnosno
spreava se oksidacija delova velikih molckula u organizmu, to inae dovo-
i do negativnih efekata: kancerogcnog, mutagcnog, terafogcnog dclovanja.
Slobodni radikali nastnju kao posledica unoenja hemijskih supstanci
kao to su pesttcidi, vestaka ubriva ih zraenja raznih vrsta kao i stresa ko-
jim smo svi manje-vie izloeni.
Novija istraivanja potvruju da beli luk u svom sastavu sadri i seleo i
sumpor, jod, gvoe, a od vilamiua najvie vitamin C.
254

Selen se smalra jednim od najjaih prirodnih lekova protiv raka koc, je*
(re, debelog creva i m lcne lezde. Z bog selena koji sadrl naunici belom hi-
ku pripisuju vcliku zatitnu ulogu od tetnog elovanja tekih metaia iz
vazduha.
Beli luk je kao iekovita i zainska biljkadoivco svctsku siavu kakvu ni-
je im ala nijcdna povrtarska kultura prc i posle njega.
Imajui u vidu tako veliki znaaj setena kojeg nem a dovoljno u naim
zemij itima pa ni u veini gajcnih biljaka, utoliko je vei znaaj belog luka ko-
ji sakuplja i akumulira taj dragoceni element za Ijudske potrebe.
Prema ispitivaajima specijalne komisije nemakog Ministarstva zdra-
vlja> potvreno je da beli luk ima izrazito baktericidna svojstva. Unitava crev-
ne p a m ite , slui kao lek protiv uljeva i bradavica (u izgnjeeni beli luk doda
se maslinovo uJje).
Smatra sc d a selen usporava i proces starenja.
U svakom sluaju preporuljivo je konzumirati svakodnevno po I - 2 e-
na belog luka, Sto sigumo ne moe koditi nikom t2uzev osobama sa otce-
nimelucem ,

V a n ijk b o t a n i k e o s o in e

eli luk tma iliasti korenov sistem. N e prodire dubko u zemljitc.

Pravo stablo je kratko i ini prela2 izmeu korena i formiraoe lukovice. odno-
sno odcbljalog lisnatog stabla biljkc, Lukovica se sastoji od vie delova, e-
novakojim se biljke razmnoavaju i omotani su lunkom opnom. a svi zajcdno
sa obino dva sloja. Cevasti lislovi su uvueni jedni u drugi gradci lano
stablo. Na svojim vrhovima sc iistovi se razdvajaju, irijte su oko 2 cm i du-
ine 15-20 cm.
K ako navodi Becker-DilJingcn (1954), lukovice beiog luka sadre
0.84% do 1,44% mineralnih moterija. od ega najvie kalijuma i fosfora.

USLOVl USPEVANiA

Beli luk, posebno jesenji. o lp o ran jen a nislce temperature. ak i na pre-

ko -2 S C skoro nikada se ne zapaiaju nikakva vea oteenja biljaka. Klija na
temperaturi od 3 do 5*C. Optimalna temperatura rasta je izmeu 18 i 22C, a
u fazi sazrevanja oko 26CC. Uto lako dobro podnosi i visokc temperalure. Zah-
teva vie svella od cmog luka, ne podnosi zasenjivanjc. T o je biljkakratkog da-
na. Lokalni ekolipovi slabije sc prilagoavaju novim ekoJokim uslovima,
 255

Polrebe belog luka 2 a vlagom u zemljitu su veliki. Manje pouebe ima*

ju prolene forme o jesenjeg belog luka u pogleu vlagc. Pogodna vlanost
vazduha jc 65-70% , a zemljina 65-75% PBK.
Najbolje uspeva na lakim. toplim. dubokim i plodnim zemJjituoa (alu-
vijum , emozcm, glm eno-peskovita i $l) , Teika i zbijena zemljita nepovolj*
n a su za gajenje belog luka, je r na njima $e postiu nii prinosi, a proizvodi se
loije uvaju.

S O R TE BELO O LU K A

U naoj zemJji gajc se dva ekotipa belog tuka:

Proi.etnmk . Formira manju i ilaviju biljku sa sitnijim lukovicama (gla-
vicama) i cnovima u odnosu n a jesenjak. Dobro se uva na lagetu u toku zi-
me. Lukovice $u m sse oko 25 g. Omota im se sastoji od 2 -3 srebrenastobcle.
rec crvenkastc ovojne Jjuske. enovs u glavici tma 12-15 i raanje su velii-
ne i ma.se od enova jesenjaka.
J esenjak . Obrazuje krupnije glavice (30-35 g) i cnove. Biljkc dobro
podnose niske temperature i golomrazice do -2 5 C Stic rano u ptolee i tro-
si se kao mladi zeleni luk. Zavrava vegetaciju u julu. Glavice brzo gube vla-
gu, sue se, te nije pogodan za zimsku polronju.
Jo uvck u naoj zemlji ima osta su rih populacija. Nai selekcionari
ved daju nove sorte. a nekc su i priznate tsedef, piros, bosut, labud).
S eoef . Srednje rana sorta. Vegetacioni period od 105 do 110 dana, Lu-
kovice su nepraviinog oblika sa ovojnim listovima svetiobele boje, sa oko 15
enova, ukupne masc od 30 do 40 g. Sadri suvih materija oko 40% . Pogodan
je za sulenje i zain. Ljutog je ukusa.
Pi*0 $. Srednje ranasorta. Duina vegetacije oko 105 dana. Lukovice su
ovalnog oblika sao k o 15 enova sa ovojnim Ijuspama bele boje, mase oko 35
g. Sadraj suvili materija 38-40% . Preteno se koristi kao mladi luk, Prtnosi
se kreu od 6 do 10 t/ha.
B osut . Sorta koja pripada ekotipu jesenjaka, kasnog zrenja. Formira
okruglopljosnate lukovicc sa bclim ovojnim listovima, masc 35-40 g, sa oko
15 krupnih enova sa krcin ovojnim listovjma, Saraj suvc materije i do 40%.
Labud . Proleni beli luk. Formira vrlo kompaklne lukovice, pljosnatoo-
krugJog oblika, s pet do e$t ovojnih iistova. m ase od 25 do 35 g. enovi su
bcli sa nekoliko kremroze ovojnih listova, mase 2-2,5 g. Lukovica im a 10-12
enova, koji $u koncemrino rasporeeni i priblino tste mase i veliine, Sa-
draj suve materije od 38 do 40% . Dobro i dugo se uva.
256

Najzad, pored novih priznatih sorti joS uvek se korisic domae popula-
cije koje su sc zadrale do dananjih dana (domai jari, domai ozimi, novo
sadski jari. novosadski ozimi i dr.).

Proizvodnja belog luka u stakleniku- plasteniku

Beli luk se, kao i cm i. uglavnom se gaji n a otvorenom polju, a ne2nat-

no u zaitienim prostorima. Ukoliko %e lo tni. onda se koristi kao zeleni be-
lituk.
Izborpreuseva. N ajbolje uspeva posle paraajza, paprike, krastavaca,
boranije, kupusnjaa (kupus, keij, karfiol, kcleraba i d r). N e dolaze u obzir
predusevi koji pripadaju fam iliji Alliaceae - lukova, bar za najmanje 3 -4 go-
dine.
Obrada zemljita. U zatienom prostoru odmah po skidanju preduse-
va zcmljite se oisti od biljnih ostataka, navlai, uzore na dubinu od 30 do 40
cm , a zatim povrsinski obradi i pripremi za sadnju enova, Ukoltko se plani-
ra sadnja belog iuka u zatvoreno - otvorenom prostoru, onda se obavi jesenje
duboko oranje n a 3 0 -4 0 em, a rano u prolce povrsinska priprema zemljila.
ubrenje. Beli luk ne podnosi direkino dubrenje sveiim stajnjakom, jer
se time uHe na stvaranje krupnih i sonih lukovica sa malo suvih matenja, ko-
j e se onda slabo uvaju za vreme lagerovanja i osta obolevaju od tnjlenih
uzronika.
Meutim, ako jc zcmljiste Izdco, peskovito i sa malim koUinama hran*
Ijivih materija, m oe se poubriti sa 20-25 t/ha dobrog komposta. Kad se ra-
di o srednje plodnom zemljitu. unosi sc 80-100 k&'ha a z o u (N), 60-80 kg/ha
fosfora(fNO;0 i 4 0 -8 0 kg/ha kalijuma (K20 ). Kodsiromanijih zemljiiUa, ako
se ne unosi kompost, normu mtneralnih ubriva freba poveati za oko 30%.
Pod osnovnu obrndu zem ljitaunosi se 1/2 PK i 1/3 N dubriva, pod po-
vrinsku pripremi 1/4 RK i 1/3 N , dok se ostatak dajc u vidu prihranjivanja.
Priprema sadnog muterijaia. Kao reprodukcioni matcrijal korisle se ve*
getativni delovi glavice belog luka, a to su enovi. Z a sadni materijaJ uzcti sa-
m o zdreve i krupnije enove, m ase 3 do 5 g, a nikako manje.
Pre sadnje sani materijal treba dezinftkovati, jer se nataj natn sprea-
v a razvoj i irenje bolesti sa enova na mlade biljke. Mogu sc upotrebiti he-
mijski preparati navedeni u narednoj tabeli.
 257

Tab. 47. Dczmfekcija sadnog matcrijala bclog luka

Picpajat Koocaitracsja % Vrene tretiranja (nria.)

Ditam 0,2 10-15

Benlejl 0,05 30
Cineb 0 ,2 15-20

Rooilan 0,3 10-15

Pcrfit 0,2 10-15

PriLikom dezinfekcijc sadnog m atenjala dobro odoieriti preparat i Da-

praviri rastvor. Temperatura vode treba da bude 15-20*C. U r&stvor se stavlja-
j u razdvojeni enovi belog luka. Povremeno treba promeati sadni malcrijal i
ostaviti o u takvoj sredini olei 10-15 minuta. Nakon toga sadni materyal se
vadi iz raslvora i stavi na ravnu plou u tankom sluju (5 -6 cmj d a se prosui.
Potom sc moe saditi u pripremljeno 2em(jite.
Koiiine sadnog moterijala. Koliina saduog materijala po jedinici p o
vrine zavisi od planiranog hranljivog prostorabiljaka, krupuoe enova i nji-
hovog kvaliteta.

Talx48 Potrcbne koJiine sodnog materijala (enova) kg/ba

tUzmak Razmak u Broj enova Masa enova u gramiina

rcdova cm redu cm poba(000) 3 4 5

25 8 500 1.500 2.000 2.500

25 10 400 1.200 1.600 2.000

30 8 416 1.248 1.664 2.080

30 10 333 999 1.331 1.665
35 8 407 1.221 1.621 2035
-------------- 1
35 10 285 55 1.140 1.425

40 8 312 936 1.248 1.560

40 10 250 750 1.000 1.250
258

Vreme sadnje. N a otvorenom polju beli luk se sai u oktobru (jesenjak)

i u m artu (proletnjak), proizvodnjc u za&tienim prostorima i u zimskom pe-
riodu. To svakako zavisi od planiranog roka pristizanja zelenog luka za kori-
enjc.
Naini sadnje. enovi belog luka mogu se saditi na va naina: runo i
masinskim putem. Runom sadnjom postte se bolji rasporereprodukcionog
materijala, biljke ujednaeno niu i ostvaruju se bolji prinosi, ali utroak Ijud-
$kog rada je znatno vei u odnosu na drugi nain. Runa sadnja obavlja se u
zatienim prostorima, a mainska na otvorenom polju.
Hranljivi prostar biljaka. Razmak sadnje enova u redu zavisi od sorte
i krupnoce enova. Kiupniji enovi sade se ree, a sitniji gue. Taj raspon kre*
e se izmeu redova od 25 do 4 0 cm , a rastojanje u redu od 8 d o 10 cm.
Oubina sodnje. Beli luk proletnjok sadi $e na dubinu od 2 do 3 cm> a je*
senjak na dubinu o d 4 d o 5 cm.
Kuhiviranje i okopavanje. Kada biljke niknu i dostignu visinu 6-lO cm ,
vri se prvokultiviranje i okopavanjc. A k o je vee rastojanje meu redovima,
ta tehnoloka m era m oe se obaviti sa podenim radnim deiovima kulttvato-
ra vucenim lakim traktorom. esto se koristi i motokultivator ili se radi ru-
no uz pomo malih partaa.
Uestalost kultiviranja i okopavanja u loku vegetacionog perioda zavi-
si od zakorovljenosti, pojave pokorice, pn sc u tom smislu te m ere i primenju-
ju , a najee 4 do 5 puta,
Pnhranjivanje. BeU luk sc u toku vegetacije prihranjuje najmanje dva
puta $a $va trihranljiva etementa (NPK - 15:15:15) po 150-200 kglia,
Posledtjje prihranjivanje treba primcnili zajedno $a kultiviranjem ze-
m ljita kad zaponu d a se formiraju lukovice.
Navodnjavattje luka u zaSiienim prostorim a obavlja se po potrebi u
skladu sa raspoloivim sistemoin.
Vaenje - uvanje lukovica. Kada biljke dobiju sortnu visinu i imaju ze-
lenu boju, pogodne su za Ijudsku upotrcbu u zelenom stanju. iljke se vae,
upaju, odstrani se zemlja, potkrati iliast koren, ab iljk e sc onda operu, po
nekoliko njih povee u snopie i predajc tritu.
Prinosi. Prinos belog luka u zclcnom korienju kree sc od 6 -8 t/ha, a
fiziolokih zrelih glavica od 5 do 8 t/ha,
 259

P R A Z IL U K - Allium porrum L.

Praziluk j e dvogodiSnja biljka. U prvoj godini donosi jestivi deo biljke,

a u drugoj seme. Jestivi deo biljke su lisni delovi, narodito oni koji fomiiraju
Ja n o ,, siablo sa blagim zadebljanjem p n svojoj osnovi. K onsii se u sveem
stanju kao salaia, kao zain za spravljenje rezliitih je la, a raoze se koristiti i
u suvom stanju tokom zim e i ranog proleda, kada nem a dovoljno rugog sve-
eg povra.

V aNTJE BOTANIKE OSOBINE

Praziluk ima kao i ostali lukovi iliast korenov sistem. Pravo stablo i-
ni sam prelaz od korena i lisnatog stabla. Lisno stablo formiraju rukavci lista
t ono m oe dostii duinu od 25 do 40 cm. Listovi su po izgledu kao i kod be-
log luka. Praziluk ne formira izraenu lukovicu ve blago zaebljanje pri svo-
jo j osnovi.
U drugoj godini formira cetonosno stablo i douosi seme.

Tsb. 48 Hemij&ki sasuv pnziluka

Proscan s a d r a j (%)
S o d r a j
L a .s ta b lo List
S u v a m a te n ja 12,40 9,20

U k u p n i S e c ri 0 ,4 4 0,81
Masti 0 ,2 9 0 ,4 4

A z o tn c m a tc rije 2 ,S 3 2,10

CeluJoza 1.49 U7
Minralne materije IM 0,82

Praziluk ima dobar vitaminski sastav, a naroito je bogat beta karotinom

(do 15 mg/100 g ) i vitaminom C (od 50 do 80 mg/100 g).
Pored organskih materija, prazlluk ima povoljan mineralni saslav sa do-
sta velikim brojem korisnih elemenata.
U drugoj godini form ira cvetonosno stablo i donosi scme.
260
4

USLOVI USPEVANM

Seme praziluka nic ve na temperaturi od 2 do 5C, a optimalna se kre-

e izmeu 15 i 20*C. Biljka zaustavlja porast ispo 5C i iznad 33C.
Biljke jarovizatiju prolaze pri temperaturi od 5 do 10C Za rast vege-
tativnih organa optimalna temperaiura kree se od 20 do 22 C. dok za cve*
lanje iznosi oko 25*C. Odrasle biljkc podnose Diske temperature i do -15C, a
pod snenim pokrivacem ak i nic. Praziluk zahteva visok intenzitet osvetlje-
nosti i dug dan. Kod skraenog dana na 10 d o 12 asova preteno se formira-
ju listovi.
Praziluk im a velike polrebe za vlagom, ai ue podnosi zabarivaoje. U
nedostatku viage formiraju se grubi i tanki listovi.
Praziiuk najbolje uspeva na pJodnim, lakim zemljiStimaneutTalne reka-
cije. N a suvira i siromanim zemljiStima daje vrlo male prinose.

SORTE PRAZILUKA

Praziluk ima dve podvrste, odnosno dva ekotipa, i to:

A luvm porruu K a z . Ova podvrsta obuhvata sorte stvorcne u srednjoj
Evropi, S AD, Kanadi. Poznaia je pod nazivcun ,.zapadni tip". Odlikuje se kra-
om vegetacijom. Im a kratko dcbelo, lano stablo, ljueg ukusa sa guslo po-
redenim listovimatamDOzelene boje sa izraenora vostanom prevlakom. Sorte
tog ekotipa otporae su na niske tcmperature i lako prezimljavaju na otvorenora
prostoru pri umerenoj zimi.
Zapani tip kod nas se manje gaji, je r se dobijaju manji prinosi. O d tog
tipa su poznate francuska sorta karentan i nemaka elefant.
Karentan formira lano stablo duine oko 20 cm , pri osnovi malo ire
(6-8 cm) nego u sreini (oko 5 cm). Listovi su iroki, korltasti, sa jakim pe-
peljkom.
Elcfant formira lano stablo duinc oko 20 cm , i duge, Sirokc, lamnoze-
lene Jistove, sabijene u vidu rozele.
Au j u m au straleu ro peu m O d ovog ekotipa nastalc su sorte june
Ka z

Evrope (Bugarska, panija, lialija). U literaturi se pominje i kao tip b u g M s k i ,

odnosno - i s t o c n i tip .
Sorte praziluka te podvrste imaju dui vegetacioni period od prethodne
podvrste I m acje su ljute. L aino stablo im je tanje (2 -4 cm), a duina se kre-
c izmeu 50 i 80 cm. Listovi su retko rasporeent, svetlozelcne su bojc, sla-
bije votane prevlake. Biljke slabije podnose niske tcmperature.
Kod nas se gaje domac populacije kao to je domai dugi, a u posled-
nje vreme sve vie se gaji i domaa priznata sorta ampion.
 261

AMPto*. Sorta selckcionisana u Centru za povrtaretvo u Smederevskoj

Palanci. Razvija lano stablo visoko 3 5 -4 0 cm, a debljine 4-4,5 cm. Name-
njena je u prvom redu industrijskoj preradi, ali se m oe koristiti u sveem sta-
nju u toku zim&kog perioda. Duina vegetacionog perioda 170-180 dana.
Gaji se iz rasada lii direktnom setvom na trajnom m estu proizvodnje,
odnosno kao glavni ili k&o postm i usev.
Kao glavni usev ostvaruje prinos od 60 d o 100 t/ha, a u postmoj setvi-
sanji d o 5 0 t/ha.
Od stranih sorti naglo se iri sorta Poncho koja je priznata 2000. god.

G a je n je p r a z il u k a u st a k l h n ik u - p l a s t e n ik u

Izbor pftduseva. Praziiuk oa isto zcmljitc dolazi nakon tri-etiri godi-

ne. Kao predusevi u za$ticnom prosloru mogu bid boraniji, spana, salatc, pa-
redajz, paprika, krastavci, tikve, a n a otvorenom polju krompir, kukuruz i dr.
kulture.
Obrada zemljita. Ukoliko se planira rana proizvodnja (aziluka u za5ti-
cnom prostoru, onda se posle skianja prethodnog useva, zemljite ocisti od
biljnihustalaka, zemljite nakvasi, duboko uzore (30-40 cm) i povrinski pri-
premi.
Ako se planira podizanje plastenika na novom zemljito, onda se u to-
ku jeseni obavi duboko oranje (30-40 cm), a rano u prolee izvrii povrinska
priprem azem ljita postave plastini tuneli, zasnuje proizvodnja, a krajem ma-
j s ptastenici se mogu otkriti.
ubrvnje. Z a ostvarivanje prinosa od 10 t/ha praziluk iz zemljita izno-
si 3 0-40 k g azo ta(N ) 10-15 kg fosfora (P20 5), 30-50 kg kalijum a(K 20 ) i 20
kg kalcijuma (CaO).
Praziluk dobro reaguje n a stajsko ubrivo. Ako j e zemljite siromani-
je u hranljivim materijama, onda se ubri sa 40-50 t/ha dobrog stajskog u-
briva. Stajnjak se unosi pod osnovnu obradu zemljita. O sim organskim
zem ijiteseubri im ineralnim ubrivim a. i to sa 100-120 kg/ha azota (NX 80-
100 kg/ha fosfora (P2O j) i 120-140 kg/ha kalijuma (K20 ) .
Pod osnovnu obradu unosi se 1/2 do 1/3 mineralnih ubriva, a pod po-
vrisku pripremu 1/3 PK zajedno sa jednom polovinom azota. Preostale koli-
ine mirteralnih dubriva daju se u vidu prthranjivanja.
Proizvodnja rasada. Rasad se proizvodi u toplim lejama, staklenicima i
plastenicima. Rasad stie za sadnju 2 a oko 45 dana reunato od mcanja bilja-
262

ka. Rasad se proizvodi na uobiajen nain Dobar rasad rreba da ima stablo oko
6 m m u preniku.
Sadnja rasada. Praztluk se sadi u loku m arta (za ranu proizvodnju), od-
nosno sredinom seprembra (za zimsku proizvodnju) vrslano oa rastojanju od
40 do 50 cm izmeu redova i na 10-15 cm u redu.
Nega biljaka. lzuzeino je vano da zem(jiSte nakon sadnje rasada bude
dovoljno vlano kako bi se ubizao proces prijem a biljaka, odnosno porast bi*
Ijaka.
im se ukau redovi. odnosno kad se raaadene biljke ukorene, zasad tre*
b a plitko iskuttivirati vodei raima da sc biljke n e bi previe povredile. Posle
kultiviranja, po potrebi, moe se usev pljtko okopati.
Pre navodnjavanja, kada biljke dostignu visinu 10-15 cm, treba ih pri-
hraniti planiranom koliinom azotnih ubriva.
Ukoliko se raspotae sa dovoljno radne snage, bilo bi korisno odstrani-
ti donje, siare listove i potkratiti gom jc d a bi se dobilo glatko stablo, formira-
no od debelib cevasiih listova. koje se na tritu vie ceni. Isto tako postie $e
vea certa ako je stablo belo, a to e se postii ako se biljke kad odrastu viso-
ko ogrnu.
Mere zastite praziluka od bolesti i tetoina su iste su kao kod cmog luka,
Praziluk posaden kasno. u avgustu, nee zavriti tehnoloku vegetaciju
do poetka hladnih dana. pa usev rreba zatiti postavljanjem plastinih lune-
la. Tokom zim e i ranog prolea biijke e nastaviri porast, a krajem aprila i po-
etkom m aja moi e se koristiri za potronju.
Vaenje prazihtka. Praziluk stie za berbu, odnosno za ubiranje, najma-
sovnije u toku jeseni. Moe se vaditi i u toku vegetacije kada dovoljno odra-
ste u pogiedu vsine i debljine jestivog dela biljke, ali se to ini u manjoj meri.
Praziluk se raoe vaditi na vaoam a: runo i mainski - vadilicama.U zati-
etiim prostorima vadi se runo (upanjem il uz pomo motiice).
Priprema proizvoda zapiasm on. Povaene biljke se oisie, podsee im
se iliasti koreu na 2 -3 cm, oisti osueno lie. kopljasto skraie zcleni vrni
listovi, a zatim se vie njih vee u snop.
Prinos; 12-20 l/ha,
 263

U teratura

AJeksi, . i &ar.: Bolesti povra i njihovo suzbijanje. Nolit, Beograd, 1980.

Anelkovi, M., Pavlovi,Ksenija, E)oki, A i Maksimovi, P .: Jigoslovenske
sorte i hibridi poljopnvredoog bilja. Beograd, Partenoa, 1997.
eeker-DiHiogeo, J : Kaxtdbuch des gesaniien.Gem^sebauaes. Berlm, 1956
Bjdi, V.: Uticaj mincralne ishrane na rasienje, razvic i prinos karfiola (dok-
torskadiseriacija). Poljoprivredui fakultet uZemunu, 1993.
Grupa autora: Gajenjepovra. Instirutza istraivanja u poljoprivredi _5rbija,M
Bcograd, 1997.
Damjanovt, M.: Uticaj sorte i natna fonniranja stabla na komponente prino-
sa paradnjza gajenog u plasteniku (Doktorska disertacija). Poljoprivredni fakultetNo-
vi Sad, 1990.
Damjanovi, M.: Rans proizvodnja paradajza, Savremena poijoprivreda 1-2,
NoviSad, 1992.
Damjanovi, M. \ sar.: Proizvodnja povra u plastcniciraa, Prezcnt, 2001.
Dainjanovi. M,, Maksimovi, P. i Pavlovl, R.: Novi sortiraem i rehnologija
proizvodnje povra u pl&stenicima. Zbomtk radova Zimska agronomska Skola^,
Agnonomski fakoltet u oku, 1996.
DtArenov, M.: Povrtarstvo, Untveraittt Novi Sad, 1970.
inovi, I. :Svet povra.Dejc novine i UNION MZ, Molanovac,l994.
Edelitajn. V. I.: Povrtarstvo. Beograd, Nauna knjiga, 1950.
Ivanovi, M .: Mikoe biljaka. Nauka, 1992.
Kastori, R.: Fiziologija biljaka. eograd, Nauoa knjiga, 1989.
Lazi, Branka: Zdravlje iz baSte celc godine. Beograd, NoJit. 1990.
Lazi, Branka : Povrtnjak (Bata zeiena cele godine). eograd. Parteooo,
Maksimovi, P.: Praktino povnamvo. aak, DPJritopapir,* 1992.
Makstmovi, P,: Povrtaratvo (opite osnove). Agronomski fakullet u aku,
1996.
Maksimovi, P: Povrtarski prlrunik. Agronomski fakultet aak, 2002.
Maksimovt, P.: Gajenje lubenica i dinjs. Agronoraski fakulttt aak, 2002.
Maksimovi. P: ProtzvodDja paradajza i plavog patlidana. Agronomski fa-
kultetaak, 2003.
Maksimovi, P.: Proizvodnja krastavacai likvica. Agronomski fakultetaak,
2002.
Maksimovi, P.: Gajenje povrlarskih mahunjaa. Agronomski fakultd aak.
2004.
Maksimovt, P.t Proizvonja paprika, Agronomski fakultet aak, 2004.
264

M&ksimovi, P.: Gajenje salata, spanaa i bSitve. Agronomski fakultet &ak,

2004.
Maksimovi, P.: Povrtarske kupusnjae, Agronomski t'akultet aak, 2005.
Maksimovi. R: Lukovi i njibovo gajenje, Agronomski fakultet aak, 2005.
Maksimovi, P.: Proizvodnja futosikog kupusa. Poljoprivredni fakultet u No*
vocn sadu, 1958.
Maksimovi, P .: Ispitivanje odnosa utroJak-prinos kod futolkih povniskih
kultura kro2 primenu SpDmanove produkcione furtkcije. Poljoprivredni fakultet u
Sarajevu, 1964.
Popovi, M.: Uticaj vremena setve na raaienjc, razvie i prinos paradajza (dok-
toraka disertacija). Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun, 1979.
Popovi, M. i Lazi. Branka.: Gajenjc ranog povra u zaticnom prostoru.
Beograd, NoliL 1979.
Popovi, M.: Povrtaratvo, Beograd, Nolit. I9S9.
Lazi, Branka.: Zdravlje iz baSte cele godine. Nolit, 1990,
Lazi Brankai sar.: Puvrtaratvo. Poljoprivredni fakultet uNovom Sadu, 1998.
Lazi, Branka.: i sarednici: Prozor u biobaltu. Novi Sad, Nauni insiitut zara-
tarstvo i povrtarscvo, 1998.
Lazi Braaka i s&r.: Povre iz plasteoika. Beograd, Partenon, 2001.
Lazi Braoka i sar.tPovre iz plastenika. eograd, Beograd, 2001.
Maksiraovi, R: Praktino povnarstvo aak, DP ,iiropapirM, 1992.
Maksiraovi, R: Proizvodnja i kalemljenje rasada povra. Agronoraski fakul*
tet u oiku, 1992.
Maksimovi, P.: Kuna proizvodnja povra. Agronomski fakultet aak,,
2000.
Makatmovi, P .: Povrtarstvo. aak. Litopapir, 1985.
Markovi, 2., Damjanoi, M.: Kalemljeive kao raogunoat borbe prodv ze*
mljinih bolesti i tetoina,
Markovi, V., Tkka, A,, Bogaajac, L.: Kontcjnerska proizvodnja rasada. Sa-
vremena poljoprivreda 1-2, Novi Sad, 1992.
Milojevi, B.: Siatem biolokograstenja. Beograd, 1990.
Markovi. V.: Uticaj raineralne ishrane na prinos i kvalitet industrijskc papri-
ke tdoktorska dtserracija). Univerzket u Novom Sadu, 1981.
Markovi, V.: Uttcaj gustine sanje i naina berbe na prinos paprike. Savreme-
na poljoprivreda feff. 7-8, stf. 317-326,1986.
Markovi, V, Tbka, A., \bganjac, L : Kontejnerska proizvodnja rasada. Savre-
mena poljoprivreda, Vol 40, No 1-2, pp U -1 4 .1992.
Mihov, A., Atanasov, P.: Dini i pipei, Plodovdiv, 1982.
Nagy, J.: Dvnnve uborka, tok, Mezogazdaaagi Szaktudas Kiado, Budapest,
1997.
Nagy, J: Dtnau, maagada kiado, Budapest, 1994.
Nikosavi, ., Damjanovi, M.: Ispitivanja uticaja odnosa NPK i koliinami-
ncralnih ubriva na prinos paradajza. Agrohemijn, 9-10,377-382, 1979.
 265

Pavlovtf, JL: Uticaj sorte i iiama fonuiraoja stabla na prino* paradajza gaje-
og u plasteniku, {magistarska teza, Agronomski fakultet u aku, 1993.
Pavlovi, R.: Uucaj raziiitih organskih ubriva i zeoplama na kvalitetrasada
i produktivnost pandajza gajcnjem u ptaateniku. Poljopnvredni fakultct Zemun (dok*
torskadisertacija). 1996.
Savi. DubfBvka: Utkaj usvajanja infosinetski aktivne radijacijc na produk-
tivnost useva praziluka (AUium porrum L ), doktorska diaertacija, Poljoprivrcdm fa-
kultet Beograd-Zemun, 2002.
Savi, R.: Mehanizovanje proizvodnje paradajzaza industnjsku preradu. Zbor-
nik radova, Savetovanje, Novi Sad, 1975.
Savi, V.: Vegetacioni prostorkao inilac produkdje paradejza. Zbomikrao-
va, po 21-20, Split. 1986.
Saric. M.: Fiziologija bilja, Novi Sad, 1975.
Sari, M., Krsti, B.: Fiziologtja bilja, Beogr&d, 1987.
Stoilovi, M.: Ttkve-hrana, lek i uku$. DP Litopapir*. aak, 1996.
Soroos, A.: The peprika. Ak&demia Budapest, 1984.
Stoievi, D: Navodnjavanjc poijoprivrednog zemljiu. Beograd, Partenon,
Beograd. 1996.
Taka, A., Gvozenovi. , Jelica Ovozdenovi-Varga i Duanka Bugarski:
Meduzavisnosi osobina pioda i prinosa kod hibria paradajzA. Seiekcija i semraar-
stvo broj 1, Novi Snd, 1995.
Turchi. A.: Guida pr&ktika de ortikulura, Edagricole, Bologna. 1980.
Thamer Malu Vehuia: Uticaj nekih naina orezivanja na plodonoSeoje para-
dejza u plastenicima. Poljoprivreni fakuhet Beograd-Zemun, 1984.
ervenski, J. i Gvozdenovi, .: Kupus. Dragani, Novi Beograd, 2004.
 SA D RA J

D eoprvi
_ OPSTE o s n o v e
P re d g o v o r........................................................................ 5
POVRE r NiEGOV ZNAAJ ....................................................................... 9
POVRE KAO H RA N A ILEK ........................................................................ H
Vfenije organske maierije u p o v ru ....................................................... 11
Vitamini u povru i njihov znaaj ................ 14
Mineraln malerije u povru ................................................................. 14
tetne supstance u povru ..................................................................... 16
TtPOVI ZASTIENIH PROSTORA............................................................... 19
Staklenici ................................................................................................ 19
Plastenici - plastini tuneii..................................................................... 24
Topleleje ................................................................................................ 28
Osiale vrste 2aiticenth prostroa ............................................................. 32
Naini korikenja zaStienih prostora..................................................... 33
ZAJEDNIKE OSNOVE TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE ....................... 37
Plodored.................................................................................................. 37
Odnosi medu biljnim vtstama ............................................................... 39
Obrada zemljita..................................................................................... 41
ubriva i dubrenje................................................................................. 45
Organska ubriva......................................................................... 47
Minerala ubriva ......................................................................... 52
Mikrobiolokadubriva................................................................. 56
Gaaovitaubriva ................ 59
Biostimulator ra sta ....................................................................... 60
Seroe i s e tv a ................................................................................. 61
PROIZVODNJA RASADA POVRA............................................................. 64
Proizvodnja rasada u toplim lejam a.................... 64
Gajenje rasada u saksijama ................................................................... 75
Proizvodnja rasada pomou kontejnera................................................. 78
Proizvodnja rasada u hladmm lejam a..................................................... 79
Nega (negovanje) u sev a......................................................................... 8!
Zatita povrtajskih biljaka od tetoina, bolesti i korova...................... 88
Berbapovra ......................................................................................... 95
 Deo drugi
POSEBNI (SPECLIALNI) DEO

KLASIFDCACUA (PODELA) POVRTARSKIH VRSTA.............................. 99

PLODONOSNO POVRE................................................................................. 101
Vrste iz fam. Sofanaceae Juss.............................................................................. 101
Paradajz .................................................................................................... 101
Plavi patlidan .......................................................................................... 119
P a p n k a ...................................................................................................... 124
Vrste iz fam. CucurbUaceae J u s s ........................................................................ 145
Krastavac .................................................................................................. 145
Tikve i tikvice............................................................................................ 166
Vfste iz fam. Fabaceae........................................................................................ 175
Boranija .................................................................................................... 175
KUPUSNO POVRE....................................................................................... 189
Vrste iz fam. Brassicaceae......................................................................... 189
JCupus..................................................................................................... 189
Kelj glavifar............................................................................................. 201
Karfiol ..........................................................................
Brokoli (brokola)..................................................................................... 208
LISNATO POVRE........................................................................................... 209
Vrste iz fam. Asteraceae Ditm.................................................................. 209
Salata ....................................................................................................... 209
E ndivja................................................................................................... 214
Vrste tz fam. Chenopodfaceae Less................................................................... 2J8
Spana .............................................. 218
KORENASTO POVRE ................................................................................. 222
Vrsteizfam. A piaceae....................................................................................... 222
M ricva....................................................................................................... 222
C e le r......................................................................................................... 227
P erun.................................................................
Pastrnak ...................................................................
Vrste iz fam. Brssieaceae .................................................................................... 240
R otkvica.............................................................................................. 240
LUKOVIASTO POVRE............................................................................... 243
Vrste biljaka iz fam. Altiaceae , ......................................................................... 243
Cmi lu k ............................................................................
Beli lu k ...............................................................
Praziluk..................................................................................................... 259
Literatura......................................................................................... 26