9/26/2017 Lament nad Beogradom (Milo Crnjanski) Lyrikline.

org

deutsch | english | franais | slovenina | | | espaol | portugus | Kontakt | Partner | Spenden

Suchbegriff

AUTOREN GEDICHTE NEU Anmelden

zurck zur Liste

Milo Crnjanski
Milo Crnjanski

Gedichte

* 26.09.1893, Csongrad, Ungarn

Sprache: serbisch 11.11.1977, Belgrad, Serbien
bersetzungen: deutsch (Lamento ber Belgrad)

Milo Crnjanski, einer der bedeutendsten

serbischen Dichter, wurde am 26. September
Lament nad Beogradom
1893 in Csongrad (Heute Ungarn) geboren. Er
studierte Kunstgeschichte und Philosophie in
JAN MAJEN i moj Srem,
Wien. Im 1. Weltkrieg war er Soldat der
Paris, moji mrtvi drugovi, trenje u Kini,
sterreich-ungarischen Monarchie. Dann
priviaju mi se jo, dok ovde utim, bdim, i mrem Kulturattach der serbischen Regierung in
00:00 06:53
i leim, hladan, kao na pepelu klada. Berlin, Rom, Lissabon und London. Nach dem 2.
Samo, to vie i nismo mi, ivot, a ni zvezde, Weltkrieg emigrierte er nach London. Hier lebte
nego neka udovita, polipi, delfini, er in...
to se tumbaju preko nas, i plove, i jezde, mehr
i urliu: Prah, pepeo, smrt je to.
Publikationen
A viu i rusko nievo
i pansko nada.
Gedicht merken / zur Liste

Ti, meutim, raste, uz zornjau jasnu, alle ffentlichen Listen

sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
Ti treperi, i kad ovde zvezde gasnu, weitere Autoren aus Serbien
i topi, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
weitere Gedichte auf serbisch
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
bersetzungen ins serbisch
Ti sjaji kao iskopan stari ma.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji pla.
A kad mi se glas, i oi, i dah, upokoje,
Ti e me, znam, uzeti na krilo svoje.

ESPANJA i na Hvar,
Dobrovi mrtvi, eik to se u Sahari beli,
priviaju mi se jo, kao utvare, vatre, var.
Moj Sibe poludeli, zinuo kao pe.
Samo, to vie nismo mi, u mladosti i moi,
ve neki papagaji, impanzi; neveseli,
to mi se smeju i vrite u mojoj samoi.
Jedan se Leiche! Leiche! Leiche! dere.
Drugi mi ape: Cadavere!"
Trei: Le, le, le.

Ti, meutim, iri, kao labud krila,

zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
Ti budi veselost, to je nekad bila,
kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
U Tebi nema crva, ni sa groba.
Ti blista, kao kroz suze ljudski smeh.
U Tebi jedan ora peva, i u zimsko doba,
prelivi krv, kao vino, u novi meh.
A kad mi klone glava i budu stali sati,
Ti e me, znam, poljubiti kao mati.

TI, PROLOST, i moj svet,

https://www.lyrikline.org/de/gedichte/lament-nad-beogradom-4757#.WcpQh9DTS70 1/3
9/26/2017 Lament nad Beogradom (Milo Crnjanski) Lyrikline.org
mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljetci,
priviate mi se jo, kao san, talas, lepi cvet,
u drutvu maski, koje je po mene dolo.
Samo, to nisam ja, ni Venecija to se plavi,
nego neke ruevine, aveti, i steci,
to ostaju za nama na zemlji, i u travi.
Pa kau: Tu lei paa! Prosjak! Pas!
A viu i francusko tout passe".
I nae prolo".

Ti, medutim, stoji nad irokom rekom,

nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao tit.
Ti peva vedro, sa grmljavom dalekom,
i tka u stolea, sa munjama, i svoju nit.
U Tebi nema moje ljudske tuge.
Ti ima streljaa pogled prav i nem.
Ti i pla pretvara, kao dad, u arene duge,
a hladi, ko dalek bor, kad te udahnem.
A kad doe as, da mi se srce staro stia,
Tvoj e bagem pasti na me kao kia.

LIBUA i moj put,

u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
priviaju mi se jo, dok mi iak drhe ko prut
i prenosi mi zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to vie nisu, ni ene, ni ljudi ivi,
nego neke nemone, slabe, i setne, seni,
to mi kau, da nisu zveri, da nisu krivi,
da im ivot ba nita nije dao,
pa apu ao, ao, ao
i nae ne, ne.

Ti, meutim, die, u nonoj tiini,

do zvezda, to kazuju put Suncu u tvoj san.
Ti slua svog srca lupu, u dubini,
to udara, ko stenom, u mrani Kalemegdan.
Tebi su nai boli sitni mravi.
Ti biser suza naih baca u prah.
Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,
u koju se mlad i veseo zagledah.
A kad umorno srce moje uuti, da spi,
uzglavlje meko e mi, u snu, biti, Ti.

FINISTRE i njen stas,

brak, poljupci, bura to je tako silna bila,
priviaju mi se jo, po neki leptir, bulke, klas,
dok, iz prolosti, sluam, njen korak, tako lak.
Samo, to vie nije ona, ni njen glas nasmejan,
nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
to vie: zrak svake sree tone u Okean.
Pa mi mrmlja rei tombe i sombre.
Pa kreti njino ombre, ombre.
i na grob i mrak.

Ti, meutim, kree, ko na labud veni,

iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put.
Dok meni dan tone u tvoj ponor reni,
Ti se die, iz jutra, sav zracima obasut.
Ja u negde, sam, u Sahari, stati,
u onoj gde su karavani seni,
ali, ko to uz mrtvog Tuarega ui mati,
Ti e, do smrti, biti uteha meni.
A kad mi slome duu, koplje i ruku i nogu,
Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.

https://www.lyrikline.org/de/gedichte/lament-nad-beogradom-4757#.WcpQh9DTS70 2/3
9/26/2017 Lament nad Beogradom (Milo Crnjanski) Lyrikline.org
IVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na puini,
priviaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca naeg pozorita.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili vie,
nego neka pena, trenutci, apat u Kini,
to sape, kao i srce, sve hladnije i tie:
da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
ni Tao, trenje, ni mandarin.
Niko i nita.

Ti, meutim, sja, i sad, kroz san moj tavni,

kroz bezbroj suza naih, vean, u mrak, i prah.
Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
ko nekad, da hladi tolikih samrtniki dah.
Grlim jo jednom, na Tvoj kamen strmi,
i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom.
Sunce se raa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!
Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
A kad i meni odbije as stari sahat Tvoj,
to ime e biti poslednji apat moj.

Cooden Beach 1956

i
Kategorien: Stadt & stdtisches Leben, Erinnerung, Liebe, Tod & Trauer, Landschaft

vorheriges Gedicht (Strailovo) 2/5 (Serenata) nchstes Gedicht

alle Gedichte anhren

331

ABOUT NEWSLETTER BLOG LINKS IMPRESSUM

lyrikline ist ein Projekt vom

Haus fr Poesie in Kooperation
mit den internationalen
Netzwerkpartnern von lyrikline.

https://www.lyrikline.org/de/gedichte/lament-nad-beogradom-4757#.WcpQh9DTS70 3/3