ZOR RAN MILIIVOJE EVI Ne treba d da

biraamo sami partne

p ere jerr to nee znam
mo da
a
radiimo
Nekaada su roditelji
r i deci biirali bu
udueg mua
m illi enu, to su
bili u
ugovorn ni brakoovi. Mi smo to odbacilli kao p primitivvno i
ondaa su ljuddi sami sebi hteeli da nau parrtnera, da se
zaljuube, ali zaljublj
z jenost nnije dobbar naiin. ta oonda
preosstaje

autor: Tanjaa 26.08.2017

7. 09:17, 099:17 2k proitano 0 Comments

ak 80 % ljudi je ubeeno
u da ne postoji rrazlika izmeeu zaljubljenosti i ljubbavi. Oni suu
uglavnoom sigurni dad je zaljublljenost prvva faza ljubaavi i da je perspektiva
p a veze vea to je
zaljubljeenost jaa. Ali,
A istina jee, izgleda, nneto drugaija. Zaljubljenost je emmocija kojaa nije
prirodnaa i mogu daa se zaljube samo oni lj udi koji preecenjuju ljub bav- tvrdi ppsihoterapeu
ut dr
Zoran MMilivojevi.

-Zaljublljeni ljudi u ljubavi vid

de put za srreu do krajja ivota. Oni
O idealizuuju ljubav, a samo
onaj ko to radi moe odmah daa poveruje dda je naao idealnu oso obu za sebe.. Taj model je
nastajaoo u visokim krugovimaa pre 200 goodina , deo je j popularnee kulture, roomantinih knjiga,
pa kasniije i Holivuuda, a vremeenom je dosspeo i u naro od. Voeni time, ljudi ooekuju da e nai
nekog s kim e fennomenalno iveti
do kraaja ivota, s kim e svee biti divno i krasno. Prreuzeli
su nereaalne scenariije koje pokkuavaju da ostvare u sv vojim ivotiima to nuno vodi u
razoaraanje. To je neizbena
n sudbina
s ideaalizacije, tak
ko da zaljub
bljenost nijee prva faza ljubavi
l
ve prvaa faza razoaranja- kae Zoran Miilivojevi.

To je oosoba mog ivota-

reenica je kojja uglavnom m odzvanja u glavi zaljuubljenog ooveka.
Ukolikoo je takvo osseanje oboostrano, parttneri se u po
oetku vezee veoma trudde jedno okko
drugog, ali vremennom intenzittet tih odnossa se smanju uje to nereetko oni poggreno tumaae.

-Imaju uutisak da oppada kvaliteet veze, a eene tad estoo umeju da kau: Eto, od kad je siguran
s
da je too-to prestaao je da se trrudi- objanjava Miliv
vojevi.- Isttina je da juu je partner ve
v
osvojio i da je vrem me da ive ivot i to ttreba da budde tako. Ljuudi postanu svesni realn nog toka
veze tekk kad proe idealizacijaa, pa se pitaaju: Gde su u mi bile oii.
printskrrin youtube

Ubenikk Zorana Milivojevia

M Emocije koristi se kao literaturaa na ak 12 fakulteta u
regionuu. Sa stavoviima ovog ug glednog psiihoterapeutaa na temu zaaljubljenostti se mnoge kolege
slau, alli njegovu teoriju
t esto
o veoma tekko prihvataj
aju neki drug gi intelektuaalci, ene,
novinarri

-Ono too izaziva malo

m burnije reakcije je moja tvrdnjja da kada ljjudi postignnu stanje
emocionnalne zrelossti izgube sp
posobnost zzaljubljivanjja. To nije ak
moja ideeja, ve je to t rekao
Karl Guustav Jung . Kad ljudi emocionalno
e o odrastu, onda
o analitino gledajuu i prihvataju
u sebe i
druge, nnemaju potrrebu da nikoog idealizujuu i samim tiim gube spoosobnost zaaljubljivanjaa.

Potrebaa za zaljubljeenou kojaa e veno da traje i prretvori se u veliku ljubbav dovodi do toga
da su ljuudi vrlo nessreni u svom
m ljubavnoom ivotu, kae
k dr Milivojevi.

-Zapadnna civilizaciija veruje u zaljubljenoost, ali toga nema u Afrrici i Aziji. N Ni ovde togga nije
bilo svee do pojave Holivuda. Sa S romantizzmom i pisaane rei na tu u temu ta iddeja je maso
ovno
poela dda se iri. Ljjudi su u traansu na film
mskom platn nu gledali taakve prie, mmladi vie nisu
n
eleli daa lie na svooje roditeljee, nego su ppogoeni film
mom, postaali eljni togga da lepotu
u,
bogatstvvo, romantikku doive makar
m na peet minuta u svom
s ivotu u.

Istina jee da oveku nije ba lak

ko da prepoozna i sam definie
d da li voli ili je oono to osea
zaljubljeenost. Dr Milivojevi
M kae
k da tu kkljunu ulog
gu ima emoccionalna pissmenost.

-Oni sammo mogu daa kau da jee zaljubljenoost jaa i sn

nanija po oseaju od ljjubavi, ali kada
k
objasnim
mo psiholoke mehanizzme na osnoovu kojih nastaju te dv ve emocije oonda vidimo o da su
one potppuno razliiite. Ako je zaljubljenos
z st jabuka a ljubav
l krukka,ne moem mo oekivaati da
jabuka ppree u kruku.

Ono to je moja
m po
oruka jee da mi ne treb
ba da biiramo
partn
nere.
Treba dda priznamo da ne znam mo to da raddimo. Nekad da su roditelji deci biraali budueg mua ili
enu, too su bili ugoovorni brako
ovi. Mi smoo to odbacilii kao primittivno i ondaa su ljudi sam mi sebi
hteli da nau partneera, da se zaaljube, ali zzaljubljenostt nije dobarr nain. ta oonda preosttaje?
Biti prooraunat? Onnda emo birati partnerra bez ljubaavi. Ne valjaa ni jedno nni drugo! Mo oja
poruka jje da za ozbbiljnu vezu nije
n dovoljnna ljubav neego je potrebno nai neekog ko imaa slinu
predstavu o zajednikom ivotu. Ljudi ostaju zajedno kad imaju temeljnu saglasnost oko
vanih ivotnih pitanja, ivotnih vrednosti, o tome kako veza treba da se odvija.

U prilog ovoj teoriji govori injenica da neretko na brane terapije dolaze ljudi koji se vole,
imaju dobar emotivni i seksualni ivot, ali ih razliite predstave o tome kako veza treba da
izgleda dovode u brojne neprijatne situacije, pa i svae.

U takvim vezama uvek je neko nezadovoljan, ne mogu da se dogovore, raskidaju, vraaju se

jedno drugom, pa opet raskidaju. Ako takav par dolazi na terapiju s njima se radi na
mehanizmima koji ih destabilizuju, a u osnovi je to da se priblie jedno drugom u koncepciji
veze. Ljubav je vaan temelj, ali je bitno i da razmiljamo o toj relaciji u realnom ivotu.
Upozoravamo mlae generacije da dobro razmisle, da nije dovoljno da se zaljube, ve i da
razmiljaju o tome koliko su kompatibilni sa svojim partnerom.

Kao i na mnoge ivotne teme, tako mediji imaju ogroman uticaj i na predstavu o ljubavi.
Tokom osamdesetih godina prolog veka Holivud je prestao da publikuje velike ljubavne
filmove jer je za njih poelo da se gubi interesovanje, ali je zato dolo do hiperprodukcije
panskih serija koje su sa sobom donele takoe nerealne slike o ljubavi.

-Ljudi iji su roditelji poverovali u holivudske scenarije iveli su u porodici u kojoj je brak
bio prilino nestabilan. Mnogi od njih su se zavrili razvodom, a brojne devojke su zakljuile
da su njihove mame u svemu tome ispale rtve (tata je u velikom broju sluajeva otiao s
mlaom enom). Takve devojke imaju obiaj da kau da ne ele da budu kao mama i da
veruju mukarcima. Tad nastaje kultura narcizma. Narcis je onaj koji je neosetljiv, nedovoljno
se vezuje za druge, ima smanjenu sposobnost ljubavi, nema empatiju, saoseajnost, brigu za
druge. Ti narcisoidni mladi ljudi pokuavaju da ive sebian ivot sa ciljem da imaju novca,
putuju, imaju partnere (ak i vie njih jer govore sebi ko zna ta e biti s njima, ivot svata
nudi), fiziki izgled im je veoma vaan, ne vezuju se za jednu osobu Priroda oveka je
takva da kvalitetnije ivi kad se vee za nekog, kad ima bliskost. Na toj vrsti odnosa raste niz
biljaka koje daju kvalitet ivotu, status, pripadnost, a oni koji se ne vezuju ostaju usamljeni.
Takvi mladi ljudi kreu u ivot u kojem ih obavezno saeka praznina u emocionalnom i
egzistencijalnom smislu na najviem nivou. Zato je vezivanje potreba za nekim viim
kvalitetom ivota.

ivot posle razoaranja i ljubavnog brodoloma za mnoge esto nije lak. Veliki je broj onih
koji se nakon toga povuku u sebe, postaju nepoverljivi naroito prema suprotnom polu. Neki
se fokusiraju na taj bol koji pokuavaju da prevaziu i plae se da opet uu u bilo kakvu vrstu
odnosa iz predostronosti da ne bi opet biti iznevereni. Oni dre druge na distanci, okupirani
strahom od vezivanja, bliskosti, pripadanja. Ima i onih koji ne naue nita iz preanjeg
iskustva, prebole sve i opet ponavljaju iste greke.

-Da bi ljudi neto nauili u emotivnim odnosima moraju u proseku 7 puta da doive veliko
razoaranje! tvrdi Zoran Milivojevi.- Onda ponu da se pitaju zar je mogue da su svi
pogreni, ta se deava, kako ja to biram. Obino dou u savetovalite u svojim tridesetim.
Neki uspeju da to ree sami, ali veina ne. U ljubav projektuju svata, pa i to da e ako imaju
partnera kakvog prieljkuju dokazati da vrede. Na glavni neprijatelj je idealizacija.

Psihoterapeut Zoran Milivojevi govorio je o ljubavi i emoijama za portal BG online.