(, 15. 1489. , 7.

1588)[1][2]
I, I, II, III. .

1548.
.

.[5] 84 , 52 , 57
(), 7 , 18 , 22 , 46 , 35 (), 3 , 5 , 8 8
. - .

, :

( 1550. )
( 1550. 1570. )
( 1570. ).


, 2. ., . , .
 ( ) .
. .
.

, .
.

.
. .
, .
. .

4. . . ., .
. .

. . 12.
. 13. ,
, , . , ,
15. ,
, .

15. 16. ,
.
 ANDREA PALADIO
Najuveniji arhitekta zapadnog svijeta
Stvaralac, izvoa i teoretiar u jednoj osobi
Teoretska djela i izvedeni objekti neraskidivo povezani
Karijeru poeo kao kamenorezac
Kontakti sa Giangiorgiom Trissinom, diplomatom, piscem i ljubiteljem
arhitekture (anoro Trisino)
uloga Giangiorgia Trissina u obrazovanju nauna akademija, univerzalno
obrazovanje, izuavanje filozofije, astronomije, geografije, muzike, vojnih
nauka
Zahvaljujui njemu dobija ime Palladio
VIENCA
putovanje u Rim, 1545. god, sa ciljem nastavka izuavanja klasine
arhitekture
(ETIRI KNJIGE O ARHITEKTURI)
IZVEDENA DJELA SU SKONCENTRISANA NA PODRUJU IZMEU PADOVE, VENECIJE
I VIENCE
1.PRIMJENA PRINCIPA POTPUNE HARMONIJE U OSNOVI I OBLIKOVANJU
KORPUSA.
2. OSTVARIVANJE ARHITEKTONSKE LJEPOTE KOJA SE POSTIE SKLADOM
ODNOSA
3. TENJA DA SE SMANJE ILI SASVIM ISKLJUE SVI SUVINI DEKORATIVNI
ELEMENTI /TIPINI ZA DRUGE GRADITELJE/.
4. RAZVIJANJE SMISLA ZA HUMANIZACIJU I FUNKCIONALIZAM
ARHITEKTONSKOG PROSTORA ( NA PRIMJER: ZATVORI MORAJU BITI
ZDRAVI I UGODNI, JER SE U NJIMA LJUDI UVAJU I POPRAVLJAJU, A NE
MUE)
STILSKI REDOVI SU ZA PALADIJA GLAVNI OBLIK ARHITEKTONSKOG
ISKAZIVANJA.
 IMPANON
ISTRAIVO JEA MODULARNE ODNOSE

PROFANA DJELA:
STAMBENE ZGRADE
UPRAVNE GRAEVINE
POZORITE

SAKRALNA DJELA:
CRKVE
MANASTIRSKI KOMPLEKSI
KAPELE

TIPOLOGIJA STAMBENE ARHITEKTURE:

1. URBANE PALATE
2. VILE
Basilica, Vicenza, 1546. god.
Prerada i obnova gotskog objekta - dodao spoljanji omota loe i
portik

PALATA VALMARANA
PALATA SKIO
PALATA ISEPO DI PORTI
PALATA BARBARAN DA PORTO
PALATA TIENE

VILA GODI
VILA POJANA
VILA FOSKARI (MALKONTENTA)
VILA KALDONJO
VILA KAPRA (ROTONDA)
SAKRALNI:
SAN ORO MAORE
IL REDENTORE, VENECIJA
TEATRO OLIMPIKO, VIENCA
NIKOLA PUSEN
Nikola Pusen (franc. Nicolas Poussin; 15. jun 1594 19. novembar 1665) je bio francuski barokni slikar. U njegovom radu dominira jasnost,
logika i red. Linija mu je vanija od boje. Do 20. veka ostao je inspiracija za slikare orijentisane klasici kao to su bili ak Luj David i Pol Sezan.
Veinu ivota proveo je u Rimu, osim kratkog perioda koji je proveo u slubi kardinala Rieljea kao glavni kraljevski slikar.

Arkadijski pastiri (Les Bergers dArcadie) The Plague at Ashdod, from the Louvre. Nikola Pusen, Autoportret (1650), Luvr, Pariz
KLASICIZAM
Klasicizam je umetniki pravac koji je nastao u Francuskoj na kraljevskom dvoru Kralja sunca, Luja XIV, odakle se proiruje. Prva faza se
naziva barokni klasicizam zbog upotrebe baroknih elemenata u njemu. Ovo se doba svrstava jo u barokno doba. Posle njega dolazi rokoko
koji se odvraa do neke mere od klasicizma. Novi nastup klasicizma je donela Francuska revolucija.

injenica je da se od 18. veka moglo oekivati jedno revolucionarno vreme i francuska je buroazija bila u svom progresivnom kretanju,
vidimo kako ona ima svoje drutvene politike ciljeve i miljenje koje je, kao i miljenje antike ideologije, prualo graanstvu slobode.
Celokupna umetnost, i rimska i grka postala je ideal umetnosti buroazije. Lepota se ne nalazi u prirodi, ve su je stvorili Grci. Umetnici
je trebalo da zadovolje tenju buroazije u antikom, rimskom i grkom svetu. Takve se ideje rasprostiru po celoj Evropi.

Klasicizam se trudi da se odvoji od baroka i rokokoa i da postane umereniji i jednostavniji. U doba Napoleona Bonaparte se naziva ampir
koji je preuzimao elemente iz antike Grke i renesanse i davao je naglaske na razum i razumljivost u stvaranju. U njemu se smatra da se
pojedinac mora podvrgavati drutvu.

Klasicizam je u najveem zamahu u doba apsolutistikih monarhija u Evropi. Podravale su se klasine forme koje su bile inspirisane uzorima
iz antike.

Arhitektonski objekti su jednostavni sa pojednostavljenom dekoracijom, imaju trouglaste titove, ravne i iste linije, upotrebljavaju stilske
antike stupove u arhitekturi i grade se objekti kao banke, uredi, bolnice, pozorita, dok se ne grade sakralni objekti u ovo doba. Tipini su
francuski parkovi koji se karakteriu simetrinim stazama, alejama, vodoskocima i u kojim se stabla iaju u geometrijskim formama. Sve
se odlikuje strogim redom i vrstim pravilima.

U klasicistikoj arhitekturi 16. veka je italijanski arhitekta Andrea Paladio (1508- 1580) razvijao paladionizam u kome se trudi za
ustanovljavanjem proporcija graevina i njenih elemenata, a izraz je dostojanstven i hladan. Ovaj pravac je prenesen u druge zemlje Evrope
(Francuska, Engleska, Holandija i Nemaka- u jednom delu).

Nikola Pusen (15941665) koji je bio najistaknutiji slikar 17. veka i iji je ideal sklad oblika i strogost kompozicije.
 U 19. veku se klasicizam u potpunosti iiveo i preko pokuaja restauracije klasicizma i pojedinih znaajnih pojava (Engr) postao je
reakcionarni pravac. an Dominik Engr (1780 - 1867), savremenik i protivnik Eena Delakroe (1978 - 1863) koji je imao naprednija shvatanja, i
za razliku od njega Dominik Engr je teio za istorijskim slikarstvom i istorijskim motivima i bio je slikar i aktova kao i portreta, odnosno u
oblasti koju je uskoro zamenila fotografska kamera.

Filozofski smer klasicizma je bio racionalizam, i kao primer miljenja i shvatanja moe biti citat Renea Dekarta: " Mislim, dakle postojim.

Parlament u Beu Crkva La Madlene u Parizu

 MERI KASAT

Meri Stivenson Kasat (engl. Mary Stevenson Cassatt; Pitsburg, 22. maj 1844 Le Menij Teribu, 14. jun 1926) je bila amerika slikarka
impresionizma. Veinu svog ivota provela je u Francuskoj, gde se sprijateljila sa slikarom Edgarom Dega i gde je kasnije i izlagala zajedno sa
impresionistima. Kasat je obino stvarala slike sa temom socijalnog i privatnog ivota ena, kao i slike sa temom odnosa izmeu majke i dece.

Autoportret (1878)

aj. (1880). Meri Kasat, ulje na platnu. Summertime (c. 1894) Loa, Meri Kasat, (1880), ulje na platnu
BERTA MORISO
Berta Morizo (franc. Berthe Morisot; Bur, 14. januar 1841 Pariz, 2. mart 1895) je bila impresionistiki slikar i jedina ena koja je izlagala na
prvoj izlobi impresionista 1874. godine.

Berta Morizo, portret koji je uradio Eduar Mane, 1872

Morizo je roena u Bureu, u Francuskoj u uspenoj buroanskoj porodici. Ona kao i njena sestra Edma Morizo odluuju da postanu slikarke; kada
Berta uveri roditelje u ozbiljnost odluke, nailazi na negodovanje. Njeni roditelji nisu eleli da im erke budu slikari.
Sa svojih 20 godina sree i sprijateljuje se sa vanim slikarom pejaza, pripadnikom Barbizonske kole, Kamij Koroom. Stari slikar je poeo da ui
Bertu i njenu sestru osnovama slikanja, ali ih osim toga i predstavio drugim slikarima i uiteljima

Morizo je prvo izlaganje imala na Pariskom salonu 1864. godine zajedno sa pojavljivanjem dva slikara pejaza, i posle toga regularno nastavlja da
izlae u Salonu sve do 1874, godine prve impresionistike izlobe.

Godine 1874 Morizo se udaje za Maneovog brata Eena. Imali su samo jedno dete, erku ili.

Morizo, zajedno sa Kamij Pisaro, su bili jedini slikari koji su izlagali na svim originalnim
impresionistikim izlaganjima.

Kao i njena savremenica u godinama koje dolaze Meri Kasat, tako i Berta Morizo je najee uzimala teme dece, majki, kao i porodinih scena.
Okarakterisana i prihvaena kao impresionista, i kao lan "haute bourgeoisie", Morizo je slikala sa iskustvom i dnevnom navikom teme komfora,
svakodnevnice i imtimnosti ivota porodice.
 RANA FOTOGRAFIJA
Slubeno, 1839. godine Franois Arago objavio je da imamo novi izum fotografiju. Ali, vratimo se u prolost prije toga, do camere
obscure. Camera obscura moe biti bilo kakav dovoljno zatamnjen prostor, pa bila to soba (tal. camera obscura tamna soba) ili kutija ibica.

Dovoljno je da taj tamni prostor ne proputa svjetlost, da je obojen u crno (eliminiranje refleksije) te da posjeduje rupicu, koja igra ulogu
objektiva, i kroz koju ulaze zrake svjetlosti. Ve Aristotel spominje cameru obscuru koja se moe smatrati preteom fotografskog aparata i na
ijem principu, u osnovi, radi svaka pa i najsuvremenija fotografska kamera. Nakon Aristotela postoje zapisi da su je koristili Arapi u 11.st.,
ponajvie za promatranje zvijezda. U 13.st. spominje je i Roger Bacon, a u renesansi Leonadro da Vinci detaljno je opisao ovu napravu kojom se
od tad sve vie slue slikari da bi postigli to vjerniji prikaz realnosti.

Princip rada i izrade camere obscure je jednostavan. Radi se o centralnoj projekciji na ijem principu nastaje i slika u ljudskom oku. Zrake
svjetlosti koje se odbijaju na sve strane od vanjskih predmeta prolaze kroz maleni otvor na jednoj strani camere obscure te projiciraju sliku tih
istih predmeta na suprotnu povrinu (ekran). Projicirana slika okrenuta je naopake kao i kod ljudskog oka.

Ako na ekran postavimo neku fotoosjetljivu povrinu (foto-film, foto-papir), nakon eksponiranja (otvaranja rupice), koje moe trajati od par
minuta do par sati, dobit emo fotografiju.
Za one koji ne poznaju fizikalne zakone projekcije ili za one koji se nisu nikada susreli s camerom obscurom, sve ovo moe zvuati pomalo
zaudno. Danas kada se susreemo sa sofisticiranom optikom i kompliciranim i ogromnim objektivima, injenica da vam je za izradu objektiva
kod camere obscure dovoljna zagrijana ivaa igla, zaista zvui pomalo nemogue.

Primjer camere obcure izraene od poklon-kartonske kutije. Prostor gdje je probuena rupica (objektiv) podebljan je metalnim poklopcem od
jogurta s obje strane, zbog vee preciznosti rupice.
Prva poznata fotografija u povijesti, Pogled s prozora 1826., Joseph Nicphore Nipce. Nije potvreno, ali smatra se da je i ova fotografija
nastala pomou nekog tipa camere obscure. Eksponiranje je trajalo 8 sati.

Predistorija ukazuje na drutvene i tehnoloke okolnosti u kojima je dolo do pronalaska postavljajui pitanje: jesu li takvi izumi proizvod line
nadarenosti pojedinaca ili su posledica sazrevanja optih drutvenih okolnosti.

Onog trenutka kada je bilo formulisano pitanje: Kako bi bilo lepo da se slika u kameri obskuri sama odslika na papir samim dejstvom svetlosti,
postalo je jasno da je vreme za pronalazak bilo spremno i da se nisu Nips, Dager i Talbot pojavili sa izumom pojavio bi se neko drugi.

Pionirske godine primene fotografije je karakterisala manija za portretima pa se pored praenja tehnikog usavravanja dagerotipija i
talbotipija, prati i predmet interesovanja fotografa i posmatraa.
SECESIJA JUGENDSTIL AR NUVO

19
0

0

(. Antoni Gaud i Cornet; 25. 1852 , 10. 1926.) ,
, , .[1]
(Sargada Familia, 1909), - .
,
. 1984. 2005., .

1873. 1877. ,
, . 1878.
. .

, ,
1878. . .[3] ,
, ,
.[3] 1883. .
, , ,
.

. .
, , .
, .
.[4] ,
. , .

7. 1926. , .
.
.[4]
. 10. 1926. 74. . .
 . , :
, , 74. , , , 10.
1926., , .

.
(Park Gell) 1990. , ,
, ()

, , , .
, .
, . ,

.

, .
.
.

. .
, .
, .
. . ( ). ,
, . .

(/: La Sagrada Famlia, ) .

3,2
. , , ,
, , ,
 .[8] , , ,
,
.

, , ,

-,

(. Gustav Klimt; , 14. 1862 , 6. 1918)
.

, , , .
. ,
. .

1893, . ,
,
.
1945.
, , 87 ,
.

, .
I (1901), (1907 1908), (1907).
. ,
.

(. Wiener Sezession), Ver Sacrum. 1908.

1911. . 6. , 1918.
. . Hietzing . .
 - I. . 19071908. . - , 1907. I, 1901.
. 1912. . 150 110 cm
FUTURIZAM
Futurizam, kao i kubizam, ostao je jedan od potpokreta u okviru apstraktn eumetnosti. Futurizam je zapravo forma kubizma koju su stvorili
italijanski slikari koji su se nali u Parizu u vreme kada su Brak i Pikaso izazvali uzbuenje svojim novim likovnim poduhvatom

Marta 8. 1910. godine, slikari koji su sledili Marinetijev futurizam okupili su se u torinskom pozoritu kako bi izdali Manifest futuristickih
slikara( Il manifesto dei pittori futuristi ) , i tu se izmenilo isto toliko pesnika, koliko i misli. Znaajniji predstavnici futurizma u slikarstvu
su:

akomo Bala,Umberto Booni, ino Severini, Karlo Kara, Luii Rusolo, Depero Fortunato, Primo Konti.

Futuristiki slikari su svoj likovni izraz formulisali na bazi modernih maina, brzini i uurbanosti svakodnevnog ivota (pas u etnji s
vlasnicom, devojica koja tri balkonom, plesaice). Oni prikazuju senzaciju pokreta i bave se dinamizmom kao odnosom izmeu objekta u
pokretu i njegovog okruenja. Pojavu kretanja doaravaju u celini, a ne u trenutku (zbog toga, na primer, konj nema etiri, ve dvadesetak
nogu). Poseban izazov za njih predstavlja prikazivanje zvukova graevinskog podruja, to ih dovodi do apstrakcije. U tehnikom smislu
futuristiki slikari ne donose nita novo. Koriste ve poznate tehnike i usresreuju se pre svega na ideju. Ugledajui se na kubiste, futuristi
stvarnosti pristupaju analitiki, njihovi oblici su geometrizovani i koriste tehniku lomljenja slikarske povrine na delie od kojih svaki ima
drugaiju prostorno-vremensku perspektivu (poput slomljenog stakla). Nakon to su kubisti skoro izgubili kolorit i preli u monohromiju,
futuristi donose svezi intenzivni kolorit, koriste komplementarne boje i snane poteze etke kako bi doarali dinamizam.

Kubofuturizam (ruski futurizam), nosi ovakvo ime jer su njegovi predstavnici stil preuzeli od Pikasa, a svoju teoriju zasnovali na
futuristikim raspravama. Najznaajniji predstavnici kubofuturizma (ruskog futurizma):

K.Maljevic, M.Larionov, A. Sevcenko, A. Lentulov, Lj. Popova, N.Goncarova, braca Burljuk (Vladimir i David). Kubofuturisti povezuju svoje
slikarstvo sa za umom. Ovu re su koristili ruski pesnici za govor koji je sa one strane smisla. Prevedeno na likovni jezik,za um ne
podrazumeva puko negiranje postojecih oblika, vec racionalan i smiljen novi poredak.
Umberto Booni, Ispod pergola Umberto Booni - Jedinstveni oblici kontinuiteta prostora Primer futuristike arhitekture Antonia Sant Elia
 NADREALIZAM

(. surralisme) .
, . , 1924. ,
. (Manifeste du surrealisme). , 1930.
1934. , .

.
. .

, 1917. .

. , -
, .
, .

, 20 30 20. .
, , , , , , .
, .
, , .
 RENE MAGRIT

ORO DE KIRIKO CREEPY MARSEL DIAN, DADA, BRKOVI MONALIZE, FONTANA

SALVADOR DALI OF KORS

 RUSKA AVANGARDA
,
.

20. , , .
, (1910. ), . . . .
( ), ( ).

, , .
: , .

Abstract art. Vasily Kandinsky, Kandinsky's first abstract watercolor, 1910 Russian Futurism. Natalia Goncharova, Cyclist, 1913
Proletkult. El Lissitzky, Beat the Whites With the Red Wedge, 1919 Constructivism. Vladimir Tatlin, Monument to the Third International, 1919

Constructivism. Vladimir Shukhov, Shukhov Tower, 1922 Soviet montage theory. Dziga Vertov's documentary film, Man with a Movie Camera, 1929 (poster
designed by the Stenberg brothers)
 FRIDA KALO

1925, .
, .
.
, , .

, . .
, , 1940.
, /, .
, , ,
. ,
, .
, XX .
 , , . .
, .
. .

. 1940. .
, .
, .
. 1938.
. .
. Le Cadre .
.
BAUHAUS
(. Bauhaus)
, 1919. (. Walter Gropius) (18831970.)
.
 - -,
, ,
. .
.

, , ,
.

19.
, . (Arts
and Crafts) 19. , ,
. 1907.
(Deutsche Werkbund). ()
, .
 Werkbunda ,
, 1919. , ( ).
( , , , , ,
.), : - ( ); - , .

, , ,
.

1925. 1926. .
.

1932. , ,
, .
.
MARSEL DIAN
(. Marcel Duchamp; , 28. 1887 , 2. 1968)
, , . ,
, 1917, . .
ready made , 20. .

, .
. ,
.
. ,
. , " ".
,
.
.

1912. ,
. .
, .
 AKT SILAZI NIZ STEPENICE
MEN REJ
Men Rej (engl. Man Ray, pravo ime Emanuel Rudzicki engl. Emmanuel Rudsitzky; Filadelfija, 27. avgust 1890 Pariz, 18. novembar
1976) je bio ameriki avangardni fotograf, reiser slikar i skulptor. Njegova umetnost se svrstava u dadaizam i nadrealizam.
Od 1908. do 1912. studirao je umetnost u Njujorku, a 1911. je radio kao slikar i skulptor. Prve znaajnije fortografije snimio je 1918. U to
se vreme ve bavio slikarstvom, a radio je i na filmu.
U saradnji sa Marselom Dianom stvorio je ameriki dadaizam, pravac zaet u Evropi kao radikalni otklon od tradicionalnih principa
umetnosti. Bio je lan grupe umetnika Ostali (engl. Others). Posle nekoliko neuspelih pokuaja tvrdio je da dadaizam ne moe zaiveti
u Njujorku. Potom se preselio u Pariz i nastanio u umetnikoj etvrti Monparnas, gde je uglavnom radio u ateljeima tamonjih umetnika.
Zaljubio se u model Alis Pren zvanu Kiki sa Monparnasa koja mu je uskoro poela pozirati.
Za vie od 20 godina provedenih u Parizu, Men Rej je revolucionizovao fotografsku umetnost. Mnoge poznate linosti nale su se na
njegovim fotografijama: Dejms Dojs, Gertruda Stajn, an Kokto, Bridet Bejt Tienor i Antonen Arto.

Men Rej na fotografiji Lotara Voleha u Parizu 1975

Godine 1925. u galeriji Pjer u Parizu organizovana je izloba nadrealistikih radova, na kojoj su, uz Reja, izlagali i nadrealisti an Arp,
Maks Ernst, Andre Mason, Huan Miro i Pablo Pikaso.
Godine 1934. nadrealistika umetnica Meret Openhajm naga je pozirala Reju za seriju nadrealistikih fotografija.
Sa asistentkinjom i ljubavnicom Li Miler otkriva postupak solarizacije fotografije. Izumeo je i fotografsku tehniku koja koristi fotograme, a
koju je dadaista Tristan Cara nazvao rejografija.
 Man Rej se pod starost vraa u SAD (u Los Aneles) ali je Monparnas do kraja smatrao svojim domom. U Monparnasu i umire 18.
novembra 1976.
 MARK AGAL
Mark agal (rus. ; blr. , Moja Zacharavi ahaa; Vitebsk, 7. jul 1887 Saint-
Paul, 28. mart 1985) je bio jevrejski slikar roen u Belorusiji, tada deo Rusije. Njegov pravac su meavina modernog pokreta i impresionizma.

Slike Marka agala su slike detinjstva. Plavi mesec na ljubiastom nonom nebu, seoske kue pokrivene meseinom i snegom, starac na krovu,
letee haringe, deake ljubavi skrivene u eir i melodije seoskog violiniste. Ovo su samo neki od motiva koji govore o ivopisnim seanjima na
provinciju, na belorusku varo Vitebsk, u kojoj je 1887. godine roen deak koji nikada nije odrastao.

agal nam svojim motivima i bojama pria o svom detinjstvu, odrastanju, roditeljskom domu, beloruskim seoskim pejzaima, pogledima sa
prozora iz svoje deake sobe. On nam svojim slikama pripoveda sa posebom lakoom, oseajem koji se da uporediti sa nevinou, milju o
prvim ljubavima, klinakim nestalucima. Njegove slike podseaju na to da u svakom od nas i danas obitava taj mali ovek koji nas ini ivim i
koga, ako kanimo biti veliki, ne smemo zaboraviti. U literaturi, agala opisuju kao slikara sveta. Jevrejin, Belorus, Rus, Francuz. On je uvar
detinjstva, hranitelj nostalgije, idealista koji veruje da detinjstvo prolazi samo ako mu okrenemo lea.

Mark agal je roen u siromanoj, religioznoj jevrejskoj porodici kao najstarije od devetoro dece. Na njegov odgoj i formiranje bogatog
unutranjeg sveta, presudno je uticala majka sa kojom je provodio najvei deo vremena. agalov otac je esto bio odsutan, vredno je radio u
ribarnici pribavljajui porodici hleb, kasno se vraajui sa posla, umoran i gladan. agal se sea tih prizora, umorne oeve slike za stolom i veere
pod lampom. Ove slike su za agala vrlo intenzivne i nije sluajno da upravo letee haringe i ribe predstavljaju veoma vane motive na njegovim
slikama.
 POP ART

Andy Warhol je rekao: U budunosti, svako e dobiti 15 minuta svetske slave. Na nau radost, tih 15 minuta slave pop-arta nikako da se
zavri.

Eduardo Paolozzi I was a Rich Mans Plaything. Slika preuzeta sa tate.org.uk

Nekada davno, likovna umetnost razvijala se nekim svojim sporim, ustaljenim tokom. Umetnici su bili zanatlije koje su primale narudbine od
bogatih mecena i iji stil je zavisio iskljuivo od trenutnog estetskog ukusa drutva. Za promenama se malo udelo. Meutim, s vremena na
vreme, grupa umetnika bi izazvala revolt pokuavajui da radikalno odstupi od zastarelih, akademskih normi. Nekada davno, trebalo je i po sto
godina umetnicima da stvore neto novo. A onda smo uli u 20. vek. Za ezdesetak godina iznikli su kubizam, futurizam, ekspresionizam,
nadrealizam, modernizam, dadaizam, apstraktna umetnost, ruska avangarda, apstraktni ekspresionizam, hepening, minimal-art, instant imid
Meutim, tokom prolog veka, jedan pravac se izdvojio i zasenio mnoge svoje prethodnike. Umetniki pravac za koji i umetniki nenastrojeni
ljudi znaju.

Pop-art je bila umetnost popularne kulture. Bio je likovni pokret opinjen posleratnim konzumerizmom tokom 50-tih i 60-tih godina. Podudario
se sa globalizacijom pop muzike, oliene u popularnosti Elvisa Prislija i Bitlsa. Bio je drzak, zabavan i mladalaki pokret, okrenut protiv vrednosti
koje je nametnulo umetniko drutvo. Iako su umetnici koristili najrazliitije vidove vizuelne komunikacije, zajedniko im je bilo interesovanje za
masovne medije, masovnu proizvodnju i kulturu za mase.

Britanski izum

Iako se proslavio u Americi, pop-art je nastao u Velikoj Britaniji sredinom 50-tih godina prolog veka. Independent Group IG (nezavisna
skupina) iz Londona smatra se glavnim pokretaem; E. Paolozi, jedan od osnivaa skupine, napravio je seriju kolaa Bunk! sastavljenih od
nasuminih iseaka iz novina, stripova, reklama i drugih grafikih proizvoda koje su predstavljale ameriku kulturu, u ironinom svetlu. Re pop
izvedena je iz jednog od njegovih kolaa, u kome se re pojavljuje u oblaku dima koji se pui iz pitolja. Kasnije, jedan od likovnih kritiara
iskoristio je tu re ne bi li dao ime ovom novom pravcu, zasnovanom na slici pop kulture.

Glavna ideja IG pokreta bila je da ospori tradicionalne stavove i da uvrsti vizuelne elemente masovnih medija u svet moderne umetnosti. Ugledali
su se na Marsela Diana i njegov dadaizam, i mrzeli su aktuelni apstraktni ekspresionizam. Naime, dadaisti su koristili iracionalne kombinacije
nasuminih slika i predmeta, ne bi li isprovocirali tadanji establiment. IG je koristio sline tehnike, s tim to su popularnu kulturu koristili kao
glavno sredstvo provokacije.
Just what is it that makes todays homes so different, so appealing? R. Hamilton Prvo delo Pop-arta. Slika preuzeta sa wikipaintings.org

Ameriki proizvod

Pop-art umetnici u SAD-u nisu voleli apstraktni ekspresionizam. Nimalo! Tamo, pop-art se razvio kao reakcija protiv ovog aktuelnog pravca
umetnosti, prvog koji je izbacio ameriku umetnost na globalnu scenu. Smatrali su ga previe introspektivnim i elitistikim. Oni su eleli da
umetnost povrate u stvaran svet. Jedan od tih entuzijasta bio je i Dasper Douns, koji je prvi poeo da koristi postojee slike, kasnije ih
uobliavajui, postavljajui pitanje kakva je razlika izmeu slike i stvarnosti. Robert Roenberg je takoe koristio postojee slike, ali za razliku
od Donsa, on je koristio i kola i najrazliitije predmete, uglavnom pronaene na ulicama Njujorka.

Pored mnogih drugih velikih umetnika amerikog pop-arta, kao to su Tom Veselman, Dejms Rozenkvist i or Segal, ipak, postoje tri umetnika
koja se izdvajaju. To su Klas Oldenburg, Roj Liktentajn i naravno, Endi Vorhol.

KLAS OLDENBURG bio je umetnik pop-arta koji je prevashodno izabrao skulpturu kao medij komunikacije sa publikom. Tokom 60-tih bio je
uesnik mnogih hepeninga, improvizovanih umetnikih dogaaja gde je uee publike bilo vanije od samog proizvoda. Inspiraciju je nalazio u
stvarima koje su ljudi kupovali da bi zadovoljili svoje potrebe. Njegova umetnost je puna duhovite ironije i kontradikcije pravio je meke WC
olje od jastuka i vrste izburgere od gipsa. Voleo je da pravi skulpture u kontradiktornim veliinama, inei male predmete velikim, i obrnuto;
sve u cilju preispitivanja upotrebne vrednosti objekta i njegovo pravo znaenje i vanost.

ROJ LIKTENTAJN je stvorio pop-art stil koji se bazirao na novoj i sve popularnijoj formi masovne komunikacije strip. Posegao je za
standardizovanim slikama tradicionalnog stripa na temu nasilja i sentimentalne ljubav, pravei jako uveane kopije pojedinih kvadrata iz
stripa, sa bezlinim pojednostavljenim crnim obrisom i takicama (rasterom) koje se vide u poveanju kod tampe u boji. Menjanje dimenzija tih
slika od nekoliko santimetara, na nekoliko stotina puta veu povrinu izazivalo je niz formalnih problema, koji su zahtevali doradu (npr. devojin
nos je morao biti nacrtan da izgleda dobro po konvencijama stripa). Njegov stil karakteriu ironija i humor, ali Lihtentajn je u svom slikanju
zadrao tradicionalan nain upotrebe linija, oblika, tona i boje. Pridavao je veliku vanost disciplini u svom radu, ostavljao je malo mesta impulsu
i emociji.
Hopless, R. Lichtenstein. Slika preuzeta sa wikipaintings.org

ENDI VORHOL je bio olienje pop-arta. Prvobitno je bio komercijalni umetnik, koncentrisao se na slike masovne kulture, kao to su novine,
stripovi, reklame, TV i filmovi. Otelotvorio je ameriki duh popularne kulture i uzdigao ga na muzejsku umetnost. Koristio je tue fotografije
poznatih linosti, kao i proizvode iroke potronje (od Merlin Monro do Campbell supe), za koje je smatrao da ih njihova banalnost ini
interesantnijim, oseao je da im je sveprisutnost i masovno korienje oduzelo smisao i emocionalnu vrednost. Ono to ga odvaja od drugih
umetnika je to to je mnogo panje posveivao sopstvenom publicitetu. Kultivisao je sopstveni imid kao poslovni model nerazdvojan od svoje
umetnosti. Smatrao je i da slikarsko umee nije od vanosti u svetu umetnosti, ve sam umetnik i njegova linost.

Campbells Soup Can Beef, A. Warhol. Slika preuzeta sa Link text

15 minuta slave, ili?

Pop-art je forma umetnosti koja je oslikavala vanost materijalnih stvari u ivotu pojedinca i njihovim svakodnevnim aktivnostima, koje su im
pruale uitak. Pokret se oslanjao na izvlaenje materijala iz konteksta, samostalno ga prikazujui ili ga povezujui sa drugim slikama. Definisan je
temama izvedenim iz popularne, masovne kulture, sa akcenatom na banalnost i ironiju.

Ovaj stil nije zamro on i dalje ivi. Evoluirao je, menjao se, inspirisao mnoge potonje umetnike. Njegovoj popularnosti doprinosi i njegova
sveprisutnost na majicama, torbama, bedevima, olovkama, posterima, oljama Ovo je umetniki stil koji je izaao iz muzeja na ulice i postao
legenda.

Umetnost se obraa ljudima na emocionalnom nivou, ali pop-art vas dotie na nivou iskustva. Stvoren je iz nae svakodnevnice, Julie Maner.
 OP ART
( Optical Art - )
20. .
, , - ,
, , , - .

Viktor Vazareli Movement in Squares, by Bridget Riley 1961

Naziv je prvi put upotrebljen 23. oktobra 1964. godine u nepotpisanom lanku objavljenom u Tajmu
 ENDI VORHOL
(. Andy Warhol; , 6. 1928.[1] , 22. 1987) , ,
, -. .

1960.- .
.

, - , ,
, .

1963. The Factory , , .

1968. Factory- . .

Factory-. ( ) S.C.U.M. -
Society for Cutting Up Men ( ) S.C.U.M Manifest,
. 1968. I, A Man.
Factory-, . , , .

(
). ( , , , ).
.

Velvet Underground 1960-, The

Velvet Underground and Nico .
 DEKSON POLOK
(. Jackson Pollock; , 28. 1912 , 11. 1956)
, .
20. .

Dekson Polok: telo u umetnosti

frenzy spark - June 7, 2012

Razmiljajui o dui kao sastavnom delu tela; ili nasuprot,o potpuno nezavisnoj nematerijalnoj
komponenti jednog bia, kao i o njihovom udelu u umetnikom delu zakljuih da je tema ove rasprave jednako opte koliko i iste umetnicke
prirode i jednako subjektivne kao i kolektivne. Kao to moemo videti, tokom istorije civilizacije miljenja su bila podeljena; i jedna i druga strana
imale su, po meni, manje vie realne osnove da veruju u svoju teoriju, ali samo do odreene granice koju na primer Dekart ili Nie prelaze, ne
analizirajui problem objektivno do kraja. Pokusau da stvar sagledam sa umetnikog, ali to racionalnijeg stanovita, jer mislim da se prava
istina nalazi u sublimaciji dva potpuno oprena miljenja.

Neke naznake tog ,,ujedinjenja tela i duha moemo videti na polju umetnosti- naime, neoekivano, Dzekson Polok mogao bi biti, svesno ili ne,
jedan od primera te sublimacije. Zato bas umetnik, a ne filozof? Jer umetnik mora stajati iza svojih rei i miljenja tako to e ih prezentovati u
konkretnom materijalu, fiziki ih predstaviti, uslovno reeno ,,primeniti. To znai da njegov rad iziskuje fiziko predstavljanje metafizikih
pojmova i tada mu se ovaj problem otvara. On mora traiti neku vrstu kompromisa izmeu tela i duha, kompromisa koji jedan filozof nije u
obavezi da napravi. Jer, ukoliko bi umetnik pokuao da, u kartezijanskom stilu, predstavi samu ideju, nevezanu ikakvom fizikom sponom za ovaj
svet kakvim ga znamo, naao bi se u velikoj zabludi iz razloga to on mora naci znak, fiziki objekat, pomou koga e, njegovim dovoenjem u
neki kontekst, predstaviti neki nematerijalni pojam. Samo takav on e biti itljiv i autoru i drugima. Tako je i npr. Polok primoran da za svoje
potpuno apstraktne i kako on tvrdi, autonomne predstave, ipak nae neki znak kojim bi ih iskazao, te njegova teorija o duhovnoj komponenti
nezavisnoj od tela biva u temelju poljuljana.
Dalje, sam umetnik je fiziko bie i u procesu tog stvaranja uestvuju njegove fizike komponente. Tu je Polok ponovo napravio greku, pravei
video zapise o sebe u toku rada na slici, na kojima se jasno vidi pokret, snaga i dejstvovanje- tela. Takoe, poznato je da dok se ne ispune
elementarni fiziki uslovi za ivot oveka, nema govora o stvaranju, kao i da oni tokom nastajanja umetnickog dela mogu bitno uticati na samo
psihofiziko ponaanje (glad, bolest, psihika i fizika, kod nekih umetnika alkoholizam, korienje opijata, itd. kao u sluaju Van Goga,). Iz svega
ovoga zakljuujem da telo uestvuje u radu, da je realizator i fiziki nosilac umetnosti, deo nje. Ali ipak deo. Jer, u sluaju da je telo samo sebi
dovoljno, posmatravi i mozak samo kao jedan isto fiziki sklop elemenata, ni umetniko delo, ma koliko tehniki dobro odraeno bilo, ne bi
nikada sadralo u sebi nita izvan granica telesnosti, a ono to defakto sadri. Samo isitavanje znakova u jednom umetnikom delu i njihovo
dovoenje u neki, makar najjednostavniji kontekst, ve predstavlja, samo po sebi, apstraktan pojam i prevazilazi granice ,,fizikog. Takoe,
velika snaga duha, due, ili kako god to elimo nazvati, ponekad moe prevazii fizike prepreke i, uz velike rtve, izboriti se za vii cilj. To je ono
to u argonu nazivamo jakim ili slabim karakterom. A to je opet nematerijalan pojam. Iz svega ovoga zakljuio bih da i duh, ili dua postoji i da
aktivno uestvuje u procesu stvaranja umetnikog dela, tj. da je, u manjoj ili veoj meri, zavisno od subjektivnog oseaja umetnika ugraena u
njega.

Ako bi telo i duu uzeli kao dve potvrene injenice, tj. kao dve celine unutar umetnikog dela, postavlja se pitanje njihovog meusobnog odnosa
i korespondencije. Da li su to dva odvojena faktora koja funkcioniu jedan nautrb drugog ili su pak, u tesnoj vezi i takorei ,,sarauju? Ja bih se
sloio sa ovim drugim, navodei izmeu ostalih, jedan najjednostavniji primer. Naime, izazivanje emocije prilikom posmatranja nekog
umetnikog dela jeste jedan apstraktan pojam, ali taj pojam korespondira sa samim ovekovim telom, u kome se takoe deavaju promene
fizike prirode (u radu srca, cirkulaciji, radu ula itd.). Zakljuak bi bio da telo i dua zajedno, dopunjujui se a ne sukobljavajui, umetnost
iitavaju na nain svojstven nekoj osobi, a koji opet zavisi od psihofizikih svojstava same te osobe. To bi bila subjektivna strana tela u umetnosti
i dokaz da su telo i duh u njoj u harmoniji a ne sukobu.
 IMPRESIONIZAM U SRPSKOM SLIKARSTVU

U Srbiji, impresionizam je formiran sa Nadedom Petrovi, koja je studirala u Nemakoj. Poinje tek u prvoj deceniji 20. veka, ak 25 godina posle
Francuske. Naa kritika je smatrala da impresionizam dekadentan i previe smeo. ore Krsti je pretea impresionista, zapravo uitelj mnogih
od njih, a najznaajnija meu njima je njegova uenica Nadeda Petrovi. Osim Nadede veliku ulogu u srpskom impresionizmu su imali jos i
Kosta Milievi, Milan Milovanovi, Malia Glii, Milo Milunovi i mnogi drugi.

SAVA UMANOVI
(, 22. 1896 , 30. 1942)
20. . 100 .

22. 1896. , , (1875

1968), .

.[4] 400 , 350

, , .[4]

(, 1927)
(, 1927)[5]
(1926), ,
.[4]
()
()
 ()
( 1929)
( , )
, (, 1935)[6]
( )

1927.
85 .[7][8] 1920-1929 - 2013.
.

- 1927.
 NADEDA PETROVI

(, 12. 1873 , 3. 1915) 19. 20.

.

I (1898 1903)

- , (, )

- , ( , ,
, , ,

, 1902,

, 1900,
 , 1901,

II (1903 1910)

- 1903. ( , - , , , , , -
, , )

- 1907. ( , , , )

, 1904,

( ), 1909,
 (), 1905,

, 1907. ( )
- 43,5x32,5cm (1905),

III (1910 1912)

( , , , , , ,
)

, 1910,

IV (1912 1915)

(, , , - , - , ,
, , )
 , 1913,

, 1913,

JOVAN BIJELI
(, 30. 1884.[1][2] , 19. 1886[3] , 12. 1964) ,
.
.

1932. .

, , 1920. ( )
 1919. ,
.

, , .
,
. , .

1917. , 1919. . .
(1929, 1932, 1957, 1968), (1959) (1960).
: (38 ),
. .

: , (1929), (1924), (1927/28),

(1928), (1929), (1932), (1941), (1928), (1929),
(1920).

, .
1963.
 GABRIJEL JURKI
(1886, 1974, )
.

.
. .
.

.
.

. .
. .

. .
. , .
: .

. -
.

, 1956. , . .
.

, .
.
ENE U BIH UMJETNOSTI IZMEU DVA RATA
 KONCEPTUALNA UMJETNOST
20. ,
.
, , .
,
.

,
. 20. , , , , .
: , ,
( ), , , , ,
-, .

(1960-1975) , 1961.
.

,
, , ,
.

Joseph Kosuth

Yves Klein

Richard Long

Keith Haring

Piero Manzoni
 Sol LeWitt

Gustavo Aguerre

Joseph Beuys
 MARINA ABRAMOVI
(, 30. 1946) .
, , , , , , , ,
. . 2002.
().

30. 1946. .
, .
. .

1965. .
, . 1968.
1973. .

1997. 2004. .
,
.

1975. , 1987. ,
. 2005. . 2005.
.

- - , 1973. .

. ,
. .
 5, 1973. , .
, , . ,
, .

4,

, . ,
1975. . ,
: (, , ) , .
6 . . . .
. .
.

1976. 1988. ( ) ,
. , ,
. 1980. 1983. , . ,
. 1988.
2000 km, , , .

1997.
JOZEF BOJS

Roenjem u Nemakoj u godinama nakon zavretka Prvog svetskog rata, mladi Jozef B. bio je gotovo osuen na uee u drugom. Ili sam je
sebe osudio volontirajui za nemaku avijaciju. Godine 1944. njegov avion biva sruen na prostranstvima Krima, a pria o njegovom
preivljavanju i spasenju prerasta u legendu: Bojs tvrdi kako su ga nakon pada (i nekoliko dana leanja u krimskom snegu) pronali Tatari, uvili
u ivotinjsku mast i filc i tako spasili sigurne smrti. Ova pria nema nikakav alibi, ali nagovetava misterioznost i lucidnost koje e ga pratiti dalje
kroz ivot. Iako sve ukazuje na to da se ovaj pleminiti in Tatara nikada nije zbio, on, makar bio i izmiljen, daje objanjenje i predstavlja korene
za upotrebu ba masti i filca u Bojsovom stvaralatvu, ali i za njegov prepoznatljiv modni identitet koji je obavezno ukljuivao eir (koji od pada
pa nadalje stoji na njegovoj glavi i titi ga) i filcano odelo.
Bojs vidi umetnost kao neto to mora povezati sa svojim ivotom, svojom individualnou ali ne samo svojom, ve individualnou itavog
oveanstva. A to isto oveanstvo svojom ukljuenom racionalnou, prema Bojsu, pokuava da iskljui emociju glavni izvor energije i
kreativnosti u svakoj individui.

Potrebu za promenom i menjanjem Bojs je osetio jo kao deak, tanije, kako kae osetio je da se neto na ovom svetu sasvim mora menjati.
Dodue, kao petogodinjak osetio je i potrebu da nestane s lica Zemlje

Prisustvovao je znaajnom broju dogaaja organizovanih od strane internacionalne grupe umetnika Fluxus, kojoj je imeu ostalih, pripadala i
Joko Ono. Fluxus se zalagao za radikalno brisanje granica u umetnosti, izmetajui kreativnu praksu iz institucija u svakodnevno. Bojs je pak,
kao pravi buntovnik, u neku ruku unosio i vie kreativne prakse u institucije od zahtevane koliine. Seate se da smo vraanje u edukativne
institucije i ne-dugo-trajanje istog ostavili za kasnije? E, to kasnije se upravo deava: 1961. Bojs dobija zvanje profesora vajarstva i poinje svoj
pedagoki rad na istoj akademiji koju je desetak godina ranije zavrio. Zbog svog shvatanja da svako moe umetniki da se izrazi, da svako moe
da bude umetnik i da svako, naposletku, i jeste umetnik, Bojs je sebi umesto penzije (koju bi kao svaki poten nemaki dravljanin troio na
dunavskim kruzerima) zaradio otkaz. Naime, on je svoja naela sprovodio u dela: pozivao je one koji su odbijeni od strane Akademije da pristupe
kolovanju u njegovoj klasi. Kako se to prilino kosilo s politikom Akademije ljubav poslodavca i zaposlenog ubrzo je uvenula.
Bojs je bio pravi uomo universale svog vremena: sebe u umetnosti nije ograniavao, bavio se crtanjem, skulpturom, instalacijama i za nijansu
bitnije od ostalog performansom. Moda je performans uticao na Bojsa i pomogao mu u bavljenju politikom, a moda je bilo i obratno, ali u
oba sluaja Bojsova politika angaovanost bila je upadljiva i povezana sa njegovim stvaralatvom uestvovao je u osnivanju vie politikih
partija, od kojih je najznaanije osnivanje Zelenih, partije koja je i danas aktivna u Nemakoj.

Jedan od Bojsovih najpoznatijih performansa je Kako objasniti sliku mrtvom zecu.

za ovu priliku skinete tit-eir, premaete se medom, oblepite zlatne listie po sebi, za jednu nogu zakaite gvozdenu plou, a za drugu komad
filca i onda krene s objanjavanjem. Tiho, apuui mrvom zecu na uho. Ovo bi se moglo tumaiti njegovim pokuajem da ukae na umetnost kao
na put rehabilitacije i spasenja, na mo umetnosti da lei duhovni nemir i da menja. Treba imati u vidu okolnosti u datom trenutku posleratna
Nemaka u kojoj veina vue demone prolosti kao to Bojs vue za sobom gvozdenu plou. Objanjavajui umetnost i zecu (koji nuno ne
slua) i sebi istovremeno, gotovo kupajui se u negujuem medu, Bojs se konano osea dovoljno sigurno da skine eir. Lake je objasniti
umetnost mrtvom zecu jer on ima vie intuicije nego ljudi s svojom glupom racionalnou ree Bojs
Kao jo jedna bojsovska metafora zatite i (iz)leenja nastaje Homogena infiltracija za koncertni klavir sasvim jednostavno delo koncertni
klavir utian sivim odelom od filca sa crvenim krstom. Utian, da se ne bi uo krik njegove muzike, oznaen crvenim krstom jer mu je potrebna
pomo. Kao i u sluaju mrtvog zeca, korene i inspiraciju ovom delu treba traiti u oteenosti nemake individue.

Land art delo 7000 hrastova predstavlja dokaz da Bojs nije bio ekolog samo u pesmi, ve i na delu. On je pokreta projekta u
okviru kojeg je uz pomo volontera tokom pet godina posaeno 7000 hrastova u gradu Kasel, utiui tako na eko-urbanizam grada i pravei
socijalnu skulpturu (skulptura koja svojom porukom donosi socijalni uinak). Pored svakog hrasta posaen je i blok bazalta. Za razliku od
bazalta, hrastovi su rasli uprkos poetnoj kontroverzi, ti hrastovi danas predstavljaju jedan od glavnih obeleja Kasela, a projekat sadnje i dalje
se nastavlja uz podrku gradskih vlasti.

Novinar: Da li vas vrea kada vas nazivaju arlatanom?

Bojs: Ne. Ko je ovde bio arlatan, to moe odluiti samo budue oveanstvo.
 NOVA SLIKA

Nova slika op je naziv za slikarstvo na prijelazu 70-ih u 80-te godine.Pojam nove slike povratak slikarstvu i kritiku
modernizma.
New image

jim umjetnicima
daju naziv Achille Bonito Oliva u
godina, koja je
dematerijalizacijom
1981. godine, Talijanska
transavangarda u Galerijisuvremene umjetnosti 1981. godine, Mlada umjetnost iz Berlina u Galeriji likovnih umjetnostiu Osijeku 1982 godine.Hrvatski
povjesn
naziva

se od avangarde
a primjenjuju ekspresivnost.
 VIDEO UMJETNOST
- (. =) .
1960.-
-.

,
. 1963. , -
Parnass de Wuppertal,
. , :
,
. - ,
, , .
 . 1977.
6.

- . :

("Klaus vom Bruch")

("Peter Campus")
("Dan Graham")
("Gari Hill")
("Shigeko Kubota")
("Dejan Klincov")
"(Marcel Odenbach")
("Nam June Paik")
("Pipilotti Rist")
("Ulrike Rosenbach")
("Bill Viola")
("Wolf Vostell")
 PERFORMANS
(. , , ) 20. ,
, , .

( ) , .
. ,
.

Umetnost postoji da bi ostavila utisak. Njen oblik i poruka se razlikuju ali ono emu uvek stremi jeste da skrene panju. Bilo da to ini da bi
podigla politiku svest, izvela kritiku drutva, izrazila emociju ili dala glas onima koji ga nemaju, umetnost se oslanja na neobino i novo da bi
prenela svoju poruku. Nadgraujui tipina sredstva, umetnost performansa koristi telo i njegove sposobnosti na nove i neretko provokativne
naine. Tabu je bespredmetan tu gde je sve otvoreno hirovitosti kreativnosti, dokle god telo to moe podneti.

Ali ta ini umetnost? Nema jednostavne definicije, i poput definisanja omiljenog jela, to pitanje je preputeno linom ukusu. Umetniko delo
neto iskazuje, bilo da se s njegovim iskazom slaemo ili ne. Ali kako iskazati neto to e zaista ostaviti utisak? Neki umetnici, ini se, smatraju da
delo mora da nas zagolica gde ne volimo, ili na mestu koje ne bismo voleli da osetimo.

ta god da delo izjavljuje (i bez obzira na to da li se to moe jednostavno razumeti), umetnost stremi da izazove nae razumevanje. Umetnost
performansa taj pojam dovodi do ekstrema. Na samoizraaj, kao kreativnih bia, ne poznaje granice pa budite upozoreni da e performansi
to slede biti uznemiravajui, ekstremni, i apsolutno okantni.

,
("Allan Kaprow") ,
("Yves Klein"),
("Piero Manzoni"),
("Vito Acconci"),
("Timm Ulrichs"),
 ("Hermann Nitsch"),
("Joseph Beuys"). 1968.

("Franko B"),
("Ron Athey"),
("Kira O'Reilly"),
,
("Juniper Perlis"),
("Oliver Frost"),
("Oreet Ashery"),
("Stahl Stenslie"),
("damali ayo"),
("Edna Floretta")

10. Kris Burden, Trans-fixed, 1974.

Ameriki umetnik Kris Burden prikucan je za volksvagenovu Bubu i nekoliko minuta se njome naokolo vozio u svom performansu 1974. godine.
Ovaj bolni i zbunjujui in dogodio se u periodu kada se ogromno nasilje razgorelo u ratu u Vijetnamu, krei iluziju mira i pretenziju pravde i
ravnopravnosti u SAD-u. Burden je smatrao Bubu automobilom naroda i uporedio svoje Hristoliko razapinjanje sa samoosloboenjem kroz
demistifikaciju uasa i nasilja takvog ina uz istovremeno predstavljanje ljudskog tela kao istinski slobodnog od zakona. Tri godine ranije, Burden
je stao pred napetu puku i upucan je u ruku za jo jedan ekstremni performans, adekvatno nazvan Pucaj.

9. Marina Abramovi, Ritam 5, 1974.

Srpska umetnica Marina Abramovi skoila je u sred plamtee petokrake koju je nacrtala petrolejem. Pre skoka, sistematski je odsekla nokte na
nogama i rukama i kosu, i bacila ih u plamen u simbolikoj i ritualistikoj predstavi svog proienja. Potom je skoila u sredite zvezde, ali se
onesvestila od manjka kiseonika. Publici je trebalo nekoliko trenutaka da shvati da njena nepominost nije deo performansa. Izvuena je iz vatre
i poslata u bolnicu.
8. Vafa Bilal, 3rdi, 2011.

2011. godine, irako-ameriki umetnik Vafa Bilal ugradio je kameru u rupu prenika od pet
santimetara u svom potiljku. Kamera je mogla da prebacuje fotografije na njegovu veb stranicu. Ovo delo je kombinovalo oveka i mainu ne bi li
pretvorilo ovog profesora umetnosti na Univerzitetu u Njujorku u hodajui aparat za prismotru. Ova kamera slika jednu fotografiju po minuti, i
na ovaj nain ispunjava Bilalovu potrebu da objektivno ulovi [njegovu] prolost kako nestaje za njim iz nekonfrontacijske take gledita.

7. Vito Akoni, Seedbed, 1972.

Ameriki umetnik Vito Akoni se 1972. godine skrio pod lani pod koji je izgradio u jednoj
njujorkoj galeriji. Bio je ozvuen zvunicima koji su njegov glas raznosili po galeriji ne bi li ga posetioci uli kako apue svoje seksualne fantazije
o njima dok se samozadovoljava. Ovo je inio osam sati dnevno. Performans je budio paranoju i strah sa namerom da povezivanjem ovih
oseanja podseti na ona inspirisana reimom predsednika Niksona.

6. ina Pejn, Uspon bez anestezije, 1971.

U ovom performansu, ina Pejn bosonoga se penjala uz merdevine naikane otrim

metalnim iljcima. Ovo je bio jedan u nizu njenih performansa koji su predstavljali samopovreivanje. Nakon to se uspela uz merdevine, legla je
na krevet od igala i potom se posvetila detaljnom minkanju. Potom je iletom celo telo prekrila sitnim posekotinama. U razliitom performansu,
ugasila je plamen golim stopalima i dlanovima. Ova su dela bila izvoena pred malom publikom i sa namerom da u gledaocu suoenom sa njenim
bolom probude empatiju. Njihova namena bila je raspirivanje svesti o drutvenim i politikim pitanjima, poput rata u Vijetnamu, kanalisanjem
empatije posmatraa ka stvarnim problemima.
5. Orlan, Reinkarnacija Svete Orlan, 1990.

Smeli projekat francuske umetnice Orlan poeo je 1990. godine, i tokom njega je prola kroz
nekolicinu plastinih operacija ne bi li svoje telo transformisala u reprezentativno nago telo iz remek-dela zapadnoevropske likovne umetnosti.
Cilj Orlanine umetnosti bio je otelotvorenje idealne lepote kakvu su je predstavljali muki umetnici u kultnim delima poput Mona Lize i
Botielijeve Miloske Venere. Projekat je publikovan kao dokumentarac pod imenom Karnalna umetnost i izloen je u brojnim umetnikim
institucijama irom sveta.

4. Ron Atej, Sveti Sebastijan 50, 2011.

2011. godine Amerikanac Ron Atej izveo je Svetog Sebastijana 50, rimejk Suspendovanog
Sebastijana prvi put izvedenog dvehiljadite, posveen njegovim godinama i dugoj umetnikoj karijeri. Atej je prostreljen strelama i potom iglama
suspendovan u vazduhu. Ovaj brutalni i uznemiravajui prizor je Atejev mazohistiki prikaz svog tela kao objekta, prizivajui ideje seksi,
religiozne ikonografije, objektifikacije i eksploatacije ljudskog tela, kao i traume koje ovi uasni inovi prouzrokuju. Atej je 1986, kada je imao 26
godina, dobio dijagnozu HIV-a, i od tada je opisivao svoje telo kao ivi le, tvrdei da nije oekivao da dugo ivi. Moda mu je to dalo mo da
sebe prepusti fizikoj i emotivnoj patnji postupanja prema svom telu kao prema komadu mesa.

3. Pjotr Pavlenski prikucava svoj skrotum za tle Crvenog trga u Moskvi, 2013.

Maja 2013. godine umetnik i politiki aktivista, Pjotr Pavlenski, javno je prikucao svoj skrotum za plonik Crvenog trga. Ovo je bio poslednji u nizu
njegovih javnih samonakaenja. 2012, kao arki pristalica ruske aktivistike pank grupe Pussy Riot, Pavlenski je iglom i koncem zaio svoje usne
protestujui protiv njihovog nedavnog hapenja. Pre toga, svoje golo telo umotao je u bodljikavu icu u znak protesta protiv Rusije kao policijske
drave. Na pitanje ta je eleo da izjavi ovim ekstremnim performansom Pavlenski je odgovorio da ga se moe interpretirati kao metaforu za
apatiju, politiku ravnodunost, i fatalizam savremenog ruskog drutva.
VENECIJANSKO BIJENALE
(. Biennale di Venezia) .
19. , , ,
. .
( ), ( ), .
1999. .

1885.
. 1895.
.

 MUZEJ LUVR
(. Muse du Louvre) . ,
. 35.000 19. .
60.600 m.[4] 380.000. ,
15.000 , 65 % .

10. 1793. 537 ,

. 1796. 1801.
(Muse Napolon).
. XVIII X,
20.000 . . 2008.
8 : , , , , ,
, , , .
 TEJT MODERN

(. Tate Modern) , .
.

1981.
2000. . , , , 12. 2000.
5,25 . .

2006. :

//
//
//
//
, ,
20. . .
2006. , , .

( ).
7 3.400 m. , ,
, , 2008. .