JETRA

et, 08. april 2010

Jetra (hepar) je najvei organ u ljudskom telu. Njena teina iznosi oko 1500 grama odnosno
2% celokupne telesne teine. Jetra ima veliku regenerativnu mo i veliku otpornost
na razne
poremeaje. I posle mestiminih nekroza u jetri, npr. u akutnom hepatitisu,
izleenje jei bez posledica. Neretko se deava da regeneracija nije kompletna i
kompletno
nekrozno
se zamenjuje tkivo
fibroznim, sa znacima hronine lezije. U klinikom pogledu, u jetri
moe
poremeti da se
krvotok i snabdevanje krvlju, da se otete hepatociti, Kupfferove elije,
ili bilijarni
putevi. Odreene bolesti jetre mogu otetiti pojedine ili sve ove elemente
istovremehno,
ega od
i zavise kliniki simptomi bolesti i metabolike promene. Simptomi kod
oboljenja
zavise od jetre
jaine nekroznog procesa u jetri ili oteanog prolaza ui. Pojava fibroze
upojetri
sebisama
ne daje nikakve simptome; klinike manifestacije su posledica portalne
hipertenzije.

Jetra ima dvostruki krvotok. Vena porte dovodi vensku krv iz creva i slezine, a
hepatina
arterija, odvajajui se od celijanog stabla, snabdeva jetru arterijskom krvlju.
Granice krvnih venule i terminalne hepatine arteriole, dospevaju u svaki acinus
sudova, portalne
jetre, u nivou
portnog prostora.

Peranhimske elije hepatociti ine najvei deo organa jetre. Oni su najodgovorniji za brojne
metabolike procese u jetri omoguavaju centralnu ulogu jetre u metabolizmu.
Njene glavne
funkcije ukljuuju stvaranje i ekskreciju ui, regulaciju stabilnosti glikemije,
sintezu lipida
sekreciju i
plazminih lipoproteina, regulisanje metabolizma holesterola; potom,
stvaranje
serumskihureje,
albumina, faktora koagulacije, enzima i brojnih drugih proteina, i najzad
metabolizam
i detoksikaciju lekova i drugih supstanci u organizmu. Kupfferove elije koje
oblau hepatine
sinusoide vaan su sastavni dio retikuloendoteolskog sistema. Ove elije
predstavljaju
strane materijefilter za
u organizmu, otklanjaju bakterije i toksine i imaju vanu ulogu u
poveanju
imunolokih sposobnosti organizma. Jetra je, zbog prisustva Kupfferovih elija i
bogate
snabdevenosti krvlju, veoma vaan organ u suprotstavljanju infekcijama i nekim
sistemskim
oboljenjima. Bilijarni sistem poinje sa najmanjim granicama, kanalikulima, koje
formiraju
hepatociti. Ove male strukture se poveavaju i prerastaju u duktule, interlobularne
une
kanale, a potom u vee hepatine kanale. U blizini porte hepatis glavni hepatini
sa
Jetra
donju
gornje
sputena.
cistinim
kanal se
koja
i nalazi
se donje
Nalei
spajakanalom
gornjoj
strane
una
desnom
debelom
predstavlja
strani
(ductus
gornjem
jetre
crevu
Cysticus)
nalazi
ivicu
idelu
elucu
jetre
trbuha.
se
koji
srpasta
i koja
zadnju
polazi
Ona
seveza
kojom
lako
iz
ima
une
koja
tri
napipa
je
strane:
vezuje
kesice;
jetra
kada
srasla
gornju,
jetru
ovim
je jetra
zaspajanjem
koja je
Anatomija
glavni
nastaje
ispupena,
uveana
dijafragmu.
uni
ili Ta
Spoj
kanal jetre
veza ductus choledochus koji odvodi u u doudenum. 1/9
JETRA
et, 08. april 2010

deli jetru na dva velika renja: desni koji je vei i levi koji je manji.
Kroz
ulaze donju
grane stranu jetrearterije
hepatine u nju i vene porte. Kroz hilus jetre (vrata jetre)
izlaze
kanaladva
jetreglavna
koji seuna
izvan jetre spajaju u glavni jetrin kanal-ductus
hepaticus,
sa kanaloma koji
kadaizvodi
se on u
spojiiz une kesice-ductus cysticus, nastaje
sabirni unikoji
holedochus kanal ductus
dovodi u u dvanaestopalano crevo.

Kliniki, veliina jetre se moe izmeriti pomou merenja veliine

desnog i levog
ultrazvuk renja metoda za odreivanje veliine jetre, ali i
je suverena
promena u njoj. Perkusijom
medioklavikularnoj u
liniji i palpacijom pod desnim rebarnim lukom
odreuje se gornja
granica jetre (gornjai donja
granica je na VI rebru, a donja granica ne treba da
pree rebarni luk u liniji). Dijametar jetre u sagitalnom smeru iznosi
medioklavikularnoj
10-11
pod cm. Jetra
desnim se palpira
rebarnim lukom ako je sputena tada je i gornja granica na
VII rebru(u
uveana ali ako jehepatomegalije) ona se nalazi gore i na IV rebru, a
sluaju
prelazi
celu akurebarni luk(ispunjava
ili vie za desni hipohondrijum, epigastrijum, pa ak i
levi hipohondrijum,
se moe sumnjati i napauveanje slezine). Desni lobus jetre je oko est
puta veiosoba.
odraslih od levogObakodlobusa su jasno podeljena sa ligamentum
Falciforme
strani hepatis.inferior)
jetre (facies Na donjoj nalazi se trei lobus jetre, koji je mnogo
manji-lobus
(smjeten quadratus
izmeu une kesice i lig. teresa), a na zadnjoj strani (facies
posterior),
uplju venuuz donju
lobus caudatus, koji svoju vensku krv drenira direktno u
venu cavu inferior,
kroz ostale hepatike a ne
vene .

Krvotok jetre

Jetra ima dva aferentna krvna sistema (portnu venu i hepatiku arteriju)
i jedan eferentni
(hepatike vene).krvotok
Portna vena (v. Portae) nastaje iz tri glavna venska
krvna
donje isuda
gornje slezinske,
mezentrijske vene i na taj nain prikuplja krv iz slezine,
eluca, tankog
creva, une i debelog
kesice i pankreasa, i dovodi je u jetru. U glavno stablo
portne vene
direktno ulivaju cistika
pilorusna, se i koronarne gastrine vene. Otuda u cirozi
jetre, koja
uzrok portneje najei
hipertenzije zbog zastoja u jetri i poveanog pritiska krvi
.naUhilusu
Ogranci
znaaj.
materijale
se
predstavlja
U
Hepatike
centralnim
direktan
hilusu
zidoveKrv
stvaraju vene
jetre
jetre,
iz
vene
venama
dodir
nutritivni
koja
venacelog
porte
a.(tako
ad
(vv.
Hepatica,
kolateraledolazi
sacrevnog
portam
uhepatocitima
hepaticae)
sistem
svakom
parenhimu
da preko
kao
hepatis,
podruja,
svih
sindrom lobusu
vene
ipredstavljaju
portna
jetre
tkiva
i sa
portna
porte
venskihiKupfferovim
aimaju
prazni
jetre,
vena,
zahvaljujui
uvena
jetru
dalji
donosei
eferentni
deli
sese
udonosi
segmentni
se
donju
grana
varikoziteta)elijama.
uposebnoj
dve
drenani
uresorbovane
najee
uplju
jetru
grane
raspored,
Hepatika
arterijsku
venu
sistem
uzana
desnu
to
nutritivne,
mikrocirkulaciji
arterija
krv,
desni
koji
zadnjoj
ima
zasienu
poinje
iilevi
(a.
levu
ipovrini
veliki
hepatica)
ali
reanj
sa
granu.
ikiseonikom.
toksine
kliniki
ujetre.
jetre.
jetri omoguava 2/9
JETRA
et, 08. april 2010

Cirkulacija kroz parenhim jetre, tj. mikrocirkulacija jetre, obavlja se

kroz fino
krvnog grananje
sistema dovodnogarteriole i kapilare i kroz odvod krvi iz
u sinusoide,
sinusoida direktno
centralne, u
zatim sublobulske i druge vee hepatike vene iz jetre.

Funkcija jetre

Uloga jetre u organizmu od izuzetnog je znaaja. Posebno je od znaaja

metabolika
hemodinamska i uloga. Od metabolikih funkcija od posebnog je znaaja sinteza belanevina
plazme, detoksikaciona funkcija jetre i funkcija stvaranja ui.

Sinteza belanenina plazme .

U jetri se stvara najvei dio belanevina plazme: celokupni serumski

albumin
globulina,i 80% alfa
dok se i beta
gama globulini stvaraju u
ekstrahepatikomretikuleonderskom
hroninim oboljenjima jetre, sintetska funkcija jetre je trajno oteena
sistemu. U pritiska i pojava ascitesa u trbunoj duplji.
otuda snienje
onkotskog

Uloga u koagulaciji krvi.

Jetra ima jednu od najvanijih uloga u procesima koagulacije krvi.

Smatra se da
odgovorni za su hepatociti
sintezu ak 11 proteina neophodnih hemostaznom
mehanizmu. To
fibriginogen, su:
protrombin, faktori V, VII, IX i XII, prekalikrein i
kininogen, antitrobin
plazminogen. III i podacima iz literature mogua je i sinteza
Prema novim
faktora VIII
faktor) od (antihemofilni
strane retikuloendoteleskog sistema jetre.
Jetraseima
stvaraju
iji metabolizam
unajveu
endogenom ulogu
obnavlja
metabolizmu.
u odbrani
u jetri.organizma
UUprocesu
egzogene
od
oslobaanja
mnogobrojnih
toksike materijale
organizma
Detoksikaciona
toksikih
ubrajaju
od hemijskih
sematerijala
i brojni
supstanci
funkcija
lekovi
koje se
jetre . 3/9
JETRA
et, 08. april 2010

razlikuju se dva puta: eliminacija, kojom se hidrosolubilni molekuli

izluuju preko bubrega
detoksikacija i
metabolizam liposolubilnih molekula koja se obavlja
u hepatocitima.

Uloga u stvaranju ui (holeraza) .

u se sastoji od vode i organskih materija koje su rastvorene u njoj.

Neorganski
su elektrolitisastojci uikalijum, hlor, bikarbonati); od organskih
(natrijum,
jedinjenja tu su konjugovani
bilirubin, une soli, fosfolipidi i holesterol. Holesterol, koji je
nerastvoriv
rastvorljivom u vodi,
stanuodrava se u
u ui zahvaljujui unim solima koje imaju tzv.
deterdentsku
se ulogu. u
izlui u duodenum u koliini od 1.000 ml za 24 asa.

Uloga u metabolizmu bilirubina. Najvei deo bilirubinskog pigmenta (80-85%) stvara se u

retikuloendoteloskom sistemu slezine razgraivanjem hema iz ostarelih
eritrocita. faza
splenika To jeu metabolizmu bilirubina. Manji deo bilirubina (15-20%)
nastaje u retikuloendotelskom
jetrinom kotanoj sri i u sistemu, kada se hemoglobin stvara iz
porfirinskog
ugrauje se uprstena, a ne
eritrocite. Bilirubin koji se stvara u kotanoj sri i jetri
naziva se ant
bilirubinemije.

una kesica je krukoliki uplji organ. Njena duina iznosi oko 10 cm.
irina oko
iznosi une kesice
4 cm. Kapacitet une kesice je 50-60 ml. una kesica se
deli na deo
najiri 4 dela: donji, telo (korpus) najdui deo koji se produava
(fundus),
vratom (collum),
poznat pod i gornji
nazivom deo,
infundibulum (u ovom delu se esto zadrava
kamenac).

Vrat une kesice ima oblik latininog slova S, a uliva se u cistini

odvodi
puteve
sainjavaju
Spoljanje
uni kanal
sainjavaju
uune
kanal (ductusudesni
i una
sabirni
puteve
i levi
uni
kesica
uni
cysticus) hepatini
sainjavaju
kanali
koja
kanalje
koji kulusi,
kanal.
cistinim
holedohus
glavni
uni
Ovahepatini
kanalom
dva
kanalii
(ducktus
hepatina
spojena
kanal,
icoledochus).
kanali
kanala
holedohus,
sakoji
glavnim
se
se
Intrahepatitine
sjedinjuju
spajaju
dajui
koji
unim
predstavlja
glavni
ukanalom.
hilusu
i nahepatitini
kraju
glavni
une
jetre, kanal ductus hepaticus. 4/9
JETRA
et, 08. april 2010

Zajedniki hepatini kanal (ductus hepaticus) dug je oko 3 cm, a glavni

uni kanal dug
choledochus, ductus
je 10-15 cm, a ulazi u zid silaznog descendentnog
dela duodenuma
Vaterove u predelu
papile, gde se i uliva u kao neophodan sastojak za varenje
hrane. Ui ampulu
(papilu ovaj istiVateri)
deo uliva se i glavni pankreasni kanal Wirsungov
kanal kojisok,
pankreasni dovodi
sa vodom, enzimima i bikarbonatima, takoe
neophodnim za varenje hrane.

una kesica i uni putevi imaju tri funkcije: luenje ui, apsorpcionu
i motornu funkciju.

Ekstretorna funkcija. Ona oznaava luenje ui u digestivni kanal. u

se stvara u jetri
izoosmotski kao unih kiselina, elektrolita, bilirubina, holesterola i
rastvor
fosfolipida. Jetrine elije
neprekidno stvaraju i izluuju u u poetne une puteve (800-1000 ml
uu
roku
se od 24 asa).
izluuje u duodenum samo onda kada je neophodna u varenju
hrane. Izluivanje
duodenum podstiuui u
specifini stimulansi.

Kada je Oddijev sfinkter otvoren, u izluena iz jetre dospeva u

holedohus, aAko
duodenum. preko njega u sfinkter zatvoren, u iz jetre kroz cistini
je Oddijev
kanal dospeva
kesicu u unu
u kojoj se koncentrie. Izluivanje ui u jetri prestaje kada se
pritisak unaholedohusu
povea 35 ili vie centimetara vodenog stuba.

Sekretorna aktivnost jetrenih elija da lue odreene koliine ui

regulisana je odreenim
mehanizmima i stimulusima (tzv. holereciti). Najjai holerezni efekat
ispoljavaju une sa
se, kada se izlue soli. One
ui u duodenum, ponovo apsorbuju iz tankog
creva i dospevajusnaan
kojoj ispoljavaju u jetru uticaj
u na jetrene elije (hepatocite). Ishrana
bogata mastimapodstie
belanevinama i stvaranje veih koliina unih soli. Sa druge
strane, ishrana
ugljenim bogata
hidratima smanjuje holerezu. Sekretin, hormon elije
podstie
sintetizuje
Holna
80
une
cistikusa,
elektrolitski
tamo% ostaje
svih
kiseline
i henodezoksiholna
duodunuma uglavnom
dok
unih
une
uirastvor
unoj
ostatak
se kiseline
tankogizluuju
kiselina.
luenje
uglavnom
kesici
ide iz
direktno
creva,preko
kiselina
Posle
pankreasnih
koncetrovana
holesterola,
preko
ui.
vezivanja
usuholedohus.
intracelularnih
Oko
une
enzima,
mada
je50%
uikiseline
hepatocitu
sastoji
ovaj
Oko
izluene
a delimino
mehanizam
kanalia
se
koje
90%
od
saui
se
vode
unih
glicinom
stvaraju
utie
iulazi
sluznice
nije
u unoj
i una
uu
holerezu.
potpunosti
jetri
itaurinom,
unu
kesici
une
kiselina
u se
kesice.
odnosu
kesu
iapsorbuje
natrijuma.
Jetra
konjugovane
razjanjen.
preko
u
2:1 duktusa
ikoja
kao
ine 5/9
JETRA
et, 08. april 2010

Nae une kiseline su koncentrovane u unoj kesici. Kada hrana

dospe
pokreuu duodenum,
se hormonski i nervni faktori. Holecistokinin, a mogue i
drugi hormonski peptidi
(gastrin-releasting faktor), oslobaaju se iz duodenalne sluznice.
Holecistokinin
kontrakcije zidastimulie
une kesice i oputa Oddijev sfinkter. u koja je
dospela
se u duodenum
sa hranom. meakao vodeni rastvor holesterola, formiraju sa
une soli,
hranomune
strane, micele. Sa druge
kiseline poveavaju rastvorljivost masti i vitamina
rastvorljivih u mastima
(A,D,E,K). une kiseline takoe dospevanjem u kolon podstiu
luenje vode i time olakavaju
crevno pranjenje.

Kada hrana dospeva u duodenum, una kesica se kontrahuje i ubacuje

veliku
kiselinakoliinu unihileum (gde je 90% apsorbovano preko sistema
u terminalni
vene porte).preko
ekstrahuju une solii se
jetre brzo sekretuju natrag u u.

Celokupna koliina unih kiselina u organizmu oveka iznosi 3-4 g i

ukljuuje se ucirkulaciju 10-12 puta dnevno. Jedna mala koliina
entrahepinu
primarnihu unih
dospeva debelo kiselina
crevo, gde anaerobne bakterije koje sadre 7 alfa-
hidroksilazuune
sekundarne stvaraju
kiseline. Holna kiselina se pretvara u dezoksiholnu
kiselinu kojai se
reapsorbuje brzo
konjuguje. Henodezoksiholna kiselina se pretvara u
kolonu u oblik sekundarne
une kiseline litoholnu kiselinu. Ova nerastvorljiva sekundarna una
kiselina se delom
reapsorbuje, a ostatak se gubi preko stolice.

Apsorbciona funkcija. una kesica ima odreenu zapreminu u kojoj

moeispoljava
Ona da se zadri u. apsorpcije vode i elektrolita tako da
sposobnost
koncentrie
Tako u i do 10bilirubina,
se koncentracija puta. kalcijuma, unih soli i holesterola
uveava
une soli10sei nalaze
vie puta.
u razliitim koliinama u ui A i ui B. u A je
iz
je holedohusa,
boje, a u Bsvetloute
je iz une kesice, tamnoute je boje, gotovo braonkaste
jer je koncentrovana.
Postoji i u C, koja je limunute boje i dolazi iz jetrinih unih
kanalia
B izlui u(kada se celokupna
duodenum, onda seuiz jetre direktno lui u C).

pravac
elije
pasivna.
njenog
gastrointestinalnih
U akutnom
sluznice
prenoenja
zida.
elije
holesticisu,
Prenoenje
une
sluznice
tenosti
hormona,
kesice
posebno
supstanci
une
kroz
prostaglandina,
apsorbuju
kesice
njenu
ako
kroz
jesekretuju
sluznicu.
kamenac
zid
elektrolite
une
unih
Veliko
i uglavljen
vodu
kiseline
aktivnim
kiselina
iluenje
elektrolite,
regulie
u vrata
i tenosti
une
seto u
transportom.
obezbeuje
pod
autonomnog
kesice,
lumenuticajem
une
nastaje
vlaenje
nervnog
Apsorpcija
kesice
obrnutisistema.
vode je 6/9
JETRA
et, 08. april 2010

dovodi do rastezanja njenog zida. To podstie sintezu prostaglandina od

strane elija zida
une kesice.

Neretko moze doi do nekroze i perforacije zida une kesice.

Motorna funkcija. Ova funkcija obezbeuje punjenje i pranjenje une

kesice i unih
Punjenje une puteva.
kesice predstavlja pasivan proces, a regulisan je
razlikama u pritiscioma
duktusu holedohusu u
i u unoj kesici. Punjenje une kesice se javlja
samo
nii odako je pritisak
onog u njoj
u holedohusu.

u, koju lui jetra (800-1000 ml dnevno) protie kroz une puteve i

dospeva u
dvanaestopalano crevo, ali se prethodno skuplja u unoj kesici jer je
sfinkter
van Oddihrane.
varenja zatvoren,
Tu dolazi do apsorpcije vode i elektrolita tako da se
primarna
kesici u u unoj
koncentrie oko 10%. Pranjenje une kesice kroz cistini kanal
u holedohus
aktivni predstavlja
mehanizam. Pritisak u njoj naraste dva do tri puta i postaje vei
od onogaholedohusu.
duktusu koji postoji una
u kesica se prazni u toku jednog do dva
minuta (isprazni
potpunosti za 15 se u
minuta). Holecistokinin (CCK) glavni je hormon koji
regulieputeva.
unih motornu funkciju
Kada holecistokinin dospe do zida une kesice, vezuje
se za receptore
miia glatkih
zida une kesice i izaziva kontrakciju njenog zida.
Holecistokinion
motornu takoe
aktivnost smanjuje
Oddijevog sfinktera. Glukagon takoe smanjuje
motornu
sfinktera.snagu Oddijevog

Autonomni nervni sistem ima takoe znaajnu ulogu. Nadraaj nervnih

vlakana n. Simpatikusa
izaziva gr Oddijevog sfinktera, a smanjenje tonusa zida une kesice.
Sa druge parasimpatikih
nadraaj strane, nervnih vlakana ima suprotan efekat.

hrani,
Na
masti
kesicu
podsticanje
iz
magnezijum
dahrane.
se kontrahuje
Najvei
jetrenih
sulfatelija
nazivaju
holeretiki
i dr.) (hepatocita)
Ove
se uticaj
supstance
holagognim
imaju
u stvaranju
istovremeno
same
(kao to
une
ui,
suutiu
umance
tzv.
soli. na toizda
Bolesti
holereza,
Materije
jajeta,
se
otvara.
Oddijev ui
masnoe
koje
utiu
sfinkter
podstiu
belanevine
u unui 7/9
JETRA
et, 08. april 2010

Bol pod desnim rebarnim lukom sa pojasnim irenjem na desnu stranu,

pozadi u lea i pod
desnu lopaticu, karakteristian je za kalkulozu une kesice
holelitijazu.
desnim rebarnim Bol se javlja ali
lukom, podkatkad i u epigastrinom predelu, a izazvan
je masnom
jajima, hranom
fizikim i
ili psihikim naporom, ili infekcijom. Bilijarna kolika
(uni napad)
iznenada i trajenastaje
od 15 minuta do 4 sata. Ako bol traje samo nekoliko
minuta, to ako
Meutim, nije bol
uni napad.
traje vie od est sati, u pitanju je nekakva
komplikacija
holedoholitijaza, holecistitis,
pankreatitis. Napad bolova je praen povraanjem
(najpre
povienomhrane a zatim ui)posebno
temperaturom i u kalkulusnom holecistitisu. U
holedoholitijazi
nalaze u duktusu(kamenci
holedohusu)se bolovi se javljaju pod desnim rebarnim
lukom, ali
karakter imaju
i ire pojasni
se na obe strane, pozadi u lea, ali ne i pod desnu
lopaticu.

Pri fizikom pregledu pacijenta uoava se osetljivost na palpaciju pod desnim rebarnim lukom
pozitivan Marfijev znak. Ipak, kod znatnog broja pacijenata sa
holelitijazom,
potpuno bolovi
izostati (ako mogu
su kamenci slobodni i ako ne migriraju ka
cistikusu
kanalima).iliAko
sabirnim
je bolunim
dui od est asova, verovatno je u pitanju
kalkulusni
pankreatitis.holecistitis ili

U akutnom holocistitisu bolovi pod desnim rebarnim lukom su takoe vrlo intezivni, ali su
stalni i dugotrajni. Praeni su povraanjem, povienom temperaturom,
ipromenom boje mokrae
hiperleukocitozom. Ako je kamenac uglavljen u duktusu cistikusu, bol
prolazi samo
kamenac vratiako se une kesice, ili proe kroz kanale u crevo. Pri
u lumen
pregledusepacijenta
uoava osetljivost pod desnim rebarnim lukom, a katkad i defans
(rigiditet
prednjeg muskulature
trbunog zida), kao znak periholecistitisa i lokalnog
peritonitisa.

U hroninom holecistitisubolovi su slabiji, kratkotrajni i povremeni, a fizikim pregledom se

otkriva pozitivan Marfijev znak. Kod 10 20% pacijenata sa
holelitijazom
holedoholitijaza. postoji i prolazak kamenca kroz holedohus izaziva jak
Obino
uni napad
koliku), jer je(bilijarnu
kanal iznenada opstruisan uz naglo retrogradno irenje.
Ako je kompletna,
kanala opstrukcija javlja
unogse opstruktivna ekstrahepatina utica sa
neretko
jaki
pogrekom
bolovi
holestazom.komplikuje
pod
uOpstrukcija
ishrani,
desnim
holangitisom
alirebarnim
iseuzbuenjem
lukom,
koji se
i psihikim
nalik
karakterie
na one
uznemirenjem.
jezom,
na holelitijazi.
drhtavicom
Ovde
i visokom
jakim
U
Bolovi
je
negativan,
ipak
bilijarnoj
bolovima
Marfijev
su izazvani
temperaturom,
zadiskineziji
razliku
pod
znakdesnim
,od
posebno
holecistitisa
rebarnim
hipertonoj
gde
lukom
je(sa
pozitivan.
ispazmom
opstruktivnim
Oddijevog
ikterusom.
sfinktera), javljaju se vrlo
8/9
JETRA
et, 08. april 2010

Karcinom une kesice je znatno ei kod ena koje su vie godina imale napade
holelitijaze. Multipla polipoza une kesice moe takoe prethoditi
karcinomu holeciste.
simptomi bolesti Glavni
su vrlo jaki i stalni bolovi pod desnim rebarnim lukom,
gubitak telesne
anemija teine,
i ikterus. Karcinom duktusa holedohusa je redak. Dovodi do
kompletnog,
progredijentnog opstruktivnog ikterusa sa pozitivnim Courvoisier
znakom (opipljiva,
tvrdoelastina, napeta i bezbolna una kesica, uz ikterus). Ovakav
nalaz se joglave
karcinomu javljapankreasa,
u ali i sklerozi, fibrozi pankreasa u
hroninom
pankreatitisu.kalcifikujuem

Tekst preuzet sa sajta www.hepatitis.rs.ba

9/9