VELIKO MALO NAZIV

IZGOVOR
SLOVO SLOVO SLOVA

g,n

dz,z

th
i

m
VELIKO MALO NAZIV
IZGOVOR
SLOVO SLOVO SLOVA

ks

c) s,z

t,d

ps

o

ISPRED
SLOVO IZGOVOR PRIMER
SLOVA
n angelos
n enenkon
n elenho
n salpinks
z azbestos
z mizgo
z prozdoko
z kozmos

IZA
SLOVO IZGOVOR PRIMER
SLOVA

d
Pandokrator

SAMOGLASNICI/VOKALI
slovo izgovor dugi kratki promenljivi tvrdi meki
a
e
e
i
o

o

DIFTONG IZGOVOR PRIMER
e pes
i ikon
i despina
av avle

af aftos
ev evrisko
efths
ef
iv ivlsamin

if ifksanon
u uranos
i ios

DIFTONG IZGOVOR napomena

av -
-
ev -

iv
af, ef if.

NEPRAVI DIFTONZI
subscriptum (potpisana ) adscriptum (dopisana
<
<
<
 SUGLASNICI/KONSONANTI
slovo izgovor
b
g
d
dz,z
th
k
l
m
n
ks
p
r
sigma lunatum) s
t
f
h
ps

TRENUTNI TRAJNI
(eksplozivni, mutae)
Likvide
Mesto Haknuti Praskavi (tekui)
Zvuni Bezvuni
artikulacije (aspirovani) (spiranti) Nosni Likvide
(nazali) (tekui)
Usneni
(labijale,
v
digamma
P-glasovi)
Dentali
(zubni,

T-glasovi)
Guturale
(grleni,
=j =
K-glasovi)

hodos
Hellas
rei koje poinju slovom
svako poetno slovo ima spiritus asper ali

=h se ne izgovara
SPIRITUSI

asper kod rei koje poinju diftongom nalazi se

iznad drugog vokala
kada se nepravi diftonzi nau u inicijalnom
poloaju (piu se velikm slovom), spiritus
(kao i eventualni akcenat) se postavlja ispred
prvog vokala:
Hades
sve rei koje poinju vokalom, a nemaju
lenis spiritus asper
mora da se pie
ne izgovara se

NAZIVI SLOGOVA
Ultima = prvi slog od kraja
Paenultima = drugi slog od kraja
Antepaenultima = trei slog od kraj
RASTAVLJANJE SLOGOVA
1. ako se re sastoji od 2 ili 3 vokala, a nisu diftonzi
SLOGOVI

2. ako se izmeu vokala nalazi konsonant, on pri deljenju

rei pripada drugom slogu
3. ako re sadri vie konsonanata deli se tako da se
sledeem slogu dodeljuje onoliko konsonanata sa koliko
moe da pone neka grka re:
jer postoje rei


4. ako re sadri gentimatu (udvojeni glas) deli se:

Re ne moe da pone gentimatom.
 VRSTE AKCENTA/NAGLASKA
AKUT GRAVIS CIRKUMFLEKS
( ) () (~)
(accentus accutus) (accentus gravis) (accentus cirkumflexus)
1. oksitone - gravis je oslabljeni akut - moe da stoji samo na
svake oksitone iza koje sledi slogu drugom po prirodi,
-ukoliko rei nose akcenat naglaena re bez znaka tj. na slogu koji ima dugi
na prvom slogu od kraja vokal ili diftong.
interpunkcije.
2. paroksiton -oksitone zadravaju akut i 1. perispomene
- ukoliko rei nose akcenat ne pretvaraju ga u gravis -nose cirkumfleks na prvom
na drugom slogu od kraja samo pred interpunkcijom ili slogu od kraja
kad stoje same. 2.properispomene
3. proparoksitone - izuzetak je upitna zamenica
-nose cirkumfleks na
-ukoliko rei nose akcenat = ko? to? drugom slogu od kraja
na treem slogu od kraja ta
govorite?
Sve rei koje nemaju akcenat na prvom slogu od kraja nazivaju se baritone.

MESTO AKCENTA I SPIRITUSA

akut i spiritus cirkumfleks i spiritus
na diftonzima
(zajedno na istom vokalu) (zajedno na istom vokalu)
- spiritus se pie sa leve - naglasak se stavlja iznad - akcenat i spiritus stoje
strane, a akcenat sa desne spiritusa vokala uvek na drugom
strane iznad vokala - pri pisanju velikih slova vokalu
- pri pisanju vekih slova cirkumfleks i spiritus stoje - ukoliko akcenat I
ispred vokala ispred vokala spiritus stoje na pevo
od dva vokala koji
ine diftong , u tom
sluaju ta dva vokala
treba izgovarati
odvojeno (na to
ukazuje i znak
dijereze ).

- Naglasak svake rei mora da se pamti u njenom osnovnom obliku
a) kod imenica u nominativu singulara
b) kod glagola u prvom licu indikativa aktivnog prezenta
- Osnovno je akcenatsko pravilo da se akcenat u promeni glagola i imenica ne menja
ukoliko za to nema razloga, tj. ukoliko ultima ne menja svoj kvalitet.
 ZNACI INTERPUNKCIJE
ZNAK DVOTAKA ILI
TAKA ZAPETA
PITANJA TAKA ZAREZ
. , ;


Pitam vas: ta ste uiili?
- uvek na kraju -kada se neto nabraja, -na kraju upitne -vie samostalnih
reenice bilo rei ili reenice reenice reenica odvaja se
-apozicija je odvojena znakom
zapetama
-vokativ se obavezno
odvaja zapetom
PISANJE VELIKIH SLOVA
- Na poetku reenice
- Lina imena
- Imena mnogoboakih boanstava
- Imena pripadnika pojedinih naroda, gradova, pokrajina i mesta
- Nazivi zemalja, gradova, pokrajina i mesta
- Nnazivi gora, mora, reka i ostrva
- Prisvojni pridevi izvedeni od imena naroda
- Nazivi pripadnika religija, stranaka, filosofskih kola koji su izvedeni od linog imena
ili nekog naziva
- Nazivi jedinog Boga ili pojedinih lica Svete Trojice
- itave rei ili reenice piu se velim slovima u naslovima knjiga ili natpisima (u ovim
sluajevima izostavljaju se spiriti i akcenti)



0 21
1 22

2 23

3 30
4 40
5 50
6 60
7 / 70
8 / 80

9 / 90

10 100
11 101
12 102
13 103
14 110

15 111
16 / 120
17 / 121
18 / 198

19 / 199
20
200


300
400
500
600
700
800
900
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
10000
11000
528
1001
1934
1.000.000
2.000.000
3.000.000
10.000.000
20.000.000
100.000.000
900.000.000
1.000.000.000