Scribd Logo
Hochladen

Willkommen bei Scribd!

  • B. Djurdjev, Odnos Grada I Sela

    Hochgeladen von

    mvojnovic66
    61 Ansichten18 Seiten
    B. Djurdjev, Odnos Grada i Sela

    Originaltitel

    B. Djurdjev, Odnos Grada i Sela

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Verfügbare Formate

    PDF oder online auf Scribd lesen

    Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

    Sind diese Inhalte unangemessen?

    Dieses Dokument melden
    B. Djurdjev, Odnos Grada i Sela

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Als PDF herunterladen oder online auf Scribd lesen
    Markieren Sie unangemessene Inhalte
    61 Ansichten18 Seiten

    B. Djurdjev, Odnos Grada I Sela

    Hochgeladen von

    mvojnovic66
    B. Djurdjev, Odnos Grada i Sela

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Als PDF herunterladen oder online auf Scribd lesen
    Markieren Sie unangemessene Inhalte
    von 18
    JUGOSLOVENSKI ' ISTORUSK] CASOPIS BRANISLAV BURBEV Odnos sela i grada kao osnova ekonomske formacije drustva (Marksovo i Engelsovo shvatanje suprotnosti izmedu sela i grada w istoriji) Referat na VI kongresu istorigara Jugoslavije u Budvi* MOTTO: ,Die Grundlage aller entwickelten und durch Warenaustausch _ yermittelten Teilung der Arbeit ist die Scheidung yon Stadt und Land. Man kann sagen, dass die gan- ze bkonomische Geschichte der Geselischaft sich in der Bewi gung dieses Gegensatzes re- simiert.”. — K, Marx, Das Kapital I, Werke 23, Berlin 1968, 373 (Svaka razvijena podela rada, dobijena posred- stvom robne razmene, ima za osnovieu razdvajanje grada i sela, Mote se rect da se Gitava ekonomska istorija drustva svodi na kretanje te suprotno- sti” — K. Marks, Kapital I-11, Beograd 1971, 261). OVAJ REFERAT IMA ODREDENU NAMENU, treba da ukaze na osnovna shvatanja Marksa i Engelsa o suprotnosti izmedu sela i grada u istoriji, ali prvenstveno sa stanovista kako se ta istorij- ska kategorija ullapa u Marksovo glediite o ,,oblicima koji pret- hode kapitalistitkoj proizvodnji”, koje Marks zajedno sa kapita- listiékorn proizvodnjom zove jos ,,epohama ekonomske formacije drustya”, Svoje osnovne misli o odnosu sela i grada u istoriji Marks i Engels su dali veé 1845/46. u rukopisu Nemaéka ideologija, Oni kazu: reg je bila najavijena tema sa radnim nasiovem Marksovo shvatanie copra Benepe Je paleens Soe Su ssvgrant fe mopeian mle ea s aj referat je tematskl povesin sa nekim eutorovim ra- veraija ovog seterata, — OV versa ovo. relent Oe narotito m rasbrevom © Trocesu rasuives cavetonstea do moderne eivitizaetje. — JIC 11908, 15-3. TJugostovenskt istorijski Easopis Jajveéa podela materijalnog i duhovnog rada jeste jenje"zradla i sela, Supromost izmedu. grace 1 sela a Yreme prelaza iz varvarstva w civilizaciju, iz plemenslog u drzavu, iz lokalnosti u naciju, i proteze se kroz titavui isto civilizacije sve do danainjeg dana... Pojavom grada nastaje treba za administracijom, policijom, porezima itd, jednom potreba za javnim poslovima i time potrebe za politikom. Tu | pojavila prvo podela stanovnistva na dve klase, Sto potiva no na podeli rada i oruda za proizvodnju. Grad vet pokazuje njenicu koncentracije stanovnistva, oruda za proizvodnju, tala, namirnica, potreba, dok selo pokazuje upravo suprotnu G- njenicu, izolaciju i usamljenost, Suprotnost izmedu grada i sela moze samo postojati u okvirima privatne svojine. Ona je najgrub- lji izraz podyrgavanja lignosti podeli rada, jednoj, njoj nametnu- toj delatnosti, podvrgavanje koje jednoga pravi ograniéenom gradskom Zivotinjom, a drugoga ogranitenom seoskom Zivotinjom i iz dana u dan ponovo rada suprotnost interesa medu obojicom... Razdvajanje grada i sela moze takode da se shyati kao razdvaja- nje kapitala i zemljoposeda, kao potetak postojanja i razvijanja kapitala nezavisnog od zemljoposeda, svojine koja ima svoju os- novu samo u radu i razmeni."! Marks i Engels posmatraju, dakle, podelu na selo i grad kao podelu rada koja karakteriSe éitavu istoriju civilizacije sve do nji- hova vremena, Oni istigu da je to podela i materijalnog i du- hovnog rada. Ta podela deli stanovnistvo u dve vrste judi. Po Marksu i Engelsu, selo i grad su dva sveta, pa da to pokazu upot- rebljavaju tak izraze ,,gradska Zivotinja” i ,,seoska Zivotinja”. Treba jos narotito ukazati da je za Marksa i Engelsa razdvaja- nje sela i grada zapravo potetak razdvajanja kapitala od zemljo- poseda, potetak postojanja i razvijanja kapitala. U Nematkoj ideo- logijt odmah na taj tekst Marks i Engels naslanjaju svoj prikaz razvitka clemenata kapitalizma u srednjovekovnoj Evropi i daljeg razvitka kapitalizma. ‘ Marksov i Engelsov rukopis Nemaéka ideologija spominje vreme civilizacije samo tri oblika osnovnih drustvenih robovlasniéki, feudalni i kapitalistitki, Sada nismo u stanju ocenimo da li je objavijivanje rukopisa Nematka ideologija 1 godine doprinelo formiranju staljinisti¢ke teorije 0 smeni pdruStyeno-ekonomskih formacija”. Staljinisticka inte istorije zapoéela je borbu protiy skole Pokrovskog, koji je ba 1932. godine. Ipak neée biti da je taj momenat bio p Publikaeija Nemacke ideologije mogla je samo doprineti uéy Feeney putes aah N ic, Wer Band aay Pigs NELAE Naar one wen, np 24 Suprotnosti ieme@u sela i grada u istorija nju te teorije, jer toboze Marksovo shvatanje 0 vatnosti smene druétveno-ekonomskih formacija” staljinisti¢ka skola nije izmi- Slila, Tako je tumateno Marksovo shvatanje odranije, i u tome su se slagali i protivnici i pristalice® U BoljSevitkoj partiji je i pre formiranja staljinistitke teorije preovladivalo apsolutnosociolosko tumagenje Marksove teorije, keo i shvatanje da su se u istorifi, za vreme viadavine Klasnth druStava, u neminoynoj sociolosko] akonitosti smenili repstvo, feudalizam i kapitalizam. Pa ni isto- ijska Skola Pokroyskog nije se mogla izvati iz apsolutaosociolo- ikih okvira, ako se ona po pokretanju problema ,istotnog natina proizvodnje” i po isticanju uloge trgovatkog kapitala razlikovala od kasnije staljinisti¢ke gkole.s Prema tumagenjima Marksova i Engelsova stvaralaStva, usvojenim u sovjetsko} nauci, lao i u nauci ped njenim uticajem, Nematka ideologija se smatra delom u koje su formulisani sta~ vovi potpuno izgradenog istorijsxog materijalizma. Ukoliko se tite konkretnog Marksoyog zahvata u istorijsl materijal, po svedotanstvu Engelsa, Marks je tek za vreme rada na Kritici polititke ekonomije izradio konaéno svoje teze 0 eko- nomskom razvitku. ,,Zato njegovi spisi koji su izaSli pre prve sve~ ske Priloga kritici politiéke ekonomije (1859)” — veli Engels — ,odstupaju od spisa napisanih posle 1859, sadrZe izraze i éitave retenice koje, s glediSta docnijih spisa, izgledaju nezgodne i éak netaéne.”? To Engels pise 1891. u predgovoru za novo izdanje Marksovog dela Najamni rad i kapital. U predgovoru za svoje delo Ludvig Fojerbah i kraj klesiéne nematke filozofije, objavijeno prvi put 1888. godine, Engels veli za Nematku ideologiju ovo: »Pre nego Sto sam ove redove poslao za Stampu, jo% jednom sam potraZio 1 razgledao stari rukopis iz 1845/46, Odeljak 0 Fojerbahu nije dovrSen. Dovrieni deo sastoji se iz izlaganja materijalisti¢kog 7 “Nayodlm, primera sad, Kako je portal! pines wctbcatke za stots, me toaoiogii Bettas dSraoee istahie Mankitmn a etapa eave eave ETRE oe Sidh Kolo Je mig ope’ primijeno wumasenie uarrcovasavatatia Sle We athe “hash Sianeli Sew eons "Berahal dell Deer Eros Etanpen EOE, ‘Gelentonte' ih dietent "Mune die upone der Sernvere! “der “aaugxelts cet ISELAUSIetN Gn psotltdonteen sie'ere wre“ dle dev aeeoten AvbelL cela, Kompagse rire 1 OM DNUN den‘ nlosashan’Setinds ul Ger Gesehchsa phis, Eeloslg ot et. Penton Je takode miso ca, Je tovetanstve proila tort ctape morn druttvenih needs Sealine” aieastinn, Lening to mie ametaio ca isakne Sessergele Ares 008 Popltsia 'W pretanalsticuim austeenim formatiamn. an corsa! seertcii Shale Pobrovshog 4 PeShaians, Durovie uw svojo} Soktorio} Abertcll Skole Pobrovshog stacey rane PUTT ons bal ciad ist shod ‘nopestapacnest! materiale > apts} Uerigtata, (ikon Pigeied, 2) 220 Bois atee a prtbr hee SE eo oe eermacli alle, mogin ca toro ulvch svat Pomona cee ei vormactjama. Povnato je. meculim, da su se vod dia opsimne aii stake soy ut uglaynom #ta je redeno o to) forma Sie Tadiskom poretku"" 1 ane se ul bees 16 jo u evojo! gore citirano} disertact{ii vrlo lepo razjasnila tia S. Durovi’ Joxrovskot trgovatks Kapitalizem’'. Ali diskusija u Kojo) je Bape Fincenag svoiu jerese paaciie, ts 36 3 on GS te een a Polrovald prlsnao SYP gEtpaiajuu fora © «sien arastveno-# meet eee Tp, pn gets, Rialstung, fo ark Mae sion, were Bena 3 Besin 1s, 2, Mark 1968, 8). < Lobnarbeit und Kapital”, Ausxabe ‘Sajamai rad i kapltal, Beograd Jugostovenski istorijski Eesopis shv torije, koje samo dokazuje koliko je nepotpuno bilo naSe poznavanje ekonomske istorije."”7 Kad je reé 0 esnovnim stavovima materijalistitkog shyatas nja istorije, ciji su sivaraoci Marks i Engels, kad je ret 6 materi- jalisti¢kor shvatanju istorije, kao takvom, tatno je da nema cipijelne razlike izmedu gledi8ta izlozenih u Nematko} ide s i kasnijih Marksovih gledista izlozenih u Prilogu Kritiei polititke ekonomije i u Kapitalu. Svako moze konstatovati da se u tom odnosu ne mogu suprotstaviti radovi ,,mladog Marksa” kasnijim njegovim radovima. O razlikama se moze govoriti samo utoliko liko su raniji stavoyi kasnije bolje formylisani i punije i raz radenije dati. Medutim, kad je re¢ o konkretnom nauénom prilazu problemima ekonomsko-socioloskog razvitka toyetanstva, nel Marksove kasnije teze ne mogu se svesti samo na bolje, potpunije formulacije ranijih teza. Marks je u svoj prikaz razvitka éovedan- stva uneo ,,azijski natin proizvodnje” kao prvu ,epohu ekonom- ske formacije dru8tva” (ékonomische Gesellschaftsformation). U toj epohi izrasle druStvene zajednice Marks posmatra kao rodno izrasle organizme, pa i nastanak kasta j cehova ceiabeva procesom koji odgovara prirodnom procesu odyajanja biljaka i Zivotinja u vrste i podvrste.? Time je u Marksovom uéenju ojaéan prirodno-istorijski prilaz problemima druStvenog razvitka. Iz toga je sledilo i ne&to drukéije, punije razjaSnjenje razvitka kapitaliz- ma, svestranije objainjenje njegovih istorijskih pretpostavki. Ukcliko ne uzmemo u obzir Marksov rukopis Grundrisse der Kritik der politischen Okonomie (pisan 1857—1858. godine), Sto Marks nije ni spremio za Stempu, nego su to bile njegove beleske: i grada, njegove predradnje za Prilog kritici polititke ekonomije, odnesno za Kapital, Engels je opSirnije prilazio problemu odnosa sela i grada u istoriji nego Marks, Prouéavaju¢i Morgana, Engels je dao najvazni; marksizma 0 predistoriji civilizacije u svome delu Poreklo poro- dice, privatne svojine i drZave (prvo izdanje 1884. godine). U tom radu je problem suprotnosti,izmedu sela i grada razjainjen uw syojim istorijskim okvirima, Sto se tite predistorije civilizacije u odnosu na teze u Nematko} ideologiji, to Engelsovo delo znati na- predak od ogromnog znataja u sivaranju marksisti¢kog shvat nja, Medutim, kad je ret o istoriji civilizacije, Engels je w na teze u Nemaétoj ideologiji manje uneo novog od U svome delu Poreklo porodice, privatne svojine i dréave, E govori o tri vrste eksploatacije: u antiéko doba ropstyo, u njem yeku kmetstvo i u novom veku najamni rad. Po njemt velike epohe civilizacije okarakterisane su tim draStvenim 0% TE. Engels, Ledwio Feuerbach tind der Ausgang der Klassischn sehen Philatophie, Werke, Band 2h, Serlin Wea fea els, Luayig Rral"slcling memati MioteRie, Beograd som, ang, SSE ENENIE Fo whe Mars, Zur Ruth der ool, Skank Prog rlilel ‘pol,’ ekonamlie, ‘Beograd toro. ie, See & Bari 1968 Ce Geselischattstormation” prevetien ,ckonomska tradiveye fosmacle * K Marx, Das kapttal 1, Werke, Bar pital ITH, Beograd 1971, 252). Had Oy Sera 26 Suprotnosti izmedw sela i Grada w istovifi sima."? Istina, u Anti-Dithringu (prvo izdanje 1878, godine) En- gels spominje i ,istotni poredak” j stalese : Grékoj na ae istorije, pa Gak kaze da se na taj natin stvarale Islase, ali ukazuje a peralelno jaéanje ropstva, pa se robovlasniéld poredak wu isto- riji, po Engelsu, pojavio kao prvo drustvo Zasnovano na klasnim su- protnostima.* Ovi iskazi, srodni onome Sto je reteno u Nematkoj ideologiji © ropstvu, feudalizmu i kapitalizmu, ako se ne usm u obzir Sta je Engels uzgred rekao 0 istotnom poretiu 1 ako se zanemari Sta je inaée rekao 0 nastanku feudalizma,'? moze da bude podloga za teoriju o smeni pet »druStveno-ekonomskih formacija” kao opstoj zakonitosti i srij razvitka tovetanstva 15 Ali Engelsovi iskazi ne mogu biti dovedeni u sklad sa apso- lutnosocioloskom interpretacijom marksizma koju zastupaju post- marksisti, Engels — kao i Marks — razvitak ljudskog roda po- smatra kao prirodno-istorijski proces. Engels razlikuje, uglavnom po Morganu, tri razlitita sta- dija u razvitku Gudskog roda: divljaStvo, varvarstvo 1 civilizaciju, Svaki od tih stadija deli na tri stupnja u razvitku.tt Kad je ree o celini razvitka Zovetanstwa, Engels je usyojio podelu na stadije po razvitku Kulture.!® U pogledu eivilizacije na stupnjeve razvitka Engels — kao Sto smo videli — unosi u periodizaciju podelu po karakteristikama drustventh odnosa. Medutim, Engels deli i isto- riju civilizacije na stari, srednji i novi vek, usvaja periodizaciju koja je nastala kao kultumoistorijska i koja Je u osnovi i ostala takvom.™ Ali je — po Engelsu — ,,osnova civilizacije izrabljiva- nje jedne klase od druge”it Postanku gradova, po Engelsu, prethodila je podela rada i Zivota ljudi na nomadsko stocarstvo i sedelatku zemijoradnju. Mora se istaéi da se gradovi radaju u svetu gde je preoviadalo Ty EUESIs, Der Ursprung der Familie. dex Privateigentume vind dex Sigat, Werke 21, Berlin nse, 140 (F. Engels, Porekio porodice, peivatne evoine rZave, Beograd 1960, 208). cnt Deng eds. AMiDihring, Werke, Band 20, Bertin 1969, 106-108 (F, En- gels, ANU-Diring, Beograd 1664, 21722). —- Engelaove podele, civitteacre a ial Gnpnla rezvitka'u kojém je u prvom ‘karaklensti¢na exsploataelja recsiven, a Fie pom cider Rousahe. Mus «uo, erie patie ncn Sahat tts arty Golde pevaice, privine role | deta fo ncenenondteaste eu Bl tigcmonetniate, SPENCER, poe sera Taira eran has, poutertome grrmnrecn, Gopuniats neeoakntae Tere sgraconsetecereeroh Pooh, auiranicgvGteh, CaS Fae Eee go ee chennai Ante i erat, Im, ain He, no, arg gfe opie pemiens peviedionlh op aint goed cert ee ota sary da ob atte eat raysenaes, Sue Sloe To dong ska inalture tnrabava, — Be Durde, Zur Strelfrage doer de Pertoaisiering der Welt- eee K Drugtva (st, BIH” XI, Sarajevo 1961, 21, ehigie a Geauniek Brain Tl BHD, Satay A ay Fedles Familie. dee Polvntelaentams int ok " m Engete, Der Ursoring tor Sante, int (worekio posed pehvine Svoline | arkave, a 27 Jugoslovenski istorijski éasopis 5 lovi su u kasnijem razvitku na sorte seiatin, Nt Fomadsko sein), 2 0 ee ee lint, naslanjaju na sedelaéku zemljoradnju. Nastanak podele: grad i selo Engels stavlja tamo gde spada, u predistoriju ei cije, u varvarsko doba. Engels veli: ,,Oni su varvari: otimanje za njih lakSe éak i tasnije od sticanja radom, Rat koji je pre den samo 2a osvetu zbog nasriaja ili za prosirenje podrutja je postalo nedovoljno, sada se vodi prosto zbog pljatke, po stalnom granom privrede. Ne strte bez razloga preteéi zidovi novih utvréenih gradove sa jacanjem robno-novéane privrede u njima. Istina, on kake dq se suprotnost izmedu sela i grada utvrSéuje uvodenjem to ali kao ,osnova svekolike podele rada’.!" Engels povezuje odvaja-_ nje grada od sela podelom rada u kojem se manufaktura 0 od agrikulture, odnosno ukoliko se podela rada medu njima la u_podeli na robno-novéanu i naturalnu proizvodnju. Engels kaze: »Stupanj robne projzvodnje kojom zapotinje civilizacija odlikuje se: 1. uvodenjem metalnog novea, a time i novéanog kapitala, kas mate i zelenaStva, 2. trgoyca kao posrednitke klase izmedu proiz= vodaéa, 3. privatne zemljiine svojine i hipoteke i 4. ropskog rada kao viadajuéeg oblika proizvodnje.”20 i Veto je istaéi da Engels naroéito istite logu trgovine i stva- ranje novéanog kapitala u vreme civilizacije?! i to povezuje sa suprotnoséu izmedu sela i grada® i Engels u svojim istorijskim radovima, posve¢enim pokretima i promenama na prelazu iz srednjeg u novi vek, kao Sto su objav- ljeni rad Nematki seljacki rat (objavijen prvi put 1850. godine) _ iglanak u rukopisu O propadanju feudalizme i nastupanju burgoa- zije (Uber den Verfall des Feudalismus und das Aufkommen der Bourgeoisie, pisan 1884. godinc) dodiruje u konkretnom prikazi- vanju i odnos sela i graca u to doba u Nematkoj, odnosno u zapad- noj Evropi. Ali se ovaj referat ne moze zadrvzavati na tim i slifnim tadovima osnivata marksizma, on mora, zbog ogranitenosti pro- stora za izlaganje, da ostane strogo u okyirima teme, da iznese teu _ Koja se ovde zastupa. Marks je pridavao veliki zataj suprotnosti izmedu sela i grada. Na gelo ovoga referata stavio sam Marksov iskaz po kojem se titava ekonomska istorija druSiva mote svesti na kretanje sup- rotnosti izmedu sela i grada.? [i Der ursprung, 166 (@oreiao, 181-199, & Der Oreprungy 171 (Porckio, Bes Ulotrics 3 GOGO" i Socety on onde mole ptt cars Sie olin pda eetoN 2 POH Be one, j vim sterovekovnim isto¢nim civilizacijama, a at Hae oCES ea ee ge eee Eee cam 6 arginfet eet gio ng Gatiom™ "SA! SONomow! grad comintrzo mad stom ax, Das Kapital 1, 979 (x, Marks, Kapital TMH, 26). 2B Suprotnosti iemedu sela i grada u istoriji © suprotnosti izmedu sela i grada Marks je najviie rekao u rukopisu koji se naziva Grundrisse der Kriti der politischen Okonomie u glavi koja je nazvana ,Epochen ékonomischer Gesell- schaltsformation”. Tu Marks govori o ,,formama koje kapitalistit- koj proizvodnji prethode”, koje on zajedno sa kapitalisti¢kim na nom prolzvodnje) inaée zove ,epohama ekonomske formacije tva’”.* U toj vezi je Marks kratko formulisao odnos izmedu sela i grada u toku istorije ovako: ,,Klasi¢na stara istorija je gradska istorija, ali gradova zasnovanth na zemiljiSnoj svojini i agrikulturi, azijske istorija je neka vrsta indiferentnog jedinstva scla i grada (prave, velike gradove ovde treba posmatrati kao logore vladara, kao superfelaciju nad stvarnom ekonomskom konstrukcijom), srednj vek (germansko doba) polazi od séla kao sedi8ta istorije é se razvitak vrfi u suprotnosti sela i grada, Moderna istorija je pret- varanje sela u grad, a ne kao u antici, pretvaranje grada w selo."> Marks govori o naéinima proizvodnje koji kapitalistitkoj proizvodnji prethode. Postmarksisti proglaSavaiu i ,,prvobitnu za- jednicu” kao ,,drustveno-ekonomsku formaciju’” koja prethodi ka~ pitalistitkoj u tom smislu Sto u smeni ,druStyeno-ekonomskih for- macija” prethodi robovlasnitkoj formaciji, Me@utim, ked se pogle- da Sta Marks ka%e, onda se vidi dz taj stupanj u razvitku ne prethodi samo robovlasniskom poretku, nego on zajednitkom opStinskom svojinom prethodi osnovnim natinima proizvodnje koji Kapitalizmu prethode, Uostalom, Marks ne upotrebljava izraz ,,drugtveno-ekonomska formacija’, nego ,ekonomska formacija drustva’2 Apsolutnosocioloske tumatenje marksistitke istorijske teorije zakrilo je i problem suprotnosti izmedu sela i grada u istoriji, U Sovjetsleoj istorijskoj enciklopediji postanak prvih gradova u isto- riji povezuje se sa radanjem robovlasnitkih drustvenih odnosa. U tlanku ,,Topox”, u kojem se to tvrdi, ne istiée se suprotnost i medu sela i grada kao opita podela rada u vreme civilizacije: U to} Enciklopediji ne postoji anak ,,Ceno”, niti Clanak koji bi posebno govorio o suprotnosti sela i grada. Ni prva sveska sovjet- ske Suetske istorije ne uzima u obzir izizetnu vainost suprotmosti iamedu sela i grada za istoriju civilizacije® Sli¢nih primera bi se moglo navesti jo8 dosta. Postmarksisti¢ka istorijska misao problem ar K. Mar, Zur Kritile der pol. Ok, 9 (C. Marks, Prilog kritici pol. ek, 10). __ U predgovoru za prvo izdanje Kapitela Marks Keke da on gleda ne razvijanje ckonomske fortiacie douktva kao na pritodno-istorijskl proces, mK, Martz, Grundrisse der Kritie der politischen Okonomie, Berlin 199%) 382 (K, Mails, Bpohe ckonomske formnelje druftva, Beograd 1960, 18), ‘= Uporedt moju raspravu Drustto | ekononsite sormactja aruftua, ,Pregled’, Sarajevo, 1112/3960, 360—I51. Conerokar wer, SHIN. TY, Mocxna 1968, 645-663, B® Beewupnan ucropda T, Mocxea 1066, nema ni u uvodu ni w issganjil na slov koft bl ukazivao na opita’yaknost supretnosti izmedu sola { grads, 29 sugostovenski istorijski Casopis suprotnosti izmedu sela i grada ne vidi u svoj njegovoj istori imenziji.? Gimevorni marksizam je gledao na postanak suprotnostl iz sela i grada kao na proces koji je sli¢an prirodnom procesu deli biljke i Zivotinje na vrste i podyrste, jer st osnivati marks ma rekli da ta suprotnost deli }jude na dve takve vrste. U se izraZava neposredno podela rada na prirodan nadin kao Marks izrazio 0 postankt: kasta i cehova. ,,Kaste i cehovi p iz istog prirodnog zakona koji reguli8e podelu biljaka i Zivo' u vrste i podvrste, samo Sto se na izvesnom stupnju razvitka ” lednost kasta i iskljutivost cehova dekretira kao drustveni za — veli Marks u Kepitalu.® Zbog napretka alata i zanatske veStine odvaja se manufakt od agrikulture. To daje sadrzaj podeli na selo i grad, iake gra u poéetku istorije nisu zbog toga nastali nego iz vojnih potrel to i Engels istite. a Od vremena Marksa i Engelsa do danas nakupilo se mno; materijala, narotito arheoloskog, o postanku prvih gradova, Sto se nakupilo i mnogo materijala, narocito etnografskog, o postan- ku kasta i staleZa u patrijarhalnim zajednicama. Medutim, ono so. se danas zna slaZe se sa tvrdnjom izvornog marksizma da su podela na selo i grad i prve podele na kaste, odnosno na stalede, , prin izrasli”. i Marks je jasno rekao da se iz sledovanja dru&tvenih oblika kako su se oni smenjivali ne moze objasniti nastanak kapitalistié- kih odnosa,*' kao Sto se izjasnio protiv objanjenja nastanka dru: Stvenih odnosa pomoéu opite filozofskoistorijske teorije.!® Ipak su postmarksisti izradili filozofskoistorijsku konstrukeiju o smeni pet dru&tveno-ekonomskih formacija koje socioloskom zakonitoSéu pre- laze niZa u visu, odnosno manje razvijena u razvijeniju i napred- niju. ‘Ta teorija je veStatka konstrukeija, nesaglasna sa stvarnon istorijom, a sasvim otevidno nesaglasna sa istorijom u starom srednjem veku. Ona ne vodi ratuna — da spomenemo samo ni vidnija odstupanja od istorijske stvarnosti — 0 stvarnim karakte- ristikama drustvenih formacija na Starom Istoku, niti o tome da se evropsko srednjovekovno dru&tvo ne moze oglasiti razvijenijim i naprednijim od antitkog. : Azijski, antitki, feudalni i kapitalistitkd naéin proizvodnj Marks naziva progresivnim epohama ekonomske formacije dru- Stva.™ To je protumateno kao da je Marks zastupao teoriju o sme dru&tvenih formacija koje se u napred navedenom poretku razvi- ‘ I kod nas preoviaduje takvo ,,marksistiéko" shvatanje { u nastavi istorije i u nasoj istorijsk liko ona uc i oultidi Snvatantern itesge, MOK? CMF Nopste poveruje rad an istorii ga f i ee Des Kapital I, 360 (K. Marks, Kapital I-III, 359). y | & Marx, Binteitung cur Kritik der pot, i : ws ot Tie hae Al ase ee MoT D Eels Auspewilhite Briefe, Betlin 1983, 360, aYxX, Zur Kritthe, 9 (x, Marks, Prilog kkritici, 10), 30 g Suprotnosti iemedu sela i grada w tstoriji jaju jedna iz druge. Medutim, ,,azijsii nai ie? x 4 s se u takvo tumatenje.!# : ap Prolevean SS asee Marksov iskaz o progresivnim epchama ekonomske formaci; treba interpretirati drugim Mee iskazima, a ne ee mu znaéenje svojevoljno, U glavi Epochen dkonomischer Gesell- schaftsformation u ranije spomenutom rukopisu, koji sadr’i pred- radinje za kritiku polititke ekonomije, Marks prikazuje azijski, anti¢ki i feudalni (,,germanski’) oblik syojine ,,samonildim”, ali se syaki od njih razvio na odredenoj visini razvitka proizvodnih snaga.*’ Jasno je da Marks misli da su ti oblici svojine progresivni s obzirom na svoje ishodiste, zajedniticu svojinu.* Kada se uzme u obzir sve Sto je 0 tome, odnosno s tim u vezi, Marks rekao, onda su te epohe progresivne i prema svome ishodi_ Stu i prema burZoaskom druStvu po terme Sto u njima ,,ekonomska formacija drustva”, u kojoj ,,gradansko druStvo” u odnosu na selo dostize izvesnu yisinu svoga razvitka, prethodi gradanskom drus- tvu, kao takvom, burgoaskom drustyu. Samo u tom smislu moze se u Marksovom duhu govoriti o pretkapitalistitkim druStvenim formacijama.*7 A svako zna da je epoha buréoaskog druStva drukéije pro- gresivna nego ranije epohe. U syojim pogledima o znataju kapi- talizma za razvitale Covetanstva osnivaéi marksizma su jasni, a narotito je njegov znataj objasnio Marks u Kapitalu, kojem je prethodio Prilog kritici politiéke ekonomije. Kapitelizam nije pro- sto poredak privatne svojine, nego takav druStveni poredak koji je stvorio natin proizvednje koji menja éitay dotadasnji Zivot co- vetanstva. Kapitalizam je doneo takve druStvene odnose koji za- htevaju ukidanje kapitalizma i stvorio drustvene snage kojima je interes da to izvrée. Ali njegovo ukidanje ujedno je i ukidanje: klasnog drustva. PotevSi od njihove predistorije, u razvitku starovekoynih i srednjovekovnih civilizacija, pod uticajem razvitke proizyodnih: snaga koji je zahtevao sve veéu podelu rada i specijalizaciju, raz- vitak drustvenih odnosa imao je jedan pravac koji se izraZavao u stvaranju i uévrS¢ivanju klasnih drustvenih odnosa. Od kapita- lizma, koji je stvorio natin proizvodnje koji sve vise podrustvlja- va rad, razvitak druStvenih odnosa ima drugi pravac koji vodi besklasnom dru&tvu. Burzoasko druStve jest poslednja epoha klas- nog drustva, ali burzoaskim drustvom zapoéinje moderna civiliza- Stoga Je kao ,aruStveng-ekonomska formacisa" tabaten Je teorie © .

    Das könnte Ihnen auch gefallen