ДИПЛОМАТИЈА ДРУГОГ СВЕТСКОГ

РАТА
САВЕЗНИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

1941

ВАШИНГТОНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
јануар 1941
састанак генералштабова САД, Велике Британије и њених доминиона

САСТАНАК РУЗВЕЛТА И ЧЕРЧИЛА

9 – 12. август, Атлантски океан (у близини Њуфаундленда)
донета Атлантска повеља

КОНФЕРЕНЦИЈА „АРКАДИЈА“
(„друга вашингтонска конференција“)
састанак Рузвелта и Черчила
Вашингтон, 22. децембар 1941 – 14. јануар 1942
потписана Декларација уједињених народа

1942

САСТАНАК РУЗВЕЛТА И ЧЕРЧИЛА

19. јун 1942, Вашингтон

САСТАНАК ЧЕРЧИЛА И СТАЉИНА

Москва, 12 – 15. август 1942

1943

КОНФЕРЕНЦИЈА „АНФА“
Казабланка, 14 – 24. јануар

2
Рузвелт и Черчил

КОНФЕРЕНЦИЈА „ТРИДЕНТ“
Вашингтон, 12. мај
Рузвелт – Черчил

КОНФЕРЕНЦИЈА „КВАДРАНТ“
Квебек, 17 – 24. август
Рузвелт – Черчил

САСТАНАК РУЗВЕЛТА И ЧЕРЧИЛА

Каиро, 22 – 26. новембар

ТЕХЕРАНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
Рузвелт, Черчил, Стаљин
28. новембар – 1. децембар
САСТАНАК РУЗВЕЛТА И ЧЕРЧИЛА
Каиро, 4 – 6. децембар
(друга каирска конференција)

1944

КОНФЕРЕНЦИЈА „ОКТАГОН“
(„друга конференција у Квебеку“)
Квебек, 13. септембар
Рузвелт – Черчил

САСТАНАК ЧЕРЧИЛА И СТАЉИНА

Москва, 9 – 18. октобар
подела интересних сфера на Балкану

3
КОНФЕРЕНЦИЈА У ДАМБАРТОН ОУКСУ
Стетинијус (САД), Громико (СССР), Кадоган (Велика Британија)
21. август – 8. октобар
(расправа о стварању Уједињених нација)

1945

КРИМСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
(конференција „Аргонаут“)
Јалта, 4 – 11. фебруар
Рузвелт, Черчил, Стаљин

ПОТСДАМСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
Потсдам, 17. јул – 2. август
Труман, Черчил – Атли, Стаљин

-остало: АНТИКОМИНТЕРНА ПАКТ, ЧЕЛИЧНИ ПАКТ, ТРОЈНИ ПАКТ,

РИБЕНТРОП – МОЛОТОВ ПАКТ

4
СПОРАЗУМ О НЕНАПАДАЊУ НЕМАЧКЕ И СССР – а

-потписан 23. августа 1939. године у Москви, од стране министара спољних

послова Немачке и СССР – а Јоакима фон Рибентропа и Вјачеслава
Молотова, а у присуству Стаљина;

-уговором о ненападању две силе су се обавезале, с циљем учвршћења мира:

1) да неће учествовати ни у каквом акту агресије једна против друге;

2) да неће помагати ниједну трећу силу у њеним ратним акцијама против једне
од потписница споразума;
3) да неће улазити ни у какве групације сила уперене против партнера из овог
уговора;
4) да ће све међународне спорове решавати споразумно или арбитражом.

-уговор је потписан на 10 година, а објављен је 24. августа;

-уз споразум је потписан и тајни протокол, који је садржао три битне тачке:

а) у случају политичко – територијалних промена, Финска, Естонија и

Летонија сматраће се совјетском, а Литванија немачком утицајном зоном, с тим да
тој зони припадне и град Вилна, који је дотле био у саставу Пољске;

б) одређене границе совјетске утицајне сфере у Пољској (на западу до

линије повучене дуж река Нарва, Висла и Сан); овај члан предвиђао је и да се о
будућој судбини Пољске две силе накнадно договоре „пријатељским споразумом“;

в) СССР – у признато право на Бесарабију.

5
-значај споразума:

-слом англо – француске политике калкулисања са комунистичко – фашистичким

супротностима;
-НЕМАЧКА СЕ ОСИГУРАЛА ОД БОРБЕ НА ДВА ФРОНТА;
-постигнут договор о подели Пољске, којим су границе СССР – а померене даље на
запад 100 – 200 км, што ће бити од велике стратешке важности када рат буде почео;

Међутим, обе стране уговорнице су у овај споразум ушле неискрено, из пуке нужде
и свесне његове пролазности. Доследан елиминацији једног по једног противника,
Хитлер је учинио привремено тактичко одступање од свог основног политичког
циља – обрачуна са СССР – ом. Стаљин је опет рачунао да ће Немачка из борби на
Западу изаћи ослабљена и да ће обрачун са њом, после две – три године, бити
лакши за СССР.

6
АТЛАНТСКА ПОВЕЉА

-споразум између САД и Велике Британије о политичким циљевима двеју сила у

рату и јапанске ратне претње;
-споразум је постигнут на састанку америчког председника Рузвелта и британског
премијера Черчила, на броду „Принц од Велса“, у близини Њуфаундленда, који је
трајао од 9. до 12. августа 1941;
-„Атлантска повеља“ је објављена 14. августа 1941;
-садржала је осам тачака о прогресивним и демократским начелима о односима
међу државама и народима:

1) потписнице не желе никаква територијална повећања својих држава;

2) никакве територијалне промене се неће предузимати без „слободно
изражене воље заинтересованих народа“;
3) сваки народ има право да сам изабере друштвени и политички систем у ком
жели да живи;
4) свим народима, великим и малим, обезбедиће се слободан приступ
сировинама потребним за економски развој;
5) обезбедиће се равноправна и свестрана економска сарадња између свих
народа;
6) после слома нацизма, створиће се такав систем колективне безбедности,
који ће свим народима и државама гарантовати трајан мир, неповредивост
граница и спокојан живот;
7) мора и океани ће бити отворени за све народе;
8) из међународне политике искључиће се сила и приступиће се постепеном и
свестраном разоружању.

С обзиром и на непосредне и на далекосежне резултате Другог светског рата, ми

данас можемо рећи да савремена историја вероватно не познаје демократичнији,

7
али ни лицемернији политички документ од Атлантске повеље. Па ипак, Атлантска
повеља је изазвала изузетан одјек у целом свету и одиграла огромну морално –
политичку улогу у мобилизацији прогресивних снага на свим странама земљине
кугле за борбу против нацизма и фашизма.

Поред Атлантске повеље, састанак Рузвелта и Черчила у водама Њуфаундленда

донео је и један веома важан конкретан договор: ако буду приморане да узму
директно учешће у рату, САД ће највећи део својих снага употребити за сламање
најјачег и најопаснијег непријатеља – Хитлерове Немачке.

8
ТРОЈНИ ПАКТ

-потписан 27. септембра 1940. у Берлину;

-уговор о ВОЈНОМ, ПОЛИТИЧКОМ и ЕКОНОМСКОМ савезу трију
агресивних сила: Немачке, Јапана и Италије;
-најважнија одредба: потписнице ће свим средствима сложно прискочити у
помоћ свакој оној међу собом која би била нападнута од неке до тада
неутралне земље (мислило се на СССР и САД);

-на инсистирање Јапана, Пакту је одузет офанзивни карактер, јер Јапанци нису
желели да се прикључе немачком походу на Исток, који је био у припреми;

-након закључења Пакта, Хитлер је повео кампању да се што више неутралних

земаља прикључи Пакту; до краја 1940. Мађарска, Словачка и Румунија су
приступиле овом уговору; Бугарска је потписала приступање 1. марта, а Краљевина
Југославија 25. марта 1941. године;

9
КОНФЕРЕНЦИЈА „АРКАДИЈА“

-одржана у Вашингтону од 22. децембра 1941. до 14. јануара 1942; њој су

присуствовали Рузвелт и Черчил, а на њу је повремено позиван и совјетски
амбасадор у САД Максим Литвинов;

-конференција је била псовећена војним и политичким питањима даљег ратовања;

разматрано је питање КОМ РАТИШТУ и КОМ ПРОТИВНИКУ дати приоритет;
усвојен је принцип „НЕМАЧКА НАЈПРЕ“, због тога што је немачки ратни
потенцијал био већи од јапанског;

-закључак војног саветовања на конференцији „Аркадија“ је био да се у току 1942.

године поведе енергична офанзива на Атлантику и у Европи, а да се на Далеком
истоку поведе стратегијска дефанзива;

-Американци и Британци су се разилазили око стратегије: Американци су тражили

отварање новог фронта у Западној Европи; Британци су се залагали за мање
офанзивне операције у Африци и на Средоземљу, показујући на тај начин већу
бригу за своје колонијалне и империјалне, него опште и међусавезничке интересе;

У политичком смислу, конференција „Аркадија“ је резултирала доношењем

ДЕКЛАРАЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАРОДА (1. јануара 1942). На предлог Велике
Британије, САД и СССР, представници 26 земаља које су се налазиле у рату са
Тројним савезом потписали су, 1. јануара 1942. ову Декларацију.

Њоме су земље потписнице, полазећи од начела Атлантске повеље, изразиле

спремност да се боре „за одбрану живота, слободе, независности, слободе,
вероисповести“ итд у свим крајевима света.

10
У „Декларацији“ су земље потписнице изјавиле:

1) да ће употребити сва средства, како војна, тако и економска, против оних

чланова Тројног пакта и њихових присталица, с којима су те владе у рату;
2) да ће сарађивати са владама потписницама и да неће закључивати сепаратно
примирје или мир са непријатељима.

На крају се додаје да Декларацији могу приступити и друге нације које у том

тренутку или у будућности пруже материјалну помоћ и допринос победи над
хитлеризмом.

Првенствени значај ове Декларације лежи у чињеници што је она и ФОРМАЛНО

означила ПОЧЕТАК СТВАРАЊА ВЕЛИКЕ АНТИФАШИСТИЧКЕ
КОАЛИЦИЈЕ, чије су се чланице обавезале на истрајност и заједништво у борби
за победу над силама агресије и поробљавања.

КОНФЕРЕНЦИЈА „АНФА“

-одржана у Казабланци (Мароко) од 14. до 24. јануара 1943. године;

-на њој су се састали лидери САД и Велике Британије Рузвелт и Черчил;
-у раду Конференције су доминирала три питања:

1) организација даљих војних операција у Средоземљу;

2) односи међу подељеним антифашистичким снагама Француске;
3) пружање гаранција СССР – у у погледу будуће војне сарадње.

-Американци инсистирају на отварању другог фронта у Француској и на нападу на

Немачку са Запада; Черчил остаје упоран у залагању за англо – америчко
искрцавање на Сицилији и у Јужној Италији;

11
-опет је преовладало Черчилово мишљење, допуњено још једном одлуком о
настављању припрема за отварање другог фронта у Европи;

-размотрене мере за ефикасније обезбеђивање пловидбе Атлантским океаном и

проширивање савезничких операција против Јапана током 1943. године;

-незадовољство Совјета због одлагања отварања другог фронта у Европи;

12