11/8/2017 Alkani - Wikipedia

Alkani
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Alkani su zasieni ugljovodonici, tj. oni koji ne poseduju viestruke veze izmeu atoma ugljenika. Razlika izmeu metana
i etana je samo u jednoj CH2 grupi. Razlika izmeu svakog sledeeg alkana je takoe u jednoj CH2 grupi. Takav tip
hemijskih jedinjenja iji se susedni lanovi razlikuju za pojednu grupu (u ovom sluaju za CH2 grupu) naziva se homologi
red

Skelet ugljenikovih atoma alkana moe da bude:

Prost Razgranat Ciklian

Ime zasieni ugljovodonici potie od injenice da alkani ne podleu nikakvoj adicionoj reakciji. Alkani su dosta hemijski
nereaktivni, podleu reakciji samo u ekstremnim sluajevima (visoka temperatura i pritisak). Generalno se izdvajaju tri
tipa reakcije kojima podleu alkani:

1.sagorevanje (moe biti: potpuno - produkti su ugljen dioksid i vodena para i nepotpuno produkti su meavina vodene
pare, ugljen monoksida i ai

CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O

2. halogenovanje ugljovodonika - U prisustvu suneve svetlosti ili visokih temperatura (preko 300 C alkani stupaju u
reakciju sa halogenim elementima) daju hemijska jedinjenja kod kojih su atomi vodonika zamenjeni hlorom ili bromom.

CH4 + Cl2 CH3Cl + HCl

3. Krakovanje (piroliza) alkana - Na temperaturama viim od 500 C (u odsustvu kiseonika) alkani se razlau (raskidaju se
CC i CH veze). Npr. iz etana se dobijaju eten i vodonik. Alkani sa veim brojem ugljenikovih atoma se mogu razlagati na
vie naina: (etan)

CH3CH3 CH2=CH2 + H2

(propan)

CH3CH2CH3 CH3CH=CH2 +H2

CH3CH2CH3 CH2=CH2 +CH4

Opta formula alkana je: CnH2n+2;

Iako imaju istu molekulsku formulu neki alkani imaju razliite strukturne formule. Primer za to su npr. Butan i Izobutan
(2-metil propan) koji imaju istu molekulsku formulu ali se razlikuju po strukturi. Takva pojava da jedno ili vie jedinjenja
imaju istu molekulsku formulu a razliitu strukturnu (samim tim i razliite osobine) naziva se izomerija

https://sh.wikipedia.org/wiki/Alkani 1/7
11/8/2017 Alkani - Wikipedia

Sadraj/
1 Nomenklatura alkana
1.1 Imena alkana od 1 do 100 atoma ugljenika u molekulu
2 Nalaenje i dobijanje
3 Fizike osobine
4 Hemijske osobine
5 Primena alkana
6 Vidi jo

Nomenklatura alkana
U prolosti, dok je postojao mali broj organskih jedinjenja, svako je imalo svoje ime. Meutim kako je broj organskih
jedinjenja rastao, postalo je jasno da je potreban novi sistem po kome e ime organskih jeidnjenja da pokazuje sastav i
strukturu tog organskog jedinjenja. Takav sistem je usvojen 1892. godine u enevi. Od tog vremena on se neprestano
dopunjava na sastancima komisije za nomenklaturu Internacionalne unije za istu i primenjenu hemiju (IUPAC). Odluke
IUPAC-a potuju sve zemlje sveta. Pravila IUPAC-a su veoma prosta, ime organskog jedinjenja je ustvari opis njegove
strukture: jedan deo imena opisuje ugljenikov skelet, a drugi funkcionalne grupe koje su za taj skelet vezane.

Prva etri lana homologog niza nose nazive metan, etan, butan i propan. Od alkana sa pet ugljenikovih atoma, imena se
dobijaju kada se na grki broj koji oznaava broj ugljenikovih atoma doda nastavak an.

Izomerni alkani sa bonim nizom u prolosti su dobijali imena tako to se ispred

imena alkana doda prefiks (izo, neo...) kao na primer izobutan. Meutim poto kod
alkana sa velikim brojem ugljenikovih atoma postoji mnogo izomera prihvaeno je
da se izomeri sa ravastim nizom nazivaju kao derivati alkana sa normalnim
nizom. Na primer izobutan se smatra derivatom propana tj. on nosi ime kao
struktura n-alkana
propan kod koga je jedan vodonikov atom na srednjem ugljenikovom atomu
zamenjen CH3 grupom.

Po IUPAC-ovoj nomenklaturi imena alkana se izvode po sledeim pravilima:

1. imena alkana se zavravaju iskljuivo na an

2. imena ravastih alkana se izvode tako to se oni smatraju derivatima alkana sa n- nizom, dok se za alkan iz koga se
izvode uzima onaj koji ima najdui normalan niz; ugljenikovi atomi se numeriu tako da je ugljenikov atom koji se
rava obeleen najmanjim moguim brojem.
3. imena alkil grupa se stavljaju ispred imena alkana a njihov poloaj se oznaava brojem ugljenikovog atoma na koji su
vezani.
Tako da po novoj nomenklaturi izobutan nosi naziv 2-metil propan.

Molekulska Taka Temperatura Temperatura

C Ime Gustina Model
formula paljenja topljenja kljuanja
1 Metan C1H4 - - 183 C - 161 C 0,466
g/cm*

https://sh.wikipedia.org/wiki/Alkani 2/7
11/8/2017 Alkani - Wikipedia

Raumfllendes
Moleklmodell
von Methan

C2H6 0,572
2 Etan - - 183 C - 88 C
g/cm*
Raumfllendes
Moleklmodell
von Ethan

C3H8 0,585
3 Propan - - 189 C - 42 C
g/cm*
Raumfllendes
Moleklmodell
von Propan

n- C4H10 0,601
4 - - 138 C - 0,5 C
Butan g/cm*
Raumfllendes
Moleklmodell
von Butan

5 n- C5H12 - 50 C - 130 C + 36 C 0,626

Pentan g/cm

https://sh.wikipedia.org/wiki/Alkani 3/7
11/8/2017 Alkani - Wikipedia

Raumfllendes
Moleklmodell
von Pentan

n- C6H14 0,659
6 - 23 C - 95 C + 69 C
Heksan g/cm
Raumfllendes
Moleklmodell
von Hexan

n- C7H16 0,684
7 - 4 C - 91 C + 98 C
Heptan g/cm
Raumfllendes
Moleklmodell
von Heptan

n- C8H18 0,718
8 + 16 C - 57 C + 126 C
Oktan g/cm
Raumfllendes
Moleklmodell
von Oktan

9 n- C9H20 + 31 C - 51 C + 151 C 0,733

Nonan g/cm

https://sh.wikipedia.org/wiki/Alkani 4/7
11/8/2017 Alkani - Wikipedia

Raumfllendes
Moleklmodell
von Nonan

n- C10H22
10 + 46 C - 30 C + 174 C -
Dekan
Raumfllendes
Moleklmodell
von Dekan

Imena alkana od 1 do 100 atoma ugljenika u molekulu

1%9 met an
2%9 et an
3%9 prop an
4%9 but an
5%9 pent an
6%9 heks an
7%9 hept an
8%9 okt an
9%9 non an
10%9 dek an
11%9 un dek an
12%9 do dek an
13%9 tri dek an
14%9 tetra dek an
15%9 penta dek an
16%9 heksa dek an
17%9 hepta dek an
18%9 okta dek an
19%9 nona dek an
20%9 ej dek an
21%9 hen ej dek an
22%9 do dek an
23%9 tri dek an
24%9 tetra dek an
25%9 penta kos an
26%9 heksa kos an
27%9 hepta kos an
28%9 okta kos an
29%9 nona kos an
30%9 tria kont an
31%9 hen tria kont an
32%9 do tria kont an
33%9 tri tria kont an
34%9 tetra tria kont an
35%9 penta tria kont an
36%9 heksa tria kont an

https://sh.wikipedia.org/wiki/Alkani 5/7
11/8/2017 Alkani - Wikipedia
37%9 hepta tria kont an
38%9 okta tria kont an
39%9 nona tria kont an
40%9 tetra kont an
41%9 hen tetra kont an
42%9 do tetra kont an
43%9 tri tetra kont an
44%9 tetra tetra kont an
45%9 penta tetra kont an
46%9 heksa tetra kont an
47%9 hepta tetra kont an
48%9 okta tetra kont an
49%9 nona tetra kont an
50%9 penta kont an
51%9 hen penta kont an
52%9 do penta kont an
53%9 tri penta kont an
54%9 tetra penta kont an
55%9 penta penta kont an
56%9 heksa penta kont an
57%9 hepta penta kont an
58%9 okta penta kont an
59%9 nona penta kont an
60%9 heksa kont an
61%9 hen heksa kont an
62%9 do heksa kont an
63%9 tri heksa kont an
64%9 tetra heksa kont an
65%9 penta heksa kont an
66%9 heksa heksa kont an
67%9 hepta heksa kont an
68%9 okta heksa kont an
69%9 nona heksa kont an
70%9 hepta kont an
71%9 hen hepta kont an
72%9 do hepta kont an
73%9 tri hepta kont an
74%9 tetra hepta kont an
75%9 penta hepta kont an
76%9 heksa hepta kont an
77%9 hepta hepta kont an
78%9 okta hepta kont an
79%9 nona hepta kont an
80%9 okta kont an
81%9 hen okta kont an
82%9 do okta kont an
83%9 tri okta kont an
84%9 tetra okta kont an
85%9 penta okta kont an
86%9 heksa okta kont an
87%9 hepta okta kont an
88%9 okta okta kont an
89%9 nona okta kont an
90%9 nona kont an
91%9 hen nona kont an
92%9 do nona kont an
93%9 tri nona kont an
94%9 tetra nona kont an
95%9 penta nona kont an
96%9 heksa nona kont an
97%9 hepta nona kont an
98%9 okta nona kont an
99%9 nona nona kont an
100%9 hekt an

Nalaenje i dobijanje
Alkani se u velikim koliinama mogu nai u nafti i u prirodnom gasu (metan, etan, propan, butan). Metan nastaje usled
truljenja organskih materija i moe se nai u movarama, a ima ga i u rudnicima. Metan u rudnicima prestavlja veoma
veliku opasnost jer kada se naie na njegove zalihe moe da izazove eksploziju.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Alkani 6/7
11/8/2017 Alkani - Wikipedia

Listovi karfiola, kupusa, kao i kora jabuke u sebi sadre alkan C29H60 koji slui kao zatita od gubitka od vlage, dok veina
drugih biljaka kao zatitu koristi biljne voskove koji su po sastavu estri.

Alkani se mogu dobiti iz raznih jedinjenja redukcijom. U labaratoriji se metan dobija zagrevanjem natrijum-acetata sa
natrijum hidroksidom: CH3COOH-Na + NaOH CH4 + Na2CO3

Fizike osobine
Fizike osobine alkana zavise od nekoliko faktora. Prvi i najvaniji je broj ugljenikovih atoma. Drugi je struktura niza.

Pod normalnim uslovima alkani koji sadre od 1 do 4 ugljenikovih atoma i oni su su u gasovitom agregatnom stanju,
alkani koji sadre od 5 do 17 ugljenikovih atoma i oni su u tenom agregatnom stanju, a sa preko 18 su u vrstom.
Ravanjem niza se uvek smanjuje temperatura kljuanja.
Alkani se kao i veina neorganskih jedinjenja rastvaraju u nepolarnim rastvaraima, a u polarnim (npr. voda) se
nerastvaraju

Hemijske osobine
Alkani su slabo reaktivna hemijska jedinjenja, pod normalnim uslovima ne reaguju sa jakim kiselinama kao to su sulfatna
kiselina i hloridna kiselina a ni sa jakim bazama kao to su natrijum hidroksid i kalijum hidroksid. Alkani ne reaguju ni sa
oksidacionim sredstvima kao to su Kalijum permanganat ili kalijum dihromat. Alkani su nereaktivni jer su izgraeni od
sigma C-C-C veza. Ove veze s

Primena alkana
Alkani se upotrebljavaju kao gorivo. Koriste se i za proizvodnju velikog broja organskih supstancija u hemijskoj industriji

Vidi jo
Alkeni
Alkini
Dieni
Ugljovodonik
cikloalkani

Alkani
V R U (https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Alkani-lat&action=edit) [pokai]

Prekrii Alkani na Wikimedijinoj ostavi

Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Alkani&oldid=20261635"

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 13:56, 14 novembar 2015.

Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni uslovi se mogu primijeniti. Za detalje
pogledajte uslove koritenja.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Alkani 7/7