1.

ZADATAK

Za potrebe rekonstrukcije fabrikog dimnjaka potrebno je odrediti njegovu visinu i

poluprenik.

U zadatku se trai sledee:

1. Iz merenih podataka datih u tabelama1.1 i 1.2 i skica (Sl. 1.1 i Sl. 1.2) izraunati
poluprenik i visinu dimjaka.
2. Izraunati sa kojim su standardnim ostupanjem odreeni poluprenik i visina dim-
njaka.

Dati podaci:
Standardno odstupanje merenja horizontalnih i vertikalnih uglova je u=3, a standardna
odstupanja koordinata taaka A i B su YA=XA=YB=XB= 5mm. Koordinate jedne ta~ke
nisu korelisane Y x 0 , a tako|e nisu korelisane ni koordinate ta~ke A sa
koordinatama ta~ke B.

Tabela 1.1 Tabela 1.2

Taka Y X

A 3946,663 533,632

B 3857,919 469,981

o
Ugao ' "
a1= 60 23 42
a2= 59 42 20
b 1= 62 26 29
b 2= 61 44 18
g 1= 14 23 46
g 2= 4 47 17
 C

A
B

Slika 1.1 Slika 1.2

REENJE:
1. a) Raunanje poluprenika dimnjaka

A
b

dAB

Poto su opaanja pravaca izvrena na izvodnice dimnjaka, neophodno je svesti merene

uglove na centar.
1 2 1 2
600301 ; 620523
2 2
180 575136

YB Y A
Duina od A do B je d AB YB Y A 2 X B X A 2 109,211 m , a A arctg
B

XB XA
2342101.
Reavanjem trougla ABC primenom sinusne teoreme dobie se vrednosti duina a, b.
a d b d
AB ; AB
sin sin sin sin
 d AB d AB
a sin 113,974 m ; b sin 111,753 m
sin sin

r
r
C
C
a
b

B
A

1 2
02041 r a sin 0,686 m
2
1 2 r b sin
02106 0,686 m
2

1. b) Raunanje visine dimnjaka

H1

a
r a'

C
A
H2

Kako se prilikom merenja vertikalnih uglova nije opaalo na centar nego na obod dimnjaka
duinu a treba smanjiti za poluprenik dimnjaka.
a' = a - r = 113,288 m
Visina dimnjaka je H H 1 H 2 a 'tg 1 a'tg 2 38,569 m.

2) Raunanje standardnih odstupanja funkcija merenja

Funkcije:
1) d AB YB Y A 2 X B X A 2
d AB
2) a sin
sin
 d AB
3) b sin
sin

4) r a sin
5) r b sin
6) H a 'tg 1 a 'tg 2

Standardno odsupanje duine d AB :

2 2 2 2
d 2 d 2 d 2 d 2
d AB YA X A YB X B
Y A X A YB X B

d AB Y YA d AB Y YA d AB X XA d AB X XA
B ; B ; B ; B
Y A d AB Y B d AB Y A d AB Y B d AB

d AB 0,005
YB Y A 2 YB Y A 2 X B X A 2 X B X A 2
d2 d2 d2 d2

0,005
2 YB Y A 2 X B X A
2

0, 005

2 YB Y A X B X A
2 2 2
0,005 2
d2 d2
d AB 7,1 mm

Standardno odsupanje duine a:

2 2 2
a a
2 2
a 2
a d AB 2 2 ;
d AB
a sin
1,043618
d AB sin

a d AB cos
60,372000[m]
sin

a d sin cos
AB -71,606826[m]
sin 2

2 2 u2 18"
2

a 7,5 mm

Standardno odsupanje duine b:

2 2 2
b b
2 2
b 2
b d AB 2 2
d AB
 b sin
1,023281
d AB sin

b d AB cos
64,390242[m]
sin

b d sin cos
AB -70,211623[m]
sin 2
b 7,4 mm

Standardno odsupanje poluprenika r bie:

2 2
2 3
1 ; 2 21 2 22 = 2,1"
2 1 2 2

2

2 2
r r
r a2 2
a
r
sin 0,006017
a
r
a cos 113,971937[m]

r 1,2 mm

ili

1 2
2 2
2 2 3
; 1 2 = 2,1"
2 1 2 2

2

2
r
2
r
r b2
b 2

r
sin 0,006138
b
r
b cos 111,751895[m]

r 1,1 mm

Standardno odsupanje visine dimnjaka H bie:

2 2
a ' 2 a' 2
a' = a - r ; a' a r 7,6 mm
a r
2 2
H 2 H 1 H 2
2 2 2

H a ' 2 2
a ' 1 2
H
tg 1 tg 2 0,340446
a'
H a'
120,752170[m]
1 cos 2 1
H a'
114,08245[m]
2 cos 2 2
H 3,5 mm
Napomena: Funkcije a i r su korelisane jer u funkcijama figuri{u iste
2 1 2
d AB sin 1 sin
d AB 2 2
merene veli~ine, odnosno r sin sin a sin
sin 2
sin 180 1 2 1
2 2
.
Ovo je slu~aj algebarske korelisanosti.
Algebarka korelisanost se ra~una u matri~nom obliku kao:
Neka su date dve funkcije slu~ajnih veli~ina:
H h( X 1 , X 2 ,...., X n )
G g ( X 1 , X 2 ,...., X n )

gde su X i slu~ajne veli~ine. Na|imo vektore parcijalnih izvoda po

slu~ajnim veli~inama:
h h h
h T ...
X 1 0 X 2 0 X n 0
,
g g g
g T ...
X 1 0 X 2 0 X n 0
a kovarijaciona matri ca merenih veli~i na ima oblik :
12 1 2 ... 1 n

2 1 22 .... 2 n
K , gde je:
.... ... ... ...
2
n 1 n 2 ... n
i2 - disperzija slu~ajne veli~ine,
i j -kovarijacija izme|u dve slu~ajne veli~ine.

U geodeziji u ve}ini slu~ajeva je kovarijacija merenih veli~ina 0, odnosno

kovarijaciona matrica je dijagonalne strukture.
(Merena veli~ina je veli~ina koja se meri i ona je slu~ajna veli~ina.
Slu~ajna veli~ina je realna funkcija koja preslikava prostor verovatno}e u
realnu liniju, a svakom slu~ajnom elementarnom doga|aju dodeljuje realan
broj.)
Kovarijacija izme|u dve slu~ajne funkcije je:
K HG h T Kg g T Kh

Parcijalni izvodi veli~ine r po merenim veli~inama su:

r sin sin
0.006405
d AB sin

1 1
d AB sin cos sin d AB sin sin cos
r 2 2 0.27734 mm
"
1 sin 2 "
1 1
d AB sin cos sin d AB sin sin cos
r 2 2 0.27521 mm
"
2 sin 2 "
1 1
d AB sin cos sin d AB sin sin cos
r 2 2 mm
0.001964
1 sin
2 "
"
1 1
d AB sin cos sin d AB sin sin cos
r 2 2 mm
0.001964
2 sin
2 "
"
Stranica a je jednaka:
1 2
d AB sin
a 2
.
0 1 2 1 2
sin 180
2 2
Parcijalni izvodi strane a po merenim veli~inama i njihove vrednosti su:
a sin
1.04361 ,
d AB sin
 1
d AB sin cos
a 2 mm ,
0.1736
1 sin
2 "
"
1
d AB sin cos
a 2 mm ,
0.1736
2 sin
2 "
"
1 1
d AB cos sin d AB sin cos
a 2 2 mm ,
0.3199
1 sin
2 "
"
1 1
d AB cos sin d AB sin cos
a 2 2 mm .
0.3199
2 sin
2 "
"
Vektori parcijalnih izvoda su:
r r r r r
hT
d AB 1 2 1 2

a a a a a
gT .
d AB 1 2 1 2

Kovarijaciona matrica merenih veli~ina ima dijagonalnu strukturu, jer

merene veli~ine nisu korelisane:

d2AB 0 0 0 0

0 2
1 0 0 0
K 0 0 2
2
0 0 .

0 0 0 1
2
0
0 0 0 0 2
21

Kovarijacija polupre~nika r i strane a je:

K ar 0.3516mm 2 .

Po{to smo pokazali da su ove dve veli~ine korelisane onda se disperzija

veli~ine a ' ra~una po formuli:
a'
a' a K ar a 57.2871 0.3516 1
2
a '
a2' 1 1 0.3516 1.3760 1 57.9599 mm
2

a r K ra r
2 a '
r
a ' 7.61mm

U zadatku 2 ne}e se uzimati u obzir uticaj kovarijacije, jer se kovarijacija

ne izu~ava na Vi{oj geodetskoj {koli, ali }e se naglasiti gde postoji
kovarijacij. Tako|e se podrazumeva da ~italac zna osnovne pojmove
matemati~ke statistike,
Ranije se zanemarivao uticaj kovarijacije zbog komplikovanijeg ra~unanja
gre{ke funkcije.
Savet autora ove Zbirke je da se uticaj kovarijacije ne treba zanemarivati
bez provere u in`enjerstvu, naro~ito kada se zahteva visoka ta~nost
geodetskih radova.