FARMACEUTSKI MENADMENT

UPRAVLJANJE
manjom zaradom.
Iako deluje jednostavno, upravljanje za-
lihama je vie nego obino manipulisanje

ZALIHAMA
zalihama i obuhvata kompleksan sistem
mera, aktivnosti i odluka koje se nazivaju
politikom upravljanja zalihama. Politi-
ka upravljanja zalihama, pored zikog ma-

U APOTEKAMA
nipulisanja zalihama, obuhvata i aktivno-
sti kao to su planiranje zaliha, istraiva-
nje trita nabavke, pregovaranja i ugova-
ranje sa dobavljaima, upravljanje transpor-
tom, odluivanje o asortimanu i koliini le-
Autor: kova koji e biti nabavljeni, odluivanje o
IGOR LAZAREVI, AVENTIN PARTNERS intervalima nabavke, odluivanje o nainu
smetaja i osiguranja zaliha, izrada nomen-
klatura i ifarnika zaliha, raunovodstveno
evidentiranje zaliha, analitiko praenje za-
DRUGI DEO: METODE UPRAVLJANJA ZALIHAMA liha, nansijsko izvetavanje o zalihama,
sprovoenje mera kontrole i nadzora nad
U prethodnom tekstu itaoci su imali prilike da se upoznaju sa zalihama itd.
osnovnim pojmovima vezanim za upravljanje zalihama u apote- Osnovna dva parametra upravljanja za-
lihama u apotekama su tranja i trokovi.
kama, kao to su pojam zaliha, vrste zaliha i trokovi zaliha. U Tranja predstavlja ukupnu koliinu odre-
ovom tekstu, bie ukazano na znaaj upravljanja zalihama i bi- enog leka kojeg su potroai spremni da
e prikazane osnovne metode koje se koriste u upravljanju za- kupe u toku odreenog vremenskog perio-
da, najee godinu dana. Tranja predstav-
lihama. Sagledavanje ovih metoda omoguava rukovodiocima u lja osnovni input prilikom planiranja zaliha
apotekama da nabavku lekova vre u optimalnim koliinama i u lekova. Od karakteristika tranje zavise i
optimalnim vremenskim intervalima, to svakako doprinosi struktura, uestalost i obim nabavke leko-
va. Primera radi, ukoliko tranja za odre-
ostvarivanju boljih poslovnih rezultata. enim lekom ima sezonski karakter, apo-
teka e tome prilagoditi svoju politiku na-
bavke. Ukoliko je pak tranja u porastu, apo-
teka e najverovatnije doneti odluku o uve-
anoj nabavci, kako bi zadovoljila tranju
ZNAAJ UPRAVLJANJA ZALIHAMA ciji trokova. Po svojoj prirodi, ova dva ci- i ostvarila povoljnu nabavnu cenu lekova.
Upravljanje zalihama u apotekama lja su esto suprotstavljena, to drugim re- Drugi parametar su trokovi. Trokovi
predstavlja skup pravila i aktivnosti koje su ima znai da se upravljanje zalihama svo- predstavljaju vrednosni izraz troenja eko-
usmerene na utvrivanje optimalnog obi- di na optimizaciju obima i strukture zaliha nomskih dobara i dobijaju se tako to se
ma i strukture materijalnih i nematerijal- uz odgovarajua budetska ogranienja, od- utroak (koliina) pomnoi sa cenom utro-
nih zaliha u cilju kontinuirane snabdeveno- nosno da se svodi na reavanje tzv. Mini- ka (cena). Pored tranje, za donoenje op-
sti trita lekovima pod najpovoljnijim maks problema (minimiziranje trokova i timalnih odluka o zalihama lekova su va-
trokovima. Upravljanje zalihama predstav- maksimiziranje zaliha). ni i trokovi. tavie, upravljanje zaliha-
lja jednu od najvanijih aktivnosti u poslo- Samo optimalan obim zaliha obezbeu- ma u apotekama najee je bazirano na
vanju apoteka, naroito imajui u vidu im- je apoteci poslovanje sa najveim protom. optimizaciji trokova, odnosno na izboru
perativ kontinuirane snabdevenosti trita Ukoliko apoteka poseduje zalihe koje su iz- onih koliina i uestalosti nabavke lekova
lekovima. nad optimuma (predimenzionirane zalihe), koji rezultiraju u najniim trokovima zali-
Cilj upravljanja zalihama u apotekama to svakako utie na uveanje trokova pri- ha.
je dvojak. S jedne strane, to je potreba da bavljanja i dranja zaliha, a moe da uti- Praktino gledano, upravljanje zaliha-
se obezbedi onaj nivo zaliha lekova koji e e i na stvaranje gubitaka po osnovu ka- ma u apotekama se odnosi na donoenje
biti dovoljan da apoteka u svakom trenu- la, loma i rastura. Ukoliko pak apoteka po- dve grupe odluka:
tku moe da zadovolji potrebe svojih paci- seduje zalihe koje su ispod optimuma (ne- Koju koliinu zaliha pribavljati u jed-
jenata. S druge strane, to je potreba da se dovoljne zalihe), to svakako utie na uve- noj porudbini (veliina porudbine, tj.
novana sredstva koja se angauju po tom anje rizika od nestaice lekova i najee Q). Koliina nabavljenih lekova direktno
osnovu u to veoj meri racionaliu. Prvi cilj rezultira u eskalaciji trokova nedostatka utie na trokove upravljanja zalihama. Nai-
predstavlja tenju ka maksimizaciji zaliha. zaliha, koji su povezani sa gubitkom kupa- me, ukoliko se lekovi nabavljaju u velikim
Drugi cilj predstavlja tenju ka minimiza- ca i prodajom supstitutivnih proizvoda sa koliinama, apoteka e s jedne strane

32 | BB-Informator | 234
 FARMACEUTSKI MENADMENT
ostvariti popuste kod dobavljaa i imae
relativno niske trokove porudbine, dok e
s druge strane imati relativno visoke tro-
kove dranja zaliha. Ukoliko se pak leko-
vi nabavljaju u malim koliinama, apoteka
nee ostvariti popuste kod dobavljaa,
imae vee trokove porudbine, ali e za- skim intervalima, u skladu sa unapred
to imati relativno niske trokove dranja za-
liha.
U kojim intervalima vriti pribavlja-
nje zaliha (vreme porudbine, tj. T). In-
terval pribavljanja zaliha predstavlja vre-
menski period (uestalost) izmeu dve
porudbine i direktno je determinisan odlu-
kom o koliini nabavke lekova. Ukoliko apo-
teka nabavlja lekove u duim intervalima
(retko), moe dospeti u situaciju nedosta-
tka zaliha. Ukoliko pak nabavlja lekove u
kraim intervalima (esto), moe dospeti u
situacaiju prekomernih zaliha. U obe vari-
jante, apoteka e imati rast trokova za-
liha.
Optimizacija upravljanja zalihama u
apotekama podrazumeva donoenje odlu-
ka baziranih na analizi trokova koji nasta-
ju prilikom izbora koliina i intervala nabav-
ke lekova. Uspeno upravljanje zalihama je-
ste ono kod kojeg se lekovi nabavljaju u op-
timalnim koliinama i u optimalnim inter-
valima, tj. kod kojeg su trokovi zaliha na
optimalnom nivou.
METODOLOGIJA
UPRAVLJANJA ZALIHAMA
Metodologija upravljanja zalihama
predstavlja posebnu oblast nansijskog i
logistikog menadmenta koja se sastoji od
razliitih pravila, principa, metoda i tehni-
ka koje se primenjuju u cilju optimalnog
upravljanja zalihama. Primenom adekvatne
metodologije upravljanja zalihama apote-
ka stvara uslove za optimizaciju svog po-
slovanja i ostvarivanje to boljih poslovnih
rezultata. Kada se govori o metodologiji
upravljanja zalihama, najee se govori o
sistemima i modelima upravljanja zaliha-
ma, kao i o modelima nansijsko-rauno-
vodstvenog tretiranja zaliha.
to se tie sistema upravljanja zaliha-
ma, najee se primenjuju kontinuirani i
periodini sistemi nabavke lekova. Konti-
nuirani sistemi nabavke lekova predstav-
ljaju sisteme kod kojih se nabavka lekova
vri u razliitim intervalima, u skladu sa po-
slovnim potrebama. Kod kontinuiranih si-
stema nabavke lekova signalna taka za na-
bavku je trenutak kada zalihe lekova padnu
na unapred determinisani nivo. Ta taka se
naziva taka naruivanja (Reorder Point)
i izraunava se u zavisnosti od primenje-
ne metodologije. Periodini sistemi na-
bavke lekova predstavljaju sisteme kod ko-
jih se nabavka lekova vri u istim vremen-
odreenom frekvencijom nabavke, koja
moe biti nedeljna, mesena, kvartalna ili
godinja. Za razliku od kontinuiranih siste-
ma, kod periodinih sistema nabavke leko-
va signalna taka za nabavku je unapred
odreeni datum za nabavku, a kontrolna ta-
ka je planiran nivo zaliha. Drugim rei-
ma, u periodinom sistemu nabavke, apo-
teka e nabavljati lekove u tano odree-
nim intervalima, u koliini koja je potrebna
da bi se dostigao planirani nivo zaliha. Pred-
nost kontinuiranih sistema je u tome to na
bolji nain doprinose optimizaciji zaliha, a
nedostatak je u tome to su sloeniji za upo-
trebu. S druge strane, prednost periodi-
nih sistema nabavke je u tome to su jed-
nostavniji za upotrebu, a nedostatak je u
tome to po pravilu rezultiraju u viim tro-
kovima, kao i u tome to su osetljivi na iz-
nenadne promene tranje.
to se tie modela upravljanja zaliha-
ma, naelno gledano postoje dve grupe mo-
dela. Prva grupa obuhvata modele uprav-
ljanja zalihama koji se koriste u deter-
ministikim situacijama, i odnosi se na
modele kod kojih se prati manji broj para-
metara, kod kojih je mogue predvideti tr-
ina kretanja i koji su uglavnom statikog
karaktera. Ovi modeli su najjednostavniji
i baziraju se na prostoj analizi trokova za-
liha (trokovi pribavljanja, trokovi dranja
i trokovi nedostatka zaliha). Ba zbog svo-
je jednostavnosti, ovi modeli se esto pri-
menjuju u poslovanju apoteka. Najpozna-
tiji model iz ove grupe je model optimal-
ne veliine porudbine (Economic Order
Quantity EOQ), koji e biti detaljnije pri-
kazan. Druga grupa obuhvata modele
upravljanja zalihama koji se koriste u
stohastikim situacijama, i odnosi se na
modele kod kojih se prati veliki broj para-
metara, kod kojih nije mogue lako pred-
videti trina kretanja i koji su uglavnom
dinamikog karaktera. Ovi modeli su veo-
ma kompleksni i baziraju se kako na prime-
ni savremenih teorija stohastikog odlui-
vanja (teorija igara, Monte-Karlo simula-
cija, semantika analiza itd), tako i na au-
tomatizaciji donoenja odluka uz pomo ra-
unara i savremenih softvera. Najpoznati-
Empirijska istraivanja potvr-
uju injenicu da loe uprav-
ljanje zalihama utie na ostva-
rivanje loijih poslovnih rezul-
tata.
Prema nekim istraivanjima,
loe upravljanje zalihama u
apotekama moe da prouzro-
kuje rast trokova u iznosu od
1-10% u odnosu na ukupne pri-
hode, odnosno moe da rezul-
tira u smanjenju dobiti za 10-
30% na godinjem nivou. Ovo
proizilazi iz injenice da tro-
kovi zaliha u apotekama e-
sto ine i preko 50% ukupnih
trokova.
ji modeli iz ove grupe su modeli planira-
nja materijalnih potreba (Material Requi-
rement Planning MRP), model planira-
nja distributivnih resursa (Distribution
Resource Planning DRP), model nabav-
ke tano na vreme (Just In Time JIT) itd,
i bie prikazani samo informativno.
Na kraju, to se tie metodologije -
nansijsko-raunovodstvenog tretiranja
zaliha, ona obuhvataju skup nansijskih i
raunovodstvenih procedura, pravila, mo-
dela i tehnika koje pomau rukovodstvu
apoteke da zalihe lekova nansijski eviden-
tira i prati na to bolji nain. Pre svega, re
je o razliitim metodama knjigovodstvenog
evidentiranja zaliha, koje obuhvataju me-
tode kao to su FIFO, LIFO, HIFO, NIFO, me-
tod prosene cene, metod standardnih
trokova itd. Pored toga, ove metodologi-
je obuhvataju i metode i tehnike procene
vrednosti zaliha (Valuation), koje se esto
234 | BB-Informator | 33
 FARMACEUTSKI MENADMENT
koristi prilikom prodaje apoteke, prodaje
zaliha lekova ili prilikom kreditiranja kada
se zalihe uzimaju kao kolateral. Zatim, ove
metodologije obuhvataju i metode kontro-
la zaliha, koje se najee odnose na au-
tomatizaciju upravljanja zalihama i spro-
voenje redovnih i vanrednih popisa imo-
vine. Konano, ove metodologije obuhva-
taju i metode nansijske analize uspeno-
sti upravljanja zalihama, kao to su koe-
cijent obrta zaliha, indeks ekasnosti
upravljanja zalihama itd.
UTVRIVANJE OPTIMALNE
VELIINE PORUDBINE
Pod optimalnom veliinom porudbine
podrazumeva se ona koliina nabavljenih
lekova koja obezbeuje najnie trokove za-
liha za apoteku. Utvrivanje optimalne
veliine porudbine se najee vri prime- su ova dva troka jednaka, apoteka e
nom metoda optimalne veliine poru-
dbine (Economic Order Quantity EOQ),
koji je baziran na sledeim pretpostavka-
ma:
Prodaja lekova se
moe pouzdano predvide-
ti, to znai da su koliine
za nabavku unapred poz-
Pokazatelj
nate;
Prodaja lekova se vr- Ukupni trokovi
i ravnomerno tokom ce- zaliha
le godine (nema sezon-
Opmalna veliina
skih oscilacija), to znai porudbine
da e prosene zalihe leko-
va iznositi 50% od nabav-
ljene koliine, tj. Qav=Q/2;
Legenda
Trokovi nabavke le-
kova su konstantni i ne za-
34 | BB-Informator | 234
Utvrivanje optimalne veliine porudbi-
ne, a samim tim i optimalnog intervala na-
bavke, moe se prikazati i na primeru na-
bavke hipotetikog leka Spinacet, sa
sledeim pretpostavkama:
S: Godinja koliina nabavke leka Spi-
nacet iznosi 5.000 pakovanja;
S/2: Prosene zalihe leka Spinacet
iznose 50% od nabavljene koliine;
C: Nabavna cena za lek Spinacet iz-
nosi 130 dinara po pakovanju;
i: Trokovi dranja zaliha leka Spina-
cet iznose 20% od prosenih zaliha;
F: Trokovi porudbine leka Spinacet
iznose 2.000 dinara po jednoj porudbini;
i
Utvrivanje optimalne veliine porudbi-
ne za lek Spinacet se moe vriti na dva
naina intuitivno, preko tabele u nastav-
vise od veliine same porudbine; ku, i matematiki, preko gore prikazanih jed-
Trokovi dranja lekova su konstantni naina. Ukoliko se optimalna veliina po-
po jedinici leka i po jedinici vremena; rudbine vri intuitivno, tada se formi-
Porudbine se realizuju bez odlaganja, ra tabela u kojoj se polazi od hipotetikog
to znai da nema kanjenja u realizaciji po- broja godinjih porudbina, koji se u ovom
rudbina; i primeru kree od 1 do 36, kao to je pri-
Iz analize je iskljuena kvantikacija kazano u tabeli 1.
trokova nedostatka zaliha (Shortage Iz tabele 1 se moe videti sledee. Uko-
Costs). liko bi se lek nabavljao dva puta godinje,
Imajui ove pretpostavke u vidu, moe veliina porudbine bi iznosila 2.500 pako-
se rei da minimizacija ukupnih trokova vanja, a ukupni trokovi zaliha bi iznosili
zaliha u apoteci podrazumeva sagledava- 36.500,0 dinara godinje. Pritom, troko-
nje trokova dranja zaliha (Carrying Costs) vi dranja zaliha bi iznosili 32.500,0 dina-
i trokova pribavljanja zaliha (Ordering ra, a trokovi pribavljanja zaliha bi iznosi-
Costs). Kao to se moe videti na ilustra- li 4.000,0 dinara, odnosno razlika izmeu
ciji, trokovi dranja zaliha rastu proporcio- njih bi bila 28.500,0 dinara. Ukoliko bi se
nalno, dok trokovi pribavljanja zaliha lek nabavljao 24 puta godinje, odnosno dva
opadaju proporcionalno sa poveanjem ni- puta meseno, veliina porudbine bi izno-
voa zaliha u apoteci. U onoj taki u kojoj sila 208 pakovanja, a ukupni trokovi za-
liha bi iznosili 50.708,3 dinara. Pritom, tro-
ostvariti optimum i imae minimalne tro- kovi dranja zaliha bi iznosili 2.708,3 di-
kove zaliha. Matematiki gledano, ukup- nara, a trokovi pribavljanja zaliha 48.000,0
ni trokovi zaliha lekova se mogu izraziti na dinara, odnosno razlika izmeu njih bi bi-
nain prikazan na slici dole: la 45.291,7 dinara. Jasno se moe prime-
Kada se trokovi dranja zaliha izraunavaju Kada se trokovi dranja zaliha izraunavaju
kao % od ukupne nabavne vrednos lekova po pakovanju leka
S QC S Q
T= F+ i T= F+ C
Q 2 Q 2
2FS 2FS
Qopt = Qopt =
Ci C
T ukupni trokovi zaliha, Qopt opmalna veliina porudbine
S godinja prodaja leka u pakovanjima, Q veliina porudbine leka u pakovanjima
F ksni troak porudbine, C nabavna cena leka po pakovanju
i trokovi dranja zaliha, kao % od nabavne cene po pakovanju
S/Q broj godinjih porudbina, Q/2 prosene zalihe lekova
 FARMACEUTSKI MENADMENT

Tabela 1: utvrivanje opmalne veliine porudbine za lek Spinacet

Vrednost Trokovi Trokovi Ukupni
Broj Veliina Prosene
prosenih dranja pribavljanja trokovi Razlika
porudbina porudbine zalihe
zaliha zaliha zaliha zaliha
1 2 3=2/2 4 = 3 * 130 5 = 4 * 20% 6 = 1 * 2.000 7=5+6 8=5-6

1 5.000,0 2.500,0 325.000,0 65.000,0 2.000,0 67.000,0 63.000,0

2 2.500,0 1.250,0 162.500,0 32.500,0 4.000,0 36.500,0 28.500,0
3 1.666,7 833,3 108.333,3 21.666,7 6.000,0 27.666,7 15.666,7
4 1.250,0 625,0 81.250,0 16.250,0 8.000,0 24.250,0 8.250,0
5 1.000,0 500,0 65.000,0 13.000,0 10.000,0 23.000,0 3.000,0
6 833,3 416,7 54.166,7 10.833,3 12.000,0 22.833,3 -1.166,7
12 416,7 208,3 27.083,3 5.416,7 24.000,0 29.416,7 -18.583,3
18 277,8 138,9 18.055,6 3.611,1 36.000,0 39.611,1 -32.388,9
20 250,0 125,0 16.250,0 3.250,0 40.000,0 43.250,0 -36.750,0
24 208,3 104,2 13.541,7 2.708,3 48.000,0 50.708,3 -45.291,7
36 138,9 69,4 9.027,8 1.805,6 72.000,0 73.805,6 -70.194,4

titi da bi najnia vrednost ukupnih zaliha od

22.833,3 dinara, odnosno najmanja razli-
ka izmeu trokova dranja i trokova
pribavljanja zaliha od 1.166,7 dinara, bila Ilustracija 2: nivo zaliha u EOQ modelu
u sluaju kada bi se lek nabavljao est pu-
ta godinje, tj. jednom u dva meseca. Veliina porudbine
Nivo zaliha

Imajui to u vidu, moe se rei da bi opti- Q

malni interval nabavke leka Spinacet u
ovom sluaju bio na dva meseca i da bi op-
timalna veliina porudbine iznosila 833 pa- Prosene Opmalna
zalihe veliina
kovanja leka. Q/2
porudbine
Ukoliko se optimalna veliina poru-
(EOQ)
dbine vri upotrebom formule, dobija
se rezultat od 877,1, to znai da je opti-
malna veliina porudbine 877 pakovanja
leka, to podrazumeva realizaciju 5,7 na- Vreme
Taka naruivanja Opmalan interval nabavke
bavki u toku godine (5.000/877). Pri ovoj
koliini nabavke, ukupni trokovi zaliha su
najnii i iznose 22.803,6 dinara. Ove vred-
nosti su dobijene na nain prikazan dole:

Opmalna veliina porudbine: Ukupni trokovi zaliha:

2 * 2.000 * 5.000 5.000 877,1 * 130
Qopt = = 877,1 T= 2.000 + 0,2 = 22.803,51
130 * 0,2 877,1 2

Nain na koji se utvruje optimalna ve-
liina porudbine u EOQ modelu moe se
ilustrovati i graki. Ukoliko posmatramo
koordinatni sistem u okviru kojeg imamo
osu vreme i osu nivo zaliha, moemo pri-
metiti da zelena linija predstavlja kretanje
zaliha tokom godine. Tanije, na poetku
godine, vri se nabavka u koliini od Q, ko-
ja ujedno predstavlja i optimalnu veliinu
porudbine. Ravnomernim troenjem zali-
ha lekova protekom vremena, koje je pri-
kazano kosom zelenom linijom, dolazi se do
take u kojoj je potrebno nabaviti novu ko-
liinu lekova. Ta taka se zove taka na-
ruivanja. Nakon nabavke nove koliine le-
kova, proces prodaje lekova, koji je prika-
zan kosom zelenom linijom se ponavlja, sve
dok ne proe godina, odnosno dok se ne

234 | BB-Informator | 35
 FARMACEUTSKI MENADMENT

liha svakog leka, naroito

onih koji su od velike vano-
Ilustracija 3: nivo zaliha u EOQ modelu, sa ukljuenim sti za ouvanje zdravlja pa-
cijenata. Ove rezervne zali-
vremenom procesuiranja porudbine he se koriste kao zatita u
Veliina porudbine sluaju da doe do povea-
Nivo zaliha

ne prodaje ili u sluaju ka-

Q njenja porudbina. to je ve-
a verovatnoa nedostatka
Prosene Opmalna zaliha odreenih lekova, ni-
zalihe veliina vo rezervnih zaliha je potre-
Q/2 bno uveavati. S jedne stra-
porudbine
ne, to uveava trokove za-
(EOQ)
liha, dok s druge strane to
obezbeuje kontinuiranu
snabdevenost trita lekovi-
Vreme ma i smanjuje mogunost
Taka naruivanja Vreme procesuiranja porudbine nastanka trokova nedosta-
tka zaliha.
I pored ovih unapreenja,
koja su propraena i odgova-
rajuim matematikim jed-
ustanovi nova optimalna veliina porudbi- dobavljau, ve porudbinu treba da ispo- nainama, model optimalne veliine poru-
ne. stavi u odreenoj taki pre potronje za- dbine (EOQ model) ima ogranienu upo-
Kao to je ranije navedeno, EOQ mo- liha. To znai da se u ovoj modikovanoj trebu u praksi. Razvojem savremenih infor-
del predstavlja jedan od najjednostavnijih verziji modela taka porudbine pomera ule- macionih tehnologija (npr. softveri, auto-
modela utvrivanja optimalnih zaliha, ko- vo, tj. vremenski unazad, tano za onaj broj matizacija), kao i razvojem savremenih me-
ji je baziran na deterministikim, odnosno dana koliko je potrebno da porudbina bu- nadment pristupa (npr. japanski pristup
predvidivim parametrima. Kao takav, ovaj de realizovana. menadmentu), upravljanje zalihama u
model ima niz nedostataka, meu kojima to se tie ukljuivanja pretpo- apotekama je u sve veoj meri bazirano na
se istiu nemogunost precizne procene go- stavke o postojanju rezervnih zaliha, naprednim metodologijama i pristupima,
dinje prodaje lekova, odstupanje od pret- vano je imati u vidu da apoteka uvek mo- o emu e biti rei u nastavku teksta u sle-
postavke ravnomerne prodaje lekova, izo- ra da poseduje odreeni rezervni nivo za- deem broju asopisa. I
stavljanje pretpostavke o
procesuiranju porudbine,
izostavljanje pretpostav-
ke o postojanju rezervnih
zaliha itd. Kako bi se ovi ne-
dostaci nadomestili, izvre- Ilustracija 4: nivo zaliha u EOQ modelu, sa ukljuenim
na je dopuna modela u vremenom procesuiranja porudbine i rezervnim zalihama
pogledu: (1) ukljuivanja
vremena procesuiranja po- Veliina porudbine
Nivo zaliha

rudbine u analizu, i (2) Q

ukljuivanja pretpostavke o
postojanju rezervnih zaliha.
to se tie ukljuiva- Prosene Opmalna
nja vremena procesuira- zalihe veliina
Q/2
nja porudbine u analizu, porudbine
vano je imati u vidu inje- (EOQ)
nicu da je za realizaciju po-
rudbine potrebno odre-
eno vreme. Zbog toga,
Rezervne zalihe
apoteka ne sme da dozvo-
li da se sve zalihe odree- Vreme
nog leka potroe, pa da tek Taka naruivanja Vreme procesuiranja porudbine
onda ispostavi porudbinu

36 | BB-Informator | 234