2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S.

RELJIN, mr ALE

English
MAPA
PRETRAGA
PRISTUPANJE SISTEMU

CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA

TELEKOMUNIKACIJE
Aktuelni broj
Programske oblasti
Za autore
Radovi
Izdvajamo
O asopisu
Arhiva brojeva

Arhiva brojeva

PRVI BROJ
DRUGI BROJ
TREI BROJ
ETVRTI BROJ
mr JASNA MATI: Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji
mr JELENA SURULIJA:Osvrt na Regionalni seminar ITU i ministarski okrugli sto o prelasku sa
analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa (27-29. aprila 2009, Beograd)
prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALEKSANDAR S. SUGARIS: DVB-T2
PTER VRI: Digital switchover
ANDREAS AURELIUS, M.Sc., CHRISTINA LAGERSTEDT, M.Sc., MARIA KIHL, M.Sc.,
MARCELL PERNYI, M.Sc., IIGO SEDANO, M.Sc., FELIPE MATA MARCOS, M.Sc.:A
Traffic analysis in the TRAMMS Project
Dr DRAGAN BOKOVI, Dr FARAMAK VAKIL: Content Delivery Networks for Video on
Demand and IPTV Services
doc. dr NATAA J. NEKOVI, doc. dr ALEKSANDAR M. NEKOVI, MLADEN T.
KOPRIVICA, prof. dr ORE S. PAUNOVI: Eksperimentalno-statistika analiza nivoa
elektromagnetne emisije u lokalnoj zoni antenskih stubova baznih stanica mobilne telefoni
MIROSLAV STANKOVI, prof. dr BORISLAV ODADI, VELIZAR MARKOVI:
Standardizacija kablovskih distribucionih mrea na globalnom i nacionalnom nivou
dr MILAN BJELICA: Protokoli u pasivnim optikim mreama za pristup
Prof. GORDANA GARDAEVI, Prof. MILOJKO JEVTOVI, Prof. PHILIP
CONSTANTINOU: Optimization of Application QoS Protocols for 3G/4G Mobile Networks
VLADIMIR D. ORLI, mr RADOSLAV K. SIMI: Sinhronizacija u SFN mreama
PETI BROJ
ESTI BROJ
http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 1/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

SEDMI BROJ
OSMI BROJ
DEVETI BROJ
DESETI BROJ

Pravno obavetenje
Kontakt
Vesti
NARUI ME
KAKO POSTATI SARADNIK

Srpski / Arhiva brojeva / ETVRTI BROJ / prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALEKSANDAR S. SUGARIS:
DVB-T2

bigger font smaller font Print

DVB-T2
Irini S. Reljin, Aleksandar N. Sugaris

SADRAJ

U radu je dat pregled standarda za emitovanje digitalnog video materijala (DVB = Digital Video
Broadcasting). Posebna panja je posveena standardima za terestrijalni televizijski prenos, standardu
prve generacije, DVB-T, i najnovijem standardu, DVB-T2. Izvreno je poreenje ovih standarda i
istaknute su prednosti standarda DVB-T2 nad DVB-T.

KLJUNE REI: Digitalni video prenos (DVB), DVB standardi, DVB-T, DVB-T2, MPEGx, digitalna
dividenda.

1. UVOD

Prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskih signala predstavlja jedan od najsloenijih postupaka u
istoriji televizije. Najvaniji razlog za to lei u brojnosti opreme na predajnikoj i prijemnikoj strani, kao i u
samoj distribucionoj mrei. Najvei deo te opreme treba zameniti ili prilagoditi potrebama digitalnog prenosa.

U postupku digitalizacije se formira signal koji zahteva veoma veliki protok, 270 Mb/s u sluaju televizije
standardne rezolucije, odnosno 1,5 Gb/s za HDTV (High Definition TV). Prenos takvog signala do krajnjeg
korisnika zahteva znaajnu redukciju neophodnog protoka, pa se mora izvriti kompresija video i audio signala.
Prenos komprimovanog signala se vri terestrijalnom distribucionom mreom (koristei mreu radio-stanica),
satelitskim putem ili kablom. Razmatrajui tehnike prenosa digitalnog TV signala, kao i uvek u razvoju novih
telekomunikacionih tehnologija, polo se od principa evolutivnosti. Imajui u vidu stalnu potrebu za spektrom,
osnovna ideja je bila da se digitalni signal prenosi unutar postojeeg televizijskog kanala i da se time ne narui
struktura i raspodela kanala unutar VHF i UHF opsega u terestrijalnom prenosu. Stoga je bilo potrebno
definisati standard za prenos koji to podrava. Dakle, u digitalnom televizijskom prenosu postoje dva bitna
procesa: kompresija i prenos.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 2/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Uviajui sloenost i brojnost reenja koja su se razvijala, najvanije interesne grupe u oblasti televizije u Evropi
su formirale grupu strunjaka, sastavljenu od predstavnika proizvoaa korisnike opreme, emitera programa i
nosilaca regulative, sa ciljem definisanja i standardizovanja televizijskog difuznog sistema. Bilo je potrebno to
pre usmeriti istraivanja na polju video/audio tehnologija, kao i digitalnog difuznog prenosa irokopojasnih
signala. Potpisano je pismo o namerama i, septembra 1993. godine, grupa je nastavila rad pod imenom DVB
(Digital Video Broadcasting) projekat [1-2].Grupa je nastavila sa radom, usvajajui niz specifikacija koje se
kasnije standardizuju u okviru evropskog standardizacionog tela ETSI (European Telecommunications
Standards Institute) [3]. Tako se donose Evropske norme (EN) koje se unose u evropska i nacionalna pravna
akta vezana za datu problematiku, u ovom sluaju digitalno televizijsko emitovanje [3]. DVB projekat izdaje
svoja akta, usvojena od strane Upravnog odbora, a u okviru otvorenih knjiga, bluebooks. Imajui u vidu
neverovatan razvoj tehnika kompresije i prenosa, podran ekspanzivnim razvojem informaciono-komunikacionih
tehnologija, DVB se opredelio za vrlo aurno objavljivanje svojih akata i svih informacija vezanih za primene i
testiranja DVB-a. Uoavajui znaaj video tehnologija i multimedije (koje trenutno nose 80% ukupnog internet
saobraaja), DVB je zatitio dva imena, DVB i MHP (Multimedia Home Platform). Pokazuje se da su dva
zatiena imena spoj koji je, i koji e biti, jedinstven osnov za tok informacija, edukacije, poslovanja i zabave.
Dakle, pod imenom DVB sme se nai samo standard koji je ispitan, definisan i usvojen od strane DVB projekta.
U postupku usvajanja standarda za digitalno emitovanje, veliki broj zemalja van Evrope takoe je prihvatio
DVB. Meutim, SAD, kao jedna od vodeih zemalja u svetu, usvojila je drugi pristup, ATSC (Advanced
Television Systems Committee) standard digitalne televizije (http://www.atsc.org/), oko kojeg se jo uvek vode
rasprave o tome da li se moglo uraditi bolje, poput DVB projekta.

Razvoj tehnologija, koje ine osnovu ureaja i softverskih reenja u televizijskom prenosu, i relativno dugo
vreme od njihovog formiranja, doveli su do definisanja savremenijih, efikasnijih i, za dananje vreme prikladnijih,
reenja u okviru DVB projekta. Tako je nastala druga generacija DVB.

Slika 1. Pregled uesnika u lancu digitalnog terestrijalnog emitovanja

Prema Slici 1, uoava se da u lancu uesnika u digitalnom terestrijalnom emitovanju televizijskog signala treba
izdvojiti provajdere sadraja (koje ine produkcioni centri televizijskog-multimedijalnog sadraja), operatore
multipleksa, operatore primarne i sekundarne distribucije (prenos TV signala do krajnjeg korisnika), kao i same
krajnje korisnike [4-9].

Cilj ovog rada je pregled standarda druge generacije za digitalno terestrijalno emitovanje televizijskih signala,
DVB-T2. Opisani su osnovni motivi za uvoenje druge generacije standarda, kao i njegove karakteristike sa
stanovita efikasnosti iskorienja opsega.

2. RAZVOJ DVB STANDARDA

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 3/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

DVB projekat je usvojio nekoliko kljunih opredeljenja za razvoj digitalnih sistema prenosa televizijskog signala,
od kojih se najvanije odnosilo na nain kompresije video i audio signala. Tako je, kao i u drugim svetskim
standardima, usvojeno da u sluaju videa to bude MPEG-2 (Motion Picture Expert Group), koji je identian
sa preporukom H.262 organizacije ITU-T. Kao i svi standardi za redukciju protoka, MPEG-2 definie dekoder.
S obzirom da je otvoren, prua velike mogunosti za unapreenja kodera. Od 1993. godine do danas, razvijene
su razliite generacije kodera, obogaivane mnogim inovacijama proizvoaa opreme, to je omoguilo stalni
pad neophodnog protoka za utvreni subjektivni kvalitet dekodovanog videa.

Slika 2. DVB paket

Dakle, DVB se opredelio za precizno definisani MPEG-2 kompresioni standard. Druga zajednika pretpostavka
prve generacije DVB je paket sa zajednikom strukturom, Slika 2. U njemu se komprimovani video signal
multipleksira sa komprimovanim audio signalom, dodaju im se servisni podaci i informacije vezane za televizijski
program [1]. Multipleksirani signal se prenosi u vidu paketa fiksne duine koji ine transportni strim (transport
stream, TS). Paketi predstavljaju kontejnere informacija jednakog kapaciteta, koji se kontinuirano, pa time i
sinhrono alju ka bloku za zatitno kodovanje. U transportni strim se ubacuju razliiti podaci, a vie programa
ine tzv. buket multipleksa. Multipleks se, generalno, moe formirati na mestu produkcije programa (ako ima
potrebe za veim brojem programa), ili kod vlasnika distribucionih kapaciteta. U bilo kojoj varijanti, transportni
strim se mora zatititi pre emitovanja. U tu svrhu se primenjuje kanalsko kodovanje iji osnov prestavlja
energijsko rasprivanje (energy dispersal), ime se postie transparentnost sekvence bita, nezavisna od izvora
signala, zatim Reed-Solomon kodovanje, kao zatita od uma, a koje dodaje izvesnu koliinu bajtova svakom
paketu. Time se smanjuje raspoloivi protok bita korisne informacije. Radi zatite od dugih sekvenci greaka,
koristi se proiriva, koji omoguava promene redosleda bajtova transportnog strima za vreme prenosa.
Najzad, na izlazu kanalskog kodera se koristi konvolucioni koder koji dodatno omoguava zatitu transportnog
strima. Ovakvom pripremom se formira kanal sa verovatnoom greke koja treba da bude manja od 10-11.
Zatieni signal se alje ka modulatoru i predajniku. U DVB standardima prve generacije se koriste QPSK i
QAM modulacije. Prva od njih, kao robustnija, primenjuje se u satelitskom DVB-S standardu. U ostalim
standardima, kablovskom DVB-C (QAM) i terestrijalnom DVB-T (QAM ili QPSK), mogue je primeniti i
vienivoske modulacije. DVB-T (terrestrial) definie emitovanje televizijskog signala zemaljskim vezama u
slobodnom prostoru. S obzirom da je u tom sluaju, zbog postojanja viestruke propagacije emitovanog signala,
mogue dobiti smetnje koje generie sopstvena replika (eho signal), kao zatita je usvojena ideja proirivanja
trajanja simbola. Proireni simbol obezbeuje da eho predstavlja samo deo simbola, pa se time kanjenje o
razliite i razliito udaljene objekte, manifestuje kao interferencija simbola, a ne kao destruktivna smetnja.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 4/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Tehnika koja ovo obezbeuje je COFDM (Coded Orthogonal Frequency Division Multiplex). U DVB-T
standardu broj ortogonalnih nosilaca moe biti 8k (u sluaju terena koji izaziva vea kanjenja), ili 2k.

Od samog nastanka i uvoenja MPEG-2, kao kompresionog standarda, razvio se niz poboljanja tehnike
redukcije podataka. Kao najznaajniji je definisan MPEG-4 (koji je prevashodno bio namenjen multimediji),
verzija 10 (u ITU usvojen kao preporuka H.264/AVC). To je bio prvi koji je mogao da parira, do tada u
televiziji suverenom, MPEG-2. Nizom sitnih poboljanja kompresije, i brojnim testovima, H.264 je uspeo da
ostvari priblino isti subjektivni kvalitet rekonstruisanog videa kao MPEG-2, a pri dvostruko niem protoku.
Usvojen je 2003. godine i implementiran u mnogim ureajima. Danas postoje dekoderi na ijim se izlazima moe
birati jedan od dva televizijska kompresiona standarda. Treba napomenuti da se, kao i u sluaju MPEG-2,
stalno razvijaju nove, usavrene verzije kodera. Nedavno poboljanje, na primer, smanjuje protok za 15%, i to
je postignuto na oba kompresiona standarda. Pokazan je zadovoljavajui kvalitet HDTV videa sa 5 Mb/s, pri
MPEG-4 (IBC, Amsterdam, sept. 2009.).

Kanalsko kodovanje u sistemima druge generacije je utemeljeno DVB-S2 standardom koji se pojavio 2003.
godine, na desetogodinjicu svog prethodnika. U teoriji poznat kod za proveru parnosti sa niskom
koncentracijom (LDPC Low Density Parity Check), kao jedna od metoda za prenos signala u prisustvu
uma, predloen je za zatitu komprimovanog video i audio signala. LDPC ne moe da garantuje savren prenos,
ali je verovatnoa gubitka podataka znaajno smanjena. LDPC je prvi kod sa protokom veoma bliskim
Shannon-ovoj granici. Razvio ga je Gallager 1963, a zatim je skoro potpuno zaboravljen. Sledeih trideset
godina u teoriji informacija se nije pojavio nijedan kod pribline efikasnosti. Godine 2003. LDPC je izabran,
izmeu est turbo kodova, za novi DVB-S2 standard. Da bi se uklonile sve preostale greke nakon LDPC
dekodovanja, podaci se tite dodatnim kratkim kodom BCH (Bose, Chaudari, Hocquenghem), koji spada u
grupu ciklinih kodova, i slui za korekciju viestrukih greaka. Konkatenirani BCH spoljanji kod je uveden
kako bi se postigao to manji BER (Bit Error Ratio verovatnoa greke).

DVB-S2 je omoguio poveanje protoka u televizijskom kanalu za 30%, u odnosu na prethodnu generaciju. Taj
iznos poboljanja je postavljen kao uslov u razvoju terestrijalnog standarda druge generacije, skraeno nazvanog
DVB-T2. Imajui u vidu COFDM prenos, rezervisan za terestrijalne sisteme, mogunost poveanja broja
nosilaca (sada se umesto 2k i 8k, moe koristiti i 32k), kao i druga poboljanja o kojima e biti rei, moe se
objasniti neverovatno dobar rezultat od preko 50% poveanja protoka. Stoga se smatra da je DVB-T2 jedan
od najefikasnijih naina prenosa digitalnog video sadraja. Eeksperimenti su potvrdili taj rezultat.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 5/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Slika 3. Blok ema uobiajenog DVB-T2 lanca [14]

Arhitektura DVB-T2 sistema prenosa prikazana je na Slici 3. Kao i u prenosu u prethodnoj generaciji, na ulazu
se vri kompresija, bilo primenom postupka MPEG-2, bilo MPEG-4. Sam DVB-T2 ne specificira kompresiju,
ali je logino, zbog nespornih prednosti koje MPEG-4 ima, da on bude i izabran. To pokazuju i rezultati
usvojenih kompresionih standarda u Evropi. Sve drave koje su zakasnile sa usvajanjem strategije digitalizacije
radiodifuznog sektora, opredelile su se za noviji (MPEG-4, v.10, usvojen 2003.) kompresioni standard. U
prvom bloku se nalazi i statistiki multiplekser. Napomenimo da multiplekser moe biti nezavisna celina, a moe
biti ugraen u koder u kome se vri viestruko kodovanje video signala. Poslednja varijanta je efikasna u sluaju
da vei broj signala ima istu trasu. Naime, signali koji e se dekodovati u istoj taki mogu biti zajedno kodovani,
tako da se efikasno raspodeli protok (prema trenutnoj sloenosti pojedinih video sadraja) u okviru fiksnog
protoka multipleksa. Treba imati u vidu, meutim, da ova varijanta nije dobra za sluaj insertovanja programa na
razliitim pozicijama u distribucionoj mrei.

DVB-T2 standard uvodi novinu u pogledu podrke strima na ulazu u mreu [10, 14]. Kao i u prethodnoj
generaciji, komprimovani video, audio i podaci koji ih opisuju, formiraju transportni strim (TS). Pored toga, zbog
sve vee potrebe za prenosom podataka, uvodi se generika enkapsulacija strima (GSE). GSE lei iznad
fizikog sloja i obezbeuje zatitu komprimovanih podataka korisnikog sadraja, kao i podeavanje duine
paketa sa najmanjim zaglavljem. Na fizikom sloju su BB (Base Band) frejmovi razliitih duina. Iza BB
zaglavlja, kojim se definie adaptacija strima, skremblovanje, FEC (Forward Error Correction) kodovanje,
obavezno je GSE zaglavlje.

3. GLAVNE RAZLIKE IZMEU DVB-T I DVB-T2

Postoji mnogo razlika izmeu prve i druge generacije standarda, ali se kao najznaajnije mogu navesti:

A. BB frejmovi
http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 6/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Interfejs na ulazu T2 modulatora obezbeuje BB frejmove sa informacijom neophodnom za modulaciju, kao to

su IQ vektori, podaci za sinhronizaciju, format ulaznog strima i eventualna proirenja frejmova.

B. T2 Interfejs modulatora

Radi postizanja poboljanja u SFN radu, odluke o alokaciji i rasporedu se vre u sklopu T2 prolaza (T2-
Gateway). Kao rezultat, svaki modulator u mrei moe formirati identian signal za emitovanje. Interfejs
modulatora u DVB-T2 definie taj format i doputa formiranje pouzdanih mrea predajnika kako za SFN
(Single Frequency Network), tako i za MFN (Multiple Frequency Network). Dalje, on doputa korienje
regenerativnih repetitora, za dalje napajanje MFN i SFN mrea. Osnovni T2 prolaz isporuuje niz paketa sa
izlaznog interfejsa. Sekvenca paketa sadri sve potrebne informacije za opisivanje kako sadraja, tako i
vremenskog redosleda za emitovanje T2 frejmova. T2-MI strim se vodi na jedan ili vie modulatora u mrei.
Modulatori uzimaju osnovne frejmove (BB) i instrukcije za T2 frejmove, sadrane u dolaznom T2-MI strimu.
Tako formiraju DVB-T2 frejmove i emituju ih u odgovarajuem vremenskom intervalu, radi ispravne SFN
sinhronizacije. Signal iz mrenog T2 prolaza ka T2 modulatoru se distribuira bilo na prirodan nain, preko
standardnog DVB interfejsa (DVB Transport Stream interface) kao to je ASI, bilo u vidu ubaenih IP
paketa, saglasno sa TS 102 034, za prenos kroz IP mree, Slika 4.

Slika 4. T2-MI protokol [12]

Treba istai da je za prostu mreu znaajno da se podsistemi za kodovanje i multipleksiranje mogu povezati
direktno na modulatore, preko interfejsa za transportni strim (Transport Stream Interface). U tom sluaju
modulator treba da obezbedi funkcionisanje sistema, ukljuujui neke od operacija koje, formalno, obezbeuje
osnovni T2 prolaz.

C. Robustnost specifina za odreeni servis i struktura T2 frejmova tokovi na fizikom sloju

Polazni model za DVB-T2 fiziki sloj je prikazan na Slici 5. Ulaz sistema moe biti jedan ili vie MPEG
transportnih TS strimova i/ili jedan ili vie GS strimova. Modifikacija strimova se moe ostvariti nakon
odgovarajueg predprocesiranja u T2 prolazu. Time ulazni strimovi imaju slaganje jedan-prema-jedan sa
kanalima podataka u modulatoru. Ovakvi kanali se nazivaju i PLP (Physical-Layer Pipes).

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 7/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Slika 5. Blok dijagram vieg DVB-T2 sloja[12]

Komercijalni zahtev za T2 sistem je vie razliitih nivoa robustnosti za razliite servise, imajui u vidu nain
modulacije i korekcije greke (FEC). To se ostvaruje grupisanjem vie OFDM (Orthogonal Frequency
Division Multiplexing) simbola u jedan frejm, a zatim dodeljivanjem razliitih servisa razliitim slajsevima, koji
predstavljaju delove frejma. Svaki slajs moe biti izdeljen u subslajseve, radi ostvarenja veeg vremenskog
diversitija. Mogue je primeniti i vremensko ueljavanje sa razbacivanjem podataka datog slajsa kroz
subslajseve, unutar frejma, ili ak unutar T2 frejma. Na ovaj nain, sa FEC i vremenskim ueljavanjem
primenjenim na servise/slajseve, umesto na ceo multipleks, dobijamo krucijalnu promenu u odnosu na arhitekturu
prethodne generacije. Mogue je, takoe, primeniti i tradicionalan DVB-T pristup tako da svaki T2 frejm nosi
jedan jedini slajs, a taj slajs nosi kompletan TS sa vie programa.

Slika 6. Prenos sa viestrukim PLP-ovima [13]

Korienje vie PLP-ova, koji doputaju prenos podataka nezavisno od njihove strukture, sa slobodno
izabranim specifinim parametrima PLP-a, omoguava da se dodeljen kapacitet, kao i robustnost, podese prema
posebnim eljama/zahtevima provajdera servisa/sadraja, a zavisno od tipa prijemnika i okruenja.

DVB-T2 specifikacija doputa individualnu konstelaciju, kodni kolinik, i dubinu vremenskog ueljavanja, za
svaki poseban PLP.

Tipino, grupa servisa moe da deli iste zajednike elemente, kao to su PSI/SI tabele. Da bi se izbegla potreba
za dupliciranjem takve informacije za svaki PLP, DVB-T2 uvodi koncept zajednikog PLP-a, za grupu PLP-
ova. Na taj nain, prijemnici treba, pri prijemu jednog servisa, u isto vreme da dekoduju do dva PLP-a: PLP
podataka i njihov pridrueni zajedniki PLP.

D. Uticaj LDPC kodovanja

Na Slici 7. je prikazan dobitak u odnosu Es/No za sluaj LDPC kodovanja signala (u DVB-T2) prema

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 8/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

klasinom konvolucionom kodovanju u prvoj DVB generaciji. Uoava se nagli pad verovatnoe greke (BER,
Bit Error Rate) u oba sluaja, 64QAM i 256QAM. Taka QEF (Quasi Error Free) koja se ima pri
verovatnoi greke od oko 10-4, obezbeuje prenos bez gubitaka u televizijskom signalu (ili verovatnou
greke na nivou MPEG TS od 10-11). Dobitak iznosi oko 5 dB za QEF.

Slika 7. Poreenje kodova za kontrolu greaka za DVB-T (CC) i DVB-T2 (LDPC)

E. Broj nosilaca i zatitni interval

Poveanjem FFT dimenzije, zatitni interval smanjuje zaglavlje sa 25% (u sluaju 8k nosilaca) na 6% (u sluaju
32k nosilaca).

Slika 8. Smanjenje gubitaka na zatitni interval poveanjem veliine FFT [12]

Veliine zatitnih intervala u DVB-T2 su: 1/128, 1/32, 1/16, 19/256, 1/8, 19/128, 1/4. Zatitni interval od 1/128
moe, na primer, obezbediti da se koristi 32k kao ekvivalent sistema 8k 1/32 sa redukcijom zaglavlja.

F. Nova konstelacija 256-QAM

DVB-T kao najviu konstelaciju nudi 64-QAM, obezbeujui veliku koliinu podataka sa 6 bita po simbolu po
jednom nosiocu (tj. 6 bita po OFDM eliji). U DVB-T2, korienjem 256-QAM se poveava efikasnost na 8
bita po OFDM eliji, to je poveanje od 33% u spektralnoj efikasnosti i kapacitetu kanala pri istom protoku
bita. To znai da e biti neophodan znatno vei odnos C/N (za 4 do 5 dB vei, u zavisnosti od kanala i kodnog
kolinika) jer je prijem osetljiviji na um. Taj deo nadoknauje LDPC kod koji je mnogo bolji od
konvolucionog, Slika 7.

G. Rotacija konstelacije

DVB-T2 koristi tehniku rotirane konstelacije kojom se postie znaajna robustnost terestrijalnog kanala. Kada
se formira konstelacija, tada se vri rotacija u kompleksnoj I-Q ravni, tako da svaka osa ima dovoljno
http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 9/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

informacija o svojim nosiocima za lako razdvajanje susednih taaka u novoformiranoj konstelaciji, Slika 9.

Slika 9. Rotirana 16-QAM konstelacija [12, 13]

Sa slike se vidi da, ak i ako je loe primljena jedna od komponenata, na osnovu druge je mogue ispravno
detektovati informaciju. Stoga je dobitak kodovanja znaajan, Slika 10.

Slika 10. Ponaanje sistema pri rotaciji konstelacije za 290 (levo) i u klasinom BICM (desno)

H. Vrste repetitora

Pri korienju SFN mrea mogue je koristiti dve vrste repetitora (Slika 11):

regenerativne, koji demoduliu DVB-T2 signal, pa ga regenerisanog moduliu i dalje prenose, i

translatore, koji samo pomeraju frekvenciju, pojaavaju, kasne i dalje emituju DVB-T2 signal bez
kompletne remodulacije.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 10/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Slika 11. SFN mrea - vrste repetitora[13]

Slika 12: Emitovanje regionalnih i lokalnih programa u DVB-T2[12]

I. Ubacivanje regionalnih i lokalnih programa

Prva generacija DVB omoguava ubacivanje lokalnih programa na pozicijama multipleksera. To znai da svako
novo ubacivanje zahteva ili kompletno dekodovanje signala (ukoliko je primenjeno viestruko kodovanje), ili bar
demultipleksiranje sadraja (kada se iz tabela PSI izdvaja podatak o sekvenci koju treba izdvojiti). U ovom
drugom sluaju, ne mora se primeniti MPEG dekodovanje, ali se dekoduje MPEG strim, to takoe nije
jednostavno, dugo traje i unosi mogue greke. Poznato je da ovo moe biti problem pri mobilnom prijemu.

Druga generacija DVB standarda omoguava ubacivanje lokalnih i regionalnih programa bez dekodovanja, to
je velika prednost, posebno u sluaju postojanja velikog broja programa (Slika 12).

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 11/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Slika 13. Savremena mrea za emitovanje televizijskih signala (DVB-T2/IP)

Naglasimo da se lako zakljuuje da je ideja koja je vodila koncipiranju DVB standarda druge generacije u
velikoj meri zasnovana na razvoju interneta i standarda koji su ka njemu orijentisani. Tome ide u prilog i
generika enkapsulacija. S druge strane, IPTV polako, ali sigurno, ulazi u nae domove. DVB je jo na poetku
imao orijentaciju ka multimediji, pa je sve zajedno dovelo do nove vizije digitalne televizije.

Ako se multipleksi formiraju u glavnom centru, onda e u njih ulaziti programi generisani u produkcionim
centrima, eksterni signali, video na zahtev VoD (Video on Demand), formirani MHP signali. Kontribuciona, kao i
mrea primarne distribucije, bie IP orijentisana. Iz te mree vode se signali na emitovanje bilo kojim tipom
prenosa (satelitski, terestrijalni, kablovski), ali se omoguava i internet prenos po DVB kanalima (Slika 13).

Konano, ovako sloena struktura mree u sebi sadri vrlo jednostavan sistem sa zajednikim jezgrom
zasnovanim na IP tehnologiji. To nam donosi mogunost korienja jednog set-top-box ureaja (STB) za
razliite medijume. Takoe smo vrlo blizu ostvarenja sna o multimedijalnom kunom okruenju u kojem se
pojam televizije ne razlikuje od sopstvenih multimedijalnih resursa, u kojem je mogue na televizoru imati lekciju
po principu uenja na daljinu ili savete udaljenih medicinskih ustanova po zahtevu.

J. Sinhronizacija u DVB-T2 mrei

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 12/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Slika 14. GPS sinhronizacija predajnika u SFN radu

DVB-T2, kao i prethodna generacija terestrijalnog standarda, podrazumeva sinhronizaciju predajnika, posebno
ako se eli rad u jednofrekvencijskim mreama (SFN, Single Frequency Network). S obzirom da je terestrijalni
standard, uvodei COFDM, omoguio robustnost na rasprivanje kanjenja u uslovima viestruke propagacije
signala, to se prijem signala od dva susedna predajnika koji rade na istoj frekvenciji, za televizijski prijemnik
doivljava kao originalna i zakanjena verzija signala. To znai da je rad jednofrekvencijske mree mogu, ali je
neophodno da se ima dobra sinhronizacija meu predajnicima.

Slika 15. Sinhronizacija mree bez GPS signala

Sinhronizaciju je mogue postii koristei sistem za globalno pozicioniranje GPS (General Positioning System),
Slika 14. U tu svrhu se koristi signal frekvencije 10 MHz koji se emituje sa satelita taktom 1 pps (jedan impuls u
sekundi). Sinhronizacija koja se time postie je izuzetno dobra, ali zahteva neto skuplje ureaje i stalnu
nadoknadu trokova, te operatori distribucione mree preferiraju druge tipove uspostavljanja sinhronizacije. U
tom smislu DVB-T2 standard, unutar T2-MI (intefejs ka modulatoru), omoguava utiskivanje informacije na
osnovu koje se podeavaju sva kanjenja u mrei, tj. bez GPS signala, Slika 15.

Tabela 1.

Mogue poveanje kapaciteta od skoro 50% u poreenju sa sadanjim modom DVB-T koji se koristi u UK
[12]

DVB-T DVB-T2

Modulacija 64QAM 256QAM

FFT veliina 2K 32K

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 13/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Zatitni interval 1/32 1/128

3/5LDPC +
FEC 2/3CC + RS
BCH

Rasejani piloti 8,3% 1,0%

Kontinualni piloti 2,0% 0,53%

Mod nosioca standardni proireni

Kapacitet 24,1Mb/s 36,1Mb/s

Tabela 2.

Parametri DVB-T i DVB-T2 [14]

DVB-T DVB-T2

Conv. Coding +
LDPC + BCH
FEC RS
1/2,3/5,2/3,3/4,4/5,5/6
1/2,2/3,3/4,5/6,7/8

QPSK, 16QAM, QPSK, 16QAM,

Modulacija
64QAM 64QAM, 256QAM

Zatitni 1/4, 1/8, 1/16, 1/4, 19/256, 1/8, 19/128,

interval 1/32 1/16, 1/32, 1/128

FFT
2k, 8k 1k, 2k, 4k, 16k, 32k
veliina

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 14/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Rasejani 8% od ukupnog 1%, 2%, 4%, 8% od

piloti ukupnog

Kontinualni
2,6% od ukupnog 0,35% od ukupnog
piloti

K. Kapacitet sistema

Oekivalo se da e potencijalno poveanje kapaciteta televizijskog kanala u DVB-T2 sistemu biti 50% (Tabela
1). Za vreme Plug Fest-a u Torinu u martu 2009. godine, pokazalo se da to poveanje moe biti i vee, pre
svega zahvaljujui paljivom izboru parametara zatitnog intervala, [15], kodnog kolinika, broja nosilaca u
COFDM-u (do 32k), vienivoskog prenosa (do 256QAM), Tabela 2.

Projektovanje mree u SFN modu dodatno poveava kapacitet zahvaljujui velikom izboru i velikim iznosima
zatitnih intervala. Time se poveanje kapaciteta DVB-T2 u odnosu na DVB-T od 67% dodatno uveava.

Konano, neverovatno poveanje kapaciteta u DVB-T2 (smatra se da se iskoristilo 97% Shannon-ove granice)
pokazuje veliku utedu u koliini neophodne opreme. Ako se fiksira broj televizijskih programa koje je potrebno
preneti u nekoj mrei, tada broj ureaja u DVB-T2 varijanti biva znaajno manji nego u sluaju DVB-T. Na Slici
16. je pretpostavljeno da je broj televizijskih programa standardne rezolucije (3 Mb/s, pri MPEG-4) u drugoj
generaciji 12, to je realno. U prvoj generaciji DVB-T, udvostruen je neophodan protok (MPEG-2
kompresija), pa je neophodno poveati broj multipleksa, a time i koliinu potrebne opreme.

Slika 16: Broj multipleksa potrebnih za prenos odgovarajueg broja TV programa

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 15/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Slika 17. DVB-T, DVB-T2 i enonova granica kapaciteta kanala

Na Slici 17. je prikazana spektralna efikasnost za nekoliko sluajeva DVB-T2 prenosa, za razliite modulacije
pri promeni odnosa snage signala i uma (C/N). Na dijagramu se nalazi isti rezultat za jedan sluaj DVB-T
prenosa (64QAM). Najzad, na dijagramu je naznaena Shannon-ova granica kapaciteta kanala. Izuzetno velika
spektralna efikasnost navodi na pomisao da je drugom generacijom DVB standarda, bar za neko vreme
zaustavljeno istraivanje u oblasti DVB prenosa. Meutim, nove tendencije u digitalnoj televiziji vode ka 3D
televiziji koja zahteva dvostruko vei protok od HDTV.

4. ZAKLJUAK

Druga generacija DVB standarda, zajedno sa kompresionim standardom MPEG-4, verzija 10, unosi znaajna
poboljanja u prenos digitalnih televizijskih signala. To je, svakako, bio jedan od osnovnih motiva u donoenju
Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskih signala u Republici
Srbiji.

Izbor MPEG-4 verzija 10 (H.264/AVC) za kompresiju video signala zasnovan je na injenicama:

-koderi zasnovani na MPEG-4 zahtevaju dvostruko nii protok, za subjektivno isti kvalitet rekonstruisanog video
signala, u odnosu na MPEG-2;

-u Evropi postoji velika potranja za uvoenjem televizije visoke rezolucije (HDTV) za koju je MPEG-4
suveren. Snimci svih vanih sportskih i kulturnih dogaaja se razmenjuju u tom standardu;

-MPEG-4 je, po miljenju vanih meunarodnih televizijskih udruenja, jednako dobar pri malim i pri velikim
protocima (a to znai i za SDTV i za HDTV);

-usvajanjem MPEG-4 uvodi se standard koji je kompatibilan sa IPTV;

-MPEG-4 je standard koji se koristi i u DVB-H, odnosno svim standardima DVB sistema, predvienim za
pokretni prijem;

-kompatibilnost standarda za kompresiju je vana sa stanovita smanjenja potrebnih prekodovanja (svaki par
koder/dekoder smanjuje odnos signal/um u rekonstruisanom signalu 3-5 dB);

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 16/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

-u vreme ASO (Analog Switch-Off), tj. prestanka analognog emitovanja, cena kodera i dekodera za MPEG-4
e biti veoma umanjena (posebno imajui u vidu njihovu potranju oko 2012. godine);

-MPEG-4 obezbeuje podrku svim novim multimedijalnim servisima;

-provajderima sadraja je vano da iznajmljuju kapacitete za to nii protok, a to obezbeuje MPEG-4.

Izbor DVB-T2 standarda za digitalno terestrijalno emitovanje televizijskih signala je zasnovan na sledeim
injenicama:

-DVB-T2 nudi izuzetno dobru zatitu signala, pogodnu za prenose u okruenjima sa velikim umom i smetnjama,
kakav je terestrijalni sistem;

-robustnost DVB-T2 omoguava bolje uslove prenosa (u poreenju sa DVB-T), to kao posledicu daje znatno
vei protok u okviru istog opsega televizijskih kanala od 8 MHz / 7 MHz;

-manja osetljivost na smetnje DVB-T2 (u odnosu na DVB-T) olakava projektovanje SFN mrea;

-DVB-T2 fleksibilno prihvata transportni strim, ali i protokol za generiku enkapsulaciju strima, to je vano za
kompatibilnost sa IPTV;

-eksperimenti sa MPEG-4/DVB-T2 kombinacijom su pokazali dobre rezultate (protok 45 Mb/s u televizijskom

kanalu irine 8 MHz) na velikom broju modulatora i demodulatora poznatih svetskih proizvoaa;

-drave koje ve dui niz godina primenjuju DVB-T, menjaju organizaciju multipleksa i prelaze na DVB-T2
standard;

-ulaganje u digitalizaciju u Republici Srbiji zahteva velika sredstva. Promena standarda, koja bi svakako morala
da se izvri jednog dana (u smislu prelaska na DVB-T2) bi zahtevala nova, izuzetna ulaganja, i u predajniku, i u
prijemniku opremu;

-cene ureaja druge generacije e u budunosti padati, a ureaji prve generacije MPEG-2/DVB-T e posle
izvesnog broja godina poeti da poskupljuju to, sa stanovita kvarova i zamena, nije pogodno;

-potrebno je odabrati ono reenje koje e, sa stanovita emitera obezbediti najbri i najekonominiji prelaz na
digitalno emitovanje. Broj neophodnih multipleksa se, u sluaju najsavremenijih standarda, smanjuje, to
umanjuje ukupnu cenu opreme;

-vlasnicima emisione tehnike standard DVB-T2 omoguava podrku za vei broj programskih sadraja u okviru
jednog multipleksa, to takoe utie na isplativost sistema;

-DVB-T2 obezbeuje dovoljan protok za potrebe velikog broja HDTV programa;

-digitalna dividenda se znaajno poveava uvoenjem standarda DVB-T2;

-u DVB-T2 standardu je definisan iri izbor parametara kodovanja i modulacije, tako da se fleksibilno
prilagoava uslovima u okruenju. Takoe, treba navesti da ovaj standard podrazumeva prenos u istim uslovima,
za koje je do tada bio planiran DVB-T.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 17/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

Najzad, treba napomenuti da je najnoviji kablovksi standard druge generacije, DVB-C2, razvijen sa idejom jo
veeg poveanja raspoloivog protoka. S obzirom da se njegove osnovne karakteristike ne razlikuju sutinski od
DVB-T2 (samo su parametri koji opisuju modulacije brojano promenjeni u odnosu na terestrijalni standard), to
je realno pretpostaviti da e u budunosti biti mogue korienje jedinstvenog set-top-boxa za ova dva razliita
medijuma.

Zahvalnica

Ovaj rad je delimino finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije, pod
brojem 11039.

Literatura

[1]W. Fischer, Digital Video and Audio Broadcasting Technology, Springer-Verlag, Berlin Heidelberg, 2008.

[2]DVB, History of the DVB Project, DVB Standards and Specifications, Ver. 11.0, Aug. 2008.

[3]A. Morello: DVB-S2: The second generation standard for satellite broad-band services, Proc. IEEE, vol.
94, no. 1, Jan. 2006, pp. 210227.

[4]I. Reljin: DVB second generation of digital standards, in Proc. POSTEL 2008, Belgrade, Dec. 2008.

[5]R. Gallager: Low density Parity Check Codes, Hit Press Classic, 1963.

[6]I.Reljin, A.Sugaris: DVB standards development, Proc. Telsiks 2009, Vol. 1, Ni, Oct. 2009, pp. 263-
272.

[7]DVB, Introducing DVB-T2, IBC 2008, Amsterdam, Sept. 2008.

[8]L. Vermale: From digital dividend to digital deficit, DVB Scene, No. 7, Sept. 2008.

[9]MTID, Strategija prelaska sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskih programa u Republici
Srbiji, Slubeni glasnik RS, br. 52/09.

[10]ETSI, EN 302 755, Digital Video Broadcasting (DVB); Frame structure channel coding and
modulation for a second generation digital terrestrial television broadcasting system (DVB-T2), Oct.
2008.

[11]ETSI, TS 102 606, Digital Video Broadcasting (DVB); Generic Stream Encapsulation(GSE) Protocol.

[12]DVB, Implementation guidelines for a second generation digital terrestrial television broadcasting system
(DVB-T2), DVB Document 133, Feb. 2009.

[13]DVB, Modulator Interface (T2-MI) for a second generation digital terrestrial television broadcasting
system (DVB-T2), DVB Document 136, Feb. 2009.

[14]DVB, Digital Video Broadcasting (DVB); Frame structure channel coding and modulation for a second
generation digital transmission system for cable systems (DVB-C2), DVB Document 138, April 2009.

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 18/19
2/4/2014 Telekomunikacije - STRUNO-NAUNI ASOPIS REPUBLIKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | prof. dr IRINI S. RELJIN, mr ALE

[15]D. Smith: IPTV over GSE and DVB-S2/T2, Presentation for 75 Years of Driving Innovations, Vienna,
2009.

Autori

Irini S. Reljin je diplomirala, magistrirala i doktorirala na Elektrotehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Bila je zaposlena na Visokoj ICT koli u Beogradu. Sada je zaposlena na Elektrotehnikom fakultetu u
Beogradu, a od februara 2009 je i na mestu pomonika ministra u Ministarstvu za telekomunikacije i
informaciono drutvo, Republike Srbije. Oblasti istraivanja prof. dr Irini Reljin su: multimedijalni sistemi,
televizija, neuralne mree i njihova primena, obrada signala, optike telekomunikacije. Iz ovih oblasti objavila je
oko 200 naunih i strunih radova, od ega 9 u referentnim meunarodnim asopisima, i nekoliko knjiga.
Uestvovala je u nekoliko projekata vezanih za oblast digitalne televizije, kao i vie meunarodnih projekata i
projekata podranih od strane Ministarstva nauke. lan je Grupe za digitalnu obradu slike, telemedicinu i
multimediju, na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu, koja je ukljuena u evropske projekte COST 292,
Semantic Multimodal Analysis of Digital Media i COST IC0604, Anatomic Telepathology Network
(EURO-TELEPATH). Recenzent je asopisa IEEE Communications Magazine i IEEE Transactions on
Instrumentation and Measurement, kao i veeg broja meunarodnih i domaih konferencija. lan je vie strunih
i profesionalnih udruenja, meunarodnih (IEEE, SMPTE, BSUAE) i domaih (ETRAN, Drutvo za
telekomunikacije, Udruenje jednakih mogunosti).

Aleksandar N. Sugaris je diplomirao i magistrirao na Elektrotehnikom fakultetu (ETF) Univerziteta u

Beogradu. Bio je zaposlen u RTS-u, a sada je u Visokoj ICT koli u Beogradu. Oblasti interesovanja mr
Sugarisa su TV prenos, multimedija i irokopojasne telekomunikacije. Objavio je vie radova na meunarodnim i
domaim naunim skupovima, i u asopisima. Specijalizirao se za optimizaciju mrea za prenos, i u toku je izrade
doktorske disertacije na ETF-u u Beogradu. Tokom profesionalne karijere je bio na razliitim pozicijama, od
istraivaa, projekt-menadera u Javnom servisu RTS, menadera u tehnikoj podrci (EMEA Technical
Support Manager) u Londonu i menadera za razvoj poslovanja u kompaniji Telegroup.

OFFICE@TELEKOMUNIKACIJE.RS - COPYRIGHT:RATEL 2008

http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/cetvrti_broj/prof_dr_irini_s_reljin,_mr_aleksandar_s_sugaris:_dvb-t2.272.html?action=print 19/19