11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.

me

Lektire.me je internet stranica koja sadri prepriana

knjievna dela i njihovu analizu. Cilj sajta je da pomogne
srednjokolcima da razumeju lektire, itaocima da bolje
razumeju dela koja itaju, kao i da saznaju neto vie o
piscima.

POETNA LEKTIRE SASTAVI CITATI Trai

Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera

lektira

Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera

Johan Volfgang Gete - Godine uenja Vilhelma Majstera

Geteov roman Godine uenja Vilhelma Majstera je predstavnik obrazovnog romana.

Nastajui sintezom ispovesti i pikarskog romana, obrazovni roman predstavlja, po
miljenju Tomasa Mana sublimiranje avanturistikog romana jer iako sastavljen od niza
epizoda, obrazovni roman se usredsreuje na svog junaka i na njegov unutranji
razvoj. Obrazovni roman moe se posmatrati i kao poseban spoj pikarskog romana i
autobiografije pod odredjenim socio-istorijskim okolnostima.
Pievi ideali jesu ideali njegovog vremena, tako da bildungsroman" nije ni zamiljen
kao pojedinana pojava, ve kao primer, skoro program.

D. H. Majls istie da se ovaj roman i stilski i tematski moe podeliti na tri dela. Dok bi
prvi deo opisivao pikarske pustolovine Vilhelma i grupe putujuih glumaca, drugi deo bi
inile Ispovesti lepe due, a trei deskriptivne meditacije.

Iako se obrazovanje u pojmu obrazovnog romana odnosi i na obrazovanje itaoca koliko i na obrazovanje
junaka, u ovom sluaju, sazrevanje i obrazovanje se odnose i na samog autora, Getea. Ono to je zapoeo kao
Pozorino poslanje Vilhelma Majstera zavrie 1829. kao Godine uenja Vilhelma Majstera, pretvarajui tako
pikarski roman, koji se nalazi u prikazu pozorinog ivota, u prikaz drutva preko izabranog junaka. Pozorite
tako postaje samo jedna etapa na Vilhelmovom putu, a obrazovni roman pokazuje snanu utopistiku crtu,
kako to primeuje Aleksandra Bajazetov - Vuen, prikazujui enju za drutvom iji se interesi ne
sukobljavaju sa interesima pojedinca.

http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 1/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

Ivo Hergei navodi primere iz Geteovog ivota koje je Gete uklopio u svoj roman,tvrdei da je Vilhelm Majster
po mnogim stvarima piev dvojnik. Na primer, Gete je odlazio u posetu grofovskom paru Verter, u pratnji
vojvode Karla Avgusta, koji je bio u ljubavi sa spomenutom groficom. Celi aristokratski krug, u koji je Gete
tada zapao, je bio opinjen njom, pa je glumku druinu Vilhelma Majstera doveo na gostovanje u grofovski
dvorac. Tako se i zbrka u Vilhelmovoj glavi moe posmatrati kroz injenicu da je pisac u Vilhelmu zbio nekoliko
razdoblja svog ivota, te je junakovo depresivno stanje kao Geteovo iz strazburkog perioda. Raspravljajui o
Aristotelovoj poetici i uopte knjievnosti, Gete kroz Vilhelma govori o novim pogledima na teoriju umetnosti i
samu umetnost, koje je u medjuvremenu stekao.Iako elemente za svoj roman nalazi u ivotu, Gete te
elemente i kombinuje i dopunjuje, pa se zato za Godine uenja Vilhelma Majstera moe rei da je realistian i
izmiljen u isti mah. (Ivo Hergei, ekspir,Molijer,Gete, str. 263,266)

Hajnrih Majer primeuje izvesnu psiholoku nedoslednost likova, dovodei u pitanje pripadnost ovog romana
obrazovnom romanu, jer ovde ne vidimo pun razvoj samosvesti: - Likovi su puke marionete... koje se
medjusobno vole i menjaju mesta, kao da nemaju svoju linost, kao da su ljubav i strast puka sanjarija.

Sa druge strane, pripoveda ima posebnu ulogu. Prvi put se eksplicitno javlja tek poto uvodi Vilhelma u
Marijanine odaje. Osea se nadmonost kada Vilhelma naziva naim prijateljem", a opet prikazuje kako se
uivljava u Vilhelmovo duevno stanje. Pripoveda esto ne preza da itaoca upozori na neto to naivni junak Grammatikalische
ne vidi, istiui tako svoj sveznajui karakter. Zato se moe primetiti da kao to se Vilhelm razvija, razvija se i Liebeslieder
sam pripoveda, jer njegov ton postaje ozbiljniji to se vie sadrajno bliimo sferi Drutva iz kule. Vilhelm u
poslednje dve glave vie nije predmet posmatranja, nego i sam postaje posmatra. 23,99

Na kraju romana, moemo doi do zakljuka da obrazovnu" dimenziju ovom romanu daje ne Vilhelm, ve
Drutvo iz kule, jer upravo oni piu njegovu biografiju umesto njega. Pripoveda na kraju romana okuplja
svoje likove u trio melodramatinih brakova u stilu srenog zavretka. Tri dela u romanu predstavljaju
dijalektiku progresiju, a to se odnosi kako na pripovedani sadraj, tako i na pripovedaku tehniku. iler je sa
pravom primetio da je Vilhelm veoma znaajan lik u romanu, ali ne i najznaajniji. Kao najznaajniji, istie se
upravo pripoveda. On se namerno stapa sa ulogom Drutva iz kule, pa tako sledi da se jedino pripoveda
pribliava stanovitu obrazovnog junaka.
(D. H. Majls, Pikarov put do ispovedaonice, str. 406)

Prvi deo svog romana je Gete oblikovao u skladu sa svojim mladalakim afinitetima: centralni problem je
odnos glumca prema gradjanskom svetu. Pozorite ovde predstavlja oslobadjanje umetnika od uskosti
gradjanstva i (malo)gradjanskog pogleda na svet. Ipak, tek poto Gete odbaci misao da kroz pozorite vidi
jedini put ka humanosti, moi e da da istinsku sliku drutva, pa i kritiku gradjanstva. Sam Vilhelm Majster u
drugom delu gleda na svoje dane posveene pozoritu kao na lutanje. Formalni Geteov prodor ka objektivnoj
celovitosti gradjanskog drutva odvija se samo u Godinama uenja. Tek ceo roman daje potpunu sliku GraviTrax - Starter-Set
predjanjih dogadjaja: ekspir prelazi sferu pozornice i postaje veliki vaspita koji pomae oveku da razvije
svoju linost. 49,99

Sva predoseanja koja sam ikad imao o oveanstvu i njegovoj sudbini, a koja su me, meni samom Najbolji citati
neprimetno, pratila od moje mladosti, nalazim u ekspirovim komadima ostvarena i razvijena. Kad vas ovek
slua kako objanjavate vaeg ekspira, poverovao bi da upravo dolazite iz vea bogova i da ste oslukivali
kako se tamo dogovaraju da obrazuju ljudska stvorenja.

U prvoj knjizi, Gete slika svet male buroazije - to su Vilhelmovi roditelji, trgovac Verner. Poto ubaci i
pozorine elemente (lutkarsko pozorite) stvara prelaz ka drugoj knjizi gde slika ivot putujuih glumaca.

http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 2/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

Trea knjiga oslikava aristokratiju,na elu sa Groficom. Geteov pokuaj oslikavanja totaliteta njegove
Najpopularnije
stvarnosti postaje time jasniji.
lektire
Dok prvi deo ima oznake pokreta kome je Gete pripadao, Sturm und Drang, drugi deo ima obeleja
Ivo Andri - Prokleta
klasicistikog stila, koji se oseao devedesetih godina. Zato Gete nastoji da likove koje uvodi u roman, prikae
avlija
kao tipove, pa tako neka lica nemaju vlastita imena, ve ih pisac naziva po njihovom staleu, kao na primer
Groficu. Ivo Andri - Prokleta
avlija Vrsta djela -
Imajui u vidu da je zavrna redakcija romana pisana u periodu izmedju 1794. i 1796. neizbean je uticaj romanVrijeme radnje -
Francuske revolucije na razvoj istog. Revolucija je za obrazovni roman potvrda elje iz osamnaestog veka za neodreeno, turska
pomirenjem dve dominantne ekonomske klase te epohe. elja za socijalnim napretkom kroz ovakvo
okupacijaMjesto radnje -
pomirenje, oslikana je kroz promenu kojoj su podvrgnuti predstavnici ove dve klase: Vilhelm, sa jedne strane i
Lotario i Jarno, sa druge. Njihove klasne osobenosti su bezazlene. Obrazovni roman pokuava da prikae kako turski zatvorTema djela
je Francuska revolucija mogla biti izbegnuta, pa se socijalizacija namee u prvi plan. - ivot zatvorenika >

Pojedinac je sa sredinom koja ga okruuje u plodnoj interakciji. Vilhelm ne oajava nad saznanjem da put William Shakespeare -
glumca nije za njega. On spoznaje ovekovu ogranienost, ali i jedinstvo sa prirodom, te tako ukida jaz Hamlet
izmedju sebe i sveta. Franko Moreti smatra da je idealni italac obrazovnog romana buroaski italac, jer William Shakespeare -
upravo njega treba obrazovati" tj. pokazati mu prednosti drutvenog izmirenja. Smisao se nudi u zamenu za Hamlet Viljem ekspir -
slobodu, a smisao je sreno pripadanje harmoninom totalitetu. Gete prikazuje da nije nuno na rtvama
Hamlet Jedne veeri na
pokazati kako je Revolucija mogla da se izbegne.
strai dogodilo se neto
Polazei od ilerovog uverenja da je poreklo i stale potpuno nitavno im je u pitanju neto to je sasvim neobino, Horaciju,
ljudsko, Gete sa humanistikog stanovita kritikuje klase i tipove koji te klase predstavljaju. Literarna Marcelu i Bernandu se
gradjanska istorija je rado isticala velianje plemstva u Geteovom romanu, u smislu da plemiki nain ivota ukazao >
uklanja prepreke s puta u slobodnom izgradjivanju linosti, za razliku od gradjanskog naina ivota, ali po
Geteu plemstvo ima svoju vrednost kao odskona daska ka punom izgradjivanju linosti- sa te odskone daske Dobrica osi - Koreni
ne sledi nuno skok. Humanistika drutvena kritika uperena je protiv sputavanja koje stvara upravo staleka
Dobrica osi - Koreni
svest i pripadnost.
Koreni su drugi roman
Mi Nemci... ne umemo da cenimo ljude od ugleda koji se na bilo koji nain bave naom literaturom. Rodjenje, Dobrice osia.
poloaj i imanje nisu ni u kakvoj protivrenosti sa genijem i ukusom, tome su nas nauile strane nacije, koje Objavljen je 1954.
medju svoje najbolje glave ubrajaju mnotvo plemia. Ako je dosad u Nemakoj bilo pravo udo kad se ovek godine. Roman Koreni je
gospodskog roda posvetio naukama, ako je dosad samo mali broj slavnih imena postao jo slavniji zahvaljujui
tematski slojevit,
svojoj naklonosti za umetnost i nauku, dok su se, naprotiv, mnogi dizali iz tame i kao nepoznate zvezde
zasjale na obzorju, to nee uvek biti ovako... Stoga mi nita nije neprijatnije nego kad vidim kako se ne samo moderan i po tematici
gradjanin podsmeva plemiu koji ume da ceni muze, ve i osobe od poloaja i same... odvraaju sebi ravne sa >
puta na kojem svakog eka ast i zadovoljstvo.
Johann Wolfgang
Ivo Hergei uoava da se kroz delo niu kako romantine, tako i burleskne epizode, koje stalno prekidaju niz Goethe - Patnje
prianja i oteavaju nam da vidimo u kom e se pravcu pria nastaviti. On to objanjava poznatom injenicom mladog Werthera
da je Gete tokom pisanja promenio prvobitnu osnovu: delo je zapoeo u znaku pozorine misije (koju je Johann Wolfgang Goethe
Vilhelm sam sebi zacrtao), ali se on sve vie brine kako e razviti svoju linost. Poto Geteu, otkad je postao - Patnje mladog
plemi, sve vie imponuju aristokrate, eleo je da svog junaka priblii njima, jer oni su i njega samog primili u
Werthera Johan
svoj krug.
Volfgang Gete - Patnje
Dok je vreme kao fenomen u pikarskom romanu linearno i hronoloko, u ispovestima se doivljava kao mladog Werthera Mladi
psiholoko i slojevito (ispoveda se formira kroz seanje na prolost). Dok pikaro ivi u bezvremenoj venosti, pravnik Werther dolazi u
ispovedaa prati bolna svest o promeni, to e postati sredite obrazovnog romana.
http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 3/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

gradi u koji ga je
Bahtin tvrdi da razvoj oveka... zavisi od stepena usvajanja realnog, istorijskog vremena. Tako promena poslala >
samog junaka poprima siejno znaenje, ali se i junak razvija zajedno sa svetom, pa u sebi sadri i odrava
takav istorijski razvoj samog sveta. Shvatljivo je da e se u takvom razvojnom romanu u punom znaenju Mea Selimovi -
pojaviti problemi stvarnosti i mogunosti oveka, slobode i nunosti, i problem stvaralake inicijativnosti. Dervi i smrt
Ubrajajui Godine uenja Vilhelma Majstera u roman ove vrste, Bahtin ga izriito stavlja u kontekst nemakog
Mea Selimovi - Dervi
prosvetiteljstva.
i smrt Ovo je pria o
Takvo usvajanje realnog istorijskog vremena ne treba gledati samo u kritici drutvenih prilika ili kroz pokuajima dervia
razmiljanja o ulozi pozorita, ve i u filozofiji istorije koja se nazire kroz roman, a svedoi o sazrevanju Ahmeda Nurudina, ejha
oveka. mevlevijskog reda, za
vrijeme Otomanske
Struktura ljudi i njihovih sudbina e odrediti konstituciju njihove socijalne okoline.
vladavine u >
Ve u prvim poglavljima, Vilhelm opisuje Marijani svoju zaljubljenost u pozorite koja potie jo od detinjstva.
Marijana, koja je za razliku od njega upoznata sa nalijem pozorita, ne deli njegov entuzijazam. Ona e Lektire na
zaspati u toku njegove besede od umora pozoritem. drutvenim
mreama
U tom duhu se i komentar pripovedaa moe posmatrati kao ironian:

Marijana se probudila i milovanjem sakrila svoju zbunjenost: jer od poslednjeg dela njegove prie nije
razabrala ni jednu jedinu re, i treba poeleti da na junak za svoje omiljene prie ubudue nadje paljivije
sluaoce.

Luka u romanu Godine uenja Vilhelma Majstera vidi i obraun sa neplodnom romantikom, a kao njena
najvea olienja, bivaju kreirani poetski likovi Minjon i harfiste. iler pokazuje slino zapaanje u pismu Geteu:

Kako je lepo zamiljeno to vi izvodite iz teoretski udovinog, iz izmetnutih nakaza razuma ono to je u praksi
udovino, ono to je patetino do uasa u sudbini Minjon i sviraa... Samo u dvorcu glupog praznoverja mogu
da poniknu ove monstruozne sudbine koje prate Minjon i sviraa.
Novalis se borio protiv ovih antiromantiarskih tendencija romana, naglaavajui da je Vilhelm Majster
zapravo Kandid, upravljen protiv poezije. Pozorino poslanje Vilhelma Majstera se moe smatrati
naturalistikim romanom, to odgovara i periodu u kome je pisan (Sturm und Drang). Ipak, Gete tom
naturalistikom prianju daje prizvuk natprirodne jeze i slutnje o demonskoj sudbini to se najbolje vidi u
pomenutim likovima. Minjon je ensko sa mukim imenom, to nas u prvom delu romana zbunjuje. Njihove e
se sudbine objasniti tek u drugom delu romana. Obojen misticizmom, harfista se u svojim pesmama ali na
sudbinu, obraajui se nebeskim moima. On svoju krivicu mora da okaje stradanjem, pa u tom smislu
predstavlja demoniju krivice. Sa druge strane, Minjon je demonija enje.

Uz dvosmislenost njenog imena stoji i udnovata ljubav prema Vilhelmu, koja je na granici izmedju ljubavi
deteta prema ocu i polne ljubavi.

Ko enju zna, taj zna

Jad jada moga!
Pealna s due dna,
Bez ikog svoga,
Onamo gledam ja
U nebo meko.

http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 4/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

Pesma koju pevaju harfista i Minjon, Godine uenja Vilhelma Majstera, knjiga I, str.240

Vilhelm je stalno u njihovom drutvu. Njih dvoje predstavljaju raniji stupanj oveanstva, jer pol kod njih ne
dolazi do izraaja, a pol u dananjem drutvu predstavlja jednu od najotrijih razlika. Jo od vremena
provodjenog sa njima, cilj Vilhelmove potrage je Natalija, iji lik se njemu pojavljuje pred oima kao
natprirodna pojava, jo od njihovog prvog susreta u umi.

Filina u prvom delu nije znaajan lik, to e se promeniti u drugom delu, gde se njen lik produbljuje. Gete je
slika sa dubokim realizmom: poseduje plebejsku lukavost i spretnost. Pored svih svojih lakoumnosti, ona e
uvek ostati dosledna sama sebi i nee se izopaiti. Ona je jedan od najpozitivnijih likova uprkos njenoj
povrnosti.

Gete personifikuje ostvarenje humanistikih ideala naroito u likovima Lotarija i Natalije. Mada su bledji od
ostalih likova, Lotarijev ivotni put nam pokazuje kako Gete zamislja korienje prednosti plemikog ivota u
svestranom razvoju linosti. Roman se zavrava nizom brakova koji spajaju ljude plemikog i gradjanskog
porekla. iler ima pravo kada u tome vidi dokaz ponitavanja stalea u skladu sa humanistikim idealima.

On dokazuje i zato Lotario, najpozitivniji lik u romanu, ne moe nikako da predstavlja glavnog junaka. Upravo
zbog te pozitivnosti on se ne bi mogao pokazati kao sredite radnje u gradjanskom ivotu. Vilhelm Majster je
zbog svojih slabosti mnogo podesniji da bude nosilac radnje koja obuhvata celokupnu stvarnost.

Iako su ostali likovi mnogo odredjeniji od Vilhelma, Vilhelmov odnos prema njima nije uvek lien kolebanja:
Jarno ga privlai, ali se zbog njega ne odrie harfiste i Minjon; i on i Serlo su vezani za pozorite, ali se Vilhelm
razdvaja od njega im ovaj pone da pravi ustupke po ukusu publike; Filinina zavodljivost ga sablanjava, ali
nije uvek spreman da joj se odupre... Svi su oni kao ogledala i slue Vilhelmovoj samospoznaji. Vilhelm e biti
fatalan po dve ene koje ga iskreno vole: po Marijanu, kako iler kae, jedinu rtvu romana, i po Minjon, jedini
sporedan lik koji nije koncipiran kao statian, ali koji nee preiveti svoju evoluciju. H. lafer se u svojoj studiji
o Vilhelmu Majsteru ne obazire na istorijski i socijalni kontekst romana, ve eli da otkrije ikonoligiju njegove
mitoloke pozadine. Gete, po njemu, gradi likove u nekoliko slojeva, s tim to se ispod fikcionalne stvarnosti
analizom moe otkriti mitoloki sloj koji je podloga: kroz Minjon se nasluuje Psiha, kroz Nataliju Minerva, kroz
Fridriha Amor, a kroz Feliksa i Vilhelma Anterot i Erot, kao i Kastor i Poluks (umesto smene generacija, sva
deca Prirode sada ive u sinhronom poretku).

Geteov pogled na ivot je organski - smrt upotpunjuje ivot. Takva predstava smrti je dvosmislena, pa se
Minjonina smrt poredi sa vokom u kojoj se krije crv, ali se u isto vreme nagovetava njena besmrtnost.

ovek svoje postojanje mora da iskoristi za pronalaenje zaviaja. ivot je u suprotnom besmislen i besciljan,
a dokaz za to su sudbine Aurelije, harfiste i Minjon. Za Minjon, protok vremena nije predstavljao prsten, jer joj
njena nostalgija nije to dozvoljavala. Nijedna zemlja nije zamenila njenu otadbinu. Vreme je ritam koji se ne
menja, pa ga organicistika struktura ovog romana proteruje kao da su otkucaji smrti. Van celine, pronadjenog
zaviaja, nema nikakvog ivota.

Nikad ovek ne sazna dovoljno rano kako se u svetu moe lako i bez njega. Svi mi verujemo da smo jako
vani! Mislimo da samo mi oivljavamo krug u kome se kreemo; uobraavamo da e ivot, prehranjivanje i
disanje zapeti kad nas ne bude bilo - a praznina koja time nastaje jedva se i primeuje; ona se zaas popuni.

Drugu celinu ine Ispovesti lepe due, koja se od ostatka romana razlikuje po svom intenzivnom, pozadinskom
stilu, kako je to Auerbah primetio. Ona opisuje subjektivan i introspektivan svet Natalijine tetke, koja pria o
svom psiholokom obrazovanju koje je sasvim strano nereflektivnom svetu Vilhelma i drugih glumaca. Bolest
http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 5/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

od koje je obolela sa svojih osam godina, bila je temelj itavog njenog kasnijeg razvoja, to nas upuuje da je
svaka prava istinska promena u ivotu zapravo neto kao bolest ili kriza.

Gete u svom romanu odluno ustaje protiv podredjivanja sudbini, i afirmie ljudsku delatnost. Ljudi treba da
dovedu u sklad mnogostranost svoje individualnosti sa sreom svojih blinjih. Lepa dua je jo jedna Geteova
kritika jer je ona produhovljeni ekstrem, gde subjekat pribegava svom unutranjem preivljavanju, a to je
suprotni pol praznom prakticizmu koji sreemo kod Vernera, pa i Laerta. Prelom u vaspitanju Vilhelma
Majstera nastaje upravo kada on napusti ovakav prazan i apstraktan put. Zato e opat preuzeti brigu da
Natalija ne padne pod uticaj svoje tetke. Tek u likovima kao to su Lotario i Natalija, a kasnije i Vilhelm,
ostvaruje se karakter istinski lepe due koji ume da savlada suprotnosti oseajnosti i aktivnosti, tj. delanja.

Ispovesti lepe due su vie od uvoda u utopijski svet kule, jer prikazuju iskljuivost usmerenosti na sebe i
neproduktivnost ideala koji je mimo svih iskuenja stvarnosti.

ovek se mora uvati dve krajnosti na svom razvojnom putu: idealizma koji ne vidi praktine uslove ivota, ali
i prakticizma koji nema veru u humanistike ideale.

Od samog poetka, Vilhelm eli da svom ivotu da smisao, da ga sagleda kao prsten, jer ivot bez smisla nije
ivot. Vilhelm treba da naui da svaki zaplet svog vlastitog ivota posmatra kao ojaanje njegovom oseaju
pripadnosti iroj zajednici. Njegove rei na kraju romana dokazuju nam da je zivot pronaao svoj smisao.
Vreme dobija oblik prstena, kruga, to znai da samo sebe u tom obliku ponitava. Ono nastavlja da tee, ali
bez potresa i promena. U Pozorinom poslanju Vilhelma Majstera, zapleti su mnogo dramatiniji u odnosu na
drugi deo. U drugom delu, pak, protok vremena je usporen anticipacijama i nagovetajima, protie kao u snu.
Ostali likovi dobijaju na svojoj vanosti, pa Vilhelm ne dominira toliko nad njima. Odnos prvog i drugog dela
Franko Moreti posmatra kao odnos drame prema romanu. Do smisla se nee doi kroz konflikt tj. usamljenost
tragikog junaka, ve kroz pripadnost celini, drutvu. Obrazovni roman se opire tom dramskom elementu, pa
je Pozorino poslanje prosto prekinuto a da Vilhelm nije zavrio svoje formiranje. Roman koji mi itamo je
Drutvo iz kule napisalo za Vilhelma. Uzimajui taj zapis, Vilhelm simbolino uzima u ruke i kontrolie svoj
ivot. Zbunjujui niz dogadjaja u njegovom ivotu ovim dobija svoju logiku i pravac, pa on tek sad svoj ivot
moe da posmatra kao celinu sa smislom. Bildung je zaista to to jeste samo ukoliko u odredjenom trenutku
moe da se smatra zakljuenim: samo ako mladost predje u zrelost, da bi se tu i zaustavila.

Pre nego to e moi da odgaja druge, Vilhelm Majster mora da podui sebe. Njegova interesovanja se sa
pozorita ire na itavu kulturu njegovog vremena. Tek u drugom delu e njegovo prezime dobiti ironini
prizvuk, da bi se naglasila pretencioznost mladog oveka.

iler smatra da problemi drutva koje Gete slika u romanu stoje u epskoj povezanosti, da bi Hegel kasnije ovaj
roman nazvao modernom epopejom. Tada ni Gete ni iler nisu znali da je to stremljenje romana ka epu bitna
oznaka romana.

Problematini individuum koji je vodjen unutranjim idealom mora da se pomiri sa konkretnom, drutvenom
realnou. Dua se suprotstavlja kao suparnika mo spoljanje realnosti. Zato ideal koji ivi u oveku i
odredjuje njegove postupke, mora da otkrije u socijalnim strukturama veze, pa i ispunjenja za ono to lei u
dui. Iz neogranienog broja ljudi koji imaju iste elje, Vilhelm Majster je izabran i postavljen u sredite
zbivanja zato to se u njegovom traenju najjasnije otkriva totalitet sveta. Obrazovni roman je traenje
srednjeg puta izmedju apstraktnog idealizma koji je upravljen prema delovanju, i romantizma koji je kao
unutranja delatnost postao kontemplacija. Ironija u ovakvom romanu izrasta na osnovu idealizovanja
realnosti. Poetizovana je gradjanska, domaa stvarnost. Izgleda nemogue da se zavri kao roman ono to je
poelo kao epopeja, ali Geteova oblikovana ironija moe da obezvredi udesno jedino ako otkrije njegov
http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 6/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

igraki, nebitan karakter. Tonsko jedinstvo celine postaje tajnovitost, ali bez skrivenog dubljeg smisla.
Nemogue je odstraniti to anorgansko udesno iz ovog romana.

Sve to nam se dogodi ostavlja traga, i neprimetno sve doprinosi naem obrazovanju; samo opasno je ako
ovek hoe sve to do kraja sebi da objasni. Tada postajemo ili oholi i nemarni, ili potiteni i maloduni, a za
budunost nije dobro ni jedno ni drugo. Uvek je najbolje biti okrenut onome to nam neposredno predstoji, to
lei pred nama.

Ne treba prevideti ekonomski faktor, koji Vilhelmu omoguuje njegovo lutanje. Iako ima preko dvadeset
godina, dobija dovoljno novca od oca, tako da moe da otkupi Minjon, kao i da finansira Melinine pozorine
poduhvate. Procvetalo interesovanje za ekonomiju nailazimo ilustrovano u romanu, kada Vilhelm razgovara sa
Terezom:

Imuan je svako ko ume da raspolae onim to poseduje; ko to ne ume, njemu je posed teret.
Vihelm nije krio da je zadivljen njenim ekonomskim znanjima.

Franko Moreti u Verneru vidi Vilhelmov alter-ego. Vernerov govor u kome on Vilhelmu eli da pokae
preimustvo trgovine, smatra se prikazom novog, buroaskog principa. Ipak, klasian Bildungsroman e proces
socijalizacije jedinke smestiti van sveta rada. Kapital moe da bude bogatstvo samo dok nastavlja da raste.

Dakle, on mora da raste i nikada ne staje, to je suprotno idealu prstena kome se tei. Nemirna nestrpljivost
mladosti moe da se umiri samo daleko od metropole, jer tu se otkriva da lutanje ima jasan cilj posle kog se
ne moe ii dalje, dok trgovac celog ivota putuje.

Zavretak Godina uenja Vilhelma Majstera je otvoren, utopistiki i pun optimizma. Moemo samo da
naslutimo budue Vilhelmove avanture na putovanju. Obrazovni roman pokuava da kao uzor predstavi put
junaka koji drugima preputa da oblikuju njegov ivot. To je u ovom sluaju Drutvo iz kule. Vilhelm
dobrovoljno pristaje na to da bude odredjen spolja. To je idealna paradigma moderne civilizacije: Vilhelm moe
da postane individua samo ako prihvati da ga vodi Drutvo iz kule. Tek tada moe doi do ukidanja otudjenja
pojedinca. Nas ustvari ne interesuje Lotarijeva egzistencija, kao ni samo Drutvo iz kule, ve samo njihov
pedagoki uticaj na Vilhelma. Savren krug: uobliavanje Vilhelmove linosti je dostignuto samo
podredjivanjem Drutvu - a legitimacija Drutva samo time to je usreilo Vilhelma.

Nije dunost vaspitaa ljudi da ih uva od zablude, ve da zalutalog vodi, ak da ga pusti da svoju zabludu
dugim gutljajima potegne iz punog pehara; to je mudrost uitelja. Ko samo pomalo sre od svoje zablude,
dugo e iveti s njom, on uiva u njoj kao u retkoj srei; ali ako je iscrpe do dna taj je mora upoznati, ko nije
potpuno lien uma...

Vilhelm je sad imao vremena da razmilja: O kakvoj bi to zabludi ovaj ovek mogao da govori, ako ne o onoj...
da celog ivota traim obrazovanje tamo gde se ono ne moe nai.

Natalija je reprezent moi Drutva iz kule, tako da brak nje i Vilhelma stabilizuje njihove drutvene veze. To je
savez Vilhelma i sveta. Onaj ko ne udje u brak, u obrazovnom romanu, mora da napusti drutveni ivot.
Drutvena superiornost i moralna superiornost postaju jedno te isto.

Na roman o pojedincu, nadovezuje se roman o drutvu, te e se Vilhelm posvetiti pozivu lekara. Ostvaruje se
korisnost kao princip, to je nagovetavao Jarno. Oinstvo e spreiti Vilhelma da se nadalje usredsredjuje
samo na sebe. U romanu nee doi do konvencionalne smene generacija, mada vidimo Vilhelmovo potomstvo,
Feliksa. Istovremeno otac i sin ue jedan od drugog, pa zato Vilhelm naziva Feliksa bratom.
http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 7/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

I po ileru i po Geteu, srea je suprotna slobodi. Kada se ugase sve elje za daljim metamorfozama, nastaje
srea. Obrazovni roman spaja mladost koja je ispunjena sa zrelou koja nije iscrpljena. Pria se zavrava im
je dostignut taj cilj, a smisao trijumfuje nad vremenom. Taj smisao se pronalazi kroz pripadanje sistemu
stabilnih drutvenih odnosa, pa tu sreu prua apsolutnu slobodu Vilhelmovoj egzistenciji, ali i istovremeno
konformizam u drutvenim aktivnostima. Iznad svega je stabilnost socijalnih odnosa. Godine uenja Vilhelma
Majstera sadre u sebi dva dela jer je moderna socijalizacija proces. Prvo se ohrabruje mladalaki, dinamiki
momenat, samo da bi se uvidelo lutanje i neodlunost koji ovaj momenat nuno donosi. U drugom delu,
Vilhelm e se samovoljno odrei svoje individualnosti. On e se prosto umoriti od nje i samo to e garantovati
njegovu spremnost na uklapanje sa totalitetom.

Umesto slobode njemu se nudi smisao, koji on oberuke prihvata sa obzirom na to da on svakako ne bi bio u
stanju da izadje na kraj sa svojom slobodom. Ne treba izgubiti iz vida injenicu da se obrazovni roman
suprotstavlja svakom apsolutnom cilju, tako da Vilhelmu, bar u ovom romanu, ne moe biti dodeljena
neprikosnovena sloboda na kraju. Sloboda je samo sredstvo da se dodje do cilja.

Godine uenja Vilhelma Majstera se zavravaju propagandom za srastanje naprednih predstavnika

plemstva i predstavnika obrazovanog gradjanstva. I iler i Gete su ujedno i naslednici, ali i pobednici
prosvetiteljstva. Nasledjujui gradjanski uspon od renesanse do prosvetiteljstva, oni ga usmeravaju ka novim
problemima na poetku 19. veka, periodu posle Francuske revolucije.

Henry James naglaava da iako Godine uenja Vilhelma Majstera prihvatamo kao roman, ovo delo nema
definitivan karakter kojim bi se mogao svrstati u odredjenu knjievnu vrstu, pa panju treba da usmerimo na
sadraj na koji nas upuuje ovo odsustvo forme.

Ovo nije roman o gubljenju iluzija mada na prvi pogled tako izgleda. Gete ga je zamislio i ostvario kao nosioca
estetiko- etikog sna. Vilhelmu je dato da spozna svoje granice, to bi trebalo da bude cilj svakog pojedinca u
svakom drutvu.
__________________________________

Johann Wolfgang Goethe, roen je 28. avgusta 1749. u Frankfurtu na Majni od oca Johana i
majke Katarine, erke tadanjeg gradonaelnika Frankfurta. Zahvaljujui njoj, od rane
mladosti je imao znaajne veze sa uglednim linostima u gradu. Od osmoro dece njegovih
roditelja preiveli su samo Goethe i njegova sestra Kornelija.

U svojoj mladosti, Goethe je, pored uobiajenih predmeta u koli, posebno izuavao latinski,
grki, francuski i engleski jezik, a esto je imao i posebne asove plesa, jahanja i maevanja. U
ovom periodu majka mu je usadila ljubav prema lutkarskom pozoritu. On je rekao da kada bi
deca rasla prema ranim indikacijama, svet bi bio ispunjen genijima.

1765. godine Goethe se upisuje na studije prava u Lajpcigu, po oevoj elji. Studije su mu ile traljavo, a on je
umesto prava studirao ivot". U ovom periodu je nekoliko puta bolovao od polno prenosivih bolesti. U jesen
1768. godine se vraa kui na leenje, gde su ga negovale majka i sestra. Tokom oporavka padao je u
samokritiko raspoloenje i zanimao se za religioznu mistiku. Interesovao se i za alhemiju, astrologiju i okultnu
filozofiju, a upravo svaka od ovih nauka ostavie trag u njegovom najpoznatijem delu Faustu. 1770. godine
otac ga vraa na studije u Strazbur. Ove godine objavljuje svoju prvu zbirku poezije, ali anonimno. U ovom
periodu mnogo stvara, meutim veinu svojih dela spaljuje. U Strazburu se upoznao sa Johanom Herderom,
koji je u ovaj grad doao zbog operacije na oku. Herder je pobudio u njemu zanimanje za ekspira, kao i za
narodno stvaraltvo. Francuska vlada Geteu nudi posao, ali ga on odbija jer eli da ostane "originalni genije".
http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 8/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

1771. godine je diplomirao, ali njegova pravnika karijera nije potrajala dugo, svega nekoliko meseci. Ovo je
period u kom pie pod uticajem gotskog nemakog ideala, ali i delima drevne Grke, posebno se divei
Pindaru, nazivajui ga najveim lirskim pesnikom antike. Osea da je roen za velika dela, ali jo uvek nije
sasvim siguran u to. Gete smatra da je zadatak pesnika da opisuje stvarni svet, a ne izmiljeni, jer je pesnik
"roen da gleda i stvoren da vidi".

1774. godine Goethe je objavio prvi nemaki ljubavni roman "Jadi mladog Vertera". Te godine je preminuo Luj
XV, francuski kralj. Gete ovim romanom stie popularnost, ali ga crkva optuuje da opravdava i propagira
samoubistvo, to hriansko uenje smatra velikim grehom. Naalost, i veliki broj kritiara porie umetnost
genjovih radova. Kritikuju ga kao prostog podravaoca grke antike, kao propagatora nemorala, koji je
potpuno ravnoduan prema optim drutvenim i politikim namerama, a neki mu ak zameraju da ne zna ni
sopstveni maternji jezik.

1775. godine Goethe postaje lini savetnik vajmarskog vojvode Karla Avgusta. 1782. dobio je plemiku titulu i
u skladu sa tim poeo da se potpisuje kao Johann Wolfgang fon Goethe. On se teko snalazi u dvorskom
krugu. Fridrih Engels u svom lanku o Geteu iz 1846. godine pie da se u Geteu stalno odvijala neprekidna
borba izmeu genijalnog pesnika, koji se gadi mizerije svoje okoline, i vajmarskog tajnog savetnika, koji se
osea prinuen da s tom mizerijom sklapa primirje i privikava se na nju. Gete se jednom malo naalio (mada
moda i nije) i rekao da kada bi sebe samog upoznao, da bi pobegao glavom bez obzira.

On je svojim delima znaajno uticao na osnivanje nemakog idealistikog pokreta "Sturm und Drang" koji se
borio protiv apsolutistike tiranije propagiranjem individualnosti. Oni okreu lea literaturi koja tei
prosveivanju i bave se strastima, oseanjima, instinktima. Njihove ideje prevazilaze vreme u kojem ive i u
svojim delima stvaraju svet kakav bi trebao da bude, a ne kakav zaista jeste, najavljujui skori dolazak
romantizma. Gete je gradio na temeljima svojih prethodnika, ali je i veoma dobro uviao da se fokus
umetnikog izraza premeta ka ulima, ka emocijama, mada se uvao od vika oseanja. Trudio se da pronae
ravnoteu izmeu starih i novih vrednosti, a shvako preterivanje nazivao boleu: Nita gore od mate bez
mere.

1794. godine se sprijateljuje sa ilerom i ovo prijateljstvo e potrajati sve do ilerove smrti 1805. godine.
1806. godine se venao sa Kristinom, sa kojim je dobio sina Karla.

Goethe se razboleo 1832. godine. Iako je dobio obinu prehladu, njegovo starako telo nije imalo snage da se
odupre. Sedeo je u svojoj fotelji i dremao, a ubrzo tog dana je upitao svog slugu koji je datum, na ta mu je
ovaj odgovorio da je 22. mart. Tada je Goethe rekao: Dobro je, poelo je prolee, znai da u se bre i lake
oporaviti, a zatim je pao u dubok san. Na tren se probudio i proaptao: Zar ne vidite tu lepu ensku glavu,
crnih, izrazito crnih uvojaka, tamo u mranom dnu sobe?, da bi samo trenutak pre smrti uzviknuo: Svetlosti...
Jo vie svetlosti! Umro je u 83. godini ivota i sahranjen je na Starom groblju u Vajmaru. Govorio je da svaka
natprosena osoba ima odreenu misiju zbog koje je roena.

Napisao je djela: Patnje mladog Werthera; Rimske elegije; Srodne due; Godine uenja Vilhelma
Meistera; Zapadno - istoni divani, Bauk i Fausta kao vrhunac njemakog stvaranja.

Johann Wolfgang Goethe - Bauk

Johann Wolfgang Goethe - Faust
Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera
Johann Wolfgang Goethe - Putnikova nona pjesma

http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 9/10
11/23/2017 Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera prepriano lektira | Lektire.me

Smrajte preko vikenda!
Masne naslage nestaju ako
svako jutro uzimate
Ispriau vam kako da Ne treba vam posao da Saznaj kako Brzo mravljenje. -14 kg
zaradite ovaj novac za 1 biste zaraivali 5,000 zaraditi 38 000 $ u 2 nedelje bez dijete i
sat! Moje iskustvo! dnevno! Pogledajte ovo bez napornog vebanja! Uzmite
rada
Lajkuj Lektire.me
na Facebook-u

6 glasova
Lektire.
Koristilo vam je ovo prepriavanje? Kliknite like 10 tisua svia

Svia mi se 3

ili podelite sa prijateljima

Svia mi se stranica

Budite prvi meu

prijateljima kome se ovo
Postavite ovu preprianu lektiru na Va sajt ili forum svia

http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-goLink

<a href="http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang- Za web stranicu

[URL=http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goeZa forum

Nazad Johann Wolfgang Goethe - Godine uenja Vilhelma Majstera

Lektire.me 2012 Mapa sajta Design by Conseo web dizajn

http://www.lektire.me/prepricano/johann-wolfgang-goethe-godine-ucenja-vilhelma-majstera_640 10/10