TOPLIFIKACIJA NASELJA KNEZ IVO- BIJELJINA

STUDIJA TOPLIFIKACIJE NASELJA

KNEZ IVO U BIJELJINI

INVESTITOR: ABN doo Bijeljina

GEOMATIK doo Bijeljina

U Banja Luci, Jun.2016 godine

Podaci o licima koja su uestvovala u izradi
Ime i prezime Dragan Tadi
Struna sprema dipl. ing. ma.
Radno mjesto Struni saradnik za mainstvo
Pozicija u izradi akcionog plana

Ime i prezime Milan Radulj

Struna sprema dipl. ing. arh.
Radno mjesto Struni saradnik za arhitekturu
Pozicija u izradi akcionog plana

Ime i prezime Milan Savi

Struna sprema dipl. ing. el.
Radno mjesto Struni saradnik za elektrotehniku
Pozicija u izradi akcionog plana

Ime i prezime Sinia Cukut

Struna sprema dipl. ing. tehn.
Radno mjesto Struni saradnik za ekologiju

Kontakt Dragan Tadi

Ime i prezime dipl. ing. ma.
E-mail dragantadic@rocketmail.com
Telefon +38765512614
Web site

2
SADRAJ
1.SAETAK............................................................................................................................. 8
2.UVOD................................................................................................................................... 9
2.1.SVRHA IZRADE STUDIJE............................................................................................9
3.METODOLOGIJA............................................................................................................... 10
4.OPTI PODACI O LOKACIJI.............................................................................................11
4.1.UKRATKO O NASELJU..............................................................................................11
4.2.GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE...........................................................................11
4.3.KLIMATSKE KARAKTERISTIKE................................................................................13
4.4.HIDRO-GEOLOKE KARAKTERISTIKE....................................................................24
4.5.DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE........................................................................32
4.6.ZGRADARSTVO I URBANIZAM.................................................................................33
4.7.KARAKTERISTIKE POSTOJEIH SISTEMA ZA ZAGRIJAVANJE.............................35
5.POTREBNA TOPLOTNA ENERGIJA.................................................................................36
5.1.OBRAZLOENJE I PRETPOSTAVKE PRORAUNA POTREBNE TOPLOTNE
ENERGIJE........................................................................................................................ 36
5.2.POTREBNA TOPLOTNA ENERGIJA ZA ZAGRIJAVANJE OBJEKATA.......................37
5.2.1TOPLOTNI GUBICI..............................................................................................39
5.3.POTREBNA TOPLOTNA ENERGIJA ZA ZAGRIJAVANJE OBJEKATA.......................40
5.4.POTREBNA TOPLOTNA ENERGIJA ZA PRIPREMU POTRONE TOPLE VODE
(PTV)................................................................................................................................ 43
6.ENERGETSKI BILANS NA GODINJEM NIVOU..............................................................45
6.1.ENERGETSKI BILANS ZA PERIOD 2014/2016.........................................................46
6.2.ENERGETSKI BILANS ZA PERIOD 2024/2026.........................................................48
7.ENERGETSKI POTENCIJAL OPTINE BIJELJINA...........................................................50
7.1.DRVO I DRVNI OTPAD..............................................................................................50
7.2.BIOMASA IZ POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE....................................................52
7.3.GEOTERMALNA ENERGIJA......................................................................................54
8.PRIJEDLOG TOPLIFIKACIONOG SISTEMA.....................................................................59
8.1.POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE...................................62
8.1.1Izvorina buotina................................................................................................64
8.1.2Eksploataciona pumpa.........................................................................................74
8.1.3Sistem za odmuljivanje i filtraciju..........................................................................74
8.1.4Izmjenivai toplote voda-voda..............................................................................77
8.1.5Akumulator toplotne energije................................................................................77
8.1.6Upojna buotina...................................................................................................77
8.2.TOPLOVODNI SISTEM DALJINSKOG GRIJANJA....................................................78

3
9.FAZE IZGRADNJE............................................................................................................. 91
10.ZAGRIJAVANJE STAKLENIKA I PLASTENIKA................................................................96
11.PREDMJER I PREDRAUN............................................................................................99
12.LITERATURA................................................................................................................. 107
13.DODATAK 1- KLIMATSKI PODACI................................................................................108
14.DODATAK 2- KARAKTERISTIKE OBJEKATA................................................................117
15.DODATAK 3- PRORAUN GUBITAKA TOPLOTNE ENERGIJE....................................136
16.DODATAK4- PRELIMINARNI PRORAUN TOPLOVODA.............................................140

TABELE:
Tabela 1: Geografska lokacija Grada Bijeljine.......................................................................12
Tabela 2: Prosjene temperature vazduha za grad Bijeljinu..................................................13
Tabela 3: Prosjena temperatura vazduha TD 0C za period 1961-2008...............................16
Tabela 4: Prosjena relativna vlanost vazduha za period 1961-2008..................................17
Tabela 5: Prosjena brzina vjetra za period 1961-2008.........................................................18
Tabela 6: Prosjene insolacija na horizontalnu i vertikalnu povrinu za grad Bijeljinu**.........19
Tabela 7: Prosjena osunanost za grad Bijeljinu h/dan........................................................20
Tabela 8: Prosjene padavine za grad Bijeljinu mm..............................................................21
Tabela 9: Dostupni podaci u vezi sa postojeim dubokim buotinama u regionu Bijeljine.....28
Tabela 10: Preliminarni rezultati popisa stanovnitva iz 2013 godine....................................32
Tabela 11: BGP objekata- stanje za 2016 god.......................................................................33
Tabela 12: Koeficijent provodljivosti toplote U (W/m2K) za postojee objekte......................34
Tabela 13: BGP objekata- izgradnja do 2025 god.................................................................34
Tabela 14: Koeficijent provodljivosti toplote U (W/m2K) za planirane objekte.......................34
Tabela 15: Bilans grijanih povrina........................................................................................34
Tabela 16: Koeficijent temperaturnog ogranienja.................................................................37
Tabela 17: Koeficijent eksploatacionog ogranienja..............................................................37
Tabela 18: Korekturni faktor lokacijskih uslova......................................................................37
Tabela 19: Broj stepen dana (SD).........................................................................................38
Tabela 20: Stepen korisnosti postojeeg sistema..................................................................39
Tabela 21: Ciljni stepen korisnosti.........................................................................................39
Tabela 22: Ambijentalni uslovi za postojee objekte*.............................................................39
Tabela 23: Ambijentalni uslovi za planirane objekte*.............................................................39
Tabela 24: Toplotni gubici postojeih objekata.......................................................................40
Tabela 25: Toplotni gubici planiranih objekata.......................................................................40
Tabela 26: Potronja toplotne energije za zagrijavanje postojeih objekata..........................40
Tabela 27: Potronja toplotne energije za zagrijavanje planiranih objekata...........................42

4
Tabela 28: Procjena specifine potronje vode za podruje naselja Knez Ivo.......................43
Tabela 29: Temperatura i koliina tople potrone vode /preporuka/.......................................44
Tabela 30: Potronja toplotne energije u pripremi PTV..........................................................44
Tabela 31: Energetski bilans za period 2014/2016................................................................46
Tabela 32: Energetski bilans za period 2024/2026................................................................48
Tabela 33: Zemljine povrine po kategorijama i vlasnitvu u hektarima...............................52
Tabela 34: Dinamika biljne proizvodnje (u ha).......................................................................53
Tabela 35: Potencijal biotpada u ratarskoj proizvodnji u regionu Bijeljine..............................53
Tabela 36: Energetski potencijal buotine Bij-1.....................................................................56
Tabela 37: Energetski potencijal buotine S-1.......................................................................57
Tabela 38: Energetski potencijal buotine GD-2....................................................................58
Tabela 39: Registrovani hemijski sastav postojeih buotina................................................58
Tabela 40: Nazivne mjere toplovoda sekundarne mree u zavisnosti od potrebne toplotne
snage.................................................................................................................................... 85
Tabela 41: Energetski bilans- FAZA I.....................................................................................92
Tabela 42: Energetski bilans- FAZA II....................................................................................94
Tabela 43: Zahtijevana temperatura u plastenikoj proizvodnji..............................................97
Tabela 44: Potronja toplotne energije u agrarnoj proizvodnji...............................................98
Tabela 45: Preraunate vrijednosti stepen dana za referentni period u zavisnosti od
unutranje temperature.......................................................................................................109

DIJAGRAMI:
Dijagram 1: Prosjene temperature vazduha za grad Bijeljinu..............................................13
Dijagram 2: Putanje kretanja sunca na horizontu**...............................................................20
Dijagram 3: Potronja toplotne energije- postojee stanje.....................................................41
Dijagram 4: Potronja toplotne energije u planiranim objektima............................................42
Dijagram 5: Potronja toplotne energije za period 2014/2016...............................................47
Dijagram 6: Potronja elektrine energije za period 2014-2016............................................47
Dijagram 7: Potronja toplotne energije za period 2024/2026...............................................49
Dijagram 8: Potronja elektrine energije za period 2024-2026............................................49
Dijagram 9: Geotermalni gradijent podruja Bijeljine.............................................................54
Dijagram 10: Potronja toplotne energije- FAZA I..................................................................93
Dijagram 11: Potronja elektrine energije- FAZA I...............................................................93
Dijagram 12: Potronja toplotne energije- FAZA II.................................................................95
Dijagram 13: Potronja elektrine energije- FAZA II..............................................................95
Dijagram 14: Prosjene mjesene temparature...................................................................108
Dijagram 15: Prosjean broj stepen dana grijanja (SD).......................................................109

5
Dijagram 16: Poloaj sunca u toku godine u odnosu na reljef grada Bijeljine......................111
Dijagram 17: Insolacija na horizontalnu i vertikalnu ravan...................................................111

SLIKE:
Slika 1: Lokacija naselja Knez Ivo.........................................................................................11
Slika 2: Poloaj grada Bijeljine u Republici Srpskoj...............................................................12
Slika 3: Prosjena godinja temperatura vazduha u Republici Srpskoj za period 1981-2010 14
Slika 4: Prosjena godinja temperatura vazduha u Republici Srpskoj za period 1961-1990 14
Slika 5: Temperaturne razlike u 0C za period 1961/2010 godine...........................................15
Slika 6: Rua vjetrova za grad Bujeljinu................................................................................18
Slika 7: Klimatske zone Bosne i Hercegovine.......................................................................22
Slika 8: Hidrogeoloka karta Republike Srpske.....................................................................24
Slika 9: Hidrogeoloka karta podruja optine Bijeljina.........................................................27
Slika 10: Postojee buotine- SITUACIJA.............................................................................29
Slika 11: Geotermalni profil podruja Semberije....................................................................31
Slika 12: Postojei objekt......................................................................................................33
Slika 13: Planirani objekti......................................................................................................33
Slika 14: Potencijal umskog sektora Republike Srpske.......................................................51
Slika 15: Realna umska vegetacija na podruju optine Bijeljina.........................................52
Slika 16: Upotrebna vrijednost zemljita za podruje optine Bijeljina...................................53
Slika 17: Principijelna ema sistema toplifikacije naselja Knez Ivo........................................60
Slika 18: Geotermalne buotine Knez Ivo- SITUACIONI PLAN.............................................61
Slika 19: Izgled dvojne duboke buotine...............................................................................62
Slika 20: Dispozicija opreme sistema za proizvodnju toplotne energije.................................63
Slika 21: Primjeri konstrukcije zatitnih cijevi.........................................................................66
Slika 22: Glava izvorine buotine "Knez Ivo".......................................................................70
Slika 23: Izvorina buotina "Knez Ivo".................................................................................71
Slika 24: Gravitacioni separator neistoa.............................................................................73
Slika 25: Situacioni plan sistema upojne buotine.................................................................75
Slika 26: Tehnoloka ema....................................................................................................76
Slika 27: Oblici cijevnih mrea...............................................................................................78
Slika 28: Toplovodna mrea naselja Knez Ivo.......................................................................82
Slika 29: Detalj ukopavanja magistralnog toplovoda.............................................................83
Slika 30: Kompenzaciona Lira DN250...................................................................................84
Slika 31: Detalj polaganja toplovoda- Sekundarna mrea.....................................................86
Slika 32: Tipski prikljuni aht................................................................................................87
Slika 33: Tehnoloka ema prikljuenja objekata na sistem daljinskog grijanja.....................90

6
Slika 34: Faze toplifikacije naselja Knez Ivo..........................................................................91
Slika 35: Forme staklenika i plastenika..................................................................................96

7
1. SAETAK

8
2. UVOD

2.1. SVRHA IZRADE STUDIJE

Velika demografska pomjeranja usljed nedavnih istorijskih deavanja i poloaj grada Bijeljine
su doprinijeli ubrzanom rastu urbanog dijela grada.

Sa porastom populacije u samom gradu nametali su se i poveani zahtjevi za stambneim

prostorom i prateom infrastrukturom. Intenzivan razvoj i urbanizacija grada Bijeljine, praen
optim porastom standarda i konfora, doveli su do porasta potronje svih oblika energije pa
je veoma znaajno pronai najpovoljnije rjeenje sistema snabdijevanja energijom za grijanje
stambenih, poslovnih i drugih objekata.

U Bijeljini je samo manji dio grada pokriven sistemom daljinskog grijanja koji je snabdijevan
toplotom iz Gradske Toplane. Gradska Toplana posjeduje dva toplovodna kotla na ugalj svaki
snage 3,5 MW koji su i pored solidnog odravanja zbog dotrajalosti u loem stanju.

Vei dio grada Bijeljine se zagrijava putem individualnih loita i pojedinanih kotlovnica.

Toplifikacija novih naselja i naseljenih mjesta na teritoriji Grada Bijeljine nije predviena. Iz
tog razloga se pristupilo izradi studije toplifikacije naselja Knez Ivo kao zasebne cjeline.

9
3. METODOLOGIJA

U svrhu odreivanja to relnijih parametara sistema centralizovanog grijanja naselja Knez Ivo
od kljunog je znaaja obraditi sledee podatke:

Klimatoloke podatke za uu lokaciju Bijeljine

Postojee stanje objekata u obuhvatu studije
Realne toplotne gubitke
Realnu potronju toplotne energije i pojedinih vrsta energenata
Energetski potencijal podruja grada Bijeljine
Dokumentaciju vieg reda u vezi sa planiranom izgradnjom objekata i infrastrukture.

Na osnovu statistikih klimatolokih podataka za povratni period od 30 godina izvreno je

modeliranje dvije referentne grejne sezone koje su koritene u proraunu toplotnih gubitaka.
Detaljni podaci u vezi sa klimom i klimatskim promjenama za ue podruje Bijeljine ne
postoje pa se iz tog razloga pristupilo modelovanju referentnih grejnih sezona.

U svrhu analize postojeih objekata izvren je audit na 10 objekata razliitog perioda

izgradnje, namjene i poloaja. Na osnovu dobijenih podataka izvrena je procjena termikih
karakteristika postojeih objekata.

Dalje je na osnovu klimatolokih podataka i dobijenih karakteristika objekata izvren

proraun gubitaka za svaki objekat posebno. Na osnovu dobijenih podataka u vezi sa
toplotnim gubicima odrene su neohodne mjere poveanja enrgetske efikasnosti.

Analizom podataka u vezi sa planiranom izgradnjom i proraunskih vrijednosti toplotnih

gubitaka odreena je potencijalna trasa primarnog toplovodnog prstena i sekundarne
toplovodne mree.

Proraun realne potronje toplotne energije je izvrena na osnovu dobijenih vrijednosti

toplotnih gubitaka za svaki objekat.

Procjena trenutne potronje pojedinih vrsta energenata je vrena na osnovu statistikih

podataka iz raznih studija i analiza.

Analiza energetskog potencijala Bijeljine je vrena na osnovu postojeih studija i

dokumentacije vieg reda grada Bijeljine i Republike Srpske.

Na osnovu prethodno sprovedenih analiza i dobijenih podataka izvreno je formiranje

scenarija potencijalnih izvora toplotne energije u sistemu toplifikacije grada Bijeljine.

10
4. OPTI PODACI O LOKACIJI

4.1. UKRATKO O NASELJU

NASELJE KNEZ IVO

GRAD BIJELJINA

Slika 1: Lokacija naselja Knez Ivo

Naselje Knez Ivo se granii sa zapadne strane sa Gradom Bijeljinom a sa istone strane sa
ruralnim podrujem Novo Selo. Naselje se prostire na povrini od 68,3 [ha]. Na podruju
naselja ukupno je izgraeno 23.958 [m2] BGP. Prema prostorno-planskoj dokumentaciji
predviena je izgradnje objekata u ukupnoj BGP 143.089,5 [m 2] stambenog i 80.536,3 [m2]
poslovnog prostora.

4.2. GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Bijeljina je grad i sredite istoimene optine u sjeveroistocnom dijelu Bosne i Hercegovine.

Grad Bijeljina nalazi se na sjeveroistonom dijelu Republike Srpske i BiH i obuhvata
ravniarsko geografsko podruje Semberije i blaga pobra Majevice.

Grad Bijeljina je najznaajniji centar regije Semberije, Majevice i dijela Posavine. Zauzima
povrinu od 734 km2 i granii sa optinama Brko, Lopare, Ugljevik i Zvornik.

11
Nalazi se na sjeveroistonom dijelu Republike Srpske i BiH te kao takav, svojim poloajem u
semberskoj niziji i prosjenom nadmorskom visinom oko 90 m, predstavlja njihov najplodniji
region.

Slika 2: Poloaj grada Bijeljine u Republici Srpskoj

Istona i zapadna granica su sa koordinatama: Y1= 6608 i Y2 = 6573 i apscisama X1 = 4976

i X2 = 4937 km, to ini kvadrat sa stranicama Y = 35 km i X = 39 km.

Grad Bijeljina, Bijeljina, RS, BiH

Latitude Longitude Elv.
Lokacija

` ` m
44 45 22 19 12 46 92/98
44,76 19,21
Tabela 1: Geografska lokacija Grada Bijeljine
Granice grada Bijeljine su definisane spoljnim granicama optina koje ga sainjavaju.
Zapadne i june granice predstavljaju padine planine Majevice.
Na sjeveru, Bijeljina se nalazi granica sa Republikom Srbijom sa kojom je povezana mostom
preko rijeke Save, graninim prelazom Raa - Sremska Raa.
Granini prelaz za drumski saobraaj Raa, se nalazi na udaljenosti od 22 kilometra od
centra grada. Na istoku se nalazi most preko rijeke Drine, ujedno i granini prelaz:
Pavlovia most (Slobomir) Badovinci, od gradskog centra udaljen 10 kilometara koji takoe
povezuje Bijeljinu sa Srbijom. Na jugu, na udaljenosti od 36 kilometara, se nalazi granini
prelaz epak-Zvornik.

12
4.3. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Ljeta su topla, sa prosjenom temperaturom od 20-22C (Juli), a zime hladne, sa

temperaturama od -1C do -20C (Januar).
Godinja temperaturna fluktuacija je 21C -24C, to je odlika kontinentalne klime. Period
vegetacije je 150 - 200 dana, sa prosjenom temperaturom od 16C - 18C. Prosjena
godinja temperature, za period mjerenja, od 1997 do 2012 iznosila je 12.2-12,9 C.

Mjesec TD T24h *Tmin *Tmax

Jan 1,3 0,8 -19 22
Feb 4,2 3,1 -17 26
Mar 8,6 7,3 -16 30
Apr 13,6 12,2 -5 32
May 18,9 17,3 1 35
Jun 22,0 20,4 2 37
Jul 23,6 22,2 8 42
Aug 23,4 22,0 8 40
Sep 18,7 17,3 3 38
Oct 14,9 13,5 -4 31
Nov 8,4 7,5 -10 29
Dec 2,5 2,0 -16 26
God. 14,3 12,9 -19 42
Tabela 2: Prosjene temperature vazduha za grad Bijeljinu

50

40
TD
30

20 T24h
C

10
*Tmin
0
*Tmax
-10

-20

-30

Dijagram 1: Prosjene temperature vazduha za grad Bijeljinu

Na prethodnom dijagramu su prikazani podaci:

TD Prosjena temperatura u toku dana
T24h Prosjena cjelodnevna temperatura
*Tmin Minimalne zabiljeene temperature
*Tmax Maksimalne zabiljeene temperature

*Zabiljeene minimalne i maksimalne temperature se razlikuju kod raznih autora te stoga

prethodno navedeni podaci predstavljaju zbirnu analizu svih dostupnih informacija.

13
 BIJELJINA

Slika 3: Prosjena godinja temperatura vazduha u Republici Srpskoj za period 1981-2010

BIJELJINA

Slika 4: Prosjena godinja temperatura vazduha u Republici Srpskoj za period 1961-1990

14
 BIJELJINA

Slika 5: Temperaturne razlike u 0C za period 1961/2010 godine

Iz prethodno prikazanih podataka da se primjetiti da su na podruju grada Bijeljine prisutni

znaci klimatskih promjena.

Posebno je izraena promjena prosjene temperature vazduha sa poveanjem od 0,6-0,8

0
C.

U svrhu detaljnijeg razmatranja obima klimatskih promjena i njihovog uticaja na region

Bijeljine analizirani su podaci osnovnih klimatskih elemenata:

Temperatura vazduha
Relativna vlanost vazduha
Brzina vjetra
Insolacija
Koliina padavina
Temperatura povrine zemlje.

Analiza je izvrena za dva posmatrana perioda:

1961/1990
1991/2008

Podaci su preuzeti od Republikog hidrometeorolokog zavoda RS za mjernu stanicu

Bijeljina.

15
- Temperatura vazduha

Prosjena temperatura
vazduha TV 0C
1961 1997 1961
Period - - - 25
1990 2008 2008
Jan -0,7 1,1 -0,2
Feb 2,1 3,0 2,3 20
Mar 6,3 7,4 6,6
Apr 11,3 12,0 11,5 15
May 16,3 17,5 16,6
C
Jun 19,2 21,5 19,9 GS
10
Jul 20,9 22,7 21,4 1961-1990
Aug 20,3 22,1 20,8 1997-2008
Sep 16,8 16,8 16,8 5 1961-2008

Oct 11,4 12,3 11,7

Nov 6,0 6,6 6,2 0
Dec 1,4 1,7 1,5

Nov
Feb

Jun
Mar

Apr
Jan

Aug

Sep
Jul
May

Dec
Oct
God. 11,4 12,2 11,6
-5
GS 6,0 6,6 6,2
Tabela 3: Prosjena temperatura vazduha TD 0C za period 1961-2008
TV Prosjena mjesena temperatura vazduha za podruje grada Bijeljine
GS Grejna sezona (od 15 oktobar do 15 april)

Prosjena temperatura vanjskog vazduha na poetku i na kraju grejne sezone iznosi 13 0C.
Najnia prosjena mjesena temperatura za posmatrani period 1961-1990 godine iznosi -0,7
0
C i 1,1 0C za posamatrtani period 1997-2008 godine.

Za oba posmatrana perioda najnia prosjena mjesena temperatura vazduha je zabiljeena

za mjesec januar.

Na osnovu prethodno prikazanih podataka se vidi da je na podruju grada Bijeljine evidentan

porast temperature vazduha u drugom periodu (1997-2008 g.) u odnosu na prvi analizirani
vremenski period (1961-1990 g.).

Razlika u vrijednostima srednje mjesene temperature vazduha izmeu analiziranih perioda

na godinjem nivou iznosi 1,1oC. Porast prosjene mjesene temperature vazduha u drugom
periodu je registrovan u svim mjesecima, a posebno je izraeno u junu (za 2,7 oC), julu (za
1,9 oC) i augustu (za 1,8 oC).

Porast temperature vazduha u periodu grejne sezone je manji nego u drugom dijelu godine i
iznosi za ukupan posmatrani period 0,2-0,4 0C.
Navedeni porast prosjene mjesene temperature vazduha ne utie na ukupne potrebe
grada za toplotnom energijom.
Stambene i poslovne objekte je potrebno zagrijavati pri vanjskoj temperaturi vazduha manjoj
od 15 0C to ukazuje na trajanje grejne sezone due od 6 mjeseci na godinjem nivou.

16
- Relativna vlanost vazduha

U Bijeljini, relativna vlanost vazduha raste od aprila do decembra (najvlanijeg meseca), a

onda primjetno opada od decembra do aprila. Prosjena relativna vlanost vazduha je
74.43%.

Prosjena rel. vlanost % Prosjena relativna vlanost vazduha za

1961 1997 1961 grad Bijeljinu
100,0
Period - - -
1990 2008 2008 90,0
Jan 84,0 87,0 85,0 80,0
Feb 83,0 82,0 83,0
70,0
Mar 79,0 79,0 79,0
Apr 76,0 77,0 76,0 60,0
%

May 76,0 73,0 75,0 50,0 1961-1990

Jun 77,0 71,0 75,0 40,0 1997-2008

Jul 75,0 70,0 74,0 1961-2008

30,0
Aug 76,0 72,0 75,0
20,0
Sep 80,0 79,0 80,0
Oct 82,0 82,0 82,0 10,0
Nov 85,0 86,0 85,0 0,0

Nov
Jan

Feb

Mar

Apr

Jun

Aug

Sep
Dec 86,0 87,0 86,0

Jul
May

Dec
Oct
God. 79,5 79,0 79,5
Tabela 4: Prosjena relativna vlanost vazduha za period 1961-2008
Srednja mjesena relativna vlanost vazduha na podruju Bijeljine je u drugom periodu
iznosila 79% i bila je za 1,3 % nia od vrijednosti utvrene u prvom analiziranom
vremenskom periodu.

Razlike izmeu perioda su posebno izraene u ljetnim mjesecima: junu, julu i augustu, kada
je relativna vlanost vazduha drugog perioda bila za 7,8 %, 6,7 % i 5,3 % nia u odnosu na
prvi period.

Prema prosjenim godinjim vrijednostima relativne vlanosti mogue je zakljuiti da cijelo

podruje ima srednju do visoku vlanost. Klima je umjereno vlana u januaru, februaru,
avgustu, septembru, oktobru i decembru i suha u aprilu, maju, junu i julu.

U martu je vazduh preteno suh. To je vidljivo iz vrijednosti prosjene godinje relativne

vlanosti gdje se maksimalne vrijednosti javljaju u decembru a minimalne vrijednosti u aprilu.

Izmaglica

Izmaglica karakterie rijene doline i veoma je esta tokom cijele godine. Prosjean broj
maglovitih dana, u interval od 1997 do 2012 iznosio je 52.1 dana, uz prosjean broj od 82.3
dana sa mrazom.

17
- Brzina vjetra

Prosjena brzina vjetra 2,5

m/s 1961-1990
1961 1997 1961 1997-2008
Period - - - 2
1961-2008
1990 2008 2008
Jan 1,1 1,5 1,2
Feb 1,3 1,9 1,5 1,5

m/s
Mar 1,3 2,0 1,5
Apr 1,3 1,8 1,4
1
May 1,2 1,7 1,3
Jun 1,1 1,4 1,2
Jul 1,0 1,3 1,1 0,5
Aug 1,0 1,3 1,0
Sep 0,9 1,3 1,0
Oct 0,9 1,4 1,0 0

Nov
Jan

Feb

Mar

Apr

Jun

Aug

Sep
Jul
May

Dec
Oct
Nov 0,9 1,3 1,1
Dec 1,0 1,5 1,1
God. 1,1 1,5 1,2
Tabela 5: Prosjena brzina vjetra za period 1961-2008
Srednje mjesene vrijednosti brzina vjetra je u svim mjesecima tokom drugog perioda su u
blagom porastu, koji na godinjem nivou iznosi 0,5 m/s.

Generalno vjetrovi na geoprostoru Semberije, u pogledu opte cirkulacije vazduha,

predstavljaju vjetrove umjerenih irina, odnosno zapadne vjetrove.
Naravno, lokalni ortotopografski sklop ima modifikujui uticaj nad istraivanim geoprostorom,
kako na uestalost tako i na brzinu vjetrova.

Slika 6: Rua vjetrova za grad Bujeljinu

Analiza je vrena za period 1961-1990. godine, za stanicu Bijeljina, iz razloga to nema

relevantnih (zvaninih) podataka o reimu vjetru nakon 1990. godine.

Ograniavajui faktori, koji utie na uestalost vjetrova, ine polja vazdunog pritiska i sam
reljef. Drugim rijeima, uestalosti vjetrova se poklapaju sa dominantnim poljima vazdunog
pritiska, a u ostalim sluajevima strujanje vazduha se prilagoava razliitim oblicima terena.

18
estina vjetrova istraivanog geoprostora, prouzrokovana prolazom barometarskih depresija,
zavisi od estine prolaza navedenih depresija, a takoe i od udaljenosti putanja koje prolaze
preko sjevernih dijelova Republike Srpske.

Sem toga, uestalost depresija zavisi i od poloaja sredita depresija, u odnosu na podruje
Semberije. Za podruje Semberije karakteristini su vjetrovi iz sjeverozapadnog pravca (199
) i zapada (141 ). Sem toga, izraena je i znaajna uestalost tiina (308 ).

Insolacija (Osunanost - dozraena suneva energija)

Osunanost traje 1800 - 1900 sati godinje, to iznosi 4.9-5.2 sata dnevno. Osunanost je
najvea ljeti, a najmanja zimi.
Latitude: 4445'22" Sjever; Longitude: 1912'46" Jug; Optimalni ugao nagiba: 34 deg.

Intenzitet insolacije Intenzitet insolacije za grad Bijeljinu

Wh/m2/dan 7000
Mjesec
Hh H(90)
Hh
6000
Jan 1120 1640 H(90)
Feb 1820 2240
5000
Wh/m2/dan

Mar 3570 3450

Apr 4750 3230 4000
May 5600 2790
Jun 6280 2630 3000
Jul 6460 2860
Aug 5740 3410 2000
Sep 3950 3440
Oct 2720 3380 1000
Nov 1480 2330
Dec 907 1370 0

Nov
Feb

Mar

Apr
Jan

Jun

Aug

Sep
Jul
May

Dec
Oct
God. 3760,0 2825,0
GS 1820,0 2330,0
Tabela 6: Prosjene insolacija na horizontalnu i vertikalnu povrinu za grad Bijeljinu**

Hh (Wh/m2/dan): Insolacija na horizontalnu povrinu

H(90) (Wh/m2/dan): Insolacija na vertikalnu povrinu (ugaood 900 )

Oblanost je najizraenija tokom zimskih mjeseci decembru i januaru, a u konstatnom

opadanju do jula.

Prosjena oblanost je 5,9 desetina, na skali od 1-10 ( gde 0 predstavlja vedro nebo, a 10
potpunu oblanost). Podaci se odnose na period merenja od 1997 do 2012.
Prema prosjenoj godinjoj vrijednosti oblanosti ovo podruje moe se smatrati oblanim,
odnosno prosjean broj vedrih dana je oko 43,4-59,3, a broj oblanih dana od 132,6-142,3.

Najvei broj vedrih dana dogaa se u julu, a oblanih dana u decembru. Ovaj nivo oblanosti
dodatno ukazuje na prisutnost kontinentalne klime. Iznos oblanosti se smanjuje poevi od
poetka godine prema ljetu, a raste prema kraju godine.

19
Najvie oblanosti javlja se u zimskom periodu, u januaru i decembru, a najmanje oblanosti
se javlja u julu i avgustu. Osunanost utie na temperature vazduha i tla.

Prosjena osunanost
h/dan
1961 1997 1961 9
Period - - - 1961-1990
8
1990 2008 2008 1997-2008
Jan 1,7 1,8 1,8 7 1961-2008

Feb 2,7 2,7 2,7

6
Mar 3,9 3,8 3,9
Apr 5,2 5,1 5,2
h/dan
5
May 6,2 6,0 6,2
Jun 6,9 7,1 7,0 4

Jul 8,0 7,8 7,9 3

Aug 7,5 7,4 7,5
Sep 5,7 5,8 5,8 2
Oct 4,3 4,3 4,3 1
Nov 2,1 2,1 2,1
Dec 1,5 1,5 1,5 0

Nov
Jun
Mar

Apr
Jan

Feb

Aug

Sep
Jul
May

Oct

Dec
God. 4,8 4,7 4,8
GS 2,7 2,7 2,7
Tabela 7: Prosjena osunanost za grad Bijeljinu h/dan
Optimalan ugao pod kojim se u toku godine dobije najvea koliina solarne energije na
stabilnim solarnim ploama iznosi 34 deg.
Umanjenje insolacije usljed pojave sjenki uzrokovanih reljefom je 0,0%.

BIJELJINA

Dijagram 2: Putanje kretanja sunca na horizontu**

**PVGIS (c) European Communities, 2001-2012

20
- Padavine

Godinja koliina padavina je 749,0 mm vodenog stuba, u formi kie ili snega.Najvie
padavina se pojavljuje u periodu maj - jul (oko 33%) a najmanje u period od januara do
marta (oko 20%), u odnosu na ukupne koliine padavina.Broj dana sa snegom je u okviru od
16 do 57;npr: proseno 37 dana, a prosean broj kinih dana je 130,7.

Prosjene padavine
mm
120
1961- 1997- 1961-
Period
1990 2008 2008 1961-1990
Jan 48,0 56,0 51,0 100 1997-2008

Feb 46,0 44,0 46,0 1961-2008

Mar 56,0 48,0 54,0 80

Apr 61,0 63,0 62,0
mm
May 67,0 69,0 67,0 60
Jun 98,0 83,0 94,0
Jul 71,0 75,0 73,0 40
Aug 66,0 63,0 65,0
Sep 52,0 70,0 57,0
20
Oct 47,0 70,0 54,0
Nov 65,0 65,0 65,0
0
Dec 60,0 64,0 61,0

Nov
Feb

Jun
Mar

Apr
Jan

Aug

Sep
Jul
May

Dec
Oct
God. 737,0 770,0 749,0
GS 383,0 410,0 393,0
Tabela 8: Prosjene padavine za grad Bijeljinu mm
Srednja godinja koliina padavina je u prvom analiziranom periodu (1961-1990.g.) iznosila
738 mm, a u drugom (1997-2008.g.) 769 mm. U oba perioda, najvie padavina tokom godine
registrovano je u junu i julu mjesecu. Tokom vegetacije (period april-septembar) u prvom
periodu je palo 56 %, a u drugom 55% od ukupnih godinjih padavina. Najvei promjene u
koliini padavina na mjesenom nivou desile su se u junu, septembru i oktobru mjesecu. U
drugom periodu u junu mjesecu je palo prosjeno 14,9 mm manje padavina nego u istom
mjesecu u prvom periodu, a u septembru i oktobru 18 mm, odnosno 23 mm vie nego u
prvom periodu.

Temperatura povrine zemlje

Prosjena temperatura povrine zemlje (C) za Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god.-0.95 0.66 5.88 11.4 17.0 20.7 23.5 23.4 18.1 12.2 5.21 0.05
Godinje: 11.5
Prosjeni minimum, maksimum i oscilacije temperature povrine zemlje (C)
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
Min. -4.37 -3.6 0.35 4.56 8.76 11.5 13.8 14.6 11.0 6.86 1.48 -3.32
Max. 2.89 5.92 13.3 19.7 26.4 30.7 33.9 34.1 27.4 19.7 10.0 4.04
Osc. 3.63 4.76 6.49 7.57 8.82 9.57 10.0 9.75 8.21 6.46 4.26 3.68
Godinje: 19.2

21
Na osnovu utvrenih vrijednosti osnovnih klimatskih parametara uoava se poveanje
temperature zraka, padavina i brzine vjetra, te snienje relativne vlanosti zraka u drugom u
odnosu na prvi period. U pogledu vrijednosti srednje mjesene insolacije znaajnije razlike
izmeu analiziranih perioda nisu utvrene.

BIJELJINA

Slika 7: Klimatske zone Bosne i Hercegovine

Po svim analiziranim podacima grad Bijeljina ima umjereno kontinentalnu klimu sa izrazito
dugim periodom kada je neophodno zagrijavanje poslovnih i stambenih objekata.

Grejna sezona traje neto vie od 6 (est) mjeseci na godinjem nivou. Budui da se znatna
koliina toplotne energije obezbjeuje iz individualnih kotlovnica na ugljen i loita na drvo
evidentan je znaajan uticaj na zagaenje vazduha u samom gradu.

Opte je poznato da meteoroloki uslovi utiu na potrebe za toplotnom energijom i na nivo

zagadenja atmosfere. Transpotr, razblaivanje i taloenje zagaujuih materija na okolinu
zavisi od visine uzdizanja u zavisnosti od visine dimnjaka, turbulencije i razmjene vazdunih
masa, pravca i brzine vjetra i izgraenosti terena. to je vea turbulencija u atmosferi to je
potpunije rasturanje zagaujucih materija. Strujanje vazduha je uslovljeno optom
atmosferskom cirkulacijom i lokalnim uslovima, kao to su npr. uzane doline.
Ukupna turbulencija vjetra sastoji se od mehanike i termike turbulencije. Mehanika
turbulencija je izazvana strujanjem vjetra iznad aerodinamiki hrapave Zemljine povrine i
proporcionalna je sa hrapavou povrine i sa brzinom vjetra, a smanjuje se sa visinom.

22
Termika turbulencija je izazvana zagrijevanjem Zemlje od Sunca. Najvea je iznad Zemljine
povrine, a smanjuje se sa visinom.

Kada je vertikalni temperaturni gradijent donjeg dijela atmosfere vei od adijabatskog

gradijenta, izazvano je vertikalno strujanje, a disperzija u vertikalnom pravcu je jae izraena.
U stabilnoj atmosferi, kada je temperaturni gradijent izotermiki ili pozitivan sa visinom, mora
da bude utroena znatna koliina energije da bi se postiglo vertikalno strujanje. Usled
stabilnosti u donjoj atmosferi obino je zagadiva ogranien u relativno niskim slojevima.

Dnevni hod temperaturnog gradijenta iznad otvorenog terena poinje sa uspostavljanjem

nestabilnog gradijenta, koji se poveava u toku dana usled jakog zagrijevanja sunevim
zraenjem, i u vezi je sa dobro razvijenom turbulencijom. Neposredno pred zalazak Sunca
vazduh iznad Zemlje se brzo hladi i poinje da se obrazuje stabilan gradijent, tj. porast
temperature sa visinom, tzv. inverzija temperature, koja dostigne svoj maksimum izmedu
ponoci i doba minimalne temperature na zemljinoj povrini. U to vrijeme zagaujue materije
se zadravaju unutar ili ispod inverzionog sloja. Dolaskom dnevne svjetlosti, povrina zemlje
pocinje da se zagrijeva i inverzija se postepeno povlai.

U uslovima jake inverzije temperature kada se inverzioni sloj stvara iznad dimnjaka te se
onemoguuje difuzija nagore. U anticiklonskom stanju, magli, periodu bez vjetra pri jakoj
inverziji stvaraju se veoma teki uslovi u pogledu akumulacije tetnih materija u atmosferi
blie okoline.

Oblak dima ima karakter zadimljavajuceg strujanja i prekriva naselje i najbliu okolinu
neprekidnom dimnom zavjesom. Vazduni plafon je vrlo vrst jer hladni vazduh iz donjih
slojeva nije u stanju da difunduje u gornje slojeve.

Anticiklonske vremenske situacije u naoj zemlji javljaju se preko cijele godine, ali je njihova
najvea estina u zimskom periodu kada se one najvie zadravaju. Ova najvea estina
javljanja poklapa se sa najintenzivnijim periodom loenja. Najee karakteristike ovog
perioda su pojave magle ili sumaglice, period bez vjetra i pajava inverzije.

Zagaenje atmosfere utie na smanjenje horizontalne vidljivosti. Efekat smanjenja vidljivosti

koji nastaje usled magle, odnosno smoga, vaan je zbog smanjenja transmisije Suneve
energije prema Zemlji.

23
4.4. HIDRO-GEOLOKE KARAKTERISTIKE

Teritorija optine Bijeljina predstavlja podruje Semberije kao zapadni dio prostrane
aluvijalne nizije Drine i Save. Istoni dio te nizije ini Mava. Granicu izmedju ta dva dijela
predstavlja rijeka Drina .

BIJELJINA

Slika 8: Hidrogeoloka karta Republike Srpske

Povrina Semberije iznosi oko 400 km2. Ona je ustvari aluvijalna ravan koja je blago nagnuta
prema SI, tj. prema Drini i njenom uu u Savu. Namorska visina najviih, tj. junih i
zapadnih delova Semberije je oko 110 m.n.v., a najniih oko ua Drine oko 80 m.n.v.
Semberija, kao savremena aluvijalna ravan postala je u toku postglacijalnog erozionog
procesa rijeke Drine pri emu je razorena starija terasa iji se ostaci nalaze na njenom
zapadnom i JZ obodu.
Povr aluvijalne ravni Semberije ima kontinualan pad prema SI, ali se u njoj mogu uoiti tri
slabo izraene Savske terase. One su nastale u toku pomijeranja Save u pravcu sjevera
usled intenzivne akumulacije rijenog nanosa Drine.
Najstarija od ovih terasa nalazi se u junom dijelu Semberije, tj. juno od pravca M. Obarska-
Dvorovi i ima nadmorsku visinu od 100-90 m. Srednja-druga terasa Save prostire se
sjeverno od pravca M. Obarska-Dvorovi do pravca Burum-Ostojievo-Balatun. Njena
nadmorska visina je od 90-82 m. Najnia, tj. najmlaa Savska terasa ima nadmorsku visinu
manju od 82 m i prostire se sjeverno od pravca Burum-Ostojievo-Balatun pa do rijeke Save
izmedju Buruma i ua Drine.

Zapadni obod Semberije, koji se prua du pravca Janja-Bijeljina-Dragaljevac u

geomorfolokom smislu ini "Branski plato". On predstavlja prostranu zaravan, odnosno
jezersku terasu na nadmorskoj visini od 200-100 m, koja je blago nagnuta prema istoku i
sjeveru. Istoni dio "Branskog platoa" do pomenute granice sa Semberijom ini dio njenog
sliva i ima povrinu od oko 185 km2.

24
Semberija je podruje sa veoma velikom koliinom kvalitetnih izdanskih voda u aluvijalnim
sedimentima Drine i Save, koje se mogu koristiti za pie i druge svrhe. Prema postojeim
regionalnim hidrogeolokim rejonizacijama Semberija predstavlja "Posavski hidrogeoloki
rejon" (Plavki i dr., 1990). On se prostire do dubine od oko 250-300 m i zahvata sedimente
kvartara i pliopleistocena.

Za potrebe ove studije od posebnog su znaaja plitke podzemne vode do dubine od 30 m i

geotermalne vode.

U sjevernom dijelu Semberije, tj. u podruju najmlae Savske terase ljunkovi prelaze u
krupnozrne pijeskove koji su mjestimino ljunkoviti. Njihova debljina je 20-30 m.

Na gradskom podruju Bijeljine istranim buenjem i geofizikim ispitivanjima utvrdjen je

sledei litoloki sastav aluvijainih kvartarnih sedimenata, tj. prvog kompleksa:

Prvi lan po dubini od povri terena ine smedje gline sa prainastim i sitnozrnim pijeskom
ujednaene granulacije. Njihova debljina je od 1-4 m;

Drugi lan ine vodonosni ljunkovi razliite granulacije, od sitnozrnih do krupnozrnih,

debljine 14-20 m. Sadraj pjeskovite frakcije u njima je oko 10 %. Zrna ljunka su najveim
dijelom od krenjaka i pjeara. Kvarcna i ronaka su manje zastupljena. Zaobljenost zrna
je veoma dobra. U ovim istim ljunkovima javljaju se proslojci i soiva zaglinjenog
srednjezrnog ljunka.

Trei lan, koji lei ispod aluvijalnih ljunkova predstavljaju paludinski pjeskovito-glinoviti
srednjezrni ljunkovi prenika zrna 2-4 mm (drugi kompleks).
Drugi kompleks rijeno-jezerski sedimenti.

Drugi kompleks klastinih vodonosnih sedimenata rijeno-jezerskog porijekla sainjen je od

pijeskova, ljunkovitih pijeskova i sitnozrnih ljunkova u smjenjivanju sa ilovaama i glinama.
Njegova starost je pliopleistocenska. Na najveem dijelu Semberije stijene ovog kompleksa
lee ispod prethodno opisanog kompleksa kvartarnih aluvijalnih sedimenata. U junom delu
Semberije (Glaviko polje) sedimenti drugog kompleksa nisu prisutni zato to su potpuno
erodovani. Zbog toga kvartarni aluvijalni sedimenti (prvi kompleks) lee preko
donjepliocenskih glina, koje ine njegovu podlogu na ostalom dijelu Semberije.

Geofizikim ispitivanjima du profila D. adjavica-Bijeljina-Popovi i Burum-Velino Selo-Drina

konstatovano je da se debljina sedimenata drugog kompleksa poveava od zapada prema
istoiku. U podruju V.Obarske ona je 20-25 m, kod Amajlije 40-45 m, kod D. Crnjelova 100 m,
a kod Popova 30-40 m. Istono od Velinog Sela je oko 125 m, a najvea je u podruju ua
Drine u Savu, gde iznosi oko 200 m (Avdagi i dr., 1992; Plavki i dr., 1990).

Unutar drugog kompleksa smjenjivanje pijeskova, glina i sitnozrnih ljunkova je sloeno,

odnosno vri se ne samo u vertikalnoj, ve i u horizontalnoj ravni, tj. bono. Pijeskovi su
uglavnom sitnozrni, ali je njihova zaglinjenost mala. Dubljim buotinama u podruju
D.adjavice konstatovano je u ovom kompleksu nekoliko slojeva krupnozrnog pijeska i
pjeskovitog ljunka debljine 3-8 m. Prvi se nalazi u intervalu dubine od 50-80 m, drugi u
intervalu 110-140 m, trei u intervalu 160-170 m. a etvrti na dubini oko 200 m (Plavki i dr.,
1990).

25
GeoIoki sastav povri terena u ovom podruju je relativno jednostavan. Prema podacima
OGK list "Bijeljina" 1:100.000 sainjavaju ga sedimentne stijene neogene i kvartarne starosti.
Najvee prostranstvo imaju kvartarni, zatim pliokvartrani, a najmanje miocenski sedimenti.

Miocenski sedimenti otkriveni su u dolini Ugljevika skoro u kompletnom razvoju na maloj

povrini. Donji miocen je zastupljen slatkovodnim terestriko-limnikim sedimentima
ugljevikog basena iji sastav ine: bazalni konglomerati, lapori, gline i ugalj. Srednje
miocenski-tortonski sedimenti su marinskog porijekla i imaju dva tipa razvoja. Prvi tip je sa
pjearima i laporcima, a drugi sa masivnim i bankovitim lajtovakim i litotamnijskim
krenjacima debljine 20-140 m (Plavki i dr., 1990). Ovi krenjaci su znaajni za
vodosnabdevanje Ugljevika, jer je u njima formirana karsno- pukotinska izdan.
Gornjomiocenski-sarmatski sedimenti lee konkordantno preko tortonskih sa kojima su
litoloki veoma slini. Oni poinju krenjacima koji lee preko tortonskih krenjaka, tako da
se prelaz moe otkriti samo pronalaskom karakteristine faune. Pored krenjaka prisutni su
laporci, gline i retko bazalni ljunkovi.
Panonski sedimenti otkriveni su buenjem u dolini rijeke Modran kod Janjara. Lee
konkordantno preko sarmatskih sedimenata i ine ih lapori, peari i gline.

Pliocenski sedimenti su predstavljeni naslagama ponta, tj. donjeg pliocena. ine ih preteno
lapori i gline, koje se smenjuju sa zaglinjenim pjeskovima.
Pliopleistocenski sedimenti uestvuju u sastavu velikog dela povri terena. Oni se naiaze
zapadno od Semberijske aluvijalne ravni i ine breuljkasti dio "Branskog platoa". Nastali su
u podrujima koja su u srednjem i gornjem pliocenu i donjem i srednjem pleistocenu tonula
tako da su zapunjavana rijenim i kopnenim sedimentima.
Pliopleistocenske naslage lee preko naslaga gornjeg ponta. Danas se nalaze na
nadmorskoj visini od 120-200 m. Predstavljeni su sivosmeim glinama sa malo karbonatnih
konkrecija. Pored glina mjestimino su prisutna soiva ljunka i pijeska. Debljina
pliopleistocenskih naslaga je do 250 m. Ova sedimentna serija je buenjem konstatovana i u
Mavi na vie lokaliteta, gde ima debljinu veu od 200 m. ine je pjeskovite gline, prainasti i
glinoviti pijeskovi. Mjestimino su prisutni i ljunkovi sa valuticama prenika do 5 cm.

Semberija i Mava su podruje razvoja konstrativnog aluvijuma donje i srednje pleistocenske

starosti, tj. rijenog nanosa poveane debljine nastalog u uslovima periodinih tektonskih
spustanja pri emu je dolazilo do potanjanja akumulativne ravni i neprestanog taloenja
vuenog nanosa iz njime preoptereenog toka kao to je Drina.
Viestrukim ponavljanjem tih uslova taloenja na istim relativnim visinama stvorene su
prostrane debele naslage ljunkovito-pjeskovitih sedimenata na razliitim visinskim nivoima.
Zbog toga se u njegovom profilu smenjuju sedimenti korita (grubozrni), sedimenti povodnja
(sitnozrni-alevriti) i facije mrtvaja (alevriti i organski mulj). Ustvari, policiklino se smjenjuju
sekvence perstrativnog aluvijuma karakteristinog profila: dole ljunak i pesak, a iznad njih
alevriti (poplavni mulj). Ove naslage su u sedimentologiji oznaene kao "aluvijalne naslage
poveane debljine", koja iznosi 30-60 m na podruju Semberije, a na podruju Mave i do
150 m. U ovim naslagama dominira ljunkovita komponenta sa valuticama prenika 2-20 cm.
Valutice su porijeklom od krenjaka, ronaca, peara, kvarcita i magmatskih stijen.
Iznad donje i srednjepleistocenskih naslaga lee gornjepleistocenske naslage u vidu rijenih
terasa nastalih dinamikom evolucijom Drine i Save.
Prisutne su tri terase od kojih su najstarija i srednja mjestimino sauvane, a najmlaa
uestvuje u sastavu povri terena Semberije sa vie od 80 %. U Semberiji srednja terasa je
sauvana u podruju Magnojevi-D.Dragaljevac. Ona je nastala erozijom i akumulacijom
reke Save. Nadmorska visina ove terase je do 95-100 m.

26
 Slika 9: Hidrogeoloka karta podruja optine Bijeljina
Prva terasa na teritoriji Semberije i Mave predstavija terasu Drine, koja je geografski dijeli
na semberijski i mavanski dio. Njen semberijski dio nalazi se na 4-5 m iznad prosjenog
nivoa Drine i Save, odnosno na nadmorskoj visini od 80-100 m. Sedimenti ove terase su
nesumnjivo akumulacionog karaktera sa monociklinim (perstrativnim) tipom odlaganja
materijala. Predstavljeni su heterogenim ljunkovima facije korita, povodanjskim alevritima i
pijeskovima, i alevritima lesoidnog habitusa, koji ine najgornji dio terase, tj. povr terena.
Najmlai dio terasnih sedimenata, tj. prvi lan od povri terena po dubini izgraen je od
smeih, pjeskovitih alevrita sa karbonatnim konkrecijama. ljunkovito-pjeskovite naslage ove
terase sare oko 54 % ljunkovite i oko 46 % pjeskovite komponente. Blia starost naslaga
prve terase je kasni interglacijal, odnosno Wurm 3.
Holocenske naslage se nalaze unutar dananje aluvijalne ravni Save i izmeu naputenih i
dananjeg korita Save. Najveim dijelom su sainjeni od pjeskovito-glinovitih alevrita i
srednjezrnih aievritskih pjeskova, odnosno sedimenti mrtvaja, aluvijalno-plavni sedimenti,
sedimenti korita (pjeskoviti sprudovi, rijene plae i rijene ade).
Formiranje geotermalnih nalazita, odnosno nalazita termalnih voda uopte, je veoma
zavisno od geolokog sastava datog terena i njegovih hidrogeolokih i geotermalnih
karakteristika. Ako su hidrogeoloke karakteristike povoljne i ako su ispunjeni ostali potrebni
uslovi, tad se formira hidrogeotermalni sistem a unutar njega hidrogeotermalna nalazita. Na
podruju Semberije dokazano je prisustvo hidrogeotermalnog sistema sa nalazitima
geotermalnih voda u rezervoarima od stijen mezozojske starosti, koji ine podlogu ili
paleoreljef tercijarnih sedimenata.
Glavni parametri geolokog sastava bilo kojeg terena po dubini su debljina pojedinih
litostratigrafskih jedinica i paleogepgrafske karakteristike pojedinih znaajnih dubinskih nivoa,
odnosno paleoreljefa tercijarnih sedimenata, krednih i jurskih tvorevina. Ustvari, najvanije je
sagledati dubinu do, i mogue prostranstvo trijaskih karbonatnih naslaga (krenjaci,
dolomitini krenjaci i dolomiti) kao glavnog rezervoara u kome se nalaze najvanija
hidrogeotermalna nalazita Semberije.

27
U redosledu analize za definisanje prostornog geolokog modela terena mora se poi od
ukupne debljine cijelog sedimentnog paketa, tj. "sedimentnog sloja", koji obuhvata cio stub
sedimentnih stijen od povri terena pa do baze sedimenata, uglavnom do metamorfnih stijen
starijeg paleozoika. Debljina i prostranstvo tog "sloja" se pribhno odredjuju na osnovu
rezultata dubokih seizmikih ispitivanja. Po podacima Dragaevi i dr. (1989) debljina cijelog
sedimentnog paketa, tj. dubina do "baze" sedimenata u podruju istraivanja je 4-4,5 km .
Juno i sjeverno od Semberije ona postepeno opada da bi minimalne vrijednosti (<1 km)
dostigla u podruju krajnjih zapadnih padina Fruke Gore gde se paleozojske stijene javljaju i
na povri terena, i u okolini Tuzle.
Na nju mnogo utie i litoloki sastav gornjeg dijela paleoreljefa mezozojskih naslaga.
Debljina sedimenata mezozojske starosti u dijelu ispod Semberije je oko 3,5 km.
Prethodno navedeno je rezultat analize dostupnih podataka uglavnom iz dosadanjih
izvedenih buotina raenih u svrhu istraivanja nalazita nafte u posavini. Generalno
govorei ovi podaci su veoma oskudni i ne mogu se koristiti za konano donoenje odluka u
vezi sa geotermalnim potencijalom.
U svakom sluaju ukazuju na to region grada Bijeljine posjeduje znatan geotermalni
potencijal te bi se u vezi sa tim dalja istraivanja trebala poduzeti.

Grafiki prikaz do sada prikupljenih podataka u vezi sa geotermalnim potencijalom je dat na

slikama Slika 10: Postojee buotine- SITUACIJA i Slika 11: Geotermalni profil podruja
Semberije.
Na prvoj slici su prikazane lokacije do sada izvedenih buotina (>1000 m) sa geolokim
sastavom.

Izdanost
Izdanost Temperatura
Ref. pri
Naziv pri na ref. KORDINATE AKTIVNA
dubina ispunpavanj
samoizljevu dubini
u
litara/sekun litara/sekun
- m 0C X Y
d d
Bij-1 2479,0 17,0 50,0 123,0 6593252,3 4957933,8 NE
Br-1 - 6548383,0 4984134,0 NA
Dv-1 1435,0 87,0 6600350,3 4961833,9 NE
GD-2 1800,0 18,0 35,0 75,0 6605047,4 4959896,3 DA
Kor-1 - 6495010,4 4988618,1 NA
M-1 1279,8 6531020,4 4983392,7 NA
Ob-1 - 6548778,0 4982217,0 NA
P-1 1049,0 6564547,6 4958260,9 NA
P-2 1685,0 6569407,4 4967125,7 NA
P-3 1516,0 6565306,8 4967045,5 NA
Po-1 1080,0 6527296,1 4990062,2 NA
Po-2 1585,0 6527012,1 4994829,1 NA
S-1 1345,5 7,5 50,0 71,0 6600398,2 4963346,9 DA
S-2 1591,6 6603287,4 4960406,9 NA
S-3 1746,0 6597050,0 4965250,0 NE
V-1 1461,0 6556483,5 4973237,8 NA
V-2 1426,0 6558492,3 4974868,9 NA
V-3 1160,0 6561087,2 4971102,3 NA
Tabela 9: Dostupni podaci u vezi sa postojeim dubokim buotinama u regionu Bijeljine

28
Slika 10: Postojee 29
buotine- SITUACIJA
Na drugoj slici je prikazan sumarni geotermalni profil geolokog sastava regiona grada
Bijeljine sa prikazanim izotermama.

Sama injenica da se u banji Dvorovi u neposrednoj blizini Bijeljine nekontrolisano koristi

geotermalna voda iz samoizliva i da se u Slobomiru kontrolisano koristi geotermalni izvor ide
u prilog navodima o veem geotermalnom potencijalu regiona grada Bijeljine.

Hidrogeoloke karakteristike kvartarnih, pliopleistocenskih i pliocenskih sedimenata na

podruju Semberije i zapadno od nje, na ostalom delu teritorije Optine Bijeljina, direktna su
posljedica njihovog litolokog sastava. Na osnovu njega se moe zakljuiti da kvartarni
sedimenti imaju veoma dobru kolektorsku ulogu, a da pliocenski sedimenti u njihovoj podlozi
imaju dobru izolatorsku ulogu. to se tie pliopleistocenskih sedimenata, unutar njih pijeskovi
i ljunkovi imaju kolektorsku ulogu, ali je ona zbog male debljine ograniena. U obimu
kvartarnih aluvijalnih sedimenata barske gline i ilovae, koje lee preko istih ljunkova,
imaju relativnu izolatorsku ulogu.

Prema tome, na cijelom podruju Semberije glavni hidrogeoloki kolektor do dubine od oko
250-300 m predstavljaju ljunkovi iz prvog litolokog kompieksa. Pijeskovi i ljunkovi iz
drugog litolokog kompleksa imaju manji znaaj. On se prua i na podruje Mave, odnosno
ima prostranstvo od oko 1000 km2. Svi prikazani kvartarni i pliokvartarni sedimenti po svojim
optim hidrogeolokim karakteristikama predstavljaju jedan hidrogeoloki kompleks sloenih
filtracionih karakteristika zbog razliitog granulometrijskog sastava.
U SZ delu Semberije prosjena vrijednost koeficijenta filtracije ljunkovito-pjeskovitih
sedimenata, odnosno glavnog dijela izdvojenog kolektora je 10-10'6 m/s. U sjevernom dijelu
Semberije, tj. u blizini reke Save prosjene vrijednosti tog parametra se kreu od 0,08-10 m/s
(Markovi polje), do 0,15-10'3 m/s (Burum). Na podruju Obarske vrijednosti koeficijenta
filtracije su 2,43-103 m/s. One su najvee u centralnom dijelu Semberije prema Drini, i iznose
od 1-10'3-4-103 m/s, a efektivna poroznost ljunkova je od 24-27 % (Plavki i dr., 1990).

Vrijednosti koeficijenta filtracije pliokvartarnih pijeskova i ljunkovtih pijeskova odredjene na

osnovu granulometrijskih analiza su od 0,1*10'3 - 0,05-10'3 m/s. Zaglinjeni dijelovi u ovom
kompleksu imaju male vrijednosti koeficijenta filtracije, <0,l-10^m/s (Plavki i dr., 1990),
odnosno <1-10'9 m/s (Avdagi i dr, 1992).
Ilovae i barske gline, koje lee preko vodonosnih aluvijalnih ljunkova, tj. preko glavnog
kolektora, imaju niske vrijednosti koeficijenta filtracije <0,1-10'9 m/s (Avdagi i dr., 1992).
Donjopliocenski glinovito-laporoviti sedimenti, koji ine podlogu pliokvartarnim i (kvartarnim
sedimentima) imaju izrazita izolatorska svojstva. Njihov koeficijent filtracije je < 1 -10' 9 m/s
(Plavki i dr., 1990).

Prema tome, na podruju Semberije prisutan je sledei hidrogeoloki stub:

Povlatni izolator: aluvijalne ilovae i barske gline kvartarne starosti
Kolektor: aluvijalni ljunkovi kvartarne starosti i pliokvartarni pjeskovi
Podinski izolator: gline i lapori gornjopliocenske starosti

Dati hidrogeoloki kolektor ima najveim dijelom funkciju rezervoara, ija je zapremina velika.
Ona iznosi oko 10,8-109m3za njegov gornji deo od aluvijalnih ljunkova (D=45 m p=240 km2).

Zapremina njegovog pornog agregata za vrijednost efektivne poroznosti od 25 % iznosi oko

2,7-109 m3. Za kolektore u pliokvartarnim sedimentima nema egzaktnih podataka.

30
 31 podruja Semberije
Slika 11: Geotermalni profil
4.5. DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Prema prliminarnim podacima popisa stanovnitva iz 2013 godine broj stanovnika na

podruju optine Bijeljina je 114,663, broj domainstava je 34,651 a broj stanova 48280
(Republiki zavod za statistiku).

Na osnovu istog izvora broj stanovnika u gradskom dijelu optine je 45291, broj
domainstava 14660 a ukupan broj stanova je 20815.

Preliminarni
Republiki zavod za statistiku POPIS 2013
rezultati
Osnovne informacije OPTINA GRAD
Ukupan broj popisanih lica 114663 45291
Ukupan broj domainstava 34651 14660
Ukupan broj stanova 48280 20815
Tabela 10: Preliminarni rezultati popisa stanovnitva iz 2013 godine
Stanovnitvo optine Bijeljina ini 8.6% od ukupnog broja stanovnika u Republici Srpskoj
(1,326,991), to Bijeljinu ini drugim gradom po veliini u RS. Stanovnitvo grada Bijeljine
ini 3.02% od ukupnog stanovnitva u Bosni i Hercegovini (3,791,622), i ini je petim
gradom po veliini u BiH.

Na seoskom podruju, po mjesnim zajednicama, ima oko 19.500 domainstava, na podruju

Janje oko 3.600 domainstava dok na gradskom podruju Bijeljine ima oko 20.000
domainstava, to ukupno daje oko 44.000 domainstava. Prema ovim procjenama,
prosjeno porodino domainstvo ini do tri lana, tako da je procjena da na seoskom
podruju ivi oko 58.000 stanovnika, na podruju Janje oko 10.000 stanovnika i na gradskom
podruju Bijeljine neto iznad 60.000 stanovnika.

Kada govorimo o gustini naseljenosti u Bijeljini onda primjeujemo da u zadnjih nekoliko

godina imamo blagi trend rasta koji se kree neto iznad 170 stanovnika po km2. Kada
uporeujemo gustinu naseljenosti onda vidimo da je u Bijeljini vea za oko 2,5 puta u odnosu
na Republiku Srpsku.

Prema klasifikaciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), imamo da je

podruje grada Bijeljina urbano podruje jer je gustina naseljenosti iznad 150 stanovnika na
km2.

Podaci o broju roenih i umrlih na podruju Grada, sa poetka vijeka pokazuju tendenciju
negativnog prirodnog prirataja stanovnitva, za razliku od kraja devedesetih godina prolog
vijeka kada je pokazivao pozitivan trend.

Odnos umrlih i novoroenih pokazuje negativnu stopu prirodnog prirataja. U 2008 godini,
odnos novoroenih / umrlih je bio 972/1150 i stepen prirodnog prirataja je bio -178, dok je
u 2012 ovaj odnos bio 956/1303, to predstavlja stepen prirodnog prirataja od -347.
Za period od 2005. do 2012. godine, ukupno je na podruje Grada doselilo 8.900 lica, od
kojih je 4.729 lica enskog pola, a 4.171 lice mukog pola.
Kada je u pitanju odseljavanje sa podruja Grada, u ovom istom periodu je ukupno odselilo
4.082 lica, od kojih je 2.003 mukog a 2.079 enskog pola.

32
Uzimajui u obzir razliku izmeu broja doseljenih i odseljenih lica na podruju Grada, uoljiv
je visok pozitivan migracioni saldo za 4.818 lica. Ovi podaci, u odnosu na ukupan broj
stanovnika, ine podruje Grada najzanimljivijim podrujem za doseljavanja, u odnosu na
sve druge lokalne zajednice u Republici Srpskoj.
Podaci od 2005. do 2011. godine pokazuju tendenciju stalnog porasta broja umrlih u odnosu
na broj roenih. Postoji trend negativnog prirodnog prirataja stanovnitva za oko 2 promila.
Meutim, pored negativnog prirodnog prirataja, ukupno stanovnitvo na podruju Grada se
poveava, uglavnom zahvaljujui pozitivnom migracionom saldu. Ako se ima u vidu
negativan prirodni prirataj stanovnitva i pozitivan migracioni saldo, vidljivo je da se, ipak,
poveava broj stanovnika na podruju Grada, u prosjeku izmeu 350 i 400 novih stanovnika.
Naalost detaljniji podaci u vezi sa demografskim kretanjima za podruje grada Bijeljine nisu
dostupni. Veinom su to podaci iz sporadinih analiza u sklopu raznih projekata. Za potrebe
studije toplifikacije naselja Knez Ivo od kljunog je znaaja to realnija procjena porasta
stanovnitva.
Zbog toga je usvojen pozitivan porast stanovnitva bez obzira na negativan prirodni prirataj.

4.6. ZGRADARSTVO I URBANIZAM

Zona obuhvata studije predstavlja dio grada Bijeljine sa ukupno 553 objekata od kojih je 187
postojeih i 366 novo planiranih.

Slika 12: Postojei objekt Slika 13: Planirani objekti

Za potrebe studije toplifikacije naselja Knez Ivo osnovni podatak u vezi sa zgradarstvom i
urbanizmom je povrina grijanog prostora i vrsta gradnje.
Postojei objekti su objekti koji su u skladu sa trenutno vaeom prostorno planskom
dokumentacijom i nee se mijenjati u periodu do 2025 godine.
Na podruju naselja ukupno je izgraeno 23.958 [m2] BGP.

OBUHVAT STUDIJE Ref. 2016

Ukupno BGP: STAMBENI POSLOVNI
Povrina m 23.958 0
Tabela 11: BGP objekata- stanje za 2016 god.

33
Trenutno je u zoni obuhvata studije potrebno zagrijavati 19.167 m 2 stambenog prostora.
Grejna zapremina stambenih objekata iznosi 49.834 m3. Poslovnih prostora trenutno nema u
obuhvatu studije.
Svi razmatrani objekti su stalnog karaktera vrste gradnje. Objekti starije gradnje su bez
zadovoljavajue termalne zatite. Dio postojeih objekata novije gradnje imaju termalnu
zatitu na zadovoljavajuem nivou.
Ukupna povrina vanjskog omotaa postojeih objekata iznosi 907.308,3 m2 od ega je
povrina fasadnih zidova 383.897,6 m2, povrina krovnih vanjskih povrina 212.596,6 m2,
povrina podnih povrina na tlu 212.596,6 m2 i povrina vanjske stolarije i bravarije 98.217,5
m2.
Na osnovu analize uzorka od 8 postojei objekat starije gradnje odreene su vrijednosti
postojeeg koeficijenta provodljivosti toplote U (W/m2K):

PO1 Pod na tlu 0,43 0,643

WE1 Spoljni zid 0,42 1,200
WF1 Krov 0,33 1,100
STB1 Vanjska stolarija i bravarija - 2,20
Tabela 12: Koeficijent provodljivosti toplote U (W/m2K) za postojee objekte

Novo planirani objekti su objekti koji su planirani za izgradnju u narednom periodu i postojei
objekti kod kojih je predviena izmjena u skladu sa vaeom prostorno planskom
dokumentacijom.
Analizom postojee prostorno planske dokumentacije, predvienog porasta broja stanovnika
i poveanja potreba za stambenim prostorom izvrena je analiza daljeg toka izgradnje u zoni
obuhvata studije. Prema prostorno-planskoj dokumentaciji predviena je izgradnje objekata u
ukupnoj BGP 143.089,5 [m2] stambenog i 80.536,3 [m2] poslovnog prostora.

OBUHVAT STUDIJE Ref. 2025

Ukupno BGP: STAMBENI POSLOVNI
Povrina m 143.089 80.536
Tabela 13: BGP objekata- izgradnja do 2025 god.
Planirani objektu su savremene konstrukcije koji bi trebali da zadovolje vaee propise u
pogledu termalne zatite odnosno vrijednosti koeficijenta provodljivosti toplote U (W/m2K).

PO1N Pod na tlu 0,400

WE1N Spoljni zid 0,400
WF1N Krov 0,200
STB1N Vanjska stolarija i bravarija 1,30
Tabela 14: Koeficijent provodljivosti toplote U (W/m2K) za planirane objekte
Bilans grijanih povrina za trenutno i planirano stanje je dat u narednoj tabeli:

OBUHVAT STUDIJE PLAN 2025 POSTOJEE 2016

Ukupno: STAMBENI POSLOVNI STAMBENI POSLOVNI
Grejna povrina m 95304,6 64429,0 19167,0 0,0
Grejna zapremina m 247791,9 180401,3 49834,1 0,0
Tabela 15: Bilans grijanih povrina

34
4.7. KARAKTERISTIKE POSTOJEIH SISTEMA ZA ZAGRIJAVANJE

Zagrijavanje poslovnih i stambenih prostorija u zoni obuhvata studije toplifikacije grada

Bijeljine je neorganizovano, sa mnotvom razliitih izvora energije, razliitim vrstama
energenata i niskim stepenom efikasnosti.

Sama injenica da je sistem zagrijavanja prostorija snabdijevan energijom iz niza

pojedinanih izvora doprinosi tvrdnji u vezi sa neefikasnou sistema.

Direktna posljedica ovako neorganizovanog i neefikasnog sistema je ekstremna zagaenost

atmosfere u periodu grijanja, poveana potronja energenta, visoki trokovi odravanja,
povean negativan uticaj na ivotnu sredinu itd...

Posebno se istie znatno vea potronja neobnovljivih energenata (ugalj, lo ulje, el.
energija) u odnosu na obnovljive (biomasa, geotermalna energija, solarna energija)..

Nije predvieno da se naselje Knez Ivo snabdijeva toplotnom energijom iz sistema daljinskog
grijanja Grada Bijeljine.
Objekti u ovom naselju su uglavnom zagrijavani putem individualnih loita i u manjem
obimu putem kotlovnica za sisteme centralnog grijanja.

Individualna loita

Vidljivo je da se u veem dijelu povrine obuhvata studije zagrijavanje objekata vri pomou
individualnih loita. Zagrijavanje u individualnim loitima podrazumjeva loenje komadnog
drveta ili ugljena u loita kuhinjskih poreta ili kotlova manje snage koji direktno zagrijavaju
prostor bez upotrebe centralnog radijatorskog sistema.

Ovakav vid zagrijavanja objekata za posljedicu ima obimnu zagaenost vazduha i poveanu
potronju energenta (komadno drvo) zbog niske energetske efikasnosti ovog izvora toplote.

Individualne kotlovnice

Detaljni podaci u vezi sa ovim kotlovnicama ne postoje. Individualne kotlovnice kao energent
koriste ugalj, lako i teko loivo ulje i drveni pelet.

Manji dio individualnih kotlovnica koristi teni naftni gas.

Zastarjelost kotlovnica, nestruno odravanje, nedostatak finansijskih sredstava za

modernizacijom, lo kvalitet energenta koritenog u individualnim kotlovnicama uzrokuju
neefikasan rad ovih postrojenja praen poveanom potronjom energenta i intenzivnom
emisijom tetnih gasova u okolinu to pojaava lokalno nivo zagaenosti vazduha.

35
5. POTREBNA TOPLOTNA ENERGIJA

5.1. OBRAZLOENJE I PRETPOSTAVKE PRORAUNA POTREBNE

TOPLOTNE ENERGIJE

Toplotna energija u urbanim sredinama se koristi za zagrijavanje stambenih, javnih i

poslovnih prostorija, pripremu potrone tople vode, industrijske i proizvodne procese itd.
Toplotnu energiju je mogue obezbijediti iz kotlovnica koje proizvode toplotu sagorijevanjem
energenta (ugalj, zemni gas, teni naftni gas, mazut, lako loivo ulje, drvo i drveni otpad,
neopasni komunalni otpad itd...), geotermalnih buotina, geotermalnih toplotnih pumpi,
kogeneracijskih toplana koje koriste otpadnu toplotnu energiju iz termo i nuklearnih elektrana
i solarnih polja koja koriste sunevu energiju za zagrijavanje vode.
Dostupnost pojedinih izvora energije i njihov uticaj na okolinu bitno utie na izbor naina
proizvodnje toplotne energije.

Toplotnu energiju u zoni obuhvata studije sainjavaju:

Toplotna energija za zagrijavanje stambenih, javnih i poslovnih prostora u toku grejne
sezone
Toplotna energija potrebna za zagrijavanje potrone tople vode (PTV).

Za odreivanje potrebne koliine toplotne energije potrebno je odrediti toplotne gubitke

objekata u sezoni zagrijavanja i potrebnu koliinu toplote za zagrijavanje potrone tople
vode.
Toplotni gubici objekata su odreeni za svaki objekat posebno. Posebno su odreeni gubici
za stambene a posebno za javne i poslovne objekte.

Ukupni toplotni gubici za obuhvat studije su izraunati za sledee sluajeve:

Postojee stanje grejanih povrina
Planirano stanje grejanih povrina zakljuno sa 2025 godinom.

Na osnovu proraunatih toplotnih gubitaka izvren je proraun potrebne koliine toplotne

energije za 2016 i 2025 godinu.
Proraunata koliina toplotne energije predstavlja maksimalno potrebnu toplotnu energiju
posmatranog sistema.

Proraunatom toplotnom energijom treba da se zadovolje potrebe zagrijavanja objekata,

gubici generatora toplote i gubici distributivnog sistema.
U obzir su uzeti i uticajni faktori pozicije objekata, prekida u grijanju tokom dana,
temperaturna i eksploataciona ogranienja i uticaj vjetra.

Toplotna energija potrebna za proizvodnju potrone tople vode je raunata na osnovu

propisane koliine po jednom stanovniku i dinamike potronje u toku dana.

Toplotna energija potrebna za industrijske i tehnoloke procese nije raunata budui da ne

postoje podaci u vezi sa razvojem industrije u zoni obuhvata studije niti postoje podaci o
potrebama postojeih industrijskih postrojenje za toplotnom energijom. U obzir je uzeta
potrebna toplotna energija za zagrijavanje poslovnih objekata i kancelarijskih prostorija u
industrijskim objektima.

36
5.2. POTREBNA TOPLOTNA ENERGIJA ZA ZAGRIJAVANJE OBJEKATA

Proraun potrebne toplone energije je izvren za trenutno stanje 2015/2016 grejnu sezonu i
za planirano stanje 2024/2025 grejnu sezonu.

Potrebna koliina toplotne energije za zagrijavanje objekata je izraunata za svaki objekat

posebno prema sledeem obrascu:

24 e t e b y SD
Qg = (MWh/ god .)
(t u t s) sistema 10
6

e=e t eb ( koeficijent ogranienja )

e t (koeficijent temperaturnog ogranienja)
Vrsta zgrade et
Bolnica i zgrade sline namjene 1,00
Stambene zgrade sa grijanjem svih prostorija 0,95
Stambena zgrada sa izrazitim nonim ogranienjem u grijanju: administrativne zgrade,
robne kue i drugi slini objekti velikih akumulacionih sposobnosti u podrujima umjerene 0,90
klime, kole sa veernjim kursevima
Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj sposobnosti i u podruju otre
0,85
klime, kole sa dvije smjene
kole sa jednom smjenom nastave i akumulacionom sposobnou 0,80
kole sa jednom smjenom nastave i malom akumulacionom sposobnou 0,75
Tabela 16: Koeficijent temperaturnog ogranienja
e b (koeficijent eksploatacionog ogranienja)

Vrsta zgrade eb
Stalno grijani objekti (stambene zgrade, bolnice itd...) 1,00
Zgrade sa ogranienim grijanjem subotom, nedjeljom i o praznicima (Kancelarije i
0,90
administrativne zgrade, banke, robne kue i sl.)
kole 0,75
Tabela 17: Koeficijent eksploatacionog ogranienja
y ( korekturni koeficijent)

Lokacija y
Za normalno vjetrovite predjele i zaklonjen poloaj 0,63
Za normalno vjetrovite predjele i otvoren poloaj 0,60
Vjetroviti predjeli i zaklonjen poloaj 0,58
Vjetroviti predjeli i otvoren poloaj 0,55
Tabela 18: Korekturni faktor lokacijskih uslova

SD- Broj stepen dana grijanja

Vrijednost stepen dana je izraunata na mjesenom nivou za uzastopne dvije sezone. Kao
podloga za izraunavanje vrijednosti stepen dana su posluili klimatoloki uslovi sa
povratnim periodom od 10 godina.
Za referentni period su uzete dvije uzastopne grejne sezone 2012/2013 i 2013/2014 godinu.

37
 Temperatura 0C
Datum 17 17,5 18 18,5 19 19,5 20 20,5 21 21,5 22 22,5 23
2012-09-01 26 31 35 40 46 51 57 64 71 78 87 95 103
2012-10-01 120 131 142 154 166 179 191 204 217 228 242 256 270
2012-11-01 210 223 238 253 267 281 297 311 326 340 354 369 384
2012-12-01 488 504 519 535 550 566 581 597 612 628 643 659 674
2013-01-01 424 440 455 471 486 502 517 533 548 564 579 595 610
2013-02-01 364 378 392 406 420 434 448 462 476 490 504 518 532
2013-03-01 314 329 344 359 374 390 405 420 436 452 467 483 498
2013-04-01 135 144 156 167 177 188 200 211 222 234 246 258 271
2013-05-01 48 54 62 71 80 90 100 112 124 137 150 162 176
2013-06-01 18 22 27 32 38 45 52 59 66 74 84 92 102
2013-07-01 6 8 10 12 14 17 20 23 27 31 36 41 46
2013-08-01 2 3 4 6 7 10 12 16 20 26 32 38 44
2013-09-01 47 54 61 70 78 87 95 105 116 129 141 154 168
2013-10-01 103 112 123 134 148 161 174 188 201 215 230 244 257
2013-11-01 254 268 282 296 310 324 339 353 368 382 397 412 426
2013-12-01 462 478 493 509 524 540 555 571 586 602 617 633 648
2014-01-01 374 389 405 420 436 451 467 482 498 513 529 544 560
2014-02-01 286 300 314 327 341 355 368 382 397 411 425 439 453
2014-03-01 208 222 236 250 264 279 293 308 322 336 351 365 380
2014-04-01 112 124 135 148 161 174 186 199 212 226 241 256 271
2014-05-01 68 76 85 94 103 113 122 133 143 154 166 179 192
2014-06-01 17 21 25 30 34 40 46 53 60 69 77 87 96
2014-07-01 3 4 6 8 10 14 17 20 24 30 36 42 49
2014-08-01 7 8 10 12 15 19 22 27 33 40 49 58 68
Tabela 19: Broj stepen dana (SD)
Broj stepen dana (SD) je preraunat za registrovane meteoroloke parametre za period
2003-2013 godine i njegova usvojena vrijednost je 2782.

Za baznu temperaturu grijanog prostora (tu) za koju je raunat broj stepen dana je uzeta
prosjena temperatura za objekte od 20 0C.

Prosjena najnia vanjska temperatura za period trajanja grejne sezone iznosi -16,5 0C a
usvojena proraunska vanjska temperatura (ts) iznosi -18 0C.

Najhladniji mjesec je januar.

Broj dana kada je potrebno zagrijavati poslovne i stambene objekte za Ts<15 0C iznosi 206 a
za Ts< 12 0C iznosi 180.

sistema Stepen korisnosti sistema

Za korektno odreivanje stepena korisnosti sistema potrebno je izvriti detaljnu analizu svih
podsistema.

Budui da podaci u vezi sa svim podsistemima zagrijavanja objekata u obuhvatu studije nisu
dostupni izvrena je procjena prosjenog stepena korisnosti na osnovu analize 3 (tri)
individualne kotlovnicei 10 individualnih loita.

38
Posebno je vrena analiza kotlova, cijevne mree i sistema regulacije.

POSTOJEI SISTEM:
Stepen efikasnosti kotla kp = 0,60
Stepen efikasnosti cijevne mree mp = 0,95
Stepen efikasnosti regulacije rp = 0,90
sisp = 0,51
Tabela 20: Stepen korisnosti postojeeg sistema
Postojei podsistemi su sainjeni uglavnom od kotlova niskog stepena korisnosti, regulacija
podsistema je na jako niskom nivou ili je uopte nema.
Stepen korisnosti postojeih sistema je 0,51.

Ciljni stepen korisnosti sistema je odreen na osnovu analize slinih postrojenja u

razvijenijim zemljama. Pregled strukture ciljnog stepena korisnosti je dat u narednoj tabeli.

NOVI SISTEM:
Stepen efikasnosti kotla kn = 0,92
Stepen efikasnosti cijevne mree mn= 0,95
Stepen efikasnosti regulacije rn = 0,95
sisn = 0,83
Tabela 21: Ciljni stepen korisnosti
Ciljna vrijednost stepena korisnosti planiranog sistema je 0,83.

5.2.1 TOPLOTNI GUBICI

Proraun gubitaka toplote [W ]

Proraun gubitaka toplote je uraen zasvaki objekat u obuhvatu studije posebno.

ZAHTIJEVANI AMBIJENTALNI USLOVI U SKLADU SA VAEIM PROPISIMA:

Za odreivanje ambijentalnih uslova u grijanim prostorijama primjenjivana je evropska norma
EN 15251.
Preporuene temperatura 0C prema EN 15251 (ANEX A)
Preporuene vrijednosti ventilacije zgrada i prostorija prema EN 15251 (ANEX B)

OBJEKTI Povrina Temperatura Vlanost VENTILACIJA

POSTOJEI m2 LJ 0C Z 0C % n h-1 m3/h os.
POSLOVNI 0,0 N/A 20,0 70,0 0,5 25,0
STAMBENI 19.167,0 N/A 20,0 70,0 0,5 18,0
Tabela 22: Ambijentalni uslovi za postojee objekte*

OBJEKTI Povrina Temperatura Vlanos VENTILACIJA

PLANIRANI m2 LJ 0C Z 0C % n h-1 m3/h os.
POSLOVNI 64.429,0 N/A 20,0 70,0 0,5 25,0
STAMBENI 95.304,6 N/A 20,0 70,0 0,5 18,0
Tabela 23: Ambijentalni uslovi za planirane objekte*
*BAS EN 15251 Ulazni parametri za dizajniranje i ocjenu unutranjih toplotnih karakteristika
graevina koji se odnosi na kvalitet vazduha prostora, temperature prostora, svjetlosti i
akustike.

39
U sledeoj tabeli su prikazani gubici toplote u postojeim objektima u obuhvatu studije koji se
zagrijavaju u toku grejne sezone. U obzir su uzeti objekti u postojeem stanju, bez poduzetih
mjera poveanja energetske efikasnosti.

NAZIV Proj. temp. POSTOJEE

- 0
C STANJE
166,7 W/m2
Spec. gubici
STAMBENI 20 64,1 W/m3
UKUPNO 3.194,5 kW
Tabela 24: Toplotni gubici postojeih objekata
Specifini toplotni gubici postojeih objekata iznose 166,7 [W/m 2]. Potrebna toplotna
snaga za zagrijavanje postojeih objekata iznosi 3.194,5 [kW].

Toplotni gubici u objektima koji su planirani do 2025 godine su izraunati pod pretpostavkom
da je termika zatita objekata u skladu sa vaeim propisima.

NAZIV Proj. temp. PLANIRANO

- 0
C STANJE
39,4 W/m2
Spec. gubici
POSLOVNI 20 14,1 W/m3
UKUPNO 2.539,5 kW
70,2 W/m2
Spec. gubici
STAMBENI 20 27,0 W/m3
UKUPNO 6.689,5 kW
Tabela 25: Toplotni gubici planiranih objekata
Specifini toplotni gubici planiranih objekata iznose 39,4 [W/m 2] za poslovne i 70,2
[W/m2] za stambene. Potrebna toplotna snaga za zagrijavanje planiranih objekata
iznosi 9.229,0 [kW] od ega je za poslovne objekte potrebno 2.539.5 [kW] a za
stambene 6.689,5 [kW].

5.3. POTREBNA TOPLOTNA ENERGIJA ZA ZAGRIJAVANJE OBJEKATA

Potronja toplotne energije je izraunata na osnovu protokola navedenog pod 5.2. Toplotna
energija za zagrijavanje prostora u toku grejne sezone i na osnovu prethodno odreenih
toplotnih gubitaka.

Postojei objekti

Ventilacioni
Dodatak na
Transmisioni toplotni gubici (MWh/god.) toplotni gubici
ponovno
(MWh/god.) UKUPNO
OBJEKTI zagrijavanje
Otvori (MWh/god.)
Opta objekta
Zidovi (bravarija i Pod Krov Infiltr.
ventil. (MWh/god.)
stolarija)
Poslovni 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
Stambeni 2.202,8 1.134,6 576,5 1.585,3 682,4 545,9 165,4 6.893,0
UKUPNO
2.202,8 1.134,6 576,5 1.585,3 682,4 545,9 165,4 6.893,0
(MWh/god.)
Tabela 26: Potronja toplotne energije za zagrijavanje postojeih objekata

40
Za zagrijavanje postojeih objekata na godinjem nivou je potrebna produkcija od 6.893
MWh.

Prosjena potronja toplotne energije po jedinici povrine grijanog prostora iznosi

359,8 kWh/m2god. to posmatrane objekte svrstava u izrazito energetski neefikasne
objekte.

Prosjena energetska klasa postojeih objekata je G sa godinjom potronjom

toplotne energije veom od 250 kWh/m2god.

Potronja toplotne energije- postojee stanje

Zidovi 8,1%
10,1%
Otvori (bravarija i
32,7%
stolarija)
Pod
Krov
Opta ventilacija 23,6%
Infiltracija
16,9%
8,6%

Dijagram 3: Potronja toplotne energije- postojee stanje

Najvei procenat toplotne energije se troi na toplotne transmisione gubitke kroz vanjski
omota (fasadne zidove) 32,7%.

Na ostale toplotne gubitke kroz elemente vanjskog omotaa se troi toplotna energija u
procentu od 16,9% na transmisione gubitke kroz vanjsku stolariju i bravariju, 23,6% na
transmisione gubitke kroz krovnu konstrukciju, 8,1% na gubitke izazvane nekontrolisanom
infiltracijom spoljnjeg vazduha kroz procjepe i zazore u pozicijama vanjskog omotaa objekta
i 8,6% kroz podne .
Toplotna energija se jo troi na zagrijavanje svjeeg vazduha u procesu opte ventilacije
objekata u iznosu od 10,1%.

Znaajan uticaj na smanjenje potronje toplotne energije se moe ostvariti sprovoenjem

mjera energetske efikasnosti.
Sprovoenjem mjera energetske efikasnosti bi se umanjila potronja toplotne energije
potrebne za toplotne transmisione gubitke kroz fasadne zidove, transmisione gubitke kroz
vanjsku stolariju i bravariju, toplotne transmisone gubitke kroz pozicije krova i na toplotne
gubitke uzrokovane nekonstrolisanom infiltracijom kroz procjepe i zazore u pozicijama
vanjskog omotaa objekta.
Pored navedenih mjera sprovoenja energetske efikasnosti bitno smanjenje potronje
toplotne energije u postojeim objektima se moe ostvariti postavljanjem termoregulacionih
ventila na grejna tijela.

Postavljanjem termoregulacionih ventila na grejna tijela se umanjuje mogunost

pregrijavanja odnosno pothlaivanja grijanih prostorija. Ovom mjerom se postie kvalitetnija
distribucija toplotne energije unutar objekata a time se poveava stepen efikasnosti sistema
odnosno smanjuje potronje toplotne energije.

41
Planirani objekti

Ventilacioni
Dodatak na
Transmisioni toplotni gubici (MWh/god.) toplotni gubici
ponovno
(MWh/god.) UKUPNO
OBJEKTI zagrijavanje
Otvori (MWh/god.)
Opta objekta
Zidovi (bravarija i Pod Krov Infiltr.
ventil. (MWh/god.)
stolarija)
Poslovni 496,7 469,6 482,6 67,5 1525,7 0,0 343,6 3385,6
Stambeni 2896,2 2291,8 566,8 558,8 2096,4 0,0 508,2 8918,3
UKUPNO
3392,9 2761,4 1049,4 626,3 3622,1 0,0 851,8 12.303,9
(MWh/god.)
Tabela 27: Potronja toplotne energije za zagrijavanje planiranih objekata
Za zagrijavanje postojeih objekata na godinjem nivou je potrebna produkcija od 12.303,9
MWh.

Prosjena potronja toplotne energije po jedinici povrine grijanog prostora iznosi

77,0 kWh/m2god. to posmatrane objekte svrstava u energetski efikasne objekte.

Prosjena energetska klasa planiranih objekata je C sa godinjom potronjom

toplotne energije veom od 50 a manjom od 100 kWh/m2god.

Potronja toplotne energije- planirani objekti

Zidovi
29,6% 31,6%
Otvori (bravarija i
stolarija)
Pod
Krov
Opta ventilacija
5,5%
24,1% 9,2%

Dijagram 4: Potronja toplotne energije u planiranim objektima

Prosjena potronja toplotne energije za zagrijavanje objekata u sluaju planiranih objekata

je u granicama predvienim za objekte vrste gradnje sa solidnom toplotnom zatitom koja
odgovara najnovijim svjetskim zahtjevima.

Najvei dio toplotne energije u iznosu od 31,6% se troi na topone gubitke uzrokovane
optom ventilacijom, zatim 29,6% se troi na transmisione gubitke kroz fasadne zidove,
24,1% na transmisione gubitke kroz vanjsku stolariju i bravariju, 9,2% na transmisione
gubitke kroz pozicije poda i 5,5% na transmisione gubitke kroz pozicije krova.

42
5.4. POTREBNA TOPLOTNA ENERGIJA ZA PRIPREMU POTRONE
TOPLE VODE (PTV)

Potrona topla voda se u obuhvatu studije koristi u stambenim , poslovnim i ugostiteljskim

objektima.

Budui da se preko 85% PTV troi u stambenim objektima usvojena je srednja temperatura
PTV TSV= 60,0 0C a u svrhu pojednostavljenja prorauna.
Ovim pojednostavljenjem maksimalna greka koja se moe pojaviti u proraunu ukupne
potrebne koliine toplotne energije iznosi 0,67%.

god. 2016 2025

Specifina potronja vode stanovnitva stan. J.mj. 1089 10165
l/st/dan 200,00 200,00
Prosjene potrebe za vodom stanovnitva l/s 2,52 23,53
Prosjene potrebe za vodom male privrede, 20% od
l/s 0,50 4,71
potronje stanovnitva
Pretpostavljeni procenat gubitka vode u sistemu % 20,00 20,00
Gubici vode u sistemu (curenja + neracionalna
l/s 0,61 5,65
potronja)
Prosjene dnevne potrebe za vodom l/s 3,63 33,88
Qdn,max(st+mp)+Qg m3/h 13,07 121,98
Koef. dnevne neravn. potronje stanovnitva - 1,35 1,35
Maksimalne dnevne potrebe stanovnitva l/s 3,40 31,77
Koef. dnevne neravn. potronje male privrede - 1,25 1,25
Maksimalne dnevne potrebe male privrede l/s 0,63 5,88
Maksimalne dnevne potrebe za vodom
l/s 4,64 43,29
Qdn,max(st+mp)+Qg
Koeficijent asovne neravnomjernosti - 1,80 1,80
Maksimalne asovne potrebe za vodom l/s 8,35 77,93
Qh,max(st+mp)+Qg m3/h 30,06 280,55
Tabela 28: Procjena specifine potronje vode za podruje naselja Knez Ivo
Iz prethodno procijenjene potronje vode dio se zagrijava u svrhu proizvodnje PTV.

Proraun potrebne koliine PTV je raen na osnovu broja stanovnika u obuhvatu studije,
dnevne istovremenosti potronje i potrebne koliine PTV po stanovniku na nivou dana.
Za potrebnu koliinu PTV po stanovniku na nivou dana usvojena je vrijednost 20,0 l/dan,
stanovnik na osnovu tabele br.29 Temperatura i koliina tople potrone vode /preporuka/.
Potrebna koliina PTV za ugostiteljske, javne, poslovne i druge nestambene objekte je
raunata sa potrebnim dnevnim koliinama navedenim u tabeli br.29 Temperatura i koliina
tople potrone vode /preporuka/.

Za ulaznu temperaturu vode u procesu proizvodnje PTV usvojena je minimalna izmjerena

temparatura pitke vode TUV= 10,0 0C.
Za temperaturu tople potrone vode u obuhvatu studije usvajam:
T sv =60( 0C ) Temperatura tople potrone vode
0
T uv =10 ( C ) Temperatura ulazne vode

43
 Preporuka temperatura tople potrone vode
Vrsta objekta Specifina potronja T
Stambeni objekti 15.....25 l/dan , stanovniku 600C
Bolnice 100 300 l/dan, krevet 600C
Kasarne 30 50 l/dan, osoba 450C
Ustanove 10 40 l/dan, osoba 450C
Medicinske kupke 200 400 l/dan, pacijenata 450C
Robne kue 10 40 l/dan, osoba 450C
kole (za 250 dana/g) 5 15 l/dan, uenika 450C
bez tueva 30 50 l/dan, uenika 450C
sa tuevima 50 70 l/dan, sportska 450C
Sportski tereni sa tuevima 105 150 l/dan, radnika 450C
Pekare 10 15 l/dan za ienje 450C
za proizvodnju 40 50 l/100 kg brana 700C
Frizeri (uklj. muerije) 150 200 l/dan, osoba 450C
Pivovare (uklj. proizvodnju) 250 300 l/100 l piva 600C
Praonice 250 300 l/100 kg rublja 750C
1 1,5 l/l mlijeka
Mljekare 750C
Ili 4000 5000 l/dan
Mesnice- bez proizvodnje 150 200 l/dan, osoba
450C
- sa proizvodnjom 400 500 l/dan
Tabela 29: Temperatura i koliina tople potrone vode /preporuka/
Snagu postrojenja za zagrijavanje tople potrone vode raunamo prema sledeem obrascu:
Qsv =c msv (T sv T uv )/3,6[ kW ] Toplotna snaga sistema za zagrijavanje sanitarne vode
T= 60 [0C]
c=4,2(kJ /kgK ) Specifina toplota vode
msv (kg /h) Maksimalna satna potronja tople potrone vode
Potrebnu dnevnu koliinu toplote za zagrijavanje PTV izraunavamo prema sledeem
obrascu:
Qsvd =24 Qsv [kWh ]
Potrebnu godinju koliinu toplote za zagrijavanje PTV izraunavamo prema sledeem
obrascu:
Qsvg=365 Qsvd /1000 [MWh/ god .]

Period 2016 2025

Ukupna godinja potronja tople potrone vode (m 3/god.) 7.154,9 74.203,1
Godinja potrebna koliina toplote za zagrijavanje tople
417,4 4.328,5
potrone vode (MWh/god.)
Potrebna snaga postrojenja (kW) 127,1 1.482,4
Tabela 30: Potronja toplotne energije u pripremi PTV

44
6. ENERGETSKI BILANS NA GODINJEM NIVOU

Energetski bilans predstavlja detaljnu analizu potronje toplotne energije, elektrine energije i
pojedinih vrsta energenta u toku godine. Na osnovu energetskog bilansa se dalje odreuje
koncept sistema daljinskog grijanja, dimenzioniu pojedine komponente sistema i definie
dinamika izgradnje sistema.

Osnovni ulazni parametri su dinamika potronje toplotne energije u procesu zagrijavanja

objekata i pripreme PTV i referentni klimatski uslovi.

Dinamika potronje toplotne energije za period 2015-2025 godina predstavlja profil stvarnih
potreba za toplotnom energijom neophodnom za zagrijavanje objekata i pripremu PTV.

U proraunu potrebne koliine toplotne energije se uzimaju u obzir i svi gubici koji nastanu u
procesu proizvodnje i potronje toplotne energije (gubici u postrojenju za proizvodnju
toplotne energije, distributivnom cjevovodu daljinskog grijanja, otpadna neiskoritena toplota
itd.).

Za referentne klimatske uslove uzet je period od dvije grejne sezone koji je odreen na
osnovu klimatskih podataka za povratni period od 10 (deset) godina.

U referentnom periodu od dvije grejne sezone naznaeni su osnovni parametri potrebni za

odreivanje potrebne koliine toplotne energije odnosno broj stepen dana grijanja (SD).

Broj stepen dana je preraunat za unutranju temperaturu zagrijavanja objekata T U= 20 0C a

na osnovu profila spoljanje temperature odreene za referentni period.

Na osnovu dobijene koliine potrebne toplotne energije za vezane dvije grejne sezone
odreena je potronja pojedinih vrsta energenata i potronja elektrine energije.

Za referentne vrste energenta uzeti su u obzir toplotna energija geotermalnih izvora.

- GEOTERMALNA ENERGIJA

Iako nije dovoljno istraen geotermalni potencijal regiona Bijeljine geotermalna energija je
uzeta u obzir zbog realne pretpostavke da je taj potencijal znatan budui da se u blizini
koristi geotermalna energija iz srednje dubokih (Bogati R. Srbiji) i dubokih (u Slobomiru)
buotina i da je u prolosti tokom istraivanja naftnih izvorita u vie navrata dolo do
izdanog samoizljeva geotermalne vode temperature vee od 80 0C.

Za referentne karakteristike geotermalnih buotina uzeta je duboka buotina dubine 1500

metara sa pretpostavljenom temperaturom izvorine vode od 80,0 0C.

- ELEKTRINA ENERGIJA

Elektrina energija se u sistemu daljinskog grijanja troi za pogon pumpi i kotlovske opreme,
sistema za pripremu energenta itd.

45
6.1. ENERGETSKI BILANS ZA PERIOD 2014/2016

Raunska Raunska Ukupna

POTRONJA
potronja potronja raunska Potronja vode
ELEKTRINE
ENERGETSKI toplotne toplotne potronja iz geotermalnog
ENERGIJE U
BILANS energije za energije za toplotne izvora
SISTEMU
zagrijavanje pripremu PTV energije
Qg Qtv Qgtv V Qel
Ref. datum /Mwh/ /Mwh/ /Mwh/ m3 /MWh/
sep 26,8 0,0 26,8 1.150,0 3,7
okt 359,7 0,0 359,7 15.414,1 49,7
nov 699,1 0,0 699,1 29.960,7 96,6
dec 1.367,6 0,0 1.367,6 58.610,0 188,9
jan 1.216,9 0,0 1.216,9 52.153,8 168,1
feb 1.054,5 0,0 1.054,5 45.193,3 145,7
mar 953,3 0,0 953,3 40.855,5 131,7
apr 282,5 0,0 282,5 12.105,3 39,0
maj 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
jun 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
jul 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
avg 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
sep 44,7 0,0 44,7 1.916,7 6,2
okt 327,7 0,0 327,7 14.042,2 45,3
nov 797,9 0,0 797,9 34.197,6 110,2
dec 1.306,4 0,0 1.306,4 55.987,2 180,5
jan 1.099,2 0,0 1.099,2 47.110,0 151,9
feb 866,2 0,0 866,2 37.123,0 119,7
mar 689,7 0,0 689,7 29.557,2 95,3
apr 262,7 0,0 262,7 11.258,0 36,3
maj 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
jun 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
jul 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
avg 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

UKUPNO ZA
2014/2015 5.960,3 0,0 5.960,3 255.442,9 823,4
2015/2016 5.394,5 0,0 5.394,5 231.191,9 745,2

GODINJI
5.677,4 0,0 5.677,4 243.317,4 784,3
PROSJEK:
Tabela 31: Energetski bilans za period 2014/2016
Za posmatrani period od dvije grejne sezone referentna potronja toplotne energije za
zagrijavanje objekata iznosi 5.677,4 [MWh/god.]. Za produkciju toplotne energije potrebno je
izvriti eksploataciju 243.317,4 [m3] geotermalne vode. Potronja elektrine energije
potrebne za proizvodnju i isporuku toplotne energije na godinjem nivou iznosi 784,3 [MWh].

U prethodnoj analizi je uzeta pretpostavka da nema centralizovane proizvodnje PTV.

46
 Potronja toplotne energije za period 2014/2016
1.600,0

1.400,0

Ukupna raunska
1.200,0
potronja toplotne
energije Qgtv /Mw h/
1.000,0

800,0

600,0

400,0

200,0

0,0

Dijagram 5: Potronja toplotne energije za period 2014/2016

Potronja elektrine energije za period 2014-2016

200,0

180,0

160,0 POTRONJA ELEKTRINE

ENERGIJE U SISTEMU
140,0 /MWh/
120,0

100,0

80,0

60,0

40,0

20,0

0,0

Dijagram 6: Potronja elektrine energije za period 2014-2016

Za proizvodnju prethodno navedene koliine toplotne energije potrebno je utroiti 607.570,1

[Nm3] zemnog gasa ili 1.600,9 [tona] ugljena.

47
6.2. ENERGETSKI BILANS ZA PERIOD 2024/2026

Raunska Raunska Ukupna

POTRONJA
potronja potronja raunska Potronja vode
ELEKTRINE
ENERGETSKI toplotne toplotne potronja iz geotermalnog
ENERGIJE U
BILANS energije za energije za toplotne izvora
SISTEMU
zagrijavanje pripremu PTV energije
Qg Qtv Qgtv V Qel
Ref. datum /Mwh/ /Mwh/ /Mwh/ m3 /MWh/
sep 64,5 355,8 420,2 18.010,5 58,1
okt 864,2 367,6 1.231,8 52.793,2 170,2
nov 1.679,8 355,8 2.035,6 87.238,2 281,2
dec 3.286,1 367,6 3.653,7 156.586,2 504,8
jan 2.924,1 367,6 3.291,7 141.073,0 454,7
feb 2.533,8 343,9 2.877,7 123.331,4 397,6
mar 2.290,6 367,6 2.658,2 113.924,9 367,2
apr 678,7 355,8 1.034,5 44.334,5 142,9
maj 0,0 367,6 367,6 15.755,5 50,8
jun 0,0 355,8 355,8 15.247,2 49,1
jul 0,0 367,6 367,6 15.755,5 50,8
avg 0,0 355,8 355,8 15.247,2 49,1
sep 107,5 355,8 463,2 19.852,7 64,0
okt 787,3 367,6 1.154,9 49.496,7 159,6
nov 1.917,3 355,8 2.273,1 97.418,7 314,0
dec 3.139,0 367,6 3.506,6 150.284,0 484,4
jan 2.641,3 367,6 3.008,9 128.953,3 415,7
feb 2.081,4 343,9 2.425,3 103.939,9 335,0
mar 1.657,2 367,6 2.024,8 86.776,8 279,7
apr 631,2 355,8 987,0 42.298,4 136,3
maj 0,0 367,6 367,6 15.755,5 50,8
jun 0,0 355,8 355,8 15.247,2 49,1
jul 0,0 367,6 367,6 15.755,5 50,8
avg 0,0 355,8 355,8 15.247,2 49,1

UKUPNO ZA
2024/2025 14.321,8 4.328,5 18.650,3 799.297,2 2.576,5
2025/2026 12.962,1 4.328,5 17.290,6 741.025,8 2.388,7

GODINJI
13.641,9 4.328,5 17.970,4 770.161,5 2.482,6
PROSJEK:
Tabela 32: Energetski bilans za period 2024/2026
U posmatranom periodu je uzeta u obzir potronja PTV odnosno centralna priprema toplotne
energije za proizvodnju PTV. Za posmatrani period od dvije grejne sezone referentna
potronja toplotne energije za zagrijavanje objekata iznosi 13.641,9 [MWh/god.] a za
pripremu PTV 4.328,5 [MWh/god.]. Za produkciju toplotne energije potrebno je izvriti
eksploataciju 770.161,5 [m3] geotermalne vode. Potronja elektrine energije potrebne za
proizvodnju i isporuku toplotne energije na godinjem nivou iznosi 2.482,6 [MWh].

48
 Potronja toplotne energije za period 2024/2026
4.000,0
Raunska potronja
3.500,0 toplotne energije za
pripremu PTV
3.000,0 Qtv /Mw h/

2.500,0 Raunska potronja

toplotne energije za
zagrijavanje Qg /Mw h/
2.000,0
Ukupna raunska
1.500,0 potronja toplotne
energije Qgtv /Mw h/
1.000,0

500,0

0,0

Dijagram 7: Potronja toplotne energije za period 2024/2026

Potronja elektrine energije za period 2024-2026

600,0

POTRONJA ELEKTRINE
500,0
ENERGIJE U SISTEMU
/MWh/
400,0

300,0

200,0

100,0

0,0

Dijagram 8: Potronja elektrine energije za period 2024-2026

Za proizvodnju prethodno navedene koliine toplotne energije potrebno je utroiti

1.923.114,3 [Nm3] zemnog gasa ili 5.067,2 [tona] ugljena.

49
7. ENERGETSKI POTENCIJAL OPTINE BIJELJINA

Proizvodnja toplotne energije je u regionu grada Bijeljine mogua iz sledeih izvora:

Obnovljivi izvori toplotne energije:

Drvo i drvni otpad
Otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje i ostali gorivi otpad
Geotermalna energija
Solarna energija

Neobnovljivih izvora toplotne energije

Kotlovnice i kogeneracijska postrojenja na ugalj i zemni gas

7.1. DRVO I DRVNI OTPAD

Drvo i drvni otpad se koriste kao energent u proizvodnji toplotne energije procesom
spaljivanja (oksidacije) u zatvorenim i otvorenim loitima.

Proizvodnja toplote iz drveta i drvnog otpada moe biti direktna u kotlovnicama gdje se
dobijena toplota direktno koristi za zagrijavanje objekata i proizvodnju PTV i indirektno u
kogeneracijskim postrojenjima gdje se nakon iskoritenja dijela toplotne energije za
proizvodnju elektrine energije ili drugu svrhu (podravanje proizvodnog procesa,
proizvodnju pare itd...) ostali dio toplote koristi za zagrijavanje objekata i proizvodnju PTV.

Region Bijeljine spada u regione siromane umom. Trenutno se u obuhvatu studije vei dio
grijanog prostora zagrijava na drvo. Znatna koliina drvne mase se obezbjeuje iz drugih
regiona. Precizan podatak o proizvodnji i potronji drvne mase za zagrijavanje objekata ne
postoji.

Upotrebljiv dio umske mase iz prirodnih izvora je procijenjen max. 57.000 m 3/godinu. Samo
se 16% potreba za toplotnom energijom moe obezbijediti iz umskog potencijala regiona
Bijeljine.

Poveanje potencijala koritenja drveta i drvnog otpada je mogue ostvariti zasadima

brzorastueg bilja. Uzgoj brzorastuih biljaka (SRC) predstavlja praksu kultivacije
brzorastuih uma na obradivom zemljitu, sa periodima see od 3 do 5 godina. U uzgoju
brzorastueg bilja najveu zastupljenost imaju vrba i topola.

Na osnovu trenutnog stanja iz umskog resursa i uzgojem brzorastueg bilja na godinjem

se nivou moe obezbijediti 12.000- 15.000 m3 drveta i drvnog otpada za proizvodnju toplotne
energije potrebne za zagrijavanje objekata i proizvodnju PTV.

Budui da su resursi prirodnog umskog potencijala ve iskoriteni velika je vjerovatnoa da

e se potrebna drvna masa morati obezbijediti iz uzgoja brzorastueg bilja.

Vrba i topola imaju prinos 7-15 tona suhe mase po hektaru odnosno 20-35 m 3/ha. Za
kontinualno obezbjeivanje potrebne koliine drvne mase potrbno je organizovati uzgoj
brzorastueg bilja na povrini od 750 do 1000 ha.

50
Topola i vrba su brzorastue biljke koje se mogu eti 3 godine poslije saenja. injenica da
rastu u vlanom i movarnom zemljitu daje mogunost organizovanja zasad u plavnim
podrujima.

ume u Bijeljini zauzimaju povrinu od 10,708 hektara.

Godinji prirataj umske bimase je trenutno 4,8 m/ha*g. Ovo predstavlja mali prirataj, koji
rezultira godinjim prinosom od 50,000 m na posmatranoj povrini.

Ovo je istovremeno i najvea koliina drveta koja godinje moe biti posjeena, obzirom na
odrivost uma. U stvarnosti, ove vrijednosti su nie.

BIJELJINA

Liarske
ume

Mjeovite
ume

Slika 14: Potencijal umskog sektora Republike Srpske

Po podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, udio od 73% sjee u

Republici Srpskoj, se koristi kao drvo za preradu. Manji dio, od 27% se koristi u energetske
svrhe (grejanje).

Ovi podaci nisu vjerodostojni za podruje Bijeljine, zbog velikih potreba za ogrevnim
drvetom. Udio ogrevnog drveta je sveden na scenario od 67% , to znai da se najmanje
dve treine sjee koristi u svrhu proizvodnje toplotne energije.

to se distribucije tie, umski potencijal je oko 34,400 m/g. Energetska vrijednost ove
biomase je 110,000 MWh/g. ak i u sluaju scenarija od 100% upotrebe sjee za ogrev,
samo bi dio potreba bio zadovoljen. Ovaj scenario bi obezbedio 57,000 m/gsa energetskom
vrijednou od 182,600 MWh/g.

Pokrivenost ukupnih, trenutnih zahteva za energijom iz biomase, umskim potencijalima je

oko 16%.

51
Maksimalna potencijalna pokrivenost potreba za biomasom je 27%. Obzirom na velike
potrebe, zakljuak je da nema preostalih potencijala umske biomase.

Slika 15: Realna umska vegetacija na podruju optine Bijeljina

7.2. BIOMASA IZ POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

Semberija, a time i podruje Grada Bijeljina ima kontinentalnu klimu sa prilino otrim
zimama i neugodno vruim ljetima. Mrazevi poinju krajem oktobra, a prestaju najkasnije
polovinom aprila mjeseca zbog ega je ovo podruje podesno za gajenje svih poljoprivrednih
kultura, jer sjetva ranih usjeva i kretanje vegetacije poinju sredinom marta mjeseca.

Pored povoljne klime najznaajniji resurs za uspjenu poljoprivrednu proizvodnju je kvalitetno

zemljite. Pregled zemljinih povrina po kategorijama i vlasnitvu daje se u narednoj
ilustraciji i tabeli:

R.br. Kategorija zemljita Privatno Dravno Ukupno

vlasnitvo vlasnitvo
1. Oranice 46.503 3.534 50.037
2. Vonjaci 2.752 0 2.752
3. Livade 379 0 379
4. Vinogradi 6 0 6
5. Panjaci 752 0 752
6. Poljoprivredno zemljite (1+2+3+4+5) 50.392 3.534 53.926
7. ume 9.439 385 9.824
Ukupno 59.831 3.919 63.750
Tabela 33: Zemljine povrine po kategorijama i vlasnitvu u hektarima
Izvor: Odjeljenje za privredu i poljoprivredu

52
Podaci o raspoloivim povrinama nisu precizni zbog nepostojanja kvalitetne katastarske
evidencije kao i raznih transformacija koje su bile prisutne poslednjih godina, a to sve nije
propraeno u zemljinim knjigama (prelazak poljoprivrednog zemljita u graevinsko, povrat
zemljita ranijim vlasnicima po raznim osnovama itd...).

Slika 16: Upotrebna vrijednost zemljita za podruje optine Bijeljina

Proizvodnja raznovrsnih kultura odvija se na svih 50.037 ha oraninih povrina, poev od
visoko intenzivnih kultura kao to su neke vrste povra i industrijskog bilja.
Dinamiku biljne proizvodnje po vrstama i zasijanim povrinama pokazuje sledea tabela:

Usjevi 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

itarice 40.803 40.061 40.298 40.673 39.951 39.974 40.041
Industrijsko bilje 342 444 381 162 252 502 550
Povre 3.120 3.400 3.392 3.300 3.395 3.115 3.193
Krmno bilje 2.870 2.930 2.990 3.070 3.050 3.030 3.080
Ukupno 47.135 46.835 47.061 47.205 46.648 46.621 46.864
Tabela 34: Dinamika biljne proizvodnje (u ha)
Izvor: Odjeljenje za privredu i poljoprivredu
Iz prethodnih tabela i ilustracije se vidi da u okviru biljne proizvodnje itarice zauzimaju
najvee uee u sjetvenim povrinama, zatim slijedi povre, krmno bilje, i industrijsko bilje.
Otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje podrazumijeva neiskoritene ostatke biljaka
nastale u toku proizvodnje itarica,povra i voa.

Vrsta t/godinje
Penina slama 31,709
Slama jema 7,332
Slama uljane repice 1,245
Suncokret 1,082
Kukuruzovina 114,125
Ukupno 155,494
Tabela 35: Potencijal biotpada u ratarskoj proizvodnji u regionu Bijeljine

53
7.3. GEOTERMALNA ENERGIJA

Geotermalna energija je u sutini toplotna energija dobijena iz tla. Tlo se zagrijava toplotom
koja se stvara u unutranjosti zemlje geofizikim procesima i solarnom energijom.

Temperatura unutranjosti Zemlje dostie vie od 4000 0C. Prosjena temperatura Zemlje
iznosi 1000 0C a samo 1/1000 dio Zemljine mase ima temperaturu manju od 100 0C.
Toplota se iz unutranjosti Zemlje kree prema povrini. Faktor promjene temperature
zemljita u odnosu na dubinu naziva se geotermalni gradijent (mjera 0C/m).

Dijagram 9: Geotermalni gradijent podruja Bijeljine

54
Prosjean gradijent porasta temperature Zemlje za Evropu iznosi 0,03 0C/m dok je za
podruje Bijeljine gradijent porasta temperature vei od 0,05 0C/m. Anomalije u vrijednosti
geotermalnog gradijenta ne zavise od temperature povrine Zemlje ve zavisi od geoloke
grae.

Geotermalna energija je jedan od najperspektivnijih obnovljivih izvora energije u regionu.

Upotrebljivost geotermalne tople vode je u zavisnosti od izdanosti izvora i temperaturnog
nivoa geotermalnih buotina.

Prema vrsti geotermalna se leita dijele na:

Leita vrue vode

Leita suhe vodene pare se vrlo rijetko nalaze, ali se najjednostavnije i najjeftinije
koriste;
Vrue i suhe stijene se nalaze na veim dubinama i u njima je akumulirana toplotna
energija. Iskoritavanje ovog resursa danas jo nije ekonomski isplativo niti postoje
adekvatna tehnika rjeenja za eksploataciju ovog izvora geotermalne energije;
Leita tople vode pod visokim pritiskom nalaze se na velikim dubinama, umjerene su
temperature i sadre otopljeni metan. Zbog vrlo visokog pritiska moguce je iz ovih resursa
iskoritavati mehaniku, toplotnu i hemijsku energiju (otopljeni metan). Sa dananjom
tehnologijom nije mogue ekonomski isplativo iskoritavati ove izvore.
Geotermalni potencijal Bijeljine i okoline je izvanredan. Geotermalni gradijent je jedan i po
puta vei od evropskog kontinentalnog prosjeka, i odgovara najboljim evropskim teritorijama.

Geoloka graa u regionu Bijeljine daje sledee potencijalne izvore geotermalne energije:

1- Geotermalni izvor u aluvijalnim sedimentima je izvor tople pijae vode freatinog izdana
koja ima temperaturu 12-14 0C. Ovaj izvor se moe koristiti upotrebom toplotnih pumpi voda-
voda. Toplotni kapacitet ovog geotermalnog izvora je procijenjen od 0,4x1012 KJ/godinje do
2x1012 KJ/godinje.

2- Geotermalni izvor u plio-kvartarnim i neogenim sedimentima (unutar sedimentne stijenske

mase plio-pleostocena i neogena) geotermalni izvor je toplota stijenske mase sa ulogom
hidro-geolokog izolatora i grejaa termalnih voda u artekom izdanu, unutar pjeanih
povrina u pomenutim sedimentima. Temperatura ove vode se kree od15 to 20 C.
Ovaj geotermalni izvor se moe iskoritavati putem toplotnih pumpi zatvorenog tipa sa
izmjenjivakim vertikalnim buotinama.

3- Geotermalni izvor u gornje-trijaskom krenjaku predstavlja termalnu vodu arteke izdani

ija temperatura moe biti vea od 75 0C. Pretpostavka je da se basen ovih termalnih voda
prostire na cijeloj teritorije Bijeljine. Toplota iz ovog geotermalnog izvora se koristi u banji
Dorovi u terapeutske svrhe (balneoterapija) i u Slobomiru za zagrijavanje objekata.
Eksploatacija ovog geotermalnog izvora se moe vriti putem vertikalne ili kose buotine u
binarnom sistemu.

4- Geotermalni izvor u srednje i gornje trijaskom krenjaku i dolomitu prestavlja termalnu

vodu iz arteke izdani ija se temperatura kree u rasponu 80-130 0C.
Pretpostavka je da ova stijenska masa predstavlja glavni geotermalni rezervoar na podruju
Bijeljine. Eksploatacija ovog geotermalnog izvora se moe vriti putem vertikalne ili kose
buotine u binarnom sistemu.

55
Geotermalni izvori Semberije su otkriveni 1957. Kada je u Dvorovima, 1957. godine raena
istraivaka buotina, pronaena je termalna voda temperature 75 C. Zatim su izvedene jo
etiri buotine (Bijeljina Bij-1, Dvorovi DV-1, Popovi S-2, Ostojievo S-3) i tada su pronaeni
stijenski masivi sa termalnim vodama. Na istranim lokacijama u Semberiji se temperature
kreu u rasponu od 60C to 130C.
Dosadanja buenja se vrena iskljuivo u svrhu istraivanja naftnih nalazita pa su iz tog
razloga podaci u vezi sa geotermalnim potencijalom oskudni ili ih uopte nema.
Procjena energetskog potencijala poznatih buotina je uraen na osnovu dostupnih
podataka i prikazan je u narednim tabelama.

BUOTINA Bij-1
Kordinate
X 6593252,32
Y 4957933,81
Veliine m (kg/h) Dubina geotermalne buotine 2.479,0
17,0 l/s Maksimalni protok vode (kg/sat) 58.630,0
Protok
61.200,0 l/h Izlazna temperatura vode "Tb" (C) 60
Specifina teina kg/m3 Ulazna temperatura vode "Ttv" (C) 123
60C 983 Specifina toplota vode "c" (kJ/kgK) 4,2
123C 958 Dnevna proizvodnja toplotne energije (KWh) 107.956,8
Godinja produkcija toplotne energije (MWh/god.) 39.404,2
Reim rada 123/60 0C
Toplotna snaga (kW) 4.498,2

Veliine m (kg/h) Dubina geotermalne buotine 2.479,0

17,0 l/s Maksimalni protok vode (kg/sat) 60.160,0
Protok
61.200,0 l/h Izlazna temperatura vode "Tu" (C) 40
Specifina teina kg/m3 Ulazna temperatura vode "Ti" (C) 60
40C 992 Specifina toplota vode "c" (kJ/kgK) 4,2
60C 983 Dnevna proizvodnja toplotne energije (KWh) 34.272,0
Godinja produkcija toplotne energije (MWh/god.) 12.509,3
Reim rada 60/40 0C
Toplotna snaga (kW) 1.428,0
Tabela 36: Energetski potencijal buotine Bij-1
Buotina Bij-1 se nalazi u blizini Bijeljine i trenutno je zapeaena. U toku buenja ove
buotine registrovan je samoizliv u koliini od 17 l/s i temperatura vode >120 0C.
Detaljnije analize u pogledu odreivanja geotermalnih karakteristika nisu raene niti je
odreen hemijski sastav vode.

Pri izlivu od 17 l/s toplotna snaga buotine iznosi 4.498,2 kW na ustima buotine za toplotni
reim rada buotine 123/60 0C.

Dnevna produkcija toplotne energije iznosi 107,96 MWh a godinja 39.404,2 MWh. Povratna
temperatura geotermalne vode iznosi 60,0 0C i moe biti koritena u drugom stepenu
eksploatacije za zagrijavanje plastenika za uzgoj povra i ostalih plastenikih kultura,
zagrijavanje sportskih i rekreativnih bazena, zatitu od pojave leda na pjeakim i
saobraajnim povrinama itd.

Uvoenjem drugog stepena eksploatacije moe se iskoristiti dodatna koliina toplote u

iznosu od 12.509,3 MWh/god.
Ostvarena toplotna snaga u drugom stepenu eksploatacije buotine iznosi 1.428,0 kW.

56
BUOTINA S-1
Kordinate
X 6600398,21
Y 4963346,93
Veliine m (kg/h) Dubina geotermalne buotine 1.345,5
7,5 l/s Maksimalni protok vode (kg/sat) 26.406,0
Protok
27.000,0 l/h Izlazna temperatura vode "Tb" (C) 60
Specifina teina kg/m3 Ulazna temperatura vode "Ttv" (C) 123
60C 983 Specifina toplota vode "c" (kJ/kgK) 4,2
71C 978 Dnevna proizvodnja toplotne energije (KWh) 8.316,0
Godinja produkcija toplotne energije (MWh/god.) 3.035,3
Reim rada 71/60 0C
Toplotna snaga (kW) 346,5

Veliine m (kg/h) Dubina geotermalne buotine 1.345,5

7,5 l/s Maksimalni protok vode (kg/sat) 26.541,0
Protok
27.000,0 l/h Izlazna temperatura vode "Tu" (C) 40
Specifina teina kg/m3 Ulazna temperatura vode "Ti" (C) 60
40C 992 Specifina toplota vode "c" (kJ/kgK) 4,2
60C 983 Dnevna proizvodnja toplotne energije (KWh) 15.120,0
Godinja produkcija toplotne energije (MWh/god.) 5.518,8
Reim rada 60/40 0C
Toplotna snaga (kW) 630,0
Tabela 37: Energetski potencijal buotine S-1

U toku buenja buotine S-1 registrovan je samoizliv u koliini od 7,5 l/s i temperatura vode
>70 0C. U narednom istranom otvaranju buotine izvrena je analiza geotermalne vode i
odreen hemijski sastav vode.

Pri izlivu od 7,5 l/s toplotna snaga buotine iznosi 345,6 kW na ustima buotine za toplotni
reim rada buotine 71/60 0C.

Dnevna produkcija toplotne energije iznosi 8,3 MWh a godinja 3.035,3 MWh. Povratna
temperatura geotermalne vode iznosi 60,0 0C.

Uvoenjem drugog stepena eksploatacije moe se iskoristiti dodatna koliina toplote u

iznosu od 5.518,8 MWh/god. uz ostvarenu toplotnu snagu od 630,0 kW.

BUOTINA GD-2
Kordinate
X 6605047,40
Y 4959896,34
Veliine m (kg/h) Dubina geotermalne buotine 1.800,0
18,0 l/s Maksimalni protok vode (kg/sat) 63.180,0
Protok
64.800,0 l/h Izlazna temperatura vode "Tb" (C) 60
Specifina teina kg/m3 Ulazna temperatura vode "Ttv" (C) 75
60C 983 Specifina toplota vode "c" (kJ/kgK) 4,2
75C 975 Dnevna proizvodnja toplotne energije (KWh) 27.216,0
Godinja produkcija toplotne energije (MWh/god.) 9.933,8
Reim rada 71/60 0C
Toplotna snaga (kW) 1.134,0

57
 Veliine m (kg/h) Dubina geotermalne buotine 1.800,0
18,0 l/s Maksimalni protok vode (kg/sat) 63.698,0
Protok
64.800,0 l/h Izlazna temperatura vode "Tu" (C) 40
Specifina teina kg/m3 Ulazna temperatura vode "Ti" (C) 60
40C 992 Specifina toplota vode "c" (kJ/kgK) 4,2
60C 983 Dnevna proizvodnja toplotne energije (KWh) 36.288,0
Godinja produkcija toplotne energije (MWh/god.) 13.245,1
Reim rada 60/40 0C
Toplotna snaga (kW) 1.512,0
Tabela 38: Energetski potencijal buotine GD-2
U toku buenja buotine GD-2 registrovan je samoizliv u koliini od 18 l/s i temperatura vode
>70 0C. U narednom istranom otvaranju buotine izvrena je analiza geotermalne vode i
odreen hemijski sastav vode.

Pri izlivu od 18 l/s toplotna snaga buotine iznosi 1.134,0 kW na ustima buotine za toplotni
reim rada buotine 75/60 0C.

Dnevna produkcija toplotne energije iznosi 27,2 MWh a godinja 9.933,8 MWh. Povratna
temperatura geotermalne vode iznosi 60,0 0C. Uvoenjem drugog stepena eksploatacije
moe se iskoristiti dodatna koliina toplote u iznosu od 13.245,1 MWh/god. uz ostvarenu
toplotnu snagu od 1.512,0 kW.

Prethodna analiza mogueg energetskog potencijala buotina je izvrena na osnovu

podataka dobijenih prilikom gradnje samih buotina. Protoci su registrovani samoizlivi
geotermalne vode. Istraivanja u vezi sa izdanou buotina nisu vrena te se u ovoj analizi
zadravamo na registrovane samoizlive.

Isti princip je primjenjen i na ostale parametre odnosno na temperaturu i sastav geotermalne

vode.

Buotina T pH/T Na K Ca Mg HCO3 SO4 Cl F SiO2 TDS

- C0
/0C mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l kg/m3
Bij-1 123 958
GD-2 75 7,1 1,8 1,1 84,7 29 375,8 10,6 12,3 2,2 0,3 515 975
S-1 71 7,1 100 8,2 36 9,4 311 14 64 1,16 43 620 978
Tabela 39: Registrovani hemijski sastav postojeih buotina
Na osnovu prethodno navedenog nije mogue odrediti dovoljno precizno enegetski potencijal
geotermalnog polja podruja Bijeljine meutim registrovani podaci i dobijeni rezultati nameu
potrebu za detaljnijim istraivanjima .

Nesumnjivo je da je u regionu Bijeljine energetski potencijal geotermalnih izvora

toplote znatno vei od evropskog prosjeka budui da se u blizini vri eksploatacija
geotermalne buotine GD-2 u Slobomiru i buotina S-1 u banji Dvorovi.
U svrhu odreivanja realnog energetskog potencijala geotermalnog polja regiona
Bijeljine neophodno je sprovesti opsena istraivanja.

58
8. PRIJEDLOG TOPLIFIKACIONOG SISTEMA

Na osnovu prethodnog dijela studije vidimo da su za obezbjeivanje potrebne toplotne

energije za zagrijavanje objekata u naselju Knez Ivo dostupni drvo i drvni otpad, biomasa iz
poljoprivredne proizvodnje, ugljen i geotermalni izvor.

Nezadovoljavajue karakteristike termike zatite na postojeim objektima, obimna upotreba

manjih izvora toplote na ugljen, nizak stepen efikasnosti individualnih kotlovnica i loita, sve
ovo uzrokuje enormnu potronju razliitih vrsta energenata koji negativno utiu na ivotnu
sredinu i kvalitet ivljenja.

Pored visokih finansijskih izdataka potrebnih za zagrijavanje objekata i pripremu PTV veoma
je izraena lokalna zagaenost u toku grejne sezone a zagrijanost objekata je na
nezadovoljavajuem nivou.

Ograniavajui faktor u izboru klasinog sistema zagrijavanja objekata je nedostupnost

stalnog izvora energije i nedostatak infrastrukture daljinskog grijanja.

Predloeni sistem treba da obezbijedi zagrijavanje svih objekata u obuhvatu studije,

zagrijavanje potrone tople vode, manji stepen zagaenosti mikrolokacije u grejnoj sezoni,
da bude neovisan o snabdijevanju energentom i da u to veoj mjeri iskoristi postojee
energetske potencijale regiona.

Za sistem toplifikacije naselja Knez Ivo bit e razmatran sistem daljinskog grijanja sa
geotermailnim izvorom energije.

Sistem toplifikacije naselja Knez Ivo se sastoji iz:

Postrojenja za proizvodnju toplotne energije
Toplovodnog sistema daljinskog grijanja
Potroaa toplotne energije

Eksploatacija toplotne energije e se vriti u postrojenju izvorine buotine a distribucija

toplote e biti vrena putem distributivne mree sistema daljinskog grijanja.

Razmatrani sistem treba da zadovolji potrebe za toplotnom energijom za period do 2025

godine odnosno toplotna snaga sistema treba da bude cca.12,0 MW a produkcija toplote na
godinjem nivou 17.290,6 [MWh/godina].

Sistem treba da ima mogunost rada na reimu niske snage da bi se mogla obezbijediti
proizvodnja PTV van grejne sezone.

Toplotni reim sistema toplifikacije je maksimalne temperature 75 0C. Za nosioca toplote je

odabrana voda kvaliteta prema standardima za kotlovska postrojenja.

Sistem treba da zadovoljava sve vaee propise u pogledu zatite ivotne sredine,
bezbjednog i sigurnog rada, adaptivnosti i finansijski prihvatljive strukture kako u izgradnji
tako i u eksploataciji.

Principijelna ema sistema za toplifikaciju naselja Knez Ivo je dat na sledeoj slici:

59
 60

Slika 17: Principijelna ema sistema toplifikacije naselja Knez Ivo

 61

Slika 18: Geotermalne buotine Knez Ivo- SITUACIONI PLAN

8.1. POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE

Geotermalna energija je ist, obnovljv izvor toplotne energije. Zbog toga bi trebalo izvriti sva
neohodna istraivanja kako bi se u to kraem roku mobilisao ovaj izvor toplote.

Na osnovu prethodno analiziranih podataka realno je oekivati znatan geotermalni potencijal

buotina dubine preko 1200 metara.
U okviru studije predvien je sistem sa jednom izvorinom i jednom ulivnom buotinom.

Predviena izvorina buotina jr dubine cca. 1500 metara. Ulivna buotina e biti dubine
1200 metara i u nju e se vriti povrat ohlaene geotermalne vode.

Slika 19: Izgled dvojne duboke buotine

Eksploatacija geotermalne buotine se moe vriti pri samoizlivu i uz crpljenje geotermalnog

izvora pumpama.

Za detaljnije odreivanje naina rada trenutno nemamo dovoljno podataka. Osnovno je da se

nakon odreivanja lokacija pristupi sprovoenju istranih radova kako bi se mogao odrediti
realan energetski potencijal Bijeljinskog geotermalnog polja.

Ukoliko istrani radovi daju rezultate koji bi upuivali na siguran energetski potencijal
odnosno eksploataciju buotine do 100 [l/s] temperature vode >75 [ 0C], tada e geotermalni
izvor toplotne energije postati primaran izvor toplote sistema za zagrijavanje objekata u toku
grejne sezone i pripremu PTV tokom itave godine.

U sluaju da se istranim radovima pokae prisustvo stabilnog izvora geotermalne vode

temperature vie od 1200C tada se moe razmatrati opcija kogenerativnog geotermalnog
postrojenja.

Situacioni plan pojedinih komponenti geotermalnog sistema prikazan je na narednoj slici:

62
Postrojenje za proizvodnju toplotne energije se satoji iz sledeih dijelova:
Izvorine buotine sa opremom
Pumpe za eksploataciju geotermalne vode
Separatora i filtera neistoa
Cirkulacione pumpe sistema izmjenjiva toplote/akumulator
Izmjenjiva toplote
Akumulator toplote
Cirkulacione pumpe sistema daljinskog grijanja
Cjevovod geotermalne vode prema upojnoj buotini
Upojna buotina

Funkcionalna dispozicija opreme sistema za proizvodnju toplotne energije je data na

narednoj slici:

Slika 20: Dispozicija opreme sistema za proizvodnju toplotne energije

63
 8.1.1 Izvorina buotina

Na osnovu analiziranih podataka u vezi sa geotermalnim potencijalom Bijeljinskog

geotermalnog polja moe se zakljuiti da je hidrogeotermalno leite niske entalpije
dostupno na dubinama+ > 1000 metara.

Hidrogeotermalno leite niske entalpije predstavlja leita vrue vode sa izraenom

tekucom vodom kao konstantnom fazom niske entalpije, na relativno malim dubinama te
normalnim temperaturnim gradijentom.

Za svaki geotermalni izvor sa tehnoloki odabranim nainom proizvodnje i potronje, postoji

granina proizvodnja ispod koje je mogue eksploatisati konstantnu energiju kroz due
razdoblje. Ako se sa potronjom vode (energije) iz geotermalnog izvora pree ova granina
vrijednost, proizvodni vijek izvora e se znatno skratiti. Proizvodnja manja od ove granice
moe se nazvati odrivom proizvodnjom. Proizvodnja toplotne energije i njena rekuperacija
unutar geotermalnog leita ponaa se uglavnom asimptotski.

U prvobitnom stadiju kriva toplotnog toka pokazuje ubrzani pad energije ili intenzivan porast
tokom restitucije toplote procesima u samom geotermalnom leitu, a zatim se pad ili porast
krive usporava. Teoretski bi se poetno stanje energije u leitu postiglo nakon beskonano
mnogo vremena, meutim u praksi se to deava ranije, u zavisnosti od vremena
eksploatacije i djelovanja prirodnih sila odnosno gradijenata pritiska i temperature.

Geotermalna energija je odriva energija u odreenim granicama za svaki sluaj zasebno i

moe se nazvati obnovljivom samo u za to povoljnim geolokim strukturama. Odrivost se
postie eksploatacijom resursa unutar zadanih granica tako da se omogui ouvanje i
obnavljanje geotermalnog potencijala u dijelu dovoljnom za daljnju upotrebu i na korist
buduih generacija.

Obnovljivost predstavlja sposobnost geotermalnog izvora da u odreenom vremenskom

periodu dostigne pribline ili iste prvobitne geo-fizike karakteristike i energetski potencijal.
Sposobnost obnovljivosti geotermalnog izvora zavisi iskljuivo od konstantnih prirodnih
procesa koji su van ljudske kontrole.

Odnos odrivost/obnovljivost geotermalne energije zavisi o temperaturnim granicama,

procesu prenosa toplote u leitu (kondukcija, konvekcija, recentni vulkanizam, subdukcija,
advekcija), vrsti resursa, rezervama i vremenskom faktoru, tehnologiji eksploatacije, vrsti
(para, voda, mjeavina) i hemijskim svojstvima fluida, nainu reinjektiranja, vremenu
obnovljivosti i slino. Hidrotermalna leita u podrujima sa recentnim vulkanizmom na
relativno pliim dubinama mogu se istovremeno smatrati odrivima i obnovljivima.

Na osnovu prethodnog se moe zakljuiti da odnos ukupne energije geotermalnoga leita i

ukupno vrijeme eksploatacije ima najviu vrijednost pri maloj proizvodnji.

Vrijeme u kojem e temperatura eksploatisane geotermalne vode biti konstantna zavisi od

brzine iskoritavanja geotermalnog leita. Geotermalna voda koja se iscrpi iz izvorine
buotine nakon podhlaivanja u procesu konverzije vraa se nazad u zonu geotermalnog
leita kroz upojnu buotinu.

64
Predpostavljeni protok geotermalne vode u toku eksploatacije geotermalne buotine KNEZ
IVO je 50-100 l/s geotermalne vode sa oekivanom temperaturom veom od >80 0C.
Kakva e biti konstrukcija buotine prvenstveno zavisi od geolokih formacija i dubine
buenja.
Pri izboru zatitnih cijevi primarni zadatak je odabiranje tehniki ispravnog i svrsishodnog
zacijevljenja buotine, to predstavlja garanciju uspjene realizacije predvienih zahvata i
dovoenje buotine njenom cilju uz najpovoljnije ekonomske rezultate.

Pod ugradnjom zatitnih cijevi podrazumjeva se sputanje u kanal buotine kolone cijevi koje
imaju manji spoljanji prenik od prenika buotine, odnosno prethodno ugraene kolone
zatitnih cijevi. Prostor izmeu zatitnih cijevi i zidova buotine ispunjava se cementnom
kaom.

Zatitne cijevi ugraene u buotinu imaju nekoliko vanih funkcija, kako za vreme buenja
tako i u toku vijeka eksploatacije. Generalno, funkcije zatitnih cijevi su sledee:
-Odvajanje i izolacija razliitih vrsta formacija da bi se minimizovali problemi tokom buenja ili
maksimalizovala proizvodnja tokom eksploatacije;
-Omoguavanje prolaza svim planiranim alatima i opremi u cilju nastavkabuenja i
omoguavanja operacija ispitivanja i osvajanja buotine;
-Omoguavanje ugradnje sigurnosnih ureaja na ustima buotine, kako za vreme buenja,
tako i za ispitivanje i proizvodnju buotine.

Problematika konstrukcije zatitnih cijevi je veoma sloena. U tehnikom smislu konstrukcija

zacijevljenja temelji se na:
Predvienom zadatku i cilju buotine
Hidrodinamikim uslovima koji se oekuju pri raskrivanju naslaga stijen
Kritinim vrednostima termodinamikih i geometrijskih parametara
Tehnikim zahtevima koji se planiraju
Proizvodnom veku buotine

U tehno-ekonomskom smislu prisutna je funkcionalna zavisnost izmeu trokova i stepena

rizika, odnosno restrikcije pojedinih tehnikih reenja koja se planiraju tokom izrade buotine.
Konstrukcija zatitnih cijevi ne moe zanemariti ni isto ekonomski faktor, zasnovan na
stepenu verovatnoe geoloke prognoze (porni i frakturni pritisci), to moe dati polaznu
osnovu za izbor dubine ugradnje i kvaliteta zatitnih cijevi, jer cena po dunom metru cijevi i
spojnica raste sa porastom njihove nominalne otpornosti.

Prenik kojim se zapoinje buenje, odnosno prve ugraene kolone, treba da je toliki da
omogui nastavak buenja i ugradnju poslednje projektovane kolone zatitnih cijevi. Tako da
se prema nameni i dubini ugradnje mogu razlikovati 5 vrsta razliitih kolona zatitnih cijevi
koje se koriste tokom buenja:
uvodna;
povrinska;
tehnika;
eksploataciona;
izgubljena (lajner).

Konstrukciju zatitnih cijevi moemo grupisati prema uslovima eksplotacije:

a)u uslovima formacija sa normalnim pornim pritiskom,
(b i c) u uslovima formacija sa povienim pornim pritiskom.

65
 Slika 21: Primjeri konstrukcije zatitnih cijevi
Ako se na buotini ne oekuje ulazak u zone sa povienim pornim pritiskom, niti zone sa
gubicima isplake ili sekcije soli, za uspjeno buenje do konano produktivnih intervala
dovoljno je ugraditi samo uvodnu i povrinsku kolonu zatitnih cijevi.

Uvodna kolona:

Uvodna kolona predstavlja prvu zatitnu cijev koja se ugrauje u sedimentne stijene, tj. u
buotinu do dubine nekoliko desetina metara (zavisno od terena). Primarni zadatak uvodne
kolone je da prekrije i sprei obruavanje iz gornjih rastresitih naslaga humusa, ljunka ili
peska. Ona ima i funkciju da usmeri fluid za ispiranje i na deo iznad povrine ugrauje se
izlivna cijev za izlazak fluida. Prostor izmeu zatitnih cijevi i zida buotine se ispunjava
cementnom meavinom do vrha. Prenik ove kolone cijevi zavisi od dubine buotine tj. broja
kolona.

Povrinska kolona:

Povrinska kolona zatitnih cijevi ugrauje se u buotinu da:

Prekrije vodonosne peskove
Sprei obruavanje iz gornjih rastresitih formacija
Sprei gubitak isplake u gornje permeabilne formacije
Omogui ugradnju sigurnosnih ureaja (preventera)
Nosi optereenja svih ostalih zatitnih cijevi, osim lajnera
Dubina ugradnje povrinske kolone zavisi od konkretnih uslova u kanalu buotine kao to su:
debljina rastresitih gornjih naslaga;
dubina zaleganja nepropusnih naslaga stijena;
eventualna prisutnost barskih gasova i drugo.
Peta zatitnih cijevi ugrauje se u nepropusne naslage stijen i ova kolona se obavezno
izoluje cementacijom do povrine.
Nakon ugradnje i cementacije ovih zatitnih cijevi u nastavku buenja, ali najvie poslije 15
izbuenih metara, potrebno je izvesti LOT (Leak-off test) u cilju utvrivanja frakturnog
gradijenta ispod pete kolone. Podaci o dobijenom frakturnom gradijentu na peti povrinske
kolone su osnovna orijentacija za primenu odgovarajue gustine isplake u nastavku buenja,
tj. do dubine za ugradnju tehnike kolone zatitnih cijevi.

66
Tehnika kolona

Buotine na kojima se oekuju formacije sa povienim pornim pritiscima, zone sa gubicima

isplake, nestabilne sekcije kriljavih glina ili sekcije soli, a to su uobiajeno dublje buotine,
zahtijevaju ugradnju jednog ili vie nizova tehnikih kolona zatitnih cijevi, izmeu povrinske
kolone i konane dubine buotine.

Tehnika kolona zatitnih cijevi prvenstveno se ugrauje radi sigurnijeg i efikasnijeg

dostizanja glavnog proizvodnog ili ispitnog objekta,tj. sloja. Osnovni zadatak tehnike kolone
je kontrola zona, tj. formacija sa povienim pornim pritiscima, tako to se ovom kolonom
prekrivaju plii slojevi sa smanjenim ili normalnim pornim pritiskom. Ta njena funkcija je
neophodna, jer velike gustine isplake potrebne za kontrolu zona sa povienim pritiscima
mogu izazvati gubitak cirkulacije ili zaglavu alata u pliim, nezatienim horizontima. Takoe,
tehnika kolona se ugrauje i u zone potencijalnih problema u buotini, kao to su: dugaki
intervali formacija koje su sklone obruavanju,bubrenju, ili sekcije soli.

Dubina ugradnje tehnike kolone u funkciji je pornih pritisaka i pritisaka frakturiranja naslaga
stijena dukanala buotine. Uobiajeno prihvaeni pristup je da se prvo odredi najdublja
kompozicija tehnike kolone, a zatim postepeno i dubina ostalih zatitnih cijevi od dna
buotine ka povrini. Prilikom odreivanja dubine ugradnje tehnike kolone mora se voditi
rauna da se peta zatitnih cijevi ugradi u nepropusne naslage stijena.

Cementacijom tehnike kolone moraju se uspjeno pokriti, tj. izolovati sve zone sa povienim
pornim pritiscima. Pod uspjenom cementacijom se podrazumeva prekrivanje, tj. izolacija
zona sa povienim pornim pritiscima u duini od najmanje 150 m. Ukoliko ne postoji
mogunost da se definie kraj zone sa povienim pritiscima, cementacija tehnike kolone
mora se izvesti u preklopu sa povrinskom kolonom u duini od najmanje 150 m.

U nastavku buenja iz tehnike kolone (ali najvie 15 m) potrebno je izvesti LOT (Leak-off
test) u cilju definisanja frakturnog gradijenta formacije ispod pete kolone. Taj podatak slui
za odreivanje maksimalno mogue gustine isplake u nastavku buenja i za eventualnu
ugradnju sledee tehnike kolone zatitnih cijevi.

Izgubljena kolona-Lajner

Izgubljena kolona zatitnih cijevi kao deo tehnike kolone (Drilling Liner) prekriva deo
kanala buotine i pri tome se niz zatitnih cijevi ne protee do ua buotine. Izgubljena
kolona postavlja se pomou vjealice unutar prethodno ugraene tehnike kolone sa
uobiajenim preklopom od 90-150 m, duine. Cementacija se obavezno vri itavom
duinom do vrha lajner kolone.

Ovaj tip zatitnih cijevi, uglavnom se ugrauje u buotine gde postoje velike razlike u
promeni pornih pritisaka i pritisaka frakturiranja naslaga stijena. U takvim sluajevima
izgubljena kolona zamenjuje ugradnju cijelog niza zatitnih cijevi. Koristi se i u uslovima
nepredvienih tekoa koje se mogu premostiti jedino zacjevljenjem. Osnovna prednost kod
ugradnje izgubljene kolone je sniavanje trokova izrade buotine, jer se smanjuje utroak
elika.
Izgubljena kolona mora biti testirana sa isplakom pod pritiskom da bi se ispitala hermetinost
izmeu vrha izgubljene kolone i sledee vee kolone zatitnih cijevi.

67
Eksploataciona kolona:

Eksploataciona kolona se ugrauje sa ciljem da omogui direktnu vezu leita sa povrinom

uz potrebnu hermetinost. Dubina zavisi od zaleganja eksploatacionog sloja tj. ugrauje se ~
50 m ispod podine a prenik zavisi od proizvodne opreme koja se koristi. Ova kolona se
uobiajeno cementira tako da zahvati 200 m preklopa sa prethodno ugraenom kolonom
zatitnih cijevi. Cementacijom ove kolone moraju se pokriti i izolovati svi slojevi iznad pete
kolone zatitnih cijevi.
Takoe, ova kolona omoguuje i zamenu proizvodne opreme u buotini u toku
eksploatacionog veka buotine.
Izgubljena kolona zatitnih cijevi kao eksploataciona kolona (Exploatation Liner), ugrauje
se u buotinu u sluajevima kada je pritisak frakturiranja stijena neznatno vei od pornih
pritisaka. Pri takvim uslovima nemogue je ugraditi cjelokupno planirani niz zatitnih cijevi i
obaviti potrebnu cementaciju. Uobiajeni postupak nakon ispitivanja, a pre putanja u
proizvodnju je da se ove zatitne cijevi preko Tie-back (kolona zatitnih cijevi od vrha
lajnera do ua buotine)produuju do povrine.
U bilo kojem sluaju, uspjena cementacija pokriva meuprostor sa cementom u duini
najmanje 150 m, iznad poslednjeg sloja sa geotermalnom vodom. Ako se izgubljena kolona
koristi kao eksploataciona kolona, obavezno je ispitivanje hermetinosti vrha izgubljene
kolone i prethodno ugraene kolone.

KOROZIJA ZATITNIH CEVI

U buotinama se susreu veoma sloeni uslovi koji utiu na pojavu korozije, kao to su:
visoki pritisci i temperature, prisutnost agresivnih fluida (CO2 i H2S) i vode sa hloridima.
Proizvedeni fluidi, koji sadre CO2 i H2S pod visokim pritiskom i na visokoj temperaturi uz
prisustnost vode sa malom vrednou pH, omoguavaju pojavu veoma agresivne korozije
kojoj mogu odoleti samo neki materijali.
Koroziju zatitnih cevi uglavnom izaziva djelovanje:
Ugljendioksida (CO2);
Sumporvodonika (H2S);
Hlorida;
Slojne vode i kondenzata ugljovodonika;
Temperature (uticaj na stepen korozivnog dejstva).

Djelovanje ugljendioksida (CO2)

Ugljendioksid se rastvara u vodi i formira ugljenu kiselinu prema reakciji:

CO2 + H2O = H2CO3
Rastvorljivost CO2 u vodi je direktno proporcionalna pritisku, a obrnuto proporcionalna
temperaturi.
Ugljena kiselina sa gvoem stvara fero-karbonat po jednaini:
Fe + H2CO3 = FeCO3 + H2
Najea pojava korozionog oteenja usled delovanja CO2 na metal je u obliku takaste
korozije, koja se poveava sa brzinom protoka po itavoj povrini metala.
Zavisnost korozivnog rastvora CO2 od parcijalnog pritiska:
PARCIJALNI PRITISAK KOROZIVNOST CO2
0,5 bar nije korozivan
0,5 - 2 bar mogue korozivan
>2 bar korozivan

68
Djelovanje sumporvodonika (H2S)

Proizvodni fluidi koji sadre vodu i H2S se smatraju kiselim sredinama i mogu prouzrokovati
vie tipova korozije: koroziju opteg tipa, takastu koroziju, naponsku koroziju i razaranje
metala vodonikom.
Korozija opteg tipa moe nastati samo uz prisustvo vode, a posebno je jaka pri
temperaturama viim od 90C. To je elektrohemijska korozija, iji se proizvod (gvoe sulfid)
taloi na povrini metala u obliku crnog taloga i postaje katoda u odnosu na nekorodirani
materijal, koji je kao anoda podvrgnut koroziji.
Delovanje H2S moe se predstaviti sa:
Fe++ + H2S + H2O = FeS + 2H++
Takasta korozija je slina koroziji opteg tipa i javlja se na vrlo malom delu povrine
materijala. Uprkos neznatnom gubitku materijala, moe predstavljati znaajnu opasnost zbog
velike dubine prodiranja.
Pukotine usled naponske korozije javljaju se zbog istovremenog hemijskog delovanja
sulfidne sredine i mehanikog naprezanja. Taj tip oteenja posebno je uzrokovan
prodiranjem atomskog vodonika u strukturu legure, rekombinacijom atomskog u molekularni
vodonik, to dovodi do pucanja metala pri niskim naprezanjima.

Korozivnost H2S u odnosu na veliinu parcijalnog pritiska je:

PARCIJALNI PRITISAK KOROZIVNOST
(bar) H2S
0,01 korozivan
0,01 - 0,001 mogue korozivan
0,001 nije korozivan
Parcijalni pritisak od 0,0034 bar je granini pritisak za pojavu naponske korozije i razaranja
metala vodonikom.
Vodonikovoj koroziji ne podlijeu ugljenini i nisko legirani elici, osim ako im tvrdoa prelazi
22 HRC (vri materijali znatno su podloniji ovom tipu korozije).
Niske vrednosti pH vode u slojnom fluidu predstavljaju idealne uslove za stvaranje H2S.

Korozija hloridima

Korozija hloridima (solima) najee nastaje kada je u kiseloj sredini prisutan H2S.
Temperature iznad 60oC znatno poveavaju koroziju hloridima, koja moe dovesti do loma
cijevnog materijala.

Hloridi uzrokuju dva tipa korozije:

a) koroziju opteg tipa, koja se manifestuje kao takasti izgled povrine sa vrlo dubokim
sitnim oteenjima;
b) naponsku koroziju koja se ogleda dubokim promenama u metalnoj reetki, to izaziva lom
materijala i pri vrlo malim naprezanjima.

Djelovanje slojne vode

Slojna voda u obliku kondenzata ili u izvornom obliku vrlo je bitna za prognozu korozije.
Ona je kao kondenzat slabo mineralizovana, dok u svim drugim sluajevima moe biti jako
mineralizovana, a minerali koje sadri dejuju na njenu pH vrednost.
Rastvoreni CO2 sniava pH vrednost slojne vode i na taj nain stvara idealne uslove za
pojavu H2S korozije.

69
 70

Slika 22: Glava izvorine buotine "Knez Ivo"

 71

Slika 23: Izvorina buotina "Knez Ivo"

Zavisnost pH vrednosti slojne vode i stepena H2S korozivnosti
pH SLOJNE VODE H2S KOROZIJA
do 6,0 podruje H2S korozije
6,0 - 9,5 lomovi usled H2S korozije retko se deavaju
iznad 9,5 ne dolazi do lomova usled H2S

Uticaj temperature na stepen korozivnog dejstva

Uticaj temperature je razliit za svaki od navedenih tipova korozije.

Hloridna korozija se pospjeuje kad je temperatura via od 65C.
Na viim temperaturama od 80C opasnost od sulfidne korozije se bitno smanjuje, to se
tumai promenom mobilnosti vodonika sa temperaturom.
Utvreno je da na viim temeraturama od 150C, nije zabiljeeno SSC oteenje
materijala.
Poviena temperatura negativno utie na vrstou materijala, pa se na temperaturi od
200C vrstoa smanjuje i za 25%.

Glava (Ue) buotine

Glava buotine predstavlja nadzemni dio buotine (proizvodne, injekcione) sa stalnom

opremom buotine na povrini izmeu erupcijskog ureaja i vrha kolone zatitnih cijevi
(izmeu najgornjeg dela povrinske zatitne kolone i prelazne prirubnice glave kolone
uzlaznih cevi). Obino se sastoji od glave i vjealice kolone zatitnih cevi (zatitne kolone),
glave i vjealice kolone uzlaznih cevi (tubinga), glavnog ventila, bonog ventila i ventila za
automatsko zatvaranje buotine, a takoe moe imati i ventil za regulaciju protoka ili
mlaznicu.

Glava buotine slui za kontrolu buotine na povrini, preuzimanje pritiska u koloni uzlaznih
cijevi i prstenastom prostoru izmeu kolona zatitnih i uzlaznih cijevi (prstenastom prostoru
casing-tubing), regulaciju strujanja fluida, redukciju pritiska i sputanje raznih alatki u kanal
buotine.

Na glavi buotine se nalazi sigurnosna oprema za spreavanje nekontrolisane erupcije koja

bi mogla biti tetna za ljude i opremu.
Pored sigurnosne opreme na glavi buotine se nalazi i oprema za mjerenje i monitoring
procesa eksploatacije geotermalne vode.

U ovoj studiji je koritena konfiguracija geotermalne buotine i glave geotermalne buotine

Knez Ivo kako je prikazano na sledeim slikama.

72
 73

Slika 24: Gravitacioni separator neistoa

 8.1.2 Eksploataciona pumpa

Geotermalna voda se iz buotine eksploatie pomou pumpi kojima se transportuje do

krajnjeg potroaa. Odabir pumpe zavisi od dubine buotine, izdanosti geotermalnog izvora,
temperature i hemijskog sastava geotermalne vode, predvienog intenziteta eksploatacije
itd.

U praksi se najee koriste dva tipa pumpi za geotermalne buotine:

Pumpe sa vratilom i nadzemno postavljenim motorom;
Potopne pumpe sa integrisanim motorom.

Pumpe sa vratilom se koriste za postavljanje na dubini od najvie 240 metara. Postavljanje

ovih pumpi zahtijeva jau konstrukciju buotinske kolone i niz teflonskih oslonaca i vodilica
vratila. Osnovni problem kod primjene pumpi sa vratilom je temperatura i hemijski sastav
geotermalne vode koja moe znatno uticati na vijek eksploatacije vratila to na kraju moe
predstavljati znatne finansijske trokove.

Potopne pumpe su postavljene u zajednikom kuitu sa motorom i sa njim su spojene

relativno kratkim vratilom. Dubina postavljanja ovih pumpe moe da iznosi do 700 metara.
Osnovni problem kod ovog tipa pumpi je odravanje elektromotora.

Kod oba tipa pumpi osnovni materijal za izradu radnog kola je bronza a kuita ugljenini ili
legirani elik u zavisnosti od hemijskih osobina geotermalne vode.

Leajevi i zaptivni segmenti su izraeni od teflona.

Za predloeni sistem geotermalne buotine Knez Ivo odabrana je potopna buotina

kapaciteta 300 [m3/h], radnog napora 120 [m] i snage elektromotora 92 [kWe].

8.1.3 Sistem za odmuljivanje i filtraciju

Sistem za odmuljivanje i separaciju slui za odvajanje neistoa iz geotermalne vode kako bi

se sprijeilo deponovanje tetnih materija u izmjenjivaima toplote.

Na osnovu analiziranih podataka u vezi sa hemijskim sastavom geotermalne vode u

bijeljinskom bazenu za buotinu Knez Ivo je predvien gravitacioni separator za
odmuljivanje i Y odvajai neistoe koji su ugraeni neposredno prije ploastih izmjenjivaa
toplote.

Gravitacioni separator je zapremine 50 [m3] i izraen je od elinog lima sa dovoljnim brojem

prikljuaka. Termoizolacija separatora je d=16 [cm] kako bi se sprijeio nepotreban gubitak
vode. Geotermalna voda se dovodi putem spusne cijevi u donji dio separatora a odvodi
putem prikljuka postavljenog u gornjem dijelu separatora. Dinamika strujanja geotermalne
vode usljed inercije deponuje mulj i tee estice na dnu separatora odakle se evakuiu
putem prukljuka postavljenog na najnioj koti. Muljni ostatak se dalje odlae na deponiji
kako bi se sprijeio eventualni tetan uticaj na ivotnu sredinu.
Generalni prikaz gravitacionog separatora je dat na sledeoj slici.

74
 75

Slika 25: Situacioni plan sistema upojne buotine

 76

Slika 26: Tehnoloka ema

 8.1.4 Izmjenivai toplote voda-voda
Toplotna energija se sa geotermalne vode prenosi na radni fluid sistema daljinskog grijanja
putem izmjenjivaa toplote voda-voda.

Izmjenjivai toplote su kompaktne izvedbe i mogu biti:

Ploasti;
Cijevni;
Spiralni
Z sistem daljinskog grijanja odabrani su ploasti izmjenjivai toplotne energije u konfuguraciji
2x6 MWt.

Na ovaj se nain omoguava rad sistema u sluaju remonta ili redovnog odravanja jednog
od izmjenjivaa.

Geotermalna voda se pomou uzgona geotermalne pumpe dovodi kroz separator do

ploastih izmjenjivaa gdje se vri prenos toplote na radni medij sistema daljinskog grijanja.

Detaljna specifikacija ploastih izmjenjivaa toplote zavisi od hemijskog sastava geotermalne

vode.

8.1.5 Akumulator toplotne energije

Putem izmjenjivaa toplote se vri zagrijavanje radnog medija sistema daljinskog grijanja u
akumulatoru toplote. Akumulator toplote je termoizolovana posuda zapremine 200 [m 3] sa
potrebnim prikljucima i opremom.

Iz akumulatora toplote se radni fluid distribuie dalje prema potrebi u sistem daljinskog
grijanja. Sekundarna funkcija akumulatora toplote je smanjenje amplituda oscilacija potronje
toplotne energije u sistemu ime se znatno umanjuje frekvencija ukljuenja cirkulacionih
pumpi a samim time smanjuje potronja elektrine energije.

8.1.6 Upojna buotina

Nakon predaje toplotne energije radnom mediju sistema daljinskog zagrijavanja, podhlaena
geotermalna voda se pomou cjevovoda odvodi do upojne buotine.
Cjevovod je izraen od elinih predizolovanih cijevi kako bi se mogla transportovati
nepodhlaena geotermalna voda do suara voa i itarica i drugih potroaa van grejne
sezone.
Upojna buotina se nalazi na rastojanju od 1280 metara od izvorine.

77
8.2. TOPLOVODNI SISTEM DALJINSKOG GRIJANJA

Toplotna energija se od izvora toplote transportuje do potroaa putem cijevne mree.

Cijevnom mreom se transportuje nosioc toplote, a to moe biti topla ili vrela voda i para.
Zavisno od vrste i poloaja potroaa toplote, postoje razliiti oblici cijevnih mrea.

Cijevne mree se po obliku mogu podijeliti na:

a) Zrakaste mree, gdje su svi potroai ukljueni u vod koji dolazi od centralnog izvora
toplote;
b) Prstenasta mrea ili prstenasto-okasta mrea;
c) Razgranata mrea.

a) Zrakasta b) Prstenasto-okasta c) Razgranata

izvot toplote akumulator toplote

Slika 27: Oblici cijevnih mrea

Prstenasta i prstenasto-okasta mrea daju povoljniju hidrauliku raspodjelu nosioca toplote,

kao i manje pogonske trokove i veu pogonsku sigurnost u odnosu na zrakastu mreu.
Zrakasta mrea ima povoljnija investiciona ulaganja, laku mogunost postavljanja, ali i vee
prenike cijevi.

Osnovna dva cilja koje treba postii pri izboru naina transporta toplote jesu: sigurnost i
ekonominost. Da bi se ta dva cilja postigla treba teiti to jednostavnijim rjeenjima.

Koja e cijevna mrea biti primijenjena, ili koja kombinacija, zavisi od:
- investicionih i eksploatacionih trokova,
- stepena sigurnosti pogona,
- lokacije i broja izvora toplote,
- rasporeda potroaa toplote i faza gradnje.

Toplotna energija se od izvora toplote do potroaa moe transportovati i koristiti na vie

naina, tako da imamo u praksi vie sistemskih rjeenja toplifikacije, a prema nosiocu
toplote:

Toplovodni, sa temperaturama vode do 110 oC;

Vrelovodni, sa temperaturama vode od 110 do 180 oC;
Parni.

Para kao nosilac toplote primjenjuje se najee za snabdijevanje tehnolokih potroaa i

obino se koristi jednocijevni transport pare sa cjevovodom za vraanje kondenzata.

78
Voda kao nosilac toplote zahtijeva sloeniji postupak pri izboru cijevne mree. Voda ima veu
gustinu i manju koncentraciju toplotnog optereenja. Kod ovog naina transporta toplote
najee se koristi dvocijevni sistem.

Jednocijevni sistem se koristi u sluaju niskog temperaturnog nivoa, 20-40 oC.

Osnovni element koji se uzima u obzir je toplotna snaga koja treba da se transportuje od
toplotnog izvora do potroaa. Drugi vaan element je vrsta i tehnike karakteristike
proizvoaa toplote. Trei elemenat ine investiciona ulaganja u cjevovode i pumpne stanice,
pri emu treba imati u vidu naine polaganja cijevi. Na osnovu ova tri elementa i drugih
uticajnih veliina kao to su: cijena elektrine energije, temperatura vode u potisu i povratu,
vrijeme rada sistema u godini, amortizacioni period, trokovi eksploatacije i odravanja vri
se izbor optimalnih veliina i parametara sistema. Najvaniji uticaj ima temperatura vode, pa
za nju treba nai optimalnu vrijednost. Poveanje temperature vode u potisu smanjuje
investicione trokove u sluaju prenosa iste toplotne snage (povratna temperatura je u ovim
razmatranjima za jedan odabrani sistem nepromjenjiva). Meutim sa porastom temperature
vode u potisnom cjevovodu, proizvodnja elektrine energije kod kombinovane proizvodnje se
smanjuje, a rastu i gubici toplote u transportu.

Moe se zakljuiti da bi za veu udaljenost odgovarala via temperatura polazne vode u

pogledu smanjenja investicija, ali ova obrnuto djeluje na trokove elektrine energije i na
toplotne gubitke.

Sobzirom da se u zoni obuhvata studije radi o visokom stepenu izgraenosti objekata kako
visokogradnje tako i infrastrukture (saobraajnice, elektro i PTT mrea, vodovod) izgradnja
magistralnih cjevovoda daljinskog grijanja veih nazivnih mjera bi uzrokovali dodatne
finansijske trokove potrebne za sanaciju postojeih objekata odnosno vraanje u prvobitno
stanje nakon izgradnje.

Iz tog razloga je predloena mrea sa dva magistralna voda dimenzije DN250

postavljenim to vie u dijelovima obuhvata studije sa niim stepenom izgraenosti u
zoni saobraajnica a sekundarna zrakasta mrea koja je izgraena od cijevi manje
nazivne mjere kroz obuhvat studije sa viim stepenom izgraenosti.

Za nosioca toplote je usvojena voda.

Radni reim mree je 80/55 0C.

Navedeni radni reim je usvojen zbog smanjenja gubitaka u mrei koja ima visok
stepen razgranatosti po itavom obuhvatu studije. Donji temperaturni prag nosioca
toplote je usvojen 55 0C zbog podravanja pripreme PTV u periodima kada je
zagrijavanje objekata nepotrebno.

Toplovodni sistem se sastoji od:

- Magistralnih toplovoda
- Sekundarne toplovodne mree
- Toplotnih podstanica

Kompletna toplovodna mrea sistema daljinskog grijanja je izgraena od elinih

predizolovanih cijevi koje su postavljene podzemno ispod zone smrzavanja.
Nominalna dubina ukopavanja toplovodne mree je 1,20 metara a minimalna dubina
ukopavanja je 0,80 metara.

79
Karakteristike eline predizolovane cijevi:

Za izgradnju primarnog toplovoda se koristi predizolovana elina cijev DN500/710 E ++,

sldeih karakteristika:

Toplovodna medijska cijev

eline beavne cijevi

eline cijevi se izrauju od elinih beavnih cijevi prema standardu DIN 1629 odnosno i
EN 10216-1.

eline avne cijevi

Izrauju se od uzduno ili spiralno zavarenih cijevi u skladu sa DIN 1626 Ust 37.2, odnosno
EN 10217-1, EN 10217-2, i EN 10217-5.

Tehnike karakteristike cijevi:

Gustina: 7850 kg/m3

Modul elastinosti: 2,06 . 105 N/mm2
Granica teenja: 235 N/mm2
Zatezna vrstoa: 350 N/mm2
Koeficijent toplotne provodljivosti: 46 54,5 W/mK
Koeficijent toplotnog istezanja: 1,2 . 10-5 K-1

Spojevi elinih cijevi se od DN20 do DN 80 mogu vriti autogenim zavarivanjem, a od DN

100 pa navie preporuuje se elektroluno zavarivanje. Maksimalna dozvoljena radna
temperatura u cjevovodu iznosi 155 C.

Zatitna PE-HD cijev

Zatitni plat je od tvrdog polietilena visoke gusto}e 944 kg/m3 prema ISO1133 ili
ISO/DIS3607 (DIN 8074 , DIN 8075 ).
Dimenzije: prema standardu EN 253
Materijal: PE-HD
Gustina (+20 C): 944 kg/m3
Koeficijent toplotne provodljivosti: 0,43W/mK
Koeficijent toplotne rastegljivosti: 1,8. 10-4 K-1
Brzina teenja rastopine (MFI 190/5): 0,2 do 1,4
Sadraj ai: 2,5 0,5 % ASTM D-21603
Istezanje kod loma: > 350% ISO R-292
Udarna vrsto}a: > 10 mJ/mm2 ISO R-179
Zatezna vrsto}a: > 17 MPa ISO DIS 572B
Materijal sadri sredstvo za zatitu od UV zraenja.

80
Tvrda poliuretanska izolacija

Termoizolacioni sloj je izraen od tvrdog poliuretana gustoe jezgra 60 kg/m3 ,

ili prosjene gustoe pjene 80 kg/m3.
Prosjena veliina elije: < 0,5 mm
Sadraj zatvorenih elija: > 88 %
Gustina jezgre: > 60 kg/m3
Pritisna vrstoa: > 0,3 MPa
Apsorpcija vode: < 10 %
Smicajna vrstoa: > 0,12 MPa
Koeficijent toplotne provodljivosti (+50 C): 0,027 W/mK

Predizolovne spojene cijevi u zemlju se polau bezkanalno sa ili bez kompenzacije.

Cjevovodi se polau u zemlju na naje}e u dubini od H= 600-1200mm.

Nasipanje kanala vri se nakon to su zavrena sva zavarivanja, snimanja dovoljnog broja
mjesta zavara po obodu, izvrene hladne probe te izvrenog spajanja instalacije dojave
vlage kao i izvrene toplotne i hidroizolacije spoja.
Ispod i iznad predizolovanog cjevovoda nasipa se pijesak debljine d= 100 mm bez gline sa
zrncima finog pijeska veliine 0-4 mm u slojevima i vrlo paljivo, uz sabijanje runim alatom.

Toplovodna mrea moe da se postavi podzemno i nadzemno. Podzemna toplovodna mrea

polae se kanalno i beskanalno (predizolovane cevi ili cevi zalivene izolacionom masom
dvoinim sistemom za dojavu curenja). Zatitni sloj zemlje iznad podzemne toplovodne
mree je najmanje 0.6 m a predviena je 1,2 m iznad gornje povrine zatitnog sloja pijeska
beskanalno postavljenog toplovoda.

Toplovod postavljen ispod saobraajnice kojom se obavlja teki transport obavezno se

postavlja u AB kanal dimenzionisan na optereenja izazvana usljed maksimalnog
dozvoljenog transporta.

Toplovod postavljen ispod trortoara odnsono pjeakih i biciklistikih staza, ispod zelenih
povrina i ispod ostalih povrina kojima nije dozvoljen transport tekim motornim vozilima
postavlja se ukopavanjem u iskop dubine 1,2 metra a u svemu prema prethodno navedenim
uslovima.

Na izlazu toplovoda iz toplotnog izvora i na odvajanjima za naselja odnosno blokove

daljinskih sistema grejanja predvideti merna mesta za merenje:

temperature vode u razvodnom vodu,

temperature vode u povratnom vodu,
pritiska vode u razvodnom vodu,
pritiska vode u povratnom vodu,
protoka vode u razvodnom vodu,

Na daljinskim sistemima grejanja na kojima se predvia izrada centralnog sistema nadzora i

upravljanja sistemom (CENUS) predvideti ugradnju mjernih instrumenata koji omoguuju
povezivanje navedenih merenja na CENUS.

Specifikacija primarnog toplovodnog prstena:

ahtovi sa fiksnim takama 55 kom.
Kompenzacione lire dimenzija 6500x3000 14 kom.
Ukupna duina tgrtase toplovoda (polaz+povrat) 14.316 m.

81
 Slika 28: Toplovodna mrea naselja Knez Ivo

Magistralni toplovod

Magistralni toplovod distribuie toplotnu energiju do prikljunih mjesta sekundarne

toplovodne mree.

Predviena su dvije trase magistralnog toplovoda nazivnih prenika DN250. Magistralni

toplovod I FAZE e snabdijevati toplotnom energijom veinu postojeih objekata.
Magistralni toplovod II FAZE e snabdijevati toplotnom energijom juni dio naselja gdje je
predviena planska gradnja novih objekata.

Predviena ukupna duina trase magistralnih toplovoda iznosi 1.295 metara. Ukupna duina
cijevi potrebnih za izgradnju magistralnih toplovoda iznosi 2590 metara.
Kompenzacija naprezanja u toplovodima nastalih usljed temperaturnih dilatacija je izvedeno
pomou dilatacionih lira i Z kompenzacionih trasa.
Detalj ukopavanja magistralnog toplovoda i detalj kompenzacione lire su dati na narednim
slikama.

82
 83

Slika 29: Detalj ukopavanja magistralnog toplovoda

 84

Slika 30: Kompenzaciona Lira DN250

Sekundarna toplovodna mrea

Sekundarna toplovodna mrea vri distribuciju toplote od magistralnih toplovoda do toplotnih

podstanica u objektima.

Maksimalna nazivna mjera prikljuka sekundarne toplovodne mree iznosi DN200. Cijevni
sistem sekundarne toplovodne mree je izraen od elinih predizolovanih cijevi istih
tehnikih karakteristika kao i za magistralne toplovode.
Sekundarna toplovodna mrea se postavlja podzemno, ukopavanjem u kanale na dubini od
0,8 do 1,0 metar.
Na ravama cijevnog sistema sekundarne toplovodne mree potrebno je postaviti suhe
ahtove sa zapornom armaturom za svaki odvojak prema grupi objekata ili pojedinanom
objektu.

Ukupna duina cijevi potrebna za planiranu sekundarnu toplovodnu mreu iznosi 26.047
metra predizolovanih cijevi dimenzija od DN25 do DN200.

Povean broj prikljunih mjesta je odabran da bi se izbjegle dimenzije predizolovanih cijevi

toplovodne sekundarne mree vee od DN200 odnosno da bi se izbjegli vei trokovi
sanacije saobraajnica i ostalih objekata niskogradnje nakon polaganja sekundarnog
toplovoda.
Polaganje toplovoda ispod saobraajnica se vri podbuivanjem bez raskopavanja
saobraajnice ili druge infrastrukturne pozicije.

Za polaganje cijevi sekundarne toplovodne mree se koriste predizolovane cijevi sledeih

dimenzija:

NAZIVNA SPOLJANJI DEBLJINA UNUTRANJI TOPLOTNA

OZNAKA
MJERA CIJEVI PRENIK STIJENKE PRENIK SNAGA
DN mm mm mm mm kW
DN25 33,7 2,3 29,1 E+ DN25/90 102,1
DN32 42,4 2,6 37,2 E+ DN32/110 166,9
DN40 48,3 2,6 43,1 E+ DN40/110 224,0
DN50 60,3 2,9 54,5 E+ DN50/125 358,2
DN65 76,1 2,9 70,3 E+ DN65/140 596,1
DN80 88,9 3,2 82,5 E+ DN80/160 820,9
DN100 114,3 3,6 107,1 E+ DN100/200 1383,4
DN125 139,7 3,6 132,5 E+ DN125/225 2117,4
DN150 168,3 4,0 160,3 E+ DN150/250 3099,1
DN200 219,1 4,5 210,1 E+ DN200/315 5323,9
Tabela 40: Nazivne mjere toplovoda sekundarne mree u zavisnosti od potrebne toplotne snage
Karakteristike elinih predizolovanih cijevi koritenih za izgradnju sekundarne toplovodne
mree treba da su u potpunosti identine karakteristikama elinih predizolovanih cijevi
koritenih za izgradnju primarnog toplovodnog prstena.

Kompenzaciju termikih dilatacionih pomjeranja vriti pomou dilatacionih linijskih

kompenzatora, kompenzacionih lira gdje je mogue izvesti ovo tehniko rjeenje i
konfiguracijom cjevovoda kako bi se ostvarila samokompenzacija trase.

85
 86

Slika 31: Detalj polaganja toplovoda- Sekundarna mrea

 87

Slika 32: Tipski prikljuni aht

Toplotne podstanice

Toplotne podstanice slue za preuzimanje tople vode iz sekundarne toplovodne mree

(nosioca toplotne energije) i dalju distribuciju u objekat ili grupu objekata u svrhu zagrijavanja
prostorija i pripremu PTV.

U toplotnoj podstanici se nalaze 2 (dva) cirkulaciona kruga zagrijavanja.

Prvi cirkulacioni krug slui za zagrijavanje objekta i u njemu se reguliu temperatura i protok
tople vode u zavisnosti od zahtjeva objekta za toplotnom energijom.

Regulacija se vri putem troputog ventila i cirkulacione pumpe na osnovu informacija

dobijenih od raunarske jedinice (RJ). Raunarska jedinica parametre temperature i protoka
odreeju na osnovu sledeih veliina:

Spoljanje temperature
Temperature vode u povratnom cjevovodu sistema grijanja
Doba dana (nije isti reim grijanja u toku dana i noi)
Zadate krive zagrijavanja objekta

Drugi cirkulacioni krug slui za pripremu PTV. Sistem za pripremu PTV se sastoji od
cirkulacione pume grejnog medija, bojlera za pripremu PTV, prikljuka na vodovodnu mreu,
prikljuka na solarni grejni sistem, recirkulacione pumpe za odravanje konstantne
temperature u sistemu PTV, mjeraa potronje PTV i temperaturnog uronskog senzora kojim
se mjeri temperatura PTV u sistemu.

Mjrenje potronje toplotne energije u objektu se obavlja u dvije lokacije:

Toplotna energija za zagrijavanje objekta
Potrona topla voda (PTV)

Potronja toplotne energije za zagrijavanje objekata se vri putem kalorimetara.

U sluaju da se radi o novijim objektima gdje stambena ili poslovna jedinica ima zaseban
prikljuak na sistem grijanja tada se kalorimetar postavlja na prikljuak i u tom sluaju se
mjeri stvarna potronja toplotne energije u posmatranoj stambenoj ili poslovnoj jedinici.

U sluaju starijih objekata gdje su postojei sistemi sa sistemom vertikalno razvodenih cijevi
tada se kalorimetar postavlja u podstanicu i mjeri se potronja toplotne energije za itav
objekat. Raspodjela potronje toplotne energije po pojedinim stambenim i poslovnim
jedinicama se vri na osnovu povrine grijanog prostora.

Iz kalorimetara se informacija o potroenoj toplotnoj energiji alje u raunarsku jedinicu

odakle se elektronskim putem dalje informacija o potronji alje u raunarski centar
distributera toplotne energije.

Sa raunarske jedinice se u raunarski centar distributera pored potronje toplotne energije

alju podaci u vezi sa radom podstanice i karakteristikama grijanja u objektu (temperatura u
objektu, temperatura u polaznom i povratnom cjevovodu, protok tople vode kroz podstanicu,
podaci o sistemskim grekama i kvarovima itd.).

88
Na osnovu ovih podataka distributer moe daljinski da utie na sistem grijanja u objektu kako
bi se ostvarile to bolje performanse sistema. Ovim se znatno pospjeuje kvalitet grijanja u
objektima i ostvaruje uteda toplotne energije i do 4,5%.

Daljinski nadzor sistema distributer moe ostvariti postavljanjem ureaja za praenje

parametara sistema u prikljune ahtove (temperatura, protok, curenje vode iz sistema itd.).
Potronja toplotne energije kod pripreme potrone tople vode se mjeri vodomjerima kojima
se ustvari mjeri koliina potroene tople vode.

Vodomjeri su postavljeni za svaku stambenu ili poslovnu jedinicu posebno.

Kao i kod potronje toplotne energije potrebne za zagrijavanje objekata, informacija o

potroenoj PTV se alje u raunarsku jedinicu i dalje u raunarski centar distributera.

Uvoenjem centralizovanog praenja i regulacije sistema daljinskog grijanja i pripreme PTV

ostvaruju se znatne utede u potronji toplotne energije, angaovanju radne snage,
sigurnosti rada sistema, spreavanju moguih havarija koje mogu uzrokovati veu
materijalnu tetu itd.

Pored stambenih objekata na sistem daljinskog grijanja je mogue prikljuiti i sportsko-

rekreativne objekte, plastenike za poljoprivrednu proizvodnju, kolske ustanove, zdravstvene
i administrativne objekte itd.

Prikljuenje navedenih objekata se vri na isti nain kao i stambeni objekti.

Nain prikljuenja objekata na sistem daljinskog grijanja dat je u narednoj tehnolokkoj emi.

89
 90

Slika 33: Tehnoloka ema prikljuenja objekata na sistem daljinskog grijanja

9. FAZE IZGRADNJE

Izgradnja toplifikacionog sistema naselja Knez Ivo je predviena u dvije faze kako je
prikazano na narednoj slici.

Slika 34: Faze toplifikacije naselja Knez Ivo

U prvoj fazi e biti izgraeni postrojenje za proizvodnju toplotne energije i sistem daljinskog
zagrijavanja dijela naselja koje je izgraeno i koje e biti izgraeno u periodu od naredne 3
(tri) godine.
Ukupno zagrijavana povrina stambenih i poslovnih prostora u FAZI 1 iznosi 80.453 [m 2].
Potrebna toplotna snaga postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz geotermalnog izvora
iznosi 6.610 [kWt]. Za realizaciju zahtijevanih parametara sistema daljinskog grijanja u FAZI
1 potrebno je ostvariti eksploataciju geotermalne buotine sa vrijednou protoka od 50
[lit./s].

91
Energetski bilans sistema daljinskog grijanja naselja Knez Ivo u prvoj fazi izgradnje dat je u
narednoj tabeli:

Raunska Raunska Ukupna

POTRONJA
potronja potronja raunska Potronja vode
ELEKTRINE
ENERGETSKI toplotne toplotne potronja iz geotermalnog
ENERGIJE U
BILANS energije za energije za toplotne izvora
SISTEMU
zagrijavanje pripremu PTV energije
Qg Qtv Qgtv V Qel
Ref. datum /Mwh/ /Mwh/ /Mwh/ m3 /MWh/
sep 34,3 142,4 176,7 7.574,3 24,4
okt 459,8 147,2 607,0 26.013,6 83,9
nov 893,7 142,4 1.036,2 44.407,0 143,1
dec 1.748,4 147,2 1.895,5 81.236,9 261,9
jan 1.555,8 147,2 1.702,9 72.983,0 235,3
feb 1.348,1 137,7 1.485,8 63.677,4 205,3
mar 1.218,7 147,2 1.365,9 58.538,8 188,7
apr 361,1 142,4 503,5 21.580,0 69,6
maj 0,0 147,2 147,2 6.307,6 20,3
jun 0,0 142,4 142,4 6.104,1 19,7
jul 0,0 147,2 147,2 6.307,6 20,3
avg 0,0 142,4 142,4 6.104,1 19,7
sep 57,2 142,4 199,6 8.554,4 27,6
okt 418,9 147,2 566,1 24.259,6 78,2
nov 1.020,1 142,4 1.162,6 49.823,6 160,6
dec 1.670,1 147,2 1.817,3 77.883,8 251,1
jan 1.405,3 147,2 1.552,5 66.534,7 214,5
feb 1.107,4 137,7 1.245,1 53.360,2 172,0
mar 881,7 147,2 1.028,9 44.094,6 142,1
apr 335,8 142,4 478,3 20.496,7 66,1
maj 0,0 147,2 147,2 6.307,6 20,3
jun 0,0 142,4 142,4 6.104,1 19,7
jul 0,0 147,2 147,2 6.307,6 20,3
avg 0,0 142,4 142,4 6.104,1 19,7

UKUPNO ZA
I FAZA Ref.1 7.619,9 1.732,9 9.352,8 400.834,4 1.292,1
I FAZA Ref.2 6.896,5 1.732,9 8.629,4 369.831,0 1.192,1

GODINJI
7.258,2 1.732,9 8.991,1 385.332,7 1.242,1
PROSJEK:
Tabela 41: Energetski bilans- FAZA I
Potronja toplotne energije za FAZU I izgradnje sistema toplifikacije naselja Knez Ivo
potrebno je 8.991,1 [MWh] toplotne energije na godinjem nivou. Za zagrijavanje objekata je
potrebno 7.258,5 [MWh] a za proizvodnju PTV je potrebno 1.732,9 [MWh]. Za proizvodnju
potrebne koliine toplotne energije potrebno je 385.332,7 [m3] geotermalne vode. Potronja
elektrine energije u sistemu toplofikacije na godinjem nivou iznosi 1.242,1 [MWh].
Za rad toplifikacionog sistema u FAZI I bilo bi potrebno 962.186,2 [m 3] zemnog gasa ili
2.535,3 [tona] mrkog ugljena.

92
 Potronja toplotne energije- FAZA I
2.000,0
Raunska potronja
1.800,0
toplotne energije za
1.600,0 pripremu PTV
Qtv /Mw h/
1.400,0
Raunska potronja
1.200,0 toplotne energije za
zagrijavanje Qg /Mw h/
1.000,0
Ukupna raunska
800,0 potronja toplotne
600,0 energije Qgtv /Mw h/

400,0

200,0

0,0

Dijagram 10: Potronja toplotne energije- FAZA I

Potronja elektrine energije- FAZA I

300,0

POTRONJA ELEKTRINE
250,0
ENERGIJE U SISTEMU
/MWh/
200,0

150,0

100,0

50,0

0,0

Dijagram 11: Potronja elektrine energije- FAZA I

U prvoj fazi je neophodno sprovesti sva neophodna istraivanja u vezi sa potencijalom

geotermalne buotine, izgraditi izvorinu i upojnu buotinu sa prateim cjevovodom, sistem
za izmjenu toplotne energije izmeu geotermalne vode i grejnog medija daljinskog sistema
grijanja i dio magistralnih i sekundarnih toplovoda daljinskog sistema grijanja ukupne duine
trase 6.900 metara u dijelu naselja sa izgraenim objektima.

U sklopu FAZE 1 e biti izgraeno 28 prikljunih ahtova i kompletan sistem za nadzor i

kontrolu rada sistema daljinskog grijanja. U sistemima nadzora i kontrola treba predvidjeti
mogunost proirenja funkcije sistema na planiranu FAZU 2.

93
U drugoj fazi je predviena izgradnja magistralnih i sekundarnih toplovoda daljinskog sistema
grijanja ukupne duine trase 7.430 u dijelu naselja sa predvienom planskom gradnjom.
Cijevni sistem e biti graen u skladu sa dinamikom izgradnje i potrebama za t oplotnom
energijom.
FAZOM 2 e biti obuhvaeni poslovni i stambeni objekti ukupne grejne povrine 98.448 [m 2].
Za zagrijavanje navedene povrine potrebna je dodatna snaga postrojenja za proizvodnju
toplotne energije iz geotermalnog izvora u iznosu od 5.814 [kWh]. Za realizaciju dodatno
zahtijevane toplotne snage postrojenja potrebno je ostvariti protok geotermalne vode sa
dodatnih 50 [lit./s].

Raunska Raunska Ukupna

POTRONJA
potronja potronja raunska Potronja vode
ELEKTRINE
ENERGETSKI toplotne toplotne potronja iz geotermalnog
ENERGIJE U
BILANS energije za energije za toplotne izvora
SISTEMU
zagrijavanje pripremu PTV energije
Qg Qtv Qgtv V Qel
Ref. datum /Mwh/ /Mwh/ /Mwh/ m3 /MWh/
sep 30,2 213,3 243,5 10.436,2 33,6
okt 404,4 220,5 624,9 26.779,6 86,3
nov 786,1 213,3 999,4 42.831,1 138,1
dec 1.537,7 220,5 1.758,2 75.349,4 242,9
jan 1.368,3 220,5 1.588,8 68.090,0 219,5
feb 1.185,7 206,2 1.391,9 59.653,9 192,3
mar 1.071,9 220,5 1.292,3 55.386,1 178,5
apr 317,6 213,3 530,9 22.754,4 73,3
maj 0,0 220,5 220,5 9.447,9 30,5
jun 0,0 213,3 213,3 9.143,1 29,5
jul 0,0 220,5 220,5 9.447,9 30,5
avg 0,0 213,3 213,3 9.143,1 29,5
sep 50,3 213,3 263,6 11.298,3 36,4
okt 368,4 220,5 588,9 25.237,0 81,4
nov 897,2 213,3 1.110,6 47.595,1 153,4
dec 1.468,9 220,5 1.689,3 72.400,2 233,4
jan 1.236,0 220,5 1.456,4 62.418,6 201,2
feb 974,0 206,2 1.180,2 50.579,7 163,0
mar 775,5 220,5 995,9 42.682,2 137,6
apr 295,4 213,3 508,7 21.801,6 70,3
maj 0,0 220,5 220,5 9.447,9 30,5
jun 0,0 213,3 213,3 9.143,1 29,5
jul 0,0 220,5 220,5 9.447,9 30,5
avg 0,0 213,3 213,3 9.143,1 29,5

UKUPNO ZA
II FAZA Ref.1 6.701,8 2.595,6 9.297,5 398.462,8 1.284,4
II FAZA Ref.2 6.065,6 2.595,6 8.661,2 371.194,8 1.196,5

GODINJI
6.383,7 2.595,6 8.979,3 384.828,8 1.240,5
PROSJEK:
Tabela 42: Energetski bilans- FAZA II

94
Potronja toplotne energije za FAZU II izgradnje sistema toplifikacije naselja Knez Ivo
potrebno je 8.979,3 [MWh] toplotne energije na godinjem nivou. Za zagrijavanje objekata je
potrebno 6.383,7 [MWh] a za proizvodnju PTV je potrebno 2.595,6 [MWh]. Za proizvodnju
potrebne koliine toplotne energije potrebno je 384.828,8 [m3] geotermalne vode. Potronja
elektrine energije u sistemu toplofikacije na godinjem nivou iznosi 1.240,5 [MWh].
Za rad toplifikacionog sistema u FAZI II bilo bi potrebno 960.928,1 [m 3] zemnog gasa ili
2.532,0 [tona] mrkog ugljena.

Potronja toplotne energije- FAZA II

2.000,0
Raunska potronja
1.800,0
toplotne energije za
1.600,0 pripremu PTV
Qtv /Mw h/
1.400,0
Raunska potronja
1.200,0 toplotne energije za
zagrijavanje Qg /Mw h/
1.000,0
Ukupna raunska
800,0 potronja toplotne
600,0 energije Qgtv /Mw h/

400,0

200,0

0,0

Dijagram 12: Potronja toplotne energije- FAZA II

Potronja elektrine energije- FAZA II

300,0

POTRONJA ELEKTRINE
250,0
ENERGIJE U SISTEMU
/MWh/
200,0

150,0

100,0

50,0

0,0

Dijagram 13: Potronja elektrine energije- FAZA II

Ukupan broj prikljunih ahtova predvien u FAZI 2 iznosi 27. kao i cijevni sistem, prikljuni
ahtovi e biti graeni u skladu sa potrebama i stepenom razvoja sistema tokom FAZE 2.

Na kraju realizacije obe faze projekta potrebno je ostvariti toplotnu snagu izvora u iznosu od
12.500 [kWt] odnosno potrebno je ostvariti protok geotermalne vode u iznosu od 100 [lit./s].

95
10. ZAGRIJAVANJE STAKLENIKA I PLASTENIKA

Znatan potencijal iskoritenja toplotne energije povratnog toka geotermalne vode se nalazi u
zagrijavanju plastenika u plastenikoj proizvodnji.

Nakon iskoritenja dijela toplotne energije u sistemu daljinskog zagrijavanja stambenih i

poslovnih objekata, temperatura geotermalne vode u povratnom vodu bi trebala iznositi 55-
60 [0C]. Toplotni tok u povratnom vodu geotermalne vode iznosi 1,6-6,8 [MWt] u zavisnosti od
obima eksploatacije geotermalnog izvora.
Da bi se ouvao toplotni potencijal povratnog toka geotermalne vode, povratni cjevovod bi
trebao biti izraen od termiki izolovane (predizolovane) cijevi.

Kolika e biti potronja toplotne energije u plastenicima zavisi od dimenzija, naina

postavljanja, kulture koja se uzgaja i perioda proizvodnje.

Slika 35: Forme staklenika i plastenika

Kontrolisana sredina za uzgoj povra moe biti izgraena od drvene ili metalne konstrukcije
prekrivene razliitim vrstama materijala.

Staklenici

Kod primjene stakla izvedba je najee klasina sa otrim krovom. Stakleni tip ima najveu
propusnost za dnevno svijetlo, istovremeno ima i najslabiju energetsku efikasnost. Trokovi
grijanja su vei u odnosu na druge tipove zbog slabije izolacije koja je uzrokovana mnogim
pukotinama na spojevima konstrukcije i slabijim termozatitnim karakteristikama stakla.
Problem poveanih gubitaka toplote moe biti rijeen uvoenjem dvostrukih staklenih ploa,
ali uz povecanja trokova izrade staklenika.

96
Plastenici

Plastenici se najee grade u izvedbi cilindrinog krova ili quonset-hut dizajna (koliba).
Vertikalni boni zidovi, kao i oni sa prednje i zadnje strane mogu biti izraeni od pleksiglasa
ili dvostruke plastine folije. Plastine mase je potrebno mijenjati otprilike svake 3 godine, a
veina ovakvih plastenika ima dvostruki plastini omota izmedu kojih se pomou ventilatora
uduvava vazduh.

Dvoslojni pokrov i omota imaju znatno bolja termoizolaciona svojstva i smanjuju toplotne
gubitke za 30 40% a sa druge strane smanjuje se koliina propusnosti suneve svjetlosti.

Temperatura na koju se zagrijava ambijent u plasteniku zavisi od vrste kulture, faze rasta i
doba dana. Pregled okvirnih zahtjeva u vezi sa temperaturom uzgoja povra i cvijea u
plastenikoj proizvodnji dat je u narednoj tabeli:

Plastenik Dan No
Povre [0C] [0C]
Paradajz 21-24 17-18
Zelena salata 24 18
Krastavac 24-25 21
Paprika 18-29 16-18

Plastenik Dan No
Cvijee [0C] [0C]
Rua 16-17 17-18
Karanfil 24-25 10
Geranija 21-27 21-27
Fuksija 21-24 18
Ljiljan 16 16
Tabela 43: Zahtijevana temperatura u plastenikoj proizvodnji

Toplotna energija se u agrarnoj proizvodnji moe koristiti za rad suara voa i povra te za
zagrijavanje farmi i ostalih objekata, za proizvodnju komposta i biolokih gnojiva itd.

U obimu tehnike studije toplifikacije naselja Knez Ivo razmatrana je mogunost

snabdijevanja toplotnom energijom plastenike proizvodnje i pogona suara za suenje voa
i povra.

U obzir je uzeto maksimalno koritenje toplotne energije iz povratnog toka geotermalne vode
u toku grejne sezone. U toku ljetne sezone uzet je u obzir toplotni tok geotermalne vode sa
izvorinom temperaturom.

Prosjena raspoloiva koliina toplotne energije za plasteniku proizvodnju iznosi

27.286,6 [MWh] a za potrebe suara 9.075,2 [MWh].

Prikaz profila raspoloive toplotne energije za agrarnu proizvodnju i za rad suara je dat u
narednoj tabeli i dijagramu.

97
 Raspoloiva
Raspoloiva 7.000,0 Potronja toplotne energije
toplotna
toplotna u agrarnoj proizvodnji
AGRAR energije za 6.000,0
energije za
agrarnu
suare
proizvodnju
5.000,0
Mjesec /Mwh/ /Mwh/
sep 175,3 1.578,0 4.000,0
okt 1.799,6 449,9
nov 3.597,8 0,0 3.000,0
dec 6.329,3 0,0
jan 5.719,6 0,0 2.000,0

feb 5.010,9 0,0

1.000,0
mar 4.652,4 0,0
apr 1.146,8 764,5
0,0
maj 0,0 1.587,2
jun 0,0 1.536,0
jul 0,0 1.587,2
avg 0,0 1.536,0
sep 189,8 1.708,3
okt 1.695,9 424,0
nov 3.998,0 0,0
dec 6.081,6 0,0
jan 5.243,2 0,0
feb 4.248,7 0,0
mar 3.585,3 0,0
apr 1.098,8 732,5
maj 0,0 1.587,2
jun 0,0 1.536,0
jul 0,0 1.587,2
avg 0,0 1.536,0

Ref1 28.431,8 9.039,0

Ref2 26.141,3 9.111,4
GOD. 27.286,6 9.075,2
Tabela 44: Potronja toplotne energije u agrarnoj proizvodnji

98
11. PREDMJER I PREDRAUN
A- GEOTERMALNE BUOTINE FAZA1
Br. Opis Koliina Jed. Cijena UKUPNO
Izgradnja istrane buotine u
svrhu istraivanja geotermalnog
potencijala Bijeljinskog
geotermalnog polja na lokaciji
naselja Knez Ivo, dubina istrane
1 1 kpl. 958,000.00 958,000.00
buotine 1500 m, Sprovoenje
aktivnosti u vezi sa istraivanjima,
izrada hidrogeolokog modela i
izvjetaja u vezi sa energetskim
potencijalom buotine.
Izgradnja eksploatacione buotine
na lokaciji naselja Knez Ivo u
svrhu eksploatacije geotermalnog
potencijala Bijeljinskog
2 1 kpl. 2,180,000.00 2,180,000.00
geotermalnog polja, dubina
eksploatacione buotine 1500 m,
nazivna mjera na ustima buotine
DN250.
izgradbnja upojne geotermalne
buotine 1, dubina buotine 1200
3 1 kpl. 1,589,000.00 1,589,000.00
metara, nazivna mjera usta
buotine DN250
UPOJNI CJEVOVOD DN250/400
(355) (Ukupna duina 1270,0 m);
Upojna cijev se sastoji od
predizolovane eline cijevi
4 1270 m 364.00 462,280.00
izradjene u skladu sa EN253,
EN448, EN488 i EN 489.
U cijenu su uzeti u obzir i
graevinski radovi
UKUPNO A 5,189,280.00

B-POSTROJENJE_IZMJENJIVAKA STANICA FAZA1

Br. Opis Koliina Jed. Cijena UKUPNO
Izgradnja gravitacionog
separatora sa filterskim
1 ureajima. Zapremina 1 kpl. 158,000.00 158,000.00
gravitacionog separatora je V=50
m3.
Izgradnja izmjenjivakog bloka
koji se sastoji od dva ploasta
izmjenjivaa sa kompletnom
2 1 kpl. 486,000.00 486,000.00
opremom. Snaga svakog
ploastog izmjenjivaa iznosi 6
MWt

99
 Izgradnja akumulatora toplote sa
kompletnom opremom za
distribuciju toplotne energije u
sistem daljinskog grijanja u
FAZI1. Zapremina akumulatora
toplote iznosi 200 m3.
3 Cirkulacione pumpe su u izvedbi 1 kpl. 363,000.00 363,000.00
radna+rezervna. Sistem je
opremljen kompletnim
podsistemima za nadzor i
upravljanje, sigurnoanim
podsistemima i sistemom za
obradu i dopunu grejnog medija.
UKUPNO B 1,007,000.00

C- TOPLOVODNA MREA FAZA1

Br. Opis Koliina Jed. Cijena UKUPNO
Izgradnjamagistralnog toplovoda
DN250 PN10 od predizolovanih
cijevi E++DN250/355,Izraena
prema EN253, EN10220;
EN10216-2 i EN10217-2. Izolacija
1 od poliuretana; Zatita cijevi je od 866 m 278.00 240,748.00
polietilena visoke gustine (PEHD).
Sistem za detekciju vlage zaliven
u izolaciju. U koliinu su uraunati
fiksni oslonci i kompenzacione
lire.
Cijev elina beavna
predizolovana DN200/315;
Izraena prema EN253,
EN10220; EN10216-2 i EN10217-
2 256,8 m 252.00 64,713.60
2. Izolacija od poliuretana; Zatita
cijevi je od polietilena visoke
gustine (PEHD). Sistem za
detekciju vlage zaliven u izolaciju.
Cijev elina beavna
predizolovana DN80/160;
Izraena prema EN253,
EN10220; EN10216-2 i EN10217-
3 5777 m 183.00 1,057,191.00
2. Izolacija od poliuretana; Zatita
cijevi je od polietilena visoke
gustine (PEHD). Sistem za
detekciju vlage zaliven u izolaciju.
4 Predizolovano koljeno 28 kom. 568.00 15,904.00
DN200/315 ugao 900; Izraeno
prema EN448; EN10220;
EN10216-2; Izolacija od
poliuretana; Zatita koljena od

100
 polietilena visoke gustine (PEHD).
Sistem za detekciju vlage zaliven
u izolaciju.
Predizolovano koljeno
DN80/160 ugao 900; Izraeno
prema EN448; EN10220;
EN10216-2; Izolacija od
5 126 kom. 354.00 44,604.00
poliuretana; Zatita koljena od
polietilena visoke gustine (PEHD).
Sistem za detekciju vlage zaliven
u izolaciju.
Predizolovana zaporna armatura
(loptasta slavina) DN80NP16;
Izraena prema EN448; Vreteno
6 274 kom. 985.00 269,890.00
kuglaste slavine je produeno.
Otvaranje i zatvaranje se vri T
kljuem.
PEHD spojnice sa
7 termoskupljajuim rukavcem 963 kom. 69.00 66,435.50
DN80
PEHD zavrna kapa sa
termoskupljajuim zavretkom i
8 86 kom. 82.00 7,019.20
termoskupljajuim rukavcem
DN200;
PEHD zavrna kapa sa
termoskupljajuim zavretkom i
9 84 kom. 65.00 5,460.00
termoskupljajuim rukavcem
DN80;
Elementi cijevnih prodora kroz
10 graevinsku konstrukciju (zid) sa 24 kom. 74.00 1,776.00
brtvama DN200
Elementi cijevnih prodora kroz
11 graevinsku konstrukciju (zid) sa 126 kom. 55.00 6,930.00
brtvama DN80
Traka za upozorenje PANJA
12 6900 m 1.40 9,660.00
VRELOVOD
13 Kompenzacioni jastuci 14 kom. 158.00 2,212.00
Termometar u ahtu 250 0C,
14 R1/2; Postavlje na prikljuak 28 kom. 89.00 2,492.00
DN100;
Manometar u ahtu 25 bar 120;
15 R1/2; Postavljen na prikljuak 28 kom. 156.00 4,368.00
DN100;
Materijal za zavrnu izolaciju
16 spojnih mjesta, dijelova vrelovoda paual 90,000.00
u ahtu i armature
UKUPNO C 1,889,403.30

101
 D- GRAEVINSKA FAZA FAZA1
Br. Opis Koliina Jed. Cijena UKUPNO
Iskop zemljanog rova mainskim iskopom
zemlje III kategorije u sraslom stanju dubine
1,2 m i irine 1 m. Iskopanu zemlju odlagati
uz rov na odstojanju od 2 m radi
1 obezbjeenja nesmetanog rada u toku 4716.6 m3 26,20 123.574,92
izgradnje vrelovoda. U cijenu uzeti u obzir
sve neophodne zahvate u vezi izgradnje rova
(razupiranje bonih strana, odvoz vika
iskopa, dodatni manipulativni trokovi).
Planiranje i nabijanje dna rova i dna ahtova
2 sa tanou 1 cm do zahtjevanog nivoa 1123 m2 4,50 5.053,50
zbijenosti.
Nabavka, nasipanje, planiranje i zbijanje do
zahtjevanog nivoa zbijenosti sloja pijeska
3 112.3 m3 38,50 4.323,55
debljine 10 cm (sloj pijeska ispod vrelovodnih
cijevi).
Nabavka i ugradnja sloja pijeska oko
4 224.6 m3 38,50 8.647,10
vrelovodnih cijevi
Nabavka i ugradnja sloja ljunka debljine 10
5 cm iznad sloja pijeska a u svemu prema 112.3 m3 32,50 3.649,75
grafikoj dokumentaciji ovog projekta .
Nasipanje, planiranje i zbijanje do
6 zahtjevanog nivoa zbijenosti zemljanog 2582.9 m3 4,95 12.785,36
iskopa.
Nabavka i ugradnja bito- lljunanog zastora
7 224.6 m3 42,60 9.567,96
debljine 7 cm ispod trotoarskih povrina.
Betoniranje dna ahtova plastinim betonom
MB- 20. Kvalitet betona treba da zadovoljava
8 zahtjeve propisane standardima kojima je 50.4 m3 210,00 10.584,00
regulisana oblast graenja ove vrste
objekata.
Betoniranje zidova ahtova plastinim
betonom MB- 30 u dvostranoj oplati. Kvalitet
betona treba da zadovoljava zahtjeve
9 201.6 m3 235,00 47.376,00
propisane standardima kojima je regulisana
oblast graenja ove vrste objekata. U obzir
uzeti ugradnju armaturne mree.
Betoniranje monolitnih pokretnih betonskih
10 ploa nad ahtovima betonom MB- 30 u 21 m3 235,00 4.935,00
oplati i sa podupiranjem.
Betoniranje vrstih oslonaca u sklopu ahtova
11 56 m3 250,00 14.000,00
betonom MB- 30.
Nabavka i ugradnja kvadratnih poklopaca
12 izraenih od livenog eljeza. Dimenzije 28 kom. 452,00 12.656,00
poklopaca su 800x800 mm.
13 Nabavka i ugradnja penjalica od betonskog 336 kom. 12,00 4.032,00

102
 eljeza profila 20. Penjalice postavljati na
rastojanju od 240 mm.
Malterisanje zidova i stropa ahta sa
14 unutranje strane hidroizolacionom masom 672 m2 74,00 49.728,00
debljine najmanje 2 cm.
Ugradnja hladnog i vrueg bitumenskog sloja
15 u kombinaciji sa ljepilom na gornju stranu 260 m2 18,00 4.680,00
pokrovnih ploa.
Dodatni graevinski radovi u toku ugradnje
16 ostalih toplovodnih instalacija, montae paual - - 144.000,00
sistema oslanjanja (klizni i fiksni oslonci).
UKUPNO D 459.593,14

REKAPITULACIJA FAZA1
A- GEOTERMALNE BUOTINE F1 5.189.280,00 KM
B-POSTROJENJE_IZMJENJIVAKA STANICA F1 1.007.000,00 KM
C- TOPLOVODNA MREA F1 1.889.403,30 KM
D- GRAEVINSKA FAZA F1 459.593,14 KM

UKUPNO bez PDV 8.545.276,44 KM

FAZA 1 PDV 1.452.696,99 KM
Ukupno sa PDV 9.997.973,43 KM

FAZA 2

C- TOPLOVODNA MREA FAZA2

Br. Opis Koliina Jed. Cijena UKUPNO
Izgradnjamagistralnog toplovoda
DN250 PN10 od predizolovanih
cijevi E++DN250/355,Izraena
prema EN253, EN10220;
EN10216-2 i EN10217-2. Izolacija
1 od poliuretana; Zatita cijevi je od 266 m 278.00 73,948.00
polietilena visoke gustine (PEHD).
Sistem za detekciju vlage zaliven
u izolaciju. U koliinu su uraunati
fiksni oslonci i kompenzacione
lire.
Cijev elina beavna
predizolovana DN200/315;
Izraena prema EN253,
EN10220; EN10216-2 i EN10217-
2 160 m 252.00 40,320.00
2. Izolacija od poliuretana; Zatita
cijevi je od polietilena visoke
gustine (PEHD). Sistem za
detekciju vlage zaliven u izolaciju.

103
 Cijev elina beavna
predizolovana DN80/160;
Izraena prema EN253,
EN10220; EN10216-2 i EN10217-
3 7003 m 183.00 1,281,549.00
2. Izolacija od poliuretana; Zatita
cijevi je od polietilena visoke
gustine (PEHD). Sistem za
detekciju vlage zaliven u izolaciju.
Predizolovano koljeno
DN200/315 ugao 900; Izraeno
prema EN448; EN10220;
EN10216-2; Izolacija od
4 27 kom. 568.00 15,336.00
poliuretana; Zatita koljena od
polietilena visoke gustine (PEHD).
Sistem za detekciju vlage zaliven
u izolaciju.
Predizolovano koljeno
DN80/160 ugao 900; Izraeno
prema EN448; EN10220;
EN10216-2; Izolacija od
5 112 kom. 354.00 39,648.00
poliuretana; Zatita koljena od
polietilena visoke gustine (PEHD).
Sistem za detekciju vlage zaliven
u izolaciju.
Predizolovana zaporna armatura
(loptasta slavina) DN80NP16;
Izraena prema EN448; Vreteno
6 152 kom. 985.00 149,720.00
kuglaste slavine je produeno.
Otvaranje i zatvaranje se vri T
kljuem.
PEHD spojnice sa
7 termoskupljajuim rukavcem 1167 kom. 69.00 80,534.50
DN80
PEHD zavrna kapa sa
termoskupljajuim zavretkom i
8 38 kom. 82.00 3,116.00
termoskupljajuim rukavcem
DN200;
PEHD zavrna kapa sa
termoskupljajuim zavretkom i
9 64 kom. 65.00 4,160.00
termoskupljajuim rukavcem
DN80;
Elementi cijevnih prodora kroz
10 graevinsku konstrukciju (zid) sa 18 kom. 74.00 1,332.00
brtvama DN200
Elementi cijevnih prodora kroz
11 graevinsku konstrukciju (zid) sa 112 kom. 55.00 6,160.00
brtvama DN80
Traka za upozorenje PANJA
12 7100 m 1.40 9,940.00
VRELOVOD

104
13 Kompenzacioni jastuci 12 kom. 158.00 1,896.00
Termometar u ahtu 250 0C,
14 R1/2; Postavlje na prikljuak 27 kom. 89.00 2,403.00
DN100;
Manometar u ahtu 25 bar 120;
15 R1/2; Postavljen na prikljuak 27 kom. 156.00 4,212.00
DN100;
Materijal za zavrnu izolaciju
16 spojnih mjesta, dijelova vrelovoda paual 90,000.00
u ahtu i armature
UKUPNO C 1,804,274.50

D- GRAEVINSKA FAZA F2
Br. Opis Koliina Jed. Cijena UKUPNO
Iskop zemljanog rova mainskim iskopom
zemlje III kategorije u sraslom stanju dubine
1,2 m i irine 1 m. Iskopanu zemlju odlagati
uz rov na odstojanju od 2 m radi
1 obezbjeenja nesmetanog rada u toku 1789.2 m3 26,20 46.877,04
izgradnje vrelovoda. U cijenu uzeti u obzir
sve neophodne zahvate u vezi izgradnje rova
(razupiranje bonih strana, odvoz vika
iskopa, dodatni manipulativni trokovi).
Planiranje i nabijanje dna rova i dna ahtova
2 sa tanou 1 cm do zahtjevanog nivoa 426,4 m2 4,50 1.918,80
zbijenosti.
Nabavka, nasipanje, planiranje i zbijanje do
zahtjevanog nivoa zbijenosti sloja pijeska
3 42.64 m3 38,50 1.641,64
debljine 10 cm (sloj pijeska ispod vrelovodnih
cijevi).
Nabavka i ugradnja sloja pijeska oko
4 224.6 m3 38,50 8.647,10
vrelovodnih cijevi
Nabavka i ugradnja sloja ljunka debljine 10
5 cm iznad sloja pijeska a u svemu prema 42.64 m3 32,50 1.385,80
grafikoj dokumentaciji ovog projekta .
Nasipanje, planiranje i zbijanje do
6 zahtjevanog nivoa zbijenosti zemljanog 980.72 m3 4,95 4.854,56
iskopa.
Nabavka i ugradnja bito- lljunanog zastora
7 85.28 m3 42,60 3.632,93
debljine 7 cm ispod trotoarskih povrina.
Betoniranje dna ahtova plastinim betonom
MB- 20. Kvalitet betona treba da zadovoljava
8 zahtjeve propisane standardima kojima je 48.6 m3 210,00 10.206,00
regulisana oblast graenja ove vrste
objekata.

105
 Betoniranje zidova ahtova plastinim
betonom MB- 30 u dvostranoj oplati. Kvalitet
betona treba da zadovoljava zahtjeve
9 194.4 m3 235,00 45.684,00
propisane standardima kojima je regulisana
oblast graenja ove vrste objekata. U obzir
uzeti ugradnju armaturne mree.
Betoniranje monolitnih pokretnih betonskih
10 ploa nad ahtovima betonom MB- 30 u 8 m3 235,00 1.880,00
oplati i sa podupiranjem.
Betoniranje vrstih oslonaca u sklopu ahtova
11 54 m3 250,00 13.500,00
betonom MB- 30.
Nabavka i ugradnja kvadratnih poklopaca
12 izraenih od livenog eljeza. Dimenzije 28 kom. 452,00 12.656,00
poklopaca su 800x800 mm.
Nabavka i ugradnja penjalica od betonskog
13 eljeza profila 20. Penjalice postavljati na 324 kom. 12,00 3.888,00
rastojanju od 240 mm.
Malterisanje zidova i stropa ahta sa
14 unutranje strane hidroizolacionom masom 648 m2 74,00 47.952,00
debljine najmanje 2 cm.
Ugradnja hladnog i vrueg bitumenskog sloja
15 u kombinaciji sa ljepilom na gornju stranu 260 m2 18,00 4.680,00
pokrovnih ploa.
Dodatni graevinski radovi u toku ugradnje
16 ostalih toplovodnih instalacija, montae paual - - 156.000,00
sistema oslanjanja (klizni i fiksni oslonci).
UKUPNO D 365.403,87

REKAPITULACIJA FAZA 2
C- TOPLOVODNA MREA F2 1.804.274,50
D- GRAEVINSKA FAZA F2 365.403,87

UKUPNO bez PDV 2.169.678,37 KM

FAZA 2 PDV 368.845,32 KM
Ukupno sa PDV 2.538.523,70 KM

106
12. LITERATURA
Duric, N., Jovanovic, L. (1997). Perspektive geotermalne energije u Republici Srpskoj.
Beograd. Medunarodni naucni skup "100 godina hidrogeologije u Jugoslaviji".

Djuric, N. (2008). Geothermal Energy New Energetic Reality in the Area of Semberija,
Republic of Srpska, Bosnia and Heryegovina. Karlovy Vary, Czech Republic. 10 th
International Mine Water Association Congress. Poster session 1.

Milivojevic, M., Peric, J. (1986). Geotermalna potencijalnost Macve, Semberije i Srema.

Beograd. XI Kongres geologa Jugoslavije, knj. 5, SGD-SITGMSJ.

Milivojevic, M., Peric, J. (1986): Preliminarna ocena energetske potencijalnosti

hidrogeotermalnih resursa u mezozojskoj podlozi tercijarnih sedimenata na podrucju
Semberije radi njenog koricenja za toplifikaciju Bijeljine. Beograd. Rudarsko-geoloki
fakultet Beograd.

Predstudija ekonomske opravdanosti istraivnja i eksploatacije geotermalnih voda na teritoriji

grada Bijeljine (2009). Bijeljina. Tehnicki institut.

[Samovi V.: Kogeneraciona postrojenja Znaaj Izvedbe Mogunost i primeri

rekonstrukcije postojeih klasinih termoelektrana, Mainski fakultet, Kragujevac,
2010.

Milovanovi M. Parne turbine za kogeneracionu proizvodnju energije, Banja Luka, 2012.

Grkovi V.: Termoenergetska postrojenja I - Procesi i oprema, Univerzitet u Novom Sadu,

FTN, Novi Sad, 2010.,

Grkovi V.: Toplotne turbomaine 1-Teorijski osnovi, Univerzitet u Novom Sadu, FTN,
Novi Sad, 2008.

Grkovi V.: Toplotne turbomaine 2-Viestupne maine, procesi i konstrukcije,

Univerzitet u Novom Sadu, FTN, Novi Sad,2008.,

Milovanovi Z.:Energetske maine-Termodinamike i strujne osnove toplotnih turbomaina,

Univerzitet u Banjoj Luci, Mainski fakultet, Banja Luka, 2010.

Simeunovi V.:Akcioni plan o energetskoj odrivosti optine Bijeljina

Bijeljina, 2011.

Studija izvodljivosti o moguem koritenju solarne energije za potrebe dobijanja toplotne i

elektrine energije na podruju Grada Bijeljine i Optine Bogati, Enova doo Sarajevo
Sarajevo, 2014.

107
13. DODATAK 1- KLIMATSKI PODACI

KLIMATSKI PODACI ZA UE PODRUJE GRADA BIJELJINE

Latitude: 4445'22" North,

Longitude: 1912'46" East
Optimalan nagib: 34 deg.
Godinje prosjek iradijacije (horizontal): 0.0 %
Month Hh H(90) TD T24h NDD
Jan 1120 1640 2.7 1.0 497
Feb 1820 2240 3.6 1.9 371
Mar 3570 3450 9.3 7.2 292
Apr 4750 3230 14.7 12.5 96
May 5600 2790 19.4 17.3 22
Jun 6280 2630 22.6 20.9 3
Jul 6460 2860 24.7 23.0 0
Aug 5740 3410 25.2 23.1 11
Sep 3950 3440 19.6 17.5 58
Oct 2720 3380 15.0 12.7 229
Nov 1480 2330 9.4 7.3 402
Dec 907 1370 3.8 2.0 530
god. 3710 2730 14.2 12.2 2511
Hh: Iradijacija na horizontalnu ravan 0,00 deg. (Wh/m2/day)
H(90): Iradijacija na vertikalnu ravan 90,0 deg. (Wh/m2/day)
TD: Prosjena dnevna temperatura (C)
NDD: Stepen dani grijanja (-)

Dijagram 14: Prosjene mjesene temparature

PVGIS (c) European Communities, 2001-2012

108
 Dijagram 15: Prosjean broj stepen dana grijanja (SD)

Temperatura 0C
Datum
17 17,5 18 18,5 19 19,5 20 20,5 21 21,5 22 22,5 23
2012-09-01 26 31 35 40 46 51 57 64 71 78 87 95 103
2012-10-01 120 131 142 154 166 179 191 204 217 228 242 256 270
2012-11-01 210 223 238 253 267 281 297 311 326 340 354 369 384
2012-12-01 488 504 519 535 550 566 581 597 612 628 643 659 674
2013-01-01 424 440 455 471 486 502 517 533 548 564 579 595 610
2013-02-01 364 378 392 406 420 434 448 462 476 490 504 518 532
2013-03-01 314 329 344 359 374 390 405 420 436 452 467 483 498
2013-04-01 135 144 156 167 177 188 200 211 222 234 246 258 271
2013-05-01 48 54 62 71 80 90 100 112 124 137 150 162 176
2013-06-01 18 22 27 32 38 45 52 59 66 74 84 92 102
2013-07-01 6 8 10 12 14 17 20 23 27 31 36 41 46
2013-08-01 2 3 4 6 7 10 12 16 20 26 32 38 44
2013-09-01 47 54 61 70 78 87 95 105 116 129 141 154 168
2013-10-01 103 112 123 134 148 161 174 188 201 215 230 244 257
2013-11-01 254 268 282 296 310 324 339 353 368 382 397 412 426
2013-12-01 462 478 493 509 524 540 555 571 586 602 617 633 648
2014-01-01 374 389 405 420 436 451 467 482 498 513 529 544 560
2014-02-01 286 300 314 327 341 355 368 382 397 411 425 439 453
2014-03-01 208 222 236 250 264 279 293 308 322 336 351 365 380
2014-04-01 112 124 135 148 161 174 186 199 212 226 241 256 271
2014-05-01 68 76 85 94 103 113 122 133 143 154 166 179 192
2014-06-01 17 21 25 30 34 40 46 53 60 69 77 87 96
2014-07-01 3 4 6 8 10 14 17 20 24 30 36 42 49
2014-08-01 7 8 10 12 15 19 22 27 33 40 49 58 68

Tabela 45: Preraunate vrijednosti stepen dana za referentni period u zavisnosti od unutranje
temperature

109
Latitude: 4445'22" North, Longitude: 1912'46" East

Azimuth Hh Azimuth Hsun,w Azimuth Hsun,s

-180.0 1 -180 0 -180 0
-172.5 1 -162 0 -173 0
-165.0 1 -146 0 -166 0
-157.5 1 -133 0 -159 0
-150.0 1 -122 0 -152 0
-142.5 1 -113 0 -146 0
-135.0 1 -106 0 -139 0
-127.5 1 -100 0 -134 0
-120.0 1 -94 0 -128 0
-112.5 0 -89 0 -123 1
-105.0 0 -84 0 -118 5
-97.5 0 -79 0 -113 10
-90.0 0 -74 0 -108 15
-82.5 0 -69 0 -104 20
-75.0 0 -65 0 -99 25
-67.5 0 -60 0 -94 30
-60.0 0 -54 1 -89 36
-52.5 1 -49 5 -83 41
-45.0 0 -43 9 -77 46
-37.5 0 -38 12 -71 51
-30.0 0 -31 15 -63 56
-22.5 0 -25 18 -53 60
-15.0 0 -18 20 -41 64
-7.5 0 -11 21 -27 67
0.0 0 -4 22 -9 68
7.5 1 0 22 0 69
15.0 0 7 21 18 68
22.5 0 14 20 34 66
30.0 1 21 19 47 62
37.5 1 28 17 58 58
45.0 1 34 14 67 53
52.5 0 41 11 74 48
60.0 0 46 7 80 43
67.5 0 52 3 86 38
75.0 0 57 0 91 33
82.5 0 62 0 96 28
90.0 0 67 0 101 23
97.5 0 72 0 106 18
105.0 0 76 0 111 13
112.5 0 81 0 115 8
120.0 0 86 0 120 3
127.5 0 91 0 126 0
135.0 0 97 0 131 0
142.5 0 103 0 137 0
150.0 1 109 0 142 0
157.5 1 117 0 149 0
165.0 1 127 0 155 0
172.5 1 139 0 162 0
180.0 1 153 0 169 0
Hh: Horizon height (deg.)
Hsun,w: Height of sun (December 21)
Hsun,s: Height of sun (June 21)

110
PVGIS (c) European Communities, 2001-2012

Dijagram 16: Poloaj sunca u toku godine u odnosu na reljef grada Bijeljine

Dijagram 17: Insolacija na horizontalnu i vertikalnu ravan

111
Temperatura zemljita

Prosjena temperatura povrine zemljita za Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god. -0.95 0.66 5.88 11.4 17.0 20.7 23.5 23.4 18.1 12.2 5.21 0.05
Godinje: 11.5

Prosjeni minimum, maksimum i oscilacije temperature povrine zemljita za (C)Lat 44.45

Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
Min. -4.37 -3.6 0.35 4.56 8.76 11.5 13.8 14.6 11.0 6.86 1.48 -
3.32
Max. 2.89 5.92 13.3 19.7 26.4 30.7 33.9 34.1 27.4 19.7 10.0 4.04
Osc. 3.63 4.76 6.49 7.57 8.82 9.57 10.0 9.75 8.21 6.46 4.26 3.68
Godinje: 19.2

Mjeseni prosjek temperatura vazduha Na 10 m Iznad povrine zemlje (C)Lat 44.45 Lon
19.22
ProsjekJan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god. -0.6 0.74 5.17 10.3 15.7 19.2 21.7 21.8 16.9 11.7 5.33 0.35
Godinje 10.7
Minimum-3.27 -2.46 1.38 5.73 10.1 13.0 15.4 16.1 12.2 7.87 2.44 -
2.34
Godinje 6.40
Maximum1.96 3.91 9.24 15.0 21.1 24.6 27.3 27.4 22.0 16.0 8.21 2.85
Godinje 15.0

Prosjek Dnevna temperatura (C)Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god.5.23 6.38 7.86 9.33 10.9 11.6 11.9 11.3 * 9.84 8.16 5.77 5.19
* Najtopliji mjesec
Mjeseni prosjek Stepen dani hlaenja ispod 18 CLat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god. 0 0 0 0 13 53 111 123 32 2 0 0
Godinje 334

Mjeseni prosjek Stepen dani grijanja ispod 18 CLat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god. 577 488 392 227 86 27 7 6 59 190 379 549
Godinje 2987

Mjeseni prosjek Stepen dani grijanja ispod 10 CLat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

22-god. 329 262 155 38 1 0 0 0 0 33 152 302

Godinje 1272

112
Mjeseni prosjek Stepen dani grijanja ispod 0 CLat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god.65 45 8 0 0 0 0 0 0 0 9 53
Godinje 180

Mjeseni prosjek Mraznih dana (days)Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god. 22 18 11 2 0 0 0 0 0 1 10 21
Godinje 85
Temperatura mrnjenja na 10 m (C)Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
Daily -3.41 -2.89 -0.51 2.74 6.50 8.78 9.82 9.71 7.61 5.45 1.86 -2.28

Meteorologija (Vjetar):

Mjeseni prosjek Brzina vjetra na 50 m Iznad povrine zemlje (m/s)Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
Prosjek
10-god. 3.80 4.28 3.96 3.94 3.37 3.31 3.29 3.28 3.35 3.60 3.79 4.13
Godinje 3.67

Minimalna i maksimalna razlika od Mjeseni prosjek Brzina vjetra na 50 m (%)

Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
Prosjek
Minimum -9 -8 -10 -9 -22 -10 -11 -10 -11 -11 -9 -11
Godinje -11

Maximum8 10 13 8 19 12 8 19 11 13 9 11
Godinje 12

Mjeseni prosjek Brzina vjetra At 50 m Iznad povrine zemlje (%)Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
0-2 m/s 21 18 19 20 30 30 34 34 32 26 22 19
Godinje 25
3-6 m/s 76 72 75 76 68 69 65 66 67 74 75 75
Godinje 71
7-10 m/s 3 10 5 4 2 1 1 1 1 1 3 6
Godinje 3

Mjeseni prosjek Brzina vjetra na 50 m Iznad povrine zemlje (m/s)Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
Vrijeme0130
4.36 4.88 4.46 4.50 4.01 4.03 4.17 4.12 4.07 4.26 4.38 4.74
Godinje 4.32

113
Vrijeme0430
4.30 4.72 4.21 4.08 3.37 3.13 3.51 3.77 3.98 4.16 4.22 4.66
Godinje 4.00
Vrijeme0730
3.77 3.76 2.73 2.31 1.96 1.85 1.68 1.66 1.81 2.52 3.39 4.08
Godinje 2.62
Vrijeme1030
2.50 3.00 3.31 3.62 2.97 3.00 2.67 2.62 2.52 2.40 2.41 2.69
Godinje 2.80
Vrijeme1330
2.94 3.74 3.79 3.91 3.25 3.33 2.90 2.81 2.90 3.10 3.10 3.19
Godinje 3.24
Vrijeme1630
3.69 4.22 3.98 3.92 3.31 3.25 3.14 3.10 3.25 3.57 3.76 4.09
Godinje 3.60
Vrijeme1930
4.40 4.90 4.57 4.49 3.88 3.75 3.98 3.98 4.07 4.36 4.49 4.79
Godinje 4.30
Vrijeme2230
4.44 5.01 4.62 4.68 4.16 4.13 4.26 4.17 4.15 4.40 4.54 4.79
Godinje 4.44

Mjeseni prosjek pravca vjetra na 50 m Iznad povrine zemlje (degrees) Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
10-god.229 217 214 220 227 244 259 268 272 261 252 250

Mjeseni prosjek pravca vjetra na 50 m Iznad povrine zemlje (degrees)Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
Vrijeme0130
212 165 169 214 221 285 54 71 91 167 174 200
Vrijeme0430
214 179 176 205 208 242 143 145 177 178 183 206
Vrijeme0730
214 193 187 213 221 272 333 170 200 183 189 207
Vrijeme1030
229 227 223 238 251 278 322 291 276 209 204 214
Vrijeme1330
249 257 245 245 261 278 318 297 288 226 220 249
Vrijeme1630
265 344 299 259 283 289 335 322 307 239 200 314
Vrijeme1930
265 78 13 247 293 299 360 354 337 168 152 305
Vrijeme2230
222 143 142 228 272 301 22 19 5 155 163 211
Mjeseni prosjek Brzina vjetra na 10 m Iznad povrine zemlje (m/s)Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
10-god.3.00 3.38 3.13 3.11 2.66 2.61 2.60 2.59 2.65 2.84 2.99 3.26
Godinje 2.89

114
Razlika izmeu Prosjek Brzina vjetra At 10 m Iznad povrine zemlje i Prosjek Brzina vjetra na
50 m Iznad povrine zemlje (%) Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
10-god. -21 -21 -20 -21 -21 -21 -21 -21 -21 -20 -21 -20
Godinje -21

Mjeseni prosjek Brzina vjetra (m/s) na 100 metara Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
10-god.4.21 4.74 4.39 4.37 3.73 3.67 3.65 3.63 3.71 3.99 4.20 4.58
Godinje 4.07
Mjeseni prosjek Brzina vjetra At 50, 100, 150 i 300 m Iznad povrine zemlje (m/s)
Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
50m 3.80 4.28 3.96 3.94 3.37 3.31 3.29 3.28 3.35 3.60 3.79 4.13
Godinje 3.67
100m 4.21 4.74 4.39 4.37 3.73 3.67 3.65 3.63 3.71 3.99 4.20 4.58
Godinje 4.07
150m 4.48 5.04 4.66 4.64 3.97 3.90 3.87 3.86 3.95 4.24 4.46 4.86
Godinje 4.32
300m 4.97 5.59 5.18 5.15 4.40 4.33 4.30 4.29 4.38 4.71 4.95 5.40
Godinje 4.80

Mjeseni prosjek Brzina vjetra (m/s) na 100 metara Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
35-m broadleaf-evergreen trees (70% coverage)
5.26 5.92 5.48 5.45 4.66 4.58 4.55 4.54 4.64 4.98 5.24 5.72
Godinje 5.08
20-m broadleaf-deciduous trees (75% coverage)
4.80 5.45 5.08 5.09 4.41 4.42 4.46 4.38 4.38 4.65 4.86 5.26
Godinje 4.77
20-m broadleaf and needleleaf trees (75% coverage)
5.41 5.92 5.33 5.23 4.41 4.30 4.28 4.35 4.51 4.95 5.28 5.84
Godinje 4.98
17-m needleleaf-evergreen trees (75% coverage)
5.11 5.60 5.08 4.98 4.29 4.24 4.25 4.23 4.32 4.68 4.96 5.48
Godinje 4.76
14-m needleleaf-deciduous trees (50% coverage)
5.04 5.60 5.11 5.02 4.29 4.18 4.16 4.26 4.48 4.88 5.14 5.56
Godinje 4.81
Savanna:18-m broadleaf trees (30%) & groundcover
5.04 5.68 5.26 5.23 4.47 4.39 4.37 4.35 4.45 4.78 5.03 5.48
Godinje 4.87
0.6-m perennial groundcover (100%)
4.58 5.16 4.77 4.75 4.06 3.99 3.96 3.95 4.03 4.34 4.57 4.97
Godinje 4.42
0.5-m broadleaf shrubs (variable %) & groundcover
4.58 5.16 4.77 4.75 4.06 3.99 3.96 3.95 4.03 4.34 4.57 4.97
Godinje 4.42

115
0.5-m broadleaf shrubs (10%) with bare soil
4.58 5.16 4.77 4.75 4.06 3.99 3.96 3.95 4.03 4.34 4.57 4.97
Godinje 4.42
Tundra: 0.6-m trees/shrubs (variable %) & groundcover
4.58 5.16 4.77 4.75 4.06 3.99 3.96 3.95 4.03 4.34 4.57 4.97
Godinje 4.42
Rough bare soil
4.42 4.98 4.61 4.58 3.92 3.85 3.83 3.82 3.90 4.19 4.41 4.81
Godinje 4.27
Crop: 20-m broadleaf-deciduous trees (10%) & wheat
4.61 5.26 4.64 5.02 4.29 4.21 4.19 4.18 4.26 4.52 4.69 5.04
Godinje 4.57
Rough glacial snow/ice
4.84 5.38 4.87 4.78 4.09 4.01 3.99 3.98 4.12 4.52 4.79 5.26
Godinje 4.55
Smooth sea ice
4.30 4.74 4.30 4.19 3.58 3.52 3.50 3.56 3.71 4.10 4.32 4.71
Godinje 4.04
Open water
4.07 4.58 4.24 4.22 3.61 3.54 3.52 3.51 3.59 3.85 4.06 4.42
Godinje 3.93
"Airport": flat rough grass
4.21 4.74 4.39 4.37 3.73 3.67 3.65 3.63 3.71 3.99 4.20 4.58
Godinje 4.07

Mjeseni prosjek relativne vlanosti (%)Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god.82.0 78.0 69.5 62.9 58.2 54.9 50.7 49.8 57.6 67.8 79.4 83.1
Godinje 66.1

Mjeseni prosjek vlanosti na 10 m Iznad povrine zemlje (kg/kg) Lat 44.45 Lon 19.22
Jan Feb Mar Apr May Jun
22-god. 0.003449 0.003580 0.004238 0.005298 0.006809 0.007909
Jul Aug Sep Oct Nov Dec
0.008473 0.008404 0.007298 0.006399 0.005021 0.003731

Mjeseni prosjek atmosferskog pritiska (Pa) Lat 44.45 Lon 19.22

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec
22-god.97.0 96.8 96.7 96.4 96.5 96.6 96.6 96.6 96.7 97.0 96.9 97.0
Godinje 96.7

116
 14. DODATAK 2- KARAKTERISTIKE OBJEKATA

Poslov Stamb Poslov Stamb

Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
11,5k
PL1 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL2 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL3 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL4 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL5 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL6 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL7 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
13,8k
PL8 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
11,5k
PL9 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
13,8k
PL10 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
11,5k
PL11 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL12 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL13 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL14 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
12,9k
PL15 P+2 90,0 270,0 216,0 72,0 0,0 0,0 72,0 201,6 72,0 72,0 72,0 144,0 374,4 2,8 10,1
W
12,9k
PL16 P+2 90,0 270,0 216,0 72,0 0,0 0,0 72,0 201,6 72,0 72,0 72,0 144,0 374,4 2,8 10,1
W
17,3k
PL17 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL18 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
12,9k
PL19 P+2 90,0 270,0 216,0 72,0 0,0 0,0 72,0 201,6 72,0 72,0 72,0 144,0 374,4 2,8 10,1
W
17,3k
PL20 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL21 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL22 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
14,4k
PL23 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 0,0 0,0 80,0 224,0 80,0 80,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
17,3k
PL24 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL25 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL26 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL27 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W

117
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,3k
PL28 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL29 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL30 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL31 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL32 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL33 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL34 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL35 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL36 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL37 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL38 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL39 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL40 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL41 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL42 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL43 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
14,4k
PL44 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 0,0 0,0 80,0 224,0 80,0 80,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
17,3k
PL45 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL46 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL47 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL48 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL49 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL50 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL51 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL52 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL53 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL54 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL55 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
12,7k
PL56 P+2 88,0 264,0 211,2 70,4 0,0 0,0 70,4 197,1 70,4 70,4 70,4 140,8 366,1 2,8 9,9
W

118
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,3k
PL57 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL58 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL59 P+2 120,2 360,6 288,5 96,2 0,0 0,0 96,2 269,3 96,2 96,2 96,2 192,3 500,1 3,8 13,5
W
11,5k
PL60 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL61 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL62 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL63 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL64 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL65 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL66 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL67 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL68 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL69 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,2k
PL70 P+2 119,7 359,0 287,2 95,7 0,0 0,0 95,7 268,1 95,7 95,7 95,7 191,5 497,9 3,8 13,4
W
17,3k
PL71 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL72 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL73 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL74 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL75 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL76 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL77 P+2 120,3 360,8 288,6 96,2 0,0 0,0 96,2 269,4 96,2 96,2 96,2 192,4 500,3 3,8 13,5
W
17,3k
PL78 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL79 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL80 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
14,4k
PL81 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 0,0 0,0 80,0 224,0 80,0 80,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
14,4k
PL82 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 0,0 0,0 80,0 224,0 80,0 80,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
17,3k
PL83 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL84 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL85 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W

119
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,3k
PL86 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL87 P+2 120,3 360,8 288,6 96,2 0,0 0,0 96,2 269,4 96,2 96,2 96,2 192,4 500,3 3,8 13,5
W
17,3k
PL88 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
14,4k
PL89 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 0,0 0,0 80,0 224,0 80,0 80,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
17,3k
PL90 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
14,4k
PL91 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 0,0 0,0 80,0 224,0 80,0 80,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
17,3k
PL92 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL93 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL94 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL95 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL96 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL97 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL98 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL99 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL100 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL101 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
14,4k
PL102 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 0,0 0,0 80,0 224,0 80,0 80,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
17,3k
PL103 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL104 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL105 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL106 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL107 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL108 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL109 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL110 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,6k
PL111 P+2 108,3 324,8 259,9 86,6 0,0 0,0 86,6 242,5 86,6 86,6 86,6 173,2 450,4 3,4 12,2
W
17,3k
PL112 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL113 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL114 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W

120
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,3k
PL115 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL116 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL117 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL118 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL119 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL120 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL121 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL122 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL123 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL124 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL125 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL126 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL127 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL128 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL129 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL130 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL131 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
15,5k
PL132 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL133 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL134 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL135 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL136 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL137 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL138 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
15,5k
PL139 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
15,5k
PL140 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
15,5k
PL141 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL142 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL143 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W

121
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
15,5k
PL144 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL145 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL146 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
15,5k
PL147 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL148 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL149 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL150 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL151 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL152 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL153 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
14,0k
PL154 P+2 97,5 292,6 234,0 78,0 0,0 0,0 78,0 218,4 78,0 78,0 78,0 156,0 405,7 3,1 11,0
W
15,5k
PL155 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL156 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL157 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL158 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL159 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL160 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL161 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
15,5k
PL162 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
15,5k
PL163 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL164 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL165 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL166 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
15,5k
PL167 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL168 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL169 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
15,5k
PL170 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL171 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL172 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W

122
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
15,5k
PL173 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
17,3k
PL174 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL175 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL176 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL177 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL178 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL179 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL180 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL181 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL182 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL183 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL184 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL185 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL186 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL187 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL188 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL189 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL190 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL191 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL192 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL193 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL194 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL195 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL196 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL197 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL198 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL199 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL200 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL201 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W

123
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,3k
PL202 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL203 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL204 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL205 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL206 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL207 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL208 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL209 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL210 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL211 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL212 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15061, 30122, 18073, 12048, 12048, 12048, 18073, 50604, 712,4k
PL213 P+1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 712,4 0,0
0 0 2 8 8 8 2 9 W
17,3k
PL214 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL215 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
13,8k
PL216 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL217 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL218 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL219 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL220 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL221 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL222 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL223 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL224 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL225 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL226 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL227 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL228 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL229 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL230 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W

124
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,3k
PL231 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL232 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL233 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL234 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL235 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
13,8k
PL236 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL237 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL238 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL239 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL240 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL241 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL242 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL243 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
11,5k
PL244 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
13,8k
PL245 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL246 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL247 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
11,5k
PL248 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL249 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL250 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL251 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL252 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL253 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
13,8k
PL254 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL255 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL256 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL257 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL258 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
13,8k
PL259 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W

125
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,3k
PL260 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL261 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL262 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL263 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL264 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL265 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL266 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL267 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL268 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL269 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL270 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL271 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL272 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
11,5k
PL273 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
14,4k
PL274 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 0,0 0,0 80,0 224,0 80,0 80,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
17,3k
PL275 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
13,8k
PL276 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL277 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL278 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
210,6k
PL279 P+2 1464,0 4392,0 3513,6 1171,2 0,0 0,0 1171,2 3279,4 1171,2 1171,2 1171,2 2342,4 6090,2 46,2 164,4
W
11,5k
PL280 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
13,8k
PL281 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
17,3k
PL282 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,8k
PL283 P+2 110,0 330,0 264,0 88,0 0,0 0,0 88,0 246,4 88,0 88,0 88,0 176,0 457,6 3,5 12,4
W
17,3k
PL284 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL285 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL286 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL287 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL288 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W

126
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
11,5k
PL289 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL290 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL291 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL292 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL293 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL294 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL295 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL296 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL297 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL298 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL299 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL300 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL301 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL302 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL303 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
17,3k
PL304 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL305 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL306 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
11,5k
PL307 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL308 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL309 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
11,5k
PL310 P+2 80,0 240,0 192,0 64,0 0,0 0,0 64,0 179,2 64,0 64,0 64,0 128,0 332,8 2,5 9,0
W
17,3k
PL311 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 0,0 0,0 96,0 268,8 96,0 96,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL312 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 0,0 0,0 86,4 241,9 86,4 86,4 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
13,8k
PL313 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 0,0 0,0 76,8 215,0 76,8 76,8 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
70,0k
PL314 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
17,3k
PL315 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 96,0 0,0 96,0 268,8 96,0 0,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
70,0k
PL316 P+3 350,0 1399,9 1119,9 280,0 280,0 0,0 280,0 783,9 280,0 0,0 280,0 839,9 2183,9 11,0 59,0
W
15,5k
PL317 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 86,4 0,0 86,4 241,9 86,4 0,0 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W

127
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,3k
PL318 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 96,0 0,0 96,0 268,8 96,0 0,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
70,0k
PL319 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
70,0k
PL320 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
14,4k
PL321 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 80,0 0,0 80,0 224,0 80,0 0,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
13,8k
PL322 P+2 96,0 288,0 230,4 76,8 76,8 0,0 76,8 215,0 76,8 0,0 76,8 153,6 399,4 3,0 10,8
W
70,0k
PL323 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
15,5k
PL324 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 86,4 0,0 86,4 241,9 86,4 0,0 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
70,0k
PL325 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
14,4k
PL326 P+2 100,0 300,0 240,0 80,0 80,0 0,0 80,0 224,0 80,0 0,0 80,0 160,0 416,0 3,2 11,2
W
17,3k
PL327 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 96,0 0,0 96,0 268,8 96,0 0,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
15,5k
PL328 P+2 108,0 324,0 259,2 86,4 86,4 0,0 86,4 241,9 86,4 0,0 86,4 172,8 449,3 3,4 12,1
W
70,0k
PL329 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
17,3k
PL330 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 96,0 0,0 96,0 268,8 96,0 0,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
70,0k
PL331 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
17,3k
PL332 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 96,0 0,0 96,0 268,8 96,0 0,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
70,0k
PL333 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
70,0k
PL334 P+3 350,0 1400,0 1120,0 280,0 280,0 0,0 280,0 784,0 280,0 0,0 280,0 840,0 2184,0 11,0 59,0
W
67,2k
PL335 P+3 336,0 1344,0 1075,2 268,8 268,8 0,0 268,8 752,6 268,8 0,0 268,8 806,4 2096,6 10,6 56,6
W
75,0k
PL336 P+3 375,0 1500,0 1200,0 300,0 300,0 0,0 300,0 840,0 300,0 0,0 300,0 900,0 2340,0 11,8 63,2
W
17,3k
PL337 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 96,0 0,0 96,0 268,8 96,0 0,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
67,2k
PL338 P+3 336,0 1344,0 1075,2 268,8 268,8 0,0 268,8 752,6 268,8 0,0 268,8 806,4 2096,6 10,6 56,6
W
17,3k
PL339 P+2 120,0 360,0 288,0 96,0 96,0 0,0 96,0 268,8 96,0 0,0 96,0 192,0 499,2 3,8 13,5
W
112,3k
PL340 P+3 561,7 2246,6 1797,3 449,3 449,3 0,0 449,3 1258,1 449,3 0,0 449,3 1348,0 3504,7 17,7 94,6
W
72,0k
PL341 P+3 360,0 1440,0 1152,0 288,0 288,0 0,0 288,0 806,4 288,0 0,0 288,0 864,0 2246,4 11,4 60,6
W
67,2k
PL342 P+3 336,0 1344,0 1075,2 268,8 268,8 0,0 268,8 752,6 268,8 0,0 268,8 806,4 2096,6 10,6 56,6
W
67,2k
PL343 P+3 336,0 1344,0 1075,2 268,8 268,8 0,0 268,8 752,6 268,8 0,0 268,8 806,4 2096,6 10,6 56,6
W
75,0k
PL344 P+3 375,0 1500,0 1200,0 300,0 300,0 0,0 300,0 840,0 300,0 0,0 300,0 900,0 2340,0 11,8 63,2
W
90,4k
PL345 P+4 352,9 1764,3 1411,4 282,3 282,3 0,0 282,3 790,4 282,3 0,0 282,3 1129,2 2935,8 11,1 79,3
W
63,0k
PL346 P+3 315,0 1260,0 1008,0 252,0 252,0 0,0 252,0 705,6 252,0 0,0 252,0 756,0 1965,6 9,9 53,1
W

128
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
93,7k
PL347 P+4 366,0 1830,0 1464,0 292,8 292,8 0,0 292,8 819,8 292,8 0,0 292,8 1171,2 3045,1 11,5 82,2
W
76,9k
PL348 P+3 384,4 1537,6 1230,1 307,5 307,5 0,0 307,5 861,1 307,5 0,0 307,5 922,6 2398,7 12,1 64,8
W
75,0k
PL349 P+3 375,0 1500,0 1200,0 300,0 300,0 0,0 300,0 840,0 300,0 0,0 300,0 900,0 2340,0 11,8 63,2
W
81,0k
PL350 P+3 405,0 1620,0 1296,0 324,0 324,0 0,0 324,0 907,2 324,0 0,0 324,0 972,0 2527,2 12,8 68,2
W
107,6k
PL351 P+4 420,0 2100,0 1680,0 336,0 336,0 0,0 336,0 940,8 336,0 0,0 336,0 1344,0 3494,4 13,2 94,3
W
63,0k
PL352 P+3 315,0 1260,0 1008,0 252,0 252,0 0,0 252,0 705,6 252,0 0,0 252,0 756,0 1965,6 9,9 53,1
W
81,0k
PL353 P+3 405,0 1620,0 1296,0 324,0 324,0 0,0 324,0 907,2 324,0 0,0 324,0 972,0 2527,2 12,8 68,2
W
53,8k
PL354 P+4 210,0 1050,0 840,0 168,0 168,0 0,0 168,0 470,4 168,0 0,0 168,0 672,0 1747,2 6,6 47,2
W
62,0k
PL355 P+3 309,8 1239,4 991,5 247,9 247,9 0,0 247,9 694,1 247,9 0,0 247,9 743,6 1933,5 9,8 52,2
W
76,2k
PL356 P+3 381,2 1524,7 1219,7 304,9 304,9 0,0 304,9 853,8 304,9 0,0 304,9 914,8 2378,5 12,0 64,2
W
73,0k
PL357 P+4 285,0 1425,0 1140,0 228,0 228,0 0,0 228,0 638,4 228,0 0,0 228,0 912,0 2371,2 9,0 64,0
W
57,6k
PL358 P+4 225,0 1125,0 900,0 180,0 180,0 0,0 180,0 504,0 180,0 0,0 180,0 720,0 1872,0 7,1 50,5
W
75,0k
PL359 P+3 375,0 1500,0 1200,0 300,0 300,0 0,0 300,0 840,0 300,0 0,0 300,0 900,0 2340,0 11,8 63,2
W
73,0k
PL360 P+4 285,0 1425,0 1140,0 228,0 228,0 0,0 228,0 638,4 228,0 0,0 228,0 912,0 2371,2 9,0 64,0
W
174,4k
PL361 P+3 872,2 3488,9 2791,2 697,8 697,8 0,0 697,8 1953,8 697,8 0,0 697,8 2093,4 5442,8 27,5 146,9
W
57,6k
PL362 P+4 225,0 1125,0 900,0 180,0 180,0 0,0 180,0 504,0 180,0 0,0 180,0 720,0 1872,0 7,1 50,5
W
69,0k
PL363 P+3 345,0 1380,0 1104,0 276,0 276,0 0,0 276,0 772,8 276,0 0,0 276,0 828,0 2152,8 10,9 58,1
W
107,6k
PL364 P+4 420,0 2100,0 1680,0 336,0 336,0 0,0 336,0 940,8 336,0 0,0 336,0 1344,0 3494,4 13,2 94,3
W
53,8k
PL365 P+4 210,0 1050,0 840,0 168,0 168,0 0,0 168,0 470,4 168,0 0,0 168,0 672,0 1747,2 6,6 47,2
W
15405, 216,9k
PL366 P+1 3930,0 7860,0 5502,0 2751,0 2751,0 2751,0 5502,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 216,9 0,0
5 W
70058, 20818 15973 55653, 27165, 14799, 64429, 18040 40853, 28488, 40853, 95304, 24779
2539,5 6689,5 9229,0
3 0,0 3,6 7 5 8 0 1,3 9 2 9 6 1,9

22,3k
PO1 P+1 167,4 167,4 133,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 133,9 133,9 133,9 133,9 348,3 0,0 22,3
W
15,5k
PO2 P+1 115,9 115,9 92,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 92,7 92,7 92,7 92,7 241,1 0,0 15,5
W
PO3 P+1 58,3 58,3 46,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 46,6 46,6 46,6 46,6 121,3 0,0 7,8 7,8kW
16,9k
PO4 P+1 126,8 126,8 101,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 101,4 101,4 101,4 101,4 263,7 0,0 16,9
W
14,7k
PO5 P+1 110,1 110,1 88,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 88,1 88,1 88,1 88,1 229,1 0,0 14,7
W
18,5k
PO6 P+1 138,6 138,6 110,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 110,9 110,9 110,9 110,9 288,3 0,0 18,5
W
17,5k
PO7 P+1 131,3 131,3 105,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 105,1 105,1 105,1 105,1 273,2 0,0 17,5
W
17,1k
PO8 P+1 128,4 128,4 102,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 102,7 102,7 102,7 102,7 267,1 0,0 17,1
W

129
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
17,1k
PO9 P+1 128,6 128,6 102,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 102,9 102,9 102,9 102,9 267,5 0,0 17,1
W
11,3k
PO10 P+1 84,8 84,8 67,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 67,8 67,8 67,8 67,8 176,3 0,0 11,3
W
13,8k
PO11 P+1 103,2 103,2 82,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 82,5 82,5 82,5 82,5 214,6 0,0 13,8
W
15,5k
PO12 P+1 116,1 116,1 92,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 92,9 92,9 92,9 92,9 241,5 0,0 15,5
W
11,6k
PO13 P+1 87,3 87,3 69,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 69,9 69,9 69,9 69,9 181,7 0,0 11,6
W
17,7k
PO14 P+1 132,9 132,9 106,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 106,3 106,3 106,3 106,3 276,4 0,0 17,7
W
PO15 P+1 39,6 39,6 31,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 31,7 31,7 31,7 31,7 82,3 0,0 5,3 5,3kW
10,1k
PO16 P+1 75,5 75,5 60,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 60,4 60,4 60,4 60,4 157,1 0,0 10,1
W
PO17 P+1 61,2 61,2 49,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 49,0 49,0 49,0 49,0 127,3 0,0 8,2 8,2kW
PO18 P+1 25,5 25,5 20,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 20,4 20,4 20,4 20,4 53,0 0,0 3,4 3,4kW
19,4k
PO19 P+1 145,4 145,4 116,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 116,3 116,3 116,3 116,3 302,3 0,0 19,4
W
15,1k
PO20 P+1 113,5 113,5 90,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 90,8 90,8 90,8 90,8 236,1 0,0 15,1
W
18,3k
PO21 P+1 137,0 137,0 109,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 109,6 109,6 109,6 109,6 284,9 0,0 18,3
W
17,3k
PO22 P+1 130,0 130,0 104,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 104,0 104,0 104,0 104,0 270,5 0,0 17,3
W
16,1k
PO23 P+1 120,7 120,7 96,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 96,5 96,5 96,5 96,5 251,0 0,0 16,1
W
19,4k
PO24 P+1 145,7 145,7 116,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 116,6 116,6 116,6 116,6 303,2 0,0 19,4
W
16,8k
PO25 P+1 125,8 125,8 100,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 100,6 100,6 100,6 100,6 261,6 0,0 16,8
W
16,8k
PO26 P+1 126,3 126,3 101,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 101,0 101,0 101,0 101,0 262,7 0,0 16,8
W
17,1k
PO27 P+1 128,4 128,4 102,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 102,7 102,7 102,7 102,7 267,0 0,0 17,1
W
26,2k
PO28 P+1 196,7 196,7 157,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 157,3 157,3 157,3 157,3 409,1 0,0 26,2
W
10,6k
PO29 P+1 79,8 79,8 63,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 63,9 63,9 63,9 63,9 166,0 0,0 10,6
W
10,9k
PO30 P+1 81,6 81,6 65,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 65,3 65,3 65,3 65,3 169,7 0,0 10,9
W
20,7k
PO31 P+1 155,3 155,3 124,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 124,2 124,2 124,2 124,2 323,0 0,0 20,7
W
PO32 P+1 70,5 70,5 56,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 56,4 56,4 56,4 56,4 146,7 0,0 9,4 9,4kW
PO33 P+1 61,0 61,0 48,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 48,8 48,8 48,8 48,8 126,9 0,0 8,1 8,1kW
PO34 P+1 58,5 58,5 46,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 46,8 46,8 46,8 46,8 121,8 0,0 7,8 7,8kW
13,2k
PO35 P+1 98,7 98,7 78,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 78,9 78,9 78,9 78,9 205,2 0,0 13,2
W
16,7k
PO36 P+1 125,4 125,4 100,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 100,3 100,3 100,3 100,3 260,8 0,0 16,7
W
11,7k
PO37 P+1 87,5 87,5 70,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 70,0 70,0 70,0 70,0 182,0 0,0 11,7
W
10,8k
PO38 P+1 81,3 81,3 65,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 65,0 65,0 65,0 65,0 169,0 0,0 10,8
W
11,6k
PO39 P+1 87,1 87,1 69,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 69,7 69,7 69,7 69,7 181,2 0,0 11,6
W
PO40 P+1 117,6 117,6 94,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 94,1 94,1 94,1 94,1 244,6 0,0 15,7 15,7k

130
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
W
12,8k
PO41 P+1 95,9 95,9 76,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 76,7 76,7 76,7 76,7 199,4 0,0 12,8
W
11,1k
PO42 P+1 83,5 83,5 66,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 66,8 66,8 66,8 66,8 173,6 0,0 11,1
W
PO43 P+1 59,3 59,3 47,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 47,4 47,4 47,4 47,4 123,3 0,0 7,9 7,9kW
15,0k
PO44 P+1 112,4 112,4 89,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 89,9 89,9 89,9 89,9 233,8 0,0 15,0
W
PO45 P+1 52,9 52,9 42,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 42,3 42,3 42,3 42,3 110,1 0,0 7,1 7,1kW
PO46 P+1 18,3 18,3 14,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 14,6 14,6 14,6 14,6 38,1 0,0 2,4 2,4kW
12,0k
PO47 P+1 89,8 89,8 71,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 71,8 71,8 71,8 71,8 186,7 0,0 12,0
W
10,2k
PO48 P+1 76,8 76,8 61,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 61,4 61,4 61,4 61,4 159,8 0,0 10,2
W
PO49 P+1 33,1 33,1 26,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 26,5 26,5 26,5 26,5 68,9 0,0 4,4 4,4kW
18,3k
PO50 P+1 137,1 137,1 109,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 109,7 109,7 109,7 109,7 285,2 0,0 18,3
W
11,8k
PO51 P+1 88,5 88,5 70,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 70,8 70,8 70,8 70,8 184,1 0,0 11,8
W
14,3k
PO52 P+1 107,3 107,3 85,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 85,9 85,9 85,9 85,9 223,2 0,0 14,3
W
15,7k
PO53 P+1 117,6 117,6 94,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 94,1 94,1 94,1 94,1 244,6 0,0 15,7
W
16,5k
PO54 P+1 124,1 124,1 99,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 99,3 99,3 99,3 99,3 258,2 0,0 16,5
W
11,6k
PO55 P+1 86,9 86,9 69,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 69,6 69,6 69,6 69,6 180,9 0,0 11,6
W
PO56 P+1 44,4 44,4 35,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 35,5 35,5 35,5 35,5 92,4 0,0 5,9 5,9kW
PO57 P+1 57,2 57,2 45,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 45,8 45,8 45,8 45,8 119,0 0,0 7,6 7,6kW
PO58 P+1 59,9 59,9 47,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 47,9 47,9 47,9 47,9 124,5 0,0 8,0 8,0kW
PO59 P+1 47,8 47,8 38,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 38,3 38,3 38,3 38,3 99,5 0,0 6,4 6,4kW
25,5k
PO60 P+1 191,6 191,6 153,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 153,2 153,2 153,2 153,2 398,4 0,0 25,5
W
14,0k
PO61 P+1 104,7 104,7 83,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 83,8 83,8 83,8 83,8 217,8 0,0 14,0
W
16,7k
PO62 P+1 124,9 124,9 100,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 100,0 100,0 100,0 100,0 259,9 0,0 16,7
W
14,4k
PO63 P+1 108,1 108,1 86,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 86,4 86,4 86,4 86,4 224,8 0,0 14,4
W
16,4k
PO64 P+1 123,0 123,0 98,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 98,4 98,4 98,4 98,4 255,8 0,0 16,4
W
12,9k
PO65 P+1 96,9 96,9 77,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 77,5 77,5 77,5 77,5 201,6 0,0 12,9
W
17,0k
PO66 P+1 127,8 127,8 102,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 102,2 102,2 102,2 102,2 265,8 0,0 17,0
W
14,1k
PO67 P+1 105,5 105,5 84,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 84,4 84,4 84,4 84,4 219,4 0,0 14,1
W
13,7k
PO68 P+1 102,5 102,5 82,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 82,0 82,0 82,0 82,0 213,3 0,0 13,7
W
15,9k
PO69 P+1 119,5 119,5 95,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 95,6 95,6 95,6 95,6 248,7 0,0 15,9
W
15,9k
PO70 P+1 119,5 119,5 95,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 95,6 95,6 95,6 95,6 248,6 0,0 15,9
W
17,7k
PO71 P+1 132,5 132,5 106,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 106,0 106,0 106,0 106,0 275,6 0,0 17,7
W
10,9k
PO72 P+1 82,0 82,0 65,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 65,6 65,6 65,6 65,6 170,6 0,0 10,9
W

131
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
14,3k
PO73 P+1 107,4 107,4 86,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 86,0 86,0 86,0 86,0 223,5 0,0 14,3
W
17,0k
PO74 P+1 127,3 127,3 101,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 101,8 101,8 101,8 101,8 264,7 0,0 17,0
W
32,6k
PO75 P+1 244,7 244,7 195,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 195,8 195,8 195,8 195,8 509,0 0,0 32,6
W
18,0k
PO76 P+1 135,0 135,0 108,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 108,0 108,0 108,0 108,0 280,9 0,0 18,0
W
12,7k
PO77 P+1 95,0 95,0 76,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 76,0 76,0 76,0 76,0 197,5 0,0 12,7
W
12,2k
PO78 P+1 91,3 91,3 73,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 73,0 73,0 73,0 73,0 189,8 0,0 12,2
W
10,2k
PO79 P+1 76,6 76,6 61,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 61,3 61,3 61,3 61,3 159,4 0,0 10,2
W
17,9k
PO80 P+1 134,5 134,5 107,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 107,6 107,6 107,6 107,6 279,8 0,0 17,9
W
16,3k
PO81 P+1 122,5 122,5 98,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 98,0 98,0 98,0 98,0 254,9 0,0 16,3
W
23,5k
PO82 P+1 176,1 176,1 140,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 140,9 140,9 140,9 140,9 366,2 0,0 23,5
W
10,7k
PO83 P+1 80,0 80,0 64,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 64,0 64,0 64,0 64,0 166,4 0,0 10,7
W
10,1k
PO84 P+1 75,5 75,5 60,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 60,4 60,4 60,4 60,4 156,9 0,0 10,1
W
22,4k
PO85 P+1 167,7 167,7 134,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,2 134,2 134,2 134,2 348,9 0,0 22,4
W
22,3k
PO86 P+1 167,6 167,6 134,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,1 134,1 134,1 134,1 348,6 0,0 22,3
W
PO87 P+1 72,8 72,8 58,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 58,3 58,3 58,3 58,3 151,5 0,0 9,7 9,7kW
PO88 P+1 67,6 67,6 54,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 54,1 54,1 54,1 54,1 140,6 0,0 9,0 9,0kW
11,8k
PO89 P+1 88,5 88,5 70,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 70,8 70,8 70,8 70,8 184,0 0,0 11,8
W
PO90 P+1 73,0 73,0 58,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 58,4 58,4 58,4 58,4 151,9 0,0 9,7 9,7kW
PO91 P+1 67,5 67,5 54,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 54,0 54,0 54,0 54,0 140,3 0,0 9,0 9,0kW
PO92 P+1 71,5 71,5 57,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 57,2 57,2 57,2 57,2 148,7 0,0 9,5 9,5kW
PO93 P+1 44,1 44,1 35,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 35,3 35,3 35,3 35,3 91,8 0,0 5,9 5,9kW
10,5k
PO94 P+1 78,4 78,4 62,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 62,7 62,7 62,7 62,7 163,1 0,0 10,5
W
13,2k
PO95 P+1 98,9 98,9 79,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 79,1 79,1 79,1 79,1 205,6 0,0 13,2
W
22,4k
PO96 P+1 168,0 168,0 134,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,4 134,4 134,4 134,4 349,4 0,0 22,4
W
22,4k
PO97 P+1 167,8 167,8 134,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,3 134,3 134,3 134,3 349,1 0,0 22,4
W
22,3k
PO98 P+1 167,4 167,4 133,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 133,9 133,9 133,9 133,9 348,3 0,0 22,3
W
22,2k
PO99 P+1 166,6 166,6 133,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 133,3 133,3 133,3 133,3 346,5 0,0 22,2
W
22,4k
PO100 P+1 168,0 168,0 134,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,4 134,4 134,4 134,4 349,3 0,0 22,4
W
22,3k
PO101 P+1 167,4 167,4 133,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 133,9 133,9 133,9 133,9 348,2 0,0 22,3
W
22,5k
PO102 P+1 168,5 168,5 134,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,8 134,8 134,8 134,8 350,4 0,0 22,5
W
22,5k
PO103 P+1 168,9 168,9 135,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,1 135,1 135,1 135,1 351,3 0,0 22,5
W
PO104 P+1 169,3 169,3 135,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,4 135,4 135,4 135,4 352,2 0,0 22,6 22,6k

132
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
W
22,6k
PO105 P+1 169,5 169,5 135,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,6 135,6 135,6 135,6 352,5 0,0 22,6
W
16,9k
PO106 P+1 126,8 126,8 101,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 101,4 101,4 101,4 101,4 263,7 0,0 16,9
W
12,4k
PO107 P+1 92,7 92,7 74,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 74,2 74,2 74,2 74,2 192,8 0,0 12,4
W
23,6k
PO108 P+1 176,8 176,8 141,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 141,5 141,5 141,5 141,5 367,8 0,0 23,6
W
15,7k
PO109 P+1 117,4 117,4 93,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 93,9 93,9 93,9 93,9 244,2 0,0 15,7
W
13,0k
PO110 P+1 97,4 97,4 77,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 77,9 77,9 77,9 77,9 202,6 0,0 13,0
W
17,1k
PO111 P+1 128,3 128,3 102,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 102,6 102,6 102,6 102,6 266,9 0,0 17,1
W
16,9k
PO112 P+1 126,9 126,9 101,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 101,5 101,5 101,5 101,5 264,0 0,0 16,9
W
12,7k
PO113 P+1 95,5 95,5 76,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 76,4 76,4 76,4 76,4 198,6 0,0 12,7
W
19,2k
PO114 P+1 144,0 144,0 115,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 115,2 115,2 115,2 115,2 299,4 0,0 19,2
W
16,6k
PO115 P+1 124,2 124,2 99,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 99,4 99,4 99,4 99,4 258,4 0,0 16,6
W
15,5k
PO116 P+1 116,0 116,0 92,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 92,8 92,8 92,8 92,8 241,3 0,0 15,5
W
16,5k
PO117 P+1 123,5 123,5 98,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 98,8 98,8 98,8 98,8 256,9 0,0 16,5
W
15,1k
PO118 P+1 113,2 113,2 90,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 90,6 90,6 90,6 90,6 235,5 0,0 15,1
W
11,3k
PO119 P+1 85,1 85,1 68,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 68,1 68,1 68,1 68,1 176,9 0,0 11,3
W
16,1k
PO120 P+1 120,8 120,8 96,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 96,6 96,6 96,6 96,6 251,3 0,0 16,1
W
32,9k
PO121 P+1 247,0 247,0 197,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 197,6 197,6 197,6 197,6 513,8 0,0 32,9
W
33,0k
PO122 P+1 247,2 247,2 197,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 197,8 197,8 197,8 197,8 514,2 0,0 33,0
W
32,9k
PO123 P+1 246,9 246,9 197,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 197,5 197,5 197,5 197,5 513,5 0,0 32,9
W
32,7k
PO124 P+1 245,0 245,0 196,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 196,0 196,0 196,0 196,0 509,5 0,0 32,7
W
22,6k
PO125 P+1 169,4 169,4 135,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,5 135,5 135,5 135,5 352,4 0,0 22,6
W
22,7k
PO126 P+1 169,9 169,9 135,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,9 135,9 135,9 135,9 353,5 0,0 22,7
W
22,7k
PO127 P+1 170,5 170,5 136,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 136,4 136,4 136,4 136,4 354,6 0,0 22,7
W
32,5k
PO128 P+1 243,5 243,5 194,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 194,8 194,8 194,8 194,8 506,5 0,0 32,5
W
22,6k
PO129 P+1 169,8 169,8 135,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,8 135,8 135,8 135,8 353,1 0,0 22,6
W
22,7k
PO130 P+1 170,5 170,5 136,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 136,4 136,4 136,4 136,4 354,5 0,0 22,7
W
22,6k
PO131 P+1 169,8 169,8 135,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,9 135,9 135,9 135,9 353,2 0,0 22,6
W
22,5k
PO132 P+1 168,8 168,8 135,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,0 135,0 135,0 135,0 351,1 0,0 22,5
W
PO133 P+1 169,7 169,7 135,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,8 135,8 135,8 135,8 353,0 0,0 22,6 22,6k

133
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
W
22,6k
PO134 P+1 169,7 169,7 135,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,8 135,8 135,8 135,8 353,1 0,0 22,6
W
22,6k
PO135 P+1 169,2 169,2 135,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,4 135,4 135,4 135,4 352,0 0,0 22,6
W
22,5k
PO136 P+1 168,6 168,6 134,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,9 134,9 134,9 134,9 350,7 0,0 22,5
W
22,5k
PO137 P+1 168,5 168,5 134,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,8 134,8 134,8 134,8 350,5 0,0 22,5
W
22,6k
PO138 P+1 169,1 169,1 135,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,3 135,3 135,3 135,3 351,8 0,0 22,6
W
22,6k
PO139 P+1 169,7 169,7 135,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,7 135,7 135,7 135,7 352,9 0,0 22,6
W
22,5k
PO140 P+1 169,0 169,0 135,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,2 135,2 135,2 135,2 351,4 0,0 22,5
W
22,6k
PO141 P+1 169,2 169,2 135,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,4 135,4 135,4 135,4 352,0 0,0 22,6
W
22,4k
PO142 P+1 168,2 168,2 134,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,6 134,6 134,6 134,6 349,8 0,0 22,4
W
22,5k
PO143 P+1 168,9 168,9 135,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,1 135,1 135,1 135,1 351,2 0,0 22,5
W
22,6k
PO144 P+1 169,5 169,5 135,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,6 135,6 135,6 135,6 352,6 0,0 22,6
W
22,5k
PO145 P+1 169,0 169,0 135,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 135,2 135,2 135,2 135,2 351,6 0,0 22,5
W
22,4k
PO146 P+1 168,0 168,0 134,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 134,4 134,4 134,4 134,4 349,5 0,0 22,4
W
22,3k
PO147 P+1 167,4 167,4 133,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 133,9 133,9 133,9 133,9 348,2 0,0 22,3
W
281,0k
PO148 P+4 527,0 2107,9 1686,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 421,6 421,6 421,6 1686,3 4384,4 0,0 281,0
W
12,9k
PO149 P+1 96,9 96,9 77,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 77,5 77,5 77,5 77,5 201,6 0,0 12,9
W
10,7k
PO150 P+1 80,5 80,5 64,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 64,4 64,4 64,4 64,4 167,4 0,0 10,7
W
13,5k
PO151 P+1 101,2 101,2 80,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 80,9 80,9 80,9 80,9 210,4 0,0 13,5
W
10,6k
PO152 P+1 79,7 79,7 63,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 63,7 63,7 63,7 63,7 165,7 0,0 10,6
W
10,3k
PO153 P+1 77,4 77,4 61,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 61,9 61,9 61,9 61,9 161,0 0,0 10,3
W
PO154 P+1 73,1 73,1 58,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 58,5 58,5 58,5 58,5 152,0 0,0 9,7 9,7kW
10,2k
PO155 P+1 76,5 76,5 61,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 61,2 61,2 61,2 61,2 159,1 0,0 10,2
W
11,7k
PO156 P+1 87,8 87,8 70,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 70,3 70,3 70,3 70,3 182,7 0,0 11,7
W
12,3k
PO157 P+1 92,4 92,4 73,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 73,9 73,9 73,9 73,9 192,2 0,0 12,3
W
12,1k
PO158 P+1 90,9 90,9 72,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 72,8 72,8 72,8 72,8 189,2 0,0 12,1
W
PO159 P+1 63,1 63,1 50,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 50,5 50,5 50,5 50,5 131,3 0,0 8,4 8,4kW
14,5k
PO160 P+1 108,4 108,4 86,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 86,7 86,7 86,7 86,7 225,4 0,0 14,5
W
PO161 P+1 42,0 42,0 33,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 33,6 33,6 33,6 33,6 87,4 0,0 5,6 5,6kW
12,9k
PO162 P+1 96,5 96,5 77,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 77,2 77,2 77,2 77,2 200,8 0,0 12,9
W
PO163 P+1 81,3 81,3 65,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 65,0 65,0 65,0 65,0 169,1 0,0 10,8 10,8k

134
 Poslov Stamb Poslov Stamb
Povri Poslov Poslov Stamb Stamb Toplot
ni Stamb Stamb eni ni- eni-
Spratn na Bruto Grijan ni Poslov Poslov ni eni eni a
grijana eni eni grijana toplota toplota
ost osnov PLAN o osnov ni pod ni krov zapre osnov zapre zagrija
povri pod krov povri zagrija zagrija
e a mina a mina vanja
na na vanja vanja
W
PO164 P+1 42,8 42,8 34,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 34,2 34,2 34,2 34,2 89,0 0,0 5,7 5,7kW
13,5k
PO165 P+1 101,1 101,1 80,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 80,9 80,9 80,9 80,9 210,3 0,0 13,5
W
PO166 P+1 27,2 27,2 21,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 21,7 21,7 21,7 21,7 56,5 0,0 3,6 3,6kW
12,9k
PO167 P+1 96,6 96,6 77,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 77,3 77,3 77,3 77,3 201,0 0,0 12,9
W
21,1k
PO168 P+1 158,2 158,2 126,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 126,6 126,6 126,6 126,6 329,1 0,0 21,1
W
12,4k
PO169 P+1 93,0 93,0 74,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 74,4 74,4 74,4 74,4 193,4 0,0 12,4
W
PO170 P+1 28,1 28,1 22,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 22,5 22,5 22,5 22,5 58,5 0,0 3,8 3,8kW
13,9k
PO171 P+1 104,5 104,5 83,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 83,6 83,6 83,6 83,6 217,3 0,0 13,9
W
15,2k
PO172 P+1 113,9 113,9 91,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 91,2 91,2 91,2 91,2 237,0 0,0 15,2
W
16,5k
PO173 P+1 123,5 123,5 98,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 98,8 98,8 98,8 98,8 257,0 0,0 16,5
W
17,0k
PO174 P+1 127,3 127,3 101,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 101,8 101,8 101,8 101,8 264,8 0,0 17,0
W
12,8k
PO175 P+1 96,0 96,0 76,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 76,8 76,8 76,8 76,8 199,8 0,0 12,8
W
20,8k
PO176 P+1 156,1 156,1 124,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 124,8 124,8 124,8 124,8 324,6 0,0 20,8
W
18,6k
PO177 P+1 139,6 139,6 111,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 111,6 111,6 111,6 111,6 290,3 0,0 18,6
W
14,4k
PO178 P+1 108,3 108,3 86,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 86,6 86,6 86,6 86,6 225,3 0,0 14,4
W
16,1k
PO179 P+1 120,5 120,5 96,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 96,4 96,4 96,4 96,4 250,6 0,0 16,1
W
14,1k
PO180 P+1 105,7 105,7 84,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 84,6 84,6 84,6 84,6 219,9 0,0 14,1
W
13,4k
PO181 P+1 100,8 100,8 80,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 80,6 80,6 80,6 80,6 209,7 0,0 13,4
W
14,7k
PO182 P+1 109,9 109,9 87,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 87,9 87,9 87,9 87,9 228,6 0,0 14,7
W
13,2k
PO183 P+1 98,9 98,9 79,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 79,1 79,1 79,1 79,1 205,8 0,0 13,2
W
PO184 P+1 73,9 73,9 59,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 59,1 59,1 59,1 59,1 153,6 0,0 9,8 9,8kW
14,4k
PO185 P+1 107,8 107,8 86,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 86,2 86,2 86,2 86,2 224,2 0,0 14,4
W
11,8k
PO186 P+1 88,5 88,5 70,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 70,8 70,8 70,8 70,8 184,2 0,0 11,8
W
PO187 P+1 58,6 58,6 46,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 46,9 46,9 46,9 46,9 122,0 0,0 7,8 7,8kW
UKUPNO 22378 23959 19167 0 0 0 0 0 17902 17902 17902 19167 49834 0 3195 0

135
15. DODATAK 3- PRORAUN GUBITAKA TOPLOTNE ENERGIJE

136
137
138
139
16. DODATAK4- PRELIMINARNI PRORAUN TOPLOVODA

NAPOMENA:
Svi prorauni u ovom dijelu su preliminarni i slue samo u svrhu okvirnog odreivanja
dimenzija pojedinih pozicija sistema. Detaljno dimenzionisanje pozicija sistema treba
da bude predmet projektne dokumentacije.

Usvajam brzinu strujanja grejnog fluida w= 1,5- 2,0 (m/s);

d=
4 A

du[ mm]

[ mm] Proraunski prenik cijevi;

Unutranji prenik usvojene cijevi;

V 10 6
A= [mm 2] Povrina svijetlog otvora cijevi;
w
m
V= [ m3 / s] Zapreminski protok grejnog fluda;
3600
3,6 Q g
m= [kg/h] Masa grejnog fluida potrebnog za dovoenje proraunske
c T
koliine toplote;
3
[kg/m ] Specifina teina grejnog fluida;
c=4,2[kJ /kgK ] Specifina toplota za vodu;
0,3164
R= f ( Re )= Darcy faktor trenja u funkciji od Rejnoldsovog broja za nove
Re 0,25
glatke cijevi (Blazijusova jednaina);
w d u Rejnoldsov broj za turbulentni reim strujanja;
Re =
V 4
w=1000 [m/ sec] Stvarna brzina strujanja;
d 3,6
2
u

Radni medij:
VODA H2O
Materija
Plankova konstanta h 6,626E-034 Js
Avogadrov broj N 6,02E+023 Mol-1
0
Taka kljuanja Tb 373,15 C
Molarna masa vode 0,01801528 kg/mol
1
= [ Ns /m2 ]
[ 21,482 [( t 281,435)+ (8078,4+( t 281,435) )] 1200 ]
2

= ( m2 / sec )

140
Voda bez primjesa Viskozitet
Temperatura Gustina Mol. gustina Mol. Zaprem. Dinamika Kinematska
-t- -- -m- -Vm- -- --
0C kg/m3 mol/m3 m3mol-1 (N s/m2) (m2/s)
0,01 999,80 5,55E+004 1,80E-005 1,7819 1,7822
4,00 1000,00 5,55E+004 1,80E-005 1,5602 1,5602
5,00 1000,00 5,55E+004 1,80E-005 1,5117 1,5117
7,00 999,90 5,55E+004 1,80E-005 1,4217 1,4218
10,00 999,80 5,55E+004 1,80E-005 1,3021 1,3024
12,00 999,50 5,55E+004 1,80E-005 1,2311 1,2318
15,00 999,20 5,55E+004 1,80E-005 1,1358 1,1367
20,00 998,30 5,54E+004 1,80E-005 1,0012 1,0029
25,00 997,10 5,53E+004 1,81E-005 0,8905 0,8931
30,00 995,70 5,53E+004 1,81E-005 0,7982 0,8016
35,00 994,10 5,52E+004 1,81E-005 0,7204 0,7246
40,00 992,30 5,51E+004 1,82E-005 0,6541 0,6592
45,00 990,20 5,50E+004 1,82E-005 0,5972 0,6031
50,00 988,00 5,48E+004 1,82E-005 0,5480 0,5547
55,00 986,00 5,47E+004 1,83E-005 0,5052 0,5123
60,00 983,00 5,46E+004 1,83E-005 0,4676 0,4757
65,00 980,00 5,44E+004 1,84E-005 0,4345 0,4434
70,00 978,00 5,43E+004 1,84E-005 0,4052 0,4143
75,00 975,00 5,41E+004 1,85E-005 0,3791 0,3888
80,00 972,00 5,40E+004 1,85E-005 0,3558 0,3660
85,00 968,00 5,37E+004 1,86E-005 0,3348 0,3459
90,00 965,00 5,36E+004 1,87E-005 0,3160 0,3274
95,00 962,00 5,34E+004 1,87E-005 0,2989 0,3107
100,00 958,00 5,32E+004 1,88E-005 0,2834 0,2958

141
Proraun toplovoda:

Ulazni podaci:
Radni medij cjevovoda Voda;
Gustina = 988,0 [kg/m3] za T= 50 [0C];
= 975,0 [kg/m3] za T= 75 [0C];

Modul elastinosti fluida K= 2,2774x 109 [Pa];

Viskozitet fluida = 0,6414x 106 [m2/s]

Radni uslovi:
Radni pritisak 16,0 [bar];
Ispitni pritisak 20,8 [bar];
Radna temperatura 80/50 [0C];
Usvojena brzina strujanja vode 1,5 [m/s];

Karakteristike geometrije cijevi:

2
A= ( D d ) [mm ]
2 2
Povrina poprenog presjeka stijenke;
4
d m s
3
s 2
W= [1+ ( ) ][cm3] Otporni moment;
4 D dm
q [kg /m] Teina cijevi sa izolacijom po jedinici duine;
D[ mm] Vanjski prenik;
s [mm] Debljina stijenke;
d =D 2s [mm] Unutranji prenik;
D+ d
d m= [mm] Srednji prenik;
2

Cijevi su predizolovane sa termoizolacijom od poliuretana i zatitnog oklopa od plastine

mase visoke vrstoe PEHD u svemu prema odredbama EN253:2009;

Karakteristike materijala cijevi .1212:

E=2 1011 [ Pa] Modul elastinosti elika;

=240[ N /mm 2 ] Minimalna granica razvlaenja;
t =12 10 6 [ m/mK ] Koeficijent linearnog temperaturnog izduenja;
Provjera debljine stijenke cijevi na dejstvo unutranjeg optereenja:

Podzemno postavljen cjevovod:

Provjera dimenzije stijenke cijevi:

D p
s pr = +c 1 +c 2 [mm]
K Proraunska dimenzija stijenke cijevi;
20 + p
S
=1 Koeficijent oslabljenja za beavne cijevi;
K =240 [ N / mm2 ] Proraunska vrstoa za St35.4 na temperaturi T= 20[0C];
S=1,5 Stepen sigurnosti za beavne cijevi sa atestom;

142
 c 1 =0,085 s0 [mm ] Dodatak za dozvoljeno odstupanje mjera cijevi do 8%;
D p
c 1=0,085 [mm ]
K
20 + p
S
c 2 =1[ mm] Dodatak za koroziju materijala cijevi;

Usvojene dimenzije cijevi zadovoljavaju ako su ispunjeni uslovi:

Dimenzija stijenke usvojene cijevi vea je od proraunske dimenzije stijenke cijevi
s> spr ;
p= p R p H [b ar ] Maksimalan mogu pritisak fluida u cjevovodu (raunamo
maksimalan pritisak pri moguoj pojavi hidraulinog udara u
sluaju naglog zatvaranja ventila);
p R=16 [ b ar] Radni pritisak cjevovoda u toku eksploatacije;
p H = c v 105 [b ar] Pritisak hidraulikog udara prema Joukovskom;
1
c= [m/ s]

D

K s E
V 4
Brzina udarnog talasa;

v st =1000 2 max [m/ sec] Stvarna brzina strujanja vode u vrelovodu;

d 3,6

Provjera debljine stijenke cijevi na dejstvo vanjskog optereenja:

3 P s
P p= 2 2,5
[ N / m2 ]
2 d Pritisak na ukopanu cijev Boussinesq- u ;
2 C [1 ]
C

Ps

Saobraajnica

Pp
C
H
D

143
 P s =G 9,81 [N ] Koncentrisana sila na saobraajnicu za osovinsko optereenje vozila ;

G=20000 [kg ] Osovinsko optereenje od vozila;

D
C= H [m] Rastojanje gornjeg dijela oboda cijevi od saobraajnice;
2

d=0[ m] Za sluaj kada vozilo prelazi preko cijevi;

P v =C 9,81[ N /m2 ] Pritisak usljed teine zemljanog nasipa i podloge

saobraajnice;
=2100[kg /m3 ] Prosjena specifina teina nasipnog sloja;

2
Ukupno spoljanje optereenje na ukopanu cijev iznosi: P v + P p [ N /m ]
H 1,20 m Rastojanje od ose cijevi do kote terena
C 0,95 m Rastojanje gornjeg dijela oboda cijevi od kote terena
2100,00 kg/m3 Prosjena specifina teina nasipnog sloja
d 0,51 m
G 20000,00 kg Osovinsko optereenje od vozila
Ps 196200,00 N Koncentrisana sila na saobraajnicu
Pp 55559,63 N/m2 Pritisak na cijev uzrokovana saobraajem
Pv 19488,55 N/m2 Pritisak na cijev uzrokovana teinom nasipnog sloja
75048,18 N/m2 Ukupno spoljanje optereenje na ukopanu cijev

Maksimalno izduenje cjevovoda usljed temperaturnih dilatacija :

l=T mT min t l[ m] Kontrakcija;

T m=0 35[C ]
0
Temperatura montae cjevovoda usvajam 5 0C;

T min=5[C ]
0
Minimalna radna temperatura cjevovoda;

l [m] Maksimalna duina dijela cjevovoda mjerenog u jednom

pravcu (rastojanje izmeu fiksnih oslonaca);
l [ m] Maksimalna kontrakcija cjevovoda;

l=T mT max t l [m] Izduenje;

|T max|=95[C 0] Maksimalna radna temperatura cjevovoda;

144
Samokompenzacija;

Prikljuni
aht

x
Podstanica
U objektu
U

Provjera dimenzija "x" prema "Roark and Young":

3 D l s E
F= 2
A
x
2
F=8,173[ N /mm ] Naprezanje temperaturne dilatacije;

A =f 1,25 C 0,25 H [ N /mm 2 ] Dozvoljeno naprezanje;

f =1 Koeficijent termalnih oscilacija za n<7000;
2
C = H =0,67 T =156,00[ N /mm ] Za radnu temperaturu t<110 [0C];
T=0,97 Faktor temperature za t<110 [0C] ASME B31.8;
A =234,00 [ N / mm2 ]

Iz "Roark and Young" uslova slijedi:

x=
3 D l s E
A

Za L<x uslov je zadovoljen. Cjevovod vrelovoda je samokompenzirajui u sluaju

temperaturnih dilatacija i hidraulinog udara;

Napon usljed temperaturnih dilatacija u aksijalnom pravcu:

T
s (a , b)=C T E D
2
[ N / mm ]
l
C= f ( n , ) Koeficijent korekcije u zavisnosti od ugla i omjera duina pojedinih pravaca
TABELA 10.5.5, Strana 497, TERMOTEHNIAR TOM2, M. Bogner;
la
n= Omjer duina pojedinih pravaca vrelovoda;
lb
l a , l b [m] Duine pojedinih pravaca vrelovoda;
0
= 90

145
Napon usljed statikog pritiska tenosti u aksijalnom pravcu:

P D
h= [ N /mm 2 ]
4 s
Ukupan napon:

= s (a , b)+ h [ N /mm 2 ]

USLOV < doz

2
doz = f ( 1,25 C + 0,25 H )[N /mm ] Dozvoljeno naprezanje;

f =1 Koeficijent termalnih oscilacija za n<7000;

2
C = H =0,67 K T =156,00[ N /mm ] Za radnu temperaturu t>120 [0C];

T =0,97 Faktor temperature za t>120 [0C] ASME B31.8,

Tabela 7-4;

Proraun dimenzija lire:

Usvajam liru sa geometrijskom karakteristikom:

B / H=0,5

B [m] irina lire;

H [m] Duina strijele lire

l [ mm] Ukupno izduenje trase toplovoda;

l p= l /2 [mm ] Prednaprezanje cijevnog segmenta;

150

75

lp lp

B
H

l s = l l p =84,4 [mm ] Duina koju treba da kompenzuje lira;

146
U skladu sa ASME B31.4 slijedi uslov:
D l s
208,3 Za cjevovode izraene od elika;
L U

L=U 2H [m] Ukupna duina trase sa lirom;

U=75 [m] Duina kompenziranog dijela trase;

H=
D l s
4 208,3
=

508 42,2
4 208,3
=5,1[m]

Provjera dimenzija "H" lire prema "Roark and Young":

3 D l s E
F= 2
doz
H

F =692,4[ N /mm 2] Naprezanje temperaturne dilatacije;

Uslov nije zadovoljen.

Iz "Roark and Young" uslova slijedi:

3 D l s E

5
H= 3 508 42,2 2 10
doz = =6299[mm]
234
Za dimenzije kompenzacionog cijevnog segmenta- lire usvajam:
H=6500 [mm ]

B=3000[mm]

F =214,24[ N /mm 2 ]

147
148
149
150