Kraljevina Srba, Hrvata i

Slovenaca (19181929) /
Kraljevina Jugoslavija (19291941):
nastanak, trajanje i kraj

Dr Latinka Perovi

Beograd
2015.
 SADRAJ >>>

1. Uvodni tekst..............................................................................................................................................3
2. Dokumenti...............................................................................................................................................22
3. Bibliografija ............................................................................................................................................23
4. Analize sluaja.....................................................................................................................................25
4 a) Polarizacije oko Vidovdanskog ustava 28. jun 1921..............................................25
4 b) Ubistvo hrvatskih politikih prvaka u Narodnoj skuptini
od strane poslanika iz Srbije 20. jun 1928..................................................................25
4 c) Uticaj estojanuarske diktature na separatistike pokrete u dravi .........  25
 1. UVODNI TEKST

U istoriografiji izmeu dva svetska rata stvaranje jugoslovenske drave vieno je,
uglavnom, kao ostvarenje vekovnih tenji naroda istog ili slinog etnikog porekla i jezi-
ke bliskosti. Posle Drugog svetskog rata istoriografija je jugoslovensku dravu 19181941.
videla kao dravu izneverenih oekivanja, da bi u njenoj obnovi 1945. godine na novom
obliku drave (republika) i promenjenim osnovama unutranjeg ureenja (federalizam)
nalazila definitivno reenje. Meutim, stvarna istorija jugoslovenske drave u oba ciklusa
njenog postojanja (19181941. i 19451991) bila je podjednako protivrena i dramatina.
Na kraju Prvog svetskog rata politika karta Evrope bila je radikalno izmenjena. Nestala
su etiri carstva: osmansko, austro-ugarsko, nemako, rusko. Stvoreno je vie nezavisnih na-
cionalnih drava: Poljska, Finska, baltike republike Estonija, Letonija, Litvanija ehoslo-
vaka, Austrija, Maarska, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Od svih novostvorenih drava,
ova poslednja je bila najsloenija. Narodi koji su se u njoj nali 1918. godine ivei u raznim
imperijama i civilizacijama nisu se poznavali (unutranja pokretljivost stanovnitva bila je
neznatna a spoljna gotovo nikakva) i imali su tek u zajednikoj dravi da suele svoje interese
usklade svoje ciljeve. Formulisani od strane njihovih politikih predstavnika jo pre stvaranja
zajednike drave, ti ciljevi, bar to se tie Srba, Hrvata i Slovenaca, reflektovali su posebnost
interesa koja se odrala kroz itavu istoriju jugoslovenske drave.1

1
Tako je srbijanski politiki voa Nikola P. Pai jo za vreme svoje viegodinje emigracije (18831889) u spisu Slo-
ga Srbo-Hrvata pisao, da od toga, u sutini, nikada ne odstupi:
Srpski narod i hrvatski narod sada kako stoji nisu dva tako bliska naroda, kao to se ini na prvi pogled iako govore
jedan jezik i imaju jednu knjievnost jer to je glavno za snagu i mo jedne drave oni idu sasvim protivpolonim
putovima. Idu ujedinjenju sprsko-hrvatskom sasvim suprotnim pravcem i to takvim, da kad bi ta dva naroda ve bila
u jednoj dravi doveli bi je brzo propasti u trenutcima kad bi se zahtevala njihova sloga i odbranu njihove zajednice.
Duh, vaspitanje i naravi gotovo sviju Hrvata s kojima sam imao i imam, dodira nekako je protivan duhu, vaspitanju i
naravi srpskog naroda. Moe biti, a mi u to verujemo da e dugo niz godina vaspitanja po jednom metodu i jednome
pravcu dovesti ta dva naroda i jednakoj naravi i duhu ali to se moe postii tek onda, kad sadanje pokolenje prizna
da je pogreno vaspitavati mlade u duhu zapada i tradicija, ve se moraju traiti u slavenstvu oni principi moralni i
pogledi svetski, koji su razliiti od zapada i koji su iskljuivo slavenski
Slavenstvo trai prevaspitavanje hrvatske inteligencije, trai da radi ono to zahteva duh sloge, to godi pravoslav-
lju ili ga bar ne slabi, trai da prui ruke izmirenja srpskom narodu, jer se je on pokazao kao nosilac te iste slavenske
osobine, koje i moni brat na severu trai. Nikola P. Pai, Sloga Srbo-Hrvata u: Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori
(18721891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin. Beograd, 1995, str. 301, 302.

... ...3...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

U stvaranju i istoriji jugoslovenske drave sukobljavala su se dva principa: sila i pravo. Taj
sukob je podrivao zajednitvo. Osim toga, u zavrnoj borbi za jugoslovensko ujedinjenje neke
su odluke ojaale poloaj Srbije i izazvale podele koje su se trajno odrale.2U svom kratkom
trajanju, jedva neto vie od dve decenije, jugoslovenska drava prola je kroz nekoliko faza.
Cilj je ovog poglavlja da, otkrivajui karakteristike ovih faza, rekonstruie onaj proces koji je
odredio sudbinu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Posmatran iz perspektive raspada jugo-
slovenske drave na kraju 20. veka, ovaj proces vraa istoriara ne samo na pitanje interesa
za zajedniku dravu ve i pretpostavki za nju koje su do kraja ostale suprotstavljene.

Ideja zajednike drave u Prvom svetskom ratu:

koncepti i njihovi nosioci

Ideja ujedinjenja koja je 1914. godine proklamovana kao ratni cilj Srbije bila je duboko
ukorenjena ne samo u srpskoj politikoj i intelektualnoj eliti ve i u srpskim masama. I to
davno pre poetka Prvog svetskog rata. Voa Narodne radikalne stranke Nikola Pai na-
lazio je (1894) da Odseena od drugih srpskih zemalja Srbija nema razloga da postoji.3
Posle ubistva poslednjeg Obrenovia, kralja Aleksandra (29. maj 1903), sa stvaranjem traj-
ne revolucionarne organizacije Ujedinjenje ili smrt, poznatije kao Crna ruka, porasla je
uloga vojske. Pod pokroviteljstvom Rusije, Srbija je postala sredite junoslovenskog po-
kreta. Aneksija Bosne i Hercegovine (1908) dala je snaan podstrek srpskom nacionalizmu.
Istoriari govore o pravoj ratnoj psihozi. Sve je bilo u znaku priprema rata za osloboenje
i ujedinjenje: crkva, kola, tampa, knjievnost. A srpski naunik Jovan Cviji bio je katego-
rian u zahtevu da se srpski problem mora reiti silom.4
Posle balkanskih ratova (19121913), Srbija je znatno proirila svoju teritoriju i uve-
ala stanovnitvo. To je, uz porasle simpatije junoslovenskih naroda, uvealo njeno naci-
onalno pouzdanje.

Posle balkanskih ratova hrvatski politiar i publicist Frano Supilo gledao je u Srbiji snagu koja treba da pomogne
osloboenju ostalih junoslovenskih naroda od Austro-Ugarske. Poetak Prvog svetskog rata shvatao je kao dogaaj
koji ovi narodi treba da iskoriste za svoje osloboenje i ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom. Ali, rano ga poinje na-
grizati sumnja da je gledite srpske vlade o karakteru budue jugoslovenske drave suvie iskljuivo i da je bremenito
opasnou od srpske dominacije. On je osetio da bi ta iskljuivost mogla biti smetnja osloboenju junoslovenskih
naroda od Austro-Ugarske, miru u Evropi i osobenostima koje hrvatski narod eli da ouva u jugoslovenskoj dravi.
Ova pitanja bie glavni predmet spora izmeu Vlade Kraljevine Srbije i Jugoslovenskog odbora u Londonu, ali pred-
met Supilovog razmimoilaenja sa Hrvatima u Jugoslovenskom odboru. Latinka Perovi, Od centralizma do federaliz-
ma, Zagreb, 1984, str. 140.
A u Sloveniji e Ivan Cankar, 1913. godine, oznaiti strategiju slovenskog naroda u Jugoslaviji: Glavna zadaa koja
je data nama Slovencima u reavanju junoslovenskog problema jeste da uvrujemo svoje jugoslovenstvo tako i
toliko da svi skupa koliko nas je nauimo napamet staru srpsko-hrvatsku poslovicu: Uzdaj se u se i u svoje kljuse
Ako ikad doe do politikog ujedinjenja jugoslovenskih naroda a moja je ne samo elja nego i moje vrsto uverenje
da e do toga ujedinjenja zaista doi onda se to ne moe izvriti drugaije nego da se udrue ravnopravni i jednako
vredni narodi. Isto, str. 186.
2
Velika narodna skuptina Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena donela je 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu
Rezoluciju o prikljuenju Vojvodine Srbiji. A Podgorika Velika narodna skuptina odluila je dan kasnije, da se Kralj
Nikola I Petrovi Njego i njegova dinastija zbace s prestola i da se Crna Gora ujedini sa Srbijom u jednu dravu sa
dinastijom Karaorevia, i stupe u jednu dravu trojednog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca.
3
Cit. prema: Mari anin ali, Istorija Jugoslavije u 20. veku, Beograd, 2013, str. 61.
4
Isto, str. 77.

...4... ...
 1. Uvodni tekst

Za Srbiju, istroenu u balkanskim ratovima, Prvi svetski rat doao je u nevreme. Ali,
dugo oekivana prilika nije se mogla propustiti. Vlada Kraljevine Srbije, a zatim i Narodna
skuptina u Niu (7. decembar / 24. novembar 1914) usvojila je deklaraciju u kojoj su bili
definisani ratni ciljevi Srbije: Uverena u reenost celoga srpskog naroda da istraje u svetoj
borbi za odbranu svoga ognjita i svoje slobode, Vlada Kraljevine smatra kao svoj najglav-
niji i u ovim sudbososnim trenucima jedini zadatak da obezbedi uspean svretak ovog
velikog vojevanja koje je u trenutku kad je zapoeto, postalo ujedno borbom za osloboe-
nje i ujedinjenje sve nae neosloboene brae Srba, Hrvata i Slovenaca. Sjajni uspesi koje
ima da krunie ovo vojevanje iskupie obilato krvave rtve, koje dananji srpski narataj
podnosi5 (kurziv L.P.).
Usvajanjem Nike deklaracije na poetku Prvog svetskog rata, borba za nezavisnost
Srbije izjednaena je sa borbom za osloboenje i ujedinjenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca.
Na inicijativu Vlade Kraljevine Srbije, i uz njenu finansijsku pomo, u Londonu, formalno u
Parizu, stvoren je (1. oktobar 1915) Jugoslovenski odbor6 kao drugi nosilac ideje zajedni-
ke drave. Povezana istom idejom, ova dva subjekta razlikovala su se, od poetka, u tome
kako da ta drava bude ureena, to jest kako da, uistinu, bude zajednika. Te su se razlike,
pre svega izmeu politikih i intelektualnih elita dva najbrojnija junoslovenska naroda
Srba i Hrvata postepeno produbljivale, da bi, u krajnjoj instanci, postale nepomirljive.
Izmeu dva nosioca ideje zajednike drave Vlade Kraljevine Srbije i Jugoslovenskog
odbora postojale su objektivne razlike. Vlada Kraljevine pretendovala je na ulogu Srbije
kao Pijemonta, pri emu je raunala na sledee prednosti: nacionalna drava, simpatije
Antante, vojska, veliki materijalni gubici i ogromne ljudske rtve u ratu.7 Istoriari su dav-
no primetili da se na novu dravu gledalo kao na nagradu za sopstvenu oslobodilaku
borbu, kolokvijalno kao na ratni plen.8 Centralizovana i unitarna drava bila je nain za
uspostavljanje sopstvene dominacije.
Jugoslovenski odbor nije imao nikakav uticaj u Austro-Ugarskoj. Nije raspolagao voj-
nim formacijama. Iznutra je bio podeljen na pristalice i protivnike centralizovane i uni-
tarne drave. Hrvati su zagovarali federativno ureenje, a Frano Supilo je predlagao prvo
stvaranje hrvatske drave, pa potom njeno ujedinjenje sa Srbijom. U otporu centralizova-
noj i unitarnoj dravi, predstavnici hrvatske intelektualne i politike elite oslanjali su se na
hrvatsko dravno pravo i nacionalni identitet. U odnosu na druge nesrpske narode, oni e
se, kako kae istoriar Ivo Banac, sve vie javljati u ulozi admiralskog broda.
Federativni koncept zagovaran je u raznim varijantama. Pre nego to je Antanta odlu-
ila da Austro-Ugarska nestane, 33 poslanika u Jugoslovenskom klubu Bekog parlamenta
trailo je da se, u okviru Dvojne monarhije, izvri ujedinjenje Junih Slovena. A 6. oktobra
1918, u Zagrebu je stvoreno Narodno vijee Slovenaca, Hrvata i Srba, s ciljem da u tre-
nutku raspada Austro-Ugarske preuzme vlast u svoje ruke. Ono je bilo vie utemeljeno

Nika deklaracija (str. 22), kao i ostali dokumenti u ovom poglavlju citirani su prema izdanju: Branko Petranovi,
5

Momilo Zeevi, Jugoslavija 19181984, Beograd, 1985.

Proglas o osnivanju Jugoslovenskog odbora, Isto, str. 4647.
6

7
Srbija je u Prvom svetskom radu imala 1,2 miliona mrtvih; 53% mukaraca od 18 do 55 godina izgubilo je ivot;
264.000 ostali su invalidi.
Mari anin ali, Istorija Jugoslavije u 20. veku str. 95.
8

... ...5...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

od Jugoslovenskog odbora. Zalagalo se za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, s tim da o

obliku drave (monarhija ili republika) odlui Ustavotvorna skuptina dvotreinskom vei-
nom, a da se u prelaznom periodu formiraju dve vlade Kraljevine Srbije i Narodnog vijea
Slovenaca, Hrvata i Srba.
Meu uzrocima sloma jugoslovenske drave 19181941. u istoriografiji su isticana
dva: neostvareno privredno jedinstvo i nedemokratska vladavina. Pri tome se gubilo iz
vida da je jugoslovenska drava posle Prvog svetskog rata bila jedna od najnerazvijenijih
evropskih drava sa velikim unutranjim razlikama u ekonomskoj razvijenosti. Kao i da su
nedemokratski reimi bili odgovor na zahteve itavih naroda za slobodom i ravnopravno-
u, na njihovo nepristajanje da jednu potinjenost zamene drugom. Kljuni problem Ju-
goslavije 19181941. bio je, dakle, eminentno politiki. To jest: oblik vladavine i unutarnje
ureenje drave koje bi je inilo potrebnom svakom njenom narodu a ne samo najbrojni-
jem ili uskoj nadnacionalnoj birokratiji.
Na poetku Prvog svetskog rata i u toku njega ideja zajednike drave ne bi bila mo-
gua bez kompromisa izmeu nosilaca njenih razliitih koncepata (Krfska deklaracija). Na
kraju rata, kada Austro-Ugarska nije vie predtavljala zajedniku opasnost, kompromis je
naruen i odluke su donoene na bazi odnosa snaga koji je u ratu uspostavljen. Narodno
vijee Slovenaca, Hrvata i Srba zastupalo je osam miliona Junih Slovena u Austro-Ugar-
skoj. Ono nije dovodilo u pitanje ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom. Primarnim je
smatralo uslove pod kojima e se ujedinjenje izvriti, odnosno oblik i karakter zajednike
drave.
Dva su inioca olakavala naputanje kompromisa: opasnost od teritorijalnih preten-
zija Italije i prisustvo srpske vojske na teritorije Drave Slovenaca, Hrvata i Srba, ijim se
predstavnikom smatralo Narodno vijee. Naputanje politike kompromisa i odluivanje o
vitalnim pitanjima naroda u dravi na bazi odnosa snaga koji je stvoren u ratu (prejudici-
ranje oblika drave i donoenje njenog prvog Ustava prostom veinom glasova u Ustavo-
tvornoj skuptini) trajno je u odnose, naroito Srba i Hrvata, unelo nepoverenje. A Jugo-
slaviju 19181941, koja nije bila vetaka tvorevina stvorena voljom velikih sila, uinilo
dravom bez legitimiteta.

Akt ujedinjenja: prejudiciranje oblika drave.

Odluujua uloga preanskih Srba: zakasnelo kajanje Svetozara Pribievia

Za centralistiku dravu, monarhiju i ujedinjenje bez ikakvih uslova zalagala se grupa

iz Hrvatsko-srpske koalicije okupljene oko Svetozara Pribievia. Za postepene pregovore
sa Srbijom, za ujedinjenje uz uslov da se u novoj dravi ouva istorijsko dravno-pravni
kontinuitet Hrvatske, za republikanski oblik drave i federativno ureenje zalagali su se
predstavnici HPSS (stvorena 1905) na elu sa Stjepanom Radiem.
Zaobiavi i Narodno vijee i Hrvatski sabor, grupa oko Svetozara Pribievia isforsira-
la je odlazak delegacije Narodnog vijea u Beograd. Tome se suprotstavio Stjepan Radi,
pozivajui se na pravo naroda na samoopredeljenje. U donoenju presudne uloge o ujedi-
njenju bila je zaobiena i Narodna skuptina Kraljevine Srbije.
Delegacija Narodnog vijea dola je u Beograd s Naputkom u kome su bili sadrani
uslovi za ujedinjenje. To jest: konanu organizaciju drave imala je da odredi sveopta

...6... ...
 1. Uvodni tekst

narodna skuptina Srba, Hrvata i Slovenaca kvalifikovanom, odnosno dvotreinskom vei-

nom glasova, kako je bilo dogovoreno Krfskom deklaracijom. Skuptina bi se sastala est
meseci po zakljuenju mira. Do njenog odranja izvrnu vlast bi vrio Kralj, a zakonodavnu
Dravno vijee sastavljeno od lanova Narodnog vijea, Jugoslovenskog odbora i srazmer-
nog broja predstavnika Srbije i Crne Gore. Izbore za Ustavotvornu skuptinu sprovodilo bi
Dravno vijee.
Delegacija Narodnog vijea odstupila je u Beogradu od slova Naputka, ali je i prejudi-
ciranje odluke bilo oekivano. Italijanska okupacija primorskih krajeva, strah od socijalnih
nemira i iznad svega akcija Hrvatsko-srpske koalicije na elu sa Svetozarom Pribieviem
na jednoj strani, i elja regenta da ujedinjenjem to pre proiri teritoriju, da on lino, neza-
visno od Nikole Paia, izvri ujedinjenje ubrzali su prvodecembarski akt.
Regent je proglasio ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne drave Slovenaca, Hr-
vata i Srba u jedinstveno kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.9 Nain na koji je odlueno
o stvaranju jugoslovenske drave nije samo prejudicirao odnose izmeu jugoslovenskih
naroda. On je prejudicirao i prirodu vlasti u jugoslovenskoj dravi. Drava stvorena na taj
nain nije bila samo proirena Srbija, ve i autoritarna monarhija, u kojoj je monarh bio
izvor i utoka vlasti. Apsolutistiki karakter vlasti na dravnom planu izraavao se u centra-
lizmu, a na nacionalnom u unitarizmu, u integralnom jugoslovenstvu.
Uoi odlaska delegacije Narodnog vijea u Beograd, Stjepan Radi je upozoravao: Ne
srljajte kao guske u maglu. To je jedno urotniko djelo protiv naroda, napose protiv Hr-
vatske i Hrvata.10 A Svetozar Pribievi, inspirator odlaska delegacije Narodnog vijea u
Beograd i vaan akter prejudiciranog ujedinjenja, kasnije, u emigraciji za vreme diktature
kralja Aleksandra, napisae: Bila je to politika i ustavna pogreka to odluka o ujedinjenju
doneta u Beogradu od strane delegacije Narodnog vijea sporazumom sa predstavnicima
vlade i srpskih stranaka, nije pre obnarodovanja bila izneta na plenarnu sednicu Narodnog
vijea u Zagrebu koje je jedino imalo vlast da je konano usvoji. Ja pteno priznajem svoj
udeo u ovoj kobnoj pogreci.11

Dravni provizorij i unutranja heterogenost drave:

argumenti za centralizam i apsolutizam

Na mirovnoj konferenciji u Parizu (januar 1919) delegacija na elu sa Nikolom Pai-

em, bila je u tekom poloaju. Sve je bilo u provizorijumu: supstanca drave stara, samo
proirena, Kraljevina Srbija ili nova drava; ime drave (Srbi nisu pristajali da svoje ime
utope u neko novo); sukob izmeu centralista i federalista; granice naroito prema Italiji
i Maarskoj. Drava Srba, Hrvata i Slovenaca dobila je kolektivno priznanje inom Versaj-
skog ugovora (18. jun 1919). Ouvan je kontinuitet spoljne politike koji je Kraljevina Srbija
vodila u ratu. Francuska kao najjaa kontinentalna drava sa Velikom Britanijom, kojima
se pridruila i Italija, bila je glavni garant versajskog poretka iji je cilj bio da se sprei re-

Adresa Izaslanstva Narodnog vijea SHS prestolonasledniku Aleksandru i njegov odgovor. Branko Petranovi,
9

Momilo Zeevi str. 121124.

10
Cit. prema: Latinka Perovi, Od centralizma do federalizma str. 164.
11
Svetozar Pribievi, Diktatura kralja Aleksandra, Beograd, 1952, str. 35.

... ...7...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

stauracija Habzburke Monarhije i ponovni prodor Nemake u Srednju Evropu i na Balkan.

Taj cilj je, uz spreavanje crvene opasnosti iz Rusije, imao savez Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, ehoslovake i Rumunije (19201921) sanitarni kordon.
Uz pomenuti provizorijum, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca karakterisala je izuzetna
unutranja heterogenost. Drava od 11.984.919 stanovnika, prema popisu stanovnitva iz
1921. godine, uz etnike i verske razlike, bila je puna dubokih suprotnosti. Njeni su podanici
u prolosti iveli u razliitim dravnim sistemima, sa razliitim ustanovama. Delile su ih dra-
stine razlike u ekonomskoj i kulturnoj razvijenosti, naroito u prismenosti. Zatim, razliiti
agrarni reimi, pravni i kolski sistemi. Svemu tome treba dodati posledice rata u kome su
bili na raznim stranama, nejednake uloge naroito ljudske rtve. To je izazivalo frustracije
na raznim stranama i stvaralo strah od anarhije. Na toj podlozi su se stvarno i ciljano cen-
tralizam i apsolutizam javljali kao alternativa. Otuda su i Obznana i estojanuarska diktatura
primljene bez otpora. Tako je bilo i u drugim evropskim dravama koje su posle Prvog svet-
skog rata prole kroz diktature. Ipak, estojanuarska diktatura imala je jednu specifinost: u
sreditu krize na koju je ona predstavljala odgovor bio je sukob dva najvea naroda u dravi
Srba i Hrvata. Jedan koncept drave kome su treili predstavnici intelektualne i politike
elite junoslovenskih zemalja koncept sloene drave odbaen je a da se o njemu, za-
pravo, nije ni raspravljalo, u korist koncepta centralizovane i unitarne drave iji je nosilac
bila Vlada Kraljevine Srbije. To je uinjeno putem najvieg dravnog akta i uz primenu naela
cilj opravdava sredstvo. Istoriari su ve primetili: Nastupajui zajedniki u Ustavotvornoj
skuptini, demokrati i radikali uspeli su da obezbeenjem podrke dela Saveza zemljoradni-
ka i jedne nesrpske stranke, Jugoslovenske muslimanske organizacije, proire stranaki blok
raspoloen da prihvati vladin Nacrt ustava. Predstavnici te nesrpske organizacije dobili su
materijalne nadoknade i ustupke u pogledu kolske i verske autonomije, sudstva i funkcije
u aparatu vlasti. U pridobijanju podrke za donoenje Ustava upotrebljavana su svakojaka
sredstva, od pritisaka do podmiivanja i kupovanja glasova12

Prvi Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca:

otra polarizacija dva koncepta drave

Postojalo je vie nacrta Ustava koji su reflektovali osnovnu podelu na pobornike cen-
tralistike i unitarne drave i pobornike u osnovi sloene drave (autonomije, federacija,
konfederacija). Stvarnu ansu je, meutim, imao samo vladin Nacrt Ustava, izakoga su
stajali ujedinjeni radikali i demokrati i Kralj. Na taj nacrt bile su stavljene sve karte. Na-
in donoenja Ustava (prosta umesto kvalifikovane veine) imao je za cilj da se izbegne
svaki rizik. Vrlo tesna veina sa kojom je usvojen vladin Nacrt Ustava pokazuje da oprez
nije bio suvian. Ali, osnov za apriorno ponaanje centralistikog i unitarnog bloka leao
je u uverenju da se jednom data istorijska ansa ne sme propustiti. Kao ovek 19. veka,
za koga je osloboenje i ujedinjenje srpskog naroda bilo istorijski fiksiran cilj, to uverenje
je najpreciznije izrazio Nikola Pai, voa Narodne radikalne stranke. On se suprotstavio
Nacrtu Ustava radikalnog prvaka Stojana M. Protia. Zalaui se takoe za jedinstvenu,
racionalniji i moderniji Ustav, Proti je to jedinstvo drugaije shvatao. Po njemu, I priroda

12
Branko Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918 1978, Beograd, 1980, str. 53.

...8... ...
 1. Uvodni tekst

je jedna, ali raznovrsna. I drava moe biti jedna, ali ne samo ne mora nego i ne sme, ako
hoe pravilan i zdrav ivot, obui sve graane u jedan za sve jednak mundir. Priroda zna
samo za jedinstvo u razlikama. I ono to vredi za spoljnu prirodu oko oveka, to isto vredi
i za oveka i njegovo drutvo.13 Drugim reima, Politika da lomimo Hrvate jednom tutor-
skom, birokratskom andarmskom upravom kojoj Vidovdanski Ustav hoe da d ustavnu
legalnu bazu, umesto politike sporazuma, prelazi u politiku lomljenja same nae Kraljevi-
ne. Od te politike njoj, Kraljevini, dravi celoj, pucaju rebra. Ona nju sama vodi u dravno
bankrotstvo i u politiki slom.14
Proti je mislio dugorono i u odbijanju sporazuma i kompromisa video je opasnost
za jedinstvo drave. Pai je smatrao da prednosti steene u ratu, a naroito ulog u ljud-
skim rtvama, treba da dobije definitivan izraz u obliku drave i dravnom ureenju. To
je podrazumevalo nadreene i podreene u dravi: nikako ravnopravnost. Imajui u vidu
Stojana M. Protia, naroito s obzirom na njemu tako vano jedinstvo Radikalne stranke,
Pai je bio kristalno jasan:
Kad se gradio ustav neki nai ljudi traili su da se Hrvatima da neka vrsta samostalno-
sti. Srbija koja je toliko rtvovala za ovo osloboenje i ujedinjenje nije mogla na to pristati.
Mi nismo eleli da oni budu sluge, ali smo im morali staviti do znanja da smo mi Srbi bili
ti, koji smo izvojevali slobodu i omoguili ujedinjenje.15 Ali kako Hrvati ija se integracija
ubrzano odvijala upravo dvadesetih godina nisu pristajali na novu Austro-Ugarsku, a po-
gotovo na manje od nje, morala je biti upotrebljena sila da bi se suzbile njihove tenje.
Pomiljalo se ak i na amputaciju Hrvatske. Sve je to sa Vidovdanskog ustava skinulo
svaki privid demokratskog ustava.
Po slovu Vidovdanskog ustava, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila je definisa-
na kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija. Meutim, ustavna reenja davala
su prednost Kralju nad narodnim predstavnitvom. On je sazivao Narodnu skuptinu s
pravom da je raspusti. Potvrivao je zakone. Bio vrhovni komandant vojske. Zastupao je
dravu u inostranstvu. Sudske presude izricane su u njegovo ime. Imenovao je lanove
Ministarstva koji su bili odgovorni njemu i Narodnoj skuptini. Ipak, uz sva pomenuta ovla-
enja, njegov ultima ratio bila je vojska, u kojoj je delovala Bela ruka, tajna organizacija
vezana za njega. Parlamentarizam je bio samo dekor. Kralj je lino bio sklon diktaturi, ali je
ona bila imanentna stanju u dravi.
S obzirom na nain donoenja Vidovdanskog ustava i njegov sadraj, nije dolo do smiri-
vanja situacije. Naprotiv, vie manifestacija posle njegovog donoenja, koje su u istoriografiji
malo analizirane, govori da je traenje reenja ilo u drugom pravcu. Meu tim manifesta-
cijama su: Konferencija javnih radnika na Ilidi (2829. jun 1922), koja je tada ocenjena kao
polazna taka za itav jedan pokret javnog mnjenja u korist srpsko-hrvatskog zblienja;
Kongres javnih radnika u Zagrebu (10. decembar 1922), kome je prisustvovalo hiljadu pred-
stavnika kulturnog i javnog ivota iz svih krajeva, isto tako ocenjen kao dogaaj koji je u
odnose izmeu Srba i Hrvata uneo izvestan duh pomirljivosti i dobre volje; diskkusija u Srp-

13
Cit. prema Latinka Perovi, Kosta Novakovi u radnikom pokretu Srbije i Jugoslavije. Nauni skup, aak, 1989,
str. 216.
14 Isto.
15 Isto, str. 211.

... ...9...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

skom knjievnom glasniku motivisana eljom da nau dravnu zajednicu treba organizovati
slobodnom saglasnou i ravnopravnom voljom Srba, Hrvata i Slovenaca.
U pomenutoj anketi Srpskog knjievnog glasnika demokrata Milan Grol e rei: Urav-
navanje stare Hrvatske vreno je s toliko nestrpljenja i ustremljenja, da su Hrvati u tome
videli jednu tenju sasvim suprotnu onoj s kojom su oni uli u zajednicu. Poverenje je
izgubljeno. I zato Hrvati trae dvojnom vie garancije za svoju samoupravu. A slavista
Toma Mareti: Tko poznaje frankovce, on je potpuno uvjeren da e oni sve upotrijebiti
da nau mladu dravu omraze Hrvatima, da je s pomou naih neprijatelja razore, jer su
frankovci spremni zdruiti se s avolom, samo da to vie pakoste Srbima Najsigurnije
sredstvo da se frankovcima izbije iz ruku oruje i da se uine posve nemonima, mislim da
je sporazum.16
Republikanci u Srbiji, Jaa Prodanovi i Ljuba Stojanovi, reenje su videli u federativ-
noj republici.17
Vaan dogaaj u postustavnoj krizi bila je i debata o nacionalnom pitanju u Nezavisnoj
radnikoj partiji preko koje je delovala tada zabranjena KPJ.18 Ali, glavni dokaz jaanju ot-
pora centralizmu bili su rezultati izbora 1923. godine na kojima je Hrvatska republikanska
seljaka stranka dobila 70 mandata prema 50 koliko je imala na izborima za Ustavotvornu
skuptinu. Vidovdanski ustav nije otklonio krizu drave. Naprotiv: on ju je produbio. Na ivi-
ci legitimiteta zbog naina donoenja Vidovdanskog ustava prostom a ne kvalifikovanom
veinom (223 od 419 ili 53% poslanika), vladajui vrh Kraljevine SHS morao je raunati na
maskiranu upotrebu sile kao modus operandi. U sudaru sa rastuim otporom dolo je, po-
lovinom 1928. godine, do kritine take koja je oznaila i kraj parlamentarne forme.

Pseudo parlamentarizam:
zamaskirana diktatura kao uvod u otvoreni apsolutizam

Prema Vidovdanskom ustavu, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila je parlamentarna

monarhija. Po ugledu na liberalnu graansku demokratiju, to je znailo da: Narodna skupti-
na proizlazi iz slobodne volje biraa i predstavlja suvereni organ vlasti i da se vlada obrazuje
iz skuptinske veine. Meutim, praksa je u Kraljevini SHS bila u suprotnosti sa liberalnim
uzorom. I to iz dva razloga: zbog nadmonosti Kralja nad ostalim ustavnim iniocima i gotovo
nepostojeih pretpostavki za parlamentarizam kao tekovinu evropskog liberalizma.
Vidovdanski ustav nije obavezivao Kralja da ministre imenuje iz sastava skuptinske
veine: vlade su se obrazovale na dvoru a ne u Narodnoj skuptini. Kralj je imao pravo da
saziva i rasputa Narodnu skuptinu, kao i da raspisuje izbore. Sudske presude izricane
su u njegovo ime. Kao vrhovni zapovednik vojske, povezan sa tajnom organizacijom Bela
ruka, na ijem je elu bio general Petar ivkovi, koji e zauzeti mesto predsednika vlade,
Kralj je faktiki imao neogranienu mo, koja je u istoriografiji tano opisana: Izdvojeni
poloaj kralja u ustavnom sistemu i njegova nadreenost ostalim ustavnim iniocima uz

16
Latinka Perovi, Kosta Novakovi u radnikom pokretu Srbije i Jugoslavije str. 212.
17
Isto, str. 213.
18
Latinka Perovi, Debata o nacionalnom pitanju u Nezavisnoj radnikoj partiji Jugoslavije u: Od centralizma do
federalizma str. 251351.

...10... ...
 1. Uvodni tekst

politike borbe u nerazvijenoj drutvenoj sredini, uzdrmanoj socijalnim sukobima i naci-

onalnim podelama pogodovali su koncentraciji vlasti u njegovim rukama, na osnovu ili
mimo ustavnih propisa, eksproprijacijom prava drugih nosilaca odluivanja.19
U takvimuslovima, Narodna skuptina nije bila osposobljena za bavljenje privrednim i
socijalnim problemima jedne zemlje koja je spadala u najnerazvijenije u Evropi, sa velikim
unutranjim razlikama, i tekim poseldicama tek minulog rata. Bez jedne ideje, socijalne
i nacionalne, kako je govorio Slobodan Jovanovi, ona nije bila nita drugo do tribina za
politika nadmetanja u ostraenim borbama za osporavana prava, ali i za komad vlasti.
este debate o aferama koje su potresale zemlju, bez utvrivanja krivaca i njihovog izvo-
enja pred lice pravde, dovodile su do rezignacije slabo razvijenog javnog mnjenja: tam-
pa je vie bila pandan, deo te iste politike kulture koja se manifestovala u skuptinskim
debatama. Tradicija parlamentarizma, sa izvesnim izuzetkom Srbije posle 1903. godine,
nije postojala: za dijalog, kompromis, sporazum nije bilo ni psiholoke osnove. Politike
stranke bile su brojne, kao i nacionalistike, uglavnom paravojne organizacije koje su bile
vaan subjekt politikog nasilja. Parlamentarizam se kompromitovao i izgubio poverenje.
To stanje duha dostiglo je klimaks u Narodnoj skuptini 20. juna 1928. godine, kada je
ona postala i krvavo poprite. Poslanik Radikalne stranke Punia Rai pucao je toga
dana u parlamentu u politike predstavnike hrvatskog naroda. Ubijeni su Pavle Radi i
uro Basariek. Ranjeni su Ivan Pernar, Ivan Grana i Stjepan Radi nesporni voa hr-
vatskog naroda, koji je, nekoliko dana kasnije, i umro od zadobijenih rana. Nedelju dana
pre smrti, Stjepan Radi je potpisao rezoluciju SDK, donesenu veanjem u Zagrebu, u kojoj
se uz naglaavanje istorijsko-dravnih, odnosno narodno-politikih individualnosti, trai
ponitenje dotadanjeg i uspostava novog ureenja koje e osigurati ravnopravnost tih
individualnosti.
Kralj je, bez oklevanja, iz zakulisne diktature preao na otvoreni apsolutizam. Skup-
tinsko ubistvo izazvalo je zaprepaenje javnosti i proteste u Hrvatskoj.20 Uz sve nespo-
razume izmeu Srba i Hrvata, u kojima se sa srpske strane pomiljalo i na teritorijalnu
amputaciju Hrvatske, a sa hrvatske strane praktikovan je bojkot Narodne skuptine i
traene mogunosti internacionalizacije hrvatskog pitanja. Klimaks srpsko-hrvatskih na-
petosti bilo je ubistvo hrvatskih politikih prvaka u Narodnoj skuptini. Dijalogu, kompro-
misu i sporazumu predpostavljeno je nasilje. Osim neposrednog oka koji je izazvao, ovaj
dogaaj je kao trajnu posledicu imao produbljeno nepoverenje i sumnju u mnogunost
dravne zajednice Srba i Hrvata kao moderne i demokratske. Da bi se suzbio otpor centra-
lizmu i unitarizmu, diktatura je bila latentna: iz zamaskirane (1921) u otvorenu (1929), da
bi se ponovo vratila na zamaskiranu (1931).
Ubistvo predstavnika hrvatskog naroda u Narodnoj skuptini obeleilo je politike
odnose u Kraljevini u periodu do poetka Drugog svetskog rata. Ubijeni uro Basariek
(18841928) bio je lan Hrvatske seljake stranke od njenog osnivanja i narodni poslanik
od 1992. do 1928. godine. Poznavao je dravnu i politiku istoriju Srbije, pisao o rodona-
elniku socijalizma u Srbiji Svetozaru Markoviu, prijateljevao sa levim zemljoradnicima.

19
Branko Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918 1978, Beograd, 1983, str. 77.
U Zagrebu je u demonstracijama uestvovalo 30.000 radnika i radnica (Zagreb je 1900. godine imao 50.690 stanov-
20

nika). Vid. Ivo i Slavko Goldstein, Tito, Zagreb, 2015, str. 62.

... ...11...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

Na sednici Narodne skuptine od 26. februara 1927. godine upozorio je na tamne sile
koje pripremaju diktaturu, a 20. juna 1928. godine pokuao je da zaustavi Puniu Raia u
atentatu na delu.
Pavle Radi (18861928) uao je u politiki ivot uz strica Stjepana Radia, koji mu je
poveravao najvanije poslove u stranci. On je (1925) obnarodovao pristanak HRS na mo-
narhiju i njen ulazak u vladu. U Beograd se preselio sa porodicom koja je imala osmoro
dece. Bio je zagovornik jugoslovenske drave. Pa, ako je ovakve ljude trebalo ubiti u zajed-
nikom narodnom predstavnitvu, kakva je sudbina oekivala dravu?21

esti januar 1929:

otvoreni apsolutizam kralja Aleksandra

Diktature u Evropi posle Prvog svetskog rata nisu bile retkost (Poljska, jugostine
evropske drave). Specifinom meu njima, estojanuarsku diktaturu u Kraljevini SHS
inio je sukob dva naroda u Narodnoj skuptini Srba i Hrvata. Izotren do nereivosti
putem sporazuma i jo obeleen krvoproliem, ovaj sukob bio je osa Proklamacije kralja
Aleksandra kojim je uvedena estojanuarska diktatura.
Razlog za ukidanje posrednika izmeu naroda i sebe, Kralj je nalazio u parlamenta-
rizmu ak i u onoj formi koja je bila udaljena od njegovog izvornog znaenja i maskirala
njegovu nadmonost nad ostalim ustavnim iniocima.
U mesto, kae Kralj u Proklamaciji, da parlamentarizam razvija i jaa duh narodnog
poverenja i dravnog jedinstva, onakav kakav je poinje da dovodi do dravnog rasula i
narodnog razjedinjavanja. Osloboenje od tog zla nije mogue pomou starih meto-
da (promena vlada i izbora), koji su nam ve odneli nekoliko poslednjih godina. Umesto
toga Mi moramo traiti nove metode, i kriti nove puteve. Kralj Aleksandar ih je nalazio
u svojoj Svetoj dunosti da svim sredstvima i bez kolebanja uva jedinstvo narodno
i celinu dravnu.22
Politiki ivot, ionako nerazvijen, pod diktaturom je dobio nova ogranienja. Zabra-
njene su sve stranke i udruenja sa plemenskim obelejima. Ti su atributi iezli i iz imena

21
Osim oka koji je izazvalo u Hrvatskoj, ovo ubistvo uznemirilo je i demokratske ljude u Srbiji. Univerzitetski profesor
i voa levih zemljoradnika, kome je ideal bio da u Srbiji stvori seljaku stranku poput Radieve HRS, pisao je: Nije ono
to se desilo u Narodnoj skuptini obian zloin jednoga neuraunljivog, kriminalnog i nasleem optereenog tipa. To
je jedan kolektivni zloin ne samo po tome to je odjednom ubijeno mnogo ljudi, ve i po tome to je broj sauesnika
vei nego to hoe da se prizna
Potseamo na one koji su godinama sipali u, otrov i ubre na Stjepana Radia. Ne moemo zaboraviti da je prvi i
najvei od njih godinama bio ba Svetozar Pribievi, vetak za hrvatske i preanske prilike. On se kasnije popravio, ali
satansko seme koje je on bacio klijalo je i niklo. Optuujemo sve one listove koji su od Radievih govora donosili samo
ono to bi ga moglo predstaviti kao kritiara i neprijatelja srpstva. Nikad se nije istaklo koliko je on radio na srpsko-
hrvatskom zblienju. Niko nije hteo razumeti da je Stjepan Radi veliki Jugosloven, Sloven i graanin oveanstva
bio primoran da brani Hrvatstvo samim grekama odavde
Neprijatelji sad ele da ivi Radi. Oni isti koji su se kamenjem i blatom na njega bacali, uplaili su se pred svojim
delom. Pao je Pavle Radi, koji je najvie radio na sporazumu sa Srbima. Pao je dr uro Basariek, najblii nama i
najdrai, strastan borac za zemljoradnitvo, za jugoslovenstvo, prvi Hrvat koji je doao u Beograd, jo u vreme Usta-
votvorne skuptine. To strvinari moda nisu hteli, ali se nikad zloinom ne postie samo ono to se hoe Dragoljub
Jovanovi, Stjepan Radi, Uitelji energije, Beograd, 1940. Cit. prema: Dragoljub Jovanovi, Sloboda od straha.
Izabrane politike rasprave, Beograd, 1991, str. 197, 198.
22
Proklamacija kralja Aleksandra, 6. januar 1929. u: Jugoslavija 1918 1984. Zbirka dokumenata str. 262.

...12... ...
 1. Uvodni tekst

drave: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je, 3. oktobra 1929, dobila novo ime: Kraljevina
Jugoslavija. tampa je bila strogo kontrolisana. Graanski politiari bili su uhapeni. Naj-
eem teroru bili su izloeni komunisti: politiki procesi, robije, ubistva. Ali, politika esto-
januarskog reima nije zemlji donela ni mir ni stabilnost, ve je, kako zakljuuju istoriari
prve Jugoslavije, otvorila nove frontove.
Posledice velike svetske krize sa zakanjenjem su stigle u Kraljevinu: u siromanoj
zemlji, iscrpljenoj ratovima, socijalna i ekonomska situacija bila je veoma teka: vie od
400.000 ljudi pogaala je glad. Unutranje tekoe i spoljni pritisci prisiljavali su reim da
trai izlaz iz krize.
Kralj je nastojao da otvoreni apsolutizam odri drugim sredstvima. U proklamaciji 3.
marta 1931, slavei rezultate estojanuarskog reima, rekao je: odluio sam da sadanji
rad postavim na iroku politiku neposredne narodne saradnje.23 Oktroisani ili Septembarski
ustav (3. mart 1931), koji je trebalo da bude izraz tog kraljevog obeanja, bio je, meutim,
samo maska za njegov apsolutizam. Drava je ostala centralizovana i unitarna, a Kralj nepri-
kosnoven. U lanu 116 Oktroisanog ustava malom Ustavu, kako je nazivan vladaru je
dato pravo da u izvanrednim situacijama postupa mimo ustavnih i zakonodavnih propisa,
traei za preuzete mere naknadnu saglasnost Narodnog predstavnitva.24 Uz to, Kralj je bio
ovlaen da formalno i faktiki pokrene vojnu silu, upravni i policijski aparat. A pravom da
imenuje predsednika Ministarstva i ministre odluujue je uticao na politiki ivot.
U pristupnoj besedi posle Oktroisanog ustava (18. januar 1932) Kralj je sa uverenou
samodrca tvrdio: Najzad je etnika istina jugoslovenske misli prolomila sve prepreke,
vekovima vetaki stvarane, i u zavrnom periodu nae muenike i krvave nacionalne
revolucije i svetskog rata dospela do stvaranja jedne i nedeljive Jugoslovenske kraljevine,
sa jednim narodom u jednoj dravi. Iz toga je izvodio kategoriki zakljuak da Narodno
jedinstvo i dravna celina ne mogu biti nikada predmet nikakvih pogaanja, oni moraju
uvek biti izvan dnevnog ivota i svih posebnih interesa.25 Ovu metafiziku opozicija je brzo
deiforovala kao zakulisni apsolutizam.
Odbor Seljako-demokratske koalicije u Zagrebu, u novembru 1932. godine, usvojio je
dokument poznat kao Zagrebake punktacije. U dokumentu je narod, odnosno seljatvo,
potvren kao temelj suvereniteta; osuena je srbijanska hegemonija kao destruktivna;
traen je povratak na stanje iz 1918. i iskljuivana je prevlast jednog naroda. Da su cen-
tralizam i ideologija integralnog jugoslovenstva doiveli slom, koji Oktroisani ustav nije
mogao da prikrije, dokazivale su ne samo Punktacije nego i lanac pozitivnih reakcija na
njih u Vojvodini, Sloveniji, Bosni i Hercegovini.
Reim je traio nove oslonce politike centralizma i unitarizma i naao ih u dravnoj
stranci: kao pretea Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS) i Jugoslovenske radikalne za-
jednice, Jugoslovenska radikalna seljaka demokratija (JRSD), od 1933. Jugoslovenska
nacionalna stranka. U tenji da prevlada sve regionalne granicei proiri svoj uticaj na celu
dravu, ova dravna stranka, bez utemeljenja, uivala je podrku Kralja Aleksandra sve do
njegove smrti.

Proklamacija kralja Aleksandra, 3. mart 1931. u: Jugoslavija 1918 1984. Zbirka dokumenata str. 105106.
23

Vid. Branko Petranovi, Istorija Jugoslavije 1918 1978 str. 105106.

24

Prestona beseda kralja Aleksandra. Jugoslavija 19181984. Zbirka dokumenata str. 274.
25

... ...13...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

Sa rigidnim centralizmom i ideologijom integralnog jugoslovenstva, estojanuarski

reim je kao reakciju izazvao pojaani separatizam u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori,
a na Kosovu i Metohiji iredentizam. U Italiji je 1931. godine stvoren prvi ustaki logor;
1932. objavljen Ustav Hrvatske revolucionarne organizacije, a 1933. Naela ustakog po-
kreta, u kojima su definisani njegovi zadaci: samostalna hrvatska drava, osloboenje re-
volucionarnim putem, vraanje na 1918, Drina kao granica izmeu istonog i zapadnog
sveta. Ideoloka sutina pokreta sadrana je u odredbi Naela prema kojoj: U hrvatskim
narodnim poslovima u samostalnoj i Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj ne smije odluivati nitko
tko nije koljenima i po krvi lan Hrvatskoga naroda, te isto tako ne smije o sudbini hrvat-
skoga naroda i Hrvatske Drave odluivati ni jedan strani narod ni drava.26
U Srbiji je, 1934 1935. godine, formirana Zdruena borbena organizacija rada
(Zbor). Na njenom elu bio je prijatelj kralja Aleksandra, advokat Dimitrije Ljoti. Antiko-
munistiki i antisemitski orijentisan, zalagao se za integralno jugoslovenstvo, korporati-
vistiku dravu i u nemakom nacionalsocijalizmu nalazio uzor.
Pobeda Hitlera u Nemakoj 1933. godine postala je vaan inilac sa kojim je kralj Alek-
sandar poinjao da rauna. Od tradicionalnog prijateljstva sa Francuskom (Solunski front,
kolovanje srpske omladine u Francuskoj tokom rata, Francuska kao garant versajskog si-
stema), prividno neutralan, sve vie se okretao Nemakoj zbog privredne kompatibilnosti
dveju drava i zbog saveznitva sa Hitlerom u antikomunizmu. Ta orijentacija ostala je ne-
poromenjena i posle ubistva kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marselju, iji su izvrioci
bili makedonski i hrvatski separatisti.

Namesnitvo: kontinuitet spoljne politike

i kompromis iz nude u unutranjoj politici

Testamentom kralja Aleksandra na presto je doao njegov brat od strica, knez Pavle
Karaorevi. Po njegovoj volji, obrazovana je vlada Milana Stojadinovia (19351939)
koji je nastupio kao modernizator, za razliku od kralja Aleksandra koji je smatran konzer-
vativcem. Pomou dravne stranke Jugoslovenske radikalne zajednice bio je nosilac
politike tvrdog centralizma i integralnog jugoslovenstva. Ta se politika, i u ovom peri-
odu, sudarala sa stvarnou: ve formirani narodi ili oni u procesu formiranja opirali su
se samo prividnom nadnacionalnom integrisanju. To je dovodilo do razoarenja u svako
jugoslovenstvo. Stojadinoviev pokuaj da doe do sporazuma izmeu Vatikana i Srpske
pravoslavne crkve doiveo je poraz. Na izborima 1938. godine vladina lista dobila je tek
neznatnu veinu.
Knez Pavle je strahovao da osamostaljenje Slovake, uz pomo nacistike Nemake,
moe uticati na Hrvatsku, u kojoj je tenja za autonomijom dovela do snanog nacional-
nog pokreta ije je stalno ignorisanje vodilo u krajnost i opasno prikivanje itavog naroda za
krajnost. Zbog svega toga, knez Pavle je oborio vladu Milana Stojadinovia i poverio je malo
poznatom politiaru Dragii Cvetkoviu, iji je glavni cilj bio izrada Sporazuma sa Hrvatima.
Na Sporazumu izmeu Dragie Cvetkovia i hrvatskog politikog prvaka Vlatka Mae-
ka nije se dugo radilo, a nije bilo ni vremena da bude primenjen. Potpisan je 26. avgusta

26
Naela hrvatskog ustakog pokreta u: Jugoslavija 19181984. Zbirka dokumenata str. 267268.

...14... ...
 1. Uvodni tekst

1939. godine, samo nekoliko dana pre izbijanja Drugog svetskog rata. Njime je, prvi put,
ustanovljena autonomna dravna uprava unutar Jugoslavije, sa seditem u Zagrebu. Bilo
je to seme ideje o sloenoj dravi. Kako bi se razvijala da nije bilo Drugog svetskog rata u
domenu je pretpostavki, a kako u ratu i na njegovom zavretku u domenu proverljive
empirije.
U svakom sluaju, Sporazum Cvetkovi Maek probio je breu i izazvao lananu re-
akciju: isto su traili Srbija, Slovenija, bosanski muslimani. U Srbiji je stvoren Kulturni klub,
koji je okupio srpsku intelektualnu i politiku elitu. Na elu Kluba nalaziio se pravni teore-
tiar i istoriar Slobodan Jovanovi, jedan od najautoritativnijih srpskih intelektualaca i po-
tonji predsednik vlade u izbeglitvu. Klub je zagovarao banovinu srpskih zemalja (Bosna,
Crna Gora, Makedonija), to je bilo blisko istorijskoj predstavi o Velikoj Srbiji. Istoriari
su suvie sigurno zakljuivali da je centralizam 1939. godine bio mrtav i da je, ak, i veina
Srba bila za federalizam. Ali, naputanje jednih a prihvatanje drugih ideja pod pritiskom
odreenih okolnosti moe se, kroz izvesno vreme, pokazati kao prividno.

Kraj prividne neutralnosti: pristupanje Kraljevine Jugoslavije

Trojnom paktu i kao reakcija dravni udar

Prisiljen na kompromis u unutranjoj politici, sporazum sa Hrvatima u interesu ouva-

nja dravne celine, knez Pavle je, rukovoen istim interesom, u spoljnoj politici napravio
izbor koji je okonao prividnu neutralnost Kraljevine Jugoslavije. U tom smislu, on je na-
stavio politiku svoga prethodnika. Iako anglofil, knez Pavle je bio uveren da bi naklonost
Kraljevine prema Berlinu sauvala jugoslovensku dravnu zajednicu od rata. Hitler je, zbog
pripremanog napada na SSSR, prema Kraljevini Jugoslaviji kobinovao toleranciju i pritisak.
Kao rezultat, u Beu su, 25. marta 1941. godine, Dragia Cvetkovi i Aleksandar Cincar
Markovi potpisali Trojni pakt.
Istoga dana, u Beogradu su izbile demonstracije, koje su se irile po Srbiji. Njihovi
pokretai bili su komunisti i antifaistiki aktivisti, a u masama je, karoz seanje na Prvi
svetski rat, oivelo antinemako raspoloenje. Nepristajanje na savez sa Rajhom ogledalo
se u parolama demonstranata: Dole vlada, savez sa SSSR-om, Bolje grob, nego rob,
Bolje rat, nego pakt.
U noi izmeu 26. i 27. marta, vazduhoplovni generali, Borivoje Mirkovi i Duan Si-
movi, izvrili su dravni udar. Kralj se proglasio punoletnim. Za predsednika vlade izabran
je general Duan Simovi, a za potpredsednika Vlatko Maek. Dogaaj je izazvao reakcije
na obe strane. Saveznici su ispoljili veliki entuzijazam: za Vinstona erila dravni udar bio
je dokaz da je Kraljevina Jugoslavija nala svoju duu. Rajh je to primio kao drzak izazov
uoi njegovih priprema za napad na SSSR. U proglasu nemakom narodu, 6. aprila 1941.
godine, Hitler je, izmeu ostalog, rekao:
Sruena je vlada (Cvetkovi Maek L.P.) koja je teila za mirom sa Njemakom, i
to s izriitim objanjenjem da je to potrebno radi njezina dranja prema Njemakoj Nje-
maki narod nalazi se od danas ujutru u ratu protiv uzurpatora u Beogradu i u borbi protiv
onih snaga koje je Velika Britanija pronala na Balkanu da ih gurne protiv mira u Evropi27

Hitlerov proglas nemakom narodu u: Jugoslavija 1918 1984. Zbirka dokumenata str. 397.
27

... ...15...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

Vojna katastrofa
Bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine, Nemci su izvrili napad na Kraljevi-
nu Jugoslaviju bez objave rata. Moni protivnik prodirao je s podruja Nemake (Austrije),
Italije, Maarske, Rumunije i Bugarske. Kraljevina je zbog svog laviranja u spoljnoj politi-
ci bila bez saveznika. Vojno je bila inferiorna. Pod orujem je imala 600.000 vojnika bez
modernog naoruanja (avijacije, mehanizovanih jedinica, jake artiljerije, vojne industrije).
Vrlo brojna peta kolona irila je defetiizam i vodila protivratnu propagandu. Ali, Vrhovna
komanda, od poetka, nije komtrolisala situaciju. Otpor je, ak i na iznenaenje Hitlera,
bio slab. A aprilski rat je ostavljao sliku haosa i rasula.
Nemci su uli u Zagreb 10. aprila 1941. godine. Poto je Vlatko Maek odbio da prihva-
ti vlast pod nemakim protektoratom, proglaena je Nezavisna Drava Hrvatska i na vlast
su dovedene ustae. Na najbrutalniji nain zlouotrebljen je narodni suverenitet. Vladalo
se pomou milicije, armije, tajne policije i sistema koncentracionih logora kojih je bilo
dvadeset. Na osnovama ustakih naela iz 1933. godine, koja su proklamovala etniki istu
dravu. Nemaki izvori iz polovine 1941. godine govore da e ravnodunost siromanih
slojeva prerasti u otpor. A izvori iz 1942. godine da bestijalnost ustakog reima izaziva
mrnjuu ne samo pravoslavnog stanovnitva (Srba) nego i Hrvata.
U Beograd su Nemci uli 13. aprila 1941. godine, a u avgustu za predsednika vlade
nacionalnog spasa bio je postavljen general Milan Nedi. Njegova kvislinka uprava razli-
kovala se od Petenove uprave u Francuskoj. U Srbiji, Nemci su sve vanije poslove zadrali
u svojim rukama. Sistem logora postojao je i u Srbiji. U njima su unitavani Jevreji: od
75.000 koliko ih je bilo po popisu stanovnitva 1940. godine, ostalo ih je 19411945.
6.500. Logori su bili stratita jo i komunista i antifaista.
iroke komunikacije vlade narodnog spasa sa Nemakom bile su zasnovane na veri
da e pobeda Rajha omoguiti stvaranje seljake drave u Srbiji. Ova vlada oslanjala se na
pripadnike Zbora Dimitrija Ljotia i etnike Koste Peanca.
Kraljevina Jugoslavija je prestala da postoji 17. aprila 1941. godine, kada je njena voj-
ska, posle jedanaest dana, kapitulirala. Od tada se potee pitanje o krivcu: posle Aprilskog
rata Slobodan Jovanovi ga je nalazio u Hrvatima, ali i generaln Velimir Terzi posle Drugog
svetskog rata. Istoriari su smatrali da, po meunarodnom pravu, aprilski poraz nije bio
slom drave ve vojni poraz. Odnosno, Kraljevina Jugoslavija nije propala zbog unu-
tranjih suprotnosti ve zbog spoljne agresije. Nema nikakve sumnje da je odnos snaga
na spoljnjem planu bio apsolutno neravan, ali unutranji sukobi u Kraljevini uinili su je
tronom dravom: bez kohezije neophodne za, makar neravan, ali organizovan otpor, koji
je izostao.

Revolucionarna radnika partija u Kraljevini: od progona,

preko unutranjih sukoba i zavisnosti od Kominterne,
do subjekta otpora okupaciji i razbijanju drave

Poraz centralnih sila, Oktobarska revolucija, slom strategije Druge internacionale,

strategija svetske revolucije kod boljevika, stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

...16... ...
 1. Uvodni tekst

predstavljali su za socijaldemokratiju u jugoslovenskim zemljama istorijske izazove bez

presedana. Ideju o ujedinjenju socijaldemokratskih partija u Kraljevini dale su Socijalde-
mokratska partija Srbije i Bosne i Hercegovine. Pridruile su se leva grupa Socijaldemo-
kratske stranke Hrvatske i Slavonije i socijaldemokratske organizacije i grupe Dalmacije,
Vojvodine, Makedonije i Crne Gore. U Beogradu je 2223. aprila 1919. godine odran
kongres ujedinjenja: 432 delegata odluilo je o stvaranju Socijalistike radnike partije Ju-
goslavije (komunista) SRPJ(k). Sve je bilo u znaku previranja i kompromisa izmeu soci-
jaldemokratske orijentacije na postupne reforme i parlamentarne vidove borbe, a protiv
istorijskih preskakanja faza u razvoju, i komunistike, odnosno boljevike, ije je glavno
orue bila organizovana i jedinstvena partija. Sa dugom istorijom u ruskoj revolucionarnoj
tradiciji, ovaj model partije koja, u pogodnim uslovima kao to je svetski rat, na juri osvaja
vlast, bila je po definiciji suprotna socijaldemokratiji. Otuda zaokret u jugoslovenskim so-
cijaldemokratskim partijama nije bio jednostavan. U glavnom dokumentu Kongresa ujedi-
njenja (Podloga za ujedinjenje) bilo je mnogo elemenata socijaldemokratije. U isto vreme,
SRPJ(k) je pristupila Treoj komunistikoj internacionali Kominterna koja je osnovana u
Moskvi u martu 1919. godine. Jedinstvena u svetskoj istoriji, ova organizacija, koja je obu-
hvatala ezdeset komunistikih partija i prostirala se na svim kontinentima, predstavljala
je tab svetske revolucije, odnosno vaan instrument politike nove sovjetske drave.
Okolnosti su ile na ruku revolucionarnoj tendenciji u SRPJ(k). Brzo se pokazala ne-
odrivom njena programska dihotomija. Uostalom, cilj Kominterne, odnosno Sovjetskog
Saveza, bio je unitenje socijalne demokratije kao glavnog neprijatelja svetske revolucije,
odnosno ruske revolucije kao modela univerzalne revolucije.
U dravi kakva je bila Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca neposredno posle Prvog svet-
skog rata, na strani revolucionarne tendencije u SRPJ(k) bio je duh vremena. U frustraciji
zbog velikih ljudskih i materijalnih gubitaka u ratu, i razoaranja zbog posleratnog haosa,
(SRPJ(k) je organizovala manifestacije nezadovoljstva, koje su nailazile na odjek u apa-
tinimmasama. Takvi su bili protesti (2021. jul 1919) zbog meunarodne intervencije u
Sovjetkom Savezu i Maarskoj i trajk elezniara (u aprilu 1919) u kome je uestvovalo
50.000 radnika, na koji je reim odgovorio militarizacijom eleznica.
Osim toga, uspeh komunista na optinskim izborima 1920. godine u Hrvatskoj, Sla-
voniji i Dalmaciji, a zatim u Crnoj Gori, na Kosovu i u Srbiji. Zatim, pobeda Komunistike
liste u Beogradu, i suspenzija optinske uprave da bi se spreilo uvoenje komunistikih
odbornika u dunost.
Uoi Drugog kongresa (u Vukovaru 2025. jun 1920), SRPJ(k) je imala 65.000 lanova.
Na kongresu je promenila ime u Komunistika partija Jugoslavije KPJ. Iako je ovaj kongres
oznaio raskid sa socijaldemokratijom, podela se odrala jo neko vreme: do Manifesta
opozicije u oktobru 1920.
Sa promenjenim imenom, Partija je na izborima za Ustavotvornu skuptinu dobila
blizu 200.000 glasova i, posle Jugoslovenske i Narodne radikalne stranke, postala trea
partija u dravi.
Za reim, posebno za kralja Aleksandra, KPJ je bila, pre svega, ekspozitura boljevizma,
koji je unitio ruski carizam, sredite pravoslavnih Slovena i istorijskog saveznika srpskog
naroda. Zbog toga e Kraljevina poslednja priznati Sovjetski Savez, a njegovu ekspozituru
neprestano e suzbijati. Posle uspeha komunista na izborima za Ustavotvornu skuptinu,

... ...17...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

koji je uveao antimonarhistiki blok federalista i republikanaca, taj uspon se morao za-
ustaviti. U decembru 1920. godine doneta je Obznana kojom su zabranjeni komunistika
propaganda, organizacije i tampa. Na beli teror mlai komunisti odgovorili su crvenim
terororm, to jest individualnim atentatima na dravne zvaninike. Nova karika u lancu na-
silja bio je Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi. Na osnovu ovog zakona,
Narodna skuptina je suspendovala komunistike mandate: KPJ je stavljena van zakona i
u tom je statusu ostala do kraja 1941. godine. Novonastala situacija dovela je do podela
oko strategije, odnosno do stvaranja dvojnog rukovodstva: Zamenikog izvrnog komiteta
u zemlji i Zagraninog komiteta u Beu.
Pred KPJ je bio period ostraenih frakcijskih borbi iji su uzroci bili brojni i nikada
temeljno izueni. Malu i slabu KPJ ovi su sukobi dovodili na ivicu opstanka. Kominterna
je u tim sukobima intervenisala: uvek u skladu sa svojom strategijom koja je bezuslovno
obavezivala svaku njenu sekciju, pa i KPJ, na disciplinu, makar njena reenja bila u suprot-
nosti sa realnou. Peti kongres Kominterne (jun 1924) doneo je Rezoluciju o nacionalnom
pitanju u Jugoslaviji. Drei se strategije svetske revolucije, to jest borbe klase protiv kla-
se, izjasnio se za obaranje reima u Kraljevini SHS i pravo naroda na samoopredeljenje do
otcepljenja.
U Otvorenom pismu (maj 1928) Kominterna je od jugoslovenskih komunista traila
okonanje frakcijskih borbi: KPJ nije diskusioni klub ve revolucionarna partija, pozvana
na krene dublje u mase. etvrti kongres KPJ (Drezden, 5. septembar 1928) prihvatio je
jednoglasno Otvoreno pismo, ukljuujui stanovite da se Kraljevina nalazi pred buroa-
sko-demokratskom revoluciojm i da na njenoj teritoriji treba da se obrazuju nezavisne
nacionalne drave.
I posle zavoenja estojanuarske diktature, KPJ je, drei se strategije Kominterne
da zbog krize kapitalizma, nailazi nova revolucionarna situacija pozivala na oruanu
borbu i ruenje apsolutizma. U kolikoj meri je to bilo odvojeno od stvarnosti pokazuje go-
tovo nestanak KPJ: od 3.000 lanova 1928. godine, ona se svela na 300500 lanova. Cena
orijentacije na oruani otpor plaena je ubistvom vie desetina lanova KPJ, pa i njenog
sekretara,ure akovia.
Dolazak Hitlera na vlast (1933) uticao je na Strategiju Kominterne. Na njenom VII kon-
gresu (februar mart 1935, 500 delegata iz 65 zemalja), teite se sa socijaldemokratije,
kao glavnog neprijatelja svetske revolucije, pomerilo na faizam. Uporedo sa politikom
Narodnog fronta zapoelo je ideoloko ienje, odnosno boljevizacija komunistikih
partija. Povod je bilo ubistvo Kirova, vienog kao mogueg naslednika Staljina, 1. januara
1934. godine. Kratku oseku posle VII kongresa Kominterne zamenila je plima politikih
procesa od 1936. do 1939. godine. Moskovski procesi i ubistvo Trockog u Meksiku (1940),
liili su ivota sve Lenjinove saradnike. Zatim je doao pakt izmeu Hitlera i Staljina o ne-
napadanju. Kako su se ovi dogaaji odrazili na KPJ?
U istkama je stradalo i pet sekretara Komunistike partije Jugoslavije. Istovremeno
je dovren proces njene boljevizacije. injenicu da su pomenuti potresi u komunistikom
pokretu, taj pokret ostavili i bez pitanja i bez odgovora, istoriari su tumaili njegovim
fanatizmom, koncentracijom na revoluciju kao cilj i stvaranje revolucionarne organizacije
kao glavnog sredstva. Sa tog je stanovita, za KPJ, u ijem su rukovodstvu preovlaivali
intelektualci, ime su najee i tumaene frakcijske borbe u njoj, bila je nova injenica

...18... ...
 1. Uvodni tekst

pojava revolucionara po instinktu, koji je dolazio iz socijalno-ekonomske i politike stvar-

nosti Kraljevine Jugoslavije, za koga je sva snaga radnike klase bila u njenoj revolucionar-
noj organizaciji. Sa tim paralelno ide traenje i nalaenje spoljnjeg oslonca. Kada je 1937.
godine u Beu preuzeo partijske poslove, ne zanjui kako govore istraivanja nejgovih
najnovijih biografa, Ive i Slavka Goldtajna da je prethodni sekretar KPJ, Milan Gorki
ve streljan u Moskvi, Josip Broz Tito je za sobom ve imao iskustvo pragmatiara, koij
se uvek drao po strani i od leve i od desne frakcije, partijskog i sindikalnog organizatora,
petogodinjeg robijaa u Lepoglavi, Mariboru i Ogulinu, radnika u Kominterni, u kojoj je,
kako dosad poznati izvori govore, vie bio posmatra nego onaj koji je donosio odluke. Ali i
sam bio posmatran i na dugom ekanju da njegov mandat bude potvren. Nije bio jedini
koji se o moskovskim procesima nije izjanjavao: o njima je, pretpostavlja se, razgovarao
jedino sa Miroslavom Krleom. Ali, s nevjerojatnim optubama i jo nevjerojatnijim pri-
znanjima, moskovski procesi spadaju u one fenomene koje ni istoriar ne moe da obja-
sni. Meutim, nesumnjivo je da je Tito dovrio proces boljevizacije KPJ. To je proverljivo
i u njegovim tekstovima i u njegovim uincima. Ovo prvo, moda, svoju najbolju potvrdu
nalazi u njegovom lanku Za boljevizaciju i istotu Partije, koji je 1940. godine objavio
u listu Proleter. A ovo drugo u Partiji kakva je bila nakon Aprilskog rata i uoi ustanka.
U pomenutom lanku, Tito je oznaio kao kljunu dilemu ko e koga i svako ko to ne
razume objektivno se stavlja na drugu stranu. I kao uvek: KPJ nije nikakav debatni klub
nego revolucionarna partija. Na kraju, 1940. godine Partija je spremna da pregazi sve
ono to joj se stavlja na put i smeta njenom razvitku.
Ostajui u okviru strategije Kominterne, KPJ je inila mogue korake: prebacivanje
rukovodstva iz emigracije u zemlju, njegovo finansijsko osamostaljivanje, generacijska
smena, priprema za odbranu zemlje i njenu obnovu na federativnim osnovama. Otopor
okupatoru i borba na strani SSSR-a, uz parolu nema povratka na staro.
Istoriari su KPJ videli kao modernu partiju.28 Ali, njihov opis KPJ u suprotnosti je sa
modernom partijom, koja podrazumeva debatu, koju je ona po definiciji odbacivala,
upravo da bi mogla da opstane: Partija je napravila strogi kodeks vrednosti i ponaanja,
u kojoj su vladali ideoloka predanost, vojnika spremnost na rtvu i interpartijska solidar-
nost, kao i spartanska disciplina i samosvesni fanatizam. Na kraju te decenije (tridesetih
godina L.P.) KPJ je bila vrsto organizovana, autoritarno ustrojena i orijentisana na jugo-
slovensko jedinstvo.
Takva organizacija je bila proizvod ruske revolucionarne tradicije i odgovor na pitanje:
ta da se radi koje su ruski revolucionari od ernievskog, preko Tkaova i Neajeva,
do Lenjina ali i Kominterne kao instrumenta politike proizale iz ruske revolucije. Ona je
bila kombinacija religioznog reda i vojnike organizacije. Stvarna debata vodila je, i pre i
posle revolucije, u neizvesnost. Odvajanje delova od celine vremenom je postajalo vano
sa vojno-politikog stanovita ali ne i ideolokog: ideoloka sutina komunistikih partija
nije dovoena u pitanje. Zato je bilo potrebno da istorija opie ceo krug i da do sloma,
usled njegovog arhaiziranja, doe na samom izvoru, u Sovjetskom Savezu.

Mari anin ali, Istorija Jugoslavije u 20. veku str. 158.

28

... ...19...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

U zakljuku
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1929, Kraljevina Jugoslavija od 1929.
do 1941. godine imala je kratku istoriju: svega 23 godine.
Ideja o ujedinjenju junoslovenskih naroda javila se u 19. veku kao izraz tenji jednih
da se oslobode Osmanskog carstva, a drugih Habzburke monarhije. Na poetkku Prvog
svetskog rata, Vlada Kraljevine Srbije proklamovala je ujedinjenje kao svoj ratni cilj. Ubrzo
je stvoren i Jugoslovenski odbor u Londonu, a zatim Narodno vijee Srba, Hrvata i Slove-
naca koji su iveli u Habzburkoj monarhiji.
U toku rata i neposredno posle njega javile su se razlike u pogledima na oblik drave
(monarhija ili republika) i nain dravnog ureenja (unitarna centralizovana drava i fedra-
tivno ureenje).
U toku rata bio je postignut kompromis (Krfska deklaracija) da oba pitanja oblika dr-
ave i dravnom ureenju odlui Ustavotvorna skuptina dvotreinskom veinom glasova.
Meutim, kralj Aleksandar je prejudicirao reenje pitanja o obliku drave: 1. decembra
1918. godine proglasio je monarhiju sa srpskim kraljem na elu. A Ustavotvorna skuptina
je izglasala prvi ustav drave, Vidovdanski ustav donet 28. juna 1921. godine, prostom a
ne dvotreinskom veinom. To je bila klica nepoverenja. Dva najbrojnija naroda u dravi,
Srbi i Hrvati, od tada su u stalnom sukobu. Parlamentarizam kao okvir za mogue sporazu-
mevanje nije imao tradiciju. Osim toga, dominantna pozicija kralja potpuno je ispraznila
njegovu formulu: postao je lani parlamentarizam.
Srpska politika i intelektualna elita, to je bilo nedeljivo, pretednovala je, po oson-
vi ljudskih rtava u ratu polagala je pravo na hegemoniju u dravi. Hrvatski blok, nazvan
admiralskim brodom za ostale nesrpske narode, traio je autonomiju kako bi sauvao
nacionalni identitet i ravnopravno uee u dravnim poslovima. Sukob je prolazio kroz
dramatine faze, od kojih je od krucijalne vanosti ona koja je obeleila krvoprolie u Na-
rodnoj skuptini 20. juna 1928. godine, kada su od strane srpskih ubijeni hrvatski narodni
poslanici. To je dalo povod za uvoenje vanrednog stanja, a zatim za diktaturu 6. januara
1929. godine. Njeno poputanje donoenjem Oktroisanog ustava u septembru 1932. go-
dine bilo je prividno: kralj je zadrao pravo na donoenje kljunih odluka koje bi narodno
predstavnitvo naknadno odobrilo, U stvari, Oktroisani ili Septembarski ustav bio je dokaz
da se jedna zemlja, u kojoj su njeni narodi tek otkrivali svoje interese, moe odrati samo
silom koja je u rukama politikih predstavnika veinskog naroda. Reakcija na diktaturu bilo
je jaanje separatistikih pokreta: VMRO-a u Makedoniji i ustaa u Hrvatskoj. Ubistvo kra-
lja Aleksandra 9. oktobra 1934. godine u Marselju, bilo je njihovo delo.
Poto je najstariji sin kralja Aleksandra, kraljevi Petar bio maloletan, kralj je za svog
naslednika testamentom ostavio svoga brata od strica, kneza Pavla Karaorevia.
Jo za ivota kralj Aleksandra, neutralnost u spoljnoj politici Kraljevine bila je privid-
na. Posle pobede Hitlera 1933. ona se udaljavala od Francuske kao svog tradicionalnog
saveznika i pribliavala Nemakoj. U unutranjoj politici, da bi izbegao iskustvo Slovake
kojoj je Rajh dao nezavisnost, knez Pavle se odluio na Sporazum Vlade Dragie Cvetkovia
sa politikim prvakom Hrvatske, dr Vlatkom Maekom. Sklopljen dva dana pre izbijanja
Drugog svetskog rata, Sporazum nije ni stigao da bude primenjen, ali je izazvao lanane

...20... ...
 1. Uvodni tekst

reakcije: banovine su traile Srbija, Slovenija, Bosna i Hercegovina. U Srbiji je stvoren Srp-
ski kulturni klub, koji je obuhvatio predstavnike srpske politike i intelektualne elite. Na
njegovom elu bio je pravni teoretiar i istoriar Slobodan Jovanovi, potonji predsednik
Vlade Kraljevine u emigraciji. Klub je, uz Srbiju, traio Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i
Crnu Goru: zemlje koje obuhvata pojam Velika Srbija.
Ni rat ni pakt bila je parola predsednika Milana Stojadinovia. Ali, rat se bez pakta
nije mogao izbei. U Beu je 25. marta 1941. godine, Kraljevina Jugoslavija pristupila Troj-
nom paktu. Kao odgovor na taj in izdaje u Beogradu je u noi izmeu 26. i 27. marta
dolo do generalskog pua. U znak podrke, na ulice Beograda i drugih gradova Srbije iza-
le su hiljade ljudi. Hitler, u besu to to odgaa njegov napad na Sovjetski Savez, naredio
je 6. aprila 1941. godine bombardovanje Beograda bez objave rata. Aprilski rat trajao je
jedanaest dana, odsustvo otpora iznenadilo je i samog Hitlera. Nemci su 10. aprila uli u
Zagreb. Proglaena je Nezavisna Drava Hrvatska. Ustae su vladale pomou terora koji je
izazvao razoarenje u davno oekivani suverenitet. U Srbiji je u avgustu 1941. godine, za
predsednika vlade postavljen ultranacionalista Milan Nedi.
Virus Oktobarske revolucije zahvatio je i Kraljevinu. Do uspona komunista dolo je po-
etkom dvadesetih godina. Kao sekcija Tree komunistike internacionale, KPJ je bila jedna
od prvih komunistikih partija koja joj je pristupila. Sledila je, sve do 1935. godine, njenu
strategiju borbe klase protiv klase i oruanih ustanaka protiv apsolutizma. U periodu od
1921. do 1941. godine bila je zabranjena. U tom zatvorenom krugu, eliminisanjem frakcija
i njihovih nosilaca izvrena je njena boljevizacija. Odbacujui svaku debatu, ona je izrasla
u vrstu revolucionarnu organizaciju koja jesa 12.000 lanova uoi rata, bila spremna za
oruanu borbu protiv okupatora, a na strani SSSR-a, ali i izgradnju sovjetske vlasti u zemlji:
nema povratka na staro. Na ovoj paradigmi ona se ostvarila, a da li bi se na njoh istorijski
i iscrpla, bilo je potrebno da se to dogodi na izvoru, u samom Sovjetskom Savezu. Ali, to je
ve predmet drugih poglavlja ove knjige.

... ...21...
 2. DOKUMENTI

1. Nika deklaracija. Izjava Vlade Kraljevine Srbije. Ni, 7. decembra / 26. novembra 1914.
2. Proglas o osnivanju Jugoslovenskog odbora, London Pariz, 1. oktobra 1915.
3. Krfska deklaracija 20 / 7. jula 1917.
4. Sastav i pravilnik Narodnog vijea Slovenaca, Hrvata i Srba,
Zagreb, 5-6. i 8. oktobra 1918.
5. Adresa Izaslanstva Narodnog vijea SHS Prestolonasledniku SHS i njegov odgovor,
Beograd, 1. decembra / 18. novembra 1918.
6. Raspust organizacije Narodnog vijea, Zagreb, 26. decembra 1918.
7. Obznana vlade M. Vesnia, Beograd, 29. novembra 1920.
8. Memorandum Hrvatskog glasa, zagreb, avgusta septembra 1921.
9. Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi, Beograd, 2. avgusta 1921. godine
10. Trea zemaljska konferencija KPJ, Rezolucija o nacionalnom pitanju,
Beograd, decembar 1923.
11. Proklamacija kralja Aleksandra, 6. januar 1929.
12. Naela hrvatskog ustakog pokreta, 1. juna 1933
13. Uredba o Banovini Hrvatskoj, 26. avgusta 1939.
14. Duan Simovi o obrazovanju vlade, 27. marta 1941.
15. Hitlerov proglas nemakom narodu, 6. april 1941.

...22... ...
 3. BIBLIOGRAFIJA

1. Apostolov Aleksandar, Specivinata ploba na makedonskiot narod vo

Kraljvina Jugoslavija, Glasnik Instituta za nacionalnu istoriju, 1/1972, Skopje
2. Biber Duan, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 1932 1941, Ljubljana, 1966.
3. Biani Rudolf, Ekonomska podloga hrvatskog pitanja, Zagreb, 1928.
4. Boban Ljubo, Sporazum Cvetkovi Maek, Beograd, 1965.
5. Boban Ljubo, Maek i politika hrvatske seljake stranke, I-II, Zagreb, 1974.
6. ali Mari anin, Istorija Jugoslavije u 20. veku, Beograd, 2013.
7. ubrilovi Vasa, Istorija politike misli u Srbiji XIX veka, Beograd, 1958.
8. ulinovi Ferdo, Dokumenti o Jugoslaviji, Zagreb, 1968.
9. Ekmei Milorad, Ratni ciljevi Srbije 1914, Beograd, 1972.
10. Gligorijevi Branislav, Demokratska stranka i politiki odnosi u Kraljevini Srba,
Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1970.
11. Ivo i Slavko Goldstein, Tito, Zagreb, 2015.
12. Graa za istoriju Jugoslavije (priredili Dragoslav Jovanovi i Bogdan Krizman),
Beograd, 1964.
13. Jankovi Dragoslav, Vidovdanski ustav, Iz istorije Jugoslavije 1918 1945,
zbornik predavanja, Beograd, 1958.
14. Jankovi Dragoslav, Krfska deklaracija, Beograd, 1967.
15. Jovanovi Nadeda, Politiki sukobi u Jugoslaviji 1925 1928, Beograd, 1974.
16. Krizman Bogdan, pitanje meunarodnog priznanja jugoslovenske drave,
Istorija XX veka, zbornik radova, Beograd, 1962.
17. Markovi Lazar, Jugoslovenska drava i hrvatsko pitanje, Beograd, 1935.
18. Mitrovi Andrej, Jugoslavija na konferenciji mira 1919 1920, Beograd, 1969.
19. Perovi Latinka, Od centralizma do federalizma, Zagreb, 1984.
20. Perovi Latinka, Dve koncepcije jugoslovenske drave u shvatanjima jugoslovenskih
komunista u debati 1923. godine, Razprava o nacionalnem vpraanju u KPJ 1923,
Lubljana, 1990.
21. Petranovi Branko, Istorija Jugoslavije 1918 1978, Beograd, 1980.
22. Petranovi Branko, Zeevi Momilo, Jugoslavija 1918 1984, zbornik dokumenata,
Beograd, 1985.

... ...23...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

23. Pirjevec Joe, Jugoslavija Nastanek, razvoj ter razpad Karaorevieve in

Titove Jugoslavije, Ljubljana, 1990.
24. Pirjevec Joe, Tito in tovarii, Ljubljana, 2013.
25. Pleterski Janko, Prvo opredeljenje Slovenaca za Jugoslaviju, Beograd, 1976.
26. Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1963.
27. Redi Enver,Prilozi o nacionalnom pitanju, Sarajevo, 1963.
28. Simi Sima, Jugoslavija i Vatikan, Beograd, 1937.
29. Stankovi ore , Nikola Pai i jugoslovensko pitanje, 1-2, Beograd, 1985.
30. Stankovi ore , Nikola Pai i Hrvati (1918 1923), Beograd, 1995.
31. Terzi Velimir, Jugoslavija u aprilskom ratu 1941, Titograd, 1963.
32. Trgovevi Ljubinka, Naunici Srbije i stvaranje Jugoslavije, Beograd, 1986.
33. Vojvodi Mihailo i ivojinovi Dragoljub, Veliki rat Srbije 1914 1918, Beograd, 1970.
34. Vujovi Dimitrije Dimo, Jedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd, 1962.
35. Zeevi Momilo, Slovenska ljudska stranka i jugoslovensko ujedinjenje, Beograd, 1973.

...24... ...
 4. ANALIZE SLUAJA

... ...25...
 Dr Latinka Perovi > Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (19181929) / Kraljevina Jugoslavija (19291941): nastanak, trajanje i kraj

...26... ...