THEORIA 4 DOI: 10.

2298/THEO1504059S
BIBLID 03512274 : (2015) : 58 : p. 5775 Originalni nauni rad
Original Scientific Paper

Milo umonja

METAETIKI EKSPRESIVIZAM I DEFLACIONI POJAM ISTINE

APSTRAKT: Zastupnici metaetikog ekspresivizma listom prihvataju deflacioni pojam

istine sa namerom da pomou njega ree Frege-Giov problem. Meutim, Pol Bogosjan i
Ronald Dvorkin dokazuju da deflacionizam podriva ekspresivistiku poziciju zato to mo-
ralnim sudovima omoguava prelak pristup istini. Na osnovu uvida da je napetost izmeu
ekspresivizma i deflacionizma izraz dubljeg sukoba u njihovim teorijskim motivacijama
revizionistikoj i antirevizionistikoj ja u nastojati da pokaem da ta dva stanovita
zaista nisu spojiva, ali ne iz razloga koji Bogosjan i Dvorkin istiu. Naime, premda ekspre-
sivista moe da rauna na usluge deflacionizma ukoliko ga upotrebi u irenju svog sta-
novita na itav jezik, pomenuti sukob ponovo izbija u neoekivanom obliku kada se
deflacionizam i ekspresivizam do kraja spoje, metaetiki ekspresivista vie nije u stanju da
objasni ta ga razlikuje od metaetikog realiste.
KLJUNE REI: metaetiki ekspresivizam, deflacioni pojam istine, Frege-Giov problem,
globalni ekspresivizam, Pol Bogosjan, Ronald Dvorkin, revizionizam, antirevizionizam.

1. Metaetiki ekspresivizam
1.1. O emu pita metaetika?

Svakodnevni ivot obiluje situacijama koje zovemo moralnim sporovima. Za-

mislimo da Milan i Nenad razgovaraju o vojnoj intervenciji u Libiji. Pretpostavimo
da Milan tvrdi da je ona moralno ispravna, i da on taj svoj stav zasniva na uverenju
da je moralna obaveza i pravo meunarodne zajednice da u sluajevima nekih
tekih krenja ljudskih prava od strane vlasti odreene drava zanemari meunarod-
nopravno naelo dravne suverenosti i upotrebi neophodnu silu u cilju zatite ci-
vila. Pretpostavimo i to da Nenad tvrdi da je pomenuta intervencija pogrena. On
pri tome ne spori da je Gadafijev reim rav, ali veruje da e vojna intervencija
uzrokovati dodatna materijalna razaranja i civilne rtve. Ovde je re o jedanom
moralnom sporu: Milan i Nenad se ne slau oko toga ta je ispravno u datoj
situaciji.
Recimo da Milan, nezadovoljan sagovornikovim upornim odbijanjem da pro-
meni svoj moralni stav, upita Nenada: Ali, ta ti uopte podrazumeva pod mo-
58 Milo umonja

ralno ispravnim inom? Tim pitanjem teite njihove rasprave premeteno je na

teren nauke o moralu: sagovornici se sada spore oko toga zato je ono to smatraju
ispravnim ispravno. Milan veruje da su moralno ispravni samo oni postupci koji
su motivisani nekim univerzalnim moralnim imperativima, nezavisno od posledica
koje ti postupci mogu da imaju. Nenad pak smatra da su ispravni samo oni postupci
koji doprinose uveanju sree najveeg mogueg broja ljudi. Sada zamislimo da im
se u razgovoru pridrui Zoran. On nije zainteresovan mi za moralni spor u pogledu
vojne intervencije u Libiji, ni za etiki spor izmeu neokantovaca i utilitarista. I
njega zanima kako Milan i Nenad razumeju znaenja rei ispravno i pogreno,
ali na jedan sasvim drugi nain: ne kako i zato oni primenjuju te vrednosne pre-
dikate na sluaj vojne intervencije u Libiji, ve ta je to to oni ine kada primenju-
je te predikate? Zoran se pita na osnovu ega karakteristini predikati etikog
diskursa znae to to znae? Da li oni opisuju neko stvarno svojstvo postupaka i
osoba kao to su, recimo, brz, plav ili visok? Gde i kako moemo da prona-
emo ta svojstva na metafizikoj karti sveta? A ukoliko dobro nije u svetu po-
put kamenja i Libije pa moralni sudovi ne slue opisivanju moralne stvarnosti,
ukoliko oni nisu o neemu, otkuda njima znaenje koje imaju i emu slue? Ova i
slina pitanja jesu metaetika ona se ne tiu sporova oko toga ta je pogreno a
ta ispravno, ni zato je ono to je pogreno pogreno a ispravno ispravno, ve
pitanja o takvim pitanjima. Metaetiki ekspresivizam jedna je od teorija koja od-
govara na njih.

1.2. Kako odgovaraju ekspresivisti?

Ekspresivizam emo najbolje da razumemo kroz kontrast sa semantikim re-

alizmom, filozofskom kristalizacijom zdravorazumske predstave o znaenju kao
vezi izmeu jezika i nezavisno postojeeg sveta. Postoji nekoliko razloga za takav
pristup ekspresivizmu. Prvo, gledajui iz istorijsko-filozofske perspektive, on je,
iako zaet jo u Hjumovoj (David Hume) filozofiji, roen kao siroe logikog
atomizma i neopozitivizma, sa zadatakom da objasni znaenje nekih gramatiki
ispravnih, deklarativnih reenica koje, smatralo se, govore o nepostojeim mo-
ralnim injenicama i otuda ne zadovoljavaju pretpostavljene semantike kriteri-
jume. Drugo, najkrae odreenje ekspresivizma, makar u prvoj fazi njegovog raz-
voja, jeste ono negativno: budui da ekspresivizam porie primenjivost semanti-
kog realizma u objanjenju znaenja moralnih sudova, on predstavlja jedan vid ob-
lasnog semantikog antirealizma. I tree, sazrevanje metaetikog ekspresivizma
kao samosvojnog stanovita obeleeno je nastojanjem njegovih zastupnika da
prilikom revizije metafizikog statusa etikog diskursa nekako opravdaju njegovu
realistiku sintaksu.1 Idemo redom.

1 Iako je metaetiki ekspresivizam najrazvijeniji oblik ekspresivizma, on nije i jedini. Kripke-

Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 59

Recimo da Zoran, tragajui za odgovorima na gore postavljena metaetika pi-

tanja, a u nameri da pre svega teorijski uvrsti svoja opta zdravorazumska uvere-
nja o jeziku, uzme u ruke Vitgentajnov Traktatus (Wittgenstein 1987). Nesum-
njivo, Zoran e da bude vrlo zadovoljan proitanim jer je i uveni filozof, makar na
prvi pogled, tvrdio da stvari sa jezikom stoje priblino onako kao to i on sam
misli: rei predstavljaju predmete; reenice opisuju injenice; kao to vie rei ini
neku reenicu tako i vie predmeta ini neku injenicu; odnosi izmeu rei u datoj
reenici odslikavaju odnose izmeu predmeta u datoj injenici; ako predstavljena
injenica postoji reenica je istinita, ako ne postoji onda nije; itd. Iako se Zoran
moda ne bi izrazio ba tim reima, on, kao i Vitgentajn, smatra da je znaenje
reenice Sneg je beo odreeno odgovarajuim uslovima istinitosti pomenuta
reenica istinita je ako i samo ako je sneg beo, a neistinita ako nije. Meutim, pri
kraju knjige naeg metaetiara eka hladan tu: Vitgentajn tvrdi da su moralni su-
dovi besmisleni (Wittgenstein 1987: 183)! Da stvar bude gora, njegovo objanjenje
vrlo je uverljivo: moralni sudovi besmisleni su zato to oni, za razliku od naunih,
ne opisuju ni postojee ni nepostojee injenice; naime, moralni sudovi ne mogu da
budu opisi sveta zato to rei od kojih su oni uobiajeno sastavljeni ne predstavljaju
nita u svetu injenica, u kom, smatra Vitgentajn, ima mesta za sneg, ali ne i za
dobro ili ravo. Pred Zoranom je sada izbor pred kojim se nala i prva gene-
racija savremenih metaetiara: ili da odbaci oskudnu scijentistiku metafiziku i na-
stani svet moralnim entitetima, ili da na neki drugi nain opravda svakodnevni
govor o moralnim pitanjima.
Prvu mogunost metaetiki realizam predstavlja teorija Dorda Mura (Ge-
orge Moore 1959). On se odluio da sagradi metafiziki most izmeu semantikog
realizma i etike tvrdei da, pored injenica ije postojanje nauka priznaje, postoje i
normativne injenice, koje ne superveniraju nad injenicama materijalnog sveta ve
imaju svoj poseban metafiziki sui generis status. Nasuprot njemu, Don Meki
(John Mackie 1977), autor metaetike teorije greke, naprosto je konstatovao
metafiziku provaliju u jeziku i zakljuio da moralni sudovi, koji su istovetni des-
kriptivnim u pogledu semantike funkcije, poivaju na velikoj metafizikoj zabludi
na verovanju u postojanje moralne stvarnosti.
Treu mogunost ini metaetiki ekpresivizam. On predstavlja pokuaj da se
pomire tri suprotstavljene sile: nae intuitivno uverenje da jezik uglavnom slui
opisivanju sveta, naturalistiko podozrenje prema murovskoj metafizici morala i

Vitgentajnovo skeptiko reenje paradoksa znaenja najee se tumai kao ekspresivizam u

pogledu semantikog diskursa (Kripke 1982); pored njega sreemo ekspresivizam u pogledu
estetikog diskursa (Prinz 2004), kondicionala i logikog renika (Schroeder 2008) itd. Ipak,
ono to je najinteresantnije je to da je i deflacionizam zapravo ekspresivizam u pogledu istine,
zato to, kasnije e se pokazati, deflacionista analizira znaenje istinitosnog predikata isto kao
to ekspresivista analizira znaenje moralnih predikata. Ovaj rad predstavlja pokuaj je da se
istrae implikacije te veze.
60 Milo umonja

potreba neopozitivistikog duha da potedi svakodnevno moralno suenje trakta-

tusovske presude na besmislenost. Po ugledu na poznato Kripkeovo shvatanje
Vitgentajnovog misaonog razvoja na putu od Traktatusa do Filozofskih istraiva-
nja (Kripke 1982), moemo da kaemo da se u korenu ekspresivizma nalazi me-
todoloki obrt od pitanja ta opisuje jezik ka pitanju ta inimo sa jezikom. Naime,
za razliku od semantikog realiste, ekspresivista ne poinje svoje istraivanje pi-
tajui o metafizikoj prirodi nekog spornog eniteta moralne vrednosti ve pi-
tanjem o neemu oko ijeg postojanja se svi slaemo, a to je delatnost moralnog
prosuivanja (Chrisman 2011: 30-31; Gibbard 2003: 6). Odgovarajui na pitanje
emu slue moralni sudovi, Alfred Ejer (Alfred Ayer), u kanonskoj formulaciji
sredinjeg ekspresivistikog uvida, pie:
Ako nekome kaem: Postupio si neispravno kradui novac, ja ne tvrdim
nita vie nego to bih da sam jednostavno rekao: Ukrao si novac. Dodajui
da je taj postupak moralno neispravan, ja ne iznosim nikakvu dalju tvrdnju o
njemu. Ja sam jednostavno izrazio svoje moralno neodobravanje. To je kao da
sam rekao: Ukrao si novac posebnim tonom uasavanja ili zapisao uz to ne-
koliko znakova uzvika. Ton ili znaci uzvika ne dodaju nita doslovnom zna-
enju reenice. Oni slue samo tome da pokau da njihovu upotrebu prate
odreena oseanja govornog lica (Ayer 2001: 107).
Razmotrimo poblie implikacije ovih tvrdnji. Crvena nit koja proima sve eks-
presivistike teorije jeste njihovo temeljno semantiko uverenje da stavovi kao to
su Sneg je beo i Vojna intervencija u Libiji je rava crpe svoje znaenje iz
razliitih izvora: dok prvi opisuje nezavisno postojeu stvarnost, drugi izraava
mentalna stanja odreenog govornog lica (Blackburn 2006: 244). Neposrednu po-
sledicu takvog shvatanja jezike uloge moralnih sudova ini druga vana ekspre-
sivistika tvrdnja da oni nemaju istinitosnu vrednost: poto ne slue opisivanju
injenica, moralni sudovi ne mogu da budu ni istiniti ni neistiniti (Blackburn 1984:
167; Jackson, Oppy & Smith 1994: 287; Miller 2010: 321). Treba primetiti da, iako je i
teorija greke motivisana metafizikim uvidom da nita u svetu ne egzemplificira
svojstva oznaena karakteristinim predikatima etikog diskursa, Mekki ipak nije
oblasni semantiki antirealista, zato to on smatra da moralni sudovi pokuavaju da
opiu svet i, sledstveno, da oni imaju istinitosnu vrednost (dodue uvek istu oni
su uniformno neistiniti, jer svet, takorei, odbija da odgovori na njihov poziv). I
dok je semantiki antirealizam, shvaen kao postavka o razliitim jezikim uloga-
ma normativnih i deskriptivnih stavova, ostao trajno obeleje ekspresivizma, nje-
gova kasnija istorija istorija je borbe za emancipaciju od metafizikog antirealizma
i pokuaj da se razveje sumnja da iza svakodnevnog govora o moralnim pitanjima
stoji jedna velika metafizika greka.
Sa druge strane, budui da moralni sudovi ne opisuju svet, oni ne mogu da
izraze saznajna mentalna stanja, te je ekspresivizmu svojstven i psiholoki antikog-
Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 61

nitivizam: umesto sadraja ija se istinitost moe oceniti, moralni sudovi izraavaju
motivaciono-voljna mentalna stanja, odnosno nesaznajni odnos nekog govornog li-
ca prema odreenoj osobi, postupku ili sistemu normi (Blackburn 1984: 167; Dreier
1996: 409). Na ovom mestu treba biti precizan i razluiti ekspresivizam od subjek-
tivizma. Jer, svedemo li ekspresivizam na tvrdnju da se prilikom moralnog suenja
deskriptivni semantiki okvir ispunjava nekim nesaznajnim mentalnim sadrajem,
izjednaiemo moralne sudove sa izvetajima koji govorna lica daju o svojim men-
talnim stanjima. U tom sluaju, moralni sudovi bi ipak imali uslove istinitosti, te bi
ekspresivizam, kao oblasna teorija znaenja, postao izlian. Da bi izbegao ovu zam-
ku, ekspresivista mora, na osnovu bitnih osobina izraenog sadraja, da povue i
formalnu razliku izmeu deskriptivne i ekspresivne upotrebe jezika. Evo kako on to
moe da uini: budui da saznajna i voljna mentalna stanja imaju drugaiji smer
uklapanja sa svetom (dok saznajna stanja nastoje da se prilagode svetu opisujui
ga kakav on uistinu jeste, voljna pokuavaju da prilagode svet sebi propisujui ka-
kav bi on trebalo da bude), ekspersivista istie da in izraavanja ima konstitutivni
znaaj za motivaciono-voljna, ali ne i za saznajna mentalna stanja. Stoga, kada ka-
em da ne odobravam vojnu intervenciju u Libiji, ja ne iskazujem opis injenice o
svom vrednosnom stavu, ve pokazujem taj stav i pozivam druge da ga usvoje.2

2. Frege-Giov problem i deflacioni pojam istine

2.1. Fregeova poenta

Nevolje za ekspresivistu poinju sa prostim zapaanjem da mi u svakodne-

vnom govoru tumaimo moralne sudove kao istinite ili neistinite, da raspravljamo o
njima kao to raspravljamo o opisnim stavovima, da verujemo u njihovu objekti-
vnost, mogunost da o njima razlono raspravljamo i neto saznamo; ukratko, da
izmeu moralnih i ne-moralnih stavova postoji semantiki kontinuitet, koji se og-
leda u tome to mi u svakodnevnom ivotu pripisujemo reenicama etikog dis-
kursa upravo one osobine koje im ekspresivista porie. Pomenutu tekou dalje

2 Nije teko uoiti da ekspresivizam ima vanu prednost u odnosu na druge metaetike teorije,
zato to on moe jednostavno da objasni intuitivnu vezu izmeu moralnih sudova i delovanja.
Na pitanje zato bi neko ko iskreno tvrdi da je pogreno lagati trebalo da bude motivisan da
govori istinu, ekspresivista moe da odgovori: zato to njegov sud izraava mentalno stanje
nalik elji da ljudi budu iskreni. Nasuprot njemu, metaetiki realista, ije miljenje je da mo-
ralni sudovi izraavaju verovanja, odnosno saznajna mentalna stanja, suoava se sa problemom
koji otkrivaju razmatranja zasnovana na uenju o motivacionom internalizmu i hjumovskoj
teoriji motivacije: ako, prvo, moralni sudovi izraavaju verovanja o svetu; drugo, nijedno ve-
rovanje nije elja; i tree, motivacija podrazumeva meavinu verovanja i elje, onda metaetiki
realizam ima kontraintuitivnu posledicu da moralni sudovi ne mogu da motiviu govorno lice
na delovanje. Vidi: Smith 1994: 4-5.
62 Milo umonja

zaotrava problem moralnog zakljuivanja. Primera radi, ukoliko primenimo eks-

presivistiku teoriju na znaenje reenice Ubistvo je ravo u modus ponensu:
a) Ako je ubistvo ravo, onda je podstrekivanje na ubistvo ravo;
b) Ubistvo je ravo;
c) Podstrekivanje na ubistvo je ravo;
prinueni smo da priznamo da je ovaj oigledno valjan zakljuak pogrean us-
led logike greke ekvivokacije. Jer, prema ekspresivistikim kriterijumima, stav
Ubistvo je ravo poseduje razliita znaenja u premisama a) i b): dok je on u
premisi b) upotrebljen kao tvrdnja pa ekspresivistiki prevod njegovog znaenja
moe da se odigra, u premisi a) to nije sluaj. Ovo je uveni Frege-Giov problem.
O emu se radi?
Poimo od nesporne injenice da mi iste rei upotrebljavamo na razliite na-
ine: jednom pomou njih neto opisujemo, drugi put neto pitamo, trei put iz-
raavamo nekakav moralni stav. Meutim, znaenje rei ne zavisi iskljuivo od
konteksta njihove upotrebe zato to bi, u suprotnom, ono bilo neodreeno i nestal-
no, a mi bismo se nali usred semantikog haosa. Bolji put za razumevanje funk-
cionisanja jezika je pretpostavka da se znaenje iri tako to jednostavniji jeziki
izrazi ine gradivo za sloenije. Ali, i ovde postoji jedno ali: da bi mogao da
sastavi razliita znaenja, teoretiar prvo mora da pronae neki nain da ustanovi
koje su gradivne jedinice jezika. Tanije, on mora nekako da izdvoji znaenja datih
jezikih izraza iz konteksta u kojima ih govorna lica svakodnevno upotrebljavaju i
utvrdi njihov nezavisni semantiki sadraj. Ovaj zahtev, koji, prema Giovom (Pe-
ter Geach) miljenju, ekspresivista ne moe da ispuni, ini Fregeovu poentu: jeziki
izrazi moraju da imaju isto znaenje nezavisno od toga kako su oni upotrebljeni
(Geach 1965: 449).
Pogledajmo ponovo sluaj moralnog modus ponensa. Nuan uslov njegove va-
ljanosti je da reenica Ubistvo je ravo ima isto znaenje u obe premise. Metae-
tiki realista nema potekoa sa pomenutim uslovom budui da on tvrdi da je
znaenje reenice Ubistvo je ravo u oba sluaja odreeno time to je ona istinita
ako i samo ako je ubistvo ravo, a neistinita ako nije. Ekspresivista, sa druge strane,
ima ozbiljan problem. Jer, dok u premisi b) znaenje reenice Ubistvo je ravo
mi moemo da razumemo kao izraz neijeg neodobravanja ubistva, u premisi a) to
ne moramo da uinimo, zato to pomenuta renica moe, kao antecedens hipoteti-
kog suda, da bude upotrebljena tako da neko govorno lice pri tome ne izrazi ni-
kakav moralni stav; ono moe da ostane vrednosno neutralno u svom odnosu prema
ubistvu.
Moemo zakljuiti da je ekspresivista razapet izmeu dva suprotstavljena zah-
teva: on mora istovremeno da objasni semantiki kontrast izmeu normativnih i
deskriptivnih sudova, bez kog uopte nije ekspresivista, i njihov semantiki kon-
tinuitet, bez kog postaje rtva Frege-Giove kritike.
Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 63

2.2. Privlanost deflacionizma

Obe vodee ekspresivistike strategije odbrane od Frege-Giove kritike, se-

mantika i sintaktika, oslanjaju se na deflacioni pojam istine, pridajui mu raz-
liitu ulogu i vanost u reavanju pomenutih tekoa. Da bismo videli zato ga eks-
presivisti uopte koriste u tu svrhu, neophodno je da prvo neto vie kaemo o raz-
lici izmeu tradicionalnih i deflacionih terija istine.
Tradicionalne (ili robusne) teorije istine tvrde da istinitosni predikat govori o
nekom sustantivnom svojstvu reenice, koje moe dalje da se analizira.3 Kao takav,
on je vaan teorijski pojam pomou kog izraavamo najosnovnije filozofske sta-
vove o jeziku i svetu. Ako, na primer, verujemo u to da su istinite one reenice koji
odgovaraju nezavisno postojeim stanjima stvari, onda eo ipso verujemo i u to da
su jezik i svet dva metafiziki razliita i nezavisna entiteta potencijalno povezana
istinitim reenicama. Pored toga, za filozofa jezika pojam istine moe i najee
predstavlja klju za objanjenje prirode znaenja: semantiki realista smatra da se
znaenje neke reenice mora objasniti uslovima pod kojima je ona istinita. Na-
suprot tome, umesto kao teorijsko sidro semantike, deflacionisti vide pojam istine
kao bezazleno jeziko orue, koje je lieno bilo kakvog eksplanatornog potencijala.
Naime, oni smatraju da: i) istinitosni predikat ne oznaava neko supstantivno svoj-
stvo reenice i da on nije podloan dubljoj analizi; ii) tvrditi S je istinito samo je
posredan nain da se tvrdi reenica S; c) shema ekvivalencije S je istinito ako
i samo ako S iscrpljuje znaenje istinitosnog predikata; i, na kraju, iii) korist od
upotrebe istinitosnog predikata ogleda se u poveanju izraajne moi jezika, u mo-
gunost da se izraze beskonane disjunkcije i konjukcije, a ne u mogunosti da se
pomou pojma istine objasne neki drugi fenomeni, kao to je znaenje.4 Da ob-
jasnim.
Recimo da mi neko u svakodnevnom razgovoru kae da Zarade bankara rastu
usprkos ekonomskoj krizi, i ja odgovorim To je istina. Oigledno, moja tvrdnja
izraava slaganje sa sagovornikom, a ne metafiziku upadicu. Jedina tema naeg
razovora su bankari i njhove zarade. Ako se ne slaem sa sagovornikom, ja mogu
predloiti da proverimo da li zarade bankara rastu. Bilo da one rastu ili ne, jedino
pitanje ostaje da li one zaista rastu. Ne postoji dodatno pitanje, naime, da li je istina
da zarade bankara rastu. Za razliku od deflacioniste, tradicionalista smatra da po-

3 Premda u ovu grupu teorija ubrajamo i koherentistiku i pragmatiku, ekspresivisti, kao i nji-
hovi kritiari, ponajpre na umu imaju najstariju i najraireniju korespodentistiku teoriju is-
tine.
4 Ovaj popis odnosi se na zajednike karakteristike deflacionih teorija. Razliite deflacione te-
orije na razliit nain odreuju nosioce istine (kao reenice, propozicije, jezike inove), na
razliit nain pravdaju (ili ne pravdaju) injenicu da mi prihvatamo primere eme ekviva-
lencije, itd. Za vie informacija o deflacionizmu vidi: Armour-Garb & Beall 2005.
64 Milo umonja

stoje dva pitanja: svakodnevno pitanje da li zarade bankara rastu, i filozofsko pi-
tanje da li je reenica Zarade bankara rastu uprkos krizi stvarno istina. Deflacio-
nista veruje da jednom kada otkrijemo da li zarade bankara rastu, mi moemo, bez
poveanja teorijske temperature (Blekburn), da kaemo I to je istina. Time smo
samo ponovili zakljuak do kog smo ve doli: da zarade bankara rastu. Upravo tu
lei razlog zbog kog deflacioni pojam istine spada u obavezan teorijski inventar
metaetikog ekspresivizma. Naime, ukoliko je tano da nam shema ekvivalencije
otkriva sve to je vano o istini, i budui da iz nje sledi istoznanost reenica Ubi-
stvo je ravo i Istina je da je ubistvo ravo, ekspresivista, ini se, nema poteko-
a da objasni zato mi u svakodnevnom govoru moralnim sudovima pripisujemo
istinitosnu vrednost, zato verujemo u njihovu objektivnost, mogunost da pomou
njih zakljuujemo i o njima neto pouzdano saznamo. Uostalom, zar nije izvor svih
ekspresivistikih problema bio u pretpostavci da moralni sudovi nemaju uslove is-
tinitosti?
Ipak, Sajmon Blekburn (Simon Blackburn 1984, 1993) i Alan Gibard (Allan
Gibbrad 1990, 2003), najistaknutiji predstavnici savremenog metaetikog ekspre-
sivizma, gaje relativno skromna oekivanja od deflacionog pojma istine. Zastupaju-
i semantiku strategiju reavanja Frege-Giovog problema, oni ukazuju na to da
deflacionizam, praznei pojam istine od svakog sadraja, oslobaa ekspresivistu od
teorijskih obaveza koje donosi pojam istine bremenit metafizikim implikacijama i
tako mu omoguava da ponudi svoje dubinsko, semantiko objanjenje pred-teo-
rijskog realizma prisutnog u svakodnevnom govoru o moralnim pitanjima. Od naj-
vee vanosti za ovu strategiju je da se prevoenje realistike sintakse etikog dis-
kursa na njegovu ekspresivistiku semantiku obavi ispod jezike povrine, tako da
se ni najmanje ne ospori primena klasine logike na moralne sudove. Jer, na osnovu
poverenja u blagotvorni uticaj deflacionizma, Blekburn i Gibard odluno odbacuju
samu pomisao da postoji bilo ta sumnjivo u pogledu metafizike opravdanosti sta-
vova kao to je Istina je da je ubistvo ravo. Ilustrovano na primeru pomenutog
moralnog modus ponensa, to znai da zastupnik semantike strategije, u ovom slu-
aju Blekburn, prevodi logiki imperativ prihvatanja valjanog moralnog zakljuka
u moralni imperativ neprihvatanja meusobno nekonzistentnih nesaznajnih stavova.
Ukoliko neko govorno lice prihvata kondicionalni iskaz a), ono zapravo prihvata
nesaznajni stav vieg reda prema stavovima b) i c): ono, naime, izraava osudu sva-
kog moralnog poretka koji prihvata b) ali ne i c) (Blackburn 2006: 247).
Poto rasprava o sintaktikoj strategiji jasnije prikazuje kako oekivanu korist
od uvoenja deflacionizma tako i tekoe sa kojima se ekspresivista suoava kada
povue taj potez, ona e biti moj glavni interes u ovom radu. Zastupnici sintaktike
strategije (Price 1994; Stoljar 1993; Swan 2002) imaju velika oekivanja od def-
lacionog pojma istine, zato to oni u njemu ne prepoznaju samo teorijski katalizator
za reenje problema moralnog zakljuivanja, ideju koja pomae ali ne uestvuje u
Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 65

odgovoru na Giovu primedbu, ve sredstvo pomou kog ekspresivista moe u ko-

renu da predupredi pojavu tog problema. Njihova ideja je sledea: nakon to usvoji
deflacioni pojam istine pa pripie moralnim sudovima istinitosnu vrednost na os-
novu njihove sintakse, ekspresivista moe lako da izbegne Giovu optubu da je
odgovoran za logiku greku ekvivokacije tvrdnjom da reenica Ubistvo je ravo
ima, zahvaljujui deflaciono shvaenim uslovima istinitosti, isto znaenje u obe
premise moralnog modus ponensa! Pored jednostavnosti, primetna prednost sin-
taktikog reenja Frege-Giovog problema u odnosu na Blekburnovo ogleda se u
tome to ekspresivista sada nije u obavezi da nekim podzemnim semantikim ra-
dovima podupre svakodnevni govor o moralnim injenicama i istinama, te valja-
nost moralnog modus ponensa ostaje logike prirode.
Rezimirajmo ovo poglavlje jednim poreenjem: nakon uvoenja deflacioni-
zma, razlika izmeu metaetikog realiste i ekspresiviste u pogledu uslova istinitosti
moralnih sudova nije ista kao i razlika izmeu vernika i ateiste u pogledu Boijeg
postojanja, ve je pre kao razlika izmeu malbranovskog okazionaliste i vernika
koji porie okazionalizam. Premda nijedna od suprotstavljenih strana ne spori da
Bog postoji, one se bitno razlikuju u pogledu toga da li bi i koliki eksplanatorni
teret on trebalo da ponese (Schroeder 2010: 152).

3. Dva inkompatibilistika dokaza

U potencijalni brak iz interesa izmeu metaetikog ekspresivizma i defla-

cionog pojma istine potonji unosi nezanemarljiv miraz u vidu jednostavnog reenja
Frege-Giovog problema. Uzevi to u obzir, pre nego to definitivno ozvaniimo
sretnu zajednicu, moramo da pitamo da li neko ima neto protiv. Kao to emo da
vidimo, za re su se javili neki od najistaknutijih filozofa analitike provenijencije.
U ovom poglavlju, razmotriemo dokaze Pola Bogosjana (Paul Boghossian) i Ro-
nalda Dvorkina (Ronald Dworkin). Oba autora dokazuju nespojivost ekspresivizma
i deflacionog pojma istine: Bogosjan zato da bi pokazao nunost upotrebe robusnog
pojma istine u formulaciji ekspresivizma, Dvorkin zato da bi pokazao da ekspre-
sivizam nije metaetiko ve etiko stanovite.

3.1. Bogosjanov dokaz

Pol Bogosjan (Paul Boghossian 1990) izveo je dokaz nespojivosti ekspresiviz-

ma i deflacionog pojma istine, u kom tvrdi da, bez nekog robusnog pojma istine
(npr. istine kao odnosa korespondencije izmeu jezika i nezavisno postojeeg sve-
ta) na raspolaganju, ekspresivista nije u stanju da povue razliku izmeu deskrip-
66 Milo umonja

tivnih i normativnih stavova, koja je konstitutivna za njegovo stanovite.5 Shodno

tome, ukoliko je Bogosjan u pravu, ekspresivista ne moe da se poslui deflacionim
pojmom istine prilikom reavanja Frege-Giovog problema.
Bogosjan polazi od uvida da svaki pojam istine implicira odgovarajue shva-
tanje uslova istinitosti. U pitanju su kriterijumi koje neka reenica mora da zado-
volji da bi uopte mogla da poseduje istinitosnu vrednost; kriterijumi koje upitne ili
zapovedne reenice oigledno ne zadovoljavaju. Poto se, prema deflacionom shva-
tanju istine, tvrdnja S je istinito svodi na tvrenje same reenice S, deflacioni
uslovi istinitosti istovetni su uslovima koje reenica S mora da ispuni da bi mogla
da izrazi neku tvrdnju: da bi iz S moglo da se zakljui S je istinito, S mora da
bude gramatiki ispravna, deklarativna reenica sa utvrenom upotrebom. Sa druge
strane, robusne teorije istine zahtevaju vie od reenice S. Na primer, pristalica
teorije korespondencije oekuje i to da ona sadri izraze koji oznaavaju neto u
izvanjezikom svetu. Koherentista bi pak mogao da zahteva da reenice iz udalje-
nih jezikih oblasti zadovolje i neku vrstu redukcionistikog uslova, recimo to da
normativni sudovi budu svodivi na deskriptivne sudove prirodne nauke.
Budui da reenica Ubistvo je ravo jeste gramatiki ispravna i deklarativna,
i da ekspresivista ima sopstvenu teoriju o njenoj upotrebi, proizlazi da ona poseduje
deflacione uslove istinitosti. S obzirom na to da takav zakljuak izriito protivrei
ekspresivistinom temeljnim semantikim uverenjima da moralni sudovi ne opisuju
moralne injenice i nemaju istinitosnu vrednost, on mora da pretpostavi neke ro-
busnije shvatanje uslova istinitosti. Imajui u vidu da to shvatanje, prema pretpo-
stavci dokaza, mora da potekne iz nekog robusnog pojma istine, Bogosjan zaklju-
uje da ekspresivizam i deflacionizam nisu spojivi (Boghossian 1990: 163-166).

3.2. Dvorkinov dokaz

Dvorkin, za razliku od Bogosjana, osporava metaetiki ekspresivizam kao ta-

kav, a ne stanovite koje nastaje njegovim spajanjem sa deflacionizmom. Meutim,
kako Dvorkin smatra da je deflacioni pojam istine sastavni deo ekspresivizma,
moemo da kaemo da je i njegov dokaz inkompabilistiki.
Dvorkin najpre uoava da metaetika pretpostavlja mogunosti teorijskog uspo-
na na arhimedovsku taku sa koje moemo neutralno da sudimo o moralnim stavo-
vima kao to je Ubistvo je ravo. Ako je ekspresivista, metaetiar zastupa spolj-
ni skepticizam u pogledu objektivne istinitosti svakodnevnih moralnih sudova.
Govorei sa teorijske distance, metaetiki ekspresivista tvrdi da reenica Ubistvo
je ravo nema odgovarajue uslove istinitosti, zato to ona ne pripisuje ubistvu

5 Pre Bogosjana, isti problem uoili su Don Mekdauel (John McDowell) i Kolin MekGin (Colin
McGinn). Vidi: McDowell 1981: 229. i McGinn 1984: 71. Za detaljnu analizu Bogosjanovog
dokaza vidi: umonja 2011.
Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 67

objektivno postojee moralno svojstvo biti rav, ve slui kao izraz neijeg vred-
nosnog stava prema tom postupku. Sve ovo ve nam je poznato. Ali, Dvorkin na-
stavlja u neoekivanom pravcu pa kae: Svaki uspean zapravo, svaki inteligibi-
lan dokaz da vrednosni sudovi nisu ni istiniti ni neistiniti mora i sam da pripada
vrednosnom domenu (Dworkin 1996: 89). On ukazuje da ekspresivista, poriui
da reenica Ubistvo je ravo poseduje istinitosnu vrednost, zapravo iznosi sup-
stantivnu normativnu tvrdnju, da bi otuda zakljuio da je ekspresivizam, kao me-
taetiko stanovite, samoprotivrean. Zato Dvorkin ovo misli? I kakva je uloga
deflacionog pojma istine u njegovom rasuivanju?
Prema Dvorkinu, ekspresivizam saima stav da postoji razlika u znaenju iz-
meu reenica Ubistvo je ravo i Istina je da je ubistvo ravo: poto ekspre-
sivista smatra da prva reenica ne izraava neki semantiki sadraj koji je podloan
istinitosnoj oceni, on je skeptian u pogledu druge. Ipak, Dvorkin smatra da eks-
presivista uopte ne moe da se popne na eljenu arhimedovsku taku i povue, za
njega kljunu, razliku u znaenju izmeu moralnih i metaetikih sudova. Naime,
dok ekspresivista temelji svoje stanovite na skeptikom odnosu prema realisti-
kom tumaenju reenica kao to je Istina je da je ubistvo ravo, Dvorkin tvrdi da
takvo tumaenje nije najprirodniji nain da se razume ta i njoj sline reenice, zato
to je tvrdnja da moralna uverenja korespondiraju stvarnosti, sama po sebi, jedno-
stavno izlina (Dworkin 1996: 103). Jer, podsetimo se, iz deflacione teorije istine
proizlazi da reenica Istina je da je ubistvo ravo predstavlja samo posredan
nain da se kae Ubistvo je ravo. Sada, poto je pripremio teren, Dvorkin moe
da poentira: kada ekspresivista porie reenicu Istina je da je ubistvo ravo, on u
stvari porie reenicu Ubistvo je ravo. Poto reenica Ubistvo nije ravo oi-
gledno izraava jedan normativan stav, Dvorkin zakljuuje da je metaetiki ekspre-
sivizam samoprotivreno stanovite.

4. Kritika Bogosjanovog i Dvorkinovog dokaza

Ekspresivistiki otpor Bogosjanovom i Dvorkinovom dokazu mogu je na dva

naina. Prvi nain ini pokuaj da se opovrgne Bogosjanova prepostavka da postoji
nuna veza izmeu deflacionog pojma istine i deflacionog shvatanja uslova isti-
nitosti. Drugi nain je da se opovrgne pretpostavka oba autora da sr ekspresivizma
ini stav da moralni stavovi nemaju uslove istinitosti.

4.1. Robusni deflacionizam

Nasuprot Bogosjanu, Dekson, Opi i Smit istiu da deflacioni pojam istine ne

implicira deflaciono shvatanje uslova istinitosti (Jackson, Oppy and Smith 1994:
68 Milo umonja

289-291). Oni ukazuju na vanu razliku izmeu dva pitanja: jedno se tie razlike
izmeu istinitih i neistinitih reenica, drugo se tie razlike izmeu reenica koje
imaju i onih koje nemaju istinitosnu vrednost. Premda deflacionista veruje da nema
supstantivnog odgovora na prvo, to ne znai da on takav odgovor ne moe da prui
na drugo pitanje. Sledei Krautov trag (Kraut 1993), ovu ideju moemo da nazove-
mo robusnim deflacionizmom, gleditem da pristalica deflacionizma nije u obavezi
da svaku gramatiki ispravnu deklarativnu reenice sa utvrenom upotrebom smat-
ra istinitom ili neistinitom, pod uslovom da ponudi neki dodatan kriterijum za raz-
likovanje izmeu reenica koje poseduju uslove istinitosti i onih koje ih ne posedu-
ju. U ekspresivistikom kontekstu, koji bi to kriterijumi mogli da budu?
Dekson, Opi i Smit predlau psiholoke kriterijume, istiui prvo metodolo-
ku nedoslednost pokuaja da se deflacioni uslovi istinitosti objasne svoenjem na
primerenu sintaksu i utvrenu upotrebu reenice. Naime, ukoliko je sutina deflaci-
onog metoda to da se potraga za kriterijumima koje neka reenica mora da zado-
volji da bi imala istinitosnu vrednost obustavi tek nakon to se utvrde neki sasvim
opti i, u najirem smislu, intuitivni principi dovoljni za objanjenje pojma istine,
onda je neophodno ukljuiti sve takve principe (Jackson, Oppy and Smith 1994:
294). Meutim, Bogosjan previa jedan od njih analitiku vezu izmeu uslova is-
tinitosti i verovanja. Princip koji nedostaje kae da neka reenica moe da poseduje
istinitosnu vrednost ukoliko govorno lice moe da je upotrebi kao izraz svojih ve-
rovanja. Posmatran iz ugla ekspresivistikog objanjenja intuitivne veze izmeu
moralnih sudova i delovanja, ovaj uvid daje sledei dokaz spojivosti deflacionizma
i ekspresivizma:
a) Moralni sudovi moraju da poseduju inherentnu motivacionu snagu;
b) Verovanja nisu, sama po sebi, motiviua mentalna stanja, ve mogu da proiz-
vedu delovanje samo u sadejstvu sa eljama;
c) Sposobnost neke reenice da poslui kao izraz neijih verovanja deo je defla-
cionih uslova istinitosti;
d) Iz i), ii) i iii) sledi da deklarativne reenice etikog diskursa nisu kandidati za
istinitosno vrednovanje, jer ako bi one zaista izraavale verovanja a ne elje,
onda ne bi bile u neophodnoj vezi sa voljom i motivacijom za delova-
nje (Smith 1994: 5).
Naalost, navedni dokaz ima nekoliko nedostataka. Pre svega, deflaciona meto-
dologija nikako nije ekspresivistin saveznik. S obzirom na to da ona zahteva da
eksplicitna uverenja imaju prvenstvo nad implicitnim, Bogosjan i Dvorkin bi mogli
jednostavno da primete da su ljudi uglavnom uvereni u postojanje moralnih inje-
nica (O'Leary-Hawthrorne & Price 1996: 283-284). Drugo, kako naglaavaju Di-
vers (John Divers) i Miler (Alexander Miller), u paketu sa deflacionim uslovima
istinitosti dolazi i odgovarajui pojam verovanja, to implicira da svaka gramatiki
ispravna, deklarativna reenica sa utvrenom upotrebom izraava verovanja go-
Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 69

vornog lica u nekom minimalnom smislu (Divers & Miller 1994:1618; 1995:
37-41). I tree, ak i ako zanemarimo pomenute nedostatke, poziv na psiholoke
kriterijume moe da poslui kao odbrana samo od Bogosjanovog, ali ne i od Dvor-
kinovog dokaza. Naime, Dvorkinov sredinji uvid u istoznanost moralnih i meta-
etikih stavova oslanja se na shemu ekvivalencije: on, za razliku od Bogosjana, ne
govori o odnosu izmeu ekspresivizma i deflacionog shvatanja uslova istinitosti, u
kom sluaju bi ideja robusnog deflacionizma imala svoje opravdanje, ve o na-
petost u odnosu izmeu ekspresivizma i deflacionog shvatanja istine (Swan 2002:
276).
Treba primetiti da sve navedene kritike igraju na kartu protivrenosti izmeu
ideje robusnog deflacionizma i ekspresivistinih razloga za uvoenje deflacionog
pojma istine. Naime, ekspresivista, pristalica robusnog deflacionizma, zaboravlja
da je na deflaciono shvatanje istine pristao upravo zato da bi opravdao realistike
pretenzije etikog diskursa. Meutim, ako moralni sudovi nemaju istinitosnu vred-
nosti, kako to proizlazi iz robusnog deflacionizma, ta onda pojam istine radi u sva-
kodnevnom govoru o moralnim pitanjima (O'Leary-Hawthrorne & Price 1996:
283-284)?
Prema mom miljenju, uzaludnost rtvovanja robusnog pojma istine na oltar
Frege-Giovog problema pokazatelj je dubljeg sukoba u teorijskim motivacijama
izmeu deflacionizma i ekspresivizma. Sa jedne strane, deflacioni pristup izuava-
nju jezika je antirevizionistiki: deflacionista smatra da je sa svakodnevnim jezi-
kom sve u redu i da mi, kada rasteretimo pojmove kao to su istina i injenica
od nanosa metafizikog tumaenja, moemo sa punim pravom da ih upotrebljava-
mo u obinom govoru o moralnim pitanjima, kao i u svim drugim jezikim obla-
stima gde tim pojmovima naizgled nije prirodno mesto. Nasuprot tome, ekspresi-
vistino polazite je revizionistiko: oslanjajui se u izraavanju svoje sumnje u po-
stojanje moralne stvarnosti na pojmove kao to su istina i injenica, on smatra
da realistike pretenzije etikog diskursa pokazuju da sa njim neto nije u redu,
odakle zakljuuje da je nuno preispitati znaenje i ulogu moralnih sudova. Bo-
gosjanov i Dvorkinov dokaz samo obelodanjuju ovaj sukob.

4.2. Globalni ekspresivizam

Zastupnici sintaktike strategije smatraju da je pomenuti sukob samo prividan.

Ako pravilno razumemo ekspresivistino gledite, kao i njegova oekivanja od de-
flacionizma, uvideemo da Bogosjan i Dvorkin gree kada pretpostavljaju da on
pomou pojma istine pokuava da objasni znaenje moralnih sudova. Reima Pola
Horvia (Paul Horwich):
Pouka nije da su minimalizam [deflacionizam] i emotivizam inkompatiblini,
ve da bi emotivizam trebalo re-formulisati. Jer, minimalista bi mogao da pri-
70 Milo umonja

hvati sredinje emotivistike uvide: naime, da su funkcija i asertoriki uslovi

moralnih sudova fundamentalno drugaiji od onih koje imaju empirijski opisi,
i da e nam uvaavanje te razlike pomoi u reavanju filozofskih problema
vezanih za pojam etike injenice (Horwich 1998: 84).
Da bismo lake razumeli o emu je re, potrebno je da ponovo razmotrimo ana-
tomiju ekspresivizma. U najgrubljim crtama, on se sastoji od negativno-semantike
i pozitivno-pragmatike teze. Uobiajeno, prva teza glasi da moralni sudovi nemaju
uslove istinitosti, dok druga govori da oni slue izraavanju nesaznajnih stavova.
Prema zastupnicima sintaktike strategije, inauguracijom deflacionizma u vladaju-
u teoriju istine, ekspresivista posredno saoptava svoju negativno-semantiku tezu
da reenice etikog diskursa (kao ni reenice u drugim oblastima jezika) nemaju
robusne ulove istinitosti. I to je, kako oni tvrde, sve to ekspresivista treba i mora
da kae o semantici etikog diskursa, zato to, nasuprot Giovom, Bogosjanovom i
Dvorkinovom tumaenju, emotivno znaenje nije semantiki sadraj moralnih
sudova, ve njihova pragmatika svrha. A pragmatiki aspekt, predoen odgovorom
na pitanje emu slue moralni sudovi, ini srce metaetikog ekspresivizma (Hor-
wich 1994: 20; Stoljar 1993: 87; Swon 2002: 279-280). Nastavljajui poreenje sa
kraja drugog odeljka, moemo rei da, gledano iz ugla sintaktike strategije, eks-
presivistin odnos prema moralnim istinama lii na deistin odnos prema Bogu: kao
to je deisti pojam Boga suvian u objanjenju svetskih dogaaja, ali tek nakon to
pomou njega objasni stvaranje sveta, tako je ekspresivisti pojam istine suvian u
objanjenju svakodnevnog govora o moralnim pitanjima, ali tek nakon to pomou
njegove deflacione verzije rei Frege-Giov problem.
Moglo bi da se prigovori da zastupnici sintaktike strategije previaju injenicu
da se deflacionistin antirevizionizam ponajpre ispoljava u njegovom temeljnom
uverenju da pojam istine nita ne objanjava, ponajmanje znaenje. Koristei ga za
reavanje Frege-Giovog problema, oni zanemaruju Dametov (Michael Dummett)
dokaz da semantiki realista, filozof koji objanjava znaenje uslovima istinitosti,
ne moe da zastupa deflacionu teoriju istine. Kako je Damet pokazao, budui da ta
teorija istine poiva na ekvivalenciji izmeu znaenja reenica S i S je istina,
jasno je da reenica S mora da ima neko prethodno utvreno znaenje, odakle
sledi da ona ne moe ga dobije na osnovu deflacionih uslova istinitosti (Dummett
1959: 148-149). Shodno tome, ekspresivista mora da rei Frege-Giov problem
pomou neke teorije znaenja moralnih sudova a la Blekburn ili Gibard pre nego
to upotrebi deflacioni pojam istine radi opravdanja realistike sintakse svakodne-
vnog govora o moralnim pitanjima (Dreier 1996: 37-39).
Meutim, Hju Prajs (Huw Price) i Dejvid Mekartur (David Macarthur) ispra-
vno primeuju da dijalektika igra izmeu ekspresivizma i deflacionizma nije za-
vrena sa ovim zakljukom. Jer, ako deflacionistinu antirevizionistiku privrenost
sintaksi svakodnevnog jezika razumemo kao izraz meta-semantikog gledita da
Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 71

sve reenice odgovarajueg gramatikog oblika sa utvrenom upotrebom opisuju

injenice u nekom minimalnom i teorijski nezanimljivom smislu, onda nam de-
flacionizam pokazujui da nijedan filozofski relevantan zakljuak o znaenju re-
enica iz bilo koje jezike oblasti ne moe da glasi da one imaju ili nemaju uslove
istinitosti u stvari prua motiv za globalizaciju ekspresivizma (Macarthur & Price
2007: 106).6 Drugim reima, deflacionizam primorava ekspresivistu da odbaci se-
mantiki realizam kao optu teoriju znaenja, i tako mu omoguava da odagna su-
mnju u metafiziku opravdanost svakodnevnog jezika i izbegne obavezu da rasp-
ravu o prirodi moralnih sudova uopte povede na teorijskom nivou na kom se javlja
Frege-Giov problem.
Ipak, Bogosjan i Dvorkin imaju pravo kada tvrde da su ekspresivizam, shvaen
kao oblasna teorija znaenja, i deflacionizam nespojivi. Jer, ako pojam istine nema
nikakvu teorijsku ulogu, onda on ne moe biti upotrebljen u odreenju granica neke
jezike oblasti koja se, gledajui iz ugla lokalnog ekspresiviste, nalazi sa druge
strane ograde. Uprkos tome:
itava poenta je to da deflacionizam implicira da ne postoji takva jezika
oblast pa samim tim ni takva ograda. Prema tome, tano je da deflacionizam
destabilizuje lokalni ekspresivizam ali zato to on imlicira globalni ekspre-
sivizam, a ne zato to implicira globalni realizam (Price 2008: 120).
Jedino to ekspresivistu zanima u vezi deflacionog pojma istine je to to u vezi
njega nema nita zanimljivo u svojoj negativnoj funkciji, kao teorija koja oduzi-
ma pojmu istine eksplanatornu ulogu, deflacionizam je conditio sine qua non eks-
presivistikog obrta. Odluujui metodoloki znaaj deflacionizma za uspostavlja-
nje ekspresivizma ogleda se, ironino, upravo u njegovoj antirevizionistikoj bez-
azlenosti: praznei od teorijskog sadraja kljune pojmove Frege-Tractatus tradicije
istina, uslovi istinitosti, injenica, referencija, verovanje on omoguava ekspre-
sivisti da svoje stanovite proiri na itav jezik, da zadri svo filozofski relevatno
pravo na svakodnevnu upotrebu tih pojmova i konano, da novu mapu jezika nacrta
u skladu sa sopstvenim pravilima, vodei rauna o ulozi koju stavovi iz neke
jezike oblasti imaju u ivotima govornih lica.

6. Zakljuak

Na prvi pogled, globalni ekspresivista uspeva u isti mah da iskoristi deflacioni

pojam istine za reavanje Frege-Giovog problema i da pomiri teorijske motivacije
dva stanovita. Prema njegovom miljenju, svakodnevni govor o moralnim pitanji-

6 Prajs napominje da u kontekstu ovog argumenta pojam ekspresivizam oznaava neku optu
anti-reprezentacionalistiku teoriju jezika. Vidi: Price 2008: 120.
72 Milo umonja

ma u redu je takav kakav jeste, sve dok ne pokuamo da ga provuemo kroz Pro-
krustovu postelju semantikog realizma, u emu nas spreava usvajanje deflaci-
onog pojma istine. Cena koju metaetiki ekspresivista mora da plati za tu uslugu
jeste irenje ekspresivizma na itav jezik, ali on sa tim moe da ivi ako pronae
neki svoj nain da povue granicu izmeu normativnih i deskriptivnih stavova na
istom mestu gde se ona nalazila pre usvajanja deflacionog pojma istine.
Uprkos tome, ja mislim da sukob u teorijskim motivacijama izmeu deflacio-
nizma i ekspresivizma ne moe da se rei globalizacijom ekspresivizma zbog pro-
blema puzeeg minimalizma (Dreier 2004). Stvar je u sledeem: ako globalni
ekspresivista zaista moe da kae o moralnim sudovima sve ono to o njima tvrdi
metaetiki realista, odnosno ako on kada govori sa narodom o moralnim injeni-
cama i istinama nema zadnju misao da moralne istine i injenice zapravo ne po-
stoje, iako mi sa svakodnevno govorimo kao da one postoje ta njega onda uopte
ini ekspresivistom a ne metaetikim realistom? ak i ako svoje stanovite odredi
kao neki minimalni metaetiki realizam, u tom tvrdei da je taj oblik realizma dru-
gaiji od onog toboe pravog metaetikog realizma koji je samo iluzija nastala
usled inflatornog shvatanja pojma istine, on je i dalje duan da kae po emu se
tano razlikuje od teoretiara koji smatra da moralne injenice jednostavno postoje.
Otuda moemo da zakljuimo da se ekspresivistin poetni problem semantikog
kontinuiteta izmeu normativnih i deskriptivnih jezikih oblasti na kraju preobraa-
va u problem teorijskog diskontinuiteta izmeu deflacionizmom indukovanog eks-
presivizma i metaetikog realizma. I premda problem puzeeg minimalizma nije
ostao bez odgovora, posluivi pri tome kao ferment za proliferaciju neoekspresivi-
stikih metaetikih teorija (Bar-On & Chrissman 2009; Chrissman 2008; Price,
Blackburn, Brandom, Horwich & Williams 2013), injenica da sve te teorije odba-
cuju revizionistiku sumnju u metafiziku opravdanost moralnih sudova pokazuje
da je tradicionalna ekspresivistika paradigma iscpljena.

Milo umonja
Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

Literatura

Armour-Garb, Bradley & Beall, JC (2005), Deflationism: The Basics, u B. Armour-Garb

& JC Beall (eds.), Deflationary Truth, Chicago: Open Court, str. 1-29.
Armour-Garb, Bradley & Beall, JC (eds.) (2005), Deflationary Truth, Chicago: Open Court.
Ayer, A. J. [1936] (2001),Language, Truth, and Logic. London: Penguin Classics.
Bar-on, Doritt & Chrisman, Matthew (2009), Ethical Neoexpressivism, u R. Shafer-
Landau (ed.), Oxford Studies in Metaethics, Vol. 4, Oxford: Oxford University Press.
Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 73

Blackburn, Simon (1984), The Individual Strikes Back", Synthese58: 281-302.

Blackburn, Simon (1993), Essays on Quasi-Realism, Oxford: Oxford University Press.
Blackburn, Simon (2006), The Semantics of Non-factualism, Non-cognitivism, and Quasi-
realism, u M. Devitt & R. Hanley (eds.), The Blackwell Guide to the Philosophy of
Language, Oxford: Blackwell, str. 244-252.
Boghossian, Paul (1990), The Status of Content, Philosophical Review 99:157-84.
Chrisman, Matthew (2008), Expressivism, Inferentialism, and Saving the Debate,
Philosophy and Phenomenological Research 72: 334-352.
Chrisman, Matthew (2011),Ethical Expressivism, u C. Miller (ed), The Continuum
Companion to Ethics, London: Continuum, str. 29-55.
Divers, John & Miller, Alexander (1994), Why Expressivists about Value Should Not
Love. Minimalism about Truth, Analysis 54: 12-19.
Divers, John & Miller, Alexander (1995), Platitudes and Attitudes: A Minimalist Concep-
tion of Belief, Analysis 55: 37-44.
Dreier, James (1996),Expressivist Embeddings and Minimal Truth, Philosophical Studies
83: 29-51.
Dreier, James (2004), Meta-Ethics and the Problem of Creeping Minimalism, Philosophi-
cal Perspectives 18: 23-44.
Dummet, Michael (1959), Truth, Proceedings of the Aristotelian Society59: 141-62.
Dworkin, Ronald (1996), Objectivity and Truth: You'd Better Believe It, Philosophy and
Public Affairs 25: 87-139.
Geach, Peter (1965), Assertion,Philosophical Review 7: 449-465.
Gibbard, Alan (1990), Wise Choices, Apt Feelings, Oxford: Clarendon Press.
Gibbard, Alan (2003), Thinking How to Live, Cambridge, MA:Harvard University Press.
Horwich, Paul (1994), The Essence of Expressivism, Analysis 54: 19-20.
Horwich, Paul (1998), Truth (Second ed.), Oxford: Blackwell.
Jackson, Frank, Oppy Graham and Smith, Michael (1994), Minimalism and Truth
Aptness, Mind 103: 287-302.
Kraut, Robert (1993), Robust Deflationism, The Philosophical Review 102: 247-263.
Kripke, Saul (1982), Wittgenstein, Rules and Private Language, Cambridge, Mass.: Harvard
University Press.
Macarthur, David & Price, Huw (2007), Pragmatism, Quasi-realism and the Global
Challenge,u C. Misak (ed.)The New Pragmatists, Oxford: Oxford University Press,
str. 91-120.
Mackie, John (1977), Ethics: Inventing Right and Wrong. New York: Penguin.
Miller, Alexander (2010), Non-Cognitivism", u J. Skorupski (ed.) The Routledge Compan-
ion to Ethics, New York: Routledge, str. 321-335.
Moore, G. E. [1903] (1959), Principia Ethica, Cambridge: Cambridge University Press.
O'LearyHawthorne, John & Price, Huw (1996), How to Stand Up for Non-Cognitivists,
Australasian Journal of Philosophy 74: 275-292.
74 Milo umonja

Prinz, Jesse (2004), The Emotional Basis of Aesthetic Judgment, American Society for
Aesthetics, Houston, October 2004.
Price, Huw (1994), Semantic Minimalism and the Frege Point, u S.L. Tsohatzidis
(ed), Foundations of Speech Act Theory: Philosophical and Linguistic Perspectives,
New York: Routledge, str. 132-55.
Price, Huw (2008), The Semantic Foundations of Metaphysics, u I. Ravenscroft (ed.),
Minds, Ethics, and Conditionals: Themes from the Philosophy of Frank Jackson,
Oxford: Oxford University Press, str. 111-141.
Price, Huw with Blackburn, S., Brandom, R., Horwich, P., & Williams, M., (2013), Ex-
pressivism, Pragmatism and Representationalism, Cambridge, Mass.: Harvard Uni-
versity Press.
Price, Huw (2015), From Quasi-Realism to Global Expressivismand Back Again?, u R.
Johnson and M. Smith (eds.), Passions and Projections: Themes from the Philosophy
of Simon Blackburn, Oxford: Oxford University Press, str. 134-152.
Schroeder, Mark (2008), Being For: Evaluating the Semantic Program of Expressivism,
Oxford: Clarendon Press.
Schroeder, Mark (2010), Noncognitivism in Ethics, London: Routledge.
Smith, Michael (1994), Why Expressivists about Value should Love. Minimalism about
Truth, Analysis 54: 1-11.
Stoljar, Daniel (1993), Emotivism and Truth Conditions, Philosophical Studies 70:
81-101.
Swan, Kyle (2002), Emotivism and Deflationary Truth, ThePacific Philosophical Quar-
terly 83: 270-281.
umonja, Milo (2011), Kripke-Vitgentajnov paradoks znaenja i problem istine, Filo-
zofski godinjak 24: 17-44.
Wittgenstein, Ludvig (1987), Tractatus logicophilosophicus, Sarajevo:Veselin Maslea.

Milo umonja

Metaethical Expressivismand Deflationary Concept of Truth

(Summary)

In order to solve the Frege-Geach problem, most proponents of metaethical expres-

sivism accept deflationary concept of truth. Yet, Paul Boghossian and Ronald Dworkin
argue that those two theories are incompatible because deflationism subverts expressivism
Metaetiki ekspresivizam i deflacioni pojam istine 75

by making it too easy for ethical sentences to be truth-apt. Taking the tension between
expressivism and deflationism to be the indicator of their conflict in theoretical motivations
revisionist and antirevisionist I will try to show that they indeed are incompatible, but
not for reasons that Boghossian and Dworkin point out. Namely, although expressivist can
use deflationism to globalise his view on the whole of language, motivational conflict
breaks out anew in an unexpected way once deflationism and expressivism are fully in-
tegrated, expressivist is no longer able to explain what sets him apart from methaethical
realist.
KEY WORDS: metaethical expressivism, deflationary concept of truth, Frege-Geach prob-
lem, global expressivism, Paul Boghossian, Ronald Dworkin, revisionism, antirevisionism.