www.odbrana.mod.gov.

rs
1,20 evra
cena 100 dinara
1. oktobar 2009.

Promocija
novih
Broj 97

oficira
Godina V

Specijalni prilog
Vojni memorijali iz Drugog svetskog rata
ИСТОРИЈА СРПСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА

L O V A^ K I
AVION I

20 ПОСТЕРА
ФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИ
СА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ
И ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

NARUXBENICA
Novinski centar „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
@iro-ra~un: 840-49849-58

Naru~ujem _________KOMPLETA POSTERA LOVA^KIH AVIONA po ceni

od 850,00 dinara po kompletu.
Komplete dostavqamo Post ekspresom na ra~un kupca. Trenutna cena te
usluge je 240,00 dinara.
Uplatu izvr{iti na `iro-ra~un br. 840-49849-58. Dokaz o uplati i na-
ruxbenicu poslati na adresu NC „Odbrana”.
Kupac: ___________________________________________________________
Ulica i broj: _____________________________________________________
Mesto: ____________________________ Telefon: _____________________
Potpis naru~ioca _________________________________________________
 Изложба слика Цилета М аринковића
у реновираном здању Централног дома Војске С рбије

А КЦИЈА . НА ПА Д. О ДБРА НА

ИЗЛО ЖБА ЈЕ О Т ВО РЕНА ДО 24. О КТ О БРА

 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

26
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Radovan POPOVI]

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
SADR@AJ U FOKUSU
Sve~ana promocija novih oficira Vojske Srbije
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
^AST JE BI TI SRP SKI VOJ NIK 6
Dizajn i prelom Susret ministara odbrane Srbije i Turske
Enes Me|edovi} (likovni urednik), NO VI PO TEN CI JA LI
SA RAD WE 12
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik) Predsednik Tadi} u Ohaju
UNA PRE\E WE DR @AV NOG
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski PART NER STVA 15
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije INTERVJU
Vera Denkovski Na~elnik Vojne akademije brigadni general
Dokumentacija doc. dr Mladen Vuruna
Radovan Popovi} (foto-centar) NEPREKIDNA UTAKMICA 18
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 Per aspera
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
IME ULICE 25
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
POVODI
TELEFAKS 3241-363 Sve~ani koncert Umetni~kog ansambla
ADRESA Ministarstva odbrane „Stanislav Bini~ki”
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 MUZI^KA TRADICIJA IZ TRI VEKA 26
e-mail
odbrana@beotel.rs
redakcija@odbrana.mod.gov.rs Po~iwe tre}i ciklus garnizonskih kurseva
Internet engleskog jezika
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un
ULAZNICA ZA SVET 28
840-49849-58 za NC „Odbrana”
Pretplata

VOJNI MEMORIJALI
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara. Specijalni prilog
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. oktobar 2009.
 re~ urednika
58

68 DOM
Na najlep{i na~in, izlo`bom slika Cileta Marinkovi}a,
renovirani Centralni dom Vojske Srbije, mesto kulture i
dru`ewa u srcu Beograda, jo{ {ire je otvorio svoja vrata
za budu}e kulturne, stru~ne, nau~ne i medijske doga|aje.
Slike Milana Cileta Marinkovi}a, koje su ispunile za
ovu priliku prire|en ogroman izlo`beni prostor u Velikoj i
Maloj galeriji, Sve~anoj i Konferencijskoj sali, prava su svet-
kovina boja, izraz jedne osobene likovne misli i poruka kojom
Cile dopadqivo i lako dopire do qudi, likovnih autoriteta i
sasvim obi~nih qubiteqa umetnosti. To potvr|uje oko 70 samo-
stalnih izlo`bi i vi{e od 200 grupnih, odr`anih u skoro svim
ve}im gradovima na{e zemqe, ali i u Francuskoj, Belgiji,
Americi, Italiji, [paniji, Rusiji, [vedskoj... Toj paleti „pro-
zora“ u sasvim samosvojan svet Cileta Marinkovi}a pridru-
`uje se i ova izlo`ba pod nazivom „Akcija, Napad, Odbrana“ u
POVODI renoviranom Centralnom domu Vojske Srbije.
Sedam decenija broda „Kozara” Tako va`an kulturni doga|aj privukao je i brojnu publiku,
UPLOVIO U ISTORIJU 32 prijateqe i po{tovaoce stvarala{tva velikog umetnika, pozna-
ta imena iz sveta kulture, nauke, umetnosti, medija, vojnodi-
plomatske predstavnike, generale i oficire Vojske Srbije, sve
DRU[TVO
one koji su `eleli da vide Ciletove slike u novom prostoru,
Vazduhoplovni savez Srbije
MATICA SPORTSKOG
koji pamti zna~ajna kulturna doga|awa u decenijama iza nas.
Izlo`bu je otvorio ministar odbrane Dragan [utanovac,
VAZDUHOPLOVSTVA 52 isti~u}i zna~aj kulture u `ivotu i radu Vojske i zadovoqstvo
{to se starom zdawu, gra|enom od 1929. do 1932. godine sred-
SVET stvima ratnika iz Prvog svetskog rata, vra}a nekada{wi sjaj,
Bezbednosno-obave{tajne slu`be ali dodaju i novi sadr`aji, koji }e jo{ boqe omogu}iti prikaz
i vojna policija zemaqa u okru`ewu onoga {to se danas radi u sistemu odbrane i Vojsci Srbije. Te
PO UZORU NA JNA 58 pogodnosti mo}i }e da koriste i drugi koji budu hteli da na tom
mestu poka`u rezultate svog rada, bez obzira na to da li je re~
KULTURA o kulturnim sadr`ajima, stru~nim i nau~nim skupovima, poslo-
Nikita Milivojevi}, pozori{ni rediteq vnim prezentacijama ili medijskim predstavqawima naj{iroj
BITI ISTI ZNA^I – MEWATI SE 68 javnosti.
Te mogu}nosti upotpuwene su novim Medija centrom, koji }e
biti opremqen najsavremenijim audio-vizuelnim sredstvima.
FEQTON
Pomo} u projektu renovirawa prostora i opremawa Medija
Velikani svetske nauke: Milutin Milankovi} (4) centra dala je Kraqevina Norve{ka, prijateqska zemqa koja
PUTNIK KROZ VASIONU nizom donacija, ekspertski i finansijski, poma`e brojne aktiv-
I VEKOVE 72 nosti u sistemu odbrane.
Obnova Centralnog doma Vojske Srbije dug je prema wego-
ISTORIJA vim kulturnim i istorijskim vrednostima i predanom ~uvawu
Ubistvo kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a u Marseju srpske vojne tradicije. Dom je i izuzetno arhitektonsko ostva-
PRIMER ME\UNARODNOG TERORA 76
rewe @ivka Piperskog i Jovana Jovanovi}a, koje danas ima
status utvr|enog kulturnog dobra.
Me|utim, skoro trideset godina na wegovoj obnovi nije
ni{ta zna~ajnije ura|eno. Zato su pro{le i ove godine predu-
IZ DRUGOG SVETSKOG RATA zeti zama{ni radovi, a rezultat je novi reprezentativni pro-
stor koji omogu}ava da Centralni dom Vojske Srbije jo{ vi{e
bude mesto stvarawa i susretawa, afirmacije rezultata siste-
ma odbrane i svih drugih koji vredno rade da bi Srbija ko-
ra~ala napred.
Radenko MUTAVXI]

5
u fokusu S v e ~ a n a p r o m o c i j a n o v i h o f i c

^ast je bi ti srp s
Predsednik Tadi}: Tra`im od vas spred Doma Narodne skup{tine, 19. septembra, odr`ana je
sve~ana promocija 129. i 130. klase studenata Vojne aka-
da branite Srbiju i ~uvate mir.
Zahvalan sam svim pripadnicima
Vojske Srbije {to su reafirmisali
vojni poziv. Danas je ponovo ~ast
biti srpski vojnik.
I demije u oficire Vojske Srbije. Radi se o ~etvrtoj genera-
ciji potporu~nika koja je na ovaj na~in, sve~anim defileom
i jedinstvenom vojnom ceremonijom, predstavqena gra|ani-
ma Srbije.
Sve~anosti su prisustvovali predsednik Republike Srbije
Boris Tadi}, predsednik Vlade Mirko Cvetkovi}, predsednik Na-

Ministar [utanovac: Promocija

potporu~nika je jedan od dr`avnih
doga|aja od najve}eg zna~aja za
Srbiju i ovo je jedna od najboqih
ceremonija na kojoj Srbija
pokazuje svoju dr`avnost.
i r a V o j s k e S r b i j e
ki vojnik
rodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}, ministri u Vladi Sr-
bije, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti}, ministar odbrane Turske Mehmed Vexdi Gonul,
ministar odbrane Crne Gore Boro Vu~ini}, na~elnik General-
{taba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Samarxi}, najodgo-
vornije li~nosti iz sistema odbrane, predstavnici diplomatskog
i vojnodiplomatskog kora, verskih zajednica, grada Beograda, ro-
diteqi, rodbina i prijateqi mladih oficira.
Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} tom prilikom je
rekao da je uprkos izazovima sa kojima se suo~ava svet usled
globalne krize koja uti~e na unutra{wu situaciju svake zemqe,
Srbija uspela da o~uva svoju ekonomsku i politi~ku stabilnost.
Voj ska je sa stav ni deo spoq ne po li ti ke
– Protekla godina bila je veoma dinami~na i mo`emo da je
ocenimo uspe{nom za na{u dr`avu i diplomatiju. Profilisali
smo spoqnu politiku zemqe konstantnim diplomatskim naporima
koji su po~eli da daju rezultate. Zaokru`ili smo doktrinu na{e
spoqne politike ~iji je sastavni ~inilac i Vojska Srbije – rekao
je predsednik Tadi}.
Podsetiv{i da je na po~etku 21. veka svet do`iveo zna~ajne
promene, predsednik je rekao da je u sklopu politi~kih i geostra-
tegijskih pomerawa koja su, izme|u ostalog, posledica globalne
ekonomske krize, Srbija uspela da osna`i me|unarodni kredibi-
litet i u zadatim okolnostima na|e svoje mesto.
Kada sve to uzmemo u obzir, Srbija danas ima definisana
~etiri stuba spoqne politike: Evropsku uniju, Rusiju, SAD i Kinu.
Ova ~iwenica }e biti temeq na{ih me|unarodnih odnosa na du`e
staze. Sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama neprekidno radimo
na poboq{awu bilateralnih odnosa. @elim da podsetim da sa
Amerikom imamo potpisan sporazum SOFA – dokument na kojem se
temeqe vojni i bilateralni odnosi na{e dve zemqe. Vojska Srbi-
je sa Nacionalnom gardom Ohaja ima najvi{i mogu}i stepen sa-
radwe, ona je dugogodi{wa, za nas veoma korisna i zato je smatram
izuzetno zna~ajnom. Pre odlaska na Generalnu skup{tinu UN u Wu-
jork, poseti}u Ohajo i imati sastanak sa predstavnicima {taba
Nacionalne garde o daqim koracima u na{oj vojnoj saradwi.
U odnosima sa Rusijom imamo zna~ajne ekonomske i spoqno-
politi~ke potencijale i veliku podr{ku koju nam ova prijateqska
zemqa daje u odbrani integriteta na{e zemqe na Kosovu i Meto-
hiji. Sa Ruskom Federacijom, kao i sa zemqama EU, o~ekuje se po-
ve}awe obima saradwe posebno na poqu vojnog obrazovawa. Kina
je potpuno jasno nastupila kao budu}i svetski ekonomski lider i
sa tom zemqom ostvarili smo strate{ko partnerstvo kao jedina
evropska zemqa.
Nedavno je Srbiju posetio ministar odbrane NR Kine, {to je
potvrdilo potencijale obostrano korisne vojne saradwe. Otvo-
rene su nove oblasti saradwe u vojnomedicinskoj i odbrambenoj
industriji.
Sve one koji imaju primedbe na ovakva strate{ka partner-
stva `elim da podsetim, Srbija je u svojoj nedavnoj pro{losti ima-
la mnogo neprijateqa i zato nam sada nijedan prijateq nije suvi-
{an – naglasio je predsednik.
No va part ner stva
Tadi} je kazao da }e na{a zemqa u budu}nosti stvarati nova
politi~ka i ekonomska partnerstva, jer je to dobro za na{u dr`a-
vu i gra|ane. Politika koja se tome protivi, rekao je predsednik,
bila bi duboko {tetna i vodila bi zemqu u izolaciju, privredu u
potpunu ekonomsku neizvesnost, a bezbednost dr`ave u rizike sa
nesagledivim posledicama.
On je podsetio da nas i za mnoge zemqe iz Pokreta nesvrsta-
nih ve`e istorijsko prijateqstvo, a da na{a privreda, pre svega
gra|evinarstvo i vojna industrija, ima veliku {ansu da obnovi
nekada{wu tradiciju saradwe i nastupa na tim tr`i{tima.
Srbija, prema wegovim re~ima, ne pravi strate{ki zaokret
i nema nameru da postane ~lanica Pokreta nesvrstanih, ve} `eli
da obnavqawem politi~kih veza osna`i me|unarodni uticaj, a una-
pre|ewem privredne saradwe otvori vrata za nastup preduze}a
na tim tradicionalno prijateqskim tr`i{tima.
Predsednik je rekao da Srbija obnavqa i vojnoekonomsku sa-
radwu sa zemqama Bliskog istoka. On je podsetio da su sa Irakom
7
 u fokusu
sklopqeni ugovori vredni oko 400 miliona dolara, a da su u toku
razgovori o novim ugovorima sa jo{ nekoliko zemaqa.
– Nikakvih dilema ne treba da bude – za Srbiju je centralni
politi~ki ciq ~lanstvo u Evropsku uniju. Najve}i interes svih gra-
|ana jeste da postanemo ravnopravna i uva`ena ~lanica evropske
porodice naroda, sa na{im ukupnim privrednim i bezbednosnim
potencijalom, na{om kulturom i identitetom. To je politi~ki ciq
koji nema premca niti alternative.
Nagla{avam da uspostavqena strategijska partnerstva ne
samo da ne ometaju postizawe tog ciqa ve} mu upravo doprinose.
Srbija ima svoju evropsku budu}nost. Spremni smo da u potpunosti
ispunimo uslove i uklonimo sve prepreke na na{em putu ka EU
– rekao je predsednik Tadi}. On je podvukao da }e saradwa sa Ha-
{kim tribunalom biti okon~ana jer time se otvara i perspektiva
za sve qude, porodice, za decu. Do sada je, istakao je Tadi}, mnogo
ura|eno u tom pravcu i nadle`ne institucije rade danono}no kako
bi svoj posao uspe{no privele kraju.
– Iskreni smo zagovornici regionalne saradwe i pokreta~i
brojnih regionalnih inicijativa. Srbija `eli stabilnost i {to
boqe regionalne odnose. Na{a vojska je faktor mira i stabilno-
sti i tako }e ostati i u budu}nosti.
Srbija {titi svoje nacionalne interese, tradiciju, kulturu,
identitet i brine o na{im sunarodnicima koji `ive van granica
na{e zemqe, ali potpuno garantuje i po{tuje suverenitet i teri-
torijalni integritet svih regionalnih suseda, ~lanica UN.
Ak tiv no sti u Part ner stvu za mir
Podseti}u da je u Beogradu nedavno odr`ana konferencija
na~elnika general{tabova balkanskih dr`ava koja je okupila ~el-
ne qude vojski Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Go-
re, Makedonije, Rumunije, Turske i Srbije. Mnoge od tih vojski da-
nas su ~lanice Natoa.
Mi smo se opredelili da budemo punopravan i aktivan ~lan
Partnerstva za mir i `elimo da potpunim ukqu~ewem u ovaj pro-
gram Srbija dobije va`an spoqnopoliti~ki kvalitet za izgradwu
odnosa poverewa i saradwe sa drugim zemqama.
8 1. oktobar 2009.
No vo po {to va we za si stem od bra ne
Dragan [utanovac, ministar odbrane Srbije
– Promocija potporu~nika je jedan od dr`avnih
doga|aja od najve}eg zna~aja za Srbiju i ovo je jedna od naj-
boqih ceremonija na kojoj Srbija pokazuje svoju dr`avnost.
Nakon aeromitinga promocija potporu~nika je svakako
najzna~ajniji doga|aj u ovoj godini. Prisustvo dva ministra
odbrane iz inostranstva, vi{e generala, diplomata, stra-
nih vojnih izaslanika, pokazuje da postoji jedno novo
po{tovawe u odnosu na sistem odbrane i Srbiju.
Najva`nije je da su svi studenti i novi potporu~nici
zadovoqni. Ovo je wihov praznik.
Dolaskom na promociju ukazujemo im veliku ~ast i daje-
mo podr{ku, a od wih o~ekujemo da ~asno slu`e svojoj
dr`avi.
Srbija `eli da s vremenom, svojim aktivnostima u potpunosti
iskoristi sve {to joj omogu}ava Program Partnerstvo za mir.
[kolovawe u sistemu vojnog {kolstva predstavqa ~vrsto po-
vezan sistem studijskih programa, vojne obuke i vojnostru~nog usa-
vr{avawa stare{inskog kadra, koji je potpuno u skladu sa koncep-
tom interoperabilnosti i na{im anga`ovawem u okviru Partner-
stva za mir. Time se na{i oficiri osposobqavaju za u~e{}e u mi-
rovnim operacijama i rad u me|unarodnom vojnom okru`ewu, ~emu
je Republika Srbija nedvosmisleno posve}ena.
Dokaz za to su nedavno anga`ovawe pripadnika Vojske Srbije
u mirovnoj misiji u ^adu, pod mandatom Ujediwenih nacija, i napori
da podignemo svoje kapacitete i damo svoj doprinos uspostavqawu
mira na globalnom nivou, tamo gde je na{a pomo} dobrodo{la. To je
pretpostavka kredibiliteta jedne zemqe i me|unarodno definisana
obaveza svake dr`ave ~lanice Ujediwenih nacija – naglasio je pred-
sednik Tadi}.
On je konstatovao da reforma Vojske i na{eg odbrambenog
sistema te~e po jasno utvr|enom planu.
 Predsednik je podsetio da je nedavno
usvojen Zakon o nacionalnim savetima, koji
mawinama u Srbiji garantuje najvi{i stepen
za{tite. Taj zakon, rekao je Tadi}, ocewen je
odli~nom ocenom u me|unarodnim stru~nim
krugovima.
– Ustav Republike Srbije tako|e garantu-
je mawinama pravo na razli~itost. Posebno
podvla~im da Ustav Republike Srbije garantuje
svim gra|anima pravo na izra`avawe stavova
i na okupqawe, kao {to svima garantuje i slo-
bodu mi{qewa.
Pravo na razli~itost je pretpostavka slo-
bodnog dru{tva. Na ovom mestu `elim jo{ jed-
nom da naglasim: Srbija jeste i bi}e slobodna,
nezavisna, sigurna i demokratska zemqa. Dr-
`avni organi Republike Srbije }e na svako na-
siqe i ugro`avawe osnovnih qudskih i demo-
kratskih prava reagovati u skladu sa svojim za-
Predsednik Tadi}, ministar [utanovac i general Mileti}
konskim ovla{}ewima. Samo dr`ava ima pra-
vo da primeni silu, u skladu sa zakonima, i dr-
– Dugoro~no gledano, mo`da najzna~ajnija za pitawe odbrane `ava }e za{titi sve svoje gra|ane – bez obzira na wihovu nacio-
je ~iwenica da u skup{tinsku proceduru ulazi {est zakonskih pro- nalnu, versku, polnu ili politi~ku pripadnost. Dakle, dr`ava ne}e
jekata od vitalnog zna~aja za reformu sistema odbrane, me|u wi- dozvoliti nasiqe, a Srbija jeste i bi}e zemqa slobode i mira za
ma su strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane. sve koji u woj `ive – naglasio je predsednik Srbije.
Ono {to `elim posebno da istaknem kao prioritet jeste za- Zakqu~uju}i izlagawe predsednik Tadi} ponovo se obratio
vr{etak procesa profesionalizacije Vojske do kraja mandata ove najmla|im oficirima Vojske, podsetiv{i da im je po uspe{nom za-
vlade. Profesionalizacijom Vojske Srbije dobi}emo obu~enog i vr{etku vojne ve`be „Diplomac“ rekao da je su{tina odbrane te-
visoko specijalizovanog vojnika kome }e to biti posao i `ivotno ritorijalnog integriteta i suvereniteta – vo|ewe odgovorne i mi-
opredeqewe i na taj na~in Vojsku }emo unaprediti do standarda roqubive politike.
evropskih vojski. – Sada, kao predsednik Srbije vam ka`em: tra`im od vas da
[to se ti~e saradwe sa me|unarodnim snagama u na{oj ju- bra nite Srbiju i ~uvate mir. Zahvalan sam svim pripadnicima Voj-
`noj pokrajini, mogu oceniti da je ona na zadovoqavaju}em nivou. ske Sr bije {to su reafirmisali vojni poziv. Danas je ponovo ~ast
biti srpski vojnik – rekao je on.
Opredeqeni smo za mir i `elimo sigurnost za sve na{e gra|ane.
Predsednik Republike Srbije novoproizvedenim potporu~ni-
Srbija nikada i ni pod kojim uslovima ne}e priznati nezavi- cima ~estitao je prvi ~in pozdravom – @ivela Srbija!
snost Kosova. Istovremeno, Vlada Republike Srbije }e u svakom Predsednik Tadi} dodelio je, tradicionalno, oficirske sa-
momentu i nadaqe, pronalaziti prakti~na re{ewa za mnoga pita- bqe prvom, drugom i tre}em u rangu, potporu~nicima Milanu Ko-
wa svakodnevnog `ivota. va~evi}u, Bojanu Tanaskovskom i Milutinu Mojsilovi}u.
Oficirsku sabqu predsednik Tadi} uru~io je i dosada{wem
In te gri tet Sr bi je na~elniku Vojne akademije general-majoru u penziji Vidosavu Ko-
Ostajemo privr`eni stavu da se mora prona}i kompromisno va~evi}u.
re{ewe za pitawe Kosova i da se ono mo`e na}i jedinu u novim Ministar odbrane Dragan [utanovac dodelio je pi{toqe sa
pregovorima, za koje }e se prostor otvoriti posle budu}e odluke posvetom najuspe{nijim potporu~nicima u bataqonima Kopnene
Me|unarodnog suda pravde. Na taj na~in brinemo o `ivotima Sr- vojske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i Logisti-
ba koji su na Kosovu i Metohiji najugro`eniji, ali i svih drugih ke – Filipu Sto{i}u, Nikoli Dimitrijevi}u i Momiru Stankovi}u.
gra|ana i doprinosimo miru i stabilnosti u ovom na{em delu Na~elnik Vojne akademije brigadni general Mladen Vuruna
Evrope – rekao je Tadi}. zahvalio je visokim zvanicama i okupqenim gra|anima zato {to

Tra di ci ju
treba na sta vi ti
Boro Vu~ini},
ministar odbrane
Crne Gore
– Na ovoj sve~anosti i aka-
demci iz Crne Gore dobijaju pr-
ve oficirske zvezdice i narav-
no da sam se sa zadovoqstvom
odazvao pozivu ministra [uta-
novca da prisustvujem ovoj lepoj
manifestaciji. U ovom prediv-
nom danu sve je izgledalo ba{
kako treba i cenim da ovu tradi-
ciju treba nastaviti.
Predsednik Tadi} dodelio je oficirske sabqe prvom, drugom
i tre}em u rangu, potporu~nicima Milanu Kova~evi}u,
Bojanu Tanaskovskom i Milutinu Mojsilovi}u

su svojim prisustvom u~inili da dana{wi doga|aj bude na najvi-

{em dr`avnom i vojni~kom nivou. On je rekao da je Vojna akademi-
ja u proteklih godinu dana ispunila sve zadatke.

Akre di ta ci ja Voj ne aka de mi je

– U Vojnoj gimnaziji, koja ima oko 300 u~enika, {kolovawe je
zavr{ila 33. klasa, a najboqi me|u wima nastavili su obrazova-
we i usavr{avawe na Vojnoj akademiji. Ove godine, kao i prethod-
nih, jednog u~enika te klase poslali smo na {kolovawe u vojnu aka-
demiju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Na osnovnim studijama Voj-
ne akademije imamo oko 700 studenata za Kopnenu vojsku, ViPVO,
Logistiku i re~ne snage. Maja meseca ove godine Vojna akademija
dobila je uverewe o akreditaciji institucije i studijskih progra-
ma. Vojno obrazovawe harmonizovano je sa sistemom visokog ob-
razovawa u na{oj dr`avi i Vojna akademija svrstana je u red vi-
sokoobrazovnih institucija Republike i Evrope – rekao je brigad-
ni general Vuruna.
On je istakao da se studenti VA danas {koluju na pet studij-
skih programa osnovnih akademskih studija, a planira se i upisi-
vawe na master studije. Vuruna je istakao da se u [koli nacio-
nalne odbrane, kao najvi{em nivou usavr{avawa, pored oficira
VS nalaze i stare{ine iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Make-
donije i Rusije. Na poslediplomskim studijama na VA nalazi se i
ve}a grupa oficira iz Al`ira.
Na~elnik VA rekao je da su glavni akteri sve~anosti studenti
129. klase Logistike i 130. klase KOV, ViPVO, koji su svoje peto-
godi{we, odnosno ~etvorogodi{we {kolovawe zavr{ili sa vrlo
dobrom prose~nom ocenom 8,07. On je podsetio na trajawe i slo-
`enost nastavnog procesa koji su mladi potporu~nici pro{li.
– Koliko znaju i koliko mogu pokazali su na nau~nim konfe-
rencijama u zemqi i u inostranstvu, na takmi~ewima u poznavawu
me|unarodnog humanitarnog prava i na zavr{noj takti~koj ve`bi
gde su polo`ili ispit. Stigli su da u~estvuju i u realizaciji 25.
letwe univerzijade i na kraju uspe{no su odbranili diplomske ra-
dove pred svojim profesorima. Nakon svega {to su u~inili, sprem-
ni i osposobqeni za po~etne du`nosti, oni su pokazali i dokazali
da su svoje diplome i ~inove potporu~nika zaslu`ili – rekao je ge-
neral Vuruna.
Potporu~nik Milan Kova~evi}, u tradicionalnom obra}awu
prvog u rangu, rekao je da je wegova generacija danas spremna za
sve zadatke koje svaka dr`ava postavqa pred svoje vojnike.
– Spremni smo da u svakom trenutku sledimo tradiciju srpske
vojske i unapre|ujemo je u novom dobu, pred novim izazovima. Na
ovaj radostan i ~astan dan `elimo da zahvalimo svima koji su sta-
jali uz nas tokom godina obuke u~ewa i rada. U bilo kojoj misiji da

10
 Ministar odbrane Dragan [utanovac dodelio je pi{toqe sa posvetom
najuspe{nijim potporu~nicima u bataqonima Kopnene vojske,
Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i Logistike
– Filipu Sto{i}u, Nikoli Dimitrijevi}u i Momiru Stankovi}u
Ra dost pr ve zve zdi ce se na|emo pokaza}emo da poverewe koje ste nam ukazali i podr-
{ka koju ste nam pru`ili nisu bili uzaludni – rekao je potporu~-
Jasna Rankovi} iz Beograda do{la je na sve~anost zbog nik Kova~evi}.
svog sina Nemawe da bi mu pru`ila podr{ku u danu kada Sve~ani defile jedinica Vojne akademije pratio je i nalet
postaje oficir Vojske Srbije. avijacije Vojske Srbije sa avionima mig 29, orao i supergaleb.
– Izuzetno sam sre}na {to je moj sin danas dobio pr- Posebnu atrakciju ~inila je i velika zastava Srbije, poklon
vu zvezdicu na ramenu. Zadovoqna sam, mo`da i vi{e, jer na{eg najboqeg tenisera Novaka \okovi}a, koju su ispred sve~a-
su novi oficiri promovisani na veli~anstven na~in. Ovo nog stroja nosili pripadnici Garde.
je prekretnica u `ivotu mog sina koji je danas postao ofi- Prvi put, me|u pode{elonima Vojne akademije, na{li su se i
cir avijacije. studenti prve generacije osnovnih studija Vojnomedicinske aka-
Milo{ Andri} iz Beograda i Mi{a \or|ev iz Zaje~a- demije.
ra, i sami oficiri Vojske Srbije, do{li su ispred Doma Pozdrav pilota majora Milomira Miqkovi}a iz aviona mig
Narodne skup{tine da ~estitaju dobijawe oficirskog ~ina 29, koji je nadleteo plato ispred Doma Narodne skup{tine, ozna-
svom drugu Nenadu Tomi}u iz Jagodine. Kako ka`u, oficir- ~io je kraj sve~anosti i tradicionalno bacawe {apki.
ske epolete slavi}e do ranih jutarwih ~asova. Na prijemu, koji je posle promocije novih oficira odr`an u
– Ose}awa potporu~nika na dan promocije su pome{a- Domu Narodne skup{tine, ministar odbrane Turske Mehmed Vexdi
na. S jedne strane, ose}a se tuga zbog napu{tawa Akademi- Gonul poklonio je najboqim mladim potporu~nicima ra~unare.
je, dok sa druge strane, `eqno se i{~ekuje dan stupawa na Nastavni proces po kojem su {kolovane 129. i 130. klasa VA
du`nost u nekoj od jedinica. @elimo Nenadu puno uspeha. realizovan je sa fondom od 4.200 do 5.200 ~asova i polaganih 41
@ivka \okovi}, majka potporu~nika Milo{a \okovi- do 56 ispita. Realizacija nastavnog procesa, ukqu~uju}i i ocewi-
}a iz Vlasotinca, nije krila suze radosnice zbog velikog vawe studenata je prema univerzitetskim standardima. Tokom stu-
uspeha svog sina. Kako nam je rekla, ponosna je na wegovo dirawa realizovano je 145 posebnih oblika nastave po Nastav-
{kolovawe. nom planu i programu i posebnom Planu anga`ovawa jedinica,
– Nisam se mnogo sekirala, a tome je najvi{e dopri- sredstava, objekata i poligona Vojske Srbije.
neo on marqivim radom i disciplinom. Iako sam, kao i Novinari i fotoreporteri ODBRANE
svaka majka, pomalo brinula danas je stigla najve}a nagra-
da. Imam sina oficira Vojske Srbije.
Milanko Milanovi} doputovao je iz Nove Varo{i da
podeli radost sa bratom Milanom koji je diplomirao na
smeru informatike.
– Brat je prvi oficir u porodici i to nas naro~ito is-
puwava sre}om i ponosom. Prevalili smo duga~ak put, ali
nije nam `ao. Ovakvi trenuci se pamte do kraja `ivota.
Maja Brezovac, devojka pe{adijskog potporu~nika Mi-
lo{a Zagorca, blistala je od sre}e, jer je wen de~ko ostva-
rio dugogodi{wi san.
– O~ekujem da Milo{ bude raspore|en u Gardi. Po-
sebno mi je drago, jer }e se baviti onim {to voli i {to je
oduvek `eleo. A wegova sre}a je, naravno, i moja.
Vukomir Smolovi} iz Mojkovca ne krije ponos {to je
sin Milenko postao potporu~nik. Razlog za to je i {to na-
stavqa porodi~nu tradiciju da u svakoj generaciji Smolo-
vi}a po jedan obu~e oficirsku uniformu. Posle dede i
strica, oficirsku ~ast brani}e i Milenko u nekoj od jedi-
nica na{e vojske.

11
Susret ministara odbrane Srbije i Turske
Novi potencijali
Ministar odbrane
Dragan [utanovac sastao se
u Domu Garde na Top~ideru
sa ministrom odbrane Turske
Mehmedom Vexdijem Gonulom.
Visoka turska delegacija
boravila je u Srbiji povodom
sve~ane promocije nove klase
potporu~nika Vojske Srbije.
12
sa rad we
inistri Srbije i Turske Dragan [uta-
M novac i i Mehmed Vexdi Gonul jo{ jed-
nom su potvrdili dobre bilateralne od-
nose, a susret su, 19. septembra, isko-
ristili i da razmotre pitawa iz oblasti
me|unarodne vojne saradwe. Poseta turskog
ministra odbrane, kako je re~eno, prethodi
poseti predsednika Turske Srbiji, koja je
planirana za oktobar.
– Ako imamo u vidu da su ove godine u
poseti Srbiji bili na~elnik General{taba
turske vojske, ministar spoqnih poslova,
evo danas i ministar odbrane, a da }e u ok-
tobru u zvani~nu posetu do}i i predsednik
Turske, jasno je da proces uspostavqawa
strate{ke saradwa dve zemqe ide u najbo-
qem smeru – rekao je ministar [utanovac.
On je istakao da su razgovori sa turskim
kolegom protekli u prijateqskoj atmosferi
i ocenio da su odnosi u oblasti odbrane sa
Turskom me|u najboqima od svih zemaqa
sveta.
[utanovac je rekao da je u proteklom
periodu bilo niz zajedni~kih aktivnosti ko-
je su sprovo|ene u obe dr`ave, a da je na
ovom sastanku bilo re~i o pro{irewu sa-
radwe, pri ~emu je izdvojio obuku i {kolo-
vawe pripadnika dveju vojski, oblast vojne
medicine i vojne ekonomije. Ministar je re-
kao da je vi{e od 30 pripadnika Vojske Sr-
bije boravilo na razli~itim oblicima tre-
ninga i usavr{avawa u Turskoj, da }e na-
redne godine srpski oficiri poha|ati Rat-
ni kolex u toj zemqi i da }e jedan turski
1. oktobar 2009.
oficir uskoro do}i na na{u vojnu akademi-
ju na usavr{avawe.
Ministar [utanovac je naglasio da je
bilo re~i i o konverziji vojnog aerodroma
La|evci. Poseta je iskori{}ena da se na
licu mesta predstavi projekat koji bi mogao
biti od zajedni~kog zna~aja.
Pitawe kona~nog statusa Kosova, kako
je rekao [utanovac, jeste ta~ka neslagawa
izme|u Srbije i Turske, ali je tokom razgo-
vora bilo re~i o odnosima Vojske Srbije i
Kfora, koji bi, kako je oceweno, mogli biti
boqi.
Ministar [utanovac iskoristio je
priliku da zahvali ministru Gonulu zbog
u~e{}a turskih pilota i aviona na nedavno
odr`anom aeromitingu na aerodromu u Ba-
tajnici. On je izrazio zadovoqstvo {to
sve~anoj promociji novih potporu~nika, po-
red ministra odbrane Turske, prisustvuje i
ministar odbrane Crne Gore Boro Vu~ini},
{to tom ~inu daje regionalni zna~aj.
Ministar odbrane Turske Mehmed Vex-
di Gonul zahvalio je doma}inima na srda~-
nom i prijateqskom prijemu, naglasiv{i da
je ovo wegova druga zvani~na poseta Srbiji
posle 2004. godine kada je boravio u istom
svojstvu. On je rekao da ose}a izuzetno za-
dovoqstvo i ~ast {to }e danas imati prili-
ku da prisustvuje sve~anoj promociji najmla-
|ih oficira Vojske Srbije, nazvav{i to
„veli~anstvenim ~inom“. Gonul je izrazio
`aqewe {to je bio spre~en da prisustvuje
velikom me|unarodnom aeromitingu na Ba-
tajnici i pored poziva ministra [utanov-
Mi ni stri od bra ne Tur ske i Cr ne Go re
na pro mo ci ji no vih ofi ci ra
Nakon zvani~nih razgovora sa ministrom odbrane Turske, ministar Dragan [uta-
novac pro{etao je centrom Beograda – Knez Mihailovom ulicom i Trgom Republike sa
svojim gostima ministrima odbrane Turske Mehmedom Vexdi Gonulom i Crne Gore Borom
Vu~ini}em.
Ministri Vu~ini} i Gonul bili su gosti i na sve~anosti povodom promocije potpo-
ru~nika – studenata 129. i 130. klase Vojne akademije, koja je odr`ana ispred Doma Na-
rodne skup{tine.
ca, ali je naglasio da je 26 pripadnika tur-
skog vazduhoplovstva donelo veoma dobre
impresije sa tog doga|aja.
Ministar Gonul je ocenio da u odnosi-
ma dve zemqe nema granica. On je naglasio
va`nu ulogu Srbije na Balkanu i izrazio
`equ Turske da ta uloga bude jo{ zna~ajni-
ja. Gonul o~ekuje da se saradwa sa Srbijom
pro{iri ne samo na ekonomskom planu nego
i u oblasti odbrane.
Turski ministar osvrnuo se i na vojnu
industriju, podsetiv{i na posetu srpske de-
legacije sa ministrom [utanovcem na ~elu
me|unarodnom sajmu vojnih proizvoda u Tur-
skoj. On je rekao da postoji mogu}nost da
Srbija i Turska nastupaju zajedni~ki u pro-
izvodwi i plasmanu te vrste robe.
Gonul je istakao da je saradwa dva mi-
nistarstva na visokom nivou, podsetiv{i
na uspe{ne zajedni~ke poduhvate u {kolo-
vawu i obuci koji }e se i ubudu}e pro{iri-
vati. Ukupni odnosi dve zemqe, prema wego-
vom mi{qewu, veoma su dobri, {to }e biti
potvr|eno posetom turskog predsednika u
oktobru. Ekonomska saradwa u vrednosti od
oko pola milijarde dolara trebalo bi da
bude daleko ve}a, rekao je Gonul.
On je svoje izlagawe zakqu~io ocenom
da Vojska Srbije ima zna~ajne potencijale
i ponovo `equ Turske da ona bude {to ja~a
i modernija. Ministar Gonul kazao je da za-
jedni~ki ciq dve zemqe jeste mir, spokoj i
prosperitet u regionu.
A. PETROVI]
Snimio D. BANDA
Ae ro mi ting je
ve li ka pro mo ci ja
si ste ma od bra ne
U Domu vazduhoplovstva u Zemunu odr-
`ana je sve~anost povodom uspe{nog reali-
zovawa me|unarodnog aeromitinga „Bataj-
nica 2009”. Ministar odbrane Dragan [u-
tanovac zahvalio je tom prilikom svima na
doprinosu koji su dali da aeromiting bude
jedna velika promocija Srbije u svetu i jo{
jedna uspe{na promocija sistema odbrane i
Vojske Srbije u doma}oj javnosti.
Ministar [utanovac zahvalio je pri-
padnicima Ministarstva odbrane, Vojske
Srbije i posebno ViPVO na po`rtvovanom
vi{emese~nom radu na pripremi tog velikog
doga|aja, brojnim donatorima koji su pomo-
gli realizaciju ovako velike manifestacije
i predstavnicima medija na kontinuiranom
pra}ewu priprema i samog aeromitinga.
– Napravili smo doga|aj koji je bio naj-
pose}eniji u ovoj godini u Srbiji, sa oko sto
pedeset hiqada posetilaca, {to je prevazi-
{lo i na{a o~ekivawa i to nam zaista slu-
`i na ~ast, jer to odavno nijednom ministar-
stvu nije po{lo za rukom – rekao je mini-
star odbrane.
– Naro~ito sam iznena|en odzivom iz
inostranstva, a u~e{}e 14 zemaqa u pro-
gramu i delegacija koje su do{le da prisu-
stvuju aeromitingu najboqa su potvrda na-
{eg ugleda izvan granica Srbije, potvrda da
vodimo aktivnu politiku odbrane i da imamo
sve vi{e prijateqa u inostranstvu – ista-
kao je [utanovac, naglasiv{i da je to ujed-
no na{ veliki doprinos regionalnoj i {i-
roj stabilnosti.
Ministar [utanovac je rekao da je ve-
liki uspeh aeromitinga {to je protekao u
najboqem redu i da nije dobio nijednu pri-
medbu od stranih u~esnika. To ohrabruje da
se ve} razmi{qa o novom aeromitingu, ali
sigurno ne slede}e godine, rekao je mini-
star, najavquju}i slede}u zna~ajnu proveru
sistema odbrane na velikoj ve`bi na Pe-
{teru po~etkom oktobra.
– Bi}e to prikaz i provera na{e ope-
rativne sposobnosti na terenu, a time za-
vr{avamo jedan veoma dinami~an period u
na{em radu, obele`en visokim posetama iz
inostranstva, ve`bom MEDCEUR, me|una-
rodnim aeromitingom, veli~anstvenom pro-
mocijom novih oficira ispred Doma Narod-
ne skup{tine i ovom ve`bom kojom dajemo
pe~at svemu {to je sistem radio u ovoj godi-
ni – zakqu~io je ministar [utanovac.
Pozdravqaju}i prisutne komandant
ViPVO brigadni general Ranko @ivak iz-
razio je veliko zadovoqstvo zbog uspeha ae-
romitinga i odao priznawe svima koji su do-
prineli wegovom uspe{nom organizovawu.
Posebno je istakao zasluge dr`avnog sekre-
tara Zorana Jefti}a i generala Dragana
Katani}a, prethodnog komandanta ViPVO.
R. M.
13
S v e ~ a n o s t n a
Uru~ene
diplome novim
potporu~nicima
Na sve~anosti na Vojnoj akademiji
najmla|im potporu~nicima
Vojske Srbije diplome je uru~io
dekan ove ustanove pukovnik Dragoqub
Sekulovi}. Studentima Smera avijacije
130. klase zvawa pilota i leta~ke
znakove dodelio je komandant
Vazduhoplovstva i PVO brigadni
general Ranko @ivak.
Povodom zavr{etka {kolovawa studentima 129. i
130. klase Vojne akademije, 18. septembra, uru~ene su di-
plome.
Najboqi u rangu su Milan Kova~evi} – Smer VOJIN
(prose~na ocena studirawa 9.45), Bojan Tanaskovski – Smer
tehni~ka slu`ba ( 9.40) i Milutin Mojsilovi} – Smer fi-
nansijska slu`ba (9.38). Uz diplome, najboqi studenti do-
bili su i prigodne poklone.
Studenti sa najboqim uspehom po bataqonima su Fi-
lip Sto{i} iz bataqona Kopnene vojske, Nikola Dimitri-
jevi} sa ViPVO i Momir Stankovi} iz bataqona tehni~ke
slu`be.
Nagradu iz Fonda „Borko Nikitovi}”, koja se tradi-
cionalno dodequje najboqem studentu bataqona Kopnene
vojske, poneo je student Filip Sto{i}, koji je {kolovawe
na Vojnoj akademiji zavr{io sa ocenom 8.75. Wemu je na-
gradu uru~ila Zora Nikitovi}, majka tragi~no nastradalog
oficira Borka Nikitovi}a, ~ije ime Fond nosi.
Sve~anom uru~ewu diploma najmla|im oficirima Voj-
ske Srbije prisustvovali su na~elnik Vojne akademije bri-
gadni general Mladen Vuruna, gosti iz Ministarstva od-
brane i General{taba VS, profesori i nastavnici, rodi-
teqi i familija novih potporu~nika.
R. D. – N. D.
14
V o j n o j a k a d e m i j i
Potporu~nik Milan Kova~evi},
najboqi u rangu, ViPVO, prosek 9, 45
– Na Vojnoj akademiji zavr{io sam Smer za vazdu{no osmatrawe,
navo|ewe i javqawe. Presre}an sam jer vidim da su se godine truda is-
platile i jedva ~ekam 1. oktobar kada }emo biti raspore|eni u jedinice
vojske i po~eti sa radom. Tu mi je cela rodbina, porodica, prijateqi i svi
su jako sre}ni i zadovoqni.
Daqi planovi su, kao {to sam rekao, da po~nem da obavqam svoje
radne du`nosti u sastavu Vojske Srbije, ali planiram i postdiplomske
studije. U svakom slu~aju vidim sebe u vojsci, jer su i na moje opredeqewe
za vojni poziv uticali qubav prema uniformi, li~ni stav i pomalo `eqa
za dokazivawem. Uspomene sa Akademije ostaju, naro~ito dru`ewa, prija-
teqi, ali i putovawa u inostranstvo, posete drugim Vojnim akademijama i
razna sportska takmi~ewa.
Potporu~nik Bojan Tanaskovski,
Tehni~ka slu`ba KOV, Smer ubojna
sredstva, prosek 9,40
– Utisci su sjajni. Za dve nedeqe stupamo na du`nost, jedva ~ekam. Vo-
leo bih da se bavim razvojem naoru`awa, samim tim pri`eqkujem radno
mesto na Vojnotehni~kom institutu ili na Katedri hemijskih tehnologija,
ovde na Vojnoj akademiji. Pored toga, u planu imam i postdiplomske studi-
je na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu, ovde u Beogradu.
Danas su sa mnom porodica, familija i naravno devojka. Svi su pre-
sre}ni, jer i sami znaju koliko mi je zna~ilo da zavr{im Vojnu akademiju.
Od po~etka sam se opredelio za vojni poziv, bio sam re{en da istrajem u
svojoj odluci, i kao {to vidite uspeo sam.
Na Akademiji mi je bilo najte`e privikavawe na novu sredinu, nov
na~in `ivota, komandire, rano ustajawe. Tako|e, i prva godina studija je
bila jako te{ka, jer se tada vr{i selekcija onih koji mogu i onih koji ne
mogu. Ali posle nekog vremena navikne{ i zavoli{ sve to. Ko shvati da
nije za Vojnu akademiju, treba to da uradi na vreme.
Potporu~nik Milutin Mojsilovi},
Logistika, Smer finansije, prosek 9,38
– Veoma sam zadovoqan, ponosan, a sa Akademije izlazim ispuwenih
o~ekivawa. Tokom celog studirawa mnogo mi je zna~ila podr{ka porodi-
ce, ali i prijateqa i kolega sa Vojne akademije. Na po~etku je bilo te{ko.
Privikavali smo se na nov na~in `ivota, ali se}am se da smo od po~etka
bodrili jedni duge. Sad kad pogledam, rekao bih da su ipak ispiti bili ve-
}a muka, jer smo du`e u~ili nego {to smo se privikavali.
Za Vojnu akademiju sam se odlu~io zbog qubavi prema oficirskom po-
zivu i uniformi, ali i prednosti {kolovawa na jednoj takvoj instituciji –
dobri uslovi, siguran posao. Iako planiram postdiplomske studije na eko-
nomskom fakultetu, smatram da je Smer finansijske slu`be i te kako potre-
ban Vojnoj akademiji, jer finansista u vojsci nije isto {to i diplomac eko-
nomskog fakulteta koji u vojsci radi taj posao.
1. oktobar 2009.
P r e d s e d n i k T a d i }
Una pre |e we
dr `av nog
part ner stva
Predsednik Srbije
Boris Tadi}, tokom boravka
u SAD gde je predvodio
srpsku delegaciju na
64. zasedawu Ujediwenih
nacija, posetio je Ohajo,
gde se sastao sa guvernerom
Tedom Striklendom,
predstavnicima Nacionalne
garde, srpske dijaspore i
liderima poslovne
zajednice
artnerstvo sa Nacionalnom gardom
Ohaja, koje razvijamo od 2006. godi-
P ne, va`an je deo na{eg partnerstva sa
Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.
Izuzetno smo zadovoqni dosada{wom
saradwom i posebno wenim unapre|ewem
na civilno-vojne odnose”, rekao je na sa-
stanku u Klivlendu predsednik Boris Tadi}.
U tri godine partnerstva bilo je vi-
{e od 80 aktivnosti izme|u Srbije i Oha-
ja, a komandant Nacionalne garde general-
u O h a j u Pri jem za iz ra el skog
mi ni stra spoq nih
po slo va Li ber ma na
Ministar odbrane Dragan [utano-
vac sastao se 16. septembra sa mini-
strom spoqnih poslova Izraela Avigdo-
rom Libermanom.
Teme razgovora bile su bilateral-
na saradwa izme|u Srbije i Izraela i
unapre|ewe vojne saradwe. Ministri su
konstatovali da postoji {irok prostor
za daqe unapre|ewe saradwe u oblasti
odbrane.
Ministri [utanovac i Liberman
razgovarali su i o politi~ko-bezbedno-
snoj situaciji u jugoisto~noj Evropi i na
Bliskom istoku.
Dr `av ni se kre tar
Ve si} u po se ti
Nor ve {koj
Dr`avni
sekretar dr Zo-
ran Vesi} sa sa-
radnicima po-
setio je grupu od
25 pripadnika
Mi ni star stva
major Gregori Vejt istakao je obostranu odbrane i Voj-
va`nost te saradwe i „da nema razloga ske Srbije koja
niti se planira weno usporavawe”. se na la zi na
„Saradwa nikada nije bila boqa i obu ci u Nor ve -
mi nastavqamo misiju sa Srbijom i srp- {koj, pred upu-
skim vojnicima”, naglasio je Vejt. „Sastan- }ivawe u mirov-
ci poput ovog izme|u predsednika Tadi}a, nu operaciju u
guvernera Striklenda i poslovne zajedni- ^ad.
ce otvaraju nove puteve saradwe i wenog Nakon obu-
ke u norve{kom
pro{irewa u oblasti civilno-vojnih od-
nosa. Tako }e ovo partnerstvo i daqe bi- kampu Sesvol-
moen, predvi|e-
ti najboqi primer dr`avnog partnerstva
no je da 21 pri-
koje SAD razvijaju sa drugim dr`avama”, padnik MO i VS
ocenio je general Vejt. bude anga`ovan
U Nacionalnoj gardi Ohaja posebno u mirovnoj ope-
su zadovoqni {to su, pored odli~ne sa- raciji u toj afri~koj zemqi, u periodu od
radwe sa Vojskom, uspostavili saradwu sa 15. oktobra do kraja maja naredne godine.
lokalnim zajednicama i gra|anima Srbije Dr`avni sekretar Vesi} razgovarao
u okviru akcije „Humanitarna asistenci- je i sa dr`avnim sekretarom Ministar-
ja”, gde su zajedno sa srpskim vojnicima stva odbrane Kraqevine Norve{ke Espe-
radili na obnovi objekata u Prokupqu,
Soko Bawi i Lapovu.
General-major Metju Kembik, pomo}-
nik komandanta Nacionalne garde Ohaja,
istakao je tim povodom da se u okviru Pro-
grama dr`avnog partnerstva razmewuju
nom Bartom Ejdeom o saradwi dve zemqe u
oblasti odbrane i mogu}nosti wenog in-
tenzivirawa. Zajedni~ka ocena sagovor-
nika je da je anga`ovawe pripadnika oru-
`anih snaga Srbije i Norve{ke u mirov-
noj misiji UN u Republici ^ad i Central-
noafri~koj Republici glavni pokazateq
najboqe vrednosti dve kulture i prakti~- uzajamno dobrih odnosa dveju dr`ava i du-
na re{ewa korisna za obe vojske. gogodi{we uspe{ne saradwe u oblasti
R. M. odbrane.
15
 S v e ~ a n a z a k l e t v a
Uniforma
ispred odela
– Prvi put se desilo u ovom
uputnom roku da, na`alost,
ne mo`emo da prihvatimo
sve one koji su `eleli da
slu`e vojsku. I prvi put
od kako je omogu}eno
civilno slu`ewe imamo
vi{e kandidata koji `ele da
vojni rok slu`e u uniformi
– istakao je ministar
odbrane Dragan [utanovac
na sve~anosti u Somboru.
ajmla|i vojnici u stroju Vojske Srbije
N dali su sve~anu zakletvu 26. septembra
u centrima za obuku u Somboru, Jakovu,
Pan~evu, Vaqevu, Kru{evcu, Leskovcu
i Zaje~aru.
Ministar odbrane Dragan [utanovac i
na~elnik General{taba Vojske Srbije gene-
ral-potpukovnik Miloje Mileti} prisustvo-
vali su sve~anosti u Prvom centru za obuku u
Somboru.
Na sve~anostima su bili i predstavnici
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, lokal-
ne samouprave, brojni gra|ani i roditeqi,
rodbina i prijateqi mladih vojnika.
– Jo{ jedna generacija vojnika danas je
u centrima za obuku polo`ila vojni~ku za-
16
v o j n i
kletvu i time pokazala da svoju obavezu pre-
ma otaxbini `eli da odu`i slu`e}i vojni
rok. Prvi put se desilo u ovom uputnom roku
da, na`alost, ne mo`emo da prihvatimo sve
one koji su `eleli da slu`e vojsku. I prvi put
od kako je omogu}eno civilno slu`ewe ima-
mo vi{e kandidata koji `ele da slu`e u uni-
formi. Tako|e, dobijamo i prva pisma sa
molbom da nekoga uputimo na slu`ewe vojnog
roka. Poznato je da je odziv i ovoga puta re-
kordni – preko 98 odsto i ~estitam svima ko-
ji su doprineli da se vojni~ki poziv i ugled
vojske u celini vrati na nivo koji je neopho-
dan – rekao je ministar odbrane Dragan [u-
tanovac na sve~anosti u Somboru.
Prvi put u istom stroju ~inu polagawa
zakletve prisustvovale su i `ene profesio-
nalni vojnici i wih je ministar odbrane po-
sebno pozdravio.
[utanovac je potom istakao da se re-
forme u sistemu odbrane odvijaju po planu.
One imaju ciq da pove}aju operativnu spo-
sobnost vojske i da omogu}e gra|anima da bu-
du spokojni i bezbedni, a da Srbija bude
prosperitetno dru{tvo.
– Jedna od osnovnih pretpostavki tih
reformi bilo je svakako vra}awe poverewa
u Vojsku i ugleda vojnika u Srbiji. Ube|en
sam da ova sve~anost i ovoliki broj prisut-
nih pokazuju da smo u tome uspeli. Me|utim,
reforma ima i svoj drugi deo. Ovih dana u
parlamentu Srbije bi}e usvojeno {est novih
zakona i prvi put dve strategije. Time }emo
zavr{iti reformski deo koji se ti~e na{ih
1. oktobar 2009.
k a s e p t e m b a r s k e k l a s e
mo potencijale da organizujemo velike aero-
mitinge i da imamo potencijale da okupimo sve
zemqe u regionu i poka`emo da smo mi faktor
stabilnosti ne samo u Srbiji ve} i u ovom delu
sveta – rekao je ministar [utanovac.
Obra}aju}i se mladim vojnicima on je
istakao da postoji veliko interesovawe za
{kolovawe u Vojnoj gimnaziji, gde je ovoga puta
bilo preko 12 kandidata na jedno mesto, ali i
za {kolovawe na Vojnoj akademiji koja danas
predstavqa jednu od najpresti`nijih {kolskih
ustanova u Srbiji. To sve ukazuje da pored
kvantiteta sada imamo i boqi kvalitet.
Ministarstvo i Vojska Srbije doprinose i po-
ma`u da u kriznoj situaciji gra|ani u Srbiji
imaju posao i mogu}nost da zarade.
– @elim da se obratim i oficirima i
podoficirima, koji imaju veliko iskustvo u
radu sa vojnicima, da im ka`em da se prema
vojnicima odnose kao prema svojoj deci. Po-
red vojnih ve{tina `elim da se ovi mladi
qudi vrate ku}ama sa uspomenama bar ona-
kvim kakve su imali wihovi roditeqi kad su
bili u vojsci – rekao je ministar [utano-
vac, po`elev{i mladim vojnicima da u miru
odslu`e vojni rok.

zakonodavnih aktivnosti – naglasio je mini-
star odbrane.
[utanovac je potom podsetio da je Vojska
Srbije u proteklom periodu pokazala da je
sposobna i spremna da ispuwava sve obaveze
iz sve tri misije.
– Nedavno odr`ana ve`ba u Ni{u – MED-
CEUR, najve}a me|unarodna ve`ba iz oblasti
druge misije, pokazala je da imamo operativne
sposobnosti i da imamo veliko po{tovawe u
svetu kada je re~ o pomo}i civilnom stanovni-
{tvu. A aeromiting u Batajnici, na kome je iz
inostranstva u~estvovalo 14 zemaqa sa svojim
letelicama i vi{e delegacija, ukazuje da ima-
Ovoga puta je rekordno nizak bio broj
vojnika koji su otpu{teni u periodu od kada su
septembarci do{li na odslu`ewe vojnog roka
– taj broj je ispod tri odsto i to je za sada naj-
boqi rezultat.
Ministar odbrane je istakao da su Mi-
nistarstvo odbrane i Vojska Srbije postali
stub me|unarodne saradwe dr`ave Srbije, a u
posledwem periodu i stub na{e privrede. Ugo-
vori koje sprovodi odbrambena industrija,
zahvaquju}i kojima se zapo{qava vi{e hiqa-
da radnika u Srbiji, napravqeni su zahvaqu-
ju}i aktivnostima Ministarstva odbrane i na
taj na~in, prema re~ima ministra odbrane,

Za ko no dav ni okvir si ste ma od bra ne

U izjavi novinarima posle sve~ane zakletve ministar [utanovac je izrazio zado-
voqstvo zbog velikog odziva u septembarskom roku. On je tom prilikom ocenio da je naj-
bitniji ciq Strategije nacionalne odbrane zavr{etak profesionalizacije vojske i do-
dao da }e taj dokument dati okvir za privo|ewe tog procesa kraju.
Ministar je govorio i o setu zakona koji bi uskoro trebalo da se na|u na dnevnom re-
du Narodne skup{tine Srbije. Istakao je da su ovi zakoni zna~ajni jer }e zameniti posto-
je}u pravnu regulativu, po{to je trenutno va`e}a jo{ iz perioda biv{e SFRJ. Tako|e, kao
zna~ajne napomenuo je i zakone koji odre|uju polo`aj Vojske Srbije u u~e{}u u mirovnim
misijama i zakon o agencijama kojima }e se posti}i osavremewivawa sistema odbrane. Sve~anosti u somborskom centru prisu-
– Ne o~ekujem velike debate o samim zakonima, ve} vi{e napade li~ne prirode od stvovali su i komandant Komande za obuku ge-
onih koji u svojim mandatima nisu postigli ni{ta osim lo{e politike. Mi }emo prihva- neral-major Aleksandar @ivkovi}, na~elnik
titi amandmane koji su kvalitetni, a one koji mewaju duh zakona ne mo`emo da prihvati- Zapadnoba~kog upravnog okruga, gradona~el-
mo – rekao je [utanovac. nici Sombora i Subotice i predstavnici op-
On je govorio i o zakonu o odlikovawima, ~ije je usvajawe ocenio kao izuzetno zna- {tina Apatin, Oxaci i Kula.
~ajno za sistem odbrane, a na koji se ~eka ve} tri godine. Mira [VEDI]
Pomenuti zakoni su sistemski i trebalo bi da dovr{e rad na zakonodavnom okviru Snimio Radovan POPOVI]
sistema odbrane, rekao je ministar [utanovac novinarima u Somboru.

17
intervju Na~elnik Vojne akademije brigadni
general doc. dr Mladen Vuruna

Akreditacija
Vojne akademije
zna~i iskorak
Neprekidna
ne samo
ka pove}awu
efikasnosti
utakmica
i kvaliteta U hramu vojnog intelekta i ko{nici znawa i nauke, kakva je Vojna akademija, ne-
ma dana a da se ne{to ne doga|a. Promocija najmla|ih potporu~nika Vojske Sr-
u obrazovawu
budu}ih
oficira, ve}
i u procesu
formirawa
U bije, donedavno studenata 129. i 130. klase, tek je zavr{ena, a ve} se pripre-
maju i realizuju druge, tako|e veoma zna~ajne aktivnosti. Zavr{etak logorova-
wa bruco{a i po~etak nove {kolske godine trenutno zauzimaju centralno mesto
u agendi na~elnika Vojne akademije brigadnog generala docenta dr Mladena Vu-
rune. Ipak, razgovor za „Odbranu” zapo~iwemo utiscima o nedavnoj veli~anstvenoj
promociji potporu~nika, ~etvrtu godinu zaredom organizovanoj pred Domom Narodne
skup{tine Srbije.
ΠGospodine generale, iako ste i ranije imali visoke du`nosti u Vojsci Рdo-
skoro ste bili na~elnik Uprave za {kolstvo, niste ~esto bili u ulozi komandan-
Vojnog ta parade, kakva je promocija najmla|ih potporu~nika. Da li su se slegli utisci
o tom, tradicionalno, zna~ajnom doga|aju?
univerziteta – I ove godine promociju potporu~nika ispred Doma Narodne skup{tine svojim
i budu}eg prisustvom uveli~ao je predsednik Republike, {to ima izvanredan zna~aj za sve na{e
studente, ne samo za one koji su dobili prve oficirske ~inove. To je iskustvo koje se
regionalnog nikad ne zaboravqa. Vi{e od milion i sto hiqada gledalaca posmatralo je taj doga|aj
preko televizije, na stotine ih je bilo prisutno u Pionirskom parku, preko puta zdawa
obrazovnog pred kojim se sve~anost odvijala, {to sve govori o velikom interesovawu naroda za
taj doga|aj i Vojsku Srbije u celini. Ta manifestacija je, ve} tradicionalno, kulmina-
centra Vojske cija ne samo na{eg rada s tom generacijom studenata, ili na{ih jednogodi{wih aktiv-
nosti, ve} i svih oblika rada u Vojnoj akademiji. S druge strane, realizacija te sve~a-
Srbije nosti nadilazi samu Vojnu akademiju, za wen uspeh zaslu`ni su kako Ministarstvo od-

18 1. oktobar 2009.
brane Srbije, tako i celokupan dr`avni aparat, koji je shvatio zna- no, pro{iriva}emo ubudu}e i s drugim univerzitetima. Nastavnici
~aj vojne profesije u dru{tvu. Svoj doprinos dali su svi koji su pri- s civilnih fakulteta, koji, u skladu sa prihva}enim standardima,
sustvovali toj manifestaciji, od Vlade Srbije i wenih ministarsta- realizuju nastavu na Vojnoj akademiji, znatno doprinose kvalitetni-
va, do Televizije, MUP-a, gradskih vlasti, Beogradskog univerziteta, jem nastavnom procesu, a time i efikasnom obrazovawu budu}ih
verskih organizacija... Takvim manifestacijama, s jedne strane, Voj- oficira. Iz godine u godinu wima je, kako i sami ~esto isti~u, sve
ska dobija realno mesto u dru{tvu, ono koje svojim zna~ajem i zaslu- ve}e zadovoqstvo da rade ovde, izme|u ostalog i zato {to se po-
`uje, a s druge strane, transparentnim radom Ministarstva odbrane boq{ava kvalitet sredwo{kolaca koji upisuju Vojnu akademiju.
i Vojske, narod dobija realniju sliku o vojnom pozivu, o organizaciji ΠA da li }e Vojna akademija postati deo Beogradskog univer-
koja nije i ne treba da bude nepristupa~no ostrvo, kakvo je nekada ziteta?
bilo. Veliko zanimawe za promociju potporu~nika, ne{to ranije i
za aeromiting, pokazuje da je pove}ano i zanimawe za vojnu profesi- – Vojna akademija ne}e postati deo Beogradskog univerziteta.
ju, {to nama u Vojnoj akademiji, naravno, mnogo zna~i. Akreditacijom, Vojna akademija je postala deo visokoobrazovnog
sistema Republike Srbije. Na{
ΠVojna akademija je ove go-
– Na{ naredni ciq jeste naredni ciq jeste osnivawe Voj-
dine akreditovana kao vi-
osnivawe Vojnog univerziteta. nog univerziteta. Upravo smo u
soka obrazovna ustanova, s
Upravo smo u procesu wegovog procesu wegovog osnivawa. Po-
originalnim i kvalitetnim
osnivawa. Potrebno je, narav- trebno je, naravno, kao i u slu-
studijskim programima,
no, kao i u slu~aju Vojne akade- ~aju Vojne akademije, akredito-
uskla|enim s Bolowskom
mije, akreditovati ustanovu i vati ustanovu i wene studijske
deklaracijom. Koliko }e to
wene studijske programe. O~e- programe. O~ekujemo da se to
poboq{ati kvalitet studi-
kujemo da se to okon~a do decem- okon~a do decembra, a zatim je
rawa na Vojnoj akademiji?
bra, a zatim je na Vla di da do- na Vladi da donese odluke o
– Sve {to smo uradili to- osnivawu univerziteta. Su-
kom protekle godine, kako u vezi nese odluke o osnivawu univer-
zi te ta. Su {tin ski, Vojni uni- {tinski, Vojni univerzitet do-
s akreditacijom Vojne akademije, nosi poboq{ani kvalitet na-
kao visokoobrazovne ustanove, verzitet donosi poboq{ani
kva li tet nasta ve i obra zovawa stave i obrazovawa oficira, a
koja mo`e da realizuje akadem- omogu}i}e i realizaciju, kako
ske studije, tako i studijskih pro- oficira, a omogu}i}e i reali-
za ci ju, ka ko po sle diplom skih i poslediplomskih i doktorskih
grama na kojima se osposobqava studija, tako i nau~nih istra`i-
najmla|a generacija studenata, doktorskih studija, tako i nau~-
nih is tra`iva wa zna~ajnih za od bra nu. Vojni uni ver zitet da}e vawa zna~ajnih za odbranu. Voj-
nesumwivo doprinosi efikasni- ni univerzitet da}e institucio-
jem i kvalitetnijem obrazovawu institucionalni okvir i za stvarawe nau~no nastavnog kadra
za Vojnu i Vojnome dicin sku akade mi ju. nalni okvir i za stvarawe na-
budu}ih oficira. Jedan od os- u~no nastavnog kadra za Vojnu i
novnih ciqeva Bolowske dekla- Vojnomedicinsku akademiju.
racije i jeste efikasnije studirawe, odnosno smawewe praznog hoda. ΠRekli ste da posledwih godina u Vojnu akademiju dolaze sve
Dobro odmereni koncepti i sadr`aji nastavnog plana studijskih pro- boqi sredwo{kolci, {to dokazuje i pove}ano zanimawe za Voj-
grama, objektivno utvr|ene norme i aktivnosti vezane za prakti~ne sku i vojni poziv. Ove godine me|u studentima Vojne akademije
oblike nastave, odnosno obuku, pravilno izbalansiran odnos izme- ima jo{ vi{e devojaka. Kako su se pokazale prve dve generacije?
|u redovne nastave i obuke, odnosno uspostavqawe sinergije izme|u
ta dva oblika realizacije nastave, uveliko pove}avaju efikasnost i – Upravo smo primili tre}u generaciju devojaka. Ste~ena isku-
kvalitet studirawa. Standardi koje je propisao Visoki savet za stva govore nam da su devojke veoma motivisane i u redovnoj nasta-
obrazovawe i koje je Vojna akademija ispo{tovala u procesu akredi- vi i tokom obuke. Veoma ozbiqno shvataju sve svoje obaveze, kako
tacije unose i kvalitet vi{e u proces obrazovawa. Taj kvalitet pred- tokom nastavnog procesa, tako i u svakodnevnom radu i `ivotu na
stavqa obavezu da se u procesu poboq{awa nastave i pove}awa poligonima i Akademiji. Wihovo zalagawe je izuzetno, kao da `ele
efikasnosti stalno istrajava, da se ne stane s dobijawem licence. da se takmi~e s mladi}ima, a ne samo izme|u sebe. To i kod mladi}a
Nalaze}i se u neprestanoj utakmici prinu|eni smo da odr`avamo vi- ra|a ve}e ambicije, pove}ava wihovu ozbiqnost u pristupu obave-
soke standarde u obrazovawu, kako u kvalitetu nastave, tako i u stal- zama. Studenti koji su ove godine primqeni u 134. klasu upravo se
nom usavr{avawu nastavnog kadra i nastavne baze. Prakti~no, ne nalaze na logorovawu, na realizaciji „kampa broj 1”, veoma su mo-
znam {ta je te`e, ostvariti maksimalne zahteve, potrebne za dobija- tivisani i pokazuju odli~ne rezultate. To proisti~e iz kvaliteta ko-
we licence, ili zadr`ati se u tom vrhu. U svakom slu~aju, ta nepre- ji smo dobili. Prema podacima koje smo do sada prikupili, u odnosu
kidna utakmica i na{a nastojawa da stalno poboq{avamo standar- na pro{lu godinu, znatno je ve}i broj vrlo dobrih sredwo{kolaca,
de pove}avaju kvalitet obrazovawa studenata u Vojnoj akademiji. Na- dok je broj odli~nih maturanata jednak pro{logodi{wem. Ove godi-
ravno, ta nastojawa prvo se odra`avaju na kvalitet nastavnika koji ne ne{to je ve}i broj i takozvanih vukovaca, s prosekom 5,00. Na-
}e se, kvalitativno i kvantitativno pove}anim radom, neprekidno ravno, precizniji podaci bi}e poznati tek posle svih testova, ve-
boriti za mesto koje zauzimaju u obrazovnom procesu, zatim }e se `bi, ispita koji studente o~ekuju svakog meseca, ali je ve} sada jasno
odraziti na poboq{awe kvaliteta nastavne i stru~ne literature i, da }e i s najmla|om generacijom studenata biti milina raditi.
na kraju, pove}a}e se i zahtevi prema studentima koji }e, zato, mora- ΠSpomenuli ste i Vojni univerzitet. Koliko ste odmakli u re-
ti da rade svakodnevno, a ne samo u ispitnom roku. Krajwi rezultat alizaciji tog projekta i da li }e ta inicijativa imati zna~aja u
bi}e efikasnije i kvalitetnije studirawe, koje }e i prose~nom stu- procesu stvarawa regionalnog obrazovnog centra?
dentu omogu}iti zavr{etak u roku. Kvalitetniji standardi tra`e i – Osnivawe Vojnog univerziteta u odre|enoj meri }e se odra-
neprekidnu evaluaciju, {to, sa svoje strane, vodi neprekidnom po-
ziti i na formirawe regionalnog vojnog obrazovnog centra u Srbi-
boq{avawu kako studijskih programa, tako nastavnika i samih stude-
ji, samim tim {to }e podi}i nivo vojnog obrazovawa u nas. Kapaci-
nata. Nalazimo se, dakle, u neprekidnoj utakmici.
tet i kvalitet Vojne akademije su u regionu poznati, oni odavno po-
ΠU realizaciji nastavnih sadr`aja Vojna akademija veoma stoje. U Ma|arskoj ima jedan takav univerzitet koji {koluje za po-
uspe{no sara|uje i s civilnim fakultetima. Da li se sada ne- trebe vojske, ali i drugih u sistemu bezbednosti, poput zaposlenih u
{to u tom pogledu mewa i da li je ideja o ukqu~ivawu Akademi- carini, pravosu|u i drugim dr`avnim ustanovama, involviranim u
je u Beogradski univerzitet jo{ u opticaju? sistem bezbednosti i odbrane dr`ave. Za formirawe regionalnog
– Vojna akademija tradicionalno ima veoma dobro saradwu i centra treba ne samo zadr`ati ve} i podi}i kvalitet nastavnika,
s Beogradskim i s Ni{kim univerzitetom. Tu saradwu, sasvim sigur- materijalne baze nastave i studijskih programa. Kada to ostvarimo,

19
 intervju
regate, me|unarodne studentske konferencije, posete vojnim akade-
mijama, sve su to oblici multilateralne i bilateralne saradwe na
kojima treba insistirati i daqe. Na{i studenti posetili su vojne
akademije u SAD, Italiji, Turskoj, Francuskoj, ^e{koj Republici,
Ma|arskoj, Gr~koj, Danskoj, Norve{koj... To su aktivnosti na kojima
a vrlo smo blizu toga, mo}i }emo tr`i{tu znawa u regionu ponuditi proveravamo sopstvene sposobnosti, nivo stru~ne i sportske ospo-
i na{e usluge. Posebno zato {to tradicija vojnog obrazovawa u Sr- sobqenosti, obrazovawa, znawa... Na takvim manifestacijama sa-
biji postoji veoma dugo. Mi ve} sada u na{em vojnom obrazovnom gledavamo svoje mesto. Slede}e godine u Turskoj se odr`ava Prvo
sistemu imamo oficire iz drugih zemaqa. vojno sportsko studentsko prvenstvo, na kome }emo imati jednu do-
bru, kvalitetnu delegaciju. Na{i studenti su ove godine posetili
ΠDa li }e biti promena i u najvi{em nivou obrazovawa u
koncentracione logore u Austriji, obi{li su srpska pravoslavna
Vojsci? Tu mislim na [kolu nacionalne odbrane.
svetili{ta u Gr~koj. U celini na{i studenti posledwih godina dosta
– [kola nacionalne odbrane je najvi{a obrazovna ustanova u putuju, od ~ega svakako imaju dosta koristi.
na{em vojnom obrazovnom sistemu, koji obuhvata sve nivoe {kolo-
ΠDa li }e se Vojna gimnazija otvoriti i za devoj~ice?
vawa, od Vojne gimnazije, preko Akademije, do najvi{ih nivoa ospo-
sobqavawa u {koli nacionalne – Vojna gimnazija je svakako
odbrane. U toj {koli realizuje- – Visoke studije bezbed- na{a elitna sredwo{kolska
mo koncept prihva}en u ve}ini nosti trebalo bi da integri{u obrazovna ustanova. Nema nika-
savremenih armija, od ~etiri visoke oficire i visoke dr`av- kvog razloga da se u woj ne {ko-
nivoa usavr{avawa. To su ni`i ne slu`benike, pomo}nike mini- luju i devoj~ice. O tome se razmi-
{tabni komandni kurs, komand- stara, dr`avne sekretare i qu- {qalo i ove godine, ali nismo
no-{tabno i general{tabno de koji zauzimaju visoka mesta u uspeli to da realizujemo. Ne zna-
usavr{avawe i ~etvrti nivo, privredi, a povezani su sa od- ~i da slede}e godine ne}emo uspe-
koji bi trajao do ~etiri meseca branom, ili bezbedno{}u ze- ti. Svi uslovi za to postoje, kako
i koji bismo nazvali visoke stu- mqe. Nema nikakve sumwe da je u samoj Gimnaziji, tako i u inter-
dije bezbednosti i odbrane. In- edukacija civila, pre svega, natu. [kolovawe devoj~ica u Voj-
tegracija obrazovawa vojnih li- onih koji su povezani sa tri po- noj gimnaziji koristilo bi i Vojnoj
ca i civila, anga`ovanih u po- znate misije Vojske Srbije, veo- akademiji. Nesumwivo bi te de-
slovima odbrane i bezbednosti, ma nu`na. Ne samo na nivou re- voj~ice stekle neka predznawa,
posebno u vremenu sve opse`ni- gionalnih vlasti, Vojske i poli- potrebna za efikasnije i uspe-
je civilne kontrole vlasti, cije, ve} i onih koji obavqaju {nije {kolovawe u Vojnoj akade-
predstavqa top trend i u vojnom poslove na ni`em nivou, u op- miji, sa kojima dolaze mladi}i.
obrazovawu razvijenih zemaqa, {tinama i lokalnoj samoupravi, i koji treba da poznaju proces ΠGospodine generale, pre nego
u kojima su civilno-vojni odno- dono{ewa odluke, ina~e razli~it, u svakoj od te tri celine. {to, kao novi prvi ~ovek Vojne
si na nekom vi{em nivou. akademije, ne{to poru~ite naj-
ΠKako ste zadovoqni saradwom s drugim vojnim obrazovnim mla|im studentima, molim Vas da prokomentari{ete jednu sva-
ustanovama u Evropi i svetu i da li mo`ete da procenite me- kako nemilu pojavu, koja ve} gotovo dve decenije optere}uje ovu
sto Vojne akademije na tr`i{tu vojnog obrazovawa? Da li }e u obrazovnu ustanovu. Slika vojnih besku}nika, qudi koji su, sa
narednom periodu ve}i broj na{ih studenata biti {kolovan u secesijom biv{ih jugorepublika ostali bez svojih stanova, u
inostranstvu i da li }e, s druge strane, u Akademiji biti sve krugu Vojne akademije, ipak ne nosi lepu poruku budu}im ofi-
vi{e stranih studenata? cirima, ali i ote`ava ostvarivawe ambicioznih ideja o koji-
– Vojna akademija ima veoma razvijenu me|unarodnu vojnu sa- ma ste govorili. Re{ewe tog problema svakako nije u nadle-
radwu. Kod nas su sve ~e{}e delegacije obrazovnih ustanova stranih `nosti Akademije, ali ga ona s nestrpqewem o~ekuje?
armija. To pokazuje da smo veoma atraktivni za strane studente i – Oficiri i podoficiri, ali i vojni penzioneri, koji su pri-
oficire, ali to predstavqa i obavezu da neprekidno dr`imo korak vremeno sme{teni u objektima Vojne akademije svakako ne predsta-
sa savremenim dostignu}ima u vojnom obrazovawu. Naravno, u skladu vqaju dobru i ohrabruju}u poruku budu}im oficirima. Wihovo prisu-
s na{im finansijskim mogu}nostima. S obzirom na to da mi imamo stvo ne ohrabruje ni nastojawa da oformimo regionalni centar. Na-
dobru tradiciju vojnog obrazovawa, slede}e godine obele`avamo ravno da zbriwavawe vojnih besku}nika nije u nadle`nosti Vojne aka-
160 godina vojnog {kolstva, logi~no je {to ne}emo insistirati na demije, ali mi }emo im ponuditi neko re{ewe. Postoje vojne akademi-
{kolovawu ve}eg broja na{ih studenata u inostranstvu. Mi smo pret- je u kojima stare{ine `ive, ali je to postavqeno na sasvim druga~ijim
hodnih godina slali nekolicinu studenata u strane vojne akademije, osnovama. To su stare{ine koje u krugu vojne akademije `ive dok su tu
ali te`i{no, na{i budu}i oficiri treba da se {koluju kod nas. S zaposlene i anga`ovane, ali nisu besku}nici. Veoma je bitno da se taj
profesionalnim oficirima je, naravno, druga pri~a. Wih {aqemo problem re{i, prvenstveno zbog studenata, koji, prirodno, svakodnev-
na usavr{avawe u ve}i broj armija i zemaqa, od SAD do Rusije, kao no razmi{qaju o sopstvenoj budu}nosti i o budu}nosti svog poziva.
{to iz mnogih zemaqa imamo oficire na usavr{avawu kod nas. ΠZa kraj, poruka studentima Vojne akademije?
ΠA da li }e u Vojnoj akademiji biti vi{e stranih studenata? РVa`no je da shvate da smo svakodnevno u neprekidnoj utakmici.
– Kad je re~ o obrazovawu stranih studenata u na{oj Akademi- Takmi~imo se sa samim sobom, ali i s drugima oko nas. Svakog dana
ji, mi mo`emo da ponudimo takvu uslugu zainteresovanim armijama. studenti }e biti u prilici da poka`u koliko znaju i koliko mogu. Na-
Naravno, prethodno treba da im poka`emo ~ime raspola`emo. Ima- stavni proces bi}e mnogo intenzivniji nego ranijih godina, od svih ~i-
mo nameru da organizujemo kadetsku nedequ, u vremenu kad nismo nilaca obrazovnog sistema tra`i}e maksimum, mnogo vi{e nego pre.
pretrpani obavezama u nastavi, tako da mo`emo da se posvetimo Kako od nastavnika, tako i od studenata, ali i od onih koji brinu o
gostima. Takva praksa ve} postoji u mnogim zemqama, na{i studenti studentskom standardu i uslovima `ivota i rada. Oni su ve} mnogo
su ve} bili gosti svojih kolega iz nekoliko akademija. Red je da im boqi nego ranije, pove}ana su studentska primawa, poboq{ani uslo-
uzvratimo gostoprimstvo. Pozva}emo kadete mnogih vojski s kojima vi sme{taja i rada. Ali, mnogo vi{e }e se i tra`iti od studenata. Sve
imamo razvijenu bilateralnu saradwu, pokaza}emo im na{e vojne i radi efikasnijeg i kvalitetnijeg studirawa i ve}eg uspeha. Na kraju,
istorijske znamenitosti i dostignu}a, na{e kasarne, naoru`awe, od svakodnevnog rada najvi{e koristi ima}e studenti sami.
odnosno kako se `ivi u na{im vojnim objektima i na{oj vojsci. Ta- Du{an GLI[I]
kve aktivnosti su veoma dobra praksa. Krstarewe, jedrili~arske Snimio Zoran MILOVANOVI]

20 1. oktobar 2009.
Kon fe ren ci ja
Ame ri~ ko-ja dran ske po ve qe
u Bu dvi
Budvi je 24. septembra odr`an 11. sastanak na~elnika gene-
U ral{tabova zemaqa Ameri~ko-jadranske poveqe. Srbija
ovim sastancima prisustvuje u svojstvu posmatra~a.
Sastanku su prisustvovali na~elnici general{tabova Alba-
nije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore – ze-
mqe doma}ina, zatim komandant Savezni~kih snaga za Evropu ad-
miral Stavridis, zamenik komandanta Evropske Komande Oru`a-
nih snaga SAD admiral Galager i komandant Zdru`enih Nato sna-
ga u Napuqu admiral Ficxerald. Gosti konferencije bili su i za-
menik na~elnika General{taba Oru`anih snaga Slovenije i ko-
mandant Nacionalne garde Mejna.
Delegaciju Vojske Srbije predvodio je na~elnik General{ta-
ba general-potpukovnik Miloje Mileti}.
Osnovna tema skupa bila je unapre|ewe civilno-vojne sprem-
nosti za vanredne situacije i sposobnosti odgovora na katastro-
fe. Jo{ jednom je potvr|ena spremnost za zajedni~ko suprotstavqa-
we izazovima te vrste. Zemqe u~esnice skupa predstavile su svoje
kapacitete koji mogu biti kori{}eni u vanrednim situacijama, a
poseban akcenat dat je na problem uni{tewa vi{ka municije.
General Mileti} je po zavr{etku sastanka imao susrete sa
admiralima Galagerom i Ficxeraldom. Potvr|ena je spremnost
za daqu podr{ku Srbiji u pribli`avawu evropskim integracijama
i pomo} u reformskim procesima.
Kon fe ren ci ja ko man da na ta
evrop skih Kop ne nih voj ski
Komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Qubi{a Di-
kovi} u~estvovao je na 17. konferenciji komandanata evropskih
kopnenih vojski, koja je, u organizaciji Komande KoV SAD za Evro-
pu, odr`ana u Hajdelbergu u Nema~koj.
Tema ovogodi{we konferencije je civilno-vojna saradwa.
Pored razgovora o glavnoj temi, konferencija pru`a mogu}nost
komandantima Kopnenih vojski iz 41 dr`ave da razmene iskustva i
stavove i iz ostalih oblasti od va`nosti za me|usobnu saradwu.
Logisti~ka podr{ka u
me|unarodnim operacijama
U organizaciji Uprave za logistiku General{taba Vojske Sr-
bije, u Beogradu su odr`ani dvodnevni ekspertski razgovori na
temu „Logisti~ka podr{ka jedinica u me|unarodnim operacijama“.
U~esnici su eksperti za oblast logistike iz Komande za
zdru`eno ratovawe Oru`anih snaga SAD i Vojske Srbije.
Ciq razgovora je unapre|ewe organizacije i funkcionisawa
logistike u sistemu odbrane Srbije i Vojsci Srbije. U~esnici su
razmenili i iskustva koja se ti~u ciqeva Partnerstva za mir i
dogovorili modalitete partnerske pomo}i za dostizawe
postavqenih ciqeva. A. A.
Konferencija
o geostrate{kom
okru`ewu Srbije
U Beogradu je, 21. septembra, odr`ana me|unarodna konfe-
rencija pod nazivom Srbija u savremenom geostrate{kom okru`ewu.
Konferenciju su organizovali Institut za me|unarodnu poli-
tiku i privredu i Institut za startegijska istra`ivawa Sektora za
politiku odbrane, uz podr{ku Hans Zajdel Fondacije.
Direktor Instituta za startegijska istra`ivawa general-pot-
pukovnik Milan Zari} otvorio je konferenciju, istakav{i zna~aj i
{irinu tema.
Izlaga~i iz Rusije, Japana, Francuske, Austrije, Slovenije,
Hrvatske, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije i Srbije pred-
stavili su svoje radove u tri panela. Prvi se bavio Srbijom u sa-
vremenom geopoliti~kom okru`ewu. Drugi panel bio je posve}en Sr-
biji u savremenom geobezbednosnom, a tre}i u geoekonomskom
okru`ewu.
U okviru drugog panela, koji je vodila pukovnik dr Katarina
[trbac iz Instituta za strategijska istra`ivawa, nastupili su iz-
me|u ostalih i general-major prof. dr Bo`idar Forca (Geobezbed-
nosno okru`ewe kao ~inilac doktrine Vojske Srbije) i brigadni ge-
neral prof. dr Mitar Kova~ (Nacionalna strategija odbrane Repu-
blike Srbije).
S. \.
Obele`en Dan Specijalne
brigade
U Pan~evu je 29. septembra obele`ena tre}a godi{wica Spe-
cijalne brigade. Sve~anosti u kasarni „Rastko Nemawi}“ izme|u
ostalih prisustvovali su na~elnik General{taba general-potpukov-
nik Miloje Mileti} i komandant Kopnene vojske general-potpukov-
nik Qubi{a Dikovi}.
General Mileti} je pripadnicima Specijalne brigade ~esti-
tao praznik i odao priznawe za ostvarene rezultate.
– Postigli ste puno na usavr{avawu operativnih sposobnosti.
Brigada je na najvi{em nivou predstavila sebe, Vojsku Srbije i na{u
zemqu mnogim stranim delegacijama, i kroz zajedni~ke obuke sa spe-
cijalnim jedinicama tih zemaqa pokazala da mo`e ravnopravno iz-
vr{avati sve zadatke, rekao je Mileti}.
Komandant jedinice, brigadni general Ilija Todorov izrazio
je veliko zadovoqstvo jer su za tri godine ostvareni visoki stan-
dardi, iza kojih stoji jedinstvo kvaliteta, tradicije, ponosa i duha
legendarnih jedinica - 63. padobranske brigade, 72. specijalne bri-
gade i delova 82. pomorskog centra iz Kumbora.
Obele`avawu Dana brigade prisustvovali su brojni prijate-
qi i po{tovaoci brigade .
N. D.
21

Potpisan Sporazum
o saradwi u oblasti
telekomunikacija
inistar odbrane Dragan [utanovac
M i ministar unutra{wih poslova
Ivica Da~i} potpisali su 24. sep-
tembra u Vladi Srbije Sporazum o
saradwi u oblasti telekomunikacija, koji
bi trebalo da omogu}i me|usobno ustupa-
we, kori{}ewe i razvoj telekomunikaci-
onih resursa u Vojsci i policiji.
Ministar [utanovac rekao je da
dva ministarstva sve boqe sara|uju ~ak
i na operativnom nivou i da Sporazum
treba da zna~i racionalizaciju kori-
{}ewa nacionalnih resursa, u ovom slu-
~aju telekomunikacija. Ministar [uta-
novac rekao je da MUP poseduje jedan od
najkvalitetnijih telekomunikacionih si-
stema u svetu – „tetra“ i da MO i VS na-
meravaju da svoje sisteme veza razvijaju
u tom pravcu. To }e, kako je [utanovac
naglasio, predstavqati znatnu u{tedu za
dr`avu.
Ministar odbrane napomenuo je da
su odnosi MO i MUP na visokom nivou,
{to svedo~i i podatak da je do sada me-
|usobno ustupqen i odre|en broj nepo-
kretnosti.
Ministar unutra{wih poslova Ivi-
ca Da~i} izjavio je da }e policija na
osnovu sporazuma mo}i da koristi odre-
|ene frekventne opsege, emisione ta~ke
i telekomunikacionu infrastrukturu
Vojske Srbije i Ministarstva odbrane,
ne ometaju}i pri tome redovno funkcio-
22
nisawe vojnih jedinica. Ministar Da~i}
rekao je da je „tetra“ sistemu koji kori-
sti MUP neophodna nadogradwa kako bi
taj telekomunikacioni sistem imao na-
cionalnu pokrivenost. Taj posao treba-
lo bi da obave ne samo MO i MUP nego
i ostali dr`avni organi koji imaju inte-
res da ga koriste. Dva ministarstva,
prema mi{qewu ministra Da~i}a, treba
da sara|uju u nacionalnom interesu ka-
ko bi se obezbedila sigurnost i bezbed-
nost gra|ana.
Odgovaraju}i na pitawa novinara,
ministar [utanovac je kazao da je Vla-
da usvojila zakone o Vojnobezbednosnoj
i Vojnoobave{tajnoj agenciji, ~ijim bi se
hitnim usvajawem u Skup{tini Srbije
zaokru`ila zakonska reforma sistema
odbrane. On je rekao da }e se zakoni na-
}i u proceduri na zasedawu parlamenta
5. oktobra i naglasio da o~ekuje da oni
veoma brzo budu i usvojeni. Tako|e je do-
dao da se radi o savremenim zakonskim
re{ewima na kojima se radilo skoro go-
dinu dana. Zakoni predvi|aju, kako je re-
kao ministar, uvo|ewe sna`nije civilne
kontrole tih slu`bi u vidu unutra{we
kontrole i generalnog inspektora. Ta
li~nost ima}e pravo kontrole rada slu-
`bi po dubini.
Odgovaraju}i na novinarsko pita-
we o dosada{woj saradwi MO i MUP u
oblasti telekomunikacija, [utanovac je
Vlada usvojila
Predlog zakona
o Vojnobezbednosnoj
i Vojnoobave{tajnoj
agenciji
Ministar odbrane Dragan
[utanovac izjavio je novinarima da
je Vlada usvojila predlog zakona o
Vojnobezbednosnoj i Vojnoobave{taj-
noj agenciji, ~ijim bi se hitnim
usvajawem u Skup{tini Srbije zaok-
ru`ila zakonska reforma sistema
odbrane.
On je rekao da }e se zakoni na}i
u proceduri na zasedawu parlamenta
5. oktobra i naglasio da o~ekuje da
oni veoma brzo budu i usvojeni.
Tako|e je dodao da se radi o savreme-
nim zakonskim re{ewima na kojima se
radilo skoro godinu dana.
Zakoni predvi|aju, kako je rekao
ministar, uvo|ewe sna`nije civilne
kontrole tih slu`bi u vidu unutra{we
kontrole i generalnog inspektora. Ta
li~nost ima}e pravo kontrole rada
slu`bi po dubini.
A. P.
dodao da je Ministarstvo odbrane do
sada ulo`ilo vi{e desetina miliona
evra u modernizaciju tih sistema i da je
dosada{wa saradwa bila na prijateq-
skoj osnovi i da }e biti konkretizovana
u duhu dana{weg sporazuma.
Ministri [utanovac i Da~i} oce-
nili su bezbednosnu situaciju u zemqi
kao stabilnu.
A. PETROVI]
Snimio D. BANDA
Priznawa
za hrabrost
Ministar odbrane Dragan [uta-
novac primio je 21. septembra dok-
torke @aklinu Spasi} i Gordanu Di-
mitri}, koje se nalaze na specijaliza-
ciji na Vojnomedicinskoj akademiji.
Doktorke Spasi} i Dimitri} prve su
pritekle u pomo} nakon nesre}e na
Ohridskom jezeru kada je potonuo brod
„Ilinden”.
Ministar je doktorkama uru~io
zahvalnice i ~estitao na profesio-
nalnosti i hrabrosti koju su pokazale
prilikom spasavawa i pru`awa po-
mo}i putnicima.
1. oktobar 2009.
 Susret na~elnika Poseta na~elnika
general{tabova Srbije General{taba
i Crne Gore Kopnene vojske Gr~ke
Na~elnik General{taba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Zamenik na~el-
Samarxi} boravio je u prvoj zvani~noj poseti Vojsci Srbije. U raz- nika General{taba
govoru sa na~elnikom General{taba Vojske Srbije general-potpu- Vojske Srbije general-
kovnikom Milojem Mileti}em bilo je re~i o bilateralnoj vojnoj sa- potpukovnik Mladen
radwi i saradwi u regionalnim inicijativama. ]irkovi} primio je
Prema re~ima generala Mileti}a, razmatrane su teme vezane na~elnika General-
za pitawa me|usobne vojne saradwe o kojima je bilo re~i i tokom {taba Kopnene vojske
Konferencije na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa, sa- Oru`anih snaga Gr~ke
stanaka Jadranske poveqe i sastanaka ministara odbrane zemaqa general-potpukovnika
jugoisto~ne Evrope. General Mileti} je dodao da se razgovaralo o Fragosa Fragulisa
{kolovawu i obuci kadra, a posebno o uspostavqawu regionalnih koji je od 21. do 23.
centara za obuku. septembra boravio u
poseti Srbiji.
Generali ]irko-
vi} i Fragulis razgo-
varali su o aktivno-
stima u okviru bilate-
ralne vojne saradwe
Srbije i Gr~ke.
General Fragulis odaje po{tu gr~kim i Na~elnik Gene-
srpskim ratnicima iz Prvog svetskog rata ral{taba Kopnene
vojske Gr~ke polo`io
je vence na gr~kom i srpskom vojnom grobqu iz Prvog svetskog rata u
Pirotu. U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije vence je po-
lo`io na~elnik {taba Kopnene vojske brigadni general Vojin Jon-
di}. Tradicionalnom polagawu venaca prisustvovali su i vojni iza-
slanici i predstavnici ambasada Nema~ke, Francuske, Velike
Britanije, Japana, Italije, Kipra i Bugarske.
Na~elnik General{taba Kopnene vojske posetio je komandu i
vi{e jedinica Kopnene vojske. Sastao se i sa komandantom Kopnene
Viceadmiral Samarxi} naglasio je da je Vojska Crne Gore ve- vojske general-potpukovnikom Qubi{om Dikovi}em koji mu je pred-
oma zainteresovana za {kolovawe kadra u Srbiji na osnovnim stu- stavio strukturu i zadatke sastava kojim komanduje.
dijama ali i na vi{im nivoima usavr{avawa. Crna Gora podr`av General Fragulis posebno zanimawe pokazao je za izvo|ewe
Vojsku Srbije u nameri da u Kru{evcu uspostavi regionalni centar obuke u 63. padobranskom bataqonu Specijalne brigade, jer je i
za obuku jednica ABHO, dok ta dr`ava ima nameru da zatra`i podr- sam padobranac.
{ku za formirawe sli~nog centra za obuku pilota helikoptera. M. M.
A. P.

General Mileti} Izlo`ba

prisustvovao
ve`bi u Bawaluci
Delegacija Vojske Srbije koju je
predvodio na~elnik General{taba
VS general-potpukovnik Miloje Mi-
leti} prisustvovala je zavr{etku ve-
`be „Combined Endeavor“ („Zdru`eni
napor”) koja je od 3. do 17. septembra
odr`ana u kasarni „Kozara“ u Bawa-
luci.
To je godi{wa telekomunikacio-
no-informati~ka ve`ba zemaqa ~la-
nica Natoa i Partnerstva za mir, na-
mewena osposobqavawu, razvoju i in-
tegrisawu telekomunikacionih sistema
zemaqa u~esnica za brzo i efikasno
u~e{}e u koalicijskim snagama.
A. A.
„Beograd iz vazduha”
U zgradi op{tine Savski venac,
21. septembra, otvorena je izlo`ba
fotografija „Beograd iz vazduha”. Na
fotografijama je prikazan Beograd to-
kom tridesetih godina dvadesetog veka.
Predrag La`eti}, autor izlo`be
i vi{i kustos muzeja Jugoslovenskog
ratnog vazduhoplovstva, ka`e da je ide-
ja da se na izlo`enim fotografijama,
sa iste pozicije, prika`e Beograd ne-
kad i sad.
Izlo`ba je deo ve}eg projekta
„Srbija iz vazduha – nekad i sad”. U
slede}e dve godine planira se niz izlo`bi {irom Srbije, jer takve fotografije postoje i za
druge gradove i oblasti na{e zemqe.
– Ciq je da se vidi urbanisti~ki razvoj gradova Srbije. Razmi{qamo i o prikazu celih
regija – Vojvodine, Podunavqa, a postoji i ideja da se fotografijama prati tok Dunava od iz-
vora do u{}a – rekao je La`eti}.
N. DRA@OVI]

23
Sa sta nak mi ni stra [u ta nov ca sa di rek to ri ma fa bri ka na men ske in du stri je
Vredni izvozni
re zul ta ti
Pro{le godine imali smo
ugovoreno proizvodwu od oko
400 miliona dolara,
koja je izvezena. Ove godine
o~ekujemo da tu sumu mo`da
i prebacimo. To zna~i da
na{a odbrambena industrija
ima dobru perspektivu,
rekao je ministar [utanovac
prilikom posete ~a~anskoj
„Slobodi”.
inistar odbrane Dragan [utanovac
M sastao se 22. septembra u fabrici
„Sloboda“ u ^a~ku sa direktorima
{est najve}ih fabrika namenske indu-
strije i „Jugoimporta – SDPR“. Sagledani
su planovi za naredni period, bilansi i
problemi sa kojima se fabrike susre}u, ali
i realne mogu}nosti Ministarstva odbrane
da im u tome pomogne.
Na po~etku, ministar [utanovac re-
kao je da sastanak po~iwe u atmosferi `a-
losti zbog nesre}e u fabrici „Prvi par-
tizan“, ali da zajedni~ki napori moraju
biti usmereni ka tome da se nastavi pro-
izvodwa i obezbedi posao i plate za sve
zaposlene. [utanovac je naglasio da na-
menska industrija ima svu podr{ku Mini-
24
starstva odbrane, ali da se u javnosti ~e-
sto me{aju pojmovi pomo}i i odgovornosti.
– Ministarstvo odbrane nema odgo-
vornost za rad va{ih fabrika. Ministar-
stvo ima `equ da pomogne i da putem sarad-
we u oblasti odbrane u raznim zemqama
promovi{e proizvode na{e odbrambene
industrije, da na taj na~in podr`i privre-
du, a istovremeno i buxet zemqe i buxet Voj-
ske – rekao je [utanovac. On je najavio i
skora{wi sastanak predstavnika odbram-
bene industrije sa ministrom ekonomije i
regionalnog razvoja Mla|anom Dinki}em,
na kome bi se razmotrila pomo} dr`ave toj
izvozno orijentisanoj grani privrede.
Ministar [utanovac, u izjavi za me-
dije posle sastanka, rekao je da se na{a
odbrambena industrija vratila u svet sa
dobrim i kvalitetnim proizvodom i da je to
jedan od najve}ih izvoznih poduhvata koje
ima na{a zemqa.
– Pro{le godine imali smo ugovoreno
proizvodwu od oko 400 miliona dolara,
koja je izvezena. Ove godine o~ekujemo da
tu sumu mo`da i prebacimo. To zna~i da na-
{a odbrambena industrija ima dobru per-
spektivu – rekao je ministar. On je istakao
da pro{lost u velikoj meri optere}uje rad
odbrambene industrije jer je veliki deo
fabrika bio poru{en, da neke od wih ima-
ju vi{ak zaposlenih, da pojedine imaju pro-
blem i sa plasmanom robe, da neke kubure
sa da`binama dr`avi, ali da o~ekuje da }e
se u saradwi sa Ministarstvom ekonomije
na}i adekvatna re{ewa za ta pitawa.
[utanovac je konstatovao da uprkos
~iwenici da je namenska industrija tokom
Bez bed nost u pro ce su
pro iz vod we
Posle sastanka u ^a~ku, ministar
odbrane rekao je da je postignuta sagla-
snost da bezbednost bude jedno od glav-
nih pitawa kome }e se posve}ivati pa-
`wa u toku procesa proizvodwe.
[utanovac je podvukao da svi zapo-
sleni moraju strogo da se pridr`avaju
propisanih procedura i da u tome nema
kompromisa. Tako|e je rekao da }e uskoro
biti organizovana zajedni~ka inspekcija
Ministarstva odbrane i Ministarstva
unutra{wih poslova kako bi utvrdili po-
{tovawe bezbednosnih procedura na ra-
du i eventualne izmene pojedinih odredbi.
1999. godine bila gotovo uni{tena, ona se
danas vra}a na svetsko tr`i{te na velika
vrata. On je rekao da je veliki broj ugovo-
ra potpisan, ali da se o~ekuje potpisivawe
novih izvoznih sporazuma i prodor na no-
va tr`i{ta.
[utanovac je rekao da je razmatrana
mogu}nost direktne pomo}i fabrikama na-
menske industrije kada je re~ o ustupawu
nekih skladi{nih kapaciteta u vlasni{tvu
Vojske Srbije.
Ministar je izrazio zadovoqstvo {to
su posle nesre}e u U`icu druge fabrike od-
brambene industrije bile solidarne sa
„Prvim partizanom“i sa porodicama na-
stradalih. On je rekao da istragu o uzro-
cima i odgovornosti vode nadle`ni orga-
ni, ali da je va`no {to nije do{lo do, kako
je rekao, „lova na ve{tice“, kakav je slu~aj
bio posle nesre}e u Lu~anima. [utanovac
je rekao da }e „Prvi partizan“ uskoro ob-
noviti proizvodwu u dve smene, sem u delu
u kome se desila nesre}a.
Uskoro }e Dom vojske u ^a~ku biti
prodat gradskim vlastima, ali, kako je na-
javio ministar odbrane, ukoliko se ispuni
nedavni dogovor. [to se ti~e konverzije
aerodroma „La|evci“, ministar je rekao
da za to postoji projekat koji }e iziskivati
mawe novca nego {to je prvobitno plani-
rano i da o~ekuje da ve} naredne godine na
wegovu pistu slete avioni na prvim ~arter
letovima.
[utanovac je naglasio da od svih fa-
brika namenske industrije o~ekuje da po-
{tuju rokove i sve ugovorne uslove, iako
neki od segmenata posla ne zavise od na{ih
fabrika nego od kooperanata. On je rekao
da su ugovori o izvozu naoru`awa u Irak
samo ulaz za ostale firme iz Srbije i da
iz tog razloga treba biti rigorozan u po-
{tovawu ugovora.
A. PETROVI]
Snimio R. POPOVI]
1. oktobar 2009.

Ime ulice
Pi{e edno vreme stanovao sam u Zmaj Jovinoj ulici, u
Qubodrag
STOJADINOVI]
J centru Beograda. Kao podstanar, naravno. A jed-
nog jutra u rano prole}e probudio sam se u istoj
zgradi, na istom spratu. Samo je adresa bila promewe-
na. Zmaj Jovina 19. pretvorena je u Knegiwe Zorke br. 1.
Adresa u li~noj karti vi{e nije vredela, nije isto
biti ~ika Jova i knegiwa Zorka. Pa sam, kao i ~itav
kom{iluk, morao u MUP Staroga grada kako bih doka-
zao da sam promenio zgradu i ulicu u kojoj `ivim.
Bio je to odmah otmeniji kraj. Skidaj ~ika Jovu,
me}i kne`evu `enu.
Moram da priznam, po cenu da me proglase ne-
znalicom i slabim po{tovaocem srpske istorije, da
ne znam mnogo o osobi koja je skinula Zmaja sa moje
podstanarske zgrade. Ali, dobro, ~ovek se u~i dok je
`iv, mada je meni o doti~noj Zorki znawa dosta.
Znam ~oveka koji je ro|en u ulici Mar{ala Tita.
Tako mu se zvala i osnovna {kola. Potrefilo se pa je
i gimnazija nosila isto, mada malo druga~ije ime: Josip
Broz Tito.
^ovek je zavr{io {kolu sa istim imenom u Ku-
mrovcu, mestu gde je mar{al ro|en, a zatim su ga po-
slali u vojsku. Naravno, u skopsku kasarnu „Mar{al
Tito”.
Jo{ dok je bio u vojsci, wegova kasarna dobila je
ime Pitu Guli ili Jane Sandanski. Ili tako nekako.
Vratio se u ulicu Srpskih vladara, mada je i Tito bio
jedan od wih. Osnovna {kola nazvana je imenom ~uve-
nog vojvode, a gimnazija je ukinuta i u toj zgradi otvo-
ren je neki institut.
U beogradskom U Srbiji, a i na drugim mestima, ukinuti su pri-
nasequ Cerak, svojni pridevi ispred naziva varo{i: Tako su Titova
Mitrovica, Titov Vrbas i Titovo U`ice, ostali samo
ulicama nisu U`ice i Vrbas. Mitrovica je vratila svoj prisvojni
data imena qudi, prefiks, te je ponovo postala Kosovska, uz podelu na
nego drve}a. severni i ju`ni deo.
U mnogim srpskim gradovima, me|utim, jo{ stoje
To je mo`da
najpravednije
i najzdravije.
U imena sa Titovim imenom, i niko se jo{ nije se-
tio da sve to mewa. U`i~ani, koji su ~ak imali
republiku sa Titom, poskidali su sve biste, i ogromni
kip sa glavnom trga, i smestili negde u magacine, ako
Ulica lipa, ve} nisu istopili taj metal od koga je napravqena inf-
kedrova, malina, lacija kulta.
breza, crvenih Slavqeni junaci NOR-a, recimo Leka Rankovi},
Mo{a Pijade, Slobodan Penezi} Krcun, izgubili su
hrastova, svoje ulice. Neke od wih zamenile su knegiwe, kao i
borova, cerski ~ika Zmaja, neke kraqice i wihove pratiqe.
venac, Nema Apisa, niti wegovih nesre}nih `rtava,
nigde se nije stvorilo mesto za Puni{u Ra~i}a i we-
vinogradski gove mete. Ko zna {ta }e jo{ biti. Gara{anin ima
venac. Kad umre svoje par~e slave od RTS-a do Ta{majdana. Nikola
drvo, koje Pa{i} ima svoj trg, Dragi{a iz Ni{ (Dragi{a Cvet-
kovi}) dobio je sudski atest da nije narodni neprija-
ionako nikome teq. Ho}e li jednog jutra wegovo ~isto ime da prote-
nikada nije ra, na primer, ju`nomoravsku brigadu i po~asti neku
u~inilo zlo, ni{ku ulicu?
zasadi{ novo U ulici Ive Lole Ribara nalazi se Ateqe 212.
Po tome bar znamo o ~emu se radi. Sada je to Sveto-
i ~uva{ wegovu gorska, jednom pre se ve} tako zvala. Na tabli sa ime-
ulicu. nom, ~itav inventar ulica.
P E R A S P E R A
Svoj bulevar na Novom Beogradu dobio je Zoran
\in|i}. U Srbiji nema mesta za ulice `ivih politi~kih
ili vojnih lidera.
Posle Drugog svetskog rata, neki gradovi u Sr-
biji po~eli su da dobijaju imena po novim svecima.
Kraqevo se pretvorilo u Rankovi}evo, u uverewu
da je Leka ve~an, kao i sve {to je stiglo sa wegovom
elitom.
Rankovi}evo je palo znatno pre Rankovi}a, o
od tada je ulice mogao da dobija samo jedan koji je
dugo `iveo.
Izgleda da svako ko je uveren da je stvorio svoje
par~e istorije, stvara i geografiju svojim pe~atom.
Kao {to su komunisti poskidali sve {to ne podse}a na
wih, tako je sve posle wih bila negacija svega {to
predstavqa vezu sa wihovim vremenima. Najgore }udi
komunizma poistove}ene su sa antifa{izmom. A tu je
kao quti za~in dodat i staqinizam, tako da je
„~i{}ewe“ bilo temeqito i neselektivno.
kinuti su mnogi istinski borci i junaci,
S poru{ene biste, oskrnavqena grobqa. Za novu,
mladu desnicu ispisana je retu{irana „dajxest“
istorija, koja mewa vizuru pro{losti i zapo~iwe re-
viziju krivica i zasluga. Ali, to nije vodilo i ne vodi
pomirewu, tako bar izgleda, nego novim i jo{ te`im
mr`wama i anatemama.
Sada izgleda ovako: antifa{isti su bili i par-
tizani i ~etnici, vijali su Nemce i jedni i drugi.
Zlo~ine protiv svog naroda ~inili su i jedni i drugi.
Mada takav recept za pomirewe ne vredi, sve dok se
istorija ne o~isti od ideologije.
Sada se vra}aju predlozi da se beogradskim uli-
cama i trgovima vrate nekada{wa imena boraca i je-
dinica Crvene armije. To su, dakle, delovi Ukrajinskog
fronta, koji su, kako nas istorija u~i, „po odobrewu
Vrhovnog {taba NOV i POJ“ svojim levim krilom
pro{li Balkan, kako bi se spojili sa glavninom stra-
tegijskih snaga. A one su, kako peva i Bajaga, i{le „na
Berlin“.
E sad, iz istorije smo u~ili da smo se oslobodili
sami a Crvena armija bila samo neka vrsta gosta koja
je preko na{e dr`ave u formirawu preduzimala gowe-
we ve} rawenog neprijateqa.
Ali, ~emu onda Sremski front i sa~ekivawe
opasnih Nemaca trupama topovskog mesa neukih
mladih boraca? Nemci bi ionako oti{li. Za{to je
poginulo vi{e desetina hiqada de~aka da bi ih u
tome usporili? To je ve} zavrzlama iz odnosa pre-
ma zlo~inu i istini.
Tu se pri~a o ulicama ne zavr{ava, kao ni o ge-
neralisimusu Staqinu. Posle toga pao je Berlin i cr-
vena zastava oka~ena je na polusru{eni Rajhstag. Sveo
ostalo je istorija, koja se mo`e ispisati ponovo, kao i
ime ulice.
U beogradskom nasequ Cerak, ulicama nisu data
imena qudi, nego drve}a. To je mo`da najpravednije i
najzdravije. Ulica lipa, kedrova, malina, breza, crve-
nih hrastova, borova, cerski venac, vinogradski venac.
Kad umre drvo, koje ionako nikome nikada nije
u~inilo zlo, zasadi{ novo i ~uva{ wegovu ulicu.
25
Muzi~ka tradi ci ja
rhunskoj muzi~koj akademiji, 28. septembra, prisustvovali su ministar od-
Sve ~a ni kon cert brane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba VS general-potpukov-
Umet ni~ kog an sam bla
Mi ni star stva od bra ne
„Sta ni slav Bi ni~ ki”
V nik Miloje Mileti}, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-
je, brojne poznate li~nosti iz sveta muzike i kulture i verna publika koja
na koncertima „Stanislava Bini~kog“ uvek ispuni Veliku salu Doma Voj-
ske do posledweg mesta.
U ~ast Stanislava Bini~kog, velikana ~ije ime Ansambl nosi, vojne muzi~-
ke tradicije, koja se prostire u tri veka, velikih zasluga za wen razvoj i traja-
we preto~eno u brojne umetni~ke bisere neprolazne vrednosti, wegovi sledbe-
nici nadahnuto su izveli dela na{ih i stranih autora. ^uli su se taktovi ~uve-
nog „Mar{a na Drinu“, koji je komponovao upravo Stanislav Bini~ki, mar{eva
„Aleksandar I Obrenovi}“ i „Florentiner“, kompozicija „Tamo daleko“, ali i

Po vo dom ve li kog ju bi le ja
– 110 go di na od osni va wa,
u Cen tral nom do mu
Voj ske Sr bi je odr `an je
sve ~a ni kon cert
Umet ni~ kog an sam bla
Mi ni star stva od bra ne
„Sta ni slav Bi ni~ ki“

26
iz tri veka
potpuri popularnih kompozicija {vedske grupe „ABBA“, neprola-
zne „@ute duwe“ i stihovi Alekse [anti}a, koje je kazivao glumac
Ivan Bosiq~i}, voditeq programa.
Koncert su ukrasili glasovi na{ih poznatih estradnih umetni-
ka koji ~esto nastupaju sa Ansamblom – Maje Oxaklijevske, Ivane
Kne`evi}, Mine Lazarevi}, Mirjane Jovanovi} i grupe „Legende“.

Snimio D. BANDA
Dirigovali su Pavle Medakovi}, Vojkan Borisavqevi} i na-
~elnik Ansambla kapetan Igor Mitrovi}.
Koncert povodom 110 godina postojawa Umetni~kog ansambla
„Stanislav Bini~ki“ bio je jo{ sve~aniji zbog otmenosti renovi-
ranog Centralnog doma Vojske Srbije, koji }e sve vi{e biti mesto
istinskih kulturnih doga|awa.
 Po~iwe tre}i ciklus garnizonskih kurseva engleskog jezika

Od polovine oktobra u 11 garnizona Vojske Srbije 50 nastavnih grupa po~e}e

Otre}i ciklus kurseva engleskog jezika. Na temeqima iskustva sa prethodne dve genera-
cije polaznika, Uprava za obuku i doktrinu J-7 General{taba nastavqa realizaciju
Strategije u~ewa engleskog jezika, koja je svetlost dana ugledala u avgustu 2007. godine.
Ona predvi|a da se do 2010. godine svim profesionalnim pripadnicima vojske omogu-
}i da poha|awem kursa dostignu odgovaraju}i nivo poznavawa engleskog jezika prema
standardu Natoa STANAG 6001, a koji zahteva formacijsko mesto na koje su postavqe-
ni ili na wih pretenduju.
Na~elnik Uprave za obuku i doktrinu general-major Petar ]ornakov ka`e da }e
istrajati u nameri da strogim po{tovawem pravila i fer pristupom svima bude pru`e-
na prilika da progovore engleski jezik.

U~e we je zi ka – deo obu ke

– Sa garnizonskim kursevima po~eli smo 2007. godine kada smo shvatili da po-
stoje}i model u~ewa engleskog jezika na intenzivnim kursevima na Vojnoj akademiji ili
usavr{avawa u inostranstvu ne pru`a pravu {ansu ve}em broju pripadnika Vojske da
dostignu odgovaraju}i stepen znawa – podse}a general ]ornakov. On ka`e da je vi{e od
dve godine iskustva pokazalo da su Strategija u~ewa engleskog jezika i pregled forma-
cijskih mesta koja zahteva odre|en stepen znawa opravdali svoj smisao jer su omogu}i-
li da projekat funkcioni{e i iz godine u godinu dobija na kvalitetu.
– Te, 2007. godine, po~eli smo sa 30 nastavnih grupa u kojima je bilo mesta za 329
polaznika. Slede}e godine, zbog velikog zanimawa, taj broj se popeo na 43 nastavne
grupe sa 506 polaznika – navodi ]ornakov.
Ve} drugi ciklus kurseva razlikovao se od prvog, budu}i da je formirano nekoli-
Na~elnik Uprave za obuku i doktrinu ko grupa u kojima se nastava odvijala intenzivno, tokom celog radnog dana i nedeqe u
general-major Petar ]ornakov trajawu od tri meseca. Naime, komande su, prema sopstvenim potrebama i mogu}nosti-
ma, preporu~ile Upravi za obuku i doktrinu takav vid organizacije predavawa jer se
uvidelo da je „bezbolnije” osloboditi stare{inu svih du`nosti tokom ta tri meseca,
nego ga svaki dan odvajati od redovnih zadataka.
U novu fazu Drugi ciklus, prema re~ima generala ]ornakova, doneo je i zavr{ni test znawa
na kome su polaznici kursa sticali uvid u realne mogu}nosti da polo`e ispit jezi~kih
usavr{avawa ve{tina po standardu STANAG. Oni koji bi zadovoqili kriterijum zavr{nog testa upu-
}ivani su na polagawe ispita po STANAG-u, dok su oni koji nisu pokazali dovoqno zna-
ulazi se sa sna`nom wa, prakti~no sami sebe su diskvalifikovali od daqeg usavr{avawa, barem dok svi ne
dobiju po jednu {ansu. Taj princip, kako ka`e na{ sagovornik, strog je, ali i po{ten jer
`eqom da se prevazi|e svima pru`a jednake mogu}nosti.
General ]ornakov ka`e da su veoma dobri rezultati postignuti u formirawu grupe
jezi~ka barijera me|u nastavnika koji su izneli teret prethodna dva i po~iwu sa tre}im ciklusom kurseva po
garnizonima. Do sada, wih 37 pro{lo je kurseve osposobqavawa i pripreme za nastavu,
profesionalnim kao i seminar na kojem su informisani o kriterijumima ispita STANAG. Iako su za svo-
je dosada{we anga`ovawe pla}ani po ugovoru o delu bez drugih prava iz radnog odnosa,
pripadnicima navodi ]ornakov, oni su ostali verni projektu i veoma su posve}eni poslu koji rade.
– Za ove dve godine u garnizonima smo formirali i sedam kabineta za samostal-
Vojske Srbije. Broj no u~ewe engleskog jezika i uspeli da u wima zaposlimo nastavnike engleskog jezika.
Oni predstavqaju dobru podr{ku svima koji `ele samostalno da unaprede svoje jezi~ke
formacijskih mesta ve{tine – ka`e na~elnik J-7.
Vojna organizacija, smatra ]ornakov, u izvesnom smislu trpi zbog kurseva koji se
koja zahtevaju nivo sprovode u toku radnog vremena, ali da jedan od ciqeva projekta i jeste da se u~ewe je-
poznavawa engleskog zika prepozna kao obuka. Posle dve godine otpor ovom na~inu edukacije uglavnom je ne-
stao i komandanti su naviknuti da kurseve engleskog smatraju aktivnostima prvog reda.
jezika pove}an je Ini ci ja ti va tru pe
za oko 400 i to General ]ornakov ka`e da kursevi koji po~iwu od oktobra nose novi kvali-
tet jer su u sebi sublimirali iskustva iz prethodna dva ciklusa gde su prele`ane
na predlog jedinica sve „de~je bolesti”.
– Jedna od primedbi kod prethodnih grupa, iako su sve one bile po~etni~ke,
i komandi. iako su nastavnici imali obavezu da ih homogenizuju, bilo je upravo nejednako po-

28 1. oktobar 2009.
~etno znawe. To je stvaralo probleme i polaznicima i nastavnicima – ka`e ge-
neral. On navodi da se upravo iz tog razloga, pre po~etka novog kursa, pristu- „Otvoreni dan” u
pilo uvodnoj proveri koja je za oko tri dana obuhvatila gotovo 800 kandidata.
Na osnovu pokazateqa pomenutih testova, prvi put ove godine organizuju Beogradu, Pan~evu
se kursevi jezika na tri nivoa. Prvi nivo namewen je potpunim po~etnicima ko-
ji nemaju nikakva znawa engleskog jezika. Nakon wega, polaznici }e dobiti in- i Kragujevcu
ternu diplomu koja im pru`a mogu}nost za vi{e nivoe usavr{avawa. Na drugom
nivou usavr{ava}e se kandidati koji prema standardu STANAG imaju rezultat
„jedan minus“, {to zna~i da im zbir ocena ~etiri ve{tine, govora, pisawa, ~i-
tawa i slu{awa ne prelazi ~etiri.
Osnovni ciq takozvanog vi{eg po~etnog nivoa jeste da polaznici nakon
wega dostignu nivo STANAG 1.
[ta se time dobija? Prvo, pravim po~etnicima omogu}ili smo da zaista
po~nu od nule u savladavawu jezika, a da pri tome ne ko~e one koji na kurs kre-
}u sa vi{e znawa, dok smo polaznicima vi{eg po~etnog nivoa omogu}ili da ume-
sto 250 do 280 ~asova predavawa imaju 500 ~asova, {to ih kandiduje da sigur-
no dobiju prvi, a u nekim slu~ajevima, odnosno iz neke od ve{tina i drugi nivo
po STANAG-u – obja{wava general ]ornakov.
Na tre}i nivo i}i }e kandidati koji su na testovima dobili „jedan plus“,
odnosno koji su u nekoj od ve{tina pokazali nivo znawa preko jedan. Oni koji
}e posle ovog ciklusa polagati za STANAG 2 sertifikat, pod uslovom da su pro-
{li sva tri nivoa ima}e fond od 750 ~asova.
– Treba re}i da }e od oktobra biti vi{e intenzivnih kurseva, {to je kao
predlog poteklo iz jedinica po dubini, na kojima }e se nastava odvijati tokom Garda je, 29. septembra, tre}i put otvo-
celog radnog dana. U Beogradu, Pan~evu i Ni{u bi}e sedam takvih grupa – napo- rila vrata u akciji „Otvoreni dan”. Iz godine
miwe general ]ornakov. u godinu broj posetilaca se pove}avao i ovoga
Na~elnik Uprave za obuku i doktrinu nagla{ava da je revidiran i Pravil- puta bilo ih je vi{e hiqada.
nik o formacijskim mestima sa poznavawem engleskog jezika, ~ime je taj broj sa Doma}in je pripremio bogat program. Naj-
dosada{wih 1.300 pove}an na oko 1.700. I to je, prema re~ima na{eg sagovor- pre, razgledawa Spomen sobe u kojoj sabqe,
nika, inicijativa koja je potekla od qudi iz trupe koji su predlagali koja su to oru`je, fotografije i dokumenta iz raznih pe-
nova formacijska mesta za ~iju bi se popunu morao posedovati i odre|eni ser- rioda pri~aju o istorijatu jedinice.
tifikat poznavawa engleskog. U tu grupu jo{ nisu uvr{tena formacijska mesta Po~asni odred Garde, sa orkestrom,
jedinica koje }e biti deklarisane za u~e{}e u mirovnim operacijama. pokazao je kako izgleda davawe po~asti, ovoga
– Mi smatramo da je to jedan veoma pristojan broj qudi, {to }e interope- puta ne stranim dr`avnicima, ve} {kolarci-
rabilnost jedinica, komandi, pa i vojske u celini podi}i na vi{i novo. Jedan ma – oni su hodali po crvenom topihu, predavan
od partnerskih ciqeva je, kao {to smo rekli, u~ewe engleskog jezika. To nije sa- im je raport i pratili su ih zvuci mar{a.
Prikazan je i rad posluga po~asne arti-
Rigorozni prema odsutnima qerijske paqbe.
Vojna policija predstavila se ve`bom ko-
General-major Petar ]ornakov ka`e da su u prethodnom ciklusu kurseva ja je deo segmenta obuke za multinacionalne
zbog neredovnog prisustva nastavi rasformirane tri nastavne grupe, a u~ewe 69 operacije.
polaznika je prekinuto, me|u kojima ima pukovnika i generala, ka`e ]ornakov. Izlo`ene su i uniforme, zatim pe{adij-
– Tamo gde smo na osnovu izve{taja utvrdili da je stepen prisustva nastavi sko naoru`awe, borbena oklopna vozila, a
bio ispod 70 posto mi smo ukinuli nastavnu grupu. Polaznici su se li~nim ugovo- prikazan je i deo fizi~ke obuke sa akcentom
rima obavezali da prisustvuju na najmawe 80 posto nastave i nismo tolerisali na borila~kim ve{tinama.
nikakve subjektivne razloge nedolaska – izri~it je ]ornakov. Doma}in „Otvorenog dana“ u kasarni
Prema wegovim re~ima, svako ko tre}inu ~asova ne provede na kursu nije u „Aerodrom“ u Pan~evu, 26. septembra bili su
stawu da prati nastavu i samim tim ometa ostale polaznike. Deo utvr|ivawa odgo- pripadnici 333. in`iwerijskog bataqona
vornosti u tim slu~ajevima prepu{ten je komandantima, jer se iz General{taba ne ViPVO, jedinice koja je uspe{no izvr{ila
mogu objektivno sagledati svi pojedina~ni slu~ajevi, dodao je ]ornakov. obiman i odgovoran zadatak in`iwerijske po-
dr{ke za nedavno odr`ani aeromiting „Bata-
jnica 2009“. U pripremi akcije pomogli su im
mo ciq, nego i uslov svih uslova kada se govori o na{em u~e{}u u Programu i pripadnici 250. raketne brigade PVO, Spe-
Partnerstvo za mir. Neophodno je, dakle, da imamo qude koji bi mogli da u~e- cijalne brigade i 2. Centra za obuku. Oko hi-
stvuju u zajedni~kim projektima. Usko grlo koje je u tom smislu do sada postojalo, qadu posetilaca prisustvovalo je prikazu nao-
koje ~ak i danas postoji, postepeno se otklawa – podvla~i ]ornakov. ru`awa i opreme koje koriste pripadnici voj-
Na{ sagovornik ocewuje da je broj od oko 800 qudi koji je tokom 2008. i ske iz garnizona Pan~evo.
2009. godini iza{ao na testirawe po sistemu STANAG vi{e nego zadovoqava- „Otvoreni dan” u kasarni „Milan Bla-
ju}i u odnosu na broj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. gojevi}“ u Kragujevcu organizovan je u okviru
obele`avawa 30. septembra – Dana artiqe-
– Ne treba gajiti iluzije da se engleski jezik sada u~i sa lako}om i da se rijsko-raketnih jedinica za protivvazduho-
posti`u izvanredni rezultati, ali se mora priznati da, naro~ito kada je re~ o plovna dejstva. Doma}ini iz 250. raketne bri-
garnizonim kursevima koji su do sada najmawe popularni, postoji veliki napre- gade PVO ugostili su gra|ane Kragujevca i oko-
dak – ka`e ]ornakov. line, me|u kojima je bilo najvi{e u~enika grad-
Centralizovani pristup upravqawa projektom u~ewa stranog jezika poka- skih osnovnih {kola. Gosti su imali priliku da
zao se, zakqu~uje ]ornakov, kao opravdan. Kao argument tome on navodi podat- se upoznaju sa raketnim sistemima PVO „Kub“
ke sa analiza funkcionalnih i operativnih sposobnosti, koji ka`u da se nivo i „Neva“, streqa~kim naoru`awem i ostalom
poznavawa stranog jezika poboq{ao za 31 posto. opremom kojom jedinica raspola`e.
Aleksandar PETROVI] M. [. – A. A.

29
Delegacija Vojske Kraqevine Danske posetila Vojnu akademiju

DOBRA
OPREMQENOST
AKADEMIJE
Major Soren Ostergard,
{ef radne grupe Kraqevske
garde Danske, ocenio je da je
organizacija vojnog {kolstva
u Srbiji izuzetno dobra, jer
garantuje sna`an razvoj i voj-
nog i civilnog sektora.
– Impresionirani smo
opremqeno{}u Vojne akade-
mije i ~iwenicom da se u ovoj
ustanovi, na jednom mestu,
{koluju pripadnici svih vido-
va oru`anih snaga. Uverili
smo se da ovakav sistem dobro
funkcioni{e i garantuje do-
bru osposobqenost oficira.
Vojno {kolstvo u Danskoj dru-
ga~ije je ure|eno, budu}i da
tamo svi oficiri karijeru za-
po~iwu od obi~nog vojnika,
stalno se usavr{avaju}i.

Razmena
korisnih iskustava
Na~elnik Vojne akademije net salu, kabinete za samostalno u~ewe gr~kog i engleskog jezika –
brigadni general Mladen Vuruna donaciju oru`anih snaga Velike Britanije.
Poseban utisak na goste ostavila je poseta prostorijama u ko-
primio je 22. septembra delegaciju jima studenti u~e o svojstvima motora, putni~kih i borbenih motor-
Kraqevske garde Danske, koja je nih vozila. Tokom obilaska kabineta naoru`awa Kopnene vojske,
boravila u vi{ednevnoj poseti danskim gardistima predstavqene su osnovne osobine pe{adijskog
Ministarstvu odbrane i Vojsci naoru`awa koje se koristi u jedinicima na{e vojske. U osobine i
kvalitet oru`ja na kome se obu~avaju studenti gosti iz Danske su se
Srbije. U razgovoru sa gostima i li~no uverili na ga|awu u streqani Akademije.
prezentovana je najvi{a vojna – Veoma smo zadovoqni posetom Vojnoj akademiji u Beogradu –
visoko{kolska ustanova u Srbiji, izjavio je major Soren Ostergard, {ef radne grupe Kraqevske gar-
a razgovarano je i o mogu}nostima de Danske. – Drago nam je {to smo dobili priliku da sagledamo si-
stem i na~in u~ewa i rada budu}ih oficira va{e vojske. Poseta je
budu}e saradwe. pokazala da postoji puno oblasti u kojima mo`emo da u~imo jedni od
drugih. Jedna od wih je, primera radi, povezivawe vojnog i civilnog
oseta danske delegacije zna~ajna je jer se planira da na{a voj- {kolstva, koje je Srbija uspe{no obavila, a to Danska tek treba da
uradi. Tako|e, smatram da bi srpskoj dr`avi i vojsci bila dragoce-

P na akademija dobre odnose sa Kraqevskom gardom pro{iri i

na saradwu sa danskom vojnom akademijom.
– Posete poput ove veoma su va`ne za na{e studente i Akade-
miju u celini – rekao je posle susreta sa gostima zamenik na~elnika
Vojne akademije pukovnik Branko Bo{kovi}. – Radi se o uzvratnoj
poseti, jer je grupa na{ih studenata i mla|ih stare{ina ve} bora-
vila u Danskoj. Ove posete doprinose razmeni iskustava i razvija-
wu prijateqskih odnosa dva sistema odbrane.
Tokom obilaska Vojne akademije {esto~lana danska delegacija
izrazila je zadovoqstvo uslovima u kojima `ive i rade budu}i ofi-
ciri Vojske Srbije. Gosti sa severa obi{li su biblioteku i Inter-
na na{a iskustva vezana za obuku i u~e{}e u multinacionalnim ope-
racijama.
Gostima iz Danske prikazan je i deo programa sportske obuke
studenata Vojne akademije u Centru za fizi~ko vaspitawe, sport i
rekreaciju Ministarstva odbrane.
Posetu Srbiji, pripadnici danskih oru`anih snaga nastavili
su obilaskom ustanova i organizacionih celina Ministarstva od-
brane i Vojske Srbije.
R. DRAGOVI]
Snimio D. BANDA

30 1. oktobar 2009.

Specijalci Portugalije u Srbiji
Po~etak saradwe
Pripadnici Specijalnih jedinica Vojske Portugalije posetili
su sredinom septembra Specijalnu brigadu. U Pan~evu im je prika-
zana obuka u verawu, a u Ni{u, tokom posete 63. padobranskom ba-
taqonu, potugalski padobranci su se najvi{e interesaovali za na-
~in realizacije obuke ali i za kapacitete infrastrukture za obuku,
padobrane i padobransku opremu.
Ciq posete portugalskih specijalaca na{im elitnim jedinica-
ma jeste razmena iskustava u realizaciji specijalisti~kih obuka,
iskustva iz oblasti obuke specijalnih operacija, kao i sgledavawe
mogu}nosti realizacija eventualnih zajedni~kih stru~no-specijali-
sti~kih obuka.
– Inpresioniran sam onim {to sam video u 63. padobranskom
bataqonu, istakao je potpukovnik Paulo Sera Pedro iz Specijalnih
jedinica Vojske Portugalije. – Va{a jedinica je mawa od one koju mi
imamo, ali poseduje sve potrebne kapacitete, kako po pitawu rea-
lizacije padobranskog treninga, tako i u smislu operativnog anga-
`ovawa jedinica. Razlikujemo se po opremi za obuku, tipovima pa-
dobrana i letelica koje koristimo, ali zato nam je ciq isti. Izu-
zetno sam zadovoqan onim {to sam video u Ni{u i mislim da posto-
je realne mogu}nosti za saradwu – ocenio je potpukovnik Pedro.
On se veoma pohvalno izrazio i kada je u pitawu padobranska
obuka, jer na ni{kom aerodromu ve} nekoliko godina postoji Cen-
tar za obuku padobranaca, jedan od najmodernijih u ovom delu Evro-
pe, namewen za realizaciju kompletnog zemaqskog dela padobran-
ske obuke, realizaciju kurseva, skladi{tewe i ~uvawe padobrana,
kao i odr`avawe padobrana u posebnoj radionici.
Retke su vojske koje imaju izgra|enu takvu infrastrukturu za obu-
ku padobranaca, a sli~an objekat postoji i u vojsci Portugalije. Voj-
ska Srbije se sa takvim kapacitetima vode}a zemqa u regionu prema
mogu}nostima za realizaciju obuke vojnih padobranskih jedinica.
V. KRSTI]
Prikaz naoru`awa
i vojne opreme u Boru
Peti centar za obuku iz Zaje~ara i Organizacija rezer-
vnih vojnih stare{ina u Boru organizovali su prikaz naoru`a-
wa i vojne opreme. Prikaz je posetilo vi{e od hiqadu u~enika
osnovnih i sredwih {kola, studenata, rezervnih vojniha stare-
{ina i gra|ana Bora, a me|u wima su bili i zamenik predsedni-
ka op{tine Bor Zoran Jankovi} i predsednik Skup{tine op{ti-
ne Dragan Markovi}. Z. M.
Vesti
„Otvoreni dan” u Re~noj flotili
U Re~noj flotili, 15. septembra, prvi put je organizovana ak-
cija „Otvoreni dan”. Kroz kapiju novosadske kasarne „Aleksandar
Beri}” prvi su pro{li oni najmla|i, najnestrpqiviji i najznati-
`eqniji, deca iz nekoliko vrti}a pred{kolske ustanove „Radosno
detiwstvo” i u~enici novosadske osnovne {kole „Vasa Staji}” sa
svojim vaspita~ima i nastavnicima.
Doma}ini – pripadnici Re~ne flotile, posetiocima su prika-
zali svoje brodove, od re~nih patrolnih ~amaca, minolovaca do
juri{nih desantnih ~amaca, brodskog naoru`awa, opreme za speci-
jalnu jedinicu ronilaca i sredstava pontonirskih jedinica.
Preko dve hiqade posetilaca imalo je priliku da sa obale
zimovnika posmatra i prikaz obu~enosti ovog sastava tokom izvo-
|ewa kratke i efektne takti~ke ve`be na vodi. Naro~ito efektan
bio je nastup ronilaca koji su prikazali diverziju i zarawawe u
vodu sa gumenih ~amaca u pokretu.
B. M. P.
Obele`en Dan Slu`be
telekomunikacije i Brigade veze
U prisustvu na~elnika Uprave za telekomunikacije i in-
formatiku general-majora Radivoja Vukobradovi}a, pripadni-
ci Slu`be telekomunikacije i Brigade veze obele`ili su svoj Dan
– 20. septembar.
Na sve~anosti organizovanoj tim povodom komandant Brigade
veze pukovnik Vlatko Kuraj je istakao da se Dan Slu`be telekomuni-
kacije od pro{le godine obele`ava u znak se}awa na dan kada je pre-
stolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, 1916. godine, odobrio
Uredbu o vojnom telegrafu kojom je veza, do tada u sastavu in`iwerij-
skih jedinica, izdvojena i organizovana kao samostalni rod vojske.
D. G.
Obele`en dan intendantske,
tehni~ke i saobra}ajne slu`be
U Centru za obuku logistike u Kru{evcu odr`ana je sve~a-
nost na kojoj je obele`en dan intendantske, tehni~ke i saobra-
}ajne slu`be.
Komandant Centra za obuku logistike pukovnik Milorad Di-
mitrijevi} istakao je tom prilikom da je u proteklih godinu dana
Centar za obuku logistike, ~iji je osnovni zadatak obuka kadra teh-
ni~ke, saobra}ajne i intendantske slu`be, znatno doprineo podi-
zawu funkcionalnih i operativnih sposobnosti komandi i jedinica
Vojske Srbije i organizacionih celina Ministarstva odbrane.
Z. M.
31
 povodi

Sedam decenija broda „Kozara”

Uplovio u istoriju
Komandni brod ila je to velika sve~anost. Krajem maja 1961. godine u potkozarskom
selu Gradina, delu jasenova~kog spomeni~kog kompleksa, organizova-
Re~ne flotile
Vojske Srbije od
svog uplovqavawa
u novosadsku luku
B no je umati~ewe broda kojim }e se na{a re~na flotila decenijama
ponositi. Nabavqen samo nekoliko meseci ranije od nema~kog „Ba-
varskog Lojda”, brod je dobio ime po planini koja je postala sinonim
stradawa srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Danas „Kozara” obele-
`ava sedamdeset godina od porinu}a u austrijskom Lincu 1939. godine i
gotovo pet decenija plovidbe pod zastavom Jugoslavije i Srbije.
Nekada deo okupacionih snaga koje su gospodarile Balkanskim polu-
i ukqu~ivawa u ostrvom, brod je, pod imenom „Krimhild”, svojevremeno izgra|en s ciqem
ja~awa nema~ke mornarice. Osim pove}awa flote ratnih brodova osnov-
Re~nu flotilu, ne namene, u nema~koj ratnoj mornarici, naime, uo~i po~etka Drugog svet-
daleke 1961. godine, skog rata po~iwe rad na projektovawu i izgradwi pomo}nih ratnih bro-
dova na strategijski va`nom Dunavu. Kao plod takvih napora nema~ke rat-
predstavqa stub ne ma{inerije, po~etkom 1939. godine zapo~eta je izgradwa tri broda
istog tipa „Uta”, „Krimhild” i „Brunhild”. Sva tri broda gra|ena su kao
odbrane jedne brzi mati~ni brodovi baze.
tre}ine dunavskog Porinu}e
vodotoka, koliko Sve~ano porinu}e broda „Krimhild”, u tada nema~koj luci Linc, bilo
je 15. septembra 1939. godine. Nakon toga brod je ukqu~en u sastav Crno-
pripada Srbiji morske flote nema~ke mornarice. Namena broda bila je da slu`i kao ko-
mandni brod komandanta za pomorske i re~ne snage na sektoru Dunava, Cr-
i wenim obalama, nog mora i Dwepra, te kao brod matica i za jedan divizion minolovaca. U
i ponos svih tom periodu nekoliko puta plovio je kroz Beograd i Novi Sad, kao deo oku-
pacionih snaga. U sastavu Crnomorske flote bio je sve do 1945. godine. Ta-
pripadnika Flotile da niko nije ni slutio da }e jednog dana biti jugoslovenski, a zatim i srpski.

32 1. oktobar 2009.
 Od kapitulacije Nema~ke do 1948. godine brod je bio ratni
plen ameri~kih okupacionih snaga i slu`io je za sme{taj delova
{tabova divizija. Prema podacima brodarskog muzeja u Regenzbur-
gu, tada je promenio ime u „Oregon”.
Nakon tog kratkog perioda, brod je predat firmi „Bavarski
Lojd”, koja mu je vratila staro ime i pretvorila ga u hotel. Shodno
novoj nameni „Krimhild” je izgubio naoru`awe i dobio novu, druga-
~iju opremu. I danas je na gorwoj palubi vidqivo mesto na kome su
se nalazili dvocevni protivavionski topovi kalibra 40 milimeta-
ra. Kao brod restoran, kori{}en je sve do 1954. godine, kada je
zbog nerentabilnosti zatvoren. Tom prilikom otegqen je u jedan ru-
kavac Dunava i predat na ~uvawe. Narednih {est godina „Krimhild”
}e biti stambeni objekat.
U vreme kad je nema~ki brod pre`ivqavao najgore trenutke od
izgradwe, u jugoslovenskoj re~noj flotili ukazala se potreba za
ratnim brodom posebne namene, koji bi mogao da bude istovremeno
i plove}a u~ionica i komandni brod i baza – matica za sve druge
brodove Flotile. Re{ewe je prona|eno upravo u brodu „Krimhild”,
koji je, nekako u to vreme, postao predmet trgovinske razmene izme-
|u sisa~kog „Dunavskog Lojda” i „Bavarskog Lojda” iz Regensburga. S
obzirom na to da je Nemcima umesto ratnog broda bio potrebniji
jedan teretni {lep, na dogovor se nije dugo ~ekalo, pa je „Krimhild”
relativno jeftino, prakti~no po cenu glavnih motora, postao vla-
sni{tvo jugoslovenskog brodarskog preduze}a. Ubrzo se pokazalo da
ratni brod nije bio rentabilan u privredi, pa je „Krimhild” ponu-
|en Flotili, kao re{ewe problema nastalih zbog nepostojawa ko-
mandnog broda – matice. Tada{wi komandant Re~ne ratne flotile
kapetan bojnog broda Mihailo Todorovi} nije se mnogo dvoumio pa
je za nepunih {est meseci brod „Fru{ka gora” zamewen za “Krim-
hild”, koji tako postaje plovilo „broj 1” u Flotili.
Obele`je Novog Sada
U nalazima vojne komisije koja je kasnije preuzela brod kon-
statovano je da je „Krimhild”, osim po konstrukciji, veoma solidan i
{to se ti~e stawa osnovnih ure|aja i sistema na brodu. Zakqu~ak je
bio nedvosmislen: „Iako je brod gra|en 1939. godine nije zastareo,
kako po svojim konstruktivnim osobinama i materijalu od kojeg je iz-
ra|en, tako i po samom rasporedu prostorija... Na|eno stawe bro-
da omogu}ava wegovo kori{}ewe u predvi|ene svrhe, odnosno za ko-
mandni brod diviziona re~nih minolovaca, brod radionicu i {kol-
ski brod. Svake godine u letwem periodu u RRF dolazi na sta` ve-
lika grupa pitomaca i slu{alaca svih mornari~kih i nekih drugih
{kola. U nedostatku sli~nog broda, RRF je imala mnogo pote{ko}a
oko sme{taja i obu~avawa komandnog qudstva, {to bi se preuzima-
wem ovog broda uspe{no re{ilo...”
I tako... Posle umati~ewa i dobijawa imena koje }e ponosno
nositi i u narednom veku, „Kozara” se upu}uje u luku u kojoj }e biti
gotovo pedeset godina. U srpskoj Atini, simbolu borbe za slobodu i
kulturni vaskrs srpskog naroda, „Kozara” je ubrzo postala neraz-
dvojni deo gradskog jezgra, omiqeno obele`je Novog Sada i Novosa-
|ana. Ubrzo po uplovqavawu brodska posada i novi brod se ukqu~u-
ju u jedinicu, pripremaju}i se za obavqawe namenskih zadataka. Pa-
ralelno s tim, posada se obu~ava i za opslu`ivawe prili~no zah-
tevnog broda. Iz pojedinih du`nosti i wihovog obavqawa vidi se da
je RRF, iako stotinama kilometara daleko od mora, po{tovala ce-
remonijal Ratne mornarice.
Od prvog trenutka i dolaska u jedinicu, brod je kori{}en kao
brzi mati~ni brod za mawe jedinice, prilikom wihovih vo`wi po
plovnim putevima Dunava, Tise, Save, Drave i Begeja. Ovde je va`no
napomenuti da Srbija ima vi{e od 1.600 kilometara plovnih pute-
U RUMUNIJI
U zvani~noj poseti Ratnoj re~noj flotili Rumunije brod je
bio pre ravno tri decenije, 1979. godine. Tada{wi komandant
„Kozare” kapetan fregate Miodrag Nikoli} (popularni ^ivi-
ja{), koji je do sada najdu`e komandovao tim brodom, se}a se
uplovqavawa u Brailu:
– Plovili smo do luke u kojoj bazira wihova flotila da
bi se, ne{to pre uplovqavawa, posada postrojila u belim uni-
formama za rubni pozdrav. Wihove posade su tako|e bile na
svojim plovilima za otpozdrav, bilo je to veli~anstveno ose-
}awe mo}i...
va dunavskog basena, {to je oko 30 posto wegovih ukupnih plovnih
puteva. Sava je kroz Srbiju plovna u du`ini od 207, Tisa 174, a ka-
nali sistema DTD 664 kilometra, {to dovoqno svedo~i o zna~aju
koja Re~na flotila ima za odbranu srpskih vodotoka i re~nih oba-
la. „Kozara” mo`e da ponese 45 tona goriva za brodove, 30 tona
vode i koli~inu hrane dovoqnu za petnaestodnevnu upotrebu za oko
300 qudi. Brod takvih kapaciteta bio je neophodan i prilikom ve-
`be Re~ne flotile u rejonu Titela „Tisa 2009.” kada je hranom i vo-
dom opslu`ivao kompletan logor.
Respektabilan komandni brod
Sve vreme brod je bio i komandni brod komandanta Re~ne rat-
ne flotile. Nema komandanta Flotile koji taj brod nije koristio
kao svoje drugo radno mesto, pored onog u novosadskoj kasarni. Pri-
likom svih ve}ih manevara, komandant RRF je sa komandnog broda
pratio i ocewivao rad svojih pot~iwenih. Osim komandanta, na
brod su ukrcavane i komande privremenih sastava za komandovawe
ve`bama i ga|awima, a kad nije bilo ve`bi, „Kozara” je slu`ila
kao plove}a u~ionica. Nema pomorskog stare{ine, mladog oficira
ili podoficira RRF koji nije kro~io na „Kozaru”.
Svoju prvu plovidbu rekom ostvarili su upravo na
tom brodu. Ba{ kao i slu{aoci najvi{e vojne {ko-
le, [kole nacionalne odbrane, koji se bar jednom
godi{we na|u na wegovim palubama. Wihova plo-
vidba do \erdapa postala je tradicionalna.
Osim za komandovawe i obuku, „Kozara” je sve
ove godine bila i rezidencijalni objekat za potre-
be najvi{ih dr`avnih i vojnih organa, koji su na
brodu realizovali prijeme visokih zvani~nika
stranih dr`ava. U okviru me|unarodne vojne sarad-
we brod je dva puta boravio i u inostranstvu.
Dr`ava kojoj pripada gotovo tre}ina vodotoka
Dunavskog basena s pravom se ponosi ne samo svo-
jom Re~nom flotilom, ve} i svojim brodom posebne
namene, komandnim brodom „Kozara” ~ija plovidba
Dunavom i wegovim pritokama oduvek izaziva nepo-
deqenu pa`wu slu~ajnih posmatra~a, ali i stru~-
waka koji se, iz godine u godinu, s ~u|ewem uverava-
ju u sposobnosti posada koje uspevaju da plove i ta-
ko }udqivom rekom.
Darko STRI^I]
33
 TRZ Kragujevac obele`io
59. godina postojawa
Tehni~ki remontni zavod u Kragujevcu obele`io je 25. septem-
bra 59. godina postojawa. Direktor zavoda pukovnik Jugoslav Radu-
lovi}, ~estitaju}i praznik zaposlenima, naglasio je da je Tehni~ki
remontni zavod pro{lu poslovnu godinu zavr{io potpuno ispuwe-
nim planom rada.
– U danu kada slavimo 59. godina rada mo`emo da ka`emo da
potrebe za na{im uslugama postoje i van granica na{e zemqe. Zato
nam je namera i ciq da postanemo regionalni centar za remont i
demilitarizaciju neperspektivnih ubojnih sredstava, rekao je pu-
kovnik Radulovi} i naglasio da }e 2010. godina biti godina velikih
poslova koji }e uposliti kapacitete zavoda, kao i grada Kragujevca.
Tehni~ko remontni zavod Kragujevac osnovan je 1950. godine i
od tada je lider u oblasti generalnog i tehni~kog odr`avawa muni-
cije i minskoeksplozivnih sredstva Vojske i MUP-a.
R. D.
[tabna ratna ve`ba
u Komandi za obuku
U Komandi za obuku realizovana je {tabna ratna ve`ba „Od-
lu~an odgovor“.
Osnovni ciq ve`be je uve`bavawe {tabnih oficira u prak-
ti~nom {tabnom radu na planirawu operacija.
Tokom realizacije ve`be u~esnici su pokazali visok stepen
obu~enosti na primeni standardnih operativnih procedura u pro-
cesu dono{ewa odluke komandanta.
N. D.

Trena`no ga|awe
artiqerijsko-raketnih
jedinica
U 204. avijacijskoj bazi na aerodromu Batajnica odr`ano je
trena`no i kontrolno trena`no ga|awe artiqerijsko-raketnih je-
dinica za protivvazduhoplovna dejstva iz garnizona Novi Sad, Ni{,
Leskovac, Kraqevo i avijacijskih baza u La|evcima i Batajnici.
Aktivnost je deo planskog godi{weg zadatka, koji prethodi boj-
nim ga|awima, kojima se vr{i kontrola i ocewivawe jedinica.
U ve`bi koja je trajala od 20. do 30. septembra u~estvovali su
profesionalni vojnici i vojnici na slu`ewu redovnog vojnog roka.
N. D.
Obele`en Dan
ABH slu`be
U kasarni „Car Lazar“ u Kru{evcu, pripadnici 246.bataqona
ABHO i Centra za usavr{avawe kadrova ABHO, sve~ano su obele-
`ili Dan ABH slu`be – 28. septembar.
Sve~anosti su prisustvovali na~elnik Instituta za strategij-
ska istra`ivawa general-potpukovnik Milan Zari}, zamenik ko-
mandanta KoV brigadni general Vidoje @ivkovi}, predstavnici Ko-
mande za obuku, lokalne samouprave, privrednih organizacija i
predstavnici Srpske pravoslavne crkve.
Na sve~anosti je istaknuto da su pripadnici ABH slu`be stru~-
no osposobqeni za izvr{avawe zadataka u svim misijama Vojske
Srbije kao i da svoje znawe i iskustvo prenose pripadnicima na{e
ali i drugih vojski.
A. A.

34 1. oktobar 2009.
 SPECIJALNI PRILOG 48

Vojni memorijali i mesta stradawa iz Drugog svetskog rata

Pod ovim nebom ~ove~e

uspravi se

Autor priloga Dejan Risti}

 V o j n i m e m o r i j a l i i z

TRAG POLITIKE U KAMENU

dru{tvenim i politi~kim pojavama i pro-

Svojina cesima. Nastanak vojnih memorijala posve-

}enih uspomeni na doga|aje i li~nosti iz
razdobqa Drugog svetskog rata na ovim
prostorima bio je dvostruko uslovqen. Na
osnovnom nivou, pod ovim se podrazumeva-

naroda lo progresivno kretawe i razvoj umetnosti

unutar sopstvenih zakonomernosti, pri tom
izbegavaju}i dru{tveno i politi~ko kvali-
fikovawe. Sa druge strane, arhitektura,
vajarstvo i drugi vidovi umetnosti na{li
su se u kontekstu realnih istorijskih, ali
^itav spektar stvarala{tva u razdobqu nakon okon~awa pre svega politi~kih procesa i zahteva ko-
ji su dominantno uticali na wihove osnov-
Drugog svetskog rata postao je „svojina naroda”, pa je stoga ne karakteristike.
on morao da bude odraz, obja{wewe i dokument Vojni memorijali i mesta stradawa
stvarnosti. Forma kojom su se umetni~ki sadr`aji mogu se klasifikovati po nekoliko princi-
prezentovali morala je, tako|e, da bude pristupa~na i pa, me|u kojima su posebno zna~ajni hrono-
lako shvatqiva obi~nom ~oveku iz naroda. Dela koja su lo{ki, istorijsko-doga|ajni, teritorijalni
i arhitektonsko-sadr`ajni. Istovremeno,
ispuwavala ova dva zahteva smatrana su „visoko idejnim” oni se mogu svrstati i u dve grupe koje bi
i ona su delovala vaspitno, te su mogla da uti~u na ~inili spomenici pobede (primer: Spomen-
podizawe dru{tveno-politi~ke i ideolo{ke svesti svih kompleks „Batinska bitka”) i spomenici
onih koji su sa wima bili upoznati. upozorewa (primer: tzv. jugoslovenski pa-
viqon u Au{vicu ili kompleks logora u Ja-
senovcu).
dabrani vojni memorijali, koji poti~u ~ijim, nepoznatim ili tu|im predstavqa po-
Polaze}i od ~iwenice da je najve}i deo
sa ve}eg dela teritorije Starog konti- seban aspekt razmatrawa fenomena ratni~-

O nenta, severnoafri~kih i bliskoisto~-

nih predela, reprezentuju dragoceni
segment bogate kulturne ba{tine poni-
kle iz razdobqa Drugog svetskog rata. Ispre-
pletanost vizura i uglova posmatrawa, in-
filtrirawe ekonomskih, politi~kih, verskih,
etni~kih i vojnostrate{kih interesa u proces
nastajawa pojedinih vojnih memorijala, wi-
hova izuzetna raznolikost i visoka kulturo-
lo{ka i umetni~ka vrednost – sve to omogu}a-
va pristup ~itavom nizu su{tinski va`nih sa-
znawa o shvatawima tvoraca, naru~ilaca i
posmatra~a ovih specifi~nih memorijala.
Problematizacija dru{tveno-istorij-
skih procesa do kojih je dolazilo u ranijim
razdobqima prilikom suo~avawa sa druga-
kih spomenika. Takav pristup pru`a prostor
za otvarawe pitawa su~eqavawa razli~i-
tih kulturnih matrica i tradicija, ali i
istorijskih susreta politi~ki, etni~ki, re-
ligijski i kulturolo{ki jasno diferencira-
nih politi~kih subjekata.
vojnih memorijala nastao nakon 1945. godi-
ne, neophodno je ukazati na osnovne determi-
nante tog razdobqa i na uspostavqawe novog
odnosa prema kulturnim dobrima koja su sve-
do~ila o prethodnim oru`anim sukobima.
^itav spektar stvarala{tva u razdo-
bqu nakon okon~awa Drugog svetskog rata
Polaze}i od toga da razdobqe na-
postao je „svojina naroda”, pa je stoga on
stanka vojnih memorijala predstavqa ujed-
morao da bude odraz, obja{wewe i dokument
no i istoriju wihovih generi~kih ideja, po-
stvarnosti. Forma kojom su se umetni~ki sa-
sebnu pa`wu zavre|uje definisawe poli-
dr`aji prezentovali morala je, tako|e, da
ti~kog aspekta budu}i da je ideolo{ki sloj
bude pristupa~na i lako shvatqiva obi~nom
kulture ome|en i uslovqen istorijskim,
~oveku iz naroda. Dela koja su ispuwavala
ova dva zahteva smatrana su „visoko idej-

36
D r u g o g s v e t s k o g
nim” i ona su delovala vaspitno, te su mo-
gla da uti~u na podizawe dru{tveno-poli-
ti~ke i ideolo{ke svesti svih onih koji su
sa wima bili upoznati.
UPO TRE BA UMET NO STI
U nazna~enom periodu mogu}e je uo~iti
dve etape graditeqskog delovawa na srp-
skom i jugoslovenskom prostoru. Prvu fazu
karakterisao je represivni odnos socijali-
sti~ke ideologije, oli~ene u vladaju}im
strukturama, i odgovor na wega. U drugoj,
znatno du`oj fazi, do{lo je do liberaliza-
cije sveukupne dru{tvene i kulturne sfere
koja se u punoj meri odrazila i na oblast
podizawa spomenika posve}enih doga|ajima
iz minulih ratova.
Srpska i jugoslovenska kultura, pored
svoje ukqu~enosti u tokove {ire evropske i
svetske umetni~ke scene, na{le su se i u ne-
raskidivoj vezi sa politi~kim i partijskim
kretawima koja su znatno odre|ivala wihov
identitet i razvoj. Prve posleratne godine
donele su uspostavqawe kontrole u razli-
~itim kulturnim sferama, pa tako i u obla-
sti izgradwe vojnih memorijala. Nova, vla-
daju}a ideologija te`ila je upotrebi umet-
nosti u konkretne politi~ke ciqeve. Radilo
se o logi~kom produ`etku dominacije teme
socijalno anga`ovane, politi~ke umetnosti.
Ovo razdobqe, koje je hronolo{ki ome|eno
osloba|awem zemqe 1944–1945. godine i
raskidom sa Informbiroom, do koga je do-
{lo tri godine kasnije, dugo se posmatralo
kao prazan hod kulturnog stvarala{tva, kao
vrhunac dogmatske umetnosti oli~ene u so-
cijalisti~kom realizmu. Radilo se o dogma-
tizovanoj kulturi koja je bila svojevrsni ba-
{tinik levih tendencija socijalno anga`o-
vane umetnosti karakteristi~ne za tridese-
te godine pro{log veka.
Posle oslobo|ewa zemqe, novi organi
vlasti potpuno su promenili ~itavu ikonos-
Kadiwa~a
r a t a
feru i sasvim konkretnim politi~kim zahva-
tima delovali na promenu simboli~kog i vi-
zuelnog plana stvaraju}i novi semanti~ki
pejza` koji je u kra}em periodu predstavqao
metaforu apsolutne vlasti Partije. Kopi-
rawe sovjetskog kulturnog modela za svoju
posledicu imalo je izostanak bilo kakvih
polemika o otvorenim kulturnim pitawima.
Ideologija socijalisti~kog realizma
po~ivala je na vi{estrukoj negaciji. Najpre,
ona je podrazumevala eliminisawe simbola
gra|anskog dru{tva, {to je predstavqalo
negaciju skoro ~itavog zapadnog umetni~kog
nasle|a. Vi{e je cewena sama namera a ne
toliko ostvarewe. Najve}e ostvarewe nije
moglo doneti rehabilitaciju „sumwive” na-
mere niti je najgore ostvarewe moglo uma-
witi „pravilan prethodni stav”.
Do raskida sa dotada{wim dominiraju-
}im stilom socijalisti~kog realizma nije mo-
glo do}i da nije bilo politi~kog raskida sa
zemqama Isto~nog bloka, odnosno sa Sovjet-
skim Savezom i Informbiroom. Jugosloven-
ska dr`ava od tada se nedvosmisleno okrenu-
la Zapadu, otvaraju}i se za politi~ke, pri-
vredne i kulturne uticaje koji su dolazili iz
tog dela sveta. Time je do{lo do uspostavqa-
wa takozvane politike varirawa koja je Jugo-
slaviji trebalo da obezbedi boqi polo`aj u
odnosima sa dr`avama ukqu~enim i oba tada
vode}a vojno-politi~ka bloka – Nato i Var-
{avski ugovor. U savremenoj istoriografiji,
takva politika vlasti u Beogradu ozna~ena je
terminom „sedewe na ogradi”.
SE DE WE NA OGRA DI
Burne promene u politi~koj sferi, koje
su nastupile nakon raskida sa zemqama Is-
to~nog bloka i Informbiroom, uticale su i
na otvarawe jugoslovenske umetnosti i wen
izlazak iz svojevrsne samoizolovanosti.
Na samom po~etku pedesetih godina
pro{log veka dolazi do napu{tawa partij-
skog modela kulture. To nije zna~ilo i da se
partija li{ila pojedinih oblika nadzora
nad sferom kulturnog stvarala{tva.
Jugoslovenska kulturna politika na pre-
lazu iz ~etrdesetih u pedesete godine pro{log
veka, koja se su{tinski odrazila na oblast
izgradwe memorijala, predstavqa va`an fak-
tor u ~itavom sistemu i strategiji spoqne po-
litike koju su sprovodile vlasti u Beogradu.
Krupne politi~ke promene koje su na-
stupile raskidom sa zemqama Isto~nog blo-
ka dovele su do prihvatawa oblika prosve-
}enog modernizma koji je bio uvezen sa Za-
pada. Ciq takvog zaokreta u sferi umetni~-
kog stvarala{tva i kulturne politike pod-
razumevao je stvarawe predstave o estet-
skoj nezavisnosti preko novih oblika insti-
tucionalizovane umetnosti od kojih se o~e-
kivalo da budu prepoznatqivi i lako ~itqi-
vi u razdobqu sna`nog i relativno brzog
okretawa i otvarawa socijalisti~ke Jugo-
slavije prema Zapadu. Zato je ovo doba, i to
na dva na~ina, predstavqalo va`an period
u razvoju moderne srpske kulture, a samim
tim i bitan segment u procesu kreirawa me-
morijala posve}enih doga|ajima iz perioda
oslobodila~kih ratova. Najpre, do{lo je do
sasvim konkretnog osloba|awa kulturnog
stvarala{tva od direktnih uticaja partij-
ske ideologije {to je bio slu~aj do 1950. go-
dine. Sa druge strane, taj proces imao je i
ulogu da stvori svojevrstan privid vester-
nizacije jugoslovenskog dru{tva i wegove
kulture, iako je ono u su{tini i daqe osta-
lo socijalisti~ko i ideologizovano. Treba-
lo je, naime, uspostaviti sliku dru{tva koje
se oslobodilo tereta realsocijalizma i ko-
je je bilo opredeqeno za stvarawe novog
dru{tvenog i politi~kog sistema koji bi u
ve}oj ili mawoj meri bio otvoren i zainte-
resovan ne samo za komunikaciju, ve} i za
prihvatawe odre|enih uticaja i dostignu}a
zapadne i isto~ne civilizacije.
37

Mesta
stradawa
Prvih 5.000 `ena i dece koji su stigli na Sajmi{te
sme{teno je u najve}u zgradu, Jugoslovenski paviqon
br. 3. O{te}en krov i polomqeni prozori propu{tali su
ki{u, sneg i sna`an severni vetar, {to je uslove za `ivot
~inilo nepodno{qivim.
esta stradawa posebno zna~ajna za na-
M cionalnu istoriju jesu lokaliteti ne-
kada{weg koncentracionog logora na
beogradskom Starom sajmi{tu i stre-
li{te u Jajincima.
Tokom prvih {est meseci okupacije, sa-
jamski paviqoni su ostali prazni i napu{te-
ni. Posle podele Jugoslavije, reka Sava po-
stala je dr`avna granica, koja je razdvajala
okupiranu Srbiju i novonastalu Nezavisnu
Dr`avu Hrvatsku. Leva obala reke, naspram
Beograda, bila je, bar formalno, deo Hrvat-
ske, a Sajmi{te je ozna~avalo wenu najisto~-
niju ta~ku. Po{to su nacisti~ke vlasti `ele-
le da zadr`e direktnu kontrolu nad grani-
com (posebno zbog blizine srpskoj prestoni-
ci), obala reke na hrvatskoj strani je ostala,
najve}im delom, pod vla{}u nema~ke vojne
komande u Zemunu. U jesen 1941, kada su stre-
qa~ki vodovi Vermahta sprovodili mere od-
mazde, u kojima je stradala ve}ina Jevreja
mu{karaca, nacisti~ka administracija po-
~ela je da tra`i lokaciju pogodnu za sme{taj
preostalih Jevreja – `ena, dece i starih
– koji su zbog pola, godina ili fizi~kog sta-
wa bili po{te|eni streqawa. Namera oku-
patora bila je da Jevreje zadr`e u Srbiji do
prole}a 1942, a potom da ih deportuju u
„prihvatili{te na istoku“, odnosno u jedan
od logora u Poqskoj. Prvobitni plan je bio
da se za Jevreje izgradi zato~eni~ki logor
kod sela Zasavica blizu Sremske Mitrovi-
ce, na oko 70 km zapadno od Beograda. Kada
se ispostavilo da je zemqi{te na toj loka-
ciji podlo`no poplavama, gradwa je preki-
nuta i lokacija napu{tena.
Nema~ka vojna uprava je 23. oktobra
1941. odlu~ila da, umesto da gradi novi lo-
gor, za tu namenu preuredi Beogradsko saj-
mi{te i wegove, u tom ~asu, prazne paviqo-
ne. To nije bilo idealno mesto za koncen-
tracioni logor, s obzirom na blizinu gra-
da, ali su ga nadle`ni, u nedostatku vreme-
38
V o j n i m e m o r i j a l i i z
KONCENTRACIONI LOGORI U BEOGRADU
qon br. 2, pod jednako nehumanim uslovima.
Hrana je pripremana u kuhiwi koja se nala-
zila u Paviqonu br. 4. Dnevno sledovawe
sastojalo se od vode, slabog ~aja, bajate
~orbe od kupusa ili krompira i malog ko-
mada suvog kukuruznog hleba. Ishrana je bi-
la tako siroma{na delom i stoga {to su ko-
laboracionisti~ke vlasti, zadu`ene za di-
stribuciju hrane u Beogradu, Jevrejski lo-
gor stavile na dno liste prioriteta. Iako
je na Sajmi{tu bilo vi{e od 1.000 dece,
gradska uprava je 3. februara 1942. obja-
vila, da se „isporuka hrane Jevrejskom lo-
goru mo`e vr{iti tek po{to se zadovoqe
potrebe svih ostalih stanovnika”.
U`asni uslovi u logoru Sajmi{te de-
setkovali su logor{ku populaciju. Zima
1941/1942. bila je jedna od najhladnijih od
kada se pamti. Izme|u decembra 1941. i
marta 1942. oko 500 jevrejskih zato~enika
na i ideja, prihvatili. Sajmi{te se nalazi- umrlo je od hladno}e, bolesti ili gladi. Po
lo na teritoriji pod kontrolom lokalne ko-
mande u Zemunu (Semlin), te je shodno tome,
ovaj logor nazvan Judenlager Semlin – Je-
vrejski logor Zemun.
BEZ SRP SKIH STRA@ARA
svedo~ewu jedne od malobrojnih pre`ive-
lih, [arlote ]osi} (koja je kasnije oslo-
bo|ena jer je bila udata za „Arijevca“), le-
{evi logora{a su odlagani u biv{i Turski
paviqon, koji je slu`io i kao kupatilo i kao
mrtva~nica. Svakih nekoliko dana
mrtvi su preno{eni preko za-
Predlo`ena lokacija za Judenlager
bila je formalno na teritoriji Hrvatske, le|ene reke Save i sahrawi-
tako da je pre osnivawa logora bilo neop- vani na Jevrejskom grobqu. U
hodno odobrewe vlasti u Zagrebu. To je, na- logoru je postojala bolnica sme{te-
ravno, bila ~ista formalnost, zavr{ena na u Spasi}evom paviqonu, u kojoj su ra-
preko Ministarstva inostranih poslova u dili doktor Mo{a Alakalaj i bolni~arka
Berlinu. Jedini uslovi koje je hrvatska vla- Hilda Daj~.
da postavila bili su da u logoru ne bude PO GU BQE WA
srpskih stra`ara niti policajaca i da se NA OTVO RE NOM
logor mora snabdevati iz Beograda.
Zato~enici su bili izlo`eni prebija-
Adaptaciju paviqona izvodila je ne-
wu, poni`avawu i samovoqi nema~kih stra-
ma~ka dr`avna gra|evinska firma „Todt”.
Svim Jevrejima registrovanim u Beo- `ara. Po svedo~ewima pre`ivelih, stra-
`ari su ~esto fotografisali `ene u toale-
gradu 8. decembra 1941. nare|eno je da se
prijave u kancelariji „Jevrejske policije“
(Judenreferat) u Ulici Xorxa Va{ingtona.
Po{to su predali kqu~eve svojih stanova i
ku}a, sprovedeni su kroz Beograd i preko
novoizgra|enog pontonskog mosta na Savi,
do logora. Do 12. decembra u logoru je ve}
bilo vi{e od 5.000 zato~enika, ali je taj
broj ubrzo porastao na 7.000.
Prvih 5.000 `ena i dece koji su stigli
na Sajmi{te sme{teno je u najve}u zgradu,
Jugoslovenski paviqon br. 3. O{te}en krov
i polomqeni prozori propu{tali su ki{u,
sneg i sna`an severni vetar, {to je uslove
za `ivot ~inilo nepodno{qivim. ^etiri
male pe}i nisu mogle da zagreju povr{inu od
oko 5.000 m2, tako da su zato~enici patili
od promrzlina i upale plu}a. Zbog prenatr-
panosti, svaki zato~enik imao je za sebe ma-
we od pola metra prostora, na golim drve-
nim le`ajima. Kada su pristigli novi zato-
~enici u januaru 1942, sme{teni su u Pavi-
D r u g o g s v e t s k o g
tima, {to su one smatrale posebno poni-
`avaju}im. Desetak zato~enika je ubijeno,
uglavnom zato {to su poku{avali da pro-
krijum~are pisma preko osobqa Jevrejske
bolnice, koje je pose}ivalo logor. Pogu-
bqewa su vr{ena na otvorenom, izme|u
Paviqona 3 i 4.
Pored jevrejskih zato~enika, i oko
500 Romkiwa i wihove dece dovedeno je
na Sajmi{te u decembru 1941. godine. Po
nema~kim rasnim zakonima, Jevreji i Ro-
mi tretirani su kao jednako „inferior-
ni“ i bili su, barem formalno, meta
sli~nog diskrimini{u}eg tretmana. Me-
|utim, u praksi, nacisti~ka uprava u Beo-
gradu nije sprovodila antiromske i anti-
semitske mere s jednakim `arom. Iako je
mnogo Roma pogubqeno u jesen 1941, rom-
ska populacija, u celini, za razliku od je-
vrejske zajednice, nije bila izlo`ena
obaveznoj registraciji niti masovnom si-
stematskom zato~avawu. U stvari, anti-
romski zakoni primewivali su se, uglav-
nom, na Rome ~ergare, tj. na pojedince bez
stalnog mesta boravka, kojih je, po proce-
nama nacista, na teritoriji Srbije
bilo svega 1.500. Zbog toga rom-
ska zajednica u Srbiji, za
razliku od jevrejske, nije
bila suo~ena sa opasno{}u
od potpunog istrebqewa.
Zato~eni Romi bili su sme-
{teni u Paviqonu br. 2, gde se
veruje da su uslovi bili go-
ri nego u drugim paviqo-
nima, s obzirom na to da je
ve}ina wih stigla u logor bez ika-
kvih li~nih stvari. Oko 60 Roma umrlo
je tokom zime, uglavnom od bolesti i
hladno}e. Ostali su oslobo|eni izme|u
januara i marta 1942, po{to su, preko
prijateqa ili ro|aka, uspeli da nabave
dokaz da imaju stalno mesto boravka.
Posledwa grupa Roma oslobo|ena je
krajem aprila 1942. godine.
Spomen-park u Jajincima
r a t a
Nema~ka vojna uprava je 23. oktobra 1941. odlu~ila da, umesto da gradi novi logor, za tu
namenu preuredi Beogradsko sajmi{te
Prve `rtve gasnog ka-
miona u Beogradu bili su
osobqe i pacijenti iz dve
jevrejske bolnice u gradu.
Tokom dva dana, 18. i 19.
marta 1942, oko 800 qudi
(uglavnom pacijenata) bilo
je utovareno u gasni kamion,
u grupama izme|u 80 i 100.
Svi su umrli od trovawa
ugqen-monoksidom, na putu
kroz Beograd, do gubili{ta
u Jajincima, selu u podno`ju
planine Avale, ju`no od
grada. Posle dolaska u Ja- Gasni kamion kojim su prevo`eni i ubijani jevrejski logora{i
jince, sedam Srba zatvore-
nika vadilo je mrtve iz kamiona i zako- U periodu od 8. novembra 1943. do
pavalo u masovne grobnice. ^im su jevrej- 2. aprila 1944, `ele}i da ukloni tragove
ske bolnice ispra`wene i zatvorene, po- masovnog zlo~ina, Gestapo je organizovao
~elo je uni{tavawe jevrejskih zato~enika ekshumaciju i spaqivawe posmrtnih osta-
na Sajmi{tu. taka `rtava. Na osnovu prikupqenih izja-
Jevreji koji su u{li u kamion na Sajmi- va lica anga`ovanih na ekshumaciji i spa-
{tu, nikada vi{e nisu videli svoje stvari. qivawu le{eva, pretpostavqa se da je na
Do trenutka kada bi gasni kamion stigao do strati{tu u Jajincima usmr}eno najmawe
svoje destinacije u Jajincima, Jevreji koji su 68.000 osoba. Najnovija istra`ivawa
u nekim nema~kim dokumentima ozna~avani ukazuju na broj od vi{e od 80.000 strada-
kao „tovar“, ve} su bili mrtvi. lih.
Spomen-park u Jajincima sastoji se iz
SPO MEN-PARK vi{e segmenata i wegovo formirawe otpo-
U JA JIN CI MA ~eto je 7. jula 1951, postavqawem spomeni-
Spomen-park „Jajinci” nalazi se na ka na samom ulazu u Spomen-park. Autori tog
podru~ju beogradske op{tine Vo`dovac. Po- spomenika bili su akademski vajar Stevan
dignut je na lokalitetu vojnog streli{ta ko- Bodnarov i arhitekta Leon Kabiqo. Ure-
je su koristile oru`ane snage Kraqevine |ewe Spomen-parka, ustanovqenog 1960.
Jugoslavije, a koje je tokom Drugog svetskog godine, nastavqeno je i u narednim deceni-
rata predstavqalo najve}e mesto stradawa jama, a posebno postavqawem monumental-
na teritoriji okupirane Srbije. nog spomenika upravo na mestu gde su po~i-
Masovne egzekucije, koje su organizo- weni masovni zlo~ini.
vale i sprovodile nema~ke okupacione sna- Spomenik je delo akademskog vajara
ge i kvislin{ke formacije u Srbiji, trajale Vojina Stoji}a. U ure|ewu tog mesta strada-
su od 15. jula 1941. do 6. novembra 1943. wa u~estvovali su i arhitekte Branko Bon i
godine. Brana Mirkovi}.
39
 V o j n i m e m o r i j a l i i z

SPOMEN-GROBQA

Poqa slave
Povodom obele`avawa Dana antifa{isti~kog podse}aju na rovove u kojima su primarno
ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu, 7. jula 1951, sahrawivani postradali. Na posebnim plo-
~ama ispisana su imena 313 identifikova-
u neposrednoj okolini starog Be`anijskog grobqa, nih `rtava i podaci o 78 neidentifikovanih
otkriveno je Spomen-grobqe `rtvama stradalim mu{karaca, 71 `eni i 16 dece.
tokom Drugog svetskog rata. U okviru kompleksa beogradskog Novog
grobqa, u parceli 100, 1977. godine podig-
animqivo je da se na spomen-plo~i uka- Beogradu, izvr{avaju}i revolucionarni za- nut je i Spomenik borcima stradalim na
zuje na podatak o stradawu osam hiqa- vet, dali svoje `ivote za socijalisti~ku Ju- Sremskom frontu.

Z da lica koja su likvidirana na tom lo-

kalitetu, na koji su dopremqena iz lo-
gora na Starom sajmi{tu u Beogradu.
Ekshumacijom, sprovedenom nakon Drugog
svetskog rata, otkriveno je oko 3.600 le{e-
va, {to dovodi u pitawe verodostojnost bro-
goslaviju.
STRA DA LI
U BOM BAR DO VA WI MA
U okviru istog kompleksa, u neposred-
noj blizini Severnog bulevara, 1966. godi-
Autor spomenika bio je arhitekta Bra-
nislav Nestorovi}, koji je svoje ostvarewe
koncipirao u vidu bele i sive plo~e kao
simbola reke Save, u kojoj je 17. aprila
1945. godine, nai{av{i na neprijateqeve
mine, potopqen brod „Kasija Mileti}”, sa
ja `rtava navedenog u tekstu spomen-plo~e. 203 borca i ~lana posade.
ne formirano je Spomen-grobqe stradalih Na spomeniku je ispisan epitaf: Osvit
Integralni tekst spomen-plo~e glasi: u {estoaprilskom bombardovawu Beograda slobode 17. april 1945. godine, reka Sava,
„U vreme od 1941. do oslobo|ewa Beograda 1941. godine. Autorka Spomen-grobqa bila km 198, selo Jamina, brod „Kasija Mileti}”
fa{isti~ki okupator je na ovom mestu, posle je arhitekta Milica Mom~ilovi}. posada broda i rawenici sa Sremskog
zverskog mu~ewa u logoru na Sajmi{tu, stre- Dvadeset devet mermernih plo~a nala- fronta. Eksplozija neprijateqeve mine,
qao preko 8.000 najboqih sinova i k}eri zi se na osam ozidanih betonskih humki, koje smrt hrabre posade i neznanih boraca sa
na{eg naroda. podse}aju na rovove u kojima su primarno Sremskog fronta, wih 203 dado{e sebe za
Spomen-grobqe na Be`anijskoj kosi u sahrawivani postradali. Na posebnim plo- na{e danas i na{e sutra.
Beogradu, prvi memorijal `rtvama logora ~ama ispisana su imena 646 identifikova- Na mestu zvanom „Trostruki surduk”, u
na Starom sajmi{tu, utvr|eno je 1992. go- nih `rtava i podaci o 909 neidentifikova- blizini dana{weg beogradskog prigradskog
dine kao znamenito mesto. U na{e vreme, to nih mu{karaca, 393 `ene i 59 dece. naseqa Ledine, nalazi se Jevrejsko grobqe
mesto stradawa veoma je zapu{teno i deli- Iste, 1966. godine, formirano je i iz Drugog svetskog rata.
mi~no devastirano, {to ukazuje na potrebu Spomen-grobqe stradalih u savezni~kom Taj lokalitet predstavqa jedno od pr-
izvo|ewa sveobuhvatnih mera za{tite. bombardovawu Beograda na Uskrs, 16. apri- vih strati{ta Jevreja na podru~ju okupira-
U okviru kompleksa beogradskog Novog la 1944. godine. Autorka Spomen-grobqa nog Beograda. Odmah posle okupacije Jugo-
grobqa, 1959. godine formirano je Spo- bila je arhitekta Milica Mom~ilovi}. slavije u aprilu 1941. godine, nema~ke tru-
men-grobqe boraca u okupiranom Beogradu Petnaest mermernih plo~a nalazi se pe, koje su zaposele teritoriju Srbije, u sa-
u periodu izme|u 1941. i 1944. godine. Au- na jedanaest ozidanih betonskih humki koje radwi sa kvislin{kim formacijama koje su
tori Spomen-grobqa bili su arhitekte Bog-
dan Bogdanovi} i Svetislav Li~ina. Pro-
stire se na povr{ini od oko 3.600 m2 i ob-
uhvata parcele 16a, 16b, 31 i 56.
Parkovska povr{ina grobqa organi-
zovana je u nekoliko kompozicionih celina.
U centralnom delu nalazi se masovna grob-
nica u koju su sme{teni posmrtni ostaci
1.057. boraca. Nad wom je travnata humka u
obliku piramide, sa bakarnom buktiwom na
vrhu. Levo od ulaza nalazi se maketa beo-
gradskog trga Terazije i pet stilizovanih
stubova sa kandelabrima koji asociraju na
tragi~nu smrt petorice obe{enih, 17. avgu-
sta 1941. godine.
Imena sahrawenih uklesana su na mer-
mernim plo~ama sme{tenim u parkovskom
delu grobqa.
Na posebnom postamentu nalazi se
slede}i natpis: Ove bakqe nad poqem slave
svedo~e ve~no o neuni{tivosti juna~kih de-
la boraca koji su 1941–1944. u okupiranom Aleja stradalih 6. aprila 1941. godine

40 1.oktobar 2009.
D r u g o g s v e t s k o g
Jevrejsko grobqe u Beogradu
predvodili Milan Nedi} i Dimitrije Qo-
ti}, pristupile su hap{ewu i likvidaciji
srpskih Jevreja i drugih antifa{ista.
Na lokalitetu u Ledinama okupacione
trupe izvr{ile su masovan zlo~in nad ci-
vilnim stanovni{tvom, ubiv{i oko 250 de-
ce, `ena i staraca – pripadnika jevrejske i
romske zajednice u Beogradu.
Na tom mestu je 1945. godine izvr{ena
ekshumacija le{eva i tom prilikom prona-
|ena su tela 250 osoba, mu{karaca, za koje
je na osnovu izjava o~evidaca utvr|eno da su
streqani u jesen 1941. godine, ta~nije kra-
jem septembra. Dakle, radilo se o osobama
koje su streqane u okviru mera odmazde koje
su u to vreme sprovo|ene u Beogradu. Me|u-
tim, u to vreme bila je lo{a komunikacija
izme|u razli~itih ogranaka Dr`avne komi-
sije za utvr|ivawe zlo~ina, pa se zbog bli-
zine tog grobqa logoru Staro sajmi{te po-
gre{no do{lo do zakqu~ka da su to bili lo-
gora{i, dakle `ene i deca dovedeni iz lo-
gora Staro sajmi{te, {to je na kraju i nave-
deno u natpisu. Me|utim, poznato je da `ene
i deca iz logora Staro sajmi{te nisu bili
streqani, ve} su stradali u gasnom automo-
bilu izme|u marta i maja 1942. godine. To
nije bio jedini propust takve vrste. Naime,
godinama nakon rata, organi Subnora koji
su bili zadu`eni za grobqa navodili su ma-
sovnu grobnicu na Jevrejskom grobqu u Ze-
munu kao mesto na kome su sahrawivani Je-
vreji ubijeni u logoru Staro sajmi{te, ia-
ko to nije bilo ta~no – tamo su sahrawivani
logora{i koji su stradali u prihvatnom lo-
goru u Zemunu, oni nisu bili Jevreji.
Podaci o Jevrejskom grobqu na Ledina-
ma bazirani su na dokumentaciji Zavoda za
za{titu spomenika kulture grada Beograda.
Povodom obele`avawa dve decenije
od oslobo|ewa Beograda u Drugom svetskom
ratu, Udru`ewe bora~kih organizacija Na-
rodnooslobodila~kog rata op{tine Novi
Beograd postavilo je 20. oktobra 1964. od-
govaraju}e spomen-obele`je, ~iji izgled po-
tencira tragi~nost i pijetet prema nedu`nim
r a t a
`rtvama nacisti~kog te-
rora.
Na spomen-plo~i
ispisan je slede}i memo-
rijalni tekst: Na ovom
mestu februara 1942.
godine okupator je stre-
qao 350 rodoquba Je-
vreja. Me|u streqanima
je najvi{e dece i `ena,
koji su pali kao `rtve
fa{isti~kog zlo~ina.
Jevrejsko grobqe na
Ledinama u Beogradu pro-
gla{eno je 1992. godine,
odlukom Skup{tine grada
Beograda, za spomenik
kulture – znamenito mesto.
Jevrejsko grobqe na Ledinama rekon-
struisano je krajem 2008. godine sredstvi-
ma Republike Srbije i Radne grupe za me|u-
narodnu saradwu u oblasti obrazovawa, se-
}awa i istra`ivawa Holokausta.
LO GOR NA BA WI CI
I TO POV SKE [U PE
U beogradskoj ulici Veqka Luki}a Kur-
jaka 33 nalazi se nekada{wa Kasarna 18.
kowi~kog puka Vojske Kraqevine Jugoslavije,
u kojoj je, tokom Drugog svetskog rata, bio us-
postavqen logor Gestapoa – poznatiji kao
Bawi~ki logor.
Najve}i deo kompleksa, posle okon~a-
wa rata, dat je na kori{}ewe Vojnoj akade-
miji, dok je jedan segment zadr`ao muzejsku
funkciju osnivawem Muzeja Bawi~kog logo-
ra 1969. godine. Tokom 1982. godine, po
projektu arhitekte Slobodana Nikoli}a,
ure|ena je ulazna partija Muzeja.
Koncentracioni logor na Bawici for-
miran je u julu 1941. godine, u prostoru ka-
sarne 18. pe{adijskog puka. Funkcionisao je
Tokom Drugog svetskog rata, bio je uspostavqen koncentracioni logor Gestapoa – poznatiji
kao Bawi~ki logor
do po~etka oktobra 1944. godine. Iz Bawi~-
kog logora likvidirano je oko 10.000 qudi.
Skup{tina grada Beograda je 1969. go-
dine postavila spomen-obele`je ispred
zgrade logora, rad vajara Koqe Milunovi-
}a. Tom prilikom je Muzej grada Beograda
otvorio Spomen-sobu u jednom delu objekta
biv{eg logora.
Muzej Bawi~kog logora u Beogradu
predstavqa jedno od najzna~ajnijih mesta se-
}awa na podru~ju srpske prestonice.
U okviru kompleksa beogradske Auto-
komande nalaze se zdawa Artiqerijskog ve-
`bali{ta Vojske Kraqevine Srbije, podig-
nuta 1897. godine.
Tokom Drugog svetskog rata taj prostor
kori{}en je kao sredi{wi Prolazni logor
za beogradske i vojvo|anske Jevreje, koji su
potom bili transportovani u logore smrti
u Srbiji, ali i {irom Evrope.
Tragi~an bilans logora u „Topovskim
{upama” iznosi 6.000 likvidiranih Jevreja
i vi{e stotina Roma.
To mesto masovnog stradawa simboli~-
no je obele`eno tek 2005. godine postavqa-
wem spomen-plo~e ~iji je autor bio akadem-
ski vajar Milorad I. Vukanovi}.
Na spomen-plo~i koja predstavqa
otvoreni svitak Tore nalazi se tekst: Na
ovom mestu od avgusta do decembra 1941. go-
dine nalazio se nacisti~ki koncentracioni
logor za Jevreje iz Beograda i Banata. Svi
su progla{eni za taoce i dnevno po vi{e
stotina je odvo|eno na streqawe.
Spomen-plo~u sve~ano je otvorio pred-
sednik Vlade Srbije dr Vojislav Ko{tunica
27. januara 2006, povodom obele`avawa
me|unarodnog dana se}awa na `rtve Holo-
kausta. Od tada je strati{te „Topovske {u-
pe” jedan od lokaliteta odavawa po~asti ne-
vino postradalim Jevrejima tokom Drugog
svetskog rata u Srbiji.
41
 V o j n i m e m o r i j a l i i z

SPOMENI^KO NASLE\E
Spomenik je samo-

Krajputa{i stoje}a grupna forma

modelirana u monolit-
nu celinu, svedenih ob-
lika i u savremenom
tretmanu forme. Po-

istorije stavqen je na dvostepeni postament nepra-

Spomenici su, poput trajnog o`iqka na licu ~ove~anstva,
znaci stradawa ali i znamewa slave. Dobrica ]osi} je
u epitafu spomenika u Sremskoj Mitrovici zapisao:
Ovde su mu~enici u smrti ~ekali spas. Ovde su nad rakama
pred bajonetima i mitraqezima pevaju}i ginuli qudi.
Bili su patrioti Komunisti Borci. Bili su qudi. Bili su
i jesu sloboda, bratstvo naroda i na{e dostojanstvo.
lanina Avala, ~i-
je ime poti~e od
vilnog oblika, sme{ten u parku sa prila-
znom stazom. Park je ogra|en niskom jedno-
stavnom metalnom ogradom.
Ovaj spomenik bio je drugi po redu spo-
men-beleg nove orijentacije. U skladu sa
zahtevima vremena, to je memorijal palim
borcima i `rtvama fa{isti~kog terora.
Lociran je u neposrednoj blizini aleksan-
drova~ke srpske pravoslavne crkve svetog
Dimitrija, odnosno u blizini me|unarodnog
autoputa E-75 Beograd–Budimpe{ta.
Prvo {to iznena|uje u susretu sa ovim
skromnim, ali upe~atqivim spomenikom je-
ste wegova lokacija. Postavqen je uz put, ob-
likovan u meri ~oveka i bez grandioznog po-
1944. godine. Mar{a- stamenta sa kojim bi se kompozicija uzvisi-
lu Birjuzovu je ubrzo po

P istoimene arap-
ske re~i sa zna~e-
wem „pregrada“/
„prepreka“, nalazi se
{esnaest kilometara
ju`no od srpske pre-
okon~awu Drugog svet-
skog rata, zbog svojih
zasluga, uru~en orden
narodnog heroja Jugo-
slavije, a jedna od uli-
ca u centru Beograda
la/udaqila od posmatra~a. Kao da se umet-
nica instinktivno opredelila za jedan sta-
ri oblik – krajputa{.
Na lako dostupno postoqe umetnica je
postavila bronzanu kompoziciju: majku i
sina. Wih dvoje su kao monolitna celina
svedenih oblika u sazvu~ju sa najavom mo-
stonice i predstavqa dobila je ime po wemu. derne forme koja se jo{ ne primewuje i
severni kraj {umadij- Dana{wa Resavska svakako izbegava u provincijskim sredina-
ske grede koja se od ulica donedavno je, vi- ma. Ana Be{li} je ponudila, a sredina pri-
Rud ni ka pro vla ~i {e decenija, nosila hvatila, da se spomenik modelira kao sta-
kroz nisku [umadiju i ime generala @danova, meni volumen. Nasuprot konvencionalnoj
~ini razvo|e izme|u koji je, tako|e, bio no-
slivova Save i Duna- silac ordena narodnog
va. Visoka je 511 meta- heroja Jugoslavije.
ra i uzdi`e se oko 200 Spomenik sovjet-
m iznad okolnog tala- skim veteranima na
sastog terena. Mine- Avali podignut je
ral „avalit“ dobio je 1965. godine u znak se-
ime po Avali na kojoj je }awa na tragi~no po-
prona|en. stradale saborce u
Poznata po ~iwe- Spomenik sovjetskim veteranima na Avali Drugom svetskom ratu.
nici da se na wenom Masivni ~etvorougao-
vrhu nalazi monumentalni spomenik Nezna- ni postament od belog mermera predstavqa
nom junaku, rad istaknutog jugoslovenskog va- postoqe za monumentalna slomqena avion-
jara Ivana Me{trovi}a, Avala ~uva uspo- ska krila, izvedena u bronzi. Autor ovog
menu i na tragi~no nastradale sovjetske ve- ostvarewa bio je ugledni jugoslovenski va-
terane – u~esnike oslobo|ewa Beograda jar Jovan Kratohvil.
1944. godine. Ovo reprezentativno delo obnovqeno
Prilikom dolaska na sve~anosti obe- je sredstvima Ambasade Ruske Federacije u
le`avawa jubilarne 20. godi{wice oslo- Republici Srbiji 2005. godine, povodom
bo|ewa Beograda u Drugom svetskom ratu, obele`avawa jubilarne 60. godi{wice po-
19. oktobra 1964, avion u kome se nalazi- bede nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu.
la brojna visoka sovjetska vojna delegacija
sru{io se, usled guste magle i slabe vidqi- ME \A [I NO VOG DO BA
vosti, na Avali. Spomenik „Majka i sin“, delo suboti~-
U delegaciji su se, pored ostalih, nala- ke akademske vajarke mr Ane Be{li}, posta-
zili i mar{al SSSR Sergej Semjonovi~ Bir- vqen je 29. maja 1955, a sve~ano otkriven
juzov i general Vladimir Ivanovi~ @danov 7. jula iste godine u Jugoslovenskoj ulici u Spomenik „Majka i sin“, otkriven 7. jula
– veterani oslobo|ewa srpske prestonice Aleksandrovu kod Subotice. u Aleksandrovu kod Subotice

42 1.oktobar 2009.
D r u g o g s v e t s k o g
„Balada obe{enih” u Subotici
realisti~koj vokaciji i nagla{enoj pate-
ti~noj teatralnosti socrealisti~ke reto-
rike, spomenik je lapidaran iskaz – sim-
bol. Odba~en je motiv „tugovanke“. Iako je
namewen se}awu na mrtve, spomenik je
okrenut `ivotu. Majka je okosnica porodi-
ce, `ena svikla na tegobe opstanka, pou-
zdan oslonac istrajavawa. Sin koga dr`i
za ruku i usmerava oblikovan je u stavu pr-
kosa rano dozrelog borca. Koherentno ar-
tikulisan masiv bolom zdru`enih prepo-
znatqivih figura porodi~nog „trojstva“
– bez tre}eg ~lana, oca. Spomenik je, sto-
ga, sna`an iskaz vitaliteta i dostojanstve-
ni znak pijeteta.
Spomenik u Aleksandrovu kod Suboti-
ce jedan je me|u prvima koji }e biti stvore-
r a t a
ni kao me|a{i novog doba. Naime, izlo`bom To {to stoji u prostoru jesu ve{ala koja pod-
savremene francuske umetnosti, prire|e- se}aju na egzekuciju iz novembra 1941. go-
nom u Beogradu, Zagrebu i Qubqani 1952. dine, ali su i znak, poput trajnog o`iqka na
godine, dogmatske ograde popu{taju i jugo- licu ~ove~anstva, znamewe nasiqa i sra-
slovenski umetnici opet su u blagotvornom motna nit koja se prote`e kroz istoriju.
dijalogu sa svetom. Potom }e ba{ na vajare i Spomenik „Balada obe{enih“ restau-
saradnike Tome Rosandi}a, u ~ijoj je Maj- riran je 2003. godine sredstvima Mini-
storskoj radionici delovala i Ana Be{li}, starstva rada i socijalne politike, a po
nezaboravno uticati izlo`ba dela Henrija projektu stru~waka Me|uop{tinskog zavoda
Mura (1898–1986), prire|ena u Beogradu za za{titu spomenika kulture – Subotica.
1955. godine. Sam Henri Mur posetio je Ro- Zgrada u Zrewaninu, u Ulici cara Du-
sandi}evu Majstorsku radionicu tokom svog {ana br. 149, za vreme Drugog svetskog ra-
boravka u Beogradu. Spomenik u Aleksan- ta, u periodu od 1942. do 1944. godine, slu-
drovu kod Subotice jedan je od prvih izda- `ila je kao koncentracioni logor, central-
naka blagotvornih promena, koje }e rezulti- ni te vrste u Banatu. Kroz wega je pro{lo
rati savremenom poetikom i jezgrovitim go- vi{e hiqada rodoquba, od kojih su mnogi
vorom forme. pobijeni, a vi{e grupa je deportovano u lo-
Monumentalna trougaona kompozicija gore {irom Evrope.
izlivena u bronzi, delo uglednog suboti~kog Do otvarawa logora 20. jula 1942. ko-
akademskog vajara Nandora Glida, posta- ri{}ene su zatvorske prostorije u zgradi
vqena 18. novembra 1967. na Trgu Lazara Okru`nog suda. Za mesto logora izabran je
Ne{i}a, predstavqa snop izdu`enih qudskih stari mlin, sagra|en 1799. godine, na kraju
tela sa nagla{enim vertikalnim linijama ulice, u neposrednoj blizini pravoslavnog
izvijenih padaju}ih figura koje daju neobi- grobqa. Zgrada je obele`ena spomen-plo~om
~an ritam samoj skulpturi. i od kraja rata koristi se kao skladi{ni
Postavqena je na plitku ~etvorougao- prostor.
nu plintu oblo`enu mermerom. U neposred-
noj blizini postavqena je i bronzana plo-
SPO ME NIK
~a na zako{enoj povr{ini i poplo~anim PO TI TO VOJ IDE JI
pristupom za polagawe venaca sa natpi- Zdawe koncentracionog logora u Zre-
som: NA OVOM MESTU SU 18. NOVEMBRA waninu utvr|eno je za znamenito mesto od
1941. GODINE RUKOM FA[ISTI^KOG velikog zna~aja za Republiku Srbiju odlu-
OKUPATORA OBE[ENI ^LANOVI KO- kom Skup{tine AP Vojvodina iz 1991. go-
MUNISTI^KE OMLADINE JUGOSLAVIJE dine.
– U GR^U SVIREPE SMRTI ODOLE SVEST Spomenik palim borcima i `rtvama
SMELIH. fa{isti~ke racije u Zrewaninu nalazi se u
Dimenzije spomenika su: plinta 113 h gradskom Kara|or|evom parku. Mesto je
113 h 16 cm, skulptura 84 h 94 h 380 cm, plo-
~a 129 h 69 h 3 cm i postament 184 h 100 h 45.
BA LA DA OBE [E NIH
Delo „Balada obe{enih“ odabrano je
za ovaj memorijal bez raspisanog konkursa.
Naime, Nandor Glid je u svom ateqeu jo{
1963. godine napravio skicu pod istim na-
zivom koja je predstavqala rezultat zaoku-
pqenosti vajara baladom predrenesansnog
francuskog pesnika Fransoa Vijona.
Kod suboti~kog dela Nandora Glida
plasti~ni akcenti o{trih bridova „obe{e-
ni“ su u vertikalnu kompoziciju olak{anu
perforacijama, ~ime je upe~atqivo nagla-
{ena trijada materijal–masa–prostor.
Dramati~nim ritmom oblika i praznina pod
dejstvom svetla, odnosno igrom senki, ovaj
spomenik isijava zlokobni vitalitet. Pod-
jednako upe~atqiva iz svih vizura ona nago-
ni posmatra~a da oko we kru`i i do`ivqa-
va poruku u tle pobodenog simbola zloslut-
nih ve{ala ili upozoravaju}eg uskli~nika..
Vertikala u zatravwenoj ravni auten-
ti~nog mesta tragedije podse}a na vitku vrbu
– ~oveku blisko znamewe tuge. Beleg je ispu- Zrewanin – spomenik `rtvama fa{isti~kog
nio jo{ jednu osobenost – prepoznatqiv je. terora u Kara|or|evom parku
43

odabrano po se}awu na prostor na kome su
bili obe{eni rodoqubi tokom Drugog svet-
skog rata u Pan~evu. Ideju za podizawe spo-
menika dao je predsednik Republike Josip
Broz Tito. Spomenik je gra|en sredstvima
prikupqenih na osnovu dobrovoqnih prilo-
ga. Izradio ga je kamenorezac Aladar Tuner
iz Zrewanina na osnovu projekta arhitekte
ruskog porekla ~ije ime nije poznato.
Spomenik, visine {est metara, oblo-
`en je mermernim plo~ama. Dowa baza iz-
ra|ena je u obliku kvadrata dimenzija 1,30
h 1,30 m, dok su dimenzije kvadratnog stuba
1,1 h 1,1 m.
Tekst koji je postavqen na predwoj
strani spomenika glasi: Palim borcima za
slobodu, `rtvama fa{isti~kog terora u ve-
likom oslobodila~kom ratu 1941–1944.
Tekst na zadwoj strani spomenika gla-
si: Vi padoste `rtve i dadoste sve, krv, `i-
vot, mladost radi slobode.
Spomenik predstavqa spomen-kostur-
nicu u kojoj je sahraweno oko dve stotine ne-
vino postradalih osoba. Izme|u ostalih,
ovde su primarno sahraweni i narodni he-
roji @arko Turinski, Ko~a Kolarov i @ar-
ko Zrewanin, ~iji su posmrtni ostaci kasni-
je preneti na drugu lokaciju.
Spomenik je sve~ano otkriven 4. avgu-
sta 1946. i tokom ceremonije okupqenima
su se obratili otac narodnog heroja Sowe
Marinkovi} i majka narodnog heroja Ko~e
Kolarova.
Vrlo jednostavna geometrijska forma
spomenika i upotrebqeni materijali nago-
ve{tavaju dostojanstvo i monumentalnost.
Imaju}i u vidu zna~aj ovog vojnog memorija-
la, stru~waci Zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture – Zrewanin realizovali su
2009. godine projekat za izvo|ewe sveobu-
hvatnih restauratorsko-konzervatorskih
radova na wegovoj trajnoj za{titi.
FI LO ZO FI JA PEJ ZA@A
Pored starog pravoslavnog grobqa
u Sremskoj Mitrovici, na mestu gde su bi-
le zajedni~ke grobnice nekoliko hiqada
poginulih i streqanih tokom Drugog svet-
skog rata, podignut je memorijalni kom-
pleks – Spomen-grobqe. Prostor povr{i-
ne od oko 12 hektara ure|en je 1959. godi-
ne prema projektu arhitekte Bogdana Bog-
danovi}a, a sve~ano otvarawe odr`ano je
4. jula 1960. godine.
Arhitekta Bogdanovi}, u saradwi sa
slikarom Vladimirom Veli~kovi}em, dao je
jedinstveno re{ewe prostora spomen-kom-
pleksa. Pejza`na arhitektura Spomen-gro-
bqa predstavqala je odvajawe od unifor-
misanog sovjetskog modela spomenika. Stil
socijalisti~kog realizma izra`en agresiv-
nom, lako ~itqivom formom skulptura bo-
raca, pesnica, padawa, ubijawa…, smewuje
„filozofija pejza`a”.
44
V o j n i m e m o r i j a l i i z
od 1941. do 1944. godine ubili 7.950 qudu
i `ena. Ovde su izmu~ene qude i `ene po ki-
{i i snegu gole i bose bajonetima terali da
sami sebi iskopaju raku. Ovde su rawene
kre~om polivali i `ive zakopavali. Ovde
su mu~enici u smrti ~ekali spas. Ovde su nad
rakama pred bajonetima i mitraqezima pe-
vaju}i ginuli qudi. Bili su patrioti Komu-
nisti Borci. Bili su qudi. Bili su i jesu slo-
boda, bratstvo naroda i na{e dostojanstvo.
Spomen-grobqe u Sremskoj Mitrovici
jedno je od najve}ih gubili{ta Drugog svet-
skog rata. Nekoliko hiqada `iteqa Srema
surovo je mu~eno i ubijeno u jamama koje su se
nalazile neposredno uz pravoslavno gro-
bqe. Sa svojim Sremcima ubijen je i ovde
pokopan slikar Sava [umanovi}. Na spo-
men-grobqu sahraweno je i 308 boraca Na-
rodnooslobodila~ke vojske, 20 vojnika bu-
garske i 18 vojnika Crvene armije.
Spomen-grobqe u Sremskoj Mitrovici, urna STRA TI [TE
Mali deo prostora u neposrednoj bli-
Parkovsko ure|ewe, osmi{qeno da is- zini Pan~eva, kraj mirne i zelene reke Ta-
takne {irinu prostora, nagla{ava zemqu mi{, naziva se Strati{te. Na tom mestu
kao univerzalni materijal, simbol po~etka i okupacione nema~ke trupe surovo su pogubi-
kraja. Dinamika prostora postignuta je for-
mirawem {est zemqanih humki razli~itih po
veli~ini, uraslih u okolni pejza`. Svaka
humka posve}ena je jednoj grupi streqanih, a
na wihovim vrhovima postavqena bronza-
na forma razigranih plamenova. Humke su
grupisane oko pravougaonog centralnog de-
la na kome su postavqena tri kockasta kame-
na obele`ja. Prilazne staze oko humki nisko
su ukopane u zemqu i poplo~ane ciglom.
Neposredno na ulazu u spomen-park,
desno od glavne staze, postavqena na uzvi-
{ewe od zemqe, dominira urna od kovane
bronze. Umetni~ki rad izra`en je u jedno-
stavnoj plasti~noj formi i dekoraciji ispo-
qenoj u teksturi materijala.
Prilikom rekonstrukcije izvedene
1979. godine, spomen-park dopuwen je sa jo{
dve humke, a ispred centralnog dela dodat je
lavirint od niskog zelenog rastiwa, koji na-
gla{ava ulaz u svetili{ni deo kompleksa.
Koncepciju parka upotpuwuje pejza`no
raspore|ena vegetacija sa vi{e od stotinu
razli~itih vrsta visokog drve}a i {ibqa.
Pejza`no ure|en prostor spomen-parka po-
staje mesto okupqawa qudi, park u kome }e
se sretati, {etati i prolaziti, simbol po-
bede `ivota.
Nepravilno raspore|eni u bogatoj ve-
getaciji parka, kockasti kameni spomenici sa
uklesanim tekstovima podse}aju i opomiwu.
Na grupi kamenih spomenika uklesana
su imena ~etiri narodna heroja iz Srema:
Janka ^melika, Bo{ka Palkovqevi}a Pin-
kija, Slobodana Baji}a Paje i Stanka Pau-
novi}a Veqka.
Na tri kamene plo~e uklesan je tekst Uz obale reke Bosut, u Ada{evcima kod [ida, nalazi se
Dobrice ]osi}a: Ovde su Nemci i usta{e u sremskoj ravnici
1.oktobar 2009.
D r u g o g s v e t s k o g
le vi{e od deset hiqada qudi u periodu iz-
me|u 1941. i 1944. godine.
Prvi zlo~ini po~iweni su ve} 21.
aprila 1941, ubrzo po okupaciji Jugoslavi-
je i ulasku trupa Vermahta u Pan~evo. Sto-
tinu qudi streqano je u okviru kompleksa
pravoslavnog grobqa u Pan~evu. Istovre-
meno, sa prvim zlo~inima okupacione trupe
formirale su i jedan od prvih koncentraci-
onih logora na tlu Vojvodine. Skoro u cen-
tru grada, kraj Op{te bolnice, od biv{e
zgrade fabrike svile okupacione vlasti or-
ganizovale su logor, poznatiji pod nazivom
„Svilara”. Na tom mestu mu~en je i ubijen
veliki broj lica, me|u kojima i narodni he-
roj Marko Kuli} (leto 1941. godine).
Iz „Elaborata Anketne komisije za
utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora u Ba-
natu“ vidi se da je lokalitet u Jabuci pretvo-
ren u gubili{te ve} u oktobru 1941. godine.
Naredbom gradske policije iskopani su ro-
vovi du`ine 15–20 metara, {irine tri i du-
bine jedan metar. Masovni zlo~ini nad ci-
vilnim stanovni{tvom vr{eni su streqawem.
Streqawa su u pojedinim periodima
bila skoro svakodnevna, {to potvr|uje tvrd-
memorijalni kompleks posve}en borbama koje su od oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine vo|ene
r a t a
wu da je tokom ~etiri ratne godine na tom
lokalitetu brutalno usmr}eno vi{e od de-
set hiqada qudi.
Krajem rata, tokom prole}a 1944. go-
dine, okupacione trupe pristupile su ekshu-
maciji posmrtnih ostataka ubijenih i wiho-
vom spaqivawu ne bi li time uklonile stra-
hovite tragove zlo~ina. Ovaj proces trajao
je vi{e od tri meseca.
Na mestu ovog monstruoznog zlo~ina
1981. godine postavqen je monumentalni
spomenik ~iju je izgradwu finansirao Po-
krajinski fond za obele`avawe istorijski
zna~ajnih mesta iz narodnooslobodila~ke
borbe u Vojvodini.
Centralni deo kompleksa ~ini skulpto-
rala kompozicija i amfiteatar. Ukupna po-
vr{ina kompleksa obuhvata 28.200 m2, dok
neposrednu okolinu spomenika ~ini povr{i-
na od 1.700 m2.
Spomenik kao kompoziciona celina
simbolizuje zaoranu brazdu, u dva identi~-
na skulptoralna monumenta, postavqena si-
metri~no u odnosu na podu`nu osu central-
nog dela spomenika, na me|usobnom rastoja-
wu od tri metra. Visina spomenika je pet me-
tara, {irina brazdi 13 metara, a du`ina
20,8 metara.
Na spomen-plo~i ispisani su stihovi
Vaska Pope: Zvezda je na po~etku... Zvezda je
na kraju ... Crvene na{e brazde
U na{e vreme potpuno zaboravqen,
Spomen-kompleks „Strati{te“ u Jabuci kod
Pan~eva svedok je monstruoznog zlo~ina po-
~iwenog nad nedu`nim civilima tokom Dru-
gog svetskog rata.
SREM SKI FRONT
Uz obale reke Bosut, u Ada{evcima kod
[ida, nalazi se memorijalni kompleks po-
sve}en borbama koje su od oktobra 1944. do
12. aprila 1945. godine vo|ene u sremskoj
ravnici. Svedo~e}i o zavr{nim operacija-
ma za oslobo|ewe zemqe u Drugom svetskom
ratu, ovo spomen-obele`je, rad akademskog
vajara Jovana Soldatovi}a, podse}a na vi{e
od petnaest hiqada stradalih pripadnika Ju-
goslovenske armije i savezni~kih sovjetskih,
italijanskih i bugarskih trupa u borbama u
Sremu. Monumentalni kompleks prostire se
na oko 28 hektara i obuhvata vi{e arhitek-
tonskih, parkovskih i muzejskih celina.
Jedna od najdugotrajnijih i najtragi~-
nijih bitaka koja se odigrala tokom Drugog
svetskog rata bila je frontovska borba, ko-
ja je od oktobra 1944. do 12. aprila 1945.
godine trajala u sremskoj ravnici. Nakon
otpo~iwawa zavr{nih borbi za oslobo|e-
we zemqe i oslobo|ewa Beograda formi-
rana je borbena linija du` zapadnih grani-
ca Srema. Jedinice Jugoslovenske armije,
potpomognute od sovjetskih, italijanskih i
bugarskih trupa, nadirale su u pravcu Sla-
vonije poku{avaju}i da probiju jake nema~ke
i usta{ke fortifikovane linije.
Bore}i se tokom kasne jeseni, zime i
ranog prole}a borci Jugoslovenske armije
nadirali su i u vi{estrukim poku{ajima te-
`ili da probiju petostruku neprijateqsku
liniju fronta. Podnose}i velike `rtve u vi-
{emese~nim borbama posebno su stradali
mladi, neobu~eni i ratu ne pripremqeni
mladi}i mobilisani u Beogradu i Sremu
krajem 1944. godine. Veliki broj rawenih i
poginulih boraca obele`io je borbe na
Sremskom frontu i u kolektivnoj svesti ka-
snijih nara{taja uvrstio me|u periode naj-
ve}eg stradawa u proteklom veku.
Spomeni~ki kompleks „Sremski front“
u Ada{evcima kod [ida predstavqa monu-
mentalnu spomeni~ko-muzejsku celinu nastalu
osamdesetih godina proteklog veka. ^itav
prostor podeqen je na tri osnovne celine
povezane jednom istom logi~kom idejom we-
govog autora, akademskog vajara Jovana Sol-
datovi}a. Prva celina predstavqa svojevr-
sno okupqawe jedinica Jugoslovenske armije
i wenih saveznika. U produ`etku se nalazi
sabirali{te koje svedo~i o posledwim pri-
premama za borbu, a zatim sledi celina ko-
45

ja na simboli~an na~in prikazuje vi{eme-
se~ne borbe na Sremskom frontu. Na poseb-
nim zidovima postavqene su bronzane plo-
~ice sa imenima svih stradalih pripadnika
Jugoslovenske armije, ali i sovjetskih, ita-
lijanskih i bugarskih trupa i to razvrstanih
po jedinicama kojima su pripadali.
Zavr{na celina spomeni~kog komplek-
sa jeste stilizovani bunker u kome se nala-
ze bogata muzejska postavka i umetni~ka
predstava sve tragi~nosti borbi na Srem-
skom frontu.
^itav Spomeni~ki kompleks „Sremski
front“ predstavqa jedinstveno svedo~an-
stvo borbi u Drugom svetskom ratu. On pod-
se}a, opomiwe i nosi jasnu antiratnu, uni-
verzalnu mirnodopsku poruku.
Monumentalni spomenik u obliku qud-
ske figure u raskoraku, ra{irenih i iznad
glave podignutih ruku, postavqen na brdu Vi-
drak, koji dominira Vaqevom predstavqa
narodnog heroja Stjepana Filipovi}a (Met-
kovi}, Hrvatska, 27. januar 1916. – Vaqevo,
Srbija, 22. maj 1942), obe{enog u tom gradu
22. maja 1942. godine.
Spomenik borcima revolucije ura|en je
od legure aluminijuma i postavqen je na pra-
vougaonom mermernom postoqu. Spomenik je
visok 16 metara i nalazi se na sredi{wem
delu platoa koji dominira gradom i wegovom
okolinom. Prostor oko spomenika prekriven
je plo~ama kamena pe{~ara, a {ira okolina
parkovski je osmi{qena. To je delo uglednog
jugoslovenskog vajara Vojina Baki}a, koje je
sve~ano otkriveno 23. oktobra 1960. godine.
Spomenik „Kameni spava~“ podignut je 1969. godine u Kragujevcu i posve}en |acima stradalim u masovnim streqawima u oktobru 1941.
46
V o j n i m e m o r i j a l i
Spomenik u Dragincu
Nedaleko od samog spomenika posta-
vqena je mermerna spomen-plo~a sa posve-
tom: Partizanima, komunistima, svima koji
pado{e u borbi protiv fa{isti~kih poro-
bqiva~a i izdajnika naroda 1941–1945. Da
Jugoslavijom kona~no kora~aju samo slobodni
da nastane ovaj svet. Oni se juna{tvom i so-
cijalisti~kim idealima uspravi{e u vekove.
Ovaj lokalitet utvr|en je kao spomenik
kulture 1981. godine.
SVE DO CI ZLO ^I NA
Tragi~ni doga|aji Drugog svetskog rata
posvedo~eni su na teritoriji Republike Sr-
bije brojnim vojnim memorijalima, strati-
{tima, lokalitetima mu~ewa, likvidacije i
i z
stradawa nedu`nih civi-
la. Fenomen masovnih
zlo~ina, posebno karak-
teristi~an za ovaj svetski
rat, ukazuje na visok nivo
otu|enosti, ksenofobije,
rasizma i netolerancije
u onim sredinama i dr`a-
vama koje su i inicirale
oru`ani sukob.
Spomen-kosturnica
i mesta streqawa u lo-
zni~kom selu Draginac
svedo~e o jednom od naj-
ranijih i najve}ih masov-
nih zlo~ina koje su po~i-
nile okupacione jedinice
na tlu na{e zemqe. Naime,
trupe Vermahta su, nastupa-
ju}i iz pravca Loznice kod lokaliteta Gaji-
}a stene ispred sela Draginac, nai{le na
zasedu koju su im 14. oktobra 1941. posta-
vili partizani. Tokom vi{e~asovnih borbi
okupacione trupe pretrpele su odre|ene gu-
bitke u qudstvu koje su kasnije rezultirale
masovnom odmazdom nad civilnim stanovni-
{tvom. Nakon {to se partizanska zaseda po-
vukla, okupacione trupe zaposele su selo
Draginac i okolinu i na osnovu naredbe o
likvidaciji sto civila za jednog ubijenog ne-
ma~kog vojnika, odnosno 50 civila za jednog
rawenog Nemca, uhapsili ta~no 2.950 qudi
1.oktobar 2009.
D r u g o g s v e t s k o g
koje su streqali na seoskom grobqu i loka-
litetima u blizini Draginca.
Ovaj masovni zlo~in nad nedu`nim ci-
vilima ostavio je nenadoknadive posledice
u lozni~kom kraju. Smrt velikog broja nevi-
nih jo{ jednom je ukazala na sav besmisao
oru`anih sukoba.
Posmrtni ostaci postradalih ekshumi-
rani su 1961. godine i sahraweni u zajed-
ni~koj grobnici nedaleko od mesta pogibije,
na u{}u reke Trnavca u Jadar. Potom su po-
dignuta i spomen-obele`ja koja svedo~e o
ovom zastra{uju}em zlo~inu.
Spomen-kosturnica i mesta streqawa
u lozni~kom selu Draginac predstavqaju je-
dan od lokaliteta najve}eg stradawa civila
na teritoriji Srbije, ali i mesto koje su
potpuno zaboravili pripadnici savremenih
generacija.
Lokalitet u Dragincu svedo~i o jednom
od najmasovnijih zlo~ina po~iwenih u Drugom
svetskom ratu na tlu Srbije. On je, istovre-
U kraqeva~kom parku, u periodu izme|u 1946. i 1955. godine postavqen je monumentalni Spomenik otpora i slobode
r a t a
meno, i mesto opomene, ali i mesto podse}a-
wa na posledice mr`we, netolerancije i kse-
nofobije iz perioda tog oru`anog sukoba.
KA ME NI SPA VA^
Spomenik „Kameni spava~“ podignut je
1969. godine u Kragujevcu i posve}en |aci-
ma stradalim u masovnim streqawima u ok-
tobru 1941. godine. Autori memorijala bili
su Jelica i Gradimir Bosni}.
Za vreme velike ofanzive protiv par-
tizanskih snaga i oslobo|ene teritorije, u
periodu oktobar–novembar 1941. godine,
nema~ke okupacione trupe sprovodile su nad
stanovni{tvom represalije najmasovnijih
razmera. Zapovest Vrhovne komande da se za
jednog poginulog nema~kog vojnika ubije 100, a
za rawenog 50 civila, nema~ke komande su
dosledno sprovele u toku ove ofanzive.
U `estokim borbama na prilazima
Kragujevcu, jedinice 704. i 714. nema~ke di-
vizije pretrpele su znatne gubitke. ^im su
u{le u grad, ove snage su 20. oktobra 1941.
pristupile masovnom hap{ewu svih odraslih
mu{karaca da bi se, kako kazuju sa~uvani do-
kumenti, prikupio odgovaraju}i broj „Srba“
i „komunista“ radi odmazde za poginule i
rawene Nemce u borbama na prilazima gra-
du. Hapsili su na ulicama, po radwama, u
ustanovama, privatnim ku}ama, {kolama...
Svi uhap{eni odmah su sprovo|eni u logor
na periferiji grada odakle su zatim u gru-
pama streqani. Tako su izvedeni na strati-
{te kompletni razredi sredwih {kola.
Me|u vi{e hiqada gra|ana iz Kragu-
jevca, koje su 21. oktobra 1941. streqale
nema~ke trupe, nalazilo se nekoliko stotina
|aka vi{ih razreda gimnazije i u~iteqske
{kole. Wih su nema~ki vojnici izveli na gu-
bili{te iz {kolski klupa za vreme nastave
zajedno sa 18 profesora i direktorima
gimnazije i u~iteqske {kole. \aci i profe-
sori su prilikom streqawa pevali himnu
„Hej Slaveni“. Pored wihovih le{eva, stre-
li{te je bilo pokriveno kwigama i |a~kim
priborom koje su |aci poneli iz {kole.
ISKON SKA PO TRE BA
ZA SLO BO DOM
U kraqeva~kom parku, koji se nalazi u
neposrednoj blizini Grobqa streqanih
1941. godine i `elezni~ke stanice, na ini-
cijativu lokalne organizacije Subnora, u
periodu izme|u 1946. i 1955. godine posta-
vqen je monumentalni Spomenik otpora i
slobode. Autor ovog reprezentativnog voj-
47

nog memorijala bio je istaknuti jugoslo-
venski vajar Lojze Dolinar.
Ovo delo Lojza Dolinara predsta-
vqa jedno od najuspe{nijih izvedenih i
umetni~ki najzna~ajnijih vojnih memorija-
la posve}enih doga|ajima iz perioda Dru-
gog svetskog rata na tlu Srbije.
Masivni kameni postament i monu-
mentalna bronzana kompozicija, koja sim-
bolizuje iskonsku potrebu za `ivotom u
slobodi, ali i spremnost da se pru`i ot-
por radi wene odbrane, na specifi~an i
vizuelno jasan na~in prikazuju re{enost
`iteqa kraqeva~kog i {ireg ra{kog kraja
da se odupru tu|inu koji ugro`ava slobodu
wihove domovine.
Grupa figura istaknute muskulature
data u natprirodnoj veli~ini i prikazana
u pokretu dodatno nagla{ava odlu~nost,
opredeqenost, re{enost i borbenost u
odbrani slobode.
Dimenzije postamenta su 8,25 h
2,62 h 1,45 m. Dimenzije same grupne
skulpturalne kompozicije – {est mu{kih
figura visine 3,20 m, pet `enskih figura
visine pribli`no 3,00 m i ~etiri de~je
figure visine pribli`no 1,60–2,60 m.
^A ^A LI CA
Spomenik streqanim rodoqubima u
periodu izme|u 1941. i 1944. godine na-
lazi se u okviru Spomen-parka „^a-
~alica“ u Po`arevcu. Sam spo-
men-park nalazi se na istoi-
menom brdu i zauzima povr-
{inu od oko 24 hektara. U
okviru parka podignuta su
Spomenik streqanim rodoqubima u periodu izme|u 1941. i 1944. godine nalazi se u okviru Spomen-parka „^a~alica“ u Po`arevcu
48
V o j n i m e m o r i j a l i
tri spomenika i to Spomenik streqanim ro-
doqubima u periodu izme|u 1941. i 1944.
godine, Spomen-kosturnica palih boraca
Crvene armije 1944. godine i Spomenik slo-
bode i pobede nad fa{izmom.
Spomenik streqanim rodoqubima po-
dignut je 1962. godine po projektu arhitekte
Bratislava Stojanovi}a i vajara Stanisla-
va Mi}i}a. Na brdu ^a~alica je tokom
Drugog svetskog rata streqano oko tri hi-
qade qudi, pa je ve} u novembru 1944. go-
dine na tom mestu postavqen jedan veliki i
osam malih krstova. Sve do 1962. godine,
kada je podignut monumentalni spomenik, na
ovom lokalitetu postavqana su mawa spo-
men-obele`ja.
Spomenik je izveden kao monumentalna
kompozicija, koja se sastoji od dva me|usob-
no paralelna platna trapezoidnog oblika:
armirano betonskog zida sa natpisom STRE-
QANIM RODOQUBIMA 1941–1944 i
skulpture sa dubokim reqefom postavqene
na postamentu od armiranog betona oblo-
`enog crnim mermernim plo~ama.
Skulptura je koncipirana u vidu friza
sastavqenog od nekoliko masivnih grubo ob-
ra|enih mermernih blokova, dok su povr{i-
ne razli~ito tretirane iskucavawem, izvla-
~ewem vertikalnih i horizontalnih fuga,
gla~awem i kontrastnim oblikovawem masa
da bi figure bile nazna~ene {upqinama u
i z
kamenu. Qudske figure su svedene, gotovo
geometrijski oblikovane.
Spomenik streqanim rodoqubima na
^a~alici u periodu izme|u 1941. i 1944.
godine utvr|en je 1979. godine odlukom Na-
rodne skup{tine Republike Srbije za zna-
menito mesto od velikog zna~aja.
KA PI JA SUN CA
I JA TO KA ME NIH PTI CA
Na brdu Bagdala, pored Kru{evca, za
vreme fa{isti~ke okupacije od 1941. do
1944. godine, nalazili su se logor i stra-
ti{te. Na mestu nekada{weg streli{ta je
jo{ pre po~etka Drugog svetskog rata zapo-
~eta gradwa Kaznenog zavoda, pa su tu ne-
zavr{enu zgradu Nemci iskoristili i pre-
tvorili u logor za politi~ke zatvorenike
iz kru{eva~kog kraja. Iza zgrade logora,
na padini bagdalske kose, Nemci su stre-
qali partizane i civilno stanovni{tvo.
Najve}e streqawe je bilo 29. juna
1943, kada su fa{isti ubili 324 osobe.
Zgrada logora je sru{ena 1949, a na tom
prostoru, zauzimaju}i 10 ha, danas je spo-
men-park „Slobodi{te“ sa dve masovne
grobnice palih rasinskih partizana i `r-
tava fa{isti~kog terora.
U spomen-kompleksu se nalaze i dva
velika amfiteatra: Dolina po{te i Doli-
na `ivih, odnosno gledali{te sa scenom. U
ovaj deo kompleksa ulazi se kroz kru`nu
kapiju nazvanu „Kapija Sunca“. U sredi{tu
Doline po{te sme{teno je jato kamenih
ptica koje streme ka nebu, a na ulazu je kru-
`ni kamen sa natpisom „Pod ovim nebom,
1.oktobar 2009.
D r u g o g s v e t s k o g
~ove~e uspravi se“. Izme|u dve doline sto-
ji stari vodeni~ni kamen sa natpisom
„Hleb i sloboda; Isus u nama“. Na humka-
ma i na bedemu iznad Doline po{te nalaze
se plamenici. Strati{te je uz bok amfite-
atrima i obele`eno je spomen-plo~om i
krstom. „Slobodi{te“ je otvoreno 1965.
godine, a autor je arhitekta Bogdan Bogda-
novi}. Godine 1978, po projektima arhite-
kata Bogdana Bogdanovi}a i Svetislava
@ujovi}a, sagra|en je „Dom Slobodi{ta“.
Zgrada je oblikovana kao humka i predvi-
|ena za istra`iva~ki rad i odr`avawe ra-
znih manifestacija.
U neposrednoj blizini `elezni~ke
stanice „Crveni krst“u Ni{u, u zgradama
koje su do okupacije slu`ile kao vojni maga-
cin, tokom Drugog svetskog rata bio je sme-
{ten koncentracioni logor. Bio je to jedan
od najozlogla{enijih i najve}ih logora u
Srbiji. Kroz wega je tokom ~etvorogodi-
{weg postojawa pro{lo vi{e od 15.000
rodoquba i simpatizera NOP-a, zarobqe-
nih partizana, Roma, Jevreja. Posebno je
poznat po bekstvu 105 zatvorenika u par-
tizane 12. februara 1942. godine. U od-
mazdi posle bekstva, za 11 poginulih ne-
ma~kih vojnika streqano je 1.100 rodoqu-
ba. Organizovano bekstvo logora{a bio je
jedinstveni doga|aj u porobqenoj Evropi.
Zgrade logora sa~uvale su autenti~ni
izgled, obele`ene su spomen-obele`jima i
pretvorene u memorijalni muzej „12. fe-
bruar“ 1969. godine. Do bekstva logor je
bio opasan bodqikavom `icom, a posle je
celi kompleks ogra|en zidom. Logor se sa-
stoji od centralne zgrade zatvora, tri po-
mo}ne zgrade, ~etiri stra`arske ku}ice,
dve kule osmatra~nice i dva torwa. Cen-
tralna logorska zgrada ima dva sprata i
potkrovqe na kom se nalazilo 20 samica.
Konzervatorsko-restauratorski radovi su
izvedeni 1979. i 2004. godine.
„Slobodi{te“ je otvoreno 1965. godine, a autor je arhitekta Bogdan Bogdanovi}
r a t a
li wegovi mladi sa-
radnici, a kasnije
afirmisani jugoslo-
venski umetnici, Na-
da Hude, Milo{ Gvo-
zdenovi} i Quba Lah,
o ~emu postoji zapis
na plo~i sme{tenoj
na severnoj strani
spomenika.
Spomenik revo-
lucije u obliku je obr-
nutog trapeza, blago
polukru`no zakri-
vqenog. Nalazi se na
ravnom postamentu
na~iwenom od plo~a
belog mermera. Sa
U Ivawici je 1957. godine u glavnom gradskom parku postavqen predwe strane nala-
monumentalni Spomenik revolucije zi se mozai~ka pred-
stava skupine revolu-
Kompleks nekada{weg koncentracionog cionara u juri{u, ura|ena od sitnih glazi-
logora „Crveni krst“ u Ni{u utvr|en je za ranih kerami~kih plo~ica. Na bo~nim stra-
spomenik kulture od izuzetnog zna~aja za nama postavqene su mermerne `ardiwere.
Republiku Srbiju odlukom Izvr{nog ve}a SR Spomenik ima jezgro od armiranog betona
Srbije iz 1979. godine, a u Centralni regi- oblo`eno mermernim plo~ama razli~itih
star nepokretnih kulturnih dobara upisan je dimenzija i reprezentativnim mozaikom.
pod rednim brojem SK 240. Sama kompozicija ne sadr`i tekstual-
ni epitaf, ve} se u podno`ju mozai~ke mo-
SPO ME NIK RE VO LU CI JE numentalne kompozicije nalazi natpis:
U `eqi da se ovekove~i antifa{isti~- 1941–1945.
ka borba u Drugom svetskom ratu i da se od Spomenik revolucije u Ivawici pred-
zaborava otrgnu u~esnici i nevino postra- stavqa izuzetno vredno umetni~ko ostvare-
dali u tom oru`anom sukobu na teritoriji we izvedeno u stilu tada aktuelnog socija-
ivawi~kog kraja, 1957. godine u glavnom listi~kog realizma. Ovaj vojni memorijal u
gradskom parku, na uglu ulica Javorske i Ve- potpunosti je obnovqen 2008. godine sred-
nijamina Marinkovi}a, postavqen je monu- stvima Ministarstva rada i socijalne po-
mentalni Spomenik revolucije. litike, a po projektu stru~waka Zavoda za
Autor ovog zna~ajnog ostvarewa bio je za{titu spomenika kulture – Kraqevo.
ugledni jugoslovenski slikar \or|e Andreje-
vi} Kun, kome su u izradi spomenika pomaga- BOR CI MA
RAD NI^ KOG BA TA QO NA
Posebnu celinu u okviru segmenta ne-
pokretne kulturne ba{tine iz ratnih pe-
rioda predstavqaju memorijali posve}eni
doga|ajima i li~nostima antifa{isti~ke
49

borbe za slobodu zemqe u Drugom svetskom
ratu.
Memorijalni kompleks na Kadiwa~i
kod U`ica svedo~i o mo`da najtragi~nijem i
najpotresnijem doga|aju koji se tokom ratne
1941. godine odigrao na tlu Srbije.
Sam kompleks, podignut na lokalitetu
Zaglavak – Kadiwa~a, predstavqa slo`enu
arhitektonsko-muzeolo{ku celinu koji ~ini
niz segmenata gra|enih u periodu izme|u
1952. i 1979. godine. U prvoj fazi, godine
1952. na Kadiwa~i je podignut spomenik pi-
ramidalnog oblika pod kojim se nalazi ko-
sturnica u kojoj po~ivaju posmrtni ostaci
pripadnika Radni~kog bataqona stradalih
tokom bitke na Kadiwa~i. Znatno pro{ire-
we i oboga}ewe kompleks je do`iveo 1979.
godine kada je po projektu, ~iji su autori is-
taknuti srpski i jugoslovenski vajar Mio-
drag @ivkovi} i arhitekta Aleksandar \o-
ki}, okon~ano wegovo ure|ewe ~ime je do-
bio svoj sada{wi izgled. ^itav memorijal-
ni kompleks sve~ano je otvorio predsednik
Republike Josip Broz Tito 23. septembra
1979. godine.
Poseban segment kompleksa ~ini mu-
zejska postavka sa oko tri stotine autenti~-
nih predmeta i dokumenata mahom u vezi sa
pripadnicima Radni~kog bataqona. U pita-
wu su li~ni dokumenti, fotografije, arhiv-
ska gra|a, oru`je i drugi trodimenzionalni
eksponati.
Memorijalni kompleks na Kadiwa~i
kod U`ica svedo~i o herojskim novembar-
skim danima 1941. godine kada su pripad-
nici Radni~kog bataqona, kojim je koman-
dovao Andrija \urovi}, pru`ili `estok ot-
por daleko nadmo}nijem neprijatequ koji
je u tom periodu sprovodio ofanzivu na
oslobo|enu teritoriju u istoriji poznatu
kao U`i~ka Republika. Borci Radni~kog ba-
taqona hrabro su stradali u bici na Ka-
diwa~i 29. novembra 1941. godine. Nepri-
jateqske snage su probile posledwu odbra-
nu slobodnog U`ica, ali heroizam tih juna-
ka ostao je upam}en u vremenima koja su
usledila.
U sklopu prostornog i spomeni~kog re-
{ewa postoje tri celine: Amfiteatar U`i~-
ka Republika sa otvorenom scenom, Aleja
Radni~kog bataqona kao sredi{te skulptor-
skog re{ewa i Plato Slobode kao zavr{e-
tak i dominanta ~itavog prostora. U sklopu
Platoa Slobode nalazi se najvi{i skulp-
torski akcenat, visok 14 metara, sa kru-
`nom figuralnom kompozicijom i prodorom
prema U`icu. Spomenik je otkrio predsednik
Jugoslavije Josip Broz Tito. Projektovawe,
studija i realizacija izvedena je u periodu
1977. i 1979. godinu. Saradnici na rea-
lizaciji bili su vajari Ladislav Fekete,
Pute{ Ajdin i grupa od 17 studenata sa Ka-
tedre vajarstva Fakulteta primewenih
umetnosti u Beogradu.
50
Vojni memorijali iz Drugog svetskog rata
Memorijalni kompleks Bo{ko Buha
Po{tuju}i `rtvu Radni~kog bataqona
Ministarstvo rada i socijalne politike
unelo je u Program obele`avawa zna~ajnih
istorijskih doga|aja oslobodila~kih ratova
Srbije i godi{wicu bitke na Kadiwa~i, sve-
sno ~iwenice da je to lokalitet koji trajno
svedo~i o tradicionalnom slobodarstvu i
slobodoqubqu na{eg naroda.
Spomen-kompleks na Kadiwa~i utvr|en
je za spomenik kulture od izuzetnog zna~aja
za Republiku Srbiju odlukom Skup{tine SR
Srbije iz 1979. godine.
PI O NI RI MA U RA TU
Spomenik posve}en stradalim borci-
ma rawenicima U`i~ke Republike, delo va-
jarki Ane Be{li} i Jovanke Jeftanovi},
nalazi se na planini Zlatibor, u neposred-
noj blizini istoimenog turisti~kog naseqa.
Na vrhu brega koji dominira panoramom na-
seqa Zlatibor, 1961. godine podignut je mo-
numentalni kameni spomenik posve}en uspo-
meni na vi{e od stotinu rawenika – parti-
zana koje su okupacione nema~ke trupe stre-
qale na tom lokalitetu 30. novembra 1941.
godine.
Napadaju}i partizanske jedinice koje
su se, nakon bitke na Kadiwa~i 29. novem-
bra 1941. povla~ile ka Crnoj Gori i Herce-
govini, nema~ke trupe sustigle su partizan-
sku bolnicu i u znak odmazde streqale sve
rawenike i medicinsko osobqe. Time je za-
dat veliki udarac i po~iwen te`ak zlo~in
nad licima koja nisu pru`ala otpor, odno-
sno koja su usled ~iwenice da se radilo o
te{kim rawenicima i medicinskom osobqu
predstavqala za{ti}enu kategoriju po me-
|unarodnim propisima koji se odnose na
obi~aje rata.
Spomenik na Zlatiboru, isklesan u ob-
liku monumentalnog stuba visine 10 metara,
predstavqa obele`je postavqeno na mestu
spomen-kosturnice u koju su u oktobru 1961.
godine preneti posmrtni ostaci stradalih
rawenika i medicinskog osobqa, ali i ve-
}eg broja boraca stradalih u borbama na
Zlatiboru 1944. godine. Va`no je naglasiti
da su u toj spomen-kosturnici pohraweni i
posmrtni ostaci legendarnog junaka i na-
rodnog heroja Jugoslavije Sava Jovanovi}a
Sirogojna, stradalog u borbama tokom leta
1944. godine.
Na kamenom obelisku isklesani su
stihovi Vaska Pope: Ne dam ovo sunca u o~i-
ma, ne dam ovo hleba na dlanu.
Postavqen daleke 1961. godine, tokom
obele`avawa 20. godi{wice po~etka anti-
fa{isti~kog ustanka i borbe protiv okupa-
tora u Drugom svetskom ratu, ovaj spomenik
svedo~i o tragi~nim sudbinama pripadnika
Narodnooslobodila~ke vojske i rawenici-
ma ubijenim u odmazdi na Zlatiboru. To je
jo{ jedan nemi svedok stradawa i rodoqu-
bqa, ali i svog besmisla oru`anih sukoba
koji su obele`ili nacionalnu istoriju pret-
hodnog veka.
Memorijalni kompleks na Jabuci kod
Prijepoqa posve}en je se}awu na borca
omladinca Bo{ka Buhu (1923–1943), sina
zemqoradnika iz Nove Gradi{ke u okoli-
ni Virovitice, koji je kao petnaestogodi-
{wi de~ak sa glavninom partizanskih sna-
ga krenuo iz U`ica i ve} 1941. bio borac
Prve ~ete ^etvrtog bataqona Druge pro-
leterske brigade. Neustra{ivi bomba{
na Kupresu, Livnu, Neretvi, Sutjesci i de-
legat na kongresu ZSAOJ u Biha}u, pogi-
nuo je 27. septembra 1943. nai{av{i na
~etni~ku zasedu.
Posmrtni ostaci ovog hrabrog borca
sahraweni su u Pqevqima. Zbog izuzetne
hrabrosti pohvalio ga je vrhovni komandant
i progla{en je narodnim herojem. Na mestu
pogibije podignuto je spomen-obele`je u vidu
kamenog belega, zasa|eno sa 17 borova, a u
sklopu kompleksa su spomen-dom, bronzana
figura sa pu{kom, bombom i kwigom i osam
bronzanih poprsja jugoslovenskih pionira
partizana, rad vajara Mira Letice i Q. ^a-
barkape. U spomen-domu „Bo{ko Buha“ sme-
{tena je stalna izlo`ba Pioniri u NOB-u.
Memorijalni kompleks „Bo{ko Buha“
utvr|en je za znamenito mesto od izuzetnog
zna~aja za Republiku Srbiju odlukom Skup-
{tine SR Srbije iz 1987. godine, a u Cen-
tralni registar nepokretnih kulturnih do-
bara upisan je pod rednim brojem ZM 18.
1.oktobar 2009.

Put kroz tvr|avu
Pi{e osle ~etvrt veka Srbija }e mo}i da odah-
Branko KOPUNOVI]
P ne jer je, najzad, obezbe|en „prevoznik”
nuklearnog otpada iz wenog dvori{ta.
Prema slovu potpisanog Be~kog dokumenta, do
kraja idu}e godine nesta}e opasne materije a
neposredni „izvo|a~i radova” bi}e ruski stru~-
waci. Pomo} u ostvarivawu ideje stigla je od
najve}ih svetskih zemaqa, Evropske unije i Me-
|unarodne atomske agencije.
Nau~nici Instituta „Vin~a” mo}i }e ubu-
du}e da se bez zebwe posvete istra`ivawima,
pre svega na upotrebi atomske energije u medi-
cini. U pro{lom veku mesta{ce nadomak Beo-
grada bilo je simbol ne~eg zna~ajnog i tajanstve-
nog. Naravno, sve se vezivalo za zbivawa iza
debelih zidova Instituta u kome su radili qudi
pod velom bri`qivo ~uvanih eksperimenata, do-
brano proveravanih i odabranih, u ~ijem se
opisu poslova diskrecija neminovno podrazu-
mevala. Zbog toga su i bili pod budnim okom kon-
traobave{tajnih slu`bi, {to zbog bezbednosti
podataka koje „dr`e u glavi”, {to zbog wihove
li~ne.
Me|utim, {ezdesetih godina dogodilo se
ono za{ta nije bio spreman scenario. Do{lo je
do kvara na nuklearnom reaktoru i samo zahva-
quju}i velikom po`rtvovawu stru~waka Insti-
tuta nije do{lo do katastrofalnih posledica.
Ali, wih dvadesetak je bilo kontaminirano a
na{e klinike u to vreme nisu mogle vaqano da
ih zbrinu. Preko prijateqske veze na relaciji
Tito–De Gol, opet u diskreciji, preba~eni su u
bolnicu nadomak Pariza. Uprkos velikim napo-
rima francuskih lekara, polovina poslatih na
le~ewe se nije vratila. Tek posle, narodu je „u
rukavicama” saop{tena meka verzija doga|aja
koju su osmislili „drugovi odozgo”.
Dakle, }utawe nije uvek zlato. U na{em na-
rodu poznata je izreka „gurawe pra{ine pod te-
pih”, {to je savremena verzija mudrosti iz vre-
mena dok nije bilo usisiva~a. Usisiva~ nije po-
stojao ni 1335. godine kada je podignuta ~uvena
Goluba~ka tvr|ava. Bila je najpre ugarska, pa
srpska, onda turska, a potom ni~ija. Bar {to se
brige ti~e. Pamti mnoge vojske i ratove, bune i
vetrove s Dunava. Ni{ta nije zaboravila, ali
su wu zaboravqali, dugo...
osle Prvog svetskog rata neki mudrac se
P setio da napravi put ba{ kroz tvr|avu.
Hajde {to je to u~inio mo`e biti kakav
geodeta {eret posle par ~a{a brqe, ali {to je
wegovo „remek delo” ostalo za jo{ koji vek...
Nije boqe ni danas, ali ne}e jo{ dugo. Nekada
ponosno tvr|ava koja se nadvila nad xadom za-
rasla je u korov pa jo{ na~eta o{trim zubom
vremena tu`no izgleda i jo{ gore se pamti.
Sre}om, na pomolu je konkretno re{ewe
koje }e finansirati Evropska unija. Re~ je o iz-
SA
galerije
me{tawu puta, obnovi tvr|ave i izgradwi celo-
kupne turisti~ke infrastrukture Golupca, od
pristani{ta i marine do sme{tajnih kapacite-
ta i putne mre`e. Tvr|ava }e postati turisti~ka
atrakcija ba{ kao ceo region, pa i Podunavqe
koje }e osetiti blagodet velikih ulagawa i krup-
nog koraka.
[kolska godina se zahuktava, slegla su se
prva iskustva. Ta~no je da su prvaci dobili bes-
platne uxbenike, ali istina je da im se pod te-
retom torbi krive ki~me. Na to vrlo argumento-
vano upozoravaju lekari i sredstva informisa-
wa, roditeqi su o~ajni a oni koji odlu~uju o |a~-
kom samaru su zbuweni. Dokle?
Jedan u~enik je ove jeseni promenio {kolu.
Ni{ta neobi~no. Bilo bi tako da nije re~ o
Marku Stanisavqevi}u iz Trubareva kraj Kra-
qeva. On je do ju~e bio jedini |ak u razredu, a
wegov u~iteq Dragan Miri} jedini {kolski drug.
U {irem kontekstu, pri~u o Marku mogli bismo
posmatrati kao epizodu u {irokoj i dobro po-
znatoj nam temi koja se ti~e nataliteta u Srbiji
i posledicama stawa. Gase se sela, a gde ne}e
{kole? U Trubarevu je utihnulo zvono...
lem, Marko je na{ao novu {kolu u Kaoniku,
E ali do we }e morati sedam kilometara pe-
{ke, {to mu ne pada te{ko jer, kako ka`e,
nije vi{e sam ni u klupi ni u u~ionici. Prvi put
ima drugove sa kojima deli u`inu, igra fudbal,
raduje se {to }e i sutra biti u wihovom okru`e-
wu... Za sada je lepo, ne pada mu te{ko put do i
od {kole. [ta }e kada po~nu ki{e, vetar, snego-
vi... Dobro, na}i }e se po neki dobar ~ovek da ga
preveze makar deo puta, ali to nije pravilo. Ta-
mo nema redovne niti bilo kakve druge autobu-
ske linije. Zaboga, `ivimo u 21. veku a svaki
mladi ~ovek nam je dragocen, naravno.
Dobili smo generaciju mladih oficira.
Be{e lepo, sve~ano, dirqivo ~ak. Kada polete
{apke uvis, prizor nikoga ne ostavqa ravnodu-
{nim. Za razliku od mnogih potporu~nika na po-
~etku karijere, mladi}i o kojima je re~, pro}i
}e vrstu probnog rada. Za neko vreme, promeni-
}e nekoliko jedinica i garnizona pa }e im, pre-
ma u~inku i potrebama slu`be, biti odre|eni
„mesto i uloga”. Mnogi se sla`u da je tako
(naj)pravednije. Uostalom, to pravilo je ustroje-
no poodavno u mnogim savremenim armijama {i-
rom sveta.
Tih dana je na televiziji prikazan nezabo-
ravni film „Oficir i xentlmen”. Ri~ard Gir,
ba{ kao i wegov preminuli kolega Patrik Svej-
zi, odigrao je sijaset sjajnih uloga u kultnim
ostvarewima. Mo`da }e s vremenom po neke bi-
ti zaboravqene, ali kadrovi u uniformi sa
izabranicom svog srca ne}e nikada. Otuda je
oficirski poziv ve~ni izazov, inspiracija u `i-
votu i umetnosti...
51

Matica
Zaqubqenici u leta~ke
sportove i entuzijasti koji ne
mogu da zamisle `ivot bez
jedrilica, ultralakih aviona,
padobrana, paraglajdinga,
raketnih i avio-modela,
motornih zmajeva i balona,
osvojili su za Srbiju vi{e
zlatnih medaqa nego svi drugi
sportisti
52
Vazduhoplovni savez Srbije
ri~u o Vazduhoplovnom savezu Srbije, jednom od najefektnijih u~e-
P snika aeromitinga na Batajnici, uprkos bogatoj i svakako veoma
zanimqivoj pro{losti te organizacije, ne zapo~iwemo wegovom ju-
~era{wicom, ve} sutra{wicom. Rizikuju}i da se ogre{imo o sve
one brojne entuzijaste i zaqubqenike u sportsko vazduhoplovstvo,
koji su, ugra|uju}i sebe, svoje znawe i ume{nost, decenijama ja~ali
srpski vazduhoplovni sport i wegovu organizaciju, ipak, na samom po-
~etku isti~emo upravo ambicije koje Vazduhoplovni savez Srbije ima
i koje }e, ne treba sumwati, u narednom periodu ispuniti. Ba{ kao i
sve one ranije.
Neko je ve} primetio, srpski sportisti koji su se ove godine takmi-
~ili u leta~kom sportu, odnosno vazduhoplovnom i raketnom modelar-
stvu, jedrili~arstvu, motornom letewu, padobranstvu, paraglajdingu,
osvojili su vi{e zlatnih medaqa nego svi drugi. Samo u Irigu, na Evrop-
skom prvenstvu u raketnom modelarstvu, odr`anom 23. avgusta, takmi~a-
ri iz Srbije osvojili su 12 medaqa, od kojih je {est najsjajnijih.
Ugled pre ma re zul ta ti ma
Tako je bilo i svih ranijih godina. Ali ono {to najvi{e raduje,
kad je re~ o leta~kom sportu u Srbiji i wegovoj budu}nosti, jeste ugled
koji Vazduhoplovni savez i wegovi ~lanovi, 70 avio-klubova, terito-
rijalnih i strukovnih saveza, imaju u Me|unarodnoj vazduhoplovnoj fe-
deraciji (FAI), gde se wihova re~ i te kako slu{a. Bave}i se nekim od
desetak vazduhoplovnih sportova u Srbiji, zaqubqenici u nebeske vi-
sine i krila kojima se savla|uje sve, pa i gravitacija, znaju da }e, samo
ako to po`ele, uvek dobiti organizaciju nekog od brojnih regionalnih,
1. oktobar 2009.
evropskih, pa i svetskih takmi-
~ewa najvi{eg ranga. U tome su Vek Vazduhoplovnog saveza u Srbiji
uvek imali podr{ku, kako dru-
Srpski Aeroklub osnovan je 1911. godine u Beogradu. Mnogi
gih dr`avnih i regionalnih sa-
wegovi ~lanovi bili su, tokom Prvog svetskog rata, piloti Srpske
veza i organizacija, tako i
avijatike, koji su oktobra 1921. godine obnovili rad svog kluba.
FAI. Iskustvo je, naime, poka-
Maja slede}e, 1922. godine, naziv je promewen u Aeroklub Kra-
zalo da su takmi~ewa organizo-
qevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tada klub postaje kolektivni
vana u Srbiji uvek bila na naj-
~lan Me|unarodne vazduhoplovne federacije FAI. Za prvog pred-
vi{em nivou.
sednika Aerokluba izabran je Tadija Sondermajer, a za wegovog
– Nikada se nismo obruka-
do`ivotnog po~asnog predsednika knez Pavle Kara|or|evi}.
li, ni kao organizatori, ni kao
Do Drugog svetskog rata, kada je wegov rad zabrawen, Aero-
takmi~ari – ka`e predsednik
klub je dva puta mewao naziv u Aeroklub Kraqevine Jugoslavije
Upravnog odbora Vazduhoplov-
(1929. godine) i Kraqevski Jugoslovenski aeroklub Na{a krila
nog saveza Srbije Labud Bula-
(1935. godine). Posle rata osnovan je Vazduhoplovni savez Jugo-
tovi}. Ono {to nas odlikuje kao
slavije koji je mewao ime u skladu s promenom naziva dr`ave.
organizatore jeste gostoprim-
stvo, na{a `eqa da nesebi~no
pru`imo najvi{e {to mo`emo, ~in uspeti da se domognemo po-
od vrhunskih mogu}nosti za tak- trebnih sredstava. Veliku po-
mi~ewe i postizawe svetskih mo}, pogotovu u posledwe vre-
rekorda, do odgovaraju}ih uslo- me, pru`aju nam Ministarstvo
va za sme{taj i boravak spor- za omladinu i sport i Sportski
tista u na{oj zemqi. S druge savez Srbije, bez ~ije podr{ke
strane, trudimo se da {to vi{e ne bi bilo mogu}e organizova-
medaqa ostane u Srbiji, u ruka- ti mnogobrojne vazduhoplovne
ma na{ih takmi~ara kao {to je manifestacije i takmi~ewa na
to bilo i nedavno u Irigu. Ne kojima smo ove godine imali ve-
treba posebno isticati da je likog uspeha. Nema nikakve
uspeh na{ih sportista vazduho- sumwe da su upravo rezultati
plovaca iz godine u godinu kon- koje na{i ~lanovi posti`u na
stantan. Na{i takmi~ari u ne- zna~ajnim prvenstvima znatno
kim leta~kim sportovima ve} doprineli da se i u Srbiji
tradicionalno osvajaju pregr{t shvati zna~aj leta~kog sporta i
medaqa. Posebno se isti~u mo- da nam Ministarstvo za omla-
delari raketa i aviona, ali i dinu i sport u posledwe vreme
paraglajdisti, jedrili~ari, pa- pokloni vi{e pa`we. S druge
dobranci. strane, na{a saradwa s Voj-
I dok znalci sportskog va- skom Srbije i Ministarstvom odbrane tradicionalno je veoma do-
zduhoplovstva isti~u da bespa- bra. To naravno ne ~udi, jer je leta~ki sport prirodno oblast in-
rica ote`ava razvoj i perspek- teresovawa mnogih pripadnika specijalnih vojnih jedinica – napo-
tivu ovog, ne tako jeftinog, ne- miwe Labud Bulatovi}.
kada hobija, a danas priznatog
raznovrsnog i veoma ra{irenog Ma we fi nan sij skih bri ga
sporta, Labud Bulatovi} pona- Ve}a pa`wa dr`ave prema vazduhoplovnom sportu odrazila se
vqa da entuzijazam i inventiv- i na dostignu}a na{ih takmi~ara u svetu. Posledwih godinu, ili dve,
nost svestranih zaqubqenika u modelari, paraglajderi, padobranci, jedrili~ari i drugi ~lanovi
nebesko plave visine na znaju za Vazduhoplovnog saveza Srbije odlaze na svetska i evropska prven-
prepreku. stva u inostranstvu rastere}eni finansijskih briga, spremni za
– ^ak i kad nema dovoqno najvi{e domete. A tu su i takmi~ewa organizovana u Srbiji, sada na
para u kasi Vazduhoplovnog sa- Predsednik Upravnog odbora znatno vi{em nivou nego ranije.
veza, znamo da }emo na neki na- VSS Labud Bulatovi} – Pro{le godine, na primer, organizovali smo {ezdesetak va-
zduhoplovnih nadmetawa u Srbiji, a i ove godine broj leta~kih tak-
Aktivnosti mi~ewa u Srbiji nije bio mawi. Pove}ao se i broj sponzora, bez
kojih se ne mo`e zamisliti organizacija ni najmaweg takmi~ewa u
U svom sastavu VSS ima 70 organizacija, aeroklubova, te- vazduhoplovnom sportu danas, kako u inostranstvu, tako i kod nas.
ritorijalnih i strukovnih saveza. Sa ne{to vi{e od 2.500 ~la- Pored toga, sve vi{e pa`we poklawamo i popularizaciji svih ob-
nova, VSS mo`e da se ubroji u sportske organizacije, ~iji su lika, ili grana vazduhoplovnog sporta u Srbiji, {to je tako|e jedna
zna~aj i postignuti rezultati znatno ispred brojnosti. od obaveza Vazduhoplovnog saveza, ba{ kao i organizacija razli-
Aktivnosti VSS i wegovih organizacija obuhvataju vazduho- ~itih leta~kih manifestacija i takmi~ewa. Svake godine biramo
plovno i raketno modelarstvo, padobranstvo, vazduhoplovno je- najboqe sportiste, dodequjemo nagrade „Zlatni orao”, poma`emo
drili~arstvo, letewe motornim avionima i ultralakim vazduho- rad vazduhoplovnih klubova. S vremenom, rezultati su sve boqi,
plovima, zmajarstvo, paraglajding, balonarstvo i druge leta~ke posebno od 2007. godine, kada je obrazovan novi Upravni odbor i
sportske grane. U okviru tih sportskih aktivnosti VSS sa svojim kada smo organizovali dr`avno prvenstvo u svim vazduhoplovnim
~lanicama organizuje leta~ke manifestacije, sportska nadmeta- sportovima. Stru~na pomo} koju pru`amo klubovima i najuspe{ni-
wa, dr`avna, regionalna, evropska i svetska prvenstva, selektu- jim ~lanovima oduvek je bila na visokom nivou, pa ni rezultati nisu
je takmi~are za u~e{}e na me|unarodnim nadmetawima i obu~a- mogli izostati, zakqu~io je predsednik Upravnog odbora VSS Labud
va sportiste, trenere i sudije potrebne sportskom, civilnom i Bulatovi}.
vojnom vazduhoplovstvu.
Du{an GLI[I]

53
povodi
Devedeset godina postojawa Organizacije
Mala armija od vel
Udru`ewe rezervnih oficira
i ratnika formirano je 15.
septembra 1919. godine, a za
wegovog predsednika izabran je
vojvoda Stepa Stepanovi}.
U razdobqima na{e istorije
mewali su se politi~ki sistemi
i naziv dr`ave, ali rezervni
sastav ostao je pouzdani
oslonac vojske i naroda.
54
otovo sve zemqe sveta imaju ratno iskustvo koje isti~e staru
istinu da bez rezervnog sastava nema borbenog u~inka na du`e
G staze. U miru se obu~ava i stavqa u slu`bu uvek kada situacija
diktira potrebu za dodatnim anga`ovawem vojni~ki spremnog
qudstva. Taj dragoceni armijski i dru{tveni potencijal jeste
prvenstveno posve}en zadacima odbrane, ali je preko potreban i u
mnogim (ne)prilikama.
Srbija ne samo da nije izuzetak ve} je wena bogata istorija
rata i ratovawa opisana dugim vekovima i istinama trajne vred-
nosti. Rezervni oficiri i podoficiri isticali su se hrabro{}u,
ume}em i svekolikim primerom vojni~ke ~asti. Komandovali su i
sprovodili komande, sa saborcima delili sjaj pobede i gor~inu
stradawa.
Wihovo herojstvo opisano je u mnogim delima kwi`evne i
filmske umetnosti, a neka od wih stekla su pe~at trajne vredno-
sti. U kultnom filmu „Mar{ na Drinu” odslikana su dela vojvoda,
komandanata i komandira, uz du`no priznawe rezervnim stare-
{inama koje su u Prvom svetskom ratu, od wegovog po~etka do So-
lunskog fronta, pronele slavu srpske vojske. ^uveni rediteq Sti-
ven Spilberg na{ao je inspiraciju u istinitoj ratnoj pri~i i da
1. oktobar 2009.

rezervni h vojnih stare{ina Srbije
ike koristi
nije snimio „Spasavawe redova Rajana”, taj doga|aj koji govori o
sudbini vojnika posle iskrcavawa saveznika na(d) Normandijom,
ostao bi u anonimnim bele{kama i se}awima koje vreme bri{e
zaboravom. U fascinantnom ostvarewu, rezervni kapetan, ina~e
nastavnik po zanimawu, znala~ki komanduje svojom ~etom u paklu
te{kih borbi protiv Nemaca i pronalazi put do izgubqenog vojni-
ka. @rtvuju}i svoj `ivot za spas mladi}a, zadivio je javnost i za-
vredio da wegov lik bude svetli primer po`rtvovawa rezervnog
oficira u najte`em ratnom isku{ewu.
^asna istorija
Posle velikih pobeda srpske vojske, 15. septembra 1919, na
godi{wicu proboja Solunskog fronta, zahvaquju}i velikom anga`o-
vawu srpskih vojvoda, formirano je Udru`ewe rezervnih oficira i
ratnika. Za prvog predsednika izabran je slavni vojvoda Stepa Ste-
panovi}, {to na svoj na~in govori o zna~aju i ugledu Udru`ewa.
Tada{wi predsednik vlade Nikola Pa{i}, ministri u vladi,
diplomate od karijere, univerzitetski profesori, lekari, advokati,
in`eweri i najve}i deo onda{we inteligencije, pisali su molbu za
prijem u Udru`ewe. Bila je posebna ~ast postati wegov ~lan.
Nakon zavr{etka ratnih dejstava, procenili su da je potrebno
okupiti i organizovati rezervne oficire i ratnike, nastaviti wi-
Mr \or|e Malenkovi},
vr{ilac du`nosti Vreme velikih
predsednika Organizacije
rezervnih vojnih stare{ina promena
ospodine Malenkovi}u, kako danas gledate na period kada je
G ORVS bila masovna organizacija sa dovoqno sredstava za re-
dovan rad i aktivnosti?
– Osnovni ciq uvek je okupqawe i obu~avawe ~lanstva i pri-
padnika drugih struktura odbrane. Organizacija je nekoliko puta
mewala naziv, ali je sistemski, do kraja precizno bila definisana
kao deo odbrambenog sistema i segment ukupnog dru{tvenog delova-
wa. Potvrda toga sadr`ana je u ~iwenici da su zakoni o odbrani i
vojsci u SFRJ do kraja definisali poziciju organizacije. ^lanstvo
je bilo masovno, u wemu su bili prakti~no svi rezervni oficiri i
podoficiri koji su imali ratni raspored ili na bilo koji drugi na-
~in utkani u {iroki front odbrambenog organizovawa. Zadaci su
bili jasno definisani, ali u isto vreme nalazilo se dovoqno sred-
stava u buxetima op{tina, gradova, pokrajina i republika. Za efi-
kasan rad obezbe|eni su svi prostorni uslovi i tehni~ka sredstva.
Osamdesetih godina pro{log veka, u Organizaciji je bilo vi{e od
300 stalno zaposlenih stru~nih lica.
Tokom ratnih dejstava na prostorima biv{e SFRJ, rezervni
oficiri i podoficiri ~inili su vi{e od 85 odsto komandnog kadra
u ratnim jedinicama JNA i TO. Jednodu{na je ocena da su svi oni
profesionalno i ~asno izvr{avali svoje zadatke. Isto va`i i za
period bombardovawa 1999. godine.
[ta se dogodilo sa Organizacijom posle raspada SFRJ?
– Po zavr{etku ratnih dejstava, nastupile su brojne i vi{e-
zna~ne promene u ukupnom dru{tvenom organizovawu, koje su pun od-
raz imale u delu odbrambenog, odnosno vojnog sistema. Saglasno
bitno izmewenim uslovima (nakon razbijawa SFRJ), pristupilo se
hovo obu~avawe i osposobqavawe iz vojnih znawa i ve{tina, a po-
sebno obezbediti podmla|ivawe kadra. Jedan od sadr`aja rada bi-
lo je negovawe borbene tradicije srpskog naroda.
Treba ista}i da je Udru`ewe imalo izuzetno razumevawe, ali
i materijalnu pomo} vojske i dr`ave. Koliko je bilo jako, homogeno
i uticajno, ukazuje i podatak da je nakon dono{ewa odgovaraju}ih
odluka Uprave, pokrenuta inicijativa za izgradwu Doma rezervnih
oficira i ratnika. Grad Beograd poklonio je plac za gradwu, a sred-
stva su obezbe|ena od ~lanarina, donacija vi|enih ~lanova, onda-
{wih privrednika i trgovaca, i hipotekarnih kredita od banaka. To
je zdawe dana{weg Centralnog doma Vojske Srbije, u kojem je sme-
{ten Glavni odbor organizacije rezervnih stare{ina Srbije.
Sve do Drugog svetskog rata, Udru`ewe je u kontinuitetu ostva-
rivalo svoje mirnodopske zadatke, kao vanstrana~ka, strukovna,
vaspitna i obrazovna organizacija rezervnih oficira, ratnika i
velikog broja uglednih qudi. Udru`ewe se, sem ostalog, uspe{no ba-
vilo re{avawem statusnih pitawa ~lanstva i negovawem borbenih
tradicija.
Iako tokom Drugog svetskog rata nije aktivno delovalo, znatan
broj wegovih ~lanova u~estvovao je u Narodnooslobodila~kom po-
kretu, ~ak i na odgovornim komandnim du`nostima ~ime je dat dopri-
nos oslobo|ewu zemqe i pobedi nad fa{izmom.
Istinska snaga
U na{oj novijoj istoriji mewali su se politi~ki sistemi,
ime dr`ave, ideologije na vlasti, ali je vojska sa svojim rezer-
vnim sastavom ostajala uvek verna duhu svog postojawa i name-
ne. Nikada osvaja~ka i osvetni~ka, uvek slobodarska i narodna.
Aktivni oficiri i podoficiri biraju svoj poziv, prihvataju}i
svesno sve izazove i rizike. Wihove kolege iz rezervnog sasta-
va su qudi iz gra|anstva, raznih godina, profesija, dru{tvenog
polo`aja...
velikim i sveobuhvatnim reformskim zahvatima u celokupnom od-
brambenom delovawu. Pri svemu tome, osnovni zadatak bio je da se
naj{iri odbrambeni potencijal prilagodi vremenu, potrebama i
objektivnim mogu}nostima dr`ave. Ne treba zaboraviti ni ~iweni-
cu da su se krupne promene de{avale u vremenu velike ekonomske
krize (ste~aj brojnih firmi, otpu{tawa radnika, nezaposlenost).
Sve to je dosta uticalo i na na{u organizaciju. Deo ~lanstva,
suo~en sa velikim egzistencijalnim problemima, jednostavno je pre-
stao da u~estvuje u na{im aktivnostima. U isto vreme do{lo je i do
vi{egodi{weg prekida rada [kole rezervnih oficira, tako da je
proces podmla|ivawa ~lanstva prakti~no bio nemogu}.
U novim zakonima o odbrani i vojsci, i pored velikih napora
koje je ulagalo rukovodstvo Saveza rezervnih vojnih stare{ina Sr-
bije, na{a organizacija ne postoji, a na{ih zadataka nema. U zna-
~ajnom broju lokalnih samouprava u proteklom periodu nije bilo
razumevawa za elementarne potrebe Saveza tako da smo ostali
bez sredstava, materijalnih i tehni~kih uslova za rad. Iako smo
sve ove godine imali izuzetnu saradwu sa Ministarstvom odbrane,
General{tabom, jedinicama i komandom Vojske Srbije, moram ista-
}i da smo upravo u tom vremenu imali u~estale probleme tokom re-
alizacije tradicionalne aktivnosti na{eg rada – bojno ga|awe, jer
je bilo veoma te{ko dobiti municiju i naoru`awe za wihovo izvo-
|ewe – nagla{ava ~elni ~ovek Organizacije.
Kako ste na{li izlaz iz krize?
– Suo~eni sa problemima unutar na{eg organizovawa i padom
interesovawa dela ~lanstva, ali i rukovodstva, najpre smo projek-
tovali, a zatim i realizovali reformu sopstvene reorganizacije. I
55
 povodi
I oni su po mnogim kriterijumima odabrani, potom stare-
{inski osposobqeni i u praksi dokazani. Naj~e{}e kada se mo-
ralo „na stra{nom mestu postojati”. Dakle, nikom od wih nije
dat na poklon ~in ve} su ga dobrano zaslu`ili i napredovali
na komandnoj lestvici.
Po brojnosti, ustrojstvu i obu~enosti, isticao se Savez
rezervnih vojnih stare{ina biv{e Jugoslavije. Sa vi{e stoti-
na hiqada pripadnika predstavqao je mo}nu podr{ku aktivnom
sastavu u tada zami{qenom sistemu op{tenarodne odbrane.
I pored ~iwenice da u novim zakonima o odbrani i vojsci
Organizacija ne postoji, ~ine se ogromni napori ne samo da
opstane ve} i da se osavremeni sadr`aj rada, na~in delovawa,
obuka sastava.. Naredne godine bi}e donet novi Program obu-
daqe istrajavamo u osnovnom statutarnom odre|ewu da smo ne-
strana~ka i stru~na organizacija koja okupqa rezervne oficire
i podoficire na jasnoj programskoj platformi.
Dakako, to ne zna~i da smo slepi za ambijent u kome ostvaru-
jemo svoje zadatke. Svuda oko nas je politika. Zato na{em ~lan-
stvu ne branimo da bude simpatizer ili ~lan neke partije – stran-
ke, ali ne dozvoqavamo da partijski stavovi budu deo okru`ewa u
kome Organizacija ostvaruje svoje ciqeve. Donedavni princip da
je svaki rezervni oficir ~lan Organizacije, zamenili smo prin-
cipom dobrovoqnosti. Svakom dosada{wem ~lanu ponudili smo
pristupnicu, uz jasno obja{wewe da ukoliko `eli da bude ~lan,
ako prihvata statutarne norme, tek onda treba je potpi{e.
Prvi put preovladala je svest da }e nas biti mawe i da ne}e-
mo biti organizacija svih rezervnih stare{ina ve} onih koji `ele
da se anga`uju i daju doprinos wenom radu. Istovremeno, prvi put
smo svesni da zapo~iwemo jedan dugi put na kome }e nam se desiti
da u delu pojedinih op{tina ne}emo imati Organizaciju.
Iako ovaj proces kontinuirano traje, sa zadovoqstvom oce-
wujemo da su postignuti veoma zna~ajni po~etni rezultati {to pru-
`a optimisti~ku viziju vezanu za na{e daqe organizovawe i rad.
Kakva je budu}nost pred Organizacijom?
– Pod uticajem brojnih faktora, mnogo toga se promenilo u
metodi i sadr`aju na{eg rada. Dogodilo se ono {to je nekada bi-
lo nezamislivo i {to ni najve}i optimisti nisu mogli da naslute.
Otvorili smo na{ savez prema svetu. Uspostavili smo brojne kon-
takte sa srodnim organizacijama iz evropskih zemaqa, iz zemaqa
biv{e Jugoslavije, obnovili svoj status u me|unarodnoj organiza-
ciji CIOR, Jadranskoj inicijativi...
Vreme ratnih sukoba je pro{lo, zamenio ga je period sarad-
we. Zajedno se pojavqujemo na me|unarodnim konkursima, u~estvu-
jemo u izradi projekata.
Doneli smo novi Statut, u vremenu kada prakti~no nismo
imali funkcionalan i primewiv zakon o udru`ewima. Sada po-
56
~avawa, usagla{en sa Ministarstvom odbrane i General{ta-
bom Vojske Srbije.
Mo`emo konstatovati da se uz jubilej, devedeset godina
postojawa, jedna korisna organizacija koja slovi kao logi~an
odbrambeni potencijal, vojni~ki re~eno prestrojila, na{la
svoje mesto i osmislila budu}nost. Svakako, treba pozdraviti
wihove napore i odati im priznawe na postignutim rezultati-
ma. Nikome vi{e nije do rata i ratovawa, niti je to ikada Sr-
bija `elela, pogotovo sada u vreme svekolikih integracija i
saradwe. Ali, Organizacija koja okupqa rezervne oficire i
podoficire ima svoju zna~ajnu mirnodopsku ulogu koju uspe{no
ostvaruje. Mala armija koja uvek mo`e da zatreba.
Branko KOPUNOVI]
stoji novi zakon, pa mi planiramo izradu novog, savremenijeg kra-
}eg i jasnijeg pravnog akta na{e Organizacije.
Posle vremena pote{ko}a, u saradwi sa jedinicama i ko-
mandama Vojske Srbije, tokom ostvarivawa dela zadataka, pre
svih bojnog ga|awa, sa zadovoqstvom mo`emo re}i da nailazimo
na puno razumevawe. @eqa nam je da ve} u 2010. godini donesemo
Program obu~avawa rezervnih vojnih stare{ina i pri tom usa-
glasimo teme sa nadle`nima u Ministarstvu odbrane i General-
{tabu. Na toj osnovi, ~lanstvu Saveza i {iroj javnosti pru`i}e-
mo obiqe kvalitetnih informacija iz odre|ene oblasti.
Da li se situacija konsoliduje?
– Moram re}i da se posle dugog zastoja Organizacija u na-
{em glavnom gradu konsoliduje, omasovquje i dobija novi kvalitet.
Ve} tradicionalno, na ~elu uspe{nih su na{e organizacije u No-
vom Sadu, Zaje~aru, U`icu, ^a~ku, Ni{u, Somboru…, koje pred-
wa~e po broju ~lanova i raznovrsnim aktivnostima. Sa puno re-
alnog optimizma o~ekujemo da }e za godinu dana spisak uspe{nih
biti znatno du`i.
Tamo gde ima zastoja, rukovodstva }e se obnoviti i podmla-
diti, ubrza}emo evidentirawe ~lanstva i preduzeti druge aktiv-
nosti. Apelova}emo na one dobro organizovane da pomognu svo-
jim kolegama u susednim op{tinama. Sa posebnim zadovoqstvom
isti~em da je Savez rezervnih vojnih stare{ina Srbije u kontinu-
itetu nalazio razumevawe Vlade Republike Srbije. Stalni je ko-
risnik buxetskih sredstava, {to je omogu}ilo da se postignu kva-
litetni rezultati. ^vrsto verujem da Savez kao stru~na i kadrov-
ska organizacija rezervnih oficira i podoficira ima perspek-
tivu. Verujemo da }emo nai}i na razumevawe kod nadle`nih dr-
`avnih organa kako bismo ostvarili sve zadatke kojima se bavi-
mo i koje }emo izvr{avati. Naravno, spremni smo da prihvatimo
sve korisne ideje i inicijative koje za krajwi ciq imaju ja~awe
na{eg saveza.
1. oktobar 2009.
 zdravstvo

Dani preventivne
medicine
Tradicionalni 43. me|unarodni nau~ni
skup „Dani preventivne medicine“ odr`an je u
Ni{u od 22. do 25. septembra, uz u~e{}e vi-
{e od 120 stru~waka iz Srbije, Crne Gore,
Republike Srpske, Makedonije, Bugarske i
Ma|arske.
Glavne teme koje su razmatrali srpski
preventivci i eminentni stru~waci iz okru`e-
wa odnosile su se na aktuelnu mikrobiolo{ku
dijagnostiku zaraznih bolesti sa posebnim ak-
centom na mogu}nosti poboq{awa dijagnostike
No vak \o ko vi} po se tio virusnih infekcija i probleme rezistencije na
antibiotike, epidemiologiju polno prenosivih
pa tri jar ha Pa vla infekcija, epidemiolo{ke karakteristike ma-
sovnih hroni~nih nezaraznih bolesti, za{titu
Najboqi srpski teniser Novak \okovi} posetio je sa porodicom patrijarha Pavla, `ivotne sredine, kvalitet ishrane i wihov uti-
koji se nalazi na le~ewu na VMA. caj na zdravqe, a znatna pa`wa posve}ena je
Tom prilikom, Novaka i ~lanove porodice \okovi} primio je na~elnik VMA general-
prevenciji bolesti zavisnosti i medicini za-
major prof. dr Miodrag Jevti}.
snovanoj na dokazima.
Tokom du`eg i srda~nog razgovora razmotrene su mogu}nosti saradwe Novaka \oko-
vi}a i Vojnomedicinske akademije. Svetski priznati
rezultati
Hi rur zi i ra di o lo zi neurohirurga
na evrop skoj na u~ noj
po zor ni ci Na 14.
svetskom
Tim stru~waka VMA predvo|en na~elnikom general- kongresu ne-
majorom prof. dr Miodragom Jevti}em imao je zapa- urohirurga,
`eno u~e{}e na evropskom Kongresu kardiovasku- koji je ne-
larnih i interventnih radiologa, koji je odr`an u davno odr-
Lisabonu, Portugalija, od 19. do 23. septembra. `an u Bo-
U delegaciju VMA bili su radiolozi – potpukov- stonu, uvod-
nici dr Slobodan ]ulafi} i dr Sini{a Rusovi}, i no predava-
vaskularni hirurg major dr Ivan Marjanovi}. we na temu
U radu kongresa u~estvovalo je 6.000 stru~wa- Mogu}nosti
ka iz celog sveta, a izlo`eno je vi{e od 700 origi- i ograni~e-
nalnih nau~nih radova i organizovano vi{e stru~- wa u hirur-
nih radionica. giji peri-
fernih ne-
rava odr-
Vojnomedicinska delegacija `ao je na~elnik Klinike za neurohirurgiju
VMA pukovnik prof. dr Zoran Roganovi}.
Austrije u VMA Stru~waci VMA imaju veliko i jedinstve-
no iskustvo u ovoj oblasti, {to je rezultat ve-
– Mo`emo biti zadovoqni dosada{wom vojnomedicinskom saradwom Srbije i Au- likog rada koji se odnosi na preko 2.700 ope-
strije, ali ulo`i}emo dodatne napore da ona bude jo{ boqa i sveobuhvatnija. A to }e risanih ratnih povreda perifernih nerava i
biti lak{e, ako se boqe upoznamo – rekao je na~elnik VMA general-major prof. dr Mi- brojnih stru~nih radova koji su objavqeni u vo-
odrag Jevti} pozdravqaju}i delegaciju oru`anih snaga Austrije koja je boravila u dvo- de}im svetskim neurohirur{kim ~asopisima.
dnevnoj poseti VMA, u okviru posete na{oj sanitetskoj slu`bi. Pukovnik prof. dr Zoran Roganovi} je u
Austrijsku delegaciju predvodio je pukovnik dr Harald Harbich, zamenik na~elnika svom izlagawu prikazao trenutne mogu}nosti u
ovoj oblasti neurohirurgije, ali i preduslove
Sanitetske slu`be OS Austrije.
za uspe{ni ishod operacija na prekinutim pe-
Gostima iz Austrije predstavqene su mogu}nosti VMA i najzna~ajniji rezultati ove rifernim nervima.
ustanove u oblasti hirur{kih i internisti~kih grana, neuropsihijatrijske slu`be i pre- Stru~waci iz ove oblasti pokazali su
ventivno-medicinske za{tite. Prikazane su i mogu}nosti i potencijali VMA u domenu na- veliko interesovawe za prikazane rezultate
u~noistra`iva~kog i obrazovnog procesa, a posebno su pokazane mogu}nosti, rezultati i VMA i dobijeni su brojni pozivi za produbqi-
vizije daqeg razvoja Veterinarskog {kolskog centra. vawe postoje}e i uspostavqawe nove saradwe
– Austrijski vojni sanitet ima dugu tradiciju, ali mi nemamo ovakvu vojnu bolnicu na{ih neurohirurga sa eminentnim svetskim
kao {to je VMA, koja predstavqa ne samo grandiozni arhitektonski objekat, ve} i impre- centrima, te za u~e{}e na predstoje}im evrop-
sivno medicinsko zdawe u kome rade svetski priznati stru~waci razli~itih specijalnosti skim i svetskim neurohirur{kim skupovima.
– rekao je na kraju posete {ef austrijske sanitetske delegacije pukovnik Harbich. Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

57
Bezbednosno-obave{tajne slu`be i vojna policija zemaqa u okru`ewu

Po uzoru na JNA
Bez obzira na to kako u dr`avama naj{irem smislu bezbednosno-obave{tajni (ili obave{tajno-bezbednosni)
sistem odbrane ~ine obave{tajna, bezbednosna (kontraobave{tajna), trupna
koje su nastale raspadom SFRJ
gledaju na nasle|e biv{e
Jugoslavije, o~igledno su im JNA
i wene slu`be bezbednosti bile,
u najmawu ruku, po~etni uzor za
organizovawe vojnoobave{tajnih,
U obave{tajna i vojnopolicijska komponenta, organizovane u jednu ili vi{e
posebnih organizacijskih celina (slu`bi i/ili jedinica). U svrhu obavqawa
svojih zadataka slu`be imaju zakonima i drugim propisima definisana ovla-
{}ewa. Kod bezbednosne i vojnopolicijske komponente ta ovla{}ewa sadr`e
i elemente prisile i tajnog prikupqawa podataka o pripadnicima sopstvenih oru-
`anih snaga ili gra|ana. Sa tog stanovi{ta javnosti su interesantnije, pre svega
kada je re~ o za{titi i ostvarivawu ustavnih prava i sloboda gra|ana jedne dr-
`ave, odnosno zakonske regulative tih ovla{}ewa. Sa druge strane, obave{tajna
a pre svega bezbednosnih slu`bi. i trupna obave{tajna komponenta, ako i imaju neka ovla{}ewa, ne primewuju ih
prema sopstvenim gra|anima ili to ~ine u inostranstvu.
Iako to na prvi pogled ne izgleda
tako, jer su u svim tim zemqama Za jed ni~ ke od li ke
obave{tajna i bezbednosna Bezbednosna i kontraobave{tajna komponenta je dominantniji i vidqiviji u
komponenta na strategijskom radu slu`bi, posebno u vojnim jedinicama i ustanovama, a obave{tajni rad, koji je
dominantniji na strategijskom nivou, ~esto je neprimetan i u funkciji bezbednosnih
nivou objediwene u jedinstvenu poslova. O tome govore i neke od afera koje su se redom odnosile na prekora~e-
obave{tajno-bezbedosnu ili
bezbednosno-obave{tajnu
slu`bu, za razliku od JNA
gde su one bile strogo
odvojene, kada se govori o
nadle`nosti, a delimi~no i
ovla{}ewu iz oblasti bezbednosne
i kontraobave{tajne za{tite.

58 1. oktobar 2009.
we u primeni tajnih mera (prislu- brambenim sistemima drugih dr-
{kivawe), nelegalni izvoz ili `ava; prikupqawe, analizira-
uvoz oru`ja i prikrivawe korup- we, obrada i distribucija poda-
ciona{kih afera u ministarstvi- taka o spoqnim pritiscima i ak-
ma odbrane. tivnostima u inostranstvu usme-
Jedinstveno za sve zemqe u renim na ugro`avawe odbrambe-
okru`ewu Srbije jeste da su bez- ne bezbednosti; prikupqawe,
bednosno-obave{tajne slu`be u analizirawe, obrada i distri-
organizacijskom smislu pozicio- bucija podataka o delovawu
nirane u ministarstvima odbrane stranih obave{tajnim slu`bi,
i da su za svoj rad odgovorne ne- pre svega vojnih u zemqi; otkri-
posredno ministru odbrane. U vawe, pra}ewe i suprotstavqa-
vojsci se nalazi tzv. trupna oba- we delovawu stranih obave{taj-
ve{tajna slu`ba (tzv. organi G-2). nih slu`bi prema sistemu odbra-
Iako su u ve}ini ovih dr`ava u ne i vojsci razli~itim; otkriva-
sastavu organa G-2 i organi bez- we, pra}ewe i analizirawe po-
bednosti, sa sli~nim nadle`no- java organizovanog kriminala u
stima i ovla{}ewima kao u JNA sistemu odbrane, kao i drugih
(preventivna bezbednosna i kon- kriminalnih pojava; bezbednosna
traobave{tajna za{tita jedinica prevencija u za{tita qudi, obje-
i ustanova, suzbijawe organizo- kata, sredstava, podataka i ak-
vanog i najte`ih oblika krimina-
tivnosti u sistemu odbrane i voj-
la), oni su ipak u funkcionalnom
sci planirawem i pra}ewem
smislu odvojeni od ~isto obave-
sprovo|ewa propisanih mera;
{tajnog dela.
bezbednosne provere lica.
Izuzimaju}i Hrvatsku, u svim
ostalima zakonska osnova rada Bezbednosna funkcija obu-
Kontrola rada vojnih slu`bi hva ta preventivni rad na za{ti-
slu`bi regulisana je posebnim
poglavqem zakona o odbrani. Eksterna i interna kontrola rada vojnih slu`bi precizno ti jedi nica od raznih negativnih
Ipak, i tu ima razlike. Tako su u je definisano samo u Hrvatskoj jedinstvenim zakonskim propi- uti ca ja, fizi~ku i tehni~ku za-
Sloveniji nadle`nosti slu`be som: „Zakonom o sigurnosno-obavje{tajnom sustavu Republike {titu, poslove suzbijawa i doku-
znatno preciznije i detaqnije de- Hrvatske“. U ostalima je, uz op{tu klauzulu o civilnoj kontroli mentovawa kriminala, te u~e{}e
finisani. Tako|e, mesto i uloga i nadzoru, internim propisima regulisana samo unutra{wa u planirawu mera bezbednosti i
ovih slu`bi, u viziji razvoja i or- kontrola, ona u samom ministarstvu odbrane. Dakle, osim u Hr- wihovoj kontroli. Ovaj zadatak
ganizacije, imaju zapa`eno mesto vatskoj ne postoji poseban organ, telo, izvan ministarstva od- u Sloveniji, Makedoniji i Crnoj
i u strate{kim dokumentima od- brane koji kvalifikovano mo`e da sagledava i prati rad vojnih Gori obuhvata i poslove usmera-
brane ve}ine navedenih dr`ava, u slu`bi i utvrdi eventualna kr{ewa prava, ovla{}ewa i zlou- vawa i upravqawa radom vojne
prvom redu Slovenije, Hrvatske i potrebe. Postoje odredbe u raznim drugim zakonskim propisima policije.
Makedonije. To je proizvod veli- koja {tite prava gra|ana, u ovom slu~aju pripadnika vojske i Zna~ajno poqe rada, zada-
~ine i uloge oru`anih snaga u dr- ministarstva odbrane i daju im ograni~ene mogu}nost uvida u tak koji oduzima znatno vreme i
`avi i uloge slu`bi u wima. Za- neke aktivnosti tajnih slu`bi, ali se sve svodi na dobru voqu resurse jesu bezbednosne prove-
nimqivo je uo~iti i da jedino u nadle`nih u tim slu`bama. re na osnovu zakona o za{titi
BiH obave{tajni i kontraobave- tajnosti informacija. Naime, u
{tajni rad na strategijskom ni- svim pomenutim dr`avama po-
vou, ukqu~uju}i vojna pitawa, nije stoji zakon kojim je regulisana
u nadle`nosti bezbednosno-oba-
Vojna policija u misijama Natoa za{tita informacija. Da bi od-
ve{tajne slu`be ve} civilne oba- U sastavu misije ISAF u Avganistanu nalazi se i vod vojne re|ena lica mogla da pristupaju
ve{tajno-bezbednosne agencije. policije Oru`anih snaga Hrvatske. To je prva jedinica koju je za{ti}enim (klasifikovanim)
To je proizvod politi~ke situaci- Hrvatska uputila u neku misiju u inostranstvo. Osim toga, u sa- informacijama obavqaju se bez-
je i geneze zajedni~kih Oru`anih stavu organa vojne policije komande ISAF nalazi se i jedan hr- bednosne provere. Provere za
snaga BiH. vatski oficir. Hrvatska aktivno u~estvuje i u sastavu Multina- pripadnike vojske i ministar-
U Hrvatskoj je posle dosta cionalnog bataqona vojne policije ~ije je sedi{te u Poqskoj. stva odbrane prakti~no obavqa-
muka i brojnih otpora usvojen po- Makedonija priprema 70 pripadnika vojne policije za po- ju vojne slu`be.
seban zakon koji na jedinstven na- ja~awe svog kontigenta u Avganistanu. Bitna karakteristika svih
~in reguli{e organizaciju, nad- slu`bi je da je primena ovla{}e-
le`nosti i funkcionisawe svih wa, kada je re~ o vlastitim gra-
bezbednosno-obave{tajnih slu`bi, svode}i ih samo na dve – civilnu |anima, striktno ograni~ena na pripadnike vojske i ministarstva
i vojnu. Dakle, obe slu`be su zakonski utemeqene jednim posebnim odbrane. Ovla{}ewa prema civilima mo`e primewivati samo voj-
zakonom. na policija, u vrlo ograni~enim situacijama i to samo privremeno,
do dolaska civilne policije.
Nad le `no sti i ovla {}e wa Naj~e{}e sporena ovla{}ewa slu`bi su primena tzv. tajnih
mera na prikupqawu informacija (pra}ewe, snimawe, prislu{ki-
Kada se govori o nadle`nostima i ovla{}ewima osnovna i vawe, nadzor i snimawe elektronskih komunikacija i pisanih po-
kqu~na razlika u odnosu na stawe u biv{oj Jugoslaviji (JNA) jeste {iqki), i primena tzv. policijskih ovla{}ewa, odnosno ovla{}e-
preciznija i primerenija zakonska regulativa. wa koja imaju pripadnici policije u primeni sile, a pre svega pri-
Osnovne nadle`nosti slu`bi svih ovih dr`ava mogu se grupisa- silnom privo|ewu i li{avawa slobode.
ti u tri celine: obave{tajne, kontraobave{tajne i bezbednosne (op- Mo`e se uo~iti da sve slu`be pomenutih dr`ava imaju ovla-
{tebezbednosne). Konkretnije, wihovi zadaci su na~elno: prikupqa- {}ewe primene tajnih mera. U Hrvatskoj su te mere (ovla{}ewa)
we, analizirawe, obrada i distribucija podataka o vojskama i od- eksplicitno navedene u posebnom i jedinstvenom zakonu i za vojnu

59
 iskustva
(„Vojno sigurnosno-obavje{tajna agencija“ – VSOA) i za civilnu
slu`bu („Sigurnosno-obavje{tajna agencija“ – SOA). Pripadnici i
civilne i vojne slu`be nemaju policijska ovla{}ewa, odnosno ne
mogu li{avati slobode, niti primewivati silu. [tavi{e, u zakonu
je definisano da u za{titi svojih objekata i qudi pripadnici obe
slu`be mogu primewivati ovla{}ewa propisana za privatne bez-
bednosne kompanije. Pripadnici slovena~ke vojne slu`be (Obave-
{~evalno varnosna slu`ba – OVS), koji se bave obave{tajnim i
kontraobave{tajnim poslovima, imaju ista ovla{}ewa kao pripad-
nici civilne slu`be (Slovenska obev{~evalno varnosna agencija –
SOVA). Me|utim, za razliku od drugih, u slovena~koj slu`bi postoji
jo{ jedna kategorija ovla{}enih lica koja imaju ista ovla{}ewa
kao pripadnici civilne policije. Radi se o delu pripadnika slu`be
koji obavqaju bezbednosne poslove, prakti~no identi~ne onima koje
su nekad u JNA obavqali oficiri bezbednosti. U nekim doktrinar-
nim dokumentima uo~ena je ova anahronost i odstupawe od standar-
da zemaqa Natoa, ali su ovo pitawe i nadle`nosti nad vojnom po-
licijom ostavqeni za kasniju fazu reorganizacije oru`anih snaga.
U Zakonu o odbrani Crne Gore navedeno je da se tajno priku-
pqawe podataka obavqa sredstvima i metodama, na na~in i pod
uslovima koji su propisani za civilnu slu`bu (Agenciju za nacio-
nalnu bezbijednost). U BiH vojna slu`ba prakti~no nema pravo ni
mogu}nost primene svih tajnih mera, posebno onih koje podrazume-
vaju kori{}ewe tehni~kih sredstava jer je to u nadle`nosti civilne
slu`be (Obavje{tajno-bezbednosne agencije BiH). Ni vojna ni civil-
na slu`ba nemaju policijska ovla{}ewa niti pravo primene sile i
prisile. U Zakonu o odbrani Makedonije, u poglavqu „Obave{tava-
we, kontraobave{tavawe, spre~avawe i otkrivawe krivi~nih dela
i za{tita snaga i tajnih podataka odbrane“, navedeni su zadaci u
obavqawu ovih poslova, a preciznije odre|ivawe na~ina primene
ostavqeno je ministru odbrane. U praksi, pripadnici makedonske
vojne slu`be imaju ista ovla{}ewa kao i pripadnici civilne slu-
`be u sastavu MUP-a (Uprave za bezbednost i kontraobave{tajni
rad). To zna~i da i oni imaju policijska ovla{}ewa, {to im uz inge-
renciju nad usmeravawem rada vojne policije daje znatnu mo}.
Mo`e se zapaziti da sve slu`be i pored odre|enih ograni~e-
wa ipak imaju dosta {irok dijapazon tajnih ovla{}ewa, od priku-
pqawa informacija iz direktnog razgovora i razgovora posred-
stvom drugih lica (saradnika), merama fizi~kog pra}ewa na jav-
nim mestima, na mestima koja nemaju javni karakter, do pretresa
pokretne i nepokretne imovine, pra}ewa, snimawa i otvarawa
pisanih, govornih i elektronskih po{iqki i video i audio signa-
la. Tako|e, primewuju se tajni kontakti, dr`e se u tajnosti razlo-
zi prikupqawa podataka (legendirawem), organizuju se i prime-
wuju operativne obmane, ugra|uju operativci kao tajni agenti u
druge tela i institucije (uglavnom u inostranstvu) i dr. Kod svih
analiziranih slu`bi postoji bitno ograni~ewe u primeni tzv. taj-
nih mera i metoda kojima se naru{avaju neka ustavna prava i slo-
bode. U tom slu~aju zahteva se prethodno pisano i obrazlo`eno
sudsko odobrewe (uglavnom Vrhovnog suda), a na zahtev nadle`nog
lica iz slu`be. Trajawe ovih mera ograni~eno je na ~etiri-{est
meseci. Za ostale tajne mere koje ne zadiru direktno u ustavom
utvr|ena prava i sloboda gra|ana, dovoqna je odluka nadle`nog
direktora slu`be.
Voj na po li ci ja
Vojna policija, kao deo sistema bezbednosti, nominalno je
(organizacijski) odvojena od bezbednosno-obave{tajnih slu`bi u
svim ovim dr`avama. Me|utim, dok je to u Hrvatskoj u~iweno u pot-
punosti i u celini, dotle je u drugim ostala ve}a ili mawa nadle-
`nost ili uticaj slu`bi nad radom vojne policije ({to je sli~no re-
{ewu u JNA). To se pre svega odnosi na poslove suzbijawe krimina-
la i obavqawe op{tebezbednosnih poslova. U Crnoj Gori u Zakonu
o odbrani eksplicitno je navedeno da su bezbednosni poslovi kao
jedan od poslova obave{tajno-bezbednosne slu`be i „stru~no usmje-
ravawe rada Vojne policije“. U Sloveniji i Makedoniji je to po-
sredno re~eno davawem policijskih ovla{}ewa pripadnicima bez-
bednosnog dela i time {to se u organizacijskom sastavu ovih slu-
`bi nalazi i organ vojne policije. U BiH nadle`nost nad vojnom po-
licijom je zakonom o odbrani preneta na zamenika na~elnika Za-
jedni~kog {taba, koji je odgovoran za vojnoobave{tajne, kontraoba-
ve{tajne i bezbednosne operacije, kada je re~ o vojsci.
Kada se govori o nadle`nosti i ovla{}ewu vojne policije, ve}
je re~eno da su u prvom redu tzv. kriminalisti~ka i ovla{}ewa pri-
mene sile ograni~ene na vojna lica i lica zaposlena u ministar-

Slovenija
Op{ta koncepcija organizacije bezbednosnih poslova u
sistemu odbrane Slovenije preuzeta iz sistema JNA uz modifi-
kaciju da je tome pridru`en i obave{tajni rad na strategijskom
nivou. Prakti~no i daqe u jedinicama postoje posebni organi
bezbednosti, sa policijskim ovla{}ewima, koji su nadle`ni za
organizaciju i planirawe {tabnobezbednosnih poslova kao te-
mequ preventivnog bezbednosnog rada. U vezi sa tim oni upra-
vqaju radom vojne policije, pre svega kriminalisti~ke specijal-
nosti, u~estvuju u planirawu mera bezbednosti i nadziru wiho-
vo sprovo|ewe, ali i sami vode „krupnije“ predmete. Sitniji
predmeti, odnosno krivi~na dela sa zapre}enom kaznom do tri
godine u direktnoj su nadle`nosti vojne policije.
U viziji organizacije sistema odbrane do 2015. godine
procewuje se da je obave{tajno-bezbednosni sistem komplemen-
taran drugim zemqama ~lanica Natoa. Me|utim, u delu „izazovi
i dileme” nagla{ava se da nadle`nost obave{tajno-bezbedno-
sne slu`be za otkrivawe i dokumentovawe krivi~nih dela (u
stvari, policijska ovla{}ewa pripadnika ovog dela slu`be)
nije u skladu sa tim standardima i da ostaje da se to pitawe re-
{i u skladu sa daqim razvojem obave{tajno-bezbedosnog siste-
ma i sistema odbrane.

60
stvu odbrane, na lica u vojnim objektima, poligonima, ve`bali{ti-
ma, vozilima i objektima. Nadle`nost prema civilima ograni~ena
je na neophodne mere u sprovo|ewu redovnih aktivnosti i u slu~aju
izvr{ewa krivi~nog dela prema vojnim licima i objektima, a i tada
samo do dolaska pripadnika civilne policije. Vojna policija, osim
u BiH, mo`e, kada prati vojne kolone i transport ili kada obezbe-
|uje strane delegacija ili transport stranih vojski u tranzitu ({to
je wena nadle`nost), davati signale i primewivati ovla{}ewa pre-
ma ostalim u~esnicima u saobra}aju, a u odre|enim situacijama i
regulisati saobra}aj, ali samo u meri izvr{ewa zadatka. Za te ak-
tivnosti uglavnom se tra`i i pomo} civilne policije.
U analiziranim oru`anim snagama vojna policija sastavqena
je iskqu~ivo od profesionalnih pripadnika. Svi je smatraju jednom
od najpouzdanijih i borbeno najspremnijih formacija. Zato ne ~udi
{to su upravo iz ovih jedinica anga`ovani prvi pojedinci i mawe
jedinice za u~e{}e u misijama u inostranstvu. Zakonima o odbrani
definisana je ili kao rod vojske ili kao slu`ba (u BiH). Organizo-
vana je u bataqone i ~ete. Broj jedinica uslovqen je veli~inom voj-
ske, ali i obavezama prema ~lanstvu u Natou ili vojnim misijama u
inostranstvu.
U Slovena~koj vojsci postoji samo jedan bataqon (17.bVP) ~i-
je su dve ~ete, osim Qubqane, locirane u Mariboru i Postojni. U
Hrvatskoj vojsci vojna policija organizovana je u jednu (66.) pukov-
niju (koja je u stvari ve}i, oja~ani bataqon) u sastavu KoV, jedan vod
u RViPVO i jednu ~etu u Ratnoj Mornarici.
Makedonija tako|e ima jedan bataqon neposredno pot~iwen
General{tabu i dve ~ete u brigadama. U BiH postoji jedan bataqon
u sastavu brigade takti~ke podr{ke u sastavu Operativnih snaga i
vodovi vojne policije u brigadama. Crnogorska vojska, kao najma-
wa, ima samo jednu ~etu vojne policije.
Kao i kod slu`bi, kontrola rada vojne policije, posebno ope-
rativnog rada, u suzbijawu kriminala i primeni ovla{}ewa re{e-
na je internim propisima i drugim zakonima (zakonom o krivi~nom
postupku), {to je ipak nedovoqno. Treba zapaziti da jedino Hrvat-
ska, po ugledu na neke strane zemqe, javno objavquje izve{taj o ra-
du oru`anih snaga, pa i vojne policije. Tu su prikazani i neki poda-
ci o broju podnetih krivi~nih prijava, stawu kriminaliteta i reda
i discipline.
Uskla |i va we voj nih
i ci vil nih slu `bi
Izuzev u Hrvatskoj i BiH, postoji problem preklapawa i spo-
rewa u nadle`nostima izme|u vojnih i civilnih slu`bi. Naravno,
tu je i na neki na~in tradicionalno nadmetawe za uticajem i mo}i u
dr`avi. U Hrvatskoj je to pitawe, bar za sada skinuto sa dnevnog re-
da jedinstvenim zakonom za obe slu`be i shodnim definisawem oba-
veza u drugim zakonskim propisima iz oblasti bezbednosti, pre
svih zakonom o (za{titi) tajnosti podataka. Tako|e, taj problem ve-
rovatno ne postoji u BiH, jer je zakonom regulisana dominantnost
civilne slu`be, ~ak i pri prikupqawu strate{kih vojnih podataka.
Makedonija
Osim vojne bezbednosno-obave{tajne slu`be i Obave-
{tajne agencije, u Republici Makedoniji postoji, u sastavu MUP-
a, posebna Uprava za bezbednost i kontraobave{tajni rad. Vi-
{e puta su stru~waci za bezbednost i neki rukovodioci ovih
slu`bi ukazivala na wihovu nepovezanost, preklapawe delo-
kruga rada pa i me|usobno pra}ewe i podmetawa. Tako se u
~lanku „Analiza: kako rade makedonske slu`be bezbednosti“
(Dnevnik, 28. decembara 2008. godine) navodi: „Makedonske
slu`be bezbednosti rade na svoju ruku. Obave{tajnoj agenciji
niko ne daje upute ~emu da se posveti kao dr`avnom prioritetu,
a Uprava za bezbednost i kontraobave{tajni rad je dr`ava za
sebe, sa ogromnom mo}i, a bez ikakve kontrole nadle`nih orga-
na i institucija. Ovo su zakqu~ci stru~ne javnosti u zemqi, ali
i direktno ukqu~enih u poslove ovih mo}nih slu`bi.“
Ovakvo re{ewe je pre svega rezultat stvarnog politi~kog stawa i
organizacije i BiH i wene vojske.
U Makedoniji su svesni postoje}ih problema, jer nesaradwa,
nejasne nadle`nosti i neka trvewa ukazuju na potrebe reorganiza-
cije celog sektora bezbednosti. U tom smislu bilo je vi{e predloga
promena i druga~ije organizacije i sve je izvesnije da }e do toga i
do}i, verovatno po hrvatskom modelu.
Ako se kvalitet rada vojnih slu`bi uporedi sa civilnim, mo`e
se konstatovati da su vojne slu`be u javnosti ocewivane kao kvali-
tetnije, mawe eksponirane u raznim aferama (kojih je bilo, poseb-
no u Hrvatskoj, Sloveniji, ne{to mawe u Makedoniji), sa kvalitet-
nijim qudima. O tome se mo`e suditi i na osnovu ~iwenica da su u
nekim od ovih dr`ava pripadnici vojne slu`be preme{tani u civil-
ne (Hrvatska, Makedonija), neki i na najvi{e pozicije, kako bi se rad
tih slu`bi popravio, a sigurno je i obezbedio odre|eni uticaj na-
redbodavaca.
Od svih zakonskih propisa kojima su regulisani rad slu`bi u
posmatranim dr`avama hrvatsko re{ewe izgleda najinteresantnije
i bar na papiru najboqe. Zato dajemo kra}i prikaz sa te`i{tem na
vojnoj slu`bi.
Oba ve {taj no-bez bed no sni
si stem Hr vat ske
Tokom rata u Hrvatskoj formirano je nekoliko, {to vojnih {to
civilnih, obave{tajno-bezbednosnih slu`bi. Iza svake od wih sta-
jala je neka politi~ka opcija, a neretko i materijalni i drugi inte-
resi pojedinaca i neformalnih grupa. Surevwivost i sujeta onih
koji su im bili na ~elu ili iz pozadine upravqali vi{e su smetali
nego koristili interesima Hrvatske. Javnost je brujala od brojnih
afera i intriga. Posle dugotrajnih polemika i sve glasnijih zahte-
va javnosti da se uvede red u rad ovih „tajnih“ slu`bi, pristupilo
se radikalnim organizacijskim promenama i po mi{qewu mnogih
pravno vaqanom regulisawu wihovog rada.
61
 iskustva
Od nekoliko dotada{wih civilnih obave{tajno-bezbednosnih
slu`bi napravqena je jedna koja se zove „Sigurnosno-obavje{tajna
agencija“ (SOA). U Vojsci (Hrvatskim oru`anim snagama) je ura|eno
sli~no – formirana je „Vojno sigurnosno-obavje{tajna agencija“
(VSOA). Wihov rad, nadle`nosti, ovla{}ewa i posebno kontrola
rada re{eni su jednim zakonom koji va`i i za „vojne“ i za „civilne“
slu`be – „Zakonom o sigurnosno-obavje{tajnom sustavu Republike
Hrvatske“.
Rad vojne, kao i civilne slu`be zasniva se na ve} pomenutom
zakonu, ali i Strategiji nacionalne sigurnosti, Strategiji odbra-
ne, Godi{wim smernicama za rad sigurnosno-obave{tajnih agencija
i drugim zakonima u uredbama.
Civilnim i vojnim slu`bama upravqaju predsednik i Vlada Repu-
blike Hrvatske. Za ostvarivawe saradwe izme|u ovih organa u upra-
vqawu bezbednosno-obave{tajnim slu`bama formirano je „Vije}e za
nacionalnu sigurnost“ (VNS), a za operativno uskla|ivawe slu`bi
rada „Savjet za uskla|ivawe rada sigurnosno-obavje{tajnih agencija“.
Za obavqawe stru~no-aministrativnih poslova za ova dva te-
la formiran je „Ured Vije}a za nacionalnu sigurnost” (UVNS). Pre-
ma zakonu, ovaj organ ujedno je i glavni dr`avni organ za utvr|iva-
we i sprovo|ewe aktivnosti za primenu mera i dono{ewe standar-
da informacijske bezbednosti u dr`avnim telima, ali i za utvr|i-
vawe aktivnosti u primeni mera i standarda informacijske bez-
bednosti u razmeni klasifikovanih podataka izme|u RH i stranih
zemaqa i organizacija. U wegovom sastavu funkcioni{e i Sredi-
{wi registar za prijem, pohrawivawe i distribuciju informacija
i dokumenata u razmeni sa stranim zemqama i organizacijama.
62
Bosna i Hercegovina
U sistemu odbrane BiH u sastavu ministarstva nalazi se
Sektor za obave{tajno-bezbednosne poslove. U sastavu Zajed-
ni~kog {taba OS BiH je Uprava za obavje{tajne poslove i bez-
bednost (J2), koja je prvenstveno odgovorna za izradu doktrine i
prakti~nu primenu smernica, planova i programa koji se odno-
se na obave{tajnu spremnost oru`anih snaga.
Na nivou operativne komande nalazi se Odeqewe za ope-
rativne, obave{tajno-bezbednosne poslove i obuku (G3/2/6),
koje objediwava tri {tabne funkcije, ukqu~uju}i i obave{tajno-
bezbednosnu. Ono ima komandu odgovornost u koordinaciji na-
vedenih poslova.
Formirana su i dva posebna pomo}na tela. Prvo, to je Zavod
za sigurnost informacijskog sustava koji se bavi sigurno{}u mre`a
i kriptoza{titom prenosa informacija za potrebe svih dr`avnih
organa, pa i obave{tajno-bezbednosnih slu`bi. Rukovodilac ovog
organa pola`e ra~une direktoru UVNS. Drugi organ je Operativno-
tehni~ki centar za nadzor telekomunikacija (OTC). Ovaj zajedni~ki
organ bavi se aktivacijom i upravqawem mera tajnog nadzora (pra-
}ewa) telekomunikacijskih usluga, delatnosti i prometa. Zakonom o
sigurnosno-obavje{tajnom sustavu Republike Hrvatske regulisana je
obaveza pravnih i fizi~kih lica, vlasnika telekomunikacijskih
mre`a, da o svom tro{ku osiguraju i odr`avaju funkciju tajnog nad-
zora i komunikacijske vodove do OTC-a. I oru`ane snage Hrvatske
su du`ne omogu}iti OTC-u primenu mera nadzora nad internim te-
lekomunikacionim mre`ama. Tako|e, propisana je obaveza ovih
pravnih lica da ~uvaju podatke o ostvarenom prometu preko mre`a
godinu dana od vremena nastanka.
Osim toga, OTC je zadu`en i za operativno tehni~ku koordi-
naciju izme|u obave{tajno-bezbednosnih slu`bi i drugih organa
1. oktobar 2009.
koja imaju pravo tajnog nadzora (policija i tu-
`ila{tva) i pravnih i fizi~kih lica (operato-
ra mobilne i fiksne telefonije i Internet
usluga). To zna~i da se celokupan tajni nadzor
telekomunikacionih mre`a u Hrvatskoj mo`e
obavqati samo preko ovog organa.

Taj ni rad
Tajni rad i mere hrvatskih bezbednosno-
obave{tajnih slu`bi obuhvataju: prikupqawe
podataka preko organizovanih saradnika; tajni
nadzor telekomunikacijskih usluga, delatnosti
prometa; tajni nadzor nad po{tanskim i drugim
po{iqkama; tajni nadzor i tehni~ko snimawe
unutra{wosti objekata, zatvorenih prostora i
predmeta, tajno pra}ewe i motrewe uz svetlosno
snimawe osoba u otvorenom prostoru i na jav-
nim mestima; tajno pra}ewe i motrewe uz zvu~-
no snimawe sadr`aja komunikacija osoba u
otvorenom prostoru i na javnim mestima; tajni
otkup dokumenata i predmeta.
Prilikom bezbednosnih provera mo`e se
obaviti razgovor s licem koje se proverava, mo-
gu se saslu{ati lica koja su sa wom u vezi, mogu
se koristiti podaci iz slu`benih evidencija ko-
je vode druge slu`be, institucije i tela, a mogu
se preduzeti i mere tajnog prikupqawa podata-
ka i poligrafsko testirawe.
Nakon dono{ewa zakona, postoje}a Vojno
sigurnosna agencija preimenovana je i prefor-
mirana u Vojno sigurnosno-obave{tajnu agenci-
ju (VSOA). Prema zakonu VSOA je organizacij-
ska jedinica Ministarstva odbrane za plani-
rawe i sprovo|ewe podr{ke Ministarstvu
obrane i oru`anim snagama na izvr{ewu zada-
taka odbrane integriteta, suvereniteta, neza-
visnosti i teritorijalne celovitosti Republike
Hrvatske. U vezi sa tim ona ima dva osnovna za-
dataka: (1) obave{tajni i (2) bezbednosni.
Pripadnici VSOA, kao ni SOA, nemaju
klasi~na policijska ovla{}ewa. Kao {to je ve}
re~eno za neke poslove fizi~ke za{tite koje U zakonu je posebna pa`wa posve}ena za-
obavqaju za svoje potrebe, propisano je da mogu Crna Gora {titi identiteta pripadnika slu`bi, saradnika,
primewivati samo prava i ovla{}ewa utvr|e- osoba koje poma`u, ali i na~ina na koji se do-
na zakonskim propisima za pripadnike privat- Oba ve {taj no-bez be do sna {lo do podataka. U vezi sa tim propisana je i
ne bezbednosti. Sa druge strane imaju na ras- slu`ba Ministarstva odbrane obaveza sudova da {tite identitet pripadnika
polagawu {irok spektar raznih „javnih” i „taj- Crne Gore broji 17 lica i jo{ ne- slu`bi ako se pojavquju u ulozi svedoka.
nih” mera i postupaka koji im omogu}avaju da koliko operativaca u jedinicama, Kontrolu slu`bi, osim uobi~ajene kontrole
obavqaju namenski posao. Tako obe slu`be, a ~eta vojna policije ima oko 120 komandnom linijom, sprovode i tri eksterna or-
osim tajnih postupaka i mera, podatke prikupqa- qudi. gana. Prvo, to je Hrvatski sabor koji to ~ini pre-
ju i u komunikaciji sa gra|anima, zahtevawem Kada se govori o za{titi taj- ko svog odbora za bezbednost ili preko Ureda
slu`benih podataka od dr`avnih organa, jedini- nosti, u Crnoj Gori je predvi|eno Vije}a za nacionalnu sigurnost. Drugo, to je Ured
ca lokalne samouprave i pravnih lica, ukqu~u- da sve bezbednosne provere oba- Vije}a za nacionalnu sigurnost, koji to ~ini sa-
ju}i i uvid u registre i zbirke podataka i slu- vqa civilna slu`ba („Agencija za mostalno i sistemski ili na zahtev drugih dr`av-
`benu dokumentaciju. nacionalnu bezbijednost“), a na nih organa. Tre}i organ je Vije}e za gra|anski
VSOA je ograni~ena u primeni mera samo zahtev Direkcije za za{titu tajno- nadzor sigurnosno-obave{tajnih slu`bi koga ~i-
prema pripadnicima Ministarstva odbrane i sti podataka. Me|utim, zakonom je ne predsednik i {est ~lanova. Ovaj organ ustva-
oru`anih snaga. Ako pak, smatraju da neke mere predvi|eno da poslove nadzora ri obavqa nadzor na osnovu neposrednih i kon-
treba primeniti prema civilima o tome moraju nad tom Direkcijom, iako je samo- kretnih pritu`bi gra|ana na rad bezbednosnih
obavestiti SOA i zajedno utvrditi na~in daqeg stalna dr`avna ustanova, obavqa slu`bi.
postupawa. Imaju pravo i na formirawe odgo- ministar odbrane. Sti~e se utisak da je Hrvatska od svih zema-
varaju}ih evidencija i wihovo kori{}ewe. U si- qa biv{e Jugoslavije najpotpunije zaokru`ila i
stemu odbrane zadu`ena je za bezbednosne provere i kontraobave- definisala rad bezbedosno-obave{tajnih slu`bi i na taj na~in
{tajnu za{titu, mere prikrivawa i izve{tavawe po pitawima iz stvorila dobru osnovu za, sa jedne strane plodotvoran rad tih slu-
svoje nadle`nosti. `bi, a sa druge strane dobar nadzor i stvarnu kvalifikovanu kon-
Strategijsko elektroni~ko izvi|awe (nadzor me|unarodnih ra- trolu rada tih slu`bi. Neka od tih re{ewa mogu}e je primeniti i
dio-veza) i za civilnu i za vojnu slu`bu obavqa vojska, odnosno Cen- kod nas.
tar za elektronsko izvi|awe oru`anih snaga. Dragoqub JEV\OVI]

63
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

Nema~ki general na ~elu Kfora Uni{tavawa

Nema~ki general-potpukovnik Markus Bentler preuzima komandu nad snaga-
ma Natoa na Kosovu. Ceremonija primopredaje du`nosti dosada{weg komandanta
Kfora italijanskog ge-
neral-potpukovnika \u-
zepea Emilija Gaja i ge-
nerala Bentlera bi}e
odr`ana u glavnom {ta-
bu Kfora u Pri{tini.
Italijanski gene-
ral do{ao je na ~elo
Kfora u septembru 2008.
godine.
Na Kosovu se nala-
zi oko 16.000 vojnika
Natoa, ~iji bi broj, pre-
ma najavama, trebalo da
do kraja ove godine bude
smawen na 10.000.
vi{kova naoru`awa
u Crnoj Gori
Uni{tavawe vi{kova naoru`awa u Fa-
brici eksploziva „Polieks“, u blizini Berana,
ne uti~e {tetno na `ivotnu sredinu, zbog ~ega
me{tani okolnih sela mogu biti potpuno mirni,
izjavio je direktor kompanije Slavko Vujisi}.
Vujisi} je novinarima kazao da su stru~-
waci Centra za ekotoksikolo{ka ispitivawa
Crne Gore uradili sve neophodne analize na
vi{e lokacija i da na svim mestima nije utvr|e-
no prisustvo {tetnih materija.
Fabrika „Polieks”, u saradwi sa progra-
mom Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP), od 7.
jula realizuje MONDEM program uni{tavawa
vi{kova vojnog naoru`awa. U toj fabrici tre-
balo bi da se uni{ti milion i po komada sitne
municije, 62.000 komada ru~nih bombi M75 i
24.000 kumulativnih mina.

Vojni manevri „Zapad-2009” u Belorusiji Vojna saradwa

U Belorusiji }e biti odr`ana prva etapa velikih operativno-strate{kih ve`bi
Turske i BiH
„Zapad-2009“, u kojima je predvi|eno u~e{}e oko 6.500 beloruskih, 6.000 ruskih i 30
vojnika iz Kazahstana. Na manevrima }e anga`ovati, izme|u ostalog, 103 letelice (63
aviona i 40 helikoptera), oko 470 borbenih oklopnih vozila, 228 tenkova i 234 ar-
tiqerijskih oru|a i sistema rafalne paqbe.
Glavni ciq ve`bi je provera mogu}nosti Belorusije i Rusije u osigurawu vojne
bezbednosti i spremnosti za odbijawe eventualne agresije. U osnovu koncepcije po-
stavqena je jedna od mogu}ih varijanti izbijawa vojnog konflikta i moderni pogledi
na wegovo spre~avawe, te vo|ewe odbrambenih aktivnosti.

Nove {panske trupe u Avganistanu

[panija je odlu~ila da po{aqe jo{ 220 vojnika u Avganistan, kao odgovor na Turska dr`avna kompanija za proizvodwu
zahtev SAD da se poja~a odgovor na eskalaciju nasiqa pobuwenika, izjavila je posle oru`ja „Makina ve Kimja Endustrisi Kurumu”
sastanka vlade zamenik premijera Marija Tereza de la Vega. (MKEK) potpisala je sporazum sa vojnom indu-
Ovom odlukom broj {panskih vojnika pora{}e na 1.000, ne ra~unaju}i kontingent strijskom korporacijom „Unis Frop” iz Bosne i
od 450 vojnika koji su do{li radi pove}awa bezbednosti tokom izbora odr`anih 20. Hercegovine s ciqem objediwavawa wihovih ka-
avgusta, izjavila je De la Vega. U Avganistanu, gde je nasiqe pobuwenika dostiglo najvi- paciteta. Predstavnik MKEK izjavio je da }e de-
{i nivo jo{ od kada su talibani bili svrgnuti sa vlasti krajem 2001. godine, broj pri- taqi sporazuma biti razra|eni u turskom mini-
padnika vojne alijanse koju predvode SAD do kraja godine treba da poraste sa 103.000 starstvu dobrane.
na 110.000. Memorandum o razumevawu navodi da }e
MKEK sara|ivati sa „Unis Fropom” na zajed-
ni~koj proizvodwi i marketingu proizvoda i
projekata vojne industrije. Koncern MKEK, koji
se nalazi pod kontrolom Ministarstva odbrane
Turske, ima 11 velikih fabrika u regionu Ana-
dolije, ukqu~uju}i i prestonicu.
Bosna i Hercegovina bila je veliki izvo-
znik oru`ja dok je bila u sastavu biv{e Jugosla-
vije. Wene fabrike snabdevale su vojnom opre-
mom vi{e od 40 zemaqa. Nedavna obnova pro-
izvodnih pogona sru{enih u ratu omogu}ila je
Bosni i Hercegovini da ponovo izvozi artiqe-
rijsko naoru`awe, granate, pu{ke, raketne lan-
sere i elektronsko-opti~ka sredstva.

1. oktobar 2009.

Pi{e
Aleksandar RADI]
Za{tita bez {tita
redsednik Barak Obama odrekao se te{kog
P politi~kog tereta prethodnika u Beloj ku}i.
Zauzvrat, iz Moskve je odlu~eno da se ne}e
sprovesti protivmere planirane za ja~awe ofan-
zivnog potencijala kao {to su preme{taj jedinica
naoru`anih raketnim sistemom iskander iz centra-
le Rusije u Kaliwingradsku oblast, na polo`aje uz
granicu sa Poqskom, i predislokacija dela strate-
{kih bombardera Tu-22M.
Kao dodatni argumenti odvra}awa trebalo
je da se izrade vi{edelne glave za interkonti-
nentalne raketne sistema, da se u naoru`awe
uvedu nove podmornice naoru`ane balisti~kim
raketama... Deo tih programa verovatno ne}e bi-
ti obustavqen. Jesen 2009. godine do~ekali smo u
tonu dobrih ameri~ko-ruskih odnosa, ali za bu-
du}nost nema ~vrstih garancija.
Za sada se ~ini izvesnim da Amerikanci ne}e,
kako se to planiralo, u ^e{koj postaviti radar ve-
likog dometa za rano otkrivawe balisti~kih rake-
ta, a u Poqskoj vatrene polo`aje deset lansera
protivraketnog sistema sa teoretskom verovatno-
}om da mo`e da uni{ti do pet balisti~kih raketa u
jednom naletu.
Predistorija problema pritivraketnog {tita
Amerikanci su vodi do 2002. godine, kada se Bu{ova administracija
odlu~ila za jednostrani izlazak iz dogovora o zabra-
kona~no ni razvoja protivraketnih sistema nasle|en iz hlad-
formalno nog rata. Za Amerikance rizik od eventualnog raket-
potvrdili da su nog udara Irana na ~lanice Natoa i Izrael bio je
odustali
(odnosno
povod za razvoj {tita. Sa ruske strane uporno su tvr-
dili da se taj {tit pre svega odnosi na za{titu od ru-
skih raketa, a ne iranskih. U godinama igre, vo|ene
uglavnom re~ima i sa malo konkretnih poteza, ~uli su
po zvani~noj se vrlo interesantni predlozi, kao na primer Puti-
formulaciji nov plan da se udru`e sredstva u odbrani od bali-
odlo`ili) sti~kih raketa. Iran je percipiran kao glavni izvor
ugro`avawa bezbednosti.
od razme{taja Kada se Obama 17. septembra zvani~no obra-
elemenata tio svetu sa obave{tewem da ne}e biti ni{ta od pro-
protivraketnog tivraketnog {tita, obrazlo`io je to procenom da
glavni rizik predstavqaju iranske rakete kratkog i
{tita u Poqskoj sredweg dometa, a interkontinentalne rakete mo`e
i ^e{koj. da presretne i ve} postoje}i odbrambeni sistem. Is-
Do 2015. tureni {titi Natoa predstavqa}e ratni brodovi sa
protivavionskim raketama SM-3, integrisanim u
godine ne}e se mornari~ki sistem exis, kakvi se stalno nalaze u
u~initi ni{ta Sredozemnom i Severnom moru.
na tome da se ktuelni planovi odbrane zasnovani su na stal-
ostvari Bu{ov
san o {titu
A nom de`urstvu tri ratna broda Ratne morna-
rice SAD, a u kriznim vremenima broj brodo-
va bi}e pove}an u skladu sa procenom potreba. Takav
odbrambeni sistem smatra za sa fleksibilno re{e-
kakav bi SAD we, pre svega zato {to }e se brodovi preme{tati i
postavile koncentrisati prema proceni realne pretwe. Zatim,
na isto~nim tehnolo{ki rizici su minimalni, jer se radi o ve}
proverenom raketnom sistemu za razliku od novog
granicama protivraketnog sistema sa kineti~kim projektilom ko-
Natoa. ji se nije pokazao ~ak ni na poligonskim proverama.
P A R A L E L E
Naime, SM-3 predstavqa nastavak razvoja ra-
ketnog sistema protivvazdu{ne odbrane kakav se
ve} dve dekade koristi na ameri~kim krstaricama
i razara~ima. Osam lansirawa SM-3 izvedenih
2007. godine pro{lo je sa dobrim rezultatima.
Ratni brodovi sa raketama SM-3 bi}e u stalnom
de`urstvu po~ev od 2011. godine u protivraketnoj
odbrani, koja }e nositi zvani~ni naziv Univerzal-
ni sistem e{alonirane odbrane. Osim platformi
na moru i raketa u tom sistemu bi}e nova mre`a
detektora postavqenih na avione, satelite i na tlu.
Oni bi trebalo da preduprede iznena|ewe po znat-
no ni`im tro{kovima u odnosu na Bu{ov {tit, bez
politi~kog rizika i uz mogu}nosti vi{enamenske
primene u sistemu protivvazdu{ne odbrane.
Otvorena arhitektura sistema protivraketne
odbrane mo`e da prima podatke i za ostalih radara
Natoa, ali i od ruskih radarskih sistema ako se de-
si da Amerikanci prihvate ponudu za razmenu in-
formacija vazdu{nog osmatrawa i javqawa. Ruska
ponuda se u prvom redu odnosi na uvezivawe u jedin-
stveni sistem podataka sa radarskih osmatra~kih
stanica velikog dometa sa polo`aja u Armaviru.
Ako se u me|uvremenu ne odustane od razme-
{taja elemenata protivraketne odbrane unutar
kontinenta, u ^e{koj i Poqskoj i eventualno dr`a-
vama Balkana, na geografskim pozicijama najbli-
`im Iranu na}i }e se derivat sistema SM-3 pri-
lago|en za primenu sa ~vrstog tla.
tvoreno pitawe ostaje da li Iran zaista
O predstavqa realni izvor bezbednosnih
problema, bez obzira na to {to ima izra-
zitu ambiciju da do|e do balisti~kih raketa. Za sa-
da nema potvrde da bi Iran uskoro bio u mogu}no-
sti da dejstvuje na ciqeve na interkontinentalnoj
distanci. Na du`e vreme ne}e mo}i ni da premosti
jaz izme|u raketa dometa do 1.200 kilometara, ka-
kve sada ima barem za parade, i dometa od pet-{est
hiqada kilometara i vi{e. Za takav tehnolo{ki
skok Iranu bi trebalo 15–20 godina, ako se pod-
razumeva da }e se sve vode}e sile suzdr`avati od
transfera tehnolo{kih informacija do problema-
ti~nog re`ima u Teheranu.
Namenski sistem usmeren za odbranu od sa-
mo jednog potencijalnog protivnika, uz generali-
zovane naznake u nekakvim dodatnim potencijal-
nim pretwama, nema osnovu u tim ~iwenicama,
posebno ako se ima u vidu da Iran poku{ava da
otkloni otvoreni konflikt odustajawem od nukle-
arnog programa. Odluka Irana da sam prijavi
postojawe skrivenih potencijala za proizvodwu
radioaktivnog materijala pogodnog za razvoj nu-
klearnog oru`a predstavqa iskorak vredan pa-
`we. Ako nastavi da se trudi da do|e do sistema
kakvi bi mogli da ugroze Nato, ne treba sumwati
da bi odgovor bio ofanzivni, a ne odbrambeni,
jer niko ne `eli da se suo~i sa stvarnom prove-
rom efikasnosti protivraketnog sistema.
65
simulacije

KOMPJUTERSKA STRATEGIJA

Kosovska zora
Strategija Kosovska osovo kao ratno popri{te do sada nije kori{}eno u kompjuter-

zora (Kosovo sunrise)

komercijalni je
dodatak igri
K skom svetu. Da li je to bio „vru} politi~ki krompir“ ili strah
da }e investicija u takav projekat biti proma{ena zbog malog
interesovawa na tr`i{tu? Verovatno oboje, ali na sre}u ne-
}emo biti uskra}eni za kvalitetnu kompjutersku simulaciju. U
pitawu je strategija Kosovska zora – Kosovo sunrise, koja je zapravo
komercijalni dodatak igri Panzerkrieg (Burning Horizon II). Autor nam
poku{ava prikazati mogu} konflikt na Kosovu 2012. godine.
Panzerkrieg (Burning Nakon prividnog mira 2012, izbeglice iz Srbije ve}inom su
se vratile na Kosovo, ali na op{te iznena|ewe albanska gerila
Horizon II). Na napada mirovne snage kojima u pomo} priska~e Vojska Srbije. Nova
OVK i albanska vojska teraju vas na povla~ewe i dobar deo ove
strategije jeste poku{aj odbrane Pre{eva. Nakon toga, va{im
tr`i{tu }e biti oklopnim bataqonom osloba|ate Gwilane i Pri{tinu da biste u
zavr{nici imali velike borbe na podru~ju Metohije.
distribuirana tokom
Po sto je }i ar se nal
oktobra 2009. godine. Izdava~ LaPlata studio iz Hamburga imao je sre}e da je u svo-
jim redovima ve} neko vreme ima vrlo talentovanog Aleksandra \o-
Autor igre poku{ao ki}a koji je prakti~no ceo projekat izneo na svojim le|ima. Sve
objekte, efekte, jedinice, misije i skoro sve ostalo uradio je li~no
je da prika`e mogu} Aleksandar tokom proteklih osam meseci. Video snimci i zvuci ku-
pqeni su od nekoliko firmi (poput Zastave filma), a sam izdava~
konflikt na Kosovu pomogao je autoru oko izrade skripti.
Radi {to boqe autenti~nosti autor se poslu`io svim mogu}im
2012. godine. informacijama koje su mu bile dostupne (ukqu~uju}i i javnu arhivu

66 1. oktobar 2009.

KON FI GU RA CI JA
Za ovu igru potrebna je slede}a konfiguracija: Windows
XP, DirectX 9.0c, Internet Explorer 5.0, Pentium III 1,3 GHz, preporu-
~ujemo Pentium IV 1,8 GHz, 500 MB RAM preporu~ujemo 1GB
RAM memorije, 3D grafi~ka kartica sa 256 MB RAM, monitor
sa minimalnom rezolucijom 800h600, 4h DVD-ROM ~ita~,
zvu~na kartica kompatibilna sa DirectX 9.0c i 3.5 GB slobod-
nog prostora za instalaciju.
Autor igre – Aleksandar \oki}
armije Norve{ke), ali zbog balansa snaga u ovoj strategiji alban-
ska vojska poseduje i starija borbena sredstva koja su zvani~no iz-
ba~ena iz upotrebe.
Od jedinica Vojske Srbije igra~ na raspolagawu poseduje: pe{a-
diju (od rezervista do profesionalaca i padobranaca), tenkove (od T-
55 do M-84), artiqeriju (ukqu~uju}i vi{ecevne baca~e raketa i samo-
hodna oru|a), avijaciju (od helikoptera gazele, galeba G-4 MD i orla,
pa do bespilotne letelice orbiter), a na kraju i rakete S-125 neva.
Za razliku od osnovne verzije ove strategije u mnogome je iz-
mewen i na~in protivtenkovske borbe jer sada ve}inom koriste
protivoklopne rakete (zoqa, osa, fagot, bumbar..).
Tenkovi su naoru`ani razli~itim vrstama granata, pa mogu
dejstvovati i po pe{adiji i po drugim oklopnim jedinicama, {to je
tako|e novost.
Sa vre me no bo ji {te
Za razliku od ostalih dodataka za Blitzerkrieg/Panzerkrieg, ovo
je savremeno boji{te gde se borbe odvijaju i u urbanim sredinama.
Dodatna pote{ko}a je {to va{a osnovna jedinica mora pre`iveti
svaku misiju da bi u narednoj dobila pomo} i lak{e pro{la u igri.
Vrlo informativan deo je i svojevrsna enciklopedija u kojoj mo`ete
dobiti dosta informacija o svojim i neprijateqevim jedinicama.
Ukoliko pratite kompjuterske strategije mo`da vas zbuwuje na-
ziv Panzerkrieg. Iza tog naziva se zapravo krije u na{im krajevima
veoma poznata strategija Blitzerkrieg. Sa pravom mo`emo da ka`emo
da to mo`da i najboqa od svih strategija u realnom vremenu, narav-
no ako zanemarimo ve} zastarelu grafiku. Prednost je nesumwivo i
u tome {to igra ne zahteva ja~u konfiguraciju da biste mogli u`iva-
ti u wenim lepotama. Prijatno iznena|ewe za igra~e koji ve} imaju
iskustva sa Blitzerkrieg-om su mnogo detaqniji objekti i jedinice.
Na tr`i{tu }e Kosovska zora biti distribuirana uz Panzerkri-
eg (Burning Horizon II) i o~ekujemo je tokom oktobra. Ubrzo zatim bi-
}e dostupna i u elektronskom obliku (kupovina mogu}nosti za preu-
zimawe sa Interneta).
Nastavak je predvi|en za decembar i bavi}e se ofanzivom u
Metohiji.
Igor VASIQEVI]
67

BITI ISTI ZNA^I
–MEWATI SE
Do{ao sam do nekakve
vlastite formule u koju
verujem, i koja je, bar na mom
primeru, izgleda ta~na. U
stvari, biti isti, na svoj
na~in zna~i da stalno morate
da se mewate. Da bi ostao
svoj, ~ovek stalno mora da se
mewa, nikako ponavqa. Zvu~i
paradoksalno, ali
funkcioni{e. To realno jeste
te`i put, ali je meni lak{e
tako. U Bitefu su recimo moje
kolege na svoj na~in nau~ile
kako razmi{qam: Jednom sam
za predstavu tra`io neku kadu,
a kako je wih mrzilo da je
svaki put donose na probu, jer
je ogromna i te{ka, dosetili
su se i rekli su mi da je ve}
„glumila” u nekoj predstavi.
Unapred su znali da }u odmah
odustati od we! To je ina~e
wihova pri~a, oni su mi je
kasnije ispri~ali i danas je
prepri~avaju kao anegdotu.
68
ikita Milivojevi} je rediteq koji nam iz
predstave u predstavu, evo ve} dvadeset
godina, u su{tini pripoveda sopstvenu,
dugo gra|enu mitologiju. Naravno, da
bismo i mi kao gledaoci u~estvovali u
svemu tome, mora postojati zajedni~ki
imeniteq, kqu~ za prepoznavawe,
univerzalna kategorija. Ako se prisetimo
predstava Maska, @ivot je san, San letwe
no}i, U potpalubqu, Banovi} Strahiwa,
Opera za tri gro{a, Karolina Nojber,
Povratak..., shvati}emo vrlo brzo da je taj
kqu~ – u emociji. Onoj kojom prepoznajemo
lepotu i istinu. Najnovija predstava Nikite
Milivojevi}a „Zimske ba{te“ polazi od
statisti~kih podataka na{e stvarnosti:
tokom ratova posledwe decenije 20. veka
Srbiju je napustilo oko 700.000 mladih
obrazovanih qudi..., a donosi nam `ivot
sam, izgubqen u prevodu, obesmi{qen ~etom
i Internetom, razu|en proma{ajima i
odsustvom. Iskorewen u poku{aju da se `ivi
normalno – ubijenih snova.
Sudbinom odre|eni ili
pojedina~nim energijama oblikovani,
na{i `ivoti se odvijaju na razli~ite
na~ine. [ta je to {to je odredilo
Va{ `ivot, {to ga je u~inilo ba{
NIKITA MILIVOJEVI],
POZORI[NI REDITEQ
Snimio Danilo PETERNEK
ovakvim kakav jeste? To naravno mogu
biti qudi, doga|aji, procesi, izbori,
trenuci, slike, boje, mirisi...
– Posledwih godina po~eo sam i sam da
ne{to vi{e mislim o tome. U odre|enom
trenutku svog `ivota ~ovek po~iwe da sumira
neke stvari i prepoznaje znakove na svom putu.
S vremenom sam i ja po~eo da uo~avam takve
znakove i moram priznati da sam ~esto
iznena|en tim spoznajama, jer je ovo {to
`ivim, u neku ruku boqa varijanta nego ona
koju sam planirao. Vi{e se u stvari i ne
se}am jesam li uop{te imao neki konkretan
plan, ali je ~iwenica da se za mnoge
„slu~ajnosti“ ispostavilo da uop{te nisu
slu~ajne, a upravo su one odredile moj put.
I na re`iju sam upao – „slu~ajno“. Moja
velika `eqa bila je da studiram kwi`evnost.
Na re`iju sam oti{ao da bih bio solidaran
sa ekipom drugova sa kojima sam bio
nerazdvojan tokom sredwe {kole, a koji su svi
listom krenuli na re`iju ili glumu. Pomislio
sam da }u i ovako pasti na prijemnom i onda
oti}i na kwi`evnost, ali }u im u me|uvremenu
praviti dru{tvo. I {ta se dogodilo? Prime
jedino mene. Bio sam u potpunom ~udu. To je
recimo jedan od takvih, „slu~ajnih“ znakova
koji je kasnije umnogome odredio moj `ivot.
1. oktobar 2009.
U re`iji sam se vrlo brzo prepoznao, otkrio
sam da je to jo{ jedan na~in kojim mogu da se
izrazim, da to nije samo pisawe, a da pri tom
postoje mnoge dodirne ta~ke.
Od tog trenutka kockice se nekako, na
neki svoj na~in sla`u, sve do danas, kada sam
i ja profesor te iste akademije, i kada na
predavawa vrlo ~esto vozim svoje nekada{we
profesore ...
Boru Dra{kovi}a?
– Boru, Vlatka Gili}a... Sve je to jedan
pomalo neverovatan krug. Ja sam ina~e
diplomirao u klasi Bore Dra{kovi}a ...
Kada sam primqen na re`iju, te iste godine
sam, po tada{wim pravilima, morao da idem
u vojsku, i Bora je napravio neverovatan
presedan: po{to je hteo da ostanem u wegovoj
klasi, prvu godinu polagao sam iz vojske!?
Svoju ispitnu predstavu za prvu godinu radio
sam sa vojnicima, i Bora je sa komisijom
do{ao u Ni{, u moju kasarnu, da je pogleda!
Na taj na~in sam se posle vojske direktno
vratio kod wega na drugu godinu i nastavio
studije, tako da prvu, u stvari, nikada nisam
studirao, mada sam sve ispite, naravno,
naknadno polo`io. Ali tako sam, zahvaquju}i
Bori Dra{kovi}u, u{tedeo jednu godinu
`ivota. Eto, otprilike tako nekako, kocke su
se i daqe sklapale u sudbinu, sve do danas...
Negde na tom putu, u jednom trenutku, shvatio
sam da je zaista sve u `ivotu u nekoj vezi.
Rediteq bi bar morao da veruje u to, jer je
na{ posao upravo u tome da pronalazimo
te tanane veze, koje drugi ne vide.
To {to `ivim na uglu ulica Strahiwi}a
Bana i Rige od Fere tako|e mi je simpati~no,
i to je, ~ini mi se, nekakva veza! Svako na svoj
na~in, Grci i Banovi} Strahiwa obele`ili su
moju karijeru.
Malo se, naravno, i {alim na temu
„slu~ajnosti i sudbine“, ali znam da nije
neva`no kroz koje ~ovek kapije pro|e na svom
putu, a koje zaobi|e, kakve qude sre}e...
Ja sam u~io re`iju, ali istovremeno i neke
va`ne stvari u `ivotu, od sjajnih, zna~ajnih
i ozbiqnih qudi. Verovatno imam i taj
instinkt da pratim sebe. Kada sam po~iwao
da radim u malim pozori{tima, prolaze}i
svu golgotu provincije, uvek sam radio neke
„ozbiqne“ tekstove, neke „velike stvari“,
poput Rozenkranca i Gilderstena u [apcu,
Bonda u Ni{u, Beketa u Kru{evcu... Se}am se
da su mi svi govorili da nisam normalan, da
se u tim sredinama takvi komadi ne tro{e,
to se, navodno, ~uva za ozbiqnija pozori{ta!
A ja sam stalno imao ose}aj da upravo tu gde
sam moram da re`iram kao da je to
najva`nije pozori{te na svetu. Danas
verujem da me je to spasilo, da mi je puno
pomoglo. Kasnije sam negde ~uo re~enicu:
Pozori{te je tamo gde si ti, i sasvim sam se
u woj prepoznao. Raditi uvek, bilo gde, samo
ne{to do ~ega mi je jako stalo, postalo je
gotovo moj moto, i verujem da se upravo to
prenosilo na qude sa kojima sam sara|ivao,
oni su to ose}ali. Jer, glumci to prvo
prepoznaju kod rediteqa. Zbog toga su mi se
u tim „malim pozori{tima“ van Beograda
i dogodile neke zna~ajne predstave.
Kada ve} govorim o znakovima na
rediteqskom putu, a spomiwemo ta mala mesta
i pozori{ta u kojima sam radio na po~etku
karijere, mislim da je va`no i da je na mene
dosta uticalo i to {to sam iz malog mesta,
{to moji roditeqi nemaju veze sa pozori{tem,
uop{te sa umetno{}u... Tako da sam, {to bi
rekao Crwanski, bio sam svoj predak.
Imao sam i dvostruko detiwstvo, jedno
u In|iji, u ku}i sa dvori{tem, sa puno snega i
fascinantnih slika ravnice, drugo u okolini
Knina, odakle su moji roditeqi, potpuno
divqe, bez struje, sa neverovatnim pri~ama
koje qudi pripovedaju pokraj ogwi{ta. Iz
svega toga nastajala je moja mala mitologija.
Danas svojim studentima preporu~ujem
da i oni sami moraju neprestano da grade i
neguju neke svoje mitologije. Jedino smo tako
neponovqivi. To je na{e, samo po tome smo
posebni, a to se mora prepoznati, graditi i
~uvati. Na Akademiji, za rediteqe i glumce
posebno je va`no da im se pre svega razvija to
vlastito ose}awe istinitosti. Biti iskren
prema sebi, a onda prepoznavati to isto u
poslu koji radi{, jedna je od va`nih lekcija
re`ije. Ja sam pozori{te u~io u svojim
predstavama, krenuo sam onako kako mi se
~inilo da bi bilo dobro, bez nekih predznawa
koja bi me optere}ivala... To je bilo prili~no
sre}no. I sre}om niko me nije sputavao u tome.
^ini se da se upravo to dogodilo,
da se kako ste se Vi mewali, mewao
ugao Va{eg posmatrawa. Otuda toliko
razli~itih oblika i formi u Va{em
radu.
– Vrlo brzo sam shvatio da ne volim
da ponavqam stvari. Moje najnovije predstave
nemaju nikakve veze sa onim prethodnim,
a ~ini mi se niti sa bilo ~im {to se u ovom
trenutku kod nas radi. Za mene je to neka nova
faza u kojoj ne{to istra`ujem, kao {to recimo
slikari prolaze kroz razli~ite faze... Meni
se ~ini da ako ne istra`ujete, ako to {to
radite ne pravi nikakav pomak u vama, boqe
je da ne radite! Po tome kako pi{u, (ili ne
pi{u) o mojim novijim predstavama, vidim da
ne nalaze ba{ lako kqu~ za to {to radim...
Dopada im se, ali po tome kako pi{u, govore,
prepoznajem da im upravo nedostaje kqu~.
Kqu~ je ipak jednostavan. Potrebno je
samo da se ukqu~e ~ula?
– Jedino to! Ja uvek prvo ra~unam na
emotivnost. Da li me ne{to uzbu|uje ili ne.
Ne interesuje me preterano da neko u tome
pronalazi razne dodirne ta~ke sa
postomdernim, postdramskim... ili bilo
kakvim drugim „aktuelnim“ pozori{tem. Moje
pozori{te je, rekao bih, uvek, na svoj na~in
– malo intimno pozori{te. Najte`i mi je
po~etak, jer poku{avam sebi da odgovorim
na pitawe {ta je to {to me u odre|enoj temi
zanima. Do ~ega mi je stalo. A ako mi je do
ne~ega zaista stalo, onda pomislim da }e se
uvek na}i jo{ neko kome }e to biti
 intervju
zanimqivo... E, to je moje uverewe. Ponekad
se zapitam odakle mi uop{te hrabrosti za
neke takve „ludosti“, kao {to je recimo bio
„San letwe no}i“ u Budvi, da se prvi deo igra
kao procesija kroz ulice starog grada, da se
po~ne sa modnom revijom ispred hotela
Avala, me|u ogromnim nojevima zabodenih
glava u beton, da kraq i kraqica sti`u
luksuznim
automobilima na po~etak, dok Oberon
sve to posmatra sa vrha zidina... Takve,
sli~ne stvari... Sigurno je da ni{ta od svega
ura|enog ne bih mewao.
@iveli ste i radili jedno vreme u
Gr~koj, negde od 1997, re`irali ste i u
Sloveniji, [vedskoj, Makedoniji,
Turskoj, Americi, putovali i gostovali u
ko zna koliko jo{ zemaqa i gradova,
jeste li nekada po`eleli da se sasvim
preselite, da `ivite negde drugde?
– Jesam, mnogo puta. Moram priznati.
I jo{ uvek me to dr`i. Isuvi{e dugo stvari
ovde nisu bile u redu. Isuvi{e dugo mi
gradimo na pogre{nim osnovama ... Onda se
~ovek jednostavno upla{i da to {to se
pogre{no postavqa nije dobro za `ivot, nije
mentalno zdravo. To su bili uglavnom moji
razlozi. Kada razmi{qam o svojoj deci,
normalno je da bih `eleo da sredina u kojoj
`ive ima ozbiqnije kriterijume i uzore.
Nedavno sam snimao u Wujorku. Potpuno sam
fasciniran tim gradom – imam utisak da bih
u wemu mogao da `ivim. Imao sam ose}aj da je
to grad koji oduvek znam (sli~an utisak sam
nekada imao i o Atini). A sve to u su{tini
odre|uju qudi, oni koje sam upoznao rade}i
ovaj posao. I kada jednom prona|em te drage
i zanimqive qude, ja ih ~uvam. U`asno su mi
dragoceni, a izgleda i ja wima. Tako da se
odre|ena imena ponavqaju na mojim {picama.
Postoje gradovi u koje odlazim kao {to
odlazim u Beograd ili In|iju. In|ija i daqe
ima taj epicentar ku}e, tu je izgleda moja
„vertikala“. Beograd volim, mada mi se
posledwih godina mnoge stvari u pozori{tu
zaista ne dopadaju... Mislim da su
jednostavno pogre{ne. Ali, u raznim
susretima i razgovorima vidim da mnogi
sli~no misle, o~igledno nisam jedini koji nije
tako zami{qao „demokratiju“. Ipak se i
daqe, u takvim situacijama, na neki na~in,
sebi na kraju ~udim. Kao da sam oduvek sebe
do`ivqavao kao nekog „romanti~nog“ heroja.
Izgleda da jo{ uvek imam tu romanti~arsku
viziju umetnika kao usamqenog pojedinca koji
ne{to mo`e da promeni. Naravno, potpuno
naivnu viziju, svestan sam toga. Ali,
zahvaquju}i verovatno pomalo i toj viziji,
shvatio sam i da sam u stvari neko ko
neprestano sebe proverava u razli~itim
sredinama ... Gotovo da sam postao zavisnik
od raznih aerodroma, kao neverovatno
70
uzbudqivih mi mesta... Recimo, posle
premijere u Istambulu cela ekipa me je
ispratila na let za [tokholm. Ve} sutradan
sam u [tokholmu po~eo novu predstavu.
Za mene je to ne{to najlep{e u ovom poslu!
A mislim da u tome ima i ne~eg po{tenog.
Neprestano mora{ da krene{ od nule, iz
po~etka! Neki novi qudi su tu, ispred mene,
i ~ekaju, a ja sam u situaciji da ponovo
proverim {ta zaista mogu. I to mi se
dopada.
U, recimo, tri odrednice,
asocijacije, slike..., {ta god – {ta je
za vas Srbija?
– Iste one koje sam pomenuo u
predstavi „Zimske ba{te“: Sneg, redovi...
Miqan je na nekoj probi dodao i lepe
devojke. Zaista, ve}ina stranaca primeti
lepotu `ena na na{im ulicama. „Zimske
ba{te“ su negde dosta li~na, mo`da i
preterano li~na predstava, jer dodiruju
period mog `ivota u raznim gradovima,
posebno Gr~ku. U wima ima nostalgije,
a rekao bih i neke posebne tuge...
Asocijacije za koje ste me pitali su pre
mitske, arhetipske slike koje ~esto
provla~im kroz svoje predstave. Recimo,
uvek ima malo snega.
Za{to ba{ sneg?
– Slika snega koji pada u detiwstvu je
bila ne{to stra{no uzbudqivo za mene...
A snegovi su nekada umeli toliko da
napadaju, da se nedeqama potpuno promeni
ceo pejza` oko vas... Taj ose}aj da sneg sve
promeni, da ~itavu stvarnost u~ini
o~aravaju}om, uzbudqivom, druga~ijom,
ostavio je o~igledno jak utisak na mene.
I danas ta belina snega ~ini da poverujem
da su stvari dovedene u red, nekako u{u{kane
i zaokru`ene. Ima neke posebne ~istote,
pa i poeti~nosti u tim slikama.
Tre}a asocijacija u predstavi su
redovi?
– Da, jer su poni`avaju}i. Na`alost,
tih slika redova ne mo`emo ve} decenijama
da se oslobodimo.
U „Zimskim ba{tama“ tu vrstu
poni`avaju}eg ose}awa mo`emo
prona}i u re~enici jedne mlade `ene
koja je tamo negde daleko i dok se sve
oko we iz ovih ili onih razloga
uru{ava, ona ka`e: „Ja sam htela
samo normalan `ivot“. ^ovek ide
tamo gde se ose}a dobro, {to je, opet,
sasvim prirodno. Me|utim, ~ini se
da skoro svi likovi u predstavi,
odlaze}i odavde, nisu stigli tamo
gde su hteli. Ako je to put ka sre}i,
nemam ose}aj da su sre}ni...
– Sve to je vrlo te{ko objasniti...
Mislim da bi mnogi qudi mogli re}i
upravo tu re~enicu: Ja sam hteo samo
normalan `ivot... Znam po sebi. Ali svaka
pri~a je posebna, ima neku svoju logiku,
svoje razloge za{to je upravo takva, svoju
istinu... Pravo pitawe je u stvari za{to
qudi neprestano odlaze, vekovima...
A postoji neki tragi~ni kontinuitet
odlazaka u na{oj istoriji. Ne{to nije
u redu sa zemqom iz koje se stalno odlazi.
O tome su pisali i Crwanski i Andri}...
Parafrazira}u jednu re~enicu
Andri}a, koja je i moto predstave:
Za{to da moja misao izre~ena ovde
vredi mnogo mawe od iste takve misli
iskazane u Londonu ili Parizu...?
– Predstava po~iwe koferima... Scena
je puna kofera. Vrati}u se na trenutak na
Va{e prvo pitawe – {ta je to {to me je
odredilo. Ja sam neprestano u tim koferima.
Moja prva predstava u Beogradskom dramskom
je po~iwala izno{ewem kofera na scenu.
Tada nisam znao da }e mi taj kofer i u `ivotu
biti kao nekakav znak, da }u ga neprestano
vu}i sa sobom. Izme|u ostalog i zbog toga su
„Zimske ba{te“ li~ne... Od mojih omiqenih
pisaca, Andri}a, Crwanskog, wihovih citata,
do svih tih na{ih qudi koje sam sretao
posledwih godina po svetu, koji te{ko `ive,
ali se ipak ne bi vratili. Wih treba da
~ujete... Moja prijateqica koja treba sada da
doktorira u Parizu, ka`e mi nedavno da ne
bi mogla da `ivi ovde jer smatra da su kod nas
svi kriterijumi pogre{ni. A to po~iwe jo{ u
{koli pogre{nim na~inom mi{qewa, gde se
deci uop{te ne razvija bilo kakvo kriti~ko
mi{qewe... Nama kao da nisu potrebni qudi
koji misle svojom glavom! Ovde se decenijama
neguje poniznost kao neophodna vrlina da
uspe{. I danas je tako. Ja znam kako moja
prijateqica te{ko `ivi u Parizu, pa ipak i
daqe ostaje tamo...
Va{im prvim igranim filmom, koji
uskoro o~ekujemo, ostajete i daqe u
toj temi.
– Procene su da je tokom ratova
posledwe decenije 20. veka Srbiju napustilo
oko 700.000 mladih obrazovanih qudi. Danas
je Srbija me|u pet zemaqa sa najstarijim
stanovni{tvom na svetu, sa daleko ve}om
stopom umirawa nego ra|awa i prva je po
broju azilanata u Evropi. To je ozbiqna tema
i zaslu`uje da se o woj govori. Na neki na~in
mogli bi je nazvati nacionalnom tragedijom.
Izgubiti oko deset posto stanovni{tva u
najboqim godinama je upravo to i ni{ta drugo.
[to se ti~e filma, i to je imalo neku svoju
„slu~ajnost“... Du{an Mikqa mi je doneo
predlog za pozori{nu predstavu, i tu je
postojala scena, mogao bih ~ak da ka`em
gotovo jedna re~enica, koja me je privukla.
Devojka iz Beograda u vreme bombardovawa
poku{ava svog de~ka da dovede u Wujork,
a to je, naravno, dok traje bombardovawe,
nemogu}e. A onda se seti kako to da izvede –
wena ro|ena sestra }e da se uda umesto we,
i na taj }e na~in wen de~ko, odnosno budu}i
mu`, da dobije papire i do|e. To mi je bilo
gotovo potresno. U filmu ona gleda ne{to kao
1. oktobar 2009.
„direktni prenos” svoga ven~awa na ulici
Wujorka, na svom mobilnom telefonu. Tu`no,
veselo, nadrealno... Ono {to je najlep{e u
svemu jeste da je doga|aj istinit! To se zaista
dogodilo. Pitao sam Du{ana gde je na{ao tu
pri~u – ispostavilo se da se sve to dogodilo
wegovoj }erki. Eto, to je scena zbog koje sam
krenuo u film.
Re`ija filma i predstave se
prili~no razlikuje?
– Da... Mada je su{tina gotovo ista, ipak
su to dva instrumenta. Jedno je klavir, a drugo
violina. Sada imam utisak da sam sa filmom
nekako prodisao. Posledwih godina se u
pozori{tu nisam ose}ao ba{ sre}an, kao
nekada, tako da mi je film do{ao u pravom
trenutku... Stalno se vra}am na Va{e prvo
pitawe. Taj mozaik koji se na neki svoj na~in
neprestano sklapa u `ivotu, pa vam se ~ini da
malo vi vodite va{ put, ali istovremeno i put
vodi vas. Verovatno mi ni u snu nije moglo
pasti na pamet da }u svoj prvi filmski kadar
snimiti u Wujorku, na Petoj aveniji!
„Ne znam ni sam kako, nekim sre}nim
slu~ajem vaqda, sve {to sam imao da
ka`em o sebi, drugima, dru{tvu,
politici, ratu, qubavi, uspevao sam
kroz svoje predstave. To je bio neki moj
na~in da komuniciram sa stvarno{}u”
– rekli ste u jednom razgovoru. Za to je
potrebno ne{to {to zovemo hrabrost
sopstvenih uverewa. A kako nas to
u {ta verujemo odre|uje, {ta je to
u {ta Vi verujete?
– [ta je to u {ta posle svega uspevam da
verujem, pitawe je koje i sam sebi ~esto
postavqam. Verujem da kada radite ne{to
ozbiqno, to ipak stigne negde, do nekog
drugog, ne izgubi se. Kada ne bih imao to
uverewe, ne znam kako bih ovde uop{te
bivstvovao. To danas nije mala vera. Jer, sve
vi{e mi se ~ini da je mnogo toga
izgubilo smisao. Re~i su, recimo, postale
gomila brbqawa bez smisla, postali smo
nekakva brbqiva civilizacija, a sva ta
gomila re~i je potpuno bez sadr`ine. Re~ima
bi ponovo trebalo vratiti smisao. Kao da je
neka ~udna epidemija gluposti zavladala.
Zato mislim da je ta moja „mala vera” va`na.
Ona me dr`i. Pozori{te mi je dosta u svemu
tome pomoglo, jer, izme|u ostalog, ono postoji
i zbog toga da bi se nekim va`nim stvarima u
`ivotu vratio smisao.
Rediteq u sebi, ka`u, mora da ima
pomalo bo`ansko svojstvo – „dar tvorca
celine” da bi stvorio ~itav jedan svet.
Rekli ste da svoj svet uvek nosite sa
sobom. Kakav je to svet? Ko je Nikita
Milivojevi}?
– Tu bi ponovo mogao da pomogne Ivo
Andri}, koji negde u „Znakovima” ka`e:
„Toliko ~itam i toliko razmi{qam, a od sveg
tog ~itawa, niti sam boqi ~ovek, niti znam
vi{e.” Tako se nekako i ja ponekad, posle
svega pitam, ko sam ta~no. Kako to sebe vidim,
kako me vide drugi? Ta pri~a je, u stvari,
zanimqiva ako nema definitivan odgovor.
Mi sami pravimo svoj put ozbiqnim ili ne.
Dosledno graditi svoj umetni~ki put, po{teno
i iskreno, sa ose}awem da ne pravite
kompromise, posebno ne one lo{e,
kalkulantske, sve dubqe sondirati prema
sebi i drugima – to je su{tina tog puta.
Lepotu je, ~ini se, generalno
nemogu}e podvaliti. Estetika je veoma
bitna u Va{im predstavama.
– Te vrlo visoke zahteve preneli su mi
oni koji su me u~ili re`iji, a ja to sada
prenosim drugima... S tim u vezi, nedavno sam
pro~itao jedan neobi~an zapis: 1551.
godine na saboru u Moskvi donet je zbornik
u 100 glava, gde se za zoografe odre|uje
pravilnik – kakav ikonopisac mora da bude
i sli~no. Mnoge osobine, ina~e, veoma su
uputne za rediteqe, ali mi je najzanimqivija
bila posledwa glava, u kojoj se ka`e.... ako
neko od `ivopisaca svoj talenat, koji mu je
Bog dao, sakrije i u~eniku ne oda ono {to je
bitno – takav }e biti osu|en od Boga na ve~nu
muku... To mi se ne{to veoma dopalo
pa Vam zato i pri~am.
Jedna Va{a re~enica mi je privukla
pa`wu: „Kod nas je uvek najte`e bilo
trajati”. Vi trajete na vrlo specifi~an,
~ak rizi~an na~in, stalno mewaju}i
forme.
– Do{ao sam do nekakve vlastite
formule u koju verujem, i koja je, bar na mom
primeru, izgleda ta~na. U stvari, biti isti,
na svoj na~in zna~i da stalno morate da se
mewate. Da bi ostao svoj, ~ovek stalno
mora da se mewa, nikako ponavqa. Zvu~i
paradoksalno, ali funkcioni{e. To realno
jeste te`i put, ali je meni lak{e tako.
U Bitefu su, recimo, moje kolege na svoj na~in
nau~ile kako razmi{qam… Jednom sam
za predstavu tra`io neku kadu, a kako je wih
mrzilo da je svaki put donose na probu,
jer je ogromna i te{ka, dosetili su se i rekli
su mi da je ve} „glumila” u nekoj predstavi.
Unapred su znali su da }u odmah odustati
od we! To je, ina~e, wihova pri~a, oni su mi je
kasnije ispri~ali i danas je prepri~avaju
kao nekakvu anegdotu.
„Meni je uvijek najva`nije da ja neke
stvari u predstavi mogu krvqu da
potpi{em. Volim kada u mojim
predstavama postoje tri, ~etiri scene
koje ispisujem svojim unutarwim bi}em”
– rekli ste jednom, a {ta bi bio pandam
tome u Va{em `ivotu?
– To mi danas malo „poja~ano” zvu~i,
o~igledno sam bio dosta mla|i, u
„revolucionarnoj fazi”, kada sam to
rekao, ali je u su{tini ta~no, jer se ti~e
uverewa. Ja prvi moram da poverujem u
ne{to da bih vas ubedio. Kako da vas
ubedim, ako sam ne verujem? A ako verujem,
vi svakog sekunda u predstavi, na neki svoj
na~in, to ose}ate i onda to postaje i va{a
pri~a, va{e iskustvo. To je kao nekakav
„prapo~etak“ svega, koji ose}am
instinktivno. Kada to „ne{to” prona|em
kao upori{te, a to mo`e biti jedna slika,
re~enica, scena... mo`e biti glumac, ~ini
mi se da sve mogu.
Dragana MARKOVI]
Pi{e Vlada RISTI]
Putnik kroz
vasionu i vekove
Milutin Milankovi} je umro a
da nije do`iveo punu
satisfakciju svoje teorije,
zato {to ga je deo nau~ne
javnosti neko vreme
osporavao. Ali, posle niza
odbacivawa i nepriznavawa
rezultata wegovih
N dara. Re~ je o dosad najpreciznije izra|enom kalendaru, koji }e za samo jedan
istra`ivawa sve se, ipak,
preokrenulo, pa je wegovo
delo, kako su rekli mnogi
nau~nici, „ponovo o`ivelo”
deceniju nakon wegove smrti, a
~ak pola veka od objavqivawa.
72
Velikani svetske nauke: Milutin Milankovi} (4)
Na Kongresu pravoslavnih crkava, odr`anom 1923. godine u Carigradu, u~e-
stvuje i Milutin Milankovi} sa svojim predlogom reforme julijanskog kalen-
dan, i to tek 2800. godine, odstupiti od gregorijanskog. Iako je jednoglasno
usvojen, Milankovi}ev kalendar je kasnije primewen samo u gr~koj, rumunskoj,
carigradskoj i aleksandrijskoj pravoslavnoj crkvi.
Uporedo s obimnim, ponekad i iscrpquju}im istra`ivawima Sun~evog siste-
ma, Milankovi} se upu{ta i u wihovu popularizaciju, pa u periodu od 1925. do
1928. godine nastaje wegova najlep{a nau~nopopularna kwiga „Kroz vasionu i ve-
kove”, pisana u obliku pisama nepoznatoj prijateqici. Kroz vasionu i vekove je,
stoga, postao sinonim za Milankovi}a, neumornog istra`iva~a Sun~evog sistema.
Tim popularnim {tivom on nas vodi putevima drevne civilizacije i upoznaje nas sa
znamenitim anti~kim i renesansnim misliocima, ali i sa wegovim savremenicima,
zatim sa matemati~kom teorijom klime i sa wegovim ciklusima ledenih doba. Svoje
~itaoce vodi na Mesec, Mars, Veneru i druge planete Sun~evog sistema, a vrlo ra-
zumqivo im govori i o najslo`enijim problemima nebeske mehanike.
U narednoj deceniji (1930–1940) na{ nau~nik izvodi formulu po kojoj je mogu}e
izra~unati u kolikoj }e meri ledeni pokriva~i reagovati na odre|enu promenu osun-
~avawa (insolacije) Zemqe. Wemu je, naime, po{lo za rukom da utvrdi matemati~ki
odnos izme|u letweg osun~avawa i nadmorske visine grani~ne linije snega i da na taj
na~in sazna koliko bi pove}awe sne`nog pokriva~a usledilo kao posledica bilo koje
1. oktobar 2009.
date promene u letwem osun~ava- slowa~u do prozora i posmatram
wu. Te rezultate objavquje (1938) zvezdano nebo. Opazim li Mesec,
u ~lanku pod naslovom „Novi re- ja se popnem do wega i {etam po
zultati astronomske teorije kli- wegovoj povr{ini da izbliza vidim
matskih promena”, kojim su, kako ono {to me je na Mese~evim mapa-
se pokazalo, geolozi dobili gra- ma zainteresovalo. Pojavi li se
fikon iz kojeg su mogli da izvuku koja planeta, ja odletim do we da
grani~ne nadmorske visine lede- bih rezultate mojih matemati~kih
nih pokriva~a u bilo koje vreme ispitivawa o klimi na tim plane-
za posledwih 650.000 godina. tama kontrolisao na licu mesta”...
U vreme nema~ke okupacije
Kapitalno Beograda Milankovi} odlu~uje da,
delo kao {ezdesetogodi{wak, „napi{e
Svestan da je obiman i istoriju svog `ivota”, kako neko ne
slo`en rad u vezi sa teorijom bi, posle wega, mo`da pogre{no
solarne radijacije „raspr{en” ispisao wegovu biografiju. Vla-
po mnogim kwigama i ~asopisi- stite memoare („Uspomene”) Mi-
ma, Milankovi} odlu~uje da ih lankovi} objavquje 1952, a 1957.
sve sakupi i objavi na jednom me- (godinu dana pre smrti) zavr{ava
stu. Tako je 1939. godine zapo~eo rad na kratkoj sintezi svojih nau~-
rad na svom kapitalnom delu pod nih istra`ivawa {to se, bez pre-
nazivom „Kanon osun~avawa”, kida, odvijalo decenijama i bilo
kojim je obuhva}eno wegovo du- deo wegovog najdubqeg bitisawa.
gogodi{we izu~avawe (veliki Tako je ovaj veliki nau~nik minu-
broj formula, prora~una i she- log veka, koji je spojio kosmos i Ze-
ma), ali i saznawa o univerzal- mqu, prakti~no sam podario ka-
nim zakonitostima na osnovu ko- snijim nara{tajima svoje najboqe
jih je bilo mogu}e objasniti zbog nau~ne i stru~ne radove.
~ega je dolazilo do klimatskih Objavio je vi{e od 150 ra-
promena i 11 ledenih doba. dova i kwiga, ukqu~uju}i i one koje
Na pisawe „Kanona” Mi- se ubrajaju u nau~nopopularno
Be~ka biblioteka u kojoj je Milankovi} proveo mnoge dane {tivo, kao {to su, na primer,
lankovi} je utro{io dve godine.
Rukopis je predat u {tampariju „Kroz vasionu i vekove”, „Slike iz
2. aprila 1941. godine – ~etiri REGIONALNI CENTAR `ivota velikih nau~nika”, „Isto-
dana pre napada nacisti~ke Ne- rija astronomske nauke od wenih
Prou~avawe klimatskih promena na Zemqi odavno je posta-
ma~ke na Jugoslaviju i bombar- prvih po~etaka do 1727.” i drugi.
lo jedno od veoma aktuelnih i globalnih pitawa, koje se svrstava
dovawa wene prestonice. U i u sferu politi~ke problematike sveta, jer se razmatra na sku-
stravi~nom razarawu Beograda Teorija
povima Ujediwenih nacija. Tako je i [esta ministarska konfe- osun~avawa
stradala je i {tamparija, ali rencija „@ivotna sredina za Evropu” (odr`ana pro{le godine u
su, sre}om, samo posledwe stra- Beogradu) zapo~ela rad posve}uju}i posebnu pa`wu nau~nom delu
dokazana pola
nice kwige morale da se ponovo na{eg velikana nauke – Milutina Milankovi}a – ~ija istra`iva- veka kasnije
{tampaju. („Kanon” je iza{ao u wa, zasnovana na fundamentalnim zakonima fizike i matemati- Mi lutin Milankovi} je um-
izdawu Srpske kraqevske aka- ke, jednostavno primoravaju ~oveka da sve ~e{}e pogled usmera- ro a da nije do`iveo punu satis-
demije, a {tampan je na nema~- va ka budu}nosti i problemima koje }e br`e i lak{e re{iti ako fakciju svoje teorije, zato {to ga
kom jeziku kako bi {to pre do- stalno ima na umu Milankovi}eve rezultate istra`ivawa u pro- je deo nau~ne javnosti neko vreme
{ao do evropske i svetske stru~- {losti. osporavao. Ali, posle niza odba-
ne javnosti.) Na tom stru~nom skupu doneta je odluka da se u sklopu Repu- civawa i nepriznavawa rezulta-
Iz „Kanona” }e ~italac sa- bli~kog hidrometeorolo{kog zavoda osnuje Regionalni centar za ta wegovih istra`ivawa sve se,
znati da je Milankovi} – kori- pra}ewe klimatskih promena. Centar }e okupqati sve regional- ipak, preokrenulo, pa je wegovo
ste}i se saznawima iz teorijske ne istra`iva~e klime u jugoisto~noj Evropi i nosi}e ime na{eg delo, kako su rekli mnogi nau~ni-
fizike i nebeske mehanike, a za- znamenitog nau~nika. ci, „ponovo o`ivelo” deceniju
hvaquju}i izuzetnoj matemati~koj nakon wegove smrti, a ~ak pola
nadarenosti – uspeo da prvi re- veka od objavqivawa.
{i problem pojave ledenih doba i da matemati~ki doka`e da je seku- U po~etku je mnogo toga i{lo prili~no sporo, ali je kasnije sve
larni (vekovni) tok osun~avawa glavni uzrok svih ve}ih promena vi{e ~iwenica ukazivalo na ta~nost wegovih prora~una. Osim broj-
klime na na{oj planeti. nih primera iz sveta, i grupa na{ih istra`iva~a, na osnovu karakte-
ristika zemqi{nog profila ^ot u Starom Slankamenu, potvrdila je
Ispitivawe `ivotnog puta postojawe Milankovi}evih ciklusa. A projekat CLIMAP (Climate: Lon-
Duboko zagledan u nauku i decenijama se bave}i nau~nim istra- grange Investigation, Mapping and Production – Klima: dugoro~no istra-
`ivawima, Milutin Milankovi} nije obra}ao veliku pa`wu na svoju `ivawe, mapirawe i prognozirawe) kona~no re{ava i dokazuje Mi-
okolinu. Obuzet re{avawem kosmi~kih problema, povu~en u hram nau- lankovi}eve cikluse osun~avawa. Svetski nau~nici na osnovu duboko-
ke, nije, takore}i, ni osetio velike promene u okru`ewu i ratove (od morskih jezgara sastavqaju 1972. godine vremensku skalu klimatskih
kojih dva svetska), koji su prosto prohujali pored wega. Milankovi} doga|aja za posledwih 700.000 godina. Oni, sem toga, izvode spek-
kao da je sva ta zbivawa posmatrao putuju}i kroz vasionu i vekove, tralnu analizu jezgara i ~etiri godine kasnije (1976) dolaze do sa-
{to se, na izvestan na~in, potvr|uje u tekstovima koje ~italac mo`e znawa da se u proteklih 500.000 godina klima mewala u zavisnosti
na}i u wegovim „Uspomenama, do`ivqajima i saznawima”, u kojima on, od promena nagiba Zemqine ose rotacije i precesije (pod tim pojmom
na jednom mestu, pi{e: „Ve~erom, kad me suton, slaba elektri~na stru- podrazumeva se pojava koja nastaje zato {to se Zemqa na svom putu
ja, umor ili drugi uzrok odagna od mog pisa}eg stola, ja primaknem na- oko Sunca pona{a poput ~igre, koja se sporo vrti i ~ija osa za to vre-

73
 feqton

me opisuje povr{inu kupe), ka-

ko je to jo{ 1924. godine, za-
hvaquju}i svojim slo`enim
prora~unima, zakqu~io na{
Milankovi}, tako da su i we-
govi ciklusi osun~avawa de-
finitivno dokazani.
Milankovi}eva astro-
nomska teorija ledenih doba,
dakle, omogu}ava predvi|awe
budu}e klime, jer je sekularni
(vekovni) tok insolacije (osun-
~avawa) prosta neminovnost.
Lednici (gle~eri) se, naime,
danas zadr`avaju na visokim
geografskim {irinama, na po-
lovima, Grenlandu ili vrhovi-
ma visokih planinskih masiva
i zasad ne preti opasnost od
wihovog {irewa, odnosno spu-
{tawa ka ju`nim predelima.

Predvi|awe
razvoja klime
I eksperti Ujediwenih
nacija u svom najnovijem izve-
{taju o promeni klime isti~u Milankovi} za mikrofonom Radio Beograda
da, shodno Milankovi}evoj
orbitalnoj teoriji, na{a
planeta ne}e jo{ za najmawe OBELE@JA I PRIZNAWA
30.000 godina u}i u novo le-
deno doba. Ta wihova tvrdwa Milutin Milankovi} je, nesumwivo, veliki srpski i svetski
zasniva se na Milankovi}evoj nau~nik. Wemu u ~ast jednom krateru na tamnoj strani Meseca
astronomskoj teoriji ledenih dato je wegovo ime. Ta odluka usvojena je na kongresu Me|una-
doba i wegovog dijagrama rodne astronomske unije odr`anom 1970. godine u Brajtonu. Ista
osun~avawa, {to ~ini egzakt- organizacija je u Sidneju, tri godine kasnije, odlu~ila da se jed-
nu podlogu za predvi|awe nom krateru na Marsu da Milankovi}evo ime.
razvoja klime na Zemqi. Da- Tako|e, i jedno nebesko telo, planetoid, kojeg su otkrili
nas promena nagiba Zemqine beogradski astronomi, nazvano je „1605 Milankovi}”, dok je
ose rotacije i wena ekscen- Evropsko geografsko dru{tvo (EGS) ustanovilo 1993. godine me-
tri~na putawa oko Sunca de- daqu „Milutin Milankovi}”, koja se dodequje nau~nicima za iz-
luju u smeru zahla|ewa, dok uzetne zasluge u modelovawu klime. To zna~ajno priznawe, po~ev
precesija ima smer zagreva- od 2003. godine, dodequje i Evropska unija za geonauke (EGU).
wa. Ta neujedna~enost, me|u- Akademski senat Visoke tehni~ke {kole u Be~u dodelila je,
tim, ne}e promeniti prirod- 1954. godine, povodom 50-godi{wice progla{ewa za doktora
ni klimatski ciklus sve dok se tehni~kih nauka, na{em nau~niku zlatnu doktorsku diplomu.
sva tri astronomska elemen- Veliki broj ustanova, {kola i ulica u gradovima {irom
ta ne usaglase (poklope) u jed- Srbije nose ime Milutina Milankovi}a.
nom pravcu delovawa. Jedna od nekoliko patentnih prijava
Svoj matemati~ki aparat Milankovi} je razradio za posled-
wih 600.000 godina. Wegov aparat je, me|utim, univerzalan i pri- Vladimir Kepen 1922. godine naslutio, Milankovi}eva teorija mo-
menqiv na ~itavu geolo{ku istoriju na{e planete, tako da je posta- `e biti vrlo dragocena alatka pri istra`ivawu prastarih klima,
lo razumqivo otkud ledeni tragovi u razdobqima pre 400 ili 600 ali i savremena nauka uvi|a da se bez we ne mogu predvi|ati ni
miliona godina ili, obratno, otkud bujna vegetacija i velike nasla- promene klime u budu}nosti.
ge kamenog ugqa pre oko 350 miliona godina. Paleoklimu je, dakle, Milutin Milankovi} – gra|evinski in`ewer, pronalaza~,
bilo mogu}e razumeti i u fazi otopqavawa i klimatskog maksimuma, astronom, matemati~ar, prvi Srbin doktor tehni~kih nauka i „ne-
ali i u fazi zahla|ewa i klimatskog minimuma. beski mehanik” (predavao nebesku mehaniku beogradskim i drugim
Ipak, sada{we stawe klimatskog sistema pokazuje tendenciju visoko{kolcima), dugo je bio potpredsednik SANU, ~iji je dopisni
koja nije u skladu sa prirodnim tokovima. Razlog tome su pove}awe ~lan postao 1920, a redovan 1924. godine. Odlazi u penziju nakon
industrijske proizvodwe, velika upotreba fosilnog goriva i nekon- punih 50 godina radnog sta`a. Umro je 12. decembra 1958. u Beo-
trolisano zaga|ewe ~ovekovog `ivotnog prostora i Zemqine atmos- gradu. Prvobitno je sahrawen na beogradskom Novom grobqu, ali je,
fere, {to nije nepoznato ne samo nau~nicima i istra`iva~ima kli- prema sopstvenoj `eqi i na zahtev wegove sestre Milene, 1966. go-
matskih promena, nego i obi~nim qudima, koji su zbog toga i te kako dine prenet u porodi~nu grobnicu Milankovi}a u Daqu.
zabrinuti. I kao {to je jedan od znamenitih svetskih klimatologa (Kraj)

74 1. oktobar 2009.

V E R SK I P RAZ N I C I
1.-15. oktobar
Pravoslavni
6. oktobar – Za~e}e svetog
Jovana Prete~e i Krstiteqa
9. oktobar – Sveti apostol i
jevan|elist Jovan Bogoslov
10. oktobar – Zadu{nice
12. oktobar – Prepodobni Karijak
Ot{elnik – Mihoqdan
14. oktobar – Pokrov
Presvete Bogorodice
Jevrejski
1.-9. oktobar – Sukot (I – VII)
Islamski
1. oktobar – [eval 1430.
POKROV PRESVETE
BOGORODICE
Crkva je oduvek proslavqala Presvetu Bogorodicu
kao pokroviteqicu i za{titnicu hri{}ana, koja je svojim
molitvama umilostivila Boga prema nama gre{nima. Bez-
broj puta pomagala je pojedincima i narodima, u ratu i
miru, svuda u nevoqama. Doga|aj koji crkva praznuje de-
sio se 14. oktobra 911, u vreme cara Lava Mudroga (Fi-
losofa). Bilo je sveno}no bdewe u Bogorodi~inoj crkvi
Vlaherne u Caringradu. Crkva je bila puna naroda, a ne-
gde u pozadini stajao je Andrej Jurodivi sa svojim u~eni-
kom Epifanijem. U ~etiri sata posle pono}i, sveti Andrej
ugledao je Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omofo-
rom iznad naroda, kao da ih pokriva tom ode}om. Bila je
odevena u zlatokrasnu porfiru i blistala okru`ena apo-
stolima, svetiteqima, mu~enicima i devicama. Sveti An-
drej je pokazao rukom Epifaniju i upitao ga da li i on vi-
di „Caricu i gospo|u kako se moli za sav svet”, {to je on
za~u|en potvrdio. Zbog tog doga|aja uvedeno je praznova-
we da nas podse}a na taj trenutak i stalno pokroviteq-
stvo Presvete Bogorodice kad god to, u nevoqama, od we
molitveno tra`imo.
SUKOT
Praznuje se u jesen. To je svetkovina koja po~iwe
petnaestog dana meseca ti{rija i traje devet dana. Prva
dva i posledwa dva dana su puni praznici, a sredwih pet
su polupraznici. Sedmi dan se zove O{ana Raba, osmi
[emini acerat, a deveti Simhat Tora.
Tuma~ewe istorijskog porekla Sukota nalazimo u
Bibliji: „U kolibama stanujte sedam dana. Ko god je ro|en
u Izraelu neka bude pod senicama (koliba, {ator), da bi
znali va{i potomci da sam ja u~inio da `ive pod senica-
ma kada sam ih izveo iz zemqe egipatske” (Tre}a kwiga
Mojsijeva).
Izraelci su lutali pustiwom 40 godina i za to vre-
me boravili pod {atorima. U znak se}awa na te dane, Je-
vreji na Sukot borave u kolibama sedam dana. U staroj
jevrejskoj dr`avi gde se ve}ina stanovnika bavila poqo-
privredom, praznovawe je, uz pesmu i igru u poqima, po-
~iwalo posle `etve i berbe vo}a.
DOGODILO SE...
1. oktobar 1959.
Po~ela je nova reorganizacija Jugo-
slovenske narodne armije. Tokom
ove reorganizacije sve ~etiri ko-
mande armijskih oblasti preformi-
rane su u komande armija, sa sedi-
{tima u Beogradu (Prva armija), u
Skopqu (Tre}a armija), u Zagrebu
(Peta armija) i Sarajevu (Sedma ar-
mija), gde su ranije bila sedi{ta ar-
mijskih oblasti.
6. oktobar 1915.
Pod komandom
feldmar{ala
Augusta Maken-
zena, austrou-
garska i ne-
ma~ka vojska od
oko pola mili-
ona vojnika, 10
eskadrila avi-
ona i sa brojnom re~nom flotilom
na Dunavu i Savi, napale su Srbiju.
Do 15. oktobra, uprkos krajwem po-
`rtvovawu srpskih trupa, austrou-
garske i nema~ke jedinice zauzele
su, pored Beograda, Smederevo, Po-
`arevac i Golubac i stvorile {iri
mostobran ju`no od Dunava i Save.
O herojstvu branilaca svedo~i i ~in
majora Dragutina Gavrilovi}a, ko-
mandanta Drugog bataqona Desetog
puka, koji je 8. oktobra naredbu svo-
jim vojnicima zavr{io re~ima: „Voj-
nici, junaci, Vrhovna komanda iz-
brisala je na{ puk iz svog brojnog
stawa... Na{ puk je `rtvovan za ~ast
Otaxbine i Beograda. Vi nemate vi-
{e da se brinete za va{e `ivote,
koji vi{e ne postoje. Zato napred u
slavu!”
7. oktobar
U Vojsci Srbije Dan Tre}e brigade
Kopnene vojske koji se obele`ava u
znak se}awa na datum kada je 1912.
godine Drugi pe{adijski puk „Kwaz
Mihailo“ zapo~eo svoj ratni put. U
Prvom balkanskom ratu puk je u~e-
stvovao u Kumanovskoj, Prilepskoj i
vremeplov
Bitoqskoj bici. U Drugom balkan-
skom ratu borio se u Bregalni~koj
bici, gde zbog siline i energi~nosti
svojih boraca puk dobija epitet
„gvozdeni“. U Prvom svetskom ratu
puk u~estvuje u Cerskoj bici i bici
na Gorni~evu, a 1918. godine u~e-
stvuje u osloba|awu Ni{a i na svom
ratnom putu sti`e do Temi{vara.
7. oktobar
U Vojsci Srbije Dan Sedmog centra
za obuku. Obele`ava se u znak se-
}awa na dan oslobo|ewa Leskovca
1918. godine.
9. oktobara 1944.
U Moskvi je po~eo sastanak ^er~ila
i Staqina na kome je kao jedna od
ta~aka razmatran i sporazum o Bal-
kanu. Do kraja sastanka, 17. okto-
bra, postignut je „dogovor o procen-
tima“ koji je ukqu~ivao tzv. fifti –
fifti podelu interesnih sfera u
Jugoslaviji pod sovjetskim i britan-
skim uticajem.
15. oktobar 1915.
Bez objave rata, dve bugarske armi-
je napale su Srbiju. Potisnule su
slabe srpske jedinice, prodrle u do-
linu Morave kod Vrawa i do 22. ok-
tobra zauzele Kumanovo, [tip,
Skopqe i prekinule moravsko-var-
darsku komunikaciju.
15. oktobar
U Vojsci Srbije Dan ^etvrtog centra
za obuku Vaqevo. Obele`ava se u
znak se}awa na dan oslobo|ewa Va-
qeva 1918. godine.
Pripremio Miqan MILKI]
75
 istorija
Ubistvo kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a u Marseju

Primer
me|unarodnog
terora
Nesumwiva ume{anost an nakon ubistva kraqa Aleksandra u Marseju, Musolinijev {ef kabineta Aloizi
zapisao je u dnevnik da mu je Paolo Korteze rekao da tokom dana ili ve} sutra zapo-
Italije u usta{ki atentat
na jugoslovenskog kraqa u
Marseju nije odgovaraju}e
D ~iwu pokreti u Hrvatskoj kao posledica nestanka monarha. „Korteze ceni da }e za-
po~eti raspad jugoslovenskog kraqevstva. To je zasigurno mogu}e“, zapisuje Aloizi,
„no vaqa sa~ekati reagovawa u zemqi“. Sagovornik Kortezea nije bio niko drugi do
{ef odeqewa „Hrvatska“ (osnovanog 1932) u okviru Ministarstva inostranih dela
Italije, i slu`beni odr`ava~ veze sa Antom Paveli}em. Korteze je prethodno bio slu-
`benik u Albaniji 1926–1928. u vreme subverzivnih delatnosti protiv Kraqevine SHS
koje su pretile da eskaliraju u rat. Me|utim, nepredvidqivi duh Jugoslovena kao da je u~i-
sankcionisana u Dru{tvu nio uzaludnim napore Musolinija i wegovih izvr{ilaca da uklone „jedinu prepreku“ su-
kobima i raspadu zemqe (kako su u uskom krugu ocewivali pokojnog kraqa Aleksandra).
naroda, prvenstveno zbog Teroristi, produ`ena ruka fa{isti~ke Italije, ubili su protagoniste nove evrop-
ske politike bezbednosti – jugoslovenskog suverena Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a i
poznate politike velikih francuskog ministra spoqnih poslova Luja Bartua. Italija je time htela da ukloni bal-
kansku prepreku svom imperijalnom {irewu i nije mogla blagonaklono da gleda kako kraq
Aleksandar utvr|uje stabilnost prilika na Balkanu, posebno nakon popravqawa odnosa
da svoje interese i ra~une sa Bugarskom i posete Sofiji, u septembru 1934. Tako|e, u`urbano se okupqala Balkan-
ska Antanta i otklawale pretwe do ju~e suprotstavqenih nacionalnih interesa. Po bri-
podmiruju na u{trb tanskom savetu sledilo je poboq{awe odnosa svih balkanskih dr`ava sa Albanijom.
Zemqa je posle atentata bila u istinskom bolu i instinktivnom gr~u jedinstva pred
malih naroda i dr`ava neizvesnom sutra{wicom. Tih dana, pa i narednih meseci, nije bilo nikakvih incidenata.
Svetska {tampa bila je puna opisa dir-
qivih scena. Od prvog trenutka kada je
razara~ „Dubrovnik“ uplovio u doma}e
vode sa~ekale su ga hiqade malih barki
prave}i {palire svojim svetlima u no}i.
„^inilo se da prolazim kroz jecaje, duge
jecaje“, izjavio je kapetan razara~a, bu-
du}i admiral, Marjan Poli}.

Komandant britanske flote u Sre-

dozemqu, Fi{er, ~iji su brodovi zajedno
sa francuskim dopratili „Dubrovnik“ do
Splita, uzbu|eno je tvrdio da se mo`e
„sve ve{ta~ki udesiti, ali iskreni bol i
suze celog jednog naroda niko ne mo`e or-
ganizovati“. Ve} u Splitu su se okupile
desetine hiqada iz grada i okoline. Tra-
sa pruge do Zagreba bila je pretvorena u
{palir dok je u sedi{tu Savske banovine
ispra}aju i mimohodu prisustvovalo oko
200.000 qudi iz grada i okoline. U Beo-
gradu i Srbiji nepregledna masa prisu-
stvovala je komemoracijama i sahrani.
Kamere su kao retko do tada prati-
le, iz sekunda u sekund, neo~ekivanu dra-
mu tog popodneva, 9. oktobra 1934, isto-
rijsku tragediju koja se odigrala na ave-
niji Kanebijer, stotiwak metara od Bel-

76 1. oktobar 2009.
gijskog keja, gde se jugoslovenski suveren iskrcao na plivaju}i dok
izme|u dve, zastavama oki}ene podmornice, i u{ao u automobil oko
16 ~asova.
Atentator Veli~ko Kerin, alijas „Peter Kelemen“ kako je sta-
jalo u wegovom la`nom paso{u, istr~ao je ispred zgrade berze sa
buketom cve}a u kome je imao sakriven automatski pi{toq. Uz povi-
ke „@iveo kraq!“ priska~e automobilu i puca, i tako ubija kraqa
Aleksandra i te{ko rawava generala @ozefa @or`a, jednog od naj-
sposobnijih francuskih vojnika, a lak{e, u ruku ministra Bartua.
No, nesretni Bartu umire uskoro od gubitka krvi.
Potpukovnik Piole, kowanik iz pratwe, obara Kerina sabqom,
a masa kre}e da ga lin~uje. Na ulicama je zavladao haos, smetena po-
licija, oficiri, komandanti paradnih e{alona ne znaju kuda sa tru-
pama i kowanicima. Automobili se te{ko probijaju kroz gu`vu slede-
}i, po inerciji, prvog u koloni (policijski) i odlaze ka prefekturi. U
prefekturi uskome{anost, {ok, revolt kraqeve pratwe. Izvikuju se
nare|ewa, tra`e lekari. Na kraju svaka nada se ugasila i kraqa, po-
lo`enog na jednoj sofi, prekrivaju zastavom.
U Paveli}evom Glavnom stanu se nazdravqalo. Za razliku od
neuspelog poku{aja u Zagrebu, Paveli} je od Van~e Mihailova iz
redova VMRO-a dobio na ispomo} hladnokrvnog i uspe{nog egzeku-
tora. Time mu je vra}ena usluga kada ih je kao advokat branio pred
jugoslovenskim sudovima. No, obe teroristi~ke grupe bile su stari
italijanski sau~esnici u subverzivnim akcijama protiv Jugoslavije.
Za celu organizaciju pobrinuli su se prvaci usta{ke organizacije
Mijo Bzik i Gustav Per~ec, {ef logora u Janka Pusti na jugu Ma|ar-
ske. Time se `elela prikriti uloga Italije.
Trojica usta{a krenula su u [vajcarsku sa autenti~nim ma-
|arskim paso{ima, gde ih je zajedno sa Kerinom prihvatio Eugen Di-
do Kvaternik, koji je atentatore podelio na dve grupe, jedna je spre-
mala „do~ek“ u Marseju, a druga, pokretna, u Fontenblou i Versaju.
Ostala su zabele`ena imena hotela u Aviwonu i Eksu, gde su bora-
vili pred atentat i gde je trebalo da se povuku posle akcije. Sve se
de{avalo na bulevaru Mirabo, ~uvenom po jedinstvenom drvoredu i
uli~icama koje se spu{taju ka wemu.
I dok su teroristi do detaqa isplanirali zlo~in, ne `ele}i
ni{ta da prepuste slu~ajnosti, na drugoj strani sve je bilo u ka{we-
wu, uz bezbroj oma{ki i fatalnih slu~ajnosti. Jugoslovenska speci-
jalna policija imala je indicije, a potom i najja~u potvrdu iz vrha
usta{kog pokreta, da su atentatori krenuli u Francusku. Ipak, ona
tek rutinski kontroli{e vozove i stanice, ali ne i autobuski sao-
bra}aj. Uprkos provokativnom govoru Musolinija na radiju, Alek-
sandar ne mewa svoj program iskrcavawa, ne `eli u Tulon, ratnu
luku nego potvr|uje raniji program. Na wega ne uti~e ni posledwi,
upozoravaju}i raport jugoslovenskog konzula u Marseju da ga ~ekaju
atentatori i da se ne iskrcava u tom gradu. Pouzdane informacije
imao je tih sati i {ef marsejske policije, ali wegov lete}i odred
hapsi pogre{ne sumwivce. Zabrinut je i prefekt Rone koji tra`i za-
tvorena kola, ali ministar Bartu wegov zahtev vehementno odbija
jer `eli masi da poka`e kraqa saveznika. Fatalno se ume{ao i na-
~elnik bezbednosti Sisteron koji je ukinuo pratwu motociklista.
Kao da je zlu kob zacrtala sama sudbina automobila delan` koji je
odabran u gara`i, upravo popravqen posle te{ke nesre}e u kojoj je
jedno lice izgubilo `ivot.
Za razliku od slabosti bezbednosne pripreme posete, istraga
i hap{ewa u Francuskoj izvedeni su, uz pomo} jugoslovenskih in-
spektora, brzo. Istraga je brzo identifikovala ulogu Eugena Kva-
ternika i ostalih u organizaciji,
te Paveli}ev boravak pred same
doga|aje, pa je postavqeno pita-
we wihovog izru~ewa iz Italije.
To je bio prvi probni kamen za
daqi smer akcije Francuske.
„Hap{ewe da, ali izru~ewe ne“,
poru~io je Aloizi francuskom
grofu Dampjeru povodom wegovog
zahteva.
U isto vreme dolazi do
francusko-italijanske nagodbe.
Italija je stavila u izgled svoje
pribli`avawe Francuskoj u za-
menu za pre}utkivawe wene uloge
u atentatu, pa u Dru{tvu naroda
ona ne}e biti prozvana za kr{e-
we Poveqe i ugro`avawe mira.
Dogovoreno je da }e Jugoslavija
mo}i samo staviti prigovor na
dr`awe Ma|arske. Novi mini-
star vawskih poslova Francuske
Pjer Laval morao je da izvr{i veliki pritisak na Beograd da odu-
stane od postavqawa odgovornosti Italije.
U Beogradu konsternacija i nezadovoqstvo, ali su i knez i vla-
da prihvatili francuski stav. Tako je u Dru{tvo naroda, 22. novem-
bra 1934, oti{la samo optu`ba protiv Ma|arske. Ipak, pred samo
zasedawe u @enevi, 4. decembra, po~iwu igre iza kulisa. Italijan-
ski delegat Aloisi prvo se sastaje sa ma|arskim delegatom, dogovo-
riv{i zajedni~ku odbranu protiv Jugoslavije, a potom u 11 sati i sa
Lavalom, novim francuskim ministrom vawskih poslova, kome je
otvoreno ponudio da od slu~aja u~ine upori{nu ta~ku za italijan-
sko-francuski sporazum.
U svom javnom nastupu jugoslovenski ministar Jevti} nastojao je da
se optu`ba pro{iri na Austriju i Italiju, ali je to francuska strana
elegantno odbila. Kasnije reakcije Jevti}a, tada ve} predsednika vla-
de, nisu ni{ta promenile, a dolaskom Stojadinovi}a na vlast slu~aj je
predat arhivskoj pra{ini. Pribli`avawe Italije Francuskoj nije
ostvareno, a pogotovo ne u pitawima ograni~avawa Tre}eg rajha.
U promewenim me|unarodnim okolnostima, kada je Francuska
jo{ jednom bila suo~ena da bespomo}no gleda nove korake Musolini-
ja (agresiju na Etiopiju), planiran je po~etak sudskog procesa sau~e-
snicima atentatora na kraqa Aleksandra. Proces u kome su tri sau-
~esnika (Mijo Kraq, Ivan Raji} i Zvonko Pospi{il) osu|ena na do`i-
votnu robiju, a Ante Paveli}, Eugen – Dido Kvaternik i Ivan Per~e-
vi} na smrt u odsustvu, otpo~et je 17. novembra 1935, a priveden kra-
ju, nakon prekida, 12. februara slede}e godine. Posle izvesnih skan-
dala u toku procesa, novi predsednik sudskog ve}a Loazon uticao je na
porotu da kazne budu visoke. Iskoristio je proces da se izlo`i cela
organizacija i na~in delovawa usta{ke emigracije. Jugoslavija je do-
bila ve}u satisfakciju nego u @enevi, ali je sa velikom ve{tinom
francuskih organa i ovoga puta izmanevrisano pomiwawe Italije.
Dr Mile BJELAJAC
77
 istorija
Na kraju jednogodi{weg sukoba
Ju`nokorejci su imali 415.000
poginulih i 428.568 rawenih,
od toga tek jedna petina otpada na
vojne gubitke. Poginulo je 29.550,
a raweno 103.500 Amerikanca.
Severnokorejci i Kinezi nisu
objavili svoje gubitke, ali se
procewuje da je poginuo svaki
deseti Severnokorejac. U Ju`noj
Koreji je razoreno oko 600.000
domova, raseqeno vi{e od
500.000 qudi, a 100.000 dece
ostalo je bez roditeqa.
78
osle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu, Koreja je podeqena 38. para-
lelom na dva dela – severni i ju`ni, pod okupacijom sovjetske, odnosno ameri~ke
P vojske. Tokom 1949. godine okupacione snage su se povukle, ostavqaju}i dve po-
sebne vlade u dve odvojene dr`ave. Podela na Severnu i Ju`nu Koreju, sprovede-
na sredinom pro{log stole}a, opstaje i u 21. veku, pa je korejsko poluostrvo i
danas jedno od najopasnijih `ari{ta rata na Dalekom istoku.
Nova, dodu{e tek verbalna, suprotstavqawa velikih sila oko Koreje, sve ~e{}e
pretwe i zveckawe oru`jem u tom delu sveta, vra}aju nas u vreme me|ukorejskog rata
iz 1950. godine, kada su, u zoru, 25. juna, severnokorejske pe{adijske i oklopne jedi-
nice pre{le granicu dve Koreje i, uz pomorski desant sa oko 10.000 qudi, zapo~ele
`estoki vojni okr{aj. U trenutku izbijawa sukoba zara}ene strane su raspolagale,
pribli`no, jednakim snagama (100.000 do 120.000 vojnika), s tim {to je „sever” imao
prednost u obu~enosti jedinica i naoru`awu. Iznenadni udar iz vi{e pravaca i bo-
qa pripremqenost omogu}ili su Severnokorejcima da brzo slome otpor protivnika i
razbiju ve}inu wihovih jedinica. Ve} ~etvrtog dana rata (28. juna) zauzeli su i Seul,
prestonicu ju`ne Koreje. Bio je to po~etak tragi~nog rata u koji ubrzo ulaze i SAD.
Uplitawe Amerikanaca
Po nare|ewu predsednika SAD Harija Trumana, ameri~ke oru`ane snage na Da-
lekom istoku „pru`aju za{titu i podr{ku napadnutim trupama ju`nokorejske vlade”, dok
ameri~ko vazduhoplovstvo (500 borbenih aviona) iz baza u Japanu, bombarduje Pjon-
gjang, rafinerije nafte i severnokorejske aerodrome, uni{tavaju}i najve}i broj avi-
ona na wima. Istovremeno, jedinice Ratne mornarice SAD preduzele su blokadu se-
vernokorejske kopnene obale. Sve to, ipak, nije bilo dovoqno da se spre~i slom ju-
`nokorejske armije.
Zato Truman nare|uje generalu Mekarturu, komandantu snaga Ujediwene komande,
da u Koreji dodatno anga`uje i ameri~ke kopnene snage. Dvadeset ~etvrta divizija do-
bila je tih dana zadatak da vodi „zadr`avaju}u odbranu” kako bi omogu}ila pristiza-
we drugih ameri~kih jedinica. Kako Ameri~ki „{ermani” u monsunskom blatu nisu bi-
li u stawu da se ravnopravno nose sa tenkovima T-34, kojima su bile naoru`ane se-
vernokorejske jedinice, posle trodnevnih ogor~enih borbi, 20. jula Severnokorejci
su uspeli da potisnu Amerikance prema Pusanu. No, i pored toga {to su dobili jednu
od najva`nijih bitaka na po~etku sukoba, nisu uspeli da zavr{e rat pre iskrcavawa
ameri~kih snaga.
1. oktobar 2009.
 Krajem jula na korejskom kopnu se pod ame-
ri~kom komandom nalazio samo pusanski mosto-
bran. Borbe za wegovu likvidaciju Severnoko-
rejci su po~eli 1. avgusta. Tom prilikom anga-
`ovali su 13 pe{adijskih i jednu oklopnu divi-
ziju (oko 140.000 qudi). Uz velike gubitke na obe
strane, posledwi poku{aj da ovladaju mosto-
branom Severnokorejci su bezuspe{no izveli 6.
septembra. Na taj neuspeh presudno je uticalo
veoma ote`ano snabdevawe na dugim komunika-
cijskim pravcima, na kojima su Amerikanci uni-
{tili oko 220 mostova.
Odbranom pusanskog mostobrana, Ujedi-
wena komanda ameri~kih snaga obezbedila je
glavni preduslov za protivofanzivu, pa su, ~im
je splasla ofanzivna mo} Severnokorejaca, dej-
stva Osme armije iz pusanskog mostobrana (ge-
neral Voker) sinhronizovana sa dejstvima ame-
ri~kog Desetog korpusa. Posle trodnevnih bor-
bi, Severnokorejci su bili prinu|eni na povla-
~ewe koje se ubrzo pretvorilo u gr~evito nasto-
jawe da se izbegne opkoqavawe i totalno uni-
{tewe. Nekim jedinicima to nije uspelo, pa su,
desetkovane, nastavile partizanski rat u poza-
dini protivnika.
Kineske opomene
Do kraja septembra cela Ju`na Koreja je
bila pod kontrolom snaga Ujediwene komande,
pa se me|u Amerikancima, ali i ju`nokorejskim
komandantima, sve ~e{}e postavqa pitawe pre-
laska 38. uporednika. Ohrabren postignutim
uspehom u odbrani Ju`ne Koreje i proterivawu
severnokorejske vojske preko granice, General
Mekartur je bio odlu~an da nastavi ofanzivu
na sever. No, iz Pekinga je 30. septembra upu-
}ena opomena kineskog premijera ^u En Laja „da
kineski narod ne}e ~ekati skr{tenih ruku, dok
imperijalisti obesno osvajaju teritoriju wego-
vih suseda”. Uprkos tom upozorewu, snage Ujedi-
wene komande su produ`ile napad i 19. okto-
bra osvojile severnokorejsku prestonicu Pjon-
gjang. Posle povla~ewa severnokorejske vojske u
nepristupa~ne planinske predele na krajwem
severu zemqe, general Mekartur izjavquje da
}e se „rat zavr{iti do kraja godine”. Ali, nije
bilo tako.
Usledila je ofanziva kineskih i severno-
korejskih snaga i wihov novi prodor preko 38.
uporednika. Posle jake artiqerijske pripreme,
1. januara 1951. prelaze u napad du` celog
fronta. Sedam kineskih armija i dva severno-
korejska korpusa prodrli su prema Seulu. Primewuju}i taktiku „te- skirali, ispoqavaju}i u tome veliku ve{tinu. Ipak, 20. maja 1951.
snog gowewa”, nastojali su da protivniku onemogu}e organizovano i ta ofanziva se ugasila. Zbog ostvarene ravnote`e snaga, korej-
povla~ewe i {to pre stignu do glavnog grada Ju`ne Koreje. ski problem se nije mogao re{iti oru`jem, pa je diplomatija stu-
Umesto pobedenosnog pohoda, dolazi do iznenadnog prekida pila na scenu.
napada, na koji se kinesko-severnokorejska komanda odlu~ila zbog Posle bezbrojnih sastanaka i diplomatskih nadmudrivawa,
te{ko}a snabdevawa i popune jedinica. Dakako, na to su uticali i primirje je zakqu~eno 27. jula 1953. godine. Koreja je i daqe osta-
intenzivni politi~ki pregovori i napori ve}ine zemaqa u Ujedi- la podeqena 38. uporednikom, a jednogodi{wi rat uzeo je velike
wenim nacijama ka mirnom re{ewu sukoba. Ipak, zbog veoma raz- qudske `rtve i opusto{io zemqu.
li~itih interesa SAD, Kine i Sovjetskog Saveza, plan za usposta- Na kraju, Ju`nokorejci su imali 415.000 poginulih i 428.568
vqawe mira u Koreji, usvojen 13. januara 1951, na Generalnoj rawenih, od toga tek jedna petina otpada na vojne gubitke. Poginulo
skup{tini UN, nije opstao, pa }e se rat nastaviti jo{ nekoliko je 29.550, a raweno 103.500 Amerikanca. Severnokorejci i Kine-
meseci. zi nisu objavili svoje gubitke. Prema proceni Ujediwenih nacija,
Posle operacija sa ograni~enim ciqem, usledila je kinesko- poginuo je svaki deseti Severnokorejac. U Ju`noj Koreji je razoreno
severnokorejska prole}na ofanziva od 22. aprila do 19. maja oko 600.000 domova, raseqeno vi{e 500.000 lica, a 100.000 dece
1951. godine. Kinezi su primenili svoju uobi~ajenu taktiku „juri- ostalo bez roditeqa.
{a qudskih talasa”. Napadali su no}u, a dawu se ukopavali i ma- Krsman MILO[EVI]

79
 MINISTARSTVO ODBRANE
REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
Saglasno odredbi ~lana 43. Pravilnika o re{avawu stambe-
nih pitawa u Ministarstvu odbrane (SVL br. 38/05, 16/08, 26/08
i 39/08), Odeqewu za stambene poslove Uprave za kadrove Sekto-
ra za qudske resurse MO, prijavqeni su za podelu stanovi u zakup
koje nije mogu}e podeliti u skladu sa odredbama Pravilnika. Ode-
qewe za stambene poslove nije u mogu}nosti da dodeli stanove u za-
kup na neodre|eno vreme, jer nije bilo stambenih interesenata u
slede}im mestima:
1. BA^KA TOPOLA
– garsowera, povr{ine 21,03 m2; jednosoban, povr{ine
48,70 m2.
2. KRU[EVAC
– garsowera, povr{ine 25,00 m2; jednoiposoban, povr{ine
44,38 m2.
3. NEGOTIN (garnizon Zaje~ar)
– dvosoban, selo Bra}evac bb, stan br. 1, povr{ine 53,00 m2.
4. KWA@EVAC (garnizon Zaje~ar)
– 3 jednosobna: selo Aldinac bb, stan br. 3, povr{ine 37,85 m2,
selo Novo Korito bb, stan br. 1, povr{ine 37,00 m2
selo Ravno Bu~ije bb, stan br. 1, povr{ine 37,85 m2,
– 4 dvosobna: selo Aldinac bb, stan br. 1. i 2. povr{ine
48,00 m2,
selo Novo Korito bb, stan br. 2, povr{ine 55,27 m2,
selo Ravno Bu~ije bb, stan br. 2, povr{ine 48,00 m2.
5. PIROT (garnizon Ni{)
– 2 jednosobna povr{ine 38,00 m2 u selu Viso~ka R`ana bb;
prizemqe, stan br. 2 i na
prvom spratu stan br. 5.
6. DIMITROVGRAD (garnizon Ni{)
– 3 dvosobna: selo Smilovci bb, stan br. 1, povr{ine 69,81 m2,
selo Dowa Nevqa bb, stan br. 1. i 2, povr{ine 66,53 m2
7. BOSILEGRAD (garnizon Vrawe)
– dvosoban, selo Dowe Tlamino bb, stan br. 1, povr{ine
54,02 m2.
8. SURDULICA (garnizon Vrawe)
– 3 jednosobna: selo Strezimirovci bb, stan br. 2, povr-
{ine 37,21 m2, selo Bo`ica bb, stan br. 1 i 2, povr{ine
36,00 m2.
Pravo na dodelu navedenih stanova imaju lica koja ostvaruju
pravo na dodelu stana u zakup na neodre|eno vreme, saglasno od-
redbama ~lana 2. Pravilnika o re{avawu stambenih pitawa u
Ministarstvu odbrane (SVL br. 38/05, 16/08, 26/08 i 39/08 – u
daqem tekstu Pravilnik).
U smislu ~lana 19. Pravilnika, licu iz ~lana 2. ovog pravilni-
ka mo`e se dati u zakup i stan mawi od stana koji mu pripada po od-
redbama ~lana 18. ovog pravilnika, ako se sa tim pismeno saglasi.
Napomiwemo da se u smislu propisanog ~lanom 26. Pravil-
nika, stan u zakup na neodre|eno vreme daje licu iz ~lana 2, stav
1. ovog pravilnika (profesionalnom oficiru, profesionalnom
podoficiru i civilnom licu) u garnizonu, odnosno mestu slu`bo-
vawa, a licu iz ~lana 2, stav 2. i 3. ovog pravilnika (penzionisa-
nom oficiru, penzionisanom podoficiru, penzionisanom civil-
nom licu i ~lanovima porodi~nog doma}instva poginulog ili umr-
log lica iz stava 1. i 2. ovog ~lana), stan se daje u bilo kom garni-
zonu odnosno mestu na teritoriji Republike Srbije.
Shodno navedenom, potrebno je da izvr{ite anketirawe li-
ca na slu`bi u jedinicama – ustanovama iz va{eg sastava, s time
da, ukoliko postoje kandidati – lica, koja `ele prihvatiti dodelu
konkretnog stana, moraju dati pisanu izjavu, overenu u jedinici –
ustanovi u kojoj su na slu`bi, a penzionisana lica u op{tini ili
sudu, da se odri~u dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihva-
taju dodelu ponu|enog odnosno, strukturno maweg stana, kao ko-
na~no re{ewe svog stambenog pitawa.
U datoj izjavi lica se moraju decidirano izjasniti sa-
mo za jedan od ponu|enih stanova, a ukoliko se izjasne za
vi{e stanova, u obzir }e se uzeti samo jedan stan u prvonavede-
nom mestu.
Nakon {to anketirana lica dostave izjave, done}e se novi
zakqu~ci na osnovu kojih }e se kandidati rangirati prema ukupnom
zbiru bodova, a stan }e biti dodeqen licu koje za odre|eni garni-
zon ili mesto u kome konkuri{e za stan, bude rangirano na prvo
mesto rang-liste.
Zainteresovane treba anketirati {to hitnije, a povratne in-
formacije, sa izjavama lica, dostaviti Odeqewu za stambene po-
slove Uprave za kadrove Sektora za qudske resurse MO, ul. Nema-
wina br. 15 Beograd, najkasnije do 30. oktobra 2009. god.

VOJNA PO[TA 1087 BEOGRAD – da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za

raspisuje
OGLAS
za anga`ovawe nastavnika engleskog
jezika, VSS po Ugovoru o delu, u periodu
od 15. oktobra 2009. godine do 30. juna
2010. godine (za 250 ~asova nastave)
krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti.
Uz molbu se prila`e:
– uverewe o dr`avqanstvu;
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih;
– uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak;
– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli;
– kratka biografija.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu:

u garnizonima: Vojna po{ta 1087,

– Beograd: 6 lica, 11000 Beograd
– Ni{: 3 lica, Sa naznakom „za oglas”.
– Kragujevac: 2 lica.
Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. Selekciju, iz-
OP[TI USLOVI: bor i pripremu kandidata izvr{i}e Centar za izu~avawe stranih
– da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije; jezika Vojne akademije, a o vremenu i mestu sprovo|ewa intervjua
– da je zavr{io filolo{ki fakultet, grupa za engleski jezik; kandidati }e biti naknadno obave{teni. O izboru }e svi kandida-
ti biti obave{teni pisanim putem u zakonskom roku.
POSEBNI USLOVI: Oglas ostaje otvoren 7 (sedam) dana od dana objavqivawa.
– sposobnost realizacije tematski odre|enih sadr`aja, {to }e
se utvrditi tokom intervjua; Kontakt telefon: 011/2064-439 i 011/2064-353.

80 1. septembar 2009.
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
GENERAL[TAB VOJSKE SRBIJE
UPRAVA ZA QUDSKE RESURSE (J-1)
raspisuje
INTERNI KONKURS
za prijem u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu
profesionalnog oficira na neodre|eno vreme
Na osnovu ~lana 39. i 40. Zakona o Vojsci Srbije (Slu`be-
ni glasnik Republike Srbije br. 116/07) i ~lana 3. stav 1. ta~ka
2. Uredbe o prijemu u profesionalnu vojnu slu`bu (Slu`beni gla-
snik Republike Srbije br. 112/08), General{tab Vojske Srbije
raspisuje interni konkurs za prijem u profesionalnu vojnu slu-
`bu, u svojstvu profesionalnog oficira na neodre|eno vreme, na
formacijsko mesto
Na~elnik 2. referata (za finansije) Komande Objekata
posebne namene Garde G[ VS, F^ kapetana, FPG 14, FVES
33101, mesto slu`bovawa Beograd – 1 izvr{ilac.
Op{ti uslovi konkursa:
– da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije,
– da se nalaze na slu`bi u Ministarstvu odbrane ili Voj-
sci Srbije u svojstvu oficira na odre|eno vreme ili vojnog, od-
nosno dr`avnog slu`benika,
– da nisu osu|ivani i da se protiv wih ne vodi krivi~ni po-
stupak,
– da nemaju negativnih slu`benih ocena, a da su posledwe dve
najmawe vrlo dobar (za vojne slu`benike pretposledwa najmawe
125 bodova) i
– da su psihofizi~ki zdravi i zdravstveno sposobni za vojnu
slu`bu bez ograni~ewa.
Posebni uslovi:
– da imaju zavr{en ekonomski fakultet,
– da imaju iskustvo u radu na poslovima finansijskog poslo-
vawa i
– da imaju pozitivnu bezbednosnu proveru za rad u objektima
posebne namene.
Kandidati molbe podnose Vojnoj po{ti 1084 Beograd, po{tom
preporu~eno ili predaju li~no u delovodstvu. Uz molbu prila`u:
– biografiju (sa navedenim osnovnim li~nim podacima, adre-
som i telefonom za kontakt),
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
– overenu fotokopiju diplome o ste~enoj {kolskoj spremi,
– uverewe nadle`nog suda o neka`wavawu, odnosno da se ne
vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`be-
noj du`nosti (ne starije od {est meseci),
– fotokopiju li~ne karte.
Pre prijema u profesionalnu vojnu slu`bu kandidati koji is-
puwavaju uslove konkursa i koji u|u u naju`i izbor bi}e upu}eni na
lekarski pregled radi ocene sposobnosti za prijem u slu`bu.
Neblagovremene i nekompletne molbe ne}e biti razmatrane.
Rok za podno{ewe prijava za prijem u slu`bu je 15 dana od da-
na objavqivawa konkursa.
Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa mogu se dobiti na te-
lefon 011/2063-178.
 {ah
IZABRANA PARTIJA
ORIGINALNA
IGRA
Prudwikova – @ukova
Beograd, 1998.
1. Sf3 d5 2. d4 c5 3. g3 Sc6 4.
Lg2 Sf6 5. 0-0 e6 6. c4 cd4 7. Sd4
Lc5 8. Sb3
Svetlana Prudwikova-^urovi}
igrala je 1998. na beogradskom `en-
skom turniru protiv zemqakiwe Na-
talije @ukove. Igrala je originalno
i na{ poku{aj da ovom otvarawu
ZANIMQIVOSTI
NIKAD NIJE KASNO
Esteban Kanal je ro|en u Pe-
ruu 1896. godine, a `iveo u Ve-
neciji, gde je i umro 1981. godine.
U {ahovsku literature je u{ao
pre svega zato {to mu je titula
velemajstora priznata u 81. go-
dini `ivota (1977), za rezultate
koje je postigao jo{ u mladosti,
dvadesetih i tridesetih godina
pro{log veka. Bio je drugi u Mer-
anu 1926. i pobednik u Budimpe-
{ti 1933. godine.
odredimo ime nije uspeo. Re~ je o
zatvorenom sistemu koji je u Encik-
lopediji otvarawa svrstan u rubri-
ku ED1. Time je beli izbegao kwi{ke
diskusije, pa kako se ko sna|e! Ima,
naime, igra~a „nakqukanih varijan-
tama” kojima se druk~ije ne mo`e do-
sko~iti. Ina~e se smatra da onaj ko
ne igra po teoriji – mo`e igrati sa-
mo slabije, ali ovde to ne va`i. Pru-
dwikova igra „po teoriji”, ali je ra-
zradila mawe poznat sistem, origi-
nalan i – vide}e se – nikako bezo-
pasan. Doda}emo na ovom mestu da
me|u vo|ama belih figura koji su
ovako ili sli~no igrali ne nalazimo
velika imena, osim nekoliko poku-
{aja T. Petrosjana.
Sama Prudwikova je iz svog
kompjutera izvukla da je izvesni
Jandemirov protiv isto tako izve-
snog Belozerova igrao 8. Sc6 bc6
9. Dc2 Le7 itd... stekav{i boqu
igru.
8...Lb6 9. cd5 Sd5 10. Sa3 0-0
11. Sc4 Lc7 12. a3!
Znak uzvika je Svetlanin i ona
smatra da je ve} sada postigla pred-
nost, {to }e re}i da je ovu diskusiju
zasad dobila.
12...Df6
Suo~ena sa neobi~nim tokom par-
tije, @ukova je odigrala ovaj potez ko-
ji predstavqa teoretsku novost. Nije
ni ~udo {to nije odigrala 12...b6 ili
12...b5, kada tako|e ne bi izjedna-
~ila, kao ni 12...De7...
13. Dc2 a5 14. e4 Sde7
Beli: Kg1, Dc2, Ta1, Tf1, Lc1, Lg2,
Sb3, Sc4, a3, b2, e4, f2, g3, h2
Crni: Kg8, Df6, Ta8, Tf8, Lc7, Lc8,
Sc6, Se7, a5, b7, e6, f7, g7, h7
Iako je potez crnog u tekstu bio
jedini, pozicija je slaba.
15. f4!
Slaba ta~ka je poqe f6 na kome
se nalazi dama.
REKLI SU...
Postojawe {aha dokazuje da je
pravqewe gre{aka obavezno!
S. Tartakover
15...e5 16. fe5 Dg6 17. Lf4 Le6
18. Sc5?
Beli vu~e slab potez, dok bi sa
18. Sd6! stajao jasno boqe. Ali,
igra se...
18. Lc4 19. Dc4 Le5 20. Kh1
Tad8?
Igra bi bila jednaka posle
20...Lb2 21. Ta2 Ld4 22. Sb7
21. Sb7 Td4 22. De2 Tb8?
Nova gre{ka sa katastrofalnim
posledicama. Trebalo je 22...Lf4 sa
daqim 23. Tf4
Tb8 24. Sc5 Dd6 25. Tc1 Td2 26.
Df1 Se5 i kompenzacijom.
23. Sa5!
1:0
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: neomicin, Odbrana,

vansa, urinat, CIN, izrazito, Baraba, k, ikad, notari, aeroba, ii,

VA, Apatin, pancir, rest, a, Arenas, prstenak, STA, tabula, estakada,
metil, ikavica, pivara, pelena, Sajan, obu}a, arteritis, ekar, vrsni-
kalk, arhipelag, radno, sonar, bornit, oru`je, Pavlina, Atair, Pro-
A
B
R
O X [
ca, izviniti.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Vojni~ko odelo, 19. Naziv na{eg ~asopisa, 20. Pre~i{}en pamuk, 1. Oblast oko reke Une, 2. Drvena papu~a, 3. Izrez, isek, 4. Vrsta kinemat-
Q

21. Primena sile, okrutnost, 22. Francuski fizi~ar i astronom, Fransoa,

S
23. Podzemni deo biqke, 24. Rumunski fudbalski golman, Bogdan, 25. Mu{ko
ime, Trivo, 26. Ju`noameri~ka biqka, krasuqak, 27. Deo kostura
skog ostvarewa, 5. Slika ra|ena uqem (lat.), 6. Ribonukleinski acid (skr.),

N
7. Simbol molibdena, 8. Dvogled za posmatrawe zvezda, 9. Izaziva~ an-
A
traksa, crnog pri{ta, 10. Mu{ko ime, Branimir, 11. Novac u Ju`noa-
S
A
ki~mewaka, 28. Sve ja~e (muz.), 29. Zapovest lova~kom psu (mn.), 30. Grad i
A fri~koj republici, 12. Simbol srebra, 13. Biv{i francuski teniser,
K

luka u Izraelu, 31. Tilovo drvo, 32. Vika, galama, 34. Brazilski fudbaler, Janik, 14. Grad i reka u Rusiji, 15. Vrsta papagaja (mn.), 16. Termoelektra-
Rikardo Izekson dos Santos Leite, 35. Italijansko mu{ko ime, 36. Objek- na “Nikola Tesla” (skr.), 17. Lek protiv narkoti~kog trovawa, 19. Ime ame-
O

ti u kojima se pe~e rakija, 37. Inicijali togoanskog fudbalera Adebajora, ri~kog ko{arka{a Hensena, 20. Zanatlija koji izra|uje kape, 22. Grad
38. Dvadeseto i 28. slovo azbuke, 39. Persijski kraq, 40. Krik, 41. Vrsta, i reka u Sibiru, 23. Vrsta majmuna, 25. Pisac nau~ne fantastike, Artur,
rod (obi~no filma), 42. Ime pisca ]opi}a, 43. Vrsta smolaste materije
w
(hem.), 44. Poqski telefonski kabal (skr.), 45. Soli jodne kiseline,
46. Nep~ani suglasnici, 47. Vrsta likera, 48. Nauka o miru, 49. Ma~ak od-
R G
mila (mn.), 50. Roman Lajo{a Zilahija, 51. Reka u Poqskoj, 52. Wi{tati (o
kowu), 53. Odse}i kre{u}i, 54. Sportski klub iz Soluna, 55. Lutalica,
M
26. U~initi veselim, razveseliti, 28. Popis imena, imenar, 29. [tucati,

L
31. Islandski fudbalski klub, 32. Opijeno, 33. Uvod, predigra (lat.), 35. Ma-
li sat, 36. Krpa, drowak, 37. Sprava, ure|aj, 39. Biti na oprezu, paziti,
40. Miraz (lat.), 41. Urez, usek, 42. Francuske dnevne novine, 43. [panski
muzi~ar, Huan Karlos, 44. [iroki slojevi qudi, 46. Auto-oznaka Arkanza-

\
R

skitnica, 56. Izuze}e. sa (SAD), 47. Ostrvqe kod Nove Gvineje, 49. Zapad-istok (skr.), 50. Krivi~ni
zakonik (skr.).

82 1. oktobar 2009.
NOVINSKI CENTAR
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC „Odbrana”.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________