SRPSKI

Srce –
motor našeg tela
2 OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA 3

Srčani infarkt Zdrav krvni sud

Odumrlo
Gornja
tkivo Da li ste znali da … Ateroskleroza (u svakodnevnom
šuplja vena
Aorta
srčanog • srce nije srcoliko, nego više govoru naziva se i „zakrečenje ar-
mišića
okruglo? Teško je oko 300 grama terija“) je suženje i otvrdnjavanje
Začepljen krvni sud
Plućna i dugo 12 cm. arterija. U prvom redu masne nas-
arterija
• odrasla osoba ima 5–6 litara krvi, lage, otvrdnjavanje i zakrečenje
Začepljenje koju srce pumpa u krug 1.500 na zidovima krvnih sudova do-
Nedovoljno snabdevanje krvlju puta dnevno? vode do patoloških promena u
Začepljenje
usled tromba • srce odrasle osobe otkuca oko arterijama. Te promene primete
70 puta u minuti, srce deteta se tek u poodmaklom stadijumu,
90 puta, a srce bebe 120 puta? kada je cirkulacija usled suženja
Donja Moždani
• je sistem krvnih sudova u telu sve slabija ili kada se sud začepi,
šuplja vena
Koronarni sudovi
udar dugačak oko 150.000 uglavnom od dodatnog ugruška.
kilometara? U zavisnosti od toga koji krv-
ni sud je zahvaćen, dolazi do
srčanog infarkta, moždanog udara
tor našeg tela. Veliko je kao pesnica ili poremećaja cirkulacije u eks-
i pumpa krv kroz krvne sudove. Na tremitetima („bolest posmatrača
taj način ono snabdeva celo telo hr- izloga“) odn. u unutrašnjim orga-
Srce – motor našeg tela anljivim materijama, kiseonikom i nima. Ako su zahvaćeni koronarni
drugim supstancama bitnim za život, sudovi, zakrečenje arterija naziva
Oboljenja srca i krvotoka kod žena i muškaraca u zapadnim industrijskim a odnosi metabolički otpad i ugljen- se angina pectoris.
zemljama su uzrok smrti broj jedan. Oni čine skoro polovinu svih smrtnih dioksid. Ova „pumpa“ održava nas u
slučajeva u Evropi! životu.
Prvenstveno kod fizičkog i psihičkog
Od oboljenja srca i krvotoka umire lečenja, kao i savete o tome kako sami Šta je to koronarno srčano opterećenja srce nije dovoljno
više ljudi nego od kancerogenih obol- možete dati doprinos tome promenom oboljenje? snabdeveno kiseonikom i hranlji-
jenja zajedno. Pri tome oboljenja srca načina života. U koronarna srčana oboljenja ivim materijama. Krivac za to je,
i krvotoka mogu veoma dobro da se (skraćeno: KHK) ubrajaju se sve uglavnom, „zakrečenje“ (ateroskle-
spreče! Srce i krvni sudovi – tim koji bolesti koje su izazvane manjkavom roza) koronarnih sudova (koronar-
savršeno funkcioniše prokrvljenošću srčanog mišića. To su nih arterija). Pri tome se protok krvi
Na narednim stranama naći ćete in- Sistem srca i krvotoka sastoji se od angina pectoris, srčani infarkt i iz- delimično ili potpuno blokira mas-
formacije o mogućnostima pregleda i srca i krvnih sudova. Srce je mo- nenadna srčana smrt. nim naslagama.
4 OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA
Ponekad lekar može na osnovu tegoba
i istorije bolesti da prepozna koronar-
no srčano oboljenje. Uglavnom sledi
detaljniji pregled:
• merenje krvnog pritiska i pulsa
• slušanje srca i pluća
• EKG, ev. i EKG pod opterećenjem.
Najtačnije informacije o mestu i obi-
mu suženja koronarnih aorti daje ka-
teterizacija.
Kod kateterizacije se tanko crevo (ka-
teter) uvlači u koronarne sudove, kroz
koje se u arterije ubrizgava kontrastno
sredstvo. Nakon toga se suženja vide
na rentgenskom snimku.
Angina pectoris – šta je to?
Doslovno prevedeno, angina pectoris
znači „stezanje u grudima“.
Suženja u koronarnim sudovima, izazva-
na „zakrečenjem“, često se osećaju kao
stezanje, čupanje, žarenje ili probadanje
u grudnom košu. Tipični simptomi traju
od nekoliko sekundi do nekoliko minu-
ta. Dok kod muškaraca bolovi nastupaju
uglavnom iza grudne kosti odn. u pre-
delu levog ramena-ruke-šake, kod žena
se češće javljaju bolovi u predelu vrata,
donje vilice, gornjeg trbuha, ramena, po-
vezani sa mučninom i povraćanjem.
Simptomi angine pectoris javljaju se,
pre svega, pri fizičkom i/ili psihičkom
opterećenju, kao i na hladnoći. Čim
se spoljni uslovi promene, pritisak
popušta i tegobe prestaju u roku od ne-
koliko minuta.
Angina pectoris je znak upozorenja
za preteći srčani infarkt. U svakom
slučaju: srčani infarkt možete da imate
čak i ako nikada niste imali napad an-
gine pectoris. Važno je blaovremeno
lečenje oboljenja, inače preti srčani in-
OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA 5
farkt, otkazivanje rada srca
i poremećaj srčanog ritma. Kardiotrening
Ove simpotme shvatite oz- EKG pod opterećenjem jeste osnov za ovaj
biljno i obratite se lekaru! prilagođeni program treninga na sobnom bicik-
lu. Pomaže vam da svoju sposobnost povećavate
Uklonite faktore rizika malim koracima, da smanjite svoju telesnu
promenom načina života: težinu, snizite krvni pritisak i masnoću u krvi.
odvikavanjem od pušenja, Trening izdržljivosti podstiče telo na stvaran-
promenom načina ish- je novih krvnih sudova, a kao posledica toga
rane, redukcijom težine, poboljšava se snabdevanje krvlju i kiseonikom
kretanjem (kardiotre- i vaš fitnes. Redovne lekarske kontrole i plan
ning), snižavanjem krv- individualnog treninga potrebni su kako se ne
nog pritiska, regulisanjem biste preopteretili i doživeli još jedan napad an-
šećera u krvi i lečenjem gine pectoris.
povišenog holesterola.
Terapijske mogućnosti holesterola preveniraju dalje
Kako da sprečim naredni napad zakrečavanje krvnih sudova.
angine pectoris? • Nitro preparati ublažavaju
Cilj farmakoterapije jeste poboljšavanje simptome.
kvaliteta života i sprečavanje daljih •A ntagonisti kalcijuma snižavaju
napada angine pectoris. Internista ili krvni pritisak i deluju protiv grčenja
kardiolog određuju optimalnu terapiju krvnih sudova.
prema vama lično. • Lekovi za selektivno snižavanje
srčane frekvencije pomažu u
•T ablete za blokiranje zgrušavanja ublažavanju tegoba i povećavanju
krvi sprečavaju nastanak krvnih sposobnosti.
ugrušaka.
•A CE blokatori i beta blokatori Ako i pored uzimanja lekova ne dođe
snižavaju krvni pritisak. do trajnog poboljšanja, potrebna je
• Lekovi koji snižavaju nivo kateterizacija ili operacija.
6 OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA
Srčani infarkt – šta je to?
Srčani infarkt nastupa iznenada i
predstavlja akutnu opasnost po život!
Simptomi
srčanog infarkta:
• iznenadni, jaki, pritiskajući
ili žareći bolovi u predelu
prednje ili leve strane
grudi, koji se često šire u
levu ruku
• osećaj teskobe ili stezanja
• bolovi u ruci, prstima ruku,
stomaku, leđima, vratu,
donjoj vilici ili uhu
• gubitak svesti
• osećaj teške vrtoglavice
• popratne pojave, kao što
su mučnina, povraćanje,
preznojavanje
• iznenadno, teško disanje,
sa ili bez bolova u grudima
• iznenadno ubrzanje rada srca
Srčani infarkti često se dešavaju u prva
tri sata posle ustajanja.
Neposredan uzrok je iznenadni
poremećaja u cirkulaciji srčanog
mišića zbog začepljene srčane arte-
rije (= koronarni sudovi). Zahvaćeno
područje srca ne snabdeva se više
ili u dovoljnoj meri kiseonikom i
hranljivim materijama i počinje da
odumire. U predelu infarkta nastaje
ožiljak tkiva, koje više ne učestvuje
u radu srca.
Prokrvljenost srčanog mišića mora
ponovo da se uspostavi što je pre
moguće. U tu svrhu začepljeni sudovi
se otvaraju. Što brže se to uradi (na-
jkasnije u roku od 6 sati), to su veće
šanse da se šteta za srčani mišić održi
u granicama.
Svaka sumnja na srčani
infarkt je hitan slučaj!
Ne gubite vreme, odmah
nazovite hitnu pomoć!
HITNA POMOĆ:
144
Sumnja na srčani infarkt – na šta
mora da obratite pažnju?
• Bez fizičkog napora za pacijenta!
•A psolutno mirovanje!
• Ne ostavljati pacijenta samog!
• U slučaju zastoja (u disanju) i
zastoja srca, odmah početi sa
oživljavanjem!
Dijagnoza se postavlja u bolnici, uz
pomoć EKG, ultrazvuka srca i labora-
torijskih testova.
Akutno lečenje
• Lekovi koji štite od poremećaja
srčanog ritma
• Ponovno otvaranje začepljenog
koronarnog krvnog suda
(kateterizacija srca)
• bajpas operacija (retko)
Ostala terapija
• višenedeljna rehabilitacija radi
privikavanja na svakodnevni
život
• trajno uzimanje lekova, kako bi se
minimizirao rizik od začepljenja
krvnog suda, a time i rizik od novog
infarkta (acetilsalicilna kiselina
(ASS), clopidogrel itd.)
• prelazak na zdraviji način života
Važna je redovna i dugotrajna terapi-
ja. Molimo vas da sledite instrukcije
vašeg lekara!
OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA 7
Faktori rizika od oboljenja
srca i krvotoka:
• pušenje (dovodi do suženja
krvnih sudova)
• gojaznost (podstiče visok krvni
pritisak i šećernu bolest)
• oboljenja srca i krvotoka u
porodici
• šećerna bolest (dijabetes)
• povišen krvni pritisak
• povišene vrednosti masnoće u
krvi (holesterol i trigliceridi)
• stres
• nedostatak kretanja
• muški pol
• starija dob
Iznenadna srčana smrt
Ako je krvnim ugruškom začepljen
neki veliki koronarni krvni sud, to
uglavnom dovodi do smrti. Tada govo-
rimo o „iznenadnoj srčanoj smrti“.
Moždani udar (moždana kap)
Vaš mozak je u velikoj opasnos-
ti! Moždani udar u Austriji je treći
najčešći uzrok smrti, a istovremeno
je najčešći uzrok teške invalidnos-
ti kod odraslih osoba. U oko 80%
slučajeva do moždanog udara dolazi
usled poremećaja u cirkulaciji moz-
8 OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA
ga (krvni ugrušak), uglavnom usled
suženja ili začepljenja neke moždane
arterije. Ređe je u pitanju krvarenje
u mozgu, pri čemu dolazi do pucanja
arterije.
Rezultat je isti: moždano tkivo nije
dovoljno snabdeveno kiseonikom
i hranljivim materijama i ono odu-
mire. Glavni uzroci su: ateroskle-
roza, hipertenzija, šećerna bolest i
pušenje.
Za moždani udar naročito je tipičan
njegov iznenadni nastup ili početak to-
kom sna, dakle prilikom buđenja.
Tegobe ponekad traju samo kratko
(nekoliko sekundi minuta) i ponovo
nestaju.
To znači da se prokrvljenost mozga
ponovo brzo popravila – radilo se o
„malom udaru“.
Ovi prolazni simptomi najavljuju
preteći moždani udar i mora da se
uzmu ozbiljno!
Kao neko ko pruža prvu pomoć,
navedite osobu sa simptomima
moždanog udara na sledeće:
• da se nasmeši
Signali upozorenja za preteći
moždani udar:
• osećaj utrnulosti ili oduzetosti
u predelu lica, ruke ili noge ili
jedne polovine tela
• poremećaj govora
• poremećaj svesti, smetenost
• poremećaj vida
• poremećaj sluha
• vrtoglavica, nesigurnost u hodu
• iznenadna jaka glavobolja
• da podigne ruke
• da ponovi prostu rečenicu
• da isplazi jezik. Ako osoba ima
problema sa najmanje jednim od
ovih zadataka ili ako se jezik krivi,
onda je to alarm za moždani udar.
Odmah pozovite hitnu pomoć: 144
Zabeležite početak (vreme) tegoba.
Vreme igra presudnu ulogu.
Adekvatne mere na licu mesta
pomažu u spašavanju života i izbe-
gavanju zaostalih posledica. Speci-
jalizovana odeljenja za nadzor nad
moždanim udarom (Stroke Units) u
velikim bolnicama nude optimalno
akutno zbrinjavanje.
Njihov cilj je: spašavanje moždanog
tkiva, izbegavanje komplikacija, pre-
poznavanje uzroka moždanog udara,
sprečavanje još jednog udara i početak
neurološke rehabilitacije (ponovno
učenje izgubljenih moždanih funkcija).
Pažnja!
Ovi rizici podstiču moždani udar:
• visok krvni pritisak
• šećerna bolest
• poremećaj u razmeni masnih
materija (povišeni vrednosti
triglicerida i holesterola)
• pušenje
• gojaznost
• nedostatak kretanja
• ateroskleroza
• uzimanje velikih količina alkohola
Danas se za izbegavanje moždanog
udara koriste lekovi koji deluju ciljano
na krvne pločice (trombocite), tzv. blo-
katori funkcije trombocita.
Oni utiču na to da se trombociti ne
lepe tako jako jedan za drugi i na taj
način snižavaju rizik od začepljenja
krvnog suda.
I određena sredstva za krvni pri-
tisak (ACE blokatori) i sredstva za
snižavanje masnoće (statini) smanju-
ju opasnost od moždanog udara. Kod
OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA 9
LDL holesterol („loši“ holester-
lol) taloži se, kada su vrednosti
povećane, na zidovima sudova, i
tako igra važnu ulogu kod nastanka
aterorkleroze. Što je sadržaj LDL
holesterola u krvi viši, to je veći
rizik od zakrečenja krvnih sudova.
HDL holesterol, „dobri“ holesterol,
deluje zaštitno na krvne sudove,
tako što odvaja nataloženi holeste-
rol u krvnim sudovima i odnosi ga.
Naslage holesterola na zidu krvnog
suda smatraju se prethodnicom ate-
roskleroze. Osim toga, HDL blo-
kira slepljivanje krvniih pločica
i tako prevenira stvaranje krvnih
ugrušaka, koji mogu da izazovu
srčani infarkt ili moždani udar.
Lica sa visokim vrednostima
HDL imaju manje srčanih in-
farkta i moždanih udara. Zato
jedite mnogo voća, povrća, ribe,
nemasnog mesa i integralne
proizvode, kao i što manje masti
životinjskog porekla (mast, puter,
mlečne proizvode).
svih ovih lekova važno je da se uzima-
ju redovno, dosledno i dugotrajno,
kako bi se trajno smanjio rizik. Moli-
mo vas da sledite upute lekara!
10 OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA
Začepljenje perifernih arterija
(pAVK)
Ovo oboljenje verovatno vam je bolje
poznato kao „bolest posmatrača izlo-
ga“. Sigurno ste već primetili osobe
koji stoje pred izlozima i nastavljaju
put tek kada popuste bolovi u nogama.
Začepljenje perifernih arterija javlja
se prvenstveno kod starijih osoba.
Glavni uzrok je suženje krvnih su-
dova usled ateroskleroze, koje do-
vodi do poremećaja u cirkulaciji. U
najgorem slučaju dolazi do komplet-
nog začepljenja krvnih sudova. Ovo
začepljenje nije ograničeno samo na
noge, ono može da zahvati i ruke, bub-
rege, ramena i stomak.
Kod progresivnog začepljenja bolovi
se javljaju i u mirovanju, može čak
doći i do odumiranja tkiva.
Kod vas postoji povećan rizik od
obolevanja od začepljenja perifernih
arterija ako imate najmanje jedan od
sledećih faktora rizika:
• pušač ili bivši pušač
• stariji ste od: 65+
• visok krvni pritisak
• visok nivo holesterola
• šećerna bolest
Simptomi:
• jaki bolovi pri opterećenju
(kod hodanja)
• bledilo kože
• hladne noge i stopala
• problemi kod zaceljivanja manjih
povreda u predelu stopala
• parestezije, osećaj utrnulosti i
slabosti
• raniji srčani infarkt ili angina
pectoris
• raniji moždani udar
Začepljenje perifernih arterija i pojava
budućeg akutnog oboljenja srca i krvo-
toka blisko su povezani. Zato je od ve-
likog zanačaja rano otkrivanje bolesti!
Dijagnoza se uspostavlja kod lekara uz
pomoć precizne provere istorije bolesti
i pitanja u vezi sa zdravljem, telesnog
pregleda i ultrazvučnog pregleda.
OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA 11
Lečenje se, u prvom redu, zasniva na
minimiziranju faktora rizika (šećerna
bolest, visok krvni pritisak, visok nivo
holetereola) promenom načina života,
lekovima koji sprečavaju stvaranje
ugrušaka, i medicinski nadziranim
programima kretanja.
Progresivno začepeljenje perifer-
nih arterija zahteva ev. i direktne
zahvate na zahvaćenim krvnim su-
dovima, kao što je širenje suženih
arterija, ugradnja stenta (cevčica od
metala ili plastike, koja sprečava po-
novno začepljenje krvnog suda) ili
premoštavanje začepljene arterije u
nozi (bajpas).
Ako je kod vas već dijagnostikova-
no začepljenje, treba da preduzme-
te sledeće mere, kako biste izbegli
posledične bolesti, kao što je srčani
infarkt i moždani udar.
• Idite redovno na preglede.
• Nemojte više da nosite usku
odeću, koja vam se useca
• Izbegavajte hladnoću, vlagu i
prekomernu tolpotu.
• Posebno vodite računa
o higijeni.
• Čak i male rane odmah lečite.
Bolje sprečiti nego lečiti!
Isključite rizike za aterosklerozu:
• Ostavite cigarete.
• Snizite visok krvni pritisak.
• Normalzujte svoju telesnu težinu.
• Krećite se u dovoljnoj meri.
•V odite računa da vaša šećerna
bolest bude dobro kontrolisana.
• Snizite nivo povišenog
holesterola.
Ne čekajte da bude kasno! Odmah mi-
nimizirajte faktore rizika od oboljenja
srca i krvnih sudova.
Obratite pažnjju na moguće simptome
oboljenja srca i krvotoka i idite lekaru.
Znanje o oboljenjima srca i krvotoka
može da spasi život!
12 OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA

USTANOVE ZA KONTAKT

Österreichischer Herzverband
Statteggerstraße 35, A-8045 Graz
Tel. + Fax: 0316/69 45 17 oder 0664/46 25 618
E-Mail: schulterhelmut@yahoo.de
Web: www.herzverband.at
Vertreten durch: Helmut SCHULTER

SHÖ – Schlaganfallhilfe Österreich

Max-Schrems-Gasse 1/42, A-2345 Brunn
Tel.: 02236/37 80 77
E-Mail: messmerwullen@netoase.com oder
messmerwullen@gmail.com
Web: www.schlaganfall-info.at
Vertreten durch: Manuela MESSMER-WULLEN

IMPRESSUM

Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1,
1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative­director.cc
lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea
Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com