Sie sind auf Seite 1von 56

2

SADRZAJ

NASLOV STRANA

Uvod ----------------------------------------------------------------------- 4
Citanje nota u violinskom kljucu ------------------------------------- 5
Citanje nota u bas kljucu ----------------------------------------------- 24
Citanje povisilica ------------------------------------------------------- 43
Citanje snizilica --------------------------------------------------------- 46
Citanje duplih znakova ------------------------------------------------- 49
Citanje razresnica ------------------------------------------------------- 51

3
UVOD

Note označavaju:ideju zapisa muzike na papir,uz pomoc notnog sistema koji se sastoji od
5 crta, gde pozicija note u odnosu na sistem označava njenu visinu (frekvencu), a grafički
izgled trajanje (cela nota, polovina, četvrtina, osmina, ili neko drugo trajanje).

Note je veoma lako nauciti, potrebno je samo imati sistem. Mnogi od nas se slabo secaju
kako su naucili da citaju, ali naucili su jos kao mala deca u prvom razredu osnovne skole.
Slicno je i sa notama. Najbolje se uci kroz praksu, bez ikakve zurbe. To znanje posle
ostaje coveku i ne zaboravlja se.

Najbolje je uciti jednu po jednu notu na pocetku i to istovremeno nauciti gde se ona pise
na notnom sistemu i gde se svira na klavijaturi. Kada se nauci jedna nota, treba je kroz
vezbe ponoviti sa ostalim, do tada naucenom notama.

Veoma je vazno, nikada NE pisati note po klavijaturi, jer ako se pisu, to je siguran put da
se nikada ne nauce. Note i njihova pozicija se moraju zapamtiti, kao sto je covek
zapamtio kako izgleda slovo A i kako se izgovara.

4
5
Svi tonovi violinskog kljuca i njihov polozaj na klavijaturi

Tonovi violinskog kljuca koje treba znati procitati i odsvirati:

6
7
Nota C se nalazi na prvoj pomocnoj liniji ispod linijskog sistema.

Svira se na prvoj beloj dirki ispred dve crne dirke:

Zadatak 1:

Naci na klaviru, prema uputstvu, sve dirke gde se svira nota C.

Zadatak 2:

Odsvirati sledece note, paziti na njihovo trajanje:

8
9
Nota D se nalazi ispod linijskog sistema zakacena za prvu liniju.

Svira se izmedju dve crne dirke:

Sada znamo da sviramo dve note:

Zadatak 1:

Naci na klaviru, prema uputstvu, sve dirke gde se svira nota D.

Zadatak 2:

Odsvirati sledece note, paziti na njihovo trajanje:

10
11
Nota E se nalazi na prvoj liniji linijskog sistema..

Svira se posle dve crne dirke:

Sada znamo da sviramo dve note:

Zadatak 1:

Naci na klaviru, prema uputstvu, sve dirke gde se svira nota E.

Zadatak 2:

Odsvirati sledece note, paziti na njihovo trajanje:

12
13
Nota F se nalazi u prvoj praznini linijskog sistema.

Svira se ispred tri crne dirke.

Sada znamo da sviramo cetri note:

Zadatak 1:

Naci na klaviru, prema uputstvu, sve dirke gde se svira nota F.

Zadatak 2:

Odsvirati sledece note, paziti na njihovo trajanje:

14
15
Nota G se nalazi na drugoj liniji linijskog sistema.

Svira se izmedju dve crne dirke:

Sada znamo da sviramo pet nota:

Zadatak 1:

Naci na klaviru, prema uputstvu, sve dirke gde se svira nota G.

Zadatak 2:

Odsvirati sledece note, paziti na njihovo trajanje:

16
17
Nota A se nalazi u drugoj praznini linijskog sistema.

Svira se izmedju druge dve crne dirke od tri dirki:

Sada znamo da sviramo sest nota:

Zadatak 1:

Naci na klaviru, prema uputstvu, sve dirke gde se svira nota A.

Zadatak 2:

Odsvirati sledece note, paziti na njihovo trajanje:

18
19
Nota H se nalazi na trecoj liniji linijskog sistema.

Svira se posle tri crne dirke.

Sada znamo da sviramo svih sedam nota skale:

Zadatak 1:

Naci na klaviru, prema uputstvu, sve dirke gde se svira nota H.

Zadatak 2:

Odsvirati sledece note, paziti na njihovo trajanje:

20
21
Gornja nita C se nalazi u trecoj praznini linijskog sistema.

Svira se ispred dve crne dirke.

Sada znamo da sviramo celu C-dur skalu.:

Zadatak 1:

Naci na klaviru, prema uputstvu, sve dirke gde se svira nota H.

Zadatak 2:

Odsvirati sledece note, paziti na njihovo trajanje:

22
Ostale note ispod i iznad do sada objasnjenih nota:

Zavrsni zadatak:

Odsvirati ove note:

23
24
Poredjenje violinskog i bas kljuca:

Svi tonovi u violinskom i bas kljucu:

Polozaj nota u bas kljucu na klaviru:

25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
Ostale note ispod i iznad do sada objasnjenih nota:

Zavrsni zadatak:

Odsvirati ove note:

42
43
Povisilica u muzici oznacava povisenje tonova koji se nalaze ispred nje za jedan
polustepen. Imenima ovako povisenih tonova se dodaje nastavak - is.Na primer poviseno
C je CIS, poviseno D jeDIS....

Dirke na kojima se sviraju povisilice:

44
Povisilice se pisu odredjenim redom na notnom sistemu ako ih je vise od jedne, a to je
redosled po kome se pojavljuju u skalama.

45
46
Snizilica u muzici oznacava snizenje tonoa koji se nalaze ispred nje za jedan polustepen.
Imenima ovako povisenih tonova se dodaje nastavak - es. Pri tome se, ukoliko seton
oznacava samoglasnikom, slovo e gubi i ostaje samo slovo s. Na primr snizeno E jeES,
snizeno A je AS... Snizilica se ovako obelezava:

Postoje dvemoguce upotrebe ovog znaka:

1) Ispred kljuca ili na mesto promene tonaliteta, ovaj znaj oznacava snizenje svakog
sledeca tona koga on obuhvata do sledece promene tonaliteta.

2) Unutar takta ovaj znak oznacava snizenje svakog sledeceg njime obuhvacenog tona,
ali samo do kraja takta.

47
Snizilice se pisu odredjenim redom na notnom sistemu ako ih je vise od jedne, a to je
redosled po kome se pojavljuju u skalama.

48
49
DUPLA POVISILICA

U notnom zapisu se takodje javlja potreba da neki ton bude dva puta povisen, to jest,
povisen za ceo stepen. Tom prilikom sekoristi dvostruka povisilica, koja se pise krstom
koji lici na detelinu sa cetri lista. Tonaliteti u cijim predznacima se javljaju ove poviilice
nisu praktivni, pa se zbog toga skoro i nekoriste i nalaze se izvan teorije muzike. Taj znak
izgleda ovako:

Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. Duplo povišene note više su za ceo stepen i
na ime povišenog tona dodaje se -isis. C povišeno za ceo stepen jeste isto što i D ali je to
ipak Cisis.

DUPLA SNIZILICA

U notnom zapisu se takodje javlja potreba da neki ton bude dva puta snizen, i tom
prilikom se koristi dvostruka snizilica.Tonaliteti u cijim predznacima se javljaju ove
snizilice nisu prakticni, pa se zbo toga retko koriste i nalaze se izvan teorije muzike.
Dvostruko snizen ton se ovako obelezava:

Dvostruko sniženi tonovi izgovaraju se sa nastavkom -eses izuzimajući E, Eses i A, Asas.

50
51
Razresnica je znak u muzickoj notaciji koji neora dejstvo povisilice ili snizilice. Ona se
belezi tako da povrsina koju obuhvataju njene cetri linije obuhvata liniju ili prazninu na
kojima se nalazi ton koji treba "razresiti". Ukoliko se pise izvan granica notnog sistema,
treba pisati pomocne linije kao kod nota.

Razresnica se koristi na nekoliko mesta u muzickim delima:

1) za razresenje tonova u okviru jednog takta, pri cemu se upotrebljava samo na onim
tonovima koji su poviseni ili snizeni, jer na ostale nema efekta.

Razresivanje povisilice na jednom tonu:

Razresivanje snizilice na jednom tonu:

2) Za oznacavanje prestanka vazenja predznaka jednog tonaliteta, kao na slici ispod:

Na kraju takta gde jos ima vaznost, napisu se razresnice za sve snizilice, pa se u sledecem
taktu napisu nove povisilice koje od tada vaze za dalje.

Razresnice se pisu na istom mestu gde su bile povisilice ili snizilice:

52
53
©Copyright Plavi Foum

54
OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 0
KAKO SE UCE NOTE

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 1


SOLFEDJO ZA POCETNIKE

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 2


MUZICKI RECNIK

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 3


SVE DURSKE I MOLSKE SKALE

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 4


SVE VRSTE AKORDA

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 5


KONTRAPUNKT I HARMONIJA

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 6


ISTORIJA MUZIKE

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 7


MUZICKI OBLICI

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 8


MUZICKI INTERVALI

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 9


MUZICKI INTRUMENTI

OSNOVE MUZICKE TEORIJE - 10


RAZNE VRSTE RITMOVA

55
56

Bewerten