ЗАКОН О БАНКАМА И ДРУГИМ ФИНАНСИЈСКИМ

ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Закон је објављен у "Службеном листу СРЈ", бр. 32/93, 61/95, 44/99, 36/2002,
37/2002 и ''Службеном гласнику РС'', бр. 72/2003.

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Овим законом уређује се оснивање, организација, пословање и начин
управљања банкама и другим финансијским организацијама.
Другом финансијском организацијом, у смислу овог закона, сматра се,
штедионица, штедно-кредитна организација и штедно-кредитна задруга.

Члан 2.
Банка и друга финансијска организација се оснива као акционарско друштво,
уговором о оснивању и обезбеђењем средстава у оснивачки капитал банке,
односно друге финансијске организације.

Члан 3.
Банка и друга финансијска организација су правна лица.

Члан 4.
На банке и друге финансијске организације примењују се одредбе Закона о
предузећима, које се односе на акције с више власника, амортизацију акција на
име, оглашавање акција неважећим, замену оштећених акција и спајање и дељење
акција, заштиту права мањинских акционара и одговорност за штету.

I. БАНКА

1.1. Оснивање банке

Члан 5.
Банку могу основати домаћа и страна правна и физичка лица под условима
утврђеним овим законом.
Страна лица могу основати банку под условима узајамности.
Банку могу основати најмање два оснивача.

Члан 6.
Уговором о оснивању банке утврђују се нарочито:
1) назив и седиште оснивача банке;
2) назив и седиште банке;
3) износ укупног оснивачког капитала банке у новчаном и неновчаном
облику, као и удео сваког оснивача у том капиталу;
4) рок до кога су оснивачи били дужни да уплате новчана и пренесу
неновчана средства у оснивачки капитал банке;
5) права, обавезе и одговорности оснивача банке за обавезе банке;
6) услови за стицање и престанак права оснивача;
7) послови које банка обавља;
8) начин распоређивања дела добити на осниваче банке;
9) начин сношења ризика и покриће губитка банке;
 10) услови и начин повећања оснивачког капитала и резерви банке;
11) начин решавања спорова међу оснивачима банке;
12) услови за престанак рада банке - ако не постоји економски интерес за
даље пословање банке;
13) начин одлучивања о статусним променама банке и права оснивача банке у
случају статусних промена банке.

Члан 7.
Банка има статут.
Статутом банке утврђује се нарочито:
1) организација и начин пословања банке и овлашћења организационих
делова у правном промету;
2) питања о којима одлучује скупштина банке;
3) мере и одговорности органа банке за обезбеђење ликвидности банке;
4) питања о којима одлучују други органи банке, њихов састав и поступак
одлучивања тих органа;
5) права, обавезе и одговорности директора и других лица са посебним
овлашћењима и одговорностима утврђених статутом банке;
6) овлашћење за потписивање и заступање банке;
7) начин вршења интерне контроле и интерне ревизије банке;
8) подаци и исправе који се сматрају пословном тајном банке и начин
поступања с пословном тајном банке;
9) поступак доношења аката банке;
10) друга питања у вези с пословањем банке.
Народна банка Србије прописује основне принципе организације и рада
интерне контроле и интерне ревизије банке.

Члан 8.
Оснивачи банке подносе Народној банци Србије захтев за издавање дозволе за
рад банке, уз који прилажу:
1) уговор о оснивању банке;
2) изјаву оснивача да ће уплатити новчана средства на име оснивачког
капитала на привремени рачун код Народне банке Србије, односно изјаву страног
лица да ће уплатити девизна средства на посебан рачун код Народне банке
Србије;
3) доказ да ће оснивач банке средства у неновчаном облику пренети у
оснивачки капитал банке;
4) доказ о пореклу страног улога и о постојању узајамности који подноси
страно лице оснивач банке;
5) предлог статута банке;
6) предлог одлуке о издавању прве емисије акција банке;
7) податке неопходне за утврђивање бонитета оснивача и податке о њиховим
међусобним имовинским и управљачким односима;
8) имена и препоруке за предложене чланове управног и надзорног одбора
банке, као и за предложена лица са посебним овлашћењима и одговорностима у
банци;
9) програм рада банке за период од пет година и предлог основа пословне
политике банке за годину у којој се банка оснива;
10) податке о кадровској и техничкој оспособљености банке за обављање
послова из уговора и аката пословне политике банке.
 Члан 9.
Народна банка Србије је дужна да, на основу захтева из члана 8. овог закона у
року од 60 дана од дана подношења захтева, оцени испуњеност законских услова
и оправданост оснивања банке.
О захтеву из члана 8. овог закона гувернер Народне банке Србије доноси
решење.
Решење гувернера Народне банке Србије је коначно.

Члан 10.
Банка стиче својство правног лица уписом у судски регистар.
Пријава за упис у судски регистар подноси се у року од 45 дана од дана
пријема решења о издавању дозволе за рад.
Уз пријаву за упис у судски регистар подносе се:
1) уговор о оснивању;
2) статут банке;
3) доказ да су оснивачи банке уплатили новчана средства на име оснивачког
капитала на привремени рачун код Народне банке Србије, односно доказ да је
страно лице уплатило девизна средства на посебан рачун код Народне банке
Србије;
4) доказ да оснивачи банке средства у неновчаном облику преносе у
оснивачки капитал банке и доказ овлашћеног процењивача о процени неновчаних
средстава;
5) решење Народне банке Србије о издавању дозволе за рад и сагласност
Народне банке Србије на уговор о оснивању и статут банке;
6) друге исправе у складу с прописима о упису у судски регистар.
У судски регистар уписују се и делови банке, у складу с прописима о упису у
судски регистар.
Банка је дужна да у судски регистар упише повећање и смањење
акционарског капитала у року од 10 дана од дана повећања односно смањења
акционарског капитала.
У судски регистар не може се уписати правно лице под називом банка, ако
није основано као банка, у складу са овим законом.
У свом називу банка може да користи елементе који детаљније означавају
послове којима се бави.

Члан 10а.
Народна банка Србије издаје дозволу за рад банци која се оснива спајањем две
или више банака.
Банке које се спајају подносе Народној банци Србије захтев за издавање
дозволе за рад банке која се оснива њиховим спајањем уз који прилажу:
1) одлуке скупштина банака које се спајају;
2) уговор о спајању, који поред елемената уговора о оснивању банке
прописаних чланом 6. овог закона садржи и одредбе којима се утврђује:
- назив и седиште банака које се спајају;
- уговорени датум спајања који мора бити последњи дан у месецу који
претходи месецу у коме се подноси захтев;
- назив и седиште банке;
- правно следбеништво банке за сва права и обавезе банака које се спајају;
- начин и рок замене акција банака које се спајају за акције банке;
 - подаци о начину књижења пословних промена насталих од датума
закључења уговора о спајању до датума израде биланса, односно до датума уписа
у судски регистар банке;
- организациони делови банке (филијале, пословне јединице и сл.);
3) предлог статута банке који садржи елементе статута банке прописане
чланом 7. овог закона;
4) рекласификовани биланс стања и биланс успеха банке израђени са стањем
на дан закључења уговора о спајању;
5) извештај о оствареним релативним показатељима пословања банке
прописаним одредбама чл. 26. и 27. овог закона са стањем на дан закључења
уговора о спајању;
6) извештај о класификацији билансне и ванбилансне активе банке са стањем
на дан закључења уговора о спајању;
7) имена и препоруке за предложене чланове управног и надзорног одбора
банке, као и за предложена лица са посебним овлашћењима и одговорностима у
банци;
8) програм рада банке за период од пет година и предлог основа пословне
политике банке за годину у којој се врши спајање;
9) податке о кадровској и техничкој оспособљености банке за обављање
послова из уговора и аката пословне политике банке.
По захтеву из става 2. овог члана Народна банка Србије дужна је да одлучи у
поступку и на начин прописан чланом 9. овог закона.

Члан 11.
Банка има право да у правном промету закључује уговоре и врши друге
правне послове и радње у оквиру свог предмета пословања.
За своје обавезе банка одговара својом имовином.
За обавезе банке одговарају и њени оснивачи до висине средстава уложених у
оснивачки капитал банке.

Члан 12.
За стицање акција банке са правом управљања којим се остварује 15% учешћа
у акционарском капиталу банке и за свако повећање тог учешћа, стицалац је
дужан да прибави одобрење Народне банке Србије.
Под стицаоцем из става 1. овог члана подразумевају се сва лица повезана
имовинским и управљачким везама.
Народна банка Србије даће одобрење ако на основу документације повољно
оцени бонитет лица из става 1. овог члана.
Народна банка Србије прописује основне елементе и документацију на основу
којих утврђује бонитет и повезаност имовинским и управљачким везама из става
2. овог члана.
Народна банка Србије је дужна да одлучи о захтеву за давање одобрења из
става 1. овог члана у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Правни послови стицања акција из става 1. овог члана без одобрења Народне
банке Србије ништави су.

Члан 13.
Оснивачка скупштина банке не може се одржати пре пријема решења Народне
банке Србије о издавању дозволе за рад банке.
 Оснивачка скупштина банке мора се одржати најдоцније у року од 30 дана од
дана пријема решења из става 1. овог члана.

Члан 14.
На оснивачкој скупштини банке, двотрећинском већином гласова свих
оснивача, доноси се статут банке, бира управни одбор, именује вршилац
дужности директора банке и утврђује пословна политика.

Члан 15.
Народна банка Србије доноси решење о издавању дозволе за рад филијале
стране банке са статусом правног лица (афилијација) на територији Републике
Србије, под условима прописаним овим законом за издавање дозволе за рад банке.
Одредбе овог закона о пословању, управљању и организовању банке односе се
и на филијале стране банке из става 1. овог члана.

Члан 16.
Народна банка Србије доноси решење о издавању дозволе за отварање
представништва стране банке на територији Републике Србије, у складу са
законом којим се уређује спољнотрговинско пословање.
Представништво стране банке не може се бавити депозитним, кредитним и
другим пословима утврђеним овим законом.

1.2. Оснивачки капитал (акционарски капитал)

Члан 17.
Оснивачи банке обезбеђују средства за оснивачки капитал банке, која могу
бити у новчаном и неновчаном облику (зграде, опрема и друга средства која су у
функцији пословања банке).
Оснивачки капитал из става 1. овог члана сматра се акционарским капиталом
у смислу закона којим се уређује рачуноводство.
Акционарски капитал банке који акционари банке обезбеђују у неновчаном
облику процењује овлашћени процењивач.

Члан 18.
Новчани део оснивачког капитала банке не може бити мањи од 10.000.000
евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан уплате тих средстава.
Ако је новчани део оснивачког капитала банке већи од износа из става 1. овог
члана, оснивачи банке уговором о оснивању утврђују рок до кога су обавезни да
уплате разлику новчаних средстава, који не може бити дужи од годину дана од
дана уписа банке у судски регистар.

Члан 19.
За новчана средства уплаћена у оснивачки капитал банке, односно неновчана
средства која су оснивачи пренели у оснивачки капитал, оснивачи банке добијају
акције, у складу са законом којим се уређују хартије од вредности и уговором о
оснивању банке.
Оснивачи банке не могу повлачити средства уложена у оснивачки капитал
банке.

Члан 19а.
 Правни посао чији је предмет давање аванса или кредита од стране банке ради
стицања акција те банке, као и стицање акција банке средствима из кредита или
аванса те банке ништав је.

Члан 19б.
Банка може изузетно да стиче сопствене акције, уколико се ради о акцијама
које су акционари понудили у секундарној продаји, а чијом би се продајом другим
лицима нанела знатна штета акционарима банке.
Стицање акција из става 1. овог члана врши се из средстава која потичу из
добити банке.
Стицање акција из става 1. овог члана не може се спровести без претходно
прибављене сагласности Народне банке Србије.
Уз захтев за добијање сагласности из става 3. овог члана банка је дужна да
Народној банци Србије достави услове и разлоге стицања сопствених акција.
Народна банка Србије дужна је да одлучи о захтеву из става 4. овог члана у
року од 30 дана од дана достављања захтева.
Правни посао у вези са стицањем сопствених акција обављен без сагласности
Народне банке Србије ништав је и не производи правно дејство.
Банка је дужна да отуђи сопствене акције у року од једне године од дана
њиховог стицања, а ако то не учини дужна је да их повуче и поништи.
Одредбе става 7. овог члана примењују се и на случајеве стицања сопствених
акција, по основу правног следбеништва, поклона, наслеђа и у другим сличним
случајевима.

Члан 19ц.
Банка може повећати акционарски капитал на следећи начин:
1) издавањем акција наредних емисија (новим улозима);
2) на основу одлуке скупштине банке да се нераспоређена добит која припада
акционарима не дели, већ користи за повећање акционарског капитала;
3) конверзијом дуга у акције банке, у складу са одлуком о емисији акција.
Банка у складу са законом којим се уређује рачуноводство врши усклађивање
вредности акционарског капитала по основу ефеката ревалоризације.
Банка је дужна да обавести Народну банку Србије о радњама из става 1. овог
члана у року од пет дана од дана њиховог предузимања.

Члан 19д.
Повећање акционарског капитала из члана 19ц. став 1. тачка 1. овог закона
врши се на начин и под условима утврђеним законом којим је уређено издавање
хартија од вредности.
Банка не може повећавати акционарски капитал издавањем акција наредних
емисија уколико акционари нису испунили обавезе сагласно члану 18. став 2. овог
закона.
У случајевима из става 1. овог члана банка може емитовати приоритетне
акције чија укупна номинална вредност не може бити већа од 30% од
акционарског капитала банке.
Акционари банке из става 3. овог члана остварују права у складу са законом
којим је уређено издавање хартија од вредности, уговором о оснивању, статутом
банке и одлуком о емисији акција.
Резерве банке не могу се користити за повећање акционарског капитала.
 Члан 19е.
Смањење акционарског капитала банке може настати у следећим случајевима:
1) ако је банка повукла и поништила сопствене акције у складу са чланом 19б.
став 7. овог закона;
2) ако су акције банке амортизоване у случају да су нестале или су уништене,
а банка није извршила њихову замену;
3) ако је покриће губитка по годишњем рачуну вршила на терет акционарског
капитала, у складу са овим законом.
Банка је дужна да обавести Народну банку Србије о радњама из става 1. овог
члана, у року од пет дана од дана њиховог предузимања.
У случајевима из става 1. овог члана не може се повредити принцип
равноправности акционара.
При смањењу акционарског капитала банка повлачи и поништава прво
сопствене акције.

Члан 19ф.
У случајевима из члана 19б. став 8. и члана 19е. став 1. тачка 2. овог закона
банка повећава резерве банке.

Члан 19г.
Оснивачи банке и лица која накнадно купе акције банке из наредних емисија,
су акционари банке.
Акционари банке из става 1. овог члана остварују права у складу са законом
којим је уређено издавање хартија од вредности, уговором о оснивању банке,
статутом банке и одлуком о емисији акција.

1.3. Пословање банке

Члан 20.
Банка самостално обавља делатност, ради остваривања добити.

Члан 21.
Банка се може бавити депозитним, кредитним и другим банкарским
пословима у земљи, и то:
1) примањем свих врста новчаних депозита (депозитни посао);
2) давањем и узимањем кредита (кредитни посао);
3) девизним, девизно-валутним и мењачким пословима;
4) издавањем хартија од вредности и новчаних картица (емисиони посао);
5) чувањем средстава и хартија од вредности и управљањем њима (депо-
посао);
6) куповином и продајом хартија од вредности (посао с ефектима);
7) издавањем јемства, гаранција, авала и других облика јемства (гаранцијски
посао);
8) пословима платног промета, у складу са законом.
Забрањује се обављање послова из става 1. овог члана правним лицима која не
поседују дозволу за рад Народне банке Србије, изузев послова утврђених у тач. 4.
и 6. овог члана.

Члан 21а.
Банка не може одобравати кредите својим акционарима пре истека рока од
једне године од дана уписа банке у судски регистар.
 Члан 22.
Поред послова из члана 21. овог закона, банка се може бавити и другим
пословима, као што су:
1) посредовање у трговини хартијама од вредности;
2) куповање и наплата потраживања, и
3) пружање других финансијских услуга.
Послове из става 1. овог члана банка је дужна да обавља под условима и на
начин прописан посебним законом.

Члан 23.
Банка може обављати послове платног промета са иностранством, кредитне
послове са иностранством, девизно-валутне и мењачке послове у земљи ако за то
добије овлашћење у складу са законом којим се уређује девизно пословање.

Члан 23а.
Народна банка Србије прописује основне елементе поступака, као и
минимални садржај документације за обављање послова из чл. 21. и 22. овог
закона.

Члан 24.
Актима пословне политике банка утврђује ближе услове и начин обављања
послова из чл. 21. и 22. овог закона.

Члан 25.
Подаци о новчаним депозитима грађана код банке пословна су тајна банке и
могу се саопштити само на писмени захтев суда, ако је према грађанину покренут
судски поступак.

Члан 26.
Банка је дужна да у свом пословању обезбеди да новчани део акционарског
капитала у динарској противвредности увек буде у висини која није мања од
10.000.000 евра по дневном средњем курсу.
Банка је дужна да обим свог пословања усклађује тако:
1) да одржава однос између капитала и укупног износа активе и ванбилансних
ставки активе пондерисаних према ризичности;
2) да одржава односе између различитих врста пасиве;
3) да одржава односе између различитих врста активе и различитих врста
пасиве;
4) да се придржава одредаба о великом и највећем могућем кредиту једном
зајмопримцу и о укупном износу великих кредита;
5) да учешће банке у капиталу правног лица појединачно не може бити веће
од 15% капитала банке;
6) да учешће банке у капиталу правних лица и улагања у основна средства
банке укупно не могу бити већа од 60% капитала банке;
7) да се придржава других прописаних правила пословања.
Под правним лицима из става 2. тач. 5. и 6. овог члана не подразумевају се
банка и друга финансијска организација.
 Великим кредитом, у смислу става 2. тачка 4. овог члана, сматра се кредит,
односно друго потраживање и гаранција који су дати једном зајмопримцу који је
већи од 10% капитала банке.
Највећим могућим кредитом једном зајмопримцу, у смислу става 2. тачка 4.
овог члана, сматра се кредит, друго потраживање и гаранција који укупно износе
до 25% капитала банке.
Изузетно од става 5. овог члана, највећим могућим кредитом датим једном
зајмопримцу сматрају се кредит, друго потраживање и гаранција који укупно
износе до 5% капитала банке ако је зајмопримац:
1) акционар банке, правно или физичко лице које је са акционаром банке или
банком повезано имовинским и управљачким односима;
2) лице које је члан органа банке или лице које је члан уже породице овог
лица;
3) лице са посебним овлашћењима и одговорностима у банци, као и чланови
уже породице овог лица.
Укупан износ великих кредита и највећих могућих кредита не може бити већи
од 400% капитала банке.
Народна банка Србије прописује ближе услове за примену одредаба овог
члана.

Члан 27.
Банка је дужна да обим и струкутуру својих ризичних пласмана одржава у
односима које прописује Народна банка Србије.

Члан 28.
Банка је дужна да од Народне банке Србије затражи сагласност на:
1) уговор о оснивању и статут банке, као и њихове измене;
2) оснивање банке у иностранству, отварање филијале, пословне јединице или
представништва у иностранству, као и улагање капитала у банке у иностранству;
3) измену назива и седишта банке;
4) одлуку о именовању директора, односно одлуку о именовању вршиоца
дужности директора.
Акти, односно радње из става 1. овог члана донети, односно учињени без
претходне сагласности Народне банке Србије ништави су и не производе правна
дејства.
О захтеву за давање сагласности Народна банка Србије дужна је да одлучи у
року од 30 дана од дана достављања захтева.

Члан 29.
Банка је дужна да обавести Народну банку Србије о:
1) повећању оснивачког капитала банке, односно о новој емисији акција;
2) учешће у капиталу банака, других финансијских организација и других
правних лица, као и улагањима у основна средства банке;
3) сваком одобравању великог кредита и највећег могућег кредита;
4) свакој продаји акција банке којом неко лице стиче више од 10% оснивачког
капитала;
5) отварању филијала, пословних јединица и представништава у земљи;
6) промени састава управног и надзорног одбора банке.
Банка је дужна да обавести Народну банку Србије о радњама из става 1. овог
члана, у року од пет дана од дана њиховог предузимања.
 Члан 30.
- брисан -

Члан 31.
Банка је дужна да осигурава депозите грађана и плаћа премију осигурања.
Депозите из става 1. овог члана банка осигурава код Агенције за осигурање
депозита и санацију банака или код организација за осигурање.
Висину премије из става 1. овог члана и рокове њене уплате утврђују правна
лица из става 2. овог члана, водећи рачуна о финансијском стању поједине банке,
односно степену ризика коме су изложена та правна лица.
Банка не може осигурати депозите код правног лица из става 2. овог члана ако
је она његов оснивач или је у другим имовинским и управљачким односима са
тим правним лицем.

Члан 32.
Правна лица из члана 31. став 2. овог закона могу обављати послове из тог
става ако обезбеде средстава у посебном фонду осигурања депозита, у износу који
не може бити мањи од 20% од висине депозита који се осигуравају.

Члан 33.
Правна лица из члана 31. став 2. овог закона дужна су да у пословним
књигама обезбеде посебну евиденцију средстава која прикупљају по основу
премија за осигурање депозита грађана.

Члан 34.
Народна банка Србије даје и оцену о бонитету правних лица из члана 31. став
2. овог закона и утврђује испуњеност услова у погледу износа средстава у
посебном фонду осигурања депозита из члана 32. овог закона.
Ако Народна банка Србије оцени да правна лица из члана 31. став 2. овог
закона не испуњавају услове из става 1. овог члана, односно да негативну оцену о
њиховом бонитету - та лица не могу обављати послове осигурања депозита
грађана.

Члан 35.
Правна лица која се баве осигурањем депозита грађана, за обавезе из уговора
о осигурању, одговарају својом имовином.

Члан 36.
Банка је дужна да обезбеди ревизију годишњег обрачуна у року од шест
месеци од истека календарске године, у складу са законом.

Члан 37.
Лице које обавља ревизију из члана 36. овог закона дужно је да извештај о
ревизији достави надзорном одбору банке.

Члан 38.
Банка је дужна да сваке године у дневној штампи објави биланс стања и
биланс успеха из последњег извештаја о ревизији годишњег рачуна, заједно са
мишљењем ревизора.
 Члан 38а.
Акционар банке има право да о свом трошку ангажује предузеће за ревизију,
које би извршило ревизију рачуноводствених исказа банке, независно од ревизије
прописане чланом 36. овог закона, ако је то уговором о оснивању банке утврђено.

1.4. Организација и органи банке

Члан 39.
Организација банке се утврђује статутом банке.
Статутом банке се утврђују делови банке који имају одређена овлашћења у
правном промету и обим тих овлашћења.
Делови банке из става 2. овог члана обављају новчани промет преко посебног
рачуна у оквиру жиро-рачуна банке.
Делови банке из става 2. овог члана немају својство правног лица.

Члан 40.
Банком управљају оснивачи, зависно од висине њиховог оснивачког капитала,
у складу са уговором о оснивању и статутом банке.
Оснивачи банке се могу удруживати и тако остваривати управљачка права на
основу укупног броја акција које поседују, под условом да банци доставе писмени
уговор о удруживању, који обавезно мора да садржи овлашћење једном лицу да
иступа у име свих удружених оснивача.
Акционари банке који имају најмање десетину акционарског капитала или
статутом банке одређен мањи део, као и акционари банке који имају приоритетне
акције банке своја права остварују у складу са законом, уговором о оснивању,
статутом и одлуком о емисији акција.
Повериоци банке могу, под условима утврђеним уговором о оснивању и
статутом, остваривати одређене функције управљања банком уколико је таква
могућност утврђена посебним уговором између банке и њених поверилаца.
Банка је дужна да у судски регистар упише податке који се односе на
случајеве из ст. 3. и 4. овог члана.

Члан 41.
Органи банке су скупштина, управни одбор, надзорни одбор и директор
банке.
Директор и запослени у банци не могу бити чланови управног и надзорног
одбора.
Статутом банке може се предвидети образовање других органа и утврдити
њихова надлежност и одговорност.
Чланови управног одбора, надзорног одбора, чланови других органа банке и
директор банке, који су били на наведеним функцијама на дан одузимања дозволе
за рад, односно на дан доношења решења о испуњењу услова за отварање
стечајног поступка, као и ако су били на тим функцијама годину дана пре тог
дана, не могу бити именовани за чланове управног одбора, надзорног одбора,
чланове других органа банке и за директора банке у некој другој банци или другој
финансијској организацији и не могу бити бирани у управу предузећа и надзорни
одбор предузећа.
Забрана из става 4. овог члана траје 10 година од дана одузимања дозволе за
рад банци, односно другој финансијској организацији, односно од дана доношења
решења о испуњењу услова за отварање стечајног поступка над банком.
 Члан 41а.
Чланови управног и надзорног одбора и директор банке дужни су да банци
накнаде штету ако су супротно овом закону:
1) вратили улоге акционарима;
2) стицали сопствене акције;
3) расподељивали добит;
4) смањили акционарски капитал.
У случајевима из става 1. овог члана скупштина банке разрешава чланове
управног и надзорног одбора и директора банке.

Члан 41б.
Чланови управног и надзорног одбора и директор банке одговарају
целокупном својом имовином за штету која настане у случајевима утврђеним
овим законом и статутом банке.

Члан 42.
Скупштину банке чине оснивачи банке са правом управљања.
Право управљања оснивачи остварују непосредно или преко својих
представника.
Статутом банке може се утврдити минималан број акција као услов за
чланство у скупштини банке.

Члан 43.
Скупштина банке:
1) доноси акте пословне политике банке;
2) доноси статут банке;
3) разматра и усваја годишње извештаје управног одбора, надзорног одбора и
директора банке;
4) усваја годишњи обрачун банке и одлучује о употреби и распоређивању
остварене добити, односно покрићу губитака;
5) одлучује о повећању оснивачког капитала банке, односно о улагањима
оснивачког капитала у предузеће или другу банку, као и висини улагања у
основна средства банке;
6) именује и разрешава чланове управног одбора, надзорног одбора и
директора банке;
7) одређује накнаду члановима управног и надзорног одбора из нераспоређене
добити банке;
8) одлучује о статусним променама и о престанку рада банке, ако не постоји
економски интерес за даље пословање банке;
9) именује и разрешава ревизора, у складу са законом.
Доношење одлука из става 1. овог члана скупштина банке не може пренети у
надлежност другом органу банке, осим из тачке 1. овог члана између две седнице
скупштине банке.
Статутом банке могу се скупштини банке утврдити и друга права и обавезе.

Члан 44.
Орган управљања банке је управни одбор.
Чланови управног одбора банке бирају се из реда оснивача банке, који имају
акције са правом управљања.
 Члан 45.
Управни одбор банке:
1) сазива седнице скупштине банке;
2) припрема предлоге за скупштину банке и извршава њене одлуке;
3) разматра и усваја извештаје о пословању банке у току године;
4) подноси скупштини и надзорном одбору банке извештај о пословању;
5) обавља друге послове у складу са статутом банке.

Члан 46.
Чланови надзорног одбора банке бирају се из реда оснивача банке и других
банкарских стручњака, у складу са статутом.
Чланови надзорног одбора банке не могу бити бирани из реда управног
одбора банке, нити могу бити лица која су осуђивана за кривично дело које га
чини неподобним за обављање ове функције.
Члану надзорног одбора изабраном из реда оснивача банке престаје чланство
у надзорном одбору када он или правно лице које представља престане да буде
оснивач банке са правом управљања, односно када му престане радни однос у
правном лицу које је оснивач банке.

Члан 47.
Надзорни одбор банке:
1) прати и контролише рад управног одбора, директора и запослених у банци;
2) разматра одлуке органа банке;
3) разматра извештаје о ревизији;
4) обавештава скупштину банке а, по потреби, и управни одбор банке о
резултатима контроле;
5) даје мишљење о одлукама и другим актима органа банке којима се мења
висина и структура оснивачког капитала банке или положај и права оснивача
банке;
6) учествује у раду скупштине банке и може предлагати да се одређена
питања уврсте у дневни ред седнице скупштине;
7) обавља друге послове у складу са статутом банке.

Члан 48.
Ако надзорни одбор оцени да банка послује супротно закону, другом пропису,
статуту или другом акту банке, или то произлази на основу извештаја о ревизији,
односно утврди друге неправилности у пословању банке, обавезно предузима
следеће мере:
1) предлаже органима банке да отклоне уочене неправилности;
2) заказује ванредну седницу скупштине банке;
3) обавештава Народну банку Србије и друге надлежне органе о утврђеним
неправилностима.

Члан 48а.
Исто лице може бити члан управног, односно надзорног одбора, односно
другог органа банке само у једној банци.
Избор извршен противно одредби става 1. овог члана ништав је.

Члан 49.
 Директора банке именује скупштина банке, на предлог управног одбора
банке.
Скупштина банке може именовати за директора банке кандидата који је радио
на привредним, банкарским и финансијским пословима и који није осуђиван на
казну затвора за неко од кривичних дела против привреде или службене
дужности.

Члан 50.
Директор банке:
1) представља и заступа банку;
2) извршава одлуке скупштине, управног одбора и надзорног одбора банке;
3) организује рад и руководи радом банке;
4) одлучује о свим питањима која нису у надлежности скупштине, управног
одбора и надзорног одбора банке.

Члан 51.
Директор банке одговара скупштини банке за свој рад и за пословање банке.

Члан 52.
Директор и лице са посебним овлашћењима и одговорностима у банци, док су
у радном односу, и у року од две године по престанку радног односа у банци, не
може бити оснивач друге банке или друге финансијске организације непосредно,
ни преко правног лица чији је он један од оснивача.

1.5. Утврђивање прихода и добити банке

Члан 53.
Банка утврђује приходе, расходе и добит, у складу са законом.
Део прихода из пословања банке, који по годишњем обрачуну преостане по
подмирењу расхода банке и других законских обавеза, банка исказује као
нераспоређену добит.
Добит из става 2. овог члана, на основу одлуке скупштине банке, распоређује
се на:
1) резерве банке;
2) осниваче банке сразмерно средствима уложеним у оснивачки капитал
банке;
3) остале намене, у складу са овим законом.

Члан 53а.
На терет акционарског капитала банке не могу се исплаћивати дивиденде
акционарима.
Уколико се због покрића губитка банке смањи акционарски капитал,
акционари немају право на дивиденду, док се средства акционарског капитала
коришћена за покриће губитка не надокнаде.

Члан 54.
Ради обезбеђења сигурности пословања, банка је дужна да на терет прихода
образује посебну резерву за обезбеђење од потенцијалних губитака, по активи и
ванбилансним ставкама одређеног степена наплативости.
 Народна банка Србије прописује критеријуме за класификацију активе и
ванбилансних ставки према степену наплативости и висину посебне резерве из
става 1. овог члана.
Банка је дужна да за износ посебне резерве из става 1. овог члана изврши
резервисање на терет расхода.

Члан 55.
Ради покрића ризика из пословања банке, образују се резерве.
Резерве банке образују се на основу одлуке скупштине банке из дела добити
коју банка оствари својим пословањем, као и по основама из члана 19ф. овог
закона.
Оснивачи банке не добијају акције по основу улагања из става 2. овог члана.

Члан 56.
Ако приход банке по годишњем обрачуну није довољан за покриће њених
расхода и других законских обавеза, банка исказује губитак.
За висину губитка банке смањују се резерве банке, а ако оне нису довољне - и
оснивачки капитал банке.

1.6. Ликвидност банке

Члан 57.
Банка је дужна да одржава своју ликвидност.
Банка је неликвидна ако нема довољно новчаних средстава да своје доспеле
обавезе измири у утврђеним роковима.
Неликвидна банка не може да одобрава и пушта кредите у течај, даје
гаранције, отвара акредитиве и врши друга плаћања са свог жиро-рачуна.

1.7. Контрола пословања банака

Члан 57а
Контролу бонитета и законитости пословања банака врши Народна банка
Србије, у складу са овим законом и законом којим се уређују положај,
организација, овлашћења и функције Народне банке Србије.

Члан 57б
Ако се контролом из члана 57а овог закона утврди да је банка поступала
супротно прописима или на начин који угрожава њен бонитет, Народна банка
Србије, у зависности од тежине утврђених неправилности, показане спремности и
способности органа банке да отклоне утврђене неправилности, као и степена
угрожавања финансијске дисциплине и несметаног функционисања банкарског
система, предузима према банци следеће мере:
1) упућује писмену опомену;
2) утврђује налогодавно писмо;
3) изриче налоге за отклањање утврђених неправилности, уз истовремено
изрицање новчане казне;
4) уводи принудну управу;
5) одузима дозволу за рад.
Гувернер Народне банке Србије или лице које он овласти доноси решење о
спровођењу мера из става 1. тач. 3), 4) и 5) овог члана.
Решење из става 2. овог члана је коначно.
 Члан 57в
Писмена опомена из члана 57б став 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту:
писмена опомена) упућује се директору банке због мање значајних неправилности
чија је природа таква да не утиче битно и непосредно на финансијско стање банке.
Писмена опомена садржи и рок до којег је банка дужна да Народну банку
Србије обавести о активностима које је предузела ради отклањања неправилности
из става 1. овог члана.

Члан 57г
Налогодавно писмо из члана 57б став 1. тачка 2) овог закона (у даљем тексту:
налогодавно писмо) упућује се банци у чијем су пословању контролом утврђена
поступања, односно непоступања супротна прописима или стандардима савесног
банкарског пословања, а могу довести до угрожавања њеног финансијског стања.
Налогодавно писмо упућује се управном одбору, надзорном одбору и
директору банке и нарочито садржи:
1) приказ пословања банке које се не води на прописан начин или угрожава
њен бонитет;
2) доказ о поступању, односно непоступању банке које је довело до
незадовољавајућег стања у њеном пословању;
3) захтев да банка у одређеном року Народној банци Србије достави план
активности за отклањање утврђених неправилности (у даљем тексту: план
активности), ради добијања сагласности на тај план;
4) рок у којем се план активности мора спровести, а који не може бити дужи
од шест месеци;
5) начин и рокове у којима ће банка обавештавати Народну банку Србије о
спровођењу плана активности.

Члан 57д
Решење којим се изричу налози за отклањање утврђених неправилности
доноси се:
1) за банку којој је упућено налогодавно писмо, а која у остављеном року
Народној банци Србије не достави на сагласност план активности, или Народна
банка Србије не дâ сагласност на тај план, или банка не спроведе план активности,
или се код те банке током спровођења плана активности контролом утврди да се
њено финансијско стање погоршало;
2) за банку у чијем се пословању контролом утврде поступања, односно
непоступања супротна прописима или стандардима савезног банкарског
пословања која могу довести до угрожавања финансијског стања банке.
Решењем из става 1. овог члана банци се налаже да у одређеном року, који не
може бити дужи од једне године, спроведе једну или више активности, и то:
1) своје пословање усклади са прописима;
2) повећа износ новчаног дела оснивачког капитала;
3) своје пословање обавља тако да њен капитал износи најмање 8% укупног
износа ризичне билансне активе и ризичних ванбилансних ставки;
4) повећа износ посебне резерве за обезбеђење од потенцијалних губитака;
5) обустави припис камате на активу одређеног степена наплативости;
6) привремено обустави кредитирање појединих својих акционара и других
лица;
7) обустави у одређеном периоду пласирање средстава;
 8) привремено обустави пријем нових кредита, нових депонената или
депозита;
9) смени директора и друге руководеће раднике;
10) не исплаћује дивиденде појединим или свим акционарима;
11) затвори једну или више организационих јединица;
12) обустави плаћања са свог жиро-рачуна, осим плаћања за која претходно
добије одобрење Народне банке Србије;
13) обустави плаћања према иностранству, осим плаћања за која претходно
добије одобрење Народне банке Србије;
14) рационализује своју унутрашњу организацију;
15) предузме, односно обустави друге активности.
Решењем из става 1. овог члана утврђују се начин и рокови у којима ће банка
отклонити утврђене неправилности и о томе обавести Народну банку Србије.
Решењем из става 1. овог члана Народна банка Србије изриче банци новчану
казну која не може бити мања од 1‰ ни већа од 1% прописаног новчаног дела
основног капитала.
Решењем из става 1. овог члана Народна банка Србије може директору и
другим руководећим радницима банке изрећи новчану казну која не може бити
мања од збира зарада које су ова лица примила у претходна три месеца ни већа од
збира зарада које су та лица примила у претходних 12 месеци, почев од дана
доношења решења.
Новчане казне из ст. 4. и 5. овог члана уплаћују се на жиро-рачун Народне
банке Србије.
Решење из става 1. овог члана, у делу који се односи на ст. 4. и 5. овог члана,
представља извршну исправу.

Члан 57ђ
Гувернер Народне банке Србије доноси решење о увођењу принудне управе у
банци, ако:
1) је капитал банке мањи од 4% укупног износа ризичне билансне активе и
ризичних ванбилансних ставки;
2) банка у року из решења из члана 57д овог закона не изврши налоге из тог
решења;
3) се у току трајања рока за извршење налога из решења из члана 57д овог
закона погорша финансијско стање банке.
Решење из става 1. овог члана доноси се ако се оцени да би промена начина
управљања и руковођења банком могла довести до отклањања неправилности у
њеном пословању и побољшања њеног финансијског стања, а органи и
руководство те банке не могу да спроведу ту промену.

Члан 57е
Решењем из члана 57ђ овог закона именују се два принудна управника,
одређује трајање принудне управе које не може бити дуже од једне године и
утврђује висина накнаде за рад принудних управника на терет банке.
Даном доношења решења из става 1. овог члана функције управног одбора,
надзорног одбора и директора банке прелазе на принудне управнике.
Увођење принудне управе у банци уписује се у регистар код надлежног
органа.
Одлуке у вези са пословањем банке и располагањем њеном имовином
потписују оба принудна управника.
 Члан 57ж
Принудни управници имају право увида у пословне књиге и другу
документацију банке, а запослени у банци дужни су да, на њихов захтев, пруже
све потребне податке и информације.
Принудни управници нису дужни да поступе по одлукама скупштине
акционара банке ако оцене да те одлуке не доприносе побољшању финансијског
стања банке.
Принудни управници имају право да сазову скупштину акционара банке и да
предложе доношење одређених одлука.
Ако скупштина акционара банке одбије доношење одлука из става 3. овог
члана, те одлуке могу донети принудни управници, уз сагласност гувернера
Народне банке Србије.
Одлуке принудних управника из става 4. овог члана достављају се скупштини
акционара и имају исто правно дејство као и одлуке скупштине акционара банке.

Члан 57з
Принудни управници дужни су да се у свом раду придржавају инструкција
гувернера Народне банке Србије и да га најмање једном месечно обавештавају о
пословању банке.

Члан 57и
Принудна управа над банком може да се оконча и пре истека рока из решења
из члана 57д овог закона, ако принудни управници или Народна банка Србије
оцене да увођење принудне управе није довело до побољшања њеног
финансијског стања или се финансијско стање поправило тако да принудна
управа више није потребна.

Члан 57ј
Гувернер Народне банке Србије доноси решење о одузимању дозволе за рад
банци, ако:
1) се утврди да је дозвола за рад дата на основу неистинитих података
оснивача;
2) банка у прописаном року не поднесе пријаву за упис у судски регистар;
3) банка у року од 60 дана од дана уписа у судски регистар не отпочне с
пословањем;
4) се утврди да је новчани део оснивачког капитала банке мањи од прописаног
овим законом;
5) се утврди да је број оснивача мањи од законом прописаног;
6) банка у остављеном року не поступи по налозима Народне банке Србије из
решења из члана 57д овог закона;
7) се током трајања рока за извршење налога из решења из члана 57д овог
закона финансијско стање банке погорша;
8) принудни управници или Народна банка Србије пре истека рока из решења
из члана 57д овог закона оцене да принудна управа у банци не може довести до
отклањања неправилности у њеном пословању ни до побољшања њеног
финансијског стања, односно ако после истека рока утврђеног решењем принудна
управа у банци није довела до отклањања неправилности у њеном пословању ни
до побољшања њеног финансијског стања;
 9) банка није омогућила Народној банци Србије и овлашћеном ревизору да
изврши контролу њеног пословања.
Народна банка Србије може да донесе решење о одузимању дозволе за рад
банци и ако утврди да банка не послује у складу са законом, као и ако не доставља
Народној банци Србије прописане извештаје и податке о свом пословању.
Решење из ст. 1. и 2. овог члана је коначно.
Ако Народна банка Србије одузме банци дозволу за рад покренуће поступак
стечаја, у складу са законом којим се уређује стечај.
Даном доношења решења о одузимању дозволе за рад Народна банка Србије
извршиће блокаду свих рачуна банке.

II. ДРУГЕ ФИНАНСИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Члан 58.
Друга финансијска организација стиче својство правног лица уписом у судски
регистар.
Пријава за упис у судски регистар друге финансијске организације подноси се
на начин и под условима који су овим законом прописани за банку.

Члан 59.
Одредбе овог закона које се односе на оснивање, пословање, акте, оснивачки
капитал и резерве банке, органе банке, утврђивање прихода и добити, ликвидност
банке и контролу пословања банке, односе се и на друге финансијске
организације, ако овим законом није друкчије одређено.
Друге финансијске организације дужне су да у свом пословању обезбеде да
новчани део акционарског капитала у динарској противвредности увек буде у
висини која није мања од износа у еврима, прописаног овим законом за њихово
оснивање.
Друге финансијске организације дужне су да осигурају депозите које
прикупљају од грађана код правних лица из члана 31. овог закона на начин и под
условима који су овим законом прописани за банке.

- поднаслов брисан -

Члан 60.
- брисан -

Члан 61.
- брисан -

Члан 62.
- брисан -

Члан 63.
- брисан -

2. Штедионица
Члан 64.
 Штедионица се може основати ако оснивачи обезбеде новчани део оснивачког
капитала, који не може бити мањи од 2.000.000 евра у динарској противвредности,
по средњем курсу на дан уплате тих средстава.

Члан 65.
Штедионицу могу основати Република Србија, град, општина, домаћа правна
и физичка лица.

Члан 66.
Штедионица може имати филијале, експозитуре и друге организационе
делове. Организациони делови штедионице немају својство правног лица.

Члан 67.
Штедионица обавља следеће послове:
1) прикупља динарске штедне улоге и депозите физичких лица;
2) даје кредите физичким лицима;
3) платни промет у складу са законом;
4) друге банкарске послове за потребе физичких лица, у складу са законом.
Средства која не искористи за давање кредита физичким лицима штедионица
може да користи у складу са одлуком њених оснивача и за давање кредита
правним лицима за потребе унапређене стамбене изградње, комуналне делатности
и развоја предузетништва.
Средства која не искористи за давање кредита из става 2. овог члана,
штедионица може користити, у складу с одлуком надлежног органа штедионице,
за давање кредита правним лицима, преко банака.

3. Штедно-кредитна организација
Члан 68.
Штедно-кредитна организација се може основати ако оснивачи обезбеде
новчани део оснивачког капитала који не може бити мањи од 1.200.000 евра у
динарској противвредности, по средњем курсу на дан уплате тих средстава.

Члан 69.
Штедно-кредитну организацију могу основати правна лица која су
организована за обављање делатности и услуга и међусобно повезана у
привређивању.

Члан 70.
Штедно-кредитна организација може имати филијале, експозитуре и друге
организационе делове. Организациони делови штедно-кредитне организације
немају својство правног лица.

Члан 71.
Штедно-кредитна организација обавља следеће послове:
1) прикупља средства за финансирање промета одређених роба и услуга у
оквиру делатности њених оснивача;
2) прикупља динарске штедне улоге радника запослених у правним лицима
која су је основала;
3) даје и узима кредите за потребе њених оснивача;
4) платни промет, у складу са законом;
 5) друге банкарске послове за потребе запослених у правним лицима која су је
основала.

4. Штедно-кредитна задруга
Члан 72.
Штедно-кредитна задруга може се основати ако оснивачи обезбеде новчани
део оснивачког капитала који не може бити мањи од 200.000 евра у динарској
противвредности, по средњем курсу на дан уплате тих средстава.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана за штедно-кредитну задругу која се
оснива као земљорадничка, оснивачи обезбеђују новчани део оснивачког капитала
који не може бити мањи од 50.000 евра, по средњем курсу на дан уплате тих
средстава.

Члан 73.
Штедно-кредитну задругу могу основати земљорадничке, занатске, стамбене
и друге задруге, као и правна и физичка лица, чланови тих задруга.

Члан 74.
Штедно-кредитна задруга може имати филијале, експозитуре и друге
организационе делове. Организациони делови штедно-кредитне задруге немају
својство правног лица.

Члан 75.
Штедно-кредитна задруга обавља следеће послове:
1) прикупља динарске наменске штедне улоге и депозите физичких лица;
2) даје и узима кредите у оквиру делатности њених оснивача;
3) платни промет у складу са законом;
4) друге банкарске послове за потребе физичких лица, у складу са законом.

IIа. УДРУЖЕЊЕ БАНАКА И ДРУГИХ ФИНАНСИЈСКИХ

ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 75а.
Банке и друге финансијске организације могу ради унапређивања сопственог
пословања и усклађивања своје делатности основати пословно удружење.
Усклађивање делатности из става 1. овог члана обухвата нарочито:
1) уједначавање банкарске праксе путем правила, стандарда, кодекса
пословног понашања и етике;
2) организовање интегралног информационог система банака и других
финансијских организација;
3) организовање професионалне обуке кадрова у области банкарско-
финансијске струке;
4) представљање чланица пословног удружења у земљи и у међународним
струковним и другим организацијама где се предвиђа колективно чланство банака
или запослених;
5) прихватање међународних правила која унапређују технику и технологију
банкарско - финансијског пословања и увођење стандардизованих финансијских
инструмената и цертификовање знања извршилаца који раде на пословима са
иностранством;
6) организовање арбитраже и послова вештачења;
 7) обављање заједничких послова за банке у вези са платним картицама.
Права чланица пословног удружења не могу бити изражена у хартијама од
вредности.
Пословно удружење има својство правног лица.
Пословно удружење уписује се у судски регистар.
Пословно удружење иступа у правном промету у своје име и за рачун својих
чланова.
Уговором о оснивању удружења утврђују се назив, време оснивања,
делатност, седиште, начин управљања, заступање, одговорност и иступања у
правном промету, престанак рада, као и друга питања од значаја за оснивање
удружења.

III. ИЗВЕШТАВАЊЕ О ИЗДАТИМ ДОЗВОЛАМА И РЕВИЗИЈИ

Члан 76.
Народна банка Србије је дужна да сваких шест месеци доставља министарству
надлежном за послове финансија податке који се односе на:
1) донета решења о издатим дозволама за рад банке, односно друге
финансијске организације;
2) донета решења о одбијању дозволе за рад банке, односно друге финансијске
организације;
3) донета решења о одузимању дозволе за рад банке, односно друге
финансијске организације;
4) донета решења о издатим дозволама за рад филијала стране банке са
статусом правног лица на територији Републике Србије;
5) донета решења о издатим дозволама за отварање представништва стране
банке на територији Републике Србије;
6) контролу пословања банака, односно других финансијских организација и
предузетим мерама према банкама и другим финансијским организацијама.

Члан 77.
Ревизија годишњег рачуна банака врши се у складу са законом којим се
уређује ревизија годишњег рачуна и међународним рачуноводственим
стандардима.
Банка је дужна да извештај о ревизији годишњег рачуна за претходну годину
достави Народној банци Србије и министарству надлежном за послове финансија,
најкасније до 15. јула текуће године.
Ако оцени да извештај из става 2. овог члана није у складу са одређеним
стандардима ревизије или са садржајем извештаја о ревизији прописаним за
банке, Народна банка Србије може од банке захтевати да обезбеди и у одређеном
року достави нови извештај који ће израдити други овлашћени ревизор, у складу
са законом.

IV. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела
Члан 77а.
Ко се без дозволе за рад Народне банке Србије бави депозитним, кредитним и
другим банкарским пословима казниће се за кривично дело казном затвора од три
месеца до пет година.
 Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која
прелази износ од 50.000 динара учинилац ће се казнити казном затвора од једне до
осам година.
Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која
прелази износ од 500.000 динара учинилац ће се казнити казном затвора од две до
десет година.
За дело из ст. 1, 2. и 3. овог члана казниће се и одговорно лице у правном
лицу, ако се правно лице бави депозитним, кредитним и другим банкарским
пословима без дозволе за рад Народне банке Србије.

2. Привредни преступи
Члан 78.
Новчаном казном од 600.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни
преступ банка:
1) ако у судски регистар не упише повећање и смањење акционарског
капитала, у року од 10 дана од дана повећања, односно смањења акционарског
капитала (члан 10. став 5);
2) ако закључи уговор или врши друге правне послове или радње ван оквира
свог предмета пословања (члан 11. став 1);
3) ако стиче сопствене акције без претходно прибављене сагласности Народне
банке Србије (члан 19б. став 3);
4) ако не отуђи сопствене акције у року од једне године од дана њиховог
стицања, односно ако не повуче и поништи акције (члан 19б. став 7);
5) ако не обавести Народну банку Србије о случајевима који се односе на
повећање акционарског капитала банке (члан 19ц. став 3);
6) ако повећа акционарски капитал издавањем акција наредних емисија иако
акционари нису испунили обавезе сагласно члану 18. став 2. овог закона (члан
19д. став 2);
7) ако резерве банке користи за повећање акционарског капитала (члан 19д.
став 5);
8) ако емитује приоритетне акције чија је укупна номинална вредност већа од
30% од акционарског капитала банке (члан 19д. став 3);
9) ако користи резерве банке и нераспоређену добит за повећање
акционарског капитала уколико је банка по годишњем рачуну исказала губитак
(члан 19д. став 5);
10) ако не обавести Народну банку Србије о случајевима који се односе на
смањење акционарског капитала банке (члан 19е. став 2);
11) ако обавља депозитне, кредитне и друге банкарске послове без дозволе за
рад Народне банке Србије (члан 21. став 2);
12) ако одобрава кредите својим акционарима пре истека рока од једне године
од дана уписа банке у судски регистар (члан 21а);
13) ако обавља послове из члана 22. став 1. овог закона супротно условима и
начину прописаном посебним законом (члан 22. став 2);
14) ако обавља послове платног промета са иностранством, кредитне послове
са иностранством или девизно-валутне или мењачке послове у земљи без
овлашћења у складу са законом којим се уређује девизно пословање (члан 23);
15) ако обим свог пословања не усклади према одредбама члана 26. овог
закона;
16) ако обим и структуру својих ризичних пласмана не одржава у односима
које прописује Народна банка Србије (члан 27);
 17) ако од Народне банке Србије не затражи сагласност за: измену уговора о
оснивању и статута банке, оснивање банке у иностранству, отварање филијале,
пословне јединице или представништва у иностранству, измену назива и седишта
банке (члан 28. став 1);
18) ако о одлуци о именовању директора, односно вршиоца дужности
директора банке не затражи мишљење Народне банке Србије (члан 28. став 4);
19) ако не обавести Народну банку Србије о: повећању оснивачког капитала
банке, односно о новој емисији акција; о учешћу у капиталу банака, других
финансијских организација и других правних лица као и улагањима у основна
средстава банке; сваком одобравању великог кредита и највећег могућег кредита,
свакој продаји акција банке којом неко лице стиче више од 10% оснивачког
капитала; отварању филијала, пословних јединица и представништава у земљи;
промени састава управног и надзорног одбора банке (члан 29. став 1);
20) ако не осигура депозите грађана и не плаћа премију осигурања (члан 31.
став 1);
21) ако осигура депозите код Агенције за осигурање депозита и санацију
банке или код организација за осигурање у коме је она оснивач или је у другим
имовинским и управљачким односима са тим правним лицима (члан 31. став 3);
22) ако не обезбеди ревизију годишњег обрачуна у року од шест месеци од
истека календарске године (члан 36);
23) ако сваке године у дневној штампи не објави биланс стања и биланс
успеха из последњег извештаја о ревизији годишњег рачуна, заједно са
мишљењем ревизора (члан 38);
24) ако предузећу за ревизију које је о свом трошку ангажовао акционар банке
онемогући да изврши ревизију рачуноводствених исказа банке, ако је то уговором
о оснивању банке утврђено (члан 38а.);
25) ако у судски регистар не упише податке који се односе на случајеве
прописане чланом 40. ст. 3. и 4. овог закона (члан 40. став 5);
26) ако на терет акционарског капитала банке исплаћује дивиденде
акционарима (члан 53а. став 1);
27) ако акционарима исплати дивиденду, пре него што надокнади средства
акционарског капитала која су коришћена за покриће губитка (члан 53а. став 2);
28) ако на терет прихода не образује посебну резерву за обезбеђење од
потенцијалних губитака (члан 54. став 1);
29) ако за износ посебне резерве из става 1. члана 54. овог закона не изврши
резервисање на терет расхода (члан 54. став 3);
30) ако не одржава своју ликвидност (члан 57. став 1);
31) ако за време док је неликвидна одобри и пусти кредите у течај, да
гаранције, отвори акредитиве и врши друга плаћања са свог жиро-рачуна (члан 57.
став 2);
32) ако Народној банци Србије и министарству надлежном за послове
финансија у прописаном року не достави извештај о ревизији cвог годишњег
рачуна за претходну годину, односно ако, на захтев Народне банке Србије, не
обезбеди и у одређеном року не достави нови извештај о ревизији (члан 77).
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се директор банке,
односно лице са посебним овлашћењима и одговорностима у банци новчаном
казном од 30.000 до 300.000 динара.

Члан 79.
 За радње из члана 78. став 1. овог закона казниће се новчаном казном од
600.000 до 3.000.000 динара друга финансијска организација.
За радње из става 1. овог члана казниће се директор, односно лице са
посебним овлашћењима и одговорностима у другој финансијској организацији
новчаном казном од 30.000 до 300.000 динара.

Члан 80.
За привредни преступ из члана 78. став 1. и члана 79. став 1. овог закона
директору банке или лицу са посебним овлашћењима и одговорностима у банци,
односно директору друге финансијске организације или лицу са посебним
овлашћењима и одговорностима у другој финансијској организацији поред
новчане казне изрећи ће се и заштитна мера забране вршења руководеће дужности
у банци или другој финансијској организацији за време од три године од дана
правоснажности пресуде.

Члан 81.
Новчаном казном од 600.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни
преступ Агенција за осигурање депозита и санацију банака и организација за
осигурање ако у пословним књигама не обезбеде посебну евиденцију средстава
која прикупљају по основу премија за осигурање депозита грађана (члан 33).
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се директор или лице са
посебним овлашћењима и одговорностима у Агенцији за осигурање депозита и
санацију банака и у организацији за осигурање, новчаном казном од 30.000 до
300.000 динара.

Члан 81а.
Новчаном казном од 600.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни
преступ правно лице ако за стицање акција банке са правом управљања којим
остварује 15% учешћа у акционарском капиталу банке и за свако повећање тог
учешћа не прибави одобрење Народне банке Србије (члан 12. став 1).
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у
правном лицу, новчаном казном од 30.000 до 300.000 динара.

3. Прекршаји
Члан 82.
Новчаном казном од 2.100 до 21.000 динара казниће се за прекршај гувернер
Народне банке Србије:
1) ако у року од 60 дана од дана подношења захтева банке не донесе решење о
издавању дозволе за рад банке, односно решење о одбијању захтева (члан 9. став
1);
2) ако у року од 30 дана од дана подношења захтева банке не одлучи по
захтеву за добијање сагласности о стицању сопствених акција (члан 19б. став 5);
3) ако у року од 30 дана од дана подношења захтева банке не одлучи по
захтеву за давање сагласности из члана 28. став 1. тач. 1. до 4. овог закона (члан
28. став 3).

Члан 83.
Новчаном казном од 2.100 до 21.000 динара казниће се за прекршај директор,
односно лице са посебним овлашћењима и одговорностима, ако за време док је у
радном односу, или у року прописаном овим законом оснује банку, или другу
финансијску организацију, непосредно, или преко правног лица чији је он један
од оснивача (члан 52. став 1).

Члан 83а.
Новчаном казном од 2.100 до 21.000 динара казниће се за прекршај физичко
лице ако за стицање акција банке са правом управљања којим остварује 15%
учешћа у акционарском капиталу банке и за свако повећање тог учешћа не
прибави одобрење Народне банке Србије (члан 12. став 1).

V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 84.
Банке и мешовите банке основане по Закону о банкама и другим
финансијским организацијама ("Службени лист СФРЈ", бр. 10/89, 40/89, 87/89,
18/90, 72/90 и 79/90) дужне су да усагласе своје пословање, организацију и акте са
одредбама овог закона до 30. јуна 1997. године.
Постојеће банке које имају учешће у капиталу других банака и банке које су
основане од стране других банака, дужне су да своје пословање и међусобне
односе ускладе са одредбама овог закона до 30. јуна 1997. године.
Друге финансијске организације основане по Закону о банкама и другим
финансијским организацијама ("Службени лист СФРЈ", бр. 10/89, 40/89, 87/89,
18/90, 72/90 и 79/90) дужне су да усагласе своје пословање, организацију и акте с
одредбама овог закона најдоцније у року од шест месеци од дана ступања на снагу
овог закона.
Банке, мешовите банке и друге финансијске организације из ст. 1, 2. и 3. овог
члана дужне су да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона
обезбеде новчани износ оснивачког капитала утврђен овим законом.
По истеку рока из ст. 1. до 4. овог члана, постојеће банке, мешовите банке и
друге финансијске организације које не поступе по одредби из ст. 1. до 4. овог
члана престају са радом.

Члан 85.
Правна лица која се баве депозитним, кредитним и другим банкарским
пословима, а нису основана по Закону о банкама и другим финансијским
организацијама ("Службени лист СФРЈ", бр. 10/89, 40/89, 87/89, 18/90, 72/90 и
79/90), дужна су да усагласе своје пословање по одредбама овог закона најдоцније
у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Правно лице које не усагласи своје пословање са одредбама овог закона до
истека рока из става 1. овог члана, престаје са радом и брише се из судског
регистра.

Члан 86.
Банке за које је Агенција федерације за осигурање депозита и санацију банака
донела одлуку о санацији, као и банке код којих је поступак санације у току,
дужне су да своје пословање, организацију и акте усагласе с одредбама овог
закона у року у коме се спроводи поступак санације.
Банке које своје пословање, организацију и акте не усагласе са одредбом овог
закона у року из става 1. овог члана престају са радом.

Члан 87.
 Банке, мешовите банке и друге финансијске организације су дужне, да у року
од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, поднесу доказе Народној
банци Србије да директор банке, мешовите банке, односно друга финансијска
организација испуњава услове из члана 49. став 2. овог закона.
На основу доказа из става 1. овог члана, Народна банка Србије ће, у року од
30 дана од дана подношења доказа, издати сагласност да именовани директор
може и даље да обавља своју функцију.

Члан 88.
Банке које су, сагласно члану 33. став 2. Закона о банкама и другим
финансијским организацијама ("Службени лист СФРЈ", бр. 10/89, 40/89, 87/89,
18/90, 72/90 и 79/90) образовале друге фондове, на основу одлуке скупштине
банке, могу одлучити да та средства унесу у оснивачки капитал банке или у
резерве банке.

Члан 89.
Филијале, пословне јединице и представништва иностраних банака у
Републици Србији, које су основане сагласно члану 64к. Закона о банкама и
другим финансијским организацијама ("Службени лист СФРЈ", бр. 10/89, 40/89,
87/89, 18/90, 72/90 и 79/90) дужне су да усагласе своје пословање, организацију и
акте с одредбама овог закона најдоцније у року од годину дана од дана ступања на
снагу овог закона.
Филијале, пословне јединице и представништва иностраних банака које своје
пословање, организацију и акте не усагласе са одредбама овог закона у року из
става 1. овог члана, престају с радом и бришу се из судског регистра.

Члан 90.
Поступци за издавање дозволе за рад банке започети до дана ступања на снагу
овог закона, а који нису окончани завршиће се по одредбама овог закона.

Члан 91.
До доношења закона којим ће се уредити ревизија рачуноводствених исказа
правних лица, ревизију годишњих обрачуна банака и других финансијских
организација обављаће Служба за платни промет.

Члан 92.
Народна банка Србије је дужна да, у року од 60 дана од дана доношења овог
закона, донесе, односно усклади прописе за које је овлашћена по овом закону са
одредбама овог закона.

Члан 93.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о банкама и
другим финансијским организацијама ("Службени лист СФРЈ", бр. 10/89, 40/89,
87/89, 18/90, 72/90 и 79/90).

Члан 94.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном
листу СРЈ".