Срби 1903-1914

Историја идеја

Приредио
Милош Ковић

néXiç

CUO
 Садржај

Предговор................................................................................................ 9
Милош Ковић

I. Политичке идеје

Демократија.......................................................................................... 27
Слободан Антонић

Јутословенство...................................................................................143
Василије Kpecmuh

Либерализам ...................................................................................... 153

Милош Ковић

Национализам....................................................................................202
Милош Ковић

Социјалдемократија......................................................................... 270
Милош Војиновић

Феминизам......................................................................................... 299
Ана Столић
 6 Срби 1903-1914

IL Фипозофска u научна мисао

Мипоје М. В асић...............................................................................319
Александар Палавестра, Моника Милосављевић

Николај Велимировић.....................................................................328
Богдан Лубардић

Никола Вулић......................................................................................
Жарко Петковић

Михаило Гавриловић ....................................................................... 374

Вељко Станић

Јован Жујовић................................................................................... 388

Ђорђе Ђурић

Слободан Јовановић ........................................................................402

Данило Н. Баста

Божидар Кнежевић........................................................................... 428

Борис Милосављевић

Милутин Миланковић.....................................................................450
Александар Петровић

Стојан Новаковић............................................................................. 466

Михаило Војводић

Михаило Петровић Алас..................................................................487

Душан Фундић

Бранислав Петронијевић ............................................................... 500

Живан Лазовић

Михајло Идворски П упин...............................................................522

Александра Нинковић Ташић

Јован Скерлић......................................................................................
Милош Ковић
Садржај 7

Станоје Станојевић.......................................................................... 588

Вељко Станић

Коста Стојановић............................................................................. 604

Александар Петровић

Љубомир Љуба Стојановић............................................................ 627

Мира Радојевић

НиколаТесла......................................................................................647
Александар Протић

Јован Ц вијић......................................................................................662
Слободан Наумовић

Веселин Чајкаиовић......................................................................... 749

Александар Лома

Слика једног доба ............................................................................. 763

Слободан Антонић

Индекс...................................................................................................851
 Предговор

Јован Скерлић je умео да сажме целу епоху y неколико језгрови-

тих реченица. У чланку под насловом „Србија, њена култура и њена
књижевност“, објављеном 1910. године на насловној страни Босан-
ске виле, овако je описао пут који je Србија прешла y 19. веку:

„Kao што дете научи ићи посрћући, тако je и модерна Србија за сто го-
дина клецања, пипања no мраку, посртања и падања, после целог јед-
ног низа скупо стечених искустава и задобивених рана, научила ићи
својим ногама и својим путем ... Срби су сами својом рођеном снагом
створили своју државу, y којој je сва влада y рукама Срба, a не y рука-
ма туђинаца, као што je случај са другим ослобођеним државама на
Балкану. Народ y Србији, y слободи васпитаван за слободу, политички
сазрео и без тутора, управља сам собом, и подигао je државу ни дина-
стичку ни сталешку, но искључиво своју, само народну и националну“
(Скерлић [1910] 1964: 25).

Овај текст имао je, без сумње, програмски карактер. Прошло-

сти je дат смисао, a садашњости политички програм. Српска наци-
онална идеја утемељена je y народном суверенитету и демократији,
y одбрани слободе од „тутора“, y достојанству и самосвести „малих
људи“ и „малих нација“.
Важност овог исказа je, међутим, y томе што je представљао до-
минантно тумачење српске националне идеје y добу 1903-1914; са-
жетије, сликовитије и јасније од тога оно ce није могло изразити.
Јован Скерлић je, наиме, био једна од кључних личности y главном
току српске политичке мисли 19. века. Исидора Секулић ce сећала
да je Скерлић y свом добу био „maître самодржац тако рећи тада-
10 Срби 1903-1914

шњег литерарног живота, и дословно идол универзитетске омла-

дине“ (Секулић [1924] 2002: 12). Штавише, Срби који су живели y
Хабзбуршкој монархији, Османском царству и Црној Гори, управо
y Скерлићу су, као и y краљу Петру Карађорђевићу, видели оличење
Краљевине Србије: „Поред краља Петра, чије je име било синоним
Србије, мало ce чије име чешће спомињало од Скерлићева“ - писао
je, сећајући ce својих младобосанских дана, Иво Андрић (Andrić
[1924] 1976: 203).
Ha исти начин, y духу народног суверенитета и демократије, са-
мосвести и жеђи за независношћу, српску прошлост, садашњост и
будућност видео je и Јован Цвијић. Иако није имао Скерлићев ро-
мантичарски полет и утицај на младе, y самој Србији, тамо где су ce
доносиле одлуке, Цвијић je био утицајнији од Скерлића. У чланку
„Географски и културни положај Србије“, који je, такође, објавио
y Сарајеву (1914), Јован Цвијић je подсећао да je српски народ, по-
чевши од Карађорђевог устанка, „створио и доста брзо организовао
државу, не туђом помоћу и као имитацију и копију, већ из себе и на
својим народним основама колико ce слаже с његовим народним
духом“ (Цвијић [1914] 1991:225). „Ти бескрајни и стални напори, му-
ке и патње учинили су да народна душа, и поред вековног ропства,
иије душа роба, већ душа револуционара, који траж и једнакост,
правичност, ’божју правду’“ (Исто: 226). У беседи О националном
раду (1907) Цвијић каже да „у целом нашем народу ваља неговати
дух праве слободе, тежње за социјалном правдом и верску толеран-
Цију“ (Цвијић 1907: 360). Србија je требало да настави y том, како он
каже, „демократском правцу“:

„Тако радећи развитак Србије ће бити y сагласности и са општим иде-

јама које y свету превлађују и са циљевима нашег националног рада,
који ће бити оснажен ширењем напредних идеја y осталим нашим зе-
мљама. Врло je важно што je Србија y том погледу одмакла од свих
околних држава“ (Исто: 361).

Коначно, исте идеје исповедао je и Никола Пашић, средишња

личност српског политичког живота y добу од 1903. до 1914. У нео-
бјављеном рукопису Слога Србо-Хрвата, насталом, како ce сматра,
између 1889. и 1891 (Станковић 2006: 369), no први пут штампаном
скоро 70 година после његове смрти, Пашић каже:

„.. .Народ српски подигао je сам српску државу, подигао je крвљу, тру-
дом и умењем својим и она носи на себи печат њеног творца a тај je
Предговор xi

потпуно демократска држава, таква какве y Европи нема изузев Швај-

царску. Ko поња замашај значаја кад један народ сам створи своју др-
жаву и кад скроз прожмат том идејом, да ју je сам подигао, кад живи
традицијом том и потпуно je свестан свога значаја y тој држави, тај ће
поњати да таква држава почива на најчвршћем темељу - да није лако
ни разрушити je ни оборити. У Свести народа да je сам ковач своје др-
жаве почива народни суверенитет, народна вишња власт, која ce увек
лаћа заштите државе или поретка, чим ce покажу послеци хрђаве или
ненародне управе" (Пашић [1889-1891] 1995: 314).

Никола Пашић, Јован Цвијић и Јован Скерлић припадали су

различитим поколењима и политичким партијама. Пашић je био
вођа Народне радикалне странке, Скерлић скупштински посланик
Самосталне радикалне странке, док ce за Цвијића знало да je, та-
кође, био близак „самосталцима“. Сви су, међутим, били социјали-
сти, који су ce с временом приближили демократској, либералној
левици, оличеној y српском радикализму. Одатле je долазио тај спој
демократије и национализма, који je представљао заједнички име-
нитељ кључних учесника y српском јавном животу и најзначајнију
српску политичку струју y добу од 1903. до 1914. године. „Из те ве-
заности демократије и национализма развила ce идеологија време-
на Јована Скерлића“ - закључио je још један „самосталац", М илан
Грол (Грол 1939: 153).
У добу 1903-1914. гласови Јована Скерлића, Јована Цвијића и
Николе П аш ића најдаље су ce чули; na ипак, била су то само три
тумачења тешко ухватљиве стварности. Овде, међутим, није најва-
жније питање колико су заиста биле тачне идеје Пашића, Цвијића
или Скерлића. Реч je о томе да су њихови искази драгоцени извори
за увид y „дух времена", y главне токове српске културе тога доба, y
стање свести најзначајнијег дела тадашњих српских политичких и
културних елита.
Тим темама посвећена je књига Срби 1903-1914. и она ће пону-
дити, поред осталог, мапу и тумачење пута који су Срби прешли
y 1-9. веку. Њ ен главни циљ je, међутим, да одговори на питање: ко
су били Срби на крају тог кретања, y добу од 1903. до 1914. године?
Шта je била Србија те 1914. године, када joj je, против њене воље,
наметнута светскоисторијска улога y избијању Првог светског ра-
та? Покушаћемо, наиме, да оцртамо обрисе једне велике епохе. Ha
први поглед они су лако видљиви, хронолошки јасно омеђени, јарко
осветљени културним препородом и пламеном победничких рато-
ва. Савременици су осећали да живе y преломном добу; веровали
12 Срби 1903-1914

су да je њиховом нараштају дато да оствари, како ce тада говорило,

„заветну мисао ослобођења и уједињења11, баш као што су то учи-
нили Италијани (1859-1870) и Немци (1864-1871). Потребно je, ме-
ђутим, да ce, после оцртавањ а обриса, понуде и тумачења. Ближе,
стрпљивије посматрање показаће, ипак, да je реч о веома сложеном
времену, препуном питања на које ни данас немамо једнозначне од-
говоре. Раздвојени државним, политичким и верским границама,
Срби ce, уосталом, ни y том добу нису кретали једним, него најра-
зличитијим „путевима". Јесмо ли данас, после сто година, и свих
пораза које нам je донео крај 20. века, способнији да разумемо своје
прадедове и њихово победничко, велико време? Дужни смо да по-
кушамо. Уосталом, ослобођени смо њихових илузија и идеолошких
обзира. He смемо више да чекамо. Нове илузије и обзири већ нам
ce нуде и намећу.
Српска историографија je, y основи, потврдила преовлађујућу
слику о „добу краља Петра“ као великој и славној епохи; јарким бо-
јама додате су, ипак, неопходне нијансе и сенчења. У њеном глав-
ном току видљив je континуитет са тумачењима појмова национал-
не независности и демократије која ce проналазе y делима Скерли-
ћа и Цвијића; последње деценије и крај 20. века донели су нужна
отрежњења (вид. одељак „Југословенство").
Иако до данас није дата целовита слика доба од 1903. до 1914,
може ce рећи да су управо њему посвећена нека од најбољих дела
српских историчара. Кључно питање положаја Србије y тадашњим
међународним односима, динамика националних покрета Срба и
других балканских народа, унутрашња политика и политичке иде-
је, привреда, биографије личности које су стварале ову епоху - све je
то исцрпно истражено y делима Владимира Ћоровића, Димитрија
Тјорђевића, Андреја М итровића, М илорада Екмечића, Драгољуба
Ж ивојиновића, М ихаила Војводића, Василија Крестића, Љиљане
Алексић-Пејковић, Чедомира Попова, Радована Самарџића, Душа-
на Батаковића, Славенка Терзића, Тјорђа Станковића, Љубодрага
Димића, М ире Радојевић и других српских историчара.
У српској историографији ce, наиме, наглашава да je, почевши
од 1903. године, Србија све успешније штитила своју слободу и не-
зависност од туторства и притисака Аустро-Угарске; Царински
рат 1906-1911. донео je економску еманципацију; Анексиона криза
1908-1909. завршила ce поразом Србије, али и отварањем српског
питања пред европским јавним мнењем и великим силама; конач-
но, y Првом балканском рату 1912, Србија je ослободила Стару Ср-
Предговор 13

бију и Македонију, и одлучујуће допринела ослобођењу Балкана од

турске власти. Добила je и рат против Бугарске 1913, изазван аустро-
угарским утицајима и старим националистичким размирицама.
У Аустро-Угарској, Османском царству и Црној Гори политички
живот Срба ушао je, међутим, понајвише због сукоба Србије с Двој-
ном монархијом, y доба опадања и криза. У Аустро-Угарској њихово
главно средиште преселило ce из Новог Сада y Загреб. Подељени
и завађени, притиснути промишљеном, асимилаторском угарском
политиком, наследници Светозара М илетића изгубили су дах. За-
хваљујући настанку Хрватско-српске коалиције, y политичком жи-
воту Срба y Хрватској, Славонији и Срему било je, међутим, значај-
нијих помака. Већина хрватских странака престала je да оспорава
постојање Срба y земљама „хрватског политичког права“; y исто
време, y хрватском друштву, јача и нетрпељивост према Србима,
охрабривана из Беча, с коренима y политичком католицизму и пра-
вашком, франковачком расизму. Босна и Херцеговина су на силу
припојене Аустро-Угарској; тамошњи колонијални режим почивао
je на насиљу и непосредно je водио y Сарајевски атентат. У Осман-
ском царству Срби нису могли да рачунају ни на основну правну
сигурност; на Косову и Метохији албански одметници су их, уз по-
дршку турских власти, истребљивали огњем и мачем. У Црној Гори
аутократски режим кнеза и краља Николе Петровића посветио ce
прогону опозиционара и лову на „београдске агенте“; његови суко-
би с демократама из Народне странке умногоме су подсећали на
управо окончане обрачуне Обреновића с радикалима.
Наизглед разнородни политички покрети Срба y суштинским
стварима били су јединствени. Управо онако како су то захтевали
Јован Скерлић, Јован Цвијић и Никола Пашић, сви су ce заснивали
на начелима народног суверенитета и демократије. Уз то, спајало
их je осећање заједничке историјске судбине; све су их захватили
узбуна и клонуће y Анексионој кризи, и полет после победа y Бал-
канским ратовима. Београд je за све био неприкосновено средиште.
После 1912. успон je доживела и југословенска идеја, нарочито y
Далмацији, Босни и Херцеговини. Срби су je прихватали као пут y
превазилажење верских подела и јачање редова y отпору вишестру-
ко јачем непријатељу. Али, како решити сложену испреплетаност
верског и националног? Политиком „Срби три вере“ или југосло-
венском идејом? У основи, две политике и идеје су, y том тренутку,
најчешће ишле заједно, руку подруку. У јавном животу Далмаци-
је и Дубровника истакнуту улогу имали су Срби католици, док су
14 Срби 1903-1914

Срби муслимани били посебно видљиви међу млађим нараштајима

Босне и Херцеговине. Мостарски средњошколци, Срби муслимани,
били су 1912. огорчени када су њихови земљаци, београдски гим-
назијалци, почели да им проповедају југословенску, уместо српске
идеје (Љубибратић 1961: 92-95).
Управо y овом добу, почевши од краја 19. и почетка 20. века, нагло
расте број Срба y расејању, нарочито на далеком, америчком конти-
ненту. Поједностављене представе о њиховом неугледном друштве-
ном положају и тужном трошењу снага y најтежим физичким по-
словима, оспорава чињеница да су ce међу њима нашли и научници
који ce убрајају y најважније покретаче Друге индустријске револу-
ције, Михајло Пупин и Никола Тесла. Њ их двојица су, међу свим
личностима о којима je реч y књизи Срби 1903-1914, највидљивији y
светској науци; са њима ce, no томе, могу упоредити још само Ми-
лутин М иланковић, М ихаило Петровић Алас, Бранислав Петрони-
јевић и Јован Цвијић. Пупинов пример понајбоље сведочи да ce срп-
ска национална историја не може писати без Срба из расејања.
У самој Србији, М ајским превратом окончане су борбе између
обреновићевске монархије и радикалске демократије. У Србији ће,
после 1903, под влашћу краља либералних и демократских схвата-
ња, коначно завладати сагласност о нужности демократског порет-
ка (вид. ,,Демократија“). „Природна права“ сваког појединца, опште
право гласа, слобода штампе, владавина права, подела власти, пар-
ламентаризам, били су принципи о којима није било начелних спо-
рова између краља Петра Карађорђевића и вођа највећих политич-
ких странака - Николе Пашића, Љубомира Стојановића, Стојана
Новаковића или Стојана Рибарца. Напредна странка обновљена je
после повратка Стојана Новаковића из дипломатске службе (вид.
„Стојан Новаковић“); либерали су ce, под новим именом, вратили
y политичку арену (вид. „Либерализам); социјалдемократи сууспе-
ли да уђу y скупш тину (вид. „Социјалдемократија"). Превласт ли-
бералне левице, српских радикала, била je, међутим, потпуна и не-
спорна; скупштински живот Србије имао je скоро све одлике дво-
партијског система захваљујући чињеници да су били подељени на
„старе радикале" и „самосталце“. Српски радикализам био je само
део европске појаве; време уочи 1914. y целој Европи упамћено je,
уосталом, као „златно доба радикализма“ (Stuart Hughes 1962: 21).
После владе, скупштине и круне, војска je представљала посеб-
но тежиште политичке моћи. Завереници из 1903. били су, захва-
љујући Пашићевој упорности и британско-холандском дипломат-
Пребговор 15

ском бојкоту, потиснути из политике, да би ce y њу вратили 1911,

y општој узнемирености изазваној Анексионом кризом, и ратном
опасношћу. Улазак војске y политику и њени сукоби с цивилним
властима y овом добу били су, опет, шири феномен, видљив y Бугар-
ској, Грчкој, Турској, Шпанији, Португалу, Аустро-Угарској, Немач-
кој, na и y далеком Јапану и Кини (Renouvin 1965: 35, 39, 46, 96-100,
157-165). Иако оптерећена унутрашњим поделама, српска војска je
показала своју вредност y ратовима 1912-1918. Још од доба краља
М илана Обреновића, официри су били истинска друштвене елита;
војводе Радомир Путник, Ж ивојин М ишић, Степа Степановић, Пе-
тар Бојовић, били су само њени најистакнутији припадници. Бор-
бена мотивација и патриотизам обичних војника, српских сељака и
варошана, и ратне победе 1912-1918, потврдили су виталност тада-
шњег српског друштва; то je, међутим, посебна, велика тема.
Општи препород јасније ce види када ce поглед скрене с државе,
политике и ратова, на науку и уметност. Од 18. века, елитна српска
култура уобличавана je y Хабзбуршкој монархији; културна еман-
ципација Србије, започета још 1878, после 1903. постаће једна од
главних тема српске историје. Водећи српски интелектуалци овога
доба су, наиме, y режиму успостављеном y Босни и Херцеговини и
y продору Аустро-Угарске преко Србије, Црне Горе и Старе Срби-
је даље ка југоистоку, видели типично колонијално освајање. Од-
бијали су аустроугарске и немачке културне и академске обрасце,
као оруђа колонијалног потчињавања; позивали су ce на францу-
ске, британске, швајцарске, na и америчке књижевне и уметничке
узоре. Демократским, републиканским и лаичким културним мо-
делима ових земаља супротстављали су ce немачком и мађарском
политичком конзервативизму и римокатоличком прозелитизму.
Главну реч y свесном и смишљеном процесу културне еманци-
пације имали су интелектуалци школовани y Француској и Швај-
царској: Богдан Поповић, Слободан Јовановић, М илован Милова-
новић, Војислав Вељковић, Павле Поповић, Јован Јовановић Пи-
жон, Јован Скерлић, М илан Грол, М ихаило Гавриловић и други. У
јавни живот ове генерације улазе око 1894. године, са оснивањем
радикалског часописа Дело и либералско-напредњачког Peda, чи-
ји ће сарадници, после његовог брзог гашења, прећи (1895) y Cpn-
ски преглед Љубомира Недића. У српској култури тога доба, као и y
остатку Европе, часописи су били главна средишта културног жи-
вота и окупљања интелектуалаца. Главно упориште франкофил-
ског и англофилског отпора аустроугарским и немачким култур-
16 Срби 1903-1914

ним обрасцима биће Српски књижевни гласник, y коме су ce 1901.

окупили до тада завађени „деловци" и „недићевци“. Он ће, y својим
почецима, бити једно од упоришта српских либерала и демократа y
отпору аутократији Обреновића и империјализму Аустро-Угарске
(Ковић 2003: 363-372); с временом, израшће y најбољи српски књи-
жевни часопис свих времена. Епоха Српског књижевног гласника
(1901-1914. и 1920-1941) била je златно доба српске културе.
Културни препород je, међутим, за разлику од политичке обно-
ве, започео пре 1903, под последњим Обреновићима, бар од ступа-
ња ових генерација y јавни живот, са покретањем Дела, Peda и Срп-
ског прегледа (1894-1895). Свака хронолошка граница je условна; то
ce може рећи и за године 1903-1914. иако, из наше перспективе, оне
изгледају као међаши једне, y сваком погледу, изузетне епохе.
Савременици су имали различита мишљења о њеним хроноло-
шким оквирима; y то да je она донела општи препород, скоро да
нису имали сумњи. Бранко Лазаревић je, тако, „нашом великом
ренесансом“ назвао доба од 1895. до 1920. године (Лазаревић 1969:
188-189, 202-204). Несуђени Скерлићев наследник y уредништву
Гласника каже да je „та епоха била златна монета наших мисли и
свих наших акција“, да je била „ренесансна на свим плановима ми-
сли и акција“, да je то било „ренесансно доба y коме су ’цветали сви
цветови’“ (Исто: 188, 189, 203).

„Почев од књижевности, и од уметности, и од музике, и историје, ге-

ографије, историје филозофије, и неколико војних духова, све тамо
до музичког фолклора, и сваког другог, - све je то било y необичној
и ужурбаној акцији. Штогод ce je додирнуло, претварало ce y жежено
злато, y добру монету" - сећао ce Лазаревић, пуних пола века касније
(Исто: 203-204).

М илан Кашанин, y есеју о Јовану Скерлићу, који ce повремено

претвара y прави обрачун са Скерлићевим наслеђем, ипак закљу-
чује:

„За његових дана, сванула je једна од највећих епоха српске историје

- доба победа на војишту, y науци, y књижевности, уметности, музи-
ци. У прве две деценије 20. века, са Србијом ce поновила историја из
античких времена - да једна мала држава може бити велика земља“
(Кашанин 1968: 325).

Кашанин je, међутим, уочио да су српски историчари, бар од до-

ба Илариона Руварца, скоро no правилу заузимали потцењивачки
Предговор 17

став према националној историји, и да нису умели да препознају и

истакну њене велике епохе. Непознавање опште историје, неспо-
собност да ce пореди и размишља y компаративној равни, учинили
су да су висока достигнућа сопствене, националне културе, препо-
знавали тек пошто би им на то скренуле пажњу стране колеге:

„После прочитања њихових ироничних и скептичних књига, остаје

неразумљиво како je дошло до победе српске војске на Куманову, на
Брегалници и на Солунском фронту и до уједињења Срба“ (Исти [1955]
1978:114,121).

Потоњи истраживачи ипак су разумели величину ове епохе, као

и чињеницу да културни препород није морао да прати политичке
промене. Радован Самарџић, y свом прегледу историје српске науке
y 19. веку, пише да ce

„...раздобље културне историје Срба од краја осамдесетих година 19.

века до 1914. године може поделити на два периода: један, који je трајао
до 1903, кад су углавном образоване интелектуалне могућности за оп-
шти духовни препород; други, време тога препорода 1903-1914, y ко-
ме je остварено дозревање моралних снага за највећа ратна искушења
(Самарџић 1983: 491-492).

Леон Којен пише о „процвату српске културе y деценији и no

пред Први светски рат“ (Којен 2015: V). Јелена Милојковић-Тјурић
je својој књизи о књижевном, музичком и ликовном ж ивоту од
1900. до 1918. дала наслов Успони српске културе (Милојковић-фју-
рић 2008). Историчари књижевности ово време називају „златним
добом“. Предраг Палавестра y поднаслов своје студије Историја
модерне српске књижевности ставља Златно доба 1892-1918, док
Драгиша Витошевић пише о „златном добу“ српског песништва од
1901. до 1914. године (Палавестра 1995; Витошевић 1975: 352-355).
Књижевност и уметност биће, међутим, тема другог тома књиге
Срби 1903-1914. Политичку, друштвену и економску историју оста-
вљамо за трећи том. Први том, који je сада пред читаоцима, посве-
ћен je историји политичких идеја, научној и филозофској мисли.
Међу политичким идејама које су владале јавним животом y до-
6у од 1903. до 1914. године, посебну пажњу заслужују демократија,
либерализам, национализам, југословенство, социјализам, и права
жена. Баш као и y остатку Европе, либерализам je био најважнија
политичка идеологија српског 19. века; и опет, као y Европи, српски
 i8
Срби 1903-1914

радикали и напредњаци су, од 1903. до 1914, представљали само ле-

во и десно крило либералног покрета. Ратови и политички ломови
y 20. веку мењаће и смисао и вредност ових појмова. Наша намера
je да реконструишемо њихово значење y оном добу, y две деценије
пре Првог светског рата.
У научној и филозофској мисли постоји, на први поглед, видљи-
вији континуитет. Водеће српске академске институције и данас
граде на темељима постављеним y том добу; после свих подстица-
ја и прегнућа 20. века, истинско померање граница и данас захте-
Ва пРетходно преиспитивање онога што je национална наука тада
створила. Нарочито y хуманистичким и друштвеним наукама при-
родно je да ce за парадигмама и надахнућем трага y националној
традицији; тек потом ce поглед окреће ка страним језицима и међу-
народној науци. To je оно „стајање на раменима џинова' (вид. „Јо-
ван Цвијић") које je једна од главних тема ове књиге.
Доба 1903-1914. приказано je, зато, кроз доминантне политичке
иДеЈе и У3 помоћ тадашњих научних и филозофских „џинова". To
су Јован Цвијић, Јован Скерлић, Слободан Јовановић, Стојан Нова-
ковић, М илутин М иланковић, Коста Стојановић, Михајло Пупин,
Никола Тесла, М ихаило Петровић Алас, М ихаило Гавриловић, Ста-
ноје Станојевић, Никола Вулић, Милоје Васић, Веселин Чајкановић,
Љ убомир Стојановић, Николај Велимировић, Бранислав Петрони-
јевић, Божидар Кнежевић и Јован Жујовић. Оно што повезује ове
личности с политичким идејама, јесте чињеница да су скоро сви
учествовали y јавном животу; неки су били кључни идеолози свога
доба. Историја ће сустићи чак и оне који су јавни живот упорно из-
бегавали; укључиће ce, као борци, пропагандисти или дипломати,
y одбрану отаџбине 1914-1918. (Трговчевић 1986).
Истовремена појава великог броја посебно обдарених поједина-
ца, успон научне и филозофске мисли и нагло умножавање нових
теоријских парадигми - све ce то може протумачити и сагледати
само као део шире, истоветне појаве уочљиве y тадашњој европ-
ској култури. Често ce заборавља да je доба између 1890. и 1914. го-
дине целој Европи, a не само Србији, донело културни препород.
ТУ би>на ширим, европским основама, требало трагати и за поре-
клом српског преображаја. У наукама и филозофији било je то, на-
име време Анрија Бергсона, Едмунда Хусерла, Николаја Берђаје-
ва, Бенедета Крочеа, Макса Вебера, Емила Диркема, Анрија Бера,
игмунда Фројда, Карла Густава Јунга, Алберта Ајнштајна, Нилса
Бора, Макса Планка, Вилхелма Рентгена; уколико ce листа проши-
Предговор 19

ри на уметност, на њој би ce, поред осталих, морали наћи Марсел

Пруст, Оскар Вајлд, Томас Ман, Пол Клодел, Хенрик Ибзен, Морис
Метерлинк, Пол Сезан, Анри Матис, Пабло Пикасо, Василије Кан-
дински, Казимир Маљевич, Густав Климт.
Коначно, преломни значај епохе 1903-1914. видљив je и no ње-
ним различитим, међусобно сукобљеним тумачењима. Видели смо
да ce то не може рећи за главни ток српске историографије; y њему
ce, уз сву разноврсност, види континуитет y сабирању знања, na и
y вредносним судовима. Сучељена мишљења и оцене највидљивији
су y историји и теорији књижевности, y антропологији, na и y јед-
ном делу новије историографије.
Естетска мерила тога доба, изражена y књижевним критикама
Богдана Поповића и Јована Скерлића, као и y поезији М илана Ра-
кића и Јована Дучића, радикално су одбацивана већ y међуратном
времену. Истраживања Леона Којена показала су, на примеру оспо-
равања вредности поезије М илана Ракића, да je оно што je y књи-
жевној критици и теорији књижевности започело као сукоб гене-
рација, после 1945. прерасло y идеолошки обрачун са „репресивном
културом“ српске „грађанске класе“ (Којен 2010: V-XV; 2011: 3-34;
2012: 35-41). Слом источноевропског социјализма и разбијање Ју-
гославије, праћено крвавим ратовима, подстакли су, y делу српске
науке, потрагу за узроцима пораза и кривицом за злочине y самој
српској историји и култури, нарочито y добу 1903-1914; y обновље-
ним осудама српске „политичке културе“ и српске „репресивне
културе“ посебно je истакнут „великосрпски национализам" (о то-
ме вид. Антонић 1999: 233-254; Ломпар 2013). У нашој књизи дат je
осврт и на ова тумачења, нарочито y одредницама „Слика једног
доба“ и „Јован Цвијић“.
Академска полемика je, наравно, само позив на разговор и раз-
мену аргумената. Уредник стоји иза ставова изнесених y овој књи-
зи; он je, уосталом, замолио њене ауторе за сарадњу. Али, овде je реч
о двадесет и двоје аутора и ауторки, изабраних на основу упућено-
сти y теме о којима je y књизи реч. Подразумева ce да они не деле све
ставове који су y њој изнесени и да, за разлику од уредника, сносе
одговорност само за оно што су сами написали.
Разноврсни приступи низа различитих аутора, наиме, спреча-
вају поједностављена и једнозначна тумачења. Сложена, довољно
нијансирана слика једне епохе лакше ce оцртава y разуђеној форми
ове књиге. У раду на њој сарађивали су стручњаци из водећих срп-
ских академских установа, који ce баве историјом, социологијом,
 20
Срби 1903-1914

антропологијом, правом, филозофијом, теологијом, историјом нау-

ке класичним наукама, археологијом. Реч je, заиста, о мултидисци-
плинарном подухвату. 3 4
Уз то, ова књига представља посебну врсту дијалога генерација;
У раду на њој сусрели су ce академици САНУ, професори, доценти
И постДипл°мци. Међу њима су и професори и студенти потписни-
ка ових редова; Филозофски факултет, коме сви толико дугујемо
већ век и по>У саставу Велике школе и Универзитета y Београду
п о е и с Г т ^ Cpef ШТС Т0Г Ди^алога- Разгов°Р предака и потомака
Р у)е и обнавља традицију; реконструкција епохе 1903-1914
сама no себи, већ представља дијалог са поколењима наших дедова
и прадедова. н M
Пред читаоцима je, дакле, први том књиге Срби 1903-1914 која
носи поднаслов Историја идеја. Том историографском ж ан ру који
ce, као синонимом, означава и синтагмом „интелектуална истори-
Ja ’ пРипаДаЈУ> наиме, поред осталог, историја политичких идеја, као
И историЈа научне и филозофске мисли. Данашња историја идеја
или интелектуална историја, наглашава потребу да ce идеје тумаче
реконструкциЈом контекста - интелектуалних подстицаја, које по-
себно наглашава Квентин Скинер, али и историјског, политичког,
° КРУЖеЊа (Skinner 2005а: 42-43, 20056: 86-87; 2005в:
118; Burrow 2006: 17-22; Cowan 2006: 171-188; Boucher 1985)
Овако схваћена интелектуална историја бави ce, пре свега, исто-
ријом елитне културе и изузетних појединаца, слично класичној
историЈи културе какву су писали Јакоб БуркхарТ; Јохан ХојЗЈш_
га, Џорџ М алком Јанг или Карл Шорске (Berk 2010: 12-16 129-131-
Буркхарт 1996; Huizinga 1984: 17-76; Schorske 1998: 219-232) ’
/ еГоеГ , СР^ Ке интелектУалне историје постављени су управо y
добу 1903 1914. Њ ени прави оснивачи били су Слободан Јовановић
Јован СкеРлић (вид. „Слободан Јовановић“, „Јован Скерлић“) У
српскоЈ историографији, до данас, није надмашен њихов учинак y
истраживању историје политичких идеја. He случајно, ни Јовано-
ић ни Скерлић нису били историчари y ужем смислу те речи; њи-
хова Дела, као и радови Јована Цвијића, М илутина М иланковића и
других „џинова о којима je y овој књизи реч, потврђују да je мул-
тидисциплинарност била једна од кључних одлика научне и фило-
зофске мисли овога доба. ^
Уреднику, на крају, припада пријатна дужност да за подстицај-
не разговоре захвали Леону Којену, Слободану Антонићу и Смиљи
арјановић Душанић, за пажњу и разумевање Зорану Хамовићу и
Предговор 21

Наташи Ђелошевић, за практичну помоћ Душану Фундићу, Вељку

Станићу и Милошу Војиновићу. Највећу захвалност за стрпљење и
подршку ипак дугујем својој породици.

Милош Ковић

Одабрана библиографија
Антонић, Слободан (1999): „Српско златно доба’ између старог и новог
мита“, Нова српска политичка мисао, књ. 6, бр. 1-2, стр. 233-254.
Буркхарт, Јакоб (1996): Разматрања о светској историји (о изучавању
историје). Београд: Српска књижевна задруга.
Витошевић, Драгиша (1975): Српско песништво 1901-1914 1-2. Београд:
Вук Караџић.
Грол, Милан (1939): „Јован Скерлић", у: Милан Грол, Из предратне Србије,
стр. 122-154. Београд: Српска књижевна задруга.
Кашанин, Милан (1968): „Проклетство талента (Јован Скерлић)“, у: Ми-
лан Кашанин, Судбине u људи: Огледи о српским писцима, стр. 281-325.
Београд: Просвета.
- [1955] (1978): „Наука и витештво", у: Милан Кашанин, Погледи u мисли,
стр. 85-91. Нови Сад: Матица српска.
Ковић, Милош (2003): „Политичка улога Српског књижевног гласника
1901-1914“, у: Зборник радова Сто година „Српског књижевног гласни-
ка“. Аксиолошки аспект традиције y српској књижевној периодици,
ур. Станиша Тутњевић и Марко Недић, стр. 363-378. Београд: Матица
српска и Институт за књижевност и уметност.
Којен, Леон (2010): „Предговор" у: Леон Којен, Антологија српске лирике
1900-1914. Друго издање, стр. V-LI. Београд: Чигоја.
- (2011): „Преиспитивање традиције: Ракић и српски модернисти (1953—
1968)“, Поетика, бр. 1, стр. 3-58.
- (2012): „Ракићево песништво данас“, Поетика, бр. 5-6, стр. 35-86.
- (2015): „Предговор“, у: Леон Којен, У тражењу новог: Индивидуализам u
либерални духусрпској култури 1894-1914, стр. V-XV. Београд: Чигоја.
Лазаревић, Бранко (1969): „Пола века од смрти Јована Скерлића", у: Јова-
ну Скерлићу y спомен. Поводом педесетогодишњице његове смрти, ур.
Велибор Глигорић и Димитрије Вученов, стр. 184-206. Београд: Про-
света.
Ломпар, Мило (2013): Дух самопорицања: Прилог критици српске кул-
турне политике. У сенци туђинске власти. Четврто издање. Београд:
Evrogiunti.
Љубибратић, Драго (1961): Владимир Гаћиновић, Београд: Нолит.
 Демократија

Србија je почетком 20. века била демократска земља, република

(политеја) слободног сељака. За тадашње прилике, Србија je имала
напредну демократију, једну од развијенијих y свету.
Да je једна периферна и индустријски заостала земља имала, за
своје доба, тако развијен демократски поредак, било je могуће из
три разлога која су y вези.
Прво, од средине 19. века долази до успешног спајања западних
демократских идеја, које y Србију доноси интелигенција, са идејама
патријархалне демократије, које традиционално постоје y српском
сељаштву, при чему су кључне три идеје - идеја народне суверено-
сти, општег права гласа ијаке скупштине.
Друго, друштвена структура Србије - готово y потпуности са-
стављена од слоја слободних малих земљопоседника - била je по-
вољна за успостављање и одржање демократског поретка.
И треће, демократске установе нису y кратком року и y целости
пресађене (као y Бугарској 1879), већ су ce, претходно, већ децени-
јама развијале - рецимо, институција скупштине од 1804. године, a
институција избора (широким правом гласа) од 1825. Отуда раздо-
бље 1903-1914. није учинак комплетног преношења страног модела
демократије - што 6и га чинило нестабилним, већ врхунац прет-
ходног вишедеценијског развоја демократских институција, y ко-
ме су ce успешно спојиле стварне потребе друштва са европским
демократским идејама.
О сваком од ова три чиниоца биће више речи на наредним стра-
ницама наше књиге.
 28 Срби 1903-1914

Демократске идеје

Истински теоријски (доктринарни) утемељивач демократије y

Србији je Владимир Јовановић (1833-1922). У његовом капиталном
Делу Политични речник (1870-1873) налазимо до краја развијене и
систематски повезане све три кључне демократске идеје својствене
оновременом радикалном либерализму („радикализму“, „демокра-
тизму ). Te три кључне идеје су: народна сувереност, опште право
гласа и јака скупштина.
Владимир Јовановић обично ce сматра (само) либералом, a тек
*"понекад и радикалним демократом. Разлог томе je чињеница да ce
y Успоменама (писаним око 1920. године; штампаним 1988) Јовано-
вић одређивао као „либерални патриота", и понекад као „либерал-
ни проповедник демократијских идеја“ или „либерални патриота
који проповеда начело све са народом за народ’“ (Јовановић [1920]
1988: 233, 237). Такође, Јовановић није, као неки други либерали (на
пример, Глигорије Гершић или Сава Грујић; Јовановић [1948] 1991a:
112) ушао y политички покрет који je, y Србији на прелазу векова,
носио радикалско име. Био je критичан према радикалским вођа-
ма, оптужујући их за „шепртљаније“, „шарлатанство“ и „корупци-
ЈУ >као и Да СУ„котерија“ и „лажни проповедници слободе“ (Јовано-
вић [1920] 1988: 277, 480; в. и 456,469, 491,497-498).
Али, да je неки професор политичких наука или политичар, из
Британије, Немачке или Француске тога доба, прочитао Политич-
ни речник - за који и сам његов аутор вели да га je „написао y де-
мократијском духу“ (Исто: 493) - он би без много премишљања за
идејну позицију Владимира Јовановића употребио само једну реч:
радикализам.
Наиме, y европској политичкој мисли 19. и раног 20. века либе-
рализам и радикализам били су две главне супарничке концепци-
је политичког центра. Либерализам je хтео да владавином права -
уставност и законитост - заштити имовину и слободу грађана од
самовоље управних власти, као и да обезбеди слободу политичког
мишљења и удруживања. Али, европски политички либерали, y то
време, најчешће нису били за опште право гласа, a још мање за на-
родну скупштину која би суверено одлучивала о државним, при-
вредним или друштвеним питањима. Они су сматрали да онај ко не
плаћа порез не може ни да гласа на изборима за представничко тело
Демократија 29

чија je једна од најважнијих улога управо да одреди ко ће и колико

бити опорезован. Такође, мислили су да ce само ономе ко je показао
да, y елементарном смислу, уме да газдује личном имовином, na и да
управља другим људима y домаћинству, може дозволити да гласа о
телу које ће одлучивати како ће ce користити заједничка (државна)
имовина или како ће ce управљати друштвом. Коначно, хтели су да
скупштина y свом одлучивању буде ограничена како грађанским
слободама и правима појединаца, тако и друштвеном разборито-
шћу. Сматрали су да управо давање права гласа непросвећеној маси
нужно доводи до ирационалних политичких одлука y скупштини,
те да je Аристотел био y праву када je тврдио да ће ce демократи-
ја „свих“ лако изродити y тиранију „једног“. У том смислу, уместо
народне суверености, они су више волели сувереност разума. Циљ
представничког тела, за тадашње либерале, није био да y њему сва-
ко мишљење буде заступљено, већ да ce путем избора дестилише, a
y скупштину и на владу доведе, супстанца друштвеног разума (Jen­
nings 2011:349,354-356; Mommsen 2011:411,413; Пери 2000:294,296;
Hobsbawm 1989: 83-84; Hughes 1961: 12-14; уп. Гершић 1875: 313; Јо-
вановић 1873: 802; Бошковић 1863: 276-280).
Политички радикали (или демократе) пак прихватали су либе-
рална начела која су ce тицала грађанских слобода, уставности и
законитости. Но, сматрали су да су опште и једнако право гласа,
као и примат народне скупштине y политичком поретку, основне
претпоставке правде и слободе. Јер, ако држава не пита грађанина
да ли плаћа порез (или колико има имовине) онда када га зове под
заставу и шаље y могућу погибељ - како то да га пита онда када дође
време да грађанин треба да гласа? Такође, као што сваки човек има
право да буде слободан и управља собом, тако и свако друштво има
право да управља собом. Облик друштва које управља собом упра-
во јесте демократија. Данашње име демократије je опште иједнако
право гласа, a њено презиме јака народна скупштина (Claeys and
Lattek2011:204-205,252; Пери 2000:304-305; Hobsbawm 1989: 87-89,
129; Hughes 1961: 14-15; Протић 1990: 24-44).
Десно од либерала и радикала, y политичком пољу тадашње
Европе, били су конзервативци, a лево социјалисти (социјалдемо-
крате). И они су ce y овим питањима слично делили. Конзерватив-
ци су били за још ограниченије право гласа и за још слабију скуп-
штину него либерали. Социјалисти, баш као и радикали, били су
за опште право гласа, али су тражили још јачу народну скупштину
y поређењу с радикалима. Они су желели скупштину толико јаку
30 Срби 1903-1914

да може да влада не само свим гранама власти (као што je то некад

чинио конвент), већ и да може да ограничи или чак укине свако
имовинско и приходовно право грађана онда када закључи да je то
y општем интересу (Пери 2000: 309; Hobsbawm 1989: 90-93; Hughes
1961: 11-12,16-18).
Тако je једна од главних вододелница политичког поља, y нај-
већем броју земаља Европе тога доба, ишла управо линијом за и
против општег и једнаког права гласа и јаке скупштине. Да би ce
разумела важност овог политичког питања треба погледати подат-
ке о неједнакој снази гласа појединих категорија бирача y Европи
19. и раног 20. века, као и податке о томе колики je удео пунолетних
мушкараца био искључен из гласања. (Наравно, поједине политич-
ке групе отварале су и питање гласања жена [вид. Маљенац 1910:
11, 15], a на изборима y вазалној Финској 1907. године већ су и жене
могле да гласају; но питање учешћа жена на изборима доспеће на
политички дневни ред тек no завршетку Првог светског рата.)
Када je реч о искључености пунолетних мушкарца из бирачког
тела, као пример ћемо узети Британију. Пре изборне реформе из
1832. године (Reform Act 1832), приходовни ценз био je толики да je
само један од седморице одраслих мушкараца имао гласачко пра-
во (тај однос био je 1:5 y Енглеској и Велсу, 1:8 y Шкотској и 1:20 y
Ирској; Garrard 2002:43-44). Ова реформа, спуштањем ценза, пове-
ћала je бирачко тело са 492.700 на 806.000 гласача (Исто: 43), али je
и даље две трећине пунолетних мушкараца било искључено из гла-
сања. Изборна реформа из 1867. (Reform Act 1867) додатно je сма-
њила приходовни праг, na je бирачко тело проширено са 1.357.519
мушкараца (1866), на 2.476.745 (1868) (Исто: 59). Но, ни тада већина
мушкарца није добила право гласа. Коначно, изборна реформа из
1884. (Representation of the People Act 1884) увећава бирачко тело
на 5.708.030 бирача; na ипак и даље 40 посто мушкараца не може да
гласа (Исто: 62, 85-86; McCord and Purdue 2007: 455). Тако Британи-
ја улази y Први светски рат, y коме ће преко 700.000 њених мушка-
раца да погине, иако две петине тих истих пунолетних мушкараца
нису y прилици да гласају на изборима.
Класичан пример неједнаког права гласа je Пруска (1849-1914).
Ту су бирачи на изборима за доњи дом били подељени y три кла-
се према висини пореза који су плаћали (Dreiklassenwahlrecht). Сва
три бирачка разреда, без обзира на величину, давала су сличан број
посланика. Тако je 1913. године y III изборној класи било 79,8 посто
бирача (1898: 85,3 посто), y II класи 15,8 посто бирача (1898: 11,4 no-
Демократија 31

сто), ay I класи 4,4 посто (1898: 3,3 посто). Пошто су све класе бирале
сличан број депутата, глас бирача из I изборног разреда имао je, y
просеку, десет пута већу изборну вредност него глас бирача из III из-
борног одсека. Због тога су 1913. социјалдемократе са 28,4 посто гла-
сова добиле само 2,3 посто места y пруској скупштини. (Треба рећи
да на изборима за скупштину Немачког царства није било пореског
ценза, но, Рајхстаг je „служио претежно као декорација" [Hobsbawm
1989: 86] - премијер Пруске био je и премијер Царства, тако да je
утицај Рајхстага на владу био минималан; такође, Рајхстаг je имао
ограничену моћ законодавства, није имао стварни надзор над вој-
ним буџетом, итд.; вид. Pilbeam 2000: 124; Hughes 1961: 22-23.)
A ko све то имамо y виду, не би требало да нас чуди то што je
опште и једнако право гласа било једно од средишњих питања де-
мократије y Европи на прелазу 19. y 20. век, као што je и - заједно с
питањем јаке скупштине - управо то била вододелница на којој ce
правила разлика између либерала и радикала (демократа).
A ko нам je сада јаснији идејни контекст тога времена, моћи ћемо
лакше да разумемо закључак да je Владимир Јовановић теоријски
утемељивач радикалне верзије демокра-
тије y Србији. Видећемо да je с његовим
Политичким речником (1870-1873) и y
Србију стигао целовит и до краја развијен
(„радикални") модел демократије; да су
тај модел, што од Јовановића, што непо-
средно из европских извора, tokom исте
деценије преузели и радикални политич-
ки пропагатори; да су га, затим, спусти-
ли y базу аграрног друштва, међу сељаке
бираче, који су y њему препознали много
свог интереса, али и много од своје па-
тријархалне, самоуправне традиције; да
je, тако, радикално-демократска идеја,
почетком 80-их година 19. века, прерасла
управи политички покрет, који je до 1888.
успео да ову идеју оваплоти y устав; да
ce, после укидања тог устава, 1894. годи-
не, покрет још читаву деценију борио све
док, 1903, устав није враћен; те да je тако
радикално-демократски модел, целовито
изнет y Политичном речнику Владимира
32 Срби 1903-1914

Јовановића, и могао бити остварен три деценије доцније, y поли-

тичком систему Србије 1903-1914.
Владимир Јовановић, као прво, уз „слободу личности“, која je
суштинска за либерала, додаје и „слободу друштва, или народа“
(Јовановић 1873: 591) - што je одредница, кључна за (радикалног)
демократу. И, док су јамства за прву врсту слободе праведни и ја-
сни закони, те независно и праведно судство, јамства за другу вр-
сту слободе су: „општинска самоуправа; народно представништво
y коме je цело друштво, без разлике сталежа, представљено; сло-
бодан избор народних представника; власт народног представни-
штва да изражава општу вољу као закон (...); да je влада одговорна
пред народним представништвом“ (Исто: 593). Где су успостављена
јамства за слободу друштва имамо „земље народне самоуправе, где
постоји једна једина законодавна скупштина и где ce извршна власт
од времена на време бира“ (Јовановић 1872:499); ту je, дакле, на делу
„представничка демократија' (Јовановић 1873: 717).
Основ представничке демократије je идеја „народног суверен-
ства“. „Демократија има своје правило: cee народом за народ (tout
pour le peuple et par le peupléf (Исто: 819; подвукао B. J.). „По суве-
ренству народном, свака власт из народа извире" (Јовановић 1872:
224), односно суверенство „стоји према власти као узрок према сво-
ме последку" (Исто: 545).

„По науци демократије, ауторитет (који je Јовановићу ’истоветан са

народним суверенством’; Исто: 545) сједињава y себи прву дужност и
прво право грађанина. Прва дужност јесте покоравање већини, a пр-
во право - гласање које регулише већину. Ha тај начин, суверенство
народа - то je ауторитет; опште гласање - то je извршавање народног
ф суверенства. Опште гласање - то je једнакост, слобода за свакога да из-
јави своје мнење; a таква слобода јест јемство за ред, мир и напредак“
(Јовановић 1870: 153).

Избори су, стога, према Владимиру Јовановићу, средишњи ме-

ханизам успостављања народног суверенитета, a они има да буду
само на основу општег права гласа (suffrage universel), „народним
гласањем, или учешћем свију грађана, свега народа y државним
пословима. Политичка слобода не да ce појмити без општег права
гласа“ (Јовановић 1873: 649). „Народно суверенство не да ce појми-
ти ако сваки грађанин нема права гласа. Народно гласање јесте ор-
ган за изражавање опште воље“, истиче Владимир Јовановић (Исто:
654; подвукао B. Ј.). „Демократија (...) хоће за сваког грађанина јед-
Демократија 33

нако право гласа. У народном гласању поштује демократија зако-

нити орган и законито јемство народног суверенства“ (Исто: 645).
Из гласања ce могу искључити само деца (малолетни), „они за које
ce докажу да нису здраве памети, да су с ума сишли“, као и „прости
злочинци“ (Исто: 649, 650).
Владимир Јовановић y залагању за опште право гласа иде даље
и од свог узора, Џона Стјуарта Мила, чије je дело О представничкој
влади (Considerations on Representative Government, 1861) управо он
превео (Државна штампарија, Београд, 1876). Јовановић одбацује
Милово размишљање да право гласа треба можда ограничити само
на писмене, као што одбацује и постојећа цензитарна ограничења
на основу имовине и прихода (његови примери су Енглеска и Пор-
тугалија), односно на основу плаћања пореза (Италија, Шпанија,
Белгија и Немачка; Јовановић 1873: 650). Ако војна дужност важи
за све, укључив и неписмене или сиромашне, онда мора и право из-
бора да важи за све. Заправо, из универзалне дужности грађана да
плаћају порез и иду y војску, произлази универзално изборно пра-
во: „сваки грађанин има дужност да плаћа порез и да војено служи
слободу, као што сваки и право гласа има“ (Исто: 652).
Штавише, Владимир Јовановић оставља утисак као да сматра
да би y будућности и жене требало да имају право гласа, баш као
и мушкарци: „развитија свест (...) хоће за обоје једнако право гла-
са“ (Исто: 652; слично 715). Иако сам Јовановић није нарочито по-
државао укључивање жена y политичке борбе (вид. Бешлин 2005:
767; ипак, његова супруга Јелена je била члан Женског омладинског
одбора Уједињене омладине српске; Исто: 765), y Политичном реч-
нику je написао: „Да сви учествују y влади и управи друштва: то je
природно право и дужност свију и свакога" (Јовановић 1872: 377).
Да би опште народно гласање било прави израз народне суве-
рености, оно не сме бити посредно (преко електора; Јовановић 1873:
646, 654), или ограничено (suffrage restreint; Исто: 646), већ мора би-
ти „слободно, непосредно, тајно“ (Исто: 654). „Народно гласање"
нужно je, дакле, да прате и пуне политичке слободе, како би оно
могло да „изрази истину, разум и правду“ (Исто: 647; слично и 648).
A те слободе су: „слобода штампе, слобода састанка и збора, слобо-
да удружења, слобода науке и предавања, слобода вере, равноправ-
ност народности и људи“ (Исто: 593).
Из оваквог схватања демократије и слободе, произилази и раз-
ликовање основних облика савременог политичког поретка. Они
ce овако могу поређати и описати (неки су називи државних облика
34 Срби 1903-1914

Јовановићеви, a неки не, али су сви они y Политичном речнику или

анализирани, или вишекратно спомињани):

1. апсолутна монархија - владар доноси законе, поставља владу и

често лично управља (Јовановић 1870: 148-149; 1873: 726, 815);
2. аристократска република - олигархијско тело (обично назва-
но „велики савет“) доноси законе, бира и смењује владу (обич-
но названа „мали савет“); Јовановићеви примери су Млетачка и
Дубровачка република (Јовановић 1870: 112; Јовановић 1872: 521,
526; Јовановић 1873: 839-844);
3. уставна монархија - скупштина доноси законе које владар по-
твРђује, владар поставља владу, влада управља и одговорна je са-
мо владару (скупштина je не може сменити, министри ce могу
позвати само на судску одговорност, a скупштина ограничава
владуједино преко буџета; Јовановић 1872: 390,497-498,516, 537;
Јовановић 1873: 727); Јовановићеви примери су Белгија, Италија,
Прусија, Шведска, Данска и Португал (Исто: 815);
4. парламентарна монархија - скупштина доноси законе које вла-
дар само потврђује, владар поставља владу, влада управља, али
одговара не само владару, већ и скупштини (скупштина не бира
министре, али их може оборити: изјавом неповерења и одбија-
њем важних закона; може оборити и целу владу неизгласавањем
буџета, a y Британији и Закона о војној дисциплини (Mutiny Act),
који ce обнавља сваке године, a без ког војници нису дужни да
слушају официре (Јовановић 1872: 439; в. и 432-433, 439, 443; Јо-
вановић 1873: 815); Јовановићеви примери за „парламентарну
државу" су Велика Британија и Холандија (Исто);
5. председничка република - скупштина доноси законе које пред-
седник условно потврђује, председник поставља владу и њоме
управља, влада не одговара скупштини (не бира министра, нити
може из политичких разлога оборити председника), скупштина
ограничава владу преко буџета; Јовановићев пример су Сједи-
њене Америчке Државе (Јовановић 1872: 499-500, 525-526; Јова-
новић 1873: 720);
6. скупштинска република - само скупштина доноси законе, она
самостално поставља и смењује владу (сваког министра, укљу-
чив и премијера); нижи облик je конвентска република, код K o ­
je су законодавна, извршна и судска власт спојене y скупштини
(Јовановићеви примери су: француски Конвент 1792; дуги пар-
ламент y Енглеској 1640-1660; амерички Конгрес tokom Револу-
Демократија 35

ције 1776-1783; Исто: 719); код вишег облика пак ове три гране
власти су раздвојене, a при томе још и „народ задржава право
да својим гласом одобрава ако не све, бар важније законе које
би народно представништво no уставу донело“ (Исто: 645); Јо-
вановићев пример вишег облика je Швајцарска (Јовановић 1872:
499-500, 526; вид. и: Јовановић 1873: 719-721, 727).

Владимир Јовановић сматра да су, историјски посматрано, об-

лици под 1. и 2. све више прошлост, под 3. и 4. садашњост, a под 5. и
6. будућност. „Аристократија и монархија представљају детињство
друштва", док je „демократија одраслост и зрелост његова“ (Јовано-
вић 1872: 494; слично Јовановић 1873: 722, 723, 813). Јовановићеви
савременици су, према Јовановићу, сведоци како долази до сталног
преласка апсолутне y уставну монархију (Јовановић 1872: 498). Та-
кође, док ce раније водила „борба између монархије и аристокра-
тије“, пошто je аристократија савладана, данас ce „развила борба
између монархије и демократије“. „Борба та још траје, али напре-
дујућа свест човештва јамчи да ће демократија најпосле победити“,
уверен je Владимир Јовановић (Јовановић 1873: 839). Писац Поли-
тичног речника тврди да ce „монархија (...) не да ни y којој тачки
спојити са демократијом“ (Исто: 716), односно да ce „од свију досад
познатих облика владе, республикански облик понајбоље даде до-
вести y сагласност са слободом“ (Јовановић 1872: 541; слично и 547).
Зато будућност и припада облицима 5. и 6. које Јовановић нази-
ва „демократском републиком“ (Исто: 526). Ту je Швајцарска узор:
као што сведочи Владимиров син, Слободан Јовановић (Јовановић
[1948] 1991a: 113), Швајцарска je за Владимира, који je y њој и живео
(1864-1866), „била остварење оне идеалне демократије о којој су фи-
лозофи 18. века писали - земља рада и штедње, слободе и реда, без
полицијске стеге, али с јаком моралном дисциплином - демократи-
ја одржавана врлинама својих грађана као какав религиозни ред“.
Истоветно дивљење Швајцарској и њеним установама уочићемо и
код Светозара Марковића и Николе Пашића.
A ko имамо y виду овакву концепцију демократије и њених по-
литичких облика, потпуно je разумљиво да Владимир Јовановић
очекује да ce и Србија y будућности мора развијати према представ-
ничкој демократији. У Политичном речнику он тврди да ce „српски
народ вазда одликовао тежњом за једнакошћу грађана и људи“ (Јо-
вановић 1872: 474), да je y Србији „народ дубоко проникнут чув-
ством грађанске једнакости“, те да постоји „напредујући развитак
 36 Срби 1903-1914

демократијског духа (Исто: 475). Штавише, y својим ранијим спи-

сима, Јовановић je тврдио да je „Србима урођена слобода речи и
свест о потреби увођења општинске u местне самоуправе, као и о
потреби редовне слободне народне скупштине‘ (Јовановић 1868: 86;
подвукао В. Ј.). Такође je тврдио да y Србији постоји „јако уверење;
da су људи поставили владу da им чува права ш то им npunadajy no
закону npupode; да ce истинска власт владе оснива на одобрењу оних
над којима ce влада; да je народ властан збацити ону владу која мно-
гим злоупотребљењима покаже да иде на то да ’народ опаше y лику’,
na поставити на њено место нову владу и то онакву y каквој народ
налази највише јемства за своју будућност. - Ово уверење обелода-
њено je и потврђено y више свечаних прилика y Србији“, објашња-
вао je Јовановић (Исто: 86-87; подвукао В. Ј.).
Наравно да народу с тако јаким демократским уверењима одго-
вара само устав који би донела „слободна народна скупштина“, и y
коме би „министри за сваки поступак владе одговарали народној
скупштини“, чиме би Србија постала „уставна кнежевина“ (Исто:
72). Српски устав из 1869. године не одговара баш сасвим том иде-
алу, али Владимир Јовановић y Политичком речнику хвали јачање
утицаја српске скупштине на политичка дешавања - пре свих Све-
тоандрејску скупштину (1858) и Велику скупштину (1868) - напо-
мињући да je Устав из 1869. „народна скупштина освештала11(Јова-
новић 1872: 475-6).
Треба рећи да Владимир Јовановић свакако није био једини Ср-
бин тога доба који je „либерализам и демократију сматрао нераз-
двојним (Грол 1989: 100), односно који ce залагао за основне по-
ставке радикалне демократије, y западњачком смислу тих речи.
Сличне ставове налазимо, на пример, и y студији Тјорђа Вукиће-
вића (1838-1910) „Репрезентативна система", која je 1867. године, y
дванаест наставака, објављена y новосадској Матици. И код Вуки-
ћевића, који je међу пречанским Србима „важио као један од најбо-
љих и најученијих правника“ (Бешлин 2005: 758), такође налазимо:
афирмацију „начела народне суверености“: „значи да je народ (...)
једини извор, једини и искључиви носилац свеколике власти др-
жавне (Вукићевић 1867: 367); залагање за опште и једнако право
гласа: „ко je приморан држави плаћати, за државу y бој ићи, зако-
нима државним повиновати ce - тај ваља и право да има са другима
бирати заступника (Исто: 440); одбијање Миловог могућег огра-
ничења права гласа неписменима и одбацивање Миловог предлога
да ce образованима да вишеструки глас (Исто: 440, 441-2); оштру
Демократија 37

критику ограниченог изборног права Угарске, y којој „има народ-

ности од више милиона душа na немају кад ниједног заступника
на сабору“ (Исто: 463; ово je било стога што je изборни услов, од
1848, био да бирач говори мађарски и да има какву имовину; Пери
2000: 323); залагање за непосредно и тајно гласање (Вукићевић 1867:
485-489, 535), итд.
Такође, и y студији Глигорија Гиге Гершића (1842-1918), профе-
сора права на Великој школи, под називом: „Демокрација: дана-
шњи преставнички (репрезентативни) систем“ (Гершић 1875), су-
срећемо много симпатија према „радикално демократској школи“
(Исто: 579), која ce разликује од „умерене, т.н. либерално демократ-
ске школе“ (Исто: 580). Наилазимо и на уверење да je „карактеран
правац данашњег времена и развића правац демократски“ (Исто:
306; подвукао Г. Г.), односно да „струја демократска y своме незадр-
живом току уклања све још заостале трагове већ опалих рушевина
аристократских установа“ (Исто). Ту видимо и потпуно заступање
радикално демократске идеје „народне суверености", за коју ce ка-
же да ce практично остварује y Америци и Француској (Исто: 577),
као и критику алтернативне концепције „суверенства разума“, свој-
ствене тадашњим либералима - она je погрешна зато што хоће да
веже друштвену разборитост са имовином, a имовина може почи-
вати и на комерцијалној или спекулативној успешности (која може
бити друштвено деструктивна), или просто бити наслеђена (Исто:
314-315). Гершић често цитира Токвила и Мила, a посебно истиче
Русоа као „апостола и главног представника нове радикално демо-
кратске школе y науци о држави" (Исто: 112), пошто je Русо први
уобличио идеју народне суверености (Исто: 113). A та идеја гласи:
„самоопредељење свију почива y свима и не може им ce никада од-
узети“ (Исто: 573). Но, Гершић, из либерално-индивидуалистичке
позиције, критикује Русоову концепцију „опште воље“ као одвећ
колективистичку (Исто: 115, 574), a нарочито одбацује Русоово по-
рицање да ce представништво и демократија могу спајати, оцењу-
јући да je такво становиште потпуно непримерено за модерна дру-
штва (Исто: 116 и даље).
Али, без обзира на ове демократске увиде Тјорђа Вукићевића и
Гиге Гершића, само y Јовановићевом Политичном речнику нала-
зимо све идеје радикалне демократије, потпуно развијене и систе-
матски повезане; баш y овом делу - на 878 страница - налазимо
сва главна места која ће као политичке захтеве преузети радикал-
но-демократски покрет y Србији с краја 19. и почетка 20. века - од
 38 Срби 1903-1914

иДеЈе народне суверености („све са народом за народ“), преко јаке

општинске самоуправе, бирачког права за све (укључив неписмене
и сиромашне), na све до супремације скупштине y политичком си-
стему земље. Заправо, не само Владимир Јовановић већ и добар део
либералне интелигенције, како y Србији тако и међу Србима-пре-
чанима, био je радикално-демократски оријентисан, толико ради-
кално да су им савременици одрицали чак и либерално име. „Срп-
ски либерали су, бар на речима, испољавали сувише склоности ка
демократији, чак и крајњем популизму, што није било y духу ’кла-
сичних’ либералних становишта. Противници с десна, и y Србији и
y јужној Угарској, тврдили су за њих да су неоправдано присвојили
име либерали’ и често их називали ’радикалима" (Бешлин 2005:
651-652). И били су y праву.
He смемо заборавити да Владимир Јовановић своје радикално-
-либералне идеје - које су демократскије и од Милових, износи y
Србији која je још увек само вазална земља Османског царства, фе-
удалног султаната чија територија почиње већ иза Алексинца. По
једном „државном шематизму“ из тих година, српска војска има са-
мо четири пуковника, четири потпуковника и осам мајора - оста-
лих 195 официра имају ниже чинове (Христић [1923] 1983:248-249).
Влада има пет министара и шест министарстава, a чиновника no
министарствима има: y министарству правде девет, y министар-
ству просвете једанаест, y министарству иностраних дела тринаест,
y министарству унутрашњих дела двадесет и три, y министарству
војном двадесет и пет и y министарству грађевина двадесет и че-
тири. Србија има само два посланства на страни: y Цариграду и y
Букурешту (Исто: 249-250). По модерним либералним мерилима то
je врло мала администрација, али и таква ce чини скупа ондашњем
становништву Кнежевине. Може ли ce y таквим друштвеним окол-
ностима успоставити демократија?
Но, чак и y маленој и скромној Србији утицај Јовановићевог По-
литичног речника - те својеврсне „демократске енциклопедије, не-
што налик на енциклопедију XVIII века“, како ју je оценио Јован
Скерлић (1906: 251) - био je знатан. Ово дело je „штампано y 1.500
примерака, што je за српске прилике био невероватан тираж" (Бе-
шлин 2005: 756-757) - и то y Београду са тадашњих 27.605 становни-
ка 1874 (Попов 1994a: 305; толико данас имају Прокупље или Бачка
Паланка). Књига je убрзо „постала омладинска библија’ и снажно
утицала на младе српске нараштаје“ (Исто: 312). „Јован Скерлић,
спремајући грађу за друго издање Омладине u њене књижевностхГ,
Демократија 39

пише Владимир Ћоровић (Ћоровић 1922: 459), „хтео je посебно да

говори о великом утицају’ који je та књига (Политични речник -
С. A.) имала y нашем политичком животу и нарочито y нашем но-
винарству, хотећи да то документује, међу осталим, и беседама г.
Стојана Рибарца и др“. Међутим, уплив Политичног речника ипак
није могао бити no дубини друштва y земљи y којој су неписмени
чинили готово 90 посто становништва (89 посто 1884; Перовић
1994: 243). Да je дошло до успешног споја радикално-демократских
идеја са српским сељаштвом важан следећи корак направиће „један
скоро усамљени човек (...), бивши студент, no ондашњим појмови-
ма ’човек без занимања’“ (Живановић 1924/2: 113-114) - Светозар
Марковић (1846-1875).
Марковић je средином шездесетих година био одушевљен Јова-
новићем, тада професором на Великој школи (баш тих година Вла-
димир je, no сопственим речима, и „сређивао преглед начела, док-
трина и знања [...] y облику Политичногречника'; Јовановић [1920]
1988: 492). Светозар je, како сам каже, „гутао сваку реченицу што ју
je написао он или његови другови“ (Марковић [1871] 1965/2: 138), a
Јовановић цитира писмо од 10. октобра 1866, чији je један од потпи-
сника и Марковић, y коме ce, поред oci ’, вели:

„Семе које сте као професор и ина-

че посејали, није пало на камену, већ
на плодовиту земљу... Глас и слободна
реч, коју ви пуштате y име правих Ср-
ба, преко свих спречавања готовин-
ских, није глас y пустињи" (Исто: 186).

Но, Светозар Марковић ce, крајем те

деценије, лично и политички разилази
с Владимиром (Исто: 270-277; Вулетић
1997: 490; Бешлин 2005: 674). Наиме,
Марковић je, студирајући y Петрогра-
ду (1865-1869) и Цириху (1869-1870),
демократски радикализам проширио
социјалним. Доктринарно, политички
и лично, он ce тиме одвојио од ради-
калних либерала Јовановићевог типа.
Но, Марковић je мислио да рефор-
ме треба спровести y два корака: одмах
ваља променити политички систем Светозар Марковић
 40
Срби 1903-1914

y складу с начелима радикалног демократизма; a потом, y будућ-

ности, треба поправити и друштвени систем, y складу с начелима
социјализма (Скерлић 1910: 246; Јовановић [1922] 1991a: 422; Гузи-
на 1976: 195-198; Шемјакин 2008: 105). Иако ce, дакле, доктринарно
разишао с Јовановићем, y практично-политичком деловању само
je, заправо, још већом жестином наставио тамо где су демократски
либерали стали. Стављајући нагласак, после 1872. године, првен-
ствено на „пропаганду општих демократских идеја, уставности и
народне самоуправе“, објашњава Јован Скерлић (1910: 94), Марко-
вић je „из социјализма неизбежно зашао y радикализам“ - али не
социјалистички, већ „демократски радикализам“ или „радикални
демократизам , „у политички демократизам, y стварање радикалне
странке", при чему, наглашава Скерлић, „у европском смислу ради-
калне партије’“ (Исто: 149, 190, 245,172,180).
Млад, страствен и понет новим идејама, Марковић ce 1870. вра-
ћа y Србију као „нека врста месије, који долази да преобрази свет“
(Живановић 1924/2: 120), самозваним „месијом" назвао га je и др-
жавни тужилац, y оптужници из 1873. (вид. Јовановић [1903] 1990:
131), a и сам Слободан Јовановић о Светозару Марковићу пише као
о »м°номану“ и „фанатику* који „долази y Србију с дубоким увере-
њем да га ту чека велика мисија“; Исто: 151). У наредних неколико
година, Марковић ће бројним чланцима, али и y директним раз-
говорима, запалити политичку машту групе сељачких посланика
који СУ носили дух патријархалне демократије. Марковић je, као
прво, y тим чланцима, као и сваки радикални демократа, страсно
проповедао идеју народне суверености и јаке скупштине изабране
гласањем свих.

„Народ не треба да достигне бог зна какви ступањ образованости, na

да појми да je он суверен и да баш сваки грађанин треба да каже своје
мишљење о закону који ce тиче његове коже“ (Марковић [1874] 1965/4:
86; y изворнику je цела ова реченица подвучена).

Скупштина y Србији треба да je састављена само од посланика

изабраних на непосредним изборима (Исто: 88). Она треба да има
потпуну законодавну власт, a вето кнеза на законе може бити само
суспензиван (до следеће скупштине, чија je одлука коначна; [Исто:

„Влада треба сасвим да зависи од народног представништва. (...) Скуп-

штина сама бира народну управу (no садањем - министре) и она je
Демократија 41

збацује y случају кад je њена радња незаконита и штетна no земљу“

(Исто: 85, 90).

Устав с оваквим институцијама треба да сама направи и донесе

Велика народна скупштина; док она ради, војска joj je непосред-
но потчињена, након чега ce заклиње на верност Уставу, a не кнезу
(Исто: 93).

»To су главне погодбе: да ce законитим путем утврди народни суверени-

тет; да народ сам решава о својим потребама и да сам располаже свима
средствима да изврши оно што je узаконио као потребно" (Исто: 93).

У основи, то je био веома сличан програм радикалне демократи-

је као и онај који je произлазио из Политичног речника, с тим што
je то била варијанта „републиканско-конвентовског уређења са мо-
нархом на челу“ (Поповић 19396: 45). Али, оно посебно што je било
наглашено, код Марковића много више него код Владимира Јова-
новића - a што je управо страсно привукло скупштинаре из народа
- било je Марковићево одушевљење основном установом патријар-
халне демократије y Србији: сеоском општином. Реч je о традицио-
налној мештанској самоуправи - сеоској општини и кнежини (чини
je више села), које су постојале y Београдском пашалуку „од вајкада“.
У саобраћању са српским сељацима Турци су, поготово пред крај
18. века, имали посла мање-више само са сеоским кнезом (кметом),
или с кнежинским обор-кнезом (у укупно 45 кнежина Пашалука),
који су одговарали за разрезани порез и остале обавезе. Кмет ce 6и-
рао на општем сеоском збору, на коме су ce решавала и друга значај-
на питања за село. Кметови или no пет угледнијих људи из сваког
села y оквиру кнежине чинили су кнежинску скупштину. Више кне-
жина било je обједињено y нахију и њих je било укупно дванаест. И
нахије су бирале свог обор-кнеза. Избор кнежинских и нахијских
кнезова потврђивали су Турци (ове друге, од Свиштовског мира,
1791. године, сама Порта; вид. Гузина 1955: viii-xv, 37-62, 136).
Марковић je y својој серији чланака, обједињених убрзо y књигу
Србија на истоку (1872), тврдио да je на почетку Првог устанка на-
род спонтано проширио и надградио ове установе патријархалне
демократије и до 1807. их уобличио y целовит политички систем
(1872: 40-49). У тим првим годинама, према Марковићу, Совјет није
био влада, већ репрезентативно тело - народ сваке нахије je y Со-
вјету имао свог представника, с којим je саобраћао (Исто: 50-51,63).
Такође je Совјет 1807. донео уредбу о судству, позвавши да народ
 42 Срби 1903-1914

сваке нахије изабере no тројицу судија који ће им делити правду

(Исто. 52). „Србија je била на правом путу да постане држава де-
мократска из државе патријархалне, као што je некада постала ма-
лена Швајцарска (Исто: 54). Но, првенствено због ратовања које
ce продужило и y наредним годинама, војне старешине постепено
израстају y олигархију, док врховни војни заповедник - Вожд - те-
жи да постане монарх (Исто: 54-57). После Другог устанка, услед
наставка турске окупације, развија ce сложена борба за моћ између
представника Порте, кнеза и старешинско-чиновничке олигархије
(Исто: 66-89). У друштвеној основи Кнежевине, међутим, и даље
постоји установа сеоске или општинске самоуправе. Она je, исти-
иа, притиснута развојем малигног чиновничког апарата, али коре-
ни ове демократске установе остали су здрави.
Стога, сматра Марковић, ако ce Србији збиља хоће добро, њу
треба једноставно преуредити y савез општина (Србија их тада има
1.251) удружених y нешто веће срезове (Србија тада има 66 срезова
и округа, али Марковић ce залаже за педесетак срезова). „Сваки
би срез био за себе једна целина, сасвим самостална y своме раду, na
би као такво самостално тело био члан савезне државе, као што je
на пример Швајцарска савез кантона' (Ослобођење, 1875, бр. 3; нав.
y Јовановић [1903] 1990: 100). У таквом поретку чиновничка места,
на свим нивоима власти, била би углавном изборна и попуњавале
би их одговарајуће народне скупштине - y општини, срезу или др-
жави. Мање централизације значило би мање бирократије, na када
ce преостали чиновнички посао распореди no самоуправи, он би
ce могао радити као део јавне дужности мештанских изборника, то
јест, без плаћања. Тиме би ce Србија решила скупе и зле чиновнич-
ке класе (Марковић 1872: 136-139).
Марковић, чији су отац и деда били чиновници (Милићевић
2002: 278), није имао много личног искуства са сеоском општином.
К°Д њега je одушевљене за ову установу вероватно настало као по-
следица спајања заноса словенском сеоском општином код руских
народњака - са чиме ce упознао док je боравио y Петрограду, ди-
вљења системом кантоналне непосредне демократије y Швајцарској
- са чиме ce упознао tokom боравка y Цириху (Казимировић 1997:
318; Поповић 1939: 42, 46), као и заноса Париском комуном (1871)
- коју je одлучно бранио од критика српских либералаца. Али, се-
оску општину као установу патријархалне демократије одлично су
познавали скупштинари који су живели на селу. Њима je Марко-
вићева визија републиканско-конвентовске Србије личила заправо
Демократија 43

на слику државе као - велике сеоске општине. Поготово им ce до-

пала помисао да ce на тај начин Србија може најлакше ослободити
чиновничких пијавица. И то je оно што je запалило српско село и
покренуло прави народни покрет за демократију.
Марковић je и сам почео енергично да ради на

„скупштинарима из народа, са сељачким политичарима (...). Покуша-

вајући да их задобије за своје идеје, Марковић постаје што дотле није
био - прави агитатор. (...) За време Скупштине 1873, редакција њего-
ве Јавности била je прави штаб тадашње крајње левице. Марковић je
обилазио посланике, давао им идеје за предлоге и интерпелације“ (Јо-
вановић [1903] 1990: 153,147).

Међу следећим скупштинским сазивом, изабраним 24. октобра

1874, главни пропагатори Марковићевих идеја постаће послани-
ци Јеврем Марковић (1839-1878) и Адам Богосављевић (1843-1880).
Јеврем (посланик од 1875) био je Светозаров брат, a Адам Свето-
заров друг са Велике школе. Адам je пред дипломирање напустио
студије и вратио ce на сеоско имање, где je живео као „сељак-фи-
лософ", и y њега су „сељачки заступници y скупштини имали нај-
више поверења" (Марковић [1873] 1965/4: 103). Око Богосављевића
одмах ce образовала група сељачких опозиционих посланика коју
су чинили, поред осталих, Милија Миловановић (1843-1913; сео-
ски трговац), Ранко Тајсић (1843-1903; сељак) и Димитрије Катић
(1845-1899; сељак). Ову четворицу ће, доцније, радикали назвати
„стубовима Радикалне странке", док ће 1875. година бити често
узимана и као време рађања ове партије (вид. Јанковић 1997: 321).
„Адам-Милијина група“, до краја скупштинског сазива, засипаће
парламент захтевима за преуређење политичког устројства, како
6и ce „увела народна самоуправа, која je особито y духу нашег на-
рода“. Тражили су да ce образују већи срезови, којима управљају
среске скупштине, и y којима би целу плаћену администрацију чи-
нило свега десетак изборних службеника (срески начелник, лекар,
инжењер, шумар, економ, школски надзорник, благајник, штедио-
ничар и неколико полицајаца; Попов 1994a: 330-331). Предлагали
су и да ce начело изборности толико распростре да, после укидања
стајаће војске (такође no њиховом предлогу), народ сам бира чак и
војне старешине (Исто: 374).
Сељачки посланици затим ће проширити широм Србије идеју
демократског преуређења земље no Светозаровом „конвентовско-
-швајцарском“ обрасцу (Поповић 19396: 46). „Иако нису имали ни-
44 Срби 1903-1914

какву своју посебну организацију, они су уживали углед y својим

крајевима и вршили утицај на људе, били поштовани и цењени“
(Јанковић 1997: 343).

„Увече су ce сељаци скупљали око сеоског учитеља и он им je из књи-

жица или новина читао говоре Адама и његових другова, показивао
им њихову фотографију, a сиромаси су ce одушевљавали видећи да
je Адам y сељачком оделу“ (Bnepëd, 15. сентлбрБ 1875; нав. y Перовић
1993: 72).

Тако ће настати покрет који ће врло брзо добити сасвим при-

стало име - радикали (Живановић 1924: 113, 132). Ha његово чело
ће, после смрти Адама Богосављевића (1880), доћи још један Све-
тозаров пријатељ с Велике школе, a затим и из Цириха, Никола
Пашић (1845-1926; посланик од 1878. године), a његово потпуно
омасовљење извршиће трећи Светозарев пријатељ, један од првака
крагујевачког „црвеног барјачета“ и изузетно талентован агитатор,
Пера Тодоровић (1852-1907; вид. Јовановић [1907] 1991a: 183-187).
Покрет je око 1883. захватио „скоро пет шестина народа“ (Продано-
вић 1947: 513) - првенствено сељаке, укључив и, како ce онда при-
мећивало, „козаре с планине" и „шубараше с Ртња“ (вид. Јанковић
1997: 359).
Почетна тачка програма тог демократског покрета биле су, на-
равно, општинска и среска самоуправа - реч исписана већ на за-
стави демонстраната који су запречавали смену (прото)радикалске
општинске управе y Крагујевцу (1876), и реч y наслову гласила што
ће га покрет штампати када буде постао странка (Самоуправа je из-
лазила 1881-1883, 1886, 1903-1915, итд.). Оновремени извештаји по-
казују како сеоски учитељи, присташе радикала, својим мештани-
ма наглас читају и тумаче чланке из Самоуправе, и како ce сеоској
публици посебно допадају управо написи који објашњавају идеју
општинске и среске самоуправе (вид. Протић 1990: 103). Ускоро ће
и један од првака радикала, Раша Милошевић (1851-1937), написати
брошуру Организација среза на начелу самоуправе u изборног права
(1883), y којој ће поновити све тачке марковићевско-богосављеви-
ћевског изборног комунализма. Ta брошура ће, затим, бити послата
y свих 60 месних одбора на читање и тумачење, како чланству тако
и народу (Исто).
Али, уз идеју преуређења државе no начелима мештанске само-
управе и опште изборности, радикалски покрет je чврсто заступао
- тим јаче, што je више време протицало - и све три идеје за ко-
Демократија 45

je смо видели да чине језгро европског радикализма (и Политич-

ног речника): идеју народне суверености, општег права гласа и јаке
скупштине.
Њих видимо, најпре y Програму (1881) радикалне странке, којим
ce захтева промена устава како би ce, осим осталог, обезбедило и да
„скупштинусастављају само посланици народом изабрани; избор je
непосредан, a право бирања имају сви пунолетни грађани српски“
(1,1), као и да ce „законодавној скупштини ујемчава сва законодав-
на власт“ (I, 3; вид. Крестић и Љушић 1991: 101-102). Нешто мање
захтеван, али много јаснији y институционалном смислу, јесте ра-
дикалски Уставни нацрт (1883). У њему ce вели: „Српски je народ
суверен и извор и утока сваке власти" (I, 1); „Суверена воља народа
изражава ce преко слободно изабраног Народног представништва
и краља, према одредбама овог устава" (I, 4); „Избори су непосред-
ни“ (III, 3); „Право бирања посланика имају сви пунолетни српски
грађани који плаћају данак“ (III, 6; вид. Продановић 1936: 266-275).
Овај Уставни нацрт садржи још и одредбе no којима бирачи увек
могу да смене свог посланика (III, 11), Велика народна скупштина
састаје ce сваке седме године без ичијег позива (VI, 1), за њу ce бира
три пута више посланика (практично: један посланик на 1.000 би-
рача на селу, или 300 y граду; Шемјакин 2008: 257), она једина врши
уставну ревизију, краљ има само суспензивно право вета на законе
(IV, 10), као и одредбу да „краљ отпушта министре кад не уживају
поверење скупштинске већине“ (IX,1; дакле, краљ не може сменити
министра без воље скупштине).
Треба рећи да je Никола Пашић, приликом усвајања Н ацрта,
био спремио и предлог о трећем степену заштите народног суве-
ренитета, поред обичне и велике скупштине, a то je референдум.
Њега би требало, no швајцарском узору - који je Пашић изузетно
ценио (вид. Шемјакин 2008: 245) - уприличити кад год je потреб-
но потврдити уставну промену, повећати порез, или узети зајам y
иностранству већи од 40 милиона динара (вид. Исто: 256-257). Но,
због бојазни да би овакав Уставни нацрт због тога био одвећ репу-
бликански, од њега ce одустало (Исто: 257). Али, и без тога, слика
демократије, каква треба да буде Србија no визији радикала, сасвим
je употпуњена: „владалац ce претварао y простог фигуранта, a зе-
мљом управљао место њега један велики народни одбор, назван
Народна скупштина" (Јовановић [1907] 1990: 191).
Да бисмо разумели демократску радикалност овог политичког
пројекта - због чега га je краљ Милан, без обзира на то што y њему
46 Срби 1903-1914

није било референдума, називао „републиканским" (Поповић 1939:

54) - треба да га упоредимо с пројектима две супарничке стран-
ке - либерала и напредњака. Обе странке (односно, пре 1881, обе
струје унутар владајуће елите) биле су типични оновремени пред-
ставници уставног либерализма (constitutional liberalism; Jennings
2011: 349-356; liberal constitutionalism; Mommsen 2011: 413). Обе ове
либералне групације залагале су ce за уставност, владавину права
и грађанске слободе (наравно, нешто више y програмима него при-
ликом обављања власти). Али, обе су биле сложне и y томе да ce
демократија y Србији мора ограничити - првенствено због необра-
зованости бирачког тела. Разликовале су ce само no начину на које
су мислиле да треба извести то ограничење.
Либералски пројекат ограничавања демократије y Србији био je
оваплоћен y Уставу из 1869. године (који je њихово дело). Он je по-
чивао на широком праву гласа, али на слабој скупштини. Право
гласа имао je сваки држављанин Србије с навршеном 21 годином
живота који je плаћао „грађански данак на имање, рад или при-
ход (чл. 46). Треба рећи да je Законом о порезу, од 2. октобра 1864.
године, практично сваки радно способан одрастао мушкарац пла-
ћао фиксну „главарину“ од три талира (15 динара) годишње, као и
променљиви део, од још толико, y складу са имућношћу. (Општина
je обезбеђивала да ce y државну касу за сваку пореску главу уплати
no шест талира, a друга половина од те суме разрезивана je према
имовном стању, с тим да je укупни максимум no обвезнику био на
селу 15 талира, y варошима 30, a y Београду 60; вид. Мијатовић 2001:
71.) Пореским законом од 1884, минимални непосредни порез, који
je био основ за изборни ценз, сведен je на 15 динара годишње (Јова-
новић [1908] 1990: 36; обвезник je, приликом плаћања, добијао та-
чан распоред утрошка његовог пореског давања; један такав рачун
за 11. порески разред [од њих 40] изгледао je овако: за државу 30,32
дин, школе 2,50, болнице 1,60, цркву 2,00, општину 13,48, сирома-
шне 1,90, наоружање 1,00, за немоћне 2,00, за враћање националног
Дуга 4,00 - укупно 58,80 динара; Laveleye 1887:178). Процењивало ce
да од свих пореских обвезника „девет десетина припада окрузима“
(одлази на земљораднике), што je, имајући y виду удео сељаштва,
значило „готово опште право гласа“ (Исто: 196).
Устав je, још, забрањивао и „војницима стајаће војске, ма кога
чина да гласају (чл. 48). Али, стајаће војске било je 1866. године са-
мо 2.650 људи (173 официра и 2.477 војника; Јанковић 1997: 82, 85),
a 1870. године свега 5.124 човека (123 официра и 4.981 војник; Рат-
Демократија
47

ковић-Костић 2007: 30). Све то заиста je минимално сужавало би-

рачко тело.
Ваља рећи да je Изборни закон, од 10. октобра 1870. године, који
je такође дело либералаца (вид. Милићевић 1964:196), додао још не-
ка ограничења на ова два невелика уставна скучења бирачког пра-
ва. Закон je, најпре, поновио (чл. 18) неке одредбе ранијег изборног
закона (Закона о скупштини, 1861) којим ce упис y бирачки списак
ограничавао скитницама, затвореницима, људима осуђеним због
злочина, онима који су y стечају, продавцима гласова и другим пре-
ступницима части. Но, то je, тада, била општа одредба y изборном
законодавству (за Британију вид. Јовановић 1872: 435) која такође
није знатније ограничавала бирачко право. Нешто рестриктивнији
je, ипак, био став 2 из истог члана Закона, којим ce онемогућавало
гласање свима „који стоје код других y служби, под платом или из-
државањем, као слуге, калфе, шегрти“. Ово ограничење такође je
тада било уобичајено, јер ce сматрало да послодавци могу директно
утицати на гласање упосленика. Ипак, ни ово искључење није зна-
чајније смањило бирачко тело. Према неким проценама (преноси
их: Попов 1994a: 308-309) y Србији je тада могло бити тек двадесе-
так хиљада људи y статусу приватних упосленика (12.000 радника
y занатству, 4.000 помоћника y трговини и 4.500 слугу и надничара
y пољопривреди). To je било свега 1,5 посто становништва (Србија
1874. године има 1.353.890 душа; Љушић 2008: 40), што je 3 посто
мушког живља, или 6 посто пунолетних мушкараца (Србија тада
има најмлађе становништво y Европи, преко половина има мање
од 21 годину).
Све y свему, укупно ограничење бирачког права y Србији након
Устава из 1869. године вероватно да je тек прелазило удео од десетак
одсто пунолетних мушкараца. Удео бирача међу мушкарцима био
je, дакле, између 80 и 90 посто - двоструко већи него y Британији
тога доба. За мерила оног времена „право гласа било je готово оп-
ште“ (Бешлин 2005: 661, 857; слично и Љушић 2008: 231; 'ђорђевић
1989: 118; Драгнић 1989: 84).
Но, ако су no ширини омогућеног бирачког права српски ли-
берали били готово демократе, они су no скучавању надлежности
скупштине остали доследни недемократској либералској матрици
свога времена. Скупштина je, no њиховом Уставу из 1869. године,
доносила законе, али није имала право законске иницијативе - то
право имали су кнез и влада (чл. 58 и 61); влада није одговарала
скупштини, већ само кнезу, који ју je постављао (чл. 5); буџетско
48 Срби 1903-1914

право скупштине било je незнатно - неизгласавање буџета није до-

носило пад владе, већ je на снази остајао прошлогодишњи буџет
(чл. 64); сазивање и рад скупштине нису зависили од ње, него од
кнеза, итд. Била je то слаба скупштина, како no законодавној снази,
тако и no надзору над извршном влашћу. Тиме je бачен y засенак
прилично демократски карактер избора скупштине.
A ko су либерали демократију ограничавали преко скупштине,
напредњаци су то хтели да спроведу неједнаким изборним правом
- слично rope објашњеном пруском обрасцу. Напредњаци су, наи-
ме, y два маха (1880. и 1883), као алтернативу либералском Уставу
из 1869, износили свој (сличан) пројекат устава (вид. Продановић
1936: 254-265). Они су скупштини дали много снаге коју она тре-
ба да има y парламентарном поретку, a што није добила Уставом
из 1869. године - законску иницијативу, интерпелацију, право да
амандманима поправља законе, самосталан избор председавају-
ћих, тромесечно редовно заседање сваке године... Посебно су ва-
љана била предвиђена уставна јамства грађанских и политичких
слобода - нарочито слободе удруживања, збора и штампе (вид. Јо-
вановић [1908] 1990: 31-32).
Напредњачки пројекат подразумевао je, међутим, недемократ-
ско изборно право, типично за оновремене либерале, и далеко ре-
стриктивније од Устава из 1869. Напредњаци су замерали „назо-
вилибералима , како су звали Ристићеве либерале, што су својим
уставом и изборним законом омогућили да скупштина буде

„састављена махом из ратара, састављена из оних људи, од којих ретко

који зна читати и писати, (...) састављена понешто из свештеника, од
којих млоги нису y стању ни требник да прочитају, састављена y неко-
лико из назови-трговаца, који како су вешти и способни за своју рад-
њу, тако су још мање спремни за дела државна. (...) Данашња народна
скупштина, према саставу свом, није ништа друго него једна гомила
сакупљена из народа, која са незнања, глупости или кратковидности
своје, или са интереса личних појединаца, или са подлости и некарак-
терности већине посланика, способна je једино да служи за папучу
(кочницу - С. A.) на колу државном, како ће овом сметати y слободном
кретању" (Чумић и Пироћанац [1877] 1997: 45, 63, 64).

To je зато, сматрају даље напредњаци, што

„одкако ce дијурна (дневница - С. A.) посланицима y 20 гр. доб. од-

редила, од тог времена ретко да који имућнији за посланика изабран
Демократија 49

буде, већ понајвише голавери, који (...) са највећом дрзновеносћу гле-

дају да ce за посланике изаберу, што чини да ce поштени људи клоне и
остављају отворено поље букачима" (Исто: 64-65).

Решење je, no напредњачком уставном пројекту из 1880. годи-

не, да ce порески ценз за изборе подигне на 30 динара, a бирачи да
ce поделе y два одсека, са границом од 50 динара пореза. Бирачи
из вишег пореског одсека требало je да бирају двоструко више по-
сланика од бирача из нижег пореског разреда. Уз то, народно пред-
ставништво требало je да буде подељено на скупштину и сенат, a
право да гласају на изборима за сенат имали би само чланови вишег
пореског разреда. Тако, од свег законодавног представништва које
ce одређује изборима, три четвртине заступника требало je да бира
виши порески разред (вид. Продановић 1936:261). Право гласа било
je тиме не само огранично већ и сасвим неједнако - не много далеко
од рестриктивног пруског обрасца. Уз то, кандидати за посланике
морали су бити писмени, a за сенаторе свршени средњошколци и
обвезници на најмање 400 динара пореза; само ранији или сада-
шњи високи чиновници ослобођени сууслова од 400 динара „непо-
средног данка“ (Исто: 261-262). Прво je значило да већина старијих
и угледнијих сељака нису могли бити посланици, a друго да су сена-
тори могли да буду само богати трговци или земљопоседници, или
пак високи чиновници.
Говорећи о разлици између либералаца и напредњака, Слободан
Јовановић ([1908] 1990: 32) je лепо резимирао:

„Либерали су установили једну сељачку скупштину изабрану скоро

општим правом гласа, али тој скупштини нису дали ону моћ коју она
има y земљама парламентарног режима. Напредњаци, напротив, дали
су парламенту ону моћ коју он има y земљама парламентарног режима,
али њихов парламент састојао ce из два дома, оба на основи високог
ценза. Либерали су покушали да на демократској основи подигну би-
рократску владу; напредњаци су намеравали да установе парламен-
тарну владу, али на недемократској основи. Напредњаци су били либе-
ралнији од либерала, али либерали су били већи демократи".

Радикалски политички пројекат, међутим, био je демократски y

оба погледа - он je подразумевао и опште право гласа и јаку скуп-
штину. A имајући y виду удео гласова који су радикали добијали
на изборима - на пример, 7. септембра 1883. године, и поред гру-
бог притиска власти, радикали су узели 77 посто скупштинских
 50
Срби 1903-1914

изборних места - иза тог пројекта морало je стајати бар 80 посто

бирачког тела или четири петине народа (Продановићева [1947: 513]
процена за 1883. годину била je чак „пет шестина народа*, a дата je
највероватније на основу исхода избора из 1888; уп. Поповић 1939a:
91). И када je краљ Милан решио да ce нагоди с радикалима и омо-
гући да ce донесе устав који ће имати подршку y народу, настао je
Устав из 1888. године - „један од најлибералнијих устава y то време
y Европи (Драгнић 1989: 97; уп. Миловановић [1890] 1997: 160; и
[1907] 1997: 311-313; Милићевић 1964: 258; Грол 1989: 80; Казимиро-
вић 1990: 595; Трифуновић 1997: 96). Он je био демократски, јер je
обезбедио, управо no радикалском пројекту, како најшире бирачко
право, тако и јаку скупштину.
Иако je прво трајање овог устава било до 1894. године, он je ва-
жан no томе што je, уз незнатне измене, враћен на снагу 1903, омо-
гућивши y наредној деценији примерни „размах слободе и демо-
кратских установа“ (Дорђевић 1997: 413). У том смислу, када гово-
римо о Уставу из 1888, његовом настанку и носећим идејама, ми,
заправо, говоримо о пројекту демократских институција који ће ce
остварити управо y раздобљу 1903-1914.
Устав из 1888. године теоријски су припремила, a затим и технич-
ки уобличила, двојица истакнутих радикалских правника - Гли-
горије Гига Гершић (1842-1918) и Милован T). Миловановић (1863­
1912). Гершић je разјаснио неке идејне недоумице y свом јавном пре-
давању „Начело народне суверености y данашњој уставној држави“
(одржаном y Грађанској касини, y Београду, 1883; штампано y Са-
моуправи, бр. 47-62; допуњено y Гершић 1884a). Гершић je објаснио
да начело народне суверености није y супротности с монархијом, и
за то ce позвао на белгијски модел. Радикалима je, иначе, белгијски
устав био најмилији, јер ce y његовом чл. 25 - који гласи: „Све власти
потичу из народа (Устави 1884: 10/25) - налазило признање наче-
ла народне суверености (вид. Поповић 19396: 73). Белгијски случај,
no Гершићу, показује да je „демократско начело народне суверено-
сти“ (1884а/137: 21) спојиво с монархијом онда када краљ своју власт
добије из руку народа. У Бриселу je, no проглашењу независности
од Холандије (4. октобра 1830), народна скупштина донела устав (7.
фебруара 1831) и дала га кнезу Леополду од Сакс-Кобурга (Leopold
of Saxe-Coburg, 1790-1865) на потписивање, као услов да може да
ступи на престо. Овај je то и учинио и тиме постао белгијски краљ
Леополд I (21. јула 1831). Тиме „знаменита изрека la souveraineté rési­
de dans la nation1* („суверенитет почива y народу"; чл. 3. Декларације
Демократија 5i

о људским и грађанским правима, од 26.

августа 1789; Исто: 15) никако није нару-
шена, јер ce право владара заснива само
на уставу - чл. 29 белгијског устава вели:
„Краљу припада извршна власт оноли-
ко колико je уставом одређена“ (Устави
1884:11/29); устав ce пак заснива само на
народној вољи, те je отуда читаво право
владара једино израз народне воље (Гер-
шић 1884а/138: 42). Пошто je „ово сада
доба демокрације“, наставља Гершић, те
„само демократска монархија има осно-
ва и опстанка" (1884а/137: 55; подвукао
Гершић), владар y таквом политичком
поретку постаје део народне суверено-
сти, која ce уцеловљује „у сарадњи кра-
љевства и народнога представништва, y
заједничкој сагласности та два највиша
државна чиниоца" (1884а/140: 37).
Иако Гершић на овом месту није по- Глигорије Гершић
(Фототека САНУ)
вукао директну паралелу са Србијом,
тадашњој публици било je сасвим јасно
шта Гершић смера. У Србији je Велика народна скупштина - која
je обично имала двоструко више посланика од редовне - доноси-
ла устав (1835. и 1869) и потврђивала или чак бирала владаре (1830,
1842, 1858, 1868). „У народу je био јако развијен појам суверености
Велике народне скупштине", вели Миливоје Поповић (1939: 50).

„О томе ce, на пример, могло чути y народу овакво схватање: ’Кад

председник Велике народне скупштине удари меденицом (кад звоном
отвори седницу), онда престаје свака власт, и Велика народна скуп-
штина je тада најстарија власт y држави’“ (Исто).

Дакле, Велика народна скупштина могла je бити схваћена као

истински носилац народног суверенитета y Србији, јер су из ње
произлазили устав и владар, са свим његовим овлашћењима. Ако
би ce пак поредак y Србији сасвим уредио no демократским прин-
ципима, и сам монарх би тиме постао део демократског система, na
тако ни монархија више не би противречила начелу народног суве-
ренитета (као што je сматрао Владимир Јовановић). Треба рећи да
52 Срби 1903-1914

je 1903. године, управо no описаном белгијском моделу и y Србији

обезбеђен демократски легитимитет система: најпре je Скупштина
донела устав, онда je изабрала монарха - под условом да тај устав
прихвати. Затим ce монарх заклео на устав, и тек онда je могао био
крунисан за краља (вид. доле).
Гершић je ту поновио и значај основног правила парламентари-
зма, no коме je „влада дужна да увек буде y споразумевању и са-
гласности са озбиљно израженом вољом народних представника"
(1884а/140: 22), подвукавши тако разлику према либералном кон-
ституционализму (Исто: 23). Британија je, према њему, „ваљан узор
„парламентарног система", док ce на Континенту том узору „највећ-
ма приближују Белгија и Норвешка" (1884а/137: 10). „Најглавније
политичко право“ je, наравно, „изборно право“ (Исто: 22), наглаша-
ва Гершић, и понавља радикалско гледиште називајући ограничење
тог права путем ценза „сакатом и исквареном уставношћу" (Исто:
23). Гершић такође, другде (18846), објашњава да je самоуправа су-
штински део парламентаризма, да су грешили сви са Континента
који су од Енглеза узимали само парламент, a не и њихову самоу-
праву (што je, no Гершићу, нарочито случај са француским парла-
ментаризмом; о установи мештанске самоуправе y Енглеској српска
публика je и раније могла опширније читати y Политичном реч-
нику, Јовановић 1872: 444-447). Тек увођењем самоуправе долази
до ваљаног органског везивања друштва и државе (Гершић 18846;
према Поповић 19396: 71-72).
Овде треба рећи да су до 1884. године на српски већ била пре-
ведена нека од најважнијих дела за разумевање демократије, пар-
ламентаризма и либералне концепције слободе: О демократији y
Америци, Алексиса де Токвила (с француског превео Настас Петро-
вић; Београд, Државна штампарија; св. 1 1872, св. 2 1874); О пред-
ставничкој влади, Џона Стјуарта Мила (са енглеског превео Вла-
димир Јовановић; Београд, Државна штампарија, 1876); О слободи,
Џона Стјуарта Мила (посрбио кнежевић Петар A. Карађорђевић,
Беч: штампарија Јерменскога манастира, 1868); Потчињеност жен-
скиња, Џона Стјуарта Мила (с предговором Светозара Марковића;
превели Раша Милошевић, Илија Душанић и Протић; Београд: Др-
жавна штампарија, 1871); О суштини устава, Фердинанда Ласала
(Нови Сад: Српска народна задружна штампарија, 1875; превео Ни-
кола Марковић); Швајцарска: њен Устав, Влада u њена самоупра-
ea, Ченека Хевере (превео Коста С. Таушановић, Београд: Задруга
штампарских раденика, 1879); Карактер u дух политичких nap-
Демократија 53

тија, J. К. Блунчлија (Београд: Издање Чупићеве задужбине, 1880;

превео Никола Капетановић); Начела политике и О министарској
одговорности, Бенжамена Констана (превео Т)орђе С. Симић, Бе-
оград: Краљевско-српска државна штампарија, 1883); Устави Бел-
гије, Грчке, Румуније, Норвешке, Енглеске, Швајцарске, Сједињених
Америчких Држава (с француског превео Стојан М. Протић, Бео-
град: Задруга штампарских раденика, 1884).
Нарочито je била важна последња од наведених књига, јер je
пружала увид y различите уставне моделе земаља с најразвијени-
јом демократијом тога доба, као и y уставна решења двеју блиских,
балканских држава. Управо ce на белгијски модел, када je реч о
парламентаризму, као и на грчки, када je реч о гласању, позивао y
својим чланцима Милован Ту Миловановић, млади професор с Ка-
тедре државног права на Великој школи (1888-1891; 1896) и будући
секретар Одбора за израду устава - „према општој оцени, суштин-
ски духовни творац устава“ (Милетић 2013: 40; раније: Марковић
1997: 345). Миловановић je y своје две студије објављене tokom 1888.
године - О парламентарној влади и Наша уставна реформа - наја-
вио и теоријски образложио готово сва демократска решења која
ће, под његовим утицајем, затим бити уграђена y устав. „Радикали
су прихватили главне линије будућег устава постављене Милова-
новићевом расправом, a они су, поред краља Милана, били главни
творци Устава од 1888“ (Грол 1989: 80).
„Суверена власт y свакој држави припада no праву народу и не
може припадати ником другом до њему. To право не може присво-
јити нити један човек, нити каква класа друштвена" - то je начело
народне суверености које захтева Миловановић ([1888] 1997: 222).

„Што су y једној држави демократска начела добила шире примене,

народ има све већег удела y вршењу својих суверених права. (...) Све
ће већи део народа суделовати y вршењу суверене власти што избор-
на права буду имала ширу основицу, a то ће суделовање бити утолико
знатније уколико представници свију разних функција суверене вла-
сти буду стајали y јачој зависности према маси бирачкој" (Исто: 223).

To су начела широког изборног права и демократске контроле, за

које ce залаже Миловановић. Коначно, y монархијама,

„парламентарна влада једина je y стању да измири два, на први поглед

непомирљива појма: да владалац влада no вољи народа и да y исто вре-
ме није одговоран за своја дела. Taj резултат постигнут je установом
54 Срби 1903-1914

министарског кабинета, чије чланове именује и отпушта владар, али

који су солидарно одговорни пред народним представништвом и могу
опстати y управи земаљској само ако буду уживали поверење већине
народног представништва“ (Исто: 228).

To je начело јаке скупштине y реалистичком компромису са уста-

новом монархије, објашњава Миловановић.
Но, као што je парламентаризам реалистички компромис две
идеје - јаке скупштине и монархије - тако и изборни систем који
je основа демократије, сматра Миловановић, треба да буде компро-
мис две идеје: „да народно представништво буде састављено из нај-
умнијих и најспремнијих за државне послове синова народних“ и
да су њих „слободним избором изабрали за своје представнике сви
пунолетни грађани" (Исто: 247-248). Te две идеје није лако поми-
рити, поготово y случају Србије, јер би скупштина, изабрана само
општим правом гласа могла једноставно пресликати социјални са-
став бирача - добили бисмо, y том случају, скупштину са 80 посто
неписмених, a таква скупштина не би могла успешно да доноси по-
требне законе и да надзире рад владе (Исто: 248-249). Решење ника-
ко није y увођењу другог дома, јер скупштине с више домова имају
корене само y сталешки подељеним друштвима, a српско друштво
je хомогено, и природно да би одбацило такву установу као страно
тело. Спас je y следећем компромису: опште бирачко право треба
ограничити само врло ниским цензом, „али то je све“ (Исто: 249); с
друге стране, треба увести установу „квалификованих посланика"
којима ce тражи само висока школска спрема (и ништа више), и K o ­
je би бирало „исто бирачко тело које изабира и остале посланике“,
или евентуално „локалне скупштине (...) ако ce не мисли да би било
штетно увлачити и њих y општа политичка питања" (Исто: 255).
Изборни систем треба да буде пропорционалан, како би све по-
литичке струје биле заступљене y скупштини, „и то y сразмери y
којој je снага њихова распоређена y народу" (Исто: 257). Зато je по-
требно увести веће изборне јединице (Исто: 256). Гласање мора да
буде непосредно и тајно: наравно да je „лепше гласати јавно“, јер je
„достојније слободног грађанина рећи отворено целом свету y очи
своје мишљење", „али, на жалост, велики број бирача ће вазда оста-
ти y таквом положају да ће им бити тешко и незгодно замерити ce
било властима, било појединим кандидатима", na je тајно гласање
једино реалистично решење (Исто: 259). Није лако уприличити тај-
но гласање код велике неписмености народа. Али, и за то има лека:
Демократија 55

из устава Грчке (1864) - a y тој земљи je тада такође било две трећи-
не неписмених (уп. Stavrianos 1959: 684) - треба узети тајно гласање
куглицама (Устави 1884: 40/66). „Сваки кандидат би имао тада на
месту где ce врше избори своју кутију, a бирачи би стављали y кути-
ју оног кандидата за којег хоће да даду глас свој куглицу“ (Милова-
новић [1888] 1997: 259).
Милован Миловановић je сва ова наведена решења успео да
угради y Устав из 1888. године. Он je 1888, no повратку са Сорбоне,
ушао y Радикалску странку, која га je „оберучке прихватила' (Тјор-
ђевић 1997: 43), али га je, истовремено, за свог личног саветодавца
и секретара Уставног одбора узео и краљ Милан. Милан je уз себе
хтео да има неког млађег стручњака за уставно право, некога ко ће
га, како које питање буде долазило на дневни ред, брзо упућивати y
материју. Млади Миловановић - тада има тек 25 година, новоиза-
брани професор за државно право, био je идеалан избор.

„Kao Миланов лични саветодавац, Миловановић je могао да учествује

y раду одбора далеко више но што je то нудио положај једног од троји-
це секретара. Његова дужност била je да пре сваке седнице пружи кра-
љу потребна стручна тумачења и образложења. Миловановић je врло
вешто обавио свој задатак, навијајући при том за радикале" (Исто: 45;
вид. Јовановић [1937] 1991a: 212).

Но и y самом раду Уставног одбора, Миловановић ce наметнуо као

главни стручњак, бацивши y засенак Гигу Гершића:

„Професор државног права и најбољи правни писац свога доба, Глиша

Гершић требало je да буде главни експерт уставног одбора. Али много
јачи y теорији права него y законодавној техници, Гершић није пока-
зивао много воље за детаљну разраду одлука уставотворног одбора.
Готово ce сав тај посао свалио на Миловановића. Уместо Гершића, он
je постао главни експерт одбора" (Исто).

Миловановић je одлучујуће допринео да суу Устав из 1888. ушли

сразмерни изборни систем, гласање куглицама и квалификовани
посланици - обавезна квота од двојице универзитетски образова-
них скупштинара no округу (укупно 20 посто места y парламенту).
Ово последње ce, иначе, сматра оригиналним решењем чл. 100 Уста-
ва (Поповић 19396: 121; Милетић 2013: 52) - мада je саму идеју још
1869. године изнео Светозар Милетић (вид. Бешлин 2005: 659). Сра-
змерно представништво je Миловановић објашњавао члановима
56 Срби 1903-1914

Уставног одбора „као учитељ ђацима"

(Јовановић [1937] 1991a: 215) - y Европи
je тада такав начин избора имало свега
неколико држава, a y Србији je био са-
свим нова ствар (вид. Марковић 1997:
345). Миловановић je најзаслужнији
и за израду пратећег изборног закона
(1890), којим су полицијске власти пот-
пуно искључене из изборног поступка,
како би ce обезбедила што шира слобо-
да. „Деведесетих година прошлога ве-
ка“, писао je Слободан Јовановић ([1937]
1991a: 214-215), „наш изборни закон био
je с техничког гледишта један од најса-
вршенијих". Због свега тога, Милова-
новић je „међу правним теоретичари-
ма и практичарима свога доба спадао
y најугледније" (Грол 1989: 1). Такође,
Милован Миловановић
(Историјски музеј Србије)
Миловановић je, потом, изборни закон
опремио и „Упутством председници-
ма бирачких одбора и представницима
радикалских кандидатских листа“ (1893), како би ce знали одупре-
ти незаконитим покушајима да ce утиче на слободу избора (Исто:
81-82).
Доцније, y раздобљу 1903-1914, када je Устав из 1888. враћен на
снагу, Миловановић je имао прилике да види његово функциони-
сање „изнутра": био je министар спољних послова y пет радикал-
ских или коалиционих влада (1908-1912), и најзад премијер једне
од њих (од 25. јуна 1911, na до смрти, 18. јуна 1912). Пре ових ду-
жности, Миловановић je (1907) веровао да je устав добар, јер „даје
Србији парламентарну представничку владавину на широкој де-
мократској основи“, те да ce no правима скупштине може мерити
с „најбољим и најдемократскијим модерним уставима y парламен-
тарним државама“ ([1907] 1997: 311, 313). Ипак, тражио je да ce устав
поправља y складу са искуством и „практичном применом“ (Исто:
315). Но, његова смрт, ратови (1912-1918) и нови државни оквир
учинили су да Устав из 1888/1903. не буде поправљан већ замењен
новим (1921).
Најважнија решења Устава из 1888, којима ce успостављају уста-
нове демократског поретка, јесу следећа: када je реч о изборима,
Демократија 57

гласање je непосредно и тајно (куглицама; чл. 78 и 79), сваке три

године, на Крстовдан, 14. септембра (чл. 101), дакле на јесен, после
свршетка пољских радова. Иначе, изборно раздобље од три годи-
не y Србији води порекло још од Устава из 1869, a y то време та-
кав размак између гласања постојао je и y Норвешкој, Швајцарској,
a доцније и y Бугарској; четири године било je y Белгији, Грчкој
и Румунији, пет година y Француској, a до седам година y Брита-
нији (тек je Parliament Act 1911 смањио на пет; вид. Милетић 2013:
52; Свирчевић 2009: 132, 319; Јовановић 1872: 435). Изменама уста-
ва извршеним 1903. године и Србија ће прећи на четворогодишњи
период.
Услов за бирачко право најпре je пунолетство, односно навршена
21 година живота (чл. 85). Треба рећи да je на ужем Уставном одбо-
ру, који je припремао нацрт устава, краљ Милан изнео мишљење да
старосна граница треба да буде 25 година, те да je само за писмене
и задругаре довољно пунолетство (Продановић 1936: 285). Ради по-
ређења, y Француској je 1814-1830. старосна граница за изборе била
тридесет година, да би Уставном повељом из 1830. она спуштена на
двадесет и пет (Милетић 2013: 50); y Норвешкој je, такође, граница
била двадесет и пет година (Устави 1884: 89/50). Ho, y Србији ce већ
дуго гласало са 21 годином, na je и овога пута убедљиво превлада-
ло мишљење да узрасна граница има да буде само пунолетство (и
y Британији ce гласало с навршеном 21 годином живота; Јовановић
1872: 435).
Остао je на снази ценз, као други услов за гласање, али je он одре-
ђен на свега 15 динара непосредног пореза (чл. 85). Српски ценз био
je заиста низак, трипут нижи од белгијског (од 42 динара, до 1893;
Устави 1884: 14/47). He само да су га сељаци, чак и с малим поседом,
или варошани, с ниским приходом, лако испуњавали - поготово
после уставне допуне из 1903. године, којом ce y ценз урачунава и
прирез (чл. 24). Од избора 1905. године било je чак довољно и само
најавити да ће ce те године платити минимални износ пореза, na да
ce одмах буде уписан y бирачки списак (Протић 1911: 70; вид. Топа-
ловић 1975: 336; Богдановић 1989: 42; Свирчевић 2009: 345, 357). Ha
селу je, према подацима за 1908. годину, од 744.356 пореских гла-
ва изнад границе ценза било њих 638.354 (Топаловић 1975: 358). To
значи да je 85,4 посто сељака могло да гласа, a пољопривредници
су тада чинили 87 посто становништва. У граду je, такође, готово
свака зарада изнад минималне обезбеђивала службеницима и рад-
ницима бирачко право (вид. Богдановић 1989: 40-41). Једно време
58 Срби 1903-1914

бирачи који нису платили своје пореско задужење могли су бити

избрисани са бирачког списка, али je Изборним законом из 1903. и
то ограничење укинуто.
Треће ограничење права гласа тицало ce официра и војника ста-
јаће војске (чл. 87). Предлог да ce и активним војницима дозволи
да гласају и да буду бирани, одбачен je због бојазни да ће странач-
ки ангажовани официри моћи брже да дођу до вишег чина, што би
„војску бацило y политички вртлог“, na онда и „створило расуло y
војсци" (Продановић 1936: 294-295). Коначно, четврто и последње,
такође привремено, ограничење права гласа односило ce на роби-
јаше, продавце и купце бирачких гласова (док су под осудом) и на
преступнике грађанске части (чл. 88).
Када je пак реч о парламентаризму, скупштина je овим уставом
добила законску иницијативу и искључиво право доношења зако-
на (чл. 115-118), пуно буџетско право, a тиме и могућност обарања
владе (чл. 174-175), интерпелацију и анкету (чл. 122), док je владу,
коју и даље краљ поставља указом (чл. 132), скупштина дошла y
прилику да руши кад год je незадовољна њеним радом. „Радикали
су, y главноме постигли што су хтели“, писао je о овом уставу Сло-
бодан Јовановић.

„Начинили су Скупштину врховном влашћу, која не само издаје за-

коне, него још поставља и министре. Поред такве Скупштине, која je
прописивала министрима какву ће политику водити, краљ није имао
скоро никакве власти. Што je главно, та свемоћна Скупштина била je
једна сељачка Скупштина. Главна тачка радикалног програма: начи-
нити од министра потчињене органе Скупштине и ставити бирокра-
тију y службу народа, била je остварена" ([1908] 1990: 36-37).

Најзад, када je реч о присуству идеје народног суверенитета y

овом уставу, треба рећи да су радикали на Уставном одбору тражи-
ли да y устав уђе одредба да „суверена власт припада народу“ или
да „свака власт потиче од народа“. Али краљ Милан je то оштро од-
био речима да „не да народу да буде једини суверен, него хоће и он
да дели с народом суверенитет“ (Продановић 1936: 284, 300). Ипак,
ако није било y изреци, y духу Устава постало je несумњиво ko je y
крајњој инстанци носилац суверенитета. To je била Велика народна
скупштина, која je бројала двоструко више посланика (и није има-
ла квоте за квалификоване), a која „решава о престолу" када трон
остане без наследника (чл. 75 и 131), бира намеснике код малолетно-
сти краљевића (чл. 63 и 131), мења Устав (чл. 131) и пристаје на про-
Демократија 59

мену територије (чл. 131) - дакле, чини главна дела државотворне

суверености.
Велику народну скупш тину су, објаш њ ава Слободан Јовановић
(1900: 65-66), истински сувереном сматрале све три странке (ради-
кали, напредњ аци и либерали), као и цела јавност. О њој ce говори-
ло да je „власт суверена“, „прастара установа“, „највернији и најпот-
пуниЈИ израз народне воље , „последња апелација на глас народа ,
„једина уставотворна власт“, „једна скупш тина старија од Устава“,
наводи Јовановић (Исто: 66).

„У случају да ce престо упразни, она je та која новог владаоца бира: то

je доста na да joj публика д4 y хијерархији власти још више место него
владаоцу; главна улога Велике скупштине састоји ce y томе да устав
мења: то je доста na да публика претпостави да ово тело стоји и над
Уставом“ (Исто).

Велика скупштина je, тако, y свести целокупне јавности била изнад

монарха, na чак и изнад важећег устава. Стога je, формално посма-
трано, Србија под Уставом из 1888. (одн. 1903) заправо била изборна
монархија или крипторепублика.
Коначним успостављањем овог устава 1903. године, демократ-
ски поредак y Србији je, најзад, добио чврсте институционалне
оквире. Поредак je, као што je речено, успостављен no белгијском
обрасцу првенства народног суверенитета над краљевим суве-
ренством: најпре je y Скупштини проглашен Устав (2. јуна 1903),
затим je народно представништво, поименичним гласањем, иза-
брало краља, позвавши га да прихвати конституцију (2. јуна), по-
том je Петар Карађорђевић ступио на престо положивши заклетву
на устав (12. јуна), a на концу ових радњи следило je крунисање (8.
септембра 1904), и најзад миропомазање (26. септембра 1904; вид.
Стојадиновић 1911: 4; Васић 1925: 125-127; Живановић 1955: 17-18;
Љушић 2008: 245-247). Народно представништво je, тиме, преузело
сву уставотворну власт, краљ je изабран тек после доношења Устава
(„без потписа владаочевог“; Васић 1925: 127), a круна му je условље-
на пристанком на Устав.

„Устав који je израђен y Народној скупштини учтиво je наметнут кра-

љу (...). Краљ je, дакле, убудуће, представник народа, a не његов госпо-
дар. (...) Народ je добио онакав ранг какав и заслужује, тј. први ранг“
(Бар 1907:110,109).

Тако ce народ уздигао до истинског суверена.

6o Срби 1903-1914

Наравно, устав који je обезбедио парламентаризам и монарх који

je прихватио обавезу да ce придржава уставних оквира, нису одмах
учинили Србију земљом консолидоване демократије - y данашњем
смислу тих речи (вид. Павловић и Антонић 2007). T okom три године
после Мајског преврата (1903), забележене су и „три озбиљне устав-
не кризе y којима ce решавао однос између уставних и неуставних
чинилаца, владе и војске, скупштине и војске, круне и скупштине“
(Тјорђевић 1997: 448). Све те кризе решене су, међутим, y корист де-
мократског поретка:

„стари краљ Петар I потчинио ce уставном ограничењу краљевске вла-

сти, војска ce повукла y границе које joj je одредио врховни закон зе-
мље, политичке странке сложно су браниле права одређена народној
скупштини. Све je то било зачињено изливима наших страсти, али ce
завршило y сагласју са демократским начелима“ (Исто).

Посебно je било битно опредељење монарха да ce чврсто држи

уставних и парламентарних оквира. Краљ Петар je, y прокламацији
од 12. јуна 1903, објавио: „ја хоћу да будем истинити уставни краљ
Србије" (нав. y Живојиновић 1990: 90). Може ce слободно рећи да
je он то и био. За владе Обреновића
главна борба ce водила између вла-
дара и скупштинске већине, односно
владара и највеће странке. Обрено-
вићи су ce мешали y страначку борбу,
подржавајући једну странку против
друге, најчешће мању против веће,
или су настојали да поцепају најјачу
партију (Поповић 1939a: 91). Краљ
Петар ce пак држао изван странач-
ких борби, нудећи владу увек пред-
ставнику скупштинске већине, na
тек када би он вратио мандат, саста-
вљање владе je поверавао неком из
скупштинске мањине - али само под
условом да ce ради на стварању већи-
не (преко избора, или коалиционим
договором). Такође, и премијери су,
y складу с правилима парламентари-
зма, сами рушили своје кабинете кад
им ce уздрма већина. Влада Саве Гру-
Демократија 6i

јића била je подржала предлог имунитетског одбора да ce изда суду

социјалдемократски посланик Михаило Илић због увреде војске,
али су на гласању y Скупштини, 19. новембра 1904, посланици тај
предлог одбацили са 70:47. Иако je могао да ce претвара да то пита-
ње није суштинско, Грујић истог дана подноси оставку, јер je каби-
нет изгубио поверење скупштинске већине (вид. Исто: 94).
Доцније, ово ce раздобље (1903-1914) y публицистици каткад на-
зивало „златним добом“ српске демократије. И заиста, када je 1903.
поново враћен на снагу Устав из 1888, и када су га прихватиле глав-
не политичке и друштвене снаге, били су практично остварени и
кључни демократски идеали 19. века - народна сувереност, најши-
ре право гласа и јака скупштина. Степен остварености неких демо-
кратских идеала y Србији могао ce, на пример, видети и из поређе-
ња са ширином права гласа y другим земљама. Ta ширина je каткад
потцењивана. Писало ce, рецимо, да je „на последњим изборима
1912. године y Србији изборно право имало свега 22 посто станов-
ништва" (Глигоријевић 1979: 67). Екмечић (1972: 304) даје за 1904.
податак о 23 посто, али га он исправно сврстава међу највише y та-
дашњој Европи. Но, тих 22 посто je, упоредимо ли их с вредностима
које даје Нолен за 1913. годину (Nohlen 1992: 30), било једнако или
више од удела грађана с непосредним и једнаким бирачким правом
y становништву осталих земаља: Белгија и Француска (22 посто),
Канада (20 посто), САД, Немачка и Аустријске земље (18 посто),
Шпанија (16 посто), Грчка (15 посто), Холандија и Данска (13 по-
сто), Велика Британија и Швајцарска (12 посто), Шведска (11 посто),
Исланд (10 посто), Италија (5 посто), чему можемо да придодамо и
Хрватску (8 посто; Богданов 1958:488), Угарску (6 посто; ИВ 1972: II,
256) и Румунију са два посто (Мадиевскии 1984: 165).
Мада и Хобсбаум (Hobsbawm 1989: 87) каже да je „у овом раз-
добљу опште право гласа за мушкарце значило да y пракси гласа
20-25 посто становника“, могуће je да ови подаци нису довољно
прецизни или упоредиви. Али, ако „22 посто становништва“ схва-
тимо како je и написано - што ће рећи да таква рачуница укљу-
чује и „жене и ситну децу и новорођенчад оба пола“ (Богдановић
1989: 40; што нам данас делује чудно, али очигледно да су упоредне
калкулације некада тако прављене), онда je то 44 посто мушкараца
или чак 88 посто пунолетних мушкараца (удео становништва до
21 године старости y Србији био je тада преко 50 посто). To можда
јесте мања ширина него y Белгији или Француској, где није било по-
реског ценза (мада je y Белгији, 1893-1919, постојало неједнако би-
62 Срби 1903-1914

рачко право - умножени глас [плурални вотум]: ожењени, старији

од 35 година, са децом и пет франака пореза добијали су још један
глас; велепоседници такође; a универзитетски образовани грађани
имали су још два додатна гласа; али, нико није могао имати више од
три гласа; Јовановић 1920: 11-12). Ho, y Србији je и даље било већег
удела бирача него y многим другим земаља: y Британији je, рецимо,
могло гласати тек 56 посто пунолетних мушкараца (вид. Johnston
2013: 37). Србија je, стога, no општости права гласа, свакако била y
врху земаља y којима ce одржавају избори (Павловић [2001] 2004:
98; Екмечић 1989: 546; Дедијер 1972: 347).
Демократски поредак je, наравно, тражио још времена за консо-
лидацију. У раздобљу до избијања Балканских ратова (1903-1912),
дакле, за десет година, Србија je видела пет избора (1903,1905,1906,
1908. и 1912; вид. трећи део ове одреднице) и 16 влада. Политички
живот био je буран, страсти узавреле. Али, демократија je успешно
одолевала свим искушењима, јер практично више није било уну-
трашњеполитичких или друштвених чинилаца који би je угрози-
ли. И да није било Првог светског рата, и да ce Србија после њега
није нашла y сасвим другачијој државној, етничкој, политичкој и
друштвеној конфигурацији, сва je прилика да би ондашња Србија
успешно консолидовала своју демократију.
Погледамо ли пак шта су савременици тога доба мислили о ста-
њу демократије y Србији, уочићемо прилично стрепњи и не преви-
ше задовољства. Стрепње су ce највише односиле на питања шта
даље, када je толико жељена демократија коначно добијена и којим
демократским циљевима даље тежити. A незадовољство политич-
ким приликама долазило je због одсуства нових идеја, као и због
политике која више није била програмска (,,начелна“), већ чисто ин-
тересна („лична“ и ,,партијска“).
Слободан Јовановић (1869-1958), на пример, зазирао je од кон-
вентовских могућности скупштине. Ta опасност ce, no њему, наро-
чито видела tokom првог раздобља важења Устава (1888-1894), када
je скупштинска већина Радикалне странке дневно надзирала рад
министара:

„Она ce организовала као један клуб без чијег знања и одобрења ми-
нистри нису смели ништа важније предузети. Било je прилика кад je
изгледало да je клуб већине права влада, a министри његови извршни
органи; више дакле конвентовски, него парламентарни режим“ (Јова-
новић [1908] 1990: 37).
Демократија 63

Невоља je што je, затим, такав приступ проширен и на државну ад-

министрацију, где ce, такође, тежило да „људи из већине (...) испуне
цео чиновнички кадар, тако да цела држава буде организована као
влада већине над мањином" (Исто: 38).
Друга опасност за парламентарну (либералну) демократију до-
лазила je, no Јовановићу, од слабог краља и јаке војске. После Мај-
ског преврата (1903), зазирање радикала од сваког мешања монарха
y политику (због рђавог искуства са Обреновићима) произвело je
стање y коме je „краљевска власт готово сасвим исчезла; (...) y но-
вом стању, краљевска власт je престала функционисати, иако je
формално, no тексту Устава, још увек постојала" (Исто: 39, 40). С
друге пак стране, док су Обреновићи управљали војском као сво-
јом играчком, пошто je војска y Мајском преврату убила краља, она
ce уздигла до политичког чиниоца јачег и од самог (новог) краља. A
„једна војска заражена политичким духом могла je бити врло опа-
сна за скупштину“ (Исто: 41).
Срећом, y оба случаја, према Јовановићу, унутрашњи расцепи су
ослабили ове чиниоце који угрожавају парламентарну демократи-
ју. Најпре, подела радикала на Радикалну и Самосталну радикалну
странку (1901) онемогућила je да ce, после 1903. године, створи она-
ко надмоћна скупштинска већина каква je била 1888-1894. Такође,
„официри су ce поделили на оне који су учествовали y завери про-
тив Александра Обреновића и на оне који су ту заверу осуђивали.
(...) Због своје међусобне заваде, официри нису били y стању да ce
користе поцепаношћу и раздором радикалне странке" (Исто: 40).
Тако je демократија y Србији добила боље изгледе за опстанак.
Страхови Јована Скерлића (1877-1914) за демократију y Србији
1903-1914. били су нешто другачији. Они су били мање институ-
ционални, a много више идејни. Скерлић je видео како je политич-
ки и историјски велика Радикална странка, која ce четири деценије
страсно борила за демократију y Србији, после 1903. постала испра-
жњена од идеја, емоција и хтења за велика социјална дела.

„Она je постала само бледа сенка некадашње Радикалне странке, по-

литичко тело без душе, без кичмене мождине, без идеја и без начела,
колос на ногама од иловаче. (...) Она je престајала бити одсутно демо-
кратска странка малих људи, народа, сељака, занатлија, малих трго-
ваца. Она je све више и више постајала једна гломазна, безизразна и
бледа ’национална’ странка за све и свакога, y коју je цео свет ушао, јер
ништа више није значила, и којој je од некадашњег радикализма оста-
64 Срби 1903-1914

ло само име. Место оних некадашњих мушких гласова за радикалну

демократизацију државе, она једнолико понавља похабане и плесниве
фразе који сваки може да каже, јер ништа не значе и ни на шта не оба-
везују“ (Скерлић [1904] 1964: 97, 98; уп. [1906] 1964:198; [1911] 1964: 265;
[1912] 1964: 298-299; [1914] 1964: 401-402).

Скерлић je y својим чланцима, a затим и y скупштинским го-

ворима (1912-1914; био je изабран за посланика y округу крагује-
вачком, a на листи Самосталне радикалне странке) оштро крити-
ковао радикалце за „општи назадак који показују y свим идејама и
y свима правцима политичке делатности" ([1912] 1964: 323). Замерао
им je, пре свега, то да Радикална странка више „није ни радикална,
ни странка“ ([1914] 1964: 401). Прво je зато што радикали буквал-
но више немају програм - њихов Програм из 1881. године одавно
je превазиђен и практично напуштен ([1914] 1964: 402; радикали га
више нису прештампавали; вид. Крестић и Љушић 1991: 329). Тако-
ђе, они више нису ни странка, јер не држе годишње конференције,
чак ни главни одбор, него „у беспрограмној и ућутканој Радикалној
странци влада потпуни лични режим, олигархија од неколико љу-
ди“ ([1914] 1964: 402).
„Ми који имамо осећање радикалне прошлости“, говорио je
Скерлић, „који имамо и осећање уставне солидарности, и који ми-
слимо да y Србији каква je данас треба одлучну и пресудну реч да
воде радикални елементи, ми мислимо да опште слабљење радика-
лизма није добро за нашу земљу“ ([1912] 1964: 300; уп. [1912] 1964:
323). Наиме, „криза Радикалне странке", заправо je „криза радика-
лизма (као идеологије и покрета), a то je y Србији одмах и „криза
демократизма уопште, или криза уставности“ ([1912] 1964:298). Ово
последње потенцијално je врло опасно, јер прети да поништи теко-
вине вишедеценијске борбе за уставност и демократију y Србији.
С једне стране, добро je што je „нови уставни режим“, после
1903, довео до тога да je, генерално, „уставно питање свршено“ и да
„уставност није више принцип но жив и опробан факат“ ([1914] 1964:
387). Такође, „Србија међу свима балканским државама има најбо-
ље организоване политичке странке и најјачи политички живот“,
тврдио je Скерлић ([1912] 1964: 304). Ипак, демократија y њој ни-
је без икаквих искушења, пре свега зато што радикалски кабинети
демонстрирају „начин владања који je порицање праве уставности
и стална опасност no демократизам“ ([1913] 1964: 363). Главни из-
вор ове невоље баш je y томе што су радикали остали без политич-
Демократија 65

ких идеја, без друштвеног програма.

Стога и не могу другачије него да воде
„ситну, чаршијску, прљаву политику",
политику „дана и комада“ „безначел-
ну и личну политику“ која значи само
„безмерни партијски егоизам“ и во-
ди „опадању јавне моралности и на-
челности" ([1905] 1964: 90; [1914] 1964:
402; [1904] 1964: 99; уп. [1911] 1964: 267;
[1912] 1964: 323; [1912] 1964: 298).
Зато Скерлић указује на политич-
ке идеје које би радикално-демократ-
ске снаге y Србији требало да прихва-
те или да поново потврде, како би ce
тековине демократије y њој очувале и
унапредиле. Он je раније (1904) ради-
калима предлагао да од француских
радикала преузму идеју солидаризма.
У ту сврху одлично може да послужи
књига Солидарност, Леона Буржоа, Јован Жујовић, министар просвете,
„једног од најпозванијих представни- за скупштинском говорницом
ка данашњег европског радикализма“
([1904] 1964: 99), коју je штампала Ве-
ликошколска радикална омладина. Ми бисмо данас идеју друштве-
не солидарности назвали идејом државе благостања, идејом о др-
жави која je истовремено и демократска, и социјална. Солидари-
стичка идеологија, сматра Скерлић, није социјалистичка - y смислу
колективизације производне имовине. Она je либерално-демократ-
ска, a истовремено и дубоко социјална. A то je више no мери земље
слободних малих поседника, каква je Србија ([1904] 1964: 107-110;
уп. [1906] 1964: 199).
Друга велика идеја, која би требало да носи елиту y свакој де-
мократији, a која je нарочито важна y друштву какво je српско,
јесте идеја просвећивања народа. У данашњем свету, објашњава
Скерлић,

„суверенство, које je некада било y рукама једног човека, прешло je на

све грађане. (...) Потребно je да ce сваки човек спреми да врши дужно-
сти које излазе из права која су му дата. (...) Народна настава je логична
последица општега права гласања“ (Скерлић [1905] 1964: 125).
66 Срби 1903-1914

„Потребно je да сви просвећени људи, a нарочито сви убеђени де-

мократи, буду дубоко уверени да без народног образовања нема пра-
вога напретка и стварне демократије“ (Скерлић [1906] 1964:170-171).

Ово je од суштинске важности нарочито за судбину демократије y

Србији.

„Ми имамо уставни режим“, указивао je Скерлић, „али имамо недо-

вољно просвећен народ. Дали смо суверенитет људима чије смо вас-
питање занемарили. Ми имамо y Србији 1.500 школа и 25.000 механа.
(...) Имамо тако мало школа и тако много неписмених и неуких. (...) Ми
немамо ни половину школа колико би требало да имамо. (...) Србија ће
морати направити и један просветни зајам, из кога ће моћи сазидати
основне школе свуда где je то потребно", говорио je Скерлић y Скуп-
штини ([1912] 1964: 313; [1914] 1964: 395).

Трећа демократска идеја, код Скерлића, није била нова, већ je

подразумевала само да ce доследно спроведе старо начело о општо-
сти бирачког права. У ту сврху, Скерлић je захтевао измену устава
и „опште право гласа“ као „нов корак y демократизацији Србије“.
„Цензус y Србији одиста није велики, и велика већина света гласа“,
признавао je Скерлић. Али, ако су y балканским ратовима они који
су „врло сиромашни (...) били добри да ce крваве no Маћедонији,
Албанији и Тракији, право je да и они добију могућност да ce чује
и њихов глас y политичком животу земље“ ([1914] 1964: 391). Овде
треба рећи да су тада све парламентарне странке, осим напредња-
ка, y својим званичним програмима имале захтев за општим пра-
вом гласа. Када су, 1903, уношене промене y Устав из 1888, желело
ce унети и опште право гласа, али je тада речено да промене морају
бити малене, да око тога још нема консензуса, те да после урачу-
навања приреза y порез „цензус готово и не постоји“ (Продано-
вић 1936: 415). Формално увођење општег права гласа остављено
je за озбиљнију ревизију устава, но, то je подразумевало сазивање
Велике народне скупштине. A за то, y вртлогу бурних спољнопо-
литичких догађаја - Царинског рата (1906-1911), Анексионе кризе
(1908-1909) и балканских ратова (1912-1913) - није било прилике,
или бар не довољно јаке политичке воље, пре свега код радикала.
Радикали су о промени устава озбиљно почели размишљати 1914.
године, након знатног територијалног увећања Србије (1912-1913;
вид. Поповић-Обрадовић 1998: 242-244). Мало je сумње да ce тада
уставном ревизијом не би и формално увело опште право гласа за
Демократија 67
мушкарце (бирачко право за жене и спуштање старосне границе
на 20 година тражила je само Српска социјалдемократска странка;
Продановић 1936: 425-426). Али, избијање Првог светског рата све
je то омело.
Ни четврта Скерлићева демократска идеја није била сасвим но-
ва, и тицала ce

„давања стварне аутономије општинске и окружне. Чудновата je

ствар“, говорио je Скерлић y скупштини, „да Радикална странка, која
je од општинске аутономије направила основну идеју свог програма,
(...) када je добила власт y своје руке, она ту идеју није спровела. Наш
самоуправни систем je самоуправа само no имену. По закону општин-
ском и no закону о уређењу округа, и општине и окрузи стављени су
под пуну контролу начелника или министра унутрашњих дела“ ([1914]
1964: 391).

Скерлић je оптуживао радикалску партијску олигархију да je ме-

штанску самоуправу једноставно претворила y локалне политичке
феуде. „Ми данас имамо пуну суперпозицију власти y окрузима; (...)
Конце политике y нашој земљи данас држе окружни тирани“ ([1912]
1964: 306). Ти нови, партијски „нахијски кнезови“ су „стварни го-
сподари округа“. Они „постављају и збацују чиновнике, пуштају из
војске, пуштају са робије“ ([1914] 1964: 403). Тако сада, уместо не-
гдашње „владарске тираније“, на делу имамо „окружну тиранију'
([1912] 1964: 306). A то још више повећава опасност од стварања но-
вог „олигархијског система“ ([1913] 1964: 361).
Већину ових Скерлићевих идеја помиње и Програм Самосталне
радикалне странке (1905; вид. Крестић и Љушић 1991:317). У њему je
и „појачавање друштвене солидарности“, „ширење знања y све сло-
јеве нашег народа“, „васпитавање нашег народа“, „опште право гла-
сања“, „начело самоуправе y општинама и осталим државним орга-
низацијама“, чак и „поступно проширење права народног y избору
чиновништва“. Али, код Скерлића су ове идеје до краја развијене,
образложене и системски повезане, те изложене једном интелекту-
алном страшћу која импресионира. Владимир Јовановић je, no се-
ћању његовог сина, од свих сарадника Српског књижевног гласника
највише ценио Скерлића (кога je и лично знао), јер je „имао оно иде-
олошко одушевљење и беседничку речитост која je била својстве-
на и Владимировом нараштају“ (Јовановић [1948] 1991a: 112). Тим
Скерлићевим сусретима са 44 године старијим Владимиром Јова-
новићом (tokom прикупљања грађе за писање књиге о Уједињеној
68 Срби 1903-1914

омладини српској), начином на који je Скерлић, y својим делима

(1906; 1910; 1914), истицао развојну линију „демократизма“ и „раци-
онализма , од Доситеја, преко Владимира Јовановића и либерала из
1858. године, na затим Светозара Марковића, и најзад савремених
радикалних демократа, укључив и самог Скерлића („по Скерлиће-
вом приказивању, сви ти људи настављају један другога"; Јовановић
[1953] 1991a: 709; уп. [1957] 19916: 545), a затим и узвратним Влади-
мировим препознавањем и издвајањем Јована Скерлића из читавог
нараштаја демократских интелектуалаца, и симболички je успоста-
вљена вертикала демократске мисли y Србији 19. и 20. века.
Прерана смрт (1914) спречила je Скерлића да види израстање са-
мосталаца - које je и Слободан Јовановић више ценио од супарнич-
ких радикала (Тјорђевић 1997: 386) - y Демократску странку (1919).
Самосталци су ce y Статуту (1907) називали странком „Радикалне
Демократије" (чл. 1). Видимо како je и Скерлић, сањајући о буду-
ћој „дефинитивној победи Демократије" ([1904] 1964: 95), реч „де-
мократија писао великим словом. Управо зато што су демократију
видели као један велики идеал, европски радикални демократи су,
пре Првог светског рата, избегавали да своју странку назову Демо-
кратском странком (Hughes 1961:14); из истог разлога данас ce нама
називи као што су „Праведна странка“ или „Слободна странка" та-
кође могу чинити неумесним. Но, да je Скерлић којом срећом по-
живео - a Слободан Јовановић ([1934] 1991a: 705) за њега каже: „да
није млад умро, можда би ce најзад сав предао политици“ - он би
својој, Демократској странци, a тиме и ствари демократије y Србији,
свакако могао бити од ванредне користи баш као носилац и тумач
великих политичких идеја. (Ово би свакако био и да je, 1920, оти-
шао код републиканаца или код Лапчевићевих социјалиста; вид.
Јовановић [1953] 1991a: 710.)
Иронија историје je да ce Скерлићева смрт поклопила с почет-
ком Првог светског рата - катаклизмичним догађајем који ће до-
нети крај дотадашњег државног оквира српског друштва, али и по-
вољног друштвеног оквира српске демократије. Једна епоха са сво-
јим идејама била je свршена. Наступало je време другачијих односа,
другачијих људи и другачијих идеја.
Демократија 69

Демократски корени

Постоји привидан парадокс, повезан с развијеношћу српске де-

мократије на прелазу векова. Многима je необично то што je

„готово потпуно сељачка нација, без сложене друштвено-економске

структуре коју повезујемо са функционисањем демократије, изгради-
ла сразмерно истанчану политичку структуру засновану на најбољим
моделима деветнаестовековне либералне државе“ (Stokes 1990: 2).

Српски случај, наиме, као да одступа од теореме, уобичајене y савре-

меној друштвеној науци, no којој je развијеност политичког систе-
ма неког друштва најчешће израз развијености његове економске
и социјалне структуре (уп. Lipset 1959; Seligson 1987; Diamond 1992;
Przeworsky et al. 1996). Ho, економски неразвијена Србија „имала je
политички систем y најмању руку толико напредан колико и већина
економски далеко развијенијих држава", због чега ce српски случај
може назвати „једном занимљивом аномалијом“ (Stokes 1990: 2).
Реч je, међутим, само о привидном парадоксу и привидној „ано-
малији". Заправо, неки кључни елементи друштвене структуре
- попут слојног састава, имовинске уједначености и патријархал-
но-демократске политичке културе, чинили су веома плодно тло за
примање и развој демократских идеја и установа y Србији (слично
и Драгнић 1989: 138-147).
Србија јесте била земља сељака. Вук Караџић, 1827. године, пи-
ше да „народ Српски нема други људи осим сељака. Оно мало Срба,
што живи no варошима, као трговци... и мајстори... не само што ce
не броје међу народ Српски, него ји народ још и презире..". И заи-
ста, 1834. године пољопривредног становништва y Србији било je
93,5 посто, 1866. - 90,5 посто, 1874. - 89,8 посто, 1884. - 87,6 посто,
1890. - 86,7 посто и 1910. - 86,8 посто (Ж. Ђорђевић 1994: 114; Исић
1995: 9).
Но, превага пољопривредног становништва y 19. веку није била
реткост ни међу земљама тада најразвијеније демократије. У Фран-
цуској су сељаци 1886. године чинили 63 посто становништва, a y
САД 1890. и свих 70 посто (Исић 1994: 101). Питање, битно за демо-
кратију, било je, међутим, да ли сељаци већином раде као најамни-
ци и наполичари на велепоседима, или су пак власници земље коју
обрађују. A ko je посреди први случај - као y Угарској или Румунији
70 Срби 1903-1914

- неједнакост y економској и друштвеној моћи може бити толика да

демократија просто нема много шанси за развој, a политички си-
стем ће највероватније попримити неки од облика велепоседничке
олигархије (Vanhanen 1990: 50; 1997: 5).
У Угарској je, тако, 1895. године, удео пољопривредног живља
y укупном становништву износио 68 посто, али су велепоседи (од
преко 200 холдова) чинили 48 посто обрадивог земљишта (ИВ 1972/
II: 293, 283). С таквом поседовном структуром, међутим, Угарска je
тешко могла да има неки други политички систем до онај који чине
високи изборни ценз (1913. само 5,5 посто становништва имало je
право гласа; Исто: 256; Бешлин 2005: 396, 603) и скупштина земљо-
поседника (све до 1885. горњи дом ce састојао од свих мушких чла-
нова земљишног племства; Best and Cotta 2007: 44). Губитак имови-
не аутоматски je доводио до губитка права гласа. Једна згода кори-
стила ce као слика те појаве. Неком угарском велетрговцу свињама
помор преполови крдо, na на следећим изборима већ више није M o ­
rao да гласа. Бирачком одбору, који га je вратио, зачуђено je рекао:
„Па ко има прво гласа, ja или моје свиње?“ (Маљенац 1910: 7).
Слично je било и y Румунији. Тамо су велепоседи, почетком 20.
века, чинили чак 64 посто обрадивог земљишта (ИРН 1979: 265).
Политички систем који ce ту развио био je варијанта пруског Drei-
klassenwahlrecht-a (a y Пруској je такође доминирао велепосед; Hob-
sbawm 1989: 149). Најпре je 1858. установљен такав имовински ценз
да je y Влашкој на два и no милиона људи било свега 2.394 бирача,
a y Молдавији на два милиона душа тек 1.744 гласача (Мадиевскии
1984: 156). Затим je Уставом и изборним законом из 1866. године
бирачко тело, no дохотку, подељено y четири колегије (вид. Устави
1884: 58-60). Рецимо, на изборима 1883. прва колегија je имала 3.388
бирача, друга 4.814, трећа 15.382 a четврта 626.906 бирача. За једног
посланика y првој колегији требало je 112 гласова, y другој 160, y
трећој 265, a y четвртој 20.897 гласова (Исто: 159-160). Реформом
Устава из 1884. број колегија смањен je на три, a уместо доходов-
ног уведен je порески ценз. Али, и даље je један глас велепоседника
вредео као два гласа чиновника или професора, шест гласова сео-
ских учитеља или свештеника, или као 300 гласова сељака (Исто:
164-166). При томе, ова ограничења односе ce само на Скупшти-
ну, коју онда додатно омеђује Сенат, биран no још рестриктивнијим
правилима него Скупштина (вид. Устави 1884: 60-62).
У Србији није било тако. Нити je било земљишних магната, ни-
ти мноштва беземљаша, већ je огромна већина сељака поседовала
Демократија 7i

имање, и то готово уједначене величине. Ha прелазу векова, y целој

Србији било je свега три поседа већа од 300 ha (Stokes 1990:1), a 1905.
било je свега 74 имања већа од 100 ha - што чини само 0,03 посто
свих поседа (Исић 1994 :102). С друге пак стране, 1897. свега 11 по-
сто сељака нема своју земљу (Попов 19946: 29), док сопствену кућу,
1895. године, није имало само 3,8 посто сеоских породица (Тјорђе-
вић 1994: 99).
Ради поређења, y Енглеској и Велсу, 1914. године тек десет посто
породица има сопствени дом - дакле, девет десетина становништва
тамо je живело под киријом (Saunders 1990: 35). Штавише, y бри-
танском друштву су ce, tokom целог века експанзије, само још више
увећале материјалне неједнакости. Горња два посто становништва
располагало je, 1803. године, са 20 посто друштвеног богатства, 1867.
године са 40 посто (Pilbeam 2000: 124), док je до 1911. друштвена не-
једнакост нарасла y тој мери да je само један посто богатих имало
чак 69 посто друштвеног богатства (Saunders 1990: 35).
Да бисмо уопште разумели колико je Србија тога доба била дру-
штво материјалних и социјалних уједначености - те стога изузетно
плодно тло за демократију - требало би даје погледамо очима једног
оновременог Британца. Године 1897. Херберт Вивијан (1865-1940)
објавио je књигу под насловом: Сербија - рај сиромашних (Servia:
The Poor Man’s Paradise; српски превод 2010). „У тој земљи сељака

Прва скупштина Народне радикалне странке y Крагујевцу 1882.

(Историјски музеј Србије)
 72
Срби 1903-1914

нема ни једног јединог милионера - чак ни y динарима“, диви ce

Вивијан, „а приход од 200 или 300 фунти годишње (фунта вреди
25 динара; С. A.) значи изобиље, ако не и право богатство. Са дру-
ге стРане>ту не могу да ce виде обележја цивилизације као што су,
глад, рите и бескућници. (...) Непостојање праве сиротиње - неиз-
бежне и присутне y свим модерним државама - значи да je оства-
рен идеал највећег добра за највећи број људи“ (Вивијан [1897] 2010:
171). Слично je писао, јуна 1901, и руски посланик y Београду H. В.
Чариков (1855-1930): „У овој земљи, која има изразито земљорад-
нички карактер, нема бедних ни (...) просјака; нема беземљаша, као
што нема ни крупних земљопоседника. (...) Радници, овдашњи се-
љаци и житељи градова, још нису одвојени од земље“ (нав. y Шемја-
кин 2008: 24-25). 7
И заиста, 1897. године, 78 посто сеоских домаћинстава са земљом
имало je имање величине од два до двадесет хектара (Исић 1994:
101-102). Имање од два хектара сматрало ce тада величином поседа
од кога може да живи једна породица (Јовановић [1903] 1990: 65; уп.
Чалић 2004: 68). Са имања до једног хектара земље домаћинство je
могло да подмири половину својих годишњих трошкова, a са има-
ња између 1 и 2 ha чак две трећине (Исто: 165-166). Додатни прихо-
Ди обезбеђивани су радом на туђем поседу, y оближњој варошици
или, нарочито y појединим крајевима, кућном радиношћу („кућ-
ним занатима"; вид. Исто: 68, 94). Већина радника je, такође, имало
свој или породични комад земље, због чега, како ce жале Радничке
новине (1913), „не рачунају нимало са скупоћом животних намир-
ница“ (нав. y Богдановић 1989: 87).
Овакав друштвени састав сматрао ce y оно време изузетно демо-
кратским. Белгијски економиста Емил де Лавеле (Émile Louis Victor
de Laveleye 1822-1892), писао je:

„Нема земље која више заслужује да буде названа демократском од

Cponje. (...) Овде нема великих нити племићких земљопоседника. (...)
Пролетаријат je био непознат, захваљујући задругама (...). Пошто језе-
мља, која je главни извор богатства, y рукама оних који je обрађују, не
постоје имања за издавање, na ни беспосличарска класа рентијера, на-
трпана no градовима. (...) Аристократије нема, нити превише буржоа-
зије, која ce углавном састоји од трговаца, дућанџија и кућевласника.
Али, са друге стране, нема ни сиротињства; о старима, немоћнима и
болеснима брине комшилук, a y градовима то чини општина или рад-
ничка удружења. (...) Свака породица поседује мали комад земље, пет
ДО десет хектаРа>И има право да доноси огрев из оближње општинске
Демократија 73

или државне шуме. Гусака, патакаи кокошака je y изобиљу, и не морају

их продавати да би исплатили ренту. Пошто су власници имања, сами
их једу, свако има своју ’кокош y лонцу’. (...) Управо y Србији, више него
било где другде, за власт би ce могло рећи да долази од народа. Бирачко
тело састоји ce од независних земљовласника, што значи да би избори
требало да буду савршено слободни" (Laveleye 1887: 184, 194, 218, 208;
слично и 233-234).

Требало би рећи и то да ce, y делу наше историографије, овако

мала имања, често, с презиром коментаришу као неподесна за ка-
питалистички развој. Но, друштвени менталитет нашег тадашњег
сељаштва и није садржавао два обавезна крака капиталистичких
маказа: напрегнуту производњу за тржиште на једној страни, и
грозничаву експанзију потрошачких потреба на другој. Најчешће
ce радило онолико колико je и било потребно да ce, према скром-
ним патријархалним нормама, „пристојно живи“ - не преко тога.
„Оно мало што жели, српски сељак може себи да приушти без
икаквих проблема“, пише Вивијан.

„Ствари као што су со, дуван и шећер готово су једино оптерећење за

његов новчаник. Све остало, укључујући и одећу, постељину и столња-
ке, производи y свом домаћинству. (...) Његове куповине не премашују
своту од неколико динара годишње. Уколико му усеви неуобичајено
добро роде, већа je вероватноћа да ће жалити што ће y њихово прику-
пљање или жетву морати да уложи већи рад него што ће ce радовати
прилици да заради нешто новца и купи неку робу која je за њега лук-
суз. Јер, луксуз му не значи ништа, још није развио склоност према
њему“ (Вивијан [1897] 2010: 171-172,154).

Да je ово запажање о некапиталистичком менталитету тада-

шњег српског сељаштва тачно, потврђују и поједина (тада ретка)
истраживања. Једна анкета рађена 1910-1912, a која je обухватила
835 домаћинстава y 524 села (но чије налазе, наравно, треба узети
с резервом због недовољно репрезентативног узорка) показала je
да су мушкарци старости од 20 до 45 година просечно радили 160
дана y години, a они од 45 до 65 година само 70 дана (вид. Чалић
2004: 80). И једно доцније етнографско посматрање бележи да су
мушкарци сељаци, чак и на већим поседима, радили годишње 75,
51 и 30 дана: „највећи део године код сељака пролази или просто y
нераду, или y непродуктивном раду, ’тек да ce нешто ради’“ (Петро-
вић 1932: 98; вид. Чалић 2004: 81). Отуда je можда и мит схватање да
je српски сељак живео „притиснут тешким свакодневним радом“,
74 Срби 1903-1914

при чему je „радни дан y пољопривреди трајао од зоре до мрака“

(Попов 19946: 29, 32). Јер, чак за стотинак дана y години на селу ce
сматрало да на њих „не ваља“ радити (уп. Јовановић [1903] 1990: 61).
У развијеној Британији je, y трећој четвртини 19. века, од глади го-
дишње умирало око пет стотина људи (Hobsbawm 1989: 109). У зао-
сталој Србији било je много сиромашног света. Али, таква страшна
појава ипак ce не спомиње.
Српски сељаци, међутим, нису били једноставно „не врло раде-
ни“ (Јовановић [1903] 1990: 61). Увиди о радном понашању сељака,
наиме, показивали су да они и те како умеју да повећају рад и про-
дуктивност онда када je то било потребно (рецимо, кад дође до по-
већања броја издржаваних лица). Али, „то додатно залагање je по-
ново престајало чим би привремено веће потребе биле задовољене“,
из чега, онда, неки данашњи коментатори ишчитавају само мањак
„интересовања за максимирање профита и монетарни вишак“ (Ча-
лић 2004: 84). Заправо, сељак ce често с племићком опуштеношћу
односио према вишку својих производа, не размишљајући много
о „тржишту и профиту". Сретен Вукосављевић (1959: 381) бележи
како ce код наших сељака сточара „одбије y планину no неколико
оваца да их вуци поједу, или ce закоље коза и баци пред орлове ле-
шинаре, када ce негде близу спусте".
Но, ако превага таквог менталитета и самодовољних имања y
тадашњој Србији и није била баш најподеснија за капиталистички
развој и „максимирање профита“, ти исти структурални чиниоци
су, међутим, били и те како погодни за утврђивање и развој демо-
кратије. Наиме, обиље слободног времена омогућавало je сељаци-
ма да могу нашироко да „претресају политику“ и баве ce општим
стварима.

„Изгледа да су српски сељаци били неуобичајено заинтересовани и на-

клоњени политици. Чак иако нису умели да пишу и читају слушали су
расправе, постављали питања и износили своја мишљења. (...) Поне-
кад je народ био погрешно обавештен, али je важно нагласити његову
жељу да буде обавештен" (Драгнић 1989: 83-83,143).

„Политичка (...) питања била су увек главна, a неретко и једина, те-

ма разговора већине варошког a, нарочито после појаве радикала,
и сеоског становништва“ (Јанковић 1997: 442). Али, и пре радикала
сељаци су радо „бистрили политику" - видимо како ce кнез Миха-
ило жали y једној од престоних беседа: „Код нас je досада политика
Демократија 75

била једина забава свију, без разлога, класа житељства: за плугом и

за тезгама, y канцеларији за асталом и y меани на ћепенку“ (нав. y
Јовановић [1923] 2005: 68).
С друге пак стране, уједначеност поседа и одсуство земљишних
магната (a онда и војске беземљашке сиротиње која за њих ради),
од Србије су чинили „народ малих сеоских газда“ (Јовановић [1903]
1990:154) - тј. друштво доминантне средње класе. A такво друштво
управо je идеално, no класичним схватањима, за демократију (вид.
Мимица 1985: 5-8, 47-66).
Такође, земљишни посед, ма како био мали, стварао je код се-
љаштва осећај независности и друштвеног достојанства. „Срби су
превише независни да би служили no кућама“, примећује Виви-
јан, „због чега je несташица послуге y Србији хронична' (2010: 229).
„Последица тога je да y Србији српска послуга не постоји. Људи из
Београда налазе послугу y Мађарској, Аустрији и Немачкој, na чак и
y Италији“ (Исто: 172). Исто пише и Лавлеј: „Попут Јенкија, ни Срби
не желе да буду кућне слуге; чак и кувари и собари долазе из Хрват-
ске, Мађарске и Аустрије“ (Laveleye 1887: 184-185). Ho, и увезена по-
слуга „веома брзо стиче y својој новој домовини (...) немогуће пред-
ставе о равноправности људи“, негодује Вивијан ([1897] 2010: 229).
To чуђење једног викторијанског Британца, сасвим je разумљиво
ако имамо y виду да je, y исто време, y Енглеској и Велсу (према по-
пису из 1891) било 1.444.694 кућних слугу (Woollard 2002: 17), што je
чинило 11,2 посто тамошње радне снаге (код жена чак 34,5 посто).
У исто време, y Србији, y попису занимања уопште нема категорије
кућних слугу - „слуге“ су само помоћни радници y пољопривреди,
занатству и индустрији (вид. Попов 19946: 30). Служавки no дома-
ћинствима наравно да je било, али мало je сумње да je y Србији,
сразмерно становништву, било неупоредиво мање послуге него y
Британији.
Слуге и друге лично зависне особе нису имале право гласа, не
само y Србији, већ ни другде no Европи. Ово je било првенствено
стога јер ce, о чему ће доцније бити нешто више речи, tokom већег
дела 19. века no правилу гласало јавно. Више економски независног
становништва могло je значити, стога, и шире право гласа, односно
шире бирачко тело. A Србија je, као земља слободних малих посед-
ника, y том погледу била y веома добром положају.
С друге пак стране, одсуство племства y Србији 19. века значи-
ло je и отвореност свих места y власти и државној управи за људе
из народа. У Србији ce то, поготово међу нашим савременицима,
 76 Срби 1903-1914

укључив ту и друштвене научнике, некако узима здраво за гото-

во. Али, треба знати да je присуство племства y то доба најчешће
значило и постојање резервисаног домена (у социјалном смислу) y
знатном делу управних места y држави. Рецимо, племство, којег je
тада било тек око два посто становништва, држало je y парламенту:
y Француској 18,9 посто места (1871), y Италији 29,5 посто (1861), y
Холандији 35,3 посто (1853), y Великој Британији 37,7 посто (1868),
a y Немачкој 43,5 посто (1868; Best and Cotta 2007: 30, 42). У Брита-
нији je удео припадника племства 1880-1914. међу министрима био
51 одсто, a y Немачкој (1878-1914) 64 одсто (Исто: 47-48). Такође,
племство je држало и знатан удео места y локалној власти и адми-
нистрацији, посебно y Британији и Пруској (вид. Исто: 46). Нарочи-
то je војска била место резервисаног домена за племство. Племићи
су чинили 50 одсто официра британске војске (1870; a y 1913. и даље
35 посто) и 61 одсто немачких генерала и пуковника (1900; y 1913.
52 одсто; чак 25 одсто најнижих официрских чинова y немачкој вој-
сци држали су племићи; Исто: 47). У Угарској, за разлику од пле-
мића, „грађанин je морао да поседује изузетне способности да би
доспео до високих положаја y државној администрацији и војсци“
(Бешлин 2005: 420).
У Србији није постојало ништа од тога. Одсуство племства или
земљишних магната довело je до уверења да y друштву, no основ-
ним правима и могућностима, сви треба да буду једнаки. To увере-
ње чак су исказивали и поједини представници олигархије - мада,
наравно, више y демагошке сврхе, и зарад ограничавања власти кне-
за. Но, то јасно показује садржај y Србији доминантног социјално-
-политичког обрасца „доброг друштва“. Тако je уставобранитељски
првак, Тома Вучић Перишић (1788-1859), изјавио 1839. године:

„Ми смо сви равни: што je Књаз то и свињар, што свињар то и са-
ветник, што саветник то и терзија (кројач народне одеће - С. A.) што
терзија то и судија, што судија то и ja. Сви смо ми једнаки; не треба
само да ce један греје на сунцу a ми сви да стојимо y ладу, и само један
да подигне главу високо, a ми сви да гледамо y земљу, но ваља да сви
гледамо rope и сви да ce грејемо на сунцу“ (нав. у: Јовановић [1912]
2005: 44).

И заиста, сељаци или њихова деца су ce, y Србији 19. века, несме-
тано пели и до највиших државних положаја. Чак две трећине по-
сланика чувене Светоандрејске скупштине (1858-1859) чинили су
Демократија 77

сељаци (Милићевић 1964: 209). Тешко да je толики удео сељаштва

икада постојао y неком европском парламенту. Вивијан ce диви
српским скупштинарима који и даље ору своју земљу, раздрагано
поредећи Димитрија Катића (1845-1899) - који ce „у паузама између
две политичке битке враћа свом плугу“ - са легендарним римским
конзулом Цинцинатом (L. Q. Cincinnatus, 519-430. п. X). И народни
посланик Адам Богосављевић - који „оре земљу сопственим рука-
ма, обучен y народну ношњу“ - Лавлеја подсећа на „каквог Римља-
нина из доба Републике“ (Laveleye 1887:210). Са села долазе оснива-
чи обе српске династије, Карађорђе и Милош, вођ уставобранитеља
Тома Вучић Перишић, конзервативни политичари као што je Илија
Гарашанин (1812-1874), или пак либерални политичари као што су
Јеврем Грујић (1826-1895), Милован Јанковић (1828-1899), Алимпи-
је Васиљевић (1831-1911), велики језички реформатор Вук Караџић
(1787-1864)... „Творци нове српске привреде Миша Анастасијевић,
Лука Ћеловић, Илија Коларац били су деца села“ (Тјорђевић 1988:
27). Сваки четврти врхунски интелектуалац (из поколења рођених
између 1820. и 1881) потиче са села, a чак сваки трећи научник (Не-
мањић 2008: 70-71) - што je изузетан удео имајући y виду да y том
раздобљу није било обавезног школовања и да ce већина школа на-
лазила y граду (још школске године 1857/58. две трећине округа не-
ма школу, a и две деценије доцније само свако шесто дете je ђак;
Драгнић 1989: 37; Попов 19946: 64). Српске војсковође - за разлику
од већине тадашњих европских генерала и маршала (вид. Тјорђе-
вић 1997: 284-285) - сељачког су порекла: „војводу Мишића мати je
родила на њиви, a војвода Степа je провео детињство као пастир“
(Тјорђевић 1988: 28).
Оваква отвореност друштва за вертикалну покретљивост на-
више тешко да je постојала и y једној другој европској земљи y 19.
веку (изузев можда y Бугарској, после 1878; она je имала сличан дру-
штвени састав). Јеврем Грујић je, без сумње, био једини међу амба-
садорима y Паризу, Бриселу или Лондону, који je детињство провео
y једном забаченом селу, месецима идући за свињама и другом сто-
ком, a који ce тога још и с поносом сећао (вид. Милићевић 1964: 10).
Заправо, одсуство класних баријера y српском друштву није било
само институционално, већ и културно. Кнез Александар Карађор-
ђевић je, преко ограде дворског врта y Београду - која je била најо-
бичнији плот (Христић [1923] 1983: 155), често и радо разговарао с
комшијама, који су пословали no својим баштама; његови државни
саветници, пре аудијенције код кнеза, набрали би поврће и остави-
78 Срби 1903-1914

ли га y завежљају крај дворске ограде, одакле би га покупили када

ce пријем заврши (Србијановић 1921: 47) - неуобичајено плебејска
атмосфера за један европски двор средином 19. века. Вивијан ce,
три децније доцније, чуди српском грађанству које не крије своје
сељачко или неко друго ниже друштвено порекло, a које ce, уз то,
социјално меша не гледајући на друштвени статус:

„Начелник Ниша ми je рекао да ce поноси тиме што он и његови прија-

тељи течно говоре француски и понашају ce као господа иако су сино-
ви сељака. (...) Један од најдостојанственијих коњичких официра које
сам упознао y тој земљи био je син главног кувара краља Милана. (...)
Српски буржуји масовно су прихватили америчке идеје о једнакости
и равноправности људи, тако да ce дружењем са припадницима неких
професија - политичарима, адвокатима, управницима, лекарима и
новинарима - излажете ризику да ce нађете за столом са својим фото-
графом, својим апотекаром, својим трговцем доњим рубљем или вла-
сником свог омиљеног ресторана" (Вивијан [1897] 2010: 227).

И Милан Грол (1876-1952), описујући Србију пре 1914, уочава да не-

ма много стида због сељачког порекла.

„Иза свег школовања на страни и највиших положаја Милован Јанко-

вић, на пример, остао je до краја живота сељак, као што су читав век за
њим војвода Мишић и Милорад Драшковић (министар привреде 1905.
и грађевина 1914; С. A.) и други то остајали с дубоким унутрашњим
задовољством" (Грол 1939: 7).

Одсуство класних баријера види ce и no томе што, сећа ce Грол

(Исто: 11), „земљаци из истог краја или чланови једне исте поро-
дице, једни y опанку, други y мундиру или цилиндру, писмени, по-
луписмени и неписмени, говоре једним језиком и разлажу једном
_ «
логиком .
Све су ово кључни структурални елементи демократске по-
литичке културе, које налазимо управо y тадашњој Србији, a без
које je немогуће разумети снагу демократије y Србији 1903-1914.
Штавише, Србија je, ма колико необично звучало, y 19. век ушла
и с врло јаком традицијом народне демократије. Реч je о већ спо-
мињаној установи патријархалне, сељачке демократије - општин-
ској (сеоској) самоуправи. Ова установа обично ce спомиње када
ce жели објаснити снага овдашњег покрета за локалну самоуправу
y 19. веку. Но, најчешће ce недовољно разуме њен нарочит значај за
демократску политичку културу Србије, y 19. и раном 20. веку. Већ
Демократија 79

помињани Јеврем Грујић, либерални првак светоандрејског покре-

та за јаку скупштину, сећа ce редовних скупштина сељана y својој
родној Даросави, сазиваних „за лепа времена, скоро сваке недеље
под старим гранатим орахом“ (Милићевић 1964: 13) - сасвим no
Русоовом (1993: 101) знаменитом диктуму из Друштвеног уговора
(књ. 4, гл. 1): „Код најсрећнијег народа на свету гомила сељака под
храстом одлучује о државним пословима“. Јеврем Грујић каже да ce
баш захваљујући томе „на парламентарни живот навикао од рође-
ња“ (Милићевић 1964: 13).
И заиста, управо захваљујући свом сељачком пореклу и свикло-
сти на установе патријархалне демократије, светоандрејски либе-
рали - Јеврем Грујић, Милован Јанковић, Алимпије Васиљевић и
други - лако су примили западну идеју јаке скупштине, да би je
затим успешно ширили међу сељачким скупштинарима светоан-
дрејског сазива. Kao што вели Јован Милићевић (1964: 125) за Гру-
јића, „школујући ce на Западу, он je попримио и грађанске поли-
тичке идеје, али од њих пре свега оно што ce слагало са начелима
самоуправног уређења србијанског села. Отуда долази и оно не-
прекидно истицање народне скупштине", која je „за њега не само
основна установа државног уређења (...), већ и праизвор свих оста-
лих политичких институција". Грујић и Јанковић су, као студенти
y Паризу 1853. године, објавили књигу на француском (ïankovitch
et Grouïtch 1853) y којој cy тврдили да код Срба, баш захваљујући
8o Срби 1903-1914

њиховим традиционалним установама патријархалне демократије,

постоји „освештано право“, „дубоко усађено y њиховој свести“: „да
ce сваке године састаје народна скупштина, a којој ће влада подно-
сити извештај о трошковима и финансијској ситуацији“ и „да (вла-
сти) општине оставе слободним и да ce не мешају y њихову управу“
(lankovitch et Grouïtch 1853: 81-82; Милићевић 1964: 43; Батаковић
2001: 117-118).
Да ова тврдња има стварних основа видело ce no непрестаним
захтевима српских сељака, и пре Светоандрејске скупштине, за
редовним сазивањем представничког тела народа, као и за његове
што веће надлежности. Ти стални захтеви јављали су ce y сељаштву
„спонтано“ и „самоникло" (Милићевић [1970] 2002:334,322) - дакле,
пре и независно од либералне интелигенције школоване на Западу
- управо „као последица старе самоуправне праксе“ (Исто: 322).

„Представе о скупштини y свести сељачких маса нису биле потпуно

јасне, али те масе су и поред тога биле главни носилац и заговорник
тих идеја, све до појаве грађанске интелигенције (...). Биле су сасвим
спонтано утврђене главне тачке тог самоуправног програма: 1. Народ-
на скупштина, као главно и неопходно представничко тело целе зе-
мље; и 2. Локалне самоуправе“ (Исто: 334).

Баш због тога што je идеја јаке скупштине већ била присутна
y политичкој култури сељаштва, сељачки депутати су, затим, радо
кренули за Грујићем и Јанковићем, претворивши Светоандрејску
скупштину y врсту двомесечног „револуционарног конвента“ (Бе-
шлин 2005: 357): сменили су једног кнеза и поставили другог, зах-
тевали редовно сазивање скупштине сваке године, изразили непо-
верење y све саветнике и министре, тражили отпуштање свих чи-
новника y које народ и кнез немају поверење, захтевали обнављање
старе општинске самоуправе (да ce старешине бирају сваке године
и да општином, осим кмета, управља и скупштина), итд.
Мало je сумње да je управо жива баштина патријархалне демо-
кратије - пре свега установа општинске самоуправе - одлучујуће
допринела успешној рецепцији идеје јаке народне скупштине y Ср-
бији 19. века (уп. Милићевић 1964: 123-125; [1970] 2002: 312-336).
Такође, установе патријархалне демократије - општинска самоу-
права и породична задруга, биле су својеврсна „школа за грађанско
васпитање“, y којој je „сељак припреман за предстојеће ослобођење,
јер ce демократија не заводи декретом, већ васпитањем, a држава не
брани декларацијама, већ борбом и заједништвом“ (Тјорђевић 1988:
Демократија 8i

20). Треба рећи да je, без обзира на учестала настојања централне

власти да ce општинска самоуправа сузи и стави под надзор чинов-
ништва, традиција мештанских зборова и самоуправе наставила да
постоји и tokom 19. века. По доношењу Устава из 1838, општински
зборови поново бирају кметове (вид. Љушић 1986:229-230). Још по-
четком четрдесетих година 19. века постоји „живо присуство y све-
сти људи укорењеног традиционалног поступања, при коме je оп-
штински збор одлучивао о свим важним општинским питањима, a
y првом реду о избору кметова“ (Гузина 1976: 53). Свако сужавање
права на том пољу сељаци су тешко подносили. Посебно je рђаво
примљено скучење извршено Законом о устројству општина и оп-
штинских власти, из 1866. (Милићевић 2002: 276; 1994: 299). Иако
je њиме задржано право општинских зборова - који чине „сви пу-
нолетни чланови општине који нису под туторством или старатељ-
ством, нити су као слуге под платом“ - да бирају општинске одбор-
нике (који онда бирају кмета и чланове општинског суда), нарочито
увредљива за бираче била je одредба no којој ce избор (јавним гла-
сањем) врши y присуству среског чиновника, који „одобрава или
поништава избор“ (чл. 31; уп. Свирчевић 2009: 54). Управо ће борба
за укидање овог закона, поред осталог, бити основ за настанак и
ширење радикалског демократског покрета, крајем седамдесетих и
почетком осамдесетих година 19. века.
Но, традиција мештанске самоуправе могла je водити и ствара-
њу парохијалне политичке културе код сељаштва (parochial political
culture; вид. Almond and Verba 1963) да није било и другог важног
културног елемента проистеклог из новије политичке историје Ср-
бије - активног учешћа сељаштва y политичким дешавањима на
националном нивоу. „Баш зато што je личним учешћем y ратови-
ма и устанцима извојевао ослобођење од непосредне турске влада-
вине, србијански сељак ce и даље живо интересовао за политику,
сматрајући то, сасвим спонтано, својим послом, исто као вођење
газдинства или отклањање породичних брига“ (Милићевић 1964:
20; слично и Грол 1939: 8-9). Такође, велике политичке промене y
Кнежевини Србији, tokom прве половине 19. века, настале су тако
што су различите фракције политичке елите, тражећи подршку,
учестало настојале да изврше политичку мобилизацију сељаштва.
Због тога ce и догодило да je управо „сељаштво била она друштвена
снага која je омогућила долазак на власт уставобранитељском по-
крету 1839. и 1842, и Обреновићима 1858“ (Милићевић 1964: 175).
„Преломни фактор y извлачењу села на домаћу политичку позор-
 82
Срби 1903-1914

ницу било je скоро опште прво гласа за мушкарце, уведено уста-

вима из 1869. и 1888. године. Оно je дало прилику сељаку да своју
бројну предност искаже y политици. Спојили су ce градски либе-
рал и сеоски трибун. Либерализам и антибирократизам Радикалне
странке вратили су сељаку визију његове самоуправе и прогласили
рат државном чиновнику. Једном мобилисано и усталасано, село je
страсно и огорчено улетело на политичку позорницу. Тиме je битно
проширена основица демократског процеса y Србији и сељаку омо-
гућено да приђе својој држави и активно ce y њу укључи, посебно y
раздобљу после 1903. године“ (Тјорђевић 1988: 26).
Сељаци су, тако, још од средине 19. века, били навикли да ce за-
нимају за „велику политику“, која je далеко надмашивала обзорје
њиховог села. To je још један елемент демократске политичке кул-
туре који узимамо здраво за готово, али који за већину (страних)
теоретичара демократије тешко да аутоматски иде уз појам дру-
штва састављеног од сељака. Јер, вероватно je само y српско село
било могуће сместити персифлажу попут Сремчеве Лимунције на
селу (1896) y којој мештани „села Прудељ, среза качерског, округа
рудничког , праве одбор за прославу једног догађаја на другом кон-
тиненту који их ce баш не тиче - збацивања бразилског цара Дон
Педра II (Dom Pedro II, 1825-1891) с престола (1889). Taj одбор саста-
вља поздравни телеграм „бразилијанском народу“, и износи идеје
”Ла се Бразилијанци изаберу за почасне грађане прудељске и да ce
Прудељ одсада не зове Прудељ него Бразиљевац" (Сремац 1977: 476;
подвучено y изворнику). Иако ce ту Стеван Сремац (1855-1906), на-
равно, само изругивао склоностима да ce све исполитизује и да ce
о свемУ има мишљење, као и каткад несносној агитацији радикал-
ских учитеља међу сељацима, такав заплет својој новели тешко да
je могао да flâ неки немачки, енглески, na ни амерички писац. Наи-
ме, тип политичке културе код тамошњег сељачког света, y позном
19. веку, био je ипак често парохијалнији него код сељака y Србији,
који су заиста и могли да постану плен такве, или какве сличне,
политичке занесености једног учитеља. Немачки или енглески се-
љак више зна о пољској привреди, a српски о политици - било je
мишљење и савременика из реда српске либералне интелигенци-
је (Алимпије Васиљевић, Психолошке особине српског народа, 1886;
нав. y Бешлин 2005: 788-789).
Коначно, када je реч о демократској политичкој култури српског
сељаштва, ваља нагласити још једну нарочиту црту наших тада-
шњих бирача. Ta црта могла ce уочити на изборима вршеним no
Демократија 83

правилима Устава из 1869, a временом je све више долазила до из-

ражаја. Реч je о спремности да ce, често пркосно и масовно, јавно
гласа против власти.
У Србији ce јавно гласало до Устава из 1888. године. Такав на-
чин гласања био je уобичајен y 19. веку, поготово y земљама с већим
бројем неписмених гласача. Чак и y Британији ce, све до изборне
реформе 1872. године, гласало јавно - дизањем руку. (Кандидат je
могао, ако посумња да су сви који су дигли руке имали право гла-
са, затражити да ce гласа поименце; тада je сваки бирач прилазио
одборничком столу и изјављивао коме даје глас, и то je уписивано
y изборне књиге /pool-books/; Јовановић 1872: 436.) Први општи из-
бори одржани y Британији тајним гласањем (secret ballot) били су
1874. године. У САД ce јавно гласало (oral ballot) све до председнич-
ких избора 1884, после којих ce прешло на тајно гласање - обеле-
жавањем имена кандидата на одштампаном листићу. У појединим
државама САД гласало ce јавно све до 1891. (Кентаки), na су први
председнички избори, на којима су сви бирачи гласали тајно, одр-
жани 1892. године.
У Србији су избори за Светоандрејску скупштину (одржани 16.
новембра 1858), no варошима, изгледали овако:

„На асталу, пред деловодитељем, стајао je велики сашивен регистер, y

ком je на свако слово остављено no неколико табака. Свако ново изре-
чено име имало ce бележити под један лист, под оним с којим почиње,
a поред тог имена мећало ce 1. A кад ко то исто име после рекне, онда
му ce само додавао број 2, 3, итд.“ (Грујић 1923: 6).

По Изборном закону од 10. октобра 1870, y вароши ће

„бирач казати јавно кога хоће за посланика за скупштину. Писар, по-

што je на особном табаку записао име лица за које je дат глас да буде
посланик, написаће оздо име бирача који глас даје, ако овај не би хтео
сам своје име записати, a испод његовог имена записаће ce редом име-
на оних који дају глас за исто бирано лице“ (чл. 32).

Села су гласала другачије, али такође јавно. Ha сеоском (оп-

штинском) зборујавно су бирани повереници, сразмерно пореским
главама (један на 25, a најмање двојица no општини; Изборни закон
1870, чл. 52). Повереници су, затим, y заказани дан, одлазили на сре-
ску повереничку изборну скупштину, где „прилазе један за другим
одборском асталу“ и јавно гласају no истом поступку као што ce
 84 Срби 1903-1914

гласа и y вароши (чл. 57-58). Власти су тако знале, поименице y ва-

роши, a оквирно (no групама кућа) y селу, ко je на изборима гласао
за ког кандидата.
Но и поред таквог начина гласања - који je сасвим погодовао
притиску државног апарата на бираче - власти (актуелна влада или
кнез) нису успеле да обезбеде скупштински састав какав су желеле,
или пак нису успеле да победе, на изборима: 1874, 1875, 1877, 1883,
1886. и 1893. (25. фебруара). Народ je на тим изборима гласао не са-
мо насупрот очекивањима власти, или чак упркос отвореном и без-
обзирном притиску власти. У Србији je забележен и јединствен из-
борни феномен - да владини кандидати y девет изборних јединица
не добију ни једанједини глас!
To ce десило на допунским изборима 1882. Због једне финансиј-
ске афере y коју je била умешана влада („Бонтуов уговор“), опози-
ЦиЈа Је поднела интерпелацију, на коју je влада одбила да одговори.
Стога су 53 опозициона посланика (51 радикалац и двојица либе-
ралаца) поднели оставке. Устав je тражио за пуноважан рад скуп-
штине кворум од три четвртине посланика (укупно их je тада било
167). Како после тих оставки скупштина није могла више да ради,
опозиција je очекивала распуштање скупштине и нове изборе. Но
напредњачка влада je била свесна да би те изборе тешко добила.
Зато je удесила да њени посланици y Скупштини, заседајући без
уставног кворума, донесу одлуку о расписивању допунских (на-

Унутрашњост Скупштине
Демократија 85

кнадних) избора, само за „упражњена" 53 места. Напредњацима je

требало да освоје 12 мандата да би дошли до трочетвртинске већи-
не и зато ce влада решила на крајње притиске: половина окружних
начелника je премештена, радикалским кандидатима су подмета-
не кривице, радикалски кметови збацивани, радикалски учитељи
премештани... Ипак, и поред све навале власти, на изборима, 15.
маја, напредњаци су добили само пет нових мандата. Ha осталим
изборним местима победили су исти они који су, два месеца пре
тога, изашли из скупштине.
To je било већ други пут да опозициони скупштинари, који y знак
неслагања с владом поднесу оставку, на допунским изборима бива-
ју поново изабрани. Петнаест година раније (1877), 26 посланика
опозиције, „у немогућности да спрече владине манипулације скуп-
штинском већином, поднели су оставку и напустили Скупштину.
Ha допунским изборима, који су одмах затим одржани били су сви
поново изабрани“ (Попов 1994a: 395-396).
Ho овога пута, за разлику од 1877, поново изабрани опозицио-
ни посланици опет су поднели оставке. Стога je крња скупштина
за њих још једном расписала накнадне изборе (за 31. мај 1882). Но
да би ce предупредила игра с оставкама, донета je одредба no K o ­
joj, уколико би наново били изабрани посланици који су претходно
поднели оставке, гласови за њих ce неће узимати y обзир, него ће
посланици постати они који су после њих добили највише гласова.
Но и на новим накнадним изборима, и поред свег поновљеног на-
сиља, „незапамћеном смелошћу изборног тела“ (Влајковић 1988:41),
опет бивају изабрани стари опозициони посланици. „Радикалски
кандидати који су на избору од 15. маја победили тек са 7-8 гласова
(разлике - С. A.), победише 31. маја са већином од 50-60 гласова
(Самоуправа, бр. 84, од 3. јуна 1882; нав. y Јанковић 1997: 372). Крња
скупштина je уместо њих била принуђена да именује кандидате ко-
ји су освојили малени број гласова - тек десетак, na чак и оне са са-
мо два добијена гласа (подсмешљиво назване „двогласци ). Но оно
што je било највећи куриозум јесте да je на девет места опозиција
добила cee гласове! Стога ce ту није могао наћи чак ни „једногласац
који би могао бити именован за посланика (Попов 19946: 64; Драг-
нић 1989: 88-89; Трифуновић 1997: 54).
Наравно да je после овако изведених допунских избора влада
практично остала без легитимитета. Стога je већ следеће 1883. го-
дине била принуђена на расписивање општих избора. Раздражен
владиним махинацијама око допунских избора y 1882. години,
 86
Срби 1903-1914

„народ je пред 7. септембар (1883, када су били избори - С. A.) био y та-
ко ратоборном расположењу, као да ће ићи на Косово, a не на изборе.
(...) Народ je навалио на биралиште као да га треба на јуриш узимати
готов да ce хвата за гушу са сваким ко му не би дао гласати. (...) НикадЈ
ниједној влади полицијске власти нису мање вредиле него овога пута
напредњачкој влади: оне нису имале пред собом обичну народну масу,
него ЈеДнУ усталасану гомилу, којој ce морало попуштати, ако ce није
хтело доћи до туче“ (Јовановић [1907] 1990: 194).

Тако су радикали, као што je већ речено, добили ове изборе са

трочетвртинском већином.
Зб°г овакве политичке културе пркосног и масовног јавног гла-
сања против власти, y Србији je забележена још једна нарочитост
Када je, tokom израде Устава од 1888, покренуто питање начина
гласања, владајуће, конзервативне политичке структуре биле су
за та)но гласање, док су радикално-демократске снаге биле за јав-
но гласање. Тако су, на расправи y Уставном одбору, краљ Милан,
либерали и напредњаци били за тајно, a радикали - посебно њихо-
во сељачко-трибунско крило - за јавно гласање (вид. Продановић
1936: 293-294; Поповић 19396: 102-107). Наиме, код јавног гласања,
притисак власти на бираче да ce гласа за овог или оног кандида-
та показао ce, барем када je Србија y питању, као мање успешан y
поређењу са притиском бирача једних на друге да ce гласа на исти
начин. О каквом притиску je реч, најсликовитије je објаснио члан
Уставног одбора, Радован Милошевић, сељак из околине Београда.
Он Је Рекао да je притисак одозго мањи него онај одоздо. Срески
капетан ce наљути кад ce не изабере његов кандидат, али ce обично
на томе све сврши.

„Али, кад ce распусти она пуста голанферија, кад стаде она да прити-
скује оздо, кад стаде да пали људима сена, да чупа лозе, да сече шљива-
ке, (...) ниједан домаћин ни за живу главу не сме гласати за оног за кога
би хтео, ако неће да му расцопају главу или да му плане цело имање“
(нав. у: Поповић 19396: 104).

ПореД овако грубих облика социјалног притиска, чешћи су били

психолошки и морално истанчанији начини, дуго развијани y јед-
ном традиционалистичком сељачком друштву. Српско село je , Han-
M e, желећи да избегне мешање турских власти (и плаћање крвнине)
развило механизме унутрашње регулације личних и породичних
односа. Сеоска општина није имала органе принуде, na je унутра-
Демократија 87

шњи живот села почивао на пристанку и договору, на једној стра-

ни, али и на моралним казнама, на другој (јавна клетва, забрана
да ce иде на славу ономе кога село осуди итд.; Гузина 1955: 48, 73,
150-151). Исти притисак унутрашњег јавног мнења постојао je и y
породичним задругама.

„Сваки члан задруге познавао je усмени закон, закон no коме ce знало

шта треба a шта не треба чинити. Тачно je одређено за свакога од њих,
на који ce начин има мислити и делати“ (Цвијић [1918] 1987: 340).

Отуда je притисак јавног мнења, no селима и варошицама, да ce гла-

са на одређени начин могао бити знатно плодоноснији од притиска
што je долазио од чиновништва и месних власти. Гледало ce како
други гласају, na je на бирачком месту често било, no речима Пере
Тодоровића, „параде, утркивања, разметања1 (нав. у: Продановић
1936: 294) - осим осталог, баш y гласању против власти.
Радикали су, најзад, на Уставном одбору, мада невољно, приста-
ли на тајно гласање, na их je краљ Милан, y говору којим je завршио
дебату о начину гласања, још једном подсетио да „у Србији не вреди
уводити нови слободноумни устав ако ce не усвоји тајно гласање
(нав. у: Поповић 19396: 105-6). Но мањина радикалаца ce чак и на
самој Великој скупштини - која je, no политичком договору краља
Милана са руководством све три странке, имала да прими устав „од
корица, до корица' - побунила против тајног гласања куглицама.
Чак je радикалски посланик из Ужичког округа, Сима Милошевић
(1843-1909), гласачке куглице презриво назвао „пиљцима“ (Прода-
новић 1936: 304).
Иако je, на крају, Устав усвојен са 498 гласова за, 75 против, три
уздржана и 15 одсутних, јавно гласање je и даље остало некако бли-
же „радикалском срцу“. To ce видело и no ономе што je Никола Па-
шић изговорио y расправи y Скупштини, 14. новембра 1901: „Тајност
гласања заведена je тамо где није довољно развијена грађанска и по-
литичка свест, те да они грађани који немају довољно куражи да јав-
но гласају, (могу да) гласају за кога хоће“ (Пашић [1901] 1997/2: 763).
Ha примедбу да ce тајно гласа и y Француској, Пашић je одговорио:

„Тајност гласања y Француској заведена je зато, што тамо маса народа

стоји зависна од појединих капиталиста. Кад не би било тајног гла-
сања, раденици би стајали пред алтернативом: или да гласају за оног
кандидата кога им je принципал означио; или да буду отерани из фа-
брике“ (Исто: 764).
 88
Срби 1903-1914

Подтекст овога аргумента јесте да y Србији - где je „више или мање

цео свет био газда и имао своје парче земље“ (Јовановић [1903] 1990:
58) - огромна већина бирача не мора да ce боји никаквог послодав-
ца, те стога демократија y Србији себи може дозволити чак и јавно
гласање. ’
ОвДе тРеба рећи да je, tokom дебате на Уставном одбору, ради-
калски теоретичар Гига Гершић као један од разлога против тајног
гласања навео и то да ce и сам Џон Стјуарт Мил определио за јавно
гласање (Поповић 19396: 104). И доиста, Мил je, y Расправи о пред-
ставничкој владавини (1861), указао да no демократију може бити
много већа опасност склоност појединог бирача да ce, приликом
таЈног гласања, руководи искључиво егоистичним, приватним ин-
тересом - чега би ce он свакако морао постидети, ако би ce гласало
f ривени пРитисци економских и политичких моћни-
ка ( i [1861] 1964. 302-6). И данас поједини теоретичари демокра-
TM je понављају овај аргумент, залажући ce за враћање на снагу јав-
ног гласања (Brennan and Pettit 1990).
Как° било, радикално-демократске снаге су y Србији могле да
остану код идеје јавног гласања баш зато што су неки важни еле-
мен™ ДРуштвене структуре - економска независност малог посед-
ника, социјална уједначеност већине бирача и учесничко-грађан-
ска (тачније, неподаничка) политичка култура - радили y корист
демократије и демократских политичких снага. „Сељачка демокра-
T M ja , произашла из народне револуције и задружног патријархал-
ног живота (Исић 2000: 17), била je сасвим добра основа на коју
су ce могле примити и модерне идеје парламентарне демократије a
онда и до краја развити савремене демократске установе, нарочито
y раздобљу 1903-1914.

Демократске установе

Када посматрамо политички живот Србије 1903-1914. наила-

зимо на присуство и успешан рад кључних демократских установа
* 36Г и скУпштине - као институција које су, и y Србији 1903­
914, биле одлучујуће за долазак или одлазак са власти. Али, ту су
y њиховој основи, и све установе које сачињавају институционал-
Демократија 89

ну инфраструктуру демократије: плурализам јавних гласила (као

израз слободе штампе), плурализам супарничких странака (израз
слободе удруживања) и плурализам јавног живота (израз слободе
збора и договора).
Политичком позорницом je владало пет „модерних политичких
странака“ (Павловић [2001] 2004: 99). Радикали, који су на избори-
ма 1889. и 1890. имали преко 80 посто гласова, поделили су ce сада
коначно на Народну радикалну странку и Самосталну радикалну
странку. Но заједно узев, радикали и самосталци су, на изборима
1903-1912, опет освајали преко 70 посто гласова. Две странке „ста-
рога режима", либерали и напредњаци, наступали су под именима
Народне странке (1905) и Напредне странке (1906), a на изборима
1908. и 1912. имали су и заједничке листе. Ове странке су добијале
око 20-25 посто гласова. Пета парламентарна странка (на свим из-
борима) била je новооснована Социјалдемократска партија (1903),
која je имала до два посланика.
У Србији je 1912. излазило 199 листова, y укупном тиражу од пе-
десет милиона примерака. У Београду су 1912. штампана 24 днев-
на листа, при том још и 20 политичких, књижевних и научних ча-
сописа (Скерлић [1914] 1967: 436). Странке су имале своје листове:
радикали Самоуправу, самосталци Одјек и Дневни лист, либерали
Српску заставу, напредњаци Видело (старији нараштај) и Правду
(млађи нараштај), социјалдемократи Радничке новине. Политичке
групе такође су имале своја гласила. Рецимо, десни напредњаци
(oko Живојина Перића [1868-1853]) који ће ce 1914. одвојити y Кон-

П оли ти ка je била страначки

независни лист,
Самоуправа лист радикала,
a П равда напредњака
 90 Срби 1903-1914

зервативну странку, имали су Недељни преглед. Сматрало ce, опет,

Да СУПокрет, Мали журнал и Пијемонт блиски официрима завере-
ницима из 1903, a Народни лист њиховим противницима, као и да
Вечерње новости изражавају становиште београдског митрополи-
та и Цркве. Kao грађански и страначки неопредељени политички
листови, рачунали су ce Политика и Ш тампа, с тим да je овај други
лист - иначе, веома критичан према радикалима, али и династи-
ји - субвенционисала, како ce доцније показало, бечка влада (као
и Правду; Мали журнал je пак добивао новац од Крупа). Београд-
ске новине су популарисале црногорску династију (Батаковић 2012:
398; Стојановић 2003; Казимировић 1990: 66; 140).
У новинама je постојала велика слобода критике, која je укључи-
вала и толеранцију на увредљиве изразе о носиоцима власти. Нико-
ла Пашић je као премијер, рецимо, y опозиционом Одјеку, листу који
je припадао самосталцима, био називан „професионалним швин-
длером и интригантом , „покварењаком, клеветником и денунци-
јантом , „покорним лакејом последњег Обреновића“ и „издајником
отаџбине („Рођени лажов‘, Одјек, 25. мај 1907; нав. y Казимировић
1990: 83). Сличним, na и непристојнијим речником, Правда je на-
падала краља Петра (Исто: 140). Но увреде су биле једно, a клевете
друго. Извесни Стеван Лукачевић тврдио je да je Пашић узео про-
визију y послу куповине брзометних пушака, na га je Пашић тужио
СУДУ због клевете, уз посебну изјаву y Самоуправи, која згодно илу-
струје осећање части тога времена: „Ја ћу извршити самоубиство
ак° Лукачевић докаже да сам ja ма шта примио на име провизије
приликом закључења зајма и наруџбина“ (нав. y Исто: 152).
Политички зборови и демонстрације били су слободни и онда
када су били високоризични. Када je, рецимо, y Скупштини треба-
ло Да се гласа о зајму за куповину топова y Француској, опозици-
они самосталци и напредњаци уприличили су демонстрације, 10.
децембра 1906. Истог дана je заказан и „контрамитинг“ присталица
владајућих радикала. Две колоне су кренуле градом, узвикујући па-
роле. Једни су викали: „Доле са Пашићем! Доле са зајмомГ; a други:
„Живео Пашић! Доле са Шкодићима!" (присталицама наруџбине
од аустријске Шкоде - С. A.). Колоне су ce сусреле на Теразијама,
дошло je до туче, na и пуцњаве y којој je рањен народни посланик
Тјорђе Петковић. Када je, два дана доцније, y Скупштини изгласа-
ван зајам за топове, опозиција je y сали дизала ларму и иронично
певала „Свјати БожеГ (вид. Поповић 1939a: 102-103). Узгред буди
речено, управо ти топови, нове хаубичке батерије од 120 и 150 мм,
Демократија 91

одиграли су одлучујућу улогу y битки код Куманова; они су целе

ноћи, према једном сведочењу, „стално дејствујући, чинили прави
покор међу Турцима", na су ce, сутрадан „кад je свануло, српски пе-
шадинци сјурили својим топовима и грлили их и љубили као своје
помагаче и спасиоце" (нав. y Казимировић 1990: 164); тада пак више
нико није иронично певао „Свјати Боже!“ (Исто: 71).
И антисистемски социјалисти уживали су слободу окупљања.
Првомајске манифестације кроз Београд одржаване су редовно, без
икаквих сметњи (Јанковић 1977: 66-68). Првомајска поворка, сваке
године, полазила je ујутро с Калемегдана. Ha челу поворке од не-
колико хиљада учесника лепршала je црвена застава. Певале су ce
борбене социјалистичке песме и узвикивале пароле: „Живела репу-
блика!“ „Доле буржоазија!" „Живела Друга интернационала!" „До-
ле стајаћа војска!“ „Живео осмочасовни радни дан!“ „Доле посред-
ни порези!“. Поворка je ишла кроз целу варош до Топчидера. Тамо
je држан Првомајски збор. После ручка и одмора, пред вече, повор-
ка ce враћала y град, да би ce на Славији одржао завршни митинг.
Опет су певане борбене песме, узвикиване пароле и држани запа-
љиви антисистемски говори. Са становиш та социјалиста, „Бео-
град je од 1903. до 1915. године (када je окупиран - С. A.) био један
од најдемократскијих градова y Европи“ (Јанковић 1977: 61).
Избори су, као што je већ речено, држани 1903,1905,1906,1908. и
1912. године. Ha њима je практично постојало опште бирачко пра-
во (no ондашњим мерилима; Протић 1911: 48; Тјорђевић i985: 130;
Батаковић 2012: 395), a гласало ce тајно, гуменим куглицама, које су
спуштане y бирачке кутије појединачних изборних листа (ИЗ 1903:
47). Такав начин избора није био нов за српске бираче: куглицама
ce већ гласало на изборима 1889, 1890, 1893 (два пута) и 1901. Би-
рачи су, дакле, већ имали искуство са таквим начином гласања na
ce више није могло догодити застрашивање, као на првим тајним
изборима, када je владајућа странка ширила причу како „у кутији
опозиционог кандидата има звонце, и ако ce тамо спусти куглица
одмах ће зазвонити“ (нав. y Ристић 1935: 131).
Кутије су биле од лима, с бравом коју су отварала три различита
кључа, a на њима je био утиснут грб Краљевине Србије и редни број
кутије (ИЗ 1903: 51). Кутије и куглице су бирачки одбори добијали
на реверс преко Министарства унутрашњих послова (ИЗ 1903: 50;
то министарство није било, као данас, само министарство полици-
је, већ су y тај ресор спадали и санитет, пошта, телеграф, саобраћај и
привредни послови; Милићевић 1964:113). Редослед кутија одређи-
 92 Срби 1903-1914

ван је на основу редоследа потврђивања листе no изборним окру-

зима. Странке су ce, као и данас, трудиле да - првенствено због би-
рача који ce одлучују тек tokom самог гласања - њихове кутије буду
одмах на почетку. Ha кутијама су биле налепљене изборне листе
(Исто: 61), најчешће штампане y различитим бојама. Различите боје
су биле ту да би неписмени могли лакше да препознају кутију y коју
ће да ставе куглицу. Социјалдемократи су ce, рецимо, жалили кад
СУ радикали своје изборне листе за Крагујевац штампали на црве-
ном папиру (1905), na су они морали да користе бели (Топаловић
1975: 324). Законским изменама од 14. јуна 1910. одређено je да ce на
бирачким местима где постоји само једна кандидатска листа и једна
кутија, дода још и „једна кутија без листе“, како би ce могло гласати
против; ако би y њој нашло више куглица него y страначкој кутији,
избори би ce поништили и цео кандидациони поступак би кренуо
испочетка (Ристић 1935: 120-121).
Иза сваке кутије стајао je „чувар“, представник кандидатске ли-
сте и члан бирачког одбора. У бирачком одбору je, осим no један
представник странака (листа), био још и један општински одбор-
ник, као и један судија (судски чиновник или правник) који je био
и председник бирачког одбора (ИЗ 1903: 58). Председник je куглицу
давао бирачу, који ју je узимао y десну руку и затворену шаку ста-
вљао редом y кутије (Исто: 69). Председник или један од чланова
бирачког одбора изговарао je гласно, како je бирач долазио до које
кутије, чију кандидатску листу представља та кутија (Исто). Такође
je и сваки представник листе y бирачком одбору могао да каже гла-
сачу којој странци или групи припада која кутија (Исто). Ако je би-
рач желео тачно да зна ко су кандидати, a није умео сам да прочита
листу налепљену на кутију, члан одбора био je дужан да му ишчита
сва имена са листе (Исто).
Куглица je била од гуме, пречника 1,5 цм, a на њој je био утиснут
грб Краљевине Србије (Исто: 52). Бирач je испуштао куглицу y ку-
тнју странке за коју je хтео да гласа (Исто: 69). Кутија je била удеше-
на тако да ce спуштање куглице y њу не види и не чује (Исто: 51). Ha
дну „уста кутије налазило ce затегнуто платно, како ce не би чуо ни
најмањи звук од удара гумене куглице, a на њему je био прорез кроз
који су куглице пролазиле на дно кутије (Исто: 61). Ha крају, бирач
je показивао отворени длан бирачком одбору, као знак да je гласао.
Бирачки спискови су били јавни, no закону свако je имао право
„да ове спискове прегледа, да из њих што испише, или да их и целе
препише, да их обзнањује или штампа' (Исто: 24). Како би и непи-
Демократија 93

смени бирачи могли да знају да ли су уписани y бирачки списак, „у

сеоским општинама, уз обзнану на зиду да су бирачки спискови
готови, прочитаће ce гласно, y исто време, и цео азбучни бирачки
списак“ (Исто: 25).
Гласало ce, no правилу, y згради општинског суда, школи или y
некој другој јавној згради са ограђеним двориштем које ce могло
затворити (ИЗ 1903: 56-57). У Београду ce гласало no квартовима,
на укупно шест места, a y Нишу и Крагујевцу на no два места (Исто:
56). Избори су почињали y седам часова ујутро, a завршавали ce
y осамнаест часова no подне (Исто: 63, 74). Сви скупштински из-
бори, y раздобљу 1903-1914, били су спроведени y недељу. По за-
тварању биралишта, куглице je, пред очима свих чланова одбора,
пребројавао најпре председник одбора, na општински одборник, и
напослетку представник кандидатске листе из чије ce кутије броје
гласови (Исто: 79). Записник и бирачки списак су сутрадан слати
главном бирачком одбору за округ или варош (Исто: 79-80), a он
je израчунавао резултат и проглашавао ко je изабран за послани-
ка (Исто: 85-89), те даље о свему извештавао Народну скупштину
(Исто: 90).
Изборни систем je био пропорционалан, a изборне јединице су
биле, најпре, окрузи (њих 17), y сразмери један посланик на 4.500
пореских глава, a затим и вароши (њих 24), које су давале: Београд
четири посланика, Ниш и Крагујевац no два, a остале no једног (У
1903: 79, 81; ИЗ 1903: 4-6). У варошима које су бирале no једног по-
сланика примењиван je двокружни већински систем, при чему су
y други круг, шест дана доцније, ишли сви кандидати, a био je иза-
бран онај ко би добио релативну већину гласова (Исто: 81; вароши
су биле: Алексинац, Ваљево, Врање, Горњи Милановац, Зајечар, Ја-
година, Књажевац, Крушевац, Лозница, Лесковац, Неготин, Пара-
ћин, Пирот, Пожаревац, Прокупље, Свилајнац, Смедерево, Ћупри-
ја, Ужице, Чачак и Шабац). Пошто je скупштина имала 160 посла-
ника (166 после избора 1912), већинским начином ce, дакле, бирала
осмина скупштинара.
Гласало ce за страначке (или пак дисидентске) листе, на којима
je било онолико кандидата колики број je биран из те изборне је-
динице. Изборне листе странака састављане су no окрузима, a за-
тим су ишле на потврду y страначку централу. Ако нека локална
страначка група није била задовољна одлуком централе, истицала
je „одвојену", „дивљу“ или „дисидентску“ изборну листу. Званични
назив листе није, међутим, био no странци, већ no носиоцу листе
94 Срби 1903-1914

(Исто: 72). Бирачи су, дакле, именом и презименом знали послани-

ке свога краја. У сваком округу, са победничких листа укупно, y
парламент су обавезно улазила два квалификована посланика (са
високом школском спремом). Гласови листа које нису постигле ко-
личник (број гласача подељен са бројем посланика) додељивани су
листи с највећим бројем гласова, као y Данској. Ова корекција чисто
сразмерног начина бирања, no Уставу из 1888, извршена je 1903; за
њу ce још 1890. залагао Миловановић (вид. [1890] 1997: 175), како би
ce лакше дошло до скупштинске већине. Сама одредба je - посебно
због већег броја изборних јединица (укупно 20) - фаворизовала ве-
лике странке, дакле радикалце и самосталце. Тиме je сразмерност
представништва умањена. Али, било je начелно ипак лакше саста-
вити владу.
Изборна кампања je почињала одмах no расписивању избора.
Иначе, редовни избори су били предвиђени сваке четврте године
(рачунајући од 1903), 8. септембра (a 14. септембра други круг). Но
ако би дошло до распуштања скупштине - што ce и десило 1905,
1906, 1908, 1912. и 1914. - до дана избора je морало да протекне нај-
мање 45 дана (ИЗ 1903: 98). To je било сасвим довољно за изборну
кампању. Странке су штампале предизборне летке и брошуре. Чак
и мала СДП штампала je своје летке y тиражима од 50-70.000, a за
изборе 1912. - када je добила 24.665 гласова - укупно je избацила
близу пола милиона летака (вид. Топаловић 1975: 367-368). Леци су
иначе били начин на који су ce странке најчешће обраћале бира-
чима: после потписивања трговинског уговора са Аустро-Угарском
(14. марта 1908), опозициони самосталци су „затрпали земљу леци-
ма y којима ce тврдило да склопљени уговор представља за Србију
другу Сливницу’“ (Казимировић 1990: 90; ипак су доцније само-
сталци гласали за његову ратификацију; Исто: 96). Пропагандни
материјал су делили страначки активисти, који су за то, као и за
остале послове агитације, добијали дневницу. Код СДП je, рецимо,
дневница била пет динара (Топаловић 1975: 350). И чланови бирач-
ког одбора су имали дневницу од осам динара, док je дневница на-
родног посланика била десет динара (ИЗ 1903: 95-96). Ради поређе-
н>а, радник y индустрији или рударству, зависно од стручне спреме,
имао je дневницу 1,5-3,5 динара, a радник y пољопривреди 1,2-2,5
динара; кошуља je коштала два, a ципеле динар и no; кило црног
хлеба стајао je 0,2 динара, a услуга проститутке два динара (Попов
19946: 32; Дероко 1977: 37). Очигледно je да je и тада, баш као и да-
нас, политички активизам могао донети лепу допунску зараду.
Демократија 95

Изборне листе су, иначе, утврђиване на кандидационим зборо-

вима странака no окрузима или срезовима. Да би ce истакла кан-
дидатска листа било je потребно скупити потписе 100 уписаних
бирача y округу, 50 y Београду, Нишу и Крагујевцу, a 20 y осталим
варошима (ИЗ 1903:41,44). Претенденти за посланике на зборове су
организовано доводили своје људе да би их изгласали (или извика-
ли) за кандидате (вид. Пашић у: Петровић 1912: 90). Некада je чак уз
помоћ присташа других странака:

„Баш прошлих избора (1908. - С. A.) код мене y срезу тимочком де-
сило ce ово. Један човек, који ce сматра за радикала, прошлих избора
скупио све самосталце и либерале тајним писмима, напио их je са 40
кила љуте ракије, и ударио je јуриш на збор. И срески збор на коме je
било преко 2.000 људи и срески пододбор искључили су га из странке,
a Главни одбор није хтео да га искључи“ (Раша Нинић (1848-?) у: Пе-
тровић 1912: 92).

И мање странке су каткад једна другој „преузимале" кандидаци-

оне зборове, само ако су имале довољно веште агитаторе (вид. То-
паловић 1975: 369). Како су ce ови зборови одржавали и y баштама
општинских кафана (Николајевић 1986:183), на њима ce точило пи-
ће, na су, y појединим случајевима, кандидате постављали они који
су могли да понуде више алкохола. „У Трстенику, на кандидацио-

Разговор y кафани, уз новине. Београд, почетак 20. века.

Новине чита Марко Стојановић (1844-1923), вицегувернер Народне банке,
a човек с муштиклом je Исак Леви, трговац
 96 Срби 1903-1914

ном збору радикала (за изборе 1912. - С. A.), пијани бирачи пред-
ложили су, ни мање ни више, 17 кандидата и сваки од њих имао je
своју групу. Ha крају je non Минић (Михаило 1864-1925; С. A.) ода-
брао и предложио кога je он желео, пошто je претходно отворио још
три бурета ракије" (Исто: 365).
»У Србији постоје такви закони који осигуравају слободу избора,
каквих нема ни y једној другој земљи“, могло ce чути y Скупштини
(Никола Пашић, 17. децембра 1907; y Пашић 1997: 307). „Србија ce
може похвалити да има један од најсавременијих изборних систе-
ма, и да je изборно право српских грађана окружено врло добрим
и јаким гарантијама, каквих мало која земља y Јевропи може да по-
каже , тврдио je и Стојан М. Протић (1857-1923), министар унутра-
шњих дела y више тадашњих влада (Протић [1908] 1911: 56; слично и
90). И неки доцнији наши правници, специјалисти за изборно пра-
во, сматрали су да je тадашња Србија, no демократским решењима
из изборног закона и устава, „искорачила испред многих развије-
них земаља Европе , те да je, y горњем наводу („да je изборно право
српских грађана окружено врло добрим и јаким гарантијама, ка-
квих мало која земља y Јевропи може да покаже“), „Стојан Протић
био y праву (Тјукић-Вељовић 1997: 264). Но иако су избори били,
уопште узев, законски обезбеђени да могу збиља бити слободни и
поштени, ипак je било неправилности. Главне преваре биле су ове:
Најпре, бирачки спискови били су y надлежности општина, na
су несавесне општинске власти могле да, до 1909, убацују y списак
своје „сигурне гласаче који су пред изборе поднели пореску прија-
ву, али и да одбију да прихвате пријаве гласача супарничких стра-
нака. Такође су општинске власти умеле да, до 1909, из бирачког
списка, „испусте првенствено бираче супарничких странака, под
изговором да им je пореско задужење пало испод петнаест динара
(након избора би за иста лица достављали пореску исправку (Гузи-
на 19606: 331). Иначе, странке су давале новчану позајмицу својим
гласачима како би ови платили порез и тако остали на бирачком
списку (вид. Топаловић 1975: 350). Но то je, правно посматрано, би-
ло излишно, јер Закон о изборима (чл. 20) изричито каже: „у бирач-
ки списак уписују ce сви чланови дотичне општине (...) без обзира
на то да ли су ти грађани платили порезу“. Довољно je било да je би-
рач порески задужен (да му je разрезан порез), na да он тиме нужно
стиче и бирачко право (без обзира на то да ли je порез платио) (Ри-
стић 1935:109). Бирач ce на одлуку општине да га не стави на списак
могао жалити општинском суду, који je био дужан да y року од три
Демократија 97

дана донесе решење, a на то je решење, затим, била могућа жалба и

надлежном првостепеном суду (ИЗ 1903: 28). Опет, како би ce омо-
гућило и неписменима да ce боре за своја права, жалба je могла да
буде и усмена, с тим да je суд издавао потврду о изјави жалбе (Исто).
Казна за одговорно лице које je неоправдано одбило да некога упи-
ше на бирачки списак била je од једног до шест месеци затвора, или
50-500 динара (Исто: 123). Но незадовољства списковима, поготово
код опозиције, било je и на изборима 1905, a нарочито 1908.
Друго, бирач je могао најавити пресељење и тражити да гласа
y својој новој општини (Исто: 55); несавесне општинске власти су,
тамо где je било неизвесно ко ће победити, уписивале као бираче
своје страначке гласаче из суседних места где су имали „вишак“ си-
гурних гласова (Топаловић 1975: 357). Ове мане изборног система,
када je реч о бирачким списковима, релативно су брзо схваћене, na
je променама y Закону о општинама, од 24. децембра 1909, уведен
годишњи непроменљиви бирачки списак (чл. 27); њега општине об-
јављују сваке године, 5. јануара, a не може ce мењати до 31. децембра
исте године (Гузина 1976: 409; Маљенац 1910: 16); на њему ce налазе
сви који су испунили изборни ценз, без обзира на то јесу ли платили
порез или нису (ова одредба постоји и y ИЗ 1903: 20); доследан упис
свих бирача са бирачким правом увећао je бирачки списак за избо-
ре 1912, y односу на изборе 1908, за 17 посто; вид. табелу 8); ипак,
тиме нису искључене манипулације општинских власти са уписом
на бирачки списак, na ce жалбе јављају и за изборе 1912. (вид. Попо-
вић-Обрадовић 1998: 231). Исправност ce y овоме очигледно могла
обезбедити тек укидањем пореског ценза и уписом ceux пунолетних
мушкараца y бирачки списак; но то није могло бити без промене чл.
84 Устава, a за промену устава ce тражила Велика скупштина; со-
цијалисти су 1907, a либерали (националци) 1910. званично тражи-
ли Велику скупштину и промену устава, баш ради увођења општег
права гласа (СДП) или његовог проширења на све који плаћају било
какав порез (либерали; Маљенац 1910: 3); y првој половини 1914, из-
мена устава била je на видику и озбиљно ce говорило о заказивању
Велике народне скупштине (вид. Живојиновић 1990: 438-439; Вуч-
ковић 1965: 186,189), али je избијање рата све пресекло.
Треће, y већим местима постојала je тешкоћа са препознавањем
бирача. Није било личних карти, a због злоупотреба ранијих власти
бирачке карте укинуте су 1903. Бирачка карта je, наиме, гласила на
име бирача и издавала ју je надлежна власт пошто би бирач доказао
признаницом да je платио порез (чл. 85 устава из 1888). Но власти
 98
Срби 1903-1914

су, под различитим изговорима, опозиционим гласачима одбијале

да издају бирачке карте (вид. Влајковић 1988: 62). Зато je Уставом из
03. уведено да сваки порески обвезник аутоматски добија и 6и-
рачко право, без обзира на то да ли je платио порез или није. Тако су
бирачке карте укинуте. У мањим местима, где je свако знао свакога
није ce могло десити да неко гласа уместо другога. У већим варо-
шима, међутим, где су ce грађани слабије познавали, a због непо-
стојања личних карти, појавила ce невоља са гласањем на туђе име
роцењивало ce да je y то доба више од хиљаду бирача y Београду
гласало за другога (Ристић 1935: 122). F
Четврто, није било предизборне тишине, те je највећа агитација
ла на сам дан избора. Страначки активисти (кортеши) каткад
су доводили своје гласаче y групама до бирачког места, или би им
претходно платили пиће (Топаловић 1975: 325, 329); тако ce y једној
жалби наводи да je y Великом Градишту, на општинским изборим^

»једна гомила неправних гласача, са барјаком и музиком, ушла y дво-

риш ,е бирачко, »eh»™ y н е „р „р „„„„м „ . » y . Ту ja y бирачко«
: да* " ■ ' рад»«»™ :пе.ала, играла раликалку', „ре1„ „ а са
сликом Горачић - да je страх било осталим бирачими да на бирали-
ште дођу, a учинило je да многи и преко воље даду глас противу прва-
шњенамере (нав. y Гузина 1976: 381-382). 7 У

Бирач je за непристојно понаш ањ е или за задрж авањ е y згради y

ce гласа могао бити кажњен затвором до 30 дана или новча-
kojoj

НО од 10 до 100 динара, a ако би неред

■ V- if
4* /•!/ ........................ правио на биралиш ту (укључив и дво-
р., JSИV A ;:-л КА р-тА риште) могао je да иде y затвор до 40
■ 1-Au:» ;.
! *• / 4р■ дана (ИЗ 1903: 137,141); за групу која би
'V / ■ ;;; ■ ' ' ; г у то исто радила, казна je била од три ме-
сеца до две године затвора (Исто: 142).
Али, случај Великог Градиш та показује
/? V.. i да очигледно није увек било лако успо-
'! f ■ *9**fi '* 3 л' i""1’ ‘‘ “ , ставити мир и ред на бирачком месту.
■л лЛ âv v 'j j-y . • f' \
rap Пето, гласови су обезбеђивани и
поткупљивањем бирача. To je законом
Бирачка карта, уведена након 1888;
укинута je 1903, али je одсуство личних било строго забрањено - „ко бирачу
карти омогућавало злоупотребе y већим обећа поклон да га наведе (...) да за из-
местима, где бирачки одбор није познавао весну кандидатску листу гласа или не
сваког гласача гласа, казниће ce затвором до једне го-
Демократија 99

дине или новчано 50-100 динара“ (Исто: 129). Иста казна чекала je
и бирача који je прихватио обећање поклона (Исто). Ово друго je
можда било грешка, јер je било тешко доказати кривицу поткупљи-
вача без сведочења самог бирача. Зато je било различитих случајева
изборне корупције. Рецимо, кортеш би новчаницу од десет динара
поцепао на два дела, na би бирачу дао један део пред гласање, a дру-
ги после (Топаловић 1975: 333). Тврдило ce да ce негде глас плаћа
и no 40 динара (Исто: 315); али, то je наводно било на скупштин-
ским изборима y вароши (Лесковцу), док je на општинским избори-
ма, поготово no селима, глас изгледа био јефтинији; тако ce y једној
жалби на изборе 1907. y селу Ћуштице, округ пиротски, вели: „оп-
штински одборник, Јован М. Јовановић, одмах y почетку гласања
казао je гласачу Тјорђу Спасићу: Тласај за самосталску листу, имаш
два динара y готову и цео дан фрај да пијеш што можеш’“ (нав. y
Гузина 1976: 388).
Како су поткупљивачи знали да je бирач гласао no договору? Пр-
ви начин je био да кортеш бирача закуне на крст или y децу да ће
no договору гласати. Једна забележена заклетва je, рецимо, гласила:
„Заклињем ce Богом да ћу гласати за либерале; ако преварим, дао
Бог да ми деца помрла, y њиви ми ништа не родило, не имао ни-
какве среће“ (Топаловић 1975: 318). Други начин потврде договора
био je да бирач куглицу приликом гласања испусти одмах иза улаза
y „уста“ бирачке кутије, тако да „чувар“ може чути удар куглице о
кутију (вид. Исто: 381). Бирачима je било строго забрањено да не
ставе руку y сваку кутију или да на ма који други начин повреде
тајност гласања. Ако би то намерно учинили, следовала би им казна
од 10 до 100 динара (ИЗ 1903: 135). „Неспретност“ y гласању могла
je, међутим, да прође као ненамерно одавање, na ce то очигледно и
злоупотребљавало.
Шесто, било je и притисака на бираче - поготово ако су били
општински или државни службеници. To je такође било кажњи-
во: претња бирачу или блиском члану његове породице, како би
бирач гласао за неку листу, кажњавала ce затвором до две године
или новчано од 100 до 1.000 динара (Исто: 130); али, било je претњи
отпуштањем ако шефова странка не добије довољно гласова (вид.
Поповић-Обрадовић 1998: 197, 232), или претњи расељавањем не-
легалних станишта ако кандидат владајуће странке y општини не
прође за посланика (Топаловић 1975: 369). Но, сматрало ce да су са-
да, за разлику од времена Обреновића, случајеви поткупљивања
ипак били чешћи него случајеви претњи и притиска власти.
 lOO
Срби 1903-1914

Седмо, намерно je понекад прављена гужва на бирачком месту;

није ce поштовала одредба о највише пет присутних гласача y соби
(ИЗ 1903. 68), na би око кутија било и no педесет људи; то je он-
да омогућавало разне неправилности код гласања (вид. Топаловић
1975: 332).
И осмо, y кампањи je бирачима свашта обећавано, или су супар-
ници клеветани. Рецимо, y кампањи за изборе 1903. обећавано je
ослобађање од пореза за седам наредних година, укидање чинов-
ништва, na и њихових пензија, подела општинских пашњака, уки-
дање шумара, итд. (Исто: 311). У кампањи 1906. службеницима je
обећавана повишица (Исто: 341). Такође, штампани су леци (пот-
писани најчешће са ,,Грађани“), y којима су ce клеветали супарнич-
ки кандидати (Исто: 335), или су пак штампана лажна саопштења
супарничких странака, преко којих ce уносила забуна међу њихове
бираче (Исто: 318).
Некада je на изборима ових неправилности било више, a некада
мање. Сматрало ce да су избори 1903. и 1905. били чисти, да су избо-
ри 1906. и 1908. имали доста мана (нарочито због неуредних бирач-
ких спискова), док су избори 1912. били негде y средини.

Табела 1
Избори 1903.
странка гласови удео мандати удео
Радикали 95.883 36,0 75 46,9
(+дисиденти) 6.159 2,3
Самосталци 88.650 33,3 66 41,3
(+дисиденти) 8.644 3,2
Либерали 47.298 17,8 17 10,6
Напредњаци 15.958 6,0 1 0,6
Социјалдемократи 2.627 1,0 1 0,6
Независне листе 1.181 0,4 _ _
укупно 266.400 100,0 160 100,0
Према: Топаловић 1975: 316-317; Поповић-Обрадовић 1998: 167.

Први избори након преврата, одржани 8. септембра 1903. годи-

не, били су без сенке неправилности, дакле слободни и поштени.
Радикали су освојили 38,3 посто гласова и 75 скупштинских места
(46,9 посто), самосталци 36,5 посто гласова и 66 места (41,3 посто),
Демократија ÎOI

либерали 17,8 посто гласова и 17 места, напредњаци 6,0 посто гла-

сова и једно место, социјалдемократи - који су све до 1912. истица-
ли своје листе само no варошима - један посто гласова и 1 место,
те независне листе 0,4 посто гласова и ниједан мандат. Радикали
и самосталци образовали су јединствену владу. Али, када je 1904.
између две странке обновљен сукоб, влада подноси оставку. Нова,
чисто радикалска влада Николе Пашића имала je тешкоћа да обез-
беди скупштинску већину, na маја 1905. Пашић предлаже краљу да
распусти Скупштину и распише нове изборе. Краљ ово прихвата,
али тражи да, због веће регуларности, изборе спроведе заједнич-
ка влада радикалаца и самосталаца (Карађорђевић 1969: 200; Жи-
војиновић 1990: 105, 169-170; кад радикали то одбију, краљ позива
Пашића да макар промени министра унутрашњих дела, Стојана
Протића, јер га опозиција оптужује да je започео припрему нових
избора недозвољеним средствима (вид. Тјорђевић 1965: 167), не ве-
рујући y његово непристрасно организовање; кад Пашић и ово од-
бије, краљ даје мандат самосталцима да они организују изборе.

Табела 2
Избори 1905.

стран ка гласови удео м ан дати удео

Радикали 88.834 30,2 55 34,4

(+дисиденти) 6.309 2,1
Самосталци 107.706 36,6 81 50,6
(+дисиденти) 5.423 1,8
Либерали 44.912 15,2 16 10,0
Напредњаци 23.700 8,0 3 1,9
Коал. Либ. и Han. 2.817 1,0 2 1,2
Сељачка слога 10.827 3,7 1 0,6
Социј a лдемократе 2.571 0,9 2 1,2
Независне листе 1.503 0,5 - -
укупно 294.602 100,0 160 100,0

Према: Топаловић 1975: 328-329; Поповић-Обрадовић 1998:185.

Други избори, 10. јула 1905. године, такође су прошли готово

беспрекорно. Самосталци су добили 38,4 посто гласова и 81 место
(50,6 посто мандата), радикали 32,3 посто гласова и 55 места, либе-
рали (од 1904. ,,народњаци“) 15,2 посто и 16 места, напредњаци 8
 102
Срби 1903-1914

посто гласова и 3 места, Сељачка слога (блиска напредњацима) 3,7

посто и једно место, те социјалисти, чији су гласови били сасређе-
ни, 0,9 посто и два. Хомогена влада самосталаца има тесну већи-
ну и љутиту радикалску опозицију. Априла 1906, због неслагања са
краљем y вези тзв. завереничког питања, влада подноси оставку, a
кабинет образују радикали који, затим, распуштају Скупштину да
би на изборима дошли до скупштинске већине.

Табела 3
Избори 1906.
странка гласови удео мандати удео
Радикали 157.857 42,7 91 56,9
(+дисиденти) 851 0,2
Самосталци 108.258 29,3 47 29,4
(+дисиденти) 1.068 0,3
Либерали 46.238 12,5 15 9,4
Напредњаци 29.512 8,0 5 3,1
Коал. Либ. и Han. 11.338 3,1 1 0,6
Сељачка слога 9.494 2,6 _
Социјалдемократе 3.381 0,9 1 0,6
Независне листе 2.151 0,6 _
укупно 369.878 100,0 160 100,0
Према: Топаловић 1975: 346-347; Поповић-Обрадовић 1998:199.

Трећи избори, 11. јуна 1906, одржани су y атмосфери грчевитог

настојања владе да добије скупштинску већину. Опозиција ce жа-
лила на владу да je вршила притисак на бираче да изађу на избо-
ре, како би ce повећао изборни количник и тако највећој странци
обезбедила додатна предност код расподеле мандата. Такође je било
примедаба и на тајност гласања. У Пироту je, рецимо, према наво-
дима опозиције, председник ошптине исцепао платно y владиној
кутији, тако да ce могао чути удар куглице о плех (вид. Поповић-
Обрадовић 1998:197-198). Радикали су, на крају, освојили 42,9 посто
гласова и скупштинску већину од 91 место, самосталци 29,6 посто
гласова и 47 места, народњаци (ранији либерали) и напредњаци,
што самостално што y коалицији, 23,6 посто гласова и 21 место, со-
цијалдемократи 0,9 посто гласова и једно место. Ови су избори, да-
кле, били под оптужбама да су неслободни, премда не и непоштени.
Демократија 103

Опозиција je била посебно огорчена на министра полиције Стојана

Протића, кога je марта 1907. хтела да сруши опструкцијом. Иако
je, крајем маја 1907, приликом реконструкције владе, овом захтеву
удовољено, опозиција обнавља опструкцију, марта 1908, захтевају-
ћи нове изборе. Влада 31. марта 1908. године капитулира и заказују
ce избори.

Табела 4
Избори 1908.
странка гласови удео мандати удео
Радикали 175.667 43,6 84 52,5
(+дисиденти) 1.870 0,5 - -
Самосталци 125.131 31,1 48 30,0
(+дисиденти) 370 0,1 - -
Либерали 16.449 4,1 7 4,4
Напредњаци 11.855 2,9 3 1,9
Коал. Либ. и Han. 65.608 16,3 17 10,6
Сељачка слога 2.585 0,6 - -
Социјалдемократе 3.043 0,8 1 0,6
Независне листе 106 0,0 - -
укупно 402.684 100,0 160 100,0
Према: Стојадиновић 1911: xiii.

Четврти избори, одржани 18. маја 1908. године, били су праћени

са мање примедаба опозиције за злоупотребе и притиске него избо-
ри 1906, али je таквих примедаба опет било. Посебно су критикова-
не манипулације бирачким списковима (вид. Поповић-Обрадовић
1998: 219). Изборни исход био je сличан претходном: радикали су
добили 44,1 посто гласова и 84 освојена места (што je већина од 4
посланика), самосталци су освојили 31,2 посто гласова и 48 манда-
та, коалиција народњака (либерала) и напредњака 23,3 посто гла-
сова и 27 места (од коалиционих мандата, либерали су добили 13, a
напредњаци 4), a социјалисти су имали 0,8 посто гласова и остали
на једном мандату. Радикали су због слабе већине понудили коали-
цију самосталцима, што су ови прихватили под условом да један од
циљева владе буде одржавање нових избора. Али заједничка влада,
уместо неколико месеци, потрајаће три године, до јуна 1911. Han-
Me, Анексиона криза и други унутрашњи узроци отупили су наме-
 104 Срби 1903-1914

РУ самосталаца да што пре иду на изборе. T okom Анексионе кризе

y влади су били и напредњаци и либерали. Коалиција радикалаца
и самосталаца распала ce 25. јуна 1911, a образована je нова чисто
радикалска влада. Но влада je после одметања једне дисидентске
групе од четири посланика, изгубила већину и опстала je само за-
хваљујући уздржљивости самосталаца (који су имали y виду зао-
штравање прилика на Балкану). Ипак, крајем године, самосталци
одлучују да влади изгласају неповерење, што je довело до распу-
штања скупштине и нових избора.

Табела 5
Избори 1912.
странка гласови удео мандати удео
Радикали 182.479 39,8 84 50,6
(+дисиденти) 18.744 4,3 7 4,2
Самосталци 114.345 24,6 41 24,7
(+дисиденти) 5.561 U -

Либерали 23.411 5,9 9 5,4

(+дисиденти) 703 0,1 -

Напредњаци 14.679 3,2 5 3,0

Коал. Либ. и Han. 72.509 15,1 18 10,8
Социјалдемократе 24.665 5,3 2 1,2
Занатлијска листа 1.928 0,5 _ _

укупно 459.701 100,0 166 100,0

Према: Топаловић 1975: 375-376, 379; Поповић-Обрадовић 1998: 237.

Пети избори, држани 1. априла 1912, били су, no мишљењу опо-

зиције, слободнији од оних 1906. и 1908, али je и на њих било изве-
сних примедаба. Тврдило ce да je многи председник општине пре-
тио својим службеницима да ће имати проблема ако његова стран-
ка y том месту не добије довољно гласова (вид. Поповић-Обрадовић
1998: 232). Указивало ce и на појаву подмићивања бирача да гласају
за владине кандидате (Исто: 233). Радикали су, заједно с дисидент-
ским листама, освојили 48,6 посто гласова и 91 место (од 166 колико
je од тих избора бројила Скупштина) или 54,8 посто мандата, само-
сталци 25,7 посто гласова и 41 место, коалиција народњака (либе-
рала) и напредњака 24,3 посто гласова и 32 места, и социјалисти 5,3
посто и два места (они су коначно одустали од секташке одлуке да
Демократија 105

своје изборне листе истичу само no варошима, na су, уз 3.814 гласа y

граду, овога пута добили и 20.851 глас на селу; освојили су no ман-
дат y пожаревачком и подринском округу). Пошто су дисидентске
групе радикала (са седам мандата) подржале Пашићеву владу, ради-
кали стабилно држе власт tokom балканских ратова. Почетком маја
1914. опозиција престаје са учешћем y раду Скупштине, захтевајући
поновну изборну проверу народног расположења. Пашићева влада
даје оставку, скупштина je распуштена a нови избори заказани су за
1. август 1914. Ти избори, због избијања рата, нису одржани.

Табела 6
Кретање гласова 1903-1912.
(индекс 100 према 1903.)
Година Радикали Самосталци Напредњаци и
либерали
1903. 102.082 100 97.294 100 65.256 100
1905. 95.143 93 113.326 116 53.687 82
1906. 158.438 155 109.129 112 87.088 133
1908. 176.537 173 125.501 129 93.912 144
1912. 201.223 197 119.906 123 110.137 169

Када оцењујемо демократичност избора битна je ширина пропу-

ста и злоупотреба и њихов утицај на изборни исход. Чињеница je
да je неправилности y овом раздобљу било, али y којој мери, то није
лако рећи. Утисак je да су примедбе опозиције често биле оправ-
дане, али често и превише паушалне и поткрешвене тек са два-три
примера на анегдоталном нивоу (барем судећи no литератури y Ko­
joj ce инсистира на изборним неправилностима како би ce довела
y питање демократичност ових избора; вид. Поповић-Обрадовић
1998: 161-240). Ако саслушамо и шта о тим примедбама каже друга
страна - они који су спроводили изборе, реалније ћемо моћи да са-
гледамо размере изборних неправилности. Стојан М. Протић, који
je као министар унутрашњих дела највише нападан за изборе 1906.
- a они ce сматрају најспорнијим изборима y овом раздобљу, каже
да опозиција треба да разликује меру свог неуспеха на изборима
од мере изборне злоупотребе власти ([1908] 1911: 61). Злоупотребе
власти, пре свега општинских, било je на свим странама, и код ра-
дикала и код самосталаца. Али, битно je утврдити y којој мери су
io 6 Срби 1903-1914

т јјш тш јш аш ш т

ПОСЛАНИЧКИКАНДИДАТИ
Наролне Радикалне Страпке за изборе народни.х исслакикк иа
длм IH мајл 1!И»Н. r >i.
1 . C n i‘TO.1111; M llX ilii.io iiitti, T p i. u.; Ili> iü ir^iiL;i:
- . C i v i m h .l;iru ;o n iifi. ч(‘ М.1,п.'(|.1;|ц i h 1 !]|;|[ пм ;|| 11! 1џ >
■ i. I ’ лд 11 n o j O. T ü M iih , ч гм л .о д т л л ц im (.'о н ч а:
1. .1>«Л |1П ир M ii|i;iiiK n iiii!,. .ii-M.ii. n i K » ,i;\'.i|i;t
М 11М Ш .10 l(|>№,ili;i'i:iiii. .)!■ « i,. 11.1 > 111(1.1
КВАЛ1ГФЦКШ1АНН:
I . I'm i v i l i .l;iili;tiiiiili, \ i i |i <'|;t ; i |> I'ii.i.i-i-. 1 iim im -i i i i »;
-. Mii.iiiti ( г|>хнџ;).ш1|, •■ >днј» im K.I.M1IM.
Н оетац ј« лигге r. (Јгсаач Јанкпна^. алн he outa
HV« onaj, којн добнје наћв Г>р»ј i.iacoea.
Ilil MiH-dlhl- |1>1|гП1.Д.(ЦИ C.IO.I.HIl! j
ПООДАИЧКН ШД1ДДТК

Предизборни оглас радикала 1908.

те злоупотребе утицале на исход избора. Ha изборима 1906, каже

Протић, од 160 мандата била су на ма који начин спорна њих 43. To
значи да je, упркос позиву опозиције да ce обавезно уложе жалбе
где год ce може, три четвртине скупштине изабрано беспрекор-
но (Исто: 69). Спорна места пак нису долазила само због владе, већ
много више од општинских власти, које држе и опозиционе стран-
ке (Исто). Такође, централна власт je била веома далеко од оне врсте
изборног насиља које су вршиле владе под Обреновићима - попут
избора 1893, када су преузимане општине, растурани бирачки од-
бори и слата војска на незадовољнике (случај Горачић; Исто: 63-64).
Избори нису били беспрекорни, али неправилности y основи нису
одлучивале изборни резултат.
Протић ce, међутим, не слаже са оновременом опаском Слобо-
дана Јовановића да „ми још за дуго времена нећемо имати потпуно
слободне изборе" (Јовановић 1908: 54). Ова опаска je, наиме, дата y
контексту Јовановићевог нацрта новог скупштинског пословника
(1907), којим je, осим осталог, требало унапредити и рад Верифика-
ционог одбора на утврђивању оправданости изборних жалби. Јова-
новић ce y овом свом раду заложио, позивајући ce на то да „ми још
за дуго времена нећемо имати потпуно слободне изборе“, да ce онда
макар новим скупштинским пословником обезбеди „слободан, ни-
чим не ограничен претрес, y коме ће ce све те злоупотребе и све те
непристрасности моћи изнети на видело“ (Исто: 54-55). „Ја не знам
Демократија 107

шта je хтео рећи г. Јовановић овом фразом“, одговорио je Протић

на опаску о

„не потпуно слободним изборима“, „али ми ce чини да она није добро

промишљена. Потпуно слободни избори! Шта je то потпуна слобода
избора’ и где ње има? (...) У свакој изборној борби, y свима земљама,
бирачи су изложени многим и разноврсним утицајима. To друкче не
може ни бити. Питање je сад само какви су ти утицаји, откуда долазе и
колика je тежина кога утицаја на бираче“ ([1908] 1911: 58-59).

Закон, сматра Протић, тешко да може да спречи сваку врсту

утицаја, рецимо богатих људи или цркве y Француској, na и самих
странака који непрекидно притискају бираче да за њих гласају. Оно
што je, међутим, битно јесте како ограничити утицај власти на из-
борни исход. A y томе je српски изборни закон, са свим тренутним
манама, бољи и од француског (Исто: 59-60).

„Мера утицаја државне политичке власти на изборе, y нас, сведена je на

минимум, ако није и потпуно отклоњена самим законом. Она je y сва-
ком случају мања далеко но ма које државне политичке власти y Јевро-
пи, осим само енглеске. (...) Велика je мана нашег изборног закона што
није бирачке спискове обезбедио довољно јаким гарантијама, али ту je
баш утицај владин сасвим искључен“ ([1908] 1911: 62-63, вид. и 69).

Но сама чињеница да je опозиција оспоравала регуларност из-

бора, рецимо и 1908. - без обзира на то што je после тога ушла y
владу - показује да je проблема свакако било. Kao што за то раз-
добље вели, из доцније перспективе, Слободан Јовановић ([1948]
1991a: 153), „поред свихуставних ограничења Влада je још увек има-
ла утицаја на резултат избора; утицај тај није био пресудан, али je
тек постојао". He може ce, међутим, спорити ни „системско учење“,
односно унапређење система после уочених дисфункционалности.
Сам Протић (1911: 56-57) наводи да je, после уочених неправилно-
сти на изборима 1906, као министар унутрашњих дела, припремио
предлог „измена y изборном закону уколико су ce оне могле чинити
без мењања Устава' (Исто: 57). Но то побољшање закона, којим би
ce „чистота избора и изборна техника join више усавршили“ (Исто:
56), због опструкције опозиције није y скупштини усвојено. Ипак
je 1909, поправљањем Закона о општинама, уведен непроменљиви
годишњи бирачки списак, и тако отклоњен макар део изборних ма-
нипулација (то напомиње и Протић [1911: 63], y коментару на свој
текст из 1908).
 io8 Срби 1903-1914

Табела 7
Избори 1903-1912.
(удео гласова y %)

Коалиц.
Год. Радик. Самост. Либер. Социјал-
Напред. либер. и Ост.
демок.
напред.
1903. 38,3 36,5 17,8 6,0 1,6 0,4
1905. 32,3 38,4 15,2 8,0 1,0 0,9 4,2
1906. 42,9 29,6 12,5 8,0 3,1 0,9 3,2
1908. 44,1 31,2 4,1 2,9 16,3 0,8 0,6
1912. 44,3 25,7 6,0 3,2 15,1 5,3 0,5
4,3*

* дисидентскалиста

Такође треба подсетити да су и знатно старије и угледније демо-

кратије онога времена патиле од сличних изборних неправилности
- a ипак им ce данас не одриче демократски карактер. Гласање, ре-
цимо, y Француској, пре Првог светског рата, било je на папирићи-
ма које су бирачи сами доносили од куће, са већ исписаним именом
кандидата за ког ce жели гласати. Једини услов je био да папирић
буде бео. Гласач je пресавијен папирић давао y руку председника
бирачког одбора, који raje убацивао y кутију. Најчешће злоупотре-
бе су биле или да корумпирани бирач напише кандидатово име са
неким тајним, договореним знаком, који ће онда страначки члан би-
рачког одбора препознати код пребројавања гласова („кључ“ je Mo­
rao бити квалитет хартије или начин њеног пресавијања, рукопис
изборног кортеша који je већ исписан листић дао бирачу, погрешно
написано или испуштено слово y имену кандидата, какав параф на
крају имена итд.); или да председник бирачког одбора, приликом
пријема папирића, прстеном, ноктом, масним прстом или на неки
Други начин поквари што више оних листића за које посумња, no
папиру или no начину пресавијања, да су гласови за супарнички та-
бор (вид. Грол 1938: 235-236; за изборне махинације y оновременим
САД видети: Wang and Nittoli 2012: 18-27). Изборни системи су ce
с временом усавршавали. Стога, када оцењујемо раније изборе, по-
готово оне од пре сто година, ипак их морамо ставити y тадашњи
контекст и самеравати тадашњим мерилима.
Демократија 109

Табела 8
Скупштински састав 1903-1912.
(број мандата и удео y %)
Коалиц.
Социјал-
Год. Радик. Самост. Либер.Напред. либер. и Ост.
демок.
напред.
1903. 75 46,9 66 41,3 17 10,6 1 0,6 - - i 0,6 - -

1905. 55 34,4 81 50,6 16 10,0 3 1,9 2 1,2 2 1,2 1 0,6

1906. 91 56,9 47 29,4 15 9,4 5 3,1 1 0,6 1 0,6 - -

1908. 84 52,5 48 30,0 7 4,4 3 1,9 17 10,6 1 0,6 - -

1912. 84 50,6 41 24,7 9 5,4 5 3,0 18 10,8 2 1,2 - -

7* 4,2*

* дисидентска листа

Зато ce, без обзира на све недостатке, слободно може рећи да

су избори 1903-1914. y целини били демократски (уп. Ристић 1935:
179-180; Драгнић 1989: 86; Батаковић 2012: 396). Они су то били и y
поређењу са оновременим изборима y другим земљама (no шири-
ни права гласа, политичким слободама, регуларности итд.), али и y
поређењу с многим претходним, na и потоњим изборима y Србији
(поготово y раздобљу 1945-1989). И пошто ce, као што ce уочава из
горњег прегледа, првенствено на основу скупштинске већине обра-
зовала влада, без икакве ограде ce, онда, може закључити да ce, y
раздобљу 1903-1914, на власт y Србији долазило бирачким куглица-
ма. A управо то je основно мерило постојања изборне демократије
(вид. Павловић и Антонић 2007: 43,105-108).
Такође, видимо да су ce y овом раздобљу образовале две глав-
не супарничке странке - радикали и самосталци. За њих je гласало
око три четвртине изашлих бирача. Премда су идеолошке разлике
између ових странака биле мање него између обе ове странке и пар-
тија „старога режима“ - напредњака и либерала, ипак ce може рећи
да je y идеологији радикала било нешто више конзервативизма, a y
идеологији самосталаца нешто више прогресизма („радикалне де-
мократије“; Дорђевић 1997: 110). Ове две странке, које су потекле из
истог корена, убрзано су ce идејно профилисале и све јасније про-
грамски разликовале - поготово после 1918, кад су самосталци, no
уједињењу с неким пречанским политичким групама, узели име
Демократска странка (1919). Приближних снага, ове странке су ce, y
 110 Срби 1903-1914

раздобљу 1903-1914, надметале за наклоност бирача и освајање по-

сланичких места y Србији (вид. Протић 1911: 88), na су ce, y складу
с изборним исходима, смењивале y влади, или су - када нису могле
да обезбеде јасну скупштинску већину - биле y коалицији. Њихово
доминирајуће супарништво y политичком пољу Србије наставило
je да постоји и после 1918. (однос гласова радикала и демократа на
изборима y Србији био je: 36:33 [1920], 41:29 [1923], 53:24 [1925], 48:32
[1927], итд.). Тако je испуњен још један важан услов изборне демо-
кратије за раздобље 1903-1914: плурализам u компетитивност из-
борних такмаца и неизвесност изборних исхода (Исто: 44-45).

Табела 9
Одазив на изборима 1903-1912,
пораст броја бирача u гласача
Избори Бирача Индекс Гласача Индекс Одазив
1903 503.385 100 266.400 100 52,9
1905. 531.530 106 294.602 111 55,4
1906. 547.392 109 369.878 139 67,6
1908. 574.851 114 402.684 151 Г" 70,0
1912. 670.746 133 459.701 173 68,5
Према: Топаловић 1975: 316, 328, 346, 358, 375, 379.

Join један показатељ демократичности je изборно учешће, као

знак да бирачко тело прихвата страначку понуду, демократске про-
Чедуре и изборне исходе (Исто: 106-107). Избори који су неслобод-
ни или непоштени имају мали одазив, na и, посматрани y низу, све
слабије учешће бирача од једног до другог гласања. Рецимо, један од
показатеља неслободних избора под кнезом Михаилом (1861, 1864.
и 1867) јесте и пад излазности. У Београду je 1861. од око 3.000 љу-
Ди са правом гласа на изборе изашло мање од 400 бирача, док je
ДО 1867. број изашлих бирача, услед обесмишљености гласања због
надзираних избора и слабе скупштине, пао на испод 140 (Бошковић
1882:76-77; нав. y Јанковић 1997:55). Када je пак реч о одазиву tokom
избора 1903-1914, удео уписаних бирача који су гласали (табела 9)
био je: 53 посто (1903), 55 посто (1905), 68 посто (1906), 70 посто (1908)
и 68 посто (1912). Пораст излазности на изборе, 1903-1914, несум-
њиво показује поверење бирачког тела y исправност и смисленост
избора. „Уставност и демократију желела je огромна већина српског
Демократија ill

народа" (Живојиновић 1990: 115).

Висок одазив успостављен tokom
овог раздобља благо je порастао a c m t iii n m n iimn
затим остао стабилан и после 1918.
(рецимо: 75,4 посто [1923], 77,8 осто
ГВДШИГ
[1925], 74,3 посто [1927], итд.). Тако- • пеамвАЈУ c e ha
ђе, из табеле 9 видимо да je y раз-
добљу 1903-1914. непрестано растао
број људи који излазе на изборе, na
je на изборима 1912. било чак 73 по-
сто више гласача него на изборима
1903. Taj пораст je био двоструко
већи од величине ширења бирачког " “ Ml I MW4 u. амрта o n ran.

списка - 1912. било je 33 посто људи 'V 'ih OHO! Mnpy upu« <mmi? 11. сгатгтп q u a n
*""«• cni-1 «coni imimUemi одборс mtjejio ш
више на бирачком списку него 1903.
« hici« je JSopy ri аим U i
To само показује да je занимање за
изборе расло и да je све више људи UjAlipil Cil 01Ш
7ИВСHOBppi-CKfeRjj I
■îi JMmm umin«pnpain rimio a iccji
убрзано стицало бирачко искуство.
Ово само no себи доста говори о де- ОНРУЖНИ 0ДБ0Р.
мократском легитимитету поретка.
Сматра ce и да je демократски Предизборни оглас Самосталаца 1912.
поредак обезбеђен ако демократију
као „једину игру y граду“ прихвата
доминантан удео различитих фракција друштвене елите. У Србији
je то било случај управо y раздобљу 1903-1914.

„Представници српске елите y демократији нису видели тек један од

могућих политичких поредака (...). Она je за српску елиту била нераз-
двојни део и садашњости и будућности, (...) неминовна, незаобилазна,
(...) једино и најбоље решење (...). Демократија je била најпопуларнија
реч y Србији за време владавине краља Петра. (...) Скоро сви виђенији
интелектуалци и умало све политичке странке називали су ce демо-
кратама“ (Стојановић 2003:118-119,129).

„Западњачки, просветитељски, рационалистички, либерални и демо-

кратски идеали (Српског књижевног гласника - С. A.) претворили су ce
y званичан културни модел Краљевине Србије“ (Ковић 2003: 377).

Иако je „борба радикала и самосталаца изгледала савременици-

ма сувише заоштрена", пише Слободан Јовановић ([1937] 1991a: 535),
тадашњи поредак ипак je био стабилан, јер су
112 Срби 1903-1914

»и једни и други веровали y демократију и y парламентаризам. Сагла-

сни y основним начелним питањима, они су ce разилазили само y пи-
тањима детаљне примене, и због тога њихова борба, маколико жестока,
није могла заљуљати тадашње уставно стање“ (вид. Ковић 2003: 377).

Приврженост уставности и парламентаризму код водећих ради-

кала били су чак издигнути y ранг страначке идеологије. „Уставне
тековине y Србији, то су тековине Радикалне странке“, рекао je Ни-
кола Пашић y реферату на партијском конгресу 1911.

„Она их je запечатила и утврдила својом крвљу, својим многобројним

страдањима и својим многобројним жртвама. У Србији никоме нису
толико драге и толико скупе те слободе, колико су драге и скупе Ради-
калној странци" (уПетровић 1912:10).

Табела 10
С астав скупштинских посланика no занимању
(број мандата и удео y %)
занимање 1903. 1905. 1910.
Трговци 43 26,9 41 25,6 40 25,0
Земљорадници 41 25,6 49 30,6 44 27,5
Државни службеници 19 11,9 19 11,9 26 16,2
Адвокати 20 12,5 15 9,4 17 10,6
Учитељи и професори 12 7,5 15 9,4 18 11,2
Свештеници 12 7,5 6 3,7 5 3,1
Лекари и апотекари 6 3,7 6 3,7 2 1,2
Занатлије 3 1,9 4 2,5 2 1,2
Инжењери 1 0,6 2 1,2 2 1,2
Индустријалци 1 0,6 3 1,9 3 1,9
Самоуправни органи 1 0,6 1 0,6 1 0,6
Друго 1 0,6 1 0,6 -

Према: Топаловић 1975: 317, 327; Батаковић (ур.) 2000: 195; уп. Тјорђевић
1994: 179.

Изузетак y привржености демократији били су једино представ-

ници „старог режима“ - напредњаци, који су остали „резервисани
према демократским идејама“ (Стојановић 2003: 126). Само они су
наставили да одбијају опште право гласа, сматрајући да ce преко
Демократија ИЗ

њега y парламент увлаче неодговорни друштвени елементи, који

разлабављују законски поредак и производе друштвени хаос (вид.
Исто: 142-143). Напредњачки листови су, такође, о тадашњој Срби-
ји писали као о „гробу правде, морала, законитости, личне и имов-
не безбедности“, као о „државној руини, развалини“ или „измет-др-
жави“ (Правда, 18. септембар 1907. и 15. мај 1905; нав. y Стојановић
2003: 359, 358). Ипак, напредњаци нису били класична антисистем-
ска странка. Ha врхунцу Анексионе кризе и напредњаци су ушли y
владу националног јединства, a тада су, иако најмањи партнер y тзв.
великој влади, имали чак и премијера (влада Стојана Новаковића,
11. фебруар - 11. октобар 1909; вид. Љушић 1994: 399-401; Тјорђевић
1960). Једина парламентарна странка која том приликом није ушла
y владу била je социјалдемократска. Такође, пред изборе заказане
за 1. август 1914. образован je удружени опозициони блок који су
чинили самосталци, напредњаци и либерали. Циљ je био поразити
радикале на изборима и образовати коалициону владу: споразум je
предвиђао заједнички изборни наступ y 11 округа (Вучковић 1965:
191). Коалиција између самосталаца, као странке која je била нај-
љући противник ауторитаризма Обреновића и најчвршће подржа-
вала официре-превратнике, са напредњацима и либералима, као
странкама „старога режима“, сведочи о извесном превазилажењу,
na и нестанку поделе на системске и антисистемске странке. Такође
су, tokom рата 1914-1918, напредњаци били чланови две коалицио-
не владе, заједно с радикалима и самосталцима (1914-1917. и 1918).
Најзад, самосталци, напредњаци и либерали ујединиће ce, 1919, y
исту, Демократску странку, без обзира на све некадашње поделе и
омразе (Слободан Јовановић [(1948) 1991a: 15] каже чак да je, tokom
наше страначке историје, „између либерала и напредњака било ви-
ше узајамне нетрпељивости него између либерала и радикала, или
између напредњака и радикала“). Све то je још један показатељ до-
брог правца којим je ишла консолидација демократије y Србији.
Уз то, no оцени доминантног дела тадашње друштвене елите, по-
редак y Србији je несумњиво био демократски. Део елите око ради-
кала сматрао je да Србија no демократији више не заостаје за Фран-
цуском или Енглеском. Никола Пашић je говорио ([1908] 1997: 582):
„Наше слободе равнају ce са слободама y Француској и Белгији; Ha­
rne слободе равнају ce са слободама y републикама и y Енглеској.“
И страначки независна штампа je поредак сматрала демократским.
„Без обзира на честе и оштре критике власти, Политика je пред крај
периода [29. марта 1911. - С. A.] писала: „Србија je демократска зе-
114 Срби 1903-1914

мља. Свакоме je овде дано право да узме учешће y управи земљом“

(нав. y Стојановић 2003: 357). Део српске демократске елите умео
je да - критикујући, y Скупштини или штампи, разне злоупотребе
власти - ускликне како „ово није демократија“, додајући да je ипак
„демократија нешто друго“. Али, без обзира на такву реторику, ни
тај критички део демократске елите - од Јована Скерлића и само-
сталаца, до Слободана Јовановића и других демократских интелек-
туалаца - није одрицао демократски карактер поретка, поготово
када су имали да га оцене трезвено, објективно и целовито. За њих,
као што смо видели y првом одељку ове одреднице, питање није
било има ли демократије y Србији, већ само како ce она може боље
обезбедити и, затим, даље унапредити. Чак и антисистемски СДП
je признавао (1908) да Србија има „демократски Устав“ (Лапчевић
1925: 24), али су социјалисти сматрали да ce радништво мора бори-
ти како би његове одредбе оживеле (a и да ce формално уведе on­
ime право гласа; вид. Маљенац 1910). Једино одрицање демократије
тадашњој Србији заправо je долазило из напредњачких кругова:
„Овај [демократизам - С. A.] који ce код нас на парад изводи, демо-
кратизам je само no имену“, писао je Недељни преглед (14. март 1910;
нав. y Стојановић 2003: 391). Но будући да су напредњаци били до-
ста уздржани и према самој идеји демократије, оваква мањинска
оцена тешко ce може узети као објективна.
Каткад ce тадашња наша демократија оцењује као слаба и због
већег броја влада које су ce y том раздобљу смениле. Када ce чује да
ce y тадашњој Србији од 1903. до 1914. сменило 18 влада, са просеч-
ним трајањем од осам месеци (влада Саве Грујића трајала je тек 48
дана: од 1. марта до 17. априла 1906), то може да звучи страшно, по-
готово америчкој публици - y САД владу саставља председник, те
осим y ретким приликама кабинет и не може да траје краће од че-
тири године. Исти аргумент - о „нестабилним владама“ y Србији и
Југославији - коришћен je, својевремено и y комунистичкој истори-
ографији, како би ce дисквалификовао наш тадашњи „буржоаски
парламентаризам“. Но, као што лепо упозорава Хјуз (Hughes 1961:
19), пад кабинета на континенту, y класичном парламентарном си-
стему, y то време уопште није доживљаван као некаква велика ствар
(a поготово не y смислу данашњег страха Европљана и Американа-
ца од сваке врсте „политичке кризе и нестабилности"). У Францу-
ској су забележене 104 владе y време Треће Републике (1871-1940),
са просечним трајањем кабинета од осам месеци, a неке владе нису
потрајале дуже од једног дана (максимална дужина трајања каби-
Демократија 115

нета пред Први светски рат била je три године; исто). Честа смена
влада тада je доживљавана као уобичајена појава y систему парла-
ментарне демократије. „По једној статистици", каже Слободан Јо-
вановић ([1938] 19916: 454), „коју Жиро наводи (Giraud 1938; додата
референца - С. A.), y већини парламентарних земаља влада траје
просечно мање од годину дана; y Француској осам месеца и десет
дана, y Немачкој (пре Хитлера) осам месеци, y Италији (пре фаши-
зма) пет месеца и двадесет дана“. Када je пак реч о Србији 1903-1914,
„нове владе су често биле само реорганизоване, док су ce кључне
личности задржавале много дуже на политичкој сцени“ (Драгнић
1989: 130). Рецимо, од јула 1908. до јула 1912. године сменило ce пет
влада, али je y свакој министар спољних послова био Милован Ми-
ловановић (вид. Јовановић [1937] 1991a: 535). Од укупно 18 влада
1903-1914, Стојан Протић je био министар y њих девет, a Никола
Пашић y осам. „Када ce све сабере, y Србији je пред Први светски
рат владала здрава политичка демократија“ (Драгнић 1989: 130).
Коначно, демократија y Србији 1903-1914. била je, „како речито
показују редовни и врло детаљни извештаји (дипломатских - С. A.)
посланика y Београду из двеју узорно демократских држава - Ве-
лике Британије и Француске, функционална и потпуно саображе-
на захтевима демократске владавине“ (Батаковић 2012: 407). Дакле,
као што домаћи савременици нису имали сумње да y Србији по-
стоји демократски поредак, ни страни, прилично квалификовани
савременици то нису доводили y питање. Дипломатски представ-
ници Аустро-Угарске и Русије, no преврату 1903, били су, y својим
извештајима Бечу и Петрограду, врло скептични према идеји да
ce y Србију пренесу демократске слободе које су постојале y Швај-
царској - „Србија није зрела за то“, писао je аустроугарски посла-
ник (нав. y Живојиновић 1990: 93). Слично je 1903. године писао и
посланик Велике Британије (Исто: 95). После годину дана и првих
избора, међутим, и аустријски и британски посланик y својим из-
вештајима бележе поштовање Устава, велики напредак y погледу
слободе штампе и говора, и демократске изборе (Исто: 100-101). У
пролеће 1907, после решења завереничког питања, британски по-
сланик констатује да Србија иде демократским путем од 1903. годи-
не (Исто: 110). Свакако да су претеране тврдње појединих странаца,
попут Анрија Барбија (1874-1935), овдашњег дописника париског
Журнала {Le Journal, 1892-1944), да je Србија 1913. била „најдемо-
кратскија земља y Европи" (Барби 1914:176). Али сама могућност да
ce може претеривати y том правцу, a да ce не буде исмејан, довољ-
 и6
Срби 1903-1914

Краљ Петар I y скупштини;

на оалкону ce виде представници дипломатског кора

но показује какав je углед српска демократија уживала међу европ-

ским савременицима.
Стога, ако хоћемо да поредак y Србији оценимо y категорија-
ма савремене политичке науке, слободно га можемо сврстати y ред
потконсолидованих изборних демократија (вид. Павловић и Ан-
тонић, 2007: 77, 107-108, 181-193). Демократија y Србији 1903-1914.
Не би се безрезервно могла сматрати консолидованом првенствено
зато што није прошло довољно времена да би ce извршиле више-
кратне изборне смене на власти, које би подразумевале и учешће y
влади странака „старог режима“. Да су избори 1. августа 1914. могли
бити одржани и да je на њима победила већ образована коалиција
самосталаца, либерала и напредњака (a no уделу гласова на прет-
ходним изборима она je то могла; вид. табелу 7), то би онда био
важан корак ка потпуној консолидацији демократије y Србији. Та-
кође, унапређење изборног поступка - од веће уредности бирачких
спискова, до ефикаснијег кажњавања изборних преступа - тако-
ђе би уклонило све сумње y изборну регуларност, и допринело да
губитници лакше прихвате изборни исход. Но политички систем
ce поправљао, он није био статичан („у комаду“, као што ce некад
поЈедностављено приказује), већ je напредовао самоусавршавањем,
што показује и случај са увођењем непроменљивих годишњих би-
рачких спискова (1909).
Демократија 117

„Србија je y кратком историјском периоду направила велике кораке ка

учвршћивању либерално-демократског политичког система. У Србији
су y деценији пред Први светски рат уставни либерализам и парла-
ментарна власт начинили већи напредак него било где y Европи, ако
ce изузму одређене државе као на пример Велика Британија" (Драгнић
1989: 129-130).

Зато ce и може тврдити да ce демократија y Србији тога доба убрза-

но консолидовала.
Најзад, остаје и питање постојања резервисаног домена - дела
државне структуре над којом представнички систем нема уплив.
Постоје оцене да je то y случају Србије 1903-1914. била војска (По-
повић-Обрадовић 1998: 110-118, 384-397; Стојановић 2003: 369-371;
Перовић 2009: 40). Но нека новија истраживања показују да je та-
ква оцена ипак претерана (Иветић 2013): унутар војске јесте обра-
зована потенцијално врло опасна подземна официрска структура
- тајна организација Уједињење или смрт („Црна рука“; 1911), која
je деловала no принципу ћелија; али, војска као установа није била
ван сваке контроле владе и краља (доцније регента), a заједничким
деловањем ова два чиниоца Црна рука je уништена 1917. Пошто ће
о „завереничком питању“ и месту војске y политичком систему би-
ти речи y одредници „Парламентаризам“, овде ће ce само поновити
констатација да je Србија, за тадашње прилике, свакако имала јед-
ну од напреднијих демократија y свету - мада далеко од савршене.
„Упркос свим искушењима, парламентарна демократија y Србији
je, упоређена с најразвијенијим западним демократијама, ипак до-
бро функционисала" (Батаковић 2012: 397).
Ta демократија je издржала искушења три рата, a да tokom ти х
шест година влада није изашла изван оквира одређених уставом.
Војска je и y ратовима остала под надзором уставних чинилаца -
краља (регента) и владе, a „народна скупштина није ce одрицала
својих права, a нарочито опозиција, која je и на Крфу прибегавала
опструкцији, кад je no њеном схватању, требало онемогућити штет-
не одлуке“ (Поповић 1939a: 111). Скупштина je заседала и за вре-
ме рата: најпре y Нишу (од 14. јула 1914. до 3. октобра 1915), na на
Крфу (28. август - 9. октобар 1916. и 12. фебруар - 14. април 1918).
Када je Србија 1915. окупирана, појавило ce тумачење из (крипто)
напредњачких кругова да je „губитком државне територије прав-
но престала важност устава“, те да „регент, као једини пуноправ-
ни представник српског народа, има да узме сву власт y своје ру-
ii8 Срби 1903-1914

ке“ (Вучковић 1965: 205; вид. Јовановић [1949] 1991a: 316-317). Такве
идеје су, међутим, биле потпуно усамљене и брзо су одбачене. Влада
и војска нису евакуисале судије Касационог и Апелационог суда,
чланове Државног савета, или више чиновнике и јерархе, али јесу
Скупштину - од 164 посланика из земље je изашло њих 123 (Вучко-
вић 1965: 202-203; Јанковић 1966: 330). Експатрирана скупштинаје
на Крфу заседала и доносила законе, a једна од Пашићевих влада je
пала y Скупштини (на избору потпредседника Скупштине, 12. фе-
бруара 1918; вид. Јанковић 1966: 340-341).

„Уколико je законодавна делатност Скупштине, услед ратних прилика

и губитка државне територије, била ограничена, сведена на мали обим
- утолико je била јачом и изразитијом њена тенденција да на себе пре-
узме и што више развије контролу над радом владе, да користи своје
право анкете и истраге y административним питањима“ (Исто: 354).

„Чињеница да ни y ратовима није ограничено ниједно право На-

родне скупштине говори y прилог да je србијанско друштво било
сазрело за демократску владавину" (Љушић 2008: 249).
Но када je реч о институционалном утемељењу демократије
y Србији 1903-1914, понекад ce наилази на мишљење да тадашње
наше институције јесу биле демократске, али да су оне биле само
површински налепљене на неодговарајућу политичку, социјалну и
културну основу (видети завршно поглавље y овом тому). Стога je
питање - чак и да није било покуса са многонародном Југославијом
- како би ce, гледано на дужи рок, те институције уопште одржале
на таквој основи, a да ce не деформишу или чак не пропадну.
Каже ce, рецимо, да je y Србији 1903-1914. „политичка и инте-
лектуална елита пренела институције и законодавство тада најде-
мократскијих земаља Европе и да je, на том нивоу, трансфер демо-
кратије био успешно изведен" (Стојановић 2003: 347). Но проблем
„имплантације нових институција“ y неку средину увек отвара
„кључну теоријску дилему: да ли je демократија осетљива биљка Ko­
ja не може успевати кад ce пресели на друкчије тле од оног на којем
je настала или je она, напротив, коров који ce, no логици прогре-
са, може имплантирати на различите подлоге“ (Исто: 403; ауторка
на крају ове реченице упућује на: Hermet 1993: 176). И y раздобљу
1903-1914, критичари преноса демократских институција на наше
тло сматрали су да нови поредак не пристаје Србији, која je сада
постала изгледом као „оне сељанке које су, истина, навукле на себе
Демократија 119

варошко одело, али су им понашање, кретање, манири сачували све

карактеристике њиних друга са села“ (Ш там па, 6. јули 1907; нав. y
Стојановић 2003: 413).
За проблем пресађивања демократских установа својствени
пример je тадашња Бугарска. Њу je од османске управе ослободи-
ла руска војска y рату 1877-1878. Дотле je y Бугарској од демократ-
ских институција постојала само мештанска самоуправа, слична
оној y Србији пре 1804. (вид. Свирчевић 2008: 34-38). Захваљујући
утицају либералних интелектуалаца, y Уставотворној скупштини
(1879) усвојен je устав којим je успостављен парламентарни поре-
дак: скупштина ce бира општим правом гласа (мушкараца) на не-
посредним и тајним изборима, a кнез поставља министре уз потвр-
ду скупштине којој министри и одговарају (Тодоров 1938: 44; ИБ
1991: 66). Овакав устав je сматран „полурепубликанским" и „једним
од најдемократскијих устава тога времена y Европи“ (Исто: 102, 68).
Поредак предвиђен уставом потрајао je, међутим, свега две године,
после чега je Устав суспендован и уведен лични режим кнеза (То-
доров 1938: 53). Следеће године донет je изборни закон с посредним
начином бирања, јавним гласањем, и изборним цензом no имовини
и образовању, на основу ког je већина Бугара заправо изгубила пра-
во гласа (ИБ 1991: 124). Уследиће, затим, пола века политичког хао-
са, састављеног од серије враћања на снагу устава и демократских
институција, те њиховог поновног укидања и успостављања неког
од облика ауторитарне управе. Од насилних, антипарламентар-
них режима, ту су, најпре, седам година (1887-1894) владе Стефа-
на Стамболова (1854-1895), „фактичког диктатора" Бугарске (Исто:
254; слично Тодоров 1938: 119-134). Његова власт je, осим осталог,
почивала и на наоружаним фор-
мацијама званим „Бугарска за се-
6е“ („БЂлгарил за себе си“), преко
којих су терорисани владини про-
тивници (ИБ 1991:259-260). Затим
јетудвогодишњи „Радославовљев
режим“ (1899-1900; назван no Ва-
силу Радославову [1854-1929]),
нешто мање насилна, али једнако
ауторитарна варијанта стамболо-
визма (вид. Тодоров 1938: 146-148;
ИБ 1991: 324-332). Ауторитарни Унутрашњи изглед бирачке кутије (из српског
стамболовисти поново ће бити на филма Ч етири килом етра на cam, 1958)
 120
Срби 1903-1914

власти 1903 1908, приредивши читаву серију недемократских ме-

ра - од непоштених и неслободних избора, до затварања бунтовног
универзитета на годину дана (Тодоров 1938: 155-160). Још једном
ћемо гледати ауторитарну власт Радославова, од 1913. до 1918, пра-
ћену свим врстама изборних и антипарламентарних махинација
(вид. Исто: 217-291). Од 1919. до 1923. на власти je Александар Стам-
болијски (1879-1923), вођа Земљорадничке странке, који ужива ве-
лику подршку y ситном сељаштву, a оно je и y Бугарској најбројнији
слој. Али, и овај режим, премда има потпору већине, доста je чудан
за уобичајене стандарде демократије: Стамболијски уз помоћ наору-
жане сељачке страже слама штрајкове и растерује опозиционе збо-
рове, до скупштинске већине долази поништавањем опозиционих
мандата и тежи да страначки плурализам замени репрезентатив-
ним организацијама сталежа (један сталеж - једна организација;
вид. Тодоров 1938: 312-348). Стамболијског обара војска, a он бива
зверски убијен, потом je уследио један покушај устанка (1923), који
војска слама уз више хиљада жртава, na крваве репресије (1924), na
период споре обнове демократских институција (после 1926), који
ће, међутим, бити пресечен државним ударом и укидањем Устава
(1934), нестраначким изборима (1938), те краљевом аутократијом
(до 1943). 7 ^ 7
Све y свему, и поред демократског почетка, Бугарска tokom шест
деценија које су следиле no доношењу Устава (1879) није имала ни-
један период стварног парламентаризма који би био дужи од чети-
ри и no године. Овако изражену нестабилност тешко je објаснити
другачије до нескладом између пресађених институција и поли-
тичке културе елите, na и становништва. У Бугарску je 1879. прене-
та већ развијена установа јаке скупштине, са којом Бугари до тада
нису имали никаква искуства. Таква „имплантација" вероватно и
не може да донесе дуготрајнији успех. Да ли je слично било и са Ср-
бијом 1903?
Најпре, демократију y Србији 1903-1914. не треба посматрати
к а ° сепаратни историјски феномен (као ш то ce понекад чини y не-
ким новијим монографијама о том периоду; видети заврш но погла-
вље овог тома), већ као саставни део и врхунац претходног стогоди-
шњег развоја демократских установа y Србији. Taj то к јео тп о ч ео јо ш
1804, ишао je уз знатне спољашње препреке, био повремено враћан
уназад, али ce - баш захваљ ујући снази споја демократских идеја и
продемократских структуралних чинилаца - ипак кретао напред,
све Д °к !903. и последња запрека успостављању демократског no-
Демократија 121

ретка није савладана. У том смислу, развој демократских установа

y Србији био je учинак не само спољних утицаја, већ и стварних
потреба друштва. Отуда, демократске институције из 1903-1914,
нису само играрија провинцијалне елите која опонаша елиту из ме-
тропола (где ce, наводно, једино и може градити друштвено и еко-
номски утемељена демократија), некакав „погрешни калем на стра-
ном телу“ већ, ако останемо при истој слици, нормално израсло др-
во које je најзад дошло y прилику да може слободно да рађа.
Ово ћемо можда најбоље разумети ако ce подсетимо претход-
ног развоја установе скупштине и избора. Ту ћемо видети да истин-
ски друштвени корени Скупштине 1903-1914. постоје још од 1804,
a да корени скупштинских избора држаних широким правом ma­
ca сежу још од 1825. године. To можда и није особито дуг период y
поређењу са сличним установама (мада ограниченијег права ma­
ca) код, на пример, Британаца, Холанђана или Скандинаваца. Али,
та je традиција ипак била сасвим пристојан основ за постојаност и
квалитет демократских институција 1903-1914, поготово што je та
баштина била учинак и унутрашњег, „спонтаног“, na дакле не само
споља индукованог развоја.
Још tokom Првог устанка одржано je четрнаест скупштина, y ко-
јима учествују народне старешине из нахија и кнежина. Иако са-
зиване y ратно време, и без избора, ове скупштине „имају обележје
народних, a не војводских скупштина“ (Љушић 2008: 78). Оне су би-
ле врста револуционарног конвента, који поставља војне и цивилне
старешине, доноси законе, изграђује управу, разрезује порез, шаље
депутације на страну и суди старешинама (вид. Брашић и Митри-
новић 1937: 3-15). И након Другог устанка установа скупштине на-
ставља да живи - почев од Скупштине y Црнућу (19. децембра 1815),
која je сазвана како би народни представници потврдили споразум
Милоша Обреновића и београдског паше Марашлије. Између 1820.
и 1832. године одржано je 18 „обичних" скупштина (Исто: 19), на ко-
јима ce договарало о пореским задужењима no нахијама. Ha „вели-
ким“ скупштинама пак, биле су објављиване важне одлуке Порте о
Србији и тражена званична народна подршка за већу аутономију од
Цариграда. Премда нису самостално доносиле важније одлуке, као
1804-1813, скупштине су ce, дакле и под Милошем, успешно одржа-
ле као главни извор легитимности српских власти и као основни
начин општења Кнеза и народа. Дакле, Србија од 1804. до 1825. (са
паузом 1813-1815) има врсту представничког система (мада још не
и изборног; о разлици у: Грол 1938: 12-13).
 122
Срби 1903-1914

Скупштина након 1825. године добија и своје изборе. Прва скуп-

штина са изабраним посланицима одржана je 27. маја 1825. (Кандић
1960.142). Депутати су бирани на нахијским скупштинама, a њихов
број зависио je од величине нахије. Они нису били само послани-
ци за Мајску скупштину 1825, већ су били опуномоћени да пред-
стављају свој крај и на наредним скупштинама (укључив и Велику
скупштину јануара 1827; Исто: 143). Начин бирања посланика за
Велику народну скупштину y Крагујевцу (24-28. јануара 1830), „по-
стао je знатно више демократски“ (Исто: 143).

,,Три или четири мала села послала су no једног депутата, средња no

једног, a већа села и паланке и више од једног. Тако, само Београд по-
слао je шесторицу. (...) Избор није вршен једног дана y целој земљи, већ
y времену од два месеца имале су ce кнежинске скупштине постарати
да га изврше y својим општинама“ (Ристић 1935: 9).

Од 1830. године посланици добијају и пуномоћја (Љушић 1986: 210).

После тога, за поједине значајније велике скупштине - попут Сре-
тењске (2. фебруар 1835), сазване да ce донесе Устав, или Јунске (12.
јун 1839), одржане због Милошеве оставке - бира ce највећи део
посланика (уп. Брашић и Митриновић 1937: 38; Милићевић [1957]
2002: 97). За Сретењску скупштину 1835. године, на пример, бира-
ло се преко 700 депутата, за Спасовску скупштину 1837. преко 500,
за Фебруарску 1839. y Београду 264 (Кандић 1960: 146-148). Избори
посланика вршени су на локалним скупштинама, којима je могло
присуствовати и no 600 људи (Исто: 147).
Од 1830. до 1840. године одржано je 16 скупштина, од чега шест
великих (Брашић и Митриновић 1937:29-47; Љушић 2008:187-188).
To je већ доба кризе Милошеве аутократске управе, a y тој кризи
значај скупштине почиње да расте. Због редовности држања ску-
штина и Милошевог јавног показивања да му je стало до народног
мишљења (рецимо, на Петровској скупштини, 1. јуна 1835; вид.
Брашић и Митриновић 1937: 39-40),

„србијански сељак, не само што je много полагао на установу скупшти-

не, већ je и предвидео много већу вредност њеној дотадашњој улози,
но што је она y стварности била. Право саслушања скупштинарских
жеља и саветовање владе са њима он je тумачио као право равноправ-
ног саодлучивања y управљању земљом" (Милићевић 1964: 82).

Овде треба још једном нагласити да ce tokom прве половине 19.

века скупштина y Србији заснива и полако развија као израз аутен-
Демократија 123

тичних политичких потреба „друштва слободних сељака“ (Љушић

1998: 18), a да још нема значајнијег егзогеног индуковања посред-
ством домаће либералне интелигенције школоване на страни. Иако
скупштине нема y Уставу из 1838. године, „уставобранитељи (...) су,
ради учвршћења своје власти, после Вучићеве буне 1842/43, сазива-
ли Скупштину y години дана четири пута“ (Милићевић [1970] 2002:
314). Дакле, без јасног и поновљеног признања скупштине нема ни
легитимне (утврђене) власти. За те скупштине влада већ доноси на-
рочити распис о начину избора депутата, који има улогу изборног
закона - много пре првог, из 1870. године. За Скупштину y Топчи-
деру (4. јуна 1843) y распису ce, поред осталог каже:
„Свака општина може без изузетка сваког Србина y Србији рођеног
из своје средине на ову скупштину послати. (...) Окружни и срески на-
челници ће противу ограниченија слободе бирања пазити“ (Брашић и
Митриновић 1937: 54).

A када je затим настала једна празнина y одржавању скупштина

- између Скупштине y Крагујевцу (28. јула 1843) и Светоандрејске
скупштине (почела 30. новембра 1858), одржана je само једна, Пе-
тровска скупштина (29. јуна 1848) - из историјског тока видимо да
ce то показало као кобна погрешка власти која je хтела Србијом да
влада без скупштине. Ha Петровској скупштини депутати су напа-
ли Савет што пет година скупштина није сазивана, na их je Тома Ву-
чић Перишић, тада и сам y опозицији, једва умирио (Исто: 56-57).
A Светоандрејска скупштина, одржана после следеће велике паузе,
постаће права „револуционарна скупштина на француски начин“
(Јовановић [1912] 2005: 48). Она ће показати потребу народа - ка-
ко сељаштва тако и варошана - за
редовним и јаким представничким
телом и постати отелотворење идеје
народне суверености y Србији.
И кад већ говоримо о институци-
оналним и идејним темељима демо-
кратије 1903-1914, треба рећи да je
један од њених најважнијих историј-
ских фундамената управо Светоан-
дрејска скупштина, и то из три раз-
лога. Прво, Закон о Народној скуп-
штини (28. октобра 1858), no коме je „Уста“ бирачке кутије (из српског филма
она бирана, наш je први скупштин- Четири килом етра на cam, 1958)
 124 Срби 1903-1914

ски и, уједно, први изборни закон. Друто, ова скупштина бирана je

с вероватно најмање ограничења y односу на све наше скупштине
y 19. веку - активно бирачко право имао je сваки пунолетни грађа-
нин (мушкарац), без обзира на имовно стање, осим слугу (вид. Бра-
шић и Митриновић 1937: 58; Продановић 1936: 124). Избори су оба-
вљени 16. новембра 1858. године и нема извештаја о изборним злоу-
потребама власти - дакле, били су сразмерно поштени и слободни.
И, треће, ова скупштина преузела je функцију представничког тела
која произилази из права народне суверености. Она не само да je од
кнеза затражила оставку - ноћ после те одлуке, 10 децембра, када
ce очекује интервенција војске из касарне преко пута Скупштине, a
народ прави барикаде no Београду (Јовановић 1872: 215; [1920] 1988:
86), или када 12. децембра војска два пута креће на Скупштину, али
je зауставља наоружани народ, заиста je „као из Француске револу-
ције (Бешлин 2005: 358). Ta ће скупштина објавити и привремено
преузимање врховног заповедништва над војском, као и прогласи-
ти за новог кнеза Милоша, a затим, попут конвента из „јакобинске
Фазе Француске револуције“ (Батаковић 2001:123) изјавити непове-
Рење y све саветнике и министре, те захтевати смену свих кметова
(Милићевић 1964: 99-100; Батаковић 2001:124). A најлепше од свега
je што je то била скупштинска „револуција без крви“ (Драгнић 1989:
76). „У политичкој историји Србије као Кнежевине“, вели Владимир
Јовановић ([1920] 1988: 87),

„тешко ce може наћи примера да je која народна скупштина била тако

потпун господар земље, тако суверена, како je била Свето-Андрејска
скупштина од 1858, руковођена либералним патриотима; нити je ијед-
на друга скупштина са већим политичким тактом посведочила више
умерености y употреби своје власти него што je то показала Свето-Ан-
дрејска скупштина“.

Истина, Милош ће tokom две године своје друге владавине (1858­

1860) опет гледати да скупштину врати y старе оквире саветовања
кнеза с народом, док ће Михаило (1860—1868) настојати да од скуп-
штине направи само кулису за кнежевску аутократију. Но ипак,

„скупштина ce редовно сазивала сваке треће године, и њено ce ми-

шљење тражило о свима важнијим предметима. (...) Савет није имао
довољно ауторитета за вршење законодавне власти. Зато ce о свима
важнијим предметима морала саслушавати Народна скупштина, која
je имала тај политички престиж који je Савету оскудевао“ (Јовановић
[1908] 1990: 27).
Демократија 125

Како су влада и савет испражњени од моћи, чак и слаба скупштина

постала je друга установа поретка.
Тако je, no убиству Михаила (1868), Намесништво просто Уста-
вом (1869) системски легализовало скупштину. Дало joj je оно што
je скупштина већ реално имала, и томе придодала надлежности око
којих je y друштву постојао консензус - редовно учешће y законо-
давној власти и највише пореско овлашћење. Треба приметити да
ce скупштина до 1869, без обзира на то што je није било y Уставу
из 1838, показала као нужна установа друштва. Мада y „уставном
подземљу“, институција скупштине и избора успешно je пустила
корене, na чим joj je Устав из 1869. године то омогућио, почела ce
убрзано развијати.
Важно je да ce join нешто уочи: Србија од 1858. године има пери-
одичне, редовне и ванредне, изборе. И то: седам избора од 1858. до
устава из 1869, тринаест no уставу из 1869, четири no уставу из 1888.
и два no уставу из 1901. (уп. Јанковић 1997: 436; Влајковић 1988: 16­
17). Тих 26 избора - наспрам неким савременим оценама о слабој
политичкој култури бирачког тела, које ce, наводно, тек 1903. сусре-
ло с демократским установама - ипак je сасвим довољно за изград-
њу солидне изборне културе код бирача. To су већ дваузастопна на-
р аш таја који имају гласачко искуство. Ha некима од тих 26 избора
бирачи су били под притиском власти, на некима су били слободни
да бирају no својој вољи. Од избора на којима ce јавно гласало (до
Устава из 1869, као и no њему), несумњиво су без икаквог притиска
власти били, на пример, избори од 30. новембра 1880, као и од 4. де-
цембра 1888. (уп. Јанковић 1997: 436; Драгнић 1989: 85).
Но, ако je, y тих 26 избора, оних слободних било и мање него
избора на којима je власт наметала своје кандидате, ипак je бирач-
ко тело, чак и y таквим условима, умело да гласа другачије од воље
власти. Kao што je већ речено, то ce догађало на изборима 1874,1875,
1877, 1883, 1886. и 1893. године. Бирачи су, тако, y тих 26 изборних
борби, имали довољно прилике да стекну искуство, да науче сво-
ја изборна права (радикали су на томе инсистирали; вид. Драгнић
1989: 84), да утврде разлику између поштено и непоштено спроведе-
них избора, између избора слободних и избора неслободних. Стога
су они и могли да успостављање демократије 1903-1914. дочекају с
капацитетом демократски сасвим довољно култивисаних бирача
(уп. Исто: 143, 146).
Ha крају, када посматрамо брзину развоја демократских уста-
нова y Србији пре 1903. године, требало би да имамо y виду да су
126 Срби 1903-1914

потребе друштва и повољни структурални чиниоци могли веро-

ватно и раније да доведу до успостављања парламентарног поретка
y Србији, да није било два важна ограничавајућа чиниоца која су
деловала против развитка демократских установа код нас: једно je
вазални положај Србије према Османском царству (до 1878), a дру-
ги ауторитаризам династије Обреновића (до 1903).
Србија дуго није лако могла да добије демократски устав, јер je
све до 1878. била део једног анахроног царства, које je и само, до
1908, било без устава (осим y кратком раздобљу 1876-1878). Треба
ce сетити да je још 1846. године српски кнез Александар Карађор-
ђевић, приликом посете Цариграду, морао да клекне пред султа-
ном, као својим сизереном, и пољуби му папучицу (Милићевић
1964: 24). Такође, главна сила заштитница Србије, Русија, која je,
на смену са Аустријом, tokom целог 19. века имала снажан уплив
y српске послове (Јовановић [1912] 2005: 52), била je и сама, све до
1905, апсолутна монархија, без устава и скупштине, са аутократ-
ским политичким поретком. Ово важно спољно ограничење демо-
кратских потенцијала Србије најбоље ce може видети no судбини
Сретењског устава, који je донела скупштина y Крагујевцу (2. фе-
бруара 1835). Иако je он само писмено утврдио тадашњи положај
скупштине, и таква, слаба скупштина била je прејака за Турску, Ру-
сију и Аустрију. Њима ce Устав чинио као одвећ „републикански и
револуционаран" (Продановић 1936: 64; Поповић 1939a: 20). Тако
je, после само две недеље, Устав суспендован, a 40 дана доцније и
укинут (Љушић 1986: 148). Србија je морала да чека да устав добије
од Турске, хатишерифом, 1838. године. „Taj хатишериф сматран je
као саставни део уговора између Русије и Турске, a то je значило да
га Србија не може мењати без одобрења Русије и Турске“ (Мило-
вановић [1890] 1997: 152). „Турски“ устав пак уопште није предви-
ђао скупштину. Стога га српски либерали нису ни сматрали уста-
вом y правом смислу речи (вид. Јовановић 1872: 504-505). Такође,
Аустрија, као једна од доцнијих гарантних сила „Турског устава“,
била je уверљиво оруђе за претње конзервативаца којима je заузда-
вана Светоандрејска скупштина (вид. Милићевић 1964: 85) - увер-
љиво, јер су аустријски топови били на стотинак метара од Терази-
ја. Тада je Француска спречила аустријску интервенцију y Београду
(Јовановић [1920] 1988: 87). Када je пак кнез Михаило желео само-
стално да донесе нови устав, ни њему гарантне силе то нису дозво-
лиле, препоручивши му да жељене измене изврши законима (вид.
Продановић 1936: 140; Љушић 1994: 231). Но, Порта je протестовала
Демократија 127

и против Михаилових „органских закона" од 17. августа 1861. го-

дине - Закона о Скупштини и о Државном савету (Миловановић
[1890] 1997: 156). Taj протест могао je изаћи на зло, јер je Турска до
1867. имала војску y Београду. Турско разорно бомбардовање варо-
ши 5. јуна 1862. године показује колико je та опасност била озбиљ-
на - турска посада броји 2.455 војника и полицајаца, наспрам 250
српских жандарма и милиције (Христић [1923] 1983: 187). Па чак и
када ce Намесништво 1869. године одлучило да Србија самостално
изради своју конституцију, знало ce да Турска очекује његово фор-
мално подношење на увид, те je тражен дипломатски начин да ce
томе некако удовољи, a не повреди национално достојанство (вид.
Милићевић 1964:189-190; Љушић 1994: 263-265). Ту помало бизар-
ну околност - да je један либералан устав, с представничким телом
и поделом власти, формално морао да иде на увид сили која сама
има безуставни и аутократски поредак - треба имати на памети ка-
да судимо о брзини утемељења и развоја демократских установа y
Србији пре 1903. године.
С друге пак стране, када je реч о раздобљу 1903-1914, демократ-
ски поредак y Србији морао je да ce носи и са озбиљном државном
угроженошћу која je долазила од моћног, ауторитарног суседа. Ср-
бија je практично била опкољена - њена демократија, 1903-1912,
радила je под опсадом. Ha северу и западу стајала je непријатељска
и антидемократска Аустро-Угарска, на југу, y „Косовском вилајету"
ауторитарне Турске, простирала ce ка-унд-ка „интересна сфера“, a
на истоку je била непоуздана Бугарска, која je, све до 1912. године,
била ближа Бечу него Београду, јер ју je „Аустрија (...) непрестано
вукла на своју страну" (Јовановић [1936] 1991a: 519).

„Од 1906. године кључну улогу y спољној политици Аустроугарске

имала су два отворена непријатеља Србије, министар спољних посло-
ва Алојз Лекса фон Ерентал и начелник генералштаба Конрад фон Хе-
цендорф. (...) Ерентал и Хецендорф су од 1906. правили нацрте мирног
инкорпорисања или окупације Србије и њене поделе с Бугарском, да
би коначно сви детаљи војног уништења Србије y Бечу званично били
разрађени y току 1907. и 1908. године“ (Ковић 2013: 146; вид. исцрпно
у: Митровић 1981: 70-85).

После пораза y рату с Јапаном (1905), Русија je имала много ма-

ње снаге да ce меша y балканске послове и заштити Србију (Јова-
новић [1936] 1991a: 521; [1957] 1991a: 155). Када je услед Царинског
рата (1906-1911) наступила Анексиона криза (1908-1909), Србија ce
128 Срби 1903-1914

нашла пред реалном опасношћу од рата или уласка окупаторских

трупа Двојне монархије на њену територију. „По писању аустријске
штампе“, каже Слободан Јовановић ([1936] 1991a: 522),

„изгледало je да ce y аустријским војним круговима не сматра више да

пут за Солун води преко Новопазарског санџака; a напуштајући тај
пут, Аустрија je могла ићи на Солун само преко Србије. По Милова-
новићеву мишљењу (Милован Миловановић, министар спољних по-
слова 1908-1912, и премијер 1911-1912; С. A.), Аустрија je стално погор-
шавала односе са Србијом зато да би y даном тренутку имала спреман
повод за рат“.

Но, и поред тако тешких спољних околности, нико озбиљан y

Србији 1903-1914. није размишљао да суспендује демократију. На-
против, владало je вишедеценијско уверење, поготово код инте-
лигенције, да наша „спољашња слобода“ свог најбољег савезника
има y нашој „унутрашњој слободи", као и да ослобођење српских
крајева од туђинске власти најбоље може да изведе управо уставна
и либерална Србија (вид. Јовановић [1948] 1991a: 91, 96). „Италију
je успела да уједини управо она италијанска држава која je једина
имала устав“, говорило ce y круговима српских либерала (Прода-
новић 1949: 128). Владимир Јовановић je, на врхунцу Анексионе
кризе (1909), објавио y Лондону, на енглеском, књижицу Блискои-
сточно питање u пан-немачка опасност, y којој je посебно нагла-
сио недемократски и антилиберални карактер Аустро-Угарске, која
чак нема ни намеру да ce демократизује (Yovanovitch 1909: 17). Ако
би Аустро-Угарска приступила „истинском либералном и демо-
кратском преображају“, пише Јовановић - a то би подразумевало
да ce y њој изврши „укидање сваке врсте нарочитих привилегија
и успостави конфедерација слободних народа, no узору на Швај-
царску или на Сједињене Америчке Државе“ - тада невоље y овом
делу Европе не би ни било. Јер, овде проблем није Србија, већ импе-
ријална политика Аустро-Угарске која „наставља да одржава стање
ривалства и непријатељства раса“ како би „користила једне као ору-
ђе за поробљавање других“ (Исто). Демократска Србија предмет je
исконске мржње ауторитарне Аустро-Угарске баш зато што својом
слободом привлачи њене поробљене грађане - била je основна по-
рука Владимира Јовановића енглеским читаоцима.
И Јован Цвијић je 1907. године наглашавао да, када je реч о сло-
бодама и демократији,
Демократија 129

„врло je важно што je Србија y том погледу одмакла од свих околних

држава; y Аустроугарској, старој бирократској и полицијској држави,
демократски покрети су тек почели; y Бугарској су y стању инкубације,
и она мора проћи кроз демократске кризе кроз које смо ми прошли с
много напора и доста штете за наше спољне интересе; y Румунији, бо-
јарскога система, сељак je готово роб и она мора y блиској будућности
претурити преко главе знатне економске и политичке кризе. Ми смо
захваљујући сретном историјском развитку, углавноме изишли из тих
криза и стабилисали ce. У том демократском правцу Србија ће ce не-
сумњиво и даље развијати, надајмо ce чврсто, без лабавости и слобод-
њачког разметања“ (Цвијић 1907: 361).

Србији њена демократија, веровало ce, дакле, тада код нас, даје знат-
ну предност над непријатељима или супарницима, na je, без обзира
на опсадно стање, треба очувати. To je још један показатељ снаге
овдашње демократске политичке културе y сусрету са спољашњим
изазовима.
Што ce пак тиче другог историјског, ограничавајућег чиниоца
no демократски поредак, династије Обреновић, необична je исто-
ријска контингенција да су сва четири владаоца из ове династије
- Милош (владао 1815-1839. и 1858-1860), Михаило (владао 1839­
1842. и 1860-1868), Милан (владао 1868-1889) и Александар (владао
1889-1903) - били y тој мери одбојни спрам уставности и парла-
ментаризму да су y њиховом потирању често ризиковали власт, na
и живот. A ko je за Милоша могуће објашњење необразованост и
ауторитарна култура османске управе y којој je формиран, то те-
шко може бити разлог за остале Обреновиће. Део објашњења сва-
како лежи y ауторитарној култури власника румунских (влашких)
и угарских велепоседа - што их je Милош почео да купује - a која
je затим снажно утицала на формирање најпре Михаила Обрено-
вића, tokom његовог пребивања y емиграцији (1842-1859). „Миха-
ило je гледао нашег сељака са сажаљиве висине једног мађарског
или влашког спахије - он je имао спахилуке и y Мађарској и y Вла-
шкој“ (Јовановић [1923] 2005: 67). И Милан je под упливом мајке,
румунске аристократкиње, која je од њега направила „размажено
и запуштено бојарско дете“ (Јовановић [1925] 2005: 95), попримио
велепоседнички, култур-расистички став према сељаштву. A по-
што су сељаци били гро српског народа, Милан je доцније такав
став заузео и према својим поданицима, о којима je често говорио
„са омаловажавањем и презиром“ (Калај 1976: 804; нав. y Јанковић
1997: 169). Александар je - пошто су га родитељи занемарили, na je
 130
Срби 1903-1914

растао као усамљено дете - био подизан као да ће постати аустриј-

ски коњички капетан, a не српски краљ (вид. Јовановић [1929] 2005:
118-119). Тако ни он није дубље познавао, a камоли поштовао, оби-
чан народ и његову традиционалну, сељачко-демократску културу,
укључив и ону политичку. '
Обреновићи су, тако, под снобовским изговором - типичним за
импортовану ситноплемићку културу Средње Европе - да имају
посла с примитивним и дивљим „сел>ацима“, упорно настојали да
Србијом владају безусловно и неограничено. Одбојни за истинске
потребе „друштва слободних сељака (1835-1878)“ и „друштва сеља-
ка-грађана (1878-1918)“ (Љушић 1998: 18), они су иначе динамичан
политички живот чинили, y институционалном смислу, нестабил-
ним и несигурним. Обарали су не само владе већ и устав (1894)
уводили лични режим (1897-1900), исти устав најпре октроисали
(1901), na tokom једне ноћи укинули (1903), како би поништили за-
коне и сменили сенаторе, a затим га опет вратили, итд. Алексан-
дар Обреновић je за десет година извршио шест државних удара и
оборио укупно дванаест кабинета (свега три су пала y Скупштини),
при чему су два устава укинута, a два октроисана (Бар 1907: 89; Ва-
сић 1925: 27). Такво играње с поретком и његовим установама - уз
неразумевање и ниподаштавање демократских тежњи сопственог
народа - тешко да je могло да изађе на добро чак и no саме Обрено-
виће. Иронија историје je да je династија, чији je главни извор моћи
требало да буде лојални војни естаблишмент, a не легитимитет ин-
ституционалног поретка, на крају и пострадала од истог оруђа које
je тако безобзирно и сама употребљавала: „Кад су краљ Милан и
краљ Александар“, пише Владимир Јовановић ([1920] 1988: 502),

„употребили подофицирску школу за извршење државног удара 1.

априла 1893. и посветили неколике официре y план противан Уставу,
пророковано им je да ће ce њихова ’преторијанска’ политика на њима
самима једног дана грозно осветити; и несретни краљ Александар ето
je дочекао да главом плати ту политику“.

Отуда су демократске снаге y Србији доживеле 1903. годину као

време коначног ломљења последње спољне препреке за слободни
развитак демократије. Политички систем добио je демократски ле-
гитимитет сељачки народ добио je „своју“ државу, најзад je могло
Да до5е до функционалне интеграције и несметаног поистовећива-
ња грађана и установа. Успеси народне (сељачке) војске y балкан-
Демократија 131

ским ратовима добар су показатељ тог поистовећења и легитимно-

сти. За разлику од претходних ратова (1876. и 1885), сада ce сељак
„интегрисан са својом државом, истакао као одличан борац“ (Ђор-
ђевић 1989: 54). „Сељаштво ce осећало слободно y својој држави, на
својим леђима издржало je тешке ратове од 1912. na до 1918“ (Де-
дијер 1972: 347; слично и Милићевић 1982: 631). „Победоносна де-
мократија ослободила je државотворне енергије" (Тјорђевић 1985:
125). Тријумф Србије над Османским царством био je, y симболич-
ком смислу, завршна победа српске демократије над источњачком
аутократијом. A тријумф над аустроугарском војском, tokom рата
1914-1918, био je, такође y симболичком смислу, важна победа „ср-
бијанске сељачке демократије“ (Дедијер 1972: 347; исто и Поповић
1939a: 110) над средњоевропским култур-расистичким ауторитари-
змом (вид. Тјорђевић 1956: 108, 110).
Ова деценија демократије y Србији (1903-1914) била je, истовре-
мено, врхунац столетног процеса демократизације, али и почетак
једног новог раздобља y коме je, tokom државотворног покуса с Ју-
гославијом и политичког огледа с једнопартијским социјализмом,
демократија y Србији доживела вишекратну регресију (1929. и
1945). Но, и y временима регресије, златн а деценија остала je сим-
бол историјских тежњи српског друштва ка демократском самоуре-
ђењу. Taj симбол, na и идеал, она je остала и данас, читаво столеће
доцније.

Слободан Антонић

Одабрана библиографија
Бар, Андре (1907): М а јс к а р евол уц и ја y Србији. Београд: Штампарија Нови
покрет.
Батаковић, Душан (2012): „О парламентарној демократији y Србији 1903­
1914: странке, избори, политичке слободе", Г л ас Српске ак ад ем и је n ap ­
ne u у м е т н о с т и , том. CDXX, No 16, стр. 391-408.
- (2001): „Јеврем Грујић: обзори слободе“, у: Л и б ералн а м и са о y Србији,
прилози и с т о р и ји л и б е р а л и зм а od к р а ја X V III do cpedune X X век а, ур.
Јовица Тркуља и Драгољуб Поповић, стр. 109-131. Београд: Центар за
унапређивање правних студија и Friedrich Nauman Stiftung.
Батаковић, Душан Т. [ур.] (2000): Н о в а и с т о р и ја српског n apoda. Београд:
Наш дом - L’Age d’Homme.
 Југословенство

Из потребе дневне политике, ради јачања југословенске мисли и

југословенске државности, y нашој науци и политици, na и широј
јавности, олако и некритички проглашаване су и прихватане као
југословенске и оне идеје које no својој природи и суштини нису
биле југословенске, a некад су биле чак и уско националне, na и на-
ционално ексклузивне.
Нужно je нагласити да су покрети и идеје који су настајали на
тлу Хрватске, Славоније и Далмације, чак и онда када за то није би-
ло стварног основа, проглашавани за југословенске, a да су сличне
идеје, које су настајале међу Србима, готово редовно и без изузетка,
жигосане од Хрвата, na и од неких кругова y иностранству, као ус-
косрпске и великосрпске. Такав однос према једној - односно дру-
гој страни није случајан, није безазлен, нити je остао без последица.
Реч je о веома осмишљеној борби за наметање идеје око које ће ce
окупити Јужни Словени и на чијим ће основама бити изграђена за-
једничка држава.
Судећи no развоју догађаја и исходу борбе око наметања идеја
југословенства, пониклих на тлу Хрватске и на територијама срп-
ског народа, Срби су ту битку изгубили. Они нису правовремено
схватили далекосежни значај упорних хрватских настојања да иде-
је илиризма Људевита Гаја и југославизма Рачког и Штросмајера
наметну као истинско и једино прихватљиво југословенство. Срби
ce нису, на прави начин и y право време, супротставили хрватском
жигосању југословенских интегративних идеја изнетих y Гараша-
ниновом Начертанију, y политичким акцијама и програмима кне-
за Михаила и y потоњим српским настојањима y вези с ослобође-
 144 Срби 1903-1914

њем и уједињењем не само Срба већ и осталих јужнословенских

народа. Стога што je Србима било стало до тога да придобију Хрва-
те за заједничку борбу, нису желели да заоштравају односе с њима
бранећи своје идеје и своја схватања о начину стварања заједничке
државе. Због бројчане премоћи, због тога што су имали прво две
зависне, a потом независне државе, Срби су потценили систематске
нападе који трају и до наших дана, на великосрпска настојања, ве-
ликосрпски хегемонизам и шовинизам. Ти
напади, најчешће неосновани и злонамерни,
нанели су Србима велике штете и на уну-
трашњем и на спољнополитичком плану.
PASMÏKA Ш Ш Ш Ш
Парадокс je y томе што су напади долазили
од партнера који je желео да сузбија, навод-
HERVATSKOJ не, великосрпске тежње. Док су Хрвати жи-
госали сваку српску и југословенску мисао
пониклу међу Србима као великосрпство,
Срби нису довољно разобличавали велико-
хрватство, чак ни онда када je оно било јасно
уочљиво и непорециво. Напротив, Срби су
чисто хрватске интегративне покрете и те-
жње, који су имали великохрватске циљеве,
што je случај са илиризмом и Штросмајеро-
вим југославизмом, са незнатним резерва-
ма прихватили као истинске југословенске
покрете.1 Понеки међу њима, веома углед-
ни и утицајни, као што je на пример Јован
Pasmina slavoserbska po Hervatskoj Скерлић, искрено одани Југословен, чак je и
(Zagreb: Lav. Hartman i družba) једног Анту Старчевића, предводника пра-

1 Хрватски историчари данас отворено признају да бискуп Штросмајер није

био Југословен већ „жестоки и упорни хрватски националиста“, да му je воде-
ћи политички циљ, који „је увијек изнова понављао, била потпуна аутономија
Троједнога Краљевства y хабсбуршкој држави" a да „Не постоје докази о његовој
тежњи према ичему другом. Накане спрам нехрватских Јужних Славена биле су
му недвојбено искрене, али није ce обмањивао мишљу да ће његове идеје икада
наићи на већу подршку y Срба, Бугара и Словенаца“. Савремена хрватска истори-
ографија не спори чињеницу да je Штросмајер од Хрвата форсиран као Југосло-
вен због тога што je то било политички опортуно, a како више нема Југославије,
како je југословенска идеја пропала, нема потребе приказивати Штросмајера као
Југословена. Такав, лажно приказиван, он je одиграо своју улогу (вид. Tomljano-
vich 2001; Krušelj 2001; Крестић 2004).
Југословенство Н5

вашког великохрватског покрета, прогласио за Југословена, који je,

наводно, под хрватским именом желео да обједини све Јужне Сло-
вене.2 Taj податак, који ce тиче Скерлића и Старчевића, показује до
које мере ce може кривотворити историја за потребе текуће поли-
тике и идеологије.
Кад je реч о илиризму и југославизму Рачког и Штросмајера,
треба нагласити да су то две фазе, два покрета y развоју политичке
мисли Хрвата. Ти покрети нису настали као резултат развијене све-
сти да су Хрвати и Срби један народ и да треба да живе уједињени
y једној заједничкој држави. Они су настали као плод сазнања да
Хрватска, Славонија и Далмација, „са својим дугачким уским те-
риторијем врло мале дубине, која ce протеже y два смјера“, саме за
себе уопште нису способне „да буду поприште икакве државне и
политичке творбе, те y том облику као народно-политичко тијело
уопће немају никакве будућности". To уверење, до којег су дошли
Хрвати, према писању др Ивана Пилара, који je моћно утицао и још
увек утиче на уобличавање ексклузивне великохрватске мисли, би-
ло je разлог „оном грчевитом тражењу једног ширег оквира за хр-
ватски народни развој пре 1878. године, „било je задњим узроком
обликовања илирства и југославенства“. Другим речима, заступни-
ци илиризма и југославизма сматрали су да Хрватска, Славонија и
Далмација могу стећи елементарне услове за живот тек онда, и само
онда, ако им ce прикључе Босна и Херцеговина. Нимало случајно
др Пилар je о томе написао: „Хрватски народ на самом територи-
ју Троједне Краљевине има врло мале наде, да ce одржи, и Босна и
Херцеговина приказују ce као један битни увјет за народно одржа-
вање и политички развој хрватскога народа“ (Pilar 1918: 26).
Судећи no томе што je речено, илиризам и југославизам биску-
па Штросмајера y својој основи имали су освајачке, великохрватске
тежње.3 Неутралним историјским именом, какво je било илирско, и
исто тако неутралним југословенским именом, за остварење вели-
кохрватских тежњи требало je придобити и Србе из Хрватске, Сла-
воније, Далмације, Војне Крајине, Босне и Херцеговине, na и Јужне
Угарске, као и Словенце из Корушке, Штајерске и Крањске. Илир-
цима je то пошло за руком само делимично, a Штросмајеру, кад je
реч о Србима, његовим савременицима, готово никако. У наведе-

2 Вид. Крестић 1999.

3 О великохрватским тежњама вид. Крестић 2012.
146 Срби 1903-1914

ним областима Штросмајерова југословенска идеја међу Србима

није имала следбеника. Срби су добро схватили да Штросмајерово
југословенство и није југословенство, да je то хрватство и велико
хрватство, које ce покривало југословенством, да je то покрет који
je имао југословенску обланду a хрватску и великохрватску сушти-
ну. О томе постоје бројни и уверљиви докази. Значајно je, међутим,
то да je касније, приликом стварања заједничке државе, и y време
њеног постојања, све до распада друге Југославије, Штросмајер, као
носилац квазијугословенске политике, био прихваћен, слављен и
хваљен као стварни идеолог југословенства, на чијим je основама
почивала Југославија.4 Чињеница да су Хрвати успели новој држа-
ви да наметну један вид хрватске и великохрватске политике као,
тобоже, истинску југословенску, није без значаја са становишта
развоја и будућности те државе. У сваком случају то je победа Хр-
вата, јер они су, као поражена страна y Првом светском рату, Срби-
ма наметнули свог идеолога и своју политичку идеологију као да су
победници.
Мора ce поставити питање како ce и зашто ce тако нешто мо-
гло догодити. Мислим да нећу погрешити ако устврдим да тадашња
српска елита, како политичка тако и интелектуална, посебно науч-
на, није довољно познавала политичке партнере с којима je улазила
y нову државу. Она није успела да схвати да су Хрвати осам стотина
година желели да створе своју посебну државу и да ce те жеље нису
хтели одрећи ни no коју цену, поготово не за љубав неке Југосла-
вије, за коју су ce залагали Срби. Уз то, српска елита, која je ства-
рала државу, очигледно je занемарила чињеницу да je знатан део
хрватског друштва био захваћен непремостивом мржњом према
Србима, „према том накоту вере православне“, да je y тој средини
идеологија о геноцидном решењу српског питања y Хрватској већ
била изграђена и да ce због тога, с пуно разлога, 1918. године могло
поставити питање да ли je уопште могуће да Срби и Хрвати живе

4 Тако je, примера ради, Слободан Јовановић својим допадљивим, течним и

сугестивним писањем уздизао Штросмајера као творца и предводника југосло-
венске идеје. Представио га je као непогрешивог и непорецивог, као пророка ко-
јег ће сви хвалити, славити и следити. О њему je написао: „У колико je старио,
Штросмајер je све више окретао своје лице од садашњости и живео y сновима
неке далеке југословенске будућности. Он je добијао и изглед и начин говора јед-
ног пророка". Taj стари Штросмајер je, no оцени Јовановића, као Мојсије гледао y
једну обећану земљу, y Југославију, „у коју неће сам никад ући“ (Јовановић 1932:
235-251).
Југословенство 147

заједно y једној држави. Стварајући нову државу Срби су нереално,

чак и наивно, веровали да ће je и Хрвати, ако не одмах, оно t o k o m
времена, прихватити, саживети ce с њом и заволети je као што су
je они волели. Срби нису правовремено схватили да je само мањи
део Хрвата, највише из Далмације, истински опредељен за Југосла-
вију, a да je већина њих била против нове државе и начина на који
je створена. Како су, међутим, припадали пораженој страни, нису
имали ни моралне храбрости ни стварних снага да ce супротставе
догађајима и да иступе са захтевима о стварању независне хрват-
ске државе. Улазећи y нову државу само зато што нису могли да je
избегну, Хрвати су користили сваку прилику, често и не бирајући
средства, да ту државу изнутра подривају, да je слабе и y погодном
тренутку разбију.
Када ce помињу илиризам и југославизам, као две фазе y разво-
ју Хрватске, или тзв. југословенске мисли, не може ce заобићи ни
коалиционашко југословенство. Настало почетком двадесетог ве-
ка на тлу Хрватске, Славоније и Далмације, коалиционашко југо-
словенство je, заправо, својеврсна синтеза дотадашњих непомир-
љивих односа између Хрвата и Срба. Стога што je југословенство
Рачког и Штросмајера грађено на темељима хрватског државног и
историјског права, што, као такво, није признавало националну и
политичку индивидуалност Срба y Хрватској, Славонији и Далма-
цији, и што му je био циљ да асимилује и хрватизује Србе, њему
су ce Срби огромном већином одлучно супротстављали. Генераци-
ја хрватских и српских политичара, која je ступила на сцену после
Рачког и Штросмајера, муке je мучила док није пронашла начин ка-
ко да ce превазиђе криза y међусобним односима. Главна препре-
ка y свему томе били су хрватско државно и историјско право. To
право било je, међутим, уграђено y све nope јавног живота Хрвата.
Све националне идеологије, сви покрети, све политичке странке
имали су за полазну основу хрватско државно и историјско право.
Одрећи ce тог права значило je одрећи ce свих дотадашњих визи-
ја националног и државног развоја. Према изјави познатог и вео-
ма угледног хрватског политичара Драгојла барона Кушлана, који
je припадао најужем кругу Народне странке бискупа Штросмајера,
сви они који траже од Хрвата да ce одрекну свог државног и исто-
ријског права, ишту смрт Хрватске и Хрвата, јер ce тиме тражи да
Хрвати своју државу поделе са Србима. Ha Сабору Хрватске 1866.
године Кушлан je истакао да Хрвати „никаквој слози за љубав са
Србима на тако нешто неће пристати, јер, кад би на то пристали, хр-
148 Срби 1903-1914

ватска државна мисао изгубила би национално обележје, помутио

би ce њен „правни извор“, чиме би ослабила „снага народног права“
(Polić 1899: 167-162). Четрдесет година касније и Стјепан Радић je
написао да Хрвати неће одустати од хрватског државног права и
државноправне идеје чак „нити за вољу иначе потребне и пожељне
слоге“ са Србима.
Но почетком 20. века, када je запретила опасност од немачког
Drang- a, када су Хрвати морали да саберу све снаге да би ce одупрли
Мађарима и њиховим претензијама на Хрватску, Срби y Хрватској,
Славонији и Далмацији постали су значајан политички чинилац.
Од политичких супарника, којима дотад нису признавали нацио-
налну и политичку индивидуалност, које су намеравали да асими-
лују и хрватизују, Србе je требало придобити за савезнике y борби
против моћних противника. To ce могло учинити само одустаја-
њем од хрватског државног и историјског права и признавањем
националне и политичке индивидуалности српском народу. У часу
настанка Хрватско-српске коалиције 1905. године то je и учињено.
После дужег лутања и тражења што безболнијег начина за удово-
љавањем давнашњих захтева Срба за стицање потпуне равноправ-
ности, пронађена je спасоносна формула. Да не би било повређено
хрватско државно право, које je на хрватској државној територији
подразумевало само један - и то хрватски политички, ми бисмо да-
нас рекли конститутивни народ, Коалиција je прогласила да на тлу
Хрватске, Славоније и Далмације живе два племена једног истог
народа. Када je створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца ова
синтагма je проширена na су на територији нове државе живела
три племена једног народа. Ha основу те и такве формуле грађена je
национална политика интегралног југословенског типа.
Корени те политике, како сам показао, настали су y Хрватској.
Један невелики део Хрвата - коалиционаша - истински ce везао за
њу још пре 1914. и 1918. године и y том погледу остао je доследан y
иовој држави. Други део Хрвата - коалиционаша - напустио ју je
одмах после балканских ратова. Taj део, на челу са Иваном Лорко-
вићем, пристао je на формулу два племена један народ са чврстим
уверењем да ће Хрвати, као, тобоже, културнији и напреднији од
Срба, стати на чело ослободилачке и ујединитељске акције. Они
су сматрали да ће Загреб, a не Београд, постати средиште око којег
ће ce окупити Јужни Словени. После сјајних победа српске војске
y балканским ратовима постало им je јасно да су ce Срби и Београд
наметнули као Пијемонт. He слажући ce с тим, не пристајући на то
Југосповенство 149

Оптужени Срби toko m Велеиздајничког процеса y Загребу 1909. године

да их предводе Срби и да ce окупљају око Београда као новог поли-

тичког средишта, коалиционаши типа Ивана Лорковића вратили
су ce хрватском државном праву, утолико лакше што су ra невољно
и под принудом морали напустити.
Знатан део Хрвата, који ce одлучно борио против Коалиције и
који je чврсто био везан за државно право, никад није прихватио
формулу два племена један народ. Taj милитантни, мржњом према
Србима задојени део Хрвата, предвођен je национално екстремним
и верски - католички искључивим франкофуртимашима и усташа-
ма. За Хрвате из тих кругова била je неприхватљива било каква ју-
гословенска идеја и било каква Југославија. Од првог дана настанка
нове државе они су били против ње и упорно, стрпљиво и не без
умећа, радили су на њеном слабљењу и растакању.
Кад ce боље осмотри на којим je идејним основама грађена Кра-
љевина Срба, Хрвата и Словенаца, кад ce уђе y суштину типова ју-
гословенства на којима je она почивала, мора ce доћи до непобитног
закључка да je нова држава, од самог почетка, била на стакленим
ногама, и да je, како je написао Јован Дучић, саграђена на песку, a
на песку ce, како рече песник и дипломата, не граде ни пиваре a ка-
моли државе.
150 Срби 1903-1914

Југословенство илиризма и потоњег Штросмајеровог југослави-

зма било je апокрифно. Заснована на таквом југословенству, које je
имало хрватску и великохрватску суштину, Југославија није могла
да прође другачије но што je прошла. Од првог дана била je то гра-
ђевина која ce љуљала и коју je са свих страна требало подупирати.
Слично je и са југословенством коалиционашког типа. Настало
из тренутне нужде Хрвата, a не из братских и племенских осећања,
оно није захватило шире слојеве хрватског друштва, што je био слу-
чај са политичком идеологијом заснованом на хрватском државном
праву. Идеје интегралног југословенства и националног унитари-
зма, наметане силом и диктатуром, no оцени Слободана Јованови-
ћа довеле су до парадоксалне ситуације „да Југословени нигде нису
тако нерадо виђени као y постојбини Штросмајера и Рачког“ (Јова-
новић 1991: 571).
Да ce, којим случајем, Јовановић истраживачки бавио односом
Хрвата, посебно тзв. франкофуртимаша, али и некихугледнијих ко-
алиционаша, према Југословенима још y оквирима Аустро-Угарске,
не би га изненађивала чињеница да „Југословени нигде нису тако
нерадо виђени као y постојбини Штросмајера и Рачкога“. Диктатура
краља Александра и насилно наметање југословенства само су до-
датно изазвали одраније постојећи отпор и неприкривену мржњу
»У постојбини Штросмајера и Рачкога“ према Хрватима југословен-
ског опредељења. У Хрватској они су жигосани као „посрбице“ join
с краја 19. и почетка 20. века. Штавише, „посрбице“ су y Хрватској
нападане једнако као и Срби, a некада чак и оштрије и жешће од
Срба. Национално ексклузивни Хрвати сматрали су да су за наци-
онално и државно јединство Хрвата „посрбице" опасније од Срба,
јер су изнутра слабиле и растакале то јединство. Стога не мислим
да ce антијугословенско расположење y Хрватској може оцењивати
као парадокс. Напротив, то je природни исход једног дуготрајног и
смишљено негованог расположења. To расположење je до 1918. го-
дине подржавано и окрепљивано из Беча, a диктатура краља Алек-
сандра само га je поджарила и распалила. Да су научници, попут
Слободана Јовановића, и српски државници и политичари, попут
краља Александра, познавали расположење, тежње и циљеве Хрва-
та, питање je да ли би уопште и покушавали да им силом наметну
идеју која не само да им није била блиска и прихватљива него je њи-
ховом огромном броју, који није смео бити потцењен, била мрска
и одбојна. Чини ce да je ово један очевидан доказ који показује да
наша наука, a самим тим и наша политика, нису били на нивоу за-
Југословенство 151

датка пред којим су ce нашли после 1918. године. Створили су држа-

ву с партнером којег нису добро познавали, na су због тога правили
грешке које je српски народ скупо платио и још увек скупо плаћа.
Срби који су ce определили за југословенску политику изграђе-
ну на традицијама илиризма, Штросмајеровог и коалиционашког
југословенства нису могли, a ни хтели, да их следе y њиховом извор-
ном хрватском облику. Кад су, под притиском Хрвата, несмотрено
одустали од својих интегративних програма, они су идеје илири-
зма, Штросмајеровог и коалиционашког југословенства покуша-
ли да преобличе и прилагоде потребама нове заједничке државе. У
настојањима да наметну идеологију интегралног југословенства и
националног унитаризма, које je од сва три племена захтевало знат-
на национална одрицања, све je пуцало y односима са Хрватима.
Хрвати нису били спремни на било какво одрицање за љубав југо-
словенства и за добро заједничке државе. Из дана y дан бивало je
све очигледније да идеје југословенства, с којима су они деценијама
парадирали, о којима су непрестано говорили и хвалили ce њима,
нису нашле место ни y њиховим главама нити y срцима. У њих je
била дубоко укорењена мисао велике, независне и етнички и вер-
ски - римокатолички чисте хрватске државе. Како су Хрвати били
главни партнери Србима y стварању државе, та држава, са таквим
партнером, није могла опстати. Напротив, она je морала пропасти.
Кад je одбачено југословенство као национална идеја, интеграл-
ни Југословени су ce трудили да je наметну као државну идеју. Они
су предлагали да ce уместо насилног изједначавања Срба и Хрвата
ради на њиховом политичком васпитању тако што ће им ce докази-
вати „да њихов спас није y њиховом племенском егоизму и фанати-
зму“, већ y југословенској државној заједници. Залагали су ce за то
да ce та заједница уреди тако „да ce y њој и Срби и Хрвати осећају
као код своје куће“. Њима je било јасно да je са Хрватима зло, али су
били убеђени да ће без Хрвата бити још rope. Стога су сматрали да
не треба постављати питање: „Хоћемо ли ми и Хрвати једни с дру-
гима, него морамо ли једни с другима?“ Били су уверени да морамо,
јер да другачије не можемо ни ми Срби a ни Хрвати очувати сло-
боду. Слободан Јовановић je због тога, држећи ce Макијавелијевог
савета да држава која западне y кризу треба да ce врати „на основно
начело, на њену почетну замисао“ предлагао да ce југословенска ми-
сао врати на полазну тачку. Другим речима, саветовао je Хрватима
и Србима да ce сете шта je југословенска мисао за њих значила уочи
Првог светског рата, na да je поново пригрле из истих разлога (Исто:
 152 Срби 1903-1914

572-575). Догађаји који су уследили избијањем Другог светског ра-

та показали су да су и настојања y очувању заједничке државе тако
што ће ce напустити југословенство као национална идеја a прихва-
тити и неговати као државна идеја била нереална и неостварива.
Кад би ce после свега поставило питање шта je остало као наслеђе
°Д иДеја југословенства и од Југославије, која je на њима била изгра-
ђена, истине ради морало би ce рећи да je остало само горко иску-
ство, тешко разочарање и чемерно страдање. Упркос томе, створена
је Друга Југославија, која je од прве преузела само име, али не и идеје
на којима je претходна почивала. Више заснована на приволи, него
на идејама које су биле уграђене y прву Југославију, друга ce распала
попут прве, на исти тако драматичан начин и, опет, не без жртава.

Василије Ђ- Крестић

Одабрана библиографија
Јовановић, Слободан (1932): „Фрањо Рачки и југословенска мисао“, у: По-
литичке u правне pacnpaee II, Сабрана дела Слободана Јовановића,
том 3, стр. 235-251. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
- (1991): „Југословенска мисао y прошлости и будућности“, у: Из ucmopu-
је u књижевности I, Сабрана дела Слободана Јовановића, том 11, стр.
567-576. Београд: Београдски издавачко-графички завод, Југославија-
публик и Српска књижевна задруга.
Крестић, Василије Тј. (1999): „Јован Скерлић о Хрватима и југословенству**,
у: Знаменити Срби о Хрватима, стр. 161-182. Нови Сад: Прометеј.
- (2004): Историографија y служби политике - Historiography in the servi­
ce ofpolitics. Јагодина: Гамбит.
- (2012): Хрватске претензије на Војводину, Босну u Херцеговину od 1848.
године do danac. Зрењанин: ИП Београд.

Krušelj, Željko (2001): „Strossmayerovo ’jugoslavenstvo’ opovrgnuto na Yaleu“,

Večernji list, 29. X.
Pilar, Dr Ivo (1918): Politički zemljopis hrvatskih zemalja: geopolitička studija.
Sarajevo: Komisijonalna naklada „Hrvatske knjižare*.
Polić, Martin (1899): Parlamentarna povijest kraljevina Hrvatske, Slavonije i
Dalmacije, dio prvi. Zagreb: Komisionalna naklada kr. sveučilištne knjižare
Franje Suppana.
Tomljanovich, Wiliam Brooks (2001): Biskup Josip Juraj Strossmayer: nacionali­
zam i moderni katolicizam u Hrvatskoj. Zagreb: Dom i svijet
 Либерализам

„Либерална ера“

Деветнаести век, омеђен Америчком револуцијом и Првим свет-

ским ратом, био je „прво велико доба идеологија“ (Stuart-Hughes
1962: 11). Са ширењем рационалистичког просветитељства и ег-
зактних знања, са постепеном атеизацијом хришћанског, европског
света, идеологије су тада заузимале место религија; оне су нудиле
своја, световна тумачења смисла историје и човековог постојања.
Све три основне идеологије - либерализам, конзервативизам и со-
цијализам - уобличене су y 19. веку.
До 1914. ће ce свака од њих, унутар себе, поделити на уже идеоло-
гије. Класични енглески либерализам je, од својих почетака, имао
две основне струје, елитистичке виговце и демократске радикале
(Vincent 2005: 27-29). Настао y крилу либерализма, од почетка бли-
зак социјализму, препознатљив tokom целог 19. века, радикализам
ће до краја остати либерална левица. Виговци ће, y сукобу са ради-
калима и социјалистима, окренути удесно, ка конзервативцима, и
остати образована, богата елита (вид. Vincent 1972). Већ y Францу-
ској револуцији, унутар истог, јакобинског клуба, настала je поде-
ла на либералне фејанце и радикалне јакобинце; амерички револу-
ционари поделили су ce на либералне Хамилтонове федералисте и
радикалне Џеферсонове републиканце. Ha сличан начин, соција-
лизам je y 19. веку имао своју „ревизионистичку“ десницу, „орто-
доксни“ центар и „екстремну" левицу.
Либерализму je, међутим, y 19. веку, међу свим идеологијама,
припадало почасно, најважније место. Од либерализма су потица-
154 Срби 1903-1914

ли, и y њега су, као y главну матицу, утицали конзервативизам и

социјализам. Ове идеологије настале су или y отпору либерализму,
или као његове логичне последице. Деветнаести век назива ce „ли-
бералном ером“ и тек ће Први светски рат најавити његов сумрак
(Grej 1999: 48, 54). У 20. веку радикали ће своје гласаче морати да
препусте социјалистима. Неолиберализам, близак „класичном ли-
берализму“, са његовим слободним тржиштем и крајњим индиви-
дуализмом, доживеће, међутим, нагли успон y последњим децени-
јама 20. века, да би, после победе Запада y Хладном рату, како један
истраживач пише, „изгледало да смо сада сви либерали, од кон-
зервативне нове деснице до демократских социјалиста“ (Bellamy
1992: 1).
Либерализам je одувек, због његове појавне разноврсности, било
тешко дефинисати; има истраживача који, због тога, предлажу да ce
говори искључиво о његовим националним традицијама (Vincent
2005: 24). Други истичу да je, y изучавању једне идеологије, потреб-
но да ce дефинишу њени кључни појмови; да би ce она, y датом слу-
чају, препознала, не мора ce, баш због те разноликости, захтевати
присуство свих појмова и идеја који joj ce приписују (Hejvud 2005:
15). Да би ce одређен скуп идеја, дакле, назвао либерализмом, по-
требно je да y њему препознамо позивање на кључне, али не нужно
и све типске одлике ове доктрине: народни суверенитет, „природ-
на права“, једнакост y правима (равноправност) (вид. Kojen 1983:
5-39), индивидуализам, владавину права; позитивно протумачену
слободу, као право да ce неспутано, политичким учешћем, оствару-
ју човекове потребе и интереси; негативно тумачење, као одсуство
било какве принуде над човеком (Berlin 1992: 200-260); слободу ве-
ре, штампе, збора, договора, привредне иницијативе, својине, она-
ко како ce то проглашава Декларацијом права човека и грађани-
на (1789); право на очување приватности, које истичу Џон Стјуарт
Мил, Бенжамен Констан и остали писци (Kojen 1983: 21-26), итд.
Наглашавање ове или оне идеје која припада том корпусу, значи
пристајање уз једну од разноликих традиција либерализма.
Либерализам je и најстарија идеологија. Проистекао из проте-
стантизма, најављен je већ енглеском Пуританском револуцијом, да
би био утемељен начелима „Славне револуције", делима Џона Лока,
просветитељством и Америчком револуцијом. Већ y Пуританској
револуцији левелери, као претече радикализма, заговарају идеју
народног суверенитета, опште право гласа, републику и верску то-
леранцију (Wotton 2006: 412-443).
Либерализам 155

Идеје народног суверенитета и човекових „природних права

образложене су y Локовим Двема расправама о влади и Џеферсоно-
вој Декларацији независности. Ka слободи ce могло стићи остваре-
њем „народног суверенитета“, који je водио даље ка демократији и
национализму, или одбраном природних права, која су водила ка
индивидуализму. Прва стаза водила je ка позитивно схваћеној сло-
боди, ка слободи „за“, ка праву на политичку партиципацију; друга
ка негативно схваћеној слободи, слободи „од“, која штити човеков
приватни свет од било каквих спољних притисака. И народни су-
веренитет и људска права нашли су своје место y Декларацији не-
зависности и либерали су, y потоњем времену, своје идеје црпли
са оба извора. Бенжамен Констан и Алексис де Токвил ће разлици
између ова два тумачења посветити посебну пажњу. Либерализам
ће за позитивно схваћеном слободом трагати и y идејама човековог
самоостварења, развијања свих способности које су му дате, y усло-
вима индивидуалистички схваћене слободе; такво тумачење било
je видљиво нарочито y огледу О слободи Џона Стјуарта М ила (Mili
1991: 5-128; Berlin 1992: 200-298; Vincent 2005: 24-41).
Мил остаје до данас један од најутицајнијих либералних писаца;
y свом времену он je, међутим, сматран водећим „филозофским ра-
дикалом“. У парламенту, радикализам су заступали Ричард Кобден
и Џон Брајт, склони сарадњи са чартистима и другим социјалистич-
ким групама. У том правцу ће ce, временом, све више кретати и сам
вођа либералне странке, Вилијам Гледстон (Vincent 1974: 183-267;
вид. и Протић 1990: 23-53). Милово, позитивно тумачење слободе
прихватиће и „нови либерализам“, који ће ce уобличавати y време-
ну између 1880. и 1914. До Првог светског рата „нови либерализам“
ће, y делима Томаса Хила Грина, Леонарда Хобхауса и Џона Хобсо-
на и y политичкој пракси Херберта Асквита и Дејвида Лојд Цорџа,
узети облик социјално одговорног „модерног либерализма , „соли-
даризма", блиског социјализму, који посебно наглашава социјалне
дужности појединца и државе. У Француској су, на сличан начин,
радикали Александра Ледри-Ролена традиционално сарађивали са
Лујем Бланом и другим социјалистичким вођама. Крајем 19. и по-
четком 20. века идеје солидаризма проповедали су радикали Леона
Буржоа и радикали-социјалисти Ж оржа Клемансоа. Модерни ли-
берализам и „солидаристички" радикализам одиграће важ ну улогу
y изградњи „држава благостања“ на Западу, y другој половини 20.
века (Vincent 2005: 30-31; Hejvud 2005: 58-67). To je миље y коме ce
мора траж ити и идеолошко порекло српских радикала.
 156 Срби 1903-1914

Идеолози српског радикалног, демократског либерализма, Вла-

димир Јовановић, Светозар Марковић, Никола Пашић, Јован Скер-
лић и многи други нису ce случајно позивали на своја швајцарска
искуства и узоре. Швајцарска ће, после победе демократа 1847. го-
дине, бити класична земља европског радикализма. У швајцарским
кантонима, као и y англосаксонском свету, либерализам и радика-
лизам су израстали из обичајних и религијских традиција (Maisen
2014; Dandliker 1913: 487-594). Ha сличан начин су, како ћемо ви-
дети, српски либерали и радикали темељили своја учења y српској
патријархалној демократији, na и y словенству и православљу.
У Француској, na и Немачкој, либерализам je имао примесе про-
светитељских, рационалистичких, из иностранства пресађених
доктрина (Vincent 2005: 24; Grej 1999: 29-31). Није случајност да су
водећи француски идеолози либерализма били протестанти (Кон-
стан, госпођа Де Стал, Гизо) (Kelly 1992: 93-114). Слично Конста-
ну, швајцарски протестант био je и један од оснивача радикализма,
Ж ан-Ж ак Русо. Радикализам je y Француској, наиме, имао дубље
корене. За разлику од либерала Монтескјеа, Русо ce није дивио
енглеским узорима; покушавао je да своје учење заснује на демо-
кратским традицијама швајцарских кантона. Одатле су долазили
и његови савети Пољацима да своју децу уче националном наслеђу.
Идеје „народног суверенитета , видљиве код Лока, Русо ће довести
до њихових логичних последица; зато ce сматра једним од раних
пророка европског национализма и републиканизма. Народни су-
веренитет, опште право гласа и снажна скупштина остаће основне
одлике радикалског учења, без обзира на националне разлике, ка-
ко коД Русоа, тако и код Кондорсеа, Брисоа, Робеспјера, Дантона,
Кобдена и Брајта, М ацинија, Ледри-Ролена, Гамбете, Клемансоа,
Николе Пашића или Љубомира Стојановића. Ерик Хобсбаум je y
европском радикализму уочио русоовски традиционализам и дво-
смислен однос према „цивилизацији"; зато je написао да ставови
тих група укључују „либералне и антилибералне“, „прогресивне
и антипрогресивне“ идеје (Hobsbawm 2001: 299-305; Baczko 1987:
108-125). И no томе, српски радикали представљали су само грану
на стаблу европског радикализма.
Ерик Хобсбаум наглашава заједничко порекло либерала, ради-
кала и социјалиста, јер су ипак сви делили заједничку, просвети-
тељску веру y разум и науку, na и, својим највећим делом, y прогрес.
Конзервативци су ту веру оспоравали; конзервативизам ce и поја-
вио y отпору према либерализму, y добу Француске револуције и
Либерализам 157

непосредно после њеног слома (Hobsbawm 2001: 266-284). Имануел

Волерстин чак не види јасну разлику између радикала и социјали-
ста. Он тврди да су и једни и други од либерализма и просвети-
тељства наследили веру y разум, науку и прогрес. To, no његовом
мишљењу, указује на чињеницу да je либерализам био најважнија
идеологија 19. века. С временом, до 1914. године, и конзервативизам
и социјализам ће ce приближавати либерализму, y виду торијев-
ског либерализма и „ревизионистичке“ социјалдемократије. И сам
либерализам ће ce, већ после 1830, приближавати конзервативизму,
да би ce крајем 19. и почетком 20. века, са настанком „модерног“,
„социјално свесног" либерализма приближио и социјализму. Зато
ce, према Волерстину, може рећи чак и то да je y Европи y 19. ве-
ку, либерализам представљао једину праву идеологију (Wallerstein,
2011: 16-19).
Још један узрок победе либерализма je, no мишљењу Волерсти-
на, био y томе што je, како он каже, „центристички либерализам"
успео да успостави равнотежу између конзервативизма с једне и со-
цијализма с друге стране. „Центристички либерализам" je омогу-
ћио усклађивање традиције и промене, јер je успоставио контролу
над две идеје које je Француска револуција учинила главним темама
потоње политичке историје: над идејама народног суверенитета и
легитимности права на политичку промену. Ta равнотежа суштин-
ски није била угрожена чињеницом да je свака од ових идеологи-
ја дефинисала свој идентитет на основу различитости y односу на
остале. Либерализам je, тако, оспоравао наслеђе „старог режима“,
конзервативизам идеје Француске револуције, док ce социјализам
сукобљавао са либерализмом (Исто: 11).

Тријумф српских либерала

Српски либерализам je, y свему, локални изданак европске поја-

ве. Либерали су били најстарија странка y Србији: од њих су ce, по-
том, одвајале и на свој начин уобличавале остале политичке парти-
је. Напредну странку основали су потомци конзервативне, уставо-
бранитељске управљачке елите, који су y међувремену пригрлили
либерализам, и „одметници" из редова либералне странке (Стојан
158 Срби 1903-1914

Новаковић, Чедомиљ Мијатовић, Димитрије М аринковић и дру-

ги). Први вођа напредњака, М илан Пироћанац, тврдио je да су баш
они, за разлику од либерала Јована Ристића, исповедали „прави,
нефалзификовани либерализам“ (Јовановић [1910] 1990: 308, 309).
Светозар М арковић je почео политичку каријеру као одушевљени
присталица либералних, демократских идеја Владимира Јованови-
ћа, потом ce окренуо социјализму да би ce, из тактичких разлога,
вратио либералном програму борбе за парламентаризам, локалну
самоуправу и владавину права. Ти тактички циљеви постаће стра-
тешка опредељења и главне тачке програма Пашићевих радикала,
који ће имати одлучујућу улогу y политичком ж ивоту Србије, на-
рочито y добу 1903-1914 (Скерлић [1911] 1966: 171, 195-212; Мили-
ћевић [1971] 20026: 273-284; Крестић и Љ ушић 1991: 79-81; Протић
1990: 60-64; Раденић 1988: 26-29).
Владимир Јовановић, најзначајнији идеолог српског либерали-
зма, био je сасвим свестан успеха својих идеја. У Краљевини СХС
он ће, као скоро деведесетогодишњак, објавити историјску победу
српског либерализма. Управо je Владимир Јовановић, захваљујући

Владимир Јовановић са породицом y дворишту

породичне куће y Симиној 25. Унук Андра Ристић, кћерка Правда Ристић,
супруга Јелена, Владимир и син Слободан (Фототека САНУ)
Либерализам 159

својој дугој политичкој каријери и снажном идеолошком утица-

ју, оличавао континуитет између две епохе и два достигнућа срп-
ског либерализма - Светоандрејске скупштине (1858) и повратка
на снагу Устава из 1888 (1903). У међувремену, био je и министар и
робијаш, и слављени вођа омладине и заборављени старац. Влади-
мир Јовановић није поздравио Мајски преврат, али je знао да je он
био дело либерала, његових страначких другова; чак и његов син,
Слободан Јовановић, и син његовог страначког пријатеља Стојана
Вељковића, Војислав Вељковић, као представници нове либералне
генерације, својим су јавним критикама режима учествовали y ру-
шењу Обреновића. О томе ће касније бити више речи.
Иако no својим уверењима демократа и радикал, Владимир Јо-
вановић, као либерал и човек јаких страначких страсти, није волео
Пашићеве радикале. Чак ни после пола века није могао да обузда
гнев када ce присећао покушаја Светозара М арковића да му преот-
ме „Уједињену омладину српску“. Па ипак, тада je, y дубокој старо-
сти, сводећи рачуне, не без задовољства, записао:

„Тријумф идеја ’Уједињене Омладине Српске’ над идејама ’нових бо-

раца социјалиста’ најочитије je осведочен фактом, да су ти борци, који
су ce од некадашњих либерала били претворили y социјалисте’, и сами
увидели своју заблуду, те су ce од ’социјалиста’ прерушили y ’радикале’,
који су y свој политични програм уписали демократијско-национали-
стичка начела, какова су и либерални патриоти y средини ’Уједињене
Омладине Српске’ проповедали, и какови сам ja y ’Слободи’ и ’Српској
Слободи’ y Женеви развијао" (Јовановић 1988: 275-276).

Владимир Јовановић je био уверен да су његове, либералне, де-

мократске и националне идеје, идеје Уједињене омладине српске,
које су преузели и радикали, не само остварене, него и да су оне од-
редиле потоњу историју Србије и омогућиле велике српске победе,
почевши од 1912. године:

„Идеје које je она (Уједињена омладина српска - М. К.) развијала, и

начела која je она исповедала, ухватили су корена y дубљини народне
душе, те je свест о слободи и правди, о националној солидарности, о
словенској узајамности, и о правима и дужностима човека планула y
духу народа светлошћу, која, кад једном засија, никад ce више не гаси,
те која и никад не престаје загревати и одушевљавати срца народних
синова. Идејама ’Уједињене Омладине Српске’ не престају ce приче-
шћивати духови српски“ (Исто: 275).
l6o Срби 1903-1914

„Идеје слободе и правде, које ce обележавају и као демократијско-на-

ционалистичке идеје“ биле су, како je Јовановић тврдио, „тајна оног
патриотског одушевљења, са којим су Србија и Црна Гора y току 1912.
и 1913. г. онако славно осветиле Косово, и ослободиле своју браћу y
Старој Србији и Македонији од турског јарма“ (Исто).

Заиста, нема сумње да je спајање демократије и национализма,

какво je проповедао Владимир Јовановић, било главна одлика срп-
ског националног покрета y добу превласти радикала, од 1903. до
1914. године. Амерички историчар Гејл Стоукс, писац до сада нај-
потпуније монографије о Владимиру Јовановићу, закључио je да су
идеје овог либерала y Србији заиста победиле, и да су 1903. година,
и оно што ће после ње доћи, значили успех српског либерализма.
Идеју народног суверенитета, либерали су, како каже Стоукс, Уста-
вом из 1869, коначно учинили кључном темом српског политичког
живота. Била je то огромна промена; легитимност политичке моћи
y Србији ce, од тада, изводила из воље народа. До Устава из 1869. зе-
мљом je владао кнез, заједно са бирократском олигархијом, која ce
позивала на Устав из 1838. године. Од 1869. воља народа ce, међутим,
изражавала на изборима и остваривала преко Народне скупшти-
не, која je постала стални орган власти. Избори су ce претворили
y такмичење y томе ко представља истинску вољу народа. Из идеје
народног суверенитета непосредно je проистицала и српска наци-
онална идеја. Стоукс тврди да je одбијање Обреновића да пристану
на измештање суверенитета из својих руку y руке „народа" довело
до сталних сукоба и криза, све до 1903, као и да je спремност Петра
I Карађорђевића да то начело прихвати означила коначну победу
српског либерализма (Stokes 1977: 216-219, 225-226).
По мишљењу Стоукса, кључне либералне принципе y Србији,
међутим, неће y дело спровести они који су их објавили, либера-
ли Владимира Јовановића и Јована Ристића. Слободу штампе и по-
литичког организовања увели су напредњаци; ограничавање моћи
извршне y корист законодавне власти, владавину права и грађан-
ске слободе ће, на основу Устава из 1888, обновљеног и проширеног
1903, y дело спровести Пашићеви радикали (Исто: 221-225). Зато je
Стоукс закључак своје књиге о Владимиру Јовановићу назвао Побе-
да u парадокс.
Све ово умногоме објашњава средишњу улогу либерализма y
историји Србије од Светоандрејске скупштине 1858. до избијања
Великог рата 1914. године. При томе, како смо видели, либералне
Либерализам i6i

идеје не могу ce везивати само за либералну странку; оне су кључ-

не y програмима и пракси напредне и радикалне странке. У Евро-
пи су, наиме, либералне идеје исповедали припадници различитих
политичких партија, неретко уверени да су сами либерали издали
либерализам (Vincent 2005: 23). Како ћемо видети, и М илан Пиро-
ћанац и Никола Пашић себе су видели као браниоце изворног либе-
рализма, пошто га je, према њиховом мишљењу, либерална странка
напустила.
Демократске, радикалске политичке идеје, које су владале Срби-
јом од 1903. до 1914, припадале су вишедеценијском наслеђу српског
либерализма. Таква еволуција, ка либералној левици и радикали-
зму, видљива je не само y Британији и Француској, него и y Швај-
царској, Италији, Белгији, Холандији, САД и другим земљама; зато
je Стјуарт Хјуз доба од 1903. до 1914. назвао „златним добом радика-
лизма“ (Stuart Hughes 1962: 21).

Светоандрејски либерали:
Народни суверенитет

Почеци српског либерализма најчешће ce проналазе y просве-

титељским идејама српских „јозефиниста", предвођених Доситејем
Обрадовићем, и y иступању Саве Текелије на Темишварском сабору
1790. године. У тек ослобођеној Србији, либералне идеје видљиве
су y Слову Боже Грујовића и y Сретењском уставу Димитрија Да-
видовића (Basta 2001: 11-29; Popović 2001: 31-43; Костић [1953] 2010:
233-246; Бешлин 2005: 110-118,121-127; Subotić 1992: 18-23).
Непрекидно присуство и утицај либералних идеја y политичком
животу Срба видљиви су од четрдесетих година 19. века. Тада ce
на београдском Лицеју и на протестанским лицејима y Словачкој
јављају либерална и патриотска удружења српских ђака која, no
угледу на немачке „буршеншафте“ (Burschenschaft) и М ладу Ита-
лију, раде на стварању јединствене српске културе, као предуслова
за национално ослобођење и уједињење. У њиховим политичким
идејама спајало ce величање српске историје, „словенства“, са про-
поведањем универзалних идеја Француске револуције. Међу овим
ђацима најзначајнији су били Светозар М илетић, Јеврем Грујић,
1Ô2 Срби 1903-1914

М илован Јанковић, Јован Ристић, Владимир Јовановић и Стојан

Бошковић.
Само неки од њих имали су непосредна искуства с револуцијом
из 1848. Сви су ce, међутим, нашли под утицајем њених демократ-
ских и националних идеала. Кључне идеје „револуције интелектуа-
лаца из 1848. припадале су наслеђу европског радикализма: опште
право гласа, република, социјално старање (вид. Evans and Strand-
m ann 2000; Sperber 2005; Rapport 2008). Управо тада, крајем четрде-
сетих и tokom прве половине педесетих година 19. века, ови српски,
државни „благодејанци“, школовали су ce y Хајделбергу, Берлину,
Паризу, Кијеву и y другим европским универзитетским средишти-
ма (Бешлин 2005: 164-214).
Прва велика победа српског либерализма била je, ипак, Светоан-
дрејска скупштина 1858. године. Владимир Јовановић je тврдио да
je тада „постављена y Србији основа за либералну народну парти-
ју (Јовановић 1988: 78). Наступајући као револуционарни конвент,
под вођством Јеврема Грујића, М илована Јанковића, Јована Илића
и Владимира Јовановића, Светоандрејска скупштина je срушила и
кнеза Александра Карађорђевића и уставобранитељски поредак.
Сукоб кнеза и Савета, начела монархије и олигархије, изазвао
je сазивање Народне скупштине, да би ce завршио победом скуп-
штине и демократије. Изгледало je да су, уместо покретача побуне,
искусних угледника Илије Гарашанина, Томе Вучића-Перишића и
Мише Анастасијевића, сав успех пожњели голобради, либерални
доктринари. Брзо ce, међутим, показало да je њихова победа била
привремена; Обреновићи су ce вратили сарадњи са уставобрани-
тељском, чиновничком елитом.
Слично ономе што ce догодило y Француској револуцији, коју
je покренуо сукоб краља и племства, да би ce они убрзо удружи-
ли против наступајућег трећег сталежа, y Србији су ce монархија и
олигархија после 1858. удружиле y отпору демократији. Владимир
Јовановић je писао да су, већ после Светоандрејске скупштине, при-
падници уставобранитељске чиновничке елите „изгубили народно
поверење, na су налазили рачуна да служе личној ћуди популарног
Господара“ (Јовановић 1988: 90). Улоге су, дакле, биле подељене већ
1858. године. Српски конзервативци биће присталице монархијске
и олигархијске власти; демократију ће, до 1869, заступати либерали
a потом, све до 1914, године, радикали.
Већ y својим почецима, српски либерализам имао je радикал-
ску боју. Kao и М илетићеви либерали северно од Саве и Дунава,
Либерализам 163

Грујићеви „светоандрејски либерали" нису били елитистички рас-

положени виговци или фејанци, него радикали и демократе. Про-
тивници су их с добрим разлозима називали „радикалцима . To
ce добро видело из Грујићевог младалачког Обзора државе (1849),
његовог Нацрта закона о народној скупштини са Светоандрејске
скупштине, из одлука Одбора Светоандрејске скупштине (1859) и
доцнијег уставног нацрта, који je написао на захтев кнеза Милоша
Обреновића (1859) (М илићевић 1964: 34-106; Бешлин 2005:651-653;
Bataković 2001a: 109-131; Bataković 2013: 109-123).
Главна политичка идеја Светоандрејских либерала био je народ-
ни суверенитет, оличен y Народној скупштини. Слободу су схвата-
ли, слично Милу, као индивидуално и колективно самоостварење и
као право на политичку партиципацију. „Слобода значи, да je свако
властан од себе“ - писаће преводилац М илове Представничке вла-
де, Владимир Јовановић (Јовановић 1868: 1). Из народног суверени-
тета изводили су своје, како je писао Јовановић, „демократијско-на-
ционалистичке идеје“; он je тврдио да je српска „национална идеја
покренута одлукама Свето-Андрејске скупштине (Јовановић 1988:
98). Ha Светоандрејској скупштини она ce коначно спојила са иде-
јом народног суверенитета.
Идеја народног суверенитета била je
најважнија већ y Грујићевом Обзору држа-
ве, који je Јован Скерлић назвао „првом де-
кларацијом либерализма y Србији“ (Скер-
лић [1906] 1966: 39). Ту je већ јасно изрече-
на основна мисао доцнијег Јовановићевог
либерализма, М арковићевог социјализма
и Пашићевог радикализма, да нема споља-
шњег, националног ослобођења без унутра-
шње слободе (Исто: 40; Бешлин 2005: 210;
Јовановић 1988: 93). У Грујићевом нацрту
закона о Народној скупштини, писало je,
поред осталог, да je „народ извор и притја-
жатељ сваке власти y Србији“, да „он ту сво-
ју власт извршује чрез своју Народну Скуп-
штину“, као и да ce народ „не одриче права
узети на себе власт кадгод он то чрез своју
Скупштину за сходно нађе“ (Грујић 19236:
71). Није само ово подсећало на Локову, Ру- Јеврем Грујић
соову и Џеферсонову теорију народног суве- (Фототека САНУ)
1б4 Срби 1903-1914

ренитета и друштвеног уговора; као y Декларацији независности,

Светоандрејска скупштина je, пошто je потврдила „права народа
на слободни и независни израз своје воље“ набројала „све злоупо-
требе власти и све повреде закона“ да би, потом, од кнеза затражила
оставку (Јовановић 1988: 83-84). У предлогу Закона о скупштини
који су, на основу Грујићевог нацрта, либерали изнели пред Све-
тоандрејску скупштину, предвиђало ce редовно сазивање Народне
скупштине ш ироких овлашћења, изабране општим правом гласа
(Грујић 19236: 73-75). Потекао из сеоске породице, вичан разгово-
РУ са сељачким посланицима, главни вођа Светоандрејских либе-
рала Јеврем Грујић овако им je објашњавао свој нацрт: „Разумите
браћо, Пројект гласи не да предлажете, но да поставите закон. Кад
народ може поставити кнеза, ваљда може поставити и закон“ (Гру-
јић 2009: 43). Закон о скупштини који ће Скупштина усвојити биће,
ипак, знатно умеренији од овог нацрта. И уставни нацрт, који je
Грујић сачинио за кнеза Милоша, остао je само збир идеја; но и ту
су потврђена његова демократска опредељења, укључујући и ши-
року општинску, среску и окружну самоуправу (Исто: 60-71; Ми-
лићевић [1970] 2002в: 323).
Наредна деценија биће обележена апсолутистичком владави-
ном кнеза М ихаила Обреновића, уз помоћ старе, уставобранитељ-
ске елите, „староконзервативаца“, на челу са Илијом Гарашанином
и Јованом Мариновићем. Скрајнути и прогоњени, либерали су на-
ставили политичко деловање, y име истих идеала. Њихов главни
идеолог тада je био Владимир Јовановић; главне тачке његовог де-
мократског и радикалног програма остали су народни суверенитет,
снажна Народна скупштина и опште право гласа.
Већ 1859. Владимир Јовановић je јасно изложио своје схватање
идеје народног суверенитета, када je писао да je „народ законитим
начином на скупш тину сакупљен једина сила, из које владалац сву
силу добија, једина сила, која према владалачкој важности стати мо-
же“ (цит. према М илићевић [1973] (2002a): 251). О томе je сведочила
и Јовановићева брошура Србски народ u Источно питање (1863).
Ту je, како je сам писао, „први пут систематски изложен политич-
ни програм либералне народне странке y Србији“ (Јовановић 1988:
182). Ha самом почетку тог програма Јовановић каже:

„Сваки народ je властан од себе; na и србском народу припада право,

да води бригу о себи и да сам собом управља, на огњишту које je својом
крвљу искупио. Устав Србије мора бити израз законите воље србског
Либерализам 165

народа; a таква воља може ce изјавити само слободном народном скуп-

штином“ (Јовановић 1868a: 72).

Да je Владимир Јовановић, слично Јеврему Грујићу, припадао

демократској, радикалној струји унутар европског либерализма,
потврђивала су и имена његових швајцарских, британских, фран-
цуских и италијанских пријатеља и сарадника, која су, скоро без
изузетка, припадала историји демократије и радикализма. Јовано-
вић их je називао својим „знанцима на страни, који ce сви боре за
тријумф демократијских идеја“. Међу њима je најважнији био Туузе-
пе М ацини, један од водећих идеолога европске републиканске де-
мократије (Јовановић 1988: 89-92). Поред осталих, Владимир Јова-
новић ce сретао и са Ричардом Кобденом, Едгаром Кинеом, Ж илом
Феријем, Ж илом Фавром, Шарлом Флокеом, Анријем Мартеном.
Са њима je, како каже, делио веру y „слободу и правду“, y „досто-
јанство и права човека“; са Кинеом je сањарио о стварању „Сједи-
њених Европских Држава“, заснованих на начелима демократије
(Исто: 189-190). Идеал „Сједињених Европских Држава", no угледу
на „Сједињене Америчке Државе“ био je типичан за европске демо-
крате; то je био посебно чест мотив y делима Тјузепеа М ацинија и
Виктора Игоа.
Слободан Јовановић je тврдио да je његов отац, Владимир Јова-
новић, од свих страних земаља највише волео Швајцарску, али да
je енглеска политичка традиција најјаче утицала на њега; Вилијама
Гледстона, са којим ce такође срео, сматрао je највећим државни-
ком, Џона Стјуарта М ила највећим мислиоцем, a Херберта Спен-
сера највећим социологом свога доба (Јовановић [1948] 1991: 113).
Ипак, мора ce приметити да je, y својим Успоменама, Владимир
Јовановић о демократској републици Швајцарској писао са много
више одушевљења него о виговско-торијевској Британији (Јовано-
вић 1988: 184-185). Британцима je пребацивао због империјализма
(Јовановић [1948] 1991: 113), док je код Ш вајцараца, судећи no томе
како je пренео свој разговор са вођом женевских радикала Цемсом
Фазијем, нарочито ценио њихову борбу за ослобођење од „страно-
га јарма“, њихове потоње успехе y постизању „унутрашње слободе“,
њихову демократију и локалну самоуправу (Јовановић 1988: 187—
188). Све то било je, како je веровао Јовановић, врло блиско српским
традицијама.
 166 Срби 1903-1914

Русија, словенство, православље

Да je постојао видљив континуитет између „светоандрејских

либерала и потоњих Пашићевих радикала, показивао je и однос
водећих либерала према Русији. Међу „знанцима на страни“ Вла-
димира Јовановића налазили су ce и М ихаил Бакуњин, Николај
Огарјев и Александар Херцен; y њима je Јовановић видео руски из-
данак европске заједнице оних „који ce сви боре за тријумф демо-
кратијских идеја . Вођа српских либерала ценио их je као борце за
слободу, правду и демократију, и као страдалнике за идеале (Исто:
145-148, 257-258). Сећајући ce, y својим позним годинама, прија-
тељства с њима, није пропустио да нагласи њихову различитост
ОД Лењина и Троцког, који су, како je писао, својим „свирепствима“
„обесветили начела демократије" (Исто: 258). Владимир Јовановић
je 1862. чак говорио М ихаилу Бакуњину о потреби да ce устроји
„братски савез слободних и независних словенских народа, са угле-
дом на Сједињене Државе Америке’ и на ’Швајцарску Конфедера-
Цију (Исто: 147-148). У својим Успоменама, Јовановић каже да су
Бакуњин и он, y једном каснијем разговору (1870), „делили и жељу
и наДУ Да ce што скорије доживи тријумф демократијских идеја и
начела y слободних европских држава, уједињених са угледом на
’Сједињене Американске Државе’“ (Исто: 258).
Владимир Јовановић, истина, није имао наклоности за поли-
тички поредак који je владао y царској Русији. У Србском народу u
Мсшочном питању, спису намењеном енглеској публици, тврдио je
чак да су ce главни противници српских либерала, владарски де-
спотизам и чиновничка олигархија, угнездили y Србији захваљују-
ћи утицају царске Русије (Јовановић 1868a: 65-66). Био je, међутим,
затечен када га je сам Ричард Кобден подсетио на „историјски факт
да Србија за своје ослобођење има да захвали унеколико и Русији“ и
на то да je Србија, којој je и y том тренутку била потребна помоћ, од
свих великих сила, могла да рачуна само на Русију. Србија je, према
Кобдену, требало да следи своје интересе, уместо да угађа енгле-
ским туркофилским листовима; y Енглеској су ce, уосталом, како je
Кобден истицао, мењале и владе и расположења јавног мњења (Јо-
вановић 1988: 124-125).
У својим Успоменама Јовановић je, међутим, за учвршћивање
аутократије и чиновничке олигархије y Србији кривио Аустрију.
Он je, y периодичним кризама које je доносило Источно питање,
Либерализам 167

од ране младости, био на страни Русије. У време Кримског рата,

1855, као млад студент y Паризу, остао je зачуђен једним разгово-
ром са Илијом Гарашанином и Јованом М ариновићем, који су ce
радовали победама западних сила, „особито Француске, са којом
су они тада (изузетно од српског народа) отворено симпатизовали
(Исто: 67). „Мени je било непојмљиво да Западне силе, које ce хва-
ле хришћанском цивилизацијом, могу бранити варварску Турску
против хришћанске Русије, која je предузела оружану акцију за од-
брану угњетених ’Источних хриш ћана’, na су ми биле неразумљиве
и симпатије за западне силе“ - сећао ce Јовановић. Памтио je како
je, усред Париза, туговао док je француска престоница славила пад
Севастопоља; y том граду видео je „велико огњиште цивилизаци-
је и престоницу културног света; али сам ипак од свег срца желио
последњу победу Русији y борби са Турском и њеним савезницима
(Исто).
Да однос либерала према Русији заслужује посебну пажњу пока-
зују и противречна тумачења њихове реакције на Посланицу Срби-
ма из Москве (I860). У Посланици, коју je написао Алексеј Хомјаков,
a потписало још девет водећих руских словенофила, Срби су пози-
вани да ce врате традиционалним словенским вредностима и упо-
зоравани на штете од некритичког усвајања западних идеја. Мило-
рад Екмечић тврди да су либерали усвојили њене поруке (Екмечић
19896:146-152,177-182), док Милан Суботић примећује да су оне на
прозападно усмерене српске либерале имале врло ограничен ути-
цај (Subotić 1992: 109-157). Сам Владимир Јовановић сећао ce да су
конзервативци оптуживали српске либерале да су словенофили и
да су на српски престо хтели да поставе руског принца (Јовановић
1988: 98, 103-104, 110). Да су српски конзервативци и либерали на
различите начине видели Русију није показивао само онај париски
разговор младог Владимира Јовановића са Илијом Гарашанином и
Јованом Мариновићем. Стојан Новаковић je подржавао свога про-
фесора и ментора Тјуру Даничића, који ce огорчено супротстављао
идејама из Посланице; Новаковић je, међутим, тврдио да je она „до-
бро била примљена међу либералима" (Новаковић [1886] 2007: 37).
У редовима либерала налазио ce, заиста, један од најзначајнијих
српских русофила y 19. веку, архиепископ београдски и митропо-
лит Србије М ихаило. Био им je близак и владика шабачки Јероним.
Српска православна црква била je, традиционално, извор руских
утицаја, a њена виша хијерархија била je наклоњена либералима
(Слијепчевић 1980). Владимир Јовановић je своје прве контакте y
 168 Срби 1903-1914

Енглеској остварио управо уз помоћ ми-

трополита М ихаила, искористивши ње-
гове везе са Англиканском црквом (Јо-
вановић 1988: 112-118). Било je то, наиме,
доба сарадње, na и преговора о уједињењу
између Руске православне и Англиканске
цркве (Флоровски 2005: 141-173). Јовано-
вић je, тада, чак, на пут кренуо са руским
пасошем, што иначе не помиње y својим
Успоменама (Екмечић 19896: 180).
Историја српског либерализма пока-
зује, дакле, да Пашићева емигрантска
сарадња са митрополитом М ихаилом и
Русима и нарочито његова словенофил-
ска Слога Србо-Хрвата нису били ин-
циденти y историји српске демократије.
Хомјаковљева Посланица и Јовановићеве
и Грујићеве идеје ипак нису биле тако су-
протстављене, како ce то понекад тврди.
Митрополит Михаило Јовановић To ce посебно јасно види из Јовановићеве
(Фототека САНУ)
беседе Србенда u готован (1865) (чије су
читање y Српском ученом друштву кон-
зервативци спречили), y којој ce уздижу српске патријархалне тра-
диције, насупрот „готованском некритичком усвајању „готових",
страних узора (Јовановић 18686: 103-121). Поред осталог, Тјура Да-
ничић ce, под насловом Србин Србенди наругао и овом Јованови-
ћевом тексту (Даничић [1864] 1925: 354-361; Јовановић [1948] 1991:
91-92). Трагање за аутентичним националним традицијама и поку-
шаји да ce са њих скину наслаге страних утицаја, видљиво и y По-
сланици и y Србенди, уствари je припадало заједничком, хердеров-
ском наслеђу европског романтизма. Јовановићу сигурно није било
блиско Хомјаковљево позивање на православље, јер, како je сведо-
чио Слободан Јовановић, он није много марио за цркву (Јовановић
[1948] 1991: 82-83); ипак није могла да му буде страна Хомјаковљева
наклоност за енглески однос према традицији, као ни његово уз-
дизање слободе, науке, самоуправе и слободне штампе (Послаше
1860: 36-37, 39-45, 51, 77-79, 85, 91). Мора ce, међутим, приметити и
то да ce Посланица не помиње y Јовановићевим успоменама.
Требало би, такође, имати на уму и једно приватно писмо Вла-
димира Јовановића, y коме je наглашавана прагматична потреба за
Либерализам 169

подршком Русије, због њене огромне популарности y преовлађују-

ћем делу српског јавног мнења (Екмечић 19896: 181). Није била слу-
чајна сличност са Пашићевим писмом, y коме je овај молио једног
париског пријатеља да успостави сарадњу са Клемансоом и фран-
цуским радикалима, али да пази да Руси за то не сазнају (Пашић
1995: 148).

Патријархалне традиције:
Самоуправа и демократија

Приликом једног сусрета y Швајцарској, руски племић Миха-

ил Безобразов, сличним тоном као y Посланици Србима из Москве,
пребацио je Владимиру Јовановићу због тога што ce српска интели-
генција „запаја“ „западним идејама“. Јовановић му je одговорио да
српске интелектуалце, y исто време, на Западу „замишљају као ору-
ђе панславистичке руске политике“ (Јовановић 1988: 216). У својим
Успоменама, Јовановић тврди да je тада рекао и ово:

„Идеје те не пресађују ce са запада y Србију, него ce изводе из здравог

патриотизма српског, какови je покретао јуначке мишице y свима пе-
риодима српске историје. Појмови српских патриота о отаџбини нео-
дељиви су од појмова о слободи и правди. Дух народа српског вазда
je био, na и данас јесте, и биће y будуће само дух слободе и правде.
Национални значај православља религиозног изводио je српски про-
светитељ Сава y духу слободе и правде; за слободу и правду борили су
ce и наши косовски јунаци; дух слободе и правде владао je и десницама
јунака, који су ослободили Србију“ (Исто: 214).

Ни позивање Светозара М арковића и Николе Пашића на патри-

јархалне, самоуправне српске традиције није било ново и необич-
но. Већ ce Јеврем Грујић угледао на српску традиционалну, патри-
јархалну демократију и самоуправу, када je, y духу идеја народног
суверенитета, захтевао редовно сазивање Народне скупштине, са-
моуправу и демократију. Старе народне слободе само je требало об-
новити. Јован М илићевић, најбољи познавалац идеја Јеврема Гру-
јића, тврдио je да су Светоандрејски либерали уствари прихватили
већ постојећи, више деценија стар захтев сељака да ce редовно сази-
170 Срби 1903-1914

ва Народна скупштина, и да „њихово приступање овој идеологији

није потицало од утицаја европског грађанског парламентаризма.
Они нису прихватили Скупштину као европски парламент, већ с
обзиром на то да су већина била пореклом из сељачких задружних,
патријархалних породица, као институцију старог самоуправног
система“ (М илићевић 2002: 319-320). Грујићев нацрт скупштинског
закона, „мада je он био париски ђак, заснивао ce највећим делом
на тековинама старог патријархалног схватања о скупш тини“, при
чему je већ његовим првим чланом „обичајно право проглашено
за основ свију установа земаљских и ’условије’ живота народног"
(Исто: 320, 321-322).
Како смо видели, и Владимир Јовановић je тврдио да српски ли-
берали црпу своју идеологију из традиционалних српских вредно-
сти. Јован М илићевић je уочио да je већ y чланку Шта хоће народ
наш u y чему je његово спасење? из 1859. Јовановић изложио слику
српске историје коју ће развити y Србском народу u Источном nu-
тању. „Сваком предузећу кућном, општинском и буди каквом дру-
гом претходи код Срба договор друштвени“ - тврдио je Јовановић,
узимајући сеоску породичну задругу за језгро слободне и праведне
друштвене организације (цит. према М илићевић 2002: 253).
У Србском народу u Источном питању, Јовановић ће, поред за-
друге, y традиционалне, патријархалне српске вредности, на којима
ce може изградити слободно и праведно друштво, уврстити: мар-
љивост и штедљивост, позајмицу и мобу, спремност на подређива-
ње приватног јавном y ванредним, ратним условима, склоност про-
свети и науци, побратимство, уверење y равноправност свих људи,
урођену слободу говора, свест о нужности општинске, месне само-
пуправе, као и редовне, слободне, народне скупштине (Јовановић
1868a: 82-89). Ту je и сасвим локовски и џеферсоновски уобличено

„јако уверење: да су људи поставили владу да им она чува права, што

им припадају no закону природе; да ce истинска власт оснива на одо-
брењу оних, над којима ce влада; да je народ властан збацити ону владу,
која многим злоупотребљавањима покаже, да иде на то, да народ опа-
ше y лику, na поставити на њено место нову владу, и то онакву, y каквој
народ налази највише јемства за своју будућност“ (Исто: 88-89).

Речима Имануела Волерстина, овде су истакнуте и идеја народ-

ног суверенитета и легитимност права на промену. У овој брошури
цела српска историја протумачена je као борба између аутентичне
Либерализам 171

српске самоуправе, радиности и штедљивости, и штетних визан-

тијских, турских и руских утицаја, који су Србима наметали ауто-
кратију и феудализам (Исто: 54-74). У тако протумаченој српској
историји, либерализам je заиста изгледао као повратак изворним
националним вредностима. Чак и много касније, када буде разго-
варао са краљем Александром Обреновићем о уставној реформи,
Владимир Јовановић ће га саветовати да ce то учини „на основи
свестраног изучавања народних нарави и обичаја, народног живо-
та, са особитим обзиром на ступањ културног развитка и y сугла-
сности са природом духа народног" (Јовановић 1988: 491).
Гејл Стоукс je овакво тумачење српске историје назвао „вигов-
ским“ (Stokes 1977: 51-52, 56-59, 93, 194); српски либерали позива-
ли су ce на српске словенске традиције онако као што су ce енгле-
ски виговци позивали на своје, англосаксонско политичко наслеђе
(Vincent 2005: 28). Оно што je за Енглезе био common law, за Јеврема
Грујића било je обичајно право. Чак и блискост српских либерала са
православном црквом указује на то да je овде, уствари, реч о поку-
шају да ce либерално друштво изгради на основу сопствене тради-
ције, слично Британији и Швајцарској. Такав идеал сажет je y једној
реченици којом Владимир Јовановић објашњава y чему ce састоји
слобода и срећа једне нације: „Слободна Швајцарска сретна je да y
трајном миру може развијати своје интелектуалне, моралне, и фи-
зичке снаге, те служити као један од светских центара културног
напретка1 (Јовановић 1988: 188). Слобода je овде, y духу М илових
тумачења, схваћена као самоостварење. Крајњи циљ je истински,
аутентичан допринос светској култури.
Сасвим y духу идеје о народном суверенитету, откривање соп-
ственог, изворног, историјског идентитета требало je да послужи
не само y одбрани од тираније владара и отуђених елита, него и y
самоодбрани од стране колонизације. Пишући о првим поделама
између српских интелектуалаца, које ће доцније довести до поделе
на конзервативце и либерале, Владимир Јовановић ce сећао како су
он и Јован Ристић, тек пристигли са немачких и француских школа,
разговарали о потреби да они, „синови ове земл>е“, преузму држав-
ну управу од „странаца“. Под тим појмом подразумевали су Србе из
јужне Угарске који су „на Шумадинце, Сервијанце, гледали као на
полу-дивљаке, na мислили да Шумадија, Сервија, само усвајањем и
увођењем туђинских уредаба, закона и установа може цивилизова-
ти“ (Исто: 72-73).
 172 Срби 1903-1914

„...У облицима и методама државне организације и јавних послова

Аустрије (они) гледаху јединствене урнеке за државну организацију и
јавне послове Србије........Није требало много времена да ce на делу
посведочи, да аустријски’, ’швапски’урнеци, уредбе, закони, установе,
организације и методе не одговарају природи нашег народног духа, и
да ce њиховим усвајањем, или њиховом применом ’Шумадија’, ’Серви-
ja’, више подивљава, него цивилизује. Већ y првим почетцима извође-
ња државне управе и јавних послова y Кнежевини почела ce будити
мисао, да y особинама самог народа треба изучавати и основе за орга-
низацију државе и културно унапређивање Србије“ (Исто: 73).

Младе људе, „Шумадинце" и „Паризлије“, који су ce са студи-

ја y иностранству враћали са таквим идејама, „Швабе“, „носиоци
културе (Culturtràger)”, спречавали су да „заузму положаје*. Тако
су ce уобличиле две политичке струје. „Паризлије" су „Швабама“
пребацивале због „сервилне и унизне спољашње политике“, на-
рочито због „безграничне попустљивости y односима Кнежевине
према Бечу“; y унутрашњој политици, они
су, угледајући ce на Аустрију, „претварали
Кнежевину y полицијску државу. Они су
ЗА
били организатори абсолутистичког де-
спотизма и система угњетавања, цензуре,
С Л О Б О Д У К НАРОД. шпијунисања, денунцијација, тортуре, они
џелати слободе“ (Исто: 73-74). „Швабе“ су
пребацивале „Паризлијама" „да пресађу-
ПОВУШ АЈИ -
ју из западне Европе y Србију идеје сло-
ШД11Ш ЈШВ01Ш, - бодоумне, које воде револуцији. Под тим
шп jJmnttM идејама разумеване су демократијске и на-
ционалистичке идеје, које y догађајима од
1848. г. беху нашле израза, бунећи народе
против Свете Алијанције и војног деспоти-
? зма“ (Исто: 75).
Јовановићев Србенда или готован био je,
како смо видели, y целини посвећен разли-
кама између „Србенде“, који je живео y ду-
ху своје традиције и предања и „готована",
У НОВОМЕ СДДУ скоројевића који je трчао за сваком модом
ДД&ГОНОВЈ. m r a i l t i t K U
ma. из иностранства, y намери да, без много
труда, одатле преузима „готове“ идеале и
За спободу u народ производе. Тјура Даничић, „Шваба“ близак
(Нови Сад: Платонова штампарија) конзервативцима, побијао je Јовановићева
Либерализам 173

схватања о посебности српске националне културе и спремности

Срба за политичке слободе; он je, опет, тврдио да je култура једна
и да je она постојала само код западних народа (Јовановић [1948]
1991:91). Јовановићу, који ce y Србенди позивао на стихове јуначких
песама, Д аничић je одговарао народним изрекама: „Ko ce јачему не
умоли, тај ce не одбрани“, „Од како ce ослободи, од онда ce осра-
моти“ и „Не ваља прије лећети докле крила не нарасту“ (Даничић
[1864] 1925: 361). Биле су то две традиције које ће ce y српској поли-
тици, кроз сукобе напредњака и радикала, потом и Обреновића и
радикала, сучељавати све до 1903. године.
Питање самоодбране од аустријске културне колонизације, то-
лико важно y добу 1903-1914, било je, како ce види, старо већ неко-
лико деценија. Према сведочењу Слободана Јовановића, y Српском
књижевном гласнику Владимир Јовановић je волео да чита само тек-
стове Јована Скерлића (Исто: 111-112), главнокомандујућег y тада-
шњим српским „културним ратовима“.
Занимљиво je, међутим, да сам Слободан Јовановић, један од во-
дећих либералних писаца из доба 1903-1914, није веровао y изворне
демократске традиције српског народа, y које je веровао његов отац.
Он je тврдио да су ce Светоандрејски либерали y уобличавању иде-
је народног суверенитета угледали на теоретичаре Француске ре-
волуције; сасвим y духу својих омиљених писаца, Едмунда Берка и
Иполита Тена, критиковао je „доктринарско слободњаштво“ и „ле-
вичарску идеологију“ свога оца и његових либералних пријатеља,
који су, како je тврдио, покушавали да y Србију пресаде енглеске
политичке идеје. Они су, према Слободану Јовановићу, више жи-
вели y апстрактном свету својих идеја и јуначких народних песама
него y стварности (Исто: 84, 87, 93-94, 96). У једном позном спису
он je тврдио да ce, no ослобођењу од Турака почетком 19. века, међу
Србима није могао пронаћи облик друштвене организације на ко-
ме ce, без страних утицаја, могла изградити држава; ако ce од „ор-
ганизација нижег ступња - организације племенске, сеоске, поро-
дичне“ „хтела поново градити државна организација, њен образац
морао ce траж ити на страни“ (Јовановић [1964] 1991: 575).
Овде није била реч само о променама y схватањима генерације
млађих српских либерала, која ce y јавном ж ивоту појавила tokom
деведесетих година 19. века. Водећи припадници нараштаја Слобо-
дана Јовановића, после 1903, године веровали су да je кључ српског
успеха био y промишљеном избору и преузимању страних култур-
них и политичких образаца. Били су, како ce види, много доследни-
174 Срби 1903-1914

ји западњ аци и много спремнији за раскид са традицијом од поко-

лења Јеврема Грујића и Владимира Јовановића.
И Светозар М илетић, слично Грујићу и Јовановићу, веровао je y
предодређеност Срба за либерализам и демократију. Трагајући за
објашњењем зашто je српски народ имао тако много непријатеља,
М илетић je 1863. y новосадском Српском дневнику писао:

„Није само због вере - клица ти скоро свестрани антипатија дубље ле-
жи. Српски народ уопште представља и заступа no историји својој, no
духу своме, no тежњи и опредељењу своме оно начело међу народима,
које je joui непризнато, a још мање y живот народа и држава уведено;
или ће то начело победити, или ће српски народ као мученик за њега
пасти и још једно Косово моралног поражења доживити, као што je
имао Косово физичког поражења. To je начело нераздвојне, политич-
но-уставне, али уједно и политично-народне слободе" (Милетић [1863]
1999: 337).

Ристићеви либерали:
Власт елити

Светозар М илетић и М ихаило Полит-Десанчић су, ипак, демо-

кратско опредељење „пречанских" Срба изводили мање из исто-
рије, a више из посматрања савремених друштвених чињеница.
Српско племство убрзано ce мађаризовало; убедљиву већину Ср-
ба y Хабзбуршком царству чинили су сељаци, трговци, занатлије и
интелектуалци слободних професија. Опште право гласа и демо-
кратија били су основа М илетићевог програма, али je политичко
вођство, no његовом мишљењу, требало да припадне образованим
и квалификованим интелектуалцима (Бешлин 2005: 417-427; Кре-
стић 2013: 283-288).
Ha сличан начин размишљао je и Владимир Јовановић. Либера-
ли су ce, пошто их je кнез М ихаило истиснуо из политичког живо-
та, све мање ослањали на сељаке, a све више на интелектуалце, које
су окупљали y Уједињеној омладини српској. Поред тога, социјали-
сти Светозара Марковића, који су покушали да им преотму Омла-
дину, потом и радикали Николе Пашића и Јаше Томића, изгледали
су Јовановићу и М илетићу као демагози, заговорници превласти
Либерализам 175

масе и броја над знањем и памећу (Јовановић 1988: 107-108; Кре-

стић 2013: 408).
Елитизам либерала јасно ce показао пошто су Владимир Јовано-
вић и Јеврем Грујић, после одређеног колебања, прихватили сарад-
њу са Јованом Ристићем. У време њихових сукоба са апсолутизмом
кнеза М ихаила, прагматични Ристић je текао државничку карије-
ру. Био ce приближио конзервативцима и чак учествовао y новин-
ским нападима на либерале. После смрти кнеза М ихаила, Ристић
je, међутим, као намесник, око себе поново окупио либерале и 1869.
покренуо доношење новог, „умерено либералног“ устава. Већ t o ­
kom рада на уставу већина либерала изјашњавала ce за дводомну
скупштину, y намери да обезбеди превласт образованих послани-
ка (М илићевић 2002: 326-328; Јовановић [1910] 1990: 268) Владимир
Јовановић y тим расправама није учестовао, али ce, према сведоче-
њу Слободана Јовановића, чак и он залагао за дводомну скупштину
(Исто). Светозар М илетић je, међутим, као упорни присталица де-
мократије и идеје народног суверенитета, дуго одбијао да прихвати
нови устав (Бешлин 2005: 658-659, 665-667). Либерали су Уставом
из 1869. коначно добили Народну скупштину, као стални орган вла-
сти, изабран скоро општим правом гласа; њена овлашћења била су,
ипак, значајно ограничена. Била je једнодомна, али je утицај инте-
лектуалаца обезбеђен институцијом „квалификованих посланика“
(Јовановић [1948] 1991: 98-99; Бешлин 2005: 649-665; Љ ушић 2008:
179-181).
Либерални демократи и радикали из 1858. су ce, ипак, постепено
спојили са Ристићевим „умереним либералима“ из 1868; Радивоје
Милојковић, Ристићев најближи сарадник, Владимиру Јовановићу
je објашњавао да су „либерали од 1858“ били „идеалисти" a „либе-
рали од 1868“ - „опортунисти“ (Јовановић 1988: 256). Јовановић je
прихватио сарадњу под условом да му ce омогући да и даље пропо-
веда своје демократске идеје. Његов Политички речник показао je
да je такав споразум постигнут. Брзо je, међутим, схватио да je до-
лазак на власт имао своју цену. Слично српским конзервативцима.
који су 1858. увидели да време ради за либерале, сада су либерали
разумели да ce бирачи окрећу припадницима нове, радикалније ге-
нерације. Светозар М арковић и његови следбеници већ су их оп-
туживали да су издали своја демократска начела (Јовановић 1988:
273).
176 Срби 1903-1914

Елита на власти:
Устав, независност, проширење
Од 1868. до 1880, са прекидима y време младоконзервативних
влада 1873-1875, либерали ће, наиме, предвођени Јованом Ристи-
ћем, владати Србијом. Јеврем Грујић и Владимир Јовановић ће, као
министри, повремено морати да забораве на своје слободоумље. У
сукобима са младоконзервативцима, социјалистима и радикалима,
нарочито y време ратова 1876-1878, владајући либерали сужава-
ли су грађанске слободе и права, пооштравали цензуру, хапсили и
прогонили политичке противнике.
У историји српског либерализма после 1868. ce догодило оно што
ce y САД збило y време сукоба између Хамилтонових федералиста
и Џеферсонових републиканаца, y Француској револуцији y доба
сукоба либералних фејанаца са радикалним јакобинцима, или, по-
ново, y Француској после Јулске револуције (1830), и y Британији
после изборне реформе из 1832. У Западној Европи, y добу између
1815. и 1830, удружени либерали, радикали и социјалисти пружали
су отпор конзервативцима; када су либерали остварили своје циље-
ве и дошли на власт (у Француској 1830, y Британији 1832) њихови
путеви разишли су ce са путевима радикала и социјалиста. Сукоби
између српских либерала и радикала после 1868, као и између на-
предњака и радикала после 1881, били су, суштински, расцеп уну-
тар либералног табора, између либералне деснице и левице. Иста
подела била je видљива и међу „пречанским“ либералима, када ce,
после повлачења М илетића из политике, његова Српска народна
слободоумна странка поцепала на Политову либералну и Томићеву
радикалну странку (Крестић 2013: 408-416).
Српски либерали, предвођени Јованом Ристићем, угледали су
ce на италијанске, Кавурове либерале. Владимир Јовановић je био
њихов М ацини, a Јован Ристић Кавур (Јовановић [1948]: 1991: 101).
Ослоњени на Русију, као што ce Пијемонт y рату за уједињење 1859.
ослонио на Француску, српски либерали ће 1876-1878. водити рато-
ве за српско национално уједињење.
Златно доба либерализма већ je, међутим, пролазило. Берлински
конгрес je објавио почетак епохе конзервативизма и империјали-
зма. После уједињења Немачке изгледало je да je време за српско
национално уједињење истекло; доба 1878-1914 биће обележено
успоном конзервативних, германских, средњоевропских цареви-
Либерализам 177

на. Владимир Јовановић, који je, заједно са Мацинијем, радио на

удруживању са италијанским и немачким националним покрети-
ма, за ово закашњење кривио je кнеза М ихаила. У Италији, наци-
онално уједињење и ослобођење постигли су Кавурови либерали
(1859-1870), y Немачкој Бизмаркови конзервативци (1864-1871), a y
Србији тек Пашићеви радикали (1912-1918).
Србија, Црна Гора и Румунија су стекле независност и терито-
ријално проширење, a Бугарска ce појавила на мапи Европе. Велике
силе су, међутим, започеле са колонијалном поделом и окупацијом
Балкана и Леванта. Аустро-Угарска je, за разлику од италијанских
и немачких ратова, y којима je поражена, из српских ратова 1876­
1878. изашла као победник. Окупација Босне и Херцеговине била je
само почетак даљег продора ка југоистоку. Ha Берлинском конгре-
су посејано je семе које ће проклијати 1914. године.
Устав из 1869, територијално проширење и стицање државне не-
зависности (1878) били су највећи успеси српских либерала. После
пада са власти 1880. они ce више никада неће опоравити и пости-
ћи стари утицај. Јован Ристић ће, истина, поново постати намесник
(1889-1893), али његова странка ће до 1903. формирати још само
три кратковечне владе, од којих ће две бити коалиционе. Када су
ce формално организовали y Народно-либералну странку, y окто-
бру 1881, либерали су већ увелико били на политичкој низбрдици.
Напредњаци су од њих били доследнији y одбрани личних слобода
- независности судства, слободе штампе и удруживања; радикали
су били одлучнији демократи.
Ристићеви либерали, a потом и Пироћанчеви напредњаци, пред-
стављаће, тако, типичне, европске, „класичне" либерале, припадни-
ке високообразованог, добростојећег, вишег средњег слоја; Паши-
ћеви радикали ће, опет, бити прави изданци европске радикалне,
либералне левице, ослоњене на ниж и средњи слој и сељаке. Када су
ce организовали y странку, либерали су ce залагали за постепеност
y политичким променама и поносно истицали да су y својим редо-
вима окупили највиђеније људе: високе чиновнике, богате трговце
и највишу црквену хијерархију. Баш као и конзервативци, потом
и напредњаци, и Ристићеви либерали окренуће ce, y сукобу са ра-
дикалима, круни и двору. Политички програми три новоосноване
српске странке (Народна радикална и Српска напредна странка на-
стале су y јануару 1881) (Крестић и Љ ушић 1991: 101-110, 121-126),
потврђивали су, међутим, да je либерализам за све био заједнички,
основни политички именитељ.
 178 Срби 1903-1914

Конзервативни и демократски либерализам:

Напредњаци и радикали

Слободан Јовановић je приметио да су и напредњаци и либера-

ли исповедали либерална начела, али да су их раздвајали сукоби
из прошлости и генерацијске разлике (). Либерали су били синови
занатлија и сељака, напредњаци министара и професора. Одатле je
код напредњака елитизам био израженији - упорно су ce залагали
за ограничено право гласа и дводомну скупштину. С друге стране,
због њихове одбране личних слобода и спремности да Скупштини
дају значајнија овлашћења него либерали, Слободан Јовановић je
закључио: „Напредњаци су били либералнији од либерала, али ли-
берали су били већи демократи“ (Јовановић [1908] 1990: 32).
И напредњаци су, међутим, слично либералима, идеолошки
били врло разнородни. Конзерватизам ce y Европи, као идеологи-
ја, појавио као вид отпора пред либерализмом и демократизмом
Француске револуције; управо je отпор српским либералима, по-
том и радикалима, почевши од револуционарне Светоандрејске
скупштине, омогућио да ce Илија Гарашанин, Аћим Чумић, Милан
П ироћанац и М илутин Гарашанин назову конзервативцима. У Ср-
бији, међутим, није било конзервативизма западноевропског типа,
какав je проповедан y делима Едмунда Берка, Ж озефа де Местра
или Луја де Бонала. Напредњаци су ce, y духу времена, називали
„младоконзервативцима , али су о њиховом либералном идеоло-
шком пореклу сведочили њихов програм, пребези који су међу њих
дошли из редова либерала и њихова вера y прогрес, разум и науку
(Јовановић [1948] 1991: 105-106).
Кључно je, међутим, било колебање напредњака између олигар-
хије и монархије, наслеђено од конзервативаца. Ако су М илан Пи-
роћанац и Стојан Новаковић представљали либерално крило на-
предњака, коме су владавина права и власт образоване неколицине
били најважнији, М илутин Гарашанин заступао je конзервативни-
ју струју, која je била спремна да следи вољу монарха.
Пад српских либерала са власти 1880. и успон напредњака били
су део ширег, европског тока ствари. Седамдесетих година 19. века,
док je јачала тек уједињена, конзервативна Немачка, и док je углед
либералне Британије слабио, y целој Европи либерали су уступали
власт конзервативцима. To ce, између 1870. и 1878, догодило y Бел-
Пиберализам 179

гији, Британији, Италији, Француској, Немачкој и Аустро-Угарској

(Stone 1984: 19).
Европа, потом, tokom осамдесетих година 19. века, улази y „доба
маса“ y коме ће ce, захваљујући увођењу општег права гласа и шире-
њу писмености, старе либералне елите наћи под новим ударом, ово-
га пута са левице. Н иж и средњи слој, сељаци и радници више ни-
су веровали образованим, вишим градским класама; гласали су за
радикале, социјалисте, клерикалне странке и партије националних
мањина (Biddis 1977: 29-40; Stone 1984: 45). Либерали ce, суочени са
побуном либералне, радикално-демократске левице и социјалиста,
померају y десно и окрећу дојучерашњим противницима, конзерва-
тивцима и вишим црквеним круговима. To ce дешава y Британији,
Шпанији, Холандији, Белгији, Француској, Немачкој, na и y Русији
(Исто: 42-73; Gildea 1996: 311-314). И y Румунији и Бугарској, старе
либералне елите ce, y сукобу са одметнутом либералном левицом,
спремном да ce y борби за власт послужи насиљем, окрећу ауто-
ритарним методима (Павловић 2001: 193-197,204-206). Унутрашња
политика европских земаља осамдесетих година била je обележена
сукобима и насиљем.
Како ce види, појава Народне радикалне странке, која je обеле-
ж ила историју Србије све до 1914, није била никаква српска, нити
руско-народњачка необичност и аномалија, како ce тврди y једном
делу српске историографије; ту ce, наиме, Светозар М арковић, Ни-
кола П аш ић и радикали проглашавају претечама српског фаши-
зма (Stojanović 2008: 198-199). Овако бизарне теорије последица су,
наравно, непознавања историје Европе y 19. веку, али и данашњих,
дневних политичких интереса и разрачунавања. Ако ce из публи-
цистике ипак вратимо историји, лако ћемо разумети да су народ-
њачки, социјалистички корени српског радикализма само локална
варијанта веза радикализма са социјализмом, видљивих, како смо
видели, свуда где ce радикализам појавио. Како српски радикали,
тако ни руски народњаци нису били планета за себе, него део ши-
рег европског феномена; Владимир Јовановић je то разумео, када
je Бакуњина, Херцена и Огарјова, како смо видели, убројао y своје
европске, демократске пријатеље и истомишљенике. Кључне иде-
је српског радикализма: народни суверенитет, опште право гласа,
превласт Народне скупштине, укључујући и неповредивост при-
ватне својине, нису биле народњачке, него либерално-демократске.
Пашић je, тумачећи идеологију и историју српског радикализма,
тврдио да je „наша странка постала [18]69. године, кад je либерална
 i8o Срби 1903-1914

изневерила принципе либерализма и створила садашњи Устав...“

(Пашић [1884] 1995: 156). Радикале je називао „левим крилом људи
ОД 1858 , мислећи, при томе, на Светоандрејске либерале (Пашић
[1889] 1995: 326).
Српско „доба маса било je обележено сукобима између либе-
рала и радикала, потом између напредњака и радикала. Суочени
са масовном подршком гласача радикалима, либерали и нарочито
напредњаци окретали су ce ауторитарној политици краља М илана
Обреновића. Напредњаци ће од слогана „закон, слобода, напредак“
из 1880, стићи до пароле „ред, рад и законитост" (1893) (Крестић и
Љ ушић 1991:110). Сауклањ ањ ем М илана Пироћанца с власти и до-
ласком М илутина Гарашанина на чело напредне странке, сам краљ
М илан je окончао стару поделу унутар редова конзервативаца и на-
предњака, између присталица монархијског и олигархијског наче-
ла. Од тада na све до 1903, баш као y доба сукоба кнеза М ихаила са
либералима, главна борба водиће ce између монархије Обреновића
и радикалске демократије.
И прикључивање Србије германском Тројном савезу, почевши
од Тајне конвенције из 1881. године, било je наставак старих подела.
Још je Јован Ристић, y полемикама из 1877, пребацивао Аћиму Чу-
мићу, М илану П ироћанцу и Чедомиљу М ијатовићу због недостатка
патриотизма, док су га они оптуживали за авантуризам и демагоги-
ју (Ристић 1997: 112-114). Владимир Јовановић je тврдио да je прави
вођа напредњака, „млађих конзерватораца“ удружених са „млађим
либералима , био краљ М илан, као и да je њихова „политична му-
дрост црпљена на бечким изворима' (Јовановић 1988: 473, 456, 457).
Баш као некадашњи либерали, сада су радикали подстицали
српски национализам и русофилство, који су ce будили y отпору
пред империјалним амбицијама Двојне монархије. Крал> М илан и
напредњаци брзо су оптужени за издају, a радикали за служење ин-
тересима Русије. Никола Пашић je, постепено, нарочито y година-
ма политичке емиграције y Русији, после Тимочке буне (1883-1889),
успео да стекне подршку прво словенофила, a затим и званичне
Русије. Te везе учврстиле су y њему старо русофилство, али су ње-
говим схватањима дале и словенофилску и православну црту, бли-
жу званичним руским круговима (Шемлкин 1998: 281-392). Нема
сумње да je y томе на њега извршио утицај и митрополит Михаило,
присталица српских либерала, с којим je годинама делио избеглич-
КУ судбину и ковао планове о свргавању краља М илана (Шемјакин
2004; Пузовић 1997: 245-259). И опет, као код либерала, уз русофи-
Либерализам i8i

лију су ишли изразит национализам и позивање на патријархалну,

демократску, самоуправну традицију.
Словенофилске црте y идејама Николе Пашића и позивање на
патријархалну, сеоску самоуправу представљали су оне истовреме-
но „либералне и антилибералне“ идеје y идеологији радикала, које
je Хобзбаум, како смо видели, уочио код европских радикала. Уз то,
не сме ce, као ни y случају Владимира Јовановића, Светозара Мар-
ковића и Пере Тодоровића, потценити утицај швајцарског модела
радикализма и демократије, заснованог на историјским и религиј-
ским традицијама (вид. Пашић [1889-1891] 1995: 314). Радикали су,
уосталом, y својим редовима од почетка имали аутентичне народне
трибуне, какви су били Адам Богосављевић, Димитрије Катић или
Ранко Тајсић.
Редови радикала попуњавали су ce, међутим, и богатијим тр-
говцима и боље образованим интелектуалцима. После првог дола-
ска на власт 1887, радикали су могли да понуде много више, na су
постали привлачнији за припаднике виш их друштвених слојева.
Све то олакшало je напуштање старих социјалистичких идеала и
учврш ћивање y либералним и демократским начелима. Доношење
демократског устава из 1888. и абдикација краља М илана предста-
вљали су несумњиве тријумфе радикала. Србија je постала демо-
кратска земља; на слободним изборима радикали су стекли убе-
дљиву скупштинску већину и формирали владу. Једина сметња
било je још Намесништво, које je, предвођено либералом Јованом
Ристићем, владало y име малолетног Александра Обреновића (Јо-
вановић 1927: 345-371).

Време краља Александра:

Пропадање либерала

Српски либерализам и демократија, који су обележили доба кра-

ља Петра Карађорђевића, од 1903. до 1914, уобличени су y времену
краља Александра Обреновића (1889-1903). М илан Грол je тврдио
да je српски национализам добио свој коначни, демократски из-
раз, y отпору аутократским амбицијама младог краља и освајачким
плановима Хабзбуршке монархије (Грол 1939: 153).
 l82 Срби 1903-1914

Намесништво либерала и превласт радикала y Србији (1889—

1892) хронолошки су ce поклопили са доласком либералне левице
и радикала на власт, или са њиховим приближавањем власти, као
и са проширењем права гласа y кључним европским земљама (Sto­
ne 1984: 94-95). Владе странака деснице и центра су потом, између
1896. и 1904. године, предузимале низ мера, да би одузеле гласаче
радикалима, социјалистима и анархистима. Јака извршна власт
спроводила je, поред осталог, мере социјалног старања и школске
реформе. У обрачунавању са побуњеним левичарима краљеви и
владе су ce служили и војском; ови су на то одговарали атентатима
(Исто: 96-97; Gildea 1996: 359-365).
Краљ Александар Обреновић je 1893, државним ударом, уз по-
моћ војске, свргнуо либерално, Ристићево намесништво. Наредних
десет година његове владавине биће обележено државним ударима
и променљивом унутрашњом и спољном политиком. Већ следеће,
1894. године, укинуо je устав из 1888. и вратио на снагу претход-
ни, из 1869, који му je давао шира овлашћења. Млади краљ отво-
рено je говорио да je његов циљ био лични режим на бирократској
основи, no немачком обрасцу. У радикалима je видео своје главне
противнике; владао je уз помоћ „неутралних министарстава“ која je
састављао од појединих напредњака и либерала; говорило ce да je
краљ имао своју, „четврту странку". Смишљено je изазивао поделе
унутар све три партије, не би ли проширио утицај круне (Јовановић
[1908] 1990: 38, 39).
Од 1897. до 1900, уз помоћ свога оца, краља Милана, краљ Алек-
сандар Обреновић заводи диктатуру. Влада, на челу с Владаном
Тјорђевићем, формирана je од лојалних напредњака и либерала. У
Духу тадашњег европског ауторитаризма, државна власт спровела
je низ војних, просветних, саобраћајних и привредних реформи.
Чак и неуспели атентат на краља М илана, на Ивањдан 1899, био je
Део онога што ce догађало широм Европе. Обреновићи су окривили
радикале, основали преки суд, похапсили све који су им ce чинили
сумњивим и сломили самог Николу Пашића.
Нови преокрет настао je краљевом женидбом Драгом Машин,
одласком из земље краља М илана, и довођењем радикала и на-
предњака на власт. Догодило ce незамисливо: Пашић je пристао на
споразум („фузију ) са напредњацима и на нови устав из 1901, који
je предвиђао дводомну скупштину. To je додатно урушило његов
ауторитет. Протест Великошколаца из 1902, против краљевог ре-
ж им а али и Пашића, полиција je морала силом да растерује (Boj-

*
Либерализам 183

водић 19886: 773-786; Јовановић 1931: 274-276). Н и то радикалима

није сачувало краљеву наклоност. У новембру 1902. године он их je
поново потиснуо с власти, да би образовао кабинет генерала Дими-
трија Цинцар-М арковића, који je y свему личио на старе, неутралне
владе, из времена после 1894. године. To je значило, истовремено,
ново хлађење односа са Русијом и поновно окретање Аустро-Угар-
ској (Војводић 1988a: 406-417; Јовановић 1931: 288-298).
Уличне демонстрације y априлу (23. марта no старом календа-
ру) 1903. године, завршиле су ce акцијом жандармерије и војске и
људским жртвама. Два дана касније краљ Александар je извршио
два државна удара y року од једног сата; укинуо je Устав из 1901, ис-
терао радикале из Сената и Државног савета, именовао своје при-
сталице y ова тела и y судове, и потом вратио устав на снагу (Исто:
303-316; Васић 1990: 150-153).
Чињ еница да je Стојан Новаковић водио напредну странку
указује на њен повратак либералним коренима; штавише, он je
њену спољнополитичку оријентацију окренуо ка Русији. Од та-
да (1895) до 1914. године y Србији више није било проаустријских
странака. Симболички je било важно и то што je Стојан Нова-
ковић, пошто je краљ, упркос договорима, оборио његову владу
(1895-1896), одлучио да распусти до тада увек лојалну, „дворску
напредну странку. Она, формално, неће учествовати y страначком
ж ивоту све до своје обнове y новим условима, 1906. године. Подр-
шка појединих напредњ ака краљу Александру Обреновићу сведо-
чила je о личној лојалности, a не о политици странке. У основи, то
je био јасан знак збуњености, поделе и неслоге напредњ ака, али
и јасног незадовољства њеног врха политиком краља (Војводић
1994: 251-281).
Стојан Новаковић ће, дајући предност законима y односу на во-
љу краља, потврдити либерални идентитет оних напредњака који
су га следили. Када буде обновио странку, он ће на нужност вла-
давине права, али и потребу очувања утицаја образоване елите,
кроз институцију горњег дома, подсећати младог напредњака, Жи-
војина Перића, који je покушавао да обнови старе теорије о про-
ширивању овлашћења владара (Новаковић 1908: 5-13). Новаковић
ће спречити и Перићеве покушаје да странку врати старој, проа-
устријској спољној политици. Перићев конзервативни курс биће
потврђен када 1914. буде основао Српску конзервативну странку,
која ће ce залагати за припајање Србије Аустро-Угарској (Крестић и
Љушић 1991: 493-496).
 184 Срби 1903-1914

Доба Александра Обреновића до-

нело je искушења и Народно-либе-
ралној странци. Сарадња намесника
са радикалима није потрајала. Од-
носи либерала са краљем Алексан-
дром Обреновићем покварили су ce
првоаприлским државним ударом
1893. Они су и краљев наредни ко-
рак, обарање Устава из 1888. и повра-
так на снагу устава из 1869. сматрали
незаконитим чином и ругањем наче-
лу владавине права. Од тада je, међу-
тим, почело цепање либералне стран-
ке, које ће обележити њену историју
све до 1914. После обарања намесни-
штва, Јован Ристић ће ce, због поод-
маклих година и болести, постепено
повлачити из јавног живота.
Део либерала краљу није могао да
опрости првоаприлски удар и ста-
вљање министара из 1892-1893, Јована
Краљ Александар Обреновић
(Фототека САНУ)
Авакумовића и Стојана Рибарца, под
судску истрагу због крвавих сукоба
са радикалима (Станаревић 2012: 19,
142). Струја коју je водио Јеврем Андоновић je, међутим, стала иза
краља. Док су ce припадници „треће генерације либерала“, Аваку-
мовић, Рибарац и њихови истомишљеници, држали непомирљивог
опозиционог курса, водећи људи старије генерације y либералној
странци улазили су y краљеве владе и подржавали све промене кра-
љеве ћуди, укључујући и диктатуру од 1897 до 1900. Противници
су оптуживали либерале да су ce претворили y оруђе апсолутизма
(Исто: 21, 22-23, 27, 128; Јовановић [1948] 19916: 281, 286).
Слично Јовану Ристићу, Владимир Јовановић држао ce повучено
и лојално. Оптужен и хапшен за саучесништво y убиству кнеза Ми-
хаила 1868, познат rio наклоности према републиканској Швајцар-
ској и пријатељским везама са европским републиканцима, он ce
посебно трудио да покаже лојалност према династији. Није, међу-
тим, одобравао ни краљев првоаприлски удар ни укидање Устава из
1888; no његовом мишљењу, то су били неуставни, противзаконити
потези (Јовановић 1988: 467-469). У Успоменама je забележио како
Либерализам 185

je 1883. одбио поверљиве понуде професора петроградског универ-

зитета Владимира Ивановича Ламанског за удруживање либера-
ла са словенофилима, y циљу свргавања краља М илана са српског
престола; тврдио je, међутим, да су предлоге Ламанског прихвати-
ли радикали, и да тада почиње „присна веза српских радикала са
руским словенофилима (Исто: 467-469). Радикали су, како ce види,
либералима узели и демократски и русофилски легитимитет. Сада
je Владимир Јовановић критички писао о везама радикала са Ру-
сијом, баш онако као што су некада младоконзервативци писали о
русофилству либерала.
„Фузија“ напредњака и радикала, уз доношење новог устава
1901, без учешћа либерала, означили су, ипак, прелом y односима
либерала са двором. Чак и тада неколико либералних група остало
je лојално краљу. Владимир Јовановић je, међутим, устав називао
„октроисаним" и правно необавезујућим. Тада je пензионисан као
члан Државног савета, a y Српској краљевској академији „ради-
калско-напредњачка котерија“ одбила je да му штампа Политич-
ки речник; сами радикали тврдили су да y Речнику има исувише
превратничких, републиканских идеја (Исто: 489-494). Коначно,
Александров сукоб са оцем и потоња смрт краља М илана одбили
су од младог краља најутицајније либерале. Када ce 1900. вратио
из Беча, где ce виђао са краљем Миланом, Тјорђе Генчић, некада-
шњи припадник Андоновићеве групе и министар, осуђен je на се-
дам година затвора. Чим je 1901. помилован, Генчић je почео да кује
заверу, која ће довести до свргавања и убиства краља Александра
Обреновића.

Доба краља Петра:

Победа либералне демократије

Либерали, који су Обреновиће 1858. довели на власт, одиграли

су 1903. кључну улогу y њиховом коначном свргавању. Главни „ци-
вилни завереници“, на челу са Тјорђем Генчићем и Јованом Аваку-
мовићем, били су либерали. У Авакумовићевој коалиционој влади,
насталој одмах после преврата, либерали, њих четворица, имали
су главну реч; y влади су била и два официра, такође блиска либе-
 i86 Срби 1903-1914

ралима. Најзначајнији официри извршиоци преврата долазили су

из либералских породица. Драгутин Димитријевић-Апис je рођену
сестру удао за Ж ивана Ж ивановића, министра из доба диктатуре
1897-1900; Александар Глишић je био Ж ивановићев зет; Милош
М иловановић Пилац био je син либерала Гргура М иловановића;
Александар Машин, који ће ући y Авакумовићеву владу, био je бли-
зак либералима; Анта А нтић je био рођак Т)орђа Генчића (Станаре-
вић 2012: 33-34).
Ta веза с крвавим расплетом из 1903, биће још један, додатни
узрок опадања угледа либералне странке. Радикали, као главни ко-
рисници новог поретка, остали су, међутим, непосредно неумеша-
ни y оно што ce догодило y Мајском преврату.
У међувремену, борба и компромиси из времена Александра
Обреновића коначно су уобличили српски радикализам. Краље-
во поигравање законима и уставима натерало je радикале да ce по-
свете, пре свега, борби за законитост и владавину права. У својој
студији о Светозару М арковићу Слободан Јовановић je приметио
Да су радикали, чим су на прво место поставили одбрану устава,
y суштини наставили „радњу“ либерала из 1858; тако су ce, према
његовом мишљењу, радикали коначно „претопили“ y либерализам
(Јовановић [1903] 1990: 140, 141). Некада следбеници руских соци-
јалиста, Чернишевског и Писарева, радикали су почели да ce по-
зивају на „западњачке либерале, Меколеја, Багота, Констана, Блун-
члија (Јовановић [1953-1957] 1991: 145). И Јован Скерлић, писац до
данас најбоље студије о Светозару Марковићу, тврдио je да ce уто-
пистичко-социјалистички период српског радикализма завршио
већ 1872; од 1873. до Устава из 1888. били су радикални демократи,
Да би од тада, пошто ce окренула одбрани устава и закона, „Ради-
кална странка испала једна умерена уставно либерална странка“
(Скерлић [1914] 1964: 401).
Владавина права постала je главна тачка програма радикала,
што су показивала и имена њихових нових листова. Паш ић je, не-
посредно no помиловању 1899, покренуо Законитост; no преласку
радикала y опозицију 1902, Светислав Симић je основао и уређи-
вао Уставну Србију (Јовановић 1931: 285, 299, 300; Ж ивановић 1925:
287-288). О либерализму радикала сведочиле су учене расправе
англофила Стојана П ротића о парламентаризму, и париског докто-
ра наука М илована М иловановића о спољној политици, које су од
1894. штампане y радикалском Делу (Протић 1894: 53-64, 303-313;
М иловановић 1894: 313-323).
Либерализам 187

Уз владавину права, друга кључна тачка одбране либералних на-

чела y отпору режиму краља Александра Обреновића било je по-
зивање на људска права. Она су постала велика тема после Ивањ-
данског атентата (1899), са масовним хапшењем радикала, na чак и
њихових пријатеља, премлаћивањем затвореника и њиховим изво-
ђењем пред преки суд. Иако су главна мета прогона били радикали,
огорчење je обухватило припаднике свих политичких струја. Либе-
рал Слободан Јовановић je, y својој историји владавине Александра
Обреновића, оставио мемоарски запис о тим догађајима:

„Био je пристигао нов нараштај интелигенције који није подносио ова-

кве свирепости: ти млади људи имали су тање нерве него њихови ста-
ри, и нису знали за ону фанатичну приврженост према династији која
je y њихових старих била јача и од обзира човечности. С друге стране,
преки суд и помамност Краља Милана утерали су неки луд страх y љу-
де; страх je тај обузео и омладину; она није смела изразити гнушање
коje je према радњи власти осећала, и то неизражено гнушање прити-
скивало ју je страховито... Главна полиција, са задајем пијаце одмах
уз њу, са мрачним и знојавим жандармским лицима на свом улазу, са
свим оним тајним шапатом о страхотама и ужасима иза њених сурих
зидина, - главна полиција добијала je изглед једне источњачке мучи-
онице, коja нас je стављала y исти ред с Авганистаном и Мароком...
Омладина ce осећала посрамљена и унижена до испод скота; ако су
притвореници подносили физичке муке она je подносила моралне.
Бадава су Краљеви говорили да треба бирати између династије и ра-
дикала. За омладину ce питање постављало друкчије: њој je изгледа-
ло да има да ce бира између династије, с једне стране, - човечности и
правде, с друге стране. Ово расположење омладине имало je утицаја и
на друге“ (Јовановић 1931: 105).

Слободан Јовановић ce сећао и да су y исто време, он и његови

пријатељи, припадници „новог нараштаја интелигенције , пратили
како ce, y Афери Драјфус, француско јавно мњење опредељивало
између људских права невино осуђеног капетана јеврејског порекла
Алфреда Драјфуса и националних и државних интереса Францу-
ске, који су захтевали да углед француске војске буде сачуван. „Пр-
во правда, na онда држава - то je постала ’крилата реч баш y време
Ивањданског атентата“ - тврди Јовановић (Исто: 117). М илан Грол
je писао да су y оба догађаја главна тема била „права човека (Грол
1939: 147,153). Истовремена „борба за лична права“ после Ивањдан-
ског атентата и y Афери Драјфус суштински je утицала и на поли-
тичка уверења Јована Скерлића (Јовановић [1934] 1991: 707). Како
 i88
Срби 1903-1914

тврди Слободан Јовановић, „млада ин-

телигенција“ ce тада, „својим самостал-
нијим делом“ коначно окренула против
режима (Јовановић 1931: 134).
Треће начело које je постало борбе-
на парола y сукобу са режимом краља
Александра, да би после 1903. ушло y
темеље новог поретка, била je, наравно,
демократија. Ha њу ce више нису пози-
вали само радикали. „Та реч, као ускрсла
из заборава, била je одједном y свачијим
устима. Демократом ce правио сваки, и
онај ко je то био, и онај који то није био“
(Исто: 267).
У одбрани демократије, закона и људ-
ских права, али и y страху од хапшења,
зближавали су ce дотадашњи политич-
Слободан Јовановић (носи полуцилиндар) ки противници и отуђивали од дојуче-
са пријатељима (снимл>ено y време службе рашњих истомишљеника. У преломним
y Министарству иностраних дела) тренуцима, y време Ивањданског атен-
тата, око тих начела окупили су ce ин-
телектуалци који ће, после 1903, давати тон српској култури и по-
литици.
Може ce рећи да je основна тачка окупљања био Волерстинов
„центристички либерализам , који je подразумевао народни суве-
ренитет и право на побуну. To je био заједнички програм кључних
опозиционих листова: либералне Српске заставе, радикалског Од-
јека и Дневног листа, Српског књижевног гласника y коме су ce оку-
пљали и радикални и либерални незадовољници. Сам Слободан
Јовановић, сарадник Гласника, признао je да су њихове поруке под-
стакле официре који су, за разлику од интелектуалаца из новинских
редакција, били спремни да y побуни иду до краја (Исто: 340-341).
У вРеме владавине Александра Обреновића поделили су ce и ра-
дикали. Расцеп je изазван неславним држањем Николе Пашића y
тамници и пред преким судом 1899, да би био потврђен Пашићевим
уласком y „фузију с напредњацима и пристајањем на недемократ-
ски устав из 1901. године. М лађе генерације радикала захтевале су
борбену и начелну политику. За свог вођу признавали су Љубомира
Ж ивковића, који ce пред судом држао храбро и пркосно. Узроци
сукоба могли би ce траж ити y Пашићевом одустајању од демокра-
Либерализам 189

тије, али су, no свој прилици, кључне биле генерацијске разлике и

начелно питање политичких метода. Када су себе називали „морал-
ном жандармеријом“ (Грол, 1939: 146), имали су на уму и Пашићев
неначелни прагматизам и краљеве приватне скандале.
Тако je зачета Самостална радикална странка, која ће, више него
иједна друга политичка група, изражавати преовлађујуће идеје и
идеале из доба 1903. до 1914. године. Подела радикала на „самостал-
це“ и „старе радикале" обележиће српски политички живот y овом
добу. У свом првом јавном оглашавању, y листу Одјек (1902), „само-
сталци“ су, поред осталог, објавили:

„Ми желимо да свима Србима буде отаџбина преча не само од сваче-

га, већ и од свакога, да je живот људски y њој скупљи од свачега, да y
њој законитост потпуно обезбеђује свакоме слободу, част и имовину
и да су y њој сва права осигурана од личнога ћефа. Ми желимо да не-
стане личнога култа, идолопоклонства, na да ce сваки Србин исправи,
a да ce не држи погрбљено и да пузи“ (цит. према Крестић и Љушић
1991: 243).

Позивање на владавину права, на л>удска права и на морал y по-

литици ипак није могло да буде довољно да би ce „самосталци“ иде-
олошки разликовали од Пашићевих „старих радикала“. Неке раз-
лике су ce, међутим, брзо показале. Водећи „самосталци" (Љубо-
мир Стојановић, Јован Жујовић, Јаша Продановић, Јован Скерлић
и други) нису крили своја републиканска уверења (Радојевић 2007:
65-69; Тјурић 2014: 81-88). У кратком исказу, y једној реченици ко-
јом je објавио свој улазак y политику (1901), Јован Жујовић je навео:
„Приступајући данас политичким пословима сматрам за потребно
изјавити, да ћу ce y њима управљати no начелима која радикална
демократија изводи из основнога начела народнога суверенства
(Жујовић 1986: 105). Београдска јавност углавном je разумела да je
решење ове једначине народног суверенитета и радикалне демокра-
тије била република; сам Жујовић није ce трудио да порекне таква
тумачења (Исто: 105-108). Он и његови пријатељи су тврдили да су
одложили републиканску пропаганду све до решавања питања оп-
станка Србије (Жујовић 1923: 10,14), али су, приликом сваке озбиљ-
није кризе повезане са династијом Карађорђевић, између себе на-
стављали разговоре о републици (Жујовић 1986: 166-167,182-185).
Коначно, „самосталци“ су ce од „старих радикала“ разликова-
ли и no својој идеологији „солидаризма", која je подразумевала со-
цијално одговорну демократију и државу. По томе ce видело да су
190 Срби 1903-1914

били сасвим блиски духу деценије уочи Првог светског рата, коју
су, y Британији, Француској, Италији и другим европским земља-
ма, обележиле владе радикала и либералне левице, спремне да ce
посвете нараслим социјалним разликама и невољама. Они су тих
сродности били сасвим свесни. Жујовић je писао: „Радикална демо-
кратија постоји скоро y свима европским земљама, са приближно
поДЈеднаким основним програмом. У појединостима ce разликује
спрам особених народних и државних потреба' (Исто: 108-109).
Јован Скерлић je join 1904. упознао српску јавност са „солида-
ризмом који je проповедао један од вођа француских радикала
Леон Буржоа (Скерлић 1904: 592-607). У Скупштини je тврдио да
je управо та брига за социјална питања разликовала „самосталце“
°Д »старих радикала , који су заборавили на своје социјалистичке
почетке (Скерлић [1914] 1964: 401-402). Но није само Скерлић, као
позни придошлица међу „самосталце“, писао о „солидаризму“. Ме-
ђу самосталцима угледнији и утицајнији Јован Жујовић тврдио je
да „радикалну демократију“ од „либералне демократије“ раздваја
„начело узајамности или солидарности, као једно од најбитнијих
за решење многих питања, међ појединим личностима, међ група-
ма грађана и међ народима. Она не верује
да je неминован рат грађанина с грађа-
нином, човека с човеком, једног сталежа
са другим, народа са народом“ (Жујовић
1911: 13-14). Солидарност je, премаЖ ујо-
вићу, оно што најуспешније повезује по-
јединце, друштвене групе, na и нарашта-
је. Њ ено основно оруђе je држава, која би
требало да посредује између богатих и
сиромашних, моћних и слабих, да обез-
беђује мере социјалног старања и омогу-
ћава обавезно основно школовање. Ha
тај начин, радикална демократија тражи
„друштвену правду за све и свакога; она
неће чекати да je нека социјална револу-
ција’ друштву наметне" (Исто: 14-16).
До 1914. године искусни Никола Па-
ш ић ће сасвим надиграти „самосталце“.
Успели су да формирају само једну вла-
Љубомир Стојановић ду (1905-1906); ван тога, на власт су дола-
(Фототека САНУ) зили само као министри y коалиционим
Либерализам 191

владама са „старим радикалима". Сам Љ убомир Ж ивковић вратио

ce y редове „старих радикала“; Љ убомир Стојановић, који га je 1905.
заменио на челу странке, повукао ce из вођства већ 1912, због свађе
са страначким колегама. Сређеније вођство донео им je, после 1912,
тек Љубомир Давидовић, али странка no броју гласача тада више
није могла да ce мери са „старим радикалима“. За разлику од Љу-
бомира Стојановића, потоњег вође Југословенске републиканске
странке, Љ убомир Давидовић je био и радикал и монархиста; чак
и као вођа Демократске странке, он ће са радикалском наклоношћу
писати о пресудној улози сељака и села y српској историји и поли-
тици (Давидовић 1940: 145-161; Радојевић 2007: 124-126).
Никола Пашић ce, после свих удараца које je претпрпео, вратио
y политички живот, остао неприкосновени вођа Народне радикал-
не странке и постао средишња личност српског политичког живота
од 1903. до 1914. године. Постепено и упорно из политичког живота
потискивао je све што je могло да нашкоди парламентарној демо-
кратији: од проаустријски расположених пријател>а краља Петра,
који су са њим 1903. дошли y Србију, до официра црнорукаца, који
нису крили своје непријатељство према демократији и према Па-
шићу, као свом главном противнику. У сукобима око управе над
Македонијом из 1914, y којима je и краљ Петар морао да абдици-
ра, на страну официра, против Пашића, сврстали су ce самосталци,
либерали и напредњаци; на својој страни Пашић je тада имао ру-
ског посланика Николаја Хартвига и престолонаследника Алексан-
дра (Батаковић 1997: 319). Јован Дучић, који je тада имао прилике
да га посматра из непосредне близине, писао je о Пашићевој „скоро
супериорности, међу свима другима српским политичарима" (Ду-
чић [1951] 2004: 37).
Стојан Новаковић je, y јавности, уживао и већи углед од оспора-
ваног и нападаног Николе Пашића. Новаковићу je, y најтежем тре-
нутку, усред Анексионе кризе, поверено место председника владе
y коалиционој влади четири српске странке. Иза њега je, међутим,
стајала само слабашна напредна странка, додатно подељена изме-
ђу Новаковића и нестрпљивих, млађих напредњака, који су ce оку-
пљали око Павла М аринковића и његове Правде. Нешто већу тежи-
ну напредњаци су, међутим, стекли када су, почевши од 1908. ушли
y преговоре, потом и y изборну сарадњу са либералима (Војводић
2015: 21-42, 106-116,157-169).
Либерали су, после Мајског преврата, остали подељени и зава-
ђени. Стојан Рибарац и Владимир Јовановић осуђивали су преврат.
 192 Срби 1903-1914

Из странке су већ 1903, искључени Јован Авакумовић и Тјорђе Ген-

чић, али и Јеврем Андоновић и његови политички пријатељи (Ста-
наревић 2012: 41, 59, 128; Јовановић 1988: 497, 503-504). Обновио
ју je Стојан Рибарац, под именом Народна (национална) странка.
Нови програм написао je Ж иван Ж ивановић, уз помоћ Владимира
Јовановића, који je, због година, одбио Рибарчев предлог да води
партију. Либерали су били једина странка која je после 1903. проме-
нила име; Слободан Јовановић je писао да je старо, либерално име,
изгубило престиж јер je исувише подсећало на „стари режим“ (Јо-
вановић [1948] 1991:110; Крестић и Љушић 1991: 301-315). Група ко-
ју je водио Војислав Вељковић ипак га je бар делимично задржала,
назвавши ce Либералном демократијом. И она ће ce 1905. уједини-
ти са Рибарчевим „националистима" како су, скраћено, називани
(Станаревић 2012: 42-43, 129).
Национализам je, наиме, остао најважнија политичка идеја ли-
берала. Владимир Јовановић je писао да су ce после 1903. све срп-
ске странке бавиле међусобним зађевицама, осим либерала, који су
променом имена хтели да нагласе своју посвећеност националним
интересима српског народа (Јовановић 1988: 503). Нису показива-
ли ни много ентузијазма за југословенску идеју. Мата Бошковић,
син Стојана Бошковића, као посланик
Србије y Лондону истицаће ce непове-
рењем према Југословенском одбору,
a Стојан Рибарац, који, за разлику од
Војислава Вељковића, неће ући y Демо-
кратску странку, критиковаће запоста-
вљање српских интереса због југосло-
венства (Станаревић 2012: 160-161).
У својим редовима либерали су има-
ли водеће интелектуалце (Стеван Сре-
мац), млађе људе од талента (Сима Пан-
дуровић, Драгиша Васић) и борбен стра-
начки подмладак. Ha либерале ce, међу-
тим, као и на напредњаке, гледало као
на странке старог поретка; на изборима
су, чак и узети заједно, били неупореди-
во слабији од радикала. С временом су
разлике између либерала и напредњака
Војислав Вељковић бледеле, na су све до 1910. вођени пре-
(из збирке Ружице Туцаковић) говори о уједињењу. До тога није дошло
Либерализам 193

због одбијања либерала да прихвате институцију Горњег дома, k o ­

jo mсу напредњаци хтели да обезбеде превласт елите (Исто: 49, 52).
„Националисти“, ипак, нису заборављали ни своје старе, демо-
кратске идеале. Слично некада Владимиру Јовановићу, Војислав
Вељковић je био демократа, који чак није крио наклоност према ре-
публици. Писао je да победа демократије подразумева победу на-
чела народног суверенитета, друштвене једнакости и политичке
слободе (Вељковић 1901: 463). Слично Јовану Скерлићу, исповедао
je „позитивно“ схватање слободе; тврдио je да „демократија тежи
да сваку људску индивидуу, без обзира на рођење, што потпуни-
је развије, да je развије како y погледу моралном, тако и y погледу
економском“ (Вељковић 1902: 625). Демократија je, према Вељкови-
ћу, „једнакост, слобода, узајамност“ (Исто: 626); писао je да ће све
теорије „о спасоносности некога монархистичко-сталешкога реда
елите остати само пљесак no води“:

„Демократија ће, мимо сва та запомагања, наставити да иде путем ко-

јим je пошла, уверена да ће државни поредак који изиђе из њених те-
жњи за слободом, правдом и хуманошћу бити и часнији и узвишенији
него ли устројства заснована на разним предрасудама, себичњачким
претпоставкама и насиљу" (Исто: 627).

У текстовима y којима je показивао наклоност према републици,

Вељковић je чак тврдио да су демократија, односно народни суве-
ренитет, и монархија, no својој суштини, представљали сукобљена
начела (Вељковић 1901: 463; вид. и Вељковић 1902: 618-627).
Војислав Вељковић je био y идеолошки и лично блиским одно-
сима са самосталцима, али га они нису позивали y владе. Чак ни
1914. године либерали неће ући y Пашићево коалиционо, ратно ми-
нистарство. Њихове вође, Вељковић и Рибарац, и 1915. ће остати y
земљи, na ће Вељковић, под окупацијом, прихватити положај пред-
седника београдског Градског одбора. Јован Авакумовић je окупа-
торима нудио сарадњу, али je заробљен и интерниран. По ослобо-
ђењу Вељковић и Рибарац нису третирани као „квислинзи , иако
су нападани y штампи; y Краљевини СХС били су бирани и за ми-
нистре (Младеновић 2000: 180, 182; Станаревић 2012: 94, 111-112,
114-115). Вељковић ce тада поново сукобио са вољом владара, na ce,
према неким сведочењима, коначно окренуо републиканским иде-
јама; Рибарац je y Скупштини чак тражио ревизију Солунског про-
цеса. О сукобу либерала са Карађорђевићима сведочи и чињеница
 194 Срби 1903-1914

да ће Драгиша Васић, породично и идеолошки везан за либерале,

постати један од најистакнутијих републиканаца y српском јавном
ж ивоту (Исто: 113,114-115, 119).
Коначно, гарант очувања либералних и демократских начела y
добу 1903-1914 није био само важећи устав, који je представљао не-
знатно прилагођен Устав из 1888. Сам краљ Петар Карађорђевић,
поштовалац швајцарских и француских политичких традиција,
био je, no стилу владавине, оличење либералних и демократских
принципа (Bataković 2013: 371-389). У предговору свог превода Ми-
ловог списа О слободи (1867, друго издање 1912) писао je: „Међу сви-
ма начелима, која излазе на видик, y ж ивоту појединих људи, народа
и целог човечанства, нема ни једнога, које би толико важило, a камо
ли важније било од - Слободе“ (Кара-Тјорђевић 1912: IX). Реч „сло-
бода писао je са великим првим словом, баш као што je Скерлић
писао реч „демократија". Слободу je тумачио, сасвим y Миловом
духу, слично некада Владимиру Јовановићу, као „власт над самим
собом“, „развијање својих својстава", „долажење до свести“ којом ће
човек „појмити, познати и вршити свој задатак, своја права, своје
дужности (Исто: X). И y краљевским, јавним беседама Петра Кара-

Краљ Петар Карађорђевић y пратњи Јована Авакумовића 1903. године

(Историјски музеј Србије)
Либерализам 195

ђорђевића понављала су ce позивања на слободу, „народна права“,

уставност и парламентаризам (Карађорђевић 1924).
Либерализам ce, после 1903, нашао и y средишту званичног кул-
турног модела Краљевине Србије који ће, y измењеним околности-
ма, бити сачуван и y Краљевини СХС и Југославији. Превласт тог,
либералног обрасца подудара ce с постојањем Српског књижевног
гласника (1901-1941), до данас најзначајнијег и најутицајнијег срп-
ског часописа; либерализам je био основа јавног деловања групе
водећих српских интелектуалаца која ce од 1901. до 1941. окупља-
ла око овог часописа (Богдан Поповић, Слободан Јовановић, Па-
вле Поповић, Јован Јовановић-Пижон, М илан Грол и други) (Ковић
2003: 363-378; Којен 2015: 59-132).
Нови поредак, настао после Мајског преврата 1903, представљао
je, заиста, остварење идеала Светоандрејских либерала. Сагледана
из данашње перспективе, епоха која je трајала од 1903. до 1914. заи-
ста нам изгледа као доба политичких успеха и културног препоро-
да. Узета као целина са победама y ратовима 1912-1918, она попри-
махеројске, епске размере. Ратови суувек испит способности и ви-
талности зараћених култура, друштава и политичких уређења. Од
1912. до 1918. потврдило ce да je либерални и демократски поредак
1903-1914. сасвим одговарао особинама и потребама српске култу-
ре и друштва. Настао je, како смо видели, унутрашњом, дубинском,
постепеном еволуцијом, и на површини, драматичним политич-
ким сукобима и превратима; све ce то могло пратити деценијама
уназад, бар од Светоандрејске скупштине. Исцрпније истражива-
ње морало би да ce врати до 1804. године, na и да захвати дубље, y
раније епохе српске историје.
Либерални и демократски поредак из доба 1903-1914. je, дакле,
уз све стране утицаје и прожимања, био укорењен y националној
историји и култури; он није био једноставно „пресађен“ из запад-
ноевропског света. Само занемаривање постојања историјских,
културних и националних специфичности, може да подстакне да-
нашња оспоравања српског парламентаризма и демократије тога
доба, заснована на њиховој недовољној сличности са идеално-тип-
ским, обавезујућим британским, или француским моделима (По-
повић-Обрадовић 1998; Стојановић 2003). У исто време, видели смо
да су српски либерализам и радикализам, иако утемељени y нацио-
налној традицији, били само огранци ширих, европских појава.

Милош Ковић
 Национализам

„Век народности“

Национализам je представљао најважнију политичку идеју y

Европи 19. века. Укорењен y сећањима, заснован на језику, образло-
жен и опеван y делима просветитеља и романтичара, национализам
je y време Америчког рата за независност, Француске револуције и
Наполеонових ратова стекао стварну политичку снагу. Француска
револуција наступала je y име достојанства „малих људи“; постали
су грађани, припадници нације, са правом да одлучују о њеној суд-
бини и обавезом да je, када je угрожена, одбране. Одбраном отаџ-
бине, националне државе, ш титили су, y ствари, своја лична права,
која су y њој стекли. Од тада je, y сукобу са апсолутистичким монар-
хијама и колонијалним империјама, заснованим на традиционал-
ним лојалностима трону, олтару, привилегованој класи или раси,
национализам нераздвојан од идеја народног суверенитета, либе-
рализма и демократије. Подразумевао je слободу нације од унутра-
шње тираније или спољне, стране окупације; њено право да сама
одлучује о својој судбини и свом богатству; право њених припад-
ника да слободно ж иве y својој отаџбини, да поштују исте законе,
уживају иста права и деле заједничку, од предака наслеђену култу-
ру (Smith and H utchinson 1994: 4).
Д° KPaja 19. столећа национализам ће ce суочити са супарничким
идеологијама, које су ce заснивале на другачијим врстама припад-
ности. Империјализам je наглашавао расни, социјализам класни, a
клерикализам верски идентитет. Империјалисти су гушили наци-
оналне покрете y својим колонијама; социјалисти су покушавали
Национализам 203

да национализам потисну из средишта политичког живота; римо-

католичка црква je своје „културне ратове“ са националистима и
либералима започела већ y време Француске револуције, да би их
наставила против тек створених националних држава, Немачке и
Италије.
Упркос свему, y добу од 1878. до 1914, није ce могло избећи спаја-
ње ових идеологија са национализмом. Империјалисти су испове-
дали специфичан, расистички шовинизам; Хана Арент, a y новије
време Марк Мазауер, с правом ће тврдити да je управо империја-
листички расизам, a не либерални и демократски национализам
19. века, послужио као основа злоћудних идеја које ће изазвати два
светска рата (Arent 1994; Mazower 2009). Другу интернационалу
уништили су националистички сукоби између самих социјалиста.
Клерикалне странке кроз тзв. приближавање папе Лава XIII новим
идеологијама прихватају и националну идеју, али ипак с највећим
жаром подржавају империје (Хабзбуршко, белгијско, француско
колонијално царство) које су невернике Балкана, Африке и Азије
приводиле римокатолицизму. У исто време, национална идеја ће,
упркос спајању са овим идеологијама, све до Великог рата, остати
неодвојива од демократије и либерали-
зма. Коначно, уочи рата, национализам
je доживео нови успон и потврдио ce као
најснажнија политичка идеја y Европи
(Gildea 1996: 300-343; Stone 1984: 125-126;
Renouvin 1947: 42-46; вид. и Breuilly 1993;
Anderson 1995; Smit 1998; Teich and Porter
1994; Weber 1979).
Српска култура и политика биле су
део ових процеса; српски интелектуалци
с краја 19. и почетка 20. века пажљиво су
пратили европска кретања. Радикал Дра-
гољуб Павловић, професор опште исто-
рије на Великој школи, y књизи Уједињење
Немачке из 1898. године приметио je да
„свако време има своју мисао водиљу“ K o ­
ja „није једини, али je најглавнији покре-
тач y политичкоме животу тога времена“,
да би закључио: „Нашим столећем, дакле
једним делом Новога Века, господари на- Драгољуб Павловић
родносна идеја.. (Павловић 1898: II—III). (Фототека САНУ)
 204 Срби 1903-1914

Напредњак Стојан Новаковић, припадник старије генерације

са значајним утицајем на тумачења националне идеје y добу 1903—
1914, y интервјуу уреднику будимпештанског листа Pester Lloyd, не-
посредно после анексије Босне и Херцеговине, рекао je да je „наци-
оналистичка идеја „идеја века , и да „главна слабост Аустро-Угар-
ске јесте и остаје то што није држава националистичка (национал-
иа држава - прим. М. К), већ што ce y њој једне народности свима
средствима уздижу изнад осталих“ (Новаковић [1910] 1972: 349).
Социјалиста и самосталац Јован Скерлић ће 1912, позивајући ce
на француског историчара Шарла Сењобоса, тврдити: „XIX век je
био век народности, сав испуњен националним комешањима и ра-
товима (Скерлић 19126: 942). Наредне године, уочи Великог рата,
Скерлић je писао:

»у ДРУГ0Ј половини 19. века изгледало je да политички и социјални про-

блеми потискују y страну национални проблем, и y унутрашњим бор-
бама, политичким и социјалним, национализам je био од спореднога
значаја. Од почетка 20. века ствари y Европи су ce из основа промени-
ле. У великој борби коју нације воде за опстанак, y општој државној и
националној несигурности и y предосећању једне велике међународне
борбе, народи стављају на прво место свој животни интерес, своју на-
ционалну особеност, и Европа je ушла y период оштрих националних
борби какве су биле пред 1848. годину“ (Скерлић 19136: 917).

Осим што je показао да je имао добар увид y европска збивања,

Јован Скерлић je овде, сасвим очигледно, образлагао и своје окрета-
ње од социјализма ка патриотизму и националној идеји.

Српска национална идеја

Историја национализма, као европског и светског феномена, и

Данас ce опире коначним тумачењима; то ce може рећи и за исто-
рлју српског национализма. М илорад Екмечић, je y својим истра-
живањ има историје јужнословенских национализама и српске на-
ционалне идеје y 19. веку, приметио да различити народи и њихови
језици постоје од самих почетака писане историје, као и да постоји
мноштво доказа о уобличеном српском идентитету y средњем ве-
ку (Екмечић 2007: 1-13; вид. и Благојевић 2000:143-148; Станојевић
Национализам 205

[1934] 2010: 34-48). М аурицио Вироли проналази републикански

патриотизам већ y старој Грчкој и y Римској републици, и прати
његову судбину, преко М акијавелија и М ацинија, до данас (Viroli
2005: 18-40). Појам „нација" и прве изразе националног осећања y
Енглеској и Француској Доминик Ш напер види y 13. веку (Шнапер
1996: 34-35, 215-216). Ентони Смит проналази „етније“, као претече
нације, na и саме нације, већ y старом веку (Smith 1996).
Руски, енглески, француски и шкотски национални идентитет
„хијерархијског типа“, повезан с деловањем државе и феудалних
елита „одозго“, Ентони Смит види y позном средњем веку (Smith
2008: 88-106). Смит наглашава да Стари завет није само документ о
постојању нације y древним временима, него и свеприсутни узор и
образац; почевши од доба реформације, нарочито je снажно утицао
на стварање „заветних нација“, уједињених вером, култовима, na
и митом о „изабраности“. Најбољи примери за то били су Кромве-
лови пуританци, низоземски побуњеници против Хабзбурговаца,
швајцарски и амерички калвинисти (Smith 2008: 118-134). Смит за-
то предлаже да ce почеци национализма, као политичког пројек-
та, пребаце из доба Француске револуције на време реформације.
Коначно, „републиканска нација", рођена y Америчкој и Францу-
ској револуцији, заснована на начелима грађанских врлина, народ-
ног суверенитета, либералних и демократских начела, сукобљена с
традиционалном хијерархијом, умногоме ce ослањала на традиције
„заветних нација“. Она ce, до данас, сматра победничким обрасцем
(Smith 2008: 135-159,173-181).
Ентони Смит тврди, ипак, да су модерни национализми најче-
шће „палимпсести“ различитих типова национализма. Грчки при-
мер, тако, укључује y себе сва три обрасца. Образоване елите ту су
наметале „републикански“ модел, док je традиција, заостала из тур-
ског доба, захваљујући цркви, била „заветна“, na, кроз сећање на
Византију, и „хијерархијска“. Смит, наиме, примећује да je y пра-
вославном свету, код Грка, Срба и Бугара, „заветна нација“, пове-
зана с националном црквом и култовима, била старија од рефор-
мације. Унутар грчког национализма 19. века склоност једном од
ових модела нације и национализма зависила je од социјалног, na
и географског порекла њихових носилаца. Нове генерације нацио-
налних идеолога изнова су тумачиле сложено национално наслеђе,
прихватајући или одбијајући његове поједине слојеве. Сличну ме-
шавину „заветног“ и „републиканског“ национализма нуди и швај-
царски пример (Smith 2008: 160-168; 184-189).
 20б Срби 1903-1914

Српски образац je, уз све међусобне разлике, сличан грчком, na и

швајцарском моделу; то примећује и Ентони Смит (Smith 2008:181).
И „етносимболиста Смит и „модерниста" Ерик Хобзбаум сагласни
су Да je, слично Русима, Енглезима или Французима, „прото-наци-
онализам Срба видљив пре модерног доба, и да га je уобличила
српска црква (Smith 2008: 7, 108; Smith 1996: 73; Hobzbaum 1996: 86).
Српски аутори су дошли до сличних закључака. М илан Кашанин
примећује да je Пећка патријаршија „извршила ону улогу коју су
имале на Западу апсолутне монархије - да je створила српску наци-
ју, извршила духовно уједињење српског народа" (Кашанин 1968:
311). Идеју „заветне нације“ код Срба и одлучујућу улогу коју je y
њеном стварању имала Пећка патријаршија проучио je нарочито
Ж арко Видовић (Видовић 2009: 43-100). И Радован Самарџић при-
мећује да je, y дугим вековима турске, аустријске и млетачке власти,
српска припадност уобличена y Пећкој патријаршији и да je зна-
чила, пре свега, заједничке култове и сећања на Немањиће, Светог
Саву и Светог Симеона, Кнеза Лазара и Косовски завет (Исто; Са-
марџић 1989a: 65-78; Самарџић 19896: 91-105).
Велики ратови између муслиманског Османског царства и като-
личких европских империја били су део верских ратова који су, y 16.
и 17. веку, потресали Европу; y њима су, како смо видели, на западу
Европе, развијане и идеје о „заветним нацијама“. Ти ратови су, на
тлу Балкана, баш као и y Енглеској, Француској или Немачкој ово-
га доба, попримали облике грађанских ратова између истојезичних
припадника различитих вера. После Вестфалског мира (1648) вер-
ске поделе y западној и средњој Европи, међутим, више не покре-
ћу велике ратове. Ратови између Хабзбуршког, Руског и Османског
царства, од Беча до Азова и од Босне до Јерменије, чак и y 19. веку,
задржали су верски карактер.
Просветитељство и романтизам умањивали су значај верских
подела y Француској и отварали могућност уједињења Немаца раз-
личитих вера. Француски просветитељи отворено су ce сукобљава-
ли с римокатоличком црквом и потискивали je из политике y сферу
приватности, личне савести и одговорности; за немачке романти-
чаре национални идентитет значио je језик, обичаје, предања.
Језик je, како je то показао Јохан Хојзинга, заједно са пореклом,
обичајима и лојалностима појединим владарима, вековима служио
за препознавање и разликовање нација (Хајзинха 1996: 25, 37). Пи-
теР Берк примећује да ce, почевши од средине 18. века, нација одре-
ђује као>пре свега, језичка заједница и да y то верују не само водећи
Национализам 207

немачки писци, 18. и 19. века, какви су Јохан Готфрид Хердер, Јохан
Готлиб Фихте, Фридрих Шлегел и друти, него, све више, и образо-
вана европска елита. У духу просветитељске тежње за поправља-
њем положаја најширих слојева, али и романтичарске жеље за из-
ворношћу и аутентичношћу, народни језик ce узима за књижевни
стандард (Burke 2004: 160-172).
Просветитељство и романтизам имали су исту улогу y уоблича-
вању српског националног покрета. Новија истраживањ а показују
да ce, са проширивањем изворне подлоге и теоријских модела, нај-
различитији видови српског патриотизма могу пратити кроз цео
18. и 19. век (Симић 2012; Макуљевић 2006). Од преломног доба До-
ситеја Обрадовића и Вука Караџића, српска национална идеологи-
ја ce, од верске припадности, понајвише окреће ка народном језику;
био je то почетак напуштања модела „заветне нације“. Доситејева
и Вукова секуларна национална реторика била je срачуната на об-
једињавање „Срба три вере“ који су, како je Доситеј писао, живели
између Дунава и Јадрана. У Писму Харалампију (1783) он je тврдио
да су „славеносерпским језиком“ говорили „житељи чрногорски,
далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кроме
мужа), славонијски, сремски, бачки и 6анатски“ (Обрадовић [1783]
1961: 65). Распростирање српског језика на сличан начин je описао
и Вук Караџић. И за њега, као и за водеће слависте тога доба, Јернеја
Копитара, Јозефа Добровског, Павла Ш афарика, штокавски je био
српски дијалект, чакавски хрватски, кајкавски хрватски или сло-
веначки (Караџић [1836] 1972: 31-48; вид. Екмечић 1989: 420-455;
Ивић 257-292). Тако су, како ћемо видети, мислили и водећи српски
интелектуалци доба 1903-1914: Јован Цвијић, Стојан Новаковић,
Слободан Јовановић и други.
У то време, 1914. године, и конзервативна и либерална британ-
ска штампа становништво Босне и Херцеговине и Далмације, без
обзира на веру, сматра Србима {The Times 1914a; The Times 19146;
The Times 1914b ; The Manchester Guardian 1914). Одатле ће, исте го-
дине, потицати и понуде заокруживања ових земаља y оквиру ује-
дињене српске државе; српска влада изабраће југословенско уједи-
њење (Ж ивојиновић 2011a: 417-427; Ж ивојиновић 20116: 429-453).
Секуларизација српске националне идеје и истицање језика као
њене основе, отворили су, наиме, врата и југословенској идеји. Зао-
купљен односом између верског „национализма судњег дана“, који
je, како je наглашавао, изазивао бескрајне верске ратове и „језичке
нације“, која je водила y парламентарну демократију, М илорад Ек-
 208 Срби 1903-1914

Теразије y Београду 1914. године

(Фото архива Војног музеја)

мечић ће y Стварању Југославије написати да je Доситеј 1783. југо-

словенским народима купио возну карту до Лондона, али да су ce
они обрели y Лондондерију, где их je оставио „кочијаш историје“
(Екмечић 1989: 17).
Оно што су Доситејеве идеје и Вукова реформа донели српској
култури, Карађорђева и М илошева револуција учиниле су y дру-
штву и политици. Употреба народног језика дала je српској култури
егалитаристичку боју; y исто време, Србија je постала земља ситног
сеоског поседа. Устројена као уставна монархија, она ће, већ уста-
вом из 1869. постати и земља скоро општег права гласа. Како смо
видели, Јован Цвијић и Јован Скерлић, главни идеолози српског на-
ционалног покрета 1903-1914, и Никола Пашић, средишња личност
тадашњег српског политичког живота, истицали су да су ce Срби
сами изборили за своју слободу, да су сами изградили своју државу,
и да им je то давало посебну врсту самосвести.
Ha такво тло лако су ce примале идеје народног суверенитета,
независности и слободе, парламентаризма, демократије, владави-
не права, социјалне правде. Оне су, истина, имале мање утицаја на
српске конзервативце, државне чиновнике и усељенике из Аустри-
је, y историји српске националне идеологије њихов најзначајнији
представник био je Илија Гарашанин. Либерализам ће ce, међутим,
временом показати као нова, много трајнија основа српског наци-
Национализам 209

оналног покрета. У српској елитној култури он ће заокружити и

окончати еволуцију од „заветне нације“ ка „републиканској наци-
ји“. He може ce, наиме, довољно нагласити значај повезивања српске
националне идеје с идејом народног суверенитета и демократије, на
Светоандрејској скупш тини 1858. године; после Јеврема Грујића, y
томе су још значајнију улогу одиграли Владимир Јовановић и Све-
тозар М илетић. Све до седамдесетих година 19. века либерали из
Србије и јужне Угарске били су водећи национални идеолози. Тада
су ce, међутим, баш као што су ce конзервативци суочили са либе-
ралним изазовом, либерали сусрели са социјалистичким идејама
Светозара М арковића и његових следбеника. И Марковићев соци-
јализам ce, као некада либерализам Владимира Јовановића, стапао
са српском националном идеологијом. Светозар М арковић je почео
као либерал и демократа, да би ce, под крај живота, вратио тим иде-
јама. Њ егова схватања баштинила je прва српска масовна странка y
ери општег права гласа, Народна радикална странка; она их je спа-
јала с демократски схваћеном националном идејом (Bataković 2013:
132-135,160-175; Stokes 1975; Stokes 1990; Бешлин 2005; М илићевић
2002: 312-326; М илићевић 1964).
Српска национална идеја je, како ce види, мењала облик и садр-
жину с протоком времена, али и са својим трансфером y различите
друштвене и политичке групе. Идеолози и интелектуалци знали су
да je српска национална идеја остала „палимпсест“; „заветна наци-
ја“ није била ствар прошлости. Нема сумње да су српски сељаци,
гласачи Народне радикалне странке, усвајали њено тумачење наци-
оналне идеје, али и да су били под традиционалним утицајем цркве
и усмене културе јуначких, епских песама, y којима je, опет, нагла-
шаван верски идентитет Срба. До 1914. српски национализам je већ
увелико ушао y своју „масовну фазу“ (Екмечић 2007: 302-308).
Тумачење „српства“ зависило je и од политичке географије. Ван
Србије, на територијама древних, феудалних царевина, Осман-
ског и Хабзбуршког царства, na и y Црној Гори, српска црква je
дуго задржала пресудну улогу y уобличавању српског идентитета.
Теократија y Црној Гори, као последњи одсјај Пећке патријарши-
је, опстала je све до смрти владике Петра II Петровића Његоша
(1851). Уочено je двојство између „историјске вере“ Горског вијенца
и „просветитељско-секуларног становишта“ y Њ егошевом песни-
штву и практичној политици (Ломпар 2010: 215-264). И y Горском
вијенцу он ce носи са кључним питањем српског националног по-
крета: јесу ли они који говоре исти језик и имају исто етничко no-
 210
Срби 1903-1914

рекло, али припадају различитим верама, један народ? He сме ce

занемарити чињеница да je косовска епика Горског вијенца има-
ла Јачи утицај на уобличавање српске националне идеје од тајног
Начертанија Илије Гарашанина, или од учених трактата Јевре-
ма г РУЈића, Владимира Јовановића и, доцније, Јована Скерлића.
После црногорског владике, српска „заветна нација' поново ће
проговорити уочи 1914. y беседама и Религији Његошевој Никола-
ја Велимировића. Сам Јован Скерлић, првосвеш теник „републи-
канске нације“ поздравиће ту обнову култа Косова, коју je уочио
код овог младог јеромонаха, али и y делима М илана Ракића, Ивана
М ештровића, Димитрија М итриновића и других српских писаца
(Скерлић 1913a: 220-221).
У Новом Саду и јужној Угарској, почевши од доба Светозара
М илетића, лаичка, либерална и демократска тумачења национал-
не идеје била су блиска оним y Београду и Србији. Такав ток ства-
ри подстакнут je успехом аустроугарских власти y стављању српске
цркве под своју контролу; оне су то, после 1878, постигле и y окупи-
раној Босни и Херцеговини.
У Србији су од 1878. до 1903. уобличена супарничка тумачења
српске националне идеје. Упркос свим променама и преокретима,
кључна појава тадашњег српског политичког ж ивота јесте сукоб
између Обреновића и радикала. To није било само питање избора
између ауторитета круне и државе на једној страни и права поје-
динаца и нације, оличене y скупштини, на другој страни; одлучи-
вало ce и о спољној политици. Обреновићи и напредњаци (све док
ту странку није преузео Стојан Новаковић), ослањали су ce прете-
жно на Аустро-Угарску; радикали су били доследни русофили. Дру-
га кључна одлика политичког и културног ж ивота Срба од уласка
аустроугарских трупа y Босну и Херцеговину и Стару Рашку 1878.
До Сарајевског атентата 1914. било je наиме, осећање угрожености!
страх од коначне пропасти ујединитељске мисије Србије и чак гу-
битка тек стечене независности. Политика Аустро-Угарске према
Србима давала je довољно основа за бригу.
Зат° се ни српски национализам од 1903. до 1914. године не може
сагледати ван реалних, историјских оквира његовог отпора пред
аустроугарским империјализмом. У поређењу са тумачењима срп-
ске националне идеје y претходном добу, национализам из времена
1903-1914. ипак je имао одређене особености.
Најпре, сукоб између аутократије Обреновића и демократије
радикала окончан je 1903. године. М илан Грол ce сећао да je Maj-
Национализам 211

ски преврат био последица „гажења основних човечанских права“

и „службе Србије Бечу“; зато je y отпору Обреновићима и Аустро-
Угарској српски национализам добио коначну, демократску боју
(Грол 1939: 153).
Друга важ на особеност je прерастање осећања угрожености y
српском друштву y отворен сукоб српске државе са Аустро-Угар-
ском. Обреновићи су ауторитарним мерама и репресијом спреча-
вали отворен обрачун Хазбзбуршког империјализма са српским
национализмом; остали су, 1903. године, здробљени између ова два
пола. Аустро-Угарска je знала за припреме преврата и пустила je да
ce он догоди. У Бечу су, међутим, брзо разумели да су погрешно
проценили Петра Карађорђевића (Војводић 1988: 457-463; Ж иво-
јиновић 1988: 420-446; Ж ивојиновић 1990: 10-46; Екмечић 19896:
392-395). Притисак Аустро-Угарске на Србију ce од тада појачавао,
да би довео до Царинског рата, Анексионе кризе, криза из 1912. и
1913 и, коначно, рата 1914. године. Србија je са свих страна била оп-
кољена хабзбуршким земљама и савезницима. Преовлађујуће ста-
ње свести најбоље je изразио Јован Цвијић када je, y време Анекси-
оне кризе, оцењујући одлуке Берлинског конгреса, написао: „После
овог конгреса Србија je дакле била скоро опкољена земља, a ми смо
постали ухапшени народ“ (Цвијић [1908] 1991: 165). Исту реченицу
поновиће и за време сукоба око Албаније y Првом балканском рату
(Цвијић [1912] 1991a: 213).
Демократија, либерализам, егалитаризам и световна култура
су, опет, биле лозинке српског национализма y његовој самоодбра-
ни од хабзбуршког аристократског, конзервативног, клерикалног
империјализма. Како каже Ален Џ. П. Тејлор, био je то „сукоб два
света“, врло сличан сучељавању италијанског либералног и демо-
кратског национализма са Хабзбурговцима, који ce окончао уједи-
њењем Италије (Тејлор 2001: 40). Томаш Гариг Масарик, сељачки
син и демократа, идеолог националних покрета Чеха и Словака, на
исти начин je тумачио њихов сукоб са Хабзбуршком монархијом;
и за њега то je, y суштини, било одмеравање снага између нације
и империје, демократије и конзервативизма, друштва слободних,
равноправних појединаца и ауторитета круне и државе, засноване
на привилегијама (Масарик 1935: 392-420, 477-575).
Речима Ентонија Смита, y сукобу са Аустро-Угарском, и са „хије-
рархијским" тумачењем нације последњих Обреновића, уобличена
je српска „републиканска нација“, ослоњена на традиционалну, „за-
ветну нацију“. Ha том уобличавању промишљено и упорно радили
 212 Срби 1903-1914

су Јован Скерлић, Јован Цвијић, М илован М иловановић, Никола

Пашић и други, водећи српски идеолози и државници.
Коначно, сучељавање са Аустро-Угарском довело je, слично че-
хословачком примеру, до ширења југословенске идеје; то je била
још једна специфичност српског национализма из доба 1903-1914,
y односу на време пре 1903. Усвајање новог, југословенског иденти-
тета подразумевало je тумачење нације и националног идентитета
као променљивих категорија, подложних свесном и намерном де-
ловању људске воље и државе.

У загрљају империје

Аустроугарску опасност Срби су тумачили као део шире, свет-

ске јагме великих сила за стварањем колонијалних царстава, пра-
ћене потчињавањем и уништавањем целих људских популација. У
историографији и друштвеној теорији ce, наиме, још од појаве књи-
ге Империјализам (1902) британског либерала Цона Хобсона, вре-
ме између, приближно, Берлинског конгреса и Првог светског рата
назива „добом империјализма или „добом империја*' (Hobsbawm
1987; Arent 1998). Данас je сасвим јасно да ce ова појава није окон-
чала 1914. годином. Зато управо y нашем времену нагло расте ака-
демска литература о феноменима империјализма, колонијализма и
постколонијализма (Porter 1994; M omsen 1982; Hodge 2008; Benja­
m in 2007; Young 2003; Tomlinson 2002).
Међу образложењима која cy служила за оправдање ратничких
похода и економских подјармљивања, од расизма до социјалдарви-
низма, за разумевање динамичног односа између српског национа-
лизма и аустроугарског империјализма y добу 1903-1914, посебно je
важ на била доктрина „цивилизаторске мисије" (la mission civilisa­
trice). Она ce понекад назива и „теретом белог човека“ no песми Ра-
ДЈаРДа Киплинга (The White Man s Burden), из 1899, написаној y сла-
ВУ америчког освајања Филипина; ту ce проповедала дужност белог
човека да помогне „тек уловљеним, јогунастим народима, напола
ђаволима и напола деци да усвоје благодети западњачке цивили-
зације. „Цивилизаторска мисија“ je, дакле, објашњавана чистим ал-
труизмом: намером да ce покореним народима донесу мир, добре
Национализам 213

комуникације, услови становања и здравствена нега. За узврат, тре-

бало je само да признају супериорност и власт странаца.
Ha продор Аутро-Угарске ка југоистоку после 1878. заиста ce
гледало као на „цивилизаторску мисију“. Хабзбуршки министар
спољних послова гроф Калноки објашњавао je познатом белгиј-
ском економисти и путописцу Емилу де Лавелеу да ce y Бечу заиста
„сања о освајањима", али „оним које ће извести наше фабрике, наша
трговина и цивилизација"; да би ce то постигло „морамо да имамо
пруге y Србији, Бугарској, Босни и Македонији и везу са османским
железницама"; „усуђујем ce да верујем да нећете бити незадовољни
нашим активностима када вас Пулманово возило превезе од Пари-
за до Цариграда за три дана. Ми радимо за вас, Западњаке" (Lave-
leye 1887: 5). Лавеле ce дивио, како je писао, „цивилизаторској миси-
ји“ Хабзбурговаца и њиховог намесника Бењамина Калаја y Босни
и Херцеговини, и са одобравањем ишчекивао наставак њиховог
продора све до Солуна; јер, како je писао, када ce једном закорачи
„на Исток“, тешко je зауставити ce, што ce показало са британским
освајањем Египта и потоњим уласком y Судан (Исто: 6, 13, 69-158).
Исте, цивилизаторске аргументе овај либерални католик користио
je и када je поздрављао европско освајање и колонизацију Африке
(Laveleye 1890: 495-496).
Хабзбуршко царство било je древна империја, која je освајала и
припајала суседне земље, y име вере и династије, без обзира на њи-
хову етничку припадност. Била je то империјална традиција бли-
ска турској, руској и немачкој царевини, старија од прекоокеанских
британских, француских или белгијских колонијалних империја из
доба од 1878. до 1914. Аустро-Угарска, међутим, више није билаХаб-
збуршко царство из 16. века; окупација и анексија Босне и Херце-
говине одиграле су ce y „добу империја“. Царевина je сачувала свој
конзервативни, династички и верски карактер, али je за њу влада-
вина над овим покрајинама суштински била оно што je за Брита-
нију била владавина над Египтом или Индијом, a за Француску над
Алжиром или Индокином. Она je на Балкану бранила свој пољуља-
ни престиж и доказивала своју виталност. To што ce и данас, y делу
литературе, на управу Двојне монархије над Босном и Херцегови-
ном, гледа као на пример „модернизације“ сведочи о виталности
идеје „цивилизаторске мисије“ и y нашем времену. Потрошена као
техничко оруђе y друштвеним наукама (Latham 2003: 722-734) „мо-
дернизација“ je данас оруђе за теоријско оправдање колонизације
(Wallerstein 2006: 33-34, 46-47, 75-76; Said 1981: 29-35; Tomlinson
 214
Срби 1903-1914

2002: 140 172). Мало напора je потребно да би ce y аустроугарској

управи y Босни и Херцеговини препознала „цивилизаторска миси-
ja , карактеристична за „доба империја“ (Sked 1989- 243-246- Okev
2007: vii-ix, 217-223, 251-257; Тејлор 2001: 173; Kraljačić 1987: 61-87;
Vervaet 2013: 9-125).
Крајем 19. и почетком 20. века српски интелектуалци и полити-
чари различитих генерација и политичких усмерења писали су о
феномену империјализма; балканску политику Аустро-Угарске ту-
мачили су управо y том контексту, као колонијално освајање. Про-
фесор Велике школе и радикал Глигорије Гершић je 1893, y својој
приступној беседи y Српској краљевској академији, доказивао да
je члан 25. Берлинског уговора из 1878, којим je Босна и Херцего-
вина предата на управу Аустро-Угарске, био састављен no угледу
на британско-турску конвенцију којом je Британија, y исто време,
стекла право да окупира Кипар; приметио je и да je y делу лите-
ратуре статус Босне и Херцеговине под Аустро-Угарском поређен
са положајем Туниса под влашћу Француске (Гершић 1893: 18-19,
60). Његов вршњак, конзервативац Стојан Новаковић, y аустриј-
ској окупацији и анексији Босне и Херцеговине видео je наставак
традиционалних, средњовековних припајања суседних територија,
супротних вољи локалног становништва, „основним правима чо-
вековим и духу савременог доба (Новаковић [1910] 1972- 349 353-
Новаковић [1910] 2007: 466). Новаковић je писао о феудалној, али и
колонијалној суштини аустроугарске управе y Босни и Херцегови-
ни. Поводом анексије 1908. објавио je текст под насловом „Балкан-
ско полуострво или Средња Африка“, y коме ce каже:

„ алкански народи нису никад ни слутили да ce с њима тако може чи-

нити. Зна ce да ce тако поступа са Црнцима и дивљим расама y Цен-
тралној Африци, некад y Америци и на азијском континенту. Зна ce да
ce тако поступало с народима и земљама од обесних господара y сред-
њем веку.“ (Исто: 447) Аустро-Угарска je, зато, требало да „остави своје
теорије средње-африканске, да ce сети да je y Европи“ (Исто: 450).

Социјалиста Јован Скерлић je, као припадник знатно млађе гене-

рације, још на студијама y Лозани (1900), приказујући једну књигу
француског историчара Едуара Дриоа, закључио да je „колонијално
ширење било „најкарактеристичнији појав при крају 19. века“. Твр-
дио je да je „манија за колонизацијом“ имала економске узроке, али
je примећивао и да je „капиталистичка класа“ својим „полугусар-
Национализам 215

ским жељама и тежњама ударила маску интереса цивилизације и

хришћанства". Код Дриоа je, међутим, Скерлић пронашао и тврдњу
да je, док су Британија, Француска, САД, Русија, Немачка и Итали-
ја између себе делиле Азију и Африку, аустроугарска колонизација
била окренута ка Балкану: „Аустрија je једина од великих сила која
нема колонија, али то само привидно. Дрио тврди да je Балканско
полуострво y плану да постане аустријска колонија и пут којим ће
Немачка продирати за Малу Азију“. „Никада на кугли земљиној си-
ла није била бруталнија, слаби бесправнији, a велики злочини при-
кривани крупнијим речима“ - закључио je, са Дриоом, Јован Скер-
лић (сви цитати Скерлић [1900] 1964: 49, 50).
Слична тумачења српског националног питања као нужне са-
моодбране од „маније за колонизацијом“ Аустро-Угарске и великих
сила видљиво je и y другим Скерлићевим текстовима. У Омладин-
ским конгресима (1904), пошто je упозорио на опасност од „полу-
феудалне и клерикалне Аустрије“, и утврдио да ће балкански на-
роди или сарађивати, или ће дочекати „дан када ће ce постати или
руска губернија или аустријска провинција“, Скерлић je закључио
„да je Запад извор светлости и ж иж а живота на земљи; да за нове
народе има два пута, или примити западну културу, као Јапанци,
и живети, или joj стати на супрот, и бити прегажен, као америч-
ки Црвенокошци или аустралијски Ц рнци...“ (сви цитати Скерлић
1904: 124, 127).
Скерлић je главног противника видео y средњоевропском им-
перијализму; уочљив je, ипак, и његов двосмислен однос према За-
паду, под којим je подразумевао, пре свега, Француску, Британију
и САД. У исто време, Запад je уништавао читаве народе и предста-
вљао „извор светлости и ж иж у живота на земљи“. „Примање за-
падне културе“ тако je постајало, y исто време, и ствар наклоности
и покушај да ce личи на освајача, да би ce преживело. И Скерлићеве
предрасуде према Русији попустиће после суочавања са стварно-
шћу y Анексионој кризи (Ковић 2011).
Невесела слика Запада и Европе, али без ове двосмислености,
била je видљива и y Скерлићевом уводнику Светли дани написа-
ном осам година касније, поводом победа српске војске и балкан-
ских савезника 1912: „Оно што ce зове Европа, a што je y ствари
скуп међусобно суревњивих, грабљивих и бездушних силника...
(Скерлић 1912a: 643). И тада je Скерлић, који je y међувремену пре-
шао y табор самосталних радикала, наглашавао разлику између ре-
чи и дела великих државника европских сила:
 2l6 Срби 1903-1914

„Европа, која je данас зајмодавац, берзијанац, индустријалац“... „...од-

рекавши ce свих својих традиција, слала je своје флоте y турске воде
кадгод су били y питању бедни интереси њених концесионара и лифе-
раната y Турској, a остајала je слепа и глува када су ce вршили перио-
дични покољи Старо-Србијанаца, Маћедонаца и Јермена. И no хума-
ности хришћанске и цивилизоване Европе, која je лажним интереси-
ма мира покривала своју себичност и грабљивост, Балкан би данас био
једно велико гробљиште“ (Исто).

Разобручено насиље било je главна одлика овог доба; y таквим

условима требало je преживети. Скерлић 1913. пише:

„Ми живимо y добу културног назатка, оживљавања мрског ’права

песнице, када су човечански идеали, право и правда бачени под H o ­
re, и када ce y немилосрдном гажењу малих и слабих чује варварски
крик. тешко малима, тешко побеђеним. Брутална сила једино има реч,
и канцелари великих сила, када ce ради о праву на живот малих наро-
Да> говоре језиком из доба када су тевтонски ритери ’мачем и огњем’
истребљивали балтичка словенска племена“ (Скерлић 1913a: 221).

Јован Скерлић je, дакле, слично Стојану Новаковићу, увиђао

унутрашњу везу између модернизаторске реторике империја и њи-
хових премодерних намера и метода. Ту двојност y аустроугарској
управи над Босном и Херцеговином увиђао je и Јован Цвијић. У
брошури Анексија Босне u Херцеговине u српски проблем (1908) он
je писао о „средњовековној територијалној политици" Хабзбурго-
ваца, која je Аустро-Угарску подстицала да „онога часа кад изгуби
суверенство над једном облашћу, одмах упорно, жилаво траж и да
прошири свој суверенитет над ма којом другом облашћу, где je мо-
ментално најлакше, где je најмањи отпор“ (Цвијић 1908: 25). Режим
заведен y Босни и Херцеговини Цвијић није називао колонијалним,
али су све његове особине које je описао биле типичне за „доба им-
перија : бирократија страног порекла, са статусом посебне касте;
намерно одржавање локалног становништва y стању феудалне
потчињености, образовне запуштености и сиромаштва; туторски,
аутократски политички систем без основних слобода; уместо из-
градње школа, улагања y полицију, војску, репрезентативне фасаде
и елегантне хотеле; ту су смештани гости које je требало уверити
y успехе „културне мисије Аустро-Угарске на османском Истоку
(Исто. 27-28, 36-38, 41, 43-45). Цвијић je поредио управу y Босни и
Херцеговини са влашћу Британије над Индијом; један енглески no-
Национализам 217

литичар рекао му je да je Аустро-Угарска, да би владала над милион

и no становника Босне и Херцеговине, користила скоро исто оно-
лико трупа колико je Британија имала y Индији, са њених триста
милиона људи (Исто: 29).
Ha потпуно супротном полу од социјалиста и самосталаца Скер-
лића и Цвијића стајао je Ж ивојин Перић. Противник „демократских
крајности" и конзервативац, он je y српској јавности заузимао доне-
кле усамљен, проаустријски став (Крестић и Љушић 1991:493-496).
И он je, међутим, y чланку Империализам u балканска криза (1908)
писао о модерном империјализму и његовим последицама no Србе.
Поред осталог, уочио je противречност између бруталних ратнич-
ких похода и њиховог правдања „цивилизовањем човечанства“ и
„дужношћу" белаца „да начине срећним народе који припадају дру-
гим расама a не белој, дајући им могућности да уживају благодети
европске културе" (Перић 1908: 62, 64). Иза тога су, међутим, како
je Перић тврдио, стајала уверења инспирисана Ничеом, да ce чове-
чанство дели на „над-народе“ и остале, као и схватања о суштинској
неједнакости paca; y основи, била je то „теорија неједнакости међу
људима, теорија на којој су, y главном, пре велике револуције фран-
цуске европске државе биле организоване” (Исто: 64).
„Балканске земље, y том погледу, могле би ce упоредити са коло-
нијама азиским и афричким, где европски империализам дела без
одмора и милосрђа" - писао je Перић. Крајњи циљ била je, према
његовом мишљењу, „духовна окупација“ (Исто: 65, 67). Немци су,
чак, насељавали балканске земље онако као што су ce друге колони-
заторске нације селиле y Америку или Африку (Исто: 65). При томе,
Француска и Британија на Балкану су наступале y име демократије
и „права човекових“, док су Аустро-Угарска и Немачка „подлегле
утицају Карлајла и Ничеа и мисле да поред народа и према њему
постоји један човек или група људи који су, обдарени вишим инте-
лектом, Богом одређени, ако не да своју вољу свуда наметну народу
a оно бар да контролишу његове тежње a no потреби и да их сузби-
јају“ (Исто: 67).
Ж ивојин Перић je, међутим, y поређењу са Скерлићем и Цвији-
ћем, дошао до потпуно супротних закључака о последицама ових
кретања no српски национални покрет. Био je, наиме, уверен да je
српском „демократизму који нагиње револуционаризму“ био неоп-
ходан управо такав, конзервативан, немачки и аустроугарски ути-
цај. Јер, српски „демократизам" сводио ce на безвлашће и крајњи
индивидуализам, због чега je угрожавао „идеју националног уједи-
 2l8 Срби 1903-1914

њења и „појам о отаџбини . „Демократизам ce занима више чове-

ком, док je консерватисам тај који je чувар снаге Државне", закљу-
чио je Перић (Исто: 68-69).
Како ce види, српски интелектуалци су били спремни да при-
знају постојање империјализма и тамо где су траж или своје иде-
олошке узоре. Перић je, y име конзервативаца, осуђивао немачки
империјализам, али je прихватао немачке политичке идеје. Али и
они који су давали тон српској култури и политици - „стари ради-
кали , самосталци и либерали - сви они који су заступали окретање
Француској и Британији, умели су да разликују културна и поли-
тичка достигнућа ових земаља од њихове себичне спољне политике
и њихове јагме за колонијалним царствима.
Српски либерали и вероватно најзначајнији англофили свога
доба, Владимир и Слободан Јовановић осуђивали су „бруталну фи-
лозофију Радјарда Киплинга, Цозефа Чемберлена, Бенџамина Ди-
зраелија и осталих британских империјалиста, према којој „овим
светом влада сила“ (Јовановић 1901: 239; Јовановић [1948] (1991):
113). Војислав Вељковић, либерал и пријатељ Слободана Јовановића
je 1901. године, y извештају са међународне мировне конференције
одржане две године раније y Хагу, са мешавином неверице и иро-
није препричавао захтеве британских делегата да ce дозволи кори-
шћење „дум-дум метака ван Европе, y ратовима са „дивљацима“:

„Војник цивилизованих народа, говорио je енглески делегат, кад je ра-

њен, престаје ићи напред и повлачи ce y амбуланцију; док међутим ди-
вљак, ако je и неколико пута погођен зрном малога калибра, наставља
јурити напред, и пре него што би му човек могао објаснити да ради
противно одлукама Конференције Мира, он своме противнику одсече
главу“ (Вељковић 1901: 130).

Вељковић je подсећао своје читаоце да конференција није спре-

чила „дивљаштва Енглеза над Бурима и европских колонијалних
трупа y гушењу „Боксерског устанка" y Кини. „Ирци, Финци, Јерме-
ни, М акедонци, Старо-Србијанци“, узалуд су молили конференци-
ЈУ за помоћ. Вељковић je зато приметио да су „оваке појаве“ упозо-
равајуће „за нас мале народе“, који све своје наде полажу y ишчеки-
вање „победе великих идеја међународне правде и правице“. „Али
докле то време не дође - ако уопште икада дође - Конференција
М ира пружа нам један наук, a тај je да нам мач буде вазда оштар, a
барут вазда сув - закључио je Војислав Вељковић (сви цитати Исто'
204-206).
Национализам 219

Представници данашње „школе реализма“ y теорији међународ-

них односа (Bell 2008; Griffiths 2002; Weber 2005: 13-36) са одобра-
вањем би примили ове Вељковићеве речи. У сваком случају, оне су
одражавале настојање да ce сопствени положај и стање y светској
политици процене хладно и реално. Све што ће Србија, наиме, учи-
нити после 1903. године, од економског отпора y Царинском рату,
до Балканског савеза и југословенске политике, укључујући ства-
рање Народне одбране и Црне руке, биће последица решености да
ce од Аустро-Угарске одбране тешком муком стечена држава и на-
ционална независност.
Сводећи резултате српске спољне политике y 19. веку Слободан
Јовановић није случајно, y исто време када je Вељковић преносио
„наук“ хашке мировне конференције, y првом броју и првој свесци
Српског књижевног гласника из 1901, писао да je Тајна конвенција
кнеза М илана Обреновића довела Србију „у положај једне државе
под протекторством, стојећи према Аустрији од прилике y оним од-
носима y којима на пр. Тунис према Француској" (Јовановић 19016:
472). Радикал Љубомир Јовановић je, y истој свесци Гласника, y
осврту на „национално-политички ж ивот српски“ y 19. веку, твр-
дио да je, с почетком новог продора Аустро-Угарске ка југоистоку
(1878), она, уместо Турске, постала главни противник Срба, као и
да ће „XX век моћи видети многу борбу између ње и српства“ (Јова-
новић 1901в: 49).

„Културни ратови“

Политички, дипломатски, економски и на крају војни сукоб Ср-

бије са Аустро-Угарском од 1903. до 1914. представља великим делом
истражену тему (Ћоровић [1936] 1992; Тјорђевић 1962; М итровић
[1981] 2011; Екмечић [1973] 1990; Војводић 2000; Ж ивојиновић 1990).
Историја идеја би, међутим, могла да буде подједнако заинтересо-
вана за српски отпор аустроугарском културном империјализму,
кроз уобличавање националне културе и одбијање да ce прихвати
оно што je Ж ивојин Перић називао „духовном окупацијом", a Ан-
тонио Грамши „културном хегемонијом“ (Berk 2010: 33-34).
Борбени текстови Војислава Вељковића, Слободана Јовановића
и Љубомира Јовановића, објављени y првој свесци Српског књижев-
220 Срби 1903-1914

ног гласника, имали су и унутраш њополитичку функцију; њима je

изражаван опозициони став према проаустријској политици по-
следњих Обреновића. Око овог часописа окупила ce наиме, група
интелектуалаца, школованих углавном y Француској и Швајцар-
ској, која je започела свеобухватну, осмишљену и далекосежну по-
литику одбијања до тада преовлађујућих, аустроугарских и немач-
ких утицаја; уместо њих, систематски суусвајани француски и бри-
тански културни обрасци (Ковић 2003: 368-369, 376-377). Са падом
Обреновића ова група интелектуалаца je, no речима једног од њих,
М илана Грола, „дошла на власт", стекавши значајан утицај y срп-
ској култури и политици (Грол 1939: 51).
У самом Гласнику има много примера овакве, смишљене култур-
не политике његових уредника, Богдана Поповића, Павла Попови-
ћа и Јована Скерлића, од уопштених, негативних судова y непотпи-
саним уредничким белешкама Богдана Поповића о дометима тада-
шње аустријске и немачке књижевности (Поповић 1902a: 392; По-
повић 19026: 473; Поповић 1902в: 237), до примедаба М илана Грола
да y „београдском Народном позоришту није место ни аустријским
валцерима ни капларским галантеријама" (Грол 1904: 302-310).
У првој свесци Гласника, y првој
реченици критичког осврта Љубо-
мира Стојановића, смењеног профе-
сора филологије на Великој школи и
потоњег вође Самосталне радикалне
странке, на једну студију М илана Ре-
шетара, објављену y издању „Балкан-
ске комисије" Бечке академије наука,
каже ce: „Израз сфера интереса’ та-
ко je постао омиљен y Аустрији, да га
аустријски научењаци употребљавају
и y науци кад ce тиче - Балканског по-
луострва" (Стојановић 1901: 69). Стоја-
новић je, наиме, био изазван делова-
њем и саопштењима „Балканске коми-
сије“; она je, поред осталог, прогласила
да су систематска истраживања Бал-
кана „један od природних, Академије
достојних u првих наших културних
Милан Грол 1911. године задатака“ [курзив Љ. Стојановића]
(збирка Војислава Грола) (Исто: 70). Зато ce Стојановић послу-
Национализам 221

жио иронијом: „Не треба сметати с ума да су из Беча слате и да ce

шиљу научне експедиције и y друге стране света (на пр. y Индију,
одакле су донели и мало куге y Беч), a научна сфера интереса није
помињата, она je резервисана само за Балкан, ту не сме нико да до-
ђе сем њих“ (Исто). Потом je, самосвесно, чак са одређене висине,
критички преиспитао домете овог рада бечког професора М илана
Решетара, иначе дубровачког Србина католичке вере.
Отпор аустријском туторству y „националним наукама" није био
нова идеја. Љ убомир Стојановић je одлучио да ce бави историјско-
филолошким наукама када му je y гимназији професор Момчило
И ванић рекао: „Природне и математичке науке обрађују и други
народи, и ми ce можемо користити њиховим радом; али национал-
не науке, ако их не будемо обрађивали, странци нам неће, или ка-
ко ваља неће, обрадити. To морамо ми сами радити" (Стојановић
1922-1923: 153). Ha сличан начин као y критици Решетарове књиге,
Љубомир Стојановић je, неколико година раније, ступио y полеми-
ку са својим бившим бечким професором, Ватрославом Јагићем; он
je, наиме, узео учешћа y идентитетским експериментима које je y
Босни и Херцеговини спроводио Бењамин Калај (Стојановић 1896:
25-29; Стојановић 1897: 347-362).
У приказу Решетарове књиге Стојановић ce, као бивши немач-
ки ђак, програмски потписао са: „У Паризу, јануара 1901, Љ. Сто-
јановић" (Стојановић 1901: 74). Париски доктор наука, М ихаило
Гавриловић ce, са сличном критичношћу, осврнуо (1910) на Исто-
рију српског устанка Бењамина Калаја, коју je приредио Лајош Та-
лоци, Калајев сарадник и један од идеолога аустроугарске „култур-
не мисије“ на Балкану (Океу 2002: 236, 256-264; Kraljačić 252-256,
267-272). У Талоцијевом тексту Гавриловић je уочио „више мање
дискретне лекције Србима и извесну висину када говори о њихо-
вим стварима. М и ce на томе нећемо заустављати, тај je манир већ
постао право и мађарских листова другога реда“ (Гавриловић 1910:
788). М ихаило Гавриловић je, зато, y Калајевом и Талоцијевом pa-
fly пронашао низ примера политичке пристрасности, чињеничних
грешака, непознавања архивске грађе и литературе француског,
руског и српског порекла, као и недовољног знања француског је-
зика (Исто: 787-797).
Најотворенији je, као и увек, био Јован Скерлић. Личном сукобу
са Станојем Станојевићем, око професорских позиција на Универ-
зитету (1910), он je дао начелан значај, усмеривши полемику на пи-
тање културне оријентације Србије:
 222 Срби 1903-1914

„Г. Станојевић зна само оно што су га y школи учили, мисли да сем
немачке културе нема друге културе, и да je Беч Атина нашега доба.
Он није y стању да схвати цео овај наш успешни покрет последњих
двадесет година да ce Србија отресе аустријске полукултуре, да не буде
проста духовна провинција аустријска. Г. Станојевић, са својим уским
и примитивним схватањима, не може да појми да ce ми данас учимо
на правим изворима наше књижевне науке, код оних који друге уче,
код Француза и Енглеза, и да смо ми y нашој еманципацији од сла-
вистичкога филолошкога празнословља и троме и несварене немач-
ке учевности толико успели да ce данас историја српске књижевности
може модерно и европски учити и радити само y Београду, y Београду
и нигде више!“ (Скерлић 1910: 547).

Ентони Смит je ову врсту отпора „културној хегемонији" сусед-

не, претеће империје препознао y националним покретима широм
света. Он истиче да ce одговор на империјални изазов најчешће
састоји y уобличавању нове националне културе, изграђене y ду-
ху времена, кадре да одбрани националну индивидуалност; y њу
ce уграђују, поред осталог, и пажљиво одабрани утицаји са Запа-
да. Градитељи те нове, националне културе, најчешће су интелек-
туалци, који улазе y сукобе са старијим, „уморним" генерацијама,
y име националног препорода и моралне обнове. Ту обнову и ре-
конструкцију националног идентитета, y двоструком сукобу, са
суседном империјом и са старијим нараштајима, Ентони Смит je
назвао„културним ратовима" (Smit 1998: 110).
Нов српски национализам, који су проповедали најутицајнији
српски интелектуалци доба 1903-1914. умногоме je одговарао овом
опису. По угледу на просветитељске идеје Доситеја Обрадовића,
требало je, преко културе и књижевности, a потом и политичким
деловањем, извршити „моралну обнову“ нације. Зато je Јован Скер-
лић, сећајући ce оснивања Српског књижевног гласника, тврдио да
ce „у оном мутном добу пред 1903. на тај начин створила једна јака
књижевна и морална група, која je не само ударила темељ овом ча-
сопису, но била и од знатног утицаја на правац унутрашње поли-
™ ке (Скерлић 19116: 415). To наглашавање потребе за моралом и
моралном обновом y политици било je, y почетку, окренуто против
политичке самовоље и прогона, као и против спорног брака краља
Александра Обреновића. Показало ce, међутим, да ce то односи и на
Николу Пашића, који je оптужио своје страначке пријатеље да би
спасао главу после Ивањданског атентата, изгубио ауторитет, иза-
звао расцеп y странци и ушао y „фузију“ са напредњацима и кра-
Национализам 223

љем. Радоје Домановић, близак Дневном листу и Гласнику, прво je

објавио Вођу (1901), којим je циљао на Пашића, na тек онда Страдију
(1902), којом je ударио на краља Александра (Ковић 2003: 364-370).
Био je то свестан напор да ce Србија ишчупа из декаденције/ш
de siècle епохе и да уђе y ново доба активизма, који су проповеда-
ли Анри Бергсон, Албер Фује, Ж ан-М ари Гијо, Фридрих Ниче, Ви-
лијам Џемс. И no свом физичком изгледу и трезвеном животном
стилу обријани и уредни припадници ове групе разликовали су ce
од боема из чувене кафане Дарданели, fin de siècle интелектуалаца,
блиских „Драгином режиму“. Припадници Самосталне радикалне
странке, главног стуба отпора краљу и Пашићу, сами су себе нази-
вали „моралном жандармеријом" (Грол, 1939: 146). Морал и нација
за ову групу су, дакле, били нераздвојни. Нација ce и данас тумачи
као морална заједница, која своје припаднике обавезује на солидар-
ност и узајамну бригу (Бојанин 2000: 187-2014).
Победе српске војске y Балканским ратовима ови интелектуалци
су доживљавали као своју победу y „културним ратовима". Скерлић
je тада, y уводнику Светли дани, подсетио читаоце на заслуге свог
часописа y свеопштој обнови:

„Он je постао y једном мрачном и жалосном добу и када су слаби ду-

хом и душом падали y немоћно очајање. И онда су ce око овог листа
окупили људи који су имали веру y Србију и y српски народ, и који су
то стално и убеђено проповедали. Данас догађаји су дали потврде тој
вери, и она je захватила цео наш свет, и постала општа Српска Вера“
(Скерлић 1912a: 647).

Јован Скерлић je био истински пророк „Српске Вере“ и „култур-

них ратова". Kao што je био најубедљивији када je требало образло-
жити отпор „културној хегемонији“ суседне империје, тако je нај-
јасније изражавао и генерацијску самосвест оних који су, упркос и
насупрот вољи „уморних поколења", радили на националном пре-
породу. „Ми смо први нараштаји који раде главом, y једној новој
раси где ce главом никада није радило...“ „...м и буктимо и саго-
ревамо, и нашом душом и нашим нервима искупљујемо душевну
равнотежу нараштаја који ће после нас доћи“ писао je 1911. године
(Скерлић 1911a: 56). Пред сам крај живота, своје поколење назвао je
„прелазним нараштајем" „који за целу једну расу траж и своју рав-
нотежу и свој пут“ (Скерлић 19146: 611).
Генерације које су ce y српском јавном животу јавиле после 1908.
Скерлић je храбрио да уђу y „културне ратове“, и да изграде нов
224 Срби 1903-1914

идентитет, y духу савремених идеала смелости и активизма. Зато

су његове критике „декадентних" књижевних дела толико личиле
на политичке програме. „Нови нараштај“ - писао je 1913. y чланку
Нови омладински листови u наш нови нараштај - „...дубоко [je]
националан, са култом националне енергије и акције.“ У поређењу
са старијим поколењима, припадници новог нараштаја су „чвршћи
и мужевнији; то су људи од воље и акције; они не стоје и плачу крај
реке живота, но ce бацају y њену матицу. To су сејачи и жетеоци јед-
не великеж етве...“ (Скерлић 1913a: 221, 222).
Скерлић je, позивајући ce на најновије анкете, тврдио да су ce
исти национални активизам и борбеност могли пронаћи и код но-
вог нараштаја Француза. Није крио свој коначни цил>: „рациона-
лан, реалистички и демократски“ српски национализам требало je
да, упркос „мрском праву песнице“, коначно оствари „свесну амби-
Цију да ce српски народ подигне до висине развијених западних на-
рода и да као равноправан и слободан члан уђе y велику заједницу
модерне цивилизације11 (Исто: 219-220).
Јован Цвијић je био близак и Гласнику и супарничком, ради-
калском Делу. Идеје које je изнео y програмској беседи О нацио-
налном раду (1907), прочитаној пред краљем Петром и чланицама
„Кола српских сестара", показивале су, међутим, значајну сличност
са Скерлићевим тумачењима „Српске Вере“ и „културних ратова“.
Цвијић je тврдио да je Србија самим својим географским положа-
јем била осуђена на непријатељство Средње Европе, јер ce нашла
на њеном путу, као и да je због тога Западна Европа била природ-
ни савезник Србије (Цвијић 1907: 346-347). Писао je о „клонуло-
сти и „губљењу вере“, видљивом „последњих деценија“, захваљују-
ћи ударцима које су Србији нанели Санстефански мир, Берлински
конгрес и пораз y рату с Бугарском (1885). „Уз то je дошао узрујан и
тежак унутарњи развитак, који нас je дискредитовао не само пред
културним светом, већ y неколико и пред нама самима“ (Исто: 341).
Ha другом месту ово доба назвао je „периодом понижења и нацио-
налног бола“ (Цвијић [1914] 1991a: 228). Уследило je, потом, доба на-
ционалне обнове: „Јасно ce осећа да y последњим годинама готово
y свима српским земљама наступа ново доба, епоха српског нацио-
налног и политичког препорођаја' (Цвијић 1907: 352).
Најважнији део беседе Цвијић je посветио тумачењу како ce, y
оквирима тог препорода, „од једног скупа личности прави народ“
(Исто: 356). Главну пажњу требало je посветити деловању на „ода-
брану групу интелигенције“ и на „друге људе бољих осећања, при
Национализам 225

чему би главна „морална снага“ овог покрета били Београдски уни-

верзитет и „паметна журналистика“ (сви цитати Исто: 353,355,357).
Цвијић je посебно рачунао на младе људе „данашње генерације“,
које je, како каже на другом месту, требало сачувати од штетних
утицаја „малаксалих људи старије генерације" (Цвијић [1911] 1991:
207-208). Потом je требало „и осталим слојевима интелигенције и
целом народу дати национално и патриотско чуло, направити их да
су y националном погледу од једног кова или слива и да при свакој
својој јавној акцији помишљају на интересе целине, целога народа
(Цвијић 1907: 355). Свако „мора да инстиктивно стави народну це-
лину и њене интересе испред себе и својих личних интереса“: „Тре-
ба да уђе y крв да ce сваки јавни рад врши само ради националних
интереса и ничега другог. И то треба тако да буде да није ствар раз-
мишљања већ инстинкта“ (Исто: 356).
Доминик Шнапер цитира Макса Вебера, припадника Цвијиће-
ве, Првим светским ратом обележене генерације: „Одувек сам по-
литику разматрао само с националног становишта, и то не само
инострану политику, него сваку политику уопште узев“ (цит. према
Шнапер 1996: 17). И М аурицио Вироли примећује да je y историји
уобичајено да, када ce нација нађе y опасности, језик национализма
преузима „интелектуалну хегемонију“ (Viroli 2003: 14). Ове Цвији-
ћеве изјаве требало би, наиме, тумачити y истом контексту као и ис-
каз Војислава Вељковића о „оштром мачу и сувом баруту ; y питању
je био рефлекс самоодбране и спремности на крајње пожртвовање
да би ce одбранила слобода и независност. Годину дана касније, y
време ратне кризе због аустроугарске анексије Босне и Херцеговине
и претње нападом на Србију, Цвијић ће отворено написати: „Срп-
ски ce проблем мора решити силом“ (Цвијић 1908: 62).

„Национализам и демократија“

Не би требало да ce сумња y Цвијићева либерална и демократска

уверења. Већ y беседи О националномраду ублажио je ово подређи-
вање појединца заједници, приметивши да „“патриотска осећања
ипак изостају иза оних, која ce могу имати при правом научном и
уметничком стварању“, али и да „она спадају y најбоља и најпоно-
снија осећања, која човек може имати као члан друштвених зајед-
 226 Срби 1903-1914

ница“ (Цвијић 1907: 357). Интерес заједнице подразумевао je пре-

вазилажење себичности, прихватање демократије и верске толе-
ранције: „У целом нашем народу ваља неговати дух праве слободе,
тежње за социјалном правдом и верску толеранцију, нарочито то
треба развијати y осталим нашим земљама" (Исто: 360). Цвијић je
задовољно примећивао да je y демократији Србија „одмакла од свих
околних држава . Ha њиховим територијама „национални рад“ je
требало да буде уједињен са ширењем демократских и либералних
лдеја, или, како он каже, „хуманих идеја западне Европе“:

„Јер свет не живи само од националности као појма. Хоће да je слобо-

дан и осигуран, хоће ничим неспречену утакмицу способности, не-
ће да трпи кућиће и оџаковиће који не ваљају, не воли ни господу, ни
власт, ако немају добрих особина и ако не мисле о њему и о великом
националном раду....... Свака личност, и најбеднији сељак, сазнаје за
своја права, почиње ценити слободу личности и ступа y конфликт с
властима и државама који противно раде. Te идеје револуцисширају
свет. Уз њих, и као њихов део, распростиру ce и енергичне националне
мисли“ (Исто: 360-361).

Сличности између Цвијићевих и Скерлићевих тумачења наци-

оналне идеје не могу ce објашњавати само чињеницом да су обо-
јица били социјалисти и самосталци. Цвијић je на те идеје пола-
гао извесна права. Писао je да je Скерлић, y „фази“ „када je почео
мислити на стапање социјализма и југословенског национализма“,
затражио од њега да о „националним и територијалним питањима“
обаве „два-три дубља и дужа разговора“; после тих сусрета, Скер-
лић je „витешки заступао“ Цвијићеве ставове, нарочито y македон-
ском питању (Цвијић 1924: 81-82). У томе му ce, no свој прилици,
може веровати; упућени Слободан Јовановић, пријатељ и Скерлића
и Цвијића, y свом сумарном прегледу историје српске националне
идеологије као главног идеолога своје генерације и свога доба узео
je Јована Цвијића (Јовановић [1964] 1991: 553-554).
Цвијићеве и Скерлићеве националне, демократске, препороди-
тељске идеје имале су снажан одјек и ван Србије. Ристо Радуловић,
један од најзначајнијих публициста и идеолога међу Србима Босне
и Херцеговине спретно ce довијао пред аустроугарском цензуром,
која je покушавала да га спречи да y свом листу Народ, y Мостару,
објави Цвијићеву беседу О националном раду. Радуловић je и сам
био бивши социјалиста, који ce окренуо демократији и национал-
н°ј иДеЈи>писао je да су његовој политичкој групи, која ce окупљала
Национализам 227

око Народа, од свих странака y Србији, најближи били „самостал-

ци“ (Слијепчевић 1940: XXII, LXVI-LXXII). У његовим текстовима
могли су ce пронаћи сви мотиви који ce налазе код Цвијића и Скер-
лића. Опширно je описивао моралну кризу и истицао нужност пре-
порода, који je требало да дође од нове генерације интелектуалаца;
захтевао je да ce страначке страсти подреде „националном раду“;
до буђења националне свести требало je стићи „просвећивањем,
народним и економским подизањем“ (Радуловић [1910] 1940: 3-11);
y његовом тумачењу српски национализам имао je изразито демо-
кратску боју. Радуловић je тврдио да je за излазак из кризе постојао
само један пут: „Он ce зове национализам и демократија. Ми сто-
га не можемо имати друге заставе него национално-демократску,
никаквог другог имена него национално-демократско“ (Радуловић
[1914] 1940: 165).
М отиви моралне кризе старијих нараштаја и позвања нових,
младих људи да препороде нацију још су присутнији y текстови-
ма Владимира Гаћиновића, главног идеолога најмлађе генерације
српских интелектуалаца, студената и средњошколаца из Босне и
Херцеговине (Гаћиновић [1910] 1956: 70-72; Гаћиновић [1911] 1956:
73-77). Међу младобосанцима je нарочито Скерлић имао огроман
ауторитет; њима je, углавном, и посветио текст Нови омладински
листови u наш нови нараштај (Ковић
2014: 32-33). Ови млади побуњеници про-
тив аустроугарске колонијалне и феудалне
власти нису, међутим, имали довољно стр-
пљења за Скерлићев и Цвијићев академ-
ски и демократски реформизам. Између
„васпитања и револуције", како je то гово-
рио Скерлић, колебали су ce, истина, чак и
Богдан Жерајић, потоњи атентатор на ге-
нерала Варешанина (1910) и сам Владимир
Гаћиновић. Њихов национализам имао je,
ипак, изразитије примесе социјализма и
анархизма; уместо еволуције и оплемењи-
вања нарави кроз књижевност, суочени са
кметством и католичким прозелитизмом,
са анексијом Босне и Херцеговине (1908),
Велеиздајничким процесом Србима y За- " Î .i . / '4
гребу (1909) и укидањем свих српских ор-
ганизација y „изнимним мерама“ генерала Владимир Гаћиновић
 228 Срби 1903-1914

Поћорека (1913), определили су ce за револуцију и атентате. Гаврило

Принцип je, када га je судија питао за његове мотиве, изричито на-
вео понижавање сељака, Велеиздајнички процес и „изнимне мере“
Сdemografske bilješke 1954: 72; Гаћиновић [1912] 1956: 117-132).
Нарочито су снажно одјекнула хапшења и страдања Петра Ко-
чића. Вођа политичке групе око бањалучке Отаџбине, Кочић je био
сав y идејама друштвене правде, достојанства малих људи, Цвији-
ћевог „најбеднијег сељака који „сазнаје за своја права“ и „ступа y
конфликт с властима . Скерлић je овако описивао Кочићеве поли-
тичке идеје: „Његов борбени национализам има широку социјалну
основицу, он je смео и бунтован дух, и његова љубав према сељаку
није сентименталност и саучешће старих, но широк бунтован дух
модерних (Скерлић [1914] 1967: 461). Први објављени радови Вла-
димира Гаћиновића били су одушевљени прикази Кочићевих при-
поведака, сасвим y духу Скерлићевих идеја (Гаћиновић [1907] 1956:
23-27; Гаћиновић [1908] 28-31).
Ристо Радуловић ce, ипак, повремено колебао y свом демокра-
тизму; за разлику од Петра Кочића и младобосанаца, потцењивао
je памет „сељачких маса ; захтевао je више опрезности, „више на-
ционалног егоизма y односу Срба према хрватском националном
покрету (Радуловић [1912] 1940a: 42-47; Радуловић [1912] 19406:107;
Радуловић [1913] 1940: 47-49;). У поређењу са Цвијићем и Скерли-
ћем, чији je национализам временом добијао све изразитију југо-
словенску боју, Херцеговци Радуловић и Гаћиновић задржали су
изразитији српски став (Слијепчевић 1940: LIII-LVII; М астиловић
2012: 83,145-152, 160-161).
Демократија je, захваљујући Скерлићу и Цвијићу, али и демо-
кратском поретку заведеном доласком краља Петра Карађорђевића
на власт 1903, заиста постала кључни састојак српске националне
идеје. С преласком Дрине Срби из Босне и Херцеговине прелазили
су из колонијалног, феудалног, полицијског поретка y националну
државу, y којој су владали демократија и парламентаризам, и y ега-
литаристичко друштво слободних сељака, са готово општим пра-
вом гласа. Цвијић je на својим путовањима уочио да je „поред јаког
националног осећања и културе , управо y томе била привлачност
Србије за Србе из околних земаља (Цвијић 1907: 360).
Ратко Парежанин, одбегли ђак мостарске гимназије, који je y Бе-
ограду делио стан са Гаврилом Принципом и Трифком Грабежом,
сећао ce касније да су он и његови пријатељи брзо приметили да
су У Београду људи „корачали уздигнуте главе“, да су „по кавана-
Национализам 229

ма гласно разговарали и смејали се“ и да су ту за истим столом се-

дели „официри са обичним грађанима, сељаци y народној ношњи
и опанцима са господом, са високим чиновницима, народним по-
сланицима, чак и са министрима. To нам je изгледало чудно, али
нам je и импоновало - тако ce нешто није могло ни замислити y
Мостару, Сарајеву и другде y оквиру Аустроугарске“ (Парежанин,
2013:118). Мајка Гаврила Принципа сећала ce да joj je син, приликом
последње посете родном Обљају, y јануару 1914, „причао дуге приче
о Србији, о српском демократизму, о једнакости, о краљу Петру, о
парламенту, о томе да земља припада сељацима, о српским победа-
ма, итд.“ (Dedijer 1978: 366). Димитрије М итриновић, који ce међу
младобосанцима једини no утицају могао мерити са Гаћиновићем,
y свом политичком програму, који je и П ринцип прихватио, сасвим
y Скерлићевом и Цвијићевом духу, заговарао je „философију на-
ционализма' и „радикалну демократију“ (М итриновић [1912] 1990:
182; Princip [1912] 1954: 132-133).
Јован Тјоновић, један од црногорских студената y тадашњем Бе-
ограду, овако je описивао Србију из доба 1903-1914: „Србија je пре
рата била атракциона тачка за све Србе и Југословене својим слобо-
дама и својом демократијом. Новом режиму y Србији није била по-
требна никаква нарочита пропаганда међу Југословенима. Највећа
пропаганда биле су њене слободе и њена демократија“ (Тјоновић
1939: 213). Много више од младобосанаца, црногорска „Омладина“,
како je сама себе звала, утицала je на политичке прилике y својој зе-
мљи. Тамо ce, са објавом устава 1905, покренуо и страначки живот.
И црногорска Народна странка je y свом програму спајала нацио-
нализам и демократију; она je захтевала приближавање Србији и
заједнички рад на националном уједињењу. Права народна странка
покушавала je, насупрот већини гласача и посланикау скупштини,
да одбрани личну власт и династичке интересе књаза Николе Пе-
тровића (Крестић и Љ ушић 1991: 373-380). Београдска и петроград-
ска црногорска омладина следила je, углавном, Народну странку,
при чему je од ње била знатно радикалнија. „Демократија постаје
конзервативна тамо где има шта чувати. Али, тамо где je наслеђе
рђаво, постаје револуционарном. Наслеђе црногорске демократске
мисли било je такво, да ce није имало шта чувати“ - писао je Т>о-
новић (Тјоновић, 1939; 93). Радикализацији омладине допринели су
прогони којима их je подвргао књаз Никола; политички процеси и
репресија прош ирили су ce и на Народну странку y време Бомбашке
(1907) и Колашинске афере (1909). И црногорски студенти су, како
230 Срби 1903-1914

каже Тјоновић, y Србији за неспоран ауторитет признавали само

Јована Скерлића; најближи су били Самосталној радикалној стран-
Ци. У присним односима били су са Љубомиром Давидовићем, који
je од 1912. био вођа самосталаца, док са Пашићевим старим радика-
лима нису имали скоро никакве додире (Исто: 212-219).

„Прављење народак

Водећи српски интелектуалци и идеолози овог доба нацију и на-

ционални идентитет сматрали су, дакле, променљивим категорија-
ма, али нико од њих није писао о „прављењу народа“ ни из чега; реч
je пре била о зидању од постојећих, вековима старих материјала.
Прелазак на југословенску пропаганду после 1904. године такође
je откривао уверење да ce национални идентитет могао смишљено
обликовати и мењати; југословенство je, y ствари, било једна од по-
следица оваквих схватања. Ha трагу Хердерових идеја о откривању

Посланици већине y српској скупштини 1905-1906.

(Историјски музеј Србије)
Национализам 231

„народне душе“ преко народне књижевности, уметности, музике,

том подухвату посветили су ce српски писци, критичари, лингви-
сти, музиколози, етнолози, географи; од 1904. редовно су сазиване
конференције јужнословенских студената, писаца, новинара, ле-
кара (Ковић 2003: 412-416). Ha критике оних који су примећивали
да шири слојеви, дубоко подељени религијом, не деле ентузијазам
интелектуалаца за конструисање југословенске идеје, Скерлић je
одговарао, позивајући ce на француског историчара Албера Ма-
леа: „Али, ако идеја није свуда y народу, она je свуда y елити. To
je главно: нису напуљски лазарони или венецијански гондолијери
створили талијанско јединство, но мислиоци“ (Скерлић 19126: 947).
Скерлић je веровао да je требало само „национализовати“ муслима-
не и католике; оног часа када буду „национално, демократско и мо-
дерно“ ставили на место традиционалног и верског, постаће свесни
заједничког језика и заједничких интереса, који су их везивали за
Србе (Скерлић 1914a: 917-922).
За тумачења нације као променљиве појаве, подложне људској
вољи, огроман значај имала je појава чланка Културни појаси Бал-
канскога полуострва, Јована Цвијића, y Српском књижевном гла-
снику 1902. године (Цвијић 1902: 907-921; Војводић 1988: 33-34). У
најкраћем, Цвијић je тврдио да су ce на Балкану могли препознати
различити „културни појасеви", и да су ce они, као геолошки слоје-
ви, понекад налазили на истим територијама. Њихове границе нису
ce нужно подударале са етничким границама, na je становништво
једне области, иако етнички различито, y културном смислу могло
да буде врло блиско. To je значило да су ce идентитети појединаца,
друштвених група, становништва целих балканских земаља састо-
јали од различитих врста припадности. Штавише, Цвијић je веро-
вао да су ce ти идентитети могли смишљено обликовати; неки су
ce могли подстицати, други ослабити. О тим свесним „културним
укрштањима" Цвијић je писао и 1914, после ослобођења Старе Ср-
бије и Македоније, y чланку Географски u културни положај Србије
(Цвијић [1914] 19916: 232-236). Цвијић je за основу југословенског
идентитета узео „динарски тип“, изведен из „патријархалног кул-
турног појаса“, који je обухватао припаднике различитих етничких
група (Цвијић 1902: 914-918; Цвијић [1912] 19916: 183-192; Цвијић
[1914] 1991: 237-293). Код Цвијића, национална и културна припад-
ност биле су објективне чињенице, али су ce од њих, слободном
вољом, „прављењем народа“, накнадно могли добијати нови ква-
литети.
 232
Срби 1903-1914

Ha сличан начин Јован Цвијић je тумачио и македонско питање.

Тврдио je да ће становништво Македоније, као „флотантна народна
маса прихватити идентитет оне суседне државе која га обухвати
унутар својих граница (Цвијић 1906: 9-23). Таква схватања делио
je са утицајним Светиславом Симићем; она ће, после 1903. постати
званично српско тумачење македонског питања (Ковић 2001: 610­
611, 613-614). Пријатељ и сарадник Цвијића и Симића, Слободан
Јовановић, тврдио je да ce национализам њиховог поколења уобли-
чио управо на македонском питању, и да je y томе кључну улогу од-
играо Јован Цвијић (Јовановић [1964] 1991: 553-554). По свему суде-
ћи, југословенски идентитетски експеримент, y који су ce упустиле
српске елите, започет je y Македонији.

„Заједница воље“

Ове идеје биле су део ш ирих кретања y тадашњој европској нау-

ци. У извештају са студија y Бечу, који je, као државни питомац 1891.
послао министру, Цвијић je писао да му je његов ментор Албрехт
Пенк, држао курсеве из „културне географије или антропогеогра-
фије“ (Цвијић 1891). У Културним појасима Балканског полуострва
Цвијић ce позивао на географе Фридриха Рацела, Карла Ритера и
Томаса Бакла (Цвијић 1902:907). Рацелове идеје имаће значајан ути-
цај на Карла Лампрехта и Фредерика Џексона Тарнера и, преко дела
ових писаца, на потоње студије културе и културне историје (Berk
2002: 16, 22, 23). Цвијићева антропогеографска тумачења умногоме
су ce подударала и са схватањима француских антрополога Ж озефа
Деникера и Ежена Питара (Екмечић 1999: 197-202).
Слободан Јовановић je y Гласнику, мање од годину дана после
Цвијићевих Културних појасева, приказао књигу Постанак u раз-
витак народсц српски превод дела Physics and Politics Валтера Беџ-
хота (Јовановић 1903: 74-78). Овај викторијански либерал, уредник
утицајног листа Економист, био je радо читан и међу Јовановиће-
вим либералским и напредњачким пријатељима из Реда и Српског
прегледа (Љубомир Недић, Богдан и Павле Поповић, Драгиша Ми-
јушковић) и међу српским радикалима (Стојан Протић) (Мијушко-
вић 1902: VII; Јовановић [1920] 1991: 695). Слободан Јовановић je,
Национализам 233

позивајући ce на Беџхота, тврдио да су „непрогресивни народи“, не-

спремни да мењају своје „наслеђене светиње“, осуђени на то да под-
легну моћи „прогресивних“ народа (Јовановић 1903: 75-76). Беџхот
je, наиме, тврдио да народ, чији водећи припадници покажу спрем-
ност на промене, „угледањем" на изабране узоре, може брзо да ce
промени:

„После једне или две генерације изглед народа постаје други; они, ко-
ји ce истичу, који су карактеристични, изменили су ce, a они, који ce
само угледају на друге, пошли су за измењеним узором, и ресултат je
угледања потпуна измена. Тром народ може постати вредним, богат
може постати сиротним, религиозан нерелигиозним као каквом чаро-
лијом..." (Бецхот 1902:184).

Воља, свесна одлука, била je дакле, најважнији чинилац y „пра-

вљењу нације". У француској Трећој републици слободно изражена
воља била je већ главно мерило националне припадности. Насупрот
том француском, субјективном, демократском, грађанском моделу
стајао je немачки образац. С друге стране Рајне мерила за нацио-
налну припадност утврђивала су ce, наиме, објективним, етничким
мерилима: језиком и пореклом. Сами Французи и Немци, завађени
због Алзаса и Лорене, наглашавали су ове разлике. Немци су твр-
дили да су Алзашани језички и етнички били Немци; Французи
су доказивали да су они, слободном вољом, још y добу Француске
револуције и Наполеонових ратова, изабрали да буду Французи. У
преломном времену 1789-1815 настала су ова два супарничка обра-
сца; они су коначно уобличени од 1889. до 1914. године (Kohn 1967;
Brubaker 1992: 10-13, 85-137).
Подела на нацију слободне воље и нацију језика и порекла више
je сведочила о стању свести y Европи позног 19. и раног 20. века,
него што je одражавала стварност. Француски модел, уствари, H u ­
je био лишен објективних, језичких и етничких мерила; немачки
образац подразумевао je и субјективна, демократска начела. Не-
мачки романтичари су ce, истина, позивали на побожни и рурал-
ни средњи век, a Француски просветитељи на рад за унапређење
ж ивотних услова најширих друштвених слојева; но ни позивања
Ф ранцуза на демократију античке Атине и на Римску републику
нису била лишена романтичарских заноса (Smit 1998: 139-145). У
Француској je, управо y овом добу, Афера Драјфус открила раско-
рак између званичног, револуционарног, грађанског националног
234 Срби 1903-1914

модела и традиционалног, етничког, већинског расположења. Раз-

лике y субјективним и објективним критеријумима остале су све
до данас видљиве y званичним тумачењима француског и немачког
националног идентитета. Истраживачи, ипак, уочавају раскорак
између француског историјског наслеђа и радикалног, револуцио-
нарног тумачења националног идентитета; с друге стране, немач-
ки модел проглашен je одговорним за нацизам и Други светски рат
(Шнапер 1996: 212-250; Brubaker 1992).
Званична француска национална идеологија ce y деценији уочи
Првог светског рата углавном заснивала на идејама и тумачењима
оријенталисте, историчара и позитивисте Ернеста Ренана, изне-
сеним y његовом чувеном предавању Шта je нација (Qu’est-ce qu
une nation) (1882). Ренан je тврдио да je нација „умни принцип", који
„чине две ствари“: „заједничка срећа y прошлости" и „општа воља
y садашњости". Припаднике нације повезују заједничке успомене,
нарочито сећања на заједничка страдања, и воља, заснована на за-
једничким идеалима, да ce y садашњости дели заједничка судби-
на. Садашњост je претежнија од прошлости; људи ce свакога fla­
ira, „свакодневним плебисцитом“, изјашњавају о томе да ли желе да
припадају нацији, као заједници идеала и сећања. Када je потребно
да ce решавају непосредна национална питања, најважније мерило,
ипак, мора да буде слободна воља: „Воља народа јесте једини закон-
ски критеријум коме ce треба обратити.“ Ренан je, наравно, на уму
имао судбину Алзаса и Лорене. Свестан, ипак, субјективности и ре-
лативности појма „слободне воље“, дозвољавао je примену и оста-
лих мерила, као што су, на пример, језик, религија, или географија
(сви цитати Ренан 1883: 30-34).
Ренаново тумачење нације брзо ce ширило балканским земља-
ма (Екмечић 1989: 339-341). Ово предавање je већ 1883. преведено
и објављено y Београду, под насловом Штаје народ, да би y новом
преводу из 1907. реч „народ“ била замењена са „нација“.
Од 1903. српски национализам ce свесно везивао за француски
модел; уз његову помоћ одупирао ce немачким и аустроугарским
утицајима. У исто време, нација као „заједница воље“ омогућава-
ла je да ce, упркос објективним препрекама, уобличи југословенска
политика, као још једно оруђе отпора. Последица ће бити још ду-
бљи раскорак између елитног и масовног виђења нације и нацио-
налног идентитета, него y Француској.
Српски интелектуалци су познавали разлике између француског
и немачког модела. У Уједињењу Немачке (1898) „деловац“ Дража Па-
Национализам 235

вловић je писао да „присталице француске школе“ „идентификују

суштину народносне идеје са демократским појмом о суверенитету,
са правом слободе самоопредељења једног народа“; њихов „крите-
ријум“ je y „слободно исказаној вољи једнога племена, народа, a ни-
је y обележју језика, крвнога сродства, обичаја, итд.“ „Друга школа
узима као главно обележје народности језик и крвно сродство, те
при решавању народносних питања треба ce најпре на то обазрети,
na тек онда на плебисцит“. Овој, „другој школи“, припадали су, пре-
ма Павловићу, Немци и Италијани (Павловић 1898: IV).
Јован Скерлић je, такође, подвлачио разлике између француског
и немачког модела. Позивајући ce на тумачења историчара Шарла
Сењобоса (1912), он пише:

„Али није расправљено: шта je принцип националности, шта сачиња-

ва један народ? Да ли јединство pace, као што тврде Немци? Или је-
динство и сличност језика, као што тврде панслависти? Или заједница
воље, жеља бити под једном истом владавином, као што тврде Фран-
цузи, Швајцарци, Американци? Или само чињеница што ce станује на
једном истом земљишту, као што je тврдио вођ мађарске аристократи-
је Андраши?" (Скерлић 19126: 943; вид. Seignobos 1913: IV-V).

Скерлићев идеал била je, наравно, „заједница воље“ коју су про-

поведале демократске републике - Француска, Швајцарска и САД.
Уз то, посебно je наглашавао разлике између француског просве-
титељског и револуционарног позивања на права и потребе сада-
шњих и будућих поколења, и немачког романтичарског уздизања
средњовековне прошлости:

„Француски патриотизам, који je крајем 18. века запалио стару мо-

нархијску и феудалну Европу, налазио je своје хране y широким ху-
манитарним идејама века просвете, и Французи су ратовали на три
границе са свима владарима, y име начела Слободе, Једнакости и Брат-
ства, изједначив ствар Француске са стварју човечанства.“ „У Немач-
кој, патриотизам je имао одбрамбен и узак локалан карактер.. „Цео
немачки романтизам имао je феудални карактер и мало je ствари које
je немачка поезија тако опевала колико рушевине средњевековних ри-
терских замкова који ce огледају на зеленој површини Рајне“ (Скерлић
[1906] 1906: 173-174).

Зато je, y својим публицистичким текстовима и y Историји нове

српске књижевности Скерлић тако одлучно одбацивао традиције
српског средњег века. Српски и југословенски национализам тре-
 236
Срби 1903-1914

бало je засновати на, како он каже, „свакодневној трезвености и по-

литичком реализм у' - на лаичкој култури, политичким слободама
и друштвеној солидарности. Већ 1904. Скерлић je овако описивао
разлике између такве врсте национализма и традиционалног, ро-
мантичарског национализма:

”Да се пРобУДи национално сећање, свест и понос; да ce она аморфна

маса подигне на ступањ народа, обратило ce прошлости, старој слави,
победама средњевековних владара. Прву реч су имали историци и фи-
лолози, историјске успомене узете су за идеал будућности, језичне зач-
кољице имале су да стварају националну особеност, ударило ce путем
историзма и националнога романтизма...“ „Није ce народу говорило-
као и сви други, зато што живиш, зато што си човек и свесно створе-
ње, и ти имаш права као и сви остали, да опстанеш, да ce развијаш, да
што боље Живиш, као равноправни члан људске заједнице, да идеш
До ПУН0Г Развића и до пуне слободе, У место речи иницијативе и вере
y живот, позвала ce y помоћ епиграфика и хералдика, средњевековно
витештво и прашљиви пергаменти, васкрсао ce и Душан, и Симеун,
И 3вонимир, пустиле су ce опасне идеје да ce ти дани дају и требају
повратити, и народи који ништа нису имали, који су требали да изво-
ЈУЈУосновна човечанска и политичка права, битно право на опстанак
опијали су ce лудим империјализмом, манијом за величином, y свим
тим оргијама угрејане маште романтичарске" (Скерлић 1904: 125).

Скерлић je, пре свега, мислио на српски романтизам. И y ње-

говом времену, међутим, „прашљиви пергаменти“, „епиграфика и
хералдика уобичајено су коришћени y националистичким сукоби-
ма унутар Аустро-Угарске; њима je доказивано „историјско право“,
или ..државно право“ мађарских и хрватских политичких елита нЈ
одређене територије, и негирано постојање српских и осталих на-
ционалних мањина које та „историјска права“, тобоже, нису имале.
Ü томе ne, y време Анексионе кризе, писати историчар и професор
универзитета, радикал Љ убомир Јовановић; он je тврдио и да су те
теорије охрабриле балканске шовинисте да захтевају обнову својих
средњовековних царстава (Јовановић 1909: 8-47).
Скерлић je неуморно и речито објашњавао како je требало да из-
гледа тај нови патриотизам:

„Наш патриотизам није онај антикварски, метафизичарски и фразео-

лошки романтичарски национализам старијих нараштаја, но сувреме-
НО’ стваРН°> трезвено, демократско и социјално осећање солидарности
са с в о ј и м народом, са широким слојевима народним који чине темељ
Национализам 237

и суштину једне pace. Ми не волимо историске фантоме но живе љу-

де, и нама je много ближи један сељак и радник данашњега доба но
христољубиви владари’ и сјајна властела из Средњега века“ (Скерлић
1908a: 838).

Одушевљен победама y Првом балканском рату, Скерлић je, ме-

ђутим, заборавио на ове идеолошке обзире; уводник Светли дани
(1912) био je пун подсећања на српску средњовековну славу и на „за
навек освећене косовске витезове" (Скерлић 1912a: 642, 644).
Радикал Светислав Симић, оснивач и Дела и Српског књижевног
гласника, близак пријатељ и сарадник Јована Цвијића и Љубомира
Јовановића (Цвијић 1909), водећи српски ауторитет за македонско
питање и посланик Србије y Софији, на сличан начин je тумачио
национални идентитет. Позивао ce искључиво на француске писце,
примећивао да су његови бугарски опоненти и даље веровали y „за-
стареле немачке теорије“ и тврдио да ce „народност“ „непрестано
мења под утицајем прилика1(Ковић 2001: 607-622). To je чинио и y

Светислав Симић са породицом. С лева на десно: син Владимир, син Станоје,

на сточићу седи кћерка Брана, кћерка Вукосава, супруга Зорка, Светислав,
кћерка Милица (фотографија y власништву Загорке Сондермајер)
 238 Срби 1903-1914

полемици о идентитету становништва Македоније са једним бугар-

ским публицистом:

„Одавно je изгубило вредност мишљење, постало y доба романтичар-

ског заношења средњевековном прошлошћу, no коме народност као
да je нешто непроменљиво, са сталним особинама које ce не мењају y
току историјскога процеса; оно je уступило место новијем и тачнијем
гледишту, no коме ce и народност, као и све што je на свету, непреста-
но мења под утицајем прилика које прате њезин историјски развитак“
(Симић 1901: 276, 281).

Слично Скерлићу, Симић je тражио да ce српска национална

идеја заснује, пре свега, на разумној процени садашњости: „Свој на-
ционално-политички идеал не треба траж ити готов y прошлости,
него треба да га сами створимо према приликама и духу времена y
коме живимо и према снази са којом располажемо да бисмо га мо-
гли остварити (Симић 1906:610-611). Јован Скерлић je око Досите-
ја Обрадовића изградио читав култ; Светислав Симић je веровао да
би просветитељство требало да буде основа обновљене националне
идеологије; Срби су ce „заносили славом предака, заборављајући
што нас je још неумрли Доситије учио, да славу треба од себе почи-
њати“ (Симић 19016: 157-158). Коначно, баш као и Скерлић, Симић
je умео да заборави на свој отпор према „романтичарском заноше-
н>у средњим веком ; Слободану Јовановићу и М иловану М иловано-
вићу je још деведесетих година 19. века говорио да би Србија треба-
ло Да буде задовољна уколико би успела да постигне границе краља
М илутина (Јовановић [1937] 1991: 220-221).
М илован М иловановић je међу Србима био вероватно најва-
жнији проповедник Ренановог учења о нацији. Слободан Јовано-
вић je писао да je нараштај, који ce y српском јавном ж ивоту јавио
средином деведесетих година 19. века, y М иловану Милованови-
ћу видео свог „природног вођа“ (Исто: 228). Овај напредњачки син
ce, ипак, окренуо Пашићу; од 1908. до 1912. он ће, као министар
спољних послова и председник владе, бити кључна личност српске
спољне политике.
М илован М иловановић je био y Паризу на докторским студи-
јама када je Ренан одржао своје славно предавање. Непосредно no
повратку y Београд, као професор Велике школе, објавио je брошу-
РУ Начело народности y међународном праву u y међународној поли-
тици (1889), y којој je прихватио кључне идеје „г. Ренана“ (Милова-
новић 1889. 10-22; Тјорђевић 1997: 40). М иловановић ce ту позивао
Национализам 239

на „слободну вољу“, „плебисцит“, и на „заједничко наслеђе успоме-

на, заједнички подношене среће и несреће“. Тврдио je да je „народ-
носно начело“ неодвојиво од народног суверенитета и демократије;
његове почетке проналазио je y „Великој францеској Револуцији"
(М иловановић 1889: 9-10, 14-22). Демократску суштину Ренановог
схватања нације као „права на самоопредељење" наглашавао je и y
својим предавањима на Великој школи (Миловановић [1890] 1997:
99-104).
У овој брошури М иловановић je, међутим, закључио да „начело
народности“ није било усвојено као „поситивно начело јавног ме-
ђународног права“. Берлински конгрес на коме je „српска Босна и
Херцеговина досуђена Аустрији a румунска Бесарабија Русији“ по-
тврдио je да о границама није одлучивала слободна воља грађана,
него самовоља „државника и политичара". М иловановић je изрази-
ТУ бруталност великих сила y наметању своје воље, посебно уочљи-
ву y „добу империја“ тумачио, пре свега, „упливом милитарне хеге-
моније нове немачке царевине“ (Миловановић 1889: 15, 24). Ренан
je, дакле, објаснио шта je нација и предложио демократско нацио-
нално начело, које je, према М иловановићевом мишљењу, могло да
донесе праведнији и безбеднији међународни поредак; стварност
je, међутим, показала да су ce решења доносила на основу силе и
вештине. Из професора права на Великој школи већ те 1889. je про-
виривао дипломата, спреман да ce прилагоди неумитностима „до-
ба империја“.
Јован Цвијић je, сасвим y Ренановом духу, y југословенском пи-
тању наглашавао важност „заједничких успомена11 и „заједничких
патњи“. Срби и Хрвати су, како je писао y једном чланку из 1918,
почели „осећати да чине једну националну целину" y време тур-
ских ратова и великих сеоба: „Оно што je допринело да их још више
уједини и почне стапати, биле су заједничке борбе против Турака
и заједничке патње“ (Цвијић [1918] 1991: 298). Поред „заједничких
патњи“ Цвијић ипак, није пропуштао да помене и језик, „обичаје и
народна схватања“, „основне психичке црте“, na и заједничку књи-
жевност (Исто: 297-298).
Када je доказивао српска права y Македонији, Цвијић je посебно
наглашавао историјска сећања (Цвијић [1913] 1991: 133-134). И Све-
тислав Симић je истицао важност предања и историјских спомени-
ка, који су, како je тврдио, доказивали српска права y Македонији
(Ковић 2001: 608-610). „Зар овај моменат није вредан да ce на њега
скрене пажња данас, кад je ван сваког спора утврђено да je истовет-
 240
Срби 1903-1914

ност y осећањима, формираним сећањем на заједничку прошлост и

тежњама за заједнички живот y будућности, главна одлика народ-
ности?“ - питао ce, на Ренановом трагу, Светислав Симић (Симић
1901a. 275). У једном тексту он ће ce и позивати на спис Штаје на-
род (Симић 19016:157). М иловановић, Цвијић и Симић су, y основи,
имали прилагодљив став према македонском питању, срачунат на
компромис са Бугарима. У основи, y практичним решењима, више
су веровали y дипломатију и деловање државе него y „свакодневни
плебисцит".
Блискости y ставовима биле су последица дружења, редовних
сусрета и разговора. Познавали су ce, углавном, још из Прве бео-
градске гимназије; Светислав Симић и Јован Цвијић ишли суу исти
разред. Слободан Јовановић ce, tokom последње деценије 19. века,
дружио са М илованом М иловановићем и Светиславом Симићем;
он сведочи да je М иловановић тада прихватио Симићево тумачење
македонског питања (Јовановић [1937] 1991: 220-221). Њ их двојица
ће деценију касније, када М иловановић буде председник владе, a
Симић посланик y Софији, то питање заједно и решавати. Сусре-
ти, разговори и уједначавање ставова из којих ће произаћи доми-
нантно тумачење националне идеје и српска национална политика
y добу 1903-1914, одигравали су ce tokom последње деценије 19. века
и првих година 20. века, на потпуно неформалној основи, између
старих, генерацијски блиских познаника, независно од државе и
њених установа.
Видели смо да je Цвијић тврдио да je и Скерлић, после једног
таквог разговора, прихватио његове ставове о тумачењима нацио-
налног питања. Положај Јована Скерлића je, ипак, био издвојен. Он
није припадао генерацији Слободана Јовановића, М илована Мило-
вановића, Јована Цвијића, Светислава Симића и /Бубомира Јовано-
вића, рођеној шездесетих година 19. века, и није био лично близак
ни са једним од њих.
и Скерлић je пажљиво читао Ренана. У поређењу са Цвијићем
или Симићем, Скерлић je много више од „заједничких успомена“
наглашавао „слободну вољу . Поред тога, он ce, судећи rio његовим
текстовима, није ослањао на моћ државе да, како je, писао Мило-
вановић, „као тесто меси националне идентитете (Миловановић
1898: 34).
Скерлић je, y чланку Данашњи национализам (1912), приказују-
ћи РаД »Међународне лиге за одбрану права народа“, коју je водио
париски историчар Ернест Дени, наглашавао разлику између „пра-
Национализам 241

ва народа", као субјективног и савременог начела слободног избора,

и „начела народности“, које je, како je Скерлић тврдио, било објек-
тивно, застарело, ослоњено на прошлост, нарочито на средњи век
(Скерлић 19126: 920-921). У овом тексту, писаном непосредно по-
што je Аустро-Угарска потиснула српску војску из северне Албани-
је, Скерлић je, наиме, доказивао да су ce велике силе, на Лондонској
конференцији, y стварању Албаније, сасвим погрешно ослониле на
„начело народности". Taj покушај ће пропасти, јер код Албанаца
нема „интимне воље и жеље“ да имају своју, националну државу:
,,’Националност’ улази y сферу права као нешто чисто субјектив-
но. Нека покушају правници са Конференције Амбасадора да je де-
финишу споља!“ (Исто: 922). У закључку, Скерлић ce y потпуности
опредељује за „свакодневни плебисцит", искључујући из њега чак и
оно што je, као објективна мерила, признавао и сам Ренан:

„И не само y земљама још неразвијеним, као што су балканске земље,

но и y далеко већим и старијим државама, немогуће je решавати спорна
национална питања на основу ’националног права’, које je апстрактно,
релативно, растегљиво, но само на основу д е м о к р а т с к о г п р а в а [курзив
Ј. Скерлића], права народа, права које сваки народ има да ce сам опре-
дељује, да сам бира себи форму државне управе, законе, веру, обичаје,
да живи како сам налази за најбоље и најкорисније, a то садржи y себи
све особине плебисцита“ (Исто).

Ha Ренаново тумачење националне идеје позивао ce и Јаша То-

мић, средишња личност y политичком животу Срба y јужној Угар-
ској, и вођа Српске народне радикалне странке y Угарској, Хрват-
ској и Славонији. Писао je да je нација духовна, културна заједница
коју одређују заједничке успомене, заједничка страдања y прошло-
сти и воља да ce y садашњости дели заједничка судбина (Томић
[1905] 2007: 46; Томић [1909a] 2007: 80; Томић [19096] 2007: 88, 146,
153, 164-165). Слично Скерлићу и Цвијићу, и Томић je био соција-
листа који ce окренуо радикализму; он je, међутим, из Ренанових
идеја изводио другачије закључке.
У обимном чланку Како ce зовемо (српско u хрватско питање),
написаном под утиском погрома над Србима y Загребу из 1902. и
загребачког Велеиздајничког процеса из 1909, Јаша Томић je, пошто
je проучио најразноврсније теорије о нацији (Пасквале М анчинија,
Валтера Беџхота, Адолфа Тјера, Георга Јелинека, Ота Бауера, Глиго-
рија Гершића, М илована М иловановића и Слободана Јовановића),
закључио да Срби и Хрвати нису два имена истог народа. To je би-
 242
Срби 1903-1914

ло сасвим супротно ономе што су тврдили

Јован Скерлић, Јован Цвијић, М илован Ми-
ловановић, Стојан Новаковић и нарочито
Томићеви супарници из загребачке Српске
народне самосталне странке, оснивачи Хр-
ватско-српске коалиције Светозар Приби-
ћевић и Богдан Медаковић.
Јаша Томић je, наиме, признавао да су
Срби и Хрвати врло блиски народи, али
je потом опширно доказивао да су их раз-
двајали сви они чиниоци који су ce узима-
- ï

ли као мерило постојања нације: историја,

Јаша Томић са супругом Милицом,
кћерком Светозара Милетића
књижевност, обичаји, воља најширих слоје-
ва (Томић [19096] 2007: 165-212). Он je, шта-
више, веровао да je идеја о јединству „Ср-
бо-Хрвата“ била срачуната на то да на дужи
рок асимилује Србе y Хрвате; no његовом
мишљењу, била je то „можда најсудбоно-
снија погрешка српска y овом веку што су
политичари српски наишли на овај лепак“
(Исто: 79-80,139, 215; вид. Крестић 2006).

„Принудна заједница“

Из Француске, међутим, нису долазиле само идеје о нацији као

„заједници воље“. Емил Оман, још један професор Сорбоне на чија
су ce дела српски интелектуалци позивали, y чланку Српско-хрват-
ска народност, који je Српски књижевни гласник објавио 1914, скоро
сасвим je следио структуру Ренанове беседе Шта je нација (Оман
1914a: 359-374). Тврдио je да ce y проповедању јединства „Србо-Хр-
вата , не би требало позивати на географску блискост или историју,
него на вол.и народа, или, како ce y тексту каже, на „прави крите-
ријум народности, народно признање“. Оман je, међутим, веровао
Да би У Македонији принцип „слободне воље“, после 40 година ег-
зархијске пропаганде, био на страни Бугара. Зато je требало да ce
држави препусти да y Македонцима, које je он сматрао „Словенима
Национализам 243

српске традиције“ постепено обнови и учврсти српски идентитет

(Исто: 360-368, 371; вид. и Војводић 2007: 393-404). У још једном
тексту о истој теми Оман каже:

„Када ми, Французи, учимо мале Оверњанце нашем књижевном је-

зику, ми и не мислимо да их тиме угњетавамо, нити то они налазе;
учећи мале Маћедонце вашем правилном језику, ви их тиме још мање
угњетавате, јер између српско-хрватског језика и већине маћедонских
дијалекаха има мање разлике него између класичног француског јези-
ка и дијалеката y средњој и јужној Француској. Исто тако, зар ћете ви
вршити притисак на националну свест једног ђака из Прилипа, ако му
будете говорили о свом народном јунаку Краљевићу Марку, који je та-
кође и његов, који je владао y Прилипу и чији дворови ce још ту налазе“
(Оман 19146: 436).

Ово поверење y деловање државе y основи ce, поново, заснивало

на тумачењу националног идентитета као променљиве категорије и
на уверењу да ce он могао мењати деловањем људске воље. Разлика
je била само y томе да ли je та воља долазила „одоздо", као последи-
ца демократске одлуке већине, или „одозго“, од политичких елита
које су водиле државу. Древни образац „заветне нације“ могао ce
преобразити и y „републикански" и y „хијерархијски“ модел.
Сличну веру y моћ државе да уобличи људске идентитете пока-
зивао je и Слободан Јовановић y другом, прерађеном издању свог
универзитетског уџбеника Основи правне теорије о држави (1914).
Разликовао je „народ“ од „народности“: „народ“ би била „формал-
но-правна“, a „народност1„духовно-историјска заједница“. „Народ“
чине „људи који живе y истој држави“ и који су „сви истој власти
потчињени“; припадници „народности" повезани су „духовним ве-
зама“, насталим заједничким историјским искуством, религијом,
језиком и географском блискошћу. Постоји и „племе“, као „природ-
на, крвна заједница1; „народност“ je, за разлику од њега, „духовно-
-историјска заједница" (сви цитати Јовановић 1914: 84-86).
„Слободна воља“ овде није играла важну улогу. „Народ“ je, Han-
M e, „принудна заједница" настала „једном врстом спољашњег при-
тиска“; воља није одлучивала ни о „народности":

„Народ јесте принудна заједница, али народност није слободна зајед-

ница. Чланови исте народности упућени су једни на друге наслеђеним
духовним особинама које не зависе од њихове воље. Њихова заједни-
ца ce не оснива на једном акту воље, као што ce на пр. једно уговорно
 244
Срби 1903-1914

удружење оснива. Kao и народ, тако je и народност једна нужност за

^Tc?(Z0Z7 ^ народ правна> дотле је н ародност и с т ^ ска

Слоб°дан Јовановић je, међутим, веровао да држава може да

VHJ n Не Г ° НаР°Де’ НеГ° И НарОДНОС™ ‘ Kao да je најавл,ивао и
в о ж а в Г ° браЗЛаГа° идентитетску политику будуће југословенске
ДрЖаВс!

Л" Је Једна Д Р ^ ва лостала насилним

јањем разних племена, између којих je y први мах место сваког ду-
Ал„ ж
Ал», ГГ™
живећи 8 "0СТФ"а
вековима СаМ° ме^ ,“ајелн„
у политичкоЈ 6 м “ЦР
И1*т>
~ » непријатељство.
п1'ле'мена тако

S T т “ ° ЛРУГ<>М' ' ” ТаК° “ i ™ ™ ™ no мислима и осећа-

Ј a, да су ce најзад њихове многобројне племенске свести стопиле y
еДнУ народносну свест. Оно што je испрва било само један народ по-
стало je y току времена једна народност. Природно мноштво племена
држава je прво преобрахила y правну заједницу: народ; na онда y ду
ховну заЈедницу: народност" (Исто: 86-87). У

Слободан Јовановић je, y стварању нација, одређен значај давао

религиЈи и Језику; ипак, занимљиво je ово одсуство поверења y
„слободну вољу грађана‘, видљиво понајвише када ce Јовановићеви
ставови упореде са, на пример, Скерлићевим тумачењима нацио-
налног идентитета. 4
Слична схватања о улози државе била су, међутим, уочљива и
КОД СтоЈана Новаковића. У Гршм мислима о ет нограф ф Башан-
ское попуострва (1890). Koje je „оново објавио 1906, под „роме»,е-
ним насловом (Новаковиб 1906a), о„ je писао да ее, због L e m a -
ности и етничке сличности балканских народа, Срба и Бугара пре
вих, међусобне границе не могу повлачити на основу сећања на
та л Г ° ^ Т На ЦаРСТВа’ НИ™ На ° СНОВу ”етногРафског сентимен-
тализма . Кључно начело требало je да буде „равнотежа снага“ из-
Г аЉЗ; Т6К ГраНИЦС Уре1)ене ™ том принципу,
омогућиће ослобођење Балкана и стварање балканске федерације
(Новаковић 1906a: 374-378, 400-408; Војводић 2012: 99-101) Д аб и
доказао да су балканске државе кадре да y једно споје етнички хете-
рогено становништво унутар својих граница, Новаковић ce пози-
вао на пример Француске: „Необична творна државна снага спајала
je У је д н о и оп асал а Једном д р ж а в н о м м и ш љ у св е о н о ш то je у ш л о y
географску целину државе, не питајући нити штаје, нити откуд
Национализам 245

je, нити кога je poda u племена (италик С. Новаковића) (Исто: Нова-

ковић 1906a: 375-376).
Пре него што дође до политичког решења, требало je, no угледу
на италијански и немачки национални покрет, радити на култур-
ном уједињавању. Осим цркве и школа, Новаковић je посебну ва-
жност придавао лако доступним књигама и часописима. Te идеје
стајале су иза покретања Српске књижевне задруге (1892), чији je он
био први председник (Трговчевић 1992: 7-12, 16-17); образложене
су y његовој студији Српска књига, њени продавци u читаоци y XIX
веку (Новаковић [1900] 2001). Оне су чиниле и суштину националне
мисије Српског књижевног гласника. Блиским новом нараштају Но-
ваковића je чинило и његово уверење да националну идеологију не
би требало градити на средњовековном наслеђу, него на традици-
јама Доситејеве и Карађорђеве Србије и нарочито на „новој светло-
сти, коју нам отварају сувремени векови и примери великих наро-
да“ (Новаковић [1912-1913] 1972:149; Новаковић [1911] 1972:257-291;
Самарџић 1981: 149-156; Самарџић 1986: 221-229).
Стојан Новаковић не само што je, tokom неколико деценија, био
кључна личност српске националне политике y Старој Србији и
Македонији; он je имао велики утицај на интелектуалце који су би-
ли кључни тумачи српске националне идеје од 1903. до 1914. године.
Kao професор Велике школе и министар просвете, писао je уџбе-
нике и наставне програме no којима су учили и устројио гимнази-
је y којима су ce школовали. Старијима, као што je био Љубомир
Стојановић, предавао je на Великој школи; y стручном смислу, он je
на Стојановића извршио одлучујући утицај. Богдану Поповићу још
1887. je помогао да добије стипендију за Сорбону. Скерлић je Нова-
ковића посебно ценио, a овај je Скерлића 1909. предложио за члан-
ство y Српској краљевској академији. Павле Поповић je Новаковићу
нудио сарадњу y Гласнику; он je то одбио под изговором да не може
да ce прилагоди захтеву за сажетошћу, који су постављали писци и
читаоци нових генерација (Стојановић 1922-1923: 153-155; Милу-
тиновић 1994: 169-213; Бегић 1966: 185; Јовановић [1948] 1991: 111).
Оснивач Гласника, Светислав Симић, за себе je говорио да, y по-
словима „националне пропаганде“, припада „школи Стојана Нова-
ковића и његовог блиског сарадника, радикала Владимира Карића
(Ковић 2001: 603-605; Војводић 2003). Новаковић je пратио његове
текстове и одобравао његове идеје (Новаковић 1905). Стојан Нова-
ковић je Светиславу Симићу, Слободану Јовановићу и Јовану Јова-
новићу Пижону био надређени y Политичко-просветном одељењу
 246
Срби 1903-1914

М инистарства иностраних дела, које ce бавило националном про-

пагандом y Старој Србији и Македонији. Слободан Јовановић je
марљиво објављивао приказе Новаковићевих дела и писао о њему
са изразитим поштовањем (Јовановић 1921: 83-115). Њихово дру-
жење са, како смо видели, Јованом Цвијићем и М илованом Мило-
вановићем (Јовановић [1937] 1991: 213-214, 218-219, 222) учинило je
да je тешко рећи од кога су потицале поједине идеје, које су испо-
ведали.
Стојан Новаковић je био вођа напредњака, Слободан Јовано-
вић и Јован Јовановић Пижон били су из либералских породица
Јован Цвијић близак самосталцима, a Светислав Симић и М илован
М иловановић били су радикали. Сви су, међутим, веровали y моћ
државе да уобличава идентитете „флотантне народне масе“ y Ма-
кедонији. Одрицали су ce, наиме, схватања претходних генерација
српских „националних радника“ да je цела Македонија имала ис-
кључиво српски карактер. Били су спремни на различита решења,
Koja би ce постигла y дипломатским преговорима са Бугарском и
Грчком. Када je писао о националним
идејама М илована М иловановића,
Слободан Јовановић je, уствари, ми-
слио на ставове целе групе: „Он није
носио y глави једну географску слику
Србије, од које као од живог народног
тела није ce смело ништа сећи. Наше
будуће границе биле су за њега непо-
зната количина, која je тек имала да ce
добије путем дипломатског погађања
и цењкања“ (Исто: 220).
У томе je, како изгледа, y целој овој
групи М илован М иловановић био
најдоследнији. У Анексионој кризи
je, као министар спољних послова,
прихватио припајање Босне и Херце-
говине Аустро-Угарској и ушао y пре-
говоре о територијалним надокнада-
ма за Србију. План о компензацијама
направили су Стојан Новаковић, Јо-
ван Цвијић, Љубомир Ковачевић и
Љубомир Јовановић Љубомир Јовановић (Војводић 2015:
(Фототека САНУ) 86-87). Док су напредњаци Новако-
Национализам 247

вић и Ковачевић и просамосталски расположени Цвијић подржали

М иловановића, вођа његове, радикалне странке, Никола Пашић,
пружио му je отпор. У питању су били тактички сукоби око утицаја
y странци и држави, али и дубље разлике y националној политици.
Слободан Јовановић je тврдио да je, за разлику од М иловановића,
Пашић био „више национални агитатор, него дипломат11; Пашић
je, наиме, „увек имао на уму целокупни национални програм, - и
зато je одбацивао све оне мале добити које би биле условљене де-
лимичним жртвовањем националног програма" (Јовановић [1937]
1991: 240). Јован Цвијић и Слободан Јовановић тада су долазили код
Љубомира Јовановића да би га питали „зашто Пашић, na уз њега
и он, гурају земљу y рат“ (Исто: 239-240). Светислав Симић je, ме-
ђутим, y Анексионој кризи прешао на страну Пашића. Љубомира
Јовановића и Светислава Симића je, наиме, још од студија на Вели-
кој школи, ова генерација српских интелектуалаца сматрала својим
водећим стручњацима за српско национално питање; Јовановић
ce бавио Хабзбуршком монархијом, a Симић Османским царством
(Исто: 220).
И y време преговора с Бугарима о стварању Балканског савеза,
Никола Пашић je оптуживао М илована М иловановића да je био
исувише попустљив; тада су на Пашићеву страну стали и Стојан
Новаковић и Јован Цвијић (Стојанчевић 1997: 284-287). Пашић je,
ипак, припадао старијој генерацији, и његов национализам био je
другачије врсте од оног који су проповедали М илован М иловано-
вић, Јован Цвијић, или Слободан Јовановић; Стојан Новаковић им
je био ближи. Мање спреман на компромисе, увек више српски H e ­
ro југословенски усмерен, Пашић ће ce са њима, због своје непо-
пустљивости према Југословенском одбору и његовим британским
заштитницима, сукобити и y Првом светском рату.

Заједница језика

Да би ce разумела ова спремност водећих српских интелектуа-

лаца на идентитетске експерименте, потребно je да ce укаже на још
један важан мотив. У „добу империја“, обележеном отимањем вели-
ких сила за последње остатке неколонизованих територија, способ-
ност нација и држава за опстанак мерена je њиховом снагом - бро-
 248
Срби 1903-1914

јем становника и пространством територија. Српски писци cv ce

зато тако често бавили питањем увећања државе и њених терито-
рија, при томе, њихов циљ није било само национално уједињење
« У н а и ^ у н и е него и иука с ^ о о д б р а н Г н е Г и ’
ZTJn Г Г ™ Да ОДбраНИ СаМО ФИЗИЧКО повећање терито-
Т о в а ^ ^ п Г ећ РОЈаГ НОВНИКаИ’ УСЛ^ аЈУ Р ата.б ајонета. ?
c m п о о б л е м ^ б ^ ’ У Р° Шури Анексија Босне u Херцеговине u срп-
^ . ’ обЈављеноЈ усред Анексионе кризе 1908, намењеној
шГиДСпб аЊ^ СТРЗНИХ ЧИТаЛаЦа’ ПИСа° ° ”МалоЈ по™ ™ чкој терито-
ри и СрбиЈе притешњеној између неупоредиво веће Аустро-Угар-
ске и дУпло веће Бугарске (Цвијић 1908: 14-15). СрбијГје каксНе
признавао, имала свега 2.750.000 становника; истицао je, међу™м
близу л 7 У Да ”НаР° Д СрПСК° Га ЈеЗИКа“’ »Фпско-хрватски народ“ има
близу Десет милиона припадника. Гледано на тај начин, „Србо-Хр-
вати су, како Је подсећао, после Руса и Пол,ака, били н ^ б р о јн ^ а
— НаЦИ^ ^ иховим>српским језиком, говорило ce на широ-
ком подручју ОД Истре до „дубоко y Македонију“ (Исто: 17-20) ?
СлоЈвеним аНу заВНО’ ^ Д0Да™ И аргУмент за Уједињење са Јужним
В
С— а- u СВећП° ЗИВање на «заједничке патн,е“ и „слободну
м е ^ ’У низу раВИЈ * П° МИЊа° наЈчешће>и «а првом
месту, y низу различитих чинилаца који чине нацију. Тврдио je на-
Х р ^ Г )е ”СРПСКИ ЈеЗИК ' ”УСВ0ЈеН 33 књижевни Језик католика или
ci^BСла^вони^ ™ Л0ВИНИ_ века<; зато je убрајао становнике Хрват-
Исто 19 S ! ИСТРе У ”СТановн™ ° српског језика“
(Исто. 19-21). ЦвиЈић je, међутим, уочавао систематски рад Аустро-
Угарске на ширеЊу хрватске националне свесхи y Босни и Херцего-
™ D: ° ™ ЧИСТ° СРПСКС Расе“ (Исто: 17>21-22), и на придобија-
Z ма
m! пvLTaM a° ТрИЈаЛИСТИЧКОМ пРеУРеђењу државе, y коме би
припала улога наЈважнијег, „трећег народа“ (Исто: 36, 56-57)
Јован ЦвиЈић je, при томе, мислио на процес усвајања Вуковог
2 Г г ГОВа,Т ' Ш1° КаВСКОГИ)еКаВС“ Г’^ И)еааПо - 0 у в р е м е Т Г '
19оТ об1Т “ ОКОН,а° УПРаВ° У Д0бу, L L ) y 1892. и
Г м „ Ј Т / а"'Ш, ЛРаВ011‘' Са- ГраШ™ка « Р е ^ к к а Ивана Броза
Томислава Маретића „ Фрање Ивековића. Ta чињеница заиста ië
омогућила каЈкавском Загребу ширење хрватске идеје, уз подршку
ш то к а1 ц и ш у С НаРХИЈе " Р" Мокатоличке 4PK>9. м ђ у и јек ав свш
т к 4 а У СлавониЈИ и Далмацији; после 1878. са тим ce почело
и y Босни и Херцеговини (Ивић 2001: 272-304). Хрватска национал
п р ГпоТ
У СЛУ АуСТр°-Угарске и Римокатоличког клерикализма
проповедана на српском језику, могла je да буде опасан супарник
Национализам 249

не само y Босни и Херцеговини него и y Дубровнику и Далмацији;

на страни Срба, ослоњена на идеје народног суверенитета и неза-
висности, могла je да ојача редове оних који су били спремни да ce
успротиве Хабзбурговцима. Хрватским језичким реформама Срби
и Хрвати већ су ce нашли y загрљају; требало je, уместо y бесконач-
не сукобе, ићи y сарадњу и даљу интеграцију.
Цвијићева схватања су, како ce види, била добар пример појаве
коју je уочио М илорад Екмечић: y овом добу ce y Европи, под ути-
цајем идеја Ернеста Ренана и Пасквалеа М анчинија, национална
припадност тумачила на основу истовременог коришћења разли-
читих мерила (Екмечић 1989: 339-340). Цвијић je, како смо видели,
осим језика и заједничких сећања, наводио књижевност, обичаје
и нарочито културне, географске и економске чиниоце (Цвијић
[1912] 1991a: 211-220; Цвијић [1914] 19916: 243-250; Цвијић [1916]
1991: 145-149).
Јован Цвијић je знао да ce, на основу стварног стања ствари, сам
језик није могао изједначити са националном свешћу. Док je посма-
трао босанскохерцеговачке мухаџире на београдској железничкој
станици, како ce, после Анексије, од Хабзбурговаца склањају код
Османлија, Цвијић ce уверио да je, иако су говорили „српски језик“,
религија y њима „уништила и искоренила" „сва друга осећања":
„Нема скоро ни трага од осећања да су они с нама народна цели-
на. A ko им to поменете, јасно увидите како je то од њихове свести
бесконачно далеко; онако исто далеко као што je блиско и јасно да
су због вере исто што и Турци“. Цвијић je закључио да ce „и y овом
случају види да народна свест и језик нису исто“; слично Скерлићу,
међутим, писао je да ce, „са напретком културе и просвећености“,
може очекивати слабљење верског идентитета и враћање муслима-
на „својој народности" (сви цитати Цвијић 1910: 907, 908, 916, 917).
М илован М иловановић je, y Начелу народности, после „слободне
воље“ и “„заједничких успомена“, језик сматрао најважнијим чини-
оцем y „образовању народности". Али, иако „тако рећи позива људе
који ce служе њиме да образују једну народност, он их није увек y
стању побудити да то и учине“ (М иловановић 1889: 21). Kao приме-
ре за постојање различитих нација истих језика, М иловановић je
помињао Енглезе и „Северо-Америчане“, Португалце и Бразилце,
Шпанце и „Мексичане". У Европи то су били становници Алзаса и
Немци, Фламанци из Антверпена и Холанђани из Амстердама, и,
коначно, Срби и Хрвати. Ш вајцарци су, међутим, иако су говорили
неколико језика, представљали један народ (Исто: 14-15, 16-17, 22).
 250 Срби 1903-1914

Језик, међутим, y доцнијим М иловановићевим тумачењима,

као да додатно добија на значају. У расправи Срби u Хрвати, коју je
1895. објавио y Делу, a потом, као сепарат, y латиничној и ћирилич-
ној верзији, тврдио je да су Срби и Хрвати „један и исти народ“ (Mi-
lovanović 1895: 3). Хрвати су, према М иловановићевом мишљењу, за
свој књижевни језик, почевши од доба илирског покрета Људеви-
та Гаја, y име заједништва и сарадње, узели српски и тако „ушли y
српску народност", „прешли y Српство" (Исто: 13, 24, 28, 29). Они
су, међутим, како М иловановић тврди, већ педесетих и шездесетих
година 19. века, на подстицај и под заштитом римокатоличке цркве,
престајали да оно што je било српско називају заједничким и „југо-
словенским , да би почели да га присвајају као искључиво и само
хрватско. Кључни сукоб отворен je пошто су хрватске политичке
елите, чак и оне које су ce до јуче позивале на југословенство, отво-
рено показале да раде на томе да, уз помоћ римокатоличке цркве,
аустроугарских окупатора и позивања на своје „државно право“,
y хрватство преведу српско становништво Босне и Херцеговине
(Исто: I-VIII, 24-32).
Слично Цвијићу, М иловановић je решење видео y заустављању
међусобних сукоба, y којима су ce обе стране исцрпљивале и отва-
рале простор за утицаје великх сила. „Српско-хрватски народ“ тре-
бало je да ce одрекне унутрашњих подела и да удружен пружи от-
пор „туђинским отмичарима" (Исто: 32).
Сличан начин размишљања примењиван je и на Бугаре који су,
такође, били виђени као део јужнословенске целине. М илован Ми-
ловановић je, на сличан начин, y расправи Срби u Бугари (1898), по-
сле увиђања суштинске блискости и стварне сукобљености, трагао
за практичним решењима. Она нису тражена y интеграцији, али
јесу, поново, y сарадњи, на основу начела „Балкан балканским на-
родима , y подели Македоније, и ослањању на Русију, као једину ве-
лику силу која je била спремна да пружи стварну подршку (Исто:
36-43). Избор између сарадње и пропасти, и ослонац на Русију - те
идеје М иловановић je y Делу образлагао већ 1894, y огледу Наша
спољашња политика (Миловановић [1894] 1997: 245-265; Војводић
1988: 22-24).
У текстовима Љ убомира Јовановића могло ce пронаћи веома
слично виђење претње y коју ce хрватски национални покрет пре-
творио, пошто je прво, y име сарадње, прихватио српски језик, да
би потом све што je „југословенско“ прогласио за хрватско (Јовано-
вић 1909: III-VII, 3-47). Политичке елите Хрвата упорно су ce пози-
Национализам 251

вале на „државно право“ и на тобожње историјске документе, да би,

под окриљем Аустро-Угарске, стекле право на Босну, Херцеговину,
Славонију и Далмацију. „Ти прашљиви објекти прошлости прави
су објекти науке тих праш инара' - каже Љ убомир Јовановић (Исто:
43). Он примећује да je Србима победа Руварчеве „критичке школе“
ипак донела трезвенији поглед на националну историју; српски на-
ционални покрет заснован je, за разлику од хрватског, на савреме-
ним, демократским идејама (Исто: 37).
Коначно, и сам Никола Паш ић тврдио je, на основу језика, да су
„Србо-Хрвати“ један народ. У рукопису „Слога Србо-Хрвата“, наста-
лом, како ce сматра, између 1889. и 1891. (Станковић 2006: 368-369),
Пашић ce није много трудио да за то јединство пронађе друге дока-
зе; полазио je од тога да je оно сасвим разумљиво и очигледно. Језик
je био, дакле, главни чинилац јединства и то захваљујући чињени-
ци да су Хрвати прихватили српски књижевни језик:

„Но ако и допустимо да постоји разлика y језику између српског пле-

мена и бугарског да они могу имати засебну књижевност, то између
језика српског и хрватског племена y
књижевности не постоји никаква раз-
лика (и ако постоји разлика y наречију
између српског и правог хрватског пле-
мена), јер je усвојејно] српско наречије и
за хрватску књижевност и с тим изгла-
ђена y књижевности свака разлика сем
(писмена) буквица“ (Пашић [1889-1891]
1996: 287).

Појам „књижевности" y овом добу од-

носио ce на скоро сваки писани исказ, на
све што je имало литерарну форму, a не
само на „књижевност“ y данашњем сми-
слу те речи; „буквице“ су, наравно, лати-
нична и ћирилична писма. Под „правим
хрватским племеном“ Пашић je, no свој
прилици, подразумевао „чакавце“.
Главна тема Пашићевог огледа било
je питање: ко ће ујединити „Србо-Хрва-
те“, Београд или Загреб? У основи, како
Пашић примећује, то je било питање да
Никола Пашић
ли ће „традициона хрватска политика“
 252
Срби 1903-1914

; Д Х/ РВаТСКИ ’ П0 ПравилУ ослоњен на Ватикан и Хабзбургов-

Це, „сабрати све земље српског народа“ (Исто: 300), или ће уједиње
Њ;л; — Срби’ са св° ј° м б°рбом за независност, демократију
и д е Г ^ а ^ о Г Г " РаВНЖ™ ' 287>'
ла Је неРазДвојна од демократије (Исто- 314-316)
и заснована на савремености, на „природном праву“, уместо на хр
ватском „историјском праву“ (Исто: 288-289, 315). И Пашић je твр

НУЖН° јер ће’ П0Д ПР— а великиГ сГа,

опстати само велике државне Јединице (Исто: 286-287, 291)
V Ј б л Г М ПаШИћеВОМ ТекстУ посебно je наглашен значај религије
y y бличавању националне лрипадности (Исто: 290-1, 3 0 0 4 , 309-
х а^еГ аТ в^м еТ ™ емигра^ е’ ™ сле бекства од
са српсТим ми Ке бГ (1883~1889)=таДа ce Пашић зближио
са српским митрополитом Михаилом и стекао подршку појединих
руских словенофила и званичника (Шемјакин 2008: 196-235 258-
26 J'’ ШемЈакин 1997; Терзић 1997; Пузовић 1997). Слога Србо Xvea

ЈЈовановић
Г а н о Г ћ ббио
и ГjeГ представник
Да бИ Се И ^ особене,
СВИДСЛа' М итрополит
православне М ихаило
струје y срп-
СКОЈ националној мисли (Слијепчевић: 1980). Ту традицију y дГбу
м и р о ви ћ °Г СВеТСКОГ рата’ Наставиће млаДи беседник Николај Вели-
мировић, он HHje случајно истицао православну инспирацију по-

П^зовић ш Т 2^5 - 25бХПаШИћа (ВеЛИМИр° Вић [1965Ј 1997: 27° - 271;

писао
y милу 1898. „.. .сви нас разлози уче да на заставу
Београда прикачимо нашу најлепшу, н а јн е о с п о р н ! „ Ј з д /

к ж 1898). Српски
јНоваковић века икњижевни
новога ™ језик
та -онмш
je ту називао најве-
им створом Југословенског покрета y 19. веку“ (Исто) Новаковић
je са генерацијама из доба 1903-1914 делио југословенске идеале он
Hxje исповедао још од своје романтичарске младости Језик je пре
m ».еговом мИШЉењу, „п ак био основ £а ц ш Ј т
о У ИстоРиЈУ српске књижевности (1867, 1871) укључио je и књи
жевност y Босни и Херцеговини, Далмацији, Дубровнику Славо

хер и ? Т о °Д " ШаФарик>Копитар! М иклошич и Шлај-

лвојио xn СТРаНИХ' Ј£ДаН ПраВИ наУч н и к У н о в и је в р ем е н и е
двојио хрватско од српскога н „ т „ ce то „о ж е „о „аучвим осн„вима!
Национализам 253

(Исто: IV-V). Идеал коме je требало тежити било je „јединство на-

шега народа поцепанога' (Исто: V).
Крајем 19. и почетком 20. века Новаковић je, међутим, као др-
жавник и дипломата, како смо видели, знао да je време италијан-
ског и немачког језичког и књижевног романтизма прошло, и да су
ce и Немачка и Италија y новом „добу империја“ укључиле y борбу
за поделу територија и становништва. Одатле су потицале и њего-
ве идеје о напуштању „етнографског сентиментализма" и подели
Балкана на основу „равнотеже снага“. И y одговору на Скерлиће-
ву анкету из 1914, о избору заједничког књижевног језика Срба и
Хрвата, тврдио je да и y језичким реформама одлучујућу реч има
држава (Анкета о јужном или источном наречју y српско-хрват-
ској књижевности, СКГ, 1914, XXXII, св. 3, 218-222). У ставовима
Стојана Новаковића о националној идеји било je видљиво двојство
између језика, као објективног мерила, и улоге државе као свемоћ-
ног арбитра.
Код Скерлића ce опажало слично двојство, али између „слобод-
не воље“ и језика. У једном чланку о Доситеју Обрадовићу из 1911.
писао je да „народ чини народом његов језик и његова душа“ (Скер-
лић 1911в: 421). Две године касније, тврдио je да млади „Србо-Хрва-
ти“ већ знају да су једна целина:

„Остављајући на страну прошлост, верску подвојеност, традиције и

предрасуде, млади y свом реализму полазе од једне просте чињенице:
да десет и no милиона људи говоре једним језиком и имају једну душу,
и да никакав d is t in g u o , филолошки, антрополошки, теолошки или по-
литички, не може од једног направити двоје“ (Скерлић 1913a: 223).

Поред помињања језика и „народне душе“ овде je, као и код Цви-
јића или Пашића, важно и истицање броја од преко десет милио-
на људи. Занимљиво je и то да je, y односу на Цвијићеву процену,
Скерлићева била већа за скоро милион.
У Обнови наше родољубиве поезије, објављеној y време Анексио-
не кризе, Скерлић ce no обичају позивао на „солидарност", „демо-
кратију", „модерност" и „трезвеност“, и захтевао одбацивање „фра-
зеолошког романтичарског национализма старијих нараштаја"
(Скерлић 1908a: 837, 838); ипак, језик и „народна душа“ овде су били
толико чести мотиви, да ce Скерлић сасвим приближио Хердеро-
вом, „објективном“ тумачењу нације. „Наша душа само y њеној сре-
дини налази своју равнотежу, и сву нашу мисао, сву нашу душу ми
 254 Срби 1903-1914

можемо казати само на језику који смо од матере научили“ - писао

je Скерлић (Исто: 837). Посебно je било занимљиво наглашавање
везаности за „земљу“: „Ми ce као биљке осећамо везани за земљу
из које смо никли, и коју, поред свега, волимо, као колевку своју,
као оквир свога ж ивота и поприште свога рада, као гробове своје
старих и драгих, где ћемо и ми једнога дана утруђени лећи“ (Исто).
„Субјективном“ концепту „слободне воље“ Скерлић ће ce вратити y
чланцима из 1912-1914. године.
Уверење да су Србо-Хрвати један народ, са једним језиком, од-
вело je и Јована Скерлића y расправе о томе „шта je чије“ (Скерлић
19086: 68-72; Скерлић 1911г: 962-967). И он je, наиме, запажао да ce
упркос „последњим и несумњивим резултатима науке“ no којима
су „Срби и Хрвати један исти народ, да je оно што je српско y исто
време и хрватско, и обратно“, „код извесних хрватских писаца то
схвата да je оно што je хрватско само хрватско, a оно што je српско
y исти мах хрватско“ (Скерлић 19086: 70-71). У овој врсти сукоба
Скерлић je ипак пажљиво бирао речи.
Учествовао je и y расправама о томе где би требало да буде сре-
диште југословенског покрета и која језичка норма би требало да
послужи као основ јединства. По његовом мишљењу, препуштање
првенства Загребу, na чак и Новом Саду, значило би препустити
покрет амбицијама Аустро-Угарске. У полемичком одговору хр-
ватском филологу и историчару Николи Андрићу (1911) Скерлић je
писао да je стил којим ce писало y Београду, y Српском књижевном
гласнику, y књигама и чланцима Богдана Поповића и Слободана Јо-
вановића, упркос отпору загребачких „шовиниста“, na и сремско-
карловачких филолошких „догматичара", постао узор на који су ce
угледали писци из Дубровника, Сарајева, na и Загреба (Скерлић
1911г: 966-967).

„Ми y Београду живимо y чисто националној средини, y својој кући,

асимилујући нагло све стране елементе који међу нас залутају...“ „На-
ма не треба Броз и Ивековић; ми сваки дан израђујемо језични ма-
теријал за Брозове и Ивековиће који ће доћи после педесет година,
и наше данашње погрешке’ кроз неколико деценија биће освештана
граматичка правила“ (Исто: 965).

Јован Скерлић није случајно поменуо баш Дубровник и Сараје-

во. У сукобу између српског и хрватског националног покрета око
Босне и Херцеговине и јужне Далмације, језичка политика била
je, како смо видели, важно средство; то je показао продор хрват-
Национализам 255

ске идеје y ове штокавске крајеве, после језичке реформе и усвајања

штокавског y самом Загребу. Било je, како ce види, потребно да и
сам Скерлић узме учешћа y овом одмеравању снага. Проглашавање
наслеђа и територија, на које су сада и Хрвати полагали право, за-
једничким, југословенским, било je виђено као један од начина да
ce, узајамним уступцима, постигне решење. Тако су мислили Сто-
јан Новаковић, М илован М иловановић, Јован Цвијић, Љубомир
Јовановић, Никола Паш ић и Јован Скерлић; оно што je изазивало
сукобе било je проглашавање тог наслеђа и тих земаља искључиво и
само хрватским (вид. и Берић 2005: 331-399). Видели смо, међутим,
да су, y питању имена језика којим ce тамо говорило, српски писци
били мало спремни на уступке; српска припадност штокавског за
њих je била научно утврђена чињеница.
Скерлић je, међу њима, био најспремнији на попуштање. Било je
јасно да je штокавски постао основа заједничког књижевног јези-
ка. Питању о томе да ли ће ce приближавање наставити усвајањем
екавског (херцеговачког) или екавског наречја, којим ce говорило y
Србији, била je посвећена Скерлићева Анкета ојужном или источ-
ном наречјуу српско-хрватској књижевности, y којој су учествовале
водеће личности српског и хрватског јавног живота. Сам Скерлић
тада je предложио наречје Србије („источно наречје") и хрватско,
латинично писмо (Скерлић 1913: 872-873).

Национализам и патриотизам

Српски интелектуалци расправљали су и о начелним разлика-

ма између појмова национализма, патриотизма и шовинизма. Сто-
јан Н оваковић je изразу „национализам“ давао позитивно значење,
истоветно појму „патриотизам“ (Новаковић 19066: 68; Новаковић
[1910] 1972: 349). Чланови либералне странке ће, пошто после 1903.
она промени име y Народна (национална) странка, бити y јавности,
без негативног призвука, називани „националистима".
Припадници млађег нараштаја су ce, међутим, више трудили да
раздвоје и разликују ове појмове. Богдан Поповић je 1901. y про-
грамским Књижевним листовима, тврдио да они који су, „из наци-
оналних обзира“, хвалили чак и слаба дела српске књижевности,
нису били прави патриоти:
 256
Срби 1903-1914

„Што њих креће, то није патриотизам, но шовинизам; a то je нешто

сасвим друго; нема, шта више, ствари тако супротних једна другој као
шт° СУ патриотизам и шовинизам. Патриотизам je увек скопчан са
жртвама, a шовинизам увек годи сујети; no том ћете их вазда тачно no­
sna™ и тачно разликовати„Патриотизам напротив тражи да човек
има одважности да ono што не ваља, када год то захтева опште добро,
прогласи као рђаво, na ма зато и навукао на себе тренутно нерасполо-
жење људи, или нешто јаче.. (Поповић 1901: 34-35).

Према Поповићевом тумачењу,

прави патриотизам ce, дакле, плаћао
сопственим жртвама. Он je подра-
зумевао грађанску смелост и искре-
ност y указивању на грешке сопстве-
не нације. Ласкање националној су-
јети водило je y шовинизам.
Јован Цвијић je разлику између
правог „националног рада“ и „шо-
винизма" тумачио слично Богдану
Поповићу. У програмској беседи О
националном раду (1907), он je пи-
сао: „Место шовинистичког ласка-
ња народној таш тини треба оштром
критиком проценити способности,
права и моћ своје државе и свога
народа“ (Цвијић 1907: 359-360). Све-
тислав Симић, Јован М. Јовановић
и М илан Т). Милојевић, који су ce
бавили пропагандом y Македонији,
изразима „национализам“ и „шо-
Богдан Поповић винизам“ означавали су тврдње да
(Фототека САНУ)
М акедонија има искључиво српски
или искључиво бугарски национал-
ни карактер, као и нереалне амбиције према туђим територијама
(Симић 1904: 957; Симић 1906: 370, 938; Симић 1908: 590, 591-592;
Јовановић 1905a: 874; Јовановић 19056: 955; М илојевић 1906: 553). ’
Јован Скерлић je све до Анексионе кризе и чланка Обнова Ha­
rne родољубиве поезије реч „национализам“ користио као синоним
за „шовинизам“; позитивна осећања повезаности с отаџбином на-
зивао je „патриотизам“ и „родољубље*. У Обнови нашеродољубиве
noesuje већ ce помињу „национална солидарност" и „национално
Национализам 257

осећање“ (Скерлић 1908a: 826, 829, 838), да би y тексту Стогодишњи-

ца Доситеја Обрадовића (1911) „национализам" изгубио негати-
ван призвук (Скерлић 1911в: 421). Како смо видели, до 1914. године
Скерлић ће постати идеолог онога што je називао „данашњим на-
ционализмом“.
И генерације српских интелектуалаца видљиве y јавном животу
Босне и Херцеговине после Анексије појму „национализам“ дава-
ле су позитиван смисао. Ристо Радуловић je, истина, примећивао
да ce y Француској појам „национализам“ односио на „клерикалне,
антисемитске, легитимистичке" странке, које су no злу упамћене y
Драјфусовој афери, али и да je иати израз y Италији попримио по-
зитивно значење. „Националиста je човјек који осјећа понос своје
pace, и своје културе, и приправан je да брани земљу од странаца“
- писао je Радуловић, додајући, ипак, y духу идеја Тјозуе Кардучи-
ја, и жудњу за „славом" и „величином“: „Националиста љуби своју
земљу, не из утилитаристичког рачуна, него лијепим одушевљењем
заљубљена младића и жели да je славна, да je велика“ (Радуловић
[1910] 1940: 14; вид. и Исти [1913]: 47-49).
Скерлићев утицај био je јасно видљив већ y првој реченици по-
литичког програма који je 1912. саставио Димитрије М итриновић,
под насловом Прва редакција општег програма за омладински клуб
„Народно уједињење": „Темељна и централна задаћа клуба јесте про-
паганда философије национализма уопште, уз нарочито пропаган-
ду радикално демократских политичких доктрина: све то y сврху
да би ce оснажила српско-хрватска национална душ а...“ (Митри-
новић [1912] 1990: 182).
Тјаци присталице српско-хрватског уједињења y Сарајеву, „Ср-
бо-Хрвати“, међу којима су ce налазили Гаврило Принцип и Иво
Андрић, од 1911. су ce звали „напредњацима". Принцип je једном
пријатељу писао да су они следили М итриновићев програм, на-
супрот „неким индивидуама и опскурантима Јашиним", мислећи,
при том, на Јашу Томића (Princip [1912] 1954: 132-133). Већина срп-
ских ђака y Сарајеву je заиста, уместо југословенске, подржавала
српску идеју, y духу Томићевих тумачења, и називала ce „радикали-
ма“ и „националцима1(Исто). Од 1912. године, „напредњака" je, ме-
ђутим, било све више; од 1913. они су ce називали „Српско-хрватска
националистичка омладина“ (Љубибратић 2014: 173). Коначно, на
суђењу 1914, Гаврило Принцип je за себе говорио да je „национали-
ста“, подразумевајући под тим интегрално југословенство: „Ја сам
националиста Југословен и тежим за уједињењем свих Југославена
 258
Срби 1903-1914

y коју било државну форму и да ce ослободе од Аустрије' (Stenograf-

ske bilješke 1954: 62, 69-70).

***

У добу 1903 1914. довршен je процес претварања српске „заветне

нације , засноване на вери, култовима и предању, y „републикан-
ску нацију“ која je своја упоришта проналазила y народном сувере-
нитету, владавини права и демократији. При томе, она je задржала
много одлика „заветне нације“; y исто време, како смо видели, било
je и настојања да нација буде устројена на основу „хијерархијског“
модела.
У схватањима најутицајнијих српских интелектуалаца и идеоло-
га овог Д°ба>и поред све разноврсности критеријума за одређивање
националне припадности, „субјективна мерила“ су ипак преовла-
ђивала. Из њих je проистицало и уверење да ce национални иден-
титет може, до одређене мере, мењати, и да ce на тај процес може
свесно утицати. Посебно значајан био je принцип „слободне воље“.
Међу „објективним мерилима“ језик je био убедљиво најважнији.
Слабљење верских везаности и симбола, и усвајање „слободне во-
ље и језика као мерила припадности, олакшавали су окретање срп-
ског националног покрета ка југословенској идеји.
„Слобода личности“ и демократија били су не само средства
„прављења нације", већ и заш титни знак српског националног по-
крета. Такво, либерално усмерење било je, опет, олакшано и под-
стакнуто сукобом са ауторитарном владавином последњих Обре-
новића и самоодбраном пред колонизаторским притисцима кон-
зервативне, феудалне Аустро-Угарске. У том повезивању национал-
ие идеје са индивидуалним правима и демократијом постојала je
потпуна сагласност између припадника најважнијих српских по-
литичких струја, од самог краља Петра Карађорђевића до соција-
листа и „самосталаца Јована Скерлића и Јована Цвијића, „старих
радикала" Николе Пашића, М илована М иловановића, Светислава
Симића и Љубомира Јовановића, либерала Слободана Јовановића
и напредњака Стојана Новаковића. Индивидуална права, верска
толеранција, социјална правда, демократија - та начела била су не-
раздвојна од српства и y тумачењима бањалучког трибуна Петра
Кочића, мостарског новинара Ристе Радуловића, сарајевских Мла-
добосанаца, новосадских радикала, загребачких „самосталаца“ и
цетињских „клубаша“.
Национализам 259

Српски национализам y добу 1903-1914 био je део оног споја ли-

бералних и националних идеја, који je обележио историју 19. века,
почевши од Декларације независности и Декларације права човека
и грађанина, na све до Сарајевског атентата. После ужаса светских
ратова, за које je оптужен национализам, та веза je скоро забора-
вљена. Зато реконструкција порекла и прожимања идеја нације,
либерализма и демократије данас представља тако захвално поље
истраживања (Tamir 2002; Ш напер 1996; Viroli 2003; Arent 1998).

Милош Ковић

Одабрана библиографија
Новаковић (1898): Стојан Новаковић - Светиславу Симићу, Цариград 10.
4. 1898. 80-47-223, Архив Југославије, Јован Јовановић Пижон.
Новаковић (1905): Стојан Новаковић - Светиславу Симићу, Петроград,
10. 5. 1905. Исто.
Цвијић (1891): Јован Цвијић - Министру просвете, Беч 26. 11. 1891. Архив
Србије, Министарство просвете Србије, Фасцикла IV, р. 145/1893,
Цвијић (1909): Јован Цвијић - Светиславу Симићу, Београд 7. 9. 1909. 80­
47-223, Архив Југославије, Јован Јовановић Пижон.

Штампа
The Times (1914a): „Anti-Serb Riots in Serajevo“, The Times, 30. јун 1914, стр. 8.
The Times (19146): „Serajevo under Martial Law: Serb Houses Sacked", The Ti­
mes, 30. јун 1914, стр. 8
The Times (1914b): „The Racial Problem in Dual Monarchy: Numbers of the
Peoples", The Times, 27. јул 1914, стр. 7.
The Manchester Guardian (1914): „Assassination of the Austrian Royal Heir
and Wife: Shot by Student in Bosnian Capital", The Manchester Guardian,
29. јун 1914, стр. 9.

Објављени извори и литература

Берић, Душан (2005): Хрватско праваштво u Срби 1-2. Нови Сад: Orpheus.
Беџхот, Валтер (1902): Постанак иразвитак народа, са обзиром на начела
природног одабирања u наслеђа. Београд: СКЗ.
Благојевић, Милош (2000): Историја српске државности књ. 1: Od настан-
ка првих држава do почетка српске националне револуције. Нови Сад:
САНУ, Беседа, Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
 Социјалдемократија

Широм Европе деценија која je претходила избијању Првог

светског рата обележена je јачањем политичких организација које
су своје идеолошке узоре виделе на левом крају спектра политич-
ких идеја. Друга интернационала, основана 1889. године, y првим
годинама 20. века није окупљала само интелектуалце заокупљене
теоријским питањима, већ и представнике масовних и све снажни-
јих политичких организација. Уочи 1914. године Социјалдемократ-
ска партија Немачке била je најјача политичка странка y Немачкој
са скоро пет милиона гласача и више од милион чланова. По сна-
зи и утицају пратила ју je Социјалдемократска радничка партија
Аустрије. Руска револуција из 1905. године дала je посебну тежину
реторици социјалдемократских странака које су говориле о смени
друштвеиих система. Била je то деценија штрајкова који су ce дога-
ђали широм Европе, од крвавих протеста радника y шећерани на
Чукарици y марту 1907. године, преко штрајкова белгијских рад-
ника до масовне обуставе рада британских рудара и железничара.
Социјалдемократија je y деценији уочи Првог светског рата бивала
све снажнија (Geary 2003: 219-220).
Неопходно je имати на уму европску социјалдемократију и рад
Друге интернационале када ce говори о делатности социјалдемо-
кратских организација y којима су учествовали Срби. He само из
разлога што без компарације и без разумевања историјског фено-
мена y контексту сопственог времена нема истинског разумевања,
на шта je указао Марк Блок (Bloch 2002: 29, 35; Berk 2002: 32), већ
пре свега зато што су све европске социјалдемократске странке
имале две врсте дужности, националну и интернационалну. Дими-
трије Туцовић je поручивао да je српски социјалдемократа дужан
Социјалдемократија 27 1

српској нацији, али и „интернационалној социјалној демократији“

(Туцовић 1975b: 262). Социјалдемократске странке веровале су да
њихова политичка позорница није само она национална. Зато не
треба изгубити из вида да су српски социјалдемократи редовно из-
вештавали Интернационалу о својим активностима и политици
(Стојановић 1994: 105).
Мајски преврат донео je велике промене, што није само стано-
виште потоњих српских историчара, већ су y то били уверени и
српски социјалдемократи, савременици смене династија. Туцовић
je писао да je пре Мајског преврата владала „реакција и тиранија"
(Туцовић 1975a: 196). Иако за владе које су управљале Краљевином
Србијом након 1903. године Туцовић није имао речи хвале, шта-
више био je њихов жесток критичар, он je и 1912. године подвла-
чио промену која je настала y Србији са сменом династија (Туцовић
1980a: 347). Ништа мање жесток критичар српских влада, Душан
Поповић, тврдио je да су преврат припремили они који су „тада би-
ли легитимни представници угњетених маса“ (Поповић 1985: 313).
Смена династија je одмах донела и конкретне последице за социјал-
демократију. Промене које су уследиле с повратком Устава из 1888.
године и пропратне законодавне измене, попут враћања на снагу
Закона о јавним зборовима и удружењима из 1891. године, ство-
рили су повољне услове за политичко организовање социјалдемо-
крата (Bogdanović 1989: 10; Туцовић 1975a: 493). Две недеље након
преврата, 13. јуна 1903. године, Радничке новине поново су почеле
да излазе, a 20. јула исте године y Београду je основана Српска соци-
јалдемократска странка1 (Bogdanović 1989: 137-140).
Истакнуте личности ССДП, Димитрије Туцовић, Душан Попо-
вић и Триша Кацлеровић били су темељено образовани интелек-
туалци.2 Душан Поповић и Димитрије Туцовић су били правници
који су преводили радове Карла Маркса, Августа Бебела и Карла
Кауцког. Туцовић je започео и докторске студије y Берлину. Триша
Кацлеровић je био угледни београдски адвокат. Ово je важно иста-
ћи, јер je ССДП била строго централистички устројена политичка
организација и правац деловања и идеолошке основе стварали су

1 Српска социјалдемократска странка променила je име на Седмом конгре-

су 1909. године и постала je Српска социјалдемократска партија (М. Bogdanović
1989: 137).
2 Изузетак представља Драгиша Лапчевић, који сем неколико разреда основ-
не школе није имао више формалног образовања.
 272 Срби 1903-1914

припадници уског круга партијског вођ-

ства. Њихово образовање дало je повода
њиховим противницима да истакну да
радницима желе да помогну они који бо-
ље знају граматику латинског језика He­
ro потребе радничке класе (Исто: 199).
Образовање и познавање страних је-
зика омогућило им je да преко часописа
и књига прате савремене токове соци-
јалдемократских идеја y Европи али и да
тако одаберу правац који им je био нај-
ближи. Идеолошка струја која je најви-
ше обликовала ССДП долазила je из Не-
мачке, што није чудно с обзиром на то да
je tokom читавог постојања Друге интер-
Димитрије Туцовић,
мобилисан y војску Краљевине Србије
национале њом доминирала централно-
европска социјалдемократија (Kolakow-
ski 1978: 9). Социјалдемократска партија
Немачке није била само инспирација. Програм ССДП био je превод
Ерфуртског програма, који je 1891. године обликовао Карл Кауцки,
„папа социјализма", кога je Туцовић називао учитељем (Bogdanović
1989: 141; Lidtke 2011: 804; Geary 2003: 220; Туцовић 1975a: 113-114).
Статут ССДП био je модификовани статут немачких социјалдемо-
крата (Bogdanović 1989:142). Док je немачка социјалдемократија би-
ла подељена на ревизионисте које je предводио Едуард Бернштајн,
левицу где су главну реч имали Роза Луксембург и Карл Либкнехт и
ортодоксно крило где je суверено владао Карл Кауцки, ССДП није
била подељена на овај начин. Већ при оснивању странке истакла
ce снажна ортодоксна струја која je y потпуности тријумфовала до
1905. године (Исто: 19, 213, 214).
Прихватање немачке ортодоксије значило je и заузимање ја-
сног става према другим струјама y европској социјалдемократији.
ССДП tokom читавог свог постојања није била благонаклоно на-
стројена према струјањима која су долазила из Француске. Најва-
жнији и најутицајнији француски социјалиста овог периода, Жан
Жорес (Clayes 2011:548; Quilliot 2006: 59) no Туцовићевом мишљењу
je „застранио“ и могао je бити „симпатичан само површним позна-
ваоцима социјализма“ (Туцовић 1975a: 50; Туцовић 1980a: 404-405).
Социјалдемократија окренута немачкој ортодоксији није могла
имати симпатија према Жоресу који није крио своје резерве према
Социјалдемократија 273

деловима Марксове идеологије, који je инсистирао на француским

револуционарним републиканским и демократским традицијама и
који je подржао улазак француских социјалиста y француску владу,
y време када y Немачкој Карл Кауцки почиње да говори о дикта-
тури пролетаријата (Lidtke 2011: 802, 803, 808; Geary 2003: 227, 228;
Quilliot 2006: 59).
Све до 1908. године y активностима ССДП и на странама Раднич-
ких новина доминирала су питања унутрашње политике. Реторика
je била револуционарна. Користећи Марксове аргументе, Душан
Поповић je истицао да ce y читавој Европи класни односи заоштра-
вају, да ce све земље све више деле на експлоататоре и експлоати-
сане, на класу пролетера и класу капиталиста „између којих нема
споразума и мира“, између којих ce води непрекидна борба, „интер-
национална борба чији ће резултат бити социјалистичко друштво“
(Поповић 1975: 395). Туцовић je поручивао бирачима да ССДП као
једна од секција Интернационале путем класне борбе ради на по-
прављању положаја радничке класе и на ослобођењу радника, које
ће бити обезбеђено „завођењем социјалистичког друштва на ме-
сто капиталистичкога" (Туцовић 1975b: 409). Задатак пролетарија-
та, уверавао je Душан Поповић, била je борба за укидање приватне
својине (Поповић 1975: 145), a потпуно ослобођење пролетаријат
je могао очекивати једино „уништењем буржоаског друштва“ (Ту-
цовић 1975a: 51). Једино je промена власништва над својином, од
приватне ка друштвеној, могла поправити положај радничке класе,
истицано je y програмским документима ССДП (Крестић и Љушић
1991: 247-248).
Драгиша Лапчевић je истицао да je циљ српских социјалдемо-
крата освајање власти, али да за разлику од осталих партија рад-
ничка класа не жели власт да би експлоатисала, већ ради ослобо-
ђења радничке класе (Bogdanović 1989: 142). Постојало je неколико
захтева који су континуирано били истицани од ССДП-а, са циљем
да убеде бираче да свој глас поклоне социјалдемократији. У чита-
вом периоду од 1903. до 1914. године ССДП je тражила укидање
пореског цензуса од 15 динара и успостављање општег права гла-
са (Поповић 1975: 155, 640; Туцовић 1975a: 436; Туцовић 1975b: 150;
Крестић и Љушић 1991: 248). Захтев на коме су српски социјалде-
мократи сигурно највише инсистирали било je питање радничког
законодавства. Захтевали су законодавство које ће штитити радни-
ка ограничавањем дужине трајања радног времена, повећање над-
ница и кроз осигурање радника y случају болести, инвалидитета и
 274
Срби 1903-1914

(П°ПОВић 1975: 158=ТУЦ°вић 1975a: 16-17, 436,

14, 633, 537 565.) Своје место y захтевима нашао je и предлог да ce
гарантуЈе непрекидан одмор y трајању од 36 часова сваке недеље,
забрана ноћног рада за децу и апсолутна забрана рада за децу млађу
од четрнаест година (Крестић и Љушић 1991: 249). Нападали су по-
средно опорезивање и захтевали су увођење прогресивног пореза
( уцовић 1980a: 232; Крестић и Љушић 1991: 249). Усвајани буџети
критиковани су пре свега због издатака за војску, што je ССДП пла-
нирао да реши укидањем професионалне и увођењем народне вој-
(^ ™ Вић 1975: 155; ТУЦовић 1975a: 287-288,411; Туцовић 1975b:
152-153; Туцовић 1980a: 332-333; Крестић и Љушић 1991: 248).
Година која je донела промену била je година анексије Босне и
г ? Г Г Не’ Када ^ У СКЛадУ са спољнополитичким догађајима
ДП била приморана да ce изјасни и о питању односа Србије и
Аустро-Угарске и о питању анексије Босне и Херцеговине. Иако
И Пре 1908- Године постоје текстови y којима су српски социјал-
демократи говорили о империјализму великих сила, од времена
нексије ССДП je пуном снагом увучена y вртлог дискусије о одно-
су империјалне и националне идеје. Било je то питање о коме y Дру-
гој интернационали није било једног општеприхваћеног мишљења.
вропски социјализам уочи Првог светског рата није остао имун
на веома распрострањене идеје које су проналазиле оправдање за
стварање европских колонијалних царстава (Bell 2011- 865)
Национални принцип, који je подразумевао да je свет подељен
на нациЈе које заслужују признање и поштовање, али и захтевају
аутономију, сударао ce са империјализмом. Немачки социјалдемо-
крата Едуард Бернштајн je писао: „Ми можемо препознати само
условно право дивљака на земљу коју заузимају. Виша цивилиза-
ЦИја има ултимативно више право“ (Breuilly 2011: 77; Bell 2011: 868).
И сам Маркс je често користио „цивилизацијске“ класификације
Када je писао о британској управи y Индији није пропуштао да спо-
мене да Ie британска цивилизација супериорна y односу на индиј-
ску, као и да су Британци Индији донели железницу, бирократску
рационалност и индустријску модерност (Исто: 868-869) Истица-
ње цивилизацијске супериорности веома ce лако преобликовало y
оправдавање владавине над колонијама. Унутар Интернационале
било je гласова који су истицали да напредна друштва имају зада-
так да цивилизују ваневропски свет (Geary 2003: 234).
Kao и када ce говори о империјализму, y Другој интернационали
HHje постоЈао јединствен став о националном питању. Лешек Кола-
Социјалдемократија 275

ковски je истакао да Маркс и Енгелс нису оставили ништа што би ce

могло назвати теоријом националног питања (Kolakowski 1978: 88).
Роза Луксембург je била против права народа на самоопредељење
и истицала je да je то слоган буржоаског национализма. Говорила je
да je природно да мале нације буду апсорбоване од већих и питала:
„може ли ико озбиљно говорити о самоопредељењу’ за Црногорце,
Бугаре, Србе и Грке?“ (Исто: 92). Ставови Розе Луксембург наишли
су на бројне критике. Казимир Келес Кројц, пољски социјалиста,
истицао je да je независност неопходна за радничку класу, јер je на-
ционална држава неопходни предуслов за демократију, као и да je
национално ослобођење за Пољаке исто што и социјално (Исто: 94,
213). Бернштајн je тврдио да Марксова формулација да радник нема
домовину више не важи, јер након остваривања грађанских права,
радник има разлога да je брани. Италијански социјалиста Антонио
Лабриола снажно je бранио право на самоопредељење (Исто: 110,
185, 234-235). Туцовић je имао погледе сличне Кауцком, који je ве-
ровао да интернационализам пролетаријата не противречи тежња-
ма нација за економским и културним развитком (Redžić 1977: 26).
Туцовић je и 1914. године писао да „социјализам не негира нацио-
нализам“ (Туцовић 1980c: 263-264).
Анексија Босне и Херцеговине не само да je приморала ССДП
да ce укључи y дебату о спољној политици већ je и партију довела
y сукоб са снажном социјалдемократијом Аустро-Угарске. Аустро-
марксисти су ce ослањали на социјалистичке идеје, али њихова ре-
волуционарна реторика није била y складу с њиховим суштинским
прагматизмом, приметио je аустријски историчар Лотар Хебелт.
Била je то партија која je синкретизовала марксизам са аустријским
патриотизмом и оданошћу Хабзбурзима, a та чудна комбинација
револуционарних парола и политике очувања Хабзбуршке импе-
рије донела je њиховом вођи Виктору Адлеру ироничан надимак
„дворског саветника револуције" (Hôbelt 2006: 55; Орел 2012: 266­
267, 368). Таква политика аустријских социјалдемократа подстакла
je чак и Карла Кауцког да их оптужи да пропагирају савез круне,
бирократије и пролетаријата. Ставови Кауцког о националном пи-
тању и његова идеја о потреби преуређења Аустро-Угарске, y редо-
вима аустромарксиста дочекане су са резервама и критикама (Re­
džić 1977: 29-32, 36).
Виктор Адлер je подвлачио да аустријска социјална демократија
рачуна с опстанком Аустрије y њеним тадашњим границама као с
чињеницом, без обзира да ли ce то некоме допада или не (Исто: 53).
 276 Срби 1903-1914

Д°к je немачка социјалдемократија била против немачких акција

y Мароку, аустријска социјалдемократија подржавала je политику
Двојне монархије на Балкану (Тејлор 2001: 202). Угледни аустро-
марксиста Карл Ренер, потпуно y духу доба империја, истицао je да
долази време великих наднационалних држава. „Рђава je судбина
Данас бити мали народ или држава“ - говорио je Ренер (Redžić 1977:
73). Време Анексионе кризе било je време када су маске пале. Ре-
нер y анексији Босне и Херцеговине није видео продор Монархије
на Балкан већ испуњавање мандата на основу одлуке Берлинског
конгреса (sic!), што je сматрао напретком y области међународног
права (Исто: 79).
ССДП je снажно осудила политику Аустро-Угарске на Балка-
НУ- Душан Поповић je писао да je социјалдемократија дочекала да
аустријски социјалисти славе колонијалну политику сопствене
владе (Поповић 1975: 278, 366). Туцовић ce питао: „Је ли Аустрија
Богом изабрана земља да мале државе и народе на Балкану учи-
ни срећнима и слободнима?“ (Туцовић 1975b: 44). Писао je да je y
европској јавности Босна и Херцеговина узимана као пример како
једна модерна држава може да усрећи један некултуран и примити-
ван народ, али je примећивао да о култури не могу да сведоче же-
лезнице и енглески клозет када ce y Европи y 20. веку одржава фе-
удализам (Исто: 168; Туцовић 1980a: 372). Иако je Маркс углавном
инсистирао на модернизаторском карактеру изградње железнице,
Туцовић je писао y другачијем тону: „Данас грађење свих великих
железничких линија на туђем земљишту има карактер задобија-
ња политичке владавине. To je ван дискусије за свакога човека који
je посвећен y методе колонијалног освајања“ (Туцовић 1975b: 47).
Империјализам и колонијализам били су за Туцовића последица
развоја капитализма, који je y тражењу нових тржишта водио по-
литику оправдану вером да постоје више и ниже pace, културни
и некултурни народи. Била су то тумачења утицајног енглеског
економисте Џона Хобсона, аутора чувеног дела Империјализам из
1902. године, за које je сам Туцовић истакао да je једно од најбољих
Дела о империјализму (Туцовић 1980b: 273; Porter 1994: 9; Hobson
2010: 164, 168, 261, 272).
Српски социјалдемократи су начелно осуђивали рат као део
буржоаске политике. У време Анексије дошло je, међутим, до пре-
испитивања тих ставова. Преписка показује унутарпартијске ди-
леме. Припадници ССДП нашли су ce y процепу између оданости
социјалистичким паролама и разумевања за судбину Срба y Босни
Социјалдемократија 277

и Херцеговини. Драгиша Лапчевић je писао да „уједињење нације

мора и са наше стране да ce одобри, али нама буржоазија тражи
рат a социјална демократија мора бити против рата . Лапчевић je
дошао до контрадикторног решења: осуђивао je рат, али je позвао
народ Србије да помогне ослобођење Босне и Херцеговине. Писао
je „наша би партија могла изјавити да признаје потребу уједиње-
ња нације ради културног напретка, осуђује појаву рата и са стра-
не Србије и са стране Аустрије и да позива народ Србије да помог-
не ослобођење народа y Босни и Херцеговини . Душан Поповић je
предлагао да ce ћутећи пређе преко објаве рата и да ce потом рату
да „национални и демократски карактер“ (Туцовић 1975b: 255-256).
Према Поповићевом мишљењу рат „значи националну дефанзиву
и то не би био један од ратова који би социјална демократија могла
мирне савести сузбијати. Поручивао je: „ми проповедамо нацио-
нални отпор, општи оружани устанак, револуцију (Поповић 1975:
272-273, 282). Туцовић je писао да „наше симпатије морају бити на
страни покрета који ce бори за слободу, јер смо ми толико нацио-
нални колико смо демократе“ (Туцовић 1975b: 256).
ССДП je разоткривала „цивилизаторску мисију“ Аустро-Угар-
ске. Важно je истаћи и да поглед српских социјалдемократа није
био ограничен само на Босну и Херцеговину. Српски социјалдемо-
крати су разумели да ce ради о феномену много ширих размера. Ду-
шан Поповић je увиђао сличности између аустро-угарске управе y
Босни и Херцеговини, руске владавине y Финској, Британске Инди-
је и француских колонија на северу Африке. Иронично je говорио
о „хуманој и цивилизованој Европи“. Увидео je да ce колонијална
политика правда интересима културе и цивилизације: „они веле:
ти тамо народи неспособни су за културу, они су нерадни (Попо-
вић 1975: 306; Поповић 1985: 113). Туцовић je Босну и Херцеговину
поредио са Индијом, Персијом, Мароком и Индокином и тврдио да
„ту своју освајачку капиталистичку политику европске грабљивице
маскирају тежњом да ’цивилизују’ остале народе (Туцовић 1975b:
268, 278). Говорећи о управи Аустро-Угарске y Босни и Херцегови-
ни писао je: „Она je ушла да тобож модернизује Босну. Међутим,
стари, средњевековни аграрни односи и данас трају. Аустроугарски
режим je задржао све те терете и њима dodao још нове гломазне би-
рократске државне машинерије“ (Исто: 278 - курзив y оригиналу).
ССДП je имала и једно средство заступања српских интереса Ko­
je није било доступно другим политичким организацијама y Кра-
љевини Србији. Преко Интернационале српски социјалдемократи
 278
Срби 1903-1914

одлучили су да ce обрате социјалистима широм Европе. И пре него

ј! АнеКСИЈ'а спР°веДена, на прве наговештаје да ће до ње доћи,
.Д11 je одлучила да састави Меморандум - о политичком поло-
жаЈу радничког покрета y Босни и Херцеговини. Туцовић je увера-
вао: »Наша je партија одлучила да аустријску управу y Босни изведе
пред суд међународне социјалне демократије, очекује отуда да ће
и евР°пска јавност a нарочито социјалистичка, која говори и mi­
rne о убијању црнаца y Африци и Азији бити праведнија и према
сатираЊу и мучењу једног цивилизованог народа y Европи“ (Исто:
170). Истицао je и да y Босни и Херцеговини „сваки покрет за по-
литичким правима, ма он потицао и од пролетаријата, такозвана
босанска влада угушивала je на најбезобзирнији начин и то под из-
говором да он гаји ’великосрпске тежње“ (Исто: 169, 221).
Од свих европских социјалистичких часописа y Европи, мемо-
рандум ССДП објавио je само један, белгијски социјалистички лист
Пепл (Le Peuple). Таква затвореност за став српских социјалдемо-
крата није била изненађење. Туцовићу ce и раније дешавало да безу-
спешно покушава да објави текст о ситуацији y Босни и Херцегови-
ни Унемачким часописима (Исто: 39-42). Овде су снажно долазила
Д° изРажаЈа предубеђења која су немачки и аустријски марксисти
И социЈалдемократи имали према Словенима. Енгелс није скривао
свој презир према балканским народима, због њихових веза с Руси-
Јом (Kolakowski 1978: 89). За Енгелса je република Јужних Словена
била незамислива, јер Аустрија није могла дозволити да буде одво-
Г ° Д ПриР°лног тРг°вачког пута, од Јадрана и Средоземља
(Redzic 1977: 10). Димитрије Туцовић je тога био и те како свестан.
He треба заборавити да je Туцовић био политичар и да je пажљиво
водио рачуна о томе шта ће рећи јавно, a шта y поверењу својим са-
радницима. Туцовић, који je водио рачуна о интересима сопствене
политичке организације, никада јавно ништа негативно није изго-
ворио о Марксу и Енгелсу. Но својим партијским саборцима y при-
ватној преписци поручивао je да je свестан колико последица имају
везе с Рба са Русијом на поглед социјалдемократа y немачком свету
на дешавања на Балкану. Писао je 1908. године Драгиши Лапчеви-
Ry: »Још од седамдесетих година, када су Маркс и Енгелс говорили о
ерцеговачком устанку као о побуни ’коњокрадица, које je изазва-
ло котРљан>е руских рубаља’ социјална демократија y Немачкој још
непрестано одређује гледиште на Источно питање једним споља-
шњим моментом: борба до ножа руској, свесловенској опасностиГ
(Туцовић 1975b: 53).
Социјалдемократија 279

Туцовић je разумео да поглед на Балкан зависи од односа Аустро-

Угарске и Русије. Писао je Лапчевићу: „сваки успех Аустрије на Бал-
кану јесте пораз Русије - a то ce тражи!“ и додао je да „не прети ви-
ше опасност за завојевање Балкана од Русије већ од Аустрије (Исто:
53). Овакав закључак има посебну тежину, јер су социјалдемократи
y Србији били највећи критичари политике царске Русије према
Балкану. По речима Душана Поповића, Русије ce требало плаши-
ти чак и када она доноси дарове (Поповић 1975: 484; Стојановић
1994: 25, 32). Српским социјалдемократама je зато посебно тешко
падало што je социјалдемократија y Аустро-Угарској подржавала
политику своје владе према Балкану. Туцовић je говорио: „И што je
нарочито жалосно, социјалистички редови пуни су људи који ово
питање капиталистичког завојевања решавају према околностима,
практично, и заступају право завојевања културнијих над некул-
турнијим. Разуме ce, и ми на Балкану долазимо y те некултурне
које Аустрија има да култивира“ (Туцовић 1975b: 53). Туцовић je
пратио социјалдемократску штампу y Немачкој и Аустро-Угарској
и није му промакло да je лист Форвертс (Vorwarts), главни лист не-
мачке социјалдемократије, оштро писао против Русије и повољно
о Аустро-Угарској. „Принципијелно!“ прокоментарисао je Туцовић
(Исто: 39-42).
Туцовић je увиђао сву комплексност политике Аустро-Угарске
према Краљевини Србији и није ce заустављао само на Анексији.
Писао je да je једини грех Србије то „што ce налази на путу аустриј-
ске освајачке политике на Балкану“ (Исто: 46). Циљ аустромаркси-
ста био je идентичан циљу аустроугарске спољне политике. Треба-
ло je уништити ореол Пијемонта који je Србија стицала. Угледни
аустромарксиста Карл Ренер није био задовољан Велеиздајничким
процесом, али не зато што су том приликом прекршене све правне
процедуре и норме, или зато што ce аустро-угарска власт користи-
ла лажним сведоцима и документима, већ зато што су ти процеси
„из срца Србо-Хрвата искоренили католичку југословенску идеју -
Загреб против Београда“ (Redžić 1977: 93). Туцовић je примећивао
постојање оваквих планова и писао je: „Србији je не само треба-
ло одузети сваку привлачну моћ за српски народ y Угарској, Босни
и Херцеговини и Турској, већ je и самосталности сасвим лишити
(Туцовић 1975b: 46). И 1908. Туцовић je писао о промени која je на-
стала 1903. године: „Аустријска дипломатија je знала стећи пресу-
дан утицај на стару српску династију и преко ње упућивати унутра-
шњу и спољашњу политику земље противно вољи народа. Потом
 28o
Срби 1903-1914

je додао да „исту арију она свира сада y Црној Гори, где кнез Никола
нема ДРУга посла до да ствара процесе против Србије и црногор-
ске опозиције. Свршетак старе српске династије није га опаметиоГ
(Исто: 46). Туцовић je увидео још један део тактике Беча: „Србија
je земља са свима слабостима и изненађењима, једна бирократско
сељачка земља, али што je она данас y очима целога света црна као
ђаво мимо цео други свет, то je успех бечке журналистике, бечких
плаћених пискарала (Исто - курзив y оригиналу).
Положај ССДП био je веома тежак. Била je то убедљиво најсла-
бија парламентарна странка y Краљевини Србији, са два посланика
y Народној скупштини, која je морала да ce бори за свој положај
y Интернационали, где су доминирале немачка и аустријска соци-
јалдемократија. Сва комплексност тог положаја показала ce tokom
Седмог конгреса ССДП y мају 1909. године. Било je то време када ce
Душан Поповић пробијао y сам врх партије. Ha Седмом конгресу
je ушао y Главну партијску управу и на конгресу je поднео реферат
под називом „О колонијалној политици и националном питању“.
Радничке новине су напоменуле да ће због своје важности Попови-
ћев реферат бити штампан као посебна брошура. Ta брошура ника-
Да није угледала светлост дана, a Конгрес je усвојио другу резолуци-
ју, што посебно изненађује, јер je предлог резолуције вођство ССДП
неколико недеља пре конгреса прихватило без икакве дискусије, о
чему сведоче партијски записници.
Шта ce заправо догодило? Конгресу су присуствовали представ-
ници аустријске социјалдемократије, a међу њима je био и Карл
Ренер. Поповићева резолуција je изразито критички говорила о
аустријској социјалдемократији. Из текстова објављиваних y Рад-
ничким новинама види ce да су ce сви страни делегати опширно
изјашњавали управо о овом реферату. Под притиском социјалде-
мократа из Аустро-Угарске Седми конгрес ССДП није усвојио ре-
золуцију Душана Поповића већ резолуцију Етбина Кристана, који
je истакао да je национално ослобођење идеал буржоазије и да про-
летаријат није заинтересован за ту борбу. Карл Ренер je поручио да
ће Радити на томе да ce укине кметство y Босни и Херцеговини и
да разуме тешкоће које изазива чињеница да српски народ не живи
y једној држави и поручио да он то посебно добро разуме, јер ни
немачки народ нема прилику да живи y једној држави (Поповић
1975: 18, 40, 801-803; Redžić 1977: 391-393). ССДП je донела одлуку
супротну ставовима сопственог чланства. Инсистирање на значају
националног питања напуштено je тек под притиском аустромарк-
Социјалдемократија 281

систа. Текстови y Радничким новинама углавном нису били потпи-

сивани, међутим, текст Душана Поповића „Немачки социјалисти и
српско питање“ носио je његов потпис. Пракса je промењена како
би ce евентуална одговорност због критичког става Поповића мо-
гла преписати само њему, a не читавој партији (Поповић 1975: 20).
Туцовић je Босну и Херцеговину сматрао српском земљом. У
време Анексије je писао: „Један, највећи, најчистији, за живот нај-
способнији део српскога народа, Босна и Херцеговина, дефинитив-
но ce цепа од нас осталих, за које je нераздвојно спојен интимним
везама националне заједнице, културнога јединства, истоветних
традиција, једноставне историје! Ово je черечење српске нације!
(Туцовић 1975b: 260 - курзиви y оригиналу). И сам Карл Ренер je
истицао да су Босна и Херцеговина српске земље. Ренер je писао да
Босна и Херцеговина „није југословенска земља, као што су друге,
већ je то географски и етнички центар српске земље и југословен-
ске историје“ (Redžić 1977: 80).
Туцовић je веровао да би требало да народи имају право на са-
моопредељење. Према његовом мишљењу „народи више нису бе-
словесна маса робова и отрока него културне целине са јаком на-
ционалном индивидуалношћу и са силним нагоном и потребом за
слободом" (Туцовић 1975b: 260-261). Писао je да без успостављања
самосталних националних држава нема могућности за политич-
ко и културно развијање и тражио je право на самоопредељење за
Босну и Херцеговину (Исто: 267, 280). Српски социјалдемократи су
веровали да je само национално ослобођен пролетаријат y стању да
ce бори за своје класне интересе (Стојановић 1994: 44). Туцовић ce
трудио да докаже како je и Маркс истицао право народа на само-
опредељење (Туцовић 1980a: 400). Насупрот Туцовићу, код аустро-
марксиста није било места за самоопредељење, јер би прихватање
тога права значило и крај Аустро-Угарске. Како je приметио Квен-
тин Скинер, анализа текста подразумева да ce разуме каузална по-
везаност између узрока због којег људи делају и курса друштвене и
политичке акције који заузимају (Skiner 2002: 147). Аустромаркси-
сти су истакли своје решење националног питања и то на једини
начин који je омогућавао опстанак Хабзбуршкој империји. Одба-
цивали су значај језика, територије, порекла и обичаја, али и идеју
о нацији као заједници грађана (Kolakowski 1978: 285, 287). Карл Ре-
нер je писао да историја поред националне државе познаје и више-
националну Аустрију и тврдио je да ће ce y будућности националне
заједнице све више повлачити пред мултинационалним. Потпуно y
 282 Срби 1903-1914

духу епохе империја, Ренер je додао да национална држава поста-

је преуска за потребе модерних економских процеса који захтевају
велика привредна подручја (Redžić 1977: 72).
Истицање ставова аустријских социјалдемократа важно je за
историју ССДП, јер je оно знатним делом обликовало и политику
српских социјалдемократа које су припремиле свој одговор. Марк-
систичка идеологија je инсистирала на великим привредним про-
странствима, што je y тумачењу аустријских социјалдемократа пре-
расло y идеју да малим државним системима (Kleinstaaterei) нема Me­
d a y будућности. Карл Ренер je истицао да национални суверенитет
не може више да ce одржи, јер je изгубио материјалне претпоставке
своје егзистенције, као и да на основу предности великих економ-
ских подручја социјализам прокламује националну аутономију, али
само y оквиру једне велике државе (Redžić 1977: 73-74). Словеначки
социјалдемократа Етбин Кристан je истицао да стварање југосло-
венске државе не може бити циљ социјалне демократије. Тврдио je
то аргументујући да би било „смешно“ да Југословени патуљастом
државом затворе пут до мора моћним народима (Исто: 211).
Страх да ће услед још дубљег продора Аустро-Угарске на Бал-
канско полуострво независност балканских држава бити угроже-
на>окренуо je снажно ССДП ка већ постојећој идеји Балканске фе-
дерације. Да je страх од Аустро-Угарске снажно утицао на ССДП да
пропагира идеју Балканске федерације показују текстови Душана
Поповића. Он je истицао да je Анексија имала један повољан исход
за балканске народе, јер им je указала на опасност пред којом ce на-
лазе и учинила je идеју савеза између балканских држава „једним
неодољивим практичним захтевом - за чијим ce остварењем не сме
више оклевати (Поповић 1975: 650). Поповић je веровао да само
Балканска федерација може гарантовати самосталност и опстанак
(Исто: 652). Димитрије Туцовић y почетку није био наклоњен идеји
Балканске федерације. Након Анексије истакао je да je замисао кон-
федерације балканских народа за Србију и српски народ „сахрање-
на ■Туцовић тада није детаљније образложио свој став. Кратко je
истакао: „Лепа идеја и ништа више“ (Туцовић 1975b: 375).
До 1912. године Туцовић je, међутим, променио мишљење. Био
je, чини ce, подстакнут страхом од политике великих сила и веро-
вањем да ће ce балкански национализми окренути једни против
других, што je отворило питање какве то последице може имати
no независност Балкана. Писао je y септембру 1912. године: „По-
литиком узајамне борбе балканске државице су срозале своје на-
Социјалдемократија 283

роде на степен примитивних афричких племена, оних јадних без-

отпорних народа на које je данас дошао ред да их капиталистичка
прождрљивост Европе употребљује као средство за гашење жеђи
за проширењем области експлоатације.“ Балканска заједница je би-
ла неопходна због самоодржања (Туцовић 1980b: 30). Страховао je
да ће српско-бугарски сукоб око Македоније бити велики проблем
(Исто: 96-97). Средство за одбрану од велике државе, Аустро-Угар-
ске, било je стварање друге велике државе - Балканске федерације.
Туцовић je писао да je Јован Цвијић био y праву када je тврдио да
je моравско-вардарска долина географско језгро за стварање вели-
ке државе. Туцовић je сматрао неприродним да та територија буде
разбијена између Бугарске, Грчке и Србије. Писао je: „наш je зајед-
нички интерес да скупимо сву разбијену и растурену снагу на Бал-
кану и да ce формирамо за одбрану од империјалистичке и колони-
јалне политике и европских капиталистичких сила. Од њих нама
прети опасност" (Исто: 96, 309, 312).
Српски социјалдемократи су веровали да Балканска федерација
није била само гарант балканским државама за „одбрану њихову
од капиталистичких прождрљиваца јевропских“, како je истицао
Драгиша Лапчевић, већ и да je давала могућност за развој стабил-
них демократија, пошто би тако Балкан био лишен опасности да
због међусобних антагонизама балканских држава y њима завла-
дају аутократски режими (Стојановић 1994: 27, 31, 198-199). ССДП
није могла активно да делује на идеји Балканске федерације из не-
колико разлога. Пре свега изборни резултат из 1908. године показао
je слабост партије. ССДП je освојила једва близу 3.000 гласова, насу-
прот преко 125.000 које je освојила Самостална радикална странка
и скоро 180.000 које су освојили Пашићеви стари радикали (Туцо-
вић 1975b: 137).
Први балкански рат ставио je ССДП пред велики изазов. У скла-
ду са својим марксистичким узорима социјалдемократија je 1912.
године стајала на позицији да ниједан рат који воде буржоаске вла-
де не може бити ослободилачки. Сматрали су да je планирана по-
дела Османског царства умањивала могућност да дође до форми-
рања Балканске федерације, a социјалдемократи су ипак истовре-
мено били свесни све тежине положаја становништва y Османском
царству. Српски социјалдемократи нису имали један одговор на
овај изазов. У личности Димитрија Туцовића може ce видети пре-
ламање свих дилема које je јесен 1912. године донела социјалдемо-
кратији. Веровао je да Османско царство није способно да постане
 284 Срби 1903-1914

модерна држава и да je „неподношљивост турске управе један од

оних фактора који je играо врло видну улогу y свима националним
револуцијама за ослобођење балканских народа испод турске вла-
давине“ (Туцовић 1980a: 469-470).
Туцовић je као резервни официр рат осетио из прве руке. Уче-
ствовао je y борбама код Куманова. У свом дневнику je 25. новембра
1912. забележио: „Извршен je један историјски акт који je припре-
мљен дугим процесом развитка на Балкану, акт неизбежан и разу-
мљив. Почетком 20. века завршено je оно што je почетком 19. века
отпочело. према турској владавини y Европи извршена je пресуда
која je изречена још почетком прошлога века y револуцији српске
раје. To je био последњи удар пијуком под брег који je са свих страна
био поткопан" (Туцовић 1980b: 90, 66).
Политика држава победница Туцовићу je, међутим, задавала
бриге, и он je страховао из два разлога. Поставило ce питање ма-
њинског становништва и међусобних односа балканских савезни-
ка. Етничка мешовитост, која je онемогућавала успостављање хо-
могених националних држава, водила je сукобљавању балканских
држава и самим тим отварала je врата уплитању великих сила. Ре-
шење и за један и за други проблем била je Балканска федерација.
Једини спас je био „узајамно груписање y заједницу, политичку и
економску заједницу која ће бити способна да сама живи, да ce бра-
ни и да ce развија' (Исто: 14; Стојановић 1994: 44).
Када je Први балкански рат постао реалност, y партијском вођ-
ству y Београду настао je сукоб. Триша Кацлеровић и Душан По-
повић тврдили су да економско и политичко стање y Османском
царству рату даје оправдање и чини га прогресивним. Пратећи иде-
ју да ослобођење може донети само ослобођено друштво, што no
марксистичком становишту није било друштво Краљевине Србије,
Лапчевић je негирао ослободилачки карактер рата. У октобру 1912.
године показало ce да je Лапчевић доносио одлуке y ССДП. Рад-
ничке новине су објавиле текст y коме je негиран ослободилачки ка-
рактер Балканског рата, a уредништво je одбило да одштампа текст
Душана Поповића који je рат означио као револуцију на Балкану.
Поповић je потом напустио уредништво Радничких новина. Триша
Кацлеровић, поред Лапчевића једини посланик ССДП y скупшти-
ни, напустио je Скупштину када ce гласало о ратним кредитима,
иако je партијска директива била да ce гласа против (Исто: 35-44).
Лапчевић ce показао као доминантна фигура и преовладао je тврди
марксистички став да једино ослобођење може доћи револуцијом.
Социјалдемократија 285

У својим сећањима Триша Кацлеровић je написао: „рат je био

историјски оправдан и разумљив, за њега би ce могло рећи да je
био ослободилачки без обзира на деобу ослобођене територије и
без обзира на доцнија клања балканских држава“. Кацлеровић je
забележио y свом дневнику да je отпор Балканском рату као буржо-
аској појави имао пре свега „пропагандистички карактер“. Истакао
je да су ce социјалдемократи искрено радовали Кумановској победи
(Исто: 50-51).
Планови српске владе да ce преко територије северне Албаније
обезбеди излазак на море нису наишли на одобравање социјалде-
мократа. ССДП je снажно иступила против напуштања начела на-
родности и против економских разлога за припајање територија се-
верне Албаније (Исто: 68). Душан Поповић je писао да српски народ
нема право да осигурава себи живот тако што ће заузети албанске
приморске територије (Поповић 1985:262). Туцовић je истицао да je
улазак y северну Албанију напуштање народносног начела (Туцо-
вић 1980c: 77). Социјалдемократска критика политике српске владе
je била марксистичка. Кривца су видели
y елити која жели „што више територија,
што више пијаца, што веће произвођач-
д. 1!
туц ови
ке и потрошачке масе које ће експлоати-
сати“ (Туцовић 1980b: 72).
Туцовић je почетком 1914. године об-
јавио дело Србија u Арбанија -један при- Nil I IHJt
лог критици завојевачке политике срп- Ш H u m 3IUISIDIEIURüIIEEHU!ЕШШ
ске буржоазије, где je истакао и насиље
над Албанцима до којег je долазило to ­
kom Балканских ратова (Туцовић 1980c:
17-18, 21, 91, 99). Овим делом више од Убјсг-:
других тема доминира, међутим, Туцо-
вићева критика писања појединих срп-
ских интелектуалаца о Албанцима. Ту-
цовић je анализирајући писање Стојана
LI PU
Протића и Владана Тјорђевића о Алба- •i«* \i». m1.1.
нији, заправо указивао на оно што су
касније Едвард Саид и Марија Тодорова
назвали „унутрашњим оријентализмом",
Србија u Арбанија -јед а н прилог критици
a Милица Бакић Хејден „угнежђујућим завојевачке политике српске буржоазије
оријентализмом“. Радило ce о феномену (Београд: Нова штампарија Саве
где су интелектуалци оних земаља које Раденковића и брата)
 286 Срби 1903-1914

je Запад сматрао Оријентом, реаговали тако што су упирали пр-

стом y своје суседе које су сматрали сопственим „Оријентом“ (Bakić
Hayden 1995:917-931). Критикујући Протића и Тјорђевића, Туцовић
je писао да уколико историјске околности доведу до споријег раз-
воја појединих народа, њихов нижи ступањ развитка не би треба-
ло Да послужи као повод да ce народ означи као инфериорна pača,
којој je потребно „културно туторство" (Туцовић 1980c: 37). Било je
то на линији прилога y Радничким новинама, где je истакнуто да je
оправдање за поход y северну Албанију, став да je албански народ
неспособан да ce државно организује, погрешан, јер je управо Ср-
бија жртва таквог полазишта y политици великих сила (Стојано-
вић 1994: 72).
Иако je Туцовић посветио пуно пажње истраживању историје
Албанаца и српско—албанских односа, оно што ce лако може из-
губити из вида јесте да Србија u Арбанија није само истраживање,
већ je и политички памфлет, написан од једног политичара. Један
од постулата на којима почива модерна интелектуална историја је-
сте да анализа текста мора узети y обзир намере самог аутора, да ce
прихвати да сваки текст има „радни аспект" и да представља одго-
вор на неке конкретне околности (Skinner 1969: 8, 39; LaCapra 1980:
250). Туцовић je y приватној преписци истицао оно што није писао
y текстовима који су објављивани y Радничким новинама. Сам je
признавао да његови текстови имају и пропагандни карактер, ис-
тицао je да треба писати, јер „сваку прилику треба искористити за
социјалистичку агитацију (Туцовић 1980b: 84). Политички одно-
си унутар Краљевине Србије нуде контекст који објашњава Туцо-
вићево писање. Социјалдемократи су y српској буржоазији видели
свога противника, што je резултовало да Туцовић y делу Србија
u Арбанија понуди неизбалансиран приказ српско-албанских од-
носа. Пре објављивања Србије u Арбаније Туцовић je писао да су
„Арнаути вајкадашње enfant terrible Турске" и да су „сигурно нај-
несрећније васпитано дете које je изашло из Турске школе“ (Туцо-
вић 1980a: 473). Туцовић je као војник са српском војском ушао на
територију Османског царства и самом Карлу Кауцком je писао да
je ситуација била још гора него што ce мислило y српској јавности
(Туцовић 1980b: 71). Дубравка Стојановић je приметила да je ССДП
користила y политичке сврхе писање о српско-албанским сукоби-
ма tokom Балканских ратова. Истакла je да су српски социјалде-
мократи сигурно преувеличавали број настрадалих Албанаца како
би подстакли своју тезу о бескрупулозности српске владе. Приме-
Социјалдемократија 287

тила je и да критика српске владе поводом српско-албанских окр-

шаја понекад није имала основа y реалним догађајима (Стојановић
1994: 74-81).
Драгутин Костић je y Српском књижевном гласнику објавио
кратку критику Туцовићевог дела и истакао je да аутор своје ста-
вове удешава према „теоријским извођењима берлинских и бечких
марксистичких теоретичара“ (Костић 1914: 553). Ова опаска ce осим
осталог односила и на Туцовићево писање о односу српске војске
према цивилима. Писање које je подсећало на извештаје аустроу-
гарске штампе, која je, како je приметила Тамара Шер, y складу са
својим симпатијама за Османско царство, прихватала без икаквог
довођења y сумњу извештаје о насиљу над цивилима (Шер 2013:
284). У самом делу Србија u Арбанија Туцовић je истакао да je исе-
љавање Срба са Косова и Метохије „нема сумње, врло великим де-
лом последица несносног суседства примитивних, пљачкашких,
необузданих арнаутских племена или чак њихова груба притиска".
Упркос томе, за лоше односе Срба и Албанаца Туцовић je кривио
искључиво српску владу, a протеривање и насиља над Србима и
насељавање Албанаца, Туцовић
који je истицао вредност сваког
људског живота, изненађујуће рав-
кyï>е
■ i i Р ЕIV A 11>Е И У С Л В Р ША Ч А ЊЕ
нодушно и хладно назвао je само соадшластичш агитатора
„природним процесом“ (Туцовић
1980c: 17-23; Богдановић 1986: 213). М .гк r « ■н «w.-j.ynm lij Туцоии!,»

Како показују потоња истражива-

ња (Војводић 2000: 58-73; Јагодић Пос-нв а ги тат о р а.
2009; Храбак 1988; Самарџић et al.
1989: 218-256) али и савремени из-
вори (Перуничић 1985), никако ce Ц^»иј«НН1м1^ииВИИН....
' '.1 V IH i . .......... ..Ч ,11’јл г и
не може прихватити Туцовићев
;; , -m |ie : . . Ч, I."i
закључак да je влада Краљевине ■ !U Î4 > V . ^ i . i i i ii'- i ..: ■■ ■ ii
..1 V ; ne:K. (. : :чг
Србије била једини кривац за ло- ■Д ' S i- ЧМ.1 . . C l .'■< .P iiH »■' !'

ше односе Срба и Албанаца. Њене . s' y u-1 , I ji <'.! 1:1 -1Ml.-,‘id ■-■
l? I/ i. C,: .!■ .11 . . ■ .. .
дипломатске активности пре Бал- . a ifrij.1 /■ . 1e ,.-■■ ■ ' . i : . in i -
m ih •: n - '. i
• '/ и p S. i - ..; : .'.: ., i , - 1- . ■ '
канских ратова биле су усмерене ■, ,• * !■ \ r : '(1 Ч П Н 1 П И i i ' ' п .’ а ' : , ч : M-
.1 и а '; . . - : . - - m ,'C .li j| .» J io p .- ., .
ка спречавању прогона и убиста- „ . im - n p u , ■<: > tja it, ■ .
r / .v r ,.i .i i'i 'J n t , M - a v ■ .‘ .■ i.’ «.
ва православних хришћана, док je .■ ■...•>■■ V K )p
за време Балканских ратова, како i............. v i .y .n i i.v n i:..'.' .......'i ' t " -

je показао Богумил Храбак, однос

српске војске и Албанаца био да- Упутства за агитацију
288 Срби 1903-1914

леко од односа нападача и жртве, како су ти односи приказани y

Туцовићевом делу.

***

Срби су прихватали социјалдемократске идеје и ван граница

Краљевине Србије. У Угарској није постојала засебна српска соци-
јалдемократска странка, али су Срби преко Српског агитационог
одбора сарађивали са Социјалдемократском странком Угарске.
Односи Срба и Мађара нису били апсолутно хармонични. Српски
чланови партије оптуживали су вођство да води централистичку и
шовинистичку политику. Највећи утицај на јавно мнење социјал-
демократи су вршили преко часописа. Лист Народна реч je tokom
1904. године имао више од четири хиљаде претплатника. Због ши-
рења социјалдемократских идеја и радикалска Застава и либерал-
ни Браник су непријатељски писали о сарадницима Народне речи,
a лист je услед бројних парница које су покренуле државне власти
престао да излази. Улогу пропагатора класне борбе и права радни-
ка преузео je потом лист Народни глас, a од 1908. године и лист Пра-
во народа Витомира Кораћа (Крестић 2013: 460-462,468, 470-471).
Витомир Кораћ, Србин из Хрватске, био je истакнути члан и један
од вођа Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније. Србе и
Хрвате je сматрао једним народом са два имена које раздваја само
вера и гласно ce супротстављао клерикализму и шовинизму (Кре-
стић 1992: 476). Димитрије Туцовић je већ 1906. године успоставио
контакте са Социјалдемократском странком Хрватске и Славоније,
али 1908. и 1909. године показале су ce разлике y политици социјал-
демократа из Србије и оних из Хрватске и Славоније. Након анек-
сије Туцовић je захтевао да ce социјалдемократија изјасни једним
заједничким меморандумом о стању y Босни и Херцеговини, што
je Kopah одбио (Туцовић 1975a: 468; Туцовић 1975b: 194-195). Хр-
ватски социјалдемократи сматрали су да je опстанак Аустро-Угар-
ске интерес пролетаријата, залагали су ce за уједињење хрватских
земаља унутар Двојне монархије и истицали да „Србија неће бити
нигда посматрана југославенским пијемонтом“ (цит. према: Redžić
1977: 275, 277, 281-283).
Разлике између Витомира Кораћа и Димитрија Туцовића нису
биле безначајне. Док je Туцовић сматрао да ce Јужни Словени нала-
зе y стању колонијалне потчињености Хабзбуршкој монархији (Đi-
las 1990: 79), Kopah je сматрао да ће Анексија поправити прилике y
Социјалдемократија 289

Босни и Херцеговини (Redžić 1977: 277-279). Све разлике увиделе

су ce када je y јануару 1910. године y Београду организована Прва
балканска социјалдемократска конференција. Српски социјалде-
мократи инсистирали су на идеји Балканске федерације, која je no
речима Енвера Реџића значила ликвидирање утицаја свих великих
сила на Балкану, a самим тим и Аустро-Угарске. Представници Со-
цијалдемократске странке Хрватске и Славоније и словеначке Југо-
словенске социјалдемократске странке видели су своју будућност
y Аустро-Угарској. Они су инсистирали на Тиволској резолуцији
усвојеној 1909. године, која je трасирала вођење политике y прав-
цу борбе за остваривање југословенске аутономије y оквиру Двојне
монархије. Хрватски социјалдемократа Јурај Деметровић истицао
je да je „Аустро-Угарска на путу да престане да буде тамница за на-
роде, a постане склоп слободних, самосталних аутономних народа
(цит. према Исто: 216, 285-286, 332-333, 337). Разлике нису биле M a ­
ne. Хрватски социјалдемократи су Туцовићев став видели као сек-
ташки, док je он њихову политику сматрао опортунистичком (Đilas
1990: 75).
Срби су учествовали и y раду Социјалдемократске странке Бо-
сне и Херцеговине, основане 1908. године, a њен најистакнутији
члан био je Сретен Јакшић (Redžić 1977: 210, 316, 328). Kao и y случа-
ју ССДП, аустромарксисти су пажљиво пратили развој социјалде-
мократије y Босни и Херцеговини. Ha конгресе y Босни и Херцего-
вини су одлазили најугледнији прваци аустријске социјалдемокра-
тије. Како je приметио Енвер Реџић, аустромарксисти су утицали
да босанскохерцеговачки социјалдемократи својим главним про-
тивником сматрају сопствену буржоазију, a не Беч (Исто: 153, 338).
Утицај аустромарксиста je приметан када босанскохерцеговачки
социјалдемократи говоре о „уображеној политичкој самосталности
балканских државица“ (Исто: 72, 346-347). Политички догађаји и
реаговања социјалдемократа на њих доносили су поделе y странци.
Хрватски чланови партије дали су пуну подршку Анексији, a на-
кон негативног става партије према Балканским ратовима, српски
чланови су почели да напуштају редове социјалдемократа (Исто:
316, 357). Млако држање социјалдемократа y време све већих при-
тисака Аустро-Угарске на Србе, посебно након „изнимних мера
1913. године, створило je опозициону струју. Млади члан Социјал-
демократске странке Босне и Херцеговине, младобосанац, Недељ-
ко Чабриновић није веровао да ce захтеви социјалдемократије могу
остварити y Аустро-Угарској. Своје страначке пријатеље убеђивао
 290 Срби 1903-1914

je да Србија ради y њиховом интересу, јер удара на „старе легити-

мистичке монархије, инкарнације старог поретка". Страначки лист
Глас слободе назвао га je агентом српске владе и Чабриновић je по-
том искључен из странке (Љубибратић 2010: 147).
Да ce y Босни стварала нова идејна струја y оквиру социјалде-
мократије најбоље je показало оснивање листа Звоно - гласника со-
цијалиста Југословена, y мају 1914. године, иза којег су стајали Јово
Шмитран и младобосанац Данило Илић. Илић je убрзо потом и
ступио y дискусију са Димитријем Туцовићем. Лист Звоно je напа-
дао социјалдемократе y Босни и Херцеговини због њиховог поли-
™ке да „кроз социјализам негирају нацију“ (Redžić 1977: 357). По-
кретачи Звона су потом избачени из странке. Димитрије Туцовић
je сматрао за своју дужност да брани Социјалдемократску странку
Босне и Херцеговине. Тврдио je да напад Звона није био правил-
но усмерен и додао je да „социјализам не негира национализам“
(Туцовић 1980c: 263-264). Данило Илић je одговорио Туцовићу y
тексту који јасно открива све разлике између Младе Босне и Со-
цијалдемократске странке Босне и Херцеговине. Илић je истицао
Да социјалдемократија y Аустро-Угарској не признаје право малих
народа на постојање. Писао je:

Социјализам Карла Маркса чије смо мишљење о балканским народи-

ма донели y прошлом броју, и који ce бори против колонијалне поли-
тике заробљавања a за аутономију појединих народа и право самоо-
предељења, наше су главешине социјалистичког покрета искривиле
толико да говоре, да смо ми Босанци срећни што смо колонија. Чудно
ce слажу дела аустријског министра спољних послова и речи наших
вождова који ce заузимају за аутономију Арбаније a Југословенима
одричу право на њу.

Илић je поручио Туцовићу да ce вођство социјалдемократа y Бо-

сни и Херцеговини мора критиковати, јер je „злочин не жигосати
речи наших вождова када говоре да би за Црну Гору било добро да je
окупира која велевласт . Данило Илић je додао и да таква политика
»не само да ce не слаже с радом балканске социјалне демократије на
балканској федеративној републици, него ce противи самом соци-
јализму који заштићава слабе народносне мањине од подјармљива-
ња јачих и већих“ (Илић 1922: 71-73).

* * *
Социјалдемократија 291

Како je Ремон Арон приметио, друштвене науке су угрожене од

тоталитаризма на другачији начин од природних наука (Арон 1998:
17). Након 1945. године истраживање историје југословенске соци-
јалдемократије y периоду пре 1914. године имало je велики поли-
тички значај. Није ce радило о простом истраживању развоја со-
цијалистичке мисли. He треба заборавити да je знатан део чланства
Српске социјалдемократске партије, Социјалдемократске странке
Босне и Херцеговине и Социјалдемократске странке Хрватске и
Славоније no завршетку Првог светског рата формирао Социјали-
стичку радничку партију Југославије (комуниста). Истраживање
социјалдемократије било je истраживање прошлости оних поједи-
наца који су своје идеје унели y рад КПЈ. Истовремено, писање о по-
литичком деловању ССДП, било je и писање о Краљевини Србији и
њеној политичкој елити, истој оној елити која je водила главну реч y
Краљевини Југославији, која je за комунисте била „тамница народа“
(Đilas 1990: 87). He изненађује да je Србија u Арбанија убрзо након
1945. године доживела неколико издања, ћирилична и латинична, a
y Београду je 1946. године објављен и превод на албански језик.3
„Готово читава послератна историографија посвећена овом пи-
тању [социјалдемократији - прим. аут.] je идеологизована , закљу-
чила je Дубравка Стојановић. Истакла je и да историчари нису има-
ли критички однос према ССДП, као и да су сами себи доделили
улогу адвоката a не истраживача и да су били спремни да прећуте
оно што би помутило идеалну слику (Стојановић 1994: 11, 16). Оно
што je Франсоа Фире приметио y марксистичкој историографији
Француске револуције (Фире 1990: 23, 101, 103) може ce приметити
иујугословенској комунистичкој историографији посвећеној соци-
јалдемократији y периоду пре 1914. године. Последица je била успо-
стављање историографије која je обиловала вредносним судовима,
где je историчар говорио о „исправном ставу“ и „неисправном при-
ступу“. Индикативан пример представљају објављена сабрана дела
најугледнијих социјалдемократа. Објављени извори пропраћени
су коментарима историчара, који нуде „исправно разумевање“ са-
мих текстова. Појединци који ce нису слагали с политиком вођства
ССДП били су означени као „каријеристи и опортунисти“ или као
„малограђански социјалисти“ (Поповић 1975: 13, 36-37, 58, 273, 276;

3 Објављено под насловом: D. Tucoviq, Sërbija dhe Shqipnija: nji shtesë kritikës së
politikës zaptuese të borgjezis sërbe .
292 Срби 1903-1914

Туцовић 1975b: 256-257). Како je приметила Дубравка Стојановић,

историчари су понекад били ортодокснији од самих социјалдемо-
кратских политичара о којима су писали (Стојановић 1994: 11).
Социјалдемократију je требало представити као морално супер-
иорну и суштински различиту y односу на све остале „буржоаске“
партије. Закључци Енвера Реџића су „потврда о одвојености соци-
јалдемократског покрета југословенских земаља од матице нацио-
налних покрета y њима (Redžić 1977: 349). Коментаришући писање
Андрије Раденића, који je истакао да je програм ССДП био дијаме-
трално супротан програмима осталих странака, Мира Богдановић
примећује да je то предрасуда која ce не може подржати аргументи-
ма и да због тога Раденић то и не покушава (Bogdanović 1989: 172).
Један од пропагандних слогана ССДП, да нема сличности између
социјалдемократа и осталих грађанских партија (Туцовић 1975b:
158) - постао je историјска истина. Овакво писање о ССДП подра-
зумева дихотомију y српској историји, која je започела још y 19. веку.
Тврди ce да ce развила политика која je инсистирала на нераздво-
јивости спољашњег ослобођења и унутрашње слободе, која je своје
отелотворење доживела y ССДП и КПЈ.
Насупрот таквој политици развила ce
и другачија, национална, политика Ko­
ja инсистира на историјским правима и
територијалном проширењу, која ce на-
зива и политиком „велике Србије“ (Пе-
ровић 2000: 44-45, 73).
Комунистичка партија Југославије je
још y међуратном периоду инсистира-
ла на идеји „великосрпске хегемоније“
(Đilas 1990: 92), a историографија je тре-
бало да то научно потврди. Вреди упо-
редити како су поједини историчари, a
како сами социјалдемократи схватали
„великосрпску" опасност и хегемонију.
Историчари, приређивачи сабраних де-
ла српских социјалдемократа писали су
о „потлачивачкој хегемонистичкој по-
литици великосрпске буржоазије“ као
и о „шовинизму великосрпске буржо-
Димитрије Туцовић азије“ (коментари у: Поповић 1975: 43;
(Историјски музеј Србије) Поповић 1985: 443). Они су међутим на-
Социјалдемократија 293

мерно пропустили да примете које je значење, најистакнутији соци-

јалдемократа, Димитрије Туцовић давао термину „великосрпски .
Туцовић je приметио да ce термин „великосрпски користи као
пропагандна парола против Краљевине Србије. Писао je: „запад-
не силе са Енглеском на челу поклонише тада ове српске области
[Босну u Херцеговину - прим. аут.] Аустрији јер су y националном
ослобођавању балканских народа гледале јачање руског утицаја и
рашћења опасности од панславизма (аустриска штампа говори са-
да о ’великосрпској’ опасности за светски мир!) . Истакао je да на-
водно постојање „великосрпских тежњи“ Аустрија користи како би
угушила сваки политички покрет y својим границама (Туцовић
1975b: 45-46, 221, курзив y оригиналу).
Колика je заправо била посебност ССДП може ce показати ако
социјалдемократе упоредимо са самосталцима. Латинка Перовић
истиче да оно што разликује ССДП од осталих странака јесте иде-
ја повезаности спољашњег ослобођења и унутрашње слободе. Ту
идеју не проналазимо y програмским документима ССДП, али
ce она може пронаћи y програму Самосталне радикалне стран-
ке (Крестић и Љушић 1991: 245, 317). Туцовић je говорио о савезу
балканских република (Туцовић 1980b: 312), a како je истакла Олга
Поповић Обрадовић, Самостална радикална странка je имала нај-
више републиканаца y својим редовима. Милан Грол, Божа Мар-
ковић, Јаша Продановић, Јован Жујовић и Јован Скерлић отворе-
но су исповедали републиканске идеје (Поповић Обрадовић 2008:
102, 118). Док ce Туцовић позивао на Светозара Марковића, Јован
Жујовић je био Марковићев лични пријатељ и сарадник (Жујовић
1986: 13-17). Самосталци су y свом програму заступали радничко
законодавство, истицали су значај економије и привредног раста
(Крестић и Љушић 1991: 243). Како je приметила Мира Богдано-
вић, политика ССДП je често била мотивисана страхом од Само-
сталне радикалне странке, која je имала сличан програм и неупо-
редиво већи број гласача (Bogdanović 1989: 148). Јован Скерлић,
који je као самосталац ушао y Народну скупштину 1912. године,
био je члан ССДП, док y децембру 1904. године није искључен из
странке. Због овог разлаза Скерлић je y историографији посвеће-
ној социјалдемократији често означаван као „малограђански со-
цијалиста“ и „опортуниста“. Спор између Скерлића и доминантне
струје y ССДП, који je започет и пре него што je Скерлић искључен
због споредног питања аутономије синдиката (Исто: 234-252), на-
стављен je y читавом периоду све до 1914. године. Уколико избегне-
 294 Срби 1903-1914

мо вредносне категорије „посебности" одређене политичке струје,

полемике између Туцовића и Скерлића, које су посебно вођене по-
водом Скерлићевог писања о односу појединих марксиста према
Јужним Словенима, сведоче о диференцирању две различите по-
литичке струје унутар левице y Краљевини Србији. Док ce ССДП
кретао ка стриктном ортодоксном марксизму, пратећи централно-
европске идеологе, Скерлић je узоре све више видео y француским
радикалима, окренутим демократији, републици и патриотизму
(Ковић 2011: 86-92; Ковић 2014: 465-472; Скерлић 2014). Управо
je та разлика донела и различити поглед на Балканске ратове. За
разлику од Лапчевићеве осуде рата, Скерлић je победе Балканских
савезника дочекао текстом „Светли дани“, где je написао: „цео Бал-
кан враћа ce y руке балканским народима, и y рици топова и y ру-
мени пожара одиграва ce последњи чин величанствене историјске
драме“ (Скерлић 1912: 641).
Kao и већина националних историографија, тако je и југословен-
ска након 1945. године имала теме на којима није инсистирала. Тако
пажњу није привукло да je Димитрије Туцовић Босну и Херцего-
вину сматрао српском земљом (Туцовић 1975b: 45-46, 272). Душан
Поповић je имао идентичне ставове, a уредници његових сабраних
Дела су сматрали за неопходно да читаоцима те идеје преставе y
одређеном светлу. Поручено je да Поповић показује „неисправан
приступ no питању националног састава Босне и Херцеговине“, као
и Да то мишљење „није било засновано на познавању чињеничног
стања“ (Поповић 1975: 276-282).
Још једна тема која није довољно наглашена јесте однос ССДП
са југословенским социјалдемократама из Аустро-Угарске, који je
био далеко од доброг. Тиме je избегнуто и незгодно питање какве je
последице на рад КПЈ имало то што су y партију после Првог свет-
ског рата ушли они који нису желели уништење Аустро-Угарске ни-
ти стварање Југославије. Тек са појавом књиге Мире Богдановић
направљен je прекид с догматичним односом према ССДП. Она je
прва критички приступила проучавању историје ССДП и указала
je на бројне пропусте историографије. Осим осталог, супротставља-
јући ce доминантном приказу Јована Скерлића y историографским
радовима посвећеним социјалдемократији, где je Скерлић означен
као „малограђански социјалиста , Мира Богдановић je указала на
сличност ставова Димитрија Туцовића и Јована Скерлића, јед-
ног социјалдемократе и једног самосталца, y питањима социјалне
правде и једнакости (Bogdanović 1989: 160-169). Богдановићева je
Социјалдемократија 295

била прва која je ССДП приказала не кроз морални наратив већ као
политичку организацију, којој je понекад недостајало унутрашње
демократичности, a којој, као и осталим политичким странкама,
пропаганда није била непозната.
Историографија често није способна да ce одупре утицајима по-
литике. Наука je дуго била лишена политиком неоптерећеног ту-
мачења улоге и значаја социјалдемократије за српску историју y пе-
риоду уочи Првог светског рата. Управо инсистирање на посебно-
сти ССДП лишило je науку вредног приказа интеракције слабашне
марксистичке партије са осталим актерима изузетно динамичног
политичког живота y периоду између 1903. и 1914. године. Важно
je истаћи да су рођена браћа најугледнијих социјалдемократа Ди-
митрија Туцовића и Душана Поповића, Владимир Туцовић и Че-
домир Поповић, били међу водећим личностима организације Ује-
дињење или смрт (Списак чланова, стр. 2). Једно сачувано писмо
Трише Кацлеровића сведочи о разговорима које je водио са Дра-
гутином Димитријевићем Аписом y кафани на Славији, где су ce
окупљали социјалисти. Тема разговора била je шта треба чинити
након убиства које je починио престолонаследник Тјорђе. Апис и
социјалдемократи, који су понекад y историографији приказани
као да бораве y различитим световима, заједно су расправљали о
најбољем начину да ce постојећа криза реши (Кацлеровић - Жива-
новићу, без датума).
У време када je српска војска трпела жестоке губитке y долини
Колубаре, недалеко од Лајковца, 20. новембра 1914. погинуо je ре-
зервни капетан Димитрије Туцовић. Година y којој je избио Први
светски рат означила je крај једне динамичне епохе српске историје.
Смрт Димитрија Туцовића симболично je представљала и крај епо-
хе за српску социјалдемократију која je имала важно место y исто-
рији овог периода и која je произвела своје одговоре на изазове које
je донео почетак 20. века.

Милош Војиновић
 Феминизам

Феминизам као скуп теорија и пракси усмерених ка оспоравању

и укидању политичке, правне, друштвене и културне потчињено-
сти жена представља једну од важ них окосница европске и англоа-
меричке историје y 19. и 20. веку.1 Феминизам je политички дубоко
повезан с феноменом модерне демократије, али и другим „измима“
епохе: либерализмом, национализмом, социјализмом. Термин фе-
минизам, који je преузет из француског језика (Féminisme), почео je
да ce користи 90-тих година 19. века y Енглеској да би потом y пр-
вој половини 20. века постао општеприхваћен y целој Европи. He­
len истраживачи/це и данас, међутим, показују велику обазривост
приликом коршпћења тог термина y анализама историје идеја и
организованих покрета за достизање правне, друштвене, културне
и политичке једнакости жена y различитим политичким и култур-
ним контекстима с краја 18, y 19. и почетком 20. века. Може ce чак
и говорити о два приступа од којих je сваки развио своју линију ар-

1 Карен Офен je, на основу резултата истраживања која ce крећу y распону од

три века европске историје, понудила дефиницију: „Феминизам je назив за све-
обухватни критички одговор на свесно и систематско потчињавање жена од му-
шкараца y датом културном контексту" (Offen 2000: 20). Постоје, условно речено,
и свеобухватније дефиниције: „Феминизам je покрет, идеологија, лично уверење,
мрежа теоријских позиција, полазна тачка y разматрању феномена који ce више
не морају тицати жена, појмовни оквир, скуп различитих (понекад изразито кре-
ативних, понекад тескобно архиварских) активности чији je цил> поспешење по-
ложаја y којем ce жене данас налазе, a неретко и покушај да ce историја прочита
другачије, да ce из њеног ткања ’извуку’ нека невидљива места која би могла да
послуже као путоказ за будуће праксе“ (Zaharijević 2012: 384).
Зоо Срби 1903-1914

гументације за и против његове опште примене. Први, који заступа

чврсто становиште да ce све активности и покрети 19. века који су
представљали изазов мушкој доминацији и ауторитету могу сма-
трати као потенцијално феминистички и пре него што je термин
’феминизам’ ушао y ширу употребу и да зато чине интегрални део
историје феминизма. Даље, да употреба тог термина и из историјске
перспективе олакшава увид y различитости женских покрета (зато
ce и говори о феминизмима), али и ослобађа феминизам као поја-
ву негативне конотације коју су му доделили противници женске
еманципације (Evans 1977: 39; Offen 2000: 19-21). Ha другој страни,
тако широко значење и примена термина феминизам y истражи-
вањима оспорава ce због ризика да овај феномен буде дефинисан
и коришћен y оквиру савременог разумевања и да многе фемини-
стичке акције y другачијим историјским формама не буду препо-
знате. Извесно je да термин и његово тадашње значење нису били
прихваћени y многим женским покретима насталим y централној,
источној, југоисточној Европи где je, за разлику од англоамеричког
подручја, имао негативно обележје и служио je за означавање нечег
радикалног и антимушког. Ово je посебно важно, јер je англоаме-
рички модел феминизма дуго сматран за аксиом, док су другачије
историјске форме посматране као одступања од норме. Због тога
заступници тог приступа предлажу термин покрет за еманципа-
цију жена, који je синоним за женски покрет, али има шири оквир
и подразумева различите „историјске појаве женских активности,
формулисања друштвених потреба и напора y феминистичким и
другим политикама које ce тичу жена tokom 19. и почетком 20. века“
(Paletschek, Petrow-Ennker 2004: 6-7). Ипак, y једном делу истори-
ографије ови термини ce користе као синоними или ce најпре ко-
ристи термин покрет за еманципацију жена као „старији" a потом
феминизам, чиме ce потенцира историјски развој феномена борбе
за изједначавање права жена и мушкараца.
Посебности и различитости које ce појављују y оквирима покре-
та за еманципацију жена y Европи y 19. веку често су тесно повеза-
не са особеностима национализама и националних покрета y по-
јединим земљама и друштвима. Обележје времена y једном броју
европских држава била je управо истовремена појава формирања
модерних националних држава и организованих покрета за еман-
ципацију жена. Изучавања односа између категорија рода (Gender)
и нације последњих деценија указала су, поред осталог, на сложену
међусобну испреплетаност и повезаност феномена нације и феми-
Феминизам 301

низма (Yuval Davis, 1997; Bloom, Hageman, Hall 2000: 3-37). Иако cy
ти односи варирали y зависности од политичког и културног кон-
текста, може ce рећи да cy y неким фазама млади национални по-
крети и тек створене националне државе делимично подржавале
еманципацију жена пре свега y области образовних политика y ци-
љу унапређења друштва и нације, идеје која припада просветитељ-
ском наслеђу, али и да су тадашњи концепти нације и националне
државе често били супротстављени концепту еманципације жена
и феминизма.
Када je реч о терминима којима су означаване специфичне иде-
је и активности које данас припадају феминистичком дискурсу, y
Краљевини Србији и y оквиру српске заједнице y јужној Угарској
све до Првог светског рата постојала je прилична конфузија. До ње
je дошло услед специфичних политичких и културних околности.
Образована грађанска елита je, прихвативши идеју о потреби да ce
побољша положај жена y друштву, настојала да формулише оквире
и на тај начин контролише еманципацију жена као појаву која je
„увезена" из Европе и која je била y суштини дубоко супротставље-
на јаким традицијским представама о жени и њеној улози не само
y народу него и y свести самих промотера ових идеја. Taj покушај
„помирења“ посебно je видљив y начину уобличавања и, посред-
ством школства ширених, интернализованих „знања“ о биолошкој,
полној разлици између мушкараца и жена као основи за креирање
њихових различитих националних културних улога и задатака ко-
ји су стално повезивани са патријархалним традицијским вредно-
стима српског друштва (Столић 2006: 99-103). To je довело до стал-
ног колебања y погледу именовања појава и формулисања циљева
еманципације. Тако ce помињу ослобођење женскиња, еманципација
Српкиња (социјалисти Светозар Марковић, Драга Дејановић и круг
око Уједињене омладине српске седамдесетих година 19. века), жен-
ско питање u женски покрет (језик женских часописа y Србији и
данашњој Војводини крајем 19. и посебно y првој деценији 20. века)
и ретко феминизам, најчешће са оградама или негативним обележ-
јем. Једино je Јован Скерлић, настојећи да ce одреди према идејама о
еманципацији жена које су развијане y оквиру Уједињене омладине
српске употребио термин национални феминизам који и из перспек-
тиве савремене феминистичке историографије има своју оправда-
ност (Скерлић 1906: 214). Једну од ретких критичких перспектива
којује назвала феминистичком изнела je др Владислава Полит (Срп-
ство 1913) a „умерени феминизам" као новопроглашена позиција
 302 Срби 1903-1914

једног дела српских књижевница пред Први светски рат означио je

постепено увођење феминизма као легитимне категорије за озна-
чавање циљева еманципације жена. За разлику од овог периода y
међуратном раздобљу целокупна прошлост женске еманципације y
Србији дефинише ce као феминистичка, чак и y виду препознавања
„таласа“ или фаза феминизма (нпр. М арковић 1933; Атанасијевић
1932; Хлапец Тјорђевић 1921; Женски покрет y Војводини 1933), да би
се У Другој половини 20. века поново говорило о женском питању
(значајна и за сада једина целовита студија Неде Божиновић „Жен-
ско питање y Србији y 19. и 20. веку“ (Božinović 1996). Данас већина
истраживачица ових аспеката прошлости говори и пише о њима
као о феминистичкој прошлости, било да je реч о историји женске
књижевности и феминистичке критике (нпр. Слапшак 1996; Дојчи-
новић Нешић 2014; М илинковић 2012) или о прошлости женског
и y име жена активизма код нас (Стојаковић 2012: 17; Столић 2006:
9-36; Пековић 2009: 125; Пантелић 2009: 18-25).
A ko имамо y виду тезу Карен Офен о пет међусобно испреплета-
них контекстуалних развоја који чине језгро европске женске исто-
рије и историје феминизма, a који су омогућили да женски захтеви
не буду с временом игнорисани и одбачени (Offen 2000: 79), покрет
за еманципацију жена y Србији до Првог светског рата уклапа ce
y најмање четири процеса: растуће грађанско, посебно основно и
средње, образовање жена; раст национализма и формирање нацио-
налних држава; ривалитет, иако не тако интензиван, између феми-
нисткиња из грађанског круга и жена социјалдемократа пред епо-
ху Ратова; истовремена појава развоја јединственог националног
женског покрета и укључивања y токове интернационалног жен-
ског покрета. Покрет за еманципацију Српкиња y јужној Угарској
имао je своје специфичности које су проистицале из политичког и
културног миљеа Аустроугарске монархије, али je такође био одре-
ђен сличним развојима (Стојаковић 2001; 2012; Zim m erm ann 2005­
87-117).
Када из данашње перспективе говоримо о историји покрета за
еманципацију жена и историји феминизма y Србији, чини ce да je
важно дефинисати која ce све поља активности, циљеви и страте-
гије жена и мушкараца последњих деценија 19. и прве деценије 20.
века могу сврстати y еманципаторско, односно феминистичко де-
ловање. Рана, врло значајна no свом садржају и свеобухватности,
али не и no трајању и дометима, била je еманципаторска мисао о
неопходности културног, економског, грађанског и политичког
Феминизам 303

изједначавања права жена и мушкараца коју je развила либерал-

на интелигенција y оквиру Уједињене омладине српске. Она je no
први пут отворила расправу о питању положаја жена из које су
проистекле две линије мишљења, обе контроверзне no садржају и
обојене националним романтизмом, са врло јасном перспективом
y погледу касније политичке праксе. To ce, пре свега, односи на ли-
берале y Србији и њихово одступање од многих тачака реформског
програма после доласка на власт 1868/9. године, na и y погледу по-
четака еманципације жена. Ha другој страни су били социјалисти
Светозара Марковића, који je први дефинисао циљеве феминизма
y Србији на основу руских a посебно западних утицаја (Попов 1962:
124-135; Божиновић 1996: 38-48; Pantelić 2009: 90-92). Том кругу
су припадале и прве српске феминисткиње Драга Дејановић и се-
стре М илица и Анка Нинковић (Скерлић 1906: 463; М арковић 1934:
4-11). Посредством листова Матица и Млада Србадија и Раденик
теме попут права на школовање жена, запошљавање и економску
самосталност, промене положаја y браку и y кућним задругама, као
и потреба организовања жена, ушле су no први пут y јавни дискурс
y Кнежевини Србији. Тимеје, између осталог, отворено и једно ново
поље на коме су личности од „знања“ и ауторитета износиле наред-
них деценија своје ставове о еманципацији жена (Столић 2006:102­
104). Taj својеврсни „рат знања“ или „расправа о полу“ („knowledge
war" /Offen 2000: 133-138/ или „Querelle des sexes“ /Бок 2005: 8-9/) y
Србији je започео, да би ce врло брзо и завршио, на посредан начин:
објављивањем књиге Џона Стјуарта М ила Потчињеност жена (The
Subjection of Women) која je била нека врста манифеста европског
феминизма последњих деценија 19. века и која ce y Србији појавила
с предговором Светозара М арковића 1871. године, само две годи-
не после енглеског издања и, као одговор на то, М илан Т). Мили-
ћевић, тада већ ауторитет y педагошким и просветним питањима,
преводи 1876. године умерено феминистичку Моралну историју
жена Ернеста Легувеа (Histoire morale des femmes) из 1848. године.
Ho тај потенцијални сукоб мишљења, y основи политички, јер ce
односио на питања из широког спектра демократских грађанских
права, који би довео и до разноврсних активности на плану еман-
ципације жена није ce даље развијао y наредне три деценије. Српска
образована елита, ослоњена на научна знања из биологије, меди-
цине, педагогије, развила je до прве деценије 20. века врло унифи-
цирану аргументацију о различитим културним улогама мушкара-
ца и жена y друштву и њиховим одвојеним задацима y процесима
 304
Срби 1903-1914

културне продукције и репродукције нације (Yuval Davis 1997: 26

39; Столић 2008: 189). Танак слој српског грађанства, и мушкарци
И жене’ застУпали су о тим проблемима идентичне ставове или су
их макар јавно подржавали, не постављајући још дуго питања, која
СУ се с вРеменом све више наметала, о неравноправном приватно-
-правном положају жена, неједнаким условима за средње и високо
образовање, неједнако плаћеним пословима који су били доступни
мушкарцима и женама y државној служби и коначно о политичким
правима.
У том оквиру био je могућ и први масовнији организован јавни
ангажман жена посредством женских удружења насталих седам-
десетих и почетком осамдесетих година 19. века. Иако су ce прве
женске организације појавиле нешто раније (Прва женска задруга
y Новом Саду 1867; Јеврејско женско друштво y Београду 1874) нај-
већа удружења Српкиња до Првог светског рата и претече покрета
За еманципацију жена били су Београдско женско друштво (1875­
1941, са прекидима y току ратова) и Добротворна задруга Српкиња
Новосаткиња (1880-1941) (Božinović 1996: 66; Женски покрет y Вој-
водини 1933). 7 Ј
Дуго трајање оба женска удружења, околности да je Београдско
женско друштво било све време државно спонзорисано и од ауто-
ритета (мушких) контролисано, да je уживало владарско покро-
витељство, односно да je деловало под окриљем монархије и шире
гледано, као део националног пројекта, и да коначно оба друштва
нису мењала једном одређен делокруг хуманитарног, добротворног
и просветног рада, не значе да их треба посматрати као статичне
феномене. Развијање мреже подружница y целој Кнежевини/Кра-
љевини Србији или на просторима на којима je живела српска за-
Једница y Аустро-Угарској, разгранате активности као што су осни-
вање Женске раденичке школе y којој су сиромашне девојке обу-
чаване за кројачки занат (1879), Дачке трпезе 1889, Дома старица
y Београду 1900, организације продајних базара ради прикупљања
добровољних прилога, обука за болничарке као вид професионалне
оспособљености, рад на оснивању девојачких виших школа и борба
за очување српских школа y данашњој Војводини, оснивање библи-
отеке, женских читаоница и дечјих забавишта итд., представљали
су значајно поље рада и ангажовања које je донело женама многе
користи. При томе, важно je напоменути да je реч о припадница-
ма танког слоја српског грађанства, најчешће супругама високих
чиновника y престоници и унутрашњости, професора и трговаца
Феминизам 305

које су посредством овако широког спектра прелазних активности

поставиле основу за конституисање покрета за еманципацију жена.
Генерално гледано, и y другим земљама су представнице грађан-
ства биле те које су подржавале покрете за еманципацију жена и то
je добар пример како социјална структура утиче на структуру по-
крета (Paletschek, Petrow-Ennker 2004: 6, 315-316). Једна од кључних
активности ових жена био je рад на просветном и професионалном
усавршавању женске деце и девојака. Ha том питању ce јасно пока-
зало да су њихова виђења била „класно“ детерминисана. У земљи
y којој je већина становништва била неписмена, a жене још мање
писмене од мушкараца, одређивање циљева образовања жена био
je процес који je годинама био испуњен напетошћу и колебањима
просветних власти. Трајао je од 1863. године када je отворена Виша
женска школа y Београду, кроз сталне мене y погледу дозвола и за-
брана за гимназијско школовање до спорадичног отварања врата
Велике школе, касније Универзитета од 1887. до 1905. године. Док
су имућнији слојеви друштва из којих су потицале жене активне y
женским удружењима своје кћери често школовали y приватним
заводима, вишим женским школама, a касније на универзитетима
y иностранству или y Београду (Трговчевић 2003: 181-206; Тјуро-
вић 2004: 432, 482; Perović 1998: 141-162) како би унапредили њихо-
во образовање што je био један од начина да ce репродукује њихов
статус y друштву, ка девојкама из ниж их социјалних слојева била je
усмерена хуманитарна активност y циљу унапређења положаја кроз
обуку y различитим, женама својственим вештинама: кројењу, ши-
вењу и везу.
Хуманитарни рад je, шире гледано, био пут за
укључивање жена y покрете за еманципацију јер je
обављање јавне делатности и извршавање конкрет-
них, практичних задатака доприносило стицању
компетентности и свести да y ситуацији када постоји
јасна социјална и родна неједнакост, жене обављају
послове социјалног старања за које држава нема сна-
ге или слуха да их решава. To je с временом водило
ка постављању захтева за учешћем y доношењу одлу-
ка од јавног значаја (Huber Sperl 2002: 90; Paletschek,
Petrow-Ennker 2004: 324). У Србији ce то догодило,
иако на нивоу појединки и мањих група, y деценији
пред почетак Првог светског рата. Тек тада je било
могуће да Катарина М иловук, вишегодишња управ- Катарина Миловук
 Зоб Срби 1903-1914

ница Више женске школе и председница Београдског женског дру-

штва, јавно саопшти 1911. године да je још 1897. године траж ила од
Касационог суда тумачење термина грађанин y Изборном закону
сматрајући да су и жене грађани, a да je неколико година касније y
Сенату поднела захтев за стицање права гласа за жене (Јовановић
1898, Станков 2012: 116).
A ko ce има y виду делатност неких од најистакнутијих пред-
ставница српских женских удружења из овог периода, Катарине
М иловук, Савке Суботић, Зорке Ховорке, Персиде Пинтеровић,
јасно je да су кретање y задатим оквирима, односно коришћење
„женских атрибута , дефинисаних на темељу „природне“ разлике
између мушкараца и жена, као што су осећање за угрожене, мате-
ринска искуства, педагошки таленти, смисао за практично, било и
део стратегија које су жене развиле и којима су ce користиле. Почет-
ком 20. века показале су ce неке од користи за саме жене: све већа
пажња јавности кроз стална јавна разматрања y вези с положајем
жена, развијање мреже контаката и комуникација како са онима
који одлучују y њихово име, тако и међу самим женама, све боље
информисање о сличним питањима y околним државама и целој
Европи које je омогућило и самеравање са сопственим стањем. То-
ме су највише допринели часописи Домаћица (1879-1914; 1921-1941)
и Женски свет (1886-1914) које су издавала ова два женска удруже-
ња. Иако су текстови о женским покретима и борби за право Ma­
ca жена y Европи и Америци пажљиво бирани, a новости на том
плану често коментарисане као непримерене за потребе српског
друштва, оба часописа y првој деценији 20. века све чешће инфор-
мишу о европском феминизму. To je било могуће када ce појавила
нова генерација образованих жена која je постављајући питање о
уређивачкој политици Домаћице 1907. године захтевала већи ути-
цај жена на обликовање часописа, посебно литерарног дела, али je и
најавила перспективу разматрања неких суштинских проблема по-
ложаја жене y друштву. Но и поред тога што су y оба часописа напо-
редо објављивани текстови y којима je истицана потреба да њихово
првобитно усмерење и намена остане непромењена, односно да не
постоји потреба за преформулисањем циљева еманципације, отво-
Рене полемике између различитих мишљења није било (Женски по-
крет y Војводини 1933: 166-170; Božinović 1996: 91; Тјоковић, Грујић
2012, 2013). Ha другој страни, иако je М илица Томић покретањем
часописа Жена y Новом Саду 1911. године желела, као власница и
уредница, да њен лист буде „савремен, модеран и без крајности“,
Феминизам 307

показало ce да je часопис веома ангажован, јер je, осим подстица-

ња женског стваралаштва на разним пољима, отворено заговарао
право гласа за жене и право да ce баве политиком (Стојаковић 2012:
10, 25). Ипак, да ли као део стратегије умерености, нужне самоод-
бране y страху од критике, несхватања или истрајног одбијања да je
еманципација жена y суштини политичко питање, њен часопис су
саме жене, сараднице y књизи Српкиња, изузетно важној публика-
цији из 1913. године, оцениле и тиме декласирале као гласило једне
странке, Српске народне радикалне странке, чији je вођа био њен
муж Јаша Томић (Српкиња 1913: 15).
Потреба једне групе жена y грађанским женским удружењима
да ce дистанцирају од онога што су сматрале политичким, дакле
мушким доменом, посебно je уочљива y сложеном, често конфликт-
ном односу који ce градио између њих и организације жена соци-
јалдемократа y Србији y деценији пред Први светски рат. Реч je о
појави која je типична за већину европских држава и друштава на
почетку 20. века y којима јача социјалдемократски женски покрет
који истиче захтев за опште право гласа за жене y оквиру осталих
захтева за слободом и једнакошћу, али и чврсто заступа своје по-
литичко опредељење да je питање женских права y другом плану y
односу на класно питање. To je често доводило до ограничених мо-
гућности за сарадњу између та два крила покрета за еманципацију
жена или узајамног искључивања. Нешто слично догодило ce и y
Краљевини Србији y којој je радниш тво било y зачетку. Прво жен-
ско радничко друштво „Свест“, основано 1903. године, поставило je
захтеве за побољшање услова женског рада са посебним акцентом
на заш титу права мајки радница, што je неколико година касније
(1910) и ушло y Закон о радњама. Ипак, позив новооснованог Ко-
ла српских сестара за сарадњу био je одбијен из „класних разлога“
(Božinović 1996: 86). Масовнији y погледу бројности и прецизнији y
формулисању захтева био je Секретаријат жена социјалдемократа
основан 1910. године y Београду на иницијативу Димитрија Туцо-
вића, секретара Српске социјалдемократске партије. Захтев за из-
једначењем права жена y приватном праву и политичким правима
истакнут je убрзо, a 1911. године y Народној скупштини посланик
Социјалдемократске странке Триша Кацлеровић поднео je предлог
да ce успостави опште, једнако, непосредно и тајно право гласа за
све грађане и грађанке (Девић-Убавић 1967:222-223; Božinović 1996:
88). Женско удружење социјалдемократа имало je развијене међу-
народне везе и било je примљено y интернационални савез.
 Зо8
Срби 1903-1914

Разлике и узајамно искључивање два женска покрета, социјал-

демократског и грађанског y Србији нису биле једино и највидљи-
ви;е обележје покрета за еманципацију жена y годинама пред епо-
ху ратова. Различите струје мишљења и активизма појављују ce и
y оквиру грађанског женског покрета. Ta често контроверзна и су-
протстављена схватања појављују ce y ширем оквиру процеса „на-
ционализациЈе феминизма“ који je и код нас ушао y врло динамич-
ну заврш ну фазу. Производња националних феминизама била je оп-
ште место У већини европских држава или националних покрета
КОЈИ су тежили конституисању националних држава на прелому 19.
20‘ ВеКа (lhebaud 1996>Offen 2000: 213, 221). Једна од главних ка-
рактеристика тог феномена била je веома развијена аргументација
y терминима права и дужности „жена као жена“ према нацији, му-
шкарцима и деци (нпр. Бакић 1910; Томић 1909; М иодраговић 1914)
Из те аргументације проистекла je врло важ на димензија национал-
ног ЗНачаЈа * f CKOr културног рада. Двострукост односа према по-
зицији жена била je очигледна. Оне нису биле политички субјекти
али je њихов политички значај као мајки, васпитачица, неговатељи-
ца, y оквиру националног пројекта био велики. Тако je, како наводи
Анђелика Шасер, сфера женског утицаја ширена y име нације, али
je из ње елиминисана свака радикалност (Schaser 2000: 258).
Иако je патриотизам као жеља и интерес за општим напретком
сопственог народа био кључни део и раног феминистичког дискур-
са Првих српсхих социјалиста седамдесетих година 19. века, тежња
жена „руковођених хуманом мишљу да спремају сироте девојке за
ваљане раденице, негују хумана осећања и помажу сироте и невољ-
Не (Корићанац, Танеска 1995: 7) истакнута као главни циљ делова-
ња Београдског женског друштва ипак je имала tokom наредне три
децениЈе пре свега социјалну димензију. Сада je нови модел за „ста-
Ре активн°сти на хуманитарном плану каналисао енергију жена ка
новим приликама за јавно деловање које су биле блиско повезане са
националним спољнополитичким циљевима и плановима Србије
Новооснована женска друштва, „Друштво кнегиња Љубица“ (1899)
и ПОСебно ”Коло СРПСКИХ сестара" (1903) окупила су велики број же-
на различитих генерација на пословима пружања материјалне по-
моћи просветним установама, црквама и свештенству, комитским
И Добровољачким четама и пострадалом становништву на просто-
РУ Македоније, Косова и Метохије. Коло српских сестара, које je
основано на иницијативу Надежде Петровић, функционисало je
На СЛИЧН0М принципу као и Београдско женско друштво посред-
Феминизам 309

ством пододбора који су оснивани y већини

вароши y Србији. У његовом раду значајну
улогу имале су представнице старије генера-
ције покрета за еманципацију жена, почасна
председница „Кола“ била je Савка Суботић,
али и велики број жена млађе генерације које
су већ биле ангажоване и y другим женским
удружењима. Велики простор који су доби-
ле y јавности указивао je да постоји значајан
политички интерес за овакву врсту ангажо-
вања жена. О томе сведочи и податак да je ка-
лендар „Вардар“ који je Коло издавало једном
годишње излазио y тираж у од десет до три-
десет хиљада примерака. Ha другој страни,
циљ новооснованог Материнског удружења
(1904) био je да штити и подиже напуште-
ну, углавном ванбрачно рођену децу. Њего-
ви покретачи, лекари Драга Љ очић и Јован
Јовановић, као и његова председница Capa
Карамарковић одолели су нападима једног дела јавности да својом
делатношћу „штите и шире неморал“ (Božinović 1996: 74). Коначно,
може ce претпоставити да je такво усложњавање активности жена
y јавном домену допринело сажимању искустава и осећању да су
достигнуте нове позиције са којих je било могуће постављање пита-
ња од суштинског значаја за њихову еманципацију. Она су ce убрзо
нашла на дневном реду сталним процесом преиспитивања, отпора
и преговарања међу самим женама.
Прва крупнија тема која je јасно показала какве све разлике по-
стоје y схватањима жена о циљевима будућег деловања била je пи-
тање укључивања y међународне женске организације. Овај нови
вид ангажовања подразумевао je и доношење неких одлука које
су битно мењале физиономију не само најмасовнијег Београдског
женског друштва, него и дотадашња виђења еманципације: ства-
рање јединствене националне организације жена, што je био услов
за приступање Међународном савезу жена (International C oun­
cil of Women) и истицање захтева за добијање политичких права,
пре свега права гласа као услов за пријем y Међународну алијансу
за женско право гласа (International W oman Suffrage Alliance). По-
казало ce да су оба корака представљала велики изазов. Уверења
већине жена активних y разним друштвима, супруга и кћери ви-
 310 Срби 1903-1914

соких чиновника, трговаца, лекара, професора и

индустријалаца, да ce њихова јавна делатност ис-
црпљивала y хуманитарном и националном раду,
помоћи сиромашнима, оспособљавању сирома-
шне женске деце за стручно усавршавање y „жен-
ским пословима", била су no први пут доведена y
питање и зато ce од 1905. године na до балканских
ратова стално трагало за компромисним реше-
њима. Национална женска организација „Српски
народни женски савез основана je 1906. године
и У његов рад укључили су ce Београдско женско
друштво, Коло српских сестара, Друштво кнеги-
ња Љубица, Српско-јеврејско женско друштво и
М атеринско удружење. Председница Савеза би-
ла je Катарина Миловук, почасна председница
Савка Суботић a потпредседнице Делфа Иванић
и Милева Вуловић. У управи су биле још Јелена
Лозанић и Катарина Холецова. Иако je Савез одмах no оснивању
поднео захтев за пријем y две међународне организације, приликом
одређивања правила рада испољиле су ce све недоумице y погледу
формулисања циљева удружења (Иванић 2012: 138; Božinović 1996:
78-80, Станков 2012: 108). Преговарања y вези с постављањем зах-
тева за добијање права гласа за жене трајала су неколико година и
она су довела до тога да ce y оквиру Савеза поставе питања, разма-
трају проблеми и развију стратегије које су га приближиле савреме-
ним феминистичким удружењима. Противљење померању старих
граница показале су многе чланице разних друштава која су ушла
y Савез, док су заговорнице изнашле врло јасно стратешко опреде-
љење. да je y националном интересу да ce на међународној трибини
изложе проблеми Србије и њене борбе за национално ослобођење
и Да се европска јавност упозна са Српкињама и њиховим вредно-
стима. Тек тада je било могуће да ce питање права гласа унесе y пра-
вила Савеза, као другостепени задатак после рада на националном
хуманитарном плану и да та организација постане чланица Међу-
народне алијансе за право гласа 1909. године. Коначно 1911. године
дефинисан je еманципаторско-феминистички оквир рада Савеза
првенствено на описмењавању и културном унапређивању жена,
стицању најпре грађанских a потом политичких права. Ипак, на
Главном скупу 1911. године одбијен je предлог неких чланица да ce
Савез придружи социјалисткињама или да ce упути одвојена пети-
Феминизам ЗП

ција за стицање општег права гласа попут оне коју je

народни посланик Кацлеровић y име жена социјал-
демократа поднео y Народној скупштини. У година-
ма Балканских ратова и пред почетак Првог светског
рата, поред хуманитарних активности y Савезу су
покренута питања изједначавању положаја запосле-
них жена са мушкарцима према квалификацијама,
способностима, образовању и раду. Ови проблеми
највише су тиш тили жене запослене y државној слу-
жби: учитељице, лекарке, телеграфисткиње које су
одбиле предлог да о томе разговарају на некој буду-
ћој конференцији свих радница y Србији.
Српски народни женски савез je постао члан
Савеза Српкиња из Аустро-Угарске који je основан Јелена Лозанић
1910. године. Најистакнутије чланице оба савеза
имале су блиске контакте с водећим активисткиња-
ма из иностранства и присуствовале су конгресима Међународног
женског савеза и Међународне алијансе за право гласа који су одр-
жани y Лондону 1909, Стокхолму 1911. и Будимпешти 1913. године
(Стојаковић 2012: 32; Станков 2011: 120). Сарадња међу чланицама
српских друштава из Краљевине Србије и Аустро-Угарске била je
посебно интензивирана пред почетак Првог светског рата. О томе
сведочи и књига Српкиња, њезин живот u pad, њезин културни раз-
витак u њезина народна уметност do daaac објављенау издању До-
бротворне задруге Српкиња y Иригу, a штампана y Сарајеву 1913.
године. Потписале су je „српске књижевнице Јелица Беловић-Бер-
наџиковска, Зора Прица, M ara М агазиновић и Даринка Буља a y
писању je учествовало седамнаест сарадника и сарадница (Српки-
ња 1913; Грујић 2011). Значај ове јединствене публикације може ce
„читати" с различитих аспеката: еманципаторско-феминистичког
дискурса женске књижевности времена (Dojčinović Nešić 2012), ко-
лективне биографске репрезентације „жена као жена“ и њихових
родних улога y контексту националних улога и задатака, али и као
покушај писања српске женске историје. У Српкињи je уочљива по-
треба ангажованих жена, пре свега књижевница или „жена од пе-
ра“, да наступе јединствено и да упркос извесним разликама y по-
гледима уобличе једну целовиту слику о себи, одреде своје место,
формулишу циљеве којима ће тежити. Због тога та публикација
има одлике својеврсног манифеста Српкиња са врло јасно родно
дефинисаним упоришним тачкама које позиционирају феминизам
 312
Срби 1903-1914

У Србији: наглашавање континуитета тса тта

-: = =
М илице Стојалинпвмћ r
= = " = =
У ^ У Делу патРиотске песникиње
ф ем и 1ш стаи њ е^^^е Д ^ а н о в ^ ) nocDe3 П^ ИМеР’ њене вршњакиње
ка прпгттртгтг Р ДсЈановип;, посредна и врло опрезна критич-
сПл°ЈеДИН™ - ПекТи^а „аЈе^ако,
Ћооћевић a n УДРУ у УслучаЈУ критике текста Тихомира

тШ ^ш
гласнику 1912) м ° бјаВЉеном у Q > « « ™ књижевном

V K ati „ f ' ’ ' 86' 89> 98“99)' У"Р“ » ”Умерени фемишзам*

лк п„,ив за pa, „р„™а Д ф ем ^ „с/ичГ 1и р r ; eZ r

=^S=î=P~—~=i
= = ^~ В ~ ,
Феминизам 313

следиле антиратну партијску политику, жене су

ce посредством удружења ангажовале на број-
ним пословима y позадини ратних дешавања. У
околностима које су задесиле Србију наравно да
није могло бити говора о некаквом даљем раду
y правцу прош иривањ а женских права. Чак je и
мирнодопска дилема лекарки шта да чине y ве-
зи с објашњењем које им je дато да нису здрав-
ствено осигуране и немају право на пензију зато
што не служе војску, изгубила смисао, јер су и
оне биле y случају рата војни обвезници.
Београдско женско друштво и Коло српских
сестара су y време Првог балканског рата осно-
вали болнице y Београду и помагали су болнице
y унутрашњости Србије. Тада je било око 1500
Љубица Луковић
обучених добровољних болничарки, a пред по-
четак Првог светског рата 33 жене биле су лека-
ри. У Београду je 1914. године основано Ратно женско удружење y
чијој су радионици ученице Раденичке школе годину дана спрема-
ле рубље за рањенике и војску. У мањим болницама tokom Првог
светског рата жене су често биле и једини лекари и управнице. До-
бровољне болничарке су радиле y ратним и резервним болницама,
повлачиле ce са војском. Kao болничарке од тифуса су умрле Наде-
жда Петровић и Љубица Луковић, председница и потпредседница
Кола српских сестара. У добровољни болничарски рад укључило
ce и Јеврејско женско друштво. Све женске занатске школе биле су
претворене y радионице. Ha окупираним територијама су преузе-
ле мушке послове, бринуле о породици и обрађивале земљу. Вели-
ка страдања и терор посебно су погодили жене после Топличког
устанка 1917. године (Младеновић 1996, Božinović 1996: 93-94).

Ана Столић

Одабрана библиографија
Атанасијевић, Ксенија (1932): „Разматрања о феминизму“, Женски по-
крет, јануар: 2-4.
Бакић, Војислав (1910): Српско родоњубље u отачаствољубње. Београд:
Српска краљевска академија.
 Милоје М. Васић

Катедра за археологију основанаје 1881. године наВеликој школи

y Београду, y оквиру Историјско-филолошког одсека Филозофског
факултета. Први професор археологије био je архитекта М ихаило
Валтровић (1839-1915) немачки ђак с Универзитета y Карлсруеу, до-
тадашњи професор архитектуре који ce својим археолошким радом
квалификовао за ово место, као и за место чувара Народног музеја
(М илинковић 1990: 189-195). После Валтровића, наставу на архео-
логији, као и рад y Народном музеју обнавља Милоје Васић, чији je
долазак 1901. године на место наставника археологије представљао
ново поглавље српске археологије (Марић 1956: 403-406; Срејовић
1984; Cermanović-Kuzmanović 2001; М илинковић 1997; Николић и
Вуковић 2008; Palavestra 2012; 2013).
Милоје Васић (1869-1956), после студија класичне филологије
и историје y Београду, неко време je био Валтровићев помоћник y
Народном музеју, да би потом, на Валтровићеву интервенцију, био
упућен y Немачку на студије археологије, прво y Берлин, a потом и
y Минхен. He зна ce много о Васићевим студијама y Берлину, али
1898. прелази y Минхен, на Универзитет (K. B. Ludwig-Maxmilians-
- Universitat) и чувену школу класичних студија Хајнриха Бруна и
Адолфа Фуртвенглера. Васић je код Фуртвенглера докторирао 1899.
године, с темом „Бакља y култу и уметности Грка“ (Vassits 1900; Та-
павички-Илић 2013: 378-385).
После објављене тезе Милоје Васић ce y наредне две године ак-
тивно и предано укључује y научни, културни и јавни живот Ср-
бије, али објављује радове и y страним научним часописима. Ба-
ви ce различитим темама и областима: археологијом (Vassits 1900a:
320 Срби 1903-1914

172 177; 1901:47-56), етнологијом (Васић 1901:1153-1176), критиком

позоришних представа (Васић 1900: 63-64), ликовном критиком
(Васић 1901a: 112-118; 146-151; 177-183; 1901г: 356-368; 1901в: 28-29),
као и научном критиком археолошких и етнолошких радова (Васић
1900a: 873-878; 19016:1040-1054). У ликовној иуметничкој критици
које понекад пише под псеудонимом Др. Огњен, патриотски истиче
значај националног програма коме мора да служи савремена срп-
ска уметност (Макуљевић 2006: 19).
Ha Великој школи, каснијем Филозофском факултету, бива иза-
бран 1903. за доцента, a 1906. замењује Валтровића и на месту чува-
ра Народног музеја (Срејовић 1984; М илинковић 1990). Наредних
пола века Милоје М. Васић биће суверени господар српске археоло-
гије. Образован као класични археолог, импресиониран класичном
грчком цивилизацијом, Васић ce no повратку y Србију првенствено
бавио преисторијском археологијом, која почетком 20. века, ни y
ширим европским оквирима, није још јасно била дефинисала сво-
ја теоријска утемељења и методологију. Штавише, y време његових
студија, поготово y Немачкој, сматрана je донекле другоразредном
и споредном граном археологије (Palavestra 2012; 2013; Sklenâf 1983;
M alina & Vašiček 1990).
У исцрпним и проблемски оријентисаним извештајима са соп-
ствених археолошких ископавања праисторијских локалитета, об-
јављеним y престижним међународним часописима (Vassits 1902;
1902a), Милоје Васић je већ на почетку каријере поставио неколико
основних мотива, тоналитета и тема којима ће ce наредних деце-
нија изнова враћати, варирати их и мењати. To су: неолит Подуна-
вља, бронзано доба Балкана и Егеје, Троја и микенски утицаји на
балканско залеђе, као и дуг континуитет праисторијских појава y
нашим крајевима.
У Српском књижевном гласнику 1905. публикује y наставци-
ма модеран, синтетски преглед археологије y Србији (Васић 1905).
Вредно je пажње то да je грађанска елита модерне Србије, која je
читала Српски књижевни гласник, била заинтересована за то да y
наставцима прати један прегледан, али ипак стручан археолошки
рад. Васић y њему не само да сажима своје извештаје о археоло-
шким истраживањ има y Србији, које je као кустос Народног музеја,
редовно, сваке године објављивао y Годишњаку Српске Краљевске
академије, већ пружа заокружену интерпретацију праисторије, ан-
тичког периода и средњег века на тлу Србије, према стању науке с
почетка 20. века.
Милоје М. Васић 321

У веома амбициозном раду о односу праисторијских локалитета

y балканском Подунављу према Троји, Прилози решавању тројан-
ских проблема (1906) Милоје Васић ce храбро упушта y комплико-
ване проблеме међусобних прожимања и утицаја, те етничких од-
ређења и миграција y праисторији Подунавља, Троје и Егеје (Васић
1906a). Већ од својих првих радова о неолитском насељу y Јаблани-
ци, преко Тројанских проблема, na све до почетка истраживањ а на
Винчи (1908) покушавао je да усклади и споји два света и две хро-
нологије: с једне стране средњоевропску, подунавску праисторију и
неолитске локалитете као што су Јабланица, Винча или Тордош, a с
друге, егејско бронзано доба, Крит, М икену и Троју. У овом перио-
ду Васић je живо укључен y размену идеја, na чак и оштре полемике
с водећим европским (махом аустроугарским) археолозима: Шми-
том, Гецеом, Хернесом, Менгином, Ћ иром Трухелком и другима
(Palavestra 2012).
Убрзо, међутим, Васић мења своје ставове о подунавском неоли-
ту. Већ од 1906. пише да су налази из Винче углавном из бронзаног
доба, na чак доводи y питање и оправданост свог ранијег сврстава-
ња других налазишта y Србији y неолит (Васић 1906:126-127; Vassits
1908). Посебно je важна Васићева студија Жуто брдо (Васић 1908;

Милоје Васић (седи y средини, носи качкет) y Винчи са пријатељима

1908. године. Први с лева, огрнут капутом, стоји Јован Томић
(Археолошка збирка Филозофског факултета y Београду)
 322 Срби 1903-1914

1912; 1914), која je неодвојиви део његовог сагледавања хронологије

и културе y Подунављу од бронзаног доба до римских освајања. За
разлику од неолитских тема, егејска нит наставља да ce провлачи и
кроз друге Васићеве радове, посвећене дугом континуитету грчких
културних облика и обичаја, који су no њему присутни y Подуна-
вљу од искона na све до модерног доба (Палавестра 2011).
Васићево схватање важ них питања y археологији може ce прати-
ти и преко уређивачке политике Старинара, чији je Васић био уред-
ник y периоду од 1908. до 1914 (Петковић 1984: 141). Поред обимних
радова којима je фундирана археолошка наука y Србији, захваљу-
јући приказима y Старинару стиче ce увид y кључну литературу и
дебате вођене почетком 20. века. Професионалну оријентацију овог
часописа коју je задавао Васић пратили су и физички антрополог
Нико Ж упанић (Milosavljević 2012), као Васићев студент и близак
сарадник Милан М итић (Županić 1927: 158-159). У овој серији Ста-
ринара, срећу ce и прилози два страна научника: A. Чилингарова из
Бугарске и М. Ростовцева из Русије (Бошковић 1984: 3).
Од 1908. године Васић систематски ископава Винчу, вишеслој-
ни праисторијски локалитет на обали Дунава, код Београда и тај,
бескрајно значајан локалитет, истраживаће, с повременим преки-
Дима, деценијама. У првим извештајима с ископавања, он почиње
Да истиче да су ce културни утицаји кретали с југоистока, из Егеје
ка североистоку и да je праисторијска Винча најбољи доказ таквих
утицаја. Овакво схватање претходило je читаве две деценије слич-
ном интерпретативном моделу Гордона Чајлда и његовој теорији,
деценијама доминантној y европској археологији (Vasić 1932:96-97).
Васић je, међутим, неолитску Винчу сматрао бронзанодопским на-
сељем егејских досељеника и домаћих „миксјелина“, да би коначно
- 1934. закључио да je y питању грчка (јонска) колонија на Дунаву из
VI века пре наше ере. Ha тој погрешној тези je инсистирао до кра-
ја живота, упркос бројним археолошким открићима и тумачењима
који су јасно доказивали неодрживост оваквих ставова.
Прва ископавања Винче скренула су пажњу међународне јавно-
сти захваљујући значајним резултатима објављеним већ исте 1908.
године (Annual of the British School of Athens XIV), a затим опширни-
je y часопису Prâhistorische Zeitschrift (1910; 1911). Васић y то време
успоставља успешну сарадњу с Руским археолошким институтом
y Цариграду (Vasić 1932: V II— VIII). Оснивање Института 1895. го-
Дине, на челу са славним византологом Теодором Ивановичем Ус-
пенским, било je од значаја за руско политичко деловање. Циљеви
Милоје М. Васић 323

ове институције односили су ce на обликовање културног живота

младих словенских националних држава, насталих на рушевинама
Османског царства. Успенски je сматрао да финансирање класичне
археологије не би y политичком смислу користило Србији и Бугар-
ској. Пошто су Грчка и Румунија већ полагале право на античку
прошлост, Успенски ce залагао да српски и бугарски археолози тра-
гају за старијим археолошким остацима. Због тога ce снажно за-
лагао за развој праисторијске археологије y овим двема државама
(Kirin 2010: 152-153). О великом политичком и националном знача-
ју проучавања праисторије пише и сам Васић y извештају Мини-
старству просвете 1911. (Васић 1911). У том смислу, на конферен-
цији која je одржана y фебруару 1911. y Цариграду ce преговарало
о оснивању издвојеног секретаријата овог института који би наро-
чито био посвећен праисторији. Пошто су бугарски научници от-
казали сарадњу због неслагања, секретаријат Руског археолошког
института основан je y Београду, a секретар je постао Милоје Васић.
Уз то, Руски археолошки институт и Српска краљевска академи-
ја, ставили су на располагање годишње no 5000 динара y злату за
 324
Срби 1903-1914

истраживањ е Винче. Тако су финанси-

рана археолошка ископавања Винче y
ППЛ1СТОРИСКА ВИНЧА I. периоду од 1911. до 1913. године, a ис-
траживањ а планирана за 1914. преки-
Л Н Д У Н Ш ЦИНДрДЖ* tf МГ.’ !С7»кд y ВИЧЧИ нута су због ратних околности када je
угашен и Руски археолошки институт
(Васић 1932: VIII; Николић и Вуковић
СлД0ДА7ЦИМ
Ј 2008: 44-48).
Успенски je 1911. посетио Винчу и
тада су вођени договори око будућих
археолошких истраживањ а на Балкан-
ском полуострву. Осим осталог, за на-
редиу 1912. планирано je, поред Винче,
истраживање Еноса y Тракији, на ушћу
Марице, преко пута Троје. Васић ce из-
^ш^твмшжмтжашт,
1F» H«KII, i ' борио да и даље остане руководилац
радова на Винчи и одговори Успенског
°д идеје да доведе неког из Русије да во-
ди ископавање. Штавише, средствима
npeucmopucKa B um a 1 Засебног одељења Руског археолошког
(Београд: Државна штампарија) института Милоје Васић je y проле-
ће 1912. ишао на студијско путовање y
Грчку, на Крит и y Египат. По повратку,
ископавао je y Винчи, уз кратак прекид због обиласка Еноса са Ус-
пенским и другим члановима Института (Васић 1932: VIII-IX)
За мобилизацију 1914. Васић je сазнао на Винчи. Прво задужење
ило му je да буде магационер војне станице y Младеновцу, да би
већ y лето 1914. водио рачуна о експонатима Народног музеја (Тр-
говчевић 1986: 25-72). T okom Првог светског рата, Васић je прешао
пешице албанске планине, да би почетком 1916. уточиште нашао y
Риму a затим период 1917-1918. провео y Паризу (Трговчевић 1986:
79-92). Сећајући ce почетка рата, Васић каже:

„Први непријатељски метци из топова са монитора на Дунаву упућени

СУбили на згРаде Университета и Народног Музеја. Рушење и пожар,
проузроковани експлозијама учинили су том приликом много ква-
Ра У Народном Музеју и упропастиле многе драгоцене објекте. Нису
остали поштеђени ни снимци предмета из Винче, који су при вађењу
и спасавању испод рушевина, такође оштећени (...) Жалосна бежанија
музејских збирка из јако оштећених зграда Народног Музеја y зграду
ондашње Управе Фондова y Београду, na одатле y Ниш, затим y Ско-
Милоје М. Bacuh 325

пље, и најпосле y Косовску Митровицу, y 1914 и 1915 години, оставила

je жалосне трагове и на предметима из Винче“ (Васић 1932: IX).

Први светски рат зауставио je велики замах Васићевих архео-

лошких истраживања, међународне научне сарадње, смелих пла-
нова и визија. Ископавања y Винчи наставио je y знатном обиму y
неколико кампања тек од 1924. до 1934, али га je инсистирање на
бизарној и погрешној интерпретацији овог локалитета усамило и
изоловало од главних токова европске археологије. Иако je његова
научна и универзитетска каријера била прекинута и озбиљно нару-
шена ратом, Милоје Васић je без сумње најважнији српски археолог
прве половине 20. века. Његов значај ce не огледа само y ископава-
њу Винче, no чему je најпознатији, већ првенствено y пионирски
самосталном али захукталом и плодном раду на пољу српске архе-
ологије и њене међународне афирмације y периоду од 1901. до 1914.

Александар Палавестра
Моника Милосављевић

Одабрана библиографија

Необјављени извори
Васић (1911): Архив Народног Музеја кбр. 47-1911 (Извештај Милоја
М. Васића Српској краљевској академији о конференцији Руског
археолошког института y Цариграду).

Објављени извори и литература

Бошковић, Ђурђе (1984): „Осврт на стогодишњу уређивачку политику
Старинара“, Старинар, н. с. 35, стр. 1-12.
Васић, Милоје (1900): „Краљ Едип на београдској позорници“, Нова искра
бр. 2, стр. 63-64.
- (1900a): „Старинска српска јела и пића (од Симе Тројановића)“, Бранково
коло бр. 6, стр. 873-878.
- (1901): „Слава. Крсно име“, Просветни гласник бр. 22, стр. 956-973,1153—
1176.
- (1901a): „Српска уметност. Поклич српском народу“ (под псеудонимом
Др Огњен), Бранково коло, бр. 7, стр. 112-118,146-151,177-183.
- (19016): „Стари словенски погреб", Бранково коло бр. 7, стр. 1040-1054.
 Николај Велимировић

Николај Велимировић (1881-1956), мислилац чије су идеје, ре-

чи и дела сублимати одређених магистралних тежњи српског на-
рода y 20. веку, на путу целоживотног учења, трагања и стварања,
прошао je три формативне фазе: доохридску (1902-1919), охридску
(1920-1936) и послеохридску (1936-1956). Пошто ce трећа фаза мо-
же узети као утврђење, ако не продубљујућа радикализација друге,
можемо констатовати да ce ж ивотно дело Велимировића прелама
кроз две основне фазе: доохридску и послеохридску. Упечатљива
je чињеница да он y првој фази носи прозападњачку усмереност
српског духа, a y другој и трећој фази усмереност која ce првој про-
тиви, под знаком одбране источног усмерења српског духа, које он
поистовећује са православљем. Притом, наизглед парадоксално, он
потоње тумачи као формацију духа кадру да ce узнесе „изнад Исто-
ка и Запада (Велимировић 2013в: 795). Речју, ж ивотни пут Велими-
ровића коинцидира историјској драми српског народа који ce, до
Данас, кроз болне и неизвесне чинове самоидентификације, опре-
дељује „за или против“ Запада односно Истока. Изучавање његовог
огромног и једнако значајног дела, отуда, отвара могућност специ-
фичног самосазнања y колективном и индивидуалном смислу. Ов-
Де дајемо првенство излагању основних карактеристика и значајки
прве фазе духовне формације Велимировића. Конкретно, осветли-
ћемо време раног периода његовог рада. To укључује 1914. као прву
ратну годину. Мисао Велимировића није могуће сасвим изузети из
контекста развоја његовог опуса y целини. Ваљано и потпуно раз-
умевање прве фазе, дакле, није могуће без увида y другу и трећу, и
обрнуто.
Николај Велимировић 329

Излазак Велимировића на јавну сцену y Србији с почетка 20.

века одиграо ce унутар кругова Српске православне цркве (СПЦ).
Своју теолошку мисао он везује за циљеве и задатке православља
y српском народу, који посматра као интегралну органску целину.
Стога његови луцидни, резолутни и охрабрујући позиви на проме-
ну црквених ствари, убрзо ce преливају на шири друштвенополи-
тички и културални простор, где, без закашњења, привлаче велику
пажњу. У повесном простору тог времена револуцмонарне учинке
носе догађаји какви су прокламација независности Кнежевине Ср-
бије (1878), стицање аутокефалије СПЦ (1879), проглашење Србије
за краљевину (1882), обележавање 500-годишњице Косовског боја
(1889), збацивање аустрофилне династије Обреновића y мајском
преврату (1903), као и антиципације ослобођења, уједињења и пре-
ображења црквеног и друштвеног корпуса српске нације, нарочи-
то y смислу надолазећих ратова (1912, 1913, 1914) односно уздизања
СПЦ y ранг патријаршије (1920).

1. Богословију Светог Саве Велимировић уписује 1898. Врлином

изразите даровитости, недуго потом постаје сарадник листа Хри-
шћански весник (ХВ) који уређује свештеник Алекса Илић. Већ 1902.
млади богослов постаје познат y црквеним круговима, захваљујући
упечатљивој артикулацији потребе да ce изврши реформа црквеног
живота. Дужности свештенства Цркве увећане су, a борба je поста-
ла одсуднија, али „спрема и отпорна снага остали су исти“. Главни
циљ мора бити извођење „... једног кадра ж ивих и јаких духова, ко-
ји ће повести коло народног религиозног и моралног препорођаја
[...] који ће доказати да je наука Богочовека још исто онако свежа...“
(Велимировић 1902a: 364). Kao прво, низом радова, он предлаже
темељно преиспитивање духовних и теолошких основа форма-
ције свештенства СПЦ. Непосредни задатак види y превладавању
провинцијалне зачаурености слабо образованог кадра СПЦ, како
сматра, вођеног духовно и морално-културно недораслим настав-
ницима. (Додуше, управо je свештеник СПЦ, Михајло Ступаревић,
на начин препознавања и подстицаја даровитости, заслужан за
образовање младог Велимировића y манастиру Ћелије, близу род-
ног Лелића). У том смислу радикална критика институционалног,
катихетског и научно-образовног система СПЦ, оличеног y „Ста-
рој богословији“, мора бити почетни корак. У противном, последи-
це ће бити такве да ће млади богослови „... доследно својој спреми
и васпитању рушити, мислећи да стварају, тровати с убеђењем да
 330 Срби 1903-1914

лече“ (Велимировић [19026] 2013: 21). He треба наглашавати да су

такви ставови, писани павловски горљивом бескомпромисношћу
(Дап 17.16), изазивали узнемирење, понегде шок, такође симпатије
и одушевљење, не само y оквирима Старе богословије „... увелих
груди, последња неплодна грана, која ce калеми на иначе неплод-
но (и сувише заражено оваквим гранама) стабло народног морала
и вере“ (Велимировић [19026] 2013: 21). Иначе, ректор Богослови-
је Стеван М. Веселиновић (1864-1915) није крио наклоност према
деловању Велимировића. Адресујући шири друштвени контекст,
y огледу „Религиозни кризис (1903) Велимировић констатује да je
морал хриш ћанства (одређен молитвено-аскетским делањем) усту-
пио место „философском моралу (формализму), a да ce идеализам
хриш ћанства повлачи пред песимизмом који, неретко, врхуни y де-
структивном сарказму (Велимировић [1903] 2013: 36).
У раним наступима Велимировића јавност препознаје не са-
мо реформатора духа и устројства СПЦ већ велики таленат младе
личности од општедруштвеног значаја, пониклој y крилу Цркве.
Српско друштво je поздравило аутора који, неочекиваном коли-
ко жустром критиком црквеног мртвила („апсолутизма митропо-
лита , „просвећене обломовштине , „фанариотског аутократизма"
[Радовић 1996]), позитивно утиче и на ванцрквени контекст. Уоче-
ио je да он спаја модернистички дух са либералним приступом
проблемима социјално-историјског света живота. И још, такав
приступ млади Велимировић поставља унутар духовног, култур-
ног и политичког универзализма-панхуманизм а-којем ce свесрд-
но посвећује. Индикативна je платформа ш ирих реформских стра-
тегија коју поставља 1909. године. Циљеви реформске стратегије
изнети су како следи: 1. Рад на одуховљавању верског живота; 2.
Дубоке реформе црквеног организационог уређења; 3. Подизање
нивоа образовања свештеника y складу с позивом y модерном вре-
мену; 4. Евангелизација народа новим методама: „пут изазван и ле-
гитимиран временом, y коме живимо“; 5. Праћење верско-култур-
ног ж ивота српства ван краљевине Србије: „... садашња ситуација
показује [...] да ми y Србији нисмо једна потпуна целина, него само
један део великог свесрпског народног организма" (Уредништво
ХВ 1909a: 3-10).
Ta идејна платформа, нагласимо, показује како Велимировић
држи да су хришћанска духовност и патриотизам нераздвојиви. To
није пролазни младалачки став. Више од тога, то je главна регула-
тивна идеја, или, умно-вољна сила што обликује живот Велимиро-
Николај Велимировић 331

вића y целини. Њ егове мисли и акције, као и мање или више познате
догађаје из живота, треба сагледати као аспекте тог двоједног стре-
мљења. Наиме, треба их видети као изразе покушаја одуховљења
народа и унарођења духовности. Речи ректора Универзитета, Саве
Урошевића (1863-1930) изговорене на Савиндан 1909, млади Нико-
лај усваја као своје: ,,’Код нас je религија сведена на скуп неколиких
обреда, који су озакоњени и таксирани [...]. У опште ми смо y свима
правцима (држава, општина, друштво, просвета, религија, морал
Б.Л.) имали и данас имамо само форме, али не и садржине’“ (Вели-
мировић [1909b] 2013: 249). С обзиром на речено, Велимировић као
методу од прворазредног значаја истиче беседништво (Мр 16:15).
Оно тада субзистира y прединформатичком добу, те отуда има
знатно већу снагу учинковања него што je случај данас. Непосред-
ност живе речи, изведене из делима осведоченог живота, сила je Ko­
joj нема премца (Јевр 4:12), твди он y раду „Наше црквено беседни-
штво“ ([1902r] 2013). У том раду он критикује индиферентизам пре-
ма залогу религије, некротично стање јавних гласова православља
(„множина речи хладних [...] као крл>ушт“), одсуство реторичког
умећа, односно маргиналну улогу коју беседа има y СПЦ његовог
времена. Притом, „Код нас ce служи на језику, готово страном (цр-
квенословенском Б. Л.)“ (Исто: 23, 26, 28-29). Међутим, то није све.
Главна ствар не лежи y рехабилитацији омилитике као дисципли-
не црквено-теолошког курикулума. Далеко важније, Велимировић
беседу поима као функцију киригме (крриура) односно речи којом
Бог објављује радосну вест тојест Јеванђеље (eùayyéXiov): наиме, то
да остаје веран и да на делу испуњава спасоносна обећања дата људ-
ском роду (Лк 4:17-21). Тако, y еклисиолошком смислу, беседа није
културолошки орнамент него медијум вербалног оваплоћења речи
Божије. Црквена беседа а no преносу и беседништво Цркве, отуда,
јесте говор Христа продужен кроз време, врлином беседника који
беседу персонализује поистовећењем са речју Божијом. Неоспор-
ну беседничку даровитост Велимировића, без преседана y историји
СПЦ, тако, треба посматрати из еклисиолошки односно христоло-
шки утемељеног разумевања мисије Цркве. Наравно, y личности
„новог Златоуста“ персонални таленат и теологија подстицали су
једно друго.
По завршетку школовања y Богословији 1902, односно настав-
ничке службе y Драчићу код Ваљева, те боравка y Боки Которској,
y манастиру Савина 1904, и новог наставниковања, али y Леско-
вици код Лелића, Велимировић путује y Немачку. У октобру 1905.
 332 Срби 1903-1914

уписује ce на Универзитет y Халеу. Уз сагласност митрополита бео-

градског Димитрија Павловића (1846-1930), под покровитељством
Краља Петра I Карађорђевића и М инистарства за веру и просве-
ту, Велимировић недуго потом, октобра 1906, прелази на студије
y Швајцарској, y Берну. Имајући y виду поменута теолошка инте-
ресовања Велимировића, не треба да изненади да за прву доктор-
ску дисертацију бира тему: Der Glaube an die Auferstehung Christi
als Grunddogma der apostolischen Kirche (Велимировић [19106] 2013).
Дисертацију je успешно одбранио на Старокатоличком факултету
Универзитета y Берну, y јулу 1908. код професора Едуарда Херцога
(1824-1924).
Наиме, Велимировић сматра да ce проповед речи Божије мо-
же оправдати једино на основу претходног оправдања васкрсења
Христовог: тачније, на бази оправдане вере y личност Христа као
оваплоћеног Bora Реч. Тако ce реч Божија (Àôyoç) и Bor као ипо-
стасна Реч (Лоуос;) y теологији Велимировића подупиру и узајамно
оснажују, творећи језгро догађаја Цркве y
име које предузима мисионарски рад. To ce
може опазити упоредним читањем радова
„Вечност јеванђељских идеја“ (1904) и „Бо-
гочовек y Јерусалиму" (1905), као и радова
„Јеванђеље васкрсења" (1909) и „Рехабили-
тација тела“ (1910). Васкрсење Христово,
као завршетак „другог стварања света“, Ве-
лимировић узима за непорециву чињеницу,
и то скрупулозним позивањем на креди-
билност сведока, савршенство моралне ди-
мензије историјско-друштвеног дела Исуса
Христа, као и на изузетност („надприрод-
ност“) његове чудотвореће личности. У том
смислу, њега мање интересује да ли су по-
слеваскрсна христојављања емпиријски ре-
ални догађаји или искуства реда духовних
виђења: „И јеванђелисти и цела апостолска
црква чврсто су веровали y христофаније, и
то не зато што су тачно знали да их објасне,
већ што су веровали y исте“ (Велимировић
Николај Велимировић на
[19106] 2013: 667). To није таутолошки аргу-
докторским студијама y Берну мент Велимировића, уколико ce разуме да
(у власништву Горана Вељковића) једно од изворних новозаветних значења
Николај Велимировић 333

израза вера (tugtiç) није „слепо“ веровање него поверење засновано

на конкретном искуству као осведочењу посебне врсте.
У теолошким радовима Велимировића из ране фазе налази-
мо за оно време солидну библистичку и христолошку ерудицију.
С обзиром на „дух времена' (којег je Велимировић не само израз
већ творбени чинилац) неопходно je истаћи да y тим радовима не
налазимо конфесионалистички интонирану полемичност, још ма-
ње клерикализовано богословље. Напротив, млади Велимировић,
прилично самоуверено, заступа дух екуменске отворености, сагла-
сно панхуманистичком универзализму за који сматра да га утврђу-
ју поверење y модернизам и либерализам: како онај теолошки тако
онај политички. Врло je индикативна његова критика конзервати-
зма Римокатоличке цркве (папизма и ултрамонтанизма). Тачније,
знаковито je његово одбацивање папске енциклике Lamentabili sane
Exitu (1907). Taj документ био je уперен против (не само хришћан-
ско-библистичког) модернизма као таквог. Модернизам „папа на-
зива ’збиром свих јереси’. Под овим не треба разумети само јереси
старе епохе хришћанства, него и [...] модерне заблудне теорије фи-
лософског агностицизма и иманентизма“ објашњава Велимировић
y раду „Велика криза y римокатолицизму11 (1909). Иако подржава
отпор модерном атеизму односно агностицизму, он додаје став ко-
јим, ипак, изражава симпатију према модернистичком духу, уко-
лико означава критичко слободоумље, додуше, унутар хоризонта
религиозности: „Пије X, као егзекутор Силабуса свога имењака,
крунисао je ову тежњу проскрипцијом свега, што би још неку другу
тежњу подржавало или толерирало. Он je паралисао коначно като-
личку богословску науку, заповедајући joj да буде оно што je била пре
хиљаду година...“ (Велимировић [19096] 2013: 199, 215). Објаснимо:
Syllabus Errorum je публикован 08. 12. 1864. са имприматуром папе
Пија IX (1792-1878). У том Списку грешака римокатолички доктори
теологије и високоцрквена јерархија покушали су да дају опсежан
преглед претпоставки и тенденција модернизма, са становишта ка-
тедре епископа Рима-папе. Претпоставна полазишта модернизма
званична Римокатоличка црква покушава да доведе y питање и
обори. Надаље, Велимировић са негодовањем гледа на папску ин-
струкцију најригорозније контроле коју епископи имају спровести
над другачије мислећим теолозима, свештенством и богословским
училиш тима (Исто: 200). To je комплементарно Велимировићевој
реформској критици „многостручности", тојест гомилања звања,
дужности и функција y рукама свештенства, будући да, како тврди,
 334 Срби 1903-1914

то паралише основни позив свештеника: „служитељство цркви и

проповедање вере“ (Велимировић [1909r] 2013: 282-283).
Штавише, y раном периоду Велимировић испољава склоност из-
весним аспектима протестантизма. Ha пример, он види одређену
моралну оправданост тог процеса, утолико што „прилагођавање
времену за Цркву мора значити повратак из самодовољне власти и
подразумеваног ауторитета y изворна начела саможртвене службе
Цркве богопризваном народу (Велимировић [1906] 2013: 179-180).
Није сасвим без разлога Скерлић 1911. установио да „... српска цр-
ква није имала литерарнијег писца ни неортодокснијег теолога“,
упозоривши младог јеромонаха да не чита Ренана „ако [...] je стало
до црквене каријере...“ (Скерлић 2000: 330). Међутим, погрешно je
такво запажање пренагласити, ма колико могло бити основано y
односу на ране године Велимировића. Како знамо, он je критичар
идеја знаменитог лутеранског теолога, Адолфа Харнака (1851-1930).
Он критикује Харнаково оспоравање развоја хриш ћанства y инсти-
туционално-доктринарном смислу. Харнаков позив на давање при-
мата „историјском Исусу“ односно принципу „изворности“, млади
Велимировић одбацује уколико je цена жртвовањ е историјских до-
стигнућа рада Цркве. Притом, опазимо, он идеје Харнака одбацује
позивањем на Алфреда Лоазија (1857-1940), модернисту из крила
управо римокатоличанства. Велимировић (1909a: 203 н. 1) указује
на његову превратну књигу: Alfred Loisy, L’Évangile et L’Église (1902).
To дело изазвало je такозвани модернистички спор унутар Римока-
толичке цркве. Лоази je екскомунициран 1908, и то modo vitandus.
Са њим ce Велимировић слаже (наиме, он je упућен y то да je књига
Лоазија, заправо, одговор на књигу Харнака Das Wesen des Christen-
tums [1900]). Ca Лоазијем, противно Харнаку, он држи да ce изворни
принципи хриш ћанства развијају кроз историју и друштво, и тако
потврђују кроз веру и вођство Духа Светог (Велимировић [19096]
2013: 204).
Младог Николаја не треба разумети као агенса деструкције уста-
н°ва историјског хриш ћанства (од догматско-канонских до јерар-
хијских). Напротив, њега треба сагледати као чиниоца реконструк-
Ције на основама отварања изворним силама хришћанства, како
би ce оно окамењено, заостало и некомуникативно из Српске пра-
вославне цркве-истиснуло, и то разложном колико радикалном
критиком y име потраге за новим, ж ивотно смисленим облицима
црквене реалности. Упркос свему, он Цркву сагледава y традициј-
ском континуитету ca њеним историјски потврђеним елементи-
Николај Велимировић 335

ма, структурама и начинима деловања. Међутим, модернистички

аспекти изванправославних хриш ћанских Цркава и заједница, y
том периоду, биће Велимировићу знатан подстицај. Како казује,
безмало y доситејевском духу:

„Није просвета крива неверју нашем него недостатак исте и кратко-

видост оних који на њу вичу, не увиђајући да je она моћно оружје [...].
... шта ли би ти ’непријатељи западне просвећености’ предложили
[...]. He би хтели ваљда, да ce званично забрани улазак цивилизацији
европској y нашу земљу, или да ce спречи прогрес људски?!“ (Велими-
ровић [1902r] 2013: 32).

У истом раду, он уједињује поверење y просвету, прогрес и евро-

пеизам са универзалним истинама Светог писма: „Један je зборник,
чији листови никада извештати неће, чија слова векови изгладити
не могу [...]. Зборник тај јесте Јеванђеље. [...]. Чисто као кристал, ја-
сно као светлост дана, силно као гром. Таква je јеванђељска реч од
Назарета до Гренланда..." (Исто: 33).
Из те перспективе на значају добијају теолошке и потенцијално
дипломатско-политичке димензије научног дијалога Велимирови-
ћа са идејама истакнутих представника Старокатоличке односно
Англиканске цркве. У најкраћем, ваља указати на дијалог Велими-
ровића са старокатоликом Едуардом Херцогом2 и на реаговања Ве-
лимировића на теолошке ставове низа англиканских аутора, посеб-
но оне Хенрија Њ умана3 (1801-1890) и Лејтона Пулана4 (1865-1940).
С обзиром на прво, y писму из 1910. Херцог Велимировића подсти-
че да „... са нама радите на великом и богоугодном делу...“ (фон Аркс
2007: 16). Имајући y виду чувени текст „Penseés sur l’union des Égli­
ses" фрајбуршког професора Макса фон Заксена (1870-1951), Херцог
указује на „... мисао о помирењу православља и западног католи-
чанства..." О томе, како такође казује, он сам „... проповеда већ 40

2 Едуард Херцог je први старокатолички епископ Швајцарске и реномиран

теолог. Услед противљења курсу теолошке политике Првог ватиканског концила
(1868-70), односно критике папе Пија IX поводом доктрине о „непогрешивости“
римског понтифа (1870), он бива рашчињен 1876.
3 Џон Хенри Њуман je заступник литургијске и неопатролошке обнове Ан-
гликанске цркве, као и родоначелник такозваног оксфордског покрета. Касније,
он из англиканског прелази y римокатоличко хришћанство и постаје најчувенији
Енглез обраћеник y римокатоличанство.
4 Лејтон Пулан je угледан богословски аутор, предавач и тутор на колеџу Све-
тог Јована Крститеља y Оксфорду.
ЗЗб Срби 1903-1914

година". „Веома нам je потребно“, наставља ментор Велимировића,

„јачање y заједничкој вери“.
Док ce протестујућим старокатолицима приближује резолут-
ним противљењем институцији римског папства, уз задржавање
респекта према потенцијалима западног католицизма, y име сједи-
њења цркава на основу „живог Христа живог Јеванђеља“, дотле ce
англиканцима који су противпапски пут већ прешли, Велимиро-
вић приближује преко извесног прихватања теорије грана (branch
theory) према којој све хришћанске „цркве“ нису друго до изданци
једног стабла. У том смислу, y раду „Њуман и његова теорија“ (1909)
Велимировић критикује некадашњега епископа Англиканске цр-
кве, Њумана, који као кардинал Римокатоличке цркве тврди да је-
дино Римска црква јесте ,,una, sancta, catholica et apostolica Ecclesia":
„Ko нам јамчи, да cy оних седам проба, према којима Њуман цени
цркве, непогрешна и једина мерила за то?“ (Велимировић [1909b]
2013: 247). Поврхтога, српски богослов сматра даје питање сједиње-
ња „Цркава“ ствар иманентног препорода хриш ћанских заједница,
те да ce тако успоставља прогресивна конвергенција тих корпуса
као једнакоправних делова „једног те истог“ еклисијалног органи-
зма. Отуда следећи квазиангликански став (којег ће ce Велимировић
одрећи, касније, y доба охридског и послеохридског „окрета"): „Ми
верујемо да су све хришћ. цркве чланови Христовог тела“ (Исто).
У том духу, најзад, треба посматрати реакцију Велимировића на
напис оксфордског теолога Лејтона Пулана. Текст енглеског теоло-
га објављен je y лондонском Гардијану 3. фебруара 1909. За разли-
ку од Пулана, који y свом чланку истиче да су питања о Filioque, о
карактеру евхаристијског статуса пресуштаствљења (transsubstan-
tiatio) хлеба и вина y Тело Христово, или о односу према одлука-
ма васељенских сабора и даље суштинска питања која условљавају
напор ка сједињењу Цркава, Велимировић (Гардијан, 3. март 1909:
„Problems of Reunion with the East") тврди како je „дијалог љубави"
довољан, будући да суштинских доктринарно-канонских препрека
сједињењу, заправо, нема: „Ми имамо [...] савршено довољан дог-
матички и шпекулативни базис за сједињење; ми имамо већ једно
’правилно убеђење’ [...]; треба само да удахнемо y њ животни дах.
[...] entente cordiale, или unio cordium, или љубав - свеједно" (Ве-
лимировић [1909д] 2013: 291). И тога ће ce Велимировић, касније,
одрећи. Поменути текст Велимировића, на који угледни Пулан од-
говора симпатетички (писмо од 05. 03. 1909, публиковано y Гардија-
ну), истакнимо, није друго до наставак пионирских отварања врата
Николај Велимировић 337

црквеног естаблишмента Енглеске-Србима: од лондонског Лам-

бета и Кентерберија до Оксфорда и Кембриџа, односно Кадстона
и Дорчестера (не само са повољним еклисијалним изгледима већ
и са значајним политичким импликацијама). Наиме, y поменута
места и установе, после Голготе Србије 1915/1916, стиже преко 300
српских дечака и девојчица, укључујући око 55 српских богослова
којима ће Англиканска црква не само сачувати животе већ омогу-
ћити завршетак школовања, некима на нивоу докторских студија
(Лубардић 2014). Велимировић y томе игра значајну улогу као једна
од кључних фигура енглеско-српског посредовања y време Првог
светског рата (Heppell 2001). (Велимировић нема више од два докто-
рата, како би следило из неутемељене тврдње низа аутора да je y Ен-
глеској написао и одбранио докторат на тему Философија Барклија.
Тачно je да он борави y Енглеској. Али, не 1910. [како даје Heppell
2001: 59 н. 22] већ од позне јесени 1908. до априлског пролећа 1909.
[фон Аркс 2007: 11 н. 19; в. и 12 н. 25]: дакле, y паузи између првог и
другог бернског доктората [допутовавши y Енглеску из Србије, где
je tokom поменуте паузе такође боравио, y септембру 1908]. Како
следи из писма Едуарда Херцога Велимировићу [ВАВе 90, 84-85], a
према Фон Арксу, Велимировић тамо није изучавао мисао Џорџа
Барклија него теологију Хенрија Њумана и његовог ученика Џорџа
Тирела [1861-1909]).
Било како било, наведено потврђује преплетање духовно-тео-
лошких и политичко-државотворних димензија интелектуалног и
практичког ангажмана Велимировића. Из вида не треба испустити
чињеницу да он, све време, y резерви држи и ствар српске нације
на прагу новог века. Конкретније, Велимировић изградњом еку-
менске платформе (где англиканци, старокатолици, прогресивни
римокатолици и православни треба да изграде мрежу јединства),
уједно, ствара подлогу дипломатско-политичке солидарности K o ­
ja, ако затреба, a и те како ће ускоро затребати, може да ce капи-
тализује y смислу савезништва српским црквено-националним и
општедруштвеним интересима. He заборавимо, он већ 1909. рат са
Аустријом назива „судбоносним - сада привремено отклоњеним“
(Велимировић [1909r] 2013: 249). To ће потврдити подробном ана-
лизом непријатељске политике Аустрије према Србији, написом
„Аустрија - Маска“, али касније, 1914. године.
Речју, y мери својих знатних могућности, он изграђује подршку
која Србији може доћи из Западне Европе. Касније, до 1911. али и
потом, из истих мотива ради на успостављању веза y Русији, почев
338 Срби 1903-1914

ОД Санктпетербуршке духовне академије (у коју ће бити послат y ја-

иуару 1910). To важ и упркос томе што двоструком доктору Никола-
ЈУ (који ce y међувремену y децембру 1909. замонашио y манастиру
Раковица, поневши чин јеромонаха) није лако пала одлука митро-
полита Димитрија да перспективни теолог, кандидат за епископ-
ски чин, y Русију мора отићи како би ce „оправославио". Ипак, он
није дисциплиновано похађао Духовну академију него je слободно
путовао. Tokom екскурзија (пре интуитивно него систематски) упо-
знаје руску богослужбену праксу и духовност, народне обичаје и
велику руску културу, пре свега књижевност. Такву одлуку, можда,
доноси из разлога извесног подозрења према руским богословским
заводима. Још 1902. он пише како сви

„... желе да ce Црква унапред једном спасе од мноштва мрачних u дебе-

лих мозгова са незајажљивим претензијама (курзив Н. В.), које су нам y
многоме до сада лиферовале руске духовне академије" (Велимировић
1902в: 591).

Разуме ce, Велимировић je био и те како свестан значаја руске

православне цивилизације за српску државу, културу и духовност
(Велимировић 1932a). Штавише, пут y Русију почетак je уравноте-
жења до тада једностраног одушевљења Западом.
Све y свему, следеће речи Велимировића из 1906, данас забора-
вљене, треба позитивно валоризовати. Оне одишу како црквено-
националном одговорношћу тако и геополитичком будношћу пр-
вог реда. У њима Велимировић јасно заступа српске интересе на-
спрам интереса других, иако, истовремено, подржава посредовање
(ако не интеграцију) српских и западноевропских вредности:

„Једно, што су то хришћанске заједнице y битности ако не истоветне

a оно веома сличне нашој [...]; друго што су оне својина народа, који
су данас вође и углед y култури и просвећености y целоме свету [...],
и треће, што и наши специјални национални интереси, који су вео-
ма зависни, често пута и угрожени од надмоћи ових културних наро-
да, налажу нам неизоставно као дужност [...] да га [Запад] системат-
ски проучавамо... y религиозној и социјалној области" (Велимировић
[1906] 2013: 167).

2. Судбоносни догађаји, међутим, прекидају студијски бора-

вак јеромонаха Николаја y Русији. Опозив je условљен надоласком
Првог (1912) и Другог (1913) балканског рата. У оба Велимировић
Николај Велимировић 339

активно учествује. Низом претходних радова он je увелико при-

премао и себе и друге за тај страшан и трагичан ратно-патриотски
ангажман. Ти радови спадају y најмање три рубрике: 1. политич-
ко-историјске, 2. патриотско-ратне и 3. теолошко-историософ-
ске списе. Писани су y широком спектру жанрова: писама, бесе-
да, трактата, есеја, a укључују још и једну научну дисертацију. Из
најраније фазе издвајамо похвалу ослобођења Србије 1804. године,
публиковану 1904. године, и његову другу докторску дисертацију
којом тематизује борбе Срба 1806. за независност y Боки Котор-
ској, одбрањену y јуну 1909. на Философском факултету I y Берну,
такође y кругу стогодишњег јубилеја: Franzosisch-slavische Kàmpfe
in der Bocca di Cattaro 1806-1814 (Велимировић [1910b] 2013). По по-
вратку y Србију Велимировић пише рад „О новој крсташкој војни“
(1912), којим обзнањује да ће српски народ повести „крсташки“ рат.
Јеромонах Николај предстојеће ратове оправдава теолошко-исто-
риографском анализом статуса хриш ћана на Балкану кроз векове:
не без утицаја става Њ егоша о српско-отоманским односима („Већ
и земља од ове мрске неправде стење“ „... али шта ми je боље, када
гледам около себе милионе моје браће ђе стењу y туђе ланце?“ вид.
писмо Његоша Јелачићу: Велимировић [1910a] 2013: 479). У спису
„Христос на Балкану“ (1913), писаном y време Другог балканског
рата, млади Велимировић казује: „Над Скопљем и Солуном забли-
сто ce већ крст на место полумесеца, сутра ће ce
заблистати и на Св. Софији. Но je ли с тим свр-
шено? He, с тим je само почето [...] ново време
Христовог блистања на Балкану. [...]. Загледајмо
свак y своју душу и упитајмо ce - докле? Докле
са грехом против Христа; кад са Христом про-
тив греха?“ (Велимировић [1913a] 2013: 22-23).
Изузетно je важно да Велимировић борбу са
спољашњим непријатељем („С Христом je ро-
£ £ £A ,
бовима било лако не само живети и трпети но П О Д ГОрО М
и умрети" [Исто: 21]) условљава борбом против
греха као унутрашњим, уједно најљућим непри-
јатељем-како ce види и y делима познијег пери-
ода (Рат u Библија 1931).
Ипак, y том периоду (1912-1913), главни до-
гађај представљају Беседе под Гором (1912). Te
беседе, изговаране углавном y Саборној цркву y Беседе под гором
Београду, али и другде, крунисаће серија беседа, (Београд: Цвијанонић)
 340 Срби 1903-1914

писана y време почетка Првог светског рата, наиме дело Изнад гре-
ха u CMpmu (1914). Додуше, сва та дела заједно израз су охрабрујућег
сабирања, просветљавања и сједињавања духовних и патриотских
енергија, амбиција и стремова српског народа y целини. Стих лов-
ћенског визионара, Петра II Петровића Његоша (1813-1851), изра-
ж ава идеале Велимировића: „Нада нема право ни y кога, / До y Бога
и У св°о руке (Велимировић [1912a] 2013:162). Ратове за ослобођење
и Николај види као васкрсење Видовданског завета, y складу са на-
ставком наведеног стиха: „НаданЂ ce наше закопало / Ha Косово y
едну гробницу - У добру е лако добро бнти! - Ha муцм ce познаш
гонацм! (Његош 1847: 5). Улазак Срба y ратове Велимировић не ви-
Ди као израз клаузевицевског наставка политике другим средстви-
ма већ као спонтан бризгај „народног инстинкта“, сабираног „пет
столећа" и „надахнутог Богом“ (Велимировић [1914a] 2013: 260).
У та предратна и ратна времена јеромонах Николај исказује про-
тивљење ситносопственичком егоизму представника власти, гра-
ђанства и сељаштва, филистарским квази-идеалима српских инте-
лигената y философији и култури (противан нпр. Херберту Спен-
серу) и капиларизацији отрова песимизма међу омладином: „... мо-
рате имати душу, која ће бити способна за три ствари: 1. да поднесе
живот, 2. да заволи ж ивот и 3. да жртвује живот. Такву душу ви
никад нећете имати, ако сте песимисти" (Велимировић [1912a] 2013:
163). Заједно с Томасом Карлајлом (1795-1881), он y самоодричном
раду види израз религиозности a y религиозности најсублимнију
врсту рада. Утолико за њега рад представља религијску категори-
ју, a ослобођење српства и народа Балкана највеће дело y којем ce
религиозност и револуционарност сустичу. Како ce види из списа
„Црква и револуционарна педагогика“ (Велимировић [1914a] 2013:
363), он сматра да „револуционарност“ има двоједну структуру: с
једне стране, рад и рат изнутра („у Христу“), и, с друге стране, рад и
рат споља („за Христа“). Другим речима, слобода од личног греха и
слобода од туђинске окупације два су вида главног циља индивиду-
алног и колективног живота: слободе y самосталности и самостал-
ности y слободи. Тим путем јединство црквених и национално-
-политичких снага производи патриотизам трајне вредности. n o -
SMB на храброст, веру и црквено-националну жртву Велимировић
уједињује с позивом на последовање Христу како би ce, на крају,
остварио „највиши задатак : савез слободних православних нација
на Балкану. Ha дан објаве Првог балканског рата, беседу о „Младој
Србији“ износи овим речима:
Николај Велимировић 341

ваши мили и драги, вођени Богом, вратиће ce с бојног поља и при-

чаће [...]: Ми смо били на Голготи, али не жалимо - дошао je Васкрс.
[...]. Ми поздрављамо ту нову моралну велику силу, поздрављамо сло-
бодни и велики Балкан!“ (Велимировић [1914a] 2013: 253).

Штавише, Велимировић наступа y име ослобођења Србије као

интегралног елемента цивилизацијско-културног простора и је-
линско-медитеранских, парекселанс европских вредности. To чи-
ни не само y име јужнословенских земаља већ y име слободе грчких
земаља, y којима je проповедао апостол пагана, Павле. Самим тим
борба ce прима y име постојбине Александра Великог и Аристо-
тела философа“ (Исто: 251). „Поносите ce, јер je с тим задатком и
прешла границу млада и снажна Србија‘ (Исто). Видимо, српски
јеромонах на уму има не само географски терен већ духовно-ци-
вилизацијски простор. У годинама које долазе, y међуратном пери-
оду, главни град Србије он ће пронаћи y Хиландару. To je y складу
с утврђењем вертикале српске идеје коју, како тад недвосмислено
сматра, твори историјска и метаисторијска реалност православља.
Kao резултат Велимировићевог ангажовања на црквено-народ-
ним и државно-националним пословима, нису изостала признања,
повећана одговорност и нове обавезе. Њ егова напрезања имала су
огроман учинак. Примера ради Беседе под Гором, како je издавач
тврдио, за свега неколико дана, распродате су y тираж у од 1800 при-
мерака. Велимировић je одликован Орденом Светог Саве IV степе-
на (1912). Исте године указом Њ. К. В. Петра I Карађорђевића по-
стављен je за свештеника храмовног комплекса на Опленцу (с тим
да задржи посао суплента y Богословији Светог Саве y Београду).
Tokom Првог балканског рата постављен je за свештенослужитеља y
главном штабу Краљевске војске, ради пастирског старања о духов-
ним потребама српске армије. Српска православна црква (Београд-
ска митрополија), no завршетку Другог балканског рата, овлашћује
Велимировића да надзире и координира интеграцију епархијских
простора ослобођених земаља „Старе Србије“. Како знамо, y састав
Београдске митрополије прицељене су три епархије: Скопска, Веле-
ско-дебарска и Призренска. С тим y вези je његово путовање 1913.
y Цариград ради припреме канонског признања нових српско-цр-
квених области од Васељенске патријаршије. По смрти епископа
нишког Доментијана Поповића (1872-1913), који ce разболео од ти-
фуса помажући српским рањеницима y Нишкој болници, Велими-
ровић je 1913. позван да преузме речену епархију, и чин епископа
 342 Срби 1903-1914

СПЦ. Он je то одбио. Вероватно из разлога што je већ 1911. био кан-

Дидат за то место, a митрополит Димитрије je y задњи час преина-
чио одлуку. Taj гест јеромонаха Николаја - који то правда тиме да
има незавршена посла y Енглеској, као и нездравом атмосфером y
Цркви - могао je бити порука како жели да га други уважавају мак-
сималном озбиљношћу, y складу с његовим знањима и способно-
стима (Илић 1938: 12).
He треба пренебрегнути ни пут Велимировића 1912. y Сарајево,
на прославу јубилеја културно-патриотског друштва Просвјета
(основаног 1902). Обративши ce присутнима (међу њима Васиљу
Грђићу, Владимиру Тјоровићу, Алекси Шантићу, Сави Љубибрати-
ћу) Велимировић je казао: „Својом великом љубављу и великим ср-
Цем Срби Босанци су анектирали Србију Босни". Te речи постаће
врста амблема младобосанских аспирација, односно интегралног
српско-јужнословенског патриотизма. Истом приликом, исказује
три поздрава-апела Србима y Босни и Херцеговини: „организујте
ce!.., радите!.., истрајте!...“ (Велимировић [19126] 2013: 487-488). Из
тих разлога аустријске власти приводе Велимировића y повратку.
Ha земунској граници га саслушавају a полиција задржава. Сара-
јевски „инцидент je разлог са којег Велимировићу 1914. забрањују
да путује y Загреб да тамо прочита саопштење „Његошев нацио-
нализам (1914). Ипак, то полази за руком будућем министру вера,
тада младом богослову Војиславу Јанићу, који je уместо Николаја
прочитао саопштење. Приказ тог рада написаће Благоје Поповић,
касније архимандрит Ћелијски Јустин (1898-1979). У поменутом
раду Велимировић скрупулозно раздваја национализам од шови-
низма. Јер национализам, да би био оправдан, „мора имати морал
и лепоту; дубок, сакрални морал, и високу, козмичку лепоту“ (Ве-
лимировић [19146] 2013: 796).
Његошев национализам, насићен видовданском етиком и утвр-
ђен косовским заветом („БЂжи грдна клетво св рода....! зав-бтв Ср-
би испунише! ), има потребну пунину: наиме, сакралност (није
плитак), револуционарност (није практички јалов) и далековидост
(није заслепљен) (Исто: 795). Како држи јеромонах Николај, Њего-
ша треба „учинити [...] иманентним нашој души!“ (Исто: 797). Јер,
„Његошевом национализму религија даје ореол, револуционарство
пламен, пророчанство оправдање" (Исто: 785). Надолазећа страда-
ња, која види као цену колективног поистовећења са Христом, та-
к°ђе имају смисао (ореол) услед преокретања поретка вишевековне
неправде (револуција) y име визије личне и саборне слободе (про-
Николај Велимировић 343

рочанство). У Загребу 1914. заступник Велимировића преноси и

следеће:

„’Ha Косову да ce састанемо!’ Тако je Његош [...] певао пре само шесет
и четири године. Онда су била два Kocoea: једно y прошлости и једно
y будућности. И данас су два Косова —но оба y прошлости... (Исто:
793 [хоће рећи: Косово je напокон ослобођено и налази ce y српској
власти]).

У којој мери Велимировић себе погружава y процесе и циљеве

тог времена, no цену залагања живота, посведочује Светомир Тју-
кић (1882-1960): оснивач Српског олимпијског клуба и Југословен-
ског олимпијског комитета, y време почетка Првог светског рата
мајор краљевске војске, касније генерал. Kao командант одбране
Аде Циганлије он сведочи да ce Велимировић придружио војсци
која je заузела леву обалу Саве, како би пружио духовну подршку.
Потом je управо Велимировић предложио да ce крене y ослобађа-
ње Земуна (у чему има ироније, јер je управо ту, две године раније,
ухапшен). Тјукић одобрава a Велимировић („свештеник ce са сво-
јим људима изгуби y ноћи“), на прелазу 27. y 28. август, предводи
вод војске преко Бежаније ка Земуну. Затим, no ослобођењу Земуна:
,,’Потпишите ово, Господине МајореГ Тутка ми неки папир y руку.
Погледам, a Велимировић исписао плакат на коме пише:

Милошћу Божијом и јунаштвом ХРАБРЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ, ви сте

ослобођени досадашњих својих господара и налазите ce од овог дана
као слободни српски грађани под влашћу Његовог Величанства Краља
ПЕТРА Првог. ГРАТјАНИ: Позивате ce - да ce најсавесније покоравате
српској власти; - да ce вратите свако на своје мирно занимање; - да ce
уздржите од свих повреда туђе својине или туђе личности, ма које вере
или нације она била. Закони српски су врло праведни, али и врло стро-
ги. У Земуну, 28. августа 1914. Командант мајор СВЕТОМИР ТјУКИЋ
(Ивановић, Чолић 1999: 71-77; нав. према: Јанковић 2003: 8).
3. Три су плана делатности Велимировића, не само y периоду
1903-1914: духовно-црквени (теологија), државно-национални (по-
литика) и општекултурални (философија). Потребно je истаћи да
ce теолошки и политички планови мисли Велимировића посреду-
ју на плану философије. Управо регистрима философских начина
мишљења, пре свега једним бројем карактеристичних идеја, виде-
ћемо, млади Велимировић развија, и аргументацијски оснажује,
своје духовно-црквене (теолошке) и државно-националне (поли-
 344 Срби 1903-1914

тичке) рефлексије и тежње. Притом задржава константе напредно-

сти, радикализма и универзализма које, посебно y раном периоду,
карактеришу његово мишљење. Штавише, философским начином
мишљења он покушава да ономе што je, наизглед, само српска пар-
тикуларно-помесна ствар flâ општечовечанску односно светску ди-
мензију. Другим речима, екуменску отвореност своје ране теологи-
је, и српско-јужнословенски интегрализам своје политикологије из
периода од 1903. до 1914. (укључујући период од 1915. до 1919), Вели-
мировић потенцира најуниверзалнијим идејама своје философије
истог периода: првенствено, учењем о свечовечанству. „Ви морате
доћи с једном религиозном философијом, која ће бити разуман и
природан основ једној општечовечанској култури" (Велимировић
[1914a] 2013: 321). To чини како теолошки изрази српског правосла-
вља, политичке замисли младобосанства или рефлексивни домети
његошологије не би остали затворени y круг искључиво помесне ре-
левантности. Имајући y виду најшири контекст, Николај умује тако
Да српска мисао стекне, и задржи, паневропску и панхуманистичку
димензију, и, он делује тако да српски пијемонтизам не остане или
не постане самодовољан.
Такве особине његове мисли можемо посматрати као својевр-
стан „конкретни универзализам“. Њ име Велимировић узводи по-
јединачно y опште, балканско y светско, помесно y васељенско, a
уједно чува оно што je посебно и, као такво, несводиво:

„Балкански Христос je исто што и јерусалимски, што и синајски, и ру-

ски, и што некада и европски. Јер je Он један. Балкански Христос то je
Христос на Балкану, y балканској драми живота, y балканском оделу,
y балканској песми и символици, y балканским уздасима и сузама и
Николај Велимировић 345

крвавим гробовима, y балканском васкрсењу Изнад Истока и Запада“

(Велимировић 2013в: 796).

Додуше, мора ce признати да моменат „посебног“, y ранијем пе-

риоду, бива унеколико расплинут неквалификованом инклузивно-
шћу принципа екуменске свеотворености (нарочито када преко-
рачује границе историјског хришћанства), односно кровног (мета)
принципа свечовештва (којем садржај испарава пропорционално
поопштавању недовољно спецификоване форме). Како говори Сло-
венима:

„Ви ћете сабрати браћу разједињену својом саборном религијом. Ви

ћете избрисати границе међу људима, међу народима и расама, међу
верама и философијама. Свачија вера наћи ће један тон на вашој хар-
фи, и y свачију веру ви ћете унети no један звучан и дубок тон“ (Вели-
мировић [1914a] 2013: 320).

До равни конкретног универзализма Велимировић доспева пре

Речи о Свечовеку (1920): раније, још 1910. године када публикује
студију Религија Његошева (писану за време боравка y Русији). Већ
y том делу Велимировић успева да духовна сагледања божанског
код Њ егоша покаже као свечовечанско добро (оно добро из којег,
и помоћу којег свака борба за слободу и правду добија финалну
оправданост), a Његошеву борбу за ослобођење српства из ропства
он представља као моменат непорецивог права сваког народа на
одржављену слободу и самоуправу. Како ce труди да покаже Ве-
лимировић, y српском словенству Његоша кристалисано je свеце-
ло човечанство, начином инкарнације најбитнијих вредности; y
српском православљу Његоша изражена je пунина образа Христа
y којем свако, не само Срби, може видети најбоље за себе и од себе.
Како правилно примећује А ндрић (занемарујући Велимировићево
асоцирање Његоша и са зороастризом), „Велимировић [...] je не-
сумњиво ближе истини кад каже да je Његошево гледање на свет
и ж ивот било, поред свега ’христолико’“ (Андрић 1935: 16). Ако je
Њ егош један од референтних израза српске воље и духа y историји,
ако je Николајево поистовећење са Његошем најприсније, онда то
што А ндрић каже за Његоша, no преносу, важи за Велимирови-
ћа. Његошеве теолошке увиде о Христу Велимировић пројектује
кроз философске рефлексије о богообразном достојанству људског
рода предзначеног за слободу. To ce јасно уочава из велике пажње
34 6 Срби 1903-1914

коју Велимировић придаје не само теолошким већ философско-

-политичким импликацијама фигуре Сина Божијег: наиме, Христу
као очовеченом Богу, каквим га представља Њ егош y Лучи микро-
козма:

„Гле дивнога сада видћнјл! / Сунце правде и землго orpia, / Храмл> ce

мрачнми засл заточникахЂ, / Робовима олакшаше ланцн: / С мнђ до-
стоинни оца превЂчнога / Обука’ ce y челов1,чество, / НаоружанЂ ору-
ж1емв правде / И стр^елама светогб просвештенл, / Попирући злобу и
тирлнство, / Доброд^етелЂ y храмв освештава" (Његош 1845: 81; Вели-
мировић [1910a] 2013: 441).

Велимировић истовремено потврђује и наднационалне димен-

зије Његошеве визије (која укључује творевину, човечанство и Bo­
ra y интегралном свејединству). Тако, национализам код Њего-
ша означава: веру, наду, љубав према својој нацији y нимбусу вере,
наде и љубави према божанству" (Велимировић [19146] 2013: 794).
Оно што тврди за ловћенског визионара, опет, важи за њега самог:
„Његова симпатија ш ирила ce [...] y концентричним круговима: од
Српства Југословенству, од Југословенства ка Словенству, од Сло-
венства ка Човечанству“ (Исто): додајмо, од помесно-националног
Христа васељенском Христу, и обрнуто.
Најсавршенији сусрет божанства и човечанства, сматра јеро-
монах Николај, јесте оваплоћена личност Христа као Богочовека и
превечног Сина Божијег. Узвођење појединачног општем, српства
свечовечанству и нације вери: с оне стране апстрактног, са чувањем
конкретности посебног-зато-коинцидира свенародном уподобља-
вању личности Христа. И још, према Велимировићу, личност Хри-
ста представља оваплоћено упориште свих трајно универзалних
вредности. To су пре свега правда (право), добро (етичко) и красота
(естетичко). Ништа из света живота што ce не може легитимисати
моралом и лепотом „не може прећи праг вечности и бесмртности“
(Велимировић [19146] 2013: 795-796). За обојицу, Његоша и Вели-
мировића, Христос je сунце правде, луч доброте, исијавање лепоте:
надасве безмерна жртвена љубав Бога лично према своме створе-
њу. „Правда и просвећење најинтимнији су идеал песникове душе
и он тај идеал персонифицира y Христу Спаситељу“ (Велимировић
[1910a] 2013:441). Управо то чини основ за позитивну оцену христо-
логије Његоша: „Па ипак, y овој рудиментарној Христологији могу
ce наћи сви основи црквене Христологије“ (Исто: 442).
Николај Велимировић 347

У раном периоду и Велимировић христолошку димензију мисли

гради преко мање експлицитне и не сасвим подробно изграђене
христологије. Наиме, y периоду од 1910. na до 1920. године, димен-
зију христологије он више гради из идеје Свечовека: или, тачније,
ради идеје Свечовека. Тек касније, после охридског окрета y дубину
изворних теолошких предања православља, он ту димензију успо-
ставља непосредно из реалности мистичко-аскетских и литургич-
ко-евхаристијских сусрета са Христом као Богочовеком, као и са
списима црквених отаца. Идеја о свечовештву, ипак, није инспи-
рација која ce може безостатно извести из дела Велимировића о ре-
лигији код Његоша. Тако можемо тврдити ма колико идеал Његоша
о богообразној слободи човечанства и сврсисходности природе y
Богу био присутан и код Велимировића. Сажето речено, док Њего-
шеву религиолошку визију Велимировић види као образац христо-
ликости мисли, дотле идеју Свечовека види као предобраз Христа.
Идеја Свечовека Велимировићу долази из мишљења Достојев-
ског, које упознаје tokom боравка y Русији. Сасвим неслучајно, иза
Религије Његошеве Велимировић публикује спис „Тако je говорио
Заратустра' (1911) и потом „Ниче и Достојевски“ (1912). Оба рада
проклијаће y плодове дела Речи о Свечовеку (1920): Велимирови-
ћевом последњем покушају да метафизички основ идеје о свечо-
вечанству гради на еклектичким, притом на основама унеколико
дифузног типа хришћанског универзализма. Оно што je такође ка-
рактеристично за три поменута дела, нарочито за прва два, јесте
то да ce ту појављују не само обриси Велимировићеве фигурације
идеала Свечовека већ, једнако битно, први обриси каснијег окрета
против мисли Запада a према оној православног Истока. Тако,

„Ничеов идеал je надчовек, Достојевскога идеал - свечовек. [...]. Над-

човек и свечовек отуда чине сталан раскол y души људској и y друштву
људском. Кад би ce Ниче и Достојевски сјединили y једном човеку, тај
човек би ce звао Раскољников. [...]. Кад би сутра заратио Запад са Ру-
сијом, Запад би ратовао y име Ничеа, тј. y име свога егоизма, Русија
би ратовала y име Достојевског тј. y име Христа, y име свечовечанског
сједињења и братства“ (Велимировић [1912b] 2013: 559, 574).

Противност жртвовању другог себи, y име жртвовањ а себе дру-

гом, наиме, наставак je покушаја да деконструише ничеанску идеју
о Надчовеку-Свечовеком, који je јасно исказан завршним Речима о
Свечовеку:
348 Срби 1903-1914

„А кад би вече [...] Свечовек стаде на обалу Великог Океана, и пре He­
ro уђе y лађу, окрехе ce Западу и јецајући рече: - Тешко теби, Европо,
тешко теби Гордости Бела! Да je морском песку проповедано моје је-
ванђеље хиљаду година, он би ce дигао са дна на површину и засјао би
дијамантским сјајем. [...]. Послужила си ce мноме само као мостом из
варварства некултурног y варварство културно“ (Велимировић [1920]
2013: 670).

Дакле, y ранијем периоду Николај Велимировић y идеалности

свечовештва, тачније, y идеји Свечовека, готово да види целог Хри-
ста, док касније y реалности живота y Живом Христу проналази
смисао сваког човека, односно циљност историјског и метаисториј-
ског успона свечовечанства. Како изричито казује y Теодулу (1941—
1942): лице Исусово представља лице Свечовека. Сваки човек
[...] могао je себе видети на лицу Христовоме...“ (Велимировић
20136: 531). Пут мишљења Велимировића јесте пут од човека преко
Свечовека до Богочовека; као што je пут историјског и друштве-
но-политичког деловања Велимировића пут од панхуманистичког
идеализма, преко јужнословенофилског интегрализма до српског
пијемонтизма. При чему, подвуцимо, после охридског окрета Ве-
лимировић Христа Православне цркве утврђује као једини пут који
остаје отворен не само српском народу већ човечанству y целини.
Усред Другог светског рата, на страницама Љубостињског стосло-
вa (1941-1942), Велимировић ће исказати одсечне мисли које, као
ретко које, показују сву коренитост заокрета који чини y односу на
екуменистички (a некритички) отворене мисли своје ране теологи-
је (и аналогна томе трагања y философијама Запада и Азије) изре-
чене y периоду до Првог светског рата:

„Православна црква, негда једина Христова црква y свету, држала je од

почетка веру y Евангелије [...]. Имајући савршену веру y Христа и Ње-
гову Радосну Вест, оци и учитељи цркве енергично су одбацили фи-
лософије јелинске и мистерије азијске и афричке. Чак и они који су ce
y Атини школовали y философији, као Златоуст, Василије и Григорије
Богослов; исто и они који су били рођени Египћани или Араби, као
свети Антоније, Макарије, Исак Сирин, Јефрем Сирин, и други. [...].
Ни најмањи компромис нису они допуштали ни с ким и ни с чим што
je [...] ван Христа и његовог Евангелија“ (Велимировић 2013a: 865).

У најкраћем, младалачки панхуманизам (бременит наивитетом,

оптерећен унеколико истањеним схемама мисли и недостатком
искуства) бива превладан теохуманизмом (спрегнутим са зрелим
Николај Велимировић 349

опитом временом и духом прекаљене личности утврђене y вери).

Притом, Велимировић теохуманизам поистовећује са хришћан-
ством православног стила. Уосталом, то je аналогно оном што сам,
на траговима разрада програмског рада „Национализам Светог
Саве“ (1935), касније одређује овако: „Светосавље није друго до
Православно Хришћанство српског стила и искуства, изражено y
богоугодним личностима, првенствено y Светом Сави Немањи-
ном“ (Велимировић [1953] 2001: 176). Такође, Велимировићево по-
слеохридско преиспитивање „дијалога љубави" „дијалогом истине
y Христу“ - на плану црквено-екуменских односа, треба сагледати
као повезано са његовим преиспитивањем ранијег прозападњач-
ког ентузијазма - на плану политичко-философских рефлексија и
релација. Оба плана тих преиспитивања, и следствени закључци,
повезани су на начин повратне спреге. Док y делима каква су Љубо-
стињски стослов (1941-1942), Изнад Истока u Запада (н. д.) или Ка-
сијана: наука о хришћанском поимању љубави (1952) износи разлоге
из којих пригрљује оно што види као бит предањског православља
(одбацујући дотадашње еклектичко-екуменистичке покушаје изла-
ска y хетеродоксно хришћанство Запада), дотле y посланици Три
aeemu европске цивилизације (1939) Велимировић указује на чини-
оце који су, како сматра, и последица и узрок дегенерације инте-
гралног историјског хриш ћанства Запада: наиме, на западноевроп-
ску метафизику и стварности изведене из ње y осталим областима
цивилизације, друштва и културе. У првонаведеном низу дела, и y
другим, налазимо образложење разлога за повратак y православне
традиције, y другонаведеном делу, и другим посвећеном том про-
блему, налазимо аргументацију против оног из чега ce y правосла-
вље ваља „вратити“. У освит Другог светског рата на паневропској
конференцији хришћанске омладине Велимировић тврди:

„Три су фатална духа европске цивилизације: Дарвин, Ниче и Маркс.

[...]. И баш на том измишљеном одсуству Бога, духа и морала y Дар-
виновој науци засновао je Ниче своју атеистичку етику, a Маркс своју
комунистичку социологију. Отуда je полазна тачка и први параграф
Ничеанизма и Марксизма негација бића Божјега. [...]. Негацијом, мр-
жњом и осветом пенушају ce и теорија о надчовеку и теорија о кому-
низму. Све то пак логично проистиче из Дарвинове теорије о ’борби за
опстанак’ која je без евиденције уздигнута за врховни закон природе.
Но како ћете одбранити част Европе, ако [...] не извојујете пот-
пуну власт Христовој Истини, јединој правој и трајној вредности коју
Европа крије y себи...“ (Велимировић [1939] 2013: 622-623, 626).
350 Срби 1903-1914

Окрет Велимировића je последица двају веома дубоких проце-

са. Прво: не треба потценити учинак потресајућег сусрета епископа
Николаја са мистичком духовношћу црквених отаца приликом до-
ласка y Охрид: древно средиште балканског хришћанства, дом рав-
ноапостолних Климента и Наума. Владика охридски ce окреће не-
одступном подвигу молитве, литургијском животу, мисионарењу
no епархији и обнови сећања на изворну народну побожност и веру.
Плод тих напора презентује y капиталном делу Охридски Пролог
(1928): зборнику тумачења перикопа Јеванђеља, са пратећим жити-
јима светих и медитацијама на одређене духовне теме, за сваки дан
y календарској години. Сведочанство о примату делатне духовно-
сти, резонантне етосу православља, Велимировић даје y Мислима
о добру u злу (1932). Te мисли крунишу период охридско-жичког
окрета Велимировића из модерног y надмодерно, из философије
панхуманизма y светоотачку онтологију грехопадног бића.

„Непрестано богоопштење: y тишини срца, y уздржаности ума, y ћу-

тању целе душе, то доводи до серафимске чистоте унутрашњег чо-
века. Из те чистоте могу ce видети све ствари и сва бића y њиховој
првобитној чистоти, као одсјај чистоте Творца свих ствари и свих би-
ћа. To виђење изазива најчистије сузе y човека“ (Велимировић 19326:
578-579).

To треба повезати са становиштем на основу којег, касније, y

Љубостињском стослову, тврди да je основна разлика између Запа-
да и Истока y различитом схватању смисла и силе управо Јеванђе-
ља: „Запад je [...] почео схватати Евангелије као теорију, a потом и
као једну од многих теорија о свету и животу, док je Исток схватио
Евангелије као подвиг и праксу" (Велимировић 2013a: 870). Друго:
окрет Велимировића треба видети као учинак колосалних траума
које потом доживљава, редом: пустошна зла два светска рата, не-
запамћени геноциди над највећим делом православним народима
y обе велике војне, инвазије армија са Запада, многоврсни ужаси
слома идеала европске цивилизације (дијалектика „непросвећеног"
просветитељства): како под ударима нацизма, тако под ударом ми-
литантног комунизма, уз слом руског самодржавл>а; конкордатска
криза, a затим нове издаје, проневере, колебања и превирања y бли-
жем и даљем окружењу, утамничења и конфинације, насилне смрти
пријатеља; најзад увиди y патолошке епифеномене процеса разо-
брученог модернизма одсеченог од духовних упоришта, и то y доба
Николај Велимировић 351

дисперзије, кризе и опадања снаге традиционалног хришћанства,

поготово y периоду између двадесетих и педесетих година дваде-
сетог века.

Ha основу изложеног можемо закључити следеће о доприносу

Велимировића успостављању духовно-културалне и национално-
-политичке формације Србије y периоду од 1903. до 1914. Taj најра-
нији период треба сагледати као један од три међуповезана момента
процеса трансформације кроз коју пролази y првој, предохридској
фази свог животног, духовног и идеолошког развоја (до 1919):

1. Прозападњачки ентузијазам -оптимизам 1902-1914. У теоло-

шком смислу он ce отвара идеалу хришћанског екуменизма, некон-
фесионалном разумевању црквеног идентитета (пунина религи-
је тек надолази, на уједињењу свих y истини има ce радити y име
идеала „саборне религије"), моралној пре него сакраменталној си-
ли историјског хришћанства, и, извесној еклектичкој методологији
која му омогућује, чак, да гаји симпатије према позитивним аспек-
тима далекоисточних религија каква je рецимо зороастризам. У по-
литичком смислу он усваја идеале либерализма, парламентаризма,
демократизације, подржавајући прогресивни вид монархизма, на-
име, парламентарну монархију, a y геополитичком смислу предано
промовише ослободитељске потенцијале српско-јужнословенског
уједињења (са Србијом као југословенским Пијемонтом). У фило-
софском смислу прихвата идеју панхуманистичког универзализма,
наиме, еманципаторске потенцијале идеала свечовечанске једнако-
сти и братства y духу оразумљених „вишњих истина“ (као мини-
мум, суделује и y рецепцији Ничеа y Србији, додуше негативној,
под знаком философско-политичких идеја Достојевског). Резултат
je то да Велимировић успева да унесе нов идејни живот y прилич-
но запарложене, затворене и инертне кругове СПЦ, али и y шире
политичко и културално друштво Краљевине Србије. Беседама,
предавањима, написима, Велимировић себе потврђује као личност
која српско друштво резолутно модернизује (,,европеизује“), a срп-
ску културу с почетка века, на свој начин, успева да изложи универ-
залности светске философије. Отуда, јеромонах Николај ближи je
доситејевској црти српске културе, коју на посебан начин развија
(није случајно да су означитељи попут православље, светосавље,
352 Срби 1903-1914

филокалија - раритетни y тој етапи, како y текстуалном тако y ин-

телектуалном смислу).

2. Траума Првог светског рата - хероизам 1914-1918. Увид y не-

појмљива страдања српског народа на ратиштима и y збеговима,
посматрање калкулација и циничних одлука великих сила и лич-
ности, као и насићеност интересима одлука које су негативно ути-
цале на животе милиона, несумњиво су уздрмали донекле некри-
тички оптимизам Велимировића y односу на западну цивилизаци-
ју. Притом ниво (западних) интереса почиње да разлучује од нивоа
(западних) вредности, a и потоње ће довести y питање y охридском
периоду (нпр. самодовољност суверене индивидуе премишља иде-
јом саборно-жртвено утемељене личности, формалну слободу
супстанцијалном слободом, хришћанство као цивилизујућу идеју
Христом као силом исцељења итд.). Захваљујући и томе, y западном
свету он за српски народ успева да успостави разуђену мрежу при-
ватних и званичних контаката и ресурса: од Немачке и Швајцарске
до Велике Британије (мисија: 1915-1919) и САД (мисије: 1915, 1921,
1927). И безрезервно учествује y ратовима за „крст часни и слободу
златну". Још y „Беседи младој Србији“ (1912) исповеда: „Смрт je, си-
не, немоћна према славном животу".

Николај Велимировић са Михајлом Пупином, доктором Цоном A. Кингсберијем

и његовом породицом (Музеј Војводине)
Николај Велимировић 353

3. Међуратно отрежњење - скептицизам 1914-1919... Већ су до-

гађања y време Првог светског рата, a нарочито период после рата -
са кулминацијом y конкордатској кризи 1936. и регресији односа ју-
жнословенских народа y шовинистичке партикуларизме нагризали
његов јужнословенски оптимизам. Поверење y одрживост Југосла-
вије као политичко-идеолошке творевине постепено бива пол>уља-
но. У њој он je видео платформу која све мање води хришћанском
помирењу, a камоли процвату православних хриш ћанских вредно-
сти y друштву (како je то, касније, постулирао програмом свето-
савског национализма и концептом српске теодулије). Уочавао je
све већу превласт „метафизике протестантизма, француске фило-
софије просветитељства, енглеске политичке економије, либералне
философије и утилитарне етике“ (Биговић 1998: 25). Сувереност по-
јединца y опредељењу вере, арбитарска власт здравог разума y свим
областима друштва и културе, неограничена преносивост рада и
капитала кроз слободно тржиште, примат негативно конципира-
не слободе (,,слободе-од“), истинитост као функција користи: y те
идеје и вредности, редом, y међувремену губи духовно, теоријско
и идеолошко поверење (ако их je икада, све, и y потпуности, усво-
јио). „Нестали су сви они хриш ћански темељи на којима je српски
народ градио државу...“ (Исто). Отуда, y виду реакције (уз извесно
освешћење сопственог удела), епископ Николај ce приближава cee-
тосавској црти српске културе.
После охридског окрета, 1920-тих, ипак, не долази до сломауни-
верзализма y духовној, идејној na ни политичкој оријентацији Ве-
лимировића. Оно до чега долази јесте промена y концептуализаци-
ји извора утемељења универзалног. Наиме, начело универзалности
(које код младог Николаја генерише радикализам, критику и полет
синтеза) више ce не изводи из екуменизма, панхуманизма или хри-
столошки дефицитног теохуманизма. Наиме, оно ce надаље изво-
ди из безостатне идентификације са традицијским православљем.
Додуше, хришћанство код Велимировића остаје најуниверзални-
ји вид духа: „Лично Он je [...] основ људске драме; истинити Bor
и човек; добро и мерило добра y светској историји“ (Велимировић
[1916] 2013: 257). Али, „дијалог љубави“ он условљава претходним
„дијалогом из Истине". (Илустрације ради: Харнак више није са-
мо провокативни протестантски теолог него „јеретички богослов"
[Велимировић 2013a: 867]). Екуменистички Христос, као и панху-
манистички Свечовек, уступају место васељенском Христу цркве-
них отаца Истока: југословенство уступа место српском светоса-
 354 Срби 1903-1914

вљу y знаку народне теодулије (уз концепцију уније православних

балканских држава-нација): a философија свечовечанства уступа
место теологији Богочовека историјског православља васељенских
сабора: док „западне вредности уступају место вредностима на-
родне традиције српско-словенског православља: личност ce одре-
ђује као саборна реалност, слобода ce конципира супстанцијално
као „слобода-за , друштво као органско јединство сталежа и стру-
ка>духовни ум надређује ce комонсенсу, истина интегрише жртво-
вање, економија ce моделује обрасцем задружне солидарности.
У крајњој линији, послеохридски антимодернизам Велимиро-
вића (други Николај) има снагу која долази не само из надмодер-
нистичких слојева актуализоване духовности (ново)традицијског
православља („Он говори о Христу зато што живи Њ име“ [Поповић
1923: 77]), него, y одређеној мери, из његовог младалачког усвајања
идеја и идеала управо западног модернизма (први Николај). To зна-
чи да je промена курса плод ненаивних (инсајдерски информиса-
них) преиначења. Елемент универзализма бива допунски одређен,
остаје конкретан, али je преиначен колико и ослобођен свега што ce
раније тражило изван историјско-цивилизацијске формације пра-
вославља, односно православног словенства и српства. Први Ни-
колај отвара српство Западу, како би га поопштио и сачувао: Други
Николај затвара српство y односу на Запад, како би ra поопштио и
сачувао, али отварајући га Истоком, тачније православљем. У томе
УДео имају како духовна тако политичко-историјска искуства личне
ДРаме Велимировића који, није претерано рећи, иконизује српску
драму y 20 веку. Да су упркос свему српство, вера и православље (и
њихов историјски успон) триједна свевредност Велимировићу, чак
y најранијем периоду, можемо уочити праћењем структура конти-
нуитета y његовој мисли. Ha пример, на самом почетку Пијемонт
(симбол ујединитељске моћи слободе y истини и слободе за уједи-
њење истином) репрезентује Богословија Светог Саве (тојест СПЦ
[Велимировић [1902r] 2013: 30]), потом млада српска држава као
балкански Пијемонт, a на крају, као на почетку, али експлицирано
и разрађено, Пијемонт je „оправослављени“ Христос, или, напро-
сто, Православна црква. Како Велимировић сматра, управо са Пра-
вославном црквом стоји и пада судба Истока (света „унутрашњега
мира“ такође непредузетне „резигнације") и Запада (света „дела“ та-
к°ђе „конвулзије и мача ). Како сматра, то отвара историјску миси-
ЈУ српског народа који, нарочито после слома руског самодржавља,
преко Српске православне цркве, треба да актуализује потенцијале
Николај Велимировић 355

истине y Христу-Богочовеку. Већ y раном периоду он дотиче праг

таквих идеја. Њ их ће преиначно развијати и касније:

„Koja je то идејна сила што спасава Балкан да не буде и идејно између

него га уздиже изнад Истока и Запада? To je вера православна [...]. Сви
остали чиниоци, као земљописни положај, култура, наука, муслиман-
ство, политика, земаљске тежње и аспирације, држе Балкан између
Истока и Запада. Вера православна пак уздиже га изнад Истока и За-
пада, и само вера православна. Ништа није несносније него налазити
ce између...“ (Велимировић 2013в: 794).

Богдан Лубардић

Одабрана библиографија

Необјављени извори

ВАВе = Bischoflichen Archiv in Bern, Archiv Herzog

Дела Николаја Велимировића

Велимировић, Николај (1902a): „Стара богословија и ђачка сиротиња ,
Хришћански весник, 6, стр. 359-368.
- [19026] (2013): „Стара богословија и њени јади“, у: Епископ Николај,
Сабрана дела, књ. II, стр. 11-15. Шабац: Глас Цркве и Епархија шабачка
Српске Православне Цркве.
- (1902b): „Експедиција на север“, Хришћански весник, 10, стр. 590-592.
Велимировић, Николај = Minor [1902r] (2013): „Наше црквено беседни-
штво“, у: Епископ Николај, Сабрана дела, књ. II, стр. 23-34. Шабац:
Глас Цркве.
- [1903] (2013): „Религиозни кризис“, у: Епископ Николај, Сабрана дела,
књ. II, стр. 35-38. Шабац: Глас Цркве.
- [1906] (2013): „Верско-социјални покрети на Западу", у: Епископ Нико-
лај, Сабрана дела, књ. II, стр. 167-180. Шабац: Глас Цркве.
Велимировић, Николај / Уредништво (1909a): „Прва наша реч“, Хришћан-
ски весник, 1, стр. 1-11
- [19096] (2013): „Велика криза y римокатолицизму“, у: Епископ Николај,
Сабрана дела, књ. II, стр. 197-217. Шабац: Глас Цркве.
- [19096] (2013): „Њуман и његова теорија: Једна глава из енглеске модер-
не теологије“, у: Епископ Николај, Сабрана дела, књ. II, стр. 231-248.
Шабац: Глас Цркве.
 Никола Вулић

Никола Вулић je рођен 1872. y турском Скадру, y чиновничкој

породици. Након пресељења y Србију, после почетних сеоба no ис-
точносрбијанским варошицама, готово очекиваних с обзиром на
занимање његовог оца, Вулић ce y Београду као осамнаестогоди-
шњак и свршени гимназиста уписао на Велику школу, Филолошко-
-историјски одсек. У Вулићевим аутобиографским белешкама, на-
писаним пред крај живота, стоји да je он био разочаран ондашњом
наставом на Великој школи: професор старе историје je препричао
страни уџбеник или двојицу античких писаца, грчки језик je пре-
даван на гимназијском нивоу, професори нису показивали интере-
совање за науку, књижевност, ликовне уметности. Ha ту Вулићеву
оЦенУ Je сигурно утицало његово касније искуство студента Мин-
хенског универзитета, као и сопствени истраживачки темперамент
који ce y њему годинама развијао.
Kao ђак Велике школе, Вулић je добио две прве награде: за све-
тосавски темат из латинског језика, као и за видовдански састав
о Скендербегу, састав који ce умногоме заснивао на критици еп-
ске традиције (штампан као посебан прилог на готово три стотине
страна; Вулић 1892). Виктор Новак пише да je критичка расправа
двадесетогодишњег Вулића о његовом компатриоти Скендербегу
превазилазила све што су његови учитељи дотада дали (науци). Ти-
ме се даЈУ наслутити две посебне теме које ће Вулића интересовати
читавог живота: наша народна поезија и класичне науке. Разуме ce,
стара филологија, античка историја, археологија однели су превагу
али он никада није заборавио народну епику - писао je о њој чита-
вог живота. Каткада су те две теме биле плодотворно спојене y By-
Никола Вулић 359

лићевим истраживањима, како je налагао компаративни приступ,

познат и популаран y његово доба (Вулић 1929: 98-109).
Дипломирао je на Великој школи 1894. године и постављен je за
наставника y крушевачкој гимназији (на истом месту био je и Јован
Томић, који ce доцније доста спорио с Вулићем) a одмах je положио
државни испит за рад y гимназијама. Вулић je затражио стипенди-
ју за даље школовање на неком европском универзитету, али je није
добио. Био je огорчен због тога - no први пут му ce догодило да не
добије положај за који je сматрао да му припада, што ће га пратити
касније t o k o m универзитетске каријере - али није одустајао. Бла-
годарећи миразу своје жене, уписао ce на студије на Универзитету
y М инхену и тамо провео две године, слушајући предавања вели-
ких имена струке (класичну археологију je похађао код тада веро-
ватно најутицајнијег професора археологије и историје уметности,
Адолфа Фуртвенглера). Докторску дисертацију, посвећену једном
спису из Цезаровог корпуса, одбранио je 1896. године (Vulić 1896).
Никола Вулић je био први Србин доктор класичне филологије. О
вредности Вулићеве дисертације сведоче две околности - прво, ту
дисертацију je објавио М инхенски универзитет, што ce тада y Не-
мачкој чинило ретко, и то само са најбољим
радовима; - друго, када je, неколико година
касније, М артин Шанц написао Историју
римске књижевности (та књига je генераци- [iistorischc Ifnlersuctiungcn
јама служила као поуздани темељ за проу-
i.-BeJJum Hi>panien$c.
чавање римске књижевности), Вулићева ди-
сертација нашла ce међу малим бројем пре-
поручених научних истраживањ а о овом INAU' 1 :ïal-dissertation
Псеудо-Цезаровом спису, a главни резултат Ërlangung der D oktorw ürde
Вулићевог истраживањ а поменут je y глав- • hOft#n philosrrpiusr.hon F a k u lla l
ном тексту (Schanz 1909: 124). Прва српска

1
-, U m versitât M ünchen
дисертација из класичне филологије ушла je
N ic o h i V o l i c .
на велика врата y светску науку.
По повратку y Србију, 1897. године, по- 1 1 1 1 «
стављен je за ванредног професора Опште
историје старог века на Великој школи. Ву- ■
лићевим доласком на Филозофски факултет
основана je Катедра за историју старог ве-
ка (Крестић 1963: 240-241). Сећајући ce тог
времена, Вулић je писао да су он и његови
другови који су тада постали наставници- Докторска теза Николе Вулића
 Збо Срби 1903-1914

Александар Белић, Бранислав Петронијевић, Станоје Станојевић,

Јован Радонић - унели нови, научни дух: на Великој школи они су
радили, наставља Вулић, онако како ce y Европи ради.
Уопште, то je био дух времена, како код класичних наука, тако
и код »националних : Станоје Станојевић каже да je држао преда-
вања на Великој школи (у исто време када и Вулић) трудећи ce да
историју Срба постави на њено место y историји Балкана и света
(Спремић 1997: 650). За само неколико година Србија je добила сво-
ЈУ академску елиту, школовану на европским универзитетима, ели-
ТУ KOja је уводила y Србију универзитетски наставни дух и научни
ниво. Нема ничег парадоксалног y ономе што су Вулић и његови
пријатељи чинили, али има нечег посебног и драгоценог y томе -
из данашње перспективе нарочито - што je y ондашњој Србији по-
стојала воља да ce стара о квалитету универзитетске наставе, што
ce академска и шира заједница окренула вишим вредностима, a
не форми, што je допуштено да висок ниво образованости и науке
буде уведен на Велику школу упркос укорењеним обичајима, чар-
шијским позицијама, партијашењу, обзирима према појединачним
сујетама. Србија je на прагу двадесетог века - не само no имену -
стицала свој универзитет.
Универзитет траж и научну критику. Ha почетку, no повратку из
Немачке, Никола Вулић je критици подвргао свог великошколског
учитеља Луку Зиму, због неоправдане класичарске педантерије
према песништву Војислава И лића,1 a потом je указао на пропусте
y знању и исправио фактичке грешке које je Милоје Васић, тада свр-
шени ђак Велике школе, начинио y својим радовима написаним пре
одласка на студије y Немачку (Вулић 1897). Даље, Вулић je крити-
ковао недостатке из једног уџбеника опште историје (Вулић 1897a).2

Вулић je поводом текста Луке Зиме (Зима 1896) написао чланак објављен y
Делу 17 (1898) 492-501. Ha овај текст одговорио je Зима y Бранковом колу за 1898.
Вулићев нови коментар на Зимин текст појавио ce y Делу за 1898. (за август месец;
иначе, овај Вулићев текст Марић не бележи y његовој библиографији y Стари-
иару). Примати лекције од свог ђака није била ни онда пријатна ствар, тако да
je Зима y Колу за 1899. саставио свој други одговор. Уследила су два нова кратка
Вулићева чланка овим поводом (у Делу за 1899. и Колу за 1899, који ce такође не
спомињу y библиографији y Старинару), чиме je полемика угасла, колико знам.
2 Ловчевић je одговорио Вулићу y Наставнику за 1897. годину (стр. 79-82), a
Вулићевим чланком (из два дела) y Народу за 1897. (бр. 59—61; тај текст није наве-
Ден У Марићевој библиографији), настављено je набрајање и исправљање грешака
које je начинио Стеван Ловчевић, иначе Вулићев пријатељ.
Никола Вулић 361

Уопште, после повратка Вулића y Србију из М инхена, стандарди

учености Велике школе y класичним наукама били су превазиђе-
ни и постепено истиснути из академског живота. Србија je добила
професора класичних наука и античке историје.
У поменутом Вулићевом тексту „Moj живот“ доста je простора
посвећено тим првим корацима, израстању великошколске наставе
y универзитетску. Вулићева предавања су обухватала грчку и рим-
ску историју, повест источних народа, као и помоћне дисциплине
класичних студија и старе историје (метрику и епиграфику, на при-
мер). Критику текста je стављао на прво место, како каже. У поле-
мичном тону, y коме ce назире његов доцнији критицистички при-
ступ изворима, Вулић одушевљено каже да je „летело перје“ упра-
во оне двојице античких писаца које je његов професор на Великој
школи слепо пратио.
Вулић je постао редовни професор Велике школе 1901. y дваде-
сет деветој години (из другог покушаја и после краткотрајног пре-
ласка на друго радно место, из протеста), али када je основан Уни-
верзитет (1905), није био изабран за редовног, већ, као Станојевић
и други, само за ванредног професора. Због тога ce доста жалио на
неправду - тешко ју je подносио, како стоји y његовом спису „Moj
живот“. У тренуцима када je био заустављан y напредовању (на Ве-
ликој школи 1901. и Универзитету 1905), Никола Вулић je био на
почетку својих тридесетих година ж ивота - из његове и опште пер-
спективе, нарочито с обзиром на његова научна достигнућа, до тих
напредовања je морало доћи, али из оновременог угла академске
елите и државне администрације могло ce помислити да би тако
млад човек, колико год заслужан, могао мало и да сачека. (Притом,
треба имати y виду да га je 1905. y напредовању спречио num erus
clausus регулисан законом, a не, рекло би ce, рђава воља поједина-
ца.) С друге стране, Вулић je вероватно имао разлога да поверује да
je ж ртва необјективности: y првој половини прве деценије двадесе-
тог века (дакле управо y време када je Вулић заустављен на Великој
школи и Универзитету) Јован Томић, само неколико година старији
од њега, без доктората, али као управник Народне библиотеке, по-
стао je прво дописни, a затим и редовни члан Академије (Јанковић
1997: 678). Како год, Вулић je постао редовни професор Универзи-
тета тек након Првог светског рата, уосталом као и његов вршњак
Јован Радонић (Тошић 1997: 610).
Упоредо с подизањем наставе на универзитетски ниво, Нико-
ла Вулић ce од почетка своје академске каријере систематски бавио
 Зб2 Срби 1903-1914

подизањем културног нивоа нашег на-

рода. Први српски превод Вергилијеве
Енејиде објавио je Никола Вулић y За-
другином Колу y два тома 1907. и 1908.
године (Вулић 1907-1908). Taj про-
зни превод - тачан, одмерен и добро
усклађен с нашим језиком - настао je
на основу Вулићевог дубоког филоло-
шког увида y Вергилијеве стихове: на-
име, y то време Вулић je - на пример -
дао два предлога решења за проблеме
који проистичу из текста Енејиде (Vu-
lić 1909; Vulić 1911).3 И мали напредак
на том пољу je огроман резултат, ако
имамо y виду да ce цвет хуманистич-
ке европске интелигенције од средњег
века преко ренесансе na до савремене
науке бавио Вергилијем - поготову
ако ce не изгуби из вида где ce налази-
Никола Вулић (Фототека САНУ) ла наша класична филологија y време
када je Вулић започео своје студије.
Превод Вергилијеве Енејиде није био једини Вулићев капитални
допринос српској култури; y ово време он објављује краће, попу-
ларне али тачне скице (тако их je câM Вулић назвао) о појединим
римским и грчким песницима y Српском књижевном гласнику и Ко-

3 У Вулићевој библиографији y Старинару (Марић 1958-1959, бр. 59), овај рад

je (непрецизно) наведен као „Ein vermeintlicher Widerspruch bei Vergil”, наводно
изашао y Berliner philologische Wochenschrift, иако ce y Гођишњаку CKA 39 (1930)
наводи тачан податак. Уколико није y питању погрешна антиципација Растисла-
ва Марића (наиме, Wochenscriftfü r klassische Philologie и Berliner philologische Woc­
henschrift касније cy спојени y један часопис), могло би ce помислити да je прва
редакција текста (под насловом „Ein vermeintlicher Widerspruch bei Vergil)” по-
слата y Berliner philologische Wochenschrift, na тамо није објављена, из нама данас
непознатог разлога, a онда ce исте године појавила y Wochenschrift fü r klassische
Philologie, под нешто измењеним насловом. Економичније би било помислити да
je до грешке дошло no аналогији с обзиром да ce други Вулићев прилог о Ене-
јиди, заиста појавио y Berliner philologische Wochenschrift (вид. Vulić 1911) али to
не објашњава нешто измењен наслов код Марића. И приликом решавања других
историографских питања, Вулић ce могао ослонити на своје познавање употребе
појединих речи код Вергилија: Vulić 1906. (y библиографијама y Годишњаку CKA
и Старинару грешком ce наводи под 1907. годином).
Никола Вулић 363

лу (Вулић 1896; Вулић 1899; Вулић 1901; Вулић 1902; Вулић 1902a;
Вулић 1908). Поред ових скица, појавила су ce два текста која су
имала да просвете - како и назив самог часописа y коме су објавље-
ни сугерише - нашу публику y вези с неким питањима из римске
прошлости (Вулић 1901a; Вулић 19016). Ти текстови о књижевности
и античкој историји нису били упућени научној јавности - право
говорећи, када су y питању класичне науке, тада y Србији она није
ни постојала. Како крајем деветнаестог и почетком двадесетог ве-
ка није било ни превода старих писаца, нити праве историје грчке
и римске књижевности на нашем језику, Вулићев цил> je био све-
ден на упознавање културне јавности с дометима античке литера-
туре и неким историографским резултатима. И, ако ce има y виду
та скромна, патриотско-педагошка намера, нека поједностављења
и извесни књижевно-историјски недостаци ових текстова постају
лакше разумљиви.
Важно je уочити, чак и no цену понављања: када je популарисао
теме из античке књижевности, Вулић je то радио из перспективе
научника који je о тим текстовима имао сопствени, независни суд
до кога je дошао непосредним, личним истраживањем; он није m i­
cao о Вергилију, Проперцију или раној грчкој лирици као bel esprit
који je српској публици преносио знања из своје лектире или који
je на папир стављао своја сећања на минхенска предавања. Тако су
ce појављивали Вулићеви истраживачки текстови повезани с Ови-
дијевом версификацијом (Vulić 1905), питање Катуловог песничког
узора (Vulić 1910), о Апулејевевим Метаморфозама (Vulić 1909a).
У годинама које су уследиле након боравка y Минхену, Никола
Вулић ce бавио и неким појединачним питањ има везаним уз по-
знорепубликанску историју. Kao што су поједина текстуална пи-
тања била повод за неке од његових претходних радова, y овим
својим раним историографским прилозима, полазећи од поједи-
начног податка, тражећи y њему противречност или поредећи га с
другим, Вулић je успостављао међусобну везу и тако успостављао
критеријум истинитости и вероватности (нпр. Vulić 1900; Вулић
1904, Vulić, 1900a; Vulić 1899a4). У центру његовог метода био je Qu-
ellenforschung, нимало парадоксално, с обзиром на време y коме je
живео. Вулићев приступ изворима, филолошки, традиционалан,

4 Рад je штампан, како стоји y Вулићевом примерку, „по препоруци тадашњег

[ванредног] професора бечког Универзитета E[mil] Szanto“.
Зб4 Срби 1903-1914

логички, критички (каткада, из данашње перспективе, хипер-кри-

тички, некада на ивици арбитрарног), no први пут y историји на-
ших хуманистичких наука био je примењен на питањ а и теме ван
оквира националне историје. Вулићева заслуга je управо била y
томе: показало ce тада, први пут, да један српски историчар може
допринети разумевању податка који доноси Јулије Цезар y својим
Коментарима (Vulić 1900b; Vulić 1910a; Vulić 1912-1914), проту-
мачити значење једног Салустијевог фрагмента (Vulić 1900c), ис-
траж ити изворе о Лукуловом рату против М итридата (Vulić 1901),
дискутовати о питањима које je наметала Historia Augusta (Vulić
1904a; Vulić 1905a; Vulić 1908), расправљати o тачној хронологији
једног устанка y време цара Домицијана (Vulić 1907), укључити ce y
дискусију о времену настанка Res Gestae Divi Augusti (Vulić 1909b).
Притом, треба имати y виду - набројане су само неке од тема који-
ма ce Вулић бавио.
Српска историјска наука не мора ce искључиво бавити нацио-
налним темама, сазнало ce на београдском Филозофском факул-
тету почетком двадесетог века захваљујући Николи Вулићу. Наша
средина, природно заинтересована за националну историју (или,
када je y питању античка историја, за старе народе с територије коју
СУ доцније Срби населили), могла ce уверити да то (иначе потребно)
поље истраживањ а није једино, na да чак не мора бити ни доми-
нантно. Некада то није било довољно наглашено y нашем академ-
ском животу, али ce постепено, a Вулићева заслуга за тај напредак
je била непорецива, ш ирила истина о универзалности науке (тада
je уосталом Велика школа постала Универзитет). Вулић je ту оба-
везу према културном, просветном и научном израстању отаџбине
испуњавао тиме што je низ својих радова на општеисторијске те-
ме (објављених y важним часописима струке на страним језицима)
проширио и штампао на српском језику (нпр. Вулић 1911; Вулић
1910).
Ипак, главни Вулићев научни напор - y времену које je предмет
овог прилога - састојао ce од систематског прикупљања, обраде,
објављивања или поновног објављивања археолошких и епиграф-
ских извора са територије Србије. И страживања те врсте - она под-
разумевају знање старих и модерних језика, епиграфике, античке
историје, разумевање специфичних научних проблема повезаних
с историјом наше територије y антици, контакте са међународном
науком, посебну посвећеност и спремност за теренски рад - наво-
Дим само неке од Вулићевих способности - нису била могућа tokom
Никола Вулић 365

деветнаестог века y Србији. Taj велики задатак, који су y другим

земљама углавном обављали тимови научника, Вулић je сам пред-
узео y Србији. Природно, била му je потребна помоћ из једног ве-
ликог научног и универзитетског центра за такав подухват - оту-
да његова сарадња са Антоном фон Премерштајном, који je хаби-
литирао y Бечу неколико година после Вулићевог доктората, a од
1909. био на месту директора Аустријског археолошког института
(Osterreichischen Archâologischen Institutes). После обилазака терена
y Србији (први пут 1899. године) Вулић и Премерштајн су почели об-
јављивати археолошки материјал из Србије y Прилозима Годишњих
свезака Аустријског археолошког института (од 1900. до 1912). У
почетку то су Премерштајн-Вулићева, a потом само Вулићева, из-
дања претежно римских натписа (али ту ce бележи и други археоло-
шки материјал, скулптуре, новац, опеке са жиговима, на пример) са
територије Србије, под насловом Антички споменициу Србији (Pre-
merstein, Vulić 1900; Ladek, Premerstein, Vulić 1901 [Фридрих Ладек
као коаутор није забележен y Марићевој библиографији y Стари-
нару\-, Premerstein, Vulić 1903; Vulić
1904b; Vulić 1909c; Vulić 1910b; Vulić
1912). Што je вероватно најважније
за наше разумевање колико je Вулић
унапредио српску науку y светским
размерама јесте чињеница да ce ње-
гова самостална издања не разлику-
ју no квалитету од оних насталих y
сарадњи са Премерштајном. Млади
Никола Вулић сигурно je много на-
учио од Антона Премерштајна, који
je назван, са много разлога, un histo­
rien érudit (Papazoglou 1976: 16-17).
Неколико речи о Антону фон
Премерштајну (1869-1935) - верујем
да ће оне показати какво je место
заузимао Никола Вулић y међуна-
родној науци. Премерштајн je напи-
сао низ значајних радова о истори-
ји римских провинција на Дунаву
(Premerstein 1898; Premerstein 1909)
- отуда и његова сарадња са Вули- Антон фон Премерштајн и Никола Вулић,
ћем. Светску славу je, међутим, сте- Ант ички споменициу Србији, св. 3, Беч 1900.
 366 Срби 1903-1914

као открићем да су фрагменти једног натписа из писидијске Ан-

тиохије заправо део чувене Res Gestae Divi Augusti, a затим, једном
новом и оригиналном емендацијом y том тексту - ишла je против
Момзеновог решења, али ce, показала тачном - чиме je сам могао
да дође до данас непревазиђеног тумачења Августовог принципа-
та (Premerstein, Ramsey 1927). Тако je Премерштајн, y постумно об-
јављеној књизи Vom Werden und Wesen des Prinzipats, формулисао
један нови социолошки поглед на механизме владавине y Римском
царству - y питању je резултат који no значају спада међу најважни-
је У проучавању Принципата y прошлом веку (Syme 1939, VIII: illu­
m inating work; cf. Christ 1982: 148-150; Christ 2006: 42-44). C таквим
научником je сарађивао наш Никола Вулић и био je y стању да са-
мостално настави заједнички корпус.
Али, вратимо ce Вулићевом раду. Kao што je своје резултате из
проучавања наративних извора приказао српској публици, Вулић
je почео објављивати y Академијином Споменику натписе и други
археолошки материјал који ce појавио y издању Аустријског архе-
олошког института. Заправо, материјал из првог дела „Античких
споменика y Србији из Споменика за 1900. годину представља упо-
редно издање из Годишњих свезака Аустријског института за исту
годину; потом, на српском je 1903. објављен (уз допуне) материјал
који су Ладек, Премерштајн и Вулић издали y три наставка y Све-
скама (Премерштајн, Вулић 1900 = Premerstein, Vulić 1900; Ладек,
Премерштајн, Вулић 1903 = Ladek, Premerstein, Vulić 1901 + Premer­
stein, Vulić 1903 + Vulić 1904b). Даље, све до почетка Првог свет-
ског рата y Споменику je излазио материјал који je Вулић самостал-
но објављивао y бечким Годишњим свескама (Вулић 1905 = Vulić
1905b; Вулић 1909 = Vulić 1909c + Vulić 1910b. Због избијања рата,
последњи наставак из Годишњих свезака [Vulić 1912] није ce појавио
y Споменику). Taj велики рад, којим je задужио нашу и светску нау-
ку, Никола Byлић je наставио и касније, након 1918. године (Mapnh
1958-1959, бр. 398, 413, 424, 530). Али, натписи са територије Срби-
је више нису излазили y аустријском (немачком) издању, што би ce
могло протумачити као једна од последица ратног сукоба из 1914.
године и, макар делимичног, прекида културних и научних веза ко-
ји је уследио. Уосталом, после 1918, Bynmh све ређе објављује своје
чланке y међународним часописима на немачком, a све чешке на
француском (Mapnb 1958-1959: XVIII-XXIV).
У периоду до 1914. године, ВулиВ ce доста бавио нумизматиком,
нарочито темама повезаним с виминацијским ковањима (Vulić
Никола Вулић 367

1899;5 Vulić 1903) као и хронолошким питањима с тим y вези (Vulić

1900d). При том, код њега ce већ почетком двадесетог века јавило
плодоносно интересовање за поједина питања из античке истори-
је српских земаља (нпр. Vulić 1903a; Vulić 1903b; Vulić 1909d; Vulić
1913a; Vulić 1912a; Vulić 1907a = Вулић 1907). Kao што je познато,
главни Вулићев научни допринос, који ће уследити y годинама на-
кон Првог светског рата, биће повезан с овом темом. И пре рата
Вулић je објављивао текстове о овим питањима и на српском јези-
ку, веран свом уверењу да расправе и резултати y вези с античком
историјом морају постати део научног интересовања наше средине
(Вулић 1907a; Вулић 19076; Вулић 1907в; Вулић 1907г; Вулић 1911a;
Вулић 19116). О таквом Вулићевом схватању сведочи и посебан,
популаран и прегледан чланак о прошлости наше земље y римској
епоси (Вулић 1901a).
Преглед Вулићевог научног рада пре избијања Првог светског
рата завршавам са неколико реченица о два његова велика посла.
Прво, Вулић je ископавао на Космају, једном од најважнијих рим-
ских локалитета y Србији. Али, осим неколико кратких извешта-
ја (Вулић 1912; Вулић 1913; Vulić 1912b; Vulić 1913) никакво друго
сведочанство о тим важ ним истраживањ има није остало. Вулић je
био заузет другим питањима, a избијање рата je морало одиграти
пресудну улогу. Taj локалитет, као што знају наши археолози, ни
касније није имао среће. Затим, Никола Вулић je постао сарадник
Real-Encyclopàdie der classischen Altertumswissenschaft, што je сигур-
но највеће међународно признање за наше класичне науке до тада.
Од 1913. године, низ његових чланака je било објављено y тој најоп-
ширнијој и најсадржајнијој научној енциклопедији антике (Марић
1958-1959, бројеви 84, 88, 92, 93). Вулићеви прилози су излазили и
касније, када je рат већ почео (Марић 1958-1959, бр. 92, 95, 96, 101);
нема сумње да су они послати пре 1914. године.
Рат je показао колико je Никола Вулић био храбар човек. Добро-
вољно ce пријавио y војску упркос забрани да ce универзитетски
професори уврштавају међу добровољце. Под куршумима je пре-
пливао Саву 1914. како би извидио непријатељске положаје код Зе-
муна и за то je похваљен пред стројем и произведен y поднаредни-
ка. Један његов блиски пријатељ сведочи да ce Вулић до краја жи-

5 Како стоји y Вулићевој забелешци на сепарату, текст je штампан „по препо-

руци Ј. [Вилхелма] Кубичека“, једног од водећих аустријских историчара антике,
археолога и нумизматичара те епохе.
 368 Срби 1903-1914

вота тиме поносио (Новак 1958, LXIV-LXV). Са својом јединицом

прешао je Србију и Албанију 1915. године. Притом, са Вулићем и
српском војском повлачиле су ce његова болесна жена и петнаесто-
годишња ћерка која je патила од промрзлина - девојчица ce вратила
са школовања из Француске када je избио рат. Коначно, након ева-
куације преко Солуна je стигао y Марсељ (на тамошњем Универзи-
тету и Археолошком друштву je држао запажена предавања), да би
потом - са породицом - прешао y Клермон Феран. Предавао je и на
тамошњем универзитету, на којем je касније изабран и за почасног
доктора.
Издвајамо при крају једну епизоду из Вулићевих избегличких
дана која много говори о тадашњем личном, али и (верујем) наци-
оналном господству. Вулић je y ратном броју једног француског ча-
сописа стао y одбрану Фридриха Августа Волфа (1759-1824), назва-
ног philologorum dux et princeps, чије je главно дело (Prolegomena ad
Homerum ) један француски научник - понесен, рекло би ce, патри-
отско-ратничким заносом - y наслову своје полемичке књиге на-
звао плагијатом, ш ирећи притом оптужбу на читаву немачку науку
(Voulitch 1917). Патња кроз коју су његов народ и његова породица
пролазили tokom рата, нису од Николе Вулића отеле личну истино-
љубивост и научничко поштење.
Заврш авам овај кратак преглед делатности Николе Вулића до
1914. године с једном његовом формулацијом која je, чини ми ce,
аутентично сведочанство о оновременом српском погледу на Пр-
ви светски рат, формулацијом која je наш одличан одговор на Kri-
egsschuldfrage. Дакле, Никола Вулић: „... очигледно [je] да Србија
није одговорна за рат. Србија би сматрала за велику срећу да je она
изазвала рат који je ослободио ропства толике милионе“. Карактери-
стично je за Вулића и за Србију да je одговор херојски интониран.

Жарко Петковић

Напомена

Б иограф ск и и би бл и огр аф ск и п о д а ц и о Н и кол и В ули ћ у кор и ш ћ ен и y

о вом р а д у м о гу ce н аћи y ови м текстовима: Р а д о н и ћ 1945: 1 5 4 -1 5 9 (не-
кролог); Egger 1948: 2 0 2 -2 0 6 (некролог); Н овак 1958: V -L X X X V I; М арић
1958-1959: X V -X X IX (уз краћу белеш ку о В ули ћ евом ж и в о ту , X I-X II);
П ап азогл у 1998: 257—261. У В ули ћеве л и ч н е белеш ке, које су чувају y На-
родн ој б и бл и от ец и С рбије, н и са м им ао ди р ек тан увид; к ор и сти м и х п р е-
м а текстовим а Ф ануле П а п а зо гл у и В иктора Н овака. Н ед ав н о објављ ен у
 Михаило Гавриловић

У тренутку када 1900. године, напуштајући Париз, Михаило Га-

вриловић (1868-1924) ступа на чело тек основане Државне архиве
y Београду, пред њим стоји светла каријера. У деценији која следи,
он оцртава особен профил који ce уздиже високо y српској исто-
риографији. Утемељитељ кључне архивске институције, предан ар-
хивским истраживањима прошлости Србије 19. века, Гавриловић
својим расправама и, посебно, тротомним делом Милош Обреновић
одсудно доприноси развоју и учвршћењу модерног историјског из-
раза y Краљевини Србији. Иако ван средишњег круга српске исто-
риографије који од последње деценије 19. века оличава Историјски
семинар Велике школе - доцнијег Универзитета - он темељним ис-
траживањима и неговањем узорне историјске критике недвосми-
слено задобија једно од водећих места међу српским историчарима
свога времена. Када y освит балканских ратова 1911. ступи y српску
дипломатију која га одводи на Цетиње, a затим y Ватикан и Лондон,
он тиме као да заокружује један успели портрет остао y свести са-
временика, портрет, према речима Богумила Вошњака, „класичног
писца Милоша Обреновића, тог ремек-дела наше политичке лите-
ратуре... најотменије појаве y нашој дипломацији, интелектуалца и
државника' (Vošnjak 1924).
Гавриловићева младост, међутим, није лишена суморних боја и
као да на његову „повучену природу", о којој je писао Слободан Јо-
вановић, протеже трајну сенку. Рођен y породици сиромашног чи-
новника y Алексинцу, био je лишен материјалних благодети, дру-
штвених веза и културних услова мање скучене средине. Школа je,
стога, била једини пут да ce прекрати неизвесност будућности, црта
Михаило Гавриловић 375

y много чему типична за друштвене прилике y Србији друге поло-

вине 19. века.
Основну школу и гимназију учи не само под теретом оскуди-
це, већ и y преломним годинама Српско-турског рата и прераста-
ња Кнежевине y Краљевину Србију, y Књажевцу и тек ослобођеном
Нишу. Ране године откривају не само вредног и рано сазрелог мла-
дића, него и бриљантног ђака - y том сазнању лежи одлика која ће
Гавриловића пратити и на Великој школи и доцнијим студијама y
Паризу, a која ће потом и његовом историјском опусу обезбедити
трајну вредност (Ковијанић 1968).
Између 1887. и 1891. Гавриловић похађа студије на Великој шко-
ли y Београду. Историјско-филолошки одсек који он затиче на Фи-
лозофском факултету још увек je y знаку старе генерације профе-
сора Панте Срећковића, Јована Тјорђевића и Милоша Зечевића.
Њихова битка са представницима критичке историографије je већ
изгубљена; потребно je сачекати само неколико година да Велика
школа преузме онај ток мисли који су покренули Иларион Рува-
рац, Љубомир Ковачевић и Стојан Новаковић. Занимљиво je зато
y Гавриловићевим писмима приметити знак ране независности y
односу на наслеђена мерила и моделе, самосталну лектиру, као и
критичке опаске и иронију на рачун професора Милоша Зечевића.
У несређени живот провинцијског професора, са слабим изгле-
дима за озбиљан научни рад, велику промену може донети само
продужење студија y иностранству. Рано опредељен за општу исто-
рију, посвећен учењу класичних и модерних језика, Гавриловић пр-
вом приликом бира Париз. Након седам година проведениху учењу
y француској престоници (1893-1900), y његовом животу више ни-
шта неће бити исто.

Тренутак y коме ce Гавриловић упознаје с Паризом, време je пот-

пуне победе „школе метода“ y француској историографији, несрећ-
но запамћене под именом позитивизма. Ако као две кључне тачке y
афирмацији тог учења означимо покретање Историјског часописа
Габријела Моноа 1876. и појављивање приручника Шарл-Виктора
Ланглоаа и Шарла Сењобоса под називом Уводу историјске студије
1898, лако ћемо закључити да млади Гавриловић присуствује три-
јумфу научног метода y француској историографији (Bourdé, Mar­
tin 1997: 181). Он je сведок једног преломног доба; на Сорбони и на
37б Срби 1903-1914

Практичној школи високих студија (École pratique des hautes études)

Гавриловић упознаје либерални, протестантски миље који je изне-
дрио реформу француског образовног система почев од седамдесе-
тих година 19. века, a посебно y време Феријевих закона из раних
осамдесетих година деветнаестог века. Гавриловићеви професори,
изданак француске образовне меритократије, образовани на Ви-
сокој педагошкој школи (École normale supérieure) и Националној
школи повеља (École nationale des chartes), нису само утицајни ту-
мачи историје, творци богатог историографског опуса и господари
академских форума; они су носиоци политичког и културног моде-
ла Треће републике (Dosse 2005: 31).
У средишту политичких и идеолошких сукоба које je отворила
Револуција, историјау Француској тек y последњој трећини 19. века
напушта „непрестани грађански рат“ који je, према речима Фисте-
ла де Куланжа, поделио француске историке. Неретко заробљеница
политичких дебата, утемељена као дисциплина од времена Јулске
монархије када je интелектуалном сценом владао Гизо, она теку по-
следњим деценијама тог столећа проналази аутономни простор на-
учних истраживања на Универзитету и сродним високошколским
установама. Део општег развоја наука и вере y напредак, историја y
схватању генерације Габријела Моноа и Ернеста Лависа треба најзад
да помири целину француске прошлости и затвори време револу-
ција и преврата. Она тиме не губи своју друштвену, интегративну
улогу. Напротив, она треба да улије национални осећај и учврсти
самосвест нације путем критичке спознаје прошлости.
Гавриловић ce упознаје с модерним системом студија, потпуно
новим и за његове француске колеге. T okom осамдесетих година де-
ветнаестог века установљују ce различити нивои y току школова-
ња, од лисанса до доктората, уводи ce упорна и дуготрајна обука
студената и њихово оспособљавање за самостална истраживања
практичним радом с професорима. Гавриловићеве париске студије
су стога године марљивог учења историје, палеографије, диплома-
тике, епиграфике. Замишљена професионализација која даје при-
мат школованим историчарима почива на претходној дефиницији
„метода . Иако француски „позитивисти“ себе виде као наследнике
једне дуге националне традиције која иде од хуманиста Скалигера
и Бодена, преко бенедиктинаца y лику Мабијона и Монфокона - ко-
ји, како вели Франсоа Фире, „више од једног века пре немачке исто-
риографије утврђују каноне историјске критике“ (Фире 1994: 131)
- до историчара романтизма какви су Тјери или Мишле (Bourdé,
Михаило Гавриловић 377

Martin 1997: 184), они не крију један специ-

фични културни трансфер чије порекло Ba­
nja тражити с друге стране Рајне. Јер, управо
после 1870/71. и краха Другог царства млади
француски историчари - и именом Моно,
Лавис, Сењобос и други - одлазе y Немач-
ку где из прве руке упознају рад немачких
семинара. Традиција Нибура, Момзена, и
посебно Ранкеа, отвара нову перспективу
француској историографији. „Игра огледа-
ла“ између немачке и француске научне ми-
сли, већ очигледна y претходној генерацији
Ренана, Тена и Дирија, сада добија коначни
обрис (Delacroix, Dosse, Garcia 2005: 57).
Ученик гласовитих професора Лависа,
Ланглоаа, Денија, Моноа, као и Шарла Бе-
мона, који га истиче као једног од својих нај-
бољих ђака, Гавриловић стиче новоуведену Михаило Гавриловић
диплому високих студија (diplôme d’études (Фототека САНУ)
supérieures) 1897, a крајем 1899, након архив-
ских истраживања y Паризу и Лондону, и докторат универзитета
(doctorat de l’université) одбранивши дисертацију под називом Сту-
дија о париском уговору из 1259. између Луја IX, краља Француске u
Хенрија III, краља Енглеске (Étude sur le traité de Paris de 1259 entre
Louis IX, roi de France et Henri III, roi d’Angleterre). Планове o при-
премању државног доктората (doctorat ès-lettres) прекида позив из
Београда и Гавриловићев избор за државног архивара (Jelisavetov
1960). A ko y Париз одлази као одлучни и амбициозни, али још неси-
гурни млади професор, y Београд ce враћа као темељно образован
историчар, упознат са савременим студијама историје, педантном
класификацијом и критиком историјских извора, као интимни по-
знавалац богате историографске традиције и њене снажне „револу-
ције“ крајем столећа које ce управо затворило.

Гавриловићево интелектуално и научно формирање припада

оном „прекретном добу“ које je y Србији означио крај 19. и поче-
так 20. века. Време наглашене модернизације y друштву, када je y
политици „романтично занесењаштво замењивано тежњом за де-
378 Срби 1903-1914

мократском заједницом сагласно француским узорима" (Митровић

1995: 174-175), тренутак je y коме ce и y Србији на јавној сцени по-
јављује модерни интелектуалац. Друштвени предуслови ове појаве
налазе ce y развоју образовања, порасту штампаних садржаја, усло-
жњавању културне понуде, јављању нових, „интелектуалних“ зани-
мања (писци, публицисти, новинари, научници итд.), али и y про-
мењеним односима између интелектуалног и политичког живота
(Charle 2009). Међу европским моделима с краја 19. века, најјачу ре-
зонантност показује модел француског либералног интелектуалца,
пример који и y својој рецепцији y српској средини нуди више него
подстицајна размишљања (Bataković 2013: 268-277). Посебно место
Уредовима европских интелектуалаца припада универзитету и на-
уци уопште (Julliard, Winock 2002; Jalabert 2003). Тако ce почетком
20. века y Србији нераскидиво преплићу политичко, културно и на-
ционално. Према речима Андреја Митровића, ово „Време српског
политичког осамостаљивања, јачања самосвести и културног при-
ближавања европским узорима, део je историјске епохе европских
ујединитељских национализама' (Митровић 1996: 127).
A ko je „српска културна ренесанса“ после 1903, иако изазвана
„наглим ослобађањем човека као политичког бића“, имала y сво-
јој основи „обновљени историзам" (Самарџић 20096: 654), српска
историографија морала je заузети средишње место y том преобра-
жају. И доиста, српска историјска наука какву je Гавриловић оста-
виозасобом 1893. и она којује затекао 1900. нисубиле исте. He само
Да je на Великој школи 1896. основан Историјски семинар и уведен
Историјско-географски одсек него на њој више није било Гаврило-
вићевих старих професора. Срећковића je 1893. заменио Љубомир
Ковачевић, a општу историју су од 1897. предавали - осујетивши
тиме и вероватне Гавриловићеве амбиције - Никола Вулић и Дра-
гољуб Павловић. Промена je била потпуна избором Станоја Ста-
нојевића 1900 - још једног младог доктора наука школованог на
страни. Било je то језгро које ће, уз Божидара Прокића и, доцније,
Љубомира Јовановића, Јована Радонића и Драгутина Анастасије-
вића, коначно учврстити победу критичког правца y српској исто-
ријској науци. Истовремено, био je то више него јасан знак да je
окончано раздобље дилетаната y српској историографији (Ћирко-
вић 20076: 106).
A ko су tokom последње две деценије 19. века, захваљујући Илари-
ону Руварцу и Љубомиру Ковачевићу, критички историчари одне-
ли превагу, она je била на пољу средњовековних студија, бечке фи-
Михаило Гавриловић 379

лолошко-историјске методе, анализи докумената и одбацивању на-

родне традиције. С правом je, међутим, примећено како je „полеми-
ка између романтичара и ’критичких историчара’ имала прилично
танку садржајну и методолошку димензију" (Ћирковић 2007a: 100).
Пажња усмерена на објективно утврђивање појединих историјских
догађаја из српске историје, не само да je поразила „лажне романти-
чаре“, како их je означио Радован Самарџић, него je и одбацила на-
поре тзв. либералне историографије Стојана Бошковића, Алимпија
Васиљевића, Владимира Јовановића и других, која je настојала да,
y детерминистичком кључу, историју саобрази природним наука-
ма, као и филозофији и социологији. Тиме je одгођено и питање из-
вођења шире синтезе српске историје и обухватнијих историјских
увида y новију српску прошлост (Самарџић 2009г: 971).
Управо y првој деценији 20. века, као својеврсна друга етапа y
јављању модерне српске историографије, обновљено je питање ши-
рих, слободнијих захвата y историјским проучавањима. Овај зао-
крет je, y многоме, наговестио Стојан Новаковић, други стуб кри-
тичке историографије y Србији, својом обимном студијом Срби u
Турци XIV u XV века, a потом и својеврсним трокњижјем посвеће-
ним рађању модерне српске државе: Устанак на дахије и Васкрс др-
жаве српске (1904), као и Турско царство пред српски устанак 1780­
1804 (1906). Ослонац овога пута није потражен y другим наукама,
већ y обимним, превасходно архивским истраживањима, која су
трајно обележила српску историјску науку. Михаило Гавриловић
припада стога оном низу историчара који својим замашним делима
y овој деценији чине Драгољуб Павловић, Јован Н. Томић, Милен-
ко Вукићевић, Алекса Ивић, али и Јован Радонић и Јован Скерлић
(Самарџић 2009a; 599; Самарџић 2009г: 971-972). Јован Скерлић je
исправно осетио извршени преврат, записавши: „Последњих десе-
так година оставиће трага y српској науци. Никада више и никада
боље није ce код нас радило“ (Скерлић 1908: 871).
Српској публици Гавриловић ce представио недуго no свом по-
вратку из Француске. Већ 1901, y новопокренутом Српском књи-
жевном гласнику чијем je духовном кругу припадао, објавио je две
важне, програмске расправе Спољашња политика Србије y XIX
веку и Српски покрет u руско-француски односи 1804-1807, нагове-
стивши несумњиво правце својих истраживања. Ha страницама
истог часописа, јављао ce и касније расправама (од којих су неке
објављене y избору Гавриловићевих радова под насловом Из нове
српске ucmopuje) или приказима, углавном француских дела, али и
 Збо Срби 1903-1914

неумољивим, узорним критикама радова Стојана Новаковића, Гр-

iypa Јакшића и Бењамина Калаја, односно Лајоша Талоција, уносе-
ћи тако y српску историографију образац модерне научне критике.
Опредељеност ка архивским истраживањима потврдио je, такође,
1904. објављивањем збирке докумената Исписи из париских архива,
припремљене још tokom боравка y Паризу, као прве y серији Српске
краљевске академије Споменици на туђим језицима. Ипак, ускоро
je његова пажња била сасвим заокупљена припремом једног другог
дела импозантног истраживачког и стваралачког захвата.
Велика тема Гавриловићевог живота садржана je тако y једном
владарском имену: Милош Обреновић. Кнез, од чије je смрти њего-
вог биографа делило непуних педесет година, чинио ce знатно уда-
љенијим; томе су доприносили политички, династички сукоби, као
и легенда која ce око кнежевог имена исплела. Међутим, y додиру са
богатом грађом Милошеве Кнежевске канцеларије, Гавриловић je
осетио читаво једно време и оно само no себи представља централ-
но питање његовог опуса: рађање модерне српске државе, процес
унутрашње изградње, стицање места y међународним односима,
процес националног уједињења и културне еманципације y једно
европско друштво.
Тако je и Гавриловићева тротомна студија (1908, 1909, 1912) -
четврта свеска која je обрађивала период од 1835. до 1839 пропала
je y Првом светском рату - много више од политичке биографије;
она je

„прелазан период из турске управе y народну и европску... завршна

тачка Првога Српског Устанка...она je y исто време и полазна тачка за
многе појаве и догађаје који су испуњавали нашу историју до наших
дана: 1867 год. Турци су изашли из градова, 1869 турски je устав фор-
мално замењен српским, a тек на Берлинском конгресу, 1878 године,
Србија je постала потпуно независна" (Гавриловић 1908: III).

Човек 19. века, који je одрастао упоредо са Србијом, Гавриловић

и сам стоји y том низу. Сагледана као непрекинут лук догађаја y
јединству унутрашње и спољне политике, историја Србије 19. ве-
ка била je за Гавриловића целина чије су тачно познавање и кри-
тичка слика биле потреба модерног српског грађанина, a потом и
нације y целини. Пут ка сазнању лежао je y напорним архивским
истраживањима не само домаће изворне грађе већ и страних архи-
ва, руских, аустријских, француских. Методолошка спрема и лише-
ност непосредних политичких тенденција учинила je да критика
Михаило Гавриловић 381

високо оцени Гавриловићев рад, његову „савесност, објективност и

духовно поштење“ (Скерлић 1908: 873). У Србији краља Петра I Ка-
рађорђевића, државни архивар je на светлост изнео громадно дело
о једном од твораца модерне српске државе, али и оснивачу про-
тивничке династије, брутално уклоњене тек неколико година рани-
је. Српска историографија тога доба показивала je не само научну
утемељеност већ и политичку и интелектуалну независност.

Како одредити карактер појаве Михаила Гавриловића y српској

историографији с почетка 20. века и његово схватање научности?
Један од путоказа које ваља следити почива y сагледавању Гаври-
ловићевог дуга према страном историографском наслеђу. У пре-
вратничким данима још крхке победе критичке историографије y
Србији, без чвршћих методолошких ослонаца и оријентира, када су
европски школовани историчари тек одређивали каноне модерне
историјске науке y Срба, било je неминовно да ce y стварање једног
новог историографског израза уграде на страни критички усвојена
знања и методе.
Гавриловићево разумевање српске историје 19. века свој почетни
импулс проналази y учењу о „различитим националним путањама"
европских народа које je почетком тог столећа изнедрио немачки
историзам (Berger 2011: 23). Проучавање развоја модерне српске др-
жаве усмерава га да главне елементе своје историјске анализе по-
тражи y политичким, војним, династичким и уставним чиниоцима,
чиме ce његов историографски опус придружује канону историјске
науке деветнаестог века (Berger 2011: 37). Ипак, код Гавриловића не
проналазимо рефлекс Ранкеовог филозофског идеализма и веру y
„трансценденталне идеје“ и „морални поредак", али ни Дројзенову
„субјективност" историчареве интерпретације (Iggers 2011: 47-48,
51). Без много изненађења, Гавриловићеве стручне назоре пре тре-
ба потражити y француском рационализму „школе метода“ y којој
ce формирао. Слободан Јовановић je исправно приметио да ce Га-
вриловић из Париза

„вратио као добро школован историк-архивар, присталица нове фран-

цуске школе, која ради на основу изворне грађе, и која не тежи за књи-
жевним ефектима него за тачним утврђивањем чињеница“ (Јовановић
1926: III).
382 Срби 1903-1914

Иако тај језгровити осврт садржи неоспорно тачан увид, он ни-

када касније није био подробније осветљен, na je и Гавриловићево
схватање научности сведено превасходно на свој практични израз
y виду његовог животног дела Милош Обреновић.
Преузимајући Јовановићево мишљење, Радован Самарџић га
je не само оспорио него га je истовремено и лишио суштине. Јер,
сматрао je Самарџић, „Михаило Гавриловић није постао никакав
позни следбеник Огиста Конта нити присталица неке обновљене
позитивистичке школе (Самарџић 2009в: 690-691). Усмеравајући
једном погрешном асоцијацијом своју анализу ка оној школи фран-
цуске мисли која je била супротстављена учењу Гавриловићевих
професора - управо ће они „ратовати“ против Контових следбени-
ка Диркема и Симијана - Самарџић je радије Гавриловићево дело
дубински повезивао с традицијом немачког историзма прве поло-
вине 19. века, пропитујући притом заводљиву, али не увек и одр-
живу, хипотезу о Гавриловићу као „српском Ранкеу“. Тако je остао
готово прећутан кључни тренутак y Гавриловићевом стручном
формирању, управо онај моменат који je од њега створио модерног
историчара кадрог да изнедри Милоша Обреновића.
Јер, Гавриловић je био одличан ученик француске „школе мето-
да“. Тежећи потпуној објективности, „школа метода“ заснива науч-
но истраживање на тачно утврђеном редоследу стриктних правила
спољне и унутрашње критике историјских извора (изворно немач-
ка Quellenkritik). Правећи отклон од било какве филозофске спе-
кулације, задатак историографије јесте да утврди чињенице и ре-
конструише прошлост, која постоји no себи, објективно. Основна
вредност придаје ce писаним документима, најчешће државне про-
венијенције (декрети, извештаји, писма итд.); нагласак je на поједи-
начном догађају који ce збио y „кратком времену“, a не на развоју
друштва y целини; светлост je усмерена на политичке, дипломатске
и војне факте, a не на економске, друштвене или културне чинио-
це; историчар ce устеже пред опширном интерпретацијом и син-
тетским захватима - враћање живота чињеницама само удахњује
нови живот једној прошлој стварности. Дуг Ранкеовом учењу није
тешко открити, иако ce оно истовремено редукује - неки францу-
ски историчари, као Сењобос, били су врло критични према Ранкеу
и сматрали га превазиђеним (Iggers 2011: 56). Иако je y утемељењу
„школе метода“ пресудан удео немачке филолошко-историјске кри-
тике, он je пропуштен кроз филтер француске рационалистичке и
лаичке мисли и лишен филозофског идеализма као Ранкеовог ду-
Михаило Гавриловић 383

ховног хоризонта. Најзад, јединственост

догађаја y историји чини да нужност не-
стаје из историчареве оптике, заједно са 126 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖЕИНЕ В. М. И0Д4РЦ» 126

филозофијом историје Хегела или Конта,

романтичким, књижевним Мишлеовим МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
моделом или Босјеовом теологијом исто- КН»ИГА НРВА
рије. Епистемолошки обрт који je на делу Ш0>

одбацује хришћанско провиђење, али, м*пжжв

др. М кх. Гавридовпћ

y крајњој линији, и рационалистички

прогресивизам и марксовски детерми-
низам. Гавриловић ce, најзад, приклања
Сењобосовом схватању теорије сазнања
и каузалитета y историји и његовом зау-
зимању за „психолошке темеље укупног
знања“ (Boer 2011: 199), сазданом на рит-
му појединачних, непредвидљивих чи- ВВОГРАД
BOSA ШТАМПЛРИЈА „ДАВИдаНИТ.” — ДЕЧАНСЈСА US. ВГ. 14.
њеница, a не позитивистичком, научном 190S

детерминизму.
Гавриловић je могао лако да при-
мети да су одређени елементи немачке
историјске школе били пренети y друге Милош Обреновић, књига прва
историографске традиције, али без мно- (Београд: Задужбина И. М. Коларца)
го воље да ce прихвате и „основна фи-
лозофска и политичка уверења са њима повезана" (Iggers 2005: 29).
С друге стране, могло би ce рећи да Гавриловић није остао имун
према политичким погледима француских историчара „школе ме-
тода“. Није ли и Гавриловић својим скрупулозним истраживањима
српске историје 19. века дугорочно нудио један roman national срп-
ском друштву? Његова темељна уверења дају ce препознати y оцени
једног француског историчара изреченој о претходницима с краја
19. века. Историја je, каже он, за њих постала „генеалошко стабло
европских нација и цивилизације коју оне носе... Историја одсада
има своје подручје, и своју методу. Она je, y оба вида, основно обра-
зовање грађанина“ (Фире 1994: 162).
Изузетност појаве Михаила Гавриловића y српској историогра-
фији може ce лепо осликати и ако његов опус испитамо y вези с
начелом објективности и историјске истине. Наметнуто као водо-
делница критичке и романтичарске историографије, ово питање je
сасвим природно заузело средишње место y српској историографи-
ји с краја 19. и почетка 20. века. Ипак, нужно je приметити да удео
384 Срби 1903-1914

Михаила Гавриловића, иако знатан и трајне вредности, уз то при-

мећен код савременика, није био ваљано испитан.
Док je на пољу медиевистике Руварчева и Ковачевићева тежња ка
тачном утврђивању историјских чињеница била и доследна и неу-
питна, дотле je подручје модерне српске историје задуго било y сен-
ци великог Ранкеовог дела Српска револуција, односно Србија u Тур-
ска y деветнаеапом веку. Стојан Новаковић, његов одани поштова-
лац и преводилац на српски језик, на примеру Ранкеовог схватања
научног метода ширио je видике српске историјске науке крајем 19.
века. Штавише, y томе није био усамљен, већ ce око Ранкеовог насле-
ђа окупио знатан број српских историчара и интелектуалаца, при-
носећи свој обол y расправама о епистемолошким питањима надах-
нутим делом немачког историка (Митровић 1996: 118-123).
Гавриловић ce јавља као le grand absent y ретроспективном ca-
гледавању ових расправа. Њега, наиме, нема y низу српских писаца
који су своје радове посветили Ранкеовом делу. Али je, такође, нео-
бичном иронијом, ова његова звучна absentia остала непримећена y
историји српске историографије. To чуди тим пре што Гавриловић,
као историчар зароњен y прву половину 19. века, није могао прене-
брегнути Ранкеово име. Оно ce, међутим, за њега као модерно шко-
лованог историчара, самосталног y опсежном архивском раду, по-
стављало на сасвим други начин. Ретка и успутна сретања Ранкеа
y Гавриловићевом Милошу Обреновићу речит су пример промене
парадигме y српској историографији на почету 20. столећа. Озна-
чивши Ранкеову Српску револуцију као застарелу, Гавриловић није
само наглашавао меру властите независности y историјским про-
учавањима, него je и подвлачио једну непобитну истину: критич-
ко сагледавање српске прошлости 19. века било je сада на српским
историчарима и темељним истраживањима y домаћим и страним
архивима. Иако je корен научног метода код Ранкеа и Гавриловића
био заједнички, наук старог учитеља није више имао ни потребну
свежину ни привлачност да би ce узимао као полазна тачка y новим
делима српске историографије. Овде ce, такође, огледала Гаврило-
вићева „француска школа“: образован на токовима нове, „позитив-
не науке“, Гавриловић je имао и смелости и знања да премости једну
епоху, нагласи дистанцу према наслеђу прошлог столећа и високо
подигне захтеве своје струке за објективношћу и историјском исти-
ном. Посматрано y духу интеркултурних студија, Гавриловићев
пример сведочи да критичко сазревање српске историографије ни-
је долазило само из Ранкеовог, или уопште немачког историограф-
Михаило Гавриловић 385

ског круга, већ je имало и непосредне потицаје из француске „шко-

ле метода" с краја 19. века.

Гавриловићева оригиналност више je y његовој појави него y ње-

говом методу; y утиску који je y српској историографији произвео
својом темељношћу више него y слободи концепција које je преду-
зео; више y посвећености хеуристичком утврђивању чињеница H e ­
ro y размаху маште. Он није био човек великих заноса и своје схва-
тање науке преточио je y упоран, поступан рад на новијој српској
историји. У томе je његова најкрупнија заслуга.
Модерност Михаила Гавриловића огледа ce y прихватању савре-
меног научног метода на извору француске историјске науке и ње-
говој доследној примени y властитим истраживањима, и, посредно,
y његовој афирмацији y српској средини. Тиме он значајно допри-
носи професионализацији историјских студија y Србији и учвр-
шћењу српске критичке историографије. Ту су уједно и лимити ње-
говог истраживачког поступка; пред обимом посла који je y српској
историографији на себе преузео, он није могао имати много слуха
за захтеве Лампрехта или Диркема који су ишли за даљом еволуци-
јом историјске науке и проширењем њеног предмета проучавања.
Михаило Гавриловић ce, најзад, почетком 20. века јавља не само
као историчар него и као интелектуалац либералне провенијенци-
је који, y маниру својих француских професора, y јавни, a потом и
дипломатски живот Краљевине Србије, уноси свој научни капитал.
Можда га je најбоље описао Јован Скерлић, казавши да je Гаврило-
вић „модеран историчар и слободан дух“, исписујући тако уједно и
леп и тачан епитаф целој једној генерацији.

Вељко Станић

Одабрана библиографија

Напомена
У току израде овог чланка од необичне важности су биле архивалије
Личног фонда Михаила Гавриловића y Архиву Србије, као и његове За-
оставштине y Архиву САНУ. Осим тога, прегледали смо Гавриловиће-
ве извештаје са студија y Паризу, који ce чувају y фонду Министарства
 Јован Жујовић

Јован Жујовић (1856-1936) утемељивач научних истраживања y

области геологије y Србији, основао je прву катедру, кабинете и ла-
бораторије и прокрчио пут стручњацима који су наставили развој
ове науке.
Осим тога, Јован Жујовић je оставио значајан траг y политичкој
историји Србије од 1903. до 1914. године.
Ha формирање његових политичких и идеолошких ставова ути-
цали су први српски социјалисти Живојин Жујовић и Светозар
Марковић, али и светски ауторитети какви су били Михаил Баку-
њин и Петар Лавров, које je и лично познавао (Жујовић 1986 I: 39;
Гросул 1980: 108).1 Он je, ипак, y суштини постао „грађански поли-
тичар . У политику су га звали напредњаци (међу којима je имао
бројне рођаке) и радикали (с којима je y младости делио уверења), a
он је био један од вођа самосталаца. Било je природно да као један
Жујовић буде радо виђен на двору Обреновића, a он je, и поред на-
клоности обеју краљица, Наталије и Драге, био прогнан из Србије.
Иако je био један од вођа самосталаца, често je y крупним поли-
тичким питањима бранио „старорадикала” Пашића од својих стра-
начких колега. Јавност и каснији аутори сматрали су га претечом
републиканизма, na и анархизма y Србији, a он je за себе говорио да
je националиста. Ha крају ce, ипак, сврстао међу оне који су олако
жртвовали српску државност ради стварања Југославије.

1 Петар Лавров je y једном чланку објављеном y Женеви 1885, прве године

развоја социјализма y Србији назвао епохом Светозара Марковића и Јована Жу-
јовића.
Јован Жујовић 389

Недоследности које су пратиле Жујовићеву каријеру и, како ce на

први поглед чини, мноштво нелогичности, били су последица ње-
гове неспремности (или неспособности) да лична уверења подреди
политичким покретима који су с временом неминовно одступали
од првобитних идеја. Ha другој страни, он није имао политичке ха-
ризме ни упорности да од својих ставова начини широк политички
покрет. Због тога je Жујовић y политици више био „глас савести"
него вођа (Ђурић 2004: 132-135).
Такав развојни пут и идеолошка и политичка еволуција чешће
су били правило него изузетак за генерацију која je дала много про-
фесора и научника ангажованих на српској политичкој сцени од
1903. до 1914. године. У младости левичари, y зрелим годинама би-
ли су пре свега патриоте, чијем je нараштају, како су сами мислили,
пало y део да оконча национално ослобођење и уједињење, које су
започели Карађорђе и Милош. Колико год то данас могло звучати
патетично - крајем 19. и почетком 20. века то свакако није био слу-
чај - своје бављење политиком доживљавали су као позвање, оба-
везу да ce својим знањем и угледом (у Жујовићевом случају чак и
имовином) ставе y службу отаџбини.2
Да je друштво српске државе новога века успело да створи ари-
стократију, породица Жујовић би била једна од оних које би си-
гурно ушле y њене редове. Од почетка Првог српског устанка na
до 1918. године њени чланови, Јованови преци, припадали су дру-
штвеној елити - економској, политичкој или интелектуалној. Увек
y блиским односима са Обреновићима, од првог, Милоша, до по-
следњег, Александра, Жујовићи су били један од њихових друштве-
них ослонаца. Заузврат су добијали високе војне и чиновничке по-
ложаје, имали су привилегију да им краљ Милан, „господарка“ То-
манија и други чланови ове владарске куће кумују при венчањима
и крштењима, да одабирају њихову децу за државне питомце и да,
једноставно речено, буду y милости династије (Жујовић 1902; Тју-
рић 2004: 9-27). Такав социјални оквир y великој je мери утицао
на животни пут Јована Жујовића и може бити допринео да он бу-

2 Јован Жујовић je на почетку Првог балканског рата y „ратну касу“ уплатио

10.000 динара (новац за који ce могла купити кућа y Београду). У пропратном пи-
сму председнику владе Пашићу написао je и „... Ако би Држави y овом рату ус-
требало да чини позајмице y земљи, ja још стављам на расположење цело моје
имање и покретно и непокретно и очевину и уштеђевину." Писмо je објавила и
Политика.
 390 Срби 1903-1914

де мање енергичан y спровођењу својих левичарских схватања и,

такође, да његов републиканизам y пракси постане платонски. Са
друге стране он није увек и y пуној мери морао да осети прогоне и
материјалне недаће који често иду с увођењем нових идеја y поли-
тички живот.
Јован Жујовић je рођен y Брусници (Горњем Милановцу), где
je његов отац Младен био начелник, 19. јула 1856. године. Рано де-
тињство провео je y Неменикућама под Космајем, на породичном
имању коме ce враћао целога живота и које je настојао да претвори
y огледно пољопривредно добро. Основну школу je довршио y Бео-
гРаДУ> где ce због очеве службе преселила читава породица. После
пет разреда гимназије убедио je оца да га пошаље y Цирих, на сту-
дије политехнике. Тамо je заједно с рођацима браћом Данић вре-
ме проводио на кружоцима и са Бакуњиновим следбеницима, na je
за целу школску годину (1872/1873) положио само један испит. По
очевом наређењу вратио ce y Београд и уписао ce на новоотворе-
ни природно-математички одсек Филозофског факултета Велике
школе. Студије je прекинуо y лето 1876. када je, као и већина њего-
вих колега „великошколаца“, уз своја два брата, добровољно оти-
шао y Први српско-турски рат. Служио je y штабу Подринске бри-
гаде y Бијељини. По свршетку овог рата, 1877, завршио je студије
y Београду са великим успехом. У јесен исте године уписао ce на
природњачки одсек Факултета наука на Сорбони y Паризу. Дипло-
мирао je 1879. и остао још једну годину y Паризу на усавршавању y
геолошким лабораторијама, под надзором тада славног професора
Фукеа. Истовремено са природним наукама, од 1877. студирао je и
антропологију на чувеној Антрополошкој школи y Паризу, где му je
предавао и оснивач краниологије Пол Брока. Студије антропологи-
је, међутим, није завршио.
У Србију ce вратио y лето 1880. и одмах био изабран за суплента
(асистента) на новоотвореној Катедри за минералогију с геологи-
јом на Великој школи. Тиме je започео процес утемељења геологије
као модерне науке y Србији (Стевановић 1976: 347-349). Из Париза
je y Србију донео први поларизациони микроскоп, који je употре-
бљавао за проучавање геолошких препарата no најсавременијим
ондашњим методама. За професора на предмету Минералогија са
геологијом изабран je 1883. Исте године основао je и Минероло-
шко-геолошки кабинет. Израдио je геолошку карту Србије, коју je
касније више пута допуњавао (1880-1900), покренуо издавање гео-
лошке библиографије Балканског полуострва (1886), a потом 1889. и
Јован Жујовић 391

престижни вишејезични стручни ча-

сопис Геолошки анали Балканског по-
луострва, који y континуитету излази
до данас. Основао je Српско геолошко
друштво (1891), на чијим су седница-
ма читани истраживачки реферати
који су касније објављивани. Ha ње-
гову иницијативу, 1889. je формиран
и Геолошки завод Велике школе (Гру-
бић 1996: 329-351).
Поред емпиријских истраживања
и теоријских радова, развитку геоло-
гије дао je немерљив допринос и педа-
гошким радом. Написао je потребне
уџбенике и приручнике за наставу.
Из свог предмета издвојио je посеб-
не дисциплине које су његови уче-
ници предавали као посебне предме-
те. Тако je Катедру за минералогију
и петрографију 1889. поверио Сави
Урошевићу, a Катедру за палеонтоло-
гију 1891. Светолику Радовановићу. Јован Жујовић (у средини) са Јосифом
Са својим ученицима je сваке године Панчићем (седи десно) и Лазаром Докићем
организовао истраживачке геолошке (Библиотека града Београда)
екскурзије no Србији и суседним зе-
мљама, чији су резултати после проучавања и систематизовања об-
јављивани као посебни радови. Превео je с француског и немачког
више десетина геолошких и антрополошких приручника и студија
(Грубић 1996; Јовић 2010).
Значајна je његова улога и y развоју археологије y Србији. Про-
нашао je и y својим радовима систематизовао велики број преисто-
ријских фосила и оруђа. Консултован je приликом истраживања y
Винчи и Бутмиру (код Сарајева). Био je један од оснивача Српског
археолошког друштва и сарадник Старинара, a као образовани ан-
трополог, први ce код Срба бавио краниологијом.3

3 Рад „Прилог краниологији Хрвата“ објављен 1921. y Гласу СКА XCVII, пр-
ви разред 41, 68-82. настао je 1879. на основу Жујовићевог истраживања лобања
из Хрватске које je поседовао Антрополошки музеј y Паризу, под надзором Пола
Броке.
392 Срби 1903-1914

О овој фази Жујовићеве каријере (tokom осамдесетих и деведе-

сетих година деветнаестог века) писаће касније, не без једа, y члан-
ку „Два учевна Србина“, његов истомишљеник из ране младости и
супарник y зрелом добу Пера Тодоровић. Он Жујовићу замера да
после повратка из Париза више y његовим текстовима нема ни речи
о „народном суверенству“, na наставља:

„Г. Јова Жујовић био je већ миран сталожен научник занесен једино
својом минералогијом и геологијом. Г. Жујовић тада не само што ни-
је улазио y политику, већ je на нас политичаре гледао чисто са неким
жаљењем. Услед тога ми ce једном баш добро здрписмо y кавани код
Златног крста ...“ (Пера Тодоровић, „Два учевна Србина“, Старе мале
новине бр. 194, 1901, без пагинације).

У то време Никола Пашић пише Ранку Тајсићу да Жујовић

жели да ce извуче из круга својих старих другова (Архив Србије,
МИДПО, књ. 100, бр. 33). Слично пише и радикалски посланик Ко-
стић Кости Таушановићу (AC, Фонд Милутина Гарашанина 750, л.
1-2, март 1883). Истовремено Жујовић je одбијао да ce придружи и
напредњацима, мада су му блиски рођаци били Милутин Гараша-
нин, Стојан Новаковић, Риста Бадемлић, браћа Данић. Штавише,
када га je краљ Александар Обреновић питао je ли он напредњак,
одговорио je крунисаној глави да je он социјалиста и републиканац
(Ђурић 2004: 33-37).
У овом периоду Жујовић није био члан ниједне партије. Ипак,
то није значило да није био друштвено ангажован. Он je тада ак-
тивно радио на Великој школи и y Српској краљевској академији. У
два мандата, школске 1896/97. и 1897/98, био je ректор Велике школе.
У то je време извршена последња реформа ове установе пре њеног
прерастања y Београдски универзитет 1905. По оснивању универ-
зитета, краљевим указом именован je за једног од петорице првих
редовних професора. Од 1886. до Првог светског рата био je редов-
ни члан Главног просветног савета, стручног саветодавног тела
Министарства просвете (AC, Фонд Велике школе 1886, предмет 153,
Извештај ректора Велике школе министру просвете).
За члана Српског ученог друштва изабран je 1883. на предлог Јо-
сифа Панчића. Члан Српске краљевске академије постао je 1887, са
непуних 30 година, међу првом шеснаесторицом академика који су
именовани оснивачким актом Краља Милана Обреновића (Архив
Србије, Фонд Јована Жујовића, предмет 84, лист 22). Дужност се-
кретара Српске краљевске академије обављао je од 1887. до 1889. и
Јован Жујовић 393

од 1895. до 1905. године. За председника Српске краљевске акаде-

мије постављен je после смрти Стојана Новаковића 1915. и на тој je
дужности остао до 1921, када raje наследио Јован Цвијић. Академи-
ји je оставио и легат који je y част родитеља његове жене носио име
Косте и Софије Бучовић и Стане и Јована Жујовића.
Први политички утицаји на Јована Жујовића, као што je већ на-
глашено, повезани су с његовим пореклом. Био je предодређен да
буде y блиским односима са двором Обреновића. Политички je ста-
савао y време када je национални романтизам y Србији био на вр-
хунцу, те je изнад свих својих политичких убеђења стављао патри-
отизам. У раној младости био je под утицајем старијег даљег рођака
Живојина Жујовића и Светозара Марковића од којих je прихватио
социјалистичке идеје, идеје социјалне правде и политичке једнако-
сти. У Цириху, емигрантском центру ондашње Европе - куда je y
јесен 1872, са 16 година, отишао на студије политехнике - упознао
je чувеног анархисту Михаила Бакуњина, али и већину тадашњих
српских социјалиста. Део њих ће осамдесетих година деветнаестог
века постати оснивачи и вође радикалне странке. По повратку y
Србију 1873. постаје близак кругу око Светозара Марковића и ње-
говој српској верзији народњачког социјализма. Сарађивао je y со-
цијалистичким листовима и наредних година учествовао y неко-
лико политичких акција, међу осталим и y крагујевачком Црвеном
барјаку. Од прогона полиције штитило га je то што je био пореклом
из утицајне породице, a његови ставови су доживљавани као мла-
далачка занесеност. Да ce y то време налазио под „Светозаревом
крошњом“ говоре и бројни чланци објављени y Јавности и Гласу
јавности. Уз остале, y Јавности je y наставцима објавио свој превод
с француског извода из књиге Мориса Жолија Дијалог y паклу из-
међу Макијавелија u Монтескјеа. (Ова je књига, иначе, на српски y
целости преведена тек 1997. године.) Такође je превео (с немачког)
приказ предавања природњака Лудвига Бихнера о постанку човека
и теорији развоја (Јавност, 22. фебруар 1874: бр. 21, стр. 33-35).
Од свих Жујовићевих поступака, из тог времена, јавност je нај-
више узбуркао протест великошколаца који je он саставио, a пот-
писало још 30 великошколаца, против расписа министра просвете
(.Застава, 18. /30/ октобар 1874: бр. 123, стр. 3). Taj ће га протест за
читав живот обележити као материјалисту и атеисту.
Ондашњи министар просвете и црквених дела Филип Христић
послао je 26. септембра 1874. године Великој школи, Учитељској
школи и „свим средњим заводима" распис y коме осуђује ширење
394 Срби 1903-1914

материјалистичких схватања међу омладином и оне професоре које

их шире. Министар даље каже како ће одрицање духовног почетка
човека, „па и самог божанства“, довести до нарушавања постојећег
система. Он упозорава да ова појава може бити посебно погубна за
Србе као „млад народ, који ce тек упутио „стазом просвете“, јер су
„хришћанске врлине њихових праотаца сачувале народ од пропа-
сти кроз толике векове“. Министар завршава распис апелом профе-
сорима да јачају „духовне истине, a самим тим и национални карак-
тер“, a онима који то не буду чинили прети казнама.
Распис je дошао баш y време када су, no речима Слободана Јова-
новића, Светозар Марковић и његове присталице рушили све ауто-
ритете, „а међу њима први страдао Бог“. Великошколци су били „ја-
ко дирнути министровим расписом, na су са Жујовићем на челу,
4. октобра 1874, срочили одговор министру. Пошто га новине y Ср-
бији нису хтеле штампати, они су га послали новосадској Застави.
Веома куражно, Жујовић и великошколци министрово позивање
на патриотизам називају фразама, a „победу науке над религијом“
прогресом. Они, уз тврдњу да религија води y ропство, a наука y
слободу, самоуверено закључују: „Религија - то je зло; a наука то je
добро. A добро - то je прогрес“. У полемику ce умешала и Застава.
У следећем броју она je донела чланак којим брани Христићев став
Да je православна вера једно од најважнијих обележја српског наро-
да и да je треба сачувати. Нов утук написао je Светозар Марковић y
Раду, новембра 1874. године. Он критикује министра и Заставу, али
то чини са много више такта и знања него Жујовић и његове коле-
ге. Марковић тврди да ce на основу „тачне науке“ почео формирати
нов политички и друштвени идеал, и да je овај идеал главна тачка
која дира министра, na би хтео да га уништи уз помоћ вере.4
Kao великошколац, Жујовић je y Гласу јавности 14. августа 1874.
објавио веома критичан чланак поводом једне изјаве Јована Ристи-
ћа земунском листу Гренцботе (Grenzbote), да ће y случају да неко
покуша да га протера из Србије он отићи y Гружу „у народ“ (алуди-

4 Да je Жујовић y овом периоду заиста имао нешто против цркве, го-

вори и чињеница да je крајем 1874. године предлагао Светозару Маркови-
ћу да ce манастирска имања претворе y произвођачке задруге. Марковић
ce, међутим, није сложио са овим предлогом, јер није био сигуран да на
селу има „радног елемента за социјалистичке задруге“. Вероватно да овај
предлог, без обзира на стање „радног елемента“, не би прихватили ни ка-
луђери.
Јован Жујовић 395

рајући на Вучићеву буну). Ту су Ристић и његов бивши режим де-

магошки нападнути због недовољно слободног устава, бирократије
и „завлачења руку y државну касу“. У овом чланку из аутора прого-
вара социјалиста забринут за народни суверенитет, али, судећи no
одбојности према намесничком режиму, и тврдокорни обренови-
ћевац. Слично мишљење о либералском режиму Жујовић je изнео
и y чланку који je Глас јавности објавио под насловом: ,,’Видов дан’,
’Омладина’ и ’Исток;“ (Дурић 2004: 21).
Ha студијама y Паризу 1877/1880, Жујовић упознаје Петра Лавро-
ва, који учвршћује његову веру да пут ка прогресу води преко на-
родног образовања и просвећивања, a не преко револуције. Једина
јавна делатност којом ce Жујовић бавио за време студија y Паризу
била je сарадња y социјалистичком часопису Стража. Текстови које
je објавио y том листу били су, већином, прикази најновијих књига
из области геологије, ботанике, зоологије и антропологије и рефе-
рати о новостима y тим наукама. Иако су то били радови из области
природних наука, y њима ce види да аутор гледа на позитивну науку
као на „нову религију" кадру да човечанству обезбеди прогрес.
Од радова с друштвенополитичком тематиком Жујовић je y том
периоду објавио три превода. Брошуру Михаила Драгоманова Ру-
сија u Балканско питање, и два рада Петра Лаврова: Чијаје будућ-
ност и Морају бити непријатељи. Превод Драгомановљеве бро-
шуре, објављене y Паризу, био je резултат великог интересовања
ондашњих српских социјалиста за украјинско питање. У том раду
аутор je критиковао руски царски режим, a посебно његову бал-
канску политику. Предговор за превод написао je Пера Тодоровић.
Лавровљеву приповетку „Чија je будућност“, Жујовић je превео још
1875. године, но пошто није било довољно претплатника да je тада
изда као посебну књигу, објавио ју je, већ 1879. године y Стражи. У
том тексту, y форми дијалога између присталица свих познатих по-
литичких система, аутор покушава да закључи који ће систем пре-
владати y будућности. Трећи превод, Лавровљева приповетка „Мо-
рају бити непријатељи", такође je објављен y Стражи. У њој писац,
y виду преписке између присталице социјалистичке револуције и
заступника постепених реформи, покушава да одговори на питање
који je пут бољи за друштво. Вероватно да je ово дело на Жујовића
оставило јак утисак, пошто ce и он тада налазио y сличној диле-
ми. Готово три деценије касније Жујовић je своја схватања, настала
на основу поменуте литературе, сажео y брошури Борба за ж ивот
u узајамност код животиња, коју je објавио 1911. године. Он кри-
 396 Срби 1903-1914

тикује „дилетантски дарвинизам“, посебно покушаје да ce то уче-

ње буквално примени на људско друштво, a акценат уместо борбе
јачих против слабијих ставља на узајамност, „повремене скупове",
»задруге" и „стална удружења“ (Стојковић 1982: 95-96). Отуда ће
добар део своје енергије посветити покушајима да ce помогну село,
задруге и задружни покрет. Томе je посветио неколико брошура и
више десетина новинских чланака.
По повратку y Србију 1880. године дистанцирао ce од политич-
ких странака и посветио ce науци. Одбио je неколико понуда да по-
стане министар, које су долазиле од напредњака и радикала (Ђурић
2004: 27-44).
T okom последње две деценије 19. века, као интелектуалац европ-
ских манира и великог образовања, упркос својим социјалистич-
ким и републиканским идејама, био je чест гост на дворским при-
јемима. Стекао je наклоност краљице Наталије, због чега je неми-
новно пао y немилост краља Милана Обреновића. Један од разлога
за такво „сврставање био je и тај што je његова супруга Стана била
дворска дама краљице Наталије. Због тих околности, после Иван-
дањског атентата на краља Милана 1899, без суђења je прогнан из
Србије. Готово читаву годину провео je y Паризу. Тада je, разочаран
y Обреновиће, одлучио да ce укључи y политички живот Србије.
Повратак y земљу дозвољен му je y лето 1900. Уз подршку младо-
радикалске фракције изабран je 1901. за члана Сената, горњег дома
Народног представништва (1901). У Сенатује био један од најистак-
нутијих опонената режиму Александра Обреновића и y том духу
je одржао чак двадесет шест говора. Међу њима су и они о закле-
тви краљу, о изборном праву жена, праву радника да мирно штрај-
КУЈУ> као и низ говора о текућој спољној и унутрашњој политици
(,Дневник pada Сената Краљевине Србије 1901: стр. 22, 25, 49, 77, 94,
193-213, 262, 366-370, 386-387).
Са групом београдских интелектуалаца унутар радикалне стран-
ке формирао je фракцију која je касније прерасла y Самосталну ра-
дикалну странку (Тјурић 2001: 85). Био je један од њених вођа и члан
Главног одбора од оснивања до 1913. Написао je делове званичног
страначког програма који ce односе на село и социјална питања.
Уређивао je колумне и писао многобројне чланке y страначком гла-
силу Одјеку. Иако противник личног режима Александра Обрено-
вића, y организацију и извршење Мајског преврата није био умешан.
Без обзира на то y једном тренутку био je предложен за министра y
привременој Авакумовићевој влади, a према неким изворима био
Јован Жујовић 397

je y групи интелектуалаца који су,

после преврата, са војним завере-
ницима преговарали о проглаше-
њу републике. Војска je, међутим,
категорично одбацила такву мо-
гућност (Ђурић 2004: 49-53).
Народни посланик на листи Са-
мосталне радикалне странке био je
y четири мандата од 1903. до 1912.
(изабран на изборима 1903, 1905,
1906. и 1908). T okom 1905. био je
министар y две самосталске вла-
де Љубомира Стојановића. У са-
мосталској влади (29. V - 12. VIII
1905), формираној само да би ce
спровели избори, био je министар
просвете и црквених дела и за-
ступник министра иностраних де-
ла, a y наредној (12. VIII - 16. XII
1905) министар иностраних дела.
T okom његовог мандата решавана
су веома значајна питања као што
су поправљање рђавих односа с Бу-
гарском и Црном Гором, склапање Радна соба Јована Жујовића
зајмова y иностранству за набав- y Ресавској улици бр. 13
(Библиотека града Београда)
ку наоружања, отворен сукоб са
Аустро-Угарском, који ће касније
кулминирати Царинским ратом и решавано je тзв. завереничко пи-
тање због кога je Енглеска прекинула дипломатске односе са Срби-
јом. Уз посредовање италијанске и француске дипломатије, успео
je да од енглеске владе добије конкретне услове за обнову односа.
Пошто je краљ одбио да потпише указе о пензионисању завереника
из 1903. Жујовић je поднео оставку на место министра иностраних
дела. Министар просвете и црквених дела био je y влади Николе
Пашића (24. X 1909 - 25. IX 1910). Доношењем низа уредаба и зако-
на, оснивањем учитељских и девојачких школа унапредио je про-
свету y ондашњој Србији.
За време Првог светског рата влада je Жујовића - као и већину
ондашњих истакнутих интелектуалаца - послала y незваничну ди-
пломатску мисију. Од 1915. до 1918. боравио je y Паризу и Лондону
398 Срби 1903-1914

за задатком да придобије тамошње јав-

но мњење за стварање јужнословен-
ске државе и спречавање аспирација
суседа на Банат и Далмацију. Успео je
да ce састане са преко сто најистакну-
тијих француских и енглеских поли-
тичара, научника, новинара и јавних
личности, држао je јавна предавања
и писао чланке и брошуре о прили-
кама на Балкану и y Србији, о чему je
оставио детаљне белешке (AC, ФЈЖ,
необјављени делови дневника).5 Радио
je на приближавању ставова поједи-
них чланова Југословенског одбора и
српске дипломатије. После војничког
слома Србије, од краја 1915. старао ce
о прихватању српских избеглица y
Француској. Био je на челу Просвет-
Јован Жујовић после другог ног одељења Министарства иностра-
министарског мандата них дела Србије које je y Француској
и Енглеској организовало школовање
избеглих српских средњошколаца и
студената. Пред крај рата, y Паризу je са групом јужнословенских
интелектуалаца пропагирао стварање заједничке државе. Био je
именован y делегацију Србије на Версајској мировној конференци-
ји, али je поднео оставку на тај положај пре почетка њеног рада.
У усхићењу победом у, до тада највећем, готово апокалиптичном
рату, и шансом да ce коначно оствари национални програм сањан
још од Карађорђа, Милоша и Гарашанина, Жујовић и његови савре-
меници нису сагледали све замке које je носило уједињење. Сви они
су мање или више исправно уочили да je стварање заједничке држа-
ве Јужних Словена историјска шанса, која ce неће ускоро поновити.

5 О угледу Србије y време Првог светског рата, али и Жујовићевим приват-

ним везама, говори списак личности с којима je за те три године водио незванич-
не разговоре, y којима je могао да износи и оне планове и предлоге које званична
српска дипломатија није могла. Ha том списку су, осим осталих, били: Жорж Кле-
мансо, Теофил Делкасе, Аристид Бријан, Пол Дешанел, Ремон Поенкаре, Алек-
сандар Извољски, Леон Буржоа, Хенри Викам Стид, Роберт Вилијам Ситон-Вот-
сон, Артур Еванс и други.
Јован Жујовић 399

Били су сведоци да су Италија и Немачка које су биле сачињене од

можда и различитијих целина, постале стабилне државе. Уз то, на
самом крају рата западним савезницима Југославија je била при-
хватљивија него велика Србија. To су биле околности које су укази-
вале да je уједињење најбоље решење y датом историјском тренутку.
Но због брзоплетости y начину на који je нова држава створена и
уређена, Срби су за њу, из нашег одсека времена посматрано, несвр-
сисходно жртвовали своју државност и добар део биолошке суп-
станце. Жујовић je y овом питању један од најкарактеристичнијих
примера своје генерације, која je српски национални програм заме-
нила југословенским.
После Првог светског рата je уз Љубу Стојановића био један од
оснивача и најистакнутијих чланова Југословенске републиканске
странке. Будући да странка није имала присталица изван уског кру-
га београдских интелектуалаца, није ни на једним изборима успела
да уђе y парламент. Његов политички рад свео ce на држање јавних
предавања и писање популарних брошура.
Kao поборник идеја социјалне правде и унапређења села, био je
оснивач и више деценија један од најистакнутијих чланова управе
Главног савеза земљорадничких задруга Србије, a после 1918. и пот-
председник Задружног савеза Краљевине СХС. Писао je и преводио
бројне чланке и брошуре о унапређењу пољопривреде, побољшању
квалитета живота на селу и образовању и еманципацији сељака. Ha
свом имању y Неменикућама вршио je огледе и примењивао најно-
вије агротехничке мере, о чему je водио посебан дневник Memento
Oblomovke.6
Био je оснивач и председник Француског књижевног друштва
(Le Société littéraire française) y Београду пре Првог светског рата, a
радио je и на његовој обнови после рата. Објавио je десетак фран-
кофилских брошура на српском и француском језику. Био je осни-
вач и председник Југословенског друштва за Лигу народа. Основао
je Српско планинарско друштво и био његов почасни члан, члан
одбора за оснивање Музеја српске земље (Природњачког музеја).
Kao председник, или члан одбора, учествовао je y бројним добро-

6 Ово обимно и изузетно занимљиво штиво, које je драгоцен извор за истори-

ју српског села са краја XIX и почетка XX века чува ce y архиву САНУ y Београду.
Приредили су га и објавили Милоје Сарић и Александар Петровић: Жујовић, Јо-
ван (2003) Дневник из Неменикућа: memento Oblomovke, Београд: Српско друштво
за историју науке.
 400 Срби 1903-1914

творним акцијама и удружењима. Од 1870-их na до

смрти веома активно je сарађивао y научним, кул-
Č-EŽ4M H& -.7 - . . турним и политичким листовима и часописима и
т тш В в к т .';- . -.„у-'
■гј ЗРМ1И1ПМ
и : "
писао друштвено-ангажоване брошуре. Писао je
за Раденик, Јавност, Гласјавности, Pad, Будућност,
Стражу, Заставу, женевски Les Etats unis D ’Euro­
ii!Cn:UbsEлпижплшл «зал tsn u
pe, Одјек (уређивао колумну Јеци u одјеци), Српски
књижевни гласник и Републику.
Поред рада y већ поменутим институцијама био
je члан и Југославенске академије знаности (1886),
RlOff AI Мађарског геолошког друштва (1886), Хрватског
- _ наравословног друштва (1886), Кијевског јестастве-
ничког друштва (1887), Мађарске академије наука
(1894). Одликован je Орденом Светог Саве I и III
O републиканизму y Србији степена, Орденом Белог орла IV степена, францу-
(Београд: „Скерлић") ским орденима: Officer de l’Académie и Grand offi­
cer de l’ordre national de la Légion d’honneur, фран-
цуским Крстом милосрђа и бугарским Орденом
за грађанске врлине. Више геолошких фосила названо je његовим
презименом.
Био je ожењен Станом, ћерком пуковника Косте Бучовића и
дворском дамом краљице Наталије. После њене преране смрти
1889. није ce више женио. Деце није имао. Умро je y Београду 19. јула
1936.
По својој природи, темпераменту и карактеру Жујовић није био
предодређен да ce бави политиком. У њу je ушао због свог друштве-
ног положаја и осећања одговорности за јавне послове. Због тога
он није био лидер и политички стваралац, већ je био један од оних
људи који својом моралном појавом и интегритетом политичке по-
крете претварају y друштвену снагу. Kao и многе његове колеге на-
учници, који су крајем 19. и почетком 20. века учествовали y поли-
тици, из ње je изашао разочаран и са осећајем да би, ипак, y науци
дао већи допринос идеалима y које je веровао.

Ђорђе Ђурић
 Слободан Јовановић

У години Мајског преврата (1903), години смене владајућих срп-

ских династија, када су Карађорђевићи дошли на место Обреновића
који су заувек отишли y историју, Слободан Јовановић je y сопстве-
ном издању објавио монографски рад о Светозару Марковићу. Ако
je раздобље које je отпочело те године и које ce с ваљаним разлозима
сматра епохом демократског успона Србије, окончано једанаест го-
дина касније (1914) избијањем Првог светског рата, онда крај тог раз-
добља, када je реч о научном раду Слободана Јовановића, обележава
његово уистину капитално дело Основи правне теорије о држави.
Додуше, посреди je друго издање истоименог дела из 1906. године,
али je овога пута оно знатно прерађено и проширено, тако да ce под
истим насловом крије умногом ново дело. Иако ће ce и оно године
1922. појавити y свом трећем, „прегледаном и допуњеном” издању,
уз то и с новим насловом О држави и поднасловом (који je донекле
модификован ранији наслов) „Основи једне правне теорије”, неће ce
погрешити ако ce каже да већ друго издање из 1914. заслужује да ce
оцени као крупан допринос теорији државе на српском језику.
Дакле, међаши научне делатности Слободана Јовановића y исто-
ријској епохи 1903-1914. јесу књига о Светозару Марковићу, на ње-
ном почетку, и друго издање књиге о теорији државе, на њеном
крају. Између њих, међутим, постоји читав низ Јовановићевих знат-
нијих списа које овде неизоставно треба поменути. Године 1907. по-
јавила ce његова важ на студија из историје политичке мисли под
насловом Макиавели. Исте године објављено je и његово Уставно
право. Издавач je оба пута био знаменити и заслужни Геца Кон.
Године 1908. изишла je прва свеска Јовановићевих Политичких u
Слободан Јовановић 403

правних расправа, која обухвата следећа четири рада: „Наше устав-

но питање y XIX веку“, „Јован Хаџић српски законописац“, „Пера
Тодоровић“ и „Краљ М илан и српско-бугарски рат“. Друга свеска
Политичких u правних расправа угледала je светлост дана 1910. го-
дине, садржавајући ове Јовановићеве радове: „О дводомном систе-
му“, „М илан Пироћанац“ и „Владан Тјорђевић о српско-бугарском
рату“. Te две свеске такође je објавио Геца Кон. Најзад, године 1912.
објављено je друго (прегледано и поправљено) издање списа о Ма-
кијавелију, али je објављена и обимна расправа Уставобранитељи
u њихова влада (1838-1858), коју je Слободан Јовановић 15. децем-
бра 1911. године поднео као своју приступну беседу y Српској кра-
љевској академији. Овом приликом Макиавели ce појавио y издању
Књижарнице С. Б. Цвијановића, док je Уставобранитеље објавила
Српска краљевска академија.
Уз те Јовановићеве радове, за ову прилику циљно издвојене сто-
га што припадају важном раздобљу новије српске историје, јамачно
треба поменути и оне који им временски непосредно претходе. Ако
ce иде унатраг од године 1903, онда су то y облику посебних издања
објављени Јовановићеви списи: Енглески парламентаризам (1902);
Српско-бугарски рат. Расправа из дипломатске историје (1901); Ве-
лика Народна Скупштина (1900); О суверености (1897). Ова два по-
следња списа објављена су наведених година y часопису Бранич из
којег су прештампана као засебне публикације. Енглески парламен-
таризамје пак, 1902. године, првобитно објављен y четири настав-
ка y Српском књижевном гласнику}
Шта говоре ти једноставни библиографски подаци? Шта су ка-
дри да сами no себи саопште свакоме ko ce занима за Слободана
Јовановића и његово дело, и то не само y назначеном историјском
периоду него y целини?

1 Необично je и тешко схватљиво што Јовановић није као засебан рад објавио
расправу „Спољашња политика Србије y XIX веку“ која je y неколико наставака
објављена y Српском књижевном гласнику 1901. године. Разлог би могао лежати
y томе што je први део те расправе, којим je обухваћен период од 1804. до 1833,
написао Михаило Гавриловић, док je други, који ce односи на епоху од 1833. нада-
ље, написао Слободан Јовановић. Ако je то разлог, он je више знак Јовановићеве
коауторске обзирности неголи што je садржински оправдан, будући да je део који
je он написао целина за себе. Није мање чудновато што тог Јовановићевог текста,
који несумњиво потврђује да je он као научник писао и из области међународних
односа и међународне политике, нема ни y издањима његових сабраних дела, што
je морало допринети неправичној запостављености тога значајног рада.
 404 Срби 1903-1914

Одмах треба рећи да, иако хладни и голи, наведени библиограф-

ски подаци ипак казују много. Пре свега, падају y очи бројност и
обимност Јовановићевих радова, y првом реду оних насталих и об-
јављених између 1903. и 1914. године. У том раздобљу, Јовановић je,
нема сумње, био изразито плодан писац. Њ егова продуктивност je
готово запањујућа. Радио je и писао неуморно. Списи су ce ређали
један за другим, без тешкоћа и препрека налазећи пут до nacoiracâ и
H3flaBa4â, a преко њих до научне и културне јавности ондашње Ср-
бије. Затим, привлачи пажњу разноврсност тема којима ce Јовано-
вић y то време бавио. Упадљива je, исто тако, разноликост духовних
дисциплина y којима ce огледао: национална историја, позитивно
уставно право, теорија државе и права, историја политичких док-
трина. Уочљив je, ништа мање, и спектар књижевних облика y ко-
јима ce његова мисао испољавала и изражавала - студије, расправе,
портрети, монографије, систематска теоријска дела. У Слободану
Јовановићу je почео да ce назире, y главним обрисима већ уобличен,
онај кога ће доцније код нас с
правом сматрати полихисто-
ром. Најзад, сасвим je извесно
да Јовановићеви радови из де-
ценије уочи Првог светског
рата y сваком погледу јасно
указују на потоње дело и ње-
гово разграњавање. Примера
ради, књига Уставобраните-
Jbu u њихова влада (1838-1858)
наговештава његове замашне
историографске књиге y који-
ма je дата и којима je наслика-
на читава панорама српскога
деветнаестог века, која ce и
данас доживљава као узор-
на, na и као ненадмашна. Ha
исти начин, Јовановићев Ма-
киавели антиципира и наја-
вљује све његове будуће сту-
дије и текстове који ће ce Ha­
Слободан Јовановић са родитељима Владимиром
hn, ауторском одлуком y њих
и Јеленом y дворишту породичне куће y Симиној
улици бр. 25 на београдском Дорћолу уврштени, y двема књигама
(Фототека САНУ) под насловом Из ucmopuje по-
Слободан Јовановић 405

литичких доктрина. Слично би ce могло рећи и за остале Јовано-

вићеве знатније радове из периода од 1903. до 1914. године.
Али, слика о Слободану Јовановићу из раздобља од 1903. до 1914.
године не би била потпуна ако би ce имали y виду само његови већи
и засебно објављени радови из тог времена. Ако ce жели потпуност
те слике, морају ce узети y обзир и краћи текстови које je Јовановић
тада објављивао. Они нипошто нису малобројни. Нема потребе да
ce овде сви потанко набрајају и поименце наводе. Довољно je рећи да
су ce - било да je реч о огледима, чланцима, белешкама, приказима,
некролозима и сл. - односили на разне духовне области, a не само
на оне којима су припадали поменути обимнији радови. Посебно
треба нагласити да je Јовановић и y овом периоду наставио да пи-
ше и објављује текстове какве je, почев од 1892, писао и објављивао
(неретко под псеудонимима) још као младић. Они су били првен-
ствено посвећени књижевној критици. (Нажалост, y овом раздобљу
je, за разлику од деведесетих година деветнаестог века, престао да
пише позоришну критику - последња je, како ce чини, објављена
1902.) A ko ce поглед задржи само на години 1903, лако ће ce уочити
да je Слободан Јовановић ревностан сарадник Српског књижевног
гласника, који за тај часопис, основан на самом почетку двадесе-
тог столећа (1901), пише скоро из броја y број, објављујући зналачки
и занимљиво написане књижевнокритичке текстове - примерице
о Свифтовом Гуливеровом путовању y Лилипут, Стеријиним Дра-
матским списима, Волтеровом Кандиду или о полемичкој књизи
Лазе Костића о Јовану Јовановићу Змају.2
Вредно je запазити једну новину y Јовановићевом раду tokom пе-
риода 1903-1914. Када je године 1906. био покренут Архив за правне
u друштвене науке, Слободан Јовановић je намах постао његов мар-
љиви сарадник. Поменута новина односи ce на чињеницу да je, већ
од 1907, Јовановић за Архив редовно писао (могло би ce рећи: во-
дио) „Парламентарну хронику“. Ти текстови, којих из неразумљи-
вих разлога нема ни y једном издању његових сабраних дела, имају
ce сматрати драгоценим прилозима за историју српског парламен-
таризма на почетку двадесетог века.
Сасвим ce поуздано може рећи да ce y епохи чији су гранични-
ци године 1903. и 1914. Слободан Јовановић показао као писац (реч

2 Слободан Јовановић je непрекидно био члан Уређивачког одбора Српског

књижевног гласника од 1901. до 1914. године.
40б Срби 1903-1914

узета y најширем смислу) необично широке и безмало незаситне

знатижеље. Његов дух je био отворен и окренут ка неколиким обла-
стима, не баш међусобно блиским једна другој, које су га посебно
занимале, притом вазда способан да ce y свима њима креће сигурно
и изражава саобразно предмету којем би ce посветио. Све то, на-
равно, упућује на закључак о снажној и данас једва појмљивој ди-
намици Јовановићеве списатељске делатности y том раздобљу. Шта
je и како je тада радио, Слободан Јовановић ће радити и y наредним
деценијама. Тешко je поверовати и крајње je занимљиво да споља-
шње околности, ма какве да су биле, нису могле, ни тада ни после,
спутати, a некмоли зауставити Јовановићеву духовну делатност,
њене широке захвате и њен интензитет. Оне, y ствари, никада нису
имале неповољног дејства на било који вид Јовановићевог духовног
рада, самим тим ни на постепено уобличавање његовог целокупног
Дела, толико разноврсног, толико многоликог, толико богатог. Била
je то нарочита Јовановићева способност да ce духовно осами и да ce
раду с разбором посвети и усред најтежих прилика - својих, своје
земље, свога народа - na и оних које ce с разлогом називају прелом-
ним, судбоносним, трагичним.
Није тешко закључити да ауторску личност Слободана Јовано-
вића y раздобљу 1903-1914. највећма одређују и најупечатљивије
репрезентују следећа четири списа: Светозар Марковић, Макиаве-
ли, Уставобранитељи u њихова влада (1838-1858) и Основи правне
теорије о држави (друго издање). Њ има ће, сваки пут, разуме ce, y
основним цртама, бити посвећено излагање које следи.1

1. Светозар Марковић. - Монографском студијом о Светозару

Марковићу, написаном с мером и добром обавештеношћу, Слобо-
дан Јовановић je, изузев живота, обухватио све оно што je од знача-
ја да би ce разумела појава тога нашег знаменитог социјалисте свога
времена - М арковићево учење, његову критику друштвених при-
лика y Србији, његов утицај и његову личност. Наравно, осветлио
je порекло и теоријску позадину М арковићевих идеја (Чернишев-
ског на првом месту), као и околности y којима ce појавио и дело-
вао. Сматрао je М арковића „европски образованим социјалистом“,
наглашавајући да je за њега социјализам био „последња реч Hay-
ice и „сасвим доказана научна истина“. У М арковићевим научним
схватањима није нашао ничега самосталног, објаснивши то Марко-
вићевом тежњом да не буде тек научник, већ делатник, „практични
реформатор“ (Јовановић 1920: 2, 3).
СлободанЈовановић 407

Иако je за М арковића рекао да je социјализам схватао као не-

побитну научну истину, Слободан Јовановић je уочио и предочио
слабости и тешкоће М арковићевог социјализма, проистекле, осим
осталог, и из погрешног разумевања Марксовог учења. Док je за-
мерао Марксу да je y својим анализама био ограничен на западно
друштво и тип индустријског капитализма који je y њему развијан,
утврђујући начела која важе само за то друштво и само за класни
систем y њему, М арковић je y исти мах превиђао снагу Марксовог
социјализма претвореног из доктрине y партију. Услед тога, он je,
no Јовановићевом закључном суду, „био ж ртва утопијског соција-
лизма“ (Исто: 22). Одан принципима свога учитеља Чернишевског,
непоколебљиво je веровао да ce за њих свет може придобити чи-
стим и снажним аргументима. Произлазило би да je Светозар Мар-
ковић, no Јовановићевом тумачењу које ce чини уверљивим, остао
заробљеник утопијског социјализма и поред тога што je социјали-
зам држао за научно доказану, дакле, несумњиву истину.
Слободан Јовановић je, посматрано методски, ишао за тим да де-
ло Светозара М арковића сведе на неколико најзначајнијих тачака
или питања, да их затим изложи y основним цртама, савесно и поу-
здано, и да на крају даде своју критику. A будући да je М арковићева
мисао y свим тим питањима и сама била изразито критичка, следи-
ло би да je Јовановићева студија, y суштини, критика Марковићеве
критике. Без потребе да ce овде потанко улази y свако Јовановићево
критичко разматрање о кључним питањима о којима je расправљао
Марковић, биће довољно да ce његов поступак покаже (и тиме илу-
струје) на само једном таквом разматрању, којем je Слободан Јова-
новић поклонио знатну пажњу. He само да je то питање, за Мар-
ковићеве погледе толико важно, обрадио y посебној глави која ce
издваја и no свом обиму, него га ce дотицао и на другим местима
свога списа о Светозару Марковићу. Очигледно, сматрао га je су-
штинским за сагледавање и оцену целокупног М арковићевог дела.
Kao што ће ce видети, ово ce намеће и из једног посебног раз-
лога - наиме стога што ce из Јовановићевих критичких приговора
упућених Марковићевој критици бирократског система и чинов-
ништва уопште помаља, na и сасвим јасно разабире, његово соп-
ствено становиште, и то не само о улози бирократије него - што je
с тим, додуше, најтешње повезано, али je кудикамо важније - и о
пожељном устројству државе, српске првенствено.
Пада y очи да je Марковићевој критици бирократског система
Слободан Јовановић поклонио знатну пажњу. He само да je то пита-
4o 8 Срби 1903-1914

ње, за М арковићеве погледе толико важно, обрадио y посебној гла-

ви која ce издваја и no свом обиму, него га ce дотицао и на другим
местима свога списа о Светозару Марковићу. Очигледно, сматрао
га je суштинским за сагледавање и оцену целокупног Марковиће-
вог дела.
Говорећи о приликама y Србији свога доба, тј. о нерешеном и
све заоштренијем социјалном питању, Светозар М арковић je y пр-
вом реду указивао на губљење економске самосталности сељака,
на њихово све веће сиромашење, као и на опасност rio економски
напредак целога народа. И за једно и за друго, сву кривицу сваљи-
вао je на бирократски систем. Оптуживао je тај систем не само као
главног него управо као јединог узрочника социјалног пропадања
сељачког слоја и свеукупног економског назадовања народа. Сло-
бодан Јовановић je пребацивао Марковићу да je y томе грешио због
тога што та два процеса није јасно разликовао и одвојио један од
другога. М арковић није увидео, приговорио му je Јовановић, да
„економски напредак једног народа зависи од његове производне
снаге“, док „економско благостање једног реда y народу зависи од
величине његова удела y подели произведених добара“ (Исто: 41).
Само под условом да ce те две ствари доследно разликују, постаје
објашњивом могућност „да ce и код несмањене, или чак и повећане
производне снаге једног народа, смањи удео једног извесног реда
y подели производних добара, тако да, без економског назадовања
народа, наступи социално пропадање тога реда“ (Исто: 42).
To je, према Јовановићу, била прва крупна погрешка Маркови-
ћева. Друга ce очитовала y томе што je био тврдо уверен да ce тешко
социјално питање y Србији може решити једино укидањем биро-
кратског система. У том М арковићевом захтеву, који je он заступао
непоколебљиво и куражно, Јовановић je видео његову оригинал-
ност, сматрајући чак да ce мисао о укидању бирократског система y
Србији „налази y основи свих његових расправа и чланака“. Али, ма
колико оригиналан, тај захтев je био двоструко неодржив, и теориј-
ски и практично. Уместо да ce усредсреди на доказивање о претера-
ној величини чиновничког слоја, о несразмерно умноженом биро-
кратском апарату, М арковић je извео радикалан закључак да биро-
кратски систем као такав, тј. целокупно чиновништво, једностав-
но треба укинути као излишно. Он није видео праву и неопходну
функцију чиновништва, него га je држао за непроизводно и самим
тим паразитско. Ту функцију je, снажним критичким супротста-
вљањем Марковићу, нагласио Слободан Јовановић. За разлику од
Слободан Јовановић 409

Марковића, он чиновничко питање није видео као социјално, него

као политичко или, тачније, као државно-правно. Реч je о томе да ce
чиновници на најбољи начин ставе y службу правном поретку. Ако
ce питање о чиновниш тву тако постави и тако реши, онда оно за Јо-
вановића - слично као за М арковића, мада са супротним смислом
- постаје најважније, постаје за Србију пресудно, јер од њега, како
каже y претпоследњој глави, „зависи da ли ће наша земља постати
правном државом“ (Исто: 171; подв. Д. Б.). He без призвука који под-
сећа на Макса Вебера и његово поимање бирократије, приближно
y исто време када je овај велики немачки социолог стао да уобли-
чава своје схватање о бирократији и њеној функцији, Јовановић je
на улогу чиновниш тва гледао као на рационално обављање важних
послова за државу. За њега je питање о чиновништву било питање о
његовом потчињавању и његовој служби правном поретку, служби
стручној, савесној и одговорној. Само такво чиновништво јесте
услов да, како Јовановић нешто даље такође вели, „одиста поста-
немо правном државом“ (Исто: 172; подв. Д. Б.).
Пример Јовановићевог критичког преиспитивања Марковиће-
ве критике бирократског система и чиновничког слоја y Србији
- a истоветан je случај и са другим важ ним тачкама које je y овој
књизи размотрио (рецимо о Уједињеној омладини српској) - не-
двосмислено показује да ce из таквог преиспитивања без већег на-
пора може излучити оно што представља Јовановићево сопствено
гледиште, a каткад и његово, макар и научнички пригушено, лич-
но опредељење. Овога пута то je било гледиште о правној држави,
гледиште које je уједно и његово опредељење, y којем има и једна
примеса залагања, да Србија заиста треба да постане правна држа-
ва. Јасно изречено године 1903. y расправи о Светозару Марковићу,
несумњиво проистекло из пуне свести о вредности таквог облика
државе, то Јовановићево гледиште, баш с обзиром на историјски
тренутак y којем je саопштено, поред начелног морало je имати и
актуелни значај.
Слободан Јовановић je о Светозару М арковићу писао и с накло-
ношћу и с одбојношћу, и с признавањем и с оспоравањем, и с разу-
мевањем и с одбацивањем. Он y својој расправи није дао Маркови-
ћеву биографију, као што ју je, с многим појединостима, дао Јован
Скерлић y својој опсежној и свеобухватној монографији о Светоза-
ру М арковићу из 1910. године. Може ce рећи да je Јовановића зани-
мао М арковић поглавито са економског, политичког и правног гле-
дишта, притом и са гледишта његовог утицаја, те да je његове идеје
410 Срби 1903-1914

и погледе размотрио с обзиром на Србију његова времена, дакле,

седамдесетих година деветнаестог века. У предговору својој књизи,
Скерлић je истакао да ce он и Јовановић сусрећу y неким важним
питањима, али je отворено казао и да ce размимоилазе y основним
схватањима. „Полазећи са разних гледишта, и радећи сваки према
свом плану, ми смо дошли и до разних закључака“ (Скерлић 1910:
VI). Није зато никакво чудо што je о Скерлићевом Светозару Мар-
ковићу Јовановић имао снажну потребу да напише посебан текст
(који je скромно и нетачно назвао „приказом“, јер он то није ни no
дужини ни no карактеру). Taj текст je објавио y Српском књижев-
ном гласнику 1911, недуго no изласку Скерлићеве књиге, уврстивши
га десет година доцније као посебан додатак y друго издање свога
Светозара Марковића. Није, исто тако, чудновато што y том тексту
има и похвала и покуда, што je y њему изнео и врлине и мане Скер-
лићеве монографије. Ha тај текст није било Скерлићеве непосредне
реакције. Али, пишући 1914. о роману М илутина Ускоковића Че-
домир Илић, пружила му ce прилика да наведе и оспори оно место
из Јовановићевог „приказа“ свога Светозара Марковића на којем je
оцртан београдски великошколац као тип „новог човека“ који je на-
стао под моралним утицајем Светозара М арковића.3 Јовановићеву
слику тога човека Скерлић je тада означио као „живу и делимично
тачну, али y основи непотпуну и зато неправедну“ (Скерлић 1964:
230). Kao Ускоковић, тако je, према Скерлићу, и Слободан Јовано-
вић заборавио „и добре особине које су ce јављале код тих људи: не
само социјални идеализам но и морални идеализам, њихово поно-
сито сиротовање, жртвовањ е и пожртвовање, велики полет y духу.
Ти људи, са свим својим слабостима, представљали су елеменат на-
претка y нашем друштву“ (Исто: 232).
Био je то Скерлићев помало одоцнели и на само један моменат
сведени одговор Слободану Јовановићу на похвално-полемички
текст о његовој књизи посвећеној животу, раду и идејама Свето-

3 To место y Јовановићевој рецензији Скерлићевог Светозара Марковића гла-

си овако: „Ко хоће себи да да рачуна о томе шта je Марковић значио као морални
учитељ, нека ce сети великошколца седамдесетих и осамдесетих година... To je
био један младић који поштује само природне науке, - све друго презире, a на-
рочито лепу књижевност; који ce ослободио свих предрасуда, свих социалних и
културних лажи; и стога држи да треба да буде неваспитан, распуштен, и брута-
лан; који из начела не носи кравату, и увођење y сексуални живот сматра као акт
високог просвећивања. Taj тип незрелог циника, то je он створио као морални
учитељ. Заиста, то није било бог зна шта“ (Јовановић 1920: 212).
Слободан Јовановић 411

зара Марковића. Ту полемичку међусобицу најбоље je, свакако и

најпробитачније, узети данас као позив и повод да ce Јовановићева
и Скерлићева књига прочитају узастопце; оне су, истина, различне,
но баш зато и комплементарне. Поступи ли ce тако, испоставиће
ce, no прилици, као тачна и умесна Скерлићева реч из предговора
књизи о Марковићу, када je, управо поводом Јовановићеве истои-
мене књиге коју je ту назвао „одличном“ и поменуо њену „велику
књижевну вредност", написао: „Држим да Светозар М арковић по-
сматран тако са разних гледишта може бити само боље проучен и
јасније изложен“ (Скерлић 1910: VI). С друге стране, једва да би ce
могло показати тачним и умесним оно што je y краткој напомени
за друго издање своје расправе о Светозару М арковићу забележио
Слободан Јовановић августа 1920: „У данашњим из основе проме-
њеним приликама, и М арковићеве теорије и моја критика могу
имати само још ретроспективног интереса“ (Јовановић 1920:1). Јер,
ни данас, када су те прилике - историјске, политичке, духовне - ку-
дикамо више промењене, интерес ни за прво ни за друго никако
не може бити - и заиста није - тек ретроспективан. To je сасвим
извесно.

2. Макиавели. - Ради предупређења могућних неспоразума и по-

грешних очекивања, Слободан Јовановић je на самом почетку сту-
дије о М акијавелију рекао шта ће из свога разматрања изоставити,
a чему ће искључиво поклонити пажњу. Што га код М акијавелија
једино занима, то су два његова дела којима je, no Јовановићевим
речима, „створио модерну политичку науку“ (Јовановић 1912a: 5),
дакле Владалац и Разматрања о првих десет књига Тита Ливија.
Друкчије казано, Јовановића занимају само Макијавелијеве поли-
тичке идеје. Све друго остаје no страни, изван његовог угла прома-
трања: и Макијавелијева практична политичка делатност, и његова
војна теорија, и његова историографија, и његов књижевни рад. Ma
колико била разумљива с обзиром на Јовановићев преовлађујући
интерес, таква одлука изазива жаљење, јер je управо Слободан Јо-
вановић, поготово y оно време, једини био кадар да целовито об-
ухвати појаву, мисао, рад и утицај Макијавелија, и да нас обдари
оним чега ce унапред био одрекао - потпуном монографијом о тој
самосвојној фигури, која једва да ће икада престати да привлачи ду-
хове жељне продора y тајну и понирања y истину дијаболичне ново-
вековне политике лишене било каквих моралних обзира и претво-
рене y бездушну технологију власти и увећавања моћи.
412 Срби 1903-1914

Јовановићева расправа о М акијавелију значајна je већ стога што

je y нас била прва која je y том обиму и таквим захватом написана
о истински превратничком политичком мислиоцу какав je Маки-
јавели несумњиво био. Њ ен je значај, међутим, још већи стога што
je y њој тај мислилац приказан живо и упечатљиво, a његове идеје,
које ce лако изопачују и криво схватају, изложене једноставно, ра-
зложно, веродостојно, приступачно и - што није најмање важно - с
умесним критичким запажањима. Из тих разлога, та расправа, уза
своје књижевно-стилско мајсторство, и данас може да послужи као
добар и поуздан увод y политичку теорију Никола Макијавелија.
Штавише, она на данашњег читаоца може деловати тако да га при-
добије и наведе на ближе упознавање с М акијавелијевим списима и
на њихово дубље проучавање.
Слободан Јовановић je био уверен да ce М акијавели као поли-
тички филозоф може најбоље разумети ако ce узму y обзир догађаји
његовога доба који су га непосредно надахњивали. To je метод који
генезу М акијавелијевих политичких списа ставља y контекст исто-
ријских прилика и помоћу њих je осветљава - ако не y целини, a оно
већим делом. Тиме ce објашњава то што je Јовановић дао прилич-
ног простора двема личностима које су оставиле мањи или већи
утисак на М акијавелија и уобличавање његове политичке мисли:
Ђиролама Савонаролу и Чезара Борџију. Из њихових појава и њи-
хових поступака, једнако као и из њихове судбине, М акијавели je
извукао поуке и закључке које je уградио y своју политичку теорију.
Савонарола, према чијој je делатности писац Владаоца био донекле
хладан, али не сасвим равнодушан и незаинтересован, пропао je на
крају зато што je настојао да на људе утиче искључиво моралним
средствима, да y њима покрене савест и тим путем их уздигне на
вишу моралну раван. Из његове трагичне судбине М акијавели je,
no Јовановићевим речима, „извео ту поуку, да ce чисто моралним
утицајем не може створити ништа трајно, и да овим светом вла-
да мач, a не вера“ (Исто: 26). Пропао je, међутим, и Борџија, који
ce служио сасвим друкчијим, управо супротним средствима него
Савонарола, средствима морално крајње зазорним: лукавством,
притворношћу, смишљеном бездушношћу и прорачунатом безоб-
зирношћу. Из Борџијине пропасти М акијавели je закључио, опет no
Јовановићевим речима, „да гола мајсторија није довољна y полити-
ци“ и да „Борџија није располагао никаквом стварном моћи“. Ипак
зато, М акијавели je, баш на основу искуства стеченог на случају Че-
зара Борџије, дошао до уверења да су за успех y политици довољне
СлободанЈовановић 413

„лична вештина једног човека, његова мајсторија и виртуозност"

(Исто: 35). С иронијом, чијих лепих примера y његовом Макиавели-
ју има немали број, Јовановић томе додаје: „Под условом само да ce
не деси некакав несрећни случај!“ (Исто: 35). A такав случај ce, no
правилу, y неком тренутку ипак деси.
Све y свему, М акијавели je, како га je видео Јовановић, Саво-
наролин неуспех сматрао неизбежним, док je Борџијин држао за
несрећну случајност. Закључно, Јовановић je о томе написао: „Из
политичких догађаја свога времена он je извео поуку, да морално
одушевљење не значи ништа, a да државничка вештина значи све“
(Исто: 36).
Догађаји његова времена, изнад свих оно што je чинио и како je
пропао Чезаре Борџија, били су један извор Макијавелијевог надах-
нућа. Према Јовановићу, постојао je и други - књиге које je читао.
A читао je, највећма, латинске историчаре као што су Тит Ливије,
Тацит, Салустије. Из њихових дела црпао je своје политичке иде-
је, свестан да je код њих садржано богато политичко искуство, no
којем je држава највише добро, a дужности према њој најважније.
To je пак претпостављало да ce хришћанство и хриш ћански морал
морају оставити no страни. Норме хришћанског морала могу важи-
ти y човековом приватном животу. Кад je реч о држави, поготово о
њеном спасу, те норме престају да важе и да обавезују. И не само то.
Зарад спаса државе допуштено je употребити сва средства којима
ce тај циљ може постићи. Нема никаквог значаја да ли су она y скла-
ду с правдом или нису, да ли су човечна или нечовечна. Штавише,
могу бити сасвим недопустива са становишта морала. Тачан je овај
Јовановићев суд: „М акиавели je враћање античком гледишту извео
потпуно, с ретком куражи и доследности, без труни туге и ностал-
гије за напуштеним хриш ћанским моралом, тако миран, отсечан и
тврд, као да тај морал није никада ни познавао" (Исто: 42).
По Јовановићевом мишљењу, античке политичке идеје могле су
онако снажно прионути за М акијавелија стога што je он no својој
природи био способан да их усвоји, што je, дакле, већ био пријем-
чив за њих. Јовановић с правом каже: „То je био један од оних вели-
ких реалиста каквих je тада било доста y Флоренцији: дух потпуно
бистар и чист, без труни мистицизма; оштар, сув, трезвен, пози-
тиван, који рачуна само с чињеницама, и који не зида своје куле y
ваздуху, негде на небу, него овде на земљи, на чврстом и сигурном
темељу. ... Латинске књиге које je читао, начиниле су га паганцем y
политици“ (Исто: 45-46).
4И Срби 1903-1914

Kao y свом Светозару Марковићу, тако je Слободан Јовановић и

y Макиавелију понегде допуштао да ce наслути или чак јасно испо-
љи његово сопствено гледиште. Тако je при крају овог другог списа,
тамо где говори о макијавелизмуууж ем и ширем смислу, те указује
на неке погрешке y М акијавелијевој политичкој теорији, сасвим не-
двосмислено ставио до знања да je за њ држава морална институ-
ција. Он je, наиме, приговорио М акијавелију да „није увидео да др-
жава мора y свом властитом интересу неговати морални развитак
људи, и да je стогау основи морална установа“ (Исто: 114; подв. Д.
Б.). Уопште, завршно разматрање y расправи о М акијавелију обе-
лоданило je Јовановићеве погледе на односе између држава и на
однос државе према својим поданицима - оба пута с обзиром на
питање о моралу. Узевши да осветли истину макијавелизма заједно
с његовим грешкама, претеривањима, ограничењима и превидима,
Слободан Јовановић je y исти мах, no логици ствари, изнео и своју
истину о држави и политици, појединцима и њиховом ж ивоту y
заједилци, од којих je једна таква заједница и држава. У тој истини
- не треба то занемарити - било je, поред силе и принуде, довољно
места и за морал.4
Макиавелија je Јовановић написао без научног апарата, без на-
помена испод текста. Па ипак, зна ce за литературу коју je читао и на
чијој je подлози израдио ту расправу, јер ју je câM навео.5 Ако ce на
њу баци поглед, лако ће ce увидети да no броју преовлађују немачки
аутори, веома значајни, попут Мола, Блунчлија, Гумпловича и др.,
али да, разуме ce, има и француских и англосаксонских писаца. He
треба сметнути с ума ни да y самом тексту Јовановић, мада узгред-
но, помиње Карлајла, Грегоровијуса и Ранкеа. Све то показује да je
расправа о М акијавелију написана с пожељном обавештеношћу,
темељитошћу и поузданошћу. Композиција je чврста, идеја-водиља
јасна, детаљи служе целини, a целина им, са своје стране, подару-
је прави смисао. У њој има и критичких напомена, оштроумних и
бритких, на пример када ce М акијавелију приговара да je грешио y

4 Ha те аспекте Јовановићеве расправе о Макијавелију и њене додире, na и

чврсте везе, с Јовановићевом теоријом државе, с разлогом и умешно скренуо je
пажњу Тјорђе Тасић y свом чланку из 1936. године „Макиавели г. Слободана Јо-
вановића y светлости његове теорије о држави“, објавл>еном y Архиву за правне u
друштвене науке.
5 Занимљиво je да тих података нема y оном Макиавелију који je Јовановић
средином тридесетих година прошлог века уврстио y своју књигу Из ucmopuje
политичких доктрина.
Слободан Јовановић 415

томе што je видео само војну миси- ■ И Ш Ц -

ју државе и ниједну другу, или када
му ce пребацује да његов владалац амскл крлљгвскл л.клш-лв-п а ,
оснива државу генијалном упо- / ЊВШОГ 8ЕПИЧАМСТ8А КРАЉА

требом силе и лукавства, због чега ПЕТРД I,

nporaACKjj ÿi i s M cfioiHM с и г ч л н о м
a ск јну
то оснивање има „тако неморални •WëÊ ”1
карактер да помало личи на једно СЈ10Б0Д\НA ЈОВАНОВИЋА
успело разбојништво". Макиавели
одаје утисак да га je написао аутор
с ретком способношћу уживљава-
ња, уз то и аутор који je добар по-
знавалац главних токова историје
политичке мисли, особито оне но- Проглашење Слободана Јовановића за редовног
вовековне коју je снажно и неиз- члана Српске краљевске академије
брисиво обележио управо писац (15. децембра 1911). У потпису Стојан
Новаковић, председник СКА
Владаоца. За ту Јовановићеву рас-
праву може ce рећи да je написана
уцело, да je изливена из једног комада. Пред читаоцем ce појављује
Макијавелијев лик извајан вештом руком и непоновљивим речима
Јовановићевим. Биће да ce y томе крије један од разлога, свакако
главни, што je та расправа била и остала толико упечатљива и то-
лико сугестивна.

3. Уставобранитељи u њихова влада (1838-1858). - Јовановићеви

Уставобранитељи нису само наговештај будуће (мада не и свеобу-
хватне) историје српског деветнаестог века дате y опсежним књига-
ма које сачињавају готово половину његовог укупног научног дела,
него су уједно важна саставница тога прегледа.
Кључне смернице не само за разумевање намере коју je Јова-
новић имао када je писао Уставобранитеље него и, понад тога, за
разумевање праве природе те расправе налазе ce y предговору за
њено прво издање који, није неосновано рећи, има y себи нечега
програмског.6 Te смернице треба зато узети крајње озбиљно. Прво
на шта ваља обратити пажњу јесте предметно, самим тим и метод-
ско, ограничење изречено одлучно и недвосмислено да та његова
књига „није расправа из политичке него из уставне историје“ (Јо-
вановић 19126: III). To je подразумевало и за собом повлачило да

6 Чудновато je што тог предговора нема y другом издању из 1925. године.

4 l6 Срби 1903-1914

Јовановић није хтео да обухвати ни све значајне догађаје нити све

колико-толико значајне људе из доба уставобранитељског режима,
већ само оне догађаје и људе који су имали утицаја на уставни раз-
витак. Штавише, Јовановићева намера била je да политичке догађа-
је и политичке личности тога времена дотакне само делимице. За-
узврат, усредсредио би ce на „политичке идеје, политичке странке
или групе, a, нарочито, на политичке установе" (Исто). Од тих уста-
нова, опет, он je y први план ставио судство и школство. Била je то
последица његовог уверења да су управо суд и школа сачињавали
главне тачке политичког програма уставобранитеља. Отуда би ce,
y сагласју с тим Јовановићевим преовлађујућим настојањем, могло
рећи: ко расветли те средишње тачке, расветлио je суштину уставо-
бранитељског режима y Србији. С разлогом ce може тврдити да je
то Јовановићу пошло за руком, тј. да je својим Уставобранитељима
дао анализу баш онакву какву je од почетка и намеравао да пружи.
Слободан Јовановић je отворено ставио до знања да je малочас
оцртано гледиште са којег je узео да разматра уставобранитељски
режим сматрао самосталним и упадљиво различним од свих стано-
вишта заступаних y радовима који су y нашој књижевности о уста-
вобранитељима написани пре њега. Делимичан изузетак налазио
je једино y расправи Јована Ристића „Пропаст олигархије“. Нарав-
но, заузео je став и према једном делу из стране литературе, књизи
Имбра Игњатијевића Ткалца Државно право Кнежевине Србије, K o ­
ja je написана и објављена на немачком језику (Das Staatsrecht des
Fürstenthums Serbieri). Похвалио je ту књигу речима да je „немогућно
дати краћи, јаснији и тачнији преглед уставобранитељских устано-
ва него што je то Ткалац учинио“, али je одмах додао да je те устано-
ве Ткалац „посматрао само с правног a не и с политичког гледишта"
(Исто: IV). To ће рећи да je Ткалац остао на нормативној равни, др-
жећи ce искључиво законских прописа о установама, изложивши
их прецизно, прегледно и разумљиво, док je Јовановић, за разлику
од њега, ишао за тим да сагледа и опише практично дејство среди-
шњих уставобранитељских установа, захваљујући чему je затим, на
тој основи, могао и да их оцени. По томе ce види да уставна историја
уставобранитељског режима, коју je Јовановић имао на уму и желео
да напише, није нормативна, него реална, није усмерена на оно што
су уставобранитељске установе требало да буду, него на оно што су
уистину биле и како су y животној пракси дејствовале.
У поређењу с поменутим Ристићевим и Ткалчевим списом, за
које je признао да су му били од највеће користи, Слободан Јова-
Слободан Јовановић 44

новић je снажно подвукао истраживачки карактер своје расправе

о уставобранитељима, рекавши да ce, радећи на њој, служио исто-
ријском грађом која још није била ни обрађена. Истраживао je y
Државном архиву, али je, срећом, могао да користи и неке приватне
архиве које су му биле стављене на располагање. Све je то његовим
Уставобранитељима морало дати печат изворности. Томе, зацело,
доприноси и то што je био y прилици, за историчара одиста драго-
ценој стога што je посреди ретка повластица, да користи и усмена
сведочења. Једно од таквих казивања било je и оно које je могао чу-
ти од свога оца Владимира Јовановића.
Док je Милош Обреновић лично држао сву власт, тј. био апсо-
лутни господар Србије, дотле ce уставобранитељски режим свој-
ски трудио да створи главне установе, да успостави основе државне
организације. Настојећи да правно осигурају сопственост односно
својину, до тада само фактичку, уставобранитељи су 1844. године
no аустријском узору донели Грађански законик, то, према Јовано-
вићу, „највеће правно дело Карађорђевићеве Владе и целога уста-
вобранитељског времена“ (Исто: 11). Они су при крају своје влада-
вине, после вишеструко предузиманог (пре)устројавања судства,
успоставили судску организацију одвојену од кнеза, с Касационим
судом створеним поред Апелационог. Без обзира на недостатке те
организације судова y уставобранитељској Србији, који нису били
ситни, Јовановић ју je узео y заш титу од претеране критике којој je
била изложена joui y оно време, одлучно тврдећи да je „уставобра-
нитељска организација суда имала огроман историјски значај“, јер
je „то...био први покушај да ce место старих патријархалних добију
модерни европски судови. Тек тада почиње ce судити no писаним
законима; тек тада судска ce радња подводи под тачно прописане
законске форме“ (Исто: 26-27).
Осим стварања судства и државне организације, уставобрани-
тељски режим je радио и на ударању TeMen>â школском систему y
Србији, знајући да je овај неопходно потребан ради снабдевања
државне власти стручним људима способним да државне посло-
ве обављају квалификовано. Taj режим имао je успеха y отварању
основних школа, иако их, нажалост, није било y чак две трећине
тадашњих општина. Гимназијама, којих je било и пре њега, уставо-
бранитељски режим je дао законско уређење. Осниване су и неке
средње стручне школе. Исто тако, почело ce, 1839, са слањем срп-
ских питомаца (благодејанаца) на страну ради универзитетског
образовања, од којих су ce неки вратили y отаџбину са стеченим
418 Срби 1903-1914

докторатима. To je имало за последицу стварање „отечествене ин-

телигенције“, којује Слободан Јовановић оценио као „важну појаву
y нашој историји“ (Исто: 59). Захваљујући баш тој интелигенцији,
надахнутој либералним духом, ми смо, no Јовановићевим речима,
„почели долазити y непосредни додир са Западном Европом“ (Јо-
вановић 19126: 60). He треба пропустити да ce каже да су y време
уставобранитеља основане или развијане најзначајније просветне
и културне институције: Друштво српске словесности (1841), На-
родна библиотека и Народни музеј (1853), Лицеј (1841 премештен из
Крагујевца y Београд).
Целокупна уставобранитељска радња на стварању основних
установа y Србији, на њеном уобличавању као државе која има ор-
ганизовану власт, исцрпно je изложена и брижљиво размотрена y
Јовановићевим Уставобранитељима. Он je уставобранитељском
режиму признао заслуге које je имао, видевши његов историјски
значај првенствено y установама које je створио, као и y настојању
да ce задовољи прешна потреба за правном сигурношћу. С друге
стране, није био слеп ни за мане и слабости тог режима који je, y
суштини, сматрао нелибералним и бирократским. Te недостатке je,
примерице, видео y чиновничкој олигархији, слабом или никаквом
раду на привредном унапређењу земље и, уопште, материјалног
благостања народа, понајвише сељакг изложених незајажљивом зе-
ленашком експлоатисању, као и помањкању либералних политич-
ких права, за разлику од приватних која су била ујемчена. У овој
последњој тачки постоји подударност с Јованом Ристићем (упор.
Ристић 1887:267). Таква подударност постоји и y томе што je Ристић
о уставобранитељској владавини судио веома оштро као о „олигар-
хијској системи“ (упор. Исто: 291), да би je Јовановић, због тога што
je Савет на крају постао господар и законодавне и управне власти,
означио као „саветску олигархију“ (Јовановић 19126: 208).
Све y свему, Уставобранитељи u њихова влада јесу расправа y
којој je дата потпуна, врло детаљна слика уставобранитељског ре-
жима и његовог доба. Ha тој слици виде ce, наравно, и његови ис-
такнути људи попут Томе Вучића Перишића и Илије Гарашанина.
Они су за Јовановића били два изузетка y поређењу с осталим поли-
тичарима уставобранитељског времена, које je, све одреда, оценио
као „осредње“ (упор. Исто: 240). Вучић и Гарашанин су y посебној
глави портретисани с ненадмашном живописношћу и неупоре-
дивом сугестивношћу. Ha исти начин Јовановић je описао добре и
рђаве стране, успехе и промашаје, заслуге и ограничења уставобра-
Слободан Јовановић 419

нитељског режима. Због тога je ова расправа и данас, ниш та мање

него онда када je први пут била објављена, ваљан и богат извор за
упознавање тих двеју деценија (1838-1858) уставобранитељске вла-
давине. Данашњи њен читалац поступио би добро ако би ce, узи-
мајући je y руке, претходно сусрео са следећим речима Радована
Самарџића из његовог портрета Слободана Јовановића као истори-
чара-писца: „...Слободан Јовановић je, представљајући уставобра-
нитеље, ипак наметнуо утисак о оном двојству тих људи и њиховог
покрета које je проистекло из разлика између менталитета, као ну-
жне и несвесне основе, и преузетих идеја, облика власти и институ-
ција, као неизоставне потребе" (Самарџић 1986: 189).
Јовановићеви Уставобранитељи показују још нешто: тешко je,
ако je уопште и могућно, потпуно и доследно одржати разлику из-
међу уставне и политичке историје, што je, иначе, била пишчева
почетна намера. To je зато што ce те две историје неминовно пре-
плићу, задирући једна y другу. Ha крају крајева, оне су две стране
једне те исте историје. Утолико ce само условно и само донекле могу
разлучити једна од друге.

4. Основи правне теорије о држави. - Раније je речено да je Јо-

вановићева књига о држави крупан допринос теорији државе на
српском језику.7 Ta оцена важ и већ за њено прво издање из 1906.
године, a y пуном смислу речи за њено друго издање из 1914. годи-
не. Сада ce тој оцени, без и најмањег ризика да ce погреши, може
додати да je Јовановићево дело о држави, поготово y свом коначном
облику који je добило трећим и четвртим издањем, до данас остало
ненадмашено y нашој државноправној науци. Ta неспорна чињени-
ца говори сама no себи о величини и изузетном положају Слобода-
на Јовановића као теоретичара државе.
Међу првима je, a можда баш и први, појаву Јовановићевог дела
о држави поздравио загребачки професор Ладислав Полић. Он je
y часопису Мјесечник писао и о првом и о другом издању, a краћу
белешку je, y истом часопису, објавио и о трећем издању из 1922.
године. To Полићево узастопно реаговање на свако издање Јова-
новићеве књиге о држави, притом свагда y истом гласилу, одиста
je нешто што и дан-данас побуђује пажњу. - Приказујући укратко
садржину књиге, Полић je на појединим местима, одмерено и аргу-

7 Овај одељак написан je на основу обимнијег ауторовог рада „Слободан Јо-

вановић као теоретичар државе и права“, наведеног y литератури.
420 Срби 1903-1914

ментовано, износио и своје приговоре, указивао на оно што недо-

стаје или што би ce пак могло изложити потпуније или друкчије.
To су, дабогме, ствари за стручну расправу. Овде je, међутим, при-
лика да ce наведе Полићева коначна, веома повољна оцена. Тако о
првом издању књиге, пожелевши на крају рецензије да она ускоро
доживи и друго издање, вели да „добре и свијетле стране овога дје-
ла куд и камо претежу. Књига je писана лаким и угодним стилом,
начин приказивањ а врло je складан и логичан, јуристичке дедук-
ције доста су елегантне. [Књига]...даје поуздану оријентацију о нај-
знатнијим проблемима. ... Најзад треба још и то с особитом похва-
лом истакнути, да je ово дјело прво ове руке y српској и хрватској
литератури, те служи одважноме писцу свакако на част“ (Полић
1907: 385). - Пишући no истом моделу о другом издању Јовановиће-
ве књиге о држави, Полић још наглашеније износи свој закључни
суд: „Кад ce испореди ово друго издање с првим, одмах ce види зна-
тан напредак и y дубљини схватања, обиљу проблема и y вјештини
приказивања. Књига je и овај пут писана лаким и угодним стилом;
начин приказивањ а врло je складан, логичан и прегледан, a јури-
стичке су дедукције оштроумне. Особито ми годи онај, рекао бих
француски bon sens, који провејава читаво дјело.... Укратко, књига
je изврстан уџбеник на висини данашње науке, који служи на част
нашој правној књижевности“ (Полић 1919: 120).
Занимљиво je да Јовановић није пренебрегао Полићеве пригово-
ре и сугестије, барем неке од њих. Види ce то сасвим јасно из њего-
вог предговора другом издању књиге о држави. Иако ce ту Полић не
помиње, ипак je лако разабрати да je Јовановић имао на уму управо
његове приговоре, рецимо када je казао да je првом издању с разло-
гом замерано да je писано сувише аподиктички, јер je ту замерку
био изнео управо Полић. Прихвативши je, Јовановић je y друго из-
дање унео неке измене и допуне баш y њеном духу.
Разуме ce да овде није потребно дати исцрпан приказ Јованови-
ћеве теорије државе y целини и y свим појединостима. Биће довољ-
но да ce укаже само на неке њене аспекте и елементе, с уверењем да
су они суштински.
Јовановићев Увод заслужује да ce сматра методолошким про-
легоменама за читаву његову теорију државе, будући да су y њему
изложена основна методолошка полазишта. Због тога Уводу треба
придати кључни значај. Разумевање Јовановићеве правне теорије
државе, њеног смисла и домашаја, непосредно зависи од претходног
ваљаног разумевања методолошког програма саопштеног y Уводу.
СлободанЈовановић 421

Пресудна разлика коју je Јовановић повукао y уводним излага-

њима (§ 2) јесте разлика између правне, социјалне и политичке тео-
рије државе. Ако ce најпре узме социјална теорија, онда je њен глав-
ни задатак да проучи везе између друштва и друштвеног живота, с
једне, и државе и државне организације, с друге стране. Она обраћа
пажњу на друштвене групе и дејство које оне изазивају y државној
организацији. За ту теорију, држава je производ или творевина со-
цијалних чинилаца. Она тежи за историјским објашњењем држав-
не организације и за конкретно-органском идејом о држави.
Политичка теорија државе изучава државу са гледишта телео-
логије. Она ce бави питањем о корисности или штетности дате др-
жавне организације за задовољавање друштвених потреба, a тиме
и питањем о разлозима мењања и прилагођавања државне органи-
зације сврси зарад које постоји. Отуда joj није стран ни критички
став према државној организацији.
Правну теорију државе занима првенствено државна организа-
ција узета за себе, тј. као правна установа. Она иде за тим да држав-
ну организацију као правну институцију на логички јединствен
начин објасни помоћу њених правних принципа. Слободан Јова-
новић ce определио да развије и изложи баш такву теорију државе.
Није неважно уочити да je он био сасвим начисто да ce тим путем
може доћи једино до формално-апстрактне идеје о држави. С пу-
ном свешћу о природи правне теорије државе, условљеној њеним
методским постулатима, он није тежио за потпуном чистотом та-
кве теорије, већ je, напротив, ту теорију, тамо где je то било неизбе-
жно, комбиновао са социјалним и политичким гледиштем. У Уводу
je написао: „У овој књизи покушано je да ce flâ једна правна теорија
о држави. И пак зато, није ce могло остати искључиво на правном
гледишту“ (Јовановић 1914: 8). Наравно да знатну превагу код Јова-
новића има правно гледиште, док друга два гледишта играју подре-
ђену улогу. To je разлог што je своју теорију државе с пуним оправ-
дањем могао да означи као правну.8

8 Није, додуше, погрешно, али изгледа пренаглашено, када Тјорђе Тасић го-
вори о томе да ce Слободан Јовановић „додирује са тзв. нормативном школом,
делимично свесно и y зависности од ње, много више несвесно и независно од
ње“ (Тасић 1923:133). Поготово je подозриво ово „несвесно додиривање“, јер оно
значи да je јовановић y својој теорији државе мислио no логици Келзеновог нор-
мативизма и његове чисте теорије права без икакве саморефлексије о томе, тј. да
je био „рођени” и предодређени келзеновац a да то није ни знао! (Тасић je писао
422 Срби 1903-1914

Од самог почетка, Јовановићева намера није била да изгради не-

КУ крајње „општу“ теорију државе изван било каквих координата
времена и простора, потпуно изоловану од историјске стварности.
Он je био уверен да таква општост није ни могућна. Али, постоји
једна општост која je не само могућна него je пожељна и достижна,
a y сазнајном смислу плодоносна. У таквој општости лежи кључ за
разумевање Јовановићеве правне теорије државе. Посреди je оп-
штост која je својствена типу, a не идеалу. Док ce идеална држава
конструише као она коју би требало створити, до типске државе ce
долази на основу стварности и полазећи од ње, издвајањем и уоп-
штавањем обележја „држава које постоје код разних народа истог
ступња цивилизације“ (Јовановић 1914: 9). Јовановић je изградио
правну теорију државе као теорију једне јасно оцртане историјске
епохе. Ta теорија јесте теорија модерне државе. Казано још одређе-
није, реч je о правној теорији модерне државе западне цивилизације.
Испитујући државе те цивилизације, он je њен тип државе, заце-
ло и применом упоредног или, како ce такође назива, поредбеног
метода (упор. Поповић 2008: 113-132), теоријски уопштио пронала-
жењем и описивањем заједничких установа тих држава, ове затим
склапао y слику једне модерне државне организације, да би онда ту
модерну организацију разлагао на њене основне правне принципе
(упор. Јовановић 1914: 11). A то не може значити ништа друго него
да je Слободан Јовановић био спреман да ce y својој правној теорији
државе успне само до оног степена општости који je још увек могао
бити залога историчности те теорије. Друкчије речено, синтетизо-
вање на које ce он одважио, не желећи да ce изгуби y сувим апстрак-
цијама и беживотним конструкцијама, није ишло до потпуног за-
немаривања или изостављања историјске материје државе.
Тип државе на који ce усредсредила Јовановићева теорија била
je правна држава коју je створила западна цивилизација. Због тога
ce може рећи да je Јовановићева теорија модерне државе западне
цивилизације, y ствари, теорија правне државе.
Неће бити неумесно да ce y овој прилици сврати пажња на још
два аспекта Јовановићеве теорије државе. Један je проблем оправ-
дања државе, a други je питање о њеној неутралности.
Држава ce према појединцима показује као надмоћна виша
власт, као организована принуда. Откуда joj право да ce, макар и

о трећем издању Јовановићеве књиге о држави, али ce оно што je рекао може од-
носити и на друго.)
Слободан Јовановић 423

повремено, као принудна заједница служи силом y својим односи-

ма према појединцима, y чијем су саобраћају средства силе, иначе,
забрањена? To питање, чије je језгро легитимност, природно води
ка сложеном и вишеслојном проблему оправдања државе.
Слободан Јовановић није био задовољан главним одговорима
који су о том проблему давани y теорији. Мане и недостатке на-
лазио je y схватању о држави као вишој нужности, као сили и као
уговорној творевини. Ниједно од њих није било y стању да проблем
оправдања државе реши на потпуно задовољавајући начин. Према
Јовановићу, таквом решењу ce донекле приближила једино уговор-
на теорија. Пошто ју je претресао до танчина y облицима које су joj
дали њени главни представници, дошао je до уверења да je она, уза
све своје тешкоће и неприлике, недоследности и апорије, додуше,
неодржива са доследног правног становишта, али да je, посматрана
с једног вишег гледишта, увелико допринела да ce проблем односа
државе и човекове слободе јасно постави, дубински сагледа и теме-
љито размотри. Да je Јовановић притом имао y виду, пре свих дру-
гих, Русоа и његову теорију друштвеног уговора, о којој je, вредно je
на то подсетити, писао још као младић 1895. године, то не би смело
да подлеже сумњи.
Логика расправљања о уговорној теорији довела je Јовановића
до уистину фундаменталног питања о односу државе и права. Нај-
краће речено, он je заступао гледиште о неодвојивости државе и
права.9 Држава je правна установа не мање него што je право про-
извод државе. Правна теорија државе има своју другу страну y др-
жавној теорији права. Држава појмљена јуристички, то само собом
упућује на право појмљено етатистички. Ko прими правно гледи-
ште о држави, не може a да не прими и државно гледиште о праву.
To je, y ствари, једна те иста теорија виђена с лица и наличја. Има
више него довољно разлога који поткрепљују тврдњу да je Слободан
Јовановић развио једну кохерентну теорију државе и права y којој
су они схваћени и објашњени као нераздвојно повезани, али не и
као (келзеновски) до непрепознатљивости стопљени y једну једин-
ствену појаву. Искушењу таквог стапања Јовановић није подлегао.
Међу својствима модерне државе Јовановић je нарочито истицао
њену неутралност (упор. §§ 13,14,15). За њега, модерна правна др-
жава јесте неутрална држава. Неутралност, међутим, не значи па-

9 Критички интонирану рецензију другог издања Јовановићеве књиге о др-

жави објавио je Лазар Марковић (Упор. Марковић 1914).
 424 Срби 1903-1914

сивност. У сукобима и борбама друштве-

них група држава интервенише y корист
очувања друштвеног јединства и мира.
Она настоји да заузда „слепу импулсив-
ност“ тако што делује y интересу држав-
не заједнице као целине. Државна власт
je, према Јовановићу, разумна и хладна;
зато може да ce стави на објективно гле-
диште. Захваљујући томе, она je дорасла
задатку одбране заједничких интереса.
To истовремено значи да држава, сходно
Јовановићевој теорији, нема неки свој са-
мостални интерес, a поготово нема неки
свој изоловани интерес који би намета-
ла појединцима и друштвеним групама.
A ko je из друштва издвојена, држава му
нипошто није антагонистички супрот-
стављена. Кад би то био случај, држава
ce никако не би могла појмити као неу-
Слободан Јовановић као ректор
Београдског универзитета 1913-1914. трална, објективна, непристрасна, него
(Фототека САНУ) баш обрнуто, као партизанска, пристра-
сна и, што je најгоре, као произвољна.
Упориште и залогу неутралности модерне државе Јовановић je
видео y професионалном чиновништву. Сматрао je, сасвим y духу
Макса Вебера, да професионални чиновници, немајући другог за-
нимања, предано служе држави као њени органи, те да живе само
државним животом. Зато су они носилац и гарант неутралног по-
ступања државе.
Није тешко увидети да je Јовановићево схватање о модерној др-
жави као неутралној сили развијено y снажном противставу према
социјалистичкој теорији државе. По овој теорији, не може бити го-
вора о неутралности државне власти. Ова увек делује no вољи и y
интересу најјаче, тј. владајуће класе. Јовановић je, не поричући по-
стојање друштвених класа, нашао читаву прегршт аргумената про-
тив искључиво класног схватања државе и њене улоге y друштву.
Поред других, y њих je убројао и организацију модерне државе, с
поделом власти, бирократским системом и политичким слободама.
Ово последње заслужује нарочиту пажњу. Слободан Јовановић je
високо ценио либерално начело личне слободе. Он није био спре-
ман да прихвати ону државну интервенцију која би ишла науштрб
СлободанЈовановић 425

те слободе и која би изазвала гушење индивидуалности. Слобода,

и то слобода сваког појединца, била je за Јовановића правно добро.
Стога je његова правна теорија државе - y тој тачки, могло би ce
рећи, хумболтовски надахнута - чврсто бранила став да пред тим
добром, пред том слободом, државна интервенција има да застане.
Исто тако, својом теоријом државе као објективне и неутралне ин-
ституције Слободан Јовановић ce показао као одлучан противник
тоталитарне државе, оне државе, дакле, која задире y све области
друштвеног и индивидуалног живота. Будући писац расправе О
тоталитаризму (1952) рекао je на крају треће главе првог дела сво-
јих Основа правне теорије о држави: „Никако ce не би могла одобри-
ти она државна интервенција која би покрила сва поља друштвеног
живота и сасвим искључила личну инициативу. Један сувише упра-
вљани и потпуно дресирани појединац изгубио би способност да
мисли својом главом и постао створење без воље. С таквим аутома-
том, духовно-културни развитак био би немогућан, јер би y њему
свака духовна енергија била угашена“ (Јовановић 1914: 64-65).
Основи правне теорије о држави Слободана Јовановића дају печат
читавом његовом научном делу y раздобљу од 1903. до 1914. године.
Ta књига, као остварење пуне научне зрелости, круна je његовог до-
тадашњег рада. Написана je на висини теоријскоправне науке свога
времена, немачке и француске y првом реду, али и англосаксонске,
делимице и италијанске. Премда израђена саобразно својој главној
сврси, јер je, no пишчевим речима из предговора за друго издање,
била „намењена студентима правног факултета као уџбеник", она
je ту педагошку сврху, не огрешујући ce о њу, увелико надмаши-
ла. Показала ce кадром да задовољи сазнајне потребе свакога ко je
заинтересован да ce на јасан и приступачан начин упозна с основ-
ним појмовима и елементима државе, с државним функцијама, др-
жавном организацијом и државним животом уопште. Добро скло-
пљена, прегледна, информативна, беспрекорног стила, подједнако
корисна и за стручњаке и за обичне читаоце, Јовановићева књига
о држави потврдила je кроз време своју трајну вредност и стекла
статус узорног и незаобилазног дела y својој научној области.

***

У закључку своје књиге о Светозару Марковићу, Јован Скерлић

je употребио израз „духовна формација данашње Србије" (Скерлић
1910: 267), имајући на уму Србију из првих година двадесетог века,
426 Срби 1903-1914

ону која je стала да ce рађа почев од 1903. Ако тај Скерлићев упеча-
тљив израз употребимо с обзиром на Слободана Јовановића, онда
можемо рећи да je духовној формацији Србије између 1903. и 1914.
године, целокупним својим научним делом из тога раздобља, a по-
готово књигама о којима je овде било речи само y основним црта-
ма, он дао допринос одиста крупан и неизбрисив. Да није њега и
његовог дела из тог времена, духовна формација тадашње Србије
била би приметно оскуднија y свакој области y којој je, тада, Сло-
бодан Јовановић плодотворно деловао. Сваки његов рад који je y to
време настао и био објављен, одмах би, препознатљив и незамен-
љив, ушао y духовни склоп ондашње Србије, уткао би ce y тај склоп
као његов суштински саставни део. Духовна физиономија Србије
онога доба, демократске земље која je стремила успону и духовном
полету, не може ce ни замислити, ни одредити, ни описати, без оно-
га што joj je својим списима подарио Слободан Јовановић.
Није мање важно што je y поменутом раздобљу Слободан Јо-
вановић достигао ступањ своје пуне зрелости, потврдивши ce као
аутор широког замаха и велике моћи духовног обликовања. Он
ce с подједнаким успехом и с подједнаком лакоћом огледао како y
историографским студијама тако и y теоријским разматрањима. За
његову мисао није било препрека ни тамо где je требало да буде
конкретна нити тамо где ce тражило да буде апстрактна - на обема
равнима он ce кретао сигурна корака, не заостајући ни y једној no
каквоћи и вредности духовних постигнућа. A ових je било читаво
обиље! Толики списи могли су настати само руком која ce пера ма-
шала дословно свакога дана.
Напослетку, Јовановићеви радови из периода од 1903. до 1914,
посматрани ретроспективно, јасно су упућивали на оно што ће тај
многолики аутор написати наредних неколико деценија. Изузев
социологије, којом ће ce y науци и настави бавити тек доцније, то
ce односи на све друге научне области којима ce већ био посветио.
Исто тако, све особине које je као писац тада испољио, задржаће ce,
неретко појачане, и y његовим будућим списима. Може ce рећи да
су y књигама и расправама из раздобља 1903-1914. садржани заме-
ци, испробани методи и постављени путокази потоњег научног де-
ла Слободана Јовановића, онога дела које je тек имало да настане и
да ce као целина уобличи y најзнатнији опус наших духовних наука
y двадесетом веку.

Данило Н. Баста
 Божидар Кнежевић

Мисли Божидара Кнежевића оставиле су снажан утисак на са-

временике. Објављене су прво y Српском књижевном гласнику, где
их je Јован Скерлић пропратио веома похвалним приказом, a затим
и као засебна књига (1902). У Мислима има филозофско-историј-
ских размишљања, филозофије религије, моралистичких оцена и
друштвеие критике, али и „много личнога, свога, готово аутобио-
графског". Скерлић (Скерлић 1953: 419), који je познавао Кнежеви-
ћа, бележи да су Мисли „непосредан и дубок израз његове природе,
приказ трагичне драме његова срца и ума; то су, како je сам говорио
уздаси, болни крици једнога вишега духа, једне уморне и разочара-
не душе“.
Кнежевићеву прерану смрт (18. фебруара / 3. марта 1905) „опла-
кала je сва српска и југословенска штампа* (Кнежевић 2002: 92).
Веома емотивно написани некролози пуни су прекора упућених
времену и друштву. Наглашавало ce да ce „карактеран, поштен, по-
носит и због тога „особењак“, Кнежевић није „умео лактовима гу-
рати кроз овај груби свет... јер тешко злато тоне на дно, a лака плева
плива на површини". Оплакује ce судбина гимназијског професора
„о кога би ce извесно грабио сваки универзитет“ y свету (С. С. 1905:
1 [вероватно Светислав Ст. Симић]). У часопису Дело (1905: 431) жа-
ли ce „јединствен човек y Србији, који je тако много вредео и ура-
дио, a на све то био ничим ненаграђен". У Кнежевићевој трагичној
судбини савременици су осећали неправду нанесену себи самима
(Скерлић 1902: 1016-1027; Grubačić 1962: 11). У чему je био трагични
неспоразум интелектуалца и тадашњег друштва, не може ce данас
сасвим јасно сагледати. У протеклих више од сто година наслага-
Божидар Кнежевић 429

ни су читави слојеви тумачења na je Кне-

жевићев стварни лик данас магловитији од
оне познате неспретно нацртане скице коју
je кришом од Кнежевића урадио деловођа
Чачанске гимназије, Никола Зега (1934: 4).
Само ће помоћу ње (ако ce ипак не пронађе
нека фотографија), и наредне генерације мо-
ћи да дочарају Кнежевића, високог и витког,
продорног погледа, с „јако разбарушеном и
коврџавом црвенкасто-жутом косом“, пра-
вог „представника нордијске расе“ (Богда-
новић 1933: 347).
Скерлић je y Српском књижевном гласни-
ку оставио познату суморну слику:

„На дан деветнаестог фебруара ове године,

сниска и тамна Маркова црква y Београду
била je пуна ђака, професора и књижевника.
Поглед je лутао од гроба једног краља и кра-
љице до четири детета која су y тамном црном
оделу стајала крај једног мртвачког сандука.
Божидар Кнежевић. Преправљен
Ветар je напољу силно дувао, дрвена врата су портрет Николе Зеге. Преузет из
ce тресла, y порти je дрвеће шкрипало, a по- Кнежевић, Божидар (1972): Човек u
пови су промукло и нескладно читали опе- историја, Српска књижевност y 100
ло над мртвим телом Божидара Кнежевића“ књига. Нови Сад: Матица српска
(Скерлић 1905: 398).1

Кнежевићева смрт пробудила je позне симпатије код шире пу-

блике „као што то код нас редовно бива“ (Исто). У опреци према

1 Мисли ce на гробове краља Александра и краљице Драге Обреновић y ста-

рој Цркви Св. Марка на Ташмајдану, где je било старо београдско гробље. У По-
питици (19. фебруар 1905: 3) објављено je да je стан Кнежевића (из којег полази
погреб) y Косовској 38. Објављено je и неколико Кнежевићевих мисли. Гроб Бо-
жидара Кнежевића налазио ce на београдском Новом гробљу, парцела 47, гроб
број 373. У чланку y Времену потписаном саМ. М. (Време, 28. март 1940:11) обаве-
штава ce да je заузимањем Симе Пандуровића, који ce посветио чувању успоме-
на умрлих песника и књижевника, Београдска општина одредила за Кнежевића
бесплатну гробницу y првим парцелама гробља. Кнежевић je пренесен y парцелу
24, y породичну гробницу бр. 25, 4. реда. Према евиденцији Новог гробља гроб-
ница Кнежевића je ослобођена плаћања закупа указом председника републике
из 1995. године.
430 Срби 1903-1914

слици сахране филозофа, Скерлић даје слику београдског друштва:

„Онај симпатични београдски свет који живи од скандала и који
ce духовно храни и облагорођава честитим вечерњим листовима’
заинтересовао ce за човека за кога ce вели да je писао дебеле књи-
ге, о чијем особењачком животу круже анегдоте, и који je y правој
линији био унук кнеза Иве од Семберије" (Исто). У часопису Дело
(1905: 431) оплакује ce „унук кнеза Иве од Семберије, човек y пуном
смислу речи“. У доба монархије, када су y највишем друштву, no­
ćne краљевске породице, били и други потомци „благородних го-
сподара, кнезова и војвода“, пажњу je морао привући неправедно
запостављени унук „господара кнеза Ивана прекодринског“, исто
тако „племенит и болећив, али исто тако несрећан као и славни и
no доброчинству и пожртвовању дед његов“ (С. С. 1905: 2). Божа
Кнежевић, „чини ce, ванредно племенитог рода“ (Богдановић 1933:
345), унук тако племенитог човека, племенит не само именом, већ и
душом и делом, страда несхваћен y својој средини. У Политици ce
подсећа на Вуков портрет кнеза од Семберије и закључује да Божи
Кнежевићу и кнезу Иви „загорчаше живот сувременици њихови“
и „обојца проживеше и завршише живот свој y беди“. Вук Караџић
je кнеза Ивана видео још 1802. године y Јадру. Бележи да je „био од
старине обор-кнез од Бијељинског кадилука, који ce зове Сембери-
ја (у Зворничкој наији на лијевом бријегу Дрине)“. Пре Мишарске
битке (1806), Кулин-капетан, капетан Старе Островице, Мехмед-
бег Куленовић, „похарао“ je село Добрић y Јадру, a семберијски кнез
Иван Кнежевић, прави заш титник „сиротиње раје“, договорио ce
с Кулин-капетаном да од њега купи робље (да би га потом ослобо-
дио). Племенито дело кнеза Ивана овековечено je y Вишњићевој пе-
сми „Кнез Иван Кнежевић", спеву „Семберац, или врлост и надежда
Бошњака“ Симе М илутиновића Сарајлије, Нушићевој драми Кнез
Иво od Семберије и истоименој опери Исидора Бајића. Нушића je,
према сведочењу Кнежевићеве кћерке, познанство с „господином
Божом“, како су га и кафански пријатељи ословљавали, и подстакло
да напише драму Кнез Иво od Семберије (Кнежевић 2002: 89).
Божидар Кнежевић, „племенити унук достојан свога племени-
тог деде“ (С. С. 1905: 2), рођен je 7/19. марта 1862. године на Убу, „бо-
гатој паланци, пребогате Тамнаве“, где ce његов отац, Стеван Кне-
жевић, трговац, преселио из Шапца (из пословних или политичких
разлога). Стеван Кнежевић je с М илком Кнежевић (родом исто из
Шапца, Богдановић 1933: 345) имао још једног старијег сина, шабач-
ког протојереја и председника Духовног суда, Радована Кнежевића,
Божидар Кнежевић 431

чији je син, братанац Божидара Кнежевића, пешадијски бригадни

генерал Стеван Р. Кнежевић (ВА, 741/881).
Лука Лазаревић, директор y више гимназија (министар про-
свете y влади генерала Димитрија Цинцар-М арковића 1902/3), за-
кључује да „цела Србија није дала толико радника на филозофији
колико сам ваљевски округ“ (Алимпије Васиљевић, М илан Кујун-
џић [пореклом], Божа Кнежевић, Бранислав Петронијевић), шаљи-
во додајући да није мислио да je природа намерно само један крај
Србије одредила за „лиферовање филозофа“. Станислав Винавер,
син Кнежевићевог лекара, y њему, међутим, види изразитог „сина
[шабачког] завичаја“, доводећи y везу дух трговачке шпекулације
шабачке чаршије с метафизичким спекулацијама:

„Дух шпекулације може да упропасти један крај, али може, ако ce ова-
плоти не зарад материјалне користи него зарад других циљева, y не-
ком сину завичаја да створи Божу Кнежевића, једини спекулативни ум
већих размера који je Србија уопште имала“ (Винавер 1935: 5).

За Кнежевића ce, међутим, може рећи и да je Београђанин, јер je

y Београду стекао образовање, често боравио и живео (из Београ-
да je и Кнежевићева жена). Другови су га y детињству, ипак, звали
„Семберац", no његовом пореклу (Богдановић 1933: 234).
Божидар Кнежевић je рано остао без оца. Њ егова кћерка, М илка
Кнежевић, сведочи: „Туговао je отац много за својим оцем. Силно
je желео да му je он жив, na ма како да би био стар и немоћан. Он би
му увек био уз њега y његовој соби за рад, заједнички би пушили и
разговарали“ (Кнежевић 2002: 89). Након преране смрти оца стра-
да свака породица, од краљевске до наполичарске. М арксистички
аутори су, међутим, волели да од Кнежевићевог детињства, о којем
готово да нема никаквих поузданијих података, направе социјални
роман y духу свога времена, духу обавезне школске лектире:

„не само његов отац, који ће годину дана no његовом рођењу умрети, и
не само његов очух с њиховим Убом, него су и сви безбројни очуси, код
којих je он y Београду ђаком као слушче послуживао да би најзад 1884.
историју и филозофију на Великој школи завршио, заједно са својим
Београдом претежно још увек били заостала, саможива, ситничава и
лукава византијско-турска паланка, какав je био тад мање или више
цео крајње заостали Балкан са својим касабама, паланкама, пандури-
ма и чиновништвом“ (Недељковић 1962: 255-256).
 432 Срби 1903-1914

Иако ово, наравно, нема везе са стварним сачуваним подаци-

ма, представља најчешће испричану причу, јер ce налази y основи
свих Кнежевићевих уобичајених биографија. Сиромашак из про-
винције мучи ce и учи уз рад: „притиснут материјалним тешкоћама
[мора] послуживати и поучавати богаташку децу“ (Grubačić 1962:
12). После силног злопаћења no србијанским паланкама (самом гне-
3ДУ »филозофије паланке“, наравно), пострадава од „тада веома ра-
ширене сиромашке болести, туберкулозе“ (Недељковић 1962: 258;
Grubačić 1962: 12), за шта су, наравно, криви социјално-економски
односи („џунгла зеленашке малограђанштине“) и држава, y Кнеже-
вићевом случају оличена y „господину министру“ просвете:

„одлука о казни [смањење једне месечне плате] господина министра

Маринковића [Павла] која, сабрана са свим сличним и истим y истој
средини, водила je преко исте сиротиње грудоболној смрти као и Спи-
нозу стаклени прах са тоцила" (Недељковић 1962:259).

Из ових текстова не може ce ништа сазнати о Божидару Кне-

жевићу и његовом времену. Мање-више исте, a подједнако неисти-
ните приче, са мало измењеним улогама, понављају ce y биографи-
јама других личности. Реч je о некритичком понављању клишеа и
преношењу непроверених прича. М ит о злом очуху je непоуздан,
као и туберкулоза (сушица, јектика [hectica]), која није била само
„сиромашка болест . Кнежевићеве болести и документи о њима по-
себна су тема, спомињу ce (1887) „нарушено здравље“, реуматизам
и општа слабост (Ристић, 1962: 82). Према сачуваним документи-
ма и успоменама чланова породице он није умро од туберкулозе,
већ од запаљења плућне марамице и укупног стреса после смрти
још једног детета. У лекарској потврди из 1901. године (потписа-
ли приватни лекар др Аврам Винавер, отац Станислава Винавера
и школски лекар др Р. Тјукић), y којој ce закључује да je Кнежевићу
због опорављања потребна „најмање једна година дана одсуства од
дужности", као дијагноза не наводи ce туберкулоза (Исто: 91). Кне-
жевићев друг из гимназије, Светозар Поповић, не памти „слушче
злих очуха“ (Недељковић 1962: 255-256), већ ce сећа да je Кнежевић
y Београду живео y кући мајке свог блиског друга Тодора Петкови-
ћа> будућег министра привреде (Богдановић 1933: 345; Споменица
1939: 456). Кнежевић није завршио „историју и филозофију" (Не-
дељковић 1962: 255-256), већ Историјско-филолошки одсек Фило-
зофског факултета Велике школе. Иза Кнежевића, за кога ce писало
Божидар Кнежевић 433

да никада није ногом крочио ни до Земуна, остао je дневник пи-

сан y Абацији, отменом аустроугарском одмаралишту и лечилишту
(Опатија), где спомиње и излете на Лошињ. Из Србије ce до Абације
обично долазило преко Земуна. Осим честих путовања no Срби-
ји (вероватно y својству школског надзорника), можемо да закљу-
чимо да je био и y Загребу, Сиску, Истри, на Цресу... Још Скерлић
(Скерлић 1953: 419) пише, a други понављају, да je Кнежевић „сам
научио језике“. Вероватно je реч о стилском уобличавању реченице,
јер Скерлићу, ђаку и професору исте гимназије y којој je ђак и про-
фесор био Кнежевић, одлично je морало бити познато колико ce по-
лагало на учење немачког y (Првој) београдској гимназији, као и да
су ce немачки (присутнији y Београду него енглески данас), руски
и француски учили на Великој школи (предавачи су били Немац,
Рус и Француз). Кнежевић je био професор француског, немачког
и латинског језика и историје (Поповић 1937a: 161). Приредио je и
један српско-француски речник. Само je енглески језик, изгледа,
научио сам, преводећи, y чему није био усамљен y то време, a ни
касније. Прича ce како je Бранислав Петронијевић осујетио Кнеже-
вићев долазак на катедру филозофије на Великој школи (Grubačić
1962: 127), док ce, y ствари, Кнежевић „на наваљивање пријатеља“
(С. С. 1905: 2) претпоследњег дана (9/21. марта 1897) пријавио на
конкурс, „отворени стечај за Општу историју [Нови век]“ (СН, 21.
фебруар/5. март 1897: 3; Ристић 1962: 88). У писму министру као „је-
дини основ на коме диже своје тражење те катедре", једини разлог
„права на то“ доставља један рукопис на оцену. Вероватно je реч о
првобитној варијанти прве књиге Принципа историје која je обја-
вљена наредне 1898. године. У то време Бранислав Петронијевић je
студент y иностранству са реалним егзистенцијалним проблемима,
јер je остао без стипендије, пошто ce сазнало да je напустио студије
медицине y Бечу и уписао ce на Филозофски факултет y Лајпцигу.
У време писања и објављивања тзв. реферата (реч je о приказу) Кне-
жевићевих Принципа историје, годину дана након конкурса, када
други кандидат, др Драгољуб Павловић, већ увелико предаје пред-
мет за који je Кнежевић конкурисао, Петронијевић je привремени
средњошколски учитељ језика (1898). Причало ce како je Кнежевић
премештан из школе y школу, док je, y ствари, „по потреби службе"
био предавач и професор само y Ужицу и Ниш у (у Крагујевцу je
био делимично и веома кратко, око два месеца). У Чачку je поста-
вљен за директора, a y Шабац и Београд je премештан „по молбама"
(као и y Чачак други пут), којима je М инистарство предусретљиво
434 Срби 1903-1914

излазило y сусрет (Ристић 1962: 89). Кнежевић, иначе, никада није

отпуштен из службе, иако ce и таква тврђења, поред других нетач-
них и измаш таних прича, могу наћи (Grubačić 1962: 27). Грмело ce
о запарложеним паланкама и ускогрудој средини док су, y ствари,
међу Кнежевићевим колегама y гимназијама y Србији били Љубо-
мир Стојановић, Коста Стојановић, Стеван Сремац, Миле Павло-
вић Крпа, Гргур Јакшић, Добра Руж ић и многи други, који су као
и остали чиновници тадашње Србије мењали места службе, уоби-
чајено, не no казни (иако je премештаја no казни, као и отпуштања,
наравно, било, Споменица 1939: 315). Сваки догађај и свака биогра-
фија, може ce испричати на више различитих начина, што je веома
упечатљиво приказао Богдан Поповић (Поповић 2001: 337-348) y
тексту под насловом „Истина и непристрасност“ посвећеном објек-
тивности тумачења. Када ce укрсте заоставштина и друга архивска
грађа са поузданијим мемоарским записима чланова Кнежевићеве
породице и блиских пријатеља, добија ce другачија слика Божида-
ра Кнежевића и његовог времена од уобичајене. Кнежевић није лик
из социјалног романа какве су волели марксистички аутори (Не-
дељковић 1962: 69), већ пре Давид Коперфилд, дете из добре куће
које страда (због несрећних породичних околности), изузимајући,
наравно, рад y фабрици. Можда Кнежевић, y ствари, највише личи
на филозофске природе из Платонове Државе, „племенита рода и
добро васпитане, које je погодила неприлика [...], na су no својој
природи остали верни филозофији, јер [...] није било оних који су
их могли искварити“ због „такозваних добара: богатства и сличних
потреба" (Plato, Resp. 496 b-c).
Иако je рано остао без оца, Кнежевић није био препуштен себи
и својој судбини. Уписан je y најбољу школу y Кнежевини Србији,
београдску Велику гимназију, која ce налазила y Капетан Мишином
здању (данас Ректорат Универзитета y Београду), заједно са Вели-
ком школом. У то време није господин био само професор, него и
ђак, поготово старијих разреда гимназије: „бити ђак... значило je
много“ (Споменица 1939: 203). Лик из романа Порушени идеали Све-
толика Ранковића (који je, кад и Кнежевић, био ђак y истој гимна-
зији, али je потом прешао y Богословију) након уписа понавља:

„Тјак београдске гимназије... Боже, je ли ово истина или сан! [...] Пла-
шљива зебња наилази му на душу, али je он одмах одгони својом ча-
робном реченицом: ’Љубомир Васић, ученик Велике гимназије’“ (Ран-
ковић 1900: 33, 37).
Божидар Кнежевић 435

После гимназије (Исто: 456) Кнежевић ce уписао на Историјско-

-филолошки одсек Филозофског факултета Велике школе. Након
завршетка прве године студија no својој молби je запослен као прак-
тикант y Државној штампарији са годишњом платом од 750 динара
(19/31. јуна 1881). Наредног месеца (1/13. јула 1881) постављен je за
практиканта y М инистарству просвете и црквених послова, a сле-
деће (1882) године наређењем министра одређен je за старешину
практиканата - преписивача (Поповић 1937a: 159; Ристић 1962: 81).
Божидар Кнежевић je завршио студије 1884. године.
Према сведочењу Кнежевићевог блиског пријатеља, Милета
Павловића Крпе (НБС, Р 465, 3), дошло je до неспоразума изме-
ђу Кнежевића и начелника (2. кл) Одељења за просветне послове,
потпредседника Главног просветног савета и редовног члана Срп-
ског ученог друштва, Јосифа Пецића, a реч je била о фризури која
je прикладна, односно неприкладна за чиновника М инистарства
(Државни календар 1884: 34; Grubačić 1962: 23). Кнежевић je задр-
жао фризуру „јако разбарушену и коврџаву црвенкасто-жуту косу“,
није отпуштен из државне службе, али je распоређен за предавача
француског језика y Ужице, које ce једно време сматрало чиновнич-
ким Сибиром (што je свакако претерано). Кнежевић je y молби тра-
жио да му одреде Шабац или Ваљево (Ристић, 1962: 82).
Неуредна фризура je била само кап која je прелила чашу. Стојан
Новаковић, министар просвете и црквених послова, већ je (мар-
та 1883) казнио Кнежевића одузимањем десетодневне плате јер и
после више опомена „немарљиво ради све службене послове који
су му поверени” (Исто: 81-82). Новаковића научни рад није оме-
тао y обављању чиновничких дужности, na није имао разумевања
за Кнежевићеву „филозофску“ одсутност. Да je Кнежевић оставио
добар утисак y М инистарству сигурно би добио стипендију за сту-
дије y иностранству. Скерлић чак жали што одлични студенти из
Србије не желе да наставе школовање y иностранству и не конку-
ришу за стипендије. Кнежевићев школски друг Светозар Поповић
жали „што Божа, као одличан ђак, није послан са другим питом-
цима y Париз“ (Богдановић, 1933: 348). Мисли да je то свакако „тре-
бало учинити с обзиром на заслуге његовога претка, кнеза Ива од
Семберије“ (Исто).
Нехајног двадесетдвогодишњег Кнежевића треба замислити y
свом времену, времену обнове краљевине, изградње пруга, есте-
тике свакодневног живота, fin de siècle. Приликом куповине карте
за воз, упознаје једну младу даму: „Путујући заједно y исто место,
436 Срби 1903-1914

зближили су ce и не растајући ce ни тренутка, изнели су до танчина

своје животе (Кнежевић 2002: 79). Кнежевић je шест недеља каснио
на посао y ужичкој гимназији, због чега je М инистарство просвете
и црквених послова, тражило обавештења од ваљевског начелства
(»не зна ce да ли je здрав или не“, Ристић 1962: 82). Пронађен je y
Такову код брата, свештеника Радована Кнежевића. Срески лекар
Тамнавског среза прегледао je Кнежевића и изнео мишљење да je
оздравио и да може да обавља своју дужност (Исто: 82).
Кнежевићева кћерка сведочи да су њени родитељи y Ужицу во-
дили необичан живот: „Њ има апсолутно нико није требао, никога
нису желели (Кнежевић 2002: 79). Кнежевић није обраћао пажњу
на мишљење околине, колега и комшилука, локалног јавног мњења.
Имао je став и држање које су савременици тумачили као охолост
и гордост (Исто: 83; Grubačić 1962: 23). У причљивој балканској сре-
дини превише je ћутао: „у намрштенику и ћуталици другови ње-
гови на послу гледали су човека који je под теретом посла постао
мрзовољан (Лазаревић 1933: 2). Никола Зега (Зега 1934: 2) мисли
Да Кнежевић „није био уображен“, већ да je само „имао y себи неку
урођену отменост". Кнежевић није био „гур-гур“, лакташ, каријери-
ста и скоројевић, што je елитни круг око Српског књижевног гласни-
ка препознао и ценио. Сасвим je, међутим, на месту питање колико
je сам Кнежевић допринео неспоразуму са околином, онемогућава-
њу самог себе y одласку на студије y иностранство и проузроковању
недаћа за које су социјалистички и марксистички аутори сасвим
неправедно окривљивали државу и економске односе. Сам Кнеже-
вић искрено закључује: „Више од 9/10 свих зала y животу човека до-
лазе од његових сопствених погреш ака1(Кнежевић 2002a: 209/5).2
Кнежевићева жена, Марија Кнежевић (1867-1942), кћерка бео-
градског лекара, која je „навикла на лак, удобан живот, a будући
Да je била и најмлађа .. .расла слободно и безбрижно", за шеснаест
година брака родила je укупно једанаесторо деце (Кнежевић, 2002:
77), од којих je деветоро умрло (троје после смрти Божидара Кне-
жевића), што je била трагедија непојмљивих размера. Кнежевићева
кћерка y једном писму (1960) допуњује запис који je оставила y На-
родној библиотеци Србије: „Када сам писала о њиховом животу,
ja сам y истини имала нервне грознице и болно осећање да сам из

2 Уместо броја странице наводи ce број под којим je објављена одговарајућа

Кнежевићева мисао.
Божидар Кнежевић 437

дубоког бунара вадила мутну воду“ (Grubačić 1962: 18). Кнежевић

je пожелео да оде y иностранство због свог рада, али са породицом
y коjoj ce сваке године рађало ново дете, то није било изводљиво.
Државни стипендисти су били неожењени, a многи су цео живот
провели као „бело монаштво“ престоничке интелигенције (Богдан
и Павле Поповић, Слободан Јовановић, М ихаило Петровић Алас,
Брана Петронијевић).
Кнежевић je годину дана након доласка y Ужице отишао y срп-
ско-бугарски рат (2/14. новембар - 16/28. новембар 1885). Према јед-
ном сведочењу тада je, спавајући на снегу, добио бронхитис („катар
на плућима“). Да je ратно искуство оставило дубок утисак на њега,
може да посведочи мисао да je „једна од најлепших страна рата та
што он најлепше испољава оно што маса, светина има лепога: она je
најлепша y рату и само je рат подстицај за масу да ствара оно лепо
и велико што може створити“ (Кнежевић 2002a: 770). После Ужица
(1884-1888), Кнежевић предаје y Нишкој учитељској школи и гим-
назији (професорски испит положио je 1889), a потом je краљевим
указом именован за директора Чачанске гимназије (Српске новине,
17/29. август 1893). Из Чачка je (4/17. септем-
бра 1894) премештен за професора y Крагу-
јевац, али већ 9/21. новембра 1894. године
потврђен je за професора Чачанске гимна-
зије, где остаје до 1/13. септембра 1899. годи-
не, када je „по молби“ премештен из чачан-
ПРИ Н ЦИ П И ИГ.ТОРИЈЕ
ске Гимназије господара Јована Обренови-
ћа y шабачку Гимназију господара - Јеврема
Pi ' i IH K’ ÏT.JH
Обреновића“ (Српске новине, 3/15. септем-
бар 1899), a указом од 24. јула/6. августа
1902. године y Гимназију краља Алексан-
дра I (Обреновића) y Београду (Српске нови-
не, 28. август/10. септембар 1902). Од 1904.
године Кнежевић je „на служби y Државној
штампарији“ где обавља дужност помоћни-
ка уредника службеног гласника, Српских
новина. Именован je и за члана Управног M o rija

одбора Државне класне лутрије (Државни ■ц

iW..-
календар 1905: 61,126). '4
Насупрот успоменама Николе Зеге, не-
кадашњег деловође Чачанске гимназије, на Принципи ucmopuje (Београд: Фонд
основу којих ce стиче утисак о Кнежевиће- Димитрија Николића Веље)
43 8 Срби 1903-1914

вој потпуној незаинтересованости за школу чији je директор био,

Драгомир Поповић, професор исте гимназије, указује, на основу
архивске грађе, да je Кнежевић „веома енергично и смишљено во-
дио акцију око отварања седмог разреда y Чачку“ (Поповић 19376:
8). За време рада y Чачанској гимназији Кнежевић je написао и обја-
вио прву књигу Принципа историје (1898). Књиге којима ce служио
поручивао je из иностранства, из Швајцарске и Немачке: „То није
био мали број књига. To су били томови дебелих, тешких, укориче-
них свезака“ (Кнежевић М. 2002: 81).
Кнежевића je тешко погодила изненадна смрт старијег брата,
шабачког протојереја и председника Духовног суда, Радована Кне-
жевића (1899). Преузео je старање о његовој породици и због тога
траж ио и добио премештај y Шабац (Исто: 83). Братанице je удао, a
братанца (Стевана Р. Кнежевића) уписао y Војну академију (33. кл.),
y коју ce тада уписивао „цвет омладине“ (како наглашава Алексан-
дар Белић, председник СКА и САНУ, Споменица: 344). Кнежевиће-
ва жена je, међутим, са децом отишла из Шапца за Београд:

„Отац je био дубоко потресен и затражио je дуже одсуство. Школски

лекари, видећи га y дубокој депресији, очајног, измученог, a здравог,
на предлог др [Аврама] Винавера [отац Станислава Винавера], који je
седео преко пута нас и био очевидац свега, усвоје да му ce да највеће
могуће одсуство“ (Кнежевић 2002: 84).

Кнежевић je 1902. године дошао y Београд, где му je већ живела

породица. Купио je жени велики виноград на Бановом брду (1367
квм) и луксузне комаде намештаја („два фина шифоњера - послед-
њи крик моде онда“).
Судећи према рукописној заоставштини, Кнежевић je имао јасно
политичко мишљење и ж иво интересовање за национална питања.
Обилазио je југ Краљевине Србије (Ниш, Владичин Хан, Пољаницу
и Лесковац), где je бележио етнографске и етнолингвистичке спе-
цифичности тамошњег народа и његовог говора (Кнежевић 20026:
1-53). Из Кнежевићевих бележака под насловом „Moje екскурсије
1896. год можемо видети да je y возу на релацији Београд-Ниш
имао веома отворен разговор са генералом Јованом Бели-Маркови-
ћем, Баба-Дудићем, бившим намесником краљевског достојанства:

„Његови политички назори; причање његово о интервјуисању стра-

них дописника код њега, о правом циљу [„правој цели“] његова пута y
Беч, о његову виђењу с краљем Миланом и шта су један другом казали
Божидар Кнежевић 439

(краљ М. би радо дошао y Србију, ако би му краљ допустио итд), о ње-

говој економији [мисли на Бели-Марковићева имања; његов je био и
познати дворац y Врњачкој Бањи] итд.“ (Исто: 40).

Кнежевић je преводио и конзервативне (Карлајл) [Thomas

Carlyle] 1903) и социјалистичке (Штерн [Jacob Stern] 1903) ауторе. У
Одјеку je објавио низ чланака о политичарима 19. века. Дружио ce
с књижевницима конзервативних схватања (у позитивном смислу,
очувања наслеђа и неприхватања социјалистичког, тј. комунистич-
ког радикализма), Стеваном Сремцем и Браниславом Нушићем, и
са радикалским књижевницима, Јанком Веселиновићем и Радојем
Домановићем. Кнежевић je због наклоности према радикалима, из-
гледа, и смењен са места директора Чачанске гимназије (1894). При-
јављено je да присуствује и председава тајним зборовима радикала
и да штити радикалске наставнике, што je он y одговору на писмо
министра просвете и црквених послова, Андре Тјорђевића оповр-
гао (Ристић 1962: 85-87).
y узаврелој атмосфери y време краљеве женидбе (1900), Кнеже-
вић je због опозиционарења, политичког протеста или демонстра-
ције личне нетрпељивости, кажњен губитком дела плате (уплаћен
je y Пензиони фонд за удовице и децу умрлих чиновника). Кнеже-
вић није, као остали чланови „чиновничких корпорација дошао на
састанак са надлежним министром (Ристић 1962: 90), Павлом Ма-
ринковићем, кога je као млађег ђака, извесно, памтио још из бео-
градске гимназије. Кнежевићево образложење неизвршавања своје
„чиновничке дужности“ (због које je био ослобођен држања трећег
часа) директору гимназије, М инистарству и самом Маринковићу,
било je савршено јасно: „у путу [на састанак са министром] понова
ме je снашла тако јака зубобоља, од које патим да сам морао да свра-
тим код др Луке П анића да ми ублажи 6ол“ (Исто: 90).
y унутрашњости Србије јаче ce осећала мучна страначка борба
и могло ce боље него y Београду видети да су ce радикали укорени-
ли y народу. Треба имати y виду да y радикалским редовима нису
били само познати народни трибуни, шампиони сељачке демагоги-
је, већ и политичари из старијих друштвених редова, као и истак-
нути научници и књижевници. Кнежевић није био егалитариста
(Кнежевић 2002a: 124), нити заљубљеник y Француску револуцију
као већина из његове генерације, a није био ни следбеник Светозара
М арковића. Његово разумевање за сиротињу („Сиротиња je најду-
бља бора на челу историје“, Исто: 126), пре je било схватање обавеза
 440 Срби 1903-1914

бриге о народу (као кад кнез Иво откупљује робље). Кнежевић je по-
знавао Србију свога времена и, за разлику од марксиста, који су сва
зла лепили за „стари режим и економске услове, није измишљао
сирото радниш тво тамо где индустријског радниш тва тада готово
Да није ни било: „Сиротиње има двојаке a) права сиротиња, која не-
ма све оно што човеку треба и б) лажна сиротиња која нема све оно
што други имају. [...] У Србији има готово само друге“ (Исто: 236).
Кнежевић je био мишљења да je „аристократија лице једног на-
рода (Исто: 118) и да „историја и судба једног народа не зависи од
тога каква му je маса, јер je она свуд једнака, него од тога какве су му
више класе, да ли су оне доиста комбиноване из виших, свеснијих,
хуманијих људи, или од обичног, блатавог, сировог човека“ (Исто:
117). Највише je ценио енглеску културу, књижевност и интелиген-
цију (образоване друштвене редове): „Говорио би: ’Енглеску не чини
великом маса њена, јер маса je маса - само с неком разликом - сву-
Да готово иста; него je чини великом њена интелигенција - кајмак
њен. A y нас ce готово и не види кајмак, јер ce помешао са сурутком
и изгубио ce (Поповић 1933: 360). Можемо закључити да Кнеже-
вић није мислио да интелигенција y Србији не ваља, већ само да ce
права интелигенција измешала са „сурутком“. Све то je било далеко
од марксизма. М арксистичка идеја да ce друштво (,,дијалектички“)
револуционарно обрне наопачке, да они са дна дођу rope, сасвим je
далеко од Кнежевића, потпуно супротна његовим схватањима.
Можемо закључити да je Кнежевић заступао идеју мешовите
владе, спој монархије, аристократије и демократије. Сматрао je да
најбољи (аристократија) треба да владају: „Најправилнији и најпри-
роднији устав за један зрео народ био би кад би народ од својих
најчаснијих, најплеменитијих, најискуснијих и најинтелигентнијих
синова, бирао одређени број људи, праву аристократију, која би [из]
међу себе бирала све више чиновнике y земљи и која би за одређено
време (7-10 година) вршила све јавне послове и бриге, a народ би
без бриге био остављен своме послу. To би било право помирење
монархије, аристократије и демократије, y чему и мора бити савр-
шенство устава“ (Кнежевић 2002a: 330). Кнежевић, међутим, не об-
јаш њава на који начин да ce изаберу најбољи, који би потом између
себе изабрали све више чиновнике, што je суштина уставног про-
блема за остварење уређења које je замислио. Преводилац вигов-
ца Маколија (Thomas Babington Macaulay, Маколеј 1912) Кнежевић
je био и убеђени заступник либерализма 19. века: „Само y слободи
учи ce човек да му je потребна слобода, да воли и поштује слободу;
Божидар Кнежевић 441

само ce y слободи учи човек слободи, као што ce само на ваздуху

може дисати“ (Кнежевић 2002a: 66). Taj аргумент често je понављао
и Владимир Јовановић, идеолог либерализма, насупрот конзерва-
тивном тврђењу да народ треба да сазри за политичке слободе.
За разлику од Mučnu Божидара Кнежевића и анегдота о њего-
вом животу, филозофско-историјска дела која je написао нису би-
ла позната широј јавности. Бранислав Петронијевић и Никола Ву-
лић критички су анализирали основна становишта Кнежевићевих
Принципа историје (Ред y историји, 1898; Пропорција y историји,
1901). Скерлић je дао књижевну оцену Mučnu, a Богдан Поповић и
Слободан Јовановић истакли су значај Кнежевића као моралисте
(Јовановић 1991a: 715; Поповић 2001: 163). Ксенија Атанасијевић
(иначе врло непоуздана y погледу података) више je промишљала y
слободним асоцијацијама него што тумачи ставове Божидара Кне-
жевића. И код Владимира Вујића (Кнежевићев ђак, као и Светомир
Ристић, филозоф) има више надоградњи него тумачења Кнежеви-
ћевог текста. Веома je непоуздана и произвољна марксистичка ин-
терпретација (Милош Савковић, Душан Недељковић, Драган Јере-
мић, Андрија Стојковић, Коста Грубачић),3 као и оних који ce на њу
без провере ослањају.
У критичкој анализи прве књиге Кнежевићевих Принципа исто-
рије (Ред y историји) објављеној y часопису Депо (1898), Бранислав
Петронијевић наглашава да je „општа тенденција ове књиге да flâ
основе једнога целога система филозофије и историје“. Пошто je пр-
ва књига Кнежевићевих Принципа историје била само први део це-
локупног дела, a Кнежевић није изнео цео програм, Петронијевић
(Петронијевић 1898: 491) закључује да je „остало само да нагађамо
шта ће y идућим свескама доћи“. Према сведочењу Кнежевићеве
кћерке, Кнежевићев план je био да ce цео систем изложи y пет књи-
га и да, преко појма пропорције, буде изведен математички (Кне-
жевић 2002: 80). Ово математичко извођење асоцира на Петрони-
јевићеве математичке поставке, дискретну геометрију и конструк-
цију његовог капиталног дела објављеног на немачком језику под
насловом Принципи метафизике (Principien der Metaphysik, 1904,

3 К. Грубачић je y својој монографији тумачио Кнежевића y марксистичком

коду. Ипак, осим архивске грађе којом ce користио, треба указати и да je уочавао
очигледне противречности и произвољности y тумачењима Кнежевића, које из-
мичу већини марксистичких истраживача. У књизи, међутим, има и доста греша-
ка, почевши од навођења имена појединих личности.
442 Срби 1903-1914

1912) који звучи слично као и наслов Кнежевићевог дела. Наравно,

поставке су сасвим другачије.
Петронијевић (1898: 491) je био мишљења да y „основама својим
пишчев систем нема ничега оригиналног“, јер ce цела Кнежевићева
историјска доктрина заснива на „двема идејама: [Спенсеровом] ма-
теријализму и [Дарвиновом] еволуционизму“ [при томе Кнежевић,
2002a: 98, не мисли да je човек постао од мајмуна]. Петронијевић
(1898: 499) указује да Кнежевићева књига има циљ исти као и Спен-
серови Први принципи (Herbert Spencer, First Principles), излагање
различитих страна принципа еволуције. Намеће ce питање који
степен оригиналности je стварно потребан, a да не дође до хипер-
трофије оригиналности, као што je случај са системима који су no
сваку цену оригинални, какав je и сам Петронијевићев систем.
Петронијевић (Петронијевић 1898: 502) указује да je крајњи циљ
пута човечанства, према Кнежевићевом процесу генерализације и
пропорционализације, да постепеним нестанком народа настане
само једна једина pača. Тада ће човечанство бити на „врхунцу раз-
витка своје историје: фамилијарни савез слободних и чистих људи“
(Кнежевић 2002a: 277). Петронијевић ce пита шта следи после тога:

„Тада ће човек опет постати оно што je био y почетку: природан човек.
Али ред нестајања требало би no писцу да je обрнути ред постајања:
шта je непосредно претходило хармоничној целини човечанства? На-
ције. Човечанство треба дакле опет да ce распадне y нације, оне y пле-
мена, племена да ce врате y pace, pace напослетку да ce изгубе y једној
хомогеној раси. Историја човечанства no принципу пишчевом морала
би ce још једном одиграти само y обрнутом реду. Јел’ те да je ово немо-
гуће и писац ће рећи да он тако није мислио. Могуће, али то je конзе-
квенција његових основних принципа, a принципе требао je писац да
доведе y везу са оним што излаже“ (Петронијевић 1898: 502).

Петронијевић (Исто: 506) указује и на „неколико добрих приме-

ра“ y Кнежевићевим Принципима (1898). Ови примери су издвојене
Кнежевићеве мисли, управо афоризми објављени касније y Мисли-
ма (Кнежевић 1898: 256; Петронијевић, 1898: 504). Петронијевићева
оцена може да послужи као потврда речи Кнежевићеве кћерке да
je његова идеја била да Кнежевић објави Мисли. Кнежевић ce, H a n -
M e, жалио Петронијевићу да ce његове књиге мало читају: „Петро-
нијевић одговори да те ствари врло мали број људи код нас може
разумети, али да би проширио круг читалаца то му он препоручује
да извади из Принципа [Ред y ucmopuju] и Пропорције све своје ми-
Божидар Кнежевић 443

сли и опажања и да их посебно одштампа. Тако

су ce појавиле Мисли очеве, које су наишле на
широк одјек“ (Кнежевић 2002: 93). Након Кне- t В<М-KHE/KbBHTv
жевићеве смрти Петронијевић (Петронијевић
1905: 1) даје високу оцену: „Мислилац je уопште
врло ретка појава y нас. Пре Божидара Кнеже-
вића то су били једино још Доситије Обрадовић, р мисли.
М илан Кујунџић и Љ убомир Недић.“ Када ис-
тиче вредност Кнежевићевих афоризама, који
нису системски изведени, Петронијевић упућу-
је на Ничеове (Friedrich Nietzsche) фрагменте:
„треба ce само сетити Ничеа, који je, иако само
афористичан мислилац, ипак велики мислилац,
иако није Платон". He треба, наравно, мисли-
ти, да Петронијевић упућује на идејну сличност
између Кнежевића и Ничеа, иако ce, поред раз-
лика, могу осетити неке везе, јер и Кнежевића
„занима пре свега живот“ (Жуњић 2014: 205). По Мисли (Београд: Државна
Штампарија Краљевине Србије)
одређеним идејама Урош М иланковић ce може
сматрати Кнежевићевим претходником (Жу-
њић 2014: 205).
Према Кнежевићу време je „највиши критеријум сазнања, по-
следњи узрок свега бивања“. Због појма времена и човечанства које
ce сазнаје y историји (времену), Кнежевић поистовећује филозофи-
ју и историју: „И пошто je време највиши критеријум сазнања, то
je историја, као наука о времену, највиша философија" (Кнежевић
1901: 384; 1903: 206, 300). Проблемска питања историјске науке Кне-
жевића су заинтересовала још tokom студија, када je почео да пре-
води Баклову (транскрибовано као Бекл и Бокљ y 19. веку) Истори-
ју цивилизације y Енглеској (Henry Thomas Buckle, History of Civiliza­
tion in England). Иако га не помиње именом, Кнежевићево схватање
историјских закона критикује (десетак година млађи) Никола Ву-
лић y својој академској беседи. Вулић (Вулић 1922: 50-51) поставља
питање „да ли je историји крајњи задатак да открива историјске за-
коне или не“. Држи ce основног Ранкеовог (Leopold von Ranke) по-
стулата: „[историја] има да исприча што верније прошлост. Њ ен je
циљ реконструкција ж ивота извесног народа (или дела народа) y
извесно доба“ (Вулић 1922: 59). Директно ce осврће на Кнежевићеве
принципе када наглашава да има закона који су нетачни и не стоје
ни y каквој вези са историјом: „Први народи [...] стварали су само
 444 Срби 1903-1914

материјалне културе: све су античке цивилизације више или мање

материјалне, чулне... Te нетачности и празне фразе називају ce за-
кони реда’ y историји“ (Исто: 56-57). Сматра да je немогуће доказати
постојање историјског закона „по ком један историјски догађај мо-
Ра слеД°вати другом једном историјском догађају, неминовно, стал-
ио, y одређено време (Исто: 57). Погрешна je оцена да je Вулић „на-
рочито бесан кад ce Кнежевићеве мисли поклапају са материјали-
стичким схватањем историје [синоним за марксистичко схватање
историје] (Grubačić 1962:142). Вулићу je подједнако неприхватљива
материјалистичка као и Хегелова идеалистичка замисао пута чове-
чанства. Историју пореди са геологијом и зоологијом: „геологија и
зоологија [cy] ваљда највећим делом дескриптивне науке. Обично
констатовање, енумерација, статистика, механичка мерења заузи-
мају y њима знатно место“ (Вулић 1922: 59). Иако ce y овим наукама
могу наћи сличности са методама y историјској науци, та сличност
je недовољна да би ce могла поистоветити са базичним природ-
ним, поготово експерименталним наукама. Кнежевић (НБС, Р 484,
74) наглашава да „природне науке изучавају морати. баве ce поја-
вама које морају да бивају, моралне [друштвене] и сазнајне науке
изучавају требати, философска историја има да намири то двоје.
Гвозденост природних наука и слабост људске природе, да намири
нужност и слободу, природу и човека". За разлику од Кнежевића
који разматра питања филозофије историје (као и најшире схва-
ћена системска питања историјског метода, Радојчић 1929: 69), Ву-
лић, y ствари, наглашава питања из теорије тумачења и филозофије
историографије. Вулић с правом инсистира на поштовању правила
истраживањ а прошлости, јер му je стало до поузданости y рекон-
струкцији прошлог. С правом je видео опасност од уношења произ-
вољности. У прилог оправданости његовог страха може да послужи
Кнежевићево схватање утицаја „египатске теологије“, који види чак
и y одлукама великих хриш ћанских сабора“ (Кнежевић 1907: 77).
Бранислав Петронијевић (Петронијевић 1905:1) оцењује Кнеже-
вића као дубокорелигиозног мислиоца: „Он сматра религију за ма-
тер свега људског духовног живота, за почетак и свршетак култур-
ног ж ивота човечијег." Петронијевић je (као и М ихаило Петровић
Алас, Никола Тесла, Ђура Даничић и др) био пореклом из свеште-
ничког сталежа (син богослова, братанац убског свештеника Јанка
Јеремића и унук убског архијерејског намесника протојереја Пе-
тронија Јеремића, док му je теча био ваљевски протојереј Радојица
Жујовић, такође дугогодишњи убски намесник, дакле свештеници
Божидар Кнежевић 445

породице Божидара Кнежевића), na би ce могло очекивати да зна

шта су вера и религија, као и да може да оцени Кнежевићеву рели-
гиозност, што, међутим, није случај. Kao и већина интелектуалаца
y Србији друге половине 19. века (што не треба мешати са целом
интелигенцијом, свештенством, официрским кором), Кнежевић
усваја протестантску интерпретацију историје хришћанства и из
ње даље развијено схватање идеалног хриш ћанства као апстрактне
идеје, коју поистовећује са целином човечанства (Кнежевић 1907:
83). Из Кнежевићеве заоставштине објављена je y Годишњици Ни-
коле Чупића „Религија y историји“ (1911), где ce наглашава дајехри -
шћанска религија „најидеалнија од свих ранијих“ јер сматра да je
„Бог чист дух“ (Кнежевић 1911: 33). Иако ce y Кнежевићево време
учи веронаука и одлази y цркву, вера y науку и рационално решење
свих проблема je већ заузела место вере y Бога. Слободан Јовановић
(Споменица 1939: 311) сведочи да су ce y Првој београдској гимнази-
ји речи „ћелија“ и „организам“ изговарале „готово са страхопошто-
вањем, као да y њима лежи решење свих тајни света и живота", и да
je међу његовим друговима само један имао „бар нешто мало ре-
лигиозности“ (Јовановић 1991a: 273). Да Кнежевић буде доживљен
као религиозан човек и религиозни мислилац довољно je било што
je имао „дубоко уверење о егзистенцији Божијој“ (Петронијевић
1905: 1) и што су ce y његовим текстовима често могле прочитати
речи „религија“ и „хришћанство", без обзира на садржај који им je
придавао. Зато je професору историје, М илошу Зечевићу, председ-
нику комисије пред којом je Кнежевић положио професорски ис-
пит с одличном оценом (1889), његово излагање ипак „много мири-
сало на тамјан“ (Поповић 1933: 361).
Када узмемо y обзир време и схватања, можемо наслутити y че-
му je био трагични неспоразум интелектуалца и друштва тог вре-
мена. Иако су атеизам, републиканизам и социјализам све више ја-
чали, a са њима и егалитаризам, и даље су ce подразумевали древни
идеали. Ове старе друштвене принципе често несвесно примењују
и они који су против њих. Подразумевало ce на пример да најбољи
ђаци, доказани y служби држави, временом треба да дођу на чело
државе (Јован Ристић, историчар и политичар, који je чак два пута
био на највишем државном положају као намесник сувереног, вла-
дарског достојанства, од основне школе био je најбољи ђак y разре-
ду, „први превасходни“). Још нико не мисли да заиста обрће дру-
штво наопачке. Ни Скерлићев радикални социјализам није y пуном
смислу егалитаризам, већ елитистички противан социјалистичком
446 Срби 1903-1914

култу осредњости, што збуњује марксистичке постреволуционар-

не интерпретаторе (нпр. Grubačić 1962: 111). Неправдом ce сматрало
да један Божидар Кнежевић, који je и no личним способностима,
и културном ненаметљивошћу и самодисциплином, и no наслеђу,
требало да добије више место од оног које je имао y образовном си-
стему, није од државе примећен, препознат и уважен:

»И један уман и мисаон човек остаде тако и на даље где je. Остаде као
велика риба y малој води. Остаде један онакав дубок мислилац, тако
жељан потребне тишине - да и даље живи y вреви и жагору школске
авлије: остаје један слободан дух - да и даље између часова дежура no
дужности међу децом no дворишту, да их несташне тужака г. разред-
ном старешини и да иде на рапорт директору!... Да поправља ђачке
задатке; да извештава туторе и родитеље ђачке о неуспеху њихових
’бистрих’ узданица; да присуствује оним страшно досадним и стога
ваљда и бестрага дугачким седницама професорског савета, и да га
они педагози (обећавши, наравно, да ће бити кратки’) даве беседама
као вечност дугим.“

И на крају ce наводи сам врхунац ужаса професорског посла:

„остаде јадник да недељом води - као квочка пилиће - ђаке y цркву,
a на његово право место, одлазе и запремају га они што ’много обе-
ћавају’“ (С. С. 1905: 2).
Мислило ce да су ce сви огрешили о Кнежевића, a посебно „они
који пропустише да га пошаљу y Париз“ (Богдановић 1933: 348). По-
сле Кнежевићеве смрти дошао je краљев ађутант да изјави сауче-
шће и понуди помоћ породици (Кнежевић М. 2002).
О духу епохе y којој je Кнежевић живео много je писано, али не
и код нас. Потребно je y јединствену слику спојити колонијално бо-
гатство, веру y вечни мир, науку и позитивне чињенице, монархиј-
ско уређење и опозиционарење републиканским уверењима и со-
цијалистичким идејама, сецесију, стаклене павиљоне, концертне и
оперске дворане, Belle Époque, са свом естетиком, гардеробом какву
je носио и Кнежевић (епоха пре лансирања радничке моде), висо-
ким оковратницима, краватама, официрским мундирима од нај-
финијег штофа, златним еполетама и акселбендерима, коњичким
сабљама и високим чизмама.
С друге стране, све ce креће према рату и револуцији. Нихи-
лизам, Nietzsche („Gott ist tot“), „Бесм“, Mahler, N eurasthenia... Der
Zauberberg... И цела Србија he стићи до „ништа“, залеђених албан-
ских планина и маларичних приморских мочвара: „Огромна поља,
Божидар Кнежевић 447

читаве пустаре: Ja, Ja, Ja! Уморно, панично, кошмарско, од рођења

до смрти, y сваком часу све шире пустаре: Ja, Ја!“ (Растко Петро-
вић, Дан шести). Нећемо погрешити ако y Кнежевићевим Мисли-
ма, осим „уздаха и болних крика једне уморне и разочаране душе“
(Скерлић 1953: 419), видимо и израз трагичне драме једне уморне и
разочаране епохе. Ова „болест на смрт“ осећала ce y слабости жива-
ца, треперењу срца и плућним болестима које су лечене y швајцар-
ским Алпима или медитеранским лечилиштима и одмаралиштима,
већ према препоруци лекара. Болесници из Србије одлазе на Алпе и
на Медитеран, где им, међутим, брзо постаје досадно, како бележи
Батут. Кнежевићев „чаробни брег“ je Абација (Abbazia), монденско
летовалиште и лечилиште на Јадранском мору (Опатија), где ce од-
марају и лече Хабзбурзи, бечки свет преко Ôsterreichischer Touri-
stenclub - Sektion Abbazia, Чехов пише, Малер компонује. Кнежевић
ce одмара на благом сунцу, страхује од лошег сна, мучнина и „дрх-
тања срца“, обилази околна места, виђа познате из београдског дру-
штва, дружи ce са гостима из Немачке, Пеште, „славно руча“ бродет,
пршуту, бранцина, ораду, пије малвазију. Монте Мађоре, Ловрано,
Црес, Фјуме, Лусин-Пикола, Villa Angiolina, Villa Acacia, читаоница
хотела „Kronprinzessin Stephanie", кафана „Quarnaro", санаторију-
ми, барка Galante, фијакери и омнибуси:

„И данас je освануо ведар сунчан дан. Само ветар мало подухњује, и

таласићи су мало јачи но јуче. Хоће да има бора и мраз, али ће да 6у-
де липо вриме, вели Феличе, кога сад видех углађена и обријана, јер
je недеља. Нигпе не випим ни јепног галеба. a већ сам сат и више крај
мора. Куд су ce дели, и шта им то значи? Хтедох y цркву, али не могох
ући - пуна je света..." (Кнежевић 20026: 62).

Борис Милосављевић

Одабрана библиографија
Аноним (1905): „Читуља, Божа Кнежевић", Дело књ. 34, стр. 431-432.
Богдановић, Милица (1933): „Божидар Кнежевић", Mucao, књ. 42, стр.
245-382.
Винавер, Станислав (1935): Шабац u његова традиција. Шабац: Библиоте-
ка Народног универзитета Шабачке народне књижнице и читаонице.
 Милутин Миланковић

Ascendit a terra in coelum,

interumque descendit in terram
et recipit vim superiorum et inferiorum.
Sic habebis gloriam totius mundi.
Ideo fugiat a te omnis obscuritas.1

Присно тумачење дела Милутина Миланковића (Даљ 1879. -

Београд 1958), наследника Косте Стојановића на месту професора
примењене математике Београдског универзитета, тражи шири са-
знајни видокруг. Оно подразумева осунчанији поглед на свет дру-
гог временског и просторног кључа, математичко и симболичко
поимање које ce не губи y емпиријским разликама прошлог и буду-
ћег, далеког и блиског, небеског и земаљског... Ако су легендарног
писца „Смарагдне табле“ звали трипут великим, јер je спојио rope и
Доле, велико и мало..., онда Миланковића треба звати четири пута
великим, јер je урадио исто и изашао као победник из четири рата
y којима je тражећи идентитет четири пута ослободио себе. Kao по-
следица тога настало je његово главно дело Канон осунчавања u ње-
гова примена на проблем ледених доба, које, као и Смарагдна табла,
говори о „операцијама Сунца“. И Миланковић би сасвим мирно
могао за себе да каже Completum est quod dixi de Operatione Solis2.

1 Лат.: Уздиже ce ca земље пут неба, / затим ce поново спушта на земљу, /

примајући силе више и ниже. / Тако ћеш задобити славу васколиког света, /а сва
тама ће побећи од тебе.
2 Лат: „Оно што сам рекао о деловању Сунца je потпуно."
Милутин Миланковић 451

Радећи непрекидно преко три деценије на математичком мо-

деловању „операција Сунца“ Милутин Миланковић je астроном-
ским дејством објаснио узроке доласка ледених доба плеистоцена
и створио целовиту климатологију планета Сунчевог система. Ње-
говом Канону осунчавања припада слава дела које je нашло давно
изгубљену спону небеских и земаљских циклуса, обновило хелио-
центричност и учврстило мисао аналогије. Том циљу су кроз мно-
ге векове тежиле бројне културе, али канонско сазвучје y новијим
временима никада није тако складно одјекнуло као y Канону. Ова
хармонија ce данас назива Миланковићевим циклусима. Ha све че-
тири стране света могу ce наћи докази да ce клима на нашој плане-
ти покорава канонском сагласју, што ce данас описује само једним
појмом - Миланковићеви циклуси. Он ce више не објашњава, већ
ce њиме непосредно казује да ce клима неминовно мења под прину-
дом промене орбиталне геометрије наше планете y односу на Сун-
це. Зато су Миланковићеви циклуси заправо сатови према којима
ce навија космичко и геолошко време, a према којима ce лако може
сравнити и време наше историје.
Снага Миланковићеве теорије по-
чива на математички успостављеној
премости егзактних и дескриптивних
наука; небеске механике, теоријске
физике и сферне астрономије, с јед-
не стране, и геологије, метеорологије
и других наука о Земљи, с друге. Ka­
non осунчавања, који извире из мно-
гоструких сагласности, метафорично
ce може сагледати као нека врста из
Розете који омогућава да ce према је-
зицима које познајемо преведе текст
писан непознатим писмом. Небеска
механика и геологија биле би y тој
слици старогрчки и демотски, јези-
ци које познајемо, a хијератско пи-
смо које треба одгонетнути y складу
с тим била би клима или, како каже
Миланковић, Еолове ћуди. Ако ce два
језика слажу, мала je вероватноћа да
je трећим исписано нешто друго, a не Милутин Миланковић. Фотографија Марије
управо исти текст. Отуда, ако je ова Росандић (у приватном власништву)
452 Срби 1903-1914

слика ваљана, читање хијероглифа климе морало би бити изведено

из прва два језика, a наша немоћ да то до краја прочитамо веро-
ватно повезана с нашим ограниченим трајањем и моћима сазнања
нарушеним одступањем од културе аналогије.
Миланковићево основно полазиште y том подухвату je Сунце.
„Сунчево зрачење“, каже он y предговору Канона осунчавања,

„једина je активна ставка y топлотном билансу наше планете“ (Ми-

ланковић 1941: 88). „Осим неколико изузетака, све енергије које ce ја-
вљају на површини Земље и унутрашњости њене атмосфере, подразу-
мевајући и живот, нису ништа друго до преображај енергије Сунца“
(Исто).

Већ и из ових речи Канон ce недвосмислено може сагледати као

пут ослобођења од емпиризма науке која je очекивала да ће пуким
прикупљањем земаљских података и њиховим моделовањем доћи
ДО суштине ствари. „Од њих ce није могло захтевати да нађу улаз
кроз димњак y зграду чија су врата широм отворена", сликовито ка-
же Миланковић (Миланковић 1941: 88). Он стога не говори о емпи-
ријској, већ о соларној, идеалној клими што представља напуштање
оквира y којима су ce кретале науке о Земљи. Да би одржао такав
приступ, no својој природи неоплатонистички, Миланковић ce
ослања на вишу математику која no први пут чини могућим нуме-
ричко праћење топлотног односа Сунца и Земље. Његов циљ био je
општа хелиоцентрична математичка климатологија, ваљана за све
планете која ће ујединити астрономију и науке о Земљи. У томе je
и успео јер je први целовито математички поставио питање климе
као космички проблем са Сунцем y његовом средишту.
Тако прочитан Канон темељ je превладавања емпиризма и по-
зитивизма, геоцентричних странпутица просветитељства, путоказ
ка делотворној политици ослобођења. Српска култура стога ce y
својој целини, y свом највишем канонским изразу, може сместити
између два канона, Номоканона Светог Саве и Канона осунчавања
Милутина Миланковића. И један и други канон, привидно удаље-
ни, припадају истој стварности, јер слободи прилазе из саме сфере
сагласности y чијем je средишту Сунце и његова светлост. „Чини
ми ce да они који чине тумачење о делима светлости, службу треба
Да почну од светлости , каже Сава, чије дело није ништа друго до
теорија слободе. „Трипут je он јадан и трипут проклет, ма ко био,
ко погази слободу и ништа не помисли“, закључује он y Студенич-
Милутин Миланковић 453

ком типику. Његова мисао постаје нам јасна имамо ли на уму да

’religo’ значи повезаност, јер једино слобода обезбеђује повезаност
као прамогућност живота. Живот лишен слободе неминовно je са-
моразоран.
Миланковићево „дело светлости“ остварујући канонску повеза-
ност оног rope с оним доле већ и y самом етимолошком, изворном
смислу постаје религија. Реч je заправо о истом канону слободе, по-
везаности постављене на различите ослонце. Оно што je Свети Сава
y средњем Миланковић je y новом веку. Свети Сава je, излазећи из-
ван националног оквира, повезао све поствизантијске православне
културе, дајући им својим делом нови темељ, као што je Миланко-
вић превазилазећи границе до којих су дошли његови претходници
својим делом дао темељ новој науци космичких размера. Њихова
два канона тако дају најбоље одређење српске културе, трансцен-
дентални појам слободе који ce емпиријски више не може укинути.
Истовремено, сагласност два канона превазилази проблем имаги-
нарног јаза српског средњег и новог века. Оно што ce чинило давно
изгубљеним, аналогијом два канона, као транскрипцијом писама
Камена из Розете, поново ce спаја y један читљиви текст. To истори-
ју какву познајемо, као писмо заборава, чини излишном, јер склоп
тих канона чини српски културни аватар. Он није материјалан, да
би могао нестати, a историја као нека мера њихове удаљености само
говори о сили с којом ce, као недељива духовна искуства, привлаче
и делују.
Овакав начин посматрања и повезивања може наравно да збу-
ни просвећену мисао која je навикла да ствари посматра одвојено
и да целину повезаности пројектује y прошлост или будућност, y
апстрактни заслон неког индоевропског језика који нико не говори
или индоевропску културу коју нико није пронашао, или y поредак
који ce никада неће остварити, или y обједињујућу силу коју нико
неће наћи, али ако, према Хераклитовим речима, не очекујемо нео-
чекивано, никада га нећемо ни наћи.
To велико неочекивано догодило ce с Милутином Миланкови-
ћем. Његово основно искуство слободе je светосавско. У зениту ин-
жењерске каријере 1909. године, када такозвана Анексиона криза
долази до врхунца, он чини немогуће - напушта удобну извесност
живота y аустроугарској престоници и одлази преко границе за-
штићеног света y узбуркану и опкољену Србију и Београд. О томе
пише y мемоарима: „Одмах иза успешно завршених царских ма-
невара о којима сам већ причао, 5. октобра 1908. године, прогласи
 454 Срби 1903-1914

Аустрија анексију Босне и Херцеговине. Одјек тога догађаја y Ср-

бији изазва „Анексиону кризу , пошто je Србији пошло за руком
да пред Европу изнесе српско питање. Ta криза, која je узбудила
духове не само y Србији и Аустрији већ y целој Европи достиже свој
врхунац крајем марта месеца 1909... Тада ми би јасно да ce, поред
напада на Србију, спрема и хајка на Србе y монархији, a нарочито на
њихове политичке вође. Међу њима имао сам својих добрих прија-
теља и свога поочима Васу“ (Миланковић 2009: 410).
Рат je очигледно почињао. Миланковић je y том тренутку један
ОД пРвих пет доктора техничких наука y Аустро-Угарској, има иза
себе и данас значајне расправе y којима je виша математика no први
пут уведена y теорију бетонских конструкција, неколико десетина
пројектованих и изведених фабрика, зграда, брана, мостова расу-
тих no целој Средњој Европи, a пре свега име угледног инжењера
коме СУ сами професори његове Техничке високе школе поверили
да je реконструише. Већ тринаест година je y Бечу, чије библиоте-
ке, музеје, позоришта, оперу, познаје и види као своје друго ja, a
y унутрашњем џепу свог сакоа никада није без лепо повезаног Ге-
теовог Фауста. Пред њим je тежак задатак, да напусти владавину
аустријским инжењерским светом и да остави живот империјалне
престонице који га везује многим племенитим нитима. Али, с друге
стране, иако већ дуго живи y Бечу, види да то није његов свет и оно
чему његов дух тежи. У последњој суботи јуна 1909, кад Анексиона
криза прелази зенит добија телеграм с позивом да дође y Србију као
ванредни професор примењене математике. To га ставља на муке.

„Када бих ce шетао no Бечу, видео његова позоришта, музеје и друге

знаменитости, растужио бих ce при помисли да их нећу више видети
ак° одем y Београд. A када оставим и све научно благо нагомилано y тој
великој вароши, онда ћу тек осетити ову своју сиротињу...“ (Исто: 412)

Он je већ обликовани углађени човек средњоевропске културе

и потребно je много духовне енергије да ce млади инжењер отме
од „нагомиланог блага . Док чека позив да преузме катедру на Бео-
градском универзитету, он размишља шта да ради.

„Moj будући материјални положај био би, према ономе што сам га имао
y Бечу, права сиротиња. Запитах ce да ли бих ce под таквим прилика-
ма, навикнут на много боље, снашао y животу. He бих ли болно осетио
огромну разлику између великога Беча и малог Београда. У Бечу сам ce
васпитао, развијао ce и стекао сва могућа признања. Да ли ћу их наћи
Милутин Миланковић 455

и y новој средини? Лутајући no лабиринту таквих мисли, нађох ce, као

пред капијом која би ме извела из њега, пред овим питањем: ’Да ли je
моја дужност да живим, радим и умрем y свом рођеном народу, који
ми ево нуди оно што може да ми пружи?’ Ta расуђивања изведоше ме
из недоумице" (Исто: 412).

Он престаје да ce двоуми када постави етичко питање, шта заи-

ста треба да чиним, каква je моја права дужност, где лежи непатво-
рени идентитет. Увиђа сву далекосежност скока y слободу, слути
енергију коју ће тај скок ослободити. Миланковић je енергију осло-
бођења нашао y моралном императиву на исти начин како je то на-
пуштајући удобни привид власти нашао Свети Сава. Свети Сава
није могао на други начин да размишља него Миланковић, одно-
сно, тачније речено, Миланковић размишља како мора да je чинио
Растко Немањић. Спреман je да раскошни Беч замени „малом со-
6ом“ y Капетан Мишином здању. Миланковићев скок y слободу je
светосавски чин, јер ce на други начин не може разумети та победа
над тежом материјалног света. Миланковић je кренуо путем знања
да би ce ослободио империјалне материјалности и привезаности за
45 6 Срби 1903-1914

заводљиве земаљске опсене. To je права вера и иницијација која Hu­

je схватљива онима којима je слобода „непотребна претпоставка“.
Небески механичар je несумњиво грађанин „небеског народа“ када
y том тренутку размишља не о каријери и „гомилању блага“, већ о
истини живота.
Напуштајући 1909. каријеру успешног инжењера y Бечу, Милу-
тин Миланковић je сишао са „широког пута“ и кренуо „уском ста-
зом“ понављајући на тај начин светосавски културни образац. To
je оно чиме његов животни пут и данас плени и што му даје ауру
која превазилази пуко уважавање научних резултата. Миланковић
ce после таквог храброг избора y свим невољама које су га пратиле
осећа самопоуздано, јер његов животни и научни пут има морални
темељ и канонску вредност - слободу одлуке и пристајање уз оно-
страни извор животне стварности.
Анексиона криза je први од четири рата y којима je Миланковић
учествовао. У свима je однео победу, јер je пред спољашњим прити-
сцима и искушењима отварао трансцендентални простор слободе.
Прелазак из света грађевинског инжењерства y свет небеске меха-
нике био je његов одговор на Анексиону кризу и прва велика побе-
да која je потврдила његову спремност за свет слободе.
Друга победа долази с балканским ратовима. Док ce Србија 1912.
спрема да ce ослободи Османске империје, Миланковић почиње да
ce бави проблемом промене климе који ce y том тренутку сматра
решеним. Он je и y научном раду довољно спреман да крене „уском
стазом", јер привидно „решен“ проблем ледених доба на Земљи осло-
бађа геоцентричне визуре и упућује астрономској каузалности. Te
године објављује свој рад Прилог математској теорији климе ко-
ји представља прекретницу y разумевању климатске динамике. Ha
том темељу почињу да ce уздижу први обриси његовог Канона. To ce
збива y години када je y свету идеја букнуо рат за слику света и било
je само питање времена када ће ce спустити на историјско тло. Ми-
ланковићева порука да ce кључ загонетке промена на Земљи скрива
y односу према Сунцу била je већ отворени рат, јер ce најзначајнији
научници чврсто држе неастрономских теорија промена климе. По
природи ствари геоцентрична култура није могла мирно пристати
на хелиоцентрични обрт. Миланковић узроке промене налази на
небу, почињући да уздиже канонску визију велике повезаности „не-
ба“ и „земље“, на којој су културе увек почивале.
Када je Миланковић y свом раду почео да ce бави астрономском
теоријом климе, она je y науци била напуштени реликт. Водећи
Милутин Миланковић 457

научни ауторитети сматрали су je занимљивом, али некорисном,

јер Адемарова, Кролова и њима сличне мање познате астрономске
теорије ледених доба нису давале задовољавајуће резултате. Из тог
рђавог гласа међу геолозима и климатолозима касније je настало и
противљење Миланковићевој теорији. Миланковићу није непозна-
то да су

„сви покушаји да ce тим путем објасне климатске промене остали су

толико безуспешни да их je године 1908. велики бечки климатолог Хан
све заједно одбацио, изјављујући да ce са астрономског гледишта може
закључивати пре на константност Земљине климе него на њену вари-
јабилност" (Исто: 603).

Метеорологија, која ce y то доба снажно развијала, није сматрала

сврсисходним да Сунце стави y средиште климатолошких испити-
вања. Парафразирајући уверења те науке Миланковић каже: „На-
што ударити путем који води преко далеког Сунца да бисмо дознали
шта ce на Земљи збива, када на њој имамо неколико хиљада мете-
оролошких станица које нас обавештавају о свима температурним
појавама y слоју Земл>ине атмосфере y којем живимо, тачно, тачније
но што то може учинити најсавршенија теорија“ (Исто: 467).
Тако je Миланковић на почетку свога рада имао равнодушну ме-
теорологију и скоро читаву геологију против себе - вера y астро-
номску теорију климе беше замрла, и та je идеја практично била
потпуно напуштена. Али он je био сувише одан својој визији да би
ce много обазирао на то. Ударио je управо путем „преко далеког
Сунца“ који ce метеоролозима чинио сувише далеким да би на свој
начин показао идентитет далеког и блиског.

„Тако сам на Ханово не’ одговорио са да’, доказавши да су промене Зе-

мљине климе, изазване астрономским чињеницама, толико снажне да
нису могле проћи без трага, na сам, већ y том свом првом делу, показао
како ce оне могу израчунавати и помоћу Небеске механике пратити y
далеку прошлост", казао je y једном тренутку, сећајући ce почетака ра-
да на теорији (Миланковић 2008:191).

Миланковићу искуство освојене слободе даје довољно смело-

сти да ce одважи, попут Краљевића Марка, највећег јунака њего-
вог детињства, с чијим je подвизима улазио y свесни живот, да „оре
друмове“ потврђујући спремност да због истине стане сам наспрам
свих. Он почиње апологију астрономске теорије промена увиђају-
458 Срби 1903-1914

ћи да она није израсла из заблуде, већ да су основни разлози њених

дотадашњих неуспеха недовољно познавање небеске механике, за-
немаривање појединих елемената Земљиног кретања и слаба упу-
ћеност y математику. Да би спасао замисао коју je сматрао исправ-
ном, поред темељне критике постојећих радова направио je следећи
корак, y правом смислу космичке величине: астрономску теорију
климе замислио je другачије него сви његови претходници. Док
су они настојали да реше проблем ледених доба, он ce окренуо ко-
смичкој визији моделовања климе свих планета Сунчевог система
са чврстом кором где су Земља и њена ледена доба били само по-
себан случај. Ha том путу он je први који je прорачунао климатске
услове на Марсу, Венери, Меркуру и Месецу. У шест радова који су
уследили до 1914. године преобразио je разумевање промене климе
- увео je вишу математику y климатологију, поставио je као егзакт-
ну науку и започео нумеричко моделовање климе.
Када ce поменути пионирски Миланковићев рад појавио, y про-
леће 1912, свет више није могао да остане исти. Одбрана старе сли-
ке света била je осуђена на неуспех, јер ће ce врло брзо, са мање
од три деценије догодити исто што и неколико векова раније ка-
да je Коперниковом револуцијом срушено дванаест непокретних
небеса и када je Земља из свог средишњег положаја протерана y
непрекидно кружење око Сунца. Миланковић je Земљи вратио ко-
смичку димензију, јер je y епицентар земаљског збивања вратио и
учврстио Сунце. To je прави миланковићевски обрат који je Земљу
и њену слику прекретнички померио с геоцентричног и упутио хе-
лиоцентричном видокругу. Био je то несумњиви знак новог саве-
за окренутог Сунцу које влада топлотном и укупном равнотежом
живота.
Година 1912. била je плима ослобођења, покушај да ce Земља, на-
роди и наука ослободе старе слике која je притискала не дајући да ce
крене на „пут преко далеког Сунца“. Ha тај пут Србија je исте године
кренула градећи пругу Ниш-Књажевац, која je требало да потврди
пут ослобођења. Један од пројектаната je Милутин Миланковић.
Рад je засновао на идеји на којој je радио са својим другом из школ-
ских дана, грађевинским инжењером Путником, да ће ако мноштво
буде превладано јединством и уместо различитих буде грађен исти
мост, знатно лакше изградити пругу. To ce и обистинило.
Зато ова пруга има једну скривену каузалност, која ce може осе-
тити када ce дође на њу. Она као да исцртава Миланковићеву криву
осунчавања, јер ритам проласка кроз тунеле којих на овој краткој
Милутин Миланковић 459

деоници има 19, подсећа на смењивање периода затамњења и осун-

чавања, смену ледених и топлих доба - воз пролази кроз имагинар-
ну историју плесистоценског геолошког доба које има сличан број
замаха ледених периода. Миланковићева пруга на симболичкој
равни колективно несвесног говори о космичкој историји Земље, a
вожња тако постаје „пут преко далеког Сунца“, нека врста иниција-
ције, ритам светлог и тамног, топлог и хладног, добра и зла. Није ли
Миланковић тиме, свесно или несвесно, хтео и да остави поруку?
Он каже: да би онеспособио пругу, непријатељ ће увек срушити је-
дан мост, али сви остали ће остати да стоје. Треба ли нешто разбо-
ритије рећи о скривеној повезаности српске историје?
Миланковић je на градилиште пруге отишао када je завршио
свој први рад на астрономској теорији климе. Можда и зато ова
пруга изгледа као подсвесни наставак његове теоријске мисли, јако
увеличана и конкретизована замисао, као неки сан који ce указао y
неочекиваној форми вијугавог јединства криве осунчавања и пруге
ослобођења. Гледајући sub specie harmoniae invisibilis она ce указује
као слобода осунчавања, излазак из тунела леденог доба и поновно
враћање непобедивог Сунца. Уз све привиде и превиде показује ce
да сви различити мостови које je Миланковић градио дају једин-
ствени поглед на пут ослобођења. Воз на овој прузи не судара ce с
леденим брегом, већ симболично пролази кроз њега, изнова при-
зива Сунце као пут изласка из таме тунела. Док y судару са леде-
ним брегом Титаник неопозиво тоне, Миланковићев воз пролази
и увек као нека понорница излази на осунчани мост. Цела историја
Сунца je y томе, a није тешко видети ни историју Србије која je из
мноштва тунела излазила на светло да би већ и y језику потврдила
идентитет света и светла. Ha тај начин Миланковићева пруга води
право ка ствари ослобођења. И једноставно казује - ослобођење je
осунчавање. Хелиоцентричност je победа другог Миланковићевог
рата. Она je темељ политике ослобођења.
Трећи Миланковићев рат, y коме je извојевао следећу победу, из-
био je 1914. Te године почиње да пише прву књигу. Необично je да ce
то збило y тамници и интернацији. Kao поданик Краљевине Србије,
док je y родном Даљу са супругом био на свадбеном путовању, од-
мах je no избијању рата заробљен и одведен y тамницу y Осијеку. У
мемоарима описује како га тамничар затвара, a потом

„оде и закључа двоструко гвоздена врата моје ћелије. Велика брава

шкљоцну, a затим и локот којим ce забрављала дебела гвоздена преча-
 4бо Срби 1903-1914

га, положена дијагонално преко врата. Седох на кревет, обазрех ce no

соби и стадох да ce уживљавам y свој нови друштвени положај. Ово
усамљено сопче, далеко од људске граје, изгледаше ми као створено за
научни рад; ту ми неће нико досађивати и узнемиравати ме. Хајде да
искористим овакву, заиста јединствену, прилику. У моме ручном ко-
феру који сам понео собом налазили су ce моји већ штампани или тек
започети радови о мом космичком проблему; ту je било и чисте харти-
је. Почех да прелиставам те списе, узех y руке своје верно перо, стадох
Да пишем и рачунам" (Миланковић 2009: 495).

Када су га бацили y тамницу y Аустро-Угарској, њему y том

мрачном простору као да je синуло неко светло, као да му je пред
очима блеснула scintilla, душевна варница која никад не засија јаче
до када треба да ce супротстави надоласку таме. Помислио je - ово
су одличне околности за стварање, из овог мрака мора да ce роди
светло, и почео да као сужањ пише своје прво велико дело Мате-
матичка теорија појава насталих Сунчевим зрачењем, од кога и
почиње његов велики научни успон. Ta тамница била je као тунел
пруге ослобођења и он je добро знао да ће композиција неминовно
изаћи на светло. Зато није збуњен мраком и са необичном лакоћом
наставља пут. За њега je Светски рат само побуда којој он даје сми-
сао. Гледан споља, Светски рат има једно значење, a гледан изнутра,
с Миланковићеве тачке он има посебан смисао. Тако нам Милан-
ковић омогућава да за тренутак уграбимо поглед y невидљиви по-
редак ствари, скривену хармонију која je, како каже Хераклит, јача
од видљиве.

„Када приступих том послу, уверих ce да je то била паметна одлука. Па

и сада, када прелиставам оба рукописа свога дела, видим да je други да-
леко потпунији од првог, na ми je јасно да je за успех мога дела било од
пресудног значаја што га нисам распарчао y поједине расправе већ га
објавио y целини, a на то ме je присилио баш Светски рат“ (Исто: 513).

Тако je коначно y једном обухватном раду изашла пред јавност

целовита теорија соларне климе аналитички описана математич-
ким језиком. Tom делу припало je да буде најславније научно де-
ло прошлих векова започето y тамници и довршено y заробљени-
штву. Радећи на њему од првог дана рата Миланковић je наставио
Да осваја слободу - неемпирисјку, трансценденталну, светосавску
која ce очито не може до краја помрачити и историјски укинути. И
Да оставља велика дела као крајпуташе.
Милутин Миланковић 461

У четвртом Миланковићевом рату, или no устаљеној хронологи-

ји Другом светском рату, Миланковић je однео своју последњу бли-
ставу победу. Опет je бачен y таму, цела Србија ce налази y тамници,
a његово највеће дело Канон осунчавања ce априла 1941. налази под
рушевинама срушене штампарије.

„Који очевидац не би ce још живо сећао оних страшних дана када не-
мачки борбени авиони зазујаше над Београдом и сручише на њ своје
разорне и запаљиве бомбе“, започиње Миланковић сећање на те дане.
„Изненађени тим мучким нападом или пробуђени баш из самог сна,
покушасмо да ce спасемо где било“, каже он. „Варошке улице засуте
стаклом поразлупаних прозора и закрчене рушевинама зграда из ко-
јих су ископавани лешеви погинулих станара..., Универзитет запосед-
нут непријатељском војском..., упутих ce затим y Бранкову улицу да
видим шта ce догодило са зградом претседништва наше Академије на-
ука. Нађох je порушену...“
„Тужна срца пођох y оближњу Космајску улицу и, преко рушевина
зграда које су препречиле улаз y њу, једва доспех онамо. Ту ce зауста-
вих пред рушевинама једне омање старе зграде. У њој je била смештена
штампарија којој je било поверено штампање мога дела о механизму и
узроцима леденог доба, као засебног издања Српске академије наука.
Годинама радио сам на том делу, и када сам пет дана пре бомбардова-
ња био y штампарији одштампан je баш и његов последњи, осамдесет
други табак. Све табаке дела, од сваког no 500 комада, видео сам онде,
несавијене, уредно положене један на други, да би ce приступило њи-
ховом сашивању y поједине књиге. A сада, десет дана доцније, видех
пред собом рушевину зграде под којом je лежало моје довршено дело,
сахрањено y гробу.. (Миланковић 2008: 252).

Миланковић пише о свом лутању кроз разорени Београд да би

контраст два света, срушеног материјалног и неразоривог духов-
ног, био снажнији и упечатљивији. Чини ce као да je мрак неопози-
во превладао и да je живот без наде сахрањен y гробу. Али он je и
ту устао из гроба, није побегао ван земље или ван себе, него je прег-
нуо да потражи ново уточиште. Да би ce јасније оцртао пут на ко-
ме ће повест осунчаног духа поново избледети сенке које ce шире,
напушта спољашњи свет и посвећује ce истраживању унутарњих
простора знања. To чини кроз историју науке. „Ето, y таквим при-
ликама, када нисам ни мислити могао на научни рад и објављивања
његових плодова, предузех своје путовање кроз царство наука, ка-
ко сам га упознао својим знањима и књигама...“ (Исто: 255). Милан-
ковић тако постаје један од првих европских историчара науке пи-
 4 б2 Срби 1903-1914

шући неколико књига из ове области,

слично својој првој књизи, y вртлогу
рата и неизвесности његовог исхода.
Док су бомбе рушиле штампарију y
којој je светлост дана требало да угле-
да Канон осунчавања, његов одговор
je био исти - слобода ће одржати свет.
У том непоколебљивом ставу има неке
чудне снаге, решености и вере што je
можда учинило да његов Канон y на-
стајању преживи све књиге Народне
библиотеке y нестајању. После неколи-
ко дана од почетка бомбардовања Бе-
ограда испоставило ce да ce догодило
чудо - Канон je преживео y срушеној
штампарији, требало je само доштам-
пати последњи табак Koji су уништиле
кише. Kao што y Аустро-Угарској нису
Рафаело Санти, „Белведерска Мадона“, могли да заточе његов дух, тако и сада
омиљена слика Милутина Миланковића
није могао да буде спаљен Канон, нити
je могао да ce заустави његов пут осло-
бођења. Скоро сам против свих, миран стваралачки рад наспрам
буке рата и беса револуције, има ли лепше победе за једног путни-
ка кроз васиону и векове? Има ли ваљанијег путоказа за трагање y
свим могућим световима?
Канон сведочи о успону сунчаног духа над згариштем историје.
To je и полазиште Миланковићеве историје науке, рађање духа који
je y стању да препозна себе, одговор на постављено питање „ко сам,
шта сам... Миланковићев коначни одговор и његова коначна побе-
Да почивају на трагању за смислом изгубљеног времена и истовре-
меним васкрснућем Канона под чијим ce светлом и одвија историј-
ска драма. Kao и климатологија, тако ce и историја науке покорава
такође Сунцу, и y складу природног и духовног сунца може ce тра-
жити и наћи смисао поретка из кога извире Миланковићево дело.
Taj поредак налази ce y непрестаном преображају слободе. Kao
што je космос, како Питагора вели, вечно сељење душа, тако je и
српски дух увек y сеобама. Он једноставно на Земљи понавља оно
што ce догађа на небу. Са тврђавом, одбраном једног места, Срби
никада нису имали среће. И Миланковић који лута од Даља до Бе-
ча, Пеште и Београда показује прави смисао и снагу тих сеоба које
Милутин Миланковић 4бЗ

следећи „савршени закон слободе" прелазе све границе које су људи

поставили y себи и око себе. Оно што ce догађа на небу, знају стари
астрономи о којима говори наш писац, збива ce и на Земљи. A све
то може стати y један бунар, y огледало y коме су ти астрономи сво-
јом продорном интуицијом могли да виде космос.

„Гледајући y таму“, вели Миланковић о Ератостену као да говори о се-

би, „видео je он пред собом Земљину куглу, толико да ce може опипати,
са Сијенским бунаром и полупречником Земљиним, који je пролазио
средином тог бунара, a продужен ударао баш y срце Сунцу. To Сун-
це замишљао je тамо негде y висини. Ha замишљеној, малој Земљиној
кугли, виде он и Александрију, једну тачкицу, a њу y мислима веза са
Сунцем" (Миланковић 2008: 52).

Ератостен je нашао Сунце y огледалу бунара и тако успео да са-

мери тачку и Сунце, мало и велико, Сунце и Земљу. У том опису
Ератостеновог рада Миланковић скрива најдубљи смисао свог жи-
вотног дела. „Гледајући y таму“ и он je „ударио y срце Сунца“ пове-
зујући га y мислима с „једном тачкицом“, Београдом, и с целом Зе-
мљом. У његовој теорији небеска механика огледа ce y геолошким
записима. Ha крају живота, годину дана пред смрт, размишљају-
ћи о недокучивим стварима светлости и сенке, свој последњи спис
Миланковић не посвећује науци, већ песми „Смрт Краљевића Мар-
ка“3. Он очито има потребу да сублимира своје животно дело, да га
доведе до коначног израза и да своју рационалну мисао склони y
митско уточиште.

A ko л ’ mu ce вјеровати нећеш,
Kada будеш вису на планину,
Погледаћеш с десна на лијево,
Опазићеш двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле (...)
Зеленијем листом зачиниле,
Међу њима бунар воде има.
Наднеси ce над бунар над воду,
Tu ћеш своје огледати лице,
Па ћеш виђет’ кад ћеш умријети.

3 Овај оглед први пут je објављен y осмој књизи Изабраних дела М илутина
Миланковића - Астрономска теорија u друге расправе под насловом „О песми
смрт Марка Краљевића“, Завод за уџбенике, Београд 2008.
 464 Срби 1903-1914

Чудно je колико аналогија носи та песма кроз коју ce Миланко-

вић растаје од живота и сабира своје укупно искуство. Ератостенов
штап забоден y песак да би бацио сенку која ће нестати када Сунце
буде y зениту сличан je двема танким јелама y песми израслих да
дају меру света. Ту je и бунар преко кога je Ератостен повукао зами-
шљену линију да би ударио y срце Сунца. Када ce Марко, или Ми-
ланковић, или Ератостен, наднесе над бунар, он види своје лице. To
лице je Сунце. Једино, за разлику од Ератостена, Марко y бунару не
мери простор, већ време. У бунару je одражено простор-време y две
слике једног лика Сунца које je као што каже Миланковић y основи
свих видова живота. За то коначно ослобођење и долазак до срца
Сунца било je потребно погледати дно бунара. Управо оно што je
Миланковић учинио сабирајући operatione solis y четири своје вели-
ке победе. Живот, уосталом, ослоњен на Законоправило и Сунчано-
правило не може претрпети пораз који неће постати победа.

Александар Петровић

Одабрана библиографија

Група писаца (1979): Живот u дело Милутина Миланковића. Београд:

Српска академија наука и уметности.
Имбри, Џон, Палмер-Имбри, Кетрин (1979): Ледена доба - решење тајне.
Београд: Нолит.
Миланковић, Милутин (1997-2013): Изабрана дела 1-9. Београд: Завод за
уџбенике.
- (2008): Кроз васиону u векове / Кроз царство наука, Изабрана дела, књ.
4. Београд: Завод за уџбенике.
- (2009): Успомене, доживљаји u сазнања, Изабрана дела, књ. 7. Београд:
Завод за уџбенике.
- Петровић, Александар (2009): Циклуси u записи. Београд: Српска ака-
демија наука и уметности.
- (2009): „Парадигма Миланковић", у: Стваралаштво Милутина Ми-
ланковића, Српска академија наука и уметности, Научни скупови
CXXIV, Председништво, књ. 9, стр. 97-104. Београд-Даљ: Просвјета.
- (2009): Канон u одзиви. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“, Универзитет y Београду.
Петрович, Александр (2011): Канон ледниковога периода. Санкт-Пе-
терсбург: Россиискал академил наук.
 Стојан Новаковић

Стојан Новаковић je један од најзначајнијих представника про-

свећених кругова Србије деветнаестог и почетка двадесетог века.
Припадник je оне генерације српске великошколске омладине која
ce почетком шездесетих година деветнаестог века укључила y теку-
ћа идејна политичка кретања и изразила спремност да понесе те-
рет националних задатака земље. Запљуснута са запада снажним
духовним полетом, та генерација ће спремно, најпре преко књи-
жевности, изразити своја стремљења окренута према националној
романтици, да би ce тек иза тога усмерила на политику, поставља-
јући као свој основни циљ ослобођење и уједињење српског наро-
Да. Резултати његовог педесетогодишњег рада толико су значајни
и разноврсни да ce без њих тешко може замислити домет који je
Србија y то време постигла на пољу науке и политике. Овај вели-
ки филолог, историчар, политичар, државник и дипломата био je
прави носилац критичког духа који ce развијао y Србији, један од
највећих поборника уставног и парламентарног друштва, приста-
лица прагматичне спољне политике, a изнад свега непоколебљиви
заступник ослобођења и уједињења српског народа.
Рођен je 1842. године y сиромашној и честитој породици стола-
ра Јована Новаковића. Школовање je започео y Шапцу, a наставио
y Београду где je завршио гимназију a потом правни одсек на бео-
градском Лицеју. Kao професор на Лицеју предавао je тада Тјура Да-
ничић, који je извршио велики утицај на Новаковића, пробудио код
њега интересовање за филологију и учинио га својим сарадником.
Новаковић ce тако, иако правник, окренуо филологији и књижев-
ности и определио ce за просветни позив. Постављен je 1865. годи-
Стојан Новаковић 467

не за професора београдске гимназије, затим 1869. за библиотекара

Народне библиотеке и кустоса Народног музеја, a 1871. године иза-
бран je за хонорарног професора филологије на Великој школи.
Новаковићев научни рад био je веома плодан. Ни до данас, на-
жалост, није урађена потпуна библиографија његових радова. Први
попис библиографских јединица његових радова објавио je Свети-
слав Вуловић y Годишњаку Српске краљевске академије I за 1887. год.
(стр. 204-214). Други попис, који je сачинио сам Новаковић, обја-
вљен je 1911. године y Годишњаку Српске краљевске академије X X I V
за 1910. год. (стр. 316-409). Доцније ce појавило неколико допуна,
али ни то није довољно да ce има увид y целокупно његово ствара-
лаштво и тај циљ ће још остати неиспуњен. Новаковић je један број
радова публиковао под разним псеудонимима, неки радови немају
ни потпис нити ознаку аутора, na би ce тек no садржини могло од-
редити да ли их je он писао. To ce посебно односи на текстове који
су објављени y штампи.
Први Новаковићеви научни радови били су из језика и књижев-
ности. Почео je да их објављује y листу Видовдан почетком шезде-
сетих година деветнаестог века. Kao главни уредник књижевног
листа Buna, који je покренуо 1865. године, трудио ce да y њему нај-
више буду заступљени прилози из књижевности, y значајној мери
и његови. Године 1867. написао je школски уџбеник Историја срп-
ске књижевности (друго изд. 1871), y чијем je додатку дао примере
старословенске, дубровачке и српске књижевности. Потом je 1869.
године објавио Српску библиографију, y којој je навео попис свих
књига од 1741. до 1867. године. За школску употребу написао je,
1870. године, српску читанку за ниже гимназије, која je доживела
више издања. Ређали су ce потом и други Новаковићеви радови из
језика и књижевности. Најчешће су то били прилози објављивани
y часописима y којима je сарађивао. Велику пажњу посвећивао je и
утицајима на српски језик, књижевност и образовање. Био je заин-
тересован и за средњовековну књижевност и споменике, a поред
осталог и за средњовековне апокрифе. Истицао je значајну улогу:
Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког, Симе
М илутиновића, Тјуре Даничића и Јована Стерије Поповића, због
њиховог доприноса стварању српског језика на основама народног
језика и победи народног правца y књижевности.
Kao историчар, Новаковић ce пре свега бавио пропашћу срп-
ских средњовековних држава y 14. и 15. веку и стварањем српске
нововековне државе y 19. веку. Свој научни рад y области историје,
468 Срби 1903-1914

отпочео je 1866. године издавањем извора за српску историју сред-

њег века. Најважнији споменик, Законик Стефана Душана, обја-
вио je 1870. (друго изд. 1888). Штавише, и једно од својих последњих
научних издања посветио je изворима, о чему сведочи његово дело
Законски споменици српских држава, које je објавио 1912. године.
Но прве расправе из историје, које je почео објављивати седамде-
сетих година, односиле су ce на историјску географију. To су, поред
осталог, Земљиште радње Немањине (1877), Ново Брдо u Врањско
поморавље y српској историји y X IV u X V века (1879), Српске обла-
сти y X u X II веку (1880). Намеравао je да напише и дело „Народ и
земља y старој српској држави" y којем би обрадио друштво и при-
вРеДУ У српским средњовековним државама. To није остварио, али
je из те области написао више расправа: Пронијари u баштиници
(1887), Село (1891), Стара српска војска (1893). Бавио ce и биографи-
јама српских светаца, црквеном
историјом и топографијом, затим
српским манастирима, поменици-
ма српских владара итд. Из српске
средњовековне историје остало je
запажено његово дело посвећено
трагичном поразу српске војске y
14. веку из кога ce родио косовски
мит, као и појавама из 15. века које
су помогле да српски народ очува
своју снагу и веру y будућност. To
je на првом месту дело Срби u Тур-
ци X IV u X V века (1893), као и сту-
дије Последњи Бранковићи y ucmo-
рији u народном певању (1886), Де-
cnom Ђурађ Бранковић u оправка
цариградског града 1448. (1890) и
друге.
Новаковић je написао и зна-
чајне расправе о стварању српске
нововековне државе. Боравећи не-
колико година y Петрограду, по-
четком 20. века, имао je прилику
да ce послужи руском архивском
Стојан Новаковић грађом и литературом и да на тај
(Фототека САНУ) начин учини огроман корак y на-
Стојан Новаковић 469

уци y проучавању Првог српског устанка. Најпре je истраживао

дипломатску страну устанка, јер je y њој видео прави пут за наста-
нак српске нововековне државе као и могућност да објасни место
и улогу тзв. спољног фактора, односно великих сила. Године 1901.
написао je расправу о Букурешком миру, али je није публиковао H e ­
ro ју je укључио y своје касније радове о устанку. Следећа његова
расправа о тој проблематици носи наслов Ичков мир, покушај не-
посредног измирења Србије u Турске 1806-1807 (1903). Написао je и
расправу Устанак на дахије 1804, оцена извора, карактер устанка,
војевање (1904) y којој je приказао све устаничке бојеве y Београд-
ском пашалуку и исправио неке погрешне датуме наведене y остав-
штини савременика устанка. Ha позив Матице српске написао je и
дело Васкрс државе српске (1904), које je y наредним годинама до-
живело више допуњених и прош ирених издања. Било je то његово
најзначајније дело о настанку српске нововековне државе y коме je,
пре свега, потанко утврдио узроке великог народног покрета 1804.
године и објаснио све спољне чиниоце који су утицали на његов да-
љи развој. Проучавао je и предисторију устанка, na je 1906. објавио
дело Турско царство пред npeu српски устанак 1780-1804. y коме
je размотрио све чиниоце из којих je српски покрет за ослобођење
„црпео своју главну снагу“. Затим je написао расправу Уставно пи-
тање u закони Карађорђевог времена, студија о постанку u развићу
врховне u средишне власти y Србији 1805-1811 (1907), y којој je гово-
рио о унутрашњим приликама Карађорђевог времена и изнео оце-
не о појединим тадашњим личностима (Војводић 2012: 80-93).
Новаковић ce као историчар и политичар интересовао и за про-
блеме y европској Турској, пре свега y вези с положајем тамошњег
српског народа. О томе je објавио више текстова y периоду од 1886.
до 1901. године. Посебно je значајан његов рад Грчке мисли о етно-
графији Балканског полуострва (1890) који садржи његове погледе
на односе међу балканским државама y вези са стањем y европској
Турској (други пут je штампан 1906. под насловом Балканско полуо-
cmpeo u етнографски cnopoeu српски, грчки, бугарски). Године 1895.
објавио je текст Цариградска патријаршија u православље y којем je
говорио о аутокефалним црквама народа y Турској и изнео захтев
за добијање српских владичанских места. Написао je и текст Цр-
кве u школе y националној пропаганди на Балканском полуострву
(1899), Српске u бугарске pacnpaee поводом једног списа о Хиланда-
ру (1900), као и више других који ce односе на тадашње време. Све
ове текстове, укључујући и две његове путописне белешке везане за
 470 Срби 1903-1914

обилазак Скопља 1886. и 1905. и неке прилоге настале tokom њего-

вог службовања y Цариграду крајем осамдесетих и почетком деве-
десетих година, Новаковић je сакупио y књизи Балканска питања
u мање историјско-политичке белешке о Балканском полуострву
1886-1905. којује објавио 1906. године.
Објавио je и више радова мемоарског карактера y којима je го-
ворио о догађајима y којима je лично учествовао или je био њихов
непосредни сведок. Ти радови су нарочито значајни, јер je Новако-
вић био угледна политичка личност тог времена. У некима од њих
писао je о себи y трећем лицу, док je y другима износио податке
које je само он знао или je саопштавао своја лична мишљења. Тре-
ба истаћи да je y неким од тих радова осветљавао крупне појаве
или пак читава раздобља y ондашњој Србији. Тако je, на пример, y
расправи Католичка црква y Србији. Писма владике Ј. Ј. Штросма-
јера 1881-85. (1907) писао о свом држању према настојању ђаковач-
ког бискупа Штросмајера да закључи конкордат између Србије и
Свете столице. У његовом најзначајнијем делу о савременом до-
бу Двадесет година уставне политике y Србији 1888-1903 (1907),
које je написао на основу сећања и личних забележака, приказао
je уставну борбу y Србији која je била главно питање њене уну-
трашње политике. У расправи Бугарско-српски рат u оновремене
кризе 1885-1886. (1908) обрадио je једну од најтежих криза које су
потресле Србију после признања њене независности. Настала je из
његових забелешки о пловдивском преврату, бугарском уједињењу
и ерпеко-бугарском рату 1885. године, али ce из ње виде и његове
нешто продубљеније оцене о Берлинском конгресу. Тада су, y ства-
рл, проистекли први Новаковићеви покушаји да направи извесну
анализу последица Берлинског конгреса, a посебно да проговори
о положају Србије на Балкану. Анексиона криза 1908-1909. под-
стакла je Н оваковића да објави дело Најновија балканска криза u
српско питање (1910) y којој ce налази више његових политичких
чланака. Ту je указао на своје тадашње активности као политичара
и државника, председника концентрационе владе 1909, изнео свој
програм националног уздизања српског народа и јавно предочио
да ce српско питање као најдраматичнији део Источног питања,
мора праведно решити.
Научним радовима које je почео да објављује још y младости Но-
ваковић je рано привукао пажњу, na су уследила и признања. Ре-
довни члан Српског ученог друштва постао je 1865. године a затим
1867. године и његов секретар. Приликом оснивања Српске краљев-
Стојан Новаковић 471

ске академије 1887. године био je међу првим изабраним академи-

цима. У академијиним издањима објавио je велики број научних
прилога, a залагао ce и за издавање извора из српске историје и за
прикупљање грађе за Академијин речник књижевног језика. За
председника Српске краљевске академије изабран je 1906. године
и на њеном челу остао je све до смрти. Био je и први председник
Српске књижевне задруге, основане 1892. године, чија je дужност
првенствено било ширење просвећености међу српским народом.
Био je и члан угледних страних установа. Изабран je, на пример,
за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности
(1870), члана кореспондента Императорско-руске академије y Ст.
Петербургу (1877), иностраног члана Чешке академије наука (1901),
дописног члана Француске академије наука (1913). Био je и сарад-
ник више научних друштава и пријатељ многих истакнутих науч-
ника y земљи и иностранству.
Научни рад није, међутим, било једино трајно Новаковићево
опредељење. Педесет година био je нераскидиво везан и за полити-
ку, државне послове и дипломатију. Kao омладинац, учествовао je
1866. године y оснивању патриотске организације Уједињена омла-
дина српска чији je главни задатак био усмерен на буђење нацио-
налне свести код српског народа. После доношења устава y Србији
1869. године, и установљења поделе на либерале и конзервативце,
определио ce за либерале, чији je вођа био Јован Ристић. Када je
Ристић образовао владу 1873, Новаковић je добио ресор министра
просвете. После пада владе, y новембру те године, определио ce за
конзервативце и 1874. године поново постао министар просвете y
влади Аћима Чумића. Трећи пут je заузео министарски положај
y фебруару 1875. године y влади Данила Стефановића. Са групом
млађих конзервативаца учествовао je, 1879. године, y доношењу
програма Напредне странке, a 1881. године био je и међу њеним
оснивачима. Учествовао je и y изради статута странке и y покре-
тању напредњачког гласила Видело. Ушао je y напредњачку владу
М илана Пироћанца 1880. године, опет као министар просвете, да
би 1884-1885. y влади М илутина Гарашанина био министар унутра-
шњих послова. Свих тих година Новаковић ce, пре свега као мини-
стар просвете, заузимао за доношење закона, y првом реду оних ко-
ји су унели значајне реформе y школство. Спроводећи y име владе
Закон о уређењу свештеничких звања, који je објављен 1881. године,
сукобио ce због тога са званичном црквеном јерархијом с митропо-
литом М ихаилом на челу. У Пироћанчевој и Гарашаниновој влади
472 Срби 1903-1914

подстицао je повезивање неослобођених Срба са својом матицом.

Залагао ce за унапређење културно-просветног рада међу Србима
y Старој Србији и Македонији отварањем школа и слањем учите-
ља и свештеника. Године 1885. изишао je из Гарашанинове владе,
јер je сматрао да би требало променити дотадашњу аустрофилску
политику званичне Србије и успоставити ближе односе с Русијом.
Са неколико истакнутих јавних радника, 1886. године, учествовао
je y оснивању патриотског удружења Друштво Светог Саве, које je
имало задатак да преко просвете јача српску мисао међу српским
народом y европској Турској. Када су ce после несрећног рата с Бу-
гарском и потписивања мировног уговора, y марту 1886. године,
краљ М илан и српски државни врх определили за офанзивну поли-
тику према Турској, заправо ce окренули националним задацима
како би заш титили српске интересе y Старој Србији и Македонији,
те y том циљу предузели кораке за отварање српских конзулата y
тим областима, показало ce неопходним да место српског посла-
ника y Цариграду заузме Стојан Новаковић, као један од најбољих
познавалаца прилика y том делу Балкана.
Тако je y Цариграду, 1886. године, отпочело вишегодишње Но-
ваковићево учешће y дипломатији, његово непосредно деловање y
спољној политици и рад на најважнијим националним задацима.
У свом првом мандату посланика y Турској, који je трајао до 1891.
године, користећи легална средства, организовао je снажну акцију
за заш титу српских интереса y Старој Србији и Македонији. Отва-
рањем српских конзулата y Скопљу и Солуну 1887. године, a затим
y Битољу и Приштини 1889. године, створио je центре који су имали
да спроводе један свеобухватни програм културног, просветног и
политичког рада. Уложио je доста напора да подстакне отварање
српских школа и подизање цркава на тим просторима и да ce тамо
шаљу учитељи, школске књиге и свештеници. Није му недостајало
упорности и истрајности да савлада све препреке, a оне нису биле
мале. Нису га y томе кочиле само турске власти него и грчка право-
славна црква y чијим ce рукама налазила Васељенска патријаршија,
као и Бугари са својом пропагандом уз помоћ Егзархије. Ради од-
бране од супарничких пропаганди Новаковић ce нарочито борио
за добијање српских владичанских места. Завршавајући своју ми-
сију y Цариграду 1891. године, био je задовољан укупним резулта-
тима. Пре свега, поставио je темеље српске националне политике y
европској Турској и окупио српски народ око српских установа које
су тамо основане (Војводић 1999: 172-181).
Стојан Новаковић 473

Радикалска влада je 1891. године пензионисала Новаковића.

Иако ce неколико наредних година посветио науци, наставио je
да ce интересује за спољну политику. Посебно je пажљиво пратио
српско-грчке преговоре о разграничењу интересних сфера утицаја,
који су вођени 1892-1893. године. Постао je председник Државног
савета 1894. године, a исте године, на предлог министра Симе Ло-
занића, изабран je за члана Просветног савета, саветодавног органа
М инистарства иностраних послова.
Његов пуни улазак y свет државне политике уследио je 1895. го-
дине када je no жељи краља Александра Обреновића образовао срп-
ску владу и узео, поред председничког, и ресор министра спољних
послова. Kao председник владе 1895-1896. учинио je значајне кораке
y унутрашњој и спољној политици земље (Војводић 1988: 43-109).
Ha првом месту ублажио je тешку економску ситуацију конверзи-
јом државних дугова. Много времена посветио je решавању устав-
ног питања, y жељи да направи устав којим би био учвршћен парла-
ментарни систем и умањен ауторитет владара. У спољној политици
раскинуо je с вишегодишњом аустрофилском оријентацијом земље
и потражио ослонац y Русији на најважнијим правцима спољнопо-
литичког ангажовања, с обзиром на то да je то тада највише одгова-
рало интересима Србије. Учинио je озбиљан напор да ce приближи
осталим балканским државама, пре свега Бугарској и Црној Гори.
У званичним разговорима вођеним с владарима тих држава било
je доста речи о потреби знатног побољшања међусобних односа.
Наставио je и с разноврсним видовима пропаганде y Старој Срби-
ји и Македонији. Придобио je султана и Васељенску патријаршију
да ce сагласе с избором Дионисија Петровића за митрополита pa­
rnico-призренског. Последњи напор y спољној политици који je учи-
нио y име своје владе, био je покушај да Србију наоружа модерним
оружјем из Русије. У децембру 1896. године краљ Александар je под
притиском Аустро-Угарске оборио његову владу. Своје огорчење
Новаковић je изразио распуштањем Напредне странке која je до
тада уживала подршку Двора. Но кратко je остао изван политике.
Иако није одобравао поновно званично враћање земље аустрофил-
ској оријентацији, прихватио je, 1897. године, понуду владе Владана
Дорђевића да опет иде y Цариград на место српског посланика.
Нови Новаковићев мандат y Цариграду одвијао ce y неповољ-
нијим околностима него претходни (Војводић 2012: 48-53). С об-
зиром на званичну аустрофилску оријентацију српског државног
врха, руска подршка Србији била je много уздржанија. Осим то-
474 Срби 1903-1914

га, Бугари су уочи његовог доласка добили неколико владичанских

места y оним деловима европске Турске који су припадали српској
интересној сфери. Главни Новаковићев задатак био je тада да ce из-
бори за нова српска владичанска места. Њ егов лични успех пред-
стављала je одлука Васељенске патријаршије, из 1899. године, да ce
Србин Фирмилијан изабере за скопског митрополита. Није, међу-
тим, дочекао да ce за његова мандата изврши Фирмилијаново по-
свећење за владику. Велике напоре учинио je и на сузбијању албан-
ске самовоље y Старој Србији. Уз помоћ српских конзула y Турској
сакупио je огромну документацију која je сведочила о албанском
насиљу над Србима и предочио je турским званичним органима
и представницима сила y Цариграду. Taj материјал био je и основ-
на садржина тзв. српске Плаве књиге намењене Хашкој мировној
конференцији 1899, која ce, међутим - из одређених разлога - тамо
није појавила.
Није стигао да види резултате свог рада y Турској, јер je почет-
ком 1900. године премештен y Париз, на место посланика. У Паризу
je остао само неколико месеци бавећи ce углавном финансијским
питањима, с циљем да ce избори да ce што више српских обвезница
no већем курсу нађе на француском новчаном трж иш ту (Војводић
2007: 167-184). У новембру 1900. године већ je био на месту посла-
ника y Петрограду. У Русију je упућен на захтев краља Александра
који ce y лето те године оженио непопуларном Драгом М ашин, na
му je Новаковић, који je уживао велики углед y руским државним
круговима, био потребан да обезбеди подршку земљи и династији
како би ce ублажила тадашња криза y Србији. Новаковић je y Пе-
трограду остао све до новембра 1905. године. Њ егова дипломатска
активност била je усмерена на судбину европске Турске. У то вре-
ме доста ce говорило о аутономији Македоније и реформама y цен-
тралним вилајетима европске Турске, које би ce спровеле на ини-
цијативу великих сила. Новаковић je саветима и упозорењима на-
стојао да утиче на руске званичне и незваничне кругове да ce ставе
y заш титу српских интереса. Упозоравао je и српску владу да неким
непромишљеним кораком, односно војном акцијом, не изазове ре-
волт великих сила. Определивши ce за ослањање на велике силе,
настојао je да ce заустави и активност бугарске пропаганде која je
утицала на избијање устанка y Македонији 1903. године. Безуспе-
шно je покушавао да ce y реформни план који су направиле Русија
и Аустро-Угарска, унесе одредба о признавању српске народности
У Турској. Чинио je и велике напоре да ce сузбије албанско насиље
Стојан Новаковић 475

над Србима y Старој Србији и да ce спроведу реформе y свим де-

ловима Косовског вилајета, што je Аустро-Угарска кочила y жељи
да Албанце држи под својом контролом. Њ ега није забринуо дина-
стички преврат y Србији 1903. године. Прихватио je промену дина-
стије, иако није одобравао драстичан обрачун с краљевским паром.
Трудио ce да Русија и велике силе што пре прихвате новостворено
стање и признају краља Петра I Карађорђевића. Дубоко га je пого-
дила тешка ситуација y којој ce нашла Русија услед пораза с Јапаном
и револуције која je избила 1905. године. Њ еговом захтеву да буде
пензионисан удовољила je влада Николе Паш ића и он ce y новем-
бру 1905. године коначно вратио y Београд (Војводић 2009).
После пензионисања Новаковић ce посветио научном раду, али
није одустао од бављења политиком. Ha напредњачкој скупштини
одржаној y фебруару 1906. године изгласан je за шефа обновљене
Напредне странке. Kao писац озбиљних политичких текстова y на-
предњачкој штампи посебно интересо-
вање показивао je и даље за национал-
не теме и спољнополитичка питања. Ha .
првом месту изјаснио ce као ватрени CTOJfiH НОВНКОВИЋ
поборник потпуног економског и по-
литичког одвајања од Аустро-Угарске.
ДВАДЕСЕТ ГОДИВА
У више текстова које je објавио 1906.
године y напредњачком листу Виде-
ло он je упозоравао на опасне претње 1 8 8 3 -1 9 0 3
Аустро-Угарске упућиване Србији пра-
ipcK® згписке томв времену «
«
ћене економским притиском из чега ce :тихован>? усгава од 1888 и 1801

изродио Царински рат. Аустро-Угарска

je наиме условила потписивање трго-
Ш двт ашџомогнуто из /ашЖстог фонда
винског уговора тиме да Србија прет-
ходно наручи топове, муницију и војни
'
Bi Илаје Мал. Коларца
'

материјал y њеним фабрикама. Србији

je предстојало или да „савије врат“ или
да на своја плећа натовари Царински ggjggk - • -
рат. Стојан Новаковић je снажно дигао ■ • втттшг. .
Издање Кн-ижарнице С. Б. ЦвнЈановн!.»
глас упозорења да Србија не треба да - - 1S, Кн*з «ихаздо»» »m,Î?. '

попусти него да смисли мере које би joj

омогућиле економско ослобађање. По-
ред осталог, саветовао je влади Николе
Пашића да на све стране потражи нове
купце, како би Србија обезбедила сло-
Двадесет година уставне политике y
Србији 1883-1903 (Београд: Књижарница
С. Б. Цвијановића)
476 Срби 1903-1914

боду своје трговине, укључујући закључивање привредних уговора

с другим земљама. Наставио je да ce бави и реформном акцијом ču­
na y европској Турској. Kao посланик y Народној скупштини, својим
говорима и интерпелацијама упозоравао je да тешко стање y којем су
ce налазили хриш ћани y Турској може да доведе балканске државе
У „судбоносне опасности“. Плашио ce чињенице што су велике си-
ле из реформског плана изузеле новопазарски, пећки, приштински
и призренски санџак. A посреди су били крајеви y којима су Срби
били изложени најгорем насиљу Албанаца. Новаковић je сумњао да
Аустро-Угарска жели сама да успостави ред y Косовском вилајету,
тим пре што су ce y скопском санџаку распоређивали аустријски
официри. У тој акцији он je уместо пацификације европске Турске
видео „грабеж око Балканског полуострва“. Изјаловиле су ce, међу-
тим, његове наде да ће ce с младотурском револуцијом 1908. године
битније поправити положај потлачених народа y европској Тур-
ској, јер je анексија Босне и Херцеговине, y октобру 1908. године,
одвратила пажњу и великих сила и Турске од реформних планова.
Ha проглас анексије Стојан Новаковић je први и најјаче дигао глас
храбрећи српски народ да не клоне духом. У надахнутим патриот-
ским говорима y Народној скупштини он je, подсећајући на славну
прошлост, указивао пре свега на оне сјајне примере српских вели-
кана који су не оружјем него књигом, пером и сликом утирали пут
заједништву, какво je већ било успешно остварено код појединих
европских народа. Зато je позвао да ce та борба настави како би и
Срби тај циљ достигли, али књигом и народном слогом, уверавају-
ћи да je та сила колико моћна толико и непобедива. Доказивао je са
скупштинске говорнице да ce не треба плашити никаквих изазова.
Упозоравајући на велику опасност која прети од Аустро-Угарске и
од њених наредних корака против саме Србије и српског народа y
целини, Стојан Новаковић je апеловао на то да ce хитно нађу при-
јатељи на другој страни, y суседству, на Балкану, и да ce све што je
јужно од Саве и Дунава уједини y балкански савез, укључујући и
Турску. Указао je и на потребу да ce Србија окрене и „дипломатском
арсеналу и затражи гарантије за „тековине које je српски народ до
сада својим трудом створио“. Напокон, предлагао je да ce направи
један народни програм који би био програм за будућност и који би
био предочен Европи (Војводић 2015: 276-291).
Крајем 1908. године био je y специјалној мисији y Цариграду да
од султана и Порте затражи подршку Србији y њеним захтевима за
надокнаду на босанскохерцеговачком земљишту, али je и та акција
Стојан Новаковић A ll

окончана неуспехом, јер су ce Аустро-Угарска и Турска међусобно

споразумеле око признања анексије. Kao личност од компромиса,
Новаковић je y фебруару 1909. године изабран за шефа концентра-
ционе владе, с циљем да нађе излаз за Србију из Анексионе кризе.
Њ егова влада, међутим, пред претњом да Србија буде нападнута од
Аустро-Угарске, повиновала ce вољи великих сила и признала анек-
сију (Исто: 81-116).
Након завршетка кризе Новаковић ce поново вратио ситуацији
y Старој Србији и Македонији. Уочи Балканских ратова ретко je ко
с таквом одлучношћу и жустрином, како je то чинио Новаковић y
Народној скупштини, отварао питање положаја српског народа y
Турској. У својим интерпелацијама и говорима он je истрајавао на
томе да ce мора помоћи српском живљу y Старој Србији и Македо-
нији пострадалом и од Албанаца и од безвлашћа које тамо влада.
„Свагда je пак дужност Србије да брани своје сународнике као и
своје суграђане“, биле су његове речи. Различити су начини који-
ма ce, према његовом мишљењу, Србима могло помоћи. Најрадије
ce залагао за употребу дипломатских средстава, која су, како je го-
ворио, не само неисцрпна него ce њима може постићи и „оно што
изгледа немогућно“ (Исто: 298-328). У његовим изјавама могли су ce
све чешће чути и захтеви за другим, јачим мерама притисака. Све
одлучније ce залагао и за заједничку акцију балканских држава за
одбрану хриш ћана y Турској.
Поздравио je избијање Балканског рата y октобру 1912. године
сматрајући да je тиме остварена мисао кнеза М ихаила о потреби
установљења балканског савеза за решење судбине хриш ћана y
европској Турској. Ha предлог председника владе Николе Пашића
он je, као искусан дипломата и изванредан познавалац прилика на
Балкану, предводио српску делегацију на Мировној конференцији
y Лондону, која je требало да ce бави закључењем мировног уговора
и да одлучује о резултатима рата. Новаковић ce на конференцији
показао као чврст и истрајан преговарач и одлучан y томе да Србија
за зеленим столом не изгуби оно што je стекла оружјем. Сталоже-
ним држањем, трпељивошћу и смислом за усаглашавање мишље-
ња, он je знатно допринео да ce на конференцији очува јединствен
став балканских држава y односу на Турску. С обзиром на то да ce
y Лондону истовремено одржавала и Конференција амбасадора ве-
ликих сила, која ce бавила новоствореном Албанијом, Новаковић je
непрекидно обилазио неке од њених учесника, молио, a све y циљу
да ce границе новостворене државе не би повукле на штету Србије.
478 Срби 1903-1914

Велика je његова заслуга y доказивању да Призрен, Пећ, Тјаковица и

Дебар треба да буду y саставу Србије и што су границе Албаније по-
вучене мање на штету српске стране него што ce то иначе могло де-
сити. С обзиром на то да je Србији, управо због стварања Албаније,
био онемогућен територијални излазак на Јадранско море, Стојан
Новаковић je сматрао да ce мора извршити ревизија будуће српско-
бугарске границе y Македонији. Штавише, из Лондона je упутио
Пашићу савет, који je наишао на одобравање, да ce поништи уговор
о савезу Србије с Бугарском, закључен 1912. године, јер су га догађа-
ји превазишли, и да Србија y својим рукама задржи y Македонији
°не територије које je y рату ослободила (Исто: 177-191). Бугарска je
одбила договор о ревизији na je оружаним нападима на српске бор-
бене положаје y Македонији и сама y целини прекршила међусобни
уговор о савезу.
Уочи Првог светског рата Стојан Новаковић je често упозоравао
на опасност која прети Србији од Аустро-Угарске. Био je скоро си-
гуран да je сукоб неизбежан. A када je ратни пожар отпочео, знао
je да je y питању историјски обрачун. Непосредно пошто je Аустро-
-Угарске Србији објавила рат, на састанку Пашића са шефовима
странака, који je одржан y Нишу, Новаковић je остао доследан себи
изјавивши да je неопходно заборавити партијско сукобљавање и да
треба сви да „удруже снаге y циљу спасења земље“. Своју разбори-
тост и искуство државника потврдио je још једном на тајној седни-
Ц и Скупштине y Нишу, y новембру 1914. године, када je упозорио да
треба већ тада мислити на крај рата и да, с обзиром на претензије
других држава на поједине балканске територије, треба благовре-
мено припремити документе који ће бити неопходни српским опу-
номоћеницима на будућем мировном конгресу.

Стојан Новаковић, као политичар, писац, дипломата, државник

и национални посленик, y свом раду на спољној политици Србије
највише ce бавио српским питањем, најзначајнијим од свих које je
требало решавати. Том питању je прилазио с изванредним обра-
зовањем научника, али и с великим политичким искуством и ус-
хићењем патриоте. И као научник био je највише везан за проуча-
вање српског питања, али je настојао да повуче паралелу између
прошлости Срба, односно њихове историје и улоге y балканским и
европским кретањима свога доба. Бавио ce историјом српског на-
Стојан Новаковић 479

рода кроз векове, али je писао и расправе о балканским проблеми-

ма свога времена y којима je јасно изнео своја гледишта о месту и
улози Србије поткрај 19. и почетком 20. века. Загледан y будућност,
сматрао je да српски народ, учећи ce на грешкама из прошлости,
мора да иде путем којем стреме велики народи и њихове цивилиза-
ције. Захваљујући управо научним истраж ивањ им а, он je суш ти-
ну саврем ених збивањ а као политичар боље познавао. To ће ce
најбоље осетити y његовим погледима на спољнополитичка питања
Србије и, с тим y вези, занимањима за српске националне интересе.
У ствари, Стојан Новаковић je био најјачи заступник историјских
права српског народа, и то како y науци тако и y практичној поли-
тици. Тиме ce и руководио y свом раду на спољној политици Србије
tokom неколико деценија, дајући тој политици онај правац који je,
још према оцени његових савременика, избрисао разлику између
ње и тежњи народа.
Стојан Новаковић - y својим размишљањима о спољној полити-
ци Србије, y расправама које je о томе публиковао или радећи дуго
и стрпљиво y Цариграду и борећи ce за сваку школу, књигу, цркву,
за сваког владику y Старој Србији и Македонији, или пак настоје-
ћи као председник владе и министар иностраних дела да ослободи
Србију од Аустро-Угарске, односно трудећи ce као посланик y Пе-
трограду да придобије Русију за интересе Срба - никада није губио
из вида целину српског народа и његове тежње. Јасно ce то видело
из извештаја које je подносио, упутстава која je давао, говора које je
држао, научних радова које je објављивао. Систематично изложе-
не погледе о тзв. српском питању формулисао je још 1890. године
y расправи Грчке мисли о етнографији Балканског полуострва, из-
невши их тада y склопу разматрања о проблему националног осло-
бођења и уједињења на Балкану као непосредним циљевима који-
ма теже балкански народи, укључујући и српски (Ш ар-Планинац
1890; Новаковић 1906). Ослобођење балканских народа и решење
српског питањ а Новаковић je посматрао преко искустава из европ-
ске историје, односно на примерима из времена када су ce y Европи
стварале државне и националне целине. Чинило му ce да je најбо-
љи пример за то италијанско и немачко уједињење, када je народ
уједињен најпре књижевношћу, a сам чин политичког уједињења
спроведен je потом без ичије помоћи. Ако би од тога нешто тре-
бало да научи српски народ и остали балкански народи, то би ce,
према Новаковићу, односило на чињеницу да образовање код на-
рода и његово ослобођење, односно просветни рад и политика, иду
48 o Срби 1903-1914

заједно. При томе, како je истицао, просвета утире пут политици,

a исто тако повезује оно што би политиком претходно било задоби-
јено. Новаковић je, међутим, био свестан да су ce прилике y Европи
промениле. Време великих уједињења je прошло. Велике силе желе
да деле сфере интереса, a све то y жељи да увећају своју економску
моћ. To би, сматрао je Новаковић, требало да знају и све мале држа-
ве. Могуће негативно деловање измењених политичких прилика y
свету било би, међутим, само један од чинилаца који би могао бити
од утицаја на балканска питања. Али познавање тог чиниоца било
je значајно да би ce боље утврдили шири оквири y којима би ce даље
могли развијати националноослободилачки процеси на Балкану и
да би ce сигурније могло претпоставити какве би све утицаје они
морали трпети.
Новаковићева анализа унутрашњих кретања на Балкану и ње-
гова визија будућности уклапали су ce y ове представе о процесима
на ширем европском простору. To ce видело из његове дефиниције
путева којима би ce разреш или проблеми настали y дотадашњем
процесу ослобођења српског народа и других балканских народа
и замршених односа на Балкану који су из свега тога проистекли.
Кључни проблем, према њему, представља разбијеност једног наро-
да на више делова који ce развијају y различитим условима. Ha то ce
надовезује и подељеност балканских држава с њиховим изукршта-
ним интересима. Главног кривца за то Новаковић je нашао y самом
току националноослободилачког процеса y ближој прошлости. Ка-
да су ce y 19. веку ослободиле балканске државе, оне су то учиниле
само y тесном кругу, отцепивши ce од делова свог народа. Тиме je
њихов развој ишао посебним путем y односу на сународнике који
су, на пример, остали y Турској, и они не само да их више нису мо-
гли следити него су их околности све више подвајале. Најдрастич-
нији пример je y томе представљао српски народ. Догодиле су ce,
међутим, и друге крупне промене. Преовладали су - истиче Нова-
ковић - сепаратизми и антагонизми балканских држава, што упра-
во иде наруку великим силама и њиховим експанзионистичким
интересима. Он, зато, упозорава да je неслога балканских држава
увек на Балкан доводила неку страну силу. A као алтернативу по-
јави новог освајача на Балкану Новаковић предлаже савезништво
балканских држава. Према његовом мишљењу, балканске државе
би требало с готовим решењима да излазе пред Европу. A то зна-
чи да саме и солидарно ослободе подручје европске Турске. Он je
предложио и поделу ослобођене територије, али не no етнографији,
Стојан Новаковић 481

јер, ако би државне границе на Балкану

биле уређиване no том принципу, оне
би, како je говорио, личиле на чипку 4ижмш :шшжвипе ii М .КОД;
J
која би понекад испуњавала простор vCmiAHA: Новаковита
целе географске карте. Предлагао je да
ce ослобођење балканске територије и БАЖ АН СКА ПИТАЊА
уређење граница међу балканским др- М«ЊЕ Ш О Р И Ј Ш - Ш И Т И Ч К Е БЕЛЕШКЕ
жавама постигне на бази поштовања БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ
равнотеже снага, што би, уз решавање w 1886-1905
посебних, a изнад свега заједничких
интереса, и уз осећање узајамне соли-
дарности, водило ка балканској феде-
рацији. To би био кључ за решавање и
српског и југословенског и балканског
питања. Новаковић je на тај начин из-
нео концепт савеза балканских држа- IfiS
ва, чији ће присталица остати до краја Vf
.Vt.MHÏ’UN
живота. С обзиром на то да ће тај савез
бити остварен 1912. године, то ce Нова-
ковић може сматрати његовим духов-
ним оцем, као што ce може сматрати и
Балканска питања
духовним оцем рата који ће избити те (Београд: Задужбина И. М. Коларца)
године и којим ће бити коначно решено
источно питање на Балкану.
Свој идеал потпуног решења српског питања, a што je y ства-
ри чинило смисао његовог целокупног рада на спољној политици
Србије, Новаковић je видео y стварању, пре свега, српске државе.
To je, према њему, требало да буде циљ којем треба да стреме сви
српски државници. У интервјуу који je дао новинару листа Фигаро,
1897. године, он je представио јавности структуру те будуће држа-
ве. Према његовим речима, Србија мора тежити ка томе да здружи
своје делове од којих je раније била сачињена. Тако уједињена Ср-
бија била би састављена од Србије, Црне Горе, Старе Србије, Бо-
сне и Херцеговине и Далмације. Онда би, као таква, Србија ушла
y балканску федерацију, a што je била идеја којој je Новаковић та-
кође био веома привржен. Разуме ce, све то догодило би ce, како je
очекивао, распадом Аустро-Угарске, чиме би и српско питање било
коначно решено.
Српско питање je Новаковић, међутим, темељно размотрио,
штавише и заокружено формулисао, y годинама Анексионе кризе
482 Срби 1903-1914

1908-1909. године, y време великог шока који je доживео српски

народ због анексије Босне и Херцеговине од Аустро-Угарске. To je
учинио y више својих чланака и новинских интервјуа, a такође и
y својим излагањима на седницама Народне скупштине. Анекси-
ја Босне и Херцеговине била je, према њему, толико опасан чин за
Србе y целини да му ce чинило да je настала прека потреба да ce
пред Европу изнесе цело српско питање, како би ce тамошњи свет
заинтересовао за судбину српског народа и свима ce обзнанило и
објаснило шта тај народ хоће. To би био програм за будућност и y
њега би, према његовом мишљењу, требало унети све без икаквог
устручавања. „На нама je y овом тешком и незгодном моменту Ha­
mer народног живота“ - рекао je Новаковић на седници Народне
скупштине 2. јануара 1909. године -

„да поставимо српско питање, остављајући no страни сваки опорту-

нитет и свако уздржавање. Народ мора да има програм ... и да с тим
програмом пође y будућност" (Војводић 2015: 290).

Суштинска ствар коју je Новаковић подразумевао под тим да ce

Европи предочи српско питање, јесте да ce за делове српског народа
изван Србије затражи да ce задовоље његове потребе за политич-
ким, економским и културним развојем, укључујући и признавање
аутономије, те да ce то одмах спроведе. Стојан Новаковић je и сам
то учинио без оклевања и y више својих чланака и изјава новина-
ма изнео своје тумачење о томе како да ce постави и решава српско
питање. Основна мисао коју je заступао, a она ce заправо наслањала
на идеје које je изразио још почетком деведесетих година 19. века,
била je та да ce јединство српског народа може постићи без обзира
на политичке препреке и без обзира на то што су државне грани-
це постављене између његових скупина. Следећи примере успоста-
вљања италијанског и немачког јединства, када ce духовно уједиње-
ње учврстило пре политичког, a уз помоћ јединства културе, науке,
уметности и књижевности, и српски народ би - сматрао je Новако-
вић - морао постићи уједињење својих разбијених целина из више
држава духом, језиком, јачањем народне свести, културним радом
и просветом. Користила би ce, према томе, мирна средства, она ко-
јима чак ни државна власт не би могла правити сметње. „Ова битка
je тежа него она оружјем, али y њој нема пораза, победа y њој не
изостаје, и кад једном дође - она je вечита“, тврдио je Новаковић,
говорећи да ce за то треба припремати још од малих ногу, y кући,
Стојан Новаковић 483

на улици. A ko би ce тако поступило - веровао je - последице би би-

ле благотворне. Није, међутим, искључивао ни оружани пут, али je
мислио да je овај мирни пут - помоћу књиге - дужег трајања, јачи и
сигурнији. Можда je ипак нешто изменио став после сјајних победа
српске војске 1914. године, оценивши тада да ce y рату за кратко вре-
ме одигравају већи преокрети него y миру за један дужи период.
Верујућл да ће једнога дана бити задовољена историјска права
српског народа на ослобођење и уједињење, без обзира на то да ли
ће ce то постићи мирним путем или можда оружјем, Стојан Но-
ваковић није скривао жељу да будућност тог народа буде сасвим
усклађена с општим токовима европског развоја. Чврсто уверен да
би прошлост требало да буде поука за будућност, он je до краја жи-
вота остао велики приврженик идеје о томе да српски народ треба
да следи узоре развијених европских народа, na и када српско пи-
тање буде решено. „Морамо гледати прошлост, само да уочимо по-
грешке и примере које треба избегавати. Морамо следовати новој
светлости коју нам отварају нови векови и примери великих народа
и цивилизација. Једино y том правцу je наше будуће спасење", на-
писао je Стојан Новаковић 1913. године.
И осећање потребе за југословенским повезивањем и уједи-
њењем било je исто тако блиско Новаковићу, јер ce прожимало с
његовом идејом ослобођења српског народа. Карактеристично je,
међутим, да ce то далеко више могло срести y његовим каснијим
годинама. У ствари, највећу опасност за будућност српског народа
Новаковић je видео y његовој изолованости, a праву перспективу y
повезивању с другим народима. С обзиром на то да je сваки даљи
корак после стварања аутономне Србије захтевао неку врсту подр-
шке, он je поздрављао политику кнеза М ихаила као југословенску
с обзиром на намере повезивања с осталим југословенским наро-
дима. У том духу су, сматра Новаковић, и напори кнеза М ихаила
Обреновића и његовог министра Илије Гарашанина шездесетих го-
дина за установљењем веза с муслиманима и католицима y Босни.
Често je Новаковић y својим радовима, a и y јавним иступањима,
спомињао политику кнеза М ихаила коју je, како je истицао, треба-
ло следити. Овоме треба додати и чињеницу - на коју je Новаковић
често указивао - да су y схватању српскога народа Срби и Хрвати
узимани као један народ, a да исто тако, све до Сан Стефана, Срби
практично нису разликовали себе од Бугара, na ce чак нису проти-
вили ни установљењу бугарског Егзархата 1870. године (Војводић
2012: 389).
484 Срби 1903-1914

У већ споменутој расправи из 1890. године Новаковић каже да,

ако би ce државне границе на Балканском простору удешавале no
етнографији, оне би личиле на чипку. Садржина ове расправе би,
међутим, могла довести читаоца y недоумицу да ли ce осим пра-
вославних Срба ту подразумевао и неки други од јужнословен-
ских народа, на пример Хрвати. Разјашњење je дао сам Новаковић
y неким другим својим радовима. У тексту Угледи српске просвете
(1897) Новаковићева мисао ту исказана указивала je на то да je глав-
на сметња повезивања на јужнословенском простору, односно та-
мошњим тежњама за уједињењем, била средњовековна расцепље-
ност. Говорећи о четири цивилизацијско-просветна утицаја на срп-
ски народ: византијски који je Србима донео грчко православље,
романо-италијанско католичанство које je с јадранског приморја
продирало y унутрашњост истим правцима куда су ишли трговач-
ки путеви, арабо-турски који je надолазећи од 15. века одвео многе
Србе y муслиманство, Новаковић je истакао значај савремених или
нових европских токова, потпуно одвојених од вере, као и усвојење
народног језика и писма, што je допринело да ce после тога о Срби-
ма, муслиманима и Хрватима могло говорити као о једној словен-
ској заједници. Предуслов за то био je да ce раздвоји народност од
вере, после чега за њу нема препрека да уђе y европску цивилиза-
цију као њен саставни део. Србинство - како каже Новаковић - m i­
je само грчко православље него га има и y римокатоличанству и y
исламу, a сваки покушај истицања значења хрватства као иден-
тичног католицизму јесте враћање y средњи век. Новаковић je за-
право заступник мишљења да je српска просветна мисао о слободи
и независности потпуно y складу с „осталим мислима нашег време-
на и да ће она продрети само joj треба дати времена* (Исто: 390-391).
У једној Новаковићевој белешци налази ce о томе join једно такво
тумачење. Најпре ce говори о рђавој судбини српског народа да бу-
де подељен на православне који ce - како каже - идентификују са
србизмом, католике који ce идентификују са хрватством и мусли-
мане који ce идентификују са османизмом. A затим Новаковић за-
кључује: модерно време je дало отпор наслеђу историје na су Срби,
подстакнути и страним утицајима, пре више од сто година дигли
барјак ослобођења прогласивши јединство нацији и њеног богат-
ства y религији (Исто: 391).
Променом династије и политике Србије после 1903. године, и
пред све већом опасношћу од Аустро-Угарске, Стојан Новаковић
ce y својим пројугословенским размишљањима све више окретао
Стојан Новаковић 485

јужнословенском становништву y оквиру Аустро-Угарске. Он je y

њему видео одбрамбени стуб пред претњама Аустро-Угарске, као и
чинилац слабљења те земље. Управо 1908. године, он je изнео ми-
шљење да треба мењати и српске политичке програме, односно
програме за ослобођење и уједињење српског народа, као и сред-
ства за њихово извршење. Будући програм, no њему, требало би да
буде: предузимање практичних корака за учвршћење одбрамбеног
система против „заједничког непријатеља Аустро-Угарске“ (Исто:
392).
Новаковић je y годинама пред Први светски рат показао како за-
мишља будућу југословенску државу, односно уједињени простор
од Тимока до Вардара, na до Алпа и Јадранског мора. У раду који je
под насловом Након crno година објавио y Српско-хрватском алма-
наху 1911. године (Новаковић 1911) изнео je своју визију заједничке
будућности и хармоничног живљења југословенског становништва
2011. године. Из њега ce могло закључити да о Србима, Словенци-
ма и Хрватима говори као о блиским и сродним народима којима
једино недостаје уједињење или неки облик јединства под заједнич-
ким југословенским именом. Биле су то идеје које ce појављују и y
његовим ондашњим јавним иступањима, али их ни тада целовито
јавно не излаже. У наредним годинама y којима ce све више нагове-
штавао ратни сукоб међу силама, који би могао да донесе и велике
обрте на Балкану, те идеје налазе код њега још више своје место,
пре би ce рекло као визија и не на отворен начин, нити он од њих
прави јединствен програм. Избијањем Првог светског рата његово
мишљење било je јасно опредељено: „Одбрана Србије и уједињење
Српства више не значе ништа y овом окршају целог света. Moj сан,
моја визија о Југославији, већ су стављени на дневни ред“, изјавио
je Стојан Новаковић y јануару 1915. године y Нишу, y свом послед-
њем интервјуу који je дао свом поштоваоцу Ђурђу Јеленићу (Јеле-
нић 1929). A то своје опредељење за нову југословенску државу он je
изнео и на страницама рукописа расправе Les problèmes yougoslaves
dans le passé et dans l’actualité, коју je завршио неколико дана пред
смрт фебруара 1915. године, a која je бригом његовог сина Милете
била постумно објављена исте, 1915. године, y часопису Revue de Pa­
ris под насловом Les Problèmes yougoslaves (Novakovitch 1915). Нову
државу он je видео састављену од српских, хрватских и словенач-
ких земаља, али je форму њиховог уједињења оставио отвореном.
Звуче, међутим, као упозорење ове његове речи које je, y вези са
заједничком будућношћу, изговорио последњих дана живота, a за-
486 Срби 1903-1914

писао их Ђурђе Јеленић: „једино чега бих имао овако унапред да ce

плашим то je: да ли ће Срби и Хрвати - како их ja познајем - бити y
стању да очувају и одрже нашу нову државу“ (Јеленић 1929).

Михаило Војводић

Одабрана библиографија

Војводић, Михаило (1988): Србија y међународним односима крајем X IX u

почетком X X века. Београд: Српска академија наука.
- (1999): Путеви српске дипломатије: Огледи о спољној политици Србије
y X IX u X X веку. Београд: CLIO.
- (2007): Изазови српске спољне политике (1791-1918): огледи u pacnpaee.
Београд: Историјски институт.
- (2009): Петроградске године Стојана Новаковића. Београд: Историј-
ски институт.
- (2012): Стојан Новаковић y служби државних u националних интереса.
Београд: Српска књижевна задруга.
- (2015): Само својим путем: Стојан Новаковић y скупштинском u jae-
номживоту Србије 1905-1915. Београд: Филип Вишњић.
Вуловић, Светислав (1887): „Стојан Новаковић - изванредни посланик и
опуномоћени министар Србије y Цариграду“, Годишњак Српске кра-
њевске академије I за 1887. год, стр. 203-216.
Јеленић, Ђурђе (1929): „Три историјска аманета“, Политика, бр. 7496, 14.
март 1929.
Новаковић, Стојан (1910): „Библиографија списа Стојана Новаковића“, Го-
дишњак Српске краљевске академије X X IV за 1910. год, стр. 316-409.
- (1911): „Након сто година“, Srpsko-hrvatski Almanah za 1911, Beograd-Za-
greb 1911, стр. 9-19.
Шар-Планинац [Стојан Новаковић] (1890): „Грчке мисли о етнографији
Балканског полуострва", Отаџбина, V, стр. 68-93, 223-236, 588-611;
XXVI, стр. 595-631.

Novakovitch, Stoyan (1915): Les Problèmes yougoslaves, Paris: L. Pochy.

 Михаило Петровић Алас

Након повратка из Француске 1894. године, Михаило Петровић,

млади доктор математичких наука са париске Високе педагошке
школе (École normale supérieure) пријављује ce на конкурс за избор
на место редовног професора београдске Велике школе. Избор je
био неизвестан јер Петровић добија свега један глас више од нај-
ближег супарника, берлинског доктора наука Петра Вукићевића.
Годинама касније признао je да би вероватно напустио планове да
ce посвети научном раду, да том приликом није био изабран (Ми-
триновић 1968:16). Испоставиће ce да je тим избором наука y Срби-
ји добила не само једног од првих професора будућег Београдског
универзитета већ и оснивача националне математичке школе.

„Кад би вам неко од негдашњих ученика београдске прве гимназије

рекао да je y Капетан-Мишиној згради провео пуних педесет и пет го-
дина, не променивши за све то време ни занимање, ни своју чинов-
ничку каријеру, ви бисте га гледали са неверицом, питајући ce да ли
je тако шта могућно. Па ипак je не само могућно, већ je одиста тако и
било, и то баш са писцем ових редака, који je y зграду ушао почетком
школске године 1878/79 као ученик првог разреда гимназије, a из ње
изашао школске године 1937/38, као пензионисани редован професор
београдског универзитета, без промене локала, са јединим прекидом
за време школовања на страни, после свршене Велике школе, опет y
истој згради“ (Петровић 1939: 293).

Наведене реченице спадају y ретка писана сведочанства која je

оставио о себи. Михаило Петровић готово да није оставио аутоби-
ографске записе помоћу којих би ce сасвим јасно расветлила њего-
488 Срби 1903-1914

ва убеђења, намере или жеље (Миланковић и Михаиловић 1946: 7;

Трифуновић 1969:133). Остаје запамћен као скроман, повучен, иако
не усамљен човек, посвећен науци али подједнако риболову и вио-
лини. Популарна страна његове личности пресудан je разлог што je
y друштвеном сећању, веома необично за научнике, његово име и
презиме готово неизоставно повезано с надимком „Алас“. Иза сли-
ке о бриљантном научнику - боему занесеном свакодневним и јед-
ноставним животним радостима - стоји свестрана личност којој
није недостајало упорности да највећи део времена посвети успо-
стављању и развоју математичке науке и наставног рада y Србији.
Историја српске математике има y појави Михаила Петровића сво-
ју кључну прекретницу.

Михаило Петровић je рођен y имућној породици y Београду на

Косанчићевом венцу. Одрастао je y кући надомак тадашње Митро-
полије где су после ране смрти оца о њему бринули мајка Милица
и деда Новица Лазаревић, протојереј Саборне цркве (Трифуновић
1969: 25-27). Захваљујући бризи и старању деде no мајци може да
рачуна на материјалну подршку tokom читавог образовања. Основ-
ну школу и Прву мушку гимназију завршава y Београду. Ha Фило-
зофском факултету Велике школе, прецизније његовом Природно-
-математичком одсеку дипломира 1889. године. С обзиром на то да
je y Београду постојала организована настава математике, али не и
уређен научни рад, Петровић образовање мора да настави y једном
од европских универзитетских градова.
Насупрот неколицини тадашњих српских математичара који
су махом били образовани y научним средиштима на немачком
говорном подручју, Михаило Петровић ce одлучује за студије y
Француској. Познанство проте Лазаревића са Јевремом Грујићем,
тадашњим српским послаником y Паризу, пресуђује y одабиру гра-
да y којем ће наставити образовање. Но, пре могућности да затражи
помоћ, Петровић мора да положи изузетно тежак пријемни испит
за одабрану École normale supérieure (Висока педагошка школа) што
и чини са најбољим успехом. Докторске студије y Паризу почиње о
сопственом трошку да би му недуго затим била обезбеђена и српска
државна стипендија. Начин на који долази на докторске студије y
Француској je пут личних веза и познанстава a не пажљивог плани-
рања. Но, образовање које ће тамо стећи и професионалне везе које
Михаило Петровић Алас 489

ће одржавати читавог живота, одредиће његово деловање y Србији

и читав научни рад.
Одабир школе je изузетно амбициозан. Висока педагошка шко-
ла, y тренутку када Михаило Петровић постаје њен ђак, предста-
вља престижну школу Треће француске републике. Након понижа-
вајућег пораза y рату с Пруском 1871. године, школа je постала део
плана француских водећих елита да посредством науке и високог
образовања остваре снажан национални препород. Владало je ми-
шљење да су пруски топови били ефикаснији захваљујући немачкој
премоћи y науци и техници. Стога ce жар националистичког так-
мичења пренео и на науку (Digeon 1959). У години no завршетку
рата настају Société Mathématique de France (Друштво математича-
ра Француске) и Association française pour l’avancement des sciences
(Француско друштво за напредак наука) - две организације које
ће спроводити замишљене промене. До почетка 20. века број мате-
матичара на универзитетским позицијама je удвостручен (Gispert
2002: 106-110). Носиоци промена били су студенти са Високе педа-
гошке школе која ће до краја века постати водећа научна установа
y земљи усредсређена на напредак универзитетске и школске на-
ставе y читавој земљи. По повратку y Србију Михаило Петровић
ће упркос ограниченим средствима и броју сарадника приступити
остварењу истих циљева y Србији.
О квалитету школе на коју ce Петровић уписао најбоље говоре
имена професора који су представљали не само француску већ и
светску елиту. Тако су чланови комисије пред којом ће Петровић
бранити докторат били Шарл Ермит, Пол Пенлеве, будући пред-
седник владе Француске, и Анри Поенкаре сматран математичким
универзалистом (Merzbah and Boyer 2011: 549-551). Докторат, из
области диференцијалних једначина био je почетак његовог рада
y области математике y којој ће постизати најистакнутије резулта-
те. Поред одређивања истраживачког усмерења y Паризу највише
цени предавачки рад и методе професора Танерија од кога ће преу-
зети програм предавања и начин рада који ће примењивати y Бео-
граду (Трифуновић 1969: 101).

Kao редовни професор Велике школе од 1894. године Михаило

Петровић суделује y последњим фазама преображаја највише обра-
зовне установе Краљевине Србије y универзитет. Пут ка оснивању
490 Срби 1903-1914

Први професори Београдског универзитета 1905.

Седе, с лева на десно: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило
Петровић Алас; стоје, с лева на десно: Андра Стевановић, Драгољуб Павловић,
Милић Радовановић и Љубомир Јовановић (Фототека САНУ)

универзитета зацртан je поделом Филозофског факултета на Лин-

гвистичко-литерарни, Историјско-географски, Математичко-фи-
зички и Хемијско-природњачки 1896. године, a tokom 1899/1900.
и уређењем наставе на једанаест различитих научних група (Тју-
ровић 2004: 689). Михаило Петровић ce 1905. године налази међу
првих осам редовних професора Универзитета, a убрзо je донета
одлука о његовом постављењу за шефа Катедре за математику (Три-
фуновић 1969: 192-195).
Звање и обавезе универзитетског професора Петровић схвата
изузетно озбиљно. Наступајући са готово неисцрпном енергијом
труди ce да држи што више предавања и вежби обављајући тако по-
сао предвиђен за више особа. Наставу изводи no узору на париску
школу, на основу уџбеника које je донео са собом. У исто време ула-
же велики труд да ce за математичку библиотеку набављају савре-
мени научни часописи, сматрајући једним од најважнијих задатака
да студенте оспособи за рад са научном литературом (Кечкић 1997:
332). Без обзира на труд, због тога што je дуги низ година једини
Михаило Петровић Алас 491

предавач теоријске математике на Универзитету Петровић je свој

рад нужно организовао сходно сопственим знањима и способно-
стима. Због тога су често занемариване области попут геометрије
или линеарне алгебре којим ce сам не бави, нити сматра да их до-
вољно разуме (Исто: 333).
Важно je напоменути да je Петровић више него свестан наведе-
них ограничења. Његов најважнији циљ на Београдском универзи-
тету je стварање што ширег круга сарадника како би ce организовао
научни рад али и образовање што више математичара оспособље-
них за рад y гимназијама и основним школама. Примера ради, 1912.
године жали ce Савету Филозофског факултета о потреби за новим
математичарима јер:

„Радећи сам, наставник je досад могао предавати само најпотребније

елементе, немајући могућности да ce од њих одмакне и да уведе слуша-
оце y коју од грана математике што ce данас развијају, које садржавају
актуелне проблеме, које су према томе најподесније за самосталан рад,
a y које je немогућно ући док ce добро не савладају елементарне парти-
је“ (Тодоровић 1968: 157-158).

Одбраном доктората Младена Берића, првог доктора математич-

ких наука Универзитета y Београду почиње образовање београдске
м атематичке школе (Трифуновић 1969:241). Михаило Петровић je
Берића одмах предложио за доцента али Балкански ратови и Први
светски рат прекидају даљи рад на стварању ширег круга сарадника
који ће наставити након 1918. године. Најзаслужнији истраживач
живота и дела Михаила Петровића, Драган В. Трифуновић приме-
ћује да je имао једанаест студената - будућих доктора наука, док je
Јован Цвијић оставио једног ученика, који je постао доцент, a Ми-
лутин Миланковић ниједног.
Насупрот њима, Михаило Петровић до 1925. године организује
успешну катедру за математику. Доласком Јована Карамате одлучу-
је ce да препусти њему и другим најуспешнијим ученицима највећи
део наставничког посла како би спроводили модерне математичке
методе (Кечкић 1997: 333; Трифуновић 2005: 18-19). У међуратном
периоду Петровић ce посвећује осмишљавању проблема погодних
за докторске тезе или указивању на математичка питања на који-
ма ce може радити. Чак и y случајевима потпуно опречних назо-
ра и методолошких неслагања са својим ученицима не покушава
да спречи њихов развој и приступ науци. Ha тај начин, за шта му
припада највећи део заслуга, tokom међуратних година постигнут
 492 Срби 1903-1914

je висок углед београдске школе математичара y свету науке (Томић

1989: 30). Организовани научни рад на пољу математике Петровић
je започео сам да би no одласку y пензију 1938. иза себе оставио ма-
тематичку школу (Кечкић 1997: 341). Када 1939. године добија зва-
ње почасног доктора наука Универзитета y Београду y говорима на
свечаности називају га „ неимаром математичких наука y нас“, док
y дипломи коју je том приликом добио стоји да je његово највеће
дело „знаменити научни рад y свим областима математичких на-
ука и стварање математичке школе на Београдском универзитету"
(Трифуновић 1969: 412).
Поред предавачког рада Михаило Петровић веома брзо постаје
сарадник и члан Српске краљевске академије. Пре тридесете годи-
не живота бива изабран за њеног дописног (1897) a недуго затим и
редовног члана (1899). Очигледно веома поштован од својих коле-
га из године y годину му ce поверавају послови финансијског над-
зора рада Академије, праћења рачуна и сличних питања. За њега,
најважније питање унутар Српске краљевске академије je објављи-
вање најуспешнијих научних радова на страним језицима, макар y
скраћеном облику. Свестан да издања на српском језику могу има-
ти само ограничен утицај y међународним круговима Михаило Пе-
тровић 1914. године и званично предлаже Академији да ce покре-
не обавезно увођење сажетака на француском и немачком језику
(Кечкић 1997: 341). Такође предлаже и да ce уведе збирка издања
посебно квалитетних научних радова који би y целини били штам-
пани на наведеним страним језицима.
Планови које je излагао y Академији били су Петровићев лич-
ни метод као научника јер и сам објављује радове на страним јези-
цима баш као што предлаже да чине остали представници научне
заједнице. Прави успех на овом пољу постиже y сарадњи са Ми-
лутином Миланковићем, додуше тек 1932. године, када je покре-
нут часопис Publications Mathématiques de l’Université de Belgrade.
Д ° почетка Другог светског рата изаћи ће седам издања овог веома
цењеног часописа y међународним научним круговима (Митрино-
вић 1968: 9).

Почетак 20. века обележен je скоро на читавом европском кон-

тиненту променама y образовним системима, с циљем да ce y ité­
ra што брже уводе нова сазнања и промене y математичкој науци
Михаило Петровић Алас 493

(Gispert and Schubring 2011: 74). Носиоци реформи били су универ-

зитетски професори (Исто: 101). Сходно свом француском образо-
вању Михаило Петровић учествује y развоју наставе математике y
средњим школама y времену пре 1914. године (Кечкић 1997: 334).
Петровићева идеја да ce на Универзитету уведе изучавање мате-
матичке дидактике као део припрема студената за средњошколску
наставу представља почетак његовог рада на развоју модерне наста-
ве математике y Србији (Тодоровић 1968: 160). Kao вишегодишњи
члан, повремено и председник Главног просветног савета Краље-
вине Србије, ради пре свега на методичко-дидактичким својствима
уџбеника. Једна од Петровићевих најважнијих заслуга je реформа
самог Савета, чији je био члан, како би његов рад и осавремењива-
ње наставе били ефикаснији (Тјуровић 2004: 128).
Без обзира на несумњиви напредак, Петровић je, разочаран до-
метима свог утицаја, сматрао да његове предлоге реформи нико не
чита и да ce промене не дешавају брзином коју je замислио (Митри-
новић 1968: 17). С таквим развојем стања y просвети није ce мирио
ни деценијама касније. Ha обележавању годишњице оснивања гим-
назије коју je својевремено похађао рекао je:
„Ондашњи број ученика могао je наставник држати y руци и за свако-
га од њих знати шта вреди и шта му недостаје. Данашњи гимназиски
наставници најбоље знају да je то данас више немогућно, једно због
пренатрпаности ученика, a друго и стога што оно, што je добро за зе-
мљу Данску, не мора бити добро и за Домановићеву земљу Страдију
(Петровић 1939: 301).

X-

Михаило Петровић, као математичар, не жели да ce задовољи

само челном позицијом y српској средини. Његова импресивна
библиографија садржи око две стотине научних радова али y њој
постоји и знатан број прештампаних јединица због двоструког об-
јављивања на страним језицима (Кечкић 1997: 335). Бавио ce мо-
дерном анализом: аритметиком, диференцијалним једначинама,
откривањем особина различитих функција, или интеграла (Ми-
триновић 1955: 281; Митриновић 1968: 10). Постојеће опште оцене
Петровићевих дела слажу ce да су најуспешнији резултати његовог
рада остварени y области диференцијалних једначина.
Kao припадник француске школе класичне анализе, која дости-
же зенит y време када je Петровић њен ђак, он остварује доприно-
494 Срби 1903-1914

ce који довршавају или употпуњују резултате својих претходника

али je y томе изузетно успешан (Кечкић 1997: 340). Пишући брзо
- својевремено je називан „лакописцем“ - он прелази преко мно-
гих проблема, оне најтеже лако примећује, али као да нема довољно
стрпљења да их изведе и објасни до краја. Зато ce често дешавало да
други решавају и уопштавају проблеме на које je указивао жртвују-
ћи тај последњи закључак „лепоти и брзини публиковања“ (Томић
1989: 19-20). Tokom последњих деценија научног живота сматра да
je за њега касно да ce укључи y процесе све присутније и израженије
специјализације математике. Такође не покушава да примењује но-
ве методе или предаје потпуно нове области математике које су ce
развијале од почетка 20. века (Стојаковић: 1968: 16).
Феноменологија науке и математички спектри, који ce условно
означавају као најоригиналнији подухвати Михаила Петровића
нису доживели успех иако су изазивали интересовање и похвале
савременика (Кечкић 1997: 340). Једноставно, његови резултати y
тим областима нису поткрепљени одговарајућим доказима (Ми-
триновић 1968: 32). Постоји више разлога за то. Његова дела Еле-
менти математичке феноменологије (1911) као и Феноменолошко
пресликавање (1933) остала су објављена y целини само на српском
језику што je одмах ограничило њихов утицај. Пишући након Дру-
гог светског рата Милутин Миланковић закључује да je наука већ
исувише напредовала да би Петровићев рад био користан, док су y
време објављивања његова дела могла имати утицаја (Миланковић
и Милошевић 1946: 23). Своја изучавања Петровић je, може ce за-
кључити, засновао пре свега на математици a чини ce да му je недо-
стајало и значајније познавање филозофије. Овако je његово дело и
математичарима и филозофима било исувише страно (Божић 2005:
25). Интересантно je да ce и сам Михаило Петровић разочарао y
своја дела из области феноменологије и спектара. To je било само
део ширег личног незадовољства јер y позним годинама сматра ка-
ко би више постигао да ce као већина математичара посветио свега
једној или двема областима (Митриновић 1955: 281). Његово дело
данас није дословно савремено али y себи садржи „антиципације,
наговештавања, предвиђања или опште оријентације y смеру y ко-
јем je ишао развој науке y његовом, na и данашњем времену” (Ада-
мовић 2005: 32).
Tokom каријере Михаило Петровић je познат и поштован мате-
матичар не само y Србији већ и најважнијим научним средиштима
свог времена. Kao учесник Међународних математичких конгреса
Михаило Петровић Алас 495

y Паризу (1900), Риму (1908) и Кембриџу (1912) изазива уважава-

ње и пажњу колега. Био je члан најпрестижнијих удружења мате-
матичара y Француској, Италији, Немачкој, Пољској, Чехословачкој
и Румунији a након Првог светског рата и гостујући предавач на
париској Сорбони (Кечкић 1997: 342-343).

Тешко je навести сва интересовања Михаила Петровића a да ce

текст не претвори y просто набрајање његових постигнућа. Кон-
струисање аналогног рачунара, криптографски рад за српску и ју-
гословенску војску, приређивања изложби о српском риболову ши-
ром Европе, али и путовања која су га одвела чак до Северног и
Јужног пола, показују Михаила Петровића као свестрану личност.
Иза себе оставља не само научне радове већ и путописе, есеје али и
законе о рибарству. Иако аполитичан не скрива рационалистички
приступ животу одбацујући сваки мистицизам, нарочито ce про-
тивећи уверењима попут социјалдарвинизма који посматра као
дубоко погрешну примену „биолошких
закона на људско друштво“ (Стојковић
1972: 518). Истрајност je реч y којој ce мо-
же сабрати велики број његових поступа-
ка и одлука.
Захваљујући високом угледу који je
имао, no доласку на власт нове династи-
је Карађорђевића Михаило Петровић je
постављен за професора математике пре-
столонаследника Тјорђа, старијег сина
краља Петра I. При првом сусрету делује
одсутно и немарно. Ha двору ce појављује
без најаве и са неколико дана закашње-
ња и принцу ce чинило да „мало даје на
чињеницу што je y двору“ (Карађорђевић
1969: 169). У годинама које су уследиле,
између Петровића и принца Ђорђа и на-
кон његовог одрицања од наследства пре-
стола јавило ce дубоко пријатељство којег
ce ниједан од њих двојице није одрицао.
У Петровићевом случају то подразумева Михаило Петровић, око 1905. или 1910.
и директне последице. Kao члан председ- (Фототека САНУ)
496 Срби 1903-1914

ништва Српске краљевске академије и секретар Природних наука

уз међународни углед који je имао јасно je да je само питање време-
на када ће бити изабран за председника најпрестижније интелек-
туалне институције y земљи. У два наврата, након Јована Цвијића
(1927) и Слободана Јовановића (1931) Петровић добија апсолутну
подршку чланова Академије. Но, Министарство просвете оба пута
одбија предлоге јер краљ Александар Карађорђевић не жели да до-
несе указ о постављењу због пријатељства Михаила Петровића са
принцом Тјорђем (Трифуновић 1969: 179). Лични однос и истрајно
пријатељство су му важнији него академска почаст.
Упоредо с научничком каријером Михаило Петровић не запо-
ставља вероватно своју највећу љубав, риболов. Портрет човека ко-
ји je y сећању научне и шире заједнице запамћен као „Алас“, иако
je сам волео да га пријатељи и познаници зову „Мика“ a највише
„мајстор , no титули коју je носио y риболовачком еснафу Београда,
остао би непотпун ако ce пажња не би посветила и том делу његове
личности.
По сопственом признању изреченом Милутину Миланковићу,
чувени београдски алас и заљубљеник y реке давио ce чак једана-
ест пута y животу. Сам Миланковић пише да je једном приликом
покушао, y Даљу на Дунаву да научи Петровића да плива, али ce он
није усудио да уђе y воду даље од колена (Миланковић и Милоше-
вић 1946: 22-23). To што никада није научио да плива не спречава
Петровића да ce посвети риболову. Одмах no повратку из Париза,
a пре него што ће постати дописни члан Српске краљевске акаде-
мије, успешно полаже испит за звање рибарског мајстора. Дипло-
ме калфе и мајстора су једине које je одабрао да држи урамљене на
зиду радне собе y кући на Косанчићевом венцу (Трифуновић 1969:
131-132). У списима Михаила Петровића о рибарству данас нам ce
откривају реке и њихове обале, стене, канали и острва која више не
постоје од како су ђердапске хидроцентрале измениле речни живот
(Митровић-Тутунџић 2005: 62-63).
Поред риболова, велика љубав Михаила Петровића била je и му-
зика. Страствено je свирао виолину и већ 1896. године имао je свој
„пуни оркестар , музичко друштво „Суз“. Био je то веома познат и
омиљен музички састав y тадашњем Београду. Kao његов члан Пе-
тровић, најчешће кријући право име, наступа no читавој Србији,
али и y Сремским Карловцима, Новом Саду и Софији. Посебно je
волео да изводи композиције ромске музике и тако je чувао наслеђе
једне особене културе.
Михаило Петровић Алас 497

Михаило Петровић ce издваја од својих савременика и научника

као неко ko ce самоуверено и природно кретао како на званичним
пријемима код француског председника и на српском двору тако
и улицама београдске Савамале и дунавским обалама, на којима
je проводио бескрајне сате окружен аласима y чијем je друштву
уживао.

У разарањима Београда tokom Другог светског рата y пламену

ће нестати библиотека математичког семинара на чијем настанку и
обогаћивању je Михаило Петровић тако неуморно радио. Радијски
снимци данас великим делом изгубљене музике, које je пред сам
рат снимио са својим музичким друштвом такође су уништени. И
сам велики научник и алас je преминуо y окупираном Београду нај-
вероватније од последица вишемесечног заробљеништва y Немач-
кој y којем je био као резервни официр југословенске војске.
У историји српске културе и науке Михаило Петровић je једна
од личности несумњиво заслужних за настанак модерног интелек-
туалног живота Србије. Његово најважније наслеђе, уз научна до-
стигнућа no којима je био познат за живота, уз допринос библиоте-
ци математичког семинара, na и уз музичке изведбе, ипак су, изнад
свега, студенти који су прошли кроз математичку школу чији je био
оснивач.

Душан Фундић

Одабрана библиографија
Адамовић, Душан (2005): „Присуство Михаила Петровића y савреме-
ној науци“, у: Легенде Београдског универзитета: Михаило Петровић
Алас, Аница Савић-Ребац, Александар Ђ- Kocmuh, Александар Дероко,
прир. Марија Вранић-Игњачевић, Драгана Столић и Дубравка Ми-
лошевић. стр. 32-36. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић".
Божић, Милан (2005): „Математичка феноменологија Михаила Петро-
вића“, у: Легенде Београдског универзитета: Михаило Петровић Алас,
Аница Савић-Ребац, Александар Ђ- Костић, Александар Дероко, прир.
Марија Вранић-Игњачевић, Драгана Столић и Дубравка Милошевић.
стр. 23-27. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.
 Бранислав Петронијевић

Упркос сложеним унутрашњим и спољним друштвено-поли-

тичким приликама y којима ce затекла no ослобођењу од турске
владавине и обнављању државности, Србија je y другој половини
19. века одлучно започела са модернизацијом градећи, no узору на
најнапредније европске државе, неопходне политичке, културне и
образовне институције. У то доба зачета je и модерна српска кул-
тура, чији су ce обриси јасно искристалисали почетком 20. века као
резултат буђења просветитељске свести, индивидуалних прегнућа
и отворености према европским вредностима. Жељни квалитетног
академског образовања и потпомогнути државним стипендијама,
бројни српски интелектуалци похрлили су y водеће европске уни-
верзитетске центре као што су Беч, Париз, Берлин, Минхен и др.,
доносећи no повратку y матицу плодове европског духа и културе;
за неке од њих - поменимо само М илутина М иланковића, Михаи-
ла Петровића Аласа и Надежду Петровић - данас ce с правом може
рећи да су y областима свог стваралаштва досегли највише домете.
T okom првих деценија процеса модернизације, филозофија je y
Србији играла периферну улогу. Иако je са одсеком за филозофију
на Лицеју 1838. године створен први институционални предуслов,
тек je формирање Велике школе 1863. пружило чвршће упориште
за озбиљније бављење филозофијом и ширење филозофског обра-
зовања. Међу активним српским филозофима тога доба, y чијим
делима су ce углавном преплитали и смењивали утицаји познатих
европских филозофа Канта, Хјума, Хегела, Мила, Конта, Спенсе-
ра и др., издвајају ce Константин Бранковић, М ихаило X. Ристић,
Димитрије Матић, Алимпије Васиљевић, М илан Кујунџић, Божи-
Бранислав Петронијевић 501

дар Кнежевић, М ихаило Вујић и Љубомир Недић. Поред ауторских

књига, они су, y недостатку домаћих уже стручних часописа, своје
чланке објављивали, међу осталим y Делу, Летопису матице cpn-
ске, Српском књижевном гласнику (око којег су ce почетком 20. века
окупљали водећи српски интелектуалци тога времена). У првој де-
ценији 20. века, посебно од оснивања Универзитета 1905. г., фило-
зофија y пуној мери стиче статус академске дисциплине и заузима
запажено место y српској интелектуалној и културној средини. Тих
година, уједно, све je израженија свест да би и y тој области, као
и y науци и уметности, индивидуални допринос пуну афирмацију
требало да траж и не само y националном него и y европском окру-
жењу. Можда најбољи пример за овакав став пружа филозофска де-
латност Бранислава Петронијевића (1875-1954) y раздобљу од 1900.
до 1914. године.

У Аутобиографској скици Петро-

нијевић je своју укупну интелектуал-
ну делатност поделио на метафизич-
ки, научни и метафизичко-научни
период (в. 1998 [1983], 12: 76; као извор
за већину Петронијевићевих списа
користићемо Изабрана дела Брани-
слава Петронијевића објављена 1998,
с тим што ћемо после године њиховог
издања y угластим заградама навести
и годину првог издања списа, a затим
бројеве одговарајућег тома и страни-
це). Предмет наше пажње биће само
први период, зато што он највећим
и, када ce посматра Петронијевићев
филозофски опус, најзначајнијим де-
лом пада y прву деценију и no 20. ве-
ка. Такође, издвојићемо три плана на
којима ce тих година одвијала Петро-
нијевићева филозофска делатност:
(1) теоријски, који обухвата Петро-
Бранислав Петронијевић око 1900.
нијевићев интензиван рад на изград- Рад Ристе Вукановића
њи сопственог филозофског система (у власништву др Момчила Цветковића)
502 Срби 1903-1914

и објављивање главних списа на немачком језику; (2) предавачки,

који започиње његовим ангажовањем на Великој школи 1898. и на-
ставља ce 1905. на Универзитету; и (3) просветитељско-популари-
заторски, који укључује низ Петронијевићевих јавних предавања и
текстова објављених на нашем језику y разним домаћим часописи-
ма, брошурама и дневним новинама.

(1) Петронијевић je 1894. г. започео студије медицине на Бечком

универзитету, али je, ношен младалачком жељом да ce бави филозо-
фијом, већ следеће године прешао y Лајпциг, где je завршио студи-
је филозофије и докторирао 1898. Још tokom студија, његова жеља
прерасла je y снажну амбицију да изгради оригиналан филозофски,
y основи метафизички систем, „реши велику загонетку света“ и по-
стигне „репутацију европског филозофа" (1998 [1946], 12: 23). По
повратку y Београд, на препоруку Јована Жујовића, добио je место
предавача на Великој школи. Упоредо с педагошком активношћу,
tokom наредних петнаест година написао je и y Немачкој објавио
своја главна филозофска дела: 1900. г. Prinzipien der Erkenntnislehre,
Prolegomena zur absoluten Metaphysik (Начела meopuje сазнања. Про-
легомена за апсолутну метафизику, 1998, 1: 105-207), 1904. г. Prin­
zipien der Metaphysik I (Принципи метафизике I, 1998, 2) и 1912. г.
Prinzipien der Metaphysik II (.Принципи метафизике II, 1998, 3), као
и неколико чланака који ce на та дела садржински надовезују (од
важнијих филозофских радова из тог периода, на српском језику
je 1902. објавио студију „О појму свести са гледишта теорије сазна-
ња ). Ваља додати да je метафизика y његовом стваралаштву играла
важ ну улогу и после 1912. Пошто je планирао да y трећи (незавр-
шени) том Принципа метафизике укључи Филозофију природе,
Петронијевић ce од 1913. посветио научним истраживањ има (зоо-
логији, посебно палеонтологији y којој je између два рата постигао
међународно признате резултате, затим физици, биологији, теори-
ји органске еволуције, и др.) али, како сам примећује y Аутобио-
графској скици, првенствено са жељом да свој метафизички систем
усклади са емпиричком стварношћу (в. 1998 [1946], 12: 23). Познате
су његове речи из говора припремљеног поводом пријема за редов-
ног члана Академије (1921), y којима истиче да je „рођени метафизи-
чар ... као што има рођених песника“, и да je „постао научник" да би
„и надаље могао бити метафизичар“ (1998 [1983], 12: 76).
У средишту Петронијевићевих теоријских интересовања билаје,
дакле, метафизика и то схваћена традиционално, као филозофска
Бранислав Петронијевић 5°3

дисциплина од које ce очекује да нам открије најопштије истине о

целокупној стварности. Такво опредељење одударало je од преовла-
ђујућих тенденција y тадашњој европској филозофији. Са великим
открићима y области природних наука и формирањем друштвених
наука y 19. веку, Кантова критика метафизике добила je на тежини, a
хјумовске резерве према овој дисциплини додатно су оснажене ши-
рењем позитивистичких идеја Огиста Конта. Филозофским спеку-
лацијама о природи материје, простора или времена замерено je то
што ce, за разлику од научног сазнања, не ослањају на емпиријску
евиденцију нити су подложне искуственој провери. Петронијевић
ce са том критиком није слагао, већ je, напротив, био уверен да ce
метафизика може засновати на искуству и „утемељити као наука"
(1998 [1904], 2: 18). У то доба наизглед сличан став заступали су како
његови професори на лајпцишком универзитету Вилхем Вунт, Јо-
ханес Фолкелт и Макс Хајнце, тако и бројни филозофи и научници
чија дела je помно проучавао, поред осталих Едуард фон Хартман,
Херман Лоце, Ернст Max и Јохан Ф. Хербарт. Но, док су ови углавном
сматрали да би филозофске претпоставке о природи стварности
требало ускладити с резултатима научних истраживања, Петрони-
јевић je тврдио да ce најопштији метафизички појмови (идентитет,
супротности, негација и др.) и принципи (идентитета, противреч-
ности, искључења трећег и довољног разлога) могу извести из садр-
жаја непосредног искуства. Ову своју тврдњу он je настојао да дока-
же y Начелима теорије сазнања, предлажући емпириорационализам
као „нову гнозеолошку доктрину“ која, према његовом мишљењу,
решава стари спор између емпириста и рационалиста око природе,
порекла и важења општих и нужних истина (в. 1998 [1933], 4: 235).
Реконструисаћемо укратко главне кораке y Петронијевићевој
одбрани метафизике. Он je пошао од иначе популарне картезијан-
ске претпоставке да садржаји нашег свесног искуства, y које имамо
непосредан увид, пружају потпуно поуздану основу сазнања. Насу-
прот емпиристима и рационалистима који су те садржаје тумачили
као субјективне представе спољашњих објеката, он им приписује
апсолутни реалитет: не само да нам ce, на пример, бол који осећамо
или црвено које видимо представљају „непосредно као апсолутно
no себи бивствујућа реалност1 (1998 [1904], 2: 45), већ су болност и
црвеност објективне карактеристике тих осета, независне од наше
свести о њима (1998 [1900], 1: 122, 206-207).
У следећем кораку, Петронијевић повлачи појмовну разлику из-
међу логичко (квалитативно ), нумерички и квантитативно про-
504 Срби 1903-1914

стих и сложених садржаја свести. Логички прости садржаји дефи-

нисани су модално, као оне чињенице које су такве да je немогуће
(незамисливо) да су другачије. Такве чињенице откривамо емпи-
ријском анализом, односно самопосматрањем садржаја нашег ис-
куства: оне су или и нумерички просте, као што je квалитативно
одређен осет црвеног, или су нумерички сложене, као што je права
линија, која, премда je сложена из тачака, појмовно гледано не мо-
же бити другачија. Петронијевић сматра да квалитативно и нуме-
рички прости садржаји сачињавају крајње саставне делове иску-
ства, „последње несводљиве чињенице" од којих су састављени сви
сложенији садржаји искуства (1998 [1904], 2: 28), док je поменути
спор између емпириста и рационалиста око статуса опш тих и ну-
ж них истина произашао из некритичког коришћења „грубог појма
искуства" као скупа логички сложених, променљивих чињеница
(Исто: 2: 35).
У светлу појмовне разлике између простих и сложених садр-
жаја искуства показује ce да je за извођење неког од најопштијих
метафизичких појмова или принципа довољно наћи бар једну не-
посредно дату искуствену чињеницу која je квалитативно и нуме-
рички проста. Ослањајући ce на принцип апсолутног реалитета
свести, Петронијевић y Начелима теорије сазнања (1998 [1900], 1:
гл. 3. и 5) и Принципима метафизике I (1998 [1904], 2: 28) саму да-
тост једног таквог садржаја сматра квалитативно и нумерички
простом чињеницом y којој ce огледа „апсолутна разлика бића од
небића“. Конкретно, он y првом спису полази од датости нечег
и датости промене, na из тих чињеница искуства изводи појам и
принцип идентитета („А je А“), док y другом креће од датости не-
чега, датости одређеног нечег и датости промене, na изводи појам
супротности (негације) и принцип противречности („А није не-
А“). Појмови идентитета и апсолутне разлике, заједно са пратећим
принципим а идентитета и противречности, описују чисто форма-
лан однос, али je тај однос инстанциран y логички простим чиње-
ницама искуства, које, самим тим што су квалитативно одређене,
изражавају садржајни аспект бића. Већ je датост неког садржаја
y свести једна садржајна, квалитативна чињеница која искључује
своју супротност, не-датост. Додатни садржајни моменат прису-
тан je и y специфичном квалитативном карактеру осета: када опа-
жамо нешто црвено, непосредно смо свесни да то што опажамо
ječme црвено („А je А“) и да je, штавише, немогуће да буде нешто
друго („А није не-А“); стога и исказ „Црвено не може бити не-цр-
Бранислав Петронијевић 505

вено“, мада ce тиче појединачне чињенице, има статус универзалне

нужне истине.
Неколико деценија касније, y склопу приказа Петронијевиће-
вог емпириорационалистичког становишта, Ж ивојин Гарашанин
(Гарашанин 1957: 60-62) скренуо je пажњу на то да ce код неких
његових савременика - издвајају ce Ернст фон Астер (1913), Ханс
Корнелијус (1924) и Теодор Ерисман (1926) - може наићи на сличне
ставове. Наведени аутори су ce углавном држали већ устаљене кан-
товске терминологије и, за разлику од Петронијевићевих примера
који пре спадају y аналитичке судове (истините искључиво захва-
љујући својој логичкој форми), разматрали примере синтетичких
судова типа: „Овај тон није могао имати другачију висину или ја-
чину“, или: „Овај тон мора поред висине имати и јачину“. Било како
било, Петронијевић ce са својим емпириорационалистичким уче-
њем укључио y дуготрајну расправу о пореклу, природи и важењу
нужних истина, расправу коју су започели емпиристи и рациона-
листи новог века, наставили je између два светска рата присталице
и противници логичког позитивизма, a y другој половини прошлог
века обновили неки од водећих савремених филозофа, Вилард
Квајн, Сол Крипке и др.
Вратимо ce Петронијевићевој метафизици. Прелаз од теорије
сазнања ка овој дисциплини омогућен je тиме што ce, како y ари-
стотеловском духу истиче Петронијевић, најопштији метафизички
принципи, премда изражавају „чисто формално својство реалног ,
протежу на целокупну стварност; „елементи мишљења морају 6и-
ти потпуно идентични одговарајућим реалним елементима , одно-
сно „у последњој инстанци мишљење и биће морају бити апсолутно
идентични" (1998 [1900], 1: 31). Kao утеорији сазнања, Петронијевић
и y метафизици настоји да помири два традиционално супротста-
вљена учења, спинозистички монизам и лајбницовски плурализам,
заступајући моноплуралистичку тезу да ce целокупна стварност
састоји од мноштва најпростијих елемената (тачака или монада)
међусобно повезаних y једну целину. Ф инитистичку претпостав-
ку о дискретној структури света он усваја као „основно метафи-
зичко начело" (1998 [1904], 2: 23), a адекватну математику, тачније
геометрију, сматра „кључем за решење загонетке света“ (вид. moto
Принципа метафизике I). Чињеница je да je y то доба међу мате-
матичарима преовладавало еуклидовско инфинитистичко тумаче-
ње простора као праволинијског, тродимензионалног и дељивог на
бесконачно много непротежних тачака. Надовезујући ce на идеје
5o6 Срби 1903-1914

Руђера Бошковића и Тјордана Бруна, Петронијевић тврди да ce ре-

ални простор састоји од тачака које имају квантитет, али су просте
и недељиве, и излаже нееуклидовску дискретну геометрију. Да би
решио познати аристотеловски проблем додира две непротежне
тачке које би, као такве, приликом додира морале да ce подударају,
Бруно je претпоставио постојање две врсте тачака: минималне је-
динице простора јесу тачке које имају позитивну вредност 1, али ce
оне не додирују непосредно него преко граничних тачака које имају
вредност 0. Петронијевић истиче да je Брунова замисао на добром
трагу, али да не може да послужи за изградњу дискретне геометри-
је због тога што je граничним тачкама додељена нулта вредност.
Према његовом мишљењу, стварни простор ce заиста састоји од две
врсте тачака, средишњих (Mittelpunkt) које су реалне и заузимају
минимум простора, и међутачака (Zwischenpunkt) које су иреалне,
без садржаја, али им y простору одговара минимални размак изме-
ђу две реалне тачке, тако да и оне поседују екстензију (вредност 1)
којом простору обезбеђује протежност (1998 [1904], 2: 21, 315; 1998
[1905], 1: 227-266). Ово гледиште Петронијевић назива биформни
финитизам и проширује га на време као другу форму постојања;
реалне тачке времена су тренуци садашњости, a између њих су, као
иреалне тачке, уметнути тренуци промене.
Главне поставке своје геометрије Петронијевић je изложио 1905.
године и на српском језику, y чланку „Основни постулати дискрет-
не геометрије“ (1998, 10). Занимљиво je да je он, премда je стварном
простору приписивао дискретност и консекутивност, допуштао
замисливост другачијих форми празног простора (континуира-
ни простор, дискретан и неконсекутиван простор итд), na чак и
вишедимензионалних простора, о чему je детаљније писао y pa-
fly објављеном 1907. на немачком Die typischen Geometrien und das
Unendliche (1998, 1: 267-346). Штавише, он je био добро упознат са
нееуклидовским геометријама Бољаја и Лобачевског, y Београду je
држао предавања и објавио чланке о њима, a y једном свом тексту о
ентропији из 1901. године (1998, 10: 229-251) нееуклидовске геоме-
трије je сврстао међу три најзначајнија интелектуална открића 19.
века (друга два су принципи еволуције и ентропије).
Биформни финитизам je Петронијевићу послужио за формули-
сање оригиналне верзије финитистичког решења познатих Зеноно-
вих апорија кретања, које je изложио 1906. y чланку „Zenos Beweise
gegen die Bewegung“ (1998, 5: 17-34). Утисак je да je извор апорија y
инфинитистичкој претпоставци о бесконачној дељивости просто-
Бранислав Петронијевић 507

pa и времена, јер, ако je она тачна, изгледа да кретање не може ни

да започне (први Зенонов доказ), a ако je и започело, не може бити
довршено пошто тело мора y ограниченом растојању и временском
интервалу да прође кроз бесконачан број тачака и тренутака (други
Зенонов доказ). Још једна верзија апорије (трећи Зенонов доказ) je y
томе што тело које ce креће y сваком тренутку мора да ce затекне на
једном месту y простору, y којем y том тренутку мирује, na пошто y
сваком тренутку мирује* изгледа да ce уопште и не креће. Суочени
са овим тешкоћама, многи аутори су одбацили инфинитизам и из-
лаз потраж или y неком облику финитизма. У Француској je, тако,
y другој половини 19. века био популаран униформни финитизам
- заступали су га Шарл Ренувије, Франсоа Евлен и др. - гледиште
према којем ce простор и време састоје од једне врсте реалних тача-
ка, односно тренутака. Петронијевић je тврдио да ce тиме апорије
не решавају зато што, ако ce време састоји од истоврсних сукце-
сивних тренутака који су недељиви, тело (материјална тачка) y сва-
ком од њих опет мора да мирује: „Да би материјална тачка која ce
креће прелазила из једне тачке простора y другу, очито мора да ce
догоди нешто што ће изазвати ову промену места, али ако између
два временска тренутка којима одговара мировање покретне мате-
ријалне тачке, y обе оне тачке простора не лежи апсолутно ништа,
онда не постоји ни време y коме би могла да ce изврши та промена
места и то кретање, дакле, никако не може да ce оствари“. Биформ-
ни ф инитизам тај проблем отклања тако што претпоставља да
су простор и време састављени из двоврсних тачака ... Између сва-
ка два временска тренутка када мирује материјална тачка која ce
креће постоји један неиспуњени тренутак времена који значи сам
акт кретања; y њему ce, дакле, одиграва она измена места од јед-
не (реалне) тачке простора до друге, na ce тиме Зенонова тешкоћа
решава једним потезом. У тренутку кретања материјална тачка на-
пушта ранију (реалну) просторну тачку, y стању кретања налази
ce изван простора и no престанку акта кретања доспева y следећу
(реалну) тачку простора, дакле, она y стању самог кретања није ни
на једном ни на другом месту, она није уопште ни на каквом месту
- што je могућност коју je Зенон y свом доказу управо превидео“
(1998 [1906], 5: 25).
Колико год да je самосвојно, понуђено решење рађа нова пита-
ња. Пошто je кретање измештено изван простора, намеће ce питање
како ce тело из једне реалне тачке пребацује y другу a да притом
не пролази ни кроз шта? Такође, замисао о судару два тела доноси
 5o8 Срби 1903-1914

проблем како за униформни, тако и за биформни финитизам: y тре-

нутку мимоилажења две материјалне тачке које ce крећу y паралел-
ном супротном смеру, њихов сусрет дешава ce y стању кретања, na
самим тим y иреалној тачки простора, али ова тачка постаје реална
уколико ce једна од две материјалне тачке y том тренутку судари са
неком трећом (Арсенијевић 1986: 119). Без обзира на те недоумице,
Петронијевићев рад je привукао пажњу и неких угледних струч-
њака за античку филозофију као што су Дезмонд Ли, који га по-
миње y својој монографији о Зенону (1936), или Дејвид Рос који га
наводи y својим коментарима Аристотелове Физике (1936). A према
каснијем суду неких наших математичара, његова финитистичка
дискретна геометрија, упркос томе што je прожета метафизичким
претпоставкама и што није y свим аспектима изведена на строго
математички начин, садржи низ идеја које би могле бити подсти-
цајне y контексту савременог развоја не само математике, y којој су
y међувремену изграђене бројне геометрије тог типа, већ и физике и
космологије (в. Адамовић 1998: 200-203; Билимовић 1957).
Te околности дају додатни повод да ce запитамо колико ce to ­
kom првих петнаест година 20. века показала успешном Петроније-
вићева амбиција да стекне „репутацију европског филозофа“? Три
главна Петронијевићева дела објављена y раздобљу од 1900. до 1914.
године имала су запажен одјек y међународним филозофским кру-
говима. Непосредно no објављивању Prinzipien der Erkenntnislehre
(1900), y иностраним часописима су ce појавила три приказа, од
којих je најповољнији изашао 1910. y америчком часопису Philosop­
hical Review (избор преведених приказа Петронијевићевих фило-
зофских и научних списа приредио je М иодраг Цекић и објавио их
y два наставка y часопису Дијалектика 1976). Први том Принципа
метафизике (1904) побудио je још веће занимање. У енглеском ча-
сопису Mind (1905, 53: 128-129) кратак приказ објавио je Бертранд
Расел, и то y време када je заједно са Алфредом Н. Вајтхедом ства-
рао Principia Mathematica (1910-1913), једно од неколико дела Ko­
ja су пресудно утицала на развој савремене математичке логике.
Расел констатује да je реч о књизи коју „није лако разумети“, зато
што садржи „необичне тврдње“, писана je „компликованим сти-
лом“ (Исто: 128) и многа питања оставља нерешеним (Исто: 129).
Он издваја Петронијевићево дискретно и финитистичко схватање
простора, времена и кретања, a y вези са дискретном геометријом
указује на погрешну Петронијевићеву претпоставку да простор са
коначним бројем тачака мора бити еуклидовски. Такође, он уочава
Бранислав Петронијевић 509

да Петронијевић y својој критици Кантора превиђа разлике изме-

ђу кардиналних и ординалних бројева. Ипак, закључни пасус до-
носи позитиван суд: „Упркос овим недостацима, књига заслужује
похвалу за особен жар, храбро суочавање са последицама, раскид
са ауторитетима и озбиљност покушаја да ce дубоко проникне y те-
матику којом ce бави“ (Исто: 129).
y француској y којој je, као што смо поменули, финитизам
био веома популаран, појавила су ce три приказа. Аутор прва два,
обимнијег y Buletin des sciences mathématiques и сажетог y Revue de
métaphysique et de morale, био je Луј Кутира. Прикази cy y основи
били коректни, али je завршни суд био критички интониран до те
мере да je биформни ф инитизам оквалификован као „свођење на
апсурд финитизма“. И Гастон Мило, професор научне филозофије
на Сорбони, свој опширан приказ објављен y Revue philosophique
(1905) заврш ава запажањем да Петронијевићева нова геометрија,
колико год била ингениозна и кохерентна, представља само један
издвојен, „појединачни куриозитет“. Далеко похвалнији био je кра-
так приказ објављен y америчком часопису Monist (1907), y којем
анонимни аутор, после уводне напомене да књига обилује метафи-
зичким спекулацијама, пише нешто детаљније о Петронијевићевој
дискретној геометрији и као посебно оригиналне издваја идеје о
две врсте тачака и о могућности вишедимензионалних геометрија.
Следи неколико врло позитивних оцена y којима ce каже да су Пе-
тронијевићеве „иновације вредне пажње , да он y раскиду са еукли-
довском геометријом иде даље од Римана, Бољаја и Лобачевског и
да je његово схватање простора „ингениозно, оригинално и смело ,
a на самом крају упозорење да je „научни свет конзервативан и да
ce не може очекивати „да ће нова геометрија заменити стандардни
еуклидовски метод“ (1907: 317). У октобарском броју истог часописа
Петронијевић je објавио кратку реакцију y којој je изразио захвал-
ност уредништву на позитивном приказу и кориговао неке нетачне
интерпретације (Petronievics, 1907).
Присећајући ce описаних реакција, Петронијевић y Аутобио-
графској скици са носталгијом примећује како je тих година његова
„... репутација европског филозофа почела озбиљно на хоризонту
да ce оцртава“ (1998 [1946], 12: 22). Потврда за то био je још бољи
пријем другог тома Принципа метафизике (1912). Претежно по-
вољни прикази објављени су 1913. y часописима Mind и Zeitschrift
fü r Philosophie und philosophische Kritik. Аутор другог приказа, Ханс
Прагер, има речи хвале за Петронијевићеву метафизику, али његово
510 Срби 1903-1914

емпириорационалистичко решење сматра промашеним. У прика-

зу објављеном y Revue de métaphysique et de morale (1912) анонимни
аутор истиче Петронијевићев филозофски дух, метафизички жар и
кохерентност његових теоријских ставова. Ипак, највеће признање
y европским оквирима уследило je средином Првог светског рата.
У ново издање Ибервег-Хајнцеове Историје филозофије (1916), које
je приредио тибингеншки професор филозофије Карл Т. Естерајх,
увршћен je посебан одељак под насловом „Балканска филозофија“,
a на самом почетку тог одељка приказан je филозофски систем срп-
ског филозофа као њеног главног представника.
За потпунији суд о рецепцији Петронијевићевог дела y струч-
ним међународним круговима треба имати y виду и реакције неких
°Д водећих филозофа тога доба са којима je Петронијевић одржавао
контакт и чијих коментара ce присећа y Аутобиографској скици. Из
разумљивих разлога његов филозофски приступ није ни могао да
рачуна на одобравање код изразито антиметафизички оријентиса-
них филозофа. Са тиме je Петронијевић постао начисто још tokom
студија, када je 1896. Вунту однео рукопис свог првог филозофског
списа Der ontologische Beweis fü r Dasein des Absoluten (Онтолошки
доказ за постојање апсолута), објављеног 1897. y Лајпцигу. Пошто je
прочитао рад, зачетник експерименталне психологије констатовао
je да ce њихови методи филозофирања (спекулативно-онтолошки
и емпиричко-индуктивни) битно разликују и ставио му до знања
Да није спреман да ce прихвати менторства над једном таквом ди-
сертацијом. Поређења ради, поменућемо само да je Вунт већ био
ментор Љ убомиру Недићу („Учење о квантификацији предиката y
новијој енглеској логици", 1884), којег je Петронијевић наследио на
Великој школи, a касније и Светомиру Ристићу („Индиректни до-
кази трансценденталног идеализма“, 1909).
Сличан тон имали су и бројни коментари Принципа метафизи-
ке I и II које je Петронијевић непосредно чуо од својих савремени-
ка. Ф ранцу Брентану, са којим je од 1909. водио преписку о приро-
Ди главних и споредних боја, послао je 1912. примерак другог тома
Принципа, над којим je овај изразио више „чуђење“ него „дивљење“,
саветујући му да не расипа своје „духовне дарове“ на метафизичке
спекулације (1998 [1983], 12:48-49). Године 1907. y П аризујеупознао
Анрија Бергсона, о чијем je тек објављеном делу Стваралачка ево-
луција y Београду одржао предавање и написао чланак. И њему je
непосредно no изласку из штампе послао примерак Принципа ме-
тафизике II, посетивши га исте, 1912. године. Том приликом Берг-
Бранислав Петронијевић 511

сон je изразио слагање с неким његовим идејама, посебно са мали-

стичким учењем о расподели количине добра и зла y свету, али je
критиковао његову атомистичку метафизику. Још једно велико име
међу противницима традиционалне метафизике са којима je Пе-
тронијевић имао прилике да разговара о свом учењу био je Max, K o ­
ra je највише заинтересовала Петронијевићева финитистичка дис-
кретна геометрија. Прочитавши први том Принципа метафизике
и расправу о дискретној геометрији која je под насловом „О вели-
чини непосредног додира две тачке („Über die Grosse der unm ittel-
baren Berührung zweier Punkte“) 1905. изашла y Оствалдовим Ана-
лима филозофије природе (Ostwald s Annalen der Naturalphilosophie)
(1998,1: 227-266), Max му je приликом сусретау Бечу 1907. указао на
извесне тешкоће које je нашао y његовој дискретној геометрији, али
ce приликом каснијих сусрета распитивао има ли нових реакција
y стручним круговима, да би га y једном од последњих разговора
(1912) охрабрио наговештајем да ће она наићи на више разумевања
код будућих генерација.
Сви ови подаци су нам углавном познати, било из текстова о
Петронијевићу било из његових успомена. Готово je потпуно непо-
знато, међутим, да je y то доба самостално интересовање за његову
филозофију испољио још један чувени аустријски научник и фи-
лозоф, Лудвиг Болцман, и то y кратком периоду tokom којег je пре-
давао филозофију природе на Бечком универзитету, од 1902. када
je преузео М ахову катедру, до трагичне смрти 1906. Трагајући за
одговорима на приговоре који су били упућени његовој кинетичкој
теорији гасова (корпускуларној хипотези) и статистичкој интерпре-
тацији Другог закона термодинамике (принципу ентропије), Болц-
ман ce поткрај ж ивота посветио филозофији. Kao већина његових
савременика, и он je делио резерве према филозофским спекула-
цијама ko je ce не темеље на искуству, наглашавајући да би метафи-
зичке тврдње о времену, простору, материји, сили, енергији и слич-
ним физичким феноменима требало да ce ослањају на резултате до
којих смо дошли y природним наукама (Blackmore 1995: 166-167).
У белешкама за предавања из 1905/6. г. он на више места помиње
теме из Петронијевићевих Принципа метафизике I , преузимајући
његову класификацију филозофских становишта (Исто. 163) и кар
тезијанско полазиште y сазнању (Исто: 168). Ипак, пошто су његови
резултати y физици оспоравани зато што подразумевају постојање
атома и молекула, највише га je no свој прилици привукло Петро-
нијевићево дискретно и финитистичко схватање материје. Гледано
 512 Срби 1903-1914

из данашње перспективе, чињеница je да су ce нека од кључних от-

крића y модерној физици одиграла y домену теоријске физике, али
су физичари y другој половини 19. и на самом почетку 20. века били
махом експериментално оријентисани, na су непотврђене хипоте-
зе и, уопште, разматрања из области теоријске физике смештали y
домен метафизике. Суочен са таквим ставом, Болцман je y склопу
статистичке термодинамике атоме тумачио као својеврсне слике,
моделе или, речено савременијом терминологијом, теоријске енти-
тете, док je y филозофији трагао за кохерентнијим гледиштем.
Петронијевић je tokom једногодишњих студија медицине y Бечу
слушао и Болцманова предавања, био je упознат са великим откри-
ћима не само y физици него и y осталим научним областима (ма-
тематици, биологији и др.), a био je упознат и са чувеним сукобом
између енергетиста и присталица корпускуларне теорије. У раздо-
бљу од 1900. до 1914. он je објавио два чланка која ce, између оста-
ло, тичу тог спора: „О ентропији васионе“ y Српском књижевном
гласнику (1998 [1901], 10: 229-251) и „О енергетици“ y Прегледу (1998
[1912-1913], 10: 252-261), али je тим темама приступио из угла свог
метафизичког учења нудећи спиритуалистичко решење, тачније
лајбницовску претпоставку о атомима као монадама које имају не-
свесне психичке садржаје.
Када je реч о нашој интелектуалној средини, y њој Петронијеви-
ћева главна филозофска дела публикована на немачком језику те,
како je Расел запазио, писана „компликованим стилом“, препуна
„необичних метафизичких тврдњи и тешко разумљива, нису ни
могла да наиђу на шири одјек. У време када су објављена, она су међу
српским филозофима чешће била предмет оспоравања него похва-
ле. Неке негативне коментаре подстакао je сам Петронијевић непо-
средно no повратку из Лајпцига y Београд (1898), и то неповољним
оценама филозофског доприноса како својих претходника (међу
којима je издвајао само Доситеја Обрадовића, М илана Кујунџића,
Љубомира Недића и донекле Божу Кнежевића), тако и савремени-
ка, посебно оних окупљених око Архива за философију, педагогију
u друштвене науке. Архив су 1898. године, упоредо с формирањем
Српског педагошко-филозофског друштва, покренули М иливоје Н.
Јовановић и Стеван Окановић, али je он излазио само једну годину
a активност Друштва je убрзо замрла. Прва (и једина) свеска Архива
готово y целини садржи прилоге y којима ce критикују рани Петро-
нијевићеви филозофски ставови; наравно да y таквом садржају ча-
сописа, као и y његовом брзом гашењу, треба траж ити објашњење
Бранислав Петронијевић 513

зашто je Петронијевић оценио да стање y тадашњој српској култу-

ри није на таквом нивоу да би наша средина могла да има стручне
часописе за апстрактне дисциплине као што je филозофија. Његови
критичари (Стеван Окановић, Светомир Ристић, Владимир Вујић,
Крста Ц ицварић и др.) углавном су били противници метафизике и
поборници другачијих филозофских становишта (кантовства, по-
зитивизма, материјализма или инфинитизма). Многе њихове при-
медбе су свакако биле основане, колико год да ce сам Петроније-
вић на њих није много освртао, квалификујући их као нестручне;
двадесетак година касније он y предговору другом издању Основа
емпириске психологије са дозом ниподаштавања пише да струч-
на критика y нас нажалост још не постоји“ и да оно „што ce назива
научном критиком потиче готово искључиво од почетника или од
самозваних стручњака“ (1998 [1926], 8: 188). Да je неке од приговора
ипак био спреман да уважи, потврђује и то што je, суочен са кри-
тикама (поред осталих Цицварићевом) свог принципа апсолутног
реалитета свести, y Основима теорије сазнања (вид. 1998 [1923], 4:
§8) поновио да тај принцип изражава метафизичку претпоставку и
ублажио га, допустивши могућност релативне иманентне илузије
(као пример он наводи осет љубичастог y којем нам ова квалита-
тивна чињеница изгледа проста, док je y стварности сложена од цр-
веног и плавог).
Опште примедбе односиле су ce на Петронијевићеву метафизи-
ку, за коју je истицано да je анахрона, еклектична, препуна спеку-
лативних конструкција, нејасноћа и контрадикција. Конкретније
замерке, упућене са супротних филозофских позиција као што су
емпиристичка и материјалистичка (Цицварић) или кантовска и ин-
финитистичка (Ристић), биле су усмерене на његове метафизичке
и епистемолошке ставове: финитизам, спиритизам, емпириораци-
оналистичко заснивање метафизике итд. Тако му je Ристић приго-
варао да није добро разумео Кантову филозофије (Ристић 1910: 34)
и да, залажући ce за метафизику, није увидео да су управо метафи-
зичке претензије мислилаца као што je био Хегел довеле до слома
систематске филозофије y 19. веку. Убеђен да су критички и пози-
тивистички приступ заслужни за помирење филозофије и науке
(Исто: 32), и Ристић je давао првенство теорији сазнања, али као ди-
сциплини која не пружа полазиште за метафизику, него за природ-
не науке. Крста Цицварић, несвршени студент филозофије и афир-
мисани публициста, y свом нешто детаљнијем критичком приказу
Петронијевићеве филозофије (Цицварић 1909: 45-63) критикује
54 Срби 1903-1914

њене главне поставке (принцип апсолут-

ног реалитета свести, схватање споља-
шњег света и претпоставку о постојању
трансцендентног духа), a Петронијевића
описује као метафизичара „који лута y
апстрактном, нестварном свету спекула-
ције, запада y контрадикције, далеко од
стварног ж ивота и науке“ (Исто: 3-4).
Иако je већ y првих петнаест година
20. века стекао статус најпознатијег срп-
ског (na и балканског) филозофа, на по-
зитивну рецепцију y нашој средини Пе-
тронијевић je морао да сачека готово две
деценије, када су на српску филозофску
сцену ступили његови наследници на
катедри, ученици и следбеници. Тако
га, на пример, Никола Поповић (Попо-
вић 1924: 82 и даље) издваја као филозо-
фа који je, уз Бергсона, почетком 20. века
Бранислав Петронијевић изградио своју филозофију независно од
(Фототека САНУ) Кантове, a М илан Јовановић објављује
посебну књигу о његовој емпириораци-
оналистичкој теорији сазнања (Јовановић 1931). Петронијевићево
учење о садржајима свести као полазној тачки сазнања и његов до-
каз постојања спољашњег света заузимају посебно место и y књи-
зи Кајице М иланова Основни проблеми теорије сазнања (Миланов
1937: 120-123, 198-200), чији аутор y емпириорационализму види
успешно помирење емпиризма и рационализма које „не ремети
дух“ позитивних наука (Исто: 119, 123).
За разлику од метафизичких ставова који су међу нашим фило-
зофима побудили претежно негативне коментаре, Петронијевиће-
ва академска и популаризаторско-просветитељска делатност tokom
првих петнаест година 20. века оставила je дубљи позитиван траг y
модерној српској култури.

(2) Kao професор на Великој школи и Београдском универзи-

тету, Петронијевић je несумњиво допринео побољшању стручних
стандарда и унапређењу наставе филозофије. Захваљујући њего-
вом ангажовању, од 1900. године филозофија ce проучава као по-
себна дисциплина, поред логике и историје филозофије уводе ce
Бранислав Петронијевић 515

нови предмети као што су теорија сазнања, етика и др., организу-

ју ce семинари. Своја предавања Петронијевић je конципирао no
узору на немачке универзитетске програме и користио стандардне
немачке приручнике. Од јесени 1903, пошто je унапређен y звање
редовног професора, заједно са доцентом Драгишом Тјурићем по-
чео je да предаје читав „циклус филозофије": историју филозофије,
логику, теорију сазнања и емпиријску психологију. Занимљиво je да
je Тјурић такође докторирао y Лајпцигу (1902), али je био противник
метафизике, позитивиста, присталица историјског материјализма
(један je од оснивача Српске социјалдемократске странке); и за ње-
гов пријем заложио ce Јован Ж ујовић који je y то време (1901-1903)
био сенатор.
Новчане тешкоће y које je запао објавивши Начела теорије са-
знања о свом трош ку приморале су Петронијевића да прекине рад
на Принципима метафизике и посвети ce писању Историје новије
филозофије. Taj уџбеник, писан tokom 1902. на основу предавања
која je држао на Великој школи и објављен 1903, донео му je додатне
приходе и омогућио да исте године постане редовни професор. На-
жалост, тај академски статус м ује ускраћен већ 1905. године када je,
приликом формирања Универзитета, примењен принцип numerus
clausus a он заједно са неколицином млађих колега враћен y звање
ванредног професора. Доживевши то као велики лични ударац, из-
губио je ентузијазам за универзитетски рад, почео je чешће да узи-
ма одсуства, да ce интензивније бави самосталним научним радом
и више путује, препуштајући наставу сарадницима.
Петронијевићев наставни програм и уџбеник допринели су ус-
постављању историје филозофије као посебне филозофске дисци-
плине y оквиру студија филозофије на Београдском универзитету.
У Резимеу Петронијевић издваја Историју новије филозофије као
своје најважније историографско дело (1998 [1937], 11: 144). Она то
свакако и јесте, пре свега зато што ce њен аутор не задржава само
на пуком хронолошком прегледу филозофских учења од ренесансе
до Канта, већ реконструише њихов логички след из перспективе
сопствених филозофских ставова. Управо зато највише простора
заузима приказ учења мислиоца за која ce истиче да су одиграли
кључну улогу y настанку новије филозофије: с једне стране су то Де-
карт, Спиноза и Лајбниц као представници рационалистичке тра-
диције (Петронијевић Декарту приписује формулисање проблема
свести, Лајбницу решење тог проблема, a за свој моноплурализам
сматра да обједињује Спинозино и Лајбницово учење), док су, са
5 i6 Срби 1903-1914

друге стране, то Лок, Баркли и Хјум као представници емпиристич-

ке традиције (своју теорију сазнања Петронијевић доводи y везу с
Барклијевим емпиристичким заснивањем метафизике и Хјумовим
учењем о непосредним чињеницама свести) (1998 [1905], 6: 24-25).
Сам Петронијевић y предговору првом издању напомиње да учења
наведених филозофа излаже на основу њихових изворних дела, ин-
терпретирајући их из угла сопственог моноплуралистичког и ем-
пириорационалистичког становишта, док ce код осталих филозофа
из тог периода ослања на секундарне изворе, пре свега на стандард-
не историјске прегледе страних, углавном немачких аутора. Иако
као једну од препознатљивих одлика новије филозофије издваја то
што je она дала конкретан допринос развоју нове науке, кроз ње-
гово тумачење развоја филозофије провејава хегеловски приступ,
јер je уверен Да ће, y завршној тачки развоја, обухватни филозоф-
ски систем укључити све науке (све истине) и представљати систем
целокупног знања (1998 [1905], 6: 19). Овде вреди поменути још и
то да je Петронијевић, поред Историје новије филозофије, тих годи-
на објавио Основе емпириске психологије (1910), уџбеник за средње
и стручне школе који je, додуше, убрајао y своје популаризаторске
списе (1998 [1983]: 74).
Поједини Петронијевићеви савременици имали су замерке и на
његову академску делатност. По оштрини ce поново издвајају Ци-
цварић и Ристић. Износећи утиске о Петронијевићевим предава-
њима која je као студент похађао, Цицварић тврди да су она опте-
рећена контрадикторним метафизичким ставовима и да због тога
Петронијевићеви „слушаоци на Универзитету још нису y стању да
од њега ишта науче“ (Цицварић 1909: 4). У неколико чланака обја-
вљених y часопису Учитељ (1910) и, касније, y Просветном гласни-
ку (1911 и 1912), Ристић je највише критиковао прво издање Исто-
puje новије филозофије, оптужујући Петронијевића да некритички
преузима делове из немачких извора и погрешно разуме нека од
филозофских учења која приказује. Конкретно, y спису Основи Бо-
шковићеве динамичке атомистике (Београд, 1912), он je указао на
извесне погрешке y Петронијевићевом разумевању Бошковићевог
атомизма. Петронијевић на ту критику није одговорио, већ je упу-
тио писмо редакцији часописа подсећајући на то да y уџбенику није
ни претендовао на потпуну оригиналност и да je y предговору на-
вео изворе на које ce ослања (Ристић 1928:22-23). Имајући то y виду,
чини ce да су опште оцене које je Ристић изнео преоштре и неосно-
ване, што не важи и за остале примедбе y којима je указао на кон-
Бранислав Петронијевић 517

кретне превиде и пропусте које je сам Петронијевић, иако ce о њима

није изјашњавао, очито уважио и отклонио y другом издању уџбе-
ника (1921). Упркос недостацима, Петронијевићева Историја новије
филозофије пружа солидан увид y учења најпознатијих нововеков-
них филозофа, писана je јаснијим и за шири круг читалаца при-
ступачнијим стилом, na je као таква делом надоместила недостатак
обухватнијих историјско-филозофских прегледа на српском језику
и допринела ширењу филозофског образовања y нашој средини. О
резултатима Петронијевићеве академске делатности речито говори
следеће поређење између београдске и загребачке филозофске шко-
ле које je изнео чешки филозоф Јозеф Тврди: „На Београдском уни-
верзитету створена je сасвим посебна универзитетска традиција,
потпуно другачија од загребачке. Однос тих двеју традиција могли
бисмо означити као контраст између логицизма и биолошког пси-
хологизма. Творац београдске традиције je филозоф светског гласа
... Бранислав Петронијевић“ (преузето из: Цекић 1976 [1937]: 72).

(3) У периоду од 1900. до 1914. Петронијевић je одиграо изузетно

значајну улогу y популаризацији филозофије и науке y Србији, др-
жећи јавна предавања и објављујући популарне чланке посвећене
познатим филозофима и разним филозофским и научним темама.
Понајвише захваљујући тој популаризаторско-просветитељској ак-
тивности, он je стекао углед y домаћим интелектуалним круговима.
Ову делатност започео je 1898. обимном студијом о Шопенхауеро-
вом ж ивоту и делу, коју je y наставцима објавио y часопису Дело.
Слична студија о Ничеу, писана y форми књижевног есеја, изашла
je y наставцима y Летопису матице српске 1902. Писао je и о Ни-
чеовој кореспонденцији (Српски књижевни гласник 9/1909), као и о
Ничеовом односу са Ла Саломе (Ново време 18/1909), a y Српском
књижевном гласнику објавио je 1902. превод Шопенхауеровог тек-
ста „Самостално мишљење“ (из Парерга u паралипомена). He толи-
ко оригиналним - рецимо, y студији о Ничеу ослањао ce на Ал-
фреда Фујеа, чију je књигу о Ничеу приказао y Српском књижевном
гласнику (1904: 6) - колико стилски дотераним и приступачним
приказом учења ових y нашој средини недовољно познатих фило-
зофа, побудио je интересовање за њихово дело.
T okom наредних година Петронијевић je написао низ сродних
чланака о бројним чувеним филозофима и научницима. Н и ти ра-
дови не пружају оригинална нити критички интонирана тумачења,
већ релативно коректне приказе који ce ослањају на изворна дела
518 Срби 1903-1914

и стандардне интерпретације доступне y иностраној литератури.

Објављујући их, Петронијевић je желео да ширу читалачку публи-
ку упозна са учењима и идејама водећих европских мислилаца. У
недостатку филозофске периодике, он их je најпре штампао y часо-
писима као што су Дело, Српски књижевни гласник, Jlemonuc Мати-
це српске, Mucao и др., или y дневним новинама Политика, Време,
Правда и др., да би их касније прикупљао и публиковао y циклусу
брошура под називом Чланци u студије, које je почео да издаје 1913.
Неки од тих чланака посвећени су класичним филозофима:
„Спиноза (Српски књижевни гласник , 1903) „Лајбницова Теодисе-
ја (Гласник српске православне цркве, 1905), „Кантов категорички
императив“ (Дело , 1908), опсежне студије о Платону (Дело , 1909)
и Хегелу (у наставцима y Делу, 1912-1914, прештампан као књи-
га под насловом Хегел. Живот u филозофија 1914). Други ce, опет,
баве посебним темама као што су космолошки проблем величине
универзума („О бескрајности света“, Дело, 1904), теорија еволуције
(студија о Спенсеру објављена y Делу 1904. и прештампана y књизи
Шопенхауер, Ниче, Спенсер 1910, те чланци „О идеји развића и уса-
вршавања“, Hoeo време, 1909. и „Бергзонова теорија органског раз-
вића“, Дело, 1913) и др. Трећи пак популаризују теме из практичке
филозофије. Најпознатији из ове групе je чланак „О вредности жи-
вота и могућности среће“, објављен y наставцима y часопису Дело
(1912) и прештампан y Чланцима u студијама (1913). У њему Пе-
тронијевић прво детаљно приказује два супротстављена гледишта,
песимистичко (Шопенхауер и Хартман) и оптимистичко (Лајбниц
и Диринг), да би ce y завршном делу определио за малистичку док-
трину да y свету зло има малу превагу y односу на добро и индефе-
рентистичко предвиђање да ће ce, с прогресом човечанства, изме-
ђу њих успоставити равнотежа. У овој групи радова no теоријским
претензијама издваја ce join и чланак „О слободи воље, моралној и
кривичној одговорности“ који je изашао y наставцима y Полициј-
ском гласнику 1906. и 1907, a као посебна брошура 1908. Осим што
опсежно разматра филозофско питање о слободи и њеним импли-
кацијама y областима етике и филозофије права, Петронијевић ce
позива на свој принцип апсолутног реалитета свести и из чињени-
це да имамо свест о слободи воље изводи њено постојање.
Осврћући са y успоменама на ову врсту радова, Петронијевић
je признао да их je „писао y првом реду из нужде, из потребе за
хонорарима којима сам плаћао дугове направљене зарад много-
бројних путовања y иностранство“, али je додао да су они „писани
Бранислав Петронијевић 519

савесно и са жељом да ce шира читалачка публика упозна објектив-

но са резултатима науке и разним (често супротним) филозофским
доктринама... Укратко речено, трудио сам ce да популаризаторска
акција буде y исто доба и просветитељска“ (1998 [1983], 12: 73-74).
Мора ce признати да je Петронијевић y томе имао успеха. Осим за-
нимљивим садржајем, његови популарни чланци одликују ce ја-
сним, разумљивим, на моменте веома истанчаним књижевним сти-
лом, захваљујући чему су допринели популаризацији филозофије
и популарности аутора y српској интелектуалној јавности. Чак ни
Цицварић, један од најоштријих критичара Петронијевићеве мета-
физике, није могао да пренебрегне значај његове просветитељско-
популаризаторске делатности, na иако му je поручио „да ce мане
амбиције да буде оригиналан философски мислилац, јер ... нема за
то потребних услова“, наглашава да би он „као одличан познавалац
савремене философије, могао с много успеха да читалачку публику
упознаје са данашњим стањем философије, која je y Србији готово
сасвим непозната" (Цицварић 1909: 3-4).

* * *

Сложићемо ce да je Петронијевић бар делом y праву када y Ауто-

биографској скици запаж а да би његова међународна филозофска
репутација, зачета y првих деценију и no 20. века, постала још већа
да није дошло до Првог светског рата (1998 [1946], 12: 23). Преусме-
равање Петронијевићевог интересовања на научне теме и још сна-
жнији антиметафизички талас y европској филозофији између два
светска рата, оличен y логичком позитивизму, додатно су утицали
на то да његово метафизичко учење tokom наредних деценија буде
препуштено забораву. Ипак, захваљујући ерудицији, ш ирини тео-
ријских интересовања, богатом опусу, рецепцији на међународној
филозофској сцени, те предавачкој и просветитељској делатности
y нашој средини, Петронијевић je стекао углед најпознатијег и нај-
значајнијег српског филозофа прве половине 20. века. С обзиром на
допринос развоју филозофске и научне мисли y Србији, он ce с пра-
вом може сврстати y плејаду водећих српских интелектуалаца ко-
ји су y раздобљу од 1900. до 1914. својим духовним стваралаштвом
модерну српску културу бар накратко, до избијања Првог светског
рата, уздигли до неслућених висина и приближили je европској.

Живан Лазовић
 Михајло Идворски Пупин

Михајла Пупина препознајемо као светског научника и прона-

лазача, професора Универзитета Колумбија, али и као успешног
политичког радника, најбољег лобисту кога je Србија икада имала y
Америци, хуманисту и мецену, писца и оца идеализма y америчкој
науци, који je извршио немерљив утицај на стварање најзначајнијих
институција науке y Сједињеним Америчким Државама.
За себе je говорио да je no рођењу Србин, a no знању Америка-
нац. Од свих Срба y свету највише je учинио на изградњи чврстих
дипломатских америчко-српских веза tokom прве половине дваде-
сетог века.
О Пупиновом наслеђу и његовој свестраности нема довољно
података који су уш ли y литературу, научне радове, књиге и пу-
бликације. Оно што je y претходним деценијама настајало као пре
свега научни и историјски поглед на Пупина, само je почетак при-
че о њему, никако заокружена целина. Због тога je посебан иза-
зов приказати једну деценију богатог ж ивота и дела, које и само
представља недовољно осветљено богатство чињеница, догађаја и
личности.
Важно je напоменути да Пупиново стваралаштво y периоду од
— 1903. до 1914. године представља успешан почетак свих разновр-
сних активности којима ће остати посвећен читав живот. Млади
професор Универзитета Колумбија на самом почетку овог перио-
Да почиње рад на значајним научним изумима, продаје своје прве
патенте велике практичне вредности и примењивости, започиње
озбиљан национално-политички рад, као и улагање y српску умет-
ност и културу. To je период грађења веза са знаменитим Американ-
Михајло Идворски Пупин 523

цима, стицања утицаја и богатства, и

освајања популарности y америчкој
јавности.
Због посебних околности y који-
ма ce данас налази наслеђе Михајла
Пупина, овај период ce не може дру-
гачије посматрати него y контексту,
макар и најкраћег прегледа, његовог
целокупног живота и дела.
Пут који je Михајло Идворски Пу-
пин прешао од Идвора до највећих
научних признања и почасти, узбу-
дљив je као и његово научно насле-
ђе. Академик Александар М аринчић,
који je био један од најбољих позна-
валаца Пупиновог научног ствара-
лаштва, превео je његову Пулицером
награђену аутобиографију, која носи Паја Јовановић, Портрет М ихајла
назив Са пашњака do научењака. Пу- Пупина, 1903. (Легат Михајла Пупина y
пин je био први Србин који je добио Народном музеју y Београду)
ово значајно признање.1
„Moje родно место je Идвор, a ова чињеница казује веома мало,
јер ce Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти“, записао
je Михајло Пупин на првим странама своје аутобиографије. Данас
Идвор има око хиљаду житеља, три пута мање него 9. октобра 1854.
године12 када ce Пупин родио.
Нека од искустава и запажања y овој летњој пастирској школи,
како je сам називао време дечачке безбрижности y Идвору, била су
укључена y његова велика открића деценијама касније. Америчка
штампа je, захваљујући Пупину, све чешће извештавала о Србији,
њеним старим традицијама и великим историјским личностима,

1 У САД књига je објављена 1923. године, под насловом From Immigrant to In­
ventor, a Пулицерову награду добија 1924. Први издавач на српском језику била je
Матица српска 1929. године.
2 Година Пупиновог рођења која га je пратила tokom живота je 1858, али je на
научном скупу 1979. године показано да je y црквеним изводима забележено да je
Михајло Пупин рођен 1854. Остаје недоречено да ли je сам Пупин променио сво-
је године, приказавши ce млађим при уласку y Америку, или je можда, y самим
идворским књигама, учињена ова замена. Данас je 1854. година прихваћена као
Пупинова година рођења.
 524 Срби 1903-1914

које je он са поносом и y свакој прилици истицао. Већ на самом по-

четку двадесетог века почиње велика појавност Пупина y штампа-
ним медијима, a он остаје један од омиљених саговорника не са-
мо на научне већ и друштвене теме, све до смрти 12. марта 1935.
године.
Сам Пупин je y својим текстовима, књигама и писмима оставио,
као ретко која знаменита личност, преглед својих активности, тако
Да овде можемо почети причу онако како ју je сам Михајло почи-
њао, речима своје мајке Олимпијаде: „Знање, то су златне лествице
преко којих ce иде y небеса; знање je светлост која осветљава наш
пут кроз ж ивот и води нас y живот будућности пун вечне славе“
(Пупин 2014: 20).
Ове речи неписмене сељанке, која Идвор и његову околину ни-
када није напустила, помогле су да Пупин направи први корак на
свом путу знања и да 1869. године стигне y Панчево. Исте године,
када почиње да излази и лист Панчевац, који je обележио не само
историју овог града, већ и читаве српске културе. To je период y
коме je Панчево дом и Јована Јовановића Змаја. Школске дане Ми-
хајло Пупин дели са Урошем Предићем, с којим ће остати пријатељ
цео ж ивот и чији je удео y стварању Пупиновог уметничког легата,
који ce чува y Народном музеју y Београду, непроцењив. Овом из-
узетно занимљивом друштвеном и културном периоду Панчева не
недостаје ни политичких догађаја. Али најважније, два човека која
je ту срео утицала су на Пупинов изумитељски и ж ивотни пут. Пр-
во име које ce издваја јесте име професора физике y панчевачкој
реалки - Словенца Симона Koca, a друго je име познатог свештени-
ка, просветитеља и песника проте Bace Ж ивковића. Kao професору
Више реалне школе, умном човеку, ш ироких погледа, Ж ивковићу
није требало много да y младом Пупину препозна све квалитете
који ће га водити до високих достигнућа. Ове помоћи и подршке
Пупин ce увек сећао. Истицао je да његово име никада неће забора-
вити, снажно осећајући пријатељство које je овај племенити човек
гајио према њему (Исто: 26).
Управо je прота Baca био тај који je помогао М ихајлу да крене
y Праг. Лепоте Прага и његово разгледање од првих су дана више
занимале Пупина него његове чувене школе. Како сам сведочи,
спаваћа соба на тавану тешко je одударала од живота y бескрајним
банатским равницама. Тако растрзан, без великих успеха y школи,
ОДУДарао je од средине y коју je дошао. Проналазио je дражи само
y дружењу са чешким револуционарним подмлатком. У Прагу га je
Михајло Идворски Пупин 525

затекла вест да му je отац, ослонац породице, преминуо. И ту, баш

на том месту, почиње најважније поглавље y његовом животу.
Истог датума, 12. марта, који ће означити и крај Пупиновог жи-
вота, почиње путовање бродом Вестфалија ка Америци. Тако 1874.
из луке y Хамбургу Михајло Пупин креће за Америку. Ово путо-
вање, као и прве године проведене y земљи y коју je стигао без зна-
ња енглеског језика, без познаника и са пет центи y џепу, описани
су свежином и даром поете y поменутој аутобиографији за коју je
предговор првом српском издању 1929. године, написао Милош
Црњански. Данас делује невероватно да су делови ове књиге били
обавезна лектира y америчким школама прве половине двадесетог
века. Одмах je преведена на јапански, шведски, немачки, францу-
ски, руски, италијански, и многе друге језике, увек уз напомену да
ће бити дељена најбољим ђацима, као морални образац који треба
следити.
Банкрофт Џералди, потпредседник и главни инжењер америчке
телефонске и телеграфске компаније и један од председника Аме-
ричког института инжењера електротехнике, 1932. године на доде-
ли медаље Џона Фрица М ихајлу Пупину, започео je свој почасни
говор речима: „Касне зиме 1874. године млади Србин искрцао ce
y Кастл Гардену. Био je без имања или имовине, без пријатеља или
утицаја и без знања језика ове земље. М ноги би рекли да није имао
ништа, али тако не бисмо препознали ствари које je имао. Имао je
добро здравље, карактер, амбицију, ум жељан да нађе знање и да га
искористи, као и високе идеале“ (Џералди 1932).
САД су ce показале као земља могућности, где je неколико го-
дина тешког рада y фабрикама, на улици, на пољима, прерасло y
године марљивог учења. После завршених основних студија на
Универзитету Колумбија, 1883. године, уз стипендије и могућност
избора, Пупин своје школовање наставља учећи од најбољих на-
учника свога времена, Џона Тиндала и Хермана фон Хелмхолца,
на Колеџу Тринити, на Кембриџу3 и на Берлинском универзитету.4
Овај период траје све до 1889. године, када Пупин-д сам стиче зва-
ње професора. Завршетак боравка y Берлину заокружен je његовим

3 „Дошао сам y овај колеџ да учим физику и да видим како je Максвел одгово-
рио на питање: Шта je светлост?" (Пупин 2014: 120).
4 Тиндалова стипендија му je омогућила усавршавање, a сам Тиндал га je ре-
чима подршке и вере испратио на пут y Берлин 1885. године. Берлинско време
било je време посвећено новом откривању Максвеловог и Фарадејовог дела.
 526 Срби 1903-1914

докторатом „Осмотски притисак и његов однос према слободној

енергији“.
Пупиновим личним напорима, захваљујући пре свега искуству
које je стекао на постдипломским студијама y Европи, лабораторија
за физику на Колумбији расте, спремна да омогући експериментал-
на истраживања. Са изузетном посвећеношћу Пупин y исто време
ради с најталентованијим студентима, од којих ће неки постати но-
беловци, и улаже велики напор y сопствени изумитељски рад.
У периоду од 1894. до 1934. Пупин je верификовао тридесет пет
патената. Деценија од 1894. до 1904. представљала je више него успе-
шан почетак једне велике каријере. Најпознатији je no „Пупиновим
калемовима“ (1900), које je за европско тржиште откупио Сименс,
a за америчко - Америчка телефонско-телеграфска компанија. С
патентом за продужење комуникационе везе помоћу калемова Пу-
пин постаје славан и богат човек. По неким изворима 1936. године
У САД je било y употреби осам и no милиона Пупинових калемо-
ва на око осам милиона километара каблова и четири милиона ва-
здушних водова. Убрзо после продаје својих патената y телефони-
ји, Марконијевој компанији je продао и своје патенте из бежичног
преноса сигнала, који су ce односили на метод подешавања кола y
резонансу, као и електролитички детектор.
Пупинови калемови, произведени y милионским серијама, има-
ли су y ж ичаним комуникацијама важ ну примену читав један век.
Пупин je ту телекомуникациону компоненту, која je вишеструко
продужила домет везе, изумео на основу изванредног познавања
физике и више математике, Лагранжових полинома пре свега, као
и захваљујући привржености експерименталном раду. Његово по-
знавање индустријских процеса и смисао за пословност огледа ce и
y чињеници да je уместо цилиндричних калемова с расипним маг-
нетним пољем пројектовао торусне калемове - прстенасте намотаје
и конструисао прву специјалну машину за њихово намотавање.
Ш тампани медији прве две деценије двадесетог века y читавом
свету, показују колико су ови патенти имали велики утицај на жи-
вот људи. Њиховом применом y свакодневном животу, Пупин по-
ред новца осваја и велику популарност. И једно и друго користио je
вешто y заш тити интереса Србије.
Технолошки развој телекомуникација после Другог светског ра-
та убрзан je применом електронике, a нарочито крајем двадесетог
века развојем дигиталне електронике. Развојем дигиталних теле-
комуникација далека растојања могу ce прећи без примене Пупи-
Михајло Идворски Пупин 527

нових калемова. М ноги ће овде ставити тачку на Пупинов научни

допринос, али његов значај није на овај начин ни умањен ни зао-
кружен. Торусни калемови и Пупинова машина за њихово намота-
вање остају y примени, a његови други патенти који су дуго чекали
почетак масовне производње много су већи и трајнији допринос
развоју телекомуникација.

„Патенти вишеструке телеграфије, патент бр. 707.007 Multiple telegraphy

и патент бр. 707.008 Multiple telegraphy из 1902. године експериментал-
но показују Пупинове математичке доказе да исти преносни медијум
може за комуникацију истовремено користити више учесника. To зна-
чи да ce кроз један кабл или кроз исти слободан простор истовремено
може преносити, односно слати и примати, више сигнала различи-
тих учесника y телекомуникацији. Михајло Пупин je својим радови-
ма и патентима вишеструке телеграфије открио основни принцип за
ефикасно коришћење телекомуникационих веза. Taj фундаментални
принцип, такозвани фреквенцијски мултиплекс, односно фреквен-
цијска расподела канала, отворио je највећу могућност за развој и екс-
панзију телекомуникација“ (Мартиновић 2013: 2).

Пупин није доживео да види пуну масовну примену својих па-

тената из 1902. Примена фреквенцијског мултиплекса y радио-ве-
зама почиње tokom и крајем Првог светског рата, док ce на масов-
нију примену y кабловским везама чекало више од пола века.5 За
развој телекомуникација и електронике, Михајло Пупин je дао још
два изузетно значајна доприноса. Њ ихова ce вредност може на-
слутити, ако ce зна да y електроници доминирају три најосновнија
електронска склопа, односно три системске компоненте - појача-
вач, осцилатор и исправљач. Од та три електронска склопа Михај-
ло Пупин je патентирао два. Са својим учеником и сарадником,
Едвином Хауардом Армстронгом, доцније још једним великим
именом америчке науке, патентирао je електронски осцилатор, ко-
ји je y електроници бројнија компонента од исправљача. Електро-
ника и телекомуникације представљају технике за обраду сигнала,

5 „Код оптичких каблова, који су наследници бакарних каблова и предста-

вљају кичму савремених комуникационих система и Интернета, принцип фре-
квенцијског мултиплекса примењује ce као мултиплекс с расподелом таласних
дужина. Пупинов патент вишеструке телеграфије остаје као принцип вишестру-
ког коришћења комуникационих физичких веза, без обзира на промену техноло-
гија и врсте преносних медија“ (Мартиновић 2013: 2).
 528 Срби 1903-1914

a осцилатори ce користе за генерисање како аналогних тако и ди-

гиталних сигнала.
Професор Драгољуб М артиновић илуструје употребу Пупи-
нових научних доприноса y савременом свету речима „да сваки
електронски производ од електронског кључа до пејсмејкера садр-
ж и електронски осцилатор и сваки електронски елеменат добија,
директно или индиректно, енергију из електронског исправљача.
Може ce претпоставити како би искључивање осцилатора и испра-
вљача утицало на модерну цивилизацију“ (М артиновић 2013).
Такође je познат Пупинов значајан допринос Рендгеновом от-
крићу. Непуне две недеље после његове објаве Пупин je почео да
експериментише са рендгенским зрацима објавивши и два значај-
на рада. Већ 2. јануара 1896. године направио
je прве рендгенске снимке y САД. Успео je да
скрати време експозиције двадесетак пута, од
једног сата на неколико минута. Ha основу
експерименталних резултата дошао je до за-
кључка да ce ударом примарних Х-зрака гене-
риш у секундарни Х-зраци.
Пупин je блиско сарађивао са најпознати-
јим америчким иноваторима и институци-
јама. Радио je за Бела, Едисона, Марконија и
Сименса, иза којих су остали велики патенти
и компаније. Многи његови изуми и научни
радови нису довољно проучени. Недовољно
je расветљен његов рад за америчку војску за
време Првог светског рата. Тим радом дао je
значајан допринос y још једној области - y ге-
Пупинов снимак шаке човека који нерисању и преносу осцилација (звучни, ул-
je погођен из пушке. Један од првих тразвучни и радио таласи).6
рендгенских снимака y САД, 1896.
Написао je уџбеник из термодинамике, уз
још шест књига, и тридесетак разноврсних
чланака претежно посвећених популаризацији науке. Објавио je на
десетине извештаја, говора и експозеа за научне скупове института
и академија, као и тридесет и шест научних радова, већину y најпо-
знатијим научним часописима. И опет, чак и y најкраћем осврту на

6 Пупин je 1916. постао члан државног Савета за научна истраживања, који je

имао значајну улогу y ратним напорима САД.
Михајло Идворски Пупин 529

Пупинов научни рад, овде такође не стављамо тачку. Због огром-

ног залагања y истицању вредности истраживањ а, сталног подсе-
ћања на смисао и циљ научног напретка, због наглашавања одго-
ворности и упорног ентузијазма - Пупин ce сматра једним од очева
идеализма y науци.
Михајло Пупин био je оснивач, председник или иницијатор
стварања најважнијих научних удружења y САД свога времена. Је-
дан je од дванаесторице људи који су основали Истраживачку аген-
цију за аеронаутику (енг. National Advisory Committee for Aerona­
utics - NAČA), данашњу Националну ваздухопловну и свемирску
администрацију (енг. National Aeronautics and Space Adm inistration,
NASA), био je председник Њујоршке академије наука. Учествовао je
y оснивању Америчког удружења математичара и Америчког дру-
штва физичара.
Научни опус Михајла Идворског Пупина чини га једним од нај-
већих научних умова двадесетог века.
Тек сада ce можемо приближити раду коме je посветио сву до-
бит од учешћа y академском и научном ж ивоту - доброчинствима
и национално-политичким доприносима. У овој врсти Пупинових
активности кључно je доба између 1908. и 1919. године.
Ha политичку сцену међу Србима y Америци ступа 1908. године,
подстакнут Анексионом кризом. У том тренутку, човек већ снажног
научног кредибилитета, богат и утицајан, могао je да ce с великом
истрајношћу посвети изазовима српског националног питања, као
и грађењу српско-америчких веза.
Пупин ce, истина, први пут појавио y српској јавности чланком
y „Американском Србобрану“, 3, маја 1907. године. Kao председник
Словенско-досељеничког друштва апеловао je да ce дају прилози за
тек основано Друштво (Ж ивојиновић 2010: 58).
М ноштво тешкоћа чекало je Пупина на овом путу. Противници
Србије, али и поједини Срби, нападали су га и покушавали да осу-
јете његове активности. Најбољи сведок тежине Пупинове борбе
je „досије Пупин“ који ce чува y архиви FBI.7 Упркос свим тешко-
ћама, његова неуморна ангажованост дала je значајне резултате y
организовању српске имиграције, y лобирању за важна питања, y
организовању српске цркве y Америци, прикупљању хуманитар-

7 Архива FBI има 133 документа, a све копије ce налазе y Архиви Образов-
но-истраживачког друштва „Михајло Пупин“ и биће доступне на адреси www.
mihajlopupin.rs.
530 Срби 1903-1914

Михајло Пупин, седи испред табле,

са колегама y кабинету Секретара за рат САД
(Фотографија из архива НАСА-е, први састанак, 23. април 1915)

не помоћи, окупљању и бризи о добровољцима, као и улагањима y

културну баштину Србије.
Михајло Пупин био je оснивач, председник или члан многих
српских националних организација, друштава и удружења. Орга-
низовао je српске листове, помагао њихов рад финансијски, уређи-
вао и објављивао чланке, држао трибине, водио страсне полемике y
штампи, представљајући и бранећи Србију.
Од анексије Босне и Херцеговине, преко балканских ратова, na
све до Првог светског рата, његови доприноси представљају при-
мер борбе за право, правду и слободу. He само као почасни конзул
Србије y Америци већ као човек спреман да заложи све што посе-
дује, сматра ce заслужним за десетине успешних акција које су Ср-
бији донеле помоћ, углед или политичку снагу.
Година 1908. означава почетак Пупиновог активног бављења на-
ционално-политичким радом. Тада je, као реакција на анексију, y
Њујорку створен Српски народни централни одбор, који je opra-
Михајло Идворски Пупин 531

низовао велики скуп и донео резолуцију против аустријског чина

(Исто: 58). Иницијатива за проглашење Пупина почасним генерал-
ним конзулом Краљевине Србије, потекла je од њеног министра ино-
страних дела М илована М иловановића. О н је4 . маја 1911. обавестио
отправника послова САД y Букурешту о тој одлуци (Исто: 59).
Постоје подаци и о ранијим појединачним активностима које je
Пупин организовао tokom својих постдипломских студија y Евро-
пи, a које представљају прве кораке његовог националног рада. Te
активности су ce, почевши од организовања помена кнезу Лазару и
Косовским јунацима y Берлину, на Видовдан 1889. године, само ни-
зале и усложњавале no својој снази и деловању.
Један од примера утицаја који je имао y америчкој јавности јесте
слање двадесет петорице најбољих студената завршне године Уни-
верзитета Колумбија да свој летњи распуст проведу носећи хума-
нитарну помоћ y ратом захваћену Србију. Неговали су рањенике,
бринули о ратној сирочади, a о свему je са пуно жара извештавао
Њујорк тајмс. Ш еснаесторица момака из групе je продужила свој
боравак не желећи да напусте Србију.
У току Пупиновог живота, нимало случајно, први и једини пут y
историји, српска застава завијорила ce над Белом кућом 1918. годи-
не, да би ce српском народу одала почаст проглашењем Дана Србије
y Америци. Сличних примера има на десетине. Kao што je брину-
ћи о интересима науке, пословне односе претварао y пријатељства,
Пупин je развијао и своје односе с великим индустријалцима Аме-
рике, од Карнегија до Рокфелера, усмеравајући њихову пажњу на
Србију. Допринос tokom Париске мировне конференције спомиње
ce без пуног увида y значај Пупинових активности. И на конферен-
цији и y току рата, уживао je поверење Николе Пашића, na je, као
такав, увек y одбрани српских интереса, морао да улази y сукобе са
Југословенским народним вијећем и Југословенским одбором.
Такође je веома мало познато да je због помоћи коју je пружао
Црној Гори, Михајло Пупин добио орден краља Николе. У писми-
ма и телеграмима које je разменио не само са краљем Николом већ
и са многим Србима који су распоређивали помоћ коју je научник
слао из Америке, види ce да je размишљао о потребама и Србије и
Црне Горе.8

8 У једном од Пупинових писама упућеном сарадницима y Србији, 12. маја

1915, пише: „До данас смо сакупили око 60.000 долара и послали смо које y гото-
532 Срби 1903-1914

Тако ће, захваљујући Пупиновом лобирању, помоћ долазити и

српској култури. Фондација Карнеги je, и захваљујући Пупино-
вим контактима и утицају, изградила Универзитетску библиотеку
y Београду, једину коју je подигла y неком главном граду, и једину
y словенској земљи. Још док су челници Фондације Карнеги, срп-
ски краљ и патријарх ударали камен темељац библиотечком здању,
Михајло Пупин je већ претплатио библиотеку на водеће научне ча-
сописе, a убрзо joj je даровао и скоро шест стотина књига из своје
личне библиотеке. Тако су многа значајна издања нашла свој пут до
Србије, међу њима и прва Британика која je стигла на Београдски
универзитет. Занимљиво je да неке од тих књига садрже Пупинове
потписе и белешке. Највише их je из периода постдипломских сту-
дија y Кембриџу и припреме докторске дисертације y Берлину.
Деценијама, предано и посвећено, Михајло Пупин je помагао
ђаке, уметнике, научнике, гимназије, Београдски универзитет, На-
родни музеј y Београду, Српску православну цркву, многа друштва,
организације, родни Идвор. Изградио je посебне везе са Јованом
Цвијићем, Војиславом Илићем М лађим, Пајом Јовановићем, Ива-
ном М ештровићем и другима. Њ еговим средствима штампане су
значајне монографије и књиге, финансирана археолошка истражи-
вања и испитивања старина. Листа његових доброчинстава броји
преко хиљаду дарова и још није довршена.
Помоћ и новац давао je лично, али и преко своје три фондаци-
је. Године 1914. упутио je писмо Српској краљевској академији ко-
јим оснива фонд под именом „Фонд Пијаде Алексић-Пупин“. Овим
фондом, како ce ту каже, изражава „благодарност матери која ме
je под теретом тешких жртава упутила из сеоске школе y вишу
варошку школу, мада сама y свом детињству није видела ни сео-
ску школу, нити je икад имала прилике да изучи вештину писања
и књиге. Ja сам уверен да данас има велики број таквих српских
матера y новоослобођеним крајевима, na зато радо откидам од мо-
јих уста да њима мало олакшам терет школовања њихових синова"
(Пупин 1914). Године 1928. писмом које упућује М инистарству по-
љопривреде и вода Краљевине СХС, Пупин оснива задужбину под
именом „Фонд Михајла Пупина“. Поред осталог y свом писму наво-
ди: „у случају ако умрем пре но што ce ова задужбина одобри, онда

вини које y болничарском прибору y Ниш. Ja сам известио Ниш да ce ове пошиљ-
ке поделе између Србије и Црне Горе, јер je то жеља српског народа y Америци...“
Михајло Идворски Пупин 533

се овај писмени акт о оснивању задужбине има сматрати као мој

тестамент." Коначно, 1932. шаље писмо министру просвете y коме
моли да му ce одобри ос!н 1вање „Задужбине Михајла Пупина при
Народно-историјско-уметничком музеју y Београду“.
Мало je познат рад којим je Михајло Пупин задужио српску ду-
ховну и историјско-уметничку баштину, захваљујући првенствено
личним напорима и издашним финансијским средствима. Први
конкретан Пупинов доброчинитељски гест виђен je већ 1889. годи-
не y Паризу на Светској изложби, на којој je учествовала и Краље-
вина Србија. Пупин je са те изложбе откупио два ремек-дела срп-
ског сликарства деветнаестог века, слике „Херцеговачки бегунци“
и „Сироче на мајчином гробу“ Уроша Предића.
Легат Михајла Пупина, који ce чува y Народном музеју y Београ-
ду, финансиран je средствима из Фондације, али и додатним нов-
чаним средствима, која je Пупин no потреби слао y Србију. Он не
сведочи само о вредности уметничких дела, већ и о далековидости
самог доброчинитеља. Одабрана дела Уроша Предића, Паје Јова-
новића, Константина Данила, Влаха Буковца и других знаменитих
сликара остала су, захваљујући Пупину, трајно утиснута y српску
културу.
Пупин je помагао и Коло српских сестара; био je активан и y
оснивању Српског друштва за помоћ деци која су остала ратни
сирочићи; основао je 1909. године Савез заједничких Срба „Сло-
га“, једну од најстаријих српских исељеничких организација, која
ce потом удружује са још три друге организације y Српски народ-
ни савез. Српску народну одбрану y Америци Пупин оснива 1914.
године.
Монографије посвећене Дечанима, Студеници, Раваници, Ма-
насији, које су штампане средствима из Фонда Михајла Пупина и
данас спадају y вредна дела о архитектури, сликарству и историји
настанка наших манастира.
Књига Serbian Orthodox Church чије je објављивање 1918. године
организовао Михајло Пупин значајна je из више разлога. У рад на
њој су, поред чувеног научника, били укључени, као супервизор,
владика Николај Велимировић и многи Британци, стручњаци за
области средњовековне уметности и архитектуре. Књигаје, нимало
случајно, издата y Лондону, с основним циљем - да ce дарује стра-
ним дипломатама y свету.
Пупин je свој живот y Америци проводио на Универзитету Ко-
лумбија, y својој лабораторији, али и y градићу око две стотине
534 Срби 1903-1914

километара удаљеном од Њујорка, на свом имању y Норфоку. Оно

je no много чему подсећало на Идвор. Захваљујући многим Срби-
ма који су ту радили и живели, као и научницима који су Пупина
редовно посећивали tokom многих деценија, ми данас можемо да
следимо трагове њихових записа и успомена, који нам доносе нове
податке и чињенице из његовог живота и рада.
У прве две деценије двадесетог века видимо Михајла Пупина y
пуној снази свог професорског, научног и националног рада. Свака
од година које ce налазе y овом оквиру испуњена je проналасцима,
патентима, али и догађајима који су одредили пут српске емигра-
ције y САД, као и дипломатских ве„за две земље.

Александра Нинковић Ташић

Одабрана библиографија

Живојиновић, Драгољуб (1998): „Национално-политички рад: 1908-1935“,

у: Изабрана дела Михајла Пупина књ. 7. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
- (2010): У потрази за заштитником, Студије о српско-америчким веза-
ма. Београд: Албатрос плус.
Јовић, Саво (2004): Христов светосавац Михајло Пупин. Београд: Изда-
вачка установа Светог архијерејског синода.
Мартиновић, Драгољуб (2009): Михајло Пупин, Резонанса ума u срца. Но-
ви Сад: Православна реч.
- (2013): Пупин данас. Виртуелни музеј Михајла Пупина, доступно на
адреси http://www.mihajlopupin.rs.
Маринчић, Александар (1993): „Михајло Пупин“, у: Сто најзнаменитијих
Срба, прир. Звонимир Костић. Београд: САНУ.
Образовно-истраживачко друштво Михајло Пупин, Архива Михајла Пу-
пина, од 2014/2015. доступна на сајту www.mihajlopupin.rs.
Пупин, Михајло. 1914. Архив САНУ, Задужбина Михајла Пупина, бр. 79.
Пупин, Михајло (1996-1998). Изабрана дела, књ. 1-7, ред. Војин Поповић
и Александар Маринчић. Београд: Завод за уцбенике и наставна сред-
ства.
Пупин, Михајло (2014): Са пашњака do научењака. Београд, Нови Сад,
Шабац: САНУ, Матица српска, Епархија шабачка.
Џералди, Банкрофт (1932): „Говор приликом доделе Џон Фрицове меда-
ље Михајлу Пупину“, Архива Михајла Пупина, доступна на сајту www.
mihajlopupin.rs.
 Јован Скерлић

Историчари књижевности су, с добрим разлозима, назвали вре-

ме од 1903. до 1914. „Скерлићевим добом“ (Протић 1991: 68). Скоро
све значајније личности ове епохе y јавни живот ушле су, наиме,
пре 1903, и остале y њему за време Југославије; неки су дочекали
и Титово доба. И Јован Скерлић, рођен 1877, своје прве политичке
текстове објавио je већ 1892, са 15 година; y средиште српског јавног
живота улазио je постепено, почевши од избора на место доцента на
Великој школи (1901), коуредника (1905), потом и јединог уредника
елитног Српског књижевног гласника (1907). Најистакнутији српски
интелектуалац он ће бити тек y добу од 1908. до 1914. Коначно, сво-
јом изненадном смрћу 1914. године, бар својом физичком егзистен-
цијом, Јован Скерлић ће припасти само времену од 1903. до 1914.
П ° TOj> посебној вези са епохом 1903-1914, републиканац Јован
Скерлић je упоредив са краљем Петром I Карађорђевићем. Цело то
време препознатљиво je, y ствари, rio хронолошким оквирима ње-
гове владавине. И Петрова абдикација 1914, уочи самог рата, баш
као и Скерлићева смрт, означила je завршетак једног доба.
Утицај и популарност краља Петра и Јована Скерлића ипак нису
били онакви каквим нам данас изгледају. Чак и краљ и његова по-
родица су, захваљујући слободи штампе која je ишла до крајности,
ружени и исмевани. Скерлић je, као рођени мегданџија, примао
беспоштедне ударце и трпео оспоравања дугог низа противника;
он им je одговарао истом мером. Нападали су га напредњаци, ли-
берали, радикали и социјалдемократи; нису му веровали ни многи
самосталци, y чије je редове ушао 1911. године. „Једно време Скер-
лић je био највише нападан политички човек y Србији" - тврди
Јован Скерлић 537

његов политички пријатељ, Јаша Продановић (Продановић [1924]

2014: 105). Уличне туче између јавних личности нису биле сасвим
неуобичајена појава y тадашњем Београду; y дељењу правде и Скер-
лић ce служио песницама (Скерлић Ћоровић 2014: 94-95; Лазаре-
вић 1969: 187, 201-202). Ha Универзитету и y Српској краљевској
академији оспоравања Скерлићевих радова долазила су не само
из супарничке групе, која ce окупљала око часописа Дело, него и
из самог уређивачког одбора његовог Српског књижевног гласника
(Бегић 1966: 185-186). Ни y Гласнику није y свему имао прву и по-
следњу реч; требало je саслушати и мишљење једног од оснивача,
првог уредника и власника листа, Богдана Поповића, који je о књи-
жевности и политици судио сасвим другачије од свог студента и
штићеника Јована Скерлића.
До 1914. године Скерлићев статус y српској култури ипак ће по-
стати сасвим изузетан. Kao критичар, y српској књижевности био
je истински „диктатор“ и „просвећени апсолутиста" (Пековић 1987:
28, 193; Палавестра 1995: 494-495). Према статистици Народне 6и-
блиотеке, од 1912. je био најчитанији
српски писац (Прилог уз извештај о
Народној библиотеци 1913: 290-307;
Исто 1914:367-387). Што je најважније,
многи су y њему видели незваничног
вођу обновљеног националног покре-
та после Анексионе кризе 1908-1909.
године. „Време беспримерних поуз-
дања и смелости, имало je као идео-
лога човека беспримерних прегнућа“
- каже његов блиски пријатељ, Милан
Грол (Грол 1939: 154). Сахране говоре
много тога. Скерлићев погреб био je
„народна литија, тринаест говорника,
седамдесет венаца“; „манифестације y
Скупштини и наУниверзитету, небро-
јене депеше из иностранства“ (Исто:
149; Ибровац 1969: 17). Проносили су
ce чак и гласови да je на повратку из
Прага, y непријатељској Аустро-Угар-
ској, био отрован (Исто).
За Скерлићем je, пре свих, ишао
млад свет. После аустроугарске анек-
 538 Срби 1903-1914

сије Босне и Херцеговине, средишње земље српског националног

покрета, он je, као водећи национални идеолог, будио и храбрио
посустале. To су чинили многи, од искусног, мудрог Стојана Но-
ваковића, до младог проповедника Николаја Велимировића, али
Скерлићев глас ce најдаље чуо. Јован Цвијић je имао већи академ-
ски ауторитет, и он je на Скерлића извршио значајан утицај (Цви-
јић 1924. 81-82), али Цвијић није имао романтичарски полет који су
млади препознавали y Скерлићу.
Име Јована Скерлића чак je снажније одзвањало међу Србима
који су живели ван Србије, него y њој (Грол 1939: 146-147); приме-
ћено je да je њима Србија после 1903. изгледала много лепше и ста-
билније него њеним становницима, баш као што им je Србија од
пре 1903. изгледала много црње и несрећније него што je то заиста
била (Протић 1991: 76-77). Иво Андрић сведочи да су он и његови
младобосански пријатељи баш y краљу Петру и Јовану Скерлићу
видели оличење те, обновљене Србије (Andrić 1976: 203). Гаврило
Принцип, Андрићев сарајевски друг, je, tokom својих београдских,
средњошколских дана, са пријатељима долазио y Цркву Ружицу,
да би ту видео и поздравио краља Петра; y Кнез Михаиловој и на
Калемегдану настојали су да сретну и поздраве Јована Скерлића.
Гаврило Принцип и Трифко Грабеж носили су венце, y првим ре-
довима, на Скерлићевој сахрани (Парежанин 2013:119-121). Главни
идеолог младобосанаца, Владимир Гаћиновић, уписао ce y Београ-
ду на књижевност да би слушао Скерлићева предавања; докторат
je припремао y Лозани, где je докторирао и Скерлић, на тему фило-
зофије Жан-Мари Гијоа, једног од Скерлићевих омиљених писаца.
Ha самрти je, y бунилу, no сведочењу брата, изговарао име Јована
Скерлића (Dedijer 1978a: 33). Демократски и југословенски програм
Димитрија Митриновића, другог најважнијег идеолога Младе Бо-
сне, који je и Принцип усвојио, написан je под видљивим утицајем
Скерлићевих идеја (Ковић 2014: 33).
Демократију je, међутим, према Скерлићу, требало градити „вас-
питањем , a не „револуцијом . Милорад Екмечић je приметио да je
он, са својим одбијањем насиља и позивањем на стрпљење, младо-
босанцима изгледао као „превремено остарели учо, који несташној
деци дели умне савете, али не може да их смири“ (Екмечић 19896:
536). Управо таквим, добронамерним, професорским тоном, писао
je y приватној преписци о Димитрију Митриновићу, Николају Ве-
лимировићу и осталим одметницима, који су ce, y Босанској вили,
отимали његовом ауторитету (Скерлић [1911] 2014a: 100). Наслед-
Јован Скерлић 539

ство ce оставља најближима, али они, a не покојник, одлучују о то-

ме шта ће са наследством да ураде.
Наследници су уобличили и наше представе о Скерлићу. У Кра-
љевини Југославији заједне je био „професор енергије“, „пророк де-
мократије“ и „апостол југословенства“ (Лазаревић 1969: 189; Ибро-
вац 1969: 59; Грол 1939: 146), a за друге порицатељ скоро свега што je
y српској књижевности, na и политици, вредело (вид. Протић 1991:
67-68; Кашанин 1968: 281-325). Док га je социјалистичка Југосла-
вија представљала као једног од својих претеча и пророка, његов
пријатељ Слободан Јовановић je, из емиграције, писао да Скерлић,
да je дуже живео, „не би пошао за комунистима“, јер „његово сло-
бодоумље, његов рационализам, његова човечност не би му допу-
штали да то учини“ (Јовановић [1953] 1991: 710). Нема сумње да je
y том добу, на педесетогодишњицу Скерлићеве смрти, много тога
урађено на истраживању његовог наслеђа. Објављена су Скерлиће-
ва сабрана дела, исцрпне библиографије и сећања живих савреме-
ника (вид. Бегић и Ризвић 1966: 377-581; Живанов 1969: 233-417).
Пропаст источноевропског социјализма и Југославије учинили су
да je, на тренутак, изгледало да je Скерлићево наслеђе коначно по-
трошено. Сведоци смо, међутим, обновљеног занимања за идеје и
личност Јована Скерлића (ЛМС 2014:440-473). У ери империјалних,
освајачких ратова и кризе неолибералног капитализма, Скерлићев
патриотизам, демократизам и социјализам, схваћени као етичка
учења, заснована на солидарности, равноправности, суверености и
достојанству појединаца и нација, као да добијају нову свежину и
нова значења.
Исувише тога ce, ипак, догодило y веку који нас раздваја од Јо-
вана Скерлића да бисмо могли да га назовемо својим савремеником
и да бисмо, без напора, могли да реконструишемо и протумачимо
његове идеје. Разумевање отежава и то што je сам Скерлић, како то
на први поглед изгледа, умео да промени мишљење и да себи про-
тивречи. Пажљивије посматрање, међутим, открива необично ра-
но уобличена уверења и ретко виђену доследност.

Научно дело
Јован Скерлић je умро са 37 година, али je иза себе оставио томо-
ве књига и до данас неизбројане чланке. Kao универзитетски про-
фесор и историчар књижевности написао je неколико монографија
 540 Срби 1903-1914

о целим епохама, да би, на крају живота, објавио и свеобухватну

Историју нове српске књижевности. Посебно поље рада и извор
утицаја било je уређивање Српског књижевног гласника; ту je обја-
вио своје најважније књижевне критике. Оне су сабране, заједно с
мањим радовима из историје књижевности и значајнијим публи-
цистичким текстовима, y шест томова Писаца u књига. Политичку
публицистику објављивао je y низу дневних листова, понајвише y
Дневном листу; често штампани y новинама чији примерци нису
сачувани, делом непотписани, ови текстови до данас нису систе-
матски истражени. Ушао je и y дневну, страначку политику. Из ре-
дова социјалдемократа прешао je y самосталце; од 1912. до 1914. био
je скупштински посланик. Уз све то, стизао je y чланство низа одбо-
ра и удружења. Бранку Лазаревићу je, пред крај живота, говорио да
je заокружио своје књижевноисторијско дело, да жели да учествује
y преломном времену које je пред њима и да, повремено, пише књи-
жевне критике (Лазаревић 1969: 189, 196).
Књижевност и уметност, y ужем смислу, биће предмет наредног
тома ове књиге. Зато ће овде бити мање речи о Скерлићевој књижев-
ној кРи™Ци, естетским, критичким мерилима, a више о његовом
научном и теоријском учинку. Тјорђије Вуковић, наиме, с правом
примећује да су Скерлићева схватања и мерила била „примеренија
прози него поезији и погоднија за програмирање опште научне и
културне делатности него за усмеравање саме књижевности", као
и да je извесно да je Скерлић „мање грешио као историчар него као
критичар" (Вуковић 1985: 85, 86).
Универзитетска позиција била je, no мишљењу Милана Каша-
нина и Предрага Протића, главни извор широког домашаја Јована
Скерлића, нарочито међу младима (Кашанин 1968: 323-325; Про-
тић 1991: 70). И књижевноисторијско дело Јована Скерлића настало
je, својим највећим делом, y оквирима универзитетских послова и
задужења. Била су то предавања која je Скерлић записивао, читао
пред студентима и потом, сређена, повезивао y рукописе за штам-
пу (Џонић 1969: 36-60). Понеки, већи рад, настао je и као последица
Скерлићевих посебних интересовања.
Две СУ групе књижевноисторијских дела Јована Скерлића: вели-
ке монографије и мање студије. Монографије су сврстане y књиге
посвећене личностима (Јаков Игњатовић, Светозар Марковић) и
y приручнике, no форми блиске уџбеницима, који обухватају це-
ле епохе (Српска књижевност y XVIII веку, Омладина u њена књи-
жевност, Историја нове српске књижевности). Донекле издвојено,
Јован Скерлић 541

али ипак ближе целовитим прегледима епоха, стоје докторска теза

Јавно мнење y Француској према политичкој u социјалној поезији od
1830. do 1848 и Историјски npeглed српске ш тампе 1791-1911. Мање
студије, заједно са књижевним критикама и важнијим теоријским
и публицистичким текстовима, сабране су y Писцима u књигама.
Одавно je речено да je највећи значај Скерлићевог књижевнои-
сторијског дела y томе што je y њему српска књижевност 18. и 19.
века добила унутрашњи смисао, подељена на епохе, уклопљена y
шире европске токове и протумачена као целина. По ширини за-
хвата и no свом темељном значају, Скерлићево дело je било упоре-
диво са оним што су, сваки y својој области, y истом добу, створили
Јован Цвијић, Слободан Јовановић или Стојан Новаковић. Бранко
Лазаревић je приметио да je Скерлић

„...био предодређен да, као и Цвијић, цео терен наше књижевности,

брзо подели y категорије и правце, прокопа канале, регулише струје.
Он je први код нас разделио на правце цео наш књижевни ток, који je
био под разним утицајима са свих страна, јер je наш терен ветроме-
тина и вододелница, на класицизам, псеудокласицизам, романтизам,
реализам, Модерну" (Лазаревић 1969:187).

Овакав суд потврђује и данашња књижевна историја:

„Поред способности да књижевне појаве и токове сагледа y целини и

да са лакоћом препознаје доминантне идеје књижевних раздобља он je
имао невиђену моралну енергију и храброст да прихвати изазов исто-
ријске систематизације целокупне новије српске књижевности, да од-
лучно распореди постојећу грађу и да понуди своју визију целине, је-
динствен свод и нову радну поделу“ (Палавестра 1995: 201).

Структура свих већих Скерлићевих дела показује сличан општи

план. Прво je настојао да реконструише друштвену и културну епо-
ху, „прилике“ или „стања“, потом je оцртавао основне особине књи-
жевности датог доба, да би ce, на крају, окретао самим писцима,
личностима и делима. И ти портрети имали су уједначену струк-
туру (Вуковић 1985: 74-78). Како je приметио Радован Самарџић,
Скерлићева проучавања друштвеног и културног контекста захте-
вала су посебан напор, јер je тадашња српска историографија y томе
мало могла да му помогне (Самарџић [1980] 1981: 272-273). Обузет
политиком и етиком, Скерлић ce, уосталом, ни y деловима посвеће-
ним тексту, књижевности, није превише трудио да раздвоји умет-
ничко од политичког или друштвеног (Вуковић 1985: 103).
542 Срби 1903-1914

Главне теме првог и последњег великог дела Јована Скерлића и

јесу политичке идеје; књижевност je ту само историјски извор за
њихово проучавање (Јавно мнење y Француској према политичкој u
социјалној поезији od 1830. do 1848 и Светозар Марковић). „Идеје, то
су силе - цитирао je, y докторској тези, свог ментора, Жоржа Рена-
Ра- Ту ce позивао и на Анатола Франса, који je тврдио да „наша ми-
сао ствара будућност , и на филозофа Алфреда Фујеа, творца ути-
цајне синтагме „идеје-силе“, према коме су идеје за свесна бића оно
што су инстинкти за животиње (Скерлић 1966: 290-291). Проучава-
ЊУ друштва и политике y целини je посвећен и Историјски npezned
српске ш тампе 1791-1911. To би ce могло рећи чак и за Омлабину u
њену књижевност; о томе сведочи поднаслов Изучавања о нацио-
налном u књижевном романтизму Kod Срба.
И no мишљењу Тјорђија Вуковића, y Скерлићевом књижевнои-
сторијском делу главни јунаци су, y ствари, идеје - политичке, књи-
жевне, религијске, моралне, естетске, економске:

„Идеје ce тако појављују као најопштије одредбе књижевности једног

периода. Оне су и средиште духовног живота целе заједнице; y њима
ce огледа њено основно искуство. Писци битно учествују y производ-
њи идеја и сами су њима одређени. Идеје конституишу правце’; с дру-
ге стране, оне су, тако рећи оличене, персонификоване y одређеним
личностима1(Вуковић 1985: 77-78).

У свом времену, Скерлићеве монографије попуњавале су пра-

знине које су остајале иза историографије, ужурбане, после Рувар-
чеве победе, да прикупи изворе и утврди основне чињенице. Чак
и данас, овакве књиге y српској историографији су ретке; читалац
који жели да са политичке историје прошири своја знања на исто-
Рију идеја и историју културе, суочава ce са Скерлићевим књижев-
ноисторијским радовима с неверицом и радошћу. Јасно je, наиме, да
ce Скерлићево дело може назвати прворазредном интелектуалном
историјом, историјом идеја, или традиционално схваћеном кул-
турном историјом. Пажња коју je посвећивао односу између текста
и контекста одликује и данашњу интелектуалну историју; слично
Квентину Скинеру, он, y намери да подробно реконструише кон-
текст, проучава данас заборављене, „слабе писце“ (Skinner [2005a]:
22-23; [20056]: 42-43, [2005в]: 86-87; [2005г]: 114-118; Cowan 2006:
171-188; Burrow 2006: 17-22). Скерлић je уверен да су они, за раз-
лику од „великих писаца“ који надрастају своје доба, спремнији да
Јован Скерлић 543

ce прилагођавају, да говоре много више о већинском стању свести,

јавном мнењу и наравима своје епохе (Скерлић 1966: 113; Вуковић
1985: 90-96). Коначно, историја књижевности y оквирима интелек-
туалне историје заузима посебно место. Из историје књижевности
потичу утицаји, који су, y последњих неколико деценија, уобличили
интелектуалну историју и историју културе (Williams 2006: 49-65;
La Capra and Caplan 1982; White 1975; Berk 2010: 103).
И Слободан Јовановић je, y ecejy „Јован Скерлић као истори-
чар“, приметио да ce о Скерлићу као књижевном критичару и јав-
ној личности много писало, али не и о томе да je био „историчар
вредан сваке пажње“. По његовом мишљењу, Скерлићеви радови
„припадају историји књижевности, али не искључиво“, јер „у њима
има много додирних тачака и са културном и политичком истори-
јом“ (Јовановић [1926] 1991: 701). Јовановић je уочио да су Омлади-
на, Светозар Марковић, na и Српска књижевност y 18. веку, више
него књижевности, били посвећени „национално-политичким“ и
„социјално-политичким темама“. Скерлић je „једним широким и
сигурним погледом обухватао читаве друштвене групе“, због чега
raje Јовановић назвао „представником једне демократске социоло-
гије“ међу српским историчарима (Исто: 702, 704). Јован Скерлић je
ипак, како тврди Слободан Јовановић, превасходно био историчар
„политичких и социалних идеја и покрета":

„Иако je, y својој младости, прошао кроз марксизам, он ce није много

интересовао за економске услове напретка. Идеалист на дну душе, он
ce поглавито интересовао за оне колективне идеале, или, како би ce да-
нас рекло, митове који друштво y његовом развитку руководе, и који
пре a после - тако je бар Скерлићу изгледало - савлађују све материал-
не сметње свог остварења. Са гледишта тога социалног идеализма, он
je проматрао и наше историјске појаве, - и y својим списима оставио je
знатне одломке једне велике историје политичких и социалних идеја и
покрета y нашем новом веку“ (Исто: 701).

Са оваквом оценом Скерлићевих научних радова слаже ce и Ми-

лан Кашанин: „Радећи књижевну историју, Скерлић je - зна ce -
пре историчар културе но књижевности и историчар друштвених
идеја но књижевних дела.“ У Српској књижевности y 18. веку и y
Омладини, Скерлић, како Кашанин примећује, више пажње покла-
ња „студијама средине" него самим писцима. „Скерлићеве научне
грађевине из наше књижевне историје, то су велике сјајне дворане
где живе мали људи“ - закл>учује он (Кашанин 1968: 306-307).
544 Срби 1903-1914

Радован Самарџић je одређеније оцртао положај Скерлићевог

Дела y оквирима историје српске историографије. Филолошко-кри-
тичка школа Илариона Руварца није, наиме, уклонила са академске
сцене само псеудоромантичаре Панте Срећковића. Њена победа
значила je и потискивање школе која je свој израз нашла y замисли-
ма и делима либерала Владимира Јовановића, Стојана Бошковића,
Алимпија Васиљевића, Димитрија Матића. Руварчево ограничава-
ње на критику извора и утврђивање чињеница y „прилошцима“ и
краћим студијама сматрано je солиднијим и поузданијим од либе-
ралских теоријских уопштавања, мултидисциплинарности и скло-
ности писању великих синтеза. Утицај аустријских и руских сла-
вистичких семинара преовладао je над британским и француским
позитивистичким узорима, пронађеним y књигама Огиста Конта,
Хенрија Томаса Бекла, Џона Стјуарта Мила, Херберта Спенсера.
Био je то, y исто време, и политички обрачун конзервативаца са ли-
бералима и њихова победа y борби за утицај y кључним културним
установама - Друштву српске словесности, Српској краљевској
академији и на Великој школи (Самарџић [1976] 1981: 239-251; Исти
[1980] 1981: 271-272).
Ha ово би ce могло додати само то да су они који су мењали стра-
не, прешавши из редова либерала међу конзервативце, Стојан Но-
ваковић, Чедомиљ Мијатовић и Милан Кујунџић-Абердар, својим
академским методима остали између две школе, при чему су ипак
били ближи либералима. Иако сматран припадником Руварчеве
школе, Стојан Новаковић га je, ширином замаха, сувереним кре-
тањем пољима различитих наука, залажењем y разноврсне истра-
живачке области и великим монографијама вишеструко надмашио
(Самарџић [1966] 1976: 189-243). Његова Историја српске књижев-
ности (1867, 1871) показује да je, насупрот општем мишљењу, y
синтетичком проучавању историје српске књижевности, уз просе-
цање главних путева и помоћних стаза, Јован Скерлић ипак имао
претходника. У Новаковићу би, штавише, требало тражити један
од Скерлићевих академских узора; Павле Поповић тврди да je он
био прави оснивач српске историје књижевности (Поповић 1921:
47-53). Скерлић je према Стојану Новаковићу показивао онакво
поштовање какво je указивао још само Богдану Поповићу и Сло-
бодану Јовановићу (Лазаревић 1969: 194; Џонић 1969: 57-58). Није
случајно управо Новаковић 1909. предложио да Скерлић буде при-
мљен y Српску краљевску академију, док су ce томе супротставља-
ли припадници Гласникове групе, Јован Томић и Павле Поповић
Јован Скерлић 545

(Поповић 1906г; Исто 1909; Бегић 1966: 185-186). Узајамна накло-

ност између старог напредњака и младог радикала и социјалисте,
слично поштовању између либерала Владимира Јовановића и Јова-
на Скерлића (Јовановић [1948] 1991:111-112), није почивала само на
научној сагласности. Његова дела су, no много чему, имала замах
који je подсећао на њихове либералне, младалачке, романтичарске
дане.
По мишљењу Радована Самарџића, препород српске истори-
ографије „између 1901. и 1914, y раздобљу обележеном Скерлиће-
вим радом“ одиграо ce y знаку архивских истраживања и великих
синтеза. Његови главни протагонисти били су Стојан Новаковић,
Михаило Гавриловић, Константин Јиречек, Драгољуб М. Павловић,
Јован Радоњић, Миленко М. Вукићевић, Алекса Ивић, Јован Н. То-
мић, Радослав Грујић, Мита Костић и други (Самарџић [1976] 1981:
251; Самарџић [1980] 1981: 272). Самарџић je y тој обнови посебно
издвајао учинак Стојана Новаковића и Михаила Гавриловића (Са-
марџић [1978] 1981: 157-191).
Повратак либералним, позитивистичким, теоријски и мулти-
дисциплинарно усмереним узорима, који су водили ка већим син-
тезама, започет je, међутим, y српској историји књижевности, y де-
лу француских и швајцарских студената, Богдана Поповића, Павла
Поповића, Јована Скерлића, и њихових ученика, али и историчара
и теоретичара права Слободана Јовановића (Самарџић [1976] 1981:
Самарџић [1991] 1994: 121-124). Уочен je и политички смисао овог
одвајања од Руварчеве школе и бечких, филолошко-критичких
образаца, и окретања ка француском и британском позитивизму, y
времену све ширег отпора колонијалним амбицијама Аустро-Угар-
ске (Самарџић [1969] 1976: 76).
Препород који je ова школа донела српској историографији није
довољно истакнут, јер ce није одиграо y области догађајне историје,
него историје идеја, и није имао средиште међу историчарима на
Филозофском факултету, него међу историчарима књижевности и
теоретичарима права. Кључне личности ове обнове, обележене су-
вереним кретањем пољима различитих, сродних наука и великим
синтезама, били су Слободан Јовановић и Јован Скерлић. Њихово
дело y суштинској je вези са синтетичким и мултидисциплинарним
радовима Јована Цвијића. Грол ce сећао да ce Скерлић no Цвијиће-
вом савету посветио изучавању 18. и 19. века. Он му je „с очајањем
указивао“ „на ту нераскрчену духовну ropy 18. и 19. века, која стоји
хаотична и нерасветљена поколењу које je све из њих наследило"
546 Срби 1903-1914

(Грол 1939:137). Њихов прави претходник био je Стојан Новаковић;

слично Скерлићу, Слободан Јовановић raje веома поштовао и често
je писао похвалне осврте на његове књиге (Јовановић 1921: 83-115).
Док су главна упоришта ове школе били Српски књижевни гла-
сник, историја књижевности и правна наука, историју су, на Фило-
зофском факултету, предавали сарадници Дела, немачки и аустриј-
ски ђаци, међу којима je било и пребега из Гласника: Љубомир Јова-
новић, Драгољуб M'. Павловић, Никола Вулић, Станоје Станојевић
и Јован Радоњић (који je, упркос сукобима, остао y Гласниковом
уређивачком одбору). Михаило Гавриловић и Јован Томић, до краја
блиски Гласнику, ту нису могли да прођу, али су управљали Држав-
ним архивом и Народном библиотеком. Школа браће Поповић и
Скерлића имала je, међутим, мало непосредних наследника. Они
које су оставили на катедрама, Урош Петровић, Никола Антула,
Војислав Јовановић, Милан Ћурчин, Милош Тривунац, страдали
су y ратовима или су ce повукли из науке; Милан Кашанин их je
називао „сломљеном генерацијом“ (Кашанин [1953] 1978: 181-184).
Утицај Скерлића и браће Поповић на потоњу науку о књижевности
je, међутим, немерљив.
Српски књижевни гласникЏ, нема сумње, био упориште либера-
лизма и индивидуализма y српској култури (Којен 20156: 59-132). И
академски методи браће Поповић, Слободана Јовановића и Јована
Скерлића били су, y ствари, веома разнородни; могли су ce назива-
ти позитивистичким само уз много обзира. Богдан Поповић био je
пажљив читалац Иполита Тена и Ернеста Ренана; Херберт Спенсер
je међутим, био његов омиљени филозоф. Да je утицај англосаксон-
ске мисли на њега био дубљи него што ce обично мисли показују,
поред осталог, и Поповићеви програмски текстови; ту je, као праве
представнике духа 19. века, помињао Енглезе и „Америчане", a не
Французе, и y „најпросвећеније земље“, уместо Француске, убрајао
Енглеску и „Уједињене државе“ (Поповић [1894] 1932: 29; Исти 1901:
29; Јовановић [1948] 1991: 722). Богдан Поповић ce, од културне и
друштвене историје, којом ce бавио y Бомаршеу, окренуо естети-
ци; његов брат, Павле Поповић, дао je значајнији прилог историји
књижевности. И он ce позивао на Тена и Ренана, али je, како je ис-
тицао, главни узор његовог „историског метода“ био Шарл Огистен
Сент-Бев (Поповић 1904: 757,927-929). Слободан Јовановић ce, упр-
кос видљивом дугу Иполиту Тену, Ернесту Ренану и „резидуалним
позитивистима“ Емилу Фагеу и Алфреду Фујеу, претежније угле-
дао на британске узоре, какви су били, поред осталих, Томас Kap-
Јован Скерлић 547

лајл, Томас Бабингтон Маколи, или Џон Морли (Самарџић [1991]

1994:121,123,143,145; Самарџић, [1976] 1981:252-257; Екмечић 1998:
79-97). Леон Којен je проучио утицај који je на Слободана Јованови-
ћа и Богдана Поповића извршила либерална, индивидуалистичка
мисао Џона Стјуарта Мила (Којен 2015: VIII—IX, 31-58). Главни ме-
тодолошки и политички узори ова два српска писца налазили су ce
с оне стране Ламанша.
Јован Скерлић je, већ no повратку са студија y Лозани, писао да
je „млађем нараштају француском" био ближи идеализам и активи-
зам једног Жан-Мари Гијоа, него позитивизам Тена и Ренана, који
je, како je тврдио, обележио генерације рођене шездесетих година
(Скерлић 1901: 220). Генерацијама из шездесетих припадао je, на-
име, не само његов професор Богдан Поповић, y чијем je семинару
Скерлић no први пут читао Тена и Ренана, али и Гијоа, него и Павле
Поповић и Слободан Јовановић, na je ово била и својеврсна обја-
ва независне позиције младог Скерлића. У предговору Омладине,
када je истицао значај књижевности за проучавање „стање духова“
и „нарави“, Скерлић ce ипак позивао на Тенов, како каже, „знаме-
нити предговор“ Историји енглеске књижевности (Скерлић [1906]
1966: 7). Ни Тенова упутства за истраживање „миљеа“ Скерлић није
сасвим одбацио. Према Ренановим идејама и делима био je још Ma­
lte искључив.

„Скерлићев отпор Теновом утицају имао je, пре свега, политичке мо-
тиве; главни узрок биле су Тенове критике јакобинаца, ’јакобинског
менталитета“ и Француске револуције (Самарџић [1976] 1981:264-266).
Скерлић ce, насупрот Тену, позивао на професора историје Француске
револуције са Сорбоне, радикала Алфонса Олара, и на Социјалистичку
историју Француске револуције Жана Жореса“ (Ković 2010: 200-203).

У Српском књижевном гласнику Скерлић и његови сарадници ће

ce, после 1907, уместо на Тена, Ренана и Спенсера, позивати на пи-
сце идеалистичког и активистичког усмерења, какви су били Жорж
Ренар, Жан-Мари Гијо, Габријел Сеај, Анатол Франс. Урош Петро-
вић коме je, као и Немањи Вукићевићу, Скерлић препуштао крити-
ке Тенових идеја, тврдио je да je књижевно дело „ствар случајна и
јединствена" и веровао y „вечито“ y књижевности (Скерлић 1907a:
863); он je, још више од Скерлића, био близак актуелној, европској,
идеалистичкој „побуни“ против позитивизма, y име нових, углав-
ном идеалистичких парадигми (Stuart Hughes 1977: 33-66 Gildea
 548 Срби 1903-1914

1996: 380-382). Скерлић je, наиме,

no мишљењу биографа, око 1904. на-
!5 ! И З Д А Њ Е З А Д У Ж Б И Л Е И. М. К 0 Д А Р Ц А 151
пустио идеализам и „посибилизам",
JOHAН (KKP.'IHIa
коме ce, под утицајем енглеских и ру-
ских писаца, био приклонио још кра-
ИСТОРИЈА јем студија на Великој школи, да би
Н0ВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВН0СТИ ce вратио својој старој вери y разум,
науку и прогрес (Бегић 1966:151-153,
ГЈО ТПУНО И К Л У С 1 Р 0 В А Н 0 И ЗД АН »Е
275-276). Taj преокрет y Скерлићу,
како ce види, није био тако одлучан;
о томе ће бити још речи.
Милан Кашанин je тврдио да je
Скерлићева Историја нове српске
књижевности састављена no угледу
на Историју француске књижевно-
сти Гистава Лансона (Кашанин 1968:
291-292), ментора Уроша Петровића
ИЗДА8ЛЧКА :КМ»ИЖ*!»А е. £. иВЧЈАНОВИЋА У БШ ГРАДУ
... .. _ : ■‘ - V 1914. ............
са Сорбоне. Уз Лансона, као Скер-
лићеви књижевноисторијски узори
помињу ce Гијо, Ренар, Тен и писац
Историје руске књижевности, либе-
Историја нове српске књижевности рал Александар Николајевич Пипин
(Београд: Задужбина И. М. Копарца)
(Вуковић 1985: 57-58, 80). У основи,
Скерлић није много полагао на испо-
ведање и образлагање методолошких начела. Остављао je тек уз-
гредне примедбе о томе, као y предговору за Историју нове српске
књижевности, где каже да ce не одриче „историјског детермини-
зма“ и да остаје „убеђен y потребу и корисност излагања културно-
историјске средине“ (Скерлић [1914] 1967: 12). Примећено je да je,
иако je изградио свој план истраживања, видљив y свим његовим
већим делима, метод ипак најчешће прилагођавао теми (Самарџић
[1980] 1981: 278-281; Вуковић 1985: 55-56, 104). Занимљиво je и да
ce такав, прилагодљив и еклектички приступ, заговара и y дана-
шњој интелектуалној историји (Burrow 2006: 22-24; Young 2006:
41-42). Бранко Лазаревић зато пише да Скерлић y науци није био
позитивиста, него „скерлићевац“ (Лазаревић 1969:199). У полемици
са Станојем Станојевићем, Скерлић ce ругао његовом позивању на
„научни метод“ и тврдио „да тога метода о коме он говори y ствари
и нема (Скерлићев италик - М.К); да ce за сваку науку, за сваку при-
лику, за сваки проблем, човек мора самостално довијати како ће
Јован Скерлић 549

проблем решити...“ (Скерлић 19106: 544-545). Слободан Јовановић

ce сећао како je Скерлић пребацивао Урошу Петровићу због пре-
теране опрезности и обраћања исувише пажње на метод, уместо
на практично истраживање и писање великих синтеза (Јовановић
[1926] 1991: 714).
Познато je да Скерлићеве историографске реконструкције нису
поуздане y свакој чињеници и детаљу. Нарочито много примедби
изазвала je Српска књижевност y 18. веку. Оне су, такође, писане
без много напора да ce досегне објективност. Скерлићева књижевна
историја толико je пуна вредносних судова, заснованих на ауторо-
вим политичким уверењима, да пречесто више личи на публици-
стику него на науку.
Коначно, одавно je примећено да ce Скерлић, чувеним уводним
пасусима y Историји нове српске књижевности, оспоривши њен
континуитет и везу са старијом, српском средњовековном књи-
жевношћу (Скерлић [1914] (1967): 15-16), једним потезом пера од-
рекао суштинског разумевања српске историје. Реч je, наиме, била
о намери да ce српска култура и политика вежу уз просветитељске
традиције Доситеја Обрадовића и револуционарно, национално,
демократско наслеђе Карађорђевог устанка из 1804, a не за аристо-
кратски и побожни српски средњи век. Тако радикалан став проис-
текао je из Скерлићевог уверења да je успон демократије и рациона-
листичког секуларизма, после Америчке и Француске револуције,
представљао историјску шансу за српски народ. После векова про-
ведених y туђинском царству, као хришћани y исламској империји,
као плебејци y феудалном друштву, Срби су своју слободу стекли
сопственим снагама, y револуцији, и изградили своју, демократ-
ску, егалитаристичку државу (Скерлић [1910] 1964a: 25). Поново су
ce, међутим, суочили са једном феудалном, аристократском, ино-
верном империјом, која je покушавала да их обухвати и покори. У
борби за самоодбрану од неупоредиво јачег непријатеља, главна
слабост Срба била je њихова малобројност и верска подељеност. Ha
сличан начин о томе je размишљао и Стојан Новаковић; и он je,
дошао до сличних, радикалних закључака (Новаковић [1912, 1913]
1972: 149). Скерлић je y средњовековним верским поделама, y пра-
вослављу, баш као и y римокатолицизму и исламу, видео препреку
на путу не само српског уједињења, него и југословенске интегра-
ције. И о томе ће још бити речи.
A ko бисмо усвојили Скерлићево уверење да ce историјским лич-
ностима и појавама, без зазора, може судити на основу сопствене,
550 Срби 1903-1914

данашње политичке позиције, и ако бисмо, као Скерлић, поуке H a ­

mer времена узели за последњу реч историје, онда би ce могло рећи
да je његова југословенска идеологија, баш као и његова вера y уто-
пијске друштвене теорије, најјасније откривала доктринарну, књи-
шку страну Скерлићевог интелекта, која je своје упориште пронала-
зила y „великим идејама", уместо y историји и стварности. Уколико
и овај исказ има y себи превише вредносних судова, тешко да ce мо-
же, чак и емпиријски, оспорити оцена да студија А нте Старчевић
(1912) спада y Скерлићеве највеће промашаје. Овог оснивача и иде-
олога антисрпске Чисте странке права, која je однеговала и индок-
тринирала злочинце из 1914. и 1941, Скерлић je топлим, бираним
речима, пуним разумевања, упоредио са Светозаром Милетићем,
представио га као „сасвим нашег човека“ и присталицу „народног
јединства" Срба и Хрвата (Скерлић [1912] 1964a: 120-125; Крестић
1999: 171-180). Неко ће, y одбрану Скерлића, рећи да он није могао
да види будућност и да зна оно што ми данас знамо. Ипак, видео je
уличне нападе Хрвата на Србе y Загребу 1899; за њих je, међутим,
расподелио кривицу и на Хрвате и на Србе (Скерлић [1899] 1964:
31-38; Крестић 1999: 161-166). Знао je за загребачки погром из 1902
и улогу старчевићеваца из Чисте странке права y загребачком Веле-
издајничком процесу 1909. Скерлић je, no свој прилици, покушавао
да, за југословенску идеју, придобије и ону масу Хрвата која je подр-
жавала „праваше“; један њихов, умеренији део, окупљен y Хрватској
странци права, већ je, уосталом, ушао y Хрватско-српску коалицију;
било je и сарадње младих „праваша“ са младобосанцима (Вид. Кре-
стић 1991: 431-458, Екмечић 1989: 531). Историчари умеју да поверу-
ју да прошлости нема изван њихових тумачења, и да покојници за-
иста могу да зависе од њихове милости. Самоуверени Скерлић хтео
je да y своју хуману, идеализовану визију српске и јужнословенске
историје смести и једног припитомљеног Анту Старчевића, кога би
претходно преотео од његових франковачких следбеника.
Оспораван y појединостима, Јован Скерлић je, међутим, ство-
рио велико научно дело. По обухвату и снази интерпретације, оно
je изнад свега што je до тада било урађено y историји књижевности.
Скерлићеве књиге, no свему, припадају преломном добу 1903-1914,
y коме су Јован Цвијић, Слободан Јовановић, Павле Поповић, Ми-
хаило Петровић Алас, Милутин Миланковић и други, низом ве-
ликих, синтетичких дела, свели рачуне, уобличили и протумачили
дотадашња знања и ударили темеље будућих истраживања y најра-
зличитијим научним областима.
Јован Скерлић 551

Скерлићево дело богато je порукама и за савремене истражива-

че. И данас су тешко достижни његов књижевни стил, једар језик
и језгровите, сажете оцене људи, догађаја и епоха. Истраживачима
историје 19. века Скерлићева убедљивост, захват и снага интерпре-
тације недостижни су и зато што он тај век „познаје изнутра“; он je
y њему живео и, заиста му, својим пореклом и уверењима, припа-
дао. Скерлићево компаративно проучавање историје српске култу-
ре, y европском контексту, превазилази спрему већине данашњих
српских историчара. Има истраживачких области y којима његови
резултати нису превазиђени; Скерлићева књига о Светозару Мар-
ковићу je најбоље што ce о тој теми може пронаћи. Заједно са делом
Слободана Јовановића, књиге Јована Скерлића представљају најви-
ши домет историје идеја y српској историографији.

Политичке идеје
Милан Грол je y личности и идејама Јована Скерлића уочио про-
тивречност између јавног позивања на рационализам и реализам, и
склоности које воде „дубоко y назад y преромантизам и даље чак y
патријархални примитивизам“ (Грол 1939: 124). Скерлић, наиме, уз
сву своју критичност према романтизму и романтичарима, видљи-
ву нарочито y Омладини u њеној књижевности

„...ужива y патријархалној сировини Марка Миљанова, y расној ди-

вљини Анта Старчевића, и свуда y жестоком, примитивном и чулном,
од Т)уре Јакшића до Ћипика или, како то Скерлић каже y Јаши Игња-
moeuhy, y ономе што je „сочно, пресно и набрекло животом“... (Исто:
150, 151-152; вид. и Матовић 2007: 210).

И на другим местима, y Скерлићевим идејама и животу Грол je

приметио романтичарске слојеве. Он ce „уживео y револуционарни
романтизам своје тезе“ посвећене проучавању француског јавног
мњења и књижевности y златном добу француског романтизма; y
избору животне сапутнице, Швајцаркиње Кларе Шмидлин, препу-
стио ce „сопственом књижевном романтизму о вишој жени“ (Грол
1939: 132, 135). Грол, ипак, y закључку есеја о Скерлићу, тврди да
„ако je што y томе било романтично y Скерлићу и његовом времену,
није било y идејама - које су свирепо реалне, јер полазе из самог на-
гона самоодржавања1 (Исто: 153). По свој прилици, Грол није хтео
552 Срби 1903-1914

да ce Скерлићевим и његовим идеалима, на којима je, поред осталог,

изграђена Јутославија, приписује „романтизам", што би био сино-
ним за нереалност и удаљеност од стварности.
У Скерлићевом делу и животном путу ce, заиста, може препо-
знати она обнова романтизма, која je y том тренутку, крајем 19. и
почетком 20. века, била, преко модернизма, уочљива y европској
култури. Поезија je тада поново заменила прозу, обновила ce стара
потрага за изворним, примитивним, егзотичним, опет ce поверо-
вало y посебну, исцелитељску мисију младих људи, и y друштвену,
политичку моћ уметности (Blanning 2010: 176-183; Prac 1974: 25-40;
Stuart Hughes 1977: 338-339; Šorske 1998: 204-205). Све ce то могло
пронаћи код Скерлића, y његовој наклоности према Русоовом про-
стом и честитом, „племенитом дивљаку“, y усвајању виталистич-
ких, активистичких идеја „француског Ничеа“ Жан-Мари Гијоа, y
ентузијазму за источњачке мотиве y поезији Јована Илића, y вери y
„омладину", y проповедању идеалистичког, „интегралног социјали-
зма Жана Жореса, Жоржа Ренара и Беноа Малона, који су y умет-
ности и књижевности видели једно од главних средстава друштве-
ног преображаја. Скерлић je припадао романтизму чак и својом
животном судбином, обележеном прераним смртима најближих,
очевом душевном болешћу и породичном неслогом, прихватањем
на себе, упркос свему, улоге Игоовог „путовође целог народа и па-
стира душа“ (Кашанин 1968: 317), и нарочито сопственом смрћу, на
врхунцу снага, слично Бајрону, Китсу или Шелију.
Виктор Иго, велики Скерлићев узор, и ова тројица британских
романтичара, нарочито Бајрон, војевали су за права и слободу угро-
жених и слабих. Скерлићево романтичарска, сентиментална брига
за живот сиромашних, проповедање самилости према угроженима,
„јадницима”, „пониженима и увређенима“ и борба за њихова права
- све ce то, наиме, могло пронаћи y делима класика романтизма, не
само код Игоа, Бајрона, Китса и Шелија, него и y романима Жорж
Санд, Алесандра Манцонија, na и младог утопијског социјалисте
Фјодора Достојевског. И сам Карл Маркс, y својим почецима, при-
падао je тој моћној духовној струји, која je, под именом романтизма,
обележила 19. век (Бацко 2009: 279-326; Blanning 2010: 163-175; Praz
1976: 115-116,125-126).
При проучавањима политичких идеја Јована Скерлића до са-
да није довољно истакнута његова посебна наклоност према иде-
јама Виктора Игоа. У свом критичком есеју о Јовану Скерлићу, y
коме je, поред осталог, уочио „романтичне црте Скерлићеве“, то je
Јован Скерлић 553

учинио само Милан Кашанин: „На рационалног Скерлића нико-

ји светски писац није учинио такав утисак као романтичар Иго“
(Кашанин 1968: 288-289). Скерлић je, наиме, небројено пута, tokom
целог живота, изражавао поштовање према Игоу, од сусрета с њим
y детињству, на страницама Змај-Јовиног Невена, преко превођења
његових песама на Великој школи, до објављивања y Гласнику, две
године пре смрти, Игоовог апела европском јавном мнењу поводом
страдања Срба 1876. године (Бегић 1966: 33-34; Младеновић 1940:
54; Скерлић Ћоровић 2014: 51; Иго [1876] 1912: 711-714).
Скерлићеве главне политичке идеје умногоме су подсећале на
схватања овог француског романтичара, демократе и републикан-
ца. Слобода, социјална правда, демократија, одбрана права угњете-
них појединаца, група и нација, укључујући и српски народ - све то
могло ce наћи y једној непотписаној белешци, коју je млади Скер-
лић објавио 1902, поводом стогодишњице Игоовог рођења:
„Иго je био песник слободе и социјалне правде, војник Демократије, и
својим животом и борбама доказао je да то за њега нису биле само пра-
зне речи. Он je подизао свој моћан глас за све оне што трпе, и као што
ce борио за слободу јединака и друштвених класа, он je био и заштит-
ник слабих и угњетених народа. Српски народ му поред осталог остаје
дужан за онај пламени и срдачни апел 1876. године за права ’јуначке
мале нације’“ (Скерлић 1902a: 316).

Пишући о Игоу, Скерлић je образлагао своје идеале. Кључно je

било то што je Иго „подизао свој моћан глас за све оне што трпе, и
као што ce борио за слободу јединака и друштвених класа, он je био
и заштитник слабих и угњетених народа“. „Подићи глас за све оне
што трпе“, бити на страни слабијих појединаца, друштвених група,
нација - то je било y основи Скерлићевих социјалистичких, демо-
кратских и националних идеја. Баш онако као што су слаби поједин-
ци и класе угрожени y неправедном друштву, Срби су били угроже-
ни самовољом и бруталношћу Османског царства, a потом, амби-
цијама и претњама Хабзбуршке монархије. Бити на страни слабијих
значило je подржати самоодбрану Срба. У тексту о Карлу Марксу
из 1910, Скерлић je, пошто je уочио предрасуде његових, како ка-
же, „германских следбеника" Фридриха Енгелса и Карла Либкнехта
према Србима, закључио да ce подршком немачких и аустријских
социјалдемократа империјалистичким амбицијама својих влада,
„спори право на живот једном народу, коме ce не прашта што не зна
за резигнацију и што неће да мре“ (Скерлић 1910a: 636).
554 Срби 1903-1914

Важно je, такође, да ce истакне да су Скерлићев социјализам,

демократизам и национализам били етичка учења о људској сами-
лости, солидарности и достојанству, a не „научне истине“ ортодок-
сних марксиста или социјалдарвиниста о борби класа или врста.
Светозар Марковић je био још један велики узор Јована Скерлића;
реконструишући Марковићеве политичке идеје y књизи Светозар
Марковић, Скерлић je проповедао и своја уверења. Ту ce каже да je
за Марковића социјализам био „више интелектуално-етичка идеја,
готово осећање, но што je економно-политичка доктрина или соци-
јалан покрет“ (Скерлић [1911] 1966: 148).
Такво тумачење подразумевало je трпељивост према другачијим
мишљењима. Већ 1901. године, y огледу „Гијо“, Скерлић je, уз пози-
вање на Жана Жореса, тврдио да je рационалистичка сумња, као
начелан став, најбољи лек против искључивости: „Све наше алге-
барске формуле и апстрактне теореме које бацамо на свет исто тако
хватају стварност, како лепо вели Жорес, колико рибарске мреже
држе воду“ (Скерлић 1901: 214). Жан Жорес, вођа „ревизионистич-
ког“ крила француских социјалиста, један од проповедника „инте-
гралног социјализма“, привлачио je Скерлића својим индивидуа-
листичким скептицизмом, из кога су проистицале толеранција и
спремност на удруживање са неистомишљеницима.
Свестан да je и његов етички социјализам био само једна од по-
стојећих теорија о друштву, Скерлић je начелно одбијао фанатизам.
У прибегавању сили видео je само жиг прошлости, последицу на-
сиља коме су, до јуче, „оне што трпе“ подвргавали њихови господа-
ри. Када je 1903. године, писао о борбеној социјалистичкој поезији
Косте Абрашевића, Скерлић je опет цитирао Жореса: „А ви проле-
тери, сећајте ce да je свирепост остатак ропства, јер она сведочи да
je варварство угњетачког поретка још y нама“ (Скерлић 1903: 395).
Уз то, истицао je да je и Светозар Марковић тврдио да друштвени
преображај неће доћи ни од радника ни од сељака. Према Скерли-
ћу, Марковић je такве идеје преузео од Николаја Чернишевског, a
овај из традиције француске просвећености и „утопијског соција-
лизма“: „Спас неће доћи од народа утонула y беду, незнање и грабљи-
вост. Светлост ће доћи озго, од оних који мисле ... [од] једне духовно
ослобођене, морално облагорођене класе образованих људи, бољих
људи, који имају да буду срце и мозак човечанства, квасац будућега
друштва (Скерлић [1911] 1966: 147). Ta „образована мањина“ „има да
народу објасни нове идеје“. „Све стоји до вођа - до интелигенције“ -
каже Светозар Марковић, a са њим и Јован Скерлић (Исто: 150).
Јован Скерлић 555

Баш као за Виктора Игоа, Жана Жореса и Светозара Маркови-

ћа, демократија je и за Скерлића била једно од средстава постиза-
ња онога што ce y просветитељском и бентамистичком 18. веку на-
зивало „највећом могућом срећом за највећи број људи“. Логична
последица демократије, схваћене као повратак политичких права
онима којима су она, no теорији народног суверенитета, и припа-
дала, требало je да буде повратак економских и имовинских права.
Животе „малих људи“ требало je учинити достојним живљења; до-
стојанство им je требало вратити образовањем, добрим материјал-
ним условима, политичким и економским слободама. Још као сред-
њошколац, Скерлић ce y Социјалдемократу позивао на крилатицу
Виктора Игоа: „Демократија, то je јуче Француска; сутра ће то бити
Европа" (цит. према Младеновић 1940: 289).
Скоро све ове идеје проналазимо већ y Скерлићевим средњо-
школским, публицистичким радовима, објављеним y Србији, пре
одласка на Запад и сусрета са Жоржом Ренаром. Јован Скерлић
je, наиме, упркос његовим опорим, оријенталистичким описима
Београда и критикама на рачун „ћифтинске српске 6уржоазије“,
био прави изданак српске, београд-
ске, грађанске класе. Она je no свему,
na и no политичким идејама, била део
европског културног простора. Зато
нема много сврхе трагати за „немач-
ким“ или „француским" утицајима на
његове идеје, како je то сам Скерлић
радио, када je писао о српским писци-
ма и њиховим делима. Све политичке
идеје које ће Скерлић исповедати су
већ ту, y Србији; он их прима y поро-
дици, дружењима no Дорћолу и Кале-
мегдану, y школи, гимназији, на Ве-
ликој школи, y ђачким удружењима и
редакцијама политичких листова.
Српска грађанска класа настала je,
својим значајним делом, од породи-
ца бивших устаничких старешина и
образованих Пречана, досељених из
Аустрије. Такво je било порекло воде-
Породица Јована Скерлића: сестра Јелена,
ћих личности препорода из 1903-1914, мајка Персида, Јован, отац Милош и сестра
na и Слободана Јовановића, Богдана Јованка (Фототека САНУ)
 556 Срби 1903-1914

Поповића, Јована Скерлића. Изнутра, као и свака класа, и грађан-

ство je било хетерогено. Слободан Јовановић и Богдан Поповић
били су ипак потомци министара. Скерлић je био син шеширџи-
је, али и праунук хајдука и устаничког старешине Јевте Скерле из
Липовца код Тополе; no мајци потицао je из пречанске, образоване
српске грађанске класе. Скерлићи су y кући увек имали послугу; y
радионици шешира y Добрачиној улици запошљавали су раднике.
Продавнице су имали y најпрестижнијим улицама y Београду, прво
y Васиној, потом y Кнез Михаиловој. Пропадање посла и породи-
Це почело je после изненадне смрти мајке (Скерлић Ћоровић 2014­
13-52).
У ЈеДном писму Петру Кочићу из 1910, Скерлић каже да je ње-
гов покојни отац Милош био „побожан православни и занесен ру-
софил (Скерлић [1910] 19646: 258). Скерлић ce y кући наслушао
бунтовних разговора између оца, старог карађођевићевца и старог
одметника, и његовог пријатеља, чувеног социјалисте Bace Пелаги-
ћа; овај ће, пред смрт 1898. y пожаревачком затвору, управо младом
Скерлићу поверити своје папире (Исто: 259). У родитељској кући
Скерлић слуша очеве гусле, користи мајчину библиотеку с немач-
ким књигама, чита Игоа и руске реалисте (Скерлић Ћоровић 2014:
27-47; Младеновић 1940: 37, 40-41, 52-53, 54, 57, 64, 67; Бегић 1966­
30, 32, 33-34, 42)
Наставни планови и програми за основне школе из 1871. и 1884,
и за средње из 1874, 1881. и 1888, показују да je y основној школи
Скерлић упућиван понајвише y хришћанску веру и националне
науке, да би ce y гимназији прешло на марљиво учење три страна
језика (Ћунковић 1970-1971: 89-92, 102-105, 133-158; Тешић 1983:
508-510; Ђуровић 1999: 217-219). Скерлићева Прва београдска гим-
назија била je најелитнија школа y тадашњој Србији (Споменица
1939. 257-258, 259, 311, 313). Поред ње, под кровом Капетан-Миши-
ног здања налазиле су ce Народна библиотека, Велика школа, Срп-
ска краљевска академија, што je значило, за Србију онога доба, пре-
богате библиотеке (Младеновић 1940: 156).
Већ y нижим разредима гимназије Скерлић je одушевљен иде-
јама Француске револуције. После читања Игоове Деведесет тре-
ће, позивао je y шетњу свога друга из раног детињства, Александра
Белића, доцније знаменитог филолога, са речима: „Изиђи да раз-
говарамо о Француској револуцији!" (цит. према Исто: 95). Изба-
цили су га из кафане Таково када je, 1893, са својим пријатељима,
прво преседео извођење српске химне, a онда наручио Марсењезу
Јован Скерлић 557

(Исто: 132). Две године касније морао je

да поднесе оставку на положај потпред-
седника Наде, књижевне дружине ђака
Прве београдске гимназије, пошто je, на
њеној седници, поднео борбено саоп-
штење под насловом „Пред зору, разма-
трања о друштвеном стању y Француској
пред револуцију“ (Hada 1901: 31-33). Идеје
Француске револуције ће, како je приме-
тио Слободан Јовановић, остати основа
Скерлићеве политичке идеологије (Јова-
новић [1953] 1991: 708, 709); y њима, као и
y идејама просвећености 18. века, видео je
почетак ослобођења обесправљених поје-
динаца, друштвених група и нација.
Већ са 15 година, 1892. Скерлић je об-
јављивао прве текстове y Геџи и Дневном
листу. Сарађивао je, потом, и y листу Ba­
ce Пелагића, Занатлијски савез. Млади
Скерлић je тада желео да буде марксиста, Јован Скерлић као матурант
na je пружао отпор утопијским идејама (Фототека САНУ)
старог трибуна (Скерлић Ћоровић 2014:
47; Младеновић 1998в: 155-160). Занатлијски савез je, на Скерли-
ћево задовољство, 1895. узео ново марксистичко име, Социјалдемо-
крат. У својим текстовима Скерлић je покушавао да помири сво-
је демократске узоре са „ортодоксним" марксизмом. У исто време
позивао ce и на демократу и републиканца Виктора Игоа, али и на
француског „ортодоксног“ марксисту Пола Лафарга, беспоштедног
критичара Игоових „буржоаских" идеја (Младеновић 1940:257-268;
Lafarg 1949: 83-117; Kolakovski 1983: 171-180).
Управо je „ревизионистички“, „интегрални социјализам“ Беноа
Малона, Жоржа Ренара и Жана Жореса могао да премости овај јаз.
Скерлић већ тада открива идеје Жоржа Ренара, бившег учесника
Париске комуне, професора књижевности на универзитету y Ло-
зани. У фебруару 1896. y Социјалдемократу je објавио чланак „Со-
цијалистичко писмо Жоржа Ренара - Тјацима социјалистима". Ту
су биле све најбитније Ренарове идеје, које доцније препознајемо и
као Скерлићеве: социјализам као етичко учење; васпитање и умет-
ност као главна средства ширења социјалистичких идеја; нужност
сарадње с радикалима и републиканцима y постизању и очувању
 558 Срби 1903-1914

демократије; измирење социјализма и патриотизма; исповедање

филозофског идеализма, уместо материјализма (Младеновић 1940:
262-267; Бегић 1966: 53).
Француски „ревизионисти“ управо тада су ce, y Афери Драјфус,
У одбрани људских права и начела Француске револуције, зближи-
ли са радикалима Жоржа Клемансоа, и чак, преко свог министра
Александра Милерана, ушли y владу Валдек-Русоа (1899) (Goldberg
1968: 235-292; Derfler 1977: 133-190; Bredin 1983). Скерлић je, y исто
време, заговарао приближавање социјалиста радикалима, да би ce
заједно супротставили ауторитарном режиму који су, y исто вре-
ме (1897) y Србији завели Обреновићи. Почевши од 1897, y ради-
калским листовима, Делу и Звезди, Скерлић пише о сарадњи фран-
цуских радикала и социјалиста y одбрани демократије и основних
права невино осуђеног капетана Драјфуса. За разлику од „ревизио-
ниста“ Жореса, Ренара и Малона, „ортодоксни” марксисти Жил Гед
и Пол Лафарг y прогону над капетаном Драјфусом видели су бур-
жоаску бригу, која није имала никаквих последица no интересе и
положај радничке класе (Младеновић 1940: 273, 276-277).
И сам Скерлић je искусио државну репресију после неуспелог
Ивањданског атентата на краља Милана (1899); пошто je пуштен из
притвора, Богдан Поповић га je убедио да одустане од идеје да „оде
на барикаде и да ce „даде убити“ (Исто: 230-234). Скерлић и њего-
ви пријатељи су, наиме, масовна хапшења и увођење преког суда,
после Ивањданског атентата, поредили са безакоњем истовремено
спроведеним y Француској над капетаном Драјфусом. Милан Грол
je писао да су, y оба случаја, y питању била „права човека“, „основна
човечанска права (Грол 1939: 147, 153). Слободан Јовановић je, по-
редећи бруталност српске полиције и преких судова после Ивањ-
данског атентата са Афером Драјфус, наглашавао да je оно што их je
повезивало било стављање државног, националног или монархиј-
ског интереса испред основних права појединаца (Јовановић 1931:
100-101, 103, 105, 121-122, 419-420). Сећао ce да je „и код нас и код
Француза изгледало као да су ce поново разбуктале старе борбе око
основних тековина Француске револуције - око правне сигурности
појединца и непристрасности суда“ (Јовановић [1934] 1991: 706).
У семинару Богдана Поповића, Скерлић открива и дела Анато-
ла Франса, драјфусовца и присталице Жореса, доцније једног од
најпревођенијих писаца y његовом Српском књижевном гласнику.
О будућој мисији Гласника он, уосталом, пише већ као шеснаесто-
годишњак; y Дневном листу Скерлић заговара оснивање једног
Јован Скерлић 559

књижевног листа y Београду, који „треба да буде не само политич-

ки центар Српства, него и књижевни“ (Младеновић 1949: 165). Већ
je Југословен, и y томе га није поколебало ни улично насиље над
Србима, коме je 1899. присуствовао y Загребу (Младеновић 1940:
165, 281, 297, 327; Бегић 1966: 57-58, 62-63, 80-81). Kao прави запад-
њачки социјалиста, неповерљив je према царској Русији и залаже
ce за „балканску федерацију" (Младеновић 1940: 289, 323-324). Од
некадашњег марксистичког материјализма окреће ce ка, како каже,
Ренаровом „нео-идеализму“; осуђује верски фанатизам, „као угње-
тачку силу, као ништење слободне мисли“, али y исто време, y духу
просветитељског либерализма, тврди да вера „као лична ствар, као
ствар савести појединаца, не само да није за нападање него je и за
поштовање (цит. према Исто: 80).
Уверења која ће Јован Скерлић исповедати после 1903. уобличена
су, дакле, y Београду, пре поласка на Запад. Скерлић није био про-
извод Запада и његових школа, него Србије, њене грађанске класе,
њених школа и њеног узбурканог јавног живота. Његов српски спој
социјализма и радикализма био je, како смо видели, само део шире,
европске појаве. У Лозани и Паризу он ће ce само утврдити y својим
уверењима, и дати им европску, швајцарску и француску форму.
И вера y Запад, као извор свеколике културе и цивилизације, би-
ла je већ тада важан састојак Скерлићеве идеологије; и њу je, no све-
му судећи, примио од свог професора и београдског ментора Бог-
дана Поповића. По њиховом мишљењу, утицај Запада за Србе био
je спасоносан; од Запада je требало преузети културне и политичке
„обрасце“, које би за Србе одабрали њихови интелектуалци. Студи-
је на Западу биле су иницијација, хаџилук; они који би ce, просве-
тљени, одатле вратили имали су, међу Србима, посебну мисију.
Ta вера y Запад још једном открива ону доктринарну, књишку
страну Скерлићевих идеја. О томе сведочи и програмски текст
„Школовање на страни“ којим je Скерлић храбрио српске ђаке да
крену на Запад. Ту ce, поред осталог, каже:

„Нас гуши онај пасивни, запарложени, оријенталски дух, и за нас има

само један лек: отворити врата широм Западу и његовим идејама, За-
паду који мисли, који дела, који ствара, који живи пуним и интензив-
ним животом, јединим достојним да ce назове људским животом. Ha
младом je нараштају да помогне то спасоносно проветравање и дезин-
фиковање. Јачим одлажењем на Запад, ближим упознавањем са запад-
ном цивилизацијом, он не само да ће развити свој дух и проширити
5бо Срби 1903-1914

своје срце но ће силно помоћи да ce наше тако жалосно заостало дру-

штво подигне до вишега живота, учиниће можда једино добро које ce
нашем народу може учинити" (Скерлић [1902] 1964: 67).

Милан Кашанин, не мање Европејац од Скерлића и Поповића,

није без разлога приметио везу између овог „дубоког поуздања y
западну културу и чињенице да су њихове генерације сазревале y
сенци националних пораза:

„И олакшано je знатно било то дивљење Западу, олакшано одсуством

вере и заљубљености y сопствени народ: памтећи несрећни Берлински
конгрес, дочекавши пораз на Сливници, гледајући на своје очи абди-
кацију и развод краља Милана и женидбу краља Александра Обрено-
вића, и све што je y вези с тиме, - духовни представници најстаријег
данас нашег књижевног нараштаја нису очекивали ни брз препород
ни самоникао израз српског народа, који су сматрали заосталим и се-
љачки примитивним" (Кашанин [1929] 1978: 86-87).

Зато су „за главни свој посао и прву дужност држали преношење

западне културе, од позитивистичког гледања на живот, до стила’

Јован Скерлић (седи први с лева) y семинару Богдана Поповића (седи поред
Скерлића) 1899. Други с лева стоји Милан Грол (из збирке др Војислава Грола)
Јован Скерлић 561

и одела“ (Исто). Кашанин je y есеју о Скерлићу уочио и везу овог гу-

бљења „вере y брзо и лако уједињење српског народа, с тражењем
спаса y конфедерацији балканских држава“ (Кашанин 1968: 292). Да
ли je, при томе, на уму имао и Скерлићеву веру y југословенску иде-
ологију, остаје само да ce нагађа.
Одлазак y Лозану 1899. године, код Жоржа Ренара, на докторске
студије, означио je почетак блиске сарадње између младог београд-
ског социјалисте и времешног комунара и професора. Када Ренар
y Француској буде помилован, Скерлић ће за њим доћи y Париз, да
би ту радио на тези. Жорж Ренар ће му помагати и после окончања
докторских студија (1901); сретали су ce и y време Анексионе кризе,
када je српска влада, тражећи подршку, упутила Скерлића y фран-
цуску престоницу (Младеновић 1998a: 26, 35-43, 59-63; Бегић 1966:
87, 99, 183).
У Лозани и Паризу Скерлић je додатно озрачен либералним и де-
мократским идејама. Његове студијске белешке показују да je ту из-
оштрио ставове о значењу Афере Драјфус и, последично, Ивањдан-
ског атентата. Скерлић je тврдио да су оба догађаја представљала,
y основи, борбу за „поштовање достојанства човекова", за одбрану
права појединца од репресије „државног интереса". Одушевљено je
писао о зборнику радова драјфусоваца, под насловом Друштвени
морал, где су ce окупили интелектуалци различитих политичких
уверења. Удруживање y практичном раду на одбрани заједнич-
ких, основних вредности нужно je морало да доведе до међусобне
толеранције и до слабљења неважних разлика (Бегић 1966: 93-94,
96-97). И y Београд je слао текстове y којима ce залагао за удружи-
вање „људи од добра“ y „лиге за мир, за женска права, за заштиту
детињства, за економску реформу, противу проституције, противу
алкохолизма'. Истицао je да je на обједињавању напора постојећих
и оснивању нових удружења y Лозани вредно радила „Лига за мо-
ралну делатност“, којује основао Жорж Ренар (Скерлић [1901] 1964:
56, 58).
Ренарове и Скерлићеве идеје о потреби да ce, независно од др-
жаве, na и упркос њој, оснивају лиге и удружења грађана, као међу-
простор између појединца и државе, припадале су либералној шко-
ли политичког мишљења; ту су корени доцније теорије о “цивил-
ном друштву” (Gellner 1994: 5-6, 8-12, 55-56, 97-102). Такву врсту
окупљања представљаће и оснивање Српског књижевног гласника,
y фебруару наредне, 1901. године, кратко време после Ивањданског
атентата. Улазак истакнутих људи од пера y јавни живот y Афери
 562 Срби 1903-1914

Драјфус и данас ce сматра преломним тренутком y историји инте-

лектуалаца, као политички видљивог, самосвесног, утицајног дру-
штвеног слоја (Ory et Sirinelli 2004:19-61; Winock 1999:11-117; Char-
le 2001: 300-312; Collini 2009: 248-260). To би ce, no свој прилици,
поводом диктатуре 1897-1900 и Ивањданског атентата, могло рећи
и за српске интелектуалце који ће, после 1903, преузети главну реч
y српској култури и политици.
Скерлић je много полагао на окупљање интелектуалаца, али
и ширих друштвених слојева y „цивилно друштво“. „Личну и на-
родну иницијативу“ y удруживању и оснивању друштава, задруга,
читаоница заговарао je и 1910; ни тада, слично белешци о Игоу из
1902, није раздвајао одбрану и унапређива-
ње положаја појединца y себичном друштву
од одбране и унапређивања положаја „мале
нације“ унутар репресивне империје и y су-
ровим међународним односима (Скерлић
[1910] 1964в: 273-276).
Проучавајући Скерлићеве политич-
ке идеје, Слободан Јовановић je закључио:
„Борба за лична права вођена y нас поводом
Ивањданског атентата, a y Француза пово-
дом Драјфусове афере и тежње европског со-
цијализма да ce, y теорији, сложи с идеали-
змом, a y пракси с парламентаризмом, све je
то било од утицаја на стварање Скерлићеве
идеологије и на његов јавни рад (Јовановић
[1934] 1991: 707)“. Јовановић je уочио и да je,
међу социјалистима, на Скерлића посебно
важан утицај извршио Жорес (Исто: 706­
707; Јовановић [1953] 1991: 708-709). Милан
Грол ce сећао како су, tokom заједничких
париских дана, Скерлић и он на социјали-
стичким скуповима гледали и слушали „ре-
визионисту" Жореса и „ортодоксног" Геда;
Скерлић je увек „био на страни Жоресовој,
за кога су га везивала и схватања идеје и
њен полетни израз“ (Грол 1939: 130).
Значај докторске тезе „Јавно мнење y
Јован Скерлић 1901. y Лозани Француској према политичкој и социјал-
(Фототека САНУ) ној поезији од 1830. до 1848“ за проучава-
Јован Скерлић 5бЗ

ње Скерлићеве политичке мисли до данас није довољно истакнут

(Младеновић 1998a: 42-43, 59-60; Бегић 1966: 100-105). Ту су, по-
ново, све основне политичке идеје које ће он исповедати и после
1903. Проучавајући златно доба француског романтизма и сарадње
радикала и социјалиста, Скерлић ce ту показује као присталица ре-
волуционарног романтизма и романтичарских пророка, радикала
и републиканаца Алфонса де Ламартина и Виктора Игоа (Скерлић
[1901] 1966: 17-176, 189-196, 207-208, 219-220, 229, 239, 260-263, 311­
312). Блиски су му и социјалисти утописти Сен Симон, Шарл Фури-
је, Етјен Кабе (Исто: 264-291), али као да највише наклоности пока-
зује за Ламартина, писца Историје жирондинаца. Скерлић нагла-
шава Ламартинову изјаву, према којој главна политичка тема већ y
његовом добу више нису били облици власти, него „да ли ће идеја о
моралу, о религији, јеванђелском милосрђу бити замењена идејом
о егоизму y политици“ (Исто: 191, 308-311). Међу идеологијама тога
доба, које назива „догматични либерализам“, „радикализам", „ре-
формистички социјализам" и „револуционарни комунизам“, Скер-
лић ce, очигледно, опредељује за „реформистички социјализам“
(„који хоће економску демократију и тежи ка поступној социјали-
зацији својине") и „радикализам“ („који тражи опште право гла-
сања, демократизацију власти и интервенцију државе y односима
између капитала и рада“) (Исто: 306). Коначно, и Скерлићеви вели-
ки узори, Жорж Ренар, Жан Жорес, Анатол Франс, позивали су ce
на традиције овог доба и нарочито револуције из 1848, y којој су, y
борби за демократију, удружени радикали и социјалисти срушили
Јулску монархију.
По повратку y Београд, Скерлић ће учествовати y оснивању Срп-
ске социјалдемократске странке (1903), али ће брзо схватити да са
својим старим пријатељима више не може да нађе заједнички језик.
Како je писао Милан Грол, Јован Скерлић „на Велику школу дола-
зи као марксист, из Лозане ce враћа као реформист-Жоресовац, a
y непосредну политичку акцију улази као уставоборац, демократ"
(Грол 1939: 147-148).
После повратка са Запада друштвени положај Јована Скерли-
ћа нагло ce променио. Више није био великошколски публициста.
Већ му je пребацивано због тога што га je, за време школовања y
Швајцарској, залагањем Богдана Поповића, помагао режим, поста-
вљењем за професора Прве београдске гимназије и исплаћивањем
плата y одсуству; и борбени Милан Грол ce тада нашао на списку
државних „благодејанаца“ (Младеновић 1998a: 25-34, 54-59; Др-
564 Срби 1903-1914

жавни календар 1901: 636). Када ce Скерлић вратио, сачекало га je

професорско место y гимназији, да би, опет захваљујући Богдану
Поповићу, већ y јесен 1901. био постављен за доцента на Великој
школи (Младеновић 19986: 68-69); уз то, Скерлић ће 1905. постати
коуредник, a 1907, вољом Богдана Поповића и Слободана Јованови-
ћа (Поповић 1906a; Поповић 19066; Поповић 1906в), и једини уред-
ник најпрестижнијег престоничког часописа, Српског књижевног
гласника.
За Скерлићев разлаз са српским социјалдемократама пронађе-
но je много повода, али je постојао један, основни узрок: његово
одбијање да прихвати партијску дисциплину и идеолошку право-
верност. Када буде израстао y пророка српског и југословенског на-
ционалног покрета, показаће ce да je иза свега било и различито
виђење српског националног питања.
Док ce Скерлић y Лозани и Паризу учврстио y идејама францу-
ског „ревизионизма“, спремног на сарадњу са радикалима, српски
социјалдемократи су забрањивали својим члановима сваку сарад-
њу са несоцијалистима. И y томе су ce угледали на немачке „ор-
тодоксне" марксисте, који су ce, управо тада, y Интернационали,
обрачунавали са „ревизионистима*, Бернштајном и Жоресом (Joli
1974:102-107; Cole 1974: 50-54; Kolakovski 1983: 32). Радничке новине
оптуживале су Скерлића, који je сарађивао нарочито y Дневном ли-
сту, na и y самосталском Одјеку, да води „бесомучну борбу против
дисциплине y покрету“. Он им je одговорио тако што je престао да
сарађује y Радничким новинама (Бегић 1966: 137-144, 258-260).
После коначног разлаза (1904), Скерлић ће ce, заједно са осталим
пријатељима који су тада искључени из социјалдемократске стран-
ке (Коста Јовановић, Љубомир Јовчић) окретати самосталцима.
Остао je најближи групи која ce окупљала y Дневном листу (Ми-
лан Грол, Стеван Луковић, Радоје Домановић, Милорад Митровић
и други); за њих ce говорило да су „самосталска левица“. Скерлић je,
како ce сећао Грол, све до 1906. био писац уводника и стварни уред-
ник Дневног листа; материјално raje помагао до 1911. године (Грол
1939: 137; Скерлић [1911] 20146: 101-102).
Ове промене значиле су само наглашавање једних и слабљење
других идеја y оквиру већ постојеће Скерлићеве синтезе социјали-
зма и демократије. Он ни тада није напустио социјалистичке идеа-
ле; уосталом, и пре разлаза са социјалдемократама реч „Демократи-
ја“ писао je са великим првим словом. Већ текстови из 1904, „Омла-
дински конгреси" и „Начело солидарности“, потврдили су његове
Јован Скерлић 5б5

старе склоности и најавили окретање ка радикалској, демократској

левици. Тада je, y приказу новог тома Жоресове Социјалистичке
историје Француске револуције писао да je демократија, заједно са
капиталом, представљала основну „погодбу“ за постепено постиза-
ње социјалистичког идеала (Скерлић 1904a: 320). Видели смо да ce y
докторату дивио Ламартину, „првом прогресивном републиканцу“
(Скерлић [1901] 1966: 220), поштоваоцу жирондинаца, демократске
левице y Француској револуцији; једном од њихових вођа, Нико-
ласу Шанфору, посветио je посебан оглед (Скерлић 1902). „Жирон-
динску везу“ y Скерлићевим схватањима подвлачи и чињеница да
je на студијама y Лозани марљиво проучавао Кондорсеов Н ацрт
историјског прегледа напретка људског духа (Скерлић 2007:111).
Ha студијама y Швајцарској и Француској, и Скерлићев патри-
отизам био je, како ћемо видети, потврђен и подстакнут непосред-
ним увидом y стање ствари y Европи и свету. Жоресове идеје и y
томе су представљале охрабрење; Скерлић je 1902, представљајући
превод његовог П атриотизма u интернационализма на српски је-
зик, писао да Жорес „побија легенду1према којој би „пролетерски
интернационализам" требало да значи „одрицање и немар према
рођеном народу“ (Скерлић 19026: 1195). Биографи примећују да
Скерлић, управо y време разлаза са социјалдемократама, око 1904,
под утиском све јачег притиска Аустро-Угарске на Србију, заоштра-
ва своје критике српске „декадентне књижевности“; вести о сла-
бости и колебању Срба нису смеле да пређу Дрину, Саву и Дунав.
To што je Скерлић радио, одговарало je најновијим кретањима y
европској култури; активизам, оличен y идејама Бергсона и Ничеа,
свуда je потискивао малодушну културу fin de siècle-a. Од 1908. го-
дине Скерлића прогони „опсесија рата“; Анексиона криза коначно
га je уверила да je, после формалног припајања Босне и Херцегови-
не Аустро-Угарској, на ред дошла сама Србија. Био je разочаран по-
дршком немачких и аустријских социјалдемократа освајачким пла-
новима својих влада (Бегић 1966: 149-153, 201, 260; Кашанин 1968:
292-294). И y томе je, уосталом, оно што ce дешавало са српском
левицом пратило кретања y Интернационали; после 1907. године на
њеним конгресима национализам и ратна опасност постају главне
теме (Cole 1974: 59-103; Kolakovski 1983: 33-37).
Национално питање je, y сукобу Јована Скерлића са српским со-
цијалдемократама, очигледно имало важно место. Скерлић ce зато
1910. осврнуо на критике које je y једном писму Фридрих Енгелс
1882. упутио Едуарду Бернштајну, када je овај подржао српске уста-
566 Срби 1903-1914

нике y Херцеговини. Енгелс je уверавао Бернштајна да наклоност

према „малим“ народима приличи „либералима и радикалима“,
али не и социјалистима, који нису били дужни да брину о „малим,
примитивним народима“, него о класним интересима пролетарија-
та (Скерлић 1910a: 632). Скерлић je опширно наводио Енгелсове ре-
чи, наглашавајући их курзивом: „Ми сви, y колико смо почињали са
либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију пре-
ма свима ’потиштеним’ народима, и ja знам колико ме je времена u
студирања стало da ce тога отресем - али mada потпуно.. Енгелс
ce чак противио самом опстанку српске нације: „Ја сам cлoбodaн da
сматрам егзистенцију сличних примитивних народића y cpedumi
Европе као анахронизам“ (Исто: 631, 632). Скерлић није пропустио
да примети да je Анексиона криза показала да „приличан број“ не-
мачких и аустријских социјалиста дели „то чудно, нехумано и ни-
мало социјалистичко мишљење" (Исто: 632-633; вид. Redžić 1977).
У овом чланку Скерлић je Маркса поштедео критике. Већ наред-
не године, међутим, y Светозару Марковићу, опширно je писао о
Марксовом „славофобском шовинизму, готово пангерманском им-
перијализму“ (Скерлић [1911] 1966: 214). Скерлић je цитирао Мар-
кове оцене, према којима „бесмислени и анти-историјски покрет“
Словена из 1848. године „не тежи ничем мањем но поништавању
цивилизованог Запада варварском Истоку, вароши селу, трговине,
мануфактуре, образовања примитивној агрикултури словенских
робова“ (Исто). Маркс je, штавише, тврдио да je немачка асимила-
циона моћ над Словенима „увек била и још јесте једно од најмоћни-
јих средстава за ширење цивилизације Западне Европе на Истоку
европског континента... да je природна и неизбежна судба ттхуми-
рућих Hapoduocmu да оставе да ce изврши тај процес распадања и
апсорбовања суседима моћнијим од њих“ (Исто; вид. и Eaton 1980:
89-112; Paul 1981: 115-138).
Балкански ратови потврдили су и истакли разлике између Скер-
лића и социјалдемократа y тумачењу српског националног питања.
Скерлић je поводом победа из 1912, y Гласнику објавио одушевљен
патриотски уводник, под насловом „Светли дани“; Димитрије Ту-
цовић je y књизи Србија u Арбанија речитог поднаслова Jedan при-
лог критици завојевачке политике српске буржоазије (1914) писао о
„колонијалним ратовима" српске „солдатеске“ започетим са њеним
преласком турске границе, при чему je y „Северну Арбанију" убра-
јао и Косово и Метохију (Туцовић [1914] (1946): 49, 106). Скерлић
je, као уредник Гласника, стајао иза белешке Драгутина Костића о
Јован Скерлић 567

Туцовићевој књизи, y којој ce аутору саветује „више вођења рачуна

о сопственим националним интересима, с мање верности Марксу,
Енгелсу и Кауцком“ и закључује: „Писац за љубав својих догма че-
сто и лако прелази преко интереса своје земље и своје нације, забо-
рављајући колико не само национализма, но и империјализма има
y немачкој социјалној демократији" (Костић 1914: 552-553).
Истински социјализам je, no Скерлићевом мишљењу, подра-
зумевао подршку борби Срба и осталих балканских хришћана за
ослобођење од турске власти. Зато je y истом броју Гласника, по-
свећеном Балканском рату из 1912, поред „Светлих дана“ и Игоовог
апела, објавио и два говора Анатола Франса, y којима je овај соци-
јалиста и драјфусовац осуђивао западњачке финансијере „крвавог
султана“ Абдул Хамида II, и позивао Европу да од турских прогона
заштите становнике Јерменије и Македоније (Франс 1912: 714-715).
Јован Скерлић je, дакле, поделе унутар редова европских, na и
српских социјалиста видео на овај начин: „ревизионисти“ и демо-
крати, који су бранили капетана Драјфуса, стали су на страну хри-
шћана из Османског царства; „ортодоксни“ марксисти, који су Афе-
ру Драјфус сматрали безначајном темом, били су равнодушни, na и
непријатељски расположени према балканским народима.
У књизи Светозар Марковић (1911) Јован Скерлић je дао заокру-
жено, целовито тумачење својих социјалистичких и демократских
идеала. И Светозар Марковић je, наиме, како Скерлић истиче, био
одбијен Марксовим непријатељством према Словенима и његовим
крутим доктринарством. Од Маркса и његових немачких пријатеља
Светозар Марковић je више ценио Николаја Чернишевског и руске
социјалисте, који су имали разумевање за ослободилачке покрете
Срба и других словенских народа (Скерлић [1911] 1966: 216-220).
Скерлић je, y оквирима социјалистичког покрета, препознавао
две традиције:

„Социјалистички покрети y XIX веку имају две етике: етику природ-

ног права и рационализма, која je изишла из идеје XVIII века и каква
ce налази код социјалних идеалиста и такозваних ’утопијских соција-
листа’ из прве половине XIX века, и етику историјског права, модерног
пролетаријата y борби за своје класне интересе, који су посредно и ин-
тереси човечанства, етику Маркса и економских реалиста и детерми-
ниста. Етика Светозара Марковића изилази из првога, идеалистичког
социјализма. Он je присталица такозваног утопијског социјализма,
до којега je дошао преко свога учитеља Николе Чернишевског" (Исто:
143). ~
568 Срби 1903-1914

Није тешко закључити ни где ce, y овој подели, налазио Скерлић.

Праве претече Чернишевског, Марковића и самог Скерлића били
су, према његовом мишљењу, Жан Жак Русо, Шарл Фурије, Анри
де Сен-Симон и Етјен Кабе. Свима њима заједничко je било, поред
„етике природних права“ и „просветитељског рационализма“, уве-
рење да „идеје владају светом“, као и да ce „велики социјални прео-
бражај може извршити мирним путем“, Кабеовим „проповедањем",
„преобраћањем других“, „ширењем идеја“, „прозелитизмом" (Исто:
143-146).
Најважније je, ипак, било то што je, како смо видели, y Марко-
вићевом тумачењу социјализам био „више интелектуално-етичка
идеја, готово осећање, но што je економно-политичка доктрина или
социјалан покрет". Скерлић je тврдио да je, поред осталог, баш то ис-
поведање „идеја етичког и идеалистичког социјализма" (Исто: 148,
178, 150) повезивало мисао Светозара Марковића са идејама тада
актуелних писаца - Беноа Малона, Жоржа Ренара, Жана Жореса,
Александра Милерана, Едуарда Бернштајна, Петра Кропоткина, na
и Роберта Блачфорда, енглеског социјалисте који ce истицао одбој-
ношћу према немачком марксизму и милитаризму (Исто: 151-152;
Cole 1974: 163-178).
Скерлић je Светозара Марковића посветио Жоржу Ренару; уве-
равао га je да je Марковић био „човек ваше генерације, ваших схва-
тања и ваше природе" (Исто: 7). Ренар му je захвалио писмом y ко-
ме ce, поред осталог, вајкао да je велика ште-
та што не може да чита српски језик (Ренар
[1906] 2007: 76-79).
Залагати ce за радикализам и демократи-
ју, y име социјалистичких циљева, значило
je, опет, следити идеје Светозара Маркови-
ћа. Скерлић je показао да ce Марковић, пред
крај живота, y циљу постепеног досезања со-
цијалистичких идеала, окренуо „демократ-
ском радикализму“ (Скерлић [1911] 1966: 171,
195-212).
Скерлић ce те 1911. коначно учланио y Са-
мосталну радикалну странку; наредне године
постао je њен скупштински посланик. Његов
први посланички говор, y коме je, поред оста-
лог, no угледу на своје социјалистичке узоре,
Светозар Марковић осудио српску капиталистичку „банкократи-
Јован Скерлић 569

ју” (Скерлић [1912] 19646: 297-314), изазвао je, међутим, узбуну међу
самосталцима. Љутити Милорад Драшковић, уверен да ce то од-
носило баш на њега, на седници Главног одбора странке изјавио
je да Скерлић „није радикал, већ социјалиста", да су самосталци
„буржоазија“ која „хоће буржоазну, радну Србију, као што je Дан-
ска, Холандија“ и да „Скерлићева држава нити постоји нити може
постојати" (Жујовић 1986: 251). Јован Жујовић je свом дневнику та-
да поверио да je Скерлић „више књижевник, идеолог, но полити-
чар“ (Исто).
Милан Грол, који je припадао групи из Дневног листа, али за
разлику од Скерлића није био социјалиста, него радикал, самоста-
лац, пише да je Љубомир Стојановић, који није ценио Скерлића,
после овог скупштинског говора хтео да га избаци из странке (Грол
1939: 146). Коста Јовановић je, заједно са Скерлићем напустио соци-
јалдемократе и прешао y самосталце; и пре овог сукоба, охрабривао
га je да ce поново одвоје од „гомиле y којој има елемената најразлич-
нијих погледа и амбиција“ и да оснују свој политички покрет, са
Дневним листом као гласилом (Јовановић [1911] 2007: 38-40). Скер-
лић je остао, ипак, десничар међу социјалистима и левичар међу
радикалима.
И Скерлићево окретање радикализму подстакнуто je, y основи,
патриотизмом. Енгелс није случајно писао Бернштајну да брига о
Србима „и сличним примитивним народићима“ приличи либера-
лима и радикалима. Скерлић je знао да су, за разлику од Марксових
и Енгелсових социјалдемократа, европски леви либерали, радика-
ли, демократи и републиканци, од Игоа и Ламартина, до Мацинија
и Хајнеа, били на страни Срба, и других „малих“, европских и бал-
канских народа, y њиховим сукобима са империјама. У Игоовом
говору који je Скерлић 1912. објавио y Гласнику, захтевала ce по-
дршка за Србе y име демократије и будућег уједињења слободних,
демократских европских народа y „Сједињене Државе Европе“ (Иго
1912: 713-714).
Видели смо да je, још y докторату, Скерлић тврдио да политичка
демократија неминовно води ка „економском демократизму“. Њего-
во тумачење демократије до краја ће задржати социјалну ноту. Она
je била средство унапређења духовног и материјалног стања најши-
рих друштвених слојева; y перспективи, демократија je требало да
донесе и постизање социјалистичких идеала. У основи, Скерлић je
и y демократији, као и y социјализму, видео етичко учење о „опле-
мењивању нарави“.
570 Срби 1903-1914

Таква тумачења демократије могла су ce пронаћи и y приказима

књига француских радикала, које je Скерлић још 1905. објављивао
y самосталском Одјеку. Тако je, y осврту на књигу Габријела Сеаја,
професора књижевности на Сорбони и драјфусовца, речитог на-
слова, Васпитање или револуција, Скерлић написао:
„Организовати демократију, направити од ње живу стварност, створи-
ти свима могућности за духовни живот, подићи све људе до свести и
до слободе, наћи облик цивилизације без робова и без варвара, y коме
ће сви учествовати и сви сарађивати, то je нови идеал, оригинална тво-
ревина модерне људске савести“ (Скерлић [1905] 19646: 133).

Слично, просветитељско и моралистичко тумачење демократије

Скерлић je пронашао и y књизи Политичка доктрина демократи-
је још једног париског професора књижевности, Анрија Мишела:
„Демократија хоће да сваки грађанин, било то својим радом било
помоћу друштва, дође до максимума људске вредности, да ce што
више расцвета јединка y свима својим способностима“ (Скерлић
[1905] 1964a: 137). Мишел, a са њим и Скерлић, закључио je да „по-
литичка доктрина демократије претпоставља васпитање a свршује
ce моралом, na - чак и религијом правде међу људима' (Исто).
Посебно значајан био je Скерлићев приказ књиге Начело соли-
дарности (1904). Њен аутор, Леон Буржоа, био je истакнути ради-
кал, бивши председник владе и министар, пријатељ и сарадник
Жоржа Ренара (Скерлић 19046: 596). Буржоа je, наиме, заговарао
помирење либерализма и социјализма кроз демократски поредак y
коме ће ce спроводити мере социјалног старања. Његово начело со-
лидарности, y тумачењу Јована Скерлића, подразумевало je „једна-
кост пред законима, грађанске слободе, слободу мисли и савести",
„бесплатну наставу на свима ступњима“, „скраћивање раднога да-
на“, обезбеђење „минимума средстава нужних за живот“, „прогре-
сивну порезу“, „забрану монополисања појединих грана људскога
рада y корист једнога човека или неколицине, као што je то случај y
Сједињеним Северо-Америчким Државама", „пензије за старе рад-
нике и онеспособљене y раду“ (Исто: 601). У закључку, Скерлић je,
супротстављајући ce класичном, крајње индивидуалистичком ли-
берализму и социјалдарвинизму, писао да су прошла времена „тога
жалосног и човекоубилачкога ’либерализма’“ и да ce мора сачувати
„здравље, живот и комад хлеба слабим људима“. Солидарност, je,
насупрот борби за опстанак, значила „борбу за удружење, дужност
људске целине да заштити слабе и бесправне од јаких и моћних, ду-
Јован Скерлић 571

жност државе да свакоме члану осигура најосновније услове људ-

скога живота“ (Исто: 603-604).
Иако je приметио да je Буржоа себе називао „либералним соци-
јалистом“, Скерлић je те 1904. још био незадовољан због премало со-
цијализма y његовом учењу. Ти обзири ће касније изгубити на зна-
чају, упоредо са Скерлићевим окретањем радикализму. Главна тема
његових скупштинских говора биће стварање услова за демократи-
ју, кроз образовање и социјално старање. Србија je, no његовом ми-
шљењу, имала демократски поредак, али и низ невоља, од којих je
најгора била слабост школског система: „Дали смо суверенитет љу-
дима чије смо васпитање занемарили“ (Скерлић [1912] 19646: 313).
Потпуна доступност образовања морала je, како je истицао, да ce
односи на оба пола (Скерлић [1912] 1964в: 327-331). Скерлић je твр-
дио и да je радикална странка, пошто je, после 1888. еволуирала y
правцу либерализма, напустила социјални програм који je изворно
наследила од Светозара Марковића и да je управо програм социјал-
ног старања разликовао његову, Самосталну радикалну странку, од
Пашићеве Народне радикалне странке (Скерлић [1914] 1964: 401).
Јован Скерлић je, на тај начин, залагањем за социјално одговор-
ну, солидарну демократију, учествовао y још једној, широј европ-
ској појави с почетка 20. века. Европски радикали и либерали су,
наиме, покушавали да пронађу одговор на нагомилане социјалне
проблеме свога доба, али и на нагли успон социјалистичких покре-
та и доктрина. Идеје сличне солидаризму, назване „социјалним ли-
берализмом“ y Британији су проповедали Томас Хил Грин, Леонард
Хобхаус и Џон Хобсон; y дело су их, делимично, спроводиле тада-
шње либералне британске владе Херберта Асквита и Дејвида Лојд
Цорџа. Многе црте истовременог америчког „прогресивизма“ биле
су упоредиве са овим кретањима. У 20. веку ће „социјални либера-
лизам“ и „солидаризам“ ући y темеље „модерног либерализма , који
ће, за разлику од „класичног либерализма“, заговарати друштвену
солидарност и стварање државе социјалног благостања (Vincent
2005: 30-31; Hejvud 2005: 58-67).
Прелазак међу радикале није значио ни одустајање од Скерли-
ћевих републиканских уверења. Самосталци су, како je тврдио Јо-
ван Жујовић, махом били републиканци, али су, због борбе Србије
за сам опстанак, одложили републиканску пропаганду (Жујовић
1923: 10, 14). Скерлић није крио своје републиканске идеје. Редов-
но je препоручивао преводе западњачких републиканских писаца,
које je објављивала београдска „Републиканска омладина' y својој
 572 Срби 1903-1914

„Републиканској Библиотеци“ (Скерлић 19076: 234-235; Скерлић

1907в: 395-396; Скерлић 1907г: 958). После Првог светског рата, чла-
нови Републиканске омладине придружиће ce Југословенској репу-
бликанској странци; Јован Жујовић, један од њених првака, тврди-
ће да би Скерлић, да je доживео њено оснивање, стао на њихово
чело (Жујовић 1923: 9, 14).
Када je реч о Скерлићевом демократизму и републиканизму,
не би требало занемарити ни значај његовог швајцарског иску-
ства, продуженог браком са Швајцаркињом Кларом Шмидлин. И
на примеру Владимира и Слободана Јовановића види ce колико су
швајцарски узори српских либерала и демократа захвална истра-
живачка тема. Начелно, y истраживању политичких идеја не по-
ставља ce само питање утицаја породичног порекла, него и брачних
партнера; Скерлићева жена тврдила je да га je она окренула од соци-
јализма ка радикализму (Младеновић 1969: 83-84). Прва европска
земља y којој су победили радикали за Јована Скерлића није била
само узор републике и демократи-
је, „лепа домовина Жан-Жак Русоа
и Бенжамена Констана“ (Скерлић
1902г: 399). Посебно je важно било
то што ce, y питањима нације и на-
L'opinion publique en France
ционалног идентитета, он програм-
t/A.BRfaS
ски изјашњавао за демократски кон-
la poésie politique цепт нације, који je подразумевао
да je нација „заједница воље, жеља
ET SOCIALE
бити под једном истом владавином,
de 1830 tx 1 & Л &
као што тврде Французи, Швајцар-
DISSERTATION DE DOCTORAT
ци, Американци" (Скерлић 19126:
l'RÈ»№XitV.
A LA 943; Скерлић 1913: 918). У покуша-
F a c u lt é d e s L e ttr e s d e l'U n iv e r s it é d e L a u s a n n e
јима стварања новог, југословенског
Jean Skerlitch идентитета, швајцарски узор није
» , в с ; е K R -i.rm uî!'
био безначајан.
САД су, као и Швајцарска, y 19. ве-
ку биле узор и уточиште европских
LAUSANNE
iXMHMKIUE ÛOXSTAKT PACHR-YAHIMKI. радикала и републиканаца. Скерлић
3, KfcïUerg-dv-Harrhe. 5

îeoi je писао да je просветитељски 18. век

„основао америчку слободу" и пози-
вао ce на добре традиције Америчке
револуције (Скерлић [1909] (1966):
Докторска теза Јована Скерлића 16; Скерлић 1913: 918). Почетком 20.
Јован Скерлић 573

века, међутим, ствари су ce промениле. Он 1900. примећује да ce зе-

мља „која je за читавих сто година тако часно, и својом историјом, и
својом политиком, заступала ствар националне слободе, отровала
империјализмом, и са Кубе скочила на Филипине“ (Скерлић [1900]
1964: 50). САД су, уз то, како смо видели, no Скерлићевом мишљењу
биле пример „монополисања појединих грана људскога рада y ко-
рист једнога човека или неколицине".
Демократија je, дакле, требало да помогне y поправљању култур-
ног, економског и политичког положаја већине. Она je, међутим,
омогућавала и општу политичку мобилизацију. Како смо видели,
према Скерлићевом тумачењу, право малих народа на опстанак и
слободу, y сукобима са великим, било je једнако правима „малих
људи“ пред захтевима богатих и моћних.
У историјској перспективи, чак и са растојања од сто година,
Скерлић ипак, пре свега, остаје упамћен као идеолог српског и ју-
гословенског националног покрета. Био je, истина, одбачени соци-
јалдемократа и несхваћени самосталац, али je као национални вођа
стајао y самом средишту епохе. Како je Милан Грол приметио, иза
Скерлића и његових „идеја које владају светом" нису стајале стран-
ке, него „симпатије омладине и апостолат југословенски (Грол
1939: 146). Спајање демократије и национализма, типично за Скер-
лићеве идеје и за српски национални покрет, почело je много рани-
је, бар од Светоандрејске скупштине (1858). Непосредни узроци тог
спајања y Скерлићевом добу су, no Гролу, била „погажена основна
човечанска права y националној земљи и служба Србије Бечу y до-
бу Милана и Александра Обреновића (Исто: 153) „Из те везаности
демократије и национализма развила ce идеологија времена Јована
Скерлића“ - закључује Милан Грол (Грол 1939:153). Јован Цвијић je
писао да je Скерлић „стапао" „истинити патриотизам (и одвратност
према шовинизму) са тежњама за социјалном правдом , и посебно
наглашавао да je, y свом „стапању социјализма и југословенског на-
ционализма" Скерлић био инспирисан његовим, Цвијићевим идеја-
ма (Цвијић 1924:81-82). Није била случајност то што су и Скерлић и
Цвијић прешли пут од социјализма до самосталског радикализма,
да би ce нашли на демократској левици; њих двојица понајбоље су
оличавали политичке идеје и дух времена од 1903. до 1914. године.
Све што ће Скерлић чинити после 1904, y политици, књижевној
историји и књижевној критици, биће одређено уверењем да je до-
шло време да ce Срби, као нација, боре за голи опстанак. Чак je и
југословенство било једно од средстава самоодбране. Скерлићево
574 Срби 1903-1914

средишње место y националном покрету тога доба упућује, међу-

тим, на то да ce, y овој књизи, његово схватање националне идеје
исцрпније обради тамо где je реч о целини епохе. Овде je потребно
да ce објасни оно што je, y Скерлићевом случају, индивидуално и
појединачно: порекло његовог окретања од социјалистичког интер-
национализма ка демократском национализму.
Kao и социјализам и радикализам, и интернационализам и на-
ционализам су, наиме, видљиви међу Скерлићевим политичким
идејама, како смо видели, од његовог првог ступања y јавни живот.
Реч je била само о томе да су ce, y променама животних околности,
неке идеје истицале, док су ce друге, привремено, повлачиле y дру-
ги план.
Васпитање и ране емоције утискују нам уверења много дубље
него доцнији, више или мање рационални избори. Скерлићеви би-
ографи верују да je утицај очевог шумадијског, епског, борбеног
патриотизма био пресудан да ce та клица настани и y њему (Мла-
деновић 1940: 55; Скерлић Ћоровић 2014: 37); препознали смо je и
y програмима Скерлићеве основне школе. Томе ce мора додати и
печат времена y коме je Скерлић примао прве утиске, доба Мила-
на и Александра Обреновића, обележеног притисцима Аустрије и
унутрашњим борбама. Српско национално питање главна je тема
првог сачуваног, матурантског Скерлићевог говора (Скерлић [1895]
1964: 421-424). Рано усвојен социјализам није морао да буде y су-
кобу са национализмом. Напротив, откриће француског „ревизио-
низма“ који, за разлику од „ортодоксног" марксизма, патриотизам
није сматрао грешном буржоаском предрасудом, било je несумњи-
во охрабрење.
Од посебног значаја био je и романтичарски, игоовски, бајро-
новски, суштински левичарски инстикт, или разумна одлука, да
ce стане на страну „оних што трпе“, били то појединци, друштвене
групе, или нације. Ништа није било природније од тога да ce подр-
жи сопствени народ; y том тренутку, y Османском царству, на Ко-
сову и Метохији, Срби су били подвргнути физичком истребљењу,
a y Хабзбуршкој монархији, нарочито y Хрватској и Босни и Хер-
цеговини, клерикалној, феудалној политичкој репресији и „циви-
лизаторском“ колонијализму. Нескривене балканске амбиције Хаб-
збурговаца суочавале су две српске државе, Србију и Црну Гору, са
вишеструко јачим непријатељем. „Српско ce име прогони, српски
ce осећаји вређају, српски ce идеали руше“ - вајкао ce млади Скер-
лић y својој матурантској беседи (Исто: 422).
Јован Скерлић 575

Студије на Западу омогућиле су Скерлићу непосредни сусрет са

европском стварношћу. Већ 1900. он из Лозане пише за београдску
Звезду да „колонијално ширење“ представља „најкарактеристични-
ји појав при крају XIX века“, да „никада на кугли земљиној сила није
била бруталнија, слаби бесправнији“, и да je Балканском полуостр-
ву намењено „да постане аустријска колонија“ (Скерлић [1900] 1964:
49, 50).
Универзитетска каријера и уредништво y елитном Српском књи-
жевном гласнику учинили су Скерлића спремнијим да своје интере-
се поистовети са интересима отаџбине. По Скерлићеву политичку
и националну позицију кључан je, наравно, почетак отвореног су-
коба Србије са Аустро-Угарском. После Анексионе кризе, за Скер-
лића je коначни обрачун био само питање времена. Може ce рећи и
да je окретање самосталцима било последица Скерлићевог патрио-
тизма, као његове најдубље, основне идеје, после суочавања са шо-
винизмом и империјализмом немачких и аустријских марксиста.
Ни Скерлићево интегрално југословенство не може ce раздва-
јати од његовог српског патриотизма. И оно je, како смо примети-
ли, видљиво y његовим раним текстовима. Настало je као последи-
ца уверења да су верске поделе и мржње између оних који говоре
истим језиком и деле, силом географских датости, заједничку суд-
бину, главна несрећа балканских народа. Уместо живота y слози и
напретку они, за интересе католичких, муслиманских и православ-
них великих сила, проводе векове y међусобним прогонима и рато-
вима. Југословенска идеја je, зато, како je истицао y Омладинским
конгресима из 1904, била „идеја свакодневне трезвености и поли-
тичкога реализма" (Скерлић 1904в: 125).
Исте идеје Скерлић исповеда и 1914, на крају живота, y освр-
ту на књигу Шукрије Куртовића, под насловом О национализова-
њу муслимана. „Национализовање муслимана" значило je, наиме,
замењивање верске припадности националним идентитетом, за-
снованом на језику, пореклу и разумној, слободној, демократски
израженој одлуци. Такав, секуларан и рационалистички протума-
чен идентитет одвео би муслимане ка њиховој браћи, Србима и Хр-
ватима (Скерлић 1914: 307-310). Да Скерлић y југословенској идеји
није видео одустајање од српских интереса показује и то што je, као
добар пример, поменуо само Србина Османа Тјикића, који ради „на
национализацији, демократизацији, једном речи модернизацији
босанско-херцеговачких муслимана" (Исто: 308). Карактеристично,
ти појмови за Скерлића су били синоними. Није пропустио ни да
576 Срби 1903-1914

примети да ce Куртовић изјашњавао као Србин, и да je „рођен y јед-

ном од најсрбастијих крајева наше колевке Херцеговине" (Исто).
Главни услов за Скерлићево југословенско, секуларно тумачење
нације било je, наравно, попуштање верског осећања и везаности за
цркве међу Јужним Словенима. Да би ce приближили католицима
и муслиманима, Срби су били дужни да запоставе православље. To
je био главни разлог његових критика на рачун Српске православне
цркве (Скерлић [1909] 1964: 238-245; Скерлић [1911] 1964:264-267) и
одрицања од српског средњег века. У тим критикама охрабривао га
je и подстицао тадашњи сукоб француских радикала и социјалиста
са римокатоличком црквом. Ha то су ce односиле речи Милорада
Драшковића „да je Скерлић од француских социјалиста узео и речи
и повику на клерикализам и банкократију“ (Жујовић 1986: 251). Ко-
лико je далеко Скерлић y томе био спреман да иде показује и његова
анкета о језичком уједињењу, y којој je предложио да Срби усвоје
латиницу, a Хрвати екавски изговор (Скерлић 1913: 872-873; Ивић
1983: 276-290).
Како смо видели, за религију као приватну ствар, одвојену од по-
литике, Скерлић je имао пуно поштовање. У његовом односу према
вери чак постоји један слој који je до данас остао недовољно истра-
жен. У докторату je поредио утопијске социјалисте са раним хри-
шћанима и осуђивао волтеријанско „безверје" буржоазије (Скерлић
[1901] 1966: 229, 299). Оцу je из Лозане писао: „Штета што нема цр-
кве да одстојим једну свету службу!“ (Скерлић Ћоровић 2014: 65).
У Швајцарској je присуствовао протестантским богослужењима
(Скерлић 1902в: 1022). Истиче ce да je око 1904. Скерлић напустио
идеализам, али ce не примећује да je, после 1908, код њега дошло до
одређене обнове идеализма, na и разумевања за хришћанску побо-
жност. О томе сведочи благонаклоност са којом je прихватио појаву
младог Николаја Велимировића. Скерлић je y Гласнику приказао Ре-
лигију Његошеву и објавио Велимировићев приказ књиге О угледа-
њу на Христа Томе Кемпијског, коју je сам Скерлић веома ценио; y
том за Гласник потпуно неуобичајеном приказу, „маловерни“ су по-
зивани да ce „приближе Богу“ (Скерлић 1911:933-940; Велимировић
1913: 781-789). Беседе Николаја Велимировића Скерлић je, заједно са
скулптурама Ивана Мештровића и песмама Милана Ракића, Алек-
се Шантића, Вељка Петровића и Мирка Королије, уврстио међу до-
казе „новог духа вере y живот, љубави за рад и стварање, национал-
не енергије , који ce, no његовом мишљењу, јавио y омладини после
1908, и донео ратне победе из 1912. године (Скерлић 1913: 220-221).
Јован Скерлић 577

Скерлић je на истом месту, уз Велимировићеве беседе, читаоци-

ма препоручивао и дела француског писца Гастон Риуа (Исто); y
Гласнику je 1913. објавио његову причу Досада Буде која ce заврша-
вала закључком да ce европска елита налази „на путу к ономе K o ­
ra никада нисмо именовали, и ако му дугујемо све наше, људске и
надљудске, разлоге живота, ка Исусу који je обоготворио личност'
(Риу 1913: 863). Да ли су страдања y ратовима из 1912. и 1913. године,
и слутње још горих времена, утицале на настанак ових нових Скер-
лићевих склоности? О томе можемо само да нагађамо.
Време између 1908. и 1914. према Скерлићу je било доба огољене,
бруталне силе „када ce y немилосрдном гажењу малих и слабих чује
варварски крик: тешко малима, тешко побеђеним“ (Скерлић 1913a:
221). У исповедном тону Скерлић 1913. примећује да je y другој по-
ловини 19. века заиста изгледало да су социјалне теме потиснуле y
страну национална питања:

„Од почетка XX века ствари y Европи су ce из основа промениле. У

великој борби коју нације воде за опстанак, y општој државној и на-
ционалној несигурности и y предосећању једне велике међународне
борбе, народи стављају на прво место свој животни интерес, своју на-
ционалну особеност, и Европа je ушла y период оштрих националних
борби какве су биле пред 1848. годину" (Скерлић 19136: 917).

Коначно, уочи смрти, y сутон Великог рата, исцрпније и убедљи-

вије, Скерлић ce враћа истој теми:

„И ко би y оваквим жалосним временима могао сневати, заједно са

племенитим идеалистима из прве половине XIX века, да je човечан-
ство сазрело и да je дошло доба општега мира, међународне правде
и човечанског братства! Ko би данас могао са Хајнеом тврдити да je
Демократија велика отаџбина, и да нема отаџбина но странака и ста-
лежа; ко би смео понављати речи величанствене ’Марсељезе Мира’ Ла-
мартинове: ’Ja сам суграђанин сваке душе која мисли. Истина, то je
моја отаџбина!’ Данас су наши видици мрачнији, ужи и нижи, и сваки
разуман јасно види да je прво потребно истрајати и живети као народ,
и да очекујући човечнија и праведнија времена, треба, простонародно
говорећи, сачувати прво своју кожу. И млади су то јасно видели, и на-
ционализам су ставили на прво место“ (Скерлић 1913a: 221).

Овим редовима Скерлић je свео рачуне и дао коначно објашње-

ње стварних и привидних промена y својим политичким идејама.
578 Срби 1903-1914

Балкански ратови такође су ce снажно утиснули y Скерлићеву

свест. Сведоци тврде да je, затекавши ce испред књижаре Геце Кона
y Кнез Михаиловој улици, приликом проласка српских трећепози-
ваца са заробљеним турским официрима, тако радосно клицао и
махао шеширом, да je Јован Томић приметио: „Овај Скерлић као да
je гимназиста!“ (Џонић 1969: 56-57).
Међу Скерлићевим текстовима посвећеним националним тема-
ма, посебно je значајан био уводник „Светли дани“, објављен y по-
себном броју Гласника, посвећеном победама y Првом балканском
рату, заједно с позивима Виктора Игоа и Анатола Франса на одбрану
хришћана од турског насиља. Одушевљен победама српске војске,
Скерлић као да je заборавио на своје идеолошке обзире и проговорио
из срца. „Бесдушној“, „себичној и грабљивој“, „спекулантској„мер-
кантилној", „бирократској“, протурској „Европи“ супротстављена je
слика „оног дивног србијанског сељака, који je својом крвљу и знојем
пошкропио и створио данашњу Србију, потомка оних који су први
на Балкану дигли заставу буне, облагорођеног школом и слободом",
»шумадијског сељака y опанку и y суром сукненом оделу“, храброг
„варошанина, мирног грађанина y коме je на бојном пољу проврела
стара, заспала хајдучка ћуд предака“, „честитих српских официра“ и
народне, националне династије (Скерлић 1912a: 641-647). Уздизање
српског сељака није било новина y Скерлићевим текстовима, али je
то свакако била овако отворено реалистичка слика „Европе“. И y
Омладинским котресима je писао „да за нове народе има два пу-
та, или примити западну културу, као Јапанци, и живети, или joj
стати на супрот, и бити прегажен, као амерички Црвенокошци или
аустралијски Црнци...“, али je y првом делу ове реченице, y духу
чудне, противречне „идентификације с агресором“ тврдио „да je За-
пад извор светлости и жижа живота на земљи“ (Скерлић 1904в: 127).
У „Светлим данима“ тога није било. Овај текст био je, уз то, препун
позивања на српску средњовековну славу. Ту су, чак, били и верски,
црквени мотиви: „На звук звона no сеоским црквама, једне септем-
барске ноћи, подигла ce цела Србија“; „На косовском разбојишту, y
белој Грачаници цркви, одслужен je помен занавек освећеним ко-
совским витезовима' (Скерлић 1912a: 642, 644).
Скерлић je тешко примио сукоб између балканских савезника y
Другом балканском рату (Бегић 1966: 212-217). Ипак, ово позивање
на поруке славне српске историје, на жеђ за слободом српског се-
љака, варошанина и српске династије, насупрот вољи „бездушне“
и „грабљиве" Европе, оцртало je један од праваца којим би Скер-
Јован Скерлић 579

лићеве политичке идеје могле да наставе да ce мењају, да није било

његове трагичне смрти y мају 1914. године.
Јован Скерлић je, без сумње, својим демократским патриоти-
змом, припадао главном току историје српске политичке мисли y
19. веку, који су, пре њега и y његовом добу, представљали либерали
Јеврем Грујић, Владимир Јовановић, Светозар Милетић, или ради-
кали и социјалисти Светозар Марковић, Никола Пашић, Љубомир
Стојановић, Јован Цвијић. Сагледан y европском контексту, Скер-
лић je био прави изданак „златног доба радикализма“ како je ово
време назвао Стјуарт Хјуз (Stuart Hughes 1962: 21). Припадао je жи-
рондинској, радикалској, демократској и социјалистичкој традици-
ји коју су представљали Николас Шанфор, Ђузепе Мацини, Хајнрих
Хајне, Виктор Иго, Алфонс де Ламартин, Леон Буржоа, Жорж Кле-
мансо, Луј Блан, Жан Жорес, Жорж Ренар, Беноа Малон, Анатол
Франс, британски радикали, „чартисти“, „фабијевци11, лабуристи и
„социјални либерали“. Његове идеје умногоме подсећају на данас
врло актуелно, републиканско схватање слободе и патриотизма,
о коме пишу Квентин Скинер, Филип Петит и Маурицио Вироли
(Skinner 2000; Viroli 2003). Политичке идеје Јована Скерлића личе
на стари жар који живи и сија испод давно угашеног пепелишта.

Милош Ковић

Одабрана библиографија

Н е о б ја вљ е н и и з в о р и

Поповић (1906a): Павле Поповић - Јовану Јовановићу, Београд, “Митров-

дан 1906”. 80-38-178, Јован Јовановић-Пижон, Архив Југославије.
- (19066): Исто, 9. 11.1906. Исто.
- (1906b): Исто, 28.11. без године [1906]. Исто.
- (1906r): Исто, 16. 12. 1906. Исто.
- (1909): Исто, 17. 3. 1909. Исто.

Дела Јована С ке р л и ћ а

Скерлић, Јован [1895] (1964): „Први говор Јована Скерлића", у: Фељтони,

скице u говори. Сабрана дела Јована Скерлића 7, стр. 421-424. Београд:
Просвета.
 Станоје Станојевић

Недуго пре аустроугарске Анексије Босне и Херцеговине 1908.

године, Станоје Станојевић, млади професор „народне историје“ на
Универзитету y Београду, објавио je Историју српског народа. Била
je то прва синтеза српске историје још од чувеног Рајићевог дела с
краја 18. века, као и популарне Медаковићеве књиге из средине 19.
столећа, ако ce изузму мање успели покушаји Милована Видако-
вића и Николе Крстића. Средишња личност Историјског семинара
Велике школе и Универзитета, Станојевић je већ уживао глас обда-
реног, узорног истраживача медиевисте, образованог на најбољим
страним школама, уз то страственог полемичара и неуморног јав-
ног интелектуалца. Дајући једну интегралну интерпретацију срп-
ске историје, неретко инспирисану потребама савременог тренут-
ка, нова књига je откривала Станојевићеве крупне амбиције, не са-
мо научне него и националне, политичке. Наиме, Историја српског
народа означила je датум y српској науци, али и y немирном поли-
тичком животу српско-аустријских односа. Како je књига изазвала
велику пажњу међу српским становништвом y Двојној монархији,
аустроугарска цензура je већи део тиража намењеног тамошњим
претплатницима запленила и уништила. Станојевић ce, нимало
случајно, нашао y матици историје. Далеко од кабинетског радника,
љубоморно загледаног y властита истраживања, Станојевић je био
узор ангажованог научника и националног борца, појаве нимало
ретке y Европи његовог доба (Prochasson, Rasmussen 1996).
Станоје Станојевић 589

Живот Станоја Станојевића (1874­

1937), тек нешто дужи од шест децени-
ја, посматрачу ce открива y помало за-
водљивој разноврсности својих појава.
У њему ce тако сусрећууниверзитетски
професор, утемељивач српске медиеви-
стике и историограф продорног дела,
оснивач научних друштава и часописа,
писац и рецензент уџбеника, енцикло-
педиста, полемичар, али и политички
борац и интелектуалац чврстих увере-
ња и још сигурнијег наступа. Колико
год нас различите стране његовог духа
водиле другачијим путевима, оне нас
подједнако подсећају и на унутрашње
јединство једне тако особене и снажне
личности y српској култури.
Потекао из отмене новосадске куће
која, иако ce не може подичити стари-
ном свога живота y српској Атини, об-
ухвата све оне саставнице грађанске
културе Срба y Хабзбуршкој монархи- Станоје Станојевић
ји усвајане још од просветитељства и (Фототека САНУ)
културе бидермајера, Станојевић y жи-
вот не ступа сам. У ликовима људи који промичу кућом угледног
лекара, националног и културног радника др Лазе Станојевића - a
међу њима су Јован Јовановић Змај, Михаило Полит-Десанчић, Ла-
за Костић, Јован Тјорђевић и многи други - огледа ce једно време и
његова романтичарска боја. Млади Станојевић je једном ногом још
y омладинском покрету из шездесетих година. Рано одушевљење за
личност Илариона Руварца, али и сусрет с Константином Јирече-
ком 1892. опредељују га за студије историје y Бечу. Даровити гим-
назијалац који je већ стекао леп глас прилозима y Грчићевом Стра-
жилову, креће y своје „откривање света“ y политичком и културном
средишту Двојне монархије.
Станојевић ће ce t o k o m боравка y Бечу (1892-1896) изградити
као историчар модерне аустријске школе, развијене y духу немачког
„историјско-филолошког семинара". Заснована на брижљивој кри-
тици извора и првенствено окренута средњовековним студијама,
ова школа je свој најбољи израз добила y Институту за проучавање
590 Срби 1903-1914

аустријске историје (Institut für ôsterreichische Geschichtsforschung),

основаном 1854. при Универзитету y Бечу. Скоро четврт века на
његовом челу, Теодор фон Сикел (1826-1908) усмерава рад ове уста-
нове y правцу студиозног развоја помоћних историјских наука.
Ипак, одсуство обједињавајуће научне парадигме y аустријској
историографији на крају 19. столећа, уз све већа тематска, простор-
на и методолошка раслојавања (Kolar 2008), Станојевићу омогућа-
ва неколико година релативно слободног кретања y историјским
студијама. У семинару Ватрослава Јагића посвећеном Словенским
старинама и на Јиречековим предавањима и вежбама из историје
и историјске географије Балкана, јужнословенских народа и Визан-
тије, он ће стећи непосредно искуство о богатству и разноврсности
извора за средњовековну прошлост балканских народа и увести ce
сигурним путем y практичан рад. Према сећању свог нешто стари-
јег бечког колеге Јована Радонића, Станојевић ce дивио Јиречеко-
вим принципима научног рада, али не и његовој строгој посвеће-
ности минуциозном раду на ситнијим проблемима; код Јагића га je
зато пленила ерудиција и размах мисли. Но могуће Станојевићеве
узоре y годинама формирања ваља тражити и код других његових
професора: Макса Бидингера, који je стајао на челу крупних поду-
хвата онога доба какви су били Истраживања историје Римског
царства (Untersuchungen zur rômischen Kaisergeschichté) или Истра-
живања историје средњег века (Untersuchungen zur mittleren Geschic-
hté), Хајнриха Цајсберга, Сикеловог наследника на челу Института
за проучавање аустријске историје, или пак код Луда Морица Харт-
мана, следбеника Карла Лампрехта и поборника економске и соци-
јалне историје, баш y годинама Лампрехтове „борбе око метода“ y
немачкој историографији (Радонић 1937: 135-136).
Након запажене дисертације Биографија Стефана Лазаревића
od Константина Филозофа, Станојевић продужава своје усаврша-
вање. У Москви, Петрограду и Кијеву (1897/98), a потом и y Руском
археолошком институту y Цариграду (1898/99) отварају ce богате
перспективе руске византологије и славистике, оличене y именима
Васиљевског, Ламанског, Пипина, Успенског. Круг странствовања и
низ елитних школа и научних установа које je Станојевић похађао,
затварају ce боравком y Минхену 1900. код гласовитог византолога
Карла Крумбахера.
Ha Великој школи, односно Универзитету, Станојевић предаје
од 1900. до 1937. Темпераментан дух одводи га y време Првог бал-
канског рата на место ратног извештача y штаб I моравске дивизије,
Станоје Станојевић 591

a научни углед tokom Првог светског рата y европске престонице

Рим, Петроград, Париз и Лондон, на послове националног, пропа-
гандног рада. Велики организатор, Станојевић после 1918. покреће
и уређује Народну енциклопедију СХС, оснива Историско друштво
y Новом Саду и Југословенско историско друштво y Београду, по-
креће часописе Гласник ИДНС и Југословенски историски часопис,
чиме je надокнађено осетно закашњење y односу на земље Западне
Европе, a еснафски, професионални ниво српске и југословенске
историографије уздигнут на вишу раван.

У сећањима Николе Вулића, почетак века je y српској науци био

y знаку корените промене:

„Моји другови (Белић, Петронијевић, Ст. Станојевић, Радонић) и ja

унели смо на београдску Велику школу нов научни дух. Могло би ce
рећи да на Великој школи пре нас, барем y духовним наукама, није би-
ло много праве науке. Ми смо почели радити сасвим онако како ce y
Европи ради“ (Новак 1958: X).

Увођење модерног наставног процеса на студијама историје y

првој деценији новог столећа било je веома јасно обележје новог
времена (Тјуровић 2004: 718).
Станојевић je стога и за српску историографију тражио нове пу-
теве. Она више није смела бити „незанимљива, сухопарна и беско-
рисна наука“ која je настајала „испитивањем појединих историских
факата“, јер „тај рад још није историја, то je још далеко од историје,
то су тек предрадови за њу“ (Станојевић 1903: 539-540). Он je увиђао
одсудни значај Руварчеве и Ковачевићеве борбе из последњих деце-
нија 19. века, али je y њиховом истраживачком поступку уочавао и
ограничења која нису дозвољавала слободније кретање ка потпуни-
јем осветљавању појединих историјских епоха. Везујући национал-
ну историју за опште историјске токове, Станојевић je сматрао да

„Историју Српског Народа треба схватити, и y најстаријем и y старом

и y средњем и y новом периоду њеном, као резултанту, с једне стране
народног и државног живота, a с друге стране свих оних прилика и
утицаја и на Балканском Полуострву и y светској историји, који су ди-
ректно и индиректно од увек утицали на историју Српског Народа“
(Станојевић 1903: 543).
 592
Срби 1903-1914

Д°к je као основне врлине историчара поред доброг „методског

образовања наглашавао „објективност" и „смелост“, његово схва-
тање наУке захтевалоје да историја „на научној основи“ буде „зани-
мљива и поучна'. Он je, најзад, износио и за оно време врло савре-
мен захтев о садржајима историјске науке:

„Напоредо с тим, мораће ce на модерној основи разрађивати и остали

делови српске историје: историја материјалне културе, историја војне
организациЈе, историја српске књижевности, историја аграрних при-
лика и односа, историја трговине, историја српског права, историја
српске цркве, вештина и т.д.“ (Станојевић 1903: 544).

Предан брижљивој критици извора, посебно старих биографи-

ja и повеља, али укључујући y своја истраживања и сазнања из за-
писа, натписа, летописа и хроника, Станојевић трајно доприноси
учвршћењу критичке историографије y Србији. У његовом аутори-
тативном држању на Универзитету, као да ce може препознати дух
његових бечких професора, свемоћних Ordinarien. Станојевић није
усамљени борац; преузимајући Руварчево наслеђе, продубљујући
Га и Усмеравајући поуке старог учитеља ка новим истраживачким
хоризонтима, он ce намеће као chef d ’école1, као утицајни лидер „Ру-
варчевог тријумвирата' (са Јованом Радонићем и Николом Радојчи-
ћем), одређујући умногоме укупне токове српске историографије.
Несклон филологији, али одан захтевима за тачност, прецизност
рад да оствари и шире синтетске замахе, његово основно поље де-
ловања je српска средњовековна прошлост, схваћена y интеракци-
Ји са другим политичким, верским и културним елементима. Иако
радећи искључиво са објављеном грађом, он y српску медиевисти-
ку СВОЈОМ ученошћу и ширином истраживања уноси високе крите-
риЈуме, правећи мост између генерације Руварца и Ковачевића и
оне нешто млађе са Николом Радојчићем, Владимиром Ћоровићем,
Михаилом Динићем и другима.
Kao сасвим млад човек, Станојевић je привукао пажњу врло су-
вислим критикама дела Стојана Новаковића Срби u Турци y XIV u
XV веку и Cmapa српска војска. Своје прве радове објавио je још као
студент или млад историчар (Kad je умро крањ Радоспав, 1894; Из-
e°pu немањићких биографија, 1895; О скпопу Немањине биографије
od Стевана Првовенчанога, 1895). Но Станојевићево свеобухватно

Предводник, зачетник школе или правца.

Станоје Станојевић 593

истраживање извора за српску средњове-

ковну прошлост отпочело je са његовим
преласком y Београд. У првом кругу Ста- КЊПГЕ МАТПЦН Cm O KE
нојевићевих интересовања до 1914. налази- гг?: "• с
ла ce историја Византије, тачније подручје
српско-византијских односа. Од замишље-
них десет књига под називом Византија u ВИЗАПТИЈМ И СТБИ
Срби, успео je да објави две (1903,1906). По- КЊИГА ПР0А
лазећи y својим проучавањима од најрани-
јих времена, Станојевићева je
СТ СТЛИОЈЕВИТ»
„намера била да прикаже време и карактер
словенског надирања према Балкану, да на-
ђе, колико ce може, шта су наши претци до-
нели са собом овамо, и да онда изложи како
смо ce овде снашли и формирали као народ
и као држава и како je и колико и y којим све
правцима утицала Византија на нас“ (Ћоро- i моион с * д г
и а д д т в м а т и ц в до пск*
вић 1938:18-19). хч>а

Изучавање немањићког периода, коме

ће ce потпуно посветити након Првог свет-
ског рата (Ceemu Caea, 1935; Историја срп- Византија u Срби
, . т т, (Нови Сад: Матица српска)
ског нарооау средњем веку, 1. Мзвори u исто-
риографија, 1937), Станојевићјеподробније
нагласио врло ученом студијом, на завидној изворној основи, Борба
за самосталност католичке цркве y немањићкој држави, објавље-
ној y издању Српске Краљевске Академије 1912. Трећи веома важан
моменат y доприносу Станојевићевог рада y српској историографи-
ји тицао ce првог свеобухватног приступа изучавању српских сред-
њовековних повеља. Систематичан дух, Станојевић ће тако пре
Првог светског рата поставити темеље српској дипломатици, обја-
вљујући прву од укупно 28 свезака Студија о српској дипломатици
(1912), чије ће ce излажење окончати тек 1936.
*

Ha почетку двадесетог века, Станојевић je парадигматичан дух

једне нове епохе: века интелектуалаца. С јаким апетитом за јавне
ствари, Станојевић ce не крије од светлости позорнице већ je увек
изнова тражи и осваја. A l’écoute du temps, он je човек тренутка.
594 Срби 1903-1914

Kao и y већини других европских земаља, историја интелектуа-

лаца y Србији свој почетак проналази на заласку 19. столећа. Израз
промењеног односа политичког и културног живота, проширених
могућности комуникације, јачања улоге универзитета и веће ауто-
номије уметничког стварања, интелектуалац y јавни живот уноси
свој статус стечен y књижевности, науци, уметности. Он друштву
предлаже анализу, мишљење, правац. Привилеговани медији тако
схваћене ангажованости јесу часописи. Ако листови попут Отаџ-
бине и Видела на известан начин отварају ово раздобље, оно ce ути-
цајем који остварују y интелектуалној јавности нарочито артику-
лише појавом гласила из 1890-тих каква су Ред, Српски преглед и
Дело. Различитост политичких и вредносних уверења y распону од
универзализма до традиционализма не успева да сакрије издваја-
ње преовлађујућег критичког језгра либералног усмерења. Оно ce
опире политичком насиљу, удружује захтеве за слободом, истином
и правдом са националним вредностима и свој пуни израз доби-
ја покретањем Српског књижевног гласника 1901. Другим речима,
ако y деценији пред Први светски рат интелектуална сцена y Ср-
бији одише посебном живошћу духа, посреди je више него јасна
манифестација темељног преуређења њеног интелектуалног поља.
Започета крајем 19. века, ова промена следи искуства европских зе-
маља и y себе нужно укључује, као прву фазу, борбу за политичке
слободе. Када je ова битка једном задобијена, тежиште сукоба ce
преноси унутар интелектуалног поља између међусобно повезаних
и супротстављених чинилаца (Charle 2001: 300-301).
У преображају културне сцене y Краљевини Србији, научна кри-
тика следи онај посебни статус за који ce изборила књижевна кри-
тика, водећи жанр епохе. Осим y Летопису М атице српске, Ста-
нојевић y раздобљу од 1901. до 1904. редовно објављује y Српском
књижевном гласнику. Овај часопис доноси његове радове још два
пута, 1906. и 1908. године. Од 1910, међутим, Станојевић поново са-
рађује са радикалским Делом, чији je сарадник био још y последњој
деценији 19. века. Станојевићева стратегија ce упоредо одвија на
два плана: на првом, где Станојевић жигоше садржаје неодрживе
према модерним научним стандардима; на другом, где je на испиту
не пука ваљаност научног дела, него супротстављене научне, инте-
лектуалне или пак идеолошке парадигме.
Одсуство метода и стручних знања, научног језика, као и било
какве шире замисли, Станојевић je нарочито критиковао y тада ве-
ома раширеним популарним прегледима српске историје, с јаком
Станоје Станојевић 595

патриотском тенденцијом. Карактеристичне су y том смислу оцене

Историје Срба Милана С. Убавкића (1897) и Историје српског на-
рода od најстаријега do најновијега do6a Јована Тјорђевића (1901).
Означавајући таква дела као „типичан појав y новијој нашој исто-
риографији“, Станојевић je нарочито замерао што y „гомили напи-
саних факата читалац узалуд тражи неку дубљу везу, узалуд тражи
развитак, утицаје разних прилика и догађаја једних на друге“. Све
то чини да y таквим књигама „нема историјског погледа, нема ме-
тода, нема знања, нема историје" (Станојевић 1901: 227). Ha другом
месту, истицао je да je посреди „неукусно и без знања и разумевања
састављен мозаик из разноврсних ствари, неједнаких и no обиму и
no вредности и no садржини“, замерајући колико чињеничне про-
пусте, толико и нескривене патриотске намере и одсуство икакве
логичке концепције самог дела (Станојевић 1901: 302).
У Станојевићевим оценама лоше су пролазили и књижевноисто-
ријски списи Андре Гавриловића, биографско-мемоарско штиво
Милана Ђ- Милићевића, али и историјски радови Миленка Вуки-
ћевића. Уносећи нова мерила, Станојевић je захтевао и један нови
патриотизам који ce неће гушити y оријенталној тромости, већ ће
васкрснути са новом науком и захтевима за историјском истином и
критичком сликом прошлости.
Ипак, колико су овако високо постављени захтеви били тешко
достижни могао je да ce увери и сам Станојевић. Његова већ по-
менута Историја српског Hapoda објављена 1908. задовољавала je
потребе једне синтезе политичке историје. Она ce пак није могла
подичити тематском разуђеношћу или нарочитом методолошком
иновативношћу. Критикујући ову књигу, Јован Б. Јовановић je ис-
правно осетио да je „писана на дохват". Ако je аутору признавао да
je „унешено више факата из опште историје, чиме je испуњен један
врло важан захтев историјографије, да ce национална историја по-
сматра y вези с универзалном историјом“ (Јовановић, 19096: 91), он
je врло оштру критику усмерио на Станојевићево „схватање исто-
рије“. „Две битне одлике које карактеришу Средњи Век“, писао je Јо-
вановић, „јесу феудална друштвена и државна структура и Црква,
и њих Станојевић не само да није објаснио, већ о њима није водио
никаквог рачуна“ (Јовановић 1909a: 58). Критика која je долазила
од овог берлинског доктора историје, Обреновићевца no рођењу и
конзервативним политичким уверењима (Николајевић, 1986: 121—
124), није могла изненадити познаваоце његових лепо обавеште-
них расправа, попут оне из београдског Дела насловљене Развитак
596 Срби 1903-1914

француске историјографије y новоме веку y којој je надахнуто и с на-

глашеним симпатијама писао о Алексису де Токвилу и Фистелу де
Куланжу. Другим речима, Јовановић je следио импулсе једне шире
засноване друштвене историје која ce рађала y Европи и преносио
њен ехо y српску средину (Станковић 1994). Осим тога, он je y својој
критици указивао на замке националног романтизма јер

„Станојевић са модерног становишта посматра националну свест код

средњовековних Срба y доба када та свест није била развијена ни код
других народа. Према томе, ни спољне ни унутрашње борбе зетских
и рашких владалаца, као ни борбе Немањића не могу ce схватити као
борбе између централне државне власти противу партикуларистич-
ких тежња, нити као борба за стварање националне државе, већ као
борба великих и истакнутијих династа за јачање моћи свога дома“ (Јо-
вановић 1909a: 58).

Смео y окршајима који су подизали стандарде српске науке, Ста-

нојевић je 1910/11. себи приуштио и ванредно занимљив сукоб који
га je довео y оштру размену са колегама са Филозофског факултета,
Павлом Поповићем, и, посебно, Јованом Скерлићем. Ова епизода
je утолико занимљивија што осим једне par excellence бурдијеовске
„борбе за доминацију“ унутар интелектуалног поља, открива ва-
жан део Станојевићевог интелектуалног профила.
Док je Поповића критиковао „на свом терену“, замерајући њего-
вој Историји старе српске књижевности одсуство „општег погледа
на политичке прилике“ државе Немањића, a ауторитет свог науч-
ног метода заснивао на Поповићевим материјалним пропустима
и површности, дотле je истовремени удар на Скерлића, уз једнако
издашне замерке на чињеничким грешкама, био посвећен Српској
књижевности XVIII века. Скерлићева књига односила ce на Србе
y Угарској; Станојевићу je било неприхватљиво такво занемарива-
ње остатка Српства. Иако je Скерлић истицао да je задатак његове
књиге да покаже „како су Срби примили западну културу и како
су засновали своју модерну књижевност“, a y одговору Станојевићу
подвлачио разлику између писмености, односно писаних историј-
ских споменика, и књижевности, Станојевић je циљао на друго. „Г-
Скерлић даје врло рђаву сведоџбу српском национализму и народ-
ној свести , писао je он, критикујући Скерлићево схватање о рађа-
њу националне свести y Срба тек с модерним временом y коме ce
издваја Доситејев лик. Насупрот томе, Станојевић je наглашавао да
„турско доба није уништавало националну свест код нас... него ју je
Станоје Станојевић 597

напротив јачало, и свест y народној заједници ухватила je баш y то

доба најаче корена“ (Станојевић 1910: 64).
Полемика која ce развила супротставила je Станојевићев исто-
ризам хердеровског надахнућа о нацији као заједници језика и кул-
туре, који je овог историчара и усмерио ка истраживању српског
средњег века, и картезијански рационализам једног Скерлића који
не хаје за историјска права, y средњем веку не проналази своје теме
и једини легитимитет види y ерупцији модерног политичког осло-
бођења човека након Француске револуције. Станојевић je анали-
тичност и егзактност стављао испред Скерлићевих крупних потеза
и смелих концепција које je видео као одсуство праве, научне спре-
ме, као „скерлићизам“. У овом разилажењу огледале су ce две школе
на Филозофском факултету, наслеђе бечке филолошке методе које
ce учврстило y српској историографији на пољу средњовековних
студија y последњим деценијама 19. века, и опредељеност за сло-
бодније, синтетске студије из модерне историје које je узело маха
y српској науци почетком 20. столећа. Наглашавајући присуство
страних културних модела, ни Скерлић није штедео противника:
Станојевић je „аустријски ђак, и он тврдо мисли да je Беч среди-
ште светске културе... Г. Станојевић зна само оно што су га y школи
учили, мисли да сем немачке културе нема друге културе“ (Скер-
лић 1910: 546). Одричући вредност немачкој науци о књижевности,
Скерлић je закључивао

„да смо ми y нашој еманципацији од славистичкога’ филолошкога пра-

знословља и троме и несварене немачке учевности толико успели да ce
данас историја српске књижевности може модерно и европски учити и
радити само y Београду, y Београду и нигде више!“ (Скерлић 1910: 547)

Станојевић, несумњиви поклоник немачке културе y духу гер-

манско-словенских културних прожимања из прве половине 19.
века, изложен je Скерлићевој игри „менталне географије“: Стано-
јевићу „овај здрави ваздух нашег паметног Београда“ није помогао
да ce ослободи „новосадске ’женијалности’ из најманитијих година
омладинскога доба“ (Скерлић 1910: 548).
Иако неретко y знаку прејаких, немилосних удара, интелектуал-
на сцена y Краљевини Србији 1903-1914 показивала je и тиме једно
лице модерне. Станоје Станојевић га je не само добро упознао него
и видно допринео његовој физиономији.
598 Срби 1903-1914

Један од покретача дневног листа Политика, Станојевић je ујед-

но и изразити homo politicus. Неодвојива од његовог укупног инте-
лектуалног профила, ова црта има и једну специфичност. Станоје-
вић, наиме, почетком 1910. прилази Народној радикалној странци,
водећој политичкој снази Краљевине Србије y раздобљу пре Првог
светског рата. Ипак, он не упловљава y воде непосредног политич-
ког ангажмана; његова припадност токовима радикалске политике
више je израз самосвести једног научника који не може да остане
no страни од великих тема свог времена. Баштиник заветне мисли
омладинског покрета о „интегралном ослобођењу и уједињењу“,
Станојевић не измиче трансформацији коју je, другом приликом,
лепо уочио Владимир Ћоровић:

„Сва наша интелектуална генерација иза 1878. године, стављена пред

стварност... беше дошла до сазнања да je сав наш искључиви роман-
тичарски национализам старије омладинске генерације била једна
наивна егзалтација, узбуђен мегаломански поклич и очајно одсуство
свесне снаге...“

Но, наставља Ћоровић

„јавило ce већ деведесетих година нешто зрелије и стварније схватање

наших националних дужности и метода народног рада. У унутрашњој
политици тражила ce чиста демократска управа и делотворан рад на
општем народном јачању економском и културном, a y спољашњој Ma­
me авантуристичког и сређенији и ближи одношаји са братским и су-
седним балканским државама' (Ђоровић 1990: 230).

У уводницима које je Политика објављивала на насловној стра-

ни, открива нам ce Станојевићев политички менталитет. У овим на-
писима, међутим, не треба тражити рафиниране анализе. Они до-
лазе из пера човека сигурног y своје процене који не оставља много
простора сумњи. Непосредни, живи, иако без веће оригиналности
и посебне привлачности, његови текстови дају убедљиве, сугестив-
не слике, пружају јасне, готове формуле и, најзад, читаоцу предла-
жу акцију. У хоризонту дотакнутих тема, две ce нарочито издвајају
и вреди их посебно осветлити.
Основна, ако не и преовлађујућа целина y Станојевићевим напи-
сима, посвећена je Аустро-Угарској, тачније њеној спољној полити-
ци и присуству на Балкану. Наравно, овај избор ни најмање не чуди
када ce има y виду да je Станојевић бивши поданик Двојне монар-
Станоје Станојевић 599

хије који ce комотно креће y њеним културним, интелектуалним

круговима и пажљиво прати њен политички живот. Од својих пр-
вих чланака, Станојевић развија мисао, иако то изричито не каже,
која би ce могла сажети на следећи начин: Austria delenda est. Под-
влачећи њене освајачке намере, y којима je аустријско присуство y
Босни и Херцеговини тек једна етапа, Станојевић истиче карактер
сукоба Аустро-Угарске са малим балканским државама. „Аустрија
je осим тога за последњу четврт века“, пише он, „систематски ради-
ла на томе, да спречи самосталан и слободан развитак слободних
словенских држава на Балканском Полуострву“ (Станојевић 1904a).
Другим речима, он представља једну телеолошку визију о неминов-
ној сукобљености двеју страна, што речито говори не само о њего-
вој анализи већ и дубоким уверењима његове генерације.
Да би пронашла упориште за своју политику, Аустро-Угарска je
„и даље помагала y Србији и y Бугарској тежњу онога кола људи K o ­
je je било њој наклоњено, и које je створило и подржавало сукоб
између владаоца и народа11, пише Станојевић, указујући даље више
него јасно на „Велики обрт y Србији y мају прошле године“, који je
y њој најавио „правилан развитак ствари" (Исто). Јер, противна по-
литици Аустро-Угарске, Србија je позвана да игра улогу Пијемонта.
Код Станојевића ce тако сусрећу историјска права и модерно начело
народности. Србија je „политичко и културно средиште васколиког
Српства"; на то je упућују не само „крвне везе са Србима y Војводи-
ни, Троједници, Далмацији, Босни и Турској, него и чисто реално
политички интереси" (Станојевић 1904в). Након две деценије мла-
ког или сасвим запуштеног националног рада, нова Србија показу-
је знаке оздрављења: „Taj рад не мора бити пропагаторски и рево-
луционаран, Србија може радити за своју браћу и помагати их на
чисто културном пољу“, сматра Станојевић (Станојевић 1904в). На-
глашавајући потребу патриотске свести, он сведочи велику истину
Европе пре 1914, времена „националних страсти“, поверења y зако-
номерност и неизбежност историјских процеса кад ce на будућност
више гледало као на предвидиви политички рачун који логично
проистиче из лекција прошлости и правилног рада y садашњости.
Друга значајна тема y овом корпусу Станојевићевих интересова-
ња, приближава нам његов поглед на српско-хрватске односе. Ви-
ђен 1914. као „српски ексклузивист“, несклон југословенској идеји
(Јанковић 1973: 289-290), потпуно y оптици решења „српског наци-
оналног питања“ (Трговчевић 1986: 70), Станојевић je, ипак, пока-
зивао и другачије ставове. Већ 1904. он je примећивао
 боо Срби 1903-1914

»једно друштво интелигентних хрватских омладинаца... Радећи реал-

но и смишљено, ова група људи уочила je са свим тачно, да je једна од
главних подлога за борбу и успешан рад Хрватског Народа споразум и
заједничка акција са Србима y Троједној Краљевини.“

Поздрављајући рад „најбољих међу најбољим y Хрватском На-

роду , Станојевић je прижељкивао „да заједнички рад српског и хр-
ватскога народа уроди добрим плодом“ (Станојевић 19046).
Непуну деценију касније, он je знатно одређеније говорио о ју-
жнословенској политици. Ha првом месту, њу одређује „свест о за-
једници интереса , али и „дубоко уверење о јединству српскога и
хрватскога народа . Штавише, развијајући мисао о културном на-
ционализму, Станојевић истиче, на трагу немачког националног
уједињења из 19. века (die Kulturnation), да „културна заједница не
признаје државне границе ‘. Поздрављајући наступ хрватских умет-
ника y оквиру српског павиљона на изложби y Риму 1911. и прили-
ком подизања споменика Доситеју Обрадовићу y Београду, сматрао
je да су хрватски уметници задобили „две велике и значајне победе:
једну победу над самим собом, јер су y себи уништили све предра-
еуде из старих времена борбе и заваде, и другу победу над завоје-
вачима, непријатељима, који ce реалне и дубоке свести о народном
јединству Срба и Хрвата можда више боје него наших бајонета и
брзометних топова (Станојевић 1911). Станојевићев пример пока-
зује још једном како српска национална мисао y годинама пред Пр-
ви светски рат, пред изазовима које намеће међународна политика,
прелази y токове југословенског интегрализма.
После две крупне победе над аустроугарском војском 1914, има-
јући y виду „поднесене жртве и постигнут успех“, Станојевић, већ
ангажован од српске владе да са другим научницима изради брошу-
РУ ° политичким и ратним циљевима Србије, објављује програмски
текст звучног наслова, „Наше претензије", израз укупних ратних и
политичких тежњи - Србија мора „да добије границе које ће обу-
хватити cee њене саплеменике (наравно и хрватског и словеначког
имена) . Одређене према „националним“, али и „географско-еко-
номским и географско-стратегиским потребама", оне обухватају
„Босну и Херцеговину, Далмацију, Хрватску и Славонију, Срем, Ба-
нат, Бачку и Барању, Словеначку и Истру“ (Станојевић 1914). Након
Десет година y којима je тумачио проблеме савремене политике, нај-
зад je стигао дуго очекивани сусрет са Историјом.
Станоје Станојевић 6oi

Пред громадном појавом Станоја Станојевића чија интелекту-

ална биографија није написана ни век касније, могуће je поставити
само скицу. Она пред читаоца износи једног од најзначајнијих срп-
ских историчара прве половине 20. века, чији траг ce подједнако
осећа y историографском стваралаштву, као и y институционалном
наслеђу српске историјске науке на коју je толико утицао. Тек са
Станојевићевом улогом y српској историографији, y пуној ce вели-
чини открива наслеђе Руварца, Ковачевића и Новаковића и улази
трајно y њене средишње токове. Веран Београдском универзитету,
Станојевић пред студенте историје на Филозофском факултету до-
води Владимира Ћоровића, Виктора Новака, Георгија Острогор-
ског и Михаила Динића.
Станојевић припада историји не само српске науке. Више него
крупно место припашће му y историји српских интелектуалаца. To
му обезбеђују његов осећај за јавне размене идеја, схватање анга-
жмана и неуморни дух који своје мишљење не чува већ га штедро
саопштава. Полемичар од формата, он изоштрава критеријуме ин-
телектуалне јавности, дели и прима ударце. Неутољива глад за чи-
тањем оставила je y сећању на Станојевићев приватни лик и следеће
успомене:

„Од хисториских списа и наших и туђих читао je, без мало, све што
му je дошло до руке и што je могло проширити његов видокруг. Од
страних хисторика најволео je Гибона, a од наших најрадије je читао г.
Слободана Јовановића“ (Ћоровић 1938: 38).

Човек 19. века, Станојевић je y политици заробљеник двеју моћ-

них, нераскидивих идеја: нације и слободе. У њиховој реконструк-
цији, мораће ce поћи од пажљивог испитивања културних кругова
који су обликовали Станојевићев духовни лик: војвођанског Срп-
ства y коме je прогледао; средњоевропског y коме ce научно форми-
рао; Краљевине Србије којој je служио.

Вењко Станић
 Коста Стојановић

Коста Стојановић (Алексинац, 1867. - Београд, 1921), државник

и професор примењене математике на Београдском универзитету,
умро je само на корак од циља коме ce нико пре њега није прибли-
жио. Чудна болест однела га je за само неколико дана док je као ми-
нистар финансија y првој послератној влади Николе Пашића радио
на закону о ревизији имовине ратних профитера и y владиној ко-
мисији за одређивање размере корупције y ратним годинама.1 To
je био крај његовог животног пута, али не и дела, сабране научне
умности и државничке мудрости којим je српска култура краја 19.
и почетка 20. века кренула ка великом успону.
О томе најбоље сведочи Милутин Миланковић, његов наслед-
ник на Катедри примењене математике: „Са најсавршенијим ала-
том y руци он нам je отргнут када je требао да заврши величанстве-
ну зграду којој je положио темеље...“ (Миланковић 1921). Обриси те
зграде помаљају ce 1910. године када ослоњена на Стојановићеву
стратегију Србија излази као победник y Царинском рату с Аустро-
-Угарском, a из штампе излазе два његова преломна списа: Тума-
чење физичких u социјалних појава и Основи meopuje економских
вредности. Прво дело из основа je променило друштвену, a друго
економску теорију. Српска култура, тада y зениту, следеће 1911. до-
живљава апотеозу y Мештровићевом Видовданском храму васкр-
сле историје, a потом и 1912. када белгијски архитекта Шамбон сво-
јим пројектом слави Београд као храм великог укрштаја.

1 Коста Стојановић je осам пута биран за министра y владама Краљевине Ср-

бије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Kocma Стојановић 605

„У овај храм науке ушао je пре три деценије Коста Стојановић као по-
божни хаџија да y њему чује речи истине и упозна законе који упра-
вљају васиону. Ушао je y тај храм жедан науке и обдарен математич-
ким талентом и лакоћом схватања какве je тешко наћи“ (Миланковић
1921).

Истина и закон, две су речи које пресудно одређују дело Косте

Стојановића. Миланковић разлаже какво научно знање и држав-
ничка далековидост исијавају из мишљења и делања његовог вели-
ког претходника.

„Са живом друштвеном машином не да ce експериментисати као са

физичким апаратима. Само велике пертурбације друштвене мења-
ју њен ход и дају нам њен квантитативни механизам. Оне су велики
експеримент на таквој машини. Коста Стојановић доживео je такав
експеримент и био je његов посматрач y току светског рата. Својим по-
ложајем, искуством, познавањем физикалних закона и математичким
талентом, он je био најпозванији y целом научном свету да великим
искуствима овога рата даје облик математичких закона“ (Миланковић
1921).

Последња реченица јасно упућује какву велику зграду Стојано-

вић диже, али нас истовремено оставља y дубокој недоумици. Да je
није написао разборити Миланковић, лако бисмо могли да je пре-
видимо, јер излази изван јавних назора и прихваћеног академског
дискурса. Идеја да ce рату flâ облик математичких закона није y
складу с просвећеним погледом на свет и упозорава нас да делу Ko-
C Te Стојановића прилазимо с критичком пажњом и посебном осе-
тљивошћу спрам уврежених уверења. У томе je свакако добро да ce
ослонимо на Миланковића, који довољно поуздано објашњава бит
Стојановићеве мисли.

„Математичка физика бави ce мртвом природом, a то je било мало за

живи дух Косте Стојановића. Њега je интересовао цео свет, њега je ин-
тересовао y првом реду живот. И зато je катедра Примењене Матема-
тике била сувише уска за његов рад. Велики државни проблеми пред
којима ce наша држава нашла, одвели су га на шире поприште рада.
Универзитет га je изгубио као наставника, али ce je научник олича-
вао y њему и даље y свим бурама јавног живота. Корачајући кроз тај
живот његов радознали и проницљиви поглед тражио je y новој сре-
дини проблеме на којима би могао да огледа свој математски таленат.
6 o6 Срби 1903-1914

И он je те проблеме нашао. Нашао их je y појавама социјалног живота

и y механизму нашега друштва. Њега je привукла она жива машина са
милионима точкова коју je звао друштво и на њу je применио законе
термодинамике и ову увео y једну грану науке о економским појавама.
Резултате тога свога рада изложио je y свом главном делу раду Осноеи
теорије економских вредности којим je сазидао први мост између те-
оријске физике и социјалних појава. To je био велики и снажан скок“
(Миланковић 1921).

Зграда о којој je реч заправо je мост. Коста Стојановић je прешао

на другу страну јер je друштвену теорију извео изван оквира „воље“
појединаца, конфесија, редова, класа, нација... које нечему „теже“
служећи ce при том „историјом“ као апологијом својих намера. To
су теорије без моста које, као што знамо, вода брзо носи, a да никада
нису угледале другу обалу. Стојановић je, насупрот томе, сазидао
прави мост којим je могуће прећи на другу обалу, јер повезује до
тада неповезано и ствара неантропоцентрични обзор y коме ce, без
„буке и беса“, може разумети оно што ce не види, јер je сувише очи-
гледно. Повезивање „теоријске физике и социјалних појава“, термо-
динамике и друштвених кретања, математике и рата, храм je новог
садејства чије двери отвара Стојановић.
Док je Миланковић настојао да „ћуди Еолове“ стави y формуле
више математике, Коста je то исто учинио с друштвеним „ћудима“
не допуштајући да му друштвени „каприци“ ратова и револуција
помуте теоријски хоризонт. To изгледа немогуће, као што je европ-
ској науци с почетка века било невероватно да ће неко моћи да не-
ухватљиве климатске промене обухвати математичким обрасцима.
Стојановић и Миланковић припадају истом мисаоном кругу који
полази од другачијих претпоставки и постиже неочекиване резул-
тате. Али они y томе нису усамљени, јер истом мисаоном окруже-
њу, поред њих, припадају и Лаза Костић, Никола Тесла, Михаи-
ло Петровић Алас. Све те ствараоце одликује доследно тумачење
света засновано на другачијој слици света која ce не исцрпљује y
егоистичком противставу субјекта и објекта. Њихов историјски из-
вор била je једна од првих критика егоистичких филозофија коју je
пРе.Дузео Руђер Бошковић. Занимљиво je да je код Тесле и Стојано-
вића сасвим јасно да je извор њихове мисли повезан с Бошковићем.
Тесла испред спиралног секундара свог високофреквентног тран-
сформатора на коленима држи Бошковићеву Теорију природне фи-
лозофије, a Стојановић, који један од својих првих радова посвећује
Kocma Стојановић 607

тој књизи, први je, још крајем 19. века,

преводио Теорију.2
Очекивало би ce да Стојановић,
попут других српских интелектуала- АТОМИСТИНА
ца тог времена, пристане уз пантеон
1ЕД4Н Д » 03 »ИЛО0ИШ1
просвећене науке на који ce српска
култура угледала и који je настојала да P Ï I E P Â Ј ОС ИФА БОШКОВ ИЋА
опонаша да би ce „модернизовала“. Бо-
шковић ни тада ни сада, упркос својој УнорвЦет <ж еличним гдедиштима -
философ

ским нарочито еа мод&ршш погледшиа

величини, није ни модеран ни преви- ва природу матери^е
ше популаран и њему ce окрећу само
они који имају другачије идеје и траже
другачије повезаности, превратнички ‘ Ј. ртоишџжж*
духови, Кант, Лаплас, Келвин, Мен-
дељејев, Ниче... Стојановић je имао и
разлог више да му ce окрене: Бошко-
вић je несумњиво човек италијанске
културе, али y тој латинизованој фор-
ми очуван je танани, пригушени, али
делотворни садржај српске културе, AmoMucmutca: Један део из философије
скоро изгубљен после средњег века, y Руђера Јосифа Бошковића
чији je наратив Стојановић, као и Те- (Ниш: Штампарија Ж. Радовановића)
сла, био кадар да проникне. Стојано-
вића je привукао Бошковић као преображени, али самосвојни изда-
нак разорене и колонизоване српске мисли. Ha ту нит упућивали су
ослободилачка и превратничка нарав Бошковићеве филозофије од
које су једнако зазирали и језуити и енциклопедисти. Стојановић,
постављајући свој научни метод, преко Бошковића улази y обнову
српског културног обрасца, као што Тесла на исти начин започи-
ње реконструкцију технолошког обрасца, и то надахнуће умногоме
предодређује њихова дела.
Треба знати да ни данас Руђер Бошковић и поред великог имена
није прихваћен y пантеон европске науке и није део стандардних
курсева на универзитетима. Идеолошки разлог je његово жестоко
оспоравање егоистичких филозофија и неприхватање просвећене
идеологије материјализма. Он ce не служи појмовним апаратом ни

2 Први превод Теорије на енглески појавио ce 1929, a на српскохрватски 1958.

О томе видети више y Александар Петровић, Бошковић u speculum infinitatis, „Ру-
ђер Бошковић". Српска академија наука и уметности. Београд, 2014.
6 o8 Срби 1903-1914

картезијанизма ни емпиризма и стварност за њега није нешто што

ce може до краја сазнати будући да je њена протежност пуки при-
вид. Стварност je мрежа виртуелних тачака лишена материје и масе,
тако да Бошковић нема никакву потребу да истражује, боље речено
колонизује, „објект“ који je за њега само картезијанска конструкци-
ја субјекта y огледалу. Док за просветитеље једино стварно постоји
свет као материја, за Бошковића je свет однос и сила. Он своди по-
стојање на закон привлачне и одбојне силе напуштајући појам масе
као одређење „атома“ којима остају само време и растојање. To je
велики обрт, јер ce тачке о којима говори Бошковић могу схватити
као Платонове идеје које немају димензије, али делују као сила која
приморава емпиријску стварност да je прати као сенка. Бошкови-
ћева мисао на мала врата враћа платонизам y европску културу и
обнавља мисао средоземног света y тренутку када ce чинило да га je
потопила плима егоистичке и механистичке филозофије.
Према Ничеовом мишљењу, Коперника и Бошковића енцикло-
педисти нису уврстили y списак научних протагониста, јер je Ко-
перник разобличио геоцентрични привид до кога je енциклопеди-
стима једнако било стало као и римокатоличкој курији, a Бошко-
вић, вели Ниче,

„нас je учио да ce одрекнемо вере y последње што je од Земље још ’било

постојано’, вере y твар’, ’материју’, y оно што je још остало од Земље,
y честицу-атом: био je то највећи тријумф над чулима који je досад на
земљи постигнут“ (Niče 2003: одломак 12).

Ниче, који je Бошковића ценио више од свих других нововеков-

них филозофа, додаје:

„За њега нема никакве ’материје’ (stoff) - осим као извора популарне
утехе. Бошковић je довео атомску доктрину до краја. Гравитација заси-
гурно није ’особина материје’, једноставно зато што материје (materiae)
и нема. Сила гравитације je, као и vis inertiae, свакако испољавање си-
ле, једноставно зато што je сила све што постоји!" (Ниче 1882: 27).

Ниче je Бошковића видео као јасан знак новог слободног све-

та, лишеног скучених егоистичких и енциклопедистичких обзора,
излазак из најдубље заблуде. Нема трагова да je Стојановић читао
Ничеа, али несумњиво je да и он види Бошковића као извор најсна-
жније онтологије ослобођења. По неком усуду Стојановићева дела
имају сличну судбину као и Бошковићева. Никада, осим ретких из-
Kocma Стојановић 609

узетака с краја 20. века, нису прештампана.3 И то посредно сведочи

да припадају истој проскрибованој традицији. Суштински разлаз с
просвећеним светом Коста Стојановић започиње напуштањем но-
вовековног дуализма „субјекта “ и „објекта“ схватајући да расути
картезијанско-енциклопедистички свет треба поново повезати и
подићи срушене мостове. Он то чини усмеравајући ce, као Бошко-
вић, ка концептима силе и односа. Егоистичке филозофије од Де-
карта до Хегела устоличене су на кидању веза, раздвајању појава,
разградњи света, али уз различите травестије реч je увек о колони-
јалном субјекту који себи подређује свет приморавајући га на осва-
јање, разарање или „превазилажење“ објекта. Стојановић сматра да
треба тражити саму повезаност, a не каузалну „суштину" која води
одвојености. Он прозорљиво указује да „каузалитет узрока и после-
дице добија разне називе no месту где ce процеси јављају" (Стоја-
новић 1910a: 130), те су, стога, оно што заиста може да буде сазнато
само аналогије које постоје међу свим видовима кретања.

„Све je само разноликост y форми... светлост прелази y топлоту, елек-

гричност, магнетизам, материјално кретање, хемијске процесе и обр-
нуто. Изменом само природне средине, задржавајући законе, присту-
памо тумачењима звука, светлости, топлоте и електромагнетних поја-
ва“ (Стојановић 1910a: 129).

Он увиђа да y „природи нема одвојено ни брзине, ни времена,

ни масе, ни силе нити ичега онако како при проучавању излаже-
мо.“ (Исто: 218) Пред нама ce тако y српској култури почетка 20.
века јавља сасвим другачија проницљивост, довољно смела да при-
зове оно што ce чинило несталим после „научне револуције" 17. ве-
ка. Овде je реч о највећем залогу, промени слике света која више не
прихвата материјализам и његову каузалност. Коста Стојановић,
као просветљени државник, зна да сазнајни колонијализам „објек-
та“, који своју агресивност оправдава „откривањем тајни природе“,
неминовно претходи политичким освајањима која изводе истрагу
свих култура повезаних с природом. Он ce стога враћа неоплато-
низму настојећи да успостави изгубљено јединство стварности и
смело закључује: „Често ce истим појавама, y разним доменима Ha­
mer посматрања, дају разни називи" (Исто: 255). Тешко je замислити

3 Прво прештампано Стојановићево дело О изборном систему појавило ce

1997. y часопису за историју науке Флогистон.
6 lO Срби 1903-1914

одлучнију побуну и језгровитији раскид с егоистима, емпиристима

и енциклопедистима. Појаве за њега имају значење аналогије, јер
прелазе лако једне y друге и нису раздвојене, боље речено заробље-
не, утварним субјективитетом који надгледа имагинарне границе.
Ha овој онтологији ослобођења Коста Стојановић заснива своју
друштвену теорију.

„Аналогије, које ce могу извести из посматрања, нису само случајно-

сти већ ce до њих долази због идентичности извора постанка социјал-
них процеса са физичким" (Исто: 21).

Огроман напор егоистичких филозофија да покажу да све оно

што указује на повезаност субјекта и објекта гола je случајност. На-
супрот томе, он полази од њиховог трансценденталног идентитета,
јер

„силе су физичке no себи несхватљиве и неразумљиве, оне ce проу-

чавају no дејству својем... Социјалне силе су, аналогно физичким, не-
схватљиве" (Исто: 22).

Или још ближе одређено,

„силе, као узроци промена y појавама физичким, не знају ce y суштини

шта су; непознато je шта je електрицитет, светлост, топлота и др... Тако
исто није потребно за тачно сазнање психичких и социјалних појава
знати шта je y суштини: дух, воља, емоција, осећање, дужност, право
и др.“ (Исто: 24).

Природна и друштвена стварност, раздвојене y просвећеном ду-

ху, практично су аналогије, јер

„друштво посматрано y разним својим манифестацијама, независно

од праве каузалности између узрока и појава, показује многе аналогије
с процесима механичким...“ (Исто: 21).

„Мисли ce обично да где живот настаје, где ce психичке појаве јављају,

ту нема посла математика. Тако je за све лајике који не знају y чему je
садржина проблема из механике. Узроци промена чисто механичких
ce не знају. Сила, енергија, рад, топлота и др. су невидљиве, немерљиве
и директно чулно неухватљиве појаве“ (Стојановић 1920г: 271).

Исто тако,
Kocma Стојановић 6и

„мисли ce да je димензионалност питања физичких друтојачија но

психичких. Материја ce пружа y простору, заузима извесне облике
просторне, стања ce мењају y времену, док je мисао непротежна и само
y времену променљива. Ово je погрешно схватање... Сила je физичка
као и психичка несхватљива и што вреди за димензионалност једних
вреди и за друге“ (Исто: 279).

Стварност je тако сведена на један закон сила који све аналогно

повезује без обзира на границу опажања. Ta сила код Стојановића je
идеја, неоплатонистичко дејствујуће начело, које он, a y томе je ње-
гов искорак, спаја с термодинамиком. To даје веома занимљив, бит-
но непросвећени, али просветљени резултат, јер смењивање идеја
није напредак ка откривању истине, постизању добра или досезању
склада, како сматрају просветитељи, већ je то дело друштвеног ме-
ханизма, који ce, недирнут њиховим садржајем, служи променом
да би одржао напетости које га покрећу и дају му енергију. „Заблуда,
истина, веровање, осећање, као извори покрета са механистичког
гледишта на појаве, извори су социјалних сила, узрока промена-
ма.“ (Исто: 157) Идеје ce не напуштају y неком тренутку зато што
ce увиђа њихова неистина, већ када више не могу изазвати и подр-
жати разлике, и y друштвеном смислу постижу само хомогеност и
униформност.

„Кад једна идеја постане општа, кад нема никаквих нивоских разлика
међу слојевима друштвеним, услед дејства те идеје наступа стационар-
но, хомогено, униформно стање, што je крајњи резултат става ентро-
пије - мир y погледу дејства те енергије" (Исто: 156).

За друштвену механику не поставља ce питање истине или за-

блуделости идеја и њихових склопова, јер je и једно и друго једнако
добар покретач друштвеног кретања.

„Сазнање наше, како данас тако и y прошлости, има безброј заблуда,

које аналогно ма каквој правој истини дејствују као силе. Ми немамо
никада довољно критеријума да за извесну истину кажемо да ће вечно
таква остати, и према томе заблуде или праве истине, као извори сила
за промене, имају исто значење y погледу нашег схватања тих сила као
математичких, физичких количина“ (Исто: 224).

С протицањем времена свака ће истина прећи y заблуду, a заблу-

да ce лако може показати као истина. Важно je да оне једнако реме-
те равнотежна стања друштвених система y чему ce огледа основна
6 l2 Срби 1903-1914

сила идеја. Друштво ce стално мора изводити из равнотежног ста-

ња да би могло да оствари одређени рад. Како данас има много ви-
ше идеја y оптицају него раније, друштва су много динамичнија и
много даља од могућности успостављања равнотежног стања. По-
следица je да друштва остварују много већи рад, али je зато прела-
зак енергије из једног нивоа y други много краћи. Идеје трају много
краће, врло брзо долази до њихове „ентропијске смрти“ и морају ce
убрзано замењивати да би друштвени рад одржао постигнути ин-
тензитет.

„Ако ce непрестано нове идеје јављају, како ce услед њих непрестано

суперпонирају разна стања социјална, интелектуална и морална, то
социјалне средине личе no све на атмосферске прилике y којима ни-
кад мира нема, јер узрока увек има за температурне разлике и услед
њих има и разлога за покрете, који од обичне тихе узнемирености до
ураганских бура иду, и понова ce враћају y глуве тишине, које ce на
далеко негде од нас симултано прате интензивним пертурбацијама"
(Исто: 156).

Из овога следи да je за историјско кретање неопходно стално

стварати средине са различитим енергетским набојима, што ce јед-
нако добро може радити и теоријама и ратовима који повећају по-
тенцијалне разлике изражене y расним, етничким, класним, као и
y супротностима менталитета и културе. Свака je нова теорија рат
који je објављен друштву. Оне сукоб чине неминовним и сталним,
a њега подјарују људске страсти y спрези с утварним циљевима и
тежњама за превлашћу.

„Моралне силе крећу све y људском друштву. Глад, болештине, нема-

штина и слично никада не могу да провоцирају толико страхоте коли-
ко амбиција, мржња међу народима, разлике y идеалима... Главни по-
води судара народа су нивоске разлике: расне, менталитета, културе,
a главна je тема доминација... Ако ce no овом потражи смисао људског
прогреса, тешко raje одредити“ (Стојановић 1917: 6).

Коста Стојановић ce, да би искристалисао свој став, одриче про-

светитељског „вјерују“ y напредак, јер „ако прогрес треба да буде
no цену гажења свих светиња, боље je и да нема никаквог прогре-
са“. (Стојановић 1920a: 1105) Тек ослобођен те опсене, он je спреман
да постави теорију историје која почива на његовој термодинамич-
кој економији. Математичка аналогија термодинамике и економи-
Kocma Стојановић 6i3

je извире из језгровите изоморфности шест кључних елемената:

механички рад je хомологан економском раду, температура тра-
жњи, притисак понуди, запремина вредности, количина топлоте
капиталу, a енергија богатству. Међу свим овим елементима могу
ce успоставити и исказати математичке једначине што он и чини y
Теорији економских вредности. Није ни чудо што je с оваквим по-
ставкама остао несхваћен y свету усхићеном антропоцентричним
теоријама ослобођења које су нудиле све и нису давале ништа. He
улазећи дубље y анализу, поменимо само да je капитал друштве-
на енергија инвестирана y различите културне, економске и друге
установе. Он обухвата и изграђене објекте, као и техничка средства
за производњу. Осим тога, важно je да капитал чине и резултати
интелектуалног, сазнајног, као и моралног рада. Одређујући капи-
тал y овим видовима, Стојановић уочава да нове вредности y себи
више носе обележје капитала него непосредног рада, јер капитал
присваја створене вредности тако да tokom времена y себи сабира
огроман друштвени рад. Развојем културе, као и војним и техноло-
шким освајањем природних извора, y друштву расте удео капитала
y стварању вредности.

„Извор величине вредности je, што ce даље одмичемо од прошлости

све више y капиталима, јер капитал из прошлости повећава ce све ве-
ћим и већим акумулисаним, неутрошеним радовима произведеним y
појединим моментима“ (Стојановић 19106: 8).

Врло сликовито Стојановић указује да капитали зраче као то-

плота и на тај начин греју друштвене средине помажући да ce ство-
ре нове вредности. Енергија друштвене средине зависи од капитала
и рада присутним y њој. Он поставља једначину E + v = k из које мо-
жемо пратити промену капитала и енергије. Капитал je збир енер-
гије и вредности, вредност je разлика између капитала и енергије,
a енергија разлика између капитала и вредности. Из тог ce види да
je реч о релативним, аналогним елементима који прелазе један y
други.
Ha основу овога историјске токове, као и друштвене појаве y ко-
јима нема напретка, треба разумети независно од облига y којима
ce јављају, као однос животне енергије, капитала и рада, који од-
ређује природу процеса кружења. Реч je о томе да капитал и рад y
свом односу треба стално да покрећу друштвену динамику повећа-
вајући масу и фактор интензитета од којих функционално зависи
6i4 Срби 1903-1914

енергија народа. Сви облици друштвеног живота део су тока кру-

жења енергије, рада и његове капитализације, где као коначни ис-
ход свих историјских промена наступа период униформног стања,
јер „ентропија капитала, као и топлоте непрестано расте“. (Исто:
10) Када капитали y тековинама појединих народа достигну одре-
ђени степен ентропије, онда то друштво одумире, јер из капитала,
„који зрачи као топлота“ више не може да ce добије рад који je на
њега отишао; он деградира радне процесе да би на крају бесконачно
велики капитал давао рад који ce приближава нули.

„Оно што вреди за економски капитал, вреди за морални и интелек-

туални. Ови ce разликују no квалитету, као што ce топлоте разликују
no калоријама и температури. Моралне, интелектуалне и социјалне
средине деградирају прелазећи y економске и физичке средине, са не-
сханком услова за опстанак друштвени" (Исто).

Основна социјална једначина не може да ce успостави и дру-

штвени живот ce губи на развалинама својих великих творевина
y које не придолази нова енергија управо због ентропије капита-
ла. Тада ce на историјској сцени јављају нова друштва, да би пошла
истим путем као и претходна.
Ово ни данас није лако разумљиво, јер теоријом друштвене
историје и даље владају антропоцентризам, позитивизам, инди-
видуализам, егоцентрични либерализам, y крајњој линији емпи-
ризам, тако да овакве аналогије измичу сагледавању. Стојановићу,
међутим, није ни потребна догматска потврда наведених изама.
Његов теоријски приступ има предност y поузданости изведених
закључака потврђених најзначајнијом од свих последица - прак-
тичним предвиђањем будућности, критичком провером сваке тео-
рије. Коста Стојановић разрађује теорију будућности ослањајући ce
на платонизам, који je, да ce једноставно изразимо, y основи камера
оскура. У свом аналогном приступу Стојановић више не осећа по-
требу за каузалном повезаношћу времена, прошлости и садашњо-
сти, јер прошлост je узрок садашњости y истој мери колико сада-
шњост ствара прошлост. Стојановић долази до увида да су свакој
појави реципрочне оне појаве које су joj претходиле и оне које ће
следити. Општије речено,

„данашњем стању y васиони инверзно (реципрочно) je стање оно које

je било и које ће бити. Боље je рећи сваки момент y васиони инверзија
je момента бившег и будућег. Три трена чине једну целину, или два те-
Kocma Стојановић 615

ла дају једну једначину, y којој je показана зависност између прошлог

и садањег, да би ce из решене те једначине могла одредити будућност“
(Стојановић 1910a: 219).

Или још јасније:

„Промене y фазама не удаљују ce y извесном датом моменту много од

ранијих равнотежних својих положаја. Процеси садашњости личе на
процесе прошлости и личиће на процесе y будућности“ (Стојановић
19106: 16).

Ово je коначни израз његове слике света, апологија аналогије

као слободног духа историје. Време je y свим видовима једна arn­
ica, умањена или изврнута, али y основи јединствена, чији низ тре-
нутака, недељивих виртуелних тачака без трајања, no аналогији са
Бошковићевим непротежним атомима, не може ce прекинути нити
одвојити y посебна стања антрополошког тротакта - јуче, данас, су-
тра. Такво je просветљење оно за чим вапи српска култура којој je
идеолошки наметнута патња због „непремостивог“ дисконтинуи-
тета средњег и новог века.
Делотворност таквог приступа видна je већ y Стојановићевом
првом економском делу, О увозу u извозу Србије, питање третира-
но новим методом математичким, првој српској расправи из мате-
матичке економије.4 Рад je настао као критика уговора који je 1881.
године Србија потписала са Аустро-Угарском. He прихватајући дух
овог уговора, Стојановић ce залаже за кораке који ће повећати еко-
номску самосталност Србије према Двојној монархији. Био je то из-
лазак из магле и сагледавање шта ce заиста догађа y српско-аустро-
угарским односима. Taj рад je свукао завесу и први пут показао ста-
ње ствари, јер je Стојановић егзактно утврдио да Србија на динар
свог извоза y Аустро-Угарску губи 22 динара, и тиме непосредно
показао да je поменути трговински уговор био једна од спона који-
ма je Аустро-Угарска подређивала Србију. Борећи ce доследно про-
тив тога, Стојановић je као министар народне привреде био један од
протагониста отвореног економског рата с моћним суседом.
Стојановић увиђа да Аустро-Угарска није прави потрошач срп-
ске робе, већ ce као власник капитала намеће као посредник и про-

4 Ово je уједно вероватно прва расправа из математичке економије y свету, a

свакако прва која je y економију увела термодинамику.
616 Срби 1903-1914

Давац на трећим тржиштима. Стога je разложно закључио да треба

избећи економско посредовање да би ce ослабило наметљиво по-
литичко уплитање, мада није било тешко схватити да ће такав по-
кушај створити крупне последице. Али он je истовремено уочио да
je Аустро-Угарска најслабија управо y економској сфери. Аустро-
-Угарска ce

бори да нађе купца за своје продукте и да тиме плати раднике своје.

Кад то не би нашла, онда би y њеној држави искрсло на тапет социјал-
но питање, и тражња плате радника за свој рад. Аустрија зна, какво je
то питање и да би оно пре од свију узрока било повод њеној пропасти"
(Стојановић 1902: 21).

Због тога он сматра оправданим, чак и потребним сукоб са овим

суседом управо y економској равни, јер je то најбољи начин да ce по-
виси укупна друштвена енергија, превазиђе зависни положај Срби-
је и остваре услови за њено - не само економско - осамостаљење.
Неоспорно je да je успеху Србије y такозваном Царинском рату,
која je y периоду „неуговореног стања“ са Аустро-Угарском повећа-
ла извоз, одлучујуће допринео Коста Стојановић, врлинама доброг
стратега, али и одличном тактиком. Усклађујући своје темељно
разумевање историје, термодинамичку економију, аналогну дру-
штвену теорију и практичне политичке услове, законодавну и еко-
номску политику, подигао je енергетски ниво друштва побуђујући
снажан, далекосежни друштвени преображај. Тим свеобухватним
променама изведеним tokom Царинског рата довршено je ослобође-
ње Србије која ће y најпотпунијем смислу 1910. постати независна
држава. Свестан тога Стојановић je сасвим одлучан:

„Свако решење, без обезбеђених путова на море, само je привремено

уклањање повода рата на Балкану, који неминовно мора планути ако
ce Србија, затворена са свију страна, буде нагонила на срамно пониже-
ње. Србија, која je окружена елементом српским са којим чини народ
од 10.000.000 душа, кад буде повела рат да брани своју егзистенцију,
довешће y питање мир не само на Балкану већ и y Европи, која већ че-
трдесет година стрепи од хегемоније Немачке и повија ce, после смрти
Бизмаркове, под ударцима срама и понижења не само на дипломат-
ским турнирима, већ и на конкретним повредама јавних међународ-
них аката, које je Европа потписом својим гарантовала. У времену кад
ce, поред националне свести, на западу буди свест о социјалним пра-
вима, надамо ce да ће ce између ове две струје моћи да нађе спрега и
Kocma Стојановић 6i 7

да ce средњевековне предрасуде тевтонског

и аустријског племства сломе и за Европу
уништи принцип да je сила јача од права“
(Стојановић 1909: 314).

Биле су то пророчке речи. И данас тев-

тонско племство заогрнуто идеологијама
ослобођења верује y премоћ права силе над
силом права, али je много битније да ce y
Стојановићевој контемплацији будућно-
сти показује истина неоплатонистичке y
односу на картезијанску парадигму, посве-
ћености y односу на просвећеност, анало-
гије y односу на енциклопедију. Дух Косте
Стојановића као да лебди над водама. Он
већ следеће године говори о нужности ин-
теграције европских држава y федератив- */V>/т—V
не целине; јасно види будући царински и
општепривредни савез европских држава,
„који y будућности предстоји, као мера про- Коста Стојановић као министар
трговине y влади Крал>евине Србије
тиву увоза из Америке". (Стојановић 1910в: (Музеј града Београда)
144) Истовремено предвиђајући историјска
искушења пред којима ће ce због тога наћи
балканске државе, диже глас тражећи од њих да повећају своје ин-
телектуалне, моралне и друге капитале. Он попут библијског про-
рока види

„поцепане, невезане солидарношћу балканске државе, којима прети за

сада најезда са Запада, најезда системска, културна и разорна, гора и
убитачнија од готских и монголских напада из времена сеобе народа.
A ko државице балканске мисле да сачувају не само индивидуалност
своју политичку, етичку и културну, већ да моћне, доцније снажне
економски, интелектуално развијене и морално препорођене, уђу y са-
став федерације европске, оне морају... y првом реду обратити пажњу
на оружану моћ своју, на физичку снагу. Само тако спремне за будућ-
ност могу створити јаке бедеме, о које ће ce разбити таласи европске
културне најезде, која може уништити засноване самосталне, слобод-
не културне јединице на Балкану“ (Стојановић 1910a: 246).

Говорећи о будућим облицима европске економске интеграције,

Коста Стојановић неувијено наглашава
6 i8 Срби 1903-1914

„кад те околности буду наступиле, онда земље, које ce не буду припре-

миле за тај моменат, могу бити страховито експлоатисане. Ми налази-
мо да ce тај моменат треба спремити" (Стојановић 1910в: ГиР, 1,144).

те спремности не буде било и друштвена енергија не буде на

A ko
потребном степену, Коста Стојановић види да

„може наступити случај, какав je са Балканом y неколико махова био,

да нас таласи европског развића затекну y процесу извесне консоли-
дације, те да ce спречи формирање јачих система, као што je већ слу-
чај био, и да Балкан уђе y састав каквог већег федеративног система
европског пре потребног времена, пре момента када ће улаз Балкана
y такав систем бити користан no његово индивидуално напредовање“
(Стојановић 1910a: 208).

„Балкански народи“, вели он, „о свему имају израђене појмове, пра-

вилне или наказне, само им најпростија истина није јасна, a то je да
они, док су подвојени, не представљају никакву силу. Свака народност
на Балкану може ce уљуљкивати y заблудама да васиона постоји због
нас, али ако будемо улазили y светске вртлоге овако подвојени као што
смо ушли y европски рат, резултат те наше мегаломаније довешће нас
само до разочарења" (Стојановић 1920a: 1107).

Коста Стојановић, свестан снаге свог научног метода, може већ

1917. године, говорећи о Првом светском рату, који још траје, да He­
rmine једначину европске будућности. У том рату

„тражене су пароле за оправдање напада и одбране; набачене су уза-

јамно клевете и увреде; говорило ce о светим принципима и идеалима
с обе ратујуће стране, a резултат je свега био велики одлив тековина
културе, употреба методске науке, вештине, вере и традиције за ис-
требљење људи и данашњег поколења - створен je велики дефицит
материјални и морални y прогресу људском. Нису страхоте овог рата
могле уредити заблуде, дефекте и недостатке психе људске - све ће no
старом ићи и после ове светске конфлеграције. Из овог страшног су-
дара увећаће ce дефекти људске душе, порастиће амбиције народа по-
беђених, као и победилаца. И страшни јазови међу народима Европе
неће ce покушати да ce уравнају, већ ће их време прокопати и довешће
их пред стварне, нерешене и несвршене проблеме овог рата, са усавр-
шенијим средствима науке за будући конфликт и истребљење људства.
Народи ће ce опет сударити... Дужност, страх, непросвећеност, неор-
ганизованост, илузије, сугестије повешће гомиле на кланице за старе
- идеале под новим називом и тако ће ток историјског процеса проду-
Kocma Стојановић 619

жити новим фазама, да обележи појаве сличне или интензивније од

страшних догађаја садашњости“ (Стојановић 1917:4).

Док су ce народи радовали појавном завршетку Првог светског

рата, Кости Стојановићу није промакло да je он увод за још веће и
страшније разарање. Тежина тих речи као да призива апокалипсу
Јована Богослова - „Из далека стојећи од страха мука њезинијех и
говорећи: Јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер y је-
дан час дође суд твој!” Пред нама на длану стоји европска историја,
прочитана y свом аналогном језгру и предвидива y својим појавама.
Стојановић je битни делатник тог времена, једини српски научник
политички преговарач на Париској мировној конференцији. С до-
брим познавањем ствари он 1920. пише својеврсни епитаф, закључ-
не речи које ће y исходу Првог светског рата видети не ослобођење,
већ пут губљења слободе.

„Слобода je већ нестала и заборављена, страх je овладао од саме поми-

сли на њу... Ha страни данашње слободе и слободе извесних установа
лежи ропство које ce крије под маском провизорне слободе (Стојано-
вић Једно питање...: 1).

Слобода за коју су ce изборили европски народи била je само

ропство - да ли je то хтео да каже Коста Стојановић? Или je поми-
слио да je капитал који су Срби стекли својом ратном жртвом за ко-
ју су исплаћени Југославијом само губитак друштвене енергије? Он
ce tokom рата залагао за југословенски програм као једини стварни
излаз из српског ратног слома. To нас непосредно уверава да je рат-
ни слом био неопходан да би југословенски програм постао ства-
ран. Без српског слома Југославија остаје чиста апстракција. Коста
Стојановић стога сматра да je ратни слом Србије био пројектован,
остварен и чињењем и нечињењем и наводи низ доказа y прилог
томе. Одсуство активног војног дејства на истоку Србије, спреча-
вање војводе Мишића да покрене контраудар пре повлачења преко
Албаније, збркана политика Пашићеве владе... Томе би ce свакако
могло додати и стрељање Аписа. Идеја слабљења и слома Србије на-
ставила ce доследно после рата кроз, како уочава Стојановић, нере-
алан курс којим ce мењала губитничка круна за победнички динар,
одсуство законских мера спрам ратних профитера, подилажење
онима који од 1919. раде на рушењу државе која ce тек ствара. Коста
Стојановић je највише гневан на Пашића због његове непрекидне
620 Срби 1903-1914

српско-јутословенске двострукости - борио ce за српство, али je

пристајао на југословенство које je диктирао Александар решен да
обнови Други Рим, a неспреман да одржи Србију.
Учествујући y стварању Државе Срба, Хрвата и Словенаца
Стојановић je сматрао да ће нова држава моћи да опстане чврсто
ослоњена на упоришта уједињења истог вековима тлаченог наро-
да, политичких слобода, толеранције, побољшања општих услова
живљења, виднијег учешћа y међународној подели рада и ослобо-
ђеним културним енергијама, и да ће те вредности потиснути ана-
хроне идеје и одолети атавистичком наслеђу различитих друштве-
них група.

„Проблем нове државе , пише он, „био je y првом реду наћи довољно
средстава за поплављену Србију и Црну Гору најездом германско - бу-
гарском и наћи решење y неподељеном осећању за јединствену наци-
оналну државу y којој живи један исти народ, вековима нагнан да ce
довија, потуца, пати и животари од милости срећнијих, силнијих и
бесних овог света“ (Стојановић 1914: 1).

Но, већ на самом почетку рада y југословенској држави сусрео

ce са хипокризијом политичара, који су, сваки на свој начин, y до-
слуху са „силнима и моћнима“, од самог почетка радили на раза-
рању заједничке куће. Он долази y отворен сукоб са снажном по-
литичком струјом виртуелне Аустро-Угарске коју предводи Антон
Корошец, вођа Словеначке људске странке, и 2. октобра 1920. нуди
оставку узнемирено гледајући на немоћ Београда да влада државом
коју je створио.

„Земља je y тешким приликама финансијским и за овај положај узрок

je не само y материјалним незгодама, већ y неприликама y којима ce
налазимо због дивергентних погледа на консолидовање наше државе,
који тако далеко иду да ce не крију и траже уништење државе која ce
ствара... Ha овакав очити начин саботирања финансија и кредита када
бих пристао, значило би да сам саучесник са г. Корошцем и његовом
странком, да седим y влади која иде на изборе за Конситуанту, припре-
мајући свесно земљи анархију и растројство..." (Стојановић 1920в).

Народна скупштина стога није могла редовним путем да усвоји

државни буџет, који после више месеци стајања пред буџетским од-
бором бива тек на Стојановићев захтев озакоњен краљевим указом.
„Покрајинске владе су ce почеле одметати од централне банке, на-
Kocma Стојановић 621

редбе владе из Београда су остајале неизвршене, приходи су локал-

них провинција трошени на њихове расходе без икакве контроле
из Београда“, горко уочава Стојановић (Стојановић 1914: 5).
Овакво стање, као и друге неповољне околности, учинило je да
и други буџет Краљевине СХС није имао потпуно покриће, a бу-
џетски дефицит од две милијарде динара покривен je позајмицама
y земљи и иностранству. Државни брод тек што je поринут почео
je лагано да тоне, a да нико осим Стојановића није био спреман
да то види, a још мање да јасно каже. Он постаје болно свестан да
Аустро-Угарска није поражена и да наставља да виртуелно живи и
да ратује са новом државом кроз своје бивше словеначке и хрват-
ске поданике. Реч je о тешко премостивој разлици јер су ce y истим
границама нашли поражени поданици несталог царства и грађани
слободне победничке државе. To je за њега био извор огромног раз-
очарења јер je осећао да Пашић нема личну храброст и државничку
зрелост да заузда вртлог догађаја.

„Егоизам, као најистакнутија особина Пашићевог карактера, највише

je сметала њему да нађе искрене, добре и савесне раднике, a највише je
штете нанела земљи, јер je Пашића егоизам направио опасним опор-
тунистом" (Стојановић 1917: 305).

Коста Стојановић схвата да je сам и да je исход Првог светског

рата потпуна негација тековина Царинског и балканских ратова.
Пред њим су све слабости југословенског и европског послератног
парламентаризма који су на историјску позорницу под притиском
ентропије капитала избацили медиокритете који „дрском амбици-
јом, ненаслоњеном на икакву способност" опште интересе систе-
матски потчињавају појединачним. Зато ce залаже за афирмисање
нове аристократије, појединаца који ce, независно од порекла, ква-
литетом и особинама уздижу изнад просека. Већ почетком дваде-
сетог века он указује да

„демократска аристократија биће резултат напора и гробова двадесе-

тог века. Они ће нићи из редова оних људи који ће препородити људ-
ско друштво, спречавајући последице посве штетне експлоатације ма-
теријалне и моралне“ (Стојановић 1920: 1009).

Стојановић овде само пропушта да изричито каже, мада ce то

може уочити y његовим размишљањима, да између демократије и
аристократије, и њихове могуће синтезе, постоји притајена тира-
622 Срби 1903-1914

нија која треба да буде превладана. Поредак коме тежи почивао би

на религији, ослоњеној на морал и науку и потиснуо би идеологију
капитала снажније наглашавајући, насупрот антропоцентрично-
сти, вредности хармоније. Реч je о најбољој сразмери економских и
моралних снага једног народа, капитала и топлоте, где опасност не
лежи y недовољном развоју, већ y нескладу ове две снаге, јер

„непропорционалност y квалитетима и јачинама оних елемената, који

чине праву моћ једног народа, доводи до крахова. Треба гледати и упу-
ћивати свој народ на стварност. Говорити истину свом народу задатак
je правог патриоте и државника. Ласкање, преувеличавање и потце-
њивање крећу ce страховитом брзином и лепе ce за јавно мнење нео-
бично лако. Истина тешко осваја, али кад једанпут победи, она пред-
ставља стечени капитал снаге једног народа. Химере воде y пропаст“
(Стојановић 1920:1009).

Kao прави просветљени архистратег Стојановић учвршћује те-

меље своје теорије указујући да je истина основни капитал једног
народа. Химере су бројне, a највећа међу њима изгледа да je ауто-
номни економски развој ослобођен моралних стега које проис-
тичу из народног живота и складног односа његовог духа према
природи.

„Прва je дужност створити y земљи најелементарније установе за наше

продуктивности, и пазити да зато не уносимо новине за које наша зе-
мља нема потребе. Ваља рационално развијати више културне потре-
бе нашег народа, развијати код маса свест о правима и дужностима... и
оспособљавати земљу и народ за велике утакмице y светској борби за
просперитет материјалне и моралне културе човечанства. Због овога
je потребно упознати свет да y маси теорија, проблема и метода не иде
олако за илузијама и одајући ce тренутним осећањима не улети y ха-
отичне лавиринте космополитских идеја и начела“ (Стојановић 19206:
1805).

A управо ce то и десило. Од онда до данас Србија je y „хаотич-

ном лавиринту космополитских идеја и начела“. Стојановић увиђа
да ce космополитске химере успешно шире y земљи без самосвојног
културног обрасца. Тада je највећа химера био комунизам и он ce
питао „зашто y нас хвата корена комунизам и какве последице мо-
гу бити те епидемије?“ Увиђа да je „рат унео доста недаћа, створио
вазда пукотина кроз које улази комунизам“. Србија je ушла y Ју-
гославију као окосница, али исцрпљена, недовољно припремљена
Kocma Стојановић 623

за велики задатак и без плана будућег живота, тако да ce простор

за космополитизам отварао y судару „страховитих амбиција и вла-
стољубља“, y деловању „беспрограмних странака“, y клерикалном
национализму, племенским тежњама, корупцији, моралним падо-
вима, нестанку друштвене солидарности. С великим знањем и рат-
ним искуством Стојановић уочава да je рат прави извор и побуда
космополитизма. Они су, од Александра Македонског, две стране
исте медаље. Космополитизам je идеолошки део ратног профита
који ce најбоље шири када je све срушено, јер ce поредак вредности
завршава на границама полиса. Космополитизам je увек поза коло-
нијализма. Без ослањања на заокружени културни образац, опсе-
њена реториком космополитских обећања и претњи, српска мисао
није то могла да уочи, мада Стојановић неувијено упозорава:

„Ако ce лако стечене тековине y рату и периоду после рата одузму од

оних који су их остварили и предаду државном фонду y циљу потпо-
магања општег прогреса, онда и тиме ће ce стати на пут и прикриве-
ним тенденцијама космополита, који заштићени привидном логиком,
теже распаду државе и друштва“ (Стојановић, 1920: 1101).

Да би ce стало на пут и зауставила стихија, Стојановић гласом

вапијућег y пустињи тражи да ce повиси морална енергија позива-
јући

„јавност да устане критиком против правих твораца беде и очајања, и

не да поверење на изборима шићарџијама и беспрограмним типови-
ма, нарочито онима којима je сав идеал власт, a кад једанпут на власт
дођу, онда не знају ни одакле ће почети ни како опште ствари сврша-
вати“ (Стојановић 19206: 1805).

У противном, доћи ће „моменат још тежих криза, економских

и социјалних". Како управо живимо y „моменту још тежих криза,
економских и социјалних", није нам тешко да схватимо о чему он
говори и да смо ce без властитог културног обрасца нашли усред
ничега. Космополитизам je створио свет страсне преданости лажи,
полигон свеопште саможиве обмане y коме су мисао, реч и дело ли-
шени истине. Стојановић je y историјски веома кратком времену
започео преображај, али који je брзо потопљен плимама просвети-
тељства, рационализма, емпиризма, позитивизма, марксизма.
Иако ce дејствујуће језгро мисли Косте Стојановића не може
превидети, требало je чекати читав век да ce појави прво језгровито
624 Срби 1903-1914

разумевање његовог доприноса и да буде објављено неко од њего-

вих дела.5 Највећи значај његовог опуса не лежи само y победи y Ца-
ринском рату или y новој теорији друштвене промене. Реч je о скоро
До краја исписаној једначини српског културног обрасца, великој
теорији ослобођења y чијем je средишту превладавање привида као
основ историјског избављења. Нико пре њега није поставио такав
знак једнакости између химера и космополитизма и јасније указао
да „химере воде y пропаст“, и да аналогна повезаност једино може
да очува поредак и отвори пролаз кроз преварни свет сенки. Сто-
јановић je то увидео следећи „највећи тријумф над чулима“ Руђера
Бошковића y коме je нашао не само филозофски ослонац већ и спо-
ну с несталим културама Балкана и Средоземља, којима су уместо
неоплатонизма наметнути механизам, картезијанизам и енцикло-
педизам. Ваљало je проникнути да je Бошковић последња линија
борбе против „егоистичких филозофија“ и да његово дело почива
на потки неоплатонизма, да би на том тлу започело ослобођење
српске културе инфериорног подражавања наратива просвећено-
сти и упућивања к правој архистратегији борбе против химера. To
je једина сврховита научна и политичка пракса која може да исце-
ли расуте делове друштвене вертикале која ce дави y мору лажи.
Стојановић je неоплатонизам делотворно исказао y новом кључу
термодинамичке друштвене теорије која je водила новом поретку
наука, зидању мостова и развејавању опсена. У европској мисли
можда je било сличних покушаја, али он je једини такве теоријске
замисли потврдио као државник y историјском свету остварујући
њихову политичку и друштвену примену. Ha жалост недостајао je,
како увиђа Миланковић, coup de grâce, виша математика ослобође-
ња, образац безусловно потребан опседнутој српској култури која
емпиријску слободу не може да освоји без коначног трансценден-
талног решења.
Међутим, и без тог последњег корака Коста Стојановић je довољ-
но учинио да ce назре нешто што би ce аналогно Миланковићевом
канону осунчавања могло назвати канон ослобођења. Само крајње
очајни положај Србије, између отоманске и аустроугарске импери-
је, могао je ослободити довољно духовне енергије за овакав умни
скок и преображај теорије y дејствујуће начело. Таквом апологијом

5 Први целовит приказ Стојановићевог дела - компаративна студија која no-

лази од мисли Лазе Костића и први пут покренутог питања аналогне културе -
објављен je y студији Александра Петровића Аналогија u ентропија.
Kocma Стојановић 625

канонске, аналогне повезаности садржајно je потврђен секуларни

еидос српског идентитета.

Александар Петровић

Одабрана библиографија
Миланковић, Милутин (1921): „Опроштајни говор на одру Косте Стојано-
вића“, Архив САНУ, заоставштина Милутина Миланковића, бр. 10131.
Објављено 2008. y Астрономска теорија u друге расправе, Изабрана
дела Милутина Миланковића, књ. 8. Београд: Завод за уџбенике, стр.
455-458.
Ниче, Фридрих (20. март 1882.): „Писмо Гасту“. У: Keith Ansell Pearson,
„Nietzsche’s Brave New World of Force", Pli 9, стр. 27.
Николић, Борислава (2012): Kocma Стојановић (кратки документарно-
играни филм). „Историја науке“, Радио - телевизија Србије. Београд.
Петровић, Александар (2002): „Коста Стојановић", у: Живот u дело cpn-
ских научника, стр. 69-120. Београд: Српска академија наука и умет-
ности.
- (2005): Аналогија u ентропија. Нови Сад: Матица српска.
- (2014): Бошковић u speculum infinitatis, „Руђер Бошковић", Београд:
Српска академија наука и уметности.
Пешић, Радмило (1988): Економска мисао Косте Стојановића, докторска
дисертација (необјављено). Београд: Економски факултет.
Стојановић, Коста (1902): О извозу u увозу Србије - питање третирано
новом методом математичком. Београд: Штампарија Доситије Обра-
довић.
- (1909): „Економско стање Србије од окупације Босне и Херцеговине до
анексије - од 1878 до 1908“. Београд: издање аутора, 78 стр. са хаб.
- (1910a): Тумачење физичких u социјалних појава. Београд: Штампарија
Доситије Обрадовић. Делимично прештампано у: Флогистон бр. 10,
стр. 157-173 (2000).
- (19106): Основи теорије економских вредности. Београд: Српска кра-
љевска академија.
- (1910b ): Говори ирасправе политичко-економске. Београд, књ. 1.
- (1914): Говори u расправе политичко-економске. Београд, књ. 3.
- (1917): Слом u васкрс Србије, Архив САНУ, 10.133. Објављено 2012. Ра-
дио-телевизија Србије. Београд.
- (1920a): „Рат и прогрес", Mucao, књ. 3, св. 3,4.
- (19206): „ Комунизам“, Mucao, књ. 4, св. 5, стр. 1704-1720; св. 6, стр. 1785­
1805.
 Љубомир Љуба Стојановић

Проглашавајући почетком 1896. године новоизабраног академи-

ка Љубомира Љубу Стојановића (Стојановић 1896a: 234; Стојано-
вић 18966: 2),1 тадашњи председник Српске краљевске академије
(СКА) Милан Т). Милићевић са задовољством je истицао његову
„полетну младост" и окренутост научним истраживањима. „Млад,
здрав, лак, поносит као соко“, рекао je, „крилат науком којом ce на-
пајао на првим светским врелима, пун воље и снаге за рад“ (Грол
1939: 109). Љуби Стојановићу било je тада тек 36 година, a избору за
редовног члана Академије допринела je журба младе државе да и y
науци што пре достигне напредније европске земље и већ потврђе-
на стваралачка даровитост овог ученика и наследника Стојана Но-
ваковића.2

1 За дописног члана СКА изабран je фебруара 1890, a за редовног фебруара

1894, али je због заузетости обавезама на Великој школи своју приступну беседу
читао две године касније.
2 „Ни на једнога од вас, смем слободно рећи, није тако убрзо пало толико од-
ликовања, као на мене, најнедостојнијег", казао je y својој приступној беседи. „Тек
што сам, тако рећи, ступио y јавност, одликовали сте ме избором за свога допи-
сног члана, и то не због каквих великих заслуга, већ јамачно због нада, које сте на
ме полагали. Није прошло много, a гг. професори Велике Школе, изабравши ме за
свога друга, поверише ми да предајем једну од најзнатнијих за нас наука што ce
y нашој Великој Школи обрађују. Одмах затим ви сте ме уврстили и y праве чла-
нове. Како ме je ово друго ваше одликовање стигло пре него што сам ce и за оно
прво одужио, за мене je било јасно, да je то учињено колико мени, толико и моме
новом положају који сам добио. У осталом, Велика Школа и Академија и треба да
чине једну органску целину, да су један расадник науке и просвете y нашем наро-
ду“ (Стојановић 18966: 1-2).
628 Срби 1903-1914

Дотадашња биографија Љубе Стојановића била je донекле слич-

на другима које су y Србији тога времена преживљавали млађи ин-
телектуални нараштаји, почињући школовање „у унутрашњости“,
продужавајући га y Београду, a потом - са свешћу да шира знања
нуде европски универзитети - усавршавајући ce на неком од њих.
Тако je и Љуба Стојановић, рођен 1860. године y Ужицу, y породи-
ци пушкара Bace, пореклом из Херцеговине, и мајке Cape, основну
школу и три разреда гимназије завршио y родном месту, четврти
разред y Шапцу, a преостала три y Београду (Стојановић 1896a: 233).
He слутећи да ће ce сличним послом бавити готово свих наредних
деценија, већ je y тим гимназијским данима, сасвим y духу доба које
je неговало национална осећања и патриотизам, прикупљао и бе-
лежио народне пословице, поскочице и речи. Заједно с пријатељем
Милованом Ружичићем, саставио je „те своје збирке и пословице",
пославши их Матици српској y Нови Сад. Примљене и награђене са
30 форинти нису, међутим, тада штампане (Стојановић 1924: 153;
Ћоровић 1931: 2), али су најавиле будућа интересовања и посвеће-
ност националним питањима. Упоредо с овим активностима, Љуба
Стојановић je уз подршку неколицине другова обновио ђачку дру-
жину Hada и постао први председник друштва y коме je благајничка
дужност поверена Богдану Поповићу. Иако je тадашња српска омла-
дина, и поред разочараности одлукама Берлинског конгреса, веро-
вала да су на помолу „велики дани“, ниједан од њих двојице вероват-
но тада није ни слутио да ће ce y будућности сретати на далеко зна-
чајнијим задацима. Ha једном од састанака Наде Љуба Стојановић
je прочитао свој превод с немачког језика Бокачове приче Јеврејин
Аврам y Риму y којој je пронашао извор за 35. причање Вука Дојче-
вића код Стјепана Љубише „Где je слоге ту je и напретка“. Колико му
je до тога било стало показује то што je овај детаљ из свог научног
сазревања унео y своју иначе кратку аутобиографију (Стојановић
1924: 152).
Ha завршетку гимназијског школовања, a пре доношења одлуке
на који ће ce одсек Филозофског факултета уписати, једна je случај-
ност, како je доцније написао, „допринела... да изабере историско-
-филолошки факултет“. Присуствујући његовом испиту из историје
српске књижевности, тадашњи професор Момчило Иванић, задо-
вољан пруженим одговорима, дао му je управо такав савет. „При-
родне и математичке науке“, казао je, „обрађују и други народи, и
ми ce можемо користити њиховим радом; али националне науке,
ако их ми не будемо обрађивали, странци нам неће, или како ваља
Љубомир Љуба Стојановић 629

неће, обрадити. To морамо ми сами

радити“ (Исто).
Прихвативши понуђени савет,
Љуба Стојановић je донео прву y
дугом низу важних одлука којима je
лични живот и стручна опредељења
подређивао крупнијим народним и
државним интересима, чинећи то
без икакве сумње y њихову исправ-
ност, с потпуном посвећеношћу и
зачуђујућом истрајношћу.3 Попут
доба y коме je живео, и овакво га je
схватање сјединило с генерацијом
која je, no уверењу Јована Жујови-
ћа, исказаном 1913. године, „учини-
ла више и y унутрашњој и y спољној Љубомир Стојановић
политици но све претходне, изузи- (Историјски музеј Србије)
мајући генерацију кнеза Милоша“
(Жујовић 1986a: 37). Ha том колико
мукотрпном толико задивљујућем путу, посебан значај имало je ис-
куство стечено на Великој школи, чији je ђак постао 1879. године,
сусревши ce на самом почетку студија са Стојаном Новаковићем,
„који je, можда једини од тадашњих професора прихватао младе љу-
де који су показивали воље к науци“ (Стојановић 1924: 154). Према
његовим упутствима поново je преписао народне речи прикупљене
tokom гимназијских дана и уз његово одобрење писао рад о крал>у
Твртку, награђен другом Светосавском наградом. Уверен y велике
способности младог студента, Стојан Новаковић ce 0 њему старао и
наредних година. Kao министар просвете већ je 1880. године насто-
јао да га ради усавршавања пошаље y иностранство, али je тај поку-
шај онемогућен породичним обавезама несуђеног питомца. Нова
могућност указала ce неколико година касније. Завршивши Велику
школу 1883, Љуба Стојановић je почетком септембра исте године
постављен за предавача, a y марту наредне за суплента ужичке ре-
алке. После почетних наставничких успеха, y августу 1884. године

3 „Његов патриотизам повео га je ка националним наукама y раним годинама

живота“, истакао je Александар Белић. „И доцније je његова љубав према народу
и његово схватање дужности према земљи одлучивало о правцу који ће дати и
своме животу и раду“ (Белић 1930a: 298).
бзо Срби 1903-1914

поднео je оставку на државну службу, с радошћу прихвативши да

no препоруци и уз помоћ Стојана Новаковића, y то време министра
унутрашњих дела, студира славистику на више европских универ-
зитета и код најпознатијих професора. Према програму рада, који
je такође сачинио Стојан Новаковић, требало je да прве године учи
код Франа Миклошича y Бечу, друге код Ватрослава Јагића y Пе-
трограду, треће код Августа Лескина y Лајпцигу, a четврте да упо-
знаје најзначајније библиотеке. Делимично изменивши овај план,
након учења y Петрограду један je семестар путовао, један провео
y Лајпцигу и два боравио y Берлину. Како je касније наглашавао, не
само tokom студија y Београду, него и прве две године усавршава-
ња y иностранству, колебао ce између филологије и историје, да би
ce тек доласком y Лајпциг „сасвим одлучио за језик“, будући да су
га Август Лескин и Јохан Шмит „увели [...] y праву науку о језику“
(Стојановић 1924: 154-155; Џонић 1931: 171-172).
По повратку y Србију постављен je за професора y Другој бе-
оградској гимназији, y којој je провео пет година, посвећујући ce
претежно школским и педагошким питањима. Према сведочењу
Александра Белића, y методику гимназијске наставе ce толико уду-
бљивао „да je једне или две године предавао сам све предмете y сво-
ме разреду' (Белић 1930a: 301). Kao професор пак био je „озбиљан,
строг, y речи кратак, одсечан, и y своме високом стасу скоро крут“,
написао je y свом сећању на те дане његов тадашњи ученик Милан
Грол. „Ја га као данас гледам“, додао je, „како без скретања педаљ
лево или десно гази ивичњаком турске калдрме на тротоару, и увек
само њим y једној линији с краја на крај улице, као стрела. Надимак
Љуба вјетар ту je одговарао слици. У школи ce с њиме није шали-
ло...“ (Грол 1939: 109).
Поред педагошког рада, тих je година писао средњошколске уџ-
бенике српског језика и прве важније научне радове, којима je све
више привлачио пажњу филолога и историчара. Године 1890, на
пример, y трећој књизи Споменика СКА под насловом „Стари срп-
ски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, поменици и
ДР- објавио je резултате својих трагања за старим српским споме-
ницима y библиотекама Беча, Петрограда, Москве, Кијева, Прага,
Берлина. Одушевљен овом књигом, Ватрослав Јагић raje поздравио
као новог Ђуру Даничића (Белић 1930a: 30; в. и: Ћоровић 1931:15-16).
Исте године изабран je за дописног члана Српске краљевске акаде-
мије, a две године доцније, 1892, био један од иницијатора и оснива-
ча Српске књижевне задруге (в. Трговчевић 1992: 9, 15, 22-25, 37). За
Љубомир Љуба Стојановић 631

професора Велике школе, на којој je предавао словенску филологи-

ју, изабран je 1893, a за редовног члана СКА 1894. године. Уронивши
y послове обе установе, y то je време писао за часопис Дело, чији je
био један од најредовнијих сарадника, за дневни лист Pad и бројне
друге домаће и иностране часописе, објављујући десетине мањих
научних прилога. Пажњу су отуда привлачиле значајније расправе
и студије. Међу њима ce најпре истакла приступна академска 6е-
седа из 1896. године y којој je говорио о постанку српског и других
словенских језика, трудећи ce да пружи што убедљивији одговор на
више питања: од када постоји српски језик, када je стекао својства
no којима ce разликује од других сродних, али самосталних језика,
те да ли су Словени, „изишавши из своје старе домовине, донели
собом y нове крајеве један заједнички језик, или je тога заједнич-
ког језика тада већ било нестало“. Закључујући да je деоба језика
извршена пре сеобе, развијао je теорију Хермана Хирта о утицају
основног слоја једног језика на други, помоћу које je доказивао да
ce јединствени прасловенски језик y „новој домовини" и y додиру
са несловенским покореним народима изменио y више савремених
словенских језика. Према том тумачењу, трачки и илирски слојеви
утицали су на то да настану бугарски, српски и словеначки језик,
док je романски супстрат y области штокавског дијалекта подста-
као настанак јужног говора (Стојановић 18966: 1-29).
Сматрајући да су изнета тумачења Љубе Стојановића заснова-
на на произвољним претпоставкама, Ватрослав Јагић му je оштро
одговорио, отварајући тиме ширу полемику (Милосављевић 1997:
332-348, 453-454), чији ce одјеци могу пратити и y наредним го-
динама. Коментаришући je, Александар Белић je и сам изражавао
сумњу y поузданост изнете методолошке тезе. По његовом мишље-
њу, туђинских утицаја на српски језик могло je бити, али Љуба Сто-
јановић није успео да докаже да их je доиста и било (Белић 1930a:
302-303).
Већ наредне, 1897. године, научну и културну јавност узбунио
je и обрадовао фотолитографским издањем Мирослављевог јеван-
ђеља, a затим и беседом о Вуку Стефановићу Караџићу, коју je као
представник катедре словенске и српске филологије држао на све-
чаној седници Академијског савета Велике школе „на дан преноса
Вукових костију из Беча y Београд“. До тада, првенствено његовом
заслугом, већ je био далеко одмакао рад на издавању Вукових са-
браних дела, будући да су биле објављене прве четири књиге Срп-
ских народних пјесама (1891-1896). Преосталих пет издао je од 1898.
 632 Срби 1903-1914

до 1902, a треће издање Вуковог Српскогрјечника 1898. године. Већ

je и из тих разлога био најпозванији да y свечаној беседи говори о
Вуку Караџићу.
Назвавши га савремеником „покољења за пјесну створеног“ и
бесмртним српским учитељем, приказао je кратку историју Вуко-
вих напора и рада на српском језику и правопису.

„Чиме стече толике учене титуле један сељак“, запитао je, „који je тек
y осамнаестој години својој дознао да на свету има и већих наука сем
часловца и псалтира, које je он до тад био изучио?! Зашто примише y
своју средину толика учена друштва једнога самоука, који никад ника-
кве праве школе није ни учио ни свршио?!“ Велика српска револуција,
истицао je потом, „која je дала толико знаменитих војсковођа и дипло-
мата истурила je из своје средине и човека који je створио српски књи-
жевни језик, реформисао српску буквицу, написао први српски бу-
квар, прву српску граматику и први српски речник живога народног
говора, скупио и издао српске народне умотворине: песме, приповет-
ке, пословице и загонетке, описао живот и обичаје народне, написао
савремену историју српску, превео на српски свето писмо, итд. итд.,
једном речју, приказао je ученом свету српски народ с културне стране
његове исто онако славно, као што су га с политичке стране приказали
државницима и дипломатама велики му савременици с пушком и ма-
чем y руци“ (Стојановић 1899: 1-2).

Штампана као засебна студија, ова je беседа била прво озбиљ-

није дело о раду и језичким реформама Вука Караџића, после об-
јављивања књиге руског научника Платона Кулковског y Москви
1882. године. Осим тога, уочљиво je да je Вук Караџић од тога доба
постао узор и инспирација Љубе Стојановића, који je понајвише y
њему налазио подстрек за страсно трагање за изворима, али и при-
мер за угледање y сукобу с неистомишљеницима.
Таквих je, почев управо од 1897. године, било све више. Јер, иако
ce Љуба Стојановић до тог времена држао подаље од политичких
дешавања, на самом крају века сустизали су ce догађаји који су ну-
жно и њега захватили. Његово сећање на доба „владановштине" и
прве кораке које je правио ка политици показује да су и они напра-
вљени с резервом, али да нису могли бити неучињени. „Све до 1897.
године (до доласка на владу Владана Тјорђевића) није ce мешао y
активну политику , казао je y својој аутобиографији, писаној y тре-
ћем лицу.
Љубомир Љуба Стојановић 633

„Једина странка којој би могао приступити била je радикална, али га je

и од ње одбијала безобзирна и несавесна демагогија којом je y народу
агитовала, и силна нетрпељивост и искључивост према другим стран-
кама чије je и добре намере и поступке y народу тако представљала
као да су најгори и најштетнији no државу и народ. Али кад je отерана
влада Симићева и доведен Владан, није могао остати даље пасиван и
на изборима je гласао за радикалне кандидате, јер je та странка каква je
да je, тада била боља од осталих" (Стојановић 1924:156-157).

Две године касније, 1899, почело je његово пуно учествовање y

политичким збивањима, везано за присилно пензионисање и уда-
љавање са Велике школе после Ивањданског атентата на краља Ми-
лана и поздравне депеше упућене Николи Пашићу као пожаревач-
ком заточенику.
Усред велике унутрашње кризе, док су краљ Милан и краљ Алек-
сандар понављали како треба бирати између династије и радикала,
млађа интелигенција, посебно радикалска, веровала je да ce дина-
стија налази с једне, a човечност, правда и право с друге стране. Од-
лучност којом je заоштрила односе y страначким редовима и отпор
који je пружила личном режиму допринели су да Србија постане
„поприште најљућих борби“. Ha политичкој сцени започело je пре-
груписавање, a карактер и озбиљност проблема на дневном реду
учинили су да ce њихово решавање није постављало програмски
већ морално (Грол 1939: 133). Одлучивши ce на политичку акцију
мимо страначког вођства, самостални радикали су ce као посебна
политичка снага појавили на скупштинским изборима y јулу 1901.
године, на којима je и Љуба Стојановић први пут биран за народ-
ног посланика y Ваљевском округу. Својим су гестом протестовали
због пристајања Радикалне странке на даровани Априлски устав
краља Александра и увођење Сената, против напуштања борбе за
опште право гласа, самоуправу и народну војску, улажења y „фузи-
ју“ с Напредном странком, доскорашњим љутим политичким про-
тивником. Октроисани устав за њих je значио „пуно и неприкри-
вено завођење личног режима“, a слагање с њим и споразум с на-
предњацима „стављање y службу реакцији“ и стабилизовање новог
стања. Како су самосталци доцније тумачили своју одлуку, њихова
je странка „поникла из једне узбуне савести“ против неначелности
свог тадашњег вођства и једног режима који je био више сраман
него насилан. Напокон, то je био главни разлог због којег нису ис-
такли нова програмска начела, него су ce држали старих, из 1881. и
634 Срби 1903-1914

Устава из 1888. године (Давидовић 1940: 10, 32). Оно што je код њих
било ново то je, no речима Слободана Јовановића, био „њихов тон, y
коме ce осећао друкчији темперамент, него што je био темперамент
споразумних радикала, - темперамент млађи, живљи, одлучнији,
одважнији. Код самосталаца наново ce будио негдашњи радикални
пркос и бунт против двора, и то je што je ту групу, независно од ње-
не бројне снаге, чинило опасном.“ Самосталски посланици - Љу-
бомир Живковић, Светислав Симић, Љуба Стојановић, Љубомир
Давидовић, Иван Павићевић и други - мада нови за скупштинском
говорницом, унели су y посланичке дискусије живост која je скуп-
штинске галерије испунила радозналцима жељним добре дебате.

„По занимању адвокати и професори, они су још пре уласка y Скуп-

штину научили да говоре, и неки од њих одмах после своје прве беседе
увршћени су међу најбоље скупштинске говорнике. Много више него
њихова речитост њима je донела гласа њихова смелост. Они су гледали
на наше политичке прилике из основе друкчије него њихови старији,
и своје погледе смели су да кажу без увијања, са једном дрскошћу и
зачикавањем од које ce наша Скупштина под личним режимом била
сасвим одвикла' (Јовановић 1990: 217, 263).

У таквом политичком друштву, које je само себе прогласило

моралном жандармеријом, тежећи чишћењу и преображају јавног
живота, Љуба Стојановић - морално усправан и непоколебљив -
пронашао je истомишљенике и саборце. „Парадоксом судбине" са
радикалима raje зближила „манифестација за Пашића“, a само не-
колико месеци касније завадила и одвојила „манифестација против
Пашића , због његовог нехеројског држања пред Преким судом, као
и страначка капитулација пред краљем Александром (Грол 1939:
110; Стојановић 1924: 157). Узимајући реч y Народној скупштини,
изјашњавао ce против сарадње радикала и напредњака, критико-
вао краљеву формулацију о „даровању“ Устава, протестовао због
неправедне изборне геометрије, залагао ce за слободу и одговор-
ност штампе (Храбак 2002: 365—387). Огромну радну енергију, која
га je красила целог живота, делио je од тада на политику и на науку.
С истоветном подељеношћу живео je и Јован Жујовић, његов лични
и политички пријатељ, жалећи ce: „Не радим довољно y политици
због школе, ни y школи довољно због политике“ (Жујовић 19866:
247). Тешко je рећи y коликој мери je тај процеп осећао Љуба Сто-
јановић, мада можда много казује оно што je y време свог почетног
политичког ангажовања о споју науке и политике написао Милану
Љубомир Љуба Стојановић 635

Решетару: „Немојте [...] мислити да ce може одвојити чиста наука

од политике. Kao што je апсурдно оно l’art pour l’art, исто тако нема
науке ради науке, већ je она y вези са животом, са политиком“. Десе-
так година доцније, пред истим je кореспондентом изражавао своје
уверење о политици као „најважнијем послу који ce y држави ради“
(Решетар 1931: 45-53).
Поједини његови савременици и поштоваоци, Александар Бе-
лић и Владимир Ћоровић пре свих, тврдили су, међутим, да je по-
литичко деловање знатно ометало научни рад као право, животно
опредељење Љубе Стојановића. „И поред тога што je дуго година
био политичар, њега политички рад није могао свега да обузме", на-
писао je Александар Белић. „Његова je душа била y научном послу,
y научном раду“ (Белић 1930a: 304-305). Владимир Ћоровић je чак
наглашавао како му je y научној делатности „доста сметало [...] то,
што ce једно време био сувише посветио политици", не само с об-
зиром на то да je на њу трошио драгоцено радно време, „у његовој
најбољој снази“, него и отуд што му je одузимала „добар део ина-
че поштено стечене личне репутације". Да би поткрепио ову тврд-
њу, истицао je како je Љуба Стојановић y научном смислу највише
постигао пре но што ce окренуо политици, a потом последњих го-
дина живота, када ce њоме бавио више теоријски (Ћоровић 1931:
28—29).4
Упркос овако оштрим судовима, Љуба Стојановић je - усред нај-
жешће борбе самосталних радикала за чистоту y политичким над-
метањима и демократске слободе, прихватао важна задужења и за-
вршавао неке од својих највреднијих послова. Године 1901. био je
један од седморице оснивача и члан првог уређивачког одбора Срп-
ског књижевног гласника, најзначајнијег културног и научног часо-

4 Ha сличне закључке делимично je упућивало оно што je о свом раду Стоја-

новић написао y аутобиографији: „Ова несталност и често мењање посла, што га
je пратило целог века, огледа ce и y књижевним радовима, и нису били погодни да
што знатније уради. Па ипак je нешто урадио“ (Стојановић 1924: 160). Te две ре-
ченице помињане су y више сећања написаних после његове смрти, најчешће као
сведочанство велике личне скромности на коју Љуба Стојановић, поготово када
ce радило о научном раду, није имао право. Размишљајући о том ставу, Алексан-
дар Белић je навео како та „строгост суда“, y огромној несразмери са доприносом
науци, никако није била оправдана, али да показује „поштено сажаљевање", „са-
мошибање" и снагу да ce каже и оно што ce о себи мисли. И даље, да „кроз цити-
ране редове веје сета да Стојановић није дао оно што je могао дати или оно што je
од себе очекивао“ (Белић 1930a: 311; Белић 19306: 349-355).
бзб Срби 1903-1914

писа y историји српске периодике XX века, преко чијих je страница

уз много умешности и грађанске храбрости такође шибан режим
„последњег Обреновића" (в. Ковић 2003: 363-378; Витошевић 1990:
23-25, 57-63, 81). Годину дана доцније, y новембру 1902, дошао je на
чело Српске књижевне задруге, обављајући ту дужност до септембра
1904. године (Трговчевић 1992: 35). Готово истовремено, окончао je
драгоцен рад на библиографском пописивању старих књига и руко-
писа, објавивши две књиге: Каталог рукописа u старих ш тампа-
них књига, Збирка СКА (Београд 1901) и Рукописи u старе ш там-
пане књиге, Каталог Народне Библиотеке (Београд 1903). Иако их je
скромно назвао каталозима, њихов значај je и тада, a нарочито no­
ćne уништавања Народне библиотеке 1941. године, био немерљив.
Осим тога, Александар Белић je y њима видео „природу талента“
која je Љубу Стојановића чинила сасвим посебним научником. Јер,
сагледавајући све послове „јасно и одређено", умео je да их поједно-
стави, држећи ce „једном изабране линије [...] докраја“, због чега je и
био „способан да покрене и изврши велика предузећа". Чинило ce,
сматрао je његов наследник, да je y сваком послу најпре видео ње-
гов крај, идући право ка циљу. Управо тако поступао je и приликом
састављања каталога:

„Главно je било дати шта има y поменутим библиотекама и оставити

даљим испитивачима да оцене вредност дела која ce описују. С дру-
ге стране, тачним саопштавањем записа, одломака споменика, пале-
ографским примедбама и напоменама о самом садржају споменика, -
он je давао могућности да ce добије претстава о најважнијим одликама
њиховим. У даље анализе он ce није упуштао“ (Белић 1930a: 305).

Истом истраживачком добу припадају и на исти су начин наста-

ле огромне колекције Стари српски записи u натписи, чије су прве
три књиге, саукупно 6.082 записа и натписа и уз опширне регистре,
објављене од 1902. до 1905. године, чинећи „част и великој радљиво-
сти Стојановићевој и нашој науци“ (Исто).
Истовремено, no речима Милана Грола, „то задубљивање y про-
шлост, y царске повеље, y житија краљева и архиепископа, y лето-
писе манастира и y предања народна“ уздизало je „србизам Љубе
Стојановића“ и он га je „исповедао са жаром и гордошћу“ (Грол
1939:108). Али, док je његова научна делатност остала отворена пре-
ма јавности и подложна другачијим, доста често изузетно критич-
ким вредновањем онога што je стварао, ондашње његове политичке
активности још нису детаљније истражене и проучене. Ово ce пре
Љубомир Љуба Стојановић 637

свега односи на евентуалне везе са орга-

низаторима и учесницима завере којом je СРП СВА »Р А Љ Е Б С К Л А К А Д ЕМ Ш А .
y Мајском преврату 1903. године изврше-
на династичка смена.
Почев од Живана Живановића и Сло-
бодана Јовановића, историчари ce углав-
CTAPicrncumm i mmm
ном слажу да су самостални радикали
својим бескомпромисним опозиционар-
ством утицали на мишљење незадовољ- ЈћУБ. СТОЈАНОВИЋ

них официра, политички припремајући

атмосферу y којој je извођење преврата
ЈШ»ИГА I
било могуће. Остало je, међутим, спор-
но колико су знали о његовој организа-
цији и колико су сами били укључени
y извршење. Према сведочењу Живана
Живановића, он je y ноћи пуча, y згра-
Б£(Н?М
ди председништва владе, затекао не са-
мо Јована Авакумовића, који ce још тада
представио као будући председник ми-
нистарског савета, него и Стојана Нова- Стари српски записи u натписи, Књига I
ковића, како „уз асистенцију“ присутних (Београд: СКА)
самосталских првака, Љубе Стојановића
и Љубе Живковића, саставља проглас за
народ. Већ следећег дана, 30. маја, предао je дужност Љуби Стојано-
вићу, новом министру просвете и црквених послова (Живановић
1925: 330-341). Његово учешће y тим историјским догађајима, ула-
зак y владу Јована Авакумовића, симпатије за југословенску иде-
ју, развијање српског национализма снажењем веза за француским
идејама, na чак и све јаче непријатељство према Николи Пашићу,
тумачени су потом, поред осталог, чланством y масонским ложа-
ма, које су окупљале више истакнутих самосталаца, већим делом
школованих y Француској (Ненезић 1984: 230-232, 272-273, 276;
Храбак 2002: 370). Осим тога, истицано je како je и y време Мајског
преврата имао републиканске склоности, делећи таква политичка
размишљања и расположења са Јованом Жујовићем, Јашом Про-
дановићем, Миланом Гролом, Николом Николићем, Божидаром
Марковићем и неколицином других самосталних радикала, који су
закратко поверовали да би Србија могла постати република. Разло-
зи пак због којих су одустали од неког конкретнијег покушаја да де-
лују и y том правцу представљали су мешавину спољних и унутра-
 6з8
Срби 1903-1914

шњих чинилаца, међу којима je свакако био и тај што нису имали
довољно политичке снаге да успеју y једној таквој намери. Њихов
пристанак на монархију био je, ипак, само услован, праћен очеки-
вањем да ће Карађорђевићи владати уставно и парламентарно, не
ометајући напредак Србије (Радојевић 2007: 65-69).
Покушавајући да оствари своје идеје, Самостална радикална
странка je y наредном десетогодишњем периоду више пута уче-
ствовала y власти или сама формирала владу. Kao један од њених
вођа, a од 1905. године, после повлачења Љубомира Живковића, и
страначки шеф, Љуба Стојановић je најчешће прихватао дужност
министра просвете и црквених послова.5 У истом су периоду обра-
зоване и две његове владе. У првој, од 16. маја до 30. јула 1905, исто-
времено je био и министар унутрашњих дела, a y другој, од 30. јула
1905. до 1. марта 1906. године, јовз једном министар просвете и цр-
квених послова. Историја Србије тога доба показује да je на овим
дужностима морао да решава неке од њених најтежих проблема,
попут завереничког питања, али и имао могућност да спроведе ва-
жне законе, укључујући закон о прерастању Велике школе y Бео-
градски универзитет 1905. године. Поредивши га са „срцем [...] које
шаље крв y све делове организма", приликом отварања Универзи-
тета истицао je веру y његову велику будућност, надајући ce да ће
радити за славу оних који ће ту учити и „на понос отаџбине“ (Спо-
меница о отварању Универзитета 1906: 16-17).
Многим je савременицима, међутим, y посебном сећању оста-
ло одбијање Љубе Стојановића да приликом скупштинских избора
1905. године искористи могућност да као председник владе и мини-
стар унутрашњих дела уклони бројне радикалске чиновнике, који
су отворено агитовали за своју странку, и замени их поузданијим
самосталским апаратом. С обзиром на то да je тврдио како би та-
квим поступком била обезвређена начела демократије, ризикујући
да претрпи пораз, одбацивао je савете страначких пријатеља да ка-
жњава оне који су деловали против владе. Непоколебљив y ставу да
ce власт не сме злоупотребљавати, y једном je случају чак присилио
Љубу Давидовића, тадашњег председника Народне скупштине, да

t je дужност обављао y две владе под председништвом Јована Авакумо-

вића (29 мај - 12. јун 1903; 12. јун - 21. септембар 1903), две владе којима je пред-
седник био Сава Грујић (21. септембар 1903 - 26. јануар 1904; 1. март - 17. април
1906) и Једној влади Стојана Новаковића (11. фебруар - 11. октобар 1909) В и
(прир. Мрђеновић 1988: 189-194). '
Љубомир Љуба Стојановић 639

при заједничком повратку са агитационог збора из унутрашњости

земље y Београд стоје y ходнику воза све док ce други путници нису
збили да им направе мало места за седење. Наставивши после избо-
ра да ради са „слабом већином", на дневни ред je ставио јачање при-
вреде, подржао Милорада Драшковића да донесе прве законе о на-
кнади штете y случају непогода и помора стоке, закључио царински
савез с Бугарском и прихватио наметнути Царински рат. Ипак, све
време je био незадовољан, готово очајан што су ce промене одвијале
превише споро, изјавивши пред пријатељима како ће ce убити, јер
je друштво, пет месеци након што je Самостална радикална стран-
ка преузела власт, и даље било „рђаво“ (Давидовић 1930: 345-349;
Продановић 1946).
Покушавајући да га „поправи“, Љуба Стојановић je повремено
држао и јавна предавања, на којима je говорио о значају демократи-
је, правима и дужностима, важности државне управе, потреби за
квалитетним чиновништвом.

„Србија живи више мање самосталним животом скоро сто година",

казао je на једном од њих. „За тај доста дуг период времена она није
учинила онолики напредак, колики je могла, нити су y њој политичке
прилике тако сређене, како би ce могло очекивати. Културним напрет-
цима, које су срећнији народи учинили, и које смо ми имали готове да
примимо и применимо, ми ce нисмо довољно користили [...] Taj наш
заостанак y култури западни народи хоће да употребе као претекст
за нова завојевања, и на западу ce већ чују узвици, да ’Балкан треба
задобити за јевропску културу’. Они нас сматрају као ’обојене’ народе
Азије и Африке које треба цивилизовати [...] Ако желимо да Србија
оправда свој постанак као самостална држава, ако хоћемо да она из-
врши свој национални задатак, ми ce морамо свим силама старати,
да пропуштено надокнадимо, и да упоредо корачамо y културном на-
предовању са западном Јевропом, те тако да и делом станемо као рав-
ноправни члан јевропске заједнице. Треба da им одузмемо изговор, da
нас они цивилизују (истакнуто y оригиналу - М. R). Опасност која нам
прети велика je; y томе ce не смемо варати“ (Стојановић 1911a: 3-4; в.
и Стојановић 19116).

Дајући одушка нестрпљењу да ce Србија брже мења набоље и

љутњи што ни странка којој je био на челу није испуњавала оче-
кивања, Љуба Стојановић je и као министар више пута подносио
оставку, нарочито када je требало сарађивати са Николом Паши-
ћем, y чији политички морал одавно није имао поверења. Јавност
je отуда била готово навикнута на његове нагле одлуке и изненадна
640 Срби 1903-1914

повлачења. Упркос томе, оставка коју je y јануару 1912. године дао на

место председника Главног одбора Самосталне радикалне странке
изазвала je политичку буру. Јер, разлози оставке и расцепа y стра-
начком вођству нису ce тицали само једног личног чина y животу
Љубе Стојановића, мада су често и крајње поједностављено њиме
тумачени, колико дубине самосталске кризе. Повод je било одбија-
ње страначког шефа да пристане на „услован мандат“ који je почет-
ком године краљ Петар понудио самосталним радикалима, поред
осталог уз жељу да Степа Степановић буде министар војске. Распра-
ва која je тада отпочела показала je озбиљност и ширину незадовољ-
ства y партијским редовима, генерацијски јаз, подељеност између
локалних првака и интелектуалаца y Главном одбору, личне нетрпе-
љивости, разлике y погледима на партијску тактику, чиновништво,
пореску политику. Ha седницама Главног одбора и y приватним
разговорима чуле су ce тешке оптужбе упућене интелектуалцима,
физичке претње, подсмеси, захтеви да неки од њих буду лекарски
прегледани, груба пребацивања, нарочито Љуби Стојановићу (Жу-
јовић 1986a: 211-250). У таквој атмосфери, изазван повиком једног
од чланова странке да му je лако „водити опозицију" јер ужива др-
жавне приходе, поднео je оставку на председништво y Главном од-
бору и на чланство y Државном савету. „Страшан кад ce заинати“ и
„једном каже своје не“ (Јовановић-Стоимировић 1998: 84), одрекао
ce при томе и свих државних примања, одлучивши да убудуће жи-
ви једино од хонорара добијених за своје научне радове.
„Љубина афера“, како je тада названа одлука Љубе Стојановића,
одмах je постала предмет дискусија y странци и политичкој јавно-
сти уопште, изазивајући разна тумачења, партијска и лична пре-
испитивања. Објашњавајући Милану Решетару разлоге свог чина,
сам je написао: „Није ce мени досадила политика [...] али не може
да ce ради онако како ja мислим да треба, a ja не могу да радим ка-
ко други мисле да треба радити. Ако буде кадгод могуће, ja ћу опет
бити ту“ (Решетар 1931: 51). У времену Првог светског рата, априла
1917. године, y писму блиском пријатељу Јовану Цвијићу још једном
ce дотакао разлаза са партијским саборцима. „Старо сам друштво
напустио“, казао je, „и не кајем ce, јер ce није показало на оној виси-
ни, како сам га ja замишљао“ (Архив САНУ, Заоставштина Ј. Цви-
јића, 13.484/1.235-11, Стојановић - Цвијићу, април 1917). Напокон,
y аутобиографији из 1923. године дао je суво и кратко објашњење
догађаја који je одјекнуо политичком Србијом, рекавши како je y
клупској већини „вејао опортунистички дух“, a странка „почела
Љубомир Љуба Стојановић 641

губити своју начелну основицу“ (Стојановић 1924: 159). После под-

ношења оставке говорило ce и о његовој намери да напише „мемо-
ар о самостализму“, y коме би детаљно образложио разлоге својих
незадовољстава, али то није учинио. He желећи да прави „осуду“
Самосталне радикалне странке, да ce на њу „баци каменом“, Јовану
Жујовићу je рекао: „Наша странка не ваља, ипак je најбоља" (Жујо-
вић 19866: 51).
Покушавајући, као и други страначки прваци, да Љубу Стојано-
вића одврати од учињених потеза, Јован Жујовић je такође поднео
оставку на чланство y Главном одбору, a своје разочарање изразио
следећим речима:

„Није Стојановић предмет странке, већ њен програм, њене идеје. Вра-
тимо ce идејама које су нас прво окупиле [...] Трудимо ce да будемо оно
што ме je одушевило да y ову странку уђем: мени ce чинило да смо ми
со која не да друштву српском да трули. Ja сам клонуо кад ми ce ово да-
на учинило да ce со укварила: јер нема лека трулежи ако ce со уквари.
Будимо со међу политичким странкама“ (Жујовић 1986a: 232-233).

Више него оставком Јована Жујовића, самостални радикали

били су погођени поступком Љубе Стојановића. Код једног дела
страначког чланства његов je гест схваћен као личан протест про-
тив страначке ерозије и непристајање на одступање од начела; код
других je чак подстакао сумње y ментално здравље. Осим жаљења
због расцепа Главног одбора, осећало ce и нешто попут замора њи-
ме. Јаша Продановић je сматрао да je „поштењем чувеним потребан
странци“, али да није требало да ce повуче „са треском и увредом“.
„Љуба je необично поштен човек, и то je част за њега и за нас“, додао
je. „Али он хоће да пређе y јединствене изузетке, и то je већ знак его-
изма, a за нас и no мало увредљиво“ (Жујовић 19866: 30, 50-51).
Тешко je разлучити да ли je овакво мишљење било само прекор
Љуби Стојановићу или je пак оштрина његових судова о страначком
опортунизму и удаљавању од начела непријатно подсећала клупске
другове на идеале прокламоване y време одвајања од старијих ра-
дикала. Није ли Одјек, само неколико месеци раније, поносно пи-
сао како Самосталном радикалном странком „не владају људи, него
њом руководе принципи?“ (Одјек: 4. 6. 1911). Бившем страначком
шефу признавани су легендарна честитост, идеализам, вредноћа,
патриотизам и пожртвовање, али je његов „отказ“ објашњаван по-
највише карактерним особинама: моралном крутошћу, неспособ-
ношћу за нужне, понекад неизбежне компромисе, несналажењем y
642 Срби 1903-1914

свакодневној политици, нестрпљењем да ce дође до циља, гурањем

стварности y калупе личног идеализма, жељом да преко ноћи про-
мени нарави и менталитете, покушајем увођења научних метода y
политику, неспретношћу и хладноћом y опхођењу с људима. Исти-
на je, међутим, била и y томе да ce све то могло „пребацити" многим
другим научницима y политици, поготово самосталцима.
Убрзо потом, развојем догађаја y Србији и на Балкану сличне
су расправе постајале неважне. Непогрешиво ce одазивајући зах-
теву историјског времена, и Љуба Стојановић je учествовао y Пр-
вом балканском рату, пријавивши ce као добровољац y штаб Ибар-
ске војске, где je и сачинио мемоар о новоослобођеним крајевима.
Образлажући своје идеје пред Јованом Жујовићем, Љубом Давидо-
вићем, Јашом Продановићем, другим самосталцима и престолона-
следником Александром, залагао ce за постављање гувернера, неза-
висног од владе, који je „морао бити Србин“. Такав „неограничени
гувернер11, непроменљив за пет na за још пет година, имао би право
да бира и отпушта чиновнике, даје им дупле плате и признаје ду-
пле године службе, да саставља буџет, a целом покрајином управља
уредбама и наредбама. Све то, зато што je, како je веровао, било по-
требно да протекне бар десет година док ce тамошњи становници
„осете као српски држављани, a још више док постану Срби“. Под
тим условима и сам je пристајао да ce прихвати дужности гуверне-
ра. Осим тога, „ратовољан“ према Аустрији, коју je сматрао најве-
ћим непријатељем Србије и српства, после победе над Турском био
je спреман на сукоб и с тим царством, сматрајући да ce само „под
ударце подмеће“. Разговор с њим, вођен о могућем рату с Аустријом
и очекиваним последицама, Јован Жујовић je овако забележио:

„Љуба ми говори да треба да ратујемо са Аустријом, макар нас она за

неко време, док не стигне Русија, и поплавила; после би морала изићи
из Србије и дати нам Ерцег-Босну и Војводину и све. Moje разлоге про-
тив није ни побијао. Ja сам говорио о потреби 1) да ce наш народ y Кра-
љевини мало одмори, 2) да ce спреме војници из нових крајева, 3) да ce
претходно изврши српско-хрватски споразум с Румунима или - може
бити с Маџарима. - Он, заповеднички, даде колико хтеде Румунима и
Маџарима, a ово остало стрпа све y једну српско-хрватску државу..."
(Жујовић 19866: 10-15, 43).6

6 Након завршетка Балканских ратова, Љуба Стојановић je написао критику

тадашње спољне политике Николе Пашића, али je истицао да je он њоме „пости-
гао највећи успех какав ce y опште могао постићи“. Из помало нејасних разлога
Љубомир Љуба Стојановић 643

Истим таквим широким, заповедничким замасима Љуба Стоја-

новић je и тих година довршавао започете научне послове, покре-
тао нове идеје и прихватао одговорне дужности. Верујући y снагу
и будућност Словена, 1909. године je предложио стварање Савеза
словенских академија, али су окончање те иницијативе омели ра-
тови (Белић 1930a: 353-354). Године 1913. постао je привремени се-
кретар СКА, a y периоду између 1907. и 1913. објавио je седам књи-
га преписке Вука Стефановића Караџића. Иако су му и тада, као и
приликом објављивања других извора, замерали да није све довољ-
но пажљиво истражио, да има грешака и да недостају коментари,
ни најоштрији критичари нису могли спорити значај онога што je
урадио нити колико je његов приступ, no угледу на Стојана Нова-
ковића, уз доношење огромног броја факата, олакшавао пут свим
будућим историчарима, лингвистима и филолозима.
Мада њих двојица никада нису били блиски, најбоље га je разу-
мео Јован Скерлић, закључујући y свом приказу:

„Издању Вукове преписке чињене су замерке. Ситничари и научни пар-

четари, они који не виде даље од слова и који ’од дрвећа не виде шуму’,
свом тежином своје слоновске учености и јалове ’акрибије’ бацили су
ce да пабирче - y овим хиљадама страна штампаних најразличнијих
рукописа! - грешчице y препису, омашке y тексту и местимичне не-
тачности y регистру. Они нису видели оно што je главно: да тих неко-
лико хиљада писама откривају целу снажну личност Вука Караџића
и обасјавају сав српски живот y првој половини 19. века. Какав диван
материјал je ту за потпуну биографију Караџићеву, y рукама историча-
ра који уме да чита и који зна како ce ти послови данас раде!“ (Скерлић
1913: 784).

С великом љубављу и за Јована Скерлића и за Љубу Стојанови-

ћа, с добрим познавањем једног и другог, с тананим разумевањем
потреба Србије тога доба, Милан Грол je уочи Другог светског рата
и могао да напише:

„Два човека који ce нису лично слагали, Јован Скерлић и Љуба Сто-
јановић, оличавали су предратну Србију y њеним битним тежњама:
прегнућу идејном и очишћењу моралном. Субјективно подељени, они
ce објективно показују сједињени y много чему: y патријархалној сиро-

текст je објавио тек после Првог светског рата (Стојановић 1927a: 46-52; Стојано-
вић 19276: 122-126).
644 Срби 1903-1914

вини србијанској, њеном карактеру епском, који све види просто и пра-
во, y мисионарској понесености идејом када она главу запали. Они ce
најзад показују сједињени замахом радне снаге и радне дисциплине.
»Замах тога рада y науци, на велико, исти je код обојице y полити-
ци. Скерлићу ce замерало што je хитао с великим синтезама векова,
пре но што су ситни подаци испитани. Љуби Стојановићу je приме-
ћено да je y хиљадама споменика, повеља и записа објавио једне поред
других проучене и непроучене. Љуба Стојановић међутим био je ар-
хитект са смислом за монументално, no мери свога ока и no амбицији
националној да прошлост што пре оживи y велелепју њеноме.“ У по-
литичком животу, са својим правим одсецањем, захватањем крупном
мером, и непомирљивошћу према малим људским слабостима, он није
био створен за дневну политику саглашавања и нагодаба, прилагођа-
вања ћудима појединаца или надраженим прохтевима масе уљуљки-
ване демагогијом [...] Орловским стремљењем, високо и право, он je
био рођен само за политику широких замаха, националну и моралну.
И y његовим идејама о држави, о управи, о чиновништву, и о слобода-
ма грађанским, те две побуде, национална и морална, главне су“ (Грол
1939:107, 114-115,117).

Неколико деценија доцније, може ce рећи да je y ових неколико

реченица казано оно најважније што су савременици покушавали
да испричају о Љуби Стојановићу и његовом добу, a наука усвајала
као поуздано знање.

Мира Радојевић

Одабрана библиографија
Архив САНУ, Заоставштина Ј. Цвијића, 13.484/1.235-11, Стојановић -
Цвијићу, април 1917.
Без аутора (1906): Споменица о отварању Универзитета. Београд: Држав-
на штампарија Краљевине Србије.
Белић, Александар (1930a): „Љубомир Стојановић", Јужнословенски фило-
лог, књ. 9, стр. 297-316.
- (19306): „Љубомир Стојановић, човек и научник“, Српски књижевни
гласник, књ. 30, бр. 5,1. јули, стр. 349-355.
Витошевић, Драгиша (1990): Српски књижевни гласник 1901-1914. Београд:
Институт за књижевност и уметност.
Грол, Милан (1939): Из предратне Србије. Утисци u сећања о времену u љу-
дима. Београд: Српска књижевна задруга.
 Никола Тесла

Амерички магазин Сенчери објавио јеу ју н у 1900. године чланак

„Проблем повећања људске енергије" који je моментално преузет,
коментарисан и поново објављен y преко 30.000 штампаних медија
широм света. Аутор утицајног чланка, српско-амерички електро-
инжењер, ерудита и проналазач, Никола Тесла (Jones 1916), почет-
ком двадесетог века већ je био познат y научним круговима, као и
y широј јавности, no својим сензационалним открићима y области
електротехнике.
Никола Тесла (1856-1943), Србин који ce искрцао 1884. године
y њујоршку луку за емигранте на Менхетну, желео je да y техноло-
шки напредним Сједињеним Америчким Државама реализује своје
проналаске y корист човечанства. Почетком двадесетог века, већ je
стекао америчко држављанство и убрајао ce y најугледније Њујор-
чане. Иако формално није завршио студије започете на Политех-
ничкој академији y Грацу, за допринос науци и проналазаштву, већ
крајем деветнаестог века постао je дописни члан Српске краљевске
академије, носилац Ордена Светог Саве II степена, почасни маги-
стар Универзитета Јејл и почасни доктор Колеџа Колумбија (Кеслер
2006).
У периоду од 1903. до 1913. године Тесла ce првенствено бавио
радовима y области машинства, уз паралелан развој његових фи-
лантропских пројеката. До 1903. године, Тесла je већ поседовао 101
патент (Цверава 2006: 177), имао значајно искуство y предузетни-
штву и, заједно са Вестингхаусом, био je потписник прве светске
франшизе 1895. године. Да би после претходних експеримената y
Колорадо Спрингсу доказао реалне могућности бежичног преноса
 648 Срби 1903-1914

енергије, Тесла je започео пројекат Варденклиф 1901. године. Убе-

дивши једног од најбогатијих Американаца, Џона Пирпонта Мор-
гана да финансира пројекат износом од 150.000 долара (преко 3,2
милиона долара вредности y 1914. год.), Тесла je достигао највећи
успон y каријери. Заузврат, Морган je постао власник 51 одсто де-
оница компаније „Никола Тесла“ и обећање да ће прва светска ра-
дио-станица бити y погону y року од девет месеци.
Но слом берзе 1901. године изазвао je пад хартија од вредности и
обезвредио новац добијен од Моргана. Иако саграђен 1904. године,
торањ Варденклиф није могао да буде опремљен y потпуности. Те-
сла није могао да y кратком року купи опрему и уређаје, a Морган je
одустао од даљег финансирања, упркос бројним Теслиним молба-
ма. Торањ Варденклиф je с временом опустео, a Теслу су партнери
тужили због неисплаћеног новца за опрему лабораторије торња, и
добили су парницу као и опрему затечену y лабораторији. Торањ
Варденклиф je срушен 1917. године. Своју ранију идеју о изради тур-
бомашине, Тесла je успео да оствари 1902. године, да 1906. заврши
скице и 1907. направи прототип турбине. Ha основу успешне реа-
лизације, потписао je уговор са Џоном Хедлијем и сарађивао с њим
До 1910. године. У раздобљу између 1908. и 1911. године, Тесла je на-
правио и тестирао пет хидрауличних машина: турбопумпу, пробну
пумпу, двостепени компресор, дуваљку и пумпу високог притиска.
T okom 1906. године, истекли су патенти за мотор наизменичне
струје и постали општедоступни. Исте године, Тесла ce посветио
изради брзинометра за луксузна возила (Пакард, Линколн, Пирс-
Ероу...) који je унапредио америчку ауто-индустрију, a проналазачу
донео стабилне приходе. Године 1907. Сједињене Америчке Државе
захватила je такозвана Банкарска паника, криза и масовно повла-
чење средстава из банака, што je довело до затварања великог броја
банака и ретких одобравања кредита преосталих банака. To je не-
гативно утицало и на Теслин рад, јер je финансирање његових про-
јеката често зависило од кредита. Почевши од 1909. године, Тесла je
радио са имућним инжењером Џоном Хамондом на патентирању
новог механичког принципа y великим индустријским центрима
света, али raje Први светски рат спречио да оствари пројекат.
Тесла je био јако предострожан плашећи ce да његови патенти
не буду фалсификовани, преузети или злоупотребљени: „Веома сам
много пазио u био опрезан са мојим открићима, da њихово коришће-
ње u y сврхе зла не донесе човечанству несрећу u самоуништење ‘
(Сарић 2006: 7). Многи Теслини биографи сматрају да су неколико
Никола Tečna 649

пута други научници добијали заслуге пре-

узевши његове патенте.
Упркос променљивим околностима y
којима je деловао, Тесли су константно при-
стизала различита признања: 1907. год. Њу-
јоршка академија наука изабрала je Николу
Теслу за свог редовног члана. Године 1908.
примио je и почасни докторат Техничког
универзитета y Бечу, a четири године ка-
сније постао je почасни члан Радио клуба
Универзитета Харвард (Кеслер 2006: 27, 61).
T okom свог укупног стваралаштва, Тесла
je патентирао 272 проналаска, од којих 112
y Сједињеним Америчким Државама и 160
проналазака y још 25 држава. Kao најзна-
чајнија открића која су допринела светској
науци и глобалном технолошком прогресу
најчешће ce помињу обртно магнетно поље,
индукциони мотор, полифазне наизменич-
не струје, генератор, систем производње и дистрибуције електрич-
не енергије, Теслин калем и високофреквентни осцилатор, Теслин
трансформатор, Теслина завојница, високофреквентне струје про-
менљиве фреквенције, високонапонски предајници за бежични
пренос, високонапонски апарати, вакуумске цеви за високе потен-
цијале, савремени брзинометар, многобројне турбине, међународ-
ни бежични систем, апарати за регулацију резонантних кола и др.
За свој допринос науци Тесла je шест пута одликован, a примио je и
три престижне медаље из области електротехнике. Тринаест пута
додељене су му повеље почасног доктора наука (Кеслер 2006: 101).
Још средином двадесетог века техничка документација обиловала
je Теслиним изумима, a стручна литература и уџбеници тога вре-
мена користе више десетина појмова који носе презиме проналаза-
ча: Теслин калем, Теслин принцип, Теслина лампа, Теслине струје,
Теслин индуктор, Теслина електротерапија, Теслини системи, Те-
слина теорија, Теслина пумпа... (Тесла [1919] 2007: 11). Међународ-
на електротехничка комисија 27. јуна 1956. године y Међународном
систему јединица (SI) доделила je назив јединици магнетне индук-
ције према презимену Николе Тесле. Међународни научни допри-
нос Николе Тесле озваничила je и Организација Уједињених нација
за образовање, науку и културу (УНЕСКО) уврстивши његову na-
650 Срби 1903-1914

тентну документацију y регистар „Памћење света“ 16. октобра 2003.

године (УНЕСКО 2010). Међународна астрономска унија je астеро-
ид, откривен 22. октобра 1952. године уврстила y свој регистар, под
називом „2244 Тесла“, y знак сећања на проналазача. Импозантан je
број институција, организација и особа које су различитим начи-
нима дали омаж Теслином доприносу проналазаштву и науци.
Веома практичан и делатан, Тесла je увек тежио да понуди кон-
кретна решења за проблеме којима ce посветио. У домену техничких
истраживања и експеримената то je очигледно, али његов утицај ce
једнако огледао на пољима која су мање изучавана, y области тео-
рије мира и мировног активизма. Целокупно стваралаштво Николе
Тесле y синергији je с његовом константном борбом за мир и помоћ
човечанству. У својој аутобиографији он дефинише своју племени-
ту животну мисију:

„Напори проналазача првенствено спасавају животе. Било да он упре-

же силе, побољшава уређаје, или обезбеђује нове удобности и погодно-
сти, он придодаје безбедности нашег постојања“ (Тесла [1919] 2007: 30).

Период од 1901. до 1913. године обилује Теслиним напорима за

остварење светског мира, што je видљиво y публикованим члан-
цима на ту тему, извештавању новинара о његовим мировним по-
духватима и анализи његовог рада. Године 1906. Тесла je објавио
чланак, за време руско-јапанског рата, за Електрикал ворлд y коме
образлаже тезу да je првенствени узрок рата незнање (Jones 1916).
Затим, 1907, објављује чланак „Теслин Тидалов талас онемогућиће
рат“ излажући потенцијал телеаутоматике.
Бројни су наводи медија који су почетком двадесетог века изве-
штавали о сарадњи Николе Тесле и Михајла Пупина y племенитој
мисији окончања ратова. О томе сведоче амерички новински члан-
ци доступни y архивама Виртуелног музеја Михајла Пупина (вир-
туелна изложба „Пупин и Тесла“, мај 2013). Експлицитан je један
од поднаслова изложбе, преузет из новинског чланка: Њу Јорк, мај
1904: „Речено je да Никола Тесла и проф. М.И. Пупин са Колумбија
Универзитета раде заједно на изуму, који ће, уколико буде остварен,
заувек да прекине ратовање.“ Можда су ови наизглед утопистички
пројекти, на којима су два великана науке сарађивала, апотеоза њи-
ховом доприносу човечанству.
Читавог живота Тесла je y односу према природи, животињама,
и људима улагао напоре да свет унапреди асертивним путем. По-
Никола Тесла 651

ред његове чувене изјаве да су сви напори које je чинио увек били
напори љубави, о томе су сведочила првенствено његова дела. У ко-
муникацији и стваралаштву, на основу изјава сарадника, пријатеља
и познаника, знамо да je Тесла увек био благ, да ce борио за мирно
решавање конфликата и кризних ситуација, и да je сматрао да je
људска дужност одрећи ce насиља. Теслина секретарица Мјуриел
Арбус сведочи о њему:

„Волео je људе, веровао je y доброту и оних који су желели да искористе

његове патенте... Тесла je био племенит човек који je властите инте-
ресе потискивао дајући предност доброчинствима која ће користити
човечанству" (Ждрале 2005: 162).

Теслин биограф Џон 0 ’Нил, добитник Пулицерове награде, на-

учни уредник њујоршког Хералд трибјуна, оставио нам je драгоце-
не податке о Теслином доприносу међународном миру:

. Тесла je радио на томе да y свету завлада мир. Посветио je свој жи-

вот напорима да скине терет са људских плећа; да људском роду сване
ново доба мира, благостања и среће. Када je видео да ће доћи до Другог
светског рата, који ће бити опремљен енергијом и оруђем које je он от-
крио, покушао je да га спречи; понудио je свету изум за који je тврдио
да ће сваку земљу, ма како била мала, учинити безбедном y оквиру ње-
них граница, али његова понуда je била одбијена“ (0 ’Нил 2006:22).

Тесла je свој пацифизам уобличио y конкретне предлоге y својим

чланцима: „Машина за окончање рата“, „Пренос бежичне енерги-
је: средство заунапређење мира“ развијајући концепт „зрака мира“
и сл. О Теслиним експлицитним напорима да спречи рат, поново
сведочи Џон 0 ’Нил y свом необјављеном поглављу Ненадмашног
генија из 1944. године: „Тесла покушава да спречи Други светски
рат“. Неколико сати пред смрт последњи пут понавља своје живот-
не аспирације и ставове:

„Овај свет мора обавезно да буде свет без експлоатације слабијег од

стране злог, без понижавања сиромашног од стране јаког и богатог...
већ свет слободних народа и људи, једнаких y достојанству и поштова-
њу човека“ (Цверава 2006: 192).

Иако je концепт Универзалног мира озваничен још 1816. оснива-

њем Међународног друштва за мир, Теслин допринос теорији ми-
ра, као и препоруке за унапређење мира, издвајају ce оригинално-
652 Срби 1903-1914

шћу и представљају претечу напредне теорије универзалног мира,

која свој савремени облик добија крајем X X и y XXI веку. Унесково
сврставање Теслине патентне документације y светску баштину,
као и признање да je „Значајно утицао на технолошки развој наше
цивилизације одражава не само мишљење специјализоване аген-
ције Уједињених нација, већ и став држава чланица ове међународ-
не организације.
Зборник радова The Essential Nikola Tesla: Peacebuilding Endeavor
(Protic, 2015) представљен на Харварду фебруара 2015. године, иста-
као je Теслин велики допринос човечанству и миру. У њему, о Тесли
пишу, поред нобеловаца, академика, уметника, предузетника и сту-
дената, и УНЕСКО активисти. Председник француске УНЕСКО Фе-
дерације Ив Лопез (Yves Lopez) истиче Теслин несагледив допринос
филантропији и миру, поредећи га са Нелсоном Манделом и Махат-
мом Гандијем (Lopez 2015:30-33). Директор УНЕСКО Центра за мир
и председник америчке Федерације УНЕСКО мрежа, Ги Џокен (Guy
Djoken) Теслу описује као „.. мученика којије најскупље платио сво-
ју борбуза светски мир u несебично друштво“ (Djoken 2015: 55-58).

Друштвени живот Николе Тесле био je комплексан, јер je ин-

спирацију црпео y стваралачкој усамљености. Није тешко претпо-
ставити колику je пажњу, почетком двадесетог века, могао да при-
вуче y Њујорку лепи, харизматични нежења, y чији су ce научни
рад улагале милионске своте. Кћерка најбогатијег Американца тога
времена, Ен Морган, била je заљубљена y Теслу, као и многе друге
изузетне даме. Но кључ Теслиног успеха, како je често наглашавао,
био je његов доживотни целибат. Често je писао и говорио и о зна-
чају самоће:

„Оригиналност цвета y самоћи, слободна од спољашних утицаја који

прете да обогаље креативни ум. Бити сам, то je тајна открића; бити
сам, то je час када ce идеје рађају“ (Hughes 1989: 25).

Упркос изолованости y раду, изузетно образован, полиглота,

члан клуба „400 најугледнијих Њујорчана" и дугогодишњи посети-
лац Метрополитен опере Тесла je био радо приман y високо дру-
штво. Сусретао ce са представницима краљевских породица, ин-
ституција, политике, са научницима, уметницима, и готово никога
Никола Тесла 653

није остављао равнодушним. Чувени Хуго Гернсбек, уредник Елек-

трикал експериментера, описао je Теслу следећим речима:

„Приближава ce полако и достојанствено. Истог трена постајете све-

сни да стојите лицем y лице са човеком вишег реда...опчињава вас и
ви ce одједанпут осећате опуштено као да сте са старим пријатељем...
Говори брзо и врло убедљиво. Углавном сте опчињени његовим гла-
сом“ (Тесла [1919] 2007: 17).

У време стварања међународних организација, Тесла саветује

иницијаторе: „Ове ставове изнео сам... када ce сада покојни Ендрју
Карнеги залагао за удружење састављено од неколицине водећих
држава - неку врсту Свете алијансе“ (Тесла [1919] 2007: 73).
Забележени су и Теслини сусрети са најутицајнијим људима
Америке почетком двадесетог века:

„Средином фебруара 1902. његов бивши партнер y послу, Ернст Адамс

... позвао га je на доручак на који ће доћи принц Хенри, Морган, Рок-
фелер, Стилман и Вандербилт... био je позиван y највише повлашћене
кругове моћи и новца“ (Јовановић 2001, доступно и на сајту Центар
Тесла: www.centartesla.com).

Средином 1910. године, Тесла je становао y кули Метрополитен,

највишој згради света, да би ce 1914. године, преселио y Вулворт но-
ву највишу зграду на свету, што представља статусни симбол. Рет-
ки су људи који су Теслу ословљавали личним именом. Међу њима
су чувени Роберт Андервуд Џонсон и Били Вандербилт, с чијим je
породицама одржавао блиско пријатељство. Ричмонд Пирсон Хоб-
сон, високи функционер америчких институција и међународних
организација, сматрао je Теслу најближим пријатељем. Уметничка
елита краја деветнаестог и почетка двадесетог века окупљала ce код
Џонсонових, који су Теслу сматрали чланом своје породице. Ту je
Тесла упознао Марка Твена, с којим га je доцније везивало искре-
но пријатељство, поново ce сусрео са Дворжаком, кога je познавао
из Прага, срео ce са пољским пијанистом Падеревским и другима.
Пажљиво пратећи научна достигнућа широм света и, пре одласка y
Америку, радећи y Будимпешти, Паризу и Стразбуру, Тесла je упо-
знао врсне научнике свога времена, међу којима су били и Лорд
Келвин и Хелмхолц.
Списак претходно наведених еминентих имена, могао би да на-
веде на закључак о некој врсти Теслиног елитизма, који je био су-
654 Срби 1903-1914

протан његовом животу и принципима. Уважавао je сваког човека,

о чему сведоче његови савременици. Његова секретарица Мјуриел
Арбус истакла je, 1943. године, да je Тесла: „сваког радног дана... до-
лазио ... са уобичајеним смешком и поздравом: Добро јутро девој-
ке. Никада мрзовољан ни љут. Волео je људе, веровао je y доброту“
(Ждрале 2005: 161). Сам Тесла, био je енергичан поборник једнако-
сти међу људима, права жена, квалитетнијег односа према природи
и према животињама. Његова дарежљивост била je надалеко чуве-
на, и трошио je велике суме новца на напојнице, поклоне, волео je
да сваког радника добро плати и обрадује. Зато су упркос довољ-
ним материјалним средствима којима je пред смрт располагао, по-
сле његове смрти забележена неизмирена дуговања. Хуго Гернсбек
je писао: „Његов једини порокје великодушност.. .Тесла je идеали-
ста највишег реда a таквим људима новац мало значи“ (Тесла [1919]
2007: 17).
Тесла je одржавао редовну преписку са својом родбином, био je
члан Српске краљевске академије и Матице српске, носилац Орде-
на Светог Саве I реда... Иако je истицао важност слоге и мира међу
југословенским народима, био je вишеструко везан за Србију. Не-

Никола Тесла y лабораторији 1889.

(Музеј Николе Тесле)
Никола Тесла 655

посредно уочи почетка Првог светског рата, Тесла je упознао док-

тора Пају Радосављевића, професора психологије на Њујоршком
универзитету, који му je постао један од најближих сарадника и
пријатеља. Прво упућено писмо Радосављевићу, Тесла потписује са
„Српским поздравом, Ваш Н. Тесла“ (Сарић 2011: 279).
Однос Михајла Пупина, професора Универзитета Колумбија и
једне од најугледнијих личности с почетка двадесетог века, и Тесле,
био je сложен: најпре однос велике подршке и сарадње, који ce пре-
кинуо размимоилажењем, да би напослетку био био крунисан по-
новним срдачним сусретом пред Пупинову смрт. Обојица су најпо-
знатији Срби-Американци тога времена, обојица су померили гра-
нице науке, иако су имали различите животне путеве и методе. Kao
и Пупин, и Тесла je напамет рецитовао српску народну поезију. О
томе, y својој књизи Памћења прошлости, сведочи Роберт Џонсон:
„Слушао сам га док рецитује дугачке одломке из највећих српских
епова, за које je сматрао да надмашују Илијаду‘ (Ждрале 2005: 161).
Никола Тесла je, према сведочењу Саве Косановића, и y самртном
часу држао y рукама збирку српских народних песама. У библио-
теци проналазача значајно место заузима поезија Ракића и Дучића,
док je J. J. Змаја неизмерно поштовао: y знак поштовања му je јавно
целивао руку, посветио један од првих светлећих паноа и превео ње-
гове песме на енглески језик. Свом ујаку Паји Мандићу, 17. маја 1894.
године, Тесла пише о преводу Змајевих песама објављеном y чланку
магазина Сенчери: „Судим да сам тим мојим чланком више кори-
стио Српству него радом на пољу електрицитета' (Циврић 1993: 52).
Имена Лазе Костића, Славка Бокшана, Милутина Миланкови-
ћа, и многих других значајних Срба двадесетог века, обележила су
живот Николе Тесле. У посети Београду 1. јуна 1892.године, Тесла
ce емотивним говором обратио хиљадама људи који су га дочека-
ли: „Ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала - то
ће бити доброчинство и за цијело човечанство. Ако ce те моје наде
испуне, најслађа мисао биће ми та: да je то дело једног Србина“. Су-
традан, 2. јуна 1892. године, на свечаној вечери y ресторану Вајферт,
Тесла ce следећим речима обратио окупљенима: „Господо и браћо!
He бих био Србин и не бих ce српски осјећао кад вечерашње вече не
бих рачунао y најсретније и најдрагоценије часове y животу“ (Са-
рић 2005: 32/34).
Међу Теслиним политичким ставовима, до изражаја долази по-
штовање Круне, a видно je и наглашавање сакралног карактера
краља:
656 Срби 1903-1914

„Треба да саберемо мисли дубоким поштовањем на Великога Алек-

сандра Краља Мученика, чија ће успомена одушевљавати Југословене
кроз будуће векове - и да изразимо љубав и оданост Његовом Вели-
чанству Краљу Петру Другом, Зеници y оку народа“ (Сарић 2011: 486).

У јесен 1942. y разговору са краљем Петром II, Тесла наводи да га

сматра легитимним владаром:

„Величанство, Ви сте ми учинили највећу част и највећу радост што

сте ми омогућили да Вас видим...Вама je благопокојни Краљ-Муче-
ник обиљежио пут којим да идете: Чувајте Југославију. Ja ce надам, да
ћу доживјети и то ће ми бити најрадоснији час y мојем животу, кад
ce Ви вратите y велику и сретну Југославију... Величанство, Бог Вас
благословио (Јовановић 2001; доступно и на сајту Центар Тесла: www.
centartesla.com).

Никола Тесла je одржавао односе са више представника краљев-

ске породице: 1892. године га je одликовао крал> Александар Обре-
новић, краљу Александру Карађорђевићу пише некролог y Њујорк
тајм су, године 1942. посећује га краљ Петар II, a са кнезом Павлом
размењује телеграме (Матић 2005: 931-932).
Теслина духовност и однос према цркви тема je која завређује
обимнију и слојевитију анализу, управо због неисцрпне универзал-
ности и креативности Теслине мисли. Порекло Николе Тесле указује
да je он изданак једне свестране српске фамилије, која обилује про-
налазачима, свештеницима, научницима и војсковођама. Теслин
прадеда no мајци, Тома Будисављевић, познат je no двојакој мисији:
био je свештеник али уједно и командант чете, носилац Француске
легије части и одликовања аустријског цара. Његова унука Георги-
на Тесла, протојерејска кћи и попадија, мајка Николе Тесле, била
je no Теслиним речима прворазредни проналазач, јер je изумела
многе проналаске за домаћинство. Теслин деда no оцу - наредник
y Наполеоновој војсци одликован je за храброст, док je Теслин отац
- свештеник Милутин - no Теслином сведочењу, био веома образо-
ван човек, филозоф, песник и писац (Тесла [1919] 2007).
Одрастање y природном амбијенту Лике, y свештеничкој поро-
дици, y свакодневном додиру са храмом и православним вредно-
стима, окружен љубављу и пажњом изузетно креативних родите-
л>а, све то обликује Теслин дечачки ум. Једини предмет који je Тесла
прихватио y наследство, као успомену на породицу, била je литур-
гијска књига Служебник, штампана y Венецији 1519. године (коју je
Никола Тесла 657

после Теслине смрти Сава Косановић

поклонио председнику Труману).
Владика Николај Велимировић
1915. године сусреће Теслу и преноси
да je задовољан што je научника упо-
знао, показујући благонаклоност пре-
ма његовом делу (Сарић 2011: 294).
Тесла религију посматра као један
од идеала: „Свако од нас мора имати
идеал који га покреће и задовољава,
али тај идеал не сме бити материјалан.
To може бити религија, уметност, на-
ука, што год делује као нематеријал-
на снага“ (Тесла, 1900). У Писму Поли
Фотић 1939. године, Тесла објашња-
ва законе природе и наводи Bora као
покретача природе: „...Да ли je при-
рода џиновска мачка? Ако јесте ко je
покреће? To може једино да буде Bor,
закључио сам...“. Тесла често користи Никола Тесла
хришћанске референце, пише и гово- (Фототека САНУ)

ри о хришћанству, a y чланку „Маши-

на која ће зауставити рат“, мир и благостање повезује са Христовим
учењем y Беседи на гори (Тесла 1937). Иван Мештровић je записао
да му je Тесла y разговору о молитви поверио „ја ce молим Богу сва-
кога дана“, a y писму Џону Филипсу Александеру од 10. децембра
1901. године, експлицитно ce изјашњава: „Што ce тиче мојих рели-
гиозних убеђења, ja припадам (Грчко) православној цркви, y којој je
мој ујак... “ (Сарић 2011: 384-386).
Никола Тесла je значајно допринео угледу Српске православне
цркве y Америци, јер je био кум и приложник цркве Св. Саве y Чи-
кагу, као и почасни председник Српске црквеношколске општине y
Њујорку (Матић 2007: 144).
Последњих година живота, Тесла je примао пензију из Краље-
вине Југославије, y вредности која je y 2014. години еквивалентна
суми од преко 9.000 долара. Упокојио ce на православни Божић, 7.
јануара 1943. године. Опело Николи Тесли y Њујорку служила су
два протојереја a четрдесетодневни помен y београдској Саборној
цркви митрополит-администратор Српске патријаршије, уз саслу-
жење дванаест свештеника (Матић 2005: 931-932). После опела са-
658 Срби 1903-1914

храњен je y складу са православним обичајима, о трошку српских

исељеника. Документ из Музеја Николе Тесле y Београду сведочи
о кремацији тела Николе Тесле од 26. марта 1943. иако не постоји
документ који говори о Теслиној жељи да буде кремиран. Урна са
пепелом Николе Тесле чува ce y музеју.
О томе да су Теслини изуми признати још за време његовог жи-
вота, упечатљиво говори цитат Хуга Гернсбека, објављен y Елек-
три кал експериментеру, јануара 1919. године: „Никола Тесла je, no
мишљењу реномираних стручњака највећи проналазач свих вре-
мена. Тесла има више оригиналних изума него иједан други човек
tokom историје... “. У тексту je претходно истакнуто и крунисање
Теслиног доприноса науци навођењем признања значајних међу-
народних и научних организација, и почасних доктората. Харвард,
Јејл, Принстон, Колумбија, и други реномирани расадници знања
подигли су бисту Николи Тесли. Чак и изван кругова природних
наука, сећање на корифеја науке и хуманизма постало je планетар-
ни феномен: председници многих држава, високи представници
међународних организација, Нобеловци, познате филмске и му-
зичке звезде... одају му почаст. Књиге, стрипови, филмови, пред-
ставе, музика, сликарство, вајарство, видео-игрице, свакодневно
проналазе инспирацију y Николи Тесли. Поред миротворачких на-
пора, човекољубља и борбе за људска права, који су сажето описа-
ни, Тесла je свој значајан, иако мање познат допринос, остварио и y
домену екологије и филозофије.

Александар Протић

Одабрана библиографија
Бокшан, Славко (1936): Nikola Tesla: Livre commémoratif à l’occasion de son
80 ème anniversaire. Nikola Tesla et ses découvertes. Belgrade: Société pour
fondation de l’Institut Nikola Tesla.
Ждрале, Милан (2005): Теслина бајка. Београд: Дерета.
Јовановић, Бранимир (2001): Тесла - дух, дело, визија. Београд: Фремен-
тал.
Кеслер, Милица (2006): Дипломе Николе Тесле - каталог изложбе, стр. 27,
61, 101. Београд: Музеј Николе Тесле.
Маринчић, Александар (1994): Живот Николе Тесле. Београд: Српска ака-
демија наука и уметности.
 Јован Цвијић

Ha сваком месту u y свакој прилици треба сваки Србин da брани сво-

ју земљу od неистина u da најенергичније заступа интересе u тежње
своје земње u свога napoda. Mu имамо права, велика права, u зато сме-
мо своја питања изнети nped свет u борити ce за њих. Kad ce будемо
национално y обележеном смислу формирали, имаћемо самопоузбања u
вероваћемо y своју велику 6ydyhnocm; ту чврсту веру морају прихвати-
ти странци [...] Kad je она Kod нас права, честита. Mu смо ce cada згр-
чили u често не смемо da заступамо u своја најјаснија права. Међутим
ce u cada може с тактом u 3eodnuM uemodama изнети nped свет цео
комплекс српских националних питања [...]. Huje истина daмиморамо
nped већим neonpaedano попуштати само зато што смо мала dpжaвa.
Само napod me мале dpжaвe треба daje оних великих националних осе-
ћања u da их његова интелигенција на cee стране y свету истинито
npedcmae/ba u брани.
Јован Цвијић

Ceu треба da покажу odcydne склоности da не цене на првом месту по-

литичке бравуре u партиске заслуге, већ da на прво место стављају
pad, deлa, стварање. Pad u deлa су основни принцип просвећене deMO-
кратије. Свијавни padnuu,u морају ce озбиљно спремати u тежити da
спремом u стварним padoM, y коме су показали успехе, da тиме 6ydy
означени за места u функције, које желе заузети. To he утицати u на
новије генерације, које cada већином ôecnnodno политизирају. Kad пора-
сте позитиван pad, изгубиће ce многи ody3poxa који изазивају банашње
рђаве појаве.
Јован Цвијић
Јован Цвијић 66 з

Када год ce промишљају дела великана науке, спонтано ce на-

меће афоризам о стајању на раменима џинова. Метафоричке мо-
гућности тог израза нису промакле пажњи социолога Роберта К.
Мертона (1910-2003), кога многи и данас сматрају једним од џинова
струке. Мертон je, наиме, разматрању порекла и могућих значења
поменутог афоризма посветио целу књигу (Merton 1965). Kao што je
наговештено њеним насловом, који не може a да не заголица машту
познавалаца књижевности, ради ce о прилично необичном оства-
рењу, барем за једног научника онаквог каквим их свет види. Мер-
тон ce на њеним страницама поиграва како књижевним конвенци-
јама тако и истраживачким и наративним традицијама друштве-
них наука, како би нам y стерновски помереној епистоларној фор-
ми скренуо пажњу на све амбивалентности, ситничавости, сујете и
слабоумности које чине другу страну велике авантуре духа зване
наука.1 Ипак, Мертон наговештава и ону много важнију страну на-
учног прегнућа - то да оно ствара услове за споро и непредвидљи-
во, али неоспорно и постојано нагомилавање различитих знања -
како знања о ваљаним начинима стицања знања, тако и знања о
различитим облицима нашег садејствовања са световима чији смо
неразмрсиво уплетени део. При томе, нагомилавање о коме je реч
представља процес који личи на све само не на сређену, логичну и
стално y добром правцу напредујућу делатност. Случај, интуиција,
ненамераване последице, туђа (не)очекивана помоћ, na чак и тврдо-
главост, имају y неким случајевима скоро подједнако важну улогу
као и систематичност, рационалност и дедукција. Мертон захваљу-
јући својој поштовања достојној учености и приповедачком умећу
стајање на раменима џинова разоткрива као метафору којом ce ис-
казује оно што он сматра суштином научног подухвата - сложену,
каткад противречну везу између генерација истраживача која омо-
гућава како крупне, громогласне, тако и сасвим ситне, не увек мно-
го мање важне, али никада сасвим предвидљиве помаке и продоре.
Да би то постигао, Мертон читаоце води од новијих примера упо-

1 Мертон ce, наиме, y књизи поиграва књижевним поступком који je кори-

стио Лоренс Стерн (Laurence Sterne, 1713-1768) y свом најпознатијем делу Три-
стр ам Шенди (The Life and Opinions of Tristram Shandy, Gentleman), посебно бес-
крајним дигресијама и обимним позајмицама од других аутора, са навођењем
њихових имена или без њега, na и на том примеру можемо видети како Мертон
науци и научницима приноси једно увесељавајуће, али и благо искривљујуће, na
тиме и опомињуће огледало.
664 Срби 1903-1914

требе афоризма о стајању на раменима, ка чувеној (и контроверз-

ној) Њутновој парафрази: „Ако сам видео даље, то je зато што сам
стајао на раменима џинова“, коју je велики физичар срочио y писму
знаменитом колеги Роберту Хуку из 1676. године. Мертон потом се-
же још дубље y историју, ка Бернару од Шартра и средњовековним
верзијама изреке, да би на крају дошао до њених античких корена.
Тако упознајемо христијанизовану варијанту приче, no којој ново-
заветни јеванђелисти стоје на раменима старозаветних пророка. Ta
пак прича y основи препричава, додуше y обновљеном руху, антич-
ки мит о слепом џину Ориону и човеку неугледна раста, Кедалио-
ну. У том миту, човек малог раста види далеко, јер стоји високо на
раменима ослепљеног џина, усмеравајући га како би нашао место
на коме ће излечити свој вид. Са искуством које je имао, Мертон
није могао да не препозна метафорички значај афоризма за разми-
шљања о сложеној, na и парадоксалној природи научног прегнућа.
Па ипак, тај потенцијал je схватан и много раније, додуше y нешто
другачијим сазнајним оквирима. Тако je рабин Исаија из Транија y
Италији (1200-1260) халакиста, писац коментара на Тору, био пр-
ви јеврејски мислилац који уочава да je афоризам (који je позајмио
од поменутог Бернара од Шартра, у. 1124, хришћанског филозофа
и теолога) способан да истовремено изрази како тему напретка y
тумачењу светих текстова, тако и тему назадовања генерација (де-
генерација генерација):

„Најумнијег философа су једном питали: ’Ми признајемо да су наши

претходници били мудрији од нас. У исто време, ми критикујемо њи-
хове коментаре, често их одбацујући и тврдећи да je истина на нашој
страни. Како je то могуће?’ Мудри философ je одговорио: ’Ko види да-
ље, патуљак или џин? Засигурно џин, јер су његове очи налазе на ве-
ћој висини од очију патуљка. Али ако ce патуљак постави на рамена
џинова, ко тада види даље? Засигурно патуљак, јер ce сада очи патуљ-
ка налазе на већој висини од очију џина. Тако исто смо и ми слични
патуљцима на раменима џинова. Ми овладавамо њиховом мудрошћу
и онда идемо даље од н>е. Ми постајемо мудри захваљујући њиховој
мудрости, и успевамо да кажемо оно што говоримо захваљујући њима,
a не зато што смо већи од њих.’ ... Мудрост je већа од мудрих. Нико од
мудрих није безгрешан. Савршена мудрост je само Господова“ (Isaiah
di Trani, наведено према Leiman 1993: 92).

Смисао ове опсежне дигресије о познатом афоризму постаје ра-

зумљив када ce она примени на однос наше и претходних политич-
Јован Цвијић 665

ких и научних генерација y Србији, што

je тема студије која je пред читаоцем. И
ми, наиме, често мислимо да видимо бо-
ље од претходних поколења, зато што
верујемо да смо ce ослободили њихових
предрасуда и мана, и тако y својим очима
постајемо интелектуални и морални џи-
нови. При томе, не желимо да увидимо
да су ствари такве - ако заиста јесу такве
- зато што смо нашу потрагу и пут запо-
чели с висина које су наши претходници
већ досегли пре нас, стварајући нам ви-
шу почетну стајну тачку него што су je
они имали. С друге стране, стални раст
знања коме доприноси свака генерација
сужава простор за стваралачке помаке и
осуђује оне који тек долазе на све већу
специјализацију. У том смислу, метафо-
ра нам скреће пажњу и на чињеницу да
стајање на раменима џинова y науци ну-
Јован Цвијић
ди како могућност бољег виђења, тако и
(Фототека САНУ)
претњу постајања још већим патуљком
него што би ce то изворно било.

Увод: научно наслеђе као тема науке

У том смислу, метафорична прича о раменима џинова пружа
прикладан оквир за разматрање како научног наслеђа тако и јав-
ног и културног послеништва Јована Цвијића, чему су посвећене
странице овог прилога. Наиме, због изузетно широког обухвата,
темељности и дубине утицаја на потоња истраживања и друштве-
ни живот који су његови радови из више научних дисциплина има-
ли, Јован Цвијић (11. октобар 1865. - 16. јануар 1927. године) дуго je
сматран једним од најзначајнијих српских научника и јавних рад-
ника, џином на чијим су раменима постављени темељи неколико
како природних, тако и друштвених наука, na и саме државности
Краљевине СХС, односно Југославије.
Његово стваралаштво je било повод за бројна истраживања и
објављивање већег броја значајних студија и текстова, као и неко-
 666 Срби 1903-1914

лико зборника радова и монографија, како y Србији тако и y другим

срединама. Крајње сведена листа могла би да изгледа овако: Данеш
1927; Радовановић 1927, 1957, 1958; Милић 1956; Ćulibrk 1971; Ћули-
брк 1982; Научно дело Јована Цвијића 1982; Влаховић 1987; Чубри-
ловић 1991; Трговчевић 1995, 2003; Pišev 2013. Многе од тих вред-
них студија биле су тематски усмерене на појединачна поља или
периоде Цвијићевог рада - било да ce ради о његовом доприносу
природним наукама, или друштвеним и хуманистичким наукама,
или пак његовом националном раду. Било je такође вредних аутор-
ских покушаја да ce његово стваралаштво сагледа y својој укупно-
сти, мада je и тада интелектуално-биографски, дисциплинарни и
стручно-тематски приступ пружао главни оквир (Ћулибрк 1982;
Васовић 1994). „Коначна“ студија која би објединила све аспекте ње-
говог рада, довела их y међусобне везе, указала на порекло и развој
водећих идеја, потом поставила Цвијићево укупно стваралаштво y
контекст његовог времена, друштвених и политичких токова, као и
тадашњег стања науке, a на крају га осветлила и из перспективе са-
дашњег стања истраживања свих фундаменталних и примењених
наука којима ce Цвијић бавио, упркос поменутим вредним покуша-
јима, још није написана. Како ствари стоје, највероватније je да ће
тако бити и y догледној будућности.
За такво стање постоји више разлога. Пре свега, Цвијић ce tokom
св or живота ca успехом огледао y већем броју међусобно повезаних,
али ипак прилично различитих научних дисциплина: географији,
геологији, геоморфологији, тектоници, лимнологији, антропогео-
графији, етнографији и етнологији, етнопсихологији, руралној и
урбаној социологији, и, што ce често заборавља, геополитици. Ta
чињеница чини изузетно захтевним писање темељних, a обухват-
них студија о његовом укупном делу. Још важније, упоредна соци-
јална и политичка историја друштвених наука, на трагу почетака
које суу оквиру струке којом ce бави аутор овихредова наговестили
Џорџ Стокинг, Хенрика Куклик, Дејвид Милс, или, y новије време,
Ефрам Сера-Ширар (Stocking 1968, 1987, 1992, 1995, 2001; Stocking
ed. 1983, 1984, 1986; Kuklick 1991; Kuklick ed. 2008; Mills 2008; Sera-
Shriar 2013), a y ближим или даљим научним дисциплинама бројни
други аутори (видети Wagner, Wittrock, and Whitley 1991; Ross 1992;
Smith 1997; Wagner 2001; Porter and Ross 2003; Chapoulie 2005; Heil-
bron, Guilhot, and Jeanpierre 2008; Backouse and Fontaine, eds. 2010;
Isaac 2012, Isaac and Bell eds. 2012; Backhouse and Fontaine, eds. 2014;
за покушаје y овој средини видети већ наведену студију Васовић
Јован Цвијић 667

1994; Pišev 2013), још увек није y потпуности утемељена као истра-
живачка дисциплина y српској науци. Утолико, слични задаци још
увек представљају велики изазов за историју науке y Србији.
Из тих разлога, можда има смисла отворити нешто другачији
правац промишљања, и истражити да ли, и ако да, на који начин
Цвијићево наслеђе данас уопште може бити од користи онима ко-
ји су га, хтели они то или не, добили y оставштину. Наиме, одско-
ра je приметан понован пораст броја дисонантних гласова што ce
тиче вредновања Цвијићевог научног, a поготову његовог наслеђа
као јавног радника. Зашто je стање такво? Који су узроци, и какве
могу бити последице наговештених токова? У неким од друштве-
них наука, на првом месту y онима чијем je настанку и професи-
онализацији Јован Цвијић дао одлучујући допринос иако им сам
није припадао, јављају ce tokom осамдесетих година двадесетог B e ­
na умерени, a y скорије време и изразито оштри критички гласови
упућени Цвијићу и његовом наслеђу. Младена Прелић, ауторка но-
вијег веома добро документованог и пажљиво одмереног прилога
о Цвијићевом раду виђеном из етнолошког и антрополошког угла
примећује: „У етнологији, међутим, слика која ce последњих година
ствара о Цвијићу бива y извесном смислу контроверзна, na и из-
разито негативна, a његов рад и његова школа, која je снажно обе-
лежила почетке развоја етнологије као науке y Србији, не сматра
ce данас делом праве’ етнолошке традиције (Прелић 2014: 83).“ Ha
први поглед, y томе нема ничега новог. Оштре критичке оцене из-
ношене су спорадично y овој и другим срединама и раније, већ no
објављивању појединих Цвијићевих дела, поготову y периодима ге-
ополитичких сукоба, ратова и непосредно после њих, на пример,
међу појединим аустрофилски оријентисаним научним радницима
(Pilar/Siidland 1943 [1918]; Pilar/Lichttràger 1933), члановима антију-
гословенске емиграције (Tomašić 1941), или tokom и после завршет-
ка ратова на простору бивше Југославије (Murvar 1998 [1941]; Cović
ed. 1993; White 2000). Често cy такве оцене износили управо они
стручњаци и јавни делатници који cy ce сматрали представници-
ма или заступницима народа, држава или политичких пројеката за
које су сматрали да их Цвијићева научна и јавна делатност излаже
политичком ризику или губитку.2 У српској науци ce први пут си-

2 Тако ce y хрватском издању Википедије о Цвијићевом ангажману износи

следећа оцена: „Јован Цвијић je првенствено био географ који ce осим физичком
географијом бавио и антропогеографским истраживањима. Убрзо je постао и су-
 668
Срби 1903-1914

стематски Јављају tokom трајања репресивне послератне фазе југо-

словенског титоистичког режима (1945-1966; за карактеристичне
примере видети Кулишић 1953, 1966, 1967; за обухватан и изузетно
темељан осврт на Кулишићево дело видети Горуновић 2007). Тако
етнолог Шпиро Кулишић y складу с тадашњом партијском лини-
Јом одређује шири научно-политички контекст y оквиру кога де-
лУЈе ЦвиЈић као хегемонистички: „У условима националне нерав-
ноправности и опште реакционарне политике владајућих кругова
старе Југославије српска je етнологија y цјелини подржавала хеге-
монИстичку концепцију српске буржоазије о једном јединственом
народу са три племена ‘ (1967:205). Кулишић ce сврставањем на „ко-
минтерновску линију препоручује режиму за улогу идеолошког
арбитра струке (Кулишић 1967; Горуновић 2007:45-94 и пос. 90). По
завршетку те фазе, критички гласови јењавају, да би ce местимич-
но оглашавали y периодима затезања међунационалних односа и
криза политичког система социјалистичког самоуправљања и југо-
словенског федерализма. Кулишић још једном користи историкку
прилику, оваЈ пут да би ce на крају Титове ере представио јавно-
сти као наУчни заштитник самобитности црногорске нације, којој,
како Се* емУ танило, више од пола века после своје смрти и даље
„прети ЦвиЈићев најближи сарадник Јован Ердељановић (Kulišić
1980; Горуновић 2007: пос. 281-305).
Аутори који су критичке ставове заступали y скоријем периоду
имали су суштински другачије цил>еве, другачију аргументацију, и
сасвим различита теоријска полазишта y односу на раније критича-
ре. У већини случајева ишло ce за тим да ce из перспективе поуну-
трених мерила савремене светске социјалне и културне антрополо-
гије превреднује Цвијићев научни допринос, првенствено y циљу
довршетка процеса антропологизације српске етнологије, a потом
и зарад изналажења нове друштвене улоге за њу. Поменути процес
y српскоЈ етнологији, y оквиру кога ce прво спонтано, a потом план-

радник актуалне српске политике подупирући својом антропогеографијом Бал-

Када^е требало о т , 7 еТеНЗИ^е ^ раљевине Србије према свим сусједним земљама.
лиГби l i оправдати разлоге територијалне експанзије српске државе, уво-
Дио би КРитеРиЈ геополитике, односно географског детерминизма «aivhn evnon
S r S T ' ™ ЗНаНСТВеНе аР Г ментације... (https://hr.wikipedia.org/wik^ovan cvi-
дс). При томе ce намерно заборавља да би већина бивших југословенск^х држава
имале мање, na чак „ знатно ман,е територије од оних к ак в! су данас, S S e за ЊИХ
ису to ko m и одмах после рата изборили српска војска, српски државници и соп
ски научници попут Цвијића (Mitrović 1969; Митровић 1995; Трговчевић 1986).
Јован Цвијић 669

ски мењају теоријски оквири, методолошки приступи и представе о

научним циљевима, као и етичким оквирима деловања науке, како
би та некадашња наука о народима, и то првенствено сопственом
народу, постала што више налик општој науци о човеку y глобал-
ним културним оквирима, онако како je та наука виђена y англо-
саксонској и другим западним научним традицијама, упоредив je
са токовима антропологизације етнологије y другим континентал-
ним научним срединама (видети Ковачевић 2001 I, 7-8; Naumović
2000; Миленковић 2008; Bošković 2010; за исто y Хрватској Riht-
man-Auguštin 2004; Čapo Žmegač 2004). Ha таквим основама прво
je утемељено виђење no коме je утицај Вука Караџића, a потом и Јо-
вана Цвијића одвео ту дисциплину на погрешан, ненаучно-роман-
тичарски развојни правац. Како би жељени циљ постао остварив,
развојни правац je морао да буде усмерен на другачији начин, поред
осталог проналажењем алтернативних мисаоних темеља. Здрави
корени нађени су y делима просветитељских аутора, на првом ме-
сту Доситеја Обрадовића, као и y географски усмереној литератури
његових следбеника, са којима би, како ce веровало, била уклопива
једна другачије замишљена наука. Српска етнологија je, према тој
школи мишљења, на здравим просветитељским основама могла ра-
није и успешније да ce антропологизује, да та прилика није пропу-
штена (Ковачевић 2001, књига I; Ковачевић 2005; за нешто другачије
виђење улоге романтизма Naumović 1998). Пропуст je надокнађен
започињањем процеса антропологизације почетком осамдесетих
година двадесетог века. Нешто касније, али y сличном духу, y скла-
ду са разумевањем савремених теоријских домета и етичких стан-
дарда дисциплине, поједина Цвијићева дела и ставови оцењују ce
као научно безвредни, етички неприхватљиви (Миленковић 2008;
Pišev 2013), национално штетни (Миленковић 2008:42), расистички
(Bošković 2010: 158; Миленковић 2008: 46), a најзад и као „генератор
зла“ (Миленковић 2008: 46). Цвијићево наслеђе тако изнова преста-
је да буде виђено од једног броја утицајних домаћих мислилаца као
темељ који треба даље проучавати, критички промишљати и догра-
ђивати. Другим речима, не постоји више сагласје око тога да то де-
ло представља једно од „рамена џинова на којима сви стојимо“, већ
оно изнова бива раскринкавано као потпуно погрешан основ, и као
правац који мора бити напуштен, овај пут за сва времена.
Осврт који je пред читаоцем, има за циљ да ce изнађу разлози и
домет таквог критичког заокрета, a потом понуди и нешто другачи-
ји поглед на Цвијићев пројекат фундаменталне и примењене науке,
670 Срби 1903-1914

примерен изазовима историјског тренутка y коме ce тај поглед из-

носи. Поново вреди узети y обзир опажања Роберта Мертона, која
он овај пут износи y улози озбиљног и одмереног социолога науке:

„Научницима je отимана њихова људскост тако што су били идеализо-

вани и, y понеким случајевима, претварани y идоле... Па ипак, поште-
на процена би y њима видела обичне људе, a не богове, и препознала
би да су као такви подложни притисцима и страстима, и да су и са-
ми ухваћени y друштвене односе y којима ce људи неизбежно налазе“
(Merton 1963; превод и скраћивање С. Н.).

Разумљиво, теза о „отимању људскости" научницима важи и за

оне случајеве y којима су они острашћено критиковани, a не само
идеализовани. Нешто даље, са карактеристичном дозом оптими-
зма, Мертон тврди: „... да ми тек сада почињемо да ослобађамо про-
учавање конкретног понашања научника од сасвим људске тежње
да ce на њега гледа y светлу осећања и вредности које смо усвојили,
уместо да неке од облика тог понашања истражујемо на разуман и
непристрасан начин“ (Merton 1963). Te Мертонове идеје ће бити пу-
токаз на страницама које следе, уз пуну свест да такав задатак није
лако остварити.
A ko ce вратимо почетној метафори, овде ce заступа теза да ce
стојећи на раменима људи попут Цвијића, уз превазилажење број-
них ограничења на која су с правом скретали пажњу критички на-
стројени аутори, још увек може гледати y даљину, првенствено y на-
учном смислу, a можда, уз употпуњавање досадашњег одговорног
критичког промишљања које je већ прилично узнапредовало, и y
области примењене науке. Нагласак je, разумљиво, не на континуи-
тету ради континуитета него на стваралачком дијалогу са прошло-
шћу и коришћењу ондашњих идеја као покретача за данашње ми-
саоне продоре, онако како ce то y другим срединама ради са ства-
ралаштвом Диркема, Моса, Вебера или Мертона. За тим циљем ће
ce ићи полазећи од покушаја систематизације оцена које су изнете
y поменутим критичким текстовима и одређења укупног контекста
y коме су оцене настајале; разматрањем циљева, начина функцио-
нисања и ограничења пројекта националне науке, онако како ју je
замислио и спроводио Цвијић, из визуре коју пружа интегрисање
раније развијеног модела синдрома двоструког припадника (Nau-
mović 1998; 2000) и овде понуђеног модела апорија националних u
примењених наука; као и покушајем да ce резултати примене инте-
Јован Цвијић 671

грисаног модела упореде са савременим приступима примени дру-

штвених наука.
Пре него што ce на тај задатак пређе, потребно je подсетити ce
y најкраћим цртама Цвијићевог животног пута и оних елемената
његовог научног наслеђа који су имали значаја за даљи развој етно-
логије и антропологије и који су, као такви, били критички разма-
трани y претходно поменутим радовима.

Скица за портрет: школовање, научни и наставни

рад и јавна делатност Јована Цвијића
Јован Цвијић je рођен 1865. године, само годину дана након смр-
ти Вука Стефановића Караџића, y Лозници, y чијој ce непосредној
близини родио и сам Вук. Просторна, временска и културно-зави-
чајна повезаност (наиме, обојица потичу од досељеника из динар-
ских крајева) те две значајне личности као да симболички потцрта-
ва често изношену идеју о Цвијићу као настављачу и употпунитељу
вуковског романтичарског пројекта, било да ce ради о прилагођа-
вању и преношењу хердеровске идеје о „народној души“ и вунтов-
ске концепције „психологије народа“ y српску средину (Ковачевић
20016; Pišev 2013), или о друштвеној и политичкој примени науке,
односно „националном раду“ (Наумовић 2005). Повезаност je уто-
лико већа, што отприлике y време када Цвијић брани своју дисер-
тацију y Бечу, граду y коме je Вук недуго пре тога живео, Стојан
Новаковић (9. марта 1892. године) предлаже Српској краљевској
академији да почне са издавањем Српског етнографског зборника.
Новаковић Зборник види као издање које има да „после дугог пре-
кида настави дело Вука Караџића" (Новаковић 1892: 74-78). Управо
ће Зборник, који ће Цвијић следећи Новаковићево упутство покре-
нути 1902. године, постати једна од првих „проповедаоница" (Mi-
mica 1982) са које ће ce цвијићевска концепција антропогеографи-
је ширити no српским културним просторима tokom низа година,
поготову преко Зборниковог одељења Насеља u порекло становни-
ш тва (првих десет књига под називом Насења српских земаља).3 С

3 „Кажу да ce Емил Диркем ... пролазећи за једне шетње поред отворених

врата Богородичине цркве y Паризу, обратио Селестину Буглеу, свом пратиоцу
и следбенику, следећим речима: ’Ca онакве проповедаонице требало би да гово-
рим!’ Ha ствари je, дакако, била игра речи: француски израз la chaire баш као грч-
 672 Срби 1903-1914

ДРУге стране, упркос назначеној повезаности, Караџић и Цвијић

као припадници различитих генерација делају y значајно другачи-
јим идејним и политичким окружењима.4 Из тог разлога су и глав-
ни циљеви тих генерација, као и начини њиховог делања унеколико
различити (Stoianovich 1959). Наиме, за разлику од Караџића, Јо-
ван Цвијић припада млађим генерацијама које су основно, средње
и високо школовање завршавале y већ оформљеним образовним
установама y слободној и међународно признатој српској држави,
да би тек највише универзитетско образовање стицале као држав-
ни стипендисти y одговарајућим европским центрима. Пред Цви-
јићеву генерацију поставља ce, одмах no завршетку њиховог шко-
ловања, као циљ уобличавање и даље развијање већ успостављених
кључних научних и образовних институција, неопходних за даљи
успешан развој државе, као и питање промишљања делимично већ
успостављеног обједињујућег идентитетског утемељења њеног ста-
новништва, a касније и његове корените промене, односно прила-
гођавања новим политичким условима, првенствено преко утицаја
образовног система. Наиме, као и претходне генерације, и Цвијиће-
во поколење главне полуге за та постигнућа тражи y науци и обра-
зовним институцијама, уз помоћ којих je најнепосредније могуће
деловати на људе, односно на начин на који мисле и делају. Но те
н°ве „настављачке" генерације не „болују“ y подједнакој мери од
раздирућих недоумица о томе како утемељити своју националну
државу y настајању, и куда je усмерити, попут оних првих поколе-
ња из земаља које су биле „модернизацијски касниоци“ (Наумовић

ки Xa ®Éôpa, означава y исти мах црквену предикаоницу и универзитетску кате-

ДРУ- Али строги професор, утемељивач социологије као академске дисциплине и
родоначелник оне утицајне теоријске струје y друштвеним наукама која ce обич-
но назива француском социолошком школом није ce y том часу шалио. Целокуп-
на његова замисао о позиву социологије налагала je да нова наука прекорачи праг
факултетске учионице и обрати ce ширем слушатељству, чак целом човечанству”
(Mimica 1982). Није тешко препознати сличност између Диркемове чежње за го-
ворењем са проповедаонице и Цвијићеве идеје о националном раду - обе су на-
следнице просветитељске вере y корист од јавне примене начела разума, али и
романтичарске наклоности према националној култури. Разумљиво, постоје од-
ређене разлике y одређењу врсте заједнице којој таква пракса треба да користи.
4 За критички осврт на употребу појма генерације y историографији и срод-
ним наукама, као и издвајање интелектуалне генерације као најкорисније вари-
јанте тог појма, видети Jaeger 1977. За употребу y балканском контексту видети
Stoianovich 1959, a за примену y анализи политичких генерација y Србији видети
нпр. Трговчевић1998, као и остале радове y Терзић ур. 1998.
Јован Цвијић 673

1995). Ta заједница већ стоји на раменима првих генерација поли-

тичких и научних џинова, које су донеле и спровеле y живот прве и
најтеже одлуке. Главна питања која je y то време требало решавати
нису више била она која су претходно поменута, него како т о ура-
дити, када том е приступити и са ким т о остварити (Markovich
2013). Због свог јаког националног осећаја, као и због природе поли-
тичког периода y коме je делао, Цвијић није престајао да промишља
и питања из прве групе, али je као практичне задатке постављао
углавном питања из друге групе, и на њих je понудио одговоре ка-
кве je сматрао примереним и оправданим. Тако je бар било до су-
рове размеђе из 1914. године, када je постало неопходно сва питања
отворити изнова, и све одговоре прилагођавати новонасталом раз-
воју догађаја (Mitrović 1969; Митровић 1984,1995; Трговчевић 1986:
пос. 19-32; Pavković 1995).
Цвијић je основну школу завршио y родном месту, гимназију je
похађао y Лозници и Шапцу, a вишу гимназију y Београду (Прва бе-
оградска гимназија), где мује, као и још неким будућим великанима
српске науке, разредни старешина и наставник немачког био Коста
Вујић. Ha студије географије уписао ce на наговор свог некадашњег
професора, значајног географа Владимира Карића, „ доброжелатеља"
старог кова како га сам Цвијић описује, пошто му ce није испунила
жеља да студира медицину.5Студије je похађао на Природноматема-
тичком одсеку Велике школе y Београду (1884-1888). После краћег
службовања на месту наставника географије y Другој београдској
гимназији, на Универзитету y Бечу наставио je као српски државни
стипендиста студије физичке географије и геологије (1889-1892). У
Бечу je имао знамените професоре, водеће људе науке свог времена,
који су оставили дубок траг y његовој научној мисли, међу којима
Албрехта Пенка, географа, геолога и геоморфолога, Јулијуса Хана,

5 Цвијић тај пресудни сусрет и свој научни заокрет описује y аутобиограф-

ском делу Из успомена u ж ивота: „Дођем y Београд y другој половини августа и
случајно ce сретнем са Владимиром Карићем, и саопштим му свој нов положај. ...
Карић, иначе оштар, намргођен, кашто жучан, почне с ентузијазмом говорити о
научној вредности и значају географије, која ce сада израђује на новим основама.
Мисли да треба да ce упишем на Велику Школу и после извесног времена бићу
послан на страну, и он ће ce старати, и моћи ћу задовољити своје праве научне
тежње. Све што има научних књига, ставља ми на расположење. Наш je разговор,
шетајући, врло дуго трајао, и тада, више но икад, осетио сам y Карићу човека, који
високо цени мисао и науку. Карић je био y основи доброжелатељ старих времена.“
(Цвијић 1965 [1923], 47).
674 Срби 1903-1914

метеоролога и климатолога, као и Едварда Сиса, геолога и геогра-

фа. Докторски испит положио je на истој институцији 1892. године
тезом о карсту као геолошком феномену (Das Karstphànomen), ко-
јом je y светским размерама успоставио под-дисциплину карстоло-
гије или науке о кречњачким облицима. Почетком следеће године
свечано je промовисан y доктора наука. Цвијићева дисертација je y
Србији објављена 1895. године под насловом Kapcrn, географска мо-
нографија. Теза je y великој мери почивала на сазнањима стеченим
tokom исцрпних теренских истраживања источне Србије, a потом и
великог дела Балканског полуострва, која Цвијић започиње још док
je студирао на Високој школи, и наставља tokom целе научне карије-
ре, разумљиво са променљивим интензитетом.
По повратку y Србију из Беча (марта 1893. године), бива поста-
вљен за предавача географије и етнографије на Великој школи, на
којој je, само неколико година раније, и сам слушао предавања. Ha
лични захтев, бива ослобођен дужности да предаје етнографију,
али ускоро проналази достојну замену - свог ученика и сарадника
Јована Ердељановића, који ће нешто касније постати један од пр-
ва два наставника етнологије (уз Тихомира Тјорђевића) на новоу-
спостављеној катедри. Када je Велика школа прерасла y Београдски
универзитет (12. октобра 1905. године), Јован Цвијић je постављен
за једног од осам првих редовних професора којима ће пасти y за-
датак да одреде смернице за његов будући развој. T okom радног ве-
ка, који je трајао скоро четири десетлећа, биран je за ректора Уни-
верзитета y два наврата (1906/07. и 1919/20). Упоредо са наставном
делатношћу, a верујући да наука почива на истраживању, Цвијић
ce опредељује да јача тај потенцијал на Великој школи оснивањем
Географског завода (1894), који његовим залагањем убрзо постаје
средиште систематског научног рада на пољима географије и ан-
тропогеографије. Коју годину касније, 1910, оснива са сарадницима
Српско географско друштво, a 1912. године покреће Гласник Срп-
ског географског друштва. Захваљујући својим изузетним научним
постигнућима, 1895. године, као веома млад човек, Цвијић je иза-
бран за дописног члана Српске краљевске академије, a убрзо потом
и за њеног редовног члана (1899. године). Од 1921. na до смрти 1927.
године, обављао je и дужност председника Академије.
Када je реч о Цвијићевој научној оставштини, мора ce пре свега
рећи да он спада међу ретке пионире систематског интердисципли-
нарног теренског истраживања y нашој средини. Усмерен с једне
стране својим природњачким образовањем и одмереном позитиви-
Јован Цвијић 675

стичком оријентацијом, a с друге својим друштвенонаучним инте-

ресовањима и хуманистичким интуицијама, Цвијић je tokom скоро
целог свог радног века обилазио и на холистички начин посматрао
просторе, средине и заједнице о којима je упоредо или касније пи-
сао, непосредно ce упознајући с њиховим својствима, њиховим ме-
ђусобним утицајима, као и са људима који y тим областима живе.
Другим речима, он je нагласак стављао на проучавање садејства
различитих фактора који истовремено (додуше y различитом оби-
му) и дуготрајно утичу на обликовање људских искустава и начи-
на живљења. При томе он je узимао y обзир и обратне процесе, y
оквиру којих културно условљена понашања људи обликују њихову
животну средину, мењајући њен изглед и својства, na тиме и сам
начин на који она повратно утиче на друштвени живот оних ко-
ји y њој обитавају. Он сам каже: „антропогеографија има посла са
компликованим организмом друштава људских и расправља једну
од најтежих тема које су икада занимале дух човечји: утицај цело-
купне природе на творевине људске и особине духа народног“, да
би убрзо додао: „како ће то затим употпунити - утицај друштва,
људских творевина и остале активности на природу, на целокупну
географију света“ (Цвијић 1893: 172-203). Кључни појмови y таквом
приступу су, данашњим језиком речено, уцелињеност и узајамни
утицаји, којима ce наговештава идеја природно-друштвеног систе-
ма који функционише на начелима повратне спреге, дакле битно
другачије од начела једнолинијског детерминизма.
Цвијић je теренска истраживања често вршио под веома тешким
материјалним (путујући пешке, на магарцу или коњу, и ноћивајући
често под ведрим небом) или политичким условима (посећујући
области под непријатељском контролом или непосредно ослобође-
не крајеве - „У Мостару су га хапсили, a на Скадарском језеру Ар-
банаси из пушака гађали“, Станковић 2004: 61). Јован Ердељановић,
Цвијићев сарадник и настављач његовог дела, потоњи професор ет-
нологије на катедри коју je Цвијић основао, и сам велики теренски
истраживач, одаје признање теренском раду свог ментора на начин
прикладан духу ондашњег времена, тадашњем стању науке, и при-
годном поводу:

„Од коликог су значаја била ова Цвијићева путовања и запажања и no

најудаљенијим и најзабаченијим крајевима Балканског полуострва не
само за познавање земље него и њена народа, о томе дају јасне доказе
толика његова дела. Само je такав испитивач, као што je био Цвијић,
 676
Срби 1903-1914

који je небројано пута и веома дуго долазио y врло тесан додир како
са највишим тако и са најнижим слојевима народним, како са префи-
њеним варошанима тако и са примитивним, суровим пастирима ви-
соких планина балканских - само je, кажемо, такав испитивач могао
дубоко осетити карактеристичне особине народне душе y појединим
балканским крајевима и дати нам јасне и живе представе о психичким
типовима њиховим. Само je такав испитивач, као што je био Цвијић,
могао запазити оне многобројне појаве духовне и материјалне култу-
ре код балканских народа, које имају особити значај за науку и које je
он У својим списима јасно истакао и достојно представио“ (Ердељано-
вић 1927: XXV).

Ha правцу који je својим сакупљачким радом наговестио Вук

Караџић, a упоредо са другим пионирима истраживачког рада на
терену попут Валтазара Богишића, Цвијић je личним прегнућем
допринео утемељењу традиције систематског интердисциплинар-
ног u холистичког теренског истраживања на овим просторима.
To je постигнуто раније него што je нешто слично y знатно повла-
шћенијој научној средини учинио Бронислав Малиновски (Mali-
novski 1979 [1922]), a упоредо са теренским истраживањима која je
y новој домовини и њеној околини спроводио Франц Боас (терени
1883-4, 1885-6). He треба при томе сметнути с ума да су сва тро-
јица научника no образовању природњаци, y већој или мањој ме-
ри баштиници како средњоевропске филозофије природних, тако
и духовних наука, посебно романтичарске традиције мишљења
(Хердера и његовог Volksgeist-a, као и Фон Хумболта и његовог Na-
tionalcharakter-a.) a, барем што ce Боаса и Цвијића тиче, који су обо-
јица били школовани географи, и концепције антропогеографије
Фридриха Рацела (1844-1904). С друге стране, треба напоменути да
je Малиновски много доследније развијао романтичарску заинте-
ресованост за уцелињеност и субјективне аспекте културе, за раз-
умевање домородачке тачке гледишта како би ce схватила његова
слика његовог света. Цвијић јесте био страствени слушалац саго-
ворника које je налазио на бројним теренским истраживањима, али
није показивао интерес или способност да ту димензију сазнања на
конструктиван начин укључи y своје писане радове, да својим са-
говорницима данашњим антрополошким речником речено да глас.
Радије je о ономе што би они желели да кажу говорио и писао сам.
Taj недостатак ce посебно осећа на оним местима на којима Цвијић
расправља о етничкој припадности појединих популација, дајући
већи значај сопственом разумевању „објективних показатеља" no-
Јован Цвијић 677

пут присуства или одсуства одређених елемената културе на тери-

торији на којој те групе живе, него субјективним саморазумевањи-
ма и самоодређењима које припадници тих група осећају и исказу-
ју. Па ипак, Цвијићеве реконструкције логике психичког функцио-
нисања одређених типова менталитета показују да je он био y стању
да понуди сложене динамичке моделе, који могу да интегришу чак
и противречне мотивације или тенденције, које независно једна од
друге делају на различитим нивоима склопа личности.
Истовремено са теренским радом, Цвијић je развијао за оно
време солидне методолошке основе за систематско прикупљање
искуствене евиденције конципирањем више наменских упитника
(Упутства за испитивање села y Србији u осталим српским земља-
ма из 1896, У путства за испитивање насеља u психичких особина
из 1911; као и неколико њихових измењених, допуњених и прилаго-
ђених издања) и организовањем стално растуће мреже истражива-
ча сарадника и локалних информаната y срединама које je требало
испитати. Такође, Цвијић je покушао да уобличи теоријски оквир
уз помоћ кога je требало да буде омогућено како само сакупљање,
тако и потоње систематизовање, анализовање, тумачење и поређе-
ње антропогеографске, етнографске и сваке друге грађе. Како он
сам пише:

„...испитују ce проблеми, ради њих ce сакупља грађа, не скупља ce гра-

ђа о којој ce не зна чему служи. Свако питање Упутстава има одређе-
ни задатак и чини са свима осталим целину, којој je тежња да ce све
стране антропогеографских проблема тако расветле да им ce и узроци
виде, узроци разноврсни и компликовани, као код свих проблема који
ce тичу оне интересантне везе и узајамних утицаја између целокупне
природе и етничких момената, за тим људских творевина и људског
кретања" (Цвијић 1902: III).

У складу са својим основним научним образовањем, a делом

инспирисан и примером немачког зоолога, географа, етнографа
и геополитичара Фридриха Рацела (1844-1904; Ratzel 1882; 1891),
Цвијић своју обједињену дисциплину назива антропогеографи-
јом. Избором тог назива, који ће y француској варијанти гласити
људска или хумана географија (géographie humaine), наговештен je
не само основни смер размишљања - посвећен садејствима ути-
цаја географске средине и људских фактора попут миграција на
просторни распоред насеља и карактеристике појединаца и целих
популација - него и вољни отклон од сваког облика механицизма
678 Срби 1903-1914

и редукционизма, укључујући и географски. Kao што je већ наго-

вештено, како би посао који je себи поставио за циљ могао успе-
шније да изводи Цвијић je приступио стварању одговарајућих ор-
ганизационих темеља: оснивању научних удружења и института,
формирању универзитетских програма и катедри, као и уређивању
и издавању научних часописа и едиција. Његов интензивни науч-
ни и организациони рад имао je за последицу успостављање, како
би ce то данашњим речником рекло, интердисциплинарне школе,
или, како би то можда мало храбрије могло да ce каже: „Мислим
да нећу претерати ако кажем да je Цвијић био аналист пре самих
броделоваца и Марка Блока, јер je умео да споји знања из различи-
тих дисциплина: географије, геологије, економије, антропологије,
историје, историјске географије, психологије." (Стипчевић Н., 1998,
нав. према Станковић 2004:11). Наведене оцене нису усамљене, и не
изричу ce само y Цвијићевој домовини, од његових можда превише
благонаклоних суграђана. Знаменити грчко-амерички политико-
лог историјског усмерења Пасхалис Китромилидес y својој утицај-
ној, a y нашој средини недовољно коришћеној студији о балканском
менталитету (Kitromilides 1996) примећује:

„Идеја о балканском менталитету’ није нити нова, нити има слабашну

линију сродства y научним дискурсима о Југоисточној Европи. Сам
израз, la mentalité balkanique (балкански м е н та л и те т) употребљен je
први пут, колико сам y стању да утврдим, 1918. године од стране вели-
ког српског географа Јована Цвијића y његовој монументалној распра-
ви о људској/друштвеној географији Балкана (1918: 111). Цвијић je био
највећи балкански географ свога времена, и његов рад je допринео нај-
вероватније више него било шта друго успостављању самосвојне на-
учне традиције географије, етнографије и упоредне етнологије на Бал-
кану. Цвијићев рад извршио je посредан али значајан утицај на развој
континенталне европске науке, најпосе no веома великом, иако углав-
ном непризнатом, утицају који je остварио на развој идеје географског
детерминизма y мисли Фернана Бродела. Оно што je посебно вредно
пажње y његовој (Цвијићевој, нап. С. Н.) употреби израза ’балкански
менталитет je, наравно, његова рана појава y научној литератури.
Цвијићева употреба појма менталитет’ још 1918. године, претходи ње-
говом званичном увођењу y европску друштвену мисао преко наслова
Дела Лисјена Леви-Брила Примитивни м е н та л и те т које je објављено
1922. године - дела које je дало обележје једној епохи y европској ан-
тропологији и историографији. Употребивши термин y том тренутку,
Цвијић je, као делатни учесник француског академског живота tokom
своје професуре на Сорбони 1917-18, био сасвим y току са истражива-
Јован Цвијић 679

њима која су ce одвијала y самом срцу друштвених наука његовог вре-

мена. Било би чак могуће тврдити да би једна ревизионистичка исто-
рија идеје менталитета приписала њему, заједно са Леви-Брилом, један
део заслуге за стварање тог појма, на име тога што je сковао и употре-
био појам ’балкански менталитет’ y свом делу Балканско полуострво. У
светлу тих ширих идејних повезивања, идеја ’балканског менталитета’
очигледно не може бити одбачена као интелектуална ’лака категорија’,
и она засигурно завређује озбиљно промишљање" (Kitromilides 1996:
163-191, прев. С. Н.).

Треба даље рећи да зачетник историографске школе Анала Марк

Блох објављује своје утицајно дело о исцелитељским моћима кра-
љева (Les Rois Thaumaturges: étude sur le caractère surnaturel attribué
à la puissance royale particulièrement en France et en Angleterre), y ko -
ме започиње традицију историографске анализе менталитета (која
je свој процват доживела између шездесетих и осамдесетих година
двадесетог века) тек 1924. године. Такође je вредно поменути и да je
Блох био под снажним интелектуалним утицајем Цвијићевог коле-
ге и пријатеља Пола Видала де ла Блаша, који je Цвијића и позвао
да предаје y Паризу. Сложио ce неко или не са Китромилидесовом
веома похвалном оценом значаја Цвијићевих истраживања и ње-
говог доприноса европској науци, мора ce признати да ce y Цвији-
ћевом случају ради о првом самосвојном теоријско-методолошки
уцелињеном антропогеографском правцу мишљења y српској гео-
графији и етнологији, који je при томе био суштински укључен y
најзначајније токове науке y свету онога времена. Такав развој имао
je велике сличности са стањем y Француској, где je Пол Видал де ла
Блаш, и сам поштовалац познијег Рацеловог стваралаштва, лично
усмеравао правац развоја географије, и где су y једном периоду сви
универзитетски професори географије били Де ла Блашови студен-
ти или студенти његових студената (Dikshit 1997). Школа мишљења
коју je Цвијић успоставио имала je велику међународну видљивост,
вишедеценијски континуитет, и утицај на развој више научних ди-
сциплина. Оставила je за собом скоро стотину томова (у почетку y
оквиру едиције Насеља српских земаља, до 1913. године, a од 1921.
године y оквиру преименоване едиције Насеља u порекло становни-
ш тва, које су објављиване y оквиру Српског етнографског зборника
СКА који je иницирао Стојан Новаковић) и огроман број поједи-
начних научних радова. Овде je поново могуће видети сличност са
развојем ситуације y француској науци. Поређење je изнова могуће
направити са историографијом, где je школа Анала коју су основа-
 68o
Срби 1903-1914

ли Лисјен Февр (1878-1956) и поменути

Марк Блох (1886-1944) y Стразбуру, a до
ПРОМАТРАЊА врхунца довела друга генерација истра-
живача на челу са Фернаном Броделом
O (1902-1985) y Паризу, и на коју су утица-
Н Н О ГР И Ш МАКЕДОНСКИХ словена ле и неке Цвијићеве идеје (видети Brodel
2001 [1947]), имала вишегенерацијски
примат над неколико сродних научних
Ар. i. А11Ш дисциплина, да би сразмерно брзо по-
чела да га губи tokom осамдесетих и де-
ведесетих година двадесетог века. Kao и
ДРУГО ПОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ
y претходном случају, после више од по-
ла века рада прекиданог само ратовима,
антропогеографска школа бива напу-
београд
штена y временском размаку од шезде-
ВАЧ: КЉВЖАРА F В Ц В КОНА сетих na до осамдесетих година дваде-
сетог века, и то како што ce тиче имена,
тако и теоријско-методолошког присту-
па и места y наставним програмима, и
то не само y оквирима етнологије и ан-
Проматрања о етнографији тропологије, него и саме географије. За-
македонских Словена
(Београд: Књижара Геце Кона) нимљиво je да ce y свим поменутим слу-
чајевима, Де ла Блашовој географској
школи, Цвијићевој антропогеографској
школи и историографској школи Анала, може приметити известан
отклон према догађајној и политичкој историји, инсистирање на
важности и утицају споро мењајућих структура попут рељефа или
климе, одређена нелагода због последица процеса индустријализа-
ције и урбанизације, и незаинтересованост за њих, придавање ве-
ћег значаја последицама колективног него индивидуалног делања,
интересовање за културно обликовање људске свести исказано пој-
мовима попут психичких типова или менталитета, као и заинте-
ресованост за улогу коју наука има y изградњи националног иден-
титета. Можда je управо y тим карактеристикама могуће тражи-
ти узроке њиховог наглог изласка из моде y једном специфичном
тренутку развоја светске историје, y коме су динамичност, брзина,
и индивидуална иницијатива упарени са универзализујућим вред-
ностима попут људских права, почели да обесмишљавају веровање
y значај простора, географије и граница сваке врсте, na тиме и сми-
сао националне државе као политичког пројекта. У интелектуалној
Јован Цвијић 68 i

револуцији која ce, планирано или не, поклопила са великим поли-

тичким и економским променама y западном свету значајну улогу
одиграли су постструктуралистички и „постмодерни“ мислиоци,
који су дали нов смисао тези из Комунистичког манифеста да ce y
модерној ери „све што je чврсто претвара y ваздух (Berman 1982)“.
Наиме, од седамдесетих je y Великој Британији и САД почела да ce
успоставља тзв. неолиберална цивилизација, a од почетка деведесе-
тих je изгледало да ce захваљујући њеном ширењу на Исток помаља
један Нови светски поредак (Huntington 1998), и да je за његово пра-
вилно схватање (и политичко подржавање) потребна једна нова па-
радигма, или нови скуп парадигми, какве науке које ce баве „дугим
трајањем" нису више y стању да пруже. Својеврстан je парадокс да
y многим друштвеним и хуманистичким наукама широм света от-
прилике y то време започињу два сукцесивна трансдисциплинар-
на покрета који као да „враћају игру“ на Цвијићеву интелектуалну
стајну тачку. Ради ce о „културном заокрету" (cultural turn), који из-
нова пропитује начине на које су различити облици људског делања
и мишљења условљени елементима културе - првенствено улогом
језика, значења и културних представа y изградњи слике стварно-
сти и функционисању људске свести и мотивације, a недуго затим
и „просторном заокрету“ (spatial turn), који je Фуко наговестио y
једном предавању још 1967. године (Foucault 1986), и који поставља
категорију простора y средиште размишљања о друштвеним про-
цесима. Узети заједно, ти преокрети враћају y жижу научног ин-
тересовања два појма који су имали пресудни значај y Цвијићевој
концепцији антропогеографије - појам културе/менталитета/пси-
хичког типа и појам географског простора. Просторни заокрет je за
потребе овог осврта посебно занимљив, јер ce с једне стране ради о
процесу y оквиру кога ce географија, a посебно хумана географија,
преобраћа y једну од најиновативнијих и најутицајнијих друштве-
них наука са краја двадесетог и на почетку двадесет првог века, a
са друге поновном вредновању суштинске основе цвијићевске кон-
цепције науке:

„Хумана географија je tokom последње две декаде прошла кроз дубоку

појмовну и методолошку обнову која ју je преобратила y једну од нај-
динамичнијих, најиновативнијих и најутицајнијих друштвених наука.
Ta струка, која je дуго патила од лошег угледа y јавности, словећи као
тривијална, посве емпиријска област са веома мало аналитичких са-
држаја, направила je одлучан отклон од тога да буде увозник идеја из
 682 Срби 1903-1914

других области науке ка томе да постане велики извозник, na тако де-

ла географа све више прате истраживачи из хуманистичких и других
друшхвених наука. Kao последица обнове научности y географији, y
другим струкама ce простор све више посматра као важна област њи-
хових сопствених истраживања. ... Географија je важна не због упро-
шћавајућег и пречесто коришћеног веровања да ce све што ce дешава,
дешава y простору, већ зато што je податак о томе ade ce ствари деша-
вају од кључног значаја за то како ce и заш т о оне дешавају" (Warf and
Arias eds. 2009:1-2, прев. C. H.).

Управо je таква размишљања на овим просторима међу првима,

a y исто време и најдоследније развијао Јован Цвијић. Ради ce о томе
да je Цвијић посматрајући непосредно на терену токове и процесе
y њиховом природном контексту развио претпоставке о вези осе
где и oca како и заш то, које могу да нуде добре полазне претпо-
ставке - могло би ce рећи радне хипотезе - и за садашња истра-
живања, док ce конкретни одговори који су y неком тренутку били
дати могу сматрати знатно подложнијим зубу времена. Има смисла
Рећи да су y овом случају етнолози и антрополози y Србији пропу-
стили прилику да капитализују један део интелектуалног наслеђа
своје струке, одричући ce управо оних идеја, као што су културни
основи менталитета или логика утицаја географског простора на
човека, чије je поновно промишљање y другим срединама отвори-
ло пут y средиште истраживања и дебата које намећу нове правце
мишљења y једној прелазној епохи савремене историје. Оно што ce
°вде заговара јесте да капитализовање сопственог осавремењеног
интелектуалног наслеђа може да има пресудну важност за мале ин~
телектуалне заједнице каква je Србија. Ако ce то наслеђе плански
не представља јавности, не развија, и не пласира на светско тржи-
ште идеја и знања, последица ће бити трајни статус „купца идеја“,
који није добар ни y финансијском, a поготову не y смислу шанси
за интелектуални развој средине и њену међународну промоцију.
Тако стижемо до онога што Марина Благојевић и Гад Јаир назива-
ЈУ синдромом „кваке 22 међу посленицима друштвених наука са
полупериферије. С једне стране, Благојевић и Јаир ce баве интелек-
туалним, политичким, na и етичким компромисима које научни-
ци из друштвених наука са подручја попут нашег праве да би били
прихваћени и признати y светској арени, и њиховим не увек сјај-
ним последицама. С друге стране, показују како ти компромиси,
парадоксално, осиромашују како могућности на самој перифери-
Јован Цвијић 683

ји и полупериферији, тако и интелектуалне потенцијале y главним

светским центрима академске изврсности.
У том смислу, далеко важнијим од самог оквира, од целовите ан-
тропогеографске парадигме која je отишла y историју науке, иако
поједини њени кључни појмови доживљавају поновни процват, na
и од једног дела завештане грађе, за коју ce данас може рећи да није
сакупљена no савременим стандардима струке или да je застарела,
показале су ce суштинске одреднице Цвијићевог личног приступа
научном раду, које и данас могу да буду поуздан путоказ свакоме ко
има намеру да ce бави истим послом:

а) наглашавање важности креативних веза између теоријског окви-

ра, истраживачких метода и искуствене евиденције, при чему ce
ни једном нивоу не даје првенство, нити ce он посматра самостал-
но, a сви ce вреднују првенствено no својој способности да отва-
рају и разрешавају научне проблеме, дакле, врста приступа који
би ce данас можда могао назвати прагматичким реализмом (Sosa
1993, Resher 2000), насупрот покушајима да ce Цвијић види само
као наивни позитивиста (ни писцу ових редова такво гледиште
није било страно y неким ранијим написима; Naumović 2000);
б) склоност да спонтано настале емпиријски условљене увиде, кат-
кад супротне сопственим теоријски утемел>еним очекивањима
и предвиђањима, као и дубока интуитивна наслућивања наста-
ла y посебним тренуцима инспирације, стави y исту раван као и
логичко закл>учивање, или да таквим увидима да предност над
дедукцијама из сопствених парадигми, и користи их да би допу-
нио, na и прилагодио почетну парадигму;6
в) са претходном одредницом повезана способност да наслути ве-
лике научне проблеме и изазове своје епохе (однос географско-

6 О научној интуицији и значају наслућивања за научна открића Цвијић ка-

же: „Има, напослетку, једна особина осећајног живота, која je такође од великог
утицаја на научни рад. У нас има реч слуктити, човек слукти, осећа појаве, дога-
ђаје и процесе. To je врло чест случај с научним проблемима. Нема ce још никакво
прецизно и дубоко проматрање, које би навело на идеју, али ce осећа, кашто врло
осећа, да ce y извесном правцу има нешто да нађе. Свакојако, с тим правцем није
испитивач непознат. Ово слукћење идеје ретко превари. За њим треба поћи. Мо-
жда je то стање инкубације дубоких проматрања и идеја. Али ce и no овоме види,
да није само интелект довољан за изналажење и решавање научних проблема,
нарочито за изналажење. Око интелекта има скривених струја осећајног и под-
свесног живота, које су од великог утицаја на интелект" (Цвијић 1987: 41).
 684 Срби 1903-1914

просторних фактора и различитих врста људског понашања;

утицај цивилизацијских појасева и културних образаца на фор-
мирање психичких диспозиција или менталитета; значај про-
сторног понашања људских маса y великом обиму - нпр. разли-
читих врста миграција - за функционисање државних система;
географско-ресурсну условљеност и утемељеност сваког поли-
тичког пројекта, дакле висок степен геополитичке условљености
политичких процеса) и постави их као истраживачка питања-
-водиље која су важнија од самог теоријског оквира, тренутних
одговора које он нуди, као и од успостављених граница међу на-
учним дисциплинама;
г) наткриљујућа верност регулационим идеалима науке његовог
времена - објективности и поготову истинитости, која му омо-
гућује да, упркос ограничењима тих идеала (или можда управо
због тих ограничења), понекад превазиђе заведеност непотпу-
ном искуственом евиденцијом којом располаже, као и y његовом
случају јаку наклоност према сопственој култури и нацији;
д) са претходним повезана изразита способност критичког и са-
мокритичког мишљења, која му je омогућавала значајан степен
ослобођености од професионалне и личне сујете, шовинизма,
као и од робовања усвојеним ставовима и различитим облици-
ма хипокризије, како y приватним, тако и y јавним пословима;
ђ) способност да организује, мотивише и одржава сталност рада
мреже ученика, истраживача и сарадника, дакле да обезбеди
услове за стално притицање нове искуствене евиденције и ин-
телектуалну сарадњу, која ce показала кључном за периодичне
провере и одржавање продуктивности парадигме;
е) изразити педагошки дар и продубљено схватање значаја образо-
вања и васпитања за будућност неке заједнице.

Цвијићев ученик и следбеник Ердељановић je y суштини слична

запажања исказао на мање таксативан и дубоко личан начин:
„Још je Цвијић имао и врло развијене две особито карактеристичне
црте: велику радозналост, и то веома широког обима, тако да ce она
простирала врло далеко од његових научних интереса и потреба, и,
с друге стране, исто тако особиту љубав за искреним, пријатељским
разговорима, a нарочито још y вези са причањем догађаја и доживљаја,
y коме je баш он сам био неисцрпан и веома занимљив... Даље je Цви-
јић имао изванредно фино, оштро осећање y оцењивању вредности и
карактера људског, и био je y том погледу, као и y свима другима при-
]ован Цвијић 685

ликама и односима према људима, веома непристрасан и правичан"

(Ердељановић 1927).

Комбинујући критику на нивоу појединаца и српског друштва

y целини, Цвијић нуди следеће, за домаће научне раднике изузетно
примерене, могло би ce рећи мертоновске увиде:

„Али од свију тих слабих особина најлошија je и од најтежих последи-

ца уображено прецењивање себе самога, обожавање, култ себе самога.
Мени ce чини да смем рећи, да je то често наша особина. Ништа тако
деструктивно не утиче на научни рад и научну личност као култ себе
самога. Везано махом за научне раднике без дара, ретко за даровите,
прецењивање себе je увек знак погрешне или непотпуне научне шко-
ле, разноврсних прилика васпитања, кашто и научне методе“ (Цвијић
1987: 44).

Међу многим Цвијићевим критичким освртима на српско дру-

штво y целини, могуће je издвојити следећи одељак, који изгледа
као да није укорењен само y прошлом времену:

„Никад ce више није осетило као последњих година, да нам треба

озбиљна, не полутанска и површна спрема за све гране државне упра-
ве. Kao што y науци има много проблема, који ce могу решити само
знањем методе, факта, непрекидном студијом и формирањем себе са-
мога, исто je тако и y правој политици и државним пословима. Нама
то y највећој мери недостаје. Ми имамо рђаво поседнута многа, вр-
ло многа места државног и националног рада: од места посланика на
страни и конзула, na до исто тако важних и корисних положаја пољо-
привредне струке“ (Цвијић 1987: 53-54).

Најзад, после искорака y критику сфере српске политике, има

смисла вратити ce поново на Цвијићеве оцене спремности српске
средине за научни рад:

„За све веће послове потребна je јака воља, која није само моментална,
импулзивна, немирна, нестрпљива, која виче и одмах тражи све или
ништа, већ je способна да годинама иде за својим задацима и пробле-
мима. To je она велика издржљивост, која ce често срета код културних
народа. Изгледа да ми немамо особиту предиспозицију за јаку вољу y
овом смислу, или она још није радом појасева развијена. По проматра-
њима, која сам овда-онда гросо модо чинио, y нас од 20 људи ваљане
интелигенције има можда само један с јаком вољом. Прави професор
и прави научник мора имати јаке воље; такви ће наставници васпи-
 686
Срби 1903-1914

1987 43e 44^е' К°^И ТаК° ^ е имаЈУЈаке воље и самостално раде“ (Цвијић

О великом педагошком дару сведоче и следеће Цвијићеве Mn­

om :

„Професор треба да здравом свежином, вредношћу и енергијом свога

властитога говора, рада, живота, изазове акцију и интензивнији жи-
вот y другима. У семинару треба да виде ученици на професору борбу
и напоре око решавања проблема и тражења истине. Често ce решење
питања само донекле доведе, покажу ce празнине и оскудица опсерва-
ција, na ce после нових проматрања опет на њега враћа. Ништа на уче-
нике није од толиког утицаја, као тај процес рађања мисли, који они
сви осете. Тако ce добива дубока љубав и вера према науци, a од тога ce
no правилу јављају нове акције“ (Цвијић 1987: 45).

„Особита су радост даровити и способни ученици и њихови научни

резултати. Тим резултатима и професор постаје богатији и шири му
ce хоризонт. Тек група таквих ученика ствара правог професора. Ка-
што нисмо задовољни резултатима и радом ученика, и тада ce јављају
нерасположења слична сети добрих породица, кад им ce неки члан не
покаже онакав, како ce очекивало“ (Цвијић 1987:45-46).

Цвијић je резултате свог истраживачког рада y областима које

нас овде интересују представио y неколико капиталних моногра-
фија, Антропогеографски проблеми Балканског полуострва (Цвијић
1987/1 [1902]) и Балканско полуострво 1 u 2 (Цвијић 1922, 1931), као
и Увеликом броју тематских студија (нпр. М етанастазичка крета-
ња, њихови узроци u последице, Цвијић 1922), научних радова и при-
годних текстова. Било ко да je писао, или да има намеру да пише о
утицају природне средине на начин живота људи на Балкану; о бал-
канским културним појасевима; о типовима насеља и кућа; о пси-
хичким типовима и утицајима културе на понашање и менталитет
Балканаца; о узроцима, правцима и утицају миграција на културне
процесе на Балкану; о улози географских и политичких фактора на
успостављање државних граница на Балкану, a исто тако и о зна-
чају ’природних’ граница за одрживост политичких пројеката; о
улози образовних институција y вођењу државне и културне поли-
тике; о утицају стања националне свести на динамику унутрашњег
политичког живота, исходе сукоба и државну политику; о природи
и последицама деловања националних наука y доба конституисања
држава на Балкану; као и о многим сличним етнографским, етно-
Јован Цвијић 687

лошким, етнопсихолошким, географским, a свакако и геополитич-

ким темама, тешко да ће наћи ваљан разлог да ce барем y критич-
ком светлу не осврне на неко од Цвијићевих дела.
У светлу свега што je до сада изнето, није незаснована тврдња
да je Јован Цвијић, иако сам није образован као етнолог, na му због
тога није било страно ни да етнографију и етнологију посматра као
помоћне науке антропогеографије, y великој мери лично заслужан
за скоро све аспекте институционализације и професионализације
етнолошке и антрополошке науке y Србији:

„Могли бисмо закључити да je Цвијић као ’оснивач наше науке о наро-

ду’, y ствари, оснивач науке о становништву, популацији и њеном од-
носу са природним окружењем, a не о народу y смислу y коме je Ерде-
љановић дефинисао предмет етнологије, и још мање je то ако ce етно-
логија разуме као наука о култури. Међутим, при свему томе, управо je
Јован Цвијић био тај који je организационо, али такође и методолошки
и теоријски, за своје доба, изузетно унапредио ниво научног живота
y Србији, и одиграо кључну улогу y развоју научног живота на пре-
лазу векова, онда када су ce многе науке тек формирале. Он сам није
ни први ни најзначајнији универзитетски наставник етнологије, али
je значајно утицао на развој етнологије кроз подршку њеној институ-
ционализацији као универзитетског предмета и њеној афирмацији y
јавности. Што je још важније, образујући антропогеографе који су ка-
сније постајали и етнолози, уводио je критеријуме научног рада, емпи-
ризам (у овом случају кроз теренски рад који je био обавезан за све ње-
гове студенте), као и теоријско-методолошке оквире који су пратили
развој науке његовог времена, и које су он сам и његова школа можда
примењивали y антропогеографији, али који су могли послужити као
пример примене научног метода и ван тог оквира“ (Прелић 2014: 93).

Осим на Цвијићево заснивање фундаменталног и организацио-

ног аспекта нове науке, тврдња може да ce односи и на област њене
друштвене, a поготову политичке примене. Наиме, Цвијић je заузео
истакнуто место међу српским умним људима тог времена који су
веровали да je бављење науком посао који може, и који треба да буде
од користи за сопствени народ и његову(е) државу(е). Kao и Стојан
Новаковић, Јован Жујовић, Јован Скерлић, Милош Н. Ђурић, Алек-
сандар Белић, или Слободан Јовановић, Цвијић припаДа оним по-
себним двема или трима генерацијама које су од Доситејеве, Вукове
и Хаџићеве, a потом и генерације Владимира Јовановића, преузеле,
a затим на својим плећима изнеле пројекат истовременог заокруже-
ња српске државе, изградње њених политичких и привредних ин-
 688 Срби 1903-1914

ституција, стварања сопственог система

основног, средњег и вишег образовања,
1>г JOUAII ЦВИЈИћ
утемељења институционалних оквира
природних, хуманистичких и друштве-
них наука, као и обликовања културног
Ш Ш KOCKE НШЦЕГООННЕ идиома модерне српске, a потом и југо-
словенске државе и нације. Поменути
процеси остваривани су tokom траја-
СРПСКИ riPOoJlcM ња и непосредно no завршетку „дугог“
деветнаестог века (трајао je, од 1789. до
U’ \ Д * Г БАРТ1.Ј
1914. или, no некима, 1917. године; идеју
Фернана Бродела о дугом 16. веку који
траје од 1450. до 1640. године применио
—— ■ — .
je
----------
на 19. век Ерик Хобсбаум, видети Su-
botić 2009), дакле y изузетно кратком
року no тадашњим европским стандар-
У l '.H O I V A Ц\
дима. При томе ce ради о периоду који
je обележен веома бурним, кадшто тра-
11FHA I'M ЛИ11.
гичним фазама. Наиме, историјски пе-
риод tokom кога ce одвијао упоредни
процес изградње државе и обликовања
Анексија Босне u Херцеговине u
српски пробпем модерне нације на овим просторима от-
(Београд: Државна штампарија почиње Првим и Другим устанком, на-
Краљевине Србије) ставља скоро сталном напетошћу на ме-
ђународном плану, и бунама, преврати-
ма, сменама династија и убиствима владара на унутрашњем плану,
a завршава ce низом криза, сукоба и ратова на међународном плану
који ce надовезују један на други (Анексиона криза 1908-1909, Ца-
рински рат 1906-1909, Први и Други балкански рат 1912-1913, Први
светски рат 1914-1918) и tokom којих ce руши цео дотадашњи европ-
ски, na и светски политички, привредни, друштвени и културни
поредак (сетимо ce само Јучерашњег света Штефана Цвајга, Cvajg
2006). Генерације интелектуалаца којима je припадао и Цвијић, које
су y то време стасавале, морале су да на себе приме не само научне и
организационе, као и образовне и културне, него и политичке и на-
ционалне обавезе, јер других који би те послове могли ваљано оба-
вљати држава тада није ни имала. Отуда су y том времену врхунски
научници бивали политичарима, саветницима и геостратезима, a
значајни књижевници и уметници дипломатама, и при томе, како
изгледа, сасвим на корист ондашњег друштва и државе.
Јован Цвијић 689

Пишући заједнички осврт на интелектуалну историју етнологи-

је и других друштвених наука y Југославији, Џоел Халперн и Јуџин
Хамел, два америчка антрополога са веома дугим теренским иску-
ством на овим подручјима и изузетно добрим познавањем друшта-
ва на подручју бивше Југославије, приметили су важност политич-
ког императива за науке којима ce бавио Цвијић: „Да би ce правил-
но тумачио развој антрополошки усмерених студија y Југославији
(и y Источној Европи y целини) пресудно je да ce схвати на јасан на-
чин y чему ce политичко искуство тих култура разликовало од аме-
ричког или британског" (Halpern and Hammel 1969: 17; прев. С. Н.).
Да би објаснили то политичко искуство, они га постављају y упо-
редну перспективу, градећи дихотомну опозицију између западних
антропологија, или империјалних наука о Другоме као политичком
објекту и источних етнологија, или националних наука посвећених
проучавању, изградњи u одбрани Својих:

„Проучавање човека je за југословенске научнике значило истражи-

вање њиховог сопственог начина живота, интелектуално оправдање
за њихово независно политичко битисање, далеко пре него поглед на
свет прожет империјалним доживљајем судбине на посредан или не-
посредан начин, који je обележио западноевропску и америчку антро-
пологију. Етнологија и са њом повезане струке су no свом пореклу и
природи дубоко укорењене y политику y свим нацијама, али ce врста
политичке залеђине која je утицала на раст британске социјалне ан-
тропологије или америчке етнологије и оне која je била повезана са
југословенском етнологијом веома разликују, a дисциплине које тако
настају - етнологија повезана са колонијализмом и етнологија усмере-
на на развој националне државе - свака на свој начин носе обележја
својих различитих развојних путева.... Западни антрополог, због ко-
лонијалних и империјалних искустава кроз која je његова нација про-
шла, био je усмерен на откривање односа између западноевропског
човека и народа Азије, Африке и Новог света, y еволуционим и упо-
редним контекстима, и често као оправдање за његово господарење и
надмоћ. Етнолози y областима Источне Европе које су биле индустриј-
ски касниоци били су заинтересовани за самооткриће и легитимиза-
цију положаја сопствених елита“ (Halpern and Hammel 1969: 18; прев.
и скраћења С. Н.).

Оно што je од посебног значаја y њиховој анализи није толико

дихотомна опозиција између антропологије као империјалне науке
и етнологије као националне науке, колико увид y чињеницу да су
обе струке no свом пореклу и природи дубоко укорењене y поли-
690 Срби 1903-1914

тику. Kao човек који y идејном и организационом смислу стоји иза

многих активности о којима пишу Халперн и Хамел, Цвијић ce, да-
кле, може сматрати не само једним од најважнијих родоначелника
етнологије и антропологије, већ и једним од првих, a no оном што je
остварио врло вероватно и најзначајнијим примењеним етнологом
и антропологом, као и једним од најзаслужнијих примењених дру-
штвених и природних научника y Србији. Халперн и Хамел под-
сећају на најважније од тих активности и дају веома реалистичну
процену њихових последица:

„Етнолози су били непосредно укључени y процес стварања Југосла-

вије на Париској мировној конференцији. Сасвим сигурно није слу-
чајно да je дело какво je Балканско полуострво, једно од најпознатијих
остварења која ce баве етнографијом овог подручја, прво објављено на
француском (1918) и да je српско-хрватско издање изашло тек после
неколико година. Аутор, етно-географ Цвијић био je један од шест во-
дећих експерата y ’Етнографској секцији’, чија je улога била да саветују
југословенску делегацију о питањима етничке заступљености попула-
Ција y вези са исцртавањем граница нове државе. У то време настала
je читава поплава издања на енглеском и француском, као и српско-
-хрватском језику, која су ce бавила етничким распоредом популација
y односу на границе које су биле успостављане y Словенији са Аустри-
јом, y Далмацији са Италијом, y Банату са Румунијом, и y Македонији
са Бугарском. Цвијић je писао о Банату (1919), a други истакнути науч-
ник, Тихомир Тјорђевић, који je такође био члан Етнографске секције,
писао je о Македонији (Georgevitch, 1918). Границе које су експерти ис-
цртали (на Мировној конференцији) оствариле су y већини случајева
разуман компромис између фактора националности, економије, стра-
тешке безбедности, и историјских начела ..., a укупна улога етнолога
била je много већа од чисто техничке попут оне коју игра ’примењена
антропологија’. Њихово политичко залагање било je веома дубоко; на
пример y Тјорђевићевом раду о Македонији очигледно je снажно на-
ционалистичко усмерење, специфично српско, више него југословен-
ско“ (Halpern and Hammel 1969: 20; прев. и скраћ. С. Н.).

Kao научник и као јавни радник, Цвијић спаја y свом раду не

увек лако помирљиве улоге које су y њиховој узајамности успоста-
вили његови претходници (нпр. Стојан Новаковић, видети Митро-
вић 1995) - улоге научника, ствараоца-оснивача или зачетника но-
вих дисциплина (утемељитеља антропогеографије и етнографије/
етнологије), наставника који образује генерације, као и јавног рад-
ника, борца за изградњу националног идентитета групе којој верује
Јован Цвијић 691

да припада, a најзад и идентитетског превратника (борца за српске

државне интересе који постаје утемељитељ југословенске државе и
идентитета). У том смислу су преплитања често међусобно супрот-
стављених улога y неким случајевима водила претеривањима, не-
доследностима, na чак и искривљавањима стандарда ондашње нау-
ке. С друге стране, y Цвијићевом случају je поунутрена оновремена
научна етика објективизма и вере y истину онемогућавала дослед-
но, неко би рекао и цинично спровођење циљева реалистичке гео-
политике, толеришући само оне компромисе који су схватани као
заиста нужни. Фину равнотежу између начела научне објективно-
сти и патриотизма, уз презирање шовинизма, коју je Цвијић поку-
шавао да успостави, али није увек успевао да одржи, препознајемо
y овим његовим мислима:

„У свим изложеним погледима о националном раду, погледима који

ce оснивају само на праву и на народној снази, не сме бити ни трага
од онога што ce зове шовинизмом. Право национално осећање не сме
да буде прецењивање своје вредности и својих права, a потцењивање
особина и права других народа. Треба ce нарочито чувати шовини-
стичке надувености, која с презрењем или омаловажавањем гледа на
суседне народе, и која ce кадшто не устручава да речима отима сусед-
ним народима и њихове несумњиве области. Такви шовинисти речи-
ма ласкају народној сујети и од штетног су утицаја на право формира-
ње националног осећања и мишљења код једнога народа. Јер, као што
y појединцима има таштине, тако je има и y народима. Много je лакше
изазвати те сујете но позитивним радом формирати истините тежње
и права национална осећања. У националним аспирацијама je готово
сваки народ склон да своја незнатнија права прогласи као несумњива
и велика. Обожавање, култ, прецењивање самога себе код народа je
исто тако злочесто као и код појединаца. Уопште je много лакше за-
вадити но помирити: много je теже пробудити добре но рђаве особи-
не народа. Шовинистичке тежње одговарају демагогији y политичком
животу. Њихови представници често показују своје рђаве инстинкте,
кад представљају као издајнике земље и народа оне који ce труде да
изнађу и утврде истинита права свога народа и желе да свој народ по-
зитивно, y унапред обележеном смислу, формирају.
Место шовинистичког ласкања народној таштини треба оштром
критиком проценити способности, права и моћ своје државе и свога
народа. Таква критика себе самога овде je потребнија но критика себе
самога y животу појединаца. Треба озбиљно проучити и проценити
своју моћ и моћ суседних народа и према томе установити правце рада
и националне планове“ (Цвијић 1987: 66-67).
 692 Срби 1903-1914

Из тог разлога, ниуколико ce не може говорити о томе да су y

Цвијићевом случају исклизнућа од објективизма ка максимали-
стичкој реалполитици искључиво или већинско правило, и да на
њима треба темељити коначну оцену његовог научног доприноса,
али ce та исклизнућа не смеју ни порицати или умањивати. Она
остају као сведочанство изазова једног посебног времена, како y
развоју науке, тако и y политици њене примене, као и непоновљи-
вог личног одговора на изазове тог времена. Taj личан одговор упу-
ћује и питање данашњим генерацијама научника - који ће, и какав,
бити наш одговор на сличне изазове?
Дакле, најснажније пренапрегнутости, a y исто време и најсла-
бије схваћене, y Цвијићевом су случају биле оне између његових
географских, етнографских u етнопсихолошких научних истра-
живања, његових геополитичких, односно геостратешких залага-
ња, и његовог рада на васпитању националне заједнице. Такве на-
петости долазиле су до изражаја тамо где je притисак друштвених
и политичких очекивања од науке био највећи. До тога je, првен-
ствено, али не и искључиво, долазило приликом рада на успоста-
вљању државних граница, и то y оним случајевима y којима су ce
геополитички и геостратешки „државни“ разлози сукобљавали са
стварним распоредом етничких група на спорним просторима.7 У
тим сразмерно ретким случајевима, Цвијић je као веома принци-
пијелан научник морао да са великом дозом нелагоде попушта пред
сопственим схватањем животног интереса државе и народа, које je

7 Један од доскора не тако бројних аутора који заједно са Момчилом Субо-

тићем (Суботић 2005), Мирком Грчићем (Грчић 2004), и Миломиром Степићем
(Степић 2004) одаје признање Цвијићу као зачетнику геополитичке мисли y Ср-
бији je Милољуб Сретеновић. Он скреће пажњу на погубне последице запоста-
вљања те примењене науке y Србији, примећујући: „У нашој научној литератури,
поред Јована Цвијића који je y својим истраживањима истакао значајне геополи-
тичке детерминанте Балкана, до пред крај 20. века није било значајнијих анализа
геополитичког положаја Балкана и геополитичких утицаја према овом простору.
Ha овим просторима геополитика je била помало заборављена и, нажалост, то je
један од главних разлога неразумевања геополитичких процеса y највишим по-
литичким круговима на простору Западног Балкана, што je имало разорне после-
дице y последњој деценији 20. века“ (Сретеновић 2010: 54). Растућа свест о прак-
тичној важности геополитичке перспективе изгледа да резултује све јаснијим
представама о значају Цвијићевог доприноса развоју те запостављене примењене
науке на овим просторима. Нажалост, домети појединих студија које настају y
новој српској геополитичкој школи као да не прате y потпуности стандарде које
je поставио њен утемељивач.
Јован Цвијић 693

Mana „The Zones of Civilization of the Balkan Peninsula" коју je Јован Цвијић
објавио y: Geographical Review, Vol. 5, No. 6 (Jun., 1918), pp. 470-482.

истовремено, и са подједнаким жаром заступао. Како ствари стоје,

интензитет нелагоде проистицао je из чињенице да су вера y идеал
научности и осећај за животни интерес државе и народа с којима
ce поистовећивао били скоро приближно исте снаге. Па ипак, уз
сву обазривост и педантност једног врсног интелектуалца, Цвијић
није био од оних који „не умеју да преломе". Кризе које су непосред-
но претходиле отпочињању Првог светског рата нуде јасне примере
начина на који су спољашњи политички и војни изазови покретали
y Цвијићевој психи унутрашње трзавице, али и водиле одлучним
и одрживим решењима. Драстичан пример нуде искуства са после-
дицама Берлинског уговора (1878), потом Царинског рата намет-
нутог Србији од стране Аустро-Угарске (1906), a најзад и анексије
Босне и Херцеговине (1908), која су до те мере учврстила Цвијића y
уверењу да je излазак на море питање живота или смрти за Србију,
да je био спреман да међу осталим решењима y ту сврху разматра
и заузимање дела обале који данас припада Албанији (Трговчевић
 694 Срби 1903-1914

1986; Pišev 2013). Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине 1908.

године стање чини толико заоштреним да je огорчени Цвијић на-
писао. „Српски ce проблем мора решити силом. Обе српске држа-
вице (Србија и Црна Гора, прим. С. Н.) морају ce поглавито војно и
просветно најживље спремати, одржавати националну енергију y
завојеваним деловима српскога народа и прву, иоле повољну, при-
лику употребити да расправљају српско питање с Аустро-Угарском“
(Цвијић, 1987: 182). Такве изјаве, које су касније дале повода да ce
Цвијић оптужи за ратно хушкање, na чак и за ратне злочине, треба
тумачити y светлу тренутка y коме су изречене: историјске и гео-
политичке реалности империјалне анексије територије на коју ce
полаже етничко право; тада важећих политичких и геополитичких
учења (припадници једне нације треба да буду обједињени y једној
држави; државни пројекти су историјски одрживи само уколико су
њихови носиоци y стању да на терену остваре и очувају услове ко-
ји су неопходни за њихово нормално функционисање) и етичких
стандарда (рат je легитимно средство вршења државне политике,
поготову национално-ослободилачки рат); na тек онда и данашњих
знања о развоју догађаја која потврђују Цвијићева геополитичка и
геостратешка наслућивања или данашњих етичких стандарда (ко-
ји, успут, нису мање хетерогени него y Цвијићево време). Даље, ако
ce пажљиво анализује понашање ондашњих и данашњих водећих
сила, на пример Аустро-Угарске, Немачке, Велике Британије, Русије
или САД, приметиће ce да постоји својеврсна подударност између
Цвијићевог и нашег времена - и данас ce, као и онда, моћни држав-
ници и државе руководе реалистичком дипломатијом и државном
политиком (и уз то било којом легитимацијском реториком која
одговара датом тренутку и владајућим моралним стандардима, a y
стању je да подржава жељене циљеве), која нужне облике деловања
одређује на основу усаглашених ставова о краткорочним и дуго-
рочним националним интересима и геостратешким пројекцијама.
Оно што ce можда разликује, осим реторичких формула легити-
мисања интереса, јесте врста и састав елита које одређују, односно
намећу интересе око којих ће ce водити борба. Док je y Цвијићево
време утицај империјалних и националних елита био веома зна-
чајан, na je државна политика више била y жижи њихове пажње, y
данашње време доминантну улогу имају транснационалне елите, и
сходно томе ce као кључне намећу глобалне перспективе које нади-
лазе, али не искључују y потпуности ниво држава и граница. И да-
нас географски простори чине „велико шаховско поље“ на коме ce,
Јован Цвијић 695

и због кога ce, одвијају сукоби (Bžežinski 2001 [1997]). У тој игри ве-
ликих размера, једно правило упорно опстаје: само ce малим игра-
чима намеће обавеза да поштују апстрактне „принципе, стандарде
и вредности“ свог времена, којих ce велики актери никада нису, и
никада неће придржавати, и које користе искључиво као реторич-
ки смоквин лист, којим ће покрити срамоту својих стварних циље-
ва и поступака. У том смислу, прави Цвијићев „грех“ je y томе што
ce као добро информисани научник, разумни политички реалиста,
али и искрени патриота, y више наврата усудио да за своју малу др-
жаву предлаже како циљеве тако и начине вођења политике који су
дозвољени само за велике геополитичке играче, што je био спреман
да разоткрије вео хипокризије који тој чињеници навлачи образи-
ну прихватљивости, a поготову што му je све то као човеку од вели-
ког личног формата полазило за руком.
Изгледа да ce y описаним преплитањима улога и пренапрегну-
тости између научне и јавне одговорности, између објективности
и патриотизма, између антропогеографије и геополитике, између
научног истраживања и националног рада крију главни разлози
за неке од раније изношених, a поготову за данашње оштре осуде
Цвијићевог наслеђа.8 Управо y вези с таквим примерима отвара ce
простор за легитимно преиспитивање друштвене улоге науке, као и
саме концепције националних наука, о чему ће ускоро бити речи. У
којим je, дакле, случајевима примена друштвених наука легитимна,
и y чију корист, a када престаје да то буде? Има ли смисла данас раз-
мишљати о националним наукама, и на који начин? Интересантно
je да „преоптерећивање“ наука борбом за ваннаучне интересе није

8 Треба узети за знак велике интелектуалне хипокризије то што већина кри-

тичара националних наука из развијених држава сматра природним да сама жи-
ви y стабилним, сигурним и богатим земљама, које нису могле ни настати ни оп-
стати без систематске употребе науке, али и војне и сваке друге силе. Ти исти
критичари спремни су да својим државама толеришу чак и највећа непочинства
y одбрани сопствених политичких или економских интереса, али нису вољни да
признају припадницима малих нација право да ce уз помоћ науке боре за оно
што спада y предуслове за нормалан живот, чему су националне науке иначе по-
свећене, a то су слобода, богатство, насељеност, самосвест, снага и одбрањивост
сопствене државе. Историчар Милош Ковић можда нуди одговор на тај привид-
ни парадокс: „Велике силе знају да je историјско памћење, уз квалитет оружаних
снага, здраву економију и број становника, један од најзначајнијих ресурса једне
нације која хоће да буде слободна и да има будућност. Историја потврђује да ce
не могу лако колонизовати народи дуге, славне прошлости и богатог историјског
наслеђа - Русија, Кина, Турска, Иран, Сирија, Израел" (Ковић 2014).
 696 Срби 1903-1914

схваћено као толико проблематично y случају других примењених

наука, на пример историографије или политичких наука, као када
ce ради о антропологији. Најчешћи разлог који ce наводи за отпор
према упливу „државних разлога“ y јавну примену науке јесте оп-
терећеност западне антропологије „колонијалним грехом“, што je
наговештено y раније наведеном раду Халперна и Хамела. Ипак,
изгледа да важнији разлог лежи y специфичном односу нетрпељи-
вости који je y оквиру западне антрополошке традиције изграђен
када je y питању повезаност националне идентификације и научног
етоса. Како би то ефектно рекла Кирстен Хаструп, „антропологија
и идентитетски статус домороца не припадају истом регистру", a
даље и „не постоји начин на који неко може истовремено да говори
са домородачке и антрополошке стајне тачке“ (Hastrup 1996: 78). Па
ипак, ни тај веома јак анимозитет према етнолозима склоним да
ce поистовете са својим „домородачким“ статусом изгледа да није
довољан да објасни степен нелагоде који западни антрополог осе-
ћа према централноевропском и источноевропском етнологу када
он дела као „национални радник“. У че-
МУ je, дакле, „зла коб“ средњоевропских
и источноевропских етнологија, попут
. ЈО В А Н Ц В И ЈИ Ћ
оне којом ce бавио Цвијић? Kao што je већ
наговештено y наводу Кирстен Хаструп,
антрополошки презир према „постаја-
ГШ ГРАФСКИ И КУЛТУРНИ њу домороцем (going native)" и неукусној
ПОЛОЖДЈ CHGHJE.
пристрасности према својима, што je све,
према критичарима, карактеристично
за етнологе који практикују националну
науку, сигурно je дао свој важан допри-
нос, али ипак изгледа да главне кривце за
сумњив углед етнологије као националне
науке треба тражити на неком „још го-
рем месту" - међу немачким етнолозима
предратне и ратне генерације. Сврставши
-ГОБВИКА, CaPjUESO
ce y великом броју на националсоцијали-
стичку страну, многи од њих су доприне-
ли стварању једне заиста расистичке на-
ционалне науке, којој није било страно ни
залагање за искорењивање „нижих" pača,
Географски u куптурни положај Србије попут Јевреја, Словена и Рома, и прокаже-
(Сарајево: И. Tj. Ђурђевића) них мањинских група попут хомосексуа-
Јован Цвијић 697

лаца (за критику такве науке видети Bausinger 1994; као и остала
поглавља y Dow, James and Hannjost Lixfeld eds. 1994). Многе од кри-
тика које ce упућују цвијићевској националној науци, y ствари су
непосредно преузете из репертоара денацификације и са њом пове-
зане денационализације немачке етнологије y послератном периоду.
Te реторичке формуле потом су превентивно примењиване y окви-
ру међународно подржане политичке борбе против режима Мило-
шевића и српског национализма tokom и после деведесетих. Тако je,
захваљујући једној слабо утемељеној аналогији са случајем немачке
политике и етнологије, и актуелним политичким мотивима, зази-
вање Цвијићевих „грехова“ поново постало корисно као опомена
на баук српског национализма. Тиме je, као и y многим другим слу-
чајевима, поново извршено „суђење“ некадашњим научним и при-
мењеним праксама према данашњим стандардима и пребацивање
грехова на основу неутемељених аналогија, na чак и са грешкама y
историјском позиционирању (наиме, y доба ексцеса нацистичке на-
уке, Цвијић ce већ био упокојио).
Најзад, потребно je скренути пажњу на још једну од улога дру-
штвених и хуманистичких наука y модерном свету. Наиме, осим
посвећености чисто сазнајним питањима, или геополитичким и ге-
остратешким разматрањима и практичној примени науке, каква je
на овим просторима успешно практиковао и Цвијић, као и заступа-
њу интереса угрожених мањинских популација, данас je веома при-
сутна употреба науке зарад изношења етичких процена и вредно-
вања, y циљу неке врсте моралног суђења и оправдавања сопстве-
них и туђих дела, чему je, такође, Цвијић посветио пажњу. Он je,
додуше, y тако примењеној науци на првом месту видео средство за
морално и умно васпитање сопствене нације, првенствено њених
најмлађих генерација. Такву примену науке Цвијић je називао „на-
ционалним радом“ (Цвијић 1921 [1907]: 53-71). Један аспект таквог
рада био je повезан с образовним процесом, од самих школских по-
четака na до универзитетског нивоа, који je Цвијић видео као кљу-
чан за изградњу зрелих, способних и моралних младих људи. Други
je био повезан с искорењивањем мана које je Цвијић немилосрд-
но дијагностиковао y политичком и јавном животу Србије. О томе
сведоче поједине Цвијићеве критичке и самокритичке мисли које
су наведене на претходним страницама. Нове улоге друштвених и
хуманистичких наука, онако како су крајем двадесетог и y двадесет
првом веку схваћене на Западу, нешто су другачије. Најчешће ce
примењене друштвене науке не одређују као националне науке, већ
698 Срби 1903-1914

као „цивилизацијске науке“, y смислу наднационалне културно-ре-

лигијске и политичке заједнице Запада, који том изразу придаје Са-
мјуел Хантингтон (Хантингтон 2000 [1996]). Такву улогу науке као
моралне савести и интелектуалне песнице евроатлантске цивили-
зације речито je описала једна од данас веома активних савремених
англосаксонских академских и примењених историчарки, Марга-
рет Макмилан (MacMillan 2001, 2008, 2014), узимајући своју дисци-
плину као пример:

„У секуларном свету, y коме већина нас y Европи и Северној Амери-

Ци живи, историја узима на себе улогу да нам показује добро и зло,
врлине и пороке. Религија више не игра толико важну улогу какву je
некада имала y постављању моралних стандарда и ширењу вредности.
... Историја са великим И бива позвана да испуни ту празнину. Она
обнавља заједнички осећај не толико божанског бића, колико нечега
што je изван и изнад људских бића. Она je наш ауторитет: она може да
нас ослободи оптужби или да нас осуди, и da прокуне оне који нам ce
супротстављају“ (MacMillan 2008, курзив аутора, прев. С. Н.).

Скорашње полемике y оквиру којих ce лицитира о кривици за

отпочињање Првог светског рата, и y којима je ауторка узела актив-
ног учешћа (MacMillan 2001, 2014), добар су пример такве праксе.
У овом згуснутом одељку наговештава ce, како изгледа, и могући
правац разрешења недоумица које су мучиле Цвијића, као и диле-
ма са којима ce сусрећу тумачи Цвијићевог наслеђа. Он je, наиме,
био успешан и као научник, и као примењени научник, a и као на-
ционални радник. Није, међутим, имао воље или умећа да пропа-
гандне вештине примерене једном националном раднику користи
Да маскира и легитимизује своје деловање y области примењене на-
уке, онако како ce то данас често чини. Такође, није био спреман
да идеал научности y потпуности потчини логици примене науке y
националном или државном интересу. Недостајала му je решеност
Да те три области елегантно повеже, тако да једна другу y потпу-
ности покривају, a могло би ce рећи и прикривају. Управо о таквој
„вештини , за коју je с правом резервисан израз хипокризија, еле-
гантно нам говори Маргарет Макмилан - о вештини да користећи
легитимитет науке себе ослободимо оптужби, a истовремено проку-
немо оне који нам ce супротстављају. О политичком значају хипо-
кризије y политичком животу, односно о хипокризији као масци
моћи, веома подстицајно пише Дејвид Рансиман (Runciman 2008).
Овде ce, међутим, наговештава значај те категорије за разумевање
Јован Цвијић 699

праксе примене науке. Хипокризија je, да парафразирамо једну од

њених елегантнијих дефиниција, признање које примењена нау-
ка одаје фундаменталној науци (у оригиналу: признање које порок
одаје врлини, сматрајући неопходним да себе прикрије њеном злат-
ном одором). Задатак разумевања логике њеног функционисања
није лак. Наиме, како Рансиман примећује пишући о политичком
контексту, a слично би могло да важи и y области примене науке:
„Проблем je y томе да je хипокризија, иако начелно непривлачна,
више или мање неизбежна y већини политичких поредака, a y де-
мократским друштвима je практично свеприсутна. Нико je не Bo­
nn, али joj ce свако одаје, што значи да je тешко критиковати хипо-
кризију, a да ce не упадне y замку да ce оличава управо оно што ce
критикује" (Runciman 2008: 1; прев. С. Н.). Даље y тексту, показаће
ce да je питање хипокризије кључно за разумевање начина функци-
онисања примењених наука, поготову y данашњим демократским
друштвима, оптерећеним политичком коректношћу, правилом јав-
ног опхођења које не дозвољава да ce о важним стварима говори на
отворен начин.
A ko ce вратимо језику метафора, Цвијић јесте ходао тим путем,
али je покушавао да истовремено гази no различитим стазама, и
зато није учинио оних неколико последњих корака, који ce данас
сматрају нужним да би ce посао примене науке обавио како то не-
писана правила хипокризије налажу.

Промишљање наслеђа:
Новији критички осврти на Цвијићев
научни рад и јавно-политички ангажман
Овај одељак наслања ce на претходно наведену мисао no којој
науке попут историје (na и географије или антропологије) y са-
временом секуларном свету постају „наш ауторитет“, јер оне могу
„да нас ослободе оптужби или да нас осуде, и да прокуну оне који
нам ce супротстављају" (MacMillan 2008). Шта je од свега помену-
тог радила цвијићевска наука, и како том наслеђу треба данас при-
ступити? Ha који ce начин, y светлу таквих ставова, Цвијићево ви-
шеслојно наслеђе и само вреднује, осуђује или ослобађа оптужби y
данашњем прилично специфичном тренутку развоја етнологије и
антропологије y Србији? Разматрању тих питања биће посвећени
700 Срби 1903-1914

редови који следе, првенствено преко анализе новијих критика које

ce упућују Цвијићу и његовом научном наслеђу.
Kao што je наговештено на почетку овог прилога, данас су y срп-
ској антрополошкој заједници више или мање експлицитно при-
хваћене скоро све ставке научне критике коју je на почецима пери-
ода антропологизације српске етнологије y више радова изнео је-
дан од њених иницијатора, професор Иван Ковачевић (Ковачевић
2001 6, пос. 21-24, 29-34). Ha трагу тог првог таласа антрополошке
критике вуковско-цвијићевске етнографије и антропогеографије,
али незадовољни радикалношћу тих отклона, поједини истакнути
аутори средње и млађе генерације y својим оценама иду знатно да-
ље, тврдећи да je Цвијићево дело не само прецењено и научно ире-
левантно него и етномегаломанско, етички неприхватљиво, a нај-
зад и политички погубно. Степен удаљености од Цвијићевог дела за
припаднике тих генерација постаје поуздано мерило како научно-
сти тако и политичке коректности парадигме y новом светском (и
научном) поретку, који данас, како ce верује, подразумева сарадњу
антрополошке науке на пројекту унутрашњег цивилизовања и ин-
тернационалних интеграција:

„Аутор овог текста припада већ трећој генерацији универзитетских

наставника који као примаран циљ етнологије/антропологије не виде
као трагање за псеудонаучним доказима где треба поставити етнич-
ке границе, шта je аутентична народна традиција’ и како je ’сачувати’.
Сада већ многобројне генерације студената етнологије/антропологије
не уче, углавном не верују и, што je најважније, y свом професионал-
ном раду и y јавности, не шире идеје које je Јован Цвијић својевре-
мено поставио дисциплини и друштвено-хуманистичким наукама
y Србији уопште. He верују y то да постоји аутентична, кохерентна,
неупитна национална култура’, ’народна традиција’ и њени ’елемен-
ти’ које добар етнолог, no могућству епистемички повлашћен (будући
сеоског порекла), треба да открије, научи и пренесе потомству. Анали-
за трансформације наставних планова показује стабилан заокрет ка
антиесенцијализму и антинационализму, дакле општу антирасистич-
ку тенденцију, na представља добру основу за компетентан ангажман
будућих професионалних српских етнолога/антрополога y процесима
даљег цивилизовања Све Српчади и грађана Србије, посебно y проце-
сима интернационалних интеграција“ (Миленковић 2008:41).

У одељку je могуће приметити како теме ране постмодернистич-

ке критике старије етнолошке парадигме (дакле довођење y питање
идеја о постојању аутентичне и кохерентне „народне традиције" и
Јован Цвијић 701

„националне културе", као и улоге етнологије y њеном проучавању,

чувању и преношењу на нове генерације) скоро неприметно пре-
растају y новију критику политике националних наука са изнова
промишљених позиција „антиесенцијализма, антинационализма и
антирасизма". Ha овом месту je могуће препознати мотив „штете од
промовисања закаснелих реформи“. Наиме, слично приликама Ko­
je су пропуштене када ce одустајало од цвијићевских тема културе/
менталитета и географског простора, управо y времену y коме су
започињали „културни“ и „просторни" заокрети y светској науци,
тако ce и y случају донекле закаснелог идеолошког и научног откло-
на од народне традиције и националне културе ризикује губљење
прилике да ce учествује y културној индустрији светских размера
која израста око глобалних иницијатива за заштитом материјалног
и нематеријалног културног наслеђа (потребно je поменути да ce
та и сличне теме, насупрот ранијим ставовима, кумулативно раз-
рађују y потоњим радовима - Milenković 2010, пос. 27-73 и 127-148;
Milenković 2013). Свиђало ce то нашем данашњем антрополошком
сензибилитету или не, те иницијативе почивају на сасвим „неко-
ректном“ споју културног релативизма, мултикултурализма, уни-
верзализма, хуманизма, идеологије људских права, есенцијализма
и реализма, при чему je тешко y такве иницијативе улазити са ра-
дикално другачијих позиција, макар оне биле и научно или етички
доследније. Kao и y случају кључних тема миграција, менталитета и
простора, Цвијићева дела и радови припадника његове школе нуде
најпотпунији индекс и основни опис елемената материјалног кул-
турног наслеђа Србије, a истовремено и један од солиднијих извора
за упознавање с елементима нематеријалног културног наслеђа, и
посебно за путеве ширења и процеса трансформације тог наслеђа.
Без темеља који пружа та досадна, приземна, тврда, старомодна,
есенцијалистичка и реалистичка цвијићевска наука, који ce мора (и
може) осавремењивати и прилагођавати, српска антропологија не
би имала много тога да понуди данашњем највећем светском науч-
ном тржишту из области примењене антропологије.
Од нове антропологије која израста y процесу деконструкције
старе етнологије очекује ce да прерасте y цивилизаторску дисци-
плину која, уместо некадашњег идеала изградње нације, треба да
доприноси „процесима интернационалних интеграција“. Нова ан-
тропологија y Србији тако једним својим делом израста y нову вер-
зију примењене науке, сасвим упоредиву no логици функциониса-
ња са оном коју je стварао Цвијић. Па ипак, као што ce из претход-
702 Срби 1903-1914

ног навода може закључити, степен отклона je толики да за новије

генерације српских антрополога Цвијићево дело престаје да има
значај само no себи, и постаје идеални „негативни пример“ - нешто
што има вредност искључиво као показатељ куда не треба ићи, као
и због чега je такав пут лош:

„Цвијић je користан као шлагворт, као типичан представник ’нацио-

налног радника’ какви су прецењеним идејама и етномегаломанијом
стабилно уништавали Сву Српчад и грађане Србије, y свим њеним
границама, још од Начертанија. Дидактички користан, као негативан
пример, Цвијић je као доајен ’националног’ (a испоставиће ce no на-
цију погубног) рада, само добар за мишљење о томе шта академска
етнологија-антропологија y Србији више није u шта никада не треба
поново da постане ‘ (Миленковић 2008:42).

Погледајмо детаљније како ce y наведеном значајном програм-

ски писаном тексту једног од најугледнијих антрополога средње
генерације, проф. Милоша Миленковића, који je замишљен као ко-
начан одговор данашње антрополошке науке y Србији на изазове
некадашње цвијићевске антропогеографске и етнографске пара-
дигме систематизује, a потом и раскринкава оно што ce сматра не-
прихватљивим цвијићевским наслеђем:

„Први псеудо-проблем који друштвено-хуманистички сегмент Цви-

јићевог инаугурационог говора апострофира као кључан, јесте антро-
погеографско проучавање миграција и порекла становништва (н.д.,
35). Данас са задовољством можемо да констатујемо да je, једном када
je проучавање миграција и порекла становништва демистификова-
но као рад који има за циљ да легитимише политичке захтеве и пра-
во на територију, било на основу наводног права на ’земљу порекла’
неке конкретне популације, било путем ’права прводошавшег’, било
путем принципа већине’, ова монструозна пракса која je деценијама
уграђивана y српски школски систем и популарни имагинаријум, на-
пуштена je y српској академској етнологији-антропологији. Укидање
и преименовање предмета чији су програми експлицитно садржали,
било информативне било инструктивне фикције о етногенези’, ми-
грацијама и етничким границама, данас je завршен процес“ (Милен-
ковић 2008: 43).

Тврдња да je проучавање миграција псеудопроблем можда би

могла, узимајући y обзир постојеће чињенице, да буде формули-
сана са нешто мање резолутности. За почетак, можда би било no-
Јован Цвијић 703

требно направити већу разлику између тема миграција (или, како

би Цвијић рекао, метанастазичких кретања) и порекла становни-
штва с једне стране, и политичке теме права на територију с друге,
којој je y референтном раду о миграцијама Цвијић посветио веома
мало пажње (Цвијић 1922). Сам наслов тог дела, М етанастазичка
кретања, њихови узроци u последице, јасно указује на научни циљ
који je Цвијић имао при писању - систематизовање знања стече-
них сопственим истраживањима, као и укључивање података са-
купљених y оквиру рада других припадника антропогеографске
школе, с циљем да ce створе што шире основе за будућа темељ-
на интердисциплинарна проучавања. Он сам о томе каже: „И из
својих искустава и из Насеља употребио сам једино ону грађу ко-
јом сам могао y најкраћем облику представити своју концепцију
о великом обиму сеоба турскога и потоњих времена и о њиховом
значају за антропогеографске, социолошке и друге процесе; даље
ми je била тежња да помоћу ове расправе, као неке врсте упутста-
ва, обратим пажњу будућим испитивачима Насеља u порекла ста-
новништва на многобројне проблеме повезане с метанастазичке
покрете и тиме учиним да њихова посматрања буду разноврсни-
ја, оштрија и више социолошка“ (Цвијић 1922: Увод). Политичке
и националне импликације ове теме Цвијић види првенствено y
последицама миграција, којима ce изворно различите популације
упознају, повезују, a потом и културно уједначавају, чиме ce ства-
рају предуслови за државно и национално јединство онога што ce
тада сматрало троделним југословенским народом. Речено језиком
данашње струке, Цвијић y миграцијама, можда са мало више оп-
тимизма него што ce показало оправданим, види важан фактор из-
градње модерне интегралне југословенске нације. Основу тог проце-
са чини просторно ширење динарске популације, за коју je Цвијић
претпостављао („слуктио", како би он то рекао) да je најспремнија
да буде носилац процеса националне интеграције на новообједи-
њеним просторима. Ова претпоставка даље води ка наоко реали-
стичком очекивању да ће значајније шансе за успешну интеграцију
имати она држава која има већи проценат покривености своје те-
риторије популацијама које подржавају интеграцију. Логика рас-
пада Југославије као да потврђује ову претпоставку: брже и лакше
су ce отцепљивале оне републике y којима je постојала апсолутна
већина сецесиониста (Словенија), док су републике са сложенијом
популационом структуром одлазиле уз много теже сукобе (Хрват-
ска и посебно Босна и Херцеговина).
704 Срби 1903-1914

У једној оцени која je дата пре скоро четири деценије, али K o ­

ja још увек има аналитичку вредност, указује ce и на динамички
аспект Цвијићевог приступа балканским миграцијама:

„Цвијић je конкретније од других антропогеографа проучавао мигра-

ције, уводећи појам метанастазичких кретања (сеобе вековно утвр-
ђених праваца, y етапама, од места до места, y мањим групама, кон-
тинуирано и са почивкама, не насумице, већ обавештавајући ce од
истурених челних група и претходница, запоседањем слободних или
расељених крајева, или утискивањем међу затечено становништво, na
и његовим потискивањем, уз различите облике етничког и социјалног
прилагођавања и изједначавања - нап. М. Р.)... Он je - наставља Тока-
рев - примењивао и нов, чисто етнографски метод проучавања мигра-
ција, метод непосредног теренског проматрања ... уз потпуно, јасно и
живо схватање и картирање проучаваних појава, какво je тешко наћи
y научној литератури других земаља. Особита je Цвијићева заслуга y
томе, што je смело покушао да створи опсежну историјско-етнограф-
ску синтезу и што je повезао географско и историјско гледиште“ (То-
карев 1982: 360-361, наведено према Радовановић).

С друге стране, свако приљежније претраживање тема научних

скупова (нпр. Конференција „Миграције унутар, изван и ка југои-
сточној Европи: међукултурна комуникација, друштвене промене
и транснационалне везе“, MYJEA/InASEA, Анкара, Турска, 21-24.
5. 2009), научних пројеката и наслова публикација y водећим науч-
ним часописима y Западној Европи и англосаксонском свету, али и
y осталим деловима света, na и y домаћој средини (видети, на при-
мер, Penev 2011; Kupiszewski 2012, a y области антропологије Пави-
ћевић 2004; Kovačević i Krstić 2011; Крстић 2011; Antonijević 2012; Lu-
kić-Krstanović 2014), показало би да ce тема миграција намеће као
једна од најактуелнијих и најзаступљенијих y већини данашњих
друштвеинх наука. Многи истраживачи сматрају да ће двадесет
први век бити век миграната. Већ сада, миграната y свету има више
него што их je икада било y историји човечанства, a неки тај број
процењују на више од милијарду. Ни Србију овај развој догађаја mi­
je мимоишао. Од Цвијићевог времена до данас, на овим простори-
ма било je више таласа миграција великог обима - ратом изазване
миграције и миграције као последица успостављања титовог ауто-
ритарног режима; интензивне миграције из села y град као после-
дица насилне социјалистичке индустријализације; дневне, недељне
и остале привремене радне миграције унутар и између република
Јован Цвијић 7 05

и између градова и њиховог залеђа; велике

радне миграције y Западну Европу, САД
и друге земље; плански изгон становни-
ЈоК А Н SIRSIlit Г.
штва, избеглиштво и интерно расељавање
као последица ратова tokom деведесетих,
као и са тим процесима повезане економ- ГОВОРИ
ске миграције; унутрашње и спољашње
економске и друге миграције после пето- ЧЈЈАИЦИ
октобарских политичких промена; најзад,
и велики таласи миграната из ратом угро-
жених земаља Блиског и Далеког истока,
као и Африке, који y време писања овог
рада постају горући европски, балкански
7
и локални проблем. Са општом темом
1
i i А Г l*i~ i-tK » l .i ( ||><\Д *
миграција и њихових узрока и последи-
ца, иду данас заједно и питања порекла и
„културног пакета“ који са собом носе по-
пулације односно појединци који мигри-
рају, као и питања културом и законском
Говори u чпанци
регулативом изазваних проблема који ce (Београд: Напредак)
јављају приликом интеграције (односно
одбијања интеграције) таквих појединаца и група y срединама y
које покушавају да ce уселе. За размишљање о таквим проблемима
ce Цвијићево инсистирање на утврђивању порекла становништва
и данас показује кључним. Дакле, отварају ce данашњим речником
речено питања етницитета, конструкције националног идентитета,
„национализма на дугим раздал>инама“, транснационализма, мул-
тикултурализма, грађанског статуса, права и законских регулати-
ва, легалности и илегалности, религије, сексуалности, сродства и
породице, промене места живљења и изградње дома, употребе ма-
терњег и усвајања нових језика, политике образовања, употребе
медија, питања здравља, здравствених пракси и приступа здрав-
ственом осигурању, функционисања локалних политика и админи-
страција, рада, радних места и тржишта рада, последица слања фи-
нансијских средстава y домовину итд. (Vertovec 2007). Још важније,
постаје јасно да ce степен заступљености тих тема y истраживачкој
пракси бројних земаља y свету може довести y непосредну везу са
њиховим политичким, геополитичким, демографским и економ-
ским значајем, a поготову са конкретним политичким последица-
ма које процеси миграције изазивају y појединим земљама, као и са
7o6 Срби 1903-1914

очекивањима да науке које ce тим проблемима баве могу понудити

прихватљива и практично примењива решења, барем за неке од тих
последица.9 У том смислу, било би разумљиво да друштвене и неке
од природних наука y Србији следе пример сродних дисциплина
У срединама којима српске елите y културном, цивилизацијском и
политичком смислу теже, или тврде да теже. Овде ce, разумљиво, не
заступа теза да je наука y поменутим срединама a priori боља него
y Србији, и да je само зато треба наводити за углед и следити, него
да ce y тим срединама нешто пажљивије процењује вредност ко-
ришћења науке, као и однос трошкова наспрам употребљивости
научних истраживања, и да ce стога од истраживања која су значај-
но финансирана очекује пуно тога y смислу конкретне друштвене
примене, na и политичке употребе њихових резултата. Испоставља
ce да ни стручни, a ни примењени потенцијал проучавања мигра-
ција y Европи данас није битно мањи y односу на процене које je пре
скоро једног века дао Цвијић. Напротив, он je знатно већи, и то пр-
венствено зато што су ce природа и укупан обим миграција, na тако
и последице које оне са собом носе, y данашњем свету вишеструко
измениле и порасле y односу на Цвијићево време. Наиме, Цвијић
je водећи рачуна првенствено о традиционалним унутрашњим и
регионалним миграцијама на Балкану погрешно сматрао да je y
развијеним земљама Западне Европе талас интензивних померања
становништва на самом почетку двадесетог века већ прошао свој
врхунац: „У осталој Европи, осим Русије, одавно су наступиле гото-

9 У западним демократијама, разумљиво je, и пожељно, да ce на пословима

решавања горућих друштвених и државних питања и y данашње време, наоко
толико испуњено професионалним етичким нормама, користе услуге признатих
стручњака из друштвених наука. Тако je поменути водећи светски ауторитет за
антропологију миграција, професор Стивен Вертовец, био активно ангажован y
областима јавних политика које ce тичу разних аспеката миграција ка и из Велике
Британије, y којој je дуго живео. Вертовец je служио као стручњак или саветник
бројних владиних служби, a његове услуге и знање користиле су, a и сада кори-
сте, бројне међународне институције (видети: http://www.mmg.mpg.de/depart-
ments/socio-cultural-diversity/scientific-stafF/prof-dr-steven-vertovec/ Приступљено:
20. 09. 2015.). Иако ce такво залагање научних посленика за конкретну добробит
неке политичке заједнице данас ретко или никако не назива националном нау-
ком, него примењеном науком, остаје чињеница да их готово ништа не разликује
ни y формалном, ни y садржајном погледу, јер и једна и друга служе конкретним
политичким, привредним, безбедносним и другим интересима средине која та-
ква истраживања плаћа и којој истраживач припада, или y којој, односно за коју
тренутно ради.
Јован Цвијић 70 7

во утврђене прилике, изузевши миграције y колоније и y Америку“

(Цвијић 1921 [1907]: 19). Реч je, дакле, о потцењивању обима и зна-
чаја миграција, a не о њиховом прецењивању. У том смислу, раније
предложено „преименовање“, ако би оно подразумевало и прилаго-
ђавање савременим научним стандардима, као и садашњем стању
на терену, на чему с пуним правом инсистира аутор, показало би ce
као кудикамо профитабилнија стратегија од „укидања“ теме мигра-
ција y образовним програмима.
У тексту ce потом прелази на још један „важан псеудопроблем"
за који ce, као и y претходном случају, тврди да je данас ирелевантан
за друштвено-хуманистичке науке:

„Други важан псеудопроблем који Цвијић издваја, данас ирелевантан

за друштвено-хуманистичке науке осим на плану јавног ангажмана и
истраживања утицаја научне реторике на остале јавне дискурсе, јесте
’проучавање психолошких особина балканских народа и различитих
делова нашега народа’. Етнопсихологија - основа расизма - поодавно
je измештена из академске етнологије-антропологије y дискурсе етно-
митомана, патриотских новинара и националних радника, прозрена и
презрена као генератор зла које нашим колегама и студентима не може
да служи на част“ (Миленковић 2008: 46).

Етнолошка и антрополошка деконструкција етнопсихологије

помера ce на тај начин из регистра модернистичке критике упро-
шћених схватања и неадекватне примене романтичарских идеја,
или слабости истраживачког метода (Ковачевић 20016: 27-44, пос.
28-34), ка дискредитацији на основу њеног претпостављеног идео-
лошког садржаја (за оцене Цвијићевих идеја као расистичких види
и Bošković 2010: 158). При томе ce, свесно или не, заобилазе следе-
ће чињенице: a) да je Цвијић y више наврата јавно изражавао своју
дубоку нетрпељивост према шовинистичким и расистичким начи-
нима мишљења и делања; б) да je Цвијићева „етнопсихологија“, од-
носно типологија балканских регионалних менталитета, изворно
схваћена као првенствено културно и географски детерминисана,
a тек y неупоредиво мањој мери као биолошки условљена;10 в) да

10 За приказ новијих критички ангажованих антрополошких погледа на

проблем расизма видети преглед који нуди Лејт Малингс (Mullings 2005). Овом
аутору ce чини да ce појам расизма непотребно растеже када ce примењује и на
случајеве y којима ce основ за легитимизовање разлика y приступу правима, дру-
штвеном положају, економским приходима и престижу, као и право на вршење
7 o8 Срби 1903-1914

њен експлицитан циљ није било рангирање популација, давање на

основу тог рангирања једној популацији искључивих права ужива-
ња неког друштвеног положаја или приступа неким ресурсима, као
ни одузимање било којој популацији њених политичких или људ-
ских права, или права приступа положајима или ресурсима, што су
одреднице расизма y строгом значењу те речи;11 г) да нису понуђе-

моћи над онима који ce сматрају инфериорним тражи другде него y претпоста-
вљеним наследним биолошким разликама. За случајеве који ce не подударају с
наведеним условима треба размислити о употреби појма културнограсизма, који
je данас сразмерно чешћи него биолошки расизам. Такође, не би требало да буде
спора о томе да има мало реалних основа за данас политички коректну праксу
да ce свака јавно изнета тврдња о постојању разлика међу друштвеним групама,
чак и ако не подразумева веру y супериорност једне групе над другом, нити ин-
систирање на правима и привилегијама који из претпостављене супериорности
произилазе, делегитимизује коришћењем појма расизма. Наиме, последица та-
кве праксе може бити својеврсна инфлација употребе појма расизма (поистове-
ћивање сваког облика дискриминације, na чак и разликовања група no било ком
основу с расизмом), слично инфлацији употребе појма геноцида (у оквиру које
ce свако насиље уперено против Другог које резултује губицима људских живо-
та, без обзира на њихов обим и стварни циљ, назива геноцидом). У том смислу,
цвијићевска етнопсихологија, као учење о постојању психолошких разлика међу
популацијама које припадају различитим културама или културним појасевима,
и различитим географским поднебљима, данас можда може да ce сматра лошом
науком, јер намеће јединство тамо где постоје бројне и непорециве индивидуал-
не разлике, и подразумева постојање међугрупних разлика иако ce не наводе ја-
сни критеријуми на основу којих ce до тврдњи о њиховом постојању дошло, чиме
постаје подложна деловању разних врста стереотипа, али ce ниуколико не може
сматрати основом расизма. С друге стране, као што je наговештено на почетку
ове напомене, има смисла отварање расправе о томе да ли y етнопсихолошком
приступу има елемената културног расизма, који ce не позива на наследне био-
лошке разлике (као и да ли je тај појам уопште смислен, или га треба заменити
устаљеним појмом дискриминације), y ком случају би ваљало помно проверити
понуђене чињеничке основе разликовања група, оносно типова, логику њиховог
међусобног поређења, критеријуме вредновања, као и евентуалне материјалне,
политичке или друштвене последице различитог вредновања балканских пси-
хичких типова. За примере недвосмисленог расизма y друштвеним наукама на
подручју некадашње Југославије погледати, између осталог, дисертацију Невенка
Бартулина (Bartulin 2006) о идеологији нације и pace y усташком режиму и њего-
вим политикама према мањинама y НДХ.
11 Чини ми ce да je понуђена критика најрелевантнија управо на овом месту.
Наиме, чињеница je да je Цвијић разликовао популације no њиховим психичким
својствима, a одатле и no њиховој способности и спремности да допринесу из-
градњи југословенске нације, и издвајао Динарце као најпримереније том задат-
ку. Па ипак, он није тврдио да на основу тога они треба да имају посебна права
на било коју врсту привилегија. Осим тога, Цвијић je веома отворено и оштро
Јован Цвијић 709

ни ваљани докази да je „проучавање психолошких особина балкан-

ских народа и различитих делова нашега народа“ пракса која ce мо-
же оправдано сматрати „генератором зла“; д) да je приступ сличан
„проучавању психолошких особина балканских народа“, односно
разматрање културних основа понашања различитих типова дру-
штвених група постало поново актуелно y оквиру раније поменутог
„културног заокрета", или „повратка културе1 (Nash 2001) y жижу
научне пажње, a да je и пре тог заокрета y неколико периода било
темељ појединих утицајних међународних антрополошких школа
мишљења (нпр. школе „личност и култура“), a одскора ce јавља и y
оквиру научне помаме за проучавањем различитих врста групних
идентитета, идентификација и идентитетских политика (Brubaker
and Cooper 2000); и, најзад, ђ) да поједини компетентни и no овом
питању неутрални страни стручњаци процењују да су Цвијићеви
описи „психичких типова“ углавном емпиријски утемељени, или,
како би они рекли, „прилично тачни“ (Halpern and Hammel 1969:
21).*12 Поново би било добро раздвојити општу тему културне усло-
вљености индивидуалног и групног понашања и мишљења, о којој
и даље има смисла критички размишљати, од једног не тако вели-
ког броја случајева y којима Цвијић ненамерно или намерно при-
лагођава опажања са терена, пренаглашавајући постојеће разлике,
уопштавајући без основа, или приписујући емпиријски неутемеље-

говорио о њиховим ограничењима и манама, што ниуколико није својствено ра-

систичком супрематизму. Најважније од свега, Цвијић их je вредновао првен-
ствено на основу њиховог потенцијалног доприноса његовом државном, нацио-
налном и моралном идеалу, који je њему био дражи од њих као таквих, као и од
било какве њихове посебне користи или добробити. У том смислу он ce можда
може сматрати интегралним националистом, али не и расистом.
12 Тако Халперн и Хамел примећују: „Kao резултат рада Караџића и његових
настављача какви су били Богишић, Цвијић и други, етницитет je постао основ-
на димензија објашњења y друштвеним наукама. Добар део резултата тих напо-
ра, осим изузетно детаљних података о историји и распореду народа, представља
мешавину старијих представа о религијској припадности и теорија о разликама
y личности између етничких група. Етнички и верски оквир одредио je варије-
тете националног карактера који су коришћени како би ce објаснило понашање.
Te теорије о ’менталитету народа’, како их називају Југословени, данас су важан
део народних веровања и знања, учаурене y скупу етничких стереотипа. Веома je
занимљиво што су та веровања прилично тачна; да ли зато што су изворно опи-
сивала понашања на одговарајући начин, или зато што су људи били склони да ce
понашају како им налажу узори, или због оба разлога, тешко je рећи“ (Halpern and
Hammel 1969: 21; прев С. Н.).
710 Срби 1903-1914

на својства појединим етничким или културним групама, за шта не

може бити ни научног, a ни етичког оправдања.
Слагали ce ми или не са научним дометима, друштвеним по-
следицама, a поготову политичким узроцима (поновног) интере-
совања за културу као фактор који помаже y разумевању основа
људског деловања, као и за изградњу идентитета, идентификације
и идентитетске политике који ce сви заједно темеље на културним
факторима, остаје да размишљања о културним основама групног
мишљења и понашања на Балкану, na тиме и о етнопсихологији,
још увек не могу бити одбачена као „псеудопроблем“.
У обимнијем истраживањима једног млађег антрополога, др
Марка Пишева, као да ce наставља идеолошка деконструкција за-
почета y претходно наведеном програмском раду. Оштрица крити-
ке ce још изразитије фокусира на примењено-научну и политичку
делатност Цвијића, која ce поново експлицитно или имплицитно
негативно вреднује. Kao и y претходним случајевима, критика за-
почиње довођењем y питање научне утемељености његовог рада:

„ Дa ли би Цвијићев научни рад на пољу истраживања антропогеограф-

ских особености балканског становништва уопште, a етнопсихичких
карактеристика посебно, издржао овај тест? Чини ce да оповргљивост
Цвијићевих научно политичких ставова везаних за југословенство y
целини није изводива било каквом логичком операцијом" (Pišev 2009:
48).

Ha реторичко питање надовезује ce очекивани, додуше неуоби-

чајено уобличени одговор - Цвијићеви ставови су неоповргљиви,
na ce тиме налазе и потпуно изван сфере научног разматрања. Па
ипак, њихово разматрање ce наставља, како би ce иза плашта њихо-
ве фиктивне научности разоткрила пракса политичке злоупотребе
науке и начела научности y корист романтичарског национализма
и остваривања слабо прикривених циљева српске хегемонистичке
буржоазије:

„Интелектуалне, друштвене и политичке елите су tokom извесних

раздобља y модерној историји европских друштава злоупотребљава-
ле науку и сам појам ’научности’ y сврху поједностављења друштвене
стварности’ и формирања представа о друштвеном прогресу и еволу-
цији, не устручавајући ce, притом да прибегну инструментализацији
читавих низова предрасуда које су - поједностављујуће no себи - има-
ле за циљ да опишу друштво не онакво какво јесте, већ онакво какво
би, према њиховом мишљењу, требало да буде“ (Pišev 2009: 48).
Јован Цвијић 7П

Они научници, попут Цвијића, који су таквим задацима при-

ступали са нешто мање прорачунатог интереса и цинизма него што
je за такве послове иначе уобичајено (на пример, дела Ива Пилара,
Цвијићевог савременика, једног од водећих хрватских национал-
них научника и утемељивача геополитике y Хрватској, видети на-
помену 23), радили су то, како критика наговештава, захваљујући
самообмани коју je пружала идеја „научне мисије“ упарена са „кул-
том научне објективности“:

„Иако Цвијић није имао превише тога заједничког са расистичком

доктрином, и чак je упозоравао на опрезност y полемици о расним ти-
повима, ... он јесте сматрао себе ’научником са мисијом’, при чему ce
његова ’мисионарска’ одлика, како смо већ истакли, огледала y саку-
пљању и теоријском уобличењу грађе коју je требало уклопити y прет-
ходно осмишљене, идеолошки обликоване калупе.
Култ научне објективности, неупитно поверење y позитивизам,
као и спој интелектуалне елите са највишим хијерархијским структу-
рама y друштву, водили су ка томе да научници - са Цвијићем на челу
- бивају ангажовани при идејним разрадама ратних циљева и, y зави-
сности од угледа и научног ауторитета, остварују контакте са колегама
и политичарима којима су y одсудним тренуцима могли наметнути
своја решења“ (Pišev 2009: 49-50).

У наведеним редовима могуће je препознати на овим просто-

рима веома честу интелектуалну делатност добронамерне денорма-
лизације онога ш то ce см атра лошом домаћом праксом. У оквиру
таквог приступа, оно што ce код себе и својих жели критиковати
издваја ce из свог ширег логичког и историјског контекста, чиме
ce онемогућава поређење такве праксе, и њено одређење као нечег
што je уобичајено и y „нормалном“ свету, који ce узима као култур-
ни узор.13 Тако ce пракса подвргнута критици егзотизује као бал-

13 Нажалост, на овом месту нема простора да ce веома значајно питање ме-

ђународног политичког и научног контекста y чијем окриљу мисли и дела и сам
Цвијић отвори на начин на који оно то заслужује. Његово дело je неопходно упо-
редити, осим са водећим научницима y области географије, геологије и осталих
наука којима ce Цвијић бавио, и са признатим мислиоцима геополитике тог доба
- Халфордом Макиндером, Клаусом Хаусхофером, или Исаијом Боуменом, „Ру-
звелтовим географом." Тек тада ће ce доћи до још потпуније слике његовог знача-
ја, али и ограничења. Можда би још корисније резултате дала упоредна анализа
ангажмана Ива Пилара, националног радника, правника, журналисте, али и пи-
онира политичке географије, геополитике, социологије, антропологије и психо-
712 Срби 1903-1914

канска аберација, уместо да ce y њој види локални пример глобал-

них трендова. У том смислу, уместо да ce цвијићевска национална
наука, као облик историјски ситуиране примене знања из више на-
учних области y циљу постизања добробити за сопствену заједницу
схвати као део ширег европског и светског тренда наменске употре-
бе људског разума, на првом месту науке и филозофије, na и умет-
ности, y циљу побољшавања економског, социјалног и политичког
положаја припадника друштава која су y стању да самостално спро-
воде такве праксе, она ce приказује као својеврсно балканско ко-

логије y Хрватској, чије име од 1997. године носи Институт друштвених наука y
Загребу, основан 1991. као Институт за примењена друштвена истраживања и
Јована Цвијића показала због чега би требало са више пажње користити одређене
квалификативе (нпр. расизам) кад ce ради о оцени Цвијићевог научног и приме-
њеног доприноса. Иначе, y опису научних циљева Института „Иво Пилар“ сто-
ји: „Институт je основан темељем иницијативе скупине хрватских знанственика
из друштвеног и хуманистичког подручја непосредно након успоставе хрватске
неовисности и демократског поретка. Ту иницијативу подупрло je Загребачко
свеучилиште и Министарство знаности што нас je од почетка потицало да ce
организацијски, мрежним устројем подручних и функционалних центара, раз-
вијамо као национални институт y подручју друштвених и хуманистичких зна-
ности сукладно сличним знанственим институцијама y оквиру Еуропске Уније
и САД-а. Другим ријечима, Институт je отпочетка успоредно развијао и нацио-
налну и глобалну димензију својега знанственог дјеловања“ (http://www.pilar.hr/
novosti/sve-novosti/20-izdvojeno/319-uz-dan-instituta-2011-20-godina-znanstve-
nih-istraivanja. Приступљено: 23. 09. 2015). Чињеница да y Загребу постоји инсти-
тут специјализован за националну примену друштвених и хуманистичких наука,
и да je он укорењен y наслеђе једног Ива Пилара, аутора дела Die südslawische
Frage und der Weltkrieg (Беч, 1918, под псеудонимом L. v. Südland) и Immer wie-
der Serbien. Jugoslawiens Schicksalsstunde (Берлин, 1933, под псеудонимом Florian
Lichttràger), говори много o схватању важности савременог националног анга-
жмана y науци, као и о односу према наслеђу примењених наука и некадашњем
националистичком усмерењу научника y тој средини. Како ce примећује y јед-
ној студији о Пилару као утемељитељу геополитике y Хрватској: „Предан идеји
очувања хрватског народа, Иво Пилар je употријебио cee своје интелектуалне u
практичне способности da биуказао релевантним круговима колико je важно за
њих da осигурају бољу будућност Хрвата. У ту je сврху употријебио повијесне,
социолошке, лингвистичке, психолошке, религиозне и геополитичке аргументе.
У неким од тих подручја Пиларова аргументација била je бриљантна, y другима
мањкава, док je y некима била посве погрјешна. Пилар je засигурно био дијете
свога времена те je свесрдно прихваћао идеје својих вршњака, не налазећи ду-
ховних способности и моралне снаге да их превлада.... Пилару ce ипак не може
одузети наслов пионира хрватских геополитичких промишљања и оца хрватске
геополитике.“ (Krišto 2006: 59; курзив С. H.). Fia сличну идеју да пореди рад Јована
Цвијића и Динка Томашића дошао je аустријски историчар антрополошког усме-
рења Карл Казер (Kaser 1998; видети и Rihtman-Auguštin 1993).
Јован Цвијић 713

румпирање науке од политике. Овде je могуће препознати праксу

коју неки аутори називају самоколонизацијом (Kiossev 1995: 2011).
Међутим, понуђена критика иде и дубље, покушавајући да „гађа“
унутрашњи несклад између заступаног научног идеала објективно-
сти и непристрасности и идеолошко-политичке мисије коју Цви-
јић и други национални научници самовољно примају на себе. Ту
ce аутор придружује увидима из претходно наведене критике, и на
том нивоу обе понуђене анализе постају веома релевантне и кон-
структивне, продубљујући раније наговештену тему преплитања
контрадикторних задатака и преоптерећивања приступа као глав-
ног узрока суштинских проблема цвијићевског модела националне
науке. Логика понуђене критике не зауставља ce, међутим, ни на
том веома конструктивном нивоу, и наставља даље:

„Спој високог универзитетског положаја и личне свести о мисији омо-

гућио му je да идеолошки профилисану науку’ умота y паковање ме-
тодолошки валидне, емпиризму доследне, y ’чистом’ разуму утемеље-
не, вредносно неутралне и политички непристрасне друштвене науке
која има за циљ ’просто’ утврђивање научне ’истине’ о демографским,
антропогеографским и етнокултурним чињеницама’ Балканског по-
луострва. Позитивизам je y том контексту представљао златан кључ
успеха, јер ce уз његову текстуалну подршку, ’наука’ чинила научни-
јом, a истина’ истинитијом. Примера ради, сама чињеница да je Цви-
јић y својим етнопсихолошким истраживањима, износећи властито
виђење динарског типа истицао и његове негативне карактеристике
ишла je y прилог ’научности’ његових резултата, с обзиром на то да
једнострано идеализовање неког од психичких типова није било y
складу са имплицитним постулатима позитивистичке науке, односно
њеном рационалном компонентом. Свака идеализација чинила би ce
y том смислу сумњивом, због чега je Цвијић свакако процењивао да
би извесан баланс позитивних и негативних црта менталитета, његове
психичке типове - Динарски нарочито - учинила научно прихватљи-
вијим“ (Pišev 2009: 50).

Ha овом месту као да ce довршава интерпретативни круг пону-

ђеног критичког приступа, који тиме постаје херметички затворен.
Чак и Цвијићево отворено изношење оштрих критика упућених
иначе фаворизованом „динарском типу“ почиње да ce тумачи као
резултат лукаве процене да би „известан баланс позитивних и нега-
тивних црта менталитета“ погодовао „уверљивости“ и „научности"
његових иначе, како ce тврди, ненаучних тврдњи:
714 Срби 1903-1914

„Његова јака научна репутација, србоцентрична визура југословен-

ског уједињења, и томе сходни политички ставови чинили су од њега
идеалну особу за емисара Србије y Великој Британији и тумача тери-
торијалних захтева своје земље иностраној јавности. Пионирска ис-
траживања, научни тон и објективна’ презентација његових истражи-
вачких резултата били су прихваћени и високо цењени међу интелек-
туалном елитом оних земаља које су знале мало или готово ништа о
Србији или Балкану, што no себи говори довољно о утицају који je y to
време наука - na макар и оне њене још ’младе и зелене’ гране - имала y
друштву“ (Pišev 2009: 54).

Аналитичка дилема између могућих тумачења Цвијића као чо-

века ухваћеног y раскорак између супротстављених начела која
узалудно покушава да помири, и прорачунатог и циничног наци-
оналистичког манипулатора, изгледа да y овој фази критике бива
разрешена, и то на начин који ce може сматрати неутемељеним.
Наиме, y критици ce на једном нивоу нуди тумачење no коме Цви-
јић злоупотребљава ауторитет „чисте“ науке како би прибавио ле-
гитимитет науци коју стварно примењује, при чему ce управо из
тог разлога и сама његова „чиста“ наука почиње сматрати лошом,
односно лажном. Овде je, како изгледа, могуће приметити проблем
који ce тиче следећег - нема, наиме, разлога да ce нека наука сматра
лошом само зато што je дошло до њене политичке, или неке друге
врсте употребе. Пре ће бити да je то знак вредности те науке, јер
управо од каквоће науке, односно њених резултата, зависи степен
њене употребљивости. Исход, дакле, зависи од врсте, односно ло-
гике употребе, a не од саме чињенице да je до употребе дошло. Мо-
гуће je на другом нивоу приметити и пажње вредан покушај да ce
овај проблем премости увођењем категорије злоупотребе научног
угледа. У том случају, радило би ce о злоупотреби научног угледа, a
не самих научних резултата или чињеница, јер би под плаштом ра-
није заслуженог угледа касније биле протуране пригодне неистине.
Ипак, треба подсетити на чињеницу да ce сам Цвијић више пута
са огорчењем освртао на такву могућност. Осим тога, заступајући
такву тезу макар и само половично, аутор подразумева да су ме-
ђународне политичке и научне елите, са којима je Цвијић често и
интензивно сарађивао, како неспособне да процене човека, тако и
незналице што ce тиче релевантних чињеница („које су знале мало
или готово ништа о Србији или Балкану"), и то y пословима који
ce непосредно тичу њихових сопствених професионалних компе-
тенција и виталних националних интереса. To je, мора ce признати,
Јован Цвијић 715

веома наивна, врло мало вероватна, a притом и увредљива претпо-

ставка. Већи проблем тиче ce потребе да ce раскорак y Цвијићевом
мишљењу и делању no сваку цену учини логички кохерентним, и
да му ce наметне једнозначност. Уместо да Цвијићева неспособ-
ност или одсуство спремности да разреши дилеме повезане с пре-
клапањем својих научних и јавних улога задобије кључно место y
тумачењу природе и исхода његове делатности, та ce неспособност
интерпретативно преобраћа y циничну смишљену стратегију.14 Из
тог разлога, не одређује ce са довољно прецизности веома важна
разлика између a) примене науке као средства подупирања осно-
ваних политичких и државних захтева стварним чињеницама; б)
примене науке као облика реторичке или чињеничке манипулаци-
је, којом ce прикривају незасновани, односно неоправдани захтеви;
и в) примене науке y моралном аргументовању позиције сопствене
државе, која има своју инхерентну логику, али може да профитира
од научног ауторитета особе која износи морални суд. Управо па-
жљивим промишљањем поменутих разлика треба створити услове
за сазнајне помаке. Нажалост, y даљој анализи аутор чини напор
да своје аргументе поређа тако да они подрже тезу о Цвијићу као о
прорачунатом манипулатору.
Суштина на претходним страницама укратко реконструисане
скорије идеолошке деконструкције Цвијићевог наслеђа ефектно je
сажета y следећем одељку из раније навођеног програмског текста:

„Идеолошка основа етнологије као националне науке, која je кулми-

нирала цвијићевским подметањем природно-научног ауторитета псе-
удонаучним антропогеографским и етнопсихолошким етнофикција-
ма, разоткрила ce и сама себе разорила као псеудонаучна, монструо-
зна идеолошка прецењена идеја и етномегаломанија, погубна no саму
нацију којој je наводно требала да послужи. Задовољан сам што при-
падам академској заједници чија огромна већина тренутно активних
чланова y том подухвату није учествовала“ (Миленковић 2008: 49).

После изношења најважнијих поставки понуђених критика, мо-

гуће je закључити да коначни суд, представљен y новијим анализа-

14 У каснијем тексту истог аутора, та ce могућност тумачења видно назначава

употребом појма шизма: „Ово je довело до својеврсне - и додали бисмо, нерешиве
- шизме y Цвијићевој политичкој мисли где je југословенска идеја стајала равно-
правно с отворено афирмативним ставовима према историјски оправданој, чак
нужној, империјалној мисији Србије на Балкану" (Pišev 2010: 58).
 716 Срби 1903-1914

ма Цвијићевог наслеђа гласи: национална наука je спој no себи лоше

науке и морално неприхватљиве праксе њене политичке примене
са лошим исходом. Taj ce закључак на краћи начин може исказати
као лоше примењена лоша наука са лошим последицама. Први аутор
изгледа да подржава такву, радикалнију тезу, док други аутор као да
остаје разапет између такве опције, нешто мање радикалне могућ-
ности, која ce своди на то да je лоша примена науке лоша зато што
je лоша наука која ce примењује, и треће могућности, којој je такође
дат простор, a no којој je сама пракса примене (или злоупотребе) та
која квари иначе добру науку. Оба аутора додатно усложњавају свој
модел објашњења тиме што y њега укључују и категорију исхода,
односно друштвених и политичких последица примене науке. Ка-
Да на тај начин формализујемо модел, добијамо тројно чвориште:
врста науке - логика њене примене - каквоћа постигнутих резул-
т а т а . Тиме су постављени логички основи једног тумачења које би
ce могло назвати анализа апорија националне науке, или y још об-
ухватнијој варијанти анализа апорија примењене науке. Модел мо-
же успешно да функционише y сведеној варијанти којој су аутори
били више склони (добра/лоша наука - добра/лоша примена - до-
бар/лош исход), али ce за свако од три чворишта може понудити и
много детаљнији опис, чиме би ce омогућио рељефан приказ било
ког стварног случаја, a тиме створили услови да тај случај буде ва-
љано поређен са неким другим случајем који би био анализован на
исти начин (као y случају предложеног поређења Пилар - Цвијић,
видети напомену бр. 24). Значајан напредак je, додуше, дошао уз од-
ређену цену - на моменте непотребно радикалан и увредљив стил
изражавања, намерно деконтекстуализовање ондашње науке и ње-
не примене и са тим повезано одсуство упоредне перспективе, као
и њихово вредновање искључиво no данашњим стандардима, мање
логичке недоследности, и незанемарљив број чињеничких неподу-
дарности. Па ипак, оно што je битно јесте да једном кад je форма-
лизован, оквир пружа врло плодно средство за анализу међусобно
веома различитих конкретних случајева. Поставивши ове могућ-
ности на сто, аутори понуђених критика знатно су y логичком сми-
слу унапредили оквир за размишљање о Цвијићевом наслеђу.15 Ти

15 Занимљив пример који илуструје корисност понуђеног оквира за упоредне

анализе даје Роберт Каплан, утицајни публициста и саветник y Центру за нову
америчку безбедност y Вашингтону, када, помињући политичку активност Хен-
рија Кисинџера, тврди: „Одатле закључујемо да аморална стратегија која ce води
Јован Цвијић 717

помаци пружају раме с кога данас може да ce види даље него пре
њихове појаве, да ce послужимо метафором с почетка текста.
Како ce дошло до овог значајног помака? Сасвим сигурно je по-
мна анализа Цвијићевих текстова полазна основа. Потом, треба
узети y обзир стајну тачку коју нуде претходно објављивани тексто-
ви и студије који су били посвећени историји и политици етнологи-
је и антропологије y Србији. To само no себи није, међутим, могло
да створи услове за развој смера и смисла понуђених критика. Ту
свакако треба узети y разматрање и промене y стајној тачки с које ce
врши антрополошко промишљање (више о томе y Naumović 2000).
Реч je о својствима онога што je, нешто раније y тексту, одређено
као посебан тренутак y развоју антрополошке мисли y Србији. При
томе ce мисли на спрегу реалних глобалних и локалних политич-
ких и друштвених токова, и више различитих врста субјективних
уверења код једног броја утицајних српских етнолога и антропо-
лога, која су ce тек одскора учврстила, и која су y значајној мери
утицала на начин на који ce схвата како ток светских процеса тако
и с њим повезана конкретна улога друштвених и хуманистичких
наука y Србији. Уз нужна поједностављења, та посебна ситуација
можда може да ce опише на следећи шематизовани начин: a) снаже-
ње уверења да je при крају процес постсоцијалистичког преобра-
жаја друштва који ће Србију y политичко-економском смислу непо-
вратно укључити y блок западних капиталистичких демократија;
б) са претходним повезано уверење да je започела одлучујућа фаза
евроатлантских интеграција Србије која ће y неком не тако далеком
тренутку резултовати њеним пријемом y НАТО, a потом и y ЕУ; в)
уверење да општи процеси глобализације, којих су претходна два
тока само посебни трендови, подупиру универзалистичке и космо-
политске вредносне оријентације, као и она политичка решења уте-
мељена на тим вредностима којима су склони управљачки слојеви
западних друштава, a не економску диверсификацију, израстање

строго y складу са националним интересом може да доведе до морално исправ-

них резултата. Јер оно што je водило Кисинџера био je национални интерес лишен
сваког морализма, њега поштују и када га не воле“ (Kaplan 2015). Препознатљива
je сличност са rope скицираним моделом за анализу функционисања примење-
не науке са три међусобно повезана чворишта: аморална стратегија (средство)
- национални интерес (циљ и начин примене средства) - морално исправни ре-
зултати (последица). Оно што je посебно занимљиво y наведеном примеру јесте
указивање на могућност да лоше средство, или његова лоша примена, могу имати
добре последице.
718 Срби 1903-1914

политичке полицентричности и слабљење светског утицаја атлант-

ске цивилизације; г) уверење да je успешно довршен процес антро-
пологизације српске етнологије и њеног теоријског преусмеравања
на логику научног и етичког функционисања инспирисану првен-
ствено англосаксонском антропологијом, којим су превладани ка-
ко њени ранији теоријски и методолошки основи тако и последњи
остаци потребе за њеном друштвеном улогом y форми националне
науке - овде су посебну улогу имали радови посвећени историји и
политици етнологије и антропологије y Србији, y којима je понуђе-
на критичка анализа функционисања претходних парадигми, као
и теоријско-политичке смернице за успостављање нових парадиг-
ми; д) уверење да су регулациони идеали културног релативизма
и мултикултурализма превазиђени како y антропологији тако и y
политичком и јавном животу, и да следствено томе задатак антро-
пологије не треба више да буде заштита и борба за опстанак малих
култура и етничких група и/или успостављање мултикултурног
друштва, већ искључиво залагање за универзалне вредности гло-
балног мира и заштите људских права на свим организационим
нивоима; ђ) уверење да јавно деловање етнологије и антропологи-
је треба од сада да ce темељи искључиво на начелу прагматизма, и
буде прилагођено описаним глобалним политичким трендовима,
при чему ће бити могуће (и пожељно) да ce конкретан рад на оства-
ривању назначених вредности легитимизује било којим скупом
реторичких формула који повећава шансе за постизање жељеног
исхода y локалној средини, тако да je замислив и случај прагматич-
ке употребе реторичких средстава националне науке y сврху оства-
ривања њој супротстављених циљева. Субјективно разумевање но-
ве егзистенцијалне ситуације етнолога и антрополога y савременој
Србији, утемељено на наведеним увидима и уверењима, доприноси
стварању амбијента y коме постаје могуће, na и потребно, редефи-
нисање јавне улоге науке, са којим je повезано и критичко превред-
новање традиција на којима je раније била саздана та наука, како би
нове улоге могле да ce утемеље на изнова промишљеним коренима
и сходно новим циљевима (један амбициозан али веома хетероген
покушај понуђен je y Milenković 2010).
Својеврстан je парадокс да понуђено тумачење логике разво-
ја антропологије y Србији чини могућим да ce садашња ситуација
упореди са „златним“ добом њеног функционисања y обличју на-
ционалне науке, наравно не на нивоу конкретних садржаја и ци-
љева, већ на нивоу логике функционисања. Наиме, поново ce pa-
Јован Цвијић 719

ди о научним актерима који сходно свом разумевању глобалних и

локалних развојних токова, како y „великом свету политике, тако
и y „малом“ свету науке, траже и налазе оно што сматрају приклад-
ним начинима да своју професионалну делатност ставе y службу
сопственог схватања најбољег интереса средине којој сматрају да
припадају. Конкретно, анализа критичких написа сведочи о напору
да пост-постмодерна верзија српске антропологије буде критички
примењена на цвијићевску етнологију са троструким циљем да ce:
a) изврши коначна критичка дискредитација њених основних по-
ставки; б) јавно покаже степен удаљености садашње српске антро-
пологије од те како ce мисли лоше научне и примењене праксе, и
наговесте нове вредности и усмерења које заговара средња и млађа
генерација антрополога y Србији; и в) допринесе педагошко-пре-
вентивном „лечењу“ преосталих заступника антрополошке мисли
од евентуалне спремности да потпадну под чари „цвијићевштине”
y кризној глобалној ситуацији y којој изнова расту очекивања од
друштвених наука. Kao што je наговештено, није тешко препознати
обрисе rope описаног троструког чворишта на који je пажњу скре-
нула критичка анализа националне науке (или анализа апорија при-
мењене науке)\ одређена врста науке - примењује ce сходно изабра-
ном моделу - како би ce остварили жељени циљеви. Аналитички
модел развијен за потребе критике цвијићевске примењене науке,
наговештава своју аналитичку моћ и када ce примени на данашњу
антрополошку науку, na и критику цвијићевске парадигме, пока-
зујући да и савремена ангажована антропологија y својој логичкој
основи функционише као примењена наука Цвијићевог доба.

Ka могућем интегрисању понуђених тумачења

Цвијићевог наслеђа или како (данас) мислити о
примени друштвених наука y сопственој средини?

Одељак који следи посвећен je разматрању питања домета и да-

нашње судбине примењених наука, укључујући и националне Hay-
ice, онаквих каквим их je Цвијић развио y оквиру споја свог научног
пројекта антропогеографије и етнологије, својих геополитичких
идеја и онога што je он називао националним радом, и то уз по-
моћ интелектуалних алата који су представљени на претходним
страницама, или ће ускоро бити представљени. Пре него што ce на
720 Срби 1903-1914

тај задатак пређе, потребно je рашчистити једну недоумицу. Han-

M e , да ли прелаз са размишљања о једном случају из историје науке
на разматрање места националних наука y данашњем свету може
изгледати као непотребан анахронизам? Можда поједини ангажо-
вани актери y томе могу видети покушај да ce изнова призивају
тек сахрањени „зли духови прошлости“. Зар није толико матери-
јалних средстава и добре воље бројних међународних и домаћих
актера уложено, да останемо само код примера на који нас подсећа
историчарка Маргарет Макмилан, y пројекте „разоружавања" ве-
ћине балканских историографија као кључних ангажованих нау-
ка данашњице (за пример погледати http://www.unesco.org/cpp/uk/
newsMsby.htm)? Зар не би поновно отварање дебате о етнологији
и антропологији као (још једној) националној науци само ширило
фронт отпора тим добронамерним глобалним и локалним иници-
јативама? Одговор би морао да буде једнозначан и негативан. Јер,
узрок таквим ставовима je есенцијалистичко виђење националних
наука, које их унапред и искључиво одређује као националистичке
и стога неприхватљиве, уместо да их види као један од данас ве~
ома честих облика примене друштвених и хуманистичких наука,
чији ће домети и исходи зависити од конкретних циљева и логике
употребе науке, a не од тога y чије ce име она употребљава. Ha који
начин могу да ce исправе и нијансирају такви ставови, a да ce апри-
орно не одбаци свако критичко гледање на националне науке, што
би y данашњој ситуацији било како погрешно, тако и опасно? Да ли
одговор може да понуди покушај да ce повежу резултати претход-
них анализа, као што су они које нуди модел синдрома двоструког
припадника (Naumović 1998, 2000) са увидима које одскора омогу-
ћује модел анализе апорија националне науке, или y још обухватни-
јој варијанти модел анализе апорија примењене науке?
Нема другог начина да ce дође до одговора осим да ce интегра-
ција та два модела одмах испроба y некој врсти мисаоног експери-
мента. Почнимо од модела синдрома двоструког припадника, који
ће ускоро бити детаљније представљен. Модел je развијан y неколи-
ко наврата (Naumović 1998, 2000; Наумовић 2005; Naumović 2008), y
покушају да ce прецизније разуме деловање балканских романти-
чарски усмерених етнолога као националних радника. Ha том путу,
показало ce да утицај романтичарских идеја, насупрот често исти-
цаним ставовима о њиховом пресудном значају (Ковачевић 20016),
пре треба видети y области интелектуалних алатки, док je покре-
тачке факторе за национални рад требало тражити другде, y специ-
Јован Цвијић 721

фичној друштвеној и политичкој ситуацији y којој су ce етнолози и

други друштвени научници y том времену налазили.
Вратимо ce из тог разлога још једном y Цвијићево доба, и по-
гледајмо изблиза логику функционисања националних наука. Ha
првом месту треба рећи да je специфична позиција друштвених
и хуманистичких научника y националним државама y настаја-
њу утицала на то да ce код већине од њих развије карактеристи-
чан приступ раду и однос према предмету истраживања, који je,
као што je наговештено, назван синдромом двоструког припадника.
Тим помало незграпним техничким термином аутор ових редова
покушао je да укаже на последице садејства три кључне, међусоб-
но повезане одреднице положаја научника y нецеловито развије-
ним друштвима, односно модернизацијским касниоцима. Ради ce
о садејству следећих карактеристичних одредница рада научни-
ка y таквим срединама, какво je y Цвијићево време било српско,
али и већина других балканских, као и поједина средњоевропска
друштва:

а) због тога што je рођен и/или социјализован y групи коју про-

учава, и због тога што ce свесно и својевољно идентификује са
језиком, традицијама, сећањима, историјом, кључним вредно-
стима, односно њеном укупном културом, друштвени научник
има предиспозицију да развије дубоку емотивну приврженост и
осећај личне одговорности према предмету свог истраживања;
б) због тога што стиче посебна знања и способности које га издва-
јају од већине његових сународника, друштвени научник je као
такав под великим притиском своје средине да прихвати улогу
политички ангажованог интелектуалаца адвоката, чији je зада-
так да y домаћој и међународној јавној сфери заступа заједницу
којој припада, односно да no потреби тумачи и штити њене ин-
тересе, позивајући ce при томе на своја знања, снагу својих аргу-
мената, као и свој укупни научни и морални ауторитет;
в) због тога што je оспособљен да положај групе коју проучава и
заступа реално сагледава, видећи je често као слабије развијену
и/или на разне начине угрожену (и y миру, a посебно y рату) од
стране светских империја, великих и развијених европских др-
жава, na чак и ривалских суседних држава, друштвени научник
свој ангажман y корист сопствене групе често доживљава као
нужан и легитиман, другим речима, као неизбежно и оправдано
исправљање историјске неправде којом je његовој групи намет-
722 Срби 1903-1914

нут, како ce њему чини неоправдан и неприхватљив политички,

економски, војни или цивилизацијски положај.

Овде je неопходно приметити да упркос томе што опис изгледа

неодвојив од конкретне историјске ситуације са краја деветнаестог
и почетка двадесетог века y друштвима и државама које су назване
модернизацијским касниоцима, дакле од ситуације y којој je Цви-
јић деловао и за чије објашњење je модел специјално развијен, он
има логичку структуру присутну и y свим другим ситуацијама y
којима ce научник као припадник неке групе, који y исто време би-
ва прихваћен od чланова као њен заступник, бави проучавањем me
групе с циљем da заступа њене интересе u поправи њен општи по-
ложај. Сасвим je лако приметити да ce ради о структури која важи и
за случај феминистичких „антрополошкиња" (Strathern 1987), да за
пример узмемо једну данас утицајну научну популацију која je ве-
ома далеко од сваке везе с националним ангажманом који ce често
приписује патријархалним мушкарцима. Модел, дакле, није нерас-
кидиво везан ни за врсту науке, ни за врсту групе којој ce припада
и која ce проучава, ни за тип припадности, na чак ни за конкретне
циљеве ангажмана, већ указује на бубљу везу која ce успоставља Ka­
da ce проучава група којој ce npunada y условима y којима ce сматра
потребним da ce moj групи помогне на начин на који т о наука може.
Интересантно je да њиме можемо да обухватимо и раније поми-
њани геополитички и геостратешки ангажман доктора историј-
ских наука Хенрија Кисинџера на заштити националних интереса
САД, на пример приликом залагања за „омекшавање" Кине и ње-
но удаљавање од СССР-а y време хладног рата (Kaplan 2015), што
je, мора ce признати, доста другачији случај ангажмана од оног y
претходном примеру. С друге стране, постоје јасне границе приме-
њивости модела - довољно je да једна од ставки (субјективни осећај
припадности проучаваној групи или залагање за заштиту њених
интереса или процена да су joj интереси угрожени) буде негативна
na да модел не буде употребљив. Ha овај начин добијамо сведену,
али аналитички веома употребљиву реконструкцију логике приме-
не науке y низу веома различитих конкретних историјских и дру-
штвених ситуација. Захваљујући прецизнијем разумевању логике
примене науке, посебна врста примењене науке коју практикују
двоструки припадници више не мора да ce одређује на једнозна-
чан, поједностављени начин, искључиво као пристрасна, доморо-
дачка и/или националистичка наука. Сад je y сваком конкретном
Јован Цвијић 723

случају могуће поставити и додатна емпиријска питања - питања

која сугерише модел анализе апорија националне науке, или y још
обухватнијој варијанти анализе апорија примењене науке. Дакле, о
каквој ce врсти групе ради и на који je начин могуће одредити њена
својства; о каквој врсти припадности тој групи ce ради и какав су-
бјективни осећај припадања има истраживач који ce с њом доводи
y везу, као и какви притисци и обавезе из тога следе, или не следе.
Једном када ce има овакав модел, није тешко наставити с генери-
сањем корисних питања. Ако ce вратимо примеру Цвијића, модел
помаже да ce обрати пажња на неке детаље повезане с питањима
односа према групи којој истраживач припада, који иако су опште-
познати, често измичу пажњи - Цвијић није сеоског порекла, али
сразмерно већу пажњу посвећује процесима који ce одвијају на селу
него онима y граду, и о сељаку има лепо мишљење, лепше него о
многим својим суграђанима; он није „чистокрвни Динарац", чак je
y психолошком смислу далеко ближи мајци, која je y цивилизациј-
ском смислу „права“ Србијанка, na ипак он има велика очекивања
управо од Динараца; Цвијић често бива оптужен да својом науком
промовише српску политичку хегемонију и да je српски национа-
листа, na ипак он чини много да ce изгради Југославија, зарад чијег
успостављања Србија жртвује своју тешко стечену државност, и за-
хваљујући којој Словенија и Хрватска, a y извесном смислу и Босна
и Херцеговина, no први пут y низу векова стичу слободу, обнављају
елементе државности, и почињу да заокружују националне терито-
рије. Логичка категорија припадности проучаваној групи y ствар-
ној аналитичкој ситуацији функционише као генератор хипотеза;
она не намеће једнообразност, него отвара питања која помажу да
ce створи рељефнија и реалнија слика.
Ha просторима који нас интересују, синдром двоструког при-
падника значајно je утицао на идеал научности посленика y дру-
штвеним и хуманистичким наукама, као и на њихово виђење по-
жељног друштвеног ангажмана. У том смислу, можда би ce могло
рећи да je синдром двоструког припадника обликовао политику
друш твен и х u хум анистичких наука на Балкану, значајно допри-
носећи њиховом претварању y националне науке. Kao што су то
приметили раније навођени антрополози Џоел Халперн и Јуџин
Хамел, друштвене науке попут антропологије које су израстале y
колонијалистичким империјама добијале су другачије друштвене
улоге. Поред тога, преклапање периода националног ослобођења и
изградње модерне државе са фазом конституисања и институцио-
 724 Срби 1903-1914

нализације хуманистичких и друштвених наука на просторима ко-

ји нас интересују додатно je оснажило трендове национализације
тих наука. У историјском смислу, посматрано из дуже временске
перспективе, има смисла говорити о фазама конституисања u ин-
ституционализације националних наука, процесима национализа-
ције националних наука, о периодима њихове денационализације,
a y неким случајевима и о процесима њихове ренационализације
(Наумовић 2005). Важно je узети y обзир променљивост историј-
ске ситуације, како што ce тиче егзистенцијалног положаја антро-
полога, тако и што ce тиче идеала научности, модела примене Hay-
ice, или начина одређења положаја групе која ce проучава и штити.
Утолико je могуће замислити историјску ситуацију y којој нека на-
ука функционише као национална наука, a да при томе социјални
и политички положај оних који je практикују не може да ce опише
синдромом двоструког припадника, што je y Цвијићево време y Ср-
бији био сразмерно редак случај. И сам Цвијићев случај, као што
je управо сугерисано, показује колико je категорија припадности
била флуидна чак и y његово време. Модел синдрома двоструког
припадника могао je да наговести овакве могућности, али ипак ни-
је могао да их са лакоћом интегрише. Ha пример, y данашње време
je сасвим вероватна ситуација y којој ce мушкарац бави фемини-
стичком ремедијалном антропологијом или социологијом, иако не
припада проучаваној групи, a страни експерт националном науком
попут геополитике, иако не припада нацији чије интересе намера-
ва да штити. Модел синдрома двоструког припадника за ове не-
двосмислене случајеве примене науке за остваривање друштвених
и политичких циљева нема предвиђено место. Kao што je Цвијићев
случај наговестио, за анализу су занимљиви управо они случајеви y
којима није могућ јасан и недвосмислен одговор на неку од чворних
тачака синдрома. Ако Цвијићев пример делимичног неподудара-
ња са категоријом припадности проучаваној групи „модернизује-
мо можемо да размишљамо о ситуацији када je антрополог halfie
(Abu-Lughod 1991), односно „полутан", како y етничком, тако и y
социјалном смислу, односно истовремено и јесте и није припадник
проучаване групе. Дакле, шта ако je антрополог из мешовитог бра-
ка, или има двојно држављанство, или je рођен и живи y граду, a
проучава и заступа интересе сеоске популације... Могућности да ce
дође до ситуације с половичним одговорима на неко од три пита-
ња која модел синдрома двоструког припадника нуди има заиста
много. Због тога постаје неопходно да ce y разматрање конкретних
Јован Цвијић 72 5

ситуација укључе могућности које отвара модел анализе апорија

примењене науке. Шта ако неко са двојним држављанством, из ме-
шовитог брака, a притом и трансродна особа, дела истовремено на
неколико примењених колосека, залажући ce као социолог и прав-
ни антрополог за угрожена људска и грађанска права жена, тран-
сродних особа, особа са инвалидитетом и миграната, при чему je
y неким случајевима милитантна, a y неким не? Такву могућност
модел синдрома двоструког припадника једноставно није y стању
да укључи, иако je y стању да je наговести. Управо y таквим случа-
јевима види ce утемељеност и корисност појединих аспеката раније
представљених критика Цвијићевог модела националне науке, по-
готову њихове формализације y модел анализе апорија примење-
не науке. Понуђени нови модел y стању je да интегрише елементе
претходног модела синдрома двоструког припадника, и то y свом
првом сегменту, који ce тиче врсте науке. Тако наука којом ce ба-
ве двоструки припадници y етничком смислу постаје тек један од
могућих начина функционисања међу бројним опцијама које je тај
модел примењене науке y стању да предвиди и опише. Модел на-
ционалне науке ce тако показује као посебан историјски условљен
облик општије категорије ангажоване науке која заступа интересе
групе коју проучава. У данашњој историјској ситуацији, y којој по-
литички модел националне државе има другачији статус него што
га je имао y Цвијићево доба, када je представљао доминантан поли-
тички модел, питање са почетка овог одломка треба да ce тиче не
тога да ли има потребе за националним наукама, него да ли y овој
и другим сличним срединама има потребе за ангажованим приме-
њеним наукама које заступају интересе средине коју проучавају?
Подједнако су занимљива питања која ce тичу саме врсте науке
која ce примењује, која такође отвара модел анализе апорија приме-
њене науке. Модел синдрома двоструког припадника наговештава
употребу ауторитета науке, као и циљ те употребе - заштиту ин-
тереса групе којој истраживач припада - али не отвара питање вр-
сте науке која je употребљена на детаљнији начин. Цвијићев случај
наговештава могућу сложеност конкретних одговора, насупрот ло-
гичкој сведености модела. Наиме, Цвијић најчешће користи онда-
шњу самопрокламовану неутралну позитивистичко-реалистичку
науку (нпр. географију, антропогеографију, картографију), односно
њене чињеничне налазе, али ce не либи да укључи и интуитивне
увиде, „слуктања“, или интроспективна етнопсихолошка сазнања,
a такође и сасвим пристрасна геополитичка и геостратешка закљу-
726 Срби 1903-1914

чивања, na веома ретко и политичке волунтаризме са ауром њего-

вог научног ауторитета. Па ипак, он покушава да држи сваку од
тих различитих врста научне делатности на свом сопственом путу
или колосеку, колико год то било могуће. Овде ce отвара потреба
за увођењем фине разлике између примене науке (која сама no себи
не мора припадати категорији примењене науке, и која ce најчешће
своди на коришћење налаза науке за аргументовање појединих ван-
научних тврдњи) и примењене науке (која je y структурном смислу
другачија од „обичне науке која бива накнадно примењена, и која
y самом свом настанку већ има урачунат аспект примене; више о
томе на примеру антропологије y Рибић 2007). Крајње упрошћено,
пример за први случај пружало би истраживање метанастазичких
струја с понуђеном систематизацијом њихових географски усло-
вљених праваца кретања y простору, које ce потом користи да би ce
аргументовала нека политички мотивисана тврдња, док би пример
за ДРуги случај могло да понуди Цвијићево веровање y интегратив-
ну улогу коју Динарци могу да одиграју y формирању интегралне
југословенске нације, на основу кога ce он потом залаже за фор-
мирање заједничке државе. У првом случају, научна чињеница ce
утврђује мимо знања о њеној будућој употреби, и управо та њена
„чистота даје joj уверљивост, na тиме и делотворност, једном ка-
да до стварне примене дође. У другом случају, претпостављена чи-
њеница (у неким случајевима ту улогу може да одигра и „корисна
лаж ) бира ce и користи како би произвела жељену друштвену ре-
алност. Тек остваривање жељеног циља даје коначну потврду по-
четне претпоставке.
Погледајмо сада детаљније сегмент модела анализе апорија при-
мењене науке који je посвећен врстама примене науке. У овом сег-
менту старији формализовани модел националне науке, развијен
приликом размишљања о научним последицама синдрома дво-
струког припадника (Наумовић 2005), има шта да понуди млађем
моделу анализе апорија примењене науке. Овде ce, на првом месту,
ради о размишљању о конкретним задацима примењене науке. На-
име, y Цвијићево време ce од националних наука очекивало да на
себе преузму један број државотворних и национално-изграђивач-
ких улога, од којих су њихове парњакиње y друштвима с дужом или
чак и непрекинутом државном традицијом биле y потпуности, или
бар делимично поштеђене. Потребно je напоменути да ce y овом
тексту не заступа теза да je функционисање друштвених и хума-
нистичких наука као националних наука карактеристично искљу-
Јован Цвијић 727

чиво за периферне регионе Европе. Тврди ce једино да je притисак

друштвених услова и очекивања на научнике y земљама y којима су
ce друштвене науке институционализовале упоредо са изградњом
националних држава могао бити, a често je и био, знатно већи него
y државама које су биле изграђене много пре фазе институциона-
лизације наука. Можда ce може рећи да je њихова посебност лежала
пре y броју истовремених задатака које су морале да испуне, него
y врсти тих задатака. Kao могући увод y поређење друштвено-по-
литичких улога друштвених наука y различитим срединама може
да послужи исцрпна студија раније помињаног социолога Аљоше
Мимице о идејама и научним и ваннаучним активностима које су
диркемовску социологију учиниле „радикалском социологијом“,
односно „званичном доктрином универзитета“ и „званичном со-
цијалном филозофијом француске треће републике“ (Mimica 2004).
Такође, индикативна je критика коју je немачки социјални истори-
чар Јирген Кока, заступајући пред сам крај двадесетог века изно-
ва виђење историографије као еманципаторске и просветитељске
науке, упутио тада још увек раширеном гледишту no коме савре-
мена немачка историографија треба и даље да доприноси изград-
њи немачког националног идентитета (Jürgen Kocka 1989: 140-159,
193-197). Наиме, ако ce на страну стави каквоћа аргументације,
Кокина критика као да оживљава сукобе критичких еманципато-
ра и националних романтичара y српској историографији с краја
деветнаестога века. У том смислу, од друштвених и хуманистичких
наука као националних наука ce, сходно њиховим посебностима,
очекивало:

а) да докажу да заиста постоји нација која би била титулар скоро

ослобођене или тек настајуће државе (најчешће пројектовањем
њеног савременог националног идеала y прошлост уз истовре-
мено планско изграђивање нације - државно потпомогнуто ус-
постављање културног и лингвистичког јединства међу хете-
рогеним сеоским, односно регионалним популацијама на целој
државној територији);
б) да докажу да y својим претензијама на независну државу нација
поседује историјску легалност (истицањем историјског конти-
нуитета са средњовековним краљевствима или, ако je потребно,
измишљањем таквих континуитета), и/или културну легитим-
ност (истицањем културних достигнућа средњовековних држа-
ва, као и претварањем традицијске сељачке културе y национал-
 728 Срби 1903-1914

ни културни стандард, уз инсистирање на њеној јединствености

међу мноштвом суседних култура);
в) Да потврде да одговарајућа етничка група, односно истоимена
нација, вековима континуирано поседује оне територије на које
претендује њена модерна држава (доказивањем њеног аутохто-
ног порекла или древности досељавања на Балкан, као и изра-
Дом бројних етнографских карата које доказују ранију и тренут-
ну просторну распрострањеност групе);
г) Да створе својеврсне „литургије модерног секуларизованог кул-
та нације и националне културе које би омогућиле њено колек-
тивно прослављање (државне празнике, годишњице и јубилеје,
фолклорне фестивале), одговарајуће „ризнице“ које би омогући-
ле чување, неговање и промоцију елемената националне културе
(на првом месту историјске, етнографске, завичајне, географске,
уметничке и друге музеје и збирке), као и да формулишу укуп-
НУ културну политику своје државе која ће допринети увећању
броја образованих, интегрисаних и лојалних грађана;
д) Да понуде задовољавајућа, друштвено прихватљива објашње-
ња за релативну политичку, економску, цивилизацијску и сваку
другу заосталост сопствене средине y односу на развијена европ-
ска друштва коja су прихваћена за цивилизацијске узоре;
ђ) Да изнађу начине бржег и потпунијег превазилажења стања оп-
штедруштвене неразвијености, односно понуде путеве успешног
и што безболнијег модернизовања и европеизовања друштва y
целини, уз што потпуније очување националног идентитета;
е) најзад, да својим брзим развојем, успешном институционали-
зацијом, a потом и стицањем међународне репутације, пруже
додатне доказе да средина y којој настају има основа, na тиме и
права, да себе сматра равноправном са државама које су имале
непрекинути историјски континуитет развоја, као и да стеченом
научном репутацијом додатно потпомажу остваривање сваког
од претходно наведених циљева.

Разумљиво, y конкретним историјским случајевима могло je до-

ћи Д° другачијег редоследа или другачијег нагласка на функцијама,
првенствено y зависности од тога која je наука имала улогу водеће
националне науке y датој средини. Из тог разлога, понуђена систе-
матизација пружа, како ми ce чини, добру полазну основу за даља
истраживања y оквиру модела анализе апорија примењене науке.
Овде je потребно трагати за детаљнијим одговорима на наоко јед-
Јован Цвијић 729

ноставна питања попут оних о томе која наука, y којој земљи и y

ком периоду, обавља које послове, и са којим друштвеним очеки-
вањима? Зашто je y Цвијићево време антропогеографија прва мо-
гла да игра улогу коју ће етнографија и етнологија ускоро задобити?
Какав je њен однос према другим значајним националним наукама
онога доба? Да ли je разлог за њен значај повезан са случајном чи-
њеницом да je Цвијић no образовању био географ, или je можда од
утицаја била важност коју су географска знања имала за стратешка
промишљања о начину запоседања и контроле великих географ-
ских површина, којима je Цвијић постао склон као ученик геополи-
тички усмерених географа попут Фридриха Рацела?

Најзад долазимо и до трећег чворишта модела анализе апорија

примењене науке, посвећеног последицама примене науке. Први
аспект о коме има смисла расправљати јесу последице које no са-
ме научнике има пракса примене науке. О томе je већ било речи
раније y тексту. Сложени, y извесном смислу чак контрадикторни
задаци који су y оно време били постављани пред националне нау-
ке стварали су предуслове за развој напетости, na и амбивалентних
осећаја код многих научника, што je већ наговештено y претходним
одељцима на Цвијићевом примеру. Ha јавном плану, такви задаци
погодовали су профилисању и сукобљавању ривалских стручних и
идеолошких табора, који су најчешће заступали један од циљева на
рачун осталих, попут „романтичара“ и „критичара", „традициона-
листа“ и „модерниста", или „Српског културног клуба“ и „Југосло-
венског културног клуба“. Kao што je могло да ce примети y Цвији-
ћевом случају, наведене контрадикторности погодовале су развојуу
јавним наступима иначе намерно потискиваног унутрашњег осећа-
ја растрзаности између тешко спојивих, a потенцијално подједнако
важних друштвених улога науке. Радило ce, пре свега, о сукобу већ
наговештене три кључне улоге науке тог доба: a) трагању за „објек-
тивном научном истином", данас напуштеним идеалом који je y to
време био најпотпуније оличен y помало наивном Ранкеовском мо-
делу описивања догађаја „онако како су ce заиста и збили“; б) из-
градњи и (о)чувању јединственог идентитета националне заједнице,
стварању и јачању националне државе, као и борби за остваривање
националних интереса; и в) еманципаторском, просветитељском и
модернизаторском превазилажењу укупне друштвене заосталости,
назадности и осталих „социјалних зала“, односно примењеном pa-
fly на што бржем укључивању y „цивилизовани свет“. Дакле, на ин-
730 Срби 1903-1914

дивидуалном плану, који нам постаје доступан првенствено преко

програмских текстова, полемика и аутобиографских осврта људи
попут Јована Цвијића, постаје видљиво оно што je на јавном плану
било намерно потискивано, и о чему je већ било говора - да je на-
учницима као двоструким припадницима, a најчешће и ауторима
који су морали да истовремено владају неколицином националних
наука, било изузетно тешко да ce y потпуности одрекну било које
од наведених улога, али да им je још теже падало да их међусобно
ускладе, и упоредо их практикују.16
Модел анализе апорија примењене науке може y овом сегменту
анализе да додатно разради питања која модел синдрома двостру-
ког припадника тек начиње, a која ce тичу ширих друштвених по-
следица примене науке. Наиме, модел двоструког припадника je
на сасвим рудиментаран начин предвиђао да ће до употребе науке
доћи онда када постоји веродостојна процена да су углед, статус,
витални интереси или сам опстанак проучаване групе доведени y
питање. У свим тим случајевима, циљ употребе науке био je да ce
оствари промена непожељног стања, да ce претња отклони, и да ce
ситуација доведе y оне оквире y којима je била пре него што je до-
шло до њеног нарушавања. Овде je могуће препознати такозвани
„ремедијални модел“ деловања, који тежи управо таквим ограниче-
ним циљевима. Међутим, ремедијални циљеви нису ни једини, a ни
најзначајнији циљеви када je реч о националним наукама. Главни
циљ Цвијићеве примењене науке je био целовита изградња доброг
друштва no стандардима ондашње демократске левице, што je под-
разумевало национално ослобођење, јачање индивидуалног и ко-
лективног достојанства, a потом и морално и материјално напредо-
вање како појединаца, тако и свих друштвених група, укључујући
и нацију као најшири организациони облик. Држава и политички
систем су y таквој концепцији схваћени као употребљиве институ-

16 Одличан увод y разумевање природе сукоба различитих циљева науке по-

нудио je Андреј Митровић y прилогу насловљеном „Научност и служење наро-
ду. Схватање историјске науке код Стојана Новаковића“, у: Стојан Новаковић.
Личност u beno. Поводом 150-годишњице рођења (1842-1992). (Митровић 1995:
173-198). Богато документовану анализу улоге националних наука y сложеним
пословима изградње државе, која je y великој мери надахнула писца ових редова,
али и друге етнологе и антропологе, понудила je Љубинка Трговчевић (Трговче-
вић 1986, 1995, као и Trgovčević 2003). Нешто другачији поглед на сложени, често
нестабилан однос између књижевности, науке, културне политике и високе поли-
™ке y вишенационалној држави понудио je Ендрју Барух Вахтел (Wachtel 1998).
Јован Цвијић 731

ције које треба да обезбеде нужне оквире за остваривање жељеног

циља. У тој визији и наука je, као што je показано, имала своју зна-
чајну улогу. Ради ce о заиста свеобухватном изазову који ce пред њу
поставља - од одређења њених геолошких и географских основа;
утврђивања њених геостратешких оквира и геополитичких потен-
цијала; мапирања распореда цивилизацијских појасева; утврђива-
ња порекла становништва и праваца његових миграција; индекси-
рања свих елемената материјалне културе, од типова насеља и кућа
до врста алата; утврђивања врста психичких типова као и њихове
способности и спремности да учествују y процесу изградње наци-
је; na све до развоја институционалних оквира државе, a поготову
њеног образовног система и научне мреже; планирању и координи-
сању њиховог рада на стварању општих услова, као и заједничког
расположења y укупној популацији које иде y прилог интегратив-
ним циљевима. Реч je, дакле, о пројекту јединствене то тал н е нау-
ке - о истовременом садејствовању фундаменталних природних и
друштвених наука, свих постојећих примењених наука и многих
практичних умећа, na чак и уметности, и y коме заједно саучествују
сви заинтересовани научници, политичари и јавне личности неке
државе, као и већина оних који већ јесу, или ће тек постати учесни-
цима, односно грађанима тог заједничког пројекта. Смишљање, ко-
ординисање и успешно спровођење таквог обједињујућег пројекта,
и то no данашњим стандардима скоро „штапом и канапом", пред-
ставља најсложенију и најизазовнију авантуру y којој je један науч-
ник оног доба могао да учествује. Играјући ce данашњим појмови-
ма и шаљивим потенцијалом њихових међуодноса, можда би рад на
таквом пројекту могао да ce назове експериментом из примењеног
реалистички усмереног конструктивизма.
Таквим пројектима не може a да ce не призна величанственост,
али они, управо због свог обима и сложености, a и због тога што за-
висе од добре воље огромног броја људи на коју често рачунају уна-
пред и без питања, носе са собом бројна ограничења и изазове. При
томе, ради ce о задатку који наликује „преправљању брода насред
пучине мора“, да употребимо сликовиту метафору Џона Елстера,
Клауса Офеа и Улриха Пројса (Elster, Offe and Preuss 1998), или „гра-
ђењу моста док ce преко њега прелази“, да понудимо и једну сличну,
не мање успешну слику. Управо y ономе на шта алудирају наведене
метафоре могуће je видети главну апорију оваквих веома посебних
пројеката тоталне примењене науке. Наиме, y ранијем тексту ко-
ји ce бави проблемима постсоцијалистичке транзиције, Клаус Офе,
 732 Срби 1903-1914

коаутор претходне метафоре, употребљава израз дилема истовре-

мености (the dilemma of simultaneity) да би њиме означио нужност
истовременог решавања проблема на више хијерархијски распоре-
ђених нивоа транзицијских друштва (OfFe 1991), y ситуацији y којој
нема ни времена, ни услова да ce томе приступа онако како ce то
y уређеним и стабилним друштвима y неким ранијим периодима
радило. Иако их дели временска раздаљина од скоро целог века, ди-
лема истовремености веома сликовито описује и природу недаћа
са којима су морали да ce суочавају национални научници Цвијиће-
вог доба. Ради ce о структуралној сличности између недовршених
и урушених друштава, y којима због одсуства унутрашњих инсти-
туционалних средстава, неизграђености читавих сектора друштва,
и истовремених унутрашњих и спољашњих притисака, кључни ак-
тери више немају могућност да проблеме решавају један no један,
него морају све да их решавају истовремено, што потпуни, na чак
и делимични успех подухвата чини тешко остварљивим. Разумљи-
во, на појаву проблема и неуспехе утицала су и лична ограничења
научника. У Цвијићевом случају, најозбиљнији проблем био je по-
везан са његовом неспремношћу да ce интересује за, a поготову да
озбиљно узима y обзир самоодређења оних популација за које je
сам унапред веровао да имају ставове који ce не поклапају са њего-
вим (на пример, делови популације садашње Македоније). Тако je
и сам допринео настанку самоиспуњавајућег (идентитетског) про-
рочанства, које je y сразмерно дуготрајном кумулативном процесу
на крају довело до растурања Цвијићу тако драгог пројекта наци-
оналне државе. Па ипак, мора да ce примети да су упркос бројним
личним и срединским ограничењима оновремени примењени на-
учници попут Цвијића постизали значајне успехе, и доприносили
напредовању друштва y оним областима на које су имали непосред-
ног утицаја и y којима њихове сопствене мане и недостаци нису до-
лазили до пуног изражаја. Критичке студије деловања националних
наука морале би y будућности да воде рачуна о дилемама симулта-
ности и осталим реалним ограничењима са којима су ce сусретали
људи попут Цвијића, као и о укупним људским димензијама таквих
подухвата, како би могле реалније да процене њихове домете, и да
свестраније сагледају разлоге њихових неуспеха.
Кратак мисаони експеримент y оквиру кога je на примеру Цви-
јићевог научног и примењеног наслеђа проверавана могућност и
евентуални домети интегрисања два донекле различита модела, по-
казао je да су они делимично уклопиви, и да су y стању да генеришу
Јован Цвијић 733

вредна питања и хипотезе за даља истра-

живања. Захваљујући њиховој синтези,
изгледа да je могуће на креативнији, na
можда чак и дубљи начин промишљати
различите области Цвијићевог наслеђа
и сличних пројеката националне нау-
ке. Још важније je, међутим, да синте-
за понуђених модела може да обезбеди
оквир за размишљање о логици приме-
не науке y савременој ситуацији, a тиме
и о судбини Цвијићевог наслеђа y дана-
шњем свету.
Погледајмо прво како нам модел
синдрома двоструког припадника, укр-
штен са елементима другог модела, по-
готову са реконструкцијом егзистен-
цијалног положаја антрополога y новој
глобалној ситуацији може помоћи да
разумемо развој ситуације кад je реч о
примењеним наукама. Из модела, наи-
ме, следи да синдром двоструког при-
падника може да ce расточи или ослаби,
ако неки од његових сегмената, или сви
заједно, престану да буду делатни.
Опстајање првог сегмента синдрома (субјективан осећај при-
падања проучаваној групи) може да буде поткопано ако ce код ис-
траживача развије дилема y вези с његовим националним иденти-
тетом, ако већина осталих припадника групе испољи недоумице y
вези са својим идентитетом, или, што je најчешће, ако оба услова
буду испуњена. Егзистенцијални положај једног броја антрополо-
га ствара додатне услове за такав развој. Код њих ce, због начина
на који тумаче глобалну ситуацију и њен локални развој y Срби-
ји, као и због начина на који њихова професионална припадност
утиче на доживљавање конструисаних категорија попут етничке и
националне припадности, развија аверзија према локалним поли-
тичким токовима и националном самоодређењу, као и проактивно
космополитско саморазумевање и самоодређење, повезано са сра-
змерно великим очекивањима од европских интеграција и новог
сопственог удела y глобалним токовима. Такво самоодређење сла-
би осећај припадности проучаваној заједници, a јача осећај при-
 734 Срби 1903-1914

падности сопственој професионалној групи, изнова редефинисаној

y глобалним оквирима као међународној научној заједници, као и
другим облицима наднационалне идентификације, као на пример
према Европској унији, трансатлантској међународној заједници
и апстрактном човечанству. Овакво самоодређење доводи до тога
Да се формално „своји“ када ce уопште проучавају, проучавају као
„туђи , јер истраживача са њима не везује више пуно тога ни y кул-
турном, ни y политичком, a ни y смислу професионалних интере-
совања. У том смислу ce може говорити о слабљењу првог сегмента
синдрома двоструког припадника.
Други сегмент синдрома (припадност посебној подгрупи чији
je задатак заступањ е проучаване групе) могао би да буде ослабљен
ако би поверење антрополога y ауторитет и оправданост њихове
науке као заступника етничке групе/нације којој припадају било
пољуљано, и/или ако би веровањ е y заснованост праксе приме-
не ДРуштвених наука било поткопано y целини. И на овом нивоу
долази до занимљ ивих исклизнућа. Наиме, као ш то je претходно
напоменуто, код једног броја антрополога јача не/наднационална
професионална идентификација, a из читавог низа политичких
разлога веома слаби осећај припадности нацији и националној ин-
телигенцији, тако да ce скоро y потпуности губи и осећај обавезују-
ће професионално-социјалне припадности слоју који има посебне
одговорности према проучаваној групи, односно нацији.
Најзад, понуђени модел предвиђа како би трећи сегмент синдро-
ма двоструког припадника могао да буде обеснажен ако би научник
из било ког разлога престао да тумачи положај сопствене групе као
инфериоран, или би престао да je сматра угроженом. И на овом ни-
в°У приметан je парадоксалан развој. Све слабија реална позиција
Србије као државе на међународној и регионалној сцени поспешује
слабљење емотивне везаности за тај вид идентификације, уместо
да га јача. С друге стране, нереална очекивања од европских ин-
теграција на националном нивоу, и нешто реалнија очекивања на
индивидуалном нивоу, воде убрзаном премештању самоидентифи-
кације са националног оквира ка космополитском и глобалистич-
ком. Доживљај угрожености ce из тих разлога премешта са нације y
целини на дефаворизоване мањине, или општа људска права, онако
како су y појединим тренуцима одређени од стране „међународне
заједнице , док ce осећај везан за заједницу којој ce формално при-
пада преобраћује од доживљаја ње као жртве, ка доживљају ње као
скорашњег починиоца злочина. Тиме ce губи још један мотив за де-
Јован Цвијић 735

ловање са платформе примењене науке y интересу заједнице којој

ce формално припада.
Који би општији закључци могли да буду изведени из овакве по-
четне анализе?
Прво, могуће je закључити да y савременом постнационалном
свету будућност националних наука заснованих на синдрому дво-
струког припадника, о каквима je на претходним страницама било
речи, изгледа веома неизвесном. Чиниоци на нивоу струке попут
антропологизације етнологије, праћени „денационализујућим“
последицама глобалних токова no државне пројекте и појединце,
о којима je већ било речи, и све већим могућностима за умножа-
вање индивидуалних (и индивидуалистичких) идентификација,
чине све мање могућним опстајање или појаву синдрома двостру-
ког припадника y друштвеним наукама, сем y малом броју веома
посебних случајева. Реч je првенствено о специфичним облицима
развоја y мањим, рањивим заједницама (без обзира на то да ли je
реч о успостављеним државама или пробуђеним нацијама које тек
претендују на своју државу) изложеним озбиљним политичким
притисцима, уверљивој ратној претњи, или ратним дејствима. Ако
ce y таквој средини из разних разлога буде развио за већину при-
падника уверљиви осећај виктимизације, праћен јачањем друштве-
них очекивања везаних за улогу интелектуалних елита, постојаће
услови да ce „денационализовани“, или још увек „ненационализо-
вани“ друштвени научници осете истовремено и припадницима
сопствене заједнице и њеним адвокатима. У том случају, ангажова-
на, афирмативна и друштвено употребљива наука (обновљена, или
тек заснована) може да пружи оквир за остваривање политичких
циљева, било да je реч о доприносу политичким пројектима „из-
градње нације“ и/или „изградње државе“, или њиховој одбрани.
Таква ce ситуација развила y Хрватској tokom „ домовинског рата“
(Наумовић, 2005), и није искључено да ће ce y неком упоредивом
будућем историјском тренутку развити и y некој другој заједници,
ако ce она нађе y упоредивој ситуацији. Па ипак, вреди ce потсети-
ти на чињеницу да национална наука није једини облик примене
науке y корист заједнице y којој ce врши истраживање.
Друго, ако припадници неке дисциплине буду желели да и даље
y свом јавном ангажману примењују достигнућа друштвене науке
као науке (дакле, ако прихватају ту језичку игру, али и животну по-
зицију), онда ће, под претпоставком да проучавају средину y којој
и живе, морати да уложе много напора да интерно и јавно изложе
 736 Срби 1903-1914

контроли могућне последице свог осећања припадности или одба-

цивања заједнице y којој раде, као и последице заступања интереса
те исте или неке друге групе, односно идеје. Мораће такође да 6у-
ДУ изузетно пажљиви када процењују и јавно износе свој суд о си-
туацији y којој ce налази проучавана, односно брањена група или
вредност, посебно онда када тврде да je no среди њена угроженост
и виктимизација. Мораће, такође, да развију поузданије институ-
ционалне оквире професионалне контроле могућних последица
сопственог деловања, почевши од етичких кодекса, преко одгова-
рајућих тела професионалних удружења, до другачије слике про-
фесије y јавности. У противном, да ce послужимо судском метафо-
ром, ризикују да напусте улогу вештака-експерта, чији je посао да
поуздано утврде стање ствари и на основу тога помогну судијама и
пороти y доношењу ваљане одлуке, и пређу y табор адвоката, чији
je посао убеђивање или раскринкавање, a y неким случајевима и
збуњивање и прикривање, независно од стварног стања ствари. У
најгорем случају, ризикују да постану починиоци науци недолич-
них дела.
Ha основу свега до сада реченог постаје јасно да на питање о по-
жељним облицима ангажованог и друштвено корисног деловања
друштвених наука, na тиме и етнологије и антропологије, данас не-
ма једноставних и свима прихватљивих одговора, каквих je било
y Цвијићево време. To питање данас захтева нове јавне расправе y
којима ће морати да учествују сви они који су активно заинтересо-
вани за друштвену улогу науке, али би све више „гласа“ требало да
добијају и они који користе или просто трпе последице такве прак-
се. Пажљивије проучавање других средина и начина на које ce y
њима врши употреба науке (сетимо ce тезе Маргарет Макмилан) из
тог разлога треба да постане један од истраживачких приоритета и
y овој средини.

Закључак или још једном о раменима цинова

Аутор овог прилога покушао je да ce руководи примером Робер-
та Мертона: није, дакле, имао намеру да ce укопава y већ ископане
ровове, нити да их, са друге стране, затрпава, већ да допринесе кон-
текстуализацији јавне дебате о све важнијем питању друштвене и
политичке улоге науке y Србији и савременом свету, полазећи од
студије Цвијићевог случаја. У том духу има смисла вратити ce још
Јован Цвијић 737

једном делу тога џина (Merton 1972), тексту о инсајдерима (припад-

ницима) и аутсајдерима (странцима) као поглављу социологије на-
уке (до ког je овај аутор дошао радећи на тексту који je пред читао-
цем, иако je рад из 1972!) и потсетити на његову шаљиву парафразу
Манифеста Комунистичке партије са којом ce рад заврашава: При-
падници и Странци y области знања, уједините ce! Ви немате шта
да изгубите осим својих тврдњи. A имате цео свет разумевања да
добијете.
После ових шаљиво-дубоких мисли једног џина, вратимо ce сада
и његовој омиљеној научној метафори. Kao што метафора о џино-
вима и патуљцима наговештава, писање о судбини интелектуалног
наслеђа y науци отвара читав низ парадокса. Нема потребе да ce сви
они које нам je разматрање Цвијићевог случаја наговестило овде
помињу поново.
Шта je на том путу постигнуто?
Најважније постигнуће изгледа да je суочавање са суштинском
дилемом коју нам je разоткрила анализа Цвијићевог случаја. Диле-
ма гласи - или раздвојити различите типове интелектуалног pada
u ангажмана (дакле, „чисту науку“ od примене науке u примењене
науке, a naj3ad u od разних облика „националног pada“) u сваким ce
бавити odeojeno, y мери y којој неко има за т о наклоности, или при-
бећи вештини хипокризије u искористити вео који jedan ниво ак-
тивности пружа, како би ce навукла odeжda врлине на dpyze нивое,
на којима ce обављају не баш сасвим часне u науци примерене padn>e.
Kao и y Цвијићево време, тако и данас свако мора одлуку да донесе
сам за себе.
Цвијићево наслеђе отвара и питање судбине науке y историј-
ским, или како би Ерик Хобсбаум рекао „занимљивим" временима
(Hobsbawm 2002). Антропологија, као наука која ce некад поносила
својом способношћу да y ефемерном види оно што je битно, данас
ризикује да изгуби трку с наукама које y времену растуће неизве-
сности не часе часа да ce посвете ономе што je за ширу заједницу
заиста битно. Цвијић, који нам je завештао науку којом ce данас ба-
вимо, оставио нам je y наслеђе и кључеве њеног успеха y ондашњем
времену: udean научне истине u са њиме повезану способност da ce
y стварном свету уоче u решавају onu проблеми који су od живот-
не важности; реалистички утемељен геополитички оквир који je y
стању da decftunuiue виталне интересе dpжaвe u npedлoжu cpedcmea
u поступке neonxodne за његово остваривање; a најзад и образовни
^ е а л u мodeл националног pada посвећен на првом месту васпита-
 738 Срби 1903-1914

вању генерација младих људи које ће бити способне u вољне da дају

реалан допринос добром животу y заједници y којој живе. Ha нама je
Да проценимо да ли нам такав идеал y данашњем свету одговара, и
каквим задацима смо, и на који начин, вољни да ce посветимо.
Анализа Цвијићеве укупне оставштине показује да je он нео-
спорно био интелектуални џин, али такође и да je, као и џин из грч-
ког мита, за неке веома важне проблеме свог времена био слеп. Па
ипак, стојећи на његовим раменима (Цвијић наиме и сам примећује
да ce сви ми „...пењемо једни на раменима других“ Цвијић 1921
[1907]: 32), и гледајући y његово наслеђе уз помоћ MOfleflâ које смо
развили стојећи једни другима на раменима, можда ћемо видети
јасније од њега где je и зашто je грешио, a такође и где ce налазе
могућности које он није довољно развио, или није ни наслућивао.
Можемо стајати на раменима џинова и пробати да са њих идемо
даље, a можемо, ако нам ce таква почетна позиција не свиди, и да са
њих скочимо на земљу, почнемо успон из почетка, и (можда) изра-
стемо y другачије џинове од наших претходника.

Слободан Наумовић

Одабрана библиографија
Васовић, Милорад (1994): Јован Цвијић: Научник - јавни радник - држав-
ник. Сремски Карловци - Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана
Стојановића.
Васовић, Милорад (1995): Јован Цвијић о свом u нашем времену. Београд:
Издавачко предузеће „Принцип".
Влаховић, Петар (1987): „Јован Цвијић као оснивач наше науке о народу“.
Писци наше етнологије и антропологије 1. Етноантрополошки про-
блеми 1, стр. 67-75.
Горуновић, Гордана (2007): Српска етнологија u марксизам: научно дело
Шпире Кулишића. Београд: Српски генеалошки центар.
Грчић, Мирко (2004): „Гносеолошки модел антропогеографије према кон-
цепцији Јована Цвијића и његова научна актуелност", Демографија, бр.
1, стр. 25-48.
Данеш, Јиржи В. (1927): Јован Цвијић. Посебна издања Географског дру-
штва, ур. Боривоје Ж. Милојевић. Београд: Географско друштво.
Ердељановић, Јован (1927): „Јован Цвијић и наша наука о народу“, у: Цви-
јићева књига: 15-35. Београд: СКЗ.
 Веселин Чајкановић

Веселин Чајкановић не спада y личности које су удариле печат

на културни и научни живот Србије y раздобљу између Мајског
преврата и Видовданског атентата. Тек y међуратном раздобљу он
ће израсти y једну од водећих личности националне науке. Рођен
1881, Чајкановић je y тих једанаест година које су претходиле Првом
светском рату тек окончао своје школовање и отпочео универзи-
тетску каријеру, чинећи прве кораке на пољима науке и просвете,
којима ce потом до краја живота бавио. Ипак je и тим својим раним
радовима млади Чајкановић стекао ако не водеће, али свакако ис-
такнуто место y тадашњој београдској културној средини; већ ce
из њих назиру основни обриси његовог будућег научног профила
на чије ће коначно уобличење утицати Први светски рат. Овде ће-
мо покушати да y ужој и широј културноисторијској перспективи
сагледамо тај сегмент Чајкановићевог живота, да бисмо на крају
бацили поглед и на оно што му je следило y ратним и поратним
годинама.1
Београд je на прелазу из деветнаестог y двадесети век још увек
био град no мери човека, a y Чајкановићевом случају то значи - да-
ровита човека. Ту ce могло десити да 1899. младом Чајкановићу на
полагању велике матуре y Првој београдској гимназији председник

1 Овај скромни оглед писали смо искључиво на основу нама доступних пу-
бликација; личност Веселина Чајкановића заслуживала би и темељнија истражи-
вања његове писане оставштине као и архивске грађе y земљи и иностранству,
каква нисмо y овој прилици били y стању да спроведемо. За последњи период
Чајкановићевог живота уп. Jovanović
 750 Срби 1903-1914

испитне комисије буде један Павле Поповић, и да ce четири године

доцније Чајкановић, излазећи из Велике школе са дипломом кла-
сичног филолога и с намером да потражи посао професора латин-
ског y некој од београдских гимназија, набаса на тог истог Павла
Поповића, који ce сетио бриљантног матуранта и преусмерио га на
пут науке, издејствовавши му својим залагањем државну стипен-
дију за наставак студија y Немачкој. Сам Чајкановић je написао да
ce за своје школовање на страни има захвалити Љубомиру Стоја-
новићу, ондашњем министру просвете; учинио je то 1922, поводом
свога пријема y Српску краљевску академију, чији je тада Стојано-
вић био секретар; помену личног посредовања Павла Поповића ту
није било места.
Тако je Чајкановић кренуо стопама својих професора на Великој
школи, Николе Вулића и Милоја Васића. Сва тројица докторирала
су y Минхену; Васић je претходно студирао y Берлину, a Чајкано-
вић y Лајпцигу. У Чајкановићевој одлуци да после четири семестра
на Лајпцишком универзитету пређе y Минхен и тамо доврши своје
докторске студије треба видети израз његовог научног сазревања и
опредељења. У Лајпцигу суу то време цветале језичке студије. Сто-
тинак година раније рођена индоевропска компаративна лингви-
стика улазила je заслугом тамошње „младограматичарске“ школе y
ново, зрело раздобље. За разлику како од претходног периода, тако
И од данашњег времена, тада она није ишла руку под руку с кул-
турном историјом. Стара компаративна митологија, која ce y другој
половини 19. века била развила y њеном окриљу, већ je одумирала,
управо заслугом младограматичара, који су својим инсистирањем
на законитости језичких развоја разобличавали њене етимолошке
заблуде. Да je остао y Лајпцигу, класични филолог Чајкановић Mo­
rao ce развити y компаративног лингвисту новог доба и пресадити
то семе y Србију, али no цену да ce одрекне онога што je очито била
његова вокација: културноисторијске компаративистике, која ce y
то доба била одвојила од компаративне лингвистике и развијала ce
Удругим центрима. Један од главних био je Минхен, и онамо ce no­
ćne две године запутио млади Чајкановић. Четири лајпцишка семе-
стра, осим што су несумњиво допринела ширењу и продубљивању
његових језичких знања, нису оставила y Чајкановићевом научном
раду видног трага. Једино ce y уздржаном ставу који ће y својим
религијско-митолошким студијама имати према етимологизова-
њу може наслутити утицај младограматичарске строгости, тачније
лекција коју je научио на примеру својих претходника, представни-
Веселин Чајкановић 751

ка тзв. природномитолошке школе. Тек од дру-

ге половине 20. века компаративна лингвисти-
ка и историја религија поново ће ce удружити
y напорима усмереним на реконструкцију пра-
историјске прошлости. У Минхену ce Чајкано-
вић срео са другачијом школом, класичном
филологијом y њеном најбољем издању, која
je y себе укључивала поредбена истраживања,
али на плићим временским равнима, посвеће-
на првенствено културним прожимањима из-
међу древних цивилизација. Два најзвучнија
имена која je млади Србин тамо затекао били
су Oto Крузијус, који ce посебно бавио пита-
њима из историје грчке религије, и Карл Крум-
бахер, оснивач византологије. „За моје студије
од нарочите важности био je двогодишњи рад
y Крумбахеровом семинару" написаће Чајка- Веселин Чајкановић,
новићу својој краткој биобиблиографији пово- (Фототека САНУ)
дом избора за дописног члана Српске краљев-
ске академије 1922. године. Крумбахер и Крузијус били су ментори
његове докторске дисертације (Quaestionum paroemiographicarum
capita selecta, Tubingae MCMVIII), чија паремиолошка тема одража-
ва њихова властита интересовања: Крумбахер je издавао и тумачио
византијске пословице (Eine Sammlung byzantinischer Sprichwôrter,
herausgegeben und erlautert von Karl Krumbacher, München 1887);
Крузијус je издао Псеудо-Плутархове „Изреке Александринаца“
{De proverbiis Alexandrinorum 1887).
Одмах no повратку y земљу 1908. Чајкановић je добио место до-
цента за латински језик на Филозофском факултету Београдског
универзитета, y који je за време његовог боравка y иностранству
прерасла Велика школа. Престижан минхенски докторат не само да
му je широм отворио врата високошколске каријере већ и странице
водећих страних и домаћих научних часописа. Но на челу списка
Чајкановићевих публикација2 стоје прилози y два узастопна бро-
ја Српског књижевног гласника из исте, 1905. године, где je y доба

2 Чајкановићеву хронолошки уређену библиографију дао je први Марић 1954:

74-79, a затим, са извесним допунама и поправкама Војислав Ђурић (Веселин Чај-
кановић, Мит u религија y Срба — изабране студије, Београд 1973: 653-666); пре-
глед Чајкановићевих радова no тематским областима пружа Вранић-Игњачевић
 752 Срби 1903-1914

Док je још студирао y Немачкој, објавио превод на српски једне и

приказ туђег превода друге Плаутове Комедије („Менехми Тита
Макција Плаута, превод с латинског“, СКГ 14: 930-943, 15: 32-48,
121-131, 216-219, 291-303, 368-387; „Хвалиша. Комедија од Плаута,
превео Д-р Данило Трбојевић (приказ)“, СКГ 15: 537-541, 615-621).
У тим својим књижевним првенцима Чајкановић ce на речи и на
делу представља као представник „младог књижевног Београда“ и
модерног правца y преводилаштву, за који су ce залагали људи оку-
пљени око тог часописа, Јован Скерлић, и браћа Богдан и Павле По-
повић, y тада актуелној полемици усмереној како против Војвођа-
нина Лазе Костића и његовог разбарушеног превода Хамлета, тако
и уопште против старе филолошке - no речима Богдана Поповића
„рђаве - школе, која je y превођењу песничких дела no сваку цену
настојала да очува форму оригинала науштрб смисла и песничке
лепоте. Тако ce млади класични филолог на самом почетку своје
каријере y српској културној средини сврстао уз модерна струјања,
свакако не без заслуге свога покровитеља Павла Поповића (Недељ-
ковић 2014). Истих начела придржавао ce и Чајкановићев учитељ
Никола Вулић y свом прозном преводу Вергилијеве Енејиде обја-
вљеном 1907. (Исто: 123).
Оригинални научни радови и прикази које je Чајкановић обја-
вио између 1909. и 1914. углавном су y колотечини његових мин-
хенских студија; тежиште његовог интересовања остаје на малим
књижевним формама, пре свега пословицама и баснама. Овим дру-
гим књижевним родом бавио ce Ото Крузијус, који je 1897. издао
Бабријеве басне. У трагу Крузијусових истраживања (Untersuchun-
gen zu den Mimiamben des Herondas, Leipzig 1892) je и Чајкановићев
чланак „Херонда“ (СКГ 23, св. 3,1909: 190-203). У 1909-1910. години
за огледе те врсте отвориле су му ce странице водећих немачких
часописа какви су Byzantinische Zeitschrift - напоменимо да je тај ча-
сопис основао и до своје смрти 1909. уређивао Чајкановићев мен-
тор Крумбахер - и Orientalistische Literaturzeitung (Čajkanović 1910a,
b), али и Гласа Српске академије, што ce већ могло схватити као
увођење младог научника y предворје најугледније установе наци-
оналне науке и културе (Чајкановић 1909, 1919a, б, 1914a; за ову по-
следњу значајну студију о једној античкој збирци пословица вид.

2006: 33-53, где je y продужетку, на стр. 55-59, приложена и библиографија радова

о Чајкановићу.
Веселин Чајкановић 753

Марић 1954: 72). Објављивање радова са општом класичном тема-

тиком на српском језику ишло je свакако науштрб ширини њихове
научне рецепције, али je доприносило етаблирању аутора y домаћој
средини.
Чајкановић je пред Први светски рат учинио и корак даље, зага-
зивши са својом спремом врсног класичног филолога y домен срп-
ске културне историје. Чланчић посвећен тумачењу једне народне
пословице (Чајкановић 19146), представљао je са гледишта дотада-
шњег Чајкановићева рада излет y тематику усмене књижевности, a
сагледан из перспективе његове доцније научне каријере показује
нам ce као одлучујући заокрет. Посебну пажњу заслужује и трај-
ну вредност задржава триптих посвећен античком књижевном на-
слеђу y делу Доситеја Обрадовића (1911-1914), којим ce Чајкановић,
no речима Ненада Ристовића (Ристовић 2014: 134) „афирмисао као
први наш класични филолог који ce бавио античким предањем y
српској књижевности". T okom докторских студија код Крузијуса и
Крумбахера усмерен на мале књижевне форме: пословице и басне,
био je напросто предодређен да ce позабави овим аспектом Досите-
јева дела. Учинио je то на узоран начин, тако што je не само преци-
зно одредио Доситејеве изворе, него, на основу темељног истражи-
вања тада расположивих извора и литературе, успео да сам „детек-
тује аутентичне и неаутентичне езопске басне и да y слојевитом ду-
говековном предању овог популарног античког књижевног жанра

in < - > lle r îit » ' -ru d i

Л58
*■ in -r- ■'V t~>‘ . v s ro o ro n d e l <■?-

t«. H ill ч r t 4’ Лс.р<Чпе, f - v n l e o-naes r i -

S . 0 , S . B, 7 .

.Tire toÆtiseiæo . M l* " « d P R • 'a e i'it a t

r.<* <rod
“ r ç fe s g o r i eut s e n t i ssi r<Z •„ co. 0*" s r » •п -5 m > 'd u l u ­

s i ne s i ad s’- )i 1 i u 3 -
5Ш0Ш0 •o * .»"ЧППО ~»<\
П -* -0-П' 1 «M 1 r pU ' w i '
Çtusât sa lst oMlngere sortait bus,at runt.tu-
4 -r (Main l'jstTia stresa« re ra cils ;.iategrî»; '
ro.»
u b e rrts » * !

nserroÀscTw ririlm s lio sa l im re ii о т ф т deci- '

«4 Flatoni* fai ririd ш seaeetæj регте~
4M ооал««зп* esss jfusiMe M ri s i gratia
aeatsre.gïstal®'- тегомаш :
•Kit— r.perndus ска in universitate
. nostra Belax«Sea*i professor egre-iue sincere et
docere larontatw.rorlem rc H tatts d iri-
: ^ prsedicsre/ertioH et disciplinarni 1Цзег?1гш
- fandsaesia, solide otoete coepisti.«»» d ilig en tly
g tsàis as labors, aaitiae lucuM-at.ienitay S »
» « » «>«<.« «1« и« »t 4«» “M :
: t t » :ora«r*>. «Ц м m H ntim turn’» :
. t> i* « a ri™» •*
Mo taorro » O*. •» • * ' Г *
fc a # »o m ri* v atai. Oorto i.oter 0M-,

Писмо Веселина Чајкановића упућено Слободану Јовановићу

754 Срби 1903-1914

реконструише оне његове изданке који су присутни код Доситеја и

литерарне путеве којима су до овога доспели“ (Исто: 127). Предочен
на српском језику домаћој публици, тај његов незанемарљив до-
принос античкој књижевној историји остао je разумљиво незапа-
жен, но теже je разумети што y нашој науци није нашао већег одје-
ка Чајкановићев далекосежан суд да je Доситеј „у маломе класично
образовани Византинац“, који класични хеленски хуманизам није
усвојио посредством западноевропског филхеленског неохумани-
зма који je цветао y Немачкој y доба кад je он тамо студирао, него
раније и мање посредно, већ док ce духовно формирао „у христи-
јанизованој класичној грчкој словесности негованој под окрил>ем
Православне цркве“ (Исто: 128).
Промишљајући Доситеја, Чајкановић je преиспитивао и самог
себе. Боље него ли y строго научним расправама, његов интелекту-
ални и духовни профил оцртава ce y Чајкановићевим популарним
написима из тог доба. Ha крају једног широкој публици намење-
ног излагања о позоришту код старих Грка, Чајкановић истиче као
главне одлике класичне грчке културе насупрот римској „идеалм-
зам и хуманитет (Чајкановић 1910: 533). Нема сумње да je млади
Чајкановић и себе доживљавао као духовни изданак тако схваће-
ног хеленства, које je и њему, слично као и Доситеју, било двостру-
ко посредовано, са једне стране његовом припадношћу православ-
ној традицији са њеним хеленским коренима, a са друге његовим
школовањем y Немачкој, која je и тада, сто година након Доситејеве
смрти, још увек била светски центар класичних студија. Филхелен-
ство и просвећеност нису ce ни код њега ни код Доситеја међусобно
искључивали са хришћанством, премда су ce y том погледу и њих
двојица сами суочавали са одређеним дилемама, проистеклим пре
свега из интелектуалне потребе да ce изворно језгро хришћанске
вере разлучи од доцнијих културноисторијских наслага. Чајкано-
вић управо ту потребу истиче y свом предавању „О читању библије“
које je 1912. одржао пред Хришћанском заједницом студената Бео-
градског универзитета и исте године објавио y њеном гласилу. Ту
он заговара објективно и y погледу верског опредељења неутрално
читање Светог писма као било којег другог старог текста; свакако
je y основи тачно мишљење Владимира Вукашиновића (Вукашино-
вић 2014: 177) да Чајкановић тиме „преноси y српску универзитет-
ску средину већ век и no старе основне поставке теорије критичког
тумачења Светог писма“ које су ce y 17. и 18. веку развиле y проте-
стантским круговима. Његов доживљај вере као приватне и инди-
Весепин Чајкановић 755

видуалне ствари и свођење идеалног хришћанства на Свето писмо

Новог завета одражавају, no Вукашиновићу, „пијетистички, хале-
овски морализам“ (Исто: 166-167). Ипак треба осим могућег утица-
ја протестантизма порекло таквих Чајкановићевих ставова видети
и y његовом профилу класичног филолога и оријенталисте, коме
су библијски списи били доступни y својим грчким и хебрејским
оригиналима и који сходно томе није могао држати очи затворе-
не пред текстолошким и филолошким проблемима које пред науку
постављају књиге Старог завета. У сваком случају, код младог Чај-
кановића примећујемо искорак из традиционалног и националног
ка рационалном и универзалном, који ће му y његовом даљем раду
помоћи да са критичке дистанце сагледава сакралне традиције соп-
ственог народа. Ваља напоменути да je Чајкановић до краја живота
остао верник Српске православне цркве и ни он нити сама црква
нису осећали да ce то суштински коси с његовим научним истра-
живањима y области историје религија, што најбоље илуструје чи-
њеница да je пуних осамнаест година (1920-1938) држао предмет
под тим називом на Православном богословском факултету y Бео-
граду (Буловић 2014). За разлику од Доситеја, колико знамо, он ни-
када није заузео антиклерикални став. Његов син Никола памтио
je као најупечатљивију успомену из свога детињства сусрет с влади-
ком Николајем Велимировићем, Чајкановићевим ратним другом и
пријатељем, када je потоњи светител» на очеву молбу благословио
њега и његову сестру (Чајкановић Н. 2014: 232). Ако je Чајкановиће-
во дело посмртно бивало изложено и оштријој критици из право-
славних кругова, то ce може објаснити као претерана реакција на
његову (зло)употребу од атеиста-марксиста y сврху порицања хри-
шћанског идентитета српског народа.
Овде je место да ce истакне Чајкановићево урбано порекло; ро-
ђен y Београду, од оца рођеног Сарајлије, он није био изданак неке
од српских руралних средина да би од малих ногу био непосредно
задојен живим усменим предањем; иако нема сумње да га je y знат-
ној мери познавао и пре него што ce њиме почео бавити. У вези с
тим занимљиво je да je Чајкановићева мајка Ана, рођена Лазић, би-
ла из Јасенова y јужном Банату, области где ce сачувало доста врло
архаичних фолклорних реликата (уп. Лома 2010: 539-540), a да Чај-
кановић за њих изгледа није знао, судећи no томе што их не помиње
y својим радовима тамо где би томе било место, као да није имао
тешњих веза с мајчиним завичајем. Све y свему, изгледа да ce y њега
интересовање за научно бављење фолклорном проблематиком бу
756 Срби 1903-1914

дило тек поступно, y следу његових класичних студија, тако што je

y српској духовној баштини почео препознавати елементе древног
наслеђа и културне универзалије.
Но ни y својим младим годинама он никако није био анацио-
налан. У доба Анексионе кризе, Чајкановић, чији je отац Никола
пребегао из Босне y Београд због своје противтурске делатности,
није могао остати no страни. У Културној лиги, коју су тада основа-
ли интелектуалци са Београдског универзитета, вршио je дужност
секретара Централног одбора. У том својству je 25. марта 1911. одр-
жао y Шабачком женском патриотском друштву једно предавање.
Криза je већ била прошла, и тежиште делатности Културне лиге би-
ло ce померило са буђења националне свести на народну просвету;
Чајкановић je том приликом изабрао да говори „о жени y Грка и Ри-
мљана ; доцније објављена, његова беседа занимљива je за читање и
y ово наше време, када je феминистички приступ већ стекао леги-
тимитет y склопу најразличитијих, na и класичних студија; y њој не
налазимо јаке поруке, већ зналачки одабране и популарно изложе-
не чињенице које су y свом збиру морале допринети ономе што би
ce данас назвало „родним освешћивањем“ његових слушатељки.
Ha почетку двадесетог столећа, Чајкановић je био „Србин новога
века , класично образован, просвећен, широких видика, али и даље
привржен народносној и духовној подлози из које je поникао. Но
тај нови век, започевши y знаку раздобља које су Французи назва-
ли La Belle époque, обележеног оптимизмом, вером y трајан мир и
све бржи напредак свеколиког човечанства y свим доменима науке,
технологије и културе, убрзо ce изродио y стравично поништење
свега тога. Велики рат показао je сурово наличје научно-техноло-
шког напретка, a истовремено задао тежак удар осећању заједни-
штва који je y претходном периоду све више обједињавао интелек-
туалне елите просвећених земаља света. Допустићемо себи да иза-
ђемо из овде задатих временских оквира и дамо неке назнаке о томе
како je доживљај дотад најкрвавијег ратног сукоба y историји могао
утицати на даљу Чајкановићеву научну каријеру.
Од своје тридесет прве до тридесет седме године Чајкановић je,
са већином својих земљака, војевао, најпре y балканским ратовима,
a затим y светском рату. Како сам лапидарно пише: „Учествовао сам
y свима ратовима као резервни официр, и командовао водом, доц-
није, четом, најзад батаљоном, y свима борбама које je водио VII пук
I позива. Из ратова je изашао као резервни потпуковник, са најви-
шим војним чином доступним цивилима, вишеструко одликован.
Весепин Чајкановић 757

Веселин Чајкановић (у официрској униформи, носи наочаре)

y Првом светском рату (Фототека САНУ)

Ми ce само можемо питати шта je под свим тим одликовањима y

својим грудима после свега осећао, да ли су то били само понос што
je часно извршио своју патриотску дужност, радост што je прежи-
вео ране и преболео тифус, туга за толиким изгинулим сународни-
цима међу којима je било много његових пријатеља и познаника,
или ce са свим тим мешала и сета за потонулим старим светом, чији
je део и сам био. Немачки ђак Чајкановић, само шест година након
што je y Минхену посвећен y међународну научну елиту, доживео
je да ратује против Немаца бранећи своју домовину. Ратни пожар y
којем су ce европске нације међусобно братимиле no оружју бацио
je y сенку наднационално духовно братство класичних филолога
утемељено y нововековном хуманизму. Од двојице његових мин-
хенских ментора, Карл Крумбахер није доживео Велики рат, a Ото
Крузијус je умро y години његовог завршетка; мало пре тога, 1917,
био je један од оснивача Немачке отаџбинске партије (Deutsche Va-
terlandspartei), странке крајње деснице која ce противила миров-
ним преговорима и залагала за војну диктатуру, na je чак пред крај
живота састављао ратничке песме. Његов бивши докторанд Србин
Чајкановић, када je, преболевши тифус, y Бизерти заменио пушку
пером, дао ce, y циљу подизања борбеног духа српских војника, на
 758 Срби 1903-1914

издавање народних јуначких песама (Чајкановић 1917, 1918a). Ово

поређење може зазвучати као реторска фигура, али ce y њему крије
дубока и далекосежна симболика.
Видели смо да je Чајкановић y годинама пред рат успешно запо-
чео међународну каријеру бавећи ce претежно класичном филоло-
гијом и античком књижевношћу, објављујући y угледним страним
часописима. Ратне године донеле су y том погледу суштинску про-
мену, коју je сам кратко формулисао, y тексту којим себе предста-
вља поводом пријема y Српску краљевску академију: „Moje студије
крећу ce y области историје, религије и фолклора. Од како сам ce
вратио из првог рата, радим искључиво на историји старинске срп-
ске религије (под „првим ратом“ овде не треба разумети Први свет-
ски рат, јер Чајкановић тада није знао да ће за њим доћи и Други,
већ или Први балкански рат, или, што je вероватније, оба балканска
рата узета уједно). Из Чајкановићеве потоње библиографије знамо
Да та изјава вреди, уз извесне изузетке, за његова научна истражи-
вања, јер je на ширем, просветном плану, и y међуратним годинама
Дао значајне доприносе y области класичне филологије. Међу њима
ce, поред уџбеника, од којих посебну пажњу заслужује Преглед рим-
ске књижевности (вид. Тодоровић 2014), истиче књига о Вергили-
ју (вид. Петковић 2014). Ту су, разуме ce, и преводи: Тита Макција
Плаута Одабране комедије (Београд 1923; превод je настао y Бизерти
1917, a y избор су укључени и Менехми, које je Чајкановић тада по-
ново превео) и Тацитова Германија (Београд 1927). Уз то je Чајка-
новић својим приказима, најчешће на страницама Прилога Павла
Поповића, ревносно пропраћао нове публикације из класичне фи-
лологије и историје религија, посебно оне на немачком језику.
Сужење онога што бисмо данас назвали истраживачким фоку-
сом на националну проблематику значило je истовремено и њего-
во ширење са малих књижевних форми - пословица, басни - на
свеукупност народног предања. To не значи да ce пословицама, од
којих je пред рат и започео своје тумачење српске усмене баштине,
није и даље интензивно бавио, али y жижу Чајкановићевог науч-
ног интересовања ушле су поред њих дуже форме - приповетке -
уредио je један зборник и једну антологију народних приповедака
(Чајкановић 1927, 1929, уп. Самарџија 2014) - и јуначке песме; већ
je своје ратно издање најдуже епске песме y II књизи Вукове збирке
(Чајкановић 1917) пропратио ученим коментаром, да би ce наредне
године позабавио једном од песама косовског циклуса (Чајкановић
19186).
Веселин Чајкановић 759

Управо су на пољу народне епске поезије поникли његови нај-

значајнији научни доприноси индоевропској компаративистици.
Закључци Чајкановићеве постумно објављене расправе где он на-
шим јуначким песмама тражи порекло y тужбалицама и култу пре-
дака (Чајкановић 1958-59) подударили су ce са налазима до којих су,
не знајући за његову тезу, дошли истраживачи усмене епике иран-
ских народа, Осета и Курда (вид. Loma 2008: 179-181); Чајкановићев
манистички приступ историји религија, иначе доста критикован,
y том сегменту традиционалне културе ce чини оправданим. Једно
друго Чајкановићево откриће може ce сматрати још значајнијим.
Разоткривши везу између песама о пропасти и обнови света („Све-
ци благо дијеле“) и косовског епског циклуса (Čajkanović 1938) срп-
ски научник je, пред Други светски рат, антиципирао сазнања до
којих су тек y поратним годинама дошли Швеђанин Стиг Викандер
и Француз Жорж Димезил на сасвим другој грађи (вид. Лома 2004,
уп. id. 2002: 129-133, 2006, 2014). Узети заједно, ти налази расветљу-
ју саму бит древне праиндоевропске епике, механизам који je Јан
Пухвел назвао „транспозиција мита y еп“. Димезил ce, као и Чај-
кановић, борио y Великом рату; обојица су понела орден Легије ча-
сти. Можда најзначајнију од својих многобројних књига, први том
трилогије Mythe et épopée, где ce разрађује теза да je радња највећег
индијског епа поникла на подлози индоевропске универзалне есха-
тологије, водећи компаративни митолог 20. века посветио je арти-
љеријском официру под којим je ратовао, доцније генералу и јунаку
Покрета отпора Пјеру Брисаку. Доживљај Великог рата, истовреме-
но епски и апокалиптичан, као да je и Чајкановића и Димезила на-
дахнуо за њихова доцнија истраживања епских традиција која су
ce, без узајамног познавања, на упечатљив начин укрстила.

Александар Лома

Одабрана библиографија
Буловић, Иринеј (2014): „Реч на отварању изложбе о Веселину Чајкано-
вићу y Универзитетској библиотеци ’Светозар Марковић y Београду
2006“, у: ЛБУ, стр. 121-123.
Вранић-Игњачевић, Марија (2006): Веселин Чајкановић: 1881-1946, Каталог
изложбе. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић".
 Слика једног доба

Tokom cto година које су протекле након ове епохе, мењала ce

наша слика о Србији 1903-1914. године, њеним вредностима и ма-
нама. Другачије je то раздобље доживљавао нараштај који га ce се-
ћао, другачије онај који je о њему читао. Посебно ce мењала оцена
ондашње демократије, јер je она најчешће поређена са актуелним
политичким стањем y Србији, или чак са идејом о односу Срби-
је и европског запада. И историографска слика Србије 1903-1914.
пролазила je кроз разне мене, мада су њене главне одлике код шире
публике остајале стабилне.

Носталгија за једноставношћу (1918-1941)

У одредници „Демократија“, видели смо да савременици епохе

1903-1914. - попут Слободана Јовановића или Јована Скерлића -
y оно време нису имали сумње y демократски карактер поретка.
Истовремено, савременици нису били без икаквих брига о будућ-
ности демократије, било да je реч, као код Јовановића, о стабилиза-
цији парламентаризма, било да je реч, као код Скерлића, о успешно-
сти демократског поретка да и надаље даје „одговор на изазов“.
Но сви ти проблеми почели су да изгледају помало наивно y но-
вој, вишенародној држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Због неуспеха српске и хрватске политичке елите да постигну те-
764 Срби 1903-1914

мељни договор о уређењу, нова држава je готово од самог почетка

била y парламентарним кризама. Добар пример je пад владе Љубо-
мира Давидовића (1863-1940). Октобра 1924. године владајућа Де-
мократска странка договорила ce са Хрватском републиканском се-
љачком странком (ХРСС) да хрватски посланици верификују своје
мандате, уђу y скупштину и тако почну да споразумно решавају
питање уређења земље. Председништво ХРСС јавно ce одрекло ре-
публиканизма и нагласило признање целовитости Краљевине. Да-
видовић je желео да y владу уђу и четири представника ХРСС. Но
краљ Александар I Карађорђевић (1888-1934), знајући за везе ове
странке и Коминтерне, сумњао je y искреност вође ХРСС, Стјепана
Радића (1871-1928) да прихвата Краљевину као заједничку државу,
те није желео без јачег јамства да дозволи реконструисани кабинет
с министрима из ХРСС. Давидовић je поднео оставку са очекива-
њем да ће ce криза решити стварањем концентрационе владе y коју
би ушли, уз ХРСС, и радикали. Али, краљ je дао мандат Пашићу да
састави владу која би распустила скупштину и расписала нове из-
боре (Глигоријевић 1979: 175; Казимировић 1990: 608-612; Љушић
и др. 2005: 302-303). Овакве кризе дешавале су ce и пре 1924, a и по-
сле. Све je достигло врхунац tokom 1928. године када je скупштина
најпре постала поприште низа физичких сукоба између посланика,
место за интервенцију скупштинске полиције и, на крају, 20. јуна
1928. године, место убиства двојице хрватских посланика. Опо-
зиција je напустила скупштину, a краљ je, 6. јануара 1929, укинуо
устав и завео личну власт.
Из угла таквих дешавања, парламентаризам y Србији од 1903.
До 1914. године, са свим манама, почео je да изгледа као време ста-
билности и успешног демократског поретка. Научници и публици-
сти као што су Тјорђе Тасић (1928: 425), Слободан Јовановић (1929:
17), Владимир Дворниковић (1933: 544), Милоје Поповић (19396:
89), Живојин Ристић (1935: 179-180) или Живан Митровић (1939:
95), имали су сасвим добро мишљење о стању демократије y Србији
1903-1914. To je мишљење и y популарној култури тога доба бивало
све боље, што je време више одмицало.
„По српском уставу од 1903“, писао je Дорђе Тасић (1928: 425),
„уведен je парламентарни систем“. To ce може рећи због тога што je
више одредби Устава (које Тасић појединачно наводи) обезбедило
„ефикасну санкцију да влада не може опстати ако нема поверење
скупштине (Исто). „Доба Краља Петра“, била je оцена и Живана
Митровића (1939:95), „носило je сва обележја демократије: постојао
Сликаједног доба 7б5

je слободан партијски живот, било je више политичких странака,

које су наизменично долазиле на власт“. „После једног века борби и
споља и изнутра“, сматрао je и Миливоје Поповић (19396: 89), „Ср-
бија je изграђена као модерна парламентарна држава, y којој je no
енглеском примеру начело суверености доведено y склад са монар-
хистичким принципом. Сређена унутра, Србија je могла да започне
своју ослободилачку и ујединитељску улогу.“ Владимир Ћоровић
je, y Историји Југославије (1933: 544), посебно истицао значај краља
Петра за успостављање демократије 1903-1914.

„Са великим искуством y животу васпитан y земљи пуних грађанских

слобода, сам либералан no природи и преводилац познатога Милова
списа О слободи, краљ Петар je, за разлику од последњих Обреновића,
био потпуно уставан владалац и пустио je да народ, no своме инстинк-
ту и убеђењу одређује своју судбину и даде израза својим тежњама".

Живојин Ристић je о режиму 1903-1914. говорио као „у истини

демократском", пошто тада „није више било притисака од стране
власти y прилог једне или друге странке", због чега су „избори, мо-
же ce с правом рећи, били слободни" (1935: 179; уп. 180).
И Слободан Јовановић (1929: 17) видео je раздобље 1903-1914.
као „доба повраћене парламентарности“, истичући позитивну уло-
гу монарха који поштује не само устав већ и сва правила парламен-
тарног поретка. „Нови краљ, Петар Карађорђевић", писао je Јова-
новић,

„хтео je бити строго парламентарни владалац, који узима министре

само из скупштинске већине. Парламентарност под Краљем Петром
почивала je на сарадњи Краља, војске и радикала. Што je одржавало
слогу та три чиниоца, то су заједнички погледи на спољну политику,
којој ce, због непрестаних сукоба са Аустро-Угарском, морала покло-
нити нарочита пажња. Како би ce даље развијала србијанска парла-
ментарност не може ce знати: y уједињеној краљевини Срба, Хрвата
и Словенаца уставно питање узело je сасвим други вид и значај него y
предратној Србији“ (Исто).

Ова последња Јовановићева реченица показује јасну свест са-

временика о другачијим државотворним (nation-building или sta­
te-building) приликама, y односу на предратну Србију. Ta разлика
још више долази до изражаја y књизи Миливоја Поповића Борба за
парламентарни режим y Србији (1939). У њој Поповић указује да je
предност парламентарног система 1903-1914. над оним после 1918.
766 Срби 1903-1914

била та што између главних парламентарних странака y првом пе-

риоду није било већих супротности, као што je случај код „странака
заснованих на националним или сличним разликама“, које прео-
влађују y другом периоду (Поповић 1939a: 92).

„У новој држави настали су и нови односи, различити и замршенији

него y предратној Србији. (...) Тешкоће парламентаризма y новој држа-
ви потицале су отуда што ce није могла наћи већина која би владала и
коja би била подједнако и српска и хрватска' (1939a: 110, 111).

Ово увиђање било je потпуно тачно - то данас знамо као пра-

вило да y демократском поретку, ако он хоће да буде стабилан и
ефикасан, супарничке политичке елите могу да ce разликују y све-
му осим y елементарној лојалности према држави и демократским
правилима игре (вид. Антонић 2003: 159-165). Таква лојалност je
несумњиво постојала y Србији 1903-1914, али не и y Југославији
1918-1941. Управо то je Поповић препознао као предности пред-
ратне Србије.
Слободан Јовановић негде y исто доба (1937) примећује да раздо-
бље 1903-1914. изгледа много боље са веће временске удаљености:

„Савременицима овај период наше историје није остављао утисак та-

кве сређености какав ће no свој прилици остављати будућим истори-
цима. (...) Влада Краља Петра изгледаће будућим историцима један пе-
риод сређенихприлика барy унутрашњој политици* ([1937] 1991: 533).

Kao пример може да послужи то што je

„борба радикала и самосталаца изгледала савременицима сувише зао-

штрена. Чули су ce чак гласови да ce због странчарства изгубила идеја
о држави, и да земља срља y пропаст. Данас, када ce на борбу ради-
кала и самосталаца гледа из историјске перспективе, види ce лепо да
она није била толико заоштрена колико je савременицима изгледало"
(Исто: 535).

Ова борба, наиме, није угрожавала систем, јер су

„и једни и други веровали y демократију и y парламентаризам. Сагла-

сни y основним начелним питањима, они су ce разилазили само y пи-
тањима детаљне примене, и због тога њихова борба, маколико жесто-
ка, није могла заљуљати тадашње уставно стање“ (Исто).
Сликаједног доба 7б7

У књизи Из велике епохе 1903-1918. (1929), зборнику чланака на

тему настанка Југославије (ур. Миливоје В. Кнежевић), читаво ово
раздобље већ добија свој јасан историјски обрис и значај. Иако y на-
слову књиге као гранична стоји година 1918, сви прилози ce запра-
во односе на раздобље до Првог светског рата. Име Из велике епохе
варијација je назива мемоара хрватског политичара Хинка Хинко-
вића (1854-1929): Из великог доба: мој рад и моји доживљаји за ври-
јеме свјетског рата (1927). Наводом из Хинковића и започиње ова
књига. У њему ce вели да „долазак на престо Петра Карађорђевића
(...) означава изванредан моралан, војнички и економски препород
мале краљевине" (Исто: 3). Иако зборник Из велике епохе 1903-1918.
првенствено садржи прилоге о предратном раду на ослобођењу и
уједињењу, y њој ce даје и слика Србије 1903-1914, кроз изводе из
књиге Андреа Бара Мајска револуција y Србији (штампане y четири
свеске, 1906. и 1907). У тим изводима ce посебно потцртава демо-
кратски карактер поретка успостављеног Мајским превратом. Та-
ко ce наводи краљево обећање да ће Устав поштовати „до словца"
(Исто: 17), о Уставу ce говори као о истинском уговору између краља
и народа (Исто: 18), хвали ce успостављање „потпуне слободе штам-
пе“ и „слободе јавног говора“ (Исто), a нарочито ce истиче стављање
министара „под строгу контролу Народне скупштине" (Исто; из-
ворно: Бар 1907: 110-111, 232). Таква Србија, под владом „народне и
слободоумне династије Карађорђевића“, каже ce y прилогу Лазара
Марковића (1882-1955), и могла je да постане „Пијемонт свих Ју-
жних Словена“ (Исто: 82).
Уобличавању „деветсто треће - деветсто четрнаесте" као посеб-
не епохе y историјској свести међуратне српске јавности, допринео
je и начин владавине „Старога Краља“ (како ce онда писало), који
je био различит од стила краљевања Александра Карађорђевића.
Својствени културни производ тадашње Србије, баш y погледу
истицања нарочитости краљевског стила Петра I Карађорђевића,
била je књига Поводом см рти краља П е тр а I: утисци, белешке u
записи потписана псеудонимом Србијановић (1921; каталог НБС
писца препознаје као Живојина М. Протића, уредника Српске за-
с т а в е и Дневника y време либералске опозиције последњем Обре-
новићу). Аутор je очигледно познавао људе са Двора, a поседовао
je и известан смисао за писање, na je ова књижица (од 55 страна)
шармантна за читаоца. „За владавине Краља Петра“, стоји y увод-
ном делу,
768 Срби 1903-1914

„многи су жалили за чврстом руком и јаком вољом. Много je пута би-

ло доказивано да владалац треба да разма(х)не, да свуда покаже свој
утицај и да ce свуда осети његова личност. Шта би било да je Краљ
Петар, дошав на српски престо после 29. маја, почео одмах рашчишћа-
вати старе рачуне и за сваку неправду разрачунавати ce са нестрпље-
њем и жестином? (...). За Србију je велика срећа што je после 29. маја
на краљевски престо дошао један тако тих, уздржљив и умерен човек.
Да je на месту Краља Петра био човек који би друкчије схватио своје
краљевске дужности (...) Србија би врло брзо постала позорница огор-
чених унутрашњих борби“ (Исто: 14, 8).

У књижици ce наглашава и некадашња општа скромност, y поре-

ђењу са садашњим стањем, a опет и фина отменост Старога Краља.

»У ранијој маленој Србији није било толико богатства, колико га има

сад y великој Југословенској Краљевини. Тада ce толико није зарађи-
вало ни трошило као сада. A више je било и оних који су од поглавара
државнога, с правом или без права, очекивали материјалну потпору.
(...) Краљ Петар je брижљиво избегавао да државним новцем подмиру-
је потребе које су биле лично Његове или Његове породице (...), због
чега je многима изгледало да je стегнуте руке. Међутим, Краљ Петар je
давао (потребитима - С. A.), и то краљевски давао, не казујући никад
ником шта коме чини и колико даје. (...) Он je и као краљ био задржао
све демократске особине једнога честитог, отменог и добро васпитаног
Шумадинца“ (Србијановић 1921: 45-46).

Поводом см рти краља П етр а I (1921) вероватно je, тако, била пр-
ва књига y којој су истакнуте две црте Србије 1903-1914. које ће ce y
популарној литератури и публицистици доцније редовно наглаша-
вати: уздржавање монарха од мешања y политичке борбе и скром-
ност и чуварност краља, na и целе државне управе.
Сличан допринос уобличењу мишљења о посебности епохе
1903-1914. даће и две књиге Драгише Васића (1885-1945): К арактер
u м е н т а л и т е т једног поколења (1919) и Д е в етсто трећа: Мајски
преврат (1925). Мада ова прва књига више говори о духу једног на-
раштаја испољеног y Првом светском рату, она садржи и важне опи-
се предратне Србије, те духа који je y њој владао, a који ће ce ипак
променити са изласком војске из земље и са окупацијом. „Србија
пре ратова била je једно село оригинално и просто“, пише Драгиша
Васић (1919: 59), „одвојено али довољно спокојно; y њему ce једва
нешто знало о оном другом, сложеном животу напредне Европе,
цивилизације и луксуза, беде и неспокојства, зависти, гушења, бол-
Слика једног доба 769
не резигнације и суптилних болести". У таквој земљи, према писцу,
владао je народни дух,

„дух који je углавном, и са оправданих разлога, био задовољан самим

собом; то значи довољно уравнотежен. Скоро, уколико je то могуће
да човек буде незавидљив и незлобан, он je то био; он je то био, пр-
венствено, због врло повољних социјалних прилика y којима je живео;
због, безмало, потпуног одсуства друштвених разлика y земљи, као и
због тога што није имао прилике да ce упоређује са другим. Он ce мо-
жда поредио са својим прецима и увиђао да je од њих стајао несравњи-
во боље. Да je, пак, био y приликама да ce пореди с другим народима
он би, утолико пре, имао да буде задовољан својим стањем. Овај дух,
најзад, није никад био похлепан, он ни најмање није припадао онима
што су мучени жеђу за претераним богатством. Једном речју, он беше
умерен дух, здрав дух, који зна шта хоће и као такав увек приступачан
једној јасној идеји“ (Исто: 60-61).

Само такав дух читавог једног поколења могао je, затим, да издр-
жи сва страшна искушења повлачења и окупације, a да буде „у рову
увек делија, увек лав, али и увек човек од срца, онај стари севаплија;
прва бугарска рђа кад ce преда, он му одмах понуди све што има“
(Исто: 67; овде Васић цитира писмо једног командира са фронта, од
30. децембра 1917).
Осим ових слика некадашње, помало наивне доброте, код Дра-
гише Васића налазимо и два друштвено-историјска детаља која ће,
доцније, Милан Грол посебно нагласити. Први je опште олакшање
које je наступило са 29. мајем 1903. године. Њиме je, каже Васић,
окончана „једна мучна владавина понижења, нестална, неурасте-
ничарска и брутална, која je, y неумерном, несмотреном и пакосном
заштићавању личнога интереса, грубо занемарила и на страну ба-
цила велике интересе заједнице“ (1925: 47). Новоуспостављена вла-
давина, са свим манама, била je ипак другачија, и та разлика изме-
ђу начина на који ce Србијом владало пре и после 29. маја била je
огромна.
Други детаљ je промена која ce, y међувремену, десила са изгле-
дом и духом Београда. „Taj мали, сасвим интимни Београд", пише
Васић,

„нестао je већ, потонуо je y прошлост. Врло брзо, после рата, мењао ce

он најпре материјално, na je одмах стао мењати и психологију. Човек
који га није видео две деценије познао би га данас само no његовом
природном положају. Данас, то je грамжљиви, шарени град, без оне
770 Срби 1903-1914

психичке целине. Kao да je нека џиновска шака, својом огромном пре-

гршти, захватила из свих европских центара, са њихових улица и са
њихових тргова, највише из барова, банака и салона, no једну гомилу
онога света, онамо наученог да ce креће и окреће, na сав тај свет свих
могућих психичких типова просула no његовим улицама да ce ту сна-
ђе како зна. И са својим обиклим ставом, са својим покретима, особе-
ним изразима, психом, тај ce свет гужва данас његовим артеријама.
Онај фамилијарни, бројно упола мањи Београд знао ce сав међу собом.
Ни паланка, ни велики град, са животом концентрисаним y једној ши-
рокој улици и неколиким кафанама, углавном, Београд je био, ако ce
може рећи, оригинална, свога рода престоница y паланци, где je сва-
ки шегрт познавао аустријског војног аташеа Гелинека, и сваки гим-
назист скоро све што ce тиче политике његове земље. Тако интиман
знао je он увек шта ce иза кулиса ради и шта му ce спрема. Безбројним
сродничким везама, побратимствима, пријатељствима, тешњим и од
самих рођачких веза, личним познанствима, повезано становништво
његово дознавало je и државне и друге тајне таквом брзином, да ce M o ­
rao рећи како je оно све оне одлуке, које су требале бити тајне, сазна-
вало joui y њиховом зачећу“ (Исто: 47-48).

Код Васића, дакле, имамо уочавање и издвајање неколико црта

no којима ће ce, одсад, све више препознавати Србија 1903-1914. To
су скромност ондашњег света и његова једноставна доброта, осећај
и поштовање за заједништво, те дубока посвећеност општим (на-
родним) циљевима и интересима.
Доста од те једноставности из времена пре 1914. осећа ce и y За-
писима старог Београђанина (1 књ. 1923; 2 књ. 1925) Косте Н. Хри-
стића (1852-1927).

„Како које године“, пише тако Христић ([1923] 1983: 150), „Београд све
више губи своје патријархалне обичаје и особине српске вароши н
српске престонице од пре шесет и више година. Taj преокрет нарочито
ce опажа ових последњих година после ратова, a особито после овога
светског рата. Увлачи ce некакав други ред и други живот који, ваљда,
хоће нашем Београду да стави обележје велике, модерне и културне
вароши, a који му y ствари одузима тип српскога града и српскога жи-
вота. Београд je до сада ишао поступно с напретком целе земље, воде-
ћи je и предњачећи joj, a данас га бије нека туђинштина, те ce y њему
не знате наћи ни ви, рођени Београђани, a камоли грешни паланчани
који ce, кад сада дођу y Београд, осећају y њему збуњени и пометени."

A нарочиту политичку осетљивост предратног Београда истицао

je и Слободан Јовановић ([1940] 1991: 564): „У том старом Београду,
Слика једног доба 771

пре спорта и биоскопа, било je мало разоноде; сав јавни интерес био
je усредсређен y политици и позоришту; истакнути глумци и поли-
тичари привлачили су пажњу света y много већој мери него данас .
Но, целовита слика о нарочитости раздобља 1903-1914. изгра-
диће ce y литератури, na и y јавности, тек са књигом Милана Грола
(1876-1952), Из предратне Србије (1939). У њој аутор топло, аутен-
тично и са носталгијом, приповеда о овом времену. И Грол сматра
да ce епоха 1903-1914, no многим својим цртама, одваја и од оно-
га што je било пре, као и од оног што je дошло после. „У времену
пред 29. мајем 1903“, објашњава Грол (1939: 152), „питања ce нису
постављала програмски него морално“ - то ће рећи да су разлике,
услед искварености режима, морале бити сведене на етичке, не на
политичке. „Стварно, постојало je двоје: режим и јавно мишљење
против њега“ (Исто). „Режим краљице Драге био je, према Гролу,
„више развраћен него насилан, гушио je земљу (Исто: 12). „Народ
ce осећао унижен“ (Исто), a посебно су му сметале „погажена основ-
на човечанска права y националној земљи и служба Србије Бечу
(Исто: 153). A онда je уследило „опште одахнуће, 29. мај“ (Исто: 136).
„Унижена свест проговорила je управо тада смелије но икад. (...)
Kao да je нека виша сила кретала духове. И y догађају од 29. маја
1903. треба гледати не одмазду, него проламање брана енергијама
народним11(Исто: 12).
Пошто je брана уклоњена, десило ce чудо: „Полет каквога није
било кроз читаво столеће настао je одједном y свима областима на-
родног живота. Спољни свет, на пример, није могао да схвати узди-
зање привредне снаге Србијине као преко ноћи. Време културног
и националног живота y престоници, остварило je југословенску
’Периклову еру’ под скиптром Краља Петра. Цветање уметности
испољавало je опште тежње одуховљења, очишћења и усправљања
y свему“ (Исто: 12). To je време „бујања живота“ (Исто: 10), „плахо-
вита ера“ коју одликује „набрекло самопоуздање (Исто: 166), „сна-
га коју данашње поколење тешко може да разуме (Исто: 13), „свој-
ствени тип и духовни склад последњих предратних година (Исто:
19). „Изузетно je било доба“, сећа ce Грол, „изузетна запаљивост на-
ивних фантазија, изузетна набреклост снага, изузетно инстиктив-
но саосећање национално и социјално једнородне масе и изузетно
самопоуздање с којим она увек наступа када ce осећа раме уз раме
(Исто: 13).
To чудесно време y науци обележавају природњаци од Јована Жу-
јовића (1856-1936) до Јована Цвијића (1865-1927), затим књижевни-
772 Срби 1903-1914

Ци од Милана Ракића (1876-1938) до Боре Станковића (1876-1927), y

драми Бранислав Нушић (1864-1938), y музици Стеван Мокрањац
(1856-1914), y књижевној критици Богдан Поповић (1864-1944) и
Јован Скерлић (1877-1914), y друштвеној науци Слободан Јовано-
вић (1869-1958)... У Београду, који броји 89.876 душа (1910), штампа
ce 1911. године 15 књижевних научних и политичких часописа и
44 стручна (Грол 1939: 11), a „иза 29. маја 1903, друштво из Српског
књижевног гласника дошло je на власт“ (Исто: 59).
Но епоха 1903-1914. није само другачија y односу на претход-
ну - она ce, према Гролу, разликује и од савремености (1939). To ce
најбоље може видети ако ce упореди тадашњи Београд, са предрат-
ним. Данас (1939) престоницу одликује „један нов темпо живота,
темпо машине која je освојила не само улице него и небо над Бео-
градом, темпо технике која руши, прекопава, престројава“ (Исто:
23-24). У Београду ce појављује „нов један свет одасвуд, стран свему
што je ту било, y грозници свога стварања из почетка" (Исто: 24).
Насупрот томе, некадашњи Београд je успешно „прогутао и сварио
сељаштво. To ce завршило једним простим и мало још увек патри-
јархалним типом живота, али складним, скоро отменим y простоти
без просташтва, y природности без бруталности, y господству без
разметања и без богатства чак, и y високом стрељању духовном без
емфазе. (...) Из тог стила живота произашао je стил књиге и језика:
размеран и логичан, прост и природан, течан и јасан, с нагласцима
који не певају али и не заносе ни на коју и ни на чију страну - стил
Београда, који му остаје као споменик необорив“ (Исто: 18; подву-
као М. Г).
Но Београд, сетно примећује даље Грол, „не гута и не сварује ви-
ше: он je прогутан Левантом, Балканом, Пештом, али нарочито на-
јездом паланке свих pača, језика и вера око себе“ (Исто: 18). Taj опис
прохујалог доба, међутим, према Гролу није никакав „рефрен пе-
сме о старом добром времену’ и људима којих више нема. Међутим
људи има, али заједнице нема. Број појединаца растурених y виду
видљивих или невидљивих завртњева на гломазној друштвеној
машини огроман је“ (Исто: 26; додато подвлачење). Управо распад
осећања за заједништво одликује нови свет који je загосподарио но-
вом државом. To тешко да слути на добро. „За голо одржање јед-
ног материјалног поретка ствари, довољна je техника, али за његов
здрав развој, за његово оспособљење за стално преображавање и
усавршавање човечанско и национално, за његово поуздање y жи-
вот, потребна je вера y један виши смисао тога живота, виши и за-
Слика једног доба 111
једнички, потребно je одуховљење и саосећање заједнице: потребно
je нешто од онога што je удвајало снагу предратне Србије и што je
давало илузије о лепоти старога Београда“ (Исто: 26).
Изузетност тог времена види ce, према Гролу, и y политици. To
je не само доба „демократије y Србији“ (Исто: 148) већ и време на-
рочите чувствености за морал y политици (Исто: 153). „Осетљивост
за јавни интерес ишла je до појава за данашња схватања наивних.
Тако je, на пример, y скупштини дошло до интерпелације на мини-
стра спољних послова Миловановића, што je узео y месечни најам
један фијакер за своју службену потребу. У то време то je било прво
и једино министарско возило: једино госпоство“ (Исто: 12).
Други случај који наводи Грол тиче ce самосталаца и њихове ам-
биције да постану „морална жандармерија“ - што према Гролу до-
вољно „казује о менталитету времена“ (Исто: 12). Јунак те приче je
Љубомир Стојановић (1860-1930), универзитетски професор, осни-
вач и председник Самосталне радикалне странке, затим министар
просвете и црквених дела (1903,1904,1906,1909), председник владе
(1905-1906). Стојановић je искрено веровао да након 1903. започи-
ње нова epa, када ће напредак и преображај друштва бити муњевит.
Kao председник владе, 1905. године, дубоко несрећан што ствари не
иду брже, рекао je: „Владамо пет месеци и нисмо учинили ништа. Ja
ћу ce убити...“ (Исто: 115).
И управо такав политичар доживљава да му, y јануару 1912,
као шефу самосталаца, краљ поново нуди мандат да састави вла-
ду. „Имате ли, Величанство, какву нарочиту жељу y погледу састава
владе?“, упитао je Стојановић краља на крају разговора. „Желео бих
само да као министар војни остане Степа Степановић, који je почео
реорганизацију и наоружање војске“, одговорио je краљ. To je Сто-
јановић, на састанку посланичког клуба самосталаца, протумачио
као условни мандат, због чега je тражио да ce краљева понуда одби-
је. Али, разговору с краљем присуствовали су и Љубомир Давидо-
вић и Милорад Драшковић (1873-1921). Они су стекли утисак да то
није био услов, већ само жеља краља, na су тако и пренели клубу.
Стојановић je остао y мањини, јер je већина била да ce прими вла-
да. Али Љубомир Стојановић je упорно бранио став да нема владе
без потпуно одрешених руку. Састанак клуба био je после ручка,
те су поједини скупштинари дошли мало загрејани. У наваљивању
на Стојановића да попусти, посланику Алекси Ратарцу оте ce не-
колико непромишљених, али не злонамерних речи: „Лако je вама
Београђанима: жандарм вам салутира, a no нама доле лупа... Лако
774 Срби 1903-1914

je и теби Љубо, с великом пензијом, a овамо ce гладује... Партија ти

je дала... . У граји je неко ове речи чуо, a неко не. Али, Љуба Стојано-
вић je само устао и отишао (Исто: 115-116).
И поред доцнијих молби и разуверавања, приповеда даље Грол,
Љубомир Стојановић не само да je 29. јануара 1912. дао оставку на
положај шефа странке већ je дао оставку и на сваку државну слу-
жбу - од члана Државног савета, до професора универзитета. „Ду-
гогодишњи професор Велике школе, министар, претседник владе
и државни саветник, остао je одједном без икојег сталног прихода.
Требало je живети од хонорара за радове y Академији и друге. И
Љуба Стојановић je од њих живео“ (Исто: 117).
Грол затим описује како je, после тога, Стојановић скромно ру-
чавао y Касини, на Теразијама, поносно одбијајући да га било ко
части чашом вина. Своју причу о Стојановићу, Грол заврш ава сле-
дећим речима: „Не би било природно жалити за нестанком те на-
ивне простоте патријархалних нарави, али je извесно да je с њоме,
с овим и другим покојницима, нестало много од оног чиме je ова
земља вредела себи и y свету. У Љуби Стојавићу те врлине уздизале
су ce y морални хероизам“ (Исто: 122).
Парњак Гроловим сећањима су, no своме духу, сећања Јована Ду-
чића (1871-1943) из књиге С т а з а поред п у т а (Дучић 1951). И она су
пуна носталгије за једноставношћу и поштењем Србије пре 1918. - y
поређењу са приликама y Југославији 1918-1941. „Србија није била
никад толико слободна1, пише Дучић о том времену ([1951] 1988: 7),
„нити je национални дух био развијенији, нити je икад било мање
безбожности y нашим идејама и нашем животу. У Београду ce он-
да говорило слободније него y парламенту Белгије, најслободнијем
парламенту y Европи, и чији смо устав y многом били копирали“
(Исто). „Онда je била једна срећна периода кад нико није био против
Устава (као, доцније, y Југославији - С. A.) и кад ce грешило (само) о
закон. (...) Парламент и штампа су били сасвим слободни да говоре о
свакој прилици где je државни закон био погажен“ (Исто: 39).
За краља Петра пак Дучић каже да je био

„познат y Швајцарској као највећи Европљанин од свију његових зе-

мљака, као што ће убрзо постати и најслободоумнијим од свих европ-
ских владалаца. (...) Са Пашићем и Протићем и Путником и Пачуом,
Краљ Петар je остварио оно срећно начело за све добре суверене: ’Вла-
дати a не управљати’. Једини начин да један краљ буде одиста попула-
ран, то je владати са људима y народу најпопуларнијим. Деценијама je
Сликаједног доба 775

y Србији сва борба политичка била y сукобима Круне и народа. Међу-

тим, за време владања Краља Петра, између њега и његових министара
говорило ce само са прстом на Уставу! Краљ Петар je био његов наЈве-
ћи бранилац. Ово je био режим диктатуре државних закона, a не Једне
воље или једне самовоље" (Исто: 8,17).

Кључног политичара тога доба, Николу Пашића, Дучић ви-

ди као отелотворење Србије 1903-1918. Доцнији читалац y С тази
поред п у т а наићи ће на сасвим другачију слику о Пашићу од оне
на коју га je навикла антирадикалска публицистика, na и део по-
слератне, идеологизоване историографије. Никола Пашић, који je
„нападан цело пола века y Србији као богаташ, поседник неколико
ћошкова y Београду, се6ичњак“, умро je, каже Дучић, као власник
„једноспратне кућице на Теразијама, где je под истим кровом ста-
новао са кобасичарем Росулеком“, „једног убогог двоспратног хоте-
ла“ и „трећег ћошка, још незнатнијег, једноспратног, y Позоришној
улици“ (Исто: 33). „За човека који ce оженио са пола милиона фо-
ринти мираза из Трста, ово цело непокретно имање није укупно то-
лико вредело", додаје Дучић (Исто). „Пашић je no десетину година
носио једну исту рединготу11, вели ce даље y овој књизи, чиЈе су ce
„године виделе на сјају њених ревера* (Исто). Исти смокинг je имао
још из младости, није пушио, нити пио, a вечеравао je само јабуку.
Његов део куће на Теразијама чиниле су три скромне собе, a y јед-
ној од њих „састајао ce често и његов министарски савет са људи-
ма славним као Путник, Протић, Миловановић и Пачу, скоро исто
сви овако скромни y личном животу. Тамо je тим седницама често
присуствовао и стари Краљ Петар. Кафу je уносио обично његов
синчић Радомир. Пашић je имао на служби свега једног гимназисту
из Колашина' (Исто: 34; y Београду тога времена био je обичај да
ce, као вид помоћи, узимају „сиромашни ђаци, не само гимназисти,
него и реалци и препарандисти и богословци [...] из Санџака и Црне
Горе на послуживање“; Живуловић 2004: 79-80).
Пашић ce према млађим службеницима, сећа ce затим Дучић,
увек односио са највећим уважавањем и с пуно љубазности: „Ми
смо, његови чиновници y министарству, увек примани y његоврј
канцеларији са највећом куртоазијом. И најмлађег од нас, Пашић
je примао стојећи' (Дучић [1951] 1988: 35). Такође, „дубоко je волео
своју породицу, и са својом децом проводио можда више времена
него иједан други отац“ (Исто: 37). Но и поред толике љубави, „он je
целу своју породицу оставио y врло скромном материјалном стању
776 Срби 1903-1914

(Исто: 36). „Како човек најбоље показује свој карактер на питању

жене и новца, он je био чист на ова оба питања. (...) Нико није видео
никада Пашића y једној кавани“ (Исто: 36, 37). Но Пашићева мате-
ријална скромност није била усамљена - она je, y неку руку, била
обележје целе политичке елите y Србији пре 1918.

„Сви српски државници оног времена били су сиромашни, и Пашић,

и Протић, и Пачу, и Драшковић, са генералом Путником, и Мишићем,
и Живком Павловићем. Удовица дугогодишњег министра финансија
Пачуа морала je кришом продати његову велику библиотеку да би ce
издржавала до регулисања његове пензије; a породица другог мини-
стра финансија, Косте Стојановића, школовала je своју децу само бла-
годарећи некој помоћи саме државе. Тако je било и са Драшковићем.
Ми смо, дакле, тад били још далеко од периоде послератне где ce ми-
нистровало да ce господује и обогаћава“ (Исто: 45).

Своје сећање на Пашића и цело то доба, Дучић овако завршава:

„Пашић je сматран најсилнијим човеком свог времена y Краљевини

српској. Зато га je цео народ и сваки појединац најдубље мрзео. Ни
једног ручка y тој земљи није било, нити иједне пошалице, y којој није
изливен отров најпре на тог старог и отменог господина, који није ни-
ком лично учинио на жао; који je велики део живота провео y својој
замраченој собици куће на Теразијама; и који није имао ни потреба
ни жеља, живећи окружен својом децом, и љуштећи увече само једну
јабуку. (...) Али кад ce раширила вест да je Пашић умро, цела земља je
добила утисак да ће после њега све поћи наопако. И није ce преварила.
Затим je одиста дошао пут y хаос“ (Исто: 45).

Задивљеност слободом (1946-1990)

Када je, после 1946, укинуто вишестраначје, демократија y Ср-

бији из времена 1903-1914. добија још више на вредности, како код
културне тако и код шире јавности. Заправо, публика je сваки изве-
штај о том раздобљу нужно морала поредити са актуелним стањем,
a контраст je, опет, неминовно дизао цену ранијег доба. Тако ce код
Владимира Дедијера (1972: 347) читало:
Сликаједног доба 111
„За време владавине краља Петра I y Србији постојала je стварна сло-
бода штампе. Само y Београду било je преко 15 дневних листова, y ко-
јима су ce често могле наћи отворене критике na и псовке не само про-
тив владе, него и саме краљевске куће.“

Овакав je опис читалац из комунистичког времена нужно мо-

рао поредити са њему савременим политичким животом - y коме
су све новине писале исто, a свака критика шефа државе и партије,
једностраначког поретка или пак војске, била je незамислива. Разу-
мљиво je које je раздобље y том поређењу боље пролазило.
И y историографској књижевности тога доба, епоха 1903-1914.
била je некако једнодушно оцењивана као апогеј „грађанског* пар-
ламентаризма, којим je Србија сустигла најразвијеније земље Евро-
пе. У књизи Bace Чубриловића Историја политичке мисли y Србији
XIX века (1958), стоји следеће:

„Уставом од 1903. Србија je као уставна и парламентарна монархија

постала европска либерално-буржоаска држава. Овај Устав није поло-
мио њено старо бирократско уређење, али je јавно мнење y земљи било
тако снажно демократски расположено, a владалачка власт укроћена,
да je Србија доиста од 1903. до 1914. била једна од најдемократскијих
грађанских држава на Балкану“ (1958: 377).

И y историјској монографији Милана Ж. Живановића Солунски

процес хиљаду д еветсто седамнаесте (1955) каже ce да je, након 29.
маја 1903, дошло до „завођења уставности и владавине грађанске
демократије1 (Исто: 18). У првих десет година одржани су „устав-
ност и грађанска демократија" и извршено je „успешно сређива-
ње економско-финансијске ситуације после 29. маја 1903, одлучно
вођени и добијени Царински рат са Аустријом, наоружање војске,
Балкански савез и други постигнути позитивни резултати“ (Исто:
36). Међутим, према Живановићу, пошто je Радикална странка
1911. преузела сву власт, она je до 1913. изградила „неограничену,
неодговорну, реакционарну и безобзирно корумптивну владавину11
(Исто). Против такве владавине „све политичке странке y опози-
цији повеле су оштру борбу y Народној скупштини, y јавности и y
народу" (Исто: 37). Но како je „целокупни државни, управни и по-
лицијски апарат био y рукама радикалне владе“, она je

„била уверена да ће успети да сломије опозицију и да ће власт задржа-

ти y својим рукама. Међутим, ситуација ce из основа променила када
778 Срби 1903-1914

je официрски кор, на чијем челу je стајао војвода Радомир Путник, са

својим огромни ауторитетом победоносног војсковође не само y вој-
сци него и y најширим слојевима народа, отворено стао на страну опо-
зиције“ (Исто: 36).

Влада je пала, и расписани су, за 1. август 1914. године нови из-

бори на којима je уједињена опозиција требало да однесе победу
(Исто: 38). Но, због избијања рата, радикали су остали y влади, и ус-
пели да учврсте систем „реакционарне и корумптивне владавине“
(Исто: 39). A то je означило „крај грађанске демократије васпоста-
вљене y Србији завером 29. маја 1903“ (Исто).
„Иако није значио друштвено-револуционарну промену y Срби-
ји , стајало je и y монографији Димитрија Тјорђевића Царински р а т
Аустро-Угарске u Србије 1906-1911. (1962),

„преврат од 29. маја остварио je услов за владавину грађанске демокра-

тије. To ce снажно одразило y јачању грађанских слобода и пунијем
политичком животу унутра, као и y разбуктавању националне поли-
тике споља. (...) Под режимом устава од 1903. године јавни и политич-
ки живот y Србији добио je снажан замах. Струјање новог духа осећа
ce колико y Скупштини и раду политичких странака, толико још више
на страницама штампе. Нагомилана расположења јавности траже и
налазе одушке после реакције за време владе Александра Обренови-
ћа. To уноси динамику y јавни живот; Скупштина постаје трибина на
којој ce износе политичка мишљења, критикује влада и развијају стра-
начке распре“ (Тјорђевић 19626: 33, 34-35).

У књизи Љиљане Алексић-Пејковић Односи Србије са Францу-

ском u Енглеском 1903-1914. (1965) каже ce да je „режим последњег
Обреновића био до те мере опште омрзнут да његово укидање (уби-
ством Александра и Драге - С. A.) није y Србији ни било схваћено
као злочин“ (Исто: 63).

„Изашавши јуна 1903. из овога сукоба са монархијом као победилац

и главни корисник новога стања, српска буржоазија je организовала
систем грађанског парламентаризма како би себи створила услове за
одржавање на власти и учвршћење и јачање својих материјалних по-
зиција као владајуће класе“ (Исто: 36).

„Грађанска Србија била je на врхунцу свога развитка y раздобљу

од 1903. до 1914. године“, писало je код Јована Милићевића (1982:
631). „Велики успеси y ратовима 1912-1918. то су најбоље показали.
Сликаједног доба 779

(...) Повратком на снагу Устава из 1888. (с мањим изменама), Србија

je добила један од најнапреднијих грађанских политичких режима
y Европи тога доба“ (Исто). Слична, врло позитивна оцена о стању
„грађанске“ демократије y Србији 1903-1914. могла ce прочитати и
код Милорада Екмечића (1973: 28; 1989: 546).
О Србији 1903-1914, тих година, исцрпно и са наклоношћу je пи-
сано и y другом тому Историје Београда (1974; ур. Baca Чубрило-
вић). У делу о политичком животу, поновљена je оцена о „увођењу
грађанског парламентаризма" и о „струјању новог духа“ y Србији
(Исто: 196), a за престоницу je речено да y њој влада „широка де-
мократска концепција о друштвеним односима и државном уређе-
њу“ (Исто: 206). У делу о науци, помињу ce „оне генерације српских
научника који ће периоду између 1903. и 1914. године дати значај
културног и новог националног преображаја Срба и Југословена“
(Исто: 639). Посебно ce истичу Јован Жујовић (геолог), Јован Цвијић
(географ), Михаило Петровић (математичар), Иван Тјаја (биолог),
Гига Гершић и Слободан Јовановић (правници) итд. (Исто: 192). У
делу о књижевном животу, исцрпно ce описује плурализам књи-
жевних часописа, али и њихов шири културни и друштвени углед и
утицај. Нарочита ce пажња поклања раду часописа Дело (1902-1915),
за који ce вели да je политички близак радикалима (Исто: 665), као
и часопису Српски књижевни гласник (1901-1915), за који ce каже да
je настао на „надстраначкој платформи“ (Исто: 663), и да ce уздигао
до „несумњиво најбољег српског књижевног часописа до I светског
рата“ (Исто: 662). Једино ce y делу о радничком покрету може наћи
нешто тврђи идеолошки речник. Тако ce ту каже да je „период де-
мократских слобода био релативно кратак. Чим ce буржоазија кон-
солидовала, почели су прогони радничког покрета. Већ 10/23. јула
1904. године, министар унутрашњих дела С. Протић шаље окру-
жним начелствима упутства како треба онемогућавати делатност
радничких организација“ (Исто: 489).
Код правних историчара тога доба, међутим, налазимо на не-
што више идеолошке ригидности него код историографа. Али, и ту
имамо признање да je „буржоаска демократија почетком 20. века
победила y Србији“ - како je то написао Драгослав Јанковић (1951:
268). „Буржоаски парламентаризам и друге либералне установе су
(...) све више улазиле y живот“, сматрао je он (Исто: 269). Наравно,
владајућа идеолошка догма тада je била да je „социјалистичка" де-
мократија no дефиницији напреднија од „буржоаске“, тако да je, из
те идеолошке перспективе, Србија 1903-1914. ипак стављана испод
78o Срби 1903-1914

„демократских достигнућа након 1945. године. Но, уз уобичајене

идеолошке ограде, поједини правни историчари - поготово они ко-
ји су читали стенографске белешке из скупштине - нису могли да
сакрију дивљење за ниво „буржоаског парламентаризма“ остварен
y Србији 1903-1914.
Добар пример за то je Ружица Гузина. Она je 1959. и 1960. об-
јавила три научна чланка о Србији 1903-1914, y Аналима Правног
ф ак у л тета. За њу нема сумње да je тада y Србији успостављен
„буржоаски демократизам“ (19606: 329), односно да je 1903-1914.
„буржоазија најдаље отишла y организовању своје власти на бур-
жоаско-демократској основи“ (1960a: 132).

„Већ y првој прокламацији нове владе истакнути су (’као одлика но-

вога стања ) - сви они познати, политичко правни принципи на којим
су много раније биле засноване либералнобуржоаске државе Западне
Европе, тј. уставност, парламентаризам, начело поделе власти u за-
конитост. Истовремено, на место ранијих личних режима, проглаше-
на je народна сувереност (парламентаризам као форма) и пуна правна
за ш ти та личних права u слобода грађана (19696: 327; изворно под-
влачење).

Гузина затим исцрпно разматра све набројане карактеристике

поретка - уставност, парламентаризам, поделу власти, те владавину
права и законитости (Исто: 327-328). За парламентаризам каже да je
„у пуној мери успостављен" и да ce

„огледао и y Србији y најширој надлежности народне скупштине: - y

њеном праву законодавне иницијативе и доношења закона, y праву
усвајања (и неприхватања) завршних рачуна и одобравања (и неодобра-
вања) државних буџета, y њеном праву контроле владе (a преко владе и
краља), y раду и позивању министара на одговорност, итд.“ (Исто).

Гузина даље пише да ce, y периоду 1903-1914, Србија no свом

уређењу „сврстала y ред модерних буржоаско-демократских европ-
ских монархија" (19606: 330), a да je то успела првенствено захва-
љујући претходном развоју „економске базе“, и увећању буржоазије
као класе (опширно y Гузина, 1959), али и „услед рецепције туђег,
развијенијег права“ (Исто). Иако je, сматра ауторка, y том раздобљу
било случајева злоупотребе власти и кршења Устава и закона,

„парламентаризам ce све до краја y Србији одржао. Краљ je остао

углавном no страни y међупартијској политичкој борби. (...) Одржа-
Сликаједног доба 781

њу парламентарног режима y Србији je много допринела јака опози-

ција, или, тачније речено, сам однос политичких снага y парламенту.
(...) Захваљујући закону о пословном реду y Народној скупштини, који
владајућа странка, и поред настојања, није могла да измени, опозиција
je сваки час водила опструкцију (чак и за време Првог светског рата). -
Осим тога, користећи слободу штампе за нападе на владу и владајућу
странку - опозиција je успевала да за своје ставове све више придобија
и јавност. Тако су буржоаске снаге сврстане y борби за власт y неколи-
ко партија, једна другу спутавале y претераном кршењу Устава и зако-
на, условљавајући тиме извесну равнотежу y политичким односима и
y Скупштини, која je неопходна за одржање парламентаризма (Исто.
332-333).

Гузина je читала и цитирала скупштинске белешке, na ce види

њена импресионираност политичком културом тадашњег српског
парламента.

„Дискусије које су y парламенту покретане имале су готово редовно

доста висок ниво, ако ce изузму повремени лични напади између по-
јединих припадника супарничких политичких странака. Зато су и
мало где као y Србији - a посебно y њеном парламенту - истицани и
’народни суверенитет’ и ’народна права, и, мало где je, као y Србији
тада, интересима буржоазије, који су y скупштини заступани, прида-
ван ’карактер општости’. Неки од најпознатијих људи тога времена, не
само y политици већ и y науци, као Стојан Новаковић, Јован Скерлић,
Живојин Перић, Јаша Продановић, Љуба Живковић, Љуба Стојано-
вић, Љуба Давидовић, били су - између 1903. и 1914. - народни посла-
ници и министри. И њихова су иступања y скупштини имала велики
утицај и на оријентацију јавног мишљења, као и на политичке односе.
(...) Отуда није ни мало тешко добити као неки општи утисак - посма-
трано нарочито са аспекта развоја парламентаризма - да je малобројна
и не баш богата буржоазија y Србији имала такав свој елитини део,
чији ce културни и политички ниво највише приближио Европи. Taj
део’ je и допринео да многима и данас унутрашњи режим y Србији из-
међу 1903. и 1914. изгледа више демократски него што je y основи био
(Гузина 1960a: 122).

Занимљиво je да je y својој доцнијој монографији О пш тина y

Србији 1839-1918. (1976) Ружица Гузина - понављајући већину ових
оцена из 1960. (1976: 353-354) - наново изрекла упозорење „да мно-
гима и данас унутрашњи режим y Србији између 1903. и 1914. го-
дине изгледа више демократски’ него што je y основи био (Исто.
353-354), али тако да je овога пута подвукла реч данас. Ова упозо-
 782 Срби 1903-1914

рења из 1960. и 1976. године, откривају нам да тада већ постоји ути-
сак о наводној идеализацији демократије y Србији 1903-1914, као и
потреба ауторке да ce од тога огради. Седамдесете су и даље време
чврсте догматске стеге - и сама ауторка je, тих година, морала да
напусти Правни факултет y Београду, јер ce заложила да ce про-
фесор Михаило Дурић пусти са робије (вид. Тркуља 2013: 214, 222).
Обол таквом времену je, вероватно, и њена напомена, са почетка
поменуте књиге, на месту где говори о коришћеним изворима, да ce
зарад „заузимања што правилнијег идеолошко-политичког става“
и она У ов°ј монографији користила „одговарајућим делима Марк-
са, Енгелса и Лењина' (1976: 20).
Идеолошки „исправан став према овом периоду заузима и Ми-
линко Топаловић y студији „Српска социјалдемократска партија на
парламентарним изборима 1903-1914. године" (1975). Топаловић до-
пушта да je тада y Србији постојала само „релативна демократија“
(Исто: 348), напомињући да „и оно демократије што je озакоњено
после 29. маја 1903. није било и оживотворено, већ само стављено на
папир, na ce требало борити да би то постало и пракса' (Исто: 333).
Главни јунак те борбе je, наравно, СДП као претходница српског де-
ла КПЈ (СКЈ). Но и поред тога што Топаловић често користи крути
идеолошки речник - попут: „удружена буржоаска опозиција, само-
стални радикали, либерали и напредњаци, били су исте rope лист,
јер су сви шуровали са солдатеском која je угрожавала паламента-
ризам y Србији“ (Исто: 386) - ова студија, од преко 80 страна, пуна
je драгоцених података о изборним борбама 1903-1914, и пример за
углед документованог и поткрепљеног приказа овог раздобља.
Треба рећи да je онај део наше историографије и друштвене на-
уке специјализован за истраживање радничког покрета, раздобље
1903-1914. узимао као посебну епоху. To je и разумљиво, јер je 1903.
основана Српска социјалдемократска партија, која je одмах стекла
статус парламентарне странке, и задржала га до 1914. (1918). Обја-
вљено je више монографија о том периоду: Сергије Димитријевић,
И сторија радничког покрета Лесковца u околине 1903-1914. (1954),
Владимир Милановић, Педагошка схватањ а српских социјалде-
м о к р ата 1903-1914. (1959), Триша Кацлеровић, Социјалистички
раднички покрет y Крагујевцу 1903-1914. (1969), Иван Ковачевић,
Димитрије Туцовић u други социјалисти о економској политици
српске владе 1903-1914. (1975), Младен Вукомановић, Синдикални
покрет y Србији 1903-1914. (1. књ. 1979, 2. књ. 1989), Мира Богда-
новић, Српски раднички покрет 1903-1914.: наличје легенде (1989),
Слика јебног доба 783

Драган Суботић, Социјалистички покрет y чачанском крају 1903

1914. (1991), итд. До осамдесетих година, приступ y овим моногра-
фијама, као и y бројним чланцима на сличне теме, био je углавном
као и код Топаловића: признавало ce постојање „грађанске демо-
кратије", али ce она сматрала поглавито формалном, недовољном и
антирадничком.
Па где ce то онда, шездесетих и седамдесетих, за владајућу иде-
ологију „превише" хвали српска демократија 1903-1914, ако није y
историографији? Сва je прилика да je реч о чаршији, коју су комуни-
стички руководиоци непрекидно критиковали и са њом ce, y својим
говорима, често расправљали. У тој скривеној грађанској Србији -
коју су они звали „чаршијом" и стално je на својим конференција-
ма нападали, свакако да je са симпатијама гледано на разнобојност
слободног јавног мишљења 1903-1914. - управо као контраст сиви-
лу тадашње идеолошке стеге. Године 1969. домаћа публика no први
пут може да чита С т а зу поред п у та, Јована Дучића. Књига je најпре
објављена y САД, 1951, a 1969. године je штампана као део Сабра-
них дела (Дучић 1969). У тој књизи, као што смо видели, има много
похвала ондашње слободе, краља Петра, na и Николе Пашића. У
публицистици, посебан допринос афирмацији раздобља 1903-1914.
даће, те исте 1969. године, романсирани мемоари Иатшнп о момс
ж ивоту Тјорђа Карађорђевића (1887-1972) - најстаријег сина Петра
I и несуђеног престолонаследника (одрекао ce престолонаслеђа 12.
марта 1909, y корист млађег брата Александра).
Истински јунак Тјорђевих мемоара заправо je његов отац. „Ди-
ван je био краљ Петар”, говори y тој књизи (стварни или романси-
рани) Михаило Петровић Алас (1868-1943). „О његовој владавини
причају ce легенде. Трпео je критику и много полагао на јавно мне-
ње“ (Карађорђевић 1969: 20). За краља Петра приповедач, још, вели
да je био „најслободоумније биће, први слуга народа (Исто: 259),
„слободан мислилац и познати приврженик борбе за народна пра-
ва и демократске слободе“ (Исто: 187), „сталожен и противан на-
глом доношењу одлука“ (Исто: 191), „уздржив и обазрив (Исто:203),
„увек миран и сталожен", неко ко „има добре нерве и никада не екс-
плодира“ и ко „осваја људе вером y њих, a има и државничко иску-
ство“ (Исто: 247). Краљ je са љубављу описан и као строг, али пра-
ведан отац, можда једини лик y овој књизи који je Тјорђа искрено
волео - премда га je, још као престолонаследника, и то пунолетног,
казнио са десет дана затвора, само зато што je био дрзак према свом
официру-васпитачу (Исто: 197).
 784 Срби 1903-1914

Посебно je y књизи била наглашена скромност старога краља.

Он, најпре, укида луксузна јела на двору - „у Србији ce мора јести
као што једе народ, - прво je демократско начело мога оца“, припо-
веда Тјорђе y овим мемоарима (Исто: 155). Такође, y књизи ce опи-
сује како краљ уводи правило да ce сва одела морају шити y земљи,
и то од домаћег материјала, затим да ce дворски персонал има др-
жати на најмањем броју, те да ce сви пријеми који нису протоко-
ларни плаћају из краљеве личне апанаже. ,,-Земља je сиромашна
- објаснио je отац ову строгу наредбу. Доста je овај народ грцао под
теретом дворских и државних трошкова", сећа ce Тјорђе (Исто: 156).
Такође, краљева круна je „сакована од топа, без вредности и сјаја“
(Исто: 169), a Краљ Петар, као и сви легендарни народни владари,
воли инкогнито да сиђе y народ. Он на Ташмајдану разговара са не-
ким сељаком који му,

„пошто je осмотрио очеву униформу без чина и одличја, сељачку то-

љагу y његовој руци и просту дрвену муштиклу какву je куповао си-
ромашан свет за цигло неколико пара“, каже: - Е мој господине, не бих
рекао да ни теби баш најбоље иде... (Исто: 155).

Уз бескрајну скромност, краља реси и бескрајна трпељивост и

демократичност. Када су 1905. y Београду избиле демонстрације
поводом Закона о радњама, метежници су, како приповеда Тјорђе,
дошли пред Двор и викали „Живела руска револуција!“. Полиција
и војска су тражили дозволу да их растерају, али краљ je рекао: „Пу-
стите их нека вичу. To je њихово право. Када ce заморе, престаће“.
Тако je и било (Исто: 209).
Поводом разних напада и клеветања који су долазили преко но-
вина, Тјорђе веЛи да je краљ био

„исувише слободоуман да би предузео ма шта против писања штам-

пе; он нема обичај ни да протестује, ни да демантује; једном je рекао:
Када краљ протестује, то je знак да штампа није слободна, јер протест
значи донекле и наређење; a деманти су непотребни, јер догађаји сами
демантују све оно што je лажно“ (Исто: 277-278).

Такође, Тјорђе ce y овим мемоарима сећа онога што га je отац,

као престолонаследника, усрдно саветовао: „Крал> не сме да ce пре-
пире са својим министрима; они за њега представљају народ, a на-
родна воља je закон (Исто: 184). Краљ je чак и насамо тражио од
Ђорђа да „увек демократски влада“ (Исто: 266). A јавно je од њега
Слика једног доба 7 85

захтевао - рецимо, на великој свечаности поводом Тјорђевог пуно-

летства:

„да као владалац увек чуваш и поштујеш Устав и законе земаљске. Знај
сине да ћеш само тако наћи и стећи љубав народа свога. Без љубави
народне слаби су престоли земаљски. (...) У благослову народа лежи
срећа владаоца" (Исто: 194,195).

Ови мемоари, већ на први поглед, нису аутентично Ђорђево де-

ло, него je његова сећања, или пак одговарајућу грађу, неки „скри-
вени писац“ (фр. nègre littéraire, ен. ghostwriter, рус. литраб) прире-
дио за објављивање, a y складу са тадашњим укусом шире публике.
У белешци о појави ове књиге, објављеној y часопису Стварањ е: ча-
сописза књижевност u културу (Титоград, бр. 6,1969, стр. 856-857)
- y којој ce иначе вели да ce „мемоари читају са највишим интересо-
вањем, као добар и заплетима богат забавни роман. Уз једну драж
више: уз сазнање да ce то y ж и воту догодило" (Исто: 857; изворно
подвлачење) - стоји податак да je „редактор текста књижевник Гој-
ко Бановић“ (Исто: 856). Гојко Бановић (1911-1991) био je новинар
Политике, још од пре Другог светског рата, и писац десетак књи-
жевних и публицистичких књига. Био je коаутор (са Костом Степа-
новићем, 1912-1976) ексклузивног Политикиног фељтона о хватању
генерала Михаиловића (излазио од 5. августа до 7. септембра 1962).
И цела књига Тјорђа Карађорђевића И стина о моме ж ивоту такође
je најпре изашла као фељтон y Политици, y чак 90 наставака, обја-
вљиваних готово преко целе стране (од 1. јуна до 29. августа 1968).
Главни извор за фељтон о хватању генерала Михаиловића 1962.
била je Управа државне безбедности („Удба“, тајна политичка поли-
ција). Како je то доцније написао сам Бановић (1982), руководство
Удбе je позвало директора Политике и наложило му да одреди два
новинара за писање фељтона о заробљавању генерала. Директор je
одабрао Бановића и Степановића, a Удба их je одвела y једну вилу
крај Сремске Митровице, где су им на располагање стављене две
дактилографкиње и различити документи (које je чувао „бивши
шпански борац, добро наоружан“; Бановић 1982), a радници Уд-
бе су долазили и приповедали појединости о хватању Драгољуба
Михаиловића. Може ce претпоставити да je писање и објављивање
ексклузивног фељтона о Тјорђу Карађорђевићу - y деведесет наста-
вака, било такође, y најмању руку, са политичким благословом, или
чак уз извесну асистенцију тајне полиције. За Тјорђа ce тада гово-
786 Срби 1903-1914

рило да je под сталним службеним надзором - y извештају агенције

UPI (United Press International), од 17. октобра 1972. (документација
Политике, коверат „Тјорђе Карађорђевић“), y којој ce јавља вест о
смрти принца, чак ce каже да je ДЈорђе имао обичај да прокоцка
читаву пензију, коју му je дала југословенска влада после ратова, та-
ко да je била одређена једна жена, званично регистрована као њего-
ва супруга, да чува његову кућу и пази на њега последњих година“
(мисли ce на Радмилу Карађорђевић, 1907-1993, Т)орђеву двадесе-
так година млађу жену). Фељтон и књига И стина о моме ж ивоту
врло рђаво говоре о краљу Александру I Карађорђевићу, што je ве-
роватно и био мотив тајне полиције да ово дело допусти. Али, уз ло-
шу слику о Александру, y овој књизи ce провукла и повољна слика
о Петру I, као и о Србији за његове владе - вероватно као „нужно
зло“, како би фељтон уопште деловао аутентично.
У то време (1968) тираж Политике био je 263.500 примерака
(ИБгд 1975: 766), тако да je овај фељтон морао остварити знатан ути-
цај на јавност. Политика je, 18. октобра 1972, објавила вест о Тјор-
ђевој смрти (илустровану његовом фотографијом), na je на њего-
вој сахрани на Новом гробљу присуствовало „40-50 хиљада људи“
(Политика, 22. фебруар 1998) - што ce такође може схватити као
манифестација „грађанског Београда". И књига je била штампана y
великом тиражу (ћирилицом и латиницом), a аутор ове одреднице
ce ceha да je, одмах no објављивању, књига читана и коментарисана
и y његовој породици. Иначе, подлогу за ове мемоаре (са наводима
или без њих) чинила je књига Тјорђа Карађорђевића Из мојих запи-
са (1925), чији ce једини познати примерак данас налази y Народ-
ној библиотеци Србије. Очигледно да je y овим новим Тјорђевим
мемоарима „скривени писац“ доста тога дописао, можда на основу
других извора или пак усмених сећања самог Ђорђа, a свакако су и
дијалози слободно „уметнички обрађени“. Бановић (1982) каже да
га je, приликом писања фељтона о Дражи, сам Слободан Пенезић
Крцун упозорио да мора да пише „без фантазирања“. Али фељтон о
Ђорђу je ипак био мање „политички осетљив“ и ту je писац јамачно
могао више дати машти на вољу.
Но како год било, ова књига из 1969, као и фељтон Политике из
1968, свакако да су снажно утицали на стварање позитивне слике
код шире публике како о краљу Петру, тако и о самом раздобљу y
коме je он краљевао Србијом. И вероватно да ce управо са том по-
зитивном сликом, као са каквим духом, морала непрестано борити
тадашња официјелна идеологија. Можда баш зато, y наредној пу-
Слика једног доба 7»7

блицистичкој обради „случаја Тјорђа Карађорђевића", y књизи Ми-

хаила Поповског Ђорђе - краљевић СХС (1980) - штампаној, такође y
великом тиражу (ћирилицом и латиницом) - нестале су cee похвале
старог краља и cee допадљиве згоде из његовог живота.
Када je већ реч о публицистици и мемоарској прози, тих година
излази и изузетно допадљива књига Београд y сећањима: 1900-1918
(1977). Четрнаесторо аутора - од архитекте Александра Дерока, до
глумца Раше Плаовића, износи своја сећања на ондашњи Београд.
Из тих сећања пробија ce, такође, једна неидеологизована и друга-
чија слика Србије 1903-1914. Тако ce y прилогу књижевног преводи-
оца и критичара Бранислава Миљковића - иначе ученика Богдана
и Павла Поповића, те Јована Скерлића - о животу студената и ђака
y Београду пре Првог светског рата, каже да je на почетку 20. века
дошло до „знатног напретка земље y свим правцима (...). Од 1903.
године, после убиства краља Александра Обреновића, Србија има
демократску управу и широке политичке слободе. Борбе за власт и
сукоби су каналисани и стишавани. У земл>и ce брзо осетио напре-
дак, свуда. Студенти на универзитету добијају најшире слободе. У
сталном напредовању економских услова y држави, средњошколске
установе имају све више могућности за рад. (...) Taj нови, кратки пе-
риод од једне деценије y историји Србије (1903-1914) врло je знача-
јан no променама које су y њему извршене. He мења ce правац којим
je дотле Србија ишла y свом стогодишњем напору да организује др-
жаву; стварају ce нови услови који подстичу убрзанији и сигурнији
напредак y свима подручјима земље, економском, финансијском,
индустријском, културном. Народна скупштина je после убиства
краља Александра укинула реакционарни Устав из 1901, објавила
нови, либерални и демократски, no узору на уставе западноевроп-
ских земаља, и изабрала за краља Петра Карађорђевића. Нестанком
династије Обреновића престале су династичке размирице и борбе
које су уносиле велике трзавице, реметиле нормални развој дру-
штвеног живота Србије кроз цео 19 век; политичке кавге добијале
су нове подстицаје за борбу грађанских странака око власти, сад
чак живље, понекад и суровије него раније, само каналисане устав-
ним слободама, стишаване опасностима које су све јаче надирале
споља и угрожавале опстанак Србије“ (Миљковић 1977: 74-75, 77).
И стари учитељ и социјалдемократа, Милош Б. Јанковић (1885­
1984), y овој књизи износи другачију слику слобода за социјалисте
y раздобљу 1903-1914, него што je то била она уобичајена и идеоло-
гизована.
788 Срби 1903-1914

„После убиства Александра Обреновића, na све до првог светског ра-

та , каже он, „владао je код нас известан грађански либерализам. Он je
y Београду и y читавом нашем друштву створио снажан демократски
друштвено-политички живот. Београд je од 1903. до 1915. године био
један од најдемократскијих градова y Европи. Слобода удруживања,
збора и договора била je загарантована уставом и свим законима. Рад
Српске социјалдемократске партије био je слободан. Марксистичка
литература слободно ce штампала и растурала. Социјалистичка књи-
жара je слободно продавала све социјалистичке књиге штампане како
код нас, тако и y Европи. Манојло, син Драгише Лапчевића, носио je
пуну корпу социјалистичких књига и слободно их продавао no Бео-
граду и његовој околини“ (Јанковић 1977: 61).

Јанковић затим износи свој случај. Он je 1912. био штампао књи-

жицу која ce звала Школа без бога: против хришћанских заблуда y
народној школи.

„Близу Министарства просвете срео сам министра просвете“, каже.

„Ишао je пешке. Тада још није било код нас министарских аутомобила.
Зауставио сам га, казао да сам учитељ и да сам штампао књигу Школа
без бога, и понудио сам да му je продам. Министар ме je похвалио што
сам такву књигу објавио, извадио ’шлајпик’ (тако ce y то доба звао нов-
чаник) и платио ми 0,30 динара y бакарном новцу“ (Исто: 62).

Јанковић ce такође сећа да радикалским владама није сметало да

социјалисте постављају за среске начелнике, као и на друге важне
положаје.

„Тако je за среског начелника y Петровцу на Млави постављен Ми-

лан Анђелковић, преводиоц књиге Карла Кауцкога Начела социјалне
демократије (Ерфуртски програм) y издању Групе великошколаца
социјалиста. У то време je постављен за среског начелника и познати
социјалиста Реља Тјорђевић. Сигурно je било још среских начелника
социјалиста, али ja сам ce добро познавао са овом двојицом. Уредник
Учитељске борбе, органа Клуба учитеља социјалдемократа Србије,
Драгиша Михаиловић, постављен je 1913. за школског надзорника y
Великом Градишту. Активни и истакнути чланови Српске социјал-
демократске партије заузимали су од 1903. до 1915. године y Београду
поверљиве и важне положаје y државној администрацији. Веља Сто-
јановић, члан Централне управе Српске социјалдемократске партије,
био je y Београду шеф Маркарнице. Итд“ (Исто: 62).

Занимљиво сведочење о односу чаршијске јавности према дво-

ру износи глумац и редитељ Мата Милошевић (1901-1997). Он ce
Слика једног доба ■ у

сећао да je то незванично јавно мнење, које су „диктовале госпође ,

непрестано „терало контру“. Док ce некада оговарала Драга Машин,
сада ce одједном устврдило да су Обреновићи били „права господа ,
a да су Карађорђевићи „сел>аци“. „Нема више ни онолико балова y
двору као некад, нема ни крал>ице“, a „краљ je пијаница и нико га
не слуша, министри раде шта хоће, нарочито Пашић“ (Милошевић
1977:164). Посебно ce оговарао због младићке распуштености пре-
столонаследник Тјорђе, али чим je поднео оставку све су ce симпа-
тије окренуле на његову страну. „Он je сада био једини поштен и
праведан y том друштву, a свргли су га зато што je запретио оцу да
ће га убити, јер не ради поштено, a Пашићу да ће га, чим постане
краљ, обесити за браду“ (Исто). Ипак, све ce променило после рата
с Турцима (1912). „Краљ Петар више није био онај н аш , што попије
једну na му je доста, нити je био убица и простак’. Постао je оми-
љени Чика Пера. Никола Пашић je постао популарни Баја, који зна
шта ради’“ (Исто: 183).
Карактеристично je да je и дневник Борба - који je y то време
имао статус строгог партијског гласила - y својој рубрици „Фото-
плов“, 26. децембра 1978, донео чланак, илустрован фотографија-
ма, под називом „Смрт краља Петра I“. У кратком, непотписаном
пропратном штиву ce, између осталог, вели: „Владавина Петра
(1904-14) била je обележена развитком грађанског парламентари-
зма, брзим привредним и културним напредовањем Србије, спољ-
нополитичком оријентацијом на савез са силама Тројне антанте
(Француска, Британија, Русија) и војним успесима y два балканска
рата (1912-13) који су донели знатно увећање државне териториЈе.
Наличје тог ’Перикловог доба Србије’ било je заоштравање класне
борбе, условљено наглим привредним растом и заоштравање наци-
оналног питањау новоослобођеним крајевима (Македонија, Косо-
во)“. Овде je, као што ce види, употребљен Гролов израз Периклово
доба за Србију 1903-1914. - вероватно први пут после 1945. Овај из-
раз ће, y наредној деценији, попримити облик Периклово златн о
доба, a онда и само златн о доба (у деведесетим).
Но да ce ствари и y идеологији мењају, посведочиће четврта све-
ска часописа „за теорију и праксу социјализма и социјалистичког
самоуправљања' Марксистичка мисао, за 1985. годину. Taj часопис
je излазио при Централном комитету Савеза комуниста Србије, a y
овој свесци објављен je нови рад историчара Димитрија Ђорђеви-
ћа „Српско друштво 1903-1914“ Реч je о једном од саопштења са 17.
конференције Бруклинског колеџа Универзитета y Њујорку (Bro-
790 Срби 1903-1914

oklyn College, The City University of New York) посвећеној друштву y

промени, a која je одржана на Филозофском факултету y Београду
(19-21. септембра 1985). Димитрије Дорђевић (1922-2009) y том тре-
нутку je професор на Калифорнијском универзитету y Санта Бар-
бари (University of California, Santa Barbara) и наш главни тадашњи
специјалист y историографији за Србију 1903-1914. - писац je три
монографије које ce односе на то доба (Излазак Србије на Јадранско
море 1912. [1956], Царински р а т 1906-1911 [1962] и Милован Мило-
вановић [1962]), и аутор одговарајућег поглавља y Историји српског
народа (1983). И управо овај чланак означиће важну симболичку
победу грађанске Србије над тада владајућом идеологијом - и то
победу остварену баш на тему Србије 1903-1914.
Сам сусрет Тјорђевића и Марксистичке мисли такође je пун
симболике. Тјорђевић je, после Другог светског рата, допао y за-
твор као члан Демократске омладине. Његову прву књигу (о пи-
тању изласка Србије на Јадранско море 1912; Дорђевић 1956), нико
није хтео да штампа - због идеолошке неподобности аутора, na je
Тјорђевић продао породични стан и објавио je о свом трошку. Ра-
дио je y Историјском институту, али после доктората (1962) његова
настојања да пређе на Универзитет одбила су ce о зид „морално-
-политичке неподобности". Одлази на Калифорнијски универзи-
тет (1970), али остаје активан y научном животу Србије (крајем
1985. примљен je y САНУ). Вероватно je иронија историје да je y
Марксистичкој мисли као преводилац овог Тјорђевићевог саоп-
штења (објављеног као: Djordjevic 1987) наведен и „Б. Трифуновић“
- што je највероватније Богдан Трифуновић (1933-2007), истакну-
ти комунистички руководилац, тада члан ЦК, a затим и председ-
ник ЦК СК Србије.
Рад Димитрија Тјорђевића „Српско друштво 1903-1914“, уз Гро-
лову Предратну Србију, Дучићеву С т а зу поред п у т а и зборник Бе-
оград y сећањима 1900-1918, садржи вероватно најлепше и најсли-
ковитије описе Србије 1903-1914. y нашој литератури. Са много
благонаклоности, духовитости и топлине, Тјорђевић нам даје пор-
трет тадашњег српског друштва. Он га, најпре, слика као „младо“
друштво, „дирљиво амбициозно да продре y модеран свет“ (Тјор-
ђевић 1985: 127). Телефон je y Србију стигао 1883, већ после седам
година од његовог патентирања; 1892. започела je електрификција;
1905. електрични трамваји замењују коњске; кинематограф je до-
шао 1906, a авион 1911; Олимпијски клуб je основан 1911, a двоји-
Ца српских спортиста учествују на Олимпијади y Стокхолму 1912.
Слика једног доба 791

(Исто). Богат и савремен друштвени и културни живот постоји y

српској престоници тога доба:

„Београд je имао дом за старе жене и напуштену децу, филателистичко

друштво и друштво за кремирање. (...) Народно позориште y Београду
изводило je европске класике, међу осталима Ибзена, Горког и Толсто-
ја (...) Најбољи представници српске књижевности били су окупљени
око западноевропски оријентисаног и либералног часописа Српски
књижевни гласник. (...) Друштвени живот одвијао ce на традициона-
лан начин, око кафана и бројних механа. Политика, уметност и рекла-
-казала ишли су руку под руку. Свака политичка партија имала je свој
штаб y одређеној кафани; уметници и боеми састајали су ce y својим
омиљеним кафанама; балкански револуционари и комите са словен-
ског југа окупљали су ce y посебним кафанама. Године 1905. Београд je
имао 142 гостионице, ресторана и пивнице. Атмосфера je киптела од
ишчекивања изражавајући ревност друштва окренутог према нацио-
налном“ (Тјорђевић 1985: 127-128).

Нарочито упечатљиво Тјорђевић описује „атмосферу свеопштег

преобиља“ која избија првенствено из огласа, a y којима ce мешају
стари и нови знаци благостања:

„Новине су рекламирале француски коњак и домаћу шљивовицу, рум

јамајка, швајцарски сир, италијанске сардине и клавиреfliigel. Књижа-
ре су биле снабдевене домаћом и страном литературом. Рекламирано
je хемијско чишћење и салони за масажу. Хотел Париз поносно je об-
јављивао да je био домаћин персијском шаху. Хотел Гранд je подсећао
да je цео осветљен електриком ('durshwegs electrisch beleuchtet'), a xo-
тел Империјал je нудио могућност купања y топлим кадама. Апотеке
су рекламирале 'јапанске капљице' против зубобоље, 'кинеску крему'
против перути и 'ресторер' (реч je била штампана ћирилицом) за боје-
ње косе. У радњама су ce могле наћи 'american buldog' ципеле, персиј-
ски ћилими, астраганска крзна и оријентални колачи" (Исто: 128).

И y варошима no унутрашњости, каже ce даље, живот je цветао,

на један поуздан и миран начин. „Добростојећи грађани живели су
y великим, удобним кућама. Свакидашњица ce састојала од вођења
политике, играња карата, локалних шала и оговарања“ (Исто: 129).
Ниш je био познат као важна железничка раскрсница између Солу-
на и Истанбула, Пирот je био чувен као произвођач ћилима, Кра-
гујевац no војној фабрици, Лесковац no дувану, алевој паприци и
тканинама, Врање no сиру, дувану и грнчарству, Шабац no великој
пијаци стоке, кукуруза и пшенице; варошице y срцу Шумадије -
 792 Срби 1903-1914

Младеновац, Алексинац, Јагодина, Крушевац, Параћин и Ћуприја

- били су тржиште пољопривредних производа, пекмеза, свиња и
стоке, a вароши y западној Србији - Ужице, Краљево и Чачак били
су познати no сувим шљивама, шљивовици, млечним производима
И дрвној грађи; на истоку Србије - y Књажевцу, и Зајечару, правље-
на су чувена вина, a Смедерево и Пожаревац су нарасли као тржи-
шта преко којих je ишао извоз, нарочито tokom Царинског рата с
Аустро-Угарском (Исто).
Чак су и села y то доба доживљавала процват, a напредак ce осе-
ћао и y свакодневном животу.

„Села y равницама и долинама била су компактнија и усмерена ка по-

љопривреди. Породице су живеле y главним домовима окруженим
амбарима, шталама, млекаром и сушницама, бакарним казанима за
прављење шљивовице и складиштима за суве шљиве. Иза кућа су ce
обично налазили воћњаци. До тог доба куће су већ постале савремени-
је, имале су темеље од камена, зидове од опека и застакљене прозоре“
(Исто: 129).

Овај напредак je, излаже даље Димитријевић, био праћен изу-

зетним полетом и y индустријској производњи. Извлачење Србије,
tokom рата, од уништавајуће обавезе да мора бити отворена за ин-
дустријску робу из Аустро-Угарске, повољно je утицало на привре-
ду. Док су од 1873-1906. y Србији основана 144 индустријска преду-
зећа, од 1906-1911. отворене су нове 284 индустријске фирме - дво-
струко више y шест пута мање времена. Индустријска производња,
y исто доба, порасла je седам пута (Исто: 131-132).
Сличан успон доживела je тада и наша наука. „У то време je срп-
ска наука достигла европски ниво и дала je имена која ће владати
српском и доцнијом југословенском науком tokom целе прве поло-
вине века (Исто: 134). Аутор наводи личности као што су географ
Јован Цвијић, математичари Михаило Петровић и Милутин Ми-
ланковић, филозоф Бранислав Петронијевић, лингвисти Љубомир
Стојановић и Александар Белић, историчари Стојан Новаковић и
Слободан Јовановић, књижевни критичари Јован Скерлић и бра-
ћа Богдан и Павле Поповић... (Исто). Једнаки успон доживљава и
уметност, како y поезији Милана Ракића, Јована Дучића, Милутина
Бојића или Алексе Шантића, тако и y сликарству Паје Јовановића и
Уроша Предића (Исто).
Део овог културног полета може ce објаснити и слободом ства-
рања, коју уживају научници и уметници. Министар просвете, Ан-
Слика једног доба 793

дра Николић, приповеда нам Тјорђевић, поводом Закона о универ-

зитету (усвојеног марта 1905), рекао je:

„Ми предавања остављамо на савест професора коме je дотична кате-

дра поверена и не можемо административним путем уводити надзор
тога како ће их водити. Ни министар просвете нити икоји нарочити
старешина не може контролисати нити оцењивати рад универзитет-
ског професора. У питањима како ће професор науку да предаје, y пи-
тању како он мисли о праву, о политици, о друштву, о свим могућим
питањима која долазе y претрес науке, има само један једини судија, a
то je наука“ (нав. y Исто: 133-134).

Ha крају, Тјорђевић свој рад заврш ава општим погледом на од-

лике тадашњег српског друштва, једним одељком који ваља y цело-
сти навести:

„Преимућство овог социјалног развитка били су његово егалитари-

јанство и демократизам. Слабост му je била постојећи несклад изме-
ђу престонице, Београда, и остатка земље. Међутим, неке су тековине
биле запањујуће. Србија ce напокон прикључила заједници модерних
европских нација. Царинским ратом с Аустро-Угарском Србија je сте-
кла економску независност, неопходан додатак политичкој независно-
сти. Српска војска и финансијске снаге били су спремни за предстоје-
ће ратове. Српска култура je прекорачила државне границе, достигла
je националне размере и стопила ce с културом других Југословена.
Подлога тог процеса била je демократија, уведена 1903. године, која je
оснажила националну политику и потоњим нараштајима завештала
сећање на једно златно доба’ српске историје, које ce понекад идеали-
зује“ (Исто: 136).

У овој последњој реченици налазимо први и једини пут y тада-

шњој српској историографији израз „златно доба - супротно доц-
нијим преувеличавањима о „митологији златног доба код наших
историчара. Тјорђевић, међутим, синтагму зл атн о доба ставља под
наводнике, и одмах прави ограду речима: „понекад ce идеализује .
Ни овде не сазнајемо одређеније где и код кога ce јавља „идеализа-
ција“, али очигледно je да сам Тјорђевић одбија такав приступ.
Наредних година, y историографској литератури о политичким
збивањима y Србији 19. столећа, овај период ce такође приказује
као својеврсни грађански апогеј. У преводу књиге Развој парламен-
тар и зм а y Србији y X IX веку (1989) Алекса Драгнића (1. енг. изд:
Dragnich 1978), читалац je могао да прочита: „Године 1903. почиње
 794 Срби 1903-1914

деценија од изузетног значаја за Србију. To je деценија демократ-

ске власти, обележена економским растом и ренесансом на свим
пољима образовања, књижевности и уметности. (...) To je време
уравнотеженог буџета и значајних територијалних проширења на
рачун Османског царства, извојеваних y Балканским ратовима. (...)
Србија je y кратком историјском периоду направила велике кора-
ке ка учвршћивању либерално-демократског политичког система“
(Драгнић 1989: 117, 129, 130). У књизи Радикали y Србији: идеје u
покрет 1881-1903. (1990), Милана Ст. Протића стоји да je y Србији
1903-1914. било раздобље „демократског, економског и културног
процвата , те да су то „најсјајнији дани y историји модерне Србије“
(Протић 1990: 17). A y другом тому монографије Bace Казимирови-
ћа Никола Пашић u његово доба (1990) за Устав из 1888. (1903) каже
ce да je био „један од најнапреднијих устава y свету свог времена“
(Казимировић 1990: 2/595), a за Србију 1903-1914. ce вели да je била
„једна од најлибералнијих држава тога доба y целој Европи, na и y
свету“ (Исто: 76).
Коначно, y другом тому капиталне монографије Драгољуба Жи-
војиновића Краљ П етар I Карађорђевић - ж и во т u дело, који но-
си назив У отаџбини: 1903-1914. године (1990), исцрпно су описана
многа политичка збивања из овог доба. Пред читаоцем ce појављи-
вала широка слика, пуна појединости, како о самом монарху, тако и
о друштву којем je био на челу. За краља Петра je речено да je имао
„демократска схватања и уверења" (Живојиновић 1990: 7), као и да
га je красила „непоколебива (...) приврженост Уставу и демократи-
ји (Исто: 8): „Kao доследни уставни владар, краљ Петар je давао
пример како ce поштују Устав и закони земље. У томе није било
изнимке, иако ce дешавало да због незнања, неискуства или рђавих
савета није био y стању да ce задржи y оквирима које су предвиђали
закони. Ипак je брзо учио“ (Исто: 8).
Што ce успостављеног поретка тиче, за њега ce y Живојиновиће-
вој књизи вели ово: „Победа парламентаризма над монархијом из-
гледала je потпуна, до мере која je била незамислива y време Обре-
новића (Исто: 31). „Устав из 1903. унео je y политички живот нови
дух - слободарски, критични, демагошки. Сви су они видљиви y
скупштинским дискусијама и на страницама листова“ (Исто: 63).
Taj нови дух слободе посебно je јачало демократско понашање су-
верена. „Увођење демократске владавине подстакао je не само по-
штујући Устав и законе, већ још више својим јавним иступањима
и присуством y свим сферама живота земље“ (Исто: 155). У једној
Сликаједног доба 795

политички спорној прилици краљ Петар je изјавио да ће ce радије

одрећи престола него што ће повредити Устав (Исто: 165). Био je
толико демократски опредељен да je једном приликом рекао: „Ако
би наш народ желео републику, ja ce томе не бих противио“ (Исто:
88-89).
Краљев демократски дух види ce из мноштва догађаја, чијим
описима ова књига обилује. Краљев однос према слободи штампе
очитује ce, рецимо, y следећој епизоди. Лист Правда - иначе кори-
сник субвенција из аустроугарског диспозиционог фонда (ИБгд
1974: 197) - донео je слику мајмуна с краљевом главом, који седи на
софи као престолу и с флашом коњака y руци. Иако je краљ Петар
био антиалкохоличар, алузија на пијаног краља била je очигледна.
Како ce слика појављивала из дана y дан, многи су тражили да ce
лист забрани. Кад je то најзад урадила Управа града, краљ je погле-
дао забрањени број и рекао „Пустите га да износи шта хоће, Ви и
сами знате да je y земљи штампа слободна“ (Исто: 96). Такође, њего-
ви свакодневни изласци y варош, инкогнито, доводили су до очаја
обезбеђење. Ha једно од упозорења да ce тиме излаже опасности од
атентата, одговорио je:

„Све што радим, радим отворено и поштено. Ако неко има иоле осе-
ћања и срца, неће на мене пуцати, na да му ма ко понуди силне nape.
Владалац треба да je скроз частан и одан свом народу, na нека ce не
боји рђавих л>уди“ (Исто: 70).

Тако je крај осме деценије донео пуну афирмацију епохе 1903­

1914. y Србији. Видећемо да je доцније школа нормативне историо-
графије y крај осамдесетих година смештала развој „мита о ’златном
добу српске демократије’“. У историографији тога доба, међутим,
израз „златно доба“, као што ce види из горњег прегледа, налазимо
само код Димитрија 'ђорђевића, али и ту са критичком нотом. И y
тадашњој публицистици ce он ретко среће. Од 20 текстова објавље-
них y нашим новинама y раздобљу 1985-1990. са темом „Петар I Ка-
рађорђевић" (документација Политике), само y једном наилазимо
на ову синтагму. Реч je о чланку Косте Димитријевића, „Круна од
бронзе Карађорђевог топа“ (Политика, 12. новембар 1990), посве-
ћеном крунисању Петра I. У тексту стоји: „Србија je y доба вољеног
од народа Петра I Карађорђевића ушла y доба пуне слободе, демо-
кратије и парламентаризма, јер je он, како тачно кажу, својој земљи
донео златно Периклово доба’“. Коста Димитријевић (1933-) био je
 796 Срби 1903-1914

познати новинар Политике, који je објавио педесетак културнои-

сторијских фељтона и исто толико књига, углавном са тематиком
о култури Србије пре Другог светског рата, a нарочито о старом
Београду. Вероватно да je и он израз „Периклово доба“ преузео из
Гролове књиге. Но, овај један новински текст са изразом зл атн о до-
ба, као и онај један из седамдесетих, тешко да су y широј јавности
могли да ударе темељ „миту“ о Србији 1903-1914. Повољна слика о
ондашњој Србији пре je била последица извесног колективног (или
историјског) сећања, него каквог „националистичког пројекта“.

Радозналост и „демитологизација“
(1991-2005)

И после напуштања једнопартијског система (1990), y једној од

струја српске историографије и друштвене науке задржана je оцена
о раздобљу 1903-1914. y Србији као демократском. Такав приступ
ce могао наћи код Павла Николића (1991: 96-97), Димитрија Tjop-
ђевића (1997: 413) или Миодрага Јовичића (1999: 313). Димитрије
Тјорђевић je, рецимо, писао да je „преврат 1903. омогућио размах
демократије , a да су „размах слободе и демократских установа омо-
гућили Србији да ce коначно укључи y заједницу модерних европ-
ских народа' (Дорђевић 1997:447,413). Србију 1903-1914. красила je,
no њему, „отвореност друштва и демократија изнутра”, због чега je
„Србија ишла y корак са савременом Европом и нашла ce на страни
њених слободоумних тежњи“ (Исто: 413, 447).
У публицистици je, између 1991. и 1995, дошло до пораста писања
о Србији 1903-1914, пре свега захваљујући повећању броја чланака
о Петру I Карађорђевићу. Занимање за „старог краља“ и његово до-
ба свакако да има везе како са могућношћу да ce о краљевској поро-
дици слободније пише тако и са сличним изазовима —на крају 20.
века, баш као и на његовом почетку - y стварању или очувању др-
жаве и нације. У раздобљу 1991-1995. објављена су 94 новинска при-
л°га о Петру I (ради поређења, 20 текстова je објављено 1985-1990, a
29 између 1996. и 2000. године; документација Политике). Повећа-
ње У раздобљу 1991-1995. првенствено je настало услед објављивања
фељтона о краљу Петру I y готово свим београдским дневним ли-
Сликаједног доба 797

стовима. У Политиици je, тако, излазио фељтон Милована Витезо-

вића „Петар I Карађорђевић, Краљ Ослободилац” (у 32 наставка, 11.
август - 10. септембар 1991), y Вечерњим новостима фељтон Алек-
сандре Божовић „Љубавне везе краља Петра Првог“ (у 8 наставака,
20-27. април 1992), y Политици експрес фељтон Милеве Марјановић
„Да ли je Петар I Карађорђевић учествовао y Париској комуни? (у
6 наставака, 3-8. новембра 1994), y Борби фељтон Милована Вите-
зовића „Чарапе краља Петра“ (у 18 наставака, 7-27. септембра 1995),
a и y недељнику Дуга појавио ce фељтон Душана Весића „Петар I
Карађорђевић y Светском рату“ (у 4 наставка, 13. септембар - 26.
октобар 1991). Пошто ce тако, y првој половини деведесетих, задо-
вољила „глад“ шире публике да сазна нешто више о Карађорђеви-
ћима и о Краљевини Србији, између 1996. и 2000. штампана су још
само два фељтона о краљу Петру I, оба y Вечерњим новостима: Тјор-
ђе Поповић, „Јунак на престолу“ (у 7 наставака, 16-22. август 1996)
и Славица Вучковић, „Између плота и престола“ (у 9 наставака, 1-9.
новембар 1997). Вероватно je да су и другачије спољнополитичке и
унутрашње прилике, y поређењу са првом половином деведесетих,
утицале на смањену продукцију фељтона на ову тему.
Претресемо ли ову грађу, видећемо да, y раздобљу између 1990.
и 1995. године израз „златно доба“ налазимо y три чланка (од 94), a
y раздобљу 1996-2000. ни y једном (од 29). У ауторском тексту „Вла-
дар одан народу“, Душана Т. Батаковића (Политика експрес, 14. ав-
густ 1991), каже ce да je, захваљујући „демократским опредељењима
краља Петра“, период 1903-1914. „запамћен као ’златно доба Срби-
је’“. У извештају Драгољуба Јанојлића („Како до истине , Политика
експрес, 20. август 1992), преноси ce да je Михајло Бјелица, на три-
бини о слободи штампе y доба краља Петра, раздобље 1903-1914.
назвао „златно доба Србије“. Коначно, y извештају Н. Матијевића
(„Откривен споменик краљу Петру I“, Политика, 13. јули 1992), на-
воде ce речи принца Александра са откривања споменика Петру I
y Тополи: „Године 1903, доласком Петра I на престо Србије, почиње
златни век српске слободе и демократије y целој ондашњој Евро-
пи“. Kao што je речено, y раздобљу 1996-2000. пак, ниједан од 29
чланака не помиње „златно доба“. Да ли су три чланка за десет го-
дина (1991-2000), односно пет за тридесет (1971-2000), довољни за
образовање „мита“? Тешко. Зато ce и може повољно мишљење кул-
турне и шире јавности о овој епохи пре објаснити извесним њеним
квалитетима, него накнадним приписивањем одличја или каквом
конструкцијом.
 798 Срби 1903-1914

Уз новинске текстове, раздобље 1903-1914. било je (и остало) при-

сутно y популарној култури и захваљујући књизи Милована Вите-
зовића Чарапе краља П етра. Ова књига je доживела осам издања
на српском (1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 2002, 2008, 2010), три на ен-
глеском (KingPetar s Socks; 1998,2000, 2001), два двојезична, српско-
-енглеска издања (2007, 2012) и једно двојезично српско-француско
издање (Les Chaussettes du roi Pierre, 2012). Мада књига првенствено
говори о Првом светском рату, и y њој има много слика о поштењу
и скромности не само старог краља већ и политичара из времена
1903-1914. И овде ce, рецимо, помиње Љубомир Стојановић који y
свом министарском кабинету има две лампе и две мастионице. Док
ради државни посао, гори му државна светиљка и пише државним
мастилом, a кад пређе на своје филолошке исписе, он пали приват-
ну лампу и троши лично мастило (Витезовић 2007: 90-92).
И y мемоарима драмског писца Милана Тјоковића (1908-1993)
Онај стари Београд (1994), износе ce сећања старијих Београђана на
„демократску владавину краља Петра' (Исто: 331), „једину истин-
ски демократску владавину од Карађорђа и Милоша до 1913“ (Исто-
329).

»To je време y коме ce људи нису плашили краља. Могли су и y новина-

ма, и y кафани, и на пијаци да кажу и оно што му не иде y прилог. Још
ce, y мом детињству, помињало да je волео ракију, чак и да je излапео,
да je трговцима баксуз и да пазар не пође добро ако њега сретну кад
пођу Да отворе дућан, a он, јашући, одлази y Кошутњак да ce нади-
ше свежег ваздуха. Ta омаловажавања јесу долазила и од тврдоглавих
обреновићеваца, али исто тако и од оних који нису жалили за сврг-
нутом династијом, a уживали су што je дошло време слободе кад не
мораш да мериш сваку реч“ (Исто: 329).

Такође, „предратну Србију“ je одликовала „демократско-слобо-

дољубива узајамност, отвореност наше средине за све пријатељске
везе међу европским земљама, које je српска интелигенција негова-
ла, нарочито после 1903, до Првог светског рата“ (Исто: 331).
Писац ce, уз то, сећа и како je, y Београду,

„после 1918. још, бар првих година, чувано понешто од наше старе,
српске, демократске атмосфере, прекинуте изненадним ратом. (...) Још
професор универзитета и кројач из исте улице седну за исти сто y ка-
Фани и ј°ш ce речи господин и мајстор’ изговарају с истим поштова-
њем. Још има породица које заједно, родитељи с децом, недељом после
Слика једног доба 799

подне одлазе y позориште да гледају родољубиве комаде (...). Још ce о

славама не праве разлике и y куће уважених грађана с високим титу-
лама на честитање долазе и пиљар и фурунџија (...)• Још сељаци који
долазе y варош носе гуњеве и опанке, a сељанке беле везене кошуље
и шарене сукње личне израде. (...) Још су, некако, живеле приче из де-
ветнаестог века када je, заједно с борбом за слободу и демократију, на-
стајао духом слободни и демократски надахнут Београд" (Исто: 602,
335-336, 603).

Но као и Грол, Тјоковић мисли да je „Београд више и брже умно-

жавао становнике него што je стицао духом Београђане. Добра на-
слеђа су ce жалосно повлачила и све више их je река Лета односила y
заборав" (Исто: 603). Тако су, још и пре окупације 1941-1944, нестале
многе одлике старог, демократског Београда из времена 1903-1914.
Но, tokom деведесетих година 20. века, y српској историографији
појавило ce и другачије виђење раздобља 1903-1914. Реч je о исто-
риографској школи Латинке Перовић, угледне историчарке специ-
јализоване за српски социјалистички покрет y 19. веку. Она je, y две
своје књиге - Српско-руске револуционарне везе (1993) и Српски со-
цијалисти 19. века (1995), одбацила општу оцену о демократском
карактеру радикалског покрета y 19. веку. A ако главна струја демо-
кратског покрета y Србији до 1903. није била демократска, већ за-
право „националистичка“, „колективистичка", na и „тоталитарна11,
како je сматрала ауторка, онда наравно да ни епоха која je происте-
кла из те борбе није могла да има демократски карактер. Ha такву
слику су ce, затим, надовезале и књиге двеју историчарки из истог
историографског круга, написане управо са идејом да ce деконстру-
ише „мит“ о златн ом добу српске демократије: Парламентаризам
y Србији od 1903. do 1914. гоОине (1998), Олге Поповић-Обрадовић и
Србија u Оемократија 1903-1914. (2003), Дубравке Стојановић.
Према Латинки Перовић, српски радикали су нарочита, нее-
вропска историјска појава чији су корени y „српском социјализму“
(1993: 7). A српски социјализам je и сам ендемска врста, створена
лепљењем руског народњаштва на патријархалну подлогу србијан-
ског друштва (1995: 118-119). Такав социјализам je „ставио тежи-
ште на национално питање" (1993: 7), чиме ce развио y радикали-
зам. Наиме, радикална странка je, према ауторки, законито прешла
од таквог социјализма на национализам, јер je „стварност разарала
њен социјално-економски програм и то je разарање супституисао
национални програм" (Исто: 28). A кроз супституцију социјалног
 8o o Срби 1903-1914

националним, „идеју револуције заменила je идеја рата“ (1995: 43;

уп. Исто: 82).
Зашто je, no Латинки Перовић, „стварност разарала социјално-
-економски програм радикала? Зато што су они хтели „да ce избег-
не капитализам, односно подела народа на класе и експлоатација, a
да ce, ипак, омогући прогрес (Исто: 121). To je, no ауторки, немогу-
ће јер „капиталистички развој (...) значи и социјално раслојавање“
(Исто: 90). Проблем Србије je управо била њена „социјална неизди-
ференцираност (1993: 21), тачније то што ce „непросвећени народ
(...) на малом и сиромашном поседу није могао дисциплиновати ни
за какав процес модерне производње" (1995: 124). Слободном се-
љаку je, дакле, no овој концепцији модернизације која ce обично
назива теоријом аутори тарн е модернизације (вид. Антонић 2003:
53-94), кроз убрзано социјално раслојавање требало одузети земљу,
a њега претворити или y пољопривредног најамника на капитали-
стичким латифундијама, или y градског пролетера, како би ce, он-
Да, он могао довољно добро „дисциплиновати за процес модерне
производње“.
Треба подсетити да je управо такву концепцију модернизације
имао и Милан Обреновић. Он je, наиме, мислио да би y Србији,
слично као y Угарској или Румунији, требало да доминира велики
посед, и зато je имао много симпатија за зеленаштво, које je поче-
ло да упропашћава ситног сељака. „Кнез сматра да je зеленаштво
Добра ствар јер тим путем долази више земље y руке појединаца“,
записао je једну Миланову изјаву Бењамин Калај ([1874] 1976: 581),
аустријски посланик y Београду (нав. y Јанковић 1997: 167). Ради-
кали су, међутим, били против тога, они нису желели да дозволе
Да слободни српски сељаци постану „мужици“ својих зајмодава-
ца (вид. Гузина 1976: 195-196). Но то што су хтели „спречити ду-
бљу поделу српског друштва“ (Перовић 1995: 118), била je, према
Перовићевој, озбиљна мана радикала - „социјална суштина“ иде-
ологије Радикалне странке тиме, наводно, постаје „егалитаристич-
ка (Исто: 120). „Краљ Милан није грешио y процени Радикалне
странке , пише Латинка Перовић, „(...) y уочавању опасности које je
радикализам носио за изградњу српске државе и друштва“ (Исто:
116). A Радикална станка je крива не само зато што je одбијала да
прихвати убрзано социјално раслојавање већ и зато што je „њен
популизам ослободио инстинкте масе, провоцирао њену анархи-
стичку природу, што je имало разорно дејство на привредну мо-
дернизацију и изграђивање правне државе“ (Исто: 100). „Радикал-
Сликаједног доба 8o i

ска странка je деловала снагом елементарне стихије и разбијала

све модернизаторске намере напредњачке владе и краља Милана“
(Исто: 116).
Тако су некако улоге актера код Латинке Перовић замењене y од-
носу на дела готово свих наших историчара Србије 19. века. Краљ
Милан и Напредна странка (наравно и либералци) постали су пот-
пуно прогресивни политички актери који „теже успостављању мо-
дерне државе и грађанског друштва" (Перовић 1993: 27). Њих одли-
кује и „избор западноевропског пута“ (Перовић 1995:10) - „капита-
листички развој, a то значи и социјално раслојавање" (Исто: 90), као
и „прозападна оријентација“ (Исто: 128, 130) - која y србијанском
случају подразумева „везивање за Аустроугарску“ (Исто: 128) као
„главног представника Запада“ (Исто: 130). Највећи пак негативац
код Латинке Перовић - и то апсолутни негативац - постала je Ра-
дикална странка, као „противник свих мера модернизације Србије“
(1993: 28) и присталица „освајања власти (...) y корист целог сељач-
ког народа“ (1995: 44). Радикали су, према Латинки Перовић, „сво-
јим (патријархалним - С. A.) одговором (на изазов модернизације
- С. A.) еманирали колективистичке тежње народа, чиме су и задо-
били тако снажан утицај y њему“ (Исто: 91). Погодили су народни
„колективистички менталитет" (Исто: 10) тако што су афирмисали
главне „институције колективизма" (Исто) - од којих као прву Ла-
тинка Перовић ставља општину (друга je задруга, a трећа, no њој,
самоуправа; уп. Исто: 10, 24).
A да Радикална странка није демократска, показује према Ла-
тинки Перовић и то што „појединац ишчезава y странци“ (Исто:
140), a „организација ce заврш ава природно, вођом“ (Исто: 141). Tor
вођу, Николу Пашића, ауторка описује као „конспиратора и фана-
тика“ (Исто: 68), као политичара пуног „необузданог фанатизма“
(Исто: 136), чија je главна спољнополитичка визија, наводно, ства-
рање „словенске империје", са престоницом y Цариграду и руским
царем на престолу, a y којој Србија „стоји одмах иза Русије" (Исто:
129). (Л. Перовић ce овде позива на приватно писмо које je Пашић
1887. године - дакле када je био y емиграцији - упутио једном Русу
y покушају да обезбеди подршку, те из тога, и још неких сличних
писама, изводи трајни закључак о „радикалима, спремним на пот-
пуну зависност Србије од Русије“ [Исто].)
Тако ce, већ y овим делима Перовићеве, отворено или ентимем-
ски, врши вишеструка историографска редукција, којом ce изобли-
чује историјска слика Србије 19. века: најпре ce читав демократски
 8o 2 Срби 1903-1914

покрет и демократска мисао y Србији редукују на радикалну стран-

ку; затим ce радикали редукују на Пашића; онда ce Пашић редукује
на раног Пашића; затим ce рани Пашић редукује на Светозара Мар-
ковића; потом ce Светозар Марковић редукује на руске народњаке;
и, коначно, руски народњаци ce редукују на бољшевике. Пошто ce
тако постави знак једнакости између демократског покрета y Срби-
ји и бољшевика, закључи ce да je тај покрет „тоталитаристички“ и
„колективистички и да су једина „модерна“ и „европска“ алтерна-
тива y тадашњој Србији били заправо напредњаци и краљ Милан
(a донекле и либералци). У наредних двадесетак година рада школе,
ова редукција ће бити, како ћемо видети, све експлицитнија и све
грубља.
Латинка Перовић y овим књигама такође конструише и слике о
„пресађивању“ идеја и институција са Запада на „неодговарајуће"
тло Србије - слике које ће y наредним списима ове историографске
школе бити често употребљаване како би ce проблематизовао де-
мократски поредак y Србији 1903-1914. Она погађа читаочеву има-
гинацију метафором о „страној идеји (која) пушта дубок корен на
неприпремљеном тлу“ (Перовић 1993: 7), питајући ce „како je могу-
ће да једно туђе семе проклија на неприпремљеном земљишту, да
једна страна идеја пусти корен y другом националном тлу“ (Исто:
11). „Србија je прихватала форме западноевропске демократије“,
каже на другом месту ауторка, али „у непромењеној друштвеној
структури те форме су биле „авионски мотори y колима са сточ-
ном запрегом (Перовић 1995:23-24; сликаje преузета и примењена
на српски случај из: Тјорђевић 1989: 128).
Ha ову историографску матрицу Латинке Перовић наслонила
ce књига Олге Поповић-Обрадовић П арламентаризам y Србији od
1903. do 1914. zodime (1998). Основно питање књиге одређено je ова-
ко: „У преовлађујућој савременој историјској свести, политички
режим y Србији 1903-1914. записан je као ’златно доба’ српске де-
мократије. Подупрта оценама историографије, та представа остаје
лишена озбиљнијих контроверзи и, као таква, она представља ва-
жан ослонац вери y аутентично демократски карактер српске др-
жавотворне идеје и њену либералну европску оријентацију. Да ли
je и y којој мери ова представа научно утемељена?" (Поповић-Об-
радовић 1998: 9).
He, није\ - одговара затим цела ова књига. Најпре, право гласа
није било опште, већ ограничено пореским цензом. „Број мушких
пунолетних грађана који, као порески обвезници, нису достизали
Сликаједног доба 803

изборни ценз, иако y благом паду, био je знатан“ (Исто: 161). Дру-
го, „изборни систем прописан Уставом од 1903. оквалификован je y
литератури као најгори од свих пропорционалних система“ (Исто:
144), a избори су били далеко од слободних (Исто: 219). Треће, Устав
из 1903, због тога што овлашћује краља да продужи важење буџе-
та за још четири месеца (чл. 174) „далеко заостаје за обрасцем кла-
сичне дуалистичке парламентарне монархије који му je био узор“
(Исто: 132). Четврто, „аутономија законодавног тела y односу на из-
вршну власт, као једна од примарних претпоставки остварења на-
чела парламентарне владе, no Уставу од 1903. била je вишеструко
ограничена“ (Исто: 133). Ово je, no ауторки, било због права краља
да до два месеца одложи седницу Народне скупштине (чл. 54) и због
тога што je скупштина свој пословник доносила y виду закона, тако
да je на њега краљ имао право вета (Исто: 134). Пето, „парламен-
тарна пракса“ била je дефектна: до 1906. због „антипарламентарне
тенденције круне“, јер je краљ био „под влашћу завереника“ (Исто:
293), због чега ce „политичком режиму y Србији од мајског превра-
та до 1906. може оспорити не само парламентарност него и сама
уставност11 (Исто: 298); од 1906, када су ce „завереници одвојили од
краља“ (Исто: 311), na до 1908, наступа превага владе над скупшти-
ном и тиранија скупштинске већине над опозицијом, што je такође
далеко од добре парламентарне праксе (Исто: 313-323); нешто Ma­
nie дефектности парламентаризам бележи y раздобљу заједничких
влада радикалаца и самосталаца (1908-1911), али зато y раздобљу
1911-1914. долази до „тенденције осамостаљивања министра војног
y односу на владу и њену већину“ (Исто: 399), a опозиција стаје на
страну војске; тиме ce још једном показује да су „српске политичке
странке y борби за уставност и парламентарни режим биле кратког
даха и да заправо нису стигле до пуне свести о њиховим правим
вредностима" (Исто: 418).
Отуда je, закључује ауторка, „српски парламентаризам 1914. го-
дине изгледао чак слабији него што je био на почетку“ (Исто: 419).
Уопште, „практично политичка садржина парламентарних инсти-
туција y Србији 1903-1914. битно je одступала од темељних начела
парламентарне државе“ (Исто: 426). Но, са протеком времена, није
дошло до стабилизације и јачања демократског поретка већ до „ду-
боке кризе пред којом ce нашао српски парламентаризам уочи из-
бијања првог светског рата“ (Исто: 428). Основни узрок таквог не-
повољног стања била je, према ауторки,
8 o4 Срби 1903-1914

„историјска преурањеност српског парламентаризма, услед које je при-

рода усвојених институција стајала y нескладу са реалном друштве-
ном и политичком подлогом на којој су оне почивале (...). Ha прелому
столећа српско друштво je још увек било аграрно, веома сиромашно,
претежно неписмено и уопште врло непросвећено, с грађанством које
je било тек y повоју. Увођење парламентарних установа предходило je,
дакле, самом грађанском друштву" (Исто: 422).

Ta je књига, међутим, одмах подвргнута исцрпној критици (Ан-

тонић 1999). Указано je да она, y жељи да ce разбије „мит“ о злат-
ном добу српске демократије, садржи претежно негативне и декон-
текстуализоване описе политичког поретка y Србији 1903-1914.
Рецимо, код општости права гласа тенденциозно ce инсистира на
„знатном броју“ мушкараца који су испод ценза, иако чак и елемен-
тарно поређење са оновременим уделом гласача y другим земљама
показује „да je Србија, no општости права гласа, била y самом врху“
(Антонић 1999: 241). Такође, искривљеност пропорца y изборном
систему није доказ слабости демократије или парламентаризма, јер
већински систем још више искривљује сразмерну представљеност
странака (na Британија, no тој логици, никада не би била демократ-
ска и парламентарна земља). „Јесте да су избори 1906. и 1908. године
били далеко од беспрекорних“, стајало je y овој критици, „али су
зато избори 1903, 1906. и 1912. били и слободни и поштени (a ови
од 1906. и 1908, ако и нису били сасвим слободни макар су били са-
свим поштени...)“ (Исто: 247). Можда je радикалска историографија
претеривала славећи Устав из 1903/1888, али тврдити да je он био
демократски мањкав такође je претеривање. Јесте да je краљ имао
право одлагања седница Народне скупштине до два месеца, али то
овлашћење за шефа државе постојало je и y уставима других европ-
ских држава (од Белгије и Француске, до свих балканских земаља).
Но, иако ауторка то и сама признаје, ипак тврди да je y овоме „срп-
ски устав отишао даље од већине осталих“ (Поповић-Обрадовић
1998:133). Но то „даље“ je месец дана више - недовољно за преоштру
оцену како je y Србији тога доба „аутономија законодавног тела y
односу на извршну власт (...) вишеструко ограничена“ (Исто). У том
смислу, указивао je критичар, некоректно je стављати Румунију
испред Србије због наводне (или стварне) веће демократичности
усвајања скупштинског пословника (тамо није био могућ вето кра-
ља), a истовремено п рећ у тати да Румунија савременицима, због
ограниченог и неједнаког права гласа, служи као најцрњи пример
Сликаједног доба 805

недемократског поретка (Скерлић: „недемократска бојарска Руму-

нија“ [1913] 1964: 343).
У овој критици исцрпно су размотрене и оптужбе за „антипар-
ламентарне тенденције круне“, због којих ce, према Олги Поповић-
Обрадовић, „политичком режиму y Србији од мајског преврата до
1906. може оспорити не само парламентарност него и сама устав-
ност“ (1998: 298). И ове оптужбе, сматрао je критичар, почивају на
преувеличавању. Рецимо, случај „упоредних проба“ представљен je
тако као да ce „краљ лично, мимо својих министара, преко штам-
пе, умешао y политички спор, што je нарушавало не само правила
парламентарног понашања него и сам дух устава“ (Исто: 255). Но,
краљево понашање y овом догађају не одговара том опису. Реч je о
куповини оружја, y јесен 1904. године. Пашићева влада желела je да
оружје набави од Француске, a не од Аустрије, као могућег неприја-
теља, али су официри-превратници имали обећање од аустријских
дипломата да ће, набави ли Србија топове y „Шкоди“, Беч прихва-
тити чин од 29. маја. Стога су они вршили утицај на краља, који
je онда, јануара 1905, y једном разговору изјавио како je потребно
извршити упоредне пробе топова оба произвођача, na тек потом
донети одлуку о наруџбини. Један београдски лист je то објавио,
a из Двора није стигао демантиј. Пашић je, после тога, јавно при-
хватио упоредне пробе, али je приватно тражио задовољење y виду
оставке краљевог секретара, преко ког je ишао утицај завереника.
Краљ удаљује секретара, али кад je Пашић издејствовао ту оставку,
он je мирно одустао од упоредних проба и склопио уговор са Фран-
цуском. „Можда Краљ и није требало да да ону изјаву о упоредним
пробама“, стоји y овој критици.

„Али, ако je то cee што je y овој ствари урадио, онда je то једно велико
ништа с обзиром на то шта je све могао да уради да je уистину имао
антипарламентарне тенденције’. (...) Он није тражио новог послушног
председника владе, који ће спровести његову вољу y дело. Он није по-
беснео због Пашићеве преваре и одмах уклонио с положаја њега и целу
владу. (...) Напротив, када ce y скупштини поставило питање тумачења
његове изјаве о упоредним пробама као могућег мешања y политич-
ке спорове, упутио je поруку скупштини y којој je изричито стајало:
’Краљ не мисли да његова лична исказана мњења буду меродавна за
државне послове јер не жели да даје својим личним мњењима толики
политички карактер да ce могу отварати врата личним режимима’. По-
ступао je пажљиво, желећи да, на једној страни, не повреди тек успо-
стављен парламентаризам, a са друге стране, да не доведе до грубљих и
 8o 6 Срби 1903-1914

оштријих полигичких трвења која би могла да угрозе још неучвршћен

демократски поредак. И ако je при томе и направио неку мању грешку
она му ce свакако може опростити" (Антонић 1999: 243-244).

Након разматрања и неких других случајева „непарламентарно-

сти“, критичар закључује да

,,’развејавање мита’ о демократичности поретка 1903-1914. колегини-

Це Поповић-Обрадовић нема стварну, искуствену основу. Приповедно
наглашавање na и увећавање само одређених црта стварности основ-
ни су начин настајања мита, na je то случај и онда када неки мит запра-
во желите да развејете. Ако мит о златном добу демократије y Србији
растачете наглашавањем недемократичности чак и оних раздобља y
којима je демократија сасвим добро стајала, ви тиме производите мит
о Србији чија историја зна једино за смењивање различитих облика
ауторитаризма и низашта друго“ (Исто: 248).

A управо такав мит - о вечном аутори тари зм у y Србији, упо-

зорава критичар, шири ce y делу наше јавности. Он као пример на-
води тврдњу једног универзитетског професора да y досадашњој
српској историји нема „ниједног историјског периода који би ce
могао назвати демократским" (Јовановић 1998: 7). Таква претери-
вања су не само нетачна, већ и опасна, зато што оправдавају кон-
цепцију аутори тарн е модернизације. По њој, модерна демократија
je одржива само y развијеном индустријском друштву, na ce дру-
штво мора претходно економски развити да би могло успоставити
демократски поредак. Taj развој подразумева брзу социјалну дифе-
ренцијацију, a осиромашење читавих слојева je увек болно, na зато
мора бити аутори тарн о наметнуто - против воље већине станов-
ништва. И српско друштво ce y 19. и 20. веку састојало од станов-
ништва „неспремног да прихвати модернизацију - то je, наводно,
било и остало „слабо диференцирано“ или „структурно нестрати-
фиковано друштво (Стојановић 1996: 507), y коме доминирају иде-
ологије егалитаризма и „монолитни политички системи“ (Исто).
Такво друштво ce онда може модернизовати само ауторитарно.
Консеквенца таквог схватања je, упозорава критичар, оправдање
сваке ауторитарне власти y Србији, све док Србија не буде до кра-
ја модернизована - a то може потрајати још дуго. Али, таква кон-
цепција модернизације je погрешна, јер je демократија одржива и y
сиромашном, аграрном друштву, са много неписмених, које ce при-
том може и успешно развијати - Индија и њен полувековни парла-
Сликаједног доба 807

ментаризам (са убрзаним економским развојем после 1991) добар су

пример за то (Антонић 1999: 250).
Напослетку, критичар закључује:

„Поредак (у Србији 1903-1914), чије су ce и најмање мане исцрпно ис-

траживале, показује ce, на крају крајева, ипак као демократски. A ако
ce он таквим показао и после једне овако критичке и снажне књиге, и
ако имамо на уму да таквих раздобља није било много y нашој исто-
рији, онда сасвим слободно можемо закључити да je време 1903-1914.
уистину било златно доба демократије y двадесетовековној Србији“
(Исто: 253).

Ha ову критику, међутим, није одговорено, она не само да je иг-

норисана већ je, затим, Латинка Перовић (у Поповић-Обрадовић
2009: 609) писала како књига Олге Поповић-Обрадовић „у широј
јавности није ни примећена. Непосредно, ни y научној јавности m i­
je имала значајнији одјек“. Пошто je критичко мишљење прећутано,
књигу je ова историографска школа прогласила научним каноном
за перцепцију Србије 1903-1914. Дубравка Стојановић je, y том сми-
слу, написала (Исто: 599, 601):

„После тих убедљивих, na и разорних сецирања (Олге Поповић-Обра-

довић - С. A.), представници струке стављени су пред јасно одређену
дилему: да ли да крену даље, путем који je поставила Поповић-Обра-
довић, или да лажирају и фалсификују слику о прошлости упркос ег-
зактним доказима. Могуће je, наравно, изабрати и овај други пут, али,
после Олгиних књига, више га није могуће назвати научним. (...) Тиме
je она (Олга Поповић-Обрадовић - С. A.) бацила сламку спаса нашој
историјској науци. Ko je буде разумео и поштовао, водиће ту дисци-
плину и даље ка остварењу принципа научности. Ko то не буде могао,
или не буде хтео да прати пут који je Олга Поповић-Обрадовић поста-
вила y историографији, вртеће ce y митоманском кругу истргнутом од
реалности".

Сама Дубравка Стојановић je, наравно, „кренула даље, путем

који je поставила Поповић-Обрадовић (...) ка остварењу принципа
научности“ y својој књизи Србија u демократија 1903-1914: исто-
ријска студија о „златн ом добу српске демократије“ (2003). Одмах y
предговору, критикује ce српска историографија због мита о зл а т-
ном добу - при чему ни овде, као ни y књизи Олге Поповић-Об-
радовић не налазимо наводе где je тачно y српској историографији
тако названа Србија 1903-1914. Но, примерима идеализовања Ср-
 8o 8 Срби 1903-1914

бије 1903-1914, које je Стојановићева преузела из књиге Олге По-

повић-Обрадовић (1998: 8), ауторка додаје и један свој; она наво-
ди како je Србију 1903-1914. Милорад Екмечић наводно прогласио
- овако гласи њен цитат - „најдемократскијом државом на свету“
(Стојановић 2003: 8). Али, ако погледамо шта je Екмечић на цити-
раном месту стварно написао, прочитаћемо: „Након династичког
преврата 1903. Србија постаје једна od најдемократскијих земаља y
свету (1989: 546; додато подвлачење). Погрешним цитирањем, да-
кле, један истинит исказ претворен je y претеривање, које наравно
тешко да може бити истинито.
Занимљиво je да je и Олга Поповић-Обрадовић, y жару крити-
ке претходне српске историографије, каткад превише заоштрено
интерпретирала историчаре с којима ce не слаже. Рецимо, Алекс
Драгнић, no њеним наводима (1998: 8), тврди да „у погледу устав-
ног либерализма и супрематије парламента’ Србија y раздобљу
1903-1914. предњачи y односу на друге европске земље, изузима-
јући само земље као што je Велика Британија“ (реф. Dragnich 1978:
106). Ево како, међутим, гласи ово место код Драгнића: „У Србији
СУ У деценији пред Први светски рат уставни либерализам и пар-
ламентарна власт начинили већи напредак него било где y Европи,
ако ce изузму одређене државе као на пример Велика Британија"
(Драгнић 1989: 130). Драгнић, дакле, сасвим прецизно каже да je no
брзини развоја парламентаризма тадашња Србија била међу првима
y Европи - што никако није нетачно. Но Олга Поповић-Обрадовић
га интерпретира као да тврди да je no развијености већ оствареног
парламентаризма Србија била међу првима y Европи - што веро-
ватно јесте претеривање. Али, ако je Олга Поповић-Обрадовић y
жару критике погрешно интерпретирала, она макар није погрешно
цитирала. У том смислу je Дубравка Стојановић заиста „кренула
Даље, путем који je поставила Поповић-Обрадовић“.
Деконструкција „мита“ о 1903-1914. код Дубравке Стојановић
наставља ce тамо где je стала Олга Поповић-Обрадовић, али и пре-
ма моделу који je поставила Латинка Перовић. Чак и појам периода
1903-1914. подвргава ce деконструкцији. Тврди ce да „хронолошка
анализа показује како „доња и горња граница не припадају истом
типу историјских појава, што би за успешну периодизацију био
нужан услов. Мајски преврат - 29. мај 1903. године - припада по-
литичкој историји Србије, док 28. јул 1914. године припада војној
историји (Стојановић 2003: 32-33) Истинска научна периодизација
би, према ауторки, подразумевала да ce држимо истог принципа.
Сликаједног доба 809

To би значило да, ако ce епоха већ рачуна од почетка неког устава,

онда ce она мора завршити кад и тај устав - no том би мерилу ово
раздобље требало продужити до Видовданског устава 1921. Ако пак
епоху рачунамо no ратовима, онда je нејасно зашто je не завршимо
1912. или 1918, него баш 1914.? (Исто: 33). Периодизација 1903-1914.
je, према ауторки, једна од оних које ce „формирају мимо строгих
научних критеријума“ и које „имају више психолошку функцију
(Исто). Али, она ипак великодушно пристаје на њу, јер ce та пери-
одизација већ исувише уврежила y нашу историографију и y дру-
штвену свест.
Проблем са демократијом y Србији y периоду од 1903. до 1914. го-
дине, према Стојановићевој je y томе што су европске установе биле
усађене на неодговарајуће друштвено тло.

„Показало ce да je политичка и интелектуална елита пренела инсти-

туције и законодавство тада најдемократскијих земаља Европе и да je,
на том нивоу, трансфер демократије био најуспешније изведен. Про-
блеми су настајали са рецепцијом демократских идеала који су би-
ли превођени на локалне вредности, чиме су ce удаљавали од својих
европских узора и пре осигуравали континуитет са традиционалним
схватањем политике него што су бивали темељ новог, демократског
приступа проблемима“ (Исто: 347).

A главна „локална вредност" која je онемогућила успешну ре-

цепцију демократије y Србији 1903-1914, према ауторки био je ега-
литаризам.
Егалитаризам je био овдашња ендемска природна идеологија, јер
je Србија „по социјалној структури и изједначености својих грађана
одударала не само од социјално стратификоване Европе већ и y ве-
ликој мери и од већине својих суседа, са изузетком Бугарске (Исто:
178). Егалитаризмом су y Србији 1903-1914, no мишљењу ауторке,
били заражени сви, дакле, не само сељаци већ су „тај идеал исти-
цали најобразованији људи Србије тога времена y стручним и књи-
жевним часописима“ (Исто: 189), a чак je и „врло модеран и Sana-
fly окренут Дневни ли ст“ —иначе, гласило самосталаца, „једнакост
представљао и као друштвени идеал за који ce са жаљењем конста-
товало да више није својствен њиховом времену (Исто: 191-192).
У Србији ce, како Стојановићева упозорава, „радило о конзер-
вативном колективистичком егалитаризму" (Исто: 192), a њега не
треба мешати са европским, који je индивидуалистички и про-
гресиван. Наиме, y развијеним европским земљама, сматра ова
 8io Срби 1903-1914

историчарка, егалитаризам ce јавља као реакција на велике соци-

јалне разлике, али он тражи само „одсуство класне дискримина-
ције и једнакост шанси y оквиру давно стратификованих разлика11
(Исто: 181). Такав je егалитаризам заправо правни, a не социјални
(Исто: 412). Насупрот њему, србијански ендемски егалитаризам je
поникао y друштву y коме je „дубинска социјална стратификаци-
ја тек предстојала (Исто: 186), na такав егалитаризам производи
„отпор и оспоравање будућих процеса диференцијације“ (Исто:
189). A као што смо видели да je већ објаснила Латинка Перовић,
онај ко оспорава имовинску диференцијацију, заправо оспорава
модернизацију.
Стога и Дубравка Стојановић, баш као и Латинка Перовић, сма-
тра да je радикално-демократски покрет y Србији y 19. веку пре-
васходно „покушај да ce избегне западни пут развоја, y првом ре-
ДУ друштвено раслојавање као део „цене коју je требало платити
процесу модернизације (Исто: 182). „Проблем са традиционалним
концептом друштвене једнакости" y Србији je, према ауторки, био
„што ce тим променама опирао. Решење проблема неједнакости ви-
дело ce y очувању једнакости“, na ce „тај тип егалитаризма искази-
вао као антимодернизацијски“, због чега je чак и пуко „истицање
друштвене једнакости као вредности y суштини значило проти-
вљење процесима друштвеног развоја“ (Исто: 187; додато подвлаче-
ње). Исти проблем ce y Србији нужно јавља и 1903-1914. И y том
времену je Србија неиздиференцирано друштво, због чега и тада
ауторка, као што смо видели, нашироко детектује „зазор од при-
хватања друштва социјалних разлика“ не само код становништва
већ и код политичке и интелектуалне елите (она то назива „зазором
елите од пуније друштвене модернизације“; Исто: 193).
A када je чак и елита захваћена „конзервативним колективи-
стичким егалитаризмом , онда трансфер демократских установа,
no објашњењу Стојановићеве, и не може да успе. „Суштинске из-
мене које су представници готово свих политичких струја унели y
идеал једнакости показале су озбиљна одступања од европског мо-
дела. Традиционални нанос био je управо супротан модерном тума-
чењу тог идеала (Исто: 213). Тако „повезивање модерног концепта
демократије са друштвом малих социјалних разлика", a y условима
»Друкчијег читања принципа једнакости" нужно резултира тиме
Да ј е „темељно доведена y питање рецепција демократских идеја“
(Исто: 182). Зато ce европска демократија и није могла потпуније
примити y Србији.
Crnim једног доба 8ii

Овде, као мали коментар, само треба рећи да би ce немачки со-

цијалдемократи тога доба веома изненадили да им je неко рекао да
je једино либералистички концепт једнакости („једнакост y прави-
ма“) „прогресиван“ и „европски“, као и то да једнакост шанси ни-
како не сме да подразумева захтев за редистрибутивно смањење
разлика y имовини и приходу или пак за одржавање те разлике на
нивоу који није превисок. Рецимо, тражење немачке СДП из њеног
Ерфуртског програма (1891) - да ce чак изврши „преобраћање (пре-
тварање - С. A.) капиталистичке приватне својине над средствима
за производњу - земљишта, окана и рудника, сировина, алата, M a ­
rnima, саобраћајних средстава - y друштвену својину и преобраћа-
ње продукције еспапа (робе - С. A.) y социјалистичку, за друштво и
друштвом вршену продукцију" (нав. y Кауцки 1898: 80), вероватно
такође изражава некакав неевропски и предмодерни, „традицио-
налистички" егалитаризам? Друго, демократија je, код свих ње-
них класичних теоретичара, увек повезивана са извесном мером
имовинске или доходовне егалитарности (рецимо: Аристотел Pol.
1295b; Русо 1993: 46; Токвиљ 1872/1: 41, 64; 1874/П: 51, 181; вид. Ми-
мица 1985: 5-8, 47-66) - дакле, никако не само са пуком правном
једнакошћу, na чак не ни само са једнакошћу шанси. И y савреме-
ној политичкој социологији ce сматра да велике разлике y приходу
и имовини рђаво делују на демократију (рецимо: Дал 1995: 203-5:
Karl 1996). Зато je разумљиво да онај ko ce залаже за демократију
мора, истовремено, бити и против великих социјалних разлика - и
y томе нема ничег „антимодерног" и „конзервативног“. И треће и
најважније, наводи Дубравке Стојановић показују да нису главни
приговори y ондашњој српској јавности - a тако je тачно и данас
- били упућени против сваке материјалне неједнакости, већ само
против оне која je учинак политичких злоупотреба (политички ка-
питализам) или материјалног упропашћавања на хиљаде грађана
ради богатства тек неколико људи (пњачкашки капитализам; шпе-
кулативни капитализам).
Но концепција модернизације коју заступа историографска шко-
ла Латинке Перовић изгледа да подразумева да ce сваки отпор ши-
рењу материјалних неједнакости - чак и онда када су те неједнако-
сти резултат најгорег политичког, пљачкашког или шпекулативног
капитализма - проглашава антимодернизацијским тенденцијама
- које су онда аутоматски и индикатор некаквог колективизма или
традиционализма. Овакав приступ ce тешко може квалификовати
другачије до као доста наивно прихватање једне ригидне варијанте
8 12 Срби 1903-1914

данашње неолибералне идеологије, те њено „природно“ (поунутре-

но) коришћење као главног историјског (,,модернизацијског“) ме-
рила за вредновање прошлих друштава или актера.
Штавише, чим детектује егалитаризам, ова школа не само да од-
мах проналази и колективизам већ иза њега, као што смо видели
код Латинке Перовић, сместа открива и национализам. Тако je и
коД Дубравке Стојановић наводна невоља са егалитаризмом y Ср-
бији та што je „идеал социјалне једнакости темељ колективистич-
ког разумевања заједништва, које je са своје стране основа за по-
стављање колективне и националне слободе изнад индивидуалне“
(Стојановић 2003:238). И народ и елита y Србији су на прелазу из 19.
y 20. век, no овом виђењу, били веома национално (националистич-
ки) расположени, али национализам, сам no себи, није проблем -
њега имамо и код оновремених Британаца, Немаца или Француза.
Проблем je што су y Србији и елита и народ превише веровали y
„идеал социјалне једнакости“. Управо због тога je српски национа-
лизам наводно другачији од тадашњег, рецимо, енглеског, јер je, y
српском случају, „подлога таквог типа национализма веома блиска
основама егалитарних социјалних идеологија' (Исто: 238). Заправо,
егалитаризам и национализам ce код нас, према наводима ауторке,
показују као једна те и с т а идеологија - „када ce читају y истом тра-
диционалном кључу, национално и егалитарно проистичу једно из
другог. Ради ce само о замени парадигме, али идеолошка суштина
остаје иста. Она je дубински традиционалистичка и антимодерна,
антииндивидуалистичка и колективистичка' (Исто: 239).
A „подређивање индивидуалне слободе колективној, демокра-
тије националном ослобођењу и истицање предмодерног модела
социјалне једнакости испред правног, утицали су на то да je демо-
кратски модел већ на свом идејном плану имао озбиљна оптере-
ћења предмодерног друштва" (Исто: 412; додато подвлачење). Срп-
ска елита je готово једногласно и искрено прихватила европске
демократске установе. Али, њена егалитарна социјална идеологи-
ја, према Дубравки Стојановић, онемогућавала je да Србија добије
истинску, европску демократију. „Тиме ce стварао један специфич-
ни модел демократије која je прихватила институционални систем
са Запада, али која je темељним идејама променила садржај" (Исто:
240). По форми, то јесте била демократија, али због њеног егалита-
ристичко-традиционалистичко-колективистичког супстрата, она
je ипак била далеко од праве демократије.
Сликаједног доба 8 i3

„Препреке на путу Србије ка демократском друштву (...) налазе ce y

дубоким слојевима традиционалистичке и патријархалне политичке
и друштвене свести који, уз снажно деловање предмодерне политичке
културе, спречавају стварање стабилног демократског поретка. (...) Ср-
бија ce почетком 20. века налазила пред вратима демократије и био joj
je потребан велики корак да би y њу стабилно ушла“ (Исто: 419,420).

Taj корак ипак тешко да je могао да буде предузет, јер je кроз це-
ло српско друштво, према тој ауторки, ишла подела на традицио-
нално и модерно. To „двојство између традиционалног и модерног"
постојало je не само код свих странака институција и политичких
група, већ „често и код скоро сваког појединца“ (Исто: 411). Нево-
ља са овом колективном вредносном схизофренијом, наиме, била je
та што je традиционалистички део нашег мишљења увек био над-
моћан y односу на модерни. Рецимо, иако je y руководству ради-
калаца, 1903-1914, било „европских људи модерних афинитета и
високог образовања стеченог на Западу“, ипак су, према Дубравки
Стојановић, y ширем вођству те странке

„већински део чинили посланици из народа, антизападно оријенти-

сани и блиски патријархално-егалитаристичком концепту друштва и
државе. Они су доминирали скупштином, али и чинили да страначке
вође, које су биле спремне да учине неке одлучније кораке ка модерни-
зацији, остану заробљеници старих начела“ (Исто: 313).

Ти народни сеоски посланици, дакле, спречавали су оне урбане

и европски образоване радикалце да одлучније модернизују тада-
шњу Србију. Сличан механизам доминације колективистичко-тра-
диционалистичког над европско-модернизаторским постојао je и
код других странака, група и појединаца.
Тако je y овој историографској школи почела да ce уобличава ма-
трица једног необичног култур-расизма - који je, уистину, много
више ендемски него што je икада наводно био Марковићев соција-
лизам или Пашићев радикализам. Јер, као што расизам подразуме-
ва егзистенцију непроменљивог инфериорног биолошког супстрата
код једног дела људи, тако и култур-расизам подразумева постојање
исто тако непроменљивог инфериорног културолошког супстрата
код неких друштвених група (рецимо, код сељака). Па као што, за
заступнике прве концепције, црнци и поред највишег школовања
задржавају инфериорне одлике и инфериоран статус, тако и одре-
ђени појединци, групе, na и читави народи, за присталице ове дру-
 8i4 Срби 1903-1914

re концепције, не могу да изађу из свог инфериорног статуса, ма

колико искрено и темељно прихватили модерну културу, модерне
установе или модерне идеје.
To што je Србија 1903-1914. социјално заснована на парцелном
сељаку, њен je усуд, од кога не може побећи - она je сељачка земља,
и У3 то ј0ш и земља готово једнаке имућности, na она стога, навод-
но, не може имати европску културу, na ни европску демократију.
Доминантна структурална егалитарност y Србији, no овој концеп-
цији, једноставно нужно производи идеологију колективистичког
егалитаризма, која пак спречава истинску модернизацију. Па исто
као што - за заступнике прве поменуте екстремистичке концепци-
је ~ Афроамериканац може напустити своју инфериорност и изјед-
начити ce с човеком тек када заправо постане белац, тако и српско
ДРУштво, за заступнике друге поменуте екстремистичке концепци-
је, може бити признато за демократско тек ако поприми и стовет-
не социјалне и културне карактеристике као, рецимо, британско:
да више нема доминантног слободног сељака већ капиталистичке
лендлордове, и да више сељаци не буду y већини, него да ce претво-
Ре У градски пролетаријат. И тек када српско друштво y економском
и социјалном смислу постане британско, његове демократске уста-
н °ве ће престати да буду погрешне, његов егалитаризам ће преста-
ти да буде „колективистички , a његов ће национализам престати
да буде „антимодеран“ и „антииндивидуалистички".
Проблем с демократијом y Србији, као и y другим балканским
земљама тога доба, експлицитна je Дубравка Стојановић, управо je
то што je y њима „политичка модернизација претходила друштве-
ној и привредној (Исто: 410; додато подвлачење). За теорију ауто-
ритарне модернизације, односно за нормативну историографију,
која, како каже Марк Мазауер, прошлост Балкана сагледава кроз
обавезујућу теорију модернизације (Mazower 2001: 17; према Ковић
2011: 401), погрешно je y неку земљу уводити демократске институ-
ције („политичка модернизација“) све дотле док ce она није довољ-
но социјално издиференцирала („друштвена модернизација"), и док
ce није довољно индустријализовала („привредна модернизација“).
Земља слободног сељака, из перспективе нормативне историогра-
фије, не сме да уводи демократију, све док ce тај слободни сељак
претходно не уништи и не претвори y градског паупера или сеоског
пролетера.
Треба рећи да ce сама Стојановићева донекле ограђује од ова-
кве крајње консеквенце теорије ауторитарне модернизације (док су
Слика једног доба 8X5

при њеној ригидној варијанти, као што ће ce видети, остале друге

припаднице ове школе). Дубравка Стојановић, наиме, прихвата по-
ставку no којој, без обзира на одсуство привредних и друштвених
претпоставки за демократију, „једном успостављен демократски
политички систем почиње да ce учвршћује и ствара институције
које му омогућавају трајање. Ha тај начин ’превремена’ демократија
која успе да преживи прва искушења почиње даље да олакшава раз-
вој других услова који воде њеној стабилизацији“ (Стојановић 2003:
416-417). A ko ce пак ова поставка примени на Србију 1903, могло
би ce закључити да би Србија имала шанси да одржи своју „превре-
мену“ демократију само да je успостављени демократски поредак
имао довољно времена да развије своје сопствене друштвене и при-
вредне предуслове (Исто: 417).
У доцнијој књизи Иза завесе: огледи из друштвене историје Ср-
бије (2013), Дубравка Стојановић то и директно каже. Наиме y по-
глављу карактеристичног наслова „У живом блату: институције y
Србији 1903-1914“, она опширно приказује „стање y коме je демо-
кратска форма пуњена ауторитарном садржином“, односно y коме
„увођењење форме није значило и остварење садржине“, јер je до-
лазило до „искривљавања деловања институција y српском парла-
ментарном искуству" зато што je „ауторитарна садржина (...) с вре-
меном, дерогирала институције и обесмишљавала законски оквир
на коме су биле засноване" (Стојановић 2013: 105). Међутим, пошто
je још једном деконструисала „период који ce y српској историогра-
фији обично назива златним добом српске демократије’“, она на
крају поглавља ипак признаје тадашњој Србији макар постојање
историјских потенцијала за демократију. Ha питање: „да ли треба
чекати да ce друштво развије да би ce тек потом увеле модерне де-
мократске институције или увођење институција има своју важну
улогу y укупном развоју друштва“, Дубравка Стојановић ce опреде-
љује „за овај други одговор11(Исто: 123).

„После више од деценије од када су принципи парламентарне демокра-

тије уведени y Србији почетком 20. века“, каже она, „систем je y многим
случајевима почео да функционише сам, независно од воље политич-
ких актера, или чак супротно њиховој вољи. Радило ce о све бројнијим
ситуацијама y којима су парламентарна правила нужно деловала сама
no себи, упркос свим покушајима да ce свако правило избегне или за-
обиђе. Да дам бар један пример: неопходност да влада буде заснована
на скупштинској већини довела je, због непостојања хе већине, ина-
че крвне противнике на политичкој сцени Србије y неминовност да
8i6 Срби 1903-1914

формирају коалиционе владе, што je с временом мењало и реторику

и суштинске односе међу учесницима политичког живота, постепено
развијајући и политичку културу. Или, други пример: сталност избо-
ра почео je да уводи свест о нормалности политичких промена, чиме
ce умањила жестина политичких обрачуна, na су почели да ce мењају
односи између власхи и опозиције, већине и мањине. Тачно je да овај
рад сведочи о примерима који су чинили да су модерне институције y
Србији биле хронично дерогиране, da су тонуле y живо блато, али наве-
дени примери показују да ce из тог круга могло изаћи. Ратови који су
започели 1912. године прекинули су постепени развој политичке кул-
туре y Србији, али остало je мноштво доказа који би потврдили тезу да
модерни институционални оквир не мора бити само последица, већ и
услов развоја“ (Исто: 123-124; додато подвлачење).

Тиме и Дубравка Стојановић долази на становиште социолошког

институционализма (код нас Павловић и Антонић 2007: 32 и да-
ље) - да установе поретка делују обликујуће и социјализујуће на
понашање актера, a пре свих елите. Она очигледно сматра да, иако
je y Србији 1903. успостављена само номинална, али не и стварна
демократија, институције су ипак могле да постепено социјализују
српску политичку елиту y демократску. Али, постојање демократ-
ске елите, из угла теорије модернизације, ипак није довољан услов
за демократију - поставља ce питање: шта ће бити са недовољном
„социјалном издиференцираношћу“? Ауторка, наиме, сматра да je
једна од основних мана тадашње српске елите била њен наводно
предмодерни концепт социјалне егалитарности (a не само правне;
Стојановић 2003: 412), због чега „елита није могла да прихвати мо-
деран начин политичког мишљења y његовој целости“, na je зато
„елита била истовремено и покретач и кочница модернизације“
(Исто: 413). Елита je, наиме, била покретач политичке модерниза-
ције (демократизације), али - очигледно својим нормативним ста-
вом - и кочница социјалне модернизације (пролетаризације). Тек,
ваљда, ако би српска елита нормативно усвојила идеју социјалне
неједнакости - na још ако би и сама експроприсала сељака и оте-
рала га y пролетаријат, или макар ако би ћутке посматрала како то
неко други завршава - она би можда тиме коначно постала истин-
ски модернизаторска. To, наравно, ова ауторка не каже, али то су
ипак нужне консеквенце њеног становишта - меке теорије аутори-
тарне модернизације, која je, због „омекшавања“, само постала не-
кохерентнија, али не и прихватљивија. Тако Дубравка Стојановић
тврди да су 1903-1914. „модерне институције y Србији биле хронич-
Сликаједног доба 817

но дерогиране, да су тонуле y живо блато“ - наравно, због наводне

традиционалистичко-колективистичке политичке културе њених
јаких актера, a y исто време да су тако слабе и дерогиране инсти-
туције („живо блато“) ипак успевале да мењају актере и да их демо-
кратски социјализују - што y теоријском смислу не може да не личи
на оксиморон. Јер, ако су институције успеле да обликују понашање
актера, онда оне ипак нису биле слабе, фасадне и дерогиране, нити
je систем био „живо блато“, већ je Србија тада ипак имала стварну
демократију.
Но, треба рећи да, иако ce гледиште ове историографске школе
на Србију 1903-1914, као што смо видели, покушавало прогласити
научном нормом - јединим исправним мишљењем y историогра-
фији, ипак су ce другачија становишта о демократији y ондашњој
Србији и даље често јављала y историјским прегледима или специ-
јалистичким чланцима. „Премда узбуркан и праћен разним непра-
вилностима“, стајало je, рецимо, y Новој историји српског народа
(Батаковић ур. 2000), „систем парламентарне демократије y Србији,
претежно аграрној земљи, ипак je био на високом нивоу, не само
y балканским оквирима“. И y доцније објављеном чланку Душана
Батаковића „О парламентарној демократији y Србији 1903-1914“
(2012), каже ce да je „упркос свим искушењима, парламентарна де-
мократија y Србији, упоређена с најразвијенијим западним демо-
кратијама, ипак добро функционисала“ (Батаковић 2012: 397). Бата-
ковић je чак овде експлицитно одбацио „неубедљива и често једно-
страна, правно-техницистички или на основу расправа y штампи
и скупштини заснована гледишта, с циљем да ce оспоре домети и
релативизују вредности демократије y Србији“ (Исто: 395-396) -
упућујући на књиге Олге Поповић-Обрадовић (1998) и Дубравке
Стојановић (2003) као примере таквог гледишта. По Батаковићевом
мишљењу, „Србија ’Периклове epe’, прозрачена пуним политичким
слободама и истрајним културним и научним напретком, једно je
од најважнијих раздобља y историји савремене српске демократије"
(Исто: 407).
И Радош Љушић, y књизи Српска државност XIX века (2008),
дао je прецизну оцену демократије y Србији 1903-1914: „За све вре-
ме важења Устава из 1903. године коректно je поштована форма
парламентарног режима y Србији, уз извесна одступања y погледу
садржине парламентарних институција. Иако je Србија пролази-
ла кроз тешке кризе - Царински рат, Анексиона криза, балкански
и Први светски рат, стално су дограђивани облици демократије и
 8 i8 Срби 1903-1914

парламентарне владавине, али су пресечени y тренуцима када су

ce очекивали највећи резултати. Чињеница да ни y ратовима ни-
је ограничено ниједно право Народне скупштине говори y прилог
Да je србијанско друштво било сазрело за демократску владавину.
Слаб владар, јак Парламент, испрофилисане политичке странке,
демократски Устав били су добри предуслови парламентарној вла-
давини" (Љушић 2008: 248-249).
Сличан поглед на демократију y Србији 1903-1914. налазимо и
y новијим прегледним књигама Стевана К. Павловића (2004: 98),
Мирослава Свирчевића (2009: 328-329) и Чедомира Антића (2013:
185-186), или y научним чланцима Милоша Ковића (2003: 377; 2013:
148, 156). Свирчевић и Антић такође помињу историографска гле-
дишта која оспоравају демократију y Србији 1903-1914, али их, као
и Батаковић, одлучно одбацују.
Исто, новије културне историје Србије y раздобљу 1903-1914.
и даље сасвим природно повезују политичку демократизацију са
успоном културе. „Значајне политичке промене y Србији које су
настале 1903. године враћањем уставног режима“, каже ce y мо-
нографији Успони српске културе: књижевни u уметнички ж и вот
1900-1918. (2008), Јелене Милојковић-Тјурић, „подстакле су духовни
и општенационални напредак“ (Милојковић-Тјурић 2008: 5). У том
смислу, ова књига исцрпно описује, на пољу књижевности, сликар-
ства и музике, „Скерлићев, Јовановићев и Мокрањчев период y раз-
воју српске културе" (Исто: 5) и „културни и просветни напредак
Србије пред Први светски рат“ (Исто: 159) - како y институционал-
ном, тако и y уметничком (стваралачком) смислу.
Овде би требало још указати и на основну тезу књиге Српски
културни круг 1900-1918. (2012), Петра Пијановића, пошто та теза
има снажан идентитетско-политички карактер, и може бити ва-
жна за начин на који ће ce y будућности y целини гледати на Србију
тога доба. „У раздољбу од 1900. до 1918. године“, каже Пијановић,
„српска култура постигла je највише домете y многим областима
културног живота и стваралаштва. To време изнедрило je врсну
генерацију уметника, научника и делатника y другим областима
друштвеног живота. Без премца y дотадашњој српској историји, та
генерација je значајна no томе што je дала велике ствараоце и дела,
без којих српска култура не би била оно што јесте“ (Пијановић 2012:
24-25). Ово поколење je, између осталог, значајно и no томе што je,
„око 1900. године, створило образац једноставног и јасног, мисао-
ног и логичног, уверљивог живописног и однегованог израза који je
Слика једног доба 8 19

добио назив београдски стил. Ha вуковском наслеђу, али и удаљава-

њем од сеоске, тј. фолклорне основе српског језика и угледањем на
француску језичку норму, тада je створен градски, елегантан и пре-
фињен интелектуални израз“ (Исто: 178-179; додато подвлачење).
Међутим, баш то што je no среди било велико поколење, и то
оно које има прилику да делује y времену када „српско друштво,
na и култура улазе y златно доба’“ (Исто: 336;. и Палавестра [2011:
7] говори о ,,’златном добу’ српске књижевности"), грешка коју je
тај нараштај учинио имала je још погубније последице y наредних
сто година (Пијановић 2012: 313). Наиме, „чедо je ове генерације и
идеологија југословенства“ која je довела до настанка „културног,
a потом друштвеног и државног хибрида“ (Исто: 26). A тај хибрид
je, на крају, произвео „аутоколонијални дух, који ce огледа y добро-
вољном одрицању од свога и својих вредности, те y здушном при-
хватању нечег (туђег) што није изворно и веродостојно (Исто). Kao
главне „културне идеологе југословенства11 1903-1914, Пијановић
приказује Јована Скерлића - кога назива „првосвештеником ове
идеологије (Исто: 245, 249), затим Јована Цвијића, Павла и Богдана
Поповића, Александра Белића, Надежду Петровић, Стевана Мо-
крањца, Пају Јовановића и друге. A средишна културна установа
тог „превредновања дотад важећег вредносног система y култури
(Исто: 339), укључив и превођење српске y југословенску идеју, био
je Српски књижевни гласник (Исто: 340)
По Пијановићу, тадашња српска елита која je била „англофилска
и франкофилска", заговарала je „западноевропски културни модел
који je подразумевао да ће ce y новој, заједничкој држави развити
идентитет политичке нације. Хрватском и словеначком елитом, ме-
ђутим, владао je „јак аустронемачки дух“ који je заговарао „сред-
њоевропски културни образац“ и идентитет етничких нација који
ће остати очуван и y Југославији. Српска елита из 1903-1914. крива
je што није разумела да та два модела и идентитета искључују је-
дан другог. Она je крива што je Србе и Србију гурнула y пројекат
за који ce од самог почетка морало знати да нема изгледа на успех
(Исто: 27). A баш због великог угледа код Срба тадашње наше кул-
турне елите, y Србији je „југословенска идеја била боље примана и
више одомаћена него код осталих Југословена" (Исто: 259). Многи
од тих великана пали су, тако, на испиту и као научници, јер их je
„идеолошки конструкт и културни хибрид“ југославизма (југосло-
венства) толико „опчинио“, да су због „своје наивне вере“ одступи-
ли од „озбиљних научних скрупула и критичке сумње“ (Исто: 304).
 8 20 Срби 1903-1914

Тиме су начинили озбиљну штету српском идентитету и српским

интересима јер je њихов културни програм прихваћен као званич-
на културна политика Краљевине Србије, a затим и као њена поли-
тичка и државна стратегија (Исто: 311, и даље).
И Дучић y свом огледу И стина о „југославизму“ (1942), каже Пи-
јановић (Исто: 318), такође указује да ce „кристализација југосла-
визма одиграла y времену између анексије Босне и Херцеговине
(1908) и атентата y Сарајеву (1914). T okom тог времена, a и доцније,
„обликујући културни миље и његове вредности, српска елита je
давала смер, тј. одређивала курс политичког деловања y Србији и y
околним земљама. Уместо своје куће и националне државе, која би
била no мери сопствене моћи и историјских права, српска културна
и политичка елита пред Први светски рат пројектовала je заједнич-
ки југословенски дом који y темељима није био довољно чврст и
поуздан (Исто: 348) „Зато je то златно доба’ српске културе“, за-
кључује Пијановић, „почела да нагриза идеолошка рђа још y фази
његовог пуког зрења“ (Исто: 350). Kao последица те епохалне гре-
шке, примећује напослетку Пијановић, „српској култури и држави
био je потребан готово цео век да ce врати својој матичној кући“
(Исто: 351).
Пијановићева књига објављена je исте године (2012) када je иза-
шло и треће издање Духа самопорицања Мила Ломпара. Ломпарова
књига била je снажна оптужница на рачун идеологије југослави-
зма, и остварила je приметан утицај на публику - за четири године
доживела je пет издања. „На дну сваког културног, политичког и
историјског разлога који je привилегован y нашој јавној свести пре-
бива - дух самопорицања“, писао je Ломпар - „најмрачнији покрет
српске културе (Ломпар 2012:29). „Поразни биланс идеологије југо-
словенства (Исто: 77) - која je, y многим данашњим манифестаци-
јама заправо само „поунутрашњено хрватско становиште y српској
јавној свести (Исто: 262, 319, 532, 598) - no Ломпару je првенствено
то што „смо ce потпуно препустили процесима денационализације
(...) однарођавања, уз мук српске интелектуалне и политичке елите“
(Исто: 239). Ломпар као главно извориште данашњег југославизма -
који нам y Србији, a посебно y српској култури, и даље схизофрено
располућује национални идентитет - означава титоистичко раздо-
бље (1944-1989).
Али, видели смо да Пијановић то извориште помера y 1903-1914.
Он, тако, нерасположење једног дела културне јавности због најно-
вијег таласа псеудојугословенске (,,регионалне“) културне колони-
Сликаједног доба 821

зације Србије, усмерава баш на раздобље које би, такође, могло да

послужи и као узор за српску националну свест y постјугословенско
доба. Занимљиво je да из интелектуалног круга који Ломпар сма-
тра једним од главних извора „духа самопорицања - из оног око
Латинке Перовић, долази супротна оптужба: да je интелектуална
елита y Србији 1903-1914. била сва y знаку „српског национализма“.
И можда je баш та подељеност y оцени значаја Србије 1903-1914. за
доцније политике идентитета, укључивши и ону данашњу, заправо
најбољи показатељ стварног проблема подељености идентитета ко-
ји и данас мори српско друштво.

Ka „историјском ревизионизму“
(после 2006)

Чињеница да y српској историографији заиста није било озбиљ-

није и потпуније научне критике школе Латинке Перовић - мада
јесте успостављена извесна критичка дистанца - временом je до-
вела до извесног губљења координата, na и до радикализације овог
историографског становишта. Тако ce y наредном периоду, као што
ће ce видети, почело тврдити да раздобље 1903-1914. y Србији не са-
мо да није било демократско, већ да Србија тога доба није ни имала
потенцијала за демократију, те да je заправо „деценија 1903-1914.
године била деценија опш те стагнације земље'. Тиме ce ова шко-
ла, нажалост, почела све вшпе приближавати историјском ревизи-
онизму.
Пошто су y својим монографијама Олга Поповић-Обрадовић и
Дубравка Стојановић примениле на Србију 1903-1914. теоријско-
-идеолошку матрицу претходно постављену y књигама Латинке
Перовић, уследио je завршни коментар најугледније историчарке
из ове школе, y виду њене књиге Између анархије u ау то кр ати је
(2006). У њој je дисквалификација Србије 1903-1914. добила нове
размере, за које ce више не би могло рећи да произлазиле из прет-
ходних истраживања, a које нису биле поткрепљене ни неким но-
вим истраживачким потхватом.
Латинка Перовић y овом спису најпре резимира своје виђење де-
мократизације и модернизације y 19. веку. Оно je сад попримило
 822
Срби 1903-1914

строго дихотомни облик и може ce представити сукобом „патри-

јархалне" и „модерне" идеологије (Перовић 2006: 18), „словенофи-
ла и „западњака (Исто), нашег политичког „истока" и нашег поли-
тичког „запада (Исто: 19), „словенофилског табора“ (у који спадају
Марковићеви социјалисти и Пашићеви радикали) и „западњачког
табора“ (у који спадају напредњаци и либералци; Перовић 2006: 21);
то je сукоб „схватања друштва“ као „патријархалног, затвореног“ и
„модерног, отвореног друштва" (Исто: 260), уопште сукоб између
„патријархалности и „модерности (Исто: 56), сукоб о „томе коме
ce Србија приклања: Истоку, чији je центар Русија, или Западу, чи-
јом je парадигмом сматрана Аустро Угарска' (Исто: 261), сукоб из-
међу концепције „државе која би обухватила читав српски народ“
и концепције „реалне српске државе“ (Исто: 19) - a „реална српска
држава je првенствено она „у границама које joj je одредио Бер-
лински конгрес 1878. године (Исто: 63). Већ из појмовника који ce
користи („патријархално-модерно", „затворено-отворено") јасно je
на чијој су страни, y овој манихејској борби, наклоности ауторке.
Но »западњачки табор je y Србији 19. века, сматра ауторка, пре-
трпео пораз. Доминантна ситносељачка структура je, због преране
демократизације, произвела доминантан политички покрет, a по-
што je његова идеолошка основа била егалитаризам, тиме je успо-
стављен т о т а л и т а р а н модел демократије. „Апсолутна доминација
једне странке представљала je својеврсни терор. To je, уз немирење
Круне са смањењем властитих прерогатива, био један од главних
разлога политичких криза које су Србију потресале после Устава
од 1888. године. (...) Уз социјалну једнакост, која je остварена кроз
доминацију ситног поседа, на овим основама je формиран модел
демократије супротан моделу либералне демократије. Народна де-
мократија, која ce реализује кроз народну партију, народну самоу-
праву и народну државу y суштини je т о т а л и т а р н а “ (Исто: 151,22;
додато подвлачење).
У том смислу, и демократија успостављена после 1903. била je,
заправо, дефектна. „После пораза поменутог покушаја модерниза-
ције (мисли ce на напредњаке - С. A.), патријархална матрица ce
учврстила, формирао ce социјално-политички образац и политич-
ка култура која je утицала и на потоње покушаје модернизације. To
ce не мења ни после династичког преврата 1903. године" (Исто: 23).
Поредак y Србији 1903-1914, no мишљењу Латинке Перовић, одли-
кује тек пуко „преузимање западноевропских форми (политичко
удруживање, либерални закони, парламентаризам)“, са скриве-
Сликаједног доба 8 23

ном идејом „да би ce (тиме) придобиле симпатије Западне Европе

за остварење заветн и х циљева“ (Исто: 13; изворно подвлачење). A
главни „заветни циљ“ je „ослобођење и уједињење српског наро-
да“ (Исто: 23). Српска елита je, дакле, демократију преузела само из
„маркетиншких“ разлога - да би тако преварила Запад, или му ce
додворила, a како би затим лакше остварила своје истинске, наци-
оналистичке циљеве.
Уопште, испод демократске форме y Србији 1903-1914. ауторка
јасно детектује првенствено националистичку суштину. Ta квинте-
сенција ce, no ауторки, може изнаћи већ y идеологији социјалистич-
ке фазе радикала, код Светозара Марковића, Адама Богосављевића,
na и раног Николе Пашића, када je, наводно, важила „државносо-
цијалистичка формула: србизам = социјализам‘ (Исто: 120; изворно
подвлачење). Оно што, затим, има облик радикално-демократског
покрета заправо je само фасада за актуелну фазу борбе за завет-
ни циљ (за „државу која би обухватила читав српски народ“). Под
утицајем радикала, али и општег, националистичког расположења,
сматра ауторка, „уједињење српског народа постало je идеја свих
идеја. (...) Од малих ногу, дете je васпитавано као ратник и освет-
ник, y мржњи према непријатељу. (...) Овим духом je, из генерације
y генерацију, прожимано васпитање y школи“ (Исто: 64, 65) - али,
не само y школи већ и породици, цркви, војсци, штампи, усменој
и писаној књижевности (Исто: 65). Националистичка борба подра-
зумевала je и очување егалитаризма. „Егалитарна идеологија, под
разним именима (социјализам, радикализам, комунизам) каракте-
рисала je историју Србије кроз читаво модерно доба. (...) Једнакост
y сиромаштву није била сама себи циљ већ важна претпоставка ује-
дињења народа. (...) Борба за државу била je борба за територије на
којима живи српски народ. Такав циљ je захтевао концентрацију
мисли, енергије и средстава, односно искључивао je социјално ра-
слојавање, унутрашње политичке разлике, компромисе и коалици-
је“ (Исто: 70, 393). Могло би ce, следећи ауторку, рећи да ce оно што
je почело као србизам = социјализам под радикалима само настави-
ло no формули национализам = егалитаризам.
У том смислу, ни период 1903-1914, према Латинки Перовић,
никако није био истински демократски. Србија тада, наиме, није
имала прву претпоставку за демократију, a то je социјална изди-
ференцираност. „Српско друштво je све до Другог светског рата
остало аграрно друштво, са вишком сељачког становништва, без
корена за политички плурализам y социјалној структури“ (Исто:
 824 Срби 1903-1914

44). Стога ce y периоду 1903-1914. може само говорити „о имитира-

њу Европе, о идејном маскирању које ce претвара и y самообману
и y обману, о цивилизацијском лаку’ чију танку површину проби-
јају патријархалност и заосталост“ (Исто: 53). Оцене y нашој исто-
риографији о постојању демократије y Србији 1903-1914. - попут
оне Душана Батаковића (ур. 2000) - само су део „становишта (која)
имају снагу мита (Перовић 2006: 54). По Латинки Перовић реч je
о врсти „институционализоване лажи“, које ce „одржавају упркос
темељним истраживањима институција (краљ, влада, парламент) и
иДеЈа (слобода, једнакост, братство) која их доводе y питање“ - овде
ce ауторка позива на монографије Олге Поповић-Обрадовић и Ду-
бравке Стојановић. Штавише, Латинка Перовић ce слаже са оценом
(за коју, међутим, не наводи извор) да je „европеизирање“ историје
Србије - попут приказивања Србије 1903-1914. као демократске зе-
мље - y нашој историографији „на граници комплекса" (Исто: 55).
Тако Латинка Перовић долази до становишта да би ce српски
историчар свог комплекса могао ослободити само ако би коначно
признао да Србија 1903-1914. није имала демократију. У супрот-
ном, чак и ако, на чисто појмовном нивоу, настави да употребљава,
рецимо, реч „демократски“ y опису било радикала, било државе,
историчар заправо и сам несвесно преузима радикалску идеологи-
ју и тиме сам себе сврстава y актуелни патријархално-колективи-
стички табор: „Ако не уочава да пред собом нема довршену појаву
већ процес дугог трајања, историчар, уз сав труд који улаже, не мо-
же да успостави историјску дистанцу. У том случају, он идеологију
народне државе не тумачи него несвесно репродукује, и то y оној
мери y којој она и даље живи“ (Исто: 113).
Заправо, Латинка Перовић мисли да je манихејска дихотомија
„патријархално-модерно", „затворено-отворено“ и данас на делу
(вид. Исто: 29, 179), na да српски историчар, начином на који ин-
терпретира прошлост, сам себе сврстава y један од та два табора
(„идеологију... несвесно репродукује, и то y оној мери y којој она и
даље живи ; Исто: 113). Тако ce интерпретација историје преобра-
ћа y врсту идеолошке борбе, y којој неки савремени „напредњаци"
и „радикалци настављају да одмеравају снаге. Латинка Перовић,
као и цела њена историографска школа, заузимају одлучно страну
„напредњака“. Они о целокупном раздобљу између 1880. и 1914. ми-
сле и говоре онако како су то радили напредњаци - не само афир-
мишући њихову концепцију (ауторитарне) модернизације Србије
већ и опширно и са одобравањем цитирајући напредњачке критике
Сликаједног доба 8 25

(укључивши и чисте клевете) како радикално-демократског покре-

та, тако и институција (посебно y епохи 1903-1914). Из те перспек-
тиве посматрано, цео демократски покрет y Србији на прелазу 19.
y 20. век приказује ce, затим, као тотали тарно-конзервати ван , те
ce из тога затим извлаче директне паралеле са доцнијим, или нама
савременим, тоталитарним покретима.
Баш такво виђење модерне српске историје - као вечно враћање
истог, Дубравка Стојановић y раду који je изашао као део спомени-
це о Латинки Перовић (2008), проглашава за главни допринос ове
историчарке науци. Свој рад Дубравка Стојановић почиње тезом
да je „Србија данас једна од најконтроверзнијих држава европског
континента“ и да je „српски случај јединствен y данашњој Европи“
(Стојановић 2008:188). „Узроци те дубинске кризе српског друштва
y великој мери су историјски11, објашњава даље она (Исто: 189), јер
су данашње „дилеме или проблеми готово непромењени y односу
на оне који су мучили грађане Србије крајем 19. века“ (Исто: 189). To
„долази отуда што je начин функционисања система, од тог време-
на, доживео сасвим незнатне измене“ јер je систем остао „зачаурен
y опни предмодерне политичке културе“ (Исто: 189-190). A таква
проблематична политичка култура била je „у најдубљој вези с идео-
лошким концептима који су доминирали y српској политичкој ми-
сли tokom 19. и 20. века“ (Исто: 198). „Ту идеологију“, поентира сада
Дубравка Стојановић „прва je y српској историографији реконстру-
исала Латинка Перовић, показујући y својим бројним радовима да
ce ради о чврстом систему који je, tokom времена, мењао облик, na и
место на политичкој сцени, али чије су основне компоненте остале
непромењене. Ради ce, no Латинки Перовић, о дубинском, затво-
реном идеолошком систему који ce рециклира скоро век и no, ме-
њајући форме од раног српског социјализма Светозара Марковића,
преко радикализма, затим разних облика идеологија блиских фа-
шизму између два светска рата и tokom Другог светског рата, преко
комунизма, до национализма који je наступио половином осамде-
сетих година 20. века“ (Исто: 198-199).
У тако поједностављеној визији наше новије историје, различи-
те идеологије, покрети и политике, сврстане су y исто зло. Соци-
јализам Светозара Марковића, радикализам Николе Пашића, кор-
поративни фашизам Димитрија Љотића, „меки“ комунизам Јосипа
Броза Тита или пак бирократски национализам Слободана Мило-
шевића - све ce то приказује као један те исти „дубински, затворе-
ни идеолошки систем, који ce рециклира скоро век и по“. Из такве
 8 26
Срби 1903-1914

перспективе посматрано, онда, наравно да не може да буде места за

демократију између 1903. и 1914. - јер она, из угла ауторитарне тео-
Рије модернизације, није ни могла, нити смела да настане; a пошто
je no теорији није могло бити, онда je није ни било.
Да би ce утврдила ова теза, објављена je још једна књига Олге По-
повић-Обрадовић на исту тему (постхумно; прир. Латинка Перо-
вић), збирка њених радова са карактеристичним насловом: Каква
или колика држава (2009). „Увођење парламентарних институција y
Србији 1903. и њихово једанаестогодишње функционисање", пише
ауторка (2009: 102), „представља типичан пример рецепције модер-
них политичких институција y предмодерном друштву“. „Увођење
парламентарних установа претходило je, дакле, самом грађанском
друштву , тврди ауторка, na додаје: „у том, као и уопште, y погледу
политичког и уставног развитка, искуство Србије сасвим одступа
od европског искуства, ако ce под овим подразумева политичко и
уставно искуство Запада (Исто: 543; додато подвлачење). Пошто
Србија 1903-1914, дакле, није била зрела за демократију no обрасцу
Запада, наравно да je дошло до искривљења демократских вред-
ности и установа (осим y случају слободоумних напредњака). „И
y раздобљу после 1903, антииндивидуализам je остао преовлађују-
ће начело политичке свести народа y Србији, што ce исказивало не
само y практичном политичком животу него и програмским одба-
цивањем либералног, дакле, индивидуалистичког концепта демо-
кратије од стране свих политичких снага y земљи, изузев социјално
маргиналне Напредне странке“ (Исто: 323).

„Изборна борба, страначка штампа, скупштинске расправе и поли-

тички живот y целини, поред сјајних примера грађанског слободоу-
мља и политичке просвећености, пружају бројна сведочанства о при-
митивној политичкој свести, заробљеној не само егалитаристичким u
колективистичким духом, ксенофобијом u отпором према Западу - о
чему je већ било говора - него и примитивним ниционализмом, ре-
дукованим на територијалне циљеве које je требало остварити ратом“
(Исто: 238; додато подвлачење).

Управо je тај „снажни национализам, чија je основна садржи-

на подразумевала рат , непрестано подривао „реалне могућности
Србије за очување либерално-демократских институција" (Исто:
104). Заправо, тврди Олга Поповић-Обрадовић, због свог малигног
национализма, „Србија je y раздобљу 1903-1914. све време провела
или y стању рата или припремајући ce за рат“ (Исто: 96). У Србији
Сликаједног доба 827

тих година, према ауторки (Исто), влада „права ратна психоза , a

лупањем y ратне добоше баве ce и истакнути интелектуалци, попут
Јована Цвијића, који, залажући ce за некакав „нови српски патри-
отизам“, пише: „Свет треба да зна и да ce увери да Србија може да
оперише са много већом целином, но што je њена територија. Од
Србије могу да почну највеће територијалне трансформације Бал-
канског полуострва... ми морамо бити земља која je за рат спрем-
на“ (реф. Цвијић 1907). Олга Поповић-Обрадовић даље тврди да je
y Србији, после 1908, a „са задатком да припреме герилу за рат y
Босни, формирана и паравојна организација ’Народна одбрана, K o ­
ja je уживала подршку и непосредну помоћ од најугледнијих стра-
начких вођа и интелектуалаца. Покренути су нови листови који су
пропагирали милитаризацију насупрот демократији" (Поповић-
Обрадовић 2009: 96-97). Све je то, наводно, било последица 1903.
и „победе српске’ над србијанском’ политиком“ (Исто: 248). Насу-
прот милитантном Цвијићу, један од ретких светлих примера међу
интелектуалцима за ауторку je (екс)напредњак Живојин Перић, и
његов лист Недељни преглед. Перић je, наиме, „сматрао да ce Србија
мора окренути Западу, као и да најкраћи пут ка њему води преко
Аустроугарске“, те je 1909. чак предлагао да Србија уђе y федерацију
с Аустро-Угарском као део будуће њене српско-хрватске јединице, и
тако ce коначно реши српско државно питање (Исто: 307-309).
У својим прилозима за ову књигу Латинка Перовић нам додатно
открива да су „мит о ’златном добу српске демократије (...) створи-
ли победници - војска и радикали“ (Исто: 22), те да je „златно доба
постало важан инструмент српског национализма на крају 20. века
y делегитимисању и државе и поретка“ - пошто су, из перспективе
српског национализма, „стварање југословенске државе 1918. годи-
не, a затим и њена обнова 1945. године (...) тумачени као насилни
прекид тог златног доба’“ (Исто: 610). Овде ауторка, међутим, не
наводи ниједну референцу за ову потпуно нову и радикалну оцену
- да су „мит о ’златном добу српске демократије’ створили војска и
радикали“, као и да je тај мит био „важан инструмент српског на-
ционализма на крају 20. века“. Из нашег горњег прегледа читалац
може да види генезу представе о „златном добу“: тврдња да су „мит
о ’златном добу’ створили војска и радикали“ може да буде (макар
оквирно) истинит само ако Милана Грола, или пак доцније Дими-
трија Ђорђевића и Косту Димитријевића - код којих смо нашли ову
синтагму - прогласимо официрима и радикалцима. Такође, „важан
инструмент“ тешко да може бити сложеница која je употребљена y
 8 28 Срби 1903-1914

штампи укупно п е т п у т а y три десет година - осим ако појам „ва-

жан инструмент нећемо да употребљавамо сасвим произвољно.
Но Латинка Перовић наставља са радикализацијом критичког
становишта према Србији 1903-1914, тврдећи да je парламентари-
зам тада „био y Србији готово без претпоставки“ (Исто: 611), поред
осталог и зато што Србија „осим националистичке, друге традици-
је није ни имала (Исто). „Парламентаризам није y Србији пустио
дубљи корен не зато што није било довољно времена да ce то до-
г°Ди >развејава ауторка и последње заблуде везане за макар демо-
кратске потенцијале Србије, већ зато што je парламентаризам „био
инкомпатибилан са идејом народне државе и снажним импери-
јалним национализмом“ (Исто: 617). Наиме, пошто су 1903. „офи-
цири-завереници окончали заправо дугогодишњи рат радикала
против династије Обреновића као носиоца западне оријентације
Србије y спољној и унутрашњој политици“ (Исто: 39), српска елита
je могла коначно да, y раздобљу 1903-1914, a без ограничења која су
joj наметали западњачки Обреновићи, направи избор између „два
различита државноправна програма“ - „србијанског“ и „велико-
српског (Исто: 27). Она je тада, наравно, изабрала ово друго. To je
морало довести до „милитаризације друштва y целини“: „Србија je
упоређивана са војним логором“ (Исто: 39), a „рат je био стање духа“
(Исто: 40).
Због тог je практично све y Србији 1903-1914. било погрешно -
ако не рачунамо усамљена острвца разума, попут Живојина Пери-
ћа и његовог листа Недељни преглед „у коме je, после 29. маја 1903.
године, највише и развијан концепт либералне државе“ (Исто: 41).
Таква милитаризована, националистичка и тоталитарна псеудоде-
м ократија морала je да заврши y ратовима, који су од Србије, обја-
сниће нам то Латинка Перовић на другом месту (2014: 7), направили
згариште. Овде треба рећи да би, y сусрету с тезама ове историогра-
фије о „тоталитарној демократији", „национализму", „империјали-
зму“, „милитаризацији“, „претварању земље y војни логор“, „рату
као стању духа , те краху државе y „згаришту“ 1917, неупућени чи-
талац могао помислити да je скупштина y Србији 1903-1914. била
пуна посланика обучених y униформе, који кличу као y касарни,
безусловно примају и изгласавају све предлоге, те y ставу мирно,
са дигнутом десном руком, поздрављају свога вођу... Наравно да je
стварна слика српске скупштине и српског друштва била другачи-
ја, na употреба овако јаких и непримерених термина више личи на
анахронизам и идеолошку (дис)квалификлацију него на стандард-
Слика једног доба 8 29

ну историографску или социјалну анализу. Тако ce rope приказа-

на историографска матрица веома приближава следећем опису:
„Схватање no коме су Срби, управо y 19. веку, скренули са царског
друма’ који води y универзалну, спасоносну ’модерну’, да би стигли
до историјског ћорсокака 20. века, y коме су, почевши од 1912. годи-
не, поробљавали и убијали припаднике суседних народа, једна je од
кључних теза актуелне ревизије српске историје (Ковић 2011: 408).
Посебно питање остаје како ce обреновићевско-напредњачка
владавина y последње две деценије 19. века (1880-1903) може при-
казивати као „модернизаторска“ и са циљем успостављања „ли-
бералне, правне државе“, док ce читава деценија која je наступила
после 29. маја (1903-1914) приказује као доба „лажне демократије“,
„милитаризма“, na и „стагнације“. Остаје нејасно каква je то „евро-
пеизација“ y којој ce опозициони листови за шест дана три пута за-
брањују, y којој ce иде годину дана y затвор због критиковања кра-
љевог говора, опозициони прваци, из „државног разлога , a без до-
казане кривице, осуђују на робију, чиновници ce, из истог разлога,
масовно отпуштају из службе, министри не смеју да ce састају без
присуства краља, a „сваки трећи човек на улици (у Београду - С.
A.) или je плаћени детектив или добровољни достављач (Јовано-
вић 1936: 265-266; [1934] 1991: 705; Продановић 1924: 60)? У којој, за
десет година, краљ изврши шест државних удара и обори укупно
12 кабинета, при чему je два устава укинуо, a два октроисао (Бар
1907: 89; Васић 1925: 27)? У којој, само tokom једних антивладиних
демонстрација, жандармерија убије шесторо људи, a онда похапси
„119 великошколаца, гимназиста, радника и ђака основних школа
(Исто: 45)? Или, ако су нам економски критеријуми битнији - каква
je то била „европеизација“ земље y којој су државни дугови дости-
гли вредност целокупне зиратне земље (na су ce морали узимати
зајмови no све неповољнијим условима), или y којој су плате офи-
цира касниле и no пет месеци, a нижих војних чиновника чак и до
годину и no дана (Исто: 26, 31)? И како ce онда деценија y којој, без
обзира на све несавршености, нема ничег od овог може окарактери-
сати као доба лажне демократије и стагнације?
Слику о Србији 1903-1914, коју je две деценије, систематски и
упорно градила историографска школа Латинке Перовић, почели
су, затим, да прихватају и даље шире поједини страни историчари,
често y сврху превредновања погледа на цело историјско раздобље.
Тако Иво Банац, говорећи о времену „између прокарађорђевићев-
ског државног удара 1903. и почетка Првог светског рата износи
8 30 Срби 1903-1914

следеће: „Хвалећи га као златно доба српске демократије, српска

националистичка историографија канонизовала je овај једанае-
стогодишњи период као пример либералне демократије не само y
Србији већ и y новоуспостављеној, послератној Југославији“ (2009:
627). Но, срећом, ту je „монографија професорке Поповић-Обрадо-
вић која показује све слабости српске демократије пре Првог свет-
ског рата. (...) После читања овог дела, постаје кристално јасно које
су препреке стајале на путу демократског уједињења Јужних Слове-
на, као и мира и стабилности y овом делу Европе“ (Исто 2009: 628).
Очигледно да аутор сматра како није могло бити „демократског ује-
дињења Јужних Словена само зато што Србија није била демократ-
ска земља, као и да je управо тадашња Србија крива што није могло
бити „мира и стабилности y овом делу Европе“.
И Холм Зундхаусен, y својој Историји Србије od 19. do 21. века
(2007; срп. прев. 2008), преузима већи део оцена школе Латинке Пе-
ровић о Србији 1903-1914. И он тврди да je радикално-демократски
покрет y Србији, с краја 19. века, хтео некакву „народну демократи-
ју , која je „имала мало везе с демократијом либералног концепта“,
a која je „одбацила капитализам, друштвени плурализам и инди-
видуализам , и, наравно, „борила ce против социјалне диференци-
јације (Зундхаузен 2008: 220-221). Радикале су, наводно, водили
„интелектуалци који су били под снажним утицајем Русије” (Исто:
221), a странку одликују „антизападни, антиаустријски и антика-
питалистички ресантимани“ (Исто: 222). Тада, међутим, долази
раздобље 1903-1914, када „зачудо, нису либерали и Напредњачка
странка која je тежила да ce иде путем Запада били ти који су Ср-
бију повели y модерну’, него радикали, који су били наступили с
једним антимодерним програмом“ (Исто: 230). Зундхаусен не обја-
шњава зашто и како je дошло до тог преокрета да радикали одбаце
своју „антизападну идеологију, те да преузму западне демократ-
ске институције и успешно модернизују земљу? Али зато каже да су
„радикали промене y друштву и привреди завили y популистичку
и националистичку реторику, створили јасне слике непријатеља и
на заставе записали емоционално набијену националну ’мисију’, na
су тиме и на тај начин промени дали циљ и смисао“ (Исто). Аутор,
изгледа, овим хоће да каже да су радикали 1903-1914. одступање од
своје (наводне) идеологије оправдавали националистичким разло-
зима - али, остаје нејасно да ли je то био само изговор пред приста-
шама, или су и сами пристали на позападњачење из „национали-
стичких" разлога.
Сликаједног доба 831

Дакле, код Зундхаусена ce, y историјском приповедању и обја-

шњењу, као „корекција“ идеологизованог, ентимемског редукцио-
низма врши типично „нагомилавање фикција“. Најпре ce, заједно
са нашим нормативним историографима, изврши, као што je већ
речено, шестрострука редукција: 1. читав демократски покрет y
Србији редукује ce на радикалну странку; 2. затим ce радикали ре-
дукују на Пашића; 3. онда ce Пашић редукује на раног Пашића; 4.
затим ce рани Пашић редукује на Светозара Марковића; 5. потом
ce Светозар Марковић редукује на руске народњаке; 6. и коначно,
руски народњаци ce редукују на бољшевике. Пошто ce тако стави
знак једнакости између демократског покрета y Србији и бољшеви-
ка, проблеми са конкретним историјским објашњењем решавају ce
производњом фикција. Да бисте објаснили, рецимо, откуд радика-
лима програм либерално-демократске модернизације, ви констру-
ишете фикцију no којој je он само фасада иза које ce крије наводни,
истински радикалски програм: конзервативна и тоталитарна „на-
родна демократија“ (фикција број 1). Када пак треба објаснити от-
куда то да су радикали 1903, дошавши на власт, заиста остваривали
либерално-демократски програм модернизације, ви ce не одричете
фикције бр. 1 (о „скривеној агенди“ радикала), већ конструишете
нову фикцију - објашњење no ком та појава има некакве везе са ра-
дикалским национализмом, „популистичком и националистичком
реториком“ и „стварањем јасне слике непријатеља“ (фикција број
2). Пошто су обе фикције непроверљиве (јер je њихов епистемички
статус близак теорији завере), оно што би требало да има достојан-
ство научног објашњења своди ce на ређање редукција и фикција,
само изложено научном реториком. У том смислу Латинка Перовић
je нешто доследнија: ако ce каже да y Србији не само да није посто-
јала демократија већ да je „деценија 1903-1914. године била децени-
ја опш те стагнације земље“ (Перовић 2014: 4; додато подвлачење),
онда нема ни потребе за додатним фикцијама - од једног конзерва-
тивног и т о т а л и т а р н о г покрета, када дође на власт, и не очекује
ce, ваљда, ништа друго.
Свакако, део о периоду од 1903. до 1914. године y Србији Зундха-
усен заврш ава овако:

„За опозиционе напредњаке пак популистичке пароле радикала и из

њих проистекле противуречности друштвеног система нису били ни-
шта друго него анархија и ’лаж’. Отуда с правом Дубравка Стојановић
говори о ’две Србије’, које су надаље непомирљиво стајале једна насу-
прот другој“ (230).
 8 32 Срби 1903-1914

Одмах треба рећи да када Дубравка Стојановић (2003: 352-363)

говори о „две Србије 1903-1914, она под тим подразумева непри-
јатељство снага „старога режима" (напредњака) и „новог доба“ (оба
крила радикала). У одредници „Демократија“ описано je, међутим,
како je то непријатељство постепено попуштало, како самостал-
ци и напредњаци 1914. улазе y изборну коалицију, да би ce, најзад,
главни део напредњака 1919. прикључио самосталцима y новој, Де-
мократској странци. Али Зундхаусен говори о ,,’две Србије’, које су
надаље непомирљиво стајале једна насупрот другој“. To, очигледно,
нису те „две Србије о којој на наведеном месту говори Дубравка
Стојановић. Овде Зундхаусен или искривљено интерпретира, или
нетачно реферира на Дубравку Стојановић, док, заправо, директно
пројектује сопствену поделу - коју изналази y 21. веку y Србији -
сто година уназад.
Зундхаусен, наиме, данашњу Србију, коју описује као „национа-
листички индоктринирано друштво“ (Зундхаузен 2008: 497), види
расцепљену на „делове друштва“ y којима „и даље бујају национал-
не и националистичке идеје“ (Исто: 499) и на „ново цивилно дру-
штво , чији су представници „храбре ауторке и аутори који су писа-
ли против неонационализма, ксенофобије, повреде људских права
и насиља, критичке заступнике разних дисциплина (од правних
наука преко историје до археологије), опозиционе новинаре и изда-
ваче (писано 2006. - С. A), сараднике Хелсиншког одбора за људска
права y Србији, основаног 1994. y Београду, као и друге невладине
организације (Исто: 504). Тако и Зундхаусен, попут Латинке Перо-
вић, поставља вертикалу конфликта која иде столеће y прошлост и
y којој je, наводна, подела из деветнаестог века - коју он види као
расцеп на популисте (Исто: 196, 214-215) и западњаке (Исто: 206,
219), русофиле и аустрофиле (Исто: 218-219) - само ондашња вари-
јанта савременог политичког раседа и још једна појава вечног вра-
ћања истог y „србијанском друштву“ (вид. критику y Ковић 2011:
407-408).
Занимљиво je да je управо невладина организација коју y гор-
њем одломку Зундхаусен поименце наводи y позитивном контексту
„новог цивилног друштва , постала главни издавач историографске
школе Латинке Перовић и главни покровитељ „деконструкције ми-
та ° демократији y Србији 1903-1914. Ta НВО je, поред штампања
помињаних књига Латинке Перовић (2006) и Олге Поповић-Обра-
довић (2009), као и Споменице Латинки Перовић (2008), обезбедила
и превођење на енглески и публиковање књиге The Parliamentary
Сликаједног доба 833

System in Serbia: 1903-1914. (2013), Олге Поповић-Обрадовић. У фи-

нансирању ових издања (како ce y њима наводи) учествовали су, по-
ред осталих, и Европска унија, Савезно министарство иностраних
послова CP Немачке, Фондација Хајнрих Бел итд. Тако je „декон-
струкција мита“ о демократији y Србији 1903-1914. постала и врста
међународно финансираног пројекта - што je још један показатељ
колико je наша историја, na и она од пре сто година, и даље поли-
тички жива и занимљива, чак и y европским размерама.
Коначно, y најновијим радовима Латинке Перовић негативни по-
глед на раздобље 1903-1914. достиже свој максимум, превазилазећи
све што je y ранијој „нормативној историографији“ на ту тему рече-
но. Латинка Перовић сада тврди како je „деценија 1903-1914. године
била деценија опш те стагнације земље“ (Перовић 2014: 4; додато
подвлачење) - што je заиста novum y нашој, a и светској историогра-
фији. „Србија je ушла y кризу која је“ - овде Перовићева са одобра-
вањем цитира књигу Добривоја Р. Лазаревића Убице народа српског
(1917) - која je „представљала моралну декаденцију зором 20. века .
Даље Латинка Перовић каже да ce наводна криза 1903-1914.

„огледала y политичкој нестабилности земље, њеној задужености, вла-

давини интереса једне котерије (политичари, војници, интелигенција)
и безакоњу. У земљи je за 10 година промењено 18 кабинета. И поред
велике задужености - ’Србија није имала ни друмова ни мостова ни
зграда за државна надлештва, већ су оне под кирију узимане, изузев
Двора и још неких луксузних грађевина - ни железница које су преко
потребне’“ (Перовић 2014: 5; цитат je из Лазаревића).

Наравно да je та „деценија опште стагнације земље“ дошла као

резултат Пашићеве „неуставне борбе за искорењивање Обренови-
ћа као аустрофила, односно западњака' (Исто: 2).
Латинка Перовић, заправо, y овом тексту не може да сакрије за-
довољство што je открила књигу штампану y Немачкој 1917. годи-
не: Убице народа српског, Добривоја Р. Лазаревића (1872-1959). „По
увидуу чињенице и богатству асоцијација“, пише она, „Лазаревиће-
ва књига je, иако историјски извор другог реда, јединствено сведо-
чанство“ (Перовић 2014:1). Пошто даје другачије виђење „раздобља
1903-1914“, „у поређењу са, на пример, деценијама неприкоснове-
ним Слободаном Јовановићем“ (Исто: 1), није ни чудо да je то „све-
дочанство (...) остало затурено више од сто година“ (Исто: 7). Но
другачије виђење „раздобља 1903-1914“ није изненађење за Латин-
ку Перовић - она и њена школа су нешто слично већ одавно писали,
 834 Срби 1903-1914

објашњава нам сама Перовићева (Исто: 1-2). „Тек уз постојање ове

историографије могуће je оценити и вредност секундарних историј-
ских извора y које спада и књига мајора Добривоја Р. Лазаревића1,
тврди она (Исто: 2). A вредност Лазаревићеве књиге je знатна - јер
ce необично поклапа са основним поставкама ове историографске
школе - na нам je Латинка Перовић исцрпно препричава. Тако нам,
без икаквог критичког коментара, Латинка Перовић, осим оста-
лог, преноси Лазаревићеве тврдње (заправо клевете и увреде) да je
»једини мотив“ официра који су учествовали y 29. мају био „да ce
дочепају власти , због чега их je „Лазаревић упоређивао са друм-
ским разбојницима којима je био потребан харамбаша“ - na пошто
су убили краља, они су за тог „харамбашу" довели Петра Карађор-
ђевића (Исто: 5).
У »биланс 29. маја 1903. године (Исто: 2), осим осталог, no ономе
како Латинка Перовић интерпретира Лазаревића - a њихова ми-
шљења ce no овом, као и no многим другим питањима, подударају
- спада и то што су завереници „слабу јавност довели до хипнозе
националним циљевима. Уз милитаризацију друштва, они су по-
стајали одлучујући чинилац y борби за њихово остварење“ (Исто:
4). Успевши, дакле, да национализмом индукују готово целу Србију,
завереници су кренули да производе ратове. Перовићева без ика-
кве критичности преноси Лазаревићеве неаргументоване тврдње
да je савез између Бугарске и Србије (1912), y 1913. години „био нару-
шен амбицијама војног врха y Србији ', при чему су ce „у својој мега-
ломанији српски неодговорни чиниоци’ ослањали на Русију којој
je, опет, ’на Балкану увек недостајао рат’“ (Исто: 6). И не само да je
Србија, тако, заправо, крива за рат са Бугарском 1913, њена ратна
кривица ту тек почиње: „иако ce велики европски рат није могао
избећи, чињеница je да су српски ’неодговорни чиниоци’, учешћем
y припремама атентата на принца Франца Фердинанда y Сарајеву
29. јуна 1914. године, били варница која je изазвала велики ратни
пожар“ (Исто: 6).
Пошто je, дакле, „националистичка" и „мегаломанска" Србија
покренула ратове 1913. и 1914, она није, приказује нам даље Латин-
ка Перовић са одобравањем мисао Добривоја Лазаревића, хтела да
прихвати чак ни великодушну понуду Аустро-Угарске да ce склопи
мир. „У једном свом другом спису (Српском народу u п а т р и о та м а
на Солунском фронту) Лазаревић говори о понуди Аустро-Угарске
влади Србије (септембар 1915) да, уз компензације (Босна и Херце-
говина и 200.000.000 франака) остане ’у пријатељском неутралите-
Слика једног доба 835

ту са њом’“ (Исто: 6). Но, додаје своје мишљење, Србија ce радије

заносила Лондонским уговором, „који je Србији, уз компензације,
стављао y изглед стварање Велике Србије“ (Исто: 6). Због тога je на
олтару мегаломанских националистичких пројеката жртвован цео
народ. A народ, сад опет цитира Лазаревића, „беше малаксао и ма-
теријално и физички (...) и као такав није био y стању да створи Ве-
лику Србију“ (Исто: 6). И због тога je Србија те 1917. године, када je
Лазаревићева књига штампана, постала „згариште (Исто: 7): „Уни-
штен je Етнографски музеј... Пропала je Народна библиотека... Уко-
чен je прогрес научни, читава школска генерација, пропала, помрла
и испрозебла, поред тога што je престала да учи, да ce усавршава...
Железница нема... Заводи и привредне установе претворене y шта-
ле... Кола попаљена, Србија више нема возова... Села поништена и
попаљена... Судови пропали... Трговина потпуно застала... Устано-
ве, за које су милиони дати не постоје, тако je и са војно-техничким
заводом... Фабрика дувана... не постоји више... Све je то згариште...
(цитирано y Исто: 7).
И ево како ову слику Србије 1917. као згари ш та коментарише
Латинка Перовић: „Тако je изгледао биланс Светог стања (мисли ce
на Србију 1903-1914. - С. A.) y очима једног припадника оног дела
официрског кора, и српског друштва, који ce никад није помирио
са злочином од 29. маја 1903. године, нити са тесним црнорукашким
избором: уједињење или смрт“. Па наставља:

„Није, дакле, случајно сведочанство Добривоја Р. Лазаревића о Срби-

ји на почетку 20. века остало затурено више од сто година. Како ће ce
оно читати данас, после низа ратова које je Србија водила на крају 20.
века, када je историја описала круг, затворивши га y тачки фрапантне
подударности краја и почетка 20. века, знаће ce тек када нађе свога
издавача. To ће бити прилика и да ce више сазна о Добривоју Р. Лаза-
ревићу“ (Исто: 7).

Међутим - y њеном одушевљењу новоткривеном књигом која

потврђује cee што je она већ двадесет година писала - остаје непо-
знато да je књига Добривоја Лазаревића већ нашла свога издавача,
и то пре две године. To je Центар за историјски ревизионизам „Др
Лазо М. Костић“, са седиштем y Берлину, Минхену и Београду. Овај
необични издавач je Лазаревићеву књигу штампао 2012, реклами-
рајући je на једнако необичним форумима попут Националног срп-
ског ф ронта (Каталог 2012), и то овако: „Сазнајте зашто ова књига
србског контразавереника из 1903. ни до дан-данас не постоји ни y
 836 Срби 1903-1914

једној приватној и јавној библиотеци Србије и других балканских

земаља*. (Нешто слично каже и сама Перовићева [2014: 1]: „У фон-
довима домаћих библиотека о њој нема ни трага. Питање je да ли
je икада и доспела y Србију ; међутим, Лазаревићева књига, коју je
прештампао Центар за историјски ревизионизам, стоји y Народној
библиотеци [Лазаревић 2012]).
Штавише, не само да je „Центар за историјски ревизионизам“
публиковао ову Лазаревићеву књигу већ je Лазаревић, како ce ис-
поставља, и омиљени писац овог Центра. Тако je Центар прештам-
п а° и књигу коју помиње Латинка Перовић - С т а н и т е ! Пропаде
народ српски! (изворно публикована y Софији 1918). У реклами за
ту књигу, објављеној на сајтовима Stormfronta (Каталог 20116) и На-
ционалног српског ф ронта (Каталог 2011б) каже ce да je реч о „апелу
војницима и народу на Солунском фронту да (због одбијања ми-
ровног споразума са Аустријом 1915. - С. A.) изврше државни удар,
збаце династију Карађорђевића и утамниче Николу Пашића“. Пре-
штампана je и Лазаревићева књига Црна рука, из 1917, која ce овако
препоручује читаоцима: „Ко je владао y Србији од 1903-1914, упро-
пастио војску, уништио обреновићевску органску спољну полити-
ку, довео анатемисану династију на престо Србије, ко je одговоран
за слом 1915?“
Уз ове три Лазаревићеве књиге, Центар за историјски ревизи-
онизам je, наравно, штампао и другу литературу чија je садржина
сасвим y складу са именом Центра: Други светски р а т : оно ш т о
нам нисурекли. Део 1 и 2 (приредио Центар 2012): први део „садржи
шокантне доказе и признања светских историчара и политичара на
тему узрока Другог светског рата“; други део je састављен од „зани-
мљивих текстова поратних историчара" на теме као што су „Пољ-
ски антисемитизам“, „Јеврејска статистика y Другом светском рату“
итд; Адолф Рајн, И стина о Хитлеру из енглеских у с т а (превод књи-
ге из 1940; 2011): „Репринт књиге (...) y којој су сабрани позитивни
ставови енглеских и шкотских јавних личности о Адолфу Хитлеру
и национал-социјалистичкој Немачкој“ (Каталог 2012 и 2011a).
Ту je и ревизионистичка литература повезана с Првим светским
ратом, a посебно она која ce односи на Србију: Ulma hum прећушкују
историчари y Србији: Први светски р а т , Солунски фронт, судбина
Црне Горе (приредио Центар 2012): „Гласови политичке емиграци-
је из Женеве 1916-1918. о погубној карађорђевићевско-радикалној
политици стављања Србије на коцку y 1915 год.“; Владан Тјорђевић
Србија подруском хипнозом (компилација његових списа из 1906. и
Сликаједног доба «37

1909): „Руске диверзије против србске државности и србских вла-

дара и династије Обреновић11; Удо Валенди, Одговорност за Први
светски р а т (превод, 2011): „Прочитајте књигу највећег немачког
историјског ревизионисте о конкретним узроцима Првог светског
рата (...) и да ли су Србска влада и Карађорђевићи невини y свему
томе“ („највећи немачки историјски ревизиониста“ Удо Валенди je,
каквог ли изненађења, класични „порицатељ холокауста', због чега
je y Немачкој одлежао двогодишњу казну затвора; вид. Atkins 2009:
108-109); Србско-бугарски cnop 1912-1915 бугарско виђење (приредио
Центар 2013).
Готово све ове књиге налазе ce y Народној библиотеци Срби-
је (Лазаревић 2012a, 210126; Померански, прир. 2011, 2012a, 20126,
2013; Рајн 2011; Валенди 2011; Тјорђевић 2012). Још y НБС, међутим,
нису стигле најновије књиге Центра из 2014, о Првом светском рату:
Сепаратни мир Србије са Централним силама 1915. („Зашто су Па-
шић и Александар Карађорђевић одбацили немачко-аустријску по-
нуду за излазак из рата, уз компензације y Албанији, Босни и Хер-
цеговини?"); Први светски patn - оно ш т о нам нису рекли („Шта
je радио ађутант руског војног аташеа y Београду уочи Сарајевског
атентата - више од 20 атентатора y Сарајеву“); 2000 фунти за уби-
ство надвојводе Франца Фердинанда („Како je разоткривена србска
обавештајна служба y србском посланству y Лондону y унајмљива-
њу убица за Сарајевски крвави пир“; Каталог 2014).
У реклами за те најновије књиге каже ce да

„Центар за историјски ревизионизам ’Др. Лазо М. Костић већ пуне 3

године разграђује лажи и неистине званичне србске историографије y
погледу домаће и стране историје y последњих 150 година. (...) Својим
делима натерали смо поједине универзитетске професоре историје из
Србије или раднике историјских архива na чак и политичаре из влада-
јуће странке да тајно долазе до наших књига, да их посредно наручују,
или наручују преко лажних имена. (...) Радили смо руковођени циљем
да ce историјска свест србског народа коначно демонтира од емоцио-
налних поставки, нудећи суве чињенице отрежњавајућег дејства (Ка-
талог 2014).

Може ce помислити да „историофили“ из овог Центра и не зна-

ју да исти посао „демонтирања емоционалних поставки y српској
историографији, a све преко „сувих чињеница отрежњавајућег деј-
ства“ - и то баш „о погубној карађорђевићевско-радикалној поли-
тици“, о „уништењу обреновићевске органске спољне политике , о
 8з8 Срби 1903-1914

„мегаломанији , „милитаризму“ и пројекту „Велике Србије" - за-

право двадесет година већ ради група наших историчара (исто-
ричарки). Но, из напомене Латинке Перовић (2014: 1) да je за Лаза-
ревићеву књигу дознала од „једног историофила и једног будућег
историчара (Томица Миладиновић и Видан Богдановић)“, видимо
Да je успостављен радни контакт између Центра за историјски ре-
визионизам и историографске школе Латинке Перовић. Наиме, То-
мица Миладиновић, кога помиње Латинка Перовићева, аутор je и
активиста y Центру за историјски ревизионизам (Центар му je 0 6 -
јавио књигу себи својственог назива Ko je клао Немце y Војводини;
вид. Donaudreieck 2011 ).
Тако на крају, y послу историографске школе Латинке Перовић
који je и сам попримао обрисе сличне историјском ревизионизму
(вид. Антонић 2011: 129-139), a услед све горљивијег ратовања с
„митом о златном добу Србије 1903-1914“, добродошле постају, ето,
чак и књиге опскурних личности - попут обреновићевског мајора
Лазаревића, који je, преко памфлета штампаних y Софији, позивао
српске војнике на Солунском фронту да окрену оружје против сво-
је команде (што „представља класичан случај велеиздаје11; Живко-
вић 2014). A до тих „разоткривајућих" памфлета пак историограф-
ска школа Латинке Перовић долази, како ce испоставља, сарадњом
с још опскурнијим „историофилима" из Центра за историјски ре-
визионизам. Опсесивна „демитологизација 1 Србије 1903-1914, та-
ко, иде дотле да je на крају довела до изрицања апсурдних тврдњи
о томе да je „деценија 1903-1914. године била деценија опште стаг-
нације земље (Перовић 2014: 4) - y времену y коме je индустријска
производња порасла седам пута, број студената тр и пута, књижни
фонд НБС ce увећао вишеструко, a број ученика средњих и струч-
них школа порастао толико да их je само y Београду било више
него пре y целој Србији (Тјорђевић 1985: 132; Скерлић [1914] 1967:
436; Пијановић 2012: 241). Ta „демитологизација“ je, tokom проце-
са радикализације, ову историографску школу довела, практично,
на исто тло на коме ce већ налазе опскурне историјско-ревизиони-
стичке групе. Необично финале једног амбициозног дводецениј-
ског историографског пројекта.
Но, не треба бити престрог према нашим нормативним историо-
графима, бар када je епоха 1903-1914. y питању. Ta наша школа јесте
одабрала за свој нормативни оквир једну ригидно-идеолошку па-
радигму - теорију аутори тарн е модернизације („демократизација
не сме да претходи индустријализацији и стратификационом усло-
Сликаједног доба 839

жњавању“); та наша школа јесте y својим специјалистичким моно-

графијама о Србији 1903-1914. из историјске грађе бирала првен-
ствено примере који поткрепљују њену главну хипотезу („у Србији
1903-1914. демократија je била дефектна, јер je била преурањенаЈ,
она јесте своје налазе посматрала као изоловане појаве или систем-
ске одлике, заборављајући „стару истину да ce национална истори-
ја не може разумети без поређења и смештања y шири контекст
(Ковић 2011: 404) - пре свега y контекст свог времена; такође, тим
приступом, који нужно није могао бити лишен тенденциозности и
једностраности, јесте да je девалвиран и део немалог труда који су
припаднице ове школе уложиле y изучавање историјске грађе (a и
не сасвим рационално утрошен je део ресурса одвојен за науку)...
Но свиме тиме, наши нормативни историографи узели су улогу
некога ko je y овој теми advocatus diaboli - што je корисна функци-
ја y свакој научној заједници. Ова школа нам je, тако, помогла да
потпуније сагледамо мане политичког система и политичке елите
y Србији 1903-1914, мане које, до ове школе, нису тако јасно биле
примећене y научној литератури (a поготово не y популарној кул-
тури, нарочито после 1990). Ова школа нам je, тиме, помогла и да
преиспитамо наше оцене и нашу слику епохе, na онда и да боље
разумемо ту епоху - укључујући и јасније увиђање, поред њених
врлина, и свих њених мана.
Њена je грешка, међутим, била та што je, с временом пожелела
право да буде једина научна слика тога доба. Њена je грешка, затим,
била та што je приступ из сваке друге парадигме, или сваки друга-
чији налаз, почела да дисквалификује као „ненаучан , „национали-
стички", na чак и „комплексашки . Коначно, њена je грешка била та
што ce, y својој критичности, с временом превише радикализовала,
почевши да изриче све непоткрепљеније и све апсурдније оцене о
Србији 1903-1914. - чиме ce опасно приближила територији исто-
ријског ревизионизма.
Али, дијалог различитих становишта - њихова узајамна контро-
ла и корекција - никако не може бити некористан за науку, као и за
друштво уопште. Ако им ce остави слобода да могу имати пред со-
бом све аргументе, наредни нараштаји ће моћи да изграде још пот-
пунију слику о Србији y раздобљу између 1903. и 1914. године. A та
слика ће им, затим, омогућити да боље разумеју и себе, као и своје
време.
 8 4 0
Срби 1903-1914

Погдед y будућност

Очигледно да je Србија 1903-1914. и данас жива, поред осталог и

y нашим контроверзама, не само историографским већ и друштве-
ним. Ta спорења ће ce, неминовно, и y будућности наставити. Јер,
када говоримо о Србији 1903-1914, ми заправо говоримо о нама и
нашим вредностима.
Они који су сањали о слободи и демократији проналазили су,
као што смо видели, y Србији 1903-1914. баш слободу и демократију.
Они који сањају нешто друго, препознаће на истом месту и y истом
времену макар нешто од свог сна. Говорећи поводом сто година од
доласка на престо Петра I, његов праунук Александар Карађорђе-
вић je Србију 1903-1914. описао као „државу окренуту европским и
атлантским интеграцијама, економским реформама, приватизаци-
ји, страним партнерствима и инвестицијама“ (нав. y Апостоловски
2003). A ko изузмемо „атлантске интеграције11 и „приватизацију" -
појаве својствене крају 20. века y Источној Европи - све остало није
сасвим нетачно и збиља ce може пронаћи y Србији 1903-1914. Но,
писцу ове одреднице чини ce да наше поколење y ондашњој Србији
пре треба да препозна друге, много важније црте.
Прва од њих je сувереност ондашње демократије. Иако су многе
оновремене спољнополитичке одлуке - поготово tokom Анексио-
не кризе и балканских ратова - донете под упливом великих сила,
ипак су главно место одлучивања y унутрашњим питањима биле
установе са средиштем y Београду. Како каже Андреј Митровић
(1981: 13), Србија je, „од 1903, с тадашњом променом политичког
живота, почела следити пут пуне независности y унутрашњем и
међународном животу ‘. Страни амбасадори тада нису, као што ce
многима чини да je данас, састављали наше владе, стране нови-
не нису no жељи „месиле" јавно мнење, није постојао читав слој
овдашње елите који живи од тога што трајно обезбеђује прим ат
страних над домаћим интересима (тзв. компрадорска елита.', вид.
Антонић 2012). У оно време било je проблема y функционисању
демократије и парламентаризма: за већи комад моћи него што им
припада често су ce отимали страначки врхови, скупштински клу-
бови, владе и министри, војска (и Црна рука y њој), пословни људи
(крупни капиталисти)... Али, сви ти чиниоци били су део српског
политичког друштва, na je будућност система - поготово демокра-
тије и парламентаризма - некако зависила првенствено од нас: не
Слика једног доба 841

од воље транснационалних структура и бирократа из Брисела и

Вашингтона. Наши преци су владали својом демократијом, својом
државом. Ми вероватно више не, и на тој чињеници можемо да за-
видимо.
И друго, оно што нас данас импресионира када читамо о Срби-
ји 1903-1914. јесу размере консензуса који je постојао како y елити
тако и y грађанству, о стратешким државним и националним пи-
тањима. Демократија и п атр и о ти зам биле су кључне вредности
y том консензусу. Око оба питања консензус je био чврст и широк.
У демократију тада нису претерано веровали само напредњаци,
али су и они, без обзира на своју репутацију из доба Обреновића,
y кризним тренуцима били „националисти . У Анексионој кри-
зи све парламентарне странке (осим СДП) ушле су y владу и све
су биле љути „аустрофоби“ (Тјорђевић 1960: 226; уп. Чубриловић
1958: 385; Вучковић 1965: 189). Ни СДП није бежао од „дужности
према српској нацији“ (Радничке новине, 25. септембар 1908; нав. y
Приклмајер, 1953: 47), оцењујући да „у Србији Аустријску монархи-
ју народ с правом сматра за смртнога непријатеља (писмо ССДП
Међународном социјалистичком бироу, 1908; нав. y Лапчевић 1925:
23), и да je „огорчење које je y масама изазвао акт анексије сасвим
природно —био би један жалостан знак националнс дегенерације да
ce оно није појавило” (Радничке новине, 26. септембар 1908; нав. y
Приклмајер 1953: 39; додато подвлачење). Социјалдемократи ce, је-
дино, нису слагали са „буржоаским решењима' - попут рата или
територијалних компензација (покушај М. Миловановића да издеј-
ствује територијални коридор до Црне Горе, и даље према Јадрану;
вид. Ђорђевић 1997: 140-198), јер je СДП био искључиво за плеби-
сцит о прикључењу или самосталности као начин трајног решења
питања Босне и Херцеговине (вид. Приклмајер 1953: 50-52).
Целокупна елита je, те 1908. године била ужаснута помишљу да
ce може изгубити независност - односно, да „црно-жута роспија
(како су хабзбуршку царевину звали y сатиричном Брки; вид. Жи-
вуловић 2004: 76), после Босне и Херцеговине, може окупирати и
Србију. Taj страх није био безразложан: аустроугарски министар
спољних послова, y раздобљу 1906-1912, A. Л. фон Ерентал (1854­
1912), планирао je да, након анексије, Двојна монархија себи при-
кључи и Србију (вид. Казимировић 1990: 75-76, 105; уп. 108, 208).
Ho y Србији су сви пружали снажан отпор аустроугарском импе-
ријализму: Перићев предлог о уласку y федерацију са Аустро-Угар-
ском сматран je бизарношћу једног угледног особењака („чуднова-
 842
Срби 1903-1914

ти правник , звао га je Бар; 1907: 25), али томе нико озбиљно није
поклањао пажњу. Рат 1912. елита није гледала подељено и сумњи-
чаво - то je „свети рат, најправеднији од свију ратова који су икада
постојали", кликтао je Скерлић ([1912] 1964: 286). Taj исти Скерлић,
који je писао опоре странице против „националне сујете, уверења
Да смо ми изабрани народ, да треба падати на колена пред гуслама
и y екстазу пред јунаштвима Краљевића Марка“ ([1902] 1964: 63), и
који je држао да „у првом реду треба бити добар Европљанин“, јер
„све што човечанство има доброг, лепог и великог долази од тога
мисленог, слободног, радног, енергичног Запада* ([1905] 1964: 89),
Дакле тај исти Скерлић о рату 1912. Мислио je овако :

„Онај дивни србијански сељак, који je својом крвљу и знојем пошкро-

пио и створио данашњу Србију, потомак оних који су први на Балка-
ну дигли крваву заставу буне, облагорођен школом и слободом, зади-
вио je и оне који су знали његову неизмерну животну снагу и силно
прегнуће. И скамењена Европа je са запрепашћењем видела чудо: како
пред шумадијским сељаком y опанку и y суром сукненом оделу, бежи
y дивљем топоту од страха избезумљена турска војска, од које je некада
свет дрхтао и која ужива глас једне од најхрабријих и најопаснијих вој-
ски које данас постоје. (...) Владалачка кућа, изникла из народа и која je
везала сву своју судбу са народом, била je међу народом. Стари краљ,
негдашњи усташ y Босни, доживео je да ce оствари велики сан његовог
великога деда, и крунисао je своју поштену, родољубиву и уставну вла-
давину тријумфалним уласком y Душаново Скопље. (...) Цела земља,
сви, сви, чинили су своју дужност. И младо и старо, и мушко и женско,
и колиба и престо, и село и варош, и војска и грађанство, и црква и
школа, све je било на свом месту и дало све што je могло дати. И свет je
могао да види шта све значи и шта je све y стању да учини један народ
одрастао y слободи, који хоће да живи и који je y стању за свој живот да
мре“ (Скерлић [1912] 1964: 287-288).

У пРавУ je био Грол када ce са носталгијом сећао некадашњег

осећаја за о п ш те добро, за јавни интерес - те грађанске врлине без
које je друштво немогуће, поготово не оно демократско. И баш зато
што данас мислимо да je те врлине мало, са дивљењем препознаје-
мо време y коме су je многи припадници елите и грађанства имали.
A управо зато што je те врлине онда било довољно, Србија je и мо-
гла да преживи страшна искушења која су наступила 28. јула 1914.
Наше доба ce боји да му, такође, предстоје велика искушења - зато
га ни не треба осуђивати што гледа y Србију 1903-1914. као y какав
грађански узор.
Сликаједног доба 843

Ho, вероватно да ће и уметници, суочени са изазовима савре-

мене културе, y Србији 1903-1914. такође пронаћи штошта живо
и важно. Управо том могућем препознавпњу и одзлпшавпњу биће
посвећен наредни том овог лексикона. Ипак, оно што je најважније
- та епоха треба да настави да живи. Нама су потребне нове, цело-
вите студије, рађене не са тпвндвнцијом дп сс нвшшо покижс, већ са
циљем да ce прикаже какоје било, да ce епоха оживи и разуме. Нама
су поново потребне монографије које ће тако темељно и ваљано об-
радити своју тему - попут књиге Димитрија Дјорђевића Царински
р а т Аустро-Угарске u Србије 1906-1911 (1962) - да ce научна зајед-
ница више, за дужи низ година, не мора враћати на исти предмет
истраживања: он ce сматра апсолвираним.
Наше знање и имагинација и даље треба ову епоху да чине жи-
вом и важном. И тако, докле je нас, и докле je културе.

Слободан Антонић

Одабрана библиографија
Алексић-Пејковић, Љиљана (1965): Односи Србије са Француском u Енгле-
ском: 1903-1914. Београд: Историјски институт.
Антић, Чедомир (2013): Српска историја. Београд: Вукотић медиа.
Антонић, Слободан (2012): Лоша бесконачност: прилози социологији cpn-
ског друштва. Београд: Службени гласник и Досије. https://fedorabg.
bg.ac.rs/fedora/get/o:3996/bdef:Content/download
- (2011): Вишијевска Србија. Београд: Чигоја штампа.
- (2003): Нација y струјама прошлости: огледи о одрживости демокра-
тије y Србији. Београд: Чигоја штампа
- (1999): „Српско ’златно доба’ између старог и новог мита , Hoea српска
политичка мисао, год. 6, бр. 1-2, стр. 233-254.
Апостоловски, Александар (2003): „Темељ демократске Србије , Полити-
ка, 13. јуни 2003.
Бар, Андре (1907): Мајскареволуцијау Србији. Београд: Штампарија Нови
покрет.
БановиБ, Гојко (1982): „Трагом Драже МихаиловиБа1, Илустрована поли-
тика, 23. фебруар 1982.
БатаковиД, Душан (2012): „О парламентарној демократији y Србији 1903­
1914: странке, избори, политичке слободе , Глас Српске академије нау-
ке u уметности, том 420, No 16, стр. 391-408.