RAZGOVOR

O LJEVICI
IDENTITET, KRIZA I
IZAZOVI U BOSNI I
HERCEGOVINI DANAS
 RAZGOVOR  O  LJEVICI:
I DENTITET,  KRIZA  I  IZAZOVI  U  BOSNI  I  HERCEGOVINI  DANAS

Sarajevo,  2015.
Naslov:   Razgovor  o  ljevici
  Identitet,  kriza  i  izazovi  u  Bosni  i  Hercegovini  danas  
Autori/ce:     Nerzuk  ÆĆurak  
  Esad  Zgodiæć  
  Goran  Behmen  
  Srebrenka  Viðđen  
  Dijana  ŠŠehiæć
Ò &EDRAÒ)DÞAKOVIĀÒ
  Mile  Babiæć
  Elvis  Fejziæć  
Urednice:   Emina  Abrahamsdotter  i  Besima  Boriæć  
Izdavaèč:   Friedrich-­Ebert-­Stiftung  (FES)
  Kuprešška  20
  71  000  Sarajevo
  Bosna  i  Hercegovina
  Tel.:  +387  (0)33  722-­010  
  E-­mail:  fes@fes.ba
  www.fes.ba
Za  izdavaèča:   Judith  Illerhues
Lektura:     Zinaida  Lakiæć
DTP:     Filip  Andronik  
ŠŠtampa:     Amos  graf
4IRAÞÑ   300  primjeraka

CIP  -­  Katalogizacija  u  publikaciji

Nacionalna  i  univerzitetska  biblioteka
Bosne  i  Hercegovine,  Sarajevo
 
329.14(497.6)(082)
323(497.6)(082)
 
             RAZGOVOR  o  ljevici  :  identitet,  kriza  i  izazovi
u  Bosni  i  Hercegovini  danas  /  [autori/ce  Nerzuk
ÆĆurak  ...  [et  al.].  -­  Sarajevo  :
Friedrich-­Ebert-­Stiftung,  2015.  -­  190  str.  ;;  25  cm
 
"IBLIOGRAµJAÒSTRÒ ÒÒBIBLIOGRAFSKEÒI
druge  bilješške  uz  tekst.
 
ISBN  978-­9958-­884-­44-­3
1.  ÆĆurak,  Nerzuk
COBISS.BH-­ID  22397958

3TAVOVIÒ MIÛLJENJAÒ IÒ ZAKLJUāCIÒ UÒ OVOJÒ PUBLIKACIJIÒ NEÒ MORAJUÒ NUÞNOÒ ODRAÞAVATIÒ STAVOVEÒ &RIEDRICH
Ebert-­Stiftunga.   Friedrich-­Ebert-­Stiftung   ne   garantuje   za   taèčnost   podataka   koji   su   izneseni   u  
PUBLIKACIJIÒ 3VAÒ PRAVAÒ ZADRÞANAÒ ODÒ &RIEDRICH %BERT 3TIFTUNGAÒ +OMERCIJALNAÒ UPOTREBAÒ TEKSTOVAÒ
objavljenih  u  publikacijama  Friedrich-­Ebert-­Stiftunga  nije  dozvoljena  bez  pisane  dozvole  FES-­a.
RAZGOVOR
O LJEVICI
IDENTITET, KRIZA I
IZAZOVI U BOSNI I
HERCEGOVINI DANAS

Sarajevo,  2015.
 SADRŽAJ
Prof. dr. Nerzuk Ćurak
Kriza ljevice u dejtonskoj močvari.........................................................9

Prof. dr. Esad Zgodić

Najamni rad i socijaldemokratija ...................................................... 21

Goran Behmen
Društvo solidarnosti ............................................................................. 53

Prof. dr. Srebrenka Viđen

Država socijalnog blagostanja bazirana na
socijaldemokratskim principima i vrijednostima ............................. 77

Dijana Šehić i Fedra Idžaković

Pitanje rodne ravnopravnosti u strankama
lijeve orijentacije ................................................................................ 101

Prof. dr. Mile Babić

Socijaldemokracija i religija ............................................................132

Dr. sc. Elvis Fejzić

Bosanskohercegovačka socijaldemokratija:
geneza, politička dogmatika i perspektiva .....................................156

5
Publikacija   ““Razgovor   o   ljevici:   Identitet,   kriza   i   izazovi   u   Bosni   i  
Hercegovini  danas””  plod  je  dugogodiššnje  saradnje  Foruma  sindikal-­
nih  aktivista  i  aktivistica  SDP-­a  BiH  i  Fondacije  Friedrich  Ebert.  

Kroz  tesktove  autora  i  autorica  nastavljamo  veæć  zapoèčeti  razgovor  o  

stanju  i  buduæćnosti  ljevice  u  Bosni  i  Hercegovini,  sa  posebnim  osvr-­
tom  na  radnièčka  pitanja,  pitanja  socijalne  pravde,  jednakosti,  rodne  
ravnopravnosti,  solidarnosti,  klasnog  drušštva  itd.  

Cilj   je,   u   otvorenoj   i   dinamièčnoj   debati,   u   kojoj   uèčestvuju   razlièčiti  

drušštveni   akteri,   utjecati   na   razvoj   ljevièčarksog   diskursa,   kao   i   na  
oblikovanje  i  ocjenu  javnih  politika  kroz  prizmu  temeljnih  vrijednosti  
ljevice  u  drušštvenom,  politièčkom  i  ekonomskom  kontekstu  Bosne  i  
Hercegovine.    

7
 KRIZA LJEVICE U
DEJTONSKOJ MOČVARI
Prof. dr. Nerzuk Ćurak

N
ajvišši  cilj  odgovorne  vlasti  u  domenu  unutraššnje  politike  trebala  
bi   biti   izgradnja   dobrog   drušštva.   Taj   cilj   zahtijeva   postizanje  
trajnog  mira  meðđu  naššim  zavaðđenim  narodima,  ili  preciznije,  
meðđu  organizirano  zavaðđenim  narodnim  predstavnicima.  Ne  postoji  
NIÛTAÒVAÞNIJEÒODÒTOGÒCILJAÒJERÒNIÛTAÒUÒTOLIKOJÒMJERIÒNEÒPROUZROKUJEÒPATNJEÒ
siromašštvo  i  smrt  kao  ššto  to  èčine  unutraššnji  nasilni  sukobi  u  multietnièč-­
KIMÒZAJEDNICAMAÒ!LIÒIZGRADITIÒMIRÒNAJTEÞIÒJEÒMOGUĀIÒPODUHVATÒ-IRNOGÒ
drušštva  nema  bez  slobode  i  pravde.  Dobro  drušštvo  kao  svoj  prethodni  
okvir  zahtijeva  mir.  Stvarni,  pozitivni  mir,  a  ne  negativni  mir,  koji  nas  
svakodnevno  podsjeæća  na  nasilje.  Kljuèčni  akteri  drušštvene  igre,  prije  
svega  politièčke  strukture,  uhvaæćeni  su  u  zamku  negativnog  mira  i  kon-­
tinuirano  produciraju  drušštvene  odnose  zasnovane  na  nepovjerenju.  
Nepovjerenje  je  kièčma  opstanka  dejtonske  Bosne  i  Hercegovine  kao  
DRÞAVEÒKOJAÒUÒNAJVEĀOJÒMJERIÒZADOVOLJAVAÒPOTREBEÒSAMOÒPOLITIāKIHÒAKTERAÒ
IÒPRIDRUÞENIHÒUMREÞENIHÒINTERESNIHÒKRUGOVAÒ

3UµCITÒ NEPOVJERENJAÒ RAąAÒ DEµCITARNEÒ UVJETEÒ ZAÒ PROIZVODNJUÒ

konsenzusa,   koji   bi   kljuèčni   rezon   politike   iz   zone   organiziranog   i  

9
 proizvedenog  etnonacionalnog  nerazumijevanja  preveo  u  zonu  fun-­
DAMENTALNOÒ VAÞNIHÒ EGZISTENCIJALNIHÒ PITANJAÒ 4OÒ NIJEÒ STVARÒ HIRAÒ VEĀÒ
imperativ  vremena  koji  zahtijeva  spaššavanje  ljudi  i  zemlje  od  moguæće  
propasti.  Budimo  iskreni  prema  sebi:  Na  premisama  dualne  dejtonske  
DRÞAVEÒ NIJEÒ MOGUĀEÒ IZGRADITIÒ DOBROÒ DRUÛTVOÒ $OBROÒ DRUÛTVOÒ SÒ ONUÒ
je  stranu  ovakvog  institucionalnog  dizajna,  dobri  socijalni  poredak  
NIJEÒMOGUĀÒUÒDRÞAVIÒISPRAÞNJENOJÒODÒBILOÒKAKVOGÒDRÞAVNOGÒSADRÞAJAÒ
.OÒMIÒDRUGUÒDRÞAVUÒNEMAMOÒNEGOÒBAÛÒTUÒKOJAÒĀEÒJOÛÒDUGOÒBITIÒSAÒ
STANOVIÛTAÒDRÞAVNEÒSADRÞAJNOSTIÒPRAZNIÒOZNAāITELJÒ4OÒZNAāIÒDAÒDOBROÒ
DRUÛTVOÒMOÞEMOÒGRADITIÒSAMOÒUÒDRÞAVIÒUÒKOJOJÒNIJEÒMOGUĀEÒIZGRADITIÒ
dobro  drušštvo.  

To  je  naroèčita  sizifovska  situacija  u  kojoj  èčak  tri  kamena  guraju  

mudre  nacionalne  glave  i  bez  obzira  na  to  ššto  se  svakome  vraæća  nje-­
gov  kamen  ideja  da  zajednièčki  guraju  jedan  kamen  i  da  ga  predanim  
zajednièčkim  radom  doguraju  do  vrha  planine,  bez  vraæćanja  nazad,  ne  
POSTOJIÒ4AKOÒÞIVIMOÒVJEāITOÒVRAĀANJEÒISTOGÒKAOÒHISTORIJSKIÒMAKSIMUMÒ
Ne  postoje  snage  u  zemlji  koje  mogu  izaæći  iz  ove  kvadrature  kruga.  

Nijedna  politièčka  stranka  ne  uspijeva  nadiæći  limite  napetog  dej-­

tonskog  okvira  i  ponuditi  drugaèčiji  koncept  politike.  Dobro  drušštvo  
koje  favorizira  socijalnu  pravdu  programatski  je  izazov  za  progresivne  
lijeve  politièčke  stranke,  koje  ne  da  nisu  uspjele  realizirati  progresivne  
lijeve  ideje  nego  su  i  pokleknule  pred  agresijom  neoliberalnog  uma  u  
njegovoj  parohijalnoj,  etnoklerikalnoj  i  nacionalistièčkoj  interpretaciji.  
Znaèči  li  to  da  višše  nema  ljevice  sposobne  stvarati  uvjete  za  izgradnju  
dobrog   drušštva?   Znaèči   li   to   da   u   današšnjoj   Bosni   i   Hercegovini   ne  
postoji  kljuèčna  razlika  izmeðđu  politika  i  da  je  sasvim  svejedno  koja  

10 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Nerzuk  ÆĆurak  

JEÒPOLITIKAÒNAÒVLASTIÒJERÒSEÒUNUTARÒHIPERBIROKRATSKEÒDEJTONSKEÒMREÞEÒ
NIJEDNOÒPITANJEÒEGZISTENCIJEÒNEÒMOÞEÒODVOJITIÒODÒNACIONALNEÒESENCIJEÒ

Rezultati  oktobarskih  opæćih  izbora  jošš  jednom  su  potvrdili  trijumf  

politièčkih  opcija  koje  svoj  uspjeh  duguju  mentalitetu  nacionalizma.  
Taj  mentalitet  nije  povijesna  vertikala  bosanskohercegovaèčkog  drušš-­
tva,  o  èčemu,  bez  obzira  na  pobjedu  nacionalista,  svjedoèči  i  veoma  
dobar  rezultat  Demokratske  fronte  (DF),  koja  se  pokuššava  etablirati  
kao   neetnièčka   stranka,   a   njen   predsjednik   u   pregovorima   s   pred-­
stavnicima  etnonacionalnih  stranaka  galantno  nudi  etnièčka  mjesta  
boššnjaèčkoj  i  hrvatskoj  nacionalnoj  partiji,  ššto  je  potez  bez  presedana,  
koji  na  konkretan  naèčin  šširi  podruèčje  borbe  za  one  kojima  etnicitet  
nije  poèčetak  i  kraj  svijeta.  

/VAKVIMÒPRISTUPOMÒÙELJKOÒ+OMÛIĀÒSEÒOBAVEZAOÒNAÒIZGRADNJUÒneet-­
NIāKEÒDRÞAVEÒi  multietnièčkog  drušštva,  i  na  tom  putu  dugog  trajanja  
svjedoèčit  æćemo  radi  li  se  o  stvarnoj  promjeni  paradigme  dejtonske  
DRÞAVEÒILIÒPOLITIāKOMÒAVANTURIZMUÒKRATKOGÒDAHAÒ

Ako  se  radi  o  stvarnoj  promjeni,  onda  je  to  ozbiljna  objava  poli-­
tièčke  borbe  neprijateljskom  dejtonskom  politièčkom  polju  i  njegovim  
nacionalistièčkim   vlasnicima.   Upravo   æće   formiranje   vlasti   dati   neke  
VAÞNEÒODGOVOREÒOÒPRINCIPIJELNOSTIÒ$& AÒ

5VJERENJEÒ+OMÛIĀAÒIÒNJEGOVIHÒNAJBLIÞIHÒSURADNIKAÒDAÒJEÒMOGUĀEÒ
pripitomiti   nacionaliste   igranjem   u   njihovom   dvorišštu,   dakle   da   je  
moguæće  kroz  vlast  s  nacionalnim  strankama  relativizirati  njihov  apri-­
orni   povlaššteni   status   u   dejtonskoj   politièčkoj   zajednici,   vrijedno   je  

Kriza  ljevice  u  dejtonskoj  moèčvari 11

 razumijevanja  ako  æće  ta  kohabitacija  dovesti  do  realizacije  kljuèčnih  
programatskih  ciljeva  ljevice  u  Bosni  i  Hercegovini.  Ali  to  je  stupica  
samim  nacionalnim  strankama,  pa  dozvolite  da  uz  dozu  skepse  ovaj  
+OMÛIĀEVÒAVANTURIZAMÒPOENTIRAMOÒPUāKOMÒDOSKOāICOMÒTALOÞENOMÒ
KROZÒVJEKOVEÒ$AJÒ"OÞEÒÛĀERIÒDAÒTEÒPAÛAÒUZME

S  druge  strane,  Socijaldemokratska  partija  (SDP)  BiH  uvjerila  nas  

je  (ako  ne  bi  doššlo,  nakon  vanrednog  kongresa  stranke,  do  novog  
naglog  zaokreta  udesno,  ššto  je  tešško  oèčekivati)  da  neæće  biti  dio  vlasti  
koju  æće  formirati  dejtonska  desnica,  ššto  je  najbolja  moguæća  politièčka  
odluka  za  stranku  koja  u  „„opozicijskom  miru““  treba  izvrššiti  kadrovsku  
IÒSTATUTARNUÒTRANSFORMACIJUÒIÒIDEOLOÛKUÒPROµLACIJUÒ4OÒPROµLIRANJEÒMORAÒ
iæći  u  smjeru  socijalne  pravednosti,  autentièčne  zašštite  vrijednosti  istin-­
ske  socijaldemokracije,  ššto  prije  svega  ukljuèčuje  dubinsku  odanost  
`PLAVIMÒIÒBIJELIMÒOKOVRATNICIMAhÒLJUDIMAÒKOJIÒÞIVEÒODÒSVOGAÒRADAÒIÒ
KOJIÒSUÒSVAKODNEVNOÒIZLOÞENIÒNEVJEROVATNIMÒHIROVIMAÒIÒNEPRAVDAMAÒ
anarhièčnog  kapital  odnosa  èčiji  se  kreatori  ponose  gotovo  apsolutnom  
deregulacijom,  a  koja  je  u  konaèčnici  dovela  do  nestajanja  fabrika  kao  
NAÒTRACIÒIÒUMORAÒRADNIÛTVAÒKOJEÒNOKAUTIRANOÒTRAÞIÒSVOJUÒAVANGARDUÒ

-OÞEÒLIÒJEÒPREPOZNATIÒIÒPRONAĀIÒUÒNOVOMÒNADATIÒSEÒREFORMIRANOMÒ

SDP-­u?  

4AÒREFORMAÒNAÒSTRATEÛKOJÒRAZINIÒTRAÞIÒPRIDOBIJANJEÒSIROMAÛNIHÒIÒOSI-­
ROMAÛENEÒSREDNJEÒKLASEÒÛTOÒSEÒNEÒMOÞEÒURADITIÒBEZÒNOVOGÒDINAMIā-­
nog   stranaèčkog   programa,   u   kojem   æće   interesi   razlièčitih   socijalno  
UGROÞENIHÒ SKUPINAÒ BITIÒ TRETIRANIÒ KAOÒ FUNDAMENTALNIÒ OKVIRÒ ZAÒ NOVUÒ
ideologiju,  za  novo  repozicioniranje  SDP-­a  na  lijevoj  strani  historije.  

12 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Nerzuk  ÆĆurak  

4OÒ PRIMJERAÒ RADIÒ PODRAZUMIJEVAÒ BESKOMPROMISNUÒ DRÞAVNUÒ ZAÛTITUÒ
JAVNIHÒRESURSAÒIÒPROµTABILNIHÒKOMPANIJAÒSTRATEÛKEÒVRIJEDNOSTIÒUZÒISTO-­
vremeno  potpuno  iskljuèčenje  politièčke  dimenzije  u  izboru  upravljaèč-­
KIHÒSTRUKTURAÒNAJVAÞNIJIHÒJAVNIHÒKOMPANIJAÒKAKOÒBIÒTAKVEÒKOMPANIJEÒ
uvijek  ostale  javno  dobro,  a  ne  privatna  partijska  præćija.

Autor  teksta  je  uvjeren  da  u  samom  SDP-­u  postoji  kritièčna  skupi-­
na  odgovornih  ljudi  koji  jošš  uvijek  nisu  izgubili  ideale  kao  pogonsku  
energiju   svoga   pogleda   na   svijet,   koji   mogu   ponuditi   sijaset   novih  
ideja  na  ekonomskom,  socijalnom,  politièčkom,  kulturnom  i  obrazov-­
NOMÒPOLJUÒSAMOÒIMÒTREBAÒPRUÞITIÒÛANSUÒ

Mnoge  koji  sebe  samo  zato  ššto  su  u  najviššim  strukturama  stranke  
smatraju   najboljim   izdancima   SDP-­a,   ššto   je   egoistièčki   trip   vrijedan  
drugarskog  prezira,  iznenadit  æće  probuðđena  energija  mnošštva  ako  
SEÒSTVOREÒSTATUTARNIÒUVJETIÒDAÒTAÒENERGIJAÒDOąEÒDOÒIZRAÞAJAÒ!KOÒSEÒNEÒ
stvore  takvi  uvjeti,  crni  gavran  kuca  na  vrata  stranke  koja  predstavlja  
najbitniju  politièčku  ideju  za  povijesni  opstanak  bosanskohercegovaèč-­
KEÒDRÞAVEÒUÒBUDUĀNOSTI

Debata   o   ujedinjenju   ljevice   koju   je   u   javnost   plasirao   odlazeæći  

predsjednik  SDP-­a,  inaèče  dugogodiššnji  najveæći  protivnik  te  ideje,  ima  
historijskog  smisla,  ali  naèčin  na  koji  se  pristupilo  realizaciji  te  ideje,  
promptni  pokuššaj  da  se  na  mala  vrata  u  SDP  uguraju  i  ljudi  koji  su  
u  dubokom  nesporazumu  s  idejom  socijaldemokracije,  koji  su  puno  
BLIÞIÒNACIONALISTIāKIMÒSTRANKAMAÒIÒIDEJAMAÒNEGOÒ3$0 UÒVALJAÒZAUSTA-­
viti,  a  kao  uvjet  za  ujedinjenje  ljevice  uspostaviti  ideju  prethodnog  
opæćedrušštvenog   lijevog   foruma   na   kojem   bi   i   èčlanovi   SDP-­a   i   svih  

Kriza  ljevice  u  dejtonskoj  moèčvari 13

 drugih  stranaka  lijeve  nominacije,  ali  i  simpatizeri  tih  stranaka,  kao  i  
lijevi  aktivisti  i  intelektualci  koji  kritièčki  motre  stvarnost  ne  pripadajuæći  
nikome,  u  otvorenoj  debati  o  ovoj  temi  ponudili  najšširi  moguæći  okvir  
za  razumijevanje  uvjeta  koji  omoguæćavaju  ujedinjenje  svih  stranaka  
LJEVICEÒUÒJEDANÒZAJEDNIāKIÒEMANCIPATORSKIÒOKVIRÒALIÒKOJIÒNUÞNOÒNEÒUK-­
ljuèčuje  da  se  sve  lijevo  utopi  u  SDP  i  ne  iskljuèčuje  moguæćnost  da  SDP  
svojim  politièčkim,  infrastrukturnim  i  historijskim  kapitalom  postane  
ujedinjujuæće  mjesto  lijevog  politièčkog  spektra.  

Drugo  je  pitanje  je  li  rukovodstvo  SDP-­a  svih  ovih  godina,  potcje-­
njujuæći  (pa  èčak  i  istjerujuæći)  relevantne  politièčke  aktere  koji  su  svoje-­
vremeno  u  SDP  unijeli  svoje  socijademokratske  dionice  (i  kao  poje-­
dinci  i  kao  èčlanovi  UBSD-­a),  sada,  kada  je  SDP  na  politièčkoj  nizbrdici,  
oššamuæćen  izbornim  porazom,  u  strahu  da  ne  doðđe  do  nove  podjele,  
slièčno  kao  u  sluèčaju  Komššiæć,  primorano  na  ujedinjujuæće  poteze,  koji  
su,  zbog  „„olako  obeæćane  brzine””  ujedinjenja,  krajnje  sumnjivi.

Delegati,  sve  vam  je  u  èčašši!  Ona  je  polupuna  i  nastavit  æće  se  puniti  
ako  radikalne  pozitivne  promjene  zahvate  SDP.  Biti  radikalan,  znaèči  
mijenjati   SDP   u   korijenu,   a   korijen   SDP-­a   je   sam   SDP.   Onaj   koji   je  
SPREMANÒNAÒAµRMACIJUÒRADNIāKEÒKLASEÒUÒNOVIMÒUVJETIMAÒNAÒAµRMA-­
CIJUÒPRAVAÒRANJIVIHÒSKUPINAÒCIVILNEÒÞRTVEÒRATAÒRATNIÒVOJNIÒINVALIDIÒSVIÒ
ONIÒKOJIÒNEÒMOGUÒÞIVJETIÒODÒSVOGAÒRADAÒAÒāIJIÒNOVACÒJEDUÒPOVLAÛTENEÒ
klase  povlaššteno  penzioniranih  i  povlaššteno  zašštiæćenih  iako  nemaju  
ZAÒ ÛTAÒ BITIÒ POVLAÛTENI Ò ALIÒ IÒ AµRMACIJUÒ PRAVAÒ ,'"4)1Ò POPULACIJEÒ 4AÒ
prava  ne  mogu  biti  crvena  krpa  za  crvenu  partiju,  veæć  novi,  proššireni  
okvir  identitetske  politike  SDP-­a.  Vrijeme  je  za  kraj  konzervativizmu  

14 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Nerzuk  ÆĆurak  

u  pokretu  koji  je  samom  svojom  povijesnom  egzistencijom  negacija  
konzervativnih  i  rigidnih  ideologija.

Novi,  transformirani  SDP,  višše  nikada  ne  bi  smio  pasti  ispod  de-­
set  posto  podršške  biraèča  na  izborima.  To  znaèči  da  slabi  rezultat  na  
izborima  2014.  višše  nikada  ne  bi  smio  biti  ponovljen.  Transformirani  
SDP  ima  ššansu  da  njegov  utjecaj  i  ugled  raste.  Nekih  ideja  kako  to  
uraditi  moraju  se  dosjetiti  sami  èčlanovi  SDP-­a.  Oni  æće  to  uèčiniti  ako  
im  se  to  statutarno  omoguæći.  Ako  im  se  onemoguæći,  zbogom  SDP.  Vi  
ĀETEÒPOSTATIÒSTRANKAÒDESNOÒODÒCENTRAÒ!ÒNAÒPOLITIāKOMÒTRÞIÛTUÒDESNIHÒ
stanaka,  stranaka  desno  od  centra,  stranaka  centra,  ima  na  desetine.  
!LIÒPOLITIāKIÒTRGÒISPRAÞNJENÒJEÒODÒSTRANAKAÒAUTENTIāNOGÒLIJEVOGÒREPOZI-­
CIONIRANJAÒ.EMAÒSTRANAKAÒKOJEÒAµRMIRAJUÒSOCIJALNUÒPRAVDUÒ

Politièčka  desnica,  znajuæći  da  socijalna  pravda  nije  njen  iskonski  

teren,  insistira  na  etnokulturnoj  pravdi.  To  je  legitiman  politièčki  stav  
koji   snagama   ljevice   ostavlja   manevarski   prostor   da   u   politièčkom   i  
socijalnom  polju  djeluju  na  tragu  najboljih  emancipatorskih  ideja  i  
praksi.  Ali  ljevica  u  Bosni  i  Hercegovini  je  neprepoznatljiva,  usisana  je  
UÒDEJTONSKIÒSUROGATÒIÒNIJEÒSPOSOBNAÒODOLJETIÒāARIMAÒDRÞAVEÒKOJAÒFAVO-­
rizira  nacionalistièčke  politike.  Ljevica  u  Bosni  i  Hercegovini  uèčestvuje  
u  nestanku  povijesne  vododijelnice  izmeðđu  konzervativnih  i  progre-­
sivnih  ideja.  Kraj  podjele  na  ljevicu  i  desnicu  nepatvoreni  je  trijumf  
politièčke  desnice,  koja  slavi  nestanak  te  historijske  razlike  u  vremenu  
kada  je  prevladavajuæća  socijalna  paradigma  na  strani  onih  koji  imaju,  
a  ne  onih  koji  nemaju.  I  u  svakodnevnom  govoru  kod  iole  upuæćenijih  
prisutno  je  uvjerenje  da  je  tradicionalna  distinkcija  izmeðđu  ljevice  i  
desnice  anahrona,  potroššena  i  besmislena,  da  je  naprosto  suviššna.  Ja  

Kriza  ljevice  u  dejtonskoj  moèčvari 15

 sam  pak  s  onu  stranu  ove  iritirajuæće  tlapnje  i  nudim  argumentaciju  
ZAÒVAÞNOSTÒJASNEÒPODJELEÒNAÒDESNICUÒIÒLJEVICUÒ

Viššedecenijski  ambijent  globalnog  neoliberalizma  sa  svojim  moæć-­

nim  a  površšnim  komunikacijskim  instrumentima  hoæće  da  nas  uvje-­
ri   kako   je   podjela   na   desnicu   i   ljevicu   passeÒ DAÒ RAZLIKAÒ DEµNITIVNOÒ
višše  ne  postoji,  pa  èčak,  ako  i  postoji,  da  izmièče  jasnom  imenovanju.  
.EMOGUĀNOSTÒJASNOGÒIMENOVANJAÒPOLITIāKEÒRAZLIKEÒPROIZVODIÒNEDEµ-­
niranu  politièčku  osjeæćajnost  po  kojoj  su  svi  subjekti  politièčkog  na  neki  
neuhvatljiv  naèčin  privuèčeni  u  politièčki  centar.  

Kad  bismo  pristali  na  tu  vrstu  centristièčke  teorijske  podvale  koja  
iskljuèčuje  razliku,  onda  bi  politièčka  znanost  u  velikoj  mjeri  izgubila  
PREDMETÒ SVOGAÒ ISTRAÞIVANJAÒ AÒ KLJUāNEÒ IDEOLOGIJSKEÒ KONFRONTACIJEÒ UÒ
svijetu  ostale  bi  nespoznate,  bez  kritièčke  valorizacije  koju  omoguæću-­
je  realna  teorijska  i  praktièčnopolitièčka  egzistencija  binarne  opozicije  
desnica  ––  ljevica.  Ta  opozicija  je  kroz  povijest  objektivno  postojala  i  
jošš   uvijek   objektivno   postoji;;   i   politièčko   predstavljanje   u   zemljama  
zapadne  Evrope,  u  dugom  vremenskom  trajanju,  bilo  je  odreðđeno  
TOMÒFUNDAMENTALNOMÒDIJADOMÒ)PAKÒODÒKLJUāNEÒVAÞNOSTIÒJEÒRAZUMJETIÒ
tu  binarnu  opoziciju  kao  relativnu  kategoriju,  ššto  znaèči  da  desnica  
i   ljevica   nisu   apsolutni   pojmovi   ontologijske   naravi,   nego   relativni  
POJMOVIÒāIJIÒSEÒSADRÞAJIÒMIJENJAJUÒSUKLADNOÒPOLITIāKOMÒPROSTORUÒGDJEÒ
SEÒIZRAÞAVAJU  

Tako  je  u  dejtonskoj  politièčkoj  instalaciji  postalo  moguæće  da  nomi-­

nalne  stranke  ljevice  zagovaraju  neoliberalne  obrasce  u  kombinaciji  
s  entitetskocentristièčkim  i  unitaristièčkim  etnonacionalizmom,  te  da  

16 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Nerzuk  ÆĆurak  

u   politièčkom   djelovanju,   prije   svega   rukovodstava   lijevih   stranaka,  
klijentelizam,  posluššnišštvo  i  autoritarizam  odnesu  prevagu  nad  eman-­
cipatorskim  potencijalom  lijeve  strane  historije.  Naprotiv,  najgore  na-­
slijeðđe  jednopartijskog  socijalizma  ––  odanost  voðđi,  vaninstitucionalna  
FAVORIZACIJAÒOBAVJEÛTAJNO SIGURNOSNIHÒMREÞAÒIZGONÒNEISTOMIÛLJENIKAÒIZÒ
partijskog  registra,  pomiješšalo  se  s  egoistièčkim  porivom  za  šškudama  
i   provincijskim   pristajanjem   na   neke   forme   nacionalizma,   ššto   je   u  
konaèčnici  dovelo  do  drušštvene  regresije,  jer  su  one  politièčke  opcije  od  
kojih  se  oèčekivala  socijalna  pravednost  duboko  zaglibile  u  povijesnu  
izdaju  proletera.

)Ò ÛTAÒ NAMÒ JEÒ āINITIÒ ÖTAÒ SEÒ MOÞEÒ URADITIÒ UÒ PROSTORUÒ SVIJETAÒ KOJIÒ
pripada   infantilnoj   kulturi,   a   ovom   sintagmom   odreðđujemo   zajed-­
nice  u  kojima  je  uvrijeðđenost  donositelja  odluka  na  kritike  koje  im  
se  upuæćuju  razlog  da  progresivno  javno  intelektualno  djelovanje  ne  
MOÞEÒBITIÒPOKRETAāÒPROMJENAÒVEĀÒSEÒTAJÒAUTENTIāNIÒGLASÒZAÒOPĀEÒDO-­
bro  ironizira,  banalizira,  difamira,  degradira.  Ljevicu  u  historijskom  
smislu   odreðđuje   bliskost   s   progresivnim   intelektualnim   miššljenjem,  
a  toga  veæć  odavno  nema,  ššto  za  posljedicu  ima  izostanak  politièčke  
kreativnosti   i   dugoroèčno   pristajanje   na   dnevno   politikantstvo   kao  
vrhunac  politike.  

Autentièčni   moralni   preporod,   insistiranje   na   pozitivnim   vrijed-­

nosnim  kategorijama,  koje  su  pometene  u  ovom  arogantnom  am-­
BIJENTUÒ UÒ KOJEMÒ ÞIVIMOÒ ODUSTAJANJEÒ ODÒ BILOÒ KAKVIHÒ POLITIāKIHÒ KOA-­
liranja   s   etnonacionalnim   strankama,   sposobnost   za   proizvoðđenje  
predizbornih  koalicija  s  drugim  progresivnim  strankama  bez  obzira  
na  personalne  animozitete  i  nesporazume,  promjena  rukovodstava  

Kriza  ljevice  u  dejtonskoj  moèčvari 17

 u  kljuèčnim  strankama  ljevice,  i  to  bez  odgaðđanja,  dovoðđenje  na  èčelo  
STRANAKAÒ ÞENAÒ IÒ MUÛKARACAÒ KOJIÒ VJERUJUÒ UÒ SOCIJALNUÒ PRAVDUÒ KOJIÒ SUÒ
SPOSOBNIÒANIMIRATIÒRADNIÛTVOÒTAKOÒÛTOÒĀEÒULOÞITIÒOGROMNUÒENERGIJUÒDAÒ
se  taj  subjekt,  da  se  ta  zaboravljena  rijeèč,  prvo  vrati  u  našš  politièčki  i  
SOCIJALNIÒÞIVOTÒHRABROÒINSISTIRANJEÒNAÒPRAVIMAÒVULNERABILNIHÒSKUPINAÒ
itd.  ––  sve  su  to  parametri  za  djelovanje  koji  kreiraju  moguæćnost  nove  
POLITIKEÒTAÒNOVAÒPOLITIKAÒZASNOVANAÒJEÒNAÒIDEJIÒDAÒDEJTONSKAÒDRÞAVAÒ
kao  prirodni  saveznik  nacionalizma  i  nacionalnih  stranaka  unaprijed  
osuðđuje  stranke  ljevice  na  izdaju  temeljnih  principa  ako  pristaju  da  
igraju   po   pravilima   dejtonskog   nacionalizma.   Otuda   skepsa   da   æće  
Komššiæćev  pokuššaj  „„pripitomljavanja  nacionalizma““  dati  rezultat,  jer  
je  opravdana  bojazan  da  æće  se  DF-­u  desiti  neššto  slièčno  ššto  se  u  pret-­
hodne  èčetiri  godine  desilo  SDP-­u:  umjesto  da  SDP  u  politièčkoj  areni  
reducira  nacionalizam  kao  resurs  politike,  nacionalizam  je  reducirao  
SDP!  

Zato  ne  treba  igrati  po  notama  dejtonskih  veterana.  A  nacional-­

ne   stranke   su   veterani   Dejtona!   Uzroèčno-­posljedièčno,   to   zahtijeva  
donoššenje   odluke   o   napušštanju   svih   oblika   politièčkog   saveznišštva  
s   nacionalnim   strankama   i   mimikrijskim   nacionalnim   strankama   te  
formiranje  predizbornog  saveza  koji  zanemaruje  politièčki  logos  dej-­
TONSKEÒ"OSNEÒIÒ(ERCEGOVINEÒIÒAµRMIRAÒPRIJEÒSVEGAÒSOCIJALNIÒIÒKULTURNIÒ
aspekt.  SDP  ima  sjajnu  priliku  da  uradi  upravo  to.

4REBAÒPUSTITIÒ3$!Ò3$3ÒIÒ($:ÒKAOÒIÒ3.3$ÒAKOÒSEÒNASTAVIÒDESNIµ-­
cirati  da  djeluju  zajednièčki.  Ako  mogu  imati  koaliciju,  treba  je  pustiti  
DAÒDJELUJEÒSVEÒDOÒNEKIHÒBUDUĀIHÒIZBORAÒNAÒKOJIMAÒĀEÒTRIJUMµRATIÒLJE-­
VIāARSKIÒNAZORÒ4OÒJEÒOGROMANÒPODUHVATÒKOJIÒTRAÞIÒIZUZETNUÒENERGIJUÒ

18 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Nerzuk  ÆĆurak  

i   umjesto   etnokulturne   pravde   socijalnu   pravdu,   koja   prepoznaje   i  
etnokulturu  kao  jednu  od  inkluzija  socijalne  pravde,  a  ne  kao  pre-­
skripcijsko  naèčelo,  kao  stvar  u  svijetu.  Tako  æće  se  stvarati  elementi  
za  izgradnju  dobrog  drušštva  za  kojim  vapimo.  Put  u  to  drušštvo  ide  
preko  ispravljanja  deformacija  u  socijalnoj  i  politièčkoj  kulturi,  a  koje  
su  proizvedene  kao  instrumenti  rata  i  ja  ih  zovem  poratnice.  Te  defor-­
MACIJEÒIZRAÞENEÒSUÒKROZÒKONCEPTEÒDEVIZNIHÒVOJNIHÒKNJIÞICAÒPOVLAÛTE-­
ne  mirovine,  bolji  mirovinski  status  politièčara,  bolji  mirovinski  status  
nekih   povlašštenih   skupina   boraèčke   populacije,   lošš   socijalni   status  
onih  koji  ne  mogu  sami  o  sebi  voditi  brigu,  rigidni  odnos  prema  ma-­
njinskim  skupinama,  odsustvo  bilo  kakvih  novih  ideja  u  politièčkoj  i  
socijalnoj  utakmici,  lukavo  uèčeššæće  u  degradaciji  civilnog  drušštva,  koje,  
nesposobno  da  se  samoreprodukuje  kao  nezavisni  entitet,  pristaje  
na  danajske  darove  vlasti  itd.  itd.

Nastavi  li  socijaldemokracija  kao  najorganiziraniji  subjekt  lijevog  

politièčkog  spektra  s  uèčeššæćem  u  politici  koje  kršši  njene  osnovne  poli-­
tièčke  principe,  dakle  nastavi  li  s  neprincipijelnom  trgovinom  koja  se  
svodi  na  gram  ili  kilogram  vlasti,  na  uhljebljenje  ljudi,  a  ne  na  stva-­
ranje  uvjeta  da  se  hljeb  zaradi,  agonija  Bosne  i  Hercegovine  i  veæćine  
njenih  ljudi  nastavit  æće  se,  s  uvjerenjem  autora  da  æće  agonija  postati  
našše  prirodno  stanje.  Agoniju  prati  letargija  i  veæćinsko  uvjerenje  da  
SEÒNIÛTAÒNEÒMOÞEÒIÒNEĀEÒPROMIJENITIÒÛTOÒZAÒISHODIÛTEÒIMAÒLIJENOSTÒKAOÒ
NAāINÒÞIVOTAÒ,IJENOSTÒJEÒSÒONUÒSTRANUÒKLASNOGÒPOIMANJAÒSVIJETAÒPAÒ
se  stvaralaèčki  dinamizam  u  polju  rada  nadaje  kao  unutraššnji  resurs  
ljevice   kako   bi   se   s   novim   idejama   stupilo   u   polje   rada   i   pravedne  
distribucije  nacionalnog  bogatstva.

Kriza  ljevice  u  dejtonskoj  moèčvari 19

 Bez  novih  pristupa  obespravljenom  mnošštvu,  a  koji  æće  nadiæći  veæć  
potroššene   i   anahrone   matrice   miššljenja   i   djelovanja,   nije   moguæće  
izgraditi  dobro  drušštvo.

Ako  nove  ideje  i  nove  prakse  nije  sposobna  proizvesti  ljevica  u  

Bosni  i  Hercegovini,  onda  je  našša  buduæćnost  zagarantirano  negativ-­
NAÒ"ITÒĀEÒTOÒDISTOPIJAÒUÒKOJOJÒĀEMOÒÞIVJETIÒTRIÒNASILUÒODVOJENAÒETNIāKAÒ
svijeta  u  kojima  æće  znanje  biti  neprijatelj  a  nacija  poèčetak  i  kraj  sve-­
ga.  Ili,  da  budem  krajnje  surov:  mi  tu  distopiju  ne  èčekamo,  mi  je  veæć  
ÞIVIMOÒ KAOÒ POTPUNUÒ SUPROTNOSTÒ DOBROMÒ DRUÛTVUÒ 6RIJEMEÒ JEÒ DAÒ SEÒ
Gandhijeva  djelatna  misao  prostre  po  èčlanstvu  SDP-­a,  simpatizerima  
lijeve  ideologije,  misliocima  lijeve  provenijencije...:  „„Budi  promjena  
KOJUÒÞELIÛÒVIDJETIh

20 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Nerzuk  ÆĆurak  

 NAJAMNI RAD I
SOCIJALDEMOKRATIJA
Prof. dr. Esad Zgodić

KONSENZUS: ZA KAPITALIZAM

D
a  li  je  moguæća  meðđu  njenim  graðđanima  i  narodima  te  njiho-­
vim  politièčkim  reprezentacijama  konsenzualna  saglasnost  oko  
konstitucijskih   naèčela   Bosne   i   Hercegovine   kao   postsocijali-­
stièčke  DRÞAVEÒ2ECIMOÒTEMATIZIRAJUĀIÒUÒKONCIZNOJÒFORMIÒTOÒPITANJEÒ
DAÒUÒPOLITOLOGIJIÒµGURIRAÒVIÛEÒkriterijaÒNAÒOSNOVUÒKOJIHÒSEÒDEµNIRAJUÒ
razlikuju  i  KLASIµCIRAJUÒi  historijske  i  savremene  DRÞAVEÒ

$RÞAVEÒSEÒNAPRIMJERÒKLASIµCIRAJUÒIÒPOÒkarakteru  odnosa  izmeðđu  

centralnih  i  necentralnihÒORGANAÒVLASTIÒ0OÒOVOMÒKRITERIJUÒDRÞAVEÒSEÒRA-­
zlikuju  po  svom  DRÞAVNOMÒUREąENJUÒ$IJELEÒSEÒDRÞAVEÒPOÒOVOMÒMJERILUÒ
na  proste  (jednostavne,  unitarne)  i  SLOÞENEÒDRÞAVEÒ+AKOÒkonfederaci-­
jeÒNISUÒZASEBNEÒDRÞAVEÒTOÒSUÒSAVREMENEÒSLOÞENEÒDRÞAVEÒkÒDRÞAVEÒSÒRA-­
zlièčitim  modelima  federativnog  ustrojstva.  No,  da  li  postoji  konsenzus  
u  Bosni  i  Hercegovini  oko  postojeæćegÒDRÞAVNOGÒUREąENJAÒ.ALAZIMOÒ
se  na  aktivnom  vulkanskom  tluÒSUPSTANCIJALNIHÒKON¹IKATAÒkÒUÒODNO-­
sima  prema  VAÞEĀEMÒDRÞAVNOMÒUREąENJU  postoji  sušštinski  i  tektonski  

21
 rascjep:  nema  POSTOJEĀEÒDRÞAVNO TERITORIJALNOÒUSTROJSTVO  iza  sebe  ni  
minimalni  bazièčni  i  politièčki  konsenzus,  nego  je,  zapravo,  ono  ÞARIÛTE  
politièčkih  divergencija  koje  u  svojim  ekstremnim  IZRAZIMAÒµGURIRAJUÒ
i   u   politici   poricanja   smisla   samog   opstanka   Bosne   i  Hercegovine  
kao   DRÞAVE.   Iza   ovog   temeljnogÒ TERITORIJALNOGÒ IÒ DRÞAVNO USTAVNOGÒ
KON¹IKTAÒSTOJIÒMEąUTIMÒJOÛÒdublja  ––  po  svojim  implikacijama,  isto  
tako,  razorna  ––  divergencija:  pokazuje  se  ona  kao  sušštinski  rascjep  u  
tumaèčenju  motiva,  uzroka  i  prirode  disolucije  ex  Jugoslavije  i  rata  u  
Bosni  i  Hercegovini.  (Prezentacija  tih  interpretacija  nalazi  se  u  naššoj  
knjizi  Politike  fantazija,  O  ratu  protiv  Bosne  i  Hercegovine,  2005.)  

No  ako  ne  postoji  konsenzus  oko  novije  proššlosti  i  teritorijalno-­

DRÞAVNOG   ureðđenja,   onda   u   Bosni   i   Hercegovini   postoji   konsenzus  
oko  postojeæćeg  POLITIāKOGÒREÞIMA  i  oblika  vladavine.  Imajuæći  u  vidu  
BIRAāKUÒVOLJUÒ NAKONÒ Ò GODINEÒ MOÞEMOÒSAÒ SIGURNOÛĀUÒREĀIÒ DAÒ
ovdje  nema  supstancijalnih  politièčkih  divergencija:  biraèčka  volja  hoæće  
demokratsku,   a   ne   autokratsku,Ò DRÞAVU   Bosnu   i   Hercegovinu,   i   to  
DRÞAVUÒviššepartijskog  i  parlamentarnog  karaktera,  kao  i  republikan-­
ski,  a  ne  monarhijski,  oblik  vladavine:  bez  obzira  na  to  ššto  Bosna  i  
Hercegovina   u   svom   imenu   nema   ustavni   atribut   republika,   u   njoj  
faktièčki  jest  na  djelu  republikanska  forma  vladavine.  Figurira,  dakle,  
ovdje   konsenzualna   volja,   a   taj   uvid   ne   dovode   u   pitanje   ni   per-­
MANENTNEÒKON¹IKTNEÒrasprave  oko,  naprimjer,  (ne)postojanjaÒREÞIMAÒ
partitokratije  ili  oko  izbornog  zakonodavstva  ni  sporovi  oko  kolek-­
tivnog  ššefaÒDRÞAVEÒNAāINÒNJEGOVOGÒIZBORAÒNJEGOVÒkarakter  i  njegove  
ingerencije),   ili   o   tome   ššto   u   Bosni   i   Hercegovini   treba   preferirati:  
PREDSJEDNIāKIÒPOLUPREDSJEDNIāKIÒILIÒPARLAMENTARNIÒREÞIMÒ

22 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

 *EDANÒ ODÒ VAÞNIHÒ KRITERIJAÒ KLASIµKACIJEÒ DRÞAVAÒ JESTÒ IÒ dominirajuæći  
oblik   vlasnišštva   nad   sredstvima   za   proizvodnju.  Ako   se   koristi   ovo  
mjerilo,  onda  se  njim  razlikuju  TIPOVIÒDRÞAVA:  robovlasnièčke,  feudalne,  
kapitalistièčke  i  socijalistièčke.  Koji  se  TIPÒDRÞAVE  hoæće  i  da  li  se  odgovor  
na   to   pitanje   u   obliku   stabilne   veæćinske   politièčke   volje   demonstri-­
ra   u   Bosni   i   Hercegovini?   Ako   upotrebljavamo   dominirajuæći   oblik  
vlasnišštva  kao  kriterijÒDEµNIRANJAÒDRÞAVAÒONDAÒMOÞEMOÒREĀIÒNAKONÒ
viššestranaèčkih  izbora  u  1990.  godini,  te  nakon  Dejtonskog  mirovnog  
sporazuma,  izborom  do  sada  vladajuæćih  stranaka  ––  i,  pretpostavlja  se,  
njihovih  politièčkih  programa,  projekata  i  vizija  ––  na  poziciju  vlastodr-­
ÞACAÒbiraèčko  tijelo  u  Bosni  i  Hercegovini  izjaššnjavalo  se,  zapravo,  ššto  
imanentno,  a  ššto,  višše  ili  manje,  politièčki  osviješšteno,  i  o  tome  kakav  
TIPÒDRÞAVEÒHOĀE,  te  u  kontinuitetu  pokazivalo  da  postoji  konsenzus  
oko  izbora  i  preferencije  KAPITALISTIāKOGÒTIPAÒDRÞAVE.  O  tome  kojem  
TIPUÒDRÞAVA  treba  da  pripada  Bosna  i  Hercegovina  nema,  dakle,  sup-­
STANCIJALNOGÒPOLITIāKOGÒKON¹IKTA.  I  partije,  zapazimo  to,  koje  se  dekla-­
riraju  kao  socijalistièčke  i  socijaldemokratske  programski  promovirale  
su,  i  promoviraju,  odustajuæći  od  projekta  demokratskog  socijalizma,  
tranziciju  od  socijalizma  ka  kapitalizmu.  

Stoji  sada  pitanje:  kakav  je  kapitalizam  u  Bosni  i  Hercegovini  na  

djelu?  Obeæćavano  je,  mada  se  znalo  da  je  to  nemoguæće,  drušštvo  u  
kojem  æće  postojati  kapitalizmom  za  sve.  ŠŠto  se,  meðđutim,  dobilo?  
Dobio  se  kapitalizam  za  uski  krug  kvazielita  ––  pseudokapitalista  ššpe-­
kulativnog  biznisa,  a  svi  ostali  graðđani  dobili  su  status  anonimnih  i  
obespravljenih   najamnih   radnika   i   nezaposlenih.   S   druge   strane   ––  
sigurno  je:  njeni  graðđani  nisu  oèčekivali  kapitalizam  kakav  je  na  djelu  
––  a  on  jest  divlji,  anarhièčni,  etnonacionalni  i  predatorski  kapitalizam.  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   23

 Nisu  oèčekivali  i  NEÒÞELE  kapitalizam  zasnovan  na  etnopartitokratiji,  
pljaèčkašškoj  privatizaciji,  kleptomaniji  i  korupciji.  I  niko  ne  vjeruje  u  
obeæćane   blagodati   postsocijalistièčkog   kapitalizmaÒ DOÞIVLJAVAÒ SEÒ IÒ
to  u  stvarnosti  on  jest,  kao  mlin  koji  doduššeÒMELJEÒÞITOÒALIÒGAÒMELJEÒ
TAKOÒSPOROÒDAÒSEÒāEKAJUĀIÒÞUąENOÒBRAÛNOÒkÒUMIREÒODÒGLADIÒIÒBIJEDEÒ
(O   prokapitalistièčkoj   tranziciji   u   Bosni   i  Hercegovini   govorili   smo   u  
knjigama  Studije  i  intervjui  /2002/  i  Politike  poricanja,  O  metapolitici  
i  bosanskoj  alterpolitici  /2005/.)  No  ––  neovisno  od  iznevjerenih  oèčeki-­
vanja  jest  neprijeporno  da  je  kroz  vladajuæću  biraèčku  volju  kapitalistièčki  
TIPÒDRÞAVE  dominirajuæća,  ako  ne  i  sasvim  konsenzualna,  preferencija  
u  Bosni  i  Hercegovini.

POSTKLASNO DRUŠTVO I BEZALTERNATIVNI SVIJET

Kako  se,  meðđutim,  socijaldemokratija  i  uopæće  lijevo  politièčko  miššlje-­
nje  odnosi  prema  predatorskom  kapitalizmu  u  Bosni  i  Hercegovini?  
Prije   rasprave   o   tom   pitanju   stoji   jedno   prethodno   pitanje:   ima   li  
smisla  govoriti  o  ljevici  UÒEVROPSKIMÒDRÞAVAMAÒNAÒTLUÒEXÒ*UGOSLAVIJEÒ
i  posebno  u  Bosni  i  Hercegovini:  zar  nije  gotovo  konsenzualno  reci-­
pirana  tvrdnja  da  je  u  savremenom  dobu  nestala  diferencija  izmeðđu  
ljevice  i  desnice?  A  ta  recepcija  ukljuèčuje  u  sebe  i  recepciju  jošš  jednog  
masovno  rašširenog  uvjerenja:  u  postmodernim  slikama  savremenog  
svijeta,  kao,  navodno,  postideološškog,  postpartijskog  i  postpolitièčkog  
svijeta,  našše  doba  prikazuje  se  i  kao  postindustrijsko  doba,  ono  je,  
pored  toga,  èčak  i  rastuæće  doba  postrada  (takvu  sliku  oblikuje  i,  na-­
primjer,  Dahrendorf,  2005),  a  odavno  je  postalo  i  postklasno  doba.  
Postalo  je,  navodno,  postklasno  doba  utoliko  ššto  se  radnièčka  klasa  

24 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

u  visokorazvijenom  evropoatlantskom  svijetu  rastvorila  i  transformi-­
rala  u  relativno  bogati  srednji  sloj  drušštva,  te  se  tako,  bez  htijenja  
bilo  kakve  radikalne  promjene,  integrirala  sasvim  u  postojeæći  svijet  
KAPITALIZMAÒIÒKAPITALISTIāKIHÒDRÞAVAÒ4EMELJNIÒSUKOBIÒNISUÒVIÛEÒklasni  
sukobi,   pa,   otuda,   navodno,   i   nema   višše   smisla   govoriti   o   klasnoj  
politici  kao  alterpolitici  spram  postojeæćeg.  Otuda  se  i  tvrdi:  nije  višše  
suvislo  ––  racionalno,  biti  revolucionar  protiv  svijeta  kapitala  i  u  pozivu  
revolucionarnog  dokidanja  i  prevladavanja  drušštvenih  poredaka  koje  
presudno  oblikuje  kapitalizam  vidjeti  izbor  vlastitog  odnosa  prema  
politici,  izbor  jednog  poziva  iliÒUMIJEĀAÒÞIVLJENJAÒS  politikom  ––  politi-­
kom  koja  stoji  iza  interesa  i  planetarne  moæći  kapitala.  

Predstava  o  savremenom  drušštvu  kao  postklasnom  drušštvu  sa-­

stavni   je   dio   postpolitièčkog   diskursa   koji   kroz   svoje   razlièčite   izraze  
doktrinarno   opravdava   i   ideološški   racionalizira   svijet   kapitalizma   i  
liberalne   demokratije   kao   svijet   bez   alternative   ––   bez   moguæćnosti  
epohalno  drugoga  i  drugaèčijega.  ÈČak  se  i  u  diskursu  lijevih  teoreti-­
āARAÒAÒTAKAVÒJEÒIÒDISKURSÒ*Ò(ABERMASAÒNJEMAāKOGÒµLOZOFAÒIÒSVOJE-­
VREMENOÒVAÞNOGÒAUTORAÒUNUTARÒkÒTAKOÒJEÒNAZVANAÒkÒkritièčke  teorije  
drušštva  ili  Frankfurtske  šškole,  svijet  savremenog  kapitalizma  smatra  
bezalternativnim  svijetom.  Po  Habermasovom  miššljenju  ––  od  1990.  
godine  ””...  kapitalizam  nema  alternativu,  jer  je  postao  univerzalna,  
GLOBALNAÒPOJAVAÒ:ATOÒDANASÒMOÞEMOÒSAMOÒDAÒGOVORIMOÒOÒPOKUÛAJUÒ
da   se   kapitalizam   civilizuje,   pripitomi,   urazumi,   i   to   iznutra,   dakle  
od   strane   samog   kapitalistièčkog   sistema””   (Habermas,   2008).   Istu  
ideju  ––  misao  o  savremenom  svijetu  kao  svijetu  bez  alternativa  libe-­
ralnoj  demokratiji  i  kapitalistièčkoj  evroatlantskoj  civilizaciji  na  èčijem  
je  tlu  ona  oblikovana  ––  promovira  jošš  jedan  njemaèčki,  u  politologiji,  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   25

 inaèče,   meritoran,   autor:   uvjerava   nas   Klaus   Offe   da   „„...   danas   ne  
POSTOJIÒALTERNATIVAÒLIBERALNOJÒDEMOKRATIJIÒ4IMEÒNEÒMISLIMÒDAÒKAÞEMÒ
jošš  uvijek  ima  alternativa,  ali  da  se  one  odbacuju  kao  manje  vredne  
u  poreðđenju  s  liberalnom  demokratijom  koja  se  zasniva  na  univer-­
zalnom,   slobodnom   i   jednakom   pravu   glasa   odraslih.   Stvari   stoje  
potpuno  suprotno:  takva  alternativa  u  modernim  drušštvima  višše  ne  
postoji.  ...  Alternative  liberalnoj  demokratiji,  bez  obzira  na  to  da  li  
SEÒZASNIVAJUÒNAÒDINASTIJIÒTEOKRATIJIÒODREąENOJÒµLOZOµJIÒISTORIJEÒILIÒNAÒ
prirodnom  zakonu,  višše  se  jednostavno  ne  uzimaju  u  obzir,  naroèčito  
POSLEÒDOGAąAJAÒIZÒÒGODINEÒIÒSLOMAÒDRÞAVNOGÒSOCIJALIZMAÒ.IKOÒ
ne  bi  bio  spreman  da  ih  ozbiljno  shvati““  (Ofe,  1999:  134).  I  s  pozicija  
konzervatizma  i  prodesnog  miššljenja,  razumljivo,  publiciraju  se  viðđe-­
nja  svijeta  kapitalizma  kao  bezalternativnog  svijeta:  tako,  naprimjer,  
0ETERÒ 3LOTERDIJKÒ NJEMAāKIÒ µLOZOFÒ vjeruje,   smatrajuæći   da   eksplozija  
gnjeva   u   islamskom   svijetu   neæće   donijeti   niššta   emancipatorsko   u  
epohalnom  smislu,  kao  ni  u  evroatlantskoj  civilizaciji,  da  gnjev,  ma  
koliko  bio  velik  i  intenzivan,  NEÒMOÞEÒiznjedriti  spram  liberalistièčkog  
kapitalizma   alternativne   projekte   i   pokrete,   pa   æće,   okrivljujuæći,   pri  
tome,  i  ljevicu,ÒOTUDAÒIÒNAPISATIÒ`0OBUNAÒVIÛEÒNEÒMOÞEÒPODASTRIJETIÒ
neku  svjetsku  ideju.  Oèčito  su  uobièčajene  lijeve  stranke  za  svoje  vla-­
stite  ambicije  jednu  dimenziju  preglupe,  ako  nisu  odveæć  trome  da  bi  
uopæće  bile  ambiciozne““  (Sloterdijk,  2006:  168).  

A  sada,  nakon  prezentiranih  stajališšta,  potencirajmo:  smatramo  

da  bosanskohercegovaèčka  socijaldemokratija  ne  bi  trebala  prihvatati  
koncept,  doktrinu  i  ideologiju  bezalternativnog  svijeta  tako  ššto  æće  ih  
bukvalno  primijeniti  na  svijet  ššto  je  uspostavljen  u  postsocijalistièčkoj  
i  prokapitalistièčkoj  Bosni  i  Hercegovini.  A  to,  izmeðđu  ostaloga,  znaèči  

26 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

da  ne  bi  trebala,  usvajajuæći  mentalitet  i  politiku  faktokratije,  polaziti  
od  prihvatanja  slike  svijeta  kao  postklasnog  i  postideološškog  svijeta  
––  svijeta  iz  kojeg  su  nestale  razlike  izmeðđu  ljevice  i  desnice  i  klasne  
diferencije.

LJEVICA I DESNICA: DA LI SU NESTALE RAZLIKE?

Zaššto,  prije  svega,  treba  odbaciti  POSTMODERNAÒUOBRAÞENJA  o  moder-­
nom   dobu   kao   dobu   postideologije,   postpolitike   i   postpartijskom  
dobu  u  kojem  su  postale  irelevantne  razlike  izmeðđu  lijevog  i  desnog?  
Mi,  naravno,  ne  porièčemo  da  postoji  supstancijalna  kriza  identiteta  
lijevog  u  evropskoj  politièčkoj  kulturi  (o  toj  krizi,  vidjeti  ššire,  naprimjer,  
IÒUÒ"RUCKNERÒÒ$ÞEKOBIÒ ÒALIÒNAÒDRUGOJÒSTRANIÒNEÒPRIHVA-­
tamo  stanoviššte  koje  tvrdi  da  je  nestala  svaka  vrijednost  utopijskog  
miššljenja,  te  da  je  nestala  diferencija  izmeðđu  lijevog  i  desnog  i  da  se  
veæć  dogodila  smrt  ljevice.  Mi  dijelimo  stanoviššte,  uzmimo,  Norberta  
"OBBIJAÒITALIJANSKOGÒµLOZOFAÒPRAVAÒIÒPOLITIKEÒONÒJEÒJEDANÒODÒMERITOR-­
nih  autora  koji  utemeljeno  kritiziraju  stajališšte  o  kraju  desnice  i  ljevice  
i  smatra  da  ova  diferencija  nije  stvarno  nestala  iz  svijeta  politike  ––  a  
posebno  iz  evropskih  demokratija.  Ona,  tvrdi  Bobbio,  i  dalje  postoji,  
prije   svega   u   pogledu   razlièčitih   percepcija   aksiologije   jednakosti   i  
slobode:   prezir  prema   jednakosti,   a   u   ime   liberalno   pojmljene   slo-­
bode,  a  time  i  èčvoriššna  taèčka  razlikovanja  spram  ljevice  koja  imalo  
DRÞIÒDOÒSVOGÒIDENTITETAÒIÒDALJEÒOSTAJEÒvodeæći  kredo  evropske  desnice  
(Bobbio,  1998).  A  Stiven  Luks  ideju  jednakosti  prepoznaje  kao  ideju  
koja  dolazi  iz  tradicije  lijeve  kulture,  ali,  pritom,  jest  ona  i  ono  ÞIVO,  
PAÒKAOÒIÒ.Ò"OBBIOÒSMATRAÒDAÒULAZIÒUÒIDENTITETSKIÒPROµLÒIÒsavremene  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   27

 ljevice.  I  ona  treba  slijediti,  kako  tvrdi  Stiven  Luks,  „„...  politièčki  ideal  
ravnopravnog  graðđanstva,  gde  svi  imaju  jednaka  graðđanska  prava  ne-­
zavisno  od  moguæćnosti,  postignuæća,  okolnosti  i  dosuðđenih  identiteta,  
tako  da  vlada  zastupa  interese  svih  na  jednakoj  osnovi;;  i  drušštveni  
ideal  zasnivanja  ‘‘drušštva’’,  ukljuèčujuæći  tu  i  privredu,  kao  kooperativ-­
nog  poretka,  u  kojem  se  svi  posmatraju  kao  ravnopravni,  s  jednakim  
POLOÞAJEMÒILIÒSTATUSOMÒÒ,EVICAÒJEÒÒKRITIāKIÒSNAÞNOÒEGALITARISTIāKIÒ
projekat,  koji,  meðđutim,  dopuššta  sve  nova  i  nova  tumaèčenja  nedo-­
umice  u  èčemu  se  sastoje  neopravdane  nejednakosti,  i  kako  ––  kojim  
metodima  i  programima  ––  one  mogu  da  se  smanje  i  uklone.  ...  ma  
KAKVIÒBILIÒNJENÒJEZIKÒOBLIKÒILIÒSLEDBENIÛTVOÒONAÒSEÒDRÞIÒPRETPOSTAVKEÒDAÒ
u  svetu  postoje  neopravdane  nejednakosti  koje  oni  na  desnici  vide  
kao  svete  ili  nepovredive  ili  prirodne  ili  neminovne,  i  da  te  nejedna-­
kosti  valja  smanjiti  ili  ponišštiti““  (Luks,  2006).  Nisu,  dakle,  neovisno  
od  zagluššujuæćeg  brujanja  ujedinjenog  hora  ideologa  neoliberalizma,  
konzervatizma,  neodesnice  i  samoskrivljeno  depresivne  ili  samopo-­
ricajuæće  ljevice,  unišštene  identitetske  atribucije  i  drušštvene  ššanse  lje-­
vice.  One  su  tu  pod  pretpostavkom  da  ona,  ukoliko  hoæće  slobodu  
za  nove  projekte  emancipacije,  i  ukoliko  hoæće  biti  relevantna  snaga  
koja   se   opire   ““destruktivnoj   dinamici   kapitalizma””   ––   tako   sugerira  
Helmut  Dubiel,  njemaèčki  autor  ––  otkrije  i  prisvoji  jednu  netradicio-­
nalnu  i  osebujnu  strategiju.  Rijeèč  je  ––  prepoznajemo  ovdje,  veæć  smo  
je  naveli,  Habermasovu  misao  koja  pledira  lijevu  potragu  za  moguæć-­
nostima   unutraššnjeg   civiliziranja,   pripitomljavanja   i   urazumljivanja  
kapitalizma  ––  o  strategiji  koja  „„...  višše  ne  anticipira  jednostavni  kraj  
sa  sobom  identièčnog  kapitalistièčkog  poretka  nego  jaèča  u  njemu  sadr-­
ÞANÒDEMOKRATSKIÒSOCIJALNO DRÞAVNIÒIÒEKOLOÛKIÒPROTIVNIāKIÒTABORÒ!ÒNAÒ
MJESTOÒONIHÒµNALNIHÒµKCIJAÒDOLAZIÒMOGUĀNOSTÒkÒKOJAÒHISTORIJSKIÒUOPĀEÒ

28 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

nije   iskljuèčena,   da   se   kapitalizam   civilizira   do   neprepoznatljivosti““  
(Dubiel,  2006:  22).  

No,  neovisno  o  doktrinarnim  raspravama  o  (ne)postojanju  ljevice  i  

desnice,  treba  imati  na  umu  stvarnosti:  one  pokazuju  da  je  „„...  opsta-­
la  ...  orijentacija  graðđana  desno-­lijevo  kao  gruba  orijentacijska  shema  
na  zemljovidu  stranaèčkog  zemljopisa““  (Beyme,  2002:  57).  Oslanjajuæći  
se  na  te  stvarnosti,  i  Philippe  Braud,  francuski  politolog,  tvrdi:  „„……  
zacijelo  je  uzaludno  najavljivati,  kako  se  to  redovito  èčini,  prevlada-­
VANJEÒRASKOLAÒLJEVICADESNICAÒ*EDNOSTAVNOÒNJEGOVÒSNAÞANÒUTJECAJÒNAÒ
POLITIāKIÒ ÞIVOTÒ NEÒ POTJEāEÒ ODÒ PRIVIDNIHÒ FUNKCIJAÒ KOJEÒ OBAVLJAÒ NEGOÒ
od  njegove  uèčinkovitosti  kao  izvora  najveæćih  simbolièčkih  nagrada  u  
JAVNOMÒÞIVOTUÒ/DATLEÒPROIZLAZIÒNJEGOVAÒVRIJEDNOSTÒKAOÒREFERENTNEÒOSIÒ
u  strategijama  stranaèčkih  borbi““  (Braud,  2004:  72).  Evropljani,  hoæće  
reæći  Braud,  jošš  uvijek  misle,  percipiraju,  vrednuju  i  djelaju  po  osi  ljevica  
––  desnica,  i  to  u  mjeri  u  kojoj  ona  uspijeva,  a  uspijeva,  osobama  dati  
simbolièčke   kompenzacije   i   izvoriššta   orijentiranja,   udovoljiti   zahtje-­
vima  za  koherentnoššæću  u  doba  iskuššenja,  uèčvrstiti  u  vrijeme  kriza  i  
HAOTIāNOSTIÒIDENTIµKACIJEÒSAÒMORALNIMÒIÒPOLITIāKIMÒVRIJEDNOSTIMAÒBITIÒ
hraniliššte  politièčkog  identiteta  preko  poistovjeæćivanja  sa  izvanrednim  
osobama  ili  dogaðđajima  iz  historije  ––  i  one  nacionalne  ili  internacio-­
NALNEÒIÒONEÒLIJEVIHÒILIÒDESNIHÒPOKRETAÒIÒSLÒ3VEÒUÒSVEMUÒkÒPOLITIāKIÒÞIVOTÒ
NAÒ EVROPSKOMÒ :APADUÒ PAÒ IÒ POLITIāKIÒ SUKOBIÒ KOJEÒ ONÒ UÒ SEBIÒ SADRÞIÒ
dogaðđaju  se  jošš  uvijek  u  simbolièčkom  jeziku  ljevice  i  desnice.  (ŠŠire  o  
tom  uvidu  u:  Braud,  ibid.:  75)  

I  u  Bosni  Hercegovini  ljevica  ima  smisla  samo  u  mjeri  u  kojoj  pri-­

hvata  ––  i  bori  se,  pritom,  za  njihovo  praktièčno  ozbiljenje  ––  naznaèčene  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   29

 vrijednosti:  vrijednosti  kakve  su  jednakost,  ravnopravnost,  sloboda,  
demokratija,  nehijerarhijski  odnosi,  reduciranje  odnosa  eksploatacije,  
borba  protiv  poretka  asimetrije  moæći,  obespravljenosti,  diskrimina-­
CIJEÒEKSKOMUNIKACIJEÒIÒSLÒ4OÒNARAVNOÒPRETPOSTAVLJAÒANGAÞMANÒNAÒ
ekonomskom   oporavku   i   razvoju   zemlje,   na   socijalnoj   zašštiti   onih  
koji  su  u  kontekstu  vlasnièčke  i  opæće  drušštvene  tranzicije  prikraæćeni  
UÒNOVOJÒREDISTRIBUCIJIÒNACIONALNOGÒBOGATSTVAÒIÒDRUÛTVENIHÒUSLOVAÒÞI-­
vota,  na  osiguranju  slobode,  prava  i  sigurnosti  graðđana  u  njihovom  
SVAKODNEVNOMÒÞIVOTUÒIÒSLÒ*ERÒkÒDEMONSTRIRAJUÒTOÒpovijesna  iskustva  i  
znanstveni  uvidi  ––  ako  drušštvo  i  politika  proizvode  socijalnu  nepravdu  
velikih   razmjera,   ako,   dakle,   produciraju   nepodnoššljivo   siromašštvo  
veæćine,  grube  te  tegobne  asimetrije  ekonomske,  kulturne  i  politièčke  
moæći,  diskriminacije  u  pristupu  drušštvenim  ulogama,  obespravljenosti  
na  spolnoj,  nacionalnoj,  politièčkoj  ili  regionalnoj  osnovi  i  sl.,  zapada  
se  u  krizu,  te,  na  kraju,  i  u  stanje  raspada  bazièčnog  socijalnog  kon-­
SENZUSAÒKOJIÒONDAÒINSTITUCIJEÒDRÞAVEÒMAÒKOLIKOÒTOÒHTJELEÒNEÒMOGUÒ
ukoliko  hoæće  ostati  vjerne  demokratiji,  kompenzirati  svojom  voljom  
i  svojim  intervencijama.  Recepcija  tih  historijskih  iskustava  morala  bi  
biti  na  djelu  ––  ukoliko  ona  neæće  to  biti  samo  formalno,  po  imenu  ––  u  
programskoj   orijentaciji   i   praktièčnom   aktivitetu   bosanskohercego-­
vaèčke  ljevice,  kao  i  u  djelatnostima  institucija  bosanskohercegovaèčke  
DRÞAVE

30 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

 KRITIČKI POGLEDI NA KAPITALIZAM
Zaššto  ljevica,  ukoliko  ostaje  odana  svojim,  veæć  naznaèčenim,  temeljnim  
vrijednostima,  u  Bosni  i  Hercegovini  ne  treba  prihvatiti  ni  postmoder-­
nu  naraciju  o  savremenom  dobu  kao  postklasnom  dobu?  Zato  ššto  
nijedan  oblik  kapitalizma  kao  predatorski  kapitalizam  u  takvoj  mjeri  
i   s   takvom   nemilosrdnoššæću   ne   uspostavlja   poredak   klasnih   razlika  
kao  poredak  eksploatacije,  nejednakosti  i  sveopæće  obespravljenosti,  
i  zato  ššto  nijedan  poredak  kao  poredak  predatorskog  neoliberalizma  
ne   odvodi   drušštva   u   èčudoviššne   sunovrate   socijalne   nepravde,   ma-­
SOVNOGÒPONIÞENJAÒDESTRUKCIJEÒLJUDSKOGÒDOSTOJANSTVAÒIÒBEZNAąAÒÖTOÒ
socijademokratijaÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒMOÞEÒKAOÒSVOJUÒinspiraciju  
i  kao  svoje  polaziššte  u  borbi  protiv  predatorskog  kapitalizma  naæći  u  
kritikama  savremenog  kapitalizma?  

5KAÞIMOÒNAÒNEKOLIKOÒtaèčaka  IZÒTEÒKRITIKEÒ-OÞEÒSEÒPRIJEÒSVEGAÒ

OSLANJATIÒNAÒJOÛÒUVIJEKÒÞIVUÒIÒDJELATNUÒ-ARXOVUÒsliku  radnika  u  kapi-­
talizmu.   Niššta   se,   zapravo,   u   sušštini   nije   promijenilo,   pogotovo   u  
kontekstu  predatorskog  kapitalizma  ––  pa  i  onog  koji  je  na  djelu  u  
Bosni  i  Hercegovini.  UÒ%KONOMSKO µLOZOFSKIMÒRUKOPISIMAÒIZÒÒ
godine  (svi  navodi  iz  ovog  teksta,  bez  naznaèčavanja  broja  stranica  
na  kojima  se  nalaze,  donoseÒSEÒPREMAÒ-ARXÒ%NGLESÒ ÒRASPRAV-­
LJAJUĀIÒOÒVEZAMAÒIÒODNOSIMAÒIZMEąUÒRADAÒIÒKAPITALAÒ-ARXÒJEÒUSTVR-­
dio  da  su  veæć  prokapitalistièčka  nacionalna  ekonomija  pa  i  A.  Smit,  
njen  meritorni  suoblikovaèč,  smatrali  da  obièčna  nadnica  jest  NAJNIÞAÒ
nadnicaÒKOJAÒRADNIKUÒOBEZBJEąUJEÒ`ÞIVOTINJSKUÒEGZISTENCIJUhÒ-ARXÒ
otuda,  potencira:  „„...  nacionalna  ekonomija  poznaje  radnika  samo  
KAOÒRADNUÒÞIVOTINJUÒKAOÒÞIVOTINJUÒKOJAÒJEÒSVEDENAÒNAÒNAJNEOPHODNIJEÒ

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   31

 TJELESNEÒPOTREBEhÒ.OÒUÒSVOJOJÒÞIVOTINJSKOJÒEGZISTENCIJIÒEGZISTENCIJIÒ
koja   ga   prisiljava   da   bude   RADNAÒ ÞIVOTINJA,   da,   degradiran   na   rang  
ÞIVOTINJEÒZADOVOLJAVAÒTEKÒELEMENTARNEÒÞIVOTINJSKEÒkÒtjelesne  potrebe,  
da,  dakle,  proda  i  izgubi  svoju  èčovjeèčnost,  radnik  jest  roba  kao  svaka  
DRUGAÒROBAÒ:AKLJUāITÒĀEÒ-ARXÒ`ÒāAKÒIÒUÒSTANJUÒDRUÛTVAÒKOJEÒJEÒRAD-­
NIKUÒNAJPOGODNIJEÒNUÞNAÒPOSLJEDICAÒZAÒRADNIKAÒJEÒISCRPLJENOSTÒIÒRANAÒ
smrt,   pretvaranje   u   stroj,   u   robu   kapitala   koji   se,   njemu   nasuprot,  
opasno  nagomilava,  nova  konkurencija,  smrt  od  gladi  ili  prosjaèčenje  
jednog  dijela  radnika““.  

Nije   li,   meðđutim,   sam   kapitalizma   u   meðđuvremenu   promijenio  

svoju  prirodu?  Ne,  kapitalizam  je  bio,  reæći  æće  se  tako  sa  zoomorfnog  
stajališšta,  jest,  i  jošš  višše  æće  biti  ––  zvijer.  A  nije  ni  moglo  doæći  do  promje-­
NAÒUTOLIKOÒÛTOÒNIJEÒMOGUĀEÒPROMIJENITIÒONOÒÞIVOTINJSKOÒUÒLJUDSKOJÒPRI-­
rodi,  prirodi  koja,  navodno,  korespondira  i  s  kapitalizmom:  trebamo,  
DAKLEÒZNATIÒ`ÒDAÒJEÒLJUDSKAÒVRSTAÒÞIVOTINJSKAÒVRSTAÒVOąENAÒNAJNIÞIMÒ
INTERESIMAÒODÒKOJIHÒJEÒKAPITALISTIāKIÒPROµTÒSAMOÒLEGALNAÒFORMALIZA-­
cija““   (Alain   Badiou,   u:   #OXÒ #HEISTOPHÒ7HALENÒ -OLLYÒÒ  Ò
Jest  ––  doššlo  je,  ipak,  do  promjene,  govorit  æće  doktrinarne  i  ideološške  
apologete   kapitalizma:   iznevjeren   je   èčisti,   izvorni,   racionalni,   dobri  
kapitalizam,  i  to  zahvaljujuæći  onima  koji  su  htjeli  da  ga  kroz  formu  so-­
CIJALNEÒDRÞAVE  ––  humaniziraju.  Paradigmu  takvog  stajališšta  nalazimo,  
naprimjer,  i  kod  amerièčke  autorice  Ejn  Rend:  èčisti  ––  idealni  kapitali-­
zam,  u  stvarnoj  historijiÒNAPADNUTÒJEÒUGROÞENÒJEÒIÒDEFORMIRANÒUÒFORMIÒ
ideologije  i  praksi  SOCIJALNEÒDRÞAVE,  DRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒSOCIJALNEÒTR-­
ÞIÛNEÒEKONOMIJE  i  sl.  (Rend,  1994).  Ejn  Rend,  meðđutim,  zaboravlja,  ili,  
MOÞDAÒNAMJERNOÒkÒUKAÞIMOÒNAÒTOÒJEZIKOMÒZOOMORFNOGÒPERCIPIRANJAÒ
i  deskribiranja  politièčkih  stvarnosti  ––  preššuæćuje  predatorsku  prirodu  

32 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

KAPITALIZMAÒIÒKAPITALISTIāKIHÒDRÞAVAÒ:ATOÒSEÒs  pravom  kÒIÒMOÞEÒKAZA-­
ti:  „„Priznali  to  danas  njihovi  politièčari  ili  ne,  visoko  razvijene  zemlje  
DANAÛNJICEÒ RAZVILEÒ SUÒ SEÒ fZAHVALJUJUĀIfÒ GRABEÞLJIVOMÒ PONAÛANJUÒ TIJE-­
kom  ranijih  stoljeæća,  kada  su  tako  (zahvaljujuæći  otimanju  od  slabijih)  
stvorili  dobru  materijalnu  osnovu,  kojom  sada  mogu  nametnuti  svoje  
PROIZVODEÒIÒUSLUGEÒSTVARAJUĀIÒGLOBALNOÒTRÞIÛTEhÒ0ETERÒÒ Ò!KOÒ
promatramo  sa  zoomorfnog  i  kritièčkog  stajališšta  DRÞAVE  tih  zemalja,  
ONDAÒMOÞEMOÒREĀIÒne  odvajaju  se  ––  demonstriraju  to  imperijalna,  
kolonijalna,  kao  i  postkolonijalnaÒISKUSTVAÒEVROATLANTSKIHÒDRÞAVAÒkÒODÒ
GRABEÞLJIVO  zvjerske  prirode  kapitalizma:  i  same  se  u  stvarnosti  po-­
kazuju  i  u  kritièčkim  percepcijama  prikazuju  kao  predatorski  entiteti  
––  kao  zvijeri.  (O  tim  percepcijama  i  prikazivanjima  govorili  smo  ššire  
u  tekstu  pod  naslovom  2EALPOLITIKAÒIÒZOOMORFNEÒSLIKEÒDRÞAVA,  tekstu  
koji  se  nalazi  u  knjizi  Teritorijalni  nacionalizam  ...  A  o  predatorskom  
kapitalizmu  vidjeti,  naprimjer,  u:  Kreger,  1999.)  

Ò.OÒNIJEÒUÒZNANOSTIMAÒOÒDRUÛTVUÒ-ARXOVAÒslika  radnika  kao  rad-­

NEÒÞIVOTINJE  jedina  zoomorfna  slika  kapitalizma:  i,  akcentirajmo  ovaj  
uvid,  savremeni  autori  govore  u  zoomorfnom  diskursu  o  predatorskoj  
––  zvjerskoj  GRABEÞLJIVOSTI,  kao  njegovoj  supstancijalnoj  atribuciji.  A  o  
njenim  protuhumanistièčkim  konzekvencama  kritièčki  govori  i,  napri-­
mjer,  amerièčki  profesor  Lester  Thurrow  u  knjizi  Buduæćnost  kapitaliz-­
ma:  pišše  kako  u  kapitalistièčkom  sistemu  „„...  nema  nikakve  zajednièčke  
stvari,  nikakvog  zajednièčkog  cilja,  za  koji  bi  svi  ljudi  zajednièčki  radili.  
...   Poslodavcima   je   cilj   maksimirati   svoju   dobit   i   ako   je   potrebno  
oni  æće  u  tom  cilju  bezobzirno  eksploatirati  radnu  snagu...  Nigdje  ne  
postoji  obveza  brinuti  se  za  dobro  drugoga  èčovjeka.  ...  U  ideologiji  
kapitalizma  i  liberalne  demokracije  sloboda  pojedinca  ima  prednost  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   33

 pred  obvezama  prema  zajednièčkome  dobru.  ...  U  tome  sustavu  ne  
POSTOJEÒNIKAKVEÒDRUÛTVENEÒOBVEZEÒ*EDINAÒDOISTAÒRELEVANTNAÒDUÞNOSTÒ
JESTÒMAKSIMIZACIJAÒDOBITKAÒPUTEMÒTRÞIÛNIHÒTRANSAKCIJAÒ%TIāKIÒPOSTULATIÒ
u  tome  sustavu  ne  igraju  nikakvu  ulogu””  (cit.  prema:  Mesariæć,  2006:  
603).  A  kljuèčni  akteri  tako  opisanog  kapitalizma  jesu  korporacije.  One  
su,  tako  ih  predstavlja  amerièčki  univerzitetski  profesor  Joel  Bakan  (o  
njegovim  kritièčkim  stanovišštima  spram  kapitalistièčkih  korporacija  vi-­
djeti  u:  Bakan,  2006),  psihopatska  stvorenja  koja  imaju,  to  je  Bakanov  
izraz,   GRABEÞLJIVEÒ NAGONE   kojima   ostvaruju,   unišštavajuæći,   pritom,   i  
ljudska  biæća  i  sam  prirodni  okolišš,  iskljuèčivo  sebièčni  cilj  ––  maksimali-­
ZACIJUÒPROµTAÒ5PRAVOÒTAÒPATOLOÛKAÒTEÞNJAÒZAÒNEOGRANIāENIMÒUVEĀA-­
VANJEMÒPROµTAÒkÒAÒSÒNJOMÒKORPORACIJEÒIÒPOSTAJUÒ`NOTORNIÒGRABEÞLJIVCIhÒ
(Katunariæć,  2010:  135)  ––  sa  svim  njenim  razornim  posljedicama  po  
ljude  i  narode  svijeta,  dopuššta  autorima  da  i  savremeni  kapitalizam  
u  zoomorfnom  diskursu  percipiraju  kao  ––  GRABEÞLJIVUÒÞIVOTINJU.  Da  to  
kapitalizam  jest  posebno  je  vidljivo  kada  se  on  promatra  u  kontekstu  
GLOBALIZACIJEÒSVIJETAÒÞIVOTAÒkÒOBLIKUJUÒTAJÒSVIJETÒIZMEąUÒOSTALOGAÒIÒgra-­
BEÞLJIVIÒAKTERIÒPRIVATIZACIJE.  Otuda  se  s  pravomÒIÒKAÞEÒ`f'RABEÞLJIVCIÒ
privatizacije‘‘  ...  ne  vezuju  se  ni  za  kakvu  šškolu  miššljenja,  ni  sa  kim  
ne   sklapaju   saveze   osim   sa   sebi   slièčnim,   te   ih   zanima   okus   vlasti   i  
novca““  (Budimir,  2009:  241).  A  bez  obzira  na  to  koliko  se  trudile  da,  
i  to  uz  pomoæć  komercijalizirane  znanosti  te  medijskim  i  ideološškim  
sredstvima   zaluðđivanja,   mimikriranja,   iluzioniranja   i   obmanjivanja,  
uvjere   javnost   ––   sastavni   dio   tih   uvjeravanja   jesu   velike   naracije   o  
socijalno   odgovornom   djelovanju   kompanija   (o   tim   naracijama   vi-­
djeti,  naprimjer,  u:  Curcio,  2007;;  Lee,  Kotler,  2009)  ––  kako  postoji  
sudbinska  kongruencija  njihovih  interesa,  interesa  radnika  i  interesa  
cijelog   drušštva,   ne   mogu   kapitalistièčke   megakorporacije   sakriti   od  

34 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

kritièčke  misli  temeljni  uvid  koji  insistira  na  GRABEÞLJIVOSTI  kao  njihovoj  
sušštinskoj   atribuciji:   „„Njihova   je   reprezentativna   ideologija   demo-­
KRATSKAÒKATKADAÒIÒPOPULISTIāKAÒALIÒONIÒSUÒUÒSRÞIÒGRABEÞLJIVCIÒKOJIÒSEBEÒ
vide  kao  pobjednike  na  vjeèčnom  tronu,  poput  feudalaca  i  kraljeva””  
(Katunariæć,  2010:  142).  

S  druge  strane  ––  u  umjerenijim  kritièčkim  percepcijama  kapitaliz-­

ma  zastupa  se  i  tvrdnja  da  je  doššlo,  naprimjer  u  SAD-­u,  do  stvarne  
evolucije  predatorskog  kapitalizma  ––  KAPITALIZMAÒGRABEÞLJIVACA  u  „„...  
smjeru  ‘‘civiliziranijeg  kapitalizma’’  ...  Primjer  evolucije  amerièčkog  ka-­
pitalizma,   koji   je   iz   razdoblja   ‘‘baruna   pljaèčkašša’’   ...   devetnaestoga  
STOLJEĀAÒ EVOLUIRAOÒ UÒ EKONOMSKIÒ SUSTAVÒ KOJIÒ IPAKÒ DRÞIÒ DOÒ NEKIHÒ TE-­
meljnih  moralnih  naèčela  i  ugovornih  odnosa,  upozorava  na  moralne  
temelje  ekonomije””  (ÈČengiæć,  1999:  340).  Smatra  se,  dakle,  kako  se  
kroz  „„...  kulturnu  evoluciju  u  stotinjak  godina  kapitalizam  ...  razvio  
ODÒDIVLJEÒUÒKORISNUÒDOMAĀUÒÞIVOTINJUÒ.EÒREVOLUCIJOMÒNEGOÒSLOBOD-­
nom  evolucijom  ostvaren  je  humani  put  do  blagostanja““  (Derado,  
 Ò.OÒµGURIRAJUÒIÒTAKVAÒSTANOVIÛTAÒta  evolucija  nije  eliminirala  
ono  zvjersko  u  prirodi  kapitala  i  kapitalizma,  on  je  i  dalje  sila,  snaga,  
moæć  GRABEÞLJIVEÒZVIJERI.  Ali  ––  sada  se  vjeruje  da  je  to  samo  jedna  stra-­
na  kapitalizmaÒDAÒSEÒONAÒMOÞEÒKONTROLIRATIÒDAÒSEÒSKLONOSTÒKAPITALAÒ
prema  oponaššanju  divlje  zvijeriÒIPAKÒMOÞEÒREDUCIRATIÒIÒUBLAÞAVATIÒ
Ovdje  se,  kako  bi  se  ona  vjera  uèčinila  ššto  uvjerljivijom,  u  zoomorfnom  
predstavljanju  prirode  kapitalizma  koristi  µGURA  zvijeri  ––  tigra:  tako  æće,  
naprimjer,  amerièčki  politolog  Benjamin  R.  Barber  ustvrditi  da  kapita-­
LIZAMÒJESTÒ`ÒTIGARÒPUNÒSNAGEÒKOJIÒSEÒMOÞEÒISKORISTITIÒZAÒOÞIVLJAVANJEÒ
PRIVREDEÒALIÒSAMOÒAKOÒNJEGOVEÒSNAGEÒKONTROLIRAJUÒDRÞAVNEÒIÒPOLITIāKEÒ
institucije.  Globalizacija  je  ispustila  ovog  tigra  iz  kaveza  i  oslobodila  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   35

 ‘‘divlji’’  kapitalizam  koji  je,  kao  i  osloboðđeni  tigar,  poèčeo  pokazivati  
svoje  sklonosti  divlje  zvijeri““  (cit.  prema:  Bebek,  Santini,  2009:  295).  
Sada  se,  zapravo,  kapitalizam  promatra  kao  faktièčki  ššizofrena,  kao  
podvostruèčena  stvarnost,  kao  stvarnost  zvjerskog  i  nezvjerskog,  kao  
stvarnost  patološške  pohlepe  i  ekonomske  racionalnosti,  eksploata-­
cije  i  kreativnosti,  nepravde  i  blagostanja  i  sl.  No,  moguæće  je,  Barber  
je  u  to  uvjeren,  s  globalizacijom  osloboðđenog  tigra  vratiti  iz  divljine  
kapitalizma  u  KAVEZÒDRÞAVNOGÒNADZORA,  moguæće  je,  dakle,  zalijeèčiti  
ili  amortizirati  ššizofrenu  zbilju  kapitalizma,  i  to  tako  ššto  æće  se  kapita-­
listièčkog  tigra  pripitomiti  te  staviti  u  funkciju  opæćeg  razvoja  privrede  
IÒEKONOMSKEÒMOĀIÒDRÞAVEÒ!ÒUÒMJERIÒUÒKOJOJÒUSPIJEVAÒSÒoperacijama  
pripitomljavanjaÒOPERACIJAMAÒKOJEÒIZVODEÒPOLITIKAÒIÒDRÞAVAÒAÒNEÒKAKOÒ
TOÒ HOĀEÒ IDEOLOGIJAÒ NEOLIBERALIZMAÒāISTOÒ TRÞIÛte,   kapitalizam   ostaje,  
navodno,  ono  najbolje  ššto  je  èčovjeèčanstvo  moglo  smisliti,  pa  se,  otu-­
da,  sa  stajališšta  njegove  apologije,  i  tvrdi:  „„Kapitalizam  je  u  principu  
NEPRAVEDANÒ EKONOMSKIÒ SUSTAVÒ NAÞALOSTÒ BOLJAÒ ALTERNATIVAÒ DOÒ SADAÒ
nije  postojala,  a  bolja  se  ne  vidi  ni  u  doglednoj  buduæćnosti.  U  kapi-­
TALIZMUÒVLADAÒONAJÒKREATIVNIÒEKONOMSKIÒDUHÒKOJIÒUÒPRINCIPUÒÞELIÒZLOÒAÒ
èčini  dobro.  Razumnoj  i  demokratskoj  politici  ostaje  samo  umjetnost  
KAKOÒPREKOÒTRÞIÛTAÒPOREZAÒIÒµNANCIJAÒMINIMALIZIRATIÒZLOÒAÒMAKSIMALI-­
zirati  dobro““  (Derado,  2010).  

Kako  i  u  savremenom  svijetu  „„...  pojedince,  ali  i  narode  (kada  su  

UÒRATU ÒMOÞEMOÒNAZVATIÒfGRABEÞLJIVCIMAgÒBUDUĀIÒDAÒGRABEÒODÒDRUGIHÒ
ne   bi   li   postigli   toèčku   najviššeg   moguæćeg   vlastitog   obilja...““   (Petar,  
2007:  3),  i  kako,  na  drugoj  strani,  nema  izgleda  za  radikalnu  mutaciju  
ili  revolucionarnu  eliminaciju  onog  zvjerskog  u  kapitalizmu  ––  to  se  
pojavljuju  i  struèčnjaci  za  poduèčavanje  o  tome  kako  UMJEÛNOÒÞIVJETI  

36 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

u  kapitalizmu  i  s  kapitalizmom.  Ukoliko  se  prakticiraju  ta  umijeæća,  
MOÞEÒSEÒNAVODNOÒUNUTARÒKAPITALIZMAÒPOSTIĀIÒIÒPOSTIÞEÒSEÒSREĀAÒZAÒ
NAJVEĀIÒ BROJÒ LJUDIÒ :ATOÒ IDEOLOÛKIÒ APARATIÒ KAPITALAÒ IÒ DRÞAVEÒ UNOSEÒ UÒ
JAVNIÒÞIVOTÒJEDANÒnevjerovatni  novum:  govore  o,  navodnoj,  ekonomiji  
sreæće,  èčak  mjere  sreæću  graðđana  evroatlantskih  drušštava,  proglaššavaju,  
ove  ili  one,  narode  sretnim,  manje  sretnim,  nesretnim  ili  najsretnijim  
narodima   i   sl.   Mi   smatramo   da   se   politika   emancipacije   sa   sasvim  
ozbiljnom  rezervom,  s  nedvosmislenom  kritièčkom  distancom,  treba  
odnositi  prema  KVANTIµKACIJAMAÒSREĀE  pojedinaca  i,  posebno,  cijelih  
naroda,  prepoznajuæći  u  njima  samo  jedan  od  zavodljivih  oblika  ideo-­
lošških  racionalizacija  i  umješšnih  prikrivanja  predatorske  prirode  kapi-­
talizmaÒ!ÒRAZBORITOÒUMIJEĀEÒÞIVOTAÒSÒPOLITIKOMÒUNUTARÒKAPITALIZMAÒPOÒ
naššem  miššljenju,  u  njima  ne  bi  trebalo  vidjeti  niššta  ohrabrujuæće:  ono,  
to  umijeæće,  neæće,  ili  ne  bi  trebalo,  da  sebe  oblikuje  na  mimikrijama  
IÒILUZIJAMAÒÛTOÒIHÒPRODUCIRAJUÒIDEOLOÛKIÒAPARATIÒKAPITALISTIāKEÒDRÞAVEÒ
OÒPOJMUÒIDEOLOÛKIHÒAPARATAÒDRÞAVEÒVIDJETIÒUÒ!LTISERÒ ÒIÒKREATORIÒ
nove  ––  popularistièčke,  psihoterapeutske  i  komercijalizirane  ––  (pseudo)
znanosti  o  sreæći  i  o  tehnikama  ––  metodama  njenog  dostizanja.  (Uvidi  
UÒMASOVNUÒPRODUKCIJUÒIÒTRÞIÛNUÒUPOTREBUÒkvaziznanosti  u  evroatlant-­
skim  drušštvima  mogu  se  naæći  u:  Thompson,  2009.)

Kakve,  meðđutim,  pouke  ljevica  i  na  prostorima  ex  Jugoslavije  i  u  

"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒMOÞEÒDEDUCIRATIÒIZÒNAVEDENIHÒkritièčkih  uvida  u  
priroduÒSAVREMENOGÒKAPITALIZMAÒ5KAÞIMOÒSAMOÒNAÒJEDNUÒODÒNJIHÒ
ukoliko  je  sklona  provincijalizmu,  ukoliko  pati  od  kompleksa  manje  
vrijednosti  pa  je  naklona  konformistièčkoj  recepciji  svega  ššto  dolazi  
iz  bijelog  svijeta  kao  najboljeg,  ukoliko  se  plašši  da  æće  biti  shvaæćena  
kao  nemoderna  ako  se  s  kritièčkom  distancom  odnosi  prema  zbiljama  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   37

 kapitalistièčkog  svijeta,  onda  bi,  oslanjajuæći  se  na  prezentirane  i  slièčne  
uvide,  mogla  zakljuèčiti  ––  i  u  tome  naæći  za  sebe  inspiraciju  i  izvoriššte  
ohrabrenja  ––  da  ni  na  tlu  samog  kapitalizma  i  liberalnih  demokratija  
nije  on  jednoglasno  pojmljen  kao  sveta  krava  evroatlantske  politièčke  
kulture:  njegova  kritika  nije  pod  embargom  ––  nema,  dakle,  status  do-­
gme  i  sakralizirane  stvarnosti,  pa  kritièčka  anatomija  njegove  prirode  
JESTÒVAÞNAÒPREOKUPACIJAÒEMANCIPATORSKIÒORIJENTIRANIHÒZNANOSTIÒOÒDRUÛ-­
tvu  i  politici,  kao  i  graðđanskih  ––  protestnih  ––  subverzivnih  aktiviteta.

Figura  radnišštva  ––  Bosna  i  Hercegovina.  ŠŠto  raditi  da  bi  se  stvarno,  
a   ne   tehnièčkim   i   varljivim   UMIJEĀIMAÒ ÞIVOTA   s   kapitalizmom   i   uma-­
njivanjem  zla  koje  producira,  transformiralo  i,  na  koncu,  prevaziššlo  
drušštvo  u  kojem  je  radnik  degradiran  tako  ššto  je  zoologiziran  ––  ššto  je  
REDUCIRANÒIZMEąUÒOSTALOGAÒNAÒPUKUÒÞIVOTINJSKUÒEGZISTENCIJUÒUÒKO-­
jem  jest  biæće  pretvoreno  u  konja  ––  RADNUÒÞIVOTINJUÒKOJAÒKAOÒÛTOÒKAÞEÒ
-ARXÒMORAÒIÒMOÞEÒTEKÒTOLIKOÒZARADITIÒDAÒBIÒMOGLAÒRADITI,  biæće  koje,  
dakle,  kapitalizam  prisiljava  da  dokraja  reducira  ili,  èčak,  izgubi  svoju  
èčovjeèčnost?  Revolucija  ili  reforma  takvog  kapitalistièčkog  drušštva:  to  
je  staro  pitanje  unutar  kontroverznih  teorija  socijalizma,  a  praktièčno  
su  iskuššani  odgovori  na  njega  u  20.  stoljeæću.  To  je,  meðđutim,  pitanje  
danas  deplasirano  u  Bosni  i  Hercegovini:  pred  socijaldemokratijom  
nalaze   se   sasvim   druga   pitanja   i   druge   zadaæće   kao   egzistencijalne  
zadaæće.  O  kakvim  je  pitanjima  i  zadacima  rijeèč?  

Polazimo   od   razlikovanja   bivšših,   sasvim   neplaæćenih,   stvarnih   i  

potencijalnih  radnika.  Pod  bivššim  radnicima  podrazumijevamo  pen-­
zionirane  radnike:  njihov  broj  i  njihova  bijeda  rastu  kako  savremena  
drušštva  stare  i  u  mjeri  u  kojoj  NEKROµLIJSKAÒOKRUTNOST  neoliberalizma  

38 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

VLADAÒKAPITALISTIāKOMÒEKONOMIJOMÒDRUÛTVOMÒIÒDRÞAVNOMÒSOCIJALNOMÒ
politikom.  (O  desnièčarskim  i  neoliberalistièčkim  napadima  na  socijalnu  
DRÞAVUÒGOVORILIÒSMOÒUÒKNJIZIÒ/ÒDRÞAVAMA,  Kritièčki  pojmovnik  statologi-­
je,  2015.)  Pod  tradicionalno  sasvim  neplaæćenim  radnicima  podrazu-­
MIJEVAMOÒÞENEÒdomaæćice,  koje  su  prisiljene  da  prakticiraju  kuæćni  rad.  
Buduæći  da  se  o  ovim  radnicama  u  javnosti  uopæće  ne  govori  ––  upozori-­
mo:  smatra  se  unutar  proemancipatorskog  miššljenja  da  reforma  soci-­
JALNEÒDRÞAVE  i  njenog  sistema  socijalnog  osiguranja  „„...  mora  ukljuèčiti  
i  priznavanje  rada  koji  nije  zasnovan  na  plaæći,  kao  i  druge  ‘‘neplaæćene’’  
oblike  aktivnosti,  koje  treba  priznati  za  drušštveno  korisne,  kako  bi  se  
uzele  kao  mjerilo  za  stjecanje  socijalnih  prava””  (Gretschmann,  1994:  
181).  I  drugi  autori  potenciraju  problem  neplaæćenog  rada  u  socijalnoj  
DRÞAVIÒ`+LJUāNIÒODNOSÒNIJEÒIZMEąUÒPLAĀENOGÒRADAÒIÒSOCIJALNEÒPOLITI-­
ke,   nego,   kako   je   Peter  Taylor  Gobby  ……  nedavno   istakao   u   ovom  
èčasopisu,  izmeðđu  plaæćenog  i  neplaæćenog  rada  te  socijalne  politike””  
(Lewis,  1994:  291).  A  ovaj  se  odnos  pokazuje  i  u  statusu  spolova:  „„...  
sve  èčinjenice  ukazuju  na  to  da  je  podjela  neplaæćenog  rada  izmeðđu  
SPOLOVAÒOSTALAÒISTAÒIÒDAÒGAÒUGLAVNOMÒOBAVLJAJUÒÞENEhÒ,EWISÒibid.:  
292).  Otuda  se  i  smatra  „„...  da  svaki  dalji  razvoj  koncepta  ‘‘sustava  
blagostanja’’  mora  inkorporirati  odnos  izmeðđu  neplaæćenog  rada,  a  ta-­
koðđer  i  plaæćenog  rada  i  blagostanja.  Razmatranje  pitanja  obiteljskog/
kuæćnog  krucijalno  je  za  uzroèčno-­posljedièčno  razumijevanje  ššto  je  to  
BLAGOSTANJEÒJERÒPOVIJESNOÒÞENEÒSUÒTIPIāANÒPRIMJERÒSTJECANJAÒPRAVAÒPOÒ
osnovu  svojeg  ovisnog  statusa  u  obitelji  kao  supruge  i  majke““  (Lewis,  
ibid.:  301).  A  pod  potencijalnim  radnicima  podrazumijevamo  rastuæće  
more  unesreæćenih  ljudi  ––  more  nezaposlenih.  Ne  podrazumijevamo  
pod   stvarnim   radnicima   samo   radnišštvo   u  realnom   sektoru   nego   i  
u  drugim  sferama  drušštvenog  rada  (od  obrazovanja  do  zdravstva  i  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   39

 javne  administracije  i  sl.).  U  naššim  predstavama  µGURAÒRADNIKA  po-­
drazumijeva,  prema  tome,  sve  najamne  radnike  ––  sve  zaposlene  koji  
se  nalaze  u  najamnom  statusu  bez  obzira  na  to  u  kojoj  sferi  rada  taj  
ODNOSÒPOSTOJIÒIÒKOÒKAOÒPOSLODAVACÒDRÞAVAÒILIÒKAPITALIST ÒPRODUCIRAÒod-­
nos  najamnosti  kao  odnos  NEMOĀNEÒIÒNEÞELJENEÒOVISNOSTI.  Svi  oni  kao  
grupacija  najamnih  radnika  èčine  potencijalno  radnièčku  klasu  ––  radnu  
klasu  ljudi  koji  egzistiraju  pod  prisilama  ekonomske  eksploatacije  i  
politièčke  ovisnosti.  

No,  pod  kojim  pretpostavkama  æće  stratum  najamnih  radnika  èčiniti  

stvarnu   radnièčku   klasu:   kada   æće   se,   dakle,   dogoditi   transformacija  
tog  potencijalnog  u  aktualitet  ––  kada  æće  se  i  pod  kojim  premisama  
grupacija  najamnih  radnika  preobraziti  iz  objektivne  klase  po  sebi  u  
klasu  za  sebe?  Ukazat  æćemo  na  tri  takve  pretpostavke.  Prvo  ––  kada  se  
na  cijeloj  teritoriji  Bosne  i  Hercegovine  najamno  radnišštvo  emancipira  
od  etnocentrièčnih  okova  i  podjele  po  etnièčkim  linijama,  kada,  dakle,  
njihov   objektivno   ZAJEDNIāKIÒ NAJAMNIÒ POLOÞAJ   unutar   predatorskog  
kapitalizma  nadjaèča  privlaèčnosti  nacionalizma,  pa  snaga  TOGÒPOLOÞAJA  
poèčne  producirati  meðđu  radnicima  osjeæćanje  empatije,  htijenje  politi-­
ke  konvergencije,  volju  za  ujedinjavanjem  u  klasnoj  borbi  i  transnaci-­
onalnu  kulturu  solidarnosti.  No,  taj  se  proces  neæće  dogaðđati  sam  po  
sebi,  od  sebe,  spontano  ili  sluèčajno:  valja  da  ga  posreduju  lijeve  parti-­
je  ––  a  posebno  socijaldemokratske.  U  tom  posredovanju  pojavljuje  se  
u  kontekstu  predatorskog  kapitalizma  druga  pretpostavka  stvaranja  
radnièčke  klase  kao  klase  za  sebe:  trebale  bi  se,  dakle,  pojaviti  i  djelo-­
vati  partije  koje  æće,  u  kooperaciji  sa  sindikatima,  artikulirati  i  izraziti  
zajednièčka   htijenja,   potrebe   i   interese   najamnog   radnišštva,   a   ono  
treba  da  bude  socijalna  bazaÒTAKVIHÒPARTIJAÒkÒSVOJÒIDENTITETÒPROµLIRAJUÒ

40 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

UPRAVOÒ KROZÒ SPOZNAJUÒ IÒ AµRMACIJUÒ NJEGOVEÒ VOLJEÒ "EZÒ TAKVIHÒ PARTIJAÒ
najamno  radnišštvo  ostat  æće  razdrobljeno,  rasprššeno,  entitetski  zatvo-­
reno,  etnièčki  getoizirano,  a  njegov  borbeni  aktivitet  bit  æće  patuljast  te  
sveden  na  uzaludne  proteste  i  buntovnišštvo  bez  efekata.  Tu  je  sada  i  
treæća  pretpostavka  transformacije  najamnog  radnišštva  iz  konfuznog  
STANJAÒOBESPRAVLJENIHÒPONIÞENIHÒIÒNEZADOVOLJNIHÒUÒOSVIJEÛTENUÒIÒORGA-­
niziranu  klasu  za  sebe:  socijalno  i  politièčko  jaèčanje  njihove  moæći  mo-­
guæće  je  samo  s  rastom  novog  zapoššljavanja,  sa,  dakle,  smanjivanjem  
broja   nezaposlenih   ––   to   æće   omoguæćiti   oblikovanje   transnacionalne  
kritièčne   mase   koja   æće,   oslanjajuæći   se   i   na   svoju   statistièčki   utvrdljivu  
velièčinu,  moæći  stvarno  i  bez  straha  zaprijetiti,  ugroziti  i  delegitimirati  
vlast   koja   asistira   predatorskom   kapitalizmu   i   omoguæćava   njegovu  
neprestanu  reprodukciju.  

Zakljuèčimo:  radnièčka  klasa  u  Bosni  i  Hercegovini  tek  æće  se  stvoriti,  

treba  µGURAÒRADNIKA  kao  µGURAÒNAJAMNOGÒRADNIKA  biti  CENTRALNAÒµGU-­
ra  u  partijskom  identitetu  i  programskim  preokupacijama  bosansko-­
hercegovaèčke  ljevice,  a  borba  za  njihove  klasne  interese  dominirajuæća  
dimenzija  njihove  praktièčne  djelatnosti.  Takva  politièčka  preferencija  
i  orijentacija,  razumljivo,  podrazumijeva  da  partije  ljevice  nisu  pro-­
fesionalne,  kadrovske,  elitistièčke  ili  kartelske  stranke,  nego  stranke  
koje   su   rehabilitirale   jednu   od   temeljnih   drušštvenih   uloga   partija:  
da   budu   istinski   predstavnièčke   stranke.   Neæće,   meðđutim,   zadugo   u  
Bosni  i  Hercegovini  nestati  smisao  takvih  partija  i  njihovog  aktiviteta.  
Jer  ––  predatorski  kapitalizam  sve  æće  višše  degradirati  svijet  najamnog  
rada,  a  on  se  NEÒMOÞEÒZAÛTITITI  postojeæćim  zakonom  o  radu  i  kolek-­
tivnim  ugovorima  o  odnosu  rada  i  kapitala:  oni  su  minimalistièčki  u  
odnosu  na  prava  radnika,  a  ona,  ta  prava,  daleko  su  od  standarda  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   41

 koji  su  prihvaæćeni  u  zapadnoevropskim  zemljama  i  dostignuti  u  formi  
ekonomske  demokratije  ili  industrijske  demokratije  ili  radnièčke  par-­
ticipacije.  A  u  zemlji  u  kojoj  su  nepoznate  industrijska  demokratija  i  
radnièčka  participacija  NEÒMOÞE  biti  ni  govora  o  podnoššljivom  statusu  
najamnog  radnišštva.  Nije,  s  druge  strane,  predatorski  kapitalizam  uz  
asistenciju  vlasti  zadovoljan  ni  postojeæćimÒREÞIMOMÒRADNIāKIHÒPRAVAÒ
IÒ UÒ "OSNIÒ IÒ (ERCEGOVINIÒ IÒ UÒ ZEMLJAMAÒ UÒ OKRUÞENJUÒ AÒ PODÒ PRESIJOMÒ
fanatièčne  ideologije  neoliberalizma,  koja  zagovara,  tako  se  to  u  nje-­
nom  vokabularu  naziva,  maksimalnu  ¹EKSIBILIZACIJUÒTRÞIÛTAÒRADA,  rastu  
pritisci   da   se   destruira   postojeæće   radno   zakonodavstvo   kako   bi   se  
osigurala  samovolja  predatorskog  kapitala  u  sferi  rada,  i  to  u  obliku  
njegovog  neogranièčenog  i  nekontrolivog  prava  u  otpušštanju  radnika,  
UÒ ODREąIVANJUÒ DUÞINEÒ RADNOGÒ ANGAÞMANAÒ UÒ NE ISPLAĀIVANJUÒ NAJA-­
mnine,  u  zašštiti  na  radu  i  sl.  (Uvid  u  jednu  interpretaciju  psihološških  
reperkusija  i  patološških  posljedica  kapitalistièčke  ¹EKSIBILIZACIJEÒRADA  i  
nesigurnosti  radnog  mjestaÒMOÞEÒSEÒNAĀIÒUÒ3ENETÒ Ò0OLOÞAJÒNA-­
jamnog  rada  æće  se  pogorššavati,  a  nesretni  svijet  nezaposlenih  æće  rasti:  
socijaldemokratska  partija  æće,  dakle,  u  samoj  stvarnosti  imati  motive  
IÒRAZLOGEÒDAÒSVOJÒPOLITIāKIÒIDENTITETÒREPROµLIRAÒUÒSKLADUÒSAÒSVOJOMÒau-­
tentièčnom  misijomÒDAÒIZRAÞAVAÒIÒBRANIÒsvijet  rada  od  predatorskog  
kapitalizma,   presija   ideologije   neoliberalizma   i   protudemokratske  
etnonaciokratske  vlasti,  kao  i  interese  nezaposlenih,  penzioniranih  i  
NEPLAĀENIHÒÞENAÒkÒRADNICA  u  porodici,  te  svih  graðđana  koji  su  dekla-­
sirani  u  svom  pravu  na  ljudsko  dostojanstvo.

42 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

 KRITIKE NEOLIBERALIZMA I INSPIRACIJE
ÖTOÒPRIDRÞAVAJUĀIÒSEÒµGUREÒRADNIKA,  braneæći  njegove  interese,  i  na-­
ravno   pod   pretpostavkom   da   se   nije   srodila   s   tom   pomodarnom  
ideologijom,  lijeva  politièčka  misaoÒIÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒMOÞEÒNAĀIÒ
kao  svoju  inspiraciju  i  kao  svoj  orijentir  u  kritikama  neoliberalizma  
IÒNEOLIBERALNEÒDRÞAVEÒ.EÒMOÞEMOÒSEÒUÒOVOMÒPROSTORNOÒOGRANIāE-­
nom   tekstu,   razumljivo,   upušštati   u   rekonstruiranje   ideologije   neo-­
liberalizma:   recimo   samo   kako   ona   favorizira   do   ranga   mitologije  
tri  naèčela:  panprivatizaciju,  SLOBODNOÒTRÞIÛTE  i  deregulaciju  ––  DRÞAVNIÒ
neintervencionizamÒ.EÒMOÞEMOÒNIÒPRIKAZATIÒNJENEÒKRITIKEÒUÒCIJELOSTIÒ
izdvojit   æćemo   tek   dvije   ––   odnose   se   na   PROBLEMÒ DRÞAVE   i   problem  
javnog  dobra.  

Zapada  s  naznaèčenim  naèčelima  neoliberalizam  u  antinomije  i  in-­

konzistencije   ––   u   protivrjeèčnosti,   nedosljednosti,   nepostojanosti   ili  
nestalnosti.   A   jedna   od   inkonzistencija   u   teorijama   i   ideologijama  
NEOLIBERALNEÒDRÞAVE  demonstrira  se  i  u  njenom  PRIZIVANJUÒDRÞAVNOGÒ
intervencionizma.  Da  bi  se,  naprimjer,  ””...  odbranili  od  svojih  najveæćih  
strahova  ––  faššizma,  komunizma,  socijalizma,  autoritarnog  populizma,  
PAÒ āAKÒ IÒ ZAKONAÒ VEĀINEÒ kÒ NEOLIBERALIÒ SUÒ MORALIÒ DAÒ POSTAVEÒ SNAÞNAÒ
ogranièčenja  demokratskom  naèčinu  upravljanja,  oslanjajuæći  se,  ume-­
sto   toga,   na   nedemokratske   i   neodgovorne   institucije   (kao   ššto   su  
Federalne  rezerve  ili  MMF)  kako  bi  donosili  kljuèčne  odluke.  Ovakvo  
STANOVIÛTEÒSTVARAÒPARADOKSÒKOJIÒSEÒOGLEDAÒUÒINTENZIVNIMÒDRÞAVNIMÒIN-­
tervencijama  i  upravljanju  od  strane  elite  i  ‘‘eksperata’’  u  svetu  u  kojem  
DRÞAVAÒNEÒBIÒTREBALOÒDAÒBUDEÒINTERVENCIONISTIāKAiÒ(ARVIÒÒ Ò
Priziva  se  INTERVENCIJAÒDRÞAVE  i  onda  kada  je  neophodnoÒµNANSIJSKOÒ

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   43

 spaššavanja   kapitalistièčkih   banakaÒ DRÞAVAÒ TREBAÒ DAÒ SEÒ `Ò UMEÛAÒ IÒ
zameni  ‘‘lošš’’  novac  svojim  sopstvenim,  pretpostavlja  se  ‘‘dobrim’’  nov-­
CEMÒÒ!LIÒOBIāAJÒINTERVENISANJAÒ NAÒTRÞIÛTUÒ IÒSPASAVANJEÒ µNANSIJSKIHÒ
INSTITUCIJAÒKADÒGODÒSEÒNAąUÒUÒNEVOLJIÒNEÒMOÞEÒSEÒPOMIRITIÒSAÒNEOLI-­
beralnom  teorijom““  (Harvi,  ibid.:  99,  101).  A  u  sluèčaju  da  narodne  
mase  unutar  MATIāNEÒDRÞAVE  ili,  pak,  u  STRANIMÒDRÞAVAMA  pokazuju  
suprotstavljanjeÒNEOLIBERALNOJÒPOLITICIÒSMATRAÒSEÒDAÒiÒDRÞAVAÒMORAÒ
pribeæći  ubeðđivanju,  propagandi  ili,  ako  je  neophodno,  surovoj  sili  i  
policijskoj  moæći  kako  bi  suzbila  opoziciju  neoliberalizmu””  (Harvi,  ibid.:  
 Ò-OÞEÒSEÒDAKLEÒREĀIÒKAKOÒIPAKÒ`ÒNEOLIBERALIZAMÒNEÒDRÞIÒDRÞAVUÒ
ILIÒPOSEBNEÒDRÞAVNEÒINSTITUCIJEÒPOPUTÒFUNKCIJAÒSUDSTVAÒILIÒPOLICIJE ÒIRE-­
levantnim””  (Harvi,  ibid.:  106).  Usto  ––  u  kritikama  praksi  neoliberalne  
DRÞAVE  ukazuje  se,  kako  to,  uzmimo,  èčini  Ulrich  Beck,  i  da  je  njena  
DEVIZAÒ`ODVAÞIMOÒSEÒNA  manjeÒDRÞAVEhÒNAKONÒTERORISTIāKOGÒNAPADAÒ
NAÒ3JEDINJENEÒ!MERIāKEÒ$RÞAVEÒPOSTALA  utopijska  ––  postala  je  „„...  po-­
LITIāKIÒZASTARJELOMÒÒ3VUDAÒUÒSVIJETUÒJEÒNAKONÒÒRUJNAÒPRIMATÒDRÞAVEÒ
ponovo  otkriven.  ...  U  svijetu  globalnih  rizika,  deviza  neoliberalizma  o  
ZAMJENIÒPOLITIKEÒIÒDRÞAVEÒGOSPODARSTVOMÒBRZOÒGUBIÒNAÒUVJERLJIVOSTIÒÒ
U  onoj  mjeri  u  kojoj  se  ta  spoznaja  probije,  razbija  se  hegemonijalna  
moæć  ššto  ju  je  neoliberalizam  proteklih  godina  stekao  u  razmiššljanju  i  
DJELOVANJUÒ5ÒTOMEÒSMISLUÒSTRAVIāNEÒNEWYORÛKEÒSLIKEÒSADRÞEÒJOÛÒNEDE-­
ÛIFRIRANUÒPORUKUÒDRÞAVAÒZEMLJAÒMOÞEÒSEÒNEOLIBERALIZIRATIÒIÒDOÒSMRTIÒ
Ò5TOLIKOÒNEÒZAāUąUJEÒDAÒJEÒPRINCIPÒOBRNUTÒODÒNEOLIBERALNEÒDRÞAVEÒ
NUÞNAÒIZGRADNJAÒDRÞAVEÒIZNENADAÒPONOVOÒPOSVUDAÒPRISUTANÒIÒTOÒUÒNAJ-­
starijoj  Hobbesovoj  inaèčici  ––  stvaranju  sigurnosti““  (Beck,  2004:  339).  

Nadalje,  u  KRITIKAMAÒNEOLIBERALNEÒDRÞAVE  i  njene  realpolitike  upozo-­

rava  se  na  fundamentalistièčki  karakter  neoliberalizma.  Neoliberalizam  

44 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

kao   jedno   „„...   ekonomsko,   kapitalistièčko   uèčenje...““   dogmatskom  
logikom  fundamentalizma  „„...  poverovalo  je  da  predstavlja  i  vrhu-­
nac   svetske   mudrosti,   i   da   se,   evo,   doššlo   u   posed   veèčne   istine.   ...  
$RUÛTVENO DARVINISTIāKIÒPOTENCIJALÒSLOBODNOGÒTRÞIÛTAÒPROGLAÛENÒJEÒZAÒ
neprikosnoven  princip.  Na  Zapadu  su  pobedili  fundamentalisti  slo-­
BODNOGÒ TRÞIÛTAÒ IÒ TOÒ SEÒ SADAÒ ODRAÞAVAÒ NEÒ SAMOÒ NAÒ POLITIKUÒ PREMAÒ
drušštvu,  nego  i  na  spoljnu  politiku””  (Habermas,  2008).  Potencira  se,  
dakle,  unutar  kritika  neoliberalizma  kako  je  ””...  neoliberalni  program  
IMAOÒ Ò ZAÒ CILJÒ DAÒ SEÒ CEOÒ NAÛÒ ÞIVOTÒ POTPUNOÒ PODVRGNEÒ ZAKONIMAÒ
TRÞIÛTAhÒIÒKAKOÒNEOLIBERALNAÒiIDEOLOGIJAÒSADAÒMORAÒDAÒSEÒDOVEDEÒUÒ
pitanje““  (Habermas,  ibid.).  A  to  se  mora  uèčiniti  jer  se  neoliberalna  
DRÞAVAÒ`ÒUOPÛTEÒÒNEÒBAVIÒRASTUĀOMÒNEPRAVDOMÒIÒNEJEDNAKOÛĀUÒ
dozvoljava  se  bezobzirna  dominacija  krupnog  kapitala””  (Habermas,  
ibid Ò 0OREDÒ TOGAÒ kÒ UÒ NEOLIBERALNIMÒ DRÞAVAMAÒ iÒ NASTAVLJAÒ SEÒ SAÒ
programom  privatizacije,  a  to  predstavlja  ludost,  jer  se  time  obesmišš-­
LJAVAÒOSNOVNAÒFUNKCIJAÒDRÞAVEÒIÒSAÒHORIZONTAÒNESTAJEÒPOLITIāKAÒJAVNOSTÒ
KOJAÒSEÒPRODAJEÒµNANSIJSKIMÒINVESTITORIMAiÒ(ABERMASÒibid.).  Tamo  
gdje  je  ozbiljena  privatizacija  svega  bivstvujuæćeg  ––  tamo  na  djelu  jest  
””...  ššteta  ...  materijalna  i  moralna,  drušštvena  i  kulturna””  (Habermas,  
ibid.).  Usto  ––  sveopæća  privatizacija  ””...  ima  malo  veze  sa  principima  
JEDNAKOSTIÒSOCIJALNEÒIÒDEMOKRATSKEÒPRAVNEÒDRÞAVEiÒ(ABERMASÒibid.).  
S   njom,   s   tom   panprivatizacijom,   jošš   jednom   se   pokazuje   da,   kao  
ššto   je   to   bilo   oduvijek,   ””...   postoji   napetost   izmeðđu   kapitalizma   i  
DEMOKRATIJEÒJERÒTRÞIÛTEÒIÒPOLITIKAÒSTOJEÒNAÒSUPROTNIMÒIÒSUPROTSTAVLJE-­
nim   principima““   (Habermas,   ibid.).   U   kritièčkom   problematiziranju  
neoliberalizma   valja,   dakle,   polaziti   od   temeljnog   stanoviššta   kako  
politika  ””...  treba  da  je  odgovorna  za  opššte  dobro  graðđana,  a  ne  za  
kapitalizam””  (Habermas,  ibid.).

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   45

 Nakon  uvida  u  prezentirane  kritike  neoliberalizma  nije  tešško  pro-­
naæći  taèčkeÒNAÒKOJEÒSEÒMOÞEÒNASTAVITIÒIÒBOSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCI-­
JALDEMOKRATIJAÒ/NAÒPRIJEÒSVEGAÒIZÒTIHÒKRITIKAÒMOÞEÒINSPIRACIJUÒNAĀIÒ
u   DEMISTIµKACIJIÒ NEOLIBERALNOGÒ HTIJENJAÒ ELIMINACIJEÒ DRÞAVEÒIZÒ TRÞIÛNEÒ
EKONOMIJEÒONAÒTAÒEKONOMIJAÒPOKAZALOÒSEÒNEÒMOÞEÒFUNKCIONIRATIÒ
BEZÒKOOPERATIVNEÒDJELATNOSTIÒDRÞAVEÒAÒNEOLIBERALIZAMÒZAPRAVOÒZNAÒ
mada   to   neæće   javno   deklariratiÒKAKOÒ EKONOMIJAÒ iÒ NEÒ MOÞEÒ NA-­
predovati  bez  upravljanja  i  intervencija,  ona  mora  biti  usmjeravana,  
PODRÞAVANAÒ IÒ ZAÛTIĀENAÒ ZAKONOMÒ IÒ POLITIāKIMÒ MJERAMAÒ TEÒ ÛIRENJEMÒ
drušštvenih  normi  osmiššljenih  da  olakššaju  kompeticiju,  slobodnu  trgo-­
vinu  i  racionalno  ekonomsko  djelovanje  svakoj  instituciji  i  pripadniku  
drušštva””  (Brown,  2012:  56).  Buduæći  da  neoliberalizam  priziva  i  hoæće  
DRÞAVUÒ TRAÞEĀIÒ NJENUÒ ASISTENCIJUÒ UÒ TRÞIÛNOJÒ EKONOMIJIÒ AÒ DRÞAVAÒ SEÒ
ODAZIVAÒIÒ`ÒOTVORENOÒODGOVARAÒNAÒPOTREBEÒTRÞIÛTAÒBILOÒKROZÒµSKALNEÒ
ili  monetarne  politièčke  mjere,  imigracijsku  politiku,  tretman  prema  
zatvorenicima  ili  strukture  javnog  obrazovanja““  (Brown,  ibid.:  56),  
to  onda  ni  socijaldemokratija  ne  mora  ––  oslanjajuæći  se,  pritom,  i  na  
prakse  samog  neoliberalizma  u  kapitalistièčkom  svijetu  ––  bespogovor-­
no  slijediti  politiku  GERILEÒPROTIVÒDRÞAVE  i  DRÞAVNOGÒINTERVENCIONIZMA.  

Neoliberalizam  radiÒNAÒDESTRUKCIJIÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒBUDUĀIÒDAÒradi  
na  prošširivanju  prokapitalistièčke  ekonomske  racionalnosti  na  sve  sfe-­
REÒIÒOBLIKEÒDRUÛTVENOGÒÞIVOTAÒTOÒNEOLIBERALNAÒDRÞAVAÒINSISTIRAJUĀIÒNAÒ
TOMEÒDAÒIÒ`ÒSOCIJALNAÒPOLITIKAÒMORAÒISPUNITIÒUVJETÒPROµTABILNOSTIhÒ
(Brown,  ibid.:  58),  izrièče  i  izvrššava  smrtnu  presuduÒSOCIJALNOJÒDRÞAVIÒ
i  socijalnoj  politici  koju  ona  oblikuje.  Otuda  je  na  unutraššnjem  pla-­
nuÒNEOLIBERALNAÒDRÞAVAÒiÒNUÞNOÒNEPRIJATELJSKIÒRASPOLOÞENAÒPREMAÒ
svim   formama   drušštvene   solidarnosti   koje   postavljaju   ogranièčenja  

46 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

akumulaciji  kapitala.  Nezavisni  sindikati  ili  drugi  drušštveni  pokreti  ...  
koji  su  stekli  znaèčajnu  moæć  u  okviru  izgraðđenog  liberalizma,  morali  
su,   stoga,   da   budu   disciplinovani,   ili   èčak   da   budu   uniššteni,   i   to   u  
ime  pretpostavljene  svete  individualne  slobode  izolovanog  radnika““  
(Harvi,  2012:  102).  No,  autentièčna  socijaldemokratija  neæće  kao  im-­
perativ  prihvatiti  ni  neoliberalno  htijenje  privatizacije  svega  bivstvu-­
juæćegÒPODVRGAVAJUĀIÒGAÒTRÞIÛTUÒNIÒNEOLIBERALNUÒDESTRUKCIJUÒSOCIJALNEÒ
DRÞAVEÒJERÒZAÒNJUÒJEÒNAJVAÞNIJE  da  brani,  a  to  treba  da  bude  vodeæća  
preokupacija  lijeve  politike  i  u  Bosni  i  Hercegovini,  javno  ili  opæće  do-­
bro   drušštva   pred   presijama   predatorskog   kapitalizma   i   bezduššnog  
TRÞIÛNOGÒFUNDAMENTALIZMAÒ

5KAÞIMOÒIÒNAÒJOÛÒJEDNUÒtaèčku  u  kritici  neoliberalizma  na  koju  se  

MOÞEÒnadovezati  ljevicaÒTEORETIāARIÒNEOLIBERALNEÒDRÞAVEÒSUÒiÒSU-­
šštinski  sumnjièčavi  prema  demokratiji.  Upravljanje  po  zakonu  veæćine  
tumaèči   se   kao   potencijalna   pretnja   po   prava   pojedinaca   i   ustavne  
slobode.  Demokratija  se  shvata  kao  luksuz,  jedino  ostvarljiv  u  uslovi-­
MAÒRELATIVNOGÒMATERIJALNOGÒBOGATSTVAÒUÒSPREZIÒSAÒSNAÞNIMÒPRISUSTVOMÒ
srednje   klase,   kojima   bi   se   garantovala   politièčka   stabilnost.   Otuda  
NEOLIBERALIÒ TEÞEÒ DAÒ FAVORIZUJUÒ UPRAVLJANJEÒ PREKOÒ EKSPERATAÒ IÒ ELITAiÒ
(Harvi,  ibid.:  92).  Socijaldemokratske  partije  ne  mogu,  niti  za  to  imaju  
racionalnog  razloga,  recipirati  i  slijediti  neoliberalnu  redukciju  i  obez-­
vreðđivanje  demokratije.  Jer  samo  na  njenom  tlu  ljevica  ima  komotan  
prostor  za  rehabilitaciju  IÒAµRMACIJUÒklasnih  dimenzija  svoje  politike.

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   47

 ZA KRAJ: PROTIV FAKTOKRATIJE
U  savremenim  ideološškim  naracijama  govori  se  o  razlièčitim  likovima  
onog  postÒÞIVIMOÒNAVODNOÒUÒDOBU  postmoderne  ––  dobu  koje  se  
uoblièčava   u   svojim   razlièčitim   likovima.   To   je,   naprimjer,   doba   po-­
stsocijalizma,  postdemokratije  (ovu  tezu  zastupa,  naprimjer,  Crouch,  
2007),   POSTDRÞAVE,   postsuverenistièčko   i   postnacionalno   doba.   (O  
POSTDRÞAVNOMÒ DOBU   kao   jednom   od   izraza   postmoderne   vidjeti   u:  
Cooper,  2009;;  jedno  miššljenje  o  postnacionalnoj  konstelaciji  nalazi  
se,  uzmimo,  u:  Habermas,ÒÒAÒNAÛUÒKRITIāKUÒDEMONTAÞUÒtakvih  
predstava   publicirali   smo,   izmeðđu   ostaloga,   u   knjizi   /Ò DRÞAVAMAÒ
Kritièčki  pojmovnik  statologije,  2015.)  To  je  i  postteritorijalno  doba:  na  
djelu  je,  navodno,  kraj  teritorija,  kraj  granica  ili  KRAJÒGEOGRAµJE  ––  na  
djelu  su  procesi  globalizacije  koji  sa  sobom  donose  i  procese  dete-­
ritorijalizacijeÒÞIVOTAÒPROCESEÒKOJIÒPOÒSVOJOJÒPRIRODIÒnadilaze  teritori-­
JALNUÒGEOGRAµJU.  (Doktrinu  o  kraju  relevancije  teritorijalnosti  kritièčki  
smo   problematizirali   u   knjizi   Teritorijalni   nacionalizam,   Ideologija,  
zlotvorstvo   i   alternative,   2012.)   Tu   je   i   stanoviššte   da   je   savremeno  
doba  i  postutopijsko  i  postherojsko  doba.  (Kritièčke  analize  naracije  o,  
navodnoj,  zlotvornosti  i  kraju  utopija,  izmeðđu  ostaloga,  nalaze  se  u:  
$ÞEKOBIÒÒ-OÞEÒSEÒnaracija  o  postherojskom  naæći,  naprimjer,  u:  
Dubil,  2006a;;  Becker,  2000.)  A  to,  navodno,  post  u  svojim  razlièčitim  
likovima  djelo  je  neumitnih  svjetskohistorijskih  procesa  globalizacije.  

Sintetièčki  izraz  tog  postÒÛTOÒSEÒPROµLIRAÒUÒKONTEKSTUÒGLOBALIZACIJEÒ

SVIJETAÒ ÞIVOTAÒ JESTÒ IÒ TEZAÒ DAÒ JEÒ NAÛEÒ DOBAÒ kÒ postpartijsko   doba,   te  
doba  postideologije  i  postpolitike:  globalizacija,  navodno,  iza  sebe,  
kao  neššto  anahrono,  ostavlja  ideološške,  partijske,  politièčke,  socijalne,  

48 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

KLASNEÒ NACIONALNEÒ ILIÒ DRÞAVNEÒ ENTITETEÒ IÒ NJIHOVEÒ KON¹IKTNEÒ ODNOSE  
ššto  su,  kako  se  tvrdi,  ulazili  u  sam  bitak  socijalnog  i  politièčkog  biv-­
stvovanja   ljudstva   u   epohi   moderne.   S   procesom   panplanetarne   i  
proneoliberalistièčke  GLOBALIZACIJEÒSVIJETAÒÞIVOTAÒIÒSÒRASPADANJEMÒVIÛE-­
decenijskog  ustrojstva  meðđunarodnog  poretka  kao  bipolarne  stvar-­
nosti  komunistièčkih  i  kapitalistièčkih  antagonizama,  ti  su  entiteti  sa  
svojim  konkurentnim  ili  neprijateljskim  rivalitetima,  navodno,  izgubili  
stvarnu  supstancijalnu  relevanciju,  historijske  svrhe  i  djelatnu  vital-­
nost,  te  su,  otuda,  nepovratno  preššli  u  arheologiju  ljudskih  iskustava  
RAZNORODNIHÒ FORMIÒ IÒ NAāINAÒ POLITIāKOGÒ BIVSTVOVANJAÒ !KOÒ ÞIVIMOÒ UÒ
doba  trijumfa  onoga  post,  onda,  zapravo,  nema  njemu  alternativa:  
s  takvom  neoliberalistièčkom  slikom  svijeta  opèčarava  se  i  zatupljuje  
kritièčka  svijest.  A  ono  najgoreÒÛTOÒMOÞEÒpogoditi  socijaldemokratiju  i  
u  Bosni  i  Hercegovini  jest  prihvatanje  takve  ideološške  predstave  ––  pri-­
hvatanje  politike  pomirenja  s  POSTOJEĀIMÒKAOÒUMNIMÒILIÒNEIZBJEÞNIM,  
ukljuèčujuæći  i  ono  postojeæće  ššto  ga  oblikuje  postsocijalistièčki  kapitali-­
zam.  To  pomirenje  producira  i  pledira  zarazni  mentalitet  faktokratije.  
On  proskribira  pobune,  proteste,  otpore,  alternacije.  Tu  su,  kad  se  o  
njima  hoæće  govoriti,  odmah  skeptici  i  paranoici:  strah  od  utopijskih  
ZAMISLIÒNIJEÒBEZRAZLOÞANÒNEÒTREBAÒZASTRAÛIVATIÒSTABILNAÒKAPITALISTIāKAÒ
drušštva  mira,  reda  i  izvjesnosti  fantazmagorijskim  alternativama,  ni  
na  horizontu  ne  naziru  se  višše  velike  ili  epohalne  ideje  i  vizije,  nisu  
moguæći  spram  kapitala  neovisni,  konkurentni  i  prevratnièčki  pokreti  
i   sl.   Sve   je,   dakle,   zamislivo   ––   dominirajuæća   je   to   svjetskopovijesna  
dogma  ––  osim  promjene  trijumfalistièčke  vladavine  kapital-­odnosa  te,  
otuda,  u  takvom  kontekstu,  i  pojmovi  alternativa  i  alterpolitika  jesu,  
i   tu   trebaju   biti,   veæć   u   arheološškim   podrumima   ljudskih   iskustava  
istroššenosti.  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   49

 No,  sa  stanoviššta  kritièčkog  i  emancipatorski  orijentiranog  miššlje-­
nja   ne   prihvata   se   vladavina   faktokratije   ––   ne   prihvata   se   diskurs  
neoliberalistièčke  ideologije  koji  nam  govori  kako  u  doba  postpolitike  
ne  postoje  èčak  ni  moguæćnosti  da  se  racionalno  zamisle  alternative  
postojeæćem.  -IÒZAPRAVOÒTVRDIMOÒāOVJEāANSTVOÒÞIVIÒUÒDOBAÒSVEMOĀ-­
ne,  nekontrolive  i  zastraššujuæće  megarealpolitike,  a  ne  u  benignoj  eri  
postpolitike.  Nije,  dakle,  osim  na  nebu  ideološških  utvara,  nastupila  
epoha  postpolitike:  bit  æće  ––  akcentirajmo  to  ––  21.  stoljeæće,  kao  ni-­
kada   u   historiji,   stoljeæće   politikeÒ 4OÒ STAJALIÛTEÒ IDENTIµCIRAMOÒ IÒ KODÒ
FRANCUSKOGÒµLOZOFAÒ%TJENAÒ"ALIBARAÒ/DBACUJUĀIÒTEZUÒOÒkraju  politike,  
on   govori,   s   pravom,   o   tome   da   èčovjeèčanstvo   ulazi   u   novu   epohu  
politike:  „„...  tvrdio  bih  da  mondijalizacija  ne  samo  ššto  ne  odreðđuje  
‘‘kraj  politike’’,  bilo  u  tehnokratskom  ili  apokaliptièčkom  smislu,  nego  
POVLAāIÒ ZAÒ SOBOMÒ NUÞNOSTÒ OÞIVLJAVANJAÒ POLITIKEÒ /NAÒ āAKÒ MOÞDAÒ
proizvodi  uslove  ulaska  u  novu  epohu  politike““  (Balibar,  2003:  215).  
.IJEÒAPOSTROµRAJMOÒTOÒSÒPROCESIMAÒGLOBALIZACIJEÒSVIJETAÒRIJEāÒOÒkraju  
politike,   epohi   postpolitike,   o   postpartijskom   i   postklasnom   dobu,  
nego  o  dobu  ––  u  njega  smo  veæć  uššli  ––  iskuššavanja  historijski  nepo-­
znatih,   dakle   sasvim   novih   socijalnih   i   politièčkih   stvarnosti:   unutar  
svjetskopovijesne  vladavine  kapitala  nova  politika  kao  egzistencijalni  
odgovor  na  te  stvarnosti  tek  æće  se  morati  osmiššljavati  ukoliko,  narav-­
no,  ljudstvo,  u  meðđuvremenu,  ne  ubrza  i  ne  okonèča  put  ka  suicidu.  

U  kreiranju  te  nove  politike  mora,  svakako,  svoje  mjesto  i  svoju  

ulogu   pronaæći   i   socijaldemokratija.   Ona,   pritom,   treba   da   stoji   na  
braniku  realnoutopijskog  ––  realno  anticipatorskog  miššljenja.  Kritièčko,  
emancipatorsko  i  alternativno  miššljenje,  a  takvo  mora  biti  i  socijalde-­
mokratsko  miššljenje,  svoj  entuzijazam  crpi  i  iz  nepomuæćenog  smisla  

50 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

za  utopijsko:  „„...  u  eri  politièčke  rezignacije  i  zamora,  utopijski  duh  
postaje  neophodniji  no  ikada.  On  ne  evocira  ni  zatvore  ni  programe,  
veæć  ideju  o  ljudskoj  solidarnosti  i  sreæći.  ...  Svet  sa  koga  je  svuèčena  
anticipacija  postao  je  hladan  i  siv.  ...  ŠŠta  da  se  radi?  Pitanje,  rutinski  
postavljeno  svim  kritièčarima,  insistira  na  praktièčnosti,  neprijateljskoj  
prema  utopizmu.  Nema  ššta  da  se  radi.  Ovo  ipak  ne  znaèči  da  ne  treba  
niššta  misliti  ili  zamiššljati  ili  sanjati.  Naprotiv.  Napor  da  se  sagledaju  
DRUGEÒMOGUĀNOSTIÒÞIVOTAÒIÒDRUÛTVAÒOSTAJEÒHITANÒIÒKONSTITUIÛEÒSUÛTINSKIÒ
PREDUSLOVÒZAÒāINJENJEÒNEāEGAhÒ$ÞEKOBIÒÒ ÒÖIREÒOÒPOJMUÒ
alterpolitike  u  naššoj  knjizi  Realpolitika  i  njeni  protivnici,  2008.)  Ljudi,  
prema  tome,  mogu  kao  VLASTITOÒUMIJEĀEÒÞIVLJENJAÒSÒPOLITIKOM  odabra-­
ti  ––  uz  sve  rizike  i  inkomodacije  koje  ona  sa  sobom  donosi  ––  rad  na  
subverziji  etabliranih  struktura  moæći  i  vlasti.  A  taj  rad  na  alterpolitika-­
maÒSPRAMÒPOLITIKAÒKAPITALAÒIÒNJEGOVEÒMEGAMOĀIÒāIJAÒJEÒNAJVEĀAÒÞRTVAÒ
svijet  najamnog  rada  i  svih  ljudi  koji  su  ekskomunicirani  iz  pristupa  
javnom  dobru  i  ljudskim  pravimaÒJESTÒRADÒKOJIÒSEÒMOÞEÒOSMIÛLJAVATIÒ
i   dogaðđati   kako   u   sferi   teorije   i   znanosti   tako   i   u   sferi   praktièčnih  
aktiviteta   i   direktnih   akcija   civilnog   drušštva   ––   njegovih   asocijacija,  
organizacija,  pokreta  i  sl.  

U  tom  drušštvenom  radu  i  naporu  socijaldemokratija,  ako  to  zaista  

JESTÒNEÒMOÞEÒBITIÒUÒODNOSUÒKONTEMPLACIJEÒILIÒNAÒPOZICIJIÒretorièčkog  
promatraèča:  ona  treba  aktivno  ––  djelatno,  da  stoji  na  strani  svih  onih  
graðđana  kojima  je  na  bilo  koji  naèčin  i  u  bilo  kojim  formama  uskraæće-­
na  moguæćnost  pristupa  zadovoljavanju  ljudskih  potreba  te  ekonom-­
skih,  graðđanskih  i  socijalnih  prava.  Otuda,  smatrajuæći  politiku  inkluzije  
jednom   od   bitnih   dimenzija   vlastita  programskog   identiteta   i   poli-­
tièčkog  individualiteta,  socijaldemokratija  treba  da  radi  na  vlastitom  

Najamni  rad  i  socijaldemokratija   51

 i   senzibiliziranju   bosanskohercegovaèčkog   drušštva   prema   zbiljskim  
problemima  kako  najamnih  radnika  tako  i  svih  socijalno  iskljuèčenih  
GRAąANAÒTEÒOSMIÛLJAVANJUÒPROµLIRANJUÒFORMATIRANJUÒPOPULARIZIRANJUÒ
i   ozbiljenju   socijaldemokratske   politike   ukljuèčivanja   uskraæćenih   ili  
marginaliziranih  pojedinaca  i  grupacija  u  drušštvo,  poredak  njegovih  
INSTITUCIJAÒIÒREÞIMÒPRAVA

52 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Esad  Zgodiæć

 DRUŠTVO
SOLIDARNOSTI
Goran Behmen

SOLIDARNOST KAO CIVILIZACIJSKI ZAHTJEV

Bez   namjere   dodjeljivanja   ljevici   ekskluziviteta   o   pitanjima   solidar-­
nosti   i   socijalnog   senzibiliteta   uopæće,   ipak   je   èčinjenica   da   upravo  
TAJÒ DIOÒ POLITIāKOGÒ SPEKTRAÒ UÒ SRÞIÒ IÒ SMISLUÒ SVOGAÒ POSTOJANJAÒ BAÛTINIÒ
ideale,   ali   i   praktièčnu   politièčku   borbu   za   uspostavu   drušštvene   jed-­
nakosti  i  solidarnosti.  Promjenom  drušštveno-­ekonomskih  formacija  
od  robovlasnišštva  do  savremenih  oblika  kapitalizma  (bez  obzira  na  
TOÒOÒKOJEMÒOBLIKUÒTRÞIÛNEÒEKONOMIJEÒSEÒRADI ÒVIZIJEÒREALIZACIJEÒNAVE-­
denih  principa  mijenjaju  formu,  ali  sušština  ostaje  ista:  pravednija  i  
ravnomjernija  raspodjela  bogatstva  i  privilegija.  Pojmovna  artikulacija  
ljevice,  nastala  u  vrijeme  velike  Francuske  revolucije,  samo  je  znaèčila  
jošš  jednu,  dijelom  i  simbolièčnu  fazu,  u  razvoju  lijeve  misli  i  politièč-­
ke  pragme,  nagovješštavajuæći  sve  turbulencije  u  kojima  su  nastajali  i  
nestajali  revolucionarni  pokreti  i  ideologije.  Drušštveni  je  apsurd  da  
su  uvijek  najvišše  zloupotrebljavane  one  humanistièčke  ideologije  koje  
se   baziraju   na   jednakosti   i   solidarnosti,   pretvarajuæći   se   u   svoju   su-­
protnost.  Takoðđer,  èčinjenica  da  se  ideali  humanizma  uvijek  i  iznova  

53
 obnavljaju   u   novim   oblicima   svjedoèči   da   oni   nisu   puki   instrument  
politikantskog  neomakijavelizma,  veæć  odraz  ljudske,  prirodne  potrebe  
za  jednakoššæću  i  svijesti  o  neophodnosti  socijalne  solidarnosti.  ÈČisto  
individualistièčki  pogledi  izvore  vrijednosti  ne  vide  u  drušštvu,  veæć  isklju-­
èčivo  u  pojedincu,  zanemarujuæći  drušštveni  kontekst,  dok  ekstremno  
kolektivistièčki  sve  vrijednosti  pripisuju  drušštvenom,  grupnom,  èčiji  je  
POJEDINACÒSAMOÒRE¹EKSIJAÒ3ITUIRATIÒLJEVICUÒUÒBILOÒKOJIÒODÒOVAÒDVAÒTA-­
BORAÒBILOÒBIÒPOGREÛNOÒ,JEVICAÒNEÒMOÞEÒBITIÒDEµNIRANAÒNAÒISKLJUāIVOSTIÒ
bilo  individualistièčkoj  bilo  kolektivistièčkoj,  veæć  ljudske  potrebe  treba  
sagledavati   kao   niz   uzajamno   povezanih   individualno   i   kolektivno  
uvjetovanih  faktora.  Lekcije  nauèčene  iz  historijski  èčesto  tragièčnog  i  
neuspješšnog  traganja  za  jednakoššæću  i  pravdom  nisu  konaèčne:  sa  sva-­
kom  tehnološškom,  ekonomskom  i  kulturološškom  promjenom  raðđaju  
se  novi  oblici  ljevièčarskog  djelovanja,  a  suditi  o  njihovoj  svrsishodnosti  
ili  uèčinkovitosti  iz  perspektive  savremenog  posmatraèča  nije  zahvalno.  
Ako  solidarnost  shvatimo  kao  moralnu  vezu  koja  spaja  pripadnike  
zajednice  i  koja  svoj  izraz  nalazi  kao  osjeæćaj  povezanosti  vlastitih  inte-­
RESAÒIÒTEÞNJIÒSAÒINTERESIMAÒZAJEDNICEÒONDAÒONAÒSVOJUÒMANIFESTACIJUÒIMAÒ
UÒVIDUÒSPREMNOSTIÒNAÒUSKLAąIVANJEÒVLASTITEÒAKTIVNOSTIÒ0REVAZILAÞENJEÒ
klasnih  barijera,  kao  jedan  od  osnovnih  ljevièčarskih  ciljeva,  iziskuje  u  
današšnjici  sistemski  pristup,  nikako  parcijalni.  Investiranje  u  projekte  
graðđanskih  inicijativa  i  komunalnog  rada,  kao  i  podršška  porodici  u  
DANAÛNJICIÒMOGLIÒBIÒBITIÒEµKASNIÒUÒUBLAÞIVANJUÒDRUÛTVENEÒNEJEDNAKOSTIÒ
i  poveæćane  socijalne  mobilnosti.1  Metode  su  razne,  ali  nijedna  nema  
djelovanje  èčudotvornog  lijeka,  i  svaka  ima  drušštvene  nuspojave.  

1   Jan  ŠŠtern.  K  otázce  moderní  levice,  http://denikreferendum.cz/clanek/16256-­k-­

otazce-­moderni-­levice

54 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

 !UGUSTÒ#OMTEÒJEÒDEµNIRAOÒSOLIDARNOSTÒKAOÒSINONIMÒZAÒSOCIJALNUÒ
koheziju  i  integraciju.  Emil  Durkheim  vidi  znaèčaj  solidarnosti  u  njenoj  
ULOZIÒPOVEZNICEÒKOJAÒDRÞIÒNAÒOKUPUÒāLANICEÒDRUÛTVAÒPRAVEĀIÒPRITOMÒ
distinkciju  izmeðđu  primitivnog,  mehanièčkog,  i  modernog,  organskog  
drušštva.  Pokazatelj  na  temelju  kojeg  je  moguæće  razlikovati  tip  soli-­
darnosti  u  drušštvu  Durkheim  vidi  u  karakteru  pravnih  normi.  Dok  su  
u  primitivnom  drušštvu,  s  neznatnom  podjelom  rada,  pojedinci  slièčni,  
njihova  uvjerenja  i  vrijednosti  meðđusobno  ne  odudaraju,  te  nisu  u  
KON¹IKTUÒSÒDRUÛTVENIMÒUÒMODERNOMÒDRUÛTVUÒSVAKAÒOSOBAÒISPUNJAVAÒ
svoju  funkciju,  te  se  unutar  takvog  drušštva  razvijaju  individualnost,  
vlastiti  interesi  i  vjerski  individualizam.  U  tradicionalnom  drušštvu  ––  
drušštvu   mehanièčke   solidarnosti,   intenzivne   kolektivne   svijesti,   ka-­
rakteristièčne  su  represivne  pravne  norme,  kao  i  roðđenjem  odreðđen  
DRUÛTVENIÒ POLOÞAJÒ DOKÒ SEÒ UÒ MODERNOMÒ DRUÛTVUÒ DRUÛTVUÒ ORGANSKEÒ
solidarnosti)   mijenja   karakter   svijesti   ––   od   kolektivnog   napreduje  
ka  individualnom.2  Poveæćana  interakcija  pripadnika  drušštva  podra-­
zumijeva  i  promjenu  karaktera  solidarnosti;;  iz  mehanièčke  prelazi  u  
organsku   solidarnost.   Razlike   koje   neminovno   proizlaze   iz   podjele  
RADAÒPROTEÞUÒSEÒNAÒSOCIJALNIÒSTATUSÒDRUÛTVENUÒULOGUÒ0ODJELAÒRADAÒIÒ
heterogenost  drušštva  tako  idu  u  korist  solidarnosti  i  meðđuzavisnosti.  
S  obzirom  na  to  da  je  Durkheim  smatrao  da  je  ovakav  tip  organske  
SOLIDARNOSTIÒNEDOVOLJANÒZAÒODRÞAVANJEÒSTABILNOSTIÒDRUÛTVAÒPREPORU-­
èčivao  je  dopunu  elementima  mehanièčke  solidarnosti,  svakako  u  for-­
mama  prilagoðđenim  stepenu  drušštveno-­ekonomskog  razvitka,  kao  

2   Lozina  D.,  Durkheimova  teorija  solidarnosti  i  njezina  kritika,  Polit.  misao,  Vol  
XXXIII,  1996,  214.

Drušštvo  solidarnosti 55
 ššto  su  udruge  nastale  oko  rada  i  struke,  ššto  bi  trebalo  postati  osnova  
zajednièčkih  interesa  i  identiteta.  

Savremeni  evropski  i  socijalni  model,  baziran  na  socijalnoj  i  ekološš-­

KOJÒTRÞIÛNOJÒPRIVREDIÒTEÞIÒSTVARANJUÒDRUÛTVAÒOBRAZOVANJAÒPARTICIPACIJEÒIÒ
solidarnosti.  Ovi  ciljevi  mogu  biti  postignuti  samo  aktivnim  uèčeššæćem  
graðđanki  i  graðđana,  kao  ššto  mogu  biti  i  ogranièčeni  ako  individualna  vo-­
LJAÒVEĀINEÒGRAąANSTVAÒNEÒPOKAÞEÒDOVOLJNUÒMJERUÒGRAąANSKOGÒAKTIVIZMAÒ
Zbog  toga  je  za  realizaciju  ovih  principa  bitno  proaktivno  djelovanje  
DRÞAVEÒUÒPRAVCUÒOHRABRIVANJAÒCIVILNOGÒDRUÛTVAÒSLOBODNIHÒSINDIKATAÒIÒ
radnièčke  participacije,  kao  i  uèčeššæće  radnika  u  kontroli  rukovoðđenja  pri-­
vrednim  drušštvima,  ššto,  uz  pošštivanje  demokratskih  principa  i  ljudskih  
prava  svih  generacija,  vodi  ka  humanijim  odnosima  u  sferi  rada  i  soci-­
jalnoj  zašštiti  na  principima  solidarnosti  i  supsidijarnosti,  kao  i  stvaranju  
JEDNAKIHÒÛANSIÒIÒPODIZANJUÒKVALITETAÒÞIVOTAÒ0RINCIPÒDRUÛTVENEÒSOLIDARNO-­
sti  nije  svojstven  samo  ljevici,  veæć  i  socijalnom  uèčenju  vjerskih  zajednica.  
Manfred  Spieker  navodi  da  je  „„socijalni  nauk  crkve  zasnovan  na  evan-­
ðđeoskoj  humanizaciji  socijalnih  odnosa  na  svim  nivoima  ––  u  upravlja-­
nju  i  poduzetnišštvu,  u  privrednom  poretku  i  u  vladi,  u  meðđunarodnoj  
politici  i  u  svjetskoj  privredi““,  te  da  „„ispituje  moguæćnosti  socijalnog  i  
TRÞIÛNOGÒPORETKAÒKOJIÒPOÛTUJEÒLJUDSKOÒDOSTOJANSTVOÒIÒOāEKUJEÒODÒONIHÒ
koji  rade  u  njegovom  duhu  ne  samo  savjesnost  veæć  i  kompetentnost  
na  polju  vlastitog  djelovanja““.  Tako  bi  krššæćanska  socijalna  etika  mogla  
BITIÒUÒSKLADUÒSÒMODELOMÒ`SOCIJALNEÒTRÞIÛNEÒPRIVREDEhÒKOJAÒPODRAZUMI-­
JEVAÒSPAJANJEÒTRÞIÛNEÒUTAKMICEÒSAÒSOCIJALNIMÒMIROMÒ0RENOÛENJEÒOVOGÒ
modela  na  meðđunarodni  nivo  znaèčilo  bi  zašštitu  slabijih  i  pravedniju  
raspodjelu  svjetskog  bogatstva  u  uvjetima  slobodne  trgovine  unutar  
globaliziranog  svijeta.  Tako  je  papa  Ivan  Pavao  II  preporuèčio  zemljama  

56 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

tzv.  Treæćeg  svijeta  drušštvo  slobodnog  rada,  poduzetnišštva  i  sudjelova-­
NJAÒKOJEÒNEĀEÒBITIÒPROTIVNIKÒTRÞIÛTAÒVEĀÒĀEÒZAHTIJEVATIÒDAÒDRÞAVAÒUSMJE-­
RAVAÒTRÞIÛTEÒNAÒNAāINÒDAÒSEÒZADOVOLJEÒOSNOVNEÒPOTREBEÒCIJELOGÒDRUÛTVAÒ
Uostalom,  isti  taj  papa  1981.  godine,  u  enciklici  Laborem  exercens  
(O  ljudskom  radu),  postavlja  pitanje  ššta  je  zapravo  ljudski  rad  i  kakve  
su  obaveze  radnika,  i  to  univerzalno  vremenski  i  prostorno,  samo  na  
osnovu  èčinjenice  da  je  rijeèč  o  ljudskom  radu.3  Papa  potencira  i  drušš-­
tveni  karakter  rada,  kazujuæći  kako  èčovjek  ne  radi  samo  kao  pojedinac,  
veæć  i  kao  èčlan  ljudskog  drušštva.  Pritom  je  „„osoba““  višše  od  individue.

0APAÒ&RANJOÒJEÒUÒVIÛEÒOBRAĀANJAÒSKRETAOÒPAÞNJUÒNAÒPOTREBUÒSOLI-­
darnosti:  tako  je  i  u  obraæćanju  25.  jula  2013.  godine  u  Rio  de  Janeiru  
istakao  da  je  solidarnost  na  ovom  svijetu  suvišše  zaboravljana  ili  uššut-­
kivana.4  Papa  Franjo  opet  apeluje  na  one  koji  imaju  veæće  izvore  bo-­
GATSTVAÒTEÒNAÒDRÞAVNEÒORGANEÒDAÒSVOJUÒAKTIVNOSTÒUSMJEREÒKAÒIZGRADNJIÒ
pravednijeg  svijeta,  kojeg  karakterizira  veæća  solidarnost.  Osuðđujuæći  
kulturu  sebièčnosti  i  individualizma,  priziva  kulturu  solidarnosti,  ššto  
znaèči  da  na  druge  ljude  ne  gledamo  kao  na  suparnike,  veæć  kao  na  
braæću  i  sestre.  Papa  napominje  da  Crkva,  kao  „„advokat  pravde  i  za-­
šštitnica  siromaššnih,  koji  odolijevaju  nesnosnim  socijalnim  i  privrednim  
nejednakostima,  koje  zovu  do  nebesa““  (Dokument  Aparecida,  395),  
ISKAZUJEÒ SPREMNOSTÒ PODRÞAVATIÒ SVEÒ INICIJATIVEÒ KOJEÒ PODRAZUMIJEVAJUÒ
autentièčan  razvoj  za  sve  ljude  i  svakog  ponaosob.  Posebno  potcrtava  

Ò #YRILÒ -ART–NEKÒ #IVILIZACEÒ SOLIDARITYÒ HTTPWWWPASTORACECZ4EMATICKE TEXTY

Civilizace-­solidarity-­Cyril-­Martinek.html

Ò 0APEÞÒ &RANTIÛEKÒ `3POLEāNOSTÒ POTĉEBUJEÒ SOLIDARITUhÒ HTTPWWWBLISTYCZART  

69452.html

Drušštvo  solidarnosti 57
 OSNOVNEÒPRETPOSTAVKEÒKOJEÒMORAJUÒVLADATIÒUÒSVAKOMÒNARODUÒÞIVOTÒ
integralno  obrazovanje,  zdravlje  i  sigurnost.  

O  solidarnosti  govore  i  drugi  vjerski  zvanièčnici;;  tako  reisu-­l-­ulema  

Islamske  zajednice  u  Bosni  i  Hercegovini  Husein  ef.  Kavazoviæć  u  baj-­
ramskoj  hutbi  kazuje  o  potrebi  ulaganja  u  drušštvene  veze  i  razvijanje  
bratstva,  solidarnosti  i  gostoprimstva,5  ššto  je  utemeljeno  i  u  samom  
ISLAMSKOMÒSOCIJALNOMÒUāENJUÒKOJEÒTEÞIÒKAÒSMANJIVANJUÒSOCIJALNIHÒRA-­
zlika.  O  tome  svjedoèči  i  utvrðđivanje  mehanizama  za  iskazivanje  soli-­
darnosti  sa  siromaššnim.6

ZAROBLJENI U SVEMOĆNOJ RUCI TRŽIŠTA

Posmatrajuæći   s   lijevog   diskursa,   reforma   realnog   kapitalizma   treba  
pratiti  razvoj  politièčke  demokratije.  Kako  navodi  Jiri  Pehe,  demokrat-­
ska  ljevica  ima  ššansu  preuzeti  inicijativu  kako  bi  se  i  globalni  kapita-­
lizam  ššto  manje  izmicao  zahtjevima  razvijene  politièčke  demokratije,  
koja  bašštini  slobodu,  jednakost  i  solidarnost,  s  praktièčnom  zadaæćom  
reforme  realnog  kapitalizma  u  kapitalizam  s  ljudskim  licem.

3ISTEMÒSOCIJALNEÒZAÛTITEÒµNANSIRANÒIZÒDRÞAVNIHÒSREDSTVAÒKAKOÒJEÒTOÒ

sluèčaj  u  bogatijim  evropskim  zemljama,  predstavlja  znaèčajan  iskorak  

5   Bajramska   poruka   reisa   Kavazoviæća:   Ispunite   preuzete   obaveze   i   meðđusobnu  

solidarnost,  http://www.bhrt.ba/vijesti/bih/bajramska-­poruka-­reisa-­kavazovica-­
ispunite-­preuzete-­obaveze-­medusobnu-­solidarnost/

6   Ivan  Cvitkoviæć,  Socijalna  nauèčavanja  u  religijama,  NUBBiH,  Sarajevo,  2007,  252.

58 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

ka   drušštvu   socijalne   pravde,   ali   da   li   je   jedini   model   manifestaci-­
je   socijalne   solidarnosti?   Svakako,   pojavljuju   se   alternativne   ideje,  
kao  ššto  je  korišštenje  socijalnog  kapitala,  kako  ga  je  opisao  Francis  
Fukuyama  govoreæći  o  sposobnosti  uzajamne  saradnje.  Pritom  se  po-­
lazi  od  pretpostavke  da  èčast,  pošštenje,  reciprocitet,  svijest  o  obave-­
znom  ispunjavanju  obeæćanog  nisu  samo  moralne  vrijednosti,  veæć  da  
ih  je  moguæće  materijalizirati,  to  jest  mogu  imati  i  novèčanu  vrijednost.  
Upravo  korišštenje  te  vrste  kapitala  moglo  bi  „„iz  baze““  graditi  drušštvo  
socijalne  pravde.7

Manifest  SpaS-­a  (saveznišštvo  rada  i  solidarnosti)  polazi  od  toga  

KAKOÒNEOLIBERALIZAMÒPODÒMASKOMÒREFORMIÒOBEZVREąUJEÒJAVNEÒSLUÞBEÒ
KULTURUÒ LJUDSKEÒ ODNOSEÒ KVALITETÒ ÞIVOTAÒ IÒ PRIRODNUÒ SREDINUÒ TEÒ TAKOÒ
podriva  sve  preduvjete  za  opstanak  èčovjeèčanstva.8  Osuðđuje  nadna-­
cionalne   korporacije   kao   subjekte   koji   potkradaju   ne   samo   zemlje  
Treæćeg  svijeta  nego  i  one  u  kojima  su  nastali.  U  zemljama  pod  kontro-­
LOMÒNEOLIBERALIZMAÒEKONOMSKIÒVLADAJUĀIÒKRUGOVIÒSAMIÒSEBIÒSNIÞAVAJUÒ
poreze,  dok  sumnjivim  obrtima  steèčeni  novac  sakrivaju  u  „„poreskim  
rajevima““.  Stanovnicima  su  ostavljeni  samo  javni  dugovi,  dok  se  de-­
µCITIÒ KORISTEÒ ZAÒ OPRAVDANJEÒ ÛTEDNJIÒ UÒ SOCIJALNOJÒ SFERIÒ BEZÒ OBZIRAÒ NAÒ
POGORÛANJEÒKVALITETAÒÞIVOTAÒ-ANIFESTÒSEÒOSVRĀEÒIÒNAÒOPASNOSTÒDAÒOB-­
razovanje  postane  samo  privilegija  bogatih  a  da  se  u  zdravstvenom  
SEKTORUÒUGROÞAVAÒOPĀAÒDOSTUPNOSTÒIÒKVALITETÒZDRAVSTVENEÒNJEGEÒ

Ò -IROSLAVÒِKÒ3POLEāNOSTÒSOLIDARITYÒAÒSOCILN–ÒSTTÒHTTPBLOGAKTUALNECZBLOGY
miroslav-­zak.php?itemid=10451

Ò HTTPWWWI SPASCZINDEXPHPCO JE SPASMANIFEST SPAS

Drušštvo  solidarnosti 59
 Neoliberalni  koncept  raèčuna  i  s  tzv.  drugim  stupom  u  penzionoj  
REFORMIÒ ÛTOÒ DOVODIÒ DOÒ SLABLJENJAÒTZVÒ PRVOGÒ STUPAÒ IÒ SNIÞAVANJAÒ BU-­
duæćih  penzija  graðđanima  koji  su  se  oslonili  na  doprinose  u  penzioni  
sistem  i  koji  nisu  ulagali  u  privatna  osiguranja.  Manifest  poziva  i  na  
povratak  na  progresivno  oporezivanje  i  podrššku  domaæćoj  poduzet-­
NIāKOJÒ AKTIVNOSTIÒ +ONSTATACIJAÒ DAÒ NEOLIBERALNAÒ DRÞAVAÒ ODUSTAJEÒ ODÒ
odgovornosti  za  javni  uspjeh  je  kao  i  druge  primijeæćene  tendencije  
GLOBALNOGÒKARAKTERAÒ:ATOÒJEÒNUÞNOÒSVIMÒNIVOIMAÒVLASTIÒODÒDRÞAVNEÒ
preko  regionalne,  do  jedinica  lokalne  samouprave,  vratiti  odgovor-­
nost  za  javno  dobro.  

Svakako  da  je  neoliberalizam  devedesetih  godina  u  tranzicijskim  

zemljama   (bez   obzira   na   to   radi   li   se   o   zemljama   bivššeg   Istoèčnog  
bloka  ili  zemljama  nasljednicama  bivšše  Jugoslavije)  doèčekan  kao  spa-­
sonosna  alternativa  dotadaššnjim  ekonomskim  modelima  i  u  naivnom  
zanosu  poistovjeæćivan  s  politièčkim  liberalizmom.  Svako  spominjanje  
POTREBEÒDRÞAVNEÒREGULACIJEÒTRÞIÛNEÒPRIVREDEÒDOāEKIVANOÒJEÒKAOÒPOKUÛAJÒ
restauracije   planskih,   centralno   dirigovanih   ekonomija,   uz   odbija-­
nje  sveobuhvatnog  dijaloga  o  svim  moguæćim  efektima  „„svemoæćne  
RUKEÒTRÞIÛTAhÒ0RITOMÒSUÒāINJENEÒBROJNEÒMETODOLOÛKEÒGREÛKEÒKAOÒÛTOÒ
je   ignoriranje   sistemskih   razlika   u   ekonomskom   razvitku   zemalja  
Varššavskog  pakta  i  bivšše  Jugoslavije.  Jugoslavenski  model  samouprav-­
NOGÒSOCIJALIZMAÒSÒRAZVIJENIMÒTRÞIÛTEMÒKOMPETITIVNOÛĀUÒJUGOSLAVEN-­
SKIHÒPREDUZEĀAÒNAÒUNUTRAÛNJEMÒIÒNAÒVANJSKOMÒTRÞIÛTUÒUZÒOTVORENOSTÒ
DRÞAVNIHÒGRANICAÒIÒPROTOKÒRADNEÒSNAGEÒUÒVRIJEMEÒPADAÒISTOāNOEVROP-­
SKIHÒREÞIMAÒBIOÒJEÒde  facto  pripremljen  za  tranziciju  u  moderni  model  
SOCIJALNOÒTRÞIÛNEÒPRIVREDEÒDOKÒJEÒVEĀINAÒZEMALJAÒISTOāNOÒODÒÙELJEZNEÒ
ZAVJESEÒ SVEÒ ELEMENTEÒ TRÞIÛTAÒ DOāEKALAÒ KAOÒ NEPOZNANICUÒ 5MJESTOÒ

60 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

manje-­višše  bezbolne  tranzicije  i  liderske  pozicije  u  centralnoistoèčnoj  
Evropi,  ekonomije  bivšših  jugoslavenskih  republika,  unišštene  ratnim  
djelovanjima,  doèčekale  su  drugu  polovinu  devedesetih  godina  kao  
inferiorne  spram  bilo  koje  nacionalne  privrede  u  Evropi.  Ambiciozno  
zamiššljena  poslijeratna  obnova  bosanskohercegovaèčke  privrede,  uz  
sredstva  s  donatorskih  konferencija,  istopila  se  u  krajnje  sumnjivom  
i   netransparentnom   utroššku   sredstava   i   lošše   provedenoj   privatiza-­
ciji.  Optimistièčka  oèčekivanja  o  naglom  startu  i  brzom  ekonomskom  
razvitku  su  brzo  splasnula,  a  krupni  (strani)  kapital  je  uzimao  samo  
ono   ššto   mu   je   u   tom   trenutku   omoguæćilo   siguran   obrt   ––   domaæće  
BANKEÒ5NUTRAÛNJEÒTRÞIÛTEÒSÒPAUPERIZIRANIMÒSTANOVNIÛTVOMÒIÒKRAJNJEÒ
neravnomjernom  raspodjelom  bogatstva,  nekonkurentnim  domaæćim  
kompanijama,  bez  velikih  sistema  koji  bi  mogli  izaæći  na  meðđunarodnu  
UTAKMICUÒKAOÒRAVNOPRAVNIÒPARTNERIÒTEÛKOÒDAÒMOÞEÒBITIÒPOKRETAāEMÒ
nekog  znaèčajnijeg  socijalnog  sistema.  Dodamo  li  tu  razmjere  poreskih  
izbjegavanja,  rad  na  crno,  glomaznost  administracije,  stièče  se  utisak  
da  optimizmu  i  nema  mnogo  mjesta.  

!LIÒÛTAÒJEÒSAÒSOCIJALNIMÒKAPITALOMÒ*EÒLIÒTOÒRESURSÒKOJIÒMOÞEÒGENE-­
rirati  put  ka  socijalno  stabilnijem  i  solidarnijem  drušštvu?  Ako  se  po-­
SMATRAJUÒTRIÒKOMPONENTEÒSOCIJALNOGÒKAPITALAÒPOVJERENJEÒUDRUÞIVANJEÒ
IÒPOÛTIVANJEÒNORMIÒUZAJAMNOSTIÒMOÞEÒSEÒVIDJETIÒDAÒUÒDANAÛNJOJÒ"OSNIÒ
i  Hercegovini  postoje  ozbiljni  problemi  u  vezi  s  njegovom  procjenom  
i  eventualnom  iskoristivoššæću.  Povjerenje,  u  smislu  spremnosti  na  sa-­
RADNJUÒUÒBOSANSKOHERCEGOVAāKOMÒKONTEKSTUÒIMAÒSPECIµāANÒZNAāAJÒ
Pritom  je  kljuèčno  postaviti  pitanje:  o  kakvom  povjerenju  govorimo  i  
na  koga  ili  ššta  se  ono  odnosi.  Svakako,  pitanje  povjerenja  u  današš-­
NJOJÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒZASLUÞUJEÒVALJANOÒISTRAÞIVANJEÒNAÒODREąENOMÒ

Drušštvo  solidarnosti 61
 UZORUÒISPITANIKAÒPOPUTÒISTRAÞIVANJAÒKOJEÒJEÒPROVEOÒ"ERTOÒÖALAJ9),  ššto  
svakako  ulazi  u  šširi  kontekst  analize  bosanskohercegovaèčkog  drušštva.  
Na  povjerenje  uopæće  velikim  dijelom  utjeèču  historijske,  kulturološške,  
obrazovne  i  druge  socijalne  prilike.  U  poslijeratnom  drušštvu,  dodatno  
optereæćenom  kriminalom,  korupcijom  i  brojnim  drugim  drušštvenim  
PROBLEMIMAÒTEÛKOÒDAÒMOÞEMOÒOāEKIVATIÒVISOKUÒSTOPUÒOPĀEGÒPOVJE-­
renja.  Naravno,  u  zavisnosti  od  toga  o  kakvom  socijalnom  kapitalu  
govorimo  (prema  podjeli  Roberta  Putnama  na  povezujuæći  i  premo-­
ÛĀUJUĀI Ò)STRAÞIVANJAÒ"ERTEÒÖALAJAÒPOKAZUJUÒDAÒSEÒDUBOKAÒPODIJELJE-­
NOSTÒBOSANSKOHERCEGOVAāKOGÒDRUÛTVAÒODRAÞAVAÒIÒNAÒNIVOEÒSOCIJALNOGÒ
povjerenja,   posebno   kada   se   uzmu   u   obzir   niski   nivoi   povjerenja  
meðđu   etnièčkim   grupama.   Povjerenje   se   razvija,   uglavnom,   unutar  
pojedinih   etnièčkih   grupa,   dok   je   prema   drugim   etnièčkim   grupama  
SLABOÒ4AKVAÒSLIKAÒSEÒODRAÞAVAÒIÒNAÒRAZLIāITÒODNOSÒETNIāKIHÒGRUPAÒPRE-­
MAÒDRÞAVIÒUÒKOJOJÒÞIVEÒÖALAJEVOÒISTRAÞIVANJEÒJEÒPOKAZALOÒIÒNEPOVJE-­
renje  graðđana  Bosne  i  Hercegovine  u  demokratiju  i  rezervu  prema  
demokratskoj  legitimnosti,  ali  i  nepovjerenje  prema  institucijama.10  
-OÞEÒLIÒNEDOSTATAKÒPREMOÛĀUJUĀEGÒSOCIJALNOGÒKAPITALAÒBITIÒPREVAZIąENÒ
ubrzanim  ustavnim  i  ekonomskim  reformama,  ili  je  potrebno  krenuti  
„„odozdo  prema  gore““,  to  jest  putem  upornog  graðđanskog  aktiviz-­
ma  demontirati  stereotipe  i  predrasude  prema  drugim  i  drugaèčijim  i  
rašširiti  graðđansku  svijest  o  neophodnosti  zajednièčkog  djelovanja  na  
temelju  zajednièčkih  interesa.  Upravo  proces  „„privatizacije  u  Bosni  i  
Hercegovini““  liššio  je  graðđane  osnovnog  ljudskog  prava  ––  prava  na  

9   Berto  ŠŠalaj,  Socijalno  povjerenje  u  Bosni  i  Hercegovini,  Friedrich-­Ebert-­Stiftung,  

Sarajevo,  2009.  

10   Ibid.,  str.  67-­68.

62 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

rad.  T ime  je  praktièčno  eliminirana  osnova  za  proizvodnju  višška  vrijed-­
NOSTIÒAÒONDAÒIÒUGROÞENIÒSVIÒMODELIÒSOCIJALNOGÒASPEKTAÒ0RITOMÒJEÒSVAÒ
apsurdnost   ignoriranja  socijalne  (taèčnije  klasne)   podijeljenosti,   kao  
ZAJEDNIāKOGÒPROBLEMAÒUÒCIJELOJÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒDOÛLAÒDOÒIZRAÞAJAÒ
i  tokom  februarskih  protesta  2014.  godine,  kada  je  talas  socijalnog  
nezadovoljstva  pogodio  samo  jedan  dio  Bosne  i  Hercegovine,  onaj  u  
KOJEMÒÞIVIÒVEĀINSKOÒBOÛNJAāKOÒSTANOVNIÛTVOÒ)AKOÒJEÒTAJÒSOCIJALNIÒBUNTÒ
BIOÒPROSTORNOÒOGRANIāENÒIPAKÒJEÒPOKAZAOÒSVUÒTEÞINUÒDRUÛTVENEÒKRIZEÒ
koja  bi  vrlo  lako  mogla,  ako  se  ne  promijene  socijalni  trendovi,  rezul-­
tirati,  kako  pišše  akademik  Slavo  Kukiæć,  novim  socijalnim  nemirima,  
koji  bi  u  odnosu  na  one  iz  februara  2014.  bili  jošš  masovniji  i  ne  višše  
ogranièčeni  samo  na  jedan  dio  Bosne  i  Hercegovine.11  U  svakoj  zemlji  
POSTOJEÒSPECIµāNOSTIÒKOJEÒSUÒDIJELOMÒPOSLJEDICAÒTEKUĀIHÒEKONOMSKO
POLITIāKIHÒODNOSAÒAÒDIJELOMÒSTARIHÒ`TALOÞINAhÒIÒTRADICIJAÒIZÒPROÛLOSTI12

BOSNA I HERCEGOVINA – LJEVICA U ETNO-DEJTONSKIM

OKOVIMA

Ustavnopravni  poredak  u  Bosni  i  Hercegovini,  utemeljen  Dejtonskim  

sporazumom   (èčiji   je   sastavni   dio   Ustav   BiH),   kao   i   Vaššingtonskim  
sporazumom  (kada  govorimo  o  Ustavu  FBiH),  ne  ohrabruje  procese  

11   Slavo  Kukiæć,  Hoæće  li  nova  vlast  moæći  doèčekati  redovite  parlamentarne  izbore?  
http://depo.ba/clanak/121798/gorjet-­ce-­i-­tamo-­gdje-­prije-­devet-­mjeseci-­nije-­
u-­republici-­srpskoj-­i-­zapadnoj-­hercegovini  

12Ò )VOÒ0ERÛINÒ3VJETSKIÒµNANCIJSKIÒVRTLOGÒ:AGREBÒÒ

Drušštvo  solidarnosti 63
 jaèčanja  graðđanske  svijesti  niti  rekoncilijacije  bosanskohercegovaèčkog  
drušštva.  Glomaznost  administracije  te  nedostatak  koordinacije  meðđu  
institucijama  na  razlièčitim  nivoima  vlasti  sami  po  sebi  su  demotiviraju-­
ĀIÒFAKTORÒZAÒUSPOSTAVUÒFUNKCIONALNEÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒIÒDRUÛTVAÒSOLIDAR-­
NOSTIÒ3TOGAÒSEÒPOSTAVLJAÒPITANJEÒMOÞEÒLIÒLJEVICAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒ
i  na  koji  naèčin,  prevaziæći  „„dejtonske  barijere““  i  pomoæći  u  izgradnji  
HUMANIJEGÒ DRUÛTVAÒ 3PECIµāNOSTIÒ BOSANSKOHERCEGOVAāKOGÒ DRUÛTVAÒ
LJEVICIÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒNALAÞUÒSPECIµāNUÒULOGUÒ/NAÒNEÒTREBAÒDAÒ
bude  samo  nosilac  borbe  za  socijalna  i  ekonomska  prava  i  izgradnju  
socijalno  pravednog  drušštva,  veæć  i  najaktivniji  èčinilac  u  podsticanju  
UKUPNOGÒDEMOKRATSKOGÒAMBIJENTAÒVRAĀANJUÒPOVJERENJAÒPREVAZILAÞE-­
nju  etnièčkih  raskola,  suzbijanju  stereotipa  i  predrasuda.  Ova  šširoka  
DRUÛTVENAÒ ZADAĀAÒ LJEVICEÒ NAMEĀEÒ JOJÒ ANGAÞMANÒ NAÒ DVAÒ KOLOSIJEKAÒ
ekonomsko-­socijalnom   i   opæćedrušštvenom,   a   sve   to   u   uvjetima   si-­
stemske  nefunkcionalnosti.  Prateæći  logièčan  redoslijed,  najprije  bi  tre-­
balo  poæći  od  promjene  ustavnopravnog  okvira  kako  bi  se  deblokirao  
proces  donoššenja  odluka  i  osigurala  funkcionalnost  rada  institucija.  
No  za  takav  poduhvat  nedostaje  dovoljno  jaka  lijeva  politièčka  opcija  
koja  bi  na  cijelom  prostoru  Bosne  i  Hercegovine  imala  kritièčnu  masu  
podršške  za  provoðđenje  takve  reforme,  jer  mijenjati  oktroirani  ustav,  
kakav  je  dejtonski,  u  trenutnim  okolnostima  je  skoro  nemoguæća  mi-­
sija.   Posljednja   velika   ššansa   za   izmjenu   Ustava   BiH,   u   aprilu   2006.  
godine,  nije  do  sada  imala  dostojnu  nasljednicu.  Velike  nade  polaga-­
ne  u  mandatni  period  2010-­2014.  godine,  kada  su  nominalno  lijeve  
politièčke  stranke  (SDPBiH  i  SNSD)  imale  relativnu  veæćinu  u  Parlamentu  
BiH,   pokazale   su   se   kao   pronevjerene.   Ne   samo   da   nije   doššlo   do  
pomaka  u  pravcu  reforme  Ustava  na  principu  funkcionalnosti  nego  
nisu  ni  promijenjene  one  ustavne   odredbe   koje   su   u   suprotnosti   s  

64 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

meðđunarodnim  konvencijama  o  zašštiti  ljudskih  prava  (Evropska  kon-­
vencija  o  zašštiti  ljudskih  prava  i  temeljnih  sloboda  i  njeni  protokoli),  
a  koje,  po  slovu  samog  Ustava,  imaju  prioritet  nad  svim  ostalim  za-­
konima.13  To  samo  pokazuje  da  je  ljevica  u  Bosni  i  Hercegovini,  sama  
po   sebi   podijeljena,   upala   u   vrtlog   etabliranih   obrazaca   politièčkog  
ponaššanja,  i  da  se,  umjesto  da  pomogne  procese  internacionalizaci-­
je,  sama  dejtonizirala  u  smislu  etnoteritorijalne  iskljuèčivosti.  Pitanje  
je  kakav  su  imali  izbor?  Danas,  kada  je  lijeva  politièčka  scena  u  Bosni  
i  Hercegovini  jošš  višše  podijeljena  (na  parlamentarnu  scenu  je  stupi-­
la  jošš  jedna  nominalno  lijeva  stranka  ––  Demokratska  fronta),  ššanse  
za  ustavnu  reformu  predvoðđenu  ljevicom  èčine  se  jošš  manje.  Sudeæći  
po  trenutnim  prilikama,  uspjeh  bi  predstavljalo  i  provoðđenje  odluke  
Evropskog  suda  za  ljudska  prava  u  predmetu  „„Sejdiæć  ––  Finci““.  Pokuššaj  
reforme  Ustava  Federacije  BiH,  pod  okriljem  SAD-­a,  takoðđer  nije  bio  
uspješšan.   To   svakako   ne   bi   trebao   biti   izgovor   za   izostanak   lijeve  
inicijative,  djelujuæći  u  sadaššnjim  ustavnim  okolnostima.  Nedostatak  
institucija  koje  bi  trasirale  socijalnu  i  zdravstvenu  politiku  na  nivou  
Bosne  i  Hercegovine  predstavlja  znaèčajan  problem,  te  se  djelovanje  
UÒTIMÒPOLJIMAÒMOÞEÒODVIJATIÒSAMOÒNAÒNIVOUÒENTITETAÒIÒKANTONAÒ.AÒ
nivou   Bosne   i   Hercegovine   takoðđer   nije   primijeæćena   harmonizacija  
pojedinih  politika,  pa  ni  onih  u  oblastima  zdravstva  i  socijalne  skrbi.  
Ljevica  je  na  izbore  2014.  godine  izaššla  razjedinjena  i  bez  usaglaššenih  
vizija  u  domenu  socijalne  i  zdravstvene  politike.  SDPBiH  je  u  svom  
Manifestu  pred  opæće  izbore  u  Bosni  i  Hercegovini  2014.  godine  po-­
SVETIOÒ ZNAāAJNUÒ PAÞNJUÒ NAVEDENIMÒ PITANJIMA14   U   pogledu   politike  

13   Ustav  Bosne  i  Hercegovine,  èčl.  II,  2.

14   http://www.sdp.ba/upload/documents/Manifest.pdf

Drušštvo  solidarnosti 65
 ZDRAVSTVAÒZALAÞEÒSEÒZAÒOMOGUĀAVANJEÒSVIMÒGRAąANIMAÒDAÒBIRAJUÒGDJEÒ
ÞELEÒDAÒSEÒLIJEāEÒNAÒPODRUāJUÒ"OSNEÒIÒ(ERCEGOVINEÒ0OREDÒOSTALIHÒMJE-­
ra,  u  Manifestu  je  istaknuto  zalaganje  za  donoššenje  novog  zakona  o  
zdravstvenom  osiguranju  i  formiranje  centralnog  zavoda  zdravstve-­
nog  osiguranja,  prošširenje  prava  pacijenata,  poveæćanje  broja  osigu-­
ranih  osoba,  informatizaciju  zdravstvenog  sistema,  transplantacijske  
MREÞEÒITDÒ-ANIFESTÒTRETIRAÒIÒPITANJAÒPOLITIKEÒRADAÒIÒSOCIJALNEÒPOLITIKEÒ
radnièčkih   i   sindikalnih   pitanja,   osoba   sa   invaliditetom,   porodièčne   i  
djeèčije  zašštite.  U  sferi  radnièčkih  prava  SDP  je  iznio  opredjeljenje  za  
UVEZIVANJEÒ STAÞAÒ RADNICIMAÒ ÛTOÒ ZAHTIJEVAÒ VIÛEÒ ODÒ Ò MILIONAÒ +-Ò
Vlada  FBiH  je,  kako  se  navodi  u  Manifestu,  „„zapoèčela  proces  rješša-­
vanja  i  on  mora  biti  nastavljen  tako  da  se  donese  zakon  o  uveziva-­
NJUÒSTAÞAhÒ/SIMÒTOGAÒ3$0 OVÒ-ANIFESTÒSUGERIRAÒNASTAVAKÒRJEÛAVANJAÒ
zdravstvenog  osiguranja  za  sve  radnike  putem  Zakona  o  konsolidaciji  
PREDUZEĀAÒIÒPOSEBNIHÒUGOVORAÒIZMEąUÒµRMIÒIÒZAVODAÒZDRAVSTVENOGÒ
osiguranja,  kao  i  stalni  nadzor  nad  kvalitetnom  uplatom  doprinosa.

Posebno  se  akcentira  opredjeljenje  za  sindikalno  organiziranje  i  

kolektivno  pregovaranje  kao  osnovne  pretpostavke  za  ostvarivanje  
IÒ POÛTIVANJEÒ RADNIāKIHÒ PRAVAÒ TEÒ SUGERIRAÒ AµRMACIJAÒ ONIHÒ POSLOVNIHÒ
SUBJEKATAÒKOJIÒNUDEÒPOZITIVNEÒPRIMJEREÒALIÒIÒOBILJEÞAVANJEÒONIHÒSÒNE-­
gativnim  odnosom  prema  ovom  pravu.

4RAÞIÒSEÒIÒKOMPROMISÒPOSLODAVACAÒIÒSINDIKATAÒOÒRJEÛENJIMAÒUÒNO-­
VOMÒZAKONUÒOÒRADUÒAÒODÒ6LADEÒOSTVARENJEÒKONCEPTAÒ¹EKSIGURNOSTIÒ
U  spomenutom  Manifestu  je  posebno  poglavlje  posveæćeno  pravima  
osoba  sa  invaliditetom,  porodièčnoj  i  djeèčijoj  zašštiti,  te  se  istièče  zala-­
ganje  za  ukidanje  diskriminacije  po  osnovu  porijekla  invaliditeta,  kao  

66 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

IÒUVAÞAVANJEÒINDIVIDUALNIHÒMOGUĀNOSTIÒIÒPOTREBAÒTEÒUTVRąIVANJEÒKORAKAÒ
IÒPOLITIKEÒUSAGLAÛENEÒSÒRATNIMÒIÒCIVILNIMÒINVALIDIMAÒIÒCIVILNIMÒÞRTVAMAÒ
RATAÒ -ANIFESTÒ SEÒ ZALAÞEÒ ZAÒ POSVEĀIVANJEÒ PAÞNJEÒ DJECIÒ SÒ POTEÛKOĀA-­
ma  u  razvoju,  stvarajuæći  uvjete  za  integraciju  i  inkluziju,  u  skladu  s  
Konvencijom,  ali  i  pomoæć  roditeljima,  i  materijalnu  i  psihosocijalnu,  
u  saradnji  s  NVO-­ima.  Za  materinsku  zašštitu  se  navodi  kako  je  prio-­
ritetna  u  buduæćem  rješšavanju,  te  da  je  potrebno  ujednaèčiti  rješšenja  
na   nivou   entiteta   i   Brèčko   Distrikta   Bosne   i   Hercegovine,   osigurati  
STABILANÒFONDÒKAOÒIZVORÒµNANSIRANJAÒAÒPORODILJSKEÒNADOKNADEÒISPLA-­
ĀIVATIÒUÒVISINIÒPROSJEKAÒÞENINEÒPLATEÒUÒPOSLJEDNJAÒTRIÒMJESECAÒ5ÒOBLASTIÒ
DJEāIJEÒZAÛTITEÒZALAÞEÒSEÒZAÒOSIGURAVANJEÒISPLATEÒDJEāIJEGÒDOPLATKAÒZAÒ
svu  djecu  u  Bosni  i  Hercegovini,  uz  moguæćnost  ukidanja  imovinskog  
CENZUSAÒ TEÒ OSIGURANJEÒ UÞINEÒ IÒ BESPLATNIHÒ UDÞBENIKAÒ KAOÒ IÒ RAZMA-­
tranje   moguæćnosti   osnivanja   alimentacijskog   fonda,   a   do   rješšenja  
JASNOÒDEµNIRATIÒUÒKOJIMÒSLUāAJEVIMAÒJEÒDRÞAVAÒOBAVEZNAÒUPLAĀIVATIÒZAÒ
IZDRÞAVANJEÒDJETETAÒUÒRAZVEDENIMÒILIÒJEDNORODITELJSKIMÒPORODICAMA

U  oblasti  zapoššljavanja  navodi  se  zalaganje  za  stvaranje  uvjeta  za  

BRÞEÒZAPOÛLJAVANJEÒOPREDJELJENJEÒZAÒSTVARANJEÒPRETPOSTAVKIÒZAÒRAZVOJÒ
SOCIJALNOGÒ PODUZETNIÛTVAÒ KOJEÒ BIÒ UZÒ POMOĀÒ DRÞAVEÒ STVARALOÒ MO-­
guæćnosti   zapoššljavanja   tešško   upoššljivih   kategorija,   koje   su   u   riziku  
POTPUNOGÒISKLJUāENJAÒIÒSAÒTRÞIÛTAÒRADAÒIÒIZÒDRUÛTVENIHÒTOKOVA

3POMINJEÒSEÒIÒCJELOÞIVOTNOÒUāENJEÒPREKVALIµKACIJAÒIÒDOEDUKACIJAÒ
ZAÒKOJEÒTREBAÒSTVORITIÒZAKONSKIÒOKVIRÒIÒOSPOSOBITIÒSLUÞBEÒZAÒZAPOÛLJAVA-­
nje,  ali  i  prilagoditi  obrazovni  sistem  kako  bi  se  poboljššala  struktura  
NEZAPOSLENIHÒZAÒBRÞEÒOSPOSOBLJAVANJEÒZAÒZAHTJEVEÒTRÞIÛTAÒRADAÒ:ALAÞEÒ
SEÒZAÒPOJAāANJEÒODGOVORNOSTIÒDRÞAVEÒZAÒSOCIJALNOÒOSIGURANJEÒGRAąANAÒ

Drušštvo  solidarnosti 67
 Bosne  i  Hercegovine  na  radu  i  inostranstvu  i  sigurnost  kroz  sklapanje  
MEąUDRÞAVNIHÒUGOVORAÒ:DRAVSTVENOÒOSIGURANJEÒZAÒNEZAPOSLENEÒOSO-­
BEÒBIÒSEÒRIJEÛILOÒNAÒNAāINÒDAÒSEÒUKINUÒROKOVIÒZAÒPRIJAVLJIVANJEÒUÒSLUÞBEÒ
za  zapoššljavanje  za  mlade  ljude  koji  završšavaju  šškolovanje  i  radnike  
koji  ostaju  bez  posla.  

0OSVEĀUJEÒSEÒPAÞNJAÒÞENAMAÒSTARIJIMÒODÒÒGODINAÒKAOÒIÒÞENAMAÒ
NAÒSELUÒUÒSMISLUÒEDUCIRANJAÒIÒSTVARANJAÒPRETPOSTAVKIÒZAÒBRÞEÒUKLJU-­
āIVANJEÒNAÒTRÞIÛTEÒRADAÒODNOSNOÒOLAKÛAVANJEÒPRISTUPAÒEKONOMSKIMÒ
ali  i  socijalnim  pravima,  pravnoj  i  psihološškoj  pomoæći.  Reforma  PIO/
MIO  sistema  predstavlja  jošš  jedan  od  zahtjeva  Manifesta,  kao  i  pi-­
tanje  ukljuèčivanja  penzionera  u  drušštvene  tokove  u  zajednicama  u  
KOJIMAÒÞIVEÒKAOÒIÒBRIGEÒOÒNJIMAÒ2EFORMUÒ0)/-)/ÒSISTEMAÒ-ANIFESTÒ
vidi  kao  stvaranje  sistema  koji  poèčiva  na  dva  stupa,  od  kojih  je  prvi  
meðđugeneracijska  solidarnost,  uplata  doprinosa,  a  drugi  lièčne  uplate  
KAOÒ ÞIVOTNOÒ OSIGURANJEÒ KOJEÒ BIÒ SEÒ ODVIJALOÒ PUTEMÒ 0)/-)/Ò FONDAÒ
Princip  pravednosti  u  ovoj  reformi  stièče  se,  izmeðđu  ostalog,  bodov-­
NIMÒOBRAāUNOMÒZAÒSVAKUÒGODINUÒSTAÞAÒIÒGARANCIJOMÒ6LADEÒZAÒISPLATEÒ
i  visinu  penzije.  Spomenuta  reforma  bi  destimulirala  prijevremeni  od-­
lazak  u  penziju,  eliminirala  diskriminaciju  prisutnu  zbog  prijevreme-­
nog  povoljnog  penzioniranja,  uvela  u  normalne  tokove  ostvarivanje  
porodièčne  i  invalidske  penzije.  Pitanje  inkluzije  penzionera  je  takoðđer  
prisutno  sugeriranjem  Manifesta  da  se  nastavi  i  dalje  ukljuèčivanje  u  
DRUÛTVENIÒ ÞIVOTÒ IÒ STVARANJEÒ PRETPOSTAVKIÒ DAÒ UÒ OPĀINSKIMÒ PROSTORIMAÒ
i  posebnim  domovima  provode  svoje  slobodno  vrijeme.  Konstatira  
se  da  je  studentski  standard  u  Bosni  i  Hercegovini  na  nezadovolja-­
vajuæćem  nivou,  a  kao  pretpostavka  za  njegovo  poboljššanje  navodi  
SEÒSTUDENTSKOÒUDRUÞIVANJEÒKOJEÒZAÒSADAÒNIJEÒZAKONSKIÒREGULIRANOÒUÒ

68 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

BiH,  a  ššto  bi  takoðđer  stvorilo  pretpostavke  za  donoššenje  zakona  o  
STUDENTSKOMÒSTANDARDUÒIÒUÒENTITETIMAÒIÒNAÒNIVOUÒDRÞAVEÒ

Druge  stranke  nominalno  lijeve  orijentacije  su  socijalnim  i  zdrav-­

stvenim  politikama  posvetile  manje  prostora.  Tako  je  Demokratska  
fronta  na  izbore  2014.  izaššla  sa  Vizijom  14-­22,  gdje  za  penzioni  si-­
stem  predviðđa:  „„Bit  æće  potrebno  provesti  i  penzionu  reformu  s  ciljem  
OSIGURANJAÒDUGOROāNEÒODRÞIVOSTIÒIÒµNANSIJSKEÒSTABILNOSTIÒPENZIONOGÒ
sistema,   uz   smanjivanje   siromašštva   kroz   osiguravanje   adekvatnih  
prihoda  u  starosti.  Cilj  je  dobiti  pravedniji  penzioni  sistem  kroz  jaèče  
VEZIVANJEÒPENZIJAÒZAÒUPLAĀENEÒDOPRINOSEÒVISINUÒPLATAÒIÒDUÞINUÒSTAÞAÒ
OSIGURANJAÒTEÒRAZVOJÒµNANSIJSKOGÒTRÞIÛTAÒ4AKOąERÒJEÒPOTREBNOÒOSIGURATIÒ
veæće   ukljuèčivanje   osiguranika   i   obuhvat   penzionim   sistemom.““   Za  
socijalnu  i  zdravstvenu  zašštitu  Vizija  kazuje:  „„Implementacijom  pred-­
LOÞENIHÒ EKONOMSKIHÒ MJERAÒ ĀEMOÒ POSTIĀIÒ SNAÞANÒ IÒ KONTINUIRANÒ EKO-­
NOMSKIÒRASTÒIÒTAKOÒOMOGUĀITIÒDRÞAVIÒDAÒGARANTUJEÒADEKVATNUÒSOCIJALNUÒ
i  zdravstvenu  zašštitu,  smanjenje  siromašštva,  poveæćanje  zaposlenosti  i  
realan  osnov  za  veæće  ulaganje  u  nauku  i  obrazovanje.““15  

Reforma  penzionog  sistema  je,  sigurno,  neminovnost,  te  se  po-­

stavlja  pitanje  kako  reformu  izvrššiti  u  postojeæćem  ustavnom  okviru,  ne  
gubeæći  iz  vida  princip  meðđugeneracijske  solidarnosti.  Svaka  reforma  
penzionog  sistema  mora  raèčunati  na  dugotrajnost  rješšenja,  uzimajuæći  
u  obzir  i  trenutne  probleme  i  trendove.  Visok  stepen  nezaposlenosti  i  
tzv.  rad  na  crno  svakako  negativno  utjeèču  na  punjenje  penzionih  fon-­
dova.  Osim  toga,  trend  poveæćanja  broja  penzionera  u  odnosu  na  rast  

15   http://www.demokratskafronta.ba/uploaded/politike%20pdf/EKONOMIJA.pdf

Drušštvo  solidarnosti 69
 novozaposlenih  nije  ohrabrujuæći.  Reformu  penzionog  sistema  u  FBiH,  
ZAPOāETUÒÒGODINEÒOBILJEÞILAÒJEÒKOREKCIJAÒEKONOMSKIHÒPARAME-­
tara  koji  su  ugraðđeni  u  Zakon  o  penzijskom  i  invalidskom  osiguranju.  
3MANJENAÒSUÒDAVANJAÒIÒBENEµCIJEÒAÒÒGODINEÒJEÒUÒ:AKONÒOÒPENZIJ-­
skom  i  invalidskom  osiguranju  uvrššten  kontrolni  mehanizam  ubranih  
DOPRINOSAÒTEÒDEµNIRANÒNAāINÒNJIHOVEÒRASPODJELEÒ4IMEÒJEÒIZBJEGNUTOÒ
STVARANJEÒ OBAVEZAÒ PREMAÒ PENZIONERIMAÒ IZNADÒ µNANSIJSKIHÒ MOGUĀ-­
NOSTIÒ :AVODAÒ 4AKOÒ JEÒ USPOSTAVLJENAÒ RELATIVNOÒ USPJEÛNAÒ µNANSIJSKAÒ
stabilnost.16Ò#ILJEVIÒOVEÒREFORMEÒSUÒSPREāAVANJEÒSOCIJALNEÒUGROÞENOSTIÒ
UÒSTARIJOJÒÞIVOTNOJÒDOBIÒDUGOROāNAÒODRÞIVOSTÒSISTEMAÒ0)/-)/ÒPODSTI-­
CAJÒRAZVOJUÒµNANSIJSKOGÒTRÞIÛTAÒUÒ&"I(ÒVEĀEÒUKLJUāIVANJEÒOSIGURANIKAÒ
vraæćanje   povjerenja   u   sistem   PIO/MIO   i   dugoroèčnost   Fonda.   Ovaj  
model  bi  trebao  poslodavcima  ponuditi  manje  optereæćenje  i  stimu-­
laciju  za  sveobuhvatno  ukljuèčivanje  u  sistem.  Ponuðđen  je  model  „„na  
tri  stupa““,  od  kojih  prvi  stup  predstavlja  klasièčni  ––  tradicionalni  oblik  
PENZIONOGÒIÒINVALIDSKOGÒOSIGURANJAÒ3REDSTVAÒKOJAÒµNANSIRAJUÒPRAVAÒ
IZÒ OVOGÒ STUPAÒ PRETEÞNOÒ SEÒ OSIGURAVAJUÒ IZÒ DOPRINOSAÒ kÒ KAOÒ TEKUĀIHÒ
pitanja.  Pritom  je  svim  uèčesnicima  u  sistemu  odreðđena  jednaka  stopa  
DOPRINOSAÒÛTOÒODRAÞAVAÒPRINCIPÒSOLIDARNOSTIÒIÒPRINCIPÒPRERASPODJELEÒ
Prava  koja  su  ranije  steèčena  ostaju  jednaka  za  sve  uèčesnike.  Tako  bi  i  
obavezno  osiguranje  bilo  sastavljeno  od  dva  dijela:  1.  socijalne  pen-­
zije  (koja  bi  se  isplaæćivala  iz  doprinosa  za  PIO/MIO,  koji  je  pokriven  
STAÞOMÒOSIGURANJAÒIÒREFUNDACIJOMÒIZÒBUDÞETSKIHÒPRIHODAÒZAÒNEDOSTA-­
juæći  dio  do  minimalnog  iznosa,  a  koji  bi  utvrdila  entitetska  vlada),  i  2.  
dio  koji  zavisi  od  visine  zarade  ili  visine  uplaæćenih  doprinosa.  

16Ò 3ULEJMANÒ'ARIBÒ2EFORMAÒPENZIONOGÒSISTEMAÒ4RIÒSTUPAÒZAÒTREĀEÒÞIVOTNOÒDOBAÒ

http://novovrijeme.ba/reforma-­penzionog-­sistema-­tri-­stupa-­za-­trece-­zivotno-­
doba/

70 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

 Drugim   stupom   bile   bi   obuhvaæćene   osobe   koje   su   uvedene   u  
pravo  pod  povoljnijim  uvjetima  u  odnosu  na  opæće  propise  penzionog  
i  invalidskog  osiguranja,  a  po  raznim  osnovama.  U  ovom  sluèčaju  go-­
vorimo  o  tzv.  povlašštenim  penzijama.  Finansiranje  korisnika  ovakvih  
penzija   ne   bi   ukljuèčivalo  korišštenje  sredstava   iz   tekuæćih   doprinosa,  
VEĀÒIZÒDRUGIHÒIZVORAÒPREDVIąENIHÒBUDÞETOM Ò/VAJÒSTUPÒBIÒSEÒTAKOąERÒ
mogao  posmatrati  kao  podsistem  unutar  prvog  stupa,  a  u  tom  slu-­
èčaju  bismo  o  treæćem  stupu  govorili  kao  o  drugom.  

Treæći  stup  èčine  uplate  na  dobrovoljnoj  bazi  na  principu  dugoroèčne  
šštednje.  Nosioci  osiguranja  u  ovom  stupu  bila  bi  drušštva  za  upravlja-­
nje  privatnim  penzionim  fondovima  i  dobrovoljni  penzioni  fondovi.  
Ovako  koncipiran  sistem  bi  de  facto  penziji  davao  i  socijalni  karakter,  
AÒSVAKAKOÒBIÒDOPRINIOÒIÒRAZVOJUÒµNANSIJSKOGÒTRÞIÛTAÒ)PAKÒOVAÒRJEÛENJAÒ
stvaraju  i  uvjete  za  pomjeranje  starosne  granice  za  odlazak  u  penziju  
na  višše  od  65  godina.17

Postavlja  se  pitanje  hoæće  li  uspostavljanje  ovakvog  sistema  stvoriti  

obavezu  „„nedobrovoljne  dobrovoljnosti““,  vezane  za  uplate  u  treæći  
STUPÒïESTOÒSEÒMEąUÒGRAąANIMAÒMLAąEÒÞIVOTNEÒDOBIÒMOÞEÒāUTIÒNE-­
godovanje  zbog  postojanja  samog  principa  meðđugeneracijske  soli-­
darnosti.   Umjesto   da   se   taj   princip,   zbog   svoje   humane   i   moralne  
dimenzije,  propagira  i  objaššnjava,  insistiranje  i  marketinšška  ofanziva  
UÒPRAVCUÒPROPAGACIJEÒTREĀEGÒSTUPAÒMOÞEÒDOPRINIJETIÒDODATNOMÒSMA-­
njenju   drušštvene   svijesti   o   potrebi   meðđugeneracijske   solidarnosti.  
Tako  je,  kako  navodi  studija  o  penzionoj  reformi  koju  su  izradili  UNDP  

17   Ibid.

Drušštvo  solidarnosti 71
 i   domaæće   vlasti,   u   nekim   razvijenijim   zemljama   centralne   i   istoèčne  
Evrope  u  potpunosti  napuššten  princip  meðđugeneracijske  solidarnosti,  
dok  negdje  koegzistira  kombiniran  s  privatnim  penzionim  fondovi-­
ma.18  Pitanje  reforme  penzionog  osiguranja  je  globalni  trend,  koji  se  
PROTEÞEÒODÒ,ATINSKEÒ!MERIKEÒDOÒ+AZAHSTANA19  Drugo  je  pitanje  same  
humanosti  poveæćanja  starosne  granice  za  odlazak  u  penziju.  Ako  je  
STVARANJEÒUVJETAÒUÒKOJIMAÒĀEÒLJUDIÒSTARIJEÒÞIVOTNEÒDOBIÒBIOLOÛKIÒSPRE-­
MNIÒZAÒPENZIONIRANJE ÒMORATIÒIÒDALJEÒRADITIÒUMJESTOÒDAÒUÞIVAJUÒPRAVAÒ
steèčena  dotadaššnjim  radom,  onda  se  ovakvo  rješšenje  posmatra  kao  
prvenstveno  etièčki  problem.  

0ENZIONIÒSISTEMÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒSADRÞAVAÒIÒDRUGEÒSTRUKTURALNEÒ
PROBLEMEÒ5STAVNAÒPODJELAÒZEMLJEÒNAÒENTITETEÒODRAÞAVAÒSEÒIÒNAÒPODIJE-­
ljenosti  samog  penzionog  sistema  i  meðđuentitetske  sporove  o  ovom  pi-­
tanju.  Poslijeratno  postojanje  triju  razlièčitih  penzionih  fondova  je  2000.  
godine  reducirano  na  dva  (po  entitetima).  Potpisivanje  sporazuma  iz-­
meðđu  Vlade  Federacije  BiH  i  Vlade  Republike  Srpske  o  meðđusobnim  
pravima  i  obavezama  u  provoðđenju  penzionog  i  invalidskog  osiguranja  
trebalo  je  podijeliti  obaveze  izmeðđu  fondova  u  odnosu  na  korisnike  
koji  su  tokom  rata  promijenili  mjesto  prebivališšta,  a  onda  se  vratili  na  
prijeratne  adrese.  Nepune  dvije  godine  poslije  doššlo  je  do  jednostranog  
raskidanja  navedenog  sporazuma  od  Fonda  Republike  Srpske,  dok  je  
Fond  Federacije  BiH  nastavio  isplatu  prema  postignutom  sporazumu,  

18   Erliha   Bièčakèčiæć,   Strukturalni   nedostatci   penzionog   sistema,   http://arhiva.

PULSDEMOKRATIJENETINDEXPHPIDLBS

19   Hoze  Pinjera,  Ka  svetu  radnika-­kapitalista,  http://katalaksija.com/2005/08/09/

ka-­svetu-­radnika-­kapitalista/

72 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

ššto  je  kulminiralo  i  sudskim  sporom  koji  je  Fond  RS-­a  pokrenuo  protiv  
Federalnog  fonda.  Osim  toga,  odluke  Doma  za  ljudska  prava  BiH  u  
PREDMETIMAÒóÒ+LIāKOVIĀAÒ!Ò0AÛALIĀÒIÒ$Ò+ARANOVIĀAÒNALAÞUÒ&EDERACIJIÒ
"I(ÒPODUZIMANJEÒKORAKAÒKAÒOTKLANJANJUÒDISKRIMINACIJEÒUÒUÞIVANJUÒPRAVAÒ
podnosilaca  prijave.  Ovim  pitanjima  se  bavio  i  Evropski  sud  za  ljudska  
PRAVAÒUÒ3TRASBOURGUÒ3LUāAJÒ+ARANOVIĀ ÒTEÒJEÒIZMEąUÒOSTALOGÒZATRAÞENOÒ
DAÒDRÞAVAÒUSKLADIÒPENZIONOÒZAKONODAVSTVOÒSÒ%VROPSKOMÒKONVENCIJOMÒ
Ovi  primjeri  samo  pokazuju  kako  se  ustavno  prekomponiranje  unutar  
DRÞAVEÒODRAÞAVAÒIÒNAÒPITANJAÒKAKVOÒJEÒKORIÛTENJEÒPENZIJA20  

Svakako,   svaka   sistemska   reforma   u   tranzicijskom   periodu   po-­

stavlja  pitanje  privatizacije,  to  se  ne  odnosi  samo  na  pitanja  penzi-­
onog   sistema,   veæć   i   na   sektor   socijalnog   zdravstvenog   osiguranja,  
KOJIÒTAKOąERÒPOÒSVOJOJÒSLOÞENOSTIÒµNANSIJSKOJÒINSTITUCIONALNOJÒLEGI-­
slativnoj),  predstavlja  poseban  proces,  koji  se,  izmeðđu  ostalog,  treba  
rukovoditi  i  principom  solidarnosti.21  

Provedba   Zakona   o   provoðđenju   kontrole   zakonitosti   korišštenja  

prava  iz  oblasti  boraèčko-­invalidske  zašštite  u  Federaciji  BiH,  koja  je  i  od  
--& AÒPOSTAVLJENAÒKAOÒUVJETÒZAÒOSTVARIVANJEÒARANÞMANAÒSAMOÒJEÒJEDNAÒ
od  logièčnih  posljedica  nesreðđenosti  pitanja  socijalne  skrbi  u  poslijerat-­
nom  bosanskohercegovaèčkom  drušštvu.  Visina  sredstava  uššteðđenih  po  

20   Erliha   Bièčakèčiæć,   Strukturalni   nedostatci   penzionog   sistema,   http://arhiva.

PULSDEMOKRATIJENETINDEXPHPIDLBS

21   Višše   o   reformi   socijalnog   i   zdravstvenog   osiguranja   u   FBiH   u:   Hrabaèč,   ŠŠunje,  

Bodnaruk,  Huseinagiæć,  Reforma  socijalnog  zdravstvenog  osiguranja  u  Federaciji  
Bosne  i  Hercegovine  za  vrijeme  tranzicije,  South  Eastern  Europe  Health  Sciences  
Journal  (SEEHSJ),  Volume  1,  Number  1,  November  2011.

Drušštvo  solidarnosti 73
 osnovu  rješšenja  o  obustavi  isplate  ili  prestanku  prava  iznose  godiššnje  
4,1  milion  KM.  U  izvješštaju  o  reviziji  navodi  se  da  je  od  2010.  godine  
pa  do  aprila  ove  godine  smanjen  broj  korisnika  prava  boraèčko-­inva-­
lidske  zašštite  sa  102.849  na  94.575  korisnika.22  Ovi  podaci  postav-­
ljaju  dodatno  pitanje:  na  koji  naèčin  ustrojiti  sistem  socijalne  zašštite  u  
Bosni  i  Hercegovini  a  da  bude  dostupan  onima  kojima  je  potreban  
i  u  zadovoljavajuæćoj  mjeri.  Poseban  je  problem  ššto  nema  sistemske  
stimulacije  socijalne  komponente  zapoššljavanja.  Ratna  djelovanja  u  
Bosni  i  Hercegovini  dovela  su  do  masovnog  pomjeranja  stanovnišštva,  
posebno  na  relaciji  selo  ––  grad.  Tako  su  poljoprivredna  zemljiššta  ostala  
NAPUÛTENAÒIÒNEISKORIÛTENAÒDOKÒSUÒSEOSKEÒSREDINEÒMAHOMÒPUSTEÒIÒZAÞIVEÒ
tokom  vikenda  ili  u  ljetnim  mjesecima,  kada  ih  posjeæćuju  prijeratni  
stanovnici  ili  njihovi  nasljednici.  Tako  su  seoske  sredine  ostale  mahom  
bez  intenzivne  poljoprivredne  djelatnosti.  S  druge  strane,  gradovi  su  
PRENAPUāENIÒAÒPOTRAÞNJAÒZAÒRADNOMÒSNAGOMÒJEÒPUNOÒMANJAÒUÒODNOSUÒ
na  ponudu,  ššto  vodi  do  niza  socijalnih  problema.  Zbog  toga  bi  dobro  
usmjerena  stimulacija  povratka  na  selo  i  razvoja  poljoprivrede  rastere-­
TILAÒSOCIJALNUÒPROBLEMATIKUÒIÒDOPRINIJELAÒPOVEĀANJUÒÞIVOTNOGÒSTANDARDAÒIÒ
u  gradskim  i  u  seoskim  sredinama,  te  podstaknula  ravnomjerniji  razvoj  
SREDINAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒ 5MJESTOÒSLABEÒ IÒNEEµKASNEÒSOCIJALNEÒ
potpore,  radno  sposobnom  stanovnišštvu  bi  se  nudila  moguæćnost  da  
SVOJIMÒRADOMÒSTEKNEÒSREDSTVAÒZAÒDOSTOJANSTVENÒÞIVOT

Gradnja  drušštva  solidarnosti  u  Bosni  i  Hercegovini  treba  biti  pri-­

oritet   djelovanja   ljevice   u   BiH.   Iako   trenutne   ustavne   moguæćnosti  

22   http://zurnal.ba/novost/17957/ukidanje-­laznih-­invalidnina-­usteda-­od-­53-­
miliona-­km

74 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

predstavljaju  realnu  prepreku  izgradnji  integriranog  sistema  socijal-­
ne   zašštite,   ipak   je,   i   u   sadaššnjim   okolnostima,   moguæće   naæći   rješše-­
nja.  Bosanskohercegovaèčki  sistem  je  u  svojoj  sušštini  polisultanistièčki.  
Sultanizam  podrazumijeva,  kako  su  naveli  Linz  i  Cehabi,  takav  sistem  
kada  na  njegovom  vrhu  stoji  jedna  porodica  i  kada  sve  kljuèčne  poli-­
TIāKEÒIÒEKONOMSKEÒFUNKCIJEÒUÒDRÞAVIÒKONTROLIRAJUÒLJUDIÒBLISKIÒ`SULTANUiÒ
(lideru),  to  jest  njegovoj  porodici.  Pritom,  takvi  odnosi  mogu  nastati  
i   u   viššepartijskim,   formalno   demokratskim   sistemima.   Za   lojalnost  
lideru  pritom  nije  bitna  ideološška  bliskost,  veæć  iskljuèčivo  bliskost  za-­
snovana  na  klijentelizmu,  to  jest  lièčnoj  koristi.  Klijentelizam  podrazu-­
mijeva  omoguæćavanje  pristupa  resursima  iskljuèčivo  jednoj  grupi,  po  
kriteriju  lojalnosti  vladaru,  a  na  politièčkoj  sceni  se  formiraju  „„koalicije  
kao  uzajamne  koristi””.23  

Prema  tome,  vladavina  uske  grupe  ljudi  bliskih  lideru,  po  princi-­
pima  klijentelizma  i  klijentelistièčki  formiranih  piramidalnih  odnosa  po  
vertikali  drušštva,  politièčka  je  realnost  bez  obzira  na  ustavnopravno  
ureðđenje.  Po  tom  sistemu  funkcioniraju  i  politièčke  stranke  u  Bosni  i  
Hercegovini,  tako  da  sušštinska  opozicija  ovakvom  sistemu  zapravo  
i  ne  postoji  kao  respektabilna  snaga.  S  obzirom  na  to  da  je  Bosna  
i  Hercegovina  zemlja  dvaju  entiteta  i  triju  realiteta,  kao  i  da  u  njoj  
postoje  tri  etablirane  oligarhije,  koje  i  dalje  kontroliraju  „„svoje““  et-­
noteritorije,   bosanskohercegovaèčki   sistem   bi   bilo   moguæće   nazvati  
polisultanistièčkim.  

23Ò $UÛANÒ0AVLOVIĀÒ-OÞEÒLIÒ-ILOÛEVIĀÒDAÒBUDEÒSMENJENÒ3ULTANÒIÒVELIKIÒIÒMALIÒVEZIRIÒ

http://www.vreme.com/arhiva_html/447/5.html

Drušštvo  solidarnosti 75
 Stranke  lijeve  orijentacije  u  Bosni  i  Hercegovini,  ulazeæći  u  izvrššnu  
vlast  sa  veæć  etabliranim  etnooligarhijama,  ne  samo  da  ne  uspijevaju  
PROMIJENITIÒ REÞIMÒ NEGOÒ DOBRIMÒ DIJELOMÒ POSTAJUÒ IÒ NJEGOVIMÒ DIJELOMÒ
preuzimajuæći   njegova   pravila   i   manire.   Zbog   toga   lijeva   politièčka  
SCENAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒTREBAÒDOÞIVJETIÒTRANSFORMACIJUÒUÒPRAVCUÒ
demokratiziranosti,   postavljanja   programskih   prioriteta   i   zajednièč-­
kog  nastupa.  Jedan  od  prvih  testova  opredijeljenosti  ljevice  za  takav  
nastup  bilo  bi  usaglaššavanje  socijalnih  i  zdravstvenih  politika,  kao  i  
radnièčkog  zakonodavstva,  te  nepristajanje  na  ulogu  privjeska  etno-­
nacionalnoj  desnici  u  izvrššnoj  vlasti.

76 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Goran  Behmen

 DRŽAVA SOCIJALNOG
BLAGOSTANJA BAZIRANA NA
SOCIJALDEMOKRATSKIM
PRINCIPIMA I
VRIJEDNOSTIMA
Prof. dr. Srebrenka Viđen

UVOD

O
vim   tekstom   ukazujemo   na   znaèčaj   samo   nekih   parameta-­
ra  kao  polaziššta  u  cilju  propitivanja  dosadaššnje  prakse,  ali  i  
IZNALAÞENJAÒNOVIHÒMOGUĀNOSTIÒZAÒUGRADNJUÒPRINCIPAÒSOCIJALNEÒ
DRÞAVEÒ BLAGOSTANJAÒ KROZÒ PROGRAMSKEÒ OSNOVEÒ IÒ POLITIāKOÒ DJELOVANJEÒ
ljevice  u  Bosni  i  Hercegovini.  Primarno  je  rijeèč  o  ogranièčenom  teorij-­
sko-­analitièčkom  pristupu  koji  bi  tek  situiranjem  u  ššire  metodološško  
ISTRAÞIVAāKOÒPOLJEÒMOGAOÒREZULTIRATIÒSVEOBUHVATNIMÒIÒNAUāNOÒVALIDNIMÒ
pokazateljima.  

77
 Danas   u   politièčkom   realitetu   ustavne   (ne)ureðđenosti   Bosne   i  
Hercegovine,  kada  se  temeljni  principi  demokratije  u  klasièčnom  smi-­
SLUÒPOKAZUJUÒBEZNADEÞNIMÒAÒNOVIÒPOSEBNOÒNORMATIVNO INSTITUCIO-­
nalni  mehanizmi)  nedovoljno  vidljivim  i  uèčinkovito  primjenljivim,  pi-­
tamo  se  da  li  i  koliko  u  postojeæćim  uslovima  bosanskohercegovaèčkog  
DRUÛTVAÒGLOBALNIÒPROCESÒIZGRADNJEÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒMOÞEÒBITIÒJEDANÒODÒ
NAJPRIBLIÞNIJIHÒNAāINAÒRAZVOJAÒMODERNEÒDEMOKRATSKEÒDRÞAVEÒDOVOLJ-­
NOÒOSNAÞENEÒIÒOPREDIJELJENEÒUÒIZGRADNJIÒUSLOVAÒZAÒBRIGUÒZAÒāOVJEKAÒ
za  socijalnu  sigurnost  njenih  graðđana  i  graðđanki  i  socioekonomsku  
stabilnost  same  zajednice.  Da  li  je  to  sluèčaj  i  u  postdejtonskoj  Bosni  
i   Hercegovini?   Pored   brojnih   iskazanih   nelogièčnosti   u   njenom   do-­
sadaššnjem  funkcioniranju,  a  uzimajuæći  u  obzir  ustavna  odreðđenja  u  
DRUGIMÒZEMLJAMAÒPODSJEĀAMOÒDAÒKLJUāNAÒODREDNICAÒDRÞAVEÒ"OSNEÒIÒ
Hercegovine  (preambula  Ustava)  upuæćuje  na  to  da  je  ona  „„demokrat-­
ska  ……  (i  da)  funkcionira  na  naèčelima  pravneÒDRÞAVEiÒÛTOÒKONCEPTU-­
alno  ne  znaèči  da  je  u  svom  osnovnom  odreðđenju  i  SOCIJALNAÒDRÞAVA1

0ODRAZUMIJEVAJUĀIÒDAÒJEÒRIJEāÒOÒDRÞAVIÒKOJAÒIMAÒILIÒKOJAÒIZGRAąUJEÒ
SISTEMEÒSOCIJALNEÒSIGURNOSTIÒZADRÞAVAJUĀIÒDIJELOMÒRECIDIVEÒIZÒSOCIJALI-­
STIāKOGÒPOLITIāKOGÒREÞIMAÒAÒDIJELOMÒPOKUÛAVAJUĀIÒIZGRADITIÒNOVE ÒIÒKOJAÒ
kontrolira  socijalne  procese  u  okviru  svoje  demokratske  i  pravne  ure-­
ąENOSTIÒāINIÒSEÒVAÞNIMÒISTAĀIÒDAÒJEÒKONTEKSTUALNIÒOKVIRÒOVEÒANALIZEÒPRO-­
BLEMATIZIRANJEÒ DRÞAVEÒ BLAGOSTANJAÒ KROZÒ PRIZMUÒ SOCIJALDEMOKRATSKIHÒ

Ò 5STAVIÒPOJEDINIHÒZEMALJAÒPOREDÒDRUGIHÒTEMELJNIHÒODREDNICAÒSADRÞEÒIÒDAÒJEÒRIJEāÒ

IÒ OÒ SOCIJALNOJÒ DRÞAVIÒ .PRÒ 5STAVÒ 2EPUBLIKEÒ (RVATSKEÒ EKSPLICITNOÒ NAVODIÒ DAÒ JEÒ
`2EPUBLIKAÒ(RVATSKAÒÒDEMOKRATSKAÒIÒSOCIJALNAÒDRÞAVAhÒ.ARODNEÒNOVINEÒBRÒ
 Ò`3LOVENIJAÒJEÒPRAVNAÒIÒSOCIJALNAÒDRÞAVAhÒ5STAVÒ2EPUBLIKEÒ3LOVENIJEÒ
èčl.  2,  Uradni  list,  br.  33/1991).  

78 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

PRINCIPAÒ$AKLEÒPOKUÛATÒĀEMOÒDOVESTIÒUÒVEZUÒMODELÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒ
blagostanja  zasnovan  na  principima  i  politici  ove  ideološške  matrice,  
jer   je   za   socijaldemokratiju   od   kljuèčnog   znaèčaja   oduvijek   bila   veza  
izmeðđu  demokratije  i  socijalne  sigurnosti,  koja  poèčiva  na  temeljnim  
principima  jednakosti,  solidarnosti  i  socijalne  pravde.  Upravo  na  tim  
OSNOVAMAÒ UTEMELJENAÒ DRÞAVAÒ BLAGOSTANJAÒ PREDSTAVLJAÒ `SKUPÒ MANI-­
FESTACIJAÒPRVOÒVOLJEÒDRUÛTVAÒDAÒPREÞIVIÒKAOÒORGANSKAÒCJELINAÒIÒDRUGOÒ
IZRAÞENEÒÞELJEÒNARODAÒDAÒNEKIMÒODÒNJIHÒPOMOGNUÒDAÒPREÞIVEh2  Ovako  
iskazane  ciljne  aktivnosti/manifestacije  i  iskazivanje  volje  moguæće  je  
realizirati  na  osnovu  politièčke  demokratije  kao  institucionalnog  sred-­
stva  kojim  se  istovremeno  „„politièčke  elite  i  politièčki  predstavnici  vla-­
dajuæće  klase  PRIMORAJUÒDAÒPRIHVATEÒARANÞMANEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAh3

POJMOVNO PRECIZIRANJE:
SOCIJALNA DRŽAVA – DRŽAVA BLAGOSTANJA
3ÒOBZIROMÒNAÒTOÒDAÒSEÒāESTOÒKORISTEÒPOJMOVIÒfSOCIJALNAÒDRÞAVAgÒIÒfDR-­
ÞAVAÒBLAGOSTANJAgÒPOZNATOÒJEÒUÒISTORIJSKOMÒKONTEKSTUÒPOSMATRANOÒ
DAÒSEÒPOJAMÒfSOCIJALNAÒDRÞAVAgÒVIÛEÒPOVEZIVAOÒSAÒZEMLJAMAÒTZVÒKON-­
TINENTALNEÒ %VROPEÒ AÒ fDRÞAVAÒ BLAGOSTANJAgÒ UGLAVNOMÒ SÒ RAZVIJENIJIMÒ
anglosaksonskim  zemljama.  Tendencije  razvoja  pokazuju  da  opæće  ra-­
zlike  IZMEąUÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒIÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒPOSTAJUÒSVEÒMANJEÒ

2   Richard   Titmuss,   Essays   on   the   Welfare   State,   2.   izdanje,   London,   1963,   str.  
39,  prema:  Klaus  Ofe,  -ODERNOSTÒIÒDRÞAVAÒ)STOKÒ:APAD,  Filip  Viššnjiæć,  Beograd,  
1999,  str.  224.

3   Isto.

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 79
 ÛTOÒSEÒODRAÞAVAÒNAÒOBIMÒSADRÞAJÒVRSTUÒIÒPRIRODUÒIZDVAJANJAÒDRÞAVEÒ
usmjerenih  za  socijalnu  sigurnost.  

Danas  se  ova  dva  pojma  èčesto  izjednaèčavaju,  pa  je,  èčini  se,  sasvim  
OPRAVDANÒKONSTRUKTÒ`SOCIJALNAÒDRÞAVAÒBLAGOSTANJAhÒSÒVIÛESTRUKIMÒATRI-­
BUCIJAMAÒIÒJEDNOGÒIÒDRUGOGÒMODELAÒDRÞAVE  3OCIJALNEÒDRÞAVEÒPOSTAJUÒ
DRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒNAJāEÛĀEÒIZÒEKONOMSKIHÒRAZLOGAÒKADAÒSEÒSMANJUJEÒ
socijalna  sigurnost  i  uvode  dopunski  oblici  privatnog  osiguranja.  Ovaj  
izraz  socijalnog  neoliberalizma  u  razumnim  granicama  mogu  si  priu-­
šštiti  bogate  i  industrijski  razvijene  zemlje.  U  suprotnom  æće  se,  prema  
miššljenju  teoretièčara,  poveæćati  veæć  postojeæća  masovna  nezaposlenost  
i  siromašštvo,  ššto  je  najveæćim  dijelom  posljedica  nepravedne  preras-­
podjele  nacionalnog  dohotka.

OBILJEŽJA SOCIJALNE DRŽAVE

Posmatrano  sa  stajališštaÒULOGEÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒNJENAÒOSNOVNAÒDUÞNOSTÒ
je  pravedna  preraspodjela  nacionalnog  dohotka,  ššto  eksplicitno  upu-­
ĀUJEÒNAÒDVIJEÒVAÞNEÒSTVARIÒNAÒTOÒDAÒJEÒNOSITELJÒIÒIZVRÛITELJÒTEÒDUÞNOSTIÒdr-­
ÞAVA,  i  na  pravdu.  Primjenom  principa  pravde,  ali  i  drugih  principa,  kao  
ššto  su  jednakost,  solidarnost,  humanost  i  univerzalnost,  koji  u  osnovi  
PROISTIāUÒIZÒPRAVDEÒIÒPRAVEDNOSTIÒUBLAÞUJUÒSEÒTRÞIÛNIÒZAKONIÒIÒOMOGU-­
ĀAVAÒURAVNOTEÞENIJAÒRASPODJELAÒIÒPRERASPODJELAÒNACIONALNOGÒDOHOTKA

!KOÒSEÒPRERASPODJELOMÒÞELEÒOSIGURATIÒMINIMALNIÒUSLOVIÒÞIVOTNOGÒ
standarda  (zadovoljenje  osnovnih  egzistencijalnih  potreba),  tada  je  
prikladna  primjena  principa  socijalne  pravde  koja  u  osnovi  znaèči  da  se  

80 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

svakome  ko  se  nalazi  u  stanju  socijalne  potrebe  podjednako  dodijele  
NAJNUÞNIJAÒSREDSTVAÒZAÒÞIVOTÒ

)ZMEąUÒ SOCIJALNEÒ DRÞAVEÒ IÒ DRÞAVEÒ BLAGOSTANJAÒ POSTOJIÒ znaèčajna  

razlika  (u  pogledu  DUÞNOSTIÒDRÞAVE  na  pravednu  raspodjelu  nacional-­
NOGÒDOHOTKA ÒJERÒSOCIJALNOJÒDRÞAVIÒJEÒPRIMJERENIJAÒSOCIJALNAÒAÒDRUGOJÒ
ZASLUÞENAÒPRAVDAÒNPRÒPREMAÒBROJUÒDOPRINOSAÒKVALITETUÒRADAa 

$RUGOÒOBILJEÞJEÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒJEÒzajamèčeno  pravo  na  socijalnu  

zašštitu.  3OCIJALNAÒDRÞAVAÒJEÒJOÛÒUÒÒSTOLJEĀUÒPREUZELAÒBRIGUÒPRVENSTVE-­
no  o  siromaššnim  i  bolesnim  osobama,  ali  je  tada  ostvarivanje  takve  
POMOĀIÒZAVISILOÒODÒOCJENEÒDRÞAVNOGÒORGANAÒTEÒSEÒNIJEÒMOGLOÒGOVORITIÒ
o  pravu  pojedinaca  ili  porodica.  Od  tada  su  se  razvijali  razlièčiti  sistemi  
SOCIJALNEÒPOMOĀIÒKOJIÒSEÒPOÒPRAVILUÒµNANSIRAJUÒIZÒPOREZA

:AÒRAZLIKUÒODÒPRETHODNOGÒOBILJEÞJAÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒKOJEÒSEÒPRI-­
MARNOÒODNOSILOÒNAÒDUÞNOSTÒDRÞAVEÒIÒNJENIHÒINSTITUCIJAÒUÒOBLASTIÒSO-­
cijalne  politike,  ovdje  je  akcent  na  subjektima/korisnicima  prava  na  
socijalnu  zašštitu.  Bilo  da  su  u  pitanju  pojedinci,  odnosno  svaka  osoba  
u  stanju  socijalne  potrebe,  ili  porodice  kojima  je  potrebna  socijalna  
zašštita,  ovim  zajamèčenim  pravom  oni  je  mogu  ostvariti  kroz  razlièčite  
SADRÞAJEÒKAOÒÛTOÒSUÒPRUÞANJEÒUSLUGAÒMEDICINSKEÒNJEGEÒSMJEÛTAJAÒILIÒ
u  vidu  novèčanih  davanja.  S  obzirom  na  to  da  je  rijeèč  o  zajamèčenom  
pravu  osobe/pojedinca  na  socijalnu  zašštitu,  logièčno  je  da  se  zašštita  
takvih  prava  nalazi  u  osnovi  drušštvenog  i  politièčkog  sistema  i  da  se  
KAOÒ TAKVAÒ JAVLJAÒKAOÒ ODREDNICAÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒ-OÞEÒ SEÒ POTVRDITIÒ
DAÒUSTAVNEÒODREDBEÒIÒPOJEDINIÒZAKONSKIÒAKTIÒDRÞAVAÒKOJEÒSEÒIZGRAąUJUÒ
POÒ MODELUÒ SOCIJALNEÒ DRÞAVEÒ PRECIZIRAJUÒ NAPRIMJERÒ PRAVOÒ ZAPOSLENIHÒ

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 81
 i  èčlanova  njihovih  porodica  na  socijalnu  sigurnost  i  socijalno  osigu-­
ranje,  pravo  porodica  poginulih  boraca  i  osoba  sa  invaliditetom,  ali  
pravnici   s   pravom   upozoravaju   da   ni   danas,   nakon   pet   stoljeæća,   u  
svim   zemljama   nije   zajamèčeno   pravo   na   socijalnu   pomoæć   kao   su-­
bjektivno  pravo.

ŠŠto  se  tièče  drugog  elementa  (zajamèčeno  pravo  na  socijalnu  za-­
ÛTITU ÒGOTOVOÒDAÒNEMAÒRAZLIKEÒIZMEąUÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒIÒDRÞAVEÒBLA-­
gostanja  ako  se  ima  u  vidu  da  je  rijeèč  o  osiguravanju  uslova  koji  æće  
OMOGUĀITIÒMINIMALNIÒÞIVOTNIÒSTANDARDÒ5PRAVOÒSTOGAÒISTIāUÒMNOGIÒDAÒ
je  primjerenije  govoriti  o  pravu  na  dostojnu  egzistenciju,  a  ne  o  za-­
JAMāENOMÒPRAVUÒNAÒSOCIJALNUÒSIGURNOSTÒJERÒSADRÞAJÒPRAVAÒNAÒSOCIJALNUÒ
ZAÛTITUÒUÒSOCIJALNOJÒDRÞAVIÒNEÒBIÒSMIOÒBITIÒNIÞIÒODÒGRANICEÒNAÒKOJOJÒSEÒ
OSIGURAVAÒMINIMALNIÒÞIVOTNIÒSTANDARDÒÛTOÒZNAāIÒDAÒMORAÒBITIÒVEĀIÒODÒ
granice  apsolutnog  siromašštva.

MODELI SOCIJALNE DRŽAVE

Prošširujuæći  analizu  na  nivo  temeljnih  karakteristika,  odnosno  razlika  
MEąUÒISKAZANIMÒMODELIMAÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒMOGUĀEÒJEÒPRATITIÒKAKOÒ
SEÒODVIJAOÒPROCESÒPRIBLIÞAVANJAUDALJAVANJAÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒIÒDRÞAVEÒ
BLAGOSTANJAÒAÒPOSEBNOÒOSOBENOSTIÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒKOJAÒ
se  temelji  na  principima  socijaldemokratije.

"ROJNIÒ TEORETIāARIÒ DRÞAVEÒ SUÒ SAGLASNIÒ UÒ RAZLIKOVANJUÒ triju   tipova  

DRÞAVAÒSÒNJIHOVIMÒTEMELJNIMÒOBILJEÞJIMA

82 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

jÒ LIBERALNEÒDRÞAVE,  koje  osiguravaju  minimalne  garancije  za  najsi-­
romaššnije  (npr.  SAD);;

jÒ KORPORATIVNEÒ DRÞAVE,   koje   osiguravaju   zaposlene   doprinosima  

osiguranika  i  poslodavaca  (npr.  Njemaèčka);;

jÒ SOCIJALDEMOKRATSKEÒDRÞAVE,  koje  osiguravaju  naèčelno  sve,  i  to  jed-­

nako  (princip  jednakosti  i  univerzalnosti,  npr.  ŠŠvedska).  

5ÒSKLADUÒSÒOVOMÒTIPOLOGIJOMÒDIFERENCIRAJUÒSEÒIÒSPECIµāNAÒtri  tipa  
SOCIJALNEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJA:

a)  ,IBERALNAÒSOCIJALNAÒDRÞAVA  (SAD,  Velika  Britanija)  jest  ona  u  kojoj  

TRÞIÛTEÒIMAÒDOMINANTNUÒULOGUÒ0REMAÒOCJENIÒBROJNIHÒTEORETIāARAÒSO-­
cijalna  prava  i  socijalna  davanja  su  slabo  i  ogranièčavajuæće  razvijena  
JERÒIHÒUÞIVAÒMANJIÒBROJÒPRIPADNIKAÒZAJEDNICEÒ4OÒJEÒNAJVEĀIMÒDIJELOMÒ
posljedica  stalnog  propitivanja  s  jedne  strane  opravdanosti  tih  dava-­
nja,  a  s  druge  postojanja  ili  ne  potreba  za  takvim  davanjima  koja  se  
µNANSIRAJUÒPUTEMÒPOREZAÒ

,IBERALNAÒSOCIJALNAÒDRÞAVAÒPOSREDNOÒDOVODIÒDOÒRASLOJAVANJAÒODNO-­
SNOÒSTRATIµKACIJEÒIZMEąUÒBOGATIHÒIÒSIROMAÛNIHÒ3OCIJALNIMÒDAVANJIMAÒ
DRÞAVAÒ OSIGURAVAÒ SAMOÒ EGZISTENCIJALNIÒ MINIMUMÒ DAÒ BIÒ SEÒ IZBJEGLOÒ
siromašštvo),  dok  bogatiji  pripadnici  zajednice  koriste  privatne  uslu-­
ge  ––  zdravstva,  obrazovanja,  penzionog  osiguranja  i  sl.  SAD,  Velika  
"RITANIJAÒIÒ!USTRALIJAÒIAKOÒSUÒLIBERALNO SOCIJALNEÒDRÞAVEÒISTOVREMENOÒ
potvrðđuju  postojanje  razlièčitih  varijanti/podtipova  socijalno-­liberalne  
DRÞAVEÒJEDNEÒ3!$ ÒKOJEÒIMAJUÒNISKEÒSOCIJALNEÒIZDATKEÒSLABOÒRAZVIJENÒ

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 83
 SINDIKATÒZAÒRAZLIKUÒODÒ!USTRALIJEÒTAKOąERÒDRÞAVEÒSÒLIBERALNO SOCIJAL-­
nim  konceptom,  gdje  su  razvijeni  radnièčki  pokret,  primarna  zašštita  i  
ostvarivanje  raznih  vidova  olakššica.

b)  Konzervativna  (korporativna)  SOCIJALNAÒDRÞAVAÒ(Njemaèčka,  Italija,  

&RANCUSKAÒ"ELGIJAÒ!USTRIJA ÒTIPÒJEÒDRÞAVEÒKOJIÒIZRAZITOÒNAGLAÛAVAÒULO-­
gu  porodice  i  potcrtava  podijeljene  uloge  njenih  èčlanova  (rodna  ne-­
ravnopravnost)   osiguravajuæći   raznorodne   i   sveobuhvatne   olakššice  
PUTEMÒPOREZAÒIÒDRUGIHÒBENEµCIJA ÒMUÛKARCIMAÒKAOÒRADNOÒAKTIVNIMÒ
SUBJEKTIMAÒUÒJAVNOJÒSFERIÒDOKÒJEÒÞENAMAÒPRIMARNAÒULOGAÒUÒPRIVATNOJÒ
SFERIÒ /VAKAVÒ TIPÒ SOCIJALNEÒ DRÞAVEÒ BLAGOSTANJAÒ KARAKTERISTIāANÒ JEÒ ZAÒ
ZEMLJEÒUÒKOJIMAÒSEÒDRUÛTVENIÒÞIVOTÒORGANIZIRAÒPODÒSNAÞNIMÒUTJECAJEMÒ
religije.  

+ARAKTERISTIKAÒKONZERVATIVNOGÒTIPAÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒJEÒDAÒAµR-­
mira  dodatni  izvor  nejednakosti  meðđu  graðđanima  i  graðđankama  u  
ostvarivanju   socijalnih   prava,   èčime   se   znaèčajno   distancira   od   pret-­
HODNOGÒ MODELAÒ DRÞAVEÒ BLAGOSTANJAÒ .AIMEÒ OVAJÒ TIPÒ DRÞAVEÒ GRADIÒ
socijalnu  politiku  na  osnovama  postojeæćih  razlika  meðđu  odreðđenim  
profesionalnim  grupama,  za  èčije  pripadnike  su  formirani  posebni  fon-­
dovi  (npr.  posebno  penziono  osiguranje).  

.AÒ OSNOVUÒ OVOGAÒ ZAÒ KONZERVATIVNUÒ DRÞAVUÒ BLAGOSTANJAÒ KAOÒ

UZROāNO POSLJEDIāNAÒKARAKTERISTIKAÒMOÞEÒ SEÒ NAVESTIÒDAÒ SUÒ SOCIJALNAÒ
davanja  po  obimu  i  oblicima  veæća  nego  u  liberalnoj,  ostvarena  najve-­
æćim  dijelom  po  osnovu  doprinosa  (a  ne  poreza),  ali  nisu  jedinstvena  
za  sve  graðđane.

84 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

 .AÒOSNOVUÒNAVEDENOGÒKAOÒGLAVNAÒOBILJEÞJAÒKONZERVATIVNEÒSOCI-­
JALNEÒDRÞAVEÒMOGUÒSEÒIZDVOJITI

jÒ novèčana  davanja  koja  u  velikom  stepenu  zavise  od  prethodnih  

prihoda;;  

jÒ µNANSIRANJEÒVELIKIMÒDIJELOMÒPUTEMÒDOPRINOSAÒI

jÒ VIÛESTRUKAÒSOCIJALNAÒSTRATIµKACIJAÒNAÒOSNOVUÒGRUPAÒPROFESIJAÒPRI-­
hoda,  spola).

c)  Socijaldemokratski  TIPÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒIAKOÒZADRÞAVAÒNEKEÒELE-­

mente  socijalne  politike  iz  prethodna  dva  tipa,  èčini  se  nespornim  da  je  
rijeèč  o  sui  generisÒMODELUÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒIÒDAÒSEÒUPRAVOÒ
razlikuje  od  njih  najmanje  u  onoj  mjeri  u  kojoj  su  razlièčite  ideološške  
MATRICEÒNAÒKOJIMAÒSEÒIZGRAąUJUÒSPECIµāNEÒSOCIJALNEÒPOLITIKEÒ

.EÒBISMOÒSMJELIÒZANEMARITIÒIÒBITIÒNEOBAZRIVIÒUÒUVAÞAVANJUÒBARÒNE-­
KIHÒSPECIµāNOSTIÒSOCIJALDEMOKRATSKOGÒKONSTRUKTAÒUÒOBLASTIÒSOCIJALNEÒ
politike  koje  su  nastajale  pod  razlièčitim  istorijski  iskazanim  uticajima  
tradicije,  politièčke  kulture,  stepena  ostvarivosti  ukupne  demokratiza-­
CIJEÒKAOÒGLOBALNOGÒOKVIRAÒZAÒIZGRADNJUÒSPECIµāNEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒ
ÈČini  se  da  upravo  iz  ovoga  proistièču  i  prepoznaju  se  evidentne  razlike  
SOCIJALDEMOKRATSKOGÒTIPAÒDRÞAVAÒBLAGOSTANJAÒUÒPOJEDINIMÒZEMLJAMAÒ
(ŠŠvedska,   Danska   i   Norvešška)   koje   i   same   u   novije   vrijeme   prolaze  
fazu  neophodnih  promjena.

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 85
 !LIÒGLOBALNOÒPOSMATRANOÒMOÞEÒSEÒREĀIÒDAÒSEÒSOCIJALDEMOKRATSKIÒ
TIPÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒPOSEBNOÒIZDVAJAÒODÒDRUGIHÒIÒPOÒTOMEÒÛTOÒSEÒ
zasniva   na   principu   inkluzivnosti,   pa   su   i   nivoi   zašštite   obuhvatniji.  
$OMINANTNOÒSUÒPAÞNJAÒIÒSOCIJALNAÒDAVANJAÒUSMJERENIÒPREMAÒPOJEDIN-­
cima  kao  osnovnim  elementima  drušštva,  kao  korisnicima  socijalnih  
davanja,   ali   ne   zanemarujuæći   ni   porodicu   kao   osnovnu   drušštvenu  
ĀELIJUÒ$RÞAVNAÒPOMOĀÒKAOÒIÒKODÒKONZERVATIVNOGÒTIPAÒDETERMINIRANAÒJEÒ
visinom  ostvarenog  dohotka,  a  s  druge  strane  primjeæćuje  se  slièčnost  
SÒLIBERALNIMÒSOCIJALNIMÒDRÞAVAMAÒJERÒSEÒVEĀIMÒDIJELOMÒµNANSIRANJEÒVRÛIÒ
putem  opæćih  poreza,  a  u  nekim  sluèčajevima  kombinovano  i  putem  
doprinosa.  Visina  davanja  je  veæća  nego  ššto  je  to  sluèčaj  u  liberalnim  
zemljama,  ali  su  jednaka  za  sve  ljude  koji  ostvaruju  veoma  razlièčite  
prihode.  

-OÞDAÒJEÒNAJVAÞNIJAÒRAZLIKAÒUÒODNOSUÒNAÒDRUGAÒDVAÒTIPAÒDRÞAVAÒ
a  ššto  u  osnovi  èčini  bitnu  karakteristiku  socijaldemokratskog  modela,  
da   postoje   šširoko   razvijeni   oblici   tzv.   univerzalnih   javnih   usluga   za  
sve  graðđane  koji  se  nalaze  u  stanju  odreðđene  potrebe  i  za  koje  se  ne  
plaæćaju  nikakvi  ili  se  plaæćaju  samo  veoma  niski  doprinosi:  posebno  u  
OBLASTIÒāUVANJAÒDJECEÒILIÒNJEGOVANJAÒLICAÒUSLUÞNIHÒSERVISAÒZAÒPOMOĀÒUÒ
kuæćnim  poslovima  i  sl.  

4OÒ REZULTIRAÒ DALEKOSEÞNIMÒ POZITIVNIMÒ POSLJEDICAMAÒ AÒ JEDNAÒ ODÒ

NJIHÒ JEÒ OSNAÞIVANJEÒ RODNEÒ RAVNOPRAVNOSTIÒ SÒ EFEKTOMÒ POVEĀANEÒ ZA-­
POSLENOSTIÒÞENAÒKOJIMAÒJEÒOMOGUĀENÒNESMETANÒRADÒIÒUSKLAąIVANJEÒSÒ
porodièčnim  obavezama.  

86 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

 +AOÒ OBILJEÞJAÒ SOCIJALDEMOKRATSKEÒ SOCIJALNEÒ DRÞAVEÒ MOGUÒ SEÒ
izdvojiti:

jÒ RAZVIJENIÒOBLICIÒUSLUGAÒKAOÒVAÞANÒDIOÒSOCIJALNEÒPOLITIKE

jÒ veoma  ujednaèčena  novèčana  davanja;;

jÒ µNANSIRANJEÒPUTEMÒVISOKIHÒPOREZA

jÒ NIZAKÒSTEPENÒSTRATIµKACIJE

0REMAÒ NEKIMÒ PROVEDENIMÒ UPOREDNIMÒ ISTRAÞIVANJIMAÒ MOGUĀEÒ JEÒ

izdvojiti   neke   komparativne   pokazatelje   izmeðđu   navedena   tri   tipa  
SOCIJALNEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒ

jÒ 3TOPAÒ SIROMAÛTVAÒ UÒ SOCIJALDEMOKRATSKIMÒ SOCIJALNIMÒ DRÞAVAMAÒ

POSEBNOÒUÒSKANDINAVSKIMÒZEMLJAMAÒNIÞAÒJEÒNEGOÒUÒLIBERALNIMÒILIÒ
konzervativnim  zemljama;;  

jÒ Ukupni  udio  javnog  zapoššljavanja  u  socijaldemokratskim  zemlja-­

ma  (posebno  skandinavski  model)  veæći  je  nego  u  kontinentalnom  
DIJELUÒ %VROPEÒ AÒ SAMIMÒ TIMÒ IÒ STOPAÒ ZAPOSLENIHÒ ÞENAÒ JEÒ UÒ OVIMÒ
zemljama  najvišša;;  

jÒ Ovi  rezultati  su  direktna  posljedica  socijalnih  davanja,  koja  se  u  

mnogim  oblastima  osiguravaju  u  formi  javnih  usluga  èčije  se  odr-­
ÞAVANJEÒIÒRAZVOJÒVRÛIÒUÒPRVOMÒREDUÒPUTEMÒPOREZAÒAÒMANJEÒIZÒDO-­
prinosa  socijalnog  osiguranja.  Novèčana  davanja  kao  vid  socijalnih  

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 87
 DAVANJAÒNITIÒSUÒPRIMARNAÒNITIÒJEDINAÒ-OÞDAÒJEÒOVOÒJEDANÒODÒRA-­
zloga  zaššto  je  u  socijaldemokratskim  zemljama  teret  poreza  veæći  
nego  u  liberalnim  i  konzervativnim  zemljama.

Struèčnjaci   posebno   iz   domena   poreske   politike   ukazuju   na   to  

da  su  izdvajanja  za  usluge  poput  èčuvanja  djece  i  obrazovanja,  ali  i  
usavrššavanja   za   nezaposlene,   vjerovatno   izvori   koji   srednjoroèčno   i  
dugoroèčno  donose  bitno  veæću  dobit  od  puke  mjere  smanjenja  po-­
reza.  Na  osnovu  veoma  kvalitetnih  socijalnih  usluga  koje  su  svima  
dostupne,  prema  tome,  mnogo  manji  broj  ljudi  dolazi  u  situaciju  u  
KOJOJÒBIÒBILIÒTRAJNOÒUPUĀENIÒNAÒPOMOĀÒDRÞAVEÒ/VOÒJEÒIZUZETNOÒVAÞNOÒ
upozorenje  i  za  druge  socijaldemokratske  zemlje  (izvan  Skandinavije)  
KOJEÒ NASTOJEÒ DAÒ PROMOVIRAJUÒ OVAJÒ KONCEPTÒ DRÞAVEÒ BLAGOSTANJAÒ ÛTOÒ
DEµNITIVNOÒIZDVAJAÒOVAJÒTIPÒDRÞAVEÒAÒRIJEāÒJEÒOÒSOCIJALNOJÒDRÞAVIÒKOJAÒNAÒ
ovaj  naèčin  djeluje  preventivno,  èčime  znaèčajno  umanjuje  moguæće  ne-­
gativne  posljedice  (u  sferi  nezaposlenosti,  rodnoj  diskriminaciji  i  sl.).

.AÒKRAJUÒTIPOLOÛKOGÒPRIKAZAÒDRÞAVAÒBLAGOSTANJAÒSLOÞITÒĀEMOÒSEÒSÒ
miššljenjem  nekih  od  autora  (Esping-­Anderson)  da  se  u  osnovi  prika-­
ZANAÒTRIÒTIPAÒKRISTALIZIRAJUÒDVAÒOPĀAÒMODELAÒOVIHÒDRÞAVAÒTZVÒMARGI-­
nalni  (rezidualni)  i  institucionalni  model.  

jÒ Marginalni  model  se  odlikuje  MINIMALNIMÒUāEÛĀEMÒDRÞAVEÒUÒDIS-­

TRIBUCIJIÒSOCIJALNEÒPOMOĀIÒAÒSÒNAGLAÛENOMÒULOGOMÒTRÞIÛTA.  

jÒ Institucionalni   model,   potpuno   suprotno,   pretpostavlja   zajed-­

nièčku/kolektivnu   odgovornost   za   individualnu   dobrobit,   pa   u  
skladu  s  tim  promovira  socijaldemokratske  principe  solidarnosti,  

88 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

 jednakosti  i  ravnopravnosti  u  ostvarivanju  socijalnih  prava,  koji  æće  
OSIGURATIPOBOLJÛATIÒÞIVOTNIÒSTANDARDÒIÒOMOGUĀITIÒSTVARANJEÒUSLOVAÒ
ZAÒHUMANÒIÒDOSTOJANSTVENÒÞIVOTÒāOVJEKA

Jasno   proizlazi   da   su   socijaldemokratski   i   institucionalni   model  

SADRÞAJNOÒNAJPRIBLIÞNIJIÒJEDANÒDRUGOM

2EZIMIRAJUĀIÒDIOÒPOSVEĀENÒSADRÞAJUÒIÒTIPOVIMAÒDRÞAVAÒBLAGOSTANJAÒ
treba   naglasiti   da   ne   postoji   univerzalan,   jednoobrazan   i   statièčan  
model,  pa  je  samim  tim  za  oèčekivati  da  se  i  ubuduæće  javljaju  brojne  
višše  ili  manje  sistematizirane  varijante,  koje,  kao  ššto  smo  ranije  na-­
glasili,   idejno   variraju   zavisno   od   institucionalno-­konstitucionalnih  
okolnosti,  drušštveno-­istorijskog  naslijeðđa,  politièčke  kulture,  unutrašš-­
nje  strukture  odnosa  izmeðđu  razlièčitih  nivoa  vlasti  koje  omoguæćavaju/
ili  ogranièčavaju,  stimuliššu  ili  destimuliššu  kreiranje  najprikladnijih  sa-­
DRÞAJAÒIÒOBLIKAÒSOCIJALNEÒPOLITIKEÒKAOÒIÒNEPOSREDNOÒDJELOVANJEÒAKTERAÒ
u  njenom  provoðđenju.  

Na  kraju,  èčini  se  zanimljivim  istaæći  stajališšte  holandskog  teoreti-­

āARAÒ4ERBORNAÒPREMAÒMODELUÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒKOJIÒISTIāEÒ
da   postoje   bar   tri   meðđusobno   povezana   (i   pragmatièčno   pozitivno  
DJELUJUĀA ÒRAZLOGAÒZAÒTAKVUÒDRÞAVUÒ0RVIÒDAÒBI  „„svaki  racionalni  glasaèč  
TREBAOÒDAÒPODRÞIÒDRÞAVUÒBLAGOSTANJAÒIÒDAÒSEÒODREKNEÒDIJELAÒRASPO-­
LOÞIVOGÒ PRIHODA Ò JERÒ TIMEÒ fPOMAÞEgÒ DRÞAVIÒ DAÒ izbjegne   ‘‘kolektivna  
zla’’  kao  ššto  su  ulièčni  kriminal,  šširenje  zaraznih  bolesti  i  ekonomske  
RECESIJEÒDOÒRAZORNIHÒPOLITIāKIHÒSUKOBAhÒ$RUGIÒ`NAÒPODRÛKUÒDRÞAVIÒ
BLAGOSTANJAÒ MOÞEÒ SEÒ GLEDATIÒ IÒ KAOÒ NAÒ investiciju   u   pozitivno   javno  
dobro  (razvoj  ljudskih  resursa,  produktivnosti  rada);;  i  treæći,  „„podršška  

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 89
 DRÞAVIÒ BLAGOSTANJAÒ SEÒ MOÞEÒ RAZUMJETIÒ IÒ KAOÒ ISPUNJENJEÒ ALTRUISTIāKIHÒ
drušštvenih   obaveza,   pa   prema   tome   i   normativnih   preduslova   za  
legitimaciju  i  pravdu““.4

SOCIJALNA DRŽAVA BLAGOSTANJA I PRINCIPI

SOCIJALDEMOKRATIJE

ïINIÒSEÒDAÒUPRAVOÒOVAJÒMODELÒDRÞAVEÒUÒ"I( ÒDANASÒIZISKUJEÒSVOJEVRSNUÒ
REVITALIZACIJUÒ+AOÒDAÒVRIJEMEÒOSNAÞIVANJAÒOVOGÒKONCEPTAÒKAOÒIZRAZAÒ
TRANSFORMACIJEÒ SOCIJALNEÒ DRÞAVEÒ UÒ DRÞAVUÒ BLAGOSTANJAÒ TEKÒ TREBAÒ DAÒ
nastupi.  Na  ovo  ukazuju  iskazane  tendencije  koje  potvrðđuju  tezu  da  
je  SOCIJALNAÒDRÞAVAÒNEZAOBILAZANÒAÒREKLIÒBISMOÒIÒKLJUāNIÒELEMENTÒSOCI-­
jaldemokratije.  Podsjeæćamo,  ako  su  (kao  ššto  jesu)  osnovne  vrijednosti  
socijaldemokratskog  koncepta  sloboda,  jednakost,  pravda  i  (organi-­
zovana)  solidarnost,  onda  je  sasvim  razumljivo  da  je  to  vrijednosno  
KONCEPTUALNIÒ OKVIRÒ ZAÒ RAZUMIJEVANJEÒ SOCIJALNEÒ DRÞAVEÒ KAOÒ GARANTAÒ
konkretno  primijenjenih  i  pošštovanih  osnovnih  prava  i  sloboda  (a  ne  
njihovo  samo  formalno  deklarativno  priznavanje).  

Istorijski   posmatrano,   posebno   u   postratnim   periodima   (period  

nakon  Drugog  svjetskog  rata,  u  BiH  i  nakon  1995.  godine),  uz  mno-­
GOBROJNEÒLJUDSKEÒÞRTVEÒIÒMATERIJALNAÒRAZARANJAÒDRÞAVEÒSUÒIZLOÞENEÒTEN-­
dencijama  narastajuæćeg  siromašštva,  poveæćanja  nezaposlenosti  (zastoji  

4   Klaus  Ofe,  -ODERNOSTÒIÒDRÞAVAÒ)STOKÒ:APAD,  Filip  Viššnjiæć,  Beograd,  1999,  str.  

225.

90 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

u  otvaranju  novih  radnih  mjesta,  zatvaranje  postojeæćih  radnih  kapa-­
CITETAÒ IÒNAÒTAJÒNAāINÒNAJDIREKTNIJEÒ UGROÞAVANJEÒ SOCIJALNEÒ SIGURNOSTI Ò
politièčke  nestabilnosti,  neminovno  je  da  se  uspostavljaju  (kreiraju)  novi  
programi  za  osiguravanje  sredstava  koja  æće  biti  usmjerena  primarno  
prema  osnovnim  socijalnim  rizicima:  starosti,  bolesti,  invalidnosti,  ne-­
zaposlenosti,  obrazovanju.  U  tom  kontekstu  mislimo  na  programe  u  
sferi  javnog  obrazovanja,  podršške  porodicama,  starim  i  iznemoglim  
licima,  pojedincima  i  pojedinkama  koji  se  nalaze  u  stanju  socijalne  
potrebe,  u  sferi  stambene  politike,  posebnih  programa  za  mlade  i  sl.  

Za   razliku   od   razvijenih   zapadnoevropskih   ili   skandinavskih   ze-­

MALJAÒDRÞAVEÒUÒKOJIMAÒTRANZICIONIÒPROCESIÒNISUÒZAVRÛENIÒVEĀÒSUÒDO-­
DATNOÒUSLOÞNJAVANIÒUÒPOSTRATNOMÒPERIODUÒ"I( ÒDAKLEÒSAÒIZRAZITOÒNE-­
povoljnim   socijalno-­politièčkim   ambijentom,   takoðđe   razvijaju   nove/
stare   sisteme   drušštvene   brige   i   solidarnosti,   u   osnovi   drugaèčije   od  
onih  iz  perioda  socijalizma5,  ali  sa  jednako  opravdanim  i  utemeljenim  
zahtjevima  novog  doba.  Da  je  neophodno  racionalizacijom  poveæćati  
EµKASNOSTÒDJELOVANJAÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒāIMEÒBIÒSEÒPOVEĀALAÒFUNKCIO-­
nalnost  i  djelotvornost  posebno  u  sferi  socioekonomskih  odnosa,  uz  
SNAÞNIJUÒMOTIVACIJUÒPOJEDINCAÒNAÒSOPSTVENOMÒZBRINJAVANJUÒNALAZIMOÒ
potvrdu  u  tendencijama  koje  se  javljaju  posljednjih  decenija.

  Izmijenjene   okolnosti   u   kojima   egzistiraju   moderna   drušštva  

rezultiraju   potrebom   da   se   znatno   prilagoðđavaju   i   mijenjaju   naèčini  
DJELOVANJAÒDRÞAVEÒIÒNJENIHÒINSTITUCIJAÒ4ENDENCIJAÒJEÒDAÒSEÒUPOREDOÒSÒ

5   To  su  bile  npr.  subvencije  trošškova  stanovanja  i  komunalnih  usluga,  garantovana  

puna  zaposlenost,  besplatno  javno  šškolstvo  i  zdravstvo,  razvijeni  sistemi  brige  o  
djeci,  relativno  male  nejednakosti  u  prihodima  i  imovini  i  dr.

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 91
 PROÛIRIVANJEMÒPRAVAÒGRAąANAÒIÒGRAąANKIÒUÒMODERNOJÒDRÞAVIÒNAPUÛTAÒ
DOTADAÛNJEÒDETALJNOÒIÒPRINUDNOÒDRÞAVNOÒREGULIRANJEÒ5MJESTOÒTOGAÒ
SVEÒSEÒVIÛEÒTEÞIÒNORMIRANJUÒOPĀIHÒUSLOVAÒIÒALTERNATIVAÒSTVARANJUÒPO-­
VOLJNIJEGÒPOLITIāKOGÒIÒSOCIJALNOGÒAMBIJENTAÒIÒPRUÞANJUÒÛANSIÒZAÒGRAąANEÒ
IÒDRUGEÒDRUÛTVENEÒSUBJEKTEÒDAÒUZÒSOPSTVENOÒANGAÞOVANJEÒPARTICIPA-­
ciju)  i  odgovornost  ureðđuju  razlièčite  odnose  bazirane  na  jednakosti  
i   solidarnosti,   te   na   taj   naèčin   realiziraju   neke   zajednièčke   potrebe   i  
interese.   To   je   naroèčito   sluèčaj   sa   socijaldemokratskim   zemljama   u  
3KANDINAVIJIÒÛTOÒBIÒKAOÒPOZITIVNOÒISKUSTVOÒTREBALOÒVIÛEÒAµRMIRATIÒKAOÒ
jedan  od  socijaldemokratskih  principa.

/SIMÒOVOGAÒUÒRAZVIJENIMÒZAPADNIMÒZEMLJAMAÒZAPAÞENAÒJEÒTEN-­
DENCIJAÒDAÒSEÒCIKLIāNOÒSMJENJUJUÒSOCIJALNAÒIÒNEOLIBERALNAÒDRÞAVAÒJERÒSEÒ
ekstremi  jednog  tipa  ispravljaju  uvoðđenjem  drugog.  U  situaciji  kada  
PREVLADAVAJUÒMJEREÒSADRÞAJIÒIÒOBLICIÒKOJEÒKORISTIÒSOCIJALNAÒDRÞAVAÒIMA-­
nentno  dolazi  do  prekomjernih/nerealnih  socijalnih  izdataka  koji  po  
pravilu  mogu  da  dovedu  do  smanjivanja  lièčnih  inicijativa  i  privatnog  
preduzetnišštva,  a  time  i  do  smanjivanja  opæćih  ekonomskih  uèčinaka  
UÒDRÞAVIÒAµRMIRAJUÒSEÒNEOLIBERALNEÒREFORMEÒIÒALTERNATIVEÒ)ÒOBRATNOÒ
––  kad  neoliberalno  favoriziranje  privatnog  sektora  dovede  u  pitanje  
RAZVOJÒ JAVNIHÒ SLUÞBIÒ EKONOMSKEÒ JEDNAKOSTIÒ IÒ RAVNOTEÞEÒ UÒ DRUÛTVUÒ
to  je  znak  da  je  neophodno  uvesti  neki  oblik  interventne  socijalne  
DRÞAVEÒKOJAÒSEÒOSLANJAÒNAÒOÛTRIJUÒPORESKUÒPOLITIKUÒIÒJAāEÒJAVNEÒFONDOVEÒ
koristeæći  ih  za  razne  socijalne  i  druge  regulativne  zadatke.

3AMOÒUSLOVNOÒGOVOREĀIÒMOÞEÒSEÒUÒODREąENOMÒSMISLUÒIÒUÒ"OSNIÒIÒ
Hercegovini  prepoznati  pokuššaj  primjene  mjera  i  instrumenata  jednih  
i  drugih  kada  je  rijeèč  o  socijalnim  davanjima,  ali  sa  znaèčajnom  razlikom  

92 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

u  tome  da  je  rijeèč  o  drušštvu  u  kojem  je  stepen  siromašštva  i  ukupne  ne-­
zaposlenosti  neuporediv  s  razvijenim  zemljama.  Navedena  tendencija,  
(samo  kao  ilustracija)  iskazana  i  u  modernim  drušštvima,  potvrðđuje  tezu  
DAÒNEMAÒUNIVERZALNOGÒ IÒJEDNOZNAāNOGÒ MODELAÒ DRÞAVEÒ BLAGOSTANJAÒ
ïINIÒSEÒDAÒJEÒPRIMJERENIJEÒPOTCRTATIÒSTAVÒMNOGIHÒTEORETIāARAÒDRÞAVEÒDAÒ
je  rijeèč  o  procesu  koji  traje  i  koji  neminovno  zahtijeva  reagiranje  na  
OPĀEÒGLOBALNOÒISKAZANEÒALIÒIÒSPECIµāNEÒUNUTRAÛNJEÒDRUÛTVENEÒREALITETE

3OCIJALNAÒDRÞAVAÒBLAGOSTANJAÒNAÒGLOBALNOMÒDRUÛTVENOMÒPLANUÒIMAÒ
za  cilj  da  ostvaruje  pravedan  socijalni  poredak    mjerama  ekonomske  
politike  i  socijalno  usmjerenim  zakonodavstvom  u  sferi  obrazovanja,  
zdravstva,  stanovanja,  zapoššljavanja,  socijalnog  staranja,  djeèčije  za-­
ÛTITEÒIÒSLÒ5PRAVOÒSEÒOKOÒOBIMAÒSOCIJALNEÒULOGEÒIÒINTERVENCIJEÒDRÞAVEÒ
danas  vode  brojne  rasprave  i  suèčeljavanja,  primarno  izmeðđu  politièčkih  
SUBJEKATAÒSINDIKATAÒPOSLODAVACAÒDRÞAVEÒIÒRAZNIHÒINTERESNIHÒGRUPAÒ
Postizanje   sporazuma   izmeðđu   politièčkih   subjekata   koji   vršše   vlast   i  
nosilaca  ekonomske  moæći  pretpostavlja  prethodno  izgraðđene  dobre  
odnose  izmeðđu  radnièčkih  sindikata  i  poslodavaca.  

5ÒOVOMÒKONTEKSTUÒBILOÒBIÒNUÞNOÒDAÒSOCIJALDEMOKRATSKAÒIDEJAÒIZGRAD-­
NJEÒIÒJAāANJAÒKAPACITETAÒSOCIJALNEÒDRÞAVAÒBLAGOSTANJAÒNAÒBOSANSKOHERCE-­
govaèčkom  prostoru  intenzivira  aktivnosti  u  cilju  postizanja  strukturnih  
socioekonomskih  reformi  temeljem  vrijednosti  i  principa  socijaldemo-­
kratije,  a  koje  bi,  globalno  posmatrano,  pored  ostalog,  imale  za  cilj:

jÒ SNAÞENJEÒGRAąANAÒ"OSNEÒIÒ(ERCEGOVINEÒKAOÒPOJEDINACAÒIÒPOJEDINKI

jÒ OSLOBAąANJEÒPOTENCIJALAÒZAÒRADNOÒANGAÞOVANJEÒ

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 93
 jÒ JAāANJEÒPREDUZETNIāKOGÒDUHAÒÞENAÒIÒMUÛKARACA

jÒ OSNAÞIVANJEÒPOJEDINACAÒIÒPOJEDINKIÒDAÒSAMOSTALNOÒODLUāUJUÒOÒSTE-­
penu  solidarnosti  koji  æće  iskazati  prema  svojim  sugraðđanima.

U  daljoj  konkretizaciji  ovako  (reducirano  i  ogranièčavajuæće)  postav-­

LJENIHÒ OKVIRAÒ ZAÒ SNAÞNIJEÒ ZAÞIVLJAVANJEÒ SOCIJALNEÒ DRÞAVEÒ BLAGOSTANJAÒ
akteri  i  promotori  socijaldemokratskih  vrijednosti  i  principa  treba  da  
kroz  kritièčko  propitivanje  politièčke  i  socijalne  realnosti  insistiraju  na  
PROVEDBIÒ RAZLIāITIHÒ MJERAÒ IZNALAÞENJUÒ EµKASNIJIHÒ AÒ PRIMJENJIVIHÒ ME-­
hanizama  u  cilju  osiguravanja  socijalne  sigurnosti  svakog  mušškarca  i  
ÞENEÒ5ÒTOMÒSPEKTRUÒRAZLIāITIHÒāINILACAÒKOJIÒTOMEÒDOPRINOSEUGROÞAVA-­
ju  ostvarivanje  prava  na  radÒÛTOÒJEÒIMPLICITNAÒDUÞNOSTÒDRÞAVEÒIÒNJENIHÒ
institucija,  a  uz  to  i  stvaranja  uslova  ––  prije  svega  nizom  stimulativnih  
mjera  i  vremenski  ogranièčenim  podsticajima  od  zajednice  (smanje-­
nim   ili   osloboðđenim   poreskim   obavezama)   za   jaèčanje   preduzetnièč-­
KOGÒDUHAÒKODÒSVAKEÒÞENEÒIÒMUÛKARCAÒKOJIÒSEÒNALAZIÒUÒTAKVOJÒPOTREBIÒ
Naravno,  temeljni  princip  socijaldemokratije  ––  jednakopravnost  i  rav-­
nopravnost,  i  u  ovom  segmentu  mora  biti  dosljedno  ispošštovan  (s  
ugraðđenim  mjerama  kontrole  i  sankcija)  kako  bi  se  smanjile  znaèčajno  
iskazane  negativne  posljedice  u  vidu  nepotizma,  diskriminacije  i  sl.  
Uporedo  s  ovim  èčini  se  da,  sve  do  promjene  trenda  rasta  nezaposle-­
NIHÒUÒDRUÛTVUÒDRÞAVAÒIÒNJENEÒINSTITUCIJEÒTREBAJUÒNASTAVITIÒDAÒRAZVIJAJUÒ
nove  oblike  socijalnog  osiguranja  nezaposlenih  radnika,  programima  
PREKVALIµKACIJAÒSAMOZAPOÛLJAVANJAÒ

0OSEBNOÒVAÞNOÒPITANJEÒKOJEÒSEÒTEMELJIÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKOMÒ
principu  jednakopravnosti  u  sferi  intenziviranja  procesa  zapoššljavanja  

94 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

odnosi   se   na   kreiranje   INKLUZIVNIJEGÒ PROGRAMAÒ UÒ REGULIRANJUÒ TRÞIÛTAÒ
radne   snage   jer   realnost   upozorava   da   veliki   dio   stanovnišštva   koji  
MOÞEÒRADITIÒOBRAZOVANIÒIÒMLADIÒÞENE ÒOSTAJEÒMARGINALIZIRANÒIÒÛTOÒJEÒ
èčest  sluèčaj,  èčak  formalno  diskriminiran.  Oni  nemaju  ni  priliku  da  uèče-­
STVUJUÒNAÒTRÞIÛTUÒRADAÒUZÒPRISUTNEÒFORMALNOÒDISKREDITIRAJUĀEÒKRITERIJEÒ
(radno  iskustvo,  ogranièčenja  i  uslovljavanja  prema  spolu  i  sl.).

Socijaldemokratski  principi  ukazuju  na  znaèčaj  i  obavezu  depoliti-­

ZIRANJAÒSTRUKOVNIHÒUDRUÞENJAÒRADNIKAÒIÒRADNICAÒPOSEBNOÒSINDIKALNIHÒ
oblika  organizovanja,  koji,  kao  ššto  smo  ranije  istakli,  i  u  drugim  soci-­
JALNIMÒDRÞAVAMAÒIMAJUÒVAÞNUÒULOGUÒUÒPREGOVORIMAÒSÒPOSLODAVCIMAÒ
Drušštvo  socijalne  pravde  i  solidarnosti  nije  moguæće  graditi  u  uslovima  
obespravljenosti  radnika  da  utjeèču  naprimjer  na  cijenu  rada,  proces  
poboljššanja  uslova  rada  i  zašštitu  na  radu.

0OTREBAÒZAÒKONTINUIRANIMÒINOVATIVNIMÒMJERAMAÒDRÞAVEÒKOJEÒĀEÒPO-­
stojeæću  zakonsku  regulativu  uèčiniti  uèčinkovitijom,  s  manje  iskazanih  
prepreka  i  zastoja  u  njihovoj  provedbi,  opredjeljenje  je  koje  se  odnosi  
NAÒSVEÒSFEREÒIÒSUBJEKTEÒDRUÛTVENOGÒÞIVOTAÒ:AÒNEKEÒODÒNJIHÒUMIROV-­
ljenici/penzioneri,  invalidi),  u  smislu  osiguravanja  njihove  materijalne  
sigurnosti,  DUÞNOSTÒJEÒDRÞAVEÒAÒNEÒDRUGIHÒOBLIKAÒTERITORIJALNOGÒORGANI-­
zovanja)  da  osigura  stalne  izvore  sredstava  (dosljednom  poreskom  po-­
LITIKOMÒIÒREDOVNOMÒUPLATOMÒDOPRINOSA Ò/VAJÒDIOÒDRÞAVNEÒZAÛTITEÒKAOÒIÒ
onaj  koji  se  odnosi  na  socijalnu  sigurnost  porodica  s  djecom,  nameæće  
POTREBUÒDAÒSEÒBARÒUÒODREąENOMÒVIDUÒOSIGURAÒNAÒNIVOUÒCJELINEÒDRÞAVE

3AMOÒUZÒZADOVOLJENJEÒPRETHODNOÒISTAKNUTEÒOBAVEZEÒDRÞAVEÒPRO-­
gramsko  opredjeljenje  SDP-­a  BiH  za  neophodno  sistemsko  ureðđenje/

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 95
 reformisanje   oblasti   socijalnog   osiguranja,   penzionog,   invalidskog  
i   zdravstvenog   osiguranja,   putem   implementacije   pozitivne   prakse  
DRUGIHÒ SOCIJALNIHÒ DRÞAVAÒ UÒ VIDUÒ JAVNIHÒ IÒ PRIVATNIHÒ FONDOVAÒ ODNO-­
sno  kroz  obavezno,  dobrovoljno  i  dopunsko  osiguranje,  èčini  se  da  je  
jedna  od  mjera  ka  poboljššanju  ukupne  socijalne  sigurnosti  graðđana  
Bosne  i  Hercegovine.  U  suprotnom,  bio  bi  to  dodatni  izvor  rasloja-­
VANJAÒSTRATIµKACIJEÒKOJAÒNEÒBIÒPOLUāILAÒOāEKIVANIÒPOZITIVNIÒREZULTAT

5ÒPROCESUÒIZGRADNJEÒDRÞAVEÒNAÒNOVIMÒSOCIOEKONOMSKIMÒIÒPOLITIā-­
kim  osnovama  neminovne  su  promjene  u  pojedinaèčnim  segmentima  
drušštvene  strukture,  posebno  sa  aspekta  uspostavljanja  novih  odnosa  
UÒRELACIJIÒDRUÛTVADRÞAVEÒDRÞAVEGRAąANINAÒ-REÞAÒODNOSAÒKROZÒPOSTO-­
JEĀEÒMJEREÒZAÛTITEÒZAKONODAVSTVOÒIÒSL ÒZNAāAJNOÒSEÒUSLOÞNJAVAÒUTOLIKOÒ
višše  ššto  je  bosanskohercegovaèčko  drušštvo,  kao  drušštvo  u  tranzicionim  
PROCESIMAÒIZLOÞENOÒIZAZOVIMAÒKOJIÒSEÒTEMELJEÒIÒPREPOZNAJUÒDIJELOMÒKAOÒ
recidivi  proššlosti,  a  dijelom  kao  novum  savremenog  doba.  Brojne  spe-­
CIµāNOSTIÒSOCIOEKONOMSKOGÒIÒPOLITIāKOGÒAMBIJENTAÒDANASÒOPREDJELJUJUÒ
NAJMANJEÒUÒTOJÒMJERIÒIÒSPECIµāNEÒOBLIKEMODELEÒZAGOVARANJAÒSOCIJALNEÒ
DRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒïINIÒSEÒDAÒUGRADNJAÒIÒKOMBINACIJAÒSPECIµāNIHÒOBLI-­
KAÒMJERAÒSADRÞAJAÒIÒINSTRUMENATAÒKAOÒGRAąEÒNOVEÒDRÞAVEÒAÒNAÒTEMELJUÒ
socijaldemokratskih  naèčela  i  vrijednosti,  jeste  put  da  ne  dospijemo  u  
„„socijalni  vakuum““,  ššto  bi  znaèčilo  odreæći  se  dobrih  i  primjenjivih  praksi  
IZÒPROÛLOSTIÒAÒISKAZATIÒNEMOĀÒUÒPROµLIRANJUÒNOVIHÒïINIÒSEÒDAÒSVEÒDOKÒ
postoje  vrijednosti  poput  jednakosti,  solidarnosti,  pravednosti  i  huma-­
nizmaÒKAOÒIÒAKTERIÒUÒNJIHOVOMÒPROMOVIRANJUÒIDEJAÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒ
blagostanja  nema  ogranièčen  vijek  trajanja.  

Naprotiv.

96 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

 GENERALIZACIJE I PREPORUKE
Preporuke   dotièču   kako   kolektivni/sistemski   nivo   tako   i   onaj  
individualni/graðđanski:

jÒ Bosanskohercegovaèčki  upravljaèčki  sistem  socijalnih  politika  i  za-­

šštite  ima  u  osnovi  solidan  temelj  relevantnih  regulativa,  preuzetih  
konvencija   o  ljudskim   pravima  iz   domena   rada   i   zapoššljavanja,  
socijalne   i   zdravstvene   zašštite,   obrazovanja   itd.,   kao   i   najboljih  
praksi,  kako  evropskih  tako  i  regionalnih/srodnih  i  domaæćih.  

jÒ Ono  ššto  je  potrebno  progresivno  modulirati  u  okvirima  pravnog  

i  regulatornog  okvira  tog  sistema  kao  i  njegovih  institucionalnih  
mehanizama  jest  promjena  pristupa  uoblièčavanju  navedenih  okvi-­
ra,   od   formalistièčkog   (utemeljenog   ‘‘na   papiru’’/samosvrsishod-­
nog)   ka   izvedbenom/praktièčnom,   u   smislu   uèčinkovite   primjene  
preuzetih  konvencija  i  propisanih  normi,  na  osnovu  izraðđenih  ak-­
cionih  planova.  Svrha  takvih  planova  je  da  daju  jasne  i  precizne  
smjernice  upravljaèčkim  strukturama  za  njihove  konkretne,  kao  i  
koordinirane  akcije  i  procese  implementacije  socijalnih  politika,  
uz  permanentan  proces  praæćenja  i  procjene  uèčinaka  (monitoring  
i  evaluacija)  realiziranih  aktivnosti/prakse,  te  relevantnih  prilago-­
ðđavanja  i  izmjena  u  domenu  uoèčenih  nedostataka/nedosljednosti/
manjkavosti,  a  sve  u  cilju  kontinuiranog  procesa  unapreðđenja  i  
progresivnog   upravljanja   navedenim   sistemom   socijalno   odgo-­
VORNEÒIÒPROSPERITETNEÒDRÞAVEÒ

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 97
 jÒ Samim  tim  bi  bilo  moguæće  napraviti  iskorak  u  smislu  kretanja  od  
‘‘slova  na  papiru’’  ka  ‘‘papiru’’  kao  vodilji  i  svrsi  provodljivih  i  naj-­
BOLJIHÒEVROPSKIHÒIÒDOMAĀIHÒPRILAGOąENIHÒSPECIµāNOSTIMAÒSISTEMAÒ
i  drušštvenog  ureðđenja)  praksi.  

jÒ (U)èčiniti  implementacijske  mehanizme  (dakle  izvrššna  tijela,  agen-­

cije,  operativne  strukture  itd.  koje  su  po  prirodi  svoga  ustrojstva  i  
PROPISANIHÒDUÞNOSTIÒZADUÞENEÒZAÒUāINKOVITUÒIÒDOSLJEDNUÒPROVEDBUÒ
razvojnih  politika/strategija  i  akcionih  planova  koji  izviru  iz  razvoj-­
nih   strategija,   temeljem   propisanog   pravnog   okvira)   kontinui-­
rano  EµKASNIM,  konzistentnim  u  provoðđenju  razvojnih  planova,  
korektivnim,  temeljem  uoèčenih  aspekata  moguæćih  poboljššanja  i  
otklanjanja  manjkavosti,  te  progresivnim.  Dakle,  èčiniti  ih  (nagla-­
ššavam  èčinjenje  kao  proces,  a  ne  kao  pojedinaèčnu  akciju,  ad  hoc  
iskorak)   rotorima/pokretaèčima   socijalno   odgovornog   planiranja  
IÒDJELOVANJAÒUPRAVLJAāKOGÒSISTEMAÒDRÞAVEÒ5ÒTOMÒSMISLUÒVAÞNOÒJEÒ
analizirati  veæć  isprobane/primijenjene  aktivnosti  iz  okvira  dobrih  
praksi/projekte,  koncepte,  module  koji  su  primjenjivani  kao  kon-­
kretne  mjere  zapoššljavanja,  usklaðđenosti  radne  snage  s  potreba-­
MAÒTRÞIÛTAÒPODSTICATIÒOBRAZOVANJEÒNAÒSVIMÒNIVOIMAÒKAKOÒBIÒSEÒDO-­
SLJEDNOÒAµRMIRAOÒPRINCIPÒJEDNAKOSTIÒIÒRAVNOPRAVNOSTIÒAÒELIMINIRALIÒ
oblici  diskriminacije  i  segregacije;;  podsticati  dobra  iskustva  oblika  
IÒSADRÞAJAÒPROCESAÒDOÛKOLOVANJAÒCJELOÞIVOTNOGÒUāENJAÒPREKVALI-­
µKACIONIHÒEDUKATIVNIHÒSADRÞAJAÒITDÒUÒSVRHUÒVEĀEÒKONKURENTNOSTIÒ
znanja  i  struèčnosti  u  cilju  smanjenja  ukupne  stope  nezaposleno-­
sti;;   unapreðđivati   zdravstvenu   zašštitu,   socijalnu   zašštitu   itd.   Ovo  
SUÒSAMOÒNEKEÒODÒSMJERNICAÒKOJEÒBIÒMOÞDAÒMOGLEÒDAÒUNAPRIJEDEÒ
DOBREÒPRAKSEÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒUTEMELJENEÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒ

98 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

 principima  i  bile  korisne  za  sveobuhvatne  planske  okvire  djelova-­
nja  i  operative  implementacijskih  mehanizama.  

jÒ Mijenjati  prirodu  sistema  socijalnih  politika  i  zašštite  od  fragmen-­

tiranosti   ka   integralnosti,   harmonizaciji,   ujednaèčavanju   kako  
razvojnih  strategija  tako  i  njihovih  izvedbenih/akcionih  planova  
IÒ MEHANIZAMAÒ IMPLEMENTACIJEÒ UNUTARÒ āEGAÒ VAÞNUÒ ULOGUÒ MOÞEÒ
imati   mehanizam   kontinuirane   koordinacije   i   kooperacije   rele-­
vantnih  ‘‘poluga’’  sistema  socijalnih  politika  i  zašštite  (u  tom  smislu  
VAÞNOÒJEÒANALIZIRATIÒDOBREÒPRIMJEREÒIZÒPRAKSEÒPOPUTÒVEĀÒPRIMIJE-­
njenih  oblika  koordinacije/radne  grupe,  koordinacijskih  foruma,  
meðđusektorske  skupine  itd.).

jÒ +AKOÒINSTITUCIONALNIÒIZVRÛNIÒIÒZAKONODAVNIÒOKVIRÒTRAÞIÒTEMELJNAÒIÒ
kontinuirana  unapreðđenja  (aktivizam  sistema),  tako  se  i  individu-­
ALNIÒNIVOÒāINIÒJEDNAKOÒVAÞNIMÒUÒSMISLUÒUNAPREąENJAÒSOCIJALNEÒOSVI-­
ješštenosti  svakog  graðđanina  Bosne  i  Hercegovine  kao  pripadnika  
bh.  drušštva  (a  ne  odjelitih,  u  osnovi  usko  interesnih/hermetizira-­
nih  cjelina  poput  administrativnih,  vjerskih,  partitokratskih  itd.)  i  
korisnika  prava  socijalne  zašštite  (aktivizam  pojedinca/graðđanina),  
èčija  æće  svijest  i  savjest  habitiranja  i  djelovanja  u  okvirima  pripada-­
juæćeg  bh.  drušštva  biti  na  veæćoj  ljestvici  solidarnosti  i  odgovornosti  
(temeljem   ojaèčane  etièčnosti  i  ššireg  obima   (o)vladane   znanosti   i  
iskustvenosti)  i  uèčinkovitosti,  kako  spram  sebe,  vlastitih  potreba  i  
svoje  pozicije  u  bh.  drušštvu  tako  i  samog  bh.  drušštva  u  cjelini,  i  u  
KONAāNICIÒSOCIOEKONOMSKOGÒKREDIBILITETAÒNJEGOVEÒDRÞAVEÒUÒCJELINIÒ

$RÞAVAÒSOCIJALNOGÒBLAGOSTANJAÒBAZIRANAÒNAÒSOCIJALDEMOKRATSKIMÒPRINCIPIMAÒIÒVRIJEDNOSTIMA 99
 jÒ Na   taj   naèčin   moguæće   je   oèčekivati   i   otvaranje   višše   prostora   (ko-­
lektivnog,  ali  i  onog  pojedinaèčnog)  za  jaèčanje  indirektnih,  ali  vrlo  
komplementarnih,  socijalno  humanistièčki  oplemenjujuæćih  segme-­
nata   drušštva   (poput   kulture,   umjetnosti   itd.),   koji   u   konaèčnici  
oplemenjuju  drušštveni  milje  i  ambijent  za  konzistentniju  i  uèčin-­
kovitiju  socijalnu  politiku  prema  graðđanima  kao  korisnicima  prava  
i  zašštite.  Ne  treba  posebno  naglaššavati  da  se  u  ovom  kontekstu  
āINIÒDAÒJEÒMODELÒSOCIJALNEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒKOJAÒJEÒKAOÒPROJEKTÒ
socijalno  jake  i  pravno  ureðđene/i  zašštiæćene  zemlje,  najpogodniji  
u  provedbi  najboljih  praksi  drugih  zemalja  (skandinavskih,  sred-­
njoevropskih  ili,  zaššto  ne,  regionalnih),  prilagoðđen  potrebama  i  
prioritetima  Bosne  i  Hercegovine  i  njenog  drušštva  u  cjelini.  

100 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Srebrenka  Viðđen

 PITANJE RODNE
RAVNOPRAVNOSTI U
STRANKAMA LIJEVE
ORIJENTACIJE
Dijana Šehić i Fedra Idžaković

O FEMINIZMU

P
OSTOJIÒMNOGOÒDEµNICIJAÒIÒVRSTAÒFEMINIZMAÒALIÒGENERALNOÒSEÒMOÞEÒ
reæći  da  je  to  politièčki,  ekonomski  i  kulturni  pokret  koji  se  bavi  
pitanjima  ravnopravnosti  spolova  i  zagovara  uspostavljanje  jed-­
NAKIHÒPRAVAÒIÒMOGUĀNOSTIÒZAÒÞENE

Iako  je  pojam  ‘‘feminizam’’  šširoku  upotrebu  stekao  tek  sedamdesetih  

godina  proššlog  stoljeæća,  i  danas  jošš  uvijek  kod  mnogih  ljudi  simbolizira  
drušštveno  neprihvatljivu  pojavu  koja  ima  za  cilj  naruššiti  tradicionalnu  
podjelu  rodnih  uloga,  èčime  se  podriva  temelj  porodice.  Nije  rijetkost  
DAÒIÒDANASÒMNOGEÒÞENEÒKOJEÒSEÒZALAÞUÒZAÒÞENSKAÒPRAVAÒNEÒÞELEÒDAÒIHÒSEÒ
NAÒBILOÒKOJIÒNAāINÒPOVEÞEÒSÒFEMINIZMOMÒNITIÒSEÒSAMEÒÞELEÒTAKOÒIZJASNITIÒ

101
 Mnogi  predstavljaju  feministice  kao  mrziteljice  mušškaraca,  opisu-­
JUÒIHÒKAOÒRUÞNEÒNEZADOVOLJNEÒIÒNEOSTVARENEÒÞENEÒ4AKVEÒPREDRASUDEÒ
se  stvaraju  zbog  toga  ššto  ljudi  zapravo  nemaju  nikakva  stvarna  znanja  
OÒOVOMÒVAÞNOMÒPOKRETUÒZAÒPRAVAÒÞENAÒALIÒāESTOÒIÒZBOGÒSTRAHAÒODÒ
JAKIHÒIÒEMANCIPIRANIHÒÞENAÒKAOÒMOGUĀEÒPOTENCIJALNEÒKONKURENCIJE

$ANASÒKADÒMNOGEÒÞENEÒNAROāITOÒUÒRAZVIJENIMÒZEMLJAMAÒUÞIVAJUÒ
prava  i  moguæćnosti  o  kojima  su  prve  feministice  mogle  samo  sanjati,  
za  feminizam  jošš  uvijek  ima  mjesta.  Razlog  za  to  je  veoma  spora  pro-­
mjena  drušštva,  kao  i  kombinacija  drušštvenih,  ekonomskih  i  politièčkih  
INTERESAÒTEÒTRADICIJEÒIÒPREDRASUDEÒKOJEÒVEOMAÒāESTOÒSTAVLJAJUÒÞENEÒUÒ
DRUGORAZREDNIÒPOLOÞAJ

KAKO JE TO BILO U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI

-OÞEÒSEÒREĀIÒDAÒPREVLADAVAÒSTAVÒDAÒSUÒÞENEÒUÒBIVÛOJÒ*UGOSLAVIJIÒUÞIVALEÒ
visok  stepen  prava  i  bile  ravnopravne  s  mušškarcima.  Kada  se  osvrnemo  
UNAZADÒIÒPROMOTRIMOÒOVOÒUÒKONTEKSTUÒTOGÒVREMENAÒTOÒJEÒMOÞDAÒIÒISTINAÒ
naroèčito  kada  je  rijeèč  o  pristupu  obrazovanju,  zapoššljavanju,  ostvariva-­
NJUÒJEDNAKEÒPLAĀEÒZDRAVSTVENOJÒZAÛTITIÒITDÒ-EąUTIMÒUVAÞAVAJUĀIÒSVAÒ
ova  dostignuæća,  i  tada  su  postojala  podruèčja  tzv.  staklenog  plafona.  
Tako  su,  bez  obzira  na  to  ššto  su  formalno  sve  oblasti  bile  otvorene  svi-­
MAÒPAÒIÒÞENAMAÒUÒPRAKTIāNOMÒÞIVOTUÒKLJUāNEÒPOZICIJEÒILIÒPOZICIJEÒMOĀIÒ
BILEÒILIÒNEDOSTUPNEÒILIÒMANJEÒDOSTUPNEÒāAKÒIÒVRLOÒOBRAZOVANIMÒÞENAMAÒ

4AKOÒSUÒMOGUĀNOSTIÒZAÒZNAāAJNIJEÒUāEÛĀEÒÞENAÒUÒPOLITIāKOMÒÞI-­
votu  ili  zastupljenost  na  visokim  pozicijama  bile  prilièčno  nedostupne  

102 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

u  bivššoj  Jugoslaviji.  Problemi  su  naroèčito  bili  prisutni  u  ostvarivanju  
IÒPRISTUPUÒPRAVIMAÒZAÒÞENEÒUÒRURALNIMÒSREDINAMAÒKOJEÒSUÒUÒVELIKOJÒ
MJERIÒÞIVJELEÒGOTOVOÒPAÒIZOLIRANOÒIÒUÒVRLOÒPATRIJARHALNOMÒAMBIJENTUÒ
Nasilje  u  porodici  takoðđer  je  postojalo,  ali  se  o  tome  u  javnosti  veoma  
malo  govorilo.  Prevladavalo  je  miššljenje  da  je  to  iskljuèčivo  privatna  
stvar  koja  treba  ostati  u  krugu  porodice.  

Meðđutim,  feminizam  kao  pokret  ipak  je  u  izvjesnoj  mjeri  utjecao  

IÒNAÒÞENEÒUÒSOCIJALISTIāKOJÒ*UGOSLAVIJIÒ&EMINISTIāKEÒINICIJATIVEÒPOJAVILEÒ
su   se   sedamdesetih   godina   u   glavnim   gradovima,   prije   svega   na  
univerzitetima  i  u  akademskim  krugovima.    U  tom  periodu  prvi  me-­
ąUNARODNIÒ FEMINISTIāKIÒ SKUPÒ ODRÞANÒ JEÒ UÒ "EOGRADUÒ Ò GODINE Ò
i   tada   se   prvi   put   u   bivššoj   Jugoslaviji   otvara   pitanje   diskriminacije  
ÞENAÒ.AKONÒOVOGAÒMOÞEÒSEÒREĀIÒDAÒJEÒDOÛLOÒUÒODREąENOMÒSMISLUÒDOÒ
PODIZANJAÒSVIJESTIÒOÒRAVNOPRAVNOSTIÒSPOLOVAÒIÒSARADNJEÒIZMEąUÒÞENAÒIZÒ
razlièčitih  republika  bivšše  Jugoslavije  o  ovom  pitanju.  

DEVEDESETE GODINE, RAT I STANJE PRAVA ŽENA

Situacija  koja  je  nastupila  devedesetih  godina  proššlog  stoljeæća  nakon  
prvih  viššestranaèčkih  izbora  ogoljela  je  dokraja  tezu  o  ravnopravnoj  
ÞENSKOJÒPOLITIāKOJÒMOĀIÒÙENEÒSUÒPREKOÒNOĀIÒNESTALEÒIZÒPOLITIāKOGÒÞI-­
vota,  a  njihov  politièčki  utjecaj  nije  se  mogao  vidjeti  ni  tokom  rata  u  
"OSNIÒ IÒ (ERCEGOVINIÒ2ATÒ IÒ IZGRADNJAÒ DRÞAVEÒ NAKONÒ RATAÒ UÒ PRVIÒ PLANÒ
nameæću   etnièčku   ravnopravnost,   potiskujuæći   pitanje   ravnopravnosti  
SPOLOVAÒNAÒMARGINEÒJAVNOGÒINTERESAÒAKOÒGAÒJEÒIKADAÒIÒBILOÒÙENEÒNISUÒ
bile  ukljuèčene  u  pregovaraèčke  procese  tokom  rata,  a  nisu  uèčestvovale  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   103

 ni  u  konaèčnim  pregovorima  koji  su  prethodili  potpisivanju  mirovnog  
sporazuma  kojim  je  rat  u  Bosni  i  Hercegovini  okonèčan  (tzv.  Dejtonski  
MIROVNIÒSPORAZUM Ò0ITANJEÒRODNEÒRAVNOPRAVNOSTIÒDRÞAVUÒNEÒZANIMAÒ

-EąUTIMÒOVOÒPITANJEÒKAOÒIÒPITANJEÒDISKRIMINACIJEÒÞENAÒPOSTAJEÒ

kljuèčno  za  nevladine  organizacije  (NVO),  koje  su  nastale  uglavnom  
TOKOMÒRATAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒ/VEÒPRVEÒ.6/ EÒÞENEÒSUÒORGANIZI-­
RALEÒDAÒBIÒPOZIVALEÒNAÒMIRÒIÒPRUÞILEÒODGOVORÒNAÒHUMANITARNUÒKRIZUÒTEÒ
POMOĀÒIZBJEGLICAMAÒIÒÞRTVAMAÒRATAÒ.AKONÒOKONāANJAÒRATAÒUÒ"OSNIÒIÒ
Hercegovini  osniva  se  veliki  broj  NVO-­a,  naroèčito  onih  koji  se  bave  
PRAVIMAÒÞENAÒ5ÒTOÒVRIJEMEÒ.6/ IÒSUÒODIGRALIÒVAÞNUÒULOGUÒUÒPOMOĀIÒ
ÞENAMAÒÞRTVAMAÒRATNOGÒNASILJAÒ5POREDOÒVAÞNAÒMISIJAÒBILAÒJEÒAKTIV-­
NOÒUāEÛĀEÒUÒIZGRADNJIÒDRUÛTVAÒTEÒNASTAVAKÒPRUÞANJAÒUSLUGAÒIÒPODRÛKEÒ
ÞRTVAMAÒRATAÒ

5PRAVOÒ SUÒ TZVÒ ÞENSKEÒ ORGANIZACIJEÒ OKUPLJENEÒ OKOÒ PRAVAÒ ÞENAÒ

prve  preššle  entitetske  linije  i  krenule  sa  izgradnjom  mira  povezujuæći  
SEÒMEąUSOBNOÒIÒPOVEZUJUĀIÒSVOJEÒAKTIVNOSTIÒ5ÒPRVIÒPLANÒÞENEÒTADAÒ
postavljaju  pitanje  diskriminacije  i  neravnopravnosti.  Poèčinje  proces  
RAZVIJANJAÒ SVIJESTIÒ OÒ POTREBIÒ SNAÞNIJEGÒ UāEÛĀAÒ ÞENAÒ UÒ SVIMÒ SFERAMAÒ
ÞIVOTAÒPOSEBNOÒUÒSFERIÒPOLITIKEÒBORBEÒPROTIVÒNASILJAÒNADÒÞENAMAÒITDÒ
.6/ IÒUÒOVOMEÒNALAZEÒSNAÞNUÒPODRÛKUÒMEąUNARODNEÒZAJEDNICE

Grupa   NVO-­a   iz   obaju   entiteta   zahvaljujuæći   saradnji   i   zajednièč-­

KOMÒRADUÒSASTAVLJAÒIÒOBJAVLJUJEÒPRVIÒ)ZVJEÛTAJÒOÒPRAVIMAÒÞENAÒUÒ"OSNIÒ
IÒ(ERCEGOVINIÒ Ò5ÒTOÒVRIJEMEÒBIOÒJEÒTOÒIZNIMNOÒVAÞANÒKORAKÒUÒ
CILJUÒ IZGRADNJEÒ ÞENSKOGÒ POKRETAÒ UÒ "I(Ò IÒ TEMELJÒ JEÒ BROJNIHÒ BUDUĀIHÒ
AKTIVNOSTIÒKAÒRAVNOPRAVNOSTIÒÞENAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒ/DÒTADAÒSVIÒ

104 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

NAPORIÒÞENSKIHÒ.6/ AÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒPAÒIÒUÒREGIJIÒUSMJERENIÒSUÒ
NAÒUSPOSTAVLJANJEÒRAVNOPRAVNOSTIÒSPOLOVAÒIÒPROMOCIJUÒÞENSKIHÒPRAVAÒ
UÒSVIMÒOBLASTIMAÒKAOÒIÒOSNAÞIVANJEÒÞENAÒOPĀENITOÒ

POSLIJERATNI PERIOD I USPOSTAVLJANJE

ZAKONODAVNOG OKVIRA ZA RAVNOPRAVNOST SPOLOVA
U BIH
Od  tih  poslijeratnih  godina  pa  do  danas  doššlo  je  do  velikih  promje-­
na  zakonodavnog  i  institucionalnog  okvira  u  vezi  s  ravnopravnoššæću  
spolova.  Donesen  je  set  antidiskriminacijskih  zakona,  meðđu  kojima  
su:  Zakon  o  ravnopravnosti  spolova  u  BiH  (donesen  2003.  godine,  
pretrpio   je   izmjene   2009,   preèčiššæćeni   tekst   2010.   godine),   Zakon   o  
zabrani  nasilja  u  porodici  u  oba  entiteta,  kao  i  Zakon  o  zabrani  dis-­
kriminacije  (2009).  Ovi  zakoni  pozicioniraju  Bosnu  i  Hercegovinu  na  
visok  nivo  de  jure  zašštite  ljudskih  prava  svih  njenih  graðđana.  

Tako  zakonodavna  tijela  na  svim  nivoima  vlasti  formiraju  komisije  

za  ravnopravnost  spolova.  Osnivaju  se  Gender  centri  u  Federaciji  BiH  
(FBiH)  2000.  godine  i  Republici  Srpskoj  (RS)  2002.  godine  kao  neza-­
visne  vladine  agencije.  Posredstvom  tih  centara  imenovane  su  osobe  
ZADUÞENEÒZAÒTZVÒGENDERÒPITANJAÒILIÒPITANJAÒRODNEÒRAVNOPRAVNOSTIÒPRIÒ
DRÞAVNIMÒENTITETSKIMÒIÒOPĀINSKIMÒIZVRÛNIMÒORGANIMAÒVLASTIÒ

Zakon  o  ravnopravnosti  spolova  u  BiH  iz  2003.  godine  propisuje,  

promovira  i  šštiti  stvarnu  ravnopravnost  spolova  i  garantira  jednake  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   105

 MOGUĀNOSTIÒ SVIMAÒ TEÒ PRUÞAÒ ZAÛTITUÒ PRAVAÒ UÒ JAVNOJÒ IÒ PRIVATNOJÒ SFERIÒ
ÞIVOTA  Shodno  odredbama  zakona  uspostavlja  se  Agencija  za  rav-­
nopravnost   spolova   BiH.   6AÞNOSTÒ OVOGÒ ZAKONAÒ OGLEDAÒ SEÒ IÒ UÒ OBA-­
VEZIÒ DRÞAVEÒ NAÒ DONOÛENJEÒ NOVIHÒ IÒ IZMJENUÒ POSTOJEĀIHÒ ZAKONAÒ RADIÒ
usklaðđivanja  s  odredbama  ovog  zakona,  te  osiguranju  nadzora  nad  
njegovim  provoðđenjem.

.AÒPRVIÒPOGLEDÒIZGLEDAÒDAÒJEÒDRÞAVAÒPODUZELAÒSVEÒPOTREBNEÒMJEREÒ
KAKOÒBIÒUKINULAÒDISKRIMINACIJUÒÞENAÒ&ORMALNOÒDONOÛENJEMÒZAKONAÒ
jest   doššlo   do   napretka.   Meðđutim,   usvojeni   zakoni   se   u   praksi   ne  
primjenjuju.  Tako  i  pored  ustavnog  okvira  i  meðđunarodno  preuzetih  
obaveza,  kao  i  usvojenih  zakona,  nije  doššlo  do  znaèčajnijeg  poboljšša-­
NJAÒPOLOÞAJAÒÞENAÒ)ÒDALJEÒSEÒNASTAVLJAÒKONTINUIRANAÒMADAÒNEKADAÒNEÒ
POTPUNOÒOāITAÒDISKRIMINACIJAÒÞENAÒUÒGOTOVOÒSVIMÒOBLASTIMAÒÞIVOTAÒ

Kombinacija  ekonomskih  i  politièčkih  interesa  te  jošš  uvijek  veoma  

SNAÞANÒPATRIJARHALNIÒUTJECAJÒPRAĀENÒNEGATIVNIMÒEFEKTIMAÒEKONOMSKEÒ
TRANZICIJEÒGURAÒSVEÒDUBLJEÒÞENEÒNAÒMARGINEÒDRUÛTVAÒïINIÒSEÒDAÒSVIÒ
NAPORIÒZAÒPROMOCIJUÒÞENSKIHÒLJUDSKIHÒPRAVAÒDAJUÒSAMOÒKRATKOROāNEÒ
rezultate,  jer  se  do  sada,  izuzev  promjena  na  zakonodavnom  nivou,  
ne  vide  znaèčajnije  promjene  u  praksi.  Jošš  uvijek  su  stereotipna  i  tra-­
DICIONALNAÒSHVATANJAÒOÒMJESTUÒIÒULOZIÒÞENEÒKAOÒPRIMARNOÒMAJKEÒODNO-­
SNOÒSUPRUGEÒIÒDALJEÒSVEPRISUTNAÒAÒÞENEÒSEÒSMATRAJUÒNAJODGOVORNIJOMÒ
za  oèčuvanje  porodice.  

)ÒDANASÒVEĀINAÒÞENAÒKOJEÒSEÒNALAZEÒNAÒVISOKIMÒPOLITIāKIMÒIÒDRUGIMÒ
pozicijama  uvijek  istièče  svoju  nadljudsku  snagu  i  sposobnost  da  po-­
red  obavljanja  svih  kuæćnih  poslova,  brige  o  djeci  i  starima,  uspijevaju  

106 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

ODGOVORITIÒPOSLOVNIMÒOBAVEZAMAÒNASTAVLJAJUĀIÒTAKOÒPODRÞAVATIÒOPĀE-­
PRIHVAĀENIÒSTAVÒDAÒJEÒBRIGAÒOÒPORODICIÒIÒDJECIÒISKLJUāIVOÒOBAVEZAÒÞENEÒ
/VAKVOÒSHVATANJEÒSNAÞNOÒUTJEāEÒNAÒKREIRANJEÒDRUÛTVENIHÒSTAVOVAÒIÒOÒ
ovom  pitanju,  a  posebno  stavova  mladih  ljudi.

UTJECAJ TRANZICIJE I EKONOMSKE KRIZE NA POLOŽAJ

ŽENA

3VAKAKOÒDAÒJEÒPOLOÞAJÒÞENAÒUÒVELIKOJÒMJERIÒDETERMINIRANÒSOCIJALNIMÒ
IÒEKONOMSKIMÒPROBLEMIMAÒUÒDRUÛTVUÒ5ÒPRAVILUÒEKONOMSKIÒPOLOÞAJÒ
ÞENAÒJEÒGOTOVOÒUVIJEKÒMNOGOÒTEÞIÒUÒODNOSUÒNAÒPOLOÞAJÒMUÛKARACAÒ

5ÒPOSLIJERATNOJÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒTRANZICIJOMÒIZÒSISTEMAÒDRÞAVNOGÒ
VLASNIÛTVAÒUÒPRIVATNOÒÞENEÒSNOSEÒTEÛKEÒPOSLJEDICEÒUÒOSTVARIVANJUÒEKO-­
nomskih  prava.  Prve  dobivaju  otkaze,  a  posljednje  se  zapoššljavaju.  
0OSEBANÒJEÒPROBLEMÒZAPOÛLJAVANJEÒÞENAÒKOJEÒNISUÒUDATEÒILIÒVEĀÒIMAJUÒ
DJECUÒJERÒPOSLODAVCIÒTOÒSMATRAJUÒIZUZETNOÒOTEÞAVAJUĀOMÒOKOLNOÛĀUÒ
s  obzirom  na  to  da  oèčekuju  potpunu  predanost  poslu.  

Prema  podacima  Ankete  o  radnoj  snazi  za  2014.  godinu1,  koju  

RADIÒ IÒ OBJAVLJUJEÒ DRÞAVNAÒ !GENCIJAÒ ZAÒ STATISTIKUÒ UKUPANÒ BROJÒ ZAPO-­
SLENIHÒOSOBAÒJEÒÒODÒKOJIHÒJEÒÒÞENAÒILIÒÒPOSTOÒ
.EZAPOSLENIHÒIMAÒÒODÒKOJIHÒJEÒÒÞENAÒILIÒÒPOSTOÒ
.EAKTIVNIHÒOSOBAÒIMAÒÒODÒKOJIHÒJEÒÒÞENAÒILIÒÒ

1   http://www.bhas.ba/ankete/LFS_2014_001_01_bh.pdf  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   107

 POSTOÒ3AMOZAPOSLENIHÒIMAÒÒODÒKOJIHÒJEÒÒÞENAÒILIÒÒ
POSTOÒ0OMAÞUĀIHÒāLANOVAÒNEPLAĀENIÒAÒRADEÒUÒPORODIāNOMÒBIZNISU Ò
IMAÒÒODÒKOJIHÒJEÒÒÞENAÒILIÒÒPOSTOÒ

Bosna  i  Hercegovina  uistinu  jest  usvojila  mjere  kojima  bi  osigu-­

rala  rodnu  ravnopravnost  u  zapoššljavanju,  a  potreba  za  smanjenjem  
DISKRIMINACIJEÒÞENAÒUÒOVOMÒPOLJUÒTAKOąERÒJEÒPREPOZNATAÒIÒPLANIRANAÒUÒ
drugim  relevantnim  strategijskim  dokumentima  (Alternativni  izvješštaj  
OÒPRIMJENIÒ#%$!7 AÒ Ò5ÒSITUACIJIÒKADAÒJEÒPRIVREDAÒGOTOVOÒNAÒ
izdisaju,  a  radna  mjesta  predstavljaju  pravu  rijetkost,  zapravo  jedino  
SIGURNOÒZAPOSLENJEÒJESTÒUÒNEKOJÒODÒDRÞAVNIHÒINSTITUCIJAÒ

Neformalni  podaci  ukazuju  na  to  da  se  radna  mjesta  u  institucija-­
ma  uglavnom  rasporeðđuju  po  stranaèčkim  listama  i  rodbinskim  vezama,  
IÒPRISTUPÒZAÒMNOGEÒJEÒTIMEÒVEOMAÒOGRANIāENÒ-NOGEÒÞENEÒSVOJEÒRADNOÒ
ISKUSTVOÒSTJEāUÒKROZÒRADÒUÒNEVLADINOMÒSEKTORUÒTAKOÒDAÒSEÒMOÞEÒREĀIÒ
DAÒUPRAVOÒÞENEÒāINEÒOKOSNICUÒCIVILNOGÒSEKTORAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒ
.ARAVNOÒOVAÒRADNAÒMJESTAÒZAHTIJEVAJUÒIZNIMANÒANGAÞMANÒTEÒSUÒUÒ
velikoj  mjeri  neizvjesna  jer  su  u  principu  projektno  uslovljena.  

$ANASÒ MLADEÒ IÒ NEUDATEÒ ÞENEÒ MNOGOÒ TEÞEÒ MOGUÒ DOĀIÒ DOÒ POSLAÒ
u  odnosu  na  svoje  mušške  kolege.  Poslodavci  ovo  pravdaju  time  da  
JEÒ ÞENAMAÒ OMOGUĀENOÒ DAÒ KORISTEÒ BOLOVANJEÒ ZBOGÒ NJEGEÒ DJECEÒ ILIÒ
eventualno  da  koriste  trudnièčko  bolovanje,  navodeæći  da  tako  dolazi  
DOÒPOVEĀANJAÒTROÛKOVAÒPOSLOVANJAÒ5ÒPROCESUÒTRAÞENJAÒPOSLAÒPAÒIÒNAÒ
RADNOMÒMJESTUÒGOTOVOÒUÒPRAVILUÒSUÒÞENEÒTEÒKOJEÒSUÒIZLOÞENEÒRAZLIāITIMÒ
oblicima  uznemiravanja,  èčesto  seksualnog  uznemiravanja,  a  u  zadnje  
vrijeme  sve  višše  je  prisutan  i  mobing.  

108 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

 S  rastom  ekonomske  krize  proporcionalno  dolazi  i  do  umanjivanja  
RANIJEÒSTEāENIHÒPRAVAÒZAPOSLENIHÒIÒOPETÒSUÒÞENEÒTEÒKOJEÒSUÒPRVEÒNAÒ
udaru.  Tako  je  u  Bosni  i  Hercegovini  posljednjih  godina  uoèčen  veliki  
problem  krššenja  prava  trudnica,  posebno  u  privatnom  sektoru.  

-OÞEÒ SEÒ REĀIÒ DAÒ JEÒ PRIVATNIÒ SEKTORÒ RAJÒ ZAÒ ZLOUPOTREBEÒ IÒ KRÛENJAÒ
prava  zaposlenih.  Ugovori  sa  zaposlenim  su  najèčeššæće  na  odreðđeno  
vrijeme,  a  kada  su  u  pitanju  buduæće  majke  takvi  se  ugovori  jednostav-­
no  ne  nastavljaju  kako  bi  se  izbjegle  pravne  obaveze  prema  njima.  
Veoma  je  tešško  doæći  do  preciznih  podataka  u  ovoj  oblasti  jer  su  takvi  
SLUāAJEVIÒRIJETKOÒPRIJAVLJENIÒZBOGÒTOGAÒÛTOÒSEÒOVEÒÞENEÒNADAJUÒPONOVOÒ
zaposliti  nakon  perioda  porodiljskog  odsustva.  U  sluèčaju  prijavljivanja  
poslodavca  zbog  krššenja  prava,  one  se  plašše  da  bi  sva  vrata  za  njih  
mogla  biti  zatvorena,  a  nije  rijetkost  i  da  se  ovi  sluèčajevi  ne  prijavljuju  
zbog  sporosti  pravosuðđa  i  opæćenito  nepovjerenja  u  institucije  sistema.  
Dodatno,  plaæćanje  porodiljske  naknade  takoðđer  je  problem  i  uoèčava  
se  trend  koji  vodi  ka  umanjenju  ovog  prava  i  naknada.  

0OSEBNOÒUGROÞENAÒKATEGORIJAÒSUÒSTARIJEÒÞENEÒKOJEÒSUÒOSTALEÒBEZÒ
posla  jer  su  preduzeæća  propala  ili  su  ostale  bez  svoga  radnog  mjesta  
u  procesu  privatizacije,  i  to  svega  nekoliko  godina  pred  odlazak  u  
PENZIJUÒ4AKVEÒÞENEÒSKOROÒDAÒNEMAJUÒNIKAKVEÒÛANSEÒZAÒZAPOÛLJAVANJEÒ
èčime  je  njihova  egzistencija  krajnje  naruššena.  

,OÛÒEKONOMSKIÒPOLOÞAJÒÞENAÒJEÒUÒDIREKTNOJÒVEZIÒSÒOGRANIāENJIMAÒUÒ
PRISTUPUÒIÒVRSTIÒOBRAZOVANJAÒ.AIMEÒSTEREOTIPIZACIJAÒMUÛKO ÞENSKIHÒ
ZANIMANJAÒUSMJERAVAÒÞENEÒZAÒIZBORÒPROFESIJAÒKAOÒÛTOÒSUÒZANIMANJAÒ

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   109

 KOJAÒSUÒāESTOÒMANJEÒVREDNOVANAÒIÒPLAĀENAÒ6EĀINAÒÞENAÒāINIÒZAPOSLENEÒ
u  oblasti  obrazovanja,  zdravstva  i  sl.  

6AÞNOÒJEÒNAPOMENUTIÒIÒTOÒDAÒÛTOÒSUÒTROÛKOVIÒÛKOLOVANJAÒVEĀIÒPO-­
RODICEÒSUÒSKLONIJEÒULOÞITIÒSREDSTVAÒUÒµNANSIRANJEÒMUÛKOGÒāLANAÒPORO-­
DICEÒNEGOÒÞENSKOGÒ/VOÒJEÒUÒDIREKTNOJÒVEZIÒSÒPATRIJARHALNIMÒODGOJEMÒ
IÒ SVEUKUPNOÒ DOPRINOSIÒ INFERIORNOMÒ POLOÞAJUÒ ÞENAÒ UÒ EKONOMSKOMÒ
sektoru  i  u  drušštvu  uopæće.  

NASILJE U PORODICI
-OÞEÒSEÒREĀIÒDAÒGOTOVOÒUÒPRAVILUÒSÒRASTOMÒEKONOMSKEÒKRIZEÒRASTEÒIÒ
NASILJEÒNADÒÞENAMAÒODNOSNOÒNASILJEÒUÒPORODICIÒ0ITANJEÒNASILJAÒUÒPO-­
rodici  u  Bosni  i  Hercegovini  u  velikoj  mjeri  je  izaššlo  iz  privatne  u  javnu  
SFERUÒPRIJEÒSVEGAÒZAHVALJUJUĀIÒDUGOGODIÛNJIMÒZAGOVARANJIMAÒÞENSKIHÒ
NVO-­a.  Nasilje  višše  nije  tabu  tema  u  onoj  mjeri  kako  je  to  bilo  prije  
desetak  i  višše  godina.  

Doneseni  su  Porodièčni  zakoni  FBiH  i  RS-­a,  koji  zabranjuju  nasilje  

u  porodici,  a  Krivièčni  zakoni  BiH,  RS-­a  i  FBiH  takoðđer  zabranjuju  na-­
silje  u  porodici.  Usvojeni  su  i  entitetski  zakoni  o  zašštiti  od  nasilja  u  
PORODICIÒKOJIÒIZMEąUÒOSTALOGÒDEµNIRAJUÒMJEREÒIÒMEHANIZMEÒZAÛTITEÒ
u  sluèčajevima  nasilja.  

Problem   predstavlja   to   ššto   zakoni,   naroèčito   zakoni   o   zašštiti   od  

nasilja  u  porodici,  nisu  meðđusobno  harmonizirani.  Naime,  u  RS-­u  se  
nasilje  u  porodici  jošš  uvijek  tretira  i  kao  prekrššaj  i  kao  krivièčno  djelo,  

110 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

dok  se  u  FBiH  tretira  kao  krivièčno  djelo.  Ovo  direktno  utjeèče  na  svi-­
JESTÒOÒPORODIāNOMÒNASILJUÒKAOÒāINUÒKOJIÒTEKÒBLAGOÒUGROÞAVAÒDRUÛTVOÒ
IÒKOJIÒJEÒMNOGOÒBLAÞEÒKAÞNJENÒAÒāESTOÒUOPĀEÒIÒNEÒBUDEÒPROCESUIRANÒ
!LTERNATIVNIÒIZVJEÛTAJÒOÒPRIMJENIÒ#%$!7 AÒ 

ŠTA JE POTREBNO UČINITI DA SE STANJE U DRUŠTVU

PROMIJENI, JER ZAKONODAVSTVO NIJE DOVOLJNO

Prije  svega  potrebno  je  da  institucije,  a  posebno  kljuèčni  institucionalni  

mehanizmi  za  ravnopravnost  spolova,  osiguraju  dosljednu  primjenu  
ZAKONAÒKOJIÒÛTITEÒLJUDSKAÒPRAVAÒÞENAÒTEÒDAÒRADEÒNAÒIZGRADNJIÒAMBIJENTAÒ
u  kojem  diskriminacija  neæće  biti  drušštveno  tolerirana.  

Agencija   za   ravnopravnost   spolova   BiH   i   Gender   centri   Vlade  

Federacije  BiH  i  Vlade  RS-­a  provode  zaista  brojne  i  razlièčite  aktivnosti  
koje  su  usmjerene  ka  uspostavljanju  ravnopravnosti  spolova,  ali  jošš  
uvijek  ne  dolazi  do  znaèčajne,  a  pogotovo  ne  do  sistemske  promjene  
KOJAÒBIÒVODILAÒDOÒPOBOLJÛANJAÒÞENSKIHÒLJUDSKIHÒPRAVAÒUÒPRAKSIÒ$IJELOMÒ
JEÒTOÒMOÞDAÒIÒZBOGÒTOGAÒÛTOÒSEÒNJIHOVÒRADÒUGLAVNOMÒSVODIÒNAÒIZRADUÒ
razlièčitih   izvješštaja   i   analiza   trenutnog   stanja,   posebno   sa   aspekta  
PRIMJENEÒZAKONAÒUÒPRAKSIÒïESTOÒOVIÒDOKUMENTIÒSADRÞEÒIÒVRLOÒKRITIā-­
ki  osvrt  na  probleme  u  primjeni  posebno  Zakona  o  ravnopravnosti  
SPOLOVAÒTAKOÒDAÒSEÒPONEKADÒSTIāEÒUTISAKÒDAÒIAKOÒDOLAZEÒIZÒDRÞAVNOGÒ
sektora  predstavnici  ovih  institucija  govore  iz  pozicije  civilnog  sek-­
tora.  Nekada  se  ove  kritike  koriste  i  da  bi  se  opravdao  lošš  uèčinak  u  
segmentu  ostvarivanja  ravnopravnosti  spolova  u  Bosni  i  Hercegovini.  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   111

 $ODATNOÒ UÒ VELIKOJÒ MJERIÒ OVOMEÒ DOPRINOSIÒ NEDOSTATAKÒ SNAÞNEÒ IÒ
iskrene  politièčke  volje  da  se  drušštveni  odnosi  zaista  promijene  i  da  
SEÒ OMOGUĀIÒ ÞENAMAÒ DAÒ NAÒ RAVNOPRAVNOJÒ OSNOVIÒ UāESTVUJUÒ UÒ SVIMÒ
OBLASTIMAÒ ÞIVOTAÒ PAÒ TAKOÒ IÒ UÒ DONOÛENJUÒ VAÞNIHÒ ODLUKAÒ *OÛÒ UVIJEKÒ
DOMINANTNOÒMUÛKOÒDRUÛTVOÒNIJEÒSPREMNOÒOTVORITIÒPROSTORÒÞENAMAÒZAÒ
uèčeššæće  posebno  u  politici.  Opæći  dojam  je  da  se  èčini  mnogo  na  uspo-­
stavljanju  ravnopravnosti  spolova,  ali  samo  u  formalnom  smislu,  dok  
SEÒPRAKTIāNOÒIÒSTVARNOÒāINIÒSVEÒDAÒSEÒÞENEÒIÒDALJEÒDRÞEÒNAÒMARGINAMAÒ
drušštva.

Izvješštaji   tako   postaju   sami   sebi   svrha,   a   predstavnici   instituci-­

ONALNIHÒMEHANIZAMAÒNASTAVLJAJUÒDALJEÒSÒAKTIVNOSTIMAÒNAÞALOSTÒBEZÒ
stvarnog  utjecaja  na  promjenu  u  drušštvu.  

Naravno,   mora   se   ipak   reæći   da   je   promjena   svijesti   i   stavova   o  

ULOGAMAÒ ÞENAÒ IÒ MUÛKARACAÒ PITANJEÒ CIJELOGÒ DRUÛTVAÒ UKLJUāUJUĀIÒ SVEÒ
institucije,  civilni  i  privatni  sektor,  kao  i  svake  pojedine  osobe,  koji  
moraju  svako  na  svoj  naèčin  biti  nosioci  ovih  promjena.  Ravnopravnost  
spolova  jošš  uvijek  nije  tretirana  kao  prioritet  razvojnih  i  drugih  stra-­
tegija,   generalno   i   u   pojedinim   oblastima   razvoja.   Ovo   pitanje   se  
u  bosanskohercegovaèčkom  drušštvu  jošš  uvijek  shvata  iskljuèčivo  kao  
PITANJEÒÞENAÒ5LOGAÒMUÛKARACAÒUÒPROCESUÒOSTVARIVANJAÒRAVNOPRAVNOSTIÒ
SPOLOVAÒJEÒODÒIZUZETNEÒVAÞNOSTIÒIÒPROMJENEÒOVIHÒSTEREOTIPNIHÒPERCEP-­
CIJAÒDAÒSEÒÞENEÒMORAJUÒSAMEÒIZBORITIÒZAÒSVOJÒPROSTORÒIÒPRAVAÒPOTPUNOÒ
je  pogreššna.

112 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

 POLITIČKA PARTICIPACIJA ŽENA, ILI SVE ŠTO ŽENA ŽELI
DA KAŽE TREBA DA KAŽE KROZ POLITIKU

:AÛTOÒJEÒVAÞNAÒÞENSKAÒPOLITIāKAÒPARTICIPACIJAÒ.AÒOVOÒPITANJEÒSEÒMOÞEÒ
ODGOVORITIÒKONTRAPITANJEMÒ:AÛTOÒJEÒVAÞNAÒPOLITIKAÒUOPĀEÒ0OSTOJIÒLIÒ
ÞENSKOÒPOLITIāKOÒPITANJEÒKOJEÒISTOVREMENOÒNIJEÒZNAāAJNOÒMUÛKARCIMAÒ
POLITIāARIMAÒ:ARÒNIJEÒVAÞNOÒIDENTIµKOVATIÒOPĀEÒPRIORITETEÒāIJIMÒOSTVA-­
RENJEMÒĀEÒSVIMAÒUKLJUāUJUĀIÒIÒÞENEÒBITIÒBOLJEÒ)ÒOMILJENOÒPITANJEÒNAÒ
SVIMÒTRIBINAMAÒODÒKONCAÒRATAÒDOÒDANASÒ:AÛTOÒÞENEÒNEÒGLASAJUÒZAÒÞENEÒ

Ne  pretendujuæći  da  se  ponude  sveobuhvatni  odgovori  na  svako  

od  gore  postavljenih  pitanja,  razmotrimo  sljedeæće:  

REALNOST ŽENSKE POLITIČKE PARTICIPACIJE OD 1996. DO DANAS

$AÒJEÒÞENSKAÒPOLITIāKAÒPARTICIPACIJAÒJEDNOÒODÒVAÞNIHÒPITANJAÒÞEN-­
ske   ravnopravnosti   bilo   je   jasno   na   prvim   poslijeratnim   izborima.  
"ROJÒ NOMINIRANIHÒ ÞENAÒ NAÒ IZBORNIMÒ LISTAMAÒ Ò GODINEÒ DOSEGAOÒ
JEÒJEDVAÒÒPOSTOÒ0ORAZANÒJEÒBIOÒBROJÒIZABRANIHÒÞENAÒKOJIÒSEÒKRETAOÒ
izmeðđu  0  posto  u  predsjednišštvu  do  6,1  posto  u  prosjeku  na  nivou  
KANTONAÒ/VAKOÒOāITAÒPODZASTUPLJENOSTÒJASNIJEÒDISKRIMINACIJAÒÞENAÒUÒ
POLITICIÒUZROKOVALAÒJEÒDAÒSEÒAKTIVISTKINJEÒIÒPOLITIāARKEÒMORAJUÒÞESTOKOÒ
BORITIÒZAÒOSIGURANJEÒTZVÒÞENSKEÒODNOSNOÒRODNEÒKVOTEÒODÒÒPOSTOÒUÒ
Privremenim  izbornim  pravilima  1998.  U  kombinaciji  sa  zatvorenim  
listama,  rodna  kvota  rezultirala  je  te  godine  dosad  najveæćim  uèčeššæćem  
ÞENAÒUÒPARLAMENTIMAÒOKOÒÒPOSTOÒ

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   113

 Pravilo  o  „„rodnoj  kvoti““  od  najmanje  33  posto  „„manje  zastuplje-­
nog  spola““  na  izbornim  listama  ulazi  i  u  Izborni  zakon  BiH  2001.  go-­
dine.  Izmjenama  Zakona  koje  su  uslijedile  uvode  se  „„otvorene  liste““  
KAOÒVAÞANÒDEMOKRATSKIÒMEHANIZAMÒ)STOVREMENOÒOTVORENEÒLISTEÒALIÒIÒ
neki  drugi  jednako  bitni  faktori,  kao  ššto  je  to  npr.  nedostatak  demo-­
KRATSKEÒKULTUREÒRAVNOPRAVNOGÒUāEÛĀAÒÞENAÒUÒSTRANKAMAÒIÒIZBORNIMÒ
PROCESIMAÒITDÒUTJEāUÒNAÒTOÒDAÒUāEÛĀEÒÞENAÒUÒZAKONODAVNOJÒVLASTIÒ
nikada  višše  nije  dostiglo  nivo  iz  1998.  godine.  Bosna  i  Hercegovina  
se  nalazi  ispod  svjetskog,  ali  i  regionalnog  prosjeka  kada  je  u  pitanju  
UāEÛĀEÒ ÞENAÒ NAÒ MJESTIMAÒ ODLUāIVANJAÒ UÒ ZAKONODAVNOJÒ AÒ POSEBNOÒ
u  izvrššnoj  vlasti  (Agencija  za  ravnopravnost  spolova  i  OSCE  misija  u  
BiH,  2014).

Bosna  i  Hercegovina  je  usvojila  Zakon  o  ravnopravnosti  spolova  

 Ò KOJIÒ ZABRANJUJEÒ DISKRIMINACIJUÒ ÞENAÒ UÒ JAVNOMÒ IÒ POLITIāKOMÒ
ÞIVOTUÒTEÒOBAVEZUJEÒRAZLIāITAÒTIJELAÒUKLJUāUJUĀIÒDRÞAVNEÒINSTITUCIJEÒSVEÒ
grane  vlasti,  politièčke  stranke  itd.,  da  osiguraju  ravnopravnu  zastu-­
PLJENOSTÒSPOLOVAÒODÒNAJMANJEÒÒPOSTOÒÞENAÒUÒPROCESIMAÒUPRAVLJANJAÒ
odluèčivanja  i  predstavljanja.  Usvajanje  ove  odredbe  znaèčilo  je  da  æće  
SEÒDOTADAÛNJIÒODNOSIÒMOĀIÒIZMEąUÒÞENAÒIÒMUÛKARACAÒUÒPOLITICIÒMORATIÒ
MIJENJATIÒ .AÞALOSTÒ KAKOÒ TADAÒ TAKOÒ IÒ DANASÒ GOTOVOÒ DESETÒ GODINAÒ
KASNIJEÒÞENEÒSEÒIÒDALJEÒBOREÒZAÒPRIMJENUÒOVOGÒZAKONAÒIÒSVOJEÒPRAVOÒ
uèčeššæća  u  politièčkim  procesima.  

114 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

 ZAŠTO JE TO TAKO? ZAŠTO ŽENE NISU I NE OSJEĆAJU SE
DOBRODOŠLE U POLITIKU?
ÙENEÒSUÒāESTOÒSTVARNOÒIÒSUÛTINSKIÒPODZASTUPLJENEÒUÒPOLITIāKIMÒSTRANKA-­
ma,  u  kojima  nemaju  utjecaja  na  ili  dovoljno  pristupa  u  upravljaèčke  
STRUKTUREÒSTRANAKAÒ.EKEÒSTRANKEÒUSPOSTAVLJAJUÒÞENSKEÒILIÒRODNEÒKVOTEÒ
kao  ššto  je  to  SDP  (35  posto)  i  HDZ  1990  (30  posto),  druge  postavljaju  
KVOTEÒ ZAÒ ÞENEÒ IÒ MLADEÒ ZAJEDNOÒ KAOÒ ÛTOÒ SUÒ 3.3$Ò Ò POSTO Ò IÒ 3$3Ò
 ÒODNOSNOÒSTRANKEÒUKLJUāUJUÒÞENEÒUÒSTRANAāKAÒUPRAVLJAāKAÒTIJELAÒ
KAOÒPREDSJEDNICEÒÙENSKOGÒFORUMAÒILIÒSLIāNOGÒTIJELAÒ3$!Ò3""Ò($: Ò
.OVEÒSTRANKEÒKAOÒÛTOÒJEÒ$&ÒPREDVIąAJUÒDAÒ`NADLEÞNIÒORGANÒ3TRANKEÒ
svojom   odlukom   o   kandidovanju   i   izboru   èčlanova   organa   Stranke  
obezbjeðđuje  mehanizme  za  ostvarivanje  adekvatne  rodne  zastuplje-­
nosti  prema  kojima  bi  u  organima  bilo  najmanje  30  posto  èčlanova  
manje   zastupljenog   spola““   (Statut   DF-­a).   Našša   stranka   ima   sedam  
ÞENAÒODÒÒāLANOVAÒUÒ0REDSJEDNIÛTVUÒSTRANKEÒ

5ÒPRAKSIÒTOÒZNAāIÒDAÒPOSTOJIÒāITAVÒSPEKTARÒODÒSTRANAKAÒKOJEÒTEÞEÒ
potpunoj  rodnoj  ravnopravnosti  u  svojim  statutima,  koristeæći  rodno  
NEUTRALANÒJEZIKÒIÒPOSTAVLJAJUĀIÒKVOTEÒKOJEÒOMOGUĀUJUÒÞENAMAÒZNAāAJ-­
NOÒUāEÛĀEÒPREKOÒSTRANAKAÒKOJEÒOTVARAJUÒSVOJAÒVRATAÒÞENAMAÒSELEK-­
tivno  koristeæći  jezik  da  ogranièče  njihove  aspiracije,  do  stranaka  koje  
UKLJUāUJUÒ SAMOÒ ODREąENEÒ ÞENEÒ UÒ RADÒ ODREąENIHÒ ORGANAÒ IÒ TAKOÒ IMÒ
ogranièčavaju   pristup   viššim   rukovodeæćim   pozicijama   (M.   Velièčkoviæć,  
2014).  

4REBAÒ UKAZATIÒ IÒ NAÒ STRANAāKEÒ PROGRAMEÒ UÒ KOJIMAÒ SEÒ ÞENEÒ ILIÒ

TZVÒ ÞENSKAÒ PITANJAÒ SPOMINJUÒ ALIÒ NAJāEÛĀEÒ UÒ VEZIÒ SÒ `PORODIāNIMÒ

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   115

 vrijednostima““,   pravima   porodilja   i   pitanjima   pronatalitetne   politi-­
ke   te   slièčnim   patrijarhalnim   narativima.   Rodna   ravnopravnost   se   u  
POJEDINIMÒPROGRAMSKIMÒDOKUMENTIMAÒSPOMINJEÒUZÒPITANJAÒPOLOÞAJAÒ
UGROÞENIHÒGRUPAÒSTANOVNIÛTVAÒ4AKOÒ3TATUTÒ$& AÒKAOÒJEDANÒODÒOSNOV-­
NIHÒPRINCIPAÒSTRANKEÒISTIāEÒZAÛTITUÒMARGINALIZIRANIHÒGRUPAÒIÒAµRMACIJUÒ
rodne  ravnopravnosti.  

Nekoliko  stranaka  ima  drugaèčiji  pristup.  SDP  navodi  ravnoprav-­

NOSTÒ SPOLOVAÒ IÒ RAVNOPRAVNOÒ PRISUSTVOÒ ÞENAÒ UÒ JAVNOMÒ IÒ POLITIāKOMÒ
ÞIVOTUÒKAOÒJEDANÒODÒGLAVNIHÒPROGRAMSKIHÒCILJEVAÒSPOMINJEÒMAJāINSTVOÒ
u  kontekstu  podjednake  ukljuèčenosti  obaju  roditelja  u  odgoj  djeteta,  
NEÒVIDIÒDJECUÒKAOÒSAMOÒÞENSKUÒDOMENUÒIÒZALAÞEÒSEÒZAÒREPRODUKTIVNUÒ
SLOBODUÒ )BID Ò ($:Ò Ò SPOMINJEÒ ÞENEÒ UÒ KONTEKSTUÒ JEDNAKOSTIÒ
SPOLOVAÒIÒRAVNOPRAVNOGÒUāEÛĀAÒOBAJUÒSPOLOVAÒUÒSVIMÒSFERAMAÒÞIVOTAÒ
3""ÒSPOMINJEÒÞENEÒKAOÒKATEGORIJUÒKOJOJÒTREBAÒPOSVETITIÒPOSEBNUÒPA-­
ÞNJUÒUÒBORBIÒPROTIVÒNEZAPOSLENOSTIÒIÒSIROMAÛTVAÒPOKAZUJUĀIÒSVIJESTÒOÒ
POSEBNOMÒUTJECAJUÒSIROMAÛTVAÒNAÒÞENEÒ)BID Ò

Sve  stranke  imaju  neku  vrstu  organizacione  strukture  koja  oku-­

PLJAÒÞENEÒNAJāEÛĀEÒFORUMEÒÞENAÒ-EąUTIMÒSVEÒSTRANKEÒNEÒODVAJAJUÒ
µNANSIJSKAÒSREDSTVAÒZAÒFUNKCIONIRANJEÒOVIHÒSTRUKTURAÒNITIÒIMAJUÒJASNUÒ
viziju   ššta   te   strukture   trebaju   da   rade   (A.   Kadribaššiæć,   2013).   Neke  
POLITIāARKEÒSMATRAJUÒDAÒÞENSKIÒFORUMIÒUMANJUJUÒUTJECAJÒIÒGETOIZIRAJUÒ
politièčarke,  pitanja  i  stavove  koje  one  zastupaju  u  odnosu  na  gene-­
ralnu  politiku  stranke.  

Postoje  pitanja  kojima  se  politièčarke  èčeššæće  bave  u  odnosu  na  mušš-­
karce,  kao  ššto  su  pitanja  socijalne  zašštite,  obrazovanja,  porodiljske  

116 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

ZAÛTITEÒPRAVAÒDJECEÒBORBEÒPROTIVÒNASILJAÒNADÒÞENAMAÒ.EOSPORNOÒJEÒ
DAÒOVOÒJESUÒIÒMORAJUÒBITIÒVAÞNAÒDRUÛTVENAÒIÒPOLITIāKAÒPITANJAÒKOJIMAÒSEÒ
ozbiljni  politièčari  i  stranke  moraju  baviti.  Istovremeno  treba  razmotriti  
DAÒLIÒSEÒPOLITIāARKEÒOVIMÒPITANJIMAÒBAVEÒJERÒSEÒÞENEÒIÒDALJEÒOBRAZUJUÒIÒ
RADEÒUÒSTEREOTIPNIMÒ`ÞENSKIMhÒZANIMANJIMAÒODNOSNOÒDAÒLIÒOVAÒPITA-­
nja  pripadaju  u  „„slobodnu/dopušštenu““  zonu  u  kojoj  nema  dovoljno  
µNANSIJAÒMOĀIÒILIÒUTJECAJAÒ

Nadalje,   pitanje   medijske   i   javne   promocije   politièčarki   naroèčito  

UÒPREDIZBORNOMÒPERIODUÒMOÞDAÒNAJBOLJEÒODRAÞAVAÒPRIRODUÒSTRANAā-­
KIHÒ PRISTUPAÒ ÞENSKOJÒ POLITIāKOJÒ PARTICIPACIJIÒ 0OLITIāARKEÒ NEÒ POSTOJEÒ
UÒ MEDIJIMAÒ ILIÒ SEÒ NJIHOVOÒ SPOMINJANJEÒ MOÞEÒ SMATRATIÒ INCIDENTOMÒ
Kandidatkinje  su  uoèčljivo  neravnomjerno  zastupljene  u  medijima  u  
ODNOSUÒNAÒKANDIDATEÒIÒ`STOGAÒNIÒUÒMEDIJSKIMÒSADRÞAJIMAÒNISUÒPERCIPI-­
rane  kao  ravnopravni  politièčki  akteri““  (A.  Terziæć  i  B.  Beæćirbaššiæć,  2010).  
Iako  pojavljivanje  u  medijima  nije  jedini  faktor  koji  utjeèče  na  izbor  
BIRAāAÒSVAKAKOÒIMAÒVAÞNOÒMJESTOÒ0ITANJEÒJEÒKAKOÒĀEÒJAVNOSTÒUPOZNATIÒ
kandidatkinje  i  imati  moguæćnost  razmatranja  njihova  izbora  ako  se  
one  upadljivo  manje  pojavljuju  u  TV  debatama  u  odnosu  na  mušške  
kolege,  ili  su  gotovo  potpuno  zanemarene  u  tekstovima  posveæćenim  
izborima,  11,86  posto  u  odnosu  na  88,14  posto  mušškaraca  koji  se  
predstavljaju  u  tekstovima  (Ibid.).  

.EÒ TREBAÒ ZANEMARITIÒ NIÒ STEREOTIPIZACIJUÒ UÒ PREDSTAVLJANJUÒ ÞENSKEÒ

politièčke  participacije,  koja  se  ponekad  granièči  s  uvredljivom  i  potcje-­
njivaèčkom,  kao  ššto  su  akcija  za  izbor  Miss  izbora,  ili  grubo,  javno  vri-­
jeðđanje  pojedinih  kandidatkinja  u  izbornom  ali  i  redovnom  politièčkom  
ÞIVOTUÒ3TOGAÒIÒNEÒāUDIÒZAKLJUāAKÒ!GENCIJEÒZAÒRAVNOPRAVNOSTÒSPOLOVAÒ

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   117

 BiH  da  je  „„biraèčko  tijelo  spremnije  svoj  glas  èčeššæće  povjeriti  mušškim  
kandidatima  jer  model  uspješšnog  politièčara  koji  prepoznaju  biraèči  je  
model  politièčara  ––  mušškarca““  (Agencija  za  ravnopravnost  spolova  i  
OSCE  misija  u  BiH,  2014).  

ÙENEÒNISUÒIÒNEÒOSJEĀAJUÒSEÒDOBRODOÛLIMÒUÒPOLITIKUÒ6EĀINAÒUNUTAR-­
stranaèčkih  politika  ili  bolje  reèčeno  praksi  ukazuje  na  to  da  su  ispod  
površšine   politièčke   stranke   vjeran   odraz   tradicionalistièčkog   odnosa  
DRUÛTVAÒPREMAÒUāEÛĀUÒÞENAÒUÒJAVNOMÒIÒPOLITIāKOMÒÞIVOTUÒ)ZVJEÛTAJÒUÒ
sjeni,  2004).  

ZAŠTO NAM TREBAJU POLITIČARKE?

.EMAÒJEDNOSTAVNOGÒODGOVORAÒ2AVNOPRAVNOÒUāEÛĀEÒÞENAÒUÒPOLITIā-­
kim   procesima   nije   izbor   ili   kompromis,   to   je   zakonska   obaveza   i  
OBAVEZAÒKOJUÒJEÒDRÞAVAÒPREUZELAÒRATIµKACIJOMÒCIJELOGÒNIZAÒMEąUNA-­
rodnih  konvencija  za  zašštitu  ljudskih  prava.  Meðđunarodne  institucije  
VEĀÒDUGOÒUKAZUJUÒNAÒPOZITIVNEÒEKONOMSKEÒASPEKTEÒUKLJUāENOSTIÒÞENAÒ
u  upravljanje  kompanijama,  te  se  ukazuje  na  pozitivan  odnos  izme-­
ąUÒOSTVARENEÒRAVNOPRAVNOSTIÒÞENAÒIÒNAPRETKAÒZEMLJEÒKAOÒÛTOÒSUÒTOÒ
Svjetski  ekonomski  forum,  Svjetska  banka  itd.

0ARTICIPACIJOMÒ ÞENAÒ UÒ POLITICIÒ IÒ POLITIāKIMÒ TIJELIMAÒ AµRMIRAÒ SEÒ

naèčelo   graðđanske   jednakosti,   ššto   je   osnovna   pretpostavka   ideje  
LJUDSKIHÒ PRAVAÒ TIMEÒ SEÒ TAKOąERÒ DOPRINOSIÒ URAVNOTEÞENOMÒ RAZVO-­
ju,  odnosno  stabilnosti  drušštva  i  zadovoljavanju  njegovih  interesa;;  
ULASKOMÒÞENAÒUÒZAKONODAVNUÒVLASTÒNARUÛAVAÒSEÒIÒKONCEPTÒISKLJUāIVEÒ

118 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

DOMINACIJEÒMUÛKARACAÒNADÒPOLITIāKIMÒIÒJAVNIMÒÞIVOTOMÒ*ASNAÒ"AKÛIĀ
Muftiæć,  2006).  

ČEMU DOPRINOSI VEĆI BROJ ŽENA U POLITIČKIM PROCESIMA?

ZAŠTO KVOTA I KOJE SU TO DRUGE MJERE?
Kvote  su  izraz  potrebe  da  se  posebnim/specijalnim  mjerama  odgo-­
VORIÒNAÒPOSTOJEĀUÒUOāENUÒDISKRIMINACIJUÒÞENAÒUÒPOLITICIÒ'ENERALNOÒ
SMATRAÒ SEÒ DAÒ JEÒ NAJNIÞAÒ KVOTAÒ POTREBNAÒ ZAÒ KREIRANJEÒ KRITIāNEÒ MASEÒ
zastupnica  koje  mogu  utjecati  na  donoššenje  odluka  u  parlamentima,  
vladama,  politièčkim  strankama  itd.  30  posto.  Idealna  zastupljenost  ili  
KVOTAÒBILAÒBIÒÒPOSTOÒODNOSNOÒDAÒBROJÒÞENAÒUÒSTRUKTURAMAÒVLASTIÒIÒ
mjestima  odluèčivanja,  upravljanja  i  predstavljanja  treba  biti  u  skladu  
SAÒSPOLNOMÒSTRUKTUROMÒSTANOVNIÛTVAÒNEKEÒDRÞAVEÒ)STOVREMENOÒPOT-­
PUNOÒJEÒJASNOÒDAÒJEÒPODIZANJEÒBROJAÒÞENAÒUÒJAVNOMÒIÒPOLITIāKOMÒÞIVOTUÒ
SAMOÒPRVIÒKORAKÒKAÒPUNOMÒRAVNOPRAVNOMÒUāEÛĀUÒÞENAÒUÒDONOÛENJUÒ
odluka  koje  ih  se  tièču.  

.ADALJEÒKAKOÒBIÒKVOTAÒBILAÒEµKASNAÒIÒTOÒNAROāITOÒUÒSTRANKAMAÒ

SANKCIJEÒBIÒMORALEÒBITIÒEµKASNIJEÒODÒPUKOGÒNEPOTVRąIVANJAÒIZBORNIHÒ
LISTAÒIÒVEZANEÒNPRÒUZÒUSKRAĀIVANJEÒSREDSTAVAÒZAÒµNANSIRANJEÒPOLITIāKIHÒ
STRANAKAÒIZÒJAVNIHÒBUDÞETAÒµNANSIJSKEÒKAZNEÒOGRANIāAVANJEÒPRISTUPAÒ
javnim  medijskim  servisima,  javno  obznanjivanje  rodno  nesenzitivne  
politike  itd.  

Istovremeno,  postoji  cijeli  niz  debata  o  potrebi  ponovnog  uvoðđe-­

nja  zatvorenih  lista  koje  zajedno  s  kvotama  osiguravaju  izbor  i  uèčeššæće  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   119

 ÞENAÒUÒPARLAMENTIMAÒ)AKOÒPOSTOJEÒARGUMENTIÒZAÒOVAKVOÒPOSMATRANJEÒ
RODNEÒRAVNOPRAVNOSTIÒUÒJAVNOMÒIÒPOLITIāKOMÒÞIVOTUÒTREBAÒUKAZATIÒIÒNAÒ
to  da  zatvorene  liste  ne  doprinose  demokratizaciji  izbornog  procesa  
niti  demokratizaciji  stranaka.  Upravo  suprotno.  S  druge  strane,  neki  
AUTORIÒ UPOZORAVAJUÒ NAÒ ZNAāAJNUÒ VEZUÒ IZMEąUÒ BROJAÒ ÞENAÒ UÒ PARLA-­
mentima  u  odnosu  na  veliki  broj  politièčkih  subjekata  koji  sudjeluju  
u   raspodjeli   redovnih   mandata,   velièčine   izbornih   jedinica,   te   broja  
kompenzacijskih  mandata  (A.  Kadribaššiæć,  2012).  

ROD I SOCIJALDEMOKRATIJA? ROD I LJEVICA?

Odmah  se  postavlja  nekoliko  pitanja:  Koje  su  to  stranke  lijeve  ili  soci-­
jaldemokratske  orijentacije  u  Bosni  i  Hercegovini?  I  kakva  je  pozicija  
ljevice,   bolje   reèčeno   socijaldemokratije,   prema   kljuèčnim   pitanjima  
rodne  ravnopravnosti?  

Ova  pitanja  ne  muèče  samo  ljevicu  u  Bosni  i  Hercegovini.  Razlièčiti  

autori  ukazuju  na  oèčigledno  traganje  za  novim  identitetima  evropske  
ljevice  te  ukazuje  na  tri  teze  o  krizi  ljevice.  Prva  je  da  niko  ne  dovodi  
UÒPITANJEÒKLJUāNIÒPOSTULATÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJAÒALIÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒIÒ
ljevica  nema  niššta  novo  da  ponudi;;  druga  teza  je  ideološški  vakuum  
u  kojem  socijaldemokratija  nema  alternativni  pogled  na  kapitalizam,  
ekonomiju,  te  joj  nedostaje  vlastita  ekonomska  teorija;;  i  na  kraju,  so-­
cijaldemokratija  izbjegava  da  se  odredi  prema  izazovima  nove  ekono-­
mije,  globalizacije,  promjenama  drušštvene  strukture,  kao  i  vlastitog  
DJELOVANJAÒ-Ò2UÞICAÒ Ò

120 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

 !UTORIÒPOSTAVLJAJUÒPITANJAÒKAKOÒDEµNIRATIÒSTRANKEÒLJEVICEÒILIÒSOCIJAL-­
DEMOKRATSKEÒSTRANKEÒTEÒPREDLAÞUÒDAÒSEÒZAÒKLJUāNIÒFAKTORÒZAÒRAZLIKOVA-­
nje  izmeðđu  ljevice  i  desnice  uzme  zalaganje  za  ispravljanje  drušštvenih  
nejednakosti,  i  to  prema  oblastima  te  pravcu  i  naèčinu  kako  bi  se  ta  
nejednakost  trebala  ispraviti  (V.  Vuletiæć,  2013).  Isti  autor,  analiziraju-­
æći  krizu  socijaldemokratije  u  Srbiji,  ukazuje  na  to  da  se  lijevi  pokreti  
ZALAÞUÒZAÒISPRAVLJANJEÒNEJEDNAKOSTIÒUÒJEDNOJÒOBLASTIÒDOKÒISTOVREMENOÒ
PODRÞAVAJUÒILIÒāAKÒPODSTIāUÒRASTÒNEJEDNAKOSTIÒNAÒDRUGOMÒPOLJUÒILIÒSEÒ
ZALAÞUÒZAÒPOPRAVLJANJEÒPOLOÞAJAÒJEDNEÒGRUPEÒNAUÛTRBÒNEKEÒDRUGEÒGRUPEÒ
/NÒUKAZUJEÒNAÒVAÞNOSTÒKRITIāKOGÒSTAVAÒIÒRACIONALNEÒVIZIJEÒKAKOÒPOSTIĀIÒ
ravnopravnost,  upozoravajuæći  na  disparitet  izmeðđu  kritike  i  pozicije  
stranke  u  vlasti.  Zašštita  jednakosti  i  ravnopravnosti  manjina  i  potlaèče-­
nih  koja  se  nalazi  u  samom  biæću  lijevih  stranaka  nije  opæćeprihvaæćena  
pozicija  meðđu  veæćinom  biraèča  te  stranke  ljevice,  naroèčito  u  vrijeme  
izbora,  klize  prema  populizmu  (Ibid.).  

Feministice  dodatno  kritiziraju  socijaldemokratiju  i  lijevu  politiku  

uopæće  ukazujuæći  da  ona  nema  odgovora  na  krizu  i  mjere  šštednje  koje  su  
nametnute  od  meðđunarodnih  institucija  (regionalnim)  vladama  razlièčitih  
orijentacija  i  koje  su,  u  nedostatku  sopstvenih  rješšenja  i  politika,  prihva-­
æćene  kao  spasonosno  rješšenje.  Feministièčke  autorice  iz  regije  ukazuju  
NAÒÞENSKIÒASPEKTÒMJERAÒÛTEDNJEÒKOJEÒVODEÒKAÒNADZIRANJUÒBUDÞETAÒSMA-­
njenju  „„tradicionalnih““  radnièčkih  prava  i  šširenju  siromašštva,  privatizaciji  
javnog  sektora,  rezanju  trošškova  unutar  njega,  i  to  gotovo  uvijek  racio-­
nalizacijom  broja  zaposlenih,  smanjenjem  industrijske  proizvodnje  itd.  

)ZÒFEMINISTIāKEÒPERSPEKTIVEÒBUDUĀIÒDAÒSUÒÞENEÒMAHOMÒZAPOSLENEÒ
u  javnom  sektoru,  udar  na  javni  sektor  i  druge  neoliberalne  mjere  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   121

 UZROKOVALEÒSUÒPONOVNOÒREDUCIRANJEÒÞENSKOGÒRADAÒNAÒNEPROGRESIVNIÒ
neplaæćeni  rad,  koji  obavljaju  u  domaæćinstvu/porodici  jer  su  u  veæćem  
broju  pogoðđene  nezaposlenoššæću  ili  su  prisiljene  da  rade  u  neformal-­
NOJÒEKONOMIJIÒ.ADALJEÒSMANJIVANJEMÒSOCIJALNIHÒSERVISAÒÞENEÒPONOVNOÒ
postaju   odgovorne   za   obavljanje   brige   o   djeci   i   starima.   Briga   za  
DRUGEÒSEÒTRETIRAÒKAOÒPOSAOÒ`PRIRODNOhÒILIÒ`TRADICIONALNOhÒÞENSKIÒIÒNE-­
PRODUKTIVANÒIÒNEÒRAZMATRAÒSEÒKAOÒNUÞANÒDIOÒDRUÛTVENEÒREPRODUKCIJEÒ

-JEREÒ ÛTEDNJEÒSEÒNEÒTIāUÒ SAMOÒ REZOVAÒ IÒ µNANSIJSKOGÒ POVLAāENJAÒ

DRÞAVEÒRADIÒSEÒIÒOÒTOMEÒDAÒJEÒPRUÞANJEÒSOCIJALNEÒPOMOĀIÒPRETVORENOÒ
u  proizvod,  uvedeni  su  trošškovi  subvencija,  kao  i  konkurencija  unu-­
TARÒSEKTORAÒSOCIJALNIHÒUSLUGAÒZASNOVANAÒNAÒPRIMARNOÒTRÞIÛNOJÒLOGICIÒ
Individualizacija  kolektivne  potroššnje  znaèči  napad  na  one  o  kojima  
ovisi  klasni  nerazmjer  plaæća,  na  siromaššne,  etièčke  manjine,  umirov-­
LJENIKEÒOSOBEÒSÒINVALIDITETOMÒÞENEÒ!ÒïAKARDIĀÒ 

A ISTOVREMENO KOD BOSANACA I HERCEGOVACA...

Bosna  i  Hercegovina  ima  prilièčan  broj  stranaka  koje  se  pozicioniraju  
kao   lijeve   ili   socijaldemokratske,   ili   èčak   imaju   takav   meðđunarodni  
status,  npr.  SDP,  SNSD,  DF,  Našša  stranka  itd.  Ne  pretendujuæći  da  se  
ovdje  ponudi  temeljna  analiza  svih  stranaka  koje  jesu  ili  bi  mogle  biti  
ili   imaju   aspiracije   biti   socijaldemokratske   ili   lijeve,   tekst   æće   kratko  
ukazati  na  javno  dostupne  stavove  nekoliko  stranaka  prema  drušštve-­
noj  (ne)jednakosti,  fokusirajuæći  se  na  rodnu  ravnopravnost.

122 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

 Savez  nezavisnih  socijaldemokrata  ––  SNSD  ––  Milorad  Dodik  

U  svom  politièčkom  programu  SNSD  se  pozicionira  kao  moderna  

SOCIJALDEMOKRATSKAÒPARTIJAÒ)STIāEÒSEÒDAÒ3.3$ÒTEÞIÒOSTVARENJUÒCILJEVAÒ
socijalne   demokratije:   „„slobode,   jednakosti,   pravednosti,   socijalne  
pravde,  solidarnosti  i  uzajamne  odgovornosti““,  koristeæći  instrumente  
SOCIJALDEMOKRATIJEÒ`SNAÞNUÒSOCIJALNUÒDRÞAVUÒIÒRAZVOJÒTRÞIÛNEÒEKONO-­
mije,  ali  i  nove  moguæćnosti  koje  donosi  i  zahtijeva  novo  vrijeme:  so-­
cijalnu  interaktivnu  integraciju  kroz  brigu  o  djeci,  o  porodicama  tipa  
majka  ––  dijete,  o  sve  starijoj  populaciji  i  novom  penzionom  sistemu,  o  
pravu  i  slobodi  rada  u  postindustrijskom  drušštvu  do  socijalno-­uprav-­
LJIVOGÒKAPITALAÒNAÒINTEGRISANOMÒEVROPSKOMÒTRÞIÛTUhÒ0OLITIāKIÒPROGRAMÒ
SNSD-­a).  Program  istièče  protivljenje  diskriminaciji  te  se  poziva  na  inte-­
griranje  prava  i  sloboda  iz  meðđunarodnih  konvencija  u  pravni  sistem.  

Program  istovremeno  istièče  da  je  porodica  „„osnovna  æćelija  drušš-­

TVAÒUGROÞENAÒRATNIMÒDOGAąANJIMAÒEKONOMSKIMÒPROPADANJEMÒIÒKRI-­
zom  morala.  Povratak  i  pošštovanje  porodice  i  uspostava  novih,  pravih  
vrijednosti  u  drušštvu,  temelj  su  moralne  i  duhovne  rekonstrukcije  i  
ZDRAVEÒ IÒ STABILNEÒDRUÛTVENEÒZAJEDNICEÒUÒ BUDUĀNOSTIÒ)NVALIDIÒIÒ ÞRTVEÒ
RATAÒMORAJUÒBITIÒPOSEBNAÒBRIGAÒDRÞAVEhÒÙENAÒRODNAÒRAVNOPRAVNOSTÒ
ili  ravnopravnost  spolova  se  ne  spominju  u  Programu  stranke,  osim  
KADAÒSEÒSPOMINJUÒUÒKONTEKSTUÒBRIGEÒZAÒPORODICUÒ`TIPAÒÞENAÒkÒDIJETEhÒ

Statutom  SNSD-­a  predviðđeno  je  formiranje  posebnog  organiza-­

CIONOGÒOBLIKAÒUÒSASTAVUÒ3.3$ AÒ-LADIÒSOCIJALDEMOKRATIÒIÒ!KTIVÒÞENAÒ
socijaldemokrata.  Predsjednici  ovih  aktiva  su  èčlanovi  Glavnog  odbora  
po  svojoj  funkciji.  U  organima  SNSD-­a  obezbjeðđuje  se  odgovarajuæća  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   123

 ZASTUPLJENOSTÒMLADIHÒIÒÞENAÒTAKOÒDAÒNAJMANJEÒÒPOSTOÒāLANOVAÒORGANAÒ
BUDUÒÞENEÒIÒMLADIÒDOÒÒGODINAÒSTAROSTIÒ3TATUTÒPREDVIąAÒDAÒUKOLIKOÒSEÒ
izborima  ne  postigne  postavljena  kvota  „„organi  SNSD-­a  mogu  koopti-­
RATIÒOVIMÒ3TATUTOMÒDOZVOLJENIÒBROJÒāLANOVAÒIZÒSTRUKTUREÒÞENAÒIÒMLADIHhÒ

7EBÒSTRANICAÒ3.3$ AÒDOSTUPNAÒJEÒUÒĀIRILIāNOMÒPISMUÒSÒVELIKIMÒ

BROJEMÒ SLOGANAÒ IÒ SADRÞAJAÒ KOJIMÒ SEÒ POZIVAÒ NAÒ POBJEDUÒ 3RPSKEÒ KAOÒ
jednim  od  glavnih  predizbornih  slogana  stranke.  Stranica  je  krajnje  
fokusirana  na  aktivnosti  predsjednika  stranke  iako  se  u  prvom  planu  
SPORADIāNOÒ POJAVLJUJEÒ IÒ ÙELJKAÒ #VIJANOVIĀÒ /VAJÒ NAāINÒ JAVNOGÒ PRED-­
STAVLJANJAÒSTRANKEÒMOÞEÒUKAZIVATIÒNAÒCILJANOÒBIRAāKOÒTIJELOÒIÒāLANSTVOÒ
KOJEMÒSEÒOVAÒSTRANKAÒOBRAĀAÒIÒNAÒMOÞDAÒJEDNOÒODÒVAÞNIHÒPITANJAÒZAÒ
socijaldemokratske  stranke  u  Bosni  i  Hercegovini  ––  pitanje  demokra-­
tije  unutar  same  stranke.  

Socijaldemokratska  partija  Bosne  i  Hercegovine  (SDPBiH)

Statut   SDP-­a   BiH   istièče   kako   su   sve   funkcije   u   stranci   jednako  

DOSTUPNEÒÞENAMAÒIÒMUÛKARCIMAÒ0REDVIąENOÒJEÒFORMIRANJEÒPOSEBNEÒ
ORGANIZACIJEÒÞENAÒkÒ&ORUMAÒÞENAÒ3$0 AÒ"I(ÒTEÒFORMIRANJEÒIÒDRUGIHÒ
organizacionih   oblika   ––   Foruma   mladih,   Foruma   sindikalnih   aktivi-­
sta  i  aktivistica,  te  Foruma  seniora.  Nekoliko  odredbi  je  posveæćeno  
osiguranju   rodne   ravnopravnosti,   kao   ššto   su   odredba   o   potpred-­
sjednicima  stranke  ili  Glavnom  odboru,  u  koji  se  bira  „„najmanje  20  
posto  predstavnika  svakog  od  konstitutivnih  naroda,  najmanje  3  po-­
STOÒPREDSTAVNIKAÒIZÒREDAÒOSTALIHÒNARODAÒKOJIÒÞIVEÒUÒ"I(ÒNAJMANJEÒÒ
posto  manje  zastupljenog  spola,  najmanje  30  posto  èčlanova  do  35  

124 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

godina  starosti  i  najmanje  10  posto  èčlanova  preko  60  godina  staro-­
sti““.  Kvote  o  zastupljenosti  manje  zastupljenog  spola  primjenjuju  se  
na  sve  nivoe  organiziranja  stranke.  Statut  ima  i  posebnu  odredbu  o  
rodno  osviješštenoj  terminologiji.  

Politièčki  program  ima  cijelo  poglavlje  posveæćeno  jednakosti  spo-­

LOVAÒIÒÞENAÒUÒPOLITICIÒUÒKOJEMÒSEÒISTIāEÒDAÒSEÒ3$0"I(ÒZALAÞEÒZAÒPUNOÒ
UVAÞAVANJEÒLIāNOGÒOPREDJELJENJAÒÞENAÒIÒMUÛKARACAÒUÒNJIHOVOMÒJAVNOMÒ
IÒPRIVATNOMÒÞIVOTUÒUVAÞAVAÒāINJENICUÒDAÒÞENEÒIÒMUÛKARCIÒIMAJUÒSVOJAÒ
SPECIµāNAÒISKUSTVAÒIÒVIąENJAÒIÒPOTPUNOÒUVAÞAVAÒSPOLNEÒRAZLIKEÒKOJEÒ
ne  smiju  biti  uzrokom  socijalnih  razlika;;  da  je  stranka  opredijeljena  
ZAÒSTVARANJEÒJEDNAKIHÒMOGUĀNOSTIÒIÒÛANSIÒIÒZAÒÞENEÒIÒZAÒMUÛKARCEÒIÒ
PODRÞAVAÒSVAKUÒAKCIJUÒIÒZAHTJEVÒZAÒRAVNOPRAVNOMÒPODJELOMÒMOĀIÒIÒOD-­
govornosti,  kao  uvjet  koji  doprinosi  poboljššanju  stanja  ljudskih  prava  
i  sloboda.  Navodi  se  zalaganje  za  izjednaèčavanje  vrednovanja  rada  u  
DOMAĀINSTVUÒPRAVAÒÞENAÒDAÒODLUāUJUÒOÒSVOJIMÒODNOSIMAÒMAJāINSTVUÒ
REPRODUKTIVNIMÒPRAVIMAÒZAÒPROMJENUÒSADAÛNJEGÒPOLOÞAJAÒMAJāINSTVAÒUÒ
korist  partnerskog  roditeljstva;;  za  dostupnost  zdravstvene  zašštite  i  svih  
oblika  zašštite  reproduktivnih  prava,  moguæćnost  legalne  i  medicinski  
sigurne  kontracepcije  i  prava  na  abortus;;  osiguranje  pravne  zašštite  i  sl.;;  
PODRÞAVAÒBORBUÒPROTIVÒNASILJAÒNADÒÞENAMAÒIÒDJECOMÒPOSEBNOÒBORBUÒ
PROTIVÒPORODIāNOGÒNASILJAÒIÒZALAÞEÒSEÒZAÒJAāANJEÒIÒSTVARANJEÒINSTITUCIJAÒ
sistema  u  borbi  protiv  nasilja  u  porodici  i  drušštvu  uopæće  itd.  

7EBÒSTRANICAÒ3$0 AÒ"I(ÒDOSTUPNAÒJEÒSAMOÒUÒLATINIāNOMÒPISMUÒ
U  najveæćem  dijelu  je  posveæćena  predizbornoj  kampanji  koja  je  cilja-­
la   ukazati   na   pomake   uèčinjene   u   vrijeme   SDP-­ovog   uèčeššæća   na   po-­
ziciji   i   vlasti,   a   koja   je,   èčini   se,   usmjerena   višše   prema   èčlanovima   i  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   125

 SIMPATIZERIMAÒSTRANKEÒAÒMANJEÒPREMAÒGRAąANIMAÒIÒBIRAāIMAÒ3ADRÞAVAÒ
veliki  broj  dokumenata  koji  integriraju  pitanje  rodne  ravnopravnosti  
3TATUTÒ0ROGRAMÒ-ANIFEST Ò)STOVREMENOÒMALOÒJEÒÞENSKIHÒLICAÒKOJAÒ
su  prvom  planu.

$EMOKRATSKAÒFRONTAÒkÒÙELJKOÒ+OMÛIĀ

-ANIFESTNOÒ$&ÒSEÒZALAÞEÒZAÒDRÞAVUÒ`JEDNAKIHÒIÒNARODAÒIÒGRAąANAÒ
DECENTRALIZIRANUÒ DRÞAVUÒ KAOÒ MODERANÒ DEMOKRATSKIÒ IÒ EVROPSKIÒ OBLIKÒ
DRÞAVNOGAÒUSTROJSTVAÒZAÒDRÞAVUÒSOCIJALNEÒPRAVDEhÒ

Statut  predviðđa  osiguranje  spolne  zastupljenosti  u  svim  organima  

STRANKEÒNAÒSVIMÒNIVOIMAÒUKLJUāUJUĀIÒIÒPRAVILOÒDAÒĀEÒNADLEÞNIÒORGANÒ
stranke  svojom  odlukom  o  kandidiranju  i  izboru  èčlanova  organa  osi-­
gurati   mehanizme   za   ostvarivanje   adekvatne   rodne   zastupljenosti  
prema  kojima  bi  u  organima  stranke  bilo  najmanje  30  posto  èčlanova  
manje  zastupljenog  spola.  Nadalje,  Statut  predviðđa  moguæćnost  osni-­
VANJAÒINTERESNIHÒGRUPAÒUNUTARÒSTRANKEÒUKLJUāUJUĀIÒORGANIZACIJUÒÞENAÒ
3TATUTÒKAÞEÒ`3TRANKAÒMOÞEÒIMATIÒORGANIZACIJUÒÞENAÒ.AZIVÒORGANIZA-­
CIJEÒNAāINÒIÒOBLICIÒORGANIZIRANJAÒÞENAÒUTVRąUJUÒSEÒODLUKOMÒ'LAVNOGÒ
ODBORAÒSTRANKEhÒ!µRMACIJAÒRODNEÒRAVNOPRAVNOSTIÒSEÒSPOMINJEÒKAOÒ
jedan  od  osnovnih  principa  rada  stranke,  istovremeno  s  borbom  za  
zašštitu  marginaliziranih  grupa.

-ANIFESTÒSTRANKEÒNEÒSPOMINJEÒNITIÒUÒJEDNOJÒRIJEāIÒÞENEÒILIÒRODNUÒ
ravnopravnost.   Pod   jednakopravnoššæću   i   jednakim   moguæćnostima  
Manifest  podrazumijeva  jedino  generalnu  etnièčku  jednakopravnost,  

126 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

TEÒSEÒKAÞEÒ`$RÞIMOÒDAÒSVAKAÒOSOBAÒTREBAÒIMATIÒJEDNAKÒPRISTUPÒUKU-­
pnom  spektru  temeljnih  prava  i  sloboda,  odnosno  da  sve  drušštveno-­
POLITIāKEÒFUNKCIJEÒILIÒPOLOÞAJIÒKAOÒIÒPROFESIONALNEÒPOZICIJEÒMORAJUÒBITIÒ
otvoreni  za  sve  pod  uvjetima  jednakih  moguæćnosti.““  Od  sedam  pro-­
gramskih  dokumenata  iz  razlièčitih  oblasti  samo  dokument  iz  oblasti  
SOCIJALNEÒPOLITIKEÒUKAZUJEÒNAÒSPECIµāNEÒPROBLEMEÒÞENAÒIÒTOÒONDAÒKADÒ
ukazuje  na  problem  majki  porodilja.  

7EBÒSTRANICAÒJEÒDOSTUPNAÒSAMOÒUÒLATINIāNOMÒPISMUÒ6ELIKIÒBROJÒSA-­
DRÞAJAÒFOKUSIRANÒJEÒNAÒPREDSJEDNIKAÒSTRANKEÒKAOÒIÒSAMIÒNAZIVÒSTRANKEÒ
$EMOKRATSKAÒFRONTAÒkÒÙELJKOÒ+OMÛIĀÒÛTOÒJEÒZANIMLJIVOÒSAÒSTANOVIÛTAÒ
DEMOKRATIJEÒUNUTARÒSAMEÒSTRANKEÒ.AÒOµCIJELNOJÒWEBÒIÒ&ACEBOOKÒSTRA-­
NICIÒVEĀINAÒLICAÒSUÒMUÛKAÒ6EĀINAÒSADRÞAJAÒVEZANAÒJEÒZAÒÙELJKUÒ+OMÛIĀAÒ
ili  Emira  Suljagiæća.  

Našša  stranka  

Našša  stranka  se  deklarira  kao  stranka  socijal-­liberalne  orijentaci-­

JEÒ+AÞEÒSEÒ`-IÒVJERUJEMOÒUÒDRUÛTVOÒSOLIDARNOSTIÒIÒSOCIJALNEÒPRAVDEÒ
vladavinu  prava  i  šširokih  graðđanskih  sloboda.““  Na  web  stranici  nisu  
dostupni  statut  ili  program  stranke,  ali  je  vidljivo  da  u  Predsjednišštvu  
STRANKEÒIMAÒÒÞENAÒODÒÒāLANOVAÒODNOSNOÒÒÞENAÒODÒÒāLANOVAÒUÒ
Glavnom  odboru.  Stranka  ima  8  programskih  dokumenata  (Pravda  i  
zakonodavstvo,  Ekonomija  i  zapoššljavanje,  Obrazovanje,  Zdravstvo,  
5RBANIZAMÒ IÒ KOMUNALNEÒ POLITIKEÒ $RÞAVNOÒ UREąENJEÒ %KOLOGIJAÒ IÒ
+ULTURA ÒODÒKOJIHÒSEÒRODNAÒRAVNOPRAVNOSTÒILIÒÞENSKAÒPRAVAÒSPOMINJUÒ
uglavnom  posredno,  istièčuæći  zašštitu  ljudskih  prava.

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   127

 7EBÒSTRANICAÒJEÒDOSTUPNAÒUÒLATINICIÒ/KRENUTAÒJEÒPROMOCIJIÒRJEÛENJAÒ
PROGRAMSKIHÒDOKUMENATA ÒAÒPOKAZUJEÒNAÒVEĀIÒBROJÒIÒÞENAÒIÒMUÛKARA-­
ca  koji  su  uèčestvovali  u  kampanji  kroz  direktan  kontakt  s  graðđanima,  
biraèčima,  ne  samo  èčlanovima  i  simpatizerima  stranke.  

UMJESTO ZAKLJUČKA
Kako  bi  se  donio  zakljuèčak  kakav  je  odnos  socijaldemokratskih  par-­
tija  prema  pitanju  (ne)jednakosti,  a  naroèčito  prema  pitanjima  rodne  
ravnopravnosti,  trebalo  bi  pristupiti  mnogo  studioznijem  ispitivanju  
stranaèčkih  programa,  ali  i  prakse,  naroèčito  u  periodu  kada  su  stranke  
participirale   u   vlasti.   Ovakvo   ispitivanje   moralo   bi   se   fokusirati   na  
(programske)  stavove  i  rješšenja  koja  pojedine  stranke  zagovaraju  u  
ODNOSUÒNAÒCIJELIÒNIZÒPITANJAÒKOJAÒSUÒBITNAÒÞENAMAÒNPRÒSTAVOVIÒIÒRJEÛE-­
nja  u  odnosu  na  smanjenje  nezaposlenosti,  naroèčito  nezaposlenosti  
ÞENAÒ OSTVARIVANJEÒ PRAVAÒ NAÒ PLAĀUÒ IÒ DOPRINOSEÒ AÒ NAROāITOÒ PITANJEÒ
JEDNAKIHÒPLAĀAÒZAÒÞENEÒPOLOÞAJAÒÞENAÒUÒDJELATNOSTIMAÒKOJEÒVIÛEÒZA-­
POÛLJAVAJUÒÞENEÒNPRÒUSLUÞNEÒDJELATNOSTI ÒNEPLAĀENOGÒÞENSKOGÒRADAÒ
ostvarivanje  socijalnih  prava  i  pristupa  servisima,  a  naroèčito  pitanja  
porodiljske  zašštite  i  naknade,  brige  o  djeci  i  starima;;  ali  i  druga  pitanja  
koja  se  odnose  na  strategiju  ekonomskog  razvoja,  mjere  izlaska  iz  
krize,  a  naroèčito  mjere  šštednje,  te  pitanja  kakva  je  bila  pozicija  ovih  
stranaka  u  odgovoru  na  katastrofalne  poplave  ili  socijalne  nerede  i  
graðđanske  plenume  s  poèčetka  2014.  godine.  

Zasad  je  moguæće  zakljuèčiti  da  sve  stranke,  na  prvi  pogled,  ima-­
ju   neke   mjere   u   statutima   koje   se   odnose   na   rodne   kvote,   te,   sa  

128 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

izuzetkom  SDP-­a,  imaju  samo  mali  broj  politièčkih  stavova  ili  mjera  
koje   nude   u   svojim   politièčkim   programima,   a   koje   su   orijentirane  
PREMAÒÞENAMAÒILIÒRODNOJÒRAVNOPRAVNOSTIÒïINIÒSEÒIZUZETNOÒNEOBIāNIMÒ
DAÒ STRANKEÒ POSTUPAJUÒ NAÒ OVAJÒ NAāINÒ SÒ OBZIROMÒ NAÒ TOÒ DAÒ ÞENEÒ āINEÒ
POLOVINUÒ BIRAāKOGÒ TIJELAÒ ïINIÒ SEÒ AÒ IÒ ISTRAÞIVANJAÒ UKAZUJUÒ `"IRAāKOÒ
tijelo  do  sada  nije  bilo  u  moguæćnosti  da  razlikuje  politièčke  partije  koje  
se  istinski  posveæćuju  pitanjima  ravnopravnosti  spolova  od  onih  koje  
su  prema  tom  pitanju  poprilièčno  neutralne““  (Agencija  za  ravnoprav-­
nost  spolova  i  OSCE  misija  u  BiH,  2014).  Istovremeno,  dosadaššnje  
KAMPANJEÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒSUÒMOÞDAÒPOKAZIVALEÒDAÒSEÒIZBORIÒNEÒ
dobivaju  na  politièčkim  programima  i  rješšenjima  koja  se  nude.  

Kriza  ljevice  je  pitanje  o  kojem  raspravljaju  brojni  autori  u  Evropi  i  

regiji.  ÈČini  se  da  ljevica  nema  alternativni  pogled  na  kapitalizam,  eko-­
nomiju,  te  izbjegava  da  se  odredi  prema  izazovima  nove  ekonomije,  
globalizacije,  promjene  drušštvene  strukture.  Ljevica  mora  razmotriti  
svoje  dosadaššnje  djelovanje  i  dati  nova,  drugaèčija  rješšenja,  u  odnosu  
na  vrtlog  neoliberalnih  ideja  i  mjera  u  koje  su  uvuèčena  našša  drušštva.  
Takva   nova   i   drugaèčija   rješšenja   neæće   biti   moguæće   naæći   ako   ljevica  
ne   uðđe   u   kritiku   same   sebe   i   svojeg   djelovanja,   analizirajuæći   svoje  
dosadaššnje   pristupe,   ukljuèčujuæći   i   one   usmjerene   na   pitanja   rodne  
RAVNOPRAVNOSTIÒ IÒ ÞENSKEÒ POLITIāKEÒ PARTICIPACIJEÒ UÒ SVOJIMÒ REDOVIMAÒ
kao  i  programima  i  mjerama  koje  zagovaraju  u  politièčkim  procesima.  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   129

 PREPORUKE

jÒ Lijeve,  odnosno  socijaldemokratske  stranke,  moraju  krenuti  u  kri-­

tièčku  analizu  svojih  programskih  dokumenata,  rješšenja,  ali  i  praksi  
u  djelovanju,  naroèčito  kada  govorimo  o  kapitalizmu,  ekonomiji,  
socijalnoj  sigurnosti  i  pravdi,  ostvarivanju  jednakosti  za  sve  itd.  
Treba  razmotriti  pitanje  demokratizacije  stranaka  iznutra,  odnosa  
STRANAKAÒPREMAÒBIRAāIMAÒNAROāITOÒUVAÞAVAJUĀIÒPOTREBUÒSTALNOGÒ
prisustva   na   terenu,   ne   samo   meðđu   simpatizerima   i   èčlanovima  
stranke  nego  i  meðđu  graðđanima  i  izvan  predizbornog  perioda;;  

jÒ U  kritièčkoj  analizi  naroèčito  razmotriti  stranaèčku  poziciju  i  efekte  

TAKVEÒPOZICIJEÒNAÒPITANJAÒÞENSKERODNEÒNERAVNOPRAVNOSTIÒUKLJU-­
āUJUĀIÒÞENSKEÒPOLITIāKEÒPARTICIPACIJEÒUÒORGANIMAÒSTRANKEÒALIÒIÒNAÒ
pozicijama  u  vlasti.  Potrebno  je  preispitati  efekte  postojeæćih  me-­
hanizama  rodne  ravnopravnosti  u  strankama,  ukljuèčujuæći  kvote  
za  stranaèčke  strukture,  te  posebne  organizacione  strukture,  kao  
ÛTOÒSUÒFORUMIÒÞENA

jÒ :ADRÞATIÒ OBAVEZNUÒ RODNUÒ KVOTUÒ UÒ STRANAāKIMÒ STATUTIMAÒ TEÒ JEÒ

usaglasiti  sa  kvotom  iz  Izbornog  zakona  i  Zakona  o  ravnoprav-­
nosti  spolova  od  najmanje  40  posto  manje  zastupljenog  spola.  
Izmijeniti  statute  ciljajuæći  na  uspostavljanje  obaveze  integriranja  
INICIJATIVAÒÞENSKIHÒFORUMAÒNAÒDNEVNIÒREDÒPREDSJEDNIÛTAVAÒSTRANA-­
KAÒTEÒOBAVEZNOÒRAZMATRANJEÒÞENSKEÒPERSPEKTIVEÒKODÒDIZAJNIRA-­
nja  stranaèčkih  programa  i  aktivnosti,  uspostavljanje  drugih  rodno  
senzitivnih  pravila  i  procedura;;

130 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  $IJANAÒÖEHIĀÒIÒ&EDRAÒ)DÞAKOVIĀ

jÒ Stranaèčkom  politikom  integrirati  obavezu  da  se  u  medijskim  na-­
stupima,  kao  i  javnoj  prezentaciji  stranaka,  uvede  obaveza  redov-­
nog   javnog   prisustva   politièčarki   koje   æće   ravnopravno   zastupati  
stavove  stranke,  a  naroèčito  u  predizbornom  periodu,  u  procentu  
ODÒNAJMANJEÒÒPOSTOÒSTRANAāKIHÒMEDIJSKIHÒSADRÞAJAÒ

jÒ Insistirati   na   ustavnoj   i   zakonskoj   reformi   kojom   æće   se   ukloniti  

svi  preostali  oblici  rodne  diskriminacije  u  propisima,  ukljuèčujuæći:  

a.)   (ARMONIZIRANJEÒPROPISAÒ KOJIÒ REGULIRAJUÒµNANSIRANJEÒKANDIDI-­

ranje,   voðđenje   kampanja   i   izborni   proces   te   imenovanje   na  
funkcije  u  izvrššnoj  vlasti  sa  Zakonom  o  ravnopravnosti  spo-­
LOVAÒUKLJUāUJUĀIÒPROPISANUÒNAJNIÞUÒRODNUÒKVOTUÒODÒÒPOSTOÒ
manje  zastupljenog  spola.  

b.)   Zalagati  se  za  demokratske  mehanizme  u  propisima,  kao  ššto  

su   otvorene   izborne   liste,   te   izmjene   Izbornog   zakona   koje  
ĀEÒ TEÞITIÒ PODIZANJUÒ IZBORNOGÒ PRAGAÒ OKRUPNJIVANJUÒ IZBORNIHÒ
jedinica,   ukidanju   kompenzacijskih   mandata   ili   korišštenju  
KOMPENZACIJSKIHÒ MANDATAÒ ZAÒ OSIGURAVANJEÒ ÞENSKEÒ POLITIāKEÒ
participacije  u  zakonodavnim  tijelima  u  Bosne  i  Hercegovine.  

c.)   Propisivanje  ošštrih  sankcija  za  politièčke  stranke  koje  ne  provo-­
de  propise  o  rodnoj  ravnopravnosti,  a  naroèčito  kod  predlaga-­
nja  i  imenovanja  vlada,  kao  ššto  su  npr.  uskraæćivanje  sredstava  
ZAÒµNANSIRANJEÒPOLITIāKIHÒSTRANAKAÒIZÒJAVNIHÒBUDÞETAÒµNANSIJ-­
ske  kazne,  ogranièčavanje  pristupa  javnim  medijskim  servisima,  
javno  obznanjivanje  rodno  nesenzitivne  politike  itd.  

Pitanje  rodne  ravnopravnosti  u  strankama  lijeve  orijentacije   131

 SOCIJALDEMOKRACIJA I
RELIGIJA
Prof. dr. Mile Babić

UVODNA NAPOMENA

S
ocijaldemokracija  se  javlja  u  Zapadnoj  Europi  poèčetkom  druge  
polovice  19.  stoljeæća.  Kao  zaèčetak  borbe  za  socijalnu  pravdu  
treba  spomenuti  Komunistièčki  manifest,  koji  su  1848.  objavili  
+ARLÒ-ARXÒIÒ&RIEDRICHÒ%NGELSÒ/NIÒÞELEÒPROLETERSKOMÒREVOLUCIJOMÒSRUÛITIÒ
kapitalizam   te   uspostaviti   socijalizam,   koji   æće   prijeæći   u   komunizam  
(besklasno  drušštvo).  Od  svoga  poèčetka  do  Drugoga  svjetskog  rata  
socijaldemokracija   je   imala   dvije   struje:   reformistièčku   (u   Zapadnoj  
Europi)  i  revolucionarnu  (marksistièčku).  Tek  je  1951.  ustanovljenjem  
socijalistièčke  internacionale  sasvim  napuššten  revolucionarni  koncept  
u  korist  socijaldemokracije  s  temeljnim  vrijednostima:  sloboda,  rav-­
nopravnost,  solidarnost.

Kad  je  rijeèč  o  odnosu  socijaldemokracije  i  religije,  treba  reæći  da  

se   radnièčko   pitanje   pojavilo   u   Zapadnoj   Europi   zahvaljujuæći   prvoj  
industrijskoj   revoluciji,   koja   je   od   kraja   18.   do   sredine   19.   stolje-­
æća  temeljito  promijenila  prethodni  politièčki,  gospodarski  i  drušštveni  

132
sustav.  Promjene  izazvane  primjenom  parnoga  stroja  nazivaju  se  pr-­
vom   industrijskom   revolucijom.   Tada   nastaju   tvornice   zahvaljujuæći  
novim  izumima  i  odvija  se  postupan  prijelaz  iz  staroga  feudalnog  u  
moderno   graðđansko   drušštvo.   Primjenom   strojeva   u   proizvodnji   na  
selu   dolazi   do   agrarne   revolucije.   Seljaci   dolaze   u   gradove   i   zapo-­
ššljavaju   se   kao   radnici   u   tvornicama.   Nastaju   velike   socijalne   razli-­
ke  izmeðđu  bogatih  poslodavaca  i  obespravljenih  radnika.  Na  jednoj  
strani   imamo   proletarijat   (lat.   proletarius),   to   jest   klasu   nadnièčara  
(industrijskih  radnika)  u  kapitalistièčkom  drušštvu  koji  prodaju  svoj  rad  
jer  nemaju  nikakva  posjeda,  nikakva,  dakle,  privatnoga  vlasnišštva.  Za  
NJIHOVUÒSEÒRAVNOPRAVNOSTÒZALAÞUÒ+Ò-ARXÒIÒ&Ò%NGELSÒÒAÒ+ATOLIāKAÒ
CRKVAÒkÒTOÒJEÒVAÞNOÒIMATIÒNAÒUMUÒkÒZALAÞEÒSEÒZAÒRAVNOPRAVNOSTÒRAD-­
nika  svojom  prvom  socijalnom  enciklikom  Rerum  novarum,  koju  je  
1891.  objavio  papa  Leon  XIII.  Socijaldemokracija  se  javlja  u  Bosni  i  
Hercegovini  1909.  kad  je  osnovana  Socijaldemokratska  stranka  BiH  
neposredno  nakon  aneksije.  O  modernoj  socijaldemokraciji  u  Bosni  i  
(ERCEGOVINIÒMOÞEÒSEÒGOVORITIÒTEKÒNAKONÒPRIJELAZAÒIZÒSOCIJALISTIāKOGAÒIÒ
jednostranaèčkoga  sustava  u  demokratski  i  viššestranaèčki,  ššto  se  zbiva  
1990.  Socijaldemokratska  partija  BiH  nastala  je  1992.  transforma-­
cijom  Saveza  komunista  BiH  i  u  svoj  je  program  preuzela  modernu  
socijaldemokratsku,  proeuropsku  orijentaciju.

Nakon  Uvodne  napomene  pitanje  glasi:  jesu  li  socijaldemokracija  

i  religija  spojive  ili  se  njih  dvije  uzajamno  iskljuèčuju?  Uzajamna  isklju-­
èčivost  postupno  nestaje  tek  nakon  Drugoga  svjetskog  rata  i  pritom  je  
VAÞNOÒISTAKNUTIÒDAÒÒPOāINJEÒEGZISTIRATIÒMODERNAÒEUROPSKAÒSOCI-­
jaldemokracija  i  ono  ššto  danas  zovemo  Europska  unija,  po  mom  sudu  
dosad  najbolji  humanistièčki  projekt  u  svijetu.  S  druge  strane,  povijest  

Socijaldemokracija  i  religija   133

 Europe  i  povijest  Bosne  i  Hercegovine  pokazuju  da  su  nacija  i  religija  
tijesno  povezane,  skoro  nerazdvojive,  tako  se  barem  do  danas  doga-­
ðđalo.  Buduæći  da  znamo  da  su  europski  nacionalizmi  odveli  Europu  u  
dva  svjetska  rata  i  tako  je  pretvorili  iz  nekadaššnjega  politièčkog  centra  
u  periferiju  politièčkoga  zbivanja,  nameæće  se  temeljno  pitanje  koje  gla-­
si:  kako  se  religija  odnosila  prema  nacionalizmu,  osobito  u  njegovim  
ekstremnim  oblicima:  nacizmu  i  faššizmu.  Pritom  imamo  na  umu  da  su  
nacionalizmi  odveli  Bosnu  i  Hercegovinu  i  u  najnoviji  rat  (1992-­1995).

RELIGIJA I NACIONALIZAM
0OGLEDAMOÒ LIÒ POVIJESTÒ ZAPADNOGAÒ KRÛĀANSTVAÒ MOÞEMOÒ USTANOVITIÒ
neke  temeljne  promjene.  Krššæćanstvo  je  bilo  progonjeno  sve  do  cara  
Konstantina  (do  Milanskoga  edikta  313).  Tada  je  proglaššeno  dopu-­
šštenom  religijom  (religio  licita).  Veæć  u  istome  stoljeæću,  godine  380.  
ZAÒVRIJEMEÒCARAÒ4EODOZIJAÒPROGLAÛENOÒJEÒDRÞAVNOMÒRELIGIJOMÒ2IMSKOÒ
#ARSTVOÒUVIJEKÒJEÒIMALOÒSVOJUÒDRÞAVNUÒRELIGIJUÒ4OÒJEÒDOÒÒBILAÒRIMSKAÒ
religija,  a  nakon  toga  to  postupno  postaje  krššæćanstvo,  koje  je  postalo  
DRÞAVNOMÒRELIGIJOMÒ4OÒJEÒBILOÒZAPRAVOÒJEDINSTVOÒPOLITIKEÒIÒRELIGIJEÒJERÒ
JEÒRELIGIJAÒkÒKAOÒDRÞAVNAÒSTVARÒKAOÒDRÞAVNAÒIDEOLOGIJAÒkÒLEGITIMIRALAÒ
POLITIKUÒ+RATKOÒREāENOÒDRÞAVNAÒRELIGIJAÒJEÒDAVALAÒLEGITIMITETÒDRÞAV-­
NOJÒPOLITICIÒ$RÞAVAÒUÒKOJOJÒJEÒKRÛĀANSTVOÒBILOÒDRÞAVNAÒRELIGIJAÒÛTITILAÒ
je   samo   pripadnike   krššæćanske   religije,   a   pripadnike   drugih   religija  
progonila.  Tako  su  u  srednjem  vijeku  voðđeni  vjerski  (religijski)  rato-­
vi.  Krššæćani  su  ratovali  protiv  muslimana  i  meðđusobno.  Ne  samo  to.  
Krššæćani  su  progonili  heretike,  to  jest  one  koji  su  u  nekim  pitanjima  
odstupali  od  krššæćanske  vjere.

134 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

 -ODERNAÒ DRÞAVAÒ NASTAJEÒ sekularizacijom,   ššto   znaèči   svojim   po-­
stupnim  odvajanjem  od  religije.  Prva  faza  te  sekularizacije  dogaðđa  
se   krajem   11.   stoljeæća   za   vrijeme   pape   Grgura   VII.   Tada   dolazi   do  
odvajanja  svjetovne  (sekularne,  carske)  od  duhovne  (spiritualne,  pa-­
PINSKE Ò VLASTIÒ 3VJETOVNAÒ VLASTÒ JEÒ NADLEÞNAÒ ZAÒ SVJETOVNEÒ IÒ VREMENITEÒ
stvari  (svjetovna  i  vremenita  dobra),  a  duhovna  za  vjeèčno  dobro  (za  
VJEāNOÒāOVJEKOVOÒSPASENJE Ò3VJETOVNAÒVLASTÒJEÒNADLEÞNAÒZAÒPOLITIāKIÒ
poredak   (ordo   politicus),   a   duhovna   za   duhovni   poredak.   Sukobi  
meðđu  njima  (izmeðđu  pape  i  cara,  izmeðđu  gvelfa  i  gibelina)  trajali  su  
PREKOÒ STOÒ GODINAÒ /BJEÒ SUÒ VLASTIÒ TEÞILEÒ ZAÒ SUPREMACIJOMÒ 0APINSKAÒ
vlast  smatrala  se  viššom  od  svjetovne,  jer  je  cilj  papinske  vlasti  (vjeèčno  
spasenje)  bio  višši  od  cilja  svjetovne  vlasti  (vremenitoga  dobra).  Obje  se  
vlasti  pozivaju  na  krššæćansku  religiju,  ššto  znaèči  da  je  krššæćanstvo  davalo  
legitimitet  (opravdanje)  objema  vlastima.

)ZÒNAVEDENOGAÒMOÞEMOÒZAKLJUāITIÒDAÒSUÒREFORMEÒÛTOÒIHÒJEÒZAPOāEOÒ
papa  Grgur  VII.  tzv.  sporom  o  investituri  vodile  k  odvajanju  politike  
od  religije  u  jedinstvenom  krššæćanskom  svijetu,  u  jednom  religiozno-­
politièčkom   jedinstvu,   koje   se   nazivalo   res   publica   christiana   (javna  
krššæćanska   stvar),   u   jednom   krššæćanskom   svijetu.   Odvajanje   politike  
ODÒRELIGIJEÒPOLITIāKIÒµLOZOµÒIÒPOVJESNIāARIÒSMATRAJUÒPRVOMÒFAZOMÒSE-­
KULARIZACIJEÒ JERÒ MODERNAÒ DRÞAVAÒ NASTAJEÒ KAOÒ REZULTATÒ SEKULARIZACIJEÒ
zapoèčete  krajem  11.  stoljeæća.

Druga  faza  sekularizacije  odvija  se  za  vrijeme  konfesionalnih  ra-­

tova  izmeðđu  katolika  i  protestanata  nakon  pojave  Martina  Luthera  
(nakon   reformacije).   Za   vrijeme   Tridesetogodiššnjega   rata   (1618-­
1648)  izmeðđu  katolika  i  protestanata,  dakle  izmeðđu  dviju  krššæćanskih  

Socijaldemokracija  i  religija   135

 konfesija,  dogaðđalo  se  religijsko  (konfesionalno)  èčiššæćenje  koje  se  oèči-­
tovalo  u  izreci  cuius  regio  eius  religio  (èčija  regija,  njegova  religija).  
Ako  u  jednoj  regiji  pobijede  katolici,  iz  nje  su  protjerani  protestanti,  
i  obratno.  To  konfesionalno  èčiššæćenje  proizlazilo  je  iz  same  logike  ta-­
DAÛNJEGAÒDRUÛTVENO POLITIāKOGÒUREąENJAÒPOÒKOJEMÒJEÒDRÞAVAÒMORALAÒ
IMATIÒSVOJUÒDRÞAVNUÒRELIGIJUÒKONFESIJU Ò5ÒKONFESIONALNIMÒRATOVIMAÒ
ONIÒ KOJIÒ NEÒ PRIPADAJUÒ DRÞAVNOJÒ KONFESIJIÒ BILIÒ SUÒ UÒ POāETKUÒ UBIJANIÒ IÒ
protjerivani,  a  kasnije  su  im  dopustili  humano  preseljenje,  ššto  su  oni  
TADAÒNAZIVALIÒBENEµCIJEMÒISELJENJAÒBENEµCIUMÒEMIGRATIONIS).  Do  mira  
JEÒMOGLOÒDOĀIÒSAMOÒTAKOÒDAÒSEÒDRÞAVAÒODVOJIÒODÒRELIGIJEÒDAÒVIÛEÒNEMAÒ
SVOJUÒDRÞAVNUÒRELIGIJUÒDAÒPOSTANEÒPOSVEÒSVJETOVNAÒSEKULARNA ÒDRÞAVAÒ
IÒ DAÒ VIÛEÒ NEÒ TRAÞIÒ LEGITIMACIJUÒODÒ RELIGIJEÒ TAKOÒ DAÒ SVEÒ RELIGIJEÒ BUDUÒ
JEDNAKEÒPREDÒDRÞAVOMÒIÒPREDÒNJEZINIMÒZAKONIMAÒDAÒDRÞAVAÒNIJEDNUÒ
NEÒPRIVILEGIRAÒNITIÒPOTISKUJEÒ2ELIGIJAÒVIÛEÒNIJEÒDRÞAVNAÒSTVARÒNEGOÒSTVARÒ
drušštva  i  stvar  èčovjeka  pojedinca.

/DVAJANJEÒDRÞAVEÒODÒRELIGIJEÒVELIKOÒJEÒDOSTIGNUĀEÒZAÒSLOBODUÒāO-­
vjeka  pojedinca  jer  Francuska  revolucija  u  svojoj  Deklaraciji  o  ljudskim  
pravima  (1789)  istièče  slobodu  konfesije  (vjeroispovijesti)  kao  temelj-­
NUÒSLOBODUÒDAKLEÒSLOBODUÒRELIGIJEÒ$RÞAVAÒVIÛEÒNIKOMEÒNEÒNAMEĀEÒ
religiju  niti  svoj  svjetonazor  (jer  ga  višše  nema),  nego  je  svaki  èčovjek  
(graðđanin)  slobodan  po  svojoj  savjesti  pripadati  ovoj  ili  onoj  religiji,  
ovom  ili  onom  svjetonazoru,  ili  ne  pripadati  nijednoj  religiji  niti  svje-­
TONAZORUÒ-ODERNAÒDRÞAVAÒNASTALAÒNAKONÒ&RANCUSKEÒREVOLUCIJEÒSVOJÒ
legitimitet   ne   dobiva   višše   od   religije,   nego   od   èčovjeka   pojedinca,  
od  individuumaÒ$RÞAVAÒJEÒSADAÒLEGITIMNAÒAKOÒÛTITIÒONOÒÛTOÒJEÒSVIMÒ
ljudima  zajednièčko,  a  svima  je  zajednièčko  ljudsko  dostojanstvo.  U  to  
ljudsko  dostojanstvo  spada  i  ljudski  um,  koji  je  takoðđer  svim  ljudima  

136 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

zajednièčki.  ŠŠtititi  ljudsko  dostojanstvo  svakoga  èčovjeka  znaèči  zapravo  
šštititi  ljudska  prava  svakoga  èčovjeka,  kratko  reèčeno,  slobodu  i  jedna-­
KOSTÒSVAKOGAÒāOVJEKAÒ5ÒMODERNOJÒSEÒDRÞAVIÒPRVIÒPUTÒJAVLJAÒGRAąANSKOÒ
DRUÛTVOÒKOJEÒSEÒRAZLIKUJEÒODÒDRÞAVEÒPOÒTOMEÒÛTOÒDRÞAVAÒÛTITIÒONOÒÛTOÒ
JEÒ SVIMÒ LJUDIMAÒ ZAJEDNIāKOÒ SVIMÒ DRÞAVLJANIMAÒSVIMÒ GRAąANIMA ÒAÒ
graðđansko  drušštvo  šštiti  ono  po  èčemu  se  ljudi  razlikuju.  Prema  tome,  
DRÞAVAÒÛTITIÒOPĀEÒDOBROÒAÒGRAąANSKOÒDRUÛTVOÒÛTITIÒPOSEBNOÒDOBRO

U  svom  jeziku  rabimo  rijeèč  graðđanin  kad  mislimo  na  pripadnika  

GRAąANSKOGAÒDRUÛTVAÒIÒNAÒPRIPADNIKAÒDRÞAVEÒ!LIÒSEÒIZÒKONTEKSTAÒMOÞEÒ
vidjeti   na   ššto   mislimo.  Nijemci   za   pripadnika   graðđanskoga   drušštva  
KAÞUÒ graðđanin   (Bürger Ò AÒ ZAÒ DRÞAVLJANINAÒ KAÞUÒ DRÞAVNIÒ GRAąANIN  
(Staatsbürger).   Francuzi   takoðđer   prave   razliku   izmeðđu   bourgeoisa  
(graðđanin)  i  citoyenaÒDRÞAVLJANINÒGRAąANIN Ò2OMANSKIÒSEÒJEZICIÒOSLA-­
njaju  na  latinski,  u  kojem  rijeèč  DRÞAVA  (civitas)  i  graðđanin  (cives)  imaju  
ISTIÒKORIJENÒ%NGLEZIÒZAÒDRÞAVLJANINAÒRABEÒcitizen,  a  za  graðđanina  civil.  
6AÞNOÒ JEÒ DAKLEÒ ZNATIÒ KADAÒ MISLIMOÒ NAÒ GRAąANINAÒ KAOÒ PRIPADNIKAÒ
GRAąANSKOGAÒDRUÛTVAÒNAÒONOGAÒKOJIÒSEÒZALAÞEÒZAÒPOSEBNOÒDOBRO ÒAÒ
KADAÒNAÒGRAąANINAÒKAOÒPRIPADNIKAÒDRÞAVEÒNAÒONOGAÒKOJIÒSEÒZALAÞEÒ
za  opæće  dobro).

.AKONÒ &RANCUSKEÒ REVOLUCIJEÒ RELIGIJAÒ VIÛEÒ NIJEÒ DRÞAVNAÒ STVARÒ NIJEÒ

zajednièčka  stvar,  jer  svi  graðđani  nisu  pripadnici  jedne  religije),  nego  
ona   spada   u   graðđansko   drušštvo,   u   ono   podruèčje   u   kojem   se   ljudi  
RAZLIKUJUÒIÒZALAÞUÒZAÒSVOJEÒPOSEBNOÒDOBROÒ!LIÒNEÒSMIJEÒBITIÒSUKOBAÒ
IZMEąUÒ ZALAGANJAÒ ZAÒ OPĀEÒ DOBROÒ DRÞAVE Ò IÒ ZALAGANJAÒ ZAÒ POSEBNOÒ
dobro  (graðđanskoga  drušštva).  Dva  temeljna  principa  demokracije  su  
sloboda  i  jednakost.  Svi  su  ljudi  slobodni  i  svi  su  jednako  slobodni.  

Socijaldemokracija  i  religija   137

 3VAKIÒāOVJEKÒIMAÒPRAVOÒKOJEÒMUÒJAMāIÒDRÞAVA ÒNAÒJEDNAKÒSUSTAVÒTE-­
meljnih  sloboda.

+ADÒJEÒPRIJEÒ&RANCUSKEÒREVOLUCIJEÒRELIGIJAÒBILAÒDRÞAVNAÒSTVARÒONDAÒJEÒ
ONAÒBILAÒPRINCIPÒINTEGRACIJEÒDRÞAVEÒPRINCIPÒJEDINSTVAÒONOÒÛTOÒSEÒKAÞEÒ
DUHÒJEDNEÒDRÞAVEÒ+ADAÒSEÒPOJAVILOÒVIÛEÒRELIGIJAÒUÒISTOJÒDRÞAVIÒRELIGIJAÒ
JEÒPOSTALAÒDUHÒRAZDORAÒUÒDRÞAVIÒAÒNEÒDUHÒJEDINSTVAÒKAKOÒJEÒTOÒVEĀÒ
PRIMIJETIOÒ+Ò-ARXÒ:ATOÒONAÒNEÒMOÞEÒVIÛEÒBITIÒDUHÒDRÞAVEÒNEGOÒDUHÒ
graðđanskoga  drušštva  u  kojem  se  svatko  zauzima  za  svoje  posebno  
dobro.  Duh  opæćega  (zajednièčkoga)  ne  nalazi  se  višše  u  religiji,  nego  
UÒDRÞAVIÒ2ELIGIJAÒJEÒSLOBODNAÒODÒDRÞAVEÒNAÒDVAÒNAāINAÒPOÒSADRÞAJUÒ
svoga  nauka  i  po  svojoj  organizaciji.

Nakon  Francuske  revolucije  javlja  se  nacija  kao  nova  integrativna  

MOĀÒKOJAÒÞELIÒZAUZETIÒMJESTOÒNEKADAÛNJEÒRELIGIJEÒUÒNEKADAÛNJOJÒPRED-­
MODERNOJ ÒDRÞAVIÒ4AKOÒNASTAJUÒNACIONALNEÒDRÞAVEÒ0ROCESÒSEKULARIZA-­
CIJEÒDRÞAVEÒNJEZINOGAÒPOSTUPNOGÒODVAJANJAÒODÒRELIGIJE ÒNAKONÒSVOJEÒ
prve  faze,  krajem  11.  stoljeæća,  vodio  je  u  drugu  fazu,  koja  je  dovela  
do  konfesionaliziranja  krššæćanstva,  do  nastanka  višše  konfesija  unutar  
jedne  krššæćanske  religije.  Upravo  to  konfesionaliziranje  ––  po  povjesni-­
āARUÒIÒµLOZOFUÒ(EINZUÒ3CHILLINGUÒkÒVODIÒKÒISTICANJUÒKONFESIONALNOGAÒ
identiteta  i  time  neizravnu  isticanju  modernoga  nacionalnog  iden-­
titeta.  U  tom  konfesionalnom  razdoblju  religija  (konfesija)  imala  je  
kljuèčnu  ulogu  u  povezivanju  drušštva,  govorilo  se  o  „„religio  vinculum  
societatisu““  (o  religiji  kao  vezi  drušštva).  Konfesionalni  identitet  bio  
je  rani  oblik  nacionalnoga  identiteta.  Nakon  konfesionalnoga  iden-­
titeta  u  16.  i  17.  stoljeæću  dolazi  prosvjetiteljstvo  u  18.  stoljeæću  i  mo-­
DERNEÒNACIONALNEÒDRÞAVEÒUÒÒSTOLJEĀUÒ0ROSVJETITELJSTVOÒJEÒISTAKNULOÒ

138 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

slobodnoga  pojedinca,  koji  se  emancipirao  od  vanjskih  sila  (pritisaka),  
ali  ti  slobodni  pojedinci  trebaju  moæć  koja  ih  povezuje,  a  nju  su  naššli  u  
NACIJIÒTOÒJESTÒUÒNACIONALNOJÒDRÞAVIÒ:ATOÒUÒNOVOMÒVIJEKUÒIMAMOÒDVIJEÒ
krajnosti:  individualizam  (slobodni  pojedinac  koji  ne  pripada  nikome)  
i  nacionalizam  (ili  neki  drugi  kolektivizam).

:ADAĀAÒJEÒDANAÛNJEÒPOLITIāKEÒµLOZOµJEÒDAÒSTVARALAāKIÒNADIąEÒUZA-­
jamnu  iskljuèčivost  izmeðđu  individualizma  i  kolektivizma,  izmeðđu  indi-­
viduuma  koji  ne  priznaje  nikakvu  pripadnost  i  kolektiva  koji  èčovjeka  
pojedinca   svodi   na   svoga   pukog   èčlana.   Oba   su   ekstrema   nasilna   i  
prouzroèče   neizrecivu   patnju   ljudima.   Jednostavno   vode   razaranju  
LJUDSKOGAÒIÒSVEUKUPNOGAÒÞIVOTA

%UROPSKIÒNACIONALIZMIÒKOJIÒSUÒIMALIÒIMPERIJALNEÒIÒKOLONIJALNEÒTEÞNJEÒ
odveli   su   Europu   u   Prvi   svjetski   rat,   a   najgori   oblici   nacionalizma  
(faššizam  i  nacizam)  te  komunizam  kao  staljinizam  odveli  su  Europu  
u  Drugi  svjetski  rat  (dosad  najveæću  katastrofu).  Najnoviji  rat  u  Bosni  
i   Hercegovini   (1992-­1995)   proizvele   su   nacionalne   ideologije.   Kad  
KAÞEMÒNACIONALIZAMÒONDAÒPODÒTIMEÒMISLIMÒNAÒUVJERENJEÒDAÒSEÒJEDANÒ
narod  u  ontološškom  (bitnom)  i  u  svakom  drugom  smislu  smatra  viššim  
od  drugih  naroda.  Takvi  nacionalizmi  vode  u  ratove  i  u  nasilje.  Nije  
nacionalizam  ako  ljudi,  poput  Herdera,  zastupaju  ravnopravnost  svih  
ljudi  i  svih  naroda.  No  problem  je  u  tome  ššto  našši  nacionalizmi  i  danas  
u  Bosni  i  Hercegovini  dokazuju  da  je  njihov  narod  protološška  (primar-­
na,  prvotna)  stvarnost,  te  da  je  on  i  eshatološška  (posljednja)  stvar-­
nost.  Drugi  narodi  nisu  zavrijedili  da  se  zovu  narodima  niti  modernim  
nacijama.  Da  stvar  bude  gora,  Dejtonski  mirovni  sporazum  (1995)  

Socijaldemokracija  i  religija   139

 ojaèčao  je  nacionalizme  u  Bosni  i  Hercegovini,  a  nije  ih  eliminirao,  jer  
je  kolektivu  dao  prava  neusporedivo  veæća  nego  èčovjeku  pojedincu.

Danas   u   Bosni   i   Hercegovini   na   politièčkoj   sceni   imamo   etnièčki  

nacionalizam,   koji   je   trajno   retrogradan   jer   ne   prihvaæća   temeljne  
principe   moderne   demokracije   ––   slobodu   i   jednakost   svakoga   èčo-­
vjeka  (graðđanina).  Tako  danas  imamo  nacionalne  vrhušške  u  Bosni  i  
Hercegovini   koje   gaze   temeljna   ljudska   prava   ne   samo   pripadnika  
drugih  naroda  nego  jošš  višše  svoga  vlastitoga.  Nacionalni  voðđe  u  Bosni  
i  Hercegovini  zaboravljaju  da  vlast  koja  gazi  ljudska  prava,  moralne  
principe   i   tradicionalne   vrijednosti   svakoga   naroda   u   BiH   pretvara  
SAMUÒ SEBEÒ UÒ RAZBOJNIāKUÒ DRUÞINUÒ %TNIāKIÒ NACIONALIZAMÒ UÒ "OSNIÒ IÒ
(ERCEGOVINIÒRAZARAÒSVEÒVRIJEDNOSTIÒIÒVODIÒUZAJAMNOJÒMRÞNJIÒIÒUBIJANJUÒ
AÒTIMEÒUÒZAJEDNIāKUÒPROPASTÒ$ANASÒNAÒPRIMJERÒUÒ+ANADI1UEBECUÒ
(pišše  Charles  Taylor)  vlada  liberalni  nacionalizam,  koji  je  bitno  bolji  
od  onoga  etnièčkoga  u  Bosni  i  Hercegovini  jer  liberalni  pošštuje  ljudska  
prava  svakoga  pojedinca  i  sva  dostignuæća  liberalne  demokracije,  te  
JOÛÒDODATNOÒÞELIÒAµRMIRATIÒSVOJUÒNACIONALNUÒZAJEDNICUÒIÒSVOJUÒNACIO-­
NALNUÒKULTURUÒ4OÒDVOJEÒJEÒSPOJIVOÒ3VAKAÒDRÞAVAÒkÒAKOÒJEÒDEMOKRATSKAÒ
––  mora  najprije  pošštivati  ljudsko  dostojanstvo  svakoga  graðđanina  i  
graðđanke,  ono  ššto  nam  je  svima  zajednièčko,  pa  onda  ono  po  èčemu  
se  razlikujemo  (nacionalna  i  kulturna  prava).

Krššæćanstvo  je  u  Europi  i  u  Bosni  i  Hercegovini  bilo  i  ostalo  tijesno  

povezano,  bolje  reèčeno,  sraslo  s  nacijom  i  nacionalizmom  (to  vrijedi  
i   za   druge   religije   u   BiH).   Ovdaššnje   religije   relativno   su   se   uspješš-­
no  suprotstavile  komunistièčkoj  ideologiji,  ali  nisu  uspjele  nadvladati  
najmoæćniju  modernu  ideologiju  ––  nacionalizam.  Citiram  istaknutog  

140 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

POVJESNIāARAÒ)VUÒ"ANCAÒÛTOÒKAÞEÒOÒ+ATOLIāKOJÒCRKVIÒAÒÛTOÒVRIJEDIÒkÒmu-­
tatis  mutandis  ––  i  za  ostale  religije  u  Bosni  i  Hercegovini:  „„S  uèčincima  
NACIONALIZMAÒkÒNAJMOĀNIJEÒMODERNEÒIDEOLOGIJEÒkÒBILOÒJEÒZNATNOÒTEÞEÒ
Kao  masovna  sekularna  religija  nacionalizam  je  u  razdoblju  moderno-­
sti  unio  svoj  kult  naciju  u  srce  krššæćanstva““  (str.  154).  S  Bancem  se  sla-­
ÞEÒPOZNATIÒBOSANSKOHERCEGOVAāKIÒPOVJESNIāARÒ$UBRAVKOÒ,OVRENOVIĀÒ
koji  tvrdi:  „„Ideologija  nacije  svoj  je  pandan  dobila  u  teologiji  nacije.  
5ÒDREVNEÒRELIGIJSKEÒPREDODÞBEÒUSELIOÒSEÒNACIONALNIÒBOGÒIÒOTAMOÒGAÒ
višše  nitko,  èčak  ni  komunisti,  nije  uspio  istjerati““  (str.  33).

TREBA LI SE SOCIJALDEMOKRACIJA PRILAGODITI

RELIGIJI ILI ZAHTIJEVATI PROMJENU POLOŽAJA
RELIGIJE?
Socijaldemokracija  se  ne  treba  ni  prilagoðđavati  religiji  niti  zahtijevati  
PROMJENUÒNJEZINAÒPOLOÞAJAÒNEGOÒTREBAÒUSVOJITIÒTRIÒPRINCIPAÒKOJIÒVLA-­
DAJUÒUÒODNOSUÒIZMEąUÒDRÞAVEÒIÒRELIGIJEÒNAÒPROSTORUÒ%UROPSKEÒUNIJEÒ
Prvi   princip   jest   princip   religiozne   slobode   i   jednakosti   pojedinca.  
Pojedinac   posjeduje   temeljnu   slobodu,   to   je   sloboda   savjesti,   a   iz  
te  slobode  ima  pravo  pripadati  ili  ne  pripadati  ovoj  ili  onoj  religiji,  
OVOMÒILIÒONOMÒSVJETONAZORUÒ-OÞEÒBITIÒATEISTÒAGNOSTIKÒIÒSLIāNOÒ.EÒ
smije  zbog  svoga  svjetonazora  biti  diskriminiran.  Drugi  princip  jest  
PRINCIPÒODVOJENOSTIÒDRÞAVEÒPOLITIKE ÒODÒRELIGIJE.  Time  se  priznaje  od-­
VOJENOSTÒRELIGIJEÒODÒDRÞAVEÒIÒAUTONOMIJAÒRELIGIJEÒ2ELIGIJAÒAUTONOMNOÒ
ODLUāUJEÒ OÒ SADRÞAJUÒ VJEREÒ OÒ NAUKUÒ DOGMAMAÒ OBREDIMAÒ IÒ SL Ò IÒ OÒ

Socijaldemokracija  i  religija   141

 svojoj  organizaciji.  Treæći  princip  jest  PRINCIPÒSURADNJEÒDRÞAVEÒIÒRELIGIJE  
NAÒPITANJIMAÒKOJAÒSUÒVAÞNAÒZAÒOBJE

3TVARNOÒSTANJEÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒDANASÒJEÒPOSVEÒNATRAÞNOÒJERÒ
su  religija  i  nacija  tijesno  srasle.  Religiozni  prvaci  govore  kao  zašštitnici  
NACIJEÒAÒPOLITIāKIÒPRVACIÒKAOÒZAÛTITNICIÒRELIGIJEÒ-OĀÒJEÒIZÒDRÞAVNIHÒINSTI-­
tucija  preselila  u  središšte  nacije  i  religije,  ššto  je  negacija  demokracije.  
.OSIOCIÒSLUÞBIÒUÒDRÞAVNIMÒINSTITUCIJAMAÒNEÒāINEÒONOÒÛTOÒJEÒDOBROÒZAÒ
sve   graðđane,   nego   samo   ono   ššto   im   naredi   njihov   stranaèčki   voðđa,  
koji  zastupa  i  naciju  i  religiju.  Takvu  pojavu  sociolog  Dino  Abazoviæć  
naziva   religijskim   nacionalizmom,   koji   je   velika   prepreka   na   putu  
prema  demokraciji.  Religijski  nacionalizam  pretvara  religiju  u  osnovu  
svoga  nacionalnoga  identiteta,  dakle  pretvara  religiju  u  instrument  
nacionalne  politike.  Religijski  nacionalizam  negira  slobodu  èčovjeka  
pojedinca  (graðđanina),  jer  graðđane  pretvara  u  puke  èčlanove  nacio-­
nalnoga  i  religijskoga  kolektiva.  Religija  koja  je  postala  puko  sred-­
stvo  nacionalne  politike,  koja  je  nacionalizirana,  to  jest  nacionalno  
instrumentalizirana,  izdaje  svoju  bit,  svoj  univerzalni  cilj:  ljubav  prema  
"OGUÒIÒBLIÞNJEMUÒïINÒVJEREÒJESTÒāINÒPOJEDINCAÒAÒNEÒKOLEKTIVAÒJERÒSAMOÒ
POJEDINACÒMOÞEÒVJEROVATI

Jedna  je  krajnost  kad  nacionalne  politike  u  Bosni  i  Hercegovini  

privilegiraju  religiju  i  tako  je  instrumentaliziraju,  a  druga  je  kad  se  po-­
litièčka  vlast  odnosi  prema  religiji  i  naciji  na  socijalistièčki  naèčin,  onako  
kako  je  to  bilo  u  razdoblju  od  1945.  do  1990.  Nisu  religija  i  nacija  
zlo  koje  treba  ukloniti  s  ovoga  svijeta.  Nacionalne  su  vrijednosti  par-­
tikularne  i  kao  takve  treba  ih  pošštivati  i  razvijati,  ali  one  moraju  biti  
usklaðđene  s  univerzalnim  (opæćeljudskim)  vrijednostima.  Prema  tome,  

142 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

ne  smije  nacija  biti  iznad  èčovjeka,  ona  je  radi  èčovjeka.  Religijske  su  
VRIJEDNOSTIÒUÒSVOJOJÒOSNOVIÒUNIVERZALNEÒ:ATOÒJEÒÞALOSNOÒVIDJETIÒKAKOÒ
predstavnici   religija   u   Bosni   i   Hercegovini   svoje   univerzalne   religije  
pretvaraju  u  instrumente  svoje  partikularne,  nacionale  politike,  i  tako  
svjesno   ili   nesvjesno   zaboravljaju   da   je   religija   sredstvo   èčovjekova  
spasenja.

ODNOS LIJEVE POLITIČKE OPCIJE PREMA RELIGIJI

Istina   je   da   je   komunizam   bio   agresivan   prema   religiji,   ali   je   istina  
i   da   je   religija   bila   èčesto   izvor   konzervativnih   ideja   i   opredjeljenja.  
Danas  se  moramo  osloboditi  od  desnoga  i  od  lijevoga  ekstremizma,  
ODÒNACIONALIZMAÒKOJIÒSVOJÒVRHUNACÒPOSTIÞEÒUÒFAÛIZMUÒIÒNACIZMUÒIÒODÒ
komunizma  u  liku  staljinizma.  Obje  su  ideologije  proizvele  koncen-­
tracijske  logore,  moderne  tvornice  smrti.  Danas  veæć  imamo  povijesna  
ISTRAÞIVANJAÒ0ETARÒ*ELEāÒ)VOÒ"ANACÒ)VOÒ'OLDSTEINÒIÒDRUGI ÒKOJAÒNEPRI-­
strano  pokazuju  koliko  je  religija  za  vrijeme  Drugoga  svjetskog  rata  
i  nakon  njega  bila  na  strani  nacionalizma,  a  koliko  nije.  Vidimo  da  u  
okviru  religije  postoji  pluralizam:  oni  koji  su  za  nacionalizam  i  oni  koji  
nisu,  i  mnogi  izmeðđu  tih  dviju  opcija.  Tako  i  u  okviru  komunistièčkoga  
pokreta  postoji  pluralizam,  oni  koji  su  protiv  religije  kao  takve  i  oni  
koji  se  ne  protive  njezinu  postojanju.

Socijaldemokracija  ima  obvezu  kritièčki  misliti,  a  to  znaèči  nepris-­

trano  razluèčivati  ššto  je  dobro  i  zlo  kod  nas,  a  ššto  je  dobro  i  zlo  kod  
drugih.   Linija   izmeðđu   dobra   i   zla   ne   ide   izmeðđu   pojedinih   nacija   i  
ideologija,  nego  kroz  srce  svakoga  èčovjeka  pojedinca.  Nitko  nije  sto  

Socijaldemokracija  i  religija   143

 posto  dobar  niti  sto  posto  zao.  ÈČovjek  je  biæće  sposobno  i  za  dobro  
i  za  zlo.

U  Bosni  i  Hercegovini  imamo  uglavnom  jednu  krajnost:  svoðđenje  

svih  pripadnosti  na  nacionalnu.  Isticanjem  samo  nacionalne  (kolektiv-­
ne)  pripadnosti  porièče  se  sloboda  èčovjeka  pojedinca  te  se  èčovjek  svodi  
na  pukoga  èčlana  svoga  nacionalnog  kolektiva.  Kad  je  rijeèč  o  religij-­
skoj  pripadnosti,  onda  sociolozi  uoèčavaju  sve  èčeššæću  pojavu  religijske  
PRIPADNOSTIÒ KOJAÒ NEÒ UKLJUāUJEÒ VJERUÒ %NGLESKIÒ SEÒ TOÒ KAÞEÒ belonging  
without   believing   (pripadanje   bez   vjerovanja).   Ljudi   se   osjeæćaju   ili  
katolicima,  ili  pravoslavcima,  ili  muslimanima,  a  nemaju  vjere,  dakle  
ne  vjeruju  u  Boga.  ÈČesto  upravo  oni  koji  nam  nametljivo  istièču  svoju  
religijsku  pripadnost  nemaju  vjere,  nisu  uopæće  vjernici.  Ljudi  koji  su  
postali   katolici   samo   zbog   potrebe   da   pripadaju   nekoj   skupini   ili  
kolektivu,  koji  cijelo  svoje  biæće  poistovjeæćuju  sa  svojom  religijskom  
pripadnoššæću,  koji  ne  mogu  nadiæći  svoju  religijsku  pripadnost,  koji  nisu  
otvoreni  univerzalnoj  stvarnosti  koju  zovemo  Bogom,  razaraju  svoju  
vlastitu  individualnost  i  osobnost.  Oni  su  prestali  biti  slobodni  poje-­
dinci  jer  su  postali  puki  pripadnici,  èčlanovi  svoga  kolektiva.  Jasnije  
reèčeno,  danas  imamo  sve  višše  pripadnika,  a  sve  manje  vjernika.

.ACIONALNAÒPRIPADNOSTÒKOJAÒSEÒÞELJELAÒPOÛTO POTOÒTERITORIJALIZIRATIÒ
vodila  je  etnièčkom  èčiššæćenju  u  Bosni  i  Hercegovini  za  vrijeme  najnovi-­
jega  rata.  Apsolutizirati  bilo  koju  pripadnost  (religijsku,  nacionalnu,  
POLITIāKUÒDRÞAVNUÒIÒSL ÒKRAJNOSTÒJEÒKOJAÒNASÒVODIÒUÒOPĀUÒPROPASTÒ.OÒ
u  toj  krajnosti  ipak  ima  dio  istine,  jer  to  dokazuje  da  nijedan  èčovjek  
NEÒMOÞEÒÞIVJETIÒBEZÒNEKOGAÒOBLIKAÒPRIPADNOSTIÒ3VAKIÒāOVJEKÒIMAÒRAZNEÒ
pripadnosti,  ali  ne  smije  biti  zarobljenik  nijedne  od  njih,  nego  treba  

144 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

istodobno  pripadati  i  nadilaziti  tu  pripadnost.  Htjeti  ponišštiti  svaku  
pripadnost,   naglaššavati   da   je   svaki   èčovjek   samo   pojedinac,   samo  
duhovno  i  slobodno  biæće,  biæće  koje  je  otvoreno  univerzumu,  univer-­
ZALNOJÒSTVARNOSTIÒAÒNEÒPRIZNAVATIÒDAÒāOVJEKÒÞIVIÒUÒKONKRETNOMEÒSVIJETUÒ
(u  prostoru,  vremenu  i  zajednici),  ne  poduzimati  niššta  na  poboljššanju  
ovoga  svijeta,  vodi  u  prazni  univerzalizam,  koji  se  oèčituje  u  sljede-­
æćem:  ako  netko  tvrdi  da  voli  sve  ljude,  èčovjeèčanstvo,  a  pritom  ne  voli  
NIJEDNOGAÒKONKRETNOGAÒāOVJEKAÒNEÒMOÞEÒNAVESTIÒKOJEGAÒKONKRETNOGÒ
èčovjeka  voli,  onda  je  to  prazni  univerzalizam,  prazna  ljubav.  U  ime  
takvoga  univerzalizma  ubijeni  su  milijuni  ljudi.

Socijaldemokracija  æće  se  najprije  zalagati  za  dosljedno  i  uèčinkovito  

pošštivanje  ljudskih  prava.  Pošštivanje  ljudskih  prava  mora  biti  bezu-­
vjetno,  dakle  bez  onoga  ako.  Zatim  æće  pošštivati  religijska  i  nacionalna  
prava,  religijski  i  nacionalni  identitet.  Kratko  reèčeno,  najprije  individu-­
alni  identitet,  pa  onda  kolektivni,  bez  uzajamne  iskljuèčivosti  i  svoðđe-­
nja  jednoga  na  drugi.  Svako  je  svoðđenje  oblik  nasilja  nad  èčovjekom.

ODNOS SOCIJALDEMOKRACIJE PREMA POSTOJEĆOJ

SITUACIJI U ZEMLJI

0ROTIVÒNEGATIVNIHÒTENDENCIJAÒUÒDRUÛTVUÒIÒUÒDRÞAVIÒTREBAÒSEÒBORITIÒNAÒDVAÒ
NAāINAÒPUTEMÒPRAVNEÒDRÞAVEÒIÒOSOBNOGAÒANGAÞMANAÒNAÒTIMÒOBJEMAÒ
razinama.  To  zahtijeva  temeljite  institucionalne  promjene,  jednako  
KAOÒIÒTEMELJITEÒPROMJENEÒMENTALITETAÒLJUDIÒ$AÒBIÒDRÞAVAÒPOSTALAÒPRAV-­
na,  mora  nastojati  da  njezini  zakoni  budu  pravedni,  jer  nijedan  pravni  

Socijaldemokracija  i  religija   145

 SUSTAVÒ NIKADÒ NIJEÒ ISTOVJETANÒ SÒ PRAVDOMÒ .IÒ UÒ JEDNOJÒ DRÞAVIÒ ZAKONIÒ
nisu  istovjetni  sa  samom  pravdom,  dakle  nikad  nisu  posve  pravedni.  
:ATOÒJEÒOBVEZAÒDRÞAVNIHÒINSTITUCIJAÒSTALNOÒUSKLAąIVANJEÒSVIHÒZAKONAÒSÒ
PRAVDOMÒ4RIÒDRÞAVNEÒVLASTIÒZAKONODAVNAÒSUDSKAÒIZVRÛNA ÒMORAJUÒ
biti   u   tom   smislu   uèčinkovite,   ali   nijedna   u   Bosni   i   Hercegovini   ne  
funkcionira  u  dovoljnoj  mjeri.

Zakoni  u  Bosni  i  Hercegovini  toliko  su  nepravedni  da  oni  omo-­

guæćuju  podjele  svake  vrste,  koje  vode  u  sukobe,  nejednakosti  (na-­
cionalnu,   ekonomsku,   obrazovnu,   socijalnu   i   sl.),   dok   opæće   dobro  
PRETVARAJUÒ UÒ SREDSTVOÒ ZAÒ UVEĀANJEÒ POSEBNIHÒ DOBARAÒ #IJELAÒ DRÞAVAÒ
NEÒSLUÞIÒSVIMÒLJUDIMAÒNARODIMAÒIÒNACIONALNIMÒMANJINAMAÒNEGOÒPO-­
vlašštenoj  grupi.  Imamo  grupu  bogatih  i  golemu  veæćinu  siromaššnih  
graðđana.  Bogati  se  mogu  šškolovati  i  obrazovati,  a  siromaššnima  to  nije  
MOGUĀEÒ 5Ò OBRAZOVNOMÒSUSTAVUÒ LJUDIÒ STJEāUÒIDEOLOGIZIRANOÒLAÞNO Ò
ZNANJEÒUMJESTOÒISTINITOGAÒKOJEÒOSLOBAąAÒODÒLAÞIÒIÒPREDRASUDAÒ4AKOÒ
korupcija  i  organizirani  kriminal  vladaju  ne  samo  u  drušštvu  nego  i  u  
SVIMÒDRÞAVNIMÒINSTITUCIJAMA

Dva  temeljna  principa  demokracije  ––  sloboda  i  jednakost  ––  samo  

SUÒ DJELOMIāNOÒ PRISUTNAÒ UÒ "OSNIÒ IÒ (ERCEGOVINIÒ 4RIÒ DRÞAVNEÒ VLASTIÒ NEÒ
garantiraju  slobodu  svakome  èčovjeku  (graðđaninu),  nego  je  èčak  gaze.  
Umjesto  principa  jednakosti,  one  ššire  princip  nejednakosti  jer  ne  ga-­
RANTIRAJUÒJEDNAKOSTÒSVAKOMÒāOVJEKUÒUÒSVAKOMÒDIJELUÒDRÞAVEÒ5Ò"OSNIÒIÒ
(ERCEGOVINIÒIMAMOÒTRIÒKONSTITUTIVNAÒDRÞAVOTVORNA ÒNARODAÒ"OÛNJAKEÒ
Hrvate  i  Srbe,  ali  ni  u  jednom  narodu  nije  doššlo  do  istinske  emanci-­
pacije  èčovjeka  pojedinca,  to  jest  graðđanina,  jasnije  reèčeno,  ljudi  se  jošš  
nisu  oslobodili  od  robovanja  svome  nacionalnom  kolektivu,  nego  su  

146 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

veæćinom  samo  njegovi  puki  èčlanovi,  a  ne  slobodni  pojedinci  (graðđa-­
ni).  Svi  smo  mi  èčlanovi  svoje  obitelji,  religije,  nacije  i  slièčno,  ali  smo  i  
slobodni  pojedinci,  ššto  znaèči  da  kao  ljudi  pojedinci  nismo  svedivi  na  
èčlanove  kolektiva.  Najprije  smo  ljudi,  pa  tek  onda  Boššnjaci,  Hrvati,  
Srbi,  ili  pak  pripadnici  nekih  drugih  naroda.

'DJEÒMIÒKAOÒLJUDIÒMOÞEMOÒOSTVARITIÒSVOJUÒSLOBODUÒ3VOJUÒSLOBO-­
DUÒāOVJEKÒMOÞEÒOSTVARITIÒSAMOÒUÒODREąENOJÒZAJEDNICIÒUÒODREąENOMÒ
DRUÛTVUÒUÒODREąENOJÒDRÞAVIÒ3VAKAÒZAJEDNICAÒSVAKOÒDRUÛTVOÒSVAKAÒ
DRÞAVAÒ ORGANIZIRANAÒ JEÒ PRAVNOÒ ÛTOÒ ZNAāIÒ DAÒ UÒ NJOJÒ POSTOJEÒ ZAKONIÒ
koji  reguliraju  odnose  meðđu  ljudima.  To  zapravo  znaèči  da  se  sloboda  
MOÞEÒOSTVARIVATIÒSAMOÒUÒODREąENOMÒPRAVUÒUÒODREąENOMÒPRAVNOMÒ
PORETKUÒUÒODREąENOJÒPRAVNOJÒDRÞAVIÒ!KOÒNEMAÒPRAVNEÒDRÞAVEÒOSTVA-­
RIVANJEÒSLOBODEÒNIJEÒMOGUĀEÒ!KOÒIMAMOÒAUTORITARNUÒDRÞAVUÒUÒKOJOJÒ
oni  koji  su  na  vlasti  nameæću  svim  graðđanima  sebe,  svoju  moæć  i  korist,  
i  to  svim  sredstvima  (putem  radija,  televizije,  novina,  šškola,  knjiga,  
PODUZEĀAÒPOLICIJEÒIÒVOJSKE ÒONDAÒIMAMOÒGAÞENJEÒSLOBODEÒ!KOÒIMA-­
MOÒSTRANAāKUÒDRÞAVUÒUÒKOJOJÒSEÒMORAÒSLUÞITIÒSTRANCIÒNAÒVLASTIÒOPETÒ
IMAMOÒGAÞENJEÒSLOBODEÒ!KOÒIMAMOÒNACIONALNUÒDRÞAVUÒKOJAÒPRIVI-­
LEGIRAÒSAMOÒāLANOVEÒSVOJEÒNACIJEÒOPETÒIMAMOÒGAÞENJEÒSLOBODEÒ!KOÒ
IMAMOÒDIKTATORSKUÒDRÞAVUÒUÒKOJOJÒSVEÒMORAÒSLUÞITIÒJEDNOMÒJEDINOMÒ
āOVJEKUÒIÒNJEGOVOJÒUÞOJÒIÒÛIROJÒOBITELJIÒOPETÒIMAMOÒGAÞENJEÒSLOBODEÒ
0RAVNAÒJEÒDRÞAVAÒONAÒKOJAÒÛTITIÒSLOBODUÒSVAKOGAÒāOVJEKAÒPOJEDINCAÒ
(graðđanina),  i  to  je  šštiti  na  jednak  naèčin,  dakle  jednako  šštiti  slobodu  
svakoga  èčovjeka.  Zato  su  sloboda  i  jednakost  temeljni  principi  pravne  
DRÞAVEÒ:AÒPRAVNUÒDRÞAVUÒNIJEÒVAÞNOÒKOJOJÒRASIÒāOVJEKÒPRIPADAÒNIJEÒ
VAÞNOÒJEÒLIÒBIJELACÒCRNACÒILIÒPRIPADNIKÒDRUGEÒRASEÒZAÒPRAVNUÒDRÞAVUÒ
NIJEÒVAÞNAÒNACIJAÒKOJOJÒāOVJEKÒPRIPADAÒJERÒPRAVNAÒDRÞAVAÒÛTITIÒāOVJEKAÒ

Socijaldemokracija  i  religija   147

 BEZÒOBZIRAÒNAÒNJEGOVUÒNACIONALNUÒPRIPADNOSTÒZAÒPRAVNUÒDRÞAVUÒNIJEÒ
VAÞANÒSVJETONAZORÒKOJEMUÒāOVJEKÒPRIPADAÒNIJEÒVAÞNAÒVJEROISPOVIJESTÒ
KOJOJÒāOVJEKÒPRIPADAÒJERÒPRAVNAÒDRÞAVAÒPOÛTUJEÒOMOGUĀUJEÒIÒGARAN-­
tira  slobodu  vjere  (ili  nevjere)  svakom  èčovjeku.

Pravda  zahtijeva  ukidanje  svake  majorizacije,  jer  nitko  ne  smije  ni  
nad  kime  vladati:  ni  veæćina  nad  manjinom  ni  obratno.  Zakoni  mora-­
ju  vladati,  i  to  pravedni  zakoni.  Najveæća  je  vrijednost  novoga  vijeka  
sloboda.   Pravda   zahtijeva   da   svi   ljudi   budu   slobodni,   i   to   jednako  
SLOBODNIÒDAÒIMÒDRÞAVAÒJAMāIÒOBUHVATNIÒSUSTAVÒTEMELJNIHÒSLOBODA

6AÞANÒJEÒOSOBNIÒANGAÞMANÒUÒDRUÛTVUÒIÒUÒDRÞAVIÒOSOBITOÒUÒKULTURIÒ
medijima,  u  odgoju  i  obrazovanju,  koji  æće  posvijestiti  ljudima  da  svaki  
èčovjek  ima  ljudsko  dostojanstvo  i  da  ga  graðđani  trebaju  jedni  drugima  
PRIZNAVATIÒ.EÒSAMOÒDAÒIMÒDRÞAVAÒJAMāIÒTOÒDOSTOJANSTVOÒNEGOÒIÒONIÒ
JEDNIÒDRUGIMAÒ0RAVDAÒKAOÒTEMELJNIÒPRINCIPÒDRÞAVEÒDRUÛTVAÒIÒāOVJEKAÒ
pojedinca  zahtijeva  jednakost  meðđu  ljudima,  narodima  i  drušštvenim  
skupinama,  ono  ššto  zovemo  socijalnom  jednakoššæću.

KAKO SURAĐIVATI S RELIGIJSKIM ZAJEDNICAMA U

DJELATNOSTIMA VAŽNIMA ZA OPĆE DOBRO?

:AÒSOCIJALDEMOKRACIJUÒAKOÒSEÒDRÞIÒSVOJIHÒPRINCIPAÒIÒZAÒRELIGIJUÒAKOÒJEÒIÒ

ona  vjerna  svojim  principima,  temeljne  su  sljedeæće  vrijednosti:  pravda,  
istina,  sloboda,  jednakost,  solidarnost,  supsidijarnost,  opæće  dobro,  
SOCIJALNAÒRAVNOPRAVNOSTÒSIROMAÛNIHÒIÒAµRMACIJAÒNJIHOVAÒDOSTOJANSTVA

148 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

 Pravda  iskljuèčuje  bilo  èčiju  i  bilo  kakvu  samovolju,  ona  je  nepris-­
trana.  Pravda  je  ono  ššto  smo  DUÞNI  èčiniti  jedni  drugima:  ono  ššto  je  
DRÞAVAÒDUÞNAÒāINITIÒGRAąANSKOMÒDRUÛTVUÒIÒGRAąANIMAÒIÒONOÒÛTOÒSMOÒ
MIÒKAOÒGRAąANIÒDUÞNIÒāINITIÒGRAąANSKOMÒDRUÛTVUÒIÒDRÞAVIÒ$ANASÒGOVO-­
rimo  o  svjetskom  pravnom  poretku,  koji  bi  trebao  garantirati  pravdu  
UÒCIJELOMÒSVIJETUÒ/ÒPRAVDIÒGOVORIÒPRAKTIāNAÒµLOZOµJAÒPOSEBNOÒETIKA Ò
ali   i   religija   (praktièčna   teologija   i   teološška   etika).   Svjetski   poznati  
katolièčki  teolog  Hans  Küng  u  svojim  je  knjigama  o  svjetskom  ethosu  
dokazao  da  je  svim  religijama  i  svim  ljudima  ethos  (moral)  zajednièčki.  
To  je  prihvatio  Svjetski  parlament  religija  u  Chicagu  (1993).  Pravda  se  
oèčituje  u  tzv.  zlatnom  pravilu  koje  je  sveprisutno  i  kod  vjernika  i  kod  
nevjernika.  Politika  i  ekonomija  moraju  biti  usklaðđene  sa  svjetskim  
ethosom.  Novi  svjetski  poredak  nemoguæć  je  bez  svjetskoga  ethosa,  
koji  nas  obvezuje  na  politiku  mira.

U  svim  abrahamskim  religijama  govori  se  o  istini,  kako  su  vjernici  

DUÞNIÒNEÒSAMOÒGOVORITIÒISTINUÒNEGOÒJEÒIÒPOSVJEDOāITIÒIZÒāEGAÒPROIZLAZIÒ
da  je  istinoljubivost  obveza  svakoga  vjernika.  Sve  znanosti,  svi  obra-­
ZOVNIÒ SUSTAVIÒ IÒ SVAÒ DOSADAÛNJAÒ KULTURAÒ TEÞEÒ KÒ SPOZNAJIÒ ISTINEÒ .ITKOÒ
NIJEÒPOSJEDNIKÒISTINEÒJERÒSEÒONAÒNEÒMOÞEÒPOSJEDOVATIÒ3VIÒSMOÒNAÒPUTUÒ
PREMAÒISTINIÒJERÒVJERUJEMOÒDAÒNASÒSAMOÒISTINAÒMOÞEÒOSLOBODITIÒODÒLAÞIÒ
i  zabluda.

Bez   pravde   kao   univerzalne   vrijednosti   nemoguæć   je   zajednièčki  

ÞIVOTÒ4OÒPRIZNAJUÒIÒRELIGIJEÒOSOBITOÒABRAHAMSKE ÒIÒSOCIJALDEMOKRACIJAÒ
Bez  istine  kao  univerzalne  vrijednosti  takoðđer  je  nemoguæć  zajednièčki  
ÞIVOTÒ :ATOÒ UÒ SVIMÒ RELIGIJAMAÒ POSTOJIÒ ZAPOVIJEDÒ DAÒ LJUDIÒ MORAJUÒ BITIÒ
ISTINOLJUBIVIÒ)STINAÒNASÒOSLOBAąAÒODÒLAÞIÒJERÒLAÞÒRAZARAÒÞIVOT

Socijaldemokracija  i  religija   149

 +ADÒKAÞEMOÒDAÒJEÒāOVJEKÒSLOBODNOÒBIĀEÒDAÒJEÒNJEGOVAÒBITÒSLOBO-­
da,  to  zapravo  znaèči  da  je  èčovjek  svrha  (I.  Kant),  a  ne  sredstvo,  te  da  
je  njegovo  ljudsko  dostojanstvo  nepovredivo.  Iz  toga  nepovredivog  
dostojanstva  proizlaze  èčovjekova  nepovrediva  prava.  Kao  slobodno  
biæće  èčovjek  je  neovisan  o  svojoj  naravi,  on  je  homo  noumenon,  nu-­
menalno,  to  jest  umno  biæće.  ÈČovješštvo  koje  je  u  tvojoj  osobi,  kao  i  u  
OSOBIÒDRUGOGAÒTREBAÒTRETIRATIÒKAOÒSVRHUÒAÒTOÒUKLJUāUJEÒDUÞNOSTÒPREMAÒ
samome  sebi,  ššto  znaèči  da  najprije  sam  sebe  ne  smiješš  èčiniti  pukim  
sredstvom,  kao  ššto  ne  smiješš  ni  drugoga.  U  abrahamskim  religijama  
TOÒJEÒISTAKNUTOÒJERÒONEÒGOVOREÒDAÒJEÒāOVJEKÒ"OÞJAÒSLIKAÒ"OÞJIÒNAMJE-­
snik),   ššto   znaèči   da   je   Bog   prvenstveno   prisutan   u   svakom   èčovjeku  
i   zato   nitko   ne   smije   povrijediti   èčovjeka.   U   katolièčkom   socijalnom  
nauku  ljudska  osoba  (èčovjek)  nositelj  je,  tvorac  i  cilj  svih  drušštvenih  
USTANOVAÒ)ZÒTOGAÒPROIZLAZIÒDAÒJEÒāOVJEKOVÒRADÒVAÞNIJIÒODÒKAPITALAÒIÒDAÒ
KAPITALÒMORAÒSLUÞITIÒāOVJEKUÒAÒNEÒāOVJEKÒKAPITALU

Sloboda  se  ne  smije  shvatiti  kao  egoizam,  jer,  po  Kantu,  sloboda  
jednoga  èčovjeka  ukljuèčuje  slobodu  svakoga  èčovjeka.  Sloboda  je,  da-­
kle,  nedjeljiva.  Ili  smo  svi  slobodni,  ili  nitko  nije  slobodan.  Jednako  
SUÒNESLOBODNIÒONIÒKOJIÒVLADAJUÒIÒIZRABLJUJUÒKAOÒIÒNJIHOVIÒPODLOÞNICIÒIÒ
izrabljivani.

$RÞAVAÒJEÒDUÞNAÒPRIZNAVATIÒJEDNAKOSTÒSVAKOMEÒāOVJEKUÒBEZÒOB-­
zira  na  njegovu  nacionalnu,  religijsku  ili  bilo  koju  drugu  pripadnost.  
Tu  jednakost  i  graðđani  trebaju  jedni  drugima  uzajamno  priznavati.  
Jednakost  ukljuèčuje  da  nitko  od  nas  nije  nad-­èčovjek,  a  takoðđer  nitko  
nije  ni  pod-­èčovjek,  nego  svatko  ima  ljudsko  dostojanstvo.  To  je  osobi-­
to  prisutno  u  abrahamskim  religijama,  jer  one  govore  o  bratstvu  svih  

150 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

VJERNIKAÒ SVIHÒ LJUDIÒ SVIHÒ "OÞJIHÒ STVORENJAÒ 6JERNICIÒ SEÒ NAIMEÒ OSLOV-­
LJAVAJUÒKAOÒBRAĀAÒIÒSESTREÒ:AÒDRUÛTVOÒIÒDRÞAVUÒIZÒTEÒJEDNAKOSTIÒPROI-­
zlazi  socijalna  jednakost,  koja  nastoji  premostiti  jaz  izmeðđu  bogatih  
i  siromaššnih  u  suvremenoj  Bosni  i  Hercegovini.  Iz  toga  proizlazi  da  
svaki  èčovjek  (graðđanin)  ima  pravo  na  posao  i  na  pristojnu  plaæću  koja  
ĀEÒOMOGUĀITIÒPRISTOJANÒÞIVOTÒNJEMUÒIÒNJEGOVOJÒOBITELJIÒ5ÒRELIGIJAMAÒ
se  govori  o  grijesima  koji  vapiju  u  nebo,  a  u  njih  spada  izrabljivanje  
SIROMAÛNIHÒIÒNEDAVANJEÒRADNICIMAÒZASLUÞENEÒPLAĀEÒ"UDUĀIÒDAÒJEÒāO-­
vjek  svrha  (slobodan),  on  ima  pravo  na  dostojan  posao  u  kojem  æće  
razvijati  svoje  talente  i  svoje  ljudsko  biæće  (rad  kao  kultura).

U  katolièčkom  socijalnom  nauku  istaknut  je  princip  supsidijarnosti  

(lat.  subsidiarius  ––  pomoæćni,  prièčuvni),  koji  je  prihvatila  Europska  uni-­
JAÒāIJIÒJEÒCILJÒOSIGURATIÒDAÒSEÒODLUKEÒDONOSEÒPOÛTUJUĀIÒNADLEÞNOSTÒRAZINAÒ
(lokalna,  regionalna,  nacionalna,  europska),  jer  su  odluke  donesene  
NAÒTAJÒNAāINÒOPTIMALNOÒUāINKOVITEÒ!KOÒNAJVIÛAÒRAZINAÒZAKAÞEÒUÒPO-­
MOĀÒ JOJÒ PRISKAāEÒNEPOSREDNOÒNIÞAÒ RAZINAÒ UOPĀEÒAKOÒ JEDNAÒ RAZINAÒ
ZAKAÞEÒUÒPOMOĀÒJOJÒPRISKAāEÒNIÞAÒILIÒVIÛAÒ5Ò"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒUÒ
tom  smislu,  imamo  sljedeæće  razine:  opæćina,  kanton,  entitet/distrikt,  
DRÞAVAÒ /VEÒ RAZINEÒ MOGUÒ ISPUNITIÒ FUNKCIJUÒ SUPSIDIJARNOSTIÒ ÖTOVIÛEÒ
pravda  kao  univerzalni  princip  zahtijeva  da  svaka  od  razina  èčini  ono  
ššto  se  nalazi  u  njezinu  djelokrugu  i  za  ššto  je  ona  kompetentna.

Solidarnost  je  vrijednost  koja  se  nalazi  izmeðđu  pravde  (onoga  ššto  
SMOÒDUÞNIÒJEDNIÒDRUGIMAÒāINITI ÒIÒLJUBAVIÒONOGAÒÛTOÒāINIMOÒIZÒāISTEÒDA-­
REÞLJIVOSTI Ò"ITÒSOLIDARNOSTIÒNAJBOLJEÒSEÒIZRAÞAVAÒUÒREāENICIÒ`3VIÒZAÒJED-­
NOGAÒJEDANÒZAÒSVEhÒ.AJBOLJIÒPRIMJERÒSOLIDARNOSTIÒBILEÒSUÒNAÞALOSTÒOVO-­
godiššnje  poplave  u  naššoj  zemlji,  kad  su  graðđani  pokazali  hvalevrijednu,  

Socijaldemokracija  i  religija   151

 djelatnu  solidarnost.  Katolièčki  socijalni  nauk  naglaššava  solidarnost,  jer  
se   cijelo   èčovjeèčanstvo   nalazi   pred   neposrednom   nuklearnom,   eko-­
lošškom  i  ekonomskom  opasnoššæću.  Svi  smo,  naime,  èčlanovi  jednoga  
èčovjeèčanstva  i  sudbina  nam  je  zajednièčka.  Solidarnoššæću  pokazujemo  
odgovornost  jedni  za  druge  i  za  cjelokupnu  svjetsku  zajednicu.

Takoðđer  se  u  katolièčkom  socijalnom  nauku  govori  o  opæćem  dobru.  

*ERÒSVIÒLJUDIÒTEÞEÒZAÒSREĀOMÒZAÒOPĀIMÒBLAGOSTANJEMÒBAREMÒZAÒBLAGO-­
stanjem  za  ššto  veæći  broj  ljudi.  Pritom  treba  imati  na  umu  da  je  opæće  
dobro  u  primarnom  smislu  ljudsko  dostojanstvo  svakoga  èčovjeka,  koji  
je  uvijek  svrha,  a  ne  sredstvo.  Iz  odgovornosti  za  opæće  dobro  izvire  
odgovornost  za  pravdu  prema  siromaššnima,  koji  su  uglavnom  postali  
siromaššni  zbog  izrabljivanja  od  drugih,  a  ne  zbog  svoje  lijenosti.

Iz  navedenoga  se  vidi  da  postoji  bitno  slaganje  izmeðđu  principa  

socijaldemokracije   i   principa   katolièčkoga   socijalnog   nauka   (princip  
osobnosti,  supsidijarnosti,  solidarnosti,  opæćega  dobra,  opredjeljenja  
za  siromaššne).  To  je  danas  najoèčitije  u  današšnjoj  latinskoamerièčkoj  
teologiji  osloboðđenja.

KAKO POMIRITI GRAĐANSKO I NACIONALNO?

+ADÒ KAÞEMOÒ graðđanin,   mislimo   na   slobodu   èčovjeka   pojedinca,   na  
individualni   identitet,   na   ljudsku   osobu   koja   je   svrha   (cilj),   a   nièčije  
sredstvo.  Taj  slobodni  pojedinac  ima  svoju  temeljnu  slobodu,  slobodu  
savjesti,  zatim  slobodu  misli  i  govora.   Sloboda,  jednakost,  pravda,  
istina,  solidarnost  spadaju  u  opæćeljudske  (univerzalne)  vrijednosti,  a  

152 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

nacionalne   vrijednosti   su   partikularne   (posebne).   Iz   toga   slijedi   da  
nacija  postoji  radi  èčovjeka,  a  ne  èčovjek  radi  nacije.  Ne  smije  se  univer-­
zalno  dobro  nikad  svoditi  na  posebno,  a  vrijedi  i  obratno;;  univerzalno  
dobro  ne  smije  ukidati  posebno  dobro,  a  takoðđer  vrijedi  i  obratno.  
Preciznije  reèčeno,  posebno  dobro  mora  biti  u  skladu  s  univerzalnim.

Ako  nema  slobode  èčovjeka  pojedinca,  onda  nema  demokracije.  

+ADÒ BIÒ UÒ "OSNIÒ IÒ (ERCEGOVINIÒ ÞIVJELIÒ PRIPADNICIÒ SAMOÒ JEDNEÒ NACIJEÒ
opet  ne  bi  moglo  biti  demokracije  bez  slobode  èčovjeka  pojedinca.  
"EZÒ SLOBODNOGAÒ āOVJEKAÒ GRAąANINA Ò NEÒ MOÞEÒ SEÒ UOPĀEÒ GOVORITIÒ OÒ
DEMOKRACIJIÒ0RVENSTVENAÒJEÒZADAĀAÒDRÞAVEÒDAÒÛTITIÒSLOBODUÒSVAKOGAÒ
èčovjeka   (graðđanina).   ÈČovjekova   individualna   sloboda,   jer   ukljuèčuje  
SLOBODUÒSVAKOGAÒāOVJEKAÒVEĀÒIMPLICITNOÒSADRÞAVAÒUÒSEBIÒJEDNAKOSTÒ
solidarnost,  supsidijarnost  (i  ostale  principe  demokracije).

Treba  jasno  reæći  da  smo  svi  mi  u  Bosni  i  Hercegovini  najprije  ljudi  
(graðđani),   pa   tek   onda   pripadnici   konstitutivnih   i   nekonstitutivnih  
naroda,  to  jest  tek  onda  Boššnjaci,  Hrvati,  Srbi  i  drugi.  Ako  redosli-­
JEDÒOBRNEMOÒPAÒKAÞEMOÒDAÒSMOÒMIÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒNAJPRIJEÒ
Boššnjaci,  Hrvati  i  Srbi,  pa  onda  ljudi,  tada  je  posrijedi  faššizam  (oblik  
kolektivizma  koji  ukida  slobodu  pojedinca).  Takoðđer  treba  istaknuti  
da  su  današšnji  nacionalizmi  u  Bosni  i  Hercegovini  i  nekadaššnji  komu-­
nizam  zapravo  oblici  kolektivizma,  jer  i  nacionalizam  i  komunizam  
ukidaju  slobodu  pojedinca:  nacionalizam  to  èčini  u  ime  nacionalnoga  
kolektiva,  a  komunizam  u  ime  klasnoga.

-ODERNAÒDEMOKRACIJAÒAµRMIRAÒIÒJEDNOÒIÒDRUGOÒIÒONOÒPOÒāEMUÒSMOÒ
jednaki  (kao  graðđani  smo  jednaki  jer  smo  ljudi,  jer  svi  imamo  ljudsko  

Socijaldemokracija  i  religija   153

 dostojanstvo)  i  ono  po  èčemu  se  razlikujemo  (po  svojoj  nacionalnoj,  
religijskoj,  kulturnoj  i  nekoj  drugoj  pripadnosti).  U  demokratskoj  dr-­
ÞAVIÒāOVJEKÒPOJEDINACÒSLOBODNOÒDJELUJEÒIÒKAOÒāLANÒDRÞAVEÒZALAÞUĀIÒSEÒ
ZAÒOPĀEÒDOBRO ÒIÒKAOÒāLANÒGRAąANSKOGAÒDRUÛTVAÒZALAÞUĀIÒSEÒZAÒPOSEB-­
no  dobro).  Iz  toga  proizlazi  da  èčovjek  ima  pravo  na  privatno  vlasnišštvo  
(na  svoje  posebno  dobro),  ššto  je  socijalizam  nekada  zabranjivao,  i  da  
ima  pravo  na  sindikalno  organiziranje  radi  zašštite  radnièčkih  prava,  
ššto  je  nekada  zabranjivao  kapitalizam,  a  i  danas  to  nastoji  zabraniti  
ili  barem  umanjiti  globalni  kapitalizam.

6RLOÒJEÒVAÞNOÒISTAKNUTIÒKAKOÒTREBAÒDVAÒTEMELJNAÒPRINCIPAÒDEMO-­
KRACIJEÒSLOBODUÒIÒJEDNAKOST ÒDRÞATIÒUÒSTANJUÒUZAJAMNEÒRAVNOTEÞEÒ5Ò
proššlom  (socijalistièčkom)  sustavu  bila  je  naglaššena  samo  jednakost,  
a  poricana  sloboda  pojedinca  (graðđanina),  pa  je  to  vodilo  u  egalita-­
rizam:  svi  su  bili  jednaki  (uniformni),  bez  prava  na  razliku  i  na  slobo-­
du   kao   izvor   razlièčitoga   djelovanja.   U   današšnjem   nacionalistièčkom  
sustavu  naglaššena  je  samo  sloboda,  dok  se  jednakost  porièče,  tako  
da   se   takva   sloboda   pretvara   u   individualni   i   nacionalni   egoizam  
(nacionalizam).   Danas   smo   svjedoci   da   nacionalni   ideolozi   u   Bosni  
i   Hercegovini,   u   ime   slobode   svoga   naroda,   gaze   upravo   osobnu  
slobodu  pripadnika  svoga  naroda.

ZAKLJUČNA RAZMIŠLJANJA
Socijaldemokracija  ima  danas  nezaobilaznu,  bolje  reæći  historijsku  za-­
daæću,  koja  se  sastoji  u  prevladavanju  velikoga  jaza  izmeðđu  maloga  
broja  bogatih  i  goleme  veæćine  siromaššnih.  Takvo  je  stanje  u  Bosni  i  

154 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Prof.  dr.  Mile  Babiæć

(ERCEGOVINIÒALIÒIÒUÒCIJELOMÒSVIJETUÒ,JUDSKIÒÞIVOTÒDANASÒSLUÞIÒUVEĀANJUÒ
PROµTAÒ 0ROµTÒ SEÒ NAIMEÒ NAÒ SVJETSKOJÒ RAZINIÒ TRAJNOÒ UVEĀAVAÒ AÒ BROJÒ
SIROMAÛNIHÒ NEZAUSTAVLJIVOÒ RASTEÒ /NIÒ KOJIÒ PROµTÒ VOLEÒ VIÛEÒ NEGOÒ ÞIVEÒ
ljude  spremni  su  varati,  izrabljivati  i  ubijati  ljude  i  narode  radi  uveæća-­
NJAÒSVOGAÒPROµTAÒ.OVACÒJEÒPOSTAOÒLAÞNOÒBOÞANSTVOÒJERÒPOZIVAÒLJUDEÒ
NAÒUZAJAMNUÒMRÞNJUÒIÒNAÒUBIJANJE

3OCIJALDEMOKRACIJAÒTAKOąERÒIMAÒZADAĀUÒRAZOTKRITIÒLAÞIÒIÒPRIJEVAREÒ
nacionalistièčkih   ideologija   u   Bosni   i   Hercegovini,   koje   neprestano  
uvjeravaju  pripadnike  svojih  naroda  da  im  opasnost  dolazi  od  drugih  
naroda.  No  èčinjenice  pokazuju  da  unutar  svakoga  naroda  u  Bosni  i  
Hercegovini   postoji   najveæća   moguæća   socijalna   nejednakost   izmeðđu  
male   grupe   bogatih   i   goleme   veæćine   siromaššnih.   Tko   je   kriv   za   tu  
nepravdu  unutar  vlastitoga  naroda?  Gdje  su  njegovi  zašštitnici  u  tom  
smislu?  Da  bi  sakrili  svoju  vlastitu  pljaèčku  (legalnu,  ššto  znaèči  u  skladu  
sa  zakonima  ššto  su  ih  oni  kreirali  za  svoje  potrebe,  a  iskorišštene  ili  
korupcijom  ili  kriminalom),  nacionalistièčki  ideolozi  raspameæćuju  svoje  
narode  koje  su  uveli  u  duboko  siromašštvo,  pritom  ukazujuæći  na  to  
da  se  krivci  za  takvo  stanje  nalaze  meðđu  siromaššnima  drugih  dvaju  
naroda  ili  pak  u  meðđunarodnoj  zajednici.  Pitanje  nad  svim  pitanjima  
u  Bosni  i  Hercegovini  i  u  cijelom  svijetu  jest  odnos  izmeðđu  bogatih  
i  siromaššnih,  jer  se  najveæći  broj  novih  bogatašša  (tajkuna)  uspeo  na  
drušštvenoj   ljestvici   uz   pomoæć   pljaèčke   (koju   su   u   nas   nazvali   priva-­
tizacijom).   Socijalna   nepravda   jest   u   nebo   vapijuæći   grijeh.   Nosioci  
te  nepravde  proizveli  su  greššne  strukture  (Ivan  Pavao  II),  po  kojima  
povlaššteni   i   bogati   uveæćavaju   svoje   bogatstvo,   a   siromaššni   gube   i  
ono  ššto  imaju.

Socijaldemokracija  i  religija   155

 BOSANSKOHERCEGOVAČKA
SOCIJALDEMOKRATIJA:
GENEZA, POLITIČKA
DOGMATIKA I PERSPEKTIVA
Dr. sc. Elvis Fejzić

UMJESTO UVODA

L
jevièčarska  strujanja  u  bosanskohercegovaèčkom  politièčkom  dis-­
kursu  pojavila  su  se  posljednjih  decenija  devetnaestog  stoljeæća.  
No   do   politièčkog   organiziranja   ljevièčara   ––   èčemu   je   prethodilo  
SINDIKALNOÒ UDRUÞIVANJEÒ RADNIKAÒ kÒ DOĀIÒ ĀEÒ KASNIJEÒ ODNOSNOÒ KRAJEMÒ
PRVEÒDECENIJEÒDVADESETOGÒSTOLJEĀAÒ3ÒTIMÒUÒVEZIÒTREBAÒAPOSTROµRATIÒDAÒ
je  osnivanjem  Socijaldemokratske  stranke  BiH  u  ljeto  1909.  godine,  u  
OSNOVIÒOKONāANAÒBORBAÒRADNIāKEÒKLASEÒKOJAÒJEÒTEÞILAÒOSNIVANJUÒVLASTI-­
te  politièčke  organizacije.  Ova  politièčka  organizacija  bila  je  nepomirljivi  
oponent  tadaššnjim  bosanskohercegovaèčkim  nacionalnim  strankama,  
koje   su   bile   diferencirane   na   konfesionalnoj   osnovi,   zbog   èčega   su  
uèčestalo  vodile  iskljuèčive  partikularistièčke  politièčke  borbe.  Ipak,  treba  
APOSTROµRATIÒDAÒOVAÒPOLITIāKAÒSTRANKAÒNIJEÒIMALAÒSVOJUÒPARLAMENTARNUÒ

156
egzistenciju,  ššto  je  znaèčajno  slabilo  kapacitet  njenog  javnog  djelo-­
VANJAÒIÒUTJECAJAÒ,JEVIāARSKIÒPOKRETÒµGURIRAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒIÒUÒ
sljedeæćoj   politièčkoj   epohi,   odnosno   u   periodu   izmeðđu   dva   svjetska  
rata.  Njegovi  reprezentanti  su  u  to  vrijeme  ustvari  bili  podijeljeni  iz-­
meðđu  revolucionarnog  i  reformistièčkog  socijalizma.  No  razjedinjenost  
reformista  i  revolucionara  ––  uz  nacionalistièčki  avanturizam  reformi-­
STIāKEÒSTRUJEÒkÒZNAāAJNOÒJEÒ LIMITIRALAÒPOLITIāKIÒANGAÞMANÒIÒ PRAKTIāNEÒ
moguæćnosti  ljevièčara  na  onodobnoj  politièčkoj  sceni.

Protagonisti  ljevièčarske  politike  u  drugoj  Jugoslaviji  bili  su  inspirirani  

dogmatikom  revolucionarnog  socijalizma,  èčije  je  glavno  politièčko  oru-­
ðđe  bila  diktatura  proletarijata  ––  prakticirana  u  okolnostima  politièčkog  
monizmaÒ.OÒOVAJÒSISTEMÒVLASTIÒVREMENOMÒJEÒBIOÒOBOGAĀENÒREÞIMOMÒ
participativne  i  ekonomske  demokratije  ––  u  znanstvenim  studijama  i  
praktièčnoj  politici  markiran  kao  radnièčko  socijalistièčko  samoupravljanje  
––  u  sferi  rada,  ššto  je  bio  pokazatelj  njegovog  libertanskog  potencijala  i  
usto  njegova  najveæća  politièčka  vrijednost.  Ipak,  nedostatak  politièčkog  
natjecanja  i  revolucionarni  pristup  politici  èčinili  su  ovu  ljevièčarsku  viziju  
politike  nedemokratskom  jer  nije  bila  zasnovana  na  veæćinskoj  i  slobod-­
noj  volji  naroda,  veæć  na  volji  vladajuæće  politièčke  elite.  Poèčetkom  posljed-­
nje  decenije  dvadesetog  stoljeæća  ––  kada  je  ustvari  ponovo  omoguæćen  
politièčki  pluralizam  u  Bosni  i  Hercegovini,  koja  je  jošš  uvijek  bila  sastavni  
dio  tadaššnje  druge  Jugoslavije,  ali  je  ubrzo  nakon  toga  uššla  u  nezavi-­
snu  politièčku  egzistenciju  ––  pojavljuju  se  ponovo  socijaldemokratske  
stranke  i  vizija  reformistièčkog  socijalizma.  Ali  od  poèčetka  devedesetih  
godina  dvadesetog  stoljeæća  najveæći  neprijatelj  bosanskohercegovaèčkim  
socijalistièčkim  strankama  bio  je  nacionalizam,  a  poèčetkom  novog  mi-­
lenija  dobio  je  dosljednog  saradnika  u  borbi  protiv  socijaldemokratije  

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 157

 u  vidu  neoliberalizma.  Bolje  reèčeno,  pod  utjecajem  nacionalistièčkih  i  
neoliberalnih  politika  suspendirani  su  i  marginalizirani  brojni  socijalde-­
mokratski  politièčki  ideali  ––  dogmatska  vjerovanja  na  kojima  se  temelji  
ovo  politièčko  uèčenje,  kao  ššto  su  socijalna  pravda,  jednakost,  sloboda  
IÒ SOLIDARNOSTÒ kÒ ÛTOÒSEÒUOSTALOMÒ RE¹EKTIRALOÒ IÒNAÒ SOCIJALDEMOKRATSKUÒ
praktièčnu  politiku,  posebno  u  sferi  rada.  Imajuæći  u  vidu  navedeno,  
moguæće  je  govoriti  o  nacionalizaciji  i  neoliberalizaciji  socijaldemokra-­
tije,  odnosno  antiracionalistièčkim  strategijama  èčiji  je  konaèčni  cilj  de-­
STRUIRANJEÒIZVORNIHÒSOCIJALDEMOKRATSKIHÒREÞIMAÒ.OÒLOÛEÒIÒNEEµKASNEÒ
protekcionistièčke  kontrastrategije  bosanske  socijaldemokratije  èčine  je  
JOÛÒRANJIVIJOMÒIÒPODLOÞNIJOMÒoponentskim  utjecajima,  ššto  je  direktna  
konsekvenca  recepcije  nedosljedne  i  alijenirane  identitetske  politike.  

RANA SOCIJALDEMOKRATSKA STRUJANJA U BOSNI I

HERCEGOVINI

Ideja  o  osnivanju  radnièčke  partije  u  Bosni  i  Hercegovini  pojavila  se  u  

oktobru  1908.  godine,  a  njena  realizacija  uslijedila  je  sredinom  slje-­
deæće  godine.  Rukovodstvo  novonastale  partije  bilo  je  heterogeno  po  
svom   nacionalnom   i   konfesionalnom   sastavu.   Socijaldemokrati   su  
vjerovali  u  politiku  radnièčkog  internacionalizma,  odnosno  mislili  su  
da  supstancijalni  problemi  tadaššnjeg  bosanskohercegovaèčkog  drušštva  
mogu  biti  riješšeni  samo  pod  patronatom  meðđunarodnog  radnièčkog  
pokreta.  Lideri  Glavnog  radnièčkog  saveza  ––  osnovanog  1906.  godine  
kao  sindikalna  organizacija  radnika  ––  bili  su  istovremeno  na  vodeæćim  
POZICIJAMAÒUÒ3OCIJALDEMOKRATSKOJÒSTRANCIÒ"I(ÒTAKOÒDAÒSEÒMOÞEÒGOVORITIÒ

158 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

o  simbiotskom  djelovanju  sindikalnog  i  politièčkog  pokreta  radnièčke  
klase  u  tom  periodu  bosanske  egzistencije.  ŠŠtavišše,  bilo  je  prisutno  
miššljenje  da  su  sindikalni  i  politièčki  pokret  klasni  i  da  su  im  ciljevi  isti,  ššto  
JEÒZAPRAVOÒBILAÒISTINAÒ$ETALJNIJEÒSEÒINFORMIRATIÒUÒ(ADÞIBEGOVIĀÒ Ò
Partija  je  usvojila  Erfurtski  program  socijaldemokratije,  tako  da  su  njeni  
dogmatski  ideali  bili  odraz  ovog  politièčkog  programa.  Ali  ovaj  program  
nije  prihvaæćen  u  potpunosti,  nego  u  neššto  izmijenjenoj  formi  koja  je  
ODGOVARALAÒSPECIµāNIMÒDRUÛTVENIMÒODNOSIMAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒ
Korekcije  su  nastale  u  dijelu  programa  koji  se  odnosio  na  ekonomske  
i  politièčke  zahtjeve  radnièčke  klase,  tako  da  je  izvrššena  prilagodba  tog  
dijela  programa,  a  ššto  je  korespondiralo  s  bosanskohercegovaèčkim  
multietnièčkim  biæćem  i  neriješšenim  agrarnim  pitanjem.  U  aprilu  1909.  
GODINEÒPOāINJEÒSAÒIZLAÞENJEMÒLISTÒGlas  slobode,  koji  kao  glasilo  stranke  
ima  znaèčajnu  ulogu  u  procesu  šširenja  socijaldemokratskih  ideja.    

Socijaldemokrati   u   Bosni   i   Hercegovini   su   prije   poèčetka   Prvog  

svjetskog  rata  zastupali  antiratno  stanoviššte,  a  u  sluèčaju  balkanskih  
ratova  preferirali  su  demokratsku  revoluciju  kao  sredstvo  osloboðđenja  
balkanskih  naroda,  ššto  je  vodilo  stvaranju  federacije  balkanskih  naro-­
da  i  UJEDINJENJUÒ*UÞNIHÒ3LAVENA.  Ideja  vodilja  bosanskohercegovaèčkih  
socijaldemokrata  i  njihove  primarne  namjere  vezane  su  za  uvoðđenje  
socijalizma   ostvarivanjem   punih   politièčkih   sloboda,   ravnopravnosti  
svih  naroda,  ostvarenjem  ekonomskog  blagostanja  radnika,  preuzi-­
manjem  politièčke  vlasti  parlamentarnom  borbom  te  rješšenjem  agrar-­
nog  pitanja  u  potpunu  korist  seljaèčko-­agrarne  populacije.  (Opšširnije  
VIDJETIÒUÒ"ABIĀÒ Ò.OÒONIÒUSTOÒTRAÞEÒDONOÛENJEÒDEMOKRATSKOGÒUS-­
tava  i  konstituiranje  sabora  na  temelju  opæćeg  prava  glasa.  Inaèče,  našši  
socijaldemokrati  bili  su  sljedbenici  politièčkog  uèčenja  Karla  Kautskog,  

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 159

 +ARLAÒ,IEBKNECHTAÒ2OSEÒ,UXEMBURGÒ#LAREÒ:ETKINÒIÒ6ICTORAÒ!DLERAÒ
Tokom   1913.   godine   iz   stranke   bosanskohercegovaèčkih   socijalde-­
mokrata  istupa  disidentsko-­nacionalistièčka  grupa  oko  Jove  ŠŠmitrana,  
bolje   reèčeno,   lista   :VONO,   koja   potom   otvoreno   kompromitira   rad  
stranke  i  njene  ideale.  Ipak,  utjecaj  Februarske  i  Oktobarske  revolu-­
cije  na  partiju  bosanskohercegovaèčkih  socijaldemokrata  bio  je  veliki,  
tako  da  je  ona  26.  decembra  1917.  godine  pristupila  Cimervaldskoj  
konferenciji  te  prihvatila  diktaturu  proletarijata  kao  oblik  vlasti,  ali  
se  nije  u  potpunosti  odrekla  ideje  parlamentarizma.  Tako  dolazi  do  
REVOLUCIONARNOGÒPREOBRAÞAJA  stranke,  èčime  ona  prihvata  revolucio-­
narne  perspektive  politièčkog  aktiviteta  koje  je  otvorila  Oktobarska  re-­
volucija,  odnosno  usvaja  revolucionarne  metode  djelovanja  u  politici.

Iako  u  svojim  programskim  odredbama  Socijaldemokratska  stran-­

KAÒ"I(ÒISTUPAÒSAÒZAHTJEVIMAÒKOJIÒTRAÞEÒPOBOLJÛANJEÒSVEUKUPNOGÒstatusa  
radnika,  ostala  je  neatraktivna  kod  veæćine  radnièčke  populacije  ––  koja  
JEÒIÒDALJEÒBILAÒPRIVRÞENAÒPOLITICIÒNACIONALNIHÒPARTIJAÒ.AJVAÞNIJIÒREZULTATÒ
radnièčke  borbe  bio  je  donoššenje  :AKONAÒOÒBOLESNIāKOMÒOSIGURANJU  
(stupio  na  snagu  1.  januara  1909.  godine).  Njime  su  bili  prvo  obu-­
hvaæćeni  radnici,  a  kasnije  i  njihove  porodice.  Penzijsko  i  invalidsko  
osiguranje  uspio  je  ostvariti  samo  mali  broj  radnika.  Socijaldemokrati  
u  Bosni  i  Hercegovini  nisu  zauzeli  jasniji  stav  prema  seljašštvu,  odno-­
sno  nisu  ozbiljno  raèčunali  na  njegovu  pomoæć  u  borbi  za  pravednije  
drušštvo  ––  èčime  su  izgubili  najpotentniju  i  najveæću  ciljnu  grupu,  ali  i  
partnera  u  borbi  za  rješšavanje  agrarnog  pitanja1.  Bolje  reèčeno,  pod  

1   O  agrarnom  pitanju  razgovaralo  se  na  II  kongresu  Socijaldemokratske  stranke  

"I(Ò JULIÒ Ò GODINE Ò AÒ TRAÞILOÒ SEÒ IZMEąUÒ OSTALOGÒ DAÒ SEÒ KMETOVIÒ OTKUPEÒ
OBLIGATORNIMÒDRÞAVNIMÒOTKUPOM  iz  javnih  sredstava,  i  to  bez  naknade.

160 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

utjecajem  dogmatskog  shvaæćanja  o  èčistoj  klasnoj  borbi  napravljena  
je  velika  grešška  u  procjeni  politièčkog  potencijala  seljaèčkog  stratuma,  
ššto  se  direktno  odrazilo  na  rejting  i  popularnost  socijaldemokratske  
reprezentacije  na  tadaššnjoj  politièčkoj  pozornici.  Prema  tome,  prota-­
gonisti  bosanske  socijaldemokratije  nisu  uspjeli  povezati  seljaèčko  s  
agrarnim  pitanjem,  a  to  je  bio  veliki  hendikep  i  zabluda.  Nakon  pri-­
stupanja  Socijaldemokratske  stranke  BiH  Cimervaldskoj  konferenciji  
izmijenjen  je  odnos  stranke  prema  agrarnom  i  nacionalnom  pitanju,  
ODNOSNOÒPRECIZNIJEÒREāENOÒUÒSFERIÒAGRARNIHÒODNOSAÒTRAÞENAÒJEÒPOT-­
puna  eksproprijacija  velikih  posjednika  u  korist  cjelokupnog  naroda.

Meðđutim,   bosanskohercegovaèčki   socijaldemokrati   se   ošštro   su-­

PROTSTAVLJAJUÒIÒBEZOBZIRNOJÒMARGINALIZACIJIÒPRAVAÒÞENAÒPONIÞAVANJUÒIÒ
EKSPLOATIRANJUÒÞENAÒUÒDRUÛTVUÒTEÒNASILNOMÒµZIāKOMÒODNOSUÒPREMAÒÞE-­
NAMAÒ/NIÒSTOJEÒNAÒPOZICIJIÒKOJAÒZAGOVARAÒÛTOÒSKORIJEÒRJEÛENJEÒÞENSKOGÒ
PITANJAÒIÒKONAāNOÒIZJEDNAāAVANJEÒÞENAÒIÒMUÛKARACAÒUÒSVIMÒRELEVANTNIMÒ
pogledima.2  Napominju  i  da  reakcionarne  snage  u  Bosni  i  Hercegovini  
ššire   MRÞNJUÒ MEąUÒ NARODIMA   i   dovode   do   suprotnosti   meðđu   njima,  
ššto  ošštro  osuðđuju  i  èčemu  se  istinski  suprotstavljaju.  Nasuprot  tome,  
zahtijevaju  da  se  svim  narodima  daju  jednaka  prava,  te  da  se  jedina  

Ò ÙENAMAÒPREDVIąAJUÒVAÞNUÒULOGUÒUÒSOCIJALISTIāKOMÒDRUÛTVUÒKOJEÒĀEÒBEZÒNJIHOVOGÒ
PUNOGÒUāEÛĀAÒBITIÒSKOROÒNEMOGUĀEÒ:ALAÞUÒSEÒSVIMÒSNAGAMAÒZAÒEµKASNIJUÒbrigu  
o  napušštenoj  djeci,  njihovo  zbrinjavanje  i  vaspitanje,  pokuššavajuæći  na  taj  naèčin  
STVORITIÒ UVJETEÒ ZAÒ NJIHOVÒ PRISTOJNIJIÒ ÞIVOTÒ 0OSEBNOÒ ZAHTIJEVAJUÒ DAÒ SEÒ sklapanje  
brakova  i  rastava  brakova  uèčine  ššto  jednostavnijim,  pa  se  kod  sklapanja  braka  
ZALAÞUÒDAÒTOÒBUDEÒJEDANÒcivilni  akt,  a  da  se  procedura  oko  rastavljanja  braka  
PREDAÒ UÒ NADLEÞNOSTÒ OBIāNIMÒ civilnim   sudovima.   Plediraju   da   se   sklapanje   i  
RASTAVAÒBRAKAÒUāINEÒNEZAVISNIMÒODÒSTARODREVNIHÒFORMIÒRAZNIHÒPOPOVAÒÞUPNIKAÒ
HODÞAÒIÒFRATARAÒāIMEÒBIÒSEÒINSTITUCIJAÒBRAKAÒNAPOKONÒOSLOBODILAÒTEÛKOGÒBREMENAÒ
obièčaja  koji  su  je  u  dobroj  mjeri  sputavali  i  reducirali.

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 161

 borba  vodi  na  klasnom  planu,  to  jest  klasna  borba  radnišštva  protiv  
EGOISTIāNIHÒINTERESAÒVLADAJUĀEÒBURÞOAZIJEÒ3OCIJALDEMOKRATIÒSMATRAJUÒ
da  je  religija  privatna  stvar  svakog  èčovjekaÒTEÒDAÒSVAKOÒMOÞEÒVJEROVATIÒ
ili  ne  vjerovati,  ali  u  oba  sluèčaja  sam  o  tome  odluèčuje.  Oni  su  pristalice  
drušštva  u  kome  æće  postojati  sloboda  vjeroispovijesti  i  gdje  æće  svako  
PREMAÒSVOMEÒUVJERENJUÒMOĀIÒVJEROVATIÒUÒONOÒÛTOÒÞELIÒ3AGLASNIÒSUÒIÒUÒ
TOMEÒDAÒSEÒDRÞAVAÒNEÒSMIJEÒMIJEÛATIÒUÒVJERSKEÒSTVARIÒAÒNAROāITOÒKRITI-­
ZIRAJUÒKONCEPTÒTZVÒDRÞAVNEÒRELIGIJEÒTEÒOSUąUJUÒIÒSVAKOÒUPLITANJEÒVJEREÒ
UÒDRÞAVNEÒPOSLOVEÒIÒPOLITIKUÒUOPĀE3  Socijaldemokrati  šškole  smatraju  
svjetovnim  ustanovama,  nasuprot  miššljenju  nezdrave  veæćine  u  zemlji,  
te  je  za  njih  unoššenje  religije  i  religijskih  tema  u  nastavne  programe  
velika  pogrešška.  Uvjerenja  su  da  obaveza  pohaðđanja  nastave  u  šško-­
lama  treba  postati  NARODNAÒDUÞNOST,  to  jest  da  sva  djeca,  bez  obzira  
NAÒ POLOÞAJÒ NJIHOVIHÒ RODITELJAÒ TREBAJUÒ POHAąATIÒ ÛKOLEÒ 0LEDIRAJUĀIÒ ZAÒ
BESPLATNUÒNASTAVUÒNASTAVNAÒSREDSTVAÒIÒIZDRÞAVANJEÒUÒJAVNIMÒNAROD-­
nim  šškolama,  kao  i  viššim  odgojnim  zavodima  za  uèčenike  i  uèčenice  
koji  su  sposobni  za  daljnje  obrazovanje,  nastoje  popraviti  pismenost  
stanovnišštva  u  zemlji.4Ò+RITIZIRAJUÒIÒDRUGEÒSEGMENTEÒDRUÛTVAÒIÒDRÞAVNEÒ
vlasti,  krenuvšši,  naprimjer,  od  sudskog  sistema  i  izbora  sudija,  zdrav-­
stva  i  zdravstveno-­higijenske  zašštite,  zašštite  na  radu  i  trajanja  radnog  

3   Buduæći   da   je   religija   privatna   stvar   svakog   pojedinca,   prema   njihovom   sudu,  

DRÞAVAÒNEÒTREBAÒNIÒDAÒOSIGURAVAÒNOVāANAÒSREDSTVAÒZAÒRADÒVJERSKIHÒORGANIZACIJAÒ
2ELIGIJSKEÒZAJEDNICEÒSUÒUÒNJIHOVOMÒUVIDUÒPRIVATNAÒUDRUÞENJAÒKOJAÒSEÒOÒSVOJOJÒ
egzistenciji  trebaju  starati  samostalno.

4   Istièču  da  šškola  treba  imati  svjetovni  karakter,  te  da  ne  treba  imati  nikakav  odnos  
prema   bilo   kojoj   vjeroispovijesti.   U   njoj   treba   da   se   odvija   sekularni   nastavni  
proces,   odnosno   da   bude   kolijevka   znanja   i   izvoriššte   istinske   socijalizacije.  
3OCIJALDEMOKRATIÒ SUÒ SEÒ OÛTROÒ SUPROTSTAVLJALIÒ UVRIJEÞENOJÒ PRAKSIÒ POÒ KOJOJÒ JEÒ
šškolovanje  bilo  iskljuèčivo  privilegija  bogatih.

162 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

dana  ––  odluèčno  se  suprotstavljajuæći  zapoššljavanju  maloljetnika  i  djece  
šškolskog  uzrasta  ––  te  poreskog  sistema  i  poreza.

Bosanski  socijaldemokrati  ––  okupljeni  oko  prve  bosanske  socijalde-­

MOKRATSKEÒSTRANKEÒUÒPOVIJESTIÒkÒTRAÞILIÒSUÒUVOąENJEÒparlamentarizma,  
republike  i  socijalne  demokracije.  U  vrijeme  dok  su  trajale  borbe  oko  
proglaššenja  ustava  u  Bosni  i  Hercegovini  oni  su  isticali  kako  zastupaju  
donoššenje  demokratskog  ustava,  ljudskih  prava  i  sloboda,  parlamenta  
koji  æće  se  birati  na  osnovu  opæćeg  prava  glasa  i  vlade  koja  æće  biti  od-­
govorna  parlamentu.  Preferirali  su  republikanski  tip  vladavine  zato  ššto  
su  vjerovali  da  se  u  republici  najprije  mogu  ostvariti  prava  radnišštva  i  
obespravljenih  slojeva  stanovnišštva.  Kad  je  rijeèč  o  DRÞAVNO PRAVNOMÒ
statusu   Bosne   i   Hercegovine,   socijaldemokrati   su   je   vidjeli   kao   dio  
ujedinjene   Jugoslavije,   zajedno   s   drugim   jugoslavenskim   narodima  
––  do  poèčetka  Prvog  balkanskog  rata  ––  i  kao  dio  Balkanske  federa-­
cije  slobodnih  narodaÒUJEDINJENUÒSAÒOSTALIMÒBALKANSKIMÒDRÞAVAMAÒ
odnosno,  preciznije  reèčeno,  Srbijom,  Slovenijom,  Hrvatskom,  Crnom  
Gorom,  Makedonijom,  Bugarskom,  Evropskom  Turskom,  Albanijom,  
Grèčkom  i  Rumunijom  ––  ovo  stanoviššte  zastupaju  nakon  balkanskih  
ratova.  Socijaldemokratska  stranka  BiH  odbacuje  ideju  stvaranja  bo-­
sanske  nacije  i  sAMOSTALNEÒBOSANSKEÒDRÞAVE,  ali  kritizira  srpski  i  hrvatski  
nacionalizam,  te  otvoreno  preferira  jugoslavensku  orijentaciju  i  bal-­
kansku  saradnju.  Naime,  njeni  ideolozi  ––  ponajprije  Duššan  Glumac5,  

5   Duššan   Glumac   uèčestvovao   je   u   radu   Socijaldemokratske   stranke   BiH   u   ljeto  

1910.  godine,  a  na  drugom  kongresu  stranke  bio  je  jedan  od  referenata.  On  je  
PARTICIPIRAOÒIÒNAÒÛESTOMÒZAVRÛNOM ÒKONGRESUÒSTRANKEÒAÒNAKONÒTOGAÒJEÒPODRÞAOÒ
osnivanje  Socijalistièčke  radnièčke  partije  Jugoslavije  te  postao  njen  istaknuti  èčlan.

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 163

 Jovo  Jakššiæć6  i  Sreten  Jakššiæć7  ––  razvijaju  ideju  o  uvoðđenju  republikanskog  
tipa  vladavine  koji  æće  imati  internacionalne  pretenzije.  (O  detaljima  
proèčitati  u:  Glumac,  1918;;  Jakššiæć,  1918)  Socijalna  demokracija,  u  nji-­
hovoj  percepciji,  fundus  je  svakog  poretka  koji  pretendira  da  bude  
humanistièčki  i  u  kome  su  moguæća  prava  radnika  i  drugih  obespravljenih  
kategorija  stanovnišštva.  Socijaldemokrati  smatraju  da  takav  poredak  
mora  garantirati  opæće,  jednako  i  neposredno  pravo  biranja  i  izbora  
tajnim  glasanjem  za  sve  izbore,  neposredno  narodno  zakonodavstvo,  
NARODNUÒODBRANUÒSLOBODUÒÛTAMPEÒJEDNAKAÒPRAVAÒÞENAÒPRIVATNOSTÒ
vjere,  narodne  šškole,  besplatnu  pravnu  pomoæć,  besplatne  lijeèčnièčke  
usluge,  racionalnije  poreze,  eliminiran  svaki  oblik  feudalizma,  te  po-­
sebno  mehanizme  zašštite  radnišštva  kojima  treba  osigurati  pristojne  
nadnice,  sedmièčni  odmor  i  osiguranje.  

Našši  socijaldemokrati  protive  se  glasaèčkom  sistemu  koji  je  uvjeto-­

van  imovinskim  cenzusomÒ4RAÞEÒIÒDAÒSVIÒONIÒKOJIÒSUÒNAPUNILIÒDVADESETÒ
godina  dobiju  pravo  glasa  bez  obzira  na  porijeklo  i  imovinski  cenzus.  
3NAÞNOÒSEÒPROTIVEÒZAVOąENJUÒkurijalnog  izbornog  sistema  jer  poèčiva  
NAÒ KONFESIONALNOJÒ OSNOVIÒ AÒ KAOÒ NAJBOLJUÒ OPCIJUÒ PREDLAÞUÒ propor-­
cionalni   izborni   sistem.   Uvoðđenje   dvogodiššnje   izborne   periode   po  

6   Jovo   Jakššiæć   roðđen   je   u   Foèči   1893.   godine.   Stupio   je   u   socijalistièčki   radnièčki  

pokret  1912.  godine,  bio  je  jedan  od  najistaknutijih  èčlanova  Socijaldemokratske  
stranke  BiH,ÒAÒRADIOÒJEÒUÒSLUÞBIÒSOCIJALNOGÒOSIGURANJAÒUÒ3ARAJEVU

7   Sreten   Jakššiæć   roðđen   je   u   Foèči   1888.   godine,   a   umro   je   u   Beogradu   1952.  

godine.   Slovoslagarski   zanat   završšio   je   u   Beogradu.   Od   1905.   godine   radio  
je  u  Sarajevu,  gdje  je  pristupio  socijalistièčkom  radnièčkom  pokretu.  Tako  je  od  
osnivanja  Socijaldemokratske  stranke  BiH  do  1919.  godine  bio  njen  istaknuti  
èčlan  i  sekretar  Glavnog  odbora  te  urednik  stranaèčkog  lista  Glas  slobode.

164 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

njima  je  rješšenje  kojim  bi  se  smanjile  mutne  radnje  u  zakonodavnim  
tijelima.  Dalje  navode  i  da  je  jako  bitno  da  se  izborni  dani  proglase  
za  neradne  dane  kako  bi  i  radnici  mogli  obaviti  svoje  glasaèčko  pra-­
voÒ:ALAÞUÒSEÒIÒZAÒTOÒDAÒpredstavnici  u  zakonodavnim  tijelima  imaju  
odreðđenu  novèčanu  naknadu.  Na  kraju,  odluèčno  se  bore  za  ukidanje  
svih  ogranièčenja  politièčkih  prava,  osim  u  sluèčaju  malodobnosti  i  du-­
šševne  bolesti.  Raspravljaju  takoðđer  i  o  raznim  oblicima  neposrednog  
narodnog   zakonodavstva,   pa   tako   spominju   narodnu   inicijativu   i  
referendumÒ TEÒ TRAÞEÒ NJIHOVOÒ ZAVOąENJEÒ KAOÒ ÛTOÒ JEÒ TOÒ SLUāAJÒ UÒ ÛVI-­
CARSKIMÒ KANTONIMAÒ TADAÛNJEGÒ VREMENAÒ 4RAÞEÒ DAÒ NARODÒ REFERENDU-­
MOMÒODLUāUJEÒOÒZAKONIMAÒKOJEÒPREDLAÞEÒPARLAMENTÒAÒUÒSLUāAJUÒDAÒ
PREDLOÞENIÒ ZAKONIÒ NEÒ BUDUÒ PRIHVAĀENIÒ ZAHTIJEVAJUÒ DAÒ NARODÒ PUTEMÒ
narodne  inicijative  ispošštuje  proceduru  predlaganja  zakona.  S  druge  
STRANEÒ ZALAÞUÒ SEÒ IÒ ZAÒ narodnu   samoupravu   i   samoopredjeljenje   u  
DRÞAVIÒOKRUGUÒKOTARUÒIÒOPĀINIÒ6ATRENEÒSUÒPRISTALICEÒIDEJEÒPOÒKOJOJÒBIÒ
se  svi  meðđunarodni  sporovi  rješšavali  sudskim  putemÒTRAÞEĀIÒPRITOMÒ
kompromisno  rješšenje,  a  da  se  ratnim  poduhvatima  pristupa  samo  
u  sluèčaju  kada  su  sva  ostala  sredstva  iscrpljena.  Takoðđer  smatraju  da  
umjesto  stajaæće  vojske,  koja  iziskuje  velike  trošškove,  treba  raditi  na  
osnivanju   narodne   odbrane.   Tako   bi   vojna   obaveza   postala   opæća   i  
jednaka  za  sve.  Iznose  pledoaje  da  narodno  predstavnišštvo  odluèčuje  
u  kriznim  situacijama  o  ratu  i  miru,  pošštujuæći  pritom  narodnu  volju,  
to  jest  volju  onih  koji  su  ih  izabrali.  

Socijaldemokrati  su  nacionalno  pitanje  uglavnom  shvaæćali  kao  ju-­

goslavensko,  a  znaèčajnije  buðđenje  ove  ideje  desilo  se  tek  nakon  anek-­
sije  Bosne  i  Hercegovine  od  Austro-­Ugarske  te  svojevrsne  krize  koja  
je  nakon  toga  nastupila.  Našši  socijaldemokrati  tvrdili  su  od  samog  

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 165

 poèčetka  da  su  svi  jugoslavenski  narodi  ustvari  jedan  narod,  pa  tako  
ZAMJERAJUÒONIMÒBURÞOASKIMÒPROPAGANDISTIMAÒKOJIÒSUÒTVRDILIÒDAÒ3RBIÒ
Hrvati  i  Slovenci  nisu  jedan  veæć  tri  posebna  naroda.  (O  nacionalnom  
pitanju  pogledati  u:  Strugar,  1963)  Od  osnivanja  stranka  propagira  
potpuno   jedinstvo   Jugoslavena   i   radi   na   njegovoj   implementaciji.  
Stav  stranke  bio  je  da  je  narod  srpskog  i  hrvatskog  imena  ustvari  je-­
dan  narod  a  da  su  muslimani  Srbo-­Hrvati,  odnosno  konstitutivni  dio  
tog  jedinstvenog  naroda.  Socijaldemokrati  èčvrsto  stoje  na  stanovišštu  
prava  svih  naroda  na  samoopredjeljenje,  istièčuæći  kako  je  to  uvjet  za  
mir,   ali   i   razvitak   svakog   naroda.   Smatraju,   izmeðđu   ostalog,   kako  
proletarijat  priznaje  svakoj  naciji  pravo  na  ravnopravnost  i  nacionalnu  
DRÞAVUÒ5ÒTOKUÒ0RVOGÒSVJETSKOGÒRATAÒBOSANSKIÒSOCIJALDEMOKRATIÒOD-­
LUāNOÒSUÒODBACILIÒPRIJEDLOGEÒBURÞOAZIJEÒkÒ-AJSKAÒDEKLARACIJAÒ+RFSKAÒ
deklaracija,  prijedlog  pravašša  i  sl.  ––  za  rješšenje  jugoslavenskog  pita-­
nja.  (Vidjeti  u:  Babiæć,  1974)  Takoðđer  ošštro  kritiziraju  politièčku  grupu  
oko  ŠŠerifa  Arnautoviæća  KOJAÒTRAÞIÒautonomiju  za  Bosnu  i  Hercegovinu.  
Ipak,  stranka  bosanskohercegovaèčkih  socijaldemokrata  na  kraju  po-­
zitivno  ocjenjuje  stvaranje  Centralnog  narodnog  vijeæća  u  Zagrebu  i  
utemeljenje  $RÞAVEÒ3RBAÒ(RVATAÒIÒ3LOVENACA.

MEĐURATNA LJEVIČARSKA POLITIKA U BOSNI I

HERCEGOVINI

.AKONÒ STVARANJAÒ PRVEÒ JUGOSLAVENSKEÒ DRÞAVEÒ BOSANSKOHERCEGOVAā-­

KIÒ SOCIJALDEMOKRATIÒ ZAPOāINJUÒ ANGAÞMANÒ kÒ ZAJEDNOÒ SÒ PROTAGONI-­
stima   socijaldemokratije   iz   Srbije   ––   na   ujedinjenju   jugoslavenskog  

166 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

proletarijata.  Tako  je  na  ššestom  kongresu  Socijaldemokratske  stran-­
ke  BiHÒODRÞANOMÒkÒZAJEDNOÒSAÒ:AVRÛNIMÒKONGRESOMÒ'LAVNOGÒRAD-­
nièčkog  saveza  ––  17.  aprila  1919.  godine  u  Sarajevu,  odluèčeno  da  
stranka  i  sindikat  pristupe  ujedinjenom  jugoslavenskom  radnièčkom  
pokretu.  (Opšširnije  pogledati  u:  Karabegoviæć,  1973)  Na  ovom  kon-­
GRESUÒJEÒÞUāNOÒRASPRAVLJANOÒOÒTOMEÒTREBAÒLIÒSTRANKAÒPRISVOJITIÒmetodu  
diktature  proletarijata  ILIÒPAKÒTREBAÒIÒDALJEÒOSTATIÒPRIVRÞENAÒideji  parla-­
mentarizma.  Kongres  ujedinjenja  jugoslavenskog  radnièčkog  pokreta  
ODRÞANÒJEÒÒAPRILAÒÒGODINEÒUÒ"EOGRADUÒ6EĀÒPOāETKOMÒDRUGEÒ
decenije  dvadesetog  stoljeæća  doššlo  je  do  ideološških  sukoba  u  novo-­
osnovanoj  ljevièčarskoj  stranci  koji  su  rezultirali  raskolom,  odnosno  
stvaranjem  revolucionarne  i  reformistièčke  stranke.  Revolucionarna  
stranka  ––  poznata  kao  Komunistièčka  partija  Jugoslavije  (KPJ)8  ––  bila  
je  predana  metodi  revolucije  i  diktaturi  proletarijata,  dok  je  reformi-­
stièčka  stranka  ––  radi  se  o  Socijalistièčkoj  partiji  Jugoslavije  (SPJ)  ––  bila  
inspirirana  idejama  reformizma  i  parlamentarizma.  Treba  istaæći  da  su  
pristalice  komunistièčke  vizije  politike  radikalno  kritizirale  desnièčarski  
REÞIMÒUÒPRVOJÒ*UGOSLAVIJIÒZBOGÒāEGAÒSUÒIZVJESNOÒVRIJEMEÒDJELOVALIÒKAOÒ
antisistemska   stranka.   No   protagonisti   socijalistièčke   vizije   politike  
SUÒPODRÞAVALIÒDJELATNOSTÒDESNIāARSKIHÒVLADAÒUÒMEąURATNOJÒPOLITIāKOJÒ
epohi.  Usto,  rukovodstvo  Komunistièčke  partije  Jugoslavije  imalo  je  
presudnu  ulogu  u  oslobodilaèčkoj  borbi  protiv  faššistièčko-­nacistièčkog  
neprijatelja  u  Drugom  svjetskom  ratu,  dok  je,  na  drugoj  strani,  ru-­
kovodstvo   Socijalistièčke   partije   Jugoslavije   zapravo   bilo   trabant   i  
OSLONACÒ TIHÒ NEDEMOKRATSKIHÒ REÞIMAÒ 0REMAÒ TOMEÒ revolucionarna  

8   Politièčki  rad  KPJ  u  prvoj  Jugoslaviji  vrlo  brzo  je  reduciran  i  minimiziran,  a  potom  
i  potpuno  zabranjen  donoššenjem  Obznane  od  zvanièčne  vlasti,  zbog  èčega  je  bio  
prisiljen  nastaviti  djelovati  u  ilegali  i  putem  konspirativnih  politièčkih  metoda.

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 167

 ljevica  ––  iako  je  u  politièčkoj  praksi  koristila  nedemokratske  politièčke  
metode,  ššto  je  slabilo  kapacitet  njenog  prodemokratskog  djelovanja  
––   ostala   je   dosljedna   socijalistièčkim   idealima,   dok   je   reformistièčka  
ljevica  napustila  svoju  izvornu  socijalistièčku  misiju  i  postala  saradni-­
kom  radikalnih  i  desnièčarskih,  bolje  reèčeno,  ekstremistièčkih  aktera  
politike.  

Dakle,  u  vremenu  izmeðđu  dva  svjetska  rata  u  Bosni  i  Hercegovini  

aktivno   djeluje   znatan   broj   ljevièčara   ––   pripadali   su   predominantno  
revolucionarno-­komunistièčkoj  politièčkoj  orijentaciji  ––  a  bili  su  nacio-­
nalno  diferencirani.  Bolje  reèčeno,  tadaššnji  ljevièčari  su  bili  indiferentni  
u  odnosu  na  nacionalno  opredjeljenje,  zbog  èčega  ono  nije  moglo  biti  
osnova  za  konstruiranje  politika  iskljuèčivosti  i  marginaliziranja.  Veæćina  
njih  je  zapravo  bila  okupljena  ––  krajem  tridesetih  godina  ––  oko  ljevi-­
èčarskog  èčasopisa  Putokaz  ––  ureðđivao  ga  je  Hasan  Kikiæć  ––  koji  je  izlazio  
u   Zagrebu.  Odnos   bosanskohercegovaèčke   ljevièčarsko-­komunistièčke  
elite   prema   teritoriji   Bosne   i   Hercegovine   ––   kao   njihove   svojevrsne  
patriotske  oaze  ––  i  prema  boššnjaèčko-­muslimanskom  pitanju  ––  koje  nije  
BILOÒADEKVATNOÒRIJEÛENOÒkÒBIOÒJEÒUÒPOTPUNOSTIÒISPRAVANÒIÒAµRMATIVANÒkÒ
kontradiktoran  je,  u  osnovi,  onodobnim  desnièčarskim  zahtjevima  ute-­
meljenim  na  politici  teritorijalnog  ekspanzionizma  ––  pa  ga  lociramo  na  
pijedestal  najboljih  politièčkih  rješšenja  date  politièčke  epohe.  (Detaljnije  
vidjeti  u:  Behmen,  1920;;  Kikiæć,  1937;;  Krupiæć,  1937;;  Kulenoviæć,  1938)  
Meðđu  reprezentativne  i  eminentne  predstavnike  tadaššnje  ljevièčarsko-­
komunistièčke  intelektualne  elite  ––  bila  je  inspirirana  idejama  interna-­
cionalizma  ––  ubrajamo,  u  prvom   redu,   sljedeæće   politièčke   mislioce   i  
aktiviste:  Ognjena  Pricu,  Veselina  Masleššu,  Hasana  Kikiæća,  Skendera  
+ULENOVIĀAÒ3AFETAÒ+RUPIĀAÒ!SIMAÒ"EHMENAÒ.AµSAÒ$EFTERDAREVIĀAÒ

168 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

Husrefa  ÆĆiššiæća,  Iliju  Grbiæća  te  Rodoljuba  ÈČolakoviæća.  U  svojim  znan-­
stvenim  radovima  i  esejima  oni  su  problematizirali  i  analizirali,  izmeðđu  
ostalog,  stanje  i  prilike  u  Bosni  i  Hercegovini,  konsekvence  djelovanja  
monarhijsko-­apsolutistièčke  vlasti,  dogmatske  ideje  revolucionarnog  
ljevièčarskog  pogleda  na  svijet,  paradokse  kapitalistièčke  politike  i  eko-­
nomije,  nacifaššistièčki  politièčki  svjetonazor  te  politiku  konvergencije  i  
odnose  izmeðđu  ujedinjenih  jugoslavenskih  naroda.

DOGMATIKA BOSANSKE POLITIČKE LJEVICE U PERIODU

OD 1945. DO 1990. GODINE

Ljevièčarski   pokret   u   Bosni   i   Hercegovini   u   vremenu   nakon   Drugog  

SVJETSKOGÒRATAÒkÒKAOÒIÒUÒOSTATKUÒTADAÛNJEÒJUGOSLAVENSKEÒDRÞAVEÒkÒBIOÒ
je  zasnovan  na  strategiji  revolucionarne  politièčke  borbe,  odnosno  na,  
bolje  reèčeno,  diktaturi  proletarijata.  Evolutivne,  reformistièčke  i  soci-­
jaldemokratske  rasprave  o  politici  i  ekonomiji  bile  su  minimizirane,  
marginalizirane  i  onemoguæćene.  Ipak,  u  ovoj  politièčkoj  epohi  razvio  
SEÒREÞIMÒekonomske  demokratije  u  sferi  rada  i  privreðđivanja,  koji  je  
IMAOÒ OBILJEÞJAÒ participativne,   direktne   demokratije.   Dakle,   iako   je  
BIVÛIÒJUGOSLAVENSKIÒREÞIMÒIMAOÒATRIBUCIJEÒpolitièčkog  monizma  ––  zato  
ššto  tadaššnja  revolucionarno-­komunistièčka  reprezentacija  nije  dopu-­
šštala  politièčko  natjecanje  i  politièčki  pluralizam  ––  u  sferi  rada  odobrava  
i   podstièče   demokratizaciju   odnosa   izmeðđu   aktera   kapitala   ––   zbog  
STRUKTUREÒVLASNIāKIHÒODNOSAÒREPREZENTIRAÒIHÒDRÞAVAÒkÒIÒRADAÒ/VAJÒREÞIMÒ
vlasti  bio  je  markiran  kao  politika  radnièčkog  socijalistièčkog  samou-­
pravljanjaÒ)ÒPOREDÒTOGAÒÛTOÒREÞIMÒPOLITIāKEÒVLASTIÒZAÒKOJIÒSEÒZALAGALAÒ

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 169

 komunistièčka  partija  nije  bio  utemeljen  na  demokratskoj  dogmatici,  
postojali   su   neki   oblici   demokratske   vladavine   u   sferi   ekonomskih  
odnosa   i   direktne   politièčke   participacijeÒ 3TOGAÒ MOÞEMOÒ REĀIÒ DAÒ JEÒ
OVAJÒREÞIMÒVLASTIÒIPAKÒIMAOÒminimalan  libertanski  potencijal.  

 Meðđutim,  nerijetko  je  direktna  graðđanska  participacija  koju  je  

ODOBRAVAOÒKOMUNISTIāKIÒREÞIMÒkÒPRVENSTVENOÒKROZÒSISTEMÒradnièčkog  
i   drušštvenog   samoupravljanjaÒ kÒ IMALAÒ OBILJEÞJAÒ prividne   politièčke  
participacije.  Tako  je  naprimjer  prividna  politièčka  participacija  u  ju-­
goslavenskoj  politièčkoj  praksi  ukljuèčivala  sljedeæće  forme  graðđanskog  
sudjelovanja  u  politici:  šštrajkove,  studentske  demonstracije,  referen-­
dume  o  samodoprinosu,  javne  rasprave  o  zakonima  i  promjenama,  
aktivitet   radnièčkih   i   omladinskih   organizacija,   koje   su   bile   produ-­
ÞENAÒRUKAÒKOMUNISTIāKEÒPARTIJEÒTEÒVIJEĀAÒUDRUÞENOGÒRADAÒ)DEOLOZIÒ
KOMUNISTIāKOGÒ SVJETONAZORAÒ PROGNOZIRALIÒ SUÒ ZAPRAVOÒ DAÒ ĀEÒ DRÞAVAÒ
postepeno  odumirati  pod  utjecajem  politike  radnièčkog  i  drušštvenog  
samoupravljanja,  ali  se  taj  proces  nije  razvijao  u  skladu  s  normativ-­
nim  predviðđanjima.  Politièčka  komunikacijaÒUÒOVOMÒREÞIMUÒVLASTIÒBILAÒ
je,  u  pravilu,  pod  kontrolom  politièčke  vlasti,  zbog  èčega  nije  posto-­
jala  SLOBODNAÒ¹UKTUACIJAÒPOLITIāKIHÒIDEJAÒÛTOÒJEÒOVAJÒREÞIMÒVLADAVINEÒ
distanciralo  od  namjera  slobodarske  politike.  Stoga  vrijednosti  ovog  
politièčkog  svjetonazora  nisu  bile  kompatibilne  s  temeljnim  vrijedno-­
stima  liberalne  demokratije.  Onodobna  ljevièčarska  elita  preferirala  
je  divergentan  odnos  prema  religiji,  tako  da  njihova  politika  promo-­
vira  antireligijski  diskurs.  Preciznije  reèčeno,  njihova  percepcija  sfere  
religioznostiÒUSTVARIÒJEÒBILAÒANAHRONAÒIN¹ATORNAÒIÒANTIDEMOKRATSKAÒ
No  poimanje  nacionalnog  pitanja  od  ljevièčarske  intelektualne  elite  
u   ovoj   politièčkoj   epohi   ustvari   je   bilo   najslabija   karika   u   strukturi  

170 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

njihovog  percipiranja  politike.  (Opšširnije  se  informirati  u:  Pozderac,  
1985;;   Zgodiæć,   2000)   Neadekvatan   odnos   prema   nacionalnim   na-­
petostima  i  nezadovoljstvu  pojedinih  jugoslavenskih  naroda  te  ne-­
kritièčko  ustrajavanje  i  insistiranje  na  integralnom  jugoslavenstvu  u  
osnovi  su  bili  povod  za  nastajanje  etnonacionalistièčkih  i  separatistièč-­
kih  politikaÒKOJEÒSUÒDOVELEÒDOÒDISOLUCIJEÒJUGOSLAVENSKEÒDRÞAVEÒ0REMAÒ
tome,  ljevièčarska  politika  zakazala  je  i  u  oblasti  reguliranja  grupnih  
interesa,  odnosno  partikularnih  zahtjeva  pojedinih  drušštvenih  grupa  
koji  su  bili  u  potpunosti  suprotstavljeni  ideji  opæćeg  dobra.  

EPOHA OBNOVLJENE SOCIJALDEMOKRATSKE POLITIKE

U BOSNI I HERCEGOVINI

Bosanskohercegovaèčka  ljevica  se  nakon  prvih  viššestranaèčkih  izbora  

u   modernoj   politièčkoj   povijestiÒ "OSNEÒ IÒ (ERCEGOVINEÒ kÒ ODRÞANIÒ SUÒ
1990.   godine   ––   ponovo   vratila   svojim   ranim   socijaldemokratskim  
korijenima,   odnosno   njena   praktièčna   djelatnost   ponovo   je   bila   in-­
spirirana  i  zasnovana  na  metodama  reformizma  i  parlamentarizma.  
Najveæća  i  najstarija  socijaldemokratska  stranka  u  ovoj  politièčkoj  epohi  
je  Socijaldemokratska  partija  Bosne  i  Hercegovine,  ali  u  red  velikih  
politièčkih  stranaka  nesumnjivo  spada  i  Savez  nezavisnih  socijaldemo-­
krata,  èčija  je  politièčka  borba,  u  pravilu,  obièčno  limitirana  entitetskim  
granicama.  Uz  navedene  politièčke  reprezentacije,  jošš  nekoliko  politièč-­
kih  stranaka  prihvatilo  je,  u  veæćoj  ili  manjoj  mjeri,  socijaldemokratski  
svjetonazor,  ali  one  nemaju  znaèčajniji  utjecaj  na  zvanièčnu  politiku  niti  
sve  imaju  kontinuitet  politièčkog  djelovanja.  No  imajuæći  u  vidu  da  je  

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 171

 Savez  nezavisnih  socijaldemokrata  samo  de  jure  socijaldemokratska  
stranka,  dok  je  de  facto  tipièčna  desnièčarska  stranka  ––  daje  prednost  
etnièčkom  identitetu  u  odnosu  na  graðđanski  identitet  te  svoju  kam-­
panju  i  politiku  uglavnom  zasniva  na  radikalnom  etnonacionalizmu  
kÒNEÒMOÞEMOÒOVUÒPOLITIāKUÒSTRANKUÒOZNAāITIÒPROTAGONISTOMÒsocijalde-­
mokratske  vizije  politike.  Naime,  politika  koju  je  do  sada  prakticirala  
Socijaldemokratska  partija  Bosne  i  Hercegovine  ––  uz  sve  njene  mane  
i  ogranièčenja  ––  u  najveæćoj  mjeri  je  bliska  standardima  i  naèčelima  au-­
tentièčne  socijaldemokratske  politike.  

Meðđutim,  ni  ova  bosanskohercegovaèčka  socijaldemokratska  re-­

prezentacija   ipak   nije   u   potpunosti   indiferentna   na   politièčke   hen-­
dikepe   i   redukcionizme,   preciznije   reèčeno,   stranka   se   suoèčava   sa  
ozbiljnom   krizom   identiteta   zbog   neadekvatnog   otklona   prema  
nacionalizmu   i   neoliberalizmu.   Nekim   personalnim   akterima   ove  
politièčke   stranke   uopæće   nije   nepoznat  demagošški   vokabular,   ali   ni  
nacionalistièčka  retorika  u  sferi  praktièčne  politike,  ššto  uz  centralistièčku  
unutarstranaèčku  strukturu,  koja  je  podreðđena  volji  partijskog  voðđe,  
zapravo  predstavlja  najveæći  problem  u  funkcioniranju  ove  politièčke  
reprezentacije.  Ipak  treba  priznati  da  ova  politièčka  stranka  favorizira  
graðđanski   identitet   u   odnosu   na   etnièčku   pripadnost   bosanskoher-­
cegovaèčkih   graðđana   ––   to   je,   ustvari,   njena   najveæća   vrijednost   ––   a  
to   je   èčini   atipièčnom   i   drugaèčijom   od   drugih   stranaka   na   politièčkoj  
pozornici.  No  apologiranje  neodesnièčarske  globalne  politike,  odno-­
sno  neoliberalnog  imperijalizma,  ne  predstavlja  niššta  manji  problem  i  
opasnost  za  identitet  ove  stranke.  Bolje  reèčeno,  ova  politièčka  stranka  
ima  nekritièčki,  kooperantski  i  trabantski  odnos  prema  meðđunarodnim  
µNANSIJSKIMÒINSTITUCIJAMAÒkÒKAOÒakterima  kapitala  u  svjetskoj  politici  

172 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

èčije   djelovanje   je   inspirirano   POLITIKOMÒ TRÞIÛNOGÒ FUNDAMENTALIZMA  
––  ššto  ne  korespondira  s  temeljnim  dogmama  autentièčne  socijalde-­
mokratske  politike,  koja  je,  u  osnovi,  negacija  politike  treæćeg  puta.  
(O  dogmatici  socijaldemokratije  i  treæćeg  puta  proèčitati  u:  Callinicos,  
2009;;  Freeden,  2006;;  Hejvud,  2005)  Navedena  ogranièčenja  su,  za-­
pravo,  dovela  do  djelomièčnog  distanciranja  ove  stranke  od  temeljnih  
socijaldemokratskih  dogmi,  kao  ššto  su  socijalna  pravda,  jednakost,  
sloboda  i  solidarnost.

Naime,  praktièčna  politika  protagonista  socijaldemokratije  u  Bosni  

i   Hercegovini   uveliko   ih   je   alijenirala   od   naèčela   socijalne   pravde.  
Drušštvo  koje  oznaèčavamo  pravednim  mora  biti  drušštvo  u  kojem  æće  
svi  graðđani  imati  jednake  moguæćnosti  za  napredak,  emancipatorski  
razvoj  i  djelovanje,  a  bosanskohercegovaèčko  drušštvo  to  veæć  odavno  
nije.  ŠŠtavišše,  ni  vlade  koje  su  predvodili  socijaldemokrati  nisu  djelo-­
vale  u  pravcu  eliminiranja  segregacijskih  drušštvenih  pojava,  odnosno  
ni  oni  nisu  imali  politièčki  potencijal  i  znanje  kojim  bi  uspjeli  instalirati  
model  socijalne  pravde  u  drušštvu,  bolje  reèčeno,  nisu  vodili  politiku  od  
koje  je  imala  korist  politièčka  veæćina,  nezavisno  od  svoje  klasne  i  so-­
cijalne  pripadnosti.  Primarni  socijaldemokratski  ideal  je  princip  drušš-­
tvene  jednakosti  ––  prema  kojem  graðđani  trebaju  biti  jednaki  u  svim  
SFERAMAÒÞIVOTAÒAÒNEÒSAMOÒUÒPOLITIāKOJÒSFERIÒkÒKOJIÒJEÒUSTVARIÒPOVEZANÒ
s  idejom  socijalne  pravde.  No  našši  socijaldemokrati  su  u  znaèčajnoj  
mjeri  otuðđeni  od  ovog  libertanskog  naèčela.  Ljevièčarska  percepcija  slo-­
bode  ––  kao  temeljnog  politièčkog  ideala  ––  korespondira  s  pozitivnim  
shvaæćanjem  slobode,  koje  uz  slobodu  kretanja  i  akcije  ––  na  ššto  se  u  
NAJÛIREMÒDEµNIRANJUÒSVODIÒkoncept  negativne  slobodeÒkÒTRAÞIÒIÒSLOBO-­
du  intelektualnog  razvoja,  umovanja  i  kritièčkog  miššljenja.  Etablirana  

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 173

 bosanska   socijaldemokratska   politika   u   osnovi   predstavlja   grubu  
uzurpaciju  ideje  pozitivne  slobode  zato  ššto  je  optereæćena  nedemo-­
kratskim   vodstvom,   koje,   zapravo,   obièčno   suspendira   i   minimizira  
pravo  graðđana  na  kritièčko  miššljenje  i  propitivanje  zvanièčne  socijalde-­
mokratske  vizije  politike.  Politika  koja  ne  poèčiva  na  idejama  pravde,  
JEDNAKOSTIÒIÒISTINSKEÒSLOBODEÒNEÒMOÞEÒBITIÒsolidarna  ––  bolje  reèčeno,  
suosjeæćajna  i  prijateljski  nastrojena  prema  potrebama,  tešškoæćama  i  
zahtjevima  drugih,  razlièčitih  i  marginaliziranih  ––  odnosno  solidarna  
politika  je  konsekvenca  politièčkog  djelovanja  koje  je  utemeljeno  na  
pravdi,  jednakosti  i  slobodi.  Etablirana  socijaldemokratska  politika  u  
Bosni  i  Hercegovini  je,  u  osnovi,  negacija  politike  solidarnosti,  zbog  
èčega  joj  je  potrebna  hitna  rehabilitacija  i  sistematsko  socijaliziranje  o  
izvornim  dogmama  solidarnosti.  

Socijaldemokratska  percepcija  politièčke  moæći  nije  sklona  njenom  

centraliziranju  i  homogeniziranju.  No  ona  nije  na  takav  naèčin  percipi-­
rana  u  naššem  politièčkom  diskursu  zato  ššto  akteri  ljevièčarske  politike  
apologiraju  kult  neprikosnovenog  voðđe,  unutarpartijski  centralizam  
i  formaliziranu  predstavnièčku  demokratiju  obogaæćenu  konsocijacij-­
SKIMÒARANÞMANIMA.  Umjesto  toga,  politièčka  moæć  u  drušštvu  mora  biti  
disperzirana  i  heterogenizirana,  odnosno  politièčki  narod  treba  imati  
moguæćnost  da  na  razlièčite  naèčine  participira  u  politici,  ššto  ukljuèčuje  
praktièčnu  upotrebu  razlièčitih  instrumenata  direktne  i  ekonomske  de-­
mokratije  u  politièčkom  procesu.  Istinska  socijaldemokratska  politika  
mora  biti  sposobna  detektirati  i  prihvatiti  adekvatan  balans  izmeðđu  
privatnog  i  DRÞAVNOGÒVLASNIÛTVA.  Ona  ne  smije  nekritièčki  slijediti  upute  
neoliberalne  politike  koje  promoviraju  princip  radikalne  privatizacije,  
jer  to  vodi  DEREGULACIJIÒDRÞAVE  i  njene  uloge  u  politièčkom  upravljanju,  

174 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

odnosno  stvaranju  MINIMALNEÒDRÞAVEÒ)DEALNUÒKONCEPCIJUÒDRÞAVEÒSO-­
cijaldemokrati  nalaze,  recimo,  u  MODELUÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJA  ili  pak  
SOCIJALNEÒDRÞAVEÒkÒTAKVAÒDRÞAVAÒIMAÒJAKUÒregulativnu  ulogu,  a  njena  
legislativa  je  inspirirana  idejom  socijalnog  egalitarizma  ––  zbog  èčega  
njihova  praktièčna  politika  ne  smije  biti  naklonjena  politici  minimalne  
DRÞAVE  i  REDUCIRANEÒULOGEÒDRÞAVE  u  politièčkom  procesu.  

No  socijaldemokratima  je  strana  i  politika  radikalnog  kolektiviz-­

ma  zato  ššto  su  poduzetnièčka  ekonomija  i  TRÞIÛNAÒPOLITIKA  uklesane  
u   temelje   evropske   socijaldemokratije.   Preciznije,   socijaldemokrati  
u  pogledu  vlasnišštva  trebaju  zagovarati  srednji  put  izmeðđu  radikal-­
ne   privatizacije   i   kolektivizma   ––   kako   bi   adekvatno   bila   zašštiæćena  
ULOGAÒ DRÞAVE,   ali   i   privatnih   aktera   u   politici   ––   ššto   korespondira   s  
neointervencionistièčkim   ili   neokejnzijanskim   shvaæćanjem   politike.9  
Meðđutim,   to   nije   politika   ponovnog   prizivanja   planske   ekonomije.  
0REMAÒ TOMEÒ TRÞIÛNAÒ POLITIKAÒ JEÒ PRIHVATLJIVÒ ekonomski   model   soci-­
jaldemokratskoj   viziji   politike,   ali   bi   ona   trebala   biti   regulirana   na  
razlièčitim  nivoima  vlasti  ––  posebno  na  nacionalnom  i  globalnom  ni-­
vou  ––  kako  ne  bi  mogla  producirati  nove  nejednakosti  u  drušštvu  i  
producirati  ciklièčke  ekonomske  krize.  Kada  je  rijeèč  o  odnosu  aktera  
rada  i  kapitalaÒUÒDRÞAVIÒkÒUÒEPOHIÒSAVREMENEÒPOLITIKEÒKOJAÒSEÒSUOāAVAÒSÒ

9   Kejnzijanizam  je  ekonomsko-­politièčka  doktrina  koja  je  kreirana  kao  alternativa  

klasièčnoj   politièčkoj   ekonomiji   ––   bila   je   inspirirana   liberalnim   idejama.  
Kejnzijanistièčko  uèčenje  kritizira  laissez-­faire  kapitalizam.  Protagonisti  ove  politike  
vjeruju  da  su  ekonomski  rast  i  zaposlenost  odreðđeni  UKUPNOMÒPOTRAÞNJOM  u  
EKONOMIJIÒ TEÒ DAÒ VLADAÒ MOÞEÒ REGULIRATIÒ POTRAÞNJUÒ KROZÒ PRILAGOąAVANJEÒ µSKALNEÒ
politike.

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 175

 trendom  neoliberalizacije10  ––  istinska  socijaldemokratska  politika  bi  
uvijek  trebala  biti  na  strani  protagonista  rada.  Bolje  reèčeno,  u  doba  
savremene  politike  treba  da  postoji  èčvrsta  sprega  izmeðđu  sindikalnih  
organizacija  i  ljevièčarskih  partija,  pri  èčemu  treba  insistirati  na  razvija-­
nju  i  recepciji  razlièčitih  formi  ekonomske  i  industrijske  demokratije,  
ššto  bi  akterima  radaÒDALOÒBOLJIÒSTATUSÒIÒVAÞNIJUÒULOGUÒUÒprocesu  po-­
litièčkog  upravljanja.  Meðđutim,  socijaldemokratsku  politiku  u  Bosni  i  
Hercegovini  ne  krasi  adekvatan  odnos  prema  politièčkoj  moæći,  prirodi  
VLASNIÛTVAÒTRÞIÛNOJÒPOLITICIÒALIÒNIÒULOZIÒAKTERAÒRADAÒIÒSINDIKALNIHÒORGANI-­
zacija  u  politièčkom  procesu.  Odnos  bosanskohercegovaèčke  socijalde-­
mokratske  politike  prema  javnom  dobru  mora  biti  revidiran,  odnosno  
on  ne  smije  slijediti  interes  najmoæćnijih  ekonomskih  aktera  u  global-­
noj  politici  i  LOGIKUÒSLOBODNOGÒTRÞIÛTA,  veæć  treba  da  bude  zasnovan  na  
ideji  opæćeg  dobra,  PROTEKCIJIÒINTERESAÒDRÞAVE  i  predstavnika  sfere  rada.

Meðđutim,  da  li  je  ekonomska  ili  pak  industrijska  demokratija  spas  
za  savremenu  socijaldemokratsku  politiku?  Imajuæći  u  vidu  da  neoli-­
beralna  politika  ––  njen  utjecaj  ima  planetarni  karakter  ––  ima  za  cilj  
REDUCIRATIÒMOĀÒDRÞAVEÒIÒNJENUÒREGULATIVNUÒULOGUÒUÒSFERIÒEKONOMIJEÒIÒ
politike,  a  usto  i  destruirati  tradicionalne  odnose  u  sferi  rada  ––  koji  
su  šštitili  interese  radnièčke  klase  ––  potrebno  je  osmisliti  ––  to  je  oba-­
veza  libertanski  orijentirane  socijaldemokratske  politike  ––  adekvatnu  

10   Neoliberalna   politika   proklamirana   je   Vaššingtonskim   konsenzusom   ––   tokom  

sedamdesetih  godina  dvadesetog  stoljeæća  ––  a  zasnovana  je  na  idejama  radikalne  
deregulacije,   privatizacije   i   rapidno   reducirane   javne   potroššnje.   Takva   vizija  
politike  kontradiktorna  je  socijaldemokratskom  viðđenju  politike.  No  ljevièčarska  
politika  treæćeg  puta  prihvatila  je,  zapravo,  ovo  uèčenje  i  neoliberalne  politièčke  
principe,   èčime   je   iznevjerila   i   izdala   temeljne   socijaldemokratske   dogme   u  
politici,  a  svoju  politiku  preinaèčila  u  neodesnièčarsko  politièčko  uèčenje.  

176 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

kontrastrategiju  kojom  bi  bilo  moguæće  zašštititi  i  saèčuvati  prava  rad-­
nika.   Kontrastrategijsko   djelovanje   socijaldemokratske   vizije   politi-­
ke   ––   ne   negira   ulogu   aktera   kapitala   u   oblasti   privreðđivanja,   ali   ih  
ÞELIÒSTAVITIÒPODÒEµKASNUÒKONTROLU  te  eliminirati  njihovu  pretenziju  za  
preuzimanje  sfere  politièčkog  ––  trebalo  bi  biti  zasnovano  na  modelu  
EKONOMSKEÒDEMOKRATIJEÒZATOÒÛTOÒJEÒTAKVAÒVLADAVINAÒNAJBLIÞAÒOBIāNIMÒ
graðđanima   i   radnicima   u   proizvodnom   procesu.   Zbog   toga   bi   ona  
trebala  biti  EµKASNA  i  funkcionalna.  Meðđutim,  pogreššno  je  radnike  
percipirati  samo  kao  subjekte  u  proizvodnom  procesu  zato  ššto  rad-­
nièčka  populacija  treba  da  participira  i  u  politièčkom  procesu  ––  barem  
u  istoj  mjeri  kao  i  akteri  kapitala.  Stoga,  model  korporativnog  poli-­
tièčkog  upravljanja  u  najveæćoj  mjeri  korespondira  s  idejom  drušštvene  
pravde,  jer  su  u  proces  upravljanja  direktno  ukljuèčeni  razlièčiti  interesi,  
odnosno  interesi  DRÞAVE,  kapitala  i  rada.  

Model  korporativnog  politièčkog  upravljanja11  itekako  korespondi-­

ra  s  LOGIKOMÒREGULIRANEÒTRÞIÛNEÒEKONOMIJE,  a  usto  producira  motivira-­
nu  i  zadovoljnu  radnièčku  populaciju  koja  je  spremna  da  maksimalizira  
rezultate  rada  buduæći  da  zna  da  æće  sudjelovati  u  njihovoj  pravednoj  
redistribuciji.  Takav  ekonomsko-­politièčki  model  upravljanja  mora  biti  
u  nekoj  mjeri  implementiran  u  DRÞAVIÒBLAGOSTANJA.  S  tim  u  vezi  treba  
ISTAĀIÒDAÒJEÒDRÞAVAÒ"OSNAÒIÒ(ERCEGOVINAÒZADRÞALAÒNEKEÒRECIDIVEÒDRÞAVEÒ
blagostanja  ––  socijalna  davanja  za  nezaposlene  majke  i  novoroðđenu  

11Ò 5ÒNEKIMÒDRÞAVAMAÒkÒGDJEÒJEÒkorporativizam  duboko  ukorijenjen  na  makro  nivou  

––  ekonomska  i  socijalna  politika  odreðđuju  se  na  osnovu  trojnog  sporazuma  ––  
èčime  se  institucionalizira  SARADNIāKIÒODNOSÒIZMEąUÒDRÞAVEÒEKONOMSKIHÒAKTERAÒ
(kapitala)  i  organizirane  radne  snage  (sindikata)  ––  koji  trasira  i  regulira  proces  
politièčkog  upravljanja  UÒDRÞAVI

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 177

 djecu,  razlièčite  vidove  djeèčijih  dodatka,  davanja  za  nezaposlenu  po-­
pulaciju,  javno  zdravstvo,  javno  obrazovanje,  ili  pak  davanja  za  inva-­
lidnu  populaciju  ––  koji  su  postojali  u  doba  njene  etatistièčko-­kolektivi-­
stièčke  egzistencije.  No  treba  istaæći  da  našša  socijaldemokratska  politika  
nema  pravi  odnos  ni  prema  vrijednostima  ekonomske  demokratije  ali  
ni  prema  IDEALUÒSOCIJALNEÒDRÞAVE,  bolje  reèčeno,  nije  razvila  protekci-­
onistièčki  odnos  prema  ovim  vrednotama  koje  su  u  funkciji  stvaranja  
pravednog  drušštva.  ŠŠtavišše,  protagonisti  socijaldemokratske  politike  
u  Bosni  i  Hercegovini  dopušštaju  zagovornicima  neoliberalne  politike  
i  akterima  kapitala  da  okrune  i  potpuno  eliminiraju  neke  forme  eko-­
nomske  demokratije  i  INSTRUMENTEÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJA.  Takav  odnos  
prema   temeljnim   socijaldemokratskim   vrijednostima   i   naèčelima   je  
nedopustiv,  zbog  èčega  bosanskohercegovaèčka  socijaldemokratija  ––  
ako  i  dalje  pretendira  da  slijedi  norme  libertanske  ljevièčarske  politike  
––   mora   èčim   prije   REDEµNIRATI   svoja   programska   naèčela   i   praktièčnu  
politiku.  

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Iako  je  opravdano  govoriti  o  krizi  evropske  socijaldemokratije,  mo-­
ÞEMOÒREĀIÒDAÒSEÒBOSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATSKAÒPOLITIKAÒ
nalazi   u   jednom   posve   neizvjesnom   stanju   ––   uzrokovanom   krizom  
identiteta  s  kojom  se  suoèčava  moderna  socijaldemokratska  politika  u  
Bosni  i  Hercegovini.  Da  bi  uopæće  bilo  moguæće  govoriti  o  rehabilitaciji  
bosanske  vizije  socijaldemokratije,  moraju  su  napraviti  sistematièčne  
reforme   njenih   dogmatskih   ideološških   opredjeljenja.   Ona   bi   u   pr-­
vom  redu  trebala  prihvatiti  izvorne  principe  socijaldemokratije  koji  su  

178 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

sušštinski  suprotstavljeni  politici  treæćeg  puta  i  neoliberalizma.  Usto  bi  
SEÒNUÞNOÒTREBALAÒVRATITIÒSVOJIMÒranim  socijaldemokratskim  korijenima,  
bolje   reèčeno,   zajednièčkoj   saradnji   i   sinhroniziranom   djelovanju   sa  
sindikalnim  pokretom.  Bez  toga  bi  bilo  besmisleno  govoriti  o  budu-­
æćem  uspjehu  i  perspektivi  socijaldemokratske  politike  na  bosanskoj  
politièčkoj   sceni.   ŠŠtavišše,   ako   socijaldemokratija   ne   promijeni   svoju  
dogmatsku  osnovu  i  praktièčnu  politiku,  akteri  nacionalizma  i  neolibe-­
ralizma  ––  kao  najveæći  neprijatelji  socijaldemokratije  ––  nastavit  æće  okru-­
njivati  njenu  sveukupnu  moæć  i  popularnost  meðđu  ciljnim  grupama  u  
drušštvu.   Distanciranost   socijaldemokratske   politièčke   reprezentacije  
od  aktiviteta  sindikalnih  organizacija  u  Bosni  i  Hercegovini  reducira  
politièčku  moæć  i  jednih  ali  i  drugih  subjekata.  Prema  tome,  potrebno  
je   simbiotsko   djelovanje   socijaldemokratskih   stranaka   i   sindikalnih  
ORGANIZACIJAÒBEZÒāEGAÒNEÒMOGUÒEµKASNOÒPROMOVIRATIÒSVOJEÒINTERESEÒ
ali  ni  jaèčati  i  razvijati  svoju  politièčku  snagu  i  demokratski  legitimitet.

Bosanskohercegovaèčka  socijaldemokratska  politika  bi  usto  treba-­

LAÒBITIÒPRIVRÞENAÒIDEJAMAÒDRÞAVEÒBLAGOSTANJA,  ekonomske  demokratije,  
korporativnog  politièčkog  upravljanja,  neokejnzijanizma  i  unutarpar-­
tijske   demokratije   ako   jošš   uvijek   pretendira   da   ostane   bitna   poli-­
tièčka  reprezentacija  na  bosanskohercegovaèčkoj  politièčkoj  pozornici.  
0RAKTIāNIMÒZALAGANJEMÒZAÒIMPLEMENTACIJUÒAPOSTROµRANIHÒPOLITIKAÒIÒNJI-­
hovu  praktièčnu  primjenu  bosanska  socijaldemokratija  bi  mogla  kre-­
irati  i  stvoriti  DRÞAVUÒPOÒSVOJOJÒMJERI,  odnosno  drušštvo  zasnovano  na  
socijalnoj  pravdi,  jednakosti,  slobodi  i  solidarnosti.  Bez  insistiranja  na  
znaèčajnim  politièčkim  promjenama  ––  u  sferi  politièčkog  vjerovanja,  ali  
i  politièčke  prakse  ––  socijaldemokratska  politika  u  Bosni  i  Hercegovini  
osuðđena  je  na  trabantsku  egzistenciju,  odnosno  kooperantski  politièčki  

"OSANSKOHERCEGOVAāKAÒSOCIJALDEMOKRATIJAÒGENEZAÒPOLITIāKAÒDOGMATIKAÒIÒPERSPEKTIVA 179

 odnos  sa  subjektima  nacionalistièčke  i  neoliberalne  politike,  ššto  joj,  
UÒ KONAāNICIÒ NEÒ MOÞEÒ OSIGURATIÒ BITNUÒ ULOGUÒ UÒ bosanskoj   politièčkoj  
areni.  Stoga  je  revitalizacija  bosanske  socijaldemokratije  neodvojivo  
vezana  za  njenu  autonomnu  politièčku  egzistenciju,  povratak  izvor-­
nim  ljevièčarskim  vrijednostima  i  zajednièčkoj  saradnji  sa  sindikalnim  
pokretom.   Markirani   politièčki   zahtjevi   ne   mogu   biti   ostvareni   bez  
sistematskog  i  dosljednog  djelovanja  koje  ima  za  cilj  temeljito  restruk-­
turiranje  bosanskohercegovaèčke  socijaldemokratske  politike.  Prema  
tome,  sudbina  socijaldemokratije  u  Bosni  i  Hercegovini  jošš  uvijek  je  
u  rukama  njenih  ideologa  i  aktera  praktièčne  politike,  tako  da  æće  oni  
odrediti  njen  buduæći  status,  razvoj  i  perspektivu.  

180 RAZGOVOR  O  LJEVICI  |  Dr.  sc.  Elvis  Fejziæć

 KORIŠTENA LITERATURA

TEKST “NAJAMNI RAD I SOCIJALDEMOKRATIJA”

Altiser,   Luj   (2009)   )DEOLOGIJAÒ IÒ DRÞAVNIÒ IDEOLOÛKIÒ APARATI,   Loznica:  
Karpos.
Bakan,  Joel  (2006)  +ORPORACIJAÒ0ATOLOÛKAÒTEÞNJAÒZAÒPROµTOMÒIÒMOĀI,  
Zagreb:  Mirakul.
Balibar,   Etjen   (2003)   -IÒ GRAąANIÒ %VROPEÒ 'RANICEÒ DRÞAVAÒ NAROD,  
Beograd:  Beogradski  krug.
Bebek,   Sandra,   Santini,   Guste   (2009)   Svijet   bez   granica,   èčasopis  
Ekonomija,  br.  2.  
Beck,  Ulrich  (2004)  Moæć  protiv  moæći  u  doba  globalizacije,  Nova  svjet-­
ska  politièčka  ekonomija,  Zagreb:  ŠŠkolska  knjiga.
"ECKERÒ7ERNERÒ ÒRazjunaèčenje  vojnièčkog  ethosa  i  europski  pro-­
jekt,  Zagreb:  èčasopis  Politièčka  misao,  br.  4.  
Beyme,  Klaus  von  (2002),  Transformacija  politièčkih  stranaka  od  na-­
rodnih  do  profesionaliziranih  biraèčkih  stranaka,  Zagreb:  Fakultet  
politièčkih  znanosti.
Bobbio,  Norberto  (1998)  $ESNICAÒIÒLJEVICAÒRAZLOZIÒIÒZNAāENJAÒJEDNOGA  
politièčkog  razlikovanja,  Split:  Feral  Tribune.
Braud,  Philippe  (2004)  Vrt  demokratskih  delicija,  Psihoafektivno  èči-­
TANJEÒPLURALISTIāKIHÒREÞIMA,  Zagreb:  Disput.
"ROWNÒ 7ENDYÒ  Ò Neolibiralizam   i   kraj   liberalne   demokracije,  
èčasopis  Up&underground,  proljeæće.
Bruckner,  Pascal  (1997)  Sjeta  demokratije,  Sarajevo:  Zid.

181
 Budimir,   Mirko   (2009)   Uticaj   globalizacijskih   procesa   na   modernu  
NACIONALNUÒ DRÞAVUÒ kÒ EKONOMSKIÒ ASPEKT,   Beograd:   Godiššnjak  
Fakulteta  politièčkih  nauka.  
Cooper,  Robert  (2009)  3LOMÒDRÞAVAÒPOREDAKÒIÒKAOSÒUÒÒSTOLJEĀU,  
:AGREBÒ0ROµLÒ)NTERNATIONAL
#OXÒ #HRISTOPHÒ 7HALENÒ -OLLYÒ  Ò O   zlu   ––   intervju   s   Alainom  
Badiouom,  Invaniæć-­Grad:  èčasopis  Tvrðđa,  br.  1-­2.
Crouch,  Colin  (2007)  Postdemokracija  ––  politièčke  i  poslovne  elite  u  
  stoljeæću,  Zagreb:  Izvori.
Curcio,  Renato  (2007),  ur.,  Etièčka  klopka,  Mitovi  o  drušštvenoj  odgo-­
vornosti  preduzeæća,  Zagreb:  TIMpres.
ÈČengiæć,  Dragan  (1999)  Nastanak  predatorskog  kapitalizma  i  korup-­
CIJAÒ*OSIPÒ+REGERÒ2IµNÒ:AGREBÒ,  Zagreb:  èčasopis  Revija  za  
socijalnu  politiku,  br.  3-­4.  
Dahrendorf,  Ralf  (2005)  5ÒPOTRAZIÒZAÒNOVIMÒPORETKOMÒPREDAVANJAÒOÒ
POLITICIÒSLOBODEÒUÒÒSTOLJEĀU,  Zagreb,  Deltakont.
Derado,  Ivo  (2010)  +APITALIZAMÒODÒLIBERALNOGÒDOÒSOCIJALNOGÒTRÞIÛTA,  
internet:  Dubrovnik,  Effect.
Dubiel,  Helmut  (2006)  Neizvjesnost  i  politika,  Sarajevo:  Rabic.
Dubil,  Helmut  (2006a)  Globalno  civilno  drušštvo  kao  zajednica  sjeæća-­
nja,  u:  :AJEDNICAÒSJEĀANJAÒ4RANZICIONAÒPRAVDAÒUÒISTORIJSKOJÒPERSPEK-­
tivi  (2006),  Obrad  Saviæć,  Ana  Miljaniæć  (ur.),  Beograd:  Beogradski  
krug;;  Centar  za  kulturnu  dekontaminaciju.
$ÞEKOBIÒ2ASELÒ  Kraj  utopije,  Beograd:  Beogradski  krug.
Gretschmann,  Klaus  (1994)  Socijalna  sigurnost  u  tranziciji  (Neka  raz-­
MIÛLJANJAÒ IZÒ PERSPEKTIVEÒ µSKALNEÒ SOCIOLOGIJE ,   Zagreb:   Revija   za  
socijalnu  politiku,  br.  2.

182
Habermas,  Jirgen  (2002)  Postnacionalna  konstelacija,  Politièčki  eseji,  
Beograd:  Otkrovenje.
Habermas,  Jirgen  (2008)  Posle  bankrota,  intervju,  Beograd:  NIN,  13.  
11.  2008.
Harvi,   Dejvid   (2012)   Kratka   istorija   neoliberalizma,   Novi   Sad:  
Mediterran  Publishing.
Katunariæć,  Vjeran  (2010)  2AZVOJÒLJUDSKEÒSURADNJEÒPREMAÒPOSTMODER-­
nom  drušštvu?,  Zagreb:  èčasopis  Revija  za  sociologiju,  br.  2.
Kreger,  Josip  (1999)  Nastanak  predatorskog  kapitalizma  i  korupcija,  
:AGREBÒ2IµN
Lee,  Nancy,  Kotler,  Philip  (2009)  DOP  ––  Drušštveno  odgovorno  poslo-­
vanje,  Zagreb:  M.  E.  P.  Conslut.
Lewis,  Jane  (1994)  Sustavi  socijalnog  blagostanja  i  odnosi  spolova,  
Zagreb:  Revija  za  socijalnu  politiku,  br.  4.
Luks,  Stiven  (2006)  Levica  i  desnica  ––  velika  dihotomija  dvadesetog  
veka,  Beograd:  èčasopis  Republika,  br.  372-­373.
-ARXÒ+ARLÒ%NGELSÒ&RIEDRICHÒ ÒRani  radovi,  Zagreb:  Naprijed.
Mesariæć,  Milan  (2006)  $UGOROāNAÒNEODRÞIVOSTÒTRÞIÛNOGÒFUNDAMEN-­
talizma  i  neoliberalnog  kapitalizma,  èčasopis  Ekonomski  pregled,  
br.  9-­10.  
Ofe,  Klaus  (1999)  -ODERNOSTÒIÒDRÞAVAÒ)STOKÒ:APAD  Beograd:  Filip  
Viššnjiæć.
Petar,  Sašša  (2007)  *EDNAÒKAPÒPODIÞEÒMOREÒPROMJENAÒPOJEDINCAÒMI-­
jenja  svijestÒUÒ1UANTUMÒNETÒ
Rend,  Ejn  (1994)  Kapitalizam  nepoznati  ideal,  Novi  Sad:  Global  Book.
Senet,  Rièčard  (2007)  Kultura  novog  kapitalizma,  Beograd:  Arhipelag.
Sloterdijk,  Peter  (2006)  Rasipanje  gnjeva  u  eri  sredine,  Zagreb:  èčaso-­
pis  Europski  glasnik,  br.  11.

183
 Thompson,  Damian  (2009)  Kontraznanje,  Zagreb:  Algoritam.
Zgodiæć,   Esad   (2002)   Studije   i   intervjui,   Teššanj:   Centar   za   kulturu   i  
obrazovanje.
Zgodiæć,   Esad   (2005)   Politike   fantazija,   O   ratu   protiv   Bosne   i  
Hercegovine,  
Zgodiæć,   Esad   (2005)   Politike   poricanja,   O   metapolitici   i   bosanskoj  
alterpolitici,  Sarajevo:  DES.
Zgodiæć,  Esad  (2008)  Realpolitika  i  njeni  protivnici,  Teššanj:  Centar  za  
kulturu  i  obrazovanje;;  Tuzla:  Nacionalna  biblioteka  Dervišš  Suššiæć.
Zgodiæć,  Esad  (2012)  Teritorijalni  nacionalizam,  Ideologija,  zlotvorstvo  
i   alternativeÒ 3ARAJEVOÒ )NSTITUTÒ ZAÒ ISTRAÞIVANJEÒ ZLOāINAÒ PROTIVÒ āO-­
vjeèčnosti  i  meðđunarodnog  prava.
Zgodiæć,   Esad   (2015)   /Ò DRÞAVAMAÒ +RITIāKIÒ POJMOVNIKÒ STATOLOGIJE,  
Sarajevo:  Fakultet  politièčkih  nauka.

TEKST “DRUŠTVO SOLIDARNOSTI”

Hrabaèč,  ŠŠunje,  Bodnaruk,  Huseinagiæć,  Reforma  socijalnog  zdravstve-­
nog  osiguranja  u  Federaciji  Bosne  i  Hercegovine  za  vrijeme  tran-­
zicije,   South   Eastern   Europe   Health   Sciences   Journal   (SEEHSJ),  
Volume  1,  Number  1,  November  2011.
http://www.sdp.ba/upload/documents/Manifest.pdf
Bajramska  poruka  reisa  Kavazoviæća:  Ispunite  preuzete  obaveze  i  me-­
ðđusobnu   solidarnost,   http://www.bhrt.ba/vijesti/bih/bajramska-­
poruka-­reisa-­kavazovica-­ispunite-­preuzete-­obaveze-­medusobnu-­
solidarnost/

184
Lozina   D.,   Durkheimova   teorija   solidarnosti   i   njezina   kritika,   Polit.  
misao,  Vol  XXXIII,  1996,  214.
$UÛANÒ0AVLOVIĀÒ-OÞEÒLIÒ-ILOÛEVIĀÒDAÒBUDEÒSMENJENÒ3ULTANÒIÒVELIKIÒIÒ
mali  veziri  http://www.vreme.com/arhiva_html/447/5.html
-ANIFESTÒ 3PA3Ò HTTPWWWI SPASCZINDEXPHPCO JE SPAS
manifest-­spas
Petr  Schnur,  Podari  se  zastavit  devastujici  neoliberalismus  ?,  Prace  a  
solidarita,  leden  2013.
Civilizace   solidarity   (Cyril   Martínek),   http://www.pastorace.cz/
4EMATICKE TEXTY#IVILIZACE SOLIDARITY #YRIL -ARTINEKHTML
0APEÞÒ&RANTIÛEKÒh3POLEāNOSTÒPOTĉEBUJEÒSOLIDARITUiÒHTTPWWWBLI-­
sty.cz/art/69452.html
-IROSLAVÒِKÒ3POLEāNOSTÒSOLIDARITYÒAÒSOCILN–ÒSTTÒHTTPBLOGAKTUAL-­
ne.cz/blogy/miroslav-­zak.php?itemid=10451
Slavo  Kukiæć,  Hoæće  li  nova  vlast  moæći  doèčekati  redovite  parlamentarne  
izbore?
http://depo.ba/clanak/121798/gorjet-­ce-­i-­tamo-­gdje-­prije-­devet-­
mjeseci-­nije-­u-­republici-­srpskoj-­i-­zapadnoj-­hercegovini
3ULEJMANÒ'ARIBÒ2EFORMAÒPENZIONOGÒSISTEMAÒ4RIÒSTUPAÒZAÒTREĀEÒÞI-­
votno   doba.   http://novovrijeme.ba/reforma-­penzionog-­sistema-­  
tri-­stupa-­za-­trece-­zivotno-­doba/
Erliha   Bièčakèčiæć,   Strukturalni   nedostatci   penzionog   sistema,    
HTTPARHIVAPULSDEMOKRATIJENETINDEXPHPIDLBS
)VOÒ0ERÛINÒ3VJETSKIÒµNANCIJSKIÒVRTLOGÒ:AGREBÒ

185
 TEKST “RODNA RAVNOPRAVNOST U STRANKAMA LIJEVE
ORIJENTACIJE”

Klaus  Schwab  ed.,  THEÒ'LOBALÒ'ENDERÒ'APÒ2EPORTÒÒ(2013).  The  

7ORLDÒ %CONOMICÒ &ORUMÒ ;'LOBALNIÒ IZVJEÛTAJÒ OÒ NEDOSTATKUÒ RODNEÒ
ravnopravnosti,  Svjetski  ekonomski  forum,  prijevod  aut.].
Klaus  Schwab  ed.  (2012).  the  Global  Competitiveness  Report  2012-­
Ò4HEÒ7ORLDÒ%CONOMICÒ&ORUMÒ;'LOBALNIÒIZVJEÛTAJÒOÒKONKU-­
rentnosti,  Svjetski  ekonomski  forum,  prijevod  aut.].  
7ORLDÒ"ANKÒ Ò7ORLDÒ$EVELOPMENTÒ2EPORTÒÒ;3VJETSKAÒBAN-­
ka,  Izvješštaj  o  svjetskom  razvoju,  prijevod  aut.].
*ASNAÒ"AKÛIĀ -UFTIĀÒÙENSKAÒPRAVAÒ Ò0RAVNIÒFAKULTETÒ5NIVERZITETAÒ
u  Sarajevu.  
Terziæć   A.   i   Beæćirbaššiæć   B.,   Politièčarke   u   medijima   tokom   predizbor-­
ne  kampanje  2010:  Slika  koje  nema,  (oktobar  2010).  Agencija  
za   ravnopravnost   spolova   BiH,   Ministarstvo   za   ljudska   prava   i  
izbjeglice.
6ELIāKOVIĀÒ -Ò 3TRANKEÒ IZBORIÒ PARLAMENTIÒ ÙENEÒ UÒ POLITICIÒ UÒ "OSNIÒ
i   Hercegovini.   Prièča   u   brojkama   (2014).   Edicija   Human   Rights  
Papers,  paper  4,  Sarajevski  otvoreni  centar.
'RUPAÒAUTORICAÒ)ZVJEÛTAJÒUÒSJENIÒOÒPRIMJENIÒ#%$!7ÒKONVENCIJEÒIÒÞEN-­
skim  ljudskim  pravima  u  Bosni  i  Hercegovini  (2004).  Global  Rights  
(Prava  za  sve).  
'RUPAÒAUTORICAÒ!LTERNATIVNIÒIZVJEÛTAJÒOÒPRIMJENIÒ#%$!7ÒKONVENCIJEÒIÒ
ÞENSKIMÒLJUDSKIMÒPRAVIMAÒUÒ"OSNIÒIÒ(ERCEGOVINIÒ Ò0RAVAÒZAÒ
sve,  Helsinšški  parlament  graðđana.  

186
!GENCIJAÒZAÒRAVNOPRAVNOSTÒSPOLOVAÒIÒ/3#%ÒMISIJAÒUÒ"I(Ò3AÞETAKÒIZVJE-­
šštaja  sa  radionica:  Jednodnevna  napredna  obuka  za  kandidatkinje  
na  opæćim  izborima  2014  (2014).
Kadribaššiæć  A.,  A  critical  analysis  of  the  level  of  substantive  representa-­
tion  of  women  achieved  with  quotas  (2013).  Policy  Development  
Fellowship  Program  2012-­2013.  Open  Society  Fund  Bosnia  and  
Herzegovina  [Kritièčka  analiza  ostvarenog  nivoa  sušštinskog  uèčeššæća  
ÞENAÒOSTVARENOGÒKVOTAMAÒ0ROGRAMÒSTIPENDIJAÒZAÒRAZVOJÒPOLITIKAÒ
Fond  otvoreno  drušštvo  Bosne  i  Hercegovine,  prijevod  aut.].  
!DNANÒ+ADRIBAÛIĀÒ)ZBORNIÒSISTEMIÒIÒ`ÞENSKEÒKVOTEhÒ 
ÈČakardiæć  A.,  Mjere  šštednje  kao  klasno  spolna  politika  (2012),  u  okviru  
#IKLUSAÒTRIBINAÒ2ODÒIÒLEVICAÒ6ASILJEVIĀÒ,JÒUR ÒÙENSKIÒINFORMACIO-­
NO DOKUMENTACIONIÒTRENINGÒCENTARÒÙ).$/+ Ò
2UÞICAÒ -Ò +RIZAÒ IÒ MOGUĀNOSTIÒ OBNOVEÒ EVROPSKEÒ SOCIJALDEMOKRA-­
tije   (dr.   Zoran   Stoiljkoviæć,   ur.)   Levica   u   postkriznom   kontekstu  
(Beograd,  2013).  Friedrich  Ebert  Stiftung  i  Centar  za  demokratiju.
Vuletiæć   V.,   ŠŠta   je   danas   levica?,   (dr.  Zoran   Stoiljkoviæć,   ur.)  Levica   u  
postkriznom  kontekstu  (Beograd,  2013).  Friedrich  Ebert  Stiftung  
i  Centar  za  demokratiju.

TEKST “RELIGIJA I SOCIJALDEMOKRACIJA”

Dino  Abazoviæć,  „„Religijski  nacionalizam  kao  prepreka  evropskim  in-­
tegracijama““,  Religija  i  europske  integracije,  ur.  Ivan  Cvitkoviæć  i  
Dino  Abazoviæć,  Sarajevo:  Magistrat,  2006,  str.  201-­210.
Mile  Babiæć,  Nasilje  idola,  Sarajevo:  DID,  2002.

187
 Mile  Babiæć,  „„Katolièčanstvo  i  europske  integracije““,  Religija  i  europske  
integracije,  ur.  Ivan  Cvitkoviæć  i  Dino  Abazoviæć,  Sarajevo:  Magistrat,  
2006,  str.  147-­169.
Mile   Babiæć,   (EGELOVAÒ µLOZOµJAÒ PRAVA,   Sarajevo-­Zagreb,   University  
0RESSÒÒ(RVATSKOÒµLOZOFSKOÒDRUÛTVOÒ
Ivo  Banac,  Hrvati  i  CrkvaÒ:AGREB 3ARAJEVOÒ0ROµLÒÒ3VJETLOÒRIJEāIÒ
%RNST 7OLFGANGÒ "šCKENFšRDEÒ Recht,   Staat,   Freiheit,   Frankfurt/M:  
Suhrkamp,  1991.  
Concilium,  br.  6,  1995.  (tema:  Religion  und  Nationalismus)
Concilium,  br.  5,  1991.  (tema:  2ERUMÒNOVARUMÒÒ*AHREÒSP’TER)
Jürgen   Habermas,   Die   Einbeziehung   des   Anderen,   Frankfurt/M:  
Suhrkamp,  1999.
/TFRIEDÒ (šFFEÒ Politische   Gerechtigkeit,   Frankfurt/M:   Suhrkamp,  
1989.
Peter   Hünermann   (hrsg.),   Das   neue   EuropaÒ &REIBURG "ASEL 7IENÒ
(ERDERÒ1UAESTIONESÒDISPUTATAE Ò
Hans  Küng,  Svjetski  ethos  za  svjetsko  gospodarstvo,  Zagreb:  Intercon,  
2007.
Hans   Küng,   Svjetski   ethos   za   svjetsku   politiku,   Zagreb:   Intercon,  
2007.
Dubravko   Lovrenoviæć,   „„Bosanskohercegovaèčki   Hrvati““,   Dani,  
Sarajevo,  2.  5.  2014.
John   Rawls,   A   Theory   of   Justice,   The   Belknap   Press   of   Harvard  
University  Press  Cambridge,  Massachusetts,  1997.
Heinz  Schilling,  „„Konfession  und  politische  Identität  im  Europa  der  
werdenden  Neuzeit““,  Concilium,  br.  6,  1995,  480-­486.
Charles   Taylor,   Wieviel   Gemeinschaft   braucht   die   Demokratie?,  
Frankfurt/M:  Suhrkamp,  2002.

188
 TEKST “BOSANSKOHERCEGOVAČKA SOCIJALDEMOKRATIJA:
GENEZA, POLITIČKA DOGMATIKA I PERSPEKTIVA”

Babiæć,   Nikola   (1974)  Rat,   revolucija   i   jugoslovensko   pitanje   u   poli-­

tici   Socijaldemokratske   stranke   Bosne   i   Hercegovine.   Sarajevo:  
Veselin  Maslešša.  
Behmen,  Asim  (1920)  Inteligencija  i  parlament.  Zagreb:  Nova  Evropa,  
knjiga  I,  br.  9.
Bobbio,  Norberto  (1998)  $ESNICAÒIÒLJEVICAÒRAZLOZIÒIÒZNAāENJAÒJEDNOGÒ
politièčkog  razlikovanja.  Split:  Feral  Tribune.
#ALLINICOSÒ!LEXÒ Ò0ROTIVÒTREĀEGÒPUTAÒANTIKAPITALISTIāKAÒKRITIKA.  
Zagreb:  Naklada  Jesenski  i  Turk.
Freeden,  Michael,  ur.  (2006)  0OLITIāKEÒIDEOLOGIJEÒNOVIÒPRIKAZ.  Zagreb:  
Algoritam.
Giddens,   Anthony   (1999)   4REĀIÒ PUTÒ OBNOVAÒ SOCIJALDEMOKRACIJE.  
Zagreb:  Politièčka  kultura.
Glumac,   Duššan   (1918)   Republika   ili   monarhija.   Sarajevo:   Izdanje  
‘‘Glasa  slobode’’.
Grupa  autora  (1951)  Arhiv  komunistièčke  partije  Bosne  i  Hercegovine  
––  Tom  II:  Socijalistièčki  pokret  u  Bosni  i  Hercegovini  (1905-­1919)  
Sarajevo:  Veselin  Maslešša.  
(ADÞIBEGOVIĀÒ )LIJASÒ  Ò Radnièčki   socijalistièčki   pokret   u   Bosni   i  
Hercegovini  do  kraja  Prvog  svjetskog  rata  i  stvaranje  zajednièčke  
DRÞAVEÒÒGODINE.  Sarajevo:  èčasopis  Socijaldemokrat,  br.  1  i  2.  
Hejvud,  Endrju  (2005)  Politièčke  ideologijeÒ"EOGRADÒ:AVODÒZAÒUDÞ-­
benike  i  nastavna  sredstva.

189
 Jakššiæć,  Jovo  (1918)  Socijalistièčka  internacionala  i  svjetski  rat.  Sarajevo:  
Izdanje  ‘‘Glasa  slobode’’.  
Karabegoviæć,   Ibrahim   (1973)   Radnièčki   pokret   Bosne   i   Hercegovine  
IZMEąUÒREVOLUCIONARNEÒIÒREFORMISTIāKEÒORIJENTACIJEÒ  .  
Sarajevo:  Svjetlost.  
Kikiæć,  Hasan  (1937)  O  demokraciji.  Zagreb:  Putokaz,  br.  3-­4.
Krupiæć,  Safet  (1937)  Današšnjica  i  mi.  Zagreb:  Putokaz,  br.  1.
Kulenoviæć,  Skender  (1938)  Stara  Evropa.  Zagreb:  Putokaz,  br.  9  i  10.
Kuliæć,  Slavko  (2004)  .EOLIBERALIZAMÒKAOÒSOCIJALDARVINIZAMÒRATÒZAÒDO-­
minaciju  ili  za  bolji  svijet.  Zagreb:  Prometej.
Pozderac,  Hamdija  (1985)  O  aktuelnim  pitanjima  politièčkog  sistema.  
Beograd:  Radnièčka  šštampa.
2EDÞIĀÒ%NVERÒ ÒJugoslavenski  radnièčki  pokret  i  nacionalno  pita-­
nje  u  Bosni  i  Hercegovini  (1918-­1941).  Sarajevo:  Svjetlost.  
Schwarzmantel,  John  (2005)  $OBAÒIDEOLOGIJAÒPOLITIāKEÒIDEOLOGIJEÒODÒ
Amerièčke  revolucije  do  postmodernih  vremena.  Zagreb:  AGM.
Strugar,   Vlado   (1963)   Jugoslavenske   socijaldemokratske   stranke  
  .  Zagreb:  Izdavaèčki  zavod  Jugoslavenske  akademije.
 Zgodiæć,  Esad  (2000)  Titova  nacionalna  politika.  Sarajevo:  Kantonalni  
odbor  SDP-­a  BiH.

190