www.balkandownload.

org

Nas​lov iz​vor​ni​ka Im Frü​hling ster​ben

© Su​hr​kamp Ver​lag Ber​lin 2015.
Sva pra​va pri​dr​ža​va i zas​tu​pa Su​hr​kamp Ver​lag Ber​lin.
© za hr​vat​sko iz​da​nje Frak​tu​ra, 2017.
© za pri​je​vod Zak​la​da S. Fis​c​her po na​lo​gu pro​gra​ma TRA​DU​KI
Sva pra​va pri​dr​ža​na. Ni​je​dan dio ove knji​ge ne smi​je se re​pro​du​ci​ra​ti
u bilo ko​jem obli​ku bez pret​hod​nog do​pu​šte​nja nak​lad​ni​ka.
ISBN 978-953-266-884-1
CIP za​pis dos​tu​pan u ra​ču​nal​nom ka​ta​lo​gu Na​ci​onal​ne
i sve​uči​liš​ne knjiž​ni​ce u Za​gre​bu pod bro​jem 966721
“Oci je​do​še ki​se​lo gro​žđe,
si​no​vi​ma trnu zubi.”
Eze​ki​el
 www.balkandownload.org

Šut​nja, du​bo​ko pre​šu​ći​va​nje, po​seb​no u od​no​su na umr​le, za​pra​vo je va​ku​um koji ži​-
vot kad-tad is​pu​ni is​ti​nom.
Kada bih, u dav​ne dane, spo​me​nuo ocu nje​go​vu jaku kosu, re​kao bi da mu je to od
rata. Sva​kod​nev​no su u tje​me utr​lja​va​li svjež bre​zov sok, ne pos​to​ji ni​šta bo​lje; nije, do​-
du​še, po​ma​gao pro​tiv uši, ali je fino mi​ri​sao. I prem​da je dje​te​tu te​ško poj​mi​ti vezu iz​-
me​đu bre​zo​va soka i rata, ni​sam više za​pit​ki​vao, jer iona​ko, kao i obič​no kada je bila ri​-
ječ o tom vre​me​nu, ne bih do​bio po​drob​ni​ji od​go​vor. On mi se ra​zot​krio tek kada sam
pos​li​je više de​set​lje​ća uzeo u ruku fo​to​gra​fi​je voj​nič​kih gro​bo​va i pri​mi​je​tio da su mno​-
gi kri​že​vi iza bo​jiš​ni​ce, ako ne i ve​ći​na njih, na​prav​lje​ni od de​ba​la mla​dih bre​za.
Moj se otac ri​jet​ko smi​je​šio, ali nije zbog toga dje​lo​vao ne​lju​baz​no. Iz​raz nje​go​va
bli​je​da lica, na ko​je​mu su se is​ti​ca​le na​gla​še​ne ja​go​dič​ne kos​ti i ze​le​ne oči, bio je pod​cr​-
tan me​lan​ko​li​jom i umo​rom. Tam​no​sme​đoj kosi za​češ​lja​noj una​trag, oš​tro iz​bri​ja​noj
na vra​tu, oblik je da​va​la kre​ma za kosu Brisk, bra​da s plit​kom braz​go​ti​nom uvi​jek je
bila glat​ka, a pri​ča​lo se da je pro​fi​nje​na sen​zu​al​nost nje​go​vih usa​na uz​ne​mi​ri​la ne​ma​lo
žena. Nje​gov po​ma​lo pre​kra​tak nos bio je je​dva pri​mjet​no pr​ćast, tako da je iz pro​fi​la
dje​lo​vao ne​što mla​đi no što je uis​ti​nu bio, a u po​gle​du su mu se u tre​nu​ci​ma opu​šte​-
nos​ti na​zi​ra​le vra​go​las​ta čo​vječ​nost i in​te​li​gent​na em​pa​ti​ja. Ali on kao da nije bio svjes​-
tan vlas​ti​te lje​po​te i da ju je ika​da pri​mi​je​tio, vje​ro​jat​no bi po​mis​lio da se vara.
Svi su ga su​sje​di vo​lje​li, nje​ga koji je uvi​jek bio spre​man po​mo​ći; u raz​go​vo​ru bi se
čes​to spo​mi​njao kao vrlo pris​to​jan čo​vjek. Paj​da​ši iz rud​ni​ka s po​što​va​njem su go​vo​ri​li
da radi kao cr​nac i malo se tko ika​da s njim za​va​dio. Naj​češ​će je no​sio jak​ne iz C&A i
hla​če od kor​da, čiji bi se bar​šu​nas​ti sjaj iz​gu​bio već na​kon pr​vo​ga pra​nja. No boje su
uvi​jek bile pom​no oda​bra​ne, tako da se dalo nas​lu​ti​ti da je pri bi​ra​nju krat​ko zas​tao
uži​va​ju​ći u sklad​nim kom​bi​na​ci​ja​ma, i ni​ka​da mu ne bi palo na um no​si​ti te​ni​si​ce ili
neo​čiš​će​ne ci​pe​le, fro​tir​ske ča​ra​pe ili ka​ri​ra​nu ko​šu​lju. Iako se s vre​me​nom po​gr​bio,
na​por​no ra​de​ći prvo kao mu​zar, a pos​li​je kao ru​dar, bio je ono što se ri​jet​ko viđa: ele​-
gan​tan rad​nik.
Nije me​đu​tim imao pri​ja​te​lja niti ih je tra​žio, ci​je​lo​ga ži​vo​ta os​tao je sam u svo​joj
šut​nji, koju nit​ko nije že​lio po​di​je​li​ti s njim, čak ni nje​go​va žena, koja je pila kavu sa
svim su​sje​di​ma i su​bo​tom bez nje​ga išla na ples. Us​pr​kos po​grb​lje​nim le​đi​ma vječ​na oz​-
bilj​nost po​da​ri​la mu je auto​ri​tet pred ko​jim se stre​pi​lo, a nje​go​va tu​rob​nost nije po​tje​-
ca​la tek od pre​za​si​će​nos​ti sva​kod​nev​nom ko​lo​te​či​nom ili cr​n​če​njem, od ljut​nje ili ne​is​-
pu​nje​nih sno​va. Nje​ga se nije tap​ša​lo po ra​me​nu i go​vo​ri​lo: Haj​de, Wal​te​re, gla​vu gore!
Bila je to oz​bilj​nost ono​ga tko je vi​dio dub​lje i moć​ni​je stva​ri i tko o ži​vo​tu zna više no
što umi​je reći; oz​bilj​nost za koju se slu​ti: čak i kada bi je mo​gao ri​je​či​ma opi​sa​ti, to mu
ne bi do​ni​je​lo iz​bav​lje​nje.
Za​sje​njen vlas​ti​tom proš​loš​ću, vo​zio je bi​cikl do rud​ni​ka, po vje​tru i ne​vre​me​nu, i
iz​u​zev broj​nih oz​lje​da i lo​mo​va od uda​ra​ca ka​me​nja, ni​ka​da nije bio bo​les​tan, čak ni
pre​hla​đen. Ipak, tri​de​set go​di​na ko​pa​nja pod zem​ljom, bez​broj​ne smje​ne i pre​ko​vre​-
me​ni sati ti​je​kom ko​jih se pne​umat​skim če​ki​ćem su​prot​stav​ljao go​mi​la​ma ug​lje​na (bez
ikak​ve za​šti​te za uši, kao što je tada bio obi​čaj) uro​di​li su na​glu​hoš​ću, tako da više nije
ra​zu​mio ni​ko​ga – osim moje maj​ke. Do dan-da​nas nije mi jas​no je li za či​nje​ni​cu da je s
njom nor​mal​no raz​go​va​rao bila zas​luž​na frek​ven​ci​ja nje​zi​na gla​sa ili na​čin na koji je
po​mi​ca​la usne. Svi su os​ta​li mo​ra​li vi​ka​ti i ges​ti​ku​li​ra​ti kada su mu že​lje​li ne​što pri​op​ći​-
ti, zato što nije no​sio sluš​ni apa​rat, zato što ga nije že​lio no​si​ti jer je, na​vod​no, pro​izvo​-
dio po​prat​ne šu​mo​ve i ne​pod​noš​ljiv halo-efekt. Zbog toga je op​ho​đe​nje s njim bilo
vrlo na​por​no i nje​go​va se osam​lje​nost po​ve​ća​va​la čak i u kru​gu obi​te​lji.
Ja sam me​đu​tim uvi​jek imao do​jam da ga ba​rem ne une​sre​ću​je ta ne​upit​na ti​ši​na
koja se iz go​di​ne u go​di​nu sve više zguš​nja​va​la oko nje​ga. Na kra​ju, iz​mo​žden, rano
umi​rov​ljen i zbog toga po​sram​ljen, brzo se odao al​ko​ho​lu i od ži​vo​ta nije tra​žio mno​go
više od svo​jih no​vi​na i naj​no​vi​jeg ro​ma​na o Jer​r yju Cot​to​nu koje je ku​po​vao na ki​-
osku. Kada su mu li​ječ​ni​ci 1987., tek što je na​pu​nio šez​de​se​tu, na​go​vi​jes​ti​li sko​ru smrt,
time kao da ga uop​će nisu dir​nu​li. “Mom se ti​je​lu nož neće pri​bli​ži​ti”, re​kao je od​mah
na po​čet​ku bo​les​ti i nije pres​tao pu​ši​ti ni piti. Malo češ​će no ina​če po​že​lio bi svo​je omi​-
lje​no jelo: pe​če​ne krum​pi​re s kaj​ga​nom i špi​na​tom, a vot​ku je od moje maj​ke skri​vao u
po​dru​mu, is​pod ug​lje​na. (Na zidu je još vi​sio nje​gov okru​gli stol​čić za muž​nju s kož​na​-
tim re​me​nom i is​to​ka​re​nom no​gom.)
Čim je oti​šao u mi​ro​vi​nu, da​ro​vao sam mu jed​nu li​je​pu bi​ljež​ni​cu, u nadi da će mi u
njoj ski​ci​ra​ti svoj ži​vot, epi​zo​de vri​jed​ne spo​me​na iz doba pri​je moga ro​đe​nja. Os​ta​la je
me​đu​tim go​to​vo praz​na. Za​pi​sao je samo ne​ko​li​ko ri​je​či, mo​žda ključ​nih na​tuk​ni​ca,
ime​na ne​kak​vih stra​nih mjes​ta, a kada sam ga na​kon pr​vog obil​nog kr​va​re​nja za​mo​lio
da mi po​drob​ni​je opi​še ba​rem one tjed​ne u pro​lje​će če​tr​de​set pete, umor​no je od​mah​-
nuo ru​kom i re​kao onim svo​jim zvuč​nim gla​som koji kao da je odje​ki​vao iz šup​lji​ne na​-
glu​hos​ti: “Ta čemu? Zar ti već ni​sam is​pri​čao? Ti si pi​sac.” Po​tom se po​če​šao is​pod ko​-
šu​lje, za​gle​dao kroz pro​zor i po​lu​glas​no do​dao: “Na​dam se da će ovo sra​nje usko​ro za​-
vr​ši​ti.” Bu​du​ći da nas nije čuo, i mi smo za​ni​je​mje​li; maj​ka i ja da​ni​ma smo sje​di​li uz
nje​go​vu sa​mrt​nič​ku pos​te​lju ne pro​go​vo​riv​ši ni ri​ječ. Zi​do​vi su do vi​si​ne po​gle​da bili
oli​če​ni svi​je​tlo​ze​le​nom bo​jom li​po​va lis​ta, a nad kre​ve​tom je vi​sje​la umjet​nič​ka re​pro​-
 www.balkandownload.org

duk​ci​ja sli​ke Édo​uar​da Ma​ne​ta Ljet​ni​ko​vac u Ru​eilu. Odu​vi​jek sam vo​lio tu sli​ku, ne
samo zbog na​iz​gled jed​nos​tav​nog, go​to​vo me​lo​di​oz​nog sli​kar​skog iz​ri​ča​ja i ljet​ne svje​-
tlos​ti koja je bla​go pro​ži​ma, iako se nig​dje ne vidi ni ko​ma​dić neba: vila oker boje s
por​ta​lom sa stu​po​vi​ma, okru​že​na sta​bli​ma, grm​ljem i cr​ve​nim cvi​je​ćem, po​ma​lo me
pod​sje​ća​la na gos​pod​sku kuću na ima​nju u sje​ver​noj Nje​mač​koj na ko​jem je moj otac
po​čet​kom če​tr​de​se​tih go​di​na iz​u​čio mu​zar​ski za​nat. On​dje su se moji ro​di​te​lji upoz​na​-
li, a u dje​tinj​stvu sam ne​da​le​ko odan​de pro​veo ne​ko​li​ko sret​nih praz​nič​nih tje​da​na. Na
ta​moš​nje​mu ka​na​lu i da​nas žive naši ro​đa​ci.
Ljet​ni​ko​vac duše oba​sjan ve​čer​njim sun​cem. Plas​tič​ni ok​vir puc​ke​tao je pod po​s​-
ljed​njim na​le​tom vru​ći​ne, a maj​ka, koja se nije nas​la​nja​la na nas​lon stol​ca i ko​joj je tor​-
bi​ca vi​sje​la o pre​gi​bu lak​ta kao da je samo na​krat​ko svra​ti​la u po​sjet smr​ti, sklo​ni​la je
bocu s vo​dom u sje​nu. Uvi​jek bes​pri​je​kor​ne fri​zu​re, s odvi​še laka za kosu, na sebi je
ima​la sa​lon​ke od an​ti​lop-kože i tam​no​pla​vi kos​tim s tan​kim svi​je​tlim pru​ga​ma, koji je
sama sa​ši​la, a kada bi tiho za​je​ca​la, na​nju​šio bih li​ker.
U onih sko​ro osam​na​est go​di​na koje sam pro​ži​vio kod ro​di​te​lja, a i pos​li​je, ti​je​kom
ri​jet​kih po​sje​ta za Bo​žić i ro​đen​da​ne, ri​jet​ko sam vi​dio znak njež​nos​ti iz​me​đu njih dvo​-
je, do​dir ili za​gr​ljaj, ba​rem us​pu​tan po​lju​bac; umjes​to toga čuli su se uvi​jek isti pri​go​vo​-
ri zbog sva​kod​nev​nih oba​ve​za ili pi​ja​no raz​bi​ja​nje po​kuć​stva. No sada je iz​ne​na​da pri​-
tis​nu​la čelo uz nje​go​vo i po​mi​lo​va​la ruku svo​je​ga sve ne​pri​seb​ni​jeg muža, tek le​ti​mič​-
no, kao da se sra​mi pred si​nom, a moj je otac otvo​rio oči.
I da​lje bla​go obrub​lje​ne ug​lje​nom pra​ši​nom što je uras​la u njih, već su da​ni​ma bile
neo​bič​no krup​ne i bis​tre, bje​lo​oč​ni​ca blis​ta​vih po​put se​de​fa, s pre​poz​nat​lji​vim sme​đim
pig​men​tom u tam​no​mu ze​le​ni​lu ša​re​ni​ce. Po​dig​nuo je drh​tu​rav prst i upi​tao: “Jes​te
čuli?”
Čak i kada za​ne​ma​ri​mo nje​go​vu glu​ho​ću, bilo je pot​pu​no tiho, ni​je​dan se zvuk nije
uvu​kao u sobu ni kroz pro​zor koji je gle​dao na ras​cva​li park kli​ni​ke, ni iz hod​ni​ka; re​-
do​vi​to doba po​sje​ta za​vr​ši​lo je, ve​če​ra je bila odav​no pos​lu​že​na, po​su​đe ne​dav​no iz​ne​-
se​no. Ses​tra u noć​nom de​žur​stvu već je za​vr​ši​la obi​la​zak, a moja je maj​ka je​dva pri​mjet​-
no od​mah​nu​la gla​vom i pro​mrm​lja​la: “Ah, sad je opet u ratu.”
Ni​sam upi​tao odak​le joj to. Već sama pris​nost koja je is​i​ja​va​la iz nje​zi​na za​ključ​ka
go​vo​ri​la mi je da je nje​zi​na tvrd​nja toč​na, i do​is​ta, ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka pos​li​je on je vik​-
nuo: “Evo!” i obo​je nas po​gle​dao bes​po​moć​nim, za​bri​nu​tim po​gle​dom. “Evo opet! Zar
ne ču​je​te?” Pr​sti​ma je kru​žio po pr​si​ma, zgu​žvao noć​nu ko​šu​lju i za​gla​dio je, a onda
glas​no gut​nuo te po​nov​no uto​nuo u jas​tuk, okre​nuo gla​vu pre​ma zidu i za​tvo​re​nih
oči​ju iz​go​vo​rio: “Sve se više pri​bli​ža​va​ju, čo​vje​če! Kad bih bar znao neko mjes​to gdje se
mo​že​mo...”
U Bi​bli​ji mo​jih ro​di​te​lja, po​ha​ba​nom iz​da​nju u kož​na​tom uve​zu pu​nom ra​ču​na iz
du​ća​na Sc​hät​z​le​in1, net​ko je u Sta​ro​mu za​vje​tu obi​lje​žio je​dan stih – ne olov​kom, nego
vje​ro​jat​no nok​tom ka​ži​pr​sta ili pal​ca – i prem​da se ta knji​ga otis​nu​ta go​ti​com sada već
de​set​lje​ći​ma pov​la​či po mo​jim vi​tri​na​ma ili škri​nja​ma, udu​bi​na u tan​ko​me pa​pi​ru iz​-
gle​da kao da je ne​tom na​prav​lje​na. “Obra​đi​vat ćeš zem​lju, ali ti više neće da​va​ti svo​ga
roda”, sto​ji on​dje. “Vječ​ni ćeš ski​ta​li​ca na zem​lji biti!”2

Je​di​ni ži​vo​tinj​ski zvu​ci koji su se čuli u tmi​ni bili su šu​ška​nje pre​ži​vač​kih če​ljus​ti i po​-
vre​me​no sop​ta​nje iza ogra​de hra​ni​li​ce. Svje​tlos​ni krug pe​tro​lej​ke tu i tamo okrz​nuo bi
vlaž​nu nju​šku s cr​nim, iz​nu​tra ru​ži​čas​tim noz​dr​va​ma, ili ba​cio na obi​je​lje​ni zid sje​nu
ro​go​va koji su str​ša​li uvis u du​lji​ni dva​ju ko​ra​ka te od​mah po​tom po​nov​no iz​bli​je​dje​li.
Las​ta​vi​čja gni​jez​da pod sje​ni​kom još su bila pus​ta, ali u tami su, ne​vid​lji​ve, već mi​ja​uka​-
le mla​de mač​ke.
Te​žak mlaz uri​na štro​po​tao je po podu, slat​kast vonj ku​ku​ru​za i me​ki​nja is​pu​nja​vao
je straž​nji dio zgra​de u ko​jem su u po​je​di​nač​nim bok​so​vi​ma sta​ja​le bre​me​ni​te kra​ve i
ve​li​kim oči​ma gle​da​le mu​škar​ca u pla​vom rad​nom odi​je​lu, koji je za njih mo​žda bio tek
vr​lu​da​va svje​tlos​na toč​ka.
Pri​tom su bile pot​pu​no ne​po​mič​ne i tek kada je mla​di mu​zar ušao u pros​to​ri​ju s
kan​ta​ma, jed​na je go​to​vo sa​svim bi​je​la – ima​la je tek jed​nu mr​lju na sla​bi​na​ma – za​mu​-
ka​la vi​so​kim gla​som i oši​nu​la re​pom po zra​ku.
“Mir, mir, već idem”, pro​mrm​ljao je Wal​ter i za​tvo​rio vra​ta. Na zidu su bile po​re​da​-
ne kan​te za ne​pre​ra​đe​no mli​je​ko, njih dva tu​ce​ta ili više. Iz​va​na za​ga​si​to​si​ve, iz​nu​tra
čis​te, opra​ne i osu​še​ne; u nji​ho​vu sja​ju čo​vjek se mo​gao ogle​da​ti. Ali vi​djev​ši da krpe za
pro​cje​đi​va​nje leže na podu među pre​ga​ča​ma i gu​me​nim čiz​ma​ma, on lju​ti​to cok​ne i
obje​si svje​tilj​ku o kuku. Na​pu​ni vo​dom jed​no li​me​no ko​ri​to, uba​ci šaku soda-bi​kar​bo​-
ne i na​mo​či ri​jet​ko tka​ne pa​muč​ne krpe. Pos​pre​miv​ši u vi​tri​nu još ne​ko​li​ko stol​či​ća za
muž​nju i za​tvo​riv​ši te​glu pas​te za pra​nje ruku, otvo​ri vra​ta pre​ma dvo​ri​štu.
Jato droz​do​va pr​h​ne iz kroš​nje lipe; u gaz​din​skoj kući nije bilo svje​tla. Mot​te, sta​ri
pas Tha​mlin​go​vih, spa​vao je na stu​ba​ma. Po​ug​lje​nje​ne gre​de tor​nja sa sa​tom str​ša​le su
pre​ma lju​bi​čas​to​mu nebu, oluk se kla​ta​rio po zra​ku. Raz​mr​ska​ne pro​zo​re u me​đu​vre​-
me​nu su oblo​ži​li da​ska​ma, ali grb ima​nja, koji je pri​ka​zi​vao crna pas​tu​ha is​pod pre​kri​-
že​nih sr​po​va, još je sta​jao u dvo​ri​štu is​pred kuće. I ulaz​ni je tri​jem bio ošte​ćen i na​he​-
ren; na​pad lo​va​ca bom​bar​de​ra ra​zot​krio je da su ižli​jeb​lje​ni stu​po​vi, koji su pod​sje​ća​li
na hram, iz​nu​tra šup​lji, sas​tav​lje​ni od gip​sa​nih plo​ča, unu​tar ko​jih su sada ži​vje​li mi​še​-
vi.
Wal​ter pri​je​đe dvo​ri​šte, pro​đe kroz ko​vač​ni​cu i otvo​ri vra​ta sta​je za te​lad. Od na​gla
pro​pu​ha sječ​ka se usko​vi​tla na podu. On po​dig​ne pe​tro​lej​ku i pro​či​ta obja​vu na cr​noj
das​ci, od​lu​ku voj​ne ops​kr​b​ne služ​be. Po​tom za​tvo​ri pro​zo​re, kuc​ne po re​zer​vo​aru za
 www.balkandownload.org

vodu i po​vi​ri u jas​le. Pod go​le​mim kro​vom od tr​sti​ke bilo je mjes​ta za više od dvjes​ta ži​-
vo​ti​nja, no sada ih se on​dje na​la​zi​lo je​dva če​tr​de​se​tak, crno-ša​re​ne pa​smi​ne, u dobi ne​-
tom pred prvo tje​ra​nje. La​ga​no za​zvi​ždi do​zi​va​ju​ći ih, na što ih ne​ko​li​ko pri​đe re​šet​-
kas​tim vra​ti​ma. Cu​cla​ju​ći mu pa​lac, do​pu​šta​li su da im njež​no če​ška lisu.
Ot​ka​ko je na ima​nju go​to​vo po​nes​ta​lo svi​nja, odu​zi​ma​li su im sve više te​la​di. Do​bra
tre​ći​na ži​vo​ti​nja već je na sla​bi​na​ma no​si​la križ na​cr​tan kre​dom. Wal​ter is​tre​se vje​dro
puno me​ki​nja u va​lov, za​tvo​ri vra​ta za so​bom i pri​je​đe ces​tu. Tik do ula​za u mlje​ka​ru, u
sta​roj ko​njuš​ni​ci, ži​vje​le su iz​bje​gli​ce, sva​ka obi​telj u jed​nom bok​su, i u ve​čer​njoj ti​ši​ni
mo​gli su se čuti žen​ski i dje​čji gla​so​vi te zvuk har​mo​ni​ke. Iako im je bilo za​bra​nje​no
on​dje ku​ha​ti, kroz pro​zo​re oko​va​ne re​šet​ka​ma uz​di​zao se dim te je mi​ri​sa​lo na pe​če​ni
luk i vru​ću luž​na​tu oto​pi​nu.
Is​pod nad​streš​ni​ce mlje​ka​re bila je ras​teg​nu​ta užad za su​še​nje rub​lja puna plah​ti i
pe​le​na, a na​let vje​tra u lice mu na​ne​se ne​što svi​le​no: hlad​ne ča​ra​pe. Po​kraj njih vi​sje​la
je tan​ka ko​šu​lja s ve​ze​nim uzor​kom; Eli​sa​beth ju je no​si​la proš​lo​ga vi​ken​da i dugo je
nije htje​la svu​ći, čak ni na​kon što je po​pi​la Ste​in​häger3. Tek kada ju je “za​svi​nji​la”, kako
se iz​ra​zi​la, brzo ju je svuk​la pre​ko gla​ve i na​to​pi​la u nje​go​vu la​vo​ru, zga​đe​na iz​ra​za lica.
Ona​ko naga uči​ni​la mu se još njež​ni​jom i mo​glo je se za​mi​je​ni​ti za di​je​te, da nije bilo
cr​nih, sjaj​nih ma​lja. On vr​š​ci​ma pr​sti​ju kliz​ne po iz​ve​ze​no​mu uzor​ku. No tek što se
nag​nuo kako bi po​mi​ri​sao tka​ni​nu, za​ču​je glas iza plah​te: “I, je l’ već... suha?”
Gos​po​đa Is​bah​ner sje​di​la je na stu​ba​ma is​pred pros​to​ri​je za pri​pre​ma​nje stoč​ne hra​-
ne i gu​li​la krum​pi​re na svje​tlos​ti svi​je​će. No​si​la je ru​ka​vi​ce bez pr​sti​ju i otr​can ka​put, a
si​je​du kosu sku​pi​la je u pun​đu. Ima​la je po​djed​na​ko tan​ke usne kao i obje nje​zi​ne kće​-
ri, s ko​ji​ma je tu ži​vje​la, a kada bi pri​vuk​la bra​du vra​tu, is​ko​či​la bi joj guša, ve​li​ka iz​ras​-
li​na pri​gu​še​na sja​ja puna če​ki​nja. “Do​šao sam samo na​br​zi​nu pro​vje​ri​ti mli​je​ko”, reče
on. “Nije vam hlad​no?”
Žena, na či​jem je kri​lu spa​va​la mač​ka, kim​ne.
“Ali ov​dje vani na zra​ku je bo​lje”, pro​mrm​lja iz​re​zu​ju​ći oko iz krum​pi​ra. “Zna​či,
pro​vje​ra​vaš mli​je​ko. Sa​vjes​tan si, ha? Kak​vo će biti to tvo​je mli​je​ko? Bi​je​lo ili sivo, mo​-
žda malo žuto. Hlad​no ili ne baš hlad​no, ki​se​lo ili slat​ko. S vrh​njem odoz​go ili malo
zgru​ša​no? Mli​je​ko je mli​je​ko još od Ada​ma i Eve, ne mo​raš ga pro​vje​ra​va​ti.” Ona uba​ci
krum​pi​re u lo​nac i os​mjeh​ne mu se, pri čemu joj pro​te​za skliz​ne. “Ni​šta mi ne kra​de​-
mo, deč​ko. Sna​la​zi​mo se ne​ka​ko. Iz​bje​gli​ce smo, ni​smo lo​po​vi.”
On sme​te​no trep​ne. “Nit​ko to nije ni re​kao, ne? Ali Tha​mling je još uvi​jek u Ma​-
len​teu, pa ja mo​ram oba​vi​ti ve​čer​nji obi​la​zak. Li​esel nije tu?”
“Sta​ri li​sac...” Ona tiho cok​ne je​zi​kom. “Opet je u Ma​len​teu? Da mi je samo znat
što uvi​jek radi na putu. Je l’ se uzo​bi​jes​tio? Trči za mla​dim me​som? A žena mu leži bo​-
les​na u kre​ve​tu.” Wal​ter iz​va​di ključ. “Ne, ne, išao je zbog trak​to​ra. Uze​li su tri, a na po​-
pi​su su sta​ja​la samo dva. Mora pre​da​ti žal​bu.”
Ona od​mah​ne gla​vom. “Ah, Bože, ko da to po​ma​že... Kol​ko sam žal​bi ja već pre​da​-
la, zbog sta​na. Ši​pak! Nek pazi samo da ga od​mah ne za​dr​že i ne po​ša​lju na fron​tu. Što
jed​nom str​pa​ju u džep, to ti više ne vra​ća​ju; sad skup​lja​ju sve što je još os​ta​lo. Ba​ću​ške
su na Odri, mo​žda će usko​ro i u Ber​lin, jesi čuo?”
“Ni​sam”, od​go​vo​ri Wal​ter i pro​tr​lja vrat. “Ja sam mu​zar, ne ra​zu​mi​jem se u po​li​ti​ku.
A i ov​dje nit​ko ne uklju​ču​je ne​pri​ja​telj​ske ra​di​os​ta​ni​ce.”
Gos​po​đa Is​bah​ner za​žmi​ri na jed​no oko. “Što, mis​liš da ja to ra​dim? Ma pti​či​ce su
mi ka​za​le. Cvr​ku​ta​vi​ce male, lude su za pro​lje​ćem. Kol​ko te pro​pu​tu​ju u ži​vo​tu! Sjed​-
nu tu kraj mene i pri​ča​ju mi o na​šoj li​je​poj za​pad​noj Pru​skoj, gdje je ras​lo naj​bo​lje žito.
Ako si pr​vog u mje​se​cu is​pe​kao kruh i spre​mio ga u hras​to​vu škri​nju, uvi​jek prvo kruh,
pa da​ska, pa kruh, na kra​ju mje​se​ca još uvi​jek je bio hr​skav i svjež.”
Wal​ter gur​ne ključ u bra​vu. Ot​ka​ko su bom​bar​di​ra​li elek​tra​nu u Ne​umüns​te​ru,
mli​je​ko, svje​ži sir i mas​lac hla​di​li su se kao pri​je sto​ti​nu go​di​na: voda se sus​ta​vom bra​na
i us​ta​va do​vo​di​la iz ru​kav​ca Eide​ra kroz uzak pro​kop od ci​gle, a kan​te i ko​ri​ta po​la​ga​li
su se u tok. Ši​ro​ke, ma​ho​vi​nom obras​le da​ske na za​bat​noj stra​ni omo​gu​ći​va​le su po​de​-
ša​va​nje vo​dos​ta​ja u jar​ku; na​kon što ga je malo spus​tio, Wal​ter po​dig​ne svje​tilj​ku i za​vi​-
ri u ba​čve s mas​la​cem. Vrh​nje je bilo mjes​ti​mič​no obra​no, ne​mas​no mli​je​ko plav​kas​to
je svje​tlu​ca​lo, a on za​pi​še svo​je ime i sat na zid​nu plo​ču i iz​i​đe na otvo​re​no.
Po​vrh sta​ba​la uz rub ces​te uz​dig​nuo se mje​sec: go​lem, na​ran​čas​to​cr​ven krug. Gos​-
po​đa Is​bah​ner nije više sje​di​la na stu​bi i prem​da su vra​ta ku​hi​nje bila otvo​re​na, on po​-
ku​ca na ok​vir. Još je vo​nja​lo na na​poj koji se tu ne​dav​no ku​hao, ki​sel​kast za​dah po kori
repe i krum​pi​ra; znao ga je na​nju​ši​ti i na Eli​sa​bet​hi​nim ha​lji​na​ma. Ma​dra​ci i sla​ma​ri​ce
bili su po​re​da​ni duž zi​do​va po​cr​nje​lih od pli​jes​ni, a Eli​sa​bet​hi​na maj​ka mi​je​ša​la je ne​-
što u lon​cu sto​je​ći uz peć.
“I”, reče ne okre​ću​ći se. “Tre​baš još ne​što, Wal​te​ri​ću?” Pu​ši​la je krat​ku lulu s jan​tar​-
nim us​ni​kom. On za​ko​ra​či u pros​to​ri​ju i is​pra​vi sli​ku iz​nad kre​den​ca: an​đe​la ču​va​ra
koji vodi dvo​je dje​ce pre​ko troš​na mos​ta.
“Htio sam samo pi​ta​ti... ovaj...” Gut​ne. “Je l’ bih mo​gao ve​če​ras po​ves​ti Li​esel na ka​-
nal? Oni iz RNST-a4 čas​te ba​čvom piva, a svi​rat će i novi or​kes​tar, njih osmo​ri​ca. Sve
re​dom sli​jep​ci i rat​ni inva​li​di, al mu​zi​ka im je ve​se​la. Pa sam mis​lio, kad već tako rado
ple​še... Do​pra​tit ću je na​trag.”
Gran​či​ce u otvo​ru peći puc​ke​ta​le su. Gos​po​đa Is​bah​ner doda još jed​nu cje​pa​ni​cu na
va​tru te uba​ci pr​sto​hvat soli u lo​nac. “To je mo​raš sam pi​tat, mom​če. Sko​ro će se​dam​-
na​est, puši ko Tur​čin i po​tu​ca se tko zna gdje, ne mogu ja s njom na kraj.” Ona uzme
dr​ve​nu žli​cu i kuša juhu. “Moš je mla​tit dok ne pro​pi​ša krv, al i da​lje će bit dr​ska. Al
ako je na kra​ju net​ko na​pum​pa, onda će tu​lit, a ja ću opet bit dra​ga ma​mi​ca.” Na​bra​nih
 www.balkandownload.org

obr​va okre​ne se pre​ma nje​mu. “Što je ono ne​dav​no bilo iza šta​le, ha? Kako ti je ono
pro​li​la vodu od kla​nja po no​ga​ma? Bila je vru​ća, je l’?”
Siva pru​gas​ta mač​ka sko​či na stol, a on kim​ne i po​mak​ne pr​ste u čiz​ma​ma. Bez ob​-
zi​ra na mast ko​jom ih je ma​zao, i da​lje su ga bo​lje​li. “Sko​ro ki​pu​ća... Rek​la je da me ne
želi. Za​pra​vo, to je rek​la pri​ja​te​lji​ca​ma, Or​trud i Hedwig, ona​ko pre​ko ra​me​na. Ne že​-
lim ga. I pljus, ci​je​lu zdje​lu! Iako sam bio bos, zbog ga​že​nja po mlje​ve​nom mesu! Sva
sre​ća da je Tha​mling imao za​vo​je.”
Gos​po​đa Is​bah​ner po​teg​ne iz lule i is​pus​ti dim kroz nos, da se ne bi vi​dje​lo kako se
smi​ju​lji.
“Ma žene to čes​to tako kažu kad mje​sec sja. Samo po sebi to nije loš znak. U sva​-
kom slu​ča​ju, ne sma​tra te bez​ve​z​nja​ko​vi​ćem, tol​ko poz​nam svo​ju fa​kin​ku. Zna ta od
koga je... Pok​lo​ni joj ne​što ša​re​no i do​bro je pro​vr​ti na ple​su, i vi​djet ćeš kako će sve šti​-
mat.”
Ona raz​gr​ne zas​tor kre​den​ca, od​gra​bi malo vrh​nja iz vrča i iz​li​je ga u juhu; pri​tom
baci brz po​gled na vra​ta. “Što mis​liš?” upi​ta tiho, go​to​vo sa zeb​njom. “Što će sad bit?
Hoće i vas usko​ro po​ku​pit, ko i dru​ge? Čo​vje​če, pa još ste dje​ca, ti i Fi​ete! Ne​ma​te poj​-
ma o poj​mu. Pus​tim te da se spet​ljaš s mo​jom Eli​sa​beth, zato što si lje​pu​škast i imaš po​-
šte​no lice, i na kra​ju ona do​bi​je bo​ga​lja.”
Oči joj se nav​la​že, ali Wal​ter se is​ke​si. “Sko​ro mi je osam​na​est!” reče i sta​ne us​prav​-
ni​je.
“Al mene iona​ko neće moći is​ko​ris​ti​ti, gos​po​đo Is​bah​ner. I u Hi​tle​ro​voj mla​de​ži
sam pro​ma​šio metu. Sla​bo vi​dim. A ov​dje smo važ​ni, neo​p​hod​ni. Net​ko mora mus​ti
kra​ve i iz​vla​či​ti te​lad na svje​tlo dana. Nema rata bez mli​je​ka, kaže uvi​jek Tha​mling.”
On pri​đe peći i po​gle​da u lo​nac; bi​je​li grah.
“Iona​ko se bli​ži kraj”, pro​šap​će. “Ame​ri sve više na​di​ru, a En​gle​zi su, na​vod​no, već
na ni​zo​zem​skoj gra​ni​ci. Mo​že​mo se samo na​da​ti da će doći do sela brže od Rusa.”
“A tako”, uz​vra​ti gos​po​đa Is​bah​ner, sada se po​nov​no smje​ška​ju​ći. “Tko to dak​le slu​-
ša ne​pri​ja​telj​ske sta​ni​ce? Samo se ču​vaj, mom​če, omča se brzo ste​že.” Ona po​gla​di mač​-
ku po le​đi​ma i pru​ži joj žli​cu. “A sad me pus​ti da ra​dim. Mis​lim da je Li​esel već u Fä​hr​-
ho​fu. Ko​bluhn je do​šao po nju, onaj pi​lar na mo​to​ru. Po nju i os​ta​le cure. Taj iz​gle​da
pri​lič​no zgo​dan u uni​for​mi! Da smo ima​li tak​ve pri​je Dan​zi​ga, mo​gli smo još uvi​jek bit
u za​pad​noj Pru​skoj.” Ona po​vu​če dim iz lule, u ko​joj tiho za​c​vr​či, i za​gle​da se u an​đe​la
ču​va​ra. “A za​što oni iz RNST-a čas​te pi​vom?”
Wal​ter sleg​ne ra​me​ni​ma i za​že​li joj laku noć. Brzo se upu​ti ma​lim par​kom za​mra​če​-
nim cr​no​go​rič​nim dr​ve​ćem. Šlju​nak na sta​za​ma, bla​go smrz​nut od ve​čer​njeg mra​za,
pri​gu​še​no je škri​pao; ne​ko​li​ko srna go​to​vo ne​čuj​no šmug​ne u mrak. Ni kroz straž​nje
pro​zo​re gaz​din​ske kuće nije do​pi​ra​lo svje​tlo, na te​ra​si je le​ža​la go​le​ma hrpa bo​ro​vih če​-
še​ra, a ku​hinj​ska vra​ta – on s ne​vje​ri​com pro​dr​ma kva​ku – bila su za​klju​ča​na. Po​di​gav​-
ši svje​tilj​ku, kroz okno is​cr​ta​no ša​ra​ma od mut​nog stak​la po​gle​da pre​ma sto​lu. Na nje​-
mu je sta​ja​la po​si​palj​ka za pa​par. Tiho op​su​je i upu​ti se pre​ko dvo​ri​šta.
Na​kon na​pa​da ni​sko​le​te​ćih zra​ko​plo​va u mu​zar​ske se pros​to​ri​je is​pod kro​va sta​je za
kra​ve mo​glo ući još samo pre​ko ljes​ta​va; raz​ru​še​ni os​ta​ci vanj​skih stu​ba le​ža​li su u gno​-
jev​ki. Tu gore bilo je de​set izbi, odi​je​lje​nih tek daš​ča​nim pre​gra​da​ma, mno​ge od njih
bez vra​ta i samo ne​ko​li​ko s pro​zo​ri​ma, us​prav​no pos​tav​lje​nim raz​re​zi​ma na kro​vu koji
kao da su bili na​mi​je​nje​ni ši​šmi​ši​ma. Po​kraj kre​ve​ta sta​ja​le su ci​pe​le pune pra​ši​ne od si​-
je​na, is​pod sto​la​ca le​ža​le su knji​ge i ča​so​pi​si, na zi​do​vi​ma su vi​sje​le obi​telj​ske sli​ke ili fo​-
to​gra​fi​je Ma​ri​ke Rökk i Mag​de Sc​h​ne​ider. Ali po​ljo​djel​ci koji su tu ne​koć ži​vje​li ma​-
hom su već odav​no bili mr​tvi. Na jed​nom ka​ri​ra​nom jas​tu​ku le​ža​la je voj​nič​ka buk​vi​ca,
na dru​gom sre​br​ni križ kak​vim su se od​li​ko​va​li su​di​oni​ci Bit​ke kod Sta​ljin​gra​da. Wal​-
ter ga je jed​nom pri​li​kom odvag​nuo u ruci i shva​tio da je ra​zo​ča​ra​va​ju​će la​gan.
Iako se uske izbe oprem​lje​ne kre​ve​tom, stol​cem i emaj​li​ra​nim umi​va​oni​kom nisu
gri​ja​le, on​dje je uvi​jek bilo to​plo za​hva​lju​ju​ći ži​vo​ti​nja​ma koje su bo​ra​vi​le is​pod njih.
Wal​ter svu​če rad​no odi​je​lo, od​vr​ne sla​vi​nu i ope​re se ko​ma​dom sa​pu​na od la​van​de koji
mu je pos​la​la maj​ka. Za​tim opi​pa bra​du i obra​ze, sta​vi nov ži​let u bri​jač i obla​nja žu​lje​-
ve s ruku.
Odje​ne plat​ne​ne hla​če boje go​ru​ši​ce i do​hva​ti čis​tu ko​šu​lju iz zid​no​ga or​ma​ra. Bila
je ne​iz​gla​ča​na, ali bi​je​la; os​ta​vi ot​kop​čan oko​vrat​nik i pre​ko ko​šu​lje na​vu​če de​be​lu pla​-
vu vu​ne​nu jak​nu s dvo​red​nim kop​ča​njem. Kosu, koju je fri​zer u Se​hes​ted​tu uvi​jek us​-
po​re​đi​vao s čav​li​ći​ma, obli​ku​je po​mo​ću malo mli​ječ​ne mas​ti, ko​jom pre​ma​že i čiz​me te
ih ula​šti do vi​so​ka sja​ja. Na​po​s​ljet​ku uzme no​vac iz li​me​ne ku​ti​je s utis​nu​tim li​kom
crn​ca i po​nov​no se spus​ti ljes​tva​ma, bo​lje re​če​no skliz​ne niz uz​duž​nu le​tvu, iz​vu​če bi​-
cikl iz praz​na bok​sa za bi​ko​ve i bez svje​tla se upu​ti pre​ma ka​na​lu.

Na po​lji​ma su svje​tlu​ca​li vr​ho​vi ra​nih usje​va, po​put sta​ka​la​ca na svje​tlos​ti mje​se​ca koji
se još nije us​peo vi​so​ko na nebo. Lov​ci bom​bar​de​ri plo​vi​li su zra​kom oba​sja​ni is​tom
tom svje​tloš​ću, nji​ho​va mala eska​dri​la kre​ta​la se u smje​ru Ki​ela; u ka​bi​na​ma su se vi​dje​-
li pi​lo​ti. Na jed​nom obi​lje​že​nom paš​nja​ku što se pro​te​zao uz ces​tu sta​ja​le su ovce pa​-
smi​ne ti​pič​ne za Li​ne​bur​šku pus​to​po​lji​nu, ži​vo​ti​nje de​be​la krz​na okup​lje​ne oko hrpe
si​je​na, a je​dan škot​ski ov​čar is​tr​či is​pod pas​tir​skih kola, ali ne pre​sko​či ja​rak. Bez gla​sa
tr​čao je mimo Wal​te​ra sve do šume dok mu je krz​no po​ska​ki​va​lo pri sva​kom ko​ra​ku, a
onda se jed​na​ko tiho i po​nos​no vra​ti is​tim pu​tem. Među vi​so​kim buk​va​ma mje​se​či​na
se do​ima​la tmur​ni​jom, a lu​pi​ne bu​ko​vih ži​ro​va na sta​zi kr​c​ka​le su pod gu​ma​ma ko​ta​ča.
Glaz​ba koja je do​pi​ra​la iz Fä​hr​ho​fa po​tje​ca​la je s gra​mo​fon​ske plo​če ili ra​di​ja; Wal​-
ter pre​poz​na glas Han​sa Al​ber​sa. U iz​va​na pot​pu​no za​mra​če​no​mu lo​ka​lu sa​gra​đe​nom
 www.balkandownload.org

tik uz na​sip uglav​nom je bilo elek​trič​ne ra​s​vje​te; Sybel Jah​n​son, gos​ti​oni​čar i ske​lar,
znao je u ne​ko​li​ko po​kre​ta ru​ka​ma pre​tvo​ri​ti mo​tor svo​je​ga bro​da u ge​ne​ra​tor. Is​pred
za​ba​ta bile su ra​za​pe​te ma​skir​ne mre​že, po​put bal​da​hi​na na smre​ko​vim gra​na​ma, is​pod
ko​jeg su sta​ja​li tran​s​por​ter Ha​no​mag i dva praš​nja​va Mer​ce​de​sa 170 sa ese​sov​skim ru​-
na​ma na re​gis​tra​cij​skim plo​či​ca​ma. Svje​tilj​ke su bile zas​tr​te.
Wal​ter nas​lo​ni bi​cikl na boč​nu pri​ko​li​cu Ko​bluh​no​va mo​to​cik​la mar​ke Zün​dapp i
još jed​nom pro​đe pr​sti​ma kroz kosu pri​je no što je od​škri​nuo vra​ta. Gus​ti dim leb​dio je
iz​nad šan​ka ukra​še​no​ga sta​rom pram​ča​nom fi​gu​rom, ne​vjes​tom vje​tra u zlat​noj ha​lji​ni,
a pje​sma, smi​jeh i zve​ket čaša od​zva​nja​li su iza nje​ga, pre​ko vode. Fi​ete​ova dje​voj​ka Or​-
trud, koja je to​či​la pivo sto​je​ći uz maj​ku, ru​kom ga po​zo​ve neka uđe u dvo​ra​nu. Iz​gle​-
da​la je sret​no us​pr​kos spon​ta​nom po​ba​ča​ju ot​pri​je tri tjed​na, a na bla​go oz​no​je​nu licu
nje​zin je osmi​jeh dje​lo​vao još blis​ta​vi​je. Nit​ko nije ma​zao usne tako jar​ko​cr​ve​no kao
ona.
“Zbog tog neće pro​pas​ti svi​jet”, tre​šta​lo je iz jef​ti​na “na​rod​skog” ra​di​opri​jam​ni​ka na
zidu. Po​kraj nje​ga vi​sio je sti​jeg RNST-a s ma​čem i kla​som. S ci​ga​re​ta​ma i ča​ši​ca​ma za
ra​ki​ju u ruci go​lo​gla​vi voj​ni​ci sta​ja​li su među gos​ti​ma i raz​go​va​ra​li na​gla​še​no ve​dro i sr​-
dač​no. Bili su to pri​pad​ni​ci Waf​fen-SS-a5 vi​ših či​no​va, u čis​tim si​vim odo​ra​ma. Pri​mi​-
ču​ći se vra​ti​ma dvo​ra​ne, Wal​ter na​mi​ri​še po​ma​du u kosi jed​nog na​red​ni​ka. Taj je li​je​vu
ruku no​sio u po​ve​zu oko vra​ta, a i ci​je​la li​je​va po​lo​vi​na lica bila mu je oz​li​je​đe​na, na​gr​-
đe​na ve​li​kim ožilj​kom. Oko mu je su​zi​lo.
Na stal​ci​ma u gar​de​ro​bi vi​sje​le su ka​ci​ge. Eli​sa​beth je sje​di​la na pro​zor​skoj das​ci po​-
kraj po​zor​ni​ce. U tam​no​ze​le​noj ha​lji​ni us​prav​na kru​ta ovrat​ni​ka, koju joj je pok​lo​ni​la
gos​po​đa Tha​mling, više uop​će nije dje​lo​va​la kao dje​voj​či​ca, po​seb​no zbog toga što je
bila na​šmin​ka​na i sje​di​la vrlo us​prav​nih leđa. Crne ko​vr​če pri​dr​ža​vao je se​de​fast obruč,
crte na kap​ci​ma po​vuk​la je iz​van ku​to​va oči​ju, a oči​gled​no je upo​tri​je​bi​la i Or​tru​din
ruž za usne. Uz svi​le​nu ha​lji​nu no​si​la je gu​me​ne čiz​me u ko​ji​ma je po​bje​gla iz Dan​zi​ga,
jer nije ima​la dru​ge obu​će, i tek što joj je kim​nuo, po​dig​nu​la je bra​du i za​gle​da​la se
mimo nje​ga, kao da oče​ku​je ne​kog dru​gog. No onda mu is​pla​zi je​zik, samo vrh.
Iz​nad po​zor​ni​ce vi​sio je tran​s​pa​rent s nat​pi​som “Bor​ba do po​bje​de! Bo​lje grob nego
rob!” Sada su i os​ta​li pri​mi​je​ti​li Wal​te​ra. Hedwig, koja je sje​di​la do Eli​sa​beth, po​dig​ne
ruke i mah​ne mu. Fi​ete, koji se nji​hao na stol​cu i mo​tao ci​ga​re​tu, is​ce​ri mu se. I da​lje je
bio u pr​nja​ma u ko​ji​ma je sva​kod​nev​no mu​zao kra​ve: co​ku​la​ma s če​lič​nom ka​pi​com,
ši​ro​kim rad​nim hla​ča​ma od dri​li​ha i pla​vom pu​lo​ve​ru pu​nom ru​pi​ca od mo​lja​ca, a
ruke su mu bile pr​lja​ve. “Evo nama na​šeg pre​drad​ni​ka”, iz​go​vo​ri po​ma​lo ne​raz​go​vi​jet​-
no. “Sieg heil, dru​že. Sve po špa​gi?”
Hedwig, Or​tru​di​na ses​tra, koja je vo​di​la ku​ćans​tvo Tha​mlin​go​vih, bub​ne ga lak​-
tom u re​bra, a Wal​ter od​mah​ne gla​vom. “A kako ti to iz​gle​daš?” upi​ta pri​ja​te​lja iz​vla​če​-
ći mu vlat sla​me iz pla​vih ko​vr​ča i is​prav​lja​ju​ći mu ovrat​nik pu​lo​ve​ra.
“Je l’ se nisi mo​gao bar malo opra​ti i po​češ​lja​ti, i obu​ći ne​što pris​toj​no? I kad si se
pri​je sti​gao to​li​ko na​lo​ka​ti?”
Fi​ete pre​ba​ci nogu pre​ko noge i po​vu​če dim odveć la​ba​vo smo​ta​ne ci​ga​re​te. U ku​-
to​vi​ma nje​go​vih usa​na, kao i obič​no, za​li​je​pi​lo se ne​što sko​re​ne sli​ne, a kada je za​tvo​rio
za​sje​nje​ne oči, iz​gle​dao je kao dje​voj​ka, uska lica bez ijed​ne dla​či​ce, du​gih, uvi​je​nih tre​-
pa​vi​ca.
“Po​kor​no jav​ljam, moj vođo: pris​toj​ne odje​će ne​mam. Ni​kad je još ni​sam imao.
Uos​ta​lom, zar ni​smo u šta​li? U sva​kom slu​ča​ju, tako smr​di. I vi​dim samo ese​sov​ska go​-
ve​da.”
Sada ga i Wal​ter uda​ri. “Je l’ ti do​sa​dio ži​vot, idi​ote?” pro​ci​je​di kro​za zube. “Umjes​-
to što se stal​no raz​ma​hu​ješ ve​li​kim ri​je​či​ma, bo​lje obav​ljaj svoj po​sao! Što rade za​sra​ne
čiz​me i pre​ga​če u pros​to​ri​ji za mli​je​ko? Krpe za pro​cje​đi​va​nje nisu bile na​mo​če​ne, stol​-
či​ći su bili raz​ba​ca​ni na sve stra​ne, a te​lad je sta​ja​la na pro​pu​hu. Čim nema sta​rog, ti sve
za​pus​tiš. I soba ti je ko svi​njac. Ka​žem ti, bude li ti pri​li​je​pio još jed​nu pri​mjed​bu, loše
ti se piše. Onda mo​žeš za​bo​ra​vi​ti še​grt​ski is​pit.”
“Uff”, ot​puh​ne Fi​ete i otre​se pe​peo o rub obliž​nje lon​ča​ni​ce. “Ve​li​ki po​gla​vi​ca Ata
je zbo​rio. Sve uvi​jek mora blis​ta​ti kao sun​ce.” Iz​va​di bocu dre​is​ter​na iz dže​pa hla​ča i ot​-
pi​je gut​ljaj. “Al za sve su kri​ve prok​le​te iz​bje​glič​ke žen​ske, čo​vje​če! Te uop​će ne zna​ju
gdje je kra​vi dupe, a gdje gla​va. Te bi muz​le dr​ške me​tle. I onda im objaš​nja​vam kako to
ide, a za to, da​ka​ko, tre​ba vre​me​na: prvo li​je​po njež​no na​ne​seš mast; ne po​te​žeš cice,
nego ih pri​tiš​ćeš; ne smi​ješ pre​ki​nu​ti pre​ra​no, nego tre​baš te​me​lji​to iz​gla​di​ti ži​vo​ti​nju.
I dok se onda opet obu​češ...” On pru​ži bocu Eli​sa​beth. “Je l’ tako, mala moja?”
Ona is​kri​vi lice i po​tap​ša se po čelu. “Fi​ete, ti si je​dan naj​o​bič​ni​ji sta​ri pra​sac!” reče.
“Nije ni čudo što su te iz​ba​ci​li iz gim​na​zi​je.” Za​tim ot​pi​je malo ra​ki​je, stre​se se i pros​li​-
je​di bocu pri​ja​te​lji​ci.
“Ne”, do​met​ne Hedwig i dla​nom obri​še otvor gr​li​ća. “On je mla​di pra​sac. Odak​le ti
uop​će ta br​lja, lo​pu​žo jed​na? Iz moje ku​hi​nje?”
Fi​ete se nas​lo​ni na pro​zor​ski križ i šut​ke is​puh​ne dim, a Wal​ter do​ba​ci: “Vje​ro​jat​no
ju je tram​pio za vrh​nje. Iona​ko je sve​jed​no ho​će​mo li moći is​po​ru​či​ti mas​lac ili ne, ha,
to je tek obič​no pot​ko​pa​va​nje bor​be​ne moći. Ta što je nama ne​ko​li​ko go​di​na lo​go​ra...
A gdje si ti bila ve​če​ras? Zar mi nisi htje​la spre​mi​ti ne​što za jelo?”
Hedwig, koja je uple​la kes​te​njas​tu kosu u ple​te​ni​ce te ih smo​ta​la i pod​vr​nu​la unu​-
tra, raz​ro​ga​či oči. “Kako, mo​lim? Pa i je​sam!” uz​vra​ti po​vri​je​đe​nim gla​som i is​pra​vi
leđa. “Što ti je da​nas? Ta​njur pun sen​dvi​ča sa šun​kom, ki​se​lim kras​tav​ci​ma i ja​je​tom.
Ima​la sam još i malo kom​po​ta. Sve je bilo u os​ta​vi!” Na sebi je ima​la pli​si​ra​nu vu​ne​nu
suk​nju i blu​zu s oz​na​kom BDM6 bez kra​va​te, a on po​ka​že na la​nac s klju​če​vi​ma koji joj
 www.balkandownload.org

je vi​sio oko vra​ta, u iz​re​zu blu​ze. “Ali ni​sam mo​gao ući u ku​hi​nju”, reče, na što ona za​-
pre​pa​šte​no za​dr​ži dah i ru​kom pre​kri​je usta.
Ali vi​dje​lo se da se iza pr​sti​ju hi​ho​će. “Opros​ti, Ata! Stvar​no mi je žao. I su​tra ću ti
na​pra​vi​ti tvo​je omi​lje​no jelo, obe​ća​vam! Imam još jed​nu li​men​ku špi​na​ta.”
Er​nst Ko​bluhn, nje​zin za​ruč​nik, iz​a​đe iz pros​to​ra iza šan​ka i po​lo​ži ma​len pos​lu​žav​-
nik pun svje​že to​če​na piva na pro​zor​sku da​sku. I on je no​sio te​ren​sku odo​ru Waf​fen-
SS-a sa zvi​jez​dom na re​ve​ru i ra​nje​nič​kom ko​laj​nom u vi​si​ni srca. “Ži​vio RNST!” reče
i uda​ri Wal​te​ra po ra​me​nu. Poz​na​va​li su se iz Ru​hr​skog po​dru​čja; bili su su​sje​di u
Essen-Bor​bec​ku. Obo​ji​ca su na​kon za​vr​še​ne os​nov​ne ško​le že​lje​la pos​ta​ti ru​da​ri, kao i
veći dio nji​ho​va raz​re​da, ali bu​du​ći da je ve​ći​na rud​ni​ka bila za​tvo​re​na zbog zrač​nih na​-
pa​da, za​vod za za​poš​lja​va​nje pos​lao ih je na sje​ver. “I, dra​gi moj, kako je? Dugo se ni​-
smo vi​dje​li. Ima li no​vos​ti o sta​rom Ur​ba​nu?”
Wal​ter uzme pivo. “Ne, ni​kak​vih. Ot​kad su ga pre​mjes​ti​li, više ne do​la​zi po​šta –
tako bar kaže moja maj​ka. A što vi uop​će tu ra​di​te, ti i tvo​ji paj​da​ši? Zar ne bis​te mo​ra​-
li biti na fron​ti?” Er​nst, koji je u me​đu​vre​me​nu pos​tao knji​go​vo​đa u pi​la​ni, pri​ja​vio se
dra​go​volj​no pri​je go​di​nu dana, a sada je smi​ju​lje​ći se pljes​nuo ru​kom po nav​la​ci pi​što​lja
od ula​šte​ne kože. “Pa i je​smo, Ata, i je​smo! Doš​lo je doba da se sa​tre taj bi​jed​ni duh za​-
le​đa. Fron​ta je po​svu​da!”
Wal​ter kim​ne bez ri​je​či i po​gle​da pre​ma po​zor​ni​ci, po ko​joj su se raz​mje​šta​li glaz​be​-
ni​ci, ta​ko​đer u odo​ra​ma. Neki su od​lo​ži​li šta​ke i šta​po​ve is​pred sebe na tlo pri​je no što
su uze​li ins​tru​men​te, a Fi​ete za​če​pi bocu i do​ba​ci: “Bok, ve​li​ki rat​ni​če! Opet si se oki​-
tio no​vim ko​ma​dom lima? Je l’ is​ti​na ono što se pri​ča: da su ti raz​ni​je​li jed​no jaje?”
Eli​sa​beth ga uštip​ne za nad​lak​ti​cu, ali su​go​vor​ni​ku nje​gov ko​men​tar nije pok​va​rio
ve​se​lje. “Pa čuj, to nije sa​svim ne​toč​no. Po​go​di​lo me od​bi​je​no zrno, u jed​noj kaz​ne​noj
eks​pe​di​ci​ji. Do​ga​đa​lo se to već i ge​ne​ra​li​ma, Imi. Po​ne​kad jed​nos​tav​no za​bo​ra​viš ski​-
nu​ti re​men i iz​ne​na​da dođe do od​bi​ja​nja od kop​če. Ali ako ho​ćeš baš toč​no zna​ti: sve
je za​ras​lo kako tre​ba i sjaj​no funk​ci​oni​ra.” On na​mig​ne Hedwig. “Mo​žeš pi​ta​ti svo​ju
šo​go​ri​cu.”
Ona te​atral​no zine i po​dig​ne ruku, kao da će ga oša​ma​ri​ti. Ali Fi​ete, utr​nuv​ši opu​-
šak na pro​zor​skoj das​ci, nije ga pu​štao na miru. “Zna​či, sam si sebi raz​nio jaje... A što
sad zna​či kaz​ne​na eks​pe​di​ci​ja?” upi​ta, ne oba​zi​ru​ći se na Wal​te​rov po​gled. “Jes​te kog
po​ko​ka​li? Ci​vi​le?”
“E, stvar​no si ša​ljiv​dži​ja!” Er​nst ga pre​zir​no od​mje​ri. “Ni​smo valj​da išli pit kavu na
fron​tu. Par​ti​za​ni su nam na​ni​je​li gu​bit​ke, pa smo ušli u sela i de​set​ko​va​li im obi​te​lji i
sto​ku. Gra​na​te na šta​le i cak! Mis​liš da se meni to svi​đa? Ur​li​ci ko​nja su mi još u uši​ma,
da čo​vjek ne iz​dr​ži. Ali to ti je ra​to​va​nje, naj​te​ži po​sao koji si mo​žeš za​mis​li​ti.”
Fi​ete grok​ne i iz​va​di rup​čić iz dže​pa, zgu​žvan dro​njak. “Gra​na​te na šta​le, de​set​ko​va​-
li obi​te​lji...” pro​mrm​lja i po​tr​ga rup​čić. “O, jad​na pi​lje​vi​no od voj​ni​ka, ma što ti znaš!
Jesi kad po​ma​gao kra​vi koja se teli? Kad do​bi​je gr​če​ve jer joj je ma​ter​ni​ca okre​nu​ta? Ili
joj je zdje​li​ca pre​uska, a tele leži po​pri​je​ko i ne želi van? Da ti za​peš​ća pr​s​nu i žile ti po​-
pu​ca​ju u oči​ma. Do​ni​je​ti stvo​re​nje na svi​jet, to ti je naj​te​ži po​sao. Uni​šta​va​ti i ubi​ja​ti
može sva​ki idi​ot.” Usek​ne se i doda pri​gu​še​ni​jim gla​som: “Time, na​rav​no, ne že​lim reći
ni​šta pro​tiv tebe. Ima i in​te​li​gent​nih idi​ota.”
Er​nst pro​bli​je​di i ja​go​dič​ne mu se kos​ti trz​nu, kao da je škr​gut​nuo zu​bi​ma. “Fi​ete!”
po​vi​če Hedwig odjed​nom re​skim gla​som. Po​dig​nu​la je oš​tro is​cr​ta​ne obr​ve, a nje​zin
pre​pla​še​ni po​gled pre​li​je​tao je iz​me​đu Fi​etea i za​ruč​ni​ka.
“Na​lio si se ko le​tva, tik​va​ne je​dan! Kako samo mo​žeš tako go​vo​ri​ti!” Ona brzo
uzme dvi​je kri​gle piva s plad​nja i drh​ta​vim ru​ka​ma pru​ži sva​ko​me jed​nu. “A sad ćete se
pris​toj​no po​na​ša​ti, jes​te čuli! Že​lim mir u obi​te​lji.”
No mu​zar​ski se na​uč​nik ne os​vr​ne na is​pru​že​nu kri​glu, nego spre​mi rup​čić na​trag u
džep. “Kri​vog si upe​ca​la”, pro​mrm​lja, skliz​ne na pod s pro​zor​ske da​ske i po​la​ga​no se
upu​ti pre​ko dvo​ra​ne pre​ma to​ale​ti​ma; na hla​ča​ma mu se ocr​ta​va​la iz​bo​či​na od dre​is​-
ter​na.
U tom tre​nut​ku odjek​ne tre​mo​lo na bub​nje​vi​ma, a tru​bač, jed​no​ru​ki mu​ška​rac,
ogla​si se tu​šem, što je bio znak za po​če​tak ple​sa. U da​lji​ni za​štek​će pas. Gos​ti, uglav​-
nom žene i sta​ri​ji mu​škar​ci, za​gr​le se u po​čet​nom po​lo​ža​ju i za​gle​da​ju jed​ni dru​gi​ma u
oči. Po​je​di​ni su ma​ha​li vr​hom ci​pe​le ili od​bro​ja​va​li takt i čim je or​kes​tar za​svi​rao, je​dan
po je​dan par is​pu​ni ples​ni po​dij vr​te​ći se po nje​mu. Na​ti​ska​na go​mi​la što je vo​nja​la na
znoj, ra​ki​ju i ru​ži​nu vo​di​cu pro​gu​ta Hedwig i Er​ns​ta, a ni Fi​ete​ova pla​vo​ko​sa gla​va više
se nije vi​dje​la.
“Pri​ja​telj, do​bar pri​ja​telj...” Pod​bo​če​na ru​ka​ma o pro​zor​sku da​sku, Eli​sa​beth je ma​-
ha​la no​ga​ma i pje​vu​ši​la me​lo​di​ju. Iz​bje​ga​va​la je po​gle​da​ti Wal​te​ra. Kim​nuv​ši jed​nom
poz​na​ni​ku, pr​stom pri​pri​je​ti mla​đoj ses​tri, koja se pri​lju​bi​la uz ne​kog re​do​va. “A što je,
što ble​jiš ko tele u ša​re​na vra​ta?” proz​bo​ri kra​jič​kom usa​na. “Još ni​kad nisi vi​dio svi​le​-
nu ha​lji​nu? Ne​ćeš me pi​ta​ti za ples?”
Dio čela po​vrh slje​po​oč​ni​ca, na ko​jem joj je kosa bila iz​nim​no tan​ka, za​cr​ni​la je dr​-
ve​nim ug​lje​nom ili na​go​re​nim plu​te​nim če​pom. Wal​ter ot​pi​je malo piva bez pje​ne.
“Ne, ne mogu ple​sa​ti”, od​go​vo​ri. “Ofu​re​na su mi sto​pa​la, ako si mo​žda za​bo​ra​vi​la. Pri
sva​kom ko​ra​ku me boli. Za​što nisi doš​la si​noć? Mo​gla si mi ih na​ma​za​ti maš​ću.”
Ali Eli​sa​beth ne od​go​vo​ri, ba​rem ne iz​rav​no. Malo se us​pra​vi, po​dig​ne bra​du i po​-
gle​da pre​ma šan​ku; pri​tom pre​vu​če do​nju us​ni​cu pre​ko gor​nje i po​če​še se ma​lim pr​-
stom po vra​tu. “A do​bro, kako ho​ćeš”, reče na​po​s​ljet​ku. “Iona​ko ne vo​lim cmiz​drav​ce.
Onda ću si nać ne​kog dru​gog.”
Sko​čiv​ši s pro​zor​ske da​ske, no​ga​ma glas​no is​tis​ne zrak iz či​za​ma. Po​tom po​tr​či na​-
 www.balkandownload.org

pri​jed i pri​dru​ži se voj​ni​ci​ma, a Mark Huns​te​in, de​be​li vođa mjes​no​ga RNST-a, smjes​-
ta joj pru​ži ci​ga​re​tu i na​to​či ra​ki​ju. Kada joj je ne​što šap​nuo na uho, ona se na​smi​je i
Wal​ter po​mis​li kako za​pra​vo nije li​je​pa. Ima​la je ne​rav​ne, neo​bič​no sive zube, pre​dug
nos, si​ćuš​ne gru​di i mr​ša​ve bo​ko​ve, no kada bi je čo​vjek samo po​gle​dao, imao je osje​ćaj
da već pod pr​sti​ma osje​ća glat​ko​ću nje​zi​ne kože. Osim toga bilo je u njoj ne​čeg blis​ta​-
vog, što je mo​žda po​tje​ca​lo od nje​zi​ne dr​skos​ti, ne​kak​va sa​svim po​seb​na sna​ga koja se
ma​nje oči​to​va​la u po​ma​lo bo​ja​ž​lji​vu po​gle​du nje​zi​nih sit​nih oči​ju, a mno​go više u sja​ju
nje​zi​nih cr​nih obr​va. Po​ne​kad je mis​lio da u sebi uis​ti​nu ima ne​što ci​gan​sko.

Or​kes​tar je svi​rao “Mor​na​ra to ne može po​tres​ti!”; tru​bač je pje​vao. Wal​ter se pro​bi​jao

među ple​sa​či​ma pre​ma ku​hinj​skim vra​ti​ma s okru​glim ok​nom i već je uhva​tio kva​ku,
kada ga net​ko po​tap​ša po le​đi​ma. Cr​ven u licu, is​pu​ca​nih usa​na, Kla​us Tha​mling sta​-
jao je iza nje​ga u kož​na​tom ka​pu​tu sa zlat​nom stra​nač​kom znač​kom na re​ve​ru. “He,
he, nema de​zer​ti​ra​nja”, reče i za​gla​di ri​jet​ku kosu una​trag. Is​pod vre​ćas​tih po​doč​nja​ka
još su mu se na​zi​ra​li tra​go​vi mo​to​cik​lis​tič​kih na​oča​la. “Kamo ćeš? Je l’ sve bilo u redu?”
Wal​ter kim​ne. “Ni​šta se na​ro​či​to nije do​ga​đa​lo. Po​la​ko se praz​ne za​li​he pe​tro​le​ja i
ka​me​na za li​za​nje. A i Bi​jel​ka će se mo​žda usko​ro ote​li​ti. Već joj se vidi vo​de​njak.”
Sta​ri ola​ba​vi kra​va​tu. “Pa da, za​što i ne bi. Odres​ci za ko​nač​nu po​bje​du. A ko​li​ko
mli​je​ka?”
“Je​dva šes​to li​ta​ra. Ve​ći​nu su već od​ni​je​li, bez po​t​vr​de. Jes​te us​pje​li vra​ti​ti trak​tor?”
Od​mah​nuv​ši gla​vom, upra​vi​telj kvrc​ne ku​kas​ti križ na re​ve​ru. Pri​pa​dao je vlas​ni​ku
ima​nja, ge​ne​ra​lu We​hr​mac​h​ta7 Van Cle​efu, koji je po​gi​nuo po​čet​kom rata; Tha​mling,
koji nije bio član stran​ke, po​vre​me​no se nji​me ko​ris​tio kada bi išao u po​hod uprav​nim
ti​je​li​ma. “Bom​bon mi nije ni​šta vri​je​dio, mom​če. Ti bi vje​ro​jat​no ot​pra​ši​li i Fü​hre​ra.
Hoće nam dati ko​nje, neke tamo polj​ske rage iz ko​njič​kih za​li​ha. Naj​bo​lje da od​mah
poč​ne​mo ko​si​ti ko​som.” Iz​vu​če etui iz dže​pa. “A do​bro, idem sad još po​pu​ši​ti ci​ga​re​tu
i malo se uli​zi​va​ti onom tu​pa​nu od mjes​nog vođe, zbog kvo​ta mas​ti i tome slič​no. Pazi
na ko​le​gu i ne idi kas​no leći, jesi čuo? U pola pet že​lim vi​dje​ti svje​tlo u šta​la​ma. U se​-
dam do​la​ze po sto​ku za kla​nje.”
“U redu”, reče Wal​ter i otvo​ri vra​ta. Jah​n​so​ni su po​svu​da po​ta​pa​li vrše te se u tavi
uvi​jek mo​glo naći ne​ko​li​ko je​gu​lja ili ive​ra​ka, a kada je kro​čio u hod​nik pre​ma ku​hi​nji,
na​nju​ši pr​že​nu sla​ni​nu. Unu​tra su sta​ja​li mu​škar​ci u odo​ra​ma, njih dva​de​se​tak ili više, i
jeli krum​pir-sa​la​tu iz zdje​li​ca. Ka​ra​bi​ni i lake stroj​ni​ce, neki s ba​ju​ne​ta​ma, bili su os​lo​-
nje​ni o zid, a na stol​či​ću is​pred pro​zo​ra pre​ma bla​go​va​oni​ci sje​dio je čas​nik, vođa pos​-
troj​be.
S cr​ve​nom vrp​com že​ljez​no​ga kri​ža u ru​pi​ci za dug​me, mi​je​šao je žli​či​com po ša​li​ci,
a Wal​ter po​dig​ne ruku na nje​mač​ki poz​drav, ali je sa​vi​je u lak​tu zbog uska pros​to​ra. Za​-
tim pro​vi​ri kroz okan​ce, po​lo​ži ko​va​ni​cu od jed​ne mar​ke na da​sku i reče: “Daš mi sen​-
dvič s ri​bom, Sybel? Ni​sam još ve​če​rao.” Glaz​ba u dvo​ra​ni utih​nu​la je, sto​lo​vi i stol​ci su
se po​mi​ca​li, a čas​nik, na či​joj je oz​na​ci čina na ru​ka​vu sta​ja​lo “Frun​d​sberg”, ime di​vi​zi​-
je, od​mje​ri ga od gla​ve do pete. Za​tim ot​pi​je gut​ljaj, obli​že usne i pro​go​vo​ri: “Opa, nije
li ovo blis​tav pri​mje​rak za tje​lo​hra​ni​telj​sku je​di​ni​cu? Poz​na​jem li te, dru​že? Je​smo se
već sre​li?” U su​sjed​noj pros​to​ri​ji net​ko kao da je dr​žao go​vor, čuli su se jez​gro​vi​ti to​no​-
vi, a Wal​ter sleg​ne ra​me​ni​ma. “Ne znam...” od​go​vo​ri. “Tamo na​pri​jed, vje​ro​jat​no, kod
šan​ka. Ra​dim ov​dje na ima​nju, kao mu​zar.”
Čas​nik čaj​nom žli​či​com po​dig​ne s oči​ju štit​nik kape od cr​nog vul​kan​fi​be​ra. “Kao
što? Kako? A tko se bori za do​mo​vi​nu?” Wal​ter uzme sen​dvič koji mu je gos​ti​oni​čar,
za​jed​no s ku​su​rom, pru​žio pre​ko da​ske. Sas​to​jao se od dvi​je prek​lop​lje​ne kri​ške kru​ha
pre​ma​za​ne de​be​lim slo​jem mas​la​ca, s ko​ma​di​ma su​še​ne je​gu​lje, i on od​mah za​gri​ze te
mlja​ska​ju​ći od​go​vo​ri: “Tek mi je se​dam​na​est. Ov​dje smo od ko​ris​ti za rat.”
U su​sjed​noj se pros​to​ri​ji plje​ska​lo, a čas​nik se na​smi​je, is​pus​tiv​ši po​drug​ljiv zvuk, i
ot​kop​ča dug​me na des​no​mu za​peš​ću. Zu​bi​ma svu​če ru​ka​vi​cu s pr​sti​ju, pri​pa​li ci​ga​re​tu
i pus​ti ši​bi​cu da pad​ne na pod, gdje je nas​ta​vi​la go​rje​ti. Wal​ter se nije usu​đi​vao zga​zi​ti
pla​mi​čak.
“Od ko​ris​ti za rat...” rok​ne čas​nik. “Što sve neću čuti! Mlad i zdrav, a gura se u za​le​-
đe, u mli​je​ko. Je l’ ne​ma​te žen​ske za te stva​ri?” Ot​pi​je još je​dan gut​ljaj čaja i mah​ne is​-
pru​že​nim pr​sti​ma, po​ka​zu​ju​ći van. “Brzo idi sjes​ti na​trag u dvo​ra​nu, jer tamo će ti reći
što je uis​ti​nu od ko​ris​ti za rat.”
Wal​ter kim​ne, od​gri​ze još je​dan ko​mad sen​dvi​ča i bez poz​dra​va se upu​ti pre​ma vra​-
ti​ma. Sre​br​ni pas​pu​li i iz​ve​ze​ne mr​tvač​ke gla​ve na voj​nič​kim ka​pa​ma mut​no su se pre​-
si​ja​va​li i prem​da je ma​lo​ko​ji od mu​ška​ra​ca bio veći ili jači od nje​ga, či​ni​lo se da ga gle​-
da​ju svi​so​ka i ne​volj​ko mu pra​ve mjes​ta. Uda​rao je o nav​la​ke pi​što​lja i na​boj​nja​če te
čak uga​zio na ne​či​ju nogu; ra​s​vje​ta je bila sla​ba.
Glaz​be​ni​ci su od​lo​ži​li ins​tru​men​te. Gos​ti su sje​di​li za sto​lo​vi​ma ili na klu​pa​ma duž
zi​do​va, a on pro​gu​ta po​s​ljed​nji ko​ma​dić je​gu​lje i pri​vu​če ku​hinj​ska vra​ta. Eli​sa​beth je
iz​me​đu pr​sti​ju vr​tje​la bi​je​li pa​pir​na​ti cvi​jet i či​ni​lo se da, kao i svi, slu​ša go​vor​ni​ka,
ono​ga čas​ni​ka na​gr​đe​ne po​lo​vi​ne lica i ruke u po​ve​zu. Nje​zi​na stro​ga usta me​đu​tim ne​-
ka​ko su se opus​ti​la i dje​lo​va​la su mu vrlo meko i ele​gant​no kada je htio sjes​ti po​kraj nje.
No tada mu put pre​pri​je​či ese​so​vac ši​ro​kih ple​ća, s po​čas​nim bo​de​žom za opa​sa​čem, i
po​dvik​ne: “Na​pri​jed, dru​že. Iz​vo​li samo na​pri​jed!”
Wal​ter trep​ne u dim. Na lus​te​ru od je​le​njih ro​go​va vi​sje​lo je još ne​ko​li​ko pa​pir​na​tih
vrp​ca od po​s​ljed​nje pros​la​ve Nove go​di​ne i on tek tada, hva​ta​ju​ći voj​ni​ko​vu ruku i ski​-
da​ju​ći je sa svo​je nad​lak​ti​ce, uoči po​dje​lu pu​bli​ke: uz iz​nim​ku sta​ro​ga Tha​mlin​ga, ko​-
je​mu je Or​trud do​da​va​la pivo pre​ko šan​ka, svi mu​škar​ci iz oko​li​ne, čak i star​ci, ra​nje​ni
 www.balkandownload.org

re​do​vi na do​pus​tu, še​gr​ti sa su​sjed​nih ima​nja i sje​do​ko​si vođa mjes​nog RNST-a, sje​di​li
su ili sta​ja​li u pred​njoj tre​ći​ni dvo​ra​ne. Wal​ter krat​ko pro​tr​lja ru​kav i ugu​ra se na klu​pu
po​kraj Fi​etea. Pri​ja​telj mu pru​ži bocu.
“...ipak smo za​dr​ža​li po​lo​žaj!” go​vo​rio je čas​nik na po​zor​ni​ci, ma​šu​ći ru​kom kada bi
tu i tamo tko po​že​lio zap​lje​ska​ti. “Obra​ni​li smo po​lo​žaj, i još više: na naj​ljep​ši na​čin
po​t​vr​di​li ugled Waf​fen-SS-a kao ga​si​la​ca va​tre na bo​jiš​ni​ci. Gdje smo mi, tamo je po​-
bje​da, to svat​ko zna. A za​što smo tako snaž​ni? Za​što nas ni​jed​na kiša gra​na​ta ne može
ras​tje​ra​ti?” Pes​ni​com se lupi po pr​si​ma. “Zato što ima​mo stav, ima​mo čast, i to nije
praz​na fra​za, nije pus​ta go​vo​ran​ci​ja, nije sla​bo​krv​no mo​ra​li​zi​ra​nje. Jer kad mi iz​go​vo​ri​-
mo tak​vu ri​ječ, kad ka​že​mo čast, lju​di, mi mis​li​mo na ne​što opip​lji​vo, ne​što što svi​ma
po​ma​že i što svat​ko može za​tra​ži​ti od nas.” Sme​đe ru​ka​vi​ce od ve​lu​ra bile su mu iz​li​za​-
ne na ja​go​di​ca​ma pr​sti​ju, koje upe​ri u okru​glu kop​ču na svo​me opa​sa​ču. “Ov​dje sto​ji,
iz​li​ve​no u me​ta​lu: Moja čast je oda​nost. A to zna​či: oda​nost Fü​hre​ru, na​ro​du i do​mo​vi​-
ni, oda​nost di​vi​zi​ji i dru​go​vi​ma, pa i u naj​ve​ćoj nu​ždi. I oda​nost ne​po​ko​leb​lji​voj vje​ri u
po​bje​du!”
Ne​ko​li​ko je tre​nu​ta​ka šu​tio. Ruku pre​kri​že​nih u kri​lu, gla​ve os​lo​nje​ne o zid​nu
oblo​gu, Fi​ete je sklop​lje​nih oči​ju tiho za​hr​kao. “Vje​ruj​te mi, znam o čemu pri​čam. Već
sam sko​ro bio mr​tav”, nas​ta​vio je čas​nik. “Ne​pri​ja​telj​ski meci ko​vi​tla​li su nas po​put je​-
sen​skog liš​ća. Po​go​đen šrap​ne​lom u rame, le​žao sam pod za​pa​lje​nim ten​kom i mo​gao
sam oča​ja​va​ti, ali ni​sam se bo​jao. Znao sam da mogu ra​ču​na​ti na oda​nost svo​jih dru​go​-
va i da će oni, ako tre​ba, za​ko​ra​či​ti i u pa​kao da bi me spa​si​li. I tako je i bilo, lju​di, i tako
će uvi​jek biti: iz​vuk​li su me odan​de. Mis​li​li smo na bar​bar​ske hor​de, na bolj​še​vič​ku
opas​nost i vašu ne​duž​nu dje​cu, stres​li smo drek s ra​me​na i jur​ca​li da​lje – sve do po​bje​-
de!”
Pri po​s​ljed​njoj ri​je​či lupi pe​tom o pod i po​dig​ne zdra​vu ruku uvis, na što vođa mjes​-
no​ga RNST-a i po​je​di​ne žene u dvo​ra​ni uz​vra​te glas​nim “Heil!” Za​ču​je se neo​d​lu​čan
apla​uz, koji ubr​zo ja​čim plje​ska​njem poč​nu pot​pi​ri​va​ti voj​ni​ci po​re​da​ni uza zi​do​ve
dvo​ra​ne, a na kra​ju ne​ko​li​ci​na gos​ti​ju čak za​top​će. Go​vor​nik, ko​je​mu je ka​pao znoj s
čela, baci le​ti​mi​čan po​gled na Fi​ete​ove ne​po​mič​ne ruke.
Po​tom ot​pi​je gut​ljaj vode, a na po​zor​ni​cu se usp​ne Mark Huns​te​in. Pod krup​nim
mu​škar​cem škri​pa​le su stu​be. No​sio je ot​kop​čan sako; tr​buh, od ko​jeg su od​sta​ja​li vr​-
ho​vi pr​s​lu​ka, obil​no mu se pre​li​je​vao pre​ko po​ja​sa hla​ča. I na ovrat​nik je zak​va​čio zlat​-
nu stra​nač​ku znač​ku, a dok se smi​je​šio, ke​sio je zube i skup​ljao oči is​pod bi​je​lih obr​va,
tako da mu se više nisu vi​dje​le ša​re​ni​ce. Ru​ku​ju​ći se s čas​ni​kom, šap​ne mu ne​što na ra​-
čje cr​ve​no, spr​že​no uho, i na​po​s​ljet​ku se okre​ne pu​bli​ci.
“Hva​la!” vik​ne i ola​ba​vi čvor kra​va​te. “Puno vam hva​la na ve​li​koj čas​ti koju nam
uka​zu​je​te svo​jim po​sje​tom, dra​gi no​si​te​lju vi​te​ško​ga kri​ža, gos​po​di​ne Frick, i na va​šim
za​pa​nju​ju​ćim opi​si​ma! Si​gur​no će nam svi​ma os​ta​ti u traj​nom sje​ća​nju. Ba​rem ov​dje u
ovoj pros​to​ri​ji ne pos​to​ji nit​ko tko se ne divi va​šim pos​tig​nu​ći​ma i mo​že​mo se samo
na​da​ti da je i naše dje​lo​va​nje dje​lo​mič​no pri​do​ni​je​lo bor​be​noj sna​zi va​ših lju​di. Jer kao
što uvi​jek kaže moj sta​ri pri​ja​telj Tha​mling: nema rata bez mli​je​ka!” Trep​ću​ći, po​tap​še
se po tr​bu​hu. “Ali ni ki​mo​va​ča ne ško​di.”
Pu​bli​ka se na​smi​je, net​ko za​zvi​ždi, a on po​dig​ne prst. “Znam, dra​gi pri​ja​te​lji, da že​-
li​te nas​ta​vi​ti ple​sa​ti. Že​li​te se za​ba​vi​ti i biti, za pro​mje​nu, opet bez​briž​ni. To ste i zas​lu​-
ži​li, tre​ba​te ple​sa​ti. Do​pus​ti​te samo da ka​žem ovo: vre​me​na su te​ška i zah​ti​je​va​ju sa​mo​-
pri​je​gor, ali svi smo upra​vo čuli da dru​gi teže pate, bol​ni​je se odri​ču, i mi ćemo im bez
ok​li​je​va​nja pru​ži​ti po​dr​šku. Što bi​smo bili do tek bi​je​dan ku​tak do​mo​vi​ne kad bi​smo
se na​kon opi​sa po​žr​tvov​nos​ti i ne​se​bič​ne ve​li​či​ne nas​ta​vi​li vla​da​ti isto kao do​sad?”
On mah​ne ru​kom i po​ka​že na voj​ni​ke uza zi​do​ve. “Tko bi no​ćas mo​gao pos​la​ti ove
hra​bre, po​žr​tvov​ne mu​škar​ce na​trag na te​ren, u va​tru, i oti​ći kući kao da je ovo bio tek
obi​čan ple​s​njak, sat vre​me​na bez sud​bi​ne i obve​za? O, ne, dra​gi pri​ja​te​lji, toga više
nema! I mi slu​ži​mo Fü​hre​ru, i mi ima​mo čast i oda​nost koje ne​pri​ja​telj ne smi​je po​ga​-
zi​ti. Bor​ba do po​s​ljed​njeg met​ka, tako gla​si kri​la​ti​ca, bo​lje grob nego rob, i zbog toga...”
Pri​bli​ži se rubu po​zor​ni​ce obrub​lje​no​mu cr​ve​nom na​bra​nom tka​ni​nom i stis​ne de​-
be​le šake. “Zbog toga, pri​ja​te​lji moji, pred​la​žem da sva​ki mu​ška​rac na ovoj za​ba​vi, bio
mlad ili sta​ri​ji, sva​ki ko​jem je mio ži​vot vlas​ti​te obi​te​lji i vlas​ti​ta gru​da zem​lje i koji
može dr​ža​ti oruž​je, još ve​če​ras dra​go​volj​no pris​tu​pi po​bjed​nič​kom Waf​fen-SS-u. To
jed​nos​tav​no du​gu​je​mo na​šim ju​na​ci​ma na fron​ti!”
Stiš​ću​ći pes​ni​ce uz bo​ko​ve, pri​vu​če bra​du vra​tu. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, krat​kih po​put
ot​ku​ca​ja srca, či​ni​lo se da je iz​ne​nad​na ti​ši​na pa​ra​li​zi​ra​la pu​bli​ku. Ni​jed​na vje​đa nije
trep​nu​la, ni​jed​na se ruka nije trz​nu​la, tek ri​je​dak dim ci​ga​re​ta vi​ju​gao je pros​to​ri​jom, a
vođa mjes​no​ga RNST-a raz​ro​ga​či oči. “Tko je pro​tiv...” doda ti​šim gla​som, za​gla​di
kosu una​trag i cmok​ne je​zi​kom, kao da mu je ne​što iz​me​đu zuba. “Tko je pro​tiv, može
sad slo​bod​no... us​ta​ti.”
Čas​nik je hlad​no pro​uča​vao mu​škar​ce is​pred po​zor​ni​ce, a Wal​ter se pre​pad​ne kada
je Fi​ete je​dva pri​mjet​no na​peo leđa i po​gle​dao po dvo​ra​ni, u ko​joj su se raz​li​je​ga​li sve​-
op​će šap​ta​nje, mr​mor i stru​ga​nje no​ga​ma. Jed​na žena za​je​ca, krat​ko i mrač​no, kao da je
od​mah pok​lo​pi​la usta ru​ka​ma, a bu​du​ći da je sje​dio to​li​ko bli​zu pri​ja​te​lju da su im se
ra​me​na do​di​ri​va​la, Wal​ter osje​ti bla​go drh​tu​re​nje koje je pro​že​lo Fi​etea te za​ču​je kru​-
lje​nje u nje​go​vu že​lu​cu i od​luč​no za​dr​ža​va​nje daha. Brzo ga uhva​ti za leđa pu​lo​ve​ra i
omo​ta tka​ni​nu oko šake. Is​to​dob​no mu sta​ne na nogu, na co​ku​lu, i pro​sik​će mu na
uho: “Jesi po​lu​dio? Os​ta​ni na mjes​tu! Ku​hi​nja je puna ese​so​va​ca. Sam​ljet će te!”
Fi​ete sklo​pi oči i po​nov​no se os​lo​ni o zid​nu oblo​gu. Čas​nik za​pa​li ci​ga​re​tu, a vođa
RNST-a čvr​sto pljes​ne dla​no​vi​ma i pro​tr​lja ih. “Eto, mo​lim li​je​po, znao sam da kod nas
 www.balkandownload.org

nema za​bu​ša​na​ta. Nje​mač​ka srca, Re​ich može biti po​no​san na vas. Svi voj​no spo​sob​ni
mla​di​ći i mu​škar​ci, is​tu​pi​te sad ova​mo na​pri​jed, gdje sje​di Er​nst Ko​bluhn, i pri​ja​vi​te se
za su​tra uju​tro. On će vam reći što i kako da​lje. A sad ćemo za​svi​ra​ti, ako smi​jem za​mo​-
li​ti! I rat​ni​ci po​ne​kad mo​ra​ju ple​sa​ti. Heil Hi​tler!”
Samo su ri​jet​ki zap​lje​ska​li ili uz​vra​ti​li na poz​drav; glaz​be​ni​ci su se na​dvi​li nad ins​-
tru​men​te. Kada je jed​no​ru​ki tru​bač in​to​ni​rao “Ku​pit ću ti ša​re​ni ba​lon”, Wal​ter us​ta​ne
i os​vr​ne se tra​že​ći Eli​sa​beth. Ese​sov​ci su pro​češ​lja​va​li dvo​ra​nu i raz​dva​ja​li ples​ne pa​ro​ve
ako se nisu sas​to​ja​li od dvi​ju žena, zah​ti​je​va​li od mu​ška​ra​ca da im po​ka​žu voj​nič​ke
knji​ži​ce, uvje​re​nja o bo​les​ti i pro​pus​ni​ce za iz​la​zak, a je​dan je čak zgra​bio ne​kog še​pav​ca
za no​ga​vi​cu, po​dig​nuo je i pro​uča​vao dr​ve​nu nogu s oko​va​nom ci​pe​lom. Kada je nje​go​-
va su​pru​ga po​če​la pro​s​vje​do​va​ti, dru​gi joj je za​če​pio usta svo​jom ka​pom.
“Sve re​dom idi​oti!” pro​mrm​lja Fi​ete, is​praz​ni bocu i sta​vi pri​ja​te​lju ruku oko vra​ta.
“Ma se​rem im se na to! Dođi, ide​mo umri​je​ti.”
Neg​dje da​lje od njih čaše su zve​ke​ta​le po podu. Is​pred gos​ti​onič​ko​ga sto​la sa zvo​-
nom već se stvo​ri​la gru​pi​ca lju​di, a Tha​mling kim​ne Wal​te​ru nav​la​če​ći ka​put. “Mo​gli
smo si i mis​lit”, pro​mrm​lja. “Kao da bi RNST tek tako pok​lo​nio ba​čvu piva, iz čis​tog
čo​vje​ko​ljub​lja... Ali kako ću da​lje? Da vo​dim po​sao sa stra​nim rad​ni​ci​ma, ili što? Uju​-
tro mi na​kon muž​nje os​ta​vi​te na stu​bi sve klju​če​ve, i od mlje​ka​re. I ve​če​ras se ne mo​ra​-
te bri​nu​ti za Bi​jel​ku, ja ću je po​gle​da​ti. Bo​lje se po​bri​ni​te za svo​je cure.” Pro​đe pr​sti​ma
kroz Fi​ete​ovu za​mr​še​nu kosu i pru​ži im ruku, što za svih tih go​di​na nije ni​jed​nom uči​-
nio. “Ako se vra​ti​te živi i zdra​vi, uvi​jek mo​že​te opet doći ra​di​ti kod mene.”
Iz​vu​če kož​na​tu kapu iz dže​pa i otvo​ri vra​ta. Hla​dan, go​to​vo le​den zrak na​hru​pi
unu​tra. Er​nst Ko​bluhn, koji je sada no​sio ži​ča​ne na​oča​le s okru​glim ok​vi​rom pri​č​vr​š​će​-
nim vrp​com na tje​me​nu, kim​ne ot​prav​lja​ju​ći jed​nog star​ca i is​ke​si se kada su Wal​ter i
Fi​ete priš​li sto​lu. “Vidi, vidi, tko bi to re​kao! Ata i Imi ipak idu na fron​tu”, reče. “Obri​-
sat će pod vama dvo​ji​com! Ali prvo će vas iz​dri​la​ti u na​šem li​je​pom Ham​burg-Lan​gen​-
hor​nu, a onda, tko zna... Mo​žda će vam ba​ću​ške brzo za​bi​ti ba​ju​ne​tu u gu​zi​cu, pa ćete
se moći od​mo​ri​ti u la​za​re​tu. Bu​di​te rano uju​tro na sto​va​ri​štu drva, u čvr​stim ci​pe​la​ma i
s malo prt​lja​ge.”
Kada je lu​pio pe​čat na dva rje​še​nja o no​va​če​nju, Wal​ter baci po​gled pre​ma šan​ku.
Je​dan čas​nik dao je Or​tru​di​noj maj​ci da mu za​ši​je dug​me, dru​gi je či​tao no​vi​ne Na​rod​-
ni pro​ma​trač.8 Stra​ža​ri po​kraj vra​ta pro​ma​tra​li su ple​sa​če. Wal​ter se nag​ne na​pri​jed i
lup​ne po po​pi​su na ko​jem je već sta​ja​lo ne​ko​li​ko ime​na i adre​sa. “Ne mo​raš nas upi​sa​ti,
Er​ns​te, čemu to uop​će”, tiho proz​bo​ri. “En​gle​zi su već u Kle​veu, Rusi pred Ber​li​nom,
sve će sku​pa iona​ko usko​ro za​vr​ši​ti. Ta pri​ja​te​lji smo, zar ne? Čemu sad više kr​va​ri​ti?”
No Fi​ete ga gur​ne us​tra​nu. “To uop​će ne do​la​zi u ob​zir!” pro​frf​lja i čvr​sto se uhva​ti
za sta​lak gar​de​ro​be. Ka​ci​ge na ku​ka​ma poč​nu uda​ra​ti jed​na o dru​gu. “Daj, ne slu​šaj tog
kra​va​ra. Usro se od stra​ha. Ja se že​lim bo​ri​ti, ja sam su​pe​ro​ruž​je, moj me​tak ne​kon​tro​li​-
ra​no leti. Za​pi​ši me kao ge​ne​ra​la, ti... šo​go​re!”
Nag​ne se pre​ko sto​la i po​drig​ne u Ko​bluh​na, na što ovaj hi​tro us​tuk​ne. Nosa oro​še​-
na bi​se​ri​ma zno​ja, usa​na pre​tvo​re​nih u tan​ku crtu, od​vr​ne pok​lo​pac ze​le​nog na​liv​pe​ra
Pe​li​kan, koje je imao još od škol​skih dana, a kada se Wal​ter još jed​nom pri​bli​žio sto​lu
kako bi ga po​ku​šao uvje​ri​ti, od​mah​ne gla​vom i pro​ci​je​di kro​za zube: “Bo​lje ti je da šu​-
tiš, Ur​ba​ne...” Zbog od​sja​ja svje​tlos​ti svje​tilj​ke oči su mu se samo na tre​nu​tak naz​re​le
kroz stak​la na​oča​la; brže no što se tin​ta sli​je niz pero, on pot​pi​še pa​pi​re i po​tje​ra ih ru​-
kom. “Toč​no u se​dam. Tko ne dođe, de​zer​ter je. Heil Hi​tler!” Wal​te​ru klo​nu ra​me​na.
No Fi​ete sa​lu​ti​ra, pro​mrm​lja “Daj vik​ler!” i okre​ne se na pe​ta​ma.
U dvo​ra​ni, gdje je ples ne​tom bio za​vr​šio, lju​di su zah​ti​je​va​li još glaz​be vi​ču​ći i plješ​-
ću​ći u rit​mu, koji je bub​njar pre​uzeo, a fla​utist pre​tvo​rio u prve tak​to​ve mar​ša “König​-
grät​zer”. S plad​njem pu​nim kr​ho​ti​na u ru​ka​ma Or​trud se pro​bi​ja​la među gos​ti​ma.
Nje​zi​na kosa boje lana bila je ras​pu​šte​na, niz obra​ze su joj se sli​je​va​le suze, a dok je ra​-
zve​zi​va​la pet​lju pre​ga​če, ruke su joj drh​ta​le. Ipak se po​ku​ša na​smi​je​ši​ti, po​lju​bi i za​gr​li
svo​ga mom​ka, šap​ne mu ne​što na uho, a po​tom po​gle​da Wal​te​ra i reče: “Pa​zit ćeš na
nje​ga, je l’ tako? Jako je ble​sav.”
“Po​ku​šat ću”, od​go​vo​ri on. “Ne bri​ni. Vje​ro​jat​no će sve​mu biti kraj i pri​je no što
pro​đe​mo obu​ku.”
Nje​zi​na mu maj​ka pre​ko šan​ka doda ra​ki​ju, ak​va​vit bli​je​do zlat​ne boje u za​mag​lje​-
noj čaši. Sada su svi​ra​li “Za jed​nu noć bla​žens​tva”, a Wal​ter is​teg​ne vrat. Eli​sa​beth je
bila niža od ve​ći​ne gos​ti​ju i bu​du​ći da nig​dje nije vi​dio nje​zi​nu gus​tu kosu sa se​de​fas​tim
obru​čem, pog​ne se po​vi​je​nih ko​lje​na i po​tra​ži nje​zi​ne čiz​me među broj​nim no​ga​ma,
no i to je bilo uza​lud.
Hedwig mu mah​ne ple​šu​ći s vo​đom RNST-a, a on obu​hva​ti usta dla​no​vi​ma te us​-
na​ma na​gla​še​no obli​ku​je ime svo​je dje​voj​ke. Kada je na nje​zi​nu licu pro​či​tao da ne zna
od​go​vor, mah​ne joj i iz​a​đe iz lo​ka​la.
Za​hlad​nje​lo je i po​je​di​nač​ne pa​hu​lje brzo su, vo​do​rav​no, pre​li​je​ta​le ka​nal. U ka​bi​ni
Ha​no​ma​ga ža​ri​le su se ci​ga​re​te, a is​pod ce​ra​de mu​škar​ci su se smi​ja​li i jed​na je žena kri​-
ča​la. Čak i ruč​ke omo​ta​ne li​kom i kož​na​to sje​da​lo nje​go​va bi​cik​la bili su le​de​ni. Po​la​ko
je vo​zio kroz bu​kov gaj dok su mu za​mrz​nu​te mla​ke kr​c​ka​le pod gu​ma​ma. Vla​ti ra​nih
usje​va duž ces​te, ne​dav​no još rav​ne i pro​zir​ne na mje​se​či​ni, sada su se po​gi​ba​le u svim
smje​ro​vi​ma, pre​svu​če​ne krz​ne​nim slo​jem mra​za.
Po​kret​ne pas​tir​ske ku​ći​ce na dva ko​ta​ča i ovce nes​ta​le su, iza po​lu​kruž​nih pro​zo​ra
pros​to​ri​je za pri​pre​ma​nje stoč​ne hra​ne nije go​rje​lo svje​tlo. Je​dva je još koji ko​mad rub​-
lja vi​sio na uže​tu i Wal​ter se uve​ze u dvo​ri​šte ima​nja, od​škri​ne vra​ta sta​je te ugu​ra bi​cikl
u boks za bi​ko​ve. Po​tom upa​li pe​tro​lej​ku i usp​ne se ljes​tva​ma do mu​zar​skih so​bi​ča​ka. I
 www.balkandownload.org

na ma​ho​vi​ni iz​me​đu ope​ka blis​ta​lo je inje. Neo​bo​je​ne pod​ne gre​de, kroz čije su se sas​-
ta​ve vi​dje​li sje​nik i sta​ja za kra​ve, ugi​ba​le su se pod nje​go​vim ko​ra​ci​ma.
Zas​tor od iz​li​za​na ju​te​nog plat​na nije bio sa​svim za​tvo​ren. Sobu je oba​sja​va​la mje​se​-
či​na i on prvo ugle​da ha​lji​nu ured​no pre​ba​če​nu pre​ko nas​lo​na stol​ca, s pa​pir​na​tim cvi​-
je​tom u ru​pi​ci za dug​me. Gu​me​ne čiz​me sta​ja​le su u pod​nož​ju usko​ga kre​ve​ta, a kada je
po​la​ko po​dig​nuo svje​tilj​ku – sla​baš​no je go​rje​la, pla​men se di​mio – Eli​sa​beth ru​kom
pre​kri​je oči. Na​ni​je​la je novi sloj ruža na usne, a vid​lji​vo ku​ca​nje nje​zi​ne vrat​ne žile i
du​bo​ko cr​ni​lo nje​zi​nih dla​ka pod pa​zu​hom na ne​ko​li​ko mu tre​nu​ta​ka oduz​mu dah.
Pri​tis​nuv​ši ru​kom ko​si​nu kro​va, suhu tr​sti​ku, on sta​ne pr​sti​ma jed​ne noge na petu
dru​ge kako bi izuo čiz​mu. Že​ljez​ni kre​vet za​š​kri​pi. “Na​dam se da ćeš usko​ro uga​si​ti
svje​tlo!” pro​sik​će ona i okre​ne se na bok. “Ina​če od​mah idem odav​de.”

Od pr​vo​bit​ne vo​jar​ne još su samo dve​ri os​ta​le neo​šte​će​ne, moć​ni svod od klin​ke​ra.
Krov za​po​vjed​niš​tva bio je iz​re​še​tan, kiša je bub​nja​la po sto​lo​vi​ma, kroz pro​mo​če​ne ta​-
pe​te iz​bi​ja​la je žbu​ka. No u ba​ra​ci na rubu is​ko​pa ilo​va​če bilo je to​plo toga pos​li​je​pod​-
ne​va kad je sat​nij​ski do​čas​nik za​bra​nio iz​la​zak te su svi no​va​ci – pros​to​ri​ju su di​je​li​la
njih dva​de​set​če​tvo​ri​ca – le​ža​li na kre​ve​ti​ma i pi​sa​li pi​sma, igra​li šah ili jed​nos​tav​no dri​-
je​ma​li. Iz vlaž​nih ča​ra​pa i kapa pre​ba​če​nih pre​ko ci​je​vi peći pu​ši​lo se, dok se iz za​pa​lje​-
na drva ši​rio smo​last mi​ris.
Nisu samo zgra​de sa spa​va​oni​ca​ma bile za​ka​mu​fli​ra​ne, pre​kri​ve​ne gra​njem, nego i
tran​s​por​te​ri i pro​tuz​rač​ni to​po​vi među dr​ve​ćem, i prem​da su En​gle​zi već pri​je ne​kog
vre​me​na pres​ta​li bom​bar​di​ra​ti vo​jar​ne jer su se, kako se po​ta​ji​ce pret​pos​tav​lja​lo, usko​-
ro na​mje​ra​va​li sami use​li​ti u njih, tu i tamo net​ko bi i da​lje po​dig​nuo gla​vu kada bi vje​-
tar za​la​ma​tao ce​ra​da​ma. Taj je zvuk na​li​ko​vao na onaj koji su is​pu​šta​li lov​ci bom​bar​de​-
ri što su sve češ​će i da​nju pre​li​je​ta​li nji​ho​vo po​dru​čje i pu​ca​li po sve​mu, čak i po sto​ci.
U ni​zin​sko​me kra​jo​bra​zu iz da​lji​ne se vi​dio dim kako se uz​di​že iz kro​vo​va sta​ja, ti​nja​-
ju​će tr​sti​ke.
Wal​ter pri​đe pro​zo​ru i otvo​ri pa​ke​tić koji mu je pos​la​la maj​ka. Među ka​pi​ma kiše
po ok​ni​ma su klju​ca​la zrna tuče. Se​dam žena iz lo​go​ra, koje su ra​di​le u is​ko​pu, stis​nu​lo
se jed​na uz dru​gu is​pod nad​streš​ni​ce troš​ne šupe, za​hr​đa​le li​me​ne plo​če. Po​to​či​ći tan​ki
po​put iga​la ci​je​di​li su se kroz rupe na nji​ho​ve obri​ja​ne gla​ve i u ovrat​ni​ke nji​ho​vih kuta
i jak​ni. Sve su dr​ža​le pog​nu​tu gla​vu. Voj​nik na stra​ži u du​gač​kom pla​štu po​vu​kao je
svo​ga psa s trač​ni​ca kada se je​dan va​go​net na​tr​pan br​dom vre​ća do​ko​tr​ljao niz pa​di​nu.
Koč​ni​ce su za​š​kri​pa​le.
U omot​ni​ci su bile ci​ga​re​te, li​me​na ku​ti​ja Scho-Ka-Kole9, ko​mad voć​no​ga kru​ha s
kan​di​ra​nom li​mu​no​vom ko​rom i fo​to​gra​fi​ja raz​ru​še​ne kuće. Ku​ti​ju ci​ga​re​ta Over​stolz
do​ba​cio je Fi​eteu, koji je sje​dio na stol​cu bez nas​lo​na i tup​kao žu​lje​ve na sto​pa​li​ma.
Mali Sven Ja​cob​sen iz Elm​shor​na, pri​je dva dana smje​šten na kre​vet iz​nad nje​go​va, tiho
za​zvi​ždi kro​za zube. “Vama si​gur​no do​bro ide!” šap​ne. “I ja bih vo​lio ima​ti tak​vu maj​-
ku.”
Kuća u Esse​nu pre​tvo​ri​la se u brdo ci​ga​la, ko​mad dim​nja​ka i stu​bi​šte str​ša​li su iz tog
brda, a u vrtu je le​žao Le​nin har​mo​nij, nje​go​vi po​ug​lje​nje​ni os​ta​ci. “Mo​joj maj​ci si​gur​-
no ide do​bro”, uz​vra​ti Wal​ter i gur​ne ku​ti​ji​cu s čo​ko​la​dom is​pod jas​tu​ka. “Za​tre​ska​la
se u no​vog tipa, po​greb​nog po​du​zet​ni​ka, stal​no mi ša​lje ci​ga​re​te.” Doda i Sve​nu jed​nu
ku​ti​ju te sjed​ne za stol s pi​smom u ruci. “Pro​blem je je​di​no u tome što uop​će ne pu​-
šim.”
Maj​ka je pi​sa​la bo​ji​com i s vre​me​na na vri​je​me vla​ži​la joj vrh, tako da su prva slo​va
ri​je​či bila iz​ra​zi​ti​je pla​va. “Dra​go mi je što si još uvi​jek u vo​jar​ni”, pi​sa​la je. “Mo​žda
ćemo usko​ro ko​nač​no po​bi​je​di​ti, pa uop​će ne​ćeš mo​ra​ti ići na te​ren! Ov​dje je sve ne​ka​-
ko zbr​da-zdo​la. Hva​la Bogu, bili smo u sklo​ni​štu kad je pala bom​ba. Her​bert je do​bar
pre​ma nama, a mi mu po​ma​že​mo u pos​lu. Ima pri ruci mno​ge sto​la​re koji iz​ra​đu​ju li​je​-
so​ve, jer umi​re se uvi​jek, kako se ono kaže, a sada, na​ža​lost, i češ​će no ina​če. Nje​go​va
kuća, ona s ve​li​kom ka​pi​jom na sta​rom grob​lju, znaš je, do​sad je bila po​šte​đe​na. U po​-
dru​mu su jed​na vra​ta kroz koja se ide još više u du​bi​nu, pre​ma ka​ta​kom​ba​ma. Pri​je su
tamo bili re​zer​vo​ari za vodu – za po​tre​be piv​ni​ce! – a sad su nas​la​ga​li kos​ti, je​zi​vo. Ali
nema bo​ljeg mjes​ta za vri​je​me zrač​ne uz​bu​ne, ne osje​ti se sko​ro ni​kak​vo po​drh​ta​va​nje.
Od tvog oca ni ri​je​či – na svu sre​ću, sko​ro bih rek​la. Ono o de​gra​di​ra​nju je is​ti​na. Po​t​-
vr​dio mi je sta​ri gos​ti​oni​čar, koji isto radi u Dac​ha​uu, ali je do​šao na do​pust jer ga je
po​go​di​lo. Pok​lo​nio je ci​ga​re​te onim kri​mi​nal​ci​ma, ili tko je već tamo za​to​čen, pola ku​-
ti​je Ec​k​s​te​ina. Net​ko od stra​ža​ra pro​lio je pivo dok su kar​ta​li skat, pa su sta​vi​li ci​ga​re​te
na peć da se osu​še. Bile su sko​ro sa​svim sk​vr​če​ne i više ih nit​ko nije htio pu​ši​ti. I onda
ih je on dao za​rob​lje​ni​ci​ma i zbog toga su ga pre​mjes​ti​li, ne​mam poj​ma kamo.”
Svje​tlo se pro​mi​je​ni​lo te Wal​ter po​dig​ne po​gled; is​pred ba​ra​ke se za​us​ta​vio ka​mi​on
s ras​pli​nja​čem na drva. “Osim toga sr​dač​ne čes​tit​ke za ro​đen​dan! Ako tre​baš ne​što, javi
mi. Za​sad nam je pod​noš​lji​vo, Her​bert sa​mos​tal​no odre​đu​je ci​je​nu. Nit​ko mi ne može
pro​pi​sa​ti za ko​li​ko ću ma​ra​ka do​di​ri​va​ti le​še​ve, uvi​jek kaže, i to je toč​no! Po​ne​kad se
na nje​go​vim ru​ka​ma još za​dr​ži neki mi​ris, ali mo​žda to samo umiš​ljam, jer je ina​če
stvar​no čist. Za ovaj put to​li​ko. (Bože moj, osam​na​est go​di​na... Imaš koju svo​ju sli​ku, u
odo​ri?) Puno te poz​drav​lja tvo​ja m.”
Wal​ter pre​okre​ne vlaž​ne ča​ra​pe i la​ga​ne voj​nič​ke kape koje su se su​ši​le na ci​je​vi peći
te gur​ne pi​smo u žar. Za​puh je zvi​ždao kroz pu​ko​ti​ne na pro​zo​ri​ma i prem​da je i da​lje
plju​šta​lo kao iz ka​bla, žene su iz​aš​le iz zak​lo​na kro​va i po​če​le is​to​va​ri​va​ti stva​ri. Iz onih
vre​ća koje su se otvo​ri​le ku​lja​li su spi​si, za​hr​đa​le li​men​ke i ras​tr​ga​na za​tvo​re​nič​ka odje​-
ća; od​v​la​či​le su ih do je​zer​ca koje se nije do​ima​lo du​bo​ko. To​nu​le su plit​ko is​pod žuć​-
 www.balkandownload.org

kas​to​sme​đe po​vr​ši​ne i na tre​nu​tak je iz​gle​da​lo kao da pre​ko vode trči pas, ro​tvaj​ler.
Vra​ta se otvo​re, je​dan se sto​lac pre​vr​ne. No​va​ci, go​to​vo svi u cr​nim tre​nir​ka​ma s ru​-
na​ma na pr​si​ma, sko​če iz kre​ve​ta i za​uz​mu stav. Ne​ko​li​ko ih zas​te​nje, a pot​po​ruč​nik
dok​tor Rapp, ko​jeg su po​ta​ji​ce zva​li Je​zi​ča​vi, krat​ko po​dig​ne ruku i poč​ne raz​gle​da​va​ti
nji​ho​va ra​nja​va sto​pa​la, po​s​lje​di​cu for​si​ra​nih mar​še​va pret​hod​nih noći. Smi​ju​lje​ći se,
upa​li strop​nu svje​tilj​ku.
Iz sa​ni​tet​ske tor​be koju je no​sio iz​va​di bri​tvu, pa​ket vate i punu šaku ma​lih ži​go​va iz
ko​jih su vi​ri​le krat​ke igli​ce te ih sta​vi na stol. Za​tim od​če​pi apo​te​kar​sku bocu, uli​je bis​-
tru te​ku​ći​nu u dvi​je pli​ti​ce bu​bre​žas​ta obli​ka i od​vr​ne čep stak​len​ke s tin​tom. “Dak​le,
čuj​te me”, reče i spus​ti se na sto​lac. “Sad ću vam te​to​vi​ra​ti krv​nu gru​pu. Do​du​še, sva​ki
bi je voj​nik uvi​jek tre​bao zna​ti na​pa​met, ali tko zna gdje će u da​nom tre​nut​ku le​ža​ti...
šala mala. Os​lo​bo​di​te unu​tar​nju stra​nu li​je​ve nad​lak​ti​ce i ra​duj​te se njež​noj boli.”
Ski​ne kapu, po​gle​da ce​du​lju i prvo kim​ne ko​zi​ča​vo​mu Jör​nu Asmu​sse​nu, sob​nom
re​da​ru. De​zi​fin​ci​rav​ši ko​ma​di​ćem vate od​go​va​ra​ju​će mjes​to, umo​či žig u tin​tu, na​teg​ne
no​va​ko​vu kožu pal​cem i ka​ži​pr​stom te za​bi​je igli​ce do kra​ja. Za​tim mu pru​ži flas​ter i
pre​kri​ži nje​go​vo ime na po​pi​su. “Ina​če, mo​gli bis​te se po​že​lje​ti ri​je​ši​ti ovog zna​ka”, do​-
met​ne. “Po​vi​jest je pre​vrt​lji​va. U tom vam slu​ča​ju pre​po​ru​ču​jem da uga​si​te ci​ga​re​tu na
tom mjes​tu. Ju​riš​nič​ki kan​di​dat Ca​ro​li, A po​zi​tiv​na, is​tu​pi!”
Fi​ete za​vr​ne ru​kav i pri​bli​ži mu se še​pa​ju​ći; do​čas​nik po​gle​da pre​ko ruba sto​la od​-
ma​hu​ju​ći gla​vom.
“Ma vidi ti našu njež​nu du​ši​cu. Jesu ti ples​ne ci​pe​li​ce si​noć opet bile pre​uske? Jod bi
ti mo​gao po​mo​ći, mom​če, ali brže će za​ci​je​lje​ti ako se po​mo​kriš po sto​pa​li​ma.” Ne​ko​li​-
ko se no​va​ka poč​ne smi​juc​ka​ti, a li​ječ​nik iz​va​di ko​mad vate iz ku​ti​je i obri​še stak​lo svo​-
ga sata. “Nije smi​ješ​no, lju​di, is​ti​na je. Urin je ste​ri​lan ako ste zdra​vi. Po​pi​šaj​te se na
ranu, i na te​re​nu, i za​ci​je​ljet će vam tri​put brže.”
On utis​ne Fi​eteu žig u kožu, a ovaj stis​ne oči i zas​te​nje po​ka​zu​ju​ći zube: “Po​kor​no
jav​ljam, pot​po​ruč​ni​če, da imam pli​ko​ve i na pe​ta​ma.”
Na​pu​će​nih usa​na, pro​ma​tra​ju​ći kr​va​ve vr​ho​ve igli​ca, čas​nik kim​ne. “Da, shva​ćam,
to će već biti teže. Po​treb​no je ima​ti opre​mu od​go​va​ra​ju​će ve​li​či​ne i sa​vit​lji​vos​ti ako se
ne že​liš ci​je​li une​re​di​ti.” Za​tim na​mig​ne os​ta​li​ma u kru​gu. “Onda mo​raš dati ne​kom
dru​gom da ti se po​pi​ša po no​ga​ma, ne?”
Neki slo​že gri​ma​se, dru​gi se glas​no na​smi​ju, a čak se i Fi​ete na​smi​je​ši. Po​tom se os​-
lo​ni o stol, pri čemu go​to​vo do​dir​ne čas​ni​ko​vu kapu, uzme flas​ter i pos​ta​vi pi​ta​nje u
oz​ra​čju op​ćeg ve​se​lja: “Hoće li nas još uop​će pos​la​ti na fron​tu, dok​to​re Rapp?”
U is​to​me tre​nu svi za​šu​te, a nji​hov na​dre​đe​ni uba​ci žig u po​su​di​cu, nag​ne se una​-
trag na stol​cu, pre​kri​ži pr​ste pre​ko kop​če na opa​sa​ču i pri​ku​je po​gled uz Fi​ete​ovu ruku,
ne skre​ću​ći ga sve dok je mla​dić nije po​vu​kao. “Još uop​će?” upi​ta i na​be​re obr​ve. “Kako
to mis​li​te još uop​će, kan​di​da​te Ca​ro​li? Kako bih to tre​bao shva​ti​ti?” Na​smi​je​ši se ne​jas​-
no, go​to​vo sjet​no; u peći su puc​ke​ta​le smre​ko​ve cje​pa​ni​ce. “Tre​bam li to uop​će shva​ti​-
ti?”
Po​kre​tom gla​ve da Fi​eteu znak neka se uda​lji, a na​kon što ih je sve te​to​vi​rao, ode do
sliv​ni​ka u kutu, is​pe​re žig i pli​ti​ce te ih vra​ti u tor​bu. Na​po​s​ljet​ku kvrc​ne pr​sti​ma.
“Dak​le, kan​di​da​ti, po​čuj​te ova​mo!” Pri​če​ka tre​nu​tak da svi za​uz​mu stav i za​gle​da se
mimo njih u is​kop. Kap​ci su mu umor​no vi​sje​li pre​ko zje​ni​ca. “Na​rav​no da vas neće još
uop​će pos​la​ti na fron​tu”, pro​go​vo​ri go​to​vo očin​skim gla​som, a tu i tamo za​ču​je se gla​-
san uz​dah olak​ša​nja. Fi​ete na​mig​ne Wal​te​ru.
“Pos​to​ji li glup​lje pi​ta​nje? Pa već su vas pos​la​li”, nas​ta​vi. “Ovi​me je os​nov​na obu​ka
za​vr​še​na, iako ste bili u vo​jar​ni samo tri tjed​na umjes​to uobi​ča​je​na tri mje​se​ca: od​sad se
ima​te pra​vo zva​ti pri​pad​ni​ci​ma Waf​fen-SS-a. Vaša sat​ni​ja sa svim na​red​ni​ci​ma pri​dru​-
žit će se pos​troj​ba​ma is​pred Bu​dim​pe​šte; u dva​de​set je​dan sat tran​s​por​te​ri će sta​ja​ti u
dvo​ri​štu. Ski​ni​te pos​te​lji​nu s kre​ve​ta i is​praz​ni​te or​ma​re. Ne že​lim ov​dje više vi​dje​ti ni
čač​ka​li​ce! Sieg heil!”
Uzme tor​bu i okre​ne se, a kada su se vra​ta za njim za​tvo​ri​la, mno​gi se skljo​ka​ju na
kre​vet, tiho psu​ju​ći. Fi​ete jed​nim po​kre​tom po​me​te ša​hov​ske fi​gu​re s plo​če, sta​vi ci​ga​-
re​tu u usta i pri​đe Wal​te​ru, koji je sta​jao po​kraj pro​zo​ra žva​ču​ći ko​mad voć​no​ga kru​ha,
pu​šta​ju​ći da mu se la​ga​no ras​ta​pa na je​zi​ku.
Kiša je bub​nja​la po stak​lu koje je ima​lo pu​ko​ti​nu, sre​br​nu li​ni​ju. Vre​će su sada le​ža​-
le u je​zer​cu. U ba​ra​ka​ma na rubu jame – vi​dje​li su se samo vr​ho​vi kro​vo​va i ne​ko​li​ko
dim​nja​ka bez dima – odjek​ne rog, znak za ve​čer​nju pro​ziv​ku, a žene, ko​ji​ma su se ha​lji​-
ne li​je​pi​le za leđa, poč​nu po​la​ko gu​ra​ti va​go​net uz str​mi​nu. Pas im je nju​šio noge.
Lok​ve su tre​pe​ri​le, du​gač​ko ko​ri​je​nje grm​lja i sta​ba​la iš​ču​pa​no iz raz​nih slo​je​va
zem​lje le​lu​ja​lo se na vje​tru, a Wal​ter ru​kom obri​še okno i sklo​pi vje​đe. Na tre​nu​tak,
kra​tak po​put ot​ku​ca​ja srca, mo​gao je po​vje​ro​va​ti da je ri​ječ o pri​vi​đe​nju pro​uz​ro​če​nom
is​toč​ka​nim stak​lom. U ne​vje​ri​ci lup​ne Fi​etea.
I do​is​ta, u je​zer​cu se ne​što mi​ca​lo, ne​što se tr​za​lo pod ju​te​nim plat​nom blat​nja​ve
boje; ocr​ta​lo se ko​lje​no, mo​žda la​kat, obris uska lica. I krat​ko po​tom po​nov​no je nes​ta​-
lo is​pod po​vr​ši​ne.

“Dra​ga Eli​sa​beth, ipak mo​ra​mo na fron​tu, pa ti pi​šem na​br​zi​nu, jer mi je ovo za​sad
zad​nja pri​li​ka. Ov​dje su nas mr​cva​ri​li, ali sam ba​rem po​lo​žio vo​zač​ki, za sve ka​te​go​ri​je,
i vri​je​dit će mi i u ci​vil​nom ži​vo​tu. Dak​le mo​žeš već sad po​tra​ži​ti ko​li​ca ko​ji​ma ću te
usko​ro vo​za​ti uoko​lo. Mo​žda ok​lop​nim iz​vid​nič​kim vo​zi​lom? Do​bio sam tvo​ju do​pis​-
ni​cu, stvar​no si straš​no li​je​na. Čak mi i ses​tra više piše, a ona ima tu​ber​ku​lo​zu. Što ti
zna​či ono: ‘je​dan, dva, tri’? Ma mogu pret​pos​ta​vi​ti, ali bilo bi li​je​po kad bi to i na​pi​sa​la,
 www.balkandownload.org

i to u pi​smu. Od sta​rog Tha​mlin​ga čuo sam da ste se mo​ra​le pre​ba​ci​ti na kra​ve, i neka
vam je. Sad ćete vi​dje​ti kako je naš po​sao na​po​ran. Fi​ete te poz​drav​lja. Od​mah je, na​-
rav​no, imao na la​ge​ru neki pros​ti vic o sto​či​ću za muž​nju i tome slič​no. Sad pa​ki​ra​mo
sva​ki svo​ju kra​mu i kre​će​mo za Ma​đar​sku. Kad bu​dem imao po​štan​ski broj, pos​lat ću ti
ga, da mi mo​žeš pi​sa​ti. Ili se mo​žeš obra​ti​ti sre​diš​njem po​štan​skom ure​du u Er​fur​tu i
is​pod mog ime​na na​pi​sa​ti ‘u mar​šu’, tako će isto sti​ći. Osim ako bu​dem ‘u kur​cu’. Ali to
se neće do​go​di​ti, jer imam jed​nu li​je​pu us​po​me​nu i ona me čuva. Je​dan, dva, tri.”

Noću su bez puc​nja​ve sti​gli go​to​vo do In​gol​s​tad​ta, gdje su se če​tr​de​se​to​ri​ca iz ko​lo​ne

smjes​ti​la u skla​di​štu jed​ne ra​di​oni​ce, u štag​lju na rubu šume. U to​var​nom pros​to​ru
tran​s​por​te​ra bilo je le​de​no, tako da su se sada svi na​gu​ra​li oko uža​re​na dim​nja​ka iz​nad
og​nji​šta i stal​no su jed​ni dru​gi​ma pri​go​va​ra​li da sto​je na putu. Jed​na sa​ni​tet​ska je​di​ni​ca
pret​hod​ne je ve​če​ri iz​iš​la na ces​tu su​vi​še rano te se naš​la na ni​ša​nu ame​rič​kih bom​bar​-
de​ra. Pre​ži​vje​li, od ko​jih su neki no​si​li za​vo​je, za​jed​no s pri​pad​ni​ci​ma pos​troj​be za odr​-
ža​va​nje, po​prav​lja​li su svo​je vo​zi​lo, gad​no po​go​đen Opel Blitz s po​lu​pri​ko​li​com, tako
da se od pi​lje​nja, uda​ra​ca če​ki​ćem i va​re​nja nije mo​glo ni po​mis​li​ti na spa​va​nje.
Ču​ča​li su na ba​la​ma si​je​na i pu​ši​li, a kada su se tre​ba​li ja​vi​ti dra​go​volj​ci koji će do​ni​-
je​ti hra​nu iz sela, go​to​vo su svi po​dig​nu​li ruke. Po dva voj​ni​ka mo​ra​la su no​si​ti dvi​je
emaj​li​ra​ne kan​te obje​še​ne o šip​ku nas​lo​nje​nu na rame, a Egon Va​te​roth, nji​hov na​red​-
nik, po​gu​rao je kapu s čela i po​gle​dom pre​tra​žio nebo pre​kri​ve​no ri​jet​kim obla​ci​ma
pri​je no što im je ru​kom po​ka​zao neka pro​đu kroz vra​ta i za​pu​te se polj​skom sta​zom.
“Dr​ži​te oči otvo​re​ne!” vik​ne za nji​ma. “Ne tre​ba mi juha s ljud​skim me​som. Ame​ri
ima​ju bes​pri​je​kor​ne cilj​ni​ke, iz​bit će vam ci​ga​re​te iz usta.”
Oda​brao je Olea i Har​r yja La​at​za, bli​zan​ce iz oko​li​ne Plöna, te Wal​te​ra i su​ho​nja​-
vog Pa​ula Jep​p​se​na. Njih se če​tvo​ri​ca hi​tro za​pu​te sta​zom, voz​nim tra​kom obras​lim žu​-
tom tra​vom koja im je vla​ži​la ka​pu​te. Pri​tom su se dr​ža​li što bli​že bi​je​lim vr​ba​ma uz ja​-
rak, nji​ho​vim mjes​ti​mi​ce već pro​cva​lim mla​di​ca​ma na​lik na me​tle, a Paul, sin se​lja​ka iz
pre​dje​la Hu​su​ma, ot​ki​ne jed​nu gra​nu i reče: “Tre​ba odre​za​ti te po​div​lja​le mla​di​ce. Ina​-
če će od njih nas​ta​ti ža​los​ne vrbe.”
“Glu​post”, us​pro​ti​vi se Ole, koji je s Wal​te​rom no​sio šip​ku. “Mo​žeš mir​no ne​što os​-
ta​vi​ti pče​la​ma! Nije kas​no ni kad pro​cva​tu ci​ca​ma​ce.” I bli​zan​ci, koji go​to​vo uop​će
nisu sli​či​li je​dan dru​go​me, po​tje​ca​li su sa sela, ali je pje​ga​vi Ole učio za stro​ja​ra u Flen​-
sbur​gu, gdje su ga pri​je tri tjed​na po​ku​pi​li iz dvo​ri​šta stru​kov​ne ško​le i do​pre​mi​li rav​no
u vo​jar​nu. “Naš ih je otac pri​je čes​to znao pot​kre​sa​ti već po zimi, jer nije imao dru​gog
pos​la. I onda smo mo​ra​li ples​ti one usra​ne ogra​de, ko da smo žen​ske. Je l’ tako, Har​r y
moj?”
“Ma ne”, od​vra​ti mu brat. “Ja sam to vo​lio ra​di​ti. Bar onda kad je Hil​di​ca bila s
nama.” On po​gle​da Wal​te​ra. Malo po​pu​nje​ni​ji od bra​ta, po​ha​đao je po​ljo​pri​vred​nu
ško​lu u Ki​elu, gdje su voj​ni​ci di​vi​zi​je Frun​d​sberg op​ko​li​li Kino Glo​ria i sva​kog mu​škar​-
ca koji je iz​i​šao odan​de pro​gla​si​li dra​go​volj​cem. “Naša ro​đa​ki​nja, znaš. Tak​vu pok​va​re​-
nja​ki​nju svi​jet nije vi​dio. Ra​z​vla​či​la je koru sa slu​za​vih gra​na vrbe kao pre​zer​va​ti​ve i...”
On zas​te​nje. “To se ne da is​pri​ča​ti. S njom sam gle​dao onaj film, Ro​man​ca u duru ili
kako se već zvao, iz zad​njeg reda. I po​go​di​te gdje su mi bile ruke?”
“Bu​di​te tiho!” pro​sik​će Paul te se svi za​us​ta​ve i po​gle​da​ju u obla​ke, koji su se mjes​ti​-
mič​no ra​zi​la​zi​li na njež​no​pla​vo​me ožuj​skom nebu. No on samo is​pus​ti pr​dac, vi​sok
ton kao iz dje​čje tru​be, i oni nas​ta​ve smi​ju​ći se. Na​kon što se sta​za spo​ji​la s asfal​ti​ra​nom
ces​tom koja je vo​di​la uz​br​do kroz po​lja hme​lja, zvuk nji​ho​vih pot​pe​ti​ca jače je od​zva​-
njao, po​seb​no dok su pro​la​zi​li is​pod že​ljez​nič​kog na​si​pa. U udo​li​ni iza tu​ne​la le​ža​lo je
selo, če​ti​ri ili pet ma​ju​ra, jed​na gos​ti​oni​ca i jed​na raz​no​boj​no oli​če​na cr​k​va. Zid is​pod
ku​po​le tor​nja u obli​ku lu​ko​vi​ce bio je ra​zva​ljen, tako da se vi​dio sta​lak za zvo​no, praz​ni
tra​vej. Je​dan so​kol šću​ću​rio se iz​me​đu ro​go​va.
Dva mo​to​cik​la We​hr​mac​h​ta, ne​ka​mu​fli​ra​na, sta​ja​la su is​pred lo​ka​la. Šar​ke te​ških
vra​ta za​š​kri​pe, a kada su kro​či​li u hod​nik pun or​ma​ra i škri​nja, oba​vi​je ih pro​hlad​na ti​-
ši​na pro​že​ta mi​ri​som kvas​ca i ku​ha​na voća. Crne ka​me​ne plo​če na podu svje​tlu​ca​le su
na svje​tlos​ti svi​je​će koja je ti​tra​la is​pred ras​pe​la; pos​ter na zidu pri​ka​zi​vao je na​kriv​lje​-
nu sje​nu mu​škar​ca sa še​ši​rom i vi​so​ko po​dig​nu​tim ovrat​ni​kom. Ole za​zo​ve: “Heil Hi​-
tler, dra​gi lju​di! Ima li koga? Doš​li smo po juhu.”
Čulo se sk​vi​ča​nje svi​nja. Na kra​ju hod​ni​ka net​ko ši​rom otvo​ri vra​ta i iz sta​je iz​a​đe
mla​da žena u pre​ga​či bez ru​ka​va. “Ti bok​ca, već ste tu?” Kosu je no​si​la po​ve​za​nu u rep
ni​sko na vra​tu i u pr​vom se tre​nut​ku či​ni​lo da nosi cr​ve​ne ru​ka​vi​ce. I na gu​me​nim čiz​-
ma​ma ima​la je svje​že krvi. Pri​mi​je​tiv​ši kako mla​di​ći po​gle​da​va​ju nje​zi​na naga ko​lje​na,
ne​ho​tič​no se na​smi​je​ši. “Baš ko​lje​mo”, reče i za​mah​ne no​žem pre​ma ku​hi​nji, gdje se na
va​tri gri​jao ve​lik ko​tao. “Pos​lu​ži​te se sami. Vre​će s kru​hom su u sobi.”
Vra​ta sta​je se za​tvo​re. Mr​lje mas​no​će na ku​hinj​sko​mu zidu ras​ta​pa​le su se na sun​če​-
voj svje​tlos​ti što je upa​da​la kroz pro​zor​ske re​šet​ke te se po​nov​no zgru​ša​va​le u sje​ni.
“Sto mu gro​mo​va”, reče Ole i nag​ne se nad ko​tao. “Kak​va je ovo juha? Iz​gle​da ko su​-
traš​nje sra​nje, je l’ tako?”
Va​ri​vo od ra​sku​ha​ne leće po ko​jem su pli​va​li crni ko​lu​ti luka mi​ri​sa​lo je na ocat. Tu
i tamo na​zi​ra​le su se kri​ške krum​pi​ra, ali nig​dje ni ko​ma​dić mesa. “Ne”, od​vra​ti nje​gov
brat i po​li​že prst. “Nego ju​če​raš​nje.” Paul iz​va​di ne​ko​li​ko za​ima​ča iz hrpe po​su​đa u su​-
do​pe​ru. Dok su nje​go​vi dru​go​vi gra​bi​li mla​ku kašu u kan​tu, Wal​ter otvo​ri unu​tar​nji
pro​zor iz​me​đu ku​hi​nje i bla​go​va​oni​ce te se za​gle​da u lo​kal. I tu je us​pr​kos svi​je​tlo​me
pri​je​pod​ne​vu bilo mrač​no; pro​zo​ri su dje​lo​va​li po​put ure​za u du​bo​kim zi​do​vi​ma. Pla​-
vo​kos dje​čak u pum​pe​ri​ca​ma, koji se šću​ću​rio na klu​pi i či​tao, uz​vra​ti na nje​go​vo
 www.balkandownload.org

“Zdra​vo!” stid​lji​vim “Bog!” Pri​tom za​mah​ne no​ga​ma u te​škim ba​var​skim co​ku​la​ma i

baci brz po​gled pre​ma kutu u ko​jem je sta​ja​la peć, kao da ga upo​zo​ra​va.
Wal​ter se nag​ne na​pri​jed i, pri​je no što je ra​za​brao lica dvo​ji​ce mu​ška​ra​ca u obla​ku
dima, pri​mi​je​ti sjaj po​čas​nih me​tal​nih oz​na​ka što su im, na​lik na ula​šte​no sre​bro, vi​sje​-
le na lan​cu na pr​si​ma. Pred nji​ma su sta​ja​le praz​ne kri​gle piva, ta​nju​ri s os​ta​ci​ma hra​ne
i ko​ša​ri​ca s ne​tak​nu​tim bi​je​lim kru​hom. No​si​li su voj​ne odo​re za​kop​ča​ne do grla, a po
ovrat​nim la​ti​ca​ma vi​dje​lo se da su sto​žer​ni na​red​ni​ci. Je​dan je već bio pro​si​jed na slje​-
po​oč​ni​ca​ma, a dru​gi, ko​je​mu su manj​ka​la tri pr​sta des​ne ruke, po​vu​če dim i upi​ta:
“Što je, što ste ble​nu​li? Ne zna​te poz​dra​vi​ti? Is​tu​pi​te svi!” Wal​ter za​tvo​ri pro​zor​čić,
za​kop​ča ka​put i pro​sik​će: “Psi na lan​cu!10” Paul plju​ne na pod. Svi na​mjes​te opa​sa​če i
kape. Kada su ušli u gos​tin​sku bla​go​va​oni​cu kroz ro​ti​ra​ju​ća vra​ta, dje​ča​ka više nije bilo,
a knji​ga, Po​s​ljed​nji Mo​hi​ka​nac, le​ža​la je na jed​noj ba​čvi. Sa​lu​ti​rav​ši pre​ma pro​pi​si​ma,
za​uz​mu stav po​zor. Obo​ji​ca voj​nih po​li​ca​ja​ca u me​đu​vre​me​nu su sta​vi​la na gla​vu kape
s alu​mi​nij​skim vrp​ca​ma, a obo​ga​lje​ni je no​sio bi​je​le ru​ka​vi​ce s is​pu​nje​nim praz​ni​na​ma
za pr​ste koji su mu ne​dos​ta​ja​li. Na klu​pu na čelu sto​la, is​pod sli​ke Maj​ke Bož​je s plam​-
te​ćim sr​cem, bile su nas​lo​nje​ne dvi​je auto​mat​ske pu​ške.
Muhe su zu​ja​le u pro​zor​skoj niši. Sje​do​ko​si iz​va​di na​oča​le iz tor​be, po​ka​že nji​ma na
Har​r yja i reče: “Voj​nu knji​ži​cu i za​po​vi​jed za hod​nju.” Na ku​ti​ji ši​bi​ca po​kraj nje​go​va
ta​nju​ra bio je otis​nut isti mo​tiv kao i na pla​ka​tu u hod​ni​ku; is​pod ši​ro​ke sje​ne mu​škar​-
ca jar​ko​žu​tim slo​vi​ma pi​sa​lo je: “Pst! Ne​pri​ja​telj slu​ša!”
Har​r y ski​ne tor​bi​cu obje​še​nu oko vra​ta, pri​đe sto​lu i pro​go​vo​ri: “Po​kor​no jav​ljam,
doš​li smo po hra​nu.”
Čas​nik sku​pi obr​ve. Po​kraj nje​ga na klu​pi sta​ja​la je tam​no-ze​le​na dr​ve​na škri​nja iz​-
li​za​nih bri​do​va. Po​kre​tom gla​ve da znak no​va​ci​ma neka se po​nov​no svr​sta​ju u red i
otvo​ri voj​nič​ku knji​ži​cu u koju nije bilo upi​sa​no ni​šta osim osob​nih po​da​ta​ka. Har​-
ryje​va je kosa na fo​to​gra​fi​ji bila pre​ma​za​na po​ma​dom i no​sio je ci​vil​no odi​je​lo i kra​va​-
tu. Zlat​ni pa​pir bom​bo​na Stor​ck šu​ška​ju​ći skliz​ne iz​me​đu lis​to​va. “Zna​či li to da ne​-
ma​te za​po​vi​jed za hod​nju?”
“Pos​la​li su nas samo po hra​nu”, uba​ci se Paul, a čas​nik po​dig​ne bra​du i is​pru​že​nim
dla​nom lupi po sto​lu.
“Je​sam li mo​žda gluh, re​do​ve? Go​vo​rit ćete kad vas se pita – zar vam to nisu utu​vi​li
u gla​vu?” Po​lus​tis​nu​tim oči​ma pro​uča​vao je mla​di​će. Po​kraj piv​skih kri​gli sta​ja​le su, ta​-
ko​đer praz​ne, ma​nje čaše s uzor​kom cvi​je​ta en​ci​ja​na. Pre​la​ze​ći nok​tom pal​ca po pro​ci​-
je​pi​ma iz​me​đu zuba, ma​lim pr​stom iste ruke po​ka​že na Olea. “Koja sat​ni​ja?”
Ole glas​no gut​ne i od​go​vo​ri pro​muk​lim gla​som: “Po​kor​no jav​ljam, ni​smo još ras​po​-
re​đe​ni. Proš​li smo skra​će​nu os​nov​nu obu​ku u Ham​burg-Lan​gen​hor​nu, nas če​tr​de​se​to​-
ri​ca pri​pad​ni​ka SS-a, na​red​nik Vat​te​roth.”
 “Na​oru​ža​nje? Vo​zi​la?”
“Ka​ra​bi​ni K98, ruč​ne gra​na​te na šta​pu i ruč​no va​tre​no oruž​je. Dva tran​s​por​te​ra
Vo​mag.”
“Gdje ste smje​šte​ni, kamo ste se upu​ti​li?”
Wal​ter, koji je sta​jao po​kraj nje​ga, okre​ne petu i uda​ri ga, ali Ole ipak is​pru​ži ruku i
po​ka​že u neo​dre​đe​nu smje​ru. “Ki​lo​me​tar sje​ver​no odav​de, u ra​di​oni​ci koja slu​ži za
smje​štaj Waf​fen-SS-a. Kad pad​ne mrak, ide​mo da​lje do Gra​za, bo​lje re​če​no do Abel​sri​-
eda, gdje će nas ras​po​re​di​ti po di​vi​zi​ja​ma. Stvar​no smo samo doš​li po jelo za po putu.”
Čas​nik s pod​stav​lje​nom ru​ka​vi​com, koji je pra​vio bi​lje​ške, od​lo​ži bi​ljež​ni​cu i otvo​ri
sre​br​ni etui. U nje​mu su le​ža​le ci​ga​re​te oval​na pre​sje​ka. “I mi bi​smo u to tre​ba​li po​vje​-
ro​va​ti, ha? Je l’ iz​gle​da​mo tako glu​pi?” Od​rje​ši​to uda​ri ci​ga​ret​ni​kom po pok​lop​cu etu​-
ia. “Svi ste se bez na​dre​đe​nog naš​li iza glav​ne li​ni​je fron​te, tu gdje na​da​le​ko i na​ši​ro​ko
nema ni​kak​vih kre​ta​nja tru​pa. Ne no​si​te ni ka​ci​ge ni oz​na​ke čina, ne​ma​te pro​pus​ni​ce
ni za​po​vi​jed za hod​nju. Ni​smo pri​mi​li pri​ja​vu bo​lo​va​nja, a nije jas​no ni za​što ste se na
svo​joj na​vod​noj ruti za​de​si​li baš u ovoj se​len​dri.” Na me​tal​noj plo​či u obli​ku po​lu​mje​-
se​ca koja mu je vi​sje​la na pr​si​ma zr​ca​lio se pla​mi​čak ši​bi​ce. “Poš​li ste u po​sjet baki?”
Svi se na​ce​re, ali nit​ko ne od​go​vo​ri, a sje​do​ko​si po​gle​da na sat – crni pi​lot​ski kro​no​-
me​tar – te i on na​vu​če ru​ka​vi​ce.
“Do​bro onda, dru​go​vi”, reče. “Pro​vje​rit ćemo vaše na​vo​de. Jao vama ako nisu toč​ni.
Pred nama se nit​ko ne može skri​ti, čak ni kod bake. Vi​sjet ćete na pr​vom sta​blu pri​je
no što ka​že​te ‘de​zer​ter’. A sad se po​bri​ni​te da vaša zem​lja po​bi​je​di!” Lup​nuv​ši pe​ta​ma i
poz​dra​viv​ši is​pru​že​nom ru​kom, mla​di​ći se vra​te u ku​hi​nju te iz​gra​be pre​os​ta​lu juhu iz
ko​tla i za opa​sa​če za​ve​žu vre​će s kru​hom. Te​ret je bio te​žak, tako da je Wal​ter pod​met​-
nuo voj​nič​ku kapu is​pod dr​ška šip​ke, a os​ta​li se po​ve​du za nje​go​vim pri​mje​rom te šut​-
ke iz​a​đu iz svra​ti​šta i pri​je​đu ces​tu, kako bi ih zak​la​nja​li zi​do​vi sta​ja. Na nebu više nije
bilo ni oblač​ka, a is​pred cr​k​ve na sun​cu su blis​ta​li prvi ša​fra​ni, bi​je​li i lju​bi​čas​ti.
“Čo​vje​če, ovi su malo teži ka​li​bar”, reče Ole kada su iz​aš​li iz sela. “Drže se pro​pi​sa
ko pi​jan plo​ta. Baš bih ih vo​lio vi​dje​ti u ci​vil​nom ži​vo​tu, na​kon koje kri​gli​ce piva. Za​-
što si me uop​će šut​nuo?”
Paul i Har​r y već su ušli u tu​nel; pre​pla​še​ni ši​šmi​ši sk​vi​če​ći pro​le​te is​pod luka, a Wal​-
ter po​gle​da iza sebe kra​jič​kom oka. “Pa zato što nije bilo baš naj​pa​met​ni​je reći is​ti​nu”,
pri​gu​še​no od​go​vo​ri. “Ti​po​vi su no​si​li odo​re SS-a, ali su vo​zi​li mo​to​re We​hr​mac​h​ta.
Osim toga ima​li su ra​di​ote​le​fon i stra​ne ci​ga​re​te.” Omče uža​di za​š​kri​pe, a kan​ta ga
uda​ri o list kada je Ole na​glo zas​tao. “Kako? Što bi to tre​ba​lo zna​či​ti? Mis​liš da su pre​-
bje​zi? Iz​da​ji​ce roda svo​ga, tu u Ba​var​skoj?” Pro​tr​lja nos. “Ma glu​post, čo​vje​če. Ni​je​dan
se špi​jun ne bi usu​dio kre​ta​ti ova​ko da​le​ko iza li​ni​je. Mo​žda su sve to za​pli​je​ni​li za​rob​-
lje​ni​ci​ma ili obo​re​nim pi​lo​ti​ma.”
 www.balkandownload.org

Wal​ter od​mah​ne gla​vom. “Je​dan moj ko​le​ga s pos​la, mu​zar, po​gi​nuo je proš​le go​di​-
ne, bio je član, do​bro​vo​ljac. Imao je i Že​ljez​ni križ. Sva​ki od tih pasa na lan​cu toč​no zna
koji voj​ni​ci pro​la​ze pre​ko nje​go​vog po​dru​čja; ina​če ne bi bio voj​ni po​li​ca​jac. Vr​sta na​-
oru​ža​nja, broj​nost ljud​stva, ti​po​vi vo​zi​la, mjes​ta za od​mor, smjer dalj​nje​ga kre​ta​nja – ti
se ne ras​pi​tu​ju za tak​ve stva​ri. Već su odav​no sve saz​na​li pre​ko ra​di​ja, puno pri​je no što
se ti po​ja​viš.”
Ole zine, ali ne reče ni​šta. Neg​dje iza kuća i štag​lja za​ču​je se brek​ta​nje mo​to​ra. Obo​-
ji​ca se os​vr​nu. So​kol je još ču​čao na stal​ku za zvo​no čis​te​či pe​rje, ali je trg is​pred svra​ti​-
šta bio pra​zan, ako se iz​uz​me žena u pre​ga​či. Če​ška​la je krz​no psi​ća i do​pu​šta​la da joj
liže ruke. Njih dvo​ji​ca iz​a​đu iz pot​hod​ni​ka na usku ces​tu is​pre​si​je​ca​nu sje​na​ma pri​ta​ka
za hmelj i po​žu​re sus​ti​ći os​ta​le.
Har​r y je pri​ti​skao upa​ljač, dr​že​ći ci​ga​re​tu iz​me​đu usa​na. “Ože​nio bih je”, obra​ti se
Pa​ulu pre​ko ra​me​na. “Bih. Ni​smo ro​đa​ci u pr​vom ko​lje​nu, znaš. Zna​či, ne​će​mo ima​ti
de​ge​ne​rič​nu dje​cu. Li​je​po nam je brb​lja​ti jed​no s dru​gim, a već mi je i pi​sa​la u vo​jar​nu,
o za​ru​ka​ma. Ali sad kad sam kod Him​mle​ra... On je re​kao da žena ese​sov​ca mora biti
vi​so​ka naj​ma​nje me​tar i šez​de​set. Zato će se mo​ra​ti još malo is​teg​nu​ti, jer je ma​le​na,
samo me​tar pe​de​set če​ti​ri.” On pru​ži ruku iza sebe i pros​li​je​di ci​ga​re​tu. “Ma do​bro, ili
ću jed​nos​tav​no ože​ni​ti neku vi​so​ku, pa ćemo vo​di​ti dvos​tru​ki ži​vot, kao u fil​mu Ro​-
man​ca u molu. Jesi ga gle​dao?”
Paul za​ni​je​če i du​bo​ko uvu​če dim. Pa​uko​va pre​đa leb​dje​la je u zra​ku koji je za​uda​-
rao na bo​ča​tu ot​pad​nu vodu i vje​ro​jat​no je smjer vje​tra bio kriv za to što su tako kas​no
čuli zra​ko​plov – jed​no​mo​tor​ni lo​vac bom​bar​der, sre​br​nas​to​siv. Juha za​buć​ka is​pod
pok​lo​pa​ca kada su od​lo​ži​li kan​te i ba​ci​li šip​ke kako bi za​le​gli što bli​že li​va​di. Na tru​pu
su se ra​zaz​na​va​ti bro​je​vi i bi​je​la zvi​jez​da na crnu kru​gu, a pi​lot u os​ta​klje​noj ka​bi​ni,
koji ih je, da​ka​ko, odav​no opa​zio, po​dig​ne ruku.
Za​pra​vo je iz​gle​da​lo kao da ih poz​drav​lja, tako da su je​dan kra​tak tre​nu​tak vje​ro​va​li
da su dvi​je bom​be koje je is​pus​tio pred njih ima​le sa​svim dru​gi cilj. No nisu pa​da​le
oko​mi​to. Svje​tlu​ca​ju​ći, vr​tje​le su se na pro​ljet​nom po​vje​tar​cu i go​to​vo se su​da​ri​le pri​je
no što su eks​plo​di​ra​le s obje stra​ne ces​te, dje​lić se​kun​de na​kon što su se mla​di​ći ba​ci​li u
ja​rak. Smjes​ta su oglu​ši​li. Ba​rem je Wal​ter, obra​za uro​nje​na u nag​nji​lu tra​vu, vi​dio
samo Pa​ulo​va otvo​re​na, kri​kom iz​o​bli​če​na usta pri​je no što mu je glib zap​ljus​nuo lice,
zem​lja s ora​ni​ce što je štr​ca​la uvis za​mra​či​la mu nebo, a usko​vi​tla​ne prit​ke za hmelj sru​-
či​le se na asfalt po​put kiše ko​pa​lja, ne​čuj​no.
Hlje​bo​vi mu skliz​nu do za​tilj​ka, ne​što mu okrz​ne nogu. Na rubu jar​ka di​mi​la se kr​-
ho​ti​na bom​be, crno-lju​bi​čas​ta, a kada se us​pra​vio, sara nje​go​ve des​ne čiz​me ši​ro​ko zi​-
jev​ne. No list mu je, ako se za​ne​ma​ri ogre​bo​ti​na, bio neo​šte​ćen, a i os​ta​li su oči​gled​no
ima​li sre​će. Zgnje​če​ne po​put li​men​ki, kan​te su le​ža​le na ora​ni​ci. Mla​di​ći su sta​ja​li
među kroš​nja​ma vrba koje je pri​ti​sak zra​ka otrg​nuo od de​ba​la te ka​pa​ma otre​sa​li leću i
pr​ljav​šti​nu s ka​pu​ta. Svi su bili bli​je​di i di​sa​li otvo​re​nih usta; Wal​ter, jed​nom no​gom i
da​lje u jar​ku, ru​ka​vom obri​še je​dan hljeb. Bio je žut od oti​sa​ka vr​bo​vih maca.

Ve​ći​na ih je, umo​ta​na u po​kri​va​če i ša​tor​ske ce​ra​de, još spa​va​la kada su se tran​s​por​te​ri
po ju​tar​njem si​vi​lu uvez​li u špi​lje ne​da​le​ko od Abel​sri​eda. Osim pri​rod​nih šup​lji​na u
tlu is​pu​nje​nih iz​vor​skom vo​dom, sas​to​ja​le su se od ši​ro​kih hod​ni​ka po​du​pr​tih če​lič​-
nim i be​ton​skim stu​po​vi​ma koji su vo​di​li du​bo​ko u brdo, osvi​jet​lje​ni elek​trič​nom ra​s​-
vje​tom. Unu​tra je odje​ki​vao la​vež, a ko​nji i ma​gar​ci, od ko​jih su neki bili osed​la​ni ili
na​to​va​re​ni stva​ri​ma, dri​je​ma​li su duž zi​do​va od si​vo​bi​je​la vap​nen​ca, uz koje su se uz​di​-
za​li nas​la​ga​ni ka​nis​tri i san​du​ci sa stre​lji​vom, na​mo​ta​ne gu​sje​ni​ce ten​ko​va te vre​će i ku​-
ti​je pune ži​vež​nih na​mir​ni​ca. Is​pod lu​ko​va vi​sje​li su pu​to​ka​zi, dok su gru​bo ote​sa​ne
stu​be vo​di​le iz​me​đu osob​nih i te​ret​nih vo​zi​la par​ki​ra​nih na obi​lje​že​nim po​vr​ši​na​ma do
ga​le​ri​ja pu​nih kre​ve​ta na kat.
Iako je bilo rano, po​svu​da se ra​di​lo. Iz udu​bi​na se čulo ku​ca​nje dli​je​ta ili pi​ju​ka, a
iza daš​ča​nih pre​gra​da kvr​ca​nje pi​sa​ćih stro​je​va. Me​ha​ni​ča​ri su po​prav​lja​li čas​nič​ko vo​-
zi​lo sa svi​je​tlo​pla​vim zas​ta​vi​ca​ma i stak​li​ma umr​lja​nim krv​lju, li​ječ​ni​ci i me​di​cin​ske
ses​tre zbri​nja​va​li su ra​nje​ni​ke koji su le​ža​li na sla​mi u jed​nom boč​nom pro​la​zu, a za​-
rob​lje​ni Rusi u praš​nja​vim odo​ra​ma do​no​si​li su ko​ša​re pune ka​me​nja iz hod​ni​ka i
praz​ni​li ih po​kraj ula​za, gdje je stra​žar mo​tao ci​ga​re​tu.
S toga mjes​ta mo​glo se pre​ko šu​mo​vi​tih do​li​na vi​dje​ti sve do Gra​za: ne​ko​li​ko vr​ho​-
va tor​nje​va što pro​bi​ja​ju ju​tar​nju iz​ma​gli​cu. Na​kon što su se opra​li – ter​pen​tin​ski sa​-
pun vi​sio je na ži​ca​ma iz​nad ko​ri​ta – na​red​nik Vat​te​roth po​ve​de ih u bla​go​va​oni​cu, ve​-
li​ku špi​lju osvi​jet​lje​nu dvje​ma-tri​ma ža​ru​lja​ma.
Prem​da je za du​gač​kim sto​lo​vi​ma sje​dio ne​pre​gle​dan broj voj​ni​ka i ne​ko​li​ko ci​vi​la,
čulo se je​dva što osim stru​ga​nja no​že​va i žli​ca po li​me​nim ta​nju​ri​ma te tu i tamo ne​či​-
jeg mrm​lja​nja. U špi​lji se i ku​ha​lo, ali snaž​ni​je je vo​nja​lo na znoj, gnoj iz rana i urin
nego na mast za pe​če​nje i kavu od žira. Ma​lot​ko nije no​sio za​voj i ma​lo​či​ji za​voj nije
bio zreo za pro​mje​nu. Broj​ne šta​ke i šta​po​vi bili su os​lo​nje​ni o svje​tlu​ca​ve sti​jen​ke špi​-
lje.
Sje​da​ju​ći za objed, mla​di​ći su kra​do​mi​ce po​gle​da​va​li neo​bri​ja​ne, is​pi​je​ne i samo na​-
iz​gled od sebe sta​ri​je mu​škar​ce koji su krup​nim oči​ma zu​ri​li is​pred sebe, u isti mah iz​-
nu​re​ni i pre​ne​ra​že​ni. Mno​gi su žva​ka​li kri​ve​ći usta i po​ka​zu​ju​ći zube, kao da žele iz​bje​-
ći do​ti​caj tvr​do​ga kru​ha s nep​ci​ma ili zub​nim me​som. Nit​ko nije pro​go​vo​rio ni obra​tio
po​zor​nost na pri​doš​li​ce u čis​tim odo​ra​ma, ili su to či​ni​li samo uto​li​ko što su na​gla​še​no
iz​bje​ga​va​li nji​ho​ve po​gle​de, a li​ci​ma im se raz​li​la neka mr​zo​vo​lja, sr​di​tost koja je mo​žda
po​tje​ca​la od sra​ma. Samo je​dan, is​pru​že​na vra​ta i sklop​lje​nih ka​pa​ka, krat​ko zas​te​nje te
 www.balkandownload.org

po​nov​no bez ri​je​či uto​ne u sebe.

Svod iza šan​ka bio je crn od čađe. Do​čas​nik am​pu​ti​ra​ne noge, na služ​bi u ku​hi​nji,
igrao se s ma​či​ćem pru​ža​ju​ći mu svo​ju praz​nu no​ga​vi​cu i iz​mi​ču​ći je kada bi ži​vo​ti​nja
za​mah​nu​ta kan​dža​ma pre​ma njoj. Sje​dio je na stol​cu bez nas​lo​na i nad​gle​dao žene koje
su ku​ha​le, oči​gled​no stra​ne rad​ni​ce, jer kad god bi ne​što do​vik​nu​le jed​na dru​goj, Wal​-
ter ne bi ra​zu​mio ni ri​ječ. Mje​hu​ri su se ras​pr​ska​va​li u zo​be​noj kaši koja se pu​ši​la u ko​-
tlu, mas​ne ko​ba​si​ce pr​ži​le su se u ve​li​koj tavi, šun​ke su vi​sje​le u odvo​du za dim, ribe su
se zla​ti​le, ali ni​šta od toga nije bilo na​mi​je​nje​no obič​nim voj​ni​ci​ma. Za​ima​čom su im iz
vje​da​ra iz​gra​bi​li na​do​mjes​tak za kavu i dvo​ji​ca po dvo​ji​ca mo​ra​la su po​di​je​li​ti po​lo​vi​nu
kru​ha, tubu sira i plo​šku umjet​na meda.
“Čime bi se osi​gu​ra​la ko​nač​na po​bje​da”, pro​mrm​lja Fi​ete i pođe za Wal​te​rom van
kroz uzak pro​laz pun vre​ća s krum​pi​rom.
Na za​rav​ni iz​nad do​li​ne sta​ja​la je ha​ubi​ca ka​mu​fli​ra​na de​ka​ma i žbu​njem; oni sjed​-
nu na san​du​ke sa stre​lji​vom i ola​ba​ve opa​sa​če. Sun​ce se uz​dig​nu​lo i iz​ma​gli​ca pra​sko​-
zor​ja već se ra​ziš​la; još se samo ne​ko​li​ko ma​glo​vi​tih pra​me​no​va dr​ža​lo za crne šu​mo​vi​te
bre​žulj​ke koje su mjes​ti​mič​no ra​s​vjet​lji​va​le kroš​nje njež​no​ze​le​nih lis​to​va. I među dr​ve​-
ćem sta​ja​li su stra​ža​ri, s ka​ra​bi​ni​ma u pre​gi​bu lak​ta, dok su za​rob​lje​ni​ci u pru​gas​tim ha​-
lja​ma stru​ga​li koru s obo​re​nih jela.
“Eto, po​gle​daj samo taj kra​jo​lik.” Fi​ete mu na​mig​ne uma​ču​ći kruh u na​do​mjes​tak
za kavu. “Drvo za bje​so​ve sve do ho​ri​zon​ta.”
Ot​ka​ko više nisu sva​kog ju​tra pili to​plo krav​lje mli​je​ko iz kan​te i jeli vrh​nje i sku​tu s
kom​po​tom od voća, smr​ša​vio je i po​bli​je​dio, a neki su ga zbog njež​nih ruku zva​li pi​ja​-
nis​tom. No dri​la​nje ti​je​kom os​nov​ne obu​ke do​dat​no je na​oš​tri​lo za​jed​lji​vost u nje​go​-
vim pla​vim oči​ma, a kosa, prem​da krat​ko pod​ši​ša​na, i da​lje mu je str​ša​la na sve stra​ne.
“Tko bi te uop​će pro​na​šao kad bi nes​tao u tim šu​ma​ma? Mis​lim, pri​je no što sve za​vr​-
ši.”
Jed​na deka skliz​ne, a vje​tar za​zvi​ždi u ci​je​vi topa čija se gor​nja tre​ći​na bi​je​lje​la od
oz​na​ka za po​go​đe​ne ne​pri​ja​telj​ske ci​lje​ve. Po​s​ljed​nje je ri​je​či dje​lo​mič​no iz​go​vo​rio u
po​su​du, s umor​nom hlad​no​krv​noš​ću u gla​su, a Wal​ter se os​vr​ne oko sebe; nije bilo ni​-
kog u bli​zi​ni. “Kako to mis​liš?” šap​ne. “Ho​ćeš zbri​sa​ti?”
Vra​ne su u ve​li​kim ja​ti​ma le​tje​le pre​ma is​to​ku, a nje​gov su​go​vor​nik ot​ki​ne ko​ma​dić
umjet​no​ga meda.
“Kako”, od​go​vo​ri, “zar ti ne? Ra​di​je bi kre​pao u bor​bi, pred sam faj​runt, u bla​tu? Ili
bi pus​tio Ru​si​ma da te se do​ko​pa​ju pa da os​ta​tak ži​vo​ta pro​ve​deš u rud​ni​ku na mi​nus
če​tr​de​set?” On utr​pa slat​kiš u usta i na​mig​ne mu. “Ja sam Or​trud obe​ćao dje​cu, pri​ja​te​-
lju. Naj​ma​nje tro​je...”
Wal​ter se na​smi​je​ši. “E pa, čes​ti​tam. Ali ne​ćeš joj ih moći na​pra​vi​ti ako te za​de​si pri​-
je​ki sud”, od​vra​ti i is​tis​ne malo sira iz tube na kruh. “Pri​če​kaj još malo; uop​će ne znaš
kamo nas ša​lju. Mo​žda nas tre​ba​ju ov​dje, u za​le​đu.”
Fi​ete za​ko​lu​ta oči​ma. “O, san​c​ta sim​pli​ci​tas, kako bi re​kao moj nas​tav​nik la​tin​skog.
Za to ima​ju do​volj​no bo​ga​lja i za​rob​lje​ni​ka, Ata. Ne vo​za​ju nas s jed​ne na dru​gu stra​nu
Re​ic​ha da bi​smo gu​li​li krum​pi​re iza li​ni​je fron​te. Mi smo snaž​no, svje​že meso i nama će
na​hra​ni​ti ne​pri​ja​te​lja ako ne kid​ne​mo – je l’ stvar​no to ne shva​ćaš ili samo ne že​liš
shva​ti​ti?”
Wal​ter za​gri​ze sivi kruh i ne​ho​ti​ce škr​gut​ne zu​bi​ma. “Za​bij si u dupe taj svoj nad​-
me​ni la​tin​ski”, uz​vra​ti žva​ču​ći. “Sve može još sa​svim druk​či​je is​pas​ti.”
“Aha, a kako?” us​tra​jao je nje​gov pri​ja​telj, ot​pi​ja​ju​ći gut​ljaj ži​ro​ve kave. “Mis​liš da će
nam Rusi peći pa​la​čin​ke? Taj nas​tav​nik na pri​mjer pre​da​vao nam je i tje​lo​vjež​bu, pet
sati tjed​no gad​nog ši​ka​ni​ra​nja s tr​ča​njem u pri​ro​di i bok​som, a bu​du​ći da me nije vo​lio,
uvi​jek sam po​uz​da​no znao da ću do​bi​ti pro​tiv​ni​ka koji će me pre​bi​ti na mr​tvo ime.
Sna​gom se tu nije dalo ni​šta is​pos​lo​va​ti, Ata, nego samo sla​boš​ću: odus​tao sam od spor​-
ta i pri​uštio bih si ugod​nih sat vre​me​na u luci, shva​ćaš?”
“Ma sjaj​no. I s ko​jim re​zul​ta​tom? Na​pus​tio si gim​na​zi​ju.” Fi​ete za​pa​li ci​ga​re​tu i
snaž​no za​mah​ne ru​kom. “Pa ako i je​sam, a što sam još tamo imao na​uči​ti? Ju​nač​ka ger​-
man​ska sra​nja. Radi nam se o gla​vi, ka​žem ti. Rat je iz​gub​ljen. Naj​bo​lje da se pro​bi​je​mo
kroz brda pre​ma Ba​var​skoj – ona​mo bi usko​ro tre​ba​li sti​ći Ame​ri. Neće biti tako gad​-
no ako nas oni ulo​ve...”
Vr​ho​vi kro​ša​nja za​šu​šte, a Wal​ter od​mah​ne gla​vom. “To ne mo​žeš zna​ti”, pro​mrm​-
lja. “I oni stav​lja​ju lju​de pred zid.”
U tom tre​nut​ku hod​ni​ci​ma odjek​ne zvuk zvi​ždalj​ke nji​ho​va na​red​ni​ka, do​go​vo​re​ni
sig​nal. Oni is​pi​ju kavu, za​kop​ča​ju ka​pu​te i po​tr​če u dio špi​lje iz ko​je​ga su doš​li. On​dje
gdje se kao i pri​je čulo kvr​ca​nje pi​sa​ćih stro​je​va sta​jao je ka​mi​on, iz​o​bli​čen krupp koji je
ne​tom do​ve​zao ra​nje​ni​ke, dva​de​se​tak mu​ška​ra​ca. Mno​gi među nji​ma, po​lu​na​gi i samo
po​vr​š​no pre​vi​je​nih rana, le​ža​li su na kr​va​vim no​si​li​ma duž stje​no​vi​tih zi​do​va. Neki su
bili bez svi​jes​ti, a sivo žu​ti​lo nji​ho​vih lica već je na​go​vje​šta​va​lo naj​go​re; dru​gi su tiho
ste​nja​li ili ne​pre​kid​no tres​li gla​vom, bez gla​sa po​mi​ču​ći usne.
S ka​ra​bi​ni​ma na le​đi​ma te na​prt​nja​ča​ma i ka​ci​ga​ma pos​tav​lje​nim is​pred vr​ho​va či​-
za​ma, no​va​ci za​uz​mu stav iza vo​zi​la. Na nje​ga je bila pos​tav​lje​na sta​ra stroj​ni​ca s bub​-
njem za stre​lji​vo, a je​dan je voj​nik u pr​lja​voj odo​ri, ko​jem su oko vra​ta vi​sje​le za​štit​ne
na​oča​le pro​tiv vje​tra i da​le​ko​zor, pu​šio ci​ga​re​tu i umor​no ih pro​ma​trao. Pra​ši​ne je
imao čak i u obr​va​ma i krat​kim če​ki​nja​ma bra​de, usne su mu se je​dva ra​zaz​na​va​le, ali u
tam​nim oči​ma, koje su si​gur​no vi​dje​le više no što su mla​di​ći mo​gli i za​mis​li​ti, kao da se
po​ja​vio tra​čak sa​ža​lje​nja. Od​vra​ti po​gled od njih i du​bo​ko udah​ne.
Na​red​nik ru​kom po​zo​ve Wal​te​ra, Har​r yja i Jör​na Asmu​sse​na da iz​a​đu iz reda i izda
 www.balkandownload.org

im za​po​vi​je​di. Bu​du​ći da su ti​je​kom os​nov​ne obu​ke po​lo​ži​li vo​zač​ki is​pit, ras​po​re​đe​ni

su kao is​po​moć u pos​troj​bu za ops​kr​bu. Os​ta​li, koji su još žva​ka​li po​s​ljed​nje za​lo​ga​je,
smjes​te se u ka​mi​on, u koji na​kon njih uđe i na​red​nik te sjed​ne na​pri​jed uz vo​za​ča. Iz​-
ba​civ​ši ruku kroz boč​ni pro​zor, uda​ri po limu.
Dim iz is​puš​ne ci​je​vi is​pu​ni ulaz u špi​lju, a mu​škar​ci, koji su sti​ješ​nje​ni sje​di​li na
klu​pa​ma, san​du​ci​ma i ka​nis​tri​ma, za​nji​šu se kada se krupp po​kre​nuo, stva​ra​ju​ći neo​-
bič​no ne​izo​š​tre​nu sli​ku, jer ih ve​ći​na još nije pri​teg​nu​la re​me​nje is​pod bra​de, tako da
su im se ka​ci​ge kli​ma​ta​le kli​žu​ći im s gla​va. Je​di​no je Fi​ete bio go​lo​glav i Wal​ter po​dig​-
ne ruku, ali mu ovaj ne uz​vra​ti, ili to uči​ni samo ne​po​mič​nim po​gle​dom, oz​bilj​nim
osmi​je​hom. Is​kri​viv​ši vrat, baš kao i voj​nik za stroj​ni​com, pre​gle​da​vao je pla​vo nebo
tra​že​ći bom​bar​de​re.

Je​di​ni​ca pro​met​ne služ​be u ko​lo​ni lo​gis​tič​ke pot​po​re ne​da​le​ko od Pe​ču​ha, koji su Ni​-
jem​ci zva​li Fün​f​kir​c​hen, bila je pred ras​pa​dom. Šez​de​set ki​lo​me​ta​ra uda​lje​ni Mo​hač
već su nad​zi​ra​li Ti​to​vi lju​di. Na ces​ta​ma i is​pred br​d​skih pri​je​vo​ja sta​ja​le su ve​li​ke plo​če
s nat​pi​som: “Oprez, par​ti​za​ni! Dr​ži​te stal​no sprem​no oruž​je!” Tro​ton​ci​ma i šes​to​ton​-
ci​ma do​vo​zi​li su pro​vi​jant i stre​lji​vo na li​ni​ju bo​jiš​ni​ce uz Du​nav te odvo​zi​li ra​nje​ni​ke.
Kada bi se vo​zi​la bez te​žih po​go​da​ka vra​ti​la na ne​ka​daš​nje se​osko ima​nje te ne bi tre​ba​-
lo ni​šta po​prav​lja​ti, vo​za​či su po​ma​ga​li li​ječ​ni​ci​ma i sa​ni​tet​skom osob​lju u bol​nič​kim
pros​to​ri​ja​ma ili sjek​li bre​ze i dje​lja​li kri​že​ve za za​li​he.
Hor​ch, ne​koć ele​gan​tan, no u me​đu​vre​me​nu ulup​ljen čas​nič​ki auto​mo​bil s po​go​-
nom na sve ko​ta​če, bio je pre​svu​čen mre​žom is​pre​ple​te​nom bo​ro​vim gra​na​ma. Pres​ta​-
lo je ki​ši​ti, obla​ci su plo​vi​li da​lje na sje​ver, sun​ce je bli​je​šta​lo u lok​va​ma, a Wal​ter je ot​-
kop​čao po​mič​ni kož​na​ti krov pri​č​vr​š​ćen za ok​vir i gur​nuo ga iza straž​nje​ga sje​da​la,
kako bi os​lo​bo​dio po​gled. “Tak​vi su Ni​jem​ci”, reče August Klan​der, cr​ve​no​ko​si voj​nik
iz He​sse​na koji je ne​tom sti​gao iz za​po​vjed​niš​tva. Brzo se os​vr​ne pro​vje​ra​va​ju​ći ima li
čas​ni​ka u bli​zi​ni. “Kod kuće više ne sto​ji ni ka​men na ka​me​nu, fron​ta se ras​pa​da, ba​ću​-
ške su pred vra​ti​ma, ali voj​na po​šta je i da​lje toč​na.” Pu​še​ći, do​hra​ma do dru​ge stra​ne
auto​mo​bi​la i pru​ži Wal​te​ru pi​smo sa ži​gom koji je no​sio da​tum od pri​je tri dana. Us​pr​-
kos raz​ma​za​noj tin​ti pre​poz​na ses​trin ru​ko​pis, nje​zi​na mala, okru​gla slo​va. Pret​hod​ne
je zime na​pu​ni​la dva​na​est, a u po​s​ljed​nje je vri​je​me umjes​to to​ča​ka pra​vi​la kru​ži​će.
Omot​ni​ca je bila otvo​re​na, po​nov​no za​li​jep​lje​na i oz​na​če​na mar​ki​com služ​be za pro​-
vje​ru po​ši​lja​ka, vje​ro​jat​no zato što je ne​što bilo umet​nu​to iz​me​đu stra​ni​ca: fo​to​gra​fi​ja
ne​rav​na ruba koja pri​ka​zu​je krat​ko​ko​su Leni i crno pero du​lji​ne pr​sta pro​ša​ra​no blis​ta​-
vo pla​vim mr​lja​ma.
List pa​pi​ra mi​ri​sao je na par​fem. “Dra​gi Wal​te​ri​ću”, pi​sa​la je, “kako ti se svi​đa moja
nova fri​zu​ra? Na​pra​vi​la mi ju je Mas​c​h​ka, Po​lja​ki​nja iz bun​ke​ra. Po​ne​kad po​ma​že kod
nas kod kuće. Re​pi​ći su mi prvo bili duži, ali smo pre​vi​še za​gri​ja​le ška​re za uvoj​ke, pa
smo mo​ra​le skre​sa​ti još ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra. Na​dam se da si zdrav. Ja sam sa​svim do​-
bro, sko​ro uop​će ne kaš​ljem. Ne ide​mo više u ško​lu jer je pre​vi​še opas​no, i do​sa​đu​jem
se kod kuće. Ali ne smi​je​mo se puno uda​lji​ti od po​drum​skih vra​ta. Her​bert, ma​min
novi lju​bav​nik, uvi​jek smr​di na kreč i li​zol. On je na​da​le​ko i na​ši​ro​ko naj​deb​lji mu​ška​-
rac i ne zna dr​ža​ti pr​ste k sebi, kao ni tata. Ali ima​mo krov nad gla​vom i hra​nu, a ot​ka​-
ko Po​lja​ki​nje spa​va​ju u skla​di​štu za li​je​so​ve, mene pu​šta na miru.
Ne​dav​no sam bila u na​šoj sta​roj uli​ci, ili bar onom što je od nje os​ta​lo. Pen​tra​la sam
se po hr​pa​ma ka​me​nja i tu​li​la. Ču​var blo​ka htio me po​tje​ra​ti, mis​lio je da pljač​kam.
Imao je i oruž​je, ali sam se iz​de​ra​la na nje​ga. Pok​la​njam ti ovo pero. Pri​pa​da​lo je šoj​ki
kre​šta​li​ci, a mali Mic​ky Berg kaže da je ono sim​bol mu​dros​ti i hra​bros​ti.
Što se tiče tate, još uvi​jek ne zna​mo toč​no gdje je i kako je. Čuli smo da oni koje
pre​mjes​te po kaz​ni ne smi​ju ni​kom pi​sa​ti. Ali ne​dav​no smo do​bi​li do​pis​ni​cu od stri​ca
Oswal​da, koji je na​kon ra​nja​va​nja po​čeo ra​di​ti u skla​di​štu za voj​ne odo​re u Me​iße​nu.
Is​tra​ži​vao je i mis​li da je nje​gov brat ras​po​re​đen neg​dje ne​da​le​ko od Stu​hlwe​ißen​bur​-
ga11 na Ba​la​to​nu. To bi tre​ba​lo biti u tvo​joj bli​zi​ni, zar ne? U sva​kom slu​ča​ju, poz​drav​-
lja te – mis​lim, stric. Sve mu je do​bro za​ci​je​lje​lo i sad piše li​je​vom sko​ro jed​na​ko brzo
kao ne​kad des​nom, samo malo ve​ćim slo​vi​ma.
Svje​tilj​ka je po​če​la ti​tra​ti i ne znam što bih ti još tre​ba​la do​ja​vi​ti. Na​dam se da no​ćas
ne​će​mo opet mo​ra​ti u po​drum. U Vol​k​ss​turm12 za​sad ne pri​ma​ju cure, baš šte​ta. Her​-
bert je upra​vo re​kao da sam ne​za​hval​na i dr​ska ko drek. To mi se svi​dje​lo. Dak​le, do​-
sko​ra! Ne za​bo​ra​vi tu i tamo po​mi​lo​va​ti pero. Puno poz​dra​va, ta​ko​đer od mame, tvo​ja
He​le​ne.”
On upa​li mo​tor auto​mo​bi​la. August sta​vi ka​ci​gu na gla​vu, uba​ci ne​ko​li​ko ruč​nih
gra​na​ta na šta​pu u pre​ti​nac za zem​ljo​pis​ne kar​te i utis​ne ok​vir u laku stroj​ni​cu. “Na​daj​-
mo se da je usra​na ces​ta slo​bod​na”, reče i uto​ne u su​vo​zač​ko sje​da​lo. Pri​je tje​dan dana
upao je u za​sje​du, pri čemu je ma​sa​kri​ra​na ci​je​la ko​lo​na za ops​kr​bu; samo se on, ko​je​-
mu je me​tak okrz​nuo be​dro, us​pio spa​si​ti po​bje​gav​ši u noć iz za​pa​lje​nog bor​g war​da.
“No​vos​ti od kuće?”
Wal​ter je po​la​ko obi​la​zio če​lič​ne pro​tu​ten​kov​ske za​pre​ke i iz​bje​ga​vao lok​ve što je
bo​lje mo​gao. Za​da​tak im je bio iz​vu​ći tro​ji​cu pa​do​bra​na​ca iz mli​na u Brev​di, selu na
rubu gor​ja, u ko​jem se do​ne​dav​no na​la​zi​lo spre​mi​šte stre​lji​va. “Ne iz​rav​no”, od​go​vo​ri.
“Otac mi je bio ču​var u Dac​ha​uu i osu​di​li su ga na od​la​zak u prve re​do​ve. Sad sam saz​-
nao da su ga mo​žda ras​po​re​di​li ov​dje neg​dje u bli​zi​ni, kod Stu​hlwe​ißen​bur​ga. Znaš
mo​žda gdje je to? Jesi već bio tamo?”
I u smre​ko​voj šumi kroz koju su pro​la​zi​li bili su po​dig​nu​ti bol​nič​ki ša​to​ri te su se
čuli ste​nja​nje i vris​ci iza ce​ra​da. August od​mah​ne gla​vom.
 www.balkandownload.org

“Nee”, reče. “I bo​lje da ni​sam, mis​lim. Još od si​ječ​nja tamo sve klju​ča. A što je tvoj
sta​ri za​br​ljao?”
Wal​te​ru se obje​se usta. “Na​vod​no je samo pok​lo​nio ci​ga​re​te za​rob​lje​ni​ci​ma u lo​go​-
ru. To mi nije slič​no nje​mu. Uvi​jek je bio škt, okru​tan tip. Pri​je, dok je bio ne​za​pos​len i
cu​gao ra​ki​ju ko vodu, čes​to bi usred noći stao po​kraj moga kre​ve​ta i pi​tao: ‘Za​što ne
spa​vaš?’ Iako bih ja spa​vao. Ali bio je na​cu​gan i htio me is​tu​ći. Sjeo bi na sto​lac i za​re​-
žao: ‘Ako od​mah ne zas​piš, na​mla​tit ću te.’ A ja sam nju​šio nje​gov dah i mo​lio se svim
sve​ti​ma.”
Na rubu šume za​us​ta​vi vo​zi​lo, iz​va​di da​le​ko​zor iz pre​grat​ka is​pod plo​če s ins​tru​-
men​ti​ma i pre​tra​ži ob​zor. “Ali kad-tad za​drh​tao bih od stra​ha, ta bio sam još di​je​te, a
on bi strg​nuo po​kri​vač s mene i za​ur​lao: ‘Po​mak​nuo si se! Sad ćeš ti vi​dje​ti tko sam ja!’
I onda bi ubio boga u meni. Maj​či​ce mila. Me​tli​com ili ža​ra​čem, do krvi. Što bih ja jače
vri​štao, to bi on više div​ljao.”
“A tvo​ja maj​ka?” upi​ta August. “Ili ses​tra? One ne bi ni​šta rek​le?”
Wal​ter od​lo​ži da​le​ko​zor i iz​ve​ze vo​zi​lo iz zak​lo​na. Duž ces​te sta​ja​li su po​lu​gu​sje​ni​-
ča​ri, iz​re​še​ta​ni i iz​go​rje​li; na ne​kim bla​to​bra​ni​ma još se ra​za​bi​ra​lo bi​je​lo “K”, tak​tič​ka
oz​na​ka ok​lop​ne sku​pi​ne Kle​ist. “I moja ga se maj​ka bo​ja​la, iako je veća od nje​ga i dvos​-
tru​ko deb​lja. Pret​pos​tav​ljam da bi se šću​ću​ri​la is​pod pe​ri​ne. U sva​kom slu​ča​ju, spa​va​la
je s vo​skom u uši​ma. A moja ses​tra je uglav​nom le​ža​la u bol​ni​ci.”
Voda se sli​je​va​la niz li​ti​ce u tan​kim mla​zo​vi​ma koji bi se ras​pr​ši​li na iz​bo​či​na​ma, a
August is​pus​ti zrak iz obra​za. “Pfff”, reče. “Baš ti je kras​na obi​telj!” Nje​go​vi su ro​di​te​lji
bili uči​te​lji iz Pa​der​bor​na, a on je na​kon rata na​mje​ra​vao stu​di​ra​ti ge​olo​gi​ju; u nje​go​voj
ku​ti​ji za plin​sku ma​sku uvi​jek je kle​pe​ta​lo ne​što tinj​ca ili di​ori​ta. “Ipak, tvoj sta​ri je oči​-
to imao i neku do​bru stra​nu, zar ne? Biti ču​var u lo​go​ru i pok​la​nja​ti ci​ga​re​te... To je
sko​ro pa ju​nač​ko dje​lo.”
Wal​ter skre​ne na ces​tu za Brev​du. Nat​pis upo​zo​re​nja o par​ti​za​ni​ma bio je to​li​ko
puta pro​pu​can da ga se još je​dva mo​glo pro​či​ta​ti. “Ne znam”, od​go​vo​ri. “U oči​ma mu
je čes​to bilo ne​čeg mrač​nog, go​to​vo lu​dog. Vo​lio je i ma​sa​kri​ra​ti go​lu​bo​ve, i to na po​se​-
ban na​čin. Njež​no bi ih obu​hva​tio jed​nom ru​kom, dok bi im vr​hom pal​ca dru​ge ruke
za​bi​jao pri​ba​da​ču u srce. I onda bi ih pus​tio da la​ma​ta​ju kri​li​ma po podu sve dok ne bi
umr​li.” Put je pos​ta​jao sve str​mi​ji i on pre​ba​ci u nižu br​zi​nu. “To je zna​lo po​tra​ja​ti pri​-
lič​no dugo.”

Na​kon če​tr​de​set pet mi​nu​ta vož​nje ugle​da​ju mlin. Vrh tor​nja bio je raz​ne​sen, a od kri​-
la na​prav​lje​nih od je​dro​vi​ne os​ta​li su još samo dronj​ci na le​tva​ma; Wal​ter za​us​ta​vi vo​zi​-
lo po​kraj ras​pe​la uz put i po​gle​da kroz da​le​ko​zor. Nig​dje ni čo​vje​ka ni psa, ni​jed​ne od
onih mr​ša​vih koza koje su se pri​je više tje​da​na pen​tra​le onu​da i gric​ka​le uve​nu​le čič​ke.
Vra​ta su bila uni​šte​na, od sta​ja je os​ta​la tek hrpa šute, a čak su i mno​ga od sta​rih sta​ba​la
mas​li​na što su ras​la uza zid bila po​ug​lje​nje​na ili raz​mr​ska​na. August ot​ko​či stroj​ni​cu.
Je​dan voj​nik u kom​bi​ne​zo​nu pre​ko odo​re pro​vi​ri iza kuće i mah​ne. No​sio je voj​nič​-
ku kapu SS-a i ša​ren ru​bac oko vra​ta. Wal​ter odah​ne, kre​ne uz​br​do ces​tom i skre​ne
pre​ma ima​nju. Tro​ji​ca pa​do​bra​na​ca, svi sta​ri​ji od njih, u kas​nim dva​de​se​ti​ma ili ra​nim
tri​de​se​ti​ma, sje​di​la su za sto​lom is​pred štag​lja i žli​com gra​bi​la kom​pot iz ve​li​kih stak​le​-
nih te​gli. “Do​vra​ga, kako to da tek sad do​la​zi​te?” upi​ta na​dre​đe​ni, vođa sku​pi​ne, gla​-
som koji je zvu​čao kao da je pre​hla​đen. “Ot​pa​le su nam gu​zi​ce od sje​de​nja!”
Imao je su​ho​nja​ve, da​ni​ma neo​bri​ja​ne obra​ze i nos od ba​ke​li​ta boje mesa. Boca ra​-
ki​je do​po​la na​pu​nje​na šlji​vi​nim ko​šti​ca​ma svje​tlu​ca​la je na sun​cu. Wal​ter okre​ne vo​zi​lo
is​pred ku​po​las​te kruš​ne peći i reče: “Heil Hi​tler! Žao mi je. Pos​la​li su nas tek pri​je sat
vre​me​na.”
U re​tro​vi​zo​ru ugle​da sta​na​re ima​nja; sta​ja​li su u otvo​re​nom štag​lju. Iz​a​đe iz vo​zi​la,
sa​lu​ti​ra i pru​ži pi​sme​nu za​po​vi​jed na​dre​đe​no​mu. Ovaj se ne os​vr​ne na nje​ga; jeo je ko​-
mad sira s oš​tri​ce noža i pro​uča​vao cr​ve​no​ko​so​ga Augus​ta, koji je bez poz​dra​va od​hra​-
mao do bu​na​ra na​pu​ni​ti ču​tu​ru. “Šte​ta što nije cura, ha?” do​ba​ci i je​zi​kom obli​že zube.
“Kako se ono li​je​po kaže: gdje je krov hr​đav, po​drum je vla​žan.”
Os​ta​li, obo​ji​ca ju​riš​ni voj​ni​ci, pras​nu u smi​jeh, a Wal​ter po​lo​ži ce​du​lju na stol i
okre​ne se. Oba​sja​ni tra​ka​ma svje​tlos​ti što je pa​da​la kroz pro​ci​je​pe iz​me​đu da​sa​ka, sta​ri
mli​nar, nje​go​va sli​je​pa žena i gr​ba​vi ču​var koza sta​ja​li su u sre​di​ni štag​lja na pla​vim stol​-
ci​ma bez nas​lo​na, na ko​ji​ma su obič​no sje​di​li sa ša​li​com čaja u ru​ka​ma is​pred va​tre na
ko​joj bi se pe​kao kruh. Sivi u licu, ras​puk​nu​tih usa​na, dr​ža​li su za​tvo​re​ne oči i či​ni​lo se
da ga nisu pri​mi​je​ti​li ni kada je stao ne​po​sred​no is​pred njih.
Crni ru​bac na gla​vi žene, koja je cvo​ko​ću​ći za​ri​va​la nož​ne pr​ste u slam​na​to sje​da​lo
stol​ca, bio je pre​kri​ven mr​lja​ma od soli. Hla​če mu​ška​ra​ca bile su mo​kre na pre​po​na​ma.
Žica ko​jom su im za​ve​za​li ruke iza leđa du​bo​ko im se usjek​la u na​te​če​nu kožu, tako da
se još je​dva na​zi​ra​la. Neki su im nok​ti bili iš​ču​pa​ni iz lju​bi​čas​to​ga mesa, a omče oko
vra​ta čvr​sto su ih ste​za​le, no ipak ne to​li​ko da ne mogu di​sa​ti. Užad je vi​sje​la pre​ba​če​na
pre​ko gre​de is​pod pros​to​ri​je za po​hra​nu žita, koja je u ovo doba go​di​ne bila praz​na; u
vi​so​ko​mu pros​to​ru odje​ki​va​lo je gu​ka​nje go​lu​bo​va.
Gr​ba​vac, bra​de spu​šte​ne do vra​ta, glas​no je sop​tao, kao da spa​va sto​je​ći; ina​če bi se
či​ni​lo da se pot​pu​no pre​pus​tio. I mli​nar, ko​je​mu su na no​ga​ma još uvi​jek bile dr​ve​ne
na​ti​ka​če, do​imao se kao da već odav​no nije pri svi​jes​ti. Jed​na muha ho​da​la mu je po ne​-
po​mič​no​mu licu. Ali kada je nje​go​va žena odjed​nom tako snaž​no za​drh​ta​la da je noga
kli​ma​vo​ga stol​ca kvrc​nu​la po pod​noj oblo​zi, otvo​ri bez​u​ba usta, iz ko​jih se otme upo​-
zo​ra​va​ju​će, više pros​te​nja​no nego iz​go​vo​re​no “Žuža”. Iako mu nije uz​vra​ti​la, ipak joj je
dao još malo sna​ge. Po​dig​nuv​ši gla​vu, ona hrop​ću​ći uz​dah​ne; na obra​zi​ma su joj se na​-
 www.balkandownload.org

zi​ra​li tra​go​vi sa​su​še​nih suza.

Vani net​ko pljes​ne ru​ka​ma. Wal​ter se os​vr​ne i u tom tre​nut​ku pre​poz​na ru​bac oko
vra​ta jed​nog od pa​do​bra​na​ca. Iz​ra​đen od žute svi​le s uzor​kom pla​vih cvje​ti​ća, pri​pa​dao
je kće​ri brač​no​ga para, tri​de​se​to​go​diš​njoj udo​vi​ci koja je sva​kog ju​tra po​kraj vra​ta vje​-
ša​la kr​let​ku oblo​že​nu daš​či​ca​ma od se​de​fa punu pti​ca pje​vi​ca, što je sada le​ža​la praz​na i
zgnje​če​na među ra​zva​li​na​ma. “Dak​le...” reče vođa sku​pi​ne i us​ta​ne. “Jes​te se na​žde​ra​li?
Svi go​to​vi? Onda po​kret!”
Ugu​rav​ši žli​cu u čiz​mu, sklo​pi zem​ljo​vid. I on je, kao i ve​ći​na pa​do​bra​na​ca, pre​ko
odo​re no​sio kom​bi​ne​zon krat​kih no​ga​vi​ca s ve​li​kim dže​po​vi​ma, ta​ko​zva​nu vre​ću za
kos​ti. August za​tvo​ri ču​tu​ru i upi​ta: “Što je s onim lju​di​ma?” Pa​do​bra​nac se okre​ne.
Des​ni mu je ru​kav bio smeđ od sa​su​še​ne krvi. “Ko​jim lju​di​ma?” Na​brav​ši čelo, po​gle​da
Wal​te​ra. “Na koga on to mis​li?” Za​tim po​ka​že pal​ci​ma iza sebe, plju​ne i reče: “A, oni...
Ne​mam poj​ma. Ci​je​lu noć sto​je tamo. Valj​da ne​kog če​ka​ju.”
Smi​jeh se od​bi​je od sti​jen​ki kruš​ne peći. Je​dan od voj​ni​ka, će​la​vac, do​ne​se kr​pe​nu
tor​bu do vo​zi​la; iz nje je vi​ri​la siva pa​do​bran​ska svi​la. “Ni​šta ne jedu, ni​šta ne piju, jed​-
nos​tav​no se ni​kad ne umo​re”, reče i otvo​ri prt​ljaž​nik. “Ma ja bih se već odav​no pre​vr​-
nuo s te sto​li​ce.”
Dru​gi slo​ži nji​ho​ve zdje​las​te ka​ci​ge i štit​ni​ke za ko​lje​na te po​lo​ži oruž​je, tri stroj​ni​ce
MP 28 s boč​nim ok​vi​ri​ma za stre​lji​vo, na straž​nju klu​pu hor​c​ha. “To su špi​ju​ni”, reče.
“Ne​ma​ju ni mr​vi​cu dos​to​jans​tva, po​gle​daj ih samo. Seru i pi​ša​ju na licu mjes​ta. Mo​žeš
ih uc​me​ka​ti ako ho​ćeš!” On mu pru​ži pi​štolj, ali se Wal​ter po​nov​no okre​ne na​dre​đe​-
no​mu. “Po​kor​no jav​ljam: to nisu ne​pri​ja​te​lji”, reče. “Poz​na​jem ih, vođo sku​pi​ne, ne​-
dav​no smo bili ov​dje smje​šte​ni. To su mli​nar i nje​go​va sli​je​pa žena. Nji​ho​va kći, Bo​-
glár​ka, bila je uda​na za jed​nog Fol​k​sdoj​če​ra, du​nav​skog Šva​bu, koji je po​gi​nuo kod Bu​-
dim​pe​šte. Ku​ha​la je za ci​je​lu našu de​se​ti​nu. A onaj dru​gi, on čuva koze.”
Dr​že​ći vlat sla​me iz​me​đu usa​na, mu​ška​rac po​dig​ne bra​du i sku​pi oči. “Kako, mo​-
lim? Je​dan bi mi vo​zač objaš​nja​vao što mi je za​da​tak? A gdje su ti tu koze? Vi​diš li neg​-
dje koze?” Po​ka​že na kuću s raz​bi​je​nim pro​zo​ri​ma. “Mogu ti po​ka​za​ti što ima​ju u po​-
dru​mu, mom​či​ću. Ako je on mli​nar, ja sam pe​če​ni kruh.”
On ugu​ra zem​ljo​vid u kož​na​tu tor​bu koja mu je vi​sje​la na pr​si​ma i os​vr​ne se pre​ma
svo​jim lju​di​ma. “Haj​mo sad, prok​le​ti bili, mo​ra​mo da​lje. Do​ne​si​te pre​os​ta​lu ra​ki​ju iz
ku​hi​nje i pus​ti​te pti​ce nek od​le​te!”
Vje​tar okre​ne sre​br​nu stra​nu liš​ća pre​ma nji​ma i po​nov​no se za​ču​je tiho “Žuža!”
Će​la​vi voj​nik sta​vi ci​ga​re​tu u usta. “Ko​li​ko ti je go​di​na?” upi​ta Wal​te​ra i po​lo​ži mu
ruku na rame. “Se​dam​na​est? Osam​na​est? Tek si za​vr​šio ško​lu, ha? Ne​maš još ni ogre​-
bo​ti​ne. Jesi već ne​kog kok​nuo?” Wal​ter za​ni​je​če, a voj​nik se na​mr​go​di. “Stvar​no nisi?
Di​je​te dra​go, pa što vas uop​će uče... Peči ko​la​če? Dođi, po​ka​zat ću ti.”
 On odvu​če svoj sto​lac u šta​galj, pos​ta​vi ga iza gr​bav​ca i pop​ne se na nje​ga. Kada je
ola​ba​vio uže, Fre​do, kako se zvao pas​tir, bez gla​sa po​mak​ne is​pu​ca​ne usne; na nje​go​vim
po​lu​otvo​re​nim oči​ma već su se stvo​ri​le bjel​kas​te nas​la​ge. “Kod ovog olo​ša se mo​raš po​-
bri​nu​ti da je čvor na​pri​jed”, reče pa​do​bra​nac i okre​ne omču. “Visi li iza, samo će slo​mi​-
ti šiju, što je po​sao od dvi​je se​kun​de. Ali ako je tu, hu​lji is​pod bra​de, bit će ko​ris​ni​ji. Sad
će još krat​ko vri​je​me biti pri svi​jes​ti, a onda će li​je​po po​la​ko hrop​ću​ći oda​pe​ti.” Is​ke​si
se. “To jed​nos​tav​no du​gu​ješ nje​go​vim žr​tva​ma.” Si​šav​ši sa stol​ca, mah​ne gla​vom po​zi​-
va​ju​ći Wal​te​ra, koji me​đu​tim os​ta​ne sta​ja​ti na vra​ti​ma štag​lja, ruku pre​kri​že​nih pre​ko
prsa. “Gos​po​de Bože, ma ko​jim žr​tva​ma! Oni nisu par​ti​za​ni!” po​no​vi i pro​gu​ta sli​nu.
Grlo mu je bilo suho, glas slab. “To su obič​ni ci​vi​li, dra​gi lju​di, do​pus​ti​li su nam da spa​-
va​mo u nji​ho​voj dnev​noj sobi. I nje​go​va​li su naše ra​nje​ni​ke i hra​ni​li te​gle​će ži​vo​ti​nje!
Ne može ih se jed​nos​tav​no lik​vi​di​ra​ti!”
Tada ga onaj s rup​cem oko vra​ta od​gur​ne us​tra​nu i vik​ne: “Ne ba​ljez​gaj, čo​vje​če!
Još samo fali da zac​miz​driš. Par​ti​za​ni, Ži​do​vi, kur​ve, koga bri​ga? Jesi kad čuo za pri​je​ki
sud? Ajmo sad, sva​ki jed​nog...”
Sto​lac bez nas​lo​na, naj​k​li​ma​vi​ji od sva tri, slo​mi se na ko​ma​di​će kada ga je iz​mak​-
nuo is​pod mli​na​ra. Dje​lić se​kun​de či​ni​lo se da će sta​rac, ko​je​mu se iz grla oteo pres​trav​-
ljen uzvik, pas​ti na​pri​jed na pod; bi​je​la kosa po​le​tje​la mu je uvis. No uže ga za​us​ta​vi i
po​vu​če u us​pra​van po​lo​žaj si​li​nom koju je bilo te​ško do​ves​ti u vezu s nje​go​vom krh​-
kom po​ja​vom – kao da je neka ne​vid​lji​va sila, koju se tek nas​lu​ću​je vi​so​ko iz​nad pros​-
to​ri​je za žito, po​vuk​la uže uvis jed​nim snaž​nim po​kre​tom. Tek kad se ti​je​lo pres​ta​lo
nji​ha​ti i još se jed​nom za​vr​tje​lo oko osi, ci​pe​le su mu skliz​nu​le sa sto​pa​la.
Drvo zvon​ko uda​ri o ce​ment, a tada se već i slu​ga, čvr​sto stis​nu​tih ka​pa​ka, za​nji​hao.
Iz nje​go​va ši​ro​ko​ga grla pro​va​le grg​lja​nje i ste​nja​nje, bose mu noge po​tr​če po zra​ku.
Će​la​vi voj​nik, i da​lje sa stol​cem u ruci, neko je vri​je​me za​in​te​re​si​ra​no pro​ma​trao nje​go​-
vo is​kriv​lje​no lice koje je us​pr​kos bra​di​ci više pod​sje​ća​lo na cen​dra​vo di​je​te nego na
obje​še​na čo​vje​ka. Za​tim cmok​ne s ne​go​do​va​njem i reče: “Ne budi tako la​kom, čo​vje​če!
Pus​ti. Pus​ti li​je​po sve...”
No Fre​do nije že​lio umri​je​ti i upra​vo su nje​go​ve sras​le kvr​ge, oko​šta​li kra​lješ​ci, spre​-
ča​va​le pot​pu​no za​te​za​nje omče. Tr​za​ju​ći se, škr​gu​tao je zu​bi​ma i tra​žio upo​ri​šte za
noge, koje su sve brže gra​bi​le po zra​ku, dok su mu se is​pod nosa ras​pu​ca​va​li mje​hu​ri sli​-
ne. Voj​nik baci sto​lac van i sta​ne is​pred svo​je žr​tve. “Koja tvr​do​gla​va be​šti​ja”, pro​mrm​-
lja. “Ni​šta nisi shva​tio o ži​vo​tu, ha? Kad-tad je jed​nos​tav​no kraj, ko​li​ko god ti cir​ku​si​-
rao. Svi mo​ra​mo jed​nom oti​ći.”
S ci​ga​re​tom u kutu usa​na po​gla​di svo​je ru​ka​vi​ce i pri​če​ka još ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka.
Pe​peo pad​ne s uža​re​no​ga kra​ja ci​ga​re​te na pod; ple​ća​ti voj​nik za​uz​me stav kao da će za​-
gr​li​ti gr​bav​ca, što na kra​ju i uči​ni: ne ma​re​ći za pro​mo​če​ne hla​če, obu​hva​ti mu ku​ko​ve
 www.balkandownload.org

kako bi mu dva​ma, tri​ma snaž​nim po​kre​ti​ma i tr​za​jem pre​ma do​lje, pri ko​jem je puk​-
nu​la gre​da, slo​mio vrat.
Go​lu​bo​vi su za​ni​je​mje​li. Svi​je​tlo​si​va i bi​je​la pera leb​dje​la su spu​šta​ju​ći se s ta​va​na i
po​nov​no se ko​vi​tla​la uvis na pro​pu​hu, a mu​škar​ci po​gle​dom po​tra​že Wal​te​ra. “Eto, to
je to”, reče će​la​vac i po​lo​ži stis​nu​te pes​ni​ce na bo​ko​ve. “Ni​ka​kav pro​blem, je l’ tako? To
se tre​ba​lo na​pra​vi​ti. Dođi, žen​ska je tvo​ja.”
I Fre​do je sada ne​po​mič​no vi​sio, s mr​ljom tam​ne krvi u kutu usa​na. Prem​da su voj​-
ni​ci ima​li viši čin od nje​ga, Wal​ter do​tak​ne čelo br​zim, ne​s​vjes​nim po​kre​tom. Pri​tom
mu ruka za​drh​ti te se okre​ne pre​ma auto​mo​bi​lu. “Oho!” po​vi​če onaj sa svi​le​nim rup​-
cem. “Evo nam jed​nog jako po​bož​nog mom​či​ća. Ne želi oka​lja​ti dušu. Mo​že​mo li se
kod tebe i is​po​vje​di​ti?... No do​bro, kako ho​ćeš. Os​ta​vi onda sta​ru da sto​ji. Po​žde​rat će
je šta​ko​ri.”
U br​di​ma se za​ču​ju de​to​na​ci​je, odjek bor​bi što su se vo​di​le u do​li​ni. Na​kon što su
pa​do​bran​ci slo​ži​li sve pa​do​bra​ne, ču​tu​re i tor​be sa stre​lji​vom u prt​ljaž​nik te se smjes​ti​li
po​kraj na​dre​đe​no​ga na straž​nje​mu sje​da​lu, Wal​ter okre​ne ključ za pa​lje​nje mo​to​ra i
po​gle​da u zr​ca​lo. Iz kuće se uz​di​zao dim. Vođa sku​pi​ne ru​ka​vom je la​štio dr​žak stroj​ni​-
ce i is​pu​hi​vao pra​ši​nu iz rupa na oblo​zi ci​je​vi, pro​izvo​de​ći zvuk kao iz fla​ute.
Uis​ti​nu su os​ta​vi​li sli​je​pu ženu da sto​ji iz​me​đu dvo​ji​ce obje​še​nih, ko​ji​ma je krv tek​-
la iz oči​ju, a iz​met i urin ka​pa​li im s nogu. Za​sje​nje​nih, upa​lih vje​đa, siva lica iz​braz​da​-
na bo​ra​ma, na​he​ri​la je gla​vu i po​mi​ca​la ne​vid​lji​ve usne – ili je to bilo cvo​ko​ta​nje? Noge
stol​ca te​tu​ra​le su. Wal​ter je za​ču​je kako tiho do​zi​va, stal​no iz​no​va, ali to nije zvu​ča​lo ni
žur​no ni pa​nič​no, nego ona​ko kako je vje​ro​jat​no ci​je​lo​ga ži​vo​ta do​zi​va​la su​pru​ga – kao
da je u su​sjed​noj pros​to​ri​ji. “Kris​tófe?”
Glas joj je bio iz​ne​na​đu​ju​će zvo​nak, go​to​vo dje​vo​jač​ki. Wal​ter uba​ci u br​zi​nu i upu​-
ti se pre​ma ces​ti. Lis​tas​te opru​ge te​ško​ga vo​zi​la cvi​lje​le su. “Uvi​jek ima​ju sre​će, te žen​-
ske”, reče na​dre​đe​ni. “Nji​ho​vi pri​ja​te​lji par​ti​za​ni vje​ro​jat​no već vre​ba​ju neg​dje u grm​-
lju i sad će je od​mah ski​nu​ti, da im sku​ha gu​laš...” Nag​ne se na​pri​jed i kvrc​ne po tro​ku​-
tu na Wal​te​ro​vu ru​ka​vu, oz​na​ci roda voj​ske. “Čuj ti, do​bri sa​ma​ri​tan​če, evo što me
odu​vi​jek za​ni​ma​lo: kako to da se tako svje​ži, snaž​ni mom​ci kao što ste vi kla​ta​ra​ju u re​-
do​vi​ma svi​je​tlo​pla​vih? Za​što do​no​si​te pe​ci​vo na fron​tu umjes​to da se bo​ri​te u pos​troj​-
ba​ma?” Wal​ter sleg​ne ra​me​ni​ma, bez ri​je​či. Pro​ve​ze se kroz lok​vu, po oso​vi​ni pljus​ne,
voda se uz​bur​ka is​pred polj​skog ras​pe​la. “Pa zato što ima​mo vo​zač​ku do​zvo​lu”, od​go​-
vo​ri August umjes​to nje​ga, pre​tra​žu​ju​ći nebo da​le​ko​zo​rom. “I u ratu vri​je​di pra​vi​lo
des​ne stra​ne, gos​po​di​ne.”
Mu​ška​rac se grom​ko na​smi​je i pljes​ne ga otvo​re​nim dla​nom po ka​ci​gi. “Nije loše,
mali moj... Pra​vi si pa​met​nja​ko​vić, ha? Stu​dent ili tako ne​što, od​mah sam vi​dio. Ali i
tebe će već iz​mu​š​tra​ti. A ka​kav vam je smje​štaj na ima​nju?”
 August do​ba​ci brz po​gled Wal​te​ru, koji uba​ci u višu br​zi​nu i od​go​vo​ri: “Sta​nje ops​-
kr​be A, bol​ni​ca. Za više či​no​ve ima i kre​ve​ta. Ne​kad je tu bio sto​žer ge​ne​ra​la Bal​c​ka; u
ne​ka​daš​njoj bi​bli​ote​ci u vlas​te​lin​skoj kući sad je ka​si​no za čas​ni​ke, sa sa​mo​va​rom i fo​-
te​lja​ma za či​ta​nje. A može se igra​ti i bi​ljar.”
“U vraž​ju ma​ter!” uzvik​ne dru​gi i ski​ne umjet​ni nos te ga iz​lo​ži pro​to​ku zra​ka koji
je stva​ra​la vož​nja. Iz rupe u kos​ti str​ša​le su mu sre​br​ne kop​če. “Jes​te čuli? Tako dak​le
žive lo​gis​ti​ča​ri. Mi spa​va​mo na cri​je​vi​ma ne​pri​ja​te​lja, a oni ima​ju kre​ve​te! I knji​ge!
Zna​či, moći ćemo uži​va​ti u za​bav​nom šti​vu! Uvi​jek sam naj​vi​še vo​lio Kar​la Maya. Tko
je iz​u​čio za​nat kod Win​ne​to​ua, taj je vi​dio više nego svi os​ta​li.” Po​nov​no pri​č​vr​stiv​ši
pro​te​zu, umet​ne ci​ga​re​tu iz​me​đu usa​na i uz​gred​no upi​ta: “Ali čuj​te, mom​ci, ako ste
tako do​bro oprem​lje​ni i ima​te sav taj luk​suz, što će nam onda ona sta​ra sto​li​ca? Za​što
je vu​če​mo za so​bom?”
Wal​ter, na​bra​nih obr​va, na​glo za​ko​či i okre​ne se. I August mak​ne ka​ci​gu s čela. Će​-
la​vi voj​nik stru​gao je nok​tom pal​ca žli​jeb ba​ju​ne​te, dru​gi je umor​no zu​rio u kra​jo​braz,
dok je nji​hov na​dre​đe​ni pa​lio upa​ljač.
Sta​ri​či​na sto​li​či​ca, sada još samo s tri noge, le​ža​la je u lok​vi ne​ko​li​ko me​ta​ra iza vo​zi​-
la. Wal​ter je po​ku​ša​vao du​bo​ko di​sa​ti iz​la​ze​ći iz ka​bi​ne i pri​bli​ža​va​ju​ći se spoj​ci pri​ko​li​-
ce. Nož mu je bio tup te je re​žu​ći uže po​ka​zi​vao zube i trep​ću​ći po​gle​da​vao uvis, gdje je
ta​nak pra​men dima plo​vio pre​ma za​pa​du. Iz ni​zi​ne se me​đu​tim više nije vi​dio šta​galj,
nego samo ko​mad tor​nja mli​na, pro​pu​ca​ni krov na ko​je​mu su sje​di​li go​lu​bo​vi čija su se
vrat​na pera na​kos​tri​je​ši​la na vje​tru.

“Dra​ga Li​esel, na​dam se da si do​bi​la moja zad​nja pi​sma. Već neko vri​je​me če​kam po​štu
od tebe, a ako si mi pi​sa​la u Ham​burg-Lan​gen​horn, onda ću si​gur​no i da​lje mo​ra​ti če​-
ka​ti. Sad smo na te​re​nu, u Ma​đar​skoj, ne smi​jem ti na​pi​sa​ti u ko​je​mu mjes​tu. Ali ne
mo​ram ići na prvu li​ni​ju. Za​sad vo​zim hen​s​c​hel i ops​krb​lju​jem voj​ni​ke. Vino je ov​dje
do​bro i jef​ti​no, če​tr​de​set pfe​ni​ga li​tra, i svi loču po ci​je​li dan, čak i vo​za​či. U pus​ti iz​gle​-
da isto kao kod nas, uglav​nom je rav​no, ali ima i brda, a do​živ​lja​va​mo stva​ri o ko​ji​ma se
ra​di​je ne pri​ča. Tako je to u ratu. Pu​čans​tvo je na na​šoj stra​ni, mno​gi go​vo​re nje​mač​ki.
Ima​ju i Hi​tler​ju​gend i BDM, a kad pi​taš cure što to zna​či, one kažu ‘Bra​tac, Dra​škaj
Me’. Ali ne boj se, vje​ran sam ti. I ti meni budi vjer​na. Mo​žeš uze​ti sa​pun od la​van​de iz
moje sobe, pri​je nego što se osu​ši, Tha​mling si​gur​no neće ima​ti ni​šta pro​tiv. Ov​dje ima​-
ju li​je​pe blu​ze sa ša​re​nim ve​zom, na​pi​ši mi svo​ju ve​li​či​nu. Ov​dje je moj po​štan​ski broj
47704.
Ne​moj ono​li​ko puno pu​ši​ti, po​si​vjet će ti zubi. I još jed​nom: je​dan, dva, tri. Znaš
već što to zna​či.”
 www.balkandownload.org

Bilo je: skri​vaj se gdje tko stig​ne čim se za​ču​je zvuk. Kada bi ni​sko​le​te​ći zra​ko​plo​vi s cr​-
ve​nim zvi​jez​da​ma na kri​li​ma mi​tra​lji​ra​li, zvu​ča​lo je kao da net​ko pro​ši​va lje​pen​ku,
prov​la​či vrp​ce kar​to​na kroz ši​va​ći stroj Sin​ger. Bili su to jed​no​mo​tor​ci na​zi​va Ilju​šin,
obo​je​ni u tam​no​ze​le​nu bez ima​lo sja​ja, i samo su is​kus​ni za​pa​zi​li da su u po​s​ljed​nje vri​-
je​me le​tje​li s do​dat​nim stri​jel​cem. Taj je mo​gao pu​ca​ti i otra​ga, tako da su se is​pr​va
mno​gi, koji bi s olak​ša​njem iz​aš​li iz zak​lo​na čim bi sje​na u obli​ku kri​ža ot​kli​za​la da​lje
ne​bom, na​glo opet ba​ca​li na tlo, čes​to trep​taj oka pri​je no što bi do njih sti​gao zvuk
stroj​ni​ce.
Lo​gis​tič​ka pos​troj​ba u me​đu​vre​me​nu se smjes​ti​la u Tati, čiji je nje​mač​ki na​ziv gla​sio
To​tis, u po​dru​mi​ma go​le​ma zam​ka. Sva​ke su noći vo​zi​li pre​ko brda no​se​ći pro​vi​jant,
go​ri​vo i stre​lji​vo u ni​zi​nu oko Sc​ham​bec​ka13. Iako su ri​jet​ko na​ila​zi​li na za​sje​de, kva​ro​-
vi su bili čes​ti zbog lo​ših ces​ta koje su pre​ko dana bom​bar​di​ra​li Rusi, a pre​ko noći kr​pa​-
li nje​mač​ki pi​oni​ri; uski pri​je​vo​ji, je​dva ši​ri​ne vo​zi​la, stal​no su se uru​ša​va​li, zbog čega bi
se ka​mi​oni puni ra​nje​ni​ka pre​vr​nu​li ili sur​va​li u klan​ce. Čes​to su nas​ta​ja​li zas​to​ji, koji
se ne bi us​pje​li raz​ri​je​ši​ti sve do svi​je​tlih ju​tar​njih sati, kada su gus​te, ali u ožuj​ku još
pre​tež​no gole hras​to​ve šume pru​ža​le slab zak​lon od zra​ko​plo​va.
Wal​ter je vo​zio po​la​ko po​kraj jed​ne uni​šte​ne ko​lo​ne ops​kr​b​nih vo​zi​la. Iz guma se
pu​ši​lo, mr​tvi voj​ni​ci vi​sje​li su iz vo​zač​kih ka​bi​na, brda kru​ha ras​pa​da​la su se na kiši.
Ne​pres​ta​no je mo​rao ko​či​ti i us​po​ra​va​ti kako bi si​gur​no pro​ve​zao tro​to​nac uskim oku​-
ka​ma, no ipak bi po​vre​me​no ot​kli​zao i za​bio se u sta​blo ili iz​bo​či​nu sti​je​ne. Tada bi za​-
čuo kako oz​li​je​đe​ni ste​nju le​že​ći u to​var​nom pros​to​ru i prem​da je kas​no uve​čer bilo
pro​hlad​no, oz​no​jio bi se.
Pje​šak koji je sje​dio po​kraj nje​ga pru​ži mu otvo​re​nu li​me​nu ku​ti​ji​cu. Za​vi​je​ne gla​ve
i des​no​ga oka, još je mo​gao ho​da​ti i po​mi​ca​ti obje ruke i sva​kom bi dru​gom voj​ni​ku na
nje​go​vu mjes​tu dali injek​ci​ju pro​tiv te​ta​nu​sa te ga pos​la​li na​trag u bor​bu. No nje​gov
otac, sat​nik Gre​iff, za​po​vjed​nik lo​gis​tič​ke pos​troj​be, oči​gled​no je po​vu​kao veze. “Hva​-
la”, uz​vra​ti Wal​ter gle​da​ju​ći kra​jič​kom oka žute pi​lu​le. “Nisu za moje živ​ce, već sam
pro​bao. Na​kon jed​nog per​vi​ti​na tri sam dana bio bu​dan. Srce mi je tuk​lo neg​dje u
obla​ci​ma.”
Sin nje​go​va na​dre​đe​nog, Joc​hen, pla​vo​kos mla​dić vi​so​ka čela i uskih usa​na, is​ce​ri se.
“Pa u tom i jest smi​sao ovih stvar​či​ca! Vje​ro​jat​no sam za​hva​lju​ju​ći tome još uvi​jek živ,
čo​vje​če. Ako že​liš ćo​ri​ti, mo​raš trg​nu​ti ve​ro​nal. Ho​ćeš koji?”
On iz​vu​če udub​lje​nu alu​mi​nij​sku tubu, a Wal​ter po​nov​no od​mah​ne gla​vom. Joc​-
hen sleg​ne ra​me​ni​ma. “Na​ža​lost, od tih vraž​jih ta​ble​ta uvi​jek bu​deš na​pa​ljen”, pro​-
mrm​lja. “Gut​neš ne​ko​li​ko per​vi​ti​na i mis​liš samo na hopa-cupa, čak i u naj​ve​ćem sra​-
nju. Krv su​bo​ra​ca pr​ska ti po licu, za​ri​vaš ba​ju​ne​tu ba​ću​ški u tr​buh, i čim po​nov​no do​-
đeš do daha, ma​štaš o pje​nu​ša​voj kup​ci i je​drim gu​zi​ca​ma. Pri​tom si do​lje skroz umr​tv​-
ljen, ko neki sta​rac. S dva​de​se​tak go​di​na više ti se ne diže.”
Smra​či​lo se i kada su sti​gli na vrh brda, Wal​ter upa​li fa​ro​ve. Li​ni​je svje​tlos​ti koje su
pro​di​ra​le kroz pla​šte​ve tmi​ne do​se​za​le su tek to​li​ko da po kiši vide naj​nuž​ni​je: olu​pi​ne,
na​no​se, rub pro​va​li​je. Gu​me​na oblo​ga bri​sa​ča bila je is​tro​še​na, me​tal je stru​gao po za​-
mag​lje​nu stak​lu i obo​ji​ca su ga bri​sa​la ru​ka​vi​ma kad su iz​ne​na​da blo​ki​ra​le koč​ni​ce. Te​-
ški hen​s​c​hel 33 ot​kli​že po tu​ca​ni​ku i pre​pri​je​či se na sta​zi, a Wal​ter kre​ne una​trag kako
bi ak​ti​vi​rao iz​je​de​ne koč​ni​ce. Shva​tiv​ši da se pa​pu​či​ca i da​lje ne želi po​mak​nu​ti, psu​ju​ći
okre​ne ključ i uga​si mo​tor.
Tada uba​ci u br​zi​nu i uzme alat iz ku​ti​je. pɐo​luʍo​puɐʞlɐq U mra​ku je žu​bo​ri​lo i
klo​ko​ta​lo, voda je u tan​kim po​to​či​ći​ma tek​la pre​ko ces​te. S kar​bid​nom svje​tilj​kom u
ruci za​vu​če se is​pod vo​zi​la i poč​ne na žuć​kas​toj svje​tlos​ti uda​ra​ti po za​hr​đa​lim ma​ti​ca​-
ma i odvi​ja​ti cri​je​va od sko​re​nih ci​lin​da​ra. Is​pus​tiv​ši te​ku​ći​nu, iz​no​va po​kre​ne mo​tor.
Kada je pa​pu​či​ca uda​ri​la po podu ka​bi​ne, po​la​ko se upu​ti pre​ma do​li​ni, go​to​vo uop​će
ne da​ju​ći gas i is​klju​či​vo u dru​goj br​zi​ni, jer je us​pi​je​vao ko​či​ti samo ruč​nom koč​ni​com
i kva​či​lom. Pri​tom bi mo​tor za​ur​lao, a tr​zaj bi pros​tru​jao svi​ma kroz udo​ve.
Joc​hen se odu​pre sto​pa​li​ma o plo​ču s ins​tru​men​ti​ma i sta​vi u usta ru​sku ci​ga​re​tu,
pa​pi​ro​sku, čiji je šup​lji fil​tar bio dvos​tru​ko duži od ko​ma​da s du​ha​nom. Kaš​lju​ći, uhva​-
ti se za gla​vu. “Prok​le​ti step​ski ko​rov”, reče. “Smr​di ko za​pa​lje​ni ma​drac, je l’ tako?
Usko​ro ćemo to pu​ši​ti u lo​go​ri​ma, bu​de​mo li uop​će ima​li što pu​ši​ti. Je l’ ima još pra​vih
ci​ga​re​ta? Do​ma​ćih re​zer​vi?”
Iako je poz​na​vao sta​nje za​li​ha, Wal​ter pro​mrm​lja: “Kako bih ja to znao? Mo​raš pi​-
ta​ti oca.”
Mla​dić po​vu​če još je​dan dim; na uža​re​noj svje​tlos​ti du​ha​na nje​go​vo je zdra​vo oko
iz​gle​da​lo upa​lje​no. “Oca... To je is​klju​če​no. Nje​ga ne bih za​mo​lio ni za čašu vode, gov​-
na​ra jed​nog. Nje​mu mogu za​hva​li​ti što ću os​ta​tak ži​vo​ta ho​da​ti uoko​lo s cr​nim po​ve​-
zom. Mo​gao sam li​je​po plan​do​va​ti u za​le​đu! U Kum​mer​sdor​fu, ne​da​le​ko od kuće, na​-
la​zi se za​vod za po​ku​se: maj​ka mi je već bila sre​di​la mjes​to tamo, više je vo​lje​la mene
nego nje​ga i sta​ro​ga je to lju​ti​lo. Bo​jao se da ću pos​ta​ti me​ku​šac i pe​ško. Uvi​jek se tu​ši​-
raj hlad​nom vo​dom, si​ro​vo meso na kruh i ju​riš na ne​pri​ja​te​lja, shva​ćaš? Sta​ra ško​la.”
Nag​nuv​ši se, plju​ne na pod iz​me​đu nogu. “Poz​na​je Sep​pa Di​etric​ha, pa me dao pre​-
mjes​ti​ti. U bor​be​nu gru​pu Ney, među same si​ro​vi​ne i sa​dis​te. Oč​vr​s​nuo sam, jas​no. Ali
sve​jed​no sam pos​tao tet​ki​ca, iako sam bio na fron​ti. Kad je u smrt​nom stra​hu, čo​vjek
po​že​li sve do​ži​vje​ti, a to sam mu i na​pi​sao. Ali sad, kad je moja maj​ka mr​tva, a naša
kuća u Jeni pre​tvo​re​na u hrpu pe​pe​la, sad ga puca sen​ti​men​tal​nost i sta​lo mu je do obi​-
te​lji. Se​rem ti se na to, vje​ruj mi.”
Is​pred njih le​ža​la je oku​ka puna gr​ba​vih za​kr​pa i Wal​ter uba​ci u prvu br​zi​nu kako
bi us​po​rio vo​zi​lo. Iz​bo​či​nom dla​na lupi po mje​nja​ču, a od škri​pe sta​ro​ga pri​je​nos​ni​ka,
 www.balkandownload.org

zvu​ka koji je pod​sje​ćao na pa​ra​nje lima, na​kos​tri​je​še mu se dla​ke na vra​tu. “Gdje si se

bo​rio?” upi​ta. “Jesi bio i u Stu​hlwe​ißen​bur​gu?”
“Na​rav​no”, od​go​vo​ri Joc​hen. “Sre​di​nom ve​lja​če. Pak​le​ni ko​tao, više od če​t​vr​ti​ne re​-
gi​men​te je tamo skon​ča​lo. Ba​ću​ške su pot​pu​no vla​da​le zrač​nim pros​to​rom, od na​ših se
avi​ona nije čuo ni pr​dac. Nije bilo ni ops​kr​be, jeli smo kr​va​vi kruh iz tor​bi mr​tva​ca. A
kad smo iz​no​va iz​gu​bi​li prev​last nad se​len​drom, rek​li su nam da ni​smo dos​toj​ni no​si​ti
ime di​vi​zi​je. Fü​hre​ro​va na​red​ba gla​si​la je: ski​daj​te oz​na​ke s ru​ka​va!” Po​drug​lji​vo se is​-
ke​si. “Pri​tom je oči​to za​bo​ra​vio da smo ih odav​no od​stra​ni​li, jer je sve do na​pa​da tre​ba​-
la biti taj​na tko na​di​re – i to je isto bila na​red​ba sa sa​mog vrha. Ali naš Adolf je te​me​-
ljit; sva​kom ne​pri​ja​te​lju tre​ba dva​put ski​nu​ti gla​vu. Za​što pi​taš za Stu​hlwe​ißen​burg?”
Wal​ter je šu​tio. Pro​šav​ši oku​ku, htio je pre​ba​ci​ti u višu br​zi​nu, ali nije us​pio po​mak​-
nu​ti ru​či​cu mje​nja​ča, čak ni uz Joc​he​no​vu po​moć. Obo​ji​ca su po​te​za​la, šip​ka je vi​bri​ra​-
la, od​bi​la se, po​gon​ski su zup​ča​ni​ci puk​nu​li i oso​vi​na se iz​ne​na​da po​če​la okre​ta​ti u
praz​nom hodu, a oni za​ču​ju kvr​ca​nje po​lom​lje​nih že​ljez​nih zu​ba​ca u pri​je​nos​no​me
me​ha​niz​mu. “Ma sjaj​no, sad je go​to​vo”, reče Wal​ter i okre​ne ključ u bra​vi. Tre​nu​tak
pos​li​je zgas​nu pru​ge svje​tlos​ti na grm​lju. “Čeka nas hlad​na noć ov​dje vani.”
On po​vu​če ruč​nu koč​ni​cu. Ko​li​ko je mo​gao vi​dje​ti, sti​gli su do ruba šume. Joc​hen
je spu​štao boč​ni pro​zor okre​ću​ći ru​či​cu. Šum kiše, koji je um​no​ža​va​la ce​ra​da pre​ba​če​na
pre​ko to​var​no​ga pros​to​ra, bio je za​glu​šan. Za​vi​tlav​ši opu​šak kroz pro​zor, Joc​hen po​vi​-
če: “Mis​liš da mo​ra​mo os​ta​ti ov​dje? Usred div​lji​ne?”
Wal​ter po​gle​da na sat, na nje​go​ve fo​sfor​ne broj​ke. “A gdje drug​dje? Već će ne​kog
pos​la​ti kad shva​te da se ni​smo vra​ti​li, al to može po​tra​ja​ti. Jed​nom sam mo​rao pro​ves​ti
dvi​je noći u ste​pi, bez zak​lo​na na​da​le​ko i na​ši​ro​ko. Is​ko​pao sam si rupu. No ako že​liš
pje​ša​či​ti, do To​ti​sa imaš dva​de​set ki​lo​me​ta​ra, malu jed​nod​nev​nu hod​nju. Pret​pos​tav​-
ljam da nema puno par​ti​za​na, al ovaj je kraj pun voj​nih po​li​ca​ja​ca, i to lo​va​ca na to​pov​-
sko meso.” On sta​vi prst na slje​po​oč​ni​cu. “Oni će ti po​ka​za​ti put.”
Voda se pje​nu​ša​la sli​je​va​ju​ći se niz pa​di​nu. Wal​ter iz​a​đe iz vo​zi​la, za​obi​đe ga i ot​k​va​-
či kraj ce​ra​de. Šes​to​ri​ca mu​ška​ra​ca le​ža​la su na sla​mi koju su bol​ni​ča​ri ra​za​su​ti po li​me​-
no​mu podu; jed​nom je za že​ljez​nu kons​truk​ci​ju bila za​ve​za​na noga imo​bi​li​zi​ra​na ud​la​-
gom, dru​gom je iz​nad gla​ve bila po​ve​za​na ruka. Kada je na njih pao sjaj kar​bid​ne svje​-
tilj​ke, go​to​vo svi okre​nu gla​ve, oši​ša​ne na će​la​vo zbog uši. Na upr​lja​nim li​ci​ma oči su
im bile krup​ne, po​gle​di bo​ja​ž​lji​vi. On reče: “Ošte​ćen nam je pri​je​nos​nik, žao mi je.
Vje​ro​jat​no će net​ko usko​ro doći po nas. Do​ba​ci​te mi pljo​ske, ov​dje ima svje​že vode na
ba​ca​nje.”
Na​kon što se po​bri​nuo za njih – tre​ba​lo je još na​mjes​ti​ti je​dan po​vez i s poda sas​tru​-
ga​ti iz​me​tom one​čiš​će​nu sla​mu – ope​re ruke i po​nov​no se usp​ne u vo​zač​ku ka​bi​nu.
Za​tvo​ri ven​til svje​tilj​ke i gur​ne je pod plo​ču s ins​tru​men​ti​ma, a Joc​hen iz​va​di bo​či​cu iz
na​prt​nja​če. “Ru​ska vot​ka”, reče re​žu​ći vo​sak ko​jim je bio za​pe​ča​ćen čep. “Moj zad​nji
za​rob​lje​nik je bio čas​nik. Po​ka​zao mi je fo​to​gra​fi​ju svo​je dje​ce i uva​lio mi br​lju, i ja bih
ga stvar​no bio pus​tio. Znao je malo nje​mač​ki. Ali dra​gi dru​go​vi... Za​bo​ra​vi.” Pru​ži mu
bocu s is​pup​če​nim slo​vi​ma na stak​lu. “Imaš curu?”
Pri​šao mu je bli​zu, su​vi​še bli​zu, pa Wal​ter po​dig​ne la​kat u znak ni​je​mog upo​zo​re​nja.
Po​nju​ši otvor boce i srk​ne ra​ki​ju, ali mu nije pri​ja​la. “Da, imam”, od​go​vo​ri opi​pa​va​ju​ći
ći​ri​lič​na slo​va. “Zove se Eli​sa​beth, Li​esel.” Na​kon slje​de​će​ga gut​lja​ja, ve​ćeg od pr​vo​ga,
za​kaš​lje se i odjed​nom osje​ti bla​go pe​če​nje, uža​ren mlaz du​bo​ko u pr​si​ma. “Živi na
ima​nju na ko​jem ra​dim. Iz​bje​gla je s maj​kom iz oko​li​ne Dan​zi​ga i jako je dr​ska, ta
mala, ko Ci​gan​či​ca. Al išla je u re​al​ku.”
Joc​hen se na​smi​je i is​ko​pa još jed​nu pa​pi​ro​sku iz ku​ti​je. “Tako dak​le...” Sa​vi​ja​ju​ći
fil​tar po du​lji​ni, os​lo​ni se o svo​ju kož​na​tu na​prt​nja​ču i reče: “Mene je otac odu​vi​jek že​-
lio spo​ji​ti s kće​ri svo​ga kom​pa​njo​na. U ci​vil​nom je ži​vo​tu ar​hi​tekt i mis​lio je da bih ja
mo​gao pre​uze​ti fir​mu. Ali ja mr​zim to pra​vo​kut​no sra​nje, ugod​ni​je se osje​ćam u ka​osu.
Htio sam pos​ta​ti umjet​nik, slo​bod​no se po​tu​ca​ti po svi​je​tu i iz​vo​di​ti što mi se svi​di. Ali
sad se i s tim mogu poz​dra​vi​ti. Ili si mo​žda već neg​dje vi​dio jed​no​okog sli​ka​ra?”
On uvu​če dim. “A što je s tvo​jim sta​rim? Je l’ i on pod čiz​mom?”
Wal​ter kim​ne. “Isto je bio u Waf​fen SS-u, kao ču​var. A onda su ga pos​la​li u kaž​nje​-
nič​ku boj​nu neg​dje kod Stu​hlwe​ißen​bur​ga. Ne​mam poj​ma je l’ još uop​će živ. Odav​no
ni​sam čuo ni​šta o nje​mu.”
Joc​hen je pio vot​ku kao da je voda. Gr​kljan mu se mi​cao gore-do​lje. “Hm”, reče na​-
po​s​ljet​ku, “ni ja ti tu baš ne bih imao puno nade. Ci​je​li taj kraj je voj​nič​ko grob​lje. Kad
se gu​sje​ni​ce poč​nu okre​ta​ti na mjes​tu i ro​va​ti po bla​tu, ru​ske i nje​mač​ke kos​ti lete u
zrak. Ali mo​žda ima sre​će, mjes​to je sad opet u na​šim ru​ka​ma. Za​pra​vo je li​je​po tamo,
ima sta​rih zgra​da pu​nih zla​ta i ukra​sa. Samo što tim ma​đar​skim Ni​jem​ci​ma nisu sve na
bro​ju, bar mu​ški​ma. Svi nose br​či​će i raz​dje​ljak po stra​ni. U sva​kom po​štan​skom ure​du
sje​di je​dan Hi​tler.”
On ha​lap​lji​vo po​vu​če još ne​ko​li​ko di​mo​va ci​ga​re​te, zgri​ze dva ve​ro​na​la i spe​re ih os​-
tat​kom vot​ke. Boca se uz zve​ket raz​bi​je u mra​ku. Wal​ter iz​vu​če ofu​ca​nu deku iz mre​že
za prt​lja​gu i do​met​ne: “I moj otac nosi taj ta​ko​zva​ni ukras na licu. Ali ni​kad nije bio
po​li​ti​čan, samo je tra​žio po​sao. A s br​či​ći​ma su ga od​mah pri​ma​li...”
Joc​han se umor​no na​smi​je​ši, iz​u​je voj​nič​ke čiz​me i šću​ću​ri se u ka​pu​tu na klu​pi, bez
us​tru​ča​va​nja prd​nuv​ši. Za​tim čvr​sto pre​kri​ži ruke na pr​si​ma i već na​kon ne​ko​li​ko mi​-
nu​ta to​li​ko je rav​no​mjer​no di​sao da se Wal​ter iz​ne​na​di kada je još jed​nom po​dig​nuo
gla​vu. “Na Ba​la​to​nu mi je bilo naj​ljep​še”, pro​go​vo​ri te​ška je​zi​ka. “To svje​tlo nad je​ze​-
rom i iz​me​đu sta​ba​la... Tamo je vla​dao ta​kav mir, čo​vje​če! Jači od svih gra​na​ta!”
Ubr​zo je zas​pao, a Wal​ter utr​ne svje​tilj​ku. Umo​tan u deku, još je ne​ko​li​ko mi​nu​ta
 www.balkandownload.org

sje​dio bu​dan i os​lu​ški​vao kišu. Dje​lo​va​nje vot​ke već je po​pus​ti​lo i hlad​no​ća mu je gmi​-
za​la kroz noge. Oz​li​je​đe​ni su ste​nja​li u mra​ku ili is​kaš​lja​va​li sluz iz plu​ća, a u jed​nom
tre​nut​ku je​dan mla​de​nač​ki, go​to​vo još dje​ti​nji glas pro​go​vo​ri kao u snu: “Mama, po​-
mog​ni mi.” Voj​nik je vje​ro​jat​no le​žao ne​po​sred​no iza nje​ga i kao da je gre​bao po daš​ča​-
noj opla​ti po​nav​lja​ju​ći ti​šim gla​som: “Za​što mi ne po​mog​neš?” Wal​ter se čvr​š​će umo​ta
u gru​bu tka​ni​nu.
Pro​bu​di ga iz​ne​nad​na ti​ši​na. Kiša više nije bub​nja​la po vo​zi​lu i pje​nu​ša​vi po​tok po​-
kraj ces​te pre​tvo​rio se u po​to​čić glat​ka toka. Ni​ska ma​gla pla​zi​la je uz pa​di​nu, a pra​vo​-
kut​ni rib​nja​ci u do​li​ni, njih ne​bro​je​no mno​go, blje​ska​li su se u već sre​br​nim to​no​vi​ma.
Smr​za​va​ju​ći se, pro​teg​ne udo​ve i pro​tr​lja lice. S na​prt​nja​čom pod vra​tom i po​kri​va​čem
na​vu​če​nim do bra​de Joc​hen je tiho sop​tao. Iz​gle​dao je mir​no i opu​šte​no; usne, koje su
us​pr​kos dla​či​ca​ma dje​lo​va​le žen​ski, kao da su se smi​je​ši​le, ali zje​ni​ca is​pod za​tvo​re​no​ga
kap​ka ne​pres​ta​no se po​mi​ca​la. Neki voj​ni​ci u to​var​nom pros​to​ru hr​ka​li su.
Ob​zor se po​la​ko sve jas​ni​je na​zi​rao. Po​je​di​nač​ne to​po​le i vrh jed​nog cr​k​ve​nog tor​-
nja iz​vi​ri​li su iz po​ja​sa pra​sko​zor​ja, koji se pov​la​čio to​li​ko rav​no​mjer​no duž tmas​te rav​-
ni​ce da se do​imao za​kriv​lje​nim. Drozd je ču​čao na bre​zi na rubu po​lja, na naj​vi​šoj gra​-
ni, i uz​vra​ćao na poj iz šume. Pri​tom je po​vre​me​no le​pe​tao kri​li​ma i cup​kao na mjes​tu,
dje​lu​ju​ći osor​no ili pak ra​sr​đe​no, lju​ti​to se uz​di​žu​ći, kao da mu se odjek ni​ma​lo ne svi​-
đa.
U da​lji​ni je je​dan je​di​ni lo​vac bom​bar​der le​tio na sje​ver. Na pa​di​ni se nije čuo zvuk
nje​go​va mo​to​ra, a da se iz nje​ga puca, nas​lu​ći​va​lo se samo po dimu koji se tu i tamo po​-
di​zao iza nje​ga: oba​sjan pr​vim zra​ka​ma sun​ca, na​li​ko​vao je na ci​gle​nu pra​ši​nu. Le​tje​li​ca
se sma​nji​va​la, a Wal​ter ot​kop​ča džep na pr​si​ma jak​ne, u ko​jem se na​la​zi​lo još malo
Scho-Ka-Kole, i utr​pa je​dan tro​kut u usta. U ku​ti​ji je sta​ja​lo i šoj​ki​no pero te on pri​je​-
đe pal​cem pre​ko nje​go​va ruba. U tre​nut​ku kad je shva​tio da je ha​uba hen​s​c​he​la us​mje​-
re​na pre​ma is​to​ku te se sto​ga ju​tar​nja svje​tlost vje​ro​jat​no odra​ža​va u vje​tro​bran​sko​mu
stak​lu po​put is​kre na rubu vlaž​no crne šume, zra​ko​plov se već bio okre​nuo.
On gur​ne us​pa​va​no​ga ko​le​gu uzvi​ku​ju​ći nje​go​vo ime. No bu​du​ći da Joc​hen nije re​-
agi​rao, is​ko​či iz vo​zi​la i op​tr​či oko hlad​nja​ka. Na​glo otvo​riv​ši vra​ta, uhva​ti ga is​pod pa​-
zu​ha i odvu​če malo da​lje, na čis​ti​nu, pri čemu mla​dić ne​volj​ko zas​te​nje i po​ku​ša ga
uda​ri​ti. Sli​ka ilju​ši​na ne​čuj​no je plo​vi​la po​nad je​ze​ra​ca u do​li​ni pri​bli​ža​va​ju​ći im se; već
se čuo mo​tor. Wal​ter po​nov​no is​pru​ži ruke, obu​hva​ti omam​lje​no​ga i sru​ši se s nji​me
po​le​đi​ce na pa​di​nu. U tom se tre​nut​ku stak​la na vo​zi​lu ras​pr​s​nu, a puc​nji iz​re​še​ta​ju
lim. Na​kon škr​gu​ta​va re​še​ta​nja us​li​je​de hlad​ni “pling! pling!” od​bi​je​nih me​ta​ka. Kad
su se dvi​je gume pro​bu​ši​le i ka​mi​on se nag​nuo na stra​nu uz sik​tav tr​zaj, za​ču​je se vri​ska
ra​nje​ni​ka.
Ta​nad je raz​de​ra​la ce​ra​du, a cr​ve​ne zvi​jez​de na kri​li​ma sada su već leb​dje​le toč​no iz​-
nad njih.
Či​ni​lo se da je sprem​nik za bom​be pra​zan; vi​dje​le su se čiz​me straž​nje​ga stri​jel​ca, bi​-
je​lo krz​no na sa​ra​ma. Ra​fal je ra​sko​ma​dao koru hras​to​va i is​ko​pao rupe u tu​ca​ni​ku na
ces​ti pri​je no što je pre​šao pre​ko hen​s​c​he​la. Joc​hen poč​ne us​ta​ja​ti, ali ga je Wal​ter, ko​je​-
ga su gra​ne i ko​ri​je​nje boli u lice, a voda iz pro​ko​pa na​di​ra​la mu u čiz​me, dr​žao čvr​sto u
sti​sku i os​lu​ški​vao zvuk jed​no​mo​tor​ca, koji se pak nije okre​nuo. Kada je pre​le​tio pla​-
nin​ski gre​ben, u šumi je opet zav​la​da​la ti​ši​na i ma​gla se po​če​la pos​tup​no na​kup​lja​ti. Ju​-
tar​nja svje​tlost pro​di​ra​la je kroz njež​ne lis​to​ve.
Ni iz to​var​no​ga pros​to​ra nije se čuo ni​ka​kav zvuk. Wal​ter od​gur​ne Joc​he​na, sko​či
na noge i od​gr​ne ono što je os​ta​lo od ce​ra​de. Slje​me​na je gre​da puk​nu​la, a na li​mom
oblo​že​nim mos​ni​ca​ma iz​me​đu slam​na​tih le​ža​ja vi​dje​le su se rupe deb​lji​ne pal​ca, kroz
koje je krv ka​pa​la na ces​tu i mi​je​ša​la se s ben​zi​nom.
Shva​tiv​ši da ni​je​dan od mu​ška​ra​ca ne uz​vra​ća na nje​gov po​ziv, usp​ne se u to​var​ni
pros​tor i us​pra​vi nad iz​vi​nu​tim ti​je​li​ma koja su on​dje le​ža​la. Prem​da im se u oči​ma za​-
dr​ža​la iz​ne​nad​na za​pre​pa​šte​nost ili ču​đe​nje puno ne​vje​ri​ce, zbog ko​jih su iz​gle​da​li
bud​ni i živi, na nji​ho​va siva lica već se spus​ti​la oz​bilj​nost koja kao da nije po​tje​ca​la s
ovo​ga svi​je​ta te je po​ni​šta​va​la sva​ku dvoj​bu. Čas​nik s no​vim Že​ljez​nim kri​žem na za​vo​-
ju pre​ko prsa gr​če​vi​to je ste​zao fo​to​gra​fi​ju na ko​joj se smi​je​ši​la dje​voj​ka; opi​pav​ši sva​-
kom voj​ni​ku vrat​nu žilu, Wal​ter pre​lo​mi po per​fo​ra​ci​ji iden​ti​fi​ka​cij​ske plo​či​ce koje su
im vi​sje​le na lan​cu oko vra​ta i spre​mi po​lo​vi​ce u džep.
Po​tom se spus​ti na tlo te ode po lo​pa​tu i mo​ti​ku koje su sta​ja​le iza ka​bi​ne.
“Dođi”, po​zo​ve tiho, go​to​vo ša​pa​tom, kao da ih po​gi​nu​li još mogu čuti, “po​mo​zi mi
ko​pa​ti.” Ali Joc​hen mu ne uz​vra​ti, čak se i ne os​vr​ne. Sto​je​ći u ča​ra​pa​ma na ces​ti, iz​va​di
ku​ti​ji​cu s pi​lu​la​ma iz ka​pu​ta i pro​tre​se je tik do uha gle​da​ju​ći do​lje pre​ma ni​zi​ni, u ko​-
joj se dim uz​di​zao iz dim​nja​ka se​oskih ko​li​ba i ribe is​ka​ka​le iz rib​nja​ka na pr​vom ju​tar​-
njem cr​ve​ni​lu.

Tje​dan dana pos​li​je i u To​ti​su su is​praž​nje​ni prvi po​dru​mi i skla​di​šta. Mu​škar​ci iz de​-
žur​ne služ​be za pri​je​voz bili su smje​šte​ni u ku​ća​ma s vanj​ske stra​ne op​ko​pa oko zam​ka,
ali ni​je​dan stra​žar na mos​tu nije po​vi​kao za Wal​te​rom kada je na​kon ve​če​re po​šao u su​-
prot​nom smje​ru, pre​ma En​gle​sko​mu vrtu. Po​li​cij​ski je sat po​čeo, te se tru​dio što više
iz​bje​ga​va​ti ces​tu i kre​tao se bli​zu ogra​da, grm​lja i go​mi​la ot​pa​da. Iza za​tvo​re​nih pro​zor​-
skih ka​pa​ka vla​da​la je ti​ši​na, nig​dje ni žive duše.
Po​nov​no je za​hlad​nje​lo i led je oko​vao ru​bo​ve lo​ka​va. Sa​svim je do​bro vi​dio po
mra​ku, čak i na vrt​nim sta​za​ma iz​me​đu ces​ta, ali je ipak tek u po​s​ljed​njem tre​nu pri​mi​-
je​tio mo​to​cikl s boč​nom pri​ko​li​com, te se sklo​nio iza sta​bla. Tiše od kiše voj​ni​ci u cr​-
nim ka​ba​ni​ca​ma ko​tr​lja​li su se niz obro​nak is​pod zam​ka i tek na naj​ni​žoj toč​ki ces​te
 www.balkandownload.org

vo​zač je upa​lio mo​tor, kli​žu​ći po blis​ta​vu asfal​tu.

Ve​li​ke že​ljez​ne dve​ri sta​ja​le su otvo​re​ne i Wal​ter je ušao dr​že​ći se zak​lo​na bo​ro​va.
Po​dig​nuo je gla​vu kada je iz​nad nje​ga odjed​nom pos​ta​lo glas​no: cvr​ku​ta​nje i šu​šta​nje
pro​ni​je​li su se kroš​nja​ma sta​ba​la u ko​ji​ma noće pti​ce. Tek na​kon što je i rek​vi​ri​ra​na
sto​ka u pa​vi​ljo​ni​ma i ka​pe​la​ma po​če​la tu​li​ti, a psi štek​ta​ti, ogla​si​lo se zvo​no za zrač​nu
uz​bu​nu, sta​ra si​re​na na tor​nju što se po​kre​ta​la ru​či​com. Je​ze​ro zam​ka po​ja​ča​va​lo je nje​-
zin zvuk, a ve​li​ki oda​ši​lja​či na kal​va​ri​ji, koji su se pu​ši​li na kiši, opi​pa​va​li su obla​ke.
Ve​ći​na pro​zo​ra na zim​sko​mu vrtu s pal​ma​ma bila je oblo​že​na da​ska​ma. Am​fo​re
obras​le ma​ho​vi​nom, koje su ne​koć ukra​ša​va​le krov ba​rok​ne gra​đe​vi​ne, le​ža​le su smr​-
ska​ne na šljun​ku. La​za​ret je bio pro​laz​na pos​ta​ja; one koji nisu mo​ra​li od​mah na​trag na
bo​jiš​ni​cu pre​vo​zi​li su da​lje na​kon br​zin​skog pru​ža​nja prve po​mo​ći, u smje​ru Gra​za ili
Beča. Opa​ti​ce ma​đar​sko-nje​mač​kih ko​ri​je​na sje​di​le su u pre​dvor​ju ukra​še​nom stu​po​vi​-
ma, pra​le za​vo​je u ka​ca​ma i pu​ši​le, a je​dan se li​ječ​nik, u ot​kop​ča​noj za​mr​lja​noj kuti
koju je no​sio pre​ko odo​re, bri​jao is​pred zr​ca​la i ni​je​mo ga pro​ma​trao. Na Wal​te​ro​vo pi​-
ta​nje od​vra​tio je po​kre​tom gla​ve.
Svi kre​ve​ti i vre​će sa sla​mom po​kraj ko​jih je pro​šao bili su za​uze​ti. U ve​li​koj pros​to​-
ri​ji po​di​je​lje​noj zas​to​ri​ma vi​sje​lo je samo ne​ko​li​ko svje​ti​lja​ka i us​pr​kos uobi​ča​je​nom
za​da​hu la​za​re​ta po upa​lje​nim ra​na​ma i kar​bo​lu, osje​tio se i da​šak li​mu​no​va ili na​ran​či​-
na mi​ri​sa. Sta​bla bi​je​la cva​ta sta​ja​la su u dr​ve​nim ča​bro​vi​ma u ku​to​vi​ma, ka​me​li​je su se
pre​si​ja​va​le u ru​ži​čas​tim i cr​ve​nim to​no​vi​ma, na jed​noj su pal​mi vi​sje​le mla​de ba​na​ne,
tlo su gri​ja​li to​pli pri​rod​ni iz​vo​ri. Tu i tamo lju​di su ču​ča​li po​kraj kre​ve​ta na mra​mor​-
no​mu podu, a kada je od​mak​nuo zas​tor, Fi​ete po​dig​ne gla​vu i is​ce​ri mu se.
U nje​go​vim oči​ma uok​vi​re​nim si​vim sje​na​ma po​ja​vi​la se neka nova oz​bilj​nost, a
zubi su mu neo​bič​no na​li​ko​va​li na kre​du i či​ni​lo se da sto​je raz​mak​nu​ti​ji je​dan od dru​-
go​ga no pri​je. Po iz​bri​ja​noj gla​vi, na​lik na str​ni​šte, tek mu je po​če​la ras​ti kosa. Sje​dio je,
li​je​ve ruke u po​ve​zu o vra​tu, is​pod uska pro​zo​ra na​tr​pa​nog vre​ća​ma pi​je​ska. Wal​ter ga
oprez​no uhva​ti za zdra​vu ruku. No pri​ja​telj ga snaž​ni​je šče​pa i po​vu​če na svoj ma​drac;
kroz na​bu​bre​ne ša​vo​ve pru​gas​ta ma​te​ri​ja​la pro​vi​ri​va​la je sla​ma. “Ne gle​daj me tako ma​-
lo​duš​no”, reče i za​tvo​ri knji​gu. “Neću oda​pe​ti. Nisi mi do​nio cvi​je​će?”
No​sio je do​nji dio odo​re i sport​sku ko​šu​lju s ru​na​ma, a tje​me mu je bilo cr​ve​no od
če​ša​nja i mjes​ti​mič​no se po​če​lo gno​ji​ti on​dje gdje ga je iz​griz​la uš. Obri​ja​li su mu i obr​-
ve. Wal​ter po​ka​že na nje​go​vo rame, čis​ti bi​je​li za​voj. “Hoće te to odves​ti kući?”
Fi​ete cok​ne. “Moš mis​lit! Obi​čan ge​ler, is​pod ključ​ne kos​ti. Ako se rana ne upa​li,
usko​ro ću opet biti upo​treb​ljiv. Pri​je ne​kih go​di​nu dana tak​vim bih po​got​kom za​ra​dio
put kući, s te​ra​pi​jom i ci​je​lim pa​ke​tom nje​ge. Ali sad... Čo​vje​če, vi​dio sam lju​de na šta​-
ka​ma kako pu​ca​ju iz stroj​ni​ce i jed​no​ru​ke vo​za​če ten​ko​va!” Od​vr​ne pljo​sku i uli​je ne​-
što u li​me​nu čašu. “A u me​đu​vre​me​nu su svi pos​ta​li svjes​ni da više nema vaj​de od ovog
rata. Naši čas​ni​ci ba​ca​ju vlas​ti​tim lju​di​ma gra​na​te pod noge, kako bi ih na​tje​ra​li da još
uop​će na​pa​da​ju.”
Ot​piv​ši gut​ljaj, upi​ta: “A što ti ra​diš ov​dje, mlje​kar​ski vo​ja​če? Zar nisi u de​žur​noj
služ​bi?”
Wal​ter, ko​jem je bilo to​plo, ra​skop​ča ka​put i po​seg​ne u unu​tar​nji džep. “Da, tre​bao
bih biti. Ali no​ćas vje​ro​jat​no ne​će​mo mo​ra​ti van, ba​rem ne s mu​ni​ci​jom. U na​šem sek​-
to​ru pov​la​če glav​nu li​ni​ju fron​te.” Os​vr​ne se. “Na​rav​no, ne smi​je se reći da se pov​la​či​-
mo, nego da pri​pre​ma​mo udar​ni na​pad, a za to tre​ba uze​ti za​mah.” Na​mig​nuv​ši, pru​ži
mu smo​tu​ljak. “Evo, umjes​to cvi​je​ća... Na​ža​lost, za​bo​ra​vio sam senf.”
Fi​ete ra​zja​pi usta, ras​pu​ca​le usne, i pro​tr​lja bra​du. Go​to​vo svi nok​ti bili su mu iz​gri​-
ze​ni do mesa, a pr​sti su mu drh​ta​li dok je od​mo​ta​vao mas​ni pa​pir u ko​jem se skri​va​la
dim​lje​na pe​če​na svi​nje​ti​na, ve​lik okra​jak, na koji su se po​li​je​pi​li ko​ma​di na​re​za​na ku​-
pu​sa i bo​ro​vi​ce. “Tako mi to​pov​ske ci​je​vi!” Pog​nuv​ši gla​vu, udah​ne mi​ris ma​žu​ra​na i
lo​vo​ra. Oči mu se nav​la​že. “Do​sad sam uvi​jek mis​lio da je na fron​ti naj​gad​ni​je umi​ra​-
nje”, reče i po​gle​da pri​ja​te​lja. “Ali to nije toč​no, Ata, to uop​će nije toč​no. Ako imaš sre​-
će, umreš dok si reko ‘keks’. Ali to da je​dva us​pi​ješ sklo​pi​ti oka i da ni​kad ne znaš hoće
li se lo​gis​ti​ka pro​bi​ti, to je puno straš​ni​je. Te​ško je pod​ni​je​ti po​mi​sao da će te ma​sa​kri​-
ra​ti glad​nog. Čo​vjek se po​že​li još jed​nom do​si​ta naj​es​ti pri​je no što uza​lud​no iz​gu​bi
gla​vu.” Tiho ste​nju​ći, za​gri​ze u meko meso. “Htje​doh reći, za Ve​li​ku Nje​mač​ku, da​ka​-
ko... Hva​la ti, čo​vje​če, du​žan sam ti.”
Wal​ter od​mah​ne ru​kom. Za​ču​je se brun​da​nje ru​skih tu​po​lje​va i fr​k​ta​nje če​tve​ro​ci​-
jev​nih to​po​va ko​ji​ma je pro​tuz​rač​na obra​na re​do​vi​to pu​ca​la kad je nebo bilo zas​tr​to;
njih dvo​ji​ca brzo se okre​nu oko vlas​ti​te osi. Ina​če su bom​bar​de​ri ga​đa​li pod​zem​na
sklo​ni​šta i tvor​ni​ce stre​lji​va na rubu gra​da, ali te ve​če​ri bilo je po​go​da​ka i u nji​ho​voj bli​-
zi​ni. Od pri​ti​ska zra​ka da​ske na pro​zo​ri​ma kle​pe​ta​le su, iz pu​ko​ti​na vi​so​ko​ga svo​da os​-
li​ka​nog obla​ci​ma i pti​ca​ma si​pi​la je pra​ši​na, me​di​cin​ske ses​tre ras​tr​ča​le su se ga​se​ći kar​-
bid​ne svje​tilj​ke.
Pla​me​ni​ci su još krat​ko ti​nja​li i prem​da je to za​pra​vo bilo ne​mo​gu​će usred grm​lja​vi​-
ne to​po​va, rike mo​to​ra i ur​li​ka​nja ži​vo​ti​nja, Wal​te​ru se na tre​nu​tak uči​ni da čuje zvuk
to​pla iz​vo​ra is​pod mra​mo​ra, nje​go​vo tiho gr​go​lje​nje. Na​vi​je ruč​ni sat. “Otac mi je po​gi​-
nuo”, pro​mrm​lja zu​re​ći u tmi​nu. “U kaž​nje​nič​koj boj​ni, ne​da​le​ko odav​de. Pre​kju​čer je
sti​gao br​zo​jav. Može bit da je bio čes​ti​ti​ji no što sam mis​lio. Ali sad mu to više ni​kad
neću moći reći.”
Fi​ete po​dig​ne gla​vu. “Žao mi je”, reče i nad​la​ni​com obri​še usta. “To ne bih ni​kom
po​že​lio... Imao sam pri​li​ku vi​dje​ti neke iz tih sa​mo​ubi​lač​kih je​di​ni​ca. Jad​ni​ke su bez
ikak​ve za​šti​te sla​li u naj​go​ru ga​bu​lu – čes​to samo kao ma​mac za ne​pri​ja​telj​ske stroj​ni​-
ce... Jes​te se do​bro sla​ga​li? Jesi ga vo​lio?”
 www.balkandownload.org

Wal​ter is​puh​ne zrak iz obra​za. “Ma čuj, nije baš bio neki uzor. Lo​kao je i tu​kao nas i
pip​kao moju ses​tru. Ali po​ne​kad smo samo nas dvo​ji​ca išli na pe​ca​nje na Ruhr; i imao
je puš​ni​cu u po​dru​mu. A nje​go​vi zma​je​vi od pa​pi​ra za lam​pi​one uvi​jek su naj​vi​še le​tje​li.
Pos​li​je, kad sam se mo​gao obra​ni​ti od nje​go​vih uda​ra​ca, sko​ro više ni​smo ni raz​go​va​ra​-
li. Ali čud​no je to: ot​ka​ko znam da je mr​tav, bra​da mi puno brže ras​te, ne​mam poj​ma
kako to. Sva​ki dan se mo​ram bri​ja​ti. Osim toga ne​što nije u redu sa mnom, stal​no se
bo​jim, dos​lov​no se use​rem kad mo​ram poći na za​da​tak.”
Fi​ete po​pi​je malo vode. Nje​go​vi ro​di​te​lji po​gi​nu​li su u zrač​nim na​pa​di​ma u Ham​-
bur​gu i on sada os​lo​ni gla​vu o zid, na ko​jem je na čav​lu vi​sje​la nje​go​va jak​na, i reče:
“Mis​lim da je to nor​mal​no, Ata. Si​gur​no te vo​lio, oče​vi ne mogu druk​či​je. A kad ih više
nema, ne​što ti ne​dos​ta​je, ne​kak​va za​šti​ta ili tako ne​što, ne​što taj​no​vi​to, i is​pr​va ti se
tre​su gaće i ku​kaš i pla​češ. Ali ne​ka​ko i oja​čaš.”
Od​sjaj va​tre pro​bi​jao se kroz pro​ci​je​pe u dr​ve​nim opla​ta​ma. Wal​ter se po​če​še po
nad​la​ni​ci i kim​ne. “Ne bih imao ni​šta pro​tiv...” Po​ka​že na bro​ši​ra​nu knji​gu. “Što to za​-
pra​vo či​taš? Taj​ni grad14? Je l’ to do​zvo​lje​no?”
Fi​ete se na​ce​ri. Pro​gu​ta os​ta​tak pe​če​nja, po​li​že mas​ni pa​pir te po​tom i sva​ki prst.
“Ne boj se, po​gla​vi​co, to su samo pje​sme, te neće iz​vr​ši​ti dr​žav​ni pre​vrat... Vje​ro​jat​-
no ne​maš ni​šta za pu​še​nje?”
Wal​ter od​mah​ne gla​vom pre​lis​ta​va​ju​ći knji​ži​cu, u ko​joj su tu i tamo u dnu stra​ni​ce
sta​ja​le bi​lje​ške. Za​tim sta​vi ruku u džep i pru​ži mu sp​ljo​šte​nu ku​ti​ju Over​stol​za. “Jörn
te naj​ljep​še poz​drav​lja. Su​tra će mo​žda svra​ti​ti.”
Is​kre​no se ra​zve​se​liv​ši, Fi​ete ga po​tap​ša po kri​ži​ma i za​bi​je si ci​ga​re​tu iz​me​đu usa​na.
Ali kada je za​pa​lio ži​gi​cu – si​ćuš​ne is​kre ras​pr​ska​va​le su se oko nje​zi​ne sum​por​ne gla​ve
– oko njih kao da je pos​ta​lo tiše, kao da je iz​me​đu dva ot​ku​ca​ja srca nas​tao va​ku​um
koji je sve po​meo i u ko​jem su im se bub​nji​ći u uši​ma po​mak​nu​li, a dah zas​tao. U tom
tre​nut​ku po​kraj oran​že​ri​je eks​plo​di​ra bom​ba.
Svod se po​tre​se, ve​li​ki ko​ma​di žbu​ke ras​pr​s​nu se po podu, me​di​cin​ske ses​tre vris​nu.
Plah​te po​le​te na pod, že​ljez​ni se kre​ve​ti poč​nu po​mi​ca​ti, ra​nje​ni​ci koji su još mo​gli ho​-
da​ti pođu tro​mo kroz obla​ke pra​ši​ne pre​ma iz​la​zu. I Wal​ter po​sko​či i po​mog​ne pri​ja​te​-
lju da na​vu​če čiz​me. Pre​ba​ci mu jak​nu pre​ko ra​me​na i do​hva​ti na​prt​nja​ču koja je sta​ja​-
la po​kraj le​ža​ja, uza​lud​no se os​vr​ću​ći za ka​pu​tom. “Ukra​li ga”, pro​mrm​lja Fi​ete i upu​ti
se van.
Nebo iz​nad par​ka bilo je svi​je​tlo. Oči im za​su​ze od uža​re​na za​pa​ha koji je odu​zi​mao
dah. Rusi su fo​sfor​nim bom​ba​ma ga​đa​li dio gra​da s dru​ge stra​ne je​ze​ra. Čvr​sto za​li​jep​-
lje​ni za po​vr​šin​ski sloj ces​te, voj​ni​ci su go​rje​li u obla​ci​ma crna dima. Žene oba​vi​je​ne va​-
trom kao dro​njas​tim ve​li​ma tr​ča​le su šet​ni​com, ba​ca​le za​pa​lje​nu dje​cu sa zida i nas​li​je​-
po ska​ka​le za njom. Dr​ve​će je buk​tje​lo, zvo​na su glas​no zvo​ni​la, vi​so​ki mla​zo​vi koje su
ga​si​te​lji us​mje​ri​va​li u za​pa​lje​ne lju​de is​pa​ra​va​li su pri​je no što bi sti​gli do ci​lja.
Odjek to​po​va ka​li​bra 88 mm raz​li​je​gao se nad je​ze​rom, neg​dje iza njih čuo se ur​lik
po​go​đe​na bom​bar​de​ra koji se sur​va​vao pre​ma tlu. Ne​pre​gled​na masa lju​di va​lja​la se po
vodi koja je klju​ča​la, sik​ta​la, pu​ši​la se, i tek što bi po​nov​no iz​ro​ni​li na po​vr​ši​nu i te​tu​ra​-
ju​ći se vra​ti​li na oba​lu, ke​mi​ka​li​ja bi iz​no​va re​agi​ra​la. Sloj ka​uču​ka na nji​ho​voj koži za​-
pa​lio bi se na ki​si​ku, go​re​ći trep​ta​vim plav​kas​tim pla​me​nom, i kada bi očaj​ni​ci, čiji su
ur​li​ci sve re​ski​je pa​ra​li zrak, po​ku​ša​li udar​ci​ma utr​nu​ti pla​men, on bi im se za​li​je​pio za
ruke i još se više pro​ši​rio. Sto​ga im nije pre​os​ta​ja​lo ni​šta dru​go nego po​nov​no ne​po​mič​-
no uro​ni​ti u le​de​nu vodu.

Is​pod smre​ka sta​za je vo​di​la do bi​je​lo oli​če​ne cr​k​vi​ce. Pro​zor​ska okna bila su raz​bi​je​na,
jed​no kri​lo vra​ta otvo​re​no. Va​tre​ni od​sjaj gra​da ti​trao je po ki​po​vi​ma i sli​ka​ma. Ži​vo​ti​-
nje, dva​de​se​tak si​vih po​dol​skih go​ve​da s cr​nim mr​lja​ma oko oči​ju, okre​nu gla​ve. Ne​ko​-
li​ko klu​pa u sre​di​ni pros​to​ri​je bilo je za​ku​ca​no na na​čin da su dvi​je po dvi​je či​ni​le jas​le
iz ko​jih su kra​ve jele smeć​kas​tu si​la​žu. Nig​dje nije bilo sla​me, tako da je urin škro​pio po
pod​no​me mo​za​iku. Fi​ete slo​ži gri​ma​su. “Uh, po​gle​daj to samo. Sta​ri Tha​mling bi nas
ra​za​peo kad bi vi​dio ovak​vo za​sra​no sta​nje. Jesu iz​mu​že​ne?”
Oko​va​ne za noge i jed​na za dru​gu, bile su ne​dav​no ku​pi​ra​ne: tač​ke pune iz​braz​da​-
nih ro​go​va du​lji​ne ruke sta​ja​le su po​kraj ol​ta​ra. “Iz​gle​da da jesu”, pro​mrm​lja Wal​ter
opi​pa​va​ju​ći jed​no vime. Dla​ka​ve sise te pa​smi​ne bile su krat​ke po​put iz​da​na​ka te ih je
mo​rao obu​hva​ti​ti vr​ho​vi​ma pr​sti​ju, a ne ša​kom. “Ili če​kaj malo, evo jed​ne no​se​će, u vi​-
so​kom sta​di​ju. Usko​ro će se ote​li​ti.”
Dr​ve​na vje​dra koja su sta​ja​la među hr​pa​ma stoč​ne hra​ne u jas​la​ma bila su praz​na,
ali za​ma​za​na, a u ta​ber​na​ku​lu je le​ža​la samo jed​na ku​ti​ja ši​bi​ca. No on us​pi​je iz​va​di​ti
po​su​du u obli​ku školj​ke iz kr​sti​oni​ce i na​kon što je pre​gle​dao oko​ve ži​vo​ti​nje, pod​met​-
ne joj is​pod vi​me​na umjet​nič​ki iz​rez​ba​re​nu ko​si​tre​nu zdje​lu.
Za raz​li​ku od mno​gih bre​me​ni​tih kra​va koje se uzjo​gu​ne i ri​ta​ju kada im net​ko po​-
že​li uze​ti prvo mli​je​ko, pre​sud​no za pre​živ​lja​va​nje te​le​ta, ova je – oči​gled​no ju​ni​ca –
bila po​sve mir​na; čak je po​li​za​la ruku Fi​eteu. Wal​ter iz​mu​ze do​bru li​tru te njih dvo​ji​ca
sjed​nu is​pod vječ​no​ga svje​tla koje je vi​sje​lo sa stro​pa i poč​nu na​iz​mjen​ce piti mli​je​ko.
Bilo je gus​to po​put pu​din​ga, pro​ša​ra​no tan​kim ni​ti​ma krvi: na svi​je​tu nije pos​to​ja​lo ni​-
šta to​li​ko okrep​lju​ju​će. Is​praz​niv​ši po​su​du, pro​ma​tra​li su am​blem na podu, gri​fo​na sa
za​vi​nu​tom sab​ljom u jed​noj i tri ruže u dru​goj kan​dži. Fi​de​lis ad mor​tem, pi​sa​lo je u
dnu. “Vjer​ni do smr​ti”, pre​ve​de Fi​ete. “Zvu​či poz​na​to, je l’?”
To​po​vi su utih​nu​li, bom​bar​de​ri se više nisu čuli, ali još se nije ogla​sio znak za pres​-
ta​nak uz​bu​ne. “Or​trud mi je pi​sa​la”, pro​mrm​lja on i za​gle​da se kroz otvo​re​na cr​k​ve​na
vra​ta is​pu​hu​ju​ći dim ci​ga​re​te. I tr​stik je go​rio, a le​še​vi su plu​ta​li na vodi i po​la​ga​no se
 www.balkandownload.org

okre​ta​li no​še​ni stru​jom pri​to​ka. “I nji​ma je od​zvo​ni​lo. Gos​ti​oni​cu je di​rek​t​no po​go​di​la

gra​na​ta, brod je uni​šten. Ali svi su do​bro. A moja dje​voj​či​ca raz​miš​lja o vjen​ča​nju na
da​lji​nu. Ni​sam ni znao da tak​vo što pos​to​ji. Na stol u ma​tič​nom ure​du po​lo​že ka​ci​gu,
koja pred​stav​lja mene.” On se pri​mak​ne Wal​te​ru i uti​ša glas, prem​da u pros​to​ri​ji nije
bilo ni​ko​ga. “Reci mi, kako bi ti zbri​sao? Mo​to​rom ili ne​ka​ko druk​či​je? Na mo​to​ru si
po​kre​tan.”
Ali Wal​ter za​ni​je​če. “Uop​će ne bih bje​žao, bar ne dok smo ov​dje. Ces​te su za​kr​če​ne
bla​tom, do gra​ni​ce je sve rav​no, tu se nit​ko ne može sa​kri​ti. Voj​ni po​li​caj​ci vide sva​kog
na ti​su​ću me​ta​ra i od​mah te obje​se, bez su​đe​nja. Pra​va ga​mad. Vje​ro​jat​no ćeš ma​nje ri​-
ski​ra​ti ako se do kra​ja us​pi​ješ za​dr​ža​ti po​da​lje od fron​te.” Po​ka​že na nje​go​vu ruku.
“Utr​ljaj si drek u ranu; mo​žda ćeš do​bi​ti tem​pe​ra​tu​ru i drh​ta​vi​cu i neće te više moći
pos​la​ti u bor​bu. Neki to rade.”
Fi​ete je čup​kao te​pih koji je pre​kri​vao stu​be ol​ta​ra. “To vam je, dame i gos​po​do, do​-
bar sa​vjet za si​gu​ran kraj.” Nje​gov mrač​ni glas zvu​čao je po​put či​ta​ča rek​lam​nih po​ru​ka
u kinu. “Uže vam je pre​usko? Tane vam je pre​br​zo? Iz​a​be​ri​te onda slas​nu sep​su! Tri
tjed​na gr​če​va u bo​les​nič​kom kre​ve​tu, u ko​jem će vam biti li​je​po to​plo dok le​ži​te u vlas​-
ti​tim gov​ni​ma, a na​po​s​ljet​ku ćete za​ču​ti pjev an​đe​la. Za čla​no​ve par​ti​je bes​plat​no. Pla​-
ća​te vlas​ti​tim ži​vo​tom.” Wal​ter se is​ce​ri i ru​kom otje​ra dim koji mu je išao u lice; po​-
tom obo​ji​ca po​dig​nu gla​vu. U mra​ku is​pod ga​le​ri​je po​mi​ca​le su se klu​pe, pap​ci su se
pri​bli​ža​va​li jed​ni dru​gi​ma na podu, a je​dan po​lu​nag, stri​je​la​ma pro​bu​šen sve​tač​ki kip
kli​mao se na pos​to​lju. Ži​vo​ti​nje su ne​pres​ta​no gu​ra​le nju​ške u praz​na vje​dra. Za​je​cav​ši,
Fi​ete upa​li ži​gi​cu i otvo​ri vra​ta po​kraj is​po​vje​da​oni​ce. Ma​le​ni pla​men kli​zio je po re​ga​-
lu pu​nom pe​ha​ra, stak​le​nih bo​ka​la i dru​gog pri​bo​ra za misu. Iz​ne​na​da se ne​što pre​vr​-
ne, a on po​vi​če: “Tu je i za​hod, ali nema vode. Ni po​sve​će​ne.” Wal​ter us​ta​ne i za​kop​ča
ka​put. Go​ve​da okre​nu gla​vu kada je po​seg​nuo za ruč​ka​ma ta​ča​ka i iz​vr​nuo nji​ho​ve
duge ro​go​ve na pod. Sa​svim nez​nat​no svi​je​ni, zvon​ko su se ko​tr​lja​li sve do is​pod pro​-
po​vje​da​oni​ce; od toga zvu​ka za​bo​le ga zubi. On uzme ne​ko​li​ko vje​da​ra i po​gu​ra tač​ke
pre​ko li​va​de do oba​le. Ši​ro​ke re​flek​tor​ske zra​ke kri​ža​le su se u zra​ku, na ko​jem su se tu
i tamo le​lu​ja​le po​je​di​nač​ne kr​pi​ce; prvo je po​mis​lio da je ri​ječ o sni​je​gu, a ne pe​pe​lu.
Ku​šav​ši vodu, ope​re vje​dra, na​pu​ni ih do vrha, pos​la​že ih u tač​ke i oprez​nim ko​ra​kom
pođe na​trag u cr​k​vu. Dva je obje​sio i na ruč​ke, a ne​što se vode pro​li​lo tek kada je do​šao
do ula​šte​na ka​me​na is​pred vra​ta, koji je više bio ulek​nu​će nego prag.
Fi​ete, umo​tan u iz​ve​ze​no sve​će​nič​ko ruho, naz​dra​vi mu bo​com vina. “Krv na​še​ga
Gos​po​di​na”, reče. “U ime Oca sve​to​ga, Kris​ta kne​za mira, ko​ba​si​ce i sira! Ni​je​dan gut​-
ljaj idi​oti​ma!” Pro​na​šao je ne​ko​li​ko de​be​lih svi​je​ća za ol​tar i upa​lio ih. Zlat​ni lis​ti​ći na
iko​na​ma blis​ta​li su dok je Wal​ter po​jio ži​vo​ti​nje ko​ji​ma su od žeđi oči već upa​le du​bo​-
ko u dup​lje. Du​gač​ke sje​ne tre​pa​vi​ca pa​da​le su im na njež​no​si​ve obra​ze po​put tra​go​va
suza. Za​tim još jed​nom od​gu​ra tač​ke do je​ze​ra.
Zbri​nuv​ši sve kra​ve, sjed​ne po​kraj pri​ja​te​lja na stu​be ol​ta​ra. S ci​ga​re​tom u kutu usa​-
na pru​ži mu bocu: “Riz​ling za ranu misu.” Šut​ke su zu​ri​li van u noć. Iz uru​še​nih kro​vo​-
va i pro​zo​ra ras​pr​ši​va​le su se is​kre, zrak je mi​ri​sao na za​go​rje​li ba​ke​lit.
Va​tro​gas​na i sa​ni​tet​ska vo​zi​la kre​ta​la su se su​prot​nom oba​lom, iz​go​rje​le su za​ma​ta​li
u deke. U re​zo​nant​noj ku​ti​ji os​li​ka​nih or​gu​lja odje​ki​va​li su uda​lje​ni kri​ci. “Eli​sa​beth
mi već tjed​ni​ma nije pi​sa​la”, pro​mrm​lja Wal​ter i ot​pi​je gut​ljaj vina. “Ot​ka​ko smo poš​li
na put na​kon obu​ke. Na​dam se da im se nije ni​šta do​go​di​lo.”

U so​bič​ku koji je di​je​lio s če​tvo​ri​com dru​gih vo​za​ča, u skla​di​štu ne​ka​daš​nje pe​kar​ni​ce,

bilo je još mrač​no kada je net​ko za​zvao nje​go​vo ime. Trak svje​tlos​ti svje​tilj​ke pre​le​ti
pre​ko bi​je​lih plo​či​ca, a on se us​pra​vi u sje​de​ći po​lo​žaj. Iza obri​sa koji se ocr​ta​vao u ok​-
vi​ru otvo​re​nih vra​ta već je svi​ta​lo: na​zi​ra​la se ko​pre​na ju​tar​njeg ru​me​ni​la. Jun​ker u ka​-
pu​tu pro​go​vo​ri pri​gu​še​nim gla​som: “Haj​mo, obla​či se! Ideš šefu.”
Još se samo po opuš​ci​ma na asfal​tu ra​zaz​na​va​lo mjes​to na ko​jem je pri​je sta​jao stra​-
žar sa stroj​ni​com. U pro​ko​pu oko zam​ka le​ža​le su vre​će s pi​je​skom. Ko​ra​ča​ju​ći za mu​-
škar​cem pre​ko mos​ta, Wal​ter je za​kop​ča​vao ko​šu​lju i jak​nu. Ka​mi​oni, dje​lo​mič​no ka​-
mu​fli​ra​ni mre​ža​ma i gra​njem, do​la​zi​li su im usu​sret; u dvo​ri​štu su na​to​va​ri​va​li po​lu​gu​-
sje​ni​ča​re. Pri​pad​ni​ci SS-a i We​hr​mac​h​ta iz​no​si​li su san​du​ke, po​kuć​stvo i za​mo​ta​ne te​-
pi​he iz zam​ka. Kada je je​dan, koji je no​sio plo​ču sa zem​ljo​vi​dom bo​jiš​ni​ca, uda​rio njo​-
me o stup, cr​ve​ne i ze​le​ne zas​ta​vi​ce zap​lju​šta​le su po podu.
Vi​te​ška dvo​ra​na bila je do​bro za​gri​ja​na. Sat​nik Gre​iff, kao i uvi​jek u ja​ha​ćim hla​ča​-
ma i ula​šte​nim čiz​ma​ma, sta​jao je is​pod pro​zo​ra na dok​sa​tu i pot​pi​si​vao po​pis koji mu
je pru​ži​la me​di​cin​ska ses​tra. Bio je su​ho​njav, oš​tra pro​fi​la; braz​de i uto​ri na nje​go​vu
licu po​s​ljed​njih su se tje​da​na pro​du​bi​li. Pa ipak, us​pr​kos sab​ljo​li​koj sje​ni koju je štit​nik
kape ba​cao na nje​go​ve oči, Wal​te​ru se uči​ni da u nji​ma na​zi​re tra​čak za​bav​lje​nos​ti kada
je po​lo​žio vr​ho​ve pr​sti​ju na ša​vo​ve s vanj​ske stra​ne no​ga​vi​ca i lu​pio pe​tom o petu.
Me​di​cin​ska se ses​tra uda​lji, a čas​nik pri​đe ve​li​ku sto​lu na ko​jem je sta​ja​la hrpa do​-
sjea u si​vim ma​pa​ma. “Ur​ban, je l’ tako? Wal​ter Ur​ban, služ​ba za pri​je​voz. Gdje ste bili
si​noć?” upi​ta pro​uča​va​ju​ći nje​go​vu pr​lja​vu odo​ru. “Kako sam čuo, bez do​pu​šte​nja ste
se uda​lji​li iz spa​va​oni​ce. Vje​ro​jat​no zna​te što to zna​či? Tri sata kaz​ne​nog vjež​ba​nja za
ci​je​lu sobu, naj​ma​nje tri, o tome će od​lu​či​ti vaš sat​nij​ski do​čas​nik. Sva​ki put li​je​po is​-
pod bod​lji​ka​ve žice... Na​kon toga ćete si​gur​no omi​lje​ti dru​go​vi​ma.”
On ras​teg​ne usne u osmi​jeh, a kada je Wal​ter udah​nuo kako bi objas​nio svo​ju od​-
sut​nost, za​mah​ne ru​kom po zra​ku. “Nema veze, bilo pa proš​lo; sad ste tu. Na mjes​tu
volj​no.”
U ze​le​noj ka​lje​voj peći koja je sta​ja​la po​kraj nje​go​va rad​nog sto​la, a čiji je gor​nji rub
 www.balkandownload.org

bio ukra​šen zlat​nim zup​ci​ma, puc​ke​ta​lo je i krč​ka​lo. On otvo​ri jed​nu mapu. “Sin mi je
is​pri​čao što ste ne​dav​no uči​ni​li za nje​ga i na čemu vam može biti za​hva​lan. Ili na čemu
vam ja mogu biti za​hva​lan, ta​ko​đer bi se mo​glo reći. Vaše je vla​da​nje, do​du​še, bilo u
skla​du s duž​noš​ću, ali u tre​nu​tač​nim okol​nos​ti​ma, kad svat​ko nas​to​ji samo spa​si​ti vlas​-
ti​tu gu​zi​cu... Ta eto. U sva​kom slu​ča​ju, po​no​san sam i ra​dos​tan što u je​di​ni​ci imam lju​-
de po​put vas, sr​ča​ne lju​de, i pred​lo​žit ću vas za od​li​ko​va​nje.” Raz​de​re ne​ko​li​ko stra​ni​ca
iz mape. “Ima​te li kak​ve pri​mjed​be?”
Iz hod​ni​ka su do​pi​ra​li zvu​ko​vi: za​po​vi​je​di, psov​ke i ubr​za​ni ko​ra​ci niza stu​be; Wal​-
ter prvo od​mah​ne gla​vom, ne na​la​ze​ći ri​je​či. No po​tom čvr​sto za​bi​je nok​te pa​la​ca u ja​-
go​di​ce ma​lih pr​sti​ju, po​nov​no za​uz​me stav po​zor i iz​go​vo​ri pro​muk​lim gla​som: “Za​-
pra​vo, ovaj, ako do​pu​šta​te... Ne že​lim biti ne​za​hva​lan, sat​ni​ce, do​is​ta ne že​lim. Znam
ci​je​ni​ti čast koju ste mi uka​za​li. Ali mo​žda... Hoću reći...” Gut​ne sli​nu. “Bih li umjes​to
toga mo​gao do​bi​ti ne​ko​li​ko slo​bod​nih dana?”
Stro​go na​brav​ši obr​ve, čas​nik po​dig​ne bra​du. “Što že​li​te?” Ne​ve​se​lo se na​smi​je, kao
na​kon gor​ke šale, i otvo​ri dru​gu mapu. Na ko​ri​ca​ma je pi​sa​lo “voj​na taj​na”. “Žao mi je,
mla​di​ću, to ne do​la​zi u ob​zir. I sami vi​di​te što se ov​dje do​ga​đa. Pri​je ćete do​bi​ti hras​to​-
vo liš​će s ma​če​vi​ma i di​ja​man​ti​ma15. Nit​ko ne smi​je kući, čak ni ja.”
“Ne, ne!” brzo će Wal​ter. “Ni​sam mis​lio ići kući na do​pust, sat​ni​ce. Kod nas je sve
raz​ru​še​no i vla​ko​vi sko​ro uop​će ne voze.” On se na​kaš​lje. “Nego, otac mi je ne​dav​no
po​gi​nuo, kod Stu​hlwe​ißen​bur​ga, i vo​lio bih po​sje​ti​ti nje​gov grob. Za​pra​vo, mo​žda ga
uop​će neću naći. Ali vo​lio bih ga po​tra​ži​ti.” U dvo​ri​štu su se pa​li​li mo​to​ri, pro​zor​ska su
okna po​drh​ta​va​la. Nav​la​če​ći ru​ka​vi​ce, čas​nik ga još jed​nom pro​mo​tri, sada s bla​gim,
uma​lo ci​vil​nim iz​ra​zom lica. Tan​ka, glat​ka koža ru​ka​vi​ca to​li​ko mu je ti​jes​no pri​anja​la
uz šake da se ocr​ta​vao sva​ki zglob, čak i dvos​tru​ki vjen​ča​ni pr​sten. Od​ma​hu​ju​ći gla​-
vom, otvo​ri vra​ta peći i uba​ci ne​ko​li​ko pa​pi​ra u nju. U ci​je​vi za​zvi​ždi, iz rupe na​hru​pi
pla​men, na žaru se žuti lis​to​vi za​cr​ne, a ve​li​ke rune SS-a po​bi​je​le pri​je no što se sve pre​-
tvo​ri​lo u pe​peo.
Čas​nik čuj​no za​je​ca, gur​ne ruku u la​di​cu pi​sa​će​ga sto​la, iz​va​di na​liv​pe​ro i ski​ne mu
pok​lo​pac. “Do​bro onda”, reče. “Iz​nim​no. Ov​dje vam je za​po​vi​jed za hod​nju, Stu​hlwe​-
ißen​burg i oko​li​ca. Ni​kom ni ri​je​či. Oti​đi​te za​po​vjed​ni​ku teh​nič​ke pos​troj​be, neka
vam da vo​zi​lo i go​ri​va za tri dana. Ne skre​ći​te s puta, ne kon​tak​ti​raj​te s pu​čans​tvom.
Na​kon toga že​lim vas po​nov​no vi​dje​ti u Abdi, kamo ćemo se pri​vre​me​no pre​mjes​ti​ti.
Leži ju​go​za​pad​no od Győra na ri​je​ci Raab, ras​pi​taj​te se za put.” Žmir​ka​ju​ći, pru​ži mu
is​pra​vu. “I ne za​bo​ra​vi​te ka​ra​bin. Za Ruse smo zlo​čin​ci i kad smo na do​pus​tu.”
Wal​ter sa​lu​ti​ra. Ta​pe​ci​ra​na vra​ta be​šum​no se za​tvo​re. Na stu​ba​ma i u pi​sar​ni​ca​ma
nije više bilo ni​kog, otvo​re​ni or​ma​ri zja​pi​li su praz​ni. Pre​tr​či pre​ko dvo​ri​šta, u ko​jem
su sta​ja​li još samo jed​na li​mu​zi​na s pla​vim zas​ta​vi​ca​ma pos​troj​be, je​dan Opel blitz pun
ka​nis​ta​ra te dva mo​to​cik​la. Za​po​vjed​nik teh​nič​ke pos​troj​be, de​beo pri​čuv​nik čiji je
ured bio smje​šten u po​dru​mu kule, sta​vi ka​ci​gu na gla​vu i reče: “Ali tre​bao si pri​je doći,
mom​či​ću. Ot​kud da ti sad stvo​rim auto?! Si​noć su mi pro​pu​ca​na dva sto​ewe​ra i je​dan
otvo​re​ni te​re​nac, sko​ro nov nov​cat.” Po​tom plju​ne. “Mo​gao bih ti po​nu​di​ti ma​log ma​-
gar​ca ili rek​vi​ri​ra​ni žen​ski bi​cikl. Ili uzmi jed​nu od one dvi​je ku​rir​ske krn​ti​je tamo
vani. Na​tan​ka​ne su.”
Mo​to​cik​le s če​tve​ro​tak​t​nim mo​to​rom, je​dan BMW R75 i je​dan zün​dapp, oba s
boč​nom pri​ko​li​com, pre​kri​va​lo je sko​re​no bla​to, ali mo​to​ri su im zvu​ča​li bes​pri​je​kor​-
no. Pro​vje​riv​ši sta​nje ulja i pri​ti​sak u gu​ma​ma, Wal​ter se od​lu​či za BMW. Po​tom iz​va​di
voj​ni ka​nis​tar od dva​de​set li​ta​ra iz to​var​no​ga pros​to​ra blit​za, pri​č​vr​sti ga po​ja​som iza
re​zerv​no​ga ko​ta​ča i po​la​ko se odve​ze pre​ko mos​ta pre​ma spa​va​oni​ca​ma kako bi uzeo
ka​put, na​prt​nja​ču i pro​vi​jant. Ožuj​sko sun​ce oba​sja​va​lo je grad. Tu i tamo još su se di​-
mi​le kuće i na tlu le​ža​li po​ug​lje​nje​ni le​še​vi, ali po​ža​ri su bili uga​še​ni i fo​sfor​ne lok​ve na
tr​ž​ni​ci po​su​te pi​je​skom. Pro​da​va​či bi​sk​vit​nih ko​la​ča i svje​žih ko​lu​ti​ća sa se​za​mom već
su po​nov​no nu​di​li svo​je pro​izvo​de. Na kol​ci​ma po​vrh vra​ta ve​ći​nom su vi​sje​li još samo
dronj​ci re​ic​hov​skih zas​ta​va.

Is​pred ula​za u En​gle​ski vrt, u ko​jem su se njež​no​ze​le​ne for​zi​ci​je pri​či​nja​le go​to​vo žu​-
tim, sta​ja​la su i pu​ši​la dva voj​na po​li​caj​ca u ot​kop​ča​nim pe​le​ri​na​ma. Na ula​šte​nim gra​-
nit​nim plo​ča​ma za​us​tav​ni je trag bio duži no što je oče​ki​vao i tek što je prok​li​zao za du​-
lji​nu mo​to​ra po​kraj mu​škar​ca s cr​ve​nom sig​nal​nom pa​li​com, dru​gi je već ot​ko​čio stroj​-
ni​cu. Wal​ter umi​ru​ju​ćim po​kre​tom po​dig​ne jed​nu ruku, a dru​gu za​vu​če u unu​traš​njost
ka​pu​ta te im pru​ži voj​nu knji​ži​cu i za​po​vi​jed za hod​nju. Vr​ho​vi stra​ni​ca po​drh​ta​va​li
su, a onaj s oruž​jem pro​uči ga stis​nu​tim oči​ma pri​je no što je po​gle​dom pre​le​tio is​pra​-
ve.
“Oho!” reče. “Net​ko se zna do​dvo​ra​va​ti. Od šefa osob​no... Al kad smo već kod toga,
re​do​ve, ov​dje sto​ji Stu​hlwe​ißen​burg, a on leži u smje​ru to​pov​ske grm​lja​vi​ne. Ili smo za​-
pra​vo na​mje​ra​va​li de​zer​ti​ra​ti?” Če​ljust mu se trz​ne. “Ne, ne, ma kak​vi”, uz​vra​ti Wal​ter
i po​ka​že pre​ma par​ku. “Že​lim se samo br​zin​ski poz​dra​vi​ti s jed​nim pri​ja​te​ljem. Leži u
bol​ni​ci.”
Čas​nik skre​ne po​gled na glav​nu ces​tu, po ko​joj je mar​ši​ra​la pos​troj​ba za​tvo​re​ni​ka,
bra​da​tih Rusa u odr​pa​nim odo​ra​ma. Neki su bili bo​so​no​gi, a ma​đar​sko-nje​mač​ki mi​li​-
caj​ci koji su ih nad​zi​ra​li puc​ke​ta​li su bi​če​vi​ma. “U stak​le​ni​ku s pal​ma​ma? Tamo su još
samo mr​tvi. Sve oz​li​je​đe​ne koji su bili spo​sob​ni za tran​s​port ju​tros su pre​ba​ci​li u Győr.
Osim toga voj​ni​ci ne​ma​ju pri​ja​te​lje, oni ima​ju dru​go​ve.” On baci nje​go​ve is​pra​ve na re​-
zer​vo​ar. “A sad li​je​po odje​bi odav​de!”
Wal​ter ih pro​pis​no poz​dra​vi, iz​a​đe iz mjes​ta i pođe put juga. Sve do ob​zo​ra zem​lja je
 www.balkandownload.org

bila rav​na; proš​lo​go​diš​nja tra​va po​leg​nu​la je od kiše. Tu i tamo dr​ve​ni đer​mo​vi bu​na​ra
uz​di​za​li su se u nebo, čije se pla​vet​ni​lo zr​ca​li​lo u lok​va​ma i otis​ci​ma ko​pi​ta. Nig​dje ni
čo​vje​ka ni grla sto​ke, ali iz​me​đu iz​go​rje​lih ili uru​še​nih se​ljač​kih ko​li​ba duž ces​te ipak je
bilo obra​đe​nih po​lja. Na raz​mrv​lje​no​mu tlu svje​tlu​ca​le su mla​de stab​lji​ke ku​ku​ru​za, a
čak su i oti​ske ten​kov​skih gu​sje​ni​ca upo​treb​lja​va​li kao pod​lo​gu za si​ja​nje; lis​to​vi repe
na cr​ve​nim stab​lji​ka​ma str​ša​li su iz slam​na​ta mal​ča.
Vi​so​ko iz​nad mo​to​cik​la zra​kom je jez​dio ška​njac, na​kos​tri​je​še​nih pera na vr​ho​vi​ma
kri​la. Wal​ter se za​us​ta​vi is​pod jed​nog sta​bla i otvo​ri pok​lo​pac ču​tu​re za vodu. U upor​-
nom zvi​žda​nju pti​ce kao da je pre​poz​nao re​sko ne​go​do​va​nje zbog svo​je na​zoč​nos​ti, a
dok je pio, pri​mi​je​ti ku​ni​će, njih dva​na​es​tak ili više. Le​ža​li su ne​po​mič​no u sme​đoj tra​-
vi, pri​lič​no uda​lje​ni je​dan od dru​go​ga, i vje​ro​jat​no bi ih svat​ko pre​vi​dio da nije bilo po​-
vje​tar​ca koji je tu i tamo pre​bi​rao po nji​ho​vu krz​nu i ot​kri​vao bjel​kas​tu po​vr​ši​nu is​pod
dla​ke.
Uši​ju sp​ljo​šte​nih na le​đi​ma, is​pru​že​nih straž​njih nogu, drh​ta​li su os​lu​šku​ju​ći kri​je​-
šta​nje škanj​ca, čija je sje​na kli​zi​la ni​zi​nom brže no što je on pra​vio kru​go​ve, ali nisu po​-
ka​zi​va​li na​mje​ru da po​bjeg​nu ili se od​šu​lja​ju u zak​lon. Svi su bili to​li​ko mr​ša​vi da su im
se na​zi​ra​la re​bra te su ima​li na​te​če​ne kap​ke i kr​va​ve pro​re​ze za oči. Wal​ter da​le​ko​zo​rom
pre​tra​ži rav​ni​cu. Za​tim zak​va​či plin​sku ma​sku za opa​sač i po​la​ko pođe da​lje.
Vje​tar je pu​hao s is​to​ka i mo​glo se umis​li​ti da do​no​si mi​ris pla​nin​skog bi​lja, a sun​ce
je već bilo vi​so​ko kada je sti​gao do za​sel​ka u pus​ti, če​ti​ri-pet kuća s kro​vo​vi​ma od za​hr​-
đa​la lima iz​nad ko​jih se uz​di​zao vi​sok dim​njak. Pri​pa​dao je ci​gla​ni, u ko​joj me​đu​tim
nit​ko nije ra​dio, peć je bila hlad​na, dr​ve​ni ka​lu​pi bili su hlad​ni, iz mje​ša​vi​ne ilo​va​če i
gli​ne u jami ras​le su bli​je​do​ze​le​ne vla​ti. Či​ni​lo se da ni u za​sel​ku nit​ko ne bo​ra​vi, pro​-
zor​ski kap​ci bili su za​tvo​re​ni, a kada je po​vu​kao uže zvo​na na jed​nim vra​ti​ma, za​čuo se
samo cvi​lež šar​ke. Zvo​no nije ima​lo ba​tić.
S gra​ne hras​ta is​pred kri​ža​nja, po​kraj ko​je​ga je sta​ja​la obi​je​lje​na pe​kar​ni​ca, kla​tio se
obje​šen pri​pad​nik Waf​fen-SS-a. Des​na ruka bila mu je u de​be​lu po​ve​zu, lice čvr​sto stis​-
nu​tih oči​ju i otvo​re​nih usta pre​kri​va​la je pra​ši​na s ces​te. Mo​gao je biti ot​pri​li​ke Wal​te​-
ro​ve dobi; na obra​zu, koji mu je go​to​vo do​di​ri​vao rame, ra​zaz​na​va​li su se udar​ci klju​na,
a na pr​si​ma mu je vi​sje​la bi​je​la dr​ve​na plo​ča s nat​pi​som: “Ja sam ku​ka​vi​ca. Ova​ko će
pro​ći svi iz​daj​ni​ci do​mo​vi​ne koji os​ta​ve svo​je dru​go​ve na cje​di​lu. Po​bje​da ili Si​bir!”
Net​ko je na plo​či, po li​ni​ji na​cr​ta​noj olov​kom, kis​tom is​pi​sao ta pre​ciz​na slo​va što su
iz​gle​da​la kao otis​nu​ta cr​nim ti​skar​skim slo​gom.
Nije više imao ni oz​na​ku čina ni bilo ka​kav dru​gi znak ras​poz​na​va​nja. Wal​ter iz pri​-
ko​li​ce iz​va​di fo​to​apa​rat, spra​vi​cu mar​ke Vo​ig​tlän​der u kož​na​toj fu​tro​li, koju je po​su​-
dio od Jör​na, no nije bio u sta​nju pri​tis​nu​ti oki​dač. Uđe u pe​kar​ni​cu i sjed​ne na klu​pu
is​pod pro​zor​či​ća. Na ob​zo​ru su se, na ve​li​koj me​đu​sob​noj uda​lje​nos​ti, pre​ma nebu uz​-
di​za​li stu​po​vi dima i spa​ja​li se u je​dan du​gu​ljast, crn oblak koji je plo​vio u smje​ru Ba​la​-
to​na. Pod no​ga​ma osje​ti po​drh​ta​va​nje od to​pov​ske palj​be, a čvor na gra​ni za​cvi​li kada
je na​let vje​tra po​mak​nuo obje​še​no​ga. I zubi su mu po​si​vje​li od pra​ši​ne.
Go​to​vo pro​zir​ni lis​to​vi sta​re šim​ši​ro​ve gra​ne zak​va​če​ne za zid​no ras​pe​lo pod​hr​ta​va​-
li su, a Wal​ter se šću​ću​ri na klu​pi. Pod​met​nuv​ši pljo​sku pre​svu​če​nu fli​som is​pod gla​ve
umjes​to jas​tu​ka i po​lo​živ​ši sklop​lje​ne ruke iz​me​đu ko​lje​na, spa​vao je više od sat vre​me​-
na po​kri​ven ka​pu​tom. Pos​li​je​pod​ne po​je​de malo kru​ha sa si​rom iz tube, na​pu​ni re​zer​-
vo​ar i po​nov​no se da na put, sli​je​de​ći kri​vu​dav trag među tr​no​vi​tim grm​ljem koje se do
vi​si​ne bo​ko​va si​vje​lo od pra​mi​ča​ka vune. I po dru​gim sta​bli​ma i stu​po​vi​ma u rav​ni​ci vi​-
sje​li su mla​di voj​ni​ci s krup​no is​pi​sa​nim nat​pi​si​ma na pr​si​ma. Mno​gi​ma su dže​po​vi bili
iz​vr​nu​ti, go​to​vo ni​je​dan više nije no​sio čiz​me, a ako su im sto​pa​la vi​sje​la bli​zu tla, bila
su iz​gri​ze​na do kos​ti​ju.
Sje​ne su se pro​du​ži​le. Os​ta​viv​ši za so​bom trav​na​te pre​dje​le i sti​gav​ši do uzvi​si​ne –
usko​vi​tla​na pra​ši​na još je dugo mu​ti​la zrak iza nje​ga – skre​ne na asfal​ti​ra​nu ces​tu.
Obrub​lje​na ja​se​ni​ma, vo​di​la je do sela sa že​ljez​nič​kom pos​ta​jom, oro​nu​lim ku​ćer​kom
na ko​jem je pi​sa​lo “Wol​fen”. Upi​ta obo​ji​cu voj​ni​ka za pro​tuz​rač​nim to​pom kako doći
do grob​lja. Top ka​li​bra 3,7 cm bio je pri​č​vr​š​ćen za dre​zi​nu, a mu​škar​ci ga umor​no pro​-
mo​tre sje​de​ći na san​du​ku sa stre​lji​vom i pu​še​ći. “Tu ima više gro​bo​va nego ži​vih lju​di”,
od​go​vo​ri krup​ni​ji od dvo​ji​ce, ra​zvod​nik po​ve​za​ne gla​ve. “Kog tra​žiš?”
Usko, ogra​dom obrub​lje​no voj​no grob​lje pri​pad​ni​ka Waf​fen-SS-a bilo je smje​šte​no
na iz​la​zu iz sela i raz​li​ko​va​lo se od grob​lja za voj​ni​ke We​hr​mac​h​ta s dru​ge stra​ne ces​te
po tome što su po​preč​ne le​tve kri​že​va od bre​zo​vi​ne bile pos​tav​lje​ne uko​so, u obli​ku
rune koja pod​sje​ća na stri​je​lu, a sim​bo​li​zi​ra smrt. Na vr​ho​vi​ma kri​že​va vi​sje​le su ka​ci​ge
po​gi​nu​lih. Wal​ter uga​si mo​to​cikl, otvo​ri vra​ta što su vi​sje​la na kož​na​tim šar​ka​ma i za​-
pu​ti se među gro​bo​ve dok mu je srce bub​nja​lo u grlu. Po​gle​dom je pre​la​zio po dr​ve​nim
plo​či​ca​ma s nat​pi​si​ma utis​nu​tim pa​lje​njem; tu i tamo u nji​ho​vu je pod​nož​ju le​ža​lo cvi​-
je​će, lju​bi​čas​te ki​no​dok​se, žuti pe​to​lis​ti. Oče​vo ime nije me​đu​tim bilo među nji​ma.
Na čelu grob​lja sta​jao je križ veći od čo​vje​ka, i on od bre​zo​vi​ne, a voj​nik koji je kle​-
čao is​pred nje​ga grab​lja​ju​ći zem​lju os​vr​ne se za Wal​te​rom. Bio je to pos​ta​ri​ji, na za​tilj​ku
već si​jed mu​ška​rac s na​oča​la​ma i alu​mi​nij​skim op​ša​vi​ma na ru​ka​vi​ma odo​re. Po​ku​ša​va​-
ju​ći us​ta​ti, po​seg​ne za šta​ka​ma po​lo​že​nim u tra​vu. Pri​tom is​ke​si zube, ali kada mu je
Wal​ter htio po​mo​ći, snaž​no od​mah​ne gla​vom. “Tre​ba​te ne​što?” za​di​ha​no upi​ta i str​pa
u tor​bu grab​lje na​lik na kan​džu. “Mogu li vam kako po​mo​ći?”
Wal​ter sa​lu​ti​ra i objas​ni mu koga tra​ži. Čas​nik pro​či​ta br​zo​jav s vi​ješ​ću o smr​ti i pe​-
ča​tom ba​ta​lju​na. “Al​fre​da Ur​ba​na ov​dje nema”, pro​mrm​lja. “Ovo su sve bili moji lju​di.
Proš​log su tjed​na još ve​se​lo pje​va​li...” Iz tor​be iz​vu​če sre​br​ni etui te ga otvo​ri uz škljo​-
caj. Unu​tra su le​ža​le tan​ke ci​ga​re​te, a za unu​tar​nju stra​nu pok​lop​ca bila je za​li​jep​lje​na
 www.balkandownload.org

fo​to​gra​fi​ja. “Ne že​lim te ra​zo​ča​ra​ti, mom​če, ali pri​pad​ni​ci kaž​nje​nič​kih je​di​ni​ca ri​jet​ko
do​bi​ju grob. Za njih se više ne oba​ra​ju sta​bla. Za​ko​pa​ju ih tamo gdje su pali, ako ih
uop​će za​ko​pa​ju. Osim toga Stu​hlwe​ißen​burg je uža​re​no po​dru​čje, tamo su se vo​di​le
mno​ge bit​ke, a ne​pri​ja​telj baš nije poz​nat po bri​zi za gro​bo​ve, je l’ tako?”
Kada mu je po​nu​dio ci​ga​re​tu, Wal​ter još jed​nom baci po​gled na fo​to​gra​fi​ju obi​te​lji
koja is​pi​ja čaj za sto​lom u vrtu, za​hva​li, za​tvo​ri vra​ta ogra​de i pođe da​lje. Kraj je pos​tao
br​do​vit, ali ces​ta nije bila loša, duge di​oni​ce čak su bile asfal​ti​ra​ne. No se​lja​ci su ga upo​-
zo​ri​li na ru​ske pi​lo​te te je, kad god je mo​gao, tra​žio zak​lon šume ili vo​zio iz​van puta po
na​si​pi​ma od vr​lji​ke. Sva​kih sto​ti​njak me​ta​ra među dr​ve​ćem je opa​žao ka​mu​fli​ra​na ok​-
lop​na iz​vid​nič​ka vo​zi​la; pri​pad​ni​ci me​te​oro​lo​ških i mjer​nih služ​bi pro​vje​ra​va​li su ga
kroz da​le​ko​zo​re. Je​dan od njih, s bo​ro​vim gra​na​ma na ka​ci​gi i te​le​fon​skom slu​ša​li​com
na uhu, po​ka​že u nje​go​vu smje​ru i upo​zo​ra​va​ju​ćim po​kre​tom po​teg​ne pal​cem pre​ko
vra​ta. Wal​ter se is​ce​ri i mah​ne mu.
Toga je dana pre​tra​žio još ne​ko​li​ko grob​lja, sve se više pri​bli​ža​va​ju​ći bo​jiš​ni​ci. Po​s​-
ljed​nje, na koje je na​išao pri​je za​la​ska sun​ca, le​ža​lo je na za​pad​no​mu obron​ku brda iza
ko​jeg su se vi​dje​li odb​ljes​ci va​tre s glav​ne li​ni​je i crn dim. Ogra​da se sru​ši​la, zem​lji​šte je
bilo raz​ro​va​no gu​sje​ni​ca​ma ten​ko​va, bom​be i gra​na​te raz​ba​ca​le su unu​traš​njost gro​bo​-
va, re​bra, za​li​jep​lje​nu kosu, zu​ba​la. U kra​te​ri​ma se na​ku​pi​la voda boje hrđe, a Wal​ter je
ka​pom po​krio nos i usta ko​ra​ča​ju​ći od reda do reda i či​ta​ju​ći ono malo pre​os​ta​lih nat​-
pi​sa. Ve​čer​nje sun​ce is​pu​ni​lo je sje​na​ma ka​ci​ge koje su le​ža​le uoko​lo. Vje​tar je pos​tao
svje​ži​ji i po​mi​cao je tan​ku, oba​sja​nu koru što se lju​šti​la s bre​zo​vih kri​že​va. Ni on​dje
nije pro​na​šao oče​vo ime.
Vra​tiv​ši se na ces​tu, utr​ti tu​ca​nik, još je neko vri​je​me vo​zio po bre​žulj​ci​ma koji su se
pro​te​za​li us​po​re​do s bo​jiš​ni​com. No zbog mno​go​broj​nih olu​pi​na ok​lop​nih vo​zi​la – na
po​je​di​nim bla​to​bra​ni​ma lje​skao se bi​je​li ključ, tak​tič​ki znak tje​lo​hra​ni​telj​ske je​di​ni​ce –
sva​ko malo mo​rao je skre​ta​ti na ko​ro​vom obras​la po​lja. Na ra​hloj pod​lo​zi te​ško je dr​-
žao nad​zor nad BMW-om, a na​po​s​ljet​ku je pos​ta​lo pre​mrač​no za vož​nju. Snop svje​-
tlos​ti što je iz​vi​rao iz nje​go​ve zas​tr​te svje​tilj​ke nije više pru​žao do​volj​nu vid​lji​vost, te on
od​lu​či otje​ra​ti mo​to​cikl u ja​rak.
Dok su nad njim bru​ja​li noć​ni bom​bar​de​ri, sku​pi dvi​je šake suha šib​lja i za​pa​li va​tru
is​pod to​var​nog pros​to​ra jed​nog pro​pu​ca​nog ha​no​ma​ga kako bi na njoj za​gri​jao mast s
ko​ma​di​ći​ma ku​ha​na mesa. Okraj​kom kru​ha gra​bio je iz li​men​ke i žva​ču​ći pro​ma​trao
kroz da​le​ko​zor li​ni​ju bo​jiš​ni​ce, na ko​joj su se po​lji​ma pov​la​či​li pra​me​no​vi ma​gle te tu i
tamo go​rje​la vo​zi​la. Nisu se više čuli mi​no​ba​ca​či ni te​ški to​po​vi. Po​vre​me​no bi odjek​-
nu​la sal​va stroj​ni​ce ili bi svje​tle​ća ku​gla po​le​tje​la pre​ma nebu i di​me​ći se sru​či​la u do​li​-
nu: na cr​ve​noj, ze​le​noj ili bi​je​loj svje​tlos​ti za​blis​tao bi tok ri​je​ke i za​vr​tje​le se sje​ne sta​-
ba​la. Nig​dje ni​jed​nog voj​ni​ka.
 Za​hla​dje​lo je i slu​ti​lo je na kišu. Po​jev​ši još jed​nu ja​bu​ku, na​ču​pa suhe tra​ve s po​lja,
na​go​mi​la je na hrpu is​pod blo​ka mo​to​ra i po njoj ra​ši​ri ce​ra​du. S ruk​sa​kom umjes​to
jas​tu​ka mo​gao je tako spa​va​ti skri​ven od ni​sko​le​te​ćih zra​ko​plo​va. Za​kop​čav​ši ka​put,
umo​ta se u po​kri​va​če. Dim se uz​di​zao uz bre​žu​ljak, ali na bo​jiš​ni​ci je sad bilo mir​no
ako se iz​uz​me glaz​ba ko​jom su Rusi s dru​ge stra​ne ri​je​ke ma​mi​li pre​bje​ge: “Do​mo​vi​no,
tvo​je zvi​jez​de” i “Lili Mar​le​en”.
Vje​tar je ras​pr​ši​vao zvuk glaz​be i on je vje​ro​jat​no već neko vri​je​me spa​vao, kad iz​ne​-
na​da za​ču​je ko​ra​ke na ces​ti. Za​dr​ža​va​ju​ći dah ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, nije znao šu​ška li to
mo​žda step​ska tra​va ili nje​go​va vlas​ti​ta krv u uši​ma. Oprez​no pos​ta​vi ka​ra​bin is​pred
prsa, pal​cem pri​tis​ne osi​gu​rač i za​dr​ži mali prst na kun​da​ku, kako ga škljo​caj ne bi
odao. Okre​ne gla​vu i prem​da je mje​se​či​na sja​la kroz obla​ke, ne us​pi​je ra​zaz​na​ti ni​šta i
ni​kog među olu​pi​na​ma, te već po​mis​li daje sa​njao.
No ko​ra​ci se tada za​ču​ju jas​ni​je, oprez​no ko​ra​ča​nje ili šu​lja​nje po tu​ca​ni​ku, a nje​mu
od ku​ca​nja u vrat​noj žili za​ple​še li​me​na plo​či​ca na vra​tu.
“Doj​te, dru​go​vi! Doj​te! Čo​ko​la​de i ra​ki​je!” kri​je​šta​lo je iz zvuč​ni​ka u do​li​ni i u
mra​ku je po​nov​no bljes​nu​la sig​nal​na ra​ke​ta. Wal​ter na​po​s​ljet​ku ugle​da noge tik do
sebe, crne, blis​ta​ve, s dva​ma pap​ci​ma što su se pri sva​kom ko​ra​ku la​ga​no ši​ri​li. Pre​ko
ces​te pad​ne sje​na sr​n​da​ća krat​kih ro​go​va, koji ga je u tom tre​nut​ku oči​gled​no na​nju​šio.
Oš​tro sop​ću​ći, kao da hrop​će, i usko​vi​tlav​ši bra​bonj​ke na​lik na ka​men​či​će, sko​či us​tra​-
nu i nes​ta​ne u grm​lju.
Wal​ter s olak​ša​njem odah​ne. Još je neko vri​je​me os​lu​ški​vao noć pri​je no što je za​ko​-
čio ka​ra​bin, ot​pio gut​ljaj iz ču​tu​re i po​nov​no zas​pao.
Pred ju​tro su po pro​pu​ca​noj ka​ro​se​ri​ji po​če​le bub​nja​ti kiš​ne kapi, voda je po​tek​la iz
blo​ka mo​to​ra, a on je na​vu​kao ce​ra​du pre​ko gla​ve. Hlad​ni vje​tar na ko​jem su se gra​ne
trle jed​na o dru​gu vo​njao je na sum​por i ben​zin, kroz po​lu​san je čuo kako net​ko go​vo​ri
“Opa​či​na i Ber​lin”, a ko​nač​no ga je pro​bu​dio neo​dre​đen drh​taj za koji je u pr​vom tre​-
nu po​mis​lio da do​la​zi iz nje​go​ve vlas​ti​te nu​tri​ne, dok nije osje​tio po​drh​ta​va​nje tla. Još
je bilo mrač​no, nebo bez du​bi​ne bo​ji​la je tin​ta, ali on ipak is​pred pru​ge ju​tar​njeg ru​me​-
ni​la na is​to​ku naz​re obri​se voj​nih tran​s​por​te​ra i ten​ko​va, du​gač​ke ko​lo​ne koja mu se
brzo pri​mi​ca​la.
Naj​e​žen od hlad​no​će, is​pu​že iz zak​lo​na, slo​ži po​kri​vač i iz​vu​če BMW iz jar​ka. Tek
što se umio vo​dom iz skup​lje​nih dla​no​va i is​tr​ljao zube rup​či​ćem, prva su se vo​zi​la već
po​ja​vi​la u oku​ci is​pred obliž​njeg šu​mar​ka. Čvr​sto se dr​že​ći, voj​ni​ci su sje​di​li ili sta​ja​li
gdje god su mo​gli, ne samo na te​škim ka​mi​oni​ma, iz​vid​nič​kim vo​zi​li​ma i ha​ubi​ca​ma
koje su oni vuk​li nego i na ku​po​la​ma i ok​lop​nim pla​šte​vi​ma ten​ko​va, od ko​jih su po​je​-
di​ni i da​lje bili pre​bo​je​ni bi​je​lom bo​jom kao zim​skom ka​mu​fla​žom. Po pr​lja​vim li​ci​ma
pre​poz​na​va​li su se tra​go​vi zno​ja i suza, mno​gi su bili ra​nje​ni, a svje​ži​ji za​vo​ji blis​ta​li su
 www.balkandownload.org

na ra​no​ju​tar​njoj svje​tlos​ti. Dok su jed​ni ha​lap​lji​vo pov​la​či​li dim ci​ga​re​te i po​gle​da​va​li

nebo u po​tra​zi za lov​ci​ma bom​bar​de​ri​ma, dru​gi su is​pred uža​re​nih is​puš​nih ci​je​vi dr​ža​-
li šta​pi​će s na​bo​de​nim ko​ma​di​ma kru​ha i krum​pi​ra.
Wal​ter upa​li BMW. Na nje​go​voj stra​ni kol​ni​ka nije bilo mno​go slo​bod​nog mjes​ta,
te je vo​zio br​zi​nom hoda; ko​tač boč​ne pri​ko​li​ce po​vre​me​no je leb​dio iz​nad pro​ko​pa.
Ne​ko​li​ko voj​ni​ka, pre​ma ko​ji​ma je po​dig​nuo po​gled, na​bi​ra​lo je obr​ve ili se kvr​c​ka​lo
po čelu. Na slje​de​ćem kri​ža​nju zas​ta​ne, jer se pre​ko ces​te pre​pri​je​čio trak​tor s pri​ko​li​-
com. Vo​zač je uza​lud​no po​ku​ša​vao upa​li​ti mo​tor – sprem​nik je bio pra​zan – a svi koji
su još ima​li sna​ge sko​či​li su s uto​var​ne po​vr​ši​ne i pre​tr​ča​li ces​tu kako bi se us​pe​li na
slje​de​će, jed​na​ko pre​tr​pa​no vo​zi​lo. Ali samo su ma​lo​broj​ni pro​naš​li mjes​to. Su​bor​ci su
ih tuk​li šta​po​vi​ma i šta​ka​ma, a oni koji su iz​vi​si​li pso​va​li su i vi​ka​li, ma​šu​ći kr​va​vim ru​-
ka​ma.
U že​lji da se iz​vu​če iz te po​met​nje Wal​ter po​ku​ša skre​nu​ti na polj​sku sta​zu, ali se je​-
dan hor​ch iz​dvo​ji iz ko​lo​ne i pre​pri​je​či mu put. I u nje​mu su se gu​ra​li ra​nje​ni​ci, a za
uprav​lja​čem je sje​dio sat​nik We​hr​mac​h​ta, koji mu se obra​ti. Wal​ter ga nije ra​zu​mio od
buke mo​to​ra i zvr​n​da​nja i je​ca​nja gu​sje​ni​ca ten​ko​va, ali pret​pos​ta​vi kako ga pita za
odre​di​šte te po​ka​že na is​tok. Čas​nik, ko​je​mu su na obo​du kape sta​ja​le praš​nja​ve na​oča​-
le, na​pra​vi gri​ma​su i vik​ne: “Pa što tra​žiš tamo?!”
Wal​ter mu pru​ži za​po​vi​jed za hod​nju. “Očev grob”, od​go​vo​ri, a mu​ška​rac pro​či​ta
što piše na pa​pi​ru i od​mah​ne gla​vom. Ko​lo​na je sta​la i na tre​nu​tak je bilo tiše; dim is​-
puš​nih ci​je​vi ci​je​lu ju je oba​vio.
“U Stu​hlwe​ißen​bur​gu su sad ba​ću​ške, mla​di​ću. Tamo ćeš naći samo vlas​ti​ti grob!”

“Dra​ga maj​ko, na​dam se da ste svi do​bro. Zdrav sam, iako nam vlaž​na hlad​no​ća čes​to
za​da​je muke. Ali još malo pa će pro​lje​će, ima već puno cvi​je​ća. Sje​dim ov​dje u Róz​si, na
nje​mač​kom Ro​se​nort, u ma​lom po​štan​skom ure​du u ko​jem nema ni​kog. Mo​žda su lju​-
di po​bje​gli, mo​žda su otiš​li na pa​uzu za ru​čak, ne znam. Voj​na grob​lja, na ko​ji​ma sam
tra​žio ta​ti​no po​s​ljed​nje po​či​va​li​šte, sve su veća. Rusi snaž​no pri​tiš​ću i pi​lo​ti bor​be​nih
avi​ona pu​ca​ju na sve što se miče, čak i na iz​bje​gli​ce. Ako okre​neš raz​gled​ni​cu, vi​djet ćeš
kako ov​dje iz​gle​da po lje​ti, u miru. (Ali mo​raš za​mis​li​ti sli​ku bez tor​nja lje​či​li​šta, jer je
on do​bio di​rek​tan po​go​dak.) Hva​la ti na li​je​pim že​lja​ma za ro​đen​dan i na pa​ke​tu,
obra​do​vao me je. Do​vi​đe​nja! Tvoj sin”.

Go​lu​bo​vi su kru​ži​li iz​nad pro​pu​ca​nih go​lu​bi​nja​ka. Neka su kro​vi​šta go​rje​la, vra​ta i

pro​zo​ri kuća bili su otvo​re​ni, po​kuć​stvo i ras​tr​ga​ne pe​ri​ne le​ža​li su is​pred pra​go​va. Na
svim uli​ca​ma sta​ja​le su konj​ske i vo​lov​ske za​pre​ge na​tr​pa​ne po​kuć​stvom i ma​dra​ci​ma,
među ko​ji​ma su sje​di​la dje​ca, no ve​ći​na je lju​di išla pje​ši​ce, vu​ku​ći ko​li​ca ili gu​ra​ju​ći na​-
to​va​re​ne bi​cik​le. Na​pad​no su ga iz​bje​ga​va​li po​gle​da​ti. Samo su psi la​ja​li na nje​ga.
I sta​da su vo​di​li na si​gur​no. Pra​ši​na je leb​dje​la nad rac​kim ov​ca​ma s ro​go​vi​ma na​lik
na va​di​če​po​ve, a pu​ca​nje bi​če​va ko​ji​ma su vi​tla​li se​lja​ci odje​ki​va​lo je is​pod nad​svo​đe​na
ula​za u grad. No​si​li su sta​re pu​ške na le​đi​ma i bili odje​ve​ni u pum​pe​ri​ce, bi​je​le ko​šu​lje i
cr​ve​ne pr​s​lu​ke – noš​nju ma​đar​skih Ni​je​ma​ca iz te re​gi​je – a neki su već obri​ja​li kva​-
drat​ne br​či​će: svje​že obri​ja​na mjes​ta is​ti​ca​la su se na ina​če neo​bri​ja​nim li​ci​ma.
Za​po​vjed​niš​tvo We​hr​mac​h​ta smjes​ti​lo se u ho​te​lu Reb​mann, kući tra​di​ci​onal​ne
ske​let​ne kons​truk​ci​je na trgu u Ki​széme​lu, čije je nje​mač​ko ime gla​si​lo Kla​uben. Voj​na
vo​zi​la sta​ja​la su zgu​ra​na u zak​lo​nu po​kraj kuća, ali je ve​čer​nje sun​ce nji​ho​va stak​la ipak
obo​ji​lo u cr​ve​no. Wal​ter par​ki​ra BMW is​pod ulek​nu​ta kro​va jed​ne dr​var​ni​ce i iz​vu​če
uti​kač svje​ći​ce. Za​tim na​pu​ni ču​tu​ru na zden​cu i poč​ne klip​sa​ti uz bre​žu​ljak iza spa​lje​-
ne ško​le.
To po​s​ljed​nje grob​lje, do ko​je​ga je sti​gao na​kon još jed​nog dana uza​lud​ne po​tra​ge,
smjes​ti​lo se na kra​ju vi​no​gra​da. Tr​so​vi su bili svje​že po​dre​za​ni; na re​zo​vi​ma su blis​ta​le
is​cu​rje​le kapi. Bile su ljep​lji​ve i slat​kas​te i dok je li​zao pr​ste, či​tao je ime​na na kri​že​vi​ma,
ko​jih više nije bilo mno​go; sva​ki put kada bi bom​ba ili gra​na​ta pala na bre​žu​ljak, lju​di
su uzi​ma​li šta​po​ve od bre​zo​vi​ne i nji​ma po​du​pi​ra​li pro​pu​pa​lu lozu. Pu​telj​ci iz​me​đu re​-
do​va bili su po​plo​če​ni nad​grob​nim spo​me​ni​ci​ma s nat​pi​si​ma na he​brej​skom. Ni na
tom po​či​va​li​štu mr​tvih, koje se žu​tje​lo od ša​fra​na, nije pro​na​šao oče​vo ime.
Vra​tiv​ši se na trg, već iz​da​le​ka uoči da je nje​gov re​zerv​ni sprem​nik za go​ri​vo nes​tao:
re​men ko​jim je bio pri​č​vr​š​ćen nji​hao se iz​nad tla. Kroz otvo​re​na ho​tel​ska vra​ta orio se
smi​jeh; je​dan na​red​nik, s ka​pom po​gu​ra​nom vi​so​ko na oz​no​je​no tje​me, za​te​tu​ra pre​ko
pra​ga i po​vra​ti. Voj​ni​ci su sta​ja​li i pili u hod​ni​ku i bla​go​va​oni​ci; vi​djev​ši da su uglav​-
nom vi​ših či​no​va, Wal​ter za​obi​đe er​ker i po​tra​ži straž​nja vra​ta. Pro​la​ze​ći po​kraj mjes​ti​-
mič​no otvo​re​nih uskih pro​zo​ra pre​ma​za​nih ka​tra​nom, za​ču​je zvu​ke gla​so​vi​ra, pje​smu,
dre​ku, gro​hot, plje​ska​nje.
Za​ko​ra​čiv​ši na dr​ve​nu stu​bu, uđe u za​dim​lje​nu ku​hi​nju. Obič​ni voj​ni​ci i taj​ni​ce sje​-
di​li su za du​gač​kim sto​lom i jeli juhu. Vru​ći​na je is​pod ni​sko​ga stro​pa od gre​da bila
nes​nos​na, kon​den​zi​ra​na voda cu​ri​la je niz pla​vo-bi​je​le plo​či​ce i či​ni​lo se da ni tu nema
tri​jez​nih; lica su blis​ta​la, gla​so​vi su bili ne​raz​go​vi​jet​ni. Na jed​nom kre​den​cu sta​ja​lo je
ne​bro​je​no boca od ka​me​ni​ne pu​nih nje​mač​ke ra​ki​je. Mu​ška​rac pro​si​je​de bra​de, kvar​-
tir​maj​stor We​hr​mac​h​ta ako je bilo su​di​ti po odo​ri, ru​kom ga po​zo​ve neka pri​đe peći.
“Go​ve​đi gu​laš prve kla​se”, reče i na​pu​ni mu ta​njur. “Na​va​li, mla​di​ću! U lo​go​ru će za
ru​čak biti samo ka​men​či​ći.”
Je​dan voj​nik sa​ni​tar​ne pos​troj​be po​drig​ne i na​pra​vi mu mjes​ta na du​gač​koj klu​pi.
Gur​ne mu vino i ko​ša​ri​cu kru​ha, a Wal​ter svu​če ka​put te sjed​ne po​kraj jed​ne žene.
 www.balkandownload.org

Pod​lak​ti​ca os​lo​nje​nih o stol i obra​za nas​lo​nje​nih na nad​lak​ti​ce, iz​gle​da​la je kao da spa​-

va. Tan​ka nit sli​ne vi​sje​la joj je s is​kriv​lje​nih usa​na. Sje​di​la je ra​ši​re​nih nogu, straž​nji​ce
ras​pros​tr​te pre​ko ruba klu​pe i suk​nje po​dig​nu​te do dug​ma​di hal​te​ra. Do nje​ga do​pre
da​šak ko​lonj​ske vode, a on ot​ki​ne ko​mad bi​je​la kru​ha i umo​či ga u gu​laš.
Bio je gust i ljut, ali je meso bilo ži​la​vo. Žva​ču​ći, slu​šao je glaz​bu iz su​sjed​ne pros​to​-
ri​je i tek na​kon ne​kog vre​me​na pri​mi​je​ti da ga žena pro​ma​tra. Ne po​di​žu​ći gla​vu, obli​-
že kut usta i pro​mrm​lja: “Vidi vra​ga, opet obe​ća​nja... Dak​le, bor​če, jesi za​vr​šio s ra​to​va​-
njem? Sve je go​to​vo, ha? Kola više ne pro​la​ze.”
Kosa i tre​pa​vi​ce bile su joj cr​ven​kas​to​pla​ve, po​gled umo​ran. Iako je bila tek ne​što
sta​ri​ja od nje​ga, mo​žda u sred​njim dva​de​se​ti​ma, is​pod ka​pa​ka i oko ku​to​va usa​na već
su joj se ocr​ta​va​le je​dva pri​mjet​ne bore. “Da sam bar os​ta​la kod kuće, glu​pa​ča. Ni​kad se
do​bro​volj​no ne pri​jav​ljuj ni za što, uvi​jek je go​vo​rio moj dida, u ratu i u kinu naj​bo​lja
su mjes​ta u zad​njim re​do​vi​ma. Na​pri​jed pre​vi​še tre​pe​ri i blje​ska. Ali ja sam htje​la u svi​-
jet...” Is​tu​riv​ši usnu, ot​puh​ne ta​nak pra​men kose koji joj je pao na lice, ali on pad​ne na​-
trag; ja​go​dič​ne kos​ti bile su joj po​su​te si​ćuš​nim pje​ga​ma. “A eto... i umi​ra​nje pro​đe.
Kao da si mi od​nek​le poz​nat. Waf​fen-SS? Je​sam te već vi​dje​la ov​dje?”
Am​blem boje me​sin​ga na nje​zi​nu ru​ka​vu, grom kao sim​bol ra​di​oje​di​ni​ce, svje​tlu​cao
je na svje​tlos​ti svi​je​ća. On od​mah​ne gla​vom. “Te​ško”, od​go​vo​ri. “Samo sam u pro​la​zu.
Tra​žio sam je​dan grob, očev. Mis​liš da bih no​ćas mo​gao ov​dje pres​pa​va​ti?”
Ona se is​pra​vi zi​je​va​ju​ći, po​vu​če suk​nju do​lje i ola​ba​vi kra​va​tu. “Na​rav​ski. Ima više
nego do​volj​no me​ka​nih kre​ve​ta. Pa ovo je ne​kad bio ho​tel. Kod nas su bo​ra​vi​le slav​ne
oso​be, na pri​mjer mi​nis​tri. A i Le​an​de​ri​ca i Wil​ly Bir​gel – jako je šar​man​tan.” Nag​nuv​-
ši gla​vu, odjed​nom nas​ta​vi ti​šim gla​som.
“Ali ako nisi to​pli brat, na tvom bih mjes​tu do​bro raz​mis​li​la. Za mla​de voj​ni​ke bez
čina na ras​po​la​ga​nju je samo soba sto se​dam​de​set pet, a u njoj vla​da​ju tet​ki​ce. Tako da
ćeš tamo te​ško zas​pa​ti.” Ona pri​tis​ne ko​lje​no uz nje​go​vo. “Jesi me shva​tio, čo​vje​če?”
Wal​ter na​krat​ko sklo​pi oči i oprez​no ot​pi​je gut​ljaj iz boce okr​h​nu​ta grla. Ali oš​tri
otvor brzo mu se pri​pi​je uz usnu. Ona se na​smi​je​ši. “A jesi la​kom... Nego, znaš što sam
ma​lo​pri​je sa​nja​la? Ho​ćeš da ti is​pri​čam?”
On po​dig​ne ra​me​na, a ona iz​vu​če iz ru​ka​va rup​čić s ku​ki​ča​nim ru​bom. Mi​ri​sao je
jed​na​ko kao nje​zin par​fem. “Bila sam u služ​bi u ne​koj pre​kras​noj pa​la​či, za​mis​li si to
samo. Po​svu​da zla​to i kris​ta​li, a ja sam tre​ba​la ču​va​ti jed​nu bocu. U njoj je bio elik​sir
vječ​nog ži​vo​ta i svi su mu se kla​nja​li, sva​ke ne​dje​lje. To je bila dr​žav​na duž​nost. Ali ja
sam ga is​ka​pi​la sa svo​jim za​ruč​ni​kom jer sam že​lje​la da mi i naša lju​bav ni​kad ne umre​-
mo. Mis​lim, stvar​no smi​ješ​no, ja uop​će ni​sam za​ru​če​na, ne​mam čak ni mom​ka. Ali taj
je čo​vjek imao do​bre oči, kao Lo​ibl... Če​kaj malo, po​re​zao si se.” Ona mu rup​či​ćem
upi​je kap krvi s gor​nje usne. “Onda sam na​pu​ni​la tu bocu vo​dom, ali ne​ka​ko su me ot​-
kri​li i osu​di​li su nas na smrt, tek tako. Već smo sta​ja​li pod vje​ša​li​ma, s om​ča​ma oko vra​-
ta, kad sam rek​la: ‘Dos​ta sad, pres​ta​ni​te! Raz​mis​li​te malo! Ako nam ta te​ku​ći​na stvar​-
no može po​da​ri​ti vječ​ni ži​vot, onda nas se ne može ubi​ti. To bi bilo ne​mo​gu​će’. I onda
su svi uvi​dje​li da je sve to bila laž, da je ci​je​li taj kult bio samo opi​jum za na​rod! I u pa​-
la​či su po​di​gli re​vo​lu​ci​ju!” Smi​je​še​ći se, okre​ne dla​no​ve pre​ma gore. “I što mis​liš, što se
do​go​di​lo? Ski​nu​li su nam uže s vra​ta i os​lo​bo​di​li nas!”
On is​pus​ti ne​što zra​ka kroz nos i od​gur​ne ta​njur. Ona se nas​lo​ni na nje​ga i pri​je​đe
pr​stom po os​tat​ku gu​la​ša te ga po​li​že. “Dojm​lji​vo, ha? Bar sam u sno​vi​ma lu​ka​va. Bi li
me mo​gao za​gr​li​ti?”
On je bla​go po​mi​lu​je po slje​po​oč​ni​ci, a ona po​nov​no pri​lju​bi be​dro uz nje​go​vo,
tako da je osje​tio dug​me nje​zi​na hal​te​ra. Uhva​tiv​ši ga za ruku, pal​cem mu pro​tr​lja vlaž​-
ni dlan. U tom tre​nut​ku vra​ta se ši​rom otvo​re i čas​nik u ko​šu​lji, ko​je​mu je jed​na na​ra​-
me​ni​ca vi​sje​la s po​ja​sa hla​ča, trep​ču​ći po​gle​da okup​lje​ne za sto​lom. Glaz​ba gla​so​vi​ra,
ba​var​ska pol​ka is​pre​si​je​ca​na zvi​ždu​ci​ma, na​hru​pi​la je s njim u pros​to​ri​ju, a on pljes​ne
dla​no​vi​ma i po​vi​če: “Tre​ba​mo još ra​ki​je, do​vra​ga! Kle​ko​va​ču za ko​nač​nu po​bje​du!”
Nji​šu​ći se, po​ka​že na Wal​te​ra i dje​voj​ku. “Ajmo, ajmo, go​lup​či​ći, is​po​ru​či​te par boca na
fron​tu. Ali ve​li​ko​ga ka​li​bra, mo​lim li​je​po! Da ne os​ta​ne ni​šta od nas...”
Ona na​pra​vi gri​ma​su. “Još je​dan pe​der!” pro​sik​će us​ta​ju​ći te obo​je uzmu po ne​ko​li​-
ko gli​ne​nih boca iz kre​den​ca i pođu hod​ni​kom za mu​škar​cem. Sta​re lo​vač​ke pu​ške, ro​-
gov​lje i pre​pa​ri​ra​ne ve​pro​ve gla​ve vi​sje​li su na zi​do​vi​ma pre​pu​nje​no​ga lo​ka​la oblo​že​ni​-
ma plu​tom do vi​si​ne ra​me​na. S lus​te​ra iz​ra​đe​nih od go​le​mih ko​ta​ča ka​pao je vo​sak bez​-
broj​nih svi​je​ća, plo​ča peći ža​ri​la se, a Wal​ter se pro​gu​ra iz​me​đu lju​di i po​lo​ži boce na
da​sku jed​nog za​tam​nje​nog pro​zo​ra, na ko​joj su le​ža​li auto​mat​ski pi​što​lji.
Pi​ja​nist je bio nag do pup​ka; na sto​lu je ple​sa​la mla​da žena u krat​koj pod​suk​nji s
pla​ke​tom voj​ne po​li​ci​je u obli​ku po​lu​mje​se​ca na pr​si​ma. Okre​ta​la se među is​pru​že​nim
ru​ka​ma pre​vr​ću​ći čaše i ga​ze​ći po ta​nju​ri​ma i plad​nje​vi​ma. Kos​ti šaka i pr​sti​ju voj​ni​ka
ocr​ta​va​le su se pod cr​nom svi​le​nom tka​ni​nom po​put kra​ljež​ni​ca okret​nih ži​vo​ti​nja.
Kada je za​ba​ci​la gla​vu, is​to​dob​no se smi​ju​ći i pla​ču​ći, trak ma​ska​re slio joj se u uho. Is​-
pod Hi​tle​ro​ve i Szála​si​je​ve sli​ke mu​škar​ci su jed​ni dru​gi​ma is​pi​ja​li ra​ki​ju iz usta i zav​la​-
či​li ruke u odo​re. Iz su​sjed​ne pros​to​ri​je, sobe za bi​ljar, do​pi​ra​li su kri​ci pa​ro​va što spol​-
no opće.
De​beo na​red​nik gu​rao je ne​ko​li​ko ple​sa​či​ca pre​ko crte po​vu​če​ne kre​dom ot​pri​li​ke
dva me​tra is​pred peći. “Slje​de​ća!” vik​ne. “Ovu pri​tiš​će! Go​to​vo je s ulo​zi​ma!” Stvo​rio
se po​lu​krug i jed​na sta​ri​ja žena, odje​ve​na samo u hal​te​re, s ka​pom sa štit​ni​kom na gla​vi,
po​lo​ži ruke na ra​me​na dvo​ji​ce re​do​va, koji je uhva​te za pre​gib ko​lje​na i po​dig​nu joj
noge. Ši​rok tro​kut stid​nih dla​ka ši​rio joj se sve do pup​ka, a te​ške doj​ke, pre​kri​ve​ne cr​-
ve​nim i mo​drim tra​go​vi​ma ugri​za, vi​sje​le su joj pos​tran​ce pre​ko re​ba​ra. Krat​ko se na​-
 www.balkandownload.org

smi​jav​ši, po​ka​že zla​tan zub.

Gla​so​vir utih​ne i na ne​ko​li​ko se​kun​di go​to​vo svi uto​nu u muk, na​pe​tu ti​ši​nu, dok
je žena zu​ri​la u strop i gric​ka​la do​nju usnu, kao da se mora usre​do​to​či​ti. Jed​nom je boj​-
ni​ku ta ti​ši​na ipak pre​du​go tra​ja​la. Glas​no, kap po kap, pođe uli​je​va​ti ra​ki​ju u ša​li​cu,
pi​ja​nist za​svi​ra tuš, a ona ko​nač​no sklo​pi oči i poč​ne u vi​so​kom luku pi​ša​ti svi​je​tlo​žut
mlaz koji je puc​ke​ta​ju​ći i sik​ću​ći is​pa​ra​vao na gor​njoj plo​či cje​vas​te že​ljez​ne peći. Pros​-
to​ri​jom se raz​li​jeg​nu plje​sak i dre​ka dok su nov​ča​ni​ce pre​la​zi​le iz ruke u ruku. Vonj iz​-
go​rje​le mo​kra​će na tre​nu​tak oduz​me dah Wal​te​ru. Gor​či​na iz že​lu​ca pop​ne mu se u
grlo.
Pi​jan mu​ška​rac u ko​šu​lji mo​kroj od zno​ja pri​pi​je se uz nje​ga i pro​mrm​lja mu ne​što
na uho opi​pa​va​ju​ći mu mi​ši​će. Wal​ter se od​mak​ne, kim​ne dje​voj​ci s ko​jom je do​šao i
iz​a​đe. Vani se već mra​či​lo. On dah​ne na hlad​no​ći i po​la​ko pri​je​đe dvo​ri​šte. Među kan​-
ta​ma sme​ća le​žao je mr​tav čas​nik, mr​šav mu​ška​rac s hras​to​vim liš​ćem na ovrat​ni​ku. U
ra​zjap​lje​nim us​ti​ma i da​lje mu je le​žao pi​štolj. Na no​ga​ma su mu bile nove voj​nič​ke čiz​-
me s ni​skom sa​rom i pe​ča​tom We​hr​mac​h​ta na svi​je​tloj pot​pe​ti​ci. Za​kop​ča​va​ju​ći ka​-
put, Wal​ter is​pi​ti​vač​ki po​lo​ži sto​pa​lo uz nje​go​vo. Bile su pre​ma​le.
Na uli​ca​ma više nije bilo ni​kog, čak ni psa, i on iz​vu​če BMW iz dr​var​ni​ce i pri​teg​ne
svje​ći​ce. U tom tre​nut​ku iz kuće iz​a​đe nje​go​va poz​na​ni​ca. Kra​va​ta s bro​šem u obli​ku
orla sada joj je po​nov​no bila pra​vil​no sve​za​na. Dr​že​ći ruke u dže​po​vi​ma jak​ne, pro​ma​-
tra​la je nebo, na ko​jem je svi​je​tli​la ve​čer​nja​ča. “Zna​či, os​tav​ljaš me samu?” upi​ta, umor​-
no se na​smi​je te na​krat​ko sklo​pi oči. Koža nje​zi​na lica, koja je u ku​hi​nji još na​li​ko​va​la
na ala​bas​tar, sada je bila bli​je​da. “Vi mu​škar​ci ste stvar​no svi isti... Ina​če, zo​vem se Re​in​-
hild, ako se ne​kad po​že​liš sje​ti​ti. Re​in​hild Ler​c​he. Moja obi​telj živi u Gra​in​bac​hu u
Chi​em​ga​uu. Ve​že​mo ma​ra​me s fol​k​lor​nim mo​ti​vi​ma... Jesi na kra​ju na​šao očev grob?”
Iz​da​le​ka se čuo tu​tanj “Sta​lji​no​vih or​gu​lja”, koji je tek po​vre​me​no pre​ki​da​lo pra​ska​-
nje nje​mač​kog top​niš​tva. Wal​ter na​vu​če ru​ka​vi​ce i od​mah​ne gla​vom. Kada je obja​hao
gu​me​no sje​di​šte, ona mu se pri​bli​ži. Nje​zi​ne mli​ječ​no​pla​ve oči bile su bis​tre, bud​ne.
Nag​ne se pre​ma nje​mu i po​lju​bi ga u slje​po​oč​ni​cu. Ruke su joj os​ta​le u dže​po​vi​ma. Pri​-
bli​živ​ši usne nje​go​vu uhu, reče: “Ne​moj pro​pas​ti, ču​ješ li.” On kim​ne, po​že​li joj isto
pro​muk​lim gla​som: “Ni ti!” i upa​li mo​tor.

Noć je pro​veo u ko​li​bi bez pro​zo​ra na rubu vi​no​gra​da, na tvr​dom le​ža​ju od lika. Vra​ta
su se dala za​kra​ču​na​ti iz​nu​tra, a kroz rupe u kro​vu vi​dio je nebo, bi​je​le osvi​jet​lje​ne ru​-
bo​ve obla​ka. Na sje​ve​ru su odje​ki​va​li kri​ci div​ljih gu​sa​ka. Neg​dje je za​brun​dao mo​tor i
ne​du​go po​tom sve se opet smi​ri​lo. Ti​ši​na je, kada ju je jed​nom pri​mi​je​tio, bi​va​la sve
dub​lja.
Na zidu iz​nad nje​ga vi​sje​le su ple​te​ne ko​ša​re od šib​lja. Iš​če​pr​kao je ži​la​ve os​tat​ke
gro​žđa iz ple​te​ra i žva​kao ih sve dok iz njih nije po​cu​clao svu slat​ko​ću i ki​se​li​nu. Za​tim
ih je isp​lju​nuo, pre​kri​žio ruke iza vra​ta i pro​ma​trao ne​rav​ne obli​ke ras​c​vje​ta​ne sa​li​tre
na zidu, koji su se na mje​se​či​ni is​ti​ca​li po​put ljud​skih pri​li​ka. Na​li​ko​va​li su na one koje
je po​vre​me​no vi​đao za​tvo​re​nih oči​ju, niz lica što su brzo kli​zi​la pre​ko mrež​ni​ce, samo
obri​se, is​to​dob​no poz​na​te i ne​poz​na​te.
Od​spa​vav​ši ne​ko​li​ko sati, još po mra​ku po​nov​no pođe na put. Zrak je is​pu​nja​va​lo
tre​šta​nje ru​skih bom​bar​de​ra koji su le​tje​li na ve​li​kim vi​si​na​ma pre​ma za​pa​du. Tu i
tamo po​ko​ji bi ilju​šin pro​le​tio is​pod nji​ho​vih for​ma​ci​ja tra​že​ći mete u ni​zi​ni. No Wal​-
ter, koji je boč​nu pri​ko​li​cu na​pu​nio uve​nu​lim šib​ljem i za leđa pri​ve​zao slam​na​ti pros​-
ti​rač, pro​šao je ne​po​go​đen ste​pom i kas​no pos​li​je​pod​ne sti​gao u Győr, u ko​jem je ma​lo​-
ko​ja kuća bila neo​šte​će​na i čak se i iz cr​k​ve​nih tor​nje​va di​mi​lo.
I on​dje je po​čeo eg​zo​dus. Ruč​na ko​li​ca i konj​ske za​pre​ge bili su na​to​va​re​ni po​kuć​-
stvom i dru​gim kuć​nim po​trep​šti​na​ma. Po​la​ko je vo​zio kli​ma​vim pon​ton​skim mos​-
tom pre​ko Ra​aba. Ri​je​ka je za​uda​ra​la na tru​lež. Si​vo​ze​le​na vo​de​na stru​ja no​si​la je le​še​-
ve u nje​mač​kim i ru​skim odo​ra​ma, koji su se vr​tje​li u vi​ro​vi​ma, nes​ta​ja​li is​pod da​sa​ka
mos​ta i po​nov​no iz​ra​nja​li na dru​goj stra​ni. Neki bi pak, uko​če​ni i na​puh​nu​ti, za​pe​li i
uk​li​je​šti​li se iz​me​đu ba​ča​va i ča​ma​ca za​jed​no s oni​ma koji su do​plu​ta​li na​kon njih, što
je ugro​ža​va​lo nuž​nu po​kret​lji​vost ci​je​le kons​truk​ci​je. Nato bi od​mah do​tr​ča​la dje​ca s
du​gač​kim šta​po​vi​ma te pro​čač​ka​la i os​lo​bo​di​la na​kup​lje​na plu​ta​ju​ća ti​je​la.
Iako je po​če​lo ki​ši​ti, iza vo​de​ne ko​pre​ne sja​lo je sun​ce. Mr​tva​ci kr​va​vih lica le​ža​li su
i po ces​ti za Abdu; kada je za​šao za sta​ju na jed​nom se​oskom ima​nju, odjed​nom se pred
njim stvo​ri du​ga​čak niz ma​lak​sa​lih mu​ška​ra​ca koji su mar​ši​ra​li u si​voj rad​noj odje​ći.
Bili su to ži​dov​ski rad​ni​ci na pri​sil​nom radu u rud​ni​ci​ma bora, kako mu je re​kao ču​var
koji se vo​zio bi​cik​lom na kra​ju po​vor​ke, ma​đar​ski Ni​je​mac sa sta​rom ma​uzer​kom, ta​-
ko​zva​nom dr​škom me​tle, u ruci. “Vo​di​mo ih kući u Re​ich. Tko po​sus​ta​ne, ima peh.
Ne ra​zu​mi​jem za​što im to rade.” Dr​že​ći ruke na uprav​lja​ču bi​cik​la, isp​lju​ne du​han​ski
sok; žit​ke kapi sli​je​va​le su se sa svje​tilj​ke. “Mis​lim, kako to da ih od​mah ne kok​nu. Iz
tih is​pi​je​nih spo​do​ba se više ni​šta ne može iz​vu​ći... Imaš ra​ki​je?”
Za opa​sa​čem je no​sio za​hr​đa​la kli​je​šta. Wal​ter za​ni​je​če i po​la​ko se pro​ve​ze po​red
po​vor​ke. Mu​škar​ci, po ko​ji​ma su vi​sje​li dronj​ci vre​ća i po​kri​va​či, dr​ža​li su pog​nu​te
neo​bri​ja​ne gla​ve i je​dva su ga pri​mje​ći​va​li. U oboj​ci​ma ili bosi, tru​di​li su se dr​ža​ti ko​rak
i bez​volj​no su zu​ri​li is​pred sebe te bi se, u naj​bo​lju ruku, štrec​nu​li – kod ne​kih se to
odra​ža​va​lo tek u tr​za​ju ka​pa​ka – kada bi neg​dje u ne​pre​gled​no​mu nizu odjek​nuo neo​-
bič​no bez​vu​čan pu​canj pi​što​lja iz​bli​za, go​to​vo na​lik na plje​sak. Tada bi se leđa is​pra​vi​la
i svi bi po​nov​no ko​ra​ča​li malo brže.
Ne​da​le​ko od ra​čva​nja oz​na​če​no​ga pu​to​ka​zom Wal​ter po​seg​ne u pri​ko​li​cu i pru​ži
naj​bli​že​mu za​rob​lje​ni​ku li​men​ku mes​nog na​ma​za koja mu je još bila pre​os​ta​la. Njež​ni
 www.balkandownload.org

mu​ška​rac s na​oča​la​ma, u hla​ča​ma ne​jed​na​ke du​lji​ne no​ga​vi​ca, smjes​ta je str​pa u unu​-

traš​njost jak​ne i je​dva mu pri​mjet​no kim​ne, ne gle​da​ju​ći pri​tom ni Wal​te​ra ni upra​vo
us​tri​je​lje​no​ga mu​škar​ca na rubu po​lja, koji se tr​zao i gr​čio za​ba​da​ju​ći bose pete u tlo,
dok mu je po​li​ca​jac si​lom ši​rio če​ljus​ti. I na nje​go​vu su opa​sa​ču, na zlat​nom lan​cu za
sat, vi​sje​la kli​je​šta.
Na pu​to​ka​zu je sta​ja​lo da do Abde ima još tri ki​lo​me​tra, ali već su se čula cr​k​ve​na
zvo​na što su objav​lji​va​la pod​ne. Te​ški pro​tuz​rač​ni to​po​vi osi​gu​ra​va​li su sje​di​šte lo​gis​-
tič​ke pos​troj​be, ve​li​ko če​tve​ro​kut​no dvo​ri​šte. On odve​ze mo​to​cikl za​po​vjed​ni​ku teh​-
nič​ke pos​troj​be i obje​si prt​lja​gu u pros​to​ri​ju za vo​za​če po​kraj sta​ja. Za​po​vjed​ni​kov
ured na​la​zio se u pri​zem​lju kuće na​lik na dvo​rac, pu​nom kle​pe​ta pi​sa​ćih stro​je​va. Vid​-
lji​vo ne​nas​pa​va​ni Troc​he, sat​ni​kov po​boč​nik, pro​uči nje​go​vu za​po​vi​jed za hod​nju.
“Ma vidi ti to”, reče. “Ima ih i koji se vra​ća​ju... Je l’ go​to​va šet​nja? Vri​je​me bilo li​je​po?”
Za​bi​je ci​ga​re​tu iz​me​đu usa​na i ode do te​le​fo​na. “Uzmi jelo i budi pri​pra​van!”
Wal​ter za​tvo​ri vra​ta i pođe pra​te​ći nat​pi​se. U dvo​ra​ni pu​noj umjet​nič​kih sli​ka i zr​-
ca​la le​ža​li su ra​nje​ni​ci, ve​ći​nom na sla​mi. U ku​hi​nji se odav​no nije ku​ha​lo; li​ječ​ni​ci i
me​di​cin​sko osob​lje u pr​lja​vim pre​ga​ča​ma sta​ja​li su oko sto​la, iz su​do​pe​ra su str​ša​li di​je​-
lo​vi ruku i nogu, cr​ve​ni i pla​vi od upa​lje​nih rana. Jed​na me​di​cin​ska ses​tra po​ka​že gla​-
vom na otvo​re​ni šta​galj na kra​ju dvo​ri​šta. U ta​bo​ru, u ko​je​mu su duž zi​do​va sta​ja​li
novi mo​to​cik​li, ku​po​le ten​ka i ka​ve​zi puni go​lu​bo​va pi​smo​no​ša, bila je smje​šte​na i polj​-
ska ku​hi​nja s ru​dom. Is​preg​nu​ti konj dri​je​mao je po​kraj jas​li u kutu. Wal​ter na​pu​ni li​-
me​ni ta​njur i sjed​ne uz vo​za​če, koji su se kar​ta​li na kra​ju du​gač​ka sto​la. “A, evo ga na​-
zad!” reče Jörn. “Sad smo svi na bro​ju. Jesi sli​kao što si htio?” Kada je Wal​ter za​ni​je​kao
gla​vom i pru​žio mu fo​to​apa​rat, on doda: “Ali us​li​kao si mi ne​ko​li​ko rac​kih ova​ca?”
Stu​di​rao je ve​te​ri​nu u Han​no​ve​ru. Wal​ter kim​ne i sta​vi u usta žli​cu juhe od krum​pi​-
ra.
Tro​ji​ca mu​ška​ra​ca, bez oz​na​ke na la​ti​ca​ma ovrat​ni​ka, pila su vino iz čaša od bru​še​-
nog stak​la. Jörn mu ih pred​sta​vi: Fri​ed​helm i Her​mann, ma​tu​ran​ti iz Mün​c​he​na, i Flo​-
ri​an, ko​žar​ski še​grt iz Tul​l​na na Du​na​vu, smje​šte​ni su u spa​va​oni​cu s nji​ma i prem​da su
svi bili po​djed​na​ko mla​di, Jörn ih je zvao klin​ci​ma; no​si​li su nove voj​nič​ke kape, a svi​-
je​tlo​pla​ve tro​ku​tas​te zas​ta​vi​ce ops​kr​b​ne je​di​ni​ce na ru​ka​vi​ma još su im bile čis​te. Iako
je bilo tek pod​ne, bili su pri​pi​ti i rječ​ka​li se o pra​vi​li​ma igre te tako snaž​no lu​pa​li kar​ta​-
ma po sto​lu da su ši​bi​ce, u koje su kar​ta​li, po​ska​ki​va​le i pa​da​le pre​ko ruba.
Ni Jörn više nije bio tri​je​zan. Pri​mak​ne se Wal​te​ru, iz​va​di dla​ku iz nje​go​ve juhe i
reče: “Ne samo što sve za​s​mr​de pr​de​žom nego i igra​ju ko Ko​za​ci; ne​mam ni​kak​ve šan​-
se. Nego, nas​tra​dao je August, Klan​der. Naš ge​olog, že​lio je uze​ti je​dan svje​tlu​cav ka​-
men, ali is​pod nje​ga je, na​ža​lost, le​ža​la mina. Sad više ni​kad neće mo​ra​ti pra​ti ruke...
Znaš da je Fi​ete tu?”
 Wal​ter spus​ti žli​cu koju je već bio pri​nio us​ti​ma i po​ka​že gla​vom na ces​tu. “Mis​liš,
pre​ko u Győru, u la​za​re​tu?”
Jörn pri​je​đe je​zi​kom pre​ko zuba i na tre​nu​tak sklo​pi oči. “Tu je, re​kao sam. Tu u
po​dru​mu, iza za​klju​ča​ne bra​ve. Glu​pi idi​ot...”
“Ali kako?” upi​ta Wal​ter. “Kako je to mo​gu​će? Pa ra​njen je.”
Obla​ci su se ra​ziš​li i za​s​ljep​lju​ju​će je svje​tlo pro​dr​lo kroz vra​ta štag​lja, na​iz​gled bri​-
šu​ći si​ćuš​ne ožilj​ke od vo​de​nih ko​zi​ca s Jör​no​va čela. No nje​gov je iz​raz os​tao mra​čan.
Ne trep​ću​ći, od​go​vo​ri šut​njom, pro​dor​ni​jom od bilo koje re​če​ni​ce. Tek kad je ot​pio
još je​dan gut​ljaj, po​no​vi ti​šim gla​som:
“Je​be​ni kre​ten. Sad kad smo tako bli​zu kra​ju... Ame​ri su na Raj​ni!”
Wal​ter osje​ti kako se zno​ji i te​ško diše te ot​kop​ča ovrat​nik jak​ne. Pri​tom je zu​rio u
ko​nja, sta​ro klju​se ko​je​mu su zdje​lič​ne kos​ti oš​tro str​ša​le, a leđa se uvi​ja​la. Jörn sta​vi
čašu pred nje​ga i po​nov​no se uklju​či u igru. Uzi​mao je nove kar​te i ras​po​re​đi​vao ih u
ruci. “I ja sam prvo mis​lio da ne ču​jem do​bro”, pro​mrm​lja. “Ali sad više nema iz​la​za.
Nit​ko mu više ne može po​mo​ći.”
Wal​ter od​lo​ži žli​cu, a Fri​ed​helm, mr​šav mla​dić u ne​ko​li​ko bro​je​va ve​ćoj odo​ri, sa​-
svim malo po​dig​ne po​gled i pro​bo​de ga nji​me is​pod obr​va. Rub cr​nog vina na nje​go​voj
us​ni​ci na​li​ko​vao je na sko​re​nu krv. “I po​go​di”, reče, “tko će smje​ti otvo​ri​ti po​s​ljed​nja
vra​ta tvom hra​brom pri​ja​te​lju.” Lju​lja​ju​ći se na klu​pi, iz​vu​če kar​tu iz le​pe​ze u ruci i po​-
ka​že njo​me ukrug na sve njih. “Svi mi ov​dje, naša spa​va​oni​ca. Dak​le i ti. Na redu je su​-
tra uju​tro.”
On baci as na stol, os​ta​li uz​vra​te, a Wal​ter iz​li​je juhu od krum​pi​ra pred ko​nja. Tr​-
buh i noge ži​vo​ti​nje pre​kri​va​lo je sko​re​no bla​to i gri​va mu je bila za​mr​še​na, ali na mjes​-
ti​ma na ko​ji​ma su mu pri​č​vr​š​ći​va​li ja​ram i re​me​nje za vuču kola krz​no mu je na sun​cu
blis​ta​lo svi​len​kas​to​sme​đe, kao u jed​no​go​diš​njeg ždre​be​ta. Wal​ter se na​po​s​ljet​ku glas​no
na​smi​je, gla​som koji mu je gre​bao suho grlo, pre​ko​ra​či klu​pu i obra​ti im se: “A sad je
dos​ta, ble​sa​ni jed​ni! Pi​ja​ni ste ko pa​nje​vi! Sko​ro sam po​vje​ro​vao u vaše bljez​ga​ri​je!”
Po​gle​da Jör​na. “Je l’ da​nas prvi april?”
Konj uda​ri ko​pi​tom o pod od ilo​va​če, koji šup​lje za​je​či, no sob​ni re​dar ne od​go​vo​ri,
nego mu samo upu​ti tu​žan osmi​jeh. Za​tim gur​ne ne​ko​li​ko ši​bi​ca na sre​di​nu sto​la, upi​-
ta tko je na redu i odi​gra novu kar​tu, koja oči​gled​no nije ni​šta va​lja​la. U sva​kom slu​ča​-
ju, uče​ni​ci zas​te​nju, a ko​žar​ski še​grt, pla​vo​ko​si ču​pa​vac s pla​vim mr​lja​ma po ru​ka​ma,
po​ku​pi do​bi​tak i pro​go​vo​ri ras​te​žu​ći ri​je​či, aus​trij​skim na​gla​skom: “Da​nas je dva​de​set
de​ve​ti ožuj​ka. Sa​be​ri se. Što mo​že​mo, za​po​vi​jed je za​po​vi​jed. Ako ne pos​lu​ša​mo, i nas
će pred zid. Al ja ne​mam na​mje​ru umri​je​ti zbog jed​nog tak​vog tr​ta​ro​ša. Kod kuće me
čeka cura!”
 www.balkandownload.org

Zrak je is​pu​nja​va​la rika to​po​va. Te​ret​na je​dri​li​ca tupa klju​na spu​šta​la se pre​ma ora​ni​ci
dok joj se iz repa di​mi​lo. Kroz okna puna oti​sa​ka pr​sti​ju vi​dje​la su se bli​je​da lica dvo​ji​ce
pri​pad​ni​ka Hi​tle​ro​ve mla​de​ži, ko​ji​ma to oči​gled​no nije bio prvi let. Mir​no su dr​ža​li
kurs i slet​ne su im kli​zalj​ke već do​di​ri​va​le tlo. Ali ilju​šin koji je po​go​dio je​dri​li​cu poč​ne
se vra​ća​ti us​pr​kos pro​tuz​rač​nim to​po​vi​ma i po​nov​no za​pu​ca. Toga puta po​go​di uprav​-
ljač i raz​ne​se kri​lo od šper​plo​če, zbog čega se trup nag​ne us​tra​nu, a te​ret – na​kon je​zi​va
tre​nut​ka ti​ši​ne, ti​je​kom ko​jeg se je​dan od mla​di​ća po​ku​ša​vao iz​vu​ći kroz boč​ni pro​zor​-
čić – eks​plo​di​ra u vi​so​kom stu​pu va​tre.
Od tlač​no​ga vala pro​zo​ri na ima​nju pr​s​nu i dok su nje​go​vi dru​go​vi tr​ča​li pre​ko ora​-
ni​ce s po​kri​va​či​ma, lo​pa​ta​ma i vje​dri​ma, Wal​ter pro​đe is​pod ar​ka​da i spus​ti se po​drum​-
skim stu​ba​ma. Sa sva​kim ko​ra​kom nje​go​ve su pot​pe​ti​ce sve jače lu​pa​le.
Hod​nik pun za​hr​đa​lih li​me​nih vra​ta bio je sla​bo osvi​jet​ljen. Voj​nik na stol​cu bez
nas​lo​na po​kraj gri​ja​će spi​ra​le raz​re​zi​vao je ja​bu​ku. Kada ga je Wal​ter poz​dra​vio i iz​nio
mu mol​bu, on od​mah​ne gla​vom i uz​vra​ti: “Za​bo​ra​vi, re​do​ve, po​go​to​vo ako ne​maš do​-
pu​šte​nje. Iza ovih vra​ta ne sje​de pri​ja​te​lji, ni​či​ji.” Po​di​gav​ši gla​vu, hlad​no ga od​mje​ri.
“Ali ako ga​jiš njež​ne osje​ća​je pre​ma ne​kom de​zer​te​ru, mo​žda bi​smo se tre​ba​li obra​ti​ti
šefu, ha? Zbog ste​ge i tih stva​ri.”
Iz​nad njih za​ču​je se tih le​pet. Sa si​vih kri​la lep​ti​ra koji je le​pr​šao oko svje​tilj​ke pad​-
ne fina pra​ši​na; ču​var po​nov​no pri​č​vr​sti ba​ju​ne​tu na pu​šku. “Znaš što smo u br​di​ma
ra​di​li s par​ti​za​ni​ma, onim Ti​to​vim olo​šem? Po​re​da​li bi​smo ih tako da sto​je je​dan iza
dru​go​ga, prsa na leđa, i kla​di​li se ko​li​ko će ih pas​ti kad pr​vom pro​pu​ca​mo srce ih grlo.
Na taj na​čin mo​žeš ušte​dje​ti mu​ni​ci​ju, za​ra​di​ti koju mar​ku i malo se za​ba​vi​ti. E isto bi
se tako tre​ba​lo pos​tu​pat i s ovim svi​nja​ma tu unu​tra. A sad bri​ši!”
On isp​lju​ne ko​mad kore, a Wal​ter se usp​ne na​trag stu​ba​ma. Kre​ću​ći se iza nas​la​ga​-
nih guma i zob​nja​ča, iz​a​đe s ima​nja kroz boč​na vra​ta. Nebo je sada bilo tam​no​si​vo, vje​-
tar je ši​šte​ći po​vi​jao rane usje​ve. Osje​ća​ju​ći vre​li​nu za​pa​lje​ne le​tje​li​ce na le​đi​ma, pro​-
ma​trao je po​drum​ske pro​zo​re na rubu po​lja, du​ga​čak niz pro​zo​ra s re​šet​ka​ma. Ure​zi u
če​lič​nim šip​ka​ma bili su svi​nu​ti po​put tr​nja.
U jed​noj od pod​zem​nih pros​to​ri​ja oba​sja​nih svje​tloš​ću va​tre, u ko​joj su san​du​ci svi​-
je​tlo​ze​le​ne i lju​bi​čas​te repe bili nas​la​ga​ni sve do svo​da, na podu su sje​di​la dva voj​ni​ka.
Na no​ga​ma nisu ima​li čiz​me, nego samo oboj​ke. Gla​ve su im os​ta​le pog​nu​te čak i kada
je na njih pala sje​na. Na la​ti​ca​ma ovrat​ni​ka svje​tlu​ca​le su iz​ve​ze​ne sab​lje Han​džar-di​vi​-
zi​je, bo​san​skih mus​li​ma​na. Po​kraj njih su le​ža​li fe​so​vi s mr​tvač​kim gla​va​ma SS-a. Wal​-
ter za​zvi​ždi kroz zube.
Bra​do​nja jako na​te​če​nih ka​pa​ka po​dig​ne po​gled. Nok​ti na ru​ka​ma bili su mu crni i
kr​nji, zglo​bo​vi iz​gre​be​ni. Kada ga je tiho upi​tao za Fi​etea, mu​ška​rac od​mah​ne gla​vom i
pro​mrm​lja ne​što ne​ra​zum​lji​vo. No tek što je klek​nuo na tlo i pri​tis​nuo čelo na re​šet​ke
kako bi po​gle​dao dub​lje u pros​to​ri​ju, za​ču​je ka​šalj iz mrač​no​ga kuta i klo​pot koji kao
da su pro​izve​le klom​pe. Odjed​nom se pod pro​zo​rom po​ja​vi nje​gov pri​ja​telj; nag​nuv​ši
gla​vu, upi​ta ga: “Jesi to ti?”
Po gla​su se čulo da je žes​to​ko pre​hla​đen. Umjes​to odo​re no​sio je ne​koć bi​je​lu se​ljač​-
ku ko​šu​lju, mjes​ti​mič​no umr​lja​nu krv​lju, s čvo​ri​ći​ma na mjes​tu dug​ma​di, pr​s​luk od ov​-
čje​ga krz​na i pla​ve rad​ne hla​če. Lice mu je dje​lo​va​lo još iz​mo​žde​ni​je no pri​je ne​ko​li​ko
dana, ja​go​dič​ne kos​ti oš​tro su mu str​ša​le, u oči​ma se na​zi​rao groz​ni​čav sjaj. Ali ruka mu
više nije bila u po​ve​zu.
“Čo​vje​če bož​ji, što ti se do​go​di​lo?!” pro​sik​će Wal​ter i os​vr​ne se oko sebe. Je​dan je
ču​var u me​đu​vre​me​nu iz​i​šao iz po​dru​ma i pro​ma​trao ga​si​telj​ske na​po​re. “Jesi si​šao s
uma? Za​što nisi os​tao u la​za​re​tu?”
No Fi​ete od​mah​ne gla​vom i po​nov​no za​kaš​lje, pri čemu je za​vu​kao ruku is​pod ko​-
šu​lje i po​lo​žio je na pr​lja​vu gazu ko​jom mu je bila omo​ta​na ključ​na kost. Isp​lju​nuv​ši
gnoj, klo​ne na panj. Kada je pre​kri​žio noge, jed​na mu klom​pa skliz​ne. “Kako to mis​liš,
za​što? Kak​vo je to pi​ta​nje! Pa ni​sam više htio na fron​tu, sa​svim jed​nos​tav​no.”
Niz slje​po​oč​ni​ce mu se sli​je​vao znoj, no ti​je​lo mu je is​to​dob​no tres​la hlad​no​ća i pr​-
sti su mu drh​ta​li dok je nok​ti​ma dro​bio ne​ko​li​ko gnji​da. “Već su sas​ta​vi​li ko​nvoj. Sve
što je još mo​glo pu​za​ti mo​ra​lo je po​nov​no u bor​bu, na prvu li​ni​ju, i znao sam da bih taj
put si​gur​no oti​šao na onaj svi​jet. Nit​ko se ne iz​vu​če dva​put samo s kr​ho​ti​nom. Imaš
mo​žda ne​što za za​pa​lit, Ata?”
Wal​ter za​ni​je​če krat​ko sklo​piv​ši vje​đe, a Fi​ete sleg​ne ra​me​ni​ma i pre​kri​ži ruke na
pr​si​ma. “Po​lar​na zvi​jez​da ti uvi​jek mora biti iz​nad des​nog uha, tako ćeš zna​ti gdje je za​-
pad – to sam jed​nom neg​dje pro​či​tao. I kad se smra​či​lo, šmug​nuo sam kroz pro​zor. Ali
te noći uop​će nije bilo zvi​jez​da, bilo je oblač​no, pa sam sa​ti​ma tu​ma​rao po div​lji​ni u
mr​k​lo​me mra​ku, i stal​no za​vr​ša​vao u bla​tu. Sve dok pred so​bom ni​sam ugle​dao blje​sak
– dva sre​br​na mje​se​ca. I znaš što je je​dan od pasa na lan​cu ka​zao dru​gom?” Uv​la​če​ći
zrak kro​za zube, če​pr​kao je po dže​pu. “Evo još jed​nog ro​man​ti​ča​ra.”
On po​dig​ne po​gled i oči mu na tre​nu​tak za​blis​ta​ju. “Kad smo već kod toga... Or​-
trud je stvar​no za​tra​ži​la vjen​ča​nje na da​lji​nu, za​mis​li samo. U ma​tič​nom ure​du u Sc​-
hleswigs Tko zna, mo​žda smo već i vjen​ča​ni. Bilo bi mi mo​žda dra​že da je to na​pra​vi​la
u Ham​bur​gu, ali za​pra​vo je sve​jed​no, iona​ko ni​sam tamo.” Klo​nu​lo se na​smi​je​ši i na​-
mig​ne pri​ja​te​lju. “Na​ime trud​na je.”
Crni dim po​ža​ra do​leb​di do njih. Fi​ete se po​nov​no stre​se i za​cvo​ko​će zu​bi​ma. Wal​-
ter is​pus​ti re​šet​ke. Po​če​lo je ki​ši​ti i vlaž​na hrđa li​je​pi​la mu se za ruke. “Do​bro sad, slu​šaj
me, mo​ra​mo ne​što po​du​ze​ti. Raz​go​va​rat ću sa sat​ni​kom”, reče i us​ta​ne. “Od​mah idem
k nje​mu. Nisi bio ura​čun​ljiv i go​to​vo. Ve​ro​nal, per​vi​tin ili al​ko​hol. Ili sve za​jed​no, zbog
bo​lo​va. Pa neće te valj​da jed​nos​tav​no sta​vi​ti pred zid. Ra​nje​ni​ka se ne može tek tako
 www.balkandownload.org

uc​me​ka​ti, mo​ra​ju pos​to​ja​ti neki za​ko​ni. Mis​lim, pa voj​ni​ci smo, ima​mo čast, to nam
uvi​jek go​vo​re, je l’ tako? To nam je na​pi​sa​no na kop​či opa​sa​ča.”
Po​nov​no se os​vr​ne. Ču​var je pio iz ču​tu​re, a on se brzo is​ko​be​lja iz ka​pu​ta i pro​gu​ra
ga iz​me​đu re​še​ta​ka.
“Evo ti ovo za​sad, bit će hlad​no. Do​ni​jet ću ti još i deke.” Fi​ete se pro​teg​ne pre​ma
nje​mu. “Hva​la”, pro​mu​ca i opi​pa tka​ni​nu, va​lja​nu vunu po​seb​no iz​ra​đe​nu za vo​za​če,
čija unu​traš​njost ri​jet​ko pro​mo​či.
“Do​bro bi mi doš​la i sum​por​na mast pro​tiv svra​ba. Al pri​je sve​ga du​han!” Umo​tav​ši
se u ka​put, po​nov​no sjed​ne na panj i pro​mrm​lja: “A eto, do​vra​ga. Kad ne znam koja je
pra​va zvi​jez​da.”
Wal​ter mu kim​ne. Iz olu​ka iz​nad nje​go​ve gla​ve cu​ri​la je voda. Zas​to​ri su le​pr​ša​li
kroz raz​bi​je​ne pro​zo​re na zgra​di. Te​ret​na je​dri​li​ca go​to​vo je pres​ta​la ti​nja​ti. Ne​ko​li​ko
voj​ni​ka lo​pa​ta​ma je na​ba​ci​va​lo zem​lju na pre​os​ta​li žar, dru​gi su vuk​li spa​še​ne san​du​ke s
te​re​tom, vje​ro​jat​no pu​ška​ma. Crni, po​ug​lje​nje​ni le​še​vi dvo​ji​ce pri​pad​ni​ka Hi​tle​ro​ve
mla​de​ži le​ža​li su na ra​nim usje​vi​ma pu​še​ći se na kiši. Vra​ne su ču​ča​le na gra​na​ma dr​ve​-
ća.

Pe​pe​lja​re is​pod stol​nih svje​tilj​ki bile su pre​pu​ne, a kada bi kle​pet pi​sa​ćih stro​je​va na​-
krat​ko utih​nuo, čuli su se žus​tri ko​ra​ci ses​ta​ra i ste​nja​nje ra​nje​ni​ka u dvo​ra​ni zr​ca​la.
Sat​ni​kov po​boč​nik iz​va​di ne​ko​li​ko ze​le​nih zas​ta​vi​ca iz zem​ljo​vi​da pri​bi​je​nog na zid,
kako bi ih pre​mjes​tio malo da​lje na za​pad, i po​gle​da ga kra​jič​kom oka. “Za​što ne sto​ji​te
u sta​vu po​zor, re​do​ve? Što tre​ba​te?”
Wal​ter is​pra​vi leđa. Po​kre​tom gla​ve po​ka​že na ša​re​no os​li​ka​na dvo​kril​na vra​ta is​-
pred za​po​vjed​ni​ko​va ure​da. Kva​ka je ima​la oblik ribe od slo​no​va​če čija je kr​ljušt pod​-
sje​ća​la na pr​lja​ve nok​te. “Mo​lim vas, že​lio bih raz​go​va​ra​ti s gos​po​di​nom sat​ni​kom Gre​-
if​fom. Radi se o pri​vat​noj stva​ri.”
“Oho!” reče Troc​he, po činu sto​žer​ni vod​nik, mr​šav mu​ška​rac iz​braz​da​na lica. “Pri​-
vat​na stvar... Iz​ga​ram od zna​ti​že​lje. Što iz​vo​li​je​va​te ovaj put? Raz​gle​da​va​nje Alpa? Od​-
mor na Ja​dra​nu, da se malo oku​pa​te?” Mr​zo​volj​no otvo​riv​ši upis​nik, pre​kri​ži ne​što na
jed​noj od zad​njih stra​ni​ca i pro​mrm​lja: “Vama je pre​do​bro, čo​vje​če! Od​mah uz​mi​te je​-
dan od blit​zo​va, odi​te u Győr i do​ne​si​te pre​os​ta​le li​je​ko​ve iz la​za​re​ta; nek vam iz​da​ju
ra​čun. Že​lim vas opet vi​dje​ti ov​dje za dva sata, mr​tvog ili ži​vog. I od​stu​pi​te!”
On plju​ne pro​žva​ka​nu ši​bi​cu na pod i poč​ne okre​ta​ti ru​či​cu te​le​fo​na. No Wal​ter se
nije mi​cao. Spu​šte​na po​gle​da pre​kri​žio je pr​ste iza leđa i us​tra​jao: “Mo​lim vas, že​lio bih
raz​go​va​ra​ti sa sat​ni​kom. Hit​no je. Jed​nom sam po​mo​gao nje​go​vom sinu i re​kao mi je
da mu se uvi​jek mogu obra​ti​ti. Radi se o jed​nom dru​gu, ne o meni!”
Ali do​čas​nik mu da znak neka za​šu​ti, pre​mjes​ti dvi​je cr​ve​ne zas​ta​vi​ce i iz​go​vo​ri ne​-
ko​li​ko ko​or​di​na​ta, tru​de​ći se nad​gla​sa​ti buku top​niš​tva, ur​la​nje i pra​ska​nje što su do​pi​-
ra​li iz slu​ša​li​ce. Nje​gov taj​nik, koji je no​sio štit​ni​ke pre​ko ru​ka​va odo​re, po​dig​ne gla​vu i
po​ka​že na tekst koji je upra​vo tip​kao. “Rev​ni Gre​iff ju​čer je od​le​tio u nebo”, reče. “Za​-
jed​no s po​s​ljed​njim mos​tom. Mo​žda još na​đeš koji os​ta​tak na oba​li, pot​pe​ti​cu ili uho
ili tako ne​što. U nje​ga mo​žeš šap​nu​ti svo​ju mol​bu.”
Za​tim ra​zvu​če usne u zlo​ban ce​rek. Wal​ter se okre​ne i po​gle​da u dvo​ra​nu la​za​re​ta, u
ko​joj je jed​na me​di​cin​ska ses​tra kle​ča​la na podu i ski​da​la za​vo​je s mr​tva​ca kako bi ih
upo​tri​je​bi​la na ne​kom još ži​vom ra​nje​ni​ku. Ok​li​je​va​ju​ći, ne​ko​li​ko je tre​nu​ta​ka zu​rio u
na​zup​ča​ne, oko​va​ne vr​ho​ve svo​jih či​za​ma na ko​ji​ma se sko​ri​lo bla​to. Na​po​s​ljet​ku du​-
bo​ko udah​ne, uhva​ti kva​ku od slo​no​va​če i nađe se – is​tim po​kre​tom i ku​ca​ju​ći i ula​ze​ći
– u za​po​vjed​ni​ko​voj sobi.
Bio je to sa​lon s bor​do plat​ne​nim ta​pe​ta​ma na zi​do​vi​ma i bli​je​dim fre​ska​ma na stro​-
pu. Dvo​boj​ni par​ket kva​drat​nog uzor​ka os​tav​ljao je do​jam veće du​bi​ne no što ju je
pros​to​ri​ja uis​ti​nu ima​la. Unu​tra je sta​ja​la neka vr​sta nas​lo​nja​ča sa samo jed​nim nas​lo​-
nom za ruku, ve​li​ki sta​ri glo​bus, vi​tri​ne pune smo​ta​nih zem​ljo​vi​da i re​gis​tra​to​ra te pi​sa​-
ći stol. Unu​tar​nji kap​ci os​li​ka​ni gir​lan​da​ma bili su za​tvo​re​ni. Čas​nik koji je sje​dio oba​-
sjan svje​tloš​ću svje​tilj​ke nije po​dig​nuo gla​vu. Lis​ta​ju​ći knji​gu, pro​mrm​lja: “Već je go​to​-
vo?”
Boj​nik po činu, bio je de​be​lju​škast i imao je tan​ku pla​vu kosu i na​oča​le s rož​na​tim
ok​vi​rom. No​sio je epo​le​te u obli​ku ple​te​ni​ca, la​ti​ce na ovrat​ni​ku bile su mu obrub​lje​ne
sre​br​nim gaj​ta​nom, a jed​na od če​ti​ri​ju zvjez​di​ca, po​seb​no svje​tlu​ca​va, oči​gled​no je bila
nova. Po​di​gao je po​gled tek kada je Wal​ter lu​pio pe​ta​ma i sa​lu​ti​rao. Nje​go​ve ši​ro​ke
usne bile su mlo​ha​ve, iz​raz pun do​sa​de. “Ma vidi ti!” reče. “Tko je vas pus​tio unu​tra?”
Na plo​či​ci na sto​lu pi​sa​lo je da se pre​zi​va Dom​berg, a dok je od​ma​hi​vao gla​vom, loše
iz​bri​ja​ni pod​bra​dak po​ska​ki​vao mu je. “Jes​te u mo​joj sat​ni​ji? Ili me že​li​te us​tri​je​li​ti?”
Glas mu je bio neo​bič​no ta​nak i na​iz​gled de​fen​zi​van, ali je za​pra​vo go​vo​rio po​put
čo​vje​ka na​vik​nu​tog da ga slu​ša​ju upra​vo za​hva​lju​ju​ći ti​ho​mu go​vo​ru. Wal​ter se mo​rao
os​mjeh​nu​ti. “Us​tri​je​li​ti? Kako to mis​li​te? Pa ne​mam oruž​je.” Ali po​tom se na​kaš​lje, iz​-
go​vo​ri svo​je ime, čin i broj de​se​ti​ne te nas​ta​vi: “Do​la​zim u vezi jed​nog dru​ga. Za​vr​šio
je u po​dru​mu.”
Čulo se ste​nja​nje ra​nje​nikâ. Čas​nik kim​ne i nas​ta​vi lis​ta​ti knji​gu, ve​li​ku Bi​bli​ju u
kož​na​tom uve​zu punu ruč​no os​li​ka​nih ini​ci​ja​la i zlat​nih aure​ola. “U vezi ide s ins​tru​-
men​ta​lom, a ne s ge​ni​ti​vom”, reče, gur​ne ruku u la​di​cu i iz​va​di ci​ga​re​tu te je sta​vi u
usta. “U vezi s jed​nim dru​gom. Ako baš že​li​te ge​ni​tiv, re​ci​te: do​la​zim zbog jed​nog dru​-
ga. Koju ste ško​lu za​vr​ši​li?” On po​lo​ži upa​ljač mar​ke Tri​plex is​pred sebe, a Wal​ter, koji
je na tre​nu​tak za​bo​ra​vio da tre​ba sta​ja​ti u sta​vu mir​no, sleg​ne ra​me​ni​ma. “Tko, ja? Pa
nor​mal​nu”, od​go​vo​ri. “Puč​ku ško​lu Horst We​ssel u Essen-Bor​bec​ku. Do​la​zim zbog
 www.balkandownload.org

Fi​etea Ca​ro​li​ja, boj​ni​če. Hoću reći, Fri​edric​ha Ca​ro​li​ja. Su​tra bi ga tre​ba​li po​gu​bi​ti, a ja
bih vas naj​po​kor​ni​je za​mo​lio...”
Čas​nik po​dig​ne ruku. Oblak svi​je​tlo​pla​va dima koji je leb​dio iz​nad sto​la u pr​vom je
tre​nu za​mi​ri​sao na par​fem, slat​kast i is​to​dob​no tr​pak. “Zna​či, puč​ka je ško​la po vama
nor​mal​na”, reče. “Ne​ki​ma ne tre​ba više... Ali nije do​volj​na, mla​di​ću. Pos​lu​šaj​te se
samo: naj​po​kor​ni​je! Tak​va ri​ječ uop​će ne pos​to​ji u nje​mač​kom je​zi​ku. Čo​vjek je po​ko​-
ran, i u toj je ri​je​či – po​seb​no kad je u pi​ta​nju voj​nik – sa​dr​ža​no sve stup​nje​va​nje, ili
nije po​ko​ran. Net​ko bi mo​žda že​lio biti živ​lji no nje​gov bliž​nji, ali ni​je​dan us​tri​je​lje​ni
nije mr​tvi​ji od os​ta​lih, ra​zu​mi​je​te li?”
Wal​ter ne​si​gur​no kim​ne. “Ra​zu​mi​jem. Is​pri​ča​vam se. Samo sam vas htio pi​ta​ti...”
“Ne!” uzvik​ne na​dre​đe​ni i od​vr​ne čep ter​mos-boce od ulup​lje​na lima. “Bu​di​te lju​-
baz​ni i ne mi​je​njaj​te temu, re​do​ve! Kako mo​že​te biti u mo​joj sat​ni​ji ako ima​te po​te​-
ško​ća s ele​men​tar​nom gra​ma​ti​kom? Kad smo već spo​me​nu​li ge​ni​tiv, što je to uop​će? Ili
se mo​žda kaže ge​ni​us? Ili ge​ni​tal?” Na​pu​ćiv​ši usne, is​tu​ri bra​du; ša​re​ni​ce su mu bile
sive, zje​ni​ce tam​ne. “Dak​le? Mo​lim vas od​go​vor.”
Wal​ter, ko​jeg je obli​la vru​ći​na, pro​gu​ta sli​nu. “Pa, to je pa​dež”, pro​go​vo​ri pro​muk​-
lim gla​som i ru​kom do​tak​ne vrat.
“Od​go​va​ra na pi​ta​nja koga, čega, dak​le dru​gi pa​dež. Pri​je nje​ga ide no​mi​na​tiv, a
pos​li​je nje​ga da​tiv i aku​za​tiv.” Dom​berg uli​je kavu u ša​li​cu os​li​ka​nu ru​ža​ma – či​ni​lo se
da je to pra​va kava od zrna – i doda žli​či​cu še​će​ra. “Dak​le, mo​lim, Nje​mač​ka ipak još
nije iz​gub​lje​na. A čemu, po va​še​mu miš​lje​nju, slu​ži taj dru​gi pa​dež? Za​što ga uop​će tre​-
ba​mo?”
Pro​ma​tra​ju​ći Wal​te​ra, pro​mi​je​ša kavu i po​vu​če još je​dan dim ci​ga​re​te te ga po​la​ko
is​pus​ti kroz nos. Kris​tal​ne suze na obru​bu svje​tilj​ke bla​go za​drh​te kad je tenk ili bul​do​-
žer pro​šao dvo​ri​štem. “Ne slu​ži, go​to​vo se može reći, baš ni​če​mu!” na​po​s​ljet​ku doda i
is​ce​ri se. “Je​zik bi u mno​gim slu​ča​je​vi​ma i bez nje​ga funk​ci​oni​rao. Jer ako na​pi​še​te
‘užas​no mi je što je moj pri​ja​telj ku​ka​vi​ca’ ili ‘uža​sa​vam se de​zer​ter​stva svog pri​ja​te​lja’,
to je za​pra​vo isto, zar ne? Obo​ji​ca zna​mo što se pod tim po​dra​zu​mi​je​va.”
On po​dig​ne prst i iz​vi​je obr​ve. “A ipak, ipak... Ge​ni​tiv nam ne​što čini. Mi​je​nja nam
stav. Priz​me po​vi​jes​ti, u smi​raj dana – ču​je​te li to? Taj bla​gi bron​ča​ni ton?” On spo​ji
prst s vr​hom pal​ca. “Ople​me​nju​je nam dušu, mla​di​ću, i uči nas du​hov​noj uzvi​še​nos​ti.
Naša na​ka​na da ne is​pus​ti​mo uzde iz ruku i ne ide​mo uvi​jek li​ni​jom ma​njeg ot​po​ra, e
to je ge​ni​tiv! Jas​no?”
Wal​ter kim​ne, a čas​nik se nag​ne pre​ko sto​la i pro​lis​ta bi​ljež​ni​cu koja je le​ža​la po​kraj
nje​go​ve kape. “Dak​le, kako se ono zvao vaš drug? Ca​ro​li? Fri​edrich Ca​ro​li? Li​je​po ime,
Fri​edrich, zar ne? Zna​či ‘knez mira’. To je onaj sje​ver​njak sa sti​ho​vi​ma u dže​pu, sje​ćam
se.” Stis​nuv​ši oči, po​dig​ne po​gled pre​ma stro​pu. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka bez​glas​no je po​-
mi​cao usne. Na​po​s​ljet​ku po​dig​ne ruku, raz​gr​ne njo​me dim ci​ga​re​te i iz​re​ci​ti​ra: “Bog
ima vre​me​na. / Dru​gi po​sao rade na​po​ran / Dok ja pod no​ga​ma / ža​lo​poj​na vje​tra od​-
ma​ram. // I kad pras​ta​ri grozd crni / vra​ti se praš​njav i mlak, / uvi​jek bo​dri me vje​ra: /
Ne ža​luj, Bog neće bit’ si​ro​mah.”
Po​tom ra​zvu​če usne u na​he​ren osmi​jeh, po​ka​zu​ju​ći oč​njak. “Nije loš taj Lo​er​ke, vaš
pri​ja​telj ima uku​sa. Ali što je, tu je, sam si je kriv. Bo​jim se da tu više ni​šta nije u mo​joj
moći. Baš ni​šta.” Za​kaš​ljav​ši, za​tvo​ri bi​ljež​ni​cu, uga​si do​po​la po​pu​še​nu ci​ga​re​tu i pre​-
kri​ži pr​ste na tr​bu​hu. “Naš je Fü​hrer već re​kao: voj​nik može umri​je​ti, ali de​zer​ter mora
umri​je​ti. Neka ti daju pro​pus​ni​cu za po​sjet pa se opros​ti od nje​ga, mla​di​ću. Usko​ro će
zna​ti više nego svi mi.”
On po​ka​že pre​ma vra​ti​ma, ot​pi​je gut​ljaj pića i po​nov​no se po​sve​ti lis​ta​nju ilus​tri​ra​-
no​ga sve​ska. Poz​la​će​ni rez stra​ni​ca svje​tlu​cao se po​put oš​tri​ce. Ali Wal​ter se nije ni po​-
mak​nuo i kada je Dom​berg ot​puh​nuo pro​zir​no tan​ki za​štit​ni pa​pir s jed​ne sli​ke Bo​go​-
ro​di​ce i upi​tao ga neo​bič​no pri​gu​še​no, kao da pro​izvo​di ri​je​či iza zuba, što još tre​ba, on
čak pris​tu​pi ko​rak bli​že čas​ni​ko​vu sto​lu, ski​ne kapu i pro​go​vo​ri: “Mo​lim vas, boj​ni​če...
Fi​ete nije htio de​zer​ti​ra​ti, si​gur​no. Poz​nam ga, sta​nu​je​mo pod is​tim kro​vom i za​jed​no
ra​di​mo, gore na Ka​na​lu Cara Wil​hel​ma. Ša​ljiv​dži​ja je, ne zna raz​miš​lja​ti una​pri​jed i
kad je do​šao k nama, nije raz​li​ko​vao vile od grab​lji. Ali ži​vo​ti​nje ga vole, te​lad mu liže
ruke, a to si​gur​no ne​što zna​či. Hoću reći, sja​jan je mo​mak, do​bar voj​nik, ri​jet​ko je po​-
sus​ta​jao na os​nov​noj obu​ci i pre​ciz​ni​je je ga​đao od mno​gih, čak i od mene. Nje​žan je,
ali nije ku​ka​vi​ca, na​pro​tiv, ni​kad nije bje​žao od pr​lja​vih pos​lo​va...”
Čas​nik je loše pri​kri​vao zi​jev: bra​da mu se na​bo​ra​la. Pre​kri​ži ruke na pr​si​ma i pre​-
ba​ci nogu pre​ko noge. Vr​ho​vi nje​go​vih cr​nih či​za​ma bi​jes​nu is​pod sto​la. “Kak​vih toč​-
no pos​lo​va? Čime se ba​vi​te?”
Wal​ter pro​gu​ta sli​nu. “Mi smo... mu​za​ri. Za​pra​vo, ja sam mu​zar, ne​dav​no sam po​lo​-
žio še​grt​ski is​pit. Fi​ete još nije go​tov. Pri​je je išao u gim​na​zi​ju. Ra​di​mo na ima​nju ge​ne​-
ra​la boj​ni​ka Van Cle​efa u bli​zi​ni Se​hes​ted​ta i...”
“Mu​za​ri?” pre​ki​ne ga na​dre​đe​ni. “Ka​kav li​jep i čas​tan po​sao, kad čo​vjek malo raz​-
mis​li. I sam do​la​zim sa sela, ne​da​le​ko od König​sber​ga. Tris​to hek​ta​ra. Uglav​nom pše​-
ni​ce, ali bilo je i muz​nih kra​va. Naši su mu​za​ri uvi​jek bili pros​to​duš​ni mla​di​ći, pre​pla​-
nu​li, kras​nih bi​cep​sa: kad bi čo​vjek pus​tio nož da pad​ne na njih, od​bio bi se. U sva​kom
slu​ča​ju, dje​voj​ke su se do​bro za​bav​lja​le s nji​ma u si​je​nu, kad se uzme u ob​zir sav onaj
svje​ži sir koji su jeli.” Smi​ju​lje​ći se, pro​tr​lja bra​du. “Ali is​ti​nu go​vo​re​ći, tko će još u bu​-
duć​nos​ti tre​ba​ti mu​za​re? Nije li to za​ni​ma​nje proš​los​ti? Već i sad to obav​lja​ju stro​je​vi,
zar ne?” Nag​ne se us​tra​nu i br​zim, po​hlep​nim po​kre​tom po​je​de žli​cu še​će​ra iz po​su​de.
Osje​tiv​ši olak​ša​nje zbog nje​go​va nes​luž​be​nog tona, Wal​ter od​mah​ne gla​vom.
“Ma ne, neće doći do toga, boj​ni​če. Ne vje​ru​jem. Uči se pune tri go​di​ne, a ako že​li​te
 www.balkandownload.org

pra​vil​no is​praz​ni​ti vime, nije vam do​volj​na samo sna​ga, nego mo​ra​te ima​ti i osje​ćaj u
ja​go​di​ca​ma. Ina​če u ci​ca​ma os​ta​ne mli​je​ka i sve se upa​li. Sva​ku kra​vu tre​ba mus​ti na
dru​gi na​čin i ako to na​pra​vi​te kri​vo, rit​nut će kan​tu. A tre​ba zna​ti i još više od toga:
vo​di​ti bika ju​ni​ci i pa​zi​ti da joj ne slo​mi leđa, po​ma​ga​ti pri te​lje​nju, pre​poz​na​va​ti i li​je​-
či​ti bo​les​ti. Ali i zak​la​ti kad je nuž​no ili raz​re​za​ti kra​vu da bi se iz​va​di​lo mr​tvo tele. A
za to ne pos​to​je stro​je​vi.”
Čas​nik ra​zvu​če kut usa​na, za koji se za​li​je​pi​lo ne​ko​li​ko še​ćer​nih kris​ta​la; nje​gov se
iz​raz go​to​vo mo​gao pro​tu​ma​či​ti kao osmi​jeh. U svi​je​tlo​mu ok​vi​ru na​oča​la od kor​nja​-
če​vi​ne za​dr​ža​la se svje​tlost i oba​vi​la ga cr​ven​kas​tom li​ni​jom, no kada je ski​nuo na​oča​le,
Wal​te​ru se odjed​nom uči​ni da su mu oči mno​go bli​že jed​no dru​go​me i da hlad​no zure
u nje​ga. Na koži is​pod njih si​je​va​le su sit​ne bore. Mla​dić se pri​be​re, udah​ne i reče: “Fi​-
ete, hoću reći Fri​edrich Ca​ro​li, ra​njen je, boj​ni​če. Po​go​dio ga je ge​ler i ima jake bo​lo​ve
od ko​jih ne može spa​va​ti, a u tak​vom sta​nju čo​vjek po​ne​kad na​pra​vi glu​post... Vje​ro​jat​-
no je uzeo brdo ta​ble​ta, s al​ko​ho​lom. Si​gur​no je to uči​nio; ma on ni​kad nije znao mje​-
ru. Si​gu​ran sam da mu se mu​ti​lo pred oči​ma i da je htio samo na svjež zrak. I odjed​nom
su se pred njim po​ja​vi​li voj​ni po​li​caj​ci.”
Čas​nik tiho cok​ne, uli​je još kave u ša​li​cu, a Wal​ter nag​ne gla​vu i upor​no nas​ta​vi:
“Tek je na​pu​nio osam​na​est, boj​ni​če. Ro​di​te​lji su mu iz​go​rje​li u Ham​bur​gu, u zrač​nim
na​pa​di​ma, a nje​go​va je ljub​lje​na za​tra​ži​la vjen​ča​nje na da​lji​nu jer je trud​na... Poz​na​jem
je, stvar​no fina i pris​toj​na dje​voj​ka, Or​trud, ona će ga do​tje​ra​ti u red... Mo​lim vas, ne
daj​te da ga stri​je​lja​ju!” Na​krat​ko sklo​pi oči, zgu​žva kapu i doda ti​šim gla​som: “Za​mi​je​-
nit ću ga ako že​li​te. Mo​že​te mene pos​la​ti na fron​tu, tamo kamo su nje​ga htje​li pos​la​ti.
Zna vo​zi​ti trak​tor, pa bi se si​gur​no sna​šao i s krup​p​pom ili bor​g war​dom, tako da vam
ni tu ne bi fa​li​lo lju​di... On je moj pri​ja​telj, gos​pon Dom​berg, hoću reći boj​ni​če, i stvar​-
no je va​ljan čo​vjek. Is​pra​vit će sve što je po​gri​je​šio.”
Iz otvo​re​ne ter​mos-boce uz​di​za​la se para, a na​dre​đe​ni je zu​rio u sli​ku u fo​li​jan​tu,
Bo​go​ro​di​cu odje​ve​nu u pla​vo koja čita na li​va​di pu​noj cvi​je​ća. Dok je pio, kap kave sli​-
la se niz ša​li​cu, ali se za​dr​ža​la na dnu. “Vaš pri​ja​telj, vaš dra​gi pri​ja​telj...” Od​mah​ne gla​-
vom i nos​ni​ce mu za​drh​te. “Što mis​li​te, ko​li​ko dugo to još že​lim slu​ša​ti, re​do​ve? Do​đi​-
te sebi! Za​la​že​te se za tipa koji je že​lio os​ta​vi​ti na cje​di​lu vas i vaše dru​go​ve? Ko​jem je
sve​jed​no hoće li Rusi umar​ši​ra​ti u našu do​mo​vi​nu, po​ubi​ja​ti naše naj​bo​lje lju​de, obeš​-
čas​ti​ti naše žene i zga​zi​ti našu kul​tu​ru? Dak​le, za iz​daj​ni​ka do​mo​vi​ne? Doš​li ste ova​mo
bra​ni​ti nje​go​vu ma​lo​duš​nost i oz​bilj​no mi ka​že​te kako je taj zlo​či​nac do​bar čo​vjek zato
što mu te​lad liže ruke?”
Kap je pala na knji​gu u Bo​go​ro​di​či​nu kri​lu, ali on to nije pri​mi​je​tio. Wal​ter je htio
ne​što ka​za​ti, ali Dom​berg po​dig​ne bra​du i po​nov​no sta​vi na​oča​le. Nje​gov glas pos​tao je
oštar po​put stak​la. “Čuj​te me, Ur​ba​ne! Za​ne​ma​ri​mo sad či​nje​ni​cu da bih vas zbog
ovog za​uzi​ma​nja za tog čo​vje​ka mo​gao str​pa​ti iza re​še​ta​ka. Ali re​ci​mo ova​ko: u ratu
nije važ​no tko što želi, osje​ća ili mis​li, u ratu se ra​ču​na samo ono što net​ko uči​ni – to
ste is​kus​tvo vje​ro​jat​no već i sami stek​li? A taj je čo​vjek, na či​joj kop​či opa​sa​ča, kao i
kod svih nas, piše Moja čast je oda​nost, taj je uči​nio ono naj​go​re što voj​nik može uči​ni​ti:
nije on bio ku​ka​vi​ca pred ne​pri​ja​te​ljem, o, ne! To bi se s ob​zi​rom na okol​nos​ti još i
mo​glo ra​zu​mje​ti. On je bio ku​ka​vi​ca pred pri​ja​te​ljem! Raz​mis​li​te malo o tome. Kad
vas su​tra po​go​di me​tak, to će se vje​ro​jat​no do​go​di​ti zato što su ti​po​vi po​put nje​ga, koji
ne​ma​ju ni​ma​lo sa​vjes​ti, odus​ta​li, di​gli ruke.”
On po​gle​da kapu u Wal​te​ro​voj ruci. “A sad kapu na gla​vu i za​tvo​ri​te vra​ta iz​va​na!
Moje strp​lje​nje ima gra​ni​ce! Su​tra uju​tro vi i os​ta​li iz vaše spa​va​oni​ce stri​je​ljat ćete ga
pre​ma od​lu​ci pri​je​kog suda, a bu​de​te li se ko​le​ba​li ili iz​mis​li​li da ste bo​les​ni, mo​že​te od​-
mah za​jed​no s njim pred zid. Je li jas​no?”
Ot​prav​lja​ju​ći ga po​kre​tom ruč​nog zglo​ba, uda​ri u upi​jač s dr​škom u obli​ku bron​ča​-
nog orla koji je sta​jao po​kraj svje​tilj​ke. Uve​ća​na sje​na orla kliz​ne po ta​pe​ti, a Wal​ter ne​-
s​vjes​no na​pra​vi još je​dan ko​rak pre​ma pi​sa​će​mu sto​lu. Oči su mu go​rje​le, vlaž​ne od
suza, dok mu je puls tako snaž​no bub​njao u uši​ma da je i sam je​dva čuo što go​vo​ri kroz
stis​nu​te zube. No Dom​berg, lis​ta​ju​ći knji​gu, samo sleg​ne ra​me​ni​ma. “Za​što, za​što...”
Glas mu je po​nov​no bio mek i de​fen​zi​van. Sta​viv​ši novu ci​ga​re​tu u usta, nas​ta​vi is​pu​-
hu​ju​ći dim: “Zbog hu​ma​nos​ti, da​ka​ko. Zato što si mu pri​ja​telj, kako ka​žeš. I zato ćeš
pre​ciz​no ga​đa​ti, da ne pati.”

Zvo​no se​oske cr​k​ve zvo​ni​lo je za ve​čer​nji​cu kada se Wal​ter vra​tio iz Győra. Još je ki​ši​lo
i na​kon što je is​to​va​rio li​je​ko​ve, uzme vre​ći​cu s hra​nom i otr​či u po​drum. Na stu​ba​ma
je vi​dio krv, oti​sak čiz​me u sa​su​še​noj lok​vi, smeć​kas​te braz​go​ti​ne na žbu​ci. De​žur​ni, ne
onaj od pod​ne​va, koji je čis​tio zube ive​rom, us​tuk​ne kada mu je pru​žio pro​pus​ni​cu za
po​sjet, ru​kom is​pi​sa​nu re​če​ni​cu.
“O, i pe​čat je tu”, reče i ot​klju​ča li​me​na vra​ta. “Svi​jet pro​pa​da ot​mje​no!”
Repa je is​pu​šta​la zem​lja​no-slat​kast vonj. Dug​mad Fi​ete​ova ka​pu​ta za​blis​ta na kru​gu
svje​tlos​ti koji se pro​lio po tmi​ni. Je​dan od fe​so​va le​žao je zga​žen na podu. Fi​ete po​dig​-
ne gla​vu i po​la​ko us​ta​ne sa svo​je​ga le​ža​ja, hrpe si​je​na. Pri​tom se čvr​sto dr​žao za zid i u
hodu pre​vr​nuo jed​nu zdje​li​cu. Stra​žar poč​ne za​tva​ra​ti vra​ta i pro​go​vo​ri već na​po​la
kroz lim: “Bu​di​te brzi, dru​go​vi. Na ce​du​lji piše de​set mi​nu​ta.”
Pero klju​ča za​š​kri​pi u bra​vi. U iz​ne​nad​noj ti​ši​ni šum kiše glas​ni​je je odje​ki​vao. Ora​-
ni​cu je pre​kri​va​la po​s​ljed​nja ve​čer​nja svje​tlost. Wal​ter bez ri​je​či odve​že smo​ta​ni po​kri​-
vač s po​ja​sa i baci ga na sla​mu. Za​tim iz vre​ći​ce iz​vu​če svi​je​ću, za​pa​li je i poč​ne otva​ra​ti
vi​njak ta​li​jan​ske mar​ke, koji je ku​pio od kvar​tir​maj​ste​ra. Ruka mu za​drh​ti i vij​ča​ni za​-
tva​rač la​ga​no kvrc​ne po stak​lu dok je iz​bje​ga​vao pri​ja​te​ljev po​gled u ko​jem se kri​lo tje​-
 www.balkandownload.org

skob​no pi​ta​nje. Šut​ke po​dig​ne po​gled pre​ma re​šet​ka​ma sa svi​nu​tim tra​jem. Stru​ja​nje
zra​ka na​di​ma​lo je praš​nja​ve pa​uko​ve mre​že pod stro​pom.
Fi​ete, upa​lih prsa, na tren sklo​pi oči. Ru​ka​ma obuj​mi bocu i ot​pi​je gut​ljaj. Kada su
sje​li na le​žaj, Wal​ter iz vre​ći​ce iz​va​di ta​blu čo​ko​la​de, okra​jak kru​ha, malo traj​ne ko​ba​si​-
ce i dvi​je ku​ti​je ci​ga​re​ta – po​seb​nu mje​ša​vi​nu du​ha​na. Na​ba​vio je i sum​por​nu mast i
dok ju je is​ti​ski​vao iz tube, os​vr​ne se oko sebe. U pros​to​ri​ji, čiju se du​bi​nu na tom
oskud​nom svje​tlu mo​glo samo slu​ti​ti, nije bilo ni​kog osim njih. Sje​ne na​go​mi​la​ne repe
uz​di​za​le su se do is​pod ci​gle​no​ga svo​da, iz či​jih su fuga vi​sje​le niti ma​ho​vi​ne i li​ša​ja.
“Gdje su ona dva Bo​san​ca?” tiho upi​ta, no Fi​ete, s bo​com iz​me​đu ko​lje​na, na​pra​vi
samo neo​dre​đen po​kret. Wal​ter ga za​mo​li da sag​ne gla​vu, po ko​joj su tek po​če​le ras​ti
oš​tre vla​si, i maš​ću mu pre​ma​že iz​gre​be​na mjes​ta. Po​tom mu ot​kop​ča ka​put i ko​šu​lju,
po​dig​ne mu zdra​vu ruku i pre​gle​da pa​zu​ho. Među oz​no​je​nim dla​ka​ma za​li​je​pi​lo se
bez​broj gnji​da, ma​njih od zr​na​ca se​za​ma, koje su pod ja​go​di​ca​ma pr​sti​ju os​tav​lja​le do​-
jam pi​je​ska. Wal​ter iz​va​di če​šalj iz dže​pa, po​grab​lja ih ko​li​ko je mo​gao te i tu utr​lja
mast. Pek​la ga je is​pod nok​ti​ju.
Kroz kišu se po​vre​me​no čula puc​nja​va la​kog top​niš​tva s dru​ge stra​ne Ra​aba. Vje​tar
ju je sva​ko malo nad​gla​sa​vao. Fi​ete je sad pio veće gut​lja​je, pri čemu mu je malo vi​nja​ka
cu​ri​lo iz usta i ka​pa​lo na ključ​nu kost za​vi​je​nu sko​re​nom ga​zom. Ali kada je Wal​ter
pred​lo​žio da mu sta​vi novi za​voj – imao ga je kod sebe – čak i ne od​mah​ne gla​vom.
Samo ga ni​je​mo po​gle​da kra​jič​kom oka, s iz​ra​zom gor​ke za​bav​lje​nos​ti na licu, i is​tre​se
ci​ga​re​tu iz ku​ti​je.
Jef​ti​ni du​han puc​ke​tao je na va​tri. Na​kon pr​vog uda​ha us​li​je​di na​pa​daj kaš​lja; Fi​ete
isp​lju​ne sluz i ne​što krvi. Svje​tle​ćim oči​ma zu​rio je u svi​je​ću na podu, u nje​zin bi​je​li
pla​mi​čak koji se svi​jao na pro​pu​hu i is​pod ko​jeg se ste​arin ras​ta​pao po​put vode. “Pa do​-
bro”, pro​muk​lo pro​go​vo​ri i po​nov​no po​vu​če dim. “Pro​bao sam.” Obli​že ras​pu​ca​le
usne i po​no​vi glas​ni​je, kao da želi nad​ja​ča​ti kišu i puc​nje koji su se čuli iz​va​na: “Ba​rem
sam pro​bao, do​vra​ga! Već se i to ra​ču​na, zar ne?”
U bron​hi​ji​ma kao da mu je klju​ča​lo; Wal​ter ok​li​je​va​ju​ći kim​ne. Ne​što se po​mak​ne
u tmi​ni i on sku​pi oči kako bi bo​lje vi​dio. Pre​ko ruba jed​nog san​du​ka sa za​li​ha​ma tap​-
kao je šta​kor, crn stvor svi​je​tla repa, koji se brzo skri​je među re​pom kada je Wal​ter ba​-
cio na nje​ga ko​mad žbu​ke. Na plo​do​vi​ma su se sve do slat​ke sre​di​ne mjes​ti​mič​no vi​dje​-
li tra​go​vi ugri​za. On zdro​bi ne​ko​li​ko gnji​da koje su mu još os​ta​le za​li​jep​lje​ne za pr​ste i
pro​mrm​lja: “Tko zna... Mo​žda će Rusi sti​ći pri​je no što mis​li​mo. Mo​žda već su​tra uju​-
tro.”
Ste​arin je cu​rio po podu, a Fi​ete na​be​re obr​ve i od​mah​ne gla​vom. “Ne bi mi bilo ni​-
šta bo​lje; oni ne pra​ve raz​li​ku iz​me​đu dra​go​vo​lja​ca i pri​sil​no uno​va​če​nih, Ata. Smjes​ta
ubi​ju sva​kog ese​sov​ca, zar nisi čuo?”
 Pi​ju​ći, zu​rio je u klom​pe. Drvo je bilo is​pu​ca​no i na glež​nje​vi​ma pod​stav​lje​no ko​-
žom. Lu​piv​ši vr​hom o vrh, pros​te​nje:
“Čo​vje​če, što li sam iz​gu​bio. Hoću reći, da sam iz​a​brao Hi​tle​ra, kao ve​ći​na... Ali ja
ni​sam htio upas​ti u sra​nje, baš kao ni ti. Ne​mam ne​pri​ja​te​lja, ba​rem ne tak​vih koje bih
htio ubi​ti. Ovo je rat ci​ni​ka, koji ne vje​ru​ju ni u što osim u tko jači, taj kva​či. A za​pra​vo
su svi usko​grud​ni i sla​bi​ći, to sam do​ži​vio na te​re​nu. Gaze sla​bi​je od sebe, pužu pred ja​-
či​ma i ma​sa​kri​ra​ju žene i dje​cu.” S ci​ga​re​tom u us​ti​ma uzme pr​sti​ma malo mas​ti i nas​-
ta​vi tiho, kao da go​vo​ri sam sebi: “I tak​vi mi ima​ju pra​vo uga​si​ti svje​tlo.”
Po​tom za​vu​če ruku u hla​če i pro​tr​lja stid​ni dio. Obo​ji​ca se lec​nu kada su u bli​zi​ni
lu​pi​la vra​ta. Za​ču​ju se gla​so​vi, smi​jeh pi​ja​nih, la​vež psa. “Mil​li se zove”, vik​ne net​ko,
“za​pra​vo Me​lit​ta. Ta će ti za​bit pilu za kos​ti u gla​vu!” Go​to​vo bi​je​lih usa​na, Fi​ete za​-
tvo​ri oči i pri​pi​je se uza zid, sip​ku žbu​ku. No mu​škar​ci se uda​lje i u hod​ni​ku po​nov​no
zav​la​da ti​ši​na, ako se iz​uz​mu ko​ra​ci ču​va​ra, koji je po​vre​me​no zvi​ždao kako bi ras​tje​rao
do​sa​du. Sva​kih ne​ko​li​ko se​kun​di pro​ci​jep u ok​vi​ru vra​ta za​mra​čio bi se.
Fi​ete pro​gu​ta sli​nu. “Smi​ješ​no je što sam to već čes​to sa​njao”, pro​mrm​lja. “Zad​njih
go​di​na puno su me puta us​tri​je​li​li, a po​ne​kad je to čak bilo do​bro​čins​tvo ili iz​bav​lje​nje.
Na pri​mjer kad više ni​sam imao vo​lje za ži​vot, kad bi me mu​či​li lju​bav​ni jadi, Wel​t​s​c​h​-
merz ili što već... Ko​nač​no mir, po​mis​lio bih tada, po​lju​bi​te me svi u gu​zi​cu, idi​oti. Ali
naj​češ​će bih bio užas​nut, sta​vio bih ruku na prsa i je​dva di​sao.”
Ci​ga​re​ta mu se uga​si​la i on je po​nov​no pri​ne​se pla​mič​ku. “Moj je otac bio li​ječ​nik,
la​bo​ra​to​rij​ski li​ječ​nik i sa​ni​tet​ski čas​nik, je​sam ti to pri​čao? U proš​lom ratu, dak​le
puno pri​je mog ro​đe​nja, više je puta bio ra​nja​van. Me​ci​ma snaj​pe​ris​ta. Jako je hra​mao.
A pos​li​je, kad su ga za​ro​bi​li Fran​cu​zi, neg​dje na Rho​nei, tri​put su ga na​tje​ra​li da is​ko​pa
vlas​ti​ti grob. Sva​ki put su mu po​ve​za​li oči i mis​lio je da će ga smak​nu​ti. Ža​ba​ri su iz​vi​-
ki​va​li za​po​vi​je​di, na​pi​nja​li pu​ške... ali onda bi se samo po​pi​ša​li u rupu i on je mo​rao
opet sve za​tr​pa​ti. Bio je fin čo​vjek, čes​to je pla​kao kad je pri​čao o ratu.”
On isp​lju​ne malo du​ha​na. “I jed​nom, kad sam mu spo​me​nuo svo​je sno​ve, re​kao mi
je da sta​ni​ce na​šeg ti​je​la pam​te, dak​le isto tako i sje​me​ne i jaj​ne sta​ni​ce, i to se na​s​lje​đu​-
je. Ako smo ra​nje​ni du​hov​no ili tje​les​no, to je važ​no za naše po​tom​ke. Bo​les​ti, udar​ci
ili meci koji po​go​de tebe, oz​lje​đu​ju i tvo​ju ne​ro​đe​nu dje​cu, ta​ko​re​ći. I pos​li​je, mada su
odras​ta​li okru​že​ni lju​bav​lju i za​šti​će​ni, pa​nič​no se boje da će obo​lje​ti ili da će ih uda​ri​ti
ili upu​ca​ti. Ako ne druk​či​je, ba​rem u pod​svi​jes​ti, u sno​vi​ma. To je za​pra​vo lo​gič​no, zar
ne?”
Od​ba​civ​ši os​ta​tak ci​ga​re​te, po​nov​no po​teg​ne iz boce. Vje​tar je na​no​sio finu vo​de​nu
pra​ši​nu kroz re​šet​ke, a Wal​ter je iz​no​va obli​ko​vao raz​li​ve​ni i već go​to​vo st​vrd​nu​ti ste​-
arin oko sti​jenj​ka. “A što je”, upi​ta bez gla​sa i pro​čis​ti grlo kako bi ga po​vra​tio, “što je s
onim koji mora pu​ca​ti? Što on os​tav​lja u na​s​lje​đe?”
 www.balkandownload.org

Ru​bom po​lja pro​šao je stra​žar u ka​pu​tu s ka​pu​lja​čom. Ne​ko​li​ko vla​ti sla​me skliz​nu​-
lo je u vo​sak i za​pa​li​lo se. Fi​ete se po​če​še po vra​tu. Na svje​tlos​ti ras​plam​sa​le svi​je​će nje​-
go​vo je lice na tre​nu​tak iz​gle​da​lo kao pri​je, na​lik na lice ele​gant​ne dje​voj​ke, dje​lo​mič​no
zas​tr​to sje​nom ruke. On se ne​ve​se​lo na​smi​je​ši i reče: “Ot​kud bih ja to mo​gao zna​ti, po​-
gla​vi​co? Vje​ro​jat​no ve​li​ku tugu...”
Šum kiše uti​šao se. Iz sela se za​ču​je je​dan je​di​ni zvon. Fi​ete doda pri​ja​te​lju bocu, na​-
vu​če po​kri​vač do bra​de i po​lo​ži mu gla​vu na rame. Wal​ter ot​pi​je gut​ljaj ra​ki​je. Spa​li​la
mu je grlo i že​lu​dac, ali ga nije ugri​ja​la. Za​dr​ža​va​ju​ći dah, sklo​pi oči i iz​ne​na​da na obra​-
zu, vra​tu i pr​si​ma osje​ti pri​ja​te​lje​vu ruku, sa​svim pri​ro​dan do​dir koji ne stre​pi od pro​-
tiv​lje​nja. Bila je to ni​je​ma po​t​vr​da, po​s​ljed​nja; okre​ne gla​vu kako bi skrio suze.
Fi​ete po​nov​no za​kaš​lje. “Sje​ćaš se onog bo​les​nog psa u Ma​len​teu, Ata? One šu​ga​ve
džu​ke​le za​pje​nje​ne gu​bi​ce? Sje​ćaš se kako je te​tu​rao po škol​skom dvo​ri​štu, kr​va​vih oči​-
ju, i kako su svi vri​šta​li i bje​ža​li? Čo​vje​če, koja gr​do​si​ja! Dah mu je je​čao, kao da je pro​-
gu​tao ne​što uža​re​no. I odjed​nom sam još samo ja sta​jao na dvo​ri​štu, okre​nut le​đi​ma
zidu, a on se kla​ta​rio pre​ma meni kao sam ne​čas​ti​vi. Sje​ćaš se?”
Vani su is​pa​lji​va​li svje​tle​ća zrna u zrak, a Wal​ter kim​ne. Fi​ete isp​lju​ne sluz.
“Sko​ro sam se one​svi​jes​tio od stra​ha. Za​što ja? proš​lo mi je kroz gla​vu. Za​što baš ja,
u vraž​ju ma​ter? Svi su se sklo​ni​li na si​gur​no i bu​lji​li kroz pro​zo​re, a ja sam se već vi​dio
mr​tvog, ili u bol​ni​ci, i po​mis​lio sam... do​du​še, to je više bio osje​ćaj nego mi​sao: pa če​kaj
malo, a za​što za​pra​vo ne? Za​što ne ja? Stvar​no sam to po​mis​lio. I odjed​nom mi je ti​je​-
lom pros​tru​ja​la neka slo​bo​da, Ata, kak​vu još ni​kad pri​je ni​sam do​ži​vio, i osje​tio sam la​-
ko​ću. Ni​sam više uop​će osje​ćao strah, ili sam ga bar osje​ćao puno ma​nje, a onaj prok​-
let​nik, onaj jad​ni pas, u tom se tre​nut​ku, da ne po​vje​ru​ješ, okre​nuo od mene...” Od​-
mah​ne gla​vom i puh​ne kroz nos. “Ludo, je l’? Ri​je​šio bi me muka.”
Wal​ter nije znao što bi re​kao te mu šut​ke vra​ti bocu. Fi​ete is​ka​pi os​ta​tak i baci je u
repu. Nije se raz​bi​la; nije se za​čuo zve​ket. Ipak, ne​ko​li​ko se plo​do​va ot​ko​tr​lja po podu
pro​izvo​de​ći pri​gu​šen zvuk na​lik na to​pot o drvo ili kost, na​kon čega se uz​dig​ne siv​kas​-
to-smeđ oblak pra​ši​ne. Leb​dio je po po​dru​mu, na svje​tlos​ti svi​je​će, vo​nja​ju​ći na aro​ma​-
tič​nu, sun​cem is​u​še​nu zem​lju ora​ni​ce, na je​se​nju že​tvu. Fi​ete se po​nov​no pri​vi​je uz nje​-
ga i za​tvo​ri oči.
Te​ško je di​sao i tiho sop​tao, žila na​vra​tu brzo mu je ku​ca​la. Wal​ter je osje​ćao nje​go​-
vo unu​tar​nje po​drh​ta​va​nje, nje​gov strah. Još jed​nom obli​ko​vao je raz​li​ve​ni i po​nov​no
st​vrd​nu​ti vo​sak oko pla​me​na te ga sas​tru​gao s pr​sti​ju, a onda su i je​dan i dru​gi, po svoj
pri​li​ci, krat​ko za​dri​je​ma​li na sla​mi. Ba​rem je nje​ga, nas​lo​nje​no​ga na hlad​ni zid, ci​ju​ka​-
nje što je do​pi​ra​lo od​nek​le is​pod repe pod​sje​ti​lo na sik​ta​nje i zvi​žda​nje vlaž​nih cje​pa​ni​-
ca u lo​gor​skim va​tra​ma iz dje​tinj​stva te se sk​vr​čio kada je pri​ja​telj pre​ko nje​ga pre​ba​cio
je​dan kraj po​kri​va​ča šap​nuv​ši: “Drh​tiš.”
 Odjed​nom se okre​ne ključ u bra​vi. Brid iz​o​bli​če​nih vra​ta za​gre​be goli pod i tan​ki
lim koji su pri​dr​ža​va​le pre​kri​že​ne kut​ne šar​ke, glas​no se iz​bo​či te po​nov​no vra​ti u
oblik.
Fi​ete se us​pra​vi u sje​de​ći po​lo​žaj, uhva​ti Wal​te​ra za za​peš​će i po​gle​da na sat. Na kra​-
ju osvi​jet​lje​nog di​je​la pros​to​ri​je, koji je po​pri​mio oblik kli​na, sta​ja​lo je ne​ko​li​ko voj​ni​-
ka. Boj​ni​kov po​boč​nik une​se pe​tro​lej​ku obje​še​nu o žicu i pos​ta​vi je po​kraj svi​je​će. Za​-
tim svu​če ru​ka​vi​ce, str​pa ih u dže​po​ve kož​na​to​ga ka​pu​ta i na​mig​ne im. “Neki mogu
reći da ima​ju sre​će”, pro​go​vo​ri. Nje​gov od​sje​če​ni glas, na​vik​nut na iz​da​va​nje za​po​vi​je​-
di, odjek​nuo je is​pod svo​da. “Si​gur​no ima​te ne​kog za​go​vor​ni​ka, Ca​ro​li.”
Kao opi​je​ni mi​ri​som repe, noć​ni lep​ti​ri do​le​pr​ša​li su iz hod​ni​ka u pros​to​ri​ju. Mla​-
di​ći se po​gle​da​ju, a Troc​he se tr​p​ko is​ce​ri sa​gi​nju​ći se kako bi osu​đe​no​me pru​žio žuć​-
kast list pa​pi​ra za pi​sma. “Šef vas poz​drav​lja. Iz​nim​no ste do​bi​li odo​bre​nje da oba​vi​jes​-
ti​te svo​je naj​bli​že. Naj​vi​še dva​de​set če​ti​ri reda, čit​lji​vo. Bez oz​na​ke mjes​ta, bez ime​na
dru​go​va ili na​dre​đe​nih, bez na​vo​da o pri​je​kom sudu. Pi​sa​ti po crti i ne upi​si​va​ti ni​šta
na ru​bo​ve.” Po​dig​ne štit​nik kape i is​pi​ti​vač​ki se za​gle​da u Fi​ete​ovo lice. “Jesi me ra​zu​-
mio, mla​di​ću? Adre​su pri​ma​te​lja na po​le​đi​nu.”
Fi​eteu se obr​ve trz​nu, ali ne pro​go​vo​ri. La​ga​no is​pup​če​nim oči​ma pi​ljio je mimo
Troc​hea u pod, u vo​sak koji se po​nov​no to​pio, i tek kad je ovaj po​kre​tom ruke po​ka​zao
nje​go​vu pri​ja​te​lju neka iz​a​đe iz pros​to​ri​je, trg​ne se i du​bo​ko udah​ne. “Ne, če​kaj!”
Zgra​bi ga za ruku. Bli​je​da lica iz​o​bli​če​na od boli za​ri​je mu pr​ste u odo​ru i us​ta​ne za​-
jed​no s njim, pri čemu is​kre​ne jed​nu klom​pu. Wal​ter ga po​du​pre, po​mog​ne mu da je
po​nov​no obu​je i pre​ko ra​me​na mu pre​ba​ci po​kri​vač, koji je bio skliz​nuo na pod. Drh​-
ta​vim pr​sti​ma otre​se vlat sla​me s tka​ni​ne, igli​cu koja mu se kroz suze do​ima​la zlat​nom,
kim​ne i oprez​no pri​vu​če pri​ja​te​lja sebi. Ni​kad pri​je nije za​gr​lio mu​škar​ca. Fi​ete, koji
mu je us​pr​kos po​kri​va​ču i ka​pu​tu dje​lo​vao ne​vje​ro​jat​no krh​ko i čija je bra​da još bila
mla​de​nač​ki glat​ka, po​dig​ne se na pr​ste i pro​go​vo​ri na nje​go​vo uho: “Ču​vaj se, po​gla​vi​-
co. Hva​la ti na sve​mu. I poz​dra​vi Or​trud, ču​ješ li. Poz​dra​vi sve. Su​tra će sve biti iza
mene.”
Za​tim za​kaš​lje, pri​gu​ši ka​šalj i upi​ta tiše, go​to​vo daš​ću​ći: “Ho​ćeš biti tamo?”
Dah mu je bio groz​ni​ča​vo vreo. Na rubu ora​ni​ce šlju​nak je škri​pao pod čiz​ma​ma
stra​ža​ra, a Wal​ter čvr​š​će za​gr​li pri​ja​te​lja i po​lju​bi ga u slje​po​oč​ni​cu. Sklop​lje​nih ka​pa​ka
po​mi​cao je is​pu​ca​ne usne, ne iz​go​va​ra​ju​ći ni ri​ječ, kao da mu je grlo uze​to. Nije mo​gao
ni gut​nu​ti pri​tiš​ću​ći svo​je hlad​no čelo na Fi​ete​ovo oz​no​je​no i pre​la​ze​ći pr​sti​ma po če​-
ki​njas​tim iz​boj​ci​ma nje​go​ve kose. Samo pros​te​nje kro​za zube, a pri​ja​telj ga bla​go po​-
tap​ša po ra​me​nu i po​no​vi: “Do​bro je, Ata. Sve su to idi​oti. Su​tra me više ni​šta neće bo​-
lje​ti.”
Vje​tar se prov​la​čio kroz re​šet​ke, voj​ni​ci na hod​ni​ku pri​gu​še​no su raz​go​va​ra​li i ni​je​-
 www.balkandownload.org

dan od njih dvo​ji​ce nije više pla​kao kada su se na​po​s​ljet​ku raz​dvo​ji​li i još se ne​ko​li​ko
tre​nu​ta​ka šut​ke pro​ma​tra​li. Oči su im po​tam​nje​le, samo nez​nat​no, ali nji​ho​ve boje, svi​-
je​tlo​pla​vu i ze​len​kas​to​sme​đu, više se nije mo​glo raz​li​ko​va​ti: Troc​he je ne​tom pri​je pot​-
pe​ti​com zga​zio svi​je​ću i pljes​nuo ru​ka​ma. “Ajmo, ajmo, ne​ma​mo vre​me​na do​vi​je​ka!”
reče. “Pi​ši​te to svo​je pi​smo, Ca​ro​li!”
Fi​ete se okre​ne i pri​dr​ži za zid. Zrn​ca pi​je​ska ru​ni​la su se sa sip​ke žbu​ke. “Što? Sad?”
Po​dig​nuv​ši iš​če​ša​ne obr​ve, pri​vu​če po​kri​vač bra​di. “Tre​bam ga od​mah na​pi​sa​ti?”
“Na​rav​no!” od​go​vo​ri po​boč​nik i sta​vi ruku u džep ka​pu​ta. “A za​što ina​če sto​jim ov​-
dje? Če​kam!”
Iz dže​pa iz​va​di na​liv​pe​ro, od​vr​ne pok​lo​pac i po​nov​no na​re​di Wal​te​ru neka iz​a​đe.
On još jed​nom kim​ne osu​đe​ni​ku. Po​mak​nuv​ši se, slu​čaj​no sta​ne na re​men koji je le​žao
na podu po​kraj fesa, te se za​ču​je zve​ket kop​če. Sa sva​kim ko​ra​kom koji je pra​vio una​-
trag nje​go​va se sje​na sve više ši​ri​la po podu i zidu, sve dok se ko​nač​no nije iz​gu​bi​la u
tmi​ni iz​me​đu pro​zor​skih re​še​ta​ka. “Onda, do su​tra”, pro​muk​lo iz​go​vo​ri i na​krat​ko za​-
tvo​ri oči. “Bit ću tamo.”
Ali Fi​ete ga više nije po​gle​dao. Po​lo​žio je pa​pir is​pred svje​tilj​ke i pi​sao, os​lo​niv​ši
pod​lak​ti​ce o pod, du​bo​ko se sa​gi​nju​ći u kle​će​ćem po​lo​ža​ju. Na​vu​kao je po​kri​vač na
vrat, tako da mu se gla​va je​dva vi​dje​la is​pod iz​bo​či​ne; kra​je​vi su mu pre​kri​va​li ruke, a
am​blem na pok​lop​cu na​liv​pe​ra, neka vr​sta pa​hu​lji​ce, blis​tao je mut​nim sja​jem. “Hva​la”,
pro​mrm​lja i nas​ta​vi pi​sa​ti.

Noću se sva vla​ga za​mrz​nu​la i lok​ve je pre​krio ta​nak sloj leda. Pro​tuz​rač​ni top, dje​lo​-
mič​no uto​nuo u glib, sta​jao je u ka​lju​ži na kra​ju ora​ni​ce, prve su pti​ce pje​va​le, a bli​je​da
se tr​ska uz​bi​ba​la kada je je​dan sta​ri ve​par utr​čao u vodu. Bila je to krup​na ži​vo​ti​nja na​-
kos​tri​je​še​nih, oro​še​nih vrat​nih če​ki​nja. Nju​še​ći, po​dig​nuo je gu​bi​cu i sit​nim oči​ma
pro​uča​vao jele na dru​goj oba​li pri​je no što se sag​nuo i po​čeo sr​ka​ti vo​de​nu leću. Vr​š​ci
uši​ju tr​za​li su mu se, a re​pić se vr​tio od ugo​de. Na kra​ju se rok​ću​ći uva​ljao u bla​to, zrak
je is​pu​nio za​dah amo​ni​ja​ka, i na​kon što je na jed​nom hras​tu na​oš​trio duge kljo​ve i is​tr​-
ljao de​be​lu kožu iz koje se pu​ši​lo – kora se lo​mi​la i ci​je​pa​la, kos​ti zuba škri​pa​le su na bi​-
je​lo​mu dr​ve​tu – nje​go​va je osam​lje​na kup​ka za​vr​ši​la te je nes​tao jed​na​ko tiho kao što je
i do​šao.
Oba gro​ba iza štag​lja – uska br​daš​ca puna oti​sa​ka či​za​ma voj​ni​ka koji su pret​hod​-
no​ga dana uta​ba​li zem​lju – pre​krio je mraz. Mu​škar​ci su zgu​re​no sje​di​li na kra​ju du​go​-
ga sto​la i jeli kruh s mar​me​la​dom. Jörn im je uli​je​vao čaj iz li​me​nog čaj​ni​ka. No​sio je
šap​ku s prek​lo​pi​ma za uši i ru​ka​vi​ce bez pr​sti​ju. Dok su ko​žar​ski še​grt i ma​tu​ran​ti već
po​nov​no raz​gle​da​va​li po​di​je​lje​ne im kar​te, on po​zo​ve Wal​te​ra po​kre​tom ruke i gur​ne
mu ša​li​cu. “Kako to iz​gle​daš? Nisi ni oka sklo​pio?”
 Wal​ter u pr​vom tre​nu ne od​go​vo​ri, nego samo je​dva pri​mjet​no od​mah​ne gla​vom i
sjed​ne do njih. Pet očiš​će​nih, na​ulje​nih pu​ša​ka s kun​da​ci​ma od ora​ho​vi​ne i bru​ni​ra​nim
ci​je​vi​ma sta​ja​lo je os​lo​nje​no o zid, pet ka​ci​ga vi​sje​lo je na otvo​ri​ma ci​je​vi. Obu​hva​tiv​ši
dla​no​vi​ma vru​ću ša​li​cu, reče: “Htio sam još jed​nom k nje​mu, ali ču​va​ri... Ma, za​bo​ra​vi.
Po​vre​me​no sam ga čuo kako kaš​lje do​lje u rupi i zvu​ča​lo je kao da je već pod zem​ljom.”
Jörn ga pro​mo​tri, is​pru​ži ruku pre​ko sto​la i po​lo​ži mu gor​nji dio pr​sti​ju na čelo. Ali
Wal​ter se od​mak​ne uz tr​zaj, a Jörn mu uli​je u čaj malo ra​ki​je iz sre​br​ne pljo​ske. “Ne​moj
pre​vi​še bri​nu​ti”, reče. “U na​šim naj​mrač​ni​jim tre​nu​ci​ma jed​nos​tav​no je mrač​no i to
mo​ra​mo pri​pi​sa​ti sud​bi​ni. A za nje​ga će to vje​ro​jat​no biti ma​nje groz​no nego što slu​ti​-
mo. Na fak​su sam jed​nom pao sa ske​le, s dru​go​ga kata, i ne mogu se uop​će sje​ti​ti ni
kako sam dos​pio ona​mo. Iz​gu​bio sam svi​jest pri​je no što sam uda​rio o tlo. To je neka
vr​sta mi​los​ti kad je čo​vje​ku jako gad​no.”
Je​dan čas​nik is​pi​ti​vač​ki je tre​sao kol​ce od jo​hi​na de​bla za​bi​je​ne u zem​lju is​pred ora​-
ni​ce. Iz dže​pa krz​ne​ne jak​ne vi​rio mu je ste​to​skop. Jörn je tr​ljao i gnje​čio pr​ste. “Čo​vje​-
če, mis​lio sam da će na​po​kon pro​lje​će! Gdje ti je ka​put? Je l’ se nisi smrz​nuo ko gu​zi​-
ca?”
Wal​ter sklo​pi oči i ot​pi​je još je​dan gut​ljaj. Čaj je bio jako zas​la​đen, tako da je je​dva
osje​tio ra​ki​ju. “Kod Fi​etea je”, iz​go​vo​ri u ša​li​cu i doda ti​ši​ni gla​som: “U sva​kom slu​ča​ju,
ja ću ga​đa​ti po​kraj nje​ga...” Uče​ni​ci su jeli kruh i pre​pi​ra​li se oko re​dos​li​je​da igra​nja, ali
ga je Flo​ri​an, ko​žar​ski še​grt, ipak čuo. Pre​šav​ši ru​bom kar​te pre​ko grla, obra​ti mu se:
“Ne budi idi​ot, čo​vje​če, iona​ko će umri​je​ti. Bro​je po​got​ke i bude li je​dan fa​lio, pri​je
ruč​ka će nas sve pos​la​ti na fron​tu. I naša će cri​je​va već ve​če​ras biti na gu​sje​ni​ca​ma ten​-
ko​va.”
Uče​ni​ci po​dig​nu po​gled, a Jörn pre​kri​ži ruke na pr​si​ma i pro​go​vo​ri tiho, go​to​vo
kao da ga zak​li​nje.
“Ima pra​vo, Wal​te​re. Ne​moj nas uva​li​ti u gov​na sad pred sam kraj! Fi​ete već živi u
ne​kom dru​gom svi​je​tu, vje​ruj mi. U ne​koj vr​sti sna, iz ko​jeg se više neće pro​bu​di​ti ni u
kak​vu stvar​nost. Kla​dim se da nas neće ni pre​poz​na​ti.”
Pal​cem po​ka​že na ka​ra​bi​ne. “Osim toga je​dan je me​tak iona​ko ćo​rak. Dak​le sva​ki
od nas može umis​li​ti...”
Nije do​vr​šio re​če​ni​cu; Wal​ter ga po​gle​da.
“Ot​kud ti to znaš?” upi​ta, ali ne do​bi​je od​go​vor. Konj u kutu okre​ne gla​vu.
Na čelu male prat​nje u šta​galj uđe boj​nik. Nje​gov po​boč​nik puc​ne pr​sti​ma. Voj​ni​ci
us​ta​nu s klu​pa i za​uz​mu stav, a Dom​berg, čija su stak​la na​oča​la bila praš​nja​va i oči se
za​cr​ve​nje​le u mrač​nim dup​lja​ma, po​dig​ne neo​bri​ja​nu bra​du i pro​mo​tri ih jed​nog po
jed​nog. Jed​nom čak na​mjes​ti re​men, dru​gom po​vu​če ovrat​nik. Samo pred Wal​te​rom
na tre​nu​tak sklo​pi oči. Za​tim po​gle​da na sat i gur​ne ruke u dže​po​ve. Ka​put mu se na​-
 www.balkandownload.org

peo pre​ko tr​bu​ha, a salo na vra​tu la​ga​no je po​drh​ta​va​lo.

“Dak​le, gos​po​do, oče​ku​jem od​rje​ši​tost i ka​rak​ter. U ratu pos​to​je si​tu​aci​je u ko​ji​ma
čo​vjek mora biti jači od svih skru​pu​la. Tko u ovom pre​sud​nom tre​nut​ku odus​ta​ne od
naše sud​bo​nos​ne bor​be, taj odus​ta​je od svih nas i taj je pro​koc​kao pra​vo da živi među
nama. Mo​lim vas da shva​ti​te kako is​pred va​ših pu​ša​ka ne sto​ji drug, nego ne​pri​ja​telj.
On je zga​zio našu čast i oda​nost, a za to pos​to​ji samo jed​na kaz​na.”
Iz Győra se za​ču​ju si​re​ne za zrač​nu uz​bu​nu. On na​mjes​ti na​oča​le i za​pri​je​ti im pr​-
stom. Prem​da je sada go​vo​rio tiše, nje​gov je glas bio pro​dor​ni​ji, kao da se sas​to​ji od čis​-
ta le​de​nog zra​ka. “Osim toga, po​že​li li tko od vas sad od​bi​ti za​po​vi​jed, imat ću ra​zu​mi​-
je​va​nja. Ali na​dam se da taj ta​ko​đer zna kamo u tom slu​ča​ju mora sta​ti.” Je​zi​kom pri​je​-
đe po do​njim zu​bi​ma. “Je li to svi​ma jas​no?”
Svi jed​no​glas​no od​go​vo​re: “Jas​no, gos​po​di​ne boj​ni​če!”
On ih poz​dra​vi mli​ta​vo, više po​kre​tom šake nego ruke, kim​ne po​boč​ni​ku i uda​lji se.
U od​la​sku po​tap​ša po praš​nja​vu vra​tu ko​nja u kutu.
Troc​he, čiji su ožilj​ci toga ju​tra bili blje​đi od kože lica, ski​ne kapu, sta​vi če​lič​nu ka​-
ci​gu na gla​vu i po​ka​že im neka uči​ne isto. Us​pr​kos kož​na​toj pod​sta​vi na tje​me​nu se
osje​tio hlad​ni me​tal. Dok su za​kop​ča​va​li re​me​nje, on upre pr​stom u oruž​je i reče:
“Dak​le, za​vr​ši​mo s ovim. Pra​vi​la igre su vam poz​na​ta. Sta​ti rame uz rame, is​to​dob​no
ot​ko​či​ti, ci​lja​ti u prsa i če​ka​ti moju za​po​vi​jed. Ne gle​da​ti u oči de​lin​k​ven​tu i ne upu​ti​ti
mu ni​jed​nu ri​ječ. A sad iz​la​zi​te i za​uz​mi​te stav!”
Vi​so​ko nad nji​ma čuli su se ru​ski bom​bar​de​ri, ve​li​ka eska​dri​la tu​po​lje​va le​tje​la je u
smje​ru Beča, kao i go​to​vo sva​kog ju​tra. Iz jed​nog su ba​ca​li let​ke, “Vi​jes​ti s fron​te”, a tko
god ih je či​tao, bio bi kaž​njen. Oni iz​a​đu iz štag​lja u is​to​me tre​nut​ku kada su dva pa​do​-
bran​ca do​vo​di​la Fi​etea na nje​go​vo mjes​to. Ho​dao je u ča​ra​pa​ma, ali je na sebi imao ka​-
put, koji mu je oči​gled​no bio pre​ve​lik; iz ru​ka​va su pro​vi​ri​va​li samo pr​sti. Iz otvo​ra za
vrat vi​ri​la je raz​de​ra​na vrp​ca za​vo​ja umr​lja​na sa​su​še​nom krv​lju.
Nisu ga oko​va​li te su ga samo pri​dr​ža​va​li za nad​lak​ti​ce kada bi po​sr​nuo ili za​te​tu​rao
na za​le​đe​nim kr​tič​nja​ci​ma. Onaj koji je u ruci dr​žao pi​štolj ne​što mu do​ba​ci kra​jič​kom
usa​na, na što Fi​ete krat​ko kim​ne. Dr​žao se us​prav​no i na prvi se po​gled či​ni​lo da je sa​-
svim mi​ran, ali se na ju​tar​nje​mu mra​zu jas​no vi​dje​lo da diše brzo i is​pre​ki​da​no, a nje​-
gov je dah bio njež​ni​ji i pro​zir​ni​ji od daha nje​go​vih ču​va​ra.
Pos​ta​ve ga le​đi​ma pre​ma sred​nje​mu kol​cu. Troc​he iz​va​di uže iz dže​pa ka​pu​ta. Ku​-
dje​lja je zvi​žda​la kli​ze​ći pre​ko kož​na​tog ruba; po​ve​zav​ši mu ruke iza dr​ve​ta i pri​č​vr​stiv​-
ši ih dvos​tru​kim čvo​rom, vr​hom čiz​me po​ka​že mu neka sku​pi sto​pa​la i pri​bli​ži ih kol​cu
te po​tom i njih sve​že. Za​tim iz​vu​če nož, odre​že mu gor​nju li​me​nu dug​mad ka​pu​ta i
prek​lo​pi su​vra​tak, ot​kri​va​ju​ći glat​ku po​vr​ši​nu nje​go​vih prsa.
Fi​ete je sve to do​pus​tio bez ri​je​či, spu​šte​nih ka​pa​ka, i je​dva pri​mjet​nim po​kre​tom
gla​ve od​bio čas​ni​ka koji je iz​va​dio etui i htio mu sta​vi​ti ci​ga​re​tu iz​me​đu usa​na. Za​tim
po​dig​ne bra​du i po​gle​da pre​ma stri​jel​ci​ma.
Po​gled mu je bio groz​ni​čav, nos i uši cr​ve​ni od hlad​no​će. Na​brao je, do​du​še, čelo i
otvo​rio usta, ali Wal​ter nije bio si​gu​ran vidi li ga uop​će, jer mu je sun​ce sja​lo u lice.
Trep​ću​ći, malo je is​pru​žio vrat i po​tra​žio ga među na​zoč​ni​ma, no za​pra​vo ga nije pre​-
poz​nao – kao da je bez​iz​laz​nost si​tu​aci​je čak i nje​go​va naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja, ko​je​mu je če​-
lič​ni rub ka​ci​ge pao na oči i pu​ška mu sta​ja​la uz nogu, pre​tvo​ri​la u stran​ca. Ra​me​na mu
po​nov​no klo​nu.
Ne​ko​li​ko voj​ni​ka koji su ne​tom do​bi​li za​ju​trak sta​ja​lo je na vra​ti​ma štag​lja s kru​-
hom i ča​jem u ru​ka​ma i zna​ti​želj​no pro​ma​tra​lo. Sare Troc​he​ovih ja​ha​ćih či​za​ma škri​-
pa​le su dok je pra​vio onih de​se​tak ko​ra​ka ko​li​ko ga je di​je​li​lo od stri​je​la​ca. Pri​tom je
sva​kog po​na​osob pom​no od​mje​ra​vao. Pu​šio je ci​ga​re​tu koju je Fi​ete od​bio i kada im je
kim​nuo, oni po​dig​nu ka​ra​bi​ne i ot​ko​če ih krat​kim po​kre​tom pal​ca. Wal​ter za​dr​ži prst
is​pod me​tal​no​ga dug​me​ta, no škljo​ca​nje os​ta​lih opru​ga odjek​ne na stu​de​no​mu, bis​-
trom zra​ku i Fi​ete, koji je sada oš​tri​je di​sao, za​tvo​ri oči i je​dva pri​mjet​no po​mak​ne
usne.
“Što je s tvo​jim ka​pu​tom?” pro​sik​će Flo​ri​an iza kun​da​ka. “Ho​ćeš mu ga stvar​no os​-
ta​vi​ti?”
Ali Wal​ter samo brzo, šut​ke, po​gle​da mimo po​pla​vje​lih še​gr​to​vih ruku u Troc​hea,
koji je sada sta​jao po​kraj njih. Ne okre​ću​ći se više pre​ma osu​đe​ni​ku, po​boč​nik uhva​ti
do​nji dio ci​je​vi jed​nog od ma​tu​ra​na​ta, pa​ž​lji​vo joj is​pra​vi smjer, po​vu​če dim ci​ga​re​te i
reče tiho, go​to​vo ša​pa​tom: “Svi sprem​ni? I... cak!” Wal​ter, koji je oče​ki​vao druk​či​ju,
glas​ni​ju za​po​vi​jed, već je ugle​dao dim iz pu​ša​ka svo​jih dru​go​va kad je ko​nač​no i sam
oki​nuo, više kao re​fleks nego is​pu​nja​va​nje za​po​vi​je​di. Odjek mu je zu​jao u uši​ma.
Od jed​nog pros​tri​je​la zem​lja pr​s​ne uvis. Ko​so​vi po​le​te s ora​ni​ce, a Fi​ete, brže no što
se za​be​zek​nu​tost ne​na​da​nom si​li​nom po​go​da​ka sti​gla ocr​ta​ti na nje​go​vu licu, odjed​-
nom po​vi​je ko​lje​na i za​dr​ži se u tom sta​vu. Kao kada dje​ca osje​te neo​če​ki​va​ni, ni​kad
pri​je do​živ​lje​ni bol za ka​kav su mi​si​li da nije mo​guć, ši​rom ra​zja​pi usta, ali mu oči os​ta​-
nu sklop​lje​ne. Iz rupa od me​ta​ka iz​le​ti ne​što daha.
Osi​gu​ra​či po​nov​no škljoc​nu. Prem​da je još jed​nom, dok mu je ci​je​lo ti​je​lo po​drh​ta​-
va​lo, stis​nuo noge i po​ku​šao se us​pra​vi​ti, Fi​ete​ov se trup po​la​ko nag​ne na​pri​jed, bore
na čelu nes​ta​nu i po na​glom se blje​di​lu ra​za​be​re da više ne pri​pa​da ovo​me svi​je​tu. Uže
od ko​nop​lje škri​pe​ći spuz​ne niz mjes​ti​mič​no okr​h​nu​tu jo​hi​nu koru, na svi​je​tlo​me dr​-
ve​tu za​blis​ta krv i on s mu​kom, kao da još ne vje​ru​je da se to do​ga​đa, od​mah​ne gla​vom.
Bis​tri trag sli​ne na nje​go​voj do​njoj us​ni​ci po​pri​mi svi​je​tlo​cr​ve​nu boju.
Po​tom mu bra​da klo​ne na prsa, a Wal​ter na tre​nu​tak za​tvo​ri oči dr​že​ći vru​ću ci​jev
pu​ške u ruci. Obuz​me ga vr​to​gla​vi​ca, cri​je​va mu za​kru​lje i ne​s​vjes​no škr​gut​ne zu​bi​ma
 www.balkandownload.org

kada je iza nje​ga net​ko uzvik​nuo: “Sve čis​to!” Po​di​gav​ši rub ka​ci​ge s čela, ru​ka​vom
obri​še znoj s lica i odjed​nom ugle​da pri​ja​te​lja kako leži iz​vr​nut na tlu. Čas​nik, koji je
odre​zao užad što ga je pri​dr​ža​va​la za ko​lac, za​po​vje​di im da za pet mi​nu​ta dođu na pro​-
ziv​ku vo​za​ča i poč​ne za​pi​si​va​ti ne​što u bi​ljež​ni​cu. Oni nas​lo​ne pu​ške na zid i uđu u šta​-
galj. No Fi​ete još nije bio mr​tav; do​nja mu je usna po​drh​ta​va​la, pr​s​ni se koš uz​di​zao i
spu​štao, ru​kom je hva​tao zrak. Dok se li​ječ​nik na​gi​njao nad njim i ras​tva​rao mu su​vra​-
tak ka​pu​ta kako bi iz​bro​jio po​got​ke – oz​na​či​vao ih je olov​kom – dah mu je i da​lje iz​la​-
zio iz nosa i usta, nje​žan, is​pre​ki​dan pra​men daha, te je po​la​ko otvo​rio oči po​ka​zu​ju​ći
ša​re​ni​cu, po​s​ljed​nji sjaj i za​mu​će​no pla​vet​ni​lo po​gle​da. Po​gle​da koji više nije bio us​mje​-
ren ni u što.
Snaž​no is​teg​nuv​ši vrat, kao da svi​ma želi još jed​nom po​nu​di​ti gr​kljan, iz​gle​dao je
kao da se smi​je​ši, ona​ko dr​sko kao što je on to znao, samo kut​kom usa​na. Wal​ter, koji
se nije oba​zi​rao na Troc​he​ov glas, na nje​go​vu osor​nu opo​me​nu, nego je po​sr​ću​ći za​ko​-
ra​čio pre​ma pri​ja​te​lju po za​le​đe​noj tra​vi, pri čemu mu se pu​ška vuk​la po tlu sve dok
ko​nač​no nije pala, nije ga više za​te​kao ži​vog. Samo je nje​go​va sjen​ka pala na pri​ja​te​lja,
na nje​go​vo lice i sada već sive oči, dok mu je po​s​ljed​nji dah iš​če​za​vao iz is​praž​nje​nih,
otvo​re​nih usta.
Na zu​bi​ma je imao malo krvi. Li​ječ​nik po​lo​ži ste​to​skop na prsa mr​tvo​ga i dru​gom
mu ru​kom, pal​cem i ka​ži​pr​stom, sklo​pi vje​đe. Pa​do​bran​ci poč​nu ko​pa​ti. Nji​ho​ve mo​ti​-
ke i lo​pa​te zve​ča​le su na stu​de​ni, a onda sve ne​ka​ko iz​bli​je​di, kao da se spus​ti​la ma​gla, i
Wal​ter osje​ti kr​tič​nja​ke i ka​me​nje pod le​đi​ma te za​ču​je dru​go​ve vi​so​ko iz​nad sebe, nji​-
ho​ve po​vi​ke i si​lo​vi​te ko​ra​ke, kao da uta​ba​va​ju zem​lju.

“Dra​ga He​le​ne, že​lim ti za​hva​li​ti na pi​smi​ma i pa​ke​ti​ću! Sve je sti​glo toč​no za praz​ni​-
ke, iako smo već više puta pro​mi​je​ni​li mjes​to bo​rav​ka. Čini se da ba​rem još po​šta funk​-
ci​oni​ra i mo​žda ćemo slje​de​ći Us​krs do​is​ta pro​ves​ti u miru.
Ne znam je li ti mama is​pri​ča​la: ne​dav​no sam do​bio ne​ko​li​ko dana do​pus​ta i tra​žio
sam ta​tin grob. Pao je tu sa​svim bli​zu, ali na ve​ći​ni kri​že​va nema nat​pi​sa i to​li​ko ih je
puno... Ne znaš gdje bi po​čeo s po​tra​gom. U sva​kom slu​ča​ju, leži neg​dje u ovoj zem​lji i
jed​nom kad rat za​vr​ši, doći ćemo ova​mo. U pus​ti vla​da ne​kak​va po​seb​na ti​ši​na, ona je
kao neko pros​trans​tvo ili svod, i čini ti se da su mr​tvi na​ću​li​li uši.
Kek​si koje si sama is​pek​la, po​go​to​vo oni s čo​ko​la​dom, bili su slas​ni! I na traj​noj ko​-
ba​si​ci sam ti za​hva​lan. Tre​nu​tač​no sam u la​za​re​tu, ali ne boj se, sve je u redu. Samo živ​-
ci, kaže bol​ni​čar, ne​što kao slom ži​va​ca koji do​bi​ju oni na fron​ti, iako sam ja i da​lje u
za​le​đu. Za​pra​vo mi se lice trza i po​drh​ta​va i ne mogu si po​mo​ći. Bilo bi opas​no sad se
bri​ja​ti. Ali već će se to smi​ri​ti, daju mi zo​be​ne pa​hu​lji​ce i crno vino s me​dom, kao da
sam u to​pli​ca​ma.
 Ne​pri​ja​telj se bori i na​pre​du​je bez zas​to​ja, a mi ćemo se usko​ro po​vu​ći iza gra​ni​ca
Re​ic​ha i na​da​mo se da tu ne vre​ba pre​vi​še par​ti​za​na. Mo​žda će nas ras​po​re​di​ti neg​dje u
bli​zi​nu Beča, pa ću ko​nač​no vi​dje​ti neki ve​le​grad.
U tvo​joj dobi mi je Us​krs bio naj​dra​ži blag​dan. Zato što na​kon nje​ga sve pos​ta​je
svje​tli​je i to​pli​je. I da​nas ga vo​lim više od Bo​ži​ća. I ov​dje ima jaja, boje ih pla​vom maš​-
ću, ka​mi​li​com i cik​lom, ali nema ze​le​nih od bre​ze, zato što je ve​ći​na sta​ba​la po​sje​če​na.
Eto, budi mi do​bro, li​je​pa He​le​no, gase nam svje​tla. Na​dam se da ma​nje kaš​lješ, sad
kad je zima već sko​ro proš​la. Ako ti je u sobi vlaž​no, sta​vi pro​zor​sko stak​lo na pod is​-
pod kre​ve​ta, lju​di to i ov​dje rade. I poz​dra​vi mamu ako že​liš.
Tvoj W.”

I po​s​ljed​nje je go​ri​vo bilo po​tro​še​no i sve ži​vež​ne na​mir​ni​ce spa​še​ne iz skla​di​šta odvo​-
zi​le su se iza brda konj​skim i vo​lov​skim za​pre​ga​ma. Wal​ter je vo​dio tri mla​da ma​gar​ca
pre​ko pri​je​vo​ja i odav​no je pre​te​kao dru​go​ve koji su se pa​ti​li s lo​šim pu​to​vi​ma i jo​gu​-
nas​tim ži​vo​ti​nja​ma, vje​ro​jat​no i za​hva​lju​ju​ći tome što je ma​gar​ci​ma po​vre​me​no da​vao
še​će​ra. Lak​še​ga ko​ra​ka no što bi se oče​ki​va​lo s ob​zi​rom na na​bi​je​ne vre​će na nji​ho​vim
le​đi​ma, pra​ti​li su ga pre​ko na​no​sa koje je s pa​di​na na​ni​je​lo pro​ljet​no ota​pa​nje sni​je​ga i
nisu po​bje​gli ni kada mu je jed​nom pri​li​kom uže skliz​nu​lo iz ruke. Jed​nos​tav​no su os​-
ta​li sta​ja​ti.
Čes​to je s puta tre​ba​lo skla​nja​ti pa​nje​ve i ci​je​la sta​bla, a oko pod​ne​va sti​gli su do
ces​te što je vi​ju​ga​la pre​ma do​li​ni u smje​ru se​oce​ta s cr​k​vi​com. Od po​lo​vi​ne je bila pod
op​sa​dom. Čula se zvo​nja​va, mje​den zvuk, a tlo je iz​ne​na​da za​drh​ta​lo i ka​men​či​ći se za​-
ko​tr​lja​li s obron​ka. Ži​vo​ti​nja​ma su se uši pri​lju​bi​le uz gla​vu kada se iz oku​ke po​ja​vio
mas​li​nas​to​ze​len ka​mi​on s ma​siv​nim bra​ni​kom i fa​ro​vi​ma oko​va​nim re​šet​ka​ma. Na
uto​var​noj su po​vr​ši​ni sje​di​li na​oru​ža​ni Ame​ri​kan​ci. Vo​zač, za čije je lice u pr​vom tre​-
nut​ku po​mis​lio da je za​cr​nje​no, za​us​ta​vi se na​glo is​pred nje​ga i pro​go​vo​ri obra​ća​ju​ći se
ne​kom pre​ko lak​ta: “Hey man, whe’re your whe​els?”
Ce​re​ći se, upe​ri pi​štolj u Wal​te​ra, koji se – iako nije ra​zu​mio ni ri​ječ – ta​ko​đer mo​-
rao na​smi​je​ši​ti. Pri​tom je to​li​ko ši​ro​ko po​dig​nuo ruke da je sa​krio ese​sov​ske rune na la​-
ti​ca​ma ovrat​ni​ka. Kra​jič​kom oka pro​ma​trao je os​ta​le voj​ni​ke. Neki su sko​či​li s kola i
nes​ta​li po gr​mo​vi​tim spo​red​nim pu​telj​ci​ma, a da nit​ko nije za​pu​cao za nji​ma niti ih je
sli​je​dio. No ve​ći​na ih je uči​ni​la isto što i on – pri​bli​ži​li su se ok​li​je​va​ju​ći. Na​kon is​to​va​-
ra na​mir​ni​ca ži​vo​ti​nje su la​ga​nim udar​cem ot​pu​šte​ne u pri​ro​du.
Lo​gor u koji su do​vez​li voj​ni​ke na​kon noć​ne vož​nje u otvo​re​noj pri​ko​li​ci na​la​zio se
u do​li​ni ne​da​le​ko od Wa​gra​ina, osam​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra od Sal​z​bur​ga, kako je saz​nao
od jed​nog bol​ni​ča​ra. Po​dru​čje lo​go​ra, ne​ka​daš​nji paš​njak koji je mno​gim za​rob​lje​ni​ci​-
ma slu​žio kao me​đu​pos​ta​ja, obrub​lji​va​le su str​me sti​je​ne i vi​so​ka ogra​da od bod​lji​ka​ve
 www.balkandownload.org

žice. Tra​va je bila iz​ga​že​na, zem​lja je mljac​ka​la pri sva​kom ko​ra​ku, čiz​me su brzo pro​-
mo​či​le. Pos​ta​vi​li su, do​du​še, nuž​ni​ke, du​gač​ke ni​zo​ve polj​skih za​ho​da od neo​bra​đe​nih
stu​pa​ca, ali za mu​škar​ce nije bilo ba​ra​ka, ša​to​ra ni bi​va​ka i neki su praz​nim li​men​ka​ma
ili go​lim ru​ka​ma ko​pa​li udu​bi​ne u zem​lji kako bi se u nji​ma ba​rem malo sa​kri​li od sun​-
ca i kiše.
Nije bilo ni​čeg za piće, nig​dje, i kada više nije mo​gao iz​dr​ža​ti žeđ, Wal​ter je, kao i
mno​gi dru​gi, le​gao na tr​buh i kroz stis​nu​te zube sr​kao vodu iz lok​vi. U bla​tu su svje​tlu​-
ca​le znač​ke, me​da​lje i or​de​nje za bor​bu prsa u prsa i na​kon što je neko vri​je​me pro​la​zio
iz​me​đu re​do​va i os​vr​tao se uoko​lo, i on baci svo​ju kop​ču re​me​na i per​fo​ri​ra​nu oz​na​ku
pre​poz​na​va​nja te po​su​di kr​ho​ti​nu od jed​nog voj​ni​ka We​hr​mac​h​ta kako bi iz​re​zao sim​-
bol SS-a s jak​ne.
Sta​jao je na uzvi​si​ni na rubu lo​go​ra – u da​lji​ni su se vi​dje​li bi​je​li vr​hun​ci pla​ni​na i
di​vo​ko​ze u blis​ta​vu sni​je​gu – kada je je​dan voj​nik po​kraj nje​ga, ra​zvod​nik, po​ka​zao ru​-
kom pre​ma moru mu​ška​ra​ca. Okre​nu​ti pre​ma sada već to​plo​me sun​cu, mno​gi su svuk​-
li jak​ne odo​ra i ko​šu​lje te šću​ću​re​ni dri​je​ma​li. Iz​bri​ja​ni vra​to​vi bili su im mr​ša​vi, lo​pa​ti​-
ce koje su se ocr​ta​va​le is​pod pr​lja​va rub​lja ši​ljas​te, ruke su​ho​nja​ve i iz​gre​be​ne.
“Po​gle​daj samo”, pro​mrm​lja voj​nik. “Naše Ti​suć​ljet​no Car​stvo. Kako je ono Fü​hrer
re​kao još i u no​vo​go​diš​njem go​vo​ru? Onaj od ko​jeg sud​bi​na to​li​ko mno​go tra​ži, taj je
pre​do​dre​đen za ve​li​ke stva​ri... ili ne​što slič​no. Na što li je samo mis​lio? Što mis​liš? Na
srać​ku i svrab?”
Iz ba​ra​ke u ko​joj su bo​ra​vi​li Ame​ri​kan​ci do​pi​rao je mi​ris ci​ga​re​ta, kave i pe​če​ne sla​-
ni​ne, ali za za​rob​lje​ni​ke nije bilo hra​ne, ni​kak​ve, već dva dana. Mno​gi su u če​lič​nim ka​-
ci​ga​ma ku​ha​li “pro​ljet​nu juhu”, kašu od mla​de ko​pri​ve, li​vad​ne ki​se​li​ce i mas​lač​ka,
odr​ža​va​ju​ći va​tru voj​nič​kim knji​ži​ca​ma. I Wal​ter je čuč​nuo is​pred jed​nog tak​vog lon​ca
i dao svoj do​pri​nos, a je​dan pi​onir, mu​ška​rac u če​tr​de​se​tim go​di​na​ma, po​su​di mu žli​cu.
Već pro​si​jed, sta​vi ruku u džep na pr​si​ma ko​šu​lje i iz​vu​če malo du​ha​na, a kad ga je Wal​-
ter upi​tao ko​li​ko će dugo mo​ra​ti os​ta​ti tu, sleg​ne ra​me​ni​ma. “Samo krat​ko, re​kao bih.
Ame​re za​rob​lje​ni​ci ne za​ni​ma​ju pre​vi​še. Pre​sku​pi smo im.”
On smo​ta ci​ga​re​tu; pa​pi​rić je imao vo​de​ni žig s ći​ri​lič​nim pi​smom. “Tra​že rat​ne
zlo​čin​ce, ese​sov​ce. I ako mene pi​taš, tako im i tre​ba, nit​ko​vi​ma. Uvi​jek su ima​li naj​no​-
vi​je oruž​je, naj​o​bil​ni​je obro​ke i naj​zgod​ni​je žen​ske, koje su se dra​ge vo​lje dale na​teg​nu​-
ti. Fü​hrer i nje​gov Him​mler te​to​ši​li su ih i obe​ća​va​li im brda i do​li​ne, ali bez ob​zi​ra na
to nisu nas us​pje​li iz​vu​ći, ni na Ba​la​to​nu ni pred Be​čom. Da​bog​da svi is​tru​nu​li u buk​-
si.”
Wal​ter pro​gu​ta za​lo​gaj; iako ze​le​na po​put špi​na​ta, mla​ka kaša bila je vrlo gor​ka i
pod zu​bi​ma mu je škri​pao pi​je​sak. “Što tra​že? Kako to mis​li​te, rat​ne zlo​čin​ce?” upi​ta.
“Pa po čemu ih mogu pre​poz​na​ti?”
 Mu​ška​rac po​li​že pa​pi​rić. “E stvar​no si ma​mi​na maza. Kako po čemu? Pa po te​to​va​-
ži, na​rav​no, krv​ne gru​pe. One su Ka​inov žig. A na​kon toga će da​lje pro​si​ja​va​ti.”
Wal​ter za​vu​če ruku u ko​šu​lju i opi​pa bla​go po​vi​še​no mjes​to na koži. Pre​ko vra​ta mu
pros​tru​ji hla​dan dah. “Ali zar...” zbu​nje​no upi​ta, “zar njih ima​ju samo ese​sov​ci? Zar ne​-
ma​ju svi voj​ni​ci tak​vu te​to​va​žu?”
Tiho “Aha!”, koje je pi​onir iz​go​vo​rio u skup​lje​ni dlan pa​le​ći ci​ga​re​tu, za​zvu​či po​-
drug​lji​vo. Is​puh​nuv​ši dim kroz kut usta, pro​mo​tri ovrat​nik Wal​te​ro​ve odo​re. “Ne​ma​ju
je svi, ne. Vi​djet ćeš kad nas budu za​pra​ši​va​li pro​tiv uši​ju...”
Uve​čer je po​če​lo ki​ši​ti te su gla​ve po​kri​va​li jak​na​ma i ka​pu​ti​ma. Oni koji su još ima​-
li ce​ra​de ili po​kri​va​če na​pi​nja​li su ih s po​mo​ću ko​la​ca pre​ko rupa u zem​lji u ko​ji​ma su
spa​va​li ili po​ku​ša​va​li spa​va​ti. No usko​ro je sve bilo puno vode i kada bi se mu​škar​ci stis​-
nu​li na hrpu kako bi se ba​rem malo ugri​ja​li, Ame​ri​kan​ci bi s dru​ge stra​ne ogra​de za​pu​-
ca​li sig​nal​nim pi​što​lji​ma po mra​ku. Tada bi se po li​ti​ca​ma ši​ri​le oš​tre sje​ne i za​pa​lje​ni
mag​ne​zij ka​pao bi iz vi​si​ne po is​crp​lje​nim lju​di​ma te neke i oz​li​je​dio. Nji​ho​vi su vris​ci
čes​to pre​ras​ta​li u gla​san plač i cvi​lež, a ako bi to du​lje po​tra​ja​lo, iz ba​ra​ka bi se za​ču​lo:
“Shu​tup!”
Kiša je pred ju​tro je​nja​la, nebo se raz​bis​tri​lo i neki su ipak us​pje​li zas​pa​ti us​pr​kos
pro​mo​če​noj zem​lji; tu i tamo čak se čulo hr​ka​nje. Zvi​jez​de nad do​li​nom iz​bli​je​dje​le su,
sni​je​gom pre​kri​ve​ni vr​hun​ci pla​ni​na pre​si​ja​va​li su se u ru​ži​čas​tim to​no​vi​ma, a oval​ne
iden​ti​fi​ka​cij​ske oz​na​ke koje su vi​sje​le na lan​ci​ma obje​še​nim o bod​lji​ka​vu žicu, na ti​su​će
njih, la​ga​no su zvec​ka​le na vje​tru.

“Dra​ga Li​esel, na​dam se da si do​bro i zdra​vo. Ja sam do​bro, s ob​zi​rom na pri​li​ke. Ne

čudi se mom škra​bo​pi​su. Pi​šem po spe​ci​jal​nom pa​pi​ru koji nam tu di​je​le – pero na​pu​-
ne vo​dom pa kad pi​šeš po nje​mu, po​pla​vi. Ali čes​to se sve raz​li​je i mo​raš biti opre​zan.
Na​kon ne​ko​li​ko dana pro​ve​de​nih u bli​zi​ni Sal​z​bur​ga u Aus​tri​ji sad sam u jed​nom
biv​šem kon​cen​tra​cij​skom lo​go​ru kod Mün​c​he​na. Ame​ri pris​toj​no pos​tu​pa​ju s nama.
Ni kod is​pi​ti​va​nja nije bilo ur​la​nja ni uda​ra​nja, ba​rem kad je o meni ri​ječ. No eto, ja
sam mlad, bio sam pri​sil​no uno​va​čen i samo sam vo​zio ka​mi​one. Dva​put tjed​no smi​je​-
mo se tu​ši​ra​ti, a daju nam i da no​si​mo nji​ho​ve sta​re odo​re, ili odo​re nji​ho​vih mr​tvih.
Ali na leđa mo​ra​mo ve​li​kim slo​vi​ma na​pi​sa​ti POW, što je en​gle​ska kra​ti​ca za rat​nog za​-
rob​lje​ni​ka. Ja sam na​pi​sao slo​va pas​tom za zube, Col​ga​te​om, tako da se pos​li​je mogu is​-
pra​ti.
Odr​ža​va​mo i po​prav​lja​mo aute Ame​ri​ma, ina​če se nema puno što ra​di​ti. Neki se
pe​nju na kro​vo​ve ba​ra​ka i vire u žen​ski blok. Tamo su smje​šte​ne nad​gled​ni​ce, ra​to​bor​-
ne žen​ske iz di​vi​zi​je To​ten​kopf. Te su po naj​žeš​ćoj zimi ve​zi​va​le gole za​rob​lje​ni​ke za
ogra​de i po​li​je​va​le ih vo​dom, a ako ne bi do​volj​no brzo umr​li, pot​po​mo​gle bi ku​hinj​-
 www.balkandownload.org

skim no​že​vi​ma. Sad više ne​ma​ju što iz​gu​bi​ti, pa po​ka​zu​ju mu​škar​ci​ma ono što ovi žele
vi​dje​ti.
Neki or​ga​ni​zi​ra​ju či​ta​nja, dru​gi pri​pre​ma​ju ka​za​liš​ne pred​sta​ve. Ne​kad pri​ka​zu​ju i
fil​mo​ve, i za​mis​li samo, ju​čer je s nama u dvo​ra​ni sje​dio Göring, Re​ic​h​smar​s​c​hall. U
Nür​n​ber​gu će se, na​vod​no, odr​ža​ti ve​lik sud​ski pro​ces. Ušao je kao neki tamo kralj i još
je no​sio de​be​li pr​sten na pr​stu, ali svi su mu ure​zi za or​de​nje na jak​ni bili praz​ni. Bar
dva​de​set voj​nih po​li​ca​ja​ca s bi​je​lim ka​ci​ga​ma i re​me​njem za​uze​lo je mjes​ta oko nje​ga,
tako da mu se nit​ko nije mo​gao pre​vi​še pri​bli​ži​ti. I onda je sjeo i gle​dao s nama Ro​man​-
cu u molu, a kad je na kra​ju onaj jad​ni pre​va​re​ni muž re​kao ‘Is​crp​ljen sam, is​crp​ljen,
više me i ne boli!’, čak su mu suze doš​le na oči. Vi​dio sam kako blis​ta​ju.
Nije još jas​no ko​li​ko ćemo dugo mo​ra​ti os​ta​ti ov​dje. Od ju​čer go​vo​re da će prvo pu​-
šta​ti mla​de ru​da​re, kako bi pri​do​ni​je​li gos​po​dar​skom za​ma​hu, a bu​du​ći da sam ja ro​-
đen u Ru​hr​skoj oblas​ti i da moja obi​telj tamo sta​nu​je, mo​žda ću pro​ći kao ru​dar. U sva​-
kom slu​ča​ju, po​ku​šat ću, sla​gat ću iz nu​žde, da bih se na lje​to vra​tio na sje​ver. Ili si mo​-
žda već za​ljub​lje​na u ne​kog dru​gog? Čes​to sam mis​lio na tebe i zbog toga sam os​tao živ
i zdrav, u to čvr​sto vje​ru​jem. Je​dan, dva, tri.”

Ku​po​le iden​tič​nih tor​nje​va iz​gle​da​le su ot​pri​li​ke jed​na​ko kao na raz​gled​ni​ca​ma ili fo​-
to​gra​fi​ja​ma, ali u ra​zva​li​na​ma ap​si​de le​ža​le su smr​ska​ne klu​pe i ras​pe​lo na ko​jem je ne​-
dos​ta​jao Isus; za po​preč​nu gre​du dr​ža​le su se još samo nje​go​ve čav​li​ma pri​bi​je​ne šake.
Pu​telj​ci iz​me​đu hrpa drva i ope​ke bili su uski, pra​ši​na na us​na​ma ima​la je okus vap​nen​-
ca. Wal​ter sta​ne u red s os​ta​lim lju​di​ma koji su če​ka​li is​pred hi​dran​ta. Svi su no​si​li vje​-
dra, kan​ti​ce ili praz​ne piv​ske kri​gle s por​cu​lan​skim pok​lop​ci​ma te su raz​go​va​ra​li na di​-
ja​lek​tu u ko​jem je pre​poz​na​vao samo po​je​di​ne ri​je​či, ako i njih. Dvi​je dje​voj​ke koje su
sta​ja​le iz​van reda i za​jed​no pu​ši​le jed​nu ci​ga​re​tu, odje​ve​ne u ha​lji​ne u sti​lu na​rod​ne
noš​nje i u san​da​la​ma od ka​mi​on​skih guma na no​ga​ma, na​smi​je​še mu se.
Vru​ći​na je pri​ti​ska​la. Oda​svud su do​pi​ra​li oš​tri udar​ci če​ki​ća ko​ji​ma se obi​ja​la sta​ra
žbu​ka s ope​ka, a nje​go​vo je grlo bilo to​li​ko suho da je je​dva gu​tao i ne​pres​ta​no se na​kaš​-
lja​vao. Ops​kr​biv​ši se, mno​gi bi lju​di pok​lo​pi​li vje​dra daš​či​ca​ma ili sno​po​vi​ma sla​me,
kako voda ne bi plju​ska​la iz njih na putu kroz ru​še​vi​ne. Ko​nač​no do​šav​ši na red, Wal​-
ter kim​ne ču​va​ru i sku​pi dla​no​ve is​pod otvo​ra. No ču​var je zu​rio u dje​voj​ke, mimo žed​-
no​ga mla​di​ća. “Je l’ ne​maš čašu? You need a cup”, reče mu.
Oko vra​ta je no​sio pr​ljav za​voj, a usta su mu bila tek crta usred neo​bri​ja​ne bra​de. Na
ovrat​ni​ku jak​ne nje​go​ve odo​re nije više bilo ni​kak​vih la​ti​ca, ali si​gur​no je ne​koć imao
viši čin, jer je tka​ni​na bila čas​nič​ke kak​vo​će. Na ru​ka​vu, on​dje gdje se ne​koć na​la​zi​la oz​-
na​ka s ime​nom di​vi​zi​je, na sun​cu je blis​tao bod​lji​kav vi​je​nac s kra​je​vi​ma niti od iz​bli​je​-
dje​la zla​ta. Wal​ter pro​muk​lo pro​go​vo​ri: “Ni​je​mac sam. Daj mi vode, dru​že.”
 Dr​že​ći obje​ma ša​ka​ma ru​či​cu hi​dran​ta, mu​ška​rac je pro​uča​vao nje​go​ve hla​če boje
sen​fa i krat​ku pan​cir​nu jak​nu s pa​tent-za​tva​ra​čem. “Kako ću kad ne​maš čašu?” od​vra​ti.
“I za​što no​siš te ame​rič​ke pr​nje? Je l’ ra​diš za njih?”
“Ne”, od​go​vo​ri Wal​ter. “Bio sam u lo​go​ru, u za​rob​lje​niš​tvu, i tamo su nam pok​lo​ni​li
svo​ju odje​ću. Nje​mač​ka nam je pa​da​la s kos​ti​ju. A sad mi daj vode, mo​lim te. Sa​ti​ma
sam ho​dao.”
Mu​ška​rac us​tuk​ne. U oči​ma je imao gnoj​ne či​ri​će.
“Iz ko​jeg lo​go​ra do​la​ziš? Iz Dac​ha​ua? Je l’ nisu tamo ve​li​ke zvjer​ke? Čim’ su vas šo​-
pa​li?”
Wal​ter obli​že hra​pa​ve usne. “Šo​pa​li? O, Bože, ana​na​som. Sva​ki dan ana​nas iz kon​-
zer​ve. Po​ne​kad pre​pe​čen​cem. Više ne znam ka​kav okus ima​ju krum​pi​ri, o mesu da i ne
go​vo​rim.” Po​nov​no se nag​ne pre​ma krat​koj ci​je​vi i sta​vi ruke is​pod otvo​ra. “Haj​de, daj,
mo​ram na vlak!”
Ali mu​ška​rac se i ne po​mak​ne. “Ana​nas iz kon​zer​ve?” upi​ta. “Sva​ki dan? E pa, ako
to nije luk​suz! A mi smo mo​ra​li gric​kat tra​tin​či​ce s li​va​de. Ne dam ti vode, ne dam bez
čaše.”
Wal​ter po​dig​ne obr​ve. “Ma daj, pres​ta​ni. Odak​le mi čaša? Samo pus​ti da teče, čo​vje​-
če! Je l’ ne vi​diš da svi če​ka​ju?”
“Pa što onda, je l’ to moj pro​blem? Pit​ka voda je dra​go​cje​na, to si​gur​no znaš ako si
do​šao iz lo​go​ra. Pit​ku vodu se smi​je iz​da​va​ti samo u po​su​de, da ne bi doš​lo do gu​bi​ta​-
ka. Imam ja svo​je na​red​be.”
Wal​ter s ne​vje​ri​com od​mah​ne gla​vom, sk​vr​či šake, za​ko​ra​či pre​ma blat​noj lok​vi​ci
is​pred hi​dran​ta i pro​ci​je​di kro​za zube: “A tko ti ih je dao, mo​lim li​je​po? Tvoj Fü​hrer?
Ali on je mr​tav, ako slu​čaj​no još nisi čuo!”
No​gom sta​ne na​vrh mu​škar​če​ve ci​pe​le, a ovaj spus​ti bra​du pre​ma vra​tu i sku​pi oči.
Iz usta mu je za​uda​ra​lo. “O, što ja to vi​dim? Pri​je​tiš mi, usra​ni Ame​ru? I još si i na​si​lan?
Ma po​lju​bi me u gu​zi​cu!”
On iš​ču​pa če​t​vr​tas​ti ključ s hi​dran​ta i za​tak​ne ga za po​jas, na što se za​ču​ju gun​đa​nje
i pso​va​nje. Is​pra​viv​ši leđa i pre​kri​živ​ši ruke na pr​si​ma, po​dig​ne bra​du i po​vi​če: “Čuj​te i
po​čuj​te, služ​be​na oba​vi​jest: ovim se ops​kr​ba pit​kom vo​dom pre​ki​da do dalj​njeg zbog
re​me​će​nja jav​nog reda. Kao ču​var vode imam pra​vo na to. Pri​go​vo​re mo​že​te upu​ti​ti pi​-
sme​nim pu​tem grad​skoj upra​vi. Slje​de​će ops​kr​b​no mjes​to na​la​zi se na Stac​hu​su16.” Po​-
tom mah​ne gla​vom. “Za​hva​li​te ovom tu...”
Iz​go​vo​riv​ši to, uzve​re se pre​ko hrpe ope​ka i nes​ta​ne u po​dru​mu jed​ne kuće od koje
su os​ta​li samo iz​go​re​ni zi​do​vi. Po cr​k​ve​nom bro​du s dru​ge stra​ne trga le​tje​le su vra​ne.
Wal​ter, ko​je​mu se ko​šu​lja li​je​pi​la za leđa, os​vr​ne se oko sebe. Dvo​ji​ca odr​pa​nih mu​ška​-
ra​ca iz​a​đu iz reda i šut​ke mu pri​đu. Sta​rac u kož​na​tim hla​ča​ma koje su mu se​za​le do
 www.balkandownload.org

ko​lje​na spus​ti vje​dro u pra​ši​nu. Is​pod nje​go​vih bi​je​lih obr​va si​je​vao je bi​je​san po​gled.
“Koji kre​ten, koja bu​da​la!” reče. “Glu​pi pse​ći drek! Jes vi​dio ti lo​pi​ne...” Bla​go od​-
gur​ne Wal​te​ra us​tra​nu i okre​ne se. “Ej, Hu​be​ru, šta tre​ba​mo? Ključ? En​glez il fran​-
cuz?”
Čo​vjek ko​je​mu se obra​tio, i on u krat​kim hla​ča​ma, pr​sti​ju kvr​ga​vih od gih​ta, pre​-
me​tao je po na​prt​nja​či.
“A šta ti ja znam! Ma obič​na kli​je​šta.” Iz​vu​če nov nov​cat po​de​ša​va​ju​ći ključ i uda​ri
nji​me po ven​ti​lu. “Ma gle ti to, alu​mi​nij. Ko pra​vo že​lje​zo, moš za​ša​ra​fit s njim, al je od
alu​mi​ni​ja, kop​čaš? Naj​no​vi​ja moda. Tako, ko če​ki​ćem – oću li​je​vo il des​no?”
On po​li​že vr​ho​ve br​ko​va i pri​one na po​sao odu​pi​ru​ći se no​gom o hi​drant. Na​kon
šup​lja gr​go​ta​nja u ci​je​vi, iz koje je za​uda​ra​lo na vru​ću gumu, voda šik​ne po asfal​tu u vi​-
so​kom luku. Lju​di poč​nu s olak​ša​njem gun​đa​ti i plje​ska​ti, a jed​na od dje​vo​ja​ka, pla​ve
kose smo​ta​ne na vra​tu, pru​ži vrč Wal​te​ru.
Kao da još jed​na druk​či​ja, neo​šte​će​na zem​lja leži is​pod svih tih ra​zva​li​na i pra​ši​ne,
ši​ro​ki mlaz is​pi​rao je nas​la​ge i os​lo​ba​đao mo​za​ik u obli​ku zvi​jez​de koja po​ka​zu​je stra​ne
svi​je​ta. Kada se na​pio i pljus​nuo vo​dom po licu, dje​voj​ka ga tiho upi​ta: “Ka​kav je ana​-
nas iz kon​zer​ve?” Ma​lim pr​stom če​ška​la je nos​ni​cu. “Je l’ sla​dak?”
Na pred​nji​ci ha​lji​ne vi​sio joj je rož​na​ti ru​no​list; on joj vra​ti po​su​du i ruke im se na
tre​nu​tak la​ga​no do​tak​nu. “Da”, od​go​vo​ri joj, osje​ća​ju​ći kako se za​ru​me​nio. “Iz dana u
dan sve sla​đi. Jeli smo tra​vu na​kon nje​ga, ina​če ne bi​smo iz​dr​ža​li.”
Ona se na​smi​je, jer joj se to uči​ni​lo kao šala, a on joj kim​ne i upu​ti se pre​ma ko​lo​-
dvo​ru. S obje stra​ne ces​te uz​di​za​le su se ru​še​vi​ne vi​še​kat​ni​ca. Na po​je​di​nim unu​tar​njim
zi​do​vi​ma još su vi​sje​le sli​ke i zid​ni sa​to​vi, i je​dan ruč​nik po​kraj kr​ho​ti​ne zr​ca​la. Is​pred
go​mi​la ka​me​nja bile su pos​tav​lje​ne trač​ni​ce za va​go​ne​te ko​ji​ma se odvo​zi​la šuta, tako
da se uli​ca su​zi​la. Kad bi koji voj​ni ka​mi​on za​tru​bio, pro​laz​ni​ci su mo​ra​li za​ga​zi​ti među
ru​še​vi​ne, pri čemu su se pri​dr​ža​va​li za is​kriv​lje​ne plin​ske ili vo​do​vod​ne ci​je​vi i is​te​za​li
vra​to​ve kako bi vi​dje​li što se na​la​zi na uto​var​noj po​vr​ši​ni. Mno​gi su tada na​mi​gi​va​li i
tap​ka​li dva​ma pr​sti​ma po us​na​ma, što je bila ne​čuj​na mol​ba za ci​ga​re​tom, ali ame​rič​ki
su voj​ni​ci ri​jet​ko uz​vra​ća​li na poz​dra​ve, osim dje​ci. Ne​ki​ma su do​ba​ci​va​li bom​bo​ne ili
na​ran​če.
Ci​vil​nim oso​ba​ma bio je za​bra​njen pris​tup ko​lo​dvo​ru. Zrak iz​nad trač​ni​ca tre​pe​rio
je od vre​li​ne te se či​ni​lo da se elek​trič​ni i sig​nal​ni stu​po​vi po​mi​ču ili ras​pli​nja​va​ju pod
po​gle​dom. Na po​lu​kruž​nim svod​nim lu​ko​vi​ma pre​pu​ne dvo​ra​ne nije više bilo ni​jed​-
nog stak​la, a os​tat​ke kons​truk​ci​je mjes​ti​mič​no su po​du​pi​ra​li trup​ci smre​ke. Ma​lo​ko​ji
zid nije bio na​puk​nut. Re​šet​ke pro​zo​ra, od vre​li​ne eks​plo​zi​je ras​top​lje​ne u bi​zar​nim
obli​ci​ma, vi​sje​le su s ru​ko​hva​ta na​lik na če​lič​ne bilj​ke, ali us​pr​kos ne​bro​je​nim ru​pa​ma
od pro​jek​ti​la i da​lje se mo​gao ra​za​bra​ti nat​pis iz​nad šal​te​ra: “Mün​c​hen, glav​ni grad po​-
kre​ta!”
Čas​ne ses​tre di​je​li​le su čaj i su​še​ne ko​lu​ti​će ja​bu​ka ot​pu​šte​nim voj​ni​ci​ma, sto​ti​na​ma
njih iz raz​li​či​tih ro​do​va voj​ske. Oni su sje​di​li ili le​ža​li na pe​ro​ni​ma, među šu​tom i kr​-
ho​ti​na​ma, ni​je​mo zu​re​ći u smje​ru iz ko​jeg je tre​bao sti​ći nji​hov vlak. Iz​vi​to​pe​re​ne trač​-
ni​ce str​ša​le su u nebo, pra​go​vi su se kla​ti​li na nji​ma. Boč​ne sti​jen​ke iz​go​rje​lih va​go​na
koji su se iz​vr​nu​li s ko​lo​si​je​ka bile su pune kre​dom is​pi​sa​nih adre​sa, oba​vi​jes​ti o tra​že​-
nim oso​ba​ma, pri​ja​va o nes​ta​li​ma. Is​pod jed​nog pre​kri​že​nog nat​pi​sa “Kući u Re​ich17”
sta​ja​lo je “Kući maj​ka​ma!”

Ne​pre​gled​na mora ru​še​vi​na pro​te​za​la su se i Esse​nom: sre​di​šte gra​da iz​gle​da​lo je kao da

su ga bom​bar​di​ra​li i na​kon što više ni ka​men nije le​žao na ka​me​nu. No di​vov​ska si​na​-
go​ga u Ste​eler Stra​sse uz​di​za​la se u ljet​no nebo na​oko neo​šte​će​na i da nije bilo tra​go​va
čađe i dima iz​nad pro​zo​ra, sta​ri​jih od rata, čo​vje​ku bi pala na um neka vr​sta mi​los​ti, za​-
štit​nič​ka sila.
Tra​mvaj za Bor​beck bio je pre​kr​can. Lju​di su sta​ja​li u iz​o​bli​če​nim va​go​ni​ma bez
oka​na i Wal​ter se vo​zio go​to​vo dva sata: sva​ko malo tre​ba​lo je iz​a​ći i pje​ši​ce se pro​bi​ja​ti
kroz kra​te​re pune ar​ma​tur​nog že​lje​za, raz​bi​je​nih ci​je​vi i bla​ta po​mi​je​ša​na s iz​me​tom da
bi se iz​aš​lo na su​prot​nu stra​nu i us​pe​lo u dru​gi tra​mvaj. Rek​la​me za Per​sil na ze​le​nim
va​go​ni​ma bile su iz​gre​be​ne ili iz​bli​je​dje​le u po​ža​ru; dr​ve​na sje​da​la bila su iš​ču​pa​na. Na
lju​di​ma, koji su šu​tje​li, vi​dje​li su se tra​go​vi gla​di, a i kon​duk​te​ri su ima​li koš​ča​ta lica za​-
mra​če​na tu​gom. No zvuk zvo​na, du​gač​ka, re​ska zvo​nja​va koja se pro​la​ma​la kada bi se
po​vuk​lo uže sa stro​pa, bila je jed​na​ko sre​br​nas​ta kao i pri​je.
Is​pred kina Lito u Froh​n​ha​use​nu, u ko​jem su se sada pri​ka​zi​va​li samo fil​mo​vi na
en​gle​skom, dje​ca su po​ku​ša​va​la od​li​je​pi​ti žva​ka​će gume s ploč​ni​ka, a Wal​ter se odve​zao
do sa​mos​ta​na i nas​ta​vio pje​ši​ce pre​ma Klop​s​toc​k​s​tra​sse. Stra​ća​re od va​lo​vi​ta lima i
pod​nih da​sa​ka str​ša​le su iza hrpa ru​še​vi​na. Dim va​tre od za​pa​lje​na dr​ve​ta gri​zao je oči.
Neke ru​še​vi​ne, omo​ta​ne ple​te​nom ži​com za ogra​de, slu​ži​le su kao sta​je; na or​ma​ri​ma,
ko​mo​da​ma i nas​lo​nja​či​ma bi​je​lim od iz​me​ta ču​ča​li su ze​če​vi i ko​ko​ši, a u jed​noj ku​pa​-
oni​ci sta​ja​la je mr​ša​va kra​va i jela si​je​no iz kade.
U raz​ru​še​nim os​ta​ci​ma kuće u ko​joj je Wal​ter pro​veo dje​tinj​stvo mjes​ti​mič​no je
svje​tlu​ca​la po​ko​ja pla​va pod​na ke​ra​mič​ka plo​či​ca. On se usp​ne na brdo raz​lom​lje​nih
ope​ka i os​vr​ne oko sebe. Sva tri bro​da cr​k​ve Sve​to​ga Di​oni​zi​ja bila su uni​šte​na uz iz​-
nim​ku ne​ko​li​ko ši​lja​tih lu​ko​va, ali to​ranj je i da​lje sta​jao na mjes​tu. Vi​so​ki dim​njak pe​-
ka​re Lin​de pri​dr​ža​va​lo je če​lič​no pr​ste​nje. Is​pred vra​ta s no​vim re​šet​ka​ma i nat​pi​som
“Iz​da​va​nje hra​ne / Food dis​tri​bu​ti​on” če​ka​la je go​mi​la lju​di. Lon​ci i vr​če​vi za mli​je​ko
zve​ča​li su dok su dje​ca od do​sa​de uda​ra​la jed​ni​ma o dru​ge. Tada bi vrap​ci po​le​tje​li iz
grm​lja.
 www.balkandownload.org

“Odi, Us​c​hi, odi li​je​po baki!” po​vi​če sta​ri​ja žena, a dje​voj​či​ca koja je sta​la is​pred nje​-
ga i za​us​ta​vi​la ga okre​ne se. I zid grob​lja bio je po​go​đen, ali je kuća s nad​svo​đe​nom ka​-
pi​jom, u či​jem je pri​zem​lju bio smje​šten po​greb​ni ured, iz​gle​da​la kao i pri​je. Nije bilo
ni​jed​ne pu​ko​ti​ne ni na žbu​ci ni na plo​či od crna stak​la s na​zi​vom tvrt​ke, a na ko​so​mu
kro​vu s us​prav​nim pro​zo​ri​ma nije ne​dos​ta​ja​la ni​jed​na plo​ča od škri​ljev​ca. Wal​ter okre​-
ne za​hr​đa​lo zvo​no, stre​se pra​ši​nu s jak​ne i za​ko​ra​či una​trag.
Kao da je sta​ja​la on​dje i če​ka​la, nje​go​va ses​tra ši​rom otvo​ri vra​ta i pro​go​vo​ri tiho,
go​to​vo daš​ću​ći u zra​ko​praz​no​mu pros​to​ru, u ko​je​mu vri​je​me kao da je neo​če​ki​va​no
sta​lo: “Zna​la sam, sa​nja​la sam to!” Lice joj oba​sja osmi​jeh. “Moje te pero za​šti​ti​lo!”
U jed​nom sa​blas​nom tre​nut​ku on ugle​da oče​vo lice, a ona sko​či sa stu​be u nje​go​vo
na​ru​čje. Sje​ne u ku​to​vi​ma nje​zi​nih oči​ju iz​gle​da​le su tam​ni​je, ra​me​na koš​ča​ti​ja. To​li​ko
je snaž​no za​vr​ti po zra​ku da joj ple​te​ni​ce po​le​te, a sam​te​ne pa​pu​če pad​nu na asfalt. Tek
što su obo​je po​vra​ti​li dah, on na​be​re nos i upi​ta je: “Kako to mi​ri​šeš, ha? Je l’ ti to plju​-
gaš?”
Is​pod ha​lji​ne s cvje​ti​ći​ma no​si​la je do​nji dio tre​nir​ke. Po​ka​že na pro​zor iz​nad plo​če
tvrt​ke Ukop Hess. “Ja ne”, od​go​vo​ri. “Ma​min fra​jer ima ro​đen​dan, sto osam​de​se​ti il
tako ne​što. Al već se na​cu​gao, tako da mu ne mo​raš čes​ti​tat. Hrče na fo​te​lji dok dru​gi
is​pi​ja​ju nje​gov Bols i po​pu​šit će mu sve ci​ga​re.” Ona sta​vi pr​ste u usta i iz​vu​če du​gač​ku
nit sive žva​ka​će gume. “Ho​ćeš pro​bat? Ima tek tje​dan dana i još je pri​lič​no me​ka​na. Po
noći je spre​mim u ča​ši​cu za jaje punu še​će​ra, tako da ga upi​je, pa opet bude slat​ka.”
On na​pra​vi gri​ma​su te obo​je sjed​nu na stu​bu. “Ško​la je još uvi​jek za​tvo​re​na, al mo​-
žda će se u ko​lo​vo​zu opet otvo​ri​ti”, nas​ta​vi brb​lja​ti. “Ci​je​li krov je oti​šao, je l’ mo​žeš to
za​mis​li​ti? Sad sama ne​što učim, naj​vi​še od sve​ga en​gle​ski. Prvo su doš​li Ame​ri, s ge​ni​-
jal​nim svin​gom, a sad su tu En​gle​zi. To je s jed​ne stra​ne loše jer su malo do​sad​ni, ri​jet​-
ko slu​ša​ju mu​zi​ku i go​vo​re ko čaj​ni​ci, kroz nos. Al čo​ko​la​da im je, na​rav​no, spec​ta​cu​-
lar!”
Dje​ča​čić koji se vo​zio ploč​ni​kom na za​hr​đa​lom bi​cik​lu na​glo za​ko​či i za​obi​đe nje​zi​-
ne ve​ze​ne pa​pu​če. “To sam ti i htje​la sa​vje​to​va​ti!” po​vi​če ona za njim i na​mig​ne bra​tu.
“Znaš da usko​ro idem na sje​ver? U je​dan sa​na​to​rij u Glüc​k​sbur​gu. Jest da mi se ka​šalj
po​pra​vio, al dok​tor Böh​mer kaže da će usko​ro bit više rud​ni​ka u po​go​nu nego pri​je
rata. uǝpoq :ɐpɐɹqo Jer mi smo mo​tor gos​po​dar​stva i onda će zrak opet bit ta​kav da
se vani neće moć vje​ša​ti veš.”
Ona pro​gu​ra pal​ce na no​ga​ma kroz rupe u sok​na​ma i po​nov​no ih uvu​če. “Dak​le, u
ratu smo ima​li do​bar zrak, to se mora priz​na​ti. Osim kad je sve go​rje​lo. Stal​no sam mo​-
gla do kra​ja udah​nu​ti, čak i po noći, i nije me više obli​je​vao znoj. Sama sebi sam iz​gle​-
da​la sa​svim zdra​va.” Iš​ču​pa malo tra​ve što je ras​la po​kraj stu​be i pos​pe njo​me nje​go​ve
pr​ste. “A ti? Imaš curu tamo gore? Kla​dim se da imaš! Je l’ do​bra?”
 Nje​zin se brat na​smi​je​ši i kim​ne. Ne pro​dub​lju​ju​ći temu, ona nag​ne gla​vu i po​ku​ša
na​pu​ha​ti ba​lon od žva​ka​će gume, ali bila je su​vi​še ži​la​va, tako da pro​izve​de samo pra​-
sak. Pri​tom sku​pi ple​te​ni​ce is​pod bra​de i oči joj se odjed​nom nav​la​že, a usne sta​nje.
“To s ta​tom je groz​no, je l’? Ni​sam mo​gla ni za​mis​lit da će mi ne​dos​ta​ja​ti. Je l’ ti mama
uop​će pos​la​la te​le​gram? Više ni sama ne znam, sve je bilo tako zbr​ka​no. Znaš, is​tog tog
dana su iz po​dru​ma is​ko​pa​li mog pri​ja​te​lja, Mic​kyja Ber​ga, sje​ćaš ga se? Onog ko​jem si
pok​lo​nio ku​ti​ju s ala​tom Trix. Bio je jako drag, sva​ko ju​tro smo išli za​jed​no u ško​lu.
Uvi​jek sam mu mo​ra​la dr​žat na​oča​le kad se tu​kao da bi me obra​nio. I onda su ga is​ko​-
pa​li lo​pa​ta​ma, a on je i da​lje sje​dio na klu​pi, sav bi​jel od kre​ča i bez na​oča​la. Iz​gle​dao je
ko sta​rac.” Ona šmrc​ne, pro​gu​ta sli​nu i isp​lju​ne žva​ka​ću u tra​vu. On je za​gr​li i pri​vu​če
sebi. Nje​zi​ne suze pa​da​le su na nje​go​vu jak​nu i ko​tr​lja​le se niz im​preg​ni​ra​no plat​no.
Neko su vri​je​me šu​tje​li i gle​da​li pre​ko hrpa raz​ru​še​nih ope​ka pre​ma bol​ni​ci. S Le​ni​na
raz​djelj​ka i ple​te​ni​ca str​ša​le su tan​ke, meke vla​si koje su ga go​li​ca​le po vra​tu, a na uli​ci
je bilo tako tiho da je čuo nje​zin dah, tiho zvi​žda​nje is​pod pr​s​ne kos​ti.
“Daj, os​ta​ni ov​dje”, na​po​s​ljet​ku mu reče i usek​ne se. “Na sve stra​ne tra​že ru​da​re.
Do​bro ćeš za​ra​đi​vat i do​bit ćeš do​dat​nu hra​nu, čak i mas​lac i svje​že mli​je​ko, a ne samo
ovo u pra​hu. Ru​dar​ska za​dru​ga će ti dat stan, pa bi mo​gli za​jed​no sta​no​vat. Ja bi spre​-
ma​la, pra​la rub​lje i pra​vi​la ti sen​dvi​če s mas​la​cem. Snaž​na sam, znaš, i na​po​kon bi se
mak​nu​la od de​be​log. Ma joj, i s ta​tom je bilo gad​no, al ovaj...”
“Kako to?” upi​ta Wal​ter, odvo​ji gor​nji dio ti​je​la i po​gle​da je. “Što radi? Je l’ te tuče?
Il’ pip​ka?”
Leni grok​ne. “Ma da, samo nek pro​ba! Za​ri​la bi mu ku​hinj​ski nož u gu​zi​cu. Ne, ma
jed​nos​tav​no je odu​ran, znaš već. Kad jede, mljac​ka ko svi​nja, mast mu kap​lje s bra​de, a
kad uđeš u ku​pa​oni​cu, sto​ji do​po​la spu​šte​nih hla​ča i bu​lji u svo​ju ka​ki​cu. Osim toga
ima neku ku​ti​ju u koju spre​ma sa​to​ve i pr​ste​nje umr​lih, za​mis​li samo! Za​što bi ih po​-
ko​pao s nji​ma, kaže uvi​jek, crvi ne nose na​kit. Mili Bože!”
Ona po​dig​ne po​gled pre​ma nje​mu, is​pre​ple​te pr​ste s nje​go​vi​ma i upi​ta ga tiho, go​-
to​vo pla​ho: “Kol​ko os​ta​ješ?” On sleg​ne ra​me​ni​ma. “Ovi​si o tome kako voze vla​ko​vi.
Tamo gore imam po​sao, Leni, i neće mi za​uvi​jek ču​va​ti mjes​to. Ali kad bu​deš otiš​la na
li​je​če​nje, moći ćemo duže biti za​jed​no, obe​ća​vam. Glüc​k​sburg nije na kraj svi​je​ta. Doći
ću po tebe trak​to​rom i po​ka​zat ću ti ima​nje i ži​vo​ti​nje i sve os​ta​lo. Mo​žda su i odu​ze​te
ko​nje već vra​ti​li.”
Ona na​pra​vi iz​raz lica kao da joj sun​ce sja u oči. “Daj, čo​vje​če, ne raz​go​va​raj sa
mnom ko da sam klin​ka! Još malo pa ću tri​na​est! I već sam jed​nom bila za​ljub​lje​na i
smo​či​la sam ci​je​li jas​tuk su​za​ma. Bio je tu je​dan cap​ta​in, Da​vid Re​eve, da znaš kako je
bio li​jep! Yo​ung lady, čes​to je go​vo​rio, take care, yo​ung lady. Imao je i žva​ke s oku​som
ja​go​de i uvi​jek čis​te nok​te na ru​ka​ma. Ali pre​bo​lje​la sam ga. Svi​jet nam ni​šta ne du​gu​je,
 www.balkandownload.org

znaš, a naj​ma​nje ro​man​ti​ku. Jed​nom ću mo​žda po​lju​bit ne​kog mu​škar​ca, je​dan je​di​ni
put, da pro​vje​rim kako je to, a kad za​vr​šim ško​lu, otić ću u čas​ne.” Ona ga uda​ri lak​tom
u bok, obu​je pa​pu​če i ra​zvu​če usne u ši​rok osmi​jeh. “Bi li me mo​žda ti po​lju​bio, ha?
Ma daj, haj​mo gore. Usko​ro će klo​pa.”
U pri​zem​lju uske kuće na zid su bili nas​lo​nje​ni li​je​so​vi raz​li​či​tih boja, dok su ce​du​lje
s ci​je​na​ma vi​sje​le na kri​že​vi​ma. Iza ure​da u ko​jem je sta​jao pi​sa​ći stroj Ad​ler stu​be su
vo​di​le do vra​ta s mut​nim stak​lom na pr​vo​me katu. Liš​će fi​ku​sa u hod​ni​ku blis​ta​lo je
ot​pri​li​ke jed​na​ko ula​šte​nim sja​jem kao i li​no​le​um, ali dnev​ni bo​ra​vak, u ko​je​mu je naj​-
ma​nje dva​de​set lju​di sje​di​lo i po​lu​glas​no raz​go​va​ra​lo, bio je pun dima. Zas​to​ri su se žu​-
tje​li. Nje​go​va ses​tra po​ka​že na će​la​va mu​škar​ca u nas​lo​nja​ču po​kraj pro​zo​ra. Bra​da, is​-
pod koje se na​di​mao go​lem tr​buh, klo​nu​la mu je na prsa, ruke je dr​žao u kri​lu i oči​-
gled​no je spa​vao. Dok je di​sao, vrh rup​či​ća u gor​nje​mu dže​pu sa​koa po​mi​cao se, a pa​lac
mu se tr​zao. “Eto, to ti je on”, šap​ne ona. Ne​ko​li​ko se gos​ti​ju okre​ne. “Ma​mi​na zlat​na
gu​ska.”
Nisu samo mu​škar​ci pu​ši​li ci​ga​re, nego i ne​ko​li​ko žena, i svi su pili vino uz do​ru​čak;
na sto​lu je sta​ja​la tr​bu​šas​ta zdje​la za punč od gra​nat​no cr​ve​na stak​la. Wal​ter nije poz​na​-
vao ni​kog osim gos​po​di​na Mo​rit​za, sta​ro​ga kro​ja​ča iz Kraf​t​stra​sse, te mu pru​ži ruku i
nag​ne se na​pri​jed kako bi ra​za​brao nje​gov sr​dač​ni poz​drav, koji je zbog bo​les​ti grla iz​-
go​vo​rio šap​tom. Krh​ki star​čić opi​pa jak​nu nje​go​ve odo​re i Wal​ter mu je upra​vo na​mje​-
ra​vao objas​ni​ti nje​zi​no po​dri​je​tlo, kada u pros​to​ri​ju uđe maj​ka.
Još pu​naš​ni​ja no pri​je rata, ima​la je na​šmin​ka​ne usne i on​du​li​ra​nu tam​nu kosu. U
prvi ga mah nije pri​mi​je​ti​la, ili se ba​rem tako či​ni​lo. Trep​ta​la je zbog dima. Pre​ko cr​ve​-
ne ha​lji​ne bez ru​ka​va ukra​še​ne bi​ser​nim bro​šem no​si​la je bi​je​lu pre​ga​ču. “Os​lo​bo​di​te
sre​di​nu sto​la!” reče. U ru​ka​ma je dr​ža​la ve​lik pla​danj za pos​lu​ži​va​nje s hr​ska​vo pe​če​-
nim ko​ma​di​ma pi​le​ti​ne i pa​ni​ra​nim odres​ci​ma. Dok su gos​ti po​mi​ca​li ša​li​ce, čaše i pe​-
pe​lja​re te ras​tva​ra​li ubru​se, Leni ga uhva​ti is​pod ruke i reče: “Po​gle​daj​te samo, gos​po​đo
Ur​ban, koga nam do​vo​dim!”
Ali maj​ka ne po​dig​ne po​gled, nego prvo od​lo​ži pla​danj i Wal​ter, te​ško gu​ta​ju​ći, u
tom tre​nut​ku shva​ti da ga je već odav​no pri​mi​je​ti​la. Iako joj je bilo tek če​tr​de​set pet
go​di​na, koža na vra​tu klo​nu​lo joj je vi​sje​la. To​bo​že us​tuk​nuv​ši, ši​rom otvo​ri usta. U
tom iz​ne​na​đe​nom iz​ra​zu po​dig​nu​tih obr​va čelo joj je dje​lo​va​lo još niže, a te​atral​ni plje​-
sak ru​ka​ma pu​nim zlat​na na​ki​ta bol​no pro​tre​se Wal​te​ra; obuz​me ga osje​ćaj da je to
samo još jed​na pred​sta​va za gos​te. Tam​no pa​pe​rje ras​lo joj je nad ku​to​vi​ma usa​na, a cr​-
no​sme​đe oči bile su hlad​ne, kao i uvi​jek; nije se mo​gao ogle​da​ti u nji​ma.
“Ma nije valj​da! Ot​kud sad on?” na​po​s​ljet​ku reče i na​pra​vi mjes​ta ženi koja je iz ku​-
hi​nje do​no​si​la zdje​le pune sa​la​te. “Je l’ se nisi mo​gao naj​a​vi​ti?”
I koža na nad​lak​ti​ca​ma već joj je bila ne​rav​na i mlo​ha​va. Po​mak​nuv​ši sto​lac s cvjet​-
nim uzor​kom, pro​uči sina od gla​ve do pete. Iz​gle​da​lo je da joj se na tre​nu​tak svi​dje​lo
ono što vidi; noš​nje, li​vre​je i odo​re uvi​jek su joj bile “feš” i “šik”. Za​bav​lje​no se smje​ška​-
ju​ći, gric​ka​la je unu​tar​nju stra​nu us​ni​ce. Ali po​tom sta​vi ruke na bo​ko​ve, od​mah​ne gla​-
vom os​vr​ću​ći se po pros​to​ri​ji u ko​joj više nije bilo ni​jed​nog slo​bod​nog stol​ca i pros​te​-
nje kro​za zube: “O, čo​vje​če, kamo ćemo sad nje​ga smjes​ti​ti? Još jed​na usta više za na​-
hra​ni​ti...”
Net​ko se na​smi​je, us​nu​li se do​ma​ćin trg​ne i otvo​ri na​te​če​ne kap​ke, a Wal​ter, koji je
upra​vo htio pri​ći maj​ci, spus​ti ruke. Po​gled joj je vr​lu​dao i iz​bje​ga​vao nje​gov, u uto​ri​ma
na čelu blis​tao joj je znoj. On uz smi​je​šak frk​ne kroz nos, bla​go po​tap​ša ses​tru i okre​ne
se. Ulaz​na vra​ta još su bila otvo​re​na, stu​bi​štem je odje​ki​va​la zvo​nja​va tra​mva​ja koji je
vu​kao pri​ko​li​cu punu šute čiji su ko​ta​či škri​pje​li u oku​ci.
Na rubu no​gos​tu​pa dje​ca su se igra​la ča​hu​ra​ma me​ta​ka i šrap​ne​li​ma koje su pos​la​ga​-
li po​put pri​bo​ra za jelo. Leni ši​rom otvo​ri pro​zor, nag​ne se pre​ko ruba i vik​ne za njim.
Ali on je više nije ra​zu​mio. Usko​čiv​ši u tra​mvaj, mah​ne.

Pše​ni​ca je bila go​to​vo zre​la, nebo pla​vo. Las​ta​vi​ce su le​tje​le na ve​li​koj vi​si​ni. Za​pa​nju​ju​-
će mno​go kra​va pas​lo je na li​va​da​ma duž Eide​ra. Osim onih s cr​nim mr​lja​ma, pa​smi​ne
Hol​s​te​in, bilo ih je i cr​ven​kas​tih nor​dij​skih, krat​ko​ro​gih. Zrak po​nad cvi​je​ća svje​tlu​cao
je od kri​la in​se​ka​ta, pod smre​ka​ma u par​ku sta​ja​le su nove koš​ni​ce, a ne​ka​daš​nji vje​tro​-
kaz koji je cvi​lio na tor​nju vlas​te​lin​ske kuće za​mi​je​ni​la je bri​tan​ska zas​ta​va.
Auto​bus se za​us​ta​vi is​pred ko​njuš​ni​ce, na koju su rad​ni​ci upra​vo stav​lja​li nov krov.
Zvuk dr​ve​nih žli​ca, ko​ji​ma su uda​ra​li po tr​sti​ci obli​ku​ju​ći je, odje​ki​vao je među zi​do​vi​-
ma; sječ​ka koja je le​ža​la po​svu​da pra​ši​la se pri sva​kom ko​ra​ku. Ne​ka​daš​nja pros​to​ri​ja
pljes​ni​vih zi​do​va na​mi​je​nje​na pri​pre​mi stoč​ne hra​ne bila je sru​še​na. Wal​ter baci po​gled
kroz otvo​re​na vra​ta ko​vač​ni​ce. U dim​nja​ku nad og​nji​štem, pod bi​je​lim slo​jem pe​pe​la,
ti​nja​la je šaka ug​lje​na i u di​mo​vo​du je vi​sje​la na​če​ta traj​na ko​ba​si​ca, ali nig​dje nije bilo
ni​ko​ga.
Gaz​din​sku kuću kra​si​la je ske​la. Ižli​jeb​lje​ni stu​po​vi ulaz​no​ga tri​je​ma i grb s pas​tu​-
hom is​pod pre​kri​že​nih sr​po​va bili su ob​nov​lje​ni, pro​pu​ca​ni pro​zo​ri ima​li su nova
okna, re​bra na kap​ci​ma bila su svje​že obo​je​na u ze​le​no. Po​kraj stu​ba cvje​ta​le su ruže,
sljez i ko​ko​tić. Wal​ter po​dig​ne te​šku alku i pus​ti je da pad​ne na vra​ta. No iako je neg​dje
na pr​vo​me katu klo​po​tao pi​sa​ći stroj, nit​ko mu ne otvo​ri.
Pro​šav​ši kroz sje​nu lipe u dvo​ri​štu, za​ko​ra​či u sta​ju za kra​ve. Ne​ko​li​ko rad​ni​ka, vje​-
ro​jat​no vo​do​ins​ta​la​te​ra, pri​č​vr​š​ći​va​lo je po​nik​la​ne ci​je​vi na zi​do​ve i is​pod stro​pa. Ve​li​-
ka je pros​to​ri​ja bila praz​na; je​di​no je u bok​su za bi​ko​ve sta​ja​la jed​na ži​vo​ti​nja, bel​gij​sko
pla​vo go​ve​do svi​je​tlih tre​pa​vi​ca. Ona​ko dug, ši​ro​kih leđa i mi​ši​ća​vih bo​ko​va, vje​ro​jat​-
no je te​žio dvos​tru​ko više no obič​ni bi​ko​vi. Za nju​šku su mu se za​li​je​pi​le me​ki​nje i tiho
 www.balkandownload.org

je sop​tao dok ga je Wal​ter če​škao po ču​per​ku pi​ta​ju​ći rad​ni​ke zna​ju li gdje je Tha​mling.
Na ta​va​nu pu​nom si​je​na pi​ju​ka​le su mla​de las​ta​vi​ce.
Nit​ko nije znao gdje je upra​vi​telj. Wal​ter se usp​ne svje​že is​te​sa​nim vanj​skim stu​ba​-
ma, na či​jim su se ru​ko​hva​ti​ma na sun​cu su​ši​le ča​ra​pe i ko​šu​lje, i uđe u mu​zar​ske pros​-
to​ri​je. U hod​ni​ku je bilo go​to​vo sa​svim mrač​no i uza​lud​no je okre​tao pre​ki​dač po​kraj
vra​ta, jer u za​hr​đa​lo​mu grlu nije bilo ža​ru​lje. No net​ko u tom tre​nut​ku poč​ne va​ri​ti is​-
pod nje​ga i kroz pro​ci​je​pe iz​me​đu pod​nih da​sa​ka bljes​ne dre​ča​vo​pla​vo svje​tlo, tako da
us​pi​je naz​re​ti so​bič​ke u ko​ji​ma se ne​koć spa​va​lo, a koji su u me​đu​vre​me​nu pre​tvo​re​ni
u skla​di​šta za re​gis​tra​to​re i spre​mi​šta. I po​kraj nje​go​va ne​ka​daš​nje​ga kre​ve​ta sve do
krov​ne ko​si​ne bile su nas​la​ga​ne škri​nje i kar​ton​ske ku​ti​je, noć​ni or​ma​ri​ći bez la​di​ca, la​-
vo​ri i vr​če​vi za umi​va​nje te je​dan ok​vir bi​cik​la.
Pla​men va​re​nja puc​ke​tao je, niti pa​uči​ne sre​br​nas​to su blis​ta​le i on na tren zas​ta​ne
is​pred pre​grat​ka u ko​jem je bo​ra​vio Fi​ete te pro​mo​tri sli​ke na zidu. Bili su to iz​res​ci iz
no​vi​na i ilus​tri​ra​nih ča​so​pi​sa: jed​na po​lu​na​ga ple​sa​či​ca, si​lu​eta ne​kog pjes​ni​ka ili fi​lo​-
zo​fa s konj​skim re​pom, ham​bur​ška luka noću.
Pod stro​pom je i da​lje vi​sje​la ko​ša​ri​ca u ko​joj je uvi​jek ču​vao za​li​hu od ne​ko​li​ko ja​-
bu​ka, na si​gur​nom od mi​še​va. Wal​ter za​ko​ra​či pre​ko pra​ga.
Ma​dra​ci is​pu​nje​ni mor​skom tra​vom bili su nas​la​ga​ni uvis, te se zid​ni or​mar dao
otvo​ri​ti samo za pe​dalj. Kada je po​seg​nuo u mrak, za​pah​ne ga vonj kam​fo​ra i uže​gle
mli​ječ​ne mas​ti, na što ne​ho​ti​ce za​žmi​ri. Li​me​no po​su​đe za​zve​či, jed​na se knji​ga pre​vr​-
ne i on odjed​nom pod ja​go​di​ca​ma pr​sti​ju osje​ti rad​ni pu​lo​ver svo​je​ga pri​ja​te​lja, ru​pi​-
čast, od gla​ča​la iz​o​bli​če​nih ra​me​na, i iz​vu​če ga.
Mač​ka gos​po​đe Is​bah​ner pro​tr​či dvo​ri​štem, šoj​ka kre​šta​li​ca po​le​ti iz kroš​nje lipe. U
pros​to​ru među sta​ja​ma, među zi​do​vi​ma od ope​ke, odjek​ne zvuk mo​to​ra, a obla​nja​ni
ru​ko​hvat vanj​skih stu​ba la​ga​no za​ti​tra kada se Tha​mling po​ja​vio iza ugla na ze​le​nom
la​ki​ra​nom trak​to​ru s nat​pi​som “John De​ere”. Uko​so pos​tav​ljen okre​tač si​je​na koji je
vu​kao za so​bom bio je dug pri​bliž​no pet me​ta​ra, a vr​ho​vi ro​to​ra u obli​ku pa​uko​vih
nogu blis​ta​li su na sun​cu. Sta​rac zak​lo​ni lice ru​kom i vik​ne: “Nije li to naš Ata? Sun​ca
mi, zna​či os​tao si živ i zdrav?”
Dok je zrak tre​pe​rio iz​nad pok​lop​ca mo​to​ra i oko​mi​te is​puš​ne ci​je​vi, on str​pa ključ
u džep na pr​si​ma kom​bi​ne​zo​na, pre​ko​ra​či spoj​ku pri​ko​li​ce i pru​ži ruku Wal​te​ru. Oči
su mu su​zi​le od vje​tra ko​jem je bio iz​lo​žen ti​je​kom vož​nje, bi​je​li br​ko​vi pod no​som žu​-
tje​li su mu se od ni​ko​ti​na. “Malo si mr​šav, al eto... Več ćemo mi tebe opet uhra​ni​ti.”
Po​gled mu pad​ne na pu​lo​ver pre​ba​čen pre​ko Wal​te​ro​ve ruke.
“Kras​no sra​nje, to s ma​lim, ha? Čo​vje​če, uvi​jek su mu se po gla​vi mo​ta​le samo bu​da​-
la​šti​ne. Al što će ti sva pa​met ako nisi mu​dar? Dođi, kru​lji mi u že​lu​cu, haj​mo ne​što
po​jes​ti.”
 Pro​đu po​kraj otvo​re​no​ga svinj​ca, u ko​jem su, iz​gle​da, opet svi bok​so​vi bili puni.
Tha​mling otvo​ri vra​ta na za​bat​noj stra​ni gaz​din​ske kuće i obo​ji​ca ope​ru ruke nad su​-
do​pe​rom. U ku​hi​nji je sve iz​gle​da​lo ne​pro​mi​je​nje​no te je, kao uvi​jek lje​ti, bilo ugod​no
svje​že. Tha​mling na​pu​ni vrč vo​dom iz sla​vi​ne, pos​ta​vi na stol bocu ki​mo​va​če i dvi​je
čaše te do​ne​se iz smoč​ni​ce hljeb kru​ha, ko​mad šun​ke i dim​lje​nu je​gu​lju. Na​kon što je
Wal​ter uzeo ta​nju​re i je​da​ći pri​bor iz or​ma​ra, sjed​nu za stol i pri​onu na jelo.
Kroz vi​so​ka sta​bla samo je malo sun​če​ve svje​tlos​ti pro​di​ra​lo u pros​to​ri​ju, u ko​joj je
sa stro​pa vi​sje​la spi​ral​na ljep​lji​va vrp​ca puna muha. Nisu sve bile mr​tve; tu i tamo po​-
mak​nu​la bi se koja no​ži​ca ili koje kri​lo i po​vre​me​no se čulo očaj​nič​ko zu​ja​nje. Po​tom
bi sve po​nov​no utih​nu​lo, uz iz​nim​ku ku​ca​nja sto​je​će​ga sata. Sta​rac se bla​go na​smi​je​ši
pri​mi​je​tiv​ši kako Wal​ter stal​no iz​no​va nju​ši na​mir​ni​ce, čak i mas​lac, i pal​cem skup​lja
mr​vi​ce. Za​tim ra​si​je​če ne​ko​li​ko žu​tih ja​bu​ka od pret​hod​ne go​di​ne i ras​po​di​je​li ko​ma​-
di​će na oba ta​nju​ra.
I on je dje​lo​vao mr​ša​vi​je, oči su mu po​či​va​le u sje​no​vi​tim dup​lja​ma, no ruke su mu
bile jed​na​ko krup​ne kao i pri​je. Ča​ši​ca za ra​ki​ju iz​gle​da​la je si​ćuš​no iz​me​đu nje​go​vih
pr​sti​ju. Is​ka​piv​ši je, la​ga​no zas​te​nje i još ju jed​nom na​pu​ni. Pri​tom je pro​ma​trao park u
ko​je​mu su pas​le os​tri​že​ne ovce, a dvo​ji​ca en​gle​skih čas​ni​ka sje​di​la su za ka​me​nim sto​-
lom is​pod tise. Nji​ho​ve kape i šta​po​vi s dr​š​ci​ma od bje​lo​kos​ti le​ža​li su po​kraj njih na
klu​pi. “Sva​ka je šlja​ka bo​lja od rata, je l’ tako? Što god da si do​ži​vio, bit će ti dos​ta do
kra​ja ži​vo​ta, vi​djet ćeš. Ko​li​ko imaš go​di​na, dva​de​set?”
Pu​nih usta, Wal​ter od​mah​ne gla​vom žva​ču​ći i gu​ta​ju​ći, a sta​rac iz​va​di zgu​žva​nu ku​-
ti​ju ci​ga​re​ta. “Tek osam​na​est? Vrag ih sve od​nio!” Mje​de​no klat​no u kutu zas​ta​ne i na​-
kon iz​ne​nad​na zvr​n​da​nja zup​ča​ni​ka, ta​ko​zva​nog uda​ha sata, us​li​je​de dva ot​ku​ca​ja. “A
eto”, pro​mrm​lja i sta​vi ci​ga​re​tu Ches​ter​fi​eld u usta, “ve​ći​nu ih je već od​nio...”
Sat je i da​lje ku​cao, a u dvo​ri​šte se do​ve​ze ka​mi​on i zas​ta​ne is​pred svinj​ca. Iz vo​zač​ke
ka​bi​ne is​ko​če če​tvo​ri​ca voj​ni​ka i još jed​nom to​li​ko njih iz dži​pa koji je sti​gao ne​tom
pos​li​je i čija je du​gač​ka straž​nja an​te​na bila za​ve​za​na za pred​nje vje​tro​bran​sko stak​lo.
Mu​škar​ci na​vu​ku ru​ka​vi​ce i nas​lo​ne na uto​var​nu po​vr​ši​nu ne​ko​li​ko de​be​lih mos​ni​ca
sa za​ku​ca​nim le​tvi​ca​ma, a po​tom nes​ta​nu u sta​roj zgra​di s otvo​ri​ma za zrak u obli​ku
kri​ža. Iz ra​di​oapa​ra​ta do​pi​ra​la je džez-glaz​ba, zvu​ko​vi tru​be. Ne​du​go po​tom kroz vra​ta
do​tje​ra​ju malo krdo pje​ga​vih svi​nja spu​ta​nih pred​njih nogu. Dok su ih jed​ni gru​bo boli
vi​la​ma i kol​ci​ma, dru​gi su ih pov​la​či​li za uši uz str​mu ram​pu. Kada se jed​na ži​vo​ti​nja
po​s​kliz​nu​la na uma​za​no​me dr​ve​tu i po​vuk​la jed​nog voj​ni​ka sa so​bom na asfalt, tako da
je sle​tio među te​ška tje​le​sa, Tha​mling se okre​ne na dru​gu stra​nu.
Smi​jeh os​ta​lih voj​ni​ka nad​gla​sa sk​vi​ku ži​vo​ti​nja, a on is​puh​ne dim i reče: “Znam
što sam vam obe​ćao i od​mah bih te po​nov​no za​pos​lio. Nije bilo po​uz​da​ni​jeg rad​ni​ka
od tebe. Ali ja ov​dje više ne od​lu​ču​jem. Pro​izvo​di​mo još go​to​vo samo za sa​vez​ni​ke, a
 www.balkandownload.org

oni sve pre​ba​cu​ju na stro​je​ve. Kad po​mis​liš da do slje​de​ćeg pro​lje​ća tre​ba​mo ima​ti tris​-
to pe​de​set kra​va, onda to i nije tako glu​po. Tre​ba​li bi​smo bez​broj struč​ne rad​ne sna​ge i
na​pla​ća​li bi​smo im se do be​svi​jes​ti... Bo​lje jed​nom žes​to​ko inves​ti​ra​ti.”
Čas​ni​ci vani za sto​lom lis​ta​li su is​pra​ve, a Wal​ter ot​pi​je gut​ljaj i uz​vra​ti: “Tris​to pe​-
de​set kra​va? I usto još sva te​lad sva​ke go​di​ne? Ali gdje bi svi oni pas​li, gos​po​di​ne Tha​-
mling? Brže bi po​žde​ra​li tra​vu nego što bi mo​gla na​ras​ti.”
Sta​rac sjet​no kim​ne. “I ja sam to po​mis​lio. Ali one jed​nos​tav​no ci​je​le go​di​ne sto​je u
šta​li i do​bi​va​ju do​dat​nu si​la​žu koja se ku​pu​je u Juž​noj Afri​ci; bar za​sad tako ide. Tele se
samo s po​mo​ću ko​lo​tu​ra ili car​skim re​zom, a ove mo​der​ne mu​zar​ske stro​je​ve može pri​-
klju​či​ti sva​ki idi​ot. Da vi​diš kak​ve ra​fi​ni​ra​ne ven​ti​le za pod​tlak ima​ju, čo​vje​če... Ni​je​-
dan vr​hun​ski mu​zar ne bi se sna​šao s nji​ma. Već sad se to radi vani, na iz​dvo​je​no​me
ma​ju​ru.”
Wal​ter is​ka​pi ra​ki​ju, na​pra​vi gri​ma​su i za​gle​da se pred sebe. Tek sada pri​mi​je​ti da se
u ku​hi​nji ipak ne​što pro​mi​je​ni​lo: po​kraj jef​ti​na ra​di​opri​jam​ni​ka sta​jao je crn te​le​fon za
čiji je broj​ča​nik bila pri​č​vr​š​će​na bra​va. Jed​na muha pre​le​ti stol, sle​ti na rub ta​nju​ra i
nes​ta​ne u špi​cas​toj je​gu​lji​noj gla​vi, a on sta​vi pr​ste pre​ko ča​ši​ce kada mu je upra​vi​telj
na​mje​ra​vao uli​ti još ra​ki​je.
“Ma kras​no”, reče sla​baš​nim gla​som, “onda sam tri go​di​ne uza​lud​no učio kod vas,
ne? Sve ono bu​ba​nje ni za što.” Po​če​še se po bra​di. “Naj​bo​lje da se od​mah vra​tim u
Ruhr. Tamo tra​že ko​pa​če i me​tal​ce i ne pla​ća​ju loše. Mno​gi su se rud​ni​ci već opet otvo​-
ri​li.”
Tha​mling kim​ne, otvo​ri la​di​cu sto​la i iz​va​di ce​du​lji​cu. “Nema rata bez mli​je​ka, uvi​-
jek se pri​je go​vo​ri​lo, sje​ćaš se? Još malo pa će se go​vo​ri​ti nema mli​je​ka bez rata. Ima​nja
se me​đu​sob​no ko​lju i na kra​ju će pre​os​ta​ti samo tvor​ni​ce. Al po​tra​jat će još neko vri​je​-
me dok se to ne do​go​di, mom​če. Ma​nji po​go​ni ne mogu si za​sad pri​ušti​ti stro​je​ve i
hlad​nja​če, tako da i da​lje ruč​no muzu. A na taj na​čin se i kra​ve šte​de. Ov​dje sva​ki tje​-
dan mo​ra​mo am​pu​ti​ra​ti vi​me​na. To se pri​je nije do​ga​đa​lo.”
On is​praz​ni čašu i gur​ne Wal​te​ru ce​du​lju pre​ko sto​la. “Evo, vidi. Uvi​jek mo​žeš u
rud​nik”, nas​ta​vi. “Pa​uly je moj sta​ri pri​ja​telj, bili smo za​jed​no u pr​vom ratu, u la​za​re​tu.
Fin mo​mak, uvi​jek se tru​dio na​pa​kos​ti​ti oni​ma iz RNST-a. Za​pra​vo uz​ga​ja ka​sa​če, pra​-
ve po​bjed​nič​ke ko​nje, al ima i tri​de​set pet mli​ječ​nih kra​va i hit​no tra​ži brač​ni par mu​-
za​ra. Pi​tao me poz​na​jem li koga i re​kao sam mu za tebe. ‘Ako se vra​ti živ i zdrav, on bi
bio pra​vi za tebe’, re​kao sam mu. ‘Sa​vjes​tan je i jako čist, zovu ga Ata...’ Tre​bao bi mu se
oti​ći pred​sta​vi​ti. Naj​bo​lje idi od​mah, pri​je nego što dok​lip​še još iz​bje​gli​ca ili po​vrat​ni​-
ka, pa pla​će poč​nu pa​da​ti. Mo​žeš uze​ti moja kola.”
Wal​ter pri​đe pro​zo​ru, uz koji je bilo ne​što svje​tli​je. “Ima​nje Fa​hrens​tedt kod Bök​-
lun​da, Spi​el​kop​pel 7, br​zo​glas 230” pi​sa​lo je na ce​du​lji. Pro​tr​lja se po le​đi​ma i reče:
“Brač​ni par mu​za​ra? Ali ja ne​mam ženu, ta to valj​da zna​te.”
Sta​rac us​ta​ne, za​če​pi bocu ra​ki​je, od​lo​ži ta​nju​re u su​do​per. “Onda se ože​ni!” od​vra​-
ti. “Ima ih kol​ko ti srce želi. Ve​ći​na ih ima mr​tvog muža i je​dva če​ka​ju.”
On odre​že ve​lik ko​mad kru​ha i za​mo​ta ga s kra​jem šun​ke u čist ru​bac, koji mu gur​-
ne pre​ko sto​la. “Ona mala s ko​jom si bio zi​mus, kako se ono zva​la, Li​sbeth, Lisa ili
kako već, bila je do​bra, muz​la je tu s dru​gim že​na​ma. Dr​ska za po​lu​dit i uvi​jek s ci​ga​re​-
tom u us​ti​ma, ali brža i te​me​lji​ti​ja od mu​ških. Nju ti zgra​bi. Sad radi ko ko​no​ba​ri​ca u
Ki​elu, u jed​noj od onih rupa za mor​na​re.”
Mah​nuv​ši gla​vom, otvo​ri vra​ta. “Haj​de, mom​če, opet mo​ram na si​je​no, dok je još
to​plo. Uzmi još koju ja​bu​ku. Auto je u šta​li.”
Bal​kan​Dow​nlo​ad

Ma​ka​dam​sku ces​tu iz​me​đu po​lja raz​ro​va​le su ten​kov​ske gu​sje​ni​ce. Po​gle​dav​ši u zr​ca​lo,

Wal​ter ugle​da samo pra​ši​nu što se di​za​la iza vo​zi​la. Mo​tor VW bube voj​nič​ko ze​le​ne
boje s de​be​lim gu​ma​ma s uto​ri​ma i po​go​nom na sva če​ti​ri ko​ta​ča tan​dr​kao je po​put
trak​to​ra dok se po​la​ko vo​zio oba​lom Eide​ra. Tam​na voda, u ko​joj se zr​ca​li​lo nebo s tu i
tamo ko​jim obla​kom, tro​mo je tek​la. Roda u tra​vi na oba​li za​ba​ci gla​vu, iz​bo​či vrat i
zak​le​pe​će cr​ve​nim klju​nom.
Us​pev​ši se uz bre​žu​ljak, pre​si​je​če pro​ri​je​đe​nu bu​ko​vu šumu. Bi​je​li i sme​đi os​ta​ci
skr​še​nih sta​ba​la str​ša​li su iz sjen​ki. Neka su de​bla po​ug​lje​nje​la, u dru​ga su se za​bi​le kr​-
ho​ti​ne gra​na​ta, ali u kra​te​ri​ma bom​bi već je po​nov​no ras​la ma​ho​vi​na. Rad​ni​ci u pla​voj
rad​noj odje​ći We​hr​mac​h​ta sje​di​li su na rudu se​ljač​kih kola, ru​ča​li i na​pad​no gle​da​li za
njim. Je​dan uba​ci šaku ze​le​nja u lo​nac koji se pu​šio na va​tri. U tra​vi je le​ža​lo kr​va​vo ze​-
čje krz​no.
Pod svje​tlom u ale​ji nad​svo​đe​noj vi​so​kim sta​bli​ma nje​go​ve su ruke na uprav​lja​ču
dje​lo​va​le bli​je​do. Na rubu šume za​us​ta​vi bubu i uga​si mo​tor. Iz​me​đu po​ko​še​nih li​va​da
na ko​ji​ma je si​je​no već bilo skup​lje​no grab​lja​ma u du​gač​ke ot​ko​se ces​ta je vi​ju​ga​la niz​-
br​do do pris​ta​ni​šta za ske​lu. Dvi​je žene s bi​cik​li​ma če​ka​le su on​dje pro​ma​tra​ju​ći te​sa​re
koji su ra​di​li na ske​let​noj dr​ve​noj kons​truk​ci​ji po​go​đe​ne kuće. Novo je drvo bilo cr​-
ven​kas​to, svje​že kapi smo​le mjes​ti​mič​no su svje​tlu​ca​le na sun​cu, a na slje​me​nu je sta​jao
ukras​ni vi​je​nac od je​lo​vih gra​na koji je obi​lje​ža​vao sve​ča​no stav​lja​nje kuće pod krov. S
nje​ga su vi​sje​le raz​no​boj​ne vrp​ce.
Gla​ve žena po​kri​va​li su rup​ci sve​za​ni u čvor na čelu i dok su brb​lja​le i smi​ja​le se, oči​-
gled​no ko​men​ti​ra​ju​ći mla​de, po​lu​go​le rad​ni​ke, ske​la im se pri​bli​ža​va​la s dru​ge oba​le
ka​na​la. Je​dan dio ogra​de ne​dos​ta​jao je, okna na kor​mi​lar​ni​ci bila su raz​bi​je​na, iz​re​še​ta​-
ni bi​je​li zi​do​vi već su po​če​li hr​đa​ti po ru​bo​vi​ma. Mo​tor je me​đu​tim iz​gle​dao nov i je​-
dva ga se čulo. I zvo​no je bilo dru​go, ma​nje, i blis​ta​lo je kao ula​šte​no. S boč​nog stu​pa
po​nov​no je vi​sje​la pla​va op​ćin​ska zas​ta​va sa sre​br​nim liš​ćem lo​po​ča.
 www.balkandownload.org

Voda je hu​ča​la plju​ska​ju​ći o asfal​ti​ra​ni pri​laz, ram​pa se spus​ti​la za pris​ta​ja​nje, a Or​-

trud, kose boje lana za​ve​za​ne u ni​ski rep, iz​a​đe iz kor​mi​lar​ni​ce i obra​ti se ocu, koji je
okre​tao ru​či​cu. Na sebi je ima​la za​kr​pa​ne rad​ne hla​če i odveć ve​lik mu​ški sako pod​vr​-
nu​tih ru​ka​va. Pre​ba​ci omču pre​ko bi​tve i na​kon što se je​dan mo​to​cik​list sko​tr​ljao na
oba​lu, ru​kom po​zo​ve žene koje su če​ka​le.
Nje​zin otac, ko​jeg je bilo te​ško pre​poz​na​ti is​pod otr​ca​na obo​da slam​na​tog še​ši​ra,
pu​nio je lulu, a Wal​ter upa​li auto​mo​bil, ali za​dr​ži nogu na kva​či​lu. Iz​o​bli​če​na lica, Or​-
trud se uhva​ti ru​ka​ma za bu​bre​ge i pri​tis​ne kri​ža, kao da trpi bo​lo​ve. Vje​tar što je po​vi​-
jao si​je​no uvu​če joj se u ot​kop​ča​ni sako i na​pu​še ga. Kada je zak​lo​ni​la oči ru​kom i još
jed​nom po​teg​nu​la uže zvo​na, Wal​ter po​nov​no iz​ba​ci auto​mo​bil iz br​zi​ne. Gric​ka​ju​ći
ko​ži​cu oko nok​ta na pal​cu, če​kao je pod buk​vom sve dok se ram​pa po​nov​no nije po​-
dig​nu​la, a ze​le​na voda za​pje​ni​la oko ku​ći​šta pro​pe​le​ra.
Mo​to​cik​list se pro​ve​ze po​kraj nje​ga i po​dig​ne ruku, ali Wal​ter ga nije pre​poz​nao
zbog na​oča​la. Zrak je bio slan​kast, vrp​ce na ukras​no​mu vi​jen​cu na kro​vu le​pr​ša​le su.
Trud​ni​ca u kor​mi​lar​ni​ci pila je iz ter​mos-boce okre​ću​ći kor​mi​lo, nje​zin otac pu​šio je
lulu, a plo​vi​lo se go​to​vo ne​čuj​no, uko​so, pri​mi​ca​lo dru​goj stra​ni ka​na​la, na ko​joj nije
bilo ni​ko​ga. Na bi​tvu je bila nas​lo​nje​na samo jed​na po​štan​ska vre​ća. Wal​ter na​krat​ko
sklo​pi oči i du​bo​ko udah​ne. Za​tim okre​ne auto​mo​bil i pro​ve​ze se iz​me​đu ogra​đe​nih
paš​nja​ka i li​va​da pu​nih briž​no slo​že​nih, rav​no​mjer​nih ot​ko​sa pre​ma Se​hes​ted​tu, gdje
se na​la​zi​lo još jed​no pris​ta​ni​šte za ske​le.
Tek po​ko​ja zgra​da u Mak​ler​stra​sse ima​la je neo​šte​ćen krov; zi​do​ve su pre​kri​va​le sta​-
re ce​ra​de ili li​me​ne plo​če. Ku​kas​ti križ iz​nad vra​ta ka​si​na na​mi​je​nje​na mor​na​ri​ci bio je
iz​dub​ljen iz re​lje​fa, ali se nje​gov ne​ga​tiv ra​za​bi​rao na svje​tlos​ti sun​ca na za​la​sku. Wal​ter
par​ki​ra Tha​mlin​gov auto​mo​bil po​kraj ka​mi​ona na tri ko​ta​ča pu​nog ba​čvi s en​gle​skim
nat​pi​si​ma. Kroz otvo​re​ne pro​zo​re gos​ti​oni​ce do​pi​rao je mi​ris pe​če​nih krum​pi​ra s lu​-
kom i sla​ni​nom. Mu​ški smi​jeh imao je pri​zvuk ra​ki​je.
Mu​ška​rac am​pu​ti​ra​nih nogu u inva​lid​skim ko​li​ci​ma svi​rao je har​mo​ni​ku, ali ga se
je​dva čulo od buke. Wal​ter uba​ci ne​ko​li​ko pfe​ni​ga u nje​gov še​šir i pro​vu​če se iz​me​đu
sto​lo​va i sto​la​ca do du​gač​ka šan​ka sa spi​ral​nim stu​po​vi​ma i sa​tom. Na or​ma​ru za po​su​-
đe sta​ja​le su zdje​le pune kras​ta​va​ca, tvr​do ku​ha​nih jaja i pa​pa​li​na, a sloj že​lea jan​tar​ne
boje na rib​ljoj hla​de​ti​ni za​drh​tao bi sva​ki put kada bi onu​da proš​le ko​no​ba​ri​ce s te​škim
plad​nje​vi​ma. Jed​na mu se na​smi​je​ši, no ve​ći​na gos​ti​ju – luč​ki rad​ni​ci u rad​nim odi​je​li​-
ma umr​lja​nim uljem i žene u pre​ga​ča​ma – kra​jič​kom je oka otrov​no, kako mu se či​ni​lo,
mjer​ka​la nje​go​vu po​ja​vu, nje​go​vu odo​ru. Nit​ko mu nije htio na​pra​vi​ti mjes​ta.
Do​šao je po​ma​lo pre​ra​no. Vr​hom čiz​me od​gur​niv​ši ko​ša​ru punu ki​šo​bra​na, na​ru​či
pivo od pip​ni​čar​ke, iz​mo​žde​ne sta​ri​ce s uvi​ja​či​ma u kosi. Na dru​go​me kra​ju šan​ka, po​-
kraj te​le​fo​na pri​č​vr​š​će​nog za zid, iz​nad ko​jeg su još sta​ja​li za​li​jep​lje​ni os​ta​ci pla​ka​ta
“Ne​pri​ja​telj slu​ša!”, Eli​sa​beth je su​ši​la je​da​ći pri​bor. Na dje​lić se se​kun​de, do​du​še, os​vr​-
nu​la pre​ma nje​mu, ali nije pre​ki​nu​la raz​go​vor s gos​tom čije je odi​je​lo iz​gle​da​lo vrlo ele​-
gant​no, kro​je​no po mje​ri. I ona je no​si​la novu ha​lji​nu i sa​lon​ke na vi​so​ku petu, ali na
nje​zi​nim ča​ra​pa​ma sa ša​vom već je po​bje​gla oči​ca.
“Zbog tog neće pro​pas​ti svi​jet...” Har​mo​ni​kaš je za​svi​rao prve, oteg​nu​te tak​to​ve šla​-
ge​ra, a mu​ška​rac is​ka​pi do​po​la punu čašu ko​nja​ka. Na lice su mu pa​da​li pra​me​no​vi
mas​ni od po​ma​de. Okre​ću​ći pr​sten na pr​stu, ski​ne ga i uba​ci u čašu. Eli​sa​beth se kvrc​-
ne pr​stom po čelu i nag​ne pre​ko šan​ka kako bi mu na​mjes​ti​la kra​va​tu čiji je čvor bio
pro​mo​čen od zno​ja. Pri​tom mu se na​oko pri​je​kor​no obra​ća​la i on na​po​s​ljet​ku tuž​no
kim​ne, po​gla​di je po obra​zu i te​tu​ra​ju​ći pođe pre​ma iz​la​zu.
Sta​viv​ši pr​sten u džep, ona uzme na​to​če​nu čašu piva od pip​ni​čar​ke i upu​ti se k Wal​-
te​ru. Po​gle​dom je pak i da​lje pra​ti​la mu​škar​ca koji se uda​lja​vao, kao da je za​bri​nu​ta za
nje​ga, i on se do​is​ta spo​tak​ne ne​po​sred​no pri​je iz​la​ska, nad har​mo​ni​ka​še​vim še​ši​rom,
na što ona is​kri​vi kut usa​na. Crna kosa bila joj je duža no pri​je i obri​ja​la je obr​ve te na
koži is​cr​ta​la za​vo​ji​ti​je lu​ko​ve. I usta su joj bila na​šmin​ka​na. Tek kada je sta​la ne​po​sred​-
no is​pred po​vrat​ni​ka, po​gle​da ga u oči. “Šik uni​for​ma.” Po​lo​ži čašu is​pred nje​ga. “Di si
bio tako dugo?”
Ha​lji​na boje an​tra​ci​ta ima​la je bi​je​li ovrat​nik, a uši su joj kra​si​li bi​se​ri op​to​če​ni zla​-
tom.
“Ja? Kako to mis​liš?” On srk​ne pje​nu. “U to​pli​ca​ma, na​rav​no. Nisi pri​mi​la moja pi​-
sma?”
“Koja pi​sma?” upi​ta ona, za​pa​li ci​ga​re​tu i pro​mo​tri boce u re​ga​li​ma, kao da pro​vje​-
ra​va sta​nje za​li​ha. Pri​tom ski​ne malo du​ha​na s vrha je​zi​ka, a on oprez​no opi​pa rub čaše.
“Pa ni ja ni​sam pri​mio tvo​ja”, reče. “Vje​ro​jat​no su za​vr​ši​la u ne​pri​ja​telj​skim ru​ka​ma.
Sve te stras​tve​ne iz​ja​ve lju​ba​vi... Puk​nut će od za​vis​ti. Si​gur​no si mi puno pi​sa​la, ha?”
Ona u pr​vom tre​nu ne od​go​vo​ri. Os​lo​niv​ši des​ni la​kat o li​je​vi dlan, s ci​ga​re​tom u
vi​si​ni lica, pro​ma​tra​la je pros​to​ri​ju. Dr​ža​nje ti​je​la pro​mi​je​ni​lo joj se zbog vi​so​kih pot​-
pe​ti​ca, iz​gle​da​la je po​nos​ni​je, sa​mo​s​vjes​no is​pru​že​nih leđa, a nje​zi​ne gru​di uči​ne mu se
ve​ćim, što se vje​ro​jat​no mo​glo za​hva​li​ti i vrlo špi​cas​tom grud​nja​ku. Us​pr​kos dimu on
na​nju​ši nje​zin par​fem, Uralt La​ven​del. Pla​ve oči oš​tro joj si​jev​nu kada ga je upi​ta​la: “Pa
kako ti je bilo, zar mi nisi htio ni​šta pok​lo​ni​ti? Ne​što ve​ze​no?”
On sku​pi obr​ve i ot​pi​je još je​dan gut​ljaj. “Mo​žda”, od​go​vo​ri i nad​la​ni​com obri​še
usta. “Ali onda si mi tre​ba​la pos​lat svo​ju ve​li​či​nu, je l’ tako?”
Ona otre​se pe​peo smi​ju​lje​ći se. “O, Bože, da ne po​vje​ru​ješ! Ti se​lja​ci... Čo​vjek ode u
rat i ne do​ne​se mi čak ni blu​zu. Al do​bro sad već, iona​ko mi ne bi pris​ta​ja​la. One žen​-
ske iz pus​te su si​gur​no li​je​po​ga ka​li​bra, ha? Okru​gle i va​tre​ne, od sve one lju​te hra​ne.
Jesi išao s nji​ma u kino? Ili na ples?”
 www.balkandownload.org

On sleg​ne ra​me​ni​ma. “Vi​dio sam samo me​di​cin​ske ses​tre. I za​rob​lje​ni​ce u lo​go​ri​-

ma.”
Mu​ška​rac će​la​va tje​me​na s vi​jen​cem bi​je​le kose, koji je slu​šao nji​hov raz​go​vor, nag​-
ne se pre​ko kuta šan​ka. Ve​li​ke oči bile su mu na​bu​bre​ne i pod​li​ve​ne krv​lju. “To je bilo
kri​vo!” vik​ne škri​pa​vim gla​som i po​vu​če dim kroz us​nik ci​ga​re. “To sa Ži​do​vi​ma je bilo
pot​pu​no kri​vo i glu​po, dje​co, to sam odu​vi​jek go​vo​rio. Hi​tler ih nije smio za​tva​ra​ti u
lo​go​re. Ni ubi​ja​ti ih ni​ka​ko nije smio.” Iz​ba​ci vlaž​nu do​nju us​ni​cu, puh​ne dim uvis i
za​mah​ne ka​ži​pr​stom kao klat​nom. “Na sva​ki ta​van, u sva​ku tvor​ni​cu, na sva​ki most
tre​ba​lo je sta​vi​ti po jed​nu ži​dov​sku obi​telj, ili one skroz po​li​tič​ke, ili špi​ju​ne, i ku​nem
vam se: ni jed​na je​di​na bom​ba ne bi pala na naše gra​do​ve!”
Čet​ki​com čis​te​ći pe​pe​lja​ru, Eli​sa​beth po​dig​ne gla​vu. Njež​ne bore iz​nad ko​ri​je​na
nje​zi​na nosa tvo​ri​le su ma​len pra​vo​kut​nik, a kada je pro​go​vo​ri​la, glas joj za​zvu​či neo​-
bič​no osor​no: “Dos​ta, Wil​li! Ov​dje nema mjes​ta za po​li​ti​ku, kad ćeš to već jed​nom
shva​ti​ti! Još jed​na tak​va iz​ja​va, i po​ka​zat ću ti kako stva​ri sto​je. Onda će bit put pod
noge, jas​no?!”
Ona se za​pi​lji u će​lav​ca, koji us​tuk​ne. “Na za​po​vi​jed, ge​ne​ra​le. Mo​lim oprost.” On
po​lo​ži ja​go​di​ce pr​sti​ju na slje​po​oč​ni​cu. “Mogu do​bit još jed​no?”
Na​kon što mu je do​ni​je​la pivo i ra​ki​ju, po​nov​no sta​ne is​pred Wal​te​ra. Ši​ro​ke sun​če​-
ve zra​ke pa​da​le su uko​so na za​dim​lje​ni pros​tor i stva​ra​le do​jam veće vi​si​ne. Lju​di​ma u
sje​ni bilo je te​ško ra​za​bra​ti lice, a oni na svje​tlu iz​gle​da​li su kao sje​ne. Tu i tamo ti​nja​le
su ci​ga​re​te i prem​da je bilo buč​no, Wal​te​ru se uči​ni da čuje tihi zvuk dok je Eli​sa​beth
na​vi​ja​la ruč​ni sat. Ni​jed​no nije zna​lo što bi rek​lo, ali šut​nja nije bila ne​la​god​na; na​pro​-
tiv. On po​nov​no opi​pa rub čaše. “Što je s ča​šom?” upi​ta ona na​po​s​ljet​ku i zgnje​či ci​ga​-
re​tu. “Je l’ raz​bi​je​na?”
“Nije”, pro​mrm​lja on. “Samo se ču​dim. Imam osje​ćaj da je straš​no tan​ka, straš​no
lom​lji​va.”
Ona obje​si pre​ga​ču u or​mar i po​gle​da se u zr​ca​lo na unu​traš​njos​ti vra​ta. “Pa tak​ve
su piv​ske čaše. Odu​vi​jek su bile krh​ke.” Pro​tre​sav​ši kosu, ru​ka​ma iz​rav​na ha​lji​nu i na​-
smi​je​ši mu se. U us​po​red​bi s bi​je​lim ovrat​ni​kom zubi su joj dje​lo​va​li siv​lji no što je
pam​tio. “Dođi, po​ka​zat ću ti svo​ju sobu. Tu je od​mah gore, pro​zor gle​da na pris​ta​ni​šte
i imam vlas​ti​tu ku​pa​oni​cu.” Dok je is​pi​jao po​s​ljed​nje gut​lja​je, ona da znak ru​kom pip​-
ni​čar​ki i po​lu​glas​no doda: “Do​du​še, ima samo hlad​ne vode, al ba​rem ne​ćeš ofu​ri​ti
noge...”
Ona po​dig​ne prek​lop​nu da​sku na šan​ku i iz​a​đe s dru​ge stra​ne te se za​jed​no, dr​že​ći
se za ruke, pro​bi​ju kroz gu​žvu. Us​pev​ši se uskim stu​ba​ma čiji je sred​nji dio pre​kri​vao
du​ga​čak uski sag od ko​ko​so​vih niti, nađu se na ta​va​nu na ko​jem su bila ba​rem dva​na​es​-
te​ra vra​ta, a sa stro​pa su vi​sje​le tro​ku​tas​te zas​ta​vi​ce rat​ne mor​na​ri​ce i praš​nja​vi mo​de​li
bro​do​va. Usu​sret im dođe cr​ven​kas​ta mač​ka, mr​ša​va ži​vo​ti​nja is​pru​že​na, drh​ta​va repa,
koja za​te​če​no šmug​ne u jed​nu od pros​to​ri​ja kad je Eli​sa​beth frk​nu​la na nju. “Ov​dje je
moje car​stvo”, reče i iz​vu​če ključ iz ku​ti​je ci​ga​re​ta.
Bila je to man​sar​di​ca je​dva ne​što veća od so​bič​ka, s kre​ve​tom s iz​rez​ba​re​nim uz​glav​-
ljem i or​ma​rom čija je vra​ta pre​kri​va​lo zr​ca​lo. Na zidu je vi​sje​la dr​ve​na po​li​ca, na stol​cu
je sta​ja​la li​me​na ša​li​ca sa spi​ral​nim ku​ha​lom koje se ura​nja u vodu, u pro​zor​skoj niši ve​-
nuo je bu​ket ruža. Per​ga​ment​no sje​ni​lo svje​tilj​ke bilo je is​pi​sa​no broj​ka​ma, mo​žda te​le​-
fon​skim bro​je​vi​ma. Čim je Eli​sa​beth za​tvo​ri​la vra​ta, Wal​ter je pri​vu​če sebi. Obu​hva​ti
je oko stru​ka, ali ona od​vra​ti lice od nje​ga i gur​ne ga od sebe.
“Hej, hej! Uvi​jek po​la​ko s mla​dim ko​nji​ma! Gre​beš...”
Po​tom ste​nju​ći za​vi​tla ci​pe​le u kut, od​lo​ži sat na noć​ni or​ma​rić, ot​kop​ča ovrat​nik i
ski​ne ga s ha​lji​ne te iz​vu​če dva bi​je​la rup​ca is​pod pa​zu​ha. Uči​ni mu se njež​nom po​put
dje​voj​či​ce kada je odjed​nom os​ta​la sta​ja​ti pred njim samo u ča​ra​pa​ma, pre​kri​živ​ši pr​ste
iza nje​go​va vra​ta kako bi ga po​lju​bi​la na svoj na​čin, vrlo bla​go. Na​kon po​ljup​ca usne su
joj bile blje​đe, ne​što cr​ve​ni​la za​dr​ža​lo se još samo u ku​to​vi​ma usa​na, no pla​vet​ni​lo oči​ju
dje​lo​va​lo je tam​ni​je. Leg​ne na kre​vet i ru​kom po​gla​di praz​nu po​vr​ši​nu po​kraj sebe.
Mor​ske pti​ce kri​je​šta​le su iz​nad kro​va.
“Što je htio od tebe onaj tip s kra​va​tom?” upi​ta Wal​ter. Obje​siv​ši jak​nu na kva​ku
vra​ta, iz​u​je čiz​me ga​ze​ći pr​sti​ma jed​ne noge po peti dru​ge i leg​ne po​kraj nje. Mr​lje na
jas​tu​ku mi​ri​sa​le su na kre​mu ili po​ma​du, njež​ne ba​dr​lji​ce pera pro​vi​ri​va​le su kroz jas​-
tuč​ni​cu.
“Kako to da ti je pok​lo​nio svoj pe​čat​njak?”
Iz ku​pa​oni​ce, koja nije ima​la vra​ta, nego samo zas​tor od žuta vo​šta​nog plat​na, do​pi​-
ra​lo je klo​ko​ta​nje, u ku​hi​nji is​pod njih kle​pe​ta​li su ta​nju​ri, a ona iz​vu​če pa​hu​ljast kon​-
čić iz nje​go​ve kose. “Fred​dy Crna Bur​za? O, Bože, to ti je je​dan ža​los​tan slu​čaj”, uz​vra​ti
ona. “Pi​jan​du​ra. Ka​men​ču​gu uvi​jek os​ta​vi ov​dje da bi su​tra imao is​pri​ku da opet dođe
u bir​ti​ju. Udva​ra mi se.”
“A je li?” Wal​ter je pro​uča​vao vlaž​ne ru​bo​ve na stro​pu i rupe u žbu​ci kroz koje su vi​-
ri​le vla​ti sla​me. Na jed​no​me mjes​tu pro​vi​ri​vao je goli li​me​ni krov, nje​go​vi za​hr​đa​li spo​-
je​vi. “Si​gur​no je do​bra pri​li​ka. Vidi se na nje​mu da ima love.”
Ona mu ot​kop​ča ko​šu​lju i opi​pa prsa.
“Da, imu​ćan je. I vrlo nje​go​van. Mi​ri​še kao dro​ge​ri​ja i me​lje do be​svi​jes​ti. Kaže da
sam ja nje​gov san i zove me Gyp​sy-Qu​een. To je na en​gle​skom, zna​či ci​gan​ska kra​lji​ca.”
“I za​što si mu dala ko​ša​ri​cu?”
“Ot​kud znaš da je​sam? On je je​dan od mo​jih broj​nih udva​ra​ča i samo sam mu rek​la
da mi je pre​ma​len. Da tre​bam ve​li​kog mu​škar​ca. Jesi odu​vi​jek imao dla​ke po pr​si​ma?”
On spus​ti bra​du do vra​ta i po​gle​da do​lje. “Ne​mam poj​ma. Vje​ro​jat​no... S to​bom čo​-
 www.balkandownload.org

vjek ne smi​je biti pre​vi​še osjet​ljiv, ha? Mo​žda će tip još na​ras​ti, ili ima neke dru​ge pred​-
nos​ti. A je​sam li ti ja do​volj​no ve​lik?”
Iz da​lji​ne se za​ču​ju brod​ske si​re​ne, a Eli​sa​beth se za​ru​me​ni. Ili je mo​žda samo tako
iz​gle​da​lo; ve​čer​nje sun​ce blis​ta​lo je u zr​ca​lu ljud​ske ve​li​či​ne pri​č​vr​š​će​nom za or​mar.
“Ima i ve​ćih, da​ka​ko...” pro​mrm​lja odig​nuv​ši prek​lop​ni dio nje​go​va ras​por​ka.
“Vidi, vidi, što to tu ima​mo? Pra​vi prav​ca​ti pa​tent?” Gor​njim di​je​lom la​ki​ra​nih
nok​ti​ju pri​je​đe pre​ko mje​de​nih zu​ba​ca. “Ame​ri​kan​ci​ma se uvi​jek žuri, ha?”
On sleg​ne ra​me​ni​ma. “Ne znam, ni​kad ni​sam bio tamo. U sva​kom slu​ča​ju, ne iz​gu​-
biš to​li​ko dug​ma​di.”
Pr​sti su mu drh​ta​li dok joj je stav​ljao pra​men kose iza uha. Vla​si su joj bile tan​ke i
suhe od ška​ra za ko​vr​ča​nje kose. “Jesi uop​će raz​miš​lja​la o na​šem te​le​fon​skom raz​go​vo​-
ru, Li​esel?” Ona zine, pra​ve​ći se za​te​če​nom. “O čemu? Čula sam samo ‘vra​tio sam se’ i
onda neko za​muc​ki​va​nje u li​ni​ja​ma... To je bio te​le​fon​ski raz​go​vor?”
Wal​ter se us​pra​vi u sje​de​ći po​lo​žaj, sta​ri kre​vet za​š​kri​pi, a kada je po​dig​nu​la gla​vu i
otvo​ri​la sit​ne oči, ona​ko bo​ja​ž​lji​vo kao što je i pri​je zna​la, on ugle​da sje​ne obri​ja​nih
obr​va is​pod nje​zi​ne šmin​ke. “Slu​šaj me”, pro​muk​lo reče. “Imao sam samo ne​ko​li​ko ko​-
va​ni​ca, iz​nad mene je sta​ja​lo ‘Budi kra​tak’, a vani su če​ka​li lju​di... Hoću reći, ako baš sil​-
no že​liš, mo​že​mo to oba​vi​ti i u cr​k​vi. Gos​po​đa Tha​mling bi nam po​su​di​la svo​ju vjen​ča​-
ni​cu. Po​ka​za​la mi ju je, sko​ro se uop​će ne osje​ti naf​ta​lin. A moja maj​ka će nam si​gur​no
pos​la​ti pr​ste​nje. Već se neko vri​je​me poz​na​je​mo i mo​žda od toga ne​što bude. U sva​-
kom slu​ča​ju, za​jed​no je mno​go toga lak​še, a ne​ka​ko i ljep​še. Samo što bi mo​ra​la sa
mnom u šta​lu...”
On je uhva​ti za ruku. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka nije mu od​go​vo​ri​la. Uvo​jak joj je po​nov​-
no pao pre​ko uha i na​krat​ko je sklo​pi​la oči te du​bo​ko uz​dah​nu​la.
“Ti bok​ca, time si sve nad​ma​šio”, na​po​s​ljet​ku pro​mrm​lja. “Čak i cr​no​bur​zi​jan​ca.
Tre​ba se toga sje​ti​ti.” Iako je dje​lo​va​la za​bav​lje​no, po​gled joj je bio za​pre​pa​šten. “Mo​ra​-
la bi sa mnom u šta​lu... Mis​lim da svi​jet još nije čuo tako ro​man​tič​nu pro​sid​bu!”
Iz​vu​če se iz nje​go​va za​gr​lja​ja, a on se klo​nu​lo os​lo​ni o uz​glav​lje. Leđa mu je žu​ljao
tvr​di re​ljef: dr​ve​no voće i cvi​je​će. “Da, i?”
Ali ona se, bra​de os​lo​nje​ne o dlan, po​nov​no ba​vi​la pa​tent​nim za​tva​ra​čem, po​la​ko
ga pov​la​če​ći gore-do​lje. “I što?” uz​vra​ti. “Ne pos​tav​ljaj tak​va glu​pa pi​ta​nja! Tko se uda​-
je sa se​dam​na​est ako ne mora? Osim toga sret​na sam što na​po​kon ži​vim u gra​du. Do​-
bro mi je ov​dje, imam pri​ja​te​lji​ce, ha​lji​ne, li​je​pe ci​pe​le. Še​fi​či​na kći je os​ta​la u Ne​uen​-
gam​meu, pa mogu no​si​ti sve nje​no. Ne​dje​ljom pro​še​ćem do luke, do pre​ko​oce​an​skih
bro​do​va, tamo mor​na​ri u bi​je​lim uni​for​ma​ma zvi​žde za mnom. I ti me že​liš odvu​ći na​-
trag u ono bla​to?”
On oprez​no kim​ne. “Po​gon je tip-top, vje​ruj mi. Bli​zu Sc​hleswi​ga je, ju​čer sam bio
tamo. Tri​de​set pet kra​va mu​za​ra i je​dan bik, i to na​gra​đi​van. Zove se Mo​zart, kao onaj
pje​vač. Ali za​pos​lit će samo brač​ni par mu​za​ra; na​rav​no, kako bi ušte​dje​li na te​ža​ku.”
Spus​ti se malo niže i pri​vi​je uz nju. “Mo​gli bi​smo bes​plat​no sta​no​va​ti u ku​ći​ci na kra​ju
po​lja, znaš. Ima tri li​je​po na​mje​šte​ne sobe i vrt plus pla​ća u na​tu​ri, što zna​či jed​na svi​-
nja go​diš​nje, gu​ske, jaja, braš​no. Nit​ko nam neće go​vo​ri​ti što da ra​di​mo, tre​ba​mo samo
mus​ti, ured​no odr​ža​va​ti šta​lu i no​si​ti mli​je​ko u mlje​ka​ru u Bök​lun​du. Ima​ju i kola s
ko​njem za pre​vo​že​nje vr​če​va. A u se​oskoj kr​č​mi je sva​ke su​bo​te ples, mu​zi​ka​ši se iz​mje​-
nju​ju. Ja bih se ne​dje​ljom sam bri​nuo za kra​ve, a ti bi mo​gla spa​va​ti do mile vo​lje. Što
ka​žeš?”
Ona ne od​go​vo​ri, nego samo ne​ho​tič​no cok​ne. Kada je po​nov​no udah​nuo, uhva​ti
ga za uši i šap​ne mu u usta: “Pri​dr​ži već jed​nom taj rub, može?” Nok​ti su joj bili špi​cas​-
ti i nje​zin ga je sti​sak za​bo​lio, ali usne joj odjed​nom pos​ta​nu mek​še i pu​ni​je. Po​tom
svu​če ha​lji​nu pre​ko gla​ve i ot​kop​ča grud​njak, dok se on rje​ša​vao hla​ča u le​že​ćem po​lo​-
ža​ju. Osje​ti na be​dri​ma dug​mad dr​ža​ča nje​zi​nih ča​ra​pa i nji​ho​ve pro​hlad​ne naj​lon​ske
po​ru​be, a nje​zi​ni crni uvoj​ci za​go​li​ca​ju ga po obra​zu. “A sad pazi...” reče mu.
Sje​ne su pre​li​je​ta​le zi​do​vi​ma i pre​tva​ra​le se u ga​le​bo​ve dok su pre​la​zi​le pre​ko zr​ca​la.
Kre​vet se lju​ljao, uz​glav​lje je uda​ra​lo u ra​di​ja​tor od li​je​va​nog že​lje​za, a Eli​sa​beth, koja je
dr​ža​la vrh je​zi​ka iz​me​đu usa​na, po​mi​ca​la se ne skla​pa​ju​ći oči, ili je to uči​ni​la samo na​-
krat​ko, u po​s​ljed​njem tre​nut​ku, kada mu je pru​ži​la usta. I već ne​du​go pos​li​je mir​no su
le​ža​li jed​no po​kraj dru​go​ga, zu​ri​li u strop i če​ka​li da im ot​ku​ca​ji srca us​po​re, znoj na
koži se ohla​di, a bla​ga tuga, za koju nisu ima​li ri​je​či, iš​čez​ne. Po​la​ko se smr​ka​va​lo.

Spa​va​li su ne​kih sat vre​me​na i pro​bu​di​li se kada je s pris​ta​ni​šta kroz pro​zor upao trak
svje​tlos​ti. Ona se us​pra​vi, svu​če ča​ra​pe s nogu za​ro​lav​ši ih i ot​kop​ča po​jas boje mesa.
Vje​ša​li​ca na koju je obje​si​la ha​lji​nu ima​la je ku​ki​ča​nu pre​s​vla​ku. Iz hod​ni​ka su se čuli
mja​uk mač​ke i nje​zi​no gre​ba​nje po vra​ti​ma, koje je utih​nu​lo tek kada je Eli​sa​beth ba​ci​-
la ci​pe​lu u tom smje​ru. Po​tom do​hva​ti do​po​la punu bocu vina, koja je sta​ja​la iza vaze, i
po​ka​že mu na​ljep​ni​cu s de​be​lim sve​će​ni​kom. “Je l’ ti ovaj ne sli​či na sta​rog Huns​ted​ta,
vođu RNST-a? Taj je bio gad, ne​do​ka​ziv. Lin​čo​va​li su ga osu​đe​ni​ci na pri​sil​nom radu
koji su ra​di​li za nje​ga. Uže je dva​put puk​lo i na kra​ju su mo​ra​li uze​ti žicu za ogra​du.”
Ona se ugri​ze za usnu i pro​gu​ta osmi​jeh. Plu​te​ni čep puk​nuo je dok ga je iz​vla​či​la iz
grla boce, tako da je os​ta​tak mo​ra​la iz​va​di​ti ška​ra​ma. Na​pu​niv​ši li​me​nu ša​li​cu, pru​ži
mu je. “Ti prvi, ti si gost. Ja sam se već po​čas​ti​la. Pij​mo u Fi​ete​ovo ime.”
Vino, koje je do​bro mi​ri​sa​lo, ali ima​lo čud​no​va​to me​ta​lan okus, bilo je go​to​vo crno.
Ona po​nov​no leg​ne, pri​lju​bi se uz nje​ga i po​lo​ži mu gla​vu na rame mi​lu​ju​ći ga po dla​-
ka​ma na pr​si​ma. Sa​njar​ski je gle​da​la kroz pro​zor, a Wal​ter ot​pi​je još je​dan gut​ljaj, ali
osje​ćaj su​hih usta samo se pro​du​bi. I zubi kao da su mu tr​nu​li.
 www.balkandownload.org

“De​zer​ti​ra​ti...” pro​mrm​lja Eli​sa​beth, kao da je ri​ječ o stra​nom je​zi​ku. “Ludo, ne?

Kako je mo​gao uči​ni​ti tako ne​što, kad je znao ko​li​ko je to opas​no? Ina​če je uvi​jek bio
pre​fri​gan. Je l’ nisi mo​gao pa​zi​ti na nje​ga?”
On nähe​re obr​ve. “Je​sam mu ja sta​ri​ji brat? Bo​rio se u skroz dru​goj je​di​ni​ci.”
Ona po​dig​ne po​gled pre​ma nje​mu. Mi​ris la​van​de go​to​vo je pot​pu​no is​hla​pio.
“Upo​zo​rio sam ga, na​rav​no”, nas​ta​vi on. “Svi su se bo​ja​li Si​bi​ra, pri​sil​nog rada i lo​-
go​ra, jas​no. Ali ma​đar​ski Ni​jem​ci samo su to​bo​že skri​va​li de​zer​te​re, a iza leđa su ih
oda​va​li i voj​na po​li​ci​ja se mu​va​la po​svu​da i pre​tra​ži​va​la sva​ki stog si​je​na i sva​ku mo​čva​-
ru. Fi​ete nije imao šan​se u ni​zi​ni, gdje već uju​tro vi​diš tko će u pod​ne pro​ći po​kraj tebe.
Ali nije me slu​šao, sil​no je že​lio svo​joj Or​trud.”
Ona mu njež​no po​mi​lu​je ud. “A ti? Ti nisi htio meni?”
Ne​što vina kap​ne mu u udu​bi​nu is​pod vra​ta i on joj doda ša​li​cu. “Htio sam po​bje​ći
od sve​ga toga”, od​go​vo​ri joj. “Jed​nos​tav​no iz​dr​ža​ti to lu​di​lo. Ni​sam bio na pr​voj li​ni​ji,
je​dva sam koji me​tak is​pa​lio, pre​ciz​no re​če​no, samo je​dan. Dak​le bilo je ma​nje vje​ro​jat​-
no da ću pas​ti nego da će me smak​nu​ti zbog toga što sam šmug​nuo.”
Eli​sa​beth sjed​ne; bi​se​ri su se mut​no pre​si​ja​va​li, svje​tlo iz​va​na prov​la​či​lo joj se kroz
kosu. Bli​je​da u licu, tupa po​gle​da, zu​ri​la je pred sebe. Dok je ot​pi​ja​la gut​ljaj vina, oči joj
se nav​la​že. “Ali tko”, pro​muk​lo upi​ta, “tko ima srca uči​ni​ti tako ne​što? Mis​lim na lju​de
koji su ga stri​je​lja​li. Je l’ to nisu bili nje​go​vi dru​go​vi, mla​di​ći kao i Fri​edrich? Zar ti ne​-
ma​ju skru​pu​la? Jed​nos​tav​no pri​tis​nu oki​dač?”
Wal​ter na​krat​ko sklo​pi vje​đe. “A, baš si pa​met​na. Pa što ti dru​go pre​os​ta​je? Ili iz​vr​-
šiš za​po​vi​jed ili je pre​kr​šiš. A to je onda osu​da na smrt, bez mi​los​ti. Od​mah i ti ideš
pred zid. Pos​to​ji samo jed​na utje​ha, i to sla​ba: u jed​noj od pu​ša​ka uvi​jek je ćo​rak, ba​-
rem u to svi vje​ru​ju. I tako svat​ko u stre​ljač​kom vodu može sa​mo​ga sebe uvje​ri​ti da ga
nije baš on po​go​dio. Radi bor​be​nog mo​ra​la...”
Eli​sa​beth od​lo​ži ša​li​cu po​kraj pe​pe​lja​re. Če​ka​la je, ali on je šu​tio. Re​flek​tor na pris​-
ta​ni​štu uga​sio se. “Pa jesi bio tamo?” upi​ta ga po​lu​glas​no, go​to​vo šap​tom. “Jesi vi​dio?”
Bod​lji​ka​va bra​da za​šu​šti mu pod pr​sti​ma kada je pre​šao ru​kom pre​ko nje i mo​žda je
zbog iz​ne​nad​no​ga mra​ka u sobi nje​go​va šut​nja bila raz​go​vjet​ni​ja od ti​ši​ne. Nisu je po​-
mu​ti​li ni ope​to​va​no mja​uka​nje na hod​ni​ku ni brod​ska si​re​na koja se za​ču​la iz​va​na, to​-
li​ko bli​zu i to​li​ko du​bo​ka tona da su tan​ka pro​zor​ska okna za​ti​tra​la. “Puno sam toga
vi​dio”, reče na​po​s​ljet​ku i gut​ne. “Pre​vi​še, ako mene pi​taš. Ali to je bio rat.”
Eli​sa​beth obri​še oči. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka kao da je iz​nu​tra os​lu​ški​va​la nje​gov od​go​-
vor, obu​hva​tiv​ši gor​nju us​ni​cu do​njom, što joj je bio obi​čaj kada je du​bo​ko raz​miš​lja​la.
Pa​lac je već sta​vi​la na pre​ki​dač noć​ne svje​tilj​ke, ali je još nije upa​li​la; gle​da​la je kroz pro​-
zor, u prve zvi​jez​de iz​nad pris​ta​ni​šta, od ko​jih je jed​na bila po​seb​no sjaj​na. Tada od​-
mah​ne gla​vom na​pra​viv​ši kra​tak, ener​gi​čan po​kret, kao da je ne​što u sebi pre​cr​ta​la, ot​-
puh​ne uvo​jak koji joj je pao na čelo i tiho pro​go​vo​ri: “Si​ro​ti deč​ko. Zas​lu​žio je bo​lje.”
Wal​ter ot​pi​je još malo gor​ko​ga vina. “To si​gur​no”, pro​mrm​lja. “Kao i svi mi.”
Ona nato du​bo​ko udah​ne. “O, ne, ti ne”, reče i upa​li svje​tlo. Mjes​to na ko​jem je na​-
bra​no sje​ni​lo do​di​ri​va​lo ža​ru​lju po​ug​lje​nje​lo je. “Ti ni u kom slu​ča​ju, mom​če. Ti si već
do​bio naj​bo​lje, a to sam ja!” Smi​je​še​ći se, raz​ba​ru​ši mu kosu, gur​ne ruku u noć​ni or​ma​-
rić, u ko​jem su bili nas​la​ga​ni de​se​ci ku​ti​ja ci​ga​re​ta, i pru​ži mu ta​blu čo​ko​la​de. Kada je
poš​la u ku​pa​oni​cu, on ugle​da blis​ta​vu pru​gu na nje​zi​nu be​dru. “Ne​moj ba​ci​ti sre​br​ni
pa​pir”, do​ba​ci mu kroz zas​tor. “Skup​ljam ih.”
Nije ju upi​tao čemu to, nego je po​ki​dao omot. Su​vi​še gla​dan da bi pus​tio da mu se
čo​ko​la​da Cad​bury ras​to​pi u us​ti​ma, po​hlep​no ju je žva​kao, kao da je kruh. Ima​la je
okus po rumu i gro​žđi​ca​ma i kada je Eli​sa​beth pus​ti​la vodu u kadi kako je ne bi čuo
dok pi​ški, on još jed​nom po​nju​ši jas​tuč​ni​cu i kih​ne. Po​tom ski​ne ne​ko​li​ko cr​ven​kas​tih
ma​čjih dla​ka s usa​na i pro​mo​tri sobu: or​mar s kov​če​gom na vrhu, sto​lić is​pod pro​zo​ra
na ko​so​me kro​vu, dr​ve​nu po​li​cu na zidu. Osim ne​ko​li​ci​ne dran​gu​li​ja i jed​ne svi​je​će na
njoj su sta​ja​le i knji​ge: ne​ko​li​ko sve​za​ka Broc​k​ha​uso​ve en​cik​lo​pe​di​je, Grand ho​tel Vic​-
ki Baum, U žrv​nju Her​man​na He​ssea, Bi​bli​ja.
Do​lje za šan​kom ogla​si se zvo​no. Eli​sa​beth se pra​la štr​ca​ju​ći i cvo​ko​ću​ći od hlad​no​-
će, a on is​pru​ži ruku i pro​lis​ta sta​ri sve​zak u kož​na​tom uve​zu. Poz​la​će​ni rez na stra​ni​ca​-
ma iz​bli​je​dio je, a neki su ku​to​vi bili pre​sa​vi​je​ni. Iz​me​đu stra​ni​ca skliz​ne osu​šen je​se​nji
list i ne​ko​li​ko nov​ča​ni​ca in​fla​cij​skog nov​ca, mi​li​jun​ski iz​no​si. Pre​la​ze​ći ru​kom pre​ko
jed​nog psal​ma, Wal​ter osje​ti slo​va pod ja​go​di​ca​ma pr​sti​ju.
Ni​kad pri​je u ru​ka​ma nije imao Bi​bli​ju. S mu​kom je od​go​ne​tao go​ti​cu, tim više što
su se slje​de​će i pret​hod​ne stra​ni​ce pro​zi​ra​le kroz tan​ki pa​pir. Ri​je​či po​put Be​he​mot i
Le​vi​ja​tan nisu mu zna​či​le ni​šta i čes​to je tek ot​pri​li​ke shva​ćao smi​sao re​če​ni​ca. Ali svo​-
jim sve​ča​nim na​gla​še​nim slo​go​vi​ma i rit​mič​nim po​nav​lja​njem kao da su pro​mi​je​ni​le
nje​go​vo di​sa​nje i je​dva pri​mjet​no po​mi​ca​le nje​go​ve usne. Ot​pi​je gut​ljaj i pro​či​ta ne​ko​-
li​ko sti​ho​va iz Knji​ge Moj​si​je​ve uobi​ča​je​nom ja​či​nom gla​sa, pri čemu su mu ri​je​či tiho
od​zva​nja​le u ša​li​ci, kao da ih net​ko iz​go​va​ra us​po​re​do s njim.
Eli​sa​beth pro​vi​ri kroz vo​šta​ni zas​tor. “Što ka​žeš?”
Ali on ne od​go​vo​ri, nego nok​tom pal​ca za​gre​be to mjes​to i vra​ti Bi​bli​ju na po​li​cu,
koja se la​ga​no za​nji​še: vi​sje​la je na zidu o bar​šu​nas​tim vrp​ca​ma. “Nas​li​je​di​la sam svu tu
za​bav​nu li​te​ra​tu​ru”, reče po​nos​no i na​vu​če spa​va​ći​cu pre​ko gla​ve. Ski​nu​la je bi​se​re, a
ru​pi​ce u uši​ma cr​ve​nje​le su joj se. “Tu je pri​je ži​vio je​dan stu​dent, neki si​ro​maš​ni pjes​-
nik. Kre​vet mu se, na​vod​no, ni​kad nije hla​dio. Kad smo već kod toga: jesi pa​zio?”
“Na što?” upi​ta on i od​gri​ze još ko​mad čo​ko​la​de. Ona sta​vi ci​ga​re​tu u usta. Iz​nad
ko​ri​je​na nosa stvo​ri joj se stro​ga bora, ali tan​ka usta je​dva su se pri​mjet​no smi​ju​lji​la.
“Ma kras​no! I što ako os​ta​nem trud​na?”
 www.balkandownload.org

On sleg​ne ra​me​ni​ma. “Onda ćeš se udeb​lja​ti. Ali samo de​vet mje​se​ci.”

“Oho! Ovaj ima pet​lje.” Ona puh​ne dim u svje​tilj​ku. “Za​ve​de curu i mis​li... Po mo​-
guć​nos​ti bi htio imat sina, je l’ tako? Pri​jes​to​lo​na​s​ljed​ni​ka ili nas​tav​lja​ča loze, kako se
već kaže. A pos​li​je ćemo sa​gra​di​ti kuću, po​sa​di​ti drvo... zvu​či jako uz​bud​lji​vo. Ne​ćeš se
opra​ti?”
“Da, i? Sve​jed​no mi je”, uz​vra​ti on. “Može i kći. Za​pra​vo bi mi to bilo dra​že.”
“Ne, ne, že​liš sina, budi is​kren. Mu​zar​skog sina...” Ona se spus​ti na kre​vet i opi​pa
nje​go​vu nad​lak​ti​cu. “A što bi tre​bao pos​ta​ti? Glav​ni ko​no​bar?”
Wal​ter joj uzme ci​ga​re​tu, snaž​no po​vu​če i iz​ne​na​di se što nije za​kaš​ljao. “Sve​jed​no
mi je što će pos​ta​ti”, reče osje​ća​ju​ći okus dima u us​ti​ma. “To iona​ko ovi​si o sud​bi​ni, ili
vre​me​ni​ma, ili čemu već. Što se mene tiče, nek bude što hoće, samo ne voj​nik.”
Uvu​če još je​dan dim i po​gle​da je. Us​pr​kos mla​dos​ti na ja​go​dič​nim kos​ti​ma već su
joj se na​zi​ra​le sit​ne is​pu​ca​ne ka​pi​la​re. “Dak​le što ćemo s ima​njem, Li​esel? Jesi raz​mis​li​-
la? Ne mo​ra​mo za​uvi​jek os​ta​ti tamo. Kad-tad će se pre​ba​ci​ti na stro​je​ve, pa ćemo oti​ći
u Ruhr, tamo se isto može do​bro za​ra​di​ti. I onda ćeš opet biti u gra​du.” On kaš​ljuc​ne.
“Ali tre​ba​li bi​smo se što pri​je od​lu​či​ti, za vi​kend je prvi u mje​se​cu. Ho​ćeš poći sa
mnom?”
Iz gos​ti​oni​ce se više nije čula glaz​ba, ni gla​so​vi. I zve​ket ta​nju​ra u ku​hi​nji utih​nuo je,
a Eli​sa​beth utr​ne svje​tilj​ku, pri čemu pre​ki​dač je​dva čuj​no kvrc​ne. Samo na tre​nu​tak
zav​la​da tama i ona se pri​lju​bi uz nje​ga, a on joj po​lo​ži ruku na lo​pa​ti​ce. Mje​sec se nije
vi​dio kroz pro​zor, ali nje​go​va svje​tlost obo​ji​la je dim u pla​vo i po​drh​ta​va​la na bri​do​vi​-
ma po​kuć​stva i fa​se​ta​ma zr​ca​la po​put odra​za čež​nje na koju su od is​crp​lje​nos​ti go​to​vo
za​bo​ra​vi​li. Ona tiho od​go​vo​ri: “Hoću.”
 Epi​log

Kao i čes​to već po​čet​kom ožuj​ka vo​zio sam se vla​kom, umo​ran na​kon na​por​ne, na​iz​-
gled bes​kraj​ne zime, za​hva​lan na miru u ku​peu, na kavi koju do​no​si pos​lu​ži​telj, i po​-
žud​nim sam po​gle​dom tra​žio prvo cvi​je​će u kra​jo​bra​zu. Ali nig​dje ni pu​polj​ka, ni svje​-
že trav​ke; na ora​ni​ca​ma iza Ber​li​na suha zem​lja, u stak​le​ni​ci​ma praz​ne pa​le​te, a sme​đe​-
si​ve srne koje su po​či​va​le u jed​noj udu​bi​ni pre​tvo​ri​le su se, kada sam bo​lje po​gle​dao, u
hrpe ka​me​nja i sje​ne. I tr​ska u is​ko​pi​ma i umjet​nim je​ze​ri​ma još je bila blje​du​nja​vo
žuta, sun​če​va sna​ga još ne​do​volj​no jaka da ra​svi​je​tli vodu i op​će​ni​to se usko​ro po​nov​no
oče​ki​vao mraz. Kod Mag​de​bur​ga na trač​ni​ca​ma se po​ja​vi​lo inje, ta​nak sloj sni​je​ga, pred
Bra​un​s​c​hwe​igom do​če​kao nas je oblač​ni prud. No ipak je du​bo​ka že​lja za pro​lje​ćem
već da​hom ze​le​ni​la obo​ji​la gole bre​ze na ob​zo​ru.
Grob mo​jih ro​di​te​lja tre​bao je biti po​rav​nan ako se ne od​lu​čim za dalj​nje pla​ća​nje
za​ku​pa. O nje​mu se bri​nu​la jed​na moja teta, oče​va ses​tra, koja je on​dje, ovis​no o go​diš​-
njem dobu, sa​di​la ma​ću​hi​ce, be​go​ni​je ili vri​jes, a za Svi​sve​te bi za​pa​li​la svi​je​ću. Me​lan​-
ko​lič​na duša koja je pu​ši​la ci​ga​re​tu za ci​ga​re​tom i uvi​jek zna​la gdje sto​ji jäger​me​is​ter
bila je po​s​ljed​nja čla​ni​ca obi​te​lji iz na​ra​šta​ja mo​jih ro​di​te​lja. Ni sta​rost ni bo​lest niti
osam​lje​nost nisu joj us​pje​le za​tr​ti hu​mor. Kada sam ju jed​nom pri​li​kom iz​veo u Café
Klo​os, samo je na​čas od​lo​ži​la ci​ga​re​tu i žva​ču​ći rek​la: “Prh​ka pita je do​bra. Vo​lje​la bih
ju jes​ti na svom po​gre​bu.”
Grob​ni​ca je le​ža​la na rubu Ober​ha​use​na i prem​da sam u sva​kom slu​ča​ju htio poći u
Bel​gi​ju, od​lu​čio sam se pret​hod​no pro​ves​ti Ru​hr​skim po​dru​čjem. Mo​glo se na pr​ste
jed​ne ruke na​bro​ji​ti ko​li​ko sam puta u po​s​ljed​njih dva​de​set pet go​di​na po​lo​žio cvi​je​će
na nad​grob​ni spo​me​nik i ni​sam bio si​gu​ran hoću li pro​du​ži​ti za​kup. Osim tete Leni,
koja mi je već dala do zna​nja da su joj sa​đe​nje i grab​lja​nje su​vi​še na​por​ni i koja je, uos​ta​-
lom, že​lje​la da je se po​ko​pa po​kraj nje​zi​na su​pru​ga, nije više bilo dru​ge rod​bi​ne, a i ve​-
ći​na poz​na​ni​ka mo​jih ro​di​te​lja već je bila mr​tva – je li onda ima​lo smis​la za​dr​ža​ti grob?
Ipak, ne​što se u meni pro​ti​vi​lo po​mis​li da ću ga dati po​rav​na​ti, mo​žda praz​no​vje​rje,
strah od ne​sre​će ili ni​je​me kle​tve, ni​sam toč​no znao što. Na​mje​ra​vao sam do​ni​je​ti od​-
lu​ku na grob​lju. Ugo​vor je pot​pi​sao još moj otac, kao što sam tek ne​dav​no vi​dio, süt​-
ter​lin​skim pi​smom ko​jim se slu​žio ci​je​lo​ga ži​vo​ta, već po​ma​lo drh​ta​vim od raka. Is​pod
pre​zi​me​na, da​tu​ma i bro​ja grob​no​ga mjes​ta net​ko je otis​nuo ve​lik cr​ve​ni žig: Raz​dob​lje
 www.balkandownload.org

ko​ri​šte​nja is​tek​lo!
Na​do​mak Bi​ele​fel​da do​is​ta je po​čeo pa​da​ti sni​jeg, gus​ta me​ća​va, i vlak je sva​ko malo
zas​taj​ki​vao. Već se mra​či​lo kada sam ko​nač​no sti​gao u Ober​ha​usen. Od​nio sam tor​bu
u ho​tel Ru​hr​land i uzeo tak​si, je​di​ni koji je sta​jao is​pred zgra​de. “Kamo ćemo?” upi​tao
je vo​zač si​je​de kose po​ve​za​ne u konj​ski rep koji je rje​ša​vao su​do​ku kri​žalj​ku i slu​šao Sc​-
hu​ber​to​vu sklad​bu na ra​di​ju. “Uvi​jek za mu​zi​kom”, re​kao sam, a on je po​lo​žio ruke
pune sre​br​nog na​ki​ta na uprav​ljač, os​vr​nuo se pre​ko ra​me​na i na​mr​štio, od​mah dje​lu​-
ju​ći pri​je​te​će. Is​pod des​no​ga oka imao je te​to​vi​ra​ne dvi​je suze. Ipak, na​smi​je​šio se kada
sam do​dao: “Na grob​lje. Tac​ken​berg.”
“Kao stra​nac do​šao sam, / kao stra​nac od​la​zim...18” Krup​ne pa​hu​lje za​li​je​ta​le su se u
vje​tro​bran​sko stak​lo. Nisu se za​dr​ža​va​le na pro​met​nim ces​ta​ma u smje​ru Ster​kra​dea, ili
su stva​ra​le tek sivu bljuz​ga​vi​cu koja je pr​šta​la pod ko​ta​či​ma i ka​pa​la sa zi​do​va obli​je​pli​-
je​nih pla​ka​ti​ma. No kada smo se us​pe​li do De​be​le sti​je​ne, već je sve druk​či​je iz​gle​da​lo;
tu se auto​mo​bil za​no​sio upa​da​ju​ći u ko​lo​tra​ge koji su bi​va​li sve dub​lji, sve dok te​ški,
mo​kri sni​jeg nije zas​tru​gao po li​me​noj pod​ni​ci auto​mo​bi​la, a vo​zač tiho op​so​vao. Po​la​-
ko smo se pro​vez​li po​kraj sport​skog igra​li​šta, su​per​mar​ke​ta Sc​hät​z​le​in, moje ne​ka​daš​-
nje ško​le. Na bi​je​lo​me dvo​ri​štu nije bilo ni​jed​nog oti​ska sto​pa​la, ni​jed​nog čo​vje​ka, a
pti​ca grab​lji​vi​ca koja je sje​di​la na zden​cu oblo​že​no​me mo​za​ikom bila je plas​tič​na; vje​-
ro​jat​no je slu​ži​la kao stra​ši​lo za go​lu​bo​ve.
Svje​tlost ulič​ne svje​tilj​ke oba​sja​va​la je pro​zo​re hod​ni​ka, tako da se vi​dje​la unu​traš​-
njost uči​oni​ca, u ko​ji​ma su sje​ne pa​hu​lja pa​da​le na stol​ce, sto​lo​ve i obri​sa​ne plo​če. I još
je jed​nom po​gled na tihu zgra​du ti​je​kom praz​ni​ka ili vi​ken​da iz​a​zvao u meni veću utu​-
če​nost no ti​je​kom nas​ta​ve – mo​žda zato što je ta pra​vo​kut​na, bro​je​vi​ma oz​na​če​na ar​hi​-
tek​tu​ra u od​sut​nos​ti lju​di još hlad​ni​je oči​to​va​la svo​ju svr​hu. Ali mo​žda i zato što mi je
to praz​no mjes​to, više no ijed​no grob​lje, da​va​lo nas​lu​ti​ti kako će biti kada čo​vjek jed​-
nog dana više ne bude pos​to​jao i kada od sve​ga što mu je ne​koć bilo dra​go i važ​no os​ta​-
ne ma​nje od raz​ma​za​na tra​ga kre​de ko​jom su bili is​pi​sa​ni bro​je​vi i slo​va na plo​či.
“U snu ome​tat te neću, / Mir tvoj re​me​ti​ti, / Ko​rak čuti mi ne​ćeš...” Vo​zač je skre​-
nuo u El​pen​bac​h​s​tra​sse, sta​ru ale​ju punu pla​ta​na koje su se, usred ku​ći​ca od ke​ra​mič​ke
ci​gle sa sa​vr​še​no rav​nim ži​vi​ca​ma i zas​to​ri​ma, is​ti​ca​le po​put ele​gant​ne fran​cu​ske re​če​-
ni​ce u nje​mač​kom tek​s​tu. Za​mo​lio sam ga da sta​ne po​kraj vr​tla​ri​je grob​lja i dao mu po​-
pri​lič​nu na​poj​ni​cu kako bi me pri​če​kao; u tom se kra​ju tak​si mo​gao do​bi​ti samo po ci​-
je​nu be​sko​nač​na če​ka​nja. Za​tim sam, vi​so​ko po​di​žu​ći noge, ga​cao kroz sni​jeg do male
cvje​ćar​ni​ce po​kraj ula​za i ku​pio je​dan od go​to​vih bu​ke​ta iz iz​lo​ga: bi​je​le tu​li​pa​ne, bo​-
ro​ve gra​ne i mi​mo​ze.
Po​s​ljed​njih go​di​na grob​lje se pro​ši​ri​lo. Po​rav​na​li su br​daš​ce s kri​že​vi​ma i pre​ko​pa​li
vr​to​ve iza nje​ga. Čak i jav​ni ba​zen​čić na su​sjed​noj par​ce​li, koji je već u mo​je​mu dje​tinj​-
stvu bio za​tvo​ren i ko​jim se po​s​ljed​nji vlas​nik slu​žio kao paš​nja​kom – “Ne​moj​te više
os​tav​lja​ti sta​ri kruh!” pi​sa​lo je ne​koć na nje​go​voj kući, “Konj je umro pri​je pet go​di​na!”
– sada je bio pre​tvo​ren u zem​lju za gro​bo​ve. Sve bi​je​lo... Samo je sta​za do nove ka​pe​li​ce
bila očiš​će​na i u vi​so​ko​me sni​je​gu od po​s​ljed​njih se po​či​va​li​šta vi​dje​lo ma​lo​što osim tu
i tamo ko​jih leđa nad​grob​no​ga ka​me​na ili vrha obe​li​ska.
Na​ba​dao sam u smje​ru koji sam za​dr​žao u sje​ća​nju, po​kraj jed​nog je​di​nog cr​ve​nog
pla​me​na što je tre​pe​rio na​kriv​ljen na snjež​nom na​no​su, i već na​kon tri-če​ti​ri ko​ra​ka
skre​nuo sam sa sta​ze. Is​pod mo​jih pot​pla​ta škri​pa​lo je i puc​ke​ta​lo, kao da ga​zim po vi​-
jen​ci​ma. Grob je svo​je​dob​no le​žao uz ži​vi​cu od ka​li​ne, no nju se više nije dalo pre​poz​-
na​ti, pa sam obi​šao ogra​đen ko​mad zem​lji​šta pun ot​pa​da – iz kons​truk​ci​je od le​ta​va vi​-
sje​le su crno-cr​ve​no-zlat​ne maš​ne, plas​tič​ne ruže i uve​nu​le kri​zan​te​me – i odjed​nom
pro​pao do ko​lje​na te se pri​dr​žao za je​dan odva​ljen ka​men.
Ci​je​lo se zem​lji​šte spu​šta​lo pre​ma rud​ni​ku u ko​je​mu je moj otac ne​ka​da dav​no ra​-
dio i od ko​je​ga je sada os​tao samo pred​nji to​ranj, crn od vra​na koje su se od​ma​ra​le na
nje​mu. Spo​me​ni​ci i kri​že​vi pro​te​za​li su se do ruba šume. Iz​me​đu njih vo​di​li su ne​poz​-
na​ti pu​to​vi i ras​la ogo​lje​na sta​bla, kao po​ca​klje​na le​dom. Sa sni​je​gom u ci​pe​la​ma po​ku​-
šao sam još ne​ko​li​ko puta, u ovom i u onom smje​ru, po​sr​tao pre​ko ne​vid​lji​vih stu​ba, is​-
kre​tao noge na skri​ve​nim rub​nja​ci​ma, meo sni​jeg s više nad​grob​nih spo​me​ni​ka i pri​-
tom na ru​bo​vi​ma re​lje​fa po​tr​gao ru​ka​vi​ce, ali ni​sam us​pio pro​na​ći ro​di​telj​ski grob.
Smra​či​lo se. Pod le​de​nim po​kro​vom jed​nog re​zer​vo​ara s vo​dom tiho je glo​go​ta​lo,
je​dan je zec po​bje​gao odan​de vi​so​ko ska​ču​ći, no ja ga ni​sam na​šao. Po vlas​ti​tim sam se
tra​go​vi​ma vra​tio do ono​ga pla​me​na boje ru​bi​na, iz ko​jeg se po​ma​lo di​mi​lo, po​lo​žio bu​-
ket po​kraj nje​ga te os​tao sta​ja​ti ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka. Vje​tar se smi​rio i pres​ta​lo je sni​je​ži​-
ti; ne odveć da​le​ko, tamo gdje je dim iz is​puš​ne ci​je​vi tak​si​ja os​tav​ljao trag na ces​ti, svi​-
je​tli​la je cvje​ćar​ni​ca. I prem​da su, dok je još sni​je​ži​lo, pa​hu​lje pa​da​le ne​čuj​no, za​vi​ja​ju​ći
svi​jet u ti​ši​nu, sada je odjed​nom sve pos​ta​lo još tiše.
Scan: mic​hon​ne
Obra​da: bo​den
 www.balkandownload.org

Ralf Rot​h​mann ro​đen je 1953. u Sc​hleswi​gu, odras​tao je u Ru​hr​skom po​dru​čju, a od

1976. živi u Ber​li​nu. Ra​dio je kao zi​dar, ti​skar, bol​ni​čar i ku​har. Piše ro​ma​ne, pri​po​vi​-
jet​ke, pje​sme i dra​me. U dje​li​ma se čes​to bavi ma​lo​gra​đan​skim i pro​le​ter​skim mi​lje​om,
a jed​na od omi​lje​nih tema mu je osam​lje​nost. U više ro​ma​na i pri​po​vi​jet​ki opi​su​je Ru​-
hr​sko po​dru​čje, iz ko​je​ga po​tje​če, i ži​vot ta​moš​njih ru​dar​skih obi​te​lji, dok je rad​nja ve​-
ći​ne dru​gih proz​nih dje​la smje​šte​na u Ber​lin. Do​bio je broj​ne nje​mač​ke knji​žev​ne na​-
gra​de, među os​ta​lim na​gra​du He​in​rich Boli 2005., na​gra​du Max Fris​ch 2006., na​gra​du
Wal​ter Ha​sen​cle​ver 2010., na​gra​du Fri​edrich Höl​der​lin 2013., na​gra​du Ste​fan An​dres
2016. i na​gra​du Kle​ist 2017. Naj​poz​na​ti​ja su mu dje​la Bik, Mli​je​ko i ug​ljen, Mo​li​tva na
ru​še​vi​na​ma, Vru​ći​na, Zima među je​le​ni​ma, Mla​do svje​tlo i Umri​je​ti u pro​lje​će.
Pa​tri​ci​ja Vo​do​pi​ja ro​đe​na je 31. pro​sin​ca 1970. u Osi​je​ku kao Pa​tri​ci​ja Hor​vat. U rod​-
no​me je gra​du di​plo​mi​ra​la en​gle​ski i nje​mač​ki je​zik i knji​žev​nost, a na​kon stu​di​ja po​če​-
la se in​ten​ziv​no ba​vi​ti pre​vo​đe​njem. Od 1998. živi u Spli​tu, a ot​ka​ko je 2004. ro​di​la
sina, po​sve​ti​la se is​klju​či​vo pre​vo​đe​nju kao sa​mos​tal​noj dje​lat​nos​ti. Od 2005. čla​ni​ca je
Druš​tva hr​vat​skih knji​žev​nih pre​vo​di​la​ca i do​sad je pre​ve​la dva​de​se​tak knji​žev​nih dje​la
s en​gle​skog na hr​vat​ski je​zik. Ak​tiv​na je kao knji​žev​na pro​mo​to​ri​ca i mo​de​ra​to​ri​ca
knji​žev​nih do​ga​đa​nja u Spli​tu.
 www.balkandownload.org

Za​bi​lje​ške

1 La​nac tr​go​vi​na s odje​ćom i pri​bo​rom za za​šti​tu na radu te sred​stvi​ma za čiš​će​nje, (op. prev.)
2 Knji​ga pos​tan​ka, 4,12. U: Je​ru​za​lem​ska Bi​bli​ja, ur. Adal​bert Re​bić, Jer​ko Fu​ćak, Bo​na​ven​tu​ra Duda, Za​greb,
Kr​š​ćan​ska sa​daš​njost, 1996. (op. prev.)
3 Vr​sta dži​na nje​mač​ke pro​izvod​nje s aro​mom bo​rov​ni​ce, (op. prev.)
4 Njem. Re​ic​h​s​nä​hr​stand, sta​le​ška or​ga​ni​za​ci​ja Tre​će​ga Re​ic​ha koja je uprav​lja​la po​ljo​pri​vred​nom dje​lat​noš​ću i
agrar​nom po​li​ti​kom iz​me​đu 1933. i 1945. Funk​ci​oni​ra​la je kao po​lu​dr​žav​na us​ta​no​va te na​me​ta​la pro​pi​se i kon​tro​-
le, a člans​tvo je u njoj bilo obvez​no za sve koji su se ba​vi​li po​ljo​pri​vred​nom pro​izvod​njom i dis​tri​bu​ci​jom, (op.
prev.)
5 Waf​fen SS (pu​nim na​zi​vom Waf​fen Sc​hut​z​s​taf​fel, hrv. Oru​ža​ni za​štit​ni odre​di) bor​be​ni je ogra​nak SS-a, ogran​-
ka NSDAP-a, Na​ci​onal​so​ci​ja​lis​tič​ke stran​ke u Nje​mač​koj za vri​je​me Dru​go​ga svjet​skog rata. Vr​hov​ni za​po​vjed​nik
bio je He​in​rich Him​mler. Or​ga​ni​za​ci​ja je pro​vo​di​la ari​jev​sku po​li​ti​ku i su​dje​lo​va​la u Ho​lo​ka​us​tu, a pri​pad​ni​ci Waf​-
fen-SS-a po​či​ni​li su broj​ne zlo​či​ne kao stje​go​no​še na​ciz​ma, (op. prev.)
6 Njem. Bund De​ut​s​c​her Mädel (Sa​vez nje​mač​kih dje​vo​ja​ka), žen​ski ogra​nak Hi​tle​ro​ve mla​de​ži u doba na​ci​-
onal​so​ci​ja​liz​ma u Nje​mač​koj, koji je obu​hva​ćao sve dje​voj​ke u dobi od de​set do osam​na​est go​di​na, (op. prev.)
7 We​hr​mac​ht je na​ziv za nje​mač​ke oru​ža​ne sna​ge u doba na​ciz​ma, od 1935. do 1945. Sas​to​jao se od pje​šaš​tva
(Heer), mor​na​ri​ce (Kri​eg​sma​ri​ne) i zra​ko​plov​s​tva (Luf​twaf​fe). Pa​ra​voj​na or​ga​ni​za​ci​ja Waf​fen-SS, za​pra​vo stra​nač​-
ka voj​ska Na​ci​onal​so​ci​ja​lis​tič​ke stran​ke (NSDAP), iako nije bila dio We​hr​mac​h​ta, bila je s njim pod za​jed​nič​kim
za​po​vjed​niš​tvom, (op. prev.)
8 Njem. Völ​kis​c​her Be​obac​h​ter, od 1920. tjed​ne, od 1923. dnev​ne no​vi​ne nje​mač​ke Na​ci​onal​so​ci​ja​lis​tič​ke stran​ke
(NSDP), koje su iz​la​zi​le sve do pred kraj trav​nja 1945. Broj či​ta​te​lja je 1944. do​seg​nuo 1,7 mi​li​ju​na, (op. prev.)
9 Vr​sta ener​get​ske čo​ko​la​de s 0,2 pos​to ko​fe​ina nje​mač​ke pro​izvod​nje, pro​izvo​di se od 1936. i pro​da​je u okru​-
glim li​me​nim ku​ti​ji​ca​ma od sto gra​ma, raz​re​za​na na tro​ku​tas​te kri​ške; bila je sas​tav​ni dio voj​nič​kih obro​ka nje​mač​-
ke avi​ja​ci​je i ar​ti​lje​ri​je u Dru​go​me svjet​skom ratu te su je u to doba zva​li “pi​lot​ska čo​ko​la​da” od​nos​no “čo​ko​la​da
ten​kis​ta”, (op. prev.)
10 Njem. Ket​ten​hund, po​grd​ni na​ziv za pri​pad​ni​ke nje​mač​ke voj​ne po​li​ci​je ti​je​kom Dru​go​ga svjet​skog rata, koji
im je na​dje​nut jer su oko vra​ta no​si​li la​nac s po​čas​nom me​tal​nom oz​na​kom, (op. prev.)
11 Ma​đar​ski na​ziv: Széke​sfehér​vár; hr​vat​ski na​ziv: Stol​ni Bi​ograd; grad u sre​diš​njoj Ma​đar​skoj, drev​na pri​jes​tol​-
ni​ca ma​đar​skih kra​lje​va i kru​nid​be​ni grad u ko​jem su okru​nje​ni i po​ko​pa​ni prvi ma​đar​ski kra​lje​vi, (op. prev.)
12 Odre​di “dr​žav​ne mi​li​ci​je”, njem. Vol​k​ss​turm, us​tro​je​ni su 1944. i bo​ri​li su se u po​s​ljed​njim bit​ka​ma Dru​go​ga
svjet​skog rata. Okup​lja​li su nje​mač​ke ci​vi​le u dobi od šes​na​est do šez​de​set go​di​na koji do​tad još nisu bili stu​pi​li u
voj​sku iz zdrav​s​tve​nih raz​lo​ga (jer su bili voj​no nes​po​sob​ni) ili zbog obav​lja​nja pos​lo​va od važ​nos​ti za nje​mač​ku voj​-
nu silu. Bo​ri​li su se u ci​vil​noj odje​ći, no​se​ći tra​ku s oz​na​kom na ru​ka​vu, (op. prev.)
13 Zsám​bék, grad na sje​ve​ru Ma​đar​ske, (op. prev.)
14 Njem. Die he​mlic​he Stadt (1921.), zbir​ka pje​sa​ma nje​mač​ko​ga knji​žev​ni​ka Oska​ra Lo​er​kea (1884.-1941.),
jed​nog od pre​dvod​ni​ka nje​mač​ke mo​der​ne. Iako je pred kraj ži​vo​ta bio je​dan od auto​ra čiji su ra​do​vi objav​lji​va​ni u
ča​so​pi​su Das Re​ich, koji je kon​tro​li​rao Go​eb​bels, na​ci​onal​so​ci​ja​lis​tič​ki re​žim za​bra​nio je ve​ći​nu Lo​er​ke​ovih dje​la,
zbog čega ga se sma​tra jed​nim od pred​stav​ni​ka “unu​tar​nje emi​gra​ci​je”, (op. prev.)
15 Vi​te​ški križ sa zlat​nim hras​to​vim liš​ćem, ma​če​vi​ma i di​ja​man​ti​ma bio je naj​vi​še voj​no od​li​čje Tre​će​ga Re​ic​ha,
koje je Hi​tler uveo kra​jem 1944. (op. prev.)
16 Kar​l​s​platz, po​pu​lar​no zvan Stac​hus, je​dan je od naj​ve​ćih tr​go​va u sre​di​štu Mün​c​he​na. (op. prev.)
17 Njem. “Heim ins Re​ich” – ta je pa​ro​la bila 1. toč​ka pro​gra​ma “Le​ben​sra​um” (iz 1920.) Hi​tle​ro​ve Na​ci​onal​so​-
ci​ja​lis​tič​ke stran​ke, a zna​či​la je da Nje​mač​ka ima pra​vo uze​ti sve te​ri​to​ri​je u dru​gim dr​ža​va​ma na ko​ji​ma živi nje​mač​-
ko sta​nov​niš​tvo, (op, prev.)
18 Sti​ho​vi ko​ji​ma po​či​nje poz​na​to Zim​sko pu​to​va​nje (Win​ter​re​ise, 1827.) aus​trij​skog skla​da​te​lja Fran​za Sc​hu​-
ber​ta, cik​lus od 24 pje​sme za mu​ški glas i kla​vir na sti​ho​ve Wil​hel​ma Mül​le​ra. (op. prev.)
 www.balkandownload.org

Knji​ga je objav​lje​na uz fi​nan​cij​sku pot​po​ru

Mi​nis​tar​stva kul​tu​re Re​pu​bli​ke Hr​vat​ske.

Nak​lad​nik Frak​tu​ra, Za​pre​šić

Za nak​lad​ni​ka Si​bi​la Ser​da​re​vić
Glav​ni ured​nik Seid Ser​da​re​vić
Ured​nik Ro​man Si​mić
Lek​tu​ra i ko​rek​tu​ra Mar​ga​re​ta Me​dju​re​čan
Pri​je​lom Maja Glu​šić
Di​zajn nas​lov​ni​ce Iva​na Ju​rić
Go​di​na iz​da​nja 2017., ko​lo​voz
Ti​sak Ga​ma​lux, Za​greb
ISBN 978-953-266-884-1