www.odbrana.mod.gov.

rs

L O N ndar
O K
P ni k a l e
Zid 010
1,20 evra

za 2
cena 100 dinara
1. januar 2010.

Obnovqena
Velika ratna sala
Broj 103

Intervju starog General{taba

Pukovnik dr Slavi{a ]iri}
Godina VI

Pod zastavom
36
ARSENAL

Srbije u Africi
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC „Odbrana”.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

14
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik

Snimio Zoran MILOVANOVI]

Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik, Velika ratna sala – detaq
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti},
Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski,
SADR@AJ
mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, D O G A\ A J I
mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, Susret ministara odbrane Srbije i ^e{ke
dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti} KAPACITETI
Dizajn i prelom ZA JO[ BOQU SARADWU 6
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici) Obele`eno 95 godina od Kolubarske bitke
Fotografija POBEDONOSNA KONTRAOFANZIVA 9
Goran Stankovi} (urednik)
Darimir Banda (fotoreporter)
U FOKUSU
Jezi~ki redaktori
Konferencija za novinare ministra odbrane
GLAVNI CIQ U 2010.
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba – PROFESIONALIZACIJA VOJSKE SRBIJE 10
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija INTERVJU
Radovan Popovi} (foto-centar) Pukovnik dr Slavi{a ]iri},
TELEFONI vo|a srpskog sanitetskog tima u mirovnoj misiji u ^adu
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 POD ZASTAVOM SRBIJE – U AFRICI 14
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 Novogodi{wi i bo`i}ni prijem Ministarstva odbrane
POMAK U SVIM OBLASTIMA 18
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
TEMA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Nova sistematizacija radnih i formacijskih mesta u
e-mail Ministarstvu odbrane
odbrana@mod.gov.rs
redakcija@odbrana.mod.gov.rs MAWI ALI EFIKASNIJI 22
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC „Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
Sre]na Nova go
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. januar 2010.
 re~ urednika
28

40 O~ekivawa
Ne postoji nijedna dr`ava na svetu koja ima jaku privredu a
slabu odbranu, kao {to ne postoji nijedna dr`ava na svetu koja
ima jaku odbranu a slabu privredu, rekao je ministar odbrane
Dragan [utanovac prilikom prijema nagrade Privredne komore
Srbije, nagla{avaju}i da je odbrana u svim dr`avama sveta jedan
od razvojnih kapaciteta privrede i dru{tva.
Sagledavawe te istine i razbijawe stereotipa da je sistem
odbrane zemqe samo ogromni potro{a~ buxetskih sredstava, ~ak ni
u stru~nim krugovima, nije nimalo lako i bi}e potrebno jo{ dosta
vremena da se ona potpuno rasvetli. Najboqi na~in za to su, naravno,
konkretni rezultati, a oni su o~iti i ilustrativni. Odbrambena indu-
strija Srbije je u godini na izmaku postala ponovo jedan od osnovnih
nosilaca razvoja privrede Srbije u celini i na dobrom je putu da
povrati staru slavu. O~ekivawa u narednoj godini su velika i oprav-
dana, i kako sada stvari stoje, dolaze jo{ boqi dani za tu privrednu
granu. Ministarstvo odbrane je na tom planu dalo veliki doprinos,
i priznawe Privredne komore ministru [utanovcu potvrda je da se
ODBRANA percepcija odnosa privrede i odbrane zemqe ipak mewa. Ciq
[kolski centar Veterinarske slu`be od milijardu dolara izvoza vi{e nije ni dalek ni neostvariv.
PUT KA TRI MISIJE 28 Vojni buxet za 2010. godinu, istina, ne}e pru`iti mogu}nosti
za zna~ajnije opremawe Vojske Srbije savremenijim naoru`awem.
Wegova razvojna dimenzija je skromna, a ni godine krize nisu pogodan
POVODI miqe za takve poduhvate. Do}i }e, nadamo se, boqa vremena i prilika
Nenad Pezo, urednik TV emisije „Dozvolite” da se obnove odbrambeni materijalni resursi. Ali, ulagawe u qudske
UMERENOST JE resurse, koji su glavni pokreta~ reformskog procesa, ne mo`e da ~eka
UVEK BLI@A ISTINI 31 i jedan od prioritetnih zadataka u narednoj godini bi}e, kako je
najavqeno, zavr{etak procesa profesionalizacije Vojske.
DRU[TVO Ve} od 1. januara otvoren je konkurs Uprave za qudske resurse
General{taba za prijem profesionalnih vojnika. Popunom gotovo
Pukovnik u penziji Mirko Lalovi}, 3.000 upra`wenih formacijskih mesta u jedinicama Vojske, proces
me|u prvih pedeset putnika bez vize profesionalizacije bi}e prakti~no okon~an u predvi|enom roku.
OSE]AJ DOSTOJANSTVA 34 Uporedo sa tim smawiva}e se i kontigenti regruta na odslu`ewu
vojnog roka i razvijati sistem aktivne rezerve koja }e biti baza
Sa galerije za popunu vojske profesionalnim i rezervnim sastavom.
KAMEN SRE]E 35 Mnogo posla u 2010. godini bi}e i u normativnoj sferi jer se
posle usvajawa seta vojnih zakona o~ekuje i dono{ewe oko 180 pod-
zakonskih akata ~ime }e se zaokru`iti reforma vojnog zakonodavstva.
Paralele O~ekuje nas i nova sistematizacija radnih i formacijskih mesta
AVGANISTAN U PRVOM PLANU 37 u Ministarstvu odbrane, odnosno organizaciono prekomponovawe
sistema i smawewe broja zaposlenih u skladu sa merama koje je
FEQTON nalo`ila Vlada Srbije.
Motiv vode u hri{}anskoj pravoslavnoj umetnosti (2) Taj posao je u zavr{noj fazi i konkretni rezultati mogu se
KR[TEWE VODOM 40 o~ekivati ve} u prvim mesecima naredne godine. Jedna od novina bi}e
i formirawe Medija centra, koji }e prakti~no objediniti novinsko
KONKURS ZA PRIJEM -informativnu i izdava~ku delatnost u sistemu odbrane. Time }e
PROFESIONALNIH VOJNIKA U VS 46 kona~no biti ispravqena gre{ka koja je je pre desetak godina
napravqena iskqu~ivo iz karijeristi~kih razloga. Koncentracijom
resursa u okviru Medija centra, koji }e biti organizovan i opremqen
po iskustvima modernih armija, dobi}emo instituciju koja }e
u potpunosti mo}i da ispuni zahteve sistema odbrane.
Bi}e, dakle, dosta novina u godini koja dolazi. A ~ega ne}e biti?
Ne}e biti pove}awa plata. One su i daqe zamrznute iako su, prema
statisti~kim pokazateqima, potro{a~ke korpe sve skupqe i praznije.
dina i Bo`i} To }e se svakako u odre|enoj meri odraziti na `ivotni standard
zaposlenih u Ministarstvu i Vojsci, a boqi dani na tom planu, k
a`u ekonomisti, mogu se o~ekivati tek 2011. godine.
Za proslavu predstoje}ih praznika nekako }e se namaknuti
pare. Ako ih i ne bude, ra~uni i ~ekovi na naplatu sti`u kasnije.
I suo~avawe sa realno{}u. Ali, otom-potom. Vreme je za slavqe.
I tu priliku gra|ani Srbije ne}e propustiti ~ak ni ako za to nema
nekog posebnog razloga.

5
 Susret ministara odbrane Srbije i ^e{ke
Kapaciteti za jo{
boqu saradwu
Dosada{wa saradwa posebno je uspe{na
u oblasti obuke i vojnog obrazovawa, a
sada smo otvorili i mogu}nost zajedni~kog
ulagawa u vojnu ekonomiju, sa `eqom da
odre|ene vojnotehni~ke planove realizujemo
kako u ^e{koj tako i u Srbiji, izjavio je
posle sastanka ministar [utanovac
inistar odbrane Srbije Dragan [utanovac sastao se 15. de-
M cembra u Domu garde na Top~ideru sa ministrom odbrane ^e{ke
Martinom Bartakom. Dvojica ministra razgovarala su o sarad-
wi u oblasti odbrane i aktuelnim bezbednosnim pitawima.
U izjavi za medije, ministar [utanovac naglasio je da od
2005. godine, kada je potpisan ugovor o saradwi izme|u dve dr`a-
ve, traje veoma uspe{na saradwa Srbije i ^e{ke. On je podsetio
da je dosada{wa saradwa posebno ispe{na u oblasti obuke i voj-
nog obrazovawa, ali da su va`ne i oblasti vojne medicine, ABHO
za{tite, vojne geografije, standardizacije, strategijskog planira-
wa, a naro~ito vojno-ekonomske saradwe.
– Na dana{wem sastanku otvorili smo mogu}nost zajedni~kog
ulagawa u vojnu ekonomiju sa `eqom da odre|ene vojnotehni~ke
planove realizujemo kako u ^e{koj tako i u Srbiji – rekao je mi-
nistar [utanovac. Prema wegovim re~ima, mogu}e je da ^e{ka
vojska bude jedan od korisnika municije koja se proizvodi u fa-
brikama na{e namenske industrije.
On je podsetio da je tokom 2009. godine u Vojnoj akademiji
~e{ke vojske u Vi{kovu {kolovano 13 pripadnika MO i VS.
6 1. januar 2010.
[utanovac je zahvalio ~e{kom kolegi na podr{ci koju wego-
va vlada daje evropskim integracijama Srbije.
Ministar [utanovac informisao je ministra odbrane ^e-
{ke o aktulenim pitawima sa kojima sa suo~ava na{ sistem od-
brane, pri ~emu je izdvojio buxetirawe, ali je istakao da }e re-
forme biti nastavqene. On je istakao da je u razgovorima bilo
re~i o u~e{}u u multinacionalnim mirovnim operacijama i dodao
da }e Vojska Srbije nastaviti u~e{}e u mirovnim misijama, ovoga
puta u Libanu.
Ministar Bartak rekao je da tokom susreta nije bilo re~i
samo o vojnim pitawima nego i o odnosima dveju zemaqa i wiho-
vom pro{irewu. On je rekao da je bilo re~i i o evropskim i evro-
atlanskim integracijama Srbije, podsetiv{i da ^e{ka ima veoma
pozitivna iskustva iz ~lanstva u obe organizacije.
– Poku{ao sam da naglasim va`nost ~lanstva ^e{ke u tim or-
ganizacijama, posebno u Natou {to nam je donelo mnoge predno-
sti, naro~ito sa bezbednosne ta~ke gledi{ta. Nije re~ samo o bez-
bednosti nego i o va`nim ekonomskim pitawima. Status Nato ~la-
nice smatramo jednim od najva`nijih doga|aja u novijoj istoriji
^e{ke – rekao je Bartak.
^e{ki ministar rekao je da je wegova zemqa spremna da po-
mogne i podeli iskustva sa Srbijom u mnogim oblastima, me|u ko-
jima je izdvojio mirovne operacije, vojno {kolstvo i oblast vojne
industrije. On je rekao da bi se zajedni~kim nastupom namenske
industrije postigao boqi efekat na tr`i{tu.
Dvojica ministara saglasna su da bi oblast vojne medicine
trebala da bude jedna od va`nih ta~aka budu}e saradwe i da obe
zemqe imaju zna~ajne kapacitete u toj oblasti.
Ministar [utanovac zahvalio je ministru Bartaku na u~e-
{}u ~e{kih aviona na aeromitingu na Batajnici, kao i na pristan-
ku da odr`i predavawe studentima Vojne akademije.
 Sve~anost Su sret mi ni stra [u ta nov ca
u Ambasadi ^e{ke i ad mi ra la Fic xe ral da
Ministar odbrane ^e{ke Martin Bartak u ambasadi te ze-
mqe u Beogradu sve~ano je uru~io oficirske sabqe generala Alek-
sandra Franti{eka Zaha na~elniku Vojne akademije brigadnom ge-
O~uvawe bezbednosti
neralu Mladenu Vuruni i rektoru Univerziteta odbrane ^e{ke
brigadnom generalu u penziji Rudolfu Urbanu.
Sabqe su dodeqene kao priznawe za uspe{nu saradwu dve
na Kosovu i Metohiji
visoko{kolske ustanove, a izra|ene su kao verne replike oru`ja
koje je nosio general Zah, koji je bio jedan od osniva~a vojnog {kol-
stva u Srbiji. Admiral Ficxerald pru`io je uveravawa
Sve~anosti su prisustvovali i ministar odbrane Dragan [u-
tanovac, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov- ministru [utanovcu da }e, bez obzira
nik Miloje Mileti}, ambasador ^e{ke u Srbiji Hana Huba~kova i na brojno stawe, Kfor o~uvati bezbednost
gosti iz sistema odbrane.
Ministar [utanovac tom prilikom je istakao da nema sna`ne nealbanskog stanovni{tva, srpskih
i stabilne Srbije bez sna`ne i stabilne Vojske {to, prema wego- svetiwa, kulturnih i istorijskih dobara
vim re~ima, podrazumeva dobro organizovano vojno {kolstvo.
On je podsetio da je tokom protekle godine mnogo u~iweno na u Pokrajini
reformi vojnoobrazovnog sistema {to je krunisano akreditacijom
Vojne i Vojnomedicinske akademije. [utanovac je zahvalio Mini-
starstvu odbrane ^e-
{ke na pomo}i u tom
projektu. Ministar je
dodao da o~ekuje da
idu}e godine, kada
Vojna akademije pro-
slavqa 160 godina
postojawa, bude osno-
van Vojni univerzitet
nalik onom u ^e{koj.
Ministar Bar-
tak ponovio je da }e
^e{ka nastaviti da
podr`ava Srbiju u
wenim evropskim in-
tegracijama i refor-
mi sistema odbrane.
On je naglasio da }e
jedan od pravaca bu-
du}e saradwe biti u
oblasti vojnog obra- Ministar odbrane Dragan [utanovac sastao se 16. de-
zovawa, {to prema cembra u Domu garde na Top~ideru sa komandantom Zdru`ene
wegovim re~ima ima operativne komande Natoa Napuq, admiralom Markom Fic-
zna~ajnu simboliku xeraldom. Tema razgovora bila je aktuelna bezbednosna situ-
jer je general Alek- acija na Kosovu i Metohiji, saradwa Vojske Srbije i Kfora i
sandar Franti{ek
pitawe smawewa brojnog stawa snaga Kfora.
Zah, poreklom ^eh,
bio jedan od ustano-
Admiral Ficxerald pru`io je uveravawa ministru [uta-
viteqa srpske Vojne novcu da }e, bez obzira na brojno stawe, Kfor o~uvati bez-
Ministar Bartak i general Vuruna
akademije. bednost nealbanskog stanovni{tva, srpskih svetiwa, kulturnih
Brigadni general Vuruna istakao je da u ime Vojne akademije i istorijskih dobara u Pokrajini.
prima priznawe sa ose}ajem ~asti i da }e je kao znamewe uvek ra- Povod Ficxeraldove posete bila je primopredaja du`no-
do i sa ponosom predstavqati. sti {efa Kancelarije za vezu sa Natoom u Beogradu izme|u
General Urban istakao je da obrazovawe vojnika predstavqa brigadnog generala Miroslava Balinta i brigadnog generala
jedan od uslova napretka ~itave zemqe. On je izrazio zadovoqst- Jana Ka{ea iz Republike ^e{ke.
vo {to je saradwa i zajedni~ki rad sa Vojnom akademijom u proce- Sve~anosti su prisustovovali na~elnik General{taba
su wene akreditacije posle ~etiri godine uspe{no zavr{ena. Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}, ambasa-
Za doprinos saradwi sa Univerzitetom odbrane ^e{ke iza- dor ^e{ke u Srbiji Hana Huba~kova i predstavnici Ministar-
slanik odbrane te zemqe pukovnik Vladimir Huqak uru~io je pla- stva odbrane, Vojske Srbije i Komande Natoa iz Napuqa.
kete general-majoru u penziji Vidosavu Kova~evi}u, biv{em na~el- Admiral Ficxerald sastao se, posle sve~anosti u Domu
niku Vojne akademije i pukovniku u penziji Jo`e Siva~eku, biv{em Garde, sa predstavnicima Ministarstva spoqnih poslova i de-
dekanu Vojne akademije. legacijom Srpske pravoslavne crkve.
Aleksandar PETROVI] A. PETROVI]
Snimio Darimir BANDA Snimio D. BANDA

7
doga|aji
Poseta delegacije Novi sanitetski tim za
Saveta Evropske unije Kongo
Ministar odbra- ^lanove sanitetskog tima AMET-14 koji }e u~estvovati u mi-
ne Dragan [utanovac rovnoj operaciji UN u DR Kongo (MONUC), primio je ministar od-
primio je delegaciju brane Dragan [utanovac. Re~ je o ~etrnaestom timu pripadnika
Saveta Evropske Uni- Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za medicinsku evakuaciju
je (EU), koju je predvo- vazdu{nim putem.
dio Robert Kuper, ge- Tim broji {est ~lanova, dva lekara i ~etiri medicinska teh-
neralni direktor za ni~ara, iz Vojnomedicinske akademije, Vojne bolnice Ni{ i Vojske
spoqne i politi~ko- Srbije. Oni }e biti anga`ovani u misiji u Kongu od februara sle-
voj ne po slove Save - de}e godine, na period od {est meseci.
ta EU. ^lanovi tima zavr{ili su stru~nu obuku na VMA i u Centru
Ministar [uta- za mirovne operacije, kao i obuku za vo`wu u terenskim uslovima.
novac je ponovio da je Mirovna operacija UN u DR Kongo uspostavqena je novembra
~lanstvo u Evropskoj 1999. godine u skladu sa Poveqom UN a na osnovu Rezolucije SB
uniji jedan od priori- UN broj 1279.
tetnih ciqeva Srbije i
istakao da je vizna li-
beralizacija zna~ajan
korak u procesu pri-
bli`avawu Srbije EU.
Informisawe
On je upoznao
sagovornike sa tre-
nutnom bezbednosno
inostranih vojnih
politi~kom situacijom
u zemqi, kao i sa pla-
predstavnika
novima za reformu
sistema odbrane. Redovno informisawe inostranih vojnih predstavnika akre-
Naglasio je da, ditovanih u Beogradu odr`ano je 14. decembra u Domu garde u Top-
uva`avaju}i zna~aj unapre|ewa odnosa sa EU, Ministarstvo od- ~ideru.
brane nastoji da ja~a svoje institucionalne kapacitete i obezbe- Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Pe-
di resurse koji su neophodni za ukqu~ivawe u aktivnosti zajedni~- ri} istakao je tom prilikom da je me|unarodna vojna saradwa to-
ke bezbednosne i odbrambene politike. kom 2009. godine bila veoma dinami~na. Za inostrane vojne pred-
Ministar [utanovac je informisao sagovornike o planovi- stavnike organizovane su i realizovane brojne aktivnosti, po~ev
ma za zavr{etak procesa profesionalizacije Vojske Srbije do od redovnog informisawa i poseta jedinicama i ustanovama Mi-
kraja slede}e godine. Tako|e, istakao je va`nost u~e{}a pripad- nistarstva odbrane i Vojske Srbije, prisustva ve`bama, do cere-
nika VS u mirovnim misijama, posebno naglasiv{i da je ove godi- monija visokog nivoa, rekao je Peri}. On je istovremeno upoznao
ne, prvi put na osnovu odluke parlamenta Srbije, medicinski tim inostrane vojne predstavnike sa aktivnostima planiranim za na-
VS zastupqen u mirovnoj misiji u ^adu i Centralnoafri~koj Repu- rednu godinu.
blici u okviru norve{kog kontingenta. Zamenik na~elnika Uprave za strategijsko planirawe dr Sta-
nislav Stojanovi} upoznao je vojne izaslanike sa osnovnim karak-
teristikama nedavno usvojenih strategija i zakona koji reguli{u
Sastanak sa generalnim va`na pitawa iz oblasti odbrane.
Na~elnik Uprave za obuku i doktrinu General{tba VS gene-
sekretarom UN ral-major Petar ]ornakov predstavio je obuku podoficirskog ka-
dra u Vojsci Srbije.
S. \.
Srpski ministri odbrane i spoqnih poslova Dragan [uta-
novac i Vuk Jeremi} razgovarali su sa generalnim sekretarom
Ujediwenih nacija Ban Ki Munom o stawu na Kosovu, procesu pred
Me|unarodnim sudom pravde i u~e{}u srpskih vojnika u mirovnim
operacijama.
„Generalni sekretar se sastao sa srpskim ministrom spoqnih
poslova Vukom Jeremi}em i razgovarao o stawu na Kosovu, ukqu~u-
ju}i i status dijaloga o {est poqa prakti~nih dogovora”, rekla je
za Internet portal Radio-televizije Srbije Banova predstavnica
za medije Vanina Mastraci. Jeremi} i Ban su, tako|e, razgovarali
o pitawima vezanim za Ha{ki tribunal, kao i o statusu rasprave o
legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova.
„Bio je prisutan i srpski ministar odbrane Dragan [utano-
vac kome je generalni sekretar izrazio zahvalnost za srpsko in-
teresovawe za ve}im anga`manom u mirovnim operacijama”, re-
kla je Mastraci.

8 1. januar 2010.
 Obe le `e no 95 go di na od Ko lu bar ske bit ke

Pobedonosna
kontraofanziva
U Kolubarskoj bici ostvarena je
jedna od najve}ih pobeda srpske vojske
i savezni~kih snaga u Prvom svetskom
ratu. Zato smo danas ovde, da odamo
po~ast tim slavnim stratezima, vojnicima
znanim i neznanim, svima onima koji su
u stubove pobede i pobedni~ke strategije
ugradili svoje `ivote, onima koji su
briqantnom vojni~kom pobedom visoko
uzdigli me|unarodni kredibilitet
Kraqevine Srbije, rekao je
general-potpukovnik Miloje Mileti}
na sve~anosti u Lazarevcu
prisustvu na~elnika General{taba Vojske Srbije general-

U potpukovnika Miloja Mileti}a, predstavnika Ministarstva

odbrane i Vojske Srbije, diplomatskih predstavnika zemaqa
u~esnica u Prvom svetskom ratu i predstavnika lokalne sa-
mouprave, kod spomen-hrama svetog Dimitrija i spomenika srp-
skom ratniku u centru Lazarevca 15. decembra odr`ana je cen-
tralna dr`avna manifestacija obele`avawa 95 godina od pobede
srpske vojske u Kolubarskoj bici.
U kripti spomen-crkve, u kojoj po~ivaju ostaci oko 40 hiqada
stradalih srpskih i austrougarskih vojnika, vence su polo`ili
Snimio R. POPOVI]

predstavnici Vlade Srbije, Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-

je, ambasada zemaqa pobednica u Prvom svetskom ratu, Velike Bri-
tanije i Rusije i pora`enih, Austrije, Ma|arske, Slova~ke i ^e-
{ke, ~ime je potvr|ena spremnost nekada suprotstavqenih zemaqa
i naroda na zajedni~ki `ivot u toleranciji i me|usobnom razume-
vawu. Odavawu dr`avnih i vojnih po~asti kod hrama i spomenika
srpskom ratniku u centru Lazarevca, u organizaciji Ministarstva
za rad i socijalnu politiku, pri-
sustvovale su i organizacije danas ovde, da odamo po~ast tim
opredeqene za negovawe tradi- U slavu vojvode Mi{i}a slavnim stratezima, znanim i ne-
cija oslobodila~kih ratova Sr- znanim, svima onima koji su u stu-
bije do 1918. godine. Sve~anost u Lazarevcu zavr{ena je prigodnim kultur- bove pobede i pobedni~ke stra-
Izgovaraju}i naredbu Vr- no-umetni~kim programom u slavu vojvode @ivojina Mi{i- tegije ugradili svoje `ivote, oni-
hovne komande, kojom je zapo~ela }a, ~ija taktika predstavqa jedinstveni primer vojnostra- ma koji su briqantnom vojni~kom
pobedonosna kontraofanziva tegijskog preokreta koji je omogu}io najzna~ajniju pobedu u pobedom visoko uzdigli me|una-
srpske vojske, u bici koja je traja- ~itavom Prvom svetskom ratu. rodni kredibilitet Kraqevine
la mesec dana, od sredine novem- Za genijalnu procenu i komandovawe u Kolubarskoj bi- Srbije u svetu zahva}enom uraga-
bra do 15. decembra 1914, na- ci Mi{i} je nagra|en zvawem vojvode. nom velikog rata“, rekao je gene-
~elnik General{taba Vojske Sr- ral Mileti} i istakao da „Vojska
bije general-potpukovnik Miloje Srbije obele`ava 95 godina od
Mileti} podsetio je goste i mnogobrojne gra|ane, okupqene na oda- bitke na Kolubari opredeqena za transformaciju, interopera-
vawu po~asti poginulim ratnicima, na zna~aj pravilne procene bilnost i profesionalzaciju koju smo ve} zapo~eli i koju }emo na-
snage i mo}i, ali i morala i `eqe za pobedom, koja je odlu~ila po- staviti i u narednom periodu. Oficiri Vojske Srbije danas se
bednika u jednoj od najslavnijih bitaka u Prvom svetskom ratu. {koluju i u inostranim vojnim {kolama, u kojima se odavno izu~a-
„U Kolubarskoj bici ostvarena je jedna od najve}ih pobeda vaju strate{ke odluke i podvizi srpskih vojskovo|a i vojnika“.
srpske vojske i savezni~kih snaga u Prvom svetskom ratu. Zato smo D. GLI[I]

9
KONFERENCIJA ZA NOVINARE MINISTRA ODBRANE
Glavni ciq u 2010.
– pro fe si o na li za ci ja Voj ske
Ministar odbrane Dragan [utanovac
ocenio je da je u ovoj godini najve}i uspeh
ministarstva otvarawe velike vojne baze
„Jug”, a da }e glavni ciq za slede}u godinu
biti zavr{etak profesionalizacije
Vojske Srbije.
[utanovac je na konferenciji za novinare,
odr`anoj u renoviranoj Velikoj ratnoj sali
starog General{taba, predstavio rezultate
rada Ministarstva odbrane i predo~io
smernice na osnovu kojih }e sistem
odbrane Srbije funkcionisati
u narednih godinu dana.
10
inistar [utanovac je na po~etku konferencije, 20. decem-
M bra, kojoj su prisustvovali i ~lanovi Kolegijuma ministra
odbrane, rekao da je ne samo u sistemu odbrane nego i u ~i-
tavoj dr`avi, ovu godinu obele`ila svetska ekonomska kriza.
On je podsetio da je vojni buxet iz tog razloga planiran re-
striktivno i da je rebalansom dodatno smawen za 26 posto ~ime je
smawen fond za investicije i operativne tro{kove.
[utanovac je rekao da je Ministarstgvo odbrane jedino to-
kom 2009. godine, na sopstveni poziv imalo dve kontrole tro{e-
wa novca i to – buxetsku inspekciju Ministarstva finansija i kon-
trolu dr`avnog revizora.
– Ni jedna ni druga inspekcija nisu prona{le ni{ta {to bi
ukazivalo na nepravilnosti u radu – podvukao je ministar odbrane.
[utanovac je rekao da je tokom pro{le godine sprovedena
`iva zakonodavna aktivnost vezana za sistem odbrane jer su usvo-
jene dva va`na dokumenta koja do tada nisu postojala – Strategija
nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane i {est zakona u
oblasti odbrane.
Prema ministrovim re~ima zavr{ena je sistematizacija i
nova formacija radnih mesta u Ministarstvu odbrane.
– U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije trebalo bi da bu-
de oko 36.000 profesionalnih pripadnika, od ~ega 178 dr`avnih
slu`benika u Ministarstvu odbrane, a prema novoj formaciji, sa
oko 11.500 qudi u ministarstvu spu{tamo se na broj od oko 8.600,
{to je za 2.900 mawe zaposlenih u takozvanom „upravnom delu” –
objasnio je [utanovac i dodao da }e jedan deo oti}i u Vojsku Sr-
bije a drugi u Ministarstvo unutra{wih poslova. Time se, rekao
1. januar 2010.

Srbije
je on, stvaraju uslovi za formirawe odgovaraju}e kadrovske pira-
mide po ugledu na razvijene sisteme.
Kako je ministar istakao, tokom 2009. godine, na konkurs za
profesionalne vojnike, za oko 2.400 radnih mesta prijavilo se
9.500 gra|ana Srbije, od ~ega 14 odsto `ena. U profesionalnu slu-
`bu primqeno je vi{e od 2.100 kandidata. U ovom trenutku, u siste-
mu odbrane, ima oko 6.200 profesionalnih vojnika, zbog ~ega je re-
grutni kontingent smawen sa 5.000 na 3.200. Daqim pove}awem
broja profesionalnih vojnika smawiva}e se regrutni kontingent.
U toku je i racionalizacija rada u vojnodohodovnim ustanova-
ma, gde se smawuje brojno stawe za oko 450 zaposlenih, za koje je
obezbe|en odgovaraju}i socijalni program. Vojne ustanove Dedi-
we, Tara, Morovi}, Morava i Kara|or|evo su godi{we, u proseku,
pravile i do 700 miliona dinara gubitaka.
RE ZUL TA TI U OVOJ GO DI NI
Jedan od te`i{nih zadataka sistema odbrane u 2009. godini
bilo je u~e{}e u mirovnim misijama pod pokroviteqstvom Ujediwe-
nih nacija, uz odobrewe srpskog parlamenta. Trenutno u mirovnim
misijama u ^adu, Kongu, Obali Slonova~e i Liberiji u~estvuje 34
pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, {to je, prema
ministrovoj oceni, vi{e nego skromno, ali otvara nove perpektive,
jer smo ube|eni da }e slede}a godina u toj oblasti biti veoma zna-
~ajna. Sada se analizira i upu}ivawe na{ih pripadnika u mirovnu
misiju u Libanu, u sastavu italijanskog i {panskog kontingenta.
STANOVI
U 2009. godini imali smo 26 odsto mawe novca za inve-
sticije, a samim tim i mawe sredstava za stambeno zbriwava-
we. Ipak, uspeli smo da re{imo oko 600 stambenih pitawa
pripadnika sistema odbrane dodelom stanova ili kredita.
Pokrenuli smo i pilot projekat beskamatnog krediti-
rawa 450 vojnih penzionera za re{avawe stambenih pita-
wa – rekao je ministar odbrane.
ME\UNARODNA SARADWA
U ukupnim rezultatima Ministarstva odbrane minstar
[utanovac istakao je zna~aj me|unarodne vojne saradwe.
Tokom 2009. godine bilo 18 ministarskih poseta u ino-
stranstvu, a u Srbiji ministar je do~ekao osmoro kolega.
On je istakao posetu ameri~kog potpredsedika Bajdena
kao prvu posetu tog nivoa u istoriji.
BUXET
Vojni buxet, koji za 2010. godinu iznosi 68 milijardi
dinara, kako je ocenio [utanovac, nije razvojni budu}i da,
kada se izuzmu redovni tro{kovi i potra`ivawa, za inve-
sticije, opremawe, infrastrukturu i operativne tro{kove
ostaje tek oko 20 posto tog novca.
Buxet Vojske iznosi 2,15 posto bruto nacionalnog pro-
izvoda, {to je za 0,25 odsto mawe od planiranog odvajawa
za odbranu od pre dve godine. Struktura vojnog buxeta, bez
obzira na wegov apsolutni iznos, kako je objasnio mini-
star, nepovoqna je jer veoma malo sredstava ostaje na ras-
polagawu za opremawe i insfrastrukturne projekte.
Ministar [utanovac posebno je istakao veliki iskorak u
reformi vojnog {kolstva.
– Studijske programe akreditovale su Vojna akademija i Vojno-
medicinska akademija. Prvi put upisani su studenti medicine na
VMA. Pove}ano je interesovawe za upis u vojne {kole, tako da je na
Vojnu akademiju konkurisalo oko 1.050 kandidata, a u Vojnu gimnazi-
ju oko 900. Na osnovnim poslediplomskim studijama u na{im vojnim
{kolama je 74 pripadnika inostranih vojski, a 192 na{ih pripad-
nika {koluje se i usavr{ava u inostranstvu – naveo je ministar.
Vojno zdravstvo je tokom pro{le godine u mnogo ~emu uzna-
predovalo, ne samo kada je re~ o VMA, nego je, prema ministrovim
re~ima, zna~ajno podignut kvalitet medicinskih usluga u vojnim
bolnicama. Kupqeno je 20 novih sanitetskih vozila, koja sa 17 vo-
zila koja su nabavqena lane, ~ini ukupno 37, {to je, kako je rekao
ministar, najnoviji kontingent opreme za vojno zdravstvo.
Tokom 2009. godine, tako|e, i pored restriktivnog buxeta,
rekonstruisani su i vojni aerodrom na Batajnici, Centralni dom
Vojske, 103 razli~ita vojna objekta, kao i oko 8.000 kvadratnih
metara skladi{nog prostora i nadstre{nica.
Potpisivawem ugovora sa RZZO, podsetio je [utanovac, ci-
vilima je omogu}eno da koriste usluge vojnih bolnica u Novom Sa-
du i Ni{u.
Me|u aktivnostima Vojske Srbije, [utanovac je izdvojio niz
ve`bi me|u kojima „Odlu~an odgovor” na Pe{teru, „Diplomac” na
Pasuqanskim liovadama», „Sretewe” u Novom Sadu, a od me|una-
rodnih vojnomedicinsku ve`bu „MEDCEUR” u Ni{u koja je okupila
pripadnike vojski iz 15 zemaqa sa oko 800 u~esnika.
11
 – Ove godine organizovali smo najve}i aeromiting ikada
odr`an u Srbiji na kome je u~estvovalo 14 zemaqa. U~estvovali
smo i u organizaciji Univerzijade i pomogli u organizaciji Me|u-
narodnog sajma naoru`awa „Partner 2009” – rekao je ministar.
On je istakao da je civilno-vojna saradwa bila tako|e veoma
uspe{na o ~emu svedo~e izgra|eni mostovi nadomak Despotovca i u
Sjenici, kao i putevi u Kur{umliji i Sjenici, ali i pomo} u izgrad-
wi i obnavqawu drugih objekata infrastrukture {irom Srbije.
Ministar [utanovac rekao je da je 2009. godina u sistemu
odbrane pro{la bez afera {to jeste jedan od glavnih razloga po-
pularnosti Vojske Srbije koja je me|u gra|anima pozicionirana
kao druga institucija od najvi{e poverewa, odmah posle Srpske
pravoslavne crkve. On je podsetio i da je, prema istra`ivawima,
Vojska najmawe korumpirana institucija u dr`avi.
PLA NO VI ZA 2010.
Me|u planovima za narednu godinu ministar je izdvojio pro-
fesionalizaciu Vojske Srbije.
– @eqa nam je da prema projektu koji je napravqen 2003. go-
dine, do kraja naredne godine u potpunosti profesionalizujemo
Od temeqa do najsavremenije vojne baze na Balkanu
BAZA „JUG”
Kako isti~e ministar [utanovac, Mini-
starstvo odbrane posebno je ponosno {to je u
toku godine na izmaku zavr{ilo izgradwu vojne
baze na Cepotini, nadomak Bujanovca. Poznato
je da je wena izradwa trajala vi{e godina.
Slede wena odgovaraju}a doterivawa, ali
je ona ve} u funkciji. U narednom periodu baza
}e biti zna~ajnije opremqena.
OD GO VO RI NA NO VI NAR SKA PI TA WA
Odgovaraju}i na novinarsko pitawe o tome {ta }e se dogo-
diti sa zgradama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u centru
Beograda koje su poru{ene tokom bombardovawa, ministar od-
brane Dragan [utanovac rekao je da te zgrade spadaju u vojne ne-
pokretnosti koje sistem odbrane `eli da otu|i, ali da tokom
2009. godine nije dobijena odgovaraju}a finansijska ponuda.
Prema ministrovim re~ima, jedna od mogu}nosti jeste i da
se pomenuti objekti ustupe onome ko bi na Bawici zauzvrat iz-
gradio savremeni objekat u kome bi bili sme{teni Ministarst-
vo odbrane i General{tab.
Kada je re~ o ugovorima koje je Srbija sklopila sa Irakom
o izvozu naoru`awa i vojne opreme, ministar je naglasio da je
Ministarstvo odbrane u 2009. godini dalo nemerqiv doprinos
promociji srpske odbrambene industrije. Tako|e je istakao da
}e na{a namenska industrija, gotovo sve wene fabrike, biti
uposlene i u narednoj godini, jer treba da realizuju ve} ugovore-
ne obaveze.
Zapo~ela je i proizvodwa aviona „lasta", {to potvr|uje kva-
litet na{eg nau~nog kadra. Slede}a godina, zbog restriktivnog
buxeta koji nije razvojni, ne obe}ava zna~ajnija ulagawa u opre-
mawe Vojske Srbije najsavremenijim borbenim sredstvima.
12
Vojsku Srbije u skladu sa
finansijskim mogu}nosti-
ma. Ube|en sam da to mo-
`emo da uredimo, rekao je
[utanovac i dodao da od-
re|ene procedure prijema
tako|e usporavaju proces
profesionalizacije, {to
je neophodno, jer se te`i
da niko ko to ne zaslu`uje
ne u|e u sistem odbrane.
Da bi se {est zakona koje je Skup{tina donela u potpunosti
primewivali, objasnio je ministar, neophodno je usvojiti oko
180 podzakonskih akata {to }e u 2010. biti zna~ajan posao. Ti-
me se zaokru`uje reforma vojnog zakonodavstva.
Naredne godine, rekao je [utanovac, planira se i nastavak
reforme vojnog {kolstva, odnosno formirawe Vojnog univerzite-
ta, ali i uvo|ewe novog modela {kolovawa podoficira po kome
}e se oni birati i kursirati iz redova profesionalnih vojnika.
Planiramo i rekonstrukciju aerodroma La|evci. To je jedan
od velikih civilno-vojnih projekata. @elimo da taj aerodrom,
{to je mogu}e pre, stavimo i u civilnu funkciju, u potpunom ube-
|ewu da }e doprineti razvoju celog regiona – istakao je mini-
star.
Vojska }e se naredne godine, prema ministrovim re~ima,
opremati u skladu sa raspolo`ivim sredstvima.
Za 2010. godinu, planirana je i rekonstrukcija zgrade Ko-
mande ViPVO u Zemunu koja ima veliku istorijsku i kulturnu
vrednost.
Ministar [utanovac iskoristio je priliku da objasni ne-
doumice vezane za dnevnice koje se u sistemu odbrane ispla}uju,
a povodom nekih naga|awa u medijima. On je naglasio da se najve-
}i deo novca izdvaja za dnevnice pripadnicima Vojske koji obez-
be|uju administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji.
– Slede}a godina bi}e u znaku promocije profesionaliza-
cije vojske i vojni~kog poziva, a kada je re~ o izvoznim ugovori-
ma, ova godina je bila rekordna, zbog ~ega }e u slede}oj sve fa-
brike vezane za vojnu industriju imati mnogo posla i mora}e da
pro{ire kapacitete – ocenio je ministar odbrane Dragan [uta-
novac na konferenciji za novinare.
Vladimir PO^U^
Aleksandar PETROVI]
Snimio Goran STANKOVI]
1. januar 2010.
 ^e stit ka mi ni stra [u ta nov ca Za se da we Me {o vi tog
po vo dom no vo go di {wih srp sko-egi pat skog voj nog
i bo `i} nih pra zni ka ko mi te ta
Povodom novogodi{wih i bo`i}nih praznika svim pripadni- U Beogradu je odr-
cima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije upu}ujem srda~ne ~e- `ano ~etvrto zasedawe
stitke. Me{ovitog srpsko-egi-
U protekloj godini, i pored nepovoqnih uslova izazvanih glo- patskog vojnog komiteta.
balnom ekonomskom krizom, ostvarili smo zna~ajne rezultate u re- Delegaciju Ministar-
formi sistema odbrane i wegovoj afirmaciji u zemqi i na me|una- stva odbrane predvodio
rodnom planu. je pomo}nik ministra za
Uveren sam da }emo u godini koja nam dolazi, sa istim elanom materijalne resurse
i odgovorno{}u nastaviti reformski proces, zavr{iti reorgani- Ilija Pilipovi}, a pe-
zaciju Ministarstva odbrane i profesionalizaciju Vojske Srbije i to~lanu delegaciju Mi-
izgraditi sistem odbrane koji }e mo}i uspe{no da odgovori na sve nistarstva odbrane
izazove bezbednosti na{e zemqe i bude partner demokratskim sna- Arapske Republike Egi-
gama u o~uvawu mira u svetu. pat brigadni general
^estitaju}i vam praznik `elim vam uspehe u radu i da radost Naser Eldin Abdelha-
prazni~nog veseqa podelite u zdravqu i sre}i sa svojim najbli`ima. med Kotv.
@ivela Srbija. Na zasedawu, ~iji
je ciq unapre|ewe sa-
radwe u oblasti odbra-
ne, razmatrana su pitawa od zajedni~kog interesa u oblasti vojnoe-
konomske, vojnoobrazovne i vojnomedicinske saradwe, kao i mogu}-
Zna ~aj mi {qe wa nosti uspostavqawa saradwe u drugim oblastima. S tim u vezi, egi-
patska delegacija je, osim plenarnih i odvojenih zasedawa, poseti-
Me |u na rod nog su da o Ko so vu la Vojnu i Vojnomedicinsku akademiju.
Profesor dr Radoslav Stojanovi}, stru~wak za me|unarodno Tokom posete, u Upravi za me|unarodnu vojnu saradwu pot-
pravo, u predavawu pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske pisan je Plan bilateralne vojne saradwe sa Egiptom za 2010.
Srbije koje je organizovao Institut za strategijska istra`ivawa, godinu. S. \.
istakao je da se pred Me|unarodnim sudom pravde sada re{ava pi-
tawe od svetskog zna~aja, u koje su ume{ene sve velike sile. Saveto-
davno mi{qewe Suda o jednostranom otcepqewu Kosova i Metohije
ima}e izuzetan odjek, budu}i da u ovom trenutku u osamdesetak dr-
`ava u svetu postoje razni secesionisti~ki pokreti sa tendencijom
otcepqewa od dr`ave.
U predavawu na temu „Zahtev Republike Srbije pred me|una-
rodnim sudom pravde u Hagu za savetodavno mi{qewe u vezi sa sa-
moprogla{ewem dr`ave Kosovo”, profesor Stojanovi} rekao je da
to mi{qewe treba da pru`i osnovu za pregovore izme|u Beograda i
Pri{tine kojima bi se re{ila pitawa polo`aja Kosova i Metohije
unutar Srbije.

Pre da va we
prof. dr Iva na Vu ja ~i }a
Ambasador Srbije u SAD od 2002. do 2009. godine, prof.
dr Ivan Vuja~i}, 24. decembra je za pripadnike Ministarstva od-
brane i Vojske Srbije odr`ao predavawe o refleksijama spoqne
bezbednosne politike na na{u zemqu i region.
Predavawe, u organizaciji Instituta za strategijsko istra-
`ivawe, otvorio je direktor ISI general-potpukovnik mr Milan
Zari}.
U predavawu profesor Vuja~i} izlo`io je bezbednosne in-
terese SAD, wenu poziciju u svetu, kao i odnose sa Srbijom, po-
~ev od vremena hladnog rata i devedesetih, do danas.
S. \.

13
intervju Pukovnik
Pod zastavom
dr Slavi{a
]iri},
vo|a srpskog
sanitetskog
tima u
mirovnoj
misiji u ^adu

U ovoj misiji mira i humanosti
je oko 7.500 u~esnika iz 37
zemaqa sveta. Ciq je pru`awe
humanitarne pomo}i, koja je
neophodna za opstanak skoro
pola miliona izbeglih i
raseqenih lica koja su
posledwih godina uto~i{te
na{la u kampovima UNHCR-a u
isto~nom i ju`nom ^adu.
mirovnoj misiji Ujediwenih nacija u ^adu i Centralnoafri~koj
republici (MINURCAT) od juna 2009. anga`ovan je i sanitetski
U tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastavu norve-
{kog kontingenta. U prvom timu bilo je {est ~lanova, a u dru-
gom, od oktobra 2009, u ekipi je ukupno 21 lice, 17 medicin-
skih radnika i ~etiri {tabna oficira.
Politi~ko nasiqe i oru`ani sukobi pretvorili su ovo podru~-
je u najve}e humanitarno krizno `ari{te u svetu od 2003. godine.
Na krizu je najpre reagovala Afri~ka unija, slawem oko 7.000 pri-
padnika mirovnih snaga, a Ujediwene nacije 2007. godine pokre}u
mirovnu misiju radi pru`awa neophodne pomo}i i stvarawa uslova
za trajan mir.
Od pukovnika prim. dr Slavi{e ]iri}a, upravnika Vojne bol-
nice u Ni{u, sada u funkciji starijeg nacionalnog predstavnika
srpskog sanitetskog tima u mirovnoj misiji MINURCAT, elektronskom
po{tom dobili smo fotografije i odgovore na pitawa o radu na{ih
mirovwaka, uslovima boravka u ^adu i trenutnoj situaciji u tom ne-
stabilnom podru~ju.

14 1. januar 2010.
Srbije – u Africi
 Na{ sanitetski tim sada je znatno brojniji nego prvi. Ka-
kav je sastav?
– Najpre da ka`em da je hirur{ki tim Vojnomedicinske akade-
mije izuzetno uspe{no i veoma zapa`eno obavio svoje zadatke u
okviru prve rotacije, {to se ovde, u norve{koj poqskoj bolnici u
Abe{eu, rado isti~e. Po okon~awu wihove misije, u sastav druge
rotacije u okviru mirovne misije MINURCAT ukqu~en je novi i znat-
no brojniji srpski sanitetski tim, a ~ine ga – 21 lice i to ~etiri le-
kara specijalista (op{ti hirurg, ortoped, anesteziolog i infekto-
log), stomatolog, farmaceut, 11 medicinskih tehni~ara (od toga dve
medicinske sestre instrumentarke, anesteti~ar, rendgen tehni~ar i
sedam medicinskih tehni~ara op{teg smera) i ~etiri {tabna ofici-
ra (po jedan u komandi medicinske ~ete, S-1, S-3 i S-4). Do{li smo
iz razli~itih ustanova i jedinica – VMA, Vojna bolnica Ni{, VMC
Novi Sad, Komanda KoV, General{tab VS.
 Kako su tekle pripreme za tu zahtevnu misiju, koja se odvi-
ja u specifi~nim klimatskim uslovima i skop~ana je sa bez-
bednosnim rizicima?
– Upravo zbog toga pripreme su bile veoma temeqne. Prija-
vqivawe za u~e{}e bilo je na dobrovoqnoj osnovi, ali su kandida-
ti birani po nimalo jednostavnim kriterijuma – od provere pozna-
vawa engleskog jezika, psiholo{kog testirawa, ocene zdravstvene
sposobnosti do vakcinacije u skladu sa propisima Svetske zdrav-
stvene organizacije. Prvi deo priprema obavqen je u Centru za mi-
rovne operacije, a potom su usledile zavr{ne pripreme u Norve-
{koj u trajawu od {est sedmica.
Pripreme u kampu Sesvolmen obuhvatile su kompletan trening
za ovakav tip misija, po~ev od veoma naporne „pe{adijske” obuke,
intenzivne nastave ga|awa, brojnih predavawa i kurseva o svim
relevantnim temama, do uve`bavawa prakti~nog rada u poqskoj
bolnici. Jedan od zna~ajnih ciqeva ovih priprema je i me|usobno
upoznavawe i uigravawe norve{kih i srpskih u~esnika za predsto-
je}i rad u ^adu.
Pukovnik dr Slavi{a ]iri}
– Jo{ tokom priprema u
Norve{koj, najvi{i pred-
stavnici norve{kog vojnog
saniteta izrazili su veliko
zadovoqstvo zbog na{eg bu-
du}eg zajedni~kog rada. Po
na{em dolasku to je pono-
vqeno, a kasnije u vi{e na-
vrata nagla{eno i u glavnom
{tabu MINURCAT-a. Do~e-
kani smo s pa`wom i uva`a-
vawem i uz konstataciju da
sad i pripadnici srpske voj-
ske imaju zna~ajnu ulogu u
ovoj misiji.
Pohvaqen je i rad na{ih {tabnih oficira koji, zajedno
sa norve{kim kolegama, u~estvuju u organizaciji i obezbe|iva-
wu svih aktivnosti neophodnih za funkcionisawe bolnice.
Plene svojom stru~no{}u i osposobqeno{}u, a i svojim vojni~-
kim izgledom i dr`awem.
Pored toga {to je na{a zastava neprestano istaknuta na
ulazu u norve{ku poqsku bolnicu, ona se, pored zastave UN i
zastava ostalih zemaqa u~esnica u misiji, vijori i ispred glav-
nog {taba misije.
 Svaki u~esnik poneo je i poveliki komplet opreme?
– Boravak na obuci u Norve{koj iskori{}en je i za zadu`iva-
we kompletne opreme, po~ev od specijalnih „pustiwskih” uniformi,
naoru`awa, za{titne opreme pa do svih ostalih „sitnica” neophod-
nih za vi{emese~ni boravak i rad u pustiwi. U opremawu se misli-
lo na sve i nije se {tedelo ni u ~emu. Na put je krenuo ceo kontin-
gent u drugoj rotaciji, putovali smo specijalnim letom gruzijske avi-
okompanije koji su za tu priliku iznajmile Ujediwene nacije. Svako
od nas je, pored 30 kilograma prtqaga, koji je ve} bio upu}en u ^ad,
nosio sa sobom jo{ oko 40 kilograma ode}e, opreme i li~nih stva-
ri. Nakon vi{e~asovnog leta i kra}eg zadr`avawa u Tripoliju radi
dopune goriva, sleteli smo u Nxamenu, glavni grad Republike ^ad.
Do~ekala nas je sasvim druga~ija klima i okolina od one koju
smo ostavili u Evropi. U Srbiji je sredinom oktobra bila jesen, u
Norve{koj ve} po~etak zime, a ovde `arko leto.
Avionom smo preba~eni do Abe{ea, udaqenog oko 800 kilo-
metara od Nxamene, u kome je sme{tena norve{ka bolnica.
15
 intervju
 Kako ste zadovoqni opremqeno{}u bolnice?
– Norve{ka poqska bolnica je odli~no opremqena i predsta-
vqa bolnicu drugog nivoa u sistemu zdravstvene za{tite pripadnika
UN, u kojoj se ukazuje stru~na specijalisti~ka pomo}, ukqu~uju}i i hi-
rur{ku. Wen zadatak je da obezbedi sekundarni nivo zdravstvene
za{tite za pripadnike UN, urgentnu nadoknadu izgubqenih te~nosti
i krvi kod povre|enih ili obolelih, urgentne hirur{ke procedure s
ciqem spasavawa `ivota i spasavawa ekstremiteta kod povre|enih
ili obolelih, osnovnu stomatolo{ku za{titu i evakuaciju povre|e-
nih ili obolelih ka vi{oj sanitetskoj etapi.
Sastoji se od nekoliko funkcionalnih celina – komande, dela
za urgentni prijem, obradu i ambulantne preglede bolesnika, hirur-
{kog dela sa dve operacione sale, intenzivne nege sa osam poste-
qa, stacionara sa 20 kreveta, stomatolo{ke ordinacije, odeqewa
za medicinsku evakuaciju i logistike.
U bolnici se nalazi laboratorija, radiolo{ka dijagnostika
(opremqena aparatom za klasi~nu RTG dijagnostiku) i apoteka.
Abe{e, ^ad
Abe{e ima aerodrom, neke vladine institucije, nekoliko
{kola, oko 300.000 stanovnika, ali ne mo`e da se nazove gradom
u onom smislu kako mi to podrazumevamo. Dodu{e, od na{eg dola-
ska do sada desila se i jedna velika promena. Kad smo do{li nigde
nije bilo nijednog metra asfalta, sada je nekoliko ulica asfalti-
rano i regulisano po modernim standardima.
U gradu samo tu i tamo neka zgrada je od tvrdog materijala,
nijedna vi{espratnica, sve ostalo su potleu{ice od zemqe, tr-
ske, dasaka, lima. Slamnati krovovi ili jednostavno razvu~eno
platno. Nigde trotoara, pra{ina se podi`e i za onima koji samo
kora~aju mnogobrojnim ulicama, a iza svakog vozila se vije
oblak.
Doma}e `ivotiwe na sve strane, koze i magarci se slobodno
i naizgled bez nadzora kre}u svuda. Mno{tvo naherenih nadstre-
{nica u kojima se prodaje razli~ita roba. Struje ima samo u ne-
kim delovima grada, teku}e vode nigde. Na bunarima se uzima voda
za pi}e i odatle razvozi naj~e{}e kowskim zapregama. Ogromne
koli~ine sme}a na sve strane, naj~e{}e po sredini ulica i nepo-
sredno uz ku}e. @ivotiwske strvine u neposrednoj blizini puteva
i u naseqima. I mnogo qudi koji se pe{ice, na magarcima ili ko-
wima, na motociklima i pretovarenim kamionima, kre}u ulicama
i po okolini grada.
I mnogo, mnogo dece, koja se, kao i sva deca igraju, raduju,
gledaju nas znati`eqno i ma{u nam dok u belim vozilima sa UN
oznakama prolazimo pored wih.
16
 Kakvi su kapaciteti bolnice?
– Dnevne mogu}nosti su do 40 ambulantnih, specijalisti~kih
pregleda, tri do ~etiri velike hirur{ke procedure, bolni~ko le~e-
we 10 do 20 povre|enih ili obolelih, ukqu~uju}i intenzivno le~e-
we do dva pripadnika UN.
Dnevno se izvodi pet do 10 stomatolo{kih i isto toliko radio-
lo{kih procedura, kao i do 20 kompletnih laboratorijskih testova.
Bolnica je kontejnersko-{atorskog tipa, klimatizovana i sa
vrlo modernim operacionim salama i sistemom za sterilizaciju.
 U ~emu se ogleda specifi~nost klime u ^adu. Kakvi su uslo-
vi sme{taja?
– U ovom delu Afrike ne postoje klasi~na godi{wa doba kao u
Srbiji, ve} samo kratkotrajna ki{na i znatno du`a su{na sezona.
Trenutno je u toku su{na sezona. Prose~na dnevna temperatura je
izme|u 40 i 50 stepeni. Ovakvi klimatski uslovi name}u odre|ene
specifi~nosti sme{taja.
^itav kamp je podeqen na dva dela. U prvom su bolnica i
komanda, a u drugom {atori za sme{taj qudstva, deo za kulturno
zabavne aktivnosti i objekti prate}e namene. Osim dela bol-
nice koji je kontejnerskog tipa, sve ostale prostorije su pod {a-
torima.
Sme{teni smo u vi{e klimatizovanih
{atora, zajedno i pod istim uslovima kao i
norve{ke kolege. U svakom {atoru je sme{te-
no po desetoro qudi u deset odvojenih plat-
nenih kabina povr{ine 2x2 metra, ra~unaju-
}i i vojni~ki krevet. Naravno, kabine su ma-
le, ali omogu}avaju privatnost {to je, s ob-
zirom na trajawe misije, veoma bitno.
 Imate i odgovaraju}u za{titu od ko-
maraca i zmija, koji su, ka`u prethod-
ni u~esnici misije, najve}a napast?
– Svaka kabina je klimatizovana cen-
tralnom klimom za dati {ator, tako da se
spoqa{wa, ~esto ekstremna, temperatura u
{atoru ne prime}uje. Kao dodatna za{tita
od insekata i gmizavaca (naro~ito komaraca
i zmija), vrata na kabinama zatvaraju se po-
mo}u rajsfer{lusa. Tako|e, svaki krevet ima
svoju mre`u koja, kad se zatvori, ne dozvoqa-
va prodor ni najsitnijim insektima.
U posebnim {atorima sme{teni su kuhi-
wa sa trpezarijom, Internet sala, prostori-
ja za zabavu, teretana, sala za sastanke i cr-
kva. Naravno, i ovi {atori su potpuno i ne-
prestano klimatizovani.
 Kakav je dnevni raspored aktivnosti?
– Ustaje se veoma rano, uobi~ajeno izme|u pet i pola {est, ali
ne zato {to je tako propisano. Obaveze po~iwu kasnije, zato {to je
rano jutro ovde najlep{i deo dana, pa ve}ina `eli da ga iskoristi
za neke druge aktivnosti i potrebe, a ne za spavawe.
Naime, temperatura je ujutru sasvim prijatna, {to ve} posle
devet sati nije slu~aj, nema insekata koji nas prate tokom dana i ve-
~eri, nema zmija i na kraju nema ni posebnih obaveza. Zato se ovo
vreme koristi za ono za {ta tokom dana nema vremena ili uslova,
za rekreaciju, pripremu za rad, a Srbi obavezno i za zajedni~ku
prvu kafu, naravno na otvorenom.
Radni dan po~iwe u pola osam zajedni~kim jutarwim sastankom
kome prisustvuju svi ~lanovi kontingenta i na kojima je dnevno in-
formisawe o razli~itim temama od op{teg interesa. Rad u bolnici
po~iwe u osam, kada se svi javqamo na svoja radna mesta. Bolnica
neprekidno radi punim kapacitetom, odnosno sa svim svojim raspo-
lo`ivim mogu}nostima.
 A slobodno vreme?
– U popodnevnim ~asovima su svi, osim onih koji rade u popo-
dnevnoj smeni, slobodni da se posvete i nekim aktivnostima po sop-
1. januar 2010.
 Misija MINURCAT
Mirovna misija Ujediwenih nacija MINURCAT uspostavqe-
na je Rezolucijom Saveta bezbednosti 1778 od 25. septembra
2007, u skladu sa poglavqima VI i VII poveqe UN, a u dogovoru
sa vlastima Republike ^ad i Centralnoafri~ke Republike, kao
i sa Evropskom unijom.
Misija doprinosi za{titi izbeglica, raseqenih lica i
civila u opasnosti, omogu}ava pru`awa humanitarne pomo}i u
isto~nom ^adu i severoisto~nom delu Centralnoafri~ke Repu-
blike, a dugoro~nije gledano stvara povoqnije uslove za obno-
vu i privredni i dru{tveni razvoj u tim oblastima.
Zona operacije podeqena je na ~etiri sektora. Sektor Se-
ver sa najve}im gradom Iriba, sektor centar sa gradom Far-
{ana – u okviru ovog sektora je i grad Abe{e, u kome su norve-
{ka poqska bolnica i komanda misije, sektor Jug sa gradom Goz
Beida i sektor CAR (Centralno Afri~ka Republika) sa gradom
Birao.
Generalno gledano bezbednosna situacija u zoni operacije
je mirna, ali nestabilna sa stalnom mogu}no{}u pogor{awa.
stvenom izboru. Dakle, celokupni `ivot i rad vezani su za kamp u
kome smo sme{teni.
Napu{tawe kampa je samo uz prethodno odobrewe, organizo-
vano i u pratwi. Za zainteresovane se povremeno organizuju izleti
u okolini, naravno uz prethodnu pripremu i preduzimawe svih mera
za{tite, kako sa aspekta bezbednosti, tako i od delovawa nepovoq-
nih klimatskih uslova.
Ve~eri su sada prijatne, odnosno dolazi do brzog smawiva-
wa dnevne temperature, {to nikako ne zna~i i da je hladno. Oba-
vezno obu~eni u ode}u sa duga~kim rukavima i nogavicama i sa pa-
`qivo nanetim repelentima (za{tita od komaraca, naravno, ali
i od povreda od nekih drugih `ivotiwa), ve~eri naj~e{}e provodi-
mo u klubu, odnosno na terasi na~iwenoj od dasaka, uz neko bezal-
koholno pi}e i u razgovoru, slu{awu muzike, zabavnim igricama,
poput pikada, a veoma ~esto se organizuje i poseban zabavni pro-
gram.
 Sara|ujete i sa lokalnom bolnicom u Abe{eu?
– Nezaobilazni deo pomo}i norve{kog kontingenta stanovni-
{tvu Abe{ea je i saradwa sa lokalnom bolnicom. Ina~e to je regi-
onalna bolnica, najve}a u isto~noj polovini ^ada i pokriva preko
pola miliona stanovnika i nekoliko desetina hiqada izbeglica iz
Sudana i Darfura.
Bolnica je sagra|ena po~etkom sedamdesetih godina pro{log
veka donacijom Nema~ke, sam objekat je funkcionalan, ali snabde-
vawe vodom, strujom, lekovima i potro{nim materijalom prili~no
je ote`ano, neredovno i nesigurno i uglavnom se svodi na humani-
tarnu pomo} raznih organizacija poput UNHCR, OXFAM, ICRC, MSF.
Jo{ ve}i problem je nedostatak lekara svih profila, medi-
cinskih tehni~ara i drugih zdravstvenih radnika. Ulagawe u zdrav-
stvo i finansirawe zdravstva o~igledno je minimalno, tako da je
korupcija zdravstvenih ranika vidqiva na svakom koraku. Rendgen
ne funkcioni{e zbog nedostatka struje i rezervnih delova, labora-
torija radi samo osnovne analize, bolnica pacijentima ne obezbe-
|uje ni hranu ni najve}i broj neophodnih lekova.
Bolesni~ke sobe su prepune, nedovoqno ~iste, neklimatizovane.
Kreveti pohabani, pacijenti sami donose posteqinu. Po sobama je
mno{tvo ro|aka i ostalih pratilaca koji le`e po podu. U istim soba-
ma sme{teni su oboleli od razli~itih bolesti i razli~itog pola. Ne-
ma izolacije obolelih od zaraznih bolesti. Nema osnovnih uslova za
li~nu higijenu. O sofisticarnim dijagnosti~kim procedurama nema ni
govora, a najbli`i skener i boqe opremqene bolnice su u glavnom
gradu Nxameni, koja je oko 800 kilometara udaqen od Abe{ea.
 Sa kojim bolestima lokalnog stanovni{tva se naj~e{}e
sre}ete?
– Pored uobi~ajenih bolesti sa kojima se bore zdravstveni
radnici, ovde su vrlo ~este i razne zarazne bolesti koje se odavno
ne sre}u u Evropi. Ja sam, nakon 20 godina bavqewa infektologi-
jom, ovde prvi put video obolele od besnila.
Te{ke forme malarije, trbu{ni tifus i druga crevna oboqe-
wa, veliki broj inficiranih virusima hepatitisa, HIV-a, od toga
na`alost i sasvim mala deca, istovremena pojava vi{e infekcija,
svakodnevni su prizori.
 Kakav je odnos lokalnog stanovni{tva prema pripadnici-
ma mirovne misije?
– Mo`e se najkra}e opisati kao korektan. Stanovni{tvo ne
gleda na pripadnike UN neprijateqski. Zbog te{kih uslova `ivota i
siroma{tva, stanovni{tvo }e rado prihvatiti svaki vid humanitar-
ne pomo}i. Me|utim, u samom tom procesu, pripadnici UN mogu lako
do}i u situacije gde }e odjednom biti okru`eni velikim brojem qudi
i ta situacija se lako mo`e oteti kontroli i ugroziti i jedne i dru-
ge. Naime, gde god se pojave, pripadnici misije su interesantni za
lokalno stanovni{tvo, koje se tada okupqa oko osobqa i wihovih
vozila, posebno deca, tra`e}i od wih bilo {ta, vodu, hranu, ode}u
ili kao {to naj~e{}e ka`u u jednoj re~i „dar“.
Stanovni{tvo u Abe{eu i okolini druga~ije gleda na medicin-
sko osobqe MINURCAT-a, znaju}i da to osobqe pru`a medicinsku
pomo} i wima. Samim tim i na{ polo`aj verovatno je povoqniji od
polo`aja ostalih „vojnih“ jedinica. Me|utim, to se ne mo`e re}i i
za ostale humanitarce (npr. za mnogobrojne nevladine organizaci-
je, prisutne u zoni operacije), ~ija su vozila i osobqe ~esto meta
napada i otmica.
 Kakva je atmosfera u na{em timu. Nedostaje li ku}a?
– Atmosfera u na{em timu je izvanredna i zaista radimo kao
tim. Zajedno organizujemo kulturno-sportske manifestacije i trudi-
mo se da norve{kim kolegama do~aramo po neku sliku iz Srbije.
Ispostavilo se da je od ukupno 21 pripadnika na{eg kontin-
genta, kod 14 ku}na slava sveti Nikola. I proslavili smo je kako
dolikuje, tradicionalnom zajedni~kom ve~erom na koju smo pozvali
i kolege iz komande bolnice.
Mogu}nosti za komunikaciju sa na{im porodicama i prijate-
qima u Srbiji, kao i za pra}ewe doga|awa u zemqi, veoma su dobre
i tu nemamo nikakve probleme. Internet i telefon su nam dostupni
neprekidno i besplatni su.
 I do kada ostajete u ^adu?
– Na{ boravak u misiji trebalo bi da se zavr{i 15. maja
2010. godine.
Radenko MUTAVXI]
17
 NO VO GO DI[WI I BO @I] NI PRI JEM MI NI STAR STVA OD BRA NE

Pomak u svim oblastima

Ne po sto ji seg ment
u si ste mu od bra ne
u ko me to kom od la ze }e
go di ne ni je na pra vqen
po mak, is ta kao je
mi ni star [u ta no vac
po zdra vqa ju }i go ste
na novogodi{wem i
bo`i}nom prijemu u
obnovqenoj Velikoj
ratnoj sali starog
General{taba

1. januar 2010.
18
 inistar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{ta-

M ba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} pri-

redili su 18. decembra prijem povodom novogodi{wih i bo-
`i}nih praznika u obnovqenoj Velikoj ratnoj sali starog Ge-
neral{taba.
Prijemu su prisustvovali premijer Mirko Cvetkovi}, posla-
nici, ministri, predstavnici zakonodavne, izvr{ne i sudske vla-
sti, vojnodiplomatskog kora, Ministarstva odbrane i Vojske Sr-
bije, MUP-a, verskih zajednica, politi~kog, privrednog i kultur-
nog `ivota i medija.
Obra}aju}i se gostima ministar [utanovac je podsetio na
obe}awe sa pro{logodi{weg prijema da }e se 2009. godine sve-
~anost odr`ati u Velikoj ratnoj sali starog General{taba, koja
ne samo da ima veliku kulturnu i istorijsku vrednost, nego je, ka-
ko je naglasio, jedna od najlep{ih na Balkanu.
– Rizikuju}i da zaboravim neke uspehe koje smo napravili u
toku pro{le godine `elim da istaknem samo nekoliko aktivnosti
koje su su obele`ile 2009. i rad celokupnog sistema odbrane, a
neke i mnogo {ire dru{tvene tokove – rekao je [utanovac. On
je naglasio da je posle vi{e godina zavr{ena izgradwa baze Jug,
da su Vojna akademija i Vojnomedicinska akademija akreditova-
le studijske programe, na VMA su upisani i prvi studenti medi-
cine, a slawe sanitetskog tima u ^ad, prema re~ima ministra
odbrane, predstavqa jo{ jedan zna~ajan iskorak u odnosu na
prethodnu godinu.
– Na{e spoqnopoliti~ke aktivnosti, u oblasti odbrane pre
svega, ali i odbrambene industrije, u~inili su da se proizvodi
na{e namenske industrije na|u na tr`i{tima drugih zemaqa – re-
kao je [utanovac i dodao da }e ova godina verovatno biti re-
kordna kada je u pitawu izvoz te industrijske grane.
Ministar je podsetio na veliki broj vojnih ve`bi koje su
uspe{no izvedene u zemqi i inostranstvu, kao i na brojne posete
i susrete sa stranim politi~arima i visokim vojnim predstavni-
cima. [utanovac je konstatovao da ne postoji segment u sistemu
odbrane u kome tokom odlaze}e godine nije napravqen pomak.
Ministar je zahvalio svojim najbli`im saradnicima koji su,
kako je rekao, trpe}i kritike i od wega, a ponekad i od javnosti,
veoma dobro radili svoj posao. [utanovac je zahvalio i pred-
stavnicima zakonodavne vlasti koji su u parlamentu izglasali
dve strategije i {est zakona u oblasti odbrane.
Ministar odbrane zahvalio je predsedniku Borisu Tadi}u i
premijeru Mirku Cvetkovi}u na podr{ci, ali i ministarki fi-
nansija Diani Dragutinovi} na razumevawu kada je u pitawu vojni
buxet.
^estitaju}i svima novogodi{we i bo`i}ne praznike mini-
star [utanovac rekao je da }e dana{wi dan biti upisan u isto-
riju, jer posle skoro dve decenije gra|ani Srbije mogu ponovo da
putuju u Evropu bez viza.
A. PETROVI]
Snimili D. BANDA i Z. MILOVANOVI]
 Obnovqena
Velika ratna
sala starog
General{taba
grada Glavnog \eneral{taba i Ministarstva vojske i morna-

Z rice je 1928. godine bila najlep{a dr`avna gra|evina. U mo-

numentalnom zdawu, lepotom, veli~inom i elegancijom izdvaja
se Velika ratna sala. Taj prostor sadr`i posebnu atmosferu,
~uva mnoge uspomene i ima zanimqivu pri~u. Zub vremena u~inio
je svoje, ali naporima resornih ministarstava i stru~waka Za-
voda za za{titu spomenika Beograda, vra}en joj je prvobitni iz-
gled, sjaj i zna~aj.
Zgrada je gra|ena od 1926. do 1928. godine po arhitekton-
skoj zamisli ruskog emigranta nema~kog porekla Vasilija Baumgar-
tena. Ima ~etiri sprata i dve monumentalne fasade na kojima su
nagla{eni stubovi, od postamenta na prvom nivou sve do mo}nog
kordonskog venca iznad koga se nalazi jo{ jedna eta`a sa karakte-
risti~nim polukru`nim prozorima. Fasada ~etvrtog sprata ukra-
{ena je skulpturama ratnika u raznim istorijskim fazama. Za
gradwu su kori{}eni prirodni i ve{ta~ki kamen, me{avine pe-
ska, opeka, plemeniti malter, dekorativna plastika, gips... Ko-
{tala je tada{wih 35 miliona dinara.
Najlep{i, najzna~ajniji i najlep{i prostor zdawa je sve~ana
ili Ratna sala. Wena namena bila je svakojaka, od sastanaka ~el-
nika onda{we vlade, preko skupova |enerala, prijema, glamuroznih
balova, pa zborova vi-

Snimio Z. MILOVANOVI]
sokih nema~kih oficira Sala je duga~ka 17, {iroka deset i visoka 12,5 metara, ali
za vreme okupacije i wena su{tina le`i u monumentalnosti, karakteristi~noj izradi
vra }a wa u ar mij ske svakog detaqa. Restauracija je bila neophodna jer je zub vremena
okvi re po sle Dru gog u~inio svoje, a ovakvu vrednost je zaista neophodno sa~uvati. Pro-
svet skog ra ta. Pam ti stor je reprezentativan u svakom pogledu i mo`e se re}i da pred-
fra ko ve, u{tir ka ne stavqa remek-delo arhitekture.
kragne, kama{ne, sjajna Investitor radova je Ministarstvo rada i socijalne politi-
ordewa, lakovane ~i- ke, na inicijativu Odbora za negovawe tradicija oslobodila~kih
zme, otmene damske ha- ratova. Ministarstvo odbrane je pru`ilo logisti~ku podr{ku, a
qine, nakit, o{tre ko- Zavod za za{titu spomenika grada Beograda neophodnu stru~nu
mande, iscrpquju}e sed- pomo}.
nice, zvuke valcera, ri- Zbog svojih istorijskih i arhitektonskih vrednosti, zgrada
tam oficirskog kola... General{taba progla{ena je za kulturno dobro 1984. godine.
B. KOPUNOVI]

Sala pre restauracije

1. januar 2010.
 Ministar [utanovac posetio Vojnomedicinsku akademiju

Otvorena nova
angio-sala
Ministar odbrane Dragan
[utanovac otvorio je na
Vojnomedicinskoj akademiji
novu angio-salu koja spada
u najsavremenije te vrste
u Evropi. Radi se o aparatu
koji omogu}ava izvo|ewe
preciznih i komplikovanih
procedura na krvnim sudovima
i nervnom sistemu.

inistar [utanovac rekao je da projekat

M nove angio-sale u vrednosti od 1,8 mili-

ona evra predstavqa dobar zavr{etak
godine na Vojnomedicinskoj akademiji,
kao {to je i u celom sistemu odbrane.
– Va`no je da vojni osiguranici imaju naj-
boqe mogu}e le~ewe na VMA, ali i da civili
imaju mogu}nost le~ewa i da ne ~ekaju u veli-
kim redovima – rekao je ministar [utanovac.
On je podsetio da su u sistem zdravstva Srbi-
je od ove godine ukqu~ene i vojne bolnice u Ni-
{u i Novom Sadu te da }e se raditi na wiho-
vom opremawu. Namera sistema odbrane je da
vojne zdravstvene ustanove budu respektabil-
ne i prepoznatqive, rekao je ministar.
– Ciq nam je da napravimo jedan svetski
poznati brend, vojno zdravstvo Srbije, koje je
ve} sad prepoznato i u Kongu i u ^adu – rekao
je [utanovac i dodao da postoji zanimawe za
anga`ovawe na{ih lekara {irom sveta.
Ministar [utanovac dodao je da svi savremeni aparati koji le pukovnika dr Miodraga ^oli}a, ministar [utanovac obi{ao
su kupqeni za potrebe VMA jesu ekonomski isplativi i da posle je prostorije u kojima su sme{teni kadeti i uverio se u kvalitet
vrlo kratkog vremena po~iwu da donose dobit sistemu odbrane, uslova `ivota i rada.
~iji je buxet, kako je ocenio, i za 2010. restriktivan. Ministar odbrane razgovarao je sa kadetima na VMA i upo-
Na~elnik VMA general-major dr Miodrag Jevti} rekao je da znao se sa wihovim svakodnevnim `ivotom i radom. On je izrazio
je ovo veliki dan za tu ustanovu jer postojawe jednog tako savreme-
zadovoqstvo zbog dobrih rezultata koje pokazuju na po~etku {ko-
nog aparata znatno smawuje liste ~ekawa, a lekarima Vojnomedi-
cinske akademije pru`a mogu}nost da br`e i efikasnije pomognu lovawa i podsetio ih da se oni prevashodno {koluju za oficire,
svojim pacijentima. Jevti} je izrazio nadu da }e Ministarstvo od- a tek onda za lekare. Prema wegovim re~ima, oni su privilegova-
brane nastaviti da ula`e u opremawe VMA na korist ne samo voj- ni u odnosu na kolege sa civilnih medicinskih fakulteta ne samo
nih osiguranika ve} i gra|ana Srbije. po uslovima `ivota i kvalitetu znawa koje im se nudi, nego i zbog
~iwenice da }e odmah po zavr{etku studija biti zaposleni u si-
stemu odbrane.
Susret sa ka de ti ma Vi so ke {ko le Ministar je pozvao kadete da nastave da sti~u znawa i time
doprinesu izgradwi brenda vojnog zdravstva, po kome je Srbija
Ministar odbrane Dragan [utanovac posetio je 25. decem-
ve} poznata daleko izvan svojih granica.
bra i Visoku {kolu Vojnomedicinske akademije. U pratwi na~elni-
A. PETROVI]
ka VMA general-majora dr Miodraga Jevti}a i dekana Visoke {ko-
Snimio Z. MILOVANOVI]

21
tema Nova sistematizacija radnih i formacijsk

Mawi ali ef
Svaka organizaciona celina Ministarstva dobija jasno
definisanu funkciju, a svaki pojedinac precizna zadu`ewa.
Time se ukidaju „lagodna“ mesta i pove}ava odgovornost svakog
zaposlenog. Mawi broj rukovodilaca, poru~uju iz Uprave za
organizaciju, poboq{a}e u~inak posla i pomo}i formirawe
pravilne strukture kadra.

inistarstvo odbrane u 2010. godinu

M ulazi sa novom sistematizacijom rad-

nih i formacijskih mesta. Proces iz-
rade tog dokumenta intenzivno traje
oko pola godine, dok su pripreme i kon-
sultacije po~ele znatno ranije. Ministar-
stvo je uvo|ewem nove sistematizacije, u
stvari, i{lo korak ispred Vlade Republi-
ke Srbije, ~iji program racionalizacije dr-
`avne uprave tek treba da se primeni. Na-
ravno, organizaciono prekomponovawe i
kadrovsko smawewe u potpunosti je u skladu
sa vladinim merama.

Snimio Zoran MILOVANOVI]

Tim povodom sagovornik nam je bio na-
~elnik Uprave za organizaciju Sektora za
politiku odbrane pukovnik Branko Andri}.
Ministarstvo odbrane u neku ruku je
novo u dru{tvu ostalih ministarstava iz re-
publi~ke vlade, budu}i da je do raspada dr-
`avne zajednice bilo savezni organ. Otud
su, kako ka`e na{ sagovornik, prilikom usa-
gla{avawa novog pravilnika, pojedina vla-
dina tela pokazala nerazumevawe za speci-
fi~nosti sistema odbrane. Ipak, sve to je
uspe{no prevazi|eno uz po{tovawe propisa
i pravila koja su morala biti uzeta u obzir
kada se uspostavqala nova organizacija Mi-
nistarstva odbrane.
Pukovnika
tri puta mawe
Prema re~ima pukovnika Andri}a, sva-
ka organizacija ima svoj `ivotni ciklus obe-
le`en fazama – razvoj, stagnaciju i najzad,
opadawe.
– Ovog puta, direktiva ministra od-
brane bila je da se ne ~eka da taj ciklus do-
bije silaznu putawu, ve} smo na vreme po~e-
li sa izradom nove sistematizacije. Time
smo, zapravo, i{li korak ispred vlade, koja
je nekoliko meseci posle iza{la sa progra-
mom racionalizacije dr`avne uprave. Ni-
smo morali da obavqamo naporne pripre-
me, analiziramo stawe jer smo sve to ve}
uradili – obja{wava na{ sagovornik i do-
daje da se tom poslu pri{lo oprezno i studi-
ozno kako bi se ne samo redukovao broj za-
poslenih u Ministarstvu, nego i postigla op-
timalna funkcionalnost ~itavog sistema.
Na~elnik Uprave za organizaciju pukovnik Branko Andri}
Pojmovi sistematizacije i formacije,
odnosno wihove razlike, barem kada je re~
o {iroj javnosti izazivali su nedoumice.
– Formacija je dokumenat kojim se de-
fini{e organizacija i uglavnom se odnosi
na profesionalne pripadnike Vojske, dakle
na oficire, podoficire, vojne slu`benike
i name{tenike. Budu}i da je wihova zastu-
Smawewe
Ministar odbrane je na godi{woj
konferenciji za novinare obavestio
javnost da }e brojno stawe nakon uvo|e-
wa nove sistematizacije i formacije
biti mawe za oko 2.900 qudi, a da }e
broj mesta dr`avnih slu`benika biti
svedena na 178.
U ukupnom smawewu brojnog stawa
Ministarstva u~estvova}e i Uprava za
vanredne situacije, koja sa preko 500
zaposlenih prelazi u Ministarstvo unu-
tra{wih poslova.
pqenost u Ministarstvu zna~ajna, novom or-
ganizacijom predvi|a se da se deo takozva-
nog „upravnog dela“ organizuje po formaci-
ji. Formacija je, zapravo, samo specifi~an
oblik sistematizacije i te su posebnosti
uglavnom vojnog karaktera. Wome se posti-
`e da se ceo sistem odbrane organizuje na
jedinstven na~in – ka`e pukovnik Andri} i
obja{wava da se formacijom u Ministar-
stvu odbrane na kvalitetniji na~in utvr|uju
elementi radnih mesta i tako izra`ava po-
menuta vojna specifi~nost.
Novom sistematizacijom se jo{ vi{e
nagla{ava civilna kontrola vojske, naro~i-
to u finansijskom i normativno-pravnom
podru~ju.
Tokom proteklih meseci sa najodgovor-
nijih pozicija u sistemu odbrane moglo se ~u-
ti da }e se u Ministarstvu znatno smawiti
broj visokih oficira kako bi se kona~no
formirala pravilna kadrovska piramida,
ali i dalo na zna~aju stare{inama koje }e
ubudu}e zauzimati va`na mesta. Na~elnik
Uprave za organizaciju ka`e da je izri~it

22 1. januar 2010.
ih mesta u Ministarstvu odbrane
ikasniji
zahtev ministra odbrane bio da se forma-
cijska mesta oficira propisuju iskqu~ivo za
du`nosti gde je neophodno vojno obrazovawe
i iskustvo. Ministar se, tako|e, zalo`io za
ideju da mesta pukovnika od sada podrazume-
vaju rukovode}u poziciju, a nikako referent-
sku, kako je to do sada bio slu~aj.
– Do sada je u upravnom delu Ministar-
stva odbrane bilo 435 formacijskih mesta
pukovnika, dok nova formacija predvi|a oko
150. Iako prema staroj formaciji nisu po-
puwena sva pomenuta formacijska mesta, od-
re|en broj oficira visokih ~inova koji ne-
maju potrebne uslove po novim kadrovskim
propisima mora}e da pre|e na ni`e polo-
`aje, dok }e neki biti i penzionisani – isti-
~e pukovnik Andri}.
Jedan od kqu~nih zahteva menaxmenta
sistema odbrane bio je da Ministarstvo us-
postavi elasti~nu organizaciju koja je pri-
lagodqiva i sposobna da pravilno i brzo
reaguje na sve postavqene zahteve. U mini-
starskim smernicama za izradu pomenutih
normativa stoji i zahtev da se elimini{u du-
plirane nadle`nosti unutar delokruga mi-
nistarstva.
Jasne du`nosti
i odgovornosti
– Ciq svake organizacije jeste da se
postignu {to boqi rezultati, sa {to je mo-
gu}e mawim anga`ovawem resursa. Prvi ko-
rak koji je u tom procesu bilo potrebno
preduzeti jeste precizno definisawe nad-
le`nosti, kako bi se me|u organizacionim
celinama postigao sklad i kako bi one me-
|usobno podsticajno delovale – nagla{ava
pukovnik Andri}. On podvla~i da su novim
organizacionim dokumentima sve nadle-
`nosti ministarstva propisane zakonima,
precizno definisane za ni`e organizacio-
ne jedinice – sektore, uprave i odeqewa.
To }e pomo}i da se izbegne situacija u kojoj
pojedini organi Ministarstva, zbog veli-
kog obima posla, bivaju preoptere}eni, dok
neki drugi atrofiraju zbog neadekvatnog
anga`ovawa.
– To zna~i da vi{e ne}e biti „lagodnih“
radnih mesta u Ministarstvu odbrane. Od-
govornost zaposlenih, a posebno rukovodi-
laca, pove}ava se s obzirom na precizno de-
finisane du`nosti – izri~it je Andri}.
Na{ sagovornik ka`e da je prilikom
razumevawa organizacije Ministarstva va-
`no znati da u okviru wega postoji takozva-
ni „upravni deo“ koga ~ine Kabinet mini-
stra, sektori sa podre|enim upravama i sa-
mostalne uprave, zatim Vojnoobave{tajna,
Vojnobezbednosna agencija i Inspektorat
Novogodi{wi
prijem Uprave za
odnose sa javno{}u
Uprava za odnose sa javno{}u Mini-
starstva odbrane priredila je 22. decem-
bra tradicionalni novogodi{wi prijem u
Centralnom domu Vojske Srbije.
odbrane. Ostatak Ministarstva ~ine insti-
tucije, ustanove i preduze}a koja su formal-
no pot~iwena nadle`nim upravnim organi-
ma. Veliki deo „brojnog stawa“ otpada upra-
vo na ustanove kao {to su Vojnomedicinska
akademija, Vojna akademija, Vojnotehni~ki
institut i druge.
Znatno smawewe broja dr`avnih slu-
`benika zna~i da }e izvestan broj zaposle-
nih koji su sada u tom statusu pre}i u status
vojnog slu`benika ili name{tenika. Pukov-
nik Andri} isti~e da }e se voditi ra~una da
promena statusa ne uti~e bitnije na visinu
plate zaposlenih.
U nova organizaciona dokumenta ugra-
Prijemu su prisustvovali ministar
|ena su i mesta za vojnodohodovne ustanove
odbrane Dragan [utanovac sa ~lanovima
koje }e slede}e godine kona~no re{iti svoj
Kolegijuma, na~elnik General{taba Vojske
status. To }e, kako ka`e na{ sagovornik, bi-
Srbije general-potpukovnik Miloje Mile-
ti jedan od glavnih zadataka tokom 2010. go-
ti}, predstavnici Ministarstva odbrane
dine. Pored toga, reorganizacija ustanova
i Vojske Srbije i novinari {tampanih i
i Vojne akademije, koja bi trebalo da pre-
elektronskih medija koji su tokom godine
raste u Univerzitet odbrane, strate{ki su izve{tavali o aktivnostima sistema
ciqevi sistema ~ija se realizacija uskoro odbrane.
o~ekuje. A. P.
– Organizacija koja za`ivqava – za-
kqu~uje pukovnik Andri} – predstavqa do-
bru osnovu za daqe i dubqe usavr{avawe
organizacije sistema odbrane. O~ekuju nas Stru~na rasprava
va`ni zadaci koji proisti~u iz profesio- o razvoju vojne
nalizacije vojske. Stvoreni su uslovi za
kompletnu analizu funkcionisawa svih ko-
policije
mandnih nivoa i na osnovu toga, optimiza- Stru~nu raspravu – Koncept razvoja
ciju wihove organizacije. Zadovoqstvo mi vojne policije Vojske Srbije – organizova-
je da ka`em da je na osnovu zahteva Uprave la je 17. decembra Uprava vojne policije
za organizaciju, Uprava za telekomunika- General{taba srpske vojske. Skupu su pris-
cije i informatiku General{taba odobri- ustvovale stare{ine Uprave, komandanti
bataqona vojne policije i predstavnici
la projektovawe i izradu novog informa-
cionog sistema koji je sada u opitnoj fazi. referata, odseka ili odeqewa vojne poli-
cije iz sastava Ministarstva odbrane i je-
Sistem pod nazivom ROFIS (razvoj, orga-
nizacija, formacija i sistematizacija) dinica Vojske.
U~esnici su tokom savetovawa raz-
kreirali su pripadnici Centra za komand-
no-informacione sisteme i informati~ku govarali o novinama u {kolovawu i
usavr{avawu pripadnika vojne policije,
podr{ku i on }e pored osnovne namene
predstavqati platformu za integrisani odnosno o novom konceptu {kolovawa i
planovima i programima usavr{avawa,
poslovni sistem na{eg ministarstva i voj-
ske u celini. dokumentaciji i evidenciji koju vode na-
dle`ni u oblasti vojnopolicijskih poslo-
Sude}i prema saznawima iz Uprave za
organizaciju, iako Ministarstvo odbrane va, organizaciji de`urstava u sastavima
vojne policije, te o primeni Uputstva za
predwa~i u procesu racionalizacije, osta-
izbor kandidata za popunu jedinica vojne
je jo{ dosta posla oko analize rada i funk-
policije.
cionisawa svih organizacijskih celina.
Pukovnik mr Milko Cepera, zamenik
Kao {to je ministar odbrane vi{e puta na-
na~elnika Uprave vojne policije, infor-
glasio, optimizacija organizacije, odno-
misao je stare{ine i o organizacijsko-
sno reforma sistema odbrane, nije nikada
mobilizacijskim promenama u vojnoj
zavr{en proces. Ve} po~etkom naredne go-
policiji u narednom vremenu. U~esnike je
dine sistem bi trebalo da oseti prva po-
na kraju stru~ne rasprave pozdravio i
boq{awa kao posledicu novouvedenih nor-
brigadni general \uro ]eli}, na~elnik
mativa.
Uprave.
Aleksandar PETROVI] V. P.
23
MINISTRU [UTANOVCU NAGRADA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
Doprinos
razvoju
srpske
privrede
U obrazlo`ewu Komisije
za nagrade Privredne komore
za priznawe koje je dodeqeno
Draganu [utanovcu stoji da je
srpski ministar odbrane,
u uslovima svetske ekonomske
krize, ulo`io ogroman napor
u konsolidaciji privrede
Srbije. Jedan od glavnih
prioriteta wegove
spoqnopoliti~ke aktivnosti
bila je promocija potencijala
srpske privrede u svetu
i otvarawe novih tr`i{ta.
inistar odbrane Dragan [utanovac
M dobitnik je posebne nagrade sa plake-
tom i poveqom Privredne komore Sr-
bije za 2009. godinu. Priznawe za po-
dr{ku i izuzetan li~ni doprinos razvoju,
unapre|ewu i pove}awu izvoza odbrambe-
ne industrije Srbije ministru [utanovcu
uru~io je Milo{ Bugarin, predsednik Ko-
more, 23. decembra na Desetoj sednici
Skup{tine Privredne komore.
U obrazlo`ewu Komisije za nagrade
navodi se da su uz ministra [utanovca,
prilikom diplomatskih putovawa u zemqe
24
potencijalno zainteresovane za na{u pri-
vredu, bili i predstavnici doma}ih predu-
ze}a iz oblasti agrara, ma{inske, elektro,
prehrambene i odbrambene industrije.
Ministar [utanovac posebnu pa`wu
usmerio je na odbrambenu industriju Sr-
bije, stoji u obrazlo`ewu nagrade. Anga-
`ovao se da se obezbede svi neophodni
uslovi za potpuno restrukturirawe i mo-
dernizaciju preduze}a te grane doma}e
privrede. U toku 2009. godine, na wegovu
inicijativu obezbe|ena je finansijska po-
dr{ka preduze}ima na{e odbrambene in-
dustrije, koja je omogu}ila wihovu poslov-
nu konsolidaciju, razvoj novih proizvoda
i tehnolo{ku obnovu.
U isto vreme, tokom diplomatske ak-
tivnosti, ministar odbrane je uporno ra-
dio na promovisawu potencijala odbram-
bene industrije Srbije u inostranstvu,
{to je toj privrednoj grani omogu}ilo kva-
litetan nastup na novim tr`i{tima, u pr-
vom redu u Al`iru, Iraku i Egiptu. Takva
aktivnost bila je od presudnog zna~aja da
preduze}a srpske odbrambene industrije u
2009. godini na svetsko tr`i{te izvezu
robe u vrednosti od oko 300 miliona do-
lara i zakqu~e nove ugovore vredne vi{e
od 500 miliona dolara. Ugovoreni poslo-
vi obezbedili su da doma}a odbrambena
industrija ponovo postane jedan od osnov-
nih nosilaca razvoja privrede Srbije u
celini – navedeno je, tako|e, u obrazlo-
`ewu nagrade za ministra odbrane.
U ime nagra|enih, Privrednoj komori
Srbije zahvalio je ministar odbrane Dra-
gan [utanovac. – Nagrada koju sam danas
dobio i na kojoj pi{e moje ime nije samo mo-
PRIZNAWE ZA RAD
Odgovaraju}i na novinarsko pita-
we o nagradi Privredne komore Srbije
koju je dobio, ministar odbrane Dragan
[utanovac rekao je da ona za wega
predstavqa jedno od najvrednijih pri-
znawa koje je u radu dobio, pre svega jer
su je uru~ili privrednici koji znaju ko-
liko je danas te{ko obezbediti poslove.
– Ministarstvo odbrane je prepo-
znalo taj problem jo{ 2008. godine i,
~ini mi se, kao nikada do sada, napra-
vilo diplomatske aktivnosti koje su do-
prinele da zakqu~imo ve}i broj poslo-
va. Ja~awem na{e namenske industrije,
uspeli smo da unapredimo i ostale pri-
vredne kapacitete gradova u kojima te
fabrike posluju. Jer, sve {to je u inte-
resu dr`ave jeste i u interesu Vojske,
rekao je [utanovac.
– Tokom protekle godine – naveo je
ministar odbrane – mi smo promovisa-
li i gra|evinsku industriju Srbije i po-
qoprivredu. Nadamo se da }emo novim
ugovorima pro{iriti poslove i dodatno
uposliti i na{u gra|evinsku operativu,
koja ima iskustva u radu u inostranstvu.
1. januar 2010.
 VI[AK NEPOKRETNOSTI
Na pitawe o ustupawu lokalnoj sa-
moupravi vi{ka nepokretnosti koje ima
Vojska, ministar [utanovac rekao je da
je Ministarstvo odbrane spremno da
razgovara o uslovima i da ono nema ni-
kakvo pravo da pojedine objekte nekome
ustupa, te da o~ekuje da }e za to nadle-
`ne institucije iza}i sa ponudama koje
}e biti prihvatqive za obe strane. Si-
stem odbrane, rekao je ministar, ima
velike potrebe za stambenim prosto-
rom, pa se nada da }e se u vezi toga po-
sti}i vaqan dogovor.
Ali, nema ustupawa ve} razmena
imovine – naglasio je [utanovac.

ja zasluga. @elim da istaknem da su u po-

slovima koje smo nekoliko godina unazad
radili u~estvovali moji saradnici i Jugo-
import SDPR, ali najve}a zasluga za uspe-
{no poslovawe pripada fabrikama od-
brambene industrije iz ^a~ka, Lu~ana, Kra-
gujevca, Pan~eva, U`ica. Neko }e se pitati
odkud privreda i odbrana i kakve veze ima
privreda s odbranom. Ne postoji ni jedna
dr`ava na svetu koja ima jaku privredu, a
slabu odbranu, kao {to ne postoje ni dr`a-
ve koje imaju jaku odbranu, a slabu privre-
du – istakao je [utanovac i dodao da je od-
brana u svim dr`avama sveta jedan od raz-
vojnih kapaciteta privrede i dru{tva.
Ministar odbrane naglasio je da je si-
stem odbrane u 2009. godini bukvalno iz pe-
pela podigao poru{enu odbrambenu indu-
striju Srbije i uspeo da joj povrati ugled.
– @eqa mi je – naveo je [utanovac – da po-
menute izvozne cifre fabrika namenske do-
stignu milijardu. Tako|e mi je drago {to su
privrednici prepoznali na{e aktivnosti,
jer sve {to je u najboqem interesu srpske
privrede jeste i u najboqem interesu na{e
dr`ave i dru{tva. Ministarstvo odbrane
}e – zakqu~io je ministar – i ubudu}e nasta-
viti da promovi{e odbrambenu industriju
Srbije, kao i ostale privredne grane.
Nagradu za rezultate u proizvodwi i
ostalim oblicima privre|ivawa, kao i za
doprinos razvoju srpske privrede u godini
na izmaku dobila su i 24 privredna dru-
{tva iz na{e zemqe. I uspe{nim pojedin-
cima – dvadeset i dva privrednika i novi-
nara – pripala je tradicionalna, ~etrde-
seta po redu, nagrada Komore.
Jubilarna nagrada Privredne komo-
re za uspe{no poslovawe Srbije dodeqe-
na je tokom godine i za osam preduze}a.
Sve~anosti u Privrednoj komori Sr-
bije prisustvovali su dobitnici ovogodi-
{wih nagrada, ~lanovi Upravnog odbora i
Poslovnog saveta Komore, predstavnici
Ministarstva odbrane i srpskih privred-
nih komora, kao i brojni privrednici iz
na{e zemqe.
V. PO^U^
Snimio D. BANDA
Na~elnik General{taba
u Prokupqu i Kur{umliji
a~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}, u pratwi
N komandanta Kopnene vojske general-potpukovnika Qubi{e Dikovi}a, obi{ao je 28.
decembra jedinice Tre}e brigade Kopnene vojske u Prokupqu i Kur{umliji.
Tokom obilaska, general Mileti} se upoznao sa uslovima `ivota i rada stare{ina
i vojnika Tre}e brigade KoV sme{tenih u kasarnama ,,Ratko Pavlovi}-]i}ko‘’ u Prokupqu
i „Topli~ki ustanak” u Kur{umliji.
Na~elnik General{taba se posle obilaska jedinica Tre}e brigade KoV sastao sa
predsednikom op{tine Kur{umlija Zoranom Vu~kovi}em.
Z. M.
Usvojen Predlog zakona
o amnestiji
lada Srbije usvojila je Predlog za- u inostranstvu nisu to u~inili ~ime su
V kona o amnestiji koji predvi|a oslo-
ba|awe od odgovornosti svih koji su od
do{li u sukob sa zakonom.
Slobodan Homen, dr`avni sekretar
18. aprila 2006. godine izbegavali vojnu Ministarstva pravde, isti~e da je Vlada
obavezu. U inostranstvu `ivi 154.000 vo- Srbije odnosno Ministarstvo pravde pred-
jnih obveznika iz Srbije od kojih su lo`ilo zakon o amnestiji koji }e se odnosi-
28.500 regruti. Mnogi od wih godinama ti na sve vojne obveznike odnosno da ne}e
ne dolaze u zemqu jer se protiv wih vodi krivi~no odgovarati kada se vrate u zemqu.
krivi~ni postupak zbog izbegavawa vojne Pukovnik Goran Zekovi}, na~elnik
Uprave za obaveze odbrane Ministarstva
obaveze.
Predlogom zakona o amnestiji koji je odbrane, isti~e da to ne}e zna~iti da oni
Vlada usvojila wima }e biti omogu}eno da i daqe ne podle`u vojnoj obavezi ili da se
za vreme predstoje}ih praznika slobodno osloba|aju od vojne obaveze. Naprotiv, to
do|u u zemqu. Zakon }e va`iti i za vojne zna~i samo da i daqe moraju svoju vojnu
obveznike u Srbiji. obavezu da ispune u narednom periodu dok
Da bi odlo`ili slu`ewe vojnog roka ona postoji.
regruti koji su u inostranstvu treba samo Dvojni dr`avqani moraju da donesu
da predaju zahtev sa obrazlo`ewem na- potvrdu da su regulisali vojnu obavezu u
jbli`em diplomatskom konzularnom pred- drugoj dr`avi.
stavni{tvu, a oni koji imaju od 27 do 30 go- Oni koji napune 30 godina bi}e auto-
dina da po{aqu molbu Ministarstvu matski prevedeni u rezervni sastav.
odbrane. Me|utim 6.000 regruta koji `ive S. G.

25
doga|aji
Prijem povodom
Dana ViPVO
Na~elnik General{taba Vojske Srbi-
je, general-potpukovnik Miloje Mileti}
primio je delegaciju vida Vazduhoplovstva
i protivvazduhoplovne odbrane (ViPVO),
povodom 24. decembra – Dana vida.
U sastavu delegacije bili su brigadni
general Ranko @ivak, komandant ViPVO,
pukovnici Du{ko @arkovi} i Predrag Ban-
di} iz Komande ViPVO, potpukovnik Pre-
drag \or|evi}. komandant 126. Centra
VOJiN i major Brane Krstaji} iz 204. avi-
jacijske baze.
Solidarna pomo}
Komandant Kopnene vojske general-
potpukovnik Qubi{a Dikovi} i zamenik
komandanta Re~ne flotile potpukovnik
Milo{ Jakovqevi} obi{li su u novosad-
skoj Pokrajinskoj bolnici i Vrdniku obo-
lele ~lanove porodica starijeg vodnika
prve klase Dragana Repije i vojnog name-
{tenika Nikole Filipovi}a, zaposlenih u
jedinicama Re~ne flotile, koji se le~e u
zdravstvenim ustanovama.
Tom prilikom general Dikovi} im je
po`eleo uspe{no le~ewe i u ime pripadni-
ka Kopnene vojske uru~io nov~anu pomo} u
iznosu od 569.000 dinara koju su solidar-
no prikupili pripadnici Kopnene vojske.
B. M. P.
Pripadnici
Re~ne flotile
dali krv
Oko dvesta pripadnika Re~ne floti-
le i radnika @eleznica Srbije, ~lanova
humanitarnog dru{tva „Kostadin Veseli-
novi Kosta”, u saradwi sa Institutom za
transfuziologiju Vojnomedicinske akade-
mije, dobrovoqno su dali krv u novosad-
skoj kasarni „Aleksandar Beri}” po drugi
put ove godine.
Ovom prilikom prikupqeno je oko 80
litara dragocene te~nosti.
B. M. P.
26
Obe le `en Dan Va zdu ho plov stva
i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne
Aeromiting
– najve}i
doga|aj
M
Bri gad ni ge ne ral Ran ko
@ivak, ko man dant ViP VO,
su mi ra ju }i re zul ta te u
pro te kloj go di ni, re kao
da }e 2009. si gur no bi ti
upam }e na po ve li kom
ae ro mi tin gu na ae ro dro mu
p ovodom 24. decembra dana Vazduho-
plovstva i protivvazduhoplovne od-
brane u Komandi ViPVO u Zemunu odr-
`ana je sve~anost kojoj su prisustvo-
vali dr`avni sekretar dr Zoran Jef-
ti}, zamenik na~elnika General{taba Voj-
ske Srbije general-potpukovnik Mladen
]irkovi}, visoke stare{ine Vojske Srbije,
predstavnici komandi i jedinica ViPVO i
brojni gosti.
Ba taj ni ca, kao i da su Komandant Vazduhoplovstva i protiv-
vazduhoplovne odbrane brigadni general
obu ka i u~e {}e na ne ko li ko
Ranko @ivak podsetio je da je 1912. godi-
ve `bi ta ko |e obe le `i li ne u Ni{u osnovana prva vazduhoplovna
od la ze }u go di nu komanda u Srbiji na ~elu sa majorom Ko-
stom Mileti}em. General @ivak je istakao
Za vr {en
pro je kat
„SME STA”
Povodom zavr{etka projekta SME-
STA (Standards in Military English and Serbi-
an and terminology Access) – izrade uslu-
`nog vebsajta za engleski i srpski jezik
vojne terminologije, u Ministarstvu od-
brane odr`an je sastanak kome su prisu-
stvovali na~elnik Uprave za kadrove i ko-
predsednik Upravnog odbora PELT brigad-
ni general Sla|an \or|evi} i vojni pred-
stavnici ambasada zemaqa donatora.

da je Srbija jedna od prvih dr`ava u svetu
koja je prepoznala zna~aj vazduhoplovstva
i da je taj vid vojske kroz istoriju dugu sko-
ro ceo vek prolazila kroz periode uspeha,
ali i te{ko}a, zajedno sa narodom i dr`a-
vom. On je naglasio da su u mnogim te{kim
istorijskim trenucima, pripadnici ViP-
VO davali `ivote za slobodu zemqe kao
{to je to bio slu~aj 1941. i 1999. godine.
General @ivak je, sumiraju}i rezul-
tate u protekloj godini, rekao da }e 2009.
sigurno biti upam}ena po velikom aero-
mitingu na aerodromu Batajnica, kao i da
su obuka i u~e{}e na nekoliko ve`bi ta-
ko|e obele`ili odlaze}u godinu.
Proslava Dana ViPVO zavr{ena je
dodelom priznawa aktivnim i penzionisa-
nim pripadnicima Komande i prigodnim
programom Umetni~kog ansambla „Stani-
slav Bini~ki” i solista.
Povodom Dana ViPVO komandant
brigadni general Ranko @ivak otvorio je
izlo`bu „Posteri vojnih aviona srpskog
vazduhoplovstva kroz istoriju”. Kompjuter-
ske crte`e aviona uradili su Goran Anti}
i Zoran \uri}, tekst Aleksandar Radi},
dizajn Enes Me|edovi}, a izdava~ je No-
vinski centar „Odbrana”.
A. PETROVI]
Snimio D. ATLAGI]
Ciq projekta je izrada i postavqe-
we specijalizovanog uslu`nog vebsajta ko-
ji }e pripadnicima Ministarstva odbra-
ne, kao i drugih vojski iz regiona sa srp-
skog govornog podru~ja i svim zaintereso-
vanim, obezbediti pouzdan izvor prihva-
}enih vojnih termina i skra}enica na srp-
skom i engleskom jeziku i ustanovqenih
formata pisane vojne komunikacije na en-
gleskom jeziku.
Projekat je realizovan u okviru pro-
grama PELT (Program osposobqavawa i
testirawa u oblasti engleskog jezika) u
saradwi i uz donatorsku pomo} zemaqa
partnera Velike Britanije, Norve{ke,
Danske, Holandije i [vedske.
Uprava za odnose sa javno{}u }e u
saradwi sa Upravom za telekomunikacije
i informatiku General{taba vebsajt
SMESTA postaviti kao poddomen vebsaj-
tova MO i VS.
S.\.
Donacija
Regionalnom
centru ABHO
Na~elnik Uprave za me|unarodnu voj-
nu saradwu Milorad Peri} i izaslanik
odbrane Republike Ma|arske potpukovnik
Gabor Maka~ potpisali su 17. decembra
Protokol o donaciji Ministarstva odbra-
ne Ma|arske Regionalnom centru ABHO u
Kru{evcu.
Finansijska sredstva u visini od
55.000 evra namewena su unapre|ewu in-
frastrukture, tehni~kom opremawu labo-
ratorija i usavr{avawu procesa obuke
koja se realizuje u centru.
Sastanak glavnih
podoficira
Na savetovawu glavnih podoficira
Vojske Srbije, 17. decembra u Domu garde
na Top~ideru, bilo je re~i o normativnoj
regulativi i pitawima vezanim za rad
podoficirskog kora u prvoj godini wego-
vog uspostavqawa. Tom prilikom wima su
se obratili zamenik na~elnika General-
{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Mladen ]irkovi} i predstavnici nadle-
`nih uprava General{taba. Drugi deo sa-
stanka, glavni podoficiri iskoristili su
da koncipiraju predloge daqeg delovawa i
razvoja podoficirskog kora.
Glavni podoficir Vojske Srbije za-
stavnik Goran Radi} rekao je da podofi-
ciri jesu na po~etku puta, ali pravog puta
da ponovo preuzmu va`nu ulogu u podizawu
sposobnosti jedinica, pru`aju}i dragoce-
nu podr{ku komandovawu.
[kolski centar Veterinarske slu`be
tri misije
Tradicija koje je nastajala
tri veka, sudbina u ratovima
i mirnodopskom po`rtvovawu,
izgradwa, dogradwa,
osavramewivawe, planovi
za vreme koje dolazi... Sve se to
mo`e sagledati obilaskom
[kolskog centra veterinarske
slu`be, jedine ustanove te vrste
u Ministarstvu odbrane, odnosno
Vojsci Srbije. Tamo se nalazi
{kola rezervnih oficira,
odr`avaju se kursevi i
pripremaju stare{ine, rezervni
oficiri ratnih jedinica,
aktivna i pasivna rezerva...
Uz dokazanu spremnost za u~e{}e
u sve tri misije Vojske Srbije,
planira se formirawe
savremenog veterinarskog voda.
28
Put ka
ezamisliva je istorija vojske bez pratilaca koji su od iskona privr`eni
~oveku. Nije to samo pas kao najodaniji prijateq ve} i kow, simbol ~a-
sti, borbe, juri{a, pobede.... Ko je vukao te{ku artiqeriju tamo gde bi
presahla qudska snaga, teglio tovare municije na polo`aje, kola s rawe-
nicima.? Slike govore, od srpskih ustanika preko balkanskih i oba svet-
ska rata...
Ta divna stvorewa naprosto ne zaslu`uju da ih zovemo samo `ivotiwe
ili stoka, ali niko nije kriv {to u re~niku ne postoje za wih uzvi{eniji izra-
zi. ^ak i onda kada su pomogli vojniku da pre`ivi tako {to je wihovo meso po-
stajalo hrana nasu{na, neophodna za opstanak pa nastavak borbe.
Zar se treba stideti istorije, a svesni smo toga da se i mnogo razvijeni-
je zemqe i wihove oru`ane snage, nisu odrekle sto~nog transporta, ~ak i u
svojim elitnim jedinicama.
Du bo ki ko re ni
Naravno, neko je morao da vodi ra~una o zdravqu grla wihovom broju i
rasporedu pa se tako za~eo koren na{e vojnoveterinarske slu`be. Prvi ~o-
vek koji se pomiwe kao „stru~wak za le~ewe bolesne stoke” bio je Jovan Pe-
trovi}, rodom iz okoline Jagodine, po profesiji potkiva~, ali je pored zana-
ta u~io i o le~ewu. On je u sastavu Srpske vojske u~estvovao u ratu od 1788.
do 1790. godine, za vreme Ko~ine krajine.
U Prvom srpskom ustanku, Kara|or|e se u pismu zahvaquje Jovanu na uspe-
{nom zadatku za vreme borbe na Mi{aru.
Najstariji podaci o le~ewu obolele ili povre|ene stoke zapisani su u
memoarima prote Mateje Nenadovi}a iz vremena Prvog srpskog ustanka kada
1. januar 2010.

Posve}enost profesiji
Pukovnik dr vet. Milan Buli} ~itav radni vek koji obuhvata
tri decenije posvetio je veterinarskoj slu`bi. Odrastao je u rod-
nom Zrewaninu, na Dunavskoj koloniji, u radni~koj porodici. Bio
je nesu|eni pilot, rva~ka nada „Proletera”, u~enik sredwe medi-
cinske {kole...
Na beogradskom Veterinarskom fakultetu zavr{io je dva
smera i odslu{ao magistarske studije. Posle [kole rezervnih
oficira (60. klasa u Sarajevu) i sta`irawa u planinskoj briga-
di (Bohinske Bele–Slovenija), prvog mesta slu`bovawa, put ga je
vodio preko Osijeka, odnosno Belog Manastira do U`ica gde je
proveo punih 14 godina. Bio je na~elnik veterinarske slu`be u
U`i~kom korpusu. Novu du`nost u Veterinarskoj upravi obavqao
je sa istim uspehom, a tada{we general{tabno {kolovawe po-
tvrda je wegove stare{inske karijere. Nastavnik, pa komandant
Centra u logi~noj su liniji napredovawa za takvog stru~waka.
Svojoj slu`bi dao je najboqi deo sebe. To nije samo posao
ve} i qubav, strast, zadovoqstvo. Da je tako najboqe znaju supruga
Smiqka, }erke Sla|ana i Svetlana. Za svoju qubimicu, unuku Ni-
kolinu, deda }e imati mnogo vi{e vremena kada ode u penziju.
Pukovnik Buli} je u slobodno vreme poeta, slikar, veliki
qubiteq prirode i treba li re}i, `ivotiwa.
Stru~nost dokazana na mnogim ve`bama:
rad veterinarske ekipe
je wegovog kowa ranilo tane u borbama kod [apca 1804. godine.
Smewivali su se doga|aji iz burne istorije rata i ratova na
ovim prostorima, a u periodima mira pravili su se planovi na te-
mequ iskustava ste~enim tokom najve}ih isku{ewa. Tako je oktobra
1851. godine Dr`avni sovjet predlo`io knezu da se Jovan Teodoro-
vi}, Novosa|anin sa zavr{enom veterinarskom medicinom u Pe-
{ti, „primi za vojnog marvenog lekara”.
Gospodin Teodorovi} je stupio na du`nost 1. novembra iste godi-
ne i taj datum je odre|en za dan Veterinarske slu`be Vojske Srbije.
Slu`ba se razvijala uporedo sa vojnim sanitetom u ~ijem je sa-
stavu bila na po~etku. Ja~awem dr`ave Srbije u 19. veku razvijala
se wena vojska a kori{}ewe kowa je postao simbol ne samo statusa
ve} su{tine armije. Samim tim rasla je potreba za vojnim veteri-
narima. Vaqa napomenuti da je vojna veterinarska slu`ba postala
osnova iz koje }e se kasnije razvijati civilna veterinarska slu`ba.
Ve} krajem 19. i po~etkom 20. veka nova uloga slu`be sagledava se i
u obezbe|ivawu zdravstveno ispravne hrane `ivotiwskog porekla
za potrebe vojske.
Nakon golgote Prvog svetskog rata, vojna veterinarska slu`ba
dobija samostalnost u odnosu na sanitet. Do Drugog svetskog rata,
Slu`ba se kadrovski i materijalno razvija. Tokom rata, veliki broj
kadra iz Vojske Kraqevine Jugoslavije prelazi u partizanske jedi-
nice gde je wihova stru~nost bila dragocena.
Posle rata vojna veterinarska slu`ba zadr`ava samostalnost,
a kroz proces osavremewavawa zna~ajno pro{iruje delatnost i obim
rada. Od 2005. godine, zajedno sa sanitetskom slu`bom ulazi u sa-
stav Uprave za zdravstvo Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Pu te vi i raz me |a
Proces transformacije, profesionalizacije i osavremewa-
vawa Vojske Srbije neminovno je pokrenuo promene u veterinarskoj
slu`bi. Wen {kolski centar je ne samo opstao ve} vi{estruko do-
kazao opravdanost svoje namene i ciqeva. Dodu{e ose}a se `al za
kowima koji lagano nestaju, pasa koji se broje na stotine i sve ih je
mawe. Iz nekada slavne ergele „Kara|or|evo” mogu se izgubiti iz-
vorni oblici plemenitih rasa lipicanera, noniusa, arabera...
O tome govori komandant [kolskog Centra veterinarske slu-
`be pukovnik dr vet. Milan Buli}, iskusni stare{ina, nastavnik,
entuzijasta, ~ovek beskrajno posve}en svom pozivu. U prvi plan isti-
~e visoku stru~nost, po`rtvovanost i marqivost u radu qudi na ~i-
jem je ~elu.
Centar je po re~ima ~elnog ~oveka ne samo opravdao namenu
obrazovne ustanove ve} je i pokazao odli~ne rezultate sa slu{ao-
cima [kole rezervnih ofocira veterinarske slu`be u prakti~noj
primeni znawa kroz realizaciju nastavnog plana i programa na ve-
`bama i logorovawima. Visoko je ocewen rad wegovih pripadnika
na brojnim ve`bama, pogotovu „Zima - 2007”, „Diplomac 2008”,
29
 jedinice specijalista i jedinice veteri-
narskog voda. Bio bi sastavqen
od dela qudstva komande [kol-
skog centra koji bi se u miru ba-
vili usavr{avawem kadra i tre-
„Siguran put 2008”, „Diplomac na`om na pokretnim sredstvima.
2009” i „Zima 2009”… U vozilo kontejnerskog tipa, kao
Osnovni zadatak Centra je- pokretni trena`ni set, mogla bi
ste {kolovawe kadra, ali i stati sva stru~na tehni~ka opre-
osnova priprema za sve tri mi- ma neophodna za rad u terenskim
sije Vojske Srbije. U miru, ratu, uslovima, bilo da je re~ o ratnim
vanrednim situacijama i humani- uslovima, podru~ju pogo|enom
tarnim akcijama i mirovnim mi- epidemijom, ili velikom migraci-
sijama. jom stanovni{tva koje neminovno
Po dve klase diplomiranih vodi stoku...
veterinara godi{we zavr{avaju – Vod kao jedinica, nasta-
{kolu rezervnih oficira svoje vqa pukovnik Buli} – bila bi
slu`be. Ove godine zavr{ila je osposobqena za sve izazove, ri-
{kolovawe 93. klasa. U toku je zike i pretwe. U tim vozilima mo-
sta`irawe slu{alaca 94. klase, gu}e je smestiti veterinarsku am-
a krajem februara meseca bi}e bulantu sa setovima za hirurgiju,
proizvedeni u ~in rezervnog pot- internim delom, apotekom sa 18
poru~nika veterinarske slu`be. grupa za le~ewa krupne i sitne
Bez sumwe, dragocen kadar za stoke, laboratoriju za dijagno-
vreme koje dolazi. stiku, brzo otkrivawe zaraznih
bolesti, mikrobiologiju, viruso-
Po gled logiju, parazitologiju, hematolo-
u bu du} nost giju, radiolo{ko-hemijsku i bio-
lo{ku za{titu. U tom sastavu je i
Dobar odziv momaka plod je
epizootiolo{ka ekipa koja kod
vi{egodi{we odli~ne saradwe
pojave zarazne bolesti izlazi na
Centra sa komandama vojnih okru-
teren, uzima uzorke, preduzima
ga i Veterinarskim fakultetom u
mere dezinfekcije. Postoji i ide-
Beogradu, gde radi dosta profe-
ja pokretnog krematorijuma neop-
sora rezervnih stare{ina.
hodnog za efikasno sanirawe te-
Me|utim, zavr{ava se pro-
rena pogo|enog zarazom i organ-
ces profesionalizacije Vojske
skim otpadom ~iji bi transport
Srbije, mo`emo li o~uvati neop-
bi od velike opasnosti za eko si-
hodan kadar veterinarske slu-
stem – zakqu~uje pukovnik Buli}.
`be budu}i da je dolazio iz civilstva?
Sposobnost stru~no specijalisti~ke slu`be, raspolo`ivo i
– Svakako da mo`emo i moramo. Na vreme smo razmi{qali o
novostvoreno znawe uz odgovore na izazove, rizike i pretwe pred-
tome. Naglasi}u da je na{ Centar jedinica-ustanova Ministarstva
stavqaju osnovne zadatke i sposobnosti slu`be. Primenom savre-
odbrane i Vojske Srbije. Nastavi}emo kurseve za profesionalna
menih tehnolo{kih re{ewa, transferom znawa, stalnim usavr{a-
vojna lica, a i za druge strukture (civilna za{tita, policija, ostale
vawem i razvojem, mogu}e je ostvariti postavqene ciqeve.
{kolske ustanove...). Samo ove godine bilo ih je pet, iz higijene i
tehnologije namirnica `ivotiwskog porekla, veterinarske inspeki- Niko kao vojska, dobro obu~ena i opremqena snaga, ne mo`e
je, bezbednosti hrane, zdravstvene za{tite `ivotiwa i kursa refe- tako efikasno re{iti probleme koji nastaju posle poplava, akcide-
renata veterinarske slu`be. Spremni smo da ponudimo niz novih nata, drugih nepogoda. To pokazuju brojni primeri. Specijalizovane
stru~nih kurseva, redovnih godi{wih i periodi~nih, isti~e pukovnik ekipe stizale bi na lice mesta u roku od 12 do 24 ~asa u bilo koji
Buli} i dodaje da je wegov zamenik zamenik, major dr Predrag Ma- deo Srbije, zaustavqale bi prvi udar, organizovale lokalnu samou-
slovari}, predsednik Udru`ewa vojnih veterinara Veterinarske pravu i obu~avale ih da samostalno rade...
Komore Srbije, koje je organizator tri vrlo zna~ajna stru~na semi- Treba ista}i da ni jedna zemqa Evropske Unije nema takvu mo-
nara struke, tako da Centar daje doprinos i na tom planu. gu}u organizaciju pru`awa pomo}i obolelim i povre|enim `ivoti-
– Posebno nagla{avam kurseve koje je neophodno reaktivira- wama, brze dijagnosti~ke metode, sanaciju terena i kontrolu `ivo-
ti, za rezervne oficire ratnih jedinica, a u budu}nosti kurseve ak- tiwskog porekla hrane i vode u jednoj jedinici ovakvog tipa. To bi
tivne i pasivne rezerve. Ve} pet godina nemamo obuku sredweg vete- mogao biti novi standard, naravno uz dobro razra|ene procedure
rinarskog kadra, veterinarskih tehni~ara. Oni }e nam svakako bi- rada.
ti potrebni u budu}nosti – isti~e pukovnik Buli}. Tako govori komandant Centra koji je sa svojim saradnicima
Postoje stru~waci, visokoosposobqeni kadar, iskustvo i mno- izradio elaborat ~iji su sadr`aji dobrano provereni u praksi u
go dobrih ideja i vizija, a {ta nedostaje? ve`bovnim aktivnostima.
– Nedostaju sredstva, ne skupa, ne zna~ajna, ne optere}uju}a. Podststicaj stvarala~kog rada usmerenog na sticawe znawa,
Ono {to najvi{e nedostaje jesu vozila kontejnerskog tipa. U nekim ideja, inovacija, usavr{enosti, specijalnosti i primenu novih teh-
jedinicama se izbacuju iz upotrebe, a nama su dragocena. Uz dodatak nolo{kih i tehni~kih re{ewa imao bi svrsishodnu primenu kakao u
opreme za stru~ni rad bila bi to zna~ajna tehnolo{ka novina. Sa vojsci tako i u dru{tvu.
pozajmqenim „S- 4” (sanitetsko vozilo za ~etiri povre|ena i obo- Treba}e mnogo intelektualnog napora, ali kada se ostvare za-
lela) modelovanim za na{e potrebe i dodatnim segmentima, u~e- misli, Vojska Srbije }e imati savremeno organizovanu, visoko obu-
stvovali smo na ve`bama gde je na{ rad visoko ocewen. Zapravo, ~enu i stru~nu Veterinarsku slu`bu spremnu za sve zadatke i za u~e-
na{a budu}nost, odnosno savremeni na~in delovawa jeste formi- {}e u mirovnim misijama gde mo`e dati svoj puni doprinos.
rawe pokretnog, autonomnog, mobilnog, stru~nog i efikasnog tima Branko KOPUNOVI]

30 1. januar 2010.
Ne nad Pe zo, ured nik TV emi si je „Do zvo li te”
Umerenost je
uvek bli`a istini
Zaokru`ili smo 45. godi{wicu – u{av{i
definitivno u doba zrelosti. Toj zrelosti je
svakako potrebna jedna nova mladost,
mislim na podmladak kadra, ali i
tehnologije. Mi jo{ uvek radimo na rez,
jedna digitalna monta`a i samo na{a
kamera pomogle bi da ba{ to doba zrelosti
i iskustva pru`i i svoje najboqe plodove.
E
misija „Dozvolite” jedini je redovni specijalizovani televi-
zijski program posve}en vojnim temama. Ta izgra|ena tradicija
dr`avne televizije, ali i vojske, zaokru`ena je nedavno sa 45
godina postojawa. [ta je jednoj takvoj emisiji omogu}ilo da op-
stane u vremenima mnogih velikih lomova i promena, koji su
principi izdr`ivosti, ali i kodeksi pona{awa, utkani u wene
temeqe, samo su neka od pitawa koje smo pokrenuli u razgovoru sa
Nenadom Pezom, urednikom.
Kako izgleda mala personalna istorija emisije „Dozvoli-
te”, wena romansirana biografija koja opisuje 45 godina
postojawa? [ta je odredilo taj put?
– Kada ne{to `ivi i traje 45 godina, normalno je da u toj ge-
nezi ima period detiwstva, doba mladosti i doba zrelosti. Mla-
dala~ki dani krenuli su sa legendama na{e Radio-televizije, tada
je bila JRT, poput Bo{ka Komnenovi}a, ^aslava Radovi}a i Mom-
~ila Mari}a, koji su bili prvi urednici emisije. Tada se sve ra-
dilo u filmskoj tehnici, na puteve i me|u pripadnike vojske, u to
vreme JNA, i{lo se pe{ice, ja{u}i na malim brdskim kowima, vr-
lo ~esto kamionima, ponekad retkim kampawolama i aerkama. Emi-
sija se iz beogradskog studija emitovala svakih mesec, mesec i po
dana, jer je svaki TV centar, kako se uspostavqao, pokretao jednu
takvu emisiju. Tako je jedne nedeqe emisiju o vojsci emitovao TV
Zagreb, druge TV Qubqana, TV Sarajevo, TV Skopqe...
Promenile su se s vremenom mnoge stvari, ali je od tih godi-
na pa do danas su{tina emisije ostala ista – ona govori o `ivotu
i radu pripadnika vojske i neprestano je prisutna u trupama, na
mestima na kojima se taj `ivot i rad odvijaju. Bilo je tu i global-
nih tema odbrane, problema u vojsci, ali je i to sastavni deo pro-
fesije vojnika. Jer, televizija je `ivot ispred i oko kamere. Nema
potrebe da re`iramo `ivot.
Poznato je da su se tokom rada na emisiji uspostavili i
neki profesionalni principi, ne{to kao li~ni kodeks po-
na{awa?
– Va`no pravilo uspostavqeno na samom po~etku emitovawa
emisije „Dozvolite”, koje va`i i sada je: to {to mogu oni o kojima
izve{tavamo, mo`emo i mi. Naravno, ne mo`emo mi da pratimo u
stopu specijalce, ali da budemo tamo gde su oni, da se veremo po vr-
letima, planinama…, to svakako. Kamera na{e emisije nikada nije
improvizovala – mi smo zaista bili na svim tim mestima o kojima
postoje zapisi. ^aslav Radovi} je u vreme dok je bio urednik od-
{krinuo vrata na{oj namenskoj industriji, ali i privredi uop{te.
Igrom slu~aja ja sam dugo vodio rubriku Nau~noistra`iva~ki rad,
razvoj, proizvodwa i promet naoru`awa i vojne opreme, {to je bi-
la u to vreme moja
specijalnost, bio
sam nekoliko go-
Snimio D. BANDA
dina predsednik
aktiva privred-
nih novinara, on-
da predsednik Ko-
misije za infor-
misawe Zajednice
industrije naoru-
`awa i vojne opreme SFRJ i sli~no. Zbog toga sam imao zani-
mqive informacije iz zemqe i sveta, i to su one emisije u koji-
ma smo prvi put videli velike izlo`be – Singapur, Farnboro,
Bur`e, Moskvu, Dubai, odakle smo izve{tavali. Nisam se pot-
pisivao kao autor, jer sam smatrao da je bitnije to o ~emu se
govori, nego onaj ko govori. To je, tako|e, jo{ jedan princip ko-
ji je u emisiji „Dozvolite” i danas prisutan.
U to vreme emisija se pro{iruje, spoznaje se polako da sistem
odbrane nije samo oru`ana sila, nego i sve ono {to tu silu pokre-
}e, nauka, privreda... Jaka privreda – sigurna odbrana, bio je je-
dan od slogana tog vremena. Tada je intenzivnije po~elo da se govo-
ri o vojnoj industriji, kasnije namenskoj, sada su to odbrambene
tehnologije. U to vreme de{avao se procvat na{e vojne privrede,
trku sa konkurencijom na svetskom tr`i{tu vrlo ~esto smo dobija-
li, kako u proizvodwi naoru`awa i vojne opreme, tako i u osvaja-
wu tehnologija.
Pomiwem sve to jer je emisija „Dozvolite” u to vreme znatno
pomagala promociji i prodoru na{eg znawa i proizvodnih sposob-
nosti, oblikuju}i jednu druga~iju sliku Jugoslavije u svetu.
Ne{to kasnije usledile su godine kriza i ratova. Kako
ste se prestrojavali?
– Godine sukoba i raspada Jugoslavije su slede}a etapa u na-
{im `ivotima, ali i radu emisije „Dozvolite”. Mo`da se sve to
nije slu~ajno dogodilo, mo`da smo isuvi{e brzo sustizali tehno-
lo{ki razvijene zemqe, osvajali smo sve ve}e tr`i{ne prostore.
Pol Biver, urednik J. Defence, nazvao me je u to vreme i pitao da
li sam pogledao najnoviji broj. Kako nisam, pro~itao mi je u slu-
{alicu da je Region Golfa najve}e investiciono podru~je na kugli
zemaqskoj. Godi{we investicije od 9,3 milijardi dolara prili~-
no obja{wavaju {ta se sve tu i zbog ~ega dogodilo. Pogotovo ako
se zna da su 7,3 milijarde pripadale jugoslovenskoj industriji i
gra|evini.
A, kada je sve ve} krenulo, svi smo se nosili sa tragedijama
koje je rat doneo, upotpuwuju}i moralni kodeks profesije. „Odme-
renost je uvek bli`a istini” – bilo je pravilo koje smo tada usvoji-
li. Navija~ko novinarstvo nas nikada nikuda nije odvelo. Za vreme
bombardovawa 1999, na{a mala redakcija bila je okosnica Odse-
ka za TV i video produkciju. U toj i takvoj {koli televizijskog novi-
narstva stasavale su generacije novinara. Mnogi od wih postali
su poznata imena koja su zanat izu~ila ba{ u emisiji „Dozvolite”.
U saradwi sa Vojnofilmskim centrom „Zastava-film”, koji je or-
ganski sastojak emisije, zaokru`ili smo 45. godi{wicu – u{av{i
definitivno u doba zrelosti. Toj zrelosti svakako je potrebna jed-
na nova mladost, mislim na podmladak kadra, ali i tehnologije.
D. MARKOVI]
31
 {kolstvo
Donacija Misije OEBS
Na~elnik Vojne akademije brigadni general Mladen Vuruna i vr{ilac du`nosti {efa Ode-
qewa za demokratizaciju Misije Oebs u Republici Srbiji Madis Vainom potpisali su 22. de-
cembra Protokol o donaciji izme|u Ministarstva odbrane i Misije Oebs.
Predmet donacije je nastavno-nau~na literatura u vrednosti od 270.600.00 dinara i godi-
{wa pretplata na EBSCO bazu elektronskih ~asopisa Military and Government Collection u vred-
nosti od 312.000.00 dinara.
Analiza rada Vojne akademije
Na godi{woj analizi rada Vojne akade-
mije godini, koja je odr`ana 24. decembra, na-
~elnik VA brigadni general Mladen Vuruna iz-
dvojio je tri kqu~na uspeha – akreditaciju, an-
ga`ovawe na Univerzijadi i me|unarodni
stru~ni skup – Potrebna znawa oficira Voj-
ske Srbije od 2010 do 2020.
– Na tom skupu okupili smo eminentne
stru~wake iz zemqe i inostranstva i defini-
sali polazi{ta za na{ budu}i rad u formi-
rawu oficirskog kadra – naglasio je general
Vuruna.
Kao prioritet u narednom periodu gene-
ral Vuruna isti~e proslavu jubileja 160. godi-
na Vojne akademije i Vojnog {kolstva u Repu-
blici Srbiji, koje }e obele`iti nizom mani-
festacija u martu i tokom cele godine.
– Pored jubileja, o~ekuje nas rad na akre-
ditaciji studijskih programa na postdiplom-
skom usavr{avawu i jo{ jednog modula na
osnovnim studijama. Me|utim, mo`da i najo-
zbiqniji posao o~ekuje nas na formirawu Voj-
nog univerziteta i wegovoj akreditaciji – do-
daje general Vuruna.
Prodekan za nastavu pukovnik Boban
\orovi} izneo je podatke o postignutim re-
zultatima pripadnika Vojne akademije u pret-
hodnoj {kolskoj godini, posebno naglasiv{i
da je ostvarena prose~na ocena na osnovnim
studijama 7,88, {to je najve}a prose~na oce-
na u posledwih pet godina. On je rekao da su
kadeti svoje predava~e ocenili prose~nom
ocenom 4,04. \orovi} je dodao da }e do juna
2010. biti okon~ana i evaluacija akredito-
vanih studijskih programa koju sprovodi tim u
32
~ijem su sastavu predstavnici G[, uprava
MO i VA.
Tokom pro{le {kolske godine na VA odr-
`ana su ukupno 65.953 ~asa, od ~ega je oko 10
posto posebnih oblika nastave. U tom procesu
u~estvovalo je 397 nastavnika i saradnika
zaposlenih u Akademiji, sistemu odbrane i
drugim visoko{kolskim ustanovama Republi-
ke, a u nastavni proces bila su ukqu~ena i
penzionisana vojna lica.
Doktorsku disertaciju odbranila su tri
nastavnika, magistarski rad odbranilo je pet
saradnika, a jedan saradnik polo`io je speci-
jalisti~ki ispit. Nastavnici, saradnici i ka-
deti u~estvovali su na 27 nau~nostru~nih sku-
pova, od ~ega ~etiri u inostranstvu.
U toku protekle godine ostvarene su 64
posete u 25 zemaqa, {to je u odnosu na pro{lu
godinu pove}awe za oko 40 odsto. Vojnu akade-
miju posetile su delegacije iz 23 zemqe. Pri-
padnici VA u~estvovali su na 33 sportske ma-
nifestacije, od ~ega tri u inostranstvu.
Me|u kadetima tokom 2009. godine uspe-
hom se istakao Nemawa Majstorovi}, kadet
tre}e godine, koji je na me|unarodnoj student-
skoj nau~noj konferenciji u Budimpe{ti posti-
gao visok plasman. Za najboqeg nastavnika pro-
gla{en je pukovnik redovni profesor dr Mar-
ko Andreji}, a najboqi saradnik Vojne akade-
mije u {kolskoj 2008/09. godini je potpukovnik
Radomir Jovi}. Nastavnik informatike u Voj-
noj gimnaziji Gorica \akovi}-Doro{ki najuspe-
{niji je predava~ te {kole u protekloj {kolskoj
godini. Me|u komandirima vodova izdvojio se
poru~nik fregate Sr|an Miqkovi}.
Kadeti
u poseti ^e{koj
Kadeti Vojne akademije posetili
su u decembru ^e{ku Republiku u okvi-
ru projekta Misije Oebs u Srbiji Po-
mo} vojnoj visoko{kolskoj reformi u
Srbiji. Deset kadeta koji su napisali
najboqe eseje na temu Obrazovawe na
Vojnoj akademiji u o~ima studenata ob-
i{li su Univerzitet odbrane u Brnu,
koji je va`an zbog sli~nosti sa na{om
akademijom i zbog uspe{no sprovede-
nih reformi.
U okviru petodnevnog putovawa ka-
deti su imali priliku da u Pragu ~uju vi-
{e o odbrambenoj politici ^e{ke Repu-
blike i Natoa, te da vide kapacitete i
specifi~nosti vojnog {kolstva u toj ze-
mqi. Kadeti srpske vojne akademije upo-
znali su se i sa kolegama iz ^e{ke i sa
wima razmenili iskustva i impresije sa
{kolovawa.
Prezentacija
ameri~kog
fudbala
Savez ameri~kog fudbala Srbije
odr`ao je 12. decembra prezentaciju
tog sporta kadetima Vojne akademije, u
velikoj sali sportskog centra.
Sedmo~lana ekipa igra~a, ~lanova
reprezentacije Srbije, sa predsednikom
Saveza Vladanom Lap~evi}em na ~elu,
predstavili su osobenosti tog sporta.
Lap~evi} je zahvalio na mogu}no-
sti da kadetima Vojne akademije pred-
stavi ameri~ki fudbal.
– Verujem da }e biti interesovawa
me|u vama za ovaj sport i da }ete for-
mirati ekipu koja }e se uspe{no takmi-
~iti i reprezentovati vas na najboqi
na~in. Mi vam stojimo na raspolagawu
za svaku pomo} i podr{ku – rekao je
predsednik Saveza.
Prezentaciji je prisustvovalo oko
40 kadeta i profesora fizi~kog vaspi-
tawa.
Pripremio Jovan KRIVOKAPI]
Snimila Ranka TOMI]
1. januar 2010.
 zdravstvo

Vesti
Srpsko-egipatska saradwa – U
okviru dogovora o unapre|ewu srpsko-
egipatske bilateralne vojne saradwe,
VMA je posetio izaslanik odbrane Re-
publike Egipat pukovnik Abdel Hamed
Matvli, koji je sa na~elnikom VMA ge-
neral-majorom prof. dr Miodragom
Jevti}em razgovarao o saradwi u do-
menu dve sanitetske slu`be i izrazio
poseban interes za {kolovawe i usa-
vr{avawe medicinskog kadra u VMA.
Poseta hirurga iz Italije – ^etvo-
ro~lani tim stru~waka hirur{ke bolni-
ce u Firenci, koji je predvodio prof.
dr \usto Piwata, posetio je VMA i za-
Novogodi{wi prijem u VMA jedno sa lekarima Klinike za op{tu i
abdominalnu hirurgiju VMA izveo dve
Na Vojnomedicinskoj akademiji odr`an je tradicionalni susret sa novinarima, na kojem operacije, ~ime se upotpuwuje program
su predstavqeni rezultati u kalendarskoj godini i najavqeni kqu~ni zadaci. hirurgije koji se u VMA uspe{no sprovo-
Na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} ukazao je na najva`nija dostignu}a di ve} nekoliko godina.
i konkretne rezultate u proteklom periodu. To su upis prve generacije studenata medicine – ka-
O hitnim stawima u vojnoj medi-
deta Visoke {kole VMA, zadatak koji je u okviru Mirovne misije UN u ^adu uspe{no obavio hi-
cini – Vojnomedicinska akademija je ne-
rur{ki tim VMA, intenzivirana me|unarodna vojnomedicinska saradwa, dobijawe neophodnog davno bila organizator i doma}in dvo-
sertifikate menaxmenta kvalitetom ISO i akreditacije za pet laboratorija VMA, te najvi{e dnevnog seminara o temi „Hitna stawa u
priznawe za kompletno medicinsko zbriwavawe najve}e sportske manifestacije u Srbiji – vojnoj medicini“, koji je odr`an u okviru
Univerzijade 2009. zajedni~kih aktivnosti Balkanskog komi-
Tokom 2009. u VMA je ambulantno zbrinuto i pregledano vi{e od pola miliona qudi, sta- teta vojne medicine. Osim predstavnika
cionarno le~eno oko 35.000 pacijenata, obavqeno oko tri miliona laboratorijskih i dijagno- zemaqa ~lanica Komiteta, sastanku su
sti~kih procedura. Tako|e, od velike va`nosti je sprovo|ewe dva nau~noistra`iva~ka projekta kao specijalni gosti prisustvovali i voj-
sa 62 konkretna zadatka iz razli~itih oblasti. ni lekari iz Norve{ke.
Resertifikacija standarda kva-
Priznawe liteta – Me{oviti gr~ko-srpski stru~ni
za plemenitost tim proverio je na VMA sprovo|ewe in-
tegrisanog sistema kvaliteta. Ustano-
Doktorke sa VMA Gordana Dimitri} i @akli- vqeno je da se godinu dana nakon serti-
na Spasi} dobitnice su specijalne plakete za fikacije u VMA uspe{no sprovodi i stal-
„Najplemenitiji podvig godine“ u tradicionalnoj no poboq{ava sistem kvaliteta menax-
akciji ~iji je pokroviteq dnevni list „Ve~erwe no- menta u svim ispitivanim oblastima.
vosti“. One su vrhunsku profesionalnost, stru~- Vrhunski sport i medicina – ^el-
nost, ali i plemenitost dokazale pro{log leta ka- nici VMA i FK Crvena zvezda general-
da su iz Ohridskog jezera spasile sedam bugarskih major prof. dr Miodrag Jevti} i Vladan
dr`avqana nakon tragedije turisti~kog broda u ko- Luki} potpisali su Protokol o saradwi
joj je nastradalo vi{e lica. kojim je VMA prihvatila da brine o
zdravqu fudbalera i menaxmenta naj-
trofejnijeg srpskog kluba. Takva sarad-
Medicinske sestre i tehni~ari wa ve} postoji sa FK Partizan.
u hirurgiji Anesteziolo{ki stru~ni seminar
– U organizaciji Klinike za anesteziolo-
Na tradicionalnom decembarskom stru~nom sastanku Hirur{ke sekcije medicinskih sesta- giju i intenzivnu terapiju VMA i Sekcije
ra i tehni~ara Srbije u~estvovalo je oko 450 medicinskih sestara i tehni~ara u hirurgiji iz vi- za anesteziologiju, intenzivno le~ewe i
{e od 60 zdravstvenih ustanova Srbije. Glavne teme skupa bile su iz oblasti maksilofacijalne terapiju bola Srpskog lekarskog dru-
hirurgije, oralne hirurgije i implantologije. {tva, na VMA odr`an je stru~ni seminar
o temi „Disajni put i mehani~ka ventila-
Vojnozdravstvena saradwa cija“, na kome je u~estvovalo vi{e od 300
medicinskih radnika iz Srbije, Crne Go-
Srbije i Norve{ke re i Republike Srpske. Rukovodilac sku-
pa bio je pukovnik prof. dr Predrag Ro-
Delegacija Sanitetske slu`be Norve{ke koju je predvodio na~elnik general-major dr Xon mi}, na~elnik Klinike za anesteziologiju
Maksfild Stajneger boravila je u trodnevnoj poseti VMA. Tom prilikom odr`ani su sastanci na i intenzivnu terapiju VMA.
kojima su analizirani dosada{wa saradwa i zajedni~ke aktivnosti dveju vojnozdravstvenih slu-
`bi, a dogovoreni su i konkretni oblici budu}e saradwe. Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

33
 dru{tvo
Pukovnik u penziji Mirko Lalovi},
me|u prvih pedeset putnika bez vize
Ose}aj
dostojanstva
eqa duga jedno punoletstvo najzad se ostvarila. Evropa je predte, razgovarali sa evropskim zvani~nicima, saznali o radu wihovi
@ novu 2010. godinu vratila dostojanstvo gra|anima Srbije.
Najzad smo opet to {to vekovima jesmo – ravnopravni stanov-
nici Starog kontinenta.
Simboli~ni ~in presecawa nevidqive vrpce otpo~eo je ostva-
rivawem projekta Vlade Republike Srbije „Evropa za sve“. U okviru
te zamisli, prvih 50 gra|ana, sa potpredsednikom Vlade Bo`idarom
\eli}em na ~elu, krenulo je na put, samo s novim paso{em. Za nedequvekove“, zapa`enu publikaciju, zanimqivo pisanu i rado ~itanu.
dana odabrana delegacija posetila je Rim, Pariz, Brisel i Be~. Os-
im znamenitosti ~uvenih metropola, obi{li su tamo{we parlamen-
U~esnici putovawa u Rimu
Panel diskusija
o Evropskoj uniji
„Evropska unija (EU) nije globalna sila, ali je zna~ajan akter
na svetskom nivou, a takva pozicija je posledica toga {to EU nije
dr`ava sa jedinstvenim interesom, ve} ona predstavqa kombina-
ciju 27 nacionalnih interesa“, ocenila je profesorka Fakulteta
politi~kih nauka Tawa Mi{~evi} na panel diskusiji „Evropska
unija kao globalni akter u multipolarnom svetu”.
Ona je dodala da je drugi razlog za ovakvu poziciju na~in na
koji EU reaguje na me|unarodne krize – od slu~aja do slu~aja, a to
je zbog toga {to ova organizacija nema jedinstven pristup, pa ni
jedinstvenu strategiju bezbednosti kojom bi mogla da odgovori na
izazove unutar i izvan EU.
„Upravo zbog toga ~lanice EU ne znaju kako }e se zavr{iti
evropske integracije i to nije samo stvar spoqne i bezbednosne
34
dr`avnih institucija, javnom i kulturnom `ivotu...
Me|u prvih 50 gra|ana izabran je i pukovnik u penziji Mirko
Lalovi}, sada stalni sudski ve{tak iz ekonomsko-finansijske obla-
sti. Poreklom je iz sela Draga{a, kraj Pqevaqa, ponosan na svoj rod-
ni kraj i prezime koje vodi poreklo iz 1470. godine. Wegovo dugogodi-
{we istra`ivawe iznedrilo je monografiju „Bratstvo Lalovi} kroz
Put kroz uspe{nu vojni~ku karijeru otpo~eo je u Somboru, od-
mah posle zavr{etka Vojnoekonomske akademije, kako se zvala u to
vreme. Kasnije }e ste}i i diplomu Ekonomskog fakul-
teta, a postdiplomske studije na smeru monetarna
ekonomija da}e poseban pe~at wegovom radu i doka-
zanoj stru~nosti.
Slu`bovao je u garnizonu Pan~evo, a poseban
trag ostavio je u Komandi RViPVO, u Odeqewu za
ugovarawe i nabavke i General{tabu VJ kao na~el-
nik finansijske slu`be. Marqiv rad i visoka pro-
fesionalnost wegov su znak raspoznavawa. I po-
sle odlaska u penziju nije se mirio sa letargi~nim
`ivotom. Naprotiv. Kao ~ovek od struke, nastavio
je da se bavi ekonomsko-finansijskim poslovima
kao stru~ni konsultant udru`ewa „Ekspert“ iz Beo-
grada, koje okupqa analiti~are i istra`iva~e iz te
oblasti.
U sudskim sporovima visoko se po{tuje wegovo
mi{qewe tokom ve{ta~ewa, bilo da je re~ o istra-
`nom ili krivi~nom postupku.
Ugled ste~en u Vojsci i dru{tvu opredelili su
Vladinu komisiju da Mirko Lalovi} bude me|u prvih
50 gra|ana koji }e bez viza krenuti put Evrope. Ka`e
da je to za wega veliko priznawe, a ose}aj dostojan-
stva stavqa na po~asno mesto.
B. KOPUNOVI]
politike ve} i pitawe da li }e Evropa biti dr`ava poput Sjedi-
wenih Ameri~kih Dr`ava ili rezultat pojedina~nih procesa in-
tegracije“, ocenila je profesorka Mi{~evi}.
Me|utim, Evropska unija }e, kako ka`e ona, ostati lider
na svetskoj sceni kada je u pitawu trgovina i nastaviti da bude
mo}an ekonomski i politi~ki centar.
Pored profesorke Mi{~evi}, na ovoj panel diskusiji, koju
je organizovao Centar za civilno-vojne odnose povodom
zavr{etka programa prve generacije polaznika „[kole za ev-
ropsku bezbednost”, govorio je i profesor dr Asle Toje, sa Nor-
ve{kog fakulteta za menaxment iz Osla. On je u svom izlagawu
ocenio da vidi Srbiju i ostale biv{e jugoslovenske republike u
sastavu Evropske unije, ali da se nakon toga ne mo`e sa sigur-
no{}u predvideti daqi tok integracija.
B. MIQI]
1. januar 2010.

Pi{e
Branko KOPUNOVI]
Kamen sre}e
akva nam je bila 2009. godina zna}emo tek ka-
K da „sve stvari podvrgnemo ozbiqnoj analizi“.
Tako bi rekli oprezni sledbenici statistike,
a mi }emo se, onako prazni~ki, opustiti uz lak{e
teme. Prilika je i da se na{alimo na sopstveni ra-
~un, {to podrazumeva vedar duh, optimizam, a sujetu
stavqenu ukraj.
Sneg nas je opet zatekao sredinom decembra,
do{ao ba{ iznenada, posle neo~ekivano lepih da-
na za to doba godine. Ako izuzmemo zastoje na dru-
movima, gu`ve po gradskim saobra}ajnicama i u pre-
vozu, dobro smo pro{li. Moglo je mnogo gore. Sre-
}om nije. U dobrom raspolo`ewu proslavili smo
neke praznike, a nismo stigli ni do pola.
[to se {aqivih nota ti~e, ispi{emo ih i na
mestima gde ih ~ovek najmawe o~ekuje. U toaletima,
na primer. Nare|ewe s potpisom komandanta jedne
jedinice istaknuto je na vidnom mestu, sve sa potpi-
som i pe~atom. Sem ostalog, tamo se zabrawuju „oku-
pqawa i sportske aktivnosti“. @iva istina!
Druga epizoda odnosi se na pukovnika, ofici-
ra od karijere, najvi{ih slu`benih ocena kraj svog
imena, dugogodi{weg istaknutog komandanta, koji je
bio na ~elu veoma uspe{nih sastava. Zvawa najbo-
qe jedinice pratile su ga gde god je radio. Ali veli-
ka „koli~ina” nagrada i lepih re~i zna da zasmeta.
Elem, do{ao doti~nom stare{ini u inspekciju do-
ti~ni stare{ina iz doti~ne pretpostavqene koman-
de. Zavirio u svaki kutak, sagledao rezultate obuke,
ga|awa, logorovawa, papirologiju, i {ta sve ne. Ne
mo`e da mu na|e ni dlaku u jajetu, a tako je uporno
tra`i. Kada je prevazi{ao i najupornije cepidla~e-
we, ostali su mu jo{ samo vol{ebni na~ini da ko-
mandantu „doka`e“ kako nije sve ba{ idealno. Po-
sle opse`ne inspekcije koja je vi{e podse}ala na
istragu, zagledao se u kasu prislowenu na zid ko-
mandantove kancelarije.
– Vidi{ li ova dva {rafa iznad i ispod bra-
ve. E, ako ne zna{, oni moraju da ti budu orijentir
kako bi kasu okrenuo prema severu. To ti je gre{ka
– re~e mu nekako s visine, tonom u kome se osetio
prizvuk pobede.
Otresiti komandant je najzad izgubio strpqewe
i kresnuo so~nu psovku... Tako su se rastali.
e|u biserima na „vi{em nivou“ jo{ se prepri-
M ~ava anegdota iz ranih osamdesetih, kada je Du-
{an Mandi} Manda, legenda vojnog novinar-
stva, pisao govor generalu povodom „okrugle“ godi-
{wice formirawa JNA. Zapravo, bio je to poduga-
~ak referat koji je trebalo da prenesu vode}i dnev-
ni listovi, radio i televizijske stanice, o armij-
skim glasilima da ne govorimo. Dobio Manda ozbi-
qan zadatak, tesan rok i sve uslove za miran rad, uz
SA
galerije
obe}awe da }e biti vaqano nagra|en ili primerno
ka`wen, zavisno od u~inka. Pisao je dan i no}, pozi-
vao se na podatke iz enciklopedije, proverenih spi-
sa iz uxbenika i sve to obojio finim retori~kim ni-
jansama. U dogovoreno vreme, wi{u}i se od umora,
stajao je ispred generalovog radnog stola ogledaju}i
ispijeno lice na ugla~anoj povr{ini od mahagonija.
General je dugo ~itao, zastajkivao, ne{to mrmqao u
bradu, stavqao i skidao nao~are bacaju}i ~as po-
gled na pisca, ~as na stranice teksta.
ada je sklopio posledwu stranicu, general se
K zamislio. Ta dramska pauza je predugo trajala
za Mandu, a kroz glavu mu je sva{ta prolazilo:
da nije zaboravio neki datum, ime nekog komandan-
ta, popri{te borbe..?
Prenuo ga je strog glas: „Slu{aj Mandi}u, jeste
da ja ovo nisam napisao, ali }u se sa zadovoqstvom
potpisati”...
Mnogo je godina pro{lo od tada, a anegdota,
zgoda i nezgoda ostalo je u narodu {irom na{e Sr-
bije. Ka`u, nije nam dobra demografska slika. Do-
bro, hajde da je popravimo dok ima vremena. Vo|en
tom idejom, Rodoqub – Lolo Babi}, vedri ~ovek ~ija
ku}a ima divan pogled na Gorwi Milanovac, pro~uo
se kao veoma uspe{an provodaxija. Statisti~ki gle-
dano, ka`e, wegov procenat uspe{nosti prelazi 90
odsto. Pa tu su ven~awa, kumstva, kr{tewa... Mili-
na jedna, samo neka se qudi vole. Da bi odagnao i
posledwu sumwu, a ubrzao postupak, Lolo je na svom
imawu postavio kamen qubavi. Ko ga dotakne, sam
ili u paru, eto mu bra~ne sre}e. Pa dolaze qudi ra-
znih godi{ta, iz mnogih krajeva. Veruju da im je bo-
qe da stanu na qubavni nego na „ludi“ kamen. Vide-
}emo...
Uvek se pitamo kako nas vide drugi. Izgleda da
je iz Srbije krenuo talas optimizma. U poznatom
„Obzerveru“, nedeqnom izdawu uticajnog britan-
skog lista „Gardijan“, objavqen je tekst wihovog no-
vinara Marka Louvena.
„Slike devedesetih su pro{lost, dana{wi Be-
ograd je gostoprimqiv, uzbudqiv i raznovrstan.
Ako ovde provedete nekoliko dana, potpuno }ete
zaboraviti sve lo{e stereotipe vezane za Beograd
i Srbiju“.
List preporu~uje posetu Beogradu tokom pra-
znika, isti~e veoma bogat kulturni, sportski i za-
bavni `ivot. „Morate popiti kafu u srcu presto-
nice, Skadarlija je ~arobna ulica, a hotel Mosk-
va je bio omiqen i jednom Ernestu Hemingveju“, pi-
{e autor teksta, uz podse}awe da je re~ o savre-
menom evropskom gradu, u kome se gost ose}a kao
kod ku}e.
Gospodine Louven, sre}na Vam Nova godina!
35
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

SAD poma`u oru`ane snage BiH Mawi vojni buyet

u Crnoj Gori
Ambasada Sjediwenih Ameri~-
kih Dr`ava u Bosni i Hercegovini i
Ameri~ka komanda u Evropi (USEU-
COM) – preko Ureda za saradwu u
oblasti odbrane (ODC) – nastavqa-
ju da podr`avaju Oru`ane snage Bo-
sne i Hercegovine (OS BiH), saop-
{teno je iz ameri~ke ambasade u Sa-
rajevu.
SAD, imaju}i na umu moto USE-
UCOM-a „Zajedno smo ja~i”, obezbe-
dile su vi{e od 9,5 miliona dolara Buxeti crnogorskog ministarstva odbrane
finansijske pomo}i u 2009. godini za reformu odbrane u BiH i za poboq{awe vojne i unutra{wih poslova, Agencije za nacionalnu
interoperabilnosti izme|u SAD i OS BiH. bezbednost (ANB) i uprave policije mawi su od
Najve}i deo ameri~ke podr{ke pru`en je u vidu vojne opreme i obuke preko Pro- ovogodi{weg i ukupno }e na te slu`be biti po-
grama finansirawa stranih vojski. Ured za saradwu u oblasti odbrane obezbedio je tro{eno oko 120 miliona evra iz buxeta pro-
15,8 miliona dolara za kamufla`ne uniforme, pu{ke, podr{ku vojnom osobqu, kom- jektovanog na 1,4 milijardu evra.
pjutere, satelitsku komunikacijsku opremu, opremu za za{titu od nuklerano-biolo{ko- Buxet Ministarstva odbrane za 2010. go-
hemijskog oru`ja, robote deminere, opremu i obuke. dinu iznosi oko 40,4 miliona evra i za 20 od-
Ipak, vrhunac tog programa u 2009. godini desio se u avgustu, kada je otvoren sto je mawi od ovogodi{weg, saop{tio je na~el-
{est miliona dolara vredan Operativni centar Ministarstva obrane, koji je rezul- nik General{taba Vojske Crne Gore Dragan Sa-
tat petogodi{weg rada. marxi}. On je naveo da }e najve}i deo novca,
Ulo`en je i jedan milion dolara u fond za Me|unarodno vojno obrazovawe i oko 64 odsto, biti potro{en na bruto zarade
obuku (IMET), pomo} oficirima i podoficirima OS BiH da poha|aju profesionalne zaposlenih, 25 odsto na teku}e izdatke, a svega
{kole u SAD. 8,8 odsto novca bi}e nameweno modernizaciji
vojske.

Slovena~ka vojska jo{ u tranziciji Albanija kupuje

pet vojnih helikoptera
Vojska Slovenije se jo{ nalazi
u fazi tranzicije, istakao je predsed-
nik Danilo Tirk, govore}i prilikom
otvarawa novog objekta u kasarni u
Mariboru. Vojska Slovenije je ve}
pro{la dinami~an proces vlastitog
preoblikovawa, „ali nije bilo do-
voqno vremena za razvoj jasnog kon-
cepta, iako je do{lo do promena u
wenom vrhu”, rekao je on.
Tirk je nivo opremqenosti slovena~kih vojnika ocenio kao dobar, dodaju}i da je
Vojska Slovenije „pro{la kroz stresno razdoboqe”. „Profesionalizacija slovena~ke
vojske zahteva ne samo visoku tehni~ku osposoboqenost nego i visoku eti~nost i dobre
me|uqudske odnose”, rekao je Tirk.

Albanija je potpisala sporazum vredan

Makedonski vojnici u ISAF-u 78,6 miliona evra za kupovinu pet vojnih heli-
koptera od firme „Evrokopter“ (Eurocopter), fi-
U sastavu bataqona Nacionalne garde iz ameri~ke dr- lijale evropskog proizvo|a~a aviona EADS, sa
`ave Vermont, koji }e biti raspore|en u Avganistanu, bi}e sedi{tem u Francuskoj.
80 vojnika iz Makedonije, {to je prvi put da se u nekoj jedini- Ministarstvo odbrane Albanije saop{ti-
ci iz SAD nalaze vojnici ~ija zemqa nije ~lanica Nato. lo je da }e kompanija „Evrokopter“ isporu~iti
Nacionalnoj gardi iz Vermonta trebalo je 18 meseci transportne helikoptere tipa AS 532 Al Kugar
da ubedi Pentagon da odobri takvu saradwu, ~iji su temeqi tokom narednih tri do pet godina.
udareni 1994. godine, u okviru programa dr`avnog partner- Albanija je postala ~lanica Natoa u apri-
stva, po kome Vermont sara|uje sa Makedonijom, jer su pri- lu i sprovodi opse`nu obnovu svojih vojnih ka-
bli`no iste veli~ine i obe su sme{tene na prete`no pla- paciteta kako bi se uskladila sa standardima
ninskom podru~ju. Alijanse, u okviru koje zamewuje svoje zastarele
Tokom 15 godina makedonski i ameri~ki vojnici u~e- tenkove ruske i kineske proizvodwe, letilice i
stvovali su na zajedni~kim ve`bama u obe zemqe. ratne brodove.

1. januar 2010.
36

Avganistan
Pi{e
Aleksandar RADI]
u prvom planu
ve instance vlasti u Americi relativno lako
S su prihvatile odluku o odlasku iz Iraka i sa-
da preostaje da se sa~eka rok. Amerikanci
}e poku{avati da obezbede odlazak sa minimal-
nim gubicima i to }e biti osnova za sve procene
politi~kih i vojnih poteza u 2010. godini.
Nema naznake da }e iza sebe ostaviti jasnu
sliku budu}nosti Iraka. Konflikti izme|u sunita
i {iita, ambicije Irana da ostvari uticaj na do-
ga|aje kod svog suseda i svekolike slabosti dr-
`avne strukture Iraka, osta}e iza povla~ewa
Amerikanaca kao problemi koje }e ubudu}e po-
smatrati sa distance, bez rizika da se pod uda-
rom islamskih ekstremista na|e `iva sila sa
ameri~kom zastavom na rukavu.
Reflektori su sada usmereni na planine Av-
ganistana i na odlu~an boj sa talibanima. Da bi
se sa re~i pre{lo na dela, osim podr{ke zakono-
davne vlasti, u ameri~kim oru`anim snagama mo-
ra}e da se potrude da obezbede dinamiku dovo|e-
wa poja~awa od 30.000 qudi, ~ime }e se prisust-
vo Amerikanaca pove}ati na gotovo 100.000 voj-
Godina iza nas nika.
osta}e jo{ jedna
u nizu u kojoj su u
Kao i u vreme kada su 2001. godine pokrenu-
ti ratovi, i sada se tra`i podr{ka Natou, poli-
ti~ka i konkretna, u qudima i sredstvima ratne
bezbednosnom tehnike. Iz Brisela su to podr`ali i sada tra`e
domenu nacionalne kontingente koji bi mogli da podmire
ameri~ko o~ekivawe da }e saveznici dati pet do
dominirali sedam hiqada qudi. Prva obe}awa su stigla. Bri-
konflikti u tanci su obe}ali jo{ 500 qudi i time }e dosti}i
Avganistanu i broj od gotovo 10.000 vojnika u Avganistanu,
Poqska }e dati 600, uz ve} postoje}ih 2.000 svo-
Iraku. Za jih pripadnika.
razliku od U isto vreme sa pripremama za ja~awe kon-
skorije tingenta u Avganistanu, ~uje se sve vi{e zahteva
pro{losti, kada relevantnih li~nosti iz SAD da se ve} sada od-
redi precizan rok i za povla~ewe sa tih prosto-
se te`i{nim ra. Govori se o 18 meseci za po~etak povla~ewa.
konfliktom za U me|uvremenu, Avganistanska nacionalna armi-
SAD smatrao ja (ANA) morala bi se dovesti do nivoa organi-
zovanosti i obu~enosti potrebnog za preuzimawe
Irak, sada sa pune odgovornosti za bezbednost dr`ave. Sada
dolaskom na se u wenom sastavu nalazi oko 150.000 qudi, a
scenu nove prema procenama ameri~kih generala taj broj
administracije mora da se podigne na ~itavih 400.000 da bi se
garantovala bezbednost posle odlaska Natoa.
Bele ku}e merikanci su ve} siti rata, profesional-
predvo|ene
Barakom
Obamom, borba
A ni ratnici su vi{e od osam godina pod stal-
nim pritiskom, tro{kovi su sve ve}i i tu,
~ini se, vi{e nema smisla nabrajati razloge zbog
kojih se Obama mora povu}i iz zaludnih ratova
protiv talibana Bu{ove ere. Iako se sasvim izvesnim ~ini da }e
u Avganistanu se tokom Obaminog mandata ameri~ki ratnici
dobija primat. vratiti ku}i, previ{e obe}awa mo`e da predsta-
P A R A L E L E
vqa veliki teret. Amerikanci }e se boriti pod
pritiskom rokova protiv talibana, kojima je pre-
ko medija poslata poruka da }e stranci ionako
oti}i kada do|e trenutak za to. ^ini se da tali-
bani sada samo treba da pre`ive i steknu povoq-
ne pozicije za budu}i razvoj prilika, a to previ-
{e podse}a na iskustvo sa oru`anom intervenci-
jom SSSR-a iz osamdesetih godina.
Kada su iz Moskve naredili da se sve jedi-
nice 40. armije odre|ene za slu`bu u Avganista-
nu povuku na sever, time se otvorio put dolasku
islamskih ekstremista u gradove. Sledile su mu~-
ne scene gra|anskog rata i na kraju talibani. Sa-
da im se ponovo otvara {ansa za veliki povra-
tak i katastrofi~ari me|u kriti~arima Obami-
nog pristupa re{avawu krize ve} vide prikrive-
ne pregovore sa talibanima kao sumornu budu}-
nost. U woj }e Amerika za bezbednost vlastitog
qudstva i kontigenata iz Natoa obezbediti tali-
banima dobre pozicije u podeli kola~a vlasti,
kada stranci vi{e ne budu garancija odr`avawa
re`ima u Kabulu.
ravi problem nalazi se u susedstvu Avgani-
P stana, u Pakistanu, odakle poti~e pokreta
talibana i gde se sprovodi obuka ekstre-
mista i formiraju manevarski sastavi za prepa-
de na savezni~ke jedinice u Avganistanu. Pravi
ciq truda kojeg }e Obamina administracija ulo-
`iti sasvim sigurno nisu nekolicina tvrdoglavih
gor{taka koji nikada ne}e prihvatiti strano pri-
sustvo na svojoj zemqi. Poja~awa bi trebalo da
{tite pre`ivqavawe Pakistana, jer prava no}-
na mora bio bi prodor talibana do velikih gra-
dova te dr`ave. Oni su to ve} poku{ali i zausta-
vqeni su uz primenu gotovo svega {to na bezbed-
nosnom planu mo`e da pru`i Pakistan, uz obilnu
ameri~ku pomo}.
Nerado se govori o sve ~e{}im direktnim
vojnim aktivnostima ameri~kih oru`anih snaga
na teritoriji Pakistana jer bi to potkopalo po-
zicije ameri~kih saveznika u pakistanskoj vojsci
i dovelo bi u pitawe stvarne namere Obame. Za-
to }e se pri~ati o potrebi da se {to vi{e ulo`i
u formirawe efikasne Avganistanske nacional-
ne armije, ali pravi smer ameri~ke vojne pomo}i
bi}e Pakistan, jer on mora da se u godini u koju
ulazimo nosi sa sve agresivnijim talibanima.
Za nas na Balkanu pove}ano prisustvo Na-
toa u Avganistanu za posledicu }e imati sve
mawi broj vojnika Alijanse na Kosovu. Gene-
ralni sekretar Natoa Anders Fog Rasmusen
ve} je najavio da }e 2010. godine broj pripad-
nika Kfora biti smawen sa 16.000 na 10.000,
sa namerom da se naknadno smawewe nastavi
do brojnog stawa od 5.700 qudi.
37
 kultura
^ASOPISI
VOJNO DELO
red ~itala~kom publikom na{ao se,
P nedavno, i tre}i ovogodi{wi broj
op{tevojnog nau~no-teorijskog ~asopisa
Ministarstva odbrane Republike
Srbije Vojno delo. U ovom broju mo`ete
~itati o nuklearnim programima
Severne Koreje i Irana kao faktorima
nestabilnosti u novom sistemu
me|unarodnih odnosa, kao i o
percepcijama bliskoisto~nih sukoba od
Druge intifade i wihovom uticaju na mirovni proces.
U rubrici posve}enoj nacionalnoj bezbednosti ~asopis
razmatra uzroke opadawa prirodnog prira{taja stanovni{tva
Srbije posle Drugog svetskog rata i defini{e savremeni sistem
nacionalne bezbednosti. Uz to, u novom broju mo`ete ~itati i o
ombudsmanu za odbranu, internoj kontroli u Ministarstvu
odbrane i Vojsci Srbije, faktorima borbenog morala Vojske
Jugoslavije 1999. godine, te polemiku povodom eti~kog aspekta
slu`ewa vojnog roka u civilnoj slu`bi.
VOJNOTEHNI^KI
GLASNIK
posledwem broju za 2009. godinu ovaj
U nau~ni ~asopis donosi drugi deo
teksta posve}enog pore|ewu snage
kontrarotiraju}ih hidroturbina u
Venturijevoj cevi. Niz autora stru~noj
javnosti se u ovom broju predstavio
~lancima o odlikama trzawa
elektromagnetskog topa, bezbednosti
telekomunikacionih mre`a, te analizom
{tetnog uticaja vibracija na posadu u transportnim sredstvima
Vojske Srbije i analizom brodske gasne turbine „Proteus”.
Pored izve{taja sa me|unarodnog sajma naoru`awa i vojne
opreme „Partner 2009” i nau~no-stru~nog skupa „Nauka i motorna
vozila”, u rubrici posve}enoj savremenom naoru`awu i
sredstvima mo`ete pro~itati i prikaze posve}ene sistemima
milica, APOS, kurjak i dalos.
REVIJA
ZA BEZBEDNOST
S tru~ni ~asopis o korupciji i
organizovanom kriminalu Centra
za bezbednosne studije u novembarskom
broju donosi tekstove posve}ene
me|unarodnopoliti~kom aspektu
terorizma, mu{karcima kao `rtvama
trgovine qudima i o~ekivanom zakonu o
tajnosti podataka.
Autori Revije bavili su se i
istra`ivawem rada lokalnih samouprava u Srbiji u svetlu
i{~ekivawa dr`avne revizorske institucije, bezbednosnim
funkcijama pravednosti i forenzi~kom lingvistikom u
bezbednosnoj teoriji i praksi.
R. D.
38
Godi{wak reforme sektora
bezbednosti u Srbiji
astao kao rezultat dvogodi{weg
N rada istra`iva~a i saradnika
Centra za civilno-vojne odnose u
Beogradu, Godi{wak reforme sektora
bezbednosti u Srbiji skupio je podatke
i nalaze do kojih se do{lo tokom
ostvarivawa projekta „Mapirawe i
monitoring reforme sektora
bezbednosti u Srbiji“. Prema re~ima
dr Miroslava Haxi}a, kwiga je
namewena svima onima koji su
zainteresovani za teoriju i praksu
reforme sektora bezbednosti.
Godi{wak je nastojao da tu reformu shvati holisti~ki,
odnosno kao skup politika i postupaka koji te`e ka efikasnijem i
efektnijem pru`awu qudske i dr`avne bezbednosti u okvirima
demokratije. On istovremeno predstavqa prvo istra`ivawe te
vrste, u kome je na jednom mestu, teorijski utemeqeno i
metodolo{ki sistematizovano, analizirano stawe i ocewivan
napredak ostvaren u procesu reforme sektora bezbednosti u
Srbiji.
Autori Godi{waka nadaju se da }e nalazi izlo`eni u toj
publikaciji u narednom periodu omogu}iti redovno bele`ewe
promena u oblasti bezbednosti, a potom i javno nadgledawe tokova
reformi i merewe wihovog napretka, te napretka ostvarenog u
bezbednosnoj saradwi i integracijama Srbije. Ciq Godi{waka
jeste i boqa obave{tenost gra|ana o temama iz oblasti
bezbednosti, {to mesnim organizacijama civilnog dru{tva
olak{ava da nadziru ceo sektor. Istovremeno se podsti~e i
protok javnih informacija o sektoru bezbednosti me|u politi~kim
odlu~iocima, profesionalcima i nezavisnim stru~wacima u
Srbiji, {to bi, veruju u Centru za civilno-vojne odnose, koji je
izdava~ publikacije, moglo da doprinese unapre|ewu politike
nacionalne bezbednosti, wenom zasnivawu na akademskim
istra`ivawima i elementima demokratske bezbednosne kulture.
Istra`iva~ki projekat sproveden je uz finansijsku podr{ku
Vlade Kraqevine Norve{ke, @enevskog centra za demokratsku
kontrolu oru`anih snaga, Balkan Trust fondacije i Fonda za
otvoreno dru{tvo.
S. \OKI]
Dom vazduhoplovstva u Zemunu
U stilu dadaizma
Domu Vazduhoplovstva u Zemunu 22. decembra premijerno je
U izvedena predstava „Oj, Srbijo, me|u {qivama“, koja je
prire|ena povodom obele`avawa Dana Vazduhoplovstva i PVO. Taj
rodoqubivi dadaisti~ki soare re`irala je Ivana Koraksi}, a
kostimi i video-produkcija delo su Tamare Jovanovi}.
Zaslu`ni za to {to je ovaj neobi~ni peformans, koji nosi ime
poznate rodoqubive pesme Oskara Davi~a, zadobio simpatije
mnogobrojnih gledalaca u sali Kluba Vazduhoplovstva najvi{e su
bili su glumci „dadoqubi“ Milan Mani}, Du{an Muri}, Miona
Petrovi} i Igor Filipovi}. U stilu dadaizma, jednog od prvih
modernih globalnih umetni~kih pokreta 20. veka, glumci su
komunicirali sa publikom prenose}i umetni~ki izraz kroz
provokativno delovawe na sceni, koriste}i, pri tom, ironiju i
satiru.
B. M.
1. januar 2010.
 Novi eksponati Vojnog muzeja
Zaostav{tina
vojvode Putnika
Vojnom muzeju u Beogradu prire|ena je izlo`ba predmeta iz li~ne
U i porodi~ne zaostav{tine vojvode Radomira Putnika, ~uvanih u
manastiru @i~a i Narodnom muzeju u Kraqevu. Otvarawu izlo`be
prisustvovao je i vojvodin praunuk Zoran Ivkovi}.
Najvredniji li~ni predmeti vojvode Putnika i wegovog sina
Dimitrija, |eneral{tabnog pukovnika Srpske vojske, koji su
porodi~nim testamentom predati na ~uvawe Srpskoj pravoslavnoj
crkvi i nekoliko predmeta u vlasni{tvu Zorana Ivkovi}a,
odnedavno su u Vojnom muzeju, koji je time znatno obogatio postavku
svoje vojvodske sobe, formirane jo{ 1961. godine.
Na Beogradskom sajmu
Me|u vi{e od 200 Izlo`ba Titovih
predmeta izdvajaju se
oni koje je vojvoda automobila
li~no koristio, od Na ovogodi{wem prazni~nom va{aru,
sabqe, wegove {ajka~e odr`anom na Beogradskom sajmu, Vojni muzej
s kokardom, epoleta, predstavio se postavkom luksuznih automobila
nao~ara, peroreza,
preko nov~anika sa
koji su pripadali nekada{wem predsedniku
~etiri srpska nov~i}a, SFRJ – Josipu Brozu Titu
brojnih poveqa, osetioci su mogli da vide ~etiri od {est Brozovih automobila,
diploma, plaketa,
paso{a, porodi~nih
P koji su nakon raspada SFRJ pripali Srbiji. Me|u izlo`enim
automobilima bili su rols rojs fantom i tri mercedesa pulmana,
i li~nih fotografija, a pri tom su svi u voznom stawu. Automobili kupqeni za potrebe
Snimio N.•DRA@OVI] do odlikovawa koja je mar{ala opremqeni su radio-kasetofonima, mini barovima,
posedovao. Tu je i aparatima za brijawe, klima ure|ajima, centralnim bravama i
iscrpna li~na gra|a za istoriju ratova 1885. godine, tu su wegove drugim pogodnostima savremenim i za dana{we pojmove.
kwige i li~na arhiva. Vojni muzej je do{ao u posed i kompletne Najve}e interesovawe posetilaca privukao je ~uveni
vojvodine sobe, odnosno kreveta, ormana i no}nog sto~i}a, mercedes pulman – kabriolet. Wime, kao i drugim izlo`enim
izra|enih od punog drveta u duborezu. automobilima, tokom {ezdesetih i sedamdesetih pro{log veka,
Svoju bogatu zbirku predmeta, dragocenih za vojvodsku sobu, osim Tita, vozili su se mnogi kraqevi i dr`avnici, poput cara
Vojni muzej je dopunio i zaostav{tinom Dimitrija Putnika, koja Hajla Selasija, britanske kraqice Elizabete, Leonida Bre`weva,
sadr`i osam odlikovawa, oficirsku e{arpu, epolete, Moamera el Gadafija, Xavaharlala Nehrua, Indire Gandi i drugih.
|eneral{tabni znak, legitimaciju i diplome o dodeli odlikovawa. Radi pore|ewa, cena jednog mercedes pulmana pri kupovini
Svi ti predmeti bi}e, prema re~ima direktora Vojnog muzeja bila je 85.000 maraka, dok je mercedes 190 u to vreme ko{tao oko
pukovnika Miroslava Kne`evi}a, uskoro izlo`eni u vojvodskoj 9.000 maraka. Danas sva vozila imaju status kulturnog dobra.
sobi, uz Putnikov portret. D. GLI[I] N. DRA@OVI]

Promocija kwige „Sukobi u senci” Snimio D. ATLAGI]

Izvan teorije zavere
Domu vazduhoplovstva u Zemunu 25. decembra promovisana je
U kwiga „Sukobi u senci” Slavi{e Vla~i}a objavqena unutar
edicije „Novinski stupci” Novinskog centra „Odbrana”. Autor,
oficir pilot Vojske Srbije, uspeo je da o sukobima u senci sakupi
sve raspolo`ive ~iwenice, po~ev od 24. jula 1953. kada je, usred
hladnoratovskog perioda i trke u naoru`awu, rumunski pilot
Mihai Dijakonu svojim mlaznim lovcem Jak-23 prebegao na
jugoslovensku stranu i zatra`io azil sve do intrigantne akcije
koju su ameri~ke snage preduzele na teritoriji dr`ave koja nije
bila direktno ukqu~ena u rat protiv terorizma, prepadom u
blizini sirijskog gradi}a Abu-Kamal iz oktobra 2008. godine.
Kwigu su predstavili potpukovnik Slavoqub Markovi}, direktor mo`da upustiti u slede}i krug istra`ivawa neiscrpnog poqa
i glavni i odgovorni urednik „Odbrane”, Aleksandar Radi}, vojni „sukoba u senci” koji traju i danas, a poneki od onih ranijih ostaju
analiti~ar, urednik Dragana Markovi} i autor. i daqe neodgonetnuti. Svakako, gra|a koju je major mr Slavi{a
Nastoje}i da nikako ne u|e u sferu teorije zavere, da ne Vla~i} prikupio zahvalno je {tivo za {iru ~itala~ku publiku, ali
navodi na zakqu~ivawe, Vla~i} nam je, kako je naglasio, ponudio je pre svega potrebno i korisno za struku vazduhoplovaca, kojima je
samo ~iwenice, na osnovu kojih }e se neko od ~italaca ove kwige ova promocija i bila namewena. D. M.

39
Pi{e mr Jazmina KLANICA Motiv vode u hri{}anskoj pravoslavnoj umetnosti (2)

Kr{tewe vodom
Sveop{ti zna~aj vode ada se govori o kr{tewu, ~inu u kom voda ima veoma va`nu ulogu, mora se is-
ta}i da se samim liturgijskim ~inom trostrukog (trokratnog) pogru`ewa u vodu,

za opstanak ~ove~anstva

nije mogla da
K ~ovek preimenuje u „novu tvar”, dobija na dar opro{taj grehova i prisajedi-
wuje se novome `ivotu u Hristu. Simbolika samog kr{tewa i jeste u tome da
ozna~i ponovno ro|ewe za novi `ivot. Zato se poseban akcenat u hri{}anstvu
i kasnije, u pravoslavqu, stavqao na novozavetne predstave, koje ukazuju na
svetu tajnu kr{tewa, isti~u}i pre svega Hristovo kr{tewe u Jordanu, jer je sam
Hrist sopstvenim kr{tewem u reci Jordan i ustanovio tu svetu tajnu.
Tokom vrlo dugog perioda nova shvatawa odrazila su se i na transforma-
ciju starijih ikonografskih re{ewa praznika Kr{tewa, koji je u pravoslavnoj
prenebregne ni crkva, crkvi tradicionalno tuma~en kao Teofanija. Hrist se, pod uticajem zapadnoe-
vropskih grafi~kih predlo`aka, vi{e ne slika urowen u Jordan, nego kako stoji
u pli}aku.
koja je koristi ~ak
Urawawe starog i izrawawe novog
Pored Hrista plivaju ribe, a voda mu dose`e samo do kolena, dok Jovan Krsti-
i prilikom kr{tewa, teq dr`i ruku ispru`enu iznad Hristove glave i kr{tava ga, {to je tako|e novina,
jer se ranije Jovan Krstiteq prikazivao sa {koqkom u ruci iz koje izliva vodu na
Hristovu glavu, doslovno ilustruju}i u~ewe o kr{tavawu polivawem.
odnosno „novog ra|awa” Da tradicionalna forma kr{tavawa pogru`avawem u vodu nije napu{tena
ukazuje i naj~e{}i prikaz Hrista koji stoji u vodi do kolena, {to ukazuje na kr{ta-
vawe polivawem, ali je postavqen na takav na~in da pozadina Jordana, u perspek-
tivnom skra}ewu, dopire do Hristovih ramena, tako da se stvara vizuelni utisak
i simboli~nog ulaska da je Hrist urowen u vodu.
Na kompoziciji Hristovog kr{tewa obi~no se pojavquju i dva maju{na lika,
jedan je u vodi sa kr~agom u vidu starca, a drugi pliva i udaqava se. Ta dva prika-
vernika u crkvenu zana lika zapravo su personifikacija reke Jordan i okeana. Jordan je sveta re-
ka za sve hri{}ane, to je „voda nad vodama”, tako da se pred wom povla~i i sam
okean. Poreklo te personifikacije je anti~ko. U gorwem delu kompozicije javqa
zajednicu se predstava Svetog duha u vidu goluba kako s neba silazi ka Hristu, a ispod se

40 1. januar 2010.
nalazi tekst koji prikazuje re~i Boga misteriju istinskog cara koji na nebu
oca: „Ovo je sin moj qubazni, koji je daje nov zakon, to je trijumf Hrista
po mojoj voqi”. cara koji nije od ovoga sveta kao ni
U znak duhovnog preporoda, sveti wegovo Carstvo.
Jovan je svoje sledbenike kr{tavao vo- U hri{}anskoj i kasnije u pravo-
dom u Jordanu predskazuju}i dolazak slavnoj ikonografiji vrlo je zna~ajna
Mesije, odnosno Hrista, koga je prepo- kompozicija iz ciklusa Hristovih ~u-
znao kada je dolazio da se krsti. Po to- da – Svadba u Kani Galilejskoj, ili
me se sveti Jovan i razlikuje od osta- Pretvarawe vode u vino, kako je jo{
lih proroka, jer je mogao pokazati sve- nazivaju (manastir Gra~anica, Kale-
tu Onoga koga je prorokovao – samoga ni} (1407–1413. godine), koja prika-
Hrista. zuje svadbu na kojoj su zajedno prisu-
Praznikom Bogojavqewa (19. ja- stvovali Hrist i Bogorodica. Usred
nuar) zavr{ava se bo`i}ni ciklus gozbe ponestalo je vina. Tu je ilustro-
praznika i ozna~ava upravo dan kada van momenat kada je Hrist u~inio ~u-
je sveti Jovan krstio Hrista u reci do i pretvorio vodu u vino. Ta se kom-
Jordan. U narodu postoji i verovawe pozicija prikazivala u hri{}anskoj
da se uo~i Bogojavqewa, u toku no}i, umetnosti jo{ od ~etvrtog veka, jer je
otvaraju nebesa s kojih se Bog javqa zbog ~uda pretvarawa vode u vino,
qudima. postalo simbol evharistije i pri~e-
U Srba postoji i legenda vezana {}a. Uzimawem osve}enog vina ver-
za taj praznik, koja ka`e da, usred no- nici se duhovno spajaju sa Bogom.
}i, kada se nebesa otvore, sva voda na Svadba u Kani je pojmovima ev-
zemqi za trenutak prestane da te~e. haristije simbolizovala i svadbu
Ko tada bude ve{t i zahvati malo te Hrista i crkve, a u razli~itim komen-
vode, ima}e lek za svaku bolest. Otu- tarima ozna~avala je i vodu Starog
da se, mo`da, i razvio obi~aj da se to- zaveta, koja je promewena u vodu No-
ga dana osve}uje Bogojavqenska vodi- Ro|ewe
vog zaveta. Hrist i Samarjanka (ma-
ca, uz veliki crkveni ritual, procesi- nastir Gra~anica) jeste jo{ jedna u
ju (litiju) koja iz crkve odlazi na reku, Bogojavqenski obi~aj
nizu kompozicija koja prikazuje Hri-
u koju je sve{tenik bacao drveni krst, U mestima gde nije bilo teku}e vode, procesija sta u razgovoru sa Samarjankom kraj
a neki od vernika su skakali u vodu za je iz crkve odlazila do raskr{}a, to jest do krsta, bunara. Taj Hristov razgovor pripa-
krstom. Onaj ko iznese krst biva na- da grupi omiqenih moralizatorskih
ili je osve}ewe Bogojavqenske vodice obavqano
gra|en, a veruje se i da }e onaj koji se tema. U tuma~ewu te teme isti~u se dve
pred crkvom. Vodu su, nakon osve}ewa, vernici od-
okupa na Bogojavqewe biti zdrav ~i- vrste `e|i: telesna i duhovna `e|.
nosili ku}ama pripisuju}i joj natprirodna (~udotvor-
tave godine. Neki takav obi~aj smatra-
na) svojstva i uzdaju}i se u wenu lekovitu mo}. Tom, Samarjanka je tuma~ena kao pri-
ju ostatkom nekada{we qudske `rtve
„svetom vodicom”, u nekim krajevima Srbije, dan uo- mer vernika koji se napaja sa `ivo-
vodenom duhu.
~i slave, doma}ica }e umesiti slavski kola~. tvornog duhovnog izvora. Ona osta-
Kompozicija Hristovog kr{tewa u
vqa sudove za vodu na bunaru i odla-
reci Jordan je najva`nija za iskaziva-
we svete tajne kr{tewa, ali se sa razvitkom ikonografskog progra- zi u se lo da javi o do lasku Hri sta – izvora `ivota. Motiv Hrista
ma, od najranijih vremena do danas, javqa i niz drugih predstava u i Sa mar jan ke pri pa da i te ma ma popularne marijanske barokne
kojima se javqa motiv vode, koje literarnu potku nalaze u Novom za- re ligio zno sti tokom 18. ve ka, u kojoj je bunar, pored kojeg se su-
vetu i ukazuju na sam ~in o~i{}ewa od grehova, ukazuju na samo kr- sre}u Hristos i devojka iz Samarije, protuma~en kao Fons vitae, a
{tewe. Postoji znatan broj takvih prikaza, me|u kojima se isti~e voda kao milost Svetog duha koja deluje preko iskupqewa. Dobar
Ro|ewe Hristovo, koje u dowem delu kompozicije sadr`i i prikaz ku- primer takve scene imamo u crkvi iz Ba~kog Petrovog Sela iz
pawa malog Hrista, koje jasno ukazuje i na to da je tek ro|eni Hrist 1792. godine, koju je oslikao poznati srpski slikar Teodor Ili}
istovremeno i obi~an ~ovek, ali i Mesija, dugoo~ekivan i dobro do- ^e{qar.
{ao. Jo{ u ranohri{}anskom periodu na sarkofazima iz ~etvr-
Drugi niz predstava koje imaju vezu sa vodom jesu: Hrist hoda tog veka, pa i mnogo kasnije, bila je omiqena predstava Petrovo
po moru (manastir Mile{eva), Hristovo javqawe na moru Triveri- ~udo sa izvorom, ~iji se dobar primer nalazi u Sabornoj crkvi u
jadskom (manastir De~ani – svod oltara) i Sti{avawe bure na putu Beogradu, gde se obi~no prikazuje Petar kako udara u stenu iz ko-
kroz Genisaretsko jezero. je izbija voda. Tu su prikazani i vojnici koji piju vodu i nakon to-
Te predstave su ujedno i alegorije Nojeve la|e, koju Hrist stal- ga i oni postaju hri{}ani. Tom se scenom ne prikazuje doga|aj
no nadzire i ~uva. Hrist pred Pilatom ilustruje momenat kada rim- stradawa, ve} se wome ilustruje kr{tewe i osnivawe crkve. To je
ski namesnik Pontije Pilat pere ruke, {to ujedno simboli~no pri- zapravo simbol vode `ivota. Iste ideje iskazivao je i prikaz Pe-
kazuje i skidawe krivice sa sebe, spirawe greha, izgovaraju}i: „ni- tra koji hoda po moru.
sam kriv za smrt ovog pravednika”. Pored predstava sa hristolo{kom tematikom, u kojima je, na
direktan ili indirektan na~in prikazan motiv vode, imamo i sce-
Spirawe greha ne koje se vezuju za druge svetiteqe sa istim motivom, iskazuju}i
U istu se grupu mo`e uvrstiti i scena iz ciklusa Hristovog tako|e vrlo slo`ena simboli~na zna~ewa. Posebno se isti~u sce-
stradawa Prawe nogu (manastir Rudenica iz 1402–1405. godine), ne koje se vezuju za Bogorodicu.
koja prikazuje Hrista u momentu kada je oprao noge dvanaestorici Ime Bogorodice pomiwe u svojim stihovima i patrijarh jeru-
apostola, pru`aju}i na taj na~in primer svoje smernosti i quba- salimski Sofronije, opevaju}i, tokom 629. godine, Sion i pomi-
vi. Na nekim ranohri{}anskim sarkofazima iz 4. veka imamo wu}i ~udotvorni kamen na koji je bila postavqena Bogorodica i
predstave Hrista naspram predstava sa svetim Petrom. iz kojeg je izvirala lekovita voda.
Tako se Pilatovo prawe ruku stavqa naspram scene u kojoj Bogorodica je u slavqewu stekla i bo`anske atribute, ~ije
Hrist svetom Petru pere noge. Ova formalna ravnote`a odgova- poreklo treba tra`iti u psalmima (Pesma nad pesmama) po koji-
ra promeni zna~ewa obeju scena. One sada zajedno obuhvataju ma je Bog izvor `ivota koji nikada ne presu{uje.

41
 Kr{tewe Sveti Nikola

Pouzdano se zna da takvi Za{titnik putnika ^etrdeset sevastijskih mu-

prikazi Bogorodice vuku svoje ~enika ili Mladenci, kako ih jo{
poreklo iz Vizantije, gde se na- U ciklusu svetog Nikole ~esto se ilustruju scene vezane za nazivaju (9/22. mart) jeste scena
vodi da je u petom veku car Kon- mo tiv vode, kao {to su: sveti Nikola spasava la|u od potopa i koja ilustruje ~etrdeset rimskih
stantin Porfirogenit posedovao sveti Nikola izbavqa ~oveka od davqewa, pa ga otuda pravo- vojnika, pobijenih u gradu Seva-
ikonu sa predstavom Bogorodice slavci i smatraju za{titnikom vode. Slave ga brodari, mornari stiji 9. marta po starom kalen-
izvora `ivota. Kasnije se takvi i svi oni ~iji `ivot zavisi od vode. Zovu ga, ina~e, i za{titni- daru, 320. godine, kao velikih
prikazi javqaju oko 1349. godine kom putnika, najbr`eg pomo}nika u nevoqi, kako na vodi tako i pobornika hri{}anstva. Zbog
i u manastiru Lesnovo (Makedo- na kopnu. Po ugledu je ravan apostolima i prorocima, a po ne- svoje vere i privr`enosti Hristu
nija), na zapadnom zidu narteksa, beskoj hijerarhiji je odmah nakon Bogorodice. Veruje se da na taj nisu poklekli ni pred najte`im
a isti motiv se nalazi i na za- dan nije dobro otpo~iwati putovawa. pretwama i mukama. Kada ih smrt
padnom zidu manastira Si}eva, nije zadesila kamenovawem, ba-
nedaleko od Ni{a, iz 1647. godine. Daskal Dimitrije slika taj mo- ~eni su u zale|eno jezero, ali ni tu nisu na{li smrt, pa je potom
tiv 1713. godine na jednoj ikoni Uspewa Bogorodice sa `itijem, koja svaki od wih pojedina~no ubijen, dok su im tela ba~ena na dno jeze-
se danas ~uva u manastiru Mora~a (Crna Gora). ra, da ih niko ne bi prona{ao. Sutradan, delovi wihovih tela is-
pliva{e na povr{inu obasjani ~udesnom svetlo{}u. Narod ih je ta-
@ivorodni isto~nik da dostojno sahranio. Svojim `rtvovawem mu~enici su postali po-
Predstava Bogorodica `ivotonosni isto~nik prikazuje zlatni srednici i pomo}nici u spasewu, a isceliteqi i za{titnici qudi u
vodoskok, u kojem se nalazi Bogorodica podignutih ruku, na ~ijim je svakodnevnom `ivotu. Isticawe mu~eni~ke smrti primer je heroj-
grudima Hristos koji obema rukama blagosiqa. Na wegovim prsima skog `rtvovawa za veru. Takve predstave podsticale su `ar zalaga-
je otvoreno jevan|eqe na kome je napisano: „Ja sam voda `iva”, dok wa za zemaqsku crkvu.
dva an|ela iznad glave Bogorodice dr`e krunu i svitke sa tekstovi- Motiv vode, odnosno mora, javqa se i u kompoziciji Stra-
ma: „Raduj se, ~isti i `ivonosni izvore” i „Raduj se, ~isti i bogo- {nog suda, u sceni gde se prikazuje more kako izbacuje svoje mrtve
prijatni izvore”. Ispod izvora vidi se cisterna u kojoj plivaju tri i Apokalipsa iz Otkrovewa Jovanovog (manastir Mile{eva
ribe. 1220–1228. godine), De~ani (1335–1350. godine), oltar Sikstin-
Slika Bogorodice, izvora `ivota, svakako je asocijacija izvo- ske kapele u Rimu – Italija iz 1534–1541. godine, koju je oslikao
ra spasewa i ve~nog `ivota. Taj ikonografski tip Bogorodice za- Mikelan|elo Buonaroti. To je zavr{ni ~in istorije sveta, koji se
pravo zbli`ava dva kulta u sebi, onaj Bogorodi~in i kult ~udotvor- u vizantijskoj umetnosti formira u 7. veku, a svoj kona~ni oblik
ne vode. Zanimqivo je i pomenuti da je ova tipi~no vizantijska tema dobija negde u 11. veku. Takva tematika je sagledavana u svetlosti
na{la svoj odjek i u zapadnoevropskoj umetnosti, pre svega u Nema~- moralizatorsko-didakti~nog u~ewa o ka`wavawu greha i nagra|i-
koj, u periodu renesanse, kada je Hans Holbajn Stariji, kao oltarsku vawu vrlina.
sliku izradio Izvor `ivota, zadr`av{i iz stare ikonografije, po- Kada se zagwurimo u vodu, kao u grob, sahrawuje se stari ~o-
red Bogorodice i Hrista, jo{ samo likove Joakima i Ane. vek. Iz vode izvire novi, boqi, gresima neukaqan. Stoga vernici
Kompozicija Bogorodica pije vodu izobli~ewa, koja zakqu~uje ka`u: „Kao {to je nama lako spustiti se u vodu i podi}i se, tako je i
Bogorodi~in ciklus i prikazuje proveravawe Marijine ~estitosti, Bogu lako sahraniti starog ~oveka i objaviti novog”. I to upravo iz
jeste momenat kada prvosve{tenik daje Bogorodici vodu izobli~ewa vode.
i {aqe je u planinu, odakle se ona vratila `iva i zdrava. Na slici Zato voda, simboli~ki, predstavqa grob i smrt, vaskrsewe i
se prikazuje Marija kako pije vodu pred prvosve{tenikom koji stoji `i vot, sve to u isto vreme. Zato voda toliko zna~i ~oveku, zato je
ispred ciborijuma u oltaru. Time su otelovqene sve sumwe o wenom voda vrelo i utoka svakog, pa i qudskog bi}a.
veli~anstvu. (Nastavak u slede}em broju)

1. januar 2010.
42
 vremeplov

V E R SK I P RAZ N I C I DOGODILO SE...

1-15. januar
5. januar 1949. karsko“. Ustroenije se sastojalo od
Pravoslavni 64 ~lana. U ~lanu 23. definisano je
da se svim oficirima, doktoru i voj-
2. januar – Sveti Igwatije Bogonosac; nom sve{teniku radi posluge daje po
Sv. Danilo, tri talira mese~no „da mogu sebi
Drugi arhiepiskop Srpski
3. januar – Oci slugu nabaviti“.
5. januar – Prepodobni Naum Ohridski 11. januar 1876.
Tucindan
6. januar – Badwi dan Srpska vojska oslobodila Ni{.
7. januar – Ro`denstvo Hristovo – Bo`i} Na sastanku u Moskvi vlade SSSR, Ovaj datum je u vojsci Kraqevine Ju-
8. januar – Sabor Presvete Bogorodice Bugarske, ^ehoslova~ke, Ma|arske, goslavije slava Petog pe{adijskog
9. januar – Sveti prvomu~enik Poqske i Rumunije donele su odluku puka „Kraq Milan“.
i arhi|akon Stefan o stvarawu Saveta za uzajamnu eko-
13. januar – Sv. Dositej Zagreba~ki 12. januar 1945.
nomsku pomo} (SEV). Iste godine SEV-
ispovednik Po~etak ofanzivnih operacija Cr-
14. januar – Obrezawe Gospodwe, u je pristupila Albanija, a 1950.
Isto~na Nema~ka. Savet je rasfor- vene armije na reci Visli, zbog ko-
Sveti Vasilije Veliki jih su nema~ke snage bile primo-
(Nova godina) miran 1991.
15. januar – Prepodobni Serafim rane da obustave udar u Alzasu i
7. januar 1904. da sve raspolo`ive rezerve pre-
Sarovski
Odlukom ministra vojnog iz sastava bace na sovjetsko-nema~ki front.
Ministarstva izme{tena je karto- Od tada pa sve do kapitulacije Tre-
Rimokatoli~ki grafska radionica i stavqena u sa- }eg rajha inicijativa na frontovi-
1. januar – Nova godina stav Geografskog odeqewa Glavnog ma bila je u rukama antifa{isti-
6. januar – Bogojavqewe |eneral{taba. ~ke koalicije.
11. januar – Kr{tewe Isusovo
7. januar 1932. 14. januar 1953.

SVETI VASILIJE VELIKI

Ar hi e pi skop
kesarijski ro|en je
u vreme cara Kon-
stantina, jo{ kao
nekr{ten, {kolo-
vao se u Atini i
stekao visoko ob- Jugoslovenski vojni izaslanik u Va-
razovawe. Petna- {ingtonu general Danilo Leki} i
est godina u~io je zamenik pomo}nika na~elnika Gene-
retoriku, filozo- ral{taba vojske SAD general Klajd
fiju, astrologiju i Edelman razgovarali su o potrebi
Umro je francuski politi~ar Andre
ostale nauke toga uskla|ivawa odbrambenih planova
Ma`ino. Kao ministar rata od
vremena. [kolski Jugoslavije sa osnovnim odbrambe-
1922. do 1924. i od 1929. do 1932.
drugovi su mu bili nim planovima Natoa.
godine, pokrenuo je izgradwu od-
Grigorije Bogoslov
brambene linije utvr|ewa du` 15. januar 1942.
i Julijan – kasnije car odstupnik. U zrelim godina
francusko-nema~ke granice. Linija
krstio se na reci Jordanu sa svojim u~iteqem Evu- Vlada Kraqevine Jugoslavije potpi-
je po wemu dobila naziv „Ma`ino
lom. sala sporazum o Balkanskoj uniji sa
linija“. Veliki odbrambeni sistem
Postav{i ~vrsti pobornik pravoslavqa, lu- Gr~kom. Unija je je imala za ciq
pokazao se nekorisnim 1940. godi-
~a moralne ~istote i verske revnosti, ovaj umni stvarawe nove Evrope, uspostavqa-
ne kada su Nemci napali Francusku
bogoslov se s pravom naziva Veliki. @iveo je samo we demokratskog me|unarodnog po-
iz Belgije, zaobi{av{i „Ma`ino
pedeset godina, ali je bio postojani stub Crkve i retka i uspostavqawe odbrambenog
liniju“.
wen revnosni utemeqiteq. Deset godina je slu`io bedema protiv svakog spoqnog me-
kao episkop Kesarije kapadokijske i nazivan p~e- 10. januar 1845. {awa u poslove balkanskih naroda.
lom crkve Hristove. Sa~uvana su wegova mnogobroj- Potpisivawe tog va`nog me|unarod-
U Kne`evini Srbiji usvojeno Ustro-
na dela – bogoslovska, kanonska, apologetska, kao nog ugovora u uslovima okupacije ze-
enie garnizonog voinstva. Ovim do-
i slu`ba nazvana po wegovom imenu. Ona se slu`i mqe, za jugoslovensku kraqevsku
kumentom regulisani su odnosi unu-
deset puta u godini i to 14. januara (1. januar po vladu predstavqalo je potvrdu dr-
tar garnizona i na~in ure|ewa gar-
starom kalendaru), uo~i Bo`i}a, uo~i Bogojavqa- `avnosti koju je vlada zadr`ala i u
nizonog {taba. [tab su ~inila ~e-
wa, u sve nedeqe ^asnog posta, osim Cvetne, na Ve- izbegli{tvu.
tiri odeqewa: „frontovno, kazna-
liki ~etvrtak i na Veliku subotu.
~eisko-ekonomi~esko, sudeisko i le-
Sveti Vasilije se mirno upokojio i preselio
u carstvo Hristovo 14. januara (1. januara po sta-
rom kalendaru) 379. godine. Pripremio mr Miqan MILKI]

43
 Koncert Umetni~kog ansambla
„Stanislav Bini~ki”
Umetni~ki ansambl Ministarstva odbrane
„Stanislav Bini~ki”, pod dirigentskom upravom
Vojkana Borisavqevi}a, odr`ao je koncert pod
nazivom „Mama mia”, na kome su brojni peva~i
interpretirali hitove {vedske grupe ABBA.
Na koncertu u Domu sindikata, pod
pokroviteqstvom Ambasade [vedske u Srbiji,
nastupili su poznati peva~i i glumci – Tijana
Dap~evi}, Nada Pavlovi}, Maja Oxaklijevska,
Jelena Jovi~i}, Milena Vasi}, OT bend, Dejan
Lutki} i Marinko Maxgaq. Specijalni gost
bila je primadona Beogradske opere Jadranka
Jovanovi}.
Tokom dvo~asovnog koncerta publika je
u`ivala u izvo|ewu najpoznatijih hitova grupe
ABBA, koja je postala poznata nakon pobede na
„Evroviziji” 1974. godine i do danas je ostala
najuspe{nija {vedska grupa.

Obave{tewe
Obave{tavaju se zainteresovani
oficiri da je na sajtu Uprave za kadrove
Sektora za qudske resurse Ministarstva
odbrane Republike Srbije na RAMKO
(http://www.uzk.sljr.mo) postavqen interni
konkurs za popunu upra`wenih formacijskih
mesta u Upravi za planirawe i razvoj (J-5)
General{taba Vojske Srbije.
Na konkurs se mogu prijaviti svi
oficiri koji ispuwavaju uslove konkursa.

NARUXBENICA
Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu
(zaokru`ite)
1. Polugodi{wa pretplata (1.1 – 30.6. 2010.
godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara
2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,
24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.
Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, upla-
titi odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primeraka sa pret-
platnom cenom).
Pla}awe unapred na `iro-ra~un 840-49849-58.
Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:
NC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.
Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove
naruxbenice.

Kupac ______________________________________

Ulica i broj ________________________________

Telefon ____________________________________

Mesto i broj po{te __________________________

Potpis naru~ioca

M.P. ________________________________
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje

KONKURS
Za popunu radnog mesta u Tehni~kom remontnom zavodu NH „\ur|e Dimitrijevi}-\ura“ Kragujevac,
prijemom lica iz gra|anstva u radni odnos na odre|eno vreme:

1. jedan (1) na~elnik Odeqewa za komercijalne
poslove, VSS
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da je kandidat dr`avqani Republike Srbije,
– da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog
dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nije
osu|ivan za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est
meseci,
– da je zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci Srbije i
– da je kandidat (mu{kog pola) odslu`io vojni rok pod oru`jem.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
– Da kandidat ima odgovaraju}u stru~nu spremu -
ekonomski fakultet, smer komercijalni
(VII stepen stru~ne spreme).
– Da kandidat ima najmawe 3 godine radnog iskustva u struci na
poslovima ugovarawa, nabavke i prodaje kao i iskustva
u proce su rukovo|ewa.
– Da kandidat poseduje informati~ko znawe potrebno
za samostalan rad na ra~unaru.
U postupku prijema, za kandidate koje komisija za prijem uvrsti
u u`i izbor, predvi|ena je bezbednosna provera i provera
psihofizi~kih sposobnosti.
Uz molbu kandidati prila`u slede}a dokumenta:
– kratku biografiju (CV) sa preciznim navodima o dosada{wem
radnom iskustvu,
– original ili overena fotokopija uverewa o dr`avqanstvu,
– dokaz o zavr{enoj {koli ili ste~enom zvawu,
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– uverewe da nije osu|ivan za krivi~na dela i da se protiv lica
ne vodi krivi~ni postupak (ne starije od 6 meseci),
– potvrda da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok pod
oru`jem.
UZ MOLBU KANDIDATI PRILA@U:
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu:
TEHNI^KI REMONTNI ZAVOD, 34000 KRAGUJEVAC,
sa naznakom „Za prijem lica po oglasu“, po{tom prepo-
ru~eno ili li~no delovodstvu Tehni~kog remontnog zavoda..
Neblagovremene, nedopu{tene, nerazumqive ili nepotpune molbe
i molbe uz koje nisu prilo`eni svi potrebni dokumenti, ne}e biti
razmatrane.
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.

MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje

KONKURS
Za prijem lica iz gra|anstva u Vojnomedicinsku akademiju u svojstvu volontera
radi obavqawa pripravni~kog sta`a:

Za prijem lica iz gra|anstva u Vojnomedicinsku akademiju u svoj-
stvu volontera radi obavqawa pripravni~kog sta`a:
u trajawu od dvanaest (12) meseci
1. dvanaest (12) diplomiranih farmaceuta, VSS
2. petnaest (15) diplomiranih farmaceuta -
medicinskih biohemi~ara, VSS
3. petnaest (15) doktora stomatologije, VSS
4. pet (5) diplomiranih psihologa, VSS
5. dva (2) diplomirana defektologa - logopeda, VSS
6. dva (2) diplomirana defektologa - tifologa, VSS
7. dva (2) diplomirana defektologa surdoaudiologa,
VSS.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da je kandidat dr`avqanin RS,
– da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu od
najmawe 6 meseci i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni
postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti,
– da je zdravstveno sposoban za rad u VS i
– da se nalazi u evidenciji nezaposlenih lica u Nacionalnoj
slu`bi za zapo{qavawe.
Molbu s tra`enim prilozima dostaviti na adresu:
Vojnomedicinska akademija, Crnotravska 17, sa naznakom
„za konkurs“ ili li~no na delovodstvu VMA, 5. sprat.
Prednost imaju vojni stipendisti.
Uz molbu se prila`u:
– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od 6 meseci),
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od 6 meseci),
– uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni
postupak (ne starije od 6 meseci),
– lekarsko uverewe (ne starije od 6 meseci),
– izvod iz evidencije nezaposlenih lica (ne stariji od 6 meseci),
– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli,
– kratka biografija i
– overena fotokopija re{ewa o vojnom stipendirawu
(za vojne stipendiste).
Nepotpune i neblagovremeno dostavqene molbe ne}e biti razma-
trane. Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o
izboru }e svi kandidati biti pisano obave{teni u zakonskom roku.
Konkurs ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa,
a za ogla{ena mesta koja ne budu popuwena u navedenom roku – do
wihove popune.

45
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
General{tab Vojske Srbije
Uprava za qudske resurse
raspisuje
KONKURS
za popunu slobodnih radnih mesta profesionalnih vojnika,
na odre|eno vreme, u:
Brigada veze
ΠBeograd, Vojna po{ta 1013/1 Beograd (ulica Gardijska
broj 5)
radio-teleprinterista
ΠBeograd, Vojna po{ta 1402 Beograd (ulica Gardijska broj
5)
– teleprinterist, teleprinterist voza~, radio-relejac, radio-relejac
voza~, radio-teleprinterist, radio-teleprinterist voza~, telefo-
nist linija{, telefonist linija{ – voza~, voza~
ΠGorwi Milanovac, Vojna po{ta 1402/4 Gorwi Milanovac
(ulica Kneza Aleksandra broj 59)
– teleprinterist, teleprinterist voza~, radio-relejac, radio-relejac
voza~, radio-teleprinterist, radio-teleprinterist voza~, telefo-
nist linija{, telefonist linija{ – voza~, voza~
ΠBeograd, Vojna po{ta 5542 Beograd (ulica Ra{ka broj 2)
– manipulant, kurir, voza~ kurir
ΠBeograd, Vojna po{ta 6870/8 Beograd (ulica Ra{ka
broj 2)
– kuvar
ΠU`ice, Vojna po{ta 6870/9 U`ice (ulica Zabu~je bb)
– kuvar
ΠNi{, Vojna po{ta 6883/7 Beograd (ulica ^egarska bb)
– kuvar
1. brigada Kopnene vojske
ΠNovi Sad, Vojna po{ta 1421 Novi Sad (ulica Beogradska
broj 21)
– pionir, poslu`ilac na motornom bu{a~u, voza~ – poslu`ilac na do-
zeru, voza~ – poslu`ilac na utovariva~u, voza~ – poslu`ilac na ko-
pa~u, poslu`ilac na kompresoru, voza~ – poslu`ilac na grejderu, vo-
za~ – poslu`ilac na mostu, poslu`ilac na lansirnom mostu, maski-
rac, voza~
ΠNovi Sad, Vojna po{ta 1413 Novi Sad (ulica
Avijati~arska broj 24)
– osmatra~, osmatra~ – plan{etista, radio-telegrafista, telefonista
linija{, telefonist linija{ – voza~, poslu`ilac – osmatra~ na ra-
daru, poslu`ilac, crta~ traga, spiker TO, voza~
ΠNovi Sad, Vojna po{ta 4100 Novi Sad (ulica
Beogradska broj 21)
– mehani~ar, mehani~ar za vozila to~ka{e, mehani~ar za vozila guse-
ni~are, pogonski manipulant, mehani~ar za artiqerijsko naoru`awe,
mehani~ar za in`iwerijske ma{ine, mehani~ar za radio-ure|aje,
elektromehani~ar, elektromehani~ar za izvore struje, bravar, ku-
var, kroja~, voza~
ΠPan~evo, Vojna po{ta 1407 Pan~evo (Bavani{tanski put
broj bb)
46
– strelac, izvi|a~, mitraqezac, poslu`ilac MB 82 mm, snajperista,
ni{anxija BG, poslu`ilac na MB 120 mm, poslu`ilac POLK 9K111,
radiofonista, mernik na MB 120 mm, ra~una~ na MB 120 mm, radio-
relejac, manipulant, elektormehani~ar, bolni~ar, voza~
ΠBa~ka Topola, Vojna po{ta 1419 Ba~ka Topola
(ulica Mar{ala Tita, broj 6)
– voza~ OTM i BTR, operater – ni{anxija na BVP M80, strelac, stre-
lac pu{komitraqezac, strelac snajperista, voza~ BVP M80
ΠSremska Mitrovica, Vojna po{ta 1415 Sremska
Mitrovica (ulica Planinska broj bb)
– Radiofonista, voza~ BTR, ni{anxija na tenku, voza~ tenka, pionir,
voza~ TNM, radio-telegrafista, protivpo`arac, kuvar, bolni~ar
ΠSremska Mitrovica, Vojna po{ta 1417 Sremska
Mitrovica (ulica Planinska broj bb)
– voza~ BTR, operater ni{anxija na BVP, strelac na BVP, strelac snaj-
perista na BVP, pu{komitraqezac na BVP, voza~ BVP
2. brigada Kopnene vojske
ΠKraqevo, Vojna po{ta 3701 Kraqevo (ulica 4. Crnogor-
ska bb)
– strelac, izvi|a~, snajperista, radio-telegrafista, teleprinterista,
radio-relejac, radio-teleprinterista, telefonista linija{, voza~
ΠKraqevo, Vojna po{ta 3706 Kraqevo (ulica Vojvode
Mi{i}a bb)
– voza~
ΠKraqevo, Vojna po{ta 3711 Kraqevo (ulica Jar~ujak bb)
– poslu`ilac na PAT PVO, telefonista linija{, poslu`ilac – osma-
tra~ na radaru, poslu`ilac elektroagregata
ΠKraqevo, Vojna po{ta 4656 Kraqevo (ulica Jar~ujak bb)
– voza~ OTM i BTR, ni{anxija na tenku, voza~ tenka M-84,
mehani~ar za municiju i MES, voza~
ΠKraqevo, Vojna po{ta 4658 Kraqevo (ulica Jar~ujak bb)
– voza~ OTM i BTR, operater ni{anxija na BVP M80, pu{komitraqe-
zac, voza~ BVP M80
ΠNovi Pazar, Vojna po{ta 4659 Novi Pazar (ulica Mio-
draga Jovanovi}a bb)
– ni{anxija poslu`ilac MB 120 mm, telefonista, mernik na MB 120
mm, voza~ tenka M55, voza~ OTM i BTR, pomo}nik operatera lansir-
nog oru|a, pionir, protivpo`arac, kuvar, bolni~ar, voza~
ΠKraqevo, Vojna po{ta 4652 Kraqevo (ulica Jar~ujak bb)
– Strelac, mehani~ar za pe{adijsko naoru`awe, mehani~ar za vozila
to~ka{e, mehani~ar za vozila guseni~are, pogonski manipulant, me-
hani~ar za artiqerijsko naoru`awe, mehani~ar za in`iwerijske
ma{ine, mehani~ar za RU i sisteme, elektkromehani~ar za vozila
to~ka{e, elektomehani~ar za izvore struje i elektroagregate, auto-
bravar, kuvar, kroja~, bolni~ar, voza~
1. januar 2010.
ΠKraqevo, Vojna po{ta 4661 Kraqevo (ulica
4. crnogorska bb)
– Pionir, voza~ – poslu`ilac na dozeru, voza~ – poslu`ilac na utova-
riva~u, voza~ – poslu`ilac na kopa~u – bageru, voza~ – poslu`ilac
na lansirnom mostu, poslu`ilac na mostu, poslu`ilac mosta na auto-
mobilu, telefonista linija{, voza~
ΠRa{ka, Vojna po{ta 3705 Ra{ka (ulica JNA bb)
– strelac, izvi|a~ pu{komitraqezac, ni{anxija na MB 82 mm, snajpe-
rista, ni{anxija ABG, ni{anxija na MB 120 mm, poslu`ilac ru~no
vo|ene POR, poslu`ilac – radio-telefonista, izvi|a~ mernik u MB,
ra~una~, radio-telegrafista, mehani~ar za vozila to~ka{e, protiv-
po`arac, elektromehani~ar za vozila to~ka{e, elektromehani~ar za
izvore struje i elektroagregate, kuvar, voza~
ΠKraqevo, Vojna po{ta 3708 Kraqevo (ulica Jar~ujak bb),
– ni{anxija na samohodnoj haubici, izvi|a~ mernik, topograf – geode-
ta, ra~una~, meteorolog – poslu`ilac, voza~ samohodnog oru|a, po-
slu`ilac – radio-telefonista, radio-telegrafista, telefonista li-
nija{, bolni~ar, voza~
ΠVaqevo, Vojna po{ta 3709 Vaqevo (ulica Vojvode
Mi{i}a bb)
– izvi|a~ mernik, ra~una~, poslu`ilac – radio-telefonista, SVLR
ni{anxija, telefonista linija{, voza~
3. brigada Kopnene vojske
ΠNi{, Vojna po{ta 4650 Ni{ (ulica ^egarska bb)
– radio-telegrafista, teleprinterist, telefonista linija{
ΠZaje~ar, Vojna po{ta 4662 Zaje~ar (ulica Nikole
Pa{i}a bb)
– strelac, izvi|a~, snajperista, ni{anxija, operater – poslu`ilac, po-
slu`ilac – radio-telefonista, izvi|a~ – osmatra~ – mernik,
ra~una~, radio-telegrafista, mehani~ar za vozila to~ka{e, voza~
ΠProkupqe, Vojna po{ta 4665 Prokupqe (ulica Vuka Ka-
raxi}a bb)
– poslu`ilac, ni{anxija – poslu`ilac, izvi|a~ – mernik, topograf,
ra~una~, meteorolog, voza~, radio-telefonist, radio-telegrafista,
telefonist linija{, bolni~ar, voza~
ΠNi{, Vojna po{ta 4667 Ni{ (ulica 12. februara bb)
– telefonista linija{, poslu`ilac centrale
ΠNi{, Vojna po{ta 4983 Ni{ (ulica ^egarska bb)
– strelac, pogonski manipulant, kroja~
ΠProkupqe, Vojna po{ta 4654 Prokupqe (ulica Vuka Ka-
raxi}a bb)
– izvi|a~ – mernik, poslu`ilac – radio-telefonista
ΠProkupqe, Vojna po{ta 4994 Prokupqe (ulica Vuka Ka-
raxi}a bb)
– pogonski manipulant
ΠKur{umlija, Vojna po{ta 4989 Kur{umlija (ulica
4. juli bb)
– ni{anxija MB 120 mm, poslu`ilac – telefonist, pionir, protivpo-
`arac
4. brigada Kopnene vojske
ΠVrawe, Vojna po{ta 4977 Vrawe (ulica Proleterskih
brigada bb)
– strelac, izvi|a~, mitraqezac, poslu`ilac na MB 82 mm, snajperista,
ni{anxija BGA, operater – poslu`ilac, radiofonista, radio-tele-
grafista, teleprinterista, radio-teleprinterista, bolni~ar, voza~
ΠLeskovac, Vojna po{ta 4978 Leskovac (ulica Sime
Poga~arevi}a bb)
– osmatra~, radio-telegrafista, telefonist linija{
ΠVrawe, Vojna po{ta 4984 Vrawe (ulica Kraqevi}a
Marka bb)
– voza~ OTM i BTR, mehani~ar za municiju i MES
ΠVrawe, Vojna po{ta 4993 Vrawe (ulica Proleterskih
brigada bb)
– izvi|a~ mernik, ra~una~, meteorolog – poslu`ilac, telefonist lini-
ja{, bolni~ar
ΠVrawe, Vojna po{ta 4996 Vrawe (ulica Kraqevi}a
Marka bb)
– radio-telefonista, izvi|a~ – mernik, voza~ OTM i BTR, pionir, pro-
tivpo`arac, voza~
ΠLeskovac, Vojna po{ta 5006 Leskovac (ulica Sime
Poga~arevi}a bb)
– poslu`ilac na mostu
ΠLeskovac, Vojna po{ta 5007 Leskovac (ulica Sime
Poga~arevi}a bb)
– perioni~ar – peglar, mehani~ar za pe{adijsko naoru`awe, mehani~ar
za in`iwerijske ma{ine, elektromehani~ar za vozila to~ka{e, pe-
kar, kroja~
Me{ovita artiqerijska
brigada
ΠNi{, Vojna po{ta 3987 Ni{ (Bulevar 12. februar bb)
– izvi|a~, topograf, ra~una~, poslu`ilac – pilot balona meteoro-
lo{kih instrumenata i pribora, poslu`ilac radarskih meteoro-
lo{kih ure|aja, radio-telefonista poslu`ilac na artiqerij-
skom oru|u, poslu`ilac SVLR, teleprinterist – {ifrer, radio-
relejac, radio-teleprinterist, telefonist linija{, mehani~ar
za vozila to~ka{e, manipulant, mehani~ar za artiqerijsko nao-
ru`awe, protivpo`arac, elektromehani~ar, kuvar, voza~
ΠNi{, Vojna po{ta 4088 Ni{ (ulica Jadranska bb)
– zvukomera~, poslu`ilac meteorolo{kih instrumenata, poslu`ilac
radarsko-meteorolo{kih ure|aja, voza~ samohodnog oru|a, radio-
telefonista, voza~
ΠNi{, Vojna po{ta 4132 Ni{ (ulica Jadranska bb)
– izvi|a~, topograf, ra~una~, radio-telefonista, ni{anxija –
poslu`ilac SVLR, radio-teleprinterista, teleprinterista –
{ifrer, telefonist linija{, voza~
ΠNi{, Vojna po{ta 4108 Ni{ (ulica Jadranska bb)
– izvi|a~, ra~una~, radio-telefonista, ni{anxija – poslu`ilac 152
mm, teleprinterista – {ifrer, telefonist linija{, voza~
ΠNi{, Vojna po{ta 4112 Ni{ (ulica Jadranska bb)
– ni{anxija – poslu`ilac 152 mm
ΠNi{, Vojna po{ta 4114 Ni{ (ulica Jadranska bb)
– izvi|a~, topograf, ra~una~, radio-telefonista, ni{anxija –
poslu`ilac 130 mm, radio-relejac, radio-teleprinteris, teleprin-
terist – {ifrer, telefonista linija{, voza~
ΠNi{, Vojna po{ta 4116 Ni{ (ulica Jadranska bb)
– ni{anxija – poslu`ilac 130 mm
ΠNi{, Vojna po{ta 4137 Ni{ (ulica Jadranska bb)
– pogonski manipulant, mehani~ar za artiqerijsko naoru`awe, kroja~,
voza~
21. bataqon veze
ΠNi{, Vojna po{ta 5464 Ni{ (ulica ^egarska bb)
– radio-telegrafista, radio-telegrafista – voza~, radio-relejac –
voza~, radio-teleprinterist, radio-teleprinterist – voza~, tele-
printerista {ifrer – voza~, telefonista linija{, telefonista li-
nija{ – voza~, voza~
246. bataqon ABHO
ΠKru{evac, Vojna po{ta 5801 Kru{evac (ulica JNA
broj 57)
– izvi|a~ ABHO, dekontaminator, protivpo`arac, voza~
47
Komanda Vazduhoplovstva
i protivvazduhoplovne odbrane
ΠZemun, Vojna po{ta 1094 Beograd РZemun (ulica
Glavna broj 1)
– strelac, vojni policajac, protivpo`arac, osmatra~ – meteorolog, ku-
var, voza~, saobra}ajac
333. in`iwerijski bataqon
ΠPan~evo, Vojna po{ta 4310 Pan~evo (Jabu~ki put bb)
– poslu`ilac na motornom bu{a~u, poslu`ilac motorne testere, voza~
– poslu`ilac na dozeru, voza~ – poslu`ilac na utovariva~u, voza~ –
poslu`ilac na kopa~u, poslu`ilac na kompresoru, poslu`ilac vi-
bracione plo~e, voza~ – poslu`ilac na vaqku, telefonist linija{,
kuvar, voza~
250. raketna brigada PVO
ΠBeograd, Vojna po{ta 1205 Beograd (ulica Ra{ka broj 2)
– operater pra}ewa – plan{etista, telefonista linija{, el. meh. za
el. hem. i spec. izvore struje i el. agregate, voza~
ΠBeograd, Vojna po{ta 5010 Zuce (ulica Karaga~ka bb),
– voza~ raketnog sistema PVO malog i sredweg dometa, poslu`ilac na
raketnim sistemima PVO, poslu`ilac za ~uvawe i pripremu raketa,
poslu`ilac za puwewe raketa, telefonista linija, crta~ traga, pro-
tivpo`arac, el. meh. za el. hem. i spec. izvore struje i el. agregate,
kuvar, voza~
ΠBeograd, Vojna po{ta 5011 Jakovo (11276 Jakovo)
– voza~ raketnog sistema PVO malog i sredweg dometa, poslu`ilac na
raketnim sistemima PVO, poslu`ilac za ~uvawe i pripremu raketa,
poslu`ilac za puwewe raketa, telefonista linija{, crta~ formaci-
ja na VSP, protivpo`arac, el. meh. za el. hem. i spec. izvore struje i
el. agregate, voza~
ΠKragujevac, Vojna po{ta 3262 Kragujevac (ulica Kraguje-
va~kog oktobra bb)
– osmatra~ – plan{etista, poslu`ilac na raketnim sistemima PVO,
poslu`ilac raketno-tehni~ke baterije, radio-teleprinterista, tele-
fonista linija{, poslu`ilac osmatra~kog radara, pogonski manipu-
lant, mehani~ar za raketnu tehniku, el. meh. za el. hem. i spec. izvore
struje i el. agregate, kuvar, kroja~, voza~
ΠNi{, Vojna po{ta 1575 Ni{ (ulica Bulevar 12. februa-
ra bb)
– osmatra~ – plan{etist, poslu`ilac u ssrb, poslu`ilac raketno-teh-
ni~ke baterije, radio-teleprinterista, telefonista linija{, po-
slu`ilac osmatra~kog radara, mehani~ar za vozila guseni~are, po-
gonski manipulant, mehani~ar za raketnu tehniku ARJ PVO, el. meha-
ni~ar za vozila guseni~are, el. meh. za el. hem. i spec. izvore struje
i el. agregate, voza~
ΠNovi Sad, Vojna po{ta 3947 Novi Sad (ulica Avijati~ar-
ska broj 24)
– osmatra~ - plan{etista, poslu`ilac u ssrb, poslu`ilac ure|aja za
prenos podataka, poslu`ilac raketno-tehni~ke baterije, radio-tele-
printerista, telefonista linija{, poslu`ilac osmatra~kog radara,
poslu`ilac elektroagregata za napajawe RRS u VOJ, mehani~ar za
vozila guseni~are, pogonski manipulant, mehani~ar za raketnu tehni-
ku, el. mehani~ar za vozila guseni~are, el. meh. za el. hem. i spec. iz-
vore struje i el. agregate, voza~
126. centar VOJIN
ΠBeograd, Vojna po{ta 6972 Beograd (ulica
Ra{ka broj 2)
– poslu`ilac trodimenzionog radara, posl. ra~unarskog sistema rada-
ra – radarski mehani~ar, operater za pra}ewe, crta~ formacija na
VSP, spiker TO, kuvar, voza~
204. avijacijska baza
ΠBeograd, Vojna po{ta 9858 Batajnica (ulica Puk. Milen-
ka Pavlovi}a bb)
– osmatra~ – plan{etista, poslu`ilac na LAT PVO 40 mm, poslu`ilac
u raketnom sistemu malog dometa, radio-telegrafista, telefonista
48
linija{, vizuelni osmatra~ na VOSt, crta~ formacija na VSP, spi-
ker TO, pogonski manipulant, elektromehani~ar za vozila to~ka{e,
mehani~ar za pogonsku opremu i PP sredstva, avio-oru`ar, avio-me-
hani~ar, mehani~ar za vazduhoplovnu opremu, slaga~ padobrana, vo-
za~, rukovalac skladi{ne mehanizacije
98. avijacijska baza
ΠKraqevo, Vojna po{ta 2895 La|evci (36204 La|evci)
– strelac, poslu`ilac na LAT PVO 40 mm, radio-telegrafista, tele-
fonista linija{, vizuelni osmatra~ na VOSt, crta~ formacija na
VSP, spiker TO, mehani~ar za vozila to~ka{e, elektromehani~ar
za vozila to~ka{e, avio-oru`ar, avio-mehani~ar, mehani~ar za
vazduhoplovnu opremu, slaga~ padobrana, pogonski manipulant, vo-
za~
Komandu za obuku
ΠBeograd, Vojna po{ta 5002 Beograd (ulica Gardijska 5)
– strelac, strelac – vodi~ pasa, kuvar, voza~ motornih vozila
1. centar za obuku
ΠSombor, Vojna po{ta 1423 Sombor (ulica Centrala bb)
– mehani~ar za vozila to~ka{e, protivpo`arac, elektromehani~ar, ku-
var, bolni~ar, voza~ motornih vozila
ΠNovi Sad, Vojna po{ta 1423 Novi Sad (ulica
Centrala bb)
– ruk. parn. kotl. sa meh. lo`ewem – manipulant
2. centar za obuku
ΠPan~evo, Vojna po{ta 6234 Pan~evo
(Bavani{tanski put bb)
– mehani~ar za vozila to~ka{e, mehani~ar za municiju i MES, pogonski
manipulant, protivpo`arac, kuvar, manipulant, manipulant,
bolni~ar, voza~ motornih vozila
ΠPan~evo, Vojna po{ta 6234 Pan~evo
(Bavani{tanski put bb)
– ~uvar
ΠBela Crkva, Vojna po{ta 6234 Pan~evo
(Bavani{tanski put bb)
– ~uvar
3. centar za obuku
ΠVojna po{ta 5004 Beograd РJakovo (ulica Savska bb),
– operater na streli{tu, mehani~ar za pe{adijsko naoru`awe, meha-
ni~ar za vozila to~ka{e, mehani~ar za municiju i MES, pogonski ma-
nipulant, protivpo`arac, kuvar, manipulant, manipulant, bolni~ar,
voza~ motornih vozila
4. centar za obuku
ΠVaqevo, Vojna po{ta 9845 Vaqevo (ulica Vojvode
Mi{i}a bb)
– ~uvar, mehani~ar za pe{adijsko naoru`awe, mehani~ar, mehani~ar
za municiju i MES, pogonski manipulant, protivpo`arac, kuvar, ma-
nipulant, manipulant, bolni~ar, voza~ motornih vozila
Π[abac, Vojna po{ta 9845 [abac (ulica Vojvode
Mi{i}a bb)
– kuvar
5. centar za obuku
ΠZaje~ar, Vojna po{ta 6002 Zaje~ar (ulica Nikole
Pa{i}a bb)
– protivpo`arac, kuvar, manipulant, bolni~ar
6. centar za obuku
ΠKru{evac, Vojna po{ta 8365 Kru{evac (ulica JNA 57)
– mehani~ar za pe{adijsko naoru`awe, pogonski manipulant, protiv-
po`arac, kuvar, manipulant, bolni~ar
1. januar 2010.
7. centar za obuku artiqerijsko naoru`awe, meh. za in`. ma{ine i prikq. ure|aje, pro-
tivpo`arac, kuvar, voza~ motornih vozila
ΠLeskovac, Vojna po{ta 4445 Leskovac (ulica Kraqa Mi-
lutina bb) Centar za obuku veze, informatike
– kurir, strelac – voza~, protivpo`arac, kuvar, manipulant, bolni~ar, i elektronskih dejstava
voza~ motornih vozila

Centar za obuku KoV
ΠPo`arevac, Vojna po{ta 5302 Po`arevac (ulica
Pore~ka bb)
– strelac, voza~ tenka, voza~ M-84, voza~ BVP M-80, artiqerija-vo-
za~, voza~ – pomo}nik operatera, – voza~ – poslu`ilac KN – instruk-
tor, voza~ – poslu`ilac KSt – instruktor, poslu`ilac vanbrodskog
motora, voza~ – poslu`ilac na grejderu, voza~ – poslu`ilac na lan-
sirnom mostu, voza~ – poslu`ilac na pont. mostu PMP – instruktor,
voza~ – posl. na bu{ilici minskih bunara – instruktor, voza~ – po-
slu`ilac na vaqku – instruktor, telefonista linija{, mehani~ar za
ΠGorwi Milanovac, Vojna po{ta 2143 Gorwi Milanovac
(ulica Kneza Aleksandra broj 59)
– radio-teleprinterista – voza~, telefonista linija{, manipulant, ku-
rir, protivpo`arac, kuvar, bolni~ar, medicinski tehni~ar, voza~
motornih vozila
Intervidovski poligon „Pasuqanske livade”
Π]uprija, Vojna po{ta 9932 ]uprija (Bulevar vojske 2)
– protivpo`arac, voza~ motornih vozila

USLOVI KONKURSA za osposobqavawe, 4 (~etiri) do 8 (osam) sedmica u zavisnosti od spe-

cijalnosti za koju konkuri{u, u svojstvu profesionalnog vojnika.
Na konkurs se mogu javiti dr`avqani Republike Srbije, koji ispuwa- Sa kandidatima koji uspe{no zavr{e obuku, zakqu~uje se ugovor na
vaju slede}e uslove: odre|eno vreme do 3 godine, uz mogu}nost produ`ewa istog.
Lica primqena u profesionalnu vojnu slu`bu ostvaruju sva prava i
a) OP[TI USLOVI obaveze u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije.

– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije ({to utvr|uje
nadle`na vojnolekarska komisija);
– da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa;
– da nisu osu|ivani na kaznu zatvora od najmawe {est meseci;
– da nisu stariji od 30 godina.
Konkurs je otvoren 30 (trideset) dana od dana objavqiva-
wa. Sa danom objavqivawa ovog konkursa prestaje da va`i
konkurs koji je objavqen 1. novembra 2008. godine.
Nekompletna i nepotpuna dokumenta ne}e se uzimati u razmatrawe,
a dokumenta kandidatima koja ne budu izabrani ne}e se vra}ati.

b) POSEBNI USLOVI Dodatne informacije o profesionalnoj vojnoj slu`bi, broju slobod-

nih mesta i potrebnom profilu, mogu se dobiti na slede}im brojevima
– da su odslu`ili vojni rok sa oru`jem (sem za lica `enskog pola); telefona:
– da imaju najmawe sredwu stru~nu spremu, osim za strelce u pe{adi-
ji i ~uvarsku slu`bu, gde je potrebno najmawe osnovno obrazovawe; - 011/3603-546 Brigada veze – Beograd
– u logisti~kim slu`bama mogu konkurisati lica koja imaju adekvatnu - 018/509-539 Komanda Kopnene vojske – Ni{
stru~nu spremu, koja odgovara slu`bi i du`nosti za koja se primaju; - 021/4835-016 i 4835-534 1. brigada Kopnene vojske – Novi Sad
– za voza~e motornih vozila, mogu konkurisati lica koja imaju „C” - 036/308-146 2. brigada Kopnene vojske – Kraqevo
kategoriju i najmawe osnovno obrazovawe. - 018/509-722 3. brigada Kopnene vojske – Ni{,
- 017/414-102 4. brigada Kopnene vojske – Vrawe
NA^IN KONKURISAWA - 018/258-419 Me{ovita artiqerijska brigada – Ni{
- 018/509-733 21. bataqon veze – Ni{
Kandidat, iz gra|anstva, koji ispuwava uslove, dostavqa popuwen - 037/416-056 i 416-181 246. bataqon ABHO – Kru{evac
obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu profesionalnog voj- - 011/3074-143 Komanda ViPVO – Zemun
nika neposredno, ili po{tom, komandi jedinice Vojske Srbije sa kojom - 013/326-526 333. in`iwerijski bataqon – Pan~evo
`eli da zakqu~i ugovor. Vojnik, u zadwem mesecu slu`ewa vojnog roka, - 011/3074-486 i 250. raketna brigada PVO – Beograd
predaje popuwen obrazac molbe, sa dokumentima, neposredno pretpo- - 027/321-311 lokal 41-878 250. raketna brigada PVO
stavqenom stare{ini. Uz obrazac molbe prila`e se: – Kragujevac
- 011/3005-229 126. centar VOJ – Beograd
– kratka biografija; - 011/3106-135 204. avijacijska baza – Batajnica
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci); - 036/305-041 98. avijacijska baza – Kraqevo
– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci); - 011/2064-730 Komanda za obuku – Beograd
– uverewe iz op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi - 025/438-899 lokal 58-091 1. centar za obuku – Sombor
krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est - 013/326-266 2. centar za obuku – Pan~evo
meseci); - 011/8416-168 lokal 30-829 3. centar za obuku – Jakovo
– kopija vojni~ke kwi`ice, osim za `ene i potvrdu iz vojnog odseka - 014/296-015 i 296-017 4. centar za obuku – Vaqevo
da je odslu`io vojni rok; - 019/426-388 5. centar za obuku – Zaje~ar
– kopija diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u sudu ili op{ti- - 037/416-340 6. centar za obuku – Kru{evac
ni); - 016/249-379 7. centar za obuku – Leskovac
– kopija voza~ke dozvole (overenu u sudu ili op{tini), za lica koja - 012/223-666 lok 49-102 Centar za obuku KoV – Po`arevac
konkuri{u na formacijsko mesto voza~a. - 032/713-290 (lokal 49-533) Centar za obuku VIiED
– Gorwi Milanovac
Obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu pro- - 035/627-539 Intervidovski poligon „Pasuqanske livade’‘
fesionalnog vojnika mo`e se dobiti na prijavnici svake
jedinice – ustanove Vojske Srbije. Informacije su dostupne i na sajtu Vojske Srbije www.vs.rs.

Nadle`na komisija izvr{i}e izbor kandidata za prijem u vojnu

slu`bu. Izabrani kandidati bi}e upu}eni na obuku, u jedinice i centre

49
 [AH

IZABRANA•PARTIJA
DOBRA
STRATEGIJA
Leko – Adams
Dortmund, 2002.
1. e4 e5 2. Sf3 Sf6 3. Se5 d6 4.
Sf3 Se4 5. d4 d5 6. Ld3 Sc6 7. 0-0
Le7 8. c4 Sf6.
Rusku odbranu primewuje Englez
Majkl Adams protiv Ma|ara Petera
Leka. Obojica su me|u prvom dese-
toricom, dakle u samom vrhu svet-
skog {aha. Za 8. potez crnog alter-
nativa je Sb4 9. Le2 0-0 itd.
CITATI
Novi potez? Danas neko te-
{ko mo`e dokazati da je odi-
grao novi potez, jer }e pre ili
kasnije neko do}i i pokazati da
je taj potez odigrao deceniju
pre na nekom turniru „C” kate-
gorije, ili ga je odigrao u nekoj
kafanskoj partiji.
Aqehin, oko 1940. godine
9. h3 0-0 10. Sc3 Sb4 11. Le2 Lb5 37. a3 Td8 38. Kg3 Kg7 39. Lf5 PROBLEM
dc4 12. Lc4 c6 13. Lg5 Sbd5 14. Te1 Kf8 40. Th1 Kg7
Le6 15. Db3 Db6. I o tom otvrawu A. Mi{kolci, 1991.
jo{ se vode diskusije, pa je tako
trenutno u modi 15...Te8, premda se
ne mo`e re}i da crni i tu ima pot-
puno izjedna~ewe. 16. Sd5 cd5 17.
Db6 ab6 18. Lb3
U svakom otvarawu beli te`i ini-
cijativi. Ovo je boqe od centrali-
zacije lovca putem 18. Ld3, pa se
mo`e zakqu~iti da beli sada ima
izvesnu prednost i pored toga {to
crni primewuje slede}i nov potez,
umesto poznatog 18...Lb4. 18...h6
19. Lf4 Tfc8 20. Se5 g5 21. Lh2
Llb4 22. Te2 Beli: Kg3, Te5, Th1, Lf5, Sb4, a3, b2,
d4, f3, g4
Beli: Kh2, Dd7, Lc5, g3, h5
Crni sada ima tri evidentne sla- Crni: Kg5
bosti: belopoqnog lovca (koji igra Crni: Kg7, Tc7, Td8, Lb5, Sf6, b6, b7,
ulogu pe{aka), duple pe{ake i usa- d5, f7, h6 Mat u dva poteza.
mqenog pe{aka, tako da i pored dos- Jedno je stajati boqe, a drugo do- 1.g4! Kf4
ta redukovanog materijala, beli ima biti partiju. Slede}i potez je pri- Na 1...Kh4 2.Le7
boqe {anse. Crni za sada ne mo`e mer dobre strategije, jer beli uo~a- Na 1...Kf6 2.De7
preduzeti bilo kakvu akciju, jednos- va da bi za wegovog skaka~a bilo na- Na 1...Kh6 2.Le3
tavno je osu|en da ~eka {ta }e se do- jboqe da zauzme poqe f5. On zato 2.Df5 mat.
goditi. igra slede}i potez:
22....Se4 23. Sd3 Lf8 24. Tae1 41. Sc2!
Lg725. Le5 Le5 26. Se5 Kg7 27. Sd3 Sada sve ide prema `eqama belog.
Tc7 28. Sb4 Td8 29. g4 Sf6 30. Kg2 41...Te8 42. Se3 Tce7 43. Kf4 Pripremio
Td6 31.f3 Ld7 32. Kg3! Kf8 33. h4 Lc6 44. Lc2 Ld7 45. g5 Rade MILOSAVQEVI]
Lb5 34. Te5 gh4 35.Kh4 Lc4 36. Lc2 1:0 majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Dimitrios, Dezmond

Tutu, otoskopija, ~lan, kot, s, m, dioda, UKS, ojak, titl, ijedno, olala,
atonalno, Nero, salatara, ateli, v, aliri, bajoneti, elitan, nerast,
kolutati, ataka, t, Amaro, nitovawa, arak, natika~a, Kalin, dirita,
Odin, Sara, Koz, Danis, z, s, sin, Jana, Gazimestan, tre}eliga{i, Mi-
A
B
R
[
O X
lostiva.

V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
19. Novogodi{wa ~estitka (i za 2010. godinu!), 20. Novoro|en~ad, 21. Sud 1. Antikvarnica, 2. Lekoviti koren peruanske biqke, 3. Qubavna poezija,
Q

za usitwavawe i gwe~ewe, 22. Stru~wak za latinski jezik, 23. Ove godine

S
(skr.), 24. Koji se odnosi na atome, nuklearni, 25. Grad u Irskoj, 26. Grad u
Turskoj, na moru, 27. Mesto kod Kraqeva, 28. Ime glumice Danavej, 29. Grad
4. Ameri~ki re`iser, Majkl, 5. Koji se odnose na nos, 6. @ensko ime, Ankica,

N
7. Nau~noistra`iva~ki institut (skr.), 8. Op{tinski komitet (skr.), 9. ^e-
A
{ki pisac, 10. ^a|, 11. Saop{titi tajnu, obelodaniti (izraz), 12. Simbol
S
A
u Holandiji, 31. Koji pripadaju Ini, 32. Period u razvoju Zemqe, 33. Alka-
A didima, 13. Prkos, 14. Francusko `ensko ime, 15. K}i Zevsa i Temide (mit.),
K

loid u ~aju, 34. Simbol silicijuma, 35. Mu{ko ime, Nikola, 36. Akademija 16. Italijanski biciklist, Alesandro, 17. Bitka, borba, 18. Ujedna~avawe,
likovnih umetnosti (skr.), 37. Po~etak dana (mn.), 38. Jedanaesto i 23. slo- uravnilovka, 20. Biv{i glumac, Quba, 22. Kuroshio Ed`tension Observatory,
O

vo azbuke, 39. Lopta izvan igrali{ta, 40. Sveta (turc.), 41. Dva ista slova, 23. Imenica (skr.), 25. Zemqa u posedu feudalca, 26. Okru`ni (skr.),
42. Grad u Nigeriji (anagram od IDOLI), 43. @ensko ime, Leonarda, 28. Auto-oznaka Holandije, 29. Grad u Finskoj, 30. Mesto kod Prizrena,
44. Orijentalna poslastica, 45. Simbol radijuma, 46. Deo ugla ili trou-
w
gla, 47. Austrijski kompozitor, Jozef Anton, 48. Onaj koji kuva jela, ku-

G
linar, 49. Pripadnica pank pokreta, 50. Sportski klub iz Atine, 51. Pi-
R
sari, bele`nici, 52. Naslikati, uslikati, 53. Ime peva~ice Von, 54. Xepni
no`i}, 55. Oznaka za kiri, 56. Svest o samom sebi, 57. Naziv vi{e mesta u
M
32. Pustiwa u ^ileu, 33. Ime glumca Boldvina, 34. Nema~ki fudbaler,

L
Markos, 36. ^e{ki autor crtanih filmova, Jir`i, 37. Omladinski bokser-
ski klub (skr.), 38. Simbol erbijuma, 39. Tvorci, kreatori, 41. Bogiwa (mu-
za) {aha, 42. Vrsta hemijskog jediwewa, 43. Nuclear Energy Agency, 44. Vr-
sta morskog dupqara, 46. Plural (skr.), 47. Gorwi deo stopala, ris, 48. @en-

\
R

Srbiji (kod Kru{evca, Bajine Ba{te…), 58. Mu{ko ime, Arsenije, 59. Pro- sko ime, 49. Mle~ni proizvod, 50. American Sign Language, 51. Plo~ica u
tivqewe klerikalizmu. hokeju na ledu, 53. Li~na zamenica, 54. Li~na zamenica.

50 1. januar 2010.
 S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL 36
Vatrena
milica

Ju`nokorejski
prvenac

Tenk
slobode
 ROBOTIZOVANI SISTEMI VOJNOTEHNI^KOG INSTITUTA

Robotizovani sistemi
Vojnotehni~kog instituta
Vatrena milica 2

Automat H&K MP7

Oru`je za li~nu
odbranu

Novi vi{enamenski helikopter KUH

7
Vatrena mil
Ju`nokorejski prvenac 12 U Vojnotehni~kom institutu, osledwe decenije u svim zemqama koje

Elektromagnetsko zra~ewe
i bezbednost podataka
Za{tita poverqivih
informacija 16
vode}oj nau~noistra`iva~koj
instituciji u zemqi iz
oblasti vojnih tehnologija,
prepoznali su zna~aj
istra`ivawa i razvoja vojne
robotike i poku{avaju da
Simbol Drugog svetskog rata – T-34 u toj oblasti uhvate korak
sa svetom. Za kratko vreme
Tenk slobode 21
realizovali su nekoliko
funkcionalnih modela,
a jedan od wih, najzapa`eniji,
jeste modularno besposadno
guseni~no vozilo sredwih
dimenzija sa ugra|enim
dvocevnim protivoklopnim
Urednik priloga raketnim sistemom, popularno
Mira [vedi} nazvano – milica.
P dr`e do svoje vojske i uop{te sopstve-
nog tehnolo{kog razvoja i napretka,
digitalizacija boji{ta bila je i jo{
uvek jeste jedan od glavnih trendova u
koncepciji savremenog ratovawa. Najnovi-
ji trend digitalizacije u toj oblasti, radi
smawewa potrebnog qudstva na samom bo-
ji{tu, dobija novu dimenziju – automatiza-
ciju i robotizaciju. Dakle, tendencija je da
se ~ovek vojnik {to vi{e odmeni u situaci-
jama opasnim po wegovo zdravqe i `ivot i
da se potrebne aktivnosti prepuste auto-
matizovanim, odnosno robotizovanim ma-
{inama kojima bi se rukovalo sa nekog bez-
bednog mesta. Za sada, svega desetak zema-
qa u svetu ima odre|enih rezultata u toj
oblasti.
U Vojnotehni~kom institutu, vode}oj
nau~noistra`iva~koj instituciji u zemqi iz
oblasti vojnih tehnologija, prepoznali su
zna~aj istra`ivawa i razvoja vojne robo-
tike, i poku{avaju da i na tom poqu uhvate

2 1. januar 2010.

lica
korak sa svetom. Za kratko vreme realizo-
vali su nekoliko funkcionalnih modela, a
jedan od wih je modularno besposadno guse-
ni~no vozilo sredwih dimenzija sa ugra|e-
nim dvocevnim protivoklopnim raketnim
sistemom, popularno nazvano – milica.
Voj na ro bo ti ka
Robotizovani ure|aji za vojnu upotre-
bu nazivaju se i vojnim robotima. U vojnoj
terminologiji ne koristi se, me|utim, ter-
min robot, ve} izrazi poput: daqinski
upravqane borbene stanice (Remote Con-
trolled Weapon Stations), kopneni sistemi bez
posade (Unmanned Ground systems), bespi-
lotni sistemi (Unmanned Aircraft systems),
mornari~ki sistemi bez posade (Unmanned
Marine systems) ili drugi robotizovani ure-
|aji koji imaju odre|eni stepen autonomije i
inteligencije.
Imaju}i to u vidu jasno je da se Vojno-
tehni~ki institut na odre|eni na~in ve} ba-
vio vojnom robotikom, jer {ta je svaka vo-
|ena raketa ili bespilotna letelica nego
jedna vrsta vojnog robota. Tome svakako
treba dodati razli~ite ure|aje, razvijene
radi automatizacije pojedinih funkcija na
razli~itim borbenim ili osmatra~kim si-
stemima, radove na sistemu automatskog i
daqinskog upravqawa objektima, prenosu
podataka, slike i tona na daqinu, analizu
televizijske i termovizijske slike, identi-
fikaciju i prepoznavawe objekata, itd.
Laboratorijski i ispitni kapaciteti
VTI raspola`u stru~nim i nau~nim poten-
cijalom, a saradwa sa srodnim instituci-
jama u zemqi i inostranstvu omogu}ava im
da zapo~nu novu eru – primenu robotike u
savremenim sistemima naoru`awa i vojne
opreme.
SVETSKI TREND
Robotima i robotikom danas se ba-
vi vi{e od 30 dr`ava u svetu, a najve}e
domete ostvarili su Japan, SAD, Velika
Britanija, Ju`na Koreja, Kina, Izrael,
Rusija, Kanada, [vajcarska, Nema~ka...
Kada je re~ o vojnoj primeni, tu predwa-
~e SAD i Izrael.
Po broju primewenih robotskih si-
stema predwa~e SAD, a najve}i broj je
razme{ten u Iraku i Avganistanu. Pre-
ma podacima koji se predstavqaju Kon-
gresu SAD danas u svetu ima vi{e od
5.300 robota najrazli~itijih vrsta, ob-
lika, masa i karakteristika.
Za vrlo kratko vreme VTI je u javnost
iza{ao sa vi{e projekata u obliku funk-
cionalnih modela iz te oblasti. Pre sve-
ga se misli na automatizovani protivo-
klopni sistem APOS, modularni roboti-
zovani borbeno-osmatra~ki sistem na gu-
seni~nom vozilu bez posade sredwih di-
menzija – milica, daqinski upravqanu la-
ku modularnu osmatra~ko-borbenu stanicu
DALOS i bespilotnu letelicu – vrabac,
koja je krajem oktobra imala i svoj prvi
uspe{an let.
Prema podacima iz dostupne litera-
ture i na osnovu pregleda stranih re{ewa u
zemqama sa razvijenom vojnom robotikom,
karakteristi~no je da se ta istra`ivawa
dugoro~no planiraju (za period do 25 godi-
na), da su povezana sa predvi|enim razvo-
jem tehnologija i da se za wih odvajaju zna-
~ajna sredstva. Uporedo sa razvojem i is-
tra`ivawima izra|uju se odgovaraju}i
standardi, metode i procedure koje treba
da defini{u primenu vojnih robota, da po-
mognu prilikom integracije, ispitivawa i
proizvodwe. Trajawe istra`ivawa zavisi
od slo`enosti i u proseku se kre}e od tri
do pet godina.
36
ROBOT VOJNIK
Robot vojnik san je Pentagona ve}
trideset godina. Me|utim, oni koji na tim
planovima rade, smatraju da je potrebno
bar jo{ toliko godina da se ti planovi
potpuno ostvare. Procewuje se da }e
Pentagon do 2035. razviti robota koji
}e izgledati, misliti i boriti se kao voj-
nik.
Izradi robotizovanih sistema pret-
hodi jasno definisana misija. Na osnovu te
misije, namene i takti~ke upotrebe vojnih
robota i robotizovanih ure|aja, u VTI su
pristupili sopstvenom istra`ivawu, u sa-
radwi sa odgovaraju}im institucija u ze-
mqi. Obuhva}ena su istra`ivawa osnovnih
oblasti neophodnih za rad na vojnoj robo-
tici i wih prati izrada odre|enih funkci-
onalnih modela.
Istra`ivawa u oblasti vojne roboti-
ke, robotizovanih platformi i ure|aja na-
mewenih za vojne svrhe, zbog aktuelnosti i
primewivosti, mo`e biti zna~ajno za daqi
razvoj naoru`awa i vojne opreme sa kon-
kretnom primenom u Vojsci Srbije, i to za:
kopnena vozila bez posade (guseni~ari i
to~ka{i) malih, sredwih i velikih dimen-
zija za osmatra~ko-izvi|a~ke i/ili borbe-
ne i neborbene zadatke, te zadatke speci-
jalne namene; bespilotne letelice avion-
skog i helikopterskog tipa za izvr{ewe
osmatra~ko-izvi|a~kih i borbenih zadata-
ka. Od besposadnih sistema za kretawe po
vodi i pod vodom zna~ajne su besposadne
ronilice za izvr{ewe osmatra~ko-izvi-
|a~kih, inspekcijskih, patrolnih i borbe-
nih zadataka.
Uma we na ver zi ja
BVP M80
Od prvog pojavqivawa na sajmu nao-
ru`awa i vojne opreme Partner 2009, odr-
`anom po~etkom juna 2009. na Beogradskom
sajmu, modularno besposadno guseni~no vo-
zilo sredwih dimenzija sa ugra|enim dvo-
cevnim protivoklopnim raketnim sistemom
– milica, izazvalo je veliko zanimawe
stru~ne javnosti i me|u zaqubqenicima u
naoru`awe.
Kako je to vozilo ~etiri puta umawena
verzija BVP M80, to su shodno tome i we-
gove konkretne karakteristike smawene,
ali to ne umawuje mogu}nost da se na wemu
istra`e i ispitaju razne funkcije. Tako to
vozilo mo`e da pliva. Osnovna namena je i
bila da se na umawenoj verziji borbenog
vozila pe{adije ispitaju plovne odlike.
Ispitivawem vo`wom po razli~itim vr-
stama terena i razli~itim re`imima vo-
3
`we i optere}ewa potvr|eni su savla|i-
vawe uspona do 30 stepeni, mogu}nost kre-
tawa uz i niz stepenice i autonomija rada
od dva do ~etiri sata. Jasno je da zbog kli-
rensa i dimenzija kretnog dela (gusenica)
postoje ograni~ewa u savla|ivawu visine
prepreka.
Ne postoji univerzalno vozilo, ve} se
pojedina~no projektuje prema jasno defini-
sanim zahtevima koji proizilaze iz namene
i takti~ke upotrebe. Prekomponovawem
borbene nadogradwe mo`e se u korpus vo-
zila smestiti koristan teret i daqinski
prevesti preko vodene prepreke ili po
qudstvo opasnog terena. Modularnom
ugradwom razli~itih sistema mogu}a je br-
za i jednostavna promena namene sistema.
Tako to sredstvo mo`e poslu`iti za prevoz
rawenika, dotur municije, lekova i hrane.
Na wu se mogu ugraditi razli~iti borbeni
ili neborbeni sistemi.
U prvoj varijanti borbenih sistema
realizovana je modularna ugradwa proti-
voklopnih sistema za blisku protivoklopnu
borbu, koja ukqu~uju raketni sistem 120 mm
M91 i dvocevni lanser sa protivoklopnim
raketnim sistemom 90 mm, sa odgovaraju-
}im senzorima, sistemom za pokretawe i
daqinsko upravqawe i kontrolu. Na pri-
meru ta dva protivoklopna raketna siste-
ma pokazana je funkcija daqinskog upra-
vqawa, otkrivawa, identifikacije ciqa,
ni{awewe i ga|awe.
Izbor ugra|enih borbenih sistema
bio je uslovqen pre svega raspolo`ivim
protivoklopnim sistemima, mada je mogu-
}a ugradwa i drugih vo|enih i nevo|enih
raketnih sistema. Tako|e, tehni~ki je lak-
{e izvodqiva ugradwa bestrzajnih siste-
ma i po pitawu mehani~ke ugradwe i po pi-
tawu energije za wihovo upravqawe i po-
kretawe.
4 1. januar 2010.
SRPSKA ROBOTIKA
Mnogi na pomiwawe re~i robot
odmah pomisle na Japan, ali je akade-
mik dr Miomir Vukobratovi} ~ovek koga
svetski stru~waci smatraju pionirom
moderne humanoidne robotike. Naime,
bez wegove ta~ke nultog momenta ZMP,
koju je ustanovio pre ~etrdesetak godi-
na, nijedan robot na svetu ne bi mogao
da napravi ni korak. I Japanci prizna-
ju da su wegova otkri}a presudno utica-
la na razvoj svetske robotike.
Ina~e, akademik Vukobratovi}
svojevremeno je radio kao in`ewer u
Vojnotehni~kom institutu, a posle pre-
laska u Institut Mihailo Pupin i osni-
vawem Centra za robotiku 1968, pred-
vodio je tim eminentnih stru~waka. U
vreme kada o pravqewu humanoidnih
robota niko nije razmi{qao, periodu
1972–1974. godine tim akademika Vu-
kobratovi}a napravio je prve aktivne
egzoskelete.
Ispitivawe funkcije ga|awem, koje je Sistem je modularnog tipa sa jedno-
obavqeno 9. novembra 2009. na poligonu stavnom promenom namene i vrste naoru-
Tehni~kog opitnog centra u Nikincima, da- `awa. Mo`e se koristiti u svim vremen-
lo je o~ekivane rezultate. Rad na takvom skim uslovima i na skoro svim vrstama te-
sistemu nastavqa se kako bi dobio sve od- rena. Wime se upravqa be`i~no, sa mogu}-
like vojnih robota, te odre|eni stepen sa- no{}u jednostavnog uvezivawa u komandno-
mostalnosti i inteligencije. informacioni (C4I) sistem vi{eg nivoa. Sa
jednog komandnog mesta mogu}e je upravqati
Mo du lar nost sa vi{e desetina identi~nih ili raznorod-
nih sistema.
Ovo je trajan zadatak Vojnotehni~kog Sastoji od be`i~no daqinski upra-
instituta, jer je zapo~ela nova era prime- vqanog guseni~arskog vozila bez posade
ne robota u savremenim sistemima naoru- sredwih dimenzija i borbene platforme
`awa i vojne opreme, a Republika Srbija sa modularnim protivoklopnim siste-
postala jedna od tridesetak zemaqa u svetu mom. Guseni~no vozilo ima telo od zava-
koja se bavi vojnom robotikom. renih ~eli~nih plo~a, pogonske to~kove

EFIKASNA ZA[TITA
Milica jeste modularni be`i~ni
daqinski upravqani savremeni sistem
za blisku protivoklopnu borbu na guse-
ni~nom vozilu sredwih dimenzija bez po-
sade, namewena za efikasnu za{titu ten-
koprolaznih pravaca, te za takti~ko uni-
{tavawe utvr|enih objekata. Veliku efi-
kasnost pokazuje i kao pomo}no sredstvo
specijalnih pe{adijskih protivoklopnih
jedinica prilikom operacija izvi|awa,
nadgledawa i vatrenog dejstva iz nebe-
zbednih zona po razli~itim vrstama te-
rena i urbanim uslovima.
na predwoj strani vozila, a sistem osla-
wawa je nezavisan, sa torzionim ela-
sti~nim osloncima, dok su gusenice me-
talne sa dvoosovinskim ~lancima. Po-
kretawe guseni~nog vozila je elektromo-
torno, a upravqawe be`i~no.
Na vozilo se ugra|uje daqinski be`i~-
no upravqana platforma sa protivoklop-
nim raketnim sistemom osa 90 mm, sa dva
lansera i osmatra~ko-ni{anskom kamerom
ili protivoklopni raketni sistem M91 120
milimetara. Mogu}a je ugradwa i druge vr-
sta naoru`awa.
Funk ci o ni sa we
Sistemom milica upravqa se daqin-
ski be`i~no sa komandnog mesta. Komand-
no-upravqa~ki pult sastoji se od upravqa~-
ke konzole sa telekomunikacionim moduli-
ma i laptop ra~unara koji slu`i za kontro-
lu kamere i birawe na~ina rada kamera
(vo`wa–osmatrawe–ni{awewe).
Vozilom se upravqa pomo}u kontrol-
ne konzole koja ima alfanumeri~ki ek-
ran, i on prikazuje trenutni status i funk-
cije. Tako|e se sa komandne konzole
upravqa platformom i oru|em. Postoji
mogu}nost pode{avawa automatskog ra-
da – pokretawa po pravcu kada se plat-
forma neprekidno kre}e po pravcu. Do-
dirom na komandnu palicu prestaje au-
tomatsko kretawe i vra}a se kontrola
na palicu.
Raketa se pojedina~no opaquje (leva
ili desna) pritiskom kombinacije tastera
sa komandnog pulta.
Taj modularni robotizovani sistem
mo`e biti u za{ti}enom i skrivenom polo-
`aju, a putem daqinskog upravqawa vozilo
sa naoru`awem mo`e se dovesti na mesto
izvo|ewa borbenih dejstava bez direktnog
izlagawa qudstva. Mo`e se koristiti u to-
36
ISPITIVAWA
Kako je ovo vozilo ~etiri puta uma-
wena verzija BVP M80, to su shodno to-
me i wegove konkretne karakteristike
smawene, ali to ne umawuje mogu}nost da
se na wemu istra`e i ispitaju razne
funkcije. Tako to vozilo mo`e da pliva.
Osnovna namena je i bila da se na uma-
wenoj verziji borbenog vozila pe{adije
ispitaju plovne odlike. Ispitivawem vo-
`wom po razli~itim vrstama terena i
razli~itim re`imima vo`we i optere-
}ewa potvr|eni su savla|ivawe uspona
do 30 stepeni, mogu}nost kretawa uz i niz
stepenice i autonomija rada je od dva do
~etiri sata. Jasno je da zbog klirensa i
dimenzija kretnog dela (gusenica) postoje
ograni~ewa u savla|ivawu visine pre-
preka.
ku intenzivnih borbenih dejstava, ali i kao
faktor iznena|ewa.
Sistem ima re`ime rada u kojima
omogu}ava brzinsko pra}ewe i pozicioni-
rawe borbenog i neborbenog sistema.
Upotrebom ove daqinski upravqane
lake modularne osmatra~ko-borbene sta-
nice omogu}ava se dejstvo po neprijateqskoj
`ivoj sili i slabo oklopqenim i za{ti}e-
nim ciqevima sa bezbedne daqine i za{ti-
te operatera.
Iako su ovo mali koraci u vojnoj ro-
botici, zna~ajno je da su projekti realizo-
vani za relativno kratko vreme u Vojnoteh-
ni~kom institutu i da on za to ima kapaci-
tete. Na taj na~in VTI spremno do~ekuje
vreme koje dolazi, jer je robotizacija poje-
dinih vojnih sistema neminovnost i pre ili
kasnije bi}e primewena i u naoru`awu Voj-
ske Srbije.
Priredila Mira [VEDI]
5
 Izvi|a~ki leklerk
Smawewe broja operativnih tenkova leklerk (Leclerc) u fran-
cuskoj armiji ostavqa vi{ak proizvedenih vozila, koji bi trebalo
iskoristiti. Vrh kompanije Nexter (biv{i GIAT) prikazao je idejno
re{ewe izvi|a~ke verzije vozila baziranog na poznatog trupu ten-
ka. Uklowena je kupola sa topom 120 mm i na weno mesto posta-
vqena je lak{a kupola sa topom 40 mm CTA, koji ispaquje tele-
skopsku municiju najnovije generacije.
U asortimanu municije za taj novi top su i rakete APFSDS, za-
tim inteligentna municija sa tempirnim upaqa~em i budu}a navo-
|ena municija za dejstvo protiv ciqeva u vazduhu. Pored topa 40
mm, na vozilu se predla`e i upotreba raketa, mada za sada nije
objavqeno o kojim raketama je re~.
Taj predlog predstavqao bi odli~no re{ewe za borbe u urba-
nim uslovima, jer u velikom broju slu~ajeva top 120 mm nije potre-
ban, ~ak je i nepo`eqan sa gledi{ta kolateralne {tete i mogu}no-
sti prijateqske vatre. S druge strane, uklawawem relativno te{ke
kupole omogu}ava se ugradwa dodatnog oklopa, ~ime bi se to vozilo
pribli`ilo idealnom re{ewu sa
ujedna~enom oklopnom za{titom
sa svih strana, vrlo va`nom Su-35 ve} prona{ao kupca?
za borbe u gradu.
S. B.
Prema izve{tajima ruskih izvora, dr`avni i vojni vrh Li-
bije izrazio je nameru da nabavi 12 do 15 najnovijih aviona
Su-35, ~etiri Su-30 i {est {kolsko-borbenih jakova 130. Ako
se taj aran`man realizuje, Libija }e biti prvi kupac aviona
Su-35, najnovijeg „izdanka”, trenutno najuspe{nijeg ruskog izvo-
znog artikla. Re~ je o vrhunskoj letelici, kako Rusi vole da ka-
`u, dubokoj modernizaciji familije Su-27/30, gde je te`i{te
na trenutno jednom od najsna`nijih avionskih radara – irbisu
E, te na novom optoelektronskom senzoru OLS-35, sna`nijim
motorima i produ`enom radnom veku motora i zmaja.
S. B.

Pokretawe proizvodwe antonova 124

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev naredio je da se pokre- znatno su mawi sa avionom An-124 nego drugim, mawim avionima.
ne proizvodwa najve}eg serijskog transportnog aviona na svetu – Novi An-124 bi}e opremqeni savremenijom avionikom i ima}e
An-124. Predvi|eno je da se ta letelica izra|uje u pogonima Uje- ne{to boqe performanse.
diwene avio-korporacije (OAK), koja predstavqa fuziju nekad S. B.
mo}nih konstrukcionih
biroa u ruskom delu
SSSR. Pokretawe proiz-
vodwe aviona An-124 ima
velik zna~aj za vode}u
svetsku kompaniju Volga-
Dwepar, koja ve} poseduje
10 tih gorostasa. Koristi
ih za transport opreme za
bu{ewe nafte u Kolumbi-
ji, a uz to, iznajmquje ih i
drugima. Recimo, 2008.
godine wima su transpor-
tovani naoru`awe, vozi-
la, hrana i druga oprema
za irske renxere u mirov-
noj misiji u ^adu. Jedno-
stavno, brzina prenosa
tereta i cena transporta

6 1. januar 2010.

Oru`je za li~nu
odbranu
Ve li kom va tre nom mo }i,
U
pre ci zno {}u, re la tiv no
dugim upo treb nim do me tom
(ko ja ide i do 300 m) i
kom pakt nom kon fi gu ra ci jom,
au to mat MP 7 omo gu }a va
na pad nu ti ma ofan ziv na
dej stva i ~ak pre u zi ma we
ini ci ja ti ve na bo ji {tu.
Ukrat ko, to je sa vre me no
oru` je za bli sku bor bu ko je
uve li ko pre va zi la zi ulo gu
kla si~ nog au to ma ta,
na me we nog is kqu ~i vo
po za din skim ne bor be nim
je di ni ca ma.
AUTOMAT H&K MP7
savremenim ratovima vi{e od 80
procenata vojnika nema primar-
ni zadatak direktnog kontakta sa
neprijateqem. U toj kategoriji su
razni poslu`ioci artiqerijskih i raket-
nih oru|a, intendanti, posade vazduhoplo-
va... Dugi niz godina tim jedinicama osnov-
no oru`je bio je poluautomatski ili auto-
matski pi{toq, i kompaktni automati gde
je dominirao kalibar 9 mm para. Englezi
su ga prvi nazvali – Personal Defence Wea-
pon (PDW), oru`je za li~nu odbranu.
Nije bilo problema dok su ga vojnici
nosili za svaki slu~aj, ali su s vremenom
ratovi dobili potpuno druga~iji karakter.
U ovim dana{wim nema vi{e neborbenih
jedinica koje nisu direktno izlo`ene grup-
nim ili masovnim napadima neprijateqa
i to na celoj teritoriji rati{te. To se do-
kazalo u Iraku, Avganistanu, ^e~eniji. U
tim ratovima napadani su svi mogu}i de-
lovi vojske – od baza, pa zavr{no do kon-
voja, a naro~ito u urbanim sredinama gde
je neprijateq, koji je veoma mobilan, ko-
ristio ceo spektar pe{adijskog naoru`a-
wa, ukqu~uju}i i prenosne protivoklopne
36
klasi~ne i raketne sisteme. U takvim situ-
acijama naoru`awe tih jedinica, mahom
pi{toqi i automatski pi{toqi, pokazalo
se potpuno nedoraslim za ulogu oru`ja za
li~nu odbranu.
Problem se iskqu~ivo manifestovao
u stresnim situacijama, kada je protivnik
napadao iz vi{e pravaca, u uslovima sla-
be vidqivosti. Naro~ita opasnost preti-
la je posadama vozila koje se nalazilo u
pokretu. Pi{toqi su u takvim slu~ajevima
neprecizni i skoro neupotrebqivi, a ni
automatski pi{toqi nisu pru`ali boqu
za{titu. Radi toga je vojnicima u tim jedi-
nicama bilo neophodno oru`je koje bi
stalno nosili sa sobom, a koje ih, pak, ne
bi ometalo u obavqawu osnovnih svako-
dnevnih zadataka. To oru`je bi, istovre-
meno, moralo da bude dovoqno jednostav-
no i efikasno za brzo suprotstavqawe
svakom napada~u.
Od `e qe
do re a li za ci je
Osamdesetih godina pro{log veka
u~iweni su poku{aji da se prona|e re{e-
we za novonastalu situaciju, ali je tek u
pro{loj deceniji na neki na~in precizni-
je definisano kako bi trebalo da izgleda
to novo oru`je.
7
 Amerikanci su skratili svoju juri{nu
pu{ku M 16 i dobili kompaktni karabin
M 4, ali su zadr`ali i kalibar 5,56 h 45
Nato. Za neke situacije to je bilo odli~no
re{ewe, ali za mnoge nije. Karabin je bio
prete`ak da bi ga vojnik nosio neprekid-
no sa sobom, a nije mogao ni da ga koristi
sa jednom rukom. Pu{~ana municija osta-
la je prejaka za du`inu cevi karabina, te
je izazivala veliki odskok i ote`avala
preciznu rafalnu paqbu.
Belgijanci su oti{li korak daqe u
tra`ewu oru`ja u PDW kategoriji. Tako su
konstruisali automat u kalibru 5,7 h 28 mm
sa okvirom kapaciteta 50 metaka. Sa sklo-
pqenim kundakom, duga~ak je samo pola me-
tara, i sa svojim maksimalnim kapacitetom
okvira te`ak je samo tri kilograma. Ipak,
sve to je jo{ prete{ko i preveliko za mno-
gobrojne korisnike i situacije.
Nesporno je da je na tom poqu najdaqe
oti{la firma iz Nema~ke – Hekler i Koh
(Heckler & Koch). Weni stru~waci razvijali
su jo{ osamdesetih poseban koncept auto-
matskog oru`ja pod oznakom NBW (nebenbe-
reichswaffe – oru`je za blisku borbu), koji
bi koristio metak bez ~aura. Iz mnogo raz-
loga taj projekat nije ostvaren, pa su se
stru~waci iz firme devedesetih vratili
klasi~noj municiji (sa ~aurom). Na osnovu
ranije definisanih zahteva i iskustava, iz
firme je iza{lo novo automatsko oru`je
koje je dobilo oznaku H&K MP 7 (Maschinen-
pistole – automat broj 7). Od 2001. nalazi
se na svetskom tr`i{tu i kupcima se ispo-
ru~uje pod oznakama H&K MP 7A1.
Taj automat izra|en je u sasvim no-
vom, malom kalibru i to 4,6 h 30 milime-
tara. Okviri su dvoredni i kapaciteta su
20, odnosno 40 metaka. Okvir mu je sme-
{ten u samom rukohvatu – okvir sa 40 me-
taka skoro dopola viri iz rukohvata, dok
se onaj mawi, kapaciteta 20 metaka, ta~-
no poravnava sa dnom rukohvata. Poluga
za deblokadu okvira nalazi se na samom
spoju {titnika obara~e i rukohvata. Pri
manipulisawu dovoqno je palcem priti-
snuti polugu i okvir se osloba|a. Samo
mesto poluge tako je re{eno da ne mo`e
do}i do slu~ajnog pritiskawa poluge. Po-
luga je dovoqno ~vrsta pa fabrika garan-
tuje da prilikom pada oru`ja na zemqu
okvir ne}e ispasti iz svog le`i{ta.
Ka rak te ri sti ke
Rukohvat je pi{toqski i anatomski,
blago oblikovan pri dnu rukohvata, {to
obezbe|uje lak{e i udobnije dr`awe
oru`ja. Automat raspola`e i sa kundakom
koji je teleskopski i kada je izvu~en, oru`-
je ima ukupnu du`inu 590 mm (a kad kundak
Sa izvu~enim kundakom
automat je dug 590 mm
nije izvu~en tada je du`ine svega 380 mm).
Sa punim okvirom od 40 metaka automat je
te`ak svega 1.800 grama.
Ve} iz ovih podataka mo`e se zakqu-
~iti da je jedan od projektnih zahteva ispu-
ZAHTEVI
Prema definisanim zahtevima, od
oru`ja za li~nu odbranu tra`eno je da
bude kompaktno i lagano, maksimalno jed-
nostavno za upotrebu, da mo`e da dej-
stvuje jedina~nom i rafalnom paqbom, i
da je to izvodqivo i sa jednom rukom. Ta-
ko|e, zahtevano je da ima ve}i kapacitet
okvira od klasi~nog i obostrano razme-
{tene komande. Municija je, naravno,
morala da ima ve}u probojnu mo} protiv
za{ti}enih ciqeva i ve}u zaustavnu mo}
u odnosu na pi{toqsku. I na kraju, to no-
vo oru`je moralo je da ima znatno mawi
odskok. Pri tome se ni u kom slu~aju nije
smelo zaboravi da je novonastalo oru`-
je nameweno mawe obu~enom qudstvu ko-
jem to nije primarna „alatka”.
wen u potpunosti. Oru`je je
maksimalno kompaktno i
lagano, pa tako korisnike
ne ometa u obavqawu pri-
marnih zadataka. Na prvi
pogled uop{te se ne razli-
kuje od uobi~ajenih kompakt-
nih automata kod kojih je
magacin u rukohvatu, {to
doprinosi dobroj izbalan-
siranosti i jednostavnijem
jednoru~nom kori{}ewu.
Ram automata je u celini od
polimera koji je oja~an
ugqenim vlaknima, ali na
mestima gde je to neophodno
ima i ~eli~no oja~awe.
Kundak je klasi~an tele-
skopski i ima tri podeoka
koji mogu da se podese u za-
visnosti od potrebe strelca. Fabri~ki je
pode{en na najve}u du`inu, ali po potre-
bi, posle uklawawa odre|enih plasti~nih
umetaka, mo`e da se prilagodi na jo{ dve
kra}e du`ine. Pored toga kundak mo`e da
se odstrani potpuno.
Na ustima cevi je skriva~ plamena,
koji mo`e biti skinut i tada automat po-
staje jo{ kra}i i lak{i. Skidaju}i skriva~
plamena, cev se poravnava sa predwim
{titnikom i pri tome uop{te ne viri na-
poqe izvan gabarita oru`ja. Sa predwe
dowe strane oru`je poseduje rukohvat koji
se koristi prilikom rafalne paqbe, radi
lak{e kontrole oru`ja. Rukohvat je pre-
klopiv. Kada je u preklopqenom polo`aju
nale`e na {titnik obara~e, a sam dowi
deo je poravnat sa {titnikom. [titnik
obara~e dovoqno je prostran, tako da
oru`je mogu koristiti i strelci iz sastava
specijalnih jedinica koji nose svoje ruka-
vice. Okida~ i ru~ica za repetirawe sme-
{tene su centralno, tako da je automat
podjednako dostupan i de{wacima i levo-
rukim strelcima. Sve ostale komande su

8 1. januar 2010.

obostrane, a i utvr|iva~ okvira koji se
nalazi odmah iza {titnika okida~a (po
ugledu na pi{toq firme USP).
Odmah iznad okida~a je ustavqa~ za-
tvara~a (zaustavqa zatvara~ u zadwem po-
lo`aju kada se isprazni okvir), koji se na-
lazi u otvorenom polo`aju, pri ~emu poluge
sa obe strane slu`e da se zatvara~ deblo-
kira i pusti u predwi polo`aj posle pro-
mene okvira. Poluga regulatora paqbe, ko-
ja je ujedno i ko~nica, klasi~no je sme{tena
kao i kod drugih modela firme H&K – iznad
samog rukohvata i sa wom se palcem veoma
lako manipuli{e. Kada je poluga u sredwem
polo`aju, okida~ je potpuno blokiran. Wen
sredwi polo`aj omogu}ava delimi~no po-
vla~ewe okida~a i jedina~nu paqbu, a kada
se nalazi u dowem polo`aju tada je okida~
potpuno deblokiran i onda je mogu}a ra-
falna paqba. Kada se poluga nalazi u
skroz gorwem polo`aju tada je oru`je uko-
~eno. Pored ove ru~ne ko~nice oru`je po-
seduje jo{ dve automatske (ko~nice).
Kompaktnost
Celu gorwu povr{inu rama pokriva
Picatinny {ina, koja obezbe|uje pri~vr{}i-
vawe svih najsavremenijih dodatnih meha-
ni~kih i optoelektronskih ure|aja za ni{a-
wewe. Na predwem delu rama, sa obe stra-
ne oru`ja, mogu}e je pri~vr{}ivawe mawih
bo~nih Picatinny {ina za potrebe montira-
36
wa dodatne opreme. Sa predwe strane is-
pod samog predweg ni{ana i po~etka {ine
nalaze se po dva otvora sa obe strane
oru`ja. Ti otvori nameweni su za koliko-
toliko hla|ewe cevi, jer se samo skriva~
plamena nalazi van gabarita oru`ja.
Automat MP 7 puca iz zabravqenog
polo`aja zatvara~a, a ovaj se bravi po-
mo}u {esta bradavica na svojoj pokretnoj
glavi. Malo je neuobi~ajeno, ali taj auto-
mat radi na principu pozajmice barutnih
Osnovni podaci gasova sa kratkim hodom (trzajem) klipa, i
to po uzoru na ~uvenu juri{nu pu{ku iste
Kalibar 4,6 h 30 mm firme G 36. Otvor za izbacivawe pra-
Teoretska brzina ga|awa 950 metaka znih ~aura nalazi se sa desne strane, i
u minuti ugra|eni odbija~ ih izbacuje unapred, ta-
ko da ~aure ne ometaju levoruke strelce u
Po~etna brzina zrna 725 m/s kori{}ewu oru`ja.
Te`ina sa punim okvirom od 40 metaka
Ru~ica za repetirawe koja je na kra-
1.800 g ju rama, u toku dejstva automata, miruje u
Du`ina bez izvu~enog kundaka 380 mm jednom polo`aju (ne kre}e se napred na-
sa izvu~enim kundakom 590 mm zad). U slu~aju bilo kakvog otkazivawa op-
toelektronskih ure|aja, koji slu`e za ni-
Kapacitet okvira 20i40met
{awewe, tu su wegovi mehani~ki diopter-
Du`ina metka 36,5 mm ski ni{ani koji su u preklopqenom polo-
Te`ina zrna (pobakareno ~eli~no) 1,7 g `aju kada se ne koriste. Dovoqno je da se
Princip rada - pozajmica barutnih gasova preklope u gorwi polo`aj kako zadwi tako
i predwi (mu{ica), i ni{an je ve} u upo-
trebnom polo`aju. Zahvaquju}i svojoj kom-
paktnosti i veli~ini automata, on se mo-
`e nositi u posebnoj pi{toqskoj futroli
koja je namewena za wu ili prikriveno is-
pod ode}e, ali tada treba da se koristi
poseban takti~ki remnik.
Na streli{tu se pokazalo kao veoma
precizno oru`je koje maksimalno zaslu`uje
pa`wu. Prilikom testirawa bio je opre-
mqen refleksnim ni{anom Hensoldt RSA
(Reflex sight for small arms – refleksni ni-
{an za mala oru`ja), koji nema klasi~no
pove}avawe. Ga|alo se u metu dimenzije 8 h
8 cm na daqinama samo do 50 metara. Pri-
likom jedina~ne paqbe u metu nije bilo
9
proma{aja, a prilikom rafalne paqbe me-
ta je bila pogo|ena, ali i okolina oko we.
Ako se zna da je kadenca oru`ja 950 metaka
u minuti, ti rezultati su odli~ni, zahvaqu-
ju}i malom odskoku koji omogu}ava nesmeta-
no ni{awewe i prilikom rafalne paqbe.
Rezultati prilikom ga|awa jednom rukom i
bez kori{}ewa kundaka na 10 i 20 metara
tako|e su odli~ni, a prilikom instinktiv-
nog dejstva (samo usmeravawe oru`ja bez
klasi~nog ni{awewa) kratkim rafalima,
pogoci su se prikazali na meti koja se na-
lazila na 15 metara.
Testirawa
Prilikom testirawa utvr|eno je da je
obara~ dvostepeni, {to zna~i da iskusni
strelci ne moraju da koriste regulator
paqbe ve} mogu tokom rafalne paqbe da
opaquju pojedina~no, a ako obara~u priti-
snu skroz ostvari}e i rafalnu paqbu.
Ovaj automat radi na principu pozajmice barutnih gasova sa kratkim hodom klipa, po uzoru
na ~uvenu juri{nu pu{ku iste firme G 36
Prema fabri~koj deklaraciji stan-
dardno zrno 4,6 h 30 mm Combat steel pro-
bija navedenu za{titu do 200 m udaqeno-
sti, a zrno poja~anog metka 4,6 h 30 mm Ul-
timate combat i do 300 metara.
Podzvu~no zrno, koji automat kori-
sti kada je montiran prigu{iva~, pucwa
po~etnom brzinom od 326 m/s i energi-
jom od 270 J na rastojawu od 50 m, i pro-
bija za{titnu plo~u. Proizvo|a~ tvrdi da
i na udaqenosti od 80 m ovaj metak pro-
bija za{titu. Kada MP 7 koristi prigu-
{iva~ mnogo je ti{i nego automat MP 5
SD, koji ima integralni prigu{iva~ i ko-
risti standardnu pi{toqsku municiju 9
mm para. Pored ovoga, isprobana je i za-
{titna plo~a Dyneema UD, koja je dekla-
risana kao za{tita od pu{~anih metaka
7,62 h 51 mm Nato. Na 50 m standardni
metak ispaqen iz MP 7 probija i tu za-
{titu kao od {ale. Slede}e {to je testi-
10
PROBOJNOST
Prilikom testirawa probojnosti
kori{}ena je standardna municija 4,6 h
30 mm (ili Combat steel) i standardna
za{tita CRISAT, koja je ekvivalent za os-
novnu balisti~ku za{titu vojnika – plo-
~a od titana debela 1,6 mm i 20 slojeva
kevlera. Na daqini od 50 m svako ispa-
qeno zrno glatko je probilo za{titnu
plo~u. Radi upore|ivawa, zrno kalibra
.45 ACP ispaqeno iz pi{toqa SOKOM
Mk 23 na istu plo~u udaqenu samo 25 m,
ostavilo je na titanskoj oblozi samo
blago udubqewe. Prema fabri~koj de-
klaraciji standardno zrno 4,6 h 30 mm
Combat steel probija navedenu za{titu
do 200 m udaqenosti, a zrno poja~anog
metka 4,6 h 30 mm Ultimate combat i do
300 metara.
rano za probojnost jeste ~eli~na plo~a
debqine 10 mm. Na 50 metara ispaqeni
standardni metak napravio je rupu dubi-
ne 9 milimetara.
Prilikom drugog testirawa sa dru-
gom konfiguracijom ni{ana, kada je na
montiran EOtech hologramski ni{an i
upucan na daqinu od 100 metara, automat
bez ikakvih problema poga|a siluetne me-
te na daqini od 200 metara. Ta daqina se
i ina~e smatra upotrebqivim dometom za
municiju 4,6 h 30 mm Combat steel. Sam
efekat standardne municije zasnovan je
tako da pobakareno ~eli~no zrno, ~ija je
masa svega 1,7 grama, probija osnovnu ba-
listi~ku za{titu kategorije CRISAT, pri
~emu sa~uva svoju masu i vi{e kineti~ke
energije nego {to ga ima metak 9 mm para
na ustima cevi, a to mu omogu}ava daqe
prevrtawe u telu. Time brzo i maksimalno
prenosi svoju energiju i prouzrokuje mo-
Mo`e se nositi u posebnoj pi{toqskoj futroli
mentalni {ok organizma. Minimalna je
mogu}nost da napravi prostrelnu ranu.
Upravo zbog ovoga konstruktori vide pred-
nost metka 4,6 h 30 mm u odnosu na stan-
dardni 5,56 h 45 mm Nato.
Prva koja je odmah po pojavqivawu
(2001) uvela u svoj asortiman ovo oru`je
jeste specijalna nema~ka jedinica KSK od-
mah prilikom wene pojave godine. Koristi-
le su ga wihove jedinice u Avganistanu pa
~ak i na Balkanu. Od 2003. koriste ga i ne-
ke specijalne jedinice ameri~ke vojske.
Britanska vojna policija naoru`ava se
ovim automatom od 2005. godine.
Svojim kvalitetom, kao {to je na pri-
mer veoma velika vatrena mo}, preciznost,
relativno veliki upotrebni domet (koji ide
i do 300 m) i vrlo kompaktna konfiguracija,
automat MP 7 napadnutima omogu}ava ofan-
zivna dejstva i ~ak preuzimawe inicijative
na boji{tu. Ukratko, to je savremeno oru`je
za blisku borbu i time uveliko prevazilazi
ulogu klasi~nog automata, namewenog iskqu-
~ivo pozadinskim neborbenim jedinicama.
Kada se taj automat „okiti” raznim op-
toelektronskim ni{anima i pomagalima na
Picatinny {inama postavqa se konkretno pi-
tawe – ko }e to oru`je koristiti, jer po
opisu vi{e odgovara upotrebi u specijal-
nim jedinicama nego neborbenim pozadin-
skim.
I{tvan POQANAC
1. januar 2010.
 36
Nova oklopna vozila
firme Iveko

ovi amfibijski Mock-up je deo ugo-

N oklopni tran-
sporter – SU-
PERAV razvio je itali-
vora potpisanog decem-
bra 2007. izme|u IVECO
Latin America i brazil-
janski proizvo|a~ voj- skog Ministarstva od-
nih vozila Iveko DV brane za zajedni~ki
(Iveco DV) iz Bolzana. razvoj jedne platforme
Vozilo je sa pogonom za novo vozilo to~ka{
8h8 i projektovano je za APC. To vozilo bi}e
operacije na moru, pri proizvedeno u fabrici
uslovima mora snage 2. IVECO Latin America iz
Posadi pru`a veliki Sete Lagoas u regiji
stepen balisti~ke za- Minas Gerais. Prvi pr-
{tite, analogan onoj na ototip bi}e isporu~en
novom italijanskom APC vozilu VBM 8x8 2009 u Brnu, u Republici ^e{koj. Predvi- do kraja ove godine i bi}e poslat na ispiti-
FRECCIA. Pokre}e ga turbodizel motor od |eno je jo{ da se od osnovne verzije vozila vawe u jedinice brazilske vojske od aprila
500 KS, u kombinaciji sa automatskim me- razvije cela familija (od onih za transport 2010. godine. Kasnije }e biti proizvedeno
wa~em sa obi~nom transmisijom „H” sa ne- trupa do onih za vatrenu podr{ku), koja mo- jo{ 16 vozila koja }e po~eti da se ispituju
zavisnim ve{awem, i u su{tini je jedna `e da zadovoqi bilo koje zahteve koji pred 2011. godine. Tada }e brazilska vojska do-
evolucija vozila VBM. wih postave amfibijske jedinice. neta odluka o eventualnoj nabavci tih vozi-
U Italiji, gde ovo vozilo Iveko nudi Paralelno sa tim vozilom, na sajmu na- la, kako bi zamenila ve} zastarela EE-11
kao idealno za potrebe Amfibijske brigade, oru`awa LAAD (Latin America Aero & Defense) urutu (Urutu). Prvih 16 VBTP-MR najverovat-
poznatije je kao VBA (Veicolo Blindato Anfibio). u Rio de @aneiru predstavqena su i mock- nije }e biti proizvedeno koriste}i kompo-
SUPERAV mo`e transportovati do 12 up brazilska oklopna vozila APC 6x6 VBTP- nente iz uvoza, ali }e kasnije, tokom proiz-
vojnika plus voza~, i garantuje solidnu ba- MR (Viatura Blindada de Transporte de Pessoal- vodwe, u~e{}e brazilskih komponenti biti
listi~ku za{titu protiv streqa~ke municije Média de Rodas) i 8x8 VBR-MR (Viatura Blinda- oko 60 odsto.
i mina (zahvaquju}i, pre svega, nema~koj da de Reconhecimento-Medio de Rodas ), koja Vozilo VBTP-MR ima te`inu od 18 t i
firmi IBD (IBD), specijalizovanoj za pro- je realizovao FIASA (FIASA Fiat do Brasil) uz opremqeno je amfibijskim sposobnostima.
jektovawe i izradu balisti~ke za{tite). Pre veliku pomo} Iveka i brazilske vojske. Mo`e transportovati 10 vojnika, plus voza~,
nego {to se do kraja godine u javnosti poja- ima du`inu od 6,9 m,
ve podaci o takti~ko-tehni~- {irinu od 2,7 m i
kim karakteristikama visinu od 2,34 m.
vozila, mo`emo re}i Motor je tipa FPT
da je vozilo prvi put dizel u kombina-
pred sta vqe no ciji sa automat-
na sajmu nao- skim mewa~em.
ru`awa IDET Z. MILO[EVI]

11
 NOVI VI[ENAMENSKI HELIKOPTER KUH

Ju`nokorejski pr
Projektovawe i proizvodwa esre|ena vojno-politi~ka situacija
helikoptera i danas je ekskluzivitet
uskog kruga visokorazvijenih zemaqa.
Nna Korejskom poluostrvu uzrok je
nagomilanih vojnih efektiva na obe
wegove strane. Uqe na vatru redovno
Ulazak u to dru{tvo ne zahteva samo dodaju severnokorejske nuklearne i
finansijska sredstva ve} i jaku tehnolo{ku raketne probe kojima se odr`a-
va neprekidna tenzija izme|u
bazu i vi{e vremena. Posledwi primer te vrste dve dr`ave. Ju`na Koreja,
jeste Ju`na Koreja, koja je krajem jula ove godine kao jedan od tehnolo{kih
predstavila prototip novog vi{enamenskog helikoptera, giganata savremenog sve-
nazvanog Surion, odnosno KUH (KUH – Korean Utility ta, tako|e ula`e velike
napore u ja~awu vla-
Helicopter), kako se jo{ ozna~ava. stitih odbrambenih
kapaciteta, ali je
u wenom slu~aju
pristup druga-
~iji od se-

12 1. januar 2010.

rvenac
vernokorejskog. Tako je Ju`na Koreja, upo-
redo sa razvojem kompletne industrijske
baze, zapo~ela razvoj vlastite odbrambe-
ne industrije, koja danas, izme|u ostalog,
proizvodi tenkove i supersoni~ne avione.
Posledwi korak bio je razvoj vi{enamen-
skog transportnog helikoptera, zapo~et
2005. godine.
Ju`na Koreja u sastavu svojih oru`a-
nih snaga danas ima pribli`no 700 heli-
koptera razli~itih namena i tipova. Po
brojnosti vojne helikopterske flote na
svetskom nivou svrstava se na {esto mesto.
Glavninu predstavqaju helikopteri ameri~-
ke proizvodwe tipa UH-1 i MD-500, od ko-
jih je deo primeraka u upotrebi vi{e od
trideset godina.
Analiziraju}i potrebe da se helikop-
teri zamene, Ju`na Koreja do{la je do
zakqu~ka da je, s obzirom na to da
36
im je neophodan veliki broj novih letelica,
ekonomski opravdan ulazak u razvoj sop- KOMPLEKSAN PROJEKAT
stvenog helikoptera. Kao prva etapa u raz-
Koliko je projekat vi{enamenskog
voju vlastite familije helikoptera defi-
nisan je projekat vi{enamenskog tran-
sportnog helikoptera.
U ju`nokorejskim zvani~nim izvorima
namera o razvoju vlastite letelice tog ti-
pa postoji od sredine devedesetih, a prva
helikoptera tehnolo{ki (a ne samo ma-
terijalno) kompleksan proces, govori i
podatak da se Ju`na Koreja prvo upusti-
la u projekat nadzvu~nog aviona (T-50),
pa tek potom helikoptera. U projekat je,
maketa doma}eg helikoptera prikazana je na nivou Ju`ne Koreje, ukqu~eno 77 kom-
na vazduhoplovnoj izlo`bi u Seulu 1996. panija, 18 univerziteta i 10 nau~no-is-
godine. Tokom godina koje su usledile de- tra`iva~kih insitututa!
taqno su analizirane potrebe i mogu}no-
sti. S vremenom je odba~ena po~etna ideja ra za doma}u vazduhoplovnu industriju, koju
da se uporedo krene u razvoj i transportne je reprezentovala kompanija KAI (Korea
i borbene varijante helikoptera. Radi Aerospace Industries). U igri su bi-
smawewa inicijalnih tro{kova i minimi- li renomirani proizvo|a~i
zacije razvojnog rizika, u odluci donesenoj poput firmi Agusta
po~etkom 2005. definisan je razvoj samo Westland, Bell
op{te transportne varijante. Heli-
Taj program prvobitno je ozna~en kao
KHP (Korea Helicopter Program). Ne-
dugo potom usledio je tender,
~iji je ciq bio tra`e-
we strate{kog
part ne -
13
copters, Boeing, Sikorsky, Kamov i Eurocopter.
Nakon procene ponuda, za strate{kog part-
nera odabran je Eurocopter, jer je, prema ju-
`nokorejskim navodima, bio najspremniji i
najsusretqiviji za transfer tehnologija u
tu zemqu. Juna 2006. potpisan je ugovor iz-
me|u predstavnika Ju`ne Koreje i Eurocop-
tera u vrednosti od oko 1,3 milijarde ame-
ri~kih dolara, koji pokriva istra`iva~ko-
razvojni program. To je ujedno i najve}i po-
sao vezan za oru`je koji je Ju`na Koreja
ikada zakqu~ila sa jednom kompanijom iz-
van SAD.
Rezultat saradwe Ju`ne Koreje i fir-
me Eurocopter obelodawen je u vidu prvog
prototipa 31. jula 2009, na sve~anosti u
Sa~eonu, kojoj je prisustvovao i ju`noko-
rejski predsednik Li Mjung Bak.
Na lik
fran cu skoj pu mi
Predstavqeni helikopter, koji se tre-
nutno ozna~ava KUH (KUH – Korean Utility
Helicopter) ili Surion u kategoriji je sred-
wih transportnih helikoptera, odnosno he-
likoptera op{te namene. Klasi~ne je kon-
cepcije, sa glavnim i repnim rotorom. Pro-
cewena maksimalna poletna te`ina iznosi
oko 8.700 kilograma. Nosivost helikopte-
ra, pored dva ~lana posade, jeste 11 vojni-
14
ka. Po nosivosti i masama svrstava se iz-
me|u dobro poznatih ameri~kih helikopte-
ra UH-1 i UH-60. Svojim izgledom veoma
podse}a na familiju helikoptera Puma/Ku-
guar, {to je i logi~no ima li se u vidu sa-
radwa sa kompanijom Eurocopter.
Odre|ene vizuelne sli~nosti Surion
deli i sa poqskim helikopterom W-3 soko.
Me|utim, iako tehnolo{ki osloweni na Eu-
rocopter, Ju`nokorejci su za pogonsku grupu
novog helikoptera odabrali dva turbovra-
tilna motora T701K ameri~ke proizvodwe,
koji predstavqaju derivativ motora T700
koji pogone helikoptere UH-60 Blekhouk – te
niz drugih helikoptera zapadne proizvodwe.
Premda jo{ uvek nisu saop{tene de-
taqne takti~ko-tehni~ke karakteristike he-
likoptera Surion, pretpostavqa se da je we-
gova maksimalna brzina 240 km/~. Okvir-
ne dimenzije su: du`ina 15 metara, {irina
dva metra i visina ~etiri i po metra. Za-
nimqiv detaq predstavqa maksimalna vi-
sina na koju helikopter mo`e da sleti, jer
je po takti~ko-tehni~kim zahtevima ona po-
vezana sa visinom najvi{e planinske ta~ke
u Severnoj Koreji (Baekdu) – 2.748 metara.
U konstrukciji helikoptera prete`no
su primeweni kompozitni materijali. Ro-
tori i autopilot su preuzeti od firme Eu-
rocopter, motori od ameri~kih proizvo|a~a,
dok }e deo elektronske opreme i avionike
isporu~iti izraelske kompanije. Helikop-
ter je naoru`an sa dva mitraqeza kalibra
7,62 mm, montirana na bo~nim prozorima,
koji se nalaze ispred bo~nih, kliznih vrata.
Okvirne karakteristike
– Pogonska grupa: 2 h T701K maksi-
mslane snage 1,383 kW svaki
– Posada: dva pilota
– maksimalna poletna te`ina: 8.709 kg
– kapacitet: 11 vojnika
– maksimalna brzina: 240 km/~
– inicijalna brzina uzdizawa:
2.53 m/sek
– vreme ostajawa u vazduhu: dva sata
– plafon leta: 3.000 m
– radijus: 260 km
– du`ina: 15 m
– {irina: 2m
– visina: 4.5 m
Elektronski sistemi i oprema su u
skladu sa savremenim standardima, a to su,
izme|u ostalog: ~etvoroosni digitalni si-
stem upravqawa letom, vi{efunkcijski ko-
lor prikaziva~i, sistemi za aktivnu i pa-
sivnu samoza{titu helikoptera, ukqu~uju}i
i AN/AAR-60, veliki raspr{iva~ izduvnih
gasova motora preuzet sa helikoptera EC
725 radi smawivawa IC potpisa, elek-
tronski sistemi za nadgledawe vitalnih si-
stema helikoptera (HUMS) koji }e olak{a-
ti odr`avawe helikoptera. Kabinsko osve-
tqewe helikoptera prilago|eno je nao~a-
rima za no}no gledawe (NVG), a planirana
je i ugradwa FLIR ure|aja.
Procewuje se da trenutne potrebe ju-
`nokorejskih oru`anih snaga iznose 245
helikoptera. Ukoliko letna ispitivawa, ko-
ja treba da zapo~nu marta 2010, budu pro-
tekla po planu, po~etak serijske proizvod-
we o~ekuje se 2012. godine. Planirano je da
za potrebe ispitivawa bude upotrebqeno
1. januar 2010.
 36

Prvi prototip predstavqen je javnosti krajem jula 2009. godine

pet prototipova: jedan za ze-
maqska i ~etiri za letna is-
pitivawa.

Teh no lo {ki
is ko rak
Helikopter KUH ne
predstavqa revolucionarno
re{ewe u projektovawu i
razvoju, ali je isplativa i
upotrebqiva platformu koja
}e verovatno svoje mesto na-
}i i na svetskom tr`i{tu.
Tehnolo{ki nivo celo-
kupne industrije bi}e podig-
nut, te }e se Ju`na Koreja svr-
stati u klub zemaqa proizvo-
|a~a helikoptera koji danas
broji samo 11 ~lanova.
Proizvo|a~i o~ekuju da
bi za narednih 20 godina na
svetskom tr`i{tu mogli da Kao slede}i poduhvat ju`nokorejske vazduhoplovne industrije o~ekuje se razvoj borbenog helikoptera
plasiraju oko 300 helikop-
tera tog tipa – ukqu~uju}i i civilnu vari- helikopteru Surion. Devedeset odsto tehno- Borbena varijanta je predvi|ena za
jantu te letelice. Plasman helikoptera }e logija i saznawa ste~enih u radu na toj le- zamenu ju`nokorejskih AH-1 kobri i o we-
biti zajedni~ka aktivnost kompanija Euro- telici mo`e biti primeweno i u dizajnu nom razvoju jo{ nije doneta kona~na odlu-
copter i KAI. borbenog helikoptera. Pojedini stru~ni iz- ka. Alternativu doma}em razvoju predsta-
Kao slede}i potencijalni korak mo`e vori izneli su procenu da su za taj poduhvat vqa nabavka ameri~kih helikoptera AH-64
da se o~ekuje razvoj borbenog helikoptera, potrebne ~etiri godine i dodatnih 160 mi- apa~.
baziranog na tehnologijama osvojenim na liona dolara. Mr Slavi{a VLA^I]

15

Za{tita
poverqivih infor
TEMPEST je vojni program
K
i naziv za studije
i istra`ivawa u vezi
sa oticawem podataka putem
elektromagnetskih zra~ewa
koje emituju ra~unari
i ostala telekomunikaciona
oprema. Ta oblast je veoma
bitna za bezbednost dr`ave,
vitalnih stacionarnih
i drugih vojnih objekata.
Zato je obaveza stru~waka
da prate razvoj novih
tehnologija kako bi
obezbedili odgovaraju}u
za{titu, a osobe koje rukuju
opremom moraju da budu
svesne opasnosti i da po{tuju
mere za{tite.
16
ELEKTOMAGNETSKA ZRA^EWA I BEZBEDNOST PODATAKA
oriste}i svakodnevno ra~unar i
telekomunikacione ure|aje na rad-
nom mestu, a posebno u odre|enim
organima i organizacijama od ve-
likog zna~aja za bezbednost dr`ave, razmi-
{qamo li o tome da na{i monitori, {tam-
pa~i, skeneri, tastature, modemi, faksovi,
kablovi i ostala raznovrsna, sve moderni-
ja sredstva komunikacije, izrade i obrade
informacija emituju odre|eno zra~ewe koje
mo`e iskoristiti neko ko `eli da do|e do
podatak. Taj „neko“ mo`e, uz pomo} ne tako
skupe tehnike i sredstava, putem elektromag-
netskog zra~ewa iz na{eg ra~unarskog har-
dvera i ostale elektronske opreme, odno-
sno sredstava koja emituju zra~ewa, da pri-
kupi poverqive podatke ili informacije, a
ne samo nedozvoqenim upadom u sistem ra-
~unara.
Ra~unarskim i telekomunikacionim si-
stemima danas se komanduje, aktiviraju se
strate{ki vojni i privredni potencijali,
upravqa materijalnim i qudskim resursima,
finansijama, prati i analizira bezbedno-
sna situacija i na osnovu toga donose va`ne
odluke i re{ewa u ve}ini razvijenih zema-
qa. Tim sistemima prolaze vrhunske tajne i
va`ne informacije, a predmet su intereso-
vawa bezbednosnih slu`bi, grupacija i dr-
`ava.
Izuzetno jake elektromagnetske i druge
signale emituju naro~ito be`i~ne tehnolo-
gije, koje se sve vi{e koriste u informatici
i komunikaciji, a to predstavqa veliku opa-
snost za bezbednost podataka i informaci-
ja koji se prenose takvim sredstvima ili ko-
riste u obradi kao poverqivi. Na primer,
oprema koja emituje izuzetno velike elektro-
magnetske signale jesu ra~unarski i faks-
modemi, be`i~ni telefoni i kancelarijski
spikerfoni. Upravo zato u avionima nije
dozvoqena upotreba mobilnih telefona, jer
wihovi nenamerni signali mogu ometati na-
vigacionu i drugu opremu aviona.
Zbog evidentne opasnosti po bezbed-
nost informacija, razvijene zemqe za{ti-
}uju vlastite ra~unarske i komunikacione
sisteme u saradwi sa organizacijom koja se
1. januar 2010.

svakodnevno usavr{ava prate}i razvoj
sredstava ra~unarske i telekomunikacione
opreme. Jedan od prvih sistema organizova-
wa za{tite je i TEMPEST.
Voj ni i ci vil ni
pro gram
TEMPEST je vojni program i naziv za
studije i istra`ivawa o oticawu podataka
putem elektromagnetskih zra~ewa, odnosno
razvoj metoda za{tite poverqivih infor-
macija i za{tite od hvatawa elektromag-
netskih impulsa (emisije) koju emituju ra~u-
nari i oprema (monitori, kablovi, tasta-
tura, CPU…) i ostala telekomunikaciona
oprema.
Pored toga, postoje i pribli`ne defi-
nicije u kojima se TEMPEST smatra opera-
tivno-tehni~kom procedurom za{tite in-
formacija i elektronskih sistema, a koja se
realizuje primenom postupaka i tehni~kih
re{ewa. TEMPEST je mogu}e definisati i
kao „operativno-tehni~ki sistem za{tite
elektronskih i informativnih tehnologija“
ili „vojnooperativna procedura za{tite
informacija i elektronskih sistema sa
elektromagnetskim zra~ewem, a koja se rea-
lizuje kombinovanom primenom postupaka i
tehni~kih re{ewa“.
Ina~e, u literaturi i uputstvima koji
obra|uju TEMPEST mo`emo susresti razne
nazive za ovu skra}enicu na engleskom jezi-
macija
ku: Telecommunication Electronics Material Pro-
tected from Emanating Spurious Transmissions;
Transient Emanations Protected from Emanating
Spurious Transmissions; Transient Electromag-
netic Pulse Emanation Standard; Telecommuni-
cations Emission Security Standards.
U vojnim krugovima naziv TEMPEST u
novije vreme zamewen je skra}enicom EM-
SEC (Emissions Security – emisiona za{tita),
ali se naziv TEMPEST jo{ uvek na{iroko
primewuje u civilnim strukturama.
Prema pove}anim potrebama i shvata-
ju}i stepen opasnosti za tajnost informacija
i podataka koji prolaze kroz ekstremno na-
rasle ra~unarske sisteme, TEMPEST izrasta u
novu kategoriju bezbednosne za{tite, neza-
visne od protivelektronskih, borbenih i iz-
vi|a~kih sistema, a u operativnim sistemima
nekih armija u svetu je i poseban deo.
Danas ra~unarski sistemi sve vi{e
preuzimaju ulogu i funkciju nosioca in-
formacija, veza, rukovo|ewa i komando-
vawa u vojnim strukturama. Kompjuterska
tehnologija upravqa savremenim oru`nim
USAVR[AVAWE
Na usavr{avawu i operativnosti
programa TEMPEST anga`ovane su u ne-
kim zemqama najvi{e bezbednosne i na-
u~ne ustanove i instituti. Pojedine dr-
`ave i grupacije godi{we tro{e milione
dolara na emisionu za{titu, gde TEM-
PEST za{tita ra~unara, radnih stanica i
perifernih ure|aja predstavqa znatnu
stavku u tro{kovima.
TEMPEST laptop
sistemima, kako u najvi{im komandama tako
i u ni`im jedinicama na nekom rati{tu, ta-
ko da i najni`a takti~ka jedinica, preko
ra~unarskih sistema prima i predaje in-
formacije i na osnovu toga planira i iz-
vr{ava svoja dejstva. Laptop (notebook) je
ve} sada standardna oprema „komandira“,
36
umesto oficirske torbice sa topograf-
skim kartama, nare|ewima i {emama upo-
trebe na terenu.
Na ra~unarskim i telekomunikacionim
sistemima ~uva se ~itav proces planirawa
i upravqawa proizvodwom, odnosno funk-
cionisawa brojnih i vrlo ozbiqnih civil-
nih struktura, ~iji podaci mogu ugroziti ~i-
tavo dru{tvo i pojedince, ali i rad vital-
nih sistema.
Ra~unarska i druga oprema unutar
objekta mo`e biti izvor elektromagnetskog
zra~ewa, kao {to su izvori struje, napona,
`i~ne linije, komponente i sistemi sa karak-
teristikama koje su u vezi sa signalima koji
sadr`e informacije koje se obra|uju. Ako se
te nenamerne emisije elektromagnetskih zra-
~ewa presre}u ili prislu{kuju, a potom ih
analiziraju stru~waci iz te oblasti, oni mo-
gu rekonstruisati originalne podatke i po-
sti}i ciq – pristup poverqivim informaci-
jama. Me|utim, sprovo|ewem odgovaraju}eg
TEMPEST plana i programa za{tite mo`e se
iskqu~iti ili umawiti mogu}nost prisustva
signala koji mogu biti meta presretawa u ne-
kontrolisanim podru~jima. Mere za{tite kod
tog programa sadr`e: kontrolu elektromag-
netske energije, kontrolu i usavr{avawe sta-
rije za{titne opreme i sredstava od spoqa-
{wih generisanih (proizvedenih) signala i
lokalizovawe zra~ewa unutra{wih izvora.
Qude koji su odgovorni za projekat,
konstrukciju i odr`avawe kriti~nih objeka-
ta, a pogotovo one koji podr`avaju komande,
kontroli{u, podr`avaju komunikacije i oba-
ve{tajnu mre`u, te osobe koje rade u wima,
treba ukqu~iti u TEMPEST plan i program.
Bezbednost dr`ave
Razli~iti objekti i sredstva zahtevaju i ta~-
no odre|ene metode i mere za{tite. Tako se
vojni objekti i sredstva danas sve vi{e
oslawaju na automatske sisteme koji su pro-
izvod moderne elektri~ne i elektronske teh-
nologije, a opremqeni su najmodernijim ra-
~unarskim sistemima koji su ekspeditivni,
radno pouzdani i tro{kovno isplativi u
razli~itim operacijama. Me|utim, zbog
elektromagnetskih svojstava mnogih elek-
tronskih komponenata celokupan sistem mo-
`e biti osetqiv na odliv poverqivih poda-
taka putem elektromagnetskih i dugih signa-
la, koji ~ak i nenamerno mogu biti emitova-
ni. Mo`emo dakle zakqu~iti da se sa auto-
matizacijom sistema dolazi i do wihove ve-
}e rawivosti. Stoga je veoma bitno rano
planirawe za{tite takvih sistema i objeka-
ta, uzimaju}i u obzir wihovu va`nost, ugro-
`enost, elektromagnetno okru`ewe, bezbed-
nosne zahteve i tro{kove.
Va`no je naglasiti da je ta oblast veo-
ma bitna za bezbednost dr`ave i vitalnih
stacionarnih i drugih vojnih objekata i oba-
17
veza stru~waka je da budu uvek u toku i prate
razvoj novih tehnologija kako bi obezbedili
odgovaraju}u za{titu, a osobe koje rukuju
opremom da budu svesne opasnosti i po{tuju
mere za{tite.
Kompromituju}e zra~ewe (oticawe) je-
su nenamerni signali koji su zanimqivi za
bezbednosno-obave{tajno presretawe i
prislu{kivawe. Ti signali se, posle hvata-
wa, analiziraju, a wihovim razotkrivawem
mo`e se do}i do informacija koje su zna~aj-
ne. Takve informacije su obi~no predate,
primqene i obra|ene nekim od informaci-
onih, odnosno telekomunikacionih sistema.
Mogu}e je reducirati kompromituju}e otica-
we do odre|enog nivoa u odgovaraju}im pro-
storijama. Pri tom treba razmotriti da li
}e se primeniti globalno pokrivawe celog
objekta ili sistemom samo pojedine prosto-
rije. Tako|e, trebalo bi voditi ra~una da
dvostruko pokrivawe, odnosno, za{tita
opreme unutar za{ti}enog celokupnog objek-
ta, mo`e prouzrokovati izvesne probleme
recimo u komunikacionim linijama, satelit-
skoj komunikacionoj opremi i sistemima za
detekciju upada u sistem.
Za{tita sredstava posti`e se prime-
nom brojnih i raznovrsnih metoda i postupa-
ka. Visokosofisticirana oprema koristi mi-
krokomponente koje su posebno za{ti}ene da
bi se minimiziralo kompromituju}e zra~e-
we, odnosno oticawe podataka. Uop{teno
gledano, za{tita ukqu~uje postavqawe sred-
stava i opreme u Faradejev kavez koji ne do-
zvoqava oticawe zra~ewa, i specijalne mo-
difikacije izvora struje i napajawa.
Za organizacije i pojedince koji ne mogu
priu{titi takav stepen i na~in za{tite pre-
poru~uju se specijalno dizajnirani softver-
ski proizvodi i displeji koji ograni~avaju
mogu}nost hvatawa elektromagnetske emisije.
U pojedinim dr`avama postoje odobrena
TEMPEST za{ti}ena sredstva, koja su klasi-
fikovana u tri kategorije: to su tip 1, 2 i 3.
Pored klasifikovanih sredstava i
opreme TEMPEST za{tite, neke zemqe imaju
i TEMPEST (za{titne) standarde koji su
strogo poverqivi, a za privatni sektor, gde
bi upotreba TEMPEST sredstava bila eks-
tremno skupa, postoje noviji standardi ~iji
je naziv ZONE.
Sred stva za {ti te
Kao {to smo rekli, u vojnim krugovima
termin TEMPEST polako zamewuje noviji na-
ziv EMSEC. On se odnosi na sve mere za{ti-
te koje se preduzimaju kako bi se onemogu}ilo
presretawe i analizirawe kompromituju}eg
zra~ewa od kriptografskih ure|aja i opre-
me, automatizovanih informacionih sistema
i telekomunikacionih sistema. Ina~e EMSEC
je deo za{tite komunikacionih sistema
COMSEC (Communication Security).
18
Signali mogu biti meta presretawa u
nekontrolisanim podru~jima
Faradejev kavez spre~ava elektronsko
osmatrawe
Postoje razli~ite strategije i tehnolo-
gije, odnosno tehnike koje se mogu upotrebiti
kako bi se spre~ilo elektronsko osmatrawe.
Danas za{tita nije potrebna samo vojnom i
dr`avnom sektoru ve} i civilnom (npr. ban-
ke), a pogotovo velikim multinacionalnim
kompanijama koje `ele da za{tite svoje po-
verqive programe, poslove i podatke. Re~ je
o velikom novcu koji se ula`e u istra`ivawe,
razvoj i marketing nekog proizvoda, a poda-
ci o wemu bili bi veoma zanimqivi za kon-
kurenciju. ^ak i prijateqske grupacije dr`a-
va imaju stav da oni nisu saveznici u eko-
nomskim pitawima, iako su u savezu po nekim
drugim, recimo, politi~kim ili vojnim.
Dakle, i civilni sektor mora za{titi-
ti svoje podatke, a to zna~i kori{}ewe TEM-
PEST tipa 3 sredstava za{tite za komerci-
jalnu upotrebu i primenu standarda ZONE.
Vlade mnogih zemaqa zbog ekonomskih raz-
loga danas primewuju takozvani zoning, od-
nosno primenu standarda ZONE 0 do ZONE
3. (npr. ZONE 0, gde udaqenost izme|u ono-
ga koji hvata signal i mete mo`e biti od 1
do 20 m, bez opasnosti da }e uhvatiti kom-
promituju}e zra~ewe, a kod ZONE 3 udaqe-
KATEGORIJE ZA[TITE
U pojedinim dr`avama postoje odo-
brena za{ti}ena sredstva TEMPEST, koja
su klasifikovana u tri kategorije: tip 1
jesu ekstremno za{ti}ena sredstva i
oprema dostupna samo dr`avnim organi-
ma bitnim za nacionalnu bezbednost i
ovla{}enim organizacijama koje moraju
pro}i strogu proveru; tip 2 jesu na neki
na~in mawe bezbedna sredstva, ali ipak
zahtevaju odobrewe dr`avnih organa za
wihovo kori{}ewe, i tip 3 jesu sredstva
za{tite za op{tu komercijalnu upotrebu.
Sredstva i oprema TEMPEST tipa 1
i 2 nisu legalna i za civilnu upotrebu,
te moraju pro}i odre|enu fazu testira-
wa i imati odobrewe da je zra~ewe koje
emituje u okvirima pravila odre|enih u
standardima TEMPEST, odnosno vladinim
ili vojnim dokumentima.
nost ne sme biti mawa od kilometar, {to
zna~i da je mawe bezbedan).
Sredstva za{tite mogu ukqu~iti i me-
talnu za{titu, specijalno dizajnirane pro-
zore, zatim odre|enu strukturu, odnosno,
gra|u zidova i primenu specijalnih boja.
Kompanije koje snabdevaju dr`avne i vojne
organe za{titnim sredstvima vide privatni
sektor kao novo tr`i{te, s tim {to wima
moraju ponuditi tro{kovno isplativija,
funkcionalnija i atraktivnije dizajnirana
sredstva. Bakarne folije mogu tako|e poslu-
`iti za te svrhe, premda wihova ugradwa
zahteva posebnu pa`wu prilikom spajawa, a
pomenute specijalne boje najverovatnije ne-
maju budu}nost zbog {tetnih isparewa hemi-
kalija koje se u wima koriste. Specijalno
dizajnirani prozori sadr`e finu metalnu
1. januar 2010.

mre`icu koja se ugra|uje u za{titno staklo, a
koristi se zajedno sa specijalnim sistemom
za{tite zidova. Nedostaci takve za{tite su
{to zaklawa pogled i vidqiva je izvana.
Posebnu pa`wu treba obratiti na kom-
pjuterske ekrane koji imaju veoma jako zra~e-
we, odnosno signale, a pove}awem rezolucije
monitora, tj. gustine piksela, uve}ava se i
opasnost rekonstrukcije uhva}enih signala.
Ranija istra`ivawa pokazala su da
radio-emisije proizvedene od elektri~nih
komponenti unutar monitora ra~unara mogu
biti uhva}ene da bi se rekonstruisale sli-
ke prikazane na ekranu monitora. Tako je
jo{ 1985. godine Vim van Ek (Wim Van Eck)
dokazao da je mogu}e rekonstruisati sadr-
`aj na ekranu hvatawem kompromituju}eg
zra~ewa od ra~unarskog hardvera. Neke ve-
like kompanije instalirale su za{titnu
Modemi i ruteri tako|e mogu da se koriste za presretawe
opremu da bi se to spre~ilo. Naro~ito su
ugro`eni monitori sa katodnom cevi, ali
oni danas polako izlaze iz upotrebe.
Posle toga tu teoriju je prikazao i is-
tra`iva~ sa Univerziteta Kembrix Markus
Kun (Markus Kuhn) i wegove kolege. U odvoje-
noj studiji Information leakage from Optical
Emanations (J. Loughry i D. Umphress), koju je
preduzeo Univerzitet Auburn u SAD, poka-
zano je da se kompjuterske diode LED, npr. na
modemima i ruterima, tako|e mogu iskori-
stiti da bi se uhvatio tekst na ekranu sa
udaqenosti od 30 metara i vi{e. U ovom
primeru na|ena je veza izme|u pulsirawa
diode LED i informacije koja se {aqe.
Is tra `i va wa
Gospodin Markus Kun, ina~e istra`i-
va~ bezbednosti ra~unara Univerziteta
Kembrix, prikazao je da se i sa ravnim pa-
nelima monitora (plasma, TFT, i dr.), koji se
danas uveliko koriste, mo`e posti}i ciq –
STANDARDI
Pored klasifikovanih sredstava i
opreme za{tite TEMPEST, neke zemqe
imaju i TEMPEST (za{titne) standarde ko-
ji su strogo poverqivi. Vojna organiza-
cija Nato, recimo, ima standard AMSG
720B (Compromising Emanations Labora-
tory Test Standard). Tako|e, pojedine zemqe
unutar Natoa imaju svoje programe TEM-
PEST, na primer u Nema~koj, gde program
vodi National Telecom Board, a u Velikoj
Britaniji Government Communications
Headquarters (GCHQ). Sjediwene Ame-
ri~ke Dr`ave dr`ave imaju standarde
TEMPEST postavqene u strogo poverqi-
vom dokumentu NACSIM 5100A.
Specijalno dizajnirane metode za{tite
36
a to je hvatawe radio-emisije nastale od
kablova koji {aqu signal prema monitoru
ra~unara. Zna~i, zra~ewe ne dolazi od sa-
mog monitora ve} i od digitalnih Gbit/s se-
rijskih kablova, koji su sve vi{e u upotrebi
kod povezivawa TFT monitora i video-kon-
trolora. U svom radu on je uspeo da deko-
dira boju svakog piksela odre|ene forme
talasa. On tvrdi da je uspeo sa odre|ene
distance, kroz tri zida kancelarija, da
uhvati odre|ene signale i rekonstrui{e ih,
a svoju tvrdwu je pokazao 2006. godine na
konferenciji CEBIT, gde je demonstrirao
jednu prezentaciju u pauer pointu (Power Po-
int), koju je uspeo da dekodira sa 25 metara
daqine. Kun je napomenuo u svom izlagawu
da je jedan laptop tako|e rawiv, jer ima iz-
vesne metalne spojeve koji nose signal do
kabla displeja.
Prikaz dekodiranog teksta sa 25 m daqine
na konferenciji CEBIT
Kao za{titu od te vrste napada Kun je
naveo da treba koristiti specijalno dizaj-
nirane za{titne kablove i ostalu opremu,
zatim da treba voditi ra~una o blizini, tj.
udaqenosti i povezanosti va`nih objekata
(ra~unarskih sistema) od rejona, zgrada i
objekata sa kojih se mogu lako uhvatiti kom-
promituju}i signali, te o drugim bliskim,
posebno komunikacionim objektima.
Danas industrija usmerena na infor-
mati~ku bezbednost raste i nudi {irok spek-
tar za{tite, tako da neovla{}eni upadi u
ra~unarske sisteme postaju sve mawe izvo-
dqivi, dok u isto vreme rastu vrednost i ko-
li~ina poverqivih podataka u finansijskom,
intelektualnom, vojnom, administrativnom i
li~nom sektoru. Kao rezultat toga mnoge kri-
minalne i druge grupacije usmeri}e se, vero-
vatno, na druge metode napada – na primer,
na eksploataciju kompromituju}eg zra~ewa.
Civilne strukture i pojedinci koji se
danas bave ovom problematikom zameraju
vojnim i dr`avnim strukturama {to i daqe
podatke vezane za za{titu i standarde TEM-
PEST dr`e u strogoj tajnosti i nisu otvoreni
za akademsko i industrijsko istra`ivawe
kako bi se i civilni sektor za{titio od na-
pada i oticawa va`nih podataka.
Diana MARINKOVI]
19
 Indija kupuje
izraelski sistem
Spyder
Indija poseduje ruske PVO sisteme
kratkog dometa osa-AKM, strela -10, koji
tehnolo{ki zastarevaju, pa je odlu~ila da
kupi izraelski PVO sistem nove generacije
spajder (Spyder). On koristi rakete va-
zduh–vazduh derbi 4 (Derbi) i piton 5 (Python)
namewene lova~kim avionima. Rakete su in-
tegrisane sa ELTA 3D radarom EL-M 2106
ATAR. Vatrena jedinica sastoji se od ~etiri
rakete koje su sme{tene u kontejner. Za mo-
bilnu platformu izabran je ~e{ki kamion
tatra. Divizion se sastoji od ~etiri vozila
– radarskog, komandnog, vozilo za lansira-
we raketa i za logistiku i odr`avawe. In-
dija kupuje 18 sistema spajder po ceni od
260 miliona dolara, koji }e biti isporu~e-
ni do 2012 godine.
Helikopteri Ka-31
u Indiji
Indija je potpisala ugovor sa Rusi-
jom za kupovinu pet helikoptera Ka-31 koji
se koristi u mornarici za rano upozora-
vawe. Poseduje radar tipa nirte - 801
oko, koji ima mogu}nost pra}ewa 30-40 ci-
qeva, otkriva brodove na 200 km, a avio-
ne na 100-200 kilometara. Helikopter }e
biti stacioniran na indijskom nosa~u avi-
ona Viraat.
20
Helikopteri Mi-17
za Saudijsku Arabiju
Sve vi{e zemaqa ~lanica
Natoa odlu~uje se za rusko na-
oru`awe. Pre godinu dana sve
je iznenadila vest da je Turska
kupila 20 helikoptera Mi-17,
ali ova najnovija da Saudijci,
kqu~ni saveznici Amerikanaca
u regionu, kupuju 120 ruskih he-
likoptera Mi-17, uzdrmala je
celokupnu javnost. Izgleda da je
svetska ekonomska kriza u~ini-
la svoje i da sada i najbogatiji
{tede. Ruski transportni heli-
kopteri vi{e su nego duplo jef-
tiniji od svojih konkurenata sa
zapada, i dosta pouzdani u su-
rovim uslovima eksploatacije
kakvi vladaju u bliskoisto~nom
regionu, pa stoga ta odluka Sa-
udijaca nije neo~ekivana.
Ameri~ke pu{ke za Ira~ane
Ameri~ko ministarstvo
odbrane sklopilo je ugovor sa
vladom Iraka o isporuci ame-
ri~kih pu{aka M-16 u vrednosti
od 12,5 miliona dolara. Ugovor
se odnosi na ~etiri varijante
pu{ke – M-16A1, M-16A2, M-
16A4 i M-4. Irak poseduje ve-
liki broj ruskih AK-47 raznih
proizvo|a~a i naravno svoju
verziju – barak, pa se ta odluka
mo`e shvatiti kao politi~ki
kompromis.
Iran
zainteresovan za
kineski avion J-10
Iranci ozbiqno pregovaraju sa
Kinezima o kupovini 24 aviona ~etvr-
te generacije J-10. Posle prodaje Pa-
kistanu, kineski avion postaje sve tra-
`eniji na svetskom tr`i{tu. Svojim
kvalitetom i niskom cenom J-10 pleni
pa`wu mawe plate`nih zemaqa koje
`ele da modernizuju svoju avijaciju.
Irancima se `uri jer je sve ve}i pri-
tisak na wih zbog spornog nuklearnog
programa, ali i pretwi Izraela.
Pripremio M. BUDIMIR
1. januar 2010.
 SIMBOL DRUGOG SVETSKOG RATA – T-34
Tenk slobode
Tenk T-34 s pravom mo`e da se smatra za jedno
od najefikasnijih oru|a u istoriji. Masovna
proizvodwa tih oklopwaka stvorila je osnovu
za formirawe tenkovskih jedinica SSSR-a koje su
umar{irale u Berlin. Pre toga tenkovi T-34
u~estvovali su u borbama za Beograd. Proizvodio se
sa topovima 76 mm i 85 m, u varijantama koje se
uslovno ozna~avaju kao T-34-76 i T-34-85.
36
enk T-34 smatra se za jedan od simbola Drugog
svetskog rata, ali u oblasti ratne tehnike i ob-
T rascem za razvoj tenkova kakve danas znamo – sa
balansiranim odnosom vatrene mo}i, oklopne
za{tite i pokretqivosti. Nastao je 1937, kada
su u konstruktorom birou Harkovskog parovoznog zavoda
(HPZ), alijas zavoda broj 183, izra|eni tehni~ki crte`i
tenka sa radnom oznakom A-20, naoru`anog topom kali-
bra 76 mm L-11. U Zavod su, namenski, za rad na novom
tenku poslate desetine in`ewera, koje je predvodio
Adolf Jakovqevi~ Dik.
21
 U vreme nastanka prvih crte`a o~eki- Vod T-34 u mestu Fu`ina u Istri 1949. godine.
valo se da }e tenk koristiti to~kove tokom Prvi tenk sa leva je T-34-76 proizveden 1943. godine
mar{a na putu, a u borbi i u terenskoj vo- u Uralma{zavodu.
`wi gusenice. Takav hibridni pogon, kori-
{}en na tenku BT-5, stvarao je velike te{ko-
}e u projektovawu transmisije. O tome da li
treba praviti hibridne tenkove ili samo gu-
seni~ne razgovaralo se i u Staqinovom ka-
binetu. On se 1938. odlu~io za izradu dva
prototipa – hibridnog A-20 i guseni~nog A-
32, ~iji su nacrti izvedeni direktno iz A-
20 u konstruktorskom birou KB-24 pod vod-
stvom Mihaila Ili~a Ko{kina i Aleksan-
dra Aleksandrovi~a Morozova. Za te dve
li~nosti vezuje se nastavak istorije razvo-
ja T-34.
Zbog efikasnosti rada, po~etkom
1939, tri biroa zavoda Broj 183 u{la su u
jedan, nazvan „odel 520“, sa Ko{kinom i
Morozovom. Oni su bili zadu`eni za pro-
veru dva prototipa na poligonu Zavoda. Ne-
koliko novih tenkova prikazano je 23. sep-
tembra 1939. najva`nijim li~nostima Cr-
vene armije. Oni su podr`ali nastavak ra-
da na A-32 pod novom internom zavodskom
oznakom A-34. Pod pritiskom potrebe da
se provede brzo prenaoru`avawe tenkov-
skih jedinica za odbranu SSSR-a, 19. de-
cembra 1939, ukazom Komiteta odbrane topovi bili potrebni i za te{ke tenkove KV. U prvim borbama T-34 nisu se ista-
Saveta narodnih komesara, usvojen je u na- Posle oko 400 T-34 sa L-11, fabrike su kli zbog niza razloga nevezanih za takti~-
oru`awe T-34, biv{i A-34. Prvi primerak pre{le na ugradwu novog oru|a 76 mm F- ko-tehni~ke odlike tog tenka. Posade nisu
zavr{en je u januaru, a naredni februaru 34. Sekundarno naoru`awe nije se mewalo bile obu~ene ni za novi tenk, niti za pred-
1940. godine. – jedan mitraqez uz cev topa, a drugi na ~e- stoje}a ratna isku{ewa. Tenkovske jedini-
onoj plo~i tenka. Do juna 1941. proizvedeno ce ~esto su bile upu}ivane u pogre{no vre-
Skri va ni je 1.126 T-34, koji su, uglavnom, bili preda- me na pogre{no mesto. Rezervni delovi ni-
od po sma tra ~a ti jedinicama u prigrani~nim okruzima. U su pristizali iz fabrika do isturenih sa-
tim sastavima T-34 ~inili su samo pribli- stava na frontu. Kao jedan od velikih pro-
Kako bi se provela planirana ispiti- `no 7,5 odsto ukupnog broja tenkova u blema pokazao se nedostatak vozila koja
vawa (od 2.000 km vo`we) i, ujedno, dr`av- trenutku kada su Nemci pokrenuli napad na mogu da otegle T-34 (mase 26 tona) do ra-
nom vrhu predstavio tenk, oba prototipa su SSSR. dionice. Zbog toga su brojna vozila pala u
u no}i 5/6. mart 1940. krenula iz Harkova
na mar{ do Moskve. Skrivani su od posma-
tra~a precizno planiranom mar{rutom iz- Takti~ko-tehni~ke karakteristike T-34 proizvedenih 1943.
van gradova i sela, a prelazili su i zale- Posada: ~etiri ~lana
|ene reke, kre}u}i se naj~e{}e no}u. U no}i Borbena masa: 28,2–30,9 t zavisno od proizvo|a~a i serije
17. marta tenkovi su na Ivanovskom trgu u Pogonska grupa: dizel motor V-2-34 367,6 kW (500 KS)
Kremqu pokazani Staqinu i wegovim naj- Dimenzije:
bli`im saradnicima. Za vreme mar{a Ko- du`ina tela 6.100 mm
{kin se razboleo. Zdravqe glavnog kon- {irina 3.000 mm
struktora pogor{alo se i on je 26. septem- visina 2.520 mm
bra 1940. umro, a novi {ef Biroa postao klirens 400 mm
je Morozov. U to vreme iza{li su iz zavoda Naoru`awe:
broj 183 prvi serijski primerci T-34, a top kalibra 76,2 mm F34 sa 97–100 granata (trenutno-fugasna OF-350,
proizvodwa se pripremala i u Staqingrad- pancirno-obele`avaju}a BR-350A i potkalibarna BR-350P)
skom traktorskom zavodu (STZ). Serija se te- domet 13.000 m
{ko uhodavala zbog slo`enosti tenka, nedo- dva mitraqeza kalibra 7,62 mm DTM sa 3.600 metaka
statka hala, novih tehnolo{kih re{ewa ... Maksimalna brzina: 55 km/~
Smatralo se da su motori V-2 iz zavo- Autonomija: na putu 300 km, a izvan puta 250 km
da broj 75 u Harkovu dostigli zadovoqava- Oklopna za{tita:
ju~i rezultat kada su na probnom stolu ra- ~elo 45 mm
dili 150 sati bez otkaza. Za monta`nu li- bokovi tela 40 i 45 mm
niju T-34 nisu mogla da se prona|u osnovna gorwa povr{ina i pod 20 mm
oru|a L-11, jer su ona prestala da se pro- kupola 45 mm (52 mm na livenoj kupoli)
izvode 1939. godine! Jo{ je gore {to su ti

22 1. januar 2010.

ruke Nemaca. Do 9. jula 1941. ve}ina T-34
bila je uni{tena ili su postali plen pro-
tivnika.
Prva prilika da se poka`e {ta mo`e
T-34 bila je bitka za Moskovu u zimu 1941.
godine. U istoriju Crvene armije u{li su pr-
vi heroji iz posada T-34. Kapetan Lavrinen-
ko ostao je bez tri T-34 u borbama, ali je do
pogibije 17. decembra 1941. uni{tio 52 ne-
ma~ka tenka u 28 borbi. U vreme te{kih bor-
bi za glavni grad SSSR-a T-34 bili su tra-
`ena retkost. Do posledwih dana decembra
Jedini sa~uvani T-34-76 na Balkanu nalazi se u zbirci Muzeja otaxbinskog rata u Bawaluci
36
SLAVNA 36. TENKOVSKA BRIGADA
Vrlo slo`ene prilike oko Harkova u prole}e 1942. godine uticale su na odluku Na-
rodnog komesarijata odbrane SSSR-a da se od privremenih ~eta sa te{kim tenkovima
KV formira jedinica za oja~awe fronta na kriti~nim pravcima. U Vladimiru, isto~no
od Moskve, prikupqeni su tenkovi od posade za 158. tbr. Na front su tenkisti pristigli
31. maja 1942. i odmah bili uvedeni u borbe za kontrolu ju`nih ruskih prostranstava.
Tenkovi KV i T-34 iz 158. tbr sudarili su se sa sna`nim nema~kim tenkovskim jedinica-
ma na putu za Staqingrad. U borbama sa Paulusovom 6. armijom i 40. tenkovskim korpu-
som u selu Boq{oje Trockoje, za sasmo nekoliko ~asova, 158. tbr ostala je bez 40 tenko-
va i polovine qudstva, a zauzvrat su uni{tili 85 nema~kih tenkova. Do reke Don do{li
su samo sedam tenkova, dva artiqerijska oru|a i nekolicina automati~ara.
Kada su ostali bez jo{ dva tenka, pre`iveli pripadnici 158. tbr povu~eni su u po-
zadinu, na odmor i reorganizaciju. Dobili su nove tenkove T-34 i popunu qudstvom, te se
oktobra 1942. godine 158. tbr, preformirana u 158. tenkovski puk, pod komandom 4. MK
vratila na rati{te. Pridru`ila se jedinicama koncentrisanim za uni{tavawe 6. armi-
je. Tenkisti su od 19. do 23. novembra 1942. godine izveli prodor sa ju`nog pravca. Po-
sle pobede kod Staqingrada puk se svrstao u listu elitnih, pod novim imenom – 42. gar-
dijski tenkovski puk. Pod komandom 3. gardijskog SMK puk se pridru`io ofanzivi u smeru
Rostova. Puk je 28. aprila 1943. u selu Darjevka, u Rostovskoj oblasti, preformiran u
36. gardijsku tbr, podre|enu 4. gardijskom SMK, u ~ijem sastavu je ostala do kraja rata i
borila se zajedno sa tri gardijske mehanizovane brigade.
Posle drugog odmora i popune 36. gtbr je avgusta 1943. zauzela polo`aje na reci
Mius, na ulazu u Donbas. Nemci su odlu~ili da po svaku cenu brane taj rudarski bazen i
zato su vo|ene izuzetno te{ke borbe. Tenkisti su posle prodora od 200 kilometara u du-
binu protivni~kog poretka do{li do obala Azovskog mora.
Od nastanka 36. gtbr pod tom oznakom, na ~elu jedinice promenilo se osam komanda-
nata. ^etiri su poginula u borbama, jedan je povre|en u udesu i samo dva su predala du-
`nost po potrebi slu`be. Od borbi na reci Ju`ni Bug do zavr{etka rata komandant je bio
gardijski pukovnik @ukov. Pod komandom @ukova 36. gtbr borila se za Odesu, za Molda-
viju, prostor u{}a Dunava. Brzim prodorom pro{la je preko Dunava do Varne na obali
Crnog Mora. Zatim su tenkisti izveli mar{ do Srbije, posle oslobo|ewa Beograda i
forsirawa Dunava borili su se u Ma|arskoj. Tokom osam dana februara 1945, 36. gtbr
vodila je te{ke borbe protiv nema~kih tenkista oko reke Hron. Naredbom od 25. februa-
ra ~itav 4. GSMK izveden je iz borbenih dejstava u rejon grada Se~ew. Tokom 1.000 dana
ratne istorije brigada je pre{la 8.500 km.
Posle rata brigada je preme{tena, prvo, u Temi{var u Rumuniji, zatim u Jambol u
Bugarskoj. Decembra 1947. godine 36. gtbr dobila je nare|ewe da ide u otaxbinu, u grad
Al~evsk u Luganskoj oblasti u Donbasu i istovremeno da se preformira u puk u sastavu
4. divizije nastale preformirawem ratnog 4. GSMK.
udeo T-34 nije pre{ao 25–30 odsto ukupnog
broja tenkova u jedinicama Crvene armije.
Pod pritiskom nema~kog prodora pro-
izvodwa T-34 seli se na istok. Na listi za-
voda koji su finalizovali tenkove na{ao
se i broj 112 iz Gorkog. U zavodu broj 183
radilo se u dve smene od po 11 sati kako
bi se podr`ala odbrana otaxbine. U julu je
iz Harkova u jedinice oti{lo 225 T-34, u
naredna dva meseca po 250 tenkova. U ok-
tobru, pre po~etka evakuacije u duboku po-
zadinu fronta u Ni`wi Tagil, proizvedeno
je 30 T-34. Od nekoliko zavoda formiran
je Uralski tenkovski zavod broj 183, koji je
krajem decembra po~eo monta`u T-34 od de-
lova donetih iz Harkova. Proizvodwa mo-
tora preme{tena je u STZ, a u jesen 1941.
zavod broj 75 preselio se u ^eqabinsk.
Iako je do marta 1942. postignuta dnevna
proizvodwa od deset motora V-2, to je bi-
lo premalo za ratne potrebe. U me|uvre-
menu, motori su po~eli da se proizvode u
jo{ dva zavoda.
23
 Sva tri zavoda zadu`ena za proizvod-
wu T-34 tokom rata, provodila su modifika-
cije na osnovnom projektu u hodu, pa se mo`e
na prvi pogled prepoznati odakle dolazi kon-
kretan T-34. U STZ znatan broj varenih ele-
menata zamewen je livenim. U vreme Staqin-
gradske bitke prekinuta je proizvodwa u STZ,
a nedostatak tenkova nadome{}en je uvo|e-
wem u lanac monta`e T-34 zavoda iz ^eqa-
binska, Omska i Uralma{zavoda. Tokom
1942. i 1943. prekinuta je dostava gume, pa su
to~kovi na tenkovima bili potpuno metalni.
Mo di fi ka ci je u ho du
Najvi{e izmena pretrpela je kupola
tenka. U po~etku, izra|ivana je zavariva-
wem. Imala je jedan veliki poklopac koji se
otvarao prema napred, pa je komandir mo-
rao da izviruje i da se izla`e protivni~koj
vatri. Sa topom F34 promenila se tehno-
logija izrade kupole – od tada je naj~e{}e
bila livena. Na tenkovima koji su proizvo-
|eni od posledwih meseci 1942. ugra|ivane
su preoblikovane kupole heksagonalnog ob-
lika u tlocrtu, sa dva okrugla luka za ulazak
i izlazak posade, umesto jednog velikog, te
sa nizom izmena. Izra|ivane su livewem
ili kovawem, zavisno od zavoda. Od leta
1943. na kupole su ugra|ivane komandirske
kupolice KV-1S.
Blenda topa izvedena je izrazito za-
obqena. Oklopna za{tita pove}ana je na
~elu sa 45 na 75 mm, sa boka sa 45 na 52
mm. Posade su se posebno `alile na nedo-
statak prostora i neudoban rad u tenku. To-
kom ga|awa tenkisti su te{ko disali u vo-
zilu punom barutnih gasova. Projektanti su
problem poku{ali da re{e sistemom za
pre~i{}avawe vazduha ciklon i ventilato-
rom. Iako su provedene te izmene, T-34 ni-
kada nisu postali udobna vozila i nisu se
mogli porediti sa komforom nema~kih i
ameri~kih oklopwaka. U kupoli T-34 bili
su sme{teni punilac i komandir tenka, ko-
ji je ujedno bio ni{anxija. Ako se ima u vi-
du da je u istoj poziciji na dve du`nosti bio
i komandir takti~ke jedinice – voda ili ~e-
te, onda se mo`e zamisliti koliko je ofi-
cir bio preoptere}en obavezama tokom
borbe.
Za vreme proizvodwe najmawe prome-
na pretrpelo je telo tenka koje se pokazalo
kao izuzetno re{ewe sa bo~nim stranicama,
koje su bile potpuna novost u vreme pojave
T-34. ^elo tela bilo je zako{eno pod uglom
od 60° i na taj na~in se znatno pove}ala de-
bqina pancirnog ~elika koju je morao da sa-
vlada projektil protivni~kog tenka ili pro-
tivtenkovskog oru|a. Osnovni oklop bio je
debqine 45 milimetara. Bo~ni deo tela
tenka, iznad gusenica, bio je pod uglom od
40°, a zadwi deo tela 48°. ^elo kupole bilo
je debqine 45 milimetara.
24
I pored velikih ratnih gubitaka, ma-
sovna proizvodwa povoqno se odrazila na
popunu tenkovskih jedinica Crvene armije.
U onim jedinicama koje su u{le u Kursku
bitku, jula 1943. godine, T-34 ~inili su 62
odsto tenkovskog parka (2.033 tenka od
3.258). Tokom te bitke zna~aj T-34, sa oru-
|em od 76 mm, bio je na vrhuncu.
Novi nema~ki tenkovi nametnuli su
potrebu za novim oru|em ve}eg kalibra.
Tenkisti Crvene armije dobili su T-34 sa
oru|em 85 mm, a stari primerci postepeno
su, od po~etka 1944, odlazili u jedinice u
pozadini, za obuku tenkista. Iako se tokom
rata koristila samo oznaka T-34, bez od-
re|ivawa varijante, naknadno su se u lite-
raturi pojavile uslovne oznake T-34-76 i T-
34-85.
Tenkovi T-34-76 odr`ali su se u pro-
izvodwi do sredine 1944. godine. Do tada
izra|eno je 35.294 primerka T-34 prve ge-
neracije i to 33.929 u osnovnom modelu sa
oru|em 76 mm, zatim 1.170 tenkova sa pla-
menobaca~em i 195 komandnih vozila. Ia-
ko se T-34-85 masovno proizvodio, znatan
broj T-34-76 zadr`ao se u jedinicama ~ak i
u Berlinu. Posle rata ostali su u naoru-
`awu SSSR-a do po~etka pedesetih.
No vi ka li bar
i ku po la
U vreme Kurske bitke, leta 1943,
Nemci su u borbe uveli novu generaciju ten-
kova sa mo}nim oru|ima i sna`nim oklo-
pom. Crvena armija morala se postarati
da {to pre do|e do usavr{enog tenka, ali
ne po cenu prelaska na potpuno nov proiz-
vod. U to vreme radikalno je modernizovan
T-34 u okviru projekta T-43, ali sa starim
oru|em F-34. Iako je ve} mnogo ura|eno,
moralo se odustati od takvog pristupa, jer
se na bojnom poqu pokazalo da kalibar 76
mm ne mo`e da zaustavi nema~ke tenkove.
DERIVATI T-34
Deo tenkova naoru`an je 1942. i
1943. plamenobaca~ima ATO-41 i ATO-
42, ugra|enim umesto mitraqeza u ~elo
vozila. Takvi tenkovi, sa oznakom TO-34,
ulazili su u sastav samostalnih bataqo-
na i pukova. Komandirski tenk T-34K
imao je avijacijsku radio-stanicu, a ge-
neralski T-34F stanicu dometa 120 ki-
lometara. Oko 150 tenkova proizvedeno
je 1943. kao lovci tenkova sa oru|em 45
mm ZIS-4.
Tenkovi za izvla~ewe na bazi tela
T-34 proizvodili su se 1942. godine. Za-
tim, izra|ivani su tenkovi nosa~i mosta
sa mostom du`ine 7,7 metara. Na delu
standardnih tenkova kori{}eni su ure-
|aji za ~i{}ewe mina PT-3, odnosno PT-
34. Uporedo sa T-34-85 proizvodili su
se komandirski tenk i plamenobaca~ OT-
34-85.
Na poligonu u Kubinki videlo se da projektil
76 mm ne mo`e da probije bo~nu stranicu
nema~kog tigra na udaqenosti od samo 200
metara. Zato je hitno otpo~eo rad na mini-
malnom prilago|avawu T-34 za oru|e kali-
bra 85 mm. Testirawa su pro{la ~etiri
razli~ita modela oru|a.
U zavodu broj 183, januara 1944, iz-
ra|eni su prvi primerci T-34-85 sa oru|em
D-5T, projektovanim u zavodu broj 9, namen-
1. januar 2010.

ski za tenkove porodica KV i IS. Re~ je o
oru|u nastalom po uzoru na ona iz Nema~-
ke. Za prva ~etiri meseca 1944. godine pro-
izvedeno je 255 primeraka tenkova sa D-5T,
pre zavr{etka razvoja novog oru|a 85 mm
ZIS-S-53, nastalog u Centralnom artiqe-
rijskom konstrukcionom birou (CAKB) na
osnovu protivavionskog oru|a obrasca
1939 (kod nas poznat kao M39).
U po~etku, S-53 patio je od brojnih
tehni~kih problema, posebno sa protivtr-
zajnim ure|ajem. S vremenom su provedene
potrebne izmene na mehanizmu i tehnolo-
giji proizvodwe i S-53 je prihva}en kao
standardno oru|e T-34-85, najpre u zavo-
du 112, po~ev{i od februara 1944, a za-
tim od marta u zavodu 183 i od juna u za-
vodu 174.
U odnosu na T-34-76 najuo~qivija raz-
lika na T-34-85 jeste nova znatno ve}a ku-
pola. Ona je na tenkovima sa D-5T imala
dva ~lana posade, a sa S-53 tri ~lana po-
sade. Na telu tenka napravqene su sitne iz-
mene, kakve bi zasigurno bile ura|ene i
bez promene oru|a. Tokom 1944. postepeno
su uvedene tehni~ke novine na motoru – re-
gulator za sve re`ime i novi pre~ista~ va-
zduha multiciklon, zatim dva ventilatora u
kupoli, ni{an T[-15, elektri~ni okida~
glavnog oru|a i mitraqeza, radio-stanica
9RS, umesto 9RM pove}anog dometa od 22
Tenk T-34-85 iz ratne
proizvodwe na ve`bi 1948. godine
u okolini Mladenovca
U prvim ~asovima posle oslobo|ewa Beograda – tenk T-34-76
na 27 kilometara i radio-stanica RSB-F
na komandirskim tenkovima.
Iako su proizvodi raznih fabrika bi-
li standardizovani po takti~ko-tehni~kih
karakteristikama, razlikovali su se zbog
primene razli~itih tehnolo{kih procesa.
Izvana se tenkovi prepoznaju po mestu {ava
na livenoj kupoli i obliku komandirske ku-
police. Od januara 1945. luk komandirske
kupolice, umesto dva dela, imao je jedan.
Proizvodwa T-34-85 nastavqena je i
posle pada Berlina. U drugoj polovini 1945.
izra|eno je 4.758 tenkova, a 1946. oko
2.700. Izvana su se razlikovali po razme-
{taju ventilatora – u zavodu 112, umesto dva
ventilatora, sme{tena jedan pored drugog,
premestili su jedan ventilator iznad cen-
tralnog dela tenka, radi boqe ventilacije
borbenog odeqewa. Te{ko se mo`e odredi-
ti ta~an broj proizvedenih T-34. Razni iz-
vori iz Rusije navode od 61.293 do 61.382
primeraka. Razlika u odnosu na ukupan broj
mo`e da se smatra zanemarivom.
U tenkovskim jedinicama SSSR-a, po
brojnosti T-34 ostali su dominantni po ko-
li~inama sve do kraja pedesetih, jer su po-
stojali problemi u osvajawu serijske proiz-
vodwe novih tenkova. Tenk T-44 proizvodio
se uporedo sa T-34 u periodu 1944–1946,
ali je ukupno izra|en samo 1.631 primerak.
Mnogo se o~ekivalo od T-54, ali se proiz-
vodwa polako uhodavala, po~ev{i od 1947.
godine. Te godine u jedinicama se nalazilo
oko 18.000 T-34. Stari tenkovi rashodova-
ni su prate}i dinamiku dolaska T-54. Tek u
36
LI^NI TENK
Pred ulazak u Srbiju 36. gtbr pri-
mila je tenk T-34 sa fabri~kim brojem
4080297, proizveden u Sormovskom za-
vodu, koji se sada ~uva na visokom posta-
mentu u Lugansku u Ukrajini. Na tenku pi-
{e „Od oca [uqgi – sinu Kisenku“, pored
medveda, ratnog znaka brigade. Posle
oslobo|ewa sela Pokrovsko u Weprope-
trovskoj oblasti, Jakov Fedorovi~ [uq-
gi dao je novac za li~ni tenk gardijskog
poru~nika Kisenka. Posla rata taj tenk
je oti{ao na krajwu ta~ku istoka SSSR-a,
na ostrvo Sahalin.
Januara 1968, tokom redovnog rada
na tenku, unutar kupole prona|ena je plo-
~ica sa natpisom identi~nim onom kakav
je tenk tokom rata imao na kupoli. Na
inicijativu komandanta Dalekisto~nog
vojnog okruga generala armije Tolbuka
(komandant 14. gmbr u borbama za Beo-
grad), tenk je 1971. postavqen na posta-
ment.
{ezdesetim T-34 prepu{ta prostor plimi
novih tenkova.
Kako bi se odr`ao korak sa vremenom,
ve}ina T-34 modernizovana je tokom remon-
ta. U po~etku su modifikovani motori na
standard V-34-M11. Za voza~a je ugra|en
ure|aj za no}nu vo`wu – BVN. Na desnoj
strani tela tenka montiran je infracrveni
ure|aj FG-100. Ure|aj za osmatrawe u ko-
25
mandirskoj kupoli MK-4 zamenili su novi iz te brigade u{li su u borbu jedan sat po-
TPK-1 ili TPKU-2B. Umesto mitraqeza DT SIMBOLI sle po~etka pokreta ka rejonu Lugav~ine. Ka-
ugra|en je DTM sa teleskopskim ni{anom – da su Nemci izbacili iz stroja dva tenka,
PPU-8T. Od 1952. tenkovi su, umesto radio- Pred ulazak na Balkan sva sredstva po~ela je `estoka borba. Naredni poku{aj
stanice 9-R, dobili 10-RT-26E... U dokumen- ratne tehnike 4. GMK dobila su bele tak- da zaustave tenkove i mehanizovanu pe{a-
tima Sovjetske armije modernizovani ten- ti~ke oznake sa siluetama `ivotiwa. diju Nemci su u~inili u Raqi, ali su bili
kovi dobili su oznaku T-34-85, obrazac [abloni su izra|eni za sve jedinice di- pora`eni do jutra 13. oktobra. Kasno uve~e
1960. rektno podre|ene komandi tog sastava. T-34 do{li su do obale Dunava i tako su od-
Naknadno su ti oklopwaci dobili usa- Tenkovi T-34 iz sastava 36. gardijske sekli Nemce koncentrisane u Smederevu i
vr{eni no}ni ure|aj TVN-2 i radio-stanicu tenkovske brigade, u kojoj se nalazila Po`arevcu.
R-123. Izvestan broj T-34 ostao je bez nao- glavnina tenkova odre|enih za oslobo- Za to vreme glavnina 4. GSMK probija-
ru`awa i prepravqen je u TZI T-34T, samo- |ewe Beograda, imali su oznaku medveda la se kroz sna`nu odbranu zadu`enu da po
hodne dizalice SPK-5 i 10M, nosivosti do izdignutog na noge. Tenkovi T-34 iz 13. svaku cenu obezbedi izvla~ewe grupe armija
10 tona, a zatim su ti nekada{wi tenkovi gardijske mehanizovane brigade imali su E na sever. U selu Natalinci, 12. oktobra
pretvoreni u vozila za radiolo{ko-hemij- jelena, iz 14. gmbr kowa, a iz 15. gmbr pre podne, na tenkove T-34 iz 36. gtbr ukr-
sko izvi|awe. Posledwi tenkovi T-34-85 iz lastu. U sastavu 62. samostalnog motoci- cao se bataqon 4. brigade 21. divizije
naoru`awa povu~eni su u prvoj polovini se- klisti~kog bataqona bilo je 10 T-34 sa NOVJ. Masa T-34 jurnula je na Topolu posle
damdesetih, iz zaba~enih garnizona u Sibi- sna`nog vatrenog naleta vi{e artiqerij-
siluetom `irafe.
ru i na Dalekom istoku. skih diviziona, zavr{enog plotunima ka}u-
{a. Tenkovi su velikom brzinom u{li u grad
Oslo ba |a we Sr bi je zadatak, 11. oktobra u podne, 4. GSMK na- i izbacili Nemce.
lazio se u polaznom rejonu za prelazak Mo- Tenkisti 36. gtbr kod Belosavaca nai-
Znatan broj tenkova T-34 kori{}en je rave kod Dowe Livadice. Tenkovi T-34 pre- {li su na protivtenkovsku zasedu sa oru|ima
u borbama protiv Sila osovine na Balkanu, {li su Moravu preko nema~kog mosta, nosi- 88 mm. Tenkovi T-34 iz predwih delova bri-
kao glavno manevarsko sredstvo u razbija- vosti 30 tona. Do zore 12. oktobra tenkovi gade pre{li su preko nema~kih vatrenih po-
wu koncentracije nema~kih elitnih jedinica su bili na levoj obali Morave na putu za lo`aja i nastavili daqe prema Mladenov-
u centralnoj Srbiji, koje su branile ulaz u Beograd. Glavni udar u kojem su bili tenkovi cu. Tokom ve~eri, 12. oktobra, u grad su u{li
Panonsku ravnicu, put za nastavak prodora T-34 iz 36. gtbr, 13. i 14. gmbr i{ao je T-34 sa desantom automati~ara. Kretali su
Crvene armije prema Nema~koj. Jedinice pravcem preko Mladenovca, a pomo}ni se sa upaqenim farovima, uz jaku vatru iz
Tre}eg ukrajinskog fronta, pod komandom udar, pravcem na kojem se nalazila 15. gm- svih oru|a. Nema~ka odbrana je slomqena.
mar{ala Tolbuhina, u borbama za oslobo- br, vodio je preko Smedereva. Tenkovi T-34 Prodor izveden 12. oktobra platila je 36.
|ewe Srbije, u jesen 1944, koristile su sa-
mo tenkove T-34. U svim jedinicima odre|e-
nim za ulazak u Srbiju, 20. septembra 1944,
u trenutku kada su po~ele pripreme za ofan-
zivu, nalazilo se 358 tenkova i samohotki,
uglavnom T-34 i Su-85. Kao oja~awe na
front je, do po~etka oktobra, do{lo dodat-
nih 546 tenkova i samohotki za redovnu po-
punu jedinica i nadoknadu gubitaka. Tenkovi
T-34 bili su i u naoru`awu jedinica Drugog
ukrajinskog fronta, koje su oslobodile Ba-
nat i onda krenule prema severu.
Na po~etku ofanzive u isto~ne delove
Srbije u{le su jedinice 57. armije Tre}eg
ukrajinskog fronta. U 57. armiji, u 32. gar-
dijskoj mehanizovanoj brigadi, bilo je 18 T-
34, primqenih oktobra 1944. godine. Po
~etu tenkova T-34 imali su 53. samostalni
motociklisti~ki puk (deset tenkova) i 1201.
samohodni artiqerijski puk (osam tenkova).
Kada su Crvenoarmejci do{li do Mo-
rave, stvoreni su preduslovi za prodor po-
kretne grupe fronta ^etvrtog gardijskog sta-
qingradskog mehanizovanog korpusa (4.
GSMK), odre|enog za ulazak u Beograd. U we-
govom sastavu nalazilo se 160 tenkova T-34 –
pribli`no 50 T-34-76 i 110 T-34-85. Glav-
nina tenkova bila je u 36. gardijskog tenkov-
skoj brigadi (gtbr), koja se u to vreme smatra-
la za izuzetno pouzdanu i dobro uve`banu je-
dinicu, te u sastavu tri gardijske mehanizo-
vane brigade – 13. gmbr, 14. gmbr i 15. gmbr.
Ta masa od tehnike brzo je savladala Tenk T-34-76 iz 15. gardijske mehanizovane brigade
Nemce i otvoren je put ka Beogradu. Za taj u podr{ci jugoslovenskim snagama u Barawi po~etkom 1945. godine

26 1. januar 2010.

Na ulicama Beograda oktobra 1944. godine Nemci su koristili protivtenkovska oru|a
kalibra 88 mm, {to potvr|uje snimak razorenog T-34-85
gtbr sa oko 15 o{te}enih i uni{tenih ten-
kova.
Tenkovi su u Raqu u{li rano ujutro 13.
oktobra. Nemci su se povukli prema Avali,
ure|enoj u sna`an ~vor odbrane. Proboj pr-
vog pojasa nema~ke odbrane Beograda po~eo
je tokom no}i 13/14. oktobar: prvi su u ro-
vove prodrli tenkovi 36. gtbr, a zatim glav-
nina 4. GSMK i Prva proleterska divizija
NOVJ. Tenkisti su u Kumodra`u nakratko za-
stali pred vatrenim zidom, ali su posle
uklawawa te prepreke produ`ili daqe u ta-
da periferno naseqe Bawica.
Tokom no}i 14. oktobra na pomo}nom
pravcu tenkisti 15. gmbr sukobili su se sa
elitnim motorizovanim pukom SS divizije
Brandenburg. Primenili su uobi~ajenu tak-
tiku no}nog boja: u drskom, brzom prodoru
sa upaqenim svetlima uklinili su se u ne-
ma~ku kolonu. Gusenicama su pregazili ne-
ma~ka vozila i `ivu silu i nastavili ka Be-
ogradu. U zavr{nim borbama od 14. do 20.
oktobra, 4. GSMK na{ao se pred dve grupe
protivni~kih snaga – jednoj nazvanoj po gene-
ralu [nekenburgeru (Schneckenburger) u sa-
mom Beogradu, sa oko 30.000 qudi, i drugoj
Oklopwak T-34-85 iz 36. gardijske tenkovske brigade u Beogradu oktobra 1944. godine.
Broj 3 pored brigadne takti~ke oznake predstavqa 3. bataqon u brigadi.
36
[tetner (Stettner), sa sli~nim brojem qudi,
koja je poku{avala da se probije iz Smede-
reva u Beograd.
Bit ka za Be o grad
Tenkisti su dobili presudni zadatak u
prodoru u grad, jer je doneta odluka da se ide
u frontalni udar na uskom odseku. O~ekiva-
la se sna`na i dobro ure|ena protivtenkov-
ska odbrana. Nemci su izgradili ~vorove
odbrane na Kalemegdanu, Slaviji, na prila-
zima Savskom mostu, oko bloka zgrada mini-
starstava u podru~ju ulice Kneza Milo{a i
Nemawine, oko Glavne `elezni~ke stanice i
na Velikom Vra~aru. Na ~vorovima odbra-
ne ure|eni su vatreni polo`aji oru|a 88 mm
i samohotki kojima su planirali da zausta-
ve T-34. Formirani su posebni protivten-
kovski sastavi, naoru`ani pancerfaustima
i plamenobaca~ima.
U centru borbenog poretka, na pravcu
Bawi~ki vis–Autokomanda–Kalemegdan, na-
lazile su se 36. gtbr i ostale jedinice 4.
GSMK. Brigade su formirale juri{ne odre-
de sa tenkovima, pe{adijom, artiqerijom,
minobaca~ima i pionirima. Odredima su
pridodate ~ete NOVJ. Nemci su za „do~ek“
uredili protivtenkovske i streqa~ke rovo-
ve, armiranobetonska skloni{ta za oru|a i
bunkere na raskrsnicama. Deo zgrada pri-
premqen je za odbranu, a kanalizacija za
manevar.
Prvog dana, 14. oktobra, popodne i to-
kom no}i 14/15. oktobar, uz podr{ku T-34 iz
36. gtbr i 13. gmbr, savladani su odbrambe-
ni polo`aji na Bawici, Dediwu i Milo{ev-
cu, pa su se 36. gtbr i Prva proleterska di-
vizija NOVJ pokrenule preko Autokomande
ka Slaviji, a 13. gmbr daqe prema trkali-
{tu. Uz podr{ku T-34 Prva proleterska
27
Tenk T-34-86 iz 36. gardijske tenkovske brigade ukrcava Beogra|ane koji su se ukqu~ili u borbe za oslobo|ene grada

brigada probila se tokom no}i 15. oktobra Smederevskom putu. Nem-

od Slavije do Glavne po{te i Narodne skup- ci su poku{ali o~ajni~ki
{tine. Tenkisti 14. gmbr u~estvovali su u prodor preko Avale, na-
borbama za Vo`dovac i Gimnaziju kraqa oru`ani samo li~nim na-
Aleksandra. Tenkovi su imali presudan zna- oru`awem. Avijacija i
~aj za uni{tavawe nema~ke odbrane u fa- artiqerija su se pobri-
brici Beometal. Borbe su nastavili na Zve- nule za te sastave, a
zdari. Tokom dana 15. oktobra tenkisti i ostatak je uni{ten kod
pe{adija uni{tili su odbranu na Velikom Bole~a.
Vra~aru i u Ulici kraqa Aleksandra kod Vu- U no}i 17/18. okto-
kovog spomenika. bar pregrupisao se 4.
Nemci iz smederevskog pravca probi- GSMK tako {to su tenko-
li su se u no}i 15/16. oktobar do Cvetkove vi T-34 dodeqeni kao oja-
mehane i Vra~ara. U no}nim, posebno `e- ~awe streqa~kim divizi-
stokim borbama potisnuli su partizane i jama i NOVJ.
crvenoarmijce iz 14. gmbr. Ujutro, 16. okto- Tenkovi su podr`ali
bra, pe{adija Druge proleterske brigade Iz 36. gardijske tenkovske brigade u Beogradu oktobra 1944. partizane iz 236. stre-
NOVJ i delovi 36. gtbr uni{tili su Nemce u qa~ke divizije u borbama
rejonu Ulice kraqa Aleksandra. Za to vre- Malog Mokrog Luga, a tokom prepodneva 21. za centar grada. Popularne trideset~etvor-
me 13. gmbr borila se za `elezni~ku stani- udarna divizija i 15, uz podr{ku ka}u{a i ke i partizani iz Prve proleterske do{li
cu gde su Nemci izradili nizove armirano- avijacije, stabilizovala je stawe na isto~- su 19. oktobra do palate Albanija i hotela
betonskih skloni{ta. Ujutro 17. oktobra nim prilazima gradu. Predve~e su pre{li u Moskva. Tokom no}i 18/20. oktobar Nemci
Nemci su potisnuli 15. gmbr iz Velikog i protivudar i uni{tili preostale Nemce na su po~eli da se izvla~e preko mosta na levu

28 1. januar 2010.

Ratni plen jugoslovenskih partizana u mestu Bazovica: T-34 iz nema~ke 5. policijske tenkovske ~ete
obalu Save. Do 6. ~asova ujutro oslobo|en
je Kalemegdan. Posledwe borbe vo|ene su
oko Glavne `elezni~ke stanice i mosta. Ne-
ma~ki polo`aji pali su pod sna`nim nale-
tom, podr`anim juri{nim avionima. U tom
momentu za nastavak borbe presudno je bilo
zauzeti Savski most na koji su tenkisti i pe-
{adija juri{ali desetinama puta. U zavr-
{nici, juri{ni avioni Il-2 neutralisali
su nema~ku protivavionsku i zemaqsku arti-
qeriju i obezbedili prodor tenkova T-34 iz
13. gmbr i pe{adije NOVJ i 209. puka Cr-
vene armije. Oni su u naletu pre{li preko
mosta na levu obalu Save. Nema~ki mosto-
bran na ^ukarici do 19 ~asova uni{tili su
13. i 15. gmbr, i delovi 6. i 28. divizije
NOVJ.
U borbama za Beograd tenkovi su ima-
li izuzetno va`an zadatak, jer su, da ne bi
stradali civili, izbegavani avioni i te{ka
artiqerija (samo izuzetno). Tenkisti, izlo-
`eni protivni~kim protivtenkovskim oru|i-
ma, morali su direktnom paqbom da o~iste
ulice od nema~kih vatrenih ta~aka.
Par ti zan ski T-34
Nemci su jo{ od prvih dana rata protiv
SSSR-a dobro procenili da T-34 predsta-
vqa izuzetno borbeno sredstvo i da to tre-
ba iskoristiti. Tenkove iz ratnog plena uvr-
stili su u vlastite jedinice, posle modifi-
kacija poput ugradwe nema~ke radio-stani-
ce, komandirske kupolice i pribora i alata.
Procewuje se da su Nemci tokom rata modi-
fikovali vi{e od 300 tenkova sa oru|em 76
mm i oni su u nema~kim dokumentima nosili
zvani~nu oznaku T-34 747(r). Deo tih tenkova
koristio se naj~e{}e u samostalnim vodovi-
ma i ~etama u sastavu oklopnih divizija na
Isto~nom frontu. Deo T-34 bio je u jedini-
cama Policije poretka (Ordnungspolizei) i
kori{}en je za borbu protiv gerilaca. U sa-
stavu 5. oja~ane policijske tenkovske ~ete (5.
verstärkte Polizei-Panzer-Kompanie), 3. i 4. vod
naoru`ani su sa po pet T-34 u modifikacija-
ma karakteristi~nim za proizvodwu iz 1941.
i 1942, sa velikim jednodelnim poklopcem
za ulazak i izlazak posade, te sa dva poklop-
ca iz 1943. godine. U borbama protiv parti-
zana u Ukrajini 5. ~eta nalazila se u sastavu
10. SS policijskog puka. Leta 1944. puk se
premestio u Trst, a tenkovi su sme{teni u Go-
rici, odakle su kretali u borbe protiv par-
tizana na severu Italije i Sloveniji.
Od 21. februara 1945. ~eta je pot~i-
wena komandi SS i policijskih jedinica za
Jadransku obalu sa sedi{tem u Trstu. Pro-
le}a 1945. godine T-34 uvedeni su u borbe-
na dejstva protiv jedinica ^etvrte armije
Takti~ko-tehni~ke karakteristike T-34-85:
Posada: petoro ~lanova
Borbena masa: 32,2
Pogonska grupa: dizel motor V-2-34
367,6 kW (500 KS)
Dimenzije:
du`ina tela 8.100 mm
{irina 3.000 mm
visina 2.200 mm
klirens 400 mm
Naoru`awe:
top kalibra 85 mm ZIS-S-53 sa 56 granata (trenutno-fugasna OF-365K, pancirno-
-obele`avaju}a BR-365 i BR-365K i potkalibarna BR-365P)
domet 13.000 m
dva mitraqeza kalibra 7,62 mm DTM sa 1.953 metaka
Maksimalna brzina: 55 km/~
Autonomija: na putu 290–300 km, a izvan 250 km
36
LICENCNA
PROIZVODWA
Tenk T-34-85 proizvodio se po li-
cenci od 1949. do 1958. godine u ^eho-
slova~koj. Me|u 3.185 komada bili su i
tenkovi nosa~i mosta MT-34 i TZI. Od
1951. do 1955. u Poqskoj je izra|eno
1.380 T-34-85. Poqski paket moderni-
zacije T-34-85M1 i M2 bio je najobim-
niji od svih provedenih na T-34. Posada
je smawena sa pet na ~etiri ~lana, jer je
uveden ure|aj za daqinsko upravqawe
mitraqezom, motor je mogao da koristi
razli~ite vrste goriva, velike izmene su
provedene na mehanizmu komandi tenka,
dodat je pribor za podvodnu vo`wu...
NOVJ, koje su se probijale prema severu. U
borbama za Ilirsku Bistricu Nemci su ima-
li sedam tenkova T-34. Oni su privremeno
zadr`ali 20. udarnu diviziju, ali su lo{e
pro{li u sukobu sa Drugim tenkovskim bata-
qonom Prve tenkovske brigade NOVJ. Jedan
T-34 uni{ten je vatrom iz lakog tenka stju-
art (Stuart), modifikovanog u lovca tenkova,
tako {to se, umesto u borbi uni{tene kupo-
le, ugra|ivao nema~ki protivtenkovski top
75 mm PAK 40. U nastavku prodora ka Trstu
leva kolona 20. divizije, oja~ana delovima
Drugog tenkovskog bataqona, sa tenkovima
stjuart i oklopnim automobilima AEC, kre-
tala se prema mestu Bazovica, u kojem su se
Nemci dobro utvrdili i pripremili za od-
lu~nu odbranu.
U borbama 30. aprila partizani su
prvo, u jednom udaru, zauzeli Bazovicu, ali
su izba~eni iz mesta odlu~nom intervenci-
jom Nemaca, uz podr{ku sedam T-34. U pro-
tivudaru neprijateq je kona~no uni{ten. U
prvom ulasku u Bazovicu pred partizanskim
tenkovima na{la se na uskom putu prepreka
sa otvorom previ{e uskim za stjuarta.
29
 Dok su partizani procewivali situa-
ciju, u Bazovicu su u{li nema~ki T-34. Ko-
mandir ~ete Staver naredio je radio-vezom
vrlo iskusnom ni{anxiji Begu{u da sa AEC-
om uni{ti tenkove. Preko etera pronela se
naredba: „Begu{ napred! Begu{ napred! Uni-
{ti neprijateqske tenkove! Uni{ti neprija-
teqske tenkove! U pitawu je Trst! U pitawu je
Trst! Trst ili smrt!“ Begu{ se provukao na
~elo kolone i isturio AEC kroz otvor na
prepreci tek toliko da bi usmerio cev pre-
ma nema~kim tenkovima. ^elni T-34 ga|ao je
sa sedam do osam probojnih granata.
Prva tenkovska brigada u{la je u Trst
sa najmawe jednim osposobqenim T-34 iz
ratnog plena. U rukama jugoslovenskih ten-
kista na{lo se pet ili {est T-34 iz uni{te-
ne 5. ~ete. Tri ili ~etiri tenka nema~ke po-
sade ostavile su kod Ilirske Bistrice, a
dve kod Bazovice.
Posle rata biv{i nema~ki T-34 kori-
{}eni su u jedinicama koje su imale tenkove
sa oru|em kalibra 85 mm. Jedan primerak
na{ao se u inventaru Tenkovskog {kolskog
centra u Bawaluci. Na tom tenku obu~avani
su budu}i oficiri tenkisti do isteka teh-
ni~kih resursa. Sre}om, u [kolskom centru
OMJ prepoznali su istorijsku vrednost tog
tenka i uvrstili su ga u zbirku vozila izlo-
`enu u kasarni „Petar Drap{in“ u Bawalu-
ci. Sada se ~uva u zbirci Muzeja otaxbin-
skog rata u kasarni „Kozara“, kao jedini sa-
~uvani primerak T-34-76 mm na ju`noslo-
venskim prostorima. JUGOSLOVENSKA
ZASTAVA NA T-34-76
Dru ga ten kov ska U SSSR
bri ga da JA
U prole}e 1945. godine u Beograd su Jugoslovenske posade pored tenkova
do{li i jugoslovenski tenkovi T-34-85. Re~ T-34-76, ranih serija, pojavile su se na
je o Drugoj tenkovskoj brigadi (tbr), formi- propagandnim snimcima pripadnika Pr-
ranoj na teritoriji SSSR-a od posada koje vog odreda NOVJ, formiranog januara
su na tenkovski kurs oti{le iz Italije. Ta- 1944. u SSSR-u, u blizini Kolomne. Re~ je
mo se leta 1944. nalazio kadar za razvoj o neobi~noj jedinici popuwenoj Jugoslove-
dve tenkovske brigade, ali su Britanci dali nima iz jedinica Sila osovine i pre`ive-
naoru`awe za samo jednu brigadu. Zato se lim pripadnicima 369. pukovnije NDH,
600 partizana po~etkom jeseni prebacilo uni{tene pred fabrikom traktora u Sta-
avionima u SSSR, na obuku provedenu u qingradu, Srbima iz Ba~ke, iz nema~kih
okolini grada Tula, na poligonu Tesnicko. radnih bataqona, ekonomskim emigranti-
Posade tenkova pro{le su prakti~ni ma iz Irana, prebeglim iz ma|arskih rad-
deo obuke na T-34 u 32. gtbr, a mehani~ari u nih logora, zatim raznim politi~kim emi-
Tulskim metalur{kim zavodima. Za Jugoslo- grantima iz predratnih vremena, pripad-
nicima ju`noslovenskih naroda. U sastavu Oklopwak T-34-85 iz 2. bataqona
vene su uslovi tokom obuke bili izuzetno te- 2. tenkovske brigade u Br~kom prole}a
{ki, pre svega zbog hladno}a koje su i{le do Prvog odreda nalazila se ~eta sa tenko-
1945. godine
minus 20, pa ~ak i minus 40 stepeni Celzi- vima T-34-76 ranih serija. Kada su okto-
jusa. Posle pet meseci obuke, 8. marta 1945, bra 1944. pripadnici odreda, preime-
na teritoriji SSSR-a formirana je nova novnog u Prvu brigadu NOVJ u SSSR-u, do- je da oni u borbi {tite tenkove od protiv-
jedinica, pod privremenim nazivom Prva {li u Beograd, nisu imali tenkove. ni~ke pe{adije.
tenkovska brigada. U skladu sa formacij- U punom sastavu, 2. tbr stigla je u Beo-
skim tablicama Crvene armije, iz fabrike mandanti bataqona. U komandi brigade bila grad `eleznicom, 26. marta 1945. godine.
su za popunu jedinice preuzeta 65 primera- su dva tenka. U vreme dok je brigada preba- Odmah posle iskrcavawa tenkovi su skela-
ka T-34-85. Tom tehnikom popuwena su tri civana u otaxbinu, u Erdeviku je formiran ma preba~eni preko Save u Srem i oti{li
bataqona od po tri ~ete. U svakoj ~eti nala- motorizovani desantni bataqon sa tri ~ete su na polo`aje na Sremskom frontu. Jedna
zila su se tri voda sa tri tenka i tenk za ko- automati~ara, koje su se prevozile na ten- tenkovska ~eta (2. ~eta 2. bataqona) zadr-
mandira ~ete. Po jedan tenk dobili su ko- kovima i, delom, na kamionima. Planirano `ana je u Beogradu radi odbrane grada i ko-

30 1. januar 2010.
 36
KOW U GALOPU NA KUPOLI
U tenkovskoj ~eti 14. gardijske mehanizovane brigade bili su T-34-76. Oni su imali
takti~ki znak jedinice na kupoli – belu siluetu kowa u galopu. Voza~ u toj tenkovskoj ~eti
bio je Stojimir Ilijevi}, zvani Gerila (94), koji sada `ivi u ulici Kneza Milo{a, preko
puta Ministarstva odbrane Srbije, u zgradi pored koje se oktobra 1944. godine borio u
T-34. On se se}a da su tenkisti 14. brigade prvog dana borbi za Beograd, 14. oktobra,
pre{li preko Avale i kada su do{li do Autokomande dobili su nare|ewe da prepre~e put
nema~kim jedinicama koje su iz Smedereva poku{ale proboj do Beograda. Gerila, kao
predratni stanovnik Beograda, predvodio je tenkove do Cvetkove mehane. Pet T-34 zauze-
lo je odbrambene polo`aje. Sa posadama u vozilima ~ekali su nailazak Nemaca.
Tokom no}i Nemci iz borbene grupe [tetner u{li su u ku}e oko tenkova. Sa jednog
balkona zapalili su jedan T-34. Posle `estokog sukoba Nemci su se povukli u Marinkovu
baru, u to vreme pustu uzvi{icu. Pred zoru potisnuti su u sukobu sa partizanima. U tim
borbama Gerila je bio u tenku sa takti~kim brojem 320, koji je nosio na kupoli, uz znak je-
dinice – kowa u galopu. Tenkovska ~eta 14. brigade borila se u ulici Kneza Milo{a i kod
`elezni~ke stanice. Posle oslobo|ewa Beograda, 14. brigada borila se u Ma|arskoj u
velikoj Budimpe{tanskoj operaciji u kojoj je slomqena ki~ma nema~kih tenkovskih divizija.

Tenk T-34-76 iz 1. tenkovske brigade

u centru Trsta

Parada na Slaviji povodom prve godi{wice oslobo|ewa Beograda – T-34-85

mandi. Glavnina 2. tbr, sa 1. i 3. bataqo-
nom, imala je va`ne zadatke 12. aprila u
proboju Sremskog fronta. Od we se o~eki-
valo da ostvari prodor u rejonu Vinkovaca,
uz Prvu proletersku diviziju i 21. diviziju.
Drugi bataqon kori{}en je na pomo}-
nom pravcu, na mostobranu kod Br~kog, sa
zadatkom presecawa povla~ewa protivni~-
kim snagama. Tenkovi su od ^ukarice u [a-
bac prevezeni plovilima re~ne flotile, ko-
ja su vukli monitori. Zatim su pontonskim
skelama pre{li Drinu i vlastitim hodom
do{li do Br~kog.
Stojimir Ilijevi}, zvani Gerila (94),
u~esnik u tim doga|ajima, se}a se da su 12.
aprila 1945. u ~etiri sata krenuli na pro-
boj fronta, ali bez organizovane podr{ke
pe{adije. Umesto da se ona nalazi iza ten-
kova i da {titi tenkiste od protivni~ke pe-
{adije, ona se prva pokrenula ka frontu.
Tenkovi su ostali sami i krenuli su u pro-
boj. Gerila se na{ao u tenku sa komandirom
koji se nije sna{ao. Zato je od wega preuzeo
kontrolu i naredio da tenk jednu gusenicu
obori u rov, a da se drugom kre}e po ivici
rova. Sa trbuhom tenka u rovu ~istili su
prolaz kroz protivni~ku pe{adiju vatrom iz
oba mitraqeza. Tenkisti su posle `estokih
borbi do{li do Vukovara prvog dana ofan-
zive, a do zavr{etka drugog dana u{li su u
Vinkovce. Iz borbe je izba~eno sedam T-34-
85 i posebno je te{ko stradao motodesant-
ni bataqon, koji je ostao bez tre}ine qudi.
Tenkisti su 18. aprila uvedeni u borbu
u Pleternici, posle kratke artiqerijske
pripreme. Nemci su zaustavili tenkove do-
bro organizovanom odbranom, ali su izvu-
kli iz borbe vlastite tenkove, jer su stra-
hovali od T-34-85. Drugog dana borbe za
Pleternicu jedna tenkovska ~eta je ru{ila
ku}u za ku}om kako bi otvorila put pe{adi-
ji. Posle zauzimawa mesta, 2. tbr se pokre-
nula daqe i na samom izlasku iz Pleterni-
ce na{la se pod artiqerijskom vatrom. Od-
lu~na odbrana nastavila se u selima koja su
sledila i tenkisti nisu ostvarili zadatak –
da odseku elitnu 7. SS diviziju Princ Eugen
tokom povla~ewa iz Slavonskog Broda, na
pravcu prema Batrini. Nastavak prodora 2.
tbr prema Novskoj morao se odlo`iti, jer
su tenkovi iz SSSR-a do{li sa zimskim
uqem, a brigada nije imala letwe. Zbog toga
su tenkovi mirovali u Oriovcu ~itave dve
sedmice – sve do 5. maja, kada je uqe kona~-
no siglo.

31
 Za borbu je u to vreme
bilo pripremqeno 50 T-34-
85. Oni su krenuli u prav-
cu Zagreba, sa zadatkom da
podr`e 21. diviziju. Po-
sledwa odbrana Nemaca i
usta{a bila je kod Sesveta.
Tenkovi su 8. maja, oko 16
~asova, uvedeni u borbu iz
pokreta. Do 21 ~as bili su
u Sesvetama. Oko ~etiri
~asa 9. maja 2. tbr krenula
je ka Zagrebu. Protivni~ke
snage su se povukle, ali je
put bio zakr~en ostavqenom
tehnikom i vozilima. Jedna
~eta poslata je da uni{ti
usta{e na polo`aju kod
[estina. Glavnina brigade
nastavila je 10. maja prema
Cequ, a 3. bataqon je ostao
u Zagrebu, jer su se u okoli-
ni grada jo{ uvek vodile
borbe. Bez borbi tenkovi
su do{li do Qubqane, gde
se 2. tbr prikupila u celini
i zatim izvela mar{ u Trst,
kako bi prikazala odlu~- Tenk T-34-85 na smotri u Glini nakon ve`be 1950. godine
nost Jugoslavije u nameri da Po~etak povla~ewa T-
zadr`i taj grad. Veliki beli redni brojevi na blatobranima i jugoslovenska zastava 34 iz naoru`awa 1988.
na kupoli prepoznatqiv su znak tenkova ~ete iz 2. brigade, koja se (1003. T-34-85 i T-34B)
Tri de set ~e - marta 1945. godine zadr`ala u Beogradu podudara se sa velikom re-
tvor ke u JNA organizacijom JNA po pla-
nu Jedinstvo. Po~etkom
Osim tenkova pri- 1991. u naoru`awu se jo{
mqenih kao poklon za 2. nalazilo 889 T-34, u to
tbr, najmawe jedan tenk na- vreme gotovo 29,5 odsto od
{ao se toj jedinici kada su svih tenkova u JNA. U bor-
jedinice Tre}eg ukrajinskog bama 1991. godine T-34-85
fronta krenule na sever i mestimi~no su kori{}eni
za sobom ostavile pone- na svim delovima rati{ta.
{to od tehnike, o{te}ene U vreme kada se stva-
ili pokvarene tokom te- rala nova politi~ka kar-
{kih borbi u jesen i zimu ta Balkana, 1992. godine,
1944/1945. godine. Na- neki primerci T-34 ostali
redne popune tenkovima su u sastavu Vojske Repu-
pristizale su iz SSSR-a blike Srpske i u skladi-
posle rata. Na osnovu kredita odobrenog u ko bi pove}ali broj tenkova. {tima na prostoru Republike Srpske Kraji-
Moskvi, juna 1946. primqeno je 308 T-34- U periodu od 1966. do 1968. primqe- ne. Po~etkom 1993. u Vojsci Jugoslavije na-
85. U vreme raskida sa isto~nim blokom, u no je 600 komada T-34B i BK (komandirski lazilo se 393 T-34. U to vreme oni su pred-
JNA nalazilo se 425 T-34. tenkovi). Posle dolaska dodatnih tenkova u stavqali 26,7 odsto tenkova u VJ. Broj T-34
Kada su {ezdesetih pokrenute velike inventar JNA, dostignut je maksimalni broj pove}ao se 1996. na 422 komada, kada su iz
nabavke ratne tehnike iz SSSR-a, u jedini- od 1.007 T-34. Sa tenkovima su primqene 11. korpusa SVK tenkovi preba~eni u VJ to-
ce JNA pristigli su tenkovi nove generacije kumulativne granate UBK-1, koje su zamenile kom tzv. mirne reintegracije Isto~ne Sla-
T-54 i T-55. U to vreme ponu|ene su za male potkalibarne. vonije i Barawe.
pare i velike koli~ine remontovanih T-34B Tokom sedamdesetih svi stari T-34 mo- Te 1996. zavr{ena je istorija T-34 u Voj-
(ekvivalent T-34-85, obrazac 1960, sa mo- dernizovani su do standarda T-34B, zatim sci Jugoslavije, prihva}awem limita od 1.025
torom V-34-M11, pre~ista~em vazduha VTI- su na oba modela ugra|ena postoqa za pro- tenkova, u skladu sa Podregionalnim spora-
3, ure|ajem za zagrevawe te~nosti za hla|e- tivavionski mitraqez 12,7 mm brauning zumom o kontroli naoru`awa. U VJ su ostali
we uqa NIKS-1, generatorom od 1,5 kW, (Browning), doma}i infracrveni ure|aj za T-72/M-84 i T-55, a T-34 uglavnom su ise~eni
ni{anom T[-16, elektri~nom pumpom MZA- no}nu vo`wu M-68 i novi radio-ure|aji R- u staro gvo`|e. Tenkovi iz imovine biv{e JNA
3 za puwewe rezervoara za gorivo) iz po- 113 i R-123, koji su se koristili na T- najdu`e su se zadr`ali u BiH – posledwih 23
sleratne proizvodwe. Iako su tada bili 54/55. Izvestan broj T-34 dobio je osamde- primerka uni{teno je 2000. godine.
potpuno zastareli, u JNA su ih koristili ka- setih godina radio-ure|aj RUT-1. Aleksandar RADI]

32 1. januar 2010.