You are on page 1of 47

2B=I9EJ=G9G H +E5;H>9I7H

,5L=BF?= :5?H@G9G H +E5;H>9I7H

$"!#"%:
MAŠINSKI ELEMENTI

’E ,=E?C %@5;C>9I=ć! 8C79BG


’E 4CE=75 ĐCEđ9I=ć! 8C79BG

1
Mašinski elementi ______

Predavanja
" B989@>5

Ø Frikcioni prenosnici,
Ø Kaišni prenosnici.

2
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

)0*+&*.-* /0(-.1-*&*
.FBCIB9 ?5E5?G9E=FG=?9
Frikcioni prenosnici spadaju u grupu mehaničkih
prenosnika snage.
Prenos obrtnog momenta i kretanja ostvaruje se
neposrednim dodirom i trenjem dodirnih
površina pogonskog i gonjenog elementa. Zbog
toga, kod frikcionih prenosnika, može doći do
proklizavanja i puzanja.
Frikcioni prenosnici su najjednostavnije sredstvo
za prenošenje kretanja i snage.
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Najjednostavniji frikcioni prenosnik sastoji se od


dva točka koja su međusobno pritisnuta
određenom silom Fn .

Pog. w1
r1 T1
Fn w1
Ft Fm
Fn w2
Fm Ft
Gonj. w2

r2 T2

4
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Obimna (tangencijalna) sila na točku:


;

Uslov da ne dodje do proklizavanja na


dodirnim površinama, čime se obezbedjuje
prenos obrtnog momenta T, je:
;
Ako je obimna sila veća od sile trenja dolazi do
proklizavanja jednog točka po drugom, tj. do
proklizavanja usled preopterećenja. 5
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Sila pritiska na dodirnim površinama:

Sµ - stepen sigurnosti protiv klizanja;


µ - koeficijent trenja; zavisi od materijala (tvrdoće,
čvrstoće) i stanja dodirnih površina (kvaliteta
obrade).
Sila pritiska Fn se ostvaruje i održava određenim
mehanizmom (opruge, poluge i dr.) i ne može se
menjati neograničeno. 6
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

/E98BCFG= :E=?7=CB=< DE9BCFB=?5


§ jednostavna izrada (cilindri, konusi i dr),
§ malo međuosno rastojanje,
§ konstantan prenosni odnos,
§ niski troškovi održavanja,
§ laka montaža i demontaža,
§ rad je tih i bešuman, bez zujanja karakterističnog za
zupčanike,
§ svi udari i preopterećenja se amortizuju proklizavanjem
frikcionih točkova,
§ promena smera obrtanja i ugaone brzine gonjenog vratila,
§ kontinualna promena prenosnog odnosa,
§ lako i brzo uključivanje i isključivanje. 7
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

-98CFG57= :E=?7=CB=< DE9BCFB=?5

§ veliko opterećenje vratila i ležaja prenosnika,


§ puzanje na dodirnim površinama,
§ neravnomerno trošenje dodirnih površina, kao
posledica klizanja,
§ povećanje temperature i habanje dodirnih
površina,
§ teško je ostvariti tačan prenosni odnos,
§ potreban je uređaj za ostvarivanje sile pritiska
na dodirnim površinama.
8
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

/C89@5 :E=?7=CB=< DE9BCFB=?5

2 n2=const.

rx 1

r2
n1 =const.

frikcioni prenosnici sa stalnim frikcioni prenosnici


(konstantnim) prenosnim odnosom sa promenljivim prenosnim odnosom
(varijatori)

frikcioni prenosnici sa mogućnošću promene


smera obrtanja

9
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

/C89@5 :E=?7=CB=< DE9BCFB=?5


DE9A5 DC@CM5>H CF5 IE5G=@5
w1
r1 Rm Rm

v d2 O1 d1 O

d1
d2 b
a

rm2
w2

r1

d2
r

b)
r2

a)

r2
O2

Cilindrični 2 Konični
rm 1
r 10
rm2
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

/E=A9B5 :E=?7=CB=< DE9BCFB=?5


Frikcioni prenosnici nalaze primenu kod mehanizama,
mlinova, frikcionih presa i svih uređaja kod kojih nije
bitna tačnost prenosnog odnosa.
U novije vreme frikcioni prenosnici nalaze sve širu
primenu u gradnji menjača sa kontinualnom promenom
brzine.

11
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

)E=?7=CB= DE9BCFB=7= F5 ?CBFG5BGB=A


DE9BCFB=A C8BCFCA
Cilindrični frikcioni prenosnici sa ravnim
dodirnim površinama

Spoljašnji par Unutrašnji par Ravni par


12
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Sila pritiska na dodirnim površinama Fn je


istovremeno radijalna sila koja opterećuje
vratila:

Ako su točkovi izrađeni od sivog liva (µ = 0,15),


dobija se: Fr = 6,6666 Ft Sµ.
Rezultujuće opterećenje vratila je:

13
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Cilindrični frikcioni prenosnici sa ožlebljenim


dodirnim površinama

Radijalna sila pritiska na vratilo:


d1

b
A A A A
A

Fn
h
d2

mFn mFn
f

Fn Fr
mFn

Ako se uzme u obzir i trenje duž žlebova, sila Fr je:

14
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Ukupna sila trenja:


Þ

Radijalna sila pritiska na vratilo:

Ako su točkovi izrađeni od sivog liva (µ = 0,15),


dobija se: Fr = 2,67 Ft Sµ.

15
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Konični frikcioni prenosnici


Prenosni odnos:

Rm Rm

O1 d1
Za slučaj kada je
. d2 O

S = d1 + d2 = 90o:
d1

d2 b
rm2
r m1

r1

d2

rm2

a) b)
r2

O2

16
2

rm1
r
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

+=B9A5GF?C ?@=J5B>9
Ukoliko su dodirne površine točkova idealno tačno
izrađene i ako se poklapaju sa kinematskim
površinama, obimne brzine oba točka su
međusobno jednake.
U praksi postoji odstupanje radnih površina od
kinematskih, pa položaji tačaka dodira odstupaju
od kinematske površine. Zato se javlja razlika u
brzinama i dolazi do tzv. kinematskog klizanja.

17
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

(@5FG=čBC ?@=J5B>9
Elastično klizanje ili puzanje je posledica elastičnih
deformacija nastalih na kontaktnim površinama
frikcionih točkova.
Pod dejstvom normalne sile Fn deformišu se površinski
slojevi frikcionih točkova tako da se dodir točkova
ostvaruje po površini umesto po liniji.
Zbog deformisanja površinskih slojeva materijala, dužine
elementarnih delića se menjaju (skraćuju ili izdužuju).
Tako su u dodiru delići smanjene dužine sa delićima
povećane dužine, odnosno dolazi do elastičnog klizanja.
18
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Gonjeni točak zaostaje za pogonskim, dolazi do tzv.


elastičnog puzanja.
Razlika brzina pogonskog i gonjenog točka
predstavlja brzinu klizanja:
vk = v1 - v2 .
Faktor proklizavanja xk :

19
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

Stvarni kinematički prenosni odnos:

Kako je elastično klizanje relativno malo, obično


se u praksi zanemaruje. Tada se prenosni odnos
nalazi iz jednakosti obimnih brzina u sredini
dodirnih linija, tj.u kinematskom polu C:

20
Mašinski elementi )0*+&*.-* /0(-.1-*&*
______

,5G9E=>5@= J5 =JE58H :E=?7=CB=<


GCč?CI5
Materijali za frikcione točkove treba da
poseduju sledeće osobine:
§ veliki modul elastičnosti kako bi se sprečile
deformacije na mestu dodira točkova;
(smanjenjem deformacija smanjuje se elastično
klizanje i gubici energije),
§ veliki koeficijent trenja kako bi se ostvarila što
veća sila trenja i omogućilo prenošenje većih
obimnih sila,
§ veliku otpornost na kontaktni pritisak i habanje
kako bi prenosnik imao što duži radni vek.
21
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

+$*K-* /0(-.1-*&*
3EFG9 = CFC6=B9
Kaišni prenosnici prenose snagu (mehaničku
energiju) i kretanje između vratila koja mogu
biti i na velikom međuosnom rastojanju.
Najjednostavniji kaišni prenosnik sastoji se od
dva točka (kaišnika) i kaiša prebačenog preko
njih.
Kaiš je zategnut određenom silom.
22
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Radno opterećenje se prenosi posredstvom sile


trenja između kaiša i točkova, ili zahvatanjem
zubaca kaiša i točkova (zupčasti kaišni prenosnik).
Deo kaiša (remena) između kaišnika (remenica)
koji vuče naziva se vučni ogranak, a drugi,
povratni, slobodni ogranak .
Slobodan
ogranak

T2
Uslov za prenos kretanja
w1
T1
i snage putem sile
r2
trenja je:
r2

a Fµ > Ft
23
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Prema položaju osa pogonskog i gonjenog


kaišnika razlikuju se sledeći kaišni prenosnici:
a)
b)

Otvoreni Ukršteni
c)

pogonska remenica

Stepenasti
Poluukršteni 24
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Prema obliku profila kaiša kaišni prenosnici se


dele na:

Pljosnati kaišni
prenosnik

Trapezni kaišni prenosnik


(remeni prenosnik)

Zupčasti kaišni
prenosnik
25
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Zatezanje kaiša se ostvaruje: sopstvenom težinom,


pomoću kotura zatezača, zglobnim oslanjanjem
motora, elastičnim izduženjem kaiša, itd.
Zatezanjem kaiša obezbeđuje se sila pritiska na
dodiru kaiša i kaišnika, a time i potrebna vrednost
sile trenja za prenos snage.
go
f) nj
en
a

zatezna remenica

Provera zategnutosti kaiša 26


Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

.FC6=B9 ?5=LB=< DE9BCFB=?5


§ Zahvaljujući elastičnosti kaiša i remena prigušuju se
svi udari i vibracije - mirniji rad,
§ U momentu preopterećenja dolazi do proklizavanja
kaiša,
§ Kaišni prenosnici su jednostavnog oblika i ne
zahtevaju tačno osno rastojanje i položaj,
§ Obezbeđuju prenos snage između veoma udaljenih
vratila i istovremeni prenos snage na više vratila,
§ Mogu da rade pri velikim brzinama,
§ Prenose veliku specifičnu snagu u odnosu na
težinu, 27
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

§ Kaišni prenosnici su dosta velikih gabarita u


odnosu na druge mehaničke prenosnike,
§ Sile pritezanja kaiša dodatno opterećuju
vratila i ležajeve,
§ Zahtevaju poseban mehanizam za
ostvarivanje sile pritezanja,
§ Prenosni odnos nije konstantan jer u toku
rada dolazi do izduženja kaiša; izuzetak su
zupčasti kaišni prenosnici,
§ Ograničena je radna temperatura (od -20oC
do +60oC; izuzetno granice mogu biti šire),
itd.
28
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

,5G9E=>5@= J5 =JE58H ?5=L5 = ?5=LB=?5


Materijal za izradu kaiša treba da poseduje veliki
koeficijent trenja, veliku zateznu čvrstoću,
elastičnost, dinamičku izdržljivost na savijanje,
da je neosetljiv na atmosferske uticaje, itd. Svi
zahtevi se ne mogu ostvariti jednim materijalom,
već se prave višeslojni kaiševi.
3 3
2 2

1 1
3 - pokrivni sloj

2 - srednji sloj
1 - frikcioni sloj
29
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Kaišnici i remenice se izrađuju najčešće od sivog


liva (SL150, SL200), čeličnog liva (ČL 0300,
ČL0400), čelika i lakih metala.

30
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

’=A9BJ=>9 ?5=L5
Dimenzije pljosnatih kaiševa i odgovarajućih
kaišnika definisane su standardima SRPS M.C1.231,
SRPS M.C1.241 i 242, DIN 111 . Kod višeslojnih
kaiševa po poprečnom preseku kaiša zapažaju se
tri sloja: frikcioni (unutrašnji), vučni (srednji) i
pokrivni sloj (spoljašnji).

3 - pokrivni sloj

2 - srednji sloj
1 - frikcioni sloj
31
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

’=A9BJ=>9 E9A9B5
Oblici i dimenzije profila i dužine remena
definisani su standardom SRPS G.E2.053 i 063,
DIN 2215 . Razlikuju se, prema ISO
preporukama, normalni remeni označeni
slovima Y, Z, A, B, C, D, E kod kojih je odnos a/h
» 1,6 i uzani remeni, označeni sa SPZ, SPA, SPB,
SPC (DIN 7753) i sa odnosom a/h » 1,2.
Poprečni presek remena sastoji se od: vučnog
sloja, jezgra i omotača.
32
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

b) c) d)
Normalni trapezni kaiš Uski trapezni kaiš Uski trapezni zupčasti kaiš

f)

Široki trapezni zupčasti kaiš Dvostrani trapezni kaiš


e)

g)
h)

Povezani trapezni kaiševi Polu-V kaiš 33


Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

1=@9 H ?5=LH
U stanju mirovanja:
g ,

b
Za vreme rada: ,
g
, d

b
34
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Sile u kracima kaiša:


Sila u vučnom ogranku kaiša:

Sila u slobodnom ogranku kaiša:

Sµ - stepen sigurnosti protiv proklizavanja,


CA – faktor udara.
35
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Sila prethodnog zatezanja (pritezanja) kaiša:

Koeficijent pritezanja (faktor vučne sposobnosti):

, β1 , rad

Nominalna vrednost obimne sile:

36
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Centrifugalna sila:
;

gde je:
A, mm2 - površina poprečnog preseka kaiša;
r, kg/m3 - gustina mase kaiša;
v,m/s - obimna brzina kaiša;
q =10-6 r A, kg/m, masa jedinične dužine kaiša.

37
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Ukupno opterećenje vučnog i slobodnog


ogranka kaiša:

Rezultujuća sila pritiska na vratilo:

38
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

1=@9 H E9A9BH
Pri istoj sili prethodnog zatezanja remena
ostvaruje se znatno veća normalna sila i sila trenja
nego u slučaju kaišnih prenosnika sa pljosnatim
kaišem, pa se mogu preneti veće obimne sile.
ar ar

Fn Fn Fm Fm
ar / 2

Fr Fr

39
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Ekvivalentni koeficijent trenja u žlebovima:

Napomena: Izrazi za sile u kracima kaiša i


rezultujuće sile pritiska na vratilo su isti kao i
kod prenosnika sa pljosnatim kaišem, samo
umesto µ treba zameniti µ’.

40
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

/E9BCFB= C8BCF ?5=LB=< DE9BCFB=?5

Faktor proklizavanja:
xk = 0,98 ... 0,995
Često se usvaja srednja vrednost xk=0,985.

41
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

058B= B5DCB= H ?5=L=A5 = E9A9B=A5


§ Napon u kaišu (remenu) u stanju mirovanja:

§ Naponi u vučnom i slobodnom ogranku pod dejstvom


sila F1 i F2:
; ;
§ Napon usled centrifugalne sile Fc :

§ Napon usled savijanja kaiša oko kaišnika (kod


otvorenog kaišnog prenosnika)
; ;
42
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

05FDC89@5 B5DCB5#

sC s2
s
s1

1 2

s
s max

s2
s1

smax = s1 + sc + ss1
43
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

+E=G=čB= B5DCB=
Maksimalni naponi koji dovode do razaranja
kaiša i remena, posle određenog broja promena
N0, predstavljaju kritične napone. Kritični napon
je jednak dinamičkoj izdržljivosti materijala
remena (kaiša) sN0.
Između dinamičke izdržljivosti sN i broja promena
N postoji veza:

44
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

-CF=ICFG ?5=L5
Nosivost kaiša – je sila ili snaga koju može da prenese
kaiš jedinične širine pod određenim uslovima.
[Ft]M = [sk] cb cv co cm cRs A ili
[Ft]M = [Ft/b] cb cv co cm cRs b
§ faktor obvojnog ugla cb,
§ faktor obimne brzine cv,
§ faktor položaja prenosnika co,
§ faktor uticaja okoline cm,
§ faktor uticaja promenljivosti obrtnog momenta cRs.
Uslov koji mora biti zadovoljen
CA Ft £ [Ft]M 45
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

-CF=ICFG E9A9B5

Nosivost remena – je snaga koju može


jedan remen određenog preseka da prenese
pri određenim uslovima:
[P]M = P0 cb cu cf ch cRs
§ Faktor vremena rada ch ,
§ Faktor prenosnog odnosa cu ,
§ Faktor učestanosti savijanja remena cf .

46
Mašinski elementi +$*K-* /0(-.1-*&*
______

Snaga, koju treba da prenese remeni par :

CA P £ z [P]M
Potreban broj remena za prenos snage CA P :

47